Sie sind auf Seite 1von 617

Bitola

Bitola

Enciklopedija lekovitih bilja i recepti

Bitola

Lekovito bilje
Od davnina je ovek koristio biljke za ishranu saznajui o njima istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam. Uoavao je dali su dobre za ishranu,nekada moda i kao lek.Najdad mnoge od njih pokazale su svoju negativno dejstvo,pa su tako bile svrstane u tetne,odnosno otrovne biljke.Meutim,njihova upotreba time nije bila iskljuena.Naprotiv,veina njih dragocena su sirovina za spravljanje vanih lekova. Nae moderno doba raspolae izvanredno dobrim biohemijskim lekovima i antibioticima koji se sve vie usavravaju.Nasuprot tome,lekovite biljke svakim se danom sve vie upotrebljavaju. Sve je vea upotreba biljnih ajeva,ekstrakata i sirupa.Kod nekih bolesti lenik je upravo primoran da se obrati lekovitom bilju. Leenje lekovitim biljem, fitoterapija, je trenutno veoma popularno. Svima je poznato da smo nuku o lekovitom bilju nsledili od nih predk, koji su vekovim briljivo prikupljali informcije o bilju, ztim ih koristili u leenju mnogih bolesti. Mnoge biljke se koriste u sloenim kombincijama, kko bi se postigo njbolji mogui efekat u leenju. Leenje biljem, kao i drugi naini leenja, im svoje prednosti i mane. Kod leenja biljem treba biti strpljiv, jer se rezultati uglavnom ne postiu tako brzo kao kod upotrebe konvencionalnih lekov. U nekim sluajevima leenje biljem im bolji efekt od leenja drugim metodama, a postoje i sluajevi kada se sintetizovnim lekovima ne moe postii pozitivn rezultt u leenju, pa se pribegava upotrebi bilja. Kao i kod konvencionalnih lekova, pre upotrebe lekovitog bilja neophodno je konsultovati odgovarajueg strunjaka. Leenje lekovitim biljem nije tako jednostavno kako to pojedinci zamiljaju. Na vrednost bilja i njegovu lekovitu mo runo svetlo baca injenica to se to bilje prodaje na naim trnikim tezgama onako napamet bez potrebnog poznavanja bilja i davanja uputa za upotrebu. Sadraj ove knjige neka bude pomo zdravstvenom prosveivanju naih radnih ljudi. U ovoj knjizi moete pronai tekstove sa opisima, primenom i nainom upotrebe lekovitog bilja. Autor

Bitola

Opisi, primena i nacin upotrebe lekovitih biljaka

Bitola

Aloe vera - Aloe vera Barbadensis Miller


Narodna imena. Aloja

Botanike karakteristike. Ovo je zeljasta biljka, visine 80-100 cm. Ima sabljaste, picaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podseaju na ruu, rastu pri zemlji. Iz sredine rue raste cvetna drka koja se zavrava u vidu utog ili crvenkastog cevolikog cvea. Aloja spada u porodicu ljiljana. Stanite. Prirodno raste samo u podrujima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosena godinja temperatura iznad 22C npr. Karibi, Meksiko). Upotrebljivi delovi biljke. List. Hemijski sastav. Aloe vera sadri vitamine ( A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu), minerale (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvoe), mukopolisaharide, antioksidanse, aminokiseline (od toga 8 esencijalnih), enzime (16 enzima iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza), antrakinine, lignine, saponine, sterole. Primena. Podstie varenje, neutralizuje povienu eludanu kiselinu, uravnoteuje delovanje gastrointestinalnih simbiotinih bakterija, smanjuje gljivice, normalizuje pH stolice, pomae kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispira tetne bakterije i isti crevne resice od naslaga. Na taj nain smanjuje upale i poveava apsorpciju hranjivih materija. Poboljava rad jetr, regulie i sniava nivo eera u krvi, jaa srani mii, sniava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, sadri faktore koji unitavaju tumore, podstie imunoloki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje tetne nuspojave hemo i radio terapije. Ublaava simptome astme i alergija. Ublaava akutne i hronine upale.Pomae kod neuralgija, iijasa i glavobolje.Izvanredna je za suvu, osetljivu i oteenu kou Nain upotrebe. Najvie se upotrebljava gel koji se dobija iz lista, a upotrebljava se i kao aj i tinktura.

Bitola

Amerika kleka Thuja occidentalis (otrovan)

Narodna imena.Grbava tuja,vita jela, erav,tuja.

Botanike karakteristike.Zimzeleno drvo visoko 15 metara.Grane su polozene pod pravim uglom prema stablu.Iglice su pravilno rasporedene,imaju uljne ljezde. Stanite.Poreklom je iz Amerike ,a kod nas se gaji kao ukrasno drvo u parkovima ii vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se mladi izdanci ,iji je miris vrlo prijatan. Hemijski sastav.Otrovni glikozid,etarsko ulje,taninska kiselina. Primena.Iz izdanaka nekad su Indijanci pravili mast protiv bolova od reume.Sa obzirom da je tuja jako otrovna ne preporuuje se kao lek.

Bitola

Anelika - Angelica sylvestris


Narodna imena. Divlja angelika, aneoski koren, aneosko drvo, divlja pirevina, siri i iviz.

Botanike karakteristike. Anelika je dvogodinja biljka iz porodice titarki.Listovi su veliki i trostruko perasti sa ovalnim nailjenim listiima. Na vrhu stabljike u nakupinama ima skupljene cvetie bele ili zelenkaste boje. Debela stabljika naraste i preko dva metra visine i esto je crvenkastosjajna. Grana se samo na gornjim delovima. Koren je smee do crvenkastosmee boje. Stanite. Raste na umskim istinama, u gutarama, oko ivica uma na vlanom tlu. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Angelika sadri: angelicin, eterina ulja, tanin, organske kiseline, pektine, smole i dr. Primena. isti krv, lei izgubljeni apetit, umiruje greve u elucu, lei i glavobolju, povoljno utie na miie, na ivani sistem, creva i disajne organe. Uklanja oseaj umora. Deluje protiv katara, nadimanja i nepravilne menstruacije. Nain upotrebe. Ekstrat sirove biljke,aj,prah. aj se priprema tako to se 10gr korena i 10g ploda (semena) prelije sa pola litre kljuale vode. Jo jae deluje ako se u litru belog vina 25 g korena natapa 24 sata i od toga se uzima dvaput dnevno po jedna aica. Kupka se priprema tako to se na tri litre kljuale vode stavi 250 g korena i ostavi da stoji 10 minuta; tada se doda vodi za kupanje.

Bitola

Anis - Pimpinella anisum

Narodna imena. Anason, slatki jane, slatki komora, slatki kopar, slatki kumin.

Botanike karakteristike. Anis je jednogodinja biljka visine 50-100cm. Stabljika je uplja, razgranata i pokrivena dlaicama. Donji listovi su okruglasto-breuljkasti, a gornji tri puta rasporeni. Cvetovi su beli, sastavljeni u titovima. Plodovi su obrnuto-krukastog oblika i prilegnuto dlakavi, zeleno-sive boje. Stanite. Trai zatieno sunano mjesto. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod. Hemijski sastav. Sadri eterina ulja (najvie anetola, anisov aldehid, acetaldehid, anisova kiselina), trigliceride, makro i mikroelemente. Primena. Anis se koristi protiv astme, kalja, za pojaavanje apetita, kod nesanice, histerije, slabog eluca, plunih bolesti i nadimanja. Nain upotrebe. Za aj se uzima jedna kaikica na 200 g kljuale vode ili u obliku praka etvrt kaikice i zalije vodom. Moe se koristiti i prah anisa pomean sa medom.

Bitola

Ari - larix europaea

Narodna imena.Ari, arievina, gorski mecesan, macesan.

Botanike karakteristike. Ari je jedino cmogorino drvo to svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeom ispucanom korom i iljastom kronjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do ezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ari je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi cvetovi razvijaju u male iarice. Kora, smola i iglice imaju balzamian miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a okus poput terpentina. Stanite. Ari ponajbolje uspeva u planinama, a esto sainjava goleme umske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja. Upotrebljivi delovi biljke.Za lek se skupljaju zeleni eeri u prolee i poetkom Ieta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen. Primena.Iglice i mladi eeri koriste se za kupku u leenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za leenje upaljenih rana, prignjeenosti i ireva.aj pripremljen od kore aria tera na mokrenje, lei vodenu bolest u poetku, uticu, reumu u zglobovima, osip i ireve. Smola pripremljena s vinom i medom isti zaepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz ui, bubrega i mokranog meura, a kod upale grla koristi se za grgara.

10

Bitola

Arnika - Arnica montana

Narodna imena. Branka, veprovac, vuji zub , moravka.

Botanike karakteristike. Arnika je viegodinja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnoute boje, smetene pojedinano na vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifino smolasti miris. Listovi su smeteni pri dnu i dugoljastojajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i ui. itava biljka je pokrivena kratkim dlakama. Stanite. Raste na vlanim planinskim livadama, ponegde se moe nai u umi. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste cvet, listovi i koren. Hemijski sastav. Sadri arnicin, eterino ulje, smolu, vosak, tanine, eer, organske kiseline, karotinoide (zeaksantin), vitaminC, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente. Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i svee rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma, bolesti srca i ivaca, paralize i kapi u mozgu. Pospeuje bolje luenje mleka kod majki dojilja, tera znoj,mokrau i

11

Bitola

crvie kod dece, olakava menstruaciju i lei beli cvet kod ena. Treba je oprezno upotrebljavati jer u veim koliinama moe izazvati neugodne smetnje. Nain upotrebe. aj, tinktura, ulje za masau. aj: 3 kaike cveta preliti jednom aom vrele vode, poklopiti i nagrevati u vodenom kupatilu 15 minuta. Drati na sobnoj temperaturi 45 minuta i procediti. Tinktura: 5 g suvih cvetova preliti sa 100ml 70% alkohola. Ostaviti 2-3 nedelje ( umeuvremenu protresati nekoliko puta), ocediti i uvati u zatamnjenoj boci. Moe se isto tako pripremiti sa domaom rakijom. Ulje za masau: jedan deo suve arnike staviti u pet delova kvalitetnog ulja (maslinovo, suncokretovo).

12

Bitola

Badem Prunus amugdalus

Narodna imena.Amendula,pitomi badem,bajan,mendalj.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 5 metara.Listovi duguljasti,po ivici testerasti.Cvetovi bledoru iasti.Plod kotunica. Stanite.Raste u tople krajeve. Upotrebljivi delovi biljke.Seme gorkog i slatkog badema. Hemijski sastav.Masno ulje,gorke materije,guma,cijanogenski heterozid,belanevine,sluz. Primena.Upotrbljava se u kozmetici.Slatki badem je veoma koristan u ishrani.Gorki badem je seda tiv,protiv bolova i greva,kod zapaljenja disajnih organa i dr.

13

Bitola

Bela detelina Trifolium repens

Narodna imena.Puzaa,puzea detelina.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Ima snaan koren,koji ima razvijen sistem za sakupljanje azota, koji se zatim pretvara u nitrat.Stablo je golo i puzavo dugo do 40 sm.Listovi su trodelni,sa tri liske na kojima postoji beliasta ara.Cvetovi obrazuju glaviaste cvasti ,na dugim drkama,okrugle i rastresite.Plod je mahuna,sa tri semena koji su u poetku narandzasto uti a potom mrki. Stanite.Raste uglavnom u niziji na veim nadmorskim visinama,a uzgaja se i po parkovima. Primena.Koristi se protiv gihta, reumatizma i groznice.aj se upotrebljava za ienje krvi.

14

Bitola

Bela emerika Veratrum album (otrovna)

Narodna imena.Beli kukurek,boinjak,planinska emerika,kihavac.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa razvijenom podzemnom stabljikom rizomom.Listovi su elipsasti,mekano dlakavi,naizmenicni,obavijeni oko stabljike.Gornji deo razgranut,nakien belim ili zelenkastim sitnim cvetovima.Plod je aura. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se osueni rizom. Hemijski sastav.Alkakoide,skrob,smola, eer. Primena.Za pravljenje tinkture protiv liajeva i konih bolesti,ali zbog otrovnosti nije dozvoljena upotreba bez lekarskog saveta.

15

Bitola

Bela imela - Viscum album

Narodna imena. Amelje, veska, visk, vice, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

Botanike karakteristike. Bela imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drvea. Ima oblik okruglastog grmia ije granice su zelene, lankovito razgranjene i na njima se nalaze naspramni sedei listovi ukasto zelene boje. Listovi su koasti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu celi, 2-6 cm dugaki i 1-2 cm iroki. Cvetovi su jednopolni, ukasto zeleni. Biljka je dvodomna. Plod je bela okrugla bobica. Pun je lepljivog soka i sadri nekoliko crnih semenki. Stanite. ivi na raznom belogorinom i crnogorinom drveu. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Sadri lektin, polipeptide, flavonoide, lignine, biogene amide. Primena. Koristi se protiv histerinih napada, za srane tegobe, za regulisanje krvnog pritiska, zaustavlja krvarenje iz nosa, protiv zakreenja krvnih sudova, vrtoglavice i greva, kod poremeaja hormonalnog sistema, hroninog poremeaja metabolizma, dijabetesa. Pospeuje rad citavog limfnog sistema. Otklanja tegobe vezane za klimaks: aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, guenje. Deluje preventivno protiv loga. Pripisuju joj antitumorski i antikancerogeni uinak. Nain upotrebe. Pripremanje aja: aj od imele priprema se samo hladnim natapanjem. Jedna puna mala kaika imele ostavi se preko noi u etvrt litre hladne vode. Ujutro se malo ugreje i procedi. Ako vam je potrebna ve a dnevna koliina, aj uvajte u termos-boci koju ste isprali vruom vodom, ili ga ugrejte u drugoj posudi sa vodom.

16

Bitola

Svei sok: operite svee listove i stabljike i jo vlane ih iscedite u sokovniku. Spravljanje melema: svee bele bobice imele pomeajte sa hladnom svinjskom mau (kod promrzlina melem upotrebiti spolja).

17

Bitola

Bela rada (krupna) Anthemis nobilis

Narodna imena.Rimska kamilica,jarmen,kamomila,romantika.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka visoka do 30 sm.Listovi dvostruko perasti.Cvetovi krupni,loptasti,pojedinani.U sredini su ute boje,a okolo latice srebrnasto bele boje. Stanite.Raste na livadama i panjacima. Upotrebljivi delovi biljke.Cvetne glavice. Hemijski sastav.Etarsko ulje,gorke materije,holin. Primena.Umiruje greve,deluje slino kamilici.Dobro je sredstvo za negu kose.

18

Bitola

Bela rada (sitna) Mutricaria chamomila

Narodna imena.abja trava,lepa kata,lipica,titrica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka koja izraste do 40 sm.Listovi sitno rascepljeni,stabljika brazdasta,cvetovi na vrhovima granice.U sredini cvast je uta,oviena belim jeziastim cvetiima. Stanite.Raste kraj puteva i na poljima. Upotrebljivi delovi biljke.Cvetovi. Hemijski sastav.Etarsko ulje,smola,guma,gorke materije,vosak,soli,mast i poznato ulje kamilice u kome je plaviasti azulin. Primena.Protiv svih zapaljenja sluzokoe.Ve u prvim danima ivota daje se odojanadi za smiranje greve u stomaku.Dobar je lek protiv neuroza,nesanice,premorenosti,iijasa,kod reuma.

19

Bitola

Beli bor Pinus silvestris

Narodna imena.Belobor,divlji bor,umski bor,altica.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 40 metara,sa kronjom nepravilnog oblika.Listovi igliasti,po dve iglice polaze sa istog mesta. Stanite.Raste na planinama,a sadi se po parkovima. Upotrebljivi delovi biljke.Mladi izdanci. Hemijski sastav.Smola,vitamin C,gorke materije,eer,etarsko ulje. Primena.Kao sirup za iskaljavanje.Lei giht i reumatizam,a dobar je i za inhaliranje.

20

Bitola

Beli luk - Allium sativum

Narodna imena. esan, esan luk, eanj, luk esan, luk enjak.

Botanike karakteristike. Beli luk je jednogodinja zeljasta biljka. Stabljika je okrugla visine do 1 metar. Listovi su zeleni i zailjeni. Cvast se sastoji od lukoviastih pupoljaka sa manjim brojem beliastih cvetova. Stanite. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi lukovica. Hemijski sastav. Sadri fitoncide, kristalnu materiju aliin koja pod uticajem enzima alinaze stvara alicin koji ima jako baktericidno dejstvo. Sadri i trigliceride, etirino ulje, inulin, fitosterin, vitamin C, makro i mikroelemente. Primena. Beli luk je antiseptik i antibiotik. Lei crevne bolesti, spreava nadimanje i bolne greve u crevima, iri krvne sudove, sniava holesterol u krvi, poboljava prokrvljenost. Lei akutne i hronine katare svih vrsta u organima za disanje, u tankom i debelom crevu. Sniava krvni pritisak, ublaava nesanicu, odstranjuje otrovne materije, pomae da se sluz lake izluuje. Jedan je od najdelotvornijih lekova protiv tuberkuloze i gripe.

21

Bitola

Nain upotrebe. Prosena dnevna doza je 4g sveeg belog luka. Tinktura: 40g narezanog belog luka prelijemo sa 100ml 70% alkohola i ostavimo da odstoji 10 dana. Koristi se po 10-20 kapi tinkture na dan. Ulje: Cele ili jednom prerezane enove potopiti u vruu vodu i ostaviti 15 minuta. Osuiti ih krpom ili papirom. Preliti ih priblino dvostrukom koliinom maslinovog ulja. To ulje koristimo za salate ili ga uzimamo tri puta na dan po jednu ka iku.

22

Bitola

Belonoga Saponaria officinalis

Narodna imena.Sapunjaa,crvena saponarija,sapun trava,sapun koren.

Botanike karakteristike.Viegodinja ,ukrasna zeljasta biljka,izraste do 1 m.Stabljika ravasta,listovi uski i dugaki.Cvetovi ruiaste boje. Stanite.Raste na vlanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Koren. Hemijski sastav.Saponizidi. Primena.Smatra se da je dobar ekspektorans.

23

Bitola

Besnik Digitalis lanata (otrovan)

Narodna imena.Maljava zubaica,ponjavica,pustikara.

Botanike karakteristike.Biljka visoka do 1 metar.Stabljika prava,na gornjem delu vunasta,pokrivena gustim,sitnim dlaicama.Listovi duguljasti,goli.Cvetovi su u klasu,sakupljeni svuda oko biljke.Plod je aura sa sa sitnim semenkama. Stanite.Raste svuda,najvie na krenjaku. Upotrebljivi delovi biljke.List. Hemijski sastav.Kardiotonini heterozid i saponizidi. Primena.Jedan od najpoznatijih lekova za srce.Jaa rad sranih miia,regulie ritam otkucaja.Upotrebljava se samo po savetu lekara,jer je veoma otrovan!

24

Bitola

Bor obini - pinus silvestris

Narodna imena.Bijeli bor, am, divlji bor, luevina, umski bor.

Botanike karakteristike.Beli bor ima stablo koje moe narasti vie od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mlai, njegove grane i deblo pokriveni su smee-crvenkastom korom koja posle postaje sivosmeom. Grane se ire u obliku kiobrana. Iglice beloga bora sastavljene su u upercima po dvije zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz enskih cvetova oblikuju se mali eeri, koji u poetku imaju crvenkastu, a posle smeu boju i postaju drvenasti. Stanite.Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice etinara, valja upotrebljavati, po mogunosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi suenjem, tako da iglice (etine) koje se uvaju vie od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva. Primena.Mladi izdanci bora koriste se u leenju zastarjelih katara dinih putova, promuklosti, kalja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takoer, u leenju astme ,leenju reumatskh bolesti i gihta. Kod greva izazvanih unim kamencima koristi se tek istekla smola.

25

Bitola

Bob Vicia faba

Narodna imena.Bobac,konjski bob,veliki bob,beb.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,visoka do 1,5 m.Lie sitno,okruglasto.Cvetovi beli.Plod je mahuna. Stanite.Raste u batama,gaji se za ishranu. Upotrebljivi delovi biljke.Cvet i mahuna. Hemijski sastav.Asparagin,tirozin,leucin. Primena.Cvet ublaava bolove i pomae kod izbacivanja kamenca.Dobar je lek kod upale beike.

26

Bitola

Bokvica uskolisna- Plantago lanceolata

Narodna imena. Konjska rebra, mala bokvica, koncula, ilovlak, trputac.

Botanike karakteristike. Muka (uskolisna) bokvica je viegodinja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima uspravnu stabljiku sa 5 uzdunih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku drku, lancetastog oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindrini klas dug 2-5 cm. Cveta krajem prolea i za vreme leta. Stanite. Nalazi se na livadama, umama sa dosta svetla. Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme. Hemijski sastav. Sadri flavonoide, fenolkarbonske kiseline, organske kiseline, tanine, enzime, fitoncide, sluz, eer, vitamin C. Primena. Koristi se kod obolenja disajnih organa, plune astme, upale plunih alveola, kalja, pa ak i tuberkuloze. isti krv, plua i eludac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod rana koje teko zarastaju, ak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomae kod guavosti, tromboze, oboljenja jetre i beike. Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku listova popariti sa etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. ajna meavina: jednu punu malu kaiku meavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa etvrt

27

Bitola

litre vode. Oblog od listova: oprani svei listovi uskolisne ili irokolisne bokvice se na dasci izgnjee oklagijom tako da se od njih dobije kaa koja se potom upotrebljava za oblaganje. Sirup, prvi nain: dve pune pregrti opranih listova bokvice samleti u maini za mlevenje mesa. U dobijenu kau dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog eera i 250 g pelinjeg meda. Stalno meajui, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu tenost kojom se, dok je jo topla, pune staklenke. Ove treba uvati u friideru. Sirup, drugi nain: u teglu za zimnicu naizmenino stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog eera. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledeeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i eera koje treba stavljati sve dok ima mesta. Na zatienom mestu u bati iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili etiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku privrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobaa, eer i listovi e se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvara ima. Ako ne moete da sprovedete ovaj nain dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.

28

Bitola

Bora Borago officinalis

Narodna imena.Boraina,lisiina,pore,volovsli jezik,kozmelj.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka ije je stablo visoko da 60 sm. Sono i obraslo dlakama.Listovi naizmenino rasporeeni,donji sakupljeni u rozetu.Po obliku jajasti,talasasto nabrani.Cvet plav ili beo. Stanite.Raste divlji na ubristima,livadama,obalama jezera. Upotrebljivi delovi biljke.List,cvet i cela biljka. Hemijski sastav.Tanin,saponin,etarsko ulje,masne i smolne kiseline,kalcium malat,kalium nitrat.U mladoj biljci ima alantoina. Primena.Kao aj za otvrdnute jetre,a toplim oblozima lee se zapaljenje oiju.Kalium nitrat izaziva pojaano znojenje i mokrenje.Cvetni aj olaksava iskaljavanje.Sve sok utie na brzo izbacivanje hlorida.

29

Bitola

Borovnica - Vaccinium myrtillus

Narodna imena. Borovinka, borovnjaa, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mra.

Botanike karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmi visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm iroki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloruiasti cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedinano u pazuhu listova. Plod je crno-modra sona bobica prijatnog slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa. Stanite. Raste na kiselim terenima, u crnogorinim i belogorinim umama. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod. Hemijski sastav. Sadri tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertn i eer, vitamin C, beta karoten. Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokrane beike i mokraovoda, kod leenja eerne bolesti. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego to sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Svee bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice utiu na vid i uvaju onu mrenjau. Nain upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu svee ili osuene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se i marmelada. Od listova se pravi aj. aj od listova: jednu kaiku iseckanih listova preliti oljom vrele vode, ostaviti da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj. Sok: cede se svee bobice. Suve bobice: sue se na temperaturi od 45C. Tinktura: 4 pregrti bobica natapamo 4 nedelje u litri domae rakije. Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se esto po kaikicu. Marmelada: kuvaju se zrele bobice.

30

Bitola

Bosiljak - Ocimum basilicum

Narodna imena. Bosiok, bosilje, faslian, maslian, misloin, murtela, bazilika.

Botanike karakteristike. Bosiljak je jednogodinja zeljasta biljka. Visine je 30 do 40cm. To je vrlo razgranata biljka sa jajasto-kopljastim listovima nasaenima na peteljci. Cvetovi su beli, crvenkasti ili ukasti, razvijeni u klasove na kraju stabljike. Cela biljka veoma ugodno mirie. Cveta celog leta. Stanite. Gaji se kao kulturna biljka na sunanom mestu, bogatom humusom. Biljka je naroito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka sa semenom. Hemijski sastav. Nadzemni deo biljke sadri eterino ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije, askorbinsku kiselinu, eer. Eterino ulje sadri eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor. U semenu se nalaze trigliceridi, karotin, rutin. Primena. Primenjuje se za leenja upala (eluca, creva), greva u elucu, kalja, astme, poetnih stanja tuberkoloze, bolesti mokranih organa (bubrega, beike). Koristi se za umirenje ivaca, protiv nesanice i protiv nesvestice. Pojaava polni nagon.

31

Bitola

Nain upotrebe. Upotrebljava se sve, zelen, ali se najee primenjuje u obliku ajeva: jedna kaika (stabljika sa listovima) se prelije sa dva decilitra kljuale vode.Ostavi se da stoji 10 minuta pa se ocedi. Pije se pomalo nekoliko oljica na dan. U belom vinu kuvan plod koristi kod tvrdokornog zatvora.

32

Bitola

Boje drvce Artemisia abrotanum

Narodna imena.Ciper,turski neven,aborat,brodan.

Botanike karakteristike.Raste kao polubun,visok do 1 m.Viegodinja biljka sa perastim listovima.Cvetovi u utim glavicama. Stanite.Raste divlje,ali se i gaji. Upotrebljivi delovi biljke.Vrhovi grana u cvetu. Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,gorke materije. Primena.Protiv bronhitisa,za iskaljavanje i za bolji apetit.

33

Bitola

Bour Paeonia officinalis (otrovan)

Narodna imena.Bourak,arape,turkarica.

Botanike karakteristike.Raste divlje,ali se i gaji kao ukrasna biljka,viegodinja,zljasta,visoka do 60 sm.Listovi krupni,razdeljeni u reznjeve.Cvetovi sastavljeni od mnogo crvenih latica.Ponekad je bour ute ili bledo ruicaste boje. Stanite.Raste na stenovitim obroncima. Upotrebljivi delovi biljke.Koren i cvet ,a nekad i seme. Hemijski sastav.Seharoza,organske kiseline,skrob, glikoza, kalcijum oksalat,alkaloid peregrinin,sluz. Primena.Kao lek protiv gihta,migrene i greva.Protiv utice i bolesti bubrega.

Breskva Prunus persica

34

Bitola

Narodna imena.Praska,breskev.

Botanike karakteristike.To je listopadno drvo, naraste od 5-10 m .Listovi su joj iljati, dugi od 7-15 cm i 2-3 cm iroki. Cveta rano, pre listanja. Cvetovi su usamljeni ili u paru,ruiasti sa 5 latica. Plod je kotunjiav, sa jednom velikom semenkom zatvorenoj u tvrdoj kotici. Plod breskve ima uto ili belkasto telo, vrlo ukusno, sa glatkom i mekanom koom zavisno od sorte. Stanite.Gaji se po batama. Upotrebljivi delovi biljke.Plod,cvet i list. Hemijski sastav.eer,masti,belanevine,vitamin A i C,folna kiselina,kalijum. Primena.Za regulisanje stolice,smiruje nerve,a spravlja se i sirup protiv glista.Breskvepospeuju varenje, posebno teko svarljive i masne hrane jer poveavaju luenje eludanih sokova i zaustavljaju muninu i povraanje. Zahvaljujui vitaminu B2, korisna je za ouvanje dobrog vida, mekane i elastine koe i uopste mladalakog izgleda. Breskva se naroito preporuuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.

Brest Ulmus campestris

35

Bitola

Narodna imena.Poljski brest,crni brest,bezovina,brist.

Botanike karakteristike.Snano drvo.Nekad raste kao ib.Kora mladog drveta je glatka,a kasnije prska i postaje rapava.Lie elipsasto,dvojno testerasto.Cvetovi su skupljeni u loptice,a plod oraica. Stanite.Raste u umama,retko usamljeno. Upotrebljivi delovi biljke.Kora. Hemijski sastav.Tanin,sluz,smola,razne soli. Primena.Protiv katara slizokoe,krvarenja i reumatizma.Dobro sretstvo koje pojaava znojenje i izluivanje mokrae.Od kore prave se i obloge protiv opekotine.

36

Bitola

Breza betula

Narodna imena.Brez, brezua, briza, brizovina, metlika.

Botanike karakteristike.Postoje dve vrsti breza: bela ili obina breza i cvetna ili severna breza. U leenju lekovitim biljem obe imaju jednaku vrednost. Breza je 10 do 25 m visoko drvo s tankim, vitkim granicama i belom glatkom korom to se moe Ijutiti na listie tanke poput papira. Listovi na peteljkama su koso etvrtasti ili trokutasti, zaiIjeni i dvostruko pilasti. Cvetne rese dugake su 3 do 4 cm, a razvijaju se zajedno s liem. Stanite.Rasprostranjena je na planinama, a nalazi se pojedinano ili u skupinama. Najee se nalazi na movamom i vlanom tlu, i kao ukrasno drvo po parkovima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju sok, rese, listovi i kora. Sok se vadi krajem februara ili po etkom marta, a lie se bere za vreme cele vegetacije. Kora se prikuplja u proljee i jesen.

37

Bitola

Nain upotrebe.U proljee, kad ponu kolati sokovi, probui se rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevica pomou koje dobivamo brezov sok. U soku se nalazi eer te, ukoliko ga grejemo da provri, dobivamo brezovo vino. Sok i vino su odlian lek za leenje ateroskleroze, gojaznosti, bubrenih kamenaca i drugih bubrenih bolesti. Uklanja slabo rnokrenje, belanevine u mokrai i isti krv. aj od brezovog lia i resa pojaava izluivanje mokrae, odstranjuje kiselinu iz organizma te lei groznicu, reumatske bolesti i vodenu bolest.

38

Bitola

Broika - Galium aparine

Narodna imena. Prilip, broenika, broenica, divlji bro, hvatavac, korenika, prilipaa, priljepaa, turica.

Botanike karakteristike.Broika je izrazita penjaica. Uspravna dlakava stabljika, zadebljala u kolencima, dostie visinu od 60 do 150cm. Listii su duguljasti, kopljasti i zavravaju malim, otrim bodljama. Mali zelenobeli cvetovi smeteni su u pazuhu lista i ine pahuljaste cvasti. Stanite. Raste po suvim travnjacima, panjacima, pored puteva, nasipa, ivica. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka u cvatu bez korena. Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, flavonoide, saponine, tanine, organske kiseline. Primena. Smiruje greve, pospeuje znojenje i mokrenje. Dobro deluje kod nervnih bolesti, padavice, nervoze. Koristi se kod probavnih smetnji, upale beike i bubrega, vodene bolesti, enskih bolesti, obolenja slezine i guterae, oteanog mokrenja, utice. Spolja se koristi kod oteklih limfnih lezda, raka koe, osipa, liaja, gnojnih izraslina i otvrdnua.

39

Bitola

Nain upotrebe. Koristi se kao aj, tinktura, praak, kupka. Od sveeg soka i maslaca priprema se lekovita mast.

Brljan - Hedera helix

40

Bitola

Narodna imena. Brtan, brtika, brljika.

Botanike karakteristike. Brljan je do 20 m duga povijua sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se privruje za drugo drvee i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je poloena, a zatim puzava. Listovi su koasti. Gornji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcoliog oblika i razdeljeni u 3 do 5 renjeva. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti tit.Plod je loptasta bobica modro-crne boje. Stanite. Javlja se na vlanim i humusnim zemljitima, po umama, ali dobro podnosi i kamenita i krenjaka tla, voli vlaan vazduh. U gradovima se uglavnom gaji kao ukras na zidovima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi . Hemijski sastav. Saponini, glukozidi, inozit, tanin, mravlja kiselina, jabuna kiselina, karotin, fitoncidi. Primena. Koristi se za leenje bronhitisa, kalja, crevnog i eludanog katara, astme, slezine, polipa u nosu, reumatskih bolesti, tegoba sa unom kesicom. Deluje na srce i krvne sudove, lei belo pranje, regulie neredovnu menstruaciju. Spolja se koristi za ienje koe, protiv vaaka, svraba, kurjih oiju. isti telo od trovanja pesticidima i radioaktivnog zraenja.

41

Bitola

Nain upotrebe. Recept za aj od brljanovog lista: etiri brljanova svea lista ili do dve kaike usitnjenog suvog lista staviti u jednu litru hladne vode, zakuvati, odmah procediti, i piti nekoliko puta tokom dana po jedan decilitar aja. Nije preporuljivo uzeti vise od dve kaike usitnjenog lista brljana na litru vode.

Brusnica Vaccinium vitis

42

Bitola

Narodna imena.Borovka,branjaa,medvee groe,rdea,borovnica.

Botanike karakteristike.Mali zimzeleni bun,visok 30 sm.Iz pazunih pupiljaka pri zemlji izlaze lisnati i cvetni izdanci.Listovi u dva reda,naizmenini.Cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti bele ili crvene boje.Plod je crvena bobica,gorkog ukusa. Stanite.Raste u umama i na peanoj podlozi. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi. Hemijski sastav.Arbutin,tanin,flavonol,hidrohinom. Primena.Protiv groznice,kamenca u bubregu,bolesti eluca,reume i gihta.Bobice se jedu svee ili se od njih pravi kompot.

Bujad Pteridium aquilinum

43

Bitola

Narodna imena.Paprat,poprat,stelja.

Botanike karakteristike.Razgranata paprat visoka i preko 1 metra.Listovi dvostruko ili trostruko perast o deljeni,sa dugakim ukastim drkama.Pokriva velike povrine, gusto raste i ima dugaak horizontalni rizom,koji se koristi kao stona hrana. Stanite.Raste po suvim kamenitim proplancima, u svetlim umama,naroito na peskovitim zemljitu. Upotrebljivi delovi biljke.Rizom. Hemijski sastav.Skrob,tanin,sluz,gorki sastojci,masno i etarsko ulje,mineralne materije. Primena.Kod katara eluca i creva.Ne moe da zameni pravu paprat kao sredstvo protiv crevnih parazita.

Bukva Fagus silvatica

44

Bitola

Narodna imena.Buk,buka.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 30 metara,sa velikom,razgranatom kronjom.Kora glatka,sive boje.Listovi jajasti,po ivici testerasti,obrasli dlakama.Cvetovi su sa odvojenim polovima.Mu ki su u cvasti glavica,a enski cvetovi iznad mukih na kratkim drkama.Plod je oraica. Upotrebljivi delovi biljke.Seme i masno ulje koje se dobija iz semena. Hemijski sastav.Plod sadri skrob,eer,ulje. Primena.Ugljen od drveta ,koristi se za leenje poremeaja rada crevnog trakta,kod dizenterije i protiv trovanja fosfatima.

Bukvica Betonica officinalis

45

Bitola

Narodna imena.Betonika,ranjenik,istac,crna bokvica.

Botanike karakteristike.Iz kosog viegodinjeg rizoma izraste do 60 sm. duga gruba i dlakava stabljika.Listovi naspramni sa dugom drkom.Ivica zupasta.Cvetovi su sakupljeni u klas na vrhu stabljike,crvene su boje. Stanite.Raste svuda,po umama,brdima,livadama. Hemijski sastav. Alkaloidi (betonicin, stachidrin, trigonelin),tanini. Primena.Za reumu,nerve,povoljno utie na organa za verenje.

Bulka Papaver rhoeas

46

Bitola

Narodna imena.Divlji mak,boliglava, itni mak,turinak

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 1m.Lie je veliko,perasto,sedece.Cvetovi su usamljeni na vrhu stable,jarko crvene boje,sa 4 krunicna listica.Ako se biljka zasece potecice mleko. Stanite.Raste svuda kao korov. Upotrebljivi delovi biljke.koriste se cvetovi koji su nezni i dok su svezi veoma su oporog mirisa.Beru se po suvom vremenu,suse brzo u sto tanjem sloju. Hemijski sastav.Alkaloid reading,readinska kiselina,mason ulje,smola,sluz,guma,eer. Primena.Kao lek protiv kalja jer sadrzi dosta sluzi ali i za prehladu.

Bunika Hyoscuamus niger

47

Bitola

Narodna imena.Trava od bunila,zubljaa,zubna trava,balam,bun.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka.Prve godine izrastu listovi koji su sivo zelene boje,lepljivi,perasto razdeljeni.U drugoj godini izraste stabljika do 50 sm. Visine,prljavozelena,dlakava. Lie grubo nabrano,cvetovi sedei , uti sa ljubiastim prugama.Plod je aura. Stanite.Raste na zapustenim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak i semenke.Svi delovi biljke su otrovni,ali i lekoviti. Hemijski sastav.Otrovni alkaloidi,hiosciamin,skopolamin,etarsko ulje,kalijev nitrat. Primena.Za smirenje kalja.Sa obzirom na veliku otrovnost,ali i lekovitost u medicinu se mnogo koristi.Lei astmu,bronhijalne smetnje,reumatizam,a daje se i kao sedativ.

Celer - Apium graveolens

48

Bitola

Narodna imena. Ak, ereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.

Botanike karakteristike. Celer je dvogodinja zeljasta biljka. Koren je mesnat, gomoljast i odebljao. Stabljika mu je razgranata, a dostie visinu od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdelje ni, dok su listii klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni.Kuglasti plod je rebrast. Stanite. Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podruju i na vlanim podrujima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i seme. Hemijski sastav. Sadri veliku koliinu soli kalijuma i natrijuma, purine, etersko ulje, trigliceride, vitamine (A, B, C, E). U korenu ima eterskog ulja, eera, apina, asparagina, tirozina, holina, alosorbusena, pentozana i masti. Primena. Smatra se se da je divlji celer otrovan pa ga zato ne upotrebljavamo u leenju lekovitim biljem. Nekada se verovalo da celer pospeuje polnu mo. Danas se zna da pospeuje uspeno razmenu materija. Koristi se za leenje astme, katara plua, promuklosti, bolesti ivaca, mokranih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jaanje eluca, u leenju vodene bolesti, preterane gojaznosti. Isto tako, celer poboljava krv i cirkulaciju krvi.

49

Bitola

Nain upotrebe. Slatkasti odebljali koren celera najee se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zain za supe i orbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatian miris, takoe slue kao zain. aj od celera: U litri vode kuva se 40 grama celerovog lia nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja. Protiv bubrenih tegoba treba piti sok od sveih listova celera, sam, sa medom ili kao tinkturu-30 kapi dnevno.

50

Bitola

Crna goruica Brassica nigra

Narodna imena.Crna slaica,gorica,senf,mutarda

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka.Stablo visoko do 1 metar.Listovi na drsci pri vrhu elipsasti.Cvetovi uti ina vrhu stable i granja.Plod je ljuska,uspravno stoji.Semenke tamno crveni. Stanite.Raste na vlanom zemljistu i na peskovitom terenu. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se seme.Susi se u tamnom sloju i prevrce se. Hemijski sastav.U semenu ima sinigrozida,masnog ulja,belanevina,sluzi,enzima,mirozina i tragovi sinalbozida. Primena.Povecava apetit i protiv poremecaja varenja.Pospesuje izlucivanju mokrae i pravilan rad krvotoka,kao i obolenju plua.Koristi se i za nervna poremecaja i reume.

51

Bitola

Crna jova Alnus glutinosa

Narodna imena.Jahovina,jeja,jova,jaha,jaika.

Botanike karakteristike.Raste kao drvo ili ib,na vlanim mestima,najcesce na obali reka.Lie joj je zatupasto,po ivici testerasto.Opadne jos u jesen dok je zeleno.pupoljci su na kratkom drskama.Do jeseni se na drvece razvija zenske i muske rese. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se listovi i kora. Hemijski sastav.Tanin,emodin,masno ulje,galna kiselina. Primena.Za ireve, eludane bolesti,.Zbog velike kolicine tanina kora deluje kao jak adstrnigens.Koristi se i protiv groznice.

52

Bitola

Crni dud Moris nigra

Narodna imena.Murgav dud,crnica, andud, amdud.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 15 metara sa gustom kronjom.Listovi su nepravilnog oblika po ivici testerasti,obrasli dlakama.Cvetovi su sa odvojenim plodovima,sakupljeni u cvasti zvanoj maca.Plod postaje od cele cvasti,tako da ga cine sitne sone loptice mrko-crvene boje ili crne boje. Upotrebljivi delovi biljke.Plod i list. Hemijski sastav.Invertni eer,jabuna i limunska kiselina,pektini,vitamin C,sluz. Primena.List se daje za leenje eerne bolesti i organa za mokrenje.Plod je zbog eera i vitamina C veoma hranljiv.

53

Bitola

Crni luk Allium cepa

Narodna imena.Papula,crveni luk,lukac,kromid.

Botanike karakteristike.Zeljasta biljka sa razvijenom lukovicom.Podzemno stablo je sploteno.Sa njega polaze debeli,uplji soni listovi.Lukovicu tite crvenkaste ljuske.Cvetovi su na vrhu u titu bele boje. Stanite.Gaji se po batama. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se lukovica biljke. Hemijski sastav.Etarsko ulje,sluz,sumporni heterozid (otuda ljutina),fosforna kiselina, eer,kvercitin, vitamini A,B1,B2,E,P,K,onda alicin,belanevine,biljna vlakna,biljne masti,biljni hormoni. Primena.Veoma je koristan u ishrani.Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova. pomae kao lek za: Akne,alergije,astma,bolesti srca i krvnih sudova,bolesti usta i organa za disanje,bradavice,bronhitis, prehlade i grip,bubuljice,glavobolja,gljivine infekcije,grevi,gubitak apetita,deje gliste, dijabetes,zatvor,infekcije mokranih puteva,imunodeficijencija,infarkt,kaalj,kurje oi,mnoge vrste raka,modani udar,nesanica,poremeaj metabolizma,povieni krvni pritisak,poemeaj krvnih sudova povieni nivo holesterola i triglicerida,problemi sa varenjem,problemi sa jetrom i elucem, problemi sa nervima,problemi sa cirkulacijom,proliv,razne infekcije,rak eluca,regulisanje eera u krvi

54

Bitola

spreavanje ugruavanja krvi,stabilisanje crevne flore,tromboza. Poboljava rad stomaka,srca,iri krvne sudove,olakava iskaljavanje,pospeuje mokrenje.Spolja sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: ireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, li ajeva, bradavice, gljivinih infekcija koe i raznih konih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata,promrzline,otoci.

55

Bitola

Crni slez - Malva vulgaris

Narodna imena. Guernjak, urea trava, crni ljez, velika slezovaa, planinski slez, veliki ljez, divlja kura, divlji papel, divlji slez, urea trava, urija trava.

Botanike karakteristike. Crni slez je jednogodinja ili viegodinja biljka. Raste puzavo, a deo stabljike iznad korena malo je drvenast. Listovi su na dugim lisnim drkama, zaobljeni i nazubljeni, a cvetovi su bledoroza do ljubiasti. Plod je okrugao i pljosnat kao pogaa. Stanite. Raste pored plotova i puteva, na razvalinama i starim zidovima, ali i u neposrednoj blizini naseljenih mesta. Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i stabljike, koren i seme. Hemijski sastav. Sadri sluzi i antocijane. Primena. Koristi se za otklanjanje probavnih smetnji, gastritisa, greva u elucu i crevima, kod ira na elucu, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrae, kod upala sluznice beike, rastvaranje sluzi, kod upala grla, leenje kalja, promuklosti, upale drela, nadutosti plua (emfizem) . Koristi se jo za ispiranje usta, kod bolesti oiju, zubnih otoka, alergijskih osipa, otoka nogu ili ruku koji potiu od preloma ili od upala vena.

56

Bitola

Nain upotrebe. Pripremanje aja: Samo hladno natapanje! Jedna puna mala kaika sleza u etvrt litre vode ostavi se preko noi. Ujutro se malo zagreje. Kupka ruku i nogu: puna pregrt crnog sleza dri se preko noi u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana sve se ugreje do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu. Kupka traje 20 minuta. Ugrejana, ova voda moe da se koristi jo dva puta. Oblozi: biljni ostaci (talog) od pripremanja aja malo se ugreju u neto vode i sa jemenim branom pomeaju u kau. Melem se stavi na pamunu tkaninu i jo topao upotrebi kao oblog.

57

Bitola

Crvena detelina Trifolium pratense

Narodna imena.Detelina,kravjaa,trolist.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka,sa snanim korenom.Stablo uspravno,malo razgranuto,obraslo dlakom.Donji listovi su polegli,na dugim drkama.Gornji su sa kratkim drkama i uspravni.Cvetovi su u glavici ruiaste boje.Plod je jajasta mahuna sa semenkom. Stanite.Raste na livadama,njivama,panjacima. Upotrebljivi delovi biljke.Cvetovi. Hemijski sastav.Trifolin,etarsko ulje,vitamin C. Primena.Dobar je aj za iskaljavanje,kod astme i nazeba.

58

Bitola

Cikorija - Cichorium intybus

Narodna imena. Vodopija, vinjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, eltenica, jandreica, andivija, kaiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podronik, radi, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora.

Botanike karakteristike. Vodopija je viegodinja zeljasta biljka. Naraste i preko 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugaki, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su krai, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlaicama. Cvetovi su svetlo plavi, jeziasti, pojedinani ili udrueni u cvasti. Cveta preko celog leta. Stanite. Raste svuda kao korov, najvie pored staza i puteva, po panjacima i livadama, po obodima uma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadri polisaharid inulin koji hidrolizom daje samo levulozu, fruktozu, pentozane, alkaloide, gorki glukozid intibin, belanevinaste materije, eer, smolu, mnogo kalijuma.

59

Bitola

Primena. aj od cikorije je lek za bolesti jetre, uticu, slezinu, bubrege. Pospeuje izluivanje mokrae. Svei sok od listova, cvetova i korena pospeuje stvaranje i izluivanje ui, proiava krv, izbacuje suvinu u. Lei hipohondriju i potitenost. Zbog inulina vrlo je korisna za dijabetiare. Deluje protiv ekcema, potkonih ireva, protiv dejih glista, suzbija temperaturu, otklanja otekline, pospeuje rast kose. Nain upotrebe. Svei sok od listova, cvetova i korena proiava krv i izbacuje suvinu u.Moe se kuvati sa vinom ili siretom. Sok od cvetova kao oblog lek je za umorne oi. aj: 1 kaiku korena skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola ae 3 puta na dan pola sata pre jela. aj: 1 kaiku biljke skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola ae 2-3 puta na dan pola sata pre jela. Oblog: 20g biljke na 0,5 litara vode. Koristi se i kao kupka.

60

Bitola

Cvekla - Beta vulgaris

Narodna imena. Crljena blitva, cveka, cikla, crvena repa.

Botanike karakteristike. Cvekla je dvogodinja biljka. Koren je mesnat, zadebljao, crvene boje. Listovi su tamnozeleni proeti crvenilom. Iz osnovne biljke proizale su mnoge kulturne sortne repe. Iz poetnog tankog korena, stoletnim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke. Stanite. Gaji se u vrtovima i na njivama. Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se itava biljka, Hemijski sastav. Pored izuzetnog bogatstva belanevinama, mastima i ugljenim hidratima, antocijanima, cvekla sadri gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvo e, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znaajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12. Primena. Obnavlja crvena krvna zrnca, proiava krv, pospeuje rad eluca, creva i ui, deluje antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u sluajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda ini je

61

Bitola

dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov vi estruke lekovitosti ove biljke ine ipak betanin i betain, jer podstiu razmenu materija, reguliu krvni pritisak, smanjuju holesterol, odravaju krvne sudove, podstiu rad jetre. Primenjuje se za suzbijanju tumora i leenje leukemije. Zatim se koristi u leenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u poetnom stadijumu. Povoljno utie na ivce i rad mozga. Nain upotrebe. Za sve vrste leenja koristi se svee ceeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle moe se dobiti 700 do 750 g soka. Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Cveklu treba tanko olju titi, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod teih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljanje smanjiti na 1/4 litre.

62

Bitola

empres Cupressus sempervirens

Narodna imena.Selvija,kiparis,cipres drvo,kupres.

Botanike karakteristike.Zimzeleno drvo sa primorja,visoko do 20 metara.Stablo uspravno,krosnja elipsasta,prema vrhu se suava.Plod iarka. Stanite.Gaji se u parkovima. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka. Hemijski sastav.Tanin,etarsko ulje. Primena.Za leenje proirenih vena i hemoroida.

63

Bitola

iak - Arctium lappa

Narodna imena. iak zeleni, gorki lepuh, konjski iak, lepuina, repuh, veliki iak, veliki lepuh.

Botanike karakteristike. iak je viegodinja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugaak do 60 cm. Stabljika je uspravna, tvrda, ilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drkama, jajasto okruglasti, po ivici talasasto useeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju uplju drku. Okruglaste glaviaste cvasti crvenkaste boje rasporeene su na vrhu biljke na dugakim drkama. Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prianjaju za predmete prilikom dodira. Stanite. Raste uz puteve, na livadama i neobraenom zemljitu. Voli sunani poloaj i naubrenu zemlju. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodinje korenje sakuplja se u prolee i jesen, listovi dok su jo mladi, a seme kad sazre . Hemijski sastav. Sadri ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterino ulje, mnogo vitamina C.

64

Bitola

Primena. Sok od ika je izvrstan kod bolesne jetre. Pospeuje izluivanje ui, pomae dijabetiarima. aj lei i proiava krv. Svei sok od korena lei vlane liaje, potkone ireve, neistu kou, mladalake akne, otvorene rane, opekotine. aj od semena je dobar protiv bubrenih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i regulie menstruaciju. Seme ika koristi se za pravljenje ikovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme ika nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Nain upotrebe. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kaika sitno narezanog korenja i lia kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kaike dvaput dnevno, ujutro i uvee. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, moe se uzimati po oljica ujutro i uvee. Prah od suvog korena pomean sa zejim lojem izvlai strana tela iz rane. U sluaju poremeaja licnog ivca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se sve koren i lie sa donjim delom stabljike ika i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g suenog lia i pije ujutro i uvee po 1 oljica. U vinu skuvano lie ika lei od mokranih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan ikov koren (ili prah) od suvog korena, pomeano sa medom. Za aj se na jednu litru vode uzima 1 velika kaika iseenog korena i skuva.Pomeaju se jednaki delovi toga aja i sireta (jabuni) pa se time natrlja koa glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. ikovo ulje: aka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri etvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mukanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo epom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbuene sitne rupice. Mast od ikovog korena: Dobro se oistiti i opere ikov koren. Narezati ga na male komadie i iz njih istisnuti to vie soka . Pripremiti kvalitetnu i istu, nesoljenu svinjsku mast. Koliina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim meanjem treba postii gustu kaastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i uvati u friideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opeenu kou, a koristi se i kod ireva, rana i liajeva.

