01.5.

SLEPSTIK KOMEDIJA Slepstik je naziv za nemu americku komediju, u kojoj je zastupljen geg, pantomim a i prenagla eni scenski pokret. Poceci datiraju od prve decenije XX veka. Sam naziv slepstik potice od zvucnog efekta (udarac drveta o drvo) kojim su u pozori tu pocrtavani neki gegovi. Na slepstik dosta uticaja ima francuski komicar Maks Linder, koji jo pre Caplina i Seneta pravi ovakve komedije. Njegov junak je bio kico koji stalno juri za lepim i lagodnim ivotom. Zahvaljujuci I svetskom ratu u Evropi Amerikanci preuzimaju vodstvo u komediji. Mak Senet je prvi autenticni fi lmski stvaralac u ovom anru. Pre rada na fi lmu bio je klovn u kabareu. Godine 1912. formira Kiston studio, koji je bio osnova kasnijem Paramauntu. Pored glume i re ije bavio se i produkcijom. Davao je pecat komediji u procesu monta e, gde je bio odlican. Uveo je u fi lmsku komediju vrhuna c razaralacke orgije-borbu sa tortama. Bio je veliki improvizator, kreirao je geg. Otkrio je Carlija Caplina. iveo je od 1880. do 1960. nac Slepstik komedija se deli na: englesku (P. Selers, Monti Pajton), americko-j evrejsku (C. Caplin, Braca Marks, D eri Luis) i irsku (M. Senet, Baster Kiton, Red Sketon). 01.5.1. MAKS LINDER Francuski komicar (1885-1925) koji je bio zacetnik burleske. Ima veliki uticaj n a razvoj slepstika i preteca je Caplinovog humora. Negovao je elegantan stil komed ije, nije se bavio improvizacijom vec je sve detalje proucavao unapred. Kod njega nema socijalne aluzije kao kod Caplina. Prototip njegovog junaka je: uredan, lep o odeven i veliki valer. Naziva ga Maks. Njegovi fi lmovi podsecaju na novele Mopas ana. Tu dosta ima jurnjave, padanja... Ponekad ima ironije i malo zlobe. Poceo je na fi lmu 1905. i bio je kralj komedije do 1913. 01.5.2. CARLI CAPLIN Sin glumice i alhoholicara. Nastupao je od malena sa majkom u varijeteu, putujuc em pozori tu. Godine 1912. na turneji po Americi otkriva ga Mek Senet i vec 1914. pocinje da radi u Kistonovom studiju. Stalno eksperimenti e i tako pronalazi svoj imid - skitnica, du evno deklasirana jedinka, marginalac. Bio je lik otmene barabe. Iz godine u godinu menja produkcijske kuce, te eci boljem, stalno usavr avajuci svoj lik. Daje svom liku ime arlo. Godine 1918. snima vrhunac svog kratkog fi lma Emigrant ; 1921. snima dugometra ni fi lm Mali an . Iz fi lma u fi lm sve je detaljniji i vrlo proracunato prilazi novom snimanju. Godine 1925. snima fi lm Potera za zlatom , 1927. snima Cirkus . Od 1931. snima zvucne fi lmove Svetlosti velegrada , Moderna vremena , Veliki diktator , Gospodin Verdu . Posle II svetskog rata lagano se gubi lik arla lutalice. Snima fi lmove Svetlosti pozornice i Kralj u Njujorku . Bio je prognan iz Amerike zbog simpatija prema SSSR-u bez prava na povratak. Odlazi u vedsku gde ivi do smrti. 01.5.3. BASTER KITON Od svoje trece godine je u ao u posao, nastupao je sa porodicom u putujucem pozori tu. Godine 1917. pocinje kao epizodista i lagano formira svoj lik Kameno Lice. Godine 1919. postaje zvezda. Od 1922. radi srednjemetra ne fi lmove, a 1923. snima svoj prvi dugometra ni fi lm Tri ivotna doba koji je bio parodija na Grifi tovu Netrpeljivost . Do 1926. glumi i re ira sledece fi lmove: Na e gostoprimstvo , Baster detektiv , Navigator , Sedma sreca , Na zapad , Bakster kao bokser ; 1927. snima fi lm General . Pojava zvucnog fi lma i njegova bolest, alkoholizam, ga udaljavaju sve vi e sa pla tna. Posle II svetskog rata radi kao klovn u Merdanu, ili dobija po neku epizodnu

ulogu (kod C. Caplina). na. On je uvek bio Kameno Lice lice koje se ne smeje. Ima skroman kostim, mehani cke pokrete... Jedan otu en lik koji uvek u fi nalu eksplodira i izbaci revolt. Vrlo dobro koristi fi lmski jezik kroz narativnu i ritmicku monta u i kroz ubaciva nje radnje u ambijent.