Rad primljen: 29.09.2009. UDK: 338.483:004 007:528.

9]:004 007:912]:004

GIS ORJENTISANE TURISTIKE PROSTORNOVREMENSKE ANALIZE KAO PODRKA ODRIVOM RAZVOJU

GIS ORIENTED TOURISTIC SPACE-TIME ANALYSIS AS SUPPORT OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT
Verka Jovanovi
Rezime: Turizam i savremeni razvoj turizma stvorili su velike promene u okruenju. Da bi se utvrdio njihov uticaj na odrivost ivotne sredine, neophodno je da se razume ponaanje turista. Vreme, prostor i kontekst su vani elementi u opisu prostorno-vremenskog ponaanja turista. Njihova analiza zahteva odreene podatke o vremenu koje je posetilac negde proveo, lokacijama koje je posetio, izabranim putevima kojima se kretao, informacijama koje je koristio, usputnim percepcijama i motivaciji. Ogroman broj podataka i tabela oteavaju bre i potpunije razumevanje prostorno-vremenskih relacija. Geografski informacioni sistemi (GIS) su posebno projektovani za rad sa prostorno-vremenskim podacima i njihovo korienje za bolje razumevanje sloenih odnosa izmeu prirodnog okruenja, ljudi i privrede. Kljune rei: GIS, turistike prostorno-vremenske analize, odrivi razvoj, vizuelizacija Abstract: Tourism and the modern development of tourism have made major changes in the environment. To determine their impact on environmental sustainability, it is necessary to understand the behavior of tourists. Time, space and context are important elements in the description of the tourist space-time behavior. Their analysis requires specific information about the time that visitors spent, sites visited, selected routes that moved, information, passing the perception and motivation. Huge amounts of data and tables hampering faster and more complete understanding of spatial-temporal relation. Geographic information systems are specifically designed to work with the space-time data and their use to better understand the complex relationship between the natural environment, people and economy. Key words: GIS, touristic space-time analysis, sustainable development, dynamic visualization

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

1. UVOD U ranijim radovima istraivai su uglavnom analizirali turizam odreenih prostora uz pomo statistikih podataka i metoda. Takav pristup zahteva podatke za svaki period i za svaki mogui poloaj
122

objekata u nekom regionu ili turistikoj destinaciji. Ogroman broj podataka i tabela oteava svestrano i temeljno razumevanje relacija meu elementima prostornih sistema. Savremena kompjuterska tehnologija je doprinela razvoju geografskih informacionih sistema za dizajnirane,

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

prikupljanje, arhiviranje, analizu i modelovanje velikog broja podataka u realnom prostoru i vremenu. Prostor moe biti turistika destinacija, regija, smetajni objekat. U turistikim prostorno-vremenskim analizama najee se razmatraju etiri vrste relevantnih podataka . (1) karakteristike turista, (2) ponaanje turista u postojeim prostorno-vremenski uslovima, (3) elementi pejzaa i turistike lokacije (smetaj, gradovi / sela, objekti, oblasti) i (4) slike pridodate lokacijama u cilju njihove vizuelizacije. Za analizu prostorno-vremenskog ponaanja, GIS orjentisana metoda sastoji se iz dva koraka: prvog - dobijanje uvida u ukupnu upotrebu zike sredine od strane turista, zatim koncipiranje istraivanja i primenu tehnike analize prostornih podataka i dinamike kartograje; drugog - izgradnja i analiza itavog kompleksa reakcija turista korienjem tehnika za mrenu analizu. Izbor analitikih obrazaca zavisi od tehnika mapiranja i grakog predstavljanja, kao i otvorenosti studija za aproksimacije stvarnih i potencijalnih veza i odnosa u prostorno-vremenskoj mrei. Rezultati ovih analiza se mogu primenti u planiranju turistike upotrebe prostora, unapreenju postojeih turistikih proizvoda i odrivog razvoja turizma. 2. ODRIVI RAZVOJ I KORIENJE PROSTORA Koncept odrivosti i odrivog razvoja nastao je kao reakcija na opte zapaanje da je okruenje sve vie ugroeno ljudskom aktivnou. Meutim, nastala je potreba za detaljnim razmatranjem

