Dord Gordon lord BAJRON: .Harold, 1. pevanje, putovanja po paniji i Portugaliji; problem junaka H.

Utelotvorio osnovna romantiarska raspoloenja: neukrotivi individualizam, pesimizam, slobodoljubivost, obuzetost svetskim bolom; Bajron je bio prototip romantinog pesnika. Od njega nastao pridev bajronski, to znai nalik Bajronu i njegovoj poeziji, ali i njegovom znaaju, tj. mentalitetu. Ponaati se bajronski znai prezirati konvencionalni moral koji je licemeran, boriti se protiv licemerja svake vrste, izazivati sudbinu oseajui se obeleenim i predodreenim za tragine zgode, obeleiti to nainom odevanja, bledim tenom i prezirno odsutnim pogledom, snalaziti se bolje u drutvu egzotinih divljaka nego u prozainoj civilizovanoj sredini. Pozirati pred svetom, ali i pred sobom samim. Bajronovi junaci svi su varijacije jednog tipa kakvim je pesnik sebe zamiljao, tajanstveni su i hrabri, zlovoljni i muiavi, cinini i nepoverljivi, neizmerno oholi, ali u dui jadni. Bajronski je prezirati blinjeg, ali se, kada je prilika, za njega rtvovati, biti neumoljivi osvetnik, ali sposoban da oseti duboku i snanu odanost. Uz to je Bajron, veliki preziratelj, intimno patio od krivice, jer se ogreio o moral, pa je svoje nedostatke, telesne (lep, ali hrom) i duevne pokuao da nadomesti upornom pozom fatalnog grenika, ponosnog usamljenika i zagonetnog poete koja ga je stajala i line sree, pa i samog ivota (umro od groznice u revolucionarnoj Grkoj). Bilo je mnogo bajronista, Ljermontov, pa i Pukin. ajld je feudalna titula, kandidat za viteza. Hodoae: H putuje u krajeve koji su egzotini, iz engleske perspektive i sasvim u stilu romantizma. Tenju za egzotikom dopunjuje interes za svet koji je sauvao lokalni kolorit, svet primitivaca koje savremena civilizacija nije pokvarila (rusoizam), pa umeju da vole i mrze, zarobljavaju i ubijaju, primitvaca koje e Harold-Bajron zaista sretati. Putovanje H je simbolino hodoae tadanje evropske elite u potrazi za novom, autentinom istinom. Bajron projektuje na tu egzotinu, pa i varvarsku pozadinu, koja je veoma dekorativna, svoje oseaje i svoje misli, ukratko, sebe kakvim se smatrao, elei o tome da uveri druge, a i sebe samog. PUTOVANJE VITEZA HAROLDA je roman u stihu, sentimentalno-istorijski vodi kroz Zapadnu Evropu i Bliski istok. Poeo da ga pie dok je boravio u Albaniji 1809. Veliku slavu Bajron duguje najvie svojoj pozi, bajronovskoj legendi, tj. svojoj linosti. Harold je njegov dvojnik. H je pisan u tzv. Spenserovim stancama, formi velikog renesansnog pesnika, koje imaju 9 stihova u strofi. Prvo pevanje poinje pesnikom evokacijom, prizivanjem stare Helade, prve postojbine muza, koju tako esto vrea savremena lira ne usuujui se da evocira nekadanju slavu i veliinu, posveeni breuljak i svetilite u Delfima, odavno naputeno, i da probudi devet zamorenih muza, to se ne usuuje ni pesnik. Jer, iako je bio zaljubljen u klasinu starinu vie nego ijedan drugi romantiar, Bajron je ipak romantik, a njegova projekcija stare Helade u novu Grku romantina je zabluda koja nije bez tragikomike: Helade Muzo, u nebu roena, stvorena si formom po volji Minestrela! Od mnogih lira jer si uvreena, s brda te svetih moja zvat ne smela. Ipak sam dugo luto ti uz vrela, ve davno puste Delfe suzom prelih.... LAKU NO: Najpopularniji sihovi H, nisu pisani u spenserovim stancama, nego su strofe u kojima se izmenjuju jambski osmerci i sedmerci. To je oprotaj ajlda Harolda od rodne grude, ironini Laku no, to ga mladi, otisnuvi se prvi put u daleki, egzotini svet, dobacuje svojoj domovini: Rodna zemljo, laku no! Ima 10 strofa, a prva i najpoznatija poinje sa Zbogom, zbogom rodni ali! TEMA: mladi pesimista i bundija koji se zasitio banalnih uivanja i kojeega drugog, trai razonode u stranim zemljama koje ne lie na njegovu domovinu. Takav lik je bio veoma popularan u prvoj fazi romantizma, a za Bajrona je stalan, jer su sve njegove pesme i tragedije varijacije na ovu osnovnu temu, obogaenu nekom fatalnom tajnom, nekim fatalnim prestupom koji ne moe da se okaje, a nadoknaen je postupcima bajronskih junaka koji, ma kako bili u sutini plemeniti, kre drutvene okvire i diciplinu. U romantizmu su popularni i neki krajevi kojima prolazi CH, Grka, Levant, Portugalija, a naroito panija, najromantinija zemlja. Albaniju je Bajron uveo u svetksu knjievnost. Drugo pevanje zavrava tualjkom nad porobljenom Grkom pod Turcima. Filhelenstvo je evropska moda, a Bajron najvei filhelen koji e idealu, tj. iluziji vaskrsle Grke rtvovati imetak i komoditet. Prva dva pevanja CH izvetavaju o haroldovom boravku u Portugalu i paniji, na Jonskim ostrvima i u Albaniji. Tree pevanje opisuje puteestvija kroz Bbelgiju, obalama Rajne, Alpima.