65

Bitola

kalj mleni - Silybum marianum

Narodna imena. Gujina trava, bijeli striak, gospin trn, divji artiok, magarea salata, osljebad, oebalj, sjekavica, arena badeljka.

Botanike karakteristike. Mleni kalj je krupna trava , snana impozantna dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 150cm. Listovi su tigrasto proarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Stanite. Raste pored puteva i naselja, na sunanim poloajima, na obraenim zemljitima. Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod, ree list. Hemijski sastav. U semenu sadri trigliceride, eterino ulje, smole, sluzi, biogene amine (tiramin, histamin), flavonolignane. Ima bakra i selena. Primena. Zahvaljujui prisustvu tiramina, plod mlenog kalja poveava krvni pritisak. Ima zatitno i regeneriue dejstvo na jetru. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjae. Upotrebljava se i kao gorko

66

Bitola

sredstvo za jaanje, naroito posle tekih operacija i bolesti . U narodu se upotrebljava za ublaavanje napada ui, protiv eerne bolesti, zatvora, za leenje hemoroida i dr. Nain upotrebe. Seme se moe vakati. Seme se moe koristiti u obliku praha. aj od semenki: 3 g semenki preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Piti po jednu olju aja tri do etiri puta na dan, pola sata pre jela. aj od lista: pola kaikice lista preliti sa preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 5 do 10 minuta. Piti po 2-3 olje na dan.

67

Bitola

uvarkua - Sempervivum tectorum

Narodna imena. Divlje smilje, gromovna trava, uvarka, netres, pazikua, vazda iva, zeji kupus, uhovnik, uvara.

Botanike karakteristike. uvarkua je viegodinja biljka visoka 10-60 cm. Ima debele, vrlo sone listove, koji su na vrhu zailjeni i sloeni u rozetu. Listovi su zeleni, a pri vrhu crveno mrki. Stabljika je uspravna i gusto pokrivena listovima. Na vrhu stabljike nalazi se cvast sastavljena od cvetova otvoreno crvene boje. Cveta od juna do septembra. Stanite. Raste na stenama, po krovovima, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadri polisaharide, tanine, sluzi, flavonoide, alkaloide, smolu, kalcijev malat, trigliceride, mravlju i jabunu kiselinu. Primena. aj pospeuje izluivanje mokrae, a kod proliva zatvara. Pomae kod jake menstruacije, krvave dizenterije, upale uha. Sok lei opekotine, ubode insekata, kurje oi, bradavice, sunane pege, nervnu rastrojenost, padavicu. U novije vreme upotrebljava se sok od svee biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.

68

Bitola

Nain upotrebe. Svei listovi. Sok istisnut iz sveih listova. aj: 2 kaiice listova preliti sa aom vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti, piti po 1/ 4 ae 4 puta na dan pre jela. Tinktura: svei listovi se razreu i dre u jednakim delovima u 70% alkohola ili domae rakije.

69

Bitola

Dan i no - Viola tricolor

Narodna imena. Mauhica, mauha,boji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokoja ljubica, modra iskrica, poljska ljubica, sedmiica, trobojna ljubica, udovica.

Botanike karakteristike. Dan i no je sitna jednogodinja zeljasta biljka, visoka do 40cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su iri nego dui, po obodu zupasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinani, na dugim peteljkama, trobojni (ljubiasti, uti i beli). Cveta od prolea do leta. Stanite. Raste po naputenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranj ene biljke. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, iji su cvetovi sitni, 8-14 mm dugaki, uti, belo ukasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom. Upotrebljava se itava nadzemna biljka za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadri flavonoide (rutin, violantin, izokvercetin, astragalin...), eterino ulje (najvie metiletar salicilne kiseline), s aponine, vitamin C, karotenoide, kumarine, sluzi, tanine, mineralne materije. Primena. Za leenje raznih konih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, utice, hroninog bronhitisa, histerije, obinog i velikog kalja, za jae izluivanje mokrae i protiv upale mokrane beike.

70

Bitola

Nain upotrebe. aj se pravi od dve kaikice biljke sa vrelom ili hladnom vodom. Treba da odstoji 8-10 sati i pije se 2-3 olje na dan. Ovaj aj se koristi i za pranje i za obloge.Zbog neprijatnog ukusa moe se zasladiti sirupom od malina, ribizla, vianja ili limuna.

71

Bitola

Dimnjaa Fumaria officinalis

Narodna imena.Rosopast,dimica,rusnica,rosno zelje.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka.Stablo poleglo,razgranato,visoko do 50 sm.Listovi perasto deljeni,cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti ,ljubiaste boje. Stanite.Raste svuda. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo u cvatu. Hemijski sastav.Alkaloid fumarin,tanin,smola,gorke materije,eer. Primena. Dimnjaa je diuretik,ubrzava izluivanje mokrae,poboljava varenje,izaziva apetit.

72

Bitola

Divizma - Verbascum thapsus

Narodna imena. Beloperka, divlji tabak, svenik, lepuh, olji rep, utocvijet, vuji rep.

Botanike karakteristike. Divizma je dvogodinja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a druge godine izraste 1,5-2 m visoka, uspravna, nerazgranata stabljika gusto obrasla dlakama. Listovi su tako e sa obe strane pokriveni dlakama. Na gornjem delu stabljike nalaze se uti cvetovi skupljeni u izdueno grozdastoj cvasti. Biljka cveta celog leta. Stanite. Raste po sunanim kamenitim breuljcima i na kamenitom tlu. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.

73

Bitola

Hemijski sastav. Sadri sluzi, saponine, eer, kumarin, beta karotin, flavonoide, eterino ulje. Primena. Divizma se upotrebljava protiv kalja, prehlade, promuklosti, teranja znoja i reume. Vrlo je dobra kod plunih bolesti, uljeva, bolesti jetre, slezine, kalja. Spolja je dobra za masau protiv reume i protiv hemoroida. Nain upotrebe. aj od cvea 810 g na 300 g kljuale vode dva puta dnevno po jedna olja. Jo je efikasnije ako se cvet divizme prelije kljualim mlekom i pije nekoliko puta dnevno po jedna oljica. aj od divizme treba procediti kroz gusto platno, poto na cveu ima maljavih dlaica koje izazivaju golicanje u grlu. Za obloge kuvati aj od cveta u mleku 2 minute. Ulje od divizme priprema se tako da se boca napuni do polovine sitno iseckanim listovima divizme, prelije istim maslinovim uljem, zaepi vatom i ostavi na suncu 40 dana. Tinktura: 50g cveta staviti u pola litre alkohola ili rakije, ostaviti 2 nedelje i utrljavati na bolna mesta.

74

Bitola

Divlja salata Lactuca virosa (otrovna)

Narodna imena.Loika.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka do 1 metra visine.Stablo uspravno ,gore razgranuto.Listovi su pri osnovi rozetasti,na donjoj strani imaju bodlju.Cvast slina maslaku,sakupljena u metlici.Kad se zasee kora izlazi mleni sok laktukarijum. Stanite.Raste po livadama. Upotrebljivi delovi biljke.Mleni sok se koristi kao narkotik. Hemijski sastav.Laktukon,laktucerin,gorki laktucin,laktopikrin,smola,balanevine,oksalna kiselina,guma,vitamin C. Primena.Danas se retko upotrebljava.

75

Bitola

Divlja tikva Bryonia alba (otrovna)

Narodna imena.Bljutac,luda tikva,kukovina,divlji rep.

Botanike karakteristike.Viegodinja tikva raste do 3 metra.Ima debeo koren,nalik na repu, ute boje,sa otrovnim mlenim sokom.Stablo razgranuto,puza pomou raljika,obraslo je grubim dlakama.Lie slino vinovoj lozi,duboko useeno,na kratkim drkama.Cvetovi su jednopolni.Muki su sakupljeni u grozdastoj cvasti,zelenkaste boje.enski cvetovi su nalik na tit.Plod je crna bobica. Stanite.Raste u ipraiju uz ograde. Upotrebljivi delovi biljke.Koren. Hemijski sastav.Glikozidbrionin,smola,mravlja kiselina,invertni eer,tanin. Primena.Davno su ovom bi;jkom leili ireve.Ne preporuuje se upotreba,jer je veoma otrovna.U sluaju trovanja odmah se obratiti lekaru !

76

Bitola

Divlja vrbena Verbena officinalis

Narodna imena.Ljutovnica,brstica, vrstac.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili viegodinja biljka ,visoka 80 sm. Stablo vrsto,uspravno,gore razgranuto.Listovi naspramni,grubo dlakavi,okrenuti na dole,zailjeni.Cvetovi su u dugim klasovima na vrhu granica,ljubiasta. Stanite.Raste svuda,na livadama,kraj puteva. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se gornji deo biljke u cvetu. Hemijski sastav.Verbenozid,tanin,sluz,emulzin,etarsko ulje,gorke materije. Primena.Lek za jetru i u,rane i otoke,nesanicu i neurozu.Isto tako i protiv kalja,greva,migrene.

77

Bitola

Divlji perun Aethus cynapium (otrovan)

Narodna imena.Drobna trubelika,kukuta,pasji perun,sitna trubelika.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka sa vretenastim korenom,bele boje.Stablo uspravno,visoko do 1 m.Listovi perasto useeni,lie na domai perun.Cvetovi beli u titastoj cvasti. Stanite.Raste divlje kao korov. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi i cela biljka. Hemijski sastav.Etarsko ulje,alkaloid,gorke i smolaste materije,glikozid. Primena.Ne treba je nikako koristiti u narodnoj medicini,jer je vaoma otrovna.U nau noj medicini se koristi za pravljenje lekova.

78

Bitola

Dobriica - Glechoma hederacea

Narodna imena. Brtan po zemlji, brtan-trava, niski brljan, vrednjak, groi, dobriava trava, dobriavica, dobrianova trava, dobriarica, dobrievica, dobrcanova trava, kotur, koturac, mesenjak, okrugljak, samobojka, stravna trava.

Botanike karakteristike. Dobriica je trajna zeljasta. To je niska (20-40cm) puzava biljka sa etvrtastim uspravnim stabljikama. Listovi su okrugli i bubreasto nasuprotni, na gornjoj strani su tamnije boje. Cvetovi su ljubiasti, duguljasto levkasti. Iz stabljike teraju mnogobrojne vree koje slue za razmnoavanje. Stanite. Raste obilno svuda u umama, na vlanim livadama i drugim mestima. Upotrebljivi delovi biljke. Vrhovi granica u cvetu, list, cela nadzemna biljka. Hemijski sastav. Sadri holin, eterino ulje, saponine, tanine, smole, siretnu i vinsku kiselinu. Primena. Deluje naroito jako na disajne organe i lei njihove razliite bolesti: katare, sluz u pluima, katar drela, bronhijalnu astmu. Lei i upaljene mokrane organe, pospeuje probavu. Dobro utie na nervni sistem, ublaava tegobe izazvane histerijom. Odstranjuje gliste, pospeuje menstruaciju, lei iijas i uticu, ublaava eludane i crevne tegobe. Lei rane koje teko zarastaju. Regulie holesterol.

79

Bitola

Nain upotrebe. Sok od dobriice: pripremiti to vie mladih i sveih dobriica. Dobro ih oprati i sitno narezati. U sokovniku , ili jednostavno kroz istu platnenu tkaninu, istisnuti to vie soka. Pola ae soka uzimati svaki dan. Za grgljanje: uzeti 30g dobriice, 1 veliku kaika meda, 125g jabukovog sireta i 125g vode. Kuvati 10-15 minuta. Tim se ajem mogu ispirati ui kad iz njih curi gnoj. Lie kuvano u jabukovom siretu stavlja se kao vru oblog protiv krstobolje, gihta i reume. Ako vas boli glava, a ne elite piti tablete, napravite kuglicu od sveeg lista dobriice, i stavite je u nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta. aj se koristi i kod upalnih procesa eluca i creva i pije se 1,5decilitar svaka dva sata.

80

Bitola

Dragoljub - Tropaeolum majus

Narodna imena. Dragoljub divlji, kapucinka.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka koja se kod nas gaji kao jednogodinja. Ima razgranat koren I stabljiku koja pue. Naraste do 1,5 m duine. Listovi su naizmenini, gusto protkani ilama, sa dugom peteljkom. Cvetovi rastu na pojedinanim drkama. Latice su narandaste, crvene ili viebojne. Plod je trodelni tobolac. Stanite. Gaji se kao ukrasna biljka, a raste i u svetlim bukovim umama. Upotrebljivi delovi biljke. Poto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se svei listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lie i cvet se skupljaju za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen, kada sazri. Hemijski sastav. Sadri sumporni heterozid glikotropaeolozid-zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, eer i vitamin C. Primena. Koristi se kod infekcija mokranih puteva i upale mokrane beike, kod hronine upale bubrega, kod infektivnog bronhitisa i infekcija organa za disanje posle gripe. Koristi se i za poboljanje metabolizma i za suzbijanje nadutosti. Zbog sadraja vitamina slui kao prolena salata.

81

Bitola

Nain upotrebe. Salata: mlado lie treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok. Svei sok dragoljuba se koristi kod hroninog katara bronhija. Tinktura: iseckati sitno 100 g sveeg lia dragoljuba, koprive (Urtica dioica), imira (Buxus sempervirens), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom dnevno promukati. Procedi se , pritiskanjem. Tom se tinkturom trlja koa glave pomou mekane etkice, nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje. Ista tinktura slu i i za spoljnu upotrebu kod nekih konih bolesti. Koristi se i kao aj.

82

Bitola

Draguac Nasturtium officiale

Narodna imena.Vodeni kres,dragui,bobavnjak,drezga.

Botanike karakteristike.Viegodinja vodena biljka visoka do 90 sm. Stablo poleglo pri osnovi,inace raste uspravno.Listovi perasti,soni.Cvetovi beli,grozdasti.Plod je kamuska. Stanite.Na vlamom zemljistu,pored reka,izvora i potoka. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se svezi nadzemni izdanci. Hemijski sastav.Glikozid,goruino ulje,azotne materije,drvena vlakna,vitamine A,C i D,kaliumnitrat,gvode,tannin, eer. Primena.Kao dodatak povru ili salate.Korisno kod avitaminoze.Ubrzava telesne funkcije,lei plune zapalenja i poboljava izluivanje mokrae.Nije pozeljna dugotrajna upotreba kao ni upotreba u velikim koliinama.

83

Bitola

Dren - Cornus mas

Narodna imena. Bila svibovina, drenak, dreni, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak.Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

Botanike karakteristike. Dren je listopadni bun ili nisko drvo, do 8 m visine. Mlade granice su zelenkastosmee i veinom fino dlakave. Listovi su jajasti i jako zailjeni, nenazubljenih rubova. Cvetovi su uti. Javljaju se rano, pre listanja. Cveta u februaru i martu.Plod je crvena duguljasta ko tunica kiselkastog , ali prijatnog ukusa. Stanite. Raste svuda, a najvie po suvim, sunanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih uma zajedno sa drugim grmljem i ibljem. Gaji se i u vrtovima i parkovima zbog lepih utih cvetova i jestivih plodova. Najbolje uspeva na krenjakim toplim i suvim stanitima. Upotrebljivi delovi biljke. Zreo plod i kora drveta.

84

Bitola

Hemijski sastav. Plod sadri eer, organske kiseline,tanine, vitamine, fitoncide. Kora sadri glukozid kornin, tanine, organske kiseline. U listovima ima vitamina C i E. Primena. Koristi se za leenje za leenje groznice, bolesti creva, proliva. Nain upotrebe. Plod i kora se koriste u obliku aja. Od zrelih drenjina se pravi sok, slatko, kompot, dem, vino, rakija.

85

Bitola

Dubac - Teucrium chamaedrys

Narodna imena. Dubac, mali dubac, digerinjak, gavranov kuk, mravak, podubica, trbuac, turica.

Botanike karakteristike. Dubac je viegodinja zeljasta biljka. Raste kao mali polugrm do 30 cm visine. Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su usko ovalni, po obodu duboko nazubljeni. Cvetovi su ru iasti i smeteni u prljenovima pri vrhu granice. Cveta tokom leta. Stanite. Raste na panjacima, livadama, kamenjarima, krenim zemljitima, po svetlijim umama. Upotrebljivi delovi biljke. Sakuplja se cela biljka bez korena za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadri tanine, alkaloide, eterina ulja. Primena. Lei katar, probavu i kaalj. Ima antiseptiko svojstvo, u stanju je da ubija bakterije. Ba zbog tih svojstava moe se upotrebiti protiv svih groznica. Koristan je u leenju eerne bolesti, odnosno guterae.

86

Bitola

Pospeuje mokrenje, pomae da se sluz bolje izluuje iz plua i eluca, lei une tegobe, belo pranje, rane, hemoroide. Nain upotrebe. aj se priprema tako to se jedna kaika biljke stavi na 200 g vode. To jedan sat natapati i zatim 2-3 minute kuvati. Pije se triput dnevno po jedna olja. Moe se stavljati u supe i dodavati povru. Kod slabokrvnosti pije se crno vino u kome se 8 dana natapa 200g dubaca na jednu litru vina. Vino od dubaca (200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana).

87

Bitola

Dunja Cydonia obloga

Narodna imena.Gunja,dunjac,turunda,funja,dunka.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 7 m.Grane i lie obrasli dlakama.Cvetovi krupni,ruiasti.Plod u obliku jabuka,nepravilno grbav,ut,pokriven dlakama. Stanite.Raste svuda gde uspeva i vinova loza. Upotrebljivi delovi biljke.Seme i plod. Hemijski sastav.eer,pektin,masno ulje,jabuna i vinska kiselina,amagdalin,tanin,sluz. Primena.Kao voe veoma je zdravo u ishrani.Daje se kaolek kod zapaljenja grla i stomaka,protiv proliva,a spolja kao dobar lek protiv rana i bradavica.

88

Bitola

Duvan Nicitiana tobacum (Otrovan)

Narodna imena.tobak,amerikanski duvan,tutun,virdinija duvan.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,stablo uspravno,malo razgranato.Listovi naizmenicni,izdueni,po obodu celi.Cvetovi skupljeni u cvasti metlica.Plod je aura.Cvet je crvene boje a postoji i duvan sa uto zelenim cvetom. Stanite.Kod nas se gaji u Hercegovini i Makedoniji. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi. Hemijski sastav.Alkaloid nikotin,smola,etarsko ulje,soli fosfata,mast,vosak,nitrat,kalcium i kalium. Primena.Kod opstipacije,tekog mokenja,vodene bolesti.Jo se veruje da isti stomak od gliste.

89

Bitola

umbir - Zingiber officinalis

Botanike karakteristike. umbir je tropska zainska biljka koja veoma podsea na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 centimetara duine i veoma aromatino. Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma sve . Stanite. Pradomovina umbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvoa je Indija, a posebno dobar ukus ima umbir iz Jamajke. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi koren. Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (koje daju umbiru karakteristian ukus), smolaste materije, makro i mikroelemente. Primena. umbir je veoma ukusan kao zain pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima, za kolae, za pivo i likere. Ima antiseptiko dejstvo i smiruje kaalj zbog ega se koristi kao dodatak toplim napicima tokom zime. Stimulie perifernu i uopteno cirkulaciju, zagrejava, pojaava znojenje, otklanja greve i spazme, stimulise funkciju jetre, snaan je antioksidans. Koristi se kod izostale menstruacije, upale jajnika, reumatskih bolova. Koristan je kod uklanjanja edema, napada vruine, raznih munina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojaava njihovo dejstvo . Nain upotrebe. aj: 1 kaiicu umbira u prahu razmutiti u pola litre vrele vode, uzimati po 1 oljicu toplog aja (polagano srkati) 3-4 puta dnevno. umbir sa medom je najpoznatiji kuni lek u Americi za leenje kalja. kod

90

Bitola

dece. Koristi se i sve koren, ekstrat umbira i tinktura. Sok od sveeg umbira, pomean sa sokom od sveeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu. Oblozima otklanja reumatske bolove.

urevak - Convallaria majalis

Narodna imena. urica, marnica, urevac.

Botanike karakteristike. urevak ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetie, visee i rasporeene u grozdovima. Svaki cveti sastoji se iz est belih latica, tako da podseca na zvoni. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obino po dva- tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. urevak ima debeo koren, lankovit, beliast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najee 2 lista, koji su na dugoj peteljci i cvetna stabljika koja je kraa od listova. Svi delovi urevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snenobeli, prijatnog mirisa, stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena bobica oko 8 mm u preniku, sadri 2-6 plavih semenki. Stanite. Raste u senovitim belogorinim umama, posebno u hrastovim, u ikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kue.Ova biljka je izuzetno dobar pokriva tla i moe se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljitima. Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se cela biljka, cvetovi, lie i koren.

91

Bitola

Hemijski sastav. Sadri vie od 20 sranih glukozida, flavonoide, alkaloide, saponine, jabunu i limunsku kiselinu, eterino ulje, vitamin C, makro i mikroelemente. Biljka je otrovna! Primena. Biljka je otrovna-OPREZNO! Protiv-otrov: kod trovanja urevkom kuvati hrastovu koru u mleku! Koristi se za leenje sranih bolesti, regulie rad srca, jaa ga, ublaava greve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadri otrovne glikozide i alkaloide. Za leenje sranih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara (modani udar-kap). Svea biljka je lekovitija i postojanija i jae deluje. Nain upotrebe. U narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture. Svee cvetove urevka staviti u bocu od pola litre (napuniti je do 3/4), dopuniti je rakijom do vrha, ostaviti da stoji 2 nedelje, procediti. Uzimati po 10-15 kapi na dan sa vodom.

92

Bitola

Ehinacea - Echinacea angustifolia

Narodna imena. Rudbekija.

Botanike karakteristike. Ima uplju stabljiku koja dostigne od 50-100cm visine. Listovi su uski, duguljasti, i kao i stablo, prekriveni sitnim dlaicama. Cveta celo leto. Cvet je od roze do crvenoljubiaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne iri se spontano . Stanite. Gaji se kod nas i u drugim zemljama. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka, ali najee koren. Hemijski sastav. Sadri ehinacin, eterino ulje (dvadesetak komponenata), smole, fitosterole, alkaloide, skrob, eer, glukozide sa antibakterijskim dejstvom, inulin, vitamin C. Primena. Koristi se kao imunostimulans: jaa obrambeni sistem organizma tako da poveava proizvodnju antitela i leukocita u krvi. Deluje protivupalno i zaceljujue: putem posebnog enzima zaustavlja irenje bakterija i

93

Bitola

favorizuje proizvodnju tkiva koja lee i zatvaraju rane. Lei kone rane: akne, ireve, upaljene opekotine, ekceme, upalu konih lezda, ubode i ugrize insekata. Stimulie jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Deluje antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo unitavanja elija tumora. Koristi se sa ostalim lekovima kod raka i AIDS-a. Kod infekcijskih bolesti deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekat je du i. Aktivna svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda, zato se savetuje njeno kori enje kao preventiva. Koristi se protiv dejih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Le i upalu prostate i beike. Nain upotrebe. Koristi se u obliku aja, ekstrakta, tinkture, masti i kreme. aj: 30-50 g seckanog korena staviti u litru kljuale vode. Uzimamo 3-5 aa dnevno.

94

Bitola

Estragon - Artemisia dracunculus

Narodna imena. Trkanj, tarkanj, troskotnica, zmijina trava.

Botanike karakteristike. To je viegodinja biljka ija je stabljika bogato razgranjena, ima grmolik izgled, visine 60 do 120cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jeziasti cvetovi su ute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatian okus. Stanite. Biljka voli topla i sunana mesta. Na jugu Evrope raste samonikla na neobraenom tlu. Gaji se u vrtovima kao miroijska biljka za pripremanje razliitih zaina, Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka je lekovita i vrlo aromatina. Koriste se izdanci ili pojedinani listovi. Hemijski sastav. U nadzemnom delu sadri karotin, alkaloide,eterino ulje, flavonoide, askorbinsku kiselinu, kumarine, U korenu sadri tragove alkaloida. Primena. Koristi se kao zainska biljka. Preporuuje se za podsticanje apetita i leenje eludca. Diuretik je, dobar je protiv vodene bolesti, reume i gihta. Podstie rad bubrega i beike. Deluje na degeneraciju zglobova, artrozu. Nain upotrebe. Koristi se u obliku ajeva i kao zain.

95

Bitola

Gavez - Symphytum officinale

Narodna imena. Sodul ili sodula, crni koren, veliki gavez, crni gavez, volovski jezik, kilnjak, plju , svatovci, svenik i kuhinjsko zelje.

Botanike karakteristike. Gavez je viegodinja zeljasta biljka. Stabljika naraste 30-100 cm, a pokrivena je dlakama. Listovi su takoe pokriveni dlakama; donji su eliptini na kratkoj drci, srednji i donji su izdueni. Cvetovi su skupljeni u cvasti na gornjem delu razgranate stabljike. Latice su ljubiaste boje. Plod je suv i raspada se na 4 oraia. Koren je mesnat i razgranat, spolja crn, a na preseku beo. Cveta u toku leta. Stanite. Raste po vrlo vlanim livadama i na plavnim mestima, pored reka. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren. Hemijski sastav. Sadri karotin, alkaloide, tanine, klikozide, sluzi, smole, eterino ulje. Primena. Od svih lekovitih biljaka gavez sadri najvie alantoina, a on je potreban za stvaranje elija kod zarastanja rana. Gavez je jedan od najboljih lekova za zacelivanje spoljanjih i unutranjih rana, posekotina, ogrebotina, kontuzija, lomova i krvarenja, kod uganua, iaenja, nategnua miia i tetiva. Oblozi su delotvorni i kod ireva, kod proirenih vena, kod zadebljanja koja izazivaju reuma i giht, kod upale kostiju. Gavez se koristi i

96

Bitola

kod bronhijalnog katara, upale plua, krvavog ispljuvka, gripe. Gavez je lek i za eludani katar, proliv, dizenteriju, bubrene bolesti, jaku i bolnu menstruaciju. Nain upotrebe. Pripremanje aja od korena: dve male kaike isitnjenog korena potope se u etvrt litre hladne vode i ostave preko noi. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Meavina aja (kod ira na elucu): puna mala kaika ajne meavine prelije se sa etvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. Oblozi od kae: dobro osuen koren se fino izmelje i u jednoj olji sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog ulja brzo izmea u kau. Kaa se nanese na pare pamune tkanine i tako topao oblog se stavlja na obolelo ili bolno mesto, a zatim povee. Oblozi od sveih listova: svei listovi gaveza se operu, na dasci izgnjee oklagijom, stave na obolela mesta i poviju. Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom i stave na bolno mesto. Dodatak za kupku: 500 g sveih ili osuenih listova gaveza ostavi se preko noi u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana sve se zagreva do kljuanja i dodaje vodi za kupanje. Dodatak za sedeu kupku: kao kod potpune kupke, samo s 200 g listova. Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i oistiti etkom. Nasitno ga isei i njime rastresito do grlia napuniti bocu te ga preliti rakijom od ita ili nekog voa. Bocu 14 dana drati na suncu ili na toplom mestu. Rakija mora da prekrije koren. Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veliine) veoma sitno isei i kratko propriti u 250 g iste svinjske masti od sala; ostaviti preko noi i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti kroz pare platna. Odmah staviti u iste male tegle i uvati u friideru.

97

Bitola

Ginseng Araliacea

Narodna imena. Zen sen, enen.

Botanike karakteristike. Ginseng je viegodinja zeljasta biljka sa debelim mesnatim korenom i stablom koje se zavrava sa dva-tri lista.Cvetii su bele boje. Plodovi su crvene bobice sa belim pljosnatim semenom. Visok je 30-70 cm. Stanite. Raste na Dalekom Istoku. Raste u meovitim i kedrovim umama, bunju, na plodnom zemljitu, a gaji se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren. Hemijski sastav. Koren sadri glukozide, sluzaste i smolaste materije, fitosterole, masne kiseline, eteri no ulje, vitamine B1, B2, askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente, itd. Biljka je otrovna. Primena. Delotvorno lei, izmeu ostalog, impotenciju i poremeaje krvnog pritiska (niske doze povisuju, dok visoke doze sniavaju krvni pritisak). Isto tako povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje, spreava hipoglikemiju (pomanjkanje eera u krvi). Pored navedenog, uticajem na lezde s a unutranjim luenjem (endokrine lezde), ginseng posebno pomae u

98

Bitola

potpunom iskoritavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Usporava proces starenja i omoguava ouvanje ivotne snage i mentalne sveine. Nain upotrebe. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan eludac, sa mnogo tenosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva. Koristi se u obliku ekstrakta, tink ture, praha.

99

Bitola

Glog - Crataegus laevigata

Narodna imena. Beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac.

Botanike karakteristike. Glog je 2-5 m visok grm ili onisko, vrlo razgranato drvo, sa mnogo bodlji i glatkom sivom korom. Listovi su raseeni na 3-5 delova koji su nejednako nazubljeni. Cvetovi su sakupljeni u metli astim cvastima koje su sline titu. Cveta krajem prolea. Plod je tamnocrvena kotunica. Stanite. Raste pored puteva, po ikarama, krevinama, na livadama, kamenjaru. Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i plodovi bez peteljke. Hemijski sastav. U cvetovima sadri eterino ulje, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilholin, holin. U plodovima sadri organske kiseline, steroide, triterpenoide, vitamin C, karotin, tanine, flavonoide, acetilholin, holin, selen.

100

Bitola

Primena. Glog je jedan od najdragocenijih lekova za srce. Jaa i regulie rad srca. Delotvorno regulie krvni pritisak. Kod starijih ljudi lei mane i upale sranog miia. Pomae kod napetosti, razdraljivosti, nesanice. Koristi se kod upale plua, gripe, kalja, bronhitisa.Naroito je vaan kod sranog infarkta jer poboljava prokrvljenost sranog miia. Tinktura od bobica deluje protiv bubrenih kamenaca, gihta, belog kranja. Nain upotrebe. aj se priprema od cvetova i listova ili ploda. Zasladjuje se medom i pije gutljaj po gutljaj. Plodovi se mogu i istucati, namakati 8 sati u hladnoj vodi, kratko zakuvati, ocediti i piti dnevno 2-3 olje gutljaj po gutljaj. Od cvetova i plodova moe se napraviti i tinktura (20g preliti sa 100ml 70% alkohola).

101

Bitola

Gorovez Usnea barbata

Botanike karakteristike.Jedna vrsta liaja. ini je jedna gljiva i jedna alga u zajednici zvanojsimbioza.Alga spravlja hranu,a gljiva snabdeva vodom i mineralnim solima. Primena.Ponegde se koristi za lake iskaljavanje i za obloge za ireve.

102

Bitola

Graak Pisum sativum

Narodna imena. Graok, zeak.

Botanike karakteristike.Jednogodinja,mahunasta biljka,sa korenom do 1 metar u zemlji.Stablo je tanko,slabo razgranato.Biljka moe biti polegla.List parno perast sa nekoliko liski i raljom na vrhu.Cvetovi su belo leptirasti,smeteni u pazuhu listova.Plod mahuna sa 4-10 zrna. Stanite.Gaji se u batama kao povre za ishranu. Hemijski sastav.Belanevine,ugljani hidrati,galaktin,fruktoze,skrob,mast,lecitin.Vitamin C se javlja u proklijalom plodu.Plod u suvom stanju bogat je vitaminom B1. Primena.Mladi graak jer je odlicno prirodno sredstvo za ubrzavanje metabolizma, povecanje energije tela i stabilizaciju nervnog sistema. Redovnim konzumiranjem ove namirnice osigurava se stalni priliv energije usporavajui pri tom porast glukoze i holesterola u krvi, kao i pravilan rad creva. Graak je veoma koristan za metabolizam osobama koje su dui vremenski period bile pod dejistvom antibiotika.

103

Bitola

Grica Menyanthes trifoliata

Narodna imena.Gorki trolist,gorka detelina,vodena bokvica,grenka deteljica.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,visoka do 30 sm.Ima dug i jak rizom.Listovi su na dugim drkama sastavljeni od tri liske koje su sedee, gole,dugake,elipsastog oblika.Cvetovi su ruiasti,sakupljeni u grozdastu cvast. Stanite.Biljka raste na visokim planinama,na tresavama. Upotrebljivi delovi biljke.List. Hemijski sastav.Gorki heterozid. Primena.Koristi se kao gorak tonik,protiv groznice.Jaa eludac,smiruje greve,lei u.

104

Bitola

Hajduka trava - Achillea millefolium

Narodna imena. Hajduica, spori, stolistnik, ravanj, romanika, ravan, roman, romonika.

Botanike karakteristike. Hajduka trava je viegodinja zeljasta biljka koja ima uspravnu i vrstu, ponekad na vrhu razgranatu stabljiku, visoku do 50 cm, retko vie. Listovi su lancetasti do linearni, dvostruko do trostruko perasto deljeni. Pri osnovi stabljike listovi su sloeni u rozetu i imaju peteljku, dok su oni na stabljici sa kratkom peteljkom ili sedei i manji od prethodnih.Na vrhu stabljike se nalaze glaviaste cvasti ukaste ili svetloruiaste boje. Cela biljka je manje ili vie dlakava. Stanite. Rasprostranjena je od nizije do planinskih predela i moe se nai na livadama, pored puteva, zaputenim stanitima i umskim istinama. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

105

Bitola

Hemijski sastav. Sadri etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Primena. Lekovita biljka za enske bolesti, kod mokrenja u krevet dece i starijih ljudi, kao i kod belog pranja. Koristi se protiv nesvestice, migrene, nagona za povraanje, zatim kod oboljenja oiju praenih sekretom i suzenjem, kod jakih bolova u oima i krvarenja iz nosa. Hajduka trava direktno deluje na kotanu sr i u njoj podstie stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pomae kod krvarenja iz plua i eluca, kod hemoroida koji jae krvare, kao i kod pritiska u elucu i jake garavice. Upotrebljava sekao antitrombiko sredstvo kod modane i srane tromboze. Osim toga koristi se kao snano antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, eerihije, kandide i dr. Nain upotrebe. aj:jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Tinktura od hajduke trave: cvetovima hajduke trave, ubranim na suncu, do grlia napuniti bocu i preliti rakijom od ita, ili vonom rakijom jaine 38-40%, te na suncu ili blizu izvora toplote ostaviti 14 dana. Mast od hajdu ke trave: dobro ugrejati 90 g neosoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 15 g sveeg isitnjenog cveta hajduke trave i 15 g sitno naseenih listova maline. Pustiti da baci dva do tri kljua, promeati i skloniti sa vatre. Sledeeg dana masu zagrejati, procediti kroz platno i njome napuniti pripremljene iste tegle. Mast uvati u friideru! Sedea kupka: 100 ghajduke trave (cele biljke) preko noi ostaviti u hladnoj vodi, sledeeg dana zagrevati dok ne provri a potom dodati vodi za kupanje.

106

Bitola

Hmelj - Humulus lupulus

Narodna imena. Blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.

Botanike karakteristike. To je povijua. Listovi su trokrpasti i petokrpasti i hrapavi. Okien je laganim iarkama koje su se razvile iz mukih resica na enskim biljkama. iarke hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugake 3-4, iroke oko 2cm, neto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatinog mirisa. Oko krivudave osovine, poreani su plodni listii unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, ute lezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listii (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, uto-zelenkasti ili uti, oko 10mm dugaki i oko 7mm iroki, mreasto iarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajeni hmelj.

107

Bitola

Stanite. Kod nas raste uz grmlje po vlanim mestima kao divlja povijua. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim koliinama za potrebe pivara. Upotrebljivi delovi biljke. iarka. Cela biljka je lekovita. Hemijski sastav. iarke sadre smolaste materije koje predstavljaju smeu hmeljevih kiselina, eterino ulje, flavonoide, kumarine, tanine, alkaloide, vitamine. Primena. Snano utie na izluivanje mokrae i odvodi nakupljenu vodu. Lekovito deluje na giht i reumu. Deluje smirujue na nerve: telesna i nervna napetost poputa, regulie se ubrzani puls, stiava depresija, omoguuje normalan san. Lei zapaljenje bubrega, bolesnu jetru,unu kesicu, slezinu, groznicu, lo apetit, stiava polnu nadraenost. Uzet u veoj koliini hmelj izaziva trovanje: gaenje, povraanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr. Nain upotrebe. U prolee se mladi izdanci mogu jesti. aj: jedna kaika na pola litre vode. Pije se triput na dan pre jela po jedna olja. Praak iarki, koji se dobija lupanjem po njima, uzima se na vrku noa jedanput dnevno.

108

Bitola

Hrast Quercus

Narodna imena. Dub, dubovina, hrast lunik, luni hrast, lunjak, rani hrast.

Botanike karakteristike. Hrast je mono i veliko drvo, a moe dostii visinu viu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost vie od 1000 godina. Stanite. Hrast lunjak uglavnom raste na niim poloajima, a kitnjak na viim. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju mlado lie i mlada kora, koji se skupljaju u prolee, a plod u jesen . Hemijski sastav. Kora sadri tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C,PP. Primena. Stiava krvarenje creva, eluca, krvavi kaalj i izbacivanje krvi. Spolja slui kao oblog protiv konih bolesti. Vrlo je dobar protiv prehlade beike i povratne groznice. Preporuuje se kod ira eluca i creva. aj od

109

Bitola

hrastove kore pomae kod trovanja gljivama ili bilo kojom drugom hranom, lei rane, zagnojena mesta, ireve, potkone ireve. Kafa od ira regulie rad titne lezde (isto kao i aj i obloge od kore). Preporuuje se za ienje krvi, kod eerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih uljeva. Nain upotrebe. aj od mladog hrastovog lia. aj od mlade hrastove kore. aj od mlade hrastove kore pripremljen sa vinom i medom. aj od mlade hrastove kore kuvan u mleku. Tinktura pripremljena od mlade hrastove kore. Kafa pripremljena od prenog ira. Kupka.

110

Bitola

Hrastova mahovina Evernia officinalis

Narodna imena.Hrastov liaj

Botanike karakteristike.Ova biljka je vrsta liaja ,pogreno nazvana mahovina.Raste na kori hrasta i drugog drvea.Nalik je na grmi,visok nekoliko santimetara.Gore je sivo zelen,a sa donje strane ruiaste boje. Upotrebljivi delovi biljke.Liaj i mora biti dobro oien. Hemijski sastav.Etarsko ulje. Primena.Iskljucivo u parfimeriskoj industriji.

111

Bitola

Irvasov liaj Carragen

Stanite.Karagen je mesavina talusa dveju mladih crvenih alga koje se skupljaju po stenovitim obalama S evernog Atlantika,a narocito u Irskoj,Bretanji,Kanarskih ostrva i dr. Hemijski sastav.Ima 80% membranske sluzi (karagin),a koji dalje hidrolizom daje galaktozu,glikozu i soli sumporne kiseline,a ima i tragova joda.Membrana jako nabubri u vodi,a stari stan ovnici Irske koristili su ga kao lek u dijetalnoj ishrani.Danas se koristi kao sredstvo za emulgiranje.U Norvekoj koristi se za pravljenje enskih dugmadi ,hartije i dr.

112

Bitola

Iirot - Acorus calamus

Narodna imena. Temivarka, vodeni bour, kalmus, komu, tatarsko zelje.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka.Njena korenska masa vodoravno lei u blatu obala i iz nje rastu brojni listovi oblika maa, visoki do 1 metra. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeeute boje. Koren dugaak do 1 metra je debljine palca i u sveem stanju ima gorak zainski ukus. Vreme cvetanja jun-jul. Stanite. Raste na vrlo mokrom tlu, veinom u barama, movarama, kaljugama i na obalama mirnih voda. Upotrebljivi delovi biljke. Koren. Hemijski sastav. Sadre skrob, eterina ulja, gorke glukozide, alkaloid, gume, smole, sluz, tanin, vitamin C, holin, jod.

113

Bitola

Primena. Preporuuje se i kod usporenog metabolizma i lenjosti creva, kao i kod bledila koe i vodene bolesti, kod slabosti organa za varenje, kod nadutosti eluca i creva, kod greva,povraanja, proliva, bolesti unih puteva, kod oboljenja lezda i kod gihta. Takoe izuzetno mnogo doprinosi pokretanju tromog eluca i tromih creva i otklanjanju katara ovih organa. Poboljava apetit, pomae kod bubrenih oboljenja i dobro je sredstvo za ienje celog organizma. Deluje kao sedativ, analgetik, diuretik. Koristiti za ispiranje usta i za pranje gnojnih rana. Sredstvo za poboljanje vida i memorije. Nain upotrebe. Pripremanje aja: aj od korena iirota priprema se iskljuivo hladnim natapanjem. Jedna ravna mala kaika ostavi se preko noi u etvrt litre hladne vode. Ujutro se zagreje i procedi. Pre upotrebe aj se ugreje u drugoj posudi sa toplom vodom. Svei sok: svei korenovi se paljivo oiste i jo vlani iscede u sokovniku. Potpuna kupka: oko 200 g korena iirota ostavi se preko noi u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana se sve to zagreva do kljuanja, ostavi da odstoji i doda vodi za kupanje

114

Bitola

Islandski liaj - Cetraria islandica

Narodna imena. Islandska mahovina, islandska pletika, planinska mahovina, planinski mah, plunik.

Botanike karakteristike. Islandski liaj je viegodinja biljka tipa liaja iji talus ima oblik malog razgranatog grmia visokog do 15 cm. Gornja povrina liaja je maslinaste ili kafeno zelene, a donja je svetlo sive boje sa belim takama. Pojedini ogranci su na vrhovima raireni, nazubljeni i kovrdasti, dok su donji delovi ljebasti, zavijeni u obliku cevi i crvenkaste boje. Stanite. Raste na visokim planinskim panjacima, na kamenitim mestima, po svetlim smrekovim umama. Najrasprostranjenije raste u tundrama severne Evrope i Azije. Upotrebljivi delovi biljke. Steljka (talus). Hemijski sastav. Sadri polisaharide rastvorljive u vodi (lihenin, izolihenin), liajne kiseline (deluju antibiotiki), sluzi, alkaloide, eere, masti, vosak.

115

Bitola

Primena. Koristi se kao sredstvo za jaanje tela nakon iscrpljujuih bolesti, za poboljanje apetita i probave, kod suvih, razdraujuih upala usne upljine i drela, kod upala sluznica probavnih organa. Donekle suzbija i povraanje. Moe se koristiti kod preteranog znojenja i za smanjenje nivoa eera u krvi. Nain upotrebe. aj: 2 kaikice biljke staviti u hladnu vodu, ugrejati do vrenja, ostaviti da stoji 10 minuta. Pije se po 2-3 olje nezaslaenog aja na dan.

116

Bitola

Ivanjsko cvee - Galium verum

Narodna imena. Broac, broika, ivan-cvet, ivanova trava, sirite, siritica, uto ivanjsko cvee, gospin prostira, gospina stelja i jovanova travica.

Botanike karakteristike. Biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je etvorouglasta sa etiri izrazito ispupene linije. Stabljika je na clancima odebljala. Ima zlatno ute cvetove. Beru se u julu, kada cvetaju. Stanite. Raste na brdskim i pretplaninskim livadama, pored puteva, listopadnih uma i ibljaka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi gornji dio biljke u cvetu. Hemijski sastav. Sadri flavonoide, gkikozide, etarsko ulje, organske kiseline. Primena. Smiruje greve, pospeuje znojenje i mokrenje. Koristi se kod nervnih bolesti, padavice, nervoze, kod probavnih smetnji, upale beike i bubrega, vodene bolesti, enskih bolesti, obolenja slezine i guterae, konih bolesti. Nain upotrebe. Pripremanje aja: jednu punu malu kaiku popariti sa etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Svei sok: svee ivanjsko cvee se opere i jo vlano iscedi u sokovniku. Spravljanje masti: svei sok se pomea sa maslacem sobne temperature. uva se u friideru.

117

Bitola

Jaglika - Primula officinalis

Narodna imena. Jagorevina, galcina, jaglac rani, jaglac, krstata jaglika, bela bukvica, gajin, galina, grmuljica, jaglica, jagorina, jagotac, krstato jaglie, krstato jeglie, kunjavac, lestedaj, petoprs, piskalica, pramalie, prvi cvit, sunace, cviac.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke pokriveni su vieelijskim i lezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su u prizemnim rozetama, veinom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu drku, na naliju dlakavi, pa zato beliasti. Cvetovi su u titastoj cvasti na vrhu stabljike. Plod je ovalna aura, 6 -10 mm dugaka. Cveta u aprilu i maju. Stanite. Raste na gotovo svim livadama, na obodima uma i ispod bunova. Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, list, koren. Hemijski sastav. Sadri saponozide, triterpene, flavonoide, karotenoide, vitamin C.

118

Bitola

Primena. Koristi se za leenje plunih bolesti, nesvestice i lupanja srca, migrene, neredovne menstruacije, bolesnih bubrega, reumatizma. Pospeuje cirkulaciju krvi.Odlino deluje na kaalj, bronhitis, nazeb i uopte kod nagomilavanja sluzi u organima za disanje. Deluje kao umirujue sredstvo za stiavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Nain upotrebe. aj: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

119

Bitola

Jasen Fraxinus excelsior

Narodna imena.Beli jasen,poljski jasen,obini jasen,liki jasen.

Botanike karakteristike.Drvo koje dostize visine do 40 metara,razgranate krosnje.Listovi su naspramni,perasti.Cvetovi sakupljeni u metlice crvene boje,dvopolni.Plod je oraica,leptirasta,visi kaogrozd. Stanite.Raste u umama,a sadi se po parkovima i pored puteva. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi,kora i seme. Hemijski sastav.Inozit,manit,dekstroza,jabuna kiselina,guma,etarsko ulje,tannin. Primena.Daje se kod reumatizma,poremecaja mokrenja i za leenje gihta.

120

Bitola

Jeam Hordeum vulgare

Narodna imena.Belo ito,jamen,vieredac,ozimac,jemak.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka visoka do 1m.Prema vretenu klasa,razlikuju se dvoredni od vierednih vrsta jema.Sa klasa polazi dugako osje.Brzo sazriva. Stanite.Uzgaja se na njivama. Upotrebljivi delovi biljke.Zrno i proklinjala biljka. Hemijski sastav.Alkaloid hordenin,koji se nalazi u proklinjalom jemu.Zrno sadri skrob,sluz,vitamin A,B,D i E. Primena.Kao aj dobar je protiv groznice,skorbuta,dijareje.Koristi se i u proizvodnji piva.U farmac eutskoj industriji spravlja se brano iz proklijalog i osuenog jema.Jeam ima visoko hranjlivu vrednost.

121

Bitola

Jela Abies alba

Narodna imena.Borika,am,jala,elka,jelovina.

Botanike karakteristike.Zimzeleno drvo, kronja nalik na piramida.Stablo pokriveno ljuskavom,crvenkastom korom.Iglice gusto naikane oko grana.Izraste i do 50 m.enski cvetovi su visei,muki su slini maci, ute boje.Plod je iarka. Stanite.Raste u etinarskim umama i po vlanim dolinama. Upotrebljivi delovi biljke.Mladi izdanci,jo dok su u smeim ljuskicama. Hemijski sastav.Abietin,terpentin,etarsko ulje,bornilacetat,pinen i limonen. Primena.Dobar je lek za inhaliranje kod bronhijalnih smetnji,kao sirup za jaanje i regulacije krvotoka.

122

Bitola

Jeternjaa Marchantia polymorpha

Botanike karakteristike.Biljka raste na zemlji,poleglo.Uspravljaju se plodonosni pehari i u njima plodonosna telaca.Biljka se vegetativno razmnoava. Stanite.Raste na vlanoj zemlji,na stenama. Primena.U pojedinim krajevima koristi se za leenje obolele jetre (otuda ime).Uz to dokazani je diuretik.

123

Bitola

Kajsija Prunus armeniaca

Botanike karakteristike.Kajsija je listopadno drvo srednje veliine, guste, iroke kronje. Naraste od 8-12 m visoko. Listovi su joj srcoliki, malo zailjeni na vrhu, dugi oko 8 cm, a iroki od 3-4 cm. Cvetovi su beli ili ruiasti. Plod joj je slian breskvi ute ili narandaste boje, ponekad s crvenim sjajem. Povrina ploda je glatka i gotovo bez dlaica. Kajsije su kotunavo voe, u sredini ploda nalazi se tvrda kopica, koja sadri semenku.

Stanite. Danas se uzgaja u celom svetu. Iako se smatra da je kajsija suptropska biljka, ona je vie prilagoena regionima s hladnim zimama. Hemijski sastav. Od vitamina sadri najvie C, vitamine B kompleksa i beta karoten (provitamin A). Od minerala ima dosta kalijuma, zatim kalcijuma, magnezijuma, fosfora, sumpora i gvoa. Primena. Kajsija deluje blagotvorno kod sranih bolesnika. Zahvalna je i za odbranu organizma od infekcije, jaanje zuba i kostiju, poboljanje vida i obnovu tkiva. Uzeta pre obroka, dobro utie na varenje, a zbog sadraja gvoa treba da se nae na jelovniku malokrvnih.Zbog velikog sadraja kalijuma i niskog sadraja nartijuma , kao i uticaja na snienje loeg holesterola, kajsija deluje blagotvorno kod osoba sa bolesnim srcem i povienim krvnim pritiskom.Sve sok od kajsija je korien kod groznice, konih bolesti i opekotina. Kajsija i sok od nje, ne samo da je ukusan i osveavajui, ve i ubrzava izbacivanje toksinih materija iz organizma.Danas najvie koristi za proizvodnju sokova, demova i kompota.

124

Bitola

Kalina Ligustrum vulgare

Narodna imena.Beli jorgovan,biserovo drvo,zimzelen,crna boba.

Botanike karakteristike.Raste kao ib visok do 4 m.Listovi uski,elipsasti,sa kratkim drkama.Cvetovi sakupljeni u cvasti metlica,bele ili zelenkaste boje.Plod je crna sjajna bobica. Stanite.Raste na svetlim mestima,gde ima mnogo sunca. Upotrebljivi delovi biljke.Kora i listovi. Hemijski sastav.Glikozid,gorke materije,tanin,smola,saharoza,ligustrol. Primena.Za ispiranje usta i grlo,protiv proliva i za kone bolesti.

125

Bitola

Kamilica - Matricaria chamomilla

Narodna imena. Titrica, abnjak,boliva.