stanovita koja se odnose na primenu i razumevanje pojma odrivosti. Stanje ivotne sredine i razvoja treba ocenjivati kao uzajamni odnos uz traenje balansa koji se tie svih elemenata prostora. Sea tropskih uma izgleda drugaije ako se posmatra iz udobne pozicije na severnoj hemisferi od stanovita lokalnih zemljoradnika iji je ivot u pitanju. Dakle, odrivost se ne odnosi samo na ivotnu sredinu ve na odnos izmeu oveka i ivotne sredine, a primarna uloga GIS analize i mnogih analitikih postupaka je u utvrivanju noseeg kapaciteta ivotne sredine za oveka. Time se postie identikacija aktivnosti koje bi bile teret za ivotnu sredinu i predlog ogranienja koja nameu promene u ponaanju oveka da bi se razvoj neometano odvijao. Informacije o elementima prostora, njihovim meusobnim vezama, pojavama i procesima u GIS-u se predstavljaju simbolima. Osnovna tri oblika koja slue za predstavljanje prostornih informacija su: taka pojedinani objekti, lokacije; linija objekti koji se prostiru linijski; poligon povrine, areali. Turizam, rekreacija i industrija turizma vaan su partner u upravljanju ivotnom sredinom, kao i u formiranju politike razvoja i planiranja. Razvoj turistikih proizvoda se ne moe posmatrati jednostrano, sektorski, ve znatno ire s obzirom na mnoge apekte njegovog razvoja. Na primer, predmet stalnih analiza je razvoj turistikog proizvoda i turizma ali i naina troenja tog proizvoda i drugih elemenata koji direktno ne znae turizam. Ranija istraivanja su pokazala da je mali naglasak dat analizi

123

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

dinamikih aspekata ponaanja turista, imajui u vidu njihov veliki uticaj na ukupne prilike u ivotnoj sredini. Analiza vremensko-prostornog ponaanja turista zahteva ispitivanja prostora i objekata koji se koriste u svrhu turizma, kao i sticanje saznanja o tome ko ih je koristio i pod kojim uslovima. Da bismo bolje razumeli turizam i ponaanje turista, neophodan je uvid u raznovrsne aktivnosti turista u turistikom regionu, kao i poznavanje uslova koji su uticali na odluke koje su turisti donosili. esto se ispoljavaju kombinacije razliitih oblika mobilnosti sa konstatacijom da kohezija turizma i rekreacije nije odreena samo od strane onih koji vam obezbeuju turistiki proizvod, ve zavisi i od samih posetilaca. Dakle, analiza ponaanja turista se mora usredsrediti na proizvoaa i potroaa turistikog proizvoda. Turisti su povezani sa razliitim aktivnostima i iskustvima u nekom regionu. To je Dietvorst (1989) imenovao kao Turistiko rekreativni kompleks. Korienje regiona za turi-

zam, odnosno postojanje turistikih aktivnosti je sa analitikog i praktinog stanovita veoma vano. Ako neko stekne uvid u to kako razliiti turisti koriste razne proizvode iz tog regiona, time je olakana realizacija poslova u postojeim okvirima koji podupiru odrivi razvoj. Bez saznanja o stvarnom i potencijalnom ponaanju turista ne moe biti postavljena garancija za ekoloki odrivi oblik razvoja turizma. 3. TURISTIKO PROSTORNO VREMENSKO PONAANJE Van der Knaap (1987) je istakao tri domena koja smatra vanim za ocenjivanje prostorno-vremenskog turistikog ponaanja, i to: prostor, vreme i kontekst. Uz pomo mnogih analitikih metoda ksni broj posetilaca na nekoj destinaciji se odreuje i procenjuje ali je zbog potekoa u integraciji zanemaren njihov dinamizam, odnosno promenljiva priroda u prostoru, vremenu i kontekstu.

Slika 1. Pregled razliitih grupa podataka, istaknutih prema turistikom vremensko-prostornom ponaanju (Van der Knaap 1997).

124

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

Geografski informacioni sistemi (GIS) pruaju priliku za prostorne komponente turizma. Meutim, trenutni komercijalni GIS programi ne mogu uvek lako da dodaju vreme kao dinamiku kategoriju, mada se priblina dinamika odreuje uzimanjem razliitih vremenskih okvira od situacije do situacije koja se prikazuje jedna za drugom. Da bismo analizirali uslove i turistiko prostorno-vremensko ponaanje, podaci su nam neophodni.Oni se mogu podeliti u nekoliko grupa skoncentrisanih oko ponude za turizam i potranje od strane turista (sl1.). Turistika tranja sadri podatke o turistikim karakteristikama, percepciji prostora i vremena, motivaciji (na primer: pejzane elemente ili druge proizvode). Pored toga, podaci

se dobijaju tako to se belei prostornovremensko ponaanje svakog turiste, mapira se kretanje i prate sve njegove aktivnosti u oblasti turizma. Svi zahtevi koji stoje na strani potranje imaju znaaj za odmor turista. Ti zahtevi potranje zahtevaju kodiranje. Na strani ponude koja takoe razmatra prostorno-vremensko ponaanje turista, nalaze se zahtevi za podacima o pejzanim elementima, odnosno objektima i karakteristikama turistikog proizvoda. Svaka od te dve velike grupe (ponuda i potranja) ima svoju indikaciju vremena za aktivnosti uz respekt poseta koje se odvijaju i menjaju. Dobijanje podataka za analizu turista i turizma zahteva snimanje u redovnim intervalima. Takoe, ovaj postupak se moe izvesti po geografskom principu. Primeri su dati u tab.1.

Tabela 1. Primeri turistikih aktivnosti na osnovu geografskih elemenata vezanih za ponudu i potranju u turizmu
Komponente Lokacija (taka) Ruta/marruta (linija) Region (povrina)

Ponuda (pejza, proizvoa)

Fiziki prostor, materijal Kodiranje

Atraktivna lokacija Romantini odmor Nostalgija Poseta, uenje

Manastirska tura, dvorci Srednjovekovni ivot Posmatranje iz raznih uglova Hod kroz vreme, ciklusi, pokret

Brdovit pejza Borba sa vodopadima Autentina iskustva Sanjarenje

Potranja (turisti)

Percepcije/interpretacije Iskustvo/ korienje/upotreba

Take, linije i poligoni (povrine) su osnovni gradivni elementi u GIS-u. Meutim, oni su samo apstrakcija realnih prostornih objekata i pojedinano ne mogu da opiu ponaanje turista. Ispravan rezultat dobija se njihovom kombinacijom. Posmatranjem iz ugla turistike percepcije i tumaenja, neke aktivnosti se

odvijaju na jednoj lokaciji, dok se druge odvijaju arealno, na nekom podruju. Put ili ruta u prostoru mogu biti predstavljeni linijom. Taka i povrina u nekom GIS-u mogu da zamene mesta u zavisnosti od razmere. Primer predstavljanja prostornih objekata:

125

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

Zanimljivi smetajni objekti (hoteli, moteli, bungalovi) mogu se predstaviti kao take; staze za vonju, etnju i obilazak novih mesta mogu biti predstavljeni linijom. Parkovi, sportski tereni, centri gradova i destinacija mogu biti poligonski objekti. Turistiko prostorno-vremensko ponaanje e se menjati tokom vremena, u zavisnosti od konguracije prostora i objekata u njemu. Za neke analize i ispitivanja ponekad je potrebno pola dana, ceo dan, ceo odmor, a ponekad godinu i vie dana. 4. ANALITIKE METODE Za analizu i interpretaciju ponaanja turista u prostoru i vremenu koriste se razliite metode. U savremenoj literaturi esto se sree metod vizuelno-prostorne analize koji sadri dva koraka. 1. Vizuelno prostorno orjentisana analiza (kartografski prostorno-vremenski podaci se uz GIS programe prikazuju u vidu mape. Programi i tehnoloka reenja su tako osmiljeni da istovremeno prikazuju i obrauju podatke u realnom vremenu (kao lm ili multimedijalni sadraj) 2. Mrena analiza koja koristi morfoloke grafove za utvrivanje slinosti i razlika u korienju regiona za turizam tokom vremena. Pristupanost i

jednostavnost ove analize omoguuje da se utvrdi itav spektar mogunosti koje su na raspolaganju turistikoj delatnosti. Na ovaj nain moe da se utvrdi odnos izmeu, npr. pejzaa i turistikog ponaanja. Da bi se opisao metod potrebno je nekoliko skupova podataka ili primera. Jedan od primera, zabeleen u savremenoj literaturi, odnosi se na holandski region Nette Tal, u kome je intervjuisano 900 posetilaca o njihovim aktivnostima, putevima kojima su se kretali i putevima kojima nameravaju da putuju. Drugi primer se odnosio na Euregion Maas-Rijn, i studiju o 540 turista koji su dva dana vodili dnevnik u kome su opisane sve najvanije aktivnosti na svakih pola sata izmeu 08:00 h i ponoi. Oni su, takoe, skicirali na kartama, pravce/rute kojima su se kretali i lokacije koje su posetili [2]. 5. MRENE GIS ANALIZE I OBRASCI Svako individualno turistiko putovanje ima svoj obrazac ponaanja koji se tretira kao mrea. Ove mree sa sastoje od vornih taaka i veza kojima su spojeni. Svaki vor i linijska veza mogu imati svoju funkciju i karakteristike. Oba oblika su vana za sastav mree koji se moe opisati prema broju veza po voru, rastojanjima izmeu vorova, kvalitetu vorova i veza, njihovim promenama

126

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

tokom vremena i sezona, suprotnostima meu vorovima, itd. Linijske distance se mogu posmatrati topoloki (Euklidova

generalizacija prava linija izmeu dve take) ili geometrijski na osnovu stvarne udaljenosti.

Slika 2. Mapa razliitih grupa prostornih podataka i primer Euklidove distance najkraeg rastojanja (prostorni potencijal i turistiki proizvodi koji mogu da utiu na ponaanje turista (vidikovci oznaeni - takom, turistike staze - linijama, skijalita pligonom))[3]*

* Mrena analiza prostora je primenjena tokom rada na master planu turistike destinacije Zlatibor- Zlatar.

Tema se odnosila na turistiku upotrebu prostora i izgradnju turistikih staza, vidikovaca, skijalita. Mape turistike upotrebe prostora uradili Jovanovi V. i Mitrovi S. (2007)

Sl.2. Mapa razliitih grupa prostornih podataka i primer Euklidove distance najkraeg rastojanja (prostorni potencijal i turistiki proizvodi koji mogu da utiu na ponaanje turista (vidikovci oznaeni - takom, turistike staze - linijama, skijalita pligonom))

Region sa vie modela, sloenijih elemenata mree a time i proizvoda, moe da diversikuje svoje ponude. Ako turisti ostaju samo na lokaciji smetaja, kao obrazac pojavie se taka. Ako se turistike posete odvijaju tako da turisti posete samo jedno mesto izvan smetaja,
127

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

onda se radi o jednostavnom linearnom modelu. Ako se radi o nizu razliitih lokacija, model mrene analize ima oblik paukove mree ili razgranatog stabla. Linija, razgranato stablo i paukova mrea imaju linearne karakteristike jer je isti put korien da se turista vrati u smetajni objekat. Ukoliko su naprav-

ljeni kruni pravci kretanja, mrea ima oblik prstena. Ako je smetaj (oznaen takom) na periferiji mree, onda se pravci koncentriu na prevoz i centar destinacije. Alternativno, (taka/smetajni objekat) moe da se nae u samom centru ili na sredini izmeu centra i periferije.

Za potrebe analize prostorno-vremenskog ponaanja potrebno je da se zna koji je morfoloki tip zastupljen i koje morfoloke tipove turisti konstruiu tokom nekoliko dana svog boravka. Dakle, korisnici kreiraju morfoloku mreu. Istovremeno sa informacijom o mrei belee se informacije po danima, odnosno kroz vreme i analiziraju promene i pojave u mrei iji je uzrok promena pravca i dinamike kretanja turista. Razdaljine, reim transporta, vreme provedeno na lokaciji, broj aktivnosti, pa ak i lina procena turiste, ukazuju na znaaj svake lokacije. Ovi parametri zajedno sa vremenskom komponentom, koja moe biti izmerena brojem dana, danima odmora ili sezone, predstavljaju atributske vrednosti mrea i utiu na znaaj vorova i veza. Pored opisa postojeih obrazaca turistikih putovanja i njihovih karakteristika, GIS programi pruaju mogunost uporeuvanja vie atributskih vrednosti i njihovu vizuelizaciju u mrenom modelu podataka. GIS analiza turistikog prostornovremenskog ponaanja doprinosi sticanju znanja o vrsti objekata i aktivnosti koje
128

su s njim povezane, kao i dobijanje uvida u nain korienja turistikih destinacija i regija. Konstrukcijom i kombinacijom razliitih elemenata u prostornovremenskom obrascu ponaanja pruaju se mogunosti za analizu prostornovremenske dimenzije u geografskim informacijama. Umesto statistikih prezentacija pojava i procesa odreenog vremenskog intervala ili korienjem animacija, mreni GIS model omoguava njihovo trodimenzionalno prikazivanje (x, y, vreme). U procesu ugradnje turistikog ponaanja u planiranje i odrivi razvoj, uestvuju prostor i vreme kao obavezni, konstitutivni elementi, bilo individualno ili u kombinaciji. GIS je tradicionalno u stanju da lako ispita razliite prostorne komponete to nije sluaj sa vremenskim parametrinma koji se skladite odvojeno za linije, take i poligone (povrine). Ali, poto prostor i vreme ine gradivne elemente turistikog ponaanja, samim tim zahtevaju koherentnu analizu. Savremeni GIS softverski paketi omoguavaju korisnicima da sami odlue koje turistike atribute treba da istrauju i u koje vreme.

6. OBLAST ISTRAIVANJA Kreiranjem tematskih mapa kao vizuelnog iskaza o rasporedu i karakteristikama turistikih potencijala destinacije, uz podrku GIS alata, primenjen je metod prostorne analize u oblasti turizma na primeru turistike destinacije Zlatibor Zlatar. Analiza je pokazala da postoji neiskorien turistiki potencijal koji bi prostornim planiranjem i valorizacijom mogao da dovede do stvaranja novih proizvoda. Model korienja prostora zasnovan je na morfolokim i hidrolokim resursima, postojeoj i planiranoj infrastrukturi, a orjentisan je ka veem broju posetilaca na destinaciji tokom zimske i letnje sezone. Predloen model turistike upotrebe prostora na destinaciji sadri rezultate statistikih analiza prirodnih, kulturnih i ekonoSlika 3. Zlatarsko jezero /eko/akva risort/*

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

mskih resursa destinacije. Imajui u vidu principe denisanja turistikih destinacija podruja Zlatibora i Zlatara, taj prostor nije planiran kao celovita destinacija. Optine ajetina i Nova Varo su na lokalnom nivou imale zaseban interes. U cilju traenja optimalnog modela razvoja, prilikom rada na master planu destinacije, objedinjena su dva komplementarna turistika proizvoda u proizvod pod nazivom planine i jezera. U radu na ovom projektu koriena je obimna statistika graa, pisani dokumenti, kartografska dokumentacija, relevantna literatura i podaci iz primarnih izvora istraivanja.Takoe, korieni su podaci dobijeni anketiranjem turista na Zlatiboru (u toku zimske i letnje turistike sezone 2007. godine) i Zlataru u toku letnje turistike sezone [4].

Zlatarsko jezero se nalazi na teritoriji optine Nova Varo i predstavlja osnovu razvoja ponude letnjeg perioda na destinaciji Zlatibor Zlatar. Risort se sastoji od nekoliko celina: akvatiki zabavni centar, marina sa pristanitem, kupalite, plaa, vizitor centar...
129

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

Povezivanje dva centra panoramskim putevima i vidikovcima i izgradnja eko/ akva risorta (atraktivne lokacije) na Zlatarskom jezeru graki su prikazani kroz seriju tematskih kartografskih slojeva. Ovi objekti su glavni elementi mrene analize i predstavljeni su takama (vidikovci), linijama (panoramski putevi) i povrinom (teritorija optina i jezera) (sk.4.). Ankete turista su pokazale da se broj dana koji oni provode na tim desti-

nacijima smanjuje i da prosean boravak iznosi svega 4,4 dana na Zlatiboru i 2,4 dana na Zlataru. Takoe, rezultati ankete su pokazali da najvei procenat domaih turista poseuje destinaciju radi odmora i rekreacije i da bi objekti poput panoramskih puteva, staza, vidikovaca, akvarizorta, marina i ureenih plaa sadrajno doprineli podizanju kvaliteta proizvoda i poveanju broja dana boravka na destinacijama.

Slika 4. Panoramski putevi /linijski objekti/, vidikovci /take/, akvarizort /povrina

7. ZAKLJUAK Primarna funkcija GIS programa koja omoguava statino prikazivanje situacije koristi se u turistikim prostorno-vremenskim analizama. Prostor je statian, za-mrznut u nekom momentu sa odreenim kontekstom unutar njega. Njemu je neophodno dodavanje dinamine vremenske dimenzije turistikih aktivnosti. Tek apstrakcijom mape turistikog prostorno-vremenskog
130

ponaanja tokom razliitih perioda dobijaju se relevantne informacije za dalje studije. Vrednost GIS orjentisanih analiza je u tome to one mogu biti aurno primenjene u studijama prostora u kojima se deniu potencijalni pravci progresivnog razvoja turizma i turistikih proizvoda. Dakle, GIS je na strani ponude, stvaralaca turistikih proizvoda. Mana GIS analiza prostornovremenskog turistikog ponaanja je u neophodnosti velikog broja podataka.

Naroito u mnogostrukim kretanjima unutar turistikih regiona. Prikupljanje, kodiranje i provera podataka je naporan posao. Dobijanje podataka o stvarnim putanjama, mestima posete i vremenu provedenom na odreenoj lokaciji znatno je olakano upotrebom sistema za globalno pozicioniranje (GPS ) koji u osnovi predstavlja komplementarnu GIS tehnologiju. Odreen broj podataka moe biti direktno preuzet iz GPS ureaja i upisan kao upotrebljiv GIS podatak. Analitiki postupci opisani u ovom radu mogu biti viestruko primenjeni u planiranju odrivog razvoja ukazujui na: pojave koje su previe rasprostranjene; nove turistike proizvode; slabosti u turistikoj strukturi regiona, itd. GIS orjentisane turistike analize pruaju mogunost upoznavanja veza izmeu, prostora, vremena i konteksta, kao i uvid u stvarnu upotrebu turistikih proizvoda u regionu. Time se daje doprinos boljem razumevanju odnosa destinacije i proizvoda koji utie na regionalni razvoj zajedno sa moguim sukobima meu korisnicima prostora. Ukratko, GIS orjentisane prostorno-vremenske analize mogu postati jedan od kljunih metoda u ocenjivanju turistikog kapaciteta nekog mesta.

Literatura
[1] Dietvorst, A.G.J. 1989. Complexen en netwerken: Hun betekenis voor de toeristischrecreatieve sector. (Complexes and networks: Their significance for the tourist recreation sector). Inaugural Address, Wageningen Agricultural University [2] Jovanovi V., Mitrovi S.2007. Master plan turistike destinacije Zlatibor Zlatar, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment. [3] Popesku J, i dr. 2007. Master plan turistike destinacije Zlatibor Zlatar, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment. [4] Van der Knaap, W.G.M. 1997. The tourists drives: Gis oriented methods for analysing tourist recreation complexes. PhD Thesis, Wageningen Agricultural University, Wageningen.

TURIZAM I HOTELIJERSTVO

Autor
Prof. dr Verka Jovanovi Univerzitet Singidunum, Danijelova 32, Beograd e-mail: vjovanovic@singidunum.ac.rs Oblasti istraivanja: geografski informacioni sistemi, inenjerstvo i zatita ivotne sredine, integrisani informacioni sistemi, tematski turizam

131