Bajronov pejza je vie od prirodnih opisa, svako mesto slui kao povod za istorijske reminiscencije. U paniji je re o otporu protiv Napoleona i engleskoj intervenciji u korist panaca. etvrto pevanje je potpuno posveeno Italiji. Stil: pesnik je vet stihotvorac, ali ba ta lakoa izraavanja u stihovima moe da se pretvori u manu koja se zove jeftina retorika, povrnost i banalnost, tj. nemar, aljkavost. PRVO PEVANJE: Obraa se muzama stare Helade, a onda pria o sebi. U Albionu, tj. Engleskoj iveo mladi koji se ogluio o svaku vrlinu, traio dane u divljim banenjima, bludnom drutvu, pijanenju. H je iz stare loze koju je neko zaprljao, to se odnosi na bajronovog strica Vilijama koji je bio psihopat, i uinio vie zloina kao to je ubistvo roaka u dvoboju bez svedoka, ali je kaznu izbegao jer je lord. Zatim peva o enama, eleo mnoge, ali jednu voleo, a ba ta nije mogla da bude njegova. To je 16-godinja bila Marija avort, koju je sreo u 14. godini, i jednom uo da se pita: da li bih ja ikada mogla ita da oseam za ovog epavog deaka? To je za itav ivot povredilo osetljivog Bajrona. Potom peva o oevom dvoru, kojeg je dobio jo od Henrika Sedmog. Peva o razlozima odlaska H, tj. sebe: niko ga ne voli, zbog gozbe mu uplje laskaju paraziti, ene su razvratne, Lak Eros lako tu druga dobije, ko moljac enka svetlo obigrava. O majci Katarini, drugoj eni oca Dona, koja je iz najvieg kotskog plemstva, silovita i neuravnoteena ena, meu njima vladali nesnosni odnosi, ali ga ona ipak na svoj nain volela, i polusestri Avgusti koju je iskreno voleo ceo ivot, ali je zbog veza sa njom izbio skandal, kojim se javno mnjenje okrenulo protiv Bajrona. Mnoga B. dela nose peat ove nedozvoljene ljubavi. Zakljuak: H osea usamljenost iako je okruen majkom, sestrom i prijateljima, odlazi na put bez pozdrava, ostavlja svaku rasko i izobilje da bi otiao na obale divlje, romantiarski kontrast. Ipak, plae jer mu je teko to odlazi. Ali, na zalasku sunca svira harfu na brodu, uvod u umetnutu pesmu Laku no: oprata se od rodne grude, nikad se nee vratiti. Sa njim je hrabri pratilac, tj sluga Vilijam Fleer koji ga je sluio 20 godina, do smrti. H misli da e za njim jedino pas aliti. Lisabon: i bogati i siroti u prljavtini, ali zdravi. H razmilja: prezire mladost jer je data za hirove, a istina je tamna i bolna; strana elja za putovanjem, da bi doao do mira ili iskusnog znanja. panija: u ratu sa Francuzima, bitke sa Englezima protiv Napoleona; Sevilja, veselje, bez brige za narod, razvrat i blud u gradovima, seljaci u strahu od razarajueg rata; Na Parnasu je, srean to je tu doao, nekada to dom Muza, a sada njihov grob; Opis borbe sa bikovima: slikovit i uverljiv, borba bika koji se ne da do kraja, i oveka koji gine. Pesnik se udi kakav okrutan sport gledaju mladi pnaci i pankinje; O mrnji, osveti i okrutnosti, o ljubavima H, ljubav je otrov i gorina. Umetnuta pesma ispovest, bei od dotadanjeg ivota. U potrazi je za spoznajom, o pnacima da su rodoljubi, ali i okrutni osvetnici. Peva o konanoj slobodi panije od Francuza. Obraa se prijatelju Donu Vinfildu koji je umro u Kolumbiji, sanja ga, hoe da umre sa njim. Na kraju se obraa kritiarima, najava daljih putovanja.