Botanike karakteristike. Jednogodinja zeljasta biljka, tankog razgranatog korena, 15-60 cm visoka. Stabljika je uspravna i gola veinom razgranata. Listovi su dvostruko perasto rascepljeni. Cvetne glavice su pojedinane, imaju ispupenu i uplju cvetnu lou a sastavljene su od dvopolnih utih cevastih cvetia u sredini i belih jeziastih cetia na ivici, koji su povijeni prema dole. Cveta od aprila do septembra. Stanite. Raste na njivama, na glinovitom zemljitu, umskim livadama, obroncima i na itnim i kukuruznim poljima, krompiritu, detelini i tamo gde se gaji repa. Upotrebljivi delovi biljke. Cvet i list. Hemijski sastav. Sadri eterina ulja, fitosterole, tanine, glikozide, sluzi, vitamin C, niacin, sluz, prirodnu gumu, proteine, eterinia ulja i druge supstance. Primena. Pomae kod nadutosti, kod proliva i osipa na koi, zatim kod oboljenja eluca i u sluajevima kada je on pun sluzi zbog katara, zatim kod poremeaja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboljenja materice i jajnika, kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zubobolje i bolnih rana. Korisna je u le enju bubrega, jetre i uci. Izaziva znojenje, deluje smirujue, deluje dezinfekciono i spreava upale svih vrsta, posebno upale sluzokoe. Spolja se upotrebljava za obloge i ispiranje kod zapaljenja oiju,upale venjae, kod osipa koji vlae i svrbe. Koristi se za ispiranje usne upljine i za ispiranje rana. Dobra je za pranje kose,olakava pranjenje creva i na taj nain indirektno lei hemoroide,. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboljanju kada je re o kijavici i upali sinusa. Ima ublaavaujue dejstvo na groznicu i sniava temperaturu. Koristi se u leenju razdraljivosti,

126

Bitola

preosetljivosti kod neuralgije, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, du evne klonulosti, premorenosti i sl. Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika se popari sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Dodatak vodi za kupanje: za kupanje u kadi uzeti dve pune pregrti, a za pranje lica i kose po jednu punu aku cveta od kamilice, pa prokuvati i ostaviti da malo odstoji. Oblozi: etvrt litre vrelog mleka prelije se preko jedne pune velike kaike kamilice, ostavi da malo odstoji, procedi i upotrebljava za pravljenje toplog obloga. Inhalacija: puna velika kaika kamilice popari se litrom kljuale vode. Para se udie ispod pekira. Jastue sa kamilicom: platnenu vreicu napuniti osuenim cvetom kamilice i zaiti je. Jastue dobro ugrejati u suvom tiganju i staviti na bolno mesto. Ulje od kamilice: jednu boicu do grlia rastresito napuniti sveim cvetom kamilice ubranim na suncu i preliti hladno ceenim maslinovim uljem. Ulje treba da prekrije kamilicu. Bocu dobro zatvoriti i ostavi ti da stoji na suncu 14 dana. Ulje uvati u friideru! Mast od kamilice: 250 g svinjske masti zagrejati kao za peenje pa joj dodati punu pregrt sveeg cveta kamilice. Kada se zapeni, promeati, poklopiti i sve ostaviti preko noi u toploj prostoriji. Sledeeg dana masu lako ugrejati i procediti kroz gazu. Iskustvo pokazuje da je najbolje postupiti ovako: nad posudu sa "kljunom" okaiti sito ije je dno pokriveno komadom gaze i iscediti masu. Meati je sve dok ne bude jednolina a potom njome puniti iste staklenke ili keramike tegle.

127

Bitola

Kamonika Artemisia vulgaris

Narodna imena.Crni pelin,trlomet,divlji pelin,komotljika.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa glaviastim rizomom crvene boje.Stablo uspravno ,visoko do 2 metra.Donji listovi rozetasti,gornji perasti,reljevasti.Cvetovi u glavicama u cvasti metlica, ute ili crvene mrke boje. Stanite.Raste na peanoj,glinovitoj i vlanoj podlozi. Upotrebljivi delovi biljke.Granica u cvetu.Sui se brzo na promaji. Hemijski sastav.Etarsko ulje,cineol,sluz,smola,masno ulje,tujon. Primena.Protiv nazeba,reumatizma i epilepsije.

128

Bitola

Kandilica Aquilegia vulgaris (otrovna)

Narodna imena.Grliek,zvonce,lulica,popina kapica.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka,visoka do 80 sm.Stablo uspravno,golo,razgranato,obraslo dlaicama.Donji listovi viestruko deljeni.Cvetovi su vrlo lepi,kao zvonii bele,ruiaste ili ljubiaste boje. Stanite.Raste po umama i livadama. Upotrebljivi delovi biljke.Seme,svea i osuena biljka,kao i sok biljke. Hemijski sastav.Cijanogenetski heterozid koji je lekovit ali i otrovan,Vitamin C i masno ulje. Primena.Za leenje skorbuta,za izluivanje mokrae i pojaano znojenje.

129

Bitola

Kantarion - Hypericum perforatum

Narodna imena. Gospin cvet, bljuzgavac, ivanjica, krvavac, marina ruica i gospino zelje.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka ija je stabljika uspravna i razgranata u gornjem delu. Visoka je 15 do 60 cm. Listovi su naspramni, sedei, ovalno eliptini do ovalno lancetasti, po obodu celi. Na vrhovima stabljike i granica nalaze se cvasti sastavljene od pravilnih petodelnih cvetova zlatnoute boje. Cveta od juna do avgusta. Plodovi sazrevaju u avgustu - septembru. Stanite. Raste na travnatim ledinama, na ivicama uma, umskim proplancima, na bregovima i livadama, pored puteva, u brazdama, na ivicama polja. Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika, lie, cvee. Hemijski sastav. Sadri tanine, flavonoide, etarsko ulje, smole, saponine, karotin, vitamina C, nikotinsku kiselinu, holin, tragove alkaloida. Primena. Upotrebljava kod oteenja nerava i kod ivanih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i kod posledica jakog naprezanja. Takoe je odlian lek protiv proliva. protiv trigeminusne neuralgije, kod nervnih tegoba, kod upala ivaca, neuroza, nesanice i kod ivane slabosti.Lei i govorne smetnje, napade histerije i

130

Bitola

mesearenje, kao i mokrenje u krevet i depresiju. Podstie razvoj enskih organa i regulie neredovne menstruacije. Koristi se kod otvorenih rana, sveih povreda, krvarenja, oteklih lezda i kao sredstvo za negu hrapave koe lica, kao sredstvo za utrljavanje kod bolova u leima, zatim kod krstobolje, iijasa i reume. protiv opekotina od sunca, hemoroida, za leenje bolesti digestivnog trakta (ulkus, gastroenterocolitis), jetre, une kese, ireva, bolesti usta, za inhalaciju gornjeg respiratornog trakta, itd. Biljka stimuli e apetit, stimulie aktivnost razliitih lezda, podstie regeneraciju (obnovu) tkiva. Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Ulje od kantariona: mala boca se do grlia rastresito napuni cvetovima ubranim po suncu koji se preliju kvalitetnim maslinovim uljem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se dobro zaepi i nekoliko nedelja ostavi na suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog vremena ulje pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i b oca se odloi na tamno mesto (za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog moe da se upotrebi laneno ulje). Tinktura od kantariona: u jednu litru rakije stavi se dve pregrti na suncu ubranih cvetova i boca ostavi tri nedelje na suncu ili na toplom mestu. Sedea kupka: kofa puna kantariona (cvetnih drki, listova i cvetova) ostavi se preko noi u hladnoj vodi. Pre kupanja sve se zagreje do kljuanja i doda vodi za kupanje.

131

Bitola

Keleraba Brassica oleracea

Botanike karakteristike.Povrtarska dvogodinja biljka,koja ve prve godine formira zadebljalo stablo kao jabuka iz koje rastu lisnate peteljke.Osnovna podela kelerabe je na sitna i krupna.Sitnija je ukusnija i meka.Krupne jabuice su grube,manje ukusna i tvrde. Keleraba moe da se jede samo dok je mlada. Mlad plod je vrlo soan, mekan i ukusan, pa moe da se jede sirov kao salata Stanite.Gaji se po batama. Upotrebljivi delovi biljke.Mladi plod, lie i stabljika. Hemijski sastav.Vitamin C,tiamin, niacin, pantotensku kiselinu, vitamin B 6,folnu kiselina,Od minerala najvie poseduje kalcijum, gvoe, magnezijum, fosfor, bakar i mangan. Primena.Delotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i koliinu loeg (LDL) holesterola u krvi. Redovna upotreba svee kelerabe u ishrani,poveava energiju. Ovo povre povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni. Pokazala se i vrlo efikasnom kod ubla avanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo eera u krvi, preporuuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. A ako se redovno jede, smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, dok zahvaljuju i prisutnom kalijumu sniava povieni krvni pritisak. Deluje i kod opstipacije, a dobro upueni tvrde i da pomae u prevenciji karcinoma debelog creva.

132

Bitola

Kesten Castanea sativa

Narodna imena.Kotan,maron,gora,kosten.

Botanike karakteristike.Pitomi kestan je visoko drvo do 20 metara,a ponekad i vie.Kora mu je maslinaste boje sa mnogo kvrice.Listovi su naizmenicno rasporeeni,elipsasti dugi do 30 sm.Po ivici su nazubljeni i zavrsavaju sa mekom bodljikom.Koasti su,tamnozelene boje,pri osnovu imaju zaliske.Cvetovi su odvojenih polova.Mu ki cvetovi su kao loptice na dugom vretenu,a enski pri osnovu vretena u upavoj cvasti.Plod je lopta obrastao bodljama. Stanite.Raste na blagoj klimi. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se list,kora i seme. Hemijski sastav.Skrob,sluz,ulje, eer,soli. Primena.Protiv kalja,za leenje dijareje.

133

Bitola

Kesten divlji - Aesculus hippocastanum

Narodna imena. Gorki kesten, maal.

Botanike karakteristike. Divlji kesten je veliko drvo visine do 30 metara. Ima gustu pravilnu kronju. Kora mu je debela i siva. Grane se pri kraju sputaju. Mlade granice su smee, a zavravaju se lepljivim pupoljcima sa ljuskama koje uvaju cvetne i lisne zametke. Cvasti su uspravni grozdovi. Cvetovi su dvopolni i simetri ni. Plod je tobolac sa bodljama sa 1 do 4 vrlo velike sjajno-smee semenke. Stanite. Raste u umama. Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinano. Raste u najveem delu Evrope. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju u prolee pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke-kesteni . Hemijski sastav. Kesteni (semenke) sadre meavinu triterpenskih saponina koji su poznati pod nazivom escin. Listovi, cvetovi i kora sadre malo saponina, njihovi su glavni sastojci flavonski glukozidi. U listovima i kori nalaze se i kumarinski glukozidi. U listovima, kori i semenu nalaze se tanini, proantocijanidi i razliiti steroli.U kestenu se nalaze eer, skrob, ulje.

134

Bitola

Primena. Koristi se u leenju poremeaja krvotoka i limfotoka. Ublaava upale. Ublaava greve krvnih sudova. Umanjuje sedimentaciju krvi. Koristi se za leenje navale krvi u lice, otoka, za poboljanje prokrvljenosti bubrega, za leenje hemoroida, proirene prostate. Nain upotrebe. aj: uzeti jednu kaiku suvih listova, preliti vrelom vodom, ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Pije se po jedna olja tri puta na dan. Isto se pravi i aj od suvih cvetova (2 kaike). Ekstrakt: Desetak sveih i naribanih kestenovih semenki zajedno sa njihovom korom sipamo polako u 2,5 dl kipu eg konjaka, ime se unitavaju fermenti i spreava kvarenje rastvora, pa kad se ohladi, procedimo, profiltriramo; drugi nain: naribani kesten prelijemo hladnim konjakom i ostavimo da stoji u braon boci irokog grla, zatvorenoj staklenim epom, sedam nedelja , zatim ocedimo, profiltriramo. Ekstrakt slui za unutranju upotrebu: pije se u obliku kapljica za leenje vena i krvotoka. Ako se boca do polovine napuni semenkama, a ostatak dopuni pupoljcima i cvetovima kestena, pa se sve prelije konjakom i ostavi da stoji deset nedelja, zatim procedi i filtrira, pome a sa jednakom koliinom terpentinskog ulja, dobija se meavina za spoljnu upotrebu-masau-pogotovo reumatinih mesta. Meavina se ne pije. Prah: semenke jo svee oguliti, samleti, osuiti na pei i usitniti u prah.

135

Bitola

Kiica - Centaurium erythraea

Narodna imena. Ger, gorka kitica, gorko zelje, grozniavka, drago cvee, dupi, zlatna u, jezernica, kinin, kitiica, mala semenina, mali stozlatnik, suneni cvit, crvena kiica, orno zelje.

Botanike karakteristike. Kiica je jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka visoka 15-30 cm. Stabljika je uspravna i pri vrhu razgranata. Prizemni listovi su izdueno obrnuto jajastog oblika i sainjavaju rozetu. Listovi na stabljici su naspramni, duguljasto lancetasti, zailjeni i sedei. Petodelni cvetovi ruiaste boje skupljeni su u metliastim cvastima na vrhovima granica i stabljike. Cveta sredinom leta. Stanite. Raste po suvim brdskim i planinskim livadama, po svetlim umama. Upotrebljivi delovi biljke. Nadzemni deo biljke. Hemijski sastav. Sadri alkaloid gencianin, glukozide, flavonoide, organske kiseline, etarsko ulje, sluzi. Primena. Proiava i poboljava krv kod malokrvnosti i regulie krvotok. Utie na rad jetre i une kesice, regulie smetnje u jetri i ui, olakava tegobe izazvane unim kamencima, lei uticu. Koristi se kao lek za eludac (katar eluca, pritisak u elucu), prehladu, eernu bolest, otklanja smetnje kod menstruacije.

136

Bitola

Nain upotrebe. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praka, vina i tinkture. aj: uzima se 10 g ili jedna kaika na pola litre vode i kuva 2-3 minute. Pije se dnevno gutljajima po jedna olja. Delotvornija je ako se ne kuva ve samo natapa u hladnoj vodi. U obliku praka koristi se do 2g dnevno. Tinktura se pravi u odnosu 1:1. Koristi se po 10-15 kapi na dan.

137

Bitola

Kija Polygala amara

Narodna imena.Gomoljica,gorka,modra,gorski krstuac.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa vretenastim korenom ute boje.Stablo visoko do 20 sm. nerazgranuto.Listovi pri dnu rozetasti,jajasti.Oni na stablu su duguljasti.Cvetovi su grozdastoj cvasti,plava boje,nekada crveni ili beli. Stanite.Raste svuda,na livadama i panjacima. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka sa korenom,a skuplja se u vreme cvetanju. Hemijski sastav.Etarsko ulje,neutralni saponizid,poligalska kiselina,gorke materije,senegin, eer,sluz,guma. Primena.Protiv bolesti organa za disanje,astme,bolova u elucu,dijareje i poboljanje varenja.

138

Bitola

Kilavica - Herniaria glabra

Narodna imena. Kilavnik, priputac, priputnica, sitnica, trava od kile, turska trava.

Botanike karakteristike. Kilavica je jednogodinja, dvogodinja, a moe biti i viegodinja zeljasta biljka. Podanak je kratak, stabljika je ukasto zelena, sa puno ogranaka rasporeenih na sve strane. Donji listovi su jajasto kopljastog oblika, nasuprotni su, u parovima nejednake veliine. Gornji listovi su naizmenini, goli i vrlo slabo dlakavi. Klupaste cvasti na kratkim drkama rastu iz pazuha listova. Cvetovi su mali, dvopolni, petolani. Latice su linearne i belkaste. Plod je tobolac sa jednom semenkom. Cveta od jula do septembra. Stanite. Voli suve obronke, raste pored puteva ali i uz vodotokove. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se bere itava biljka u cvetu. Hemijski sastav. Sadri vee koliine kumarina (miris sveeg sena), glukozide, flavonoide (rutin, kvercetin),saponine, malo alkaloida, eterino ulje. Alkaloid paronihin sveoj biljci daje neprijatan miris.Biljka je otrovna.

139

Bitola

Primena. Kilavica je odlian lek kod vodene bolesti kao i za leenje bolesti plua, bubrega i beike. Posebno se preporuuje kod upale mokranih kanala, bolnog pritiska na mokrenje, bolesnog zadravanja mokrae, izluivanja belanevina u mokrai kao i kod kamenaca i drugih taloenja u mokranim organima. Nain upotrebe. Koristi se kao aj.

140

Bitola

Kim - Carum carvi

Narodna imena. Divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim.

Botanike karakteristike. Kim je jednogodinja ili dvogodinja biljka, sa stablom visine do 150 cm. Listovi su dvojno ili trojno perasto deljeni, pri povrini zemlje na dugim drkama, a na vrhu stabla sedei. Cvetovi su sakupljeni u titoliku cvast bele ili bledoruiaste boje. Plod je dvodelan, duine do 7 mm i 1,2 mm irine. Na plodu se nalaze kanalii ispunjeni etarskim uljem. Miris semena jako je aromatian.Koren ima ista, ali neto blae izraena svojstva mirisa i ukusa. Stanite. Raste kao samonikla biljka na livadama. S obzirom na veliku potranju gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Seme i koren.

141

Bitola

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (do 8,2%), trigliceride (do 22%), tanine, flavonoidi, belanevinaste materije. Sadri selen. Primena. Diuretik je, otklanja vetrove, smiruje greve, ojaava eludac, dezinfikuje creva, sluzokou i kou. Lei bubrege, deluje protiv kamenaca u bubrezima i beici. Otklanja smetnje u elucu i polnim organima, pospeuje izluivanje mleka, isti sluz iz plua, pospeuje periferni krvotok. Kim pojaava vid i sluh. Nain upotrebe. Koristi se kao zain i kao aj. aj se moe kuvati i sa mlekom i u tom sluaju je bolje iskorienje aktivnih materija.

142

Bitola

Kiseljak Rumex acetosa

Narodna imena.Kiselica,kiseljaa,kiselj,kiselec.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka visoka do 1 metar.Rizom veoma razgranat.Stablo uspravno.Listovi pri osnovi srcasti,gore kopljasti.Na vrhu biljke je granata cvast crvene ili ute boje. Stanite.Raste na vlanoj zemlji,kraj potoka i na livadama. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka. Hemijski sastav.Kalcium oksalat,vitamin C,oksalna kiselina,mast, eer. Primena.Smatra se da isti krv,poboljava varenje,obogauje organizam neophodnim vitaminom C, lei srdobolju i skorbut.

143

Bitola

Kleka - Juniperus communis

Narodna imena. Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smre , smrika, smria, smrkva, mra, fenja, crna smrekinja, crna smrekva.

Botanike karakteristike. Kleka raste kao manje vie zimzelen uspravan grm. Ima igliaste listove koji stoje po tri u prljenu. U pazuhu listova u aprilu imaju pojavljuju se sitni jednopolni cvetovi. Jo iste godine se razvijaju plodovi koji te godine ostaju zeleni. Dozrevaju tek idue godine u jesen, kad postaju tamnomodri, skoro crni. itava biljka je lekovita, ali se najee koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi. Stanite. Kleka uspeva na kamenitim i krakim terenima od primorskih do planinskih i brdskih podruja. Kod nas se najvie nalazi po brdskim i planinskim suvim krevinama, panjacima, suvatima, zaputenim i neobraenim zemljitima.

144

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke. itava biljka je lekovita. Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, flavonske glikozide, tanine, invertni eer, pektin, gume smole i voskove. Eterino ulje ini 40-70 razliitih terpena (najvie ima pinena koji daje karakteristian miris terpentina). Primena. Koristi se protiv zastoja mokrae, za dezinfekciju mokranih organa, kao diuretik, za poboljanje varenja, iskaljavanje, protiv nazeba, kalja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slino, a spolja za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slinih bolesti. Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u leenju infektivnih bolesti plua i leenju zapaljenskih procesa eluca i creva. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moe dovesti do oteenja bubrega. Nain upotrebe. aj: Jednu kaikicu smrvljenih bobica preliti sa 1 oljom kljuale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslaeno .Tinktura: 20g smrvljenih bobica natapamo u 100ml 70% etanola ili domae rakije. Koristi se spolja za utrljavanje u kou ili razreena za obloge kod bolova miia, zglobova i neuralgija.

145

Bitola

Kokotac - Melilotus officinalis

Narodna imena. Velika detelina, vodnika, dralika, uka, uti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, peniica, svinduh.

Botanike karakteristike. Kokotac je dvogodinja zeljasta biljka koja moe dostii visinu i do jednog metra. Stabljika je uspravna i razgranata u gornjem delu. Listii su dugi od 1,5-2,5 cm, po obodu su nazubljeni, na gornjoj strani su goli, dok su na naliju malo dlakavi. Cvetovi su vrlo sitni, ute boje, nalaze se na vrhovima granica, sloeni u grozdastu cvast. Cveta od jula do septembra. Stanite. Raste po livadama, nasipima, pored puteva, na oranicama, rubovima uma. Upotrebljivi delovi biljke. Skupljaju se vrhovi granica biljke u cvetu. Hemijski sastav. Sadri glukozide, kumarine, organske kiseline, molibden, selen.

146

Bitola

Primena. Spreava nastanak edema i podstie cirkulaciju krvi i limfe. Koristi se kod svih tegoba koje su posledica hronino slabog rada vena, kao to su noni grevi u listovima, oteale noge, svrab i otekline nogu. Koristi se kao dodatno sredstvo pri leenju upala krvnih sudova, nakon tromboze, kod hemoroida i zastajanja limfe. Koristi se kod bronhijalnog katara, bolesti eluca, creva, bubrega, beike i kod oteanog mokrenja. Svojim karakteristinim mirisom tera iz ormana moljce i druge insekte. Slui za aromatizaciju loih vrsta duvana. Osuena biljka prijatno mirie na med, jer prilikom suenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida, i pritom se oslobaa kumarin. Nain upotrebe. Koristi se kao aj, tinktura, mast, melem, parno kupatilo, kupka.

147

Bitola

Komora - Foeniculum vulgare

Narodna imena. Divlja miroija, jane kopar, mora, slatki jane, slatki janu, slatki kopar, slatki mora, koroma.

Botanike karakteristike. Komora je dvogodinja biljka ili viegodinja zeljasta biljka visoka 1-2 metra. Koren je vretenast i mesnat. Stabljika je uspravna, okrugla, gola, uplja, modrozelene boje. Listovi su tri do etiri puta perasto deljeni, alistii poslednjeg reda su biastog oblika. Cvetovi su sitni I sakupljeni u prilino velike sloene titove, iji prenik iznosi I do 15 cm. Kruniini listii su ute boje. Cveta u toku leta, a plodovi dozrevaju u jesen. Stanite. Gaji se kao kulturrna biljka, ali se moe nai i kao poludivlji u prirodi naroito u kamenjarima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre. Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (vie od 60% anetola, 20% fenhana), trigliceride, belanevine. Sadri selen.

148

Bitola

Primena. Deluje antiseptiki i zaustavlja crevne upale. Pospeuje izluivanje crevnih gasova i mokrae, regulie probavu i ublaava greve. Otklanja prehladu, lei bubrene bolesti. Kod dojilja pojaava stvaranje mleka. Zaustavlja povraanje i tucanje. Lei promuklost i upalu grla. Nain upotrebe. Upotrebljava se i kao zain. aj: kafenu kaiku usitnjene biljke preliti sa 200ml kljuale vode. Ostaviti da kljua 5 min. Sud i ostaviti da stoji 10-15min.aj procediti i piti 2-3 olje aja dnevno posle jela. Umesto vode moe se upotrebiti i mleko. Uzima se u obliku praka: jedna etvrtina kafene kaike posle jela. Komoraev aj se moe koristiti i za obloge.

149

Bitola

Konoplje - Canabis sativa

Narodna imena.Konopljika,konop,marihuana.

Botanike karakteristike.Konoplja je jednogodinja zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku i prstasto razdeljene listove. Stabljika dosee visinu od 2 metra. Konoplja je dvodomna biljka. enske jedinke su vee i nose brojne neugledne cvetove u skupinama poput klasova. Muke jedinke su manje i tvore cvatove u obliku metlice. Plodovi su sitni, jednosemeni oraii. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste listovi i seme. Primena.Koristi se u leenju utice i drugih bolesti jetre, tekog zatvora i hroninog reumatizma

150

Bitola

Kopitnjak Asarum europaeum

Narodna imena.Kopitnik,verih,kopitnica,virh.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Rizom se prua vodoravno,iz njega izbija tanka stabljika,sa tri etiri lista.Listovi su srcasti,koasti i sjajni.Cvetovi su smeteni izmeu dva lista.Plod je kapsula. Stanite.Raste u umama,na vlanim mestima,kraj potoka. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo sa rizomom i sam rizom Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,sluz,skrob,smola,azaron,gorke materije. Primena.Ranije se davao za povraanje,znojenje i uredno mokrenje.Zbog tetnog dejstva azorona biljka je otrovna,pa se ne preporuuje upotreba.

151

Bitola

Kopriva - Urtica dioica

Narodna imena. Velika kopriva,pitoma kopriva, ara, pasja kupina.

Botanike karakteristike. Kopriva je dvodoma biljka sa velikim korenom.Stabljika dostie visinu do 150 cm, a listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dla ice. Listovi i peteljke su pokriveni arnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju otar sok na kou. Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od prole a do jeseni, a za vreme zime ostaje u zemlji. Stanite. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Raste na zaputenim mestima kao korov. Upotrebljivi delovi biljke. Kopriva je jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo.Ona je, poev od korena pa preko stabljike i listova sve do cveta, dakle u celosti, lekovita. Za lek se skuplja korenje (u prolee i jesen), listovi i vrike (u prolee), a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu. Hemijski sastav. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belanevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Sadr i flavonoide,organske kiseline, azotne materije i dr.

152

Bitola

Primena. Kopriva je naa najbolja lekovita biljka za proiavanje krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Poto ona povoljno utie i na guterau, ajem od koprive se skida i nivo eera u krvi. Njome se lee i oboljenja i upale mokranih puteva, kao i patoloki zastoj mokrae. Posebno se preporuuje za prolenu kuru s obzirom da isti i creva. U narodnoj medicini se vienedeljna kura ajem od koprive preporuuje protiv oboljenja jetre, ui i slezine, pa ak i u sluaju tumora ovog organa, zatim kod katara eluca, oboljenja disajnih organa, eludanih greva i ireva, ira na dvanaestopalanom crevu i kod plunih oboljenja.Odlian je i za leenje bolesti izazvanih virusima i bakterijama. Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomae izvlaenjem velike koliine vode iz organizma. Posredstvom aktivnih materija koje jaaju krv pomae kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod tekih bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspeno primenjuje i kod leukemije (vidi. Ako je re o nekom alergijskom oboljenju (i polenska, odnosno senska kijavica spada ovamo) treba tokom dueg vremenskog perioda piti aj od koprive. Kopriva smanjuje sklonost ka prehladi i pomae kod gihta i reumatskih oboljenja. Tinktura od koprive posebno blagotvorno deluje na svaku kosu. I kod suenja krvnih sudova ("puakih nogu") kopriva izvanredno pomae, kao i kod iijasa, krstobolje sa probadanjem i kod upale ivaca ruku i nogu. Nain upotrebe. aj: 1 puna mala kaika popari se sa etvrt litre vrele vode i posle kratkog vremena se procedi. Tinktura od koprive: korenovi, koji se vade u prolee i u jesen, operu se etkom, sitno naseckaju i stave u bocu, do grlia. Preliju se rakijom od ita jaine 38-40% te se boca 14 dana dri na toplom mestu. Kupka za noge: jedna puna pregrt dobro opranih korenova i stabljike s listovima svee koprive preko noi se dre u 5 litara hladne vode a sledeeg dana se ista voda zagreje do kljuanja. U to toplijoj vodi (na temperaturi koju moete podneti) kupajte noge 20 minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, moe da se koristi jo dva do tri puta. Pranje kose: 4 do 5 punih pregrti svee ili osuene koprive stavi se u lonac od 5 litara napunjen hladnom vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne prokljua. Posudu skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ako se koristi koren koprive, jedna puna pregrt se preko noi ostavi u hladnoj vodi, a sledeeg dana se voda zagreva do kljuanja. Posle toga treba da odstoji jo 10 minuta. Za pranje kose upotrebiti kvalitetan toaletni sapun.

153

Bitola

Korijander - Coriandrum sativum

Narodna imena. ivica, kinec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica, cimavica.

Botanike karakteristike. Korijander je jednogodinja zeljasta biljka, visoka 50-80cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata. Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drkama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetri na ploda, dva merikarpa vrsto spojena). Cveta poetkom leta . Stanite. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krenoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na sunanoj strani . Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. itava biljka je lekovita. Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (vie od 20 komponenata), rutin, askorbinska kiselina, karotin. Sadri selen. Primena. Koristi se naroito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova. Najvie korijandera troi industrija likera, peciva, slatkia i piva, a mnogo se troi i kao zamena za biber.

154

Bitola

Nain upotrebe. Kao zain i kao aj (jedna kaiica na olju kljuale vode).

155

Bitola

Kozlac Arum maculatum (otrovan)

Narodna imena.Bula,zmijim ealj,lisinjak,kalendar.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Ima snane krtole,krupno lie i uspravne stabljike.Plod je crvena bobica u klipu.Cvetovi su jednopolni i miriu na trulo meso, to i privlai i neke insekte. Stanite.Raste na obodu uma i livade kraj drveta i ograda. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se rizom,u rano prolee i sui na sunce. Hemijski sastav.Sadri mnogo skroba,onda flavonine,kumarine,etarsko ulje,alkaloide,saponine. Primena.Rizom se koristi samo u hemopatiju,ali se time treba prestati zbog velike otrovnosti sveog rizoma i estog trovanja.

156

Bitola

Krastavac Cucumis sativis

Narodna imena.Krastavica,kukumar,ugorak,kumor.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka sa dugim poleglim stablom.Listovi su sa drskom,petoreznjasti ,po obodu zupasti i dlakavi.Muski cvetovi su grupisani ,zlatno uti.Zenski su u pazuhu listova iste boje.Plod je valjkast,zelen a kasnije zut. Upotrebljivi delovi biljke.Plodovi ,seme i sok. Hemijski sastav.Belanevine,eer,voda,celuloza,vitamin A,B i C, kao i mineralne soli. Primena.Sok deluje protiv groznicavog stanja i izlucivanje otrovnih sastojaka iz mokra e.Sok ili salata smanjuje kolicinu eer,korisno za dijabeticare.Kone bolesti ,rane,opekotine

157

Bitola

Krasuljak Bellis perennis

Narodna imena.Bela rada,gusja ruica,belka,margetica,petrovi.

Botanike karakteristike.Viegodinja niska biljka,sa kratkim stablom.Lie skoro polozeno na zemlji.Cvetovi sakupljeni u cvastu na dugim drskama,u sredini uti,a okolo su bele boje. Stanite Raste svuda,po livadama i pasnjacima. Upotrebljivi delovi biljke.Sakupljaju se cvetovi i lie. Hemijski sastav.Saponin,smola,etarsko ulje,eer,belanevine,sluz,gorke materije. Primena.Kao sredstvo protiv kalja i groznice.Smiruje bolove i greve, isti krv.Sok iz biljke je blagotvoran za leenje rana.

158

Bitola

Kravljak - Carlina acaulis

Narodna imena. Vilino sito, bodic, kravinac, kravijac, krmski koren, protak, pupavac, ikavac, veliko sito.

Botanike karakteristike. Kravljak je trajna biljka, niska i prilegla sa vrlo kratkom stabljikom sa jako rascepljenim i bodljikavim listovima. Cvetne glavice su velike, zvezdaste, sjajnobele boje, a razvijaju se pojedinano. Koren je dubok i stubast, spolja sme, a iznutra svetliji i raspucan. Miris mu je sladunjav, a ukus otar i aromatian. Stanite. Raste i u nizijama i u planinskim predelima do 2600m. Upotrebljivi delovi biljke. Koren. Vadi se u rano prolee ili jesen. Hemijski sastav. Glavne aktivne materije su eterino ulje sa antibakterijskim karlinaoksidom, tanini, smole, inulin. Primena. Biljka se koristi kao sredstvo za izluivanje vode, ienje creva i izluivanje mokrae. Uspeno se koristi kao sredstvo za suzbijanje raznih crevnih nametnika. aj od korena koristi se za ispiranje usta i spolja za leenje teko zaceljivih rana i ireva. Nain upotrebe. aj: 1-2 kaikice korena pomeati sa 1/4 litre hladne vode, brzo dovesti do kljuanja, malo kuvati i procediti. Piti 1-3 puta na dan nezaslaeno ili zaslaeno malim gutljajima.

159

Bitola

Krompir Solanum tuberosum

Narodna imena.Kompir.

Botanike karakteristike.Zeljasta biljka,koren iliast.Stablo uspravno,pri vrhu krivudavo.Listovi veliki,po ivici useeni.Rasporeeni su po dva vea i dva manja lista zajedno.Podzemno stablo je veoma razgranato to je krtola razliitog oblika i veliine.Cvetovi su beli ili ljubiasti.Plod je bobica ute boje. Stanite.Gaji se po batama. Upotrebljivi delovi biljke.Krtola u sveem stanju. Hemijski sastav.Skrob,azotne materije,mast, vitamin A,B,C,F, belanevine, ugljene hidrate i dr.Nezreli plodovi sadre otrovni alkaloid solanin. Primena.Veoma vano povre u naoj ishrani preko cele godine. Stari narodni lek protiv glavobolje ili visoke temperature su obloge od krompira. Protiv herpesa, otvorenih rana, ispucale ko e, ireva, bubuljica i nekih drugih konih oboljenja preporuuju se obloge natopljene sokom od krompira. Krompir se ne preporuuje dijabetiarima.

160

Bitola

Kruina Rhamnus frangula

Narodna imena.Pasja leska,astica,krhlika,pasjakovina,krkovina.

Botanike karakteristike.Raste kao grm ili drvo visoko do 5 metra.Listovi su tanki, pri vrhu zailenji,naizmenino rasporeeni.Cvetovi su smeteni u pazuhu listova,i beli su.Plod je kotunica,kad sazri bude mrkoljubiaste boje. Stanite. Raste na vlanim mestima,pored reke i potoka. Upotrebljivi delovi biljke.Kora. Hemijski sastav.Skrob,emodin,izoemodin,mineralne soli,frangulin. Primena.Dobar je lek protiv opstipacije,glista,hemoroida,za leenje ui i jetre.

161

Bitola

Kukolj Agrostemma githago (otrovan)

Narodna imena.Grahor, urek,kakol,crni kulim,gopa,urodica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,do 1 metar visine.Stablo uspravno,ravasto.Listovi linearni,dlakavi.Cvetovi dvopolni,zvonastog oblika,purpurne boje.Plod aura. Stanite.Raste u itnim poljima kao korov. Upotrebljivi delovi biljke.Seme kukolja i koren. Hemijski sastav.Otrovni saponin. Primena.Koren se daje protiv hemoroida i konih bolesti.Semenke su otrovne i zato ito treba dobro istiti od kukolja.Sa obzirom na otrovnosti ,danas kukolj se ne koristi kao narodni lek.

162

Bitola

Kukurek Helleborus viridis (otrovan)

Narodna imena.Zdravac,kurica,mali spre,pastorka.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa snanim crnim rizomom.Stablo uspravno,malo razgranato.Listovi renjeviti,dvojno perasti.Cvetovi zelene boje,sa pet latica.Plod meak.Pored zelenog, postoji crni i mirisni kukurek. Stanite.Raste na livadama,u svetlim umama i vonjacima. Upotrebljivi delovi biljke.Rizom biljke. Hemijski sastav.Kardiotonini bufadijenolidni heterozidi,steroidni saponini kao i alkaloida, kao to su sprintilin, sprintilamin i celiamin. Primena.Nekada se smatrao kao jako sredstvo za ienje. Zbog draenja creva i teranja na mokrenje kukurek je upotrebljavan u bolestima jetre, u vodenoj bolesti, u akutnoj formi groznice, protiv glista i kao lek za regulaciju belog pranja. Kao lek za kone bolesti ali i kao lek protiv duevnih bolesti.Zbog velike otrovnosti danas se vie ne sme koristiti !

163

Bitola

Kukuruz - Zea mays

Narodna imena. Koruza, kuruz, kuruza, turska penica,penka.

Botanike karakteristike. Kukuruz je jednogodinja biljka visine 1,5 do 3 metra. Stabljika je snana, srcikasta sa irokirn linearnim listovima. Muki i enski cvetovi odvojeni su na stabljici. Muki su cvetovi smeteni u obliku metlice, na vrhu stabljike, dok se enski cvetovi nalaze u pazuhu donjih listova i izbijaju izmeu lista i stabljike. Za vreme cvatnje iz lisnih omotaa izbijaju nitasti enski cvetovi to se stvaraju u parovima, a nazivaju ih ''kukuruznom svilom''. Vreme cvetanja ove biljke protee se od juna do avgusta. Stanite. Gaji se kao kulturna biljka.

164

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava kukuruzna svila (skuplja se pre opraivanja) i seme. Hemijski sastav. Kukuruzna svila sadri sitosterol, stigmasterol, trigliceride, eterino ulje, pantotensku kiselinu, smole, gorki glukozid, saponine, inozit, kriptoksantin, malo alkaloida, vitamin C, vitamin K3. Semena sadr e skrob, trigliceride, pentozane, materije alkaloidnog karaktera, zeaksantin, zeakarotin, kvercetin, izokvercetin i druge flavonoide, vitamine B1, B2, B6, nikotinsku kiselinu, pantotensku kiselinu, biotin. Primena. Kukuruzna svila uspeno lei bolesti beike, bubrega, vodenu bolest, odlino je sradstvo za izluivanje mokrae. Otklanja reumu i giht, edeme, preporuuje se i kod rahitisa. Mora biti pravilno osuena jer u protivnom gubi lekovita svojstva. Kukuruzno brano sniava krvni pritisak. Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna puna mala kaika kukuruzne svile prelije se sa etvrt litre kljuale vode. Poto odstoji kratko vreme, pije se nezaslaen. Jednu kaiku kukuruznog brana natapati u ai vode preko noi i ujutru popiti.

165

Bitola

Kukuta Conium macalatum

Narodna imena.Beleglav,bucuni,mije zelje,trbulja

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljenasta biljka sa otuznim mirisom.stabljika je visoka do 2,5 metra,snazna ,razgranata zelena i uzduz prugasta. Listovi iscrpan i zupasti dugi oko 12 sm. Cvetovi su u titastoj kruni beli ,sitni. Stanite.Raste na svakom mestu i podnebju. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se zeljasti delovi I zeleni plodovi.Svezu bilku treba odmah preraditi.Cela biljka je veoma otrovna ! Hemijski sastav.Otrovni alkaloid konin,konhidrin,pseudokonhidrin,metilkonin, i izuzetno otrovni konnicin ! Primena.Konin deluje sedativno i analgeticki.Zbog otrovnosti malo se koristi.On je prvi sintetski biljni alkaloid.

166

Bitola

Kupina - Rubus fruticosus

Narodna imena. Crna jagoda, crna malina, divlja kupina, kupinjaa, brestova ostruga.

Botanike karakteristike. Kupina je viegodinja bilka koja raste kao bodljikav grm. Listovi su perasto deljeni sastavljeni od 3-5 listia, po obodu su nazubljeni. Donja strana lista je svetlija zbog mnogo dlaka. Du glavnog nerva i lisne drke nalaze se bodlje. Cvetovi su beli i ruiasti i na vrhu granica obrazuju cvast. Plod je sloen od mesnatih kotunica. Kad sazri, crne je boje i slatkog ukusa. Cveta poetkom leta. Stanite. Raste svuda po ikarama, na neplodnom zemljitu, na rubovima uma, pa i u samim umama. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u prolee i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u prolee, cvetovi za vreme cvetanja, a plodovi kad su zeleni ili zreli. Hemijski sastav. Listovi sadre tanine, flavonoide, organske kiseline. Plodovi sadre eer, pektine, tanine, organske kiseline, karotin,vitamin C, vitamine grupe B, soli kalijuma. Primena. aj od listova ili sok od bobica odlino deluje protiv proliva (i krvavog). Pomae kod krvarenja iz eluca, upale creva, belog pranja. Proiava krv, povoljno deluje na kone bolesti, osipe i liaje. Lei promuklost, kaalj,

167

Bitola

temperaturu, hemoroide i bolesne krajnike. Stucani listovi se stavljaju kao obl ozi na rane, osip i potkone ireve. Svei plodovi, preraeni ili stavljeni u rakiju, pomau nervoznim ljudima da bre zaspe. Izvrsna su hrana za poboljanje krvne slike. Nain upotrebe. aj: jedna kaika ieckanog lia sa izdancima kuva se 3 minute u 2-3 decilitra vode i ostavi poklopljeno 10-15 minuta da stoji. Tada se ocedi, zasladi medom i toplo pije vie puta dnevno. Za grgljanje nije potrebno zasladiti .

168

Bitola

Kupus Brassca olercea capitata

Narodna imena.Zelje,zelka,kupusta.

Botanike karakteristike.Dvogodinja ili viegodinja biljka.Prve godine obrazuje se glavica koja je u stvari lisni pupoljak,iz koga e se sledee godine razviti stablo i cvetovi.Stablo naraste do 1 metar.Donji listovi su iroki i plaviasti,gornji su duguljasti i nabrani.Cvetovi su uti.Plod je ljuska. Stanite.Gaji se na njivama. Upotrebljivi delovi biljke.Upotrebljava se biljka iz prve godine. Hemijski sastav.Bogat je eerima,azotnim materijama,mineralnim solima i vitaminima. Primena.Jede se u sirovom stanju ili se kiseli.Narod od listove pravi obloge za rane i ireve.Za kiseo kupus smatra se da je dobar lek za stomak,za skorbut,da stvara krv i daje zdravu boju.Sok od isceenog sveog kupusa je odlian lek za gastritis.

169

Bitola

Ladole Convolvulus sepium

Narodna imena.Poponac,hladole, atore,slatkovina.

Botanike karakteristike.Viegodinja visoka biljka do 5 metara.Listovi krupni,do 6sm. Dugacki goli i sjajni.Stablo je polozeno ili raste uz ogradu.Cvetovi su levkasti,beli i ruiasti,u pazuhu listovi usamljeni.Plod je sitna aura sa mnogo semena. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se koren i list. Hemijski sastav.Smola,tannin,flavonoidi.Smola deluje kao laksans.

170

Bitola

Lan - Linum usitatissimum

Narodna imena. Glaviica, kuina, len, pitomi lan, pravi lan.

Botanike karakteristike. Lan je jednogodinja biljka. Stabljika je tanka, vlaknasta i slabo obrasla sitnim duguljastim listovima. Na vrhu ogranaka ima po jedan sitan, vrlo nean, plav cvet. Plod je okruglasta aura. Seme je spljoteno, glatko i duguljasto, svetlosmee boje. Stanite. Lan se gaji kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zrelo seme. Hemijski sastav. Seme sadri trigliceride , belanevinaste materije, ugljovodonike, sluzi, vitamin A, organske kiseline, fermente. Primena. Laneno seme skuvano kao aj ublaava iskaljavanje jer omekava sluz. Pomae kod plunih, crevnih i eludanih bolesti, promuklosti, loeg apetita. Deluje kao purgativ. Kao oblog se koristi kod napada reume i gihta. Laneno ulje slui kao sredstvo za otvaranje, za leenje hemoroida i opekotina.

171

Bitola

Nain upotrebe. aj od semena: 2-3 kaikice semena drati 6-8 sati u olji vode. Sluzavi aj ocediti, malo ugrejati i piti u manjim gutljajima 3-4 puta na dan. Seme kao oblog. Samleveno seme sa medom.

172

Bitola

Lanilist Linaria vulgaris Miller

Narodna imena. uta zevalica,divlji lan,mala maica,abor.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka do 50 sm. Stabljika pri dnu razgranata.Listovi uski ,kao perca,sabljasti,sedei.Na vrhu su cvetovi u grozdastoj cvasti.Cvet ima po dve na drelu,poznat kao cvet zevalica, ute boje do narandaste.Plod je aura. Stanite.Na peskovitom i ljunkovitom terenu,kraj puteva,uz zidove. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se nadzemni deo biljke. Hemijski sastav.Tanin, uta bojena materija,linarin,sluz,belanevine, eer,soli. Primena.Za leenje utice,kamena u beici,kao diuretik za bre izluivanje mokrae, Za hemoroida.Osnovna namena je za izbacivanje toksina iz organizma.

173

Bitola

Lavanda - Lavandula angustifolia

Narodna imena. Despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik.

Botanike karakteristike. Raste kao nizak bun visine 50-80 cm. Stabljike su mnogobrojne, dlakave i etvorougaone. Listovi su linearno-iljasti, sedei (bez lisnih drki) i naspramno su rasporeeni. Cvetovi su sitni i sakupljeni u klasolike cvasti i jako lepe ljubiaste boje, zbog ega se gaji i kao ukrasna biljka. Cvetovi kao i itava biljka su izuzetno prijatno miriljavi. Cveta u julu i avgustu. Stanite. Raste na livadama, na suvim, toplim i krevitim padinama Mediterana. Inae se gaji kao ukrasno bilje u vrtovirna i parkovima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego to se otvore. Hemijski sastav. Eterino ulje cvetova najvie sadri linalilacetat i linalool.Osim toga sadri i tanine, flavonoide, fitosterole i kumarine.

174

Bitola

Primena. Lavanda se koristi kao blago sredstvo za smirivanje kod nervne iscrpljenosti, kod problema sa spavanjem, za poveanje luenja ui, za ublaavanje greva probavnog trakta, protiv gasova u crevima i kao diuretiko sredstvo. Upotrebljava se i kod probavnih smetnji, kod lenjosti creva. Eterino ulje dovodi do poboljanja prokrvljenja, blage nadraenosti i poboljava regenerativne procese u dubljim slojevima koe. Nain upotrebe. Najee se koristi za pripremu ajeva, tinktura, eterinog ulja, kupki ili inhalacija. aj: kafenu kaiku usitnjene biljke preliti sa 200ml kljuale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min. aj procediti i piti 2-3 olje aja dnevno. Tinktura: 20g suvih cvetova natopiti u 100ml 70% etanola. Kupka: 50-100g suvih cvetova preliti sa jednom litrom vrue vode, ostaviti da stoji 10 minuta, ocediti i dodati vodi u kadi.

175

Bitola

Lazarkinja - Asperula odorata

Narodna imena. Divlji bro, jari bro, lazarkinja mirisna, lazina trava, marinka, prvenac.

Botanike karakteristike. Lazarkinja je viegodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna I tanka, visoka do 30 cm. Listovi su rasporeeni prljenasto oko stabljike. Ima ih obino 6-9 u jednom prljenu. Na vrhu nerazgranate stabljike nalaze se sitni beli cvetovi sakupljeni u cvast. Plodovi su mali ora ii slini iku. Cveta od maja do juna. Stanite. Raste po belogorinim, senovitim umama. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi (skupljaju se pre cvetanja). Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, tanine, alkaloide. Primena. Lazarkinja se koristi kod zastoja ui u jetri, za leenje mokranih organa, vodene bolesti i utice. Koristi se kod nepravilnog rada srca, nervnih bolesti, migrene, neredovne menstruacije. Delotvorna je protiv greva i glista. Oblozi se koriste kod oteklina i nagneenja.

176

Bitola

Nain upotrebe. aj: jedna kaiku lazarkinje preliti sa 200-300 ml kljuale vode, ostaviti da stoji poklopljeno 6-8 minuta, zasladiti medom i doda ti limunov sok.

Leska Corylis avellana

Narodna imena.Lesjak,liska,lenik,jegra.

Botanike karakteristike.ib visok da 5 m.Listovi srcasti,po obodu testerasti.Cvetovi su sa odvojenim polovima.Muki cvetovi su u cvasti resa,a enski lie na pupoljak.Plod je oraica smetena u kupu ko jaje,ponekad sva u dlaicama. Stanite.Raste samoniklo,po brdima,umama,oko naselja. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se rese i plodovi. Hemijski sastav.Masno ujle,belanevine. Primena.Protiv nazeba,zapalenje plua,za znojenje,protiv malokrvnosti,lupanje srca,krvarenje.Ako se mnogo upotrbljava ,poveava krvni pritisak.

177

Bitola

Likovac Daphne mezereum (otrovan)

Narodna imena.Vuija lika,ajduka oputa,maslinica,zmijska trava.

Botanike karakteristike.Visegodisnji grm,visok 1 m. sa granama kao pruce.Listovi uski,a cvetovi na vrhovima grancice,ruiasti i prijatnog mirisa.Plod bobica kad sazri,postane jarko crvene boje. Stanite.Raste na vlanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se koren.Oguljenu koru treba svezu isitniti. Hemijski sastav.Ljuta i gorka smola mezerein,a ima i neotrovniglikozid dafnin,kao i isomer eskuletin. Primena.Kao lek protiv reumatizma i konih bolesti.Sa obzirom da je biljka veoma otrovna,sve manje se koristi.

178

Bitola

Lincura - Gentiana lutea

Narodna imena. Sranik, gencijana, koutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet.

Botanike karakteristike. Lincura je viegodinja biljka koja u zemlji razvija vrlo debeo, prstenasto izbrazdan rizom, iz kojeg se grana mesnato, debelo, do 1m dugako korenje. Tek posle pete godine razvije se uspravna, nerazgranata stabljika visoka do 1,5 metara. Listovi na stabljici su naspramni, sede i, izdueno jajasti, do 15 cm dugaki, po rubu celi sa paralelnim nervima. U pazuhu listova, na gornjem delu stabljike, nalaze se grupe cvetova ute boje. Cveta u toku leta. Stanite. Raste na planinskim panjacima i livadama i meu grmljem. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u jesen ili rano prolee sakuplja koren od starijih biljaka. Svei koren ima neugodan miris, dok je miris osuenog korena aromatian. Hemijski sastav. Sadri gorke glukozide, trisaharid gencianozu, alkaloid gencianin, ksanton, askorbinsku kiselinu, flavonoide.

179

Bitola

Primena. Ubraja se u najbolja sredstva za leenje eluca. Pospeuje probavu,otklanja pritisak u elucu, muninu, napade nesvestice. Pridonosi poboljanju sastava krvi i poveanju broja crvenih i belih krvnih zrnaca. Koristi se protiv groznice, kalja, astme,kod hronine zaepljenosti, za leenje rana i drugih ozleda. Nain upotrebe. aj: Kafenu kaiku usitnjene lincure preliti sa 1litar hladne vode. Ostaviti da stoji10 sati uz ee mukanje.aj procediti i piti tri puta dnevno po jednu olju pre jela. Tinktura: 10g lincure preliti sa 100ml 70% etanola.

180

Bitola

Lipa - Tilia platyphyllos

Narodna imena. Lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa.

Botanike karakteristike. Lipa je drvo visine od 25 do 30 metara sa vrlo razvijenom kronjom. Listovi su na dugakoj drci, po obodu nazubljeni. Cvetovi su bledo ute boje, sakupljeni u cvast na dugoj drci koja je do polovine srasla sa cvetnim priperkom. Plod je orai. Stanite. Raste u umama, gaji se u parkovima i drvoredima uz puteve. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se bere cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez re). Inae se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego to ostare i promene boju. Hemijski sastav. Lipa sadri eterino ulje, flavonoide, saponine, glukozid, polisaharide, fenolkarbonske kiseline, tanin, vitamin C.

181

Bitola

Primena. Lipov cvet se koristi za pospeivanje znojenja i za smirivanje (kod uznemirenosti, nesanice, iscrpljenosti), za ublaavanje greva glatkih miia, za pojaanje luenja ui, za poveanje luenja mokrae, eludanih sokova i za poboljanje probave. Upotrebljava se za grgljanje kod upale usne duplje. Nain upotrebe. aj: 2 kaike usitnjenog cveta lipe preliti sa 300-400 ml kljuale vode, ostaviti 5-10 minuta, procediti. Moe se zasladiti sa medom. Kupka: kupati se u vodi u koju je dodan jak lipin aj.

182

Bitola

Lisiji rep Escium vulgare

Narodna imena.Vuji rep,lisiina.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka visoka 2,5 metra.Cvet ljubiaste boje, ima veoma ugodan miris i je odlina paa za pele. Stanite.Raste svuda , po zapustenim njivama i oko puteva. Primena.Protiv sranih obolenja,kao diuretik (pospeuje mokrenje).

183

Bitola

Livadska vlasulja Festuca pratensis

Narodna imena.Livadska vlesenika,travnika bilnica,livadski vijuk, visoki tipac.

Botanike karakteristike. Vlasulja ima kratak busen i koren koji naraste do dubine od 1 m. Stabljika nar aste do 120 cm, uspravna je, glatka, slabo obrasla liem i sklona poleganju. Listovi su dugi 10 20 cm,ravni, glatki, tamnozelene boje i nazubljeni su. Cvet je uspravan, duguljast i metlica du ine 10 35 cm. Klasii su ukasti ili zelenkasti, cilindrini do duguljasti katkada s ljubiastom nijansom. Plod je zrno koje je duguljasto, zailjeno, utosive boje, duine 5 6 mm. Stanite.Raste kao trava svuda,a na livadama gradi prave zelene busene. Primena.Biljka je korisna za spreavanje erozije zemljita ,a koristi se i kao stona hrana.

184

Bitola

Lokvanj Nymphaea alba

Narodna imena.Beli lokvanj,plutnjak,lopa,bijeli lopuh.

Botanike karakteristike.Vesegodisnja zeljasta biljka,koju nalazimo u barama,na jezerima.Srcasti,dlakavi,veliki listovi plivaju po povrini vode.Na glatkoj drci su lepi,ukrasni,beli cvetovi.Rizom je zavuen u mulju. Upotrebljivi delovi biljke.Rizom,list i cvet. Hemijski sastav.Tanin,smola,skrob,vitamin C,alkaloid,heterozid. Primena.Protiv neuroze i nesanice ,uzima se aj od cveta.Zbog prisustva tanina uzima se i protiv diareje.

185

Bitola

Lovor Laurus nobilis

Narodna imena.Lorber,lovorika,zelenika,javorika.

Botanike karakteristike.Zimzeleni grm ili nisko drvo,do nekoliko metara visine.Ima crnu koru.Listovi naizmenicno rasporeeni,elipsasti,malo nabrani,koasti.U pazuhu listovi smeteni su cvetovi svetlo zelene boje.Plod je kotunica. Stanite.Raste u primorju. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se list i plod. Hemijski sastav.Etarsko ulje,masne materije. Primena.Osueni list koristi se kao zain.Nekad se daje i kao lek za jaanje eluca i pojaivanje mokrenja i protiv hemoroida.

186

Bitola

Ljoskavac Physalis alkekengi

Narodna imena.Zmijino groze,bebinjak,vuja jagoda,divlja paprika.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,do 60 sm. Visoka.Rizom je vodoravan,razgranat.Stablo uspravno,razgranato.Lice jajasto,na dugakim drkama. Cvetovi su pojedinacni beli.Plod je narandzasta bobica umotana u papirnatu mrezastu okruglu auricu. Stanite.Raste po svetlim umama,uz ograde. Upotrebljivi delovi biljke.Zreo plod a poneka i cela biljka. Hemijski sastav.Karotenoid,organska kiselina,eer,malo alkaloida,vitamin C. Primena.Kao diuretic za luenje mokrae i kod obolenja bubrega.

187

Bitola

Ljubiica Viola odorata

Narodna imena.Ljubica,mirisna ljubiica,fijola,babji stolek.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,prijatnog mirisa,vesnik prolea.Ima kratak rizom i koren.Iz rizoma izbijaju srcasti listovi na dugim drkama.Cvetovi su sitni,ljubiasti,pojedinani. Stanite.Raste svuda,na livadama,obroncima i obodu uma. Upotrebljivi delovi biljke.Cvet i rizom. Hemijski sastav.Alkaloide,guma,sluz,saponin. Primena.Daje se za iskaljavanje,za spravljanje lekova protiv astme,bronhijalnog katara.Tinktura se daje protiv promuklosti.Mnogo se koristi u industriji kozmetike,za spravljanje parfema i dr.

188

Bitola

Ljulj Lolium temulentum (otrovan)

Narodna imena.Ljuta trava,miiji kukolj,vrtoglavica,luda trava.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 1 metar.Stablo kruto i uspravno.Listovi su tanki,uvijeni du stabljike.Cvetovi u klasu,obavijeni plevom i otrim osjem.Seme sitno,jajasto,veoma otrovno. Stanite.Raste u itu kao najotrovniji korov. Upotrebljivi delovi biljke.Seme biljke se sakuplja.

189

Bitola

Hemijski sastav.Velika otrovnost potie od alkaloida temulina.Na semenu ivi i jedna otrovna gljiva.Zatim sadri tanin,mast,gorki glikozid,vosak. Primena.Biljku treba odbaciti zbog otrovnosti.U narodi mnogo koriena ranije,a sada samo u naunoj medicini za spravljanje lekova.Smatra se da lei kone bolesti,liajeve i ireve.

190

Bitola

Maji repak Phleum pratense

Botanike karakteristike.Maji repak je busenasta biljka sa nenim korenom i pripada porodici trave. Stablo je uspravno, visoko izmeu do 1,5 metara. Listovi su ravni, postepeno sueni pri vrhu, bledozelene boje. Rukavci su glatki, goli, donji su naduveni, dok gornji nisu. Metlica je najee klasolika, uska, cilindrina, obino je zelene, a ree ljubiaste boje. Plod je loptastog do jajolikog oblika.Cvet je u klasastoj cvasti,koja mnogo podsea na maji rep. Stanite.Raste po umama,livadama i panjake. Primena.Populacije ove trave imaju izuzetno veliki znaaj kao krmna biljka.

191

Bitola

Majina duica - Thymus serpyllum

Narodna imena. Timijan livadski, majkina duica, popovac, materka, tamjanika, bakina duica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, duiina, duika, materina duica, materka.

Botanike karakteristike. Majina duica je trajna 20 - 30 cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo zelene listie sa kratkim peteljkama. Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa. Stanite. Raste na sunanim breuljcima i padinama, na posnim rubovima uma i esto, na malim livadskim mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, pa se zato dobro dri na kamenitim povrinama i planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobaa mnogo toplote. Upotrebljivi delovi biljke. List i cvet. Hemijski sastav. Eterino ulje (fenoli-timol,karvakrol), flavonoidi, organske kiseline, tanini, saponini. Primena. Upotrebljava se, pre svega, kao lek za leenje organa za varenje, ree i organa za disanje. Majina duica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv dejih glista. Preporuuje se kod greva u elucu i u materici, kao i kod menstrualnih bolova i kod epileptinih napada.

192

Bitola

Nain upotrebe. aj: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre provrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Kupka: za potpunu kupku potrebno je 200 g majine duice. Tinktura od majine duice: na podnevnom suncu ubranim cvastima rastresito napuniti jednu bocu do grlia, preliti rakijom od ita ili od voa, jaine 38-40%, i ostaviti na suncu 14 dana. Ulje od majine duice: na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i preliti hladno ceenim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude vii za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela. Jastue: biljke staviti u jastue i zaiti otvor. Sirup od majine duice: cvetove i stabljike ubrane na suncu ovlaenim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljke i nerafinisanog eera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje. Pri ceenju eerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tenost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suvi na voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previe redak ni previe gust. Da bi se postigla odgovarajua gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.

193

Bitola

Majorana - Majorana hortensis

Narodna imena. Babina dua, mauran, majuran miriljavak.

Botanike karakteristike. Maurana je uglavnom jednogodinja biljka oblika maloga grma visine 20 do 40 cm. Listovi su maleni, eliptini, celovita ruba, sivo pustenasti i s kratkorn peteljkom. Cvetovi su beli ili bledo-ru iasti. Stanite.Biljka je iz severne Afrike proirena po Sredozernlju, a posle po junoj Evropi. U veoma toplim krajevima biljka traje dve i nekoliko godina. Uzgaja se u vrtovima, ali ne podnosi mraz. Miris joj je jako arornati an i prepoznatljiv, a ukus malo gorak. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se sabiru listovi i gornji cvatui delovi biljke. Primena.Iz svee biljke maurane destilacijom dobiva se eterino ulje, a priprema se i mast to ublauje glavobolju i koristi za oivljavanje ivaca. Ulje koristi se za masau gihta, protiv reumatizma, ukoenih zglobova nakon due bolesti, kod napomog peaenja, otvrdnua lezde. Lagani aj od maurane izvanredno pomae u

194

Bitola

leenju crevnih greva kod dece. Jai aj koristi kod odraslih osoba za leenje vodene bolesti u poetnom stadijumu, kod utice, tekoa s jetrom, sluzi u prsima, nadutosti i pokvarenog eluca.

195

Bitola

Mala mleika - Epilobium parviflorum

Narodna imena. Sitnocvetna mleika.

Botanike karakteristike. Biljka visine 0,7-1m. Cvetovi sitni i crvenkaste, bledoroza ili gotovo bele boje. Smeteni su na duguljastim uskim semenim mahunama nalik na zakivke, iz kojih, kada se raspuknu, vrcaju semenke obrasle belim vunastim dlaicama. Stanite. U brdima, na umskim stazama, na rubovima potoka i ogolelim padinama, u mnogim batama, meu jagodama, povrem i ukrasnim biljkama. Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika sa listovima i cvetovima. Hemijski sastav. Flavonoidi, tanini, fitosteroli.

196

Bitola

Primena. Daje dobre rezultate u leenju bolesti prostate i mokrane beike. Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

197

Bitola

Malina - Rubus idaeus

Narodna imena. Crvena jagoda, crvena kupina, malina planinska, pitoma kupina,himper.

Botanike karakteristike. Malina je viegodinji bun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi su sloeni od 3-7 listia, po obodu nazubljeni, sa donje strane dlakavi. Cvetovi su beli sa dugakim cvetnim drkama, sakupljeni na vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne kotunice koje su spojene razraslom, sonom cvetnom loom crvene, ree ute boje. Ima ugodan miris i sladak ukus. Stanite. Raste po umama, krevinama, proplancima, osunanim padinama, agaji se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi i plodovi u vreme dozrevanja.

198

Bitola

Hemijski sastav. Sadri u plodovima ugljovodonike (fruktozu, glukozu, saharozu), organske kiseline (jabunu, limunsku, vinsku, salicilnu), tanine, vitamine C i B, karotin, eteri no ulje,flavonoide, kumarine, pektine. U semenu sadri trigliceride i fitosterole. Primena. Od plodova maline priprema se izvrstan sirup koji se uspeno koristi kod svih bolesti kod kojih se javlja groznica, jaa srce i celi organizam. aj od listova maline je izvrsno sredstvo za enske bolesti, pogotovo za ienje jajovoda i neplodnost, lei proliv i dizenteriju, zaustavlja i proiava krv, lei kone bolesti i otklanja katare, ublaava crevne upale. Nain upotrebe. aj od listova, oblog od zgnjeenih listova (za umanjenje bolova),sok od plodova.

199

Bitola

Maslaak - Taraxacum officinale

Narodna imena. Vetrokaz, uanica, milosavka, mleac, popino guvno i talijanska salata.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka sa utim cvetnim glavicama sloenim iz velikog broja cevastih I jeziastih cvetova.Cveta od marta do maja. Stanite. Maslaak uspeno raste na svim zemljitima, ali mu najvie odgovaraju vlane livade. Nalazi se na livadama i travnjacima, po pustim mestima i naputenim njivama, pored puteva i oko naselja. Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i cvet Hemijski sastav. Sadri gorke materije, smole, vosak, eterino ulje, flavonoide, inulin, hetrerozide, ugljene hidrate minerale, vitamin C, provitamin A, kalijum, gvozdje, natrijum magnezijum, organske kiseline.

200

Bitola

Primena. Koristi za opte jaanje organizma i proleno ienje krvi. Pojacava luenje ui, podstie varenje, izaziva znojenje, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, pomae kod leenja gihta, reumatizma, konih ekcema, ireva, kod pomanjkanja apetita, malokrvnosti, neredovne menstruacije, oboljenja slezine. Pomae kod eerne bolesti, oboljenja ui i jetre, utice, smanjenog luenja mokrae. Smatra se odlinim sredstvom protiv guste krvi. Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika korena stavi se u etvrt litre hladne vode, a sledeeg dana se greje do kljuanja, i procedi. Ovu koliinu aja treba piti pola sata pre i pola sata posle doruka, gutljaj po gutljaj. Salata: priprema se od sveih listova i sveih korenova.

201

Bitola

Maslina - Olea europaea

Narodna imena. Maslinka, olika, oljika, uljenika, ulika.

Botanike karakteristike. Maslina raste kao drvo sa stablom visokim do 10 metara. Listovi su koasti, sa donje strane zbog malih ljuskica srebrnasti, a sa gornje plaviastozeleni. Cvetovi su beli i zvonasti u grozdastom obliku. Plod je maslina , a njena boja zavisi od vrste: zelena, smea, tamnocrvena, ljubiasta, crna. Stanite. Ne podnosi veliku udaljenost od mora. Raste u obalnim podrujima Sredozemlja. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste listovi i plodovi masline. Hemijski sastav. Masline su bogate uljima (50-80%), sadre belanevine, pektine, eere, vitamine B, C, E, soli kalijuma, fosfora, gvoa, katehine, fenolkarbonske kiseline, pektin, saponine. U listovima ima organske kiseline, fitosterol, glukozide, smole, flavonoide, alkaloide, tanine, eterino ulje.

202

Bitola

Primena. aj od listova masline slui za sniavanje krvnog pritiska. Maslinovo ulje je lagan purgativ, pospeuje luenje ui, smiruje upalu eluca i tankog creva, pomae u leenju hemoroida koji krvare. Ulazi u sastav mnogih melema i masti za masiranje. Nain upotrebe. aj: jednu ili dve kaike suvih ili sveih listova i olju vode kuvamo 5 minuta. Pije se po 2-3 olje na dan pre ili za vreme jela. Tinktura: 50g osuenih listova prelijemo sa 100ml 70% etanola. 15-20 kapi uzimati 2-3 puta na dan. Ulje za masau: u 100ml hladno presovanog maslinovog ulja natapamo jednu aku osuenih biljaka kao to su ruzmarin, neven, gospina trava, lavanda, paprena metvica...

203

Bitola

Matinjak - Melissa officinalis

Narodna imena. Metvica, pitoma metvica, elina trava, elinjak, limunka, maternjak, matinik, melisa, pelinja ljubica, pelinja metvica, pelinja trava, rojevnica.

Botanike karakteristike. Matinjak je viegodinja biljka. Ima oko 60 cm visoku zeljastu stabljiku. Listovi su jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi su sitni, beli, ruiasti ili ukasto beli. Cveta od jula do septembra. Mirie na limun. Stanite. Gaji se kao kulturna biljka, ali se kao poludivlji moe nai u blizini naselja uz ograde, ivice, u umi. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi pre nego to procvetaju, a cela biljka sa vrikama i listovima za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (citrol, geraniol), vitamin C, karotin, tanine. Sadri i selen. Primena. Matinjak smiruje greve, regulie probavu, jaa i okrepljuje srce, dezinfikuje i zaceljuje rane, spreava srani gr i povraanje na nervnoj osnovi, smiruje migrenu, nesvesticu, jako lupanje srca. Upotrebljava se kod

204

Bitola

neredovne menstruacije i depresivnih stanja. Pospeuje luenje ui. Poboljava pamenje, daje novu snagu. Dobar je za masau kod reume, gihta, umora udova i kontuzija. Nain upotrebe. aj: 2 kaike sveih listova preliti oljom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti. Pije se nekoliko puta na dan. Tinktura: 20g svee osuene biljke preliti sa 100ml 70% etanola. Uzimati po 20-30 kapi pre spavanja. Ulje za masau (matinjak se natapa u maslinovom ulju). Koristi se i kao kupka. Mogu se koristiti i listovi kao oblog.

205

Bitola

Meija apa Heracleum sphondylium

Narodna imena.Medvei dlan,paonjak,apica,blatarica.

Botanike karakteristike.Dvogodinja ili viegodinja biljka snana biljka,neprijatnog mirisa.Podzemno stablo debelo i vretenasto,u njemu je uti sok.Stablo visoko do 1,5 metra,uspravno,sa otrim dlakama.Listovi nejednaki,razliitog oblika.Na vrhu stabla i grana nalaze se titasti cvasti bele ili ute boje. Stanite.Raste svuda,u umama i u ravnicama. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka. Hemijski sastav.Etarsko ulje,heterozin,sterol,holin. Primena.Koren vai za lek protiv dizenterije.Veruje se da lei katar creva i poboljava apetit.

206

Bitola

Meiji jezik Scomopendrium vulgare

Narodna imena.jelenak,jeziac,jelenski jezik.

Botanike karakteristike.To je veoma rasprostranjen paprat.Listovi su grupisani,uspravni i veoma duga ki,ak do 60 sm. Stanite.Raste na vlanim, mranim umama. Upotrebljivi delovi biljke.List. Hemijski sastav.Vitamin C,tanin,holin. Primena.Kao aj za brzo izluivanje mokrae,a i dobar je adstringens,lei rane.

207

Bitola

Miloduh - Hyssopus officinalis

Narodna imena. Hisop, izop, sipan, ipant.

Botanike karakteristike. Miloduh je viegodinja bunasta biljka koja izraste do 60 centimetara. Stabljike su joj u osnovi drvenaste, a listovi naspramno rasporeeni, mali, izdueni i na vrhu iljasti. Koasti su i sjajni na licu, dok im je nalije prekriveno lezdama sa etarskim uljem. Cvetovi su ljubiasti, ili plaviasti, a ree ruiasti, ili beli. Grupisani su u prividne klasove u gornjem delu stabljike i granica. Cveta od juna do septembra. Stanite. Miloduh raste samoniklo u prirodi na suvim i kamenitim mestima, a gaji se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u beru listovi, cvetovi i cela biljka (za vreme cvetanja).

208

Bitola

Hemijski sastav. Specifian miris biljke potie od eterinog ulja koga ine terpeni pinen, kamfen, cineol. Sadri i tanine, organske kiseline, alkaloide i pigmente. Primena. Koristi se kod oboljenja organa za disanje, posebno kod hroninog bronhijalnog katara, nonog znojenja, zatim protiv greva u grudima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, vodene bolesti, utice i dr. Nain upotrebe. Koristi se kao aj (jedna kaika lia ili cveta prelije se sa 300ml kljuale vode).

209

Bitola

Milogled Sanicula europea

Narodna imena.Milie,liarka,,zdraviica,omilen.

Botanike karakteristike.Zeljasta biljka,viegodinja,visoka do 50 sm. A lie testerasto,sjajno tamnozelene boje.Cvetovi beliasti ili crveni skupljeni u male titove na vrhu biljke. Stanite.Raste u hladovini ,po umama. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se cela biljka,list i koren. Hemijski sastav.Nije dovoljno ispitan.Osnovni sastojak je saponizid. Primena.Kao lek za zaustavljanje krvarenja i leenje rana.

210

Bitola

Miroija - Anethum graveolens

Narodna imena. Anita, dil, kopar, koper, kopra, kopr, kopric, mirodija, mirudija, sladki jane, smrdilj.

Botanike karakteristike. To je jednogodinja biljka sa tankim, vretenastim korenom. Stabljika je uspravna, okrugla, izbrazdana, uplja, visine i do 120cm. Listovi su od 3 do 4 puta perasto razdeljeni. Donji listovi stabljike imaju uplje peteljke, a gornji su sedei. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito ute boje. Najvea koncentracija lekovitih i aromatinih materija nalaze se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima. Stanite. Raste u umama i ikarama, po meama, od nieg do brdskog regiona. Mirodija je poznata zainska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnoava po vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zreo plod, ree vrhovi granica u cvetu. Hemijski sastav. Plod sadri eterino ulje, flavonoide, trigliceride, srebro i selen. List sadri manje eterinog ulja od ploda, a sadri i flavonoide,

211

Bitola

Primena. Mirodija je, pre svega, dobar, nekodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupaan zain. To je istovremeno i lek koji se vekovima uspeno koristi protiv gasova, nadimanja, tekoa u organima za varenje . Nain upotrebe. Domaice stavljaju lie miroije u krastavce za zimu, u sosove i drugo, a plod se, na alost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lia. Pripremaju se sledei ajevi: Za leenje hemoroida (uljeva): 10 g miroije popariti sa 200g kljuale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak aj: 25g miroije popariti sa 250g kljuale vode i posle 2 sata odliti, pa tim ajem se svako vee zapirati. i jedno i drugo vriti u toku 6 uzastopnih dana. Pomae kod tucanja: 4 kafene kaike semena miroije ili 2 kafene kaike usitnjene biljke (svee ili osuene) preliti sa 1/4 l prokuvane vode i ostaviti poklopljeno 3-4 minute. Procediti i nezaslaeno piti.

212

Bitola

Miinac Cynogglossum officinale

Narodna imena.Minjak,pasji jezik,trpunjac,mali gavez.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka visoka do 80 sm. Sa korenom dugim 30 sm. Stablo dlakavo,na njemu su gusto rasporedjeni listovi,izduzeni ielipsasti.Cvetovi su sakupljeni u metli aste cvasti,tamno crvene boje. Stanite.Raste na suvim i sunanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se koren,a ponekad i list. Hemijski sastav.Tanin,alkanin,cinoglosin,smola,mast,inulin,etarsko ulje. Primena.Koren se upotrebljava kao adstringens protiv hemaroida.Ugnjeeno lice se stavlja na rane.Zbog neprijatnog mirisa lice rastureno po kuci tera miseve i pacove,pa je biljka po tome dobila ime.

213

Bitola

Mlaa Corydalis cava (Otrovna)

Narodna imena.Golubija gua,petlii,kokoica,pijevac.

Botanike karakteristike.Viegidinja zeljasta biljka sa krtolastim korenom.Stablo uspravno,neno. Listovi dvojno i trojno useeni.Cvetovi u grozdastoj cvasti,crvenkaste boje. Stanite.Raste na najee u bukovim umama. Upotrebljivi delovi biljke.Koren. Hemijski sastav.Alkaliod,koridalin,protopin,bulbokapin. Primena.Zbog velike otrovnosti,nije dobro da se koristi.Zna se da smiruje centralni nervni sistem,kao i protiv krvarenja zuba i za izbacivanje glista.

214

Bitola

Mrazovac Colchicum autumnale (otrovan)

Narodna imena.Jesenji kaun,baluak,mrazova sestrica,divlji kukuruz,voak.

Botanike karakteristike.Iz viegodinje krtole sa smeim ljuskama razvijaju se duge peteljke, na ijem se vrhu razvija cvet sa est ljubiastih latica.Plod je aura. Stanite.Raste na panjacima i livadama. Upotrebljivi delovi biljke.Seme i lukovica biljke. Hemijski sastav.Kolhicin,veoma otrovan alkaloid. Primena.Iskljuivo u naunoj medicini,sa obzirom na veliku otrovnost.

215

Bitola

Mumula Mesoilus germanica

Narodna imena.Nevestica,bastula,upca.

Botanike karakteristike.Omanje drvo,nalik na ib,visoko do 4 metara.Divlja mumula ima trnje,a pitoma nema.Listovi su izdueni,na kratkim drkama,gore tamno zeleni,a sa donje strane obrasli dlaicama.Cvetovi su usamljeni,beli na vrhu.Plod kad sazri bude mrke boje. Upotrebljivi delovi biljke.Plod i list. Hemijski sastav.Plod sadri vodu,celulozu,jabunu kiselinu,bornu kiselinu,tanin,pektin,vitamin C,saharozu, i glikozi ,kao i smolu. Primena.Veoma povoljno deluje na rad eluca i jetre,smanjuje krvarenje,koristaj je protiv dijareje.Ima i tonino i adstringentno dejstvo.

216

Bitola

Nana - Mentha piperita

Narodna imena. Crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana.

Botanike karakteristike. Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, getvorougaona, razgranata, esto ljubiasta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukr teni, jajasto kopljasti, crvenkasti, a na naliju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drkama, uglavnom dvopolni, svetloljubiasti. Cveta od juna do avgusta. Plodove faktiki i ne stvara, ve se razmnoava vegetativnim putem. Cela biljka mirie. Stanite. Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste na vlanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i cela biljka.

217

Bitola

Hemijski sastav. Glavna aktivna materija je eterino ulje koje se najvie sastoji od monoterpena mentola, mentona, mentilacetata, mentofurana, i dr. Osim toga listovi sadre karotin, betain, organske kiseline. Nana sadri i cink, selen, molibden , stroncijum. Primena. Nana se koristi za umirenje ivaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u uima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i nono znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraanje, greve u elucu i materici, pospeuje krvotok, utie na izluivanje ui, mokrae i eludanih sokova, lei prehladu, promuklost i kaalj. Nain upotrebe. Destilacijom se od nane proizvodi eterino ulje koje ima viestruku upotrebnu vrednost u leenju raznih bolesti. Kod unutranje primene srednja dnevna doza iznosi 6-12 kapi, a za inhalaciju se uzima 3-4 kap i ulja. aj: dve do tri kaikice sveih listova ili suve biljke prelijemo vruom vodom i ostavimo pokriveno 5-10 minuta. aj se pije izmeu obroka 3-4 puta na dan. aj se koristi i za inhalacije. Tinktura: 20 g suve biljke prelijemo sa 100ml 70% etilalkohola. Uzima se 15-20 kapi.

218

Bitola

Naprstak Digitalis purpurea (otrovan)

Narodna imena.Digitalis purpurni,pustikara crvena,babin naprstak.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka.Stablo visoko da 2 m.Prve godine razvije se prozemna rozeta sa velikim listovima.Druge godine izraste stabljika i purpurni zvonii u grozdastoj cvasti.Plod je aura. Stanite.Raste samoniklo na vlana mesta,ali se i sadi na velikim povrinama zbog lekovitosti. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi biljke. Hemijski sastav.Glikozidi,saponin,razne kiseline. Primena.Vaan lek za srce,zapalenja plua,regulie pritisak.Zbog velike otrovnosti ne treba je koristiti.

219

Bitola

Nar - Punica granatum

Narodna imena.ipak, mogranj, pitomi ipak, kalinka, zrnata jabuka.

Botanike karakteristike. Nar raste kao niski grm ili malo drvo. Grane su mu uglaste i trnovite. vrsti i na vrhovima zailjeni listovi nalaze se nasuprotno na kratkim peteljkama. Cvetovi su levkasti, crvene boje, sa malo pranika. Plod je veliine jabuke sa mnogo semenki crvene do zagasitocrvene boje. ipak koji raste u prirodi naziva se divljim ipkom. Njegov je plod sitan i kiselkast, zbog ega se naziva ipak ljutunac. Plod gajenog ipka znatno je vei i prijatnog ukusa. Stanite. Nalazi se u prirodi i u vrtovima kao kultura. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi kora drveta i kora ploda ipka. Hemijski sastav. Sadri dosta tanina.Plod sadri eer, organske kiseline, fitoncide, vitamin C. U kori ima alkaloida koji imaju jako dejstvo protiv glista.

220

Bitola

Primena. Nar se veoma ceni kao dobar lek protiv glista, proliva i greva u trbuhu. Ima i antiseptiko dejstvo. Nain upotrebe. Koristi se u obliku aja od kore drveta i aja od kore ploda.

221

Bitola

Neven - Calendula officinalis

Narodna imena. Nevenovo cvee, utelj, prstenac, zimorod, ognjac, vrtelni neven.

Botanike karakteristike. Neven je jednogodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su duguljasto jajasti, naizmenini. Cvetovi su glaviasti, ute ili narandaste boje. Cveta od prolea do jeseni. Stanite. Sadi se po vrtovima i vinogradima, a divljeg ima neto na livadama oko naselja. Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, stabljika i list. Hemijski sastav. Sadri etarsko ulhje, tanine, eere, likopen, proteine, karotenoide, gorke supstance, minerale (kalijum,sumpor...). Primena. Biljka je baktericidna, i slui kao antibiotik, upotrebljava se za unutranje i spoljno leenje raznih bolesti i stanja. Za spoljnu upotrebu: za gnojne rane i posekotine, kraste i osipe, ote ene lezde, kostobolju, pomae u

222

Bitola

leenju psorijaze, kod ireva, opekotina, promrzlina, upale vena. Neven se koristi u leenju zatvora, utice, bolesti eluca i creva, a naroito ireva u elucu i crevima. Diuretik je, sredstvo za pospeivanje znojenja i stolice, regulie menstruaciju, upotrebljava se kod nervnih bolesti. Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku biljke staviti u etvrt litre vode. Sedea kupka: za jednu kupku upotrebiti dve pune pregrti sveeg ili 100g osuenog nevena. Ispiranje: na pola litre vode ide puna velika kaika nevena. Tinktura: u litru domae rakije staviti punu aku cvetova nevena i 14 dana drati na suncu ili na toploti od oko 20 stepeni. Mast od nevena: sitno se iseku dve pune pregrti nevena (listova, cvetova i stabljika). Zagrejati 500 g masti od sala svinje hranjene prirodnom hranom, ili druge kvalitetne svinjske masti, tako ka o da e se u njoj pei nicle. U vrelu mast staviti isitnjeni neven, pustiti da baci klju, promeati i skloniti sa grejnog tela. Sud poklopiti i ostaviti da odstoji jedan dan. Sledeeg dana sve to malo ugrejati, pa procediti kroz platno i staviti u pripremljene iste posude. Svei sok: listove, stabljike i cvetove oprati i jo vlane iscediti u sokovniku.

223

Bitola

Oajnica Marrubium vulgare

Narodna imena.Pepeljuga,gorika,rna meta,sumrak.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Stablo vrsto,visoko do 50 sm.razgranato je ,ima iroke,testeraste listove obrasle dlakama.Cvetovi su beli,u prljenastoj cvasti. Stanite.Raste na vlanim mestima,a ima je mnogu i u umama. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke. Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,gorka materije. Primena.Za leenje hemoroida,za lake iskaljavanje i u industriji aromatinih napitaka.

224

Bitola

Ogrozd Ribes grossularia

Narodna imena.Agras,bodoak,gre,kosmaa,morsko groe.

Botanike karakteristike.Samonikli grm,ali se i gaji.Visina biljke zavisi od podneblja i zemljista.Listovi su najee petoclani,grubo testerasti.Cvetovi su grozdastoj cvasti, ute boje.Plod je bobica.U mesu ploda su duguljaste semenke. Stanite.Raste svuda. Upotrebljivi delovi biljkeKoristi se zreo plod. Hemijski sastav.Kalium,vitamin C,organska kiselina,pectin,heksoza,invertin. Primena.Protiv skorbutnih oboljenja,ubrzava izlucivanje mokrae.

225

Bitola

Oman - Inula helenium

Narodna imena. Ivanjsko zelje, obrati, ovnjak, tucak, veliki koren, veliko zelje.

Botanike karakteristike. Oman je viegodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna i u gornjem delu granata. Biljka je visoka do 2m. Donji listovi su krupni (20-40cm). Listovi na stabljici su manji, sedei i po obodu nejednako nazubljeni. Glaviaste cvasti na vrhu stabljike su veoma krupne, iroke, ute boje. Cveta od jula do avgusta. Stanite. Moe se nai u grmlju uz ivice i puteve, u blizini obraenih povrina i rubovima uma. Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se koren sa podankom. Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, polisaharide (najvie inulina), male koliine alkaloida, saponine, vitamin E, smole. Sadri selen.

226

Bitola

Primena. Oman ubrzava cirkulaciju krvi, izluivanje ui i mokrae, otklanja zastoje, smekava sluz. Proiava krv, jetru, bubrege i plua. Deluje kao antiseptik kod veine bolesti disajnih organa: angine, bronhitisa, kalja, astme, upale plua. Ubrzava metabolizam, pomae kod eerne bolesti, proliva, utice, upale creva. Deluje protiv reume i gihta. Kao oblog pomae kod svraba. Nain upotrebe. Moe se upotrebljavati sve koren ili samleven u prah. aj od korena: pola kaikice osuenog korena preliti sa vrelom vodom, ostaviti da stoji 15 minuta i piti u toku dana nezasladjeno u manjim gutljajima po jednu oljicu. Vino: 40g omanovog korena preliti sa toliko 70% etanola, ostaviti da stoji 24 sata, doliti do jednog litra belo vino i nedelju dana ostaviti na suncu. Ocediti i uvati na hladnom. Omanova mast.

227

Bitola

Omorika Pisea excelsa

Narodna imena. am, smreka, omara, smra.

Botanike karakteristike.Rasre u visinu do 6 metara,stablo moze biti preko 1 metra u preniku.Stablo je pravo ,a kronja u obliku piramide.S obzirom da se granje protee u irinu smreke,raste i na plitkoj zemlji.Iglice su 1 mm iroke . enski cvetovi su purpurno crveni i iz njih se razvijaju iarke ,dok muki su crveno ute boje. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se mladi izdanci i iglice. Hemijski sastav. Smola, etarsko ulje, gorka materija , tannin. Primena. U narodu slui za leenje reume i gihta, a kuvane iglice sa eerom kao aj protiv kalja, za jaanje eluca i mokranih kanala.

228

Bitola

Oputina Polygonum aviculare

Narodna imena.Troska,niska ptija trava.

Botanike karakteristike.Neugladna jednogodinja biljka.Stabljika je puzava,grane pokrivene liem raznih oblika.Cvetovi beli ili ruiasti,smeteni u pazuhu listova. Stanite.Raste svuda kao korov. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak. Hemijski sastav.Etarsko ulje,sluz,tanin,siliciumova kiselina. Primena.Za leenje beike i bubrega.U narodu se veruje da pomae u izbacivanju kamena.Lekovita je kod eernih bolesti,dijareje, ira u elucu i na duodenumu.

229

Bitola

Orah - Juglans regia

Narodna imena. Obini orah.

Botanike karakteristike. rah je listopadno drvo visine do 25-30 metara, ravnog stabla koje moe biti debelo do 1-2 metra. Kronja je iroko ovalna i dosta retka. Kora je tamnosiva, debela do 2 cm, u mladosti glatka, kasnije uzdu ispucala. Korenov sistem je jako razvijen sa dubokim centralnim korenom. Listovi su neparno perasti, aromatini, 20-40 cm dugi, sastavljeni od 5-9 listia, gornji je neto dui na svojoj peteljci. Muki cvetovi cvetaju pre listanja u obliku debelih i dugih resa. enski cvetaju posle listanja pojedinano ili po 2-3 zajedno. Plod je 3-5 cm velika kotunica, zri u jesen i jestiv je. Stanite. U umama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Lie, plod. Hemijski sastav. Sadri hinone, flavonoide, vitamin B, askorbinsku kiselinu, tanine organske kiseline, karotenoide, eterina ulja, amino kiseline, gliceride.

230

Bitola

Primena. aj od orahovih listova proiava krv i deluje okrepljujue. Koristi se i kod eerne bolesti, slabih ivaca, utice i belog pranja, upale grla. Preporuuje se trudnicama koje pate od zatvora. Kao kupka se koristi kod oteklih limfnih lezda, gnojnih osipa, liaja, krasta, rahitisa, znojenja nogu. Svei listovi se stavljaju na zagnojene rane. Orahova rakija pomae kod eludanih tegoba. Rese ojaavaju kapilare, a aj od njih je dobar kod krvarenja (i unutranjih), jakih menstruacija, hemoroida, dizenterije. Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku nasitno iseenih listova oraha popariti sa etvrt litre vrele vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Dodatak za kupke i za ispiranje: 100 g iseckanih listova upotrebiti za potpunu kupku, a za ispiranje jednu punu malu kaiku na etvrt litre vode. Za jai aj uzima se dvostruka koliina. Rakija od oraha: oko 20 zelenih oraha iseku se na etvrtine i stave u bocu sa irokim grliem pa se preliju litrom rakije od ita i to tako da ih rakija prekrije sa dva do tri prsta. Dobro zatvorenu, bocu 14 dana do etiri nedelje drati na suncu ili na toplom mestu. Posle tog vremena tenost procediti i njome napuniti bocu. Po potrebi, uzeti jednu punu kafenu kaiku ove rakije. Veoma ukusan liker od oraha dobiete ako zelenim orasima dodate 2 do 3 karanfilia, koricu cimeta, malu ipku vanile i neprskanu opranu koru od pola pomorande. U etvrt litre vode skuvajte 500 g eera i ovu koliinu, poto ste je ohladili, dodajte proceenoj rakiji od oraha.

231

Bitola

Origano - Origanum vulgare

Narodna imena. Vranilovka, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, crnovr, crnovr ka, dodan, duica, babina dubica, bolmet, bolja duica, vrigan, zabrta, zavrta, ksaberta, mauran, majoran, mravinjac, mravic, mravinac, mravlinjak, miriljavac, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, suica, tosta, crljena meta, crljena metvica, crnovrh.

Botanike karakteristike. Origano je viegodinja zeljasta biljka. Ima drvenasti rizom sa izbojcima, iz koga rastu stabljike sa listovima i cvetovima, visine do 90 cm. Stabljike su uspravne ili polegnute, od tamno zelene do crvenkasto smee boje, obino valovite i dlakave, etvrtaste. Listovi imaju kratke peteljke, jajasti su, celoviti ili plitko urezani, lezdani. Cvasti su zbijene u obliku tita i nalaze se na vrhu stabljike. Cvetovi su dvopolni ili enski, petolani. Cveta od jula do avgusta. Plodovi su smei oraii. Stanite. Svuda. Gaji se i u vrtu. Upotrebljivi delovi biljke. Seku se vrhovi granica u cvetu, oko 20cm dugaki.

232

Bitola

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (timol, cimol, karvakrol..), flavonoide, tanine, askorbinsku kiselinu. Sadr i gvoe, molibden, selen. Primena. Blagotvorno deluje na sve unutranje organe: jetru, slezinu, bubrege, beiku, plua. Koristi se kao aj i lek za jaanje, za leenje bolesti organa za varenje (naroito proliva) i disanje. Pomae kod reumatizma, nervnih smetnji. Spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja koe i sluznica. Nain upotrebe. aj: jednu kaiku usitnjene vranilovke preliti sa 200 ml kljuale vode.Sud poklopiti i ostaviti da stoji 30 min.aj procediti.Piti tri olje aja dnevno pre jela. Ulje za masau: aku osuene biljke drati u 100 ml hladno presovanog maslinovog ulja. Posle dve nedelje ocediti i koristiti. Kupka: 100 grama osuene biljke preliti sa pola litre vrue vode, ostaviti pokriveno 15-20 minuta, dodati vodi za kupanje. Tinktura: 10 g biljke na 150 ml 70% etilalkohola. Ostaviti da stoji 7-10 dana na tamnom mestu pri sobnoj temperaturi, Uzimati 30-40 kapi 3-4 puta na dan.

233

Bitola

Osat Cnicus benedictus

Narodna imena.Blaeni kalj,bibino zelje,biskupova brada,meki trn.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka,bodljikava i veoma razgranata.Visoka do 50 sm.Listovi dugi i zailjeni,perasto deljeni.Po obodu su otro testerasti.Cela biljka je ukasta i dlakava.Cvetne glavice su na vrhu granice,ute boje. Stanite.Raste divlje kao korov,najvie na primorju. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se biljka u cvatu. Primena.Vrlo malo se koristi.Nekad se isceeni sok biljke koristio za zaceljivane rana.Mnogo vie se upotrbljava u industriji gorkih napitaka.

234

Bitola

Oskorua Sorbus domestica

Narodna imena.Kudija,skorunjak,brekanica,kudija,diva krua.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 15 metara.Listovi perasti,sloeni parno na drugoj drci.Cvetovi sakupljeni u grozdastoj cvasti,beli, ili ruiasti.Plod ute boje. Stanite.Raste u umama,na zemljitu sa dosta vlage i krea. Upotrebljivi delovi biljke.Plod oskorue. Hemijski sastav.Sorbit,eer,sarboza,dekstroza,tanin,etarsko ulje,vosak,jabuna kiselina,sorbinska i parasorbinska kiselina. Primena.Sueni plodovi koriste se protiv dijareje,za ienje mokranih organa,regulisanje rada stomaka.Biljka je dobra i za leenje kalja,skorbuta,kamenca, ienje krvi.

235

Bitola

Paije gnezdo Anchusa officinalis

Narodna imena.Runjava trava,volujski jezik,volujak,volnjak.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,visoka do 80 sm.Listovi dugi,perasti,obrasli dlaicama,naizmenino rasporeeni.Cvetovi smeteni na gornjem delu biljke,sitni plavi ili ruiasto crveni. Upotrebljivi delovi biljke.List i cvet. Hemijski sastav.Alkaloid,kalium nitrat,tanin. Primena.Za bre izluivanje mokrae,za znojenje i lake iskaljavanje kod nazeba.

236

Bitola

Palamida Cirsium arvense

Narodna imena.Njivska palamida.

Botanike karakteristike. Palamida je viegodinja biljka visoka 30 do 160 sm. Ima vrlo jak korenov sistem sa pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Razmnoava se vegetativno (izdancima) i generativno (semenom). Na jedan kvadratni metar moe se nai preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke. Stablo je uspravno i razgranato, poinje rasti rano u prolee. Za kratko vreme moe se razviti i osemeniti. Listovi su naizmenini, razdeljeni, imaju bodlje.Cvetovi su skupljeni u glaviaste cvasti ruiaste boje.Cveta leti i u jesen.Palamida je vrlo est, ilav i tetan ,takorei neunitljiv korov. Stanite.Raste na oranicama, u vinogradima, vonjacima i na livadama, a takoe i na nepoljoprivrednim terenima.Ova biljka je domain za neke gljivine bolesti, insekte i nematode.

237

Bitola

Pamuk Gossypium herbaceum

Narodna imena.bolebaevac,buba,bumbak,pambuk.

Botanike karakteristike.Stablo uspravno sa naspramnim listovima,grubo useenim.Na gornjem delu stabljike ,bela perjesta cvast.Kora biljke je ilava, tanka oko 1 milimetar. Upotrebljivi delovi biljke.Kora, koja je opora i ljuta. Hemijski sastav.smola,tanin,etarsko ulje,trimetilamin,amini. Primena.Smatra se da je lekovita biljka i da ima analgetskih i anti inflamatorskih funkcija,ali kod nas se retko upotrebljava.

238

Bitola

Panieva omorika - Picea omorika

Botanike karakteristike Panieva omorika je crnogorina vrsta drvea i endemska je vrsta u Srbiji, ali je rairena po parkovima irom Europe i Sjeverne Amerike, koristi se i kao boino drvce. Otkrio ju je1875. botaniar Josip Pani na planini Tari, a 1887. dao joj je nauni naziv i opis. Naraste do 30 m na strmim. Stablo je ravno i vitko. Gornje su grane usmerene prema gore, a donje prema dole, dok su srednje horizontalno usmerene. Donje su grane najdue, a vrhovi su im savinuti prema gore. Iglice su oko 2 cm dugake, odozdo s 2 bele pruge , na donjoj strani izbojka raeljane.Korenje je vodoravno postrano, prilagoava se prilikama u tlu.Kora je tanka i crvenosmea, ljuti se u obliku veih nepravilnih ploica.Muki cvetovi su svetlocrveni, a enski crvenkasti, smeteni pri samom vrhu kronje. iarke su do 6 cm dugi,i u poetku su tamno-plavkasti do ljubiasto-smei, a kasnije smei s prelijevanjem na plavu boju.

239

Bitola

Stanite.U prirodi uspeva na nadmorskoj visini od 300 do 1700 m, a ak i u vrlo mokrim stanitima i otporna je na tete od snijega, zahvaljujui posebnom izgledu kronje. Vrlo je otporna na tetne gasove i prainu, esto se sadi u gradovima i industrijskom podruju. Raste polako, doivi do 150 - 200 godina. Panieva omorika kao ivi fosil svetske flore predstavlja naunu zagonetku ( poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama, osetljivost na negatino delovanje oveka u prirodnim stanitima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagaenim urbanim uslovima ).

240

Bitola

Paprat slatka - Polypodium vulgare

Narodna imena. Sladi, slatka bujad, slatki koren.

Botanike karakteristike. Koren slatke paprati je puzav, vorasti rizom koji raste skoro na povrini zemlje. Naraste i vie od 1 metra sa nasaenim listovima na dugakim golim drkama. Listovi su koasto perasti sa duboko urezanim renjevima koji su prema vrhu sve krai. Sa donje strane, na perastim delovima listova razvijaju se dva reda okruglih smeih tvorevina u kojima se stvaraju spore. Koren je debeo, mesnat i slatkog ukusa. Stanite. Raste u senovitim umama, na mahovinom obraslim brdovitim mestima, na trulim panjevima. Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren biljke Hemijski sastav. Sadri neznatnu koliinu eterinog ulja, tanine, alkaloide, saponine koji joj daju slatki ukus.

241

Bitola

Primena. Slatka paprat lei plua, poetnu tuberkulozu, jetrene bolesti, tegobe u unoj kesici, oteenu slezinu, promuklost, katar, kaalj, astmu, omekava sluz. Koristi se kod nedostatka apetita, slui kao diuretik, lei rane i raspucanu kou. Koristi se i kod duevnih bolesti. Nain upotrebe. Jednu punu kaiku usitnjenog korena staviti u pola litre vode da stoji 6-9 sati i piti bez kuvanja. Na ostatak korena moe se naliti 200 g vode i pustiti samo da provri. Odmah skinuti, a ako se pomea sa hladnim ekstraktom, jo je efikasniji.

242

Bitola

Paprena metvica Mentha pulegium

Botanike karakteristike.Cveta oddruge polovine leta do duboke jeseni. Stanite.Raste po vodoplavnim zemljistu,pored reka i potoka. Hemijski sastav.Etersko ulje,tanin. Primena.Za leenje organa za disanje,varenje i kod gripa.

243

Bitola

Paprika Capsicum annuum

Narodna imena.Crvena papar,piperka,paparata,piter,pasji dumpir.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 50 sm.Stablo golo uspravno,slabo razgranato.Listovi elipsasti,cvetovi pognuti, ute ili ljubiaste boje.Plod mnogosemena bobica,okrugla ili duguljasta,mesnata,koasta.Boja zelena ili jarkocrvena. Stanite.Raste u batama. Upotrebljivi delovi biljke.Mesnati deo ploda. Hemijski sastav.Vitamin C,provitamin A,citrin,ksantofil,kapsantin,alkaloid kapsaicin. Primena.Osim u ishrani,koristi se i za leenje alkoholizma i narkomanije,ali u naunoj medicini. Zbog velikih koliina C vitamina preporuuje se za zatitu od prehlade i paradentoze, poboljanje vida i probave, a izvrsno deluje i na prohodnost i elastinost krvnih ila.Paprika je sredstvo koje pospeuje apetit, a pri tome potie rad eluca jer pojaava luenje eluanog soka i potie peristaltiku. Sadri dosta kalija kojem se pripisuje diuretsko i antikarcinogeno delovanje.Verovanje u afrodizijako svojstvo temelji se na uticaju paprike na pojaanu cirkulaciju.

244

Bitola

Od ljute paprike u narodnoj medicini postoji niz pripravaka za leenje reumatskih bolova.Sokom od paprike lee se razni upalni procesi kao to su upala grla ili poeci infektivnih bolesti. Prah ljute crvene paprike koristi se za leenje probavnih smetnji i hemeroida.

245

Bitola

Pasji kupus Vincetoxicum officinale (otrovan)

Narodna imena.Divlja paprika,pasja riga,krvnik,listavina.

Botanike karakteristike.Iz jakog rizoma,izraste stabljika,razgranata, uplja,dlakava, visoka do 1,5 m. Listovi naspramni pri dnu stabljike,elipsasti.Gore su lancetasti.Cvetovi beliasti ili uti u titastoj cvasti. Stanite.Raste na sunanim,suvim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se biljka u cvetu. Hemijski sastav.Glikozidi,saponin. Primena.Dobra je za znojenje,mokrenje,ali poto je veoma otrovna treba je izbaciti iz upotrebe.

246

Bitola

Pasji trn - Hippophae rhamnoides

Narodna imena. Vuji trn.

Botanike karakteristike. Pasji trn je listopadni bun, ree drvo, visine 1-3 metra.Listovi su kopljasti, sa lica zeleni, a sa nalija srebrnasto-beli. Biljka je dvodoma. Cvetovi su mali, uti, mirisni. Plodovi su okrugle zlatno ute male bobice, kiselog ukusa, sa malo gorine.Korenov sistem se razvija pri povrini (ne dublje od 40 cm). Cveta u aprilu i maju, a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Stanite. Raste u dolinama reka, na liticama i padinama, a gaji se i u vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke. Plod.

247

Bitola

Hemijski sastav. Plod sadri trigliceride do 8%, u semenu do 12%. Osim toga u plodovima sadri fosfolipide, sterole, karotin, vitamine (C, B1, B2, E, F, P, folnu kiselinu), eer, inozit, organske kiseline, tanine, flavonoide. Ulje pasjeg trna sadri tokoferole, karotin, vitamine K, B1, B2, sterole, masne i organske kiseline, eer, fitoncide. Primena. Deluje protivupalno, baktericidno i titi kou. titi jetru od uticaja raznih tetnih materija. Sniava koliinu fibrina u krvi pa deluje antikoagulativno. Poveava elastinost krvnih sudova i sniava pritisak. Deluje stimulativno na imunoloki sistem i spreava nastanak tumora. Koristi se za zaceljivanje rana, opekotina i oiljaka od operacija. Smanjuje i uklanja bol i upalu, ubrzava epitelizaciju. Nain upotrebe. Koristi se u obliku aja, tinkture, soka, marmelade i ulja od semena. Spolja se koristi kao vodeni ekstrakt i ulje.

248

Bitola

Pasulj Phaseolus vulgaris

Narodna imena.Faol,grah,taka,grav,pletenac,,rogai.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,duina stabla zavisi od vrste ima oko 500 vrsta.Listovi sastavljeni od 3 jajasta listia.Cvast zvonasta,uta,bela ili ljubiasta boja.Plod mahuna sa 3 8 semenke. Stanite.Uzgaja se u batama. Upotrebljivi delovi biljke.Svea mahuna i seme iz zrele mahune pasulj. Hemisjki sastav.Belanevine,celuloza,mast,skrob. Primena.Suva mahuna dobro je sretstvo za eernu bolest.

249

Bitola

Patrnak Pastinaca sativa

Narodna imena.Pakanat,pastrnak,slatka trava.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka,visoka do 1 m.Koren vretenast,debeo ,beliast.Stablo uspravno,listovi perasti,cvetovi titasti. Stanite.Sadi se u batama,ali i raste divlje. Upotrebljivi delovi biljke.Koren i plod. Hemijski sastav.Etarsko ulje. Primena.Dobar je diuretik,umiruje bolove,lei groznicu.Koren je dobar za jaanje eluca.

250

Bitola

Patlidan Solanum lycopersicum

Narodna imena.Crvena jabuica,paradajz,tolead,domat,rajica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja povrtarska biljka.Obrasla dlakom.Visoka do 1,5 metara.Listovi su rascepljeni,duguljasti,sa donje strane sivozeleni.Cvetovi su sakupljeni u grozdove, ute boje.Plod je veliine jabuke,jarko crvene boje. Stanite.Gaji se po batama. Upotrebljivi delovi biljke.Plod. Hemijski sastav.Voda,azotne materije,ugljeni hidrati,limunska kiselina,masti,nerastvorljive organske materije,vitamine A,C i E. Primena.Zreli plodovi su vrlo zdrava hrana,a sok treba koristiti tokom cele godine zbog velike hranljivosti. Paradajz u sebi sadr i dosta lekovitih materija, ima antioksidansko i antisepti ko dejstvo, ista je organizma i diuretik. Dokazano je da veoma povoljno deluje na alergiju,anemiju,artritis,astmu,bolesti srca i krvnih sudova, prehlade i grip i drugo.

251

Bitola

Pavit Clamatis vitalba (otrovan)

Narodna imena.Bela loza,viljuga, krobut,kristueva brda

Botanike karakteristike.Dugovena biljka,snanog stabla debelog i do 5 sm.Penje se po drvecu.Lie perasto,neparno ,elipsasto.Cvetovi sitni,beli,pokriveni dlakama.Plodovi kao beliaste ,dlakave izrasline. Stanite.Raste svuda,narocito pored reke. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se kora,pupoljak i list. Hemijski sastav.Sadrzi otrovni sastojak protoanemonin. Primena.Protoanemonin ima veliku antibakterisku mo i antimikrobski spektar ali nazalost izaziva plikove i rane.

252

Bitola

Pelin - Artemisia absinthium

Narodna imena. Akenac, gorika, gorki pelin, osena, pelinek, vakenac.

Botanike karakteristike. Pelin je viegodinja zeljasta biljka visoka do 1m. Raste kao polugrm sa odrvenjenim donjim delovima. Stabljika je zeljasta, uspravna, razgranata, dlakava. Cvetovi su zlatnoute ili zelenoute boje, sitni i sloeni u metliastu cvast. Cveta u toku leta. Stanite. Raste kao korov po poljima, meama, kraj puteva, oko naselja, po suvim i kamenitim obroncima. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i cvetne vrike, (gornji deo grane sa cvetom i listovima), u vreme dok se cvetovi jo nisu potpuno razvili, odnosno otvorili. Hemijski sastav. Sadri gorke seskviterpenske laktone (absintin, anabsintin, matricin...), eterino ulje (tujon, tujol, azulen...), flavonoid artemizetin, tanine, saponine, organske kiseline, vitamin C, karotin, molibden, selen, brom...

253

Bitola

Primena. Pelin je odlino sredsvo za poboljanje apetita. Brzo otklanja sve probavne smetnje i nadimanje. Treba ga koristiti i kod nervne iscrpljenosti. Odlino deluje kod proliva, greva u probavnim organima, garavice, utice, eludanog katara, kod suvine eludane kiseline. Pospeuje rad bubrega, jaa jetru, srce, plua, eludac. Posebno se preporuuje enama kod poroaja. Kao aj uspeno isteruje gliste. Natopljen u rakiji koristi se za utrljavanje kod reume i gihta. Prokuvan u siretu deluje protiv otrovanja gljivama. Nain upotrebe. aj: jedna kaikica pelina prelije se sa 200 ml kljuale vode, ostavi se da odstoji 3-5 minuta. Pije se jedna oljica na dan Pelin u obliku praha: dva puta dnevno na vrh noa u supi ili pomeano sa jelom. Natopljen u rakiji slui za utrljavanje kod reume i gihta.

254

Bitola

Pepeljuga Chenopodium ambrosioides

Narodna imena.Divlji spana, rvenka,pepeljuga miriljiva,samirao.

Botanike karakteristike.Jednogodinja,sivozelena biljka neprijatnog mirisa.Stablo uspravno,razgranato.Listovi su na dugim drkama,mali.Cvetovi sakupljeni u metlicu na vrhu grana. Stanite.Raste svuda,naroito na zaputenim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Iz biljke proizvodi se ulje koje je veoma otrovno. Hemijski sastav.Trimetilamin,etarsko ulje,kamfor,askaridol. Primena.Protiv greva,histerije,reumatizma,glista,ameba,dizinterije.

255

Bitola

Perun Petroselimum hortense hoffm

Narodna imena.Ak,magdonos,petrosimul,prun.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka prijatnog mirisa. Koren vretenast,stablo izraste tek druge godine.Na njemu su naspramno rasporeene grane.Na vrhu je titasta cvast,zelenoute boje.Cvetovi su dvopolni. Stanite.Raste divlje,a gaji se i u batama. Upotrebljivi delovi biljke.Koren,biljka u cvatu,seme i listovi. Hemijski sastav.Voda,azotne materije,eer,mast,celuloza,glikozid apihgenik,sluz,apnin,etarsko ulje u kome ima apiola. Primena.Koren i plodovi su dobar diuretik.List poboljava apetit i varenje.Ulje otklanja grevi groznice.Kod mokrenja krvi moe se upotrebiti samo pod nadzorom lekara.Spoljano upotrebljava se protiv uboda komaraca i protiv vake na glavi.

256

Bitola

Perunika Iris germanika

Narodna imena.Batenska perunika,modri liljan,nebeski cvet,perunika bogia.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa razgranatim rizomom,po kome se odreuje godine starosti.Listovi sabljasti,dugi uspravni.Iz pazuha listova izlaze stabljike sa lepim,krupnim cvetom,ljubi aste ili ute boje.plod je aura. Stanite.Raste na sunanim mestima,a sadi se i kao ukrasna biljka. Upotrebljivi delovi biljke.Rizom. Hemijski sastav.Etarsko ulje,smola,sastojci nalik na tanin,glikozid iridin. Primena.Rizom u obliku praha koristi se u kozmetici.Smatra se da isti krv i rastvara sluz.

257

Bitola

Petrovac - Agrimonia eupatoria

Narodna imena. Ranjenik, kostolom, trava od poseke, kraljevska trava.

Botanike karakteristike. Petrovac je viegodinja biljka. Dostie visinu 40-150 cm. Stabljika je uspravna, ponekad razgranata, prekrivena grubim dlaicama, a zavrava dugim, najee jednostavnim cvatom. Listovi su perasto razdeljeni, sa ovalnim, nazubljenim liskama i sivim dlaicama na donjoj strani. Cvast ima oblik grozda , sa utim cvetovima. Cvetovi su dvopolni, imaju po pet tamnoutih latica. Cveta od juna do avgusta. Plod je orai sa kukastim bodljama.

258

Bitola

Stanite. Raste na sunanim i suvim stanitima, pored puteva i na ivicama uma, na padinama, brdima i strminama, pored ibljaka, na poljima. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Sadri tanine, gorke materije, triterpene, flavonoide, etarsko ulje, steroide, organske kiseline, vitamine C, B1, K. Primena. Lek za leenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, konih bolesti, skrofuloze, katara eluca i creva, oboljenja uci i jetre, belog pranja, kod svih upala u grlu, usnoj upljini i drelu. Nain upotrebe. Pripremanje aja: Jednu malu kaiku biljke popariti sa etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Kupka: za jednu kupku uzima se 200 gr biljke. Spravljanje masti: puna pregrt nasitno iseenih listova, cvetova i stabljika pomea se sa 250 g svinjske masti.

259

Bitola

Pirevina - Agropyrum repens

Narodna imena. Pirika, pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, rubetka, pasja penica, zubaa.

Botanike karakteristike. Pirevina je trajna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su tanki, uski, pljosnati, dugaki, pod prstima grubi. Cvetovi su udrueni u guste klasove. Rizom je vrlo razvijen. Biljka se uglavnom razmnoava rizomom i tako veoma brzo zakorovljuje polja. Cveta celog leta. Stanite. Raste svugde, po njivama, vinogradima, uz vice, puteve. Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren. Hemijski sastav. Sadri ugljovodonike, soli jabune kiseline, mineralne soli, belanevinaste materije, sluzi, saponine, trigliceride, eterino ulje, karotin, askorbinsku kiselinu.

260

Bitola

Primena. Rizom pirevine izvanredno je sredstvo za ienje i jaanje krvi i ivaca. Isto tako, veoma je dobar u leenju reumatizma i gihta, kod vodene bolesti, bolesti beike, zadravanja mokrae, kod stvaranja kamenaca u mokranim organima, kod bolesti ui, jetre, slezine, utice, katara eluca i creva. Koristi se kod bolesti plua, a duom i redovnom ajnom kurom od podanka pirevine moe se uspeno leiti i tuberkuloza plua. Ne treba je predugo uzimati jer je bubrezi ne podnose dugo. Nain upotrebe. Koristi se isceeni sok iz sveeg korena, aj, kao oblog. Ako se u litru vode stavi 3 kaike sitno iseckanog, i u avanu dobro istucanog korena od pirike, poklopi i polako kuva dok se pola ne ukuva, i ako se taj aj pije triput dnevno (po jednu oljicu) 6-8 nedelja, onda emo krv osloboditi od svake neistoe. Petnaest grama podanka pirevine kuvati 10 minuta u poklopljenoj posudi, ostaviti 4 sata, procediti. Piti po 1 kaiku 3-4 puta na dan. etiri kaike suvih podanaka natapati 12 sati u ai hladne vode (koja je prethodno provrela), procediti. Ostatak podanka natapati 1 sat u jednoj ai vrele vode, procediti. Pomeati i piti svakodnevno po pola ae 2-4 puta na dan 3-4 nedelje za kone bolesti. Svee pripremljen sok pirevine piti 3-4 meseca po pola do jedne aice na dan, 3-4 puta, 20-40 minuta pre jela.

261

Bitola

Pirina Oryza sativa

Narodna imena.Oriz,ria,pilav.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka sa uspravnim i razgranutim stablom.Listovi su dugaki,kao tanka pera.Cvetovi su sakupljeni u cvasti metlica plevica obrasla sitnim dlakama.Plod je zatvoren plevicama. Stanite.Gaji se na vlanim mestima u Aziji.Gaji se i u Makedoniji. Upotrebljivi delovi biljke.Zrno pirina koristi se za jelo,a koristi se i pirinano brano. Hemijski sastav.Skrob je glavni sastojak. Primena.Kao hrana,kao lek,a pirinana voda za zaustavljanje proliva.

262

Bitola

Piskavica - Trigonella foenum graecum

Narodna imena. Grohotua, grko sjeme, grka detelina, kozji rog, prosenica, ronjaa.

Botanike karakteristike. Piskavica je jednogodinja zeljasta biljka do 60 cm visoka. Stabljika je uspravna, nerazgranata, listovi su trodelni, a cvetovi pojedinani, uti u pazucima listova. Cveta ujunu i julu.U sabljastim 310 cm dugim mahunama, nalazi se 4-20 spljotenih, jajolikih ili kockastih utosmeih semenki. Zrelo sjeme je jakog, aromatinog mirisa, vrlo tvrdo, 3-4 mm dugo. Stanite. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krenjakog sastava. Uzgaja se kao lekovita i krmna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje (iz mahune), koje je slino lanenom semenu. Hemijski sastav. Sadri sluzi, belanevine, trigliceride, eterino ulje, alkaloide, flavonoide, saponine, sterole, mineralne materije. Primena. Piskavica regulie eer u krvi, isti disajne i probavne organe od nagomilane sluzi, otvara apetit i lei hemoroide. Spolja u vidu obloga piskavica ublaava bolove kod gihta, neuralgije i iijasa, lei oteene lezde,

263

Bitola

ireve na koi, otvorene rane i opetoktine. Seme piskavice deluje na izvlaenje gnoja, spreava trovanje krvi i stvaranje divljeg mesa. Nain upotrebe. Koristi se kao aj, kaa ili prah. Samleveno u prah je delotvornije .aj: jedna kaikica zdrobljenog ili samlevenog semena preliti aom vrele vode. Pije se po 2-3 oljice na dan. Kaasti oblozi: 50-100 grama mlevenih semenaka preliti sa 50-100 ml vode i meati dok se ne dobije gusta kaa. Nanese se na lanenu ili pamunu krpu i stavi na obolelo mesto. Mleveno seme: po jednu kaiicu mlevenog semena pomeanog sa marmeladom uzimati tri puta na dan.

264

Bitola

Plunjak - Pulmonaria officinalis

Narodna imena. Digerinjak, lisac, liac, medunica, medunika, kudrovac, plunik, trava od guje, igerinjak.

Botanike karakteristike. Plunjak je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Stabljika je uspravna i obrasla otrim dlakama. Prizemni listovi su sa drkom, jajastog su oblika i zailjeni, po obodu celi. Gornji listovi su sedei i znatno manji od prizemnih. Po listovima se nalaze beliaste ili svetlozelene pege. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljika, levkastog su oblika. U poetku cvetanja su ruiaste boje, a to su stariji boja prelazi u plavoljubiastu. Cveta vrlo rano u prolee (mart-april). Stanite. Raste svuda po umama, ivicama, meu grmljem, posebno u vlanim i dubokim zemljitima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka, bez korena. Hemijski sastav. Sadri sluzi, tanine sa dosta polifenola, malo alkaloida, karotin, vitamin C. Primena. Vai kao prva pomo kod svih plunih bolesti. Pomae kod katara disajnih organa, kod kalja sa ispljuvkom, upale plua, gripe, bronhitisa, tuberkuloze. Lei promuklost, upalu grla, ubrzava izluivanje mokrae, lei hemoroide.

265

Bitola

Nain upotrebe. aj: jedna kaika biljke na 300-400 ml kljuale vode ostaviti da stoji 10-15 minuta. Zatim procediti i preko dana piti nekoliko puta po jednu oljicu. Ako se pretvori u praak, dobar je za posipanje starih rana.

266

Bitola

Podbel - Tussilago farfara

Narodna imena. Konjski lopuh, kozja brada, repuh, marta, belo kopitnjakovo lie, konjsko kopito.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka sa razgranjenim korenom i podzemnim izdancima. Ima vei broj stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ruiastim listiima. Na vrhu stabaoceta je zlatnouta cvast. Krupni, zeleni listovi na dugakim drkama obrazuju se posle cvetanja. Stanite. Na vlanom zemljitu, ogolelim padinama, pearama, u parlozima i na utu. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka bez korena. Hemijski sastav. Sadri glikozide, saponine, karotenoide, polisaharide, eterino ulje,flavonoide, jabunu, vinsku i askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente. Primena. Podbel se koristi kao lek kod bronhijalne astme, promuklosti, katara disajnih organa. Pro iava krv, otvara apetit, deluje protiv probavnih greva. Lei svee i zagnojene rane, upale, otekline, upaljene vene.

267

Bitola

Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika cvetova (kasnije se cvetovi pomeaju sa listovima u jednakim delovima) prelije se sa etvrt litre kljuale vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Oblog: svei listovi se izgnjee u kau i stave se kao oblog. Inhalacija: puna velika kaika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa se para udie ispod pamune tkanine ili pekira. Kupka za noge: punu pregrt listova podbela popariti odgovarajuom koliinom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. Svei sok: svee oprane listove iscediti u sokovniku.

268

Bitola

Pokosnica Polugonatum officinale

Narodna imena.Solomonov peat,divlji urevak,zaliz,zglobaa.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,do 50 sm. Visoka.Stablo je golo,uspravno,a listoviizduzeni,jajasti.Duz stabljike su bledo uti,nezni cvetovi.Plod je mrka bobica. Stanite.Raste na brezuljcima,obroncima,kraj puteva u svetlim umama. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se rizom. Hemijski sastav.Sluz,eer,asparagin,organske kiselina,skrob,alkaloid,vitamin C. Primena.Za leenje zapalenja zglobova.Kao melem za rane i ireve.Isto tako isti i regulie protok mokrae.Smatra se da je dobar lek protiv uge.

269

Bitola

Poljska grahorica Lathyrs sativis

Stanite.Raste kao korovska vrsta na obradljivim povrinama.Gaji se kao krmno bilje u sastavu leptirnjaa.Nema znaenje u medicini.

270

Bitola

Poljski rastavi Equisetum arvense

Narodna imena.Barska metlica,konjski rep,rastavi,njivska preslica.

Botanike karakteristike.Veoma rasprostranjen korov.Rizom je u bonom poloaju.Iz njega polaze nerazgranate stabljike sa prljenastim listovima.Na vrhu je klas sa sporama.Zatim se pojavljuju neplodne stabljike visoke do 25 sm. iju listovi podseaju na malu jelu. Stanite.Raste svuda,naroito na vlanoj podlozi. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se neplodne stabljike. Hemijski sastav.Kremina kiselina,saponin,jabuna i oksalna kiselina,hloridi. Primena.Smanjuje krvarenje,umirije kaalj,kod plunih bolesti,poboljava krvnu sliku,jaa eludac,lei ireve i rane, dobar je diuretik.

271

Bitola

Pomonica Solanum nigrum (otrovna)

Narodna imena.Crna pomonica,pasje zelje,kokoje groe,torica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka sa uspravnim stablom,visokim do 50 sm.Listovi su trouglasti,po ivici testerasti.Cvetovi su sakupljeni u grozdastoj cvasti,nalik na ven i.Plod bobica,crne boje. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka. Hemijski sastav.Alkaloid,solanin. Primena.Protiv greva u stomaku,za reumu,hemoroida.Sa obzirom na otrovnosti,ne preporuuje se u narodnoj medicini.

272

Bitola

Potonjak Lythrum salicaria

Narodna imena.Vrbica,vrbiica,drenak,ibrija.

Botanike karakteristike.Izraste do 2 m.Stabljika razgranata,listovi duguljasti.Cvetovi sakupljeni u cvasti,crvene boje. Stanite.Raste na vlanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se vrhovi sa cvetovima. Hemijski sastav.Tanin,pektin. Primena.Lei zapalenje sluznice.

273

Bitola

Potplotua Nepeta cataria

Narodna imena.Macina metvica,maje zelje.

Botanike karakteristike.Stablo visoko do 1,5 metara.Lie srcoliko,cvetovi u pazuhu listova,u cvasti bele ili crvene boje. Stanite.Raste svuda po poljima. Hemijski sastav.Etarsko ulje. Primena.Smiruje bolove u stomaku,i smiruje nerve.Make je rado jedu i otuda potie i ime.

274

Bitola

Povrati Tanacetum vulgare (otrovan)

Narodna imena.Brati,vratielja,grliek,konopljika.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka do 1 metar visine.Stabljika prava,malo razgranata,ponekad crvene boje.Lie krupno,prosto ili kitnjasto deljeno.Cvetovi su na vrhu stabljike,sakupljeni u titove,ute boje,cevkastog oblika. Stanite.Raste na vlanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Cvast bez drke,a ponekad i vrhovi stabljike sa cvatovima. Hemijski sastav.Tanacetin,smola,etarsko ulje.

275

Bitola

Primena.Protiv crevnih parazita,kao i za poboljanje apetita.Opasno je upotrebiti ga u vecoj dozi,jer je otrovan.Zato i manje se koristi.

276

Bitola

Praziluk Allium porrum

Narodna imena.Porjak,praz,perasti luk,puri.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka,visoka do 80 sm.Listovi dugi,sivo zelene boje.Cvetovi u titastoj cvasti,beliasti. Stanite.Gaji se na batama. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se lukovice,nadzemni zeljasti izdanci i semenke. Hemijski sastav.Vitamini A,B i C,etarsko ulje sa sumporom. Primena.Koristi se u ishranu,deluje povoljno na organe za varenje i izluivanje mokrae.Pojaava apetit.Zgnjeene listove narod stavlja na mesto uboda ose ili pele.Njime lee ireve,kostobolju,za specijalne dijete kod obolele od bubrega.U velikim koliinama praziluk postaje kodljiv.

277

Bitola

Preica - Lycopodium clavatum

Narodna imena. Plavun, prauljica, crvotoina, kijaasta crvotoina, lisijak, lisiji rep, plavun, zmijina mahovina.

Botanike karakteristike. Ova mahovinasta zimzelena biljka ima vitice dugake jedan do dva metra, sa finim tankim koreniima pomou kojih "puzi" po umskom tlu. Iz vitica rastu 7 do 10 cm duge razgranate stabljiice, veoma meke. Ova etvorogodinja biljka u leto donosi ukaste klipove koji sadre cvetni prah ili preicino brano. Stanite. Uspeva samo na osojnim stranama visokih uma i na ivici uma koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. Na prisojnim stranama koje su osunane biljka brzo pouti da bi ubrzo sasvim nestala poto izgubi svoju ivotnu snagu zbog izloenosti direktnim sunevim zracima. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka i seme (preicino brano). Hemijski sastav. Sadri alkaloide, fitosterole, glicerol, eer, proteine i druge azotne materije.

278

Bitola

Primena. Pomae obolelima od reume, od kostobolje, koristi se u leenju gihta i reumatinih bolesti. itava biljka primenjuje se u leenju bolesti mokranih i polnih organa, kod bubrenog peska i grevitih bubrenih napada, u leenju rahitisa. Preporuuje se kod hemoroida (uljeva) i hroninih proliva. Rane od leanja (dekubitis) treba posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju. Nezamenljiva je kod svih oboljenja prostate. Zapa eno je njeno dejstvo kod upale jetre. Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna ravna kaika preice popari se sa 1/4 litre kljuale vode i ostavi kratko da odstoji. Pije se samo jedna olja dnevno, gutljaj po gutljaj, i to ujutro natate, pola sata pre doruka. Jastuii sa preicom: jastue napuniti osuenom preicom (uzima se 100,200 ili 300g zavisno od povrine zahvaene grem) i preko noi ga drati na bolnom mestu. Ovo jastue zadrava svoje lekovito dejstvo do godinu dana.

279

Bitola

Proljevak Gratiola officinallis (otrovan)

Narodna imena.Milica,vodeni dubaac,gorski troskotac, abljak.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa tankim rizomom.Stabljika visoka do 50 sm.Listovi naspramni,sedei,sitno testerasti po ivici.Cvetovi krupni,na dugim drkama u pazuhu listova,svetle boje sa crvenim ili utim prugama.Plod je aura. Stanite.Raste na vlanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke,pre cvetanja. Hemijski sastav.Graciolin,tanin,guma,smola,soli,masno ulje. Primena.Za napada ui i bolova u jetri.Spolja lei ireve.Zbog otrovnosti ne treba ga koristiti.

280

Bitola

Zbog estih trovanja,na dozvoljava se upotreba u narodnoj medicini.

Proso Panicum miliaceum

Narodna imena.Muhar,proja,prosa,jagle.

Botanike karakteristike.Visoka jednogodinja biljka sa stablom da 1 m.Listovi su dugi i iroki.Cvetovi su u klasu sa tri zatitne plevice. Stanite.Raste svuda,ne podnosi veliku hladnou. Upotrebljivi delovi biljke.Seme bilke. Hemijski sastav.Fosfat,kalium,magnezijum,kremena kiselina,skrob. Primena.Od davnina poznata kao hrana i lek.Dobar je diuretik,podstie znojenje,lei groznicu,isti krv. Obnavlja crevnu floru i dobar je za dijetu.Koristi se i u industriji kozmeti kih proizvoda.

281

Bitola

Penica Triticum vulgare

Narodna imena.Meka penica, ito, enica,peno,penica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,dragocena zitarica.Pripada porodici trava.Iz zrna razvija se biljka do 1,5 metara visoka,na cijem se vrhu nalazi klas.Klas se sostoji odzrna u pljevici.Zrno u ljusci sa dlakavim vrhom kad sazri opadne.Tada je klas zlatnoute boje. Stanite.Raste kao ozima ili jara. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se skrob,prasak za posipanje koe. Hemijski sastav.Skrob i belanevine.

282

Bitola

Primena.Penini skrob u obliku brasna lei nadrazenu kou,a sluz od skrobi lei diareju.Penine klice sadrze vrlo korisne bioloske sastojke: eer,belanevine,mineralne materije,vitamine A i B, kao C i D vitamin.Time poseduju izuzetnu vrednost u normalnom funkciunisanju organizma. Penina kaa je korisna u leenju poremecaja varenja,jacanju eludaca,kao i kod nervne napetosti.

283

Bitola

Rastavi - Equisetum arvense

Narodna imena. Preslica, barska metlica, konjorep, zglobara, konjski rep, koseterka, njivska preslica, poljska preslica, utkavac.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka sa tankim horizontalnim korenom. Trajna podzemna stabIjika cme je boje i poput niti rasprostranjuje se u dubinu i irinu. Jako je otporna. Stabljika je uspravna s tankim i brojnim listovima u prljenu pa je zbog toga zovu konjskim repom. Stanite. Raste u movamom tlu , na peskovitim livadama, poljima, nasipima i padinama. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka.

284

Bitola

Hemijski sastav. Sadri alkaloide, flavonoide, glikozide, karotin, vitamin C, organske kiseline, tanine, smole, makro i mikroelemente. Primena. Rastavi sadri silicijumovu kiselinu koja lei oteena mesta u tkivima (npr. u pluima i zidovima krvnih sudova) i zbog toga se preporuuje kod tuberkuloze. Kod hirurke operacije plua i kod arterioskleroze. titi tkivo mokranog sistema od oblaganja raspadnim produktima iz urina (spreava nastanak kamenaca). Primenjuje se kod upale mokranih puteva i protiv krvarenja. Pospeuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku popariti sa etvrt litre vode. Parni (vrui) oblog: punu pregrt rastavia staviti u sito koje se okai nad posudu sa kipuom vodom. Kada zelje omeka, jo vrue ga umotati u pamunu tkaninu i oblog staviti na bolno mesto. Obavezno je toplo pakovanje! Ostaviti da deluje nekoliko sati tokom noi. Sedea kupka: 100 g rastavia ostaviti preko noi u hladnoj vodi, sledeeg dana ugrejati i dodati vodi za kupanje koje traje 20 minuta. Ne brisati se; na vlano telo obui bade-mantil i u krevetu se pariti jo jedan sat. Voda pri kupanju treba da je iznad bubrega. Tinktura: 10g sveeg rastavia potopiti u 50g domae rakije od ita i 14 dana drati na suncu ili na toplom mestu. Svakoga dana promukati! Oblog od kae: svei rastavi dobro oprati i gnjeiti na dasci sve dok se ne pretvori u kau.

285

Bitola

Razliak Centaurea cyanus

Narodna imena.Plavica,plavka,modar cvet,metlica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,razgranata stabljika,visoka do 70 sm. Gornji listovi su linearno lancetasti a donji perasto deljeni.Na vrhovima su pojedinacne ljubiaste cvasti. Stanite.Raste kao itni korov,ima ga mnogo na naputenim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se cvet sa aicom ili bez aice.Sakupljaju se tekprocvale cvasti i vodi se rauna da na promaji suenjem sauvaju boju. Hemijski sastav.Modra boja,tanin,pektin,vosak. Primena.Kao sredstvo koje pospeuje mokrenje,kao i kod zapaljenje i katara oiju.

286

Bitola

Razvodnik Salamum dulcamara

Narodna imena.Peskavica,ugaslica,gorkoslad,timbonja.

Botanike karakteristike.Raste kao grm.Viegodinja biljka sa povijenim steblom.Listovi razliitog oblika,obino srcasti.Cvetovi u grozdastoj cvasti,ruiaste boje.Plod crvena bobica. Stanite.Raste svuda ,a posebno na vlanoj podlozi. Upotrebljivi delovi biljke.Osuena stabljika. Hemijski sastav.Gorki glikozid,slatki durkalin,alkaloid solanin,tanin,mineralna soli. Primena.Dobar diuretik,pospeuje mokrenje.Onda za reumatizam,kone bolesti,katar organa za disanje,zapalenje zglobova.

287

Bitola

Ra Secale cereale

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka.Raste u visini do 2m.Stabljika tanka,uspravna,na vrhu dlakava.Listovi su sabljiasti,plaviaste boje.Klas na vrhu stabla vrlo dugaak.Plevica ima kratko osje.Od svih itarica najbolje podnosi hladnou,pa uspeva i na severu Evrope. Upotrebljivi delovi biljke.Plod tj.zrna biljke. Hemijski sastav.Mnogo skroba i belanevine. Primena.Od raanog brana veoma je zdrav hleb.Spolja se brano stavlja kao obloga na rane i ireve.

288

Bitola

Ren Cochlearia armoracia

Narodna imena.Hren,ljuti ren,torman,hrelj.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,sa debelim korenom ukaste boje.Stablo uspravno,gore razgranuto.Listovi su veliki elipsasti,na dugim drkama.Cvast je metlica od grozdastih belih cvetova. Stanite.Raste u vrtovima ili kao divlja biljka kraj potoka,na vlanoj podlozi. Upotrebljivi delovi biljke.Sve koren i svea biljka sa cvetovima. Hemijski sastav.Sumporni glikozid,enzimi,mineralne soli. Primena.Za poboljanje varenja,za iskaljavanje,kod skorbuta,reumatizma,ubrzava cikulaciju krvi i mokrenja,izaziva znojenje.Koren se rado koristi u ishrani kao salata,koja izaziva apetit.Nije dobro jesti ren u ve im koliinama.

289

Bitola

Resnik Eupatorium cannabium

Narodna imena.Konjska griva,divljika,konopljua,grozninica.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka do 1,5 metra visoka,rizom valjkast ,stablo uspravno i pokriveno kratkim dlakama.Listovi naspramni,grubo testerasti.Cvetovi su crvene ili be le boje i su na krajevima izdanaka,sakupljeniu glavice,grozdasti. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se cela biljka sa korenom. Hemijski sastav.Vazan sastojak je glikozineupatorin. Primena.U malim kolicinama deluje kao dobar lek za znojenje,mokrenje i ciscenje.Ne upotrebljava se mnogo.

290

Bitola

Ribizla crna - Ribes nigrum

Narodna imena. Ribiz crni, grozdi, samorodina, svib.

Botanike karakteristike. Grmovita biljka visine 1 do 2 metra. Listovi su dlanasto krpasti sa testerastim rubom, sa donje strane imaju uljane lezde. Zelenkasto-uti cvetovi vise u grozdovima. Plodovi su crne bobice kiselkastoslatkog i osveavajueg ukusa. U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke. Stanite. Raste po vlanim ikarama i umama. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi bez peteljki i bobice za vreme dozrevanja. Hemijski sastav. Plod sadri vitamine (C, B1,P), karotin, eer, organske kiseline, tanine, fenolkarbonske kiseline, pektine, eterino ulje, flavonole, antocijane, katehine, selen, cink. Lie sadri vitamin C, eterino ulje, cink, molibden, selen.

291

Bitola

Primena. Listovi se koriste kao pomono sredstvo kod hronine upale mokranog sistema, kao jedan od sastojaka koji podstiu znojenje, kod infektivnih upala disajnih puteva, za smanjenje kapilarnog krvarenja, kao sredstvo za pojaanje metabolizma, kod artritisa i reumatskih bolesti. Nain upotrebe. Bobice, sok od bobica, aj od bobica, aj od lia.

292

Bitola

Ribizla crvena - Ribes rubrum

Narodna imena. Ivanovo groe, ribez, ribizla crvena.

Botanike karakteristike. Ribizla crvena je grmovita biljka visine 1 do 2 metra. Neke vrste rastu u obliku malog drvea koje ima jako lomljive grane. Listovi su dlanasto krpasti sa testerastim rubom. Zelenkastouti cvetovi vise u grozdovima. Plodovi su izrazito crvene boje. Veliina bobice iznosi 5 do 7mm. Jako su sone U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke. Biljka je bez mirisa, a bobice su kiselkasto-slatkog i osve avajueg ukusa. Stanite. U prirodi raste kao poludivlja, a gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Plod. Hemijski sastav. Sadri eer, organske kiseline, pektin, tanine, mineralne soli, bojene materije, vitamin C.

293

Bitola

Primena. Sok ribizle smanjuje temperaturu, uklanja oseaj munine, poboljava peristaltiku creva, pojaava znojenje i izdvajanje mokrae, pojaava izdvajanje soli sa mokraom, pojaava apetit, rad eluca i creva, pomae kod hroninog zatvora. Nain upotrebe. aj, sok, plod. aj: tri kaike ploda crvene ribizle natapati 4 sata u ai vrele vode, ocediti, piti po jednu aicu 4 puta na dan pola sata pre jela.

294

Bitola

Rotkva - Raphanus sativus

Narodna imena. Rodakva, rokva, rakva, rotkva vrtna, rotkva povrtnica, povrtnica, trupka.

Botanike karakteristike. Rotkva povrtna nastala je razvojem iz divlje rotkve. Razlikuje se od divlje rotkve po svojem mesnatom korenu, koji moe biti razliitog oblika; boja mu se menja od bele preko sive do crvene. Uspravna stabljika je uplja, a listovi su razliitog oblika, ve prema vrsti biljke. Beli i svetloljubiasti cvetovi imaju Ijubiaste ilice. Stanite.Uzgaja se po batama. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek koristi se koren to se kopa od jula do kasne jeseni, kada se u biljke nije jo razvila stabljika, tj. u biljke koja ima samo listove. Hemijski sastav.Sumporna jedinjenja, eer,mast,celuloza,azotne materije,fosforna kiselina,skrob. Primena.Rotkva je korisna u leenju bolesti unih kamenaca i peska. Svei sok rotkve deluje na izluivanje ui i veoma je dobar za leenje upale unog mehura, a pomean s medom koristi se za leenje katara bronha .

295

Bitola

Rusa - Chelidonium majus

Narodna imena. Rosopas, uta trava, zmijino mleko, zmijsko grodje, Marijina trava, Boji dar, zlatni koren , koren za oi, lastavicina trava.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka uspravnog stabla koje je obraslo otrim treim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naliju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drkom, a gornji bez (sedei su). Cvetovi su uti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke titaste cvasti. Plod je izduena aura. Svi delovi biljke sadre otrovan utonarandasti sok. Stanite. Rraste na zaputenim mestima, putevima, u blizini ljudskih naselja, uz ograde, plotove i zidove, medju kamenjem. Upotrebljivi delovi biljke. itava biljka.

296

Bitola

Hemijski sastav. Sadri alkaloide, saponine, organske kiseline, flavonoide, proteolitike enzime. Primena. Koristi se u leenju bolesti probavnog trakta, posebno kod eluca, ui i jetre. Isto tako, korisna je u leenju astme, bubrega i mokrane beike. Spolja se koristi u leenju liaja, krasta i drugih konih bolesti. Deluje na Gram pozitivne bakterije. Postoje i podaci o citostatikom dejstvu ove biljke. Njen uti sok tradicionalno koristi u skidanju bradavica, uljeva, liaja, ekcema i drugih promena na koi. Takoe se u narodnoj medicini koristi za leenje tumora i promena na enskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao aj i sredstvo za ispiranje. Nain upotrebe. aj: jedna ravna mala kaika popari se sa etvrt litre vode. Svei sok: oprane listove, stabljike i cvetove, jo vlane, iscediti u sokovniku (za spoljnu upotrebu). Tinktura. Vino sa rusom: 30 g ruse, zajedno sa korenom, preliti sa pola litre belog vina i ostaviti 1 do 2 sata. Potom procediti.

297

Bitola

Rusomaa - Capsella bursa pastoris

Narodna imena. Taruak, ou-neu, devojaka trava, poljska preslica, torbiica, pastirska torbica.

Botanike karakteristike. Rusomaa je jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka. Listovi na stabljikama su vrlo sitni, duguljasti, iljasti, po obodu celi i obuhvataju stabljiku. Prizemno lie je krupnije, perasto je izdeljeno i gradi rozetu. Plodovi su sitne trouglasto-srcaste ljuice, koje kad sazru pucaju na dva ava. Cveta od ranog prolea do kasne jeseni. Stanite. Pored puta, na livadama, u parlozima, u jarku, na padinama, njivama i u povrtnjacima. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

298

Bitola

Hemijski sastav. Sadri amine (holin, acetilholin,tiramin), glikozide, flavonoide, tanine, organske kiseline, inozit, saponine, vitamin C, tiamin, riboflavin. Primena. Koristi se za zaustavljanje krvarenja iz sluznica probavnog sistema, kod jakog menstrualnog krvarenja, kao diuretik sa blagim antiseptikim delovanjem, kod akutne upale mokrane beike, kod pojave krvi u mokrai, za poboljanje izmene materija, kod arterioskleroze i za sniavanje krvnog pritiska. Ne sme se koristiti u trudnoi i za vreme dojenja. Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da kratko odstoji. Sedea kupka. Parni oblog: punu pregrt rusomae, po mogunosti svee, staviti u sito i skuvati na vodenoj pari. Tako skuvanu rusomau umotati u pamunu tkaninu i upotrebiti kao oblog. Tinktura od rusomae: svea rusomaa listovi i stabljika zajedno sa cvetovima i mahunicama - nasitno se isee i njome rastresito napuni boca do grlia, pa se prelije rakijom od ita ili od voa, jaine 38-40% (ona mora da prekrije sve delie rusomae) i ostavi 14 dana na suncu ili na toplom mestu.

299

Bitola

Ruzmarin - Rosmarinus officinalis

Narodna imena. Rozmarin, rosmarin, romarin, rusmarin, rumarin, ruzman, zimorad.

Botanike karakteristike. Ruzmarin je grmolika biljka koja naraste i do dva metra visine. Grane ruzmarina su odrvenele i gusto su obrasle koastim, dugim iljastim listovima bez peteljaka. Cvetovi su svetloplavi, sitni i u gornjim delovima granica skupljeni u cvasti. Ugodnog je i intenzivnog mirisa. Stanite. Nalazi se na osunanim i kamenitim stranama obalnog podruja,a kao ukrasna biljka gaji se po vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz pa ga je potrebno zatititi. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvetu i listovi.

300

Bitola

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (iji su glavni sastojci cineol, borneol, bornilacetat, kamfor i kamfen), alkaloide, organske kiseline, flavone, smole. Primena. Ulje ruzmarina poboljava prokrvljenost i iri krvne sudove. Pomae kod loe probave, anemije i tromosti eludca. Ruzmarinovo vino ili rakija pospeuje rad jetre i izluivanje ui, ublaava padavicu, podie nizak krvni pritisak, pospeuje krvotok, lei vodenu bolest sranog porekla, uticu,iscrpljenost, neplodnost, belo pranje, vrtoglavicu, nadimanje, zastoj mokrae. aj deluje protiv greva, kalja, mokranih kamenaca, astme, migrene, istrebljuje gliste. Oblozi od aja se stavljaju na uganua, iaenja, modrice, edeme, kontuzije. Nain upotrebe. aj: aj pripremljen od 30 g ruzmarina u litri vode, gde se natapao 2-3 sata, procediti i piti dva puta dnevno pre jela. Taj aj podstie stvaranje eluanih sokova. Kupka od ruzmarina: 4 pregrti na 5 litara vode kuva se 3-5 minut. Tinktura ruzmarina: 2 kaike usitnjenog lia i cveta na litru 60% alkohola, ostaviti da stoji 10 dana. Nakon toga ocediti. Od tog leka uzeti 6-10 kapi na kocku eera ujutro natate. Moe se uzeti i sa medom. Ruzmarinovo vino: 20 gr biljke drati nedelju dana u litri kvalitetnog vina. Ruzmarinovo ulje.

301

Bitola

Salata Lactuca sativa

Narodna imena.Vrtna salata,morulja,pitoma loika.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka visoka do 1m .Koren vretenast,stablo uspravno,razgranato.Listovi pri osnovi obrazuju rozetu,a gornji su krupni,okrugli sedei,savijeni oko stabla.Glavice su srednje veliine,cvetovi sakupljeni u metlicu,sitni,uti. Stanite.Gaji se kao povre. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi. Hemijski sastav.Belanevine,kalium,natrijum,magnezijum,kalcijum,sumporna i salicijumova kiselina,vitamin C i E. Primena.Korisna biljka u svakodnevnoj ishrani.Uz to deluje umirujue.

302

Bitola

Salep - orchis morio

Narodna imena. Kaun, vrani luk, kukovec.

Botanike karakteristike.Salep je viegodinja zeljasta biljka s uspravnom stabljikom visine do 35 cm. Listovi su sabljasti i soni. Cvetii su beli ili ruiasti, skupljeni u klas. Ima dva gomolja. Stanite.Raste na vlanim i suvim mestima, u planinama, kraj potoka i na vodoplavnim livadama. Upotrebljivi delovi biljke.Za lek koriste se rizom. Primena.Salep koristi se kao lek protiv katara i dejih proljeva. Pomijean s drugim Iekovitim biljkama koristi se u leenju mnogih drugih bolesti.

303

Bitola

Sapunjaa Saponaria officinalis

Narodna imena.Sapun trava,milnica,sapunika,penavac.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka sa dugakim podzemnim vreama.Ukrasno je,kitnjasta,visoka do 80 sm. Listovi su naspramni i goli.Cvetovi su ruiasto bele boje,na gornjem delu stabljike.Plod je aura. Stanite.Na vlanim mestima,pored reka,u ikarama,kraj potoka. Upotrebljivi delovi biljke.Koren a ponekad i nadzemni deo. Hemijski sastav.saponizid,smola,guma. Primena.sa vodom prokuvan koren peni i upotrebljava se za pranje rublja.Kao lek daje se protiv prehlade,za iskaljavanje,kao i za bre izluivanje mokrae.Za bolji rad eluca,izaziva znojenje.

304

Bitola

Sasa Anemone pulsatilla

Narodna imena. ukunded,dremnidedo,zaspanka,kuika

Botanike karakteristike.Trajna biljka visoka do 40 sm.,sa vrstom stabljikom.Listovi su rozetasti i razvijaju se posle cvetanja.Stablo nosi jedan cvet.Cvetna aica je razbijena u bicaste latice obrasle belim dlaicama.Cvet je zvonast,svetlo ljubiaste boje. Stanite .Raste na suncanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se sveza biljka ,dok je u cvetu.Susenjem bi izgubila lekovitost. Hemijski sastav.sadrzi ranunkulin koji se raspada na protoanemonin i glikozu.Ima saponina ,tanina i smole. Primena.protiv kalja,ospi i nervoze.Anemonin moze da izazove trovanje,pa da se o tome strogo void paznju ! Jaci lekovi o dove biljke prave se samo pod nadzorom lekara.prasak od suve sase stavlja se na rane,a takodje razara divlje meso i ubrzava ozdravljenje.

305

Bitola

306

Bitola

Selen - Levisticum officinale

Narodna imena. Ljubac, ljupac, ljubaac, belestika, veledin, velestika, lesandrina, milobud, miloduv, selim.

Botanike karakteristike. Selen je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Ima sitne, ute cvetove koji su udrueni u titaste cvasti. Cveta od juna do avgusta. Plodovi su pljosnati, sa otrim rebrima i sazrevaju u jesen. Ima specifian prijatan miris. Stanite. Gaji se u vrtovima i esto podivlja, posebno u planinama. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

307

Bitola

Hemijski sastav. U korenu i plodu ima do 1% etarskog ulja (u kome je glavni sastojak butilftalid koji biljci daje karakteristian miris), zatim ima i smole, gume, tanin, eer, skrob, organske kiseline. Primena. Selen je bezopasan diuretik, podstie apetit, ublaava greve. Uspean je kod pojave belanevina u mokrai, upale bubrene aice, kod reume i gihta, sranih obolenja, vodene bolesti. Ublaava probavne smetnje, spreava stvaranje bubrenih kamenaca, pospeuje protok krvi, jaa ceo organizam. Nain upotrebe. aj: 2 kaike biljke preliti hladnom vodom I ugrejati do vrenja. Piti po 2 olje aja na dan.

308

Bitola

Sena - Cassia angustifolia

Botanike karakteristike. Sena je bunasta biljka sa parno perastim liem. Listovi su su tanki, koasti, lomljivi, po obodu celi, zeleno ukaste boje.

Stanite. Sena je biljka koja ne raste na naim podrujima, nego se nalazi na podrujima Afrike i Azije. Upotrebljivi delovi biljke. Lie od sene. Hemijski sastav. Sadri glukozide, flavonoide, organske kiseline, sluzi, smole.

309

Bitola

Primena. aj od sene pomae prirodnom varenju, spreava lenjost creva i zatvor .Senino lie se ne sme upotrebljavati za vreme trudnoe, zapaljenja mokrane beike ili zapaljenja materice. Nain upotrebe. Od lia se spravlja aj na taj nain to se 1 kaika (oko 10 g) lia prelije oljom kljuale vode, ee promea i posle 20 minuta procedi i pije.

310

Bitola

Slez beli - Althaea officinalis

Narodna imena. Bili sliz, dobri slez, il, linja, pitomi ljez, ljez, ljezovina, veliki sliz.

Botanike karakteristike. Beli slez je viegodinja biljka. Rizom je jak i zadebljao. Stabljika je uspravna, vunasto dlakava sa tankim granicama. Naraste do 1,5 m visine. Listovi stabljike su ovalni, sa sitnim dlaicama na obadve strane. Cvetovi rastu pojedinano ili u vrnim grozdovima. Veliki su, dvopolni, sa sjajno belim ili ruiastim laticama i ljubiastim pranicima. Cveta od jula do septembra. Plod je u obliku diska. Stanite. Raste u kanalima uz puteve, uz obale reka, na vlanim mjestima.

311

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke. Lekoviti delovi su: koren (koji se vadi u prolee ili u jesen nakon cvaetanja), cvetovi (beru se za vreme cvetanja), listovi (beru se u jesen nakon cvetanja). Hemijski sastav. Biolokom aktivnou se odlikuju sluzi kojih ima do 35% i sastoje se od neutralnih polisaharida i kiselog galakturonoramnana. U korenu sadri skrob, organske kiseline, eterino ulje, steroide, vitamin C, tanine, trigliceride, betain. Listovi i cvetovi sadre sluzi (do 5,8%), eterino ulje, flavonoide, kumarin, fenolkarbonske kiseline. Primena. Koristi se za leenje katara gornjih disajnih puteva, kalja, ira na elucu, protiv upale usne upljine i grla, mokrane beike i mokraovoda. Spolja se koristi protiv raznih vrsta ireva. Koristi se kao ublaavajue i diuretiko sredstvo. Nain upotrebe. Macerat : uzmu se 1-2 velike kaike sitno izrezanog korena i natapa se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz ee mukanje. Na taj nain se ekstrahuje samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti, jer tada izlazi skrob, tenost postaje gua, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. aj od lia: jedna velika kaika lia (usitnjenog) prelije se s 2-3 dl kljuale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta, procedi se i pije u gutljajima tokom dana. aj od korena: 10 g suvog korena (ili 5 g sveeg), kuvati 25 minuta u 2,5 dl meavine od 12 vode i 12 vina i dodati 1 veliku kaiku meda. Piju se dnevno po 2 oljice-svaki sat po kaika.

312

Bitola

Smilje - Helichrysum arenarium

Narodna imena. uto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek.

Botanike karakteristike. Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je visoka 10-40cm, uspravna, nerazgranata, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko utih glaviastih cvasti. Cveta leti. Stanite. Raste na pesku. Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi ponu otvarati. Hemijski sastav. Cvetne glavice sa vrhovima stabljike sadre flavonoide, flavon apigenin, kumarin, smole, organske kiseline, eterino ulje, sitosterin, vitamin K, tanine, alkaloide. Primena. Lek za leenje ui (za izbacivanje unog kamena) i organa za mokrenje. Nain upotrebe. aj:3 supene kaike cveta popari se sa pola litra kljuale vode, poklopi, ostavi celu no i sutradan popije u 3 doze pre jela.

313

Bitola

Smokva - Ficus carica

Narodna imena. Smokvinica, smokvenica, figovnik.

Botanike karakteristike. Smokva je relativno nisko drvo sa jako razgranatom kronjom. Starije grane su sive boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenini, veliki i nepravilno useeni. Na mladim granama se pri dnu nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotaem krukastog oblika. Od tog cveta posle nastaje soni plod sa mnotvom semenih kotica. Oplodnju vre insekti u unutranjosti cvetnog omotaa. Stanite. Gaji se u podruju Sredozemnog mora. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek koristi se sve ili osuen plod. Hemijski sastav. Plod sadri eer, pektine, organske kiseline, triterpenske saponine, vitamine C, B1, B2, A, E, PP. Listovi sadre furokumarine, organske kiseline, eterino ulje, steroide, triterpenoide, flavonoide. Primena. Plod smokve regulie probavu. Kao aj koristi se kod jakih prehlada. Mleni sok smokve se koristi za leenje rana. Nain upotrebe. Plodovi se koriste svei, suvi, u obliku aja.

314

Bitola

Smrdljiva kopriva Galeopsis dubia

Narodna imena.Mrtva kopriva,ranjenica,zebrat,konopljenka.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 50 sm.Stablo uspravno,razgranato,dlakavo.Listovi jajasti,obrasli suvim dlaicama,na dugim peteljkama.Cvetovi su unjati,svetlo ute boje. Stanite.Raste na peskovitom zemljitu,stenama,kraj puteva. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvetu. Hemijski sastav.Kremana kiselina,eer,mast,tanin,gorki fruktozid,pektin,etarsko ulje,holin. Primena.Protiv zapaljenja plua,za iskaljavanje,kod astme.Isto tako isti krv a spolja lei ireve.

315

Bitola

Soivo Lens esculenta

Narodna imena.Lea.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka.Stablo uspravno,pri osnovi razgranuto.Listovi perasti,izdueni.Pri dnu lisne drke je raljika koja obavije oko ograde,drveta.Cvast ine nekoliko cvetova plave boje,ponekad beli.Plod je mahuna,sa po dve semenke. Stanite.Uzgaja se po batama. Upotrebljivi delovi biljke.Seme biljke. Hemijski sastav.Belanevine,celuloza,masti, eer,fosfati,skrob,ekstraktivne materije bez azota,vitamin B. Primena.Veoma hranljivo seme.Dobar je lek za crevnik katara. Zbog visoke koncentracije vitamina B i velikih koliina ugljenih hidrata, soivo je idealno za aktivne osobe, sportiste i ljude izloene velikim fizikim naporima. Soivo je u lekovitom smislu svakako vredna namirnica, jer njegova rastvorljiva vlakna sni avaju nivo glukoze i holesterola u krvi, i na taj nain smanjuju potrebu organizma za insulinom kod osoba obolelih od dijabetesa. S druge strane, nerastvorljiva vlakna pospeuju varenje i skrauju vreme zadravanja hrane u digestivnom traktu, zbog ega se smatraju dobrom zatitom u smanjivanju rizika od pojave karcinoma debelog creva. Soivo je i pravi rudnik vitamina B kompleksa, koji povoljno utiu na nervni sistem, dok visoka koncentracija gvoa pomae u spreavanju pojave slabokrvnosti. Bogatstvo kalijuma doprinosi regulisanju sranog ritma i prometu materija u organizmu, kontrolie ravnoteu vode, pa samim tim i krvni pritisak.

316

Bitola

Soja Glycine hispida

Narodna imena.Japanski bob.

Botanike karakteristike.Omalena,jadnogodinja biljka ,sitnog semena.Ima razgranutu stabjiku,velike listove i ljubiaste cvetove.Seme je bubreasto. Stanite.Raste svuda,gaji se i kao lekovita biljka. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se seme iz koga se proizvodi masno ulje,sojino brano i sir. Hemijski sastav.Belanevine,masna ulja,razne kiseline,vitamine B6 i K. Osim toga sadri puno minerala, vlakana, proteina, esencijalnih masnih kiselina (omega- 3 masne kiseline),Izoflovona i fitoestrogena. Primena.Kao hrana za dijetalce.Povoljno deluje na eludac. Soja ne sadri holesterol pa se preporuuje i onima koji imaju problem sa bolestima srca povieni krvni pritisak, dijabetes, aterosklerozu. Dokazano je da se sniava koliina holesterola ako unos ivotinjskih belanevina zamenimo sojom, ako u svoju ishranu unesemo 50% sojinih proizvoda, za isti postotak e se smanjiti rizik od sranih obolenja. Fitoestrogeni iz soje lie na hormon estrogen, ali su nekoliko hiljada puta slabiji od njega, zbog toga pomau obolelima od raka, usporavaju bujanje stanica raka koji je ovisan o hormonima. Izoflavoni (genistein i daidzein) potpomau regulaciju hormona kod ena.

317

Bitola

Somina Juniperus sabina (otrovna)

Narodna imena.Gluva smreka,gluac,smrdljika,savina.

Botanike karakteristike.Zimzelen grm visok do 4,5 metara.Ima dve vrste listova:jedni su mali,polegli,drugi su dui, iljasti.Iz enskih cvetova druge godine sazru crne bobice. Stanite.Raste na kamenitom kru,pored mora,a sadi se u parkovima. Upotrebljivi delovi biljke.Upotrbljavaju se granice biljke u cvatu. Hemijski sastav.Jak otrov sabinol,sir etna i mravlja kiselina,etarsko ulje,smola,gorke materije. Primena.Zbog velike otrovnosti ne treba je upotrebljavati.Koriena je kao sredstvo za izazivanje pobaaja,spolja u mastima,za jaanje kose.U naunoj medicini koristi se za spravljanje lekova.

318

Bitola

Spana Spinacia oleracea

Narodna imena.Spinat,pinat,spanak,zelje obino.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili dvogodinja biljka.Stablo uspravno,razgranato,golo.Listovi su na dugim drkama,jajasti meki su,zelene boje. Stanite.Raste i sadi se po batama zbov velike hranljivosti. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi. Hemijski sastav.Belanevine,masti,eer,materije bez azota,celuloza,mineralne soli,mnogo gvoa,oksalna kiselina. Primena.Veoma koristan za malokrvne.Lako se vari,pa se preporuuje kao dijetalna hrana. Supstance u listovima jaaju sluzokou i pospeuju rad ui i creva. Mineralne materije utiu na prolepavanje tena koe. Dobra je hrana za skorbut i kod obolenja bubrega,jer izaziva mokrenje. Ne proporuuje se konzumiranje u veoj koliini zbog oksalne kiseline, jer moe pogorati stanje bubrenim i reumatinim bolesnicima. Oksalne kiseline ima najvie u peteljkama i rebrima listova. Spana je najbolje jesti sve, po mogustvu sirov (u salatama), zainjen hladno ceenim maslinovim uljem, limunovim sokom i mlekom (ili jogurtom, kiselim mlekom i sirom). Oksalna kiselina vezuje kalcijum iz mleka i stvara nerastvotljivo jedinjenje kalcijum-oksalat, koje organizam odbacuje. Ostatak k uvanog spanaa obavezno treba baciti jer se nitrati fermentacijom u hladnjaku pretvaraju u opasne nitrite (koji je otrov za organizam).

319

Bitola

Spana se kuva se u malo kljuale vode oko 5 minuta. Voda, u kojoj je kuvan spana, bogata je nitratima i ne treba je ostavljati za dalje korienje.

320

Bitola

Srcopuc Antennaria dioica gearthner

Narodna imena.Smilje,bubka,zeja noica,maje tace.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,visoka 20 sm. i sva obrasla sitnom dlakom.Iz razgranutog rizoma izbijaju ruiaste listove.Na vrhu su cvetovi crvenkaste boje,sakupljeni u glavice.Cvetovi su dvopolni. Stanite.Raste po panjacima i livadama. Upotrebljivi delovi biljke.Cvet i nadzemni deo biljke u cvetu. Hemijski sastav.Alkaloidi,tanin,karoten,etarsko ulje,vitamin C,smola. Primena.Za bolesti ui,a kao aj za iskaljavanje.

321

Bitola

Srdaica Leonurus cardaca

Narodna imena.Kopriva od srca,sranik,trava od kraknica,sranica.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa ijeg korena izraste nekoliko upljih stabljika,crvenkaste boje.Kistovi srceliki,krpasto nazubljeni.Cvetovi ruiasti,sitni,u pazuhu listova. Stanite.Raste svuda,na neobraenim zemljitu. Upotrebljivi delovi biljke.Sakuplje se biljka u cvatu. Hemijski sastav.Jabuna,vinska i limunska kiselina,gorka materija,leonurin,kalium,smola,tanin. Primena.Dobar je lek za slabo srce,lupanja srca,poremeaja u elucu,kod tekog disanja.Kod tekih neuroza mnogo pomae,protiv straha,nemira,nesanice.

322

Bitola

Sranik - Polygonum bistorta

Narodna imena. Srenica, srenjak, trava od srca.

Botanike karakteristike. Sranik ili srenica je viegodinja biljka jakog i vijugavog korena. Koren je spolja sme, a iznutra ruiast. Razmnoava se izbojcima iz vorova na korenu, koji se razvijaju u nove korene od kojih svaki za sebe samostalno ivi. Srenica se moe razmnoavati semenom, u jesen, odmah nakon to sazri. Stabljika naraste i vie od 1 metra. Listovi su dugaki, kopljasti a pri dnu imaju peteljku. Gornji su listovi ui i obuhvataju stabljiku. Sa gornje strane listovi su tamnozeleni, a sa donje sivo-zeleni. Cveta ru iasto-belim cvetiima koji su na vrhu stabljike sloeni u klas i imaju vrlo ugodan miris. Stanite. Raste na planinskim i brdskim livadama i panjacima . Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja korenje koje se vadi u decembru.

323

Bitola

Hemijski sastav. Korenje sadri najvie tanina (7-36%), fenolkarbonske i organske kiseline, steroide,katehine, vitamin C, skrob (26%). Sadri barijum, selen, stroncijum. Primena. Sranik svoju lekovitost zahvaljuje razmerno velikom prisustvu tanina. Le i krvarenja i prolive, bolesti sluzokoe, a celi crevni trakt potie na rad. Preporuuje se za leenje slabokrvnosti, dizenterije, rana u ustima i slino. Nain upotrebe. Upotrebljava se u obliku aja ili kao praak. aj: 2 kaike usitnjenog korena (50 g) za litru mlake vode, ostaviti da stoji 2-3 sata pa i due. Nije ga dobro kuvati zbog prisutnosti skroba. Pije se 2-3 olje dnevno . Kao praak uzima se na vrh noa i popije s a vodom ili mlekom i to pre jela 2 puta dnevno.

324

Bitola

Sremu - Allium ursinum

Narodna imena. Cremo, sremu, sremua i sremua, medvei luk, divlji luk.

Botanike karakteristike. Sjajni zeleni listovi kopljastog oblika, nalik na listove urevka, rastu iz duguljaste lukovice obavijene belom providnom ljuskom. Glatka svetlozelena stabljika sa okruglom belom cvasti dugaka je do 30 cm. Stanite. Raste na vlanim livadama bogatim humusom, zatim na senovitim vlanim plodnim ravnicama, ispod bunova i u listopadnim i planinskim umama. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i lukovice.

325

Bitola

Hemijski sastav. Sadri glikozid alin, eterino ulje, askorbinsku kiselinu, mineralne materije. Primena. U naem narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne isti tako dobro krv i sistem za varenje kao sremu. Ima jako dejstvo na crevne parazite, spreava infekcijske upale sluzokoe creva, sniava visok krvni pritisak, a i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremu povoljno deluje i na kardiovaskularni sistem spreavajui arteriosklerozu, otklanjajui nesanicu i nesvesticu. Rane koje teko zarastaju bivaju brzo izleene ako se premau sveim sokom od sremua. Nain upotrebe. Kao zain: svei listovi sremua se iseckaju pa se ovaj zain stavlja u supe i orbe, umake, salate i jela od mesa, ili se njime pospe hleb. Esencija od sremua: sitno naseckanim listovima ili lukovicama rastresito se napuni boca do grlia a zatim se masa prelije rakijom od ita ili nekom drugom domaom rakijom jaine 38-40%. Boca se 14 dana dri na suncu ili na toplom. Vino od sremua: puna aka sitno naseckanih listova se prokuva u etvrt litre belog vina, po ukusu zasladi medom ili sirupom i tokom dana pije polako, gutljaj po gutljaj.

326

Bitola

Stea petoprsta Potentilla anserina

Narodna imena.Bezanica,gusja trava,srcepuc.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa snanim rizomom.Listovi perasto deljeni,duguljasti i testerasti.Cvetovi sitni,ute boje. Stanite.Raste svuda naroito na podlogama bogatim solima. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak i koren. Hemijski sastav.Tanin,soli,gorke materije. Primena.Dobar je lek protiv srdobolja,krvarenja,greva,dijareja.

327

Bitola

Striua Sisymbrium officinale

Narodna imena.Ognica,oranj,striica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,obrasla dlakom.Stablo razgranato,visoko do 80 sm.Listovi perasto useeni.Cvetovi sakupljeni u utu cvast na vrhu granice. Stanite..Raste svuda,na naputenim mestima,kraj puteve i nasipe. Upotrebljivi delovi biljke.Sve list i svea biljka u cvatu. Hemijski sastav.Sumporni heterozid,vitamin C.

328

Bitola

Primena.Protiv zapalenja grla,izaziva luenje eludanog soka tako da se apetit poboljava.Olakava iskaljavanje,ublaava bolove kod napada kamena u ui ili bubrezima.

329

Bitola

Suncokret Helianthus annuus

Narodna imena.Sunanik,dirasol,sonogled,sunani cvet.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 2,5 metara.Stablo snano, uplje,obraslo dlakom.Uspravno je,a na vrhu ima jednu ili dve krupnih glavica cvetova.Listovi krupni,naizmeni no rasporeeni.Cvetovi dvopolni,mrke boje.Spoljni deo cvasti ine krupne jeziaste latice,jarko ute boje.Cvast se okree prema suncu. Semenke duguljasti i mrki. Stanite.Gaji se na nivama i batama. Upotrebljivi delovi biljke.Plod iz koga se vadi masno jestivo ulje. Hemijski sastav.Ulje se sastoji od glicerida,nezasienih masnih kiselina. Primena.za spravljanje dijetalne hrane,naroito za obolele od dijabetis.Tucane semenke upotrebljavaju se za leenju reumatizma.

330

Bitola

afran Crocus sativus

Narodna mena.Caforan,crevni ufran,krok,brndua.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka do 30 sm.Iz krtole izbija prvo nekoliko listova a zatim nekoliko ljubiaste cvetova.Listovi uspravni uz stabliku,uski i trepljasti.Ima otar miris. Stanite.raste na Orijentu i u nake zemlje Evrope,gde se gaji. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se igovi koje se sue. Hemijski sastav.Glikozidna bojena materija,smola,etarsko ulje,glikoza. Primena.Povoljno utie na rad eluca,umiruja san.U veoj koliini je otrovan.Koristi se i kao zain.

331

Bitola

argarepa - Daucus carota

Narodna imena.Mrkva, uta repa,mrkvica,stidak,morkov.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili dvogodinja biljka.Koren vretenast,crveno- ute boje.Stablo uspravno,razgranato.Listovi su naizmenicno rasporeeni,sitno perasti.Na vrhu stable su titovi,plod lako puca. Upotrebljivi delovi biljke.Koren biljke. Hemijski sastav.Izuzetno bogata karotinom iz koga nastaje vitamin A, ecer,vitamini iz grupe B,vitamin H,vitamin E,pantotenska kiselina,etarsko ulje,pectin,glutalin,lecitin,asparagin,celuloza,sluz i skrob. Primena.Sok od korena osim hranjlive vrednosti,koristi se za olaksavanje mokrenja.Lei ireve i rane.Dobar je kod katara organa za disanje.Takoe se preporuuje kod malokrvnosti.Karoten se veoma mnogo vadi iz mrkve i koristi u farmaceutska svrhe.

332

Bitola

eerna repa Beta vulgaris

Botanike karakteristike.Dvogodinja zeljasta biljka.Prve godine razvije se debeo koren teak od 1-2 kg i lie. Ukoliko se ne izvadi, tokom drugog vegetacionog perioda hranljive materije iz korena koristi biljka za proizvodnju cveta koji su dvopolni i semena. Druge godine izraste steblo.Prve godine repa je ve zrela za branje.tada se koristi za preradu. Duina stabla se kree od 40-60 cm sa listovina organizovanim u rozetu. Od nje se dobija eer,neophodan za jludsku ishranu. Stanite .Gaji se u komercijalne svrhe radi proizvodnje eera u umereno kontinentalnim klimatskim podrujima. Hemijski sastav. eerna repa sadri 75% vode, 16-18% eera, 5-6 % celuloze i 2-3 % ostalih supstanci, ukljuujui i minerale. Primena. Primarno, eerna repa ima znaaj kao sirovina za dobijanje eera, ali od vanosti su i nusproizvodi bogati kalijimom i mineralnim materijama, zbog ega se koriste kao stona hrana.

333

Bitola

imirika Berberis vulgaris

Narodna imena. uti ipak, utotrn,kiseli trn, utokora, babkovina, brebenika.

Botanike karakteristike.Raste kao ib,do 3 metra visoko.Kora je crvenkaste boje.Listovi su obini ili se delimino pretvaraju u trnje.Cvetovi su u grozdastoj cvasti, ute boje.Plod je bobica,crvene boje. Stanite.Raste kao divlji grm,ali se i sadi kao iva ograda. Upotrebljivi delovi biljke.Plod,kora a ponekad i koren. Hemijski sastav.Vona kiselina,pektoza,guma,berberamin,eer i neki alkaloidi. Primena.Za zaustavljanje krvarenja,protiv dijareje,povraanja,kod bolesti bubrega i jetre,pospeuje izluivanje ui, proiruje krvne ile i time pospeuje cirkulaciju krvi uz istovremeno snienje krvnog pritiska. Isto tako, korisna je u leenju bolesti ui, jetre i proljiva. Pomeana s drugim lekovitim biljkama koristi se u leenju mnotva drugih bolesti.

334

Bitola

ipak - Rosa canina

Narodna imena. ipurika, divlji ipak, divlja rua, pasja draa, pasja rua, srbiguzica, ipurina, epurika.

Botanike karakteristike. ipurika raste kao grm ili omanje drvo visine 2 do 3 metra. Stabljike su tane, vitke, u obliku poluluka savijene nanie, obrasle trnjem. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 5-7 listia jajastog oblika, po rubu otro nazubljeni. Dosta veliki cvetovi ruiaste, retko bele boje javljaju se pojedinano ili po dva do tri zajedno. Plod je jajastog oblika, spolja gladak, crvene boje. Spoljni mesnat oklop nastao je od cvetne lo e, a u njemu se nalaze poreani tvrdi plodii i mnogobrojne dlaice. Stanite. Najee se javlja po ivicama uma, kamenjaru, meu grmljem, pored puteva, po meama, uz ograde. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se uzimaju plodovi i cvetne latice.

335

Bitola

Hemijski sastav. Plod sadri karotenoide, steroide, vitamine C, E, P, flavonoide, pektine. Semena sadre trigliceride, tokoferole, karotenoide. Primena. Otklanja tegobe povezane sa nedostatkom vitamina C. Koristi se i protiv groznice, kamenca u bubrezima, crevnog katara, bolesti mokranih organa, vodene bolesti. Cvetne latice ipurka upotrebljavaju se za pripremanje aja kod krvarenja iz eluca, creva, plua i hemoroida kao i protiv proliva i eludanih greva. Nain upotrebe. Pekmez od zrelih plodova iz kojih se povade semenke. aj od mesa ploda i semenki. aj od zdrobljenih semenki. aj od cvetnih latica.

336

Bitola

ljiva Prunus domestica

Narodna imena.Madarka,poega,bistrica,sliva,cepika.

Botanike karakteristike.Drvo do 10 metara,razgranato u grane i granice sa ovalnim testerastim listovima i belim sitnim cvetovima.Cvetovi su na kratkim drkama ,obino po dva zajedno.Plod je soan duguljast, ute,crvene ili tamno plave boje, to zavisi od vrste.U plodu je iljasta kotica. Stanite.Raste svuda,a uzgaja se u vonjacima,i postoje mnogo sorte. Upotrebljivi delovi biljke.Plod. Hemijski sastav.Plod je vrlo hranljiv jer sadri belanevine,ugljene hidrate,mineralne sastojke, vitamin C, ima velike koliine kalijuma, eljezo, vitamin B6, magnezium, mangan, bakar, vitamin B2, vitamin B3 i vitamin K. Primena.Lekovite su ukod obolenja bubrega,gihta,bolesti jetre i pojave reumatizma.Povoljno deluju i na organe za verenje,reguliu rad creva. Posljednja istraivanja pokazuju da ljiva smanjuje lo" holesterol, jaa kosti, smanjuje neke faktore rizika raka debelog creva.

337

Bitola

pargla - Asparagus officinalis

Narodna imena. paroga vrtna, belu, kuka, pitoma paroga, pitomi sparog, sparoga, parog, vilina metla.

Botanike karakteristike. pargla je viegodinja biljka sa drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom vodoravan. Iz podanka izbija duboko i debelo korenje. U prolee iz podanka izbijaju jaki beli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim ljuskama, a kad dostignu visinu od 20 do 25cm reu se i koriste kao povre. Iz preostalih izdanaka raste stabljika dugaka i do 1,5 metara, koja se grana u male granice, koje na sebi nose male, suve ljuskave listie. Tek tree godine izdanci donose cvetove zelenkasto-bele boje. Plodovi su crvene bobice veliine graka. Stanite. pargla raste u prirodi du itavog primorja, a gaji se kao povre u povrtnjacima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se uzimaju izdanci u prolee,a podanak sa korenom u jesen.

338

Bitola

Hemijski sastav. Koren sa podankom sadri asparagin, saponin, karotin, vitamine B i C. Zreli plodovi sadre eer, trigliceride, kapsantin, fizamin, malo alkaloida. Primena. Izdanci pargle koji se koriste kao povre, pospeuju rad bubrenih elija, a time i izluivanje vode iz tela; osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci pargle izvrsna su hrana za eerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon tee bolesti. Njeno seme se koristi za smirivanje eluca i povraanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje. Nain upotrebe. Koriste se svei izdanci, aj od korena sa podankom i aj od plodova.

339

Bitola

tavelj Rumex obtusifolius

Narodna imena.Kiseljak,konjsko zelje,konjtak,tavalj.

Botanike karakteristike. Odrasla je biljka crveno smee boje i visine oko 1 metar.Ima krupne i mazne listove koji niu iz prizemne rozete.Semenke su sjajno smee,koren biljke je velik,viliasto razgranat,ute boje. Stanite.Raste uz puteve,u poljima,na zaputenom zemljitu.Voli bogato,vlano i teko tlo. Upotrebljivi delovi biljke.Koren,seme i list. Hemijski sastav.Antrahinonski derivati,tanin, tavske materije,gorke materije. Primena.Kao laksans,za malokrvnost,regulisanje pravilnog rada organa za varenje,kone bolesti.

340

Bitola

tir Amarathus retroflexus

Narodna imena.Amarant.

Botanike karakteristike.tir je jednogodinja zeljasta biljka, i jedan je od najstarijih varijeteta itarica koje je ovek upotrbljavao.Bio je osnovna hrana Asteka i Inka. Njegovo seme bogato je belan evinama i izuzetno zdravo, a lie mu je popularno i kao povre i kao zain. Zrno se u vidu brana koristi za pravljenje hleba, kolaa i testenina, dok se celo upotrebljava za pripremu razliitih jela, pa ak i kokica. Stanite. Njeno prirodno stanite je Severna Amerika. Aktivnou oveka tir je postao kosmopolitski naseljen, uglavnom u vidu korova po usevima, degradovanim prirodnim ekosistemima, naputenim ljudskim naseljima i pored puteva.

341

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke.Seme i listovi. Hemijski sastav.Izuzetno visokim savrajem belanevina nadmauje sve ostale itarice. Razlog za to je esencijalna aminokiselina lizin koja se retko nalazi u biljkama. Pored toga, ima visok sadr aj gvoa i kalcijuma, dva minerala koja esto nedostaju u ishrani ena i devojica. Porcija od 60 g barenog amaranta sadri 80% preporuene dnevne doze kalcijuma.Ova biljka sadri veoma malo masnoa i kalorija i mnogo vlakana. Lie amaranta mnogi smatraju ukusnijim od spanaa, a sigurno je bogatije kalcijumom, gvoem i fosforeom. Sadri i znaajne koliine vitamina A i C. Primena.Seme, pored mnogobrojnih povoljnih uinaka za zdravlje, iznad svega ojaava nervni sistem, mozak i metabolizam. U nekim krajevima se koristi za ishranu ljudi i domaih ivotinja.

342

Bitola

umarica obina Anemone pratensis

Narodna imena.Sasa,ukunded,zaspanka,mali lesjak.

Botanike karakteristike.Viegodinja,niska biljka iz ijeg korena izrastu po dve do tri cvetne stabljike.Cvetovi su jlubiasti,nalik na zvonie.Listovi izrastu posle cvetanja,perasti su i dvostruko deljeni.Plod je oraica. Stanite.Raste na sunanim mestima,po livadama i panjacima. Upotrebljivi delovi biljke.Sakuplja se biljka u cvatu. Hemijski sastav.Anemonal,belanevine srednje otrovnosti, i jo nedovoljno ispitan sastojak koji ubija klice.

343

Bitola

Primena.Od davnina je korien kao lek protiv bolesti oiju,i kao antidepresivni lek.Treba biti obazriv prilikob branja,jer moe da izazove osip na koi.

344

Bitola

umska jagoda Fragaria vesca

Narodna imena.Rdea jagoda,fragula,sunica,jagodnjak.

Botanike karakteristike. Viegodinja polegla biljka,visoka 15 sm.Listovi na dugoj drci,dlakavi i testerasti.Na vrhu su beli cvetovi.Plod je mek,soan,crvene boje. Stanite.Raste u umama,na proplancima,na livadama i panjacima. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi,nadzemni deo biljka bez cvetova,i rizom. Hemijski sastav.Tanin,sluz,rganske kiseline,mnogo vitamina C,eer,vone kiseline. Primena.Protiv bolesti jetra i proliva.Plod se mnogo koristi u ishrani.

345

Bitola

Tikva Cucurbita pepo

Narodna imena.Dulek,bundeva,ludaja,misiraa.

Botanike karakteristike.Jednogodinja puzava biljka,sa stabljikom dugom do 10 m.Listovi su veliki,srcasti,plitko petodelni,testerasti.Cvetovi su u pazuhu listova zlatno ute boje.Odvojenih su polova.Plod loptasta ,malo spljotena,boba,beliasto ute boje,iznutra narandasta i mesnata.U sredini ima mnogo semenke. Stanite.Gaji se po batama i njivama. Upotrebljivi delovi biljke.Zreo plod i seme. Hemijski sastav.Masno ulje,fitosterin,belanevine,globulin,eer,lecitin,smola,natrujum. Primena.Za leenje psorijaze,zapalenja tankog creva,tekoa organa za mokrenje,kod hroninog nefrita,kod sranih bolesti,protiv gihta i reumatizma.

346

Bitola

Tikvica Cucurbita moschata

Botanike karakteristike.Tikvica raste poleglo kao niza bun.Cvetovi uti,krupni kao i listovi.Plod duguljast,bledozelene boje. Stanite.Gaji se batama. Upotrebljivi delovi biljke.Plod. Hemijski sastav.Voda,kalium,mangan,vitamin A. Primena. Tikvice su niskokalorino povre i odline su za urinarni trakt, neka ispitivanja pokazuju da su dobre za prostatu kao i za dobro funkcionisanje bubrega, protiv zatvora i savrena su hrana za dijabetiare jer ne sadre eer.

347

Bitola

Timijan Thumus vulgaris

Narodna imena.Bosiljak,manja maurana, timas, majina duica.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka,manji grm,slian majinoj duici,visok do pola metra.Stabljika uspravna,etvorouglasta,obrasla kratkim dlakama.Listovi naspramni,duguljasto jajasti,na kratkoj dr ci.Cvetovi su smeteni u pazuhu listova,svetlo crvene boje. Stanite.Raste kao divlja biljka po livadama i planinama,ali se i gaji po vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvatu. Hemijski sastav.Etarsko ulje sa imolom,barneol,menten,saponin,tanin,smola,glikozid. Primena.Protiv velikog kalja,za stomane poremeaje,za ispiranje rana a koristi se i u kozmetici.

348

Bitola

Tisa Taxis baccata (otrovna)

Narodna imena.Tisovina,tis,tisenj.

Botanike karakteristike.Zeleni ib,a nekad raste kao drvo do 15 metara.Kora je vrlo crvena,a kasnije postaje mrka.Kronja je kao piramida.Grane su poloene ili vise.Iglice su zelene boje,zailenje.Biljka je dvopolna.Muki cvetovi su kao glavice,a enski su kao lisni pupoljci.Semenka je sona i crvena,nalik na malu iarku. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka je otrovna ! Hemijski sastav.Otrovnost potie od jednog alkaloida koji se zove taksin. Primena.Biljka se ne upotrebljava i treba se dobro uvati trovanja.Kod znakova trovanja hitno traiti pomo lekara.

349

Bitola

Trava od srdobolje Pantentilla tormentilla

Narodna imena.Trava od srca,stea,srenjak,petoprtnik.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa jakim rizomom od 1-3 sm. debljine.Stablo skoro uvek uspravno.Listovi uglavnom troclani,sedei sa kratkim dlakom.Cvetovi su ute boje,sa tri ,etiri latica. Stanite.Raste svuda,narocito na vlanim terenima. Upotrebljivi delovi biljke.upotrebljava se rizom,skupljaju se oni stariji,u vreme cvetanja. Hemijski sastav.Tanin,glikozid,tarmentilin,smola,guma. Primena.Kada je harala kuga i kolera smatralo se daje izuzetno lekovita biljka.Kao izrazito taninska droga koristi se za leenje bolesti stomaka (katara,paratifusa, utice,tuberkoloze ceva).Za ciscenje krvi,protiv reumatizma,za ireve,liajeve i escema.Isto tako i za dijarea i hronicnog kolitisa.

350

Bitola

Trava od uljame Veronika officinalis

Narodna imena.Rani list,verunika,razgon.

Botanike karakteristike.Trajna,zeljasta,dlakava biljka.Visoka 10 do 20 sm.Raste polegla a grane i cvetovi su uspravni.Listovi su elipsasti,naspramni,pepeljavo zeleni,po obodu nazubljeni.Cvetovi grozdasti,ljubi asti.Plod je aura. Stanite.Raste na visini do 1000 metara,na vlanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se biljka u cvetu. Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,vosak,eer,smola,gorka materija. Primena.Za iskaljananje sluzi,protiv zatvora.Kao i za bolesti plua,protiv katara i drugo.

351

Bitola

Trbulja vodena - Oenanthe aquatica

Narodna imena. Bedreniak, konjski mora, krpilo, mokrorok, vodeni mora.

Botanike karakteristike. Vodena trbulja je viegodinja zeljasta biljka sa upljom i razgranatom stabljikom visine do 1,5 metar. Veliki listovi sa peteljkom dvostruko su do trostruko perasti sa potpornim listi ima. Koren je dvogodinji, oblika mrkve. Sitni i beli cvetovi su sakupljeni u tit. Plod je sa strane duguljasto-jajastog oblika, gotovo okrugao, sa gornje i donje strane malo iljast, go, zelenkasto-smee do uto-smee boje. Stanite. Vodena trbulja raste u barama, movarama, stajaoj vodi, na movarnim zemljitima i u jarcima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se sakupljaju dozreli plodovi, odnosno seme. Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, trigliceride, smole, vosak.

352

Bitola

Primena. Vodena trbulja po lekovitom delovanju lii na komora, samo mnogo jaa. Njena upotreba delotvorna je kod veoma zaputenih i tvrdokornih bronhijalnih katara sa gnojnim i zaudarajuim ispljuvkom, kod tuberkuloze plua i gnojenja kostiju. Osim toga, preporuuje se u leenju plua, astme, greva u elucu i crevima i kod jakog nadimanja. Spolja se seme vodene trbulje koristi kao melem za rane jer ih isti i spreava upale. Nain upotrebe. Koristi se kao aj i kao melem.

353

Bitola

Tresetnica Sphagnum

Botanike karakteristike.Tresetnica je vrlo svetle sivozelene boje i lie joj ima krupne elije u obliku bureta, i one pomau upijanje i nagomilavanje vode.Iz godine u godine raste biljka nad biljkom.Donje izumiru i taloe se,tako redom dok ne stvori naslage. Stanite.Raste na movarnom zemljitu. Nalazi se i na obalama jezera, u barama i malim jezerima, gde moe da je bude toliko da napravi pravu movaru. Primena.Zbog sposobnosti da upija tenost, tresetnica je koriena poetkom prvog svetskog rata za previjanje gnojnih rana,ima antiseptino dejstvo.

354

Bitola

Trnjina - Prunus spinosa

Narodna imena. Trn crni, trnovina, draa, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka.

Botanike karakteristike. Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom. Naraste do 4 m visine. iri se po okolini pomou izbojaka iz korena. Listovi su naizmenini, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog oboda, dlakavi po ilicama nalija. Cvetovi su dvopolni, petolani, rastu pojedinano na kratkim drkama, a cvetaju pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju. Plodovi su okrugle, tamnoplavo-sivkaste kotunice, oporog i kiselog ukusa. Stanite. Raste po grmovitim obroncima, obodima uma, krevinama i drugim pustim nizijskim i brdskim predelima. Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, plodovi i kora sa korena. Hemijski sastav. Plod sadri tanine, organske kiseline, vitamin C. Semenka ploda je otrovna jer sadri otrovni glukozid amigdalin koji daje cijanovodoninu kiselinu.

355

Bitola

Primena. Cvet se koristi kao diuretik, on poveava luenje soli, kao blagi laksativ i za poboljanje metabolizma i poveanje nepropusnosti kapilarnih zidova. Plod se koristi kod probavnih smetnji pra enih prolivom, a spolja za ispiranje usta i drela kod upale sluzokoe. aj od kore korena se preporuuje za leenje groznice. aj od cvetova se ne sme uzimati za vreme trudnoe i dojenja. Nain upotrebe. aj od cvetova: 2 kaikice cvetova trnjine natapati 8 sati u jednoj ai ohlaene provrele vode, procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta na dan. aj od kore sa korena: 5g kore korena trnjine kuvati 15 minuta u 1,5 aa vode, ostaviti da odstoji 2 sata, procediti. Piti u gutljajima sa malim prekidima. Pekmez od zrelih plodova. Sirup od cvetova. Svei zreli plodovi.

356

Bitola

Troskot Polygonum aviculare

Narodna imena.Troska,niska ptija trava.

Botanike karakteristike.Neugledna ,jednogodinja biljka.Stabljika je puzava,grane pokrivena liem raznih oblika.Cvetovi beli ili ruiasti,smeteni u pazuhu listova. Stanite.Raste svuda kao korov. Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se svezi nadzemni izdanci. Hemijski sastav.Etarsko ulje,sluz,tannin,silicijumova kiselina. Primena.Za leenje beike i bubrega.Veruje se da pomaze oko izbacivanja kamena.Lekovita je kod eernih bolesti,dijareje, ira na elucu i na dudenumu.

357

Bitola

Trska - Pharagimites communis

Botanike karakteristike.Trska je viegodinja biljka koja raste na vlanom i movarnom tlu, na obalama reka, jezera i ribnjaka. U vodi i mulju nalazi se podzemno stablo sa snanim korenima. Tanko nadzemno stablo dostie visinu od 4 m. Vetru i nepogodama odoleva zahvaljujui vorovima koji tu i tamo presecaju uplje, cilindrino stablo. Oko tih vorova razvijaju se uski, dugi i otri listovi. Cvetovi su grupisani u metlicu na vrhu stabljike. Stanite.Obina trska je samonikla biljka koja raste u movarnim predelima i ije rezerve je gotovo nemogue iscrpeti. Primena.Osuene stabljike trske koristile su se nekada a danas jo nalaze primenu u graevinarstvu, tako to se njime prekrivaju krovovi kua, za pravljenje ograda i slino.iroka upotreba ove barske biljke opravdana je injenicom da je ovaj prirodan materijal odlian izolator, koji zadrava tetna ultravioletna zraenja i predstavlja veliku zatitu od insekata i glodara.

358

Bitola

Trubeljika Cicuta virosa (otrovna)

Narodna imena.Glavobolja zelje,kukuta otrovna,guguta,trobelika.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa uspravnim stablom do 1,5 metra visine.Lie veliko,dva do tri puta perasto,useeno, po ivici testerasto.Cvetovi su na vrhu biljke skupljeni u titastu cvast bele boje. Stanite.Raste na vlanim mestima. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvatu. Hemijski sastav.Cikutoksin (jak otrov),cikutin,etarsko ulje,smola, eer.

359

Bitola

Primena.Samo po lekarskom savetu.Koristi se u malim koliinama kod proizvodnje lekova za reumatizma i nateenih ljezda.Zbog velike otrovnosti ,strogo je zabranjena upotreba za narodna lekarstva !

360

Bitola

Turica Agrimonie eupotorija

Narodna imena. repnik,mali iak,ranjenik.

Botanike karakteristike.viegodinja biljka sa rizimom,sa dugom cvetnom drskom,raste do 1m. visine.Listovi su perasto deljeni,po obodu zupasti.Dlake sa obe strane lista,sa gornje strane su tamnije zelene boje.Cvetovi mali,sedei, uti na gornjem delu stabljike. Stanite.Raste na suncanim livadama na obodu ume. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se nadzemni deo biljke u cvatu, kao i listovi koji se suse za caj ili prah.

361

Bitola

Hemijski sastav.Tanin,gorki sastojci,etarsko ulje,kremenska kiselina. Primena.Povoljno deluje na bolesti bubrega,jetre,slezine,zui.Pomaze kod leenju katara eludca i creva,i nekih konih bolesti.

362

Bitola

Tut Portulaca oleracea

Narodna imena.Portulak

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,raste do 30 sm.u visini.Veoma je socna.Stablo je polozeno,razgranuto,crvene boje.Cvetovi su uti,usamljeni ili po 2-3 zajedno. Stanite.Raste svuda. Upotrebljivi delovi biljke.Upotrebljivi su zeljasti delovi biljke. Primena.Svez zeljasti deo koristi se kao salata.Nekad se koristio za leenje zapalenja bubrega,besike i protiv krvarenja.

363

Bitola

Uva - Arctostaphylos uva ursi

Narodna imena. Medvee groe, medvjetka, medvedovo uho, medvedovo groice, medvedi groe, medvjedica, meije groe, mlivnjak, mlivnjaa, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika, gornik, bubina boba, divlja maginja, gornik, vuja jabuka, jabuica.

Botanike karakteristike. Uva je viegodinja zimzelena biljka koja raste kao nizak, puzav grm. Glavne grane su obino prilegle uz podlogu, a vrhovi granica su uspravni i gusto obrasli listovima. Listovi su koasti, debeli, goli, sitni, loptastog oblika. Rub lista je ceo i malo savijen prema naliju. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ruiasti ili beli i vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, branjava, okrugla mnogosemena bobica. Stanite. Raste po suvim, osunanim mestima planinskih predela. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi od maja do jula.

364

Bitola

Hemijski sastav. Listovi sadre tanine galotaninskog i katehinskog tipa, fenole i njihove glukozide (arbutin, metilarbutin), flavonoide, katehine, triterpenoide, etarsko ulje, fenolkarbonske kiseline, vitamin C, karotin, iridoide, organske kiseline. Primena. aj od listova uve se koristi za dezinfekciju mokranog sistema i kao adstringent kod leenja upala beike i bubrega, kod problema sa mokrenjem, kod stvaranja bubrenih kamenaca i naroito kod akutnih upala beike do kojih dolazi zbog oteanog izluivanja mokrae i njenog zakiseljavanja. Uzimanje veih doza moe prouzrokovati muninu. Nain upotrebe. aj: jedna kaika izdrobljenog lista kuva se u 4 decilitra vode 3 minute. aj: jednu kaiku izdrobljenog lista preliti hladnom vodom, ostaviti 12-24 sata da stoji, procediti, zagrejati i piti. Prah: efikasnije je lie uzimatiu u obliku praha dva puta dnevno: ujutro i uvee po pola kaikice zalivene sa malo vode.

365

Bitola

Valeriana - Valeriana officinalis

Narodna imena. Odoljen, baldrijan, kozli, majina trava, maja trava.

Botanike karakteristike. alerijana je viegodinja zeljasta biljka visoka 25-100 cm. Ima kratak rizom koji je obrastao mnogobrojnim dugakim, tankim korenjem. Stabljika je uspravna, uzduno izbrazdana i u gornjem delu razgranata. Listovi su neparno perasto deljeni, sa 13 do 21 par jajasto-kopljastih listi a koji su po obodu grubo nazubljeni. Donji listovi imaju drku dok su gornji sedei. Cvetovi su sakupljeni u cvasti sline titu. Boje su bele do svetlo ruiaste. Cveta od kraja prolea do sredine leta. Stanite. Raste na vlanim livadama, u ipraju pored reka i potoka, po rubovima uma sve do 1500 m nadmorske visine. Upotrebljivi delovi biljke. Podanak sa korenom.

366

Bitola

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (skoro 100 jedinjenja), alkaloide, organske kiseline, tanine, glukozide, fitosterole, smole. Sadri gvoe i selen. Primena. Koristi se kod jae nervne razdraenosti, iscrpljenosti, oseaja teskobe, kod sranih smetnji ivanog porekla, kod funkcionalnog poremeaja rada srca i krvnih sudova, kod nesanice izazvane neurotinim reakcijama. Pomae i kod glavobolja prouzrokovanih grem krvnih sudova u miiima, kod lupanja srca izazvanog psihikim razlozima. Koristi se i kod probavnih preblema, u menopauzi i kod povraanja psihogenog porekla. Nain upotrebe. Hladan aj: jedna kaika korena na 2dl hladne vode ostavi se da stoji 10 sati. Od tog aja uzima se 6 puta dnevno po jedna kaika. Ne sme se kuvati. Tinktura: tinktura se priprema tako da se 20 g usitnjenog korena prelije sa 100 ml 70 % etilalkohola, zatim se to, dobro zaepljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz ee mukanje; nakon toga se procedi. Uzima se 20-40 kapi na kocki eera sa vodom, najbolje pre spavanja.

367

Bitola

Velebilje Atropa belladonna (otrovno)

Narodna imena.Devesinje,luda trava,kozjak,volovek,bun.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka,raste kao grm sa jako razvijenim belim,debelim korenom i razgranatim korenjem.Stablo je snano,visoko do 1,5 metra,ravasto.Listovi su krupni,u parovima,leoljivi.Iz svakog para po jedan list je upola manji.Cvetovi su zvonjasti,smee boje,smeteni u pazuhu listova.Plod je bobica,crne boje,nalik na trenju,u zelenoj aici.Plod je pun soka ljubiaste boje. Stanite.Raste na proplancima,planinskim obroncima. Upotrebljivi delovi biljke.List i stabljika sa listovima,a posebno je vredan koren. Hemijski sastav.Otrovni alkaloidi-atropin i hioscijamin. Primena.Atropin iri zenice,protiv astme,neurologije, eludanih greva,protiv bolova zbog kamena u ui i bubrezima.Ne sma se upotrebljavati bez saveta lekara,jer je veoma otrovna.

368

Bitola

Veliki podbel - Petasites officinalis

Narodna imena. Repuh, repuv.

Botanike karakteristike. Zeljasta, viegodinja miriljava biljka sa dugim, snanim i mesnatim korenom. Stablo joj je pravo, jednostavno, prekriveno sitnim, mekim vlaknima i na sebi nosi male listie crvenkaste boje. Bazalni listovi su rasporeeni u rozeti, irine do 1 m u preniku: imaju srcasto-bubreast oblik, nejednako su nazubljeni kratkim trouglastim zubcima, na poleini su vlaknasti, a kasnije glatki. Cvetovi su cilindrinog oblika, prljavo-bele do ruiasto-ljubiaste boje, rasporeeni u vidu ansambla sitnih cvetia na gornjem delu drke i to tako da podseaju na klip kukuruza. Smeteni su ispred listova. Stanite. Raste pored potoka, izvora, na vlanim mestima, periferiji uma i u jarku. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren. Hemijski sastav. Sadri alkaloide, organske kiseline, polifenole, pektin, eterina ulja.

369

Bitola

Primena. Izaziva znojenje i zato se upotrebljava kod temperature (groznice), zatim kod gu enja, gihta i padavice (epilepsije). Pomae kod uganua, iaenja, gangrene, zloudnih tumora i rana koje peku. Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 ravna mala kaika korena velikog podbela ostavi se tokom noi u etvrt litre hladne vode, a ujutru se ugreje i procedi. Oblozi: svei oprani listovi se izgnjee i upotrebe kao oblog koji treba stavljati vie puta dnevno.

370

Bitola

Veronika - Veronica officinalis

Narodna imena.estoslavica, zmijina estoslavica, lekovita estoslavica, prava veronika, umska veronika, trava od uljame, veronika, vetrovalj, bela boa.

Botanike karakteristike. Veronika je viegodinja zeljasta biljka iz porodice bokvica.Ima puzei rizomom iz koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, lezdastim dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa duga kim pranicima, svetloplave do ljubiaste boje i proarani tamnoplavim ilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje su u poetku zbijene, a kasnije se izduuju. Plod je aura pokrivena lezdanim dlakama. Cveta od maja do avgusta.

371

Bitola

Stanite. Raste po suvim livadama,obodima uma, uz ograde. Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu. Hemijski sastav. Veronika sadri glikozide, saponine, gorke materije, malo etarskog ulja, organske kiseline, provitamin A, eere, vosak i dr. Primena. Veronika se koristi u narodnoj medicini kod oboljenja disajnih organa, za olakano iskaljavanje i izbacivanje sekreta, kod grozniavih stanja, kao antiseptino sredstvo, aperitiv, pomae varenju hrane, otklanja katar eluca, bolove u grudnom kou, staraki svrab, povienu temperatur. Koristi se kod hroninih konih oboljenja, ekcema. Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika prelije se sa etvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Svei sok: cvasti se operu i neosuene iscede u sokovniku. Male boce napune se sokom i uvaju u friideru. Tinktura: dve pune pregrti isitnjene biljke u cvatu potopiti u rakiju od ita jaine 38-40% i 14 dana ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote. ajna meavina: 1 puna mala kaika prelije se vrelom vodom i ostavi da odstoji kratko vreme.

372

Bitola

Vidac - Euphrasia officinalis

Narodna imena. Dragoka,oajnica,dragonka, radoka, vidica, vidova trava.

Botanike karakteristike. Vidac ili oanica jednogodinja je biljka, visine 10 do 15 cm. U gornjem je delu razgranjena i pokrivena mekanim dlaicama. Biljka je polunametnik jer se svojim usisnim korenjem privrsti za livadne trave i sie im sokove. Listovi su nasuprotni, jajastog oblika i na vrhu otro nazubljeni. Cvetovi se pojavljuju u pazucima gornjih listova, a boja je bela ili bledoljubiasta. Po cevastim cvetovima nalaze se male ute mrlje. Stanite.Raste na suvim livadama, umskim istinama i neplodnim zemljitima.

373

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek sakuplja se itava biljka, bez korena. Primena.Osnovno delovanje biljke koristi se u leenju oiju. Upotrebljava se kod upale one spojnice, slabosti oiju zbog premorenosti od itanja ili pisanja, upale rubova vea, upale arenice, glaukoma, ira na ronici, upale suzne vreice i sl. Vidac se preporuuje i kod bolesti dinih organa, kao to su grip, bronhitis, probavne smetnje, eluanih i crevnih.

374

Bitola

Vidovica Analgallis arvensis

Narodna imena.Vidova travica,vidac,zelenika,esnica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka do 30sm. Visoka,stablo poloeno.Mlada biljka je pokrivena gustim dlaicama.Listovi naspramni,elipsasti,sedei.Cvetovi su smeteni u pazuhu listova na donjoj drci,crvene boje.Plod okrugla aura.Kad sazri poklopac aura otpadne. Stanite.Raste svuda. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke u cvatu. Hemijski sastav.Enzimi,saponini,tanini,gorke materije. Primena.Nije dovoljno prouena.U narodu koriena za leenje ula vida.

375

Bitola

Vilina kosa Cuscuta europeae

Narodna imena.Predence,samovila,strica,vraji trik,ele trava.

Botanike karakteristike.Jednogodinja parazitna biljka.Ima tanku,konastu razgranatu,uto zelenu stabljiku,bez listova.Cvetovi su joj sitni,bez drke skupljeni u okrugle glavice.Cveta preko leta.Plod je aura sa sitnim semenjem. Stanite.Parazitira na koprivi,hmelju,konoplju i drugim biljkama. Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke u cvetu. Hemijski sastav.Tanin,glikozidi i dr. Primena.Ranije se upotrbljavala za leenje gripa i enskih bolesti.U novije vreme se preporuuje u vidu aja,kao sredstvo za proiavanje,ali poto se smatra da je otrovna,treba biti veoma obazriv prilikom upotrebe.

376

Bitola

Vinova loza - Vitis vinifera

Narodna imena. okot, loza, trs, vinoloza, vinska loza, vinski trs.

Botanike karakteristike. Vinova loza je trajan grm, odnosno penjaica koja dostie visinu od 5 do 15 metara. Kod vinove loze razlikuju se dugaki izdanci koji se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki izdanci koji se ra zvijaju iz pazuha listova. Plod je veoma sona, slatka i kiselkasta bobica sa nekoliko semenki. Plodovi, odnosno bobice sainjavaju grozd. Stanite. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava groe, cvetovi, listovi i vitice. Hemijski sastav. Groe sadri eer, organske kiseline, soli kalijuma,kalcijuma, magnezijuma i gvoa, tanine, pektine, vitamine A, B1, B2, C. Listovi sadre eer, organske kiseline, tanine, inozit, kvercetin, karoten, holin, betain.

377

Bitola

Primena. aj od listova vinove loze koristi se kao lek za leenje reumatizma, gihta, povraanja i krvavog ispljuvka. Sok to istie iz svee obrezane loze deluje na umirenje krvarenja, stee, a razreen sa vodom koristi se i za obloge za jaanje oiju. aj od cvetova vinove loze koristi se za leenje oslabljene funkcije mozga i kimene modine. Groe se uzima kao lek za ienje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za leenje upalnih procesa probavnih organa, za uklanjanje reumatinih potekoa i konih osipa. Svei sok od groa obiluje vitaminima A, B i C i raznim mineralnim materijama, a koristi se za jaanje probavnih organa, izluivanje otrovnih materija iz tela, za leenje proliva i katara creva, uklanjanje zaepljenosti i sl. Kada se uzima u manjim koliinama, vino deluje lekovito jer oivljuje i potie na aktivniji rad mnoge organe. Vinsko sire hladi i stee, smiruje prolive i krvarenje. Povremeno pranje celog tela meavinom vinskoga sireta i vode isti kou i otvara pore, pospeuje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i tetne spoljanje uticaje. Nain upotrebe. aj od listova. Prah od listova. aj od cvetova. Groe. Svei sok od groa. Vino. Vinsko sire.

378

Bitola

Virak - Alchemilla vulgaris

Narodna imena. Vrkuta, rosanica, biserak, gospin plat, trava od uljeme i plat device Marije.

Botanike karakteristike. iegodinja biljka. Ima kratak rizom iz koga raste prizemna lisna rozeta i polegnuta ili uspravna razgranata lisna stabljika koja naraste do 50 cm. Listovi su dlanasti, imaju dugu peteljku, nazubljeni su i imaju sjajne dlaice sa donje strane. Cvast je na vrhu u obliku grozda. Cvet je zelenkasto ukast. Cveta od maja do avgusta. Plod je orai. Stanite. Raste u rubnim oblastima uma i pored puta, na padinama i vlanim livadama u viim planinskim predelima. Upotrebljivi delovi biljke. Stablo,lie, cvet. Hemijski sastav. Sadri tanine, katehine, flavonoide, fenol karbonske kiseline i njihove derivate, lignin, lipide, vitamin C. Takoe sadri gvoe, bor, mangan, bakar, cink, molibden, nikl.

379

Bitola

Primena. Kod poremeaja menstruacije, belog pranja, genitalnih tegoba i nelagodnosti u prelaznim godinama, zajedno s hajduicom moe da regulie neredovni menstrualni ciklus. Ova lekovita biljka deluje tako to skuplja krvne sudove i brzo lei, a koristi se i kao diuretik i sredstvo za jaanje srca, zatim kod groznice zbog zapaljene rane, kod zagnojene rane, pa i neleenih i zapostavljenih ireva. On takoe otklanja slabost miia i udova i pomae kod malokrvnosti. Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika biljke popari se sa etvrt litre vrele vode i ostavi da kratko odstoji. Oblozi: odgovarajua koliina svee biljke brzo se opere, izgnjei oklagijom i upotrebi kao oblog. Dodatak vodi za kupanje: za potpunu kupku uzme se 200 g osuene ili nekoliko pregrti svee biljke i stavi se u kofu sa hladnom vodom, da prenoi. Sledeeg dana se sve zagreje i doda vodi za kupanje.

380

Bitola

Vlasaa Bromus inermis

Narodna imena.Klasaa,uulija,bezosac,vlasen bezosni.

Botanike karakteristike.Trava visoka 30 140 sm.Stabljika uspravna,glatka ili u gornjem delu malo rapava,obrasla liem. Stanite.Raste na renim obalama,na suvim breuljcima,uz obode uma i livadama. Primena.Nema primena u leenju.

381

Bitola

Vodeni oraak - Trapa natans

Narodna imena.Vodeni orah,vodeni kesten.

Botanike karakteristike .Koren se nalazi obi no u mulju i on odr ava plutaju u rozetu koja se nalazi na vrh podvodnog stabla. Stablo je tanko, dugo, nalazi se pod vodom i prose ne du ine je oko 4 m mada mo e da naraste i do 6 m. Li e je romboidnog oblika veli ine do 4 cm. Na povr ini vode obrazuje rozetu koja pluta zahvaljujui sunerastoj strukturi lista i lisnim dr kama.Na podvodnoj stabljici se nalaze izmenjeni zeleni listovi koji podse aju na pera.Cvetovi su beli,a seme je crno, strukture sli ne kestenu, sa etiri picasta izra taja veliine oko 4 cm i razvija se pod vodom. Plo d, u jesen, kada je zreo pada na dno, tu prezimi i u prole e se razvija nova biljka. Stanite.Raste u pliacima jezera i reka (maksimalne dubine do 5 m) kao i u vlanom i blatnom zemljitu. Upotrebljivi delovi biljke.Plod biljke. Primena.Plodovi imaju hranjive semenke, koje su slatkaste (kao kesten), a jedu se sirove, pr samljevene.Osim toga koristi se i za ishranu stoke. ene, kuvane ili

382

Bitola

Vrab seme Lithospermum officinale

Narodna imena.Vrapje proso,biserka,divlja proja.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa razgranatim vretenastim korenom,sa koga polaze nadzemni izdanci.Stablo visoko do 1 m. veoma razgranato..Listovi kopljasti,cvetovi zelenkasti.Plod ora ica. Stanite.Na vlanom zemljitu. Upotrebljivi delovi biljke.Sitni plodovi biljke. Hemijski sastav.Tanin,saponizidi,silikati,ulja,gume. Primena.Protiv kamenca,a dobar je diuretik - za bre izluivanje mokrae.

383

Bitola

Vrtni mak Papaver comniferum (otrovan)

Narodna imena.Drijemak,afion,aa,pitomi mak.

Botanike karakteristike.Jednogodinja letnja biljka.Stablo uspravno,malo razgranuto,plaviaste boje.Cvetovi usamljeni,na vrhu beli,ljubiasti ili crveni.Plod je aura sa mnogo sitnog semena.U seloj biljci nalazi mleni sok,koji je gorak. Sredite cveta ima vijugave pranike okruene okruglim ili peharastim skupom etiri do est latica. Pre cvetanja latice su zguvane u pupoljak, i kako cvetanje prestane latice esto lee ravno pre nego to otpadnu. Polen orijentalnog maka, Papaver orientale, je tamno plave boje. Polen poljskog maka je od tamno plave do sive. Pele koriste mak kao izvor polena. Upotrebljivi delovi biljke.Seme i opium,sok iz nezrele aure. Hemijski sastav.U soku se nalazi morfin i preko 20 alkaloida (Kodein, Papaverin, Noskapin i dr.) . Primena.Opium iz nezrele aure,dobar je sedativ,hipnotikum,za smirenje kalja i dr.Duga upotreba dovodi do navike o emu treba voditi rauna.Vee doze i duga upotreba razaraju nervni sistem.

384

Bitola

Vuja stopa Aristolochia clematitis (otrovna)

Narodna imena.Vuja jabuka,kokotinja,zeeva lubenica.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka visoka do 1 metar.Stabljika uspravna, uto zelene boje. Lie jajasto,a pri dnu srcoliko savijeno.Cvetovi su smeteni u pazuhu listova jarko ute boje. Stanite.Raste na neobraenim sunanim obroncima,mnogo u vinogradima kao korov. Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se podzemni deo stabljike rizom. Hemijski sastav.Alkaloid aristolohid,etarsko ulje,jabuna i taninska kiselina,gorke materije,smola. Primena.Ranije je koriten za leenje ireva i rana.Zbog velike otrovnosti ne sme se upotrebljavati ,iako je narod zove narodni jod.

385

Bitola

Zeja loboda Hieracium pilosella

Narodna imena.Runjika,ovja brada,lije uho,zlatnik.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,izraste do 35 sm.Obrasla dlakama,ima poleglo jajasto lie i uspravnu stabljiku.Na vrhu glaviasta cvast svetlo ute boje. Stanite.Raste na suvom zemljitu. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka sa korenom. Hemijski sastav.Tanin,sluz,smola,gorke materije,flavonski derivati. Primena.Protiv poremeenog mokrenja,zapaljenja beike i za leenje liajeva.

386

Bitola

Zeja soca - Oxalis acetosella

Narodna imena. Kisela detelina, uta detelina, zeji kiseljak i zeja detelina.

Botanike karakteristike. Zimzelene viegodinja biljka, visine 5-12 cm. Lie je u obliku trolista, cvetovi su veoma mali. Cveta krajem prolea. Stanite. Listopadne i etinarske ume. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi. Hemijski sastav. Sadri karotin, rutin, askorbinsku kiselinu, organske kiseline. Primena. Otklanja smetnje koje izaziva eludana kiselina. Pomae kod lakeg poremeaja varenja. Upotreblava se kod utice, upale bubrega, osipa na koi. Preporuuje se u poetnom stadijumu raka eluca i kod unutranjih i spoljnih kanceroznih rana i tumora kao i kod Parkinsonove bolesti.

387

Bitola

Nain upotrebe. aj: 1 velika kaika sveih listova popari se sa pola litre vode. Treba da odstoji kratko vreme. Svei sok: oprane listove iscediti u sokovniku.

388

Bitola

Zeji trn - Ononis spinosa

Narodna imena. Gladi, glade, gladinik, gladika, gladuka.

Botanike karakteristike. Zeji trn je viegodinja biljka koja raste kao korov sa veoma dugakim, jakim i ilavim korenjem. Stabljika je grmolika, vrsta i razgranata, sa trnovitim izdancima, a visoka je do 50cm. Listovi u vrnom delu stabljike su jednodelni, dok su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listi a. Cvetovi se nalaze na trnovitim izdancima u pazucima listova, leptirastog su oblika, grimiznocrvene boje. Stanite. Raste uz rubove uma, na suvim i mravim zemljitima livada, oranica i panjaka. Upotrebljivi delovi biljke. U prolee ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Koren sadri neotrovne glukozide ononin i onospin, tanine, skrob, smole, eterino ulje. Primena. Koren zejeg trna veoma je dobro sredstvo za izluivanje mokrae. Koristi u leenju vodene bolesti, posebno kod uklanjanja vode iz trbune upljine. Preporuuje se kod leenja upale bubrega, kamenaca i peska u bubrezima, upale mokrane beike i kamenaca u beici, kod gihta, reumatizma i hroninog reumatizma zglobova.

389

Bitola

Za iste namene koristi se i aj od nadzemnog dela biljke. Spolja se zeji trn koristi za pripremanje obloga za leenje rana. Nain upotrebe. aj od cveta: 3 kaike cveta na litru kljuale vode. Pije se triput dnevno po jedna oljica. aj od korena: 2 kaikice korena preliti vruom vodom i ostaviti poklopljeno pola sata. Piti po 2-3 oljice toplog nezaslaenog aja izmeu obroka.

390

Bitola

Zelenika - Ilex aquifolium

Botanike karakteristike.Zelenika je zimzeleni bun ili drvo, visine do 10 m. Listovi prosti, naizmenino postavljeni,koasti, nazubljeni, zupci se zavravaju trnovima.Cvetovi grupisani u titastim cvastima. Plod je okruglasta crvena i sjajna kotunica. Stanite: bukovo-jelove ume. Upotrebljivi delovi biljke.Listovi, bobice. Hemijski sastav.Gorka materija,ilicin,vosak,guma,ileksova kiselina. Primena.Lie je gorkog, oporog i neprijatnog ukusa. U staroj medicini je korieno protiv zapaljenja organa za disanje, protiv reumatizma,boginja. Bobice ove biljke jako drae organe za varenje.Tucakov navodi da je ova biljka otrov za srce i da je ne treba upotrebljavati za lek. .

391

Bitola

Zlatnica - Solidago virgaurea

Narodna imena. Zlatica, zlatna rutvica, elebi-grana, zlatna iba, tapika.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka. Stabljika, gusto obrasla zlatnoutim zvezdastim cvetovima, dostie visinu od 80 cm. Listovi jajasti ili elipsasti. Cvetovi se skupljaju od jula do oktobra. Stanite. Viegodinja biljka. Stabljika, gusto obrasla zlatnoutim zvezdastim cvetovima, dostie visinu od 80 cm. Listovi jajasti ili elipsasti. Cvetovi se skupljaju od jula do oktobra. Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, list, seme. Hemijski sastav. Sadri organske kiseline, terpenoide, saponine, fenolna jedinjenja, fenolkarbonske kiseline, flavonoide, polisaharide.

392

Bitola

Primena. Upotrebljava se kod crevnih oboljenja, kod krvarenja iz creva, bronhijalne astme, gihta, reumatizma, diareje. Ceni se kao lekovito sredstvo protiv oboljenja bubrega i mokrane beike. Deluje diuretino. Pozitivno utie na duevni (emocionalni) ivot oveka. Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna puna mala kaika zlatnice popari se sa etvrt litre vrele vode i ostavi da kratko odstoji.

393

Bitola

Zob Avena sativa

Narodna imena.Ovas,krupa,oves,ovaz,pitoma zob.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka.Stablo uspravno,visoko do 1,5 metra.Listovi dugi,obrasli dlakama.Cvast metlica.Plod srastao sa plevicom.

Stanite.Uzgaja se po njivama.

394

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke.Seme.

Hemijski sastav.Skrob,masno ulje,lecitin,fosfat,kalcium,vitamin C,jod,eer,provitamin D,vosak.

Primena.Od zrna pravi se aj protiv kalja i katara creva.Ovsena kaa stavlja se na ireve,lei i reumatizam.Ovsene pahuljice u savremenoj industriji,proizvode se kao koristan sastojak u de joj ishrani.

395

Bitola

Zova - Sambucus nigra

Narodna imena.Bazga,baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zovina, zovika.

Botanike karakteristike. Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmea, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradaviasta. Ve u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okruuje plutasta, bela i veoma lagana sr. Nasuprotni listovi nepravilno su perasti s jajastim, zailjenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati patitac, a boja im je bela do ukasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u poetku zelene, zatim crveno-smee i na kraju sjajnocme. Bobe su male i sone. Cvetovi su jakog i veoma ugodna mirisa, koji u

396

Bitola

suvom stanju postaju blai. Okus cvetova je gorkast i aromatian. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. Stanite.Raste na rubovima uma i osunanim umskim krevinama. na zaputenim mestima i u blizini naselja. Upotrebljivi delovi biljke. Mladi izboji i mladi listovi sabiru se u proljee, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja. Primena.aj od listova i mladica zove ili bazge koristi se za pospjeivanje izluivanja mokrae, nakupljene tekuine u telu, za leenje eerne bolesti kao i za ienje i poboljanje krvi. aj od cvetova bazge koristi se u leenju prehlade, bronhitisa, kalja, gripe, hripavca, poetne upale plua,kijavice, ospica, arlaha, tekog disanja, astme, kod poetne tuberkuloze i kod svih reumatinih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje aja kojim se odstranjuju potekoe kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i meura, lei vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Sok od sveih boba koristi se u leenju neuralgije trigerninusa (neurlagija linog ivca), za jaanje, za blago reguliranje stolice, ienje krvi, umirenje trbunih greva i crevnih kolika, za tek i poboljanje cirkulacije krvi.

397

Bitola

ablja trava Senectio vulgaris

Narodna imena.Draguica,draguac,goludravka.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka visine do 60 sm.Stabljika je uspravna i obrasla duguljastim listovima.Plod je jako sitan . Stanite.Raste kao korov po zaputenim mestima,starim manastirskim zidinama. Upotrebljivi delovi biljke.List kao i cela biljka u cvetu. Hemijski sastav.Vosak,tanin i sluz. Primena.Preporuuje se kod neuredne menstruacije,u obliku aja.Daje se i domaim ivotinjama kod crevnih parazita.

398

Bitola

abljak Ranunculus sceleratus (otrovan)

Narodna imena.Ljuti, abljak otrovni,slanovrat.

Botanike karakteristike.Raste na vlanoj podlozi do visine od 1 metra.Stabljika je visoko razgranata,sa mnogo cvetova jarko ute boje. Stanite.Raste na muljevitim obalama i na vlanim livadama. Upotrebljivi delovi biljke.Biljka je veoma otrovna kad je svea,dok je u osuenom stanju manje kodljiva. Primena.Vie se ne koristi kao lek ,iako sadri neke korisne sastojke.

399

Bitola

alfija - Salvia officinalis

Narodna imena. Kadulja, krina kadulja, ljekovita kadulja, kadunabeli diger, vrtni ajbel, goloper, avbej, ajbl, alvija, alfa, janovdene, kadilja, kaloper, kaluper, krastatica, ljekovita slavulja, nemaki kaloper, pelin, peruina, pitomi pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, lekovita slavulja, krstaica.

Botanike karakteristike. Viegodinja razgranata biljka iz familije usnatica. Visoka je 5090 cm. Stablo je delom odrvenelo i etvorouglasto na poprenom preseku. Listovi su srebrnozeleni, sitno naborani, uski, sa duga;kom peteljkom. Cvetovi su plavo-ljubiasti, ponekad ruiasto-beliasti. Cela biljka je vrlo aromatina i svojstvenog mirisa. Stanite. Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i mlade granice. Hemijski sastav. Sadri flavonoide, alkaloide, tanine, smole,etarsko ulje, organske kiseline, vitamine B, P i PP, terpene, fenolna jedinjenja.

400

Bitola

Primena. Koristi se kod probavnih smetnji, kod nedovoljnog luenja eludane kiseline, kod anoreksije, kod infekcija probavnih organa i zapaljenja sluzokoe. Poveava otpornost zidova krvnih sudova. Koristi se kod leenja dijabetesa. Smanjuje preterano znojenje. Spolja se koristi za ispiranje usta i za grgljanje kod upalnih infekcija, angine, kod leenja konih oteenja koja sporo zaceljuju. Nain upotrebe. aj: jedna mala kaika prelije se sa etvrt litre kljuale vode i ostavi da malo odstoji. Sire od alfije: boca se do grlia rastresito napuni cvetovima livadske alfije i prelije prirodnim siretom; nivo sireta treba da bude iznad nivoa biljke. Bocu 14 dana ostaviti na suncu ili na toplom mestu. Sedea kupka: dve pune pregrti listova stave se u hladnu vodu i ostave preko noi. Sledeeg dana sve se greje do kljuanja i dodaje vodi za kupanje.

401

Bitola

avornjak Delphinium consolida (otrovan)

Narodna imena.Samorotka,vid,granica,kokoti.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,razgranata,visoka do 60 sm.Listovi sitno izdeljeni.Cvetovi su u grozdastoj cvasti,plave boje.Semenje crne boje. Stanite.Raste u itu,naroito posle etve. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka i seme. Hemijski sastav.Alkaloid,masno ulje,heterozid. Primena.Cela biljka je otrovna,ne treba je nikako koristiti u narodnoj medicini.U naunoj medicini se koristi za spravljanje lekova.

402

Bitola

iva trava Erodium cicutarium

Narodna imena.Iglica,maak,crvene noice,apljina.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,visoka do 50 sm.Ima dugaak koren,razgranato stablo.Listovi su perasti i su u rozeti.Cvetovi su na kratkim drkama,sakupljeni u titu crvene boje.Plod je nalik na kljuni. Stanite.Na livadama,blizu ume. Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvatu. Hemijski sastav.Biljka nije dovoljno ispitana.Sadri amine pirokahetol. Primena.Izuzetno dobar hemostatik zaustavlja krvarenje.

403

Bitola

uta mrtva kopriva - Lamium galeobdolon

Narodna imena. Rainik.

Botanike karakteristike. Iz robustnog korena izbijaju stabljike visoke do 50 cm, a listovi su naspramno ukrteni, jajastog oblika i reckavi po obodu dok su cvetovi rasporeeni u prividnim prljenovima. Cveta u aprilu i maju, a u planinskim predelima i kasnije. Stanite.Raste u vlanim umama, u jarku pored puta, ispod bunova, plotova i ivica, na mestima gde ima uta, na vlanom zemljitu u hladu i svuda gde inae raste kopriva. Upotrebljivi delovi biljke. List i cvet. Hemijski sastav. Sadri hlorofil, karotenoide, tanine, vitamin C, pantotensku kiselinu.

404

Bitola

Primena. Pomae kod velikih tegoba povezanih s matericom, jajnicima i menstruacijom. Proiava krv, otklanja nesanicu izazvanu nervozom. Pomae kod slabog izluivanja mokrae, raznim bolestima mokranih puteva, tekim oboljenjima bubrega i vodenoj bolesti srca, kod poremeenog varenja, kod skrofuloze i osipa na koi. Nain upotrebe. aj: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre hladne vode i ostavi malo da odstoji. Oblozi: tri pune male kaike popariti sa pola litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. ajem natopljeni povez upotrebljava se kao topli oblog. Dodatak za sedeu kupku: upotrebiti celu biljku! ajna meavina: pomeati iste koliine ute mrtve koprive, ivanjskog cvea i zlatnice. Jednu kaiku meavine popariti sa etvrt litre vode.

405

Bitola

uta ovsenica Avena flavesscens

Narodna imena.uta zob,uti ovsinik,zobika,ovsika,ovsulja.

Botanike karakteristike.Pripada familiju trava.Visoka je od 30 do 80 sm.Stabljika uspravna,a cvetovi su ute boje. Stanite.Raste na livadama. Primena.Ubraja se u bolje trave za ishranu stoke.Nema medicinski znaaj.

406

Bitola

uti bagrem Colutea arborescens (otrovan)

Narodna imena.Zveak,pucalina, uta bagra.

Botanike karakteristike. To je unsko drvo visoko do 8 metra.Lie jajasto,zeleno.Cvetovi jarko uti nalik na zevalicu,grozdasti.Plod mahuna. Upotrebljivi delovi biljke.List i cvet. Hemijski sastav.Etarsko ulje,koluteinska kiselina. Primena.Pije se kao caj protiv zatvora.

407

Bitola

Narodni recepti

Trenutni nuni i tehnoloki npredk ovenstv nas sve vie vrju n narodne metode leenja bolesti, koje su se prenosile sa kolena na koleno. Narodne metode leenj postju sve populrnije i upotreb lekovitog bilj je sve rasprostraljenija, ak i u modernoj medicini. Ne postoji biljka koja je beskorisna, ve samo ljudsko neznanje o njenoj primeni. U ovoj rubrici, posveenoj narodnim sredstvima leenja bolesti, pokuli smo d prikupimo to vei broj recepata za leenje razliitih bolesti. Iskreno se nadamo da ete ovde pronai ono to traite. Imajte u vidu da je samoleenje, ukljuujui i narodnim sredstvima leenja, opasno, i obavezno se konsultujte sa Vaim lekarom.

408

Bitola

ALERGIJE

Alergija je poviena osetljivost organizma na uticaj nekih faktora sredine koji se nazivaju alergeni (hemijske materije, mikroorganizmi, prehrambeni proizvodi, polen nekih biljaka, i dr.). Ispoljavanje alergije je individualno. Simptomi alergijske reakcije mogu biti opti ili lokalizovani na organ ili organski sistem putem kog je alergen uao u telo (koa i sluznice, probavni ili disajni sistem). Simptomi alergijske reakcije znatno se razlikuju u brzini nastanka i intenzitetu. Nekad se simptomi razvijaju izrazito brzo pa mogu ugroziti ivot bolesnika (anafilaktiki ok). U alergijske bolesti najee se ubrajaju alergijske bolesti sistema za disanje (alergijska kijavica, astma, alergijski alveolitis), alergijski konjunktivitis, alergijske bolesti koe (urtikarija, atopijski i kontaktni dermatitis), probavne alergijske bolesti, alergijske reakcije na lekove, anafilaktike reakcije, naroito preosetljivost na otrove insekata. Recepti: Ocediti sok iz sveeg korena celera. Piti po 1-2 kaikice soka na dan, pola sata pre jela. Moe se pripremati i aj (2 kaike samlevenog korena ostaviti 2 sata u ai hladne vode, procediti. Piti po 1/3 ae 3 puta na dan pre jela. Koriste se kod koprivnjae. Koren maslaka i koren ika izgnjeiti u avanu i pomeati. Uzeti 2 kaike smese, preliti sa tri ae vode i ostaviti preko noi. Ujutru kuvati 10 minuta, ostaviti 10 minuta i procediti. Piti po pola ae pre jela i nou (5 puta na dan). Jednu kaiku ruse preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 4 sata. Piti po 1/4-1/2 ae ujutru i uvee. Deset grama cveta nevena preliti sa pola ae vrele vode, ostaviti 2 sata. Piti po 1 kaiku 2-3 puta na dan. Jednu kaiku cveta kamilice preliti aom vrele vode, ostaviti 20-30 minuta. Piti po 1 kaiku 2-4 puta nadan. Deset grama mente preliti sa pola ae vrele vode, ostaviti 20-30 minuta. Piti po jednu kaiku 3 puta na dan. 5 supenih ravnih kaika gorice, kantarion- 4 supene kaike, maslaak (koren)-3 supene kaike, preslica -2 supene kaike, kuukuruzna svila- 1 supena kaika, ipurak-plodovi isitnjeni-4 supene kaike. ipurak i koren maslaka samleti na maini za meso. Meavinu dobro izmeati. Jednu supenu kaiku ove meavine sipati u emajliranu posudu i preliti sa 1,5 aom hladne vode uvee i ostaviti preko noi. Ujutru staviti da se kuva, ali ne dopustiti da provri, skloniti, dobro umotati i ostaviti 4 sata da odstoji, zatim procediti. Popiti sadr inu jedne ae u toku dana, tj. piti po 1/3 ae tri puta dnevno pre jela. uvati u friideru. Alergija e poeti da prolazi. U poetku e biti tvrde otekline u nosu, zatim na podbratku, rukama, na gornjem delu nogu sa jakim svrabom. Premazivati te delove tela anestezirajuom tenou. Posle mesec dana poinje ozdravljenje. Treba se leiti 6 meseci i ne uzimati alkohol. Ova meavina je dobra i za decu kada kod njih kao da alergija odlazi unutra i ona postaju preosetljiva. Ovakva alergija se deava zbog poremeaja u razmeni materija zbog nepravilne ishrane. Jednu supenu kaiku suvih ili sveih cvetova koprive na jednu au vrele vode. Ostaviti da odstoji dobro pokrivena posuda pola sata, procediti. Piti po pola ae 4-5 puta dnevno ili po jednu au tri puta dnevno, toplo. Koristi se kod alergijskih osipa, koprivnjae, furunkuloze, ekcema, krofula kao dobro sredstvo za ienje krvi. 1 kaiicu dobro oprane trave vodene soivice na 50 ml 40 % alkohola. Ostaviti da odstoji sedam dana, procediti. Piti po 15-20 kapi u ae vode tri puta dnevno. Suvu vodenu soivicu isitniti u prah i pomeati ga sa medom u jednakom odnosu, uzimati po 1-2 g dva, tri puta dnevno. Koristi se kod vitiliga, kao desenzibilno sredstvo kod alergijskih bolesti, kod koprivnjae, anginoneurotskih otoka.

409

Bitola

Iscediti sok iz sveeg korena celera. Piti po 1-2 kaiice tri puta dnevno pola sata pre jela. Moe se uzimati i tinktura: dve supene kaike isitnjenog korena ostaviti da odstoji dva sata u ai hladne vode, procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno pre jela. Celer se koristi kod bolesti bubrega, kostobolje, alergijske koprivnja e, dermatitisa, kao i diuretik i blagi laksativ.

Polenska kijavica Polenska kijavica je uzrokovana alergijskom reakcijom i predstavlja zapaljenje sluzoko e koja oblae nos i grlo. Polensku kijavicu uglavnom izaziva polen trave, drvea ili korova, kao i plesan iz spoljanje sredine. Pre svega, javlja se u prolee kada je visoka koncentracija polena u vazduhu.Simptomi polenske kijavice se javljaju ubrzo nakon kontakta sa alergenom. To su: svrab u nosu, esto kijanje, zapuen nos i esta sekrecija iz nosa, nadraene, crvene i suzne oi, slivanje sekreta iz nosa u grlo. Ukoliko je dolo do teeg oblika zapaljenja sluzokoe nosa, usled hronine iritacije moe doi do krvavljenja iz nosa. Kod pojedinih osoba glavobolje su est pratilac alergijskih kijavica. Bolest poinje naglo, a tegobe obino traju nekoliko nedelja. Recepti: Poto kopriva pomae kod svake alergije, a kod senske (polenske) kijavice je takoe re o alergiji, za relativno kratko vreme moe da se izlei ako se pije aj od koprive, tri do etiri olje dnevno, a svakoj olji doda jedna mala kaika veden bitera. Kiica 5 delova, kantarion 4 dela, koren maslaka (istucan) 3 dela, rastavi 2 dela, kukuruzna svila 1 deo, kamilica 1 deo, plod ipurka (istucan) 4 dela. Sve dobro izmeati i 4 kaike ove smese preliti aom vode i natapati tokom noi. Ujutu staviti na vatru i dovesti do kljuanja (ne kuvati!). Drati utopljeno 4 sata i procediti. Piti po jednu au na dan, 3 puta, pre jela. Moe se napraviti odmah za 2-3 dana i uvati u hladnjaku. Za mesec dana poinje ozdravljenje. Treba se na ovaj nain leiti 6 meseci.

410

Bitola

BOLESTI BUBREGA I MOKRANIH KANALA

Kamen i pesak u mokranoj beici Kamen u mokranim organima moe biti razliite veliine, od zrna peska do kamena teine jednog kilograma. Takoe moe biti razliitog oblika, boje, vrstine i razliitog hemijskog sastava. Najee nastaje u bubrezima, ali moe da se pomeri i zaglavi u mokraovodima (urether), u beici ili u mokranom kanalu (urethra). Veliko kamenje u bubrezima esto izaziva jake kolike koji se prostiru sve do donjeg stomaka i polnih organa. Simptomi karakteristini za kamenje u beici su bolovi pri hodu, krv u mokrai, isprekidan mlaz mokrae ili peckanje za vreme mokrenja. Kamenje u mokranim organima nastaje usled prevelike koncentracije odreenih supstanci koje se kristaliu, a kristali se pretvaraju u grudvice. U 80 odsto sluajeva re je o naslagama iz kalcijuma i oksalata, ali kamenje moe da nastane i od mokrane kiseline, kalcijum-fosfata, cistina i drugih supstanci. Recepti: 50 g pirevine (podzemni deo), 50 g listova breze, 50 g listova medveeg groa, 40 g korena i plodova jeovine (Ruscus aculeatus), 20 g stabljike rastavia, 10 g stabljike majine duice. Trave jako usitniti i pomeati. U 2 litre prokljuale vode staviti 15 g meavine trava i kuvati poklopljeno 3 minute. Kad se aj ohladi, procediti ga u boce i dodati mu 1 kaiku sveeg limunovog soka. Popiti dnevno 2 litre aja umesto vode. Rastavi, medvee groe, smrekove bobice (samleveno) i list umske jagode - po 2 kaike; suve ljuske od mahuna - 3 kaike, preica jedna kaika na 2 litre vode dok se ne ukuva na polovinu. Od tog aja piti po jednu oljicu triput dnevno pre jela. Dve kaike kotica od divljih treanja istue se u avanu i stavi u decilitar 96% alkohola. Boca se dobro zaepi i ostavi 10 dana da stoji. Od tog leka uzima se jedanput dnevno 6-10 kapi razreeno sa malo vode. Jednu kaiku semena od dinje istui u avanu i kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. To piti vie puta dnevno. Uzeti 3 kaike smilja (cvet), preliti sa pola litre vrele vodei ostaviti poklopljeno 8-10 sati. Ocediti, piti u 3 navrata. aku lanenog semena preliti sa pola litre vrele vode. To piti svaka dva sata po 1 decilitar. Svaki dan pravi se sve i aj.

Kamen u bubregu Kamen u bubregu nefrolitijaza, je bolest stvaranja kamena, kamenca ili peska u bubre noj karlici, aicama i parenhimu bubrega. Mukarci ee obolevalu od ena. Veliku ulogu igra naslee, a najvaniji uzroci su zastoj mokrae i infekcija. Stvaranju kamenca u bubregu doprinose alkalna reakcija mokrae, hiperkalcemija (izluivanje kalcijuma putem mokrae), oligurija (smanjeno izluivanje mokrae) i prisustvo jezgra kristalizacije (uromukoid nastao od soli ili belanevine oko koga e da naraste kamen). Kod bolesnika sa adenomom parotidnih lezda se esto javljaju bubreni kamenci obostrano. Dugotrajno leanje, iz bilo kog razloga, poveava sklonost ka stvaranju kamenaca. Kamen sadri matriks, jedan kompleks mukoproteina, a od minerala kalcijum, magnezijum, oksalate, fosfate, mokranu kiselinu i cistin. (izvor: www.zdravstveniportal.com) Recepti: 40 g stabljike kilavice, 40 g listova medveeg groa, 40 g korena zejeg tma, 30 g stucanog ploda ipurka, 30 g listova breze, 30 g listova i cvetova hajduke trave, 20 g koprive. Trave jako usitniti i smeati. U 2 litre vode preko

411

Bitola

noi namoiti 15 g meavine trava. Ujutro staviti na tihu vatru i kad prokuva drati na vatri 1 minutu. Ohladiti poklopljeno, procediti u boce i dodati svei limunov sok (iz 1 limuna). aj piti umesto vode. Dnevno popiti najrnanje 1,5 lit5ra. Osim toga, za vrijeme jela 3 puta dnevno popiti po 1/2 dcl slabijeg aja pripremljenog od korena i stabljike jeovine (bodljikave veprovine - Ruscus aculeatus). 60 g listova breze, 60 g pirevine (podzemni deo), 40 g stabljike preslice, 40 g samlevenog ploda ipurka, 20 g stabljike timijana. aj se priprema i uzima kao u prezhodnoj recepturi. Po 50 g rusomae i kukuruzne svile. Tri kaike toga prelije se sa jednom litrom vrele vode i poklopi; 2 sata posle pije se umesto vode. Uzeti po 20 g hajduke trave (list), breze (list), medveeg groa, kukuruzne svile i peteljke od vianja. 3 kaike te meavine preliti sa 5 decilitara vrele vode i ostaviti poklopljeno preko noi, zatim piti umesto vode. Jedan kg suvih kotica od dinje staviti u 5 litara vode i kuvati dok se ne ukuva do 3 litre. Kad se smla i, ocedi se i prelije u boce. Od tog leka pije se triput dnevno po jedan decilitar. Terapija traje sve do potpunog izle enja. Cvet trnjine -jednu kaiku staviti u pola litre kljualog belog zdravog vina i ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije dvaput dnevno po aica. U pola litre vode stavi se 30-35 zrna suvog ploda od ljoskavca i kuva 4-5 minuta, zatim se uz kraj poreta ostavi poklopljeno da stoji 10-15 minuta, ali da ne kuva. Nakon toga se ocedi i pije po aica vie puta dnevno. 2 kaike ploda ipka (divlje rue), prelije se sa litrom kljuale vode i pusti poklopljeno da stoji 8-10 sati. Nakon to se ocedi, doda se 4 kaike pravoga meda i sok od pola limuna i pije triput dnevno po oljicu pre jela. Gavez (koren) 60 g, lazarkinja, kleka - po 10 g, dobriica, kopriva - po 20 g, list divlje kruke 30 g. Sve dobro promeati i od te meavine 8 kaika staviti u litru vode i pustiti da preko noi stoji. Ujutro staviti na poret da provri i odmah skinuti, ostaviti poklopljeno 10 minuta. Tada ocediti. Pije se ujutro i uve e po pola litre. U litru dobrog belog vina stavi se 3 kaike brljana i 3 kaike bojeg drvca i ostavi da stoji 2-5 sati. Nakon toga se ocedi i doda 400 g maslinovog ulja. Pije se tri puta dnevno pola sata pre jela po aica. Pre upotrebe treba bocu dobro protresti. Samelje se laneno seme i dnevno uzima po kaika s a mlekom ili vodom. Oblozi lanenog sjemena stavljaju se spolja na bolno mesto. Kamence u bubrezima uklanja sok od crne rotkve (arapke) koju treba naribati i pustiti da stoji 2-3 sata. Nakon toga sok se vrsto iscedi i pije triput dnevno po pola decilitra. Pije se 20-30 dana. Kamenci koji se stvaraju u bubrezima, unoj kesici ili u beici, najsigurnije se odstranjuju (ako nije gnojna upala) sa Herminimum monorehis (biljka raste u umama Slovenije). Svee nabrana, izrezana kao rezanci, stavi se u maslinovo ulje u odnosu 1 : 10 i ostavi 3 meseca izloeno na suncu, a 3 u umereno toploj prostoriji. Nakon toga lek je gotov. Uzima se po kaiku svako jutro natate. Kako je neugodnog ukusa kapne se nekoliko kapi limunovog soka u kaiku pre nego to lek progutamo. Uvee izvadimo iz boce nekoliko rezanaca hermelike, dobro provaemo i progutamo. Ako eludac ne podnosi ukus hermelike, tada se moe ista skuvati u obliku aja i po elji zasladiti eerom i toplo piti. Esenciju od koprive, koja se upotrebljava u homeopatiji i koju najtoplije preporu ujem, treba uzimati razblaenu. Moe da se kupi u apotekama, specijalizovanim prodavnicama i drogerijama, i uz nju su prilo ena potrebna uputstva. Sedee kupke od rastavia, uz istovremeno pijenje aja od ove lekovite biljke, pomau da veoma brzo nestanu pesak iz mokrane beike i bubrega i kamen iz bubrega. U starim knjigama moe se nai da se kamen iz bubrega takoe brzo i pouzdano izbacuje pomou zdravca (Geranium species), mirisne ljubiice i medveeg groa ( uva, medvetka, vuja jabuka).Neki ljudi ne podnose medvee groe zbog toga to ono sadri mnogo tanina. U ovakvim sluajevima dolazi do povraanja, munine i gubljenja apetita. Tada se umesto medveeg groa mogu upotrebiti listovi od slatke kruke koji ga kod kamena u bubregu potpuno mogu zameniti.

412

Bitola

Petrovac je veoma pogodan za aj protiv peska i kamena u bubregu, a i protiv kamena u ui. U narodu ga ne zovu uzalud "lekom za sve" i "kraljem svih lekovitih biljaka". Odlino pomae meavina od po 20 g petrovca, zejeg trna, rusomae i lista breze. aj treba, razume se, samo popariti i ostaviti da odstoji jedan minut. Mokrenje krvi Hematurija predstavlja prisustvo krvi (eritrocita) u mokrai. U odnosu na broj eritrocita u urinu postoje mikro i makroeritrociturija (makroskopska hematurija). Uzroci hematurije su brojni. Moe da se javi kod nebubrenih oboljenja: hematoloka (hemofilija, trombocitopenija, srpasta anemija, talasemija); kardiovaskularna (dekompenzacija srca, tromboembolijska bolest); gastroenteroloka (ciroza jetre, holestazna kolika, apendicitis, peritonitis); toksoalergijske reakcije. Hematurije bubrenog porekla su uzrokovane: uroenim ili steenim anomalijama bubrega, uroenim ili steenim oboljenjima krvnih sudova bubrega, kalkulozom bubrega i mokranih puteva, primarnim glomerulonefritisom i sekundarnim glomerulopatijama, zapaljenjem mokranih puteva, neoplazmama bubraga i mokranih puteva. (izvor: www.stetoskop.info) Recepti: Jedna kaikica lia medveeg groa stavi se u 200-300 g vode i kuva 4-5 minuta. Pije se gutljajima vie puta dnevno po jedna oljica. Jo je efikasnije ako se uzima u obliku praka ujutro i uvee po pola kaiice. U pola litre vina stavi se 4 kaike usitnjene hajduke trave i kuva 5 minuta, nakon toga ostavi poklopljeno nekoliko minuta po strani. Tada se procedi i pije triput dnevno po jedna olja. Gornji aj koristi i kod utice i vodene bolesti. List breze, petoprste, koprive - po 2 kaike; cela biljka peruna (koren i list), zeji trn (koren) jedna kaika. Dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. To piti vie puta dnevno. Rastavi, plod ipka (divlja rua), medvee groe, nana, kukuruzna svila - u podjednakim delovima dobro promeati. Jednu kaiku te meavine preliti sa 2 decilitra kljuale vode. To piti vie puta dnevno. List divlje kruke, enske bokvice, zejeg trna - po jednu kaiku, koprive (cela biljka) - 3 kaike. Sve dobro promeati. Od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode. To piti vie puta dnevno. Moe se piti i hladno. Medveeg groe, koren gaveza - po 3 kaike, kukuruzna svila, vodopija - po 2 kaike. Dobro promeati. Jednu kaiku te meavine preliti sa 2 decilitra kljuale vode. To piti vie puta dnevno. Uzeti po 20 g srenjaka, hajduke trave, kamilice, plunjaka i tratinice. 4 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode i ostaviti poklopljeno 4 sata. Procediti i piti po 1 kaiku svaka 2 sata. Izmeati po 20 g troskota i koprive (list) i po 30 g borovnice i korena vodene paprike. Uzeti 3 ka ike, kuvati 10 minuta u pola litre vode, tri sata nakon toga ocediti i piti 3 puta po jednu olju pre jela.

Mokrenje u snu Nono mokrenje (Enuresis nocturna) je nehotino mokrenje u krevet za vreme sna, kod djece iznad navrene pete godine ivota. Moe se produiti i do kolskog doba, ali to je krajnja granica da se neto uini. Ako kontrola mokrenja nije nikada uspostavljena, govorimo o primarnoj enurezi, a ako dete po ne ponovo mokriti u krevet nakon suvog perioda od est meseci radi se o sekundarnoj enurezi, koja obino nastaje uslijed nekog stresa. Recepti: Ljupine od jaja dobro se operu, osue i u avanu dobro istuku u fini prah. Taj prah daje se bolesniku na vrku noa svako jutro natate. To se ponavlja tako dugo dok bolesnik ne ozdravi. Rastavi, divizma cvijet, kantarion - po jednu kaiku; medvee groe, hajduka trava - po 2 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti s a 2 decilitra kljuale vode. Pije se triput po jedna olja.

413

Bitola

Svake veeri pre spavanja uzeti pola kaiice praka od petrovca. To vredi i kod nepovoljnog mokrenja kod ena. Uzima se due vrijeme. Uzme se sok od pola kg limuna u koji se stave ljuske od pet jaja, prethodno dobro opranih. Kad se ljuske u limunovom soku rastope, dobro se promea i nalije u jednu bocu. Od tog leka uzima se triput dnevno po jedna oljica u obliku limunade. Mora se vodom razrediti. Deca koja mokre u snu u postelju treba da piju aj od jema ili prosa svake veeri pre spavanja po jednu olju. Jedna kaika prosa na 300 g vode, kuvati 2-3 minute. 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raenog brana, pomea se i doda malo vode i meda da se dobije testo, napravi 5 kolaia i ispee. U toku 20-30 dana uvee pojesti po 1 kolai.

Slabost mokrane beike Inkontinencija je nemogunost kontrolisanja mokrenja, a obuhvata smetnje od povremenog "beanja" mokrae do kompletne nemogunosti zadravanja mokrae. Najei uzroci inkontinencije su: infekcije mokranog trakta, ograniena pokretnost, mentalna konfuzija, nuspojave nekih lekova ( diuretici, antikolinergici, antidepresivi), poveani unos tenosti, psiholoki uzroci. Ako imate iznenadnu potrebu za mokrenjem koju ne moete da kontroliete, tada se kod vas verovatno radi o urinarnoj urgentnoj inkontinenciji. Za ovaj poremeaj okrivljuje se laka infekcija mokranih kanala. Ako samo malo gubite kontrolu, i to onda kada kaljete, kijate, smejete se ili kada podiete teret, tada imate stres inkontinenciju. Ova inkontinencija je prouzrokovana slabljenjem miia karlinog dna koji podupiru mokranu beiku i zatvaraju uretru. Ti miii se mogu povrediti tokom poroaja, prerastegnuti usled preterane gojaznosti, ili promeniti procesom starenja. Inkontinencija moe biti prouzrokovana nekim neurolokim poremeajem ili boleu, kao to je Alchajmerova. Simptomi i znaci: nevoljno mokrenje, male koliine mokrae izlaze na pritisak, kod kijanja i kaljanja. Recepti: U ovom sluaju pomau, pre svega, sedee kupke od hajduke trave i preslice - 100 g zelja za jednu kupku. Uz to, dnevno treba piti etiri olje poparenog aja od virka i na mesto gde se nalazi beika utrljavati esenciju od rusomae, koja spolja oivljava miie. Ovde moete proitati kako se spravlja ova esencija. Preporuuje se da istovremeno primenite i sedee kupke od rusomae. I ovde se za jednu kupku uzima 100 g lekovite biljke. Jedinstveno dejstvo imaju i sedee kupke sa kuhinjskom solju. U vodu umerene toplote stavi se puna aka kuhinjske soli i kupka ponavlja svake veeri sve dotle dok beika ne ojaa.

Upala beike Upala beike (Cistitis) je najee bakterijska infekcija beike. Cistitis poinje naglo, a ukljuuje dizuriju (bolno mokrenje), uestalo mokrenje malih koliina mokrae (polakisuriju), urgenciju mokrenja (neodlonu potrebu za mokrenjem) i ponekad bolove iznad pubine kosti. Cistitis nastaje kada se normalno sterilan donji deo urinarnog trakta (mokrana cev ili uretra i beika) inficira bakterijama, uz posledinu upalu. Preko 90% sluajeva cistitisa uzrokovano je Escherichiom coli. Bakterije koje dospeju u beiku obino se uklanjaju tokom mokrenja. Meutim, ako bakterije ostanu u beici, lako i brzo se razmnoavaju to dovodi do infekcije. Cistitis je esta bolest. Najei je kod polno aktivnih ena u dobu od 20 do 50 godina, ali se moe pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojica. ene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje krae uretre, i zbog relativno kratkog razmaka izmeu otvora uretre i anusa. Cistitis je redak kod mukaraca sa anatomski normalnim urinarnim traktom. Kod starijih osoba rizik od razvoja cistitisa je veliki. Recepti:

414

Bitola

60 g stabljike rastavia, 60 g stucanoga ploda ipurka, 50 g listova i cvetova hajduke trave, 20 g hrastovih listova, 10 g stabljike majine duice. Trave jako usitniti i pomeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 10 g meavine trava i kuvati poklopljeno 1,5 minuta. Ohladiti poklopljeno i procediti u bocu, jako za epiti i drati na hladnom i tamnom mestu. Piti svakih 1/2 sata po 1/2 dcl aja. Osim toga, za vreme leenja 3 puta dnevno pre jela piti 1/2 dcl beloga ne suvie jakog vina u kome je kuvan beli luk. Taj se napitak priprema tako da se 250 g neoguljenih enjeva beloga luka kuva u 1 litri dobrog beloga vina 30 minuta (poklopljeno i na tihoj vatri). Kad se ohladi, napitak procediti u tamnu bocu, jako zaepiti i drati na sobnoj ternperaturi. Rakijom lozovaom potrebno je jako masirati slabine i podruje ispod pupka, jako utrljati da rakija ispari i, na kraju, previti lanenom ili pamunom krpom. Hranu pripremati na biljnom ulju. Koristiti to vie povra i voa. Hranu jesti svjee pripremljenu. Zabranjeno je uzimati: konzervirane preraevine, jako slano jelo, masnou ivotinjskog porekla, alkoholna pia i hladne napitke. List breze, list medveeg groa, kukuruzna svila, slatki koren, koren pirike - od svakog po 20 g. Jedna kaika gornje meavine prelije se sa 250 g kljuale vode i ostavi 10 minuta poklopljeno da stoji. Nakon toga se ocedi i pije triput dnevno po jedna oljica posle jela. Po 50 g korena belog sleza, brezovog lista, lista medvetke, alfije i rastavia. Uzeti 4 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, pokriti, 2-3 sata iza toga odliti, piti 4-5 puta dnevno po jednu au. Pomeati po jednu kaiku peruna (stucanog ploda), komoraa i kima. Preliti sa 5 decilitara vrele vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, zatim piti u 3 navrata pre jela.

Upala bubrega i gnoj u bubregu Akutna upala bubrega je infekcija gornjeg dela urinarnog trakta, koja najee nastaje prodorom bakterija iz mokrane beike putem mokraovoda u bubreg. Ukoliko se ne pone na vreme sa leenjem, upala bubrega moe prouzrokovati nepopravljiva oteenja bubrega ili se infekcija moe proiriti krvotokom uzrokovajui po ivot opasno stanje sepsu. Mokrani sistem se sastoji od bubrega, mokraovoda (uretera), mokrane beike i mokrane cevi (uretre). Infekciju bubrega najee izaziva gram-negativna bakterija Escherichia coli koja, inae, poreklom iz debelog creva ulazi kroz mokranu cev u mokranu beiku i tu se poinje razmnoavati i iriti. Staphylococcus saprophyticus je drugi najei uzronik. Ostale vrste su Klebsiella, Proteus mirabilis, Ureaplasma urealyticum iEnterococci. Infekcija bubrega moe nastati i putem krvi, ali u reim sluajevima.Simptomi bolesti su: bolovi u slabinama ili leima, jaka abdominalna bol (povremena), temperatura - iznad 38 stupnjeva Celzijusa, u trajanju od preko 2 dana, drhtavica, topla koa, zaarenost ili crvenilo koe, vlana koa (dijaforeza - izraeno znojenje), povraanje, munina, malaksalost, bolovi u celom telu, mokrenje, bolno poveana uestalost mokrenja, tjeranje na ee mokrenje, potreba mokrenja nou (nokturija) urin zamuen ili nenormalne boje, krv u urinu, neugodan ili jak miris urina, promene svesti ili konfuzija. Recepti: U ovim sluajevima, uz primenu sedeih kupki od kukuruzne svile, svee ubrane zeje soce, ute i bele mrtve koprive i rastavia treba piti i mleko sa troskotom (3-4 olje dnevno) koje ima izvanredno dejstvo. Troskot - na jednu olju puna mala kaika - preliti vrelim mlekom i piti toplo, u gutljajima. Ljuske mahune, zobena slama, lie bele breze - po 30 g. Peteljka trenje, koren peruna, lazarkinja - po 10 g. Preslica i zova (srednja kora, spoljanja se ostrue) po 20 g. Gornja se koliina dobro promea. Od ove meavine jedna se kaika uvee stavi u 300 g vode da preko noi stoji. Ujutro dodati 1-2 kaike meda, staviti na poret. im zavri, odmah skinuti i ostaviti poklopljeno da stoji 10 minuta. Zatim se ocedi, doda soka od limuna i pije vi e puta dnevno po kaikica. Preporuuje se to vie groa i lubenica. Kupina, beli slez, anelika, pirika i zova - od svakog uzeti koren - po 30 g. Gornja se koliina stavi u 2 litre belog vina i ostavi 810 sati da odstoji. Nakon toga se kuva tako dugo dok se ne ukuva na tri etvrtine litre i ostavi jo 13 sata po klopljeno da se pari. Tad se ocedi. Pije se triput dnevno po oljicu. U pola litre kvalitetnog ruma stavi se 2-3 kaike ploda trnjine (Prunus spinosa). Ve nakon 24 sata moe se uzeti svako jutro, natate pola do jedne aice. To je izvanredan lek i za bolesti beike.

415

Bitola

Plod alfije, plod divlje rue (ipak), preslica, kleka, enska bokvica u jednakom odnosu. Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 200-300 g kljuale vode i ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Pije se dvaput dnevno -ujutro natate i uvee pre spavanja. Pelin, alfija, kiica, majina duica, smrekova vrika, rastavi, zovin list uzima se sve u jednakim delovima. To se dobro promea i od te meavine stavi se 4-5 kaika u litru vode, kuva 4-5 minuta i ostavi poklopljeno jo nekoliko minuta. Nakon toga se ocedi i pije nezaslaeno vie puta dnevno po malu oljicu. Uvee pre spavanja treba popiti pola litre. Kura traje due vremena. Rastavi, breza (list) po 40 g i 20 g imele. Uzeti 3 kaike i kuvati 10 minuta u pola litre vode, ostaviti preko noi i u pet navrata popiti. 2-3 kaike breze (lia) preliti sa 2 decilitra vrele vode, ostaviti 15 minuta, zatim procediti. Tome dodati na vrh noa sodu bikarbonu. Piti 2-3 puta na dan. 40 g svile od kukuruza , 40 g stabljike preslice, 40 g stabljike rusomae, 40 g listova nane pitome, 40 g listova i cvetova gospine trave (Hypericum perforatum), 40 g stabljike timijana, 40 g stucane kleke, 20 g listova celera, 20 g listova bokvice muke. Trave jako usitniti i smeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 10 g meavine i kuvati poklopljeno 1,5 minuta. Kad se aj ohladi, procedi se u tamnu bocu, zaepi i dri na tamnom mestu. Pije se 3 puta dnevno po 1 dcl prije jela i izmeu obroka, svakih 2 sata po 1/2 dcl. Posle napitaka koji se uzimaju pre jela, poje sti 1 kaiku rafinisanog maslinovog ulja, a posle drugih napitaka uzima se jedna kaika meda sa nekoliko kapi isceenog limunovog soka. Maslinovo ulje moe se uzimati pomeano sa hranom. Bolesnici koji ujedno boluju od eeme bolesti med zamenjuju narandinim sokorn. Hranu pripremati iskljuivo na biljnom ulju i sa vrlo malo soli, ili bez soli, jako raskuvanu hranu, orbastu i sa to vie zeleni. Bolesnik treba da ivi u prozranoj sobi sa ujednaenom temperaturom. Ujutro i uvee mlakom meavinom maslinovog ulja i rakije lozovae namazati lea, slabine, podruje bubrega i ispod stomaka. Posle toga se toplo obui i leati u toploj prostoriji. Preporuuju se lagane etnje na istom vazduhu. Za vreme leenja bolesti zabranjeno je: meso i mesne preraevine, slano jelo, alkohol i vee koliine poslastica, crna kafa, cigarete, fiziki rad. aj za tei oblik bolesti: 40 g koprive, 40 g stucane kleke, 40 g svile od kukuruza, 40 g stabljike preslice, 30 g stabljike timijana, 30 g stabljike majine duice, 30 g stabljike nane divlje, 30 g korena beloga sleza, 30 g listova peruna, 20 g stabljike kilavice. Pripremanje aja, nain upotrebe i sva druga uputstva isti su kao i kod lakeg oblika akutne upale bubrega, stim to se u ovom sluaju uzima lagani aj od meavine jednakih koliina majine duice i glogovog cveta. Ne uzimati suvie tenosti. aj kod hronine upale bubrega: 50 g pirevine (podzemni deo), 50 g stabljike rastavia, 40 g listova i cvetova hajduke trave, 40 g istucanih bobica kleke, 30 g istucanog ploda ipurka, 30 g stabljike timijana, 30 g stabljike majine duice, 30 g listova bokvice muke, 30 g lanenog semena, 30 g listova gaveza, 20 g korena valerijane. Priprema se isto kao i prethodni aj. Piti hladan aj sa malo limunovog soka. Ujutru i uvee mlakom rakijom lozovaom namazati lea, krsta i slabine. Posle toga, lanenu ili pamunu krpu natopiti maslinovim uljem i obloiti rakijom namazana mesta, umotati suvom lanenom ili pamunom krpom.

Zastoj mokrae Retencija (zastoj) mokrae je pojava kada bolesnik ne moe uopte da mokri ili se nedovoljno izmokrava. Moe biti inkompletna (nepotpuna) i kompletna (potpuna). Mokraa koja ostaje u beici posle mokrenja zove se reziduum ili rezidualna mokraa. Uzroci retencije su: mehaniki (suenje uretre, povreda uretre, jai otok kod akutnih zapalenja uretre, strana tela ili kamen uretre, akutne promene na prostati, hipertrofija prostate, tumori u karlici kod ena) i dinamiki (povrede kime sa lezijom centra za mokrenje, oboljenja kimene modine, akutna oboljenja mozga i kod akutnih tekih obolenja). Recepti: List peruna, koren peruna, koren zejeg trna, plod kleke, slatki koren po - 20 g. Sve dobro promeati i od te meavine 1 kaiku preliti sa 250 g kljuale vode i hladno piti.

416

Bitola

Ako se mokraa zaustavi i ne moe se mokriti, uzme se 50 g lia i korena od celera u jednakim delovima i stavi u litru belog vina i pusti da kuva 1-2 minute. Treba presaviti istu belu krpu, nakvasiti u vrue vino i poloiti na mali trbuh, zatim previti s nepropusnim platnom da se zadri toplota. To se svake veeri ponavlja do potpunog ozdravljenja. Samelje se koren peruna na maini za mlevenje mesa i istisne 10-15 kapi soka na kocku eera. Uzima se triput dnevno. Isti lek vredi i kod vode u bubrezima i zapaljenja mokranih kanala, poveane prostate i kamenca u bubrezima. Skuva se 2 kaike rastavia na pola litre vina i pije nezaslaeno vie puta dnevno po jednu oljicu. Uzeti po 25 g nane (list), peruna, zubae (Cynodon dactylon) (ile) i krkavine (kore). 3 kaike smese preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti i ostaviti celu no. Piti umesto vode. Uzeti po 20 g anisa, peruna, celera, mrkve i kima. 3 kaike pomeanih i zdrobljenih plodova preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 3 sata, zatim piti u 3 navrata nakon jela.

417

Bitola

BOLESTI ENDOKRINOG SISTEMA

Guavost Struma (guavost) oznaava svako poveanje titaste lezde koje moe da se dokae kliniki. U uem smislu termin struma odnosi se na poveanje titaste lezde bez poremeaja njene funkcionalne aktivnosti. Osnovni uzrok nastanka endemske strume je nedostatak joda u ishrani. Sporadinu strumu moe da izazove vie faktora kao to su strumogene supstance iz povra, uroeni enzimski defekti u biosintezi tireoidnih hormona i cirkuliui imunoglobulini koji stimuliu deobu tireocita. Bolesnici sa strumom obino nemaju subjektivne tegobe. Samo ukoliko je struma velika moe da izazove simptome i znake zbog kompresije traheje ili ezofagusa (jednjak). Recepti: Bilo da je izrasla spolja, bilo iznutra, gua e nestati ako se grlo ee ispira grgotanjem ekstraktom ustupnika (trave od apa, Scrophularia nodosa) ili ivanjskog cvea. Ustupnik (travu od apa) moete nai na obali potoka, u umskim jarugama i na vlanom tlu ispod bunova. Biljka ima neugledne crvenosmee cvetove i tamnozelene duguljaste iljaste listove, iji je miris otar, slian mirisu listova zove; na taj nain se - po mirisu - ne moe pobrkati sa drugom biljkom. Dok se od ustupnika skuplja samo list koji se upotrebljava za grgotanje a ne i za aj koji se pije, od svih delova ivanjskog cvea pravi se aj koji, osim to slui za grgotanje, moe i da se pije. Gornju koru starog hrasta ili mlaeg drveta ostrugati, usitniti i 6 kaika staviti u pola litre vode. Kuvati 15-20 minuta. Pekir nakvasiti u toj tenosti i staviti na guu. Preko toga oviti topao al i lei u krevet. Treba piti aj od kadulje po nekoliko puta dnevno. Guu pod vratom lei praziluk (njegova sredina). Izree se na sitno, pomea sa morskom soli i cvetom od ljiljana. Taj lek treba priviti na guu svako veer pre spavanja.

Oboljenje limfnih lezda Najee bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem. Zapaljenja limfnih sudova i lezda (lymphangitis i lymphadenitis) su najee posledica povreda i zapajenja koe, naroito izazvanih stafilokokama i streptokokama. Regionalna limfna lezdi je uveana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Pod limfedemom se podrazumeva otok ekstremiteta, koji je uzrokovan poremeenim oticanjem limfe. Razlikujemo primarni i sekundarni limfedem. Prvi je kongenitalnog porekla, a drugi posledica razli itih poremeaja. U sekundarnom limfedemu oticanje limfe je oteano zbog postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije, opstrukcije limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i drugih poreme aja. Recepti: Majoranom iz poslednje etve, do grlia napuniti bocu i usuti maslinovo ulje. Ostaviti da na suncu ili blizu tednjaka odstoji deset dana. Obolele lezde mazati ovim uljem od majorana, mau od nevena ili uljem od kantariona. Oprati i na dasci oklagijom izgnjeiti svee listove uskolisne ili irokolisne bokvice i velikog podbela, svee ivanjsko cvee ili svee stabljike i listove nevena. Listovi moraju da se izgnjee dok su vlani, zbog toga to voda pomae da se iz njih izvue sok. Kaa od listova navedenih biljaka stavlja se naizmenino na obolele limfne lezde. Sam bolesnik e najbolje odrediti koja kaa mu vie prija. Ukoliko je operacija ve izvrena, pored svee biljne kae, etiri sata dnevno moe da se koristi i oblog sa veden biterom, eventualno da usledi i masaa njime. Takoe su preporuljivi parni oblozi od rastavia, po dva sata, u krevetu. Dnevno, u gutljajima, obavezno piti litru i po do dve litre aja od meavine koja sadri 300 g nevena, 100 g rastavia, 100 g hajduke trave i 100 g koprive na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku. Kada postoji zloudno oboljenje limfnih lezda, veoma esto dolazi do pojave tvrdih otoka na rukama i nogama, do tzv. elefantijaze. Ruke i noge naglo poinju da otiu, postaju tvrde I neosetljive, a bolesnik ima oseaj da mu oboleli udovi o trupu vise kao da su od drveta. U ovakvom sluaju mogu

418

Bitola

se staviti opisani oblozi od biljne kae, i to poev od limfnih lezda. Oblozima sa biljnom kaom pokrivaju se i otekla mesta. Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meje ape. I kupke od crnog sleza, koji uvee treba potopiti u hladnu vodu, doprinose da se bolesnik osea bolje. Zahvaljujui kupkama, otoci na rukama i nogama se postepeno povlae. Uspeh obeava i mazanje ovih tvrdih oteklina sveim sokom od zeje soce.

Oboljenje limfnih lezda Najee bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem. Zapaljenja limfnih sudova i lezda (lymphangitis i lymphadenitis) su najee posledica povreda i zapajenja koe, naroito izazvanih stafilokokama i streptokokama. Regionalna limfna lezdi je uveana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Pod limfedemom se podrazumeva otok ekstremiteta, koji je uzrokovan poremeenim oticanjem limfe. Razlikujemo primarni i sekundarni limfedem. Prvi je kongenitalnog porekla, a drugi posledica razli itih poremeaja. U sekundarnom limfedemu oticanje limfe je oteano zbog postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije, opstrukcije limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i drugih poreme aja. Recepti: Majoranom iz poslednje etve, do grlia napuniti bocu i usuti maslinovo ulje. Ostaviti da na suncu ili blizu tednjaka odstoji deset dana. Obolele lezde mazati ovim uljem od majorana, mau od nevena ili uljem od kantariona. Oprati i na dasci oklagijom izgnjeiti svee listove uskolisne ili irokolisne bokvice i velikog podbela, svee ivanjsko cvee ili svee stabljike i listove nevena. Listovi moraju da se izgnjee dok su vlani, zbog toga to voda pomae da se iz njih izvue sok. Kaa od listova navedenih biljaka stavlja se naizmenino na obolele limfne lezde. Sam bolesnik e najbolje odrediti koja kaa mu vie prija. Ukoliko je operacija ve izvrena, pored svee biljne kae, etiri sata dnevno moe da se koristi i oblog sa veden biterom, eventualno da usledi i masaa njime. Takoe su preporuljivi parni oblozi od rastavia, po dva sata, u krevetu. Dnevno, u gutljajima, obavezno piti litru i po do dve litre aja od meavine koja sadri 300 g nevena, 100 g rastavia, 100 g hajduke trave i 100 g koprive na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku. Kada postoji zloudno oboljenje limfnih lezda, veoma esto dolazi do pojave tvrdih otoka na rukama i nogama, do tzv. elefantijaze. Ruke i noge naglo poinju da otiu, postaju tvrde I neosetljive, a bolesnik ima oseaj da mu oboleli udovi o trupu vise kao da su od drveta. U ovakvom sluaju mogu se staviti opisani oblozi od biljne kae, i to poev od limfnih lezda. Oblozima sa biljnom kaom pokrivaju se i otekla mesta. Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meje ape. I kupke od crnog sleza, koji uvee treba potopiti u hladnu vodu, doprinose da se bolesnik osea bolje. Zahvaljujui kupkama, otoci na rukama i nogama se postepeno povlae. Uspeh obeava i mazanje ovih tvrdih oteklina sveim sokom od zeje soce.

BOLESTI KOE

Akne Akne (lat: Acne vulgaris) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) obolenje koe, uzrokovano promenama u pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u koi i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridruene lojne lezde). Uobiajeno je da se akne nazivaju bubuljice. Ovo stanje obino nastaje tokom puberteta, i naroito je zastupljeno u populaciji zapadnih zemalja, to se objanjava veom genetskom predisponiranou. Akne su pojavni oblik preteranog odziva lojnih lezdi na uobiajene nivoe mukog hormona testosterona. Kod veine ljudi ovaj prenaglaen odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povla e, bilo delimino bilo privremeno. Meutim, ne postoji nain pomou koga se moe pouzdano predvideti koliko dugo vremena e one opstati, i kod nekih osoba one se zadravaju decenijama, i opstaju u tridesetim i etrdesetim godinama ivota, pa ponekad i kasnije. Akne pogaaju veliki procenat populacije u nekom od ivotnih razdoblja.

419

Bitola

Recepti: Treba izbegavati jako zainjena i osoljena jela, kisele salate i napitke. Salate treba zainiti kiselom pavlakom. Protiv akni treba piti, u gutljajima, litru aja od koprive dnevno, rasporeenog na ceo dan. Spoljna upotreba: ujutro i uvee se na vlano lice nanese melem od rena i sireta i ostavi da deluje deset minuta. Naribani ren se stavi u bocu i prelije vinskim ili vonim siretom; ono treba da prekrije ren. Ostavi se 10 dana na sobnoj temperaturi. Poto se melem upotrebljava direktno iz boce a da se sire prethodno ne odlije, trebalo bi ga stavljati u iskuvanu plastinu bocu s rupiastim poklopcem. Ren uzima ljutinu od sireta, a sire je uzima od rena. Dobija se blaga siretna esencija koju mogu da podnesu svi tipovi koe lica. Crveni vetar Crveni vetar ili erizipel je akutno infektivno obolenje koje se kliniki manifestuje lokalizovanim, otro ogranienim crvenilom, otokom koe i simptomima opte infekcije. Uzronik ove bolesti je bakterija Streptococcus beta haemolythicus grupe A, koja uzrokuje i druge sline bolesti. Mnogo ree se kao uzronici mogu pojaviti i streptokoke iz grupe C, D ili G, dok kod novoroenadi uzronik erizipela moe biti i bakterija iz grupe B. Rezervoar infekcije je osoba obolela od neke vrste streptokokne infekcije, koja se naj ee prenosi neposrednim kontaktom sa inficiranom osobom. Oboljenje nije zarazno (kontagiozno), a javlja se sporadi no i to uglavnom u hladnijem vremenskom periodu kada ima vie drugih streptokoknih oboljenja. Inkubacija traje od nekoliko sati do 3-4 dana. Bolest poinje naglo sa simptomima opteg infektivnog sindroma: skok temperature (38-40C), jeza, groznica, glavobolja, malaksalost i povraanje. Lokalni znaci se javljaju nakon 12-24 asa. Prvo se javlja zatezanje koe i lak svrab na delu zahvaenog podruja. Sledeeg dana se javlja crvenilo koje je otro ogranieno prema zdravoj koi. Ono se brzo iri i izdie, zbog otoka koji je elastian. Zbog nagomilavanja eksudata moe doi do raslojavanja delova koe sa stvaranjem vezikula i plikova koji su ispunjeni seroznim ili krvavim sadr ajem. Nakon 5-7 dana od poetka bolesti (kada su simptomi najizraeniji), dolazi do postepenog stiavanja. Opti znaci infekcije nestaju, a promene na koi se povlae istim redosledom kojim su i nastajale. Crvenilo bledi od centra ka ivicama, a istovremeno se smanjuje otok, bol i zategnutost koe koja poinje da se peruta. Recepti: Oprati svee listove podbela, oklagijom ih izgnjeiti na dasci i dobijenom kaom obloiti zapaljena mesta napadnuta crvenim vetrom. Od listova moe da se pripremi i ekstrakt (listovi se isitne, popare vrelom vodom i kratko vreme ostave da odstoje) koji se, kada se ohladi, upotrebljava za oblog. Isto tako su delotvorni i listovi kelja i kupusa, koji se operu i izgnjee oklagijom. Lee svaku upalu kod crvenog vetra. Veoma blago ali povoljno deluju i listovi uvarkue. Oni se iscede u sokovniku i sokom se mau zapaljena mesta ili se nekoliko listova presee po duini i, sa sonom stranom nagore, stave na tanjir. Sok koji iscuri iz listova utrlja se u zapaljene povrine zahvaene crvenim vetrom. Za unutranju upotrebu, ujutro, pola sata pre doruka, treba piti po olju toplog aja od razgona (veronike), a rasporeeno na ceo dan, u gutljajima, tri do etiri olje aja od koprive, i to sve dotle dok se lekarskom kontrolom ne utvrdi da je bolest popustila. Sveu koru od zovinog drveta (spoljanja kora se ostrue) - 8 kaika na litru vode - kuvati 8 minuta i na bolna mesta stavljati obloge od uvarka. Pleva od sena (trinje) i list podbela dobro se popare i stave kao oblog na bolna mesta. Cvet kamilice dobro se popari, stavi u jednu platnenu vreicu i privee na bolno mesto. Divizma, list i cvet, stavi se u jednu istu malu vreicu. To se dobro ugreje nad poretom i stavi na bolno mesto. Zbog odranja stalne toplote potrebno je imati dve vreice: dok se jedna nalazi na bolnom mestu, druga se greje.

Oboljenja koe Ako je re o zatvorenom zloudnom oboljenju koe, kou treba tokom dana ee mazati narandastoutim sokom rosopasa (ruse). Onima koji nemaju mogunost da iz bate ili iz prirode donesu svee listove i stabljike ruse, predlaem da ovu biljku posade u saksiju. Ukoliko je rana ve otvorena i iz nje se lui sekret neprijatnog mirisa,

420

Bitola

treba je naizmenino ispirati ili kupati mlakim ekstraktom od rastavia i ajem od crnog sleza dobijenim hladnim potapanjem. Ivice rane najpre se namau sokom od ruse, a kada je koa upije, mau od nevena. Listovi uskolisne ili irokolisne bokvice, oprani i izgnjeeni u kau, stavljaju se direktno na ranu. Ukoliko zbog zatezanja ili pritiska na ranu bolesnik ne bi odmah mogao da podnese ovu kau, treba je otkloniti; napraviti novu i ponovo je staviti. Ovo ponavljati sve dotle dok kod bolesnika ne nastane oseaj prijatnosti. I preko noi mogu da se stave oblozi sa ekstraktom od rastavia i crnog sleza. Za ienje krvi treba piti aj od meavine istih delova koprive, razgona, nevena i hajduke trave. Na etvrt litre vode uzme se puna mala kaika ajne meavine. Ova se popari i kratko ostavi da odstoji. Posle operativnog otklanjanja mladea ili tvrdih voria na koi, mogu da se stvore zagnojene rane i one koje su stalno vlane a koje su zloudnog karaktera. U ovom sluaju sprovodi se ista terapija kao kod navedenih otvorenih rana u truljenju, iz kojih se lui smrdljiv sekret. Ako se one pojave po celom telu, treba primeniti potpune kupke od rastavia i crnog sleza. Bolesnika preko noi umotati u arav koji je prethodno obloen kaom od sveih listova uskolisne ili irokolisne bokvice. Sve je vie zloudnih oboljenja koe sa ogranienim tamnim mrljama nalik na kraste; dobri rezultati se postiu sveim sokom od ivanjskog cvea kojim se ove rane mau vie puta dnevno. Male boce napunjene sokom ivanjaskog cvea mogu se uvati u friideru.

Opekotine Opekotina (combustio) je vrsta hipertermike povrede koja moe nastati dejstvom elektrine struje, hemikalija, suve toplote, vrele tenosti i gasa, zraenja ili trenja. Opekotina moe biti razliite veliine, u zavisnosti od zahvaene povrine tela, razliite teine, u zavisnosti od stepena oteenja tkiva sa razliitim komplikacijama. Oteenja miia, kosti, krvnih sudova i unutranjih organa, nastaju kod dubokih opekotina (u odnosu na povrinu tela) i praena su jakim bolom zbog povreda ivaca. Zavisno o stepenu oteenja opekotine mogu biti praene brojnim potencijalno smrtonosnim komplikacijama, ukljuujui ok, infekcije, poremeaj metabolizma elektrolita i poremeaj disanja (kod udahnutih vrelih gasova i para). Brojna fizika oteenja na povrini tela, kao komplikacija opekotina, mogu izazvati ozbiljne psiholoke i emocionalne probleme kod opeene osobe zbog oiljaka i deformacija. Zavisno od dubine oteenja opekotine delimo na: opekotine prvog stepena, opekotine drugoga stepena, i opekotine treeg stepena. Recepti: Sirovi krmpir naribati i staviti na opekotinu kao oblog. Dobro je opekotinu mazati lanenim uljem - pomou vate ili peruke. Na istu belu krpu obilno namazati pravi pelinji med i time oviti opeena mesta. Oblog treba menjati svaka tri sata. Kupusni list dobro rastui, sok iscediti i pomeati s a belanetom od jajeta. Time preko dana ee mazati opekotinu. Opekotinu od vrele vode i vatre sigurno lei oblog s liem od nevena. Kad se domaica opee na poretu, neka nad vruim poretom dri ruke. Za kratko vreme bolovi e popustiti. Mehuri nee izbiti poto e preko opekotine nastati zatitna koica. Najbolji su oblozi od hladnog mleka. Tada nee nastati mehuri. 100 g cveta i lista lipe prelije se sa 1 litrom vrele vode, poklopi, ostavi 3 sata ocedi i upotrebi. Opekotine se lee meavinom jednakih delova lanenog ulja i krene vode. Muka se dok meavina ne pobeli i tom meavinom mazati opekotine. Stavljati obloge od vina koje nije kiselo. Prethodno ga treba malo smlaiti, jer ako nije hladno, manje boli. Oblog se dri pola sata. Zatim se uzme 100 g maslinovog ulja i komadi voska (veliine kao tri kocke eera). Kuva se tako dugo dok se vosak ne rastopi i pomea sa uljem. Kad se ohladi, tom mau mau se opekotine i oparena mjesta. Jednom dnevno se previje, ali svaki put se ponovo stavljaju oblozi od vina na pola sata. Vino mora biti mlako. Vino spreava gnojenje.

421

Bitola

Svei ovekov urin je odlino sredstvo protiv opekotina. Kvasiti opekotine urinom, praviti tampone nakva ene urinom i ne dozvoliti da se opekotina osui. Kod jakih opekotina izvoditi ovu proceduru nekoliko dana. Oistiti sve krompir, izrendati, staviti na gazu, a onda na povreeno mesto. im se kompres zagreje, promeniti ga. Jednu kaiku ulja, dve kaike pavlake, jedno umance sve dobro izmeati i dobro namazati opekotinu i previti. Previjanje izvoditi 1 dnevno. 1 deo sveih cvetova kantariona ostaviti da odstoji 21 dan u dva dela ulja, biljnog, zatim iscediti i procediti. Dobijeno ulje se sa uspehom koristi u leenju opekotina, ak i kada je povreeno 2/3 povrine tela. Na oteena ppovreena mesta stavljaju se kompresi od ulja. 100 g nesoljenog, kravljeg maslaca dobro promeati sa dva svea jajeta i tom smesom premazati povreena mesta. Kada se mast osui zameniti novom. Ova mast lei ak velike opekotine. Koristi se sve sok od aloje kojom se natapaju tamponi i kvase rane. Odvar od kore hrasta se koristi za ispiranje i kvaenje rana. Za leenje opekotina koristi se mast od nevena jedan deo tinkture na dva dela vazelina. Svei listovi od kupusa koriste se za previjanje. Na opekotine se stavlja kaiica od sveih listova ika. Izrendana argarepa stavlja se na opekotine. Svei isitnjeni listovi ivovlaka stavljaju se na opekotine.

Otvorene gnojne rane Otvorene gnojne rane brzo e zarasti ako rane posipamo s a ugljem lipovog drveta kojeg smo prethodno pretvorili u prah i prosejali. Nakon toga se rana povee istom belom prokuvanom krpom ili gazom. Za nekoliko dana na rani e nastati debela kora (suva krasta) koja e jako svrbeti. Mora se paziti da nou ranu ne udarimo ili ogrebemo. Za mjesec dana rana e zaceliti.

Psorijaza Postoji vie tipova ove neprijatne bolesti: tzv. crvena psorijaza, koja se ispoljava jarkocrvenim ograni enim mrljama na koi, zatim jedan drugi tip kod kojeg je koa pokrivena ljuspama nalik na riblje krljuti, i trei, koji se odlikuje ispucalom, tvrdom i debelom koom ije se pukotine uvee produbljuju, pucaju i kod bolesnika izazivaju velike muke. Uz to ide i veoma jak svrab koji predstavlja dodatno optereenje za svakog bolesnika. Sa koe dnevno otpada ogroman broj ljuspi, one se osipaju pri svakom pokretu. Ovakva bolest moe da se lei samo dijetom i lekovitim biljkama koje proiavaju krv pa tako organizam oslobaaju raznih otrova. Ovo oboljenje nastaje usled poremeene funkcije jetre. To znai da se uz upotrebu lekovitih biljaka mora sprovesti i stroga dijeta: treba izbegavati suhomesnate proizvode (osim dijetalne kobasice), dimljeno i svinjsko meso i orbe spravljene od njih, sve kiseline kao to su sire, ira, vino, limun, pomoranda, grejpfrut, jagodasto voe i sokovi od njega, crna ribizla. Poto sirova jabuka, kafa, okolada, kakao i med stvaraju kiselinu koju obolela jetra ne podnosi, i njih treba izbegavati. Nadalje, ne treba jesti ni konzerviranu i dimljenu ribu, meso iz konzervi, mahunasto povre kao to su graak, pasulj i soivo, ni piti alkohol bilo koje vrste. Dozvoljen su mleko i mleni proizvodi - salate treba zainiti kiselom pavlakom - nemasno meso kao to je teletina, ivinsko meso i kuvana govedina, divlja, svea ili zamrznuta riba, lako povre i kompot od jabuke, kao zamena za svee voe. Kompot treba jesti svakoga dana.

422

Bitola

Recepti: ajna meavina: 10 g hrastove kore, 30 g rosopasa, 30 g vrbove kore, 50 g koprive, 40 g suru ice, 30 g razgona, 20 g dimnjae, 30 g nevena, 20 g ljuske oraha i 20 g hajduke trave. Biljke se dobro pomeaju. Puna mala kaika popari se oljom vode i ostavi da deluje tri minuta. Po mogunosti, biljke koristiti u sveem stanju. Ova aj piti, u gutljajima, tokom celog dana, ukupno 1,5-2 litre. Organizam odmah prihvati i preradi svaki gutljaj. Ko u svakodnevno dvaput mazati mau od svinjskog sala. Ako je re o psorijazi sa krastavim ljuspama kojih ima po celom telu, napraviti mast od soka sveeg, dobro opranog rosopasa, dobijenog ceenjem biljke u sokovniku, i svinjske masti od sala, u odnosu 5 g soka od rosopasa prema 50 g masti. Ovu mast uvati u friideru. Za spravljanje masti moe se upotrebiti i svee isceeni sok od crnog sleza. Uz sve to, preporuuju se kupke sa dodatkom ekstrakta od zdravca. Svrab se moe ublaiti a bolest leiti i potpunim kupkama od crnog sleza i rastavia (pomeati iste koliine biljaka i preko noi ih potopiti u hladnu vodu - 200 g zelja za jednu kupku - 20 minuta kupanja, srce izvan vode). - Sve navedeno pomae i kod neurodermitisa. Moe se spreiti dalji razvoj bolesti ako se gornja bolesna koa polako, oprezno, ostrue i skine do zdrave i namae arnikovom tinkturom. Ujedno treba piti aj od meavine: ikovog lia, ruzmarina, vodopije, koprive (cela biljka sa korenom), hmelja, gospine trave - od svakog po 15 grama na litru i po vode kuva se 6-8 minuta. Pije se vie puta dnevno po jedna oljica, a kura traje 3-6 meseci. Obolele delove tela navlaiti i ispirati ajem od meavine trava: 40 g listova gaveza, 30 g listova utog ruzmarina, 20 g plodova crnog trna (suvih ili sveih), 10 g preice. Trave jako usitniti i izmeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 20 g meavine trava i kuvati poklopljeno 5 minuta. Kad se aj ohladi, procediti ga u bocu. Nakon to su se ovlaila i ispirala obolela mesta, osuiti i namazati melemom koji se priprema od sledeih sastojaka: 4 dcl domaeg maslinovog ulja, 4 kaike netopljenog mladoga masla iz kiselog mleka, 4 kaike pavlake sa slatkog mleka, 20 g cvetova i listova obinog ruzmarina, 20 g cvetova i listova lavande, 20 g kore od zovinog drveta, 10 g listova muke i enske bokvice (jednakih koliina). Sastojke staviti u dublju posudu i lagano meati na tihoj vatri dok se maslo i pavlaka rastope. Zatim dodati 2 dcl kantarion ulja i dalje meati 40 minuta, pazei da temperatura meavine ne bude vea od 70C. Meati svee istesanim drvetom gloga ili cmog trna. Vru melem procediti i staviti u staklenku. Kad se ohladi, zaepiti i drati zaepljeno.

Rane i uboji Ako na uboj, koji je od udarca pocrneo, stavimo sve sitno iseckani crni luk obilno natopljen finim uljem, za kratko vreme uboj e proi. List brljana dobro se oisti i namoi u vodu u koju smo stavili troprocentnu bornu kiselinu. Listovi treba u vodi da stoje 2-3 sata. Nakon toga stavljaju se na rane i istom belom prokuvanom krpom ili zavojem zavije. Na svjee rane koje krvare treba izgnjeiti aku hajduke trave i priviti na ranu. Krv e ubrzo prestati i rana zaceliti. Vrlo dobro sredstvo protiv modrica i rana je arnika koja se upotrebljava u obliku tinkture. Cela biljka sa cve em stavlja se u alkohol gde stoji deset dana. Zatim se ocedi i ostavi da se u sluaju potrebe nae. 20 g arnike, 50 g glicerina, 60 g vode. Ovaj se lek koristi kao oblog za rane. Ako su rane gnojne i dugotrajne, onda se 100 g ranjenika (Stachys officinalis) skuva u l itri belog vina i od toga stavljaju oblozi na rane, pa i kad su one otvorene od proirenih vena. Prethodno ranu treba namazati ribljim uljem. Petrovac ini istu uslugu kao ranjenik i upotrebljava se na isti nain. Neven, kantarion, cvet zove - u podjednakim delovi ma dobro promeati i od te meavine 4 kaike preliti litrom kljuale vode i jedan sat ostaviti da stoji. Na ranu stavljati oblog, istom prokuvanom belom krpom i isto tako istom i suvom sve previti. Obloge menjati svaka 2-3 sata. Kopriva, cela biljka sa korenom - 4 kaike, kuvati 5 minuta u litri vode. Ostaviti jedan sat da stoji. Na ranu stavljati oblog, istom prokuvanom belom krpom i isto tako istom i suvom sve previti. Obloge menjati svaka 2-3 sata.

423

Bitola

Jaglac: koren, cvet i list - 5 kaika na litru vode kuvati 5 minuta. Vrlo je dobar lek kao oblog na rane i uboje. Ranu iz koje raste divlje meso treba svake veeri posuti mlevenim eerom. To se ponavlja sve dok rana ne zaceli. Na stare rane koje ne zaceljuju stavlja se u prah samleven pelin. To se ponavlja sve dok rane ne zacele. Muka bokvica (svea) dobro se opere i stavi u ulje da se natapa 24 sata. Nakon toga je izvadimo iz ulja, ranu dobro (vatom natopljenom u ulju) obriemo i zavijemo bokvicom. Zavoj se menja dvaput dnevno: ujutro i uvee. Slatku pavlaku (kajmak) pustimo da stoji u erpi dok se ne uhvati plesan ravo-zelene boje. Ta plesan se pokupi u posudu i tiho na umjerenoj vatri (vatra ne sme biti jaka jer lako zagori), kuva se dugo dok masa ne postane zlatnocrvena. Kad se ohladi, posuda se zatvori pergament papirom ili celofanom. To je odlian lek za rane i kraste.

Rane iz kojih tee gnoj Zovinog lista (nabranog u prolee) staviti jednu aku na pola litre vinskog sira i kuvati 4-6 minuta. Time se oblae rana. Rane treba posipati sa prakom agave i istom belom krpom ili gazom zavezati. Ponavlja se sve do ozdravljenja.

Rane koje trunu i ne zarauju Rane treba posipati sa prakom srenjaka (Polygonum bistorta), ak i one rane od raka.

Ranice po itavom telu i na pojedinim mestima Prema povrini ranica treba pripremiti masu od nesoljene svinjske masti ili od goveeg jestivog loja i finog peninog brana. Sve se zajedno pomea na pei i ispri kao gusta zaprka. Tada se doda malo mleka i pusti da provri. Tu smesu podebelo namazati na istu krpu i priviti preko noi na ranjava mesta. To se ponavlja nekoliko veeri dok ranice ne prou.

Svrab Svrab, (lat. pruritus), je subjektivna patoloka pojava na koi i sluzokoi koja prati neke kone i druge bolesti, a manifestuje se neprijatnim senzacijama koje izazivaju elju (refleks), za eanje ili grebanje. Svrab ne treba meati sa drugim subjektivnim oseajima kao to su gmizanje, parestezija, peckanje i bol. Svrab u ustima je izuzetno redak i tada je obino lokalizovan na tvrdom nepcu, a provocira ga dodir jezika. Koni ili neuropatski svrab potie iz koe i periferni je ili pruritoceptivni oblik svrabea, a moe biti izazvan raznim uzronicima koji mogu biti mehaniki, hemijski, toplotni i elektrini. Neuropatski svrab moe da potie iz bilo koje take du aferentnog puta, kao rezultat oteenja nervnog sistema. Moe biti izazvan bolestima ili poremeajem funkcija centralnog nervnog ili perifernog nervnog sistema. Psihogeni svrab je takoe povezan za neke simptome psihijatrijskih poremeaja kao to su taktilne halucinacije, parazitalne iluzije ili opsesivno-kompulzivni poremeaji (povezani sa neurotinim eanjem- grebanjem). Svrab je neprijatan oseaj koji najee izaziva eanje ili grebanje, nakon koga mogu nastati posledice u vidu ogrebotina (lat. exscoriatio), koje se naknadno mogu zagaditi. Pojava sekundarnog zapaljenja izazvanog infekcijom ogrebotina, jo vie pojaava svrab a time i eanje. Na taj nain nastaje zaaran krug koji se esto teko moe prekinuti.

424

Bitola

Recepti: Bolesna mesta mazati uljem u kome se natapao ruzmarin. Nakon jednog sata ta ista mesta namazati pravim pelinjim medom. To se ponavlja nekoliko dana. Zovin list - dve kaike, potonjak (Lythrum salicaria)- 3 kaike, staviti u litru kljuale vode i ostaviti po strani pola sata. Tim ajem ispirati bolesna mesta po nekoliko puta dnevno. Svrab na polnom organu ili na drugom mestu po telu treba spirati svake veeri slanom vodom kojoj se doda isto toliko sira. Uz to dnevno piti aj od hajduke trave i potonjaka u jednakim delovima. U tri litre vode stavi se kg bijelog pasulja. Kad se pasulj dobro raskuva, ocedi se. Tom vodom peru se bolesni delovi tela. Ve nakon nekoliko pranja primetie se vidljiv uspeh. Svrab i ugu sigurno lei ovaj lek: uzme se 5 kaika sumpora u prahu i pet kaika gaenog ili negaenog krea. Na to se nalije litra vode i kuva 10-15 minuta. Treba paziti da se kuva na tihoj vatri jer lako pokipi. Nakon toga ostaviti da se ohladi. Kada se kre i sumpor slegnu na dno posude, ista voda se odlije u posebnu posudu. Voda je u meuvremenu postala ukasta. Kre i sumpor se baci. Tom vodom mae se itavo telo 2-3 puta dnevno i to tri dana. Nakon tri dana bolesnik je sasvim zdrav. 20 g cvetova i listova majine duice, 20 g cvjetova i listova gloga, 20 g listova masline, 20 g listova matinjaka, 20 g ive trave (bez ila),10 g listova rumarina. Trave jako usitniti i smeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 5 g meavine trava i kuvati poklopljeno 1/2 minute na laganoj vatri. Hladan aj procediti i po elji zasladiti medom. Umesto meda, moe se dodati malo sveeg limunovog ili narandinog soka, to je i korisnije. Piti 3 puta dnevno pre i posle jela po 1 dcl, a preostalu koliinu od 4 dcl popiti izmeu obroka u toku dana.

Upala zanoktice, krti i oteeni nokti Zanoktica je upalni proces na korenu nokta, a nastaje pucanjem uskog oro nelog dela koe koji pokriva koren nokta. Zanoktice nastaju zbog toga to nokat raste mnogo bre nego koica oko nokta, zbog ega dolazi do njenog razvlaenja i pucanja i stvaranja ranica. Koica oko nokta ubrzo natekne i jako se zacrveni, uz jake bolove propraene pucanjem. Ako se upala blagovremeno ne lei, ona se iri pod sam nokat, to jo vie pojaava bolove. Osim toga, zanoktice se mogu inficirati, a tada nastaje gnojna upala koja moe dovesti do gubitka nokta. Najei uzrok nastanka zanoktica je suva koa. Meutim, zanoktice mogu prouzrokovati i razne kemikalije, kao npr. agresivna sredstva za ienje, pa ak i nedostatak nekih vitamina i minerala u organizmu, a najee kalcijuma i gvoa. Recepti: Kod upale zanoktice 50 g crnog sleza preko noi ostaviti u hladnoj vodi; ova voda se (ugrejana), pre spavanja koristi za kupke ruku ili nogu, u trajanju od 20 minuta. Ako se uva na hladnom, moe da se upotrebi jo dva do tri puta. Zapaljeni koren nokta namae se mau od nevena i preko toga stavi oblog od vedske granice. (2) Krte ili oteene nokte treba mazati sokom od crnog luka ili ljutia; crni luk prepoloviti i njime ee trljati nokte. On se moe i iscediti. S uspehom se upotrebljava i sok od ljutia, koji raste na rubovima uma i livada. Otvoriti debelu stabljiku okruglog preseka i njenim sokom ee mazati nokte. Jednim mazanjem ne moe se nita postii, ono mora da se ponavlja kroz dui period.

irevi po telu To je akutna upala lojnih i znojnih konih lezda kojuizazivaju bakterije. Uglavnom su to gnojni bacili to ulaze kroz kone pore i stvaraju pupane vorie, a kasnije sve vee i tvre vorove. Oni se nalaze duboko u koi, a zbog svoje napetosti stvaraju velike bolove. Posle nekoliko dana nastaje gnojno omekanje ira, zapoinje u sreditu a

425

Bitola

dopire do povrine koe. Uokolo ira sve je crveno, vrue i nateeno. Nekad upala prodire u dublje slojeve i uzrokuje gnojenja. I eema bolest esto izaziva ireve. Recepti: Po 3 kaike koprive i orahovog lia i 2 kaike preslice dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti s tri decilitra kljuale vode i piti triput dnevno po olju. Dobro je na ir stavljati obloge od kuvanog lanenog semena. Pokojni Vasa Pelagi je tvrdio da ivu ranu iz koje stalno tee gnoj sigurno lei ovaj lek: 50 g lista kukute treba u istom loncu kuvati 10-15 minuta. Rana se tom vodom ispira dva puta dnevno. Kuvano li e svaljati u kolai, s a jedne strane namazati medom, priviti namazanu stranu na ranu i ostaviti da stoji do drugog pranja. Onda staviti novo. To se ponavlja 6 dana. Lie, nakon to se skine s rane, treba spaliti. Na ireve je dobro stavljati sitno izrezan crni luk i ranu zaviti istom prokuvanom krpom ili istom gazom. Ispei luk, rasei na polovine i unutranjom stranom staviti na ir, previti. Menjati svakih 4-5 sati. Doprinosi brzom sazrevanju ireva. Stavljati nekoliko puta dnevno na ireve svei, izrendani krompir, preliti. Menjati svaka tri sata. Ubrati list aloje, odrezati kraj, razrezati ga uzdu ili isitniti i staviti na bolno mesto, previti. Dobro izvlai gnoj i ubrzava sazrevanje. Uzeti laneno ili maslinovo ulje i pomeati po pola sa sokom od aloje. Natopiti gazu dobijenom tenou i staviti na bolno mesto, previti. Menjati 1 dnevno. Ovo je dobro baktericidno sredstvo. 10 g travnatog dela i korena maslaka na au vode. Ostaviti da odstoji 3 sata. Piti po 1 kaiku 1 dnevno kao sredstvo za ienje krvi i poboljanje razmene materija. 1 supena kaika suvih cvetova koprive na au vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti pola ae 3-4 puta dnevno kod gnojnih ireva i ekcema kao sredstvo za ienje krvi.

BOLESTI MIIA, KOSTIJU I ZGLOBOVA

Artroza, artritis i koksartroza Artritis je upala zgloba. Upaljeni zglob je oteen, bolan, topao, neretko pokriven crvenom koom, a obilno mu je naruena funkcija. Uzroci upale zgloba razliiti su i brojni. Pojam monoartritis oznaava upalu samo jednog zgloba, pojam oligoartritis upalu nekoliko zglobova (obino 2-5), a poliartritis upalu vie zglobova.

426

Bitola

Artroza je bolna i oteana pokretljivost zglobova. Degenerativna bolest zglobova koja uzrokuje propadanje hrskavica zglobova i degenerativne promene na zglobovima. Koksartroza je artroza kuka. Recepti: Uputstva koja slede vae i za upalu, deformaciju i istroenost zglobova. Ova oboljenja su izleiva - bolovi polako prestaju, ak se i deformacije postepeno povlae u roku od jedne ili dve godine. Ujutro, pola sata pre doruka, i uvee, pola sata pre veere, treba popiti olju aja od poparenog (pola minunta) rastavia, u toku dana etiri olje aja od koprive, takoe kratko poparenog. Od ove etiri olje triput dnevno se oduzme po pola olje i uspe velika kaika veden bitera. Ova koliina se rasporedi tako da se pije pre i posle svakog obroka. Gde god da se pojave bolovi, u kolenu ili u nekom drugom zglobu, pomoi e oblog sa veden biterom, koji se tokom etiri sata dri na bolnom mestu. Ne sme se zaboraviti mazanje koe svinjskom mau ili mau od nevena pre i puderisanje posle stavljanja obloga, kako ne bi dolo do pojave svraba. Bolovi se mogu ublaiti i listovima kelja ili obinog kupusa, ugrejanim peglom, ako se stave na bolni zglob i poveu toplom maramom. Bolovi e biti podnoljiviji i ako se esencija gaveza utrlja u zglob. Kod upale zglobova treba primeniti vrui (parni) oblog od rastavia. Pored listova kelja i kupusa najtoplije se preporuuju oblozi, pre svega, od listova herakleuma (Heracleum sphondilium), koji je u narodu poznat i kao meja apa, poponac ili popanjak. Veoma je preporuljivo jednom meseno primeniti sedeu kupku od rastavia; 100 g zelja se preko noi dri potopljeno u hladnoj vodi; sledeeg dana se voda ugreje, a kupanje treba da traje dvadeset minuta. Voda jo dvaput moe da se sipa na zelje, ugreje i upotrebi za jo dve sedee kupke. Hajduka trava i list ika po 4 kaike; rusomaa, kalj - po 2 kaike. To sve pomeati. Od te meavine 2 kaike kuvati 5 minuta u 3 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 15-20 minuta. Tada ocediti, dodati sok od pove eg limuna (obavezno) zasladiti po elji medom i piti svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Jednu kaiku ovsa kuvati 2-3 minute u dva decilitra vode, ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu olju. U isto vreme stavljaju se na bolna mesta vrui oblozi od kuvanog ovsa - svaka 4 sata. Divlji se kesten istue kladivom na istoj daski. Litrenu staklenku napunimo time do polovine, onda nalijemo do vrha 96 postotnog jakog alkohola. Tako pripremljenu bocu dobro zatvorimo pergament-papirom i ostavimo da stoji etiri nedelje. Nakon tog vremena procedimo i tom tenou masiramo bolna mesta, triput dnevno toliko dugo dok bolest potpuno ne prestane. Treba svaki dan bolna mesta masirati smrekovom smolom dok bolest sasvim ne prestane.

Atrofija miia Atrofija miia ili redukcija miine mase moe biti primarna (miogena) koja je prouzrokovana oboljenjem miinog vlakna, neurogena koja je posledica oteenja ivca ili atrofija usled imobilizacije kod leenja preloma. Recepti: Kod atrofije miia dokazala se kao delotvorna sledea primena lekovitih biljaka: opranu sveu rusomau isei nasitno, staviti u bocu i preliti 40%-nom rakijom od ita, ili vonom rakijom, te ostaviti 10 dana na suncu ili blizu grejnog tela. Posle 10 dana esencijom napuniti manju bocu i doliti alkohola koliko nedostaje da bi boca bila puna. Ovom biljnom esencijom se dnevno tri puta trljaju oboleli miii. Za unutranju upotrebu, piti etiri olje aja od virka, u gutljajima, rasporeeno na ceo dan; po mogunosti, upotrebiti svee ubrane biljke. Bolesti nogu Ko pati od bolesti nogu i teko hoda, neka svake veer i pre spavanja 15 minuta pere noge u vodi u kojoj se kuvao matinjak. Kupka treba da je to toplija. Nakon kupanja noge zaviti u tople krpe i odmah u krevet.

427

Bitola

U jednu poveu posudu stave se 2-3 pregrti sitno iseckane zobene slame. Na slamu se nalije toliko vrele vode da se bez tekoe noge mogu drati u vodi. Ako je voda previe topla prieka se da se voda do potrebne temperature smlai. Kupka treba da traje najmanje 20-30 minuta. Ako se voda pre tog roka ohladi, dolije se vru a. Nakon , pekirom koji je umoen u hladnu vodu, noge se naglo obriu i zaviju u suv pekir. Kad su noge ve sasvim suve, na njih se stavi pelinji vosak, zavojem povee i poe odmah u krevet na spavanje. Vosak se ostavi do drugiog dana uvee kad se kupanjem skine i zavoj s voskom ponovi. Ponavlja se do potpunog ozdravljenja. U vruu vodu stavimo aku morske soli i kaiku goruicinog brana. U toj vodi drimo noge 20 minuta, zatim ih operemo u istoj vodi, dobro obriemo, obuemo vunene arape i legnemo u krevet. Bolesna stopala i donji deo noge treba svako jutro ovlaiti krpom namoenom u vinskom siru, zatim se stopalo i noga do kolena masira. Nakon masiranja noga se dobro omota dobrim zavojem, koji se skine tek pre spavanja. Leenje se ponavlja 15 dana, ako je potrebno jo i due. Dvije pregrti bukovog pepela prelije se s 2 litre kljuale vode i u toj vodi peru noge. Ponavlja se svake veeri pre spavanja 8 dana.

Bolovi posle amputacije Fantomski bol je bol koji se javlja posle amputacije nekog ekstremiteta. Pacijent ose a bol u ekstremitetu koga vie nema (amputiran je). Recepti: Jo dugo, esto i godinama posle amputacije, nastupaju izuzetno jaki fantomski bolovi. Iskustvo pokazuje da oblozi od kae gaveza (vidi tekst o gavezu, odeljak Naini upotrebe) doprinose ublaavanju bolova koji postepeno sasvim nestaju. Isto tako izvanredno deluje i esencija od crnog luka. Na kolutove iseenim crnim lukom napuni se boca do grlia, a preko njega se naspe rakija od ita, jaine 38-40%, pa se 10 dana ostavi na suncu ili na toplom mestu, a potom uspe i boice. Ovom esencijom mau se amputacioni patrljci. Mnogo pomae i aj od korena perunike, koji se vadi u oktobru, opere etkom i okaen sui. Osueni koren se samelje u prah, najbolje u isluenom mlinu za kafu, mak ili za prezlu. Pola male kaike ovoga praha preko noi ostaviti da stoji u etvrt litre vode; u toku dana piti jednu do dve olje, u gutljajima. Amputacione patrljke trebalo bi triput nedeljno kupati u timijanu (prva kupka mo e da se upotrebi, ugrejana, jo dva puta). Za jednu kupku uzima se puna aka timijana. - Preporuuje se stavljanje obloga od jastuia napunjenih timijanom ili preicom. U platnenu navlaku stavi se 100 do 150 g navedenih lekovitih biljaka.

Bolovi u peti Jedna aka majine duice stavi se u posudu. Na nju se nalije 4 litre kljuale vode. Kad se voda toliko ohladi da se mogu u njoj drati noge, moimo ih 15 minuta. Nakon toga noge se vlanim rpekirom dobro izbriu i zaviju u tople flanelske krpe. Ponavlja se svake druge veeri 4 nedelje.

Drhtanje udova Drhtanje je naizmenino stezanje razliitih grupa miia koje dovodi do pojave drhtanja udova. Tremor ili drhtanje se sastoji od vie ili manje ritmikih oscilacijskih pokreta. Uzrokovan je naizmeninim kontrakcijama pojedinih miinih grupa i njihovih antagonista. Recepti:

428

Bitola

Za leenje ove bolesti uzeti 50 g kantariona, 20 g kauna (salepa), 20 g jaglike i 10 g klekinih bobica, preliti rakijom od ita ili voa jaine 38-40%, te 14 dana drati na suncu ili u blizini tednjaka. Uzimati 15 do 20 kapi dnevno, i to u aju iji sastav sledi, a od kojeg se pije tri olje dnevno. Na jednu olju se uzme puna mala kaika biljne meavine. Sastav je sledei: list jasena, cvet kantariona, hajduka trava, alfija i rastavi, sve po 20 g. Dobro promeati. Uz to treba primenjivati sedee kupke od sveih jelovih iglica, kantariona, hajduke trave i timijana, za jednu sedeu kupku 20 g meavine. Poto deluje spolja, preko koe, doprinosi brem uspehu.

Edem ili otok Edem (otok) je nenormalno nakupljanje tenosti u unutarelijskim i meuelijskim prostorima i telesnim upljinama, zbog ega edematozna tkiva i organi postaju vlani i nabreknu. Tenost se moe nakupljati i u elijama, to rezultira bubrenjem elije. Recepti: Dve pune male kaike isitnjenog zejeg trna (Onosis spinosa) na jednu olju potopi se uvee u hladnu vodu, ujutro se sve malo ugreje i procedi. Jedna olja se podeli i pije pola sata pre i pola sata posle doruka. Jo jedna mogunost da edem splasne je upotreba kore zovinog stabla ili grane. Na jednu olju uzeti nepunu malu kaiku kore (poto vea koliina izaziva proliv ili povraanje, dozirati veoma oprezno) i drati preko noi u hladnoj vodi. Moe da se doda jo pola olje vode. Malo ugrejati i piti po pola olje posle tri glavna obroka.

Ekcem Ekcem je zapaljenski proces na koi. Koa koju zahvati ekcem je crvena, suva, hrapava, prati je svrab, a nekada i bol. Moe se javiti na koi bilo kog dela tela ali se najece pojavljuje na koi laktova i zglobova ruku, kolenima, a kod beba na obrazima. Recepti: Narenda se jedna povea cvekla i sok iscedi. Tim sokom lagano masiramo obolelo mesto. Ponavlja se 8 dana, 8 dana ne, zatim ponovno 8 dana itd. Cveklu moe zameniti i svinjsko salo.

Hladne noge Hladne noge znak su loe cirkulacije krvi i slabokrvnosti. Recepti: Noge treba kupati barem dva do tri puta nedeljno u vruoj vodi u kojoj se kuvalo trinje ili zobena slama, prethodno usitnjena. Ako svega toga nema, moe se u vruu vodu staviti 4-6 kaika morske soli. Svake veeri treba pre spavanja oprati noge, ruke i vrat hladnom vodom u koju se ulije malo prirodnog sira. Sat prije ruka treba popiti olju toplog aja od listova zove. Na pola litre vode stavi se 10-15 listova i kuva 1-2 minuta.

Kurje oi

429

Bitola

Debele i tvrde promene na koi koje se mogu pojaviti bilo gde na koi stopala gde je koa izloena stalnom trljanju obue. Najee nastaju na peti i na postranim delovima prstiju, gde neudobna i uska cipela najja e pritiska kou. Na poetku, zahvaeno podruje postaje crveno, bolno, a ponekad se javljaju i uljevi. Kako vreme prolazi, promene postaju tvre, deblje, a kako rastu dublje esto pritiskaju ivac, pa postaju izuzetno bolne. Kurje oi se javljaju u dva oblika. Meki se javljaju meu prstima kao posledica pojaanog pritiska na kou i znojenja tog podruja. Tvri oblici se nalaze na gornjim stranama prstiju ili na tabanima zbog pojaanog mehanikog pritiskanja prilikom hodanja. Recepti: U toploj slanoj vodi sa iseckanim belim lukom moiti nogu. Pomalo se kurje oko ljuti dok nestane i ep.

Noge koje se znoje i zaudaraju Govei loj pretopiti - kad se ohladi toliko da je postao tvrd, njime se svako jutro i ve e dobro izmasiraju noge. Dve ake mladog brezovog lista kuvati nekoliko minuta u 3-4 litre vode. Zatim staviti na stranu. Kad se ohladi, toliko da se ruka u vodi moe drati, onda se u vodu stavi kaika sodebikarbone, dobro promea i ocedi. U toj tenosti noge kupati svake veeri due vremena i znojenje i zaudaranje e nestati. Hrastova kora je odlino sredstvo protiv znojenja nogu: 8 kaika usitnjene kore kuva se etvrt sata u litri vode. Tada se ocedi i nekoliko veeri peru noge u toj vodi.

Oteene noge Protiv oteklina nogu treba istucati koren mrtve koprive - 2 kaike na 200 g ulja. Kuva se 3-5 minuta. Ovim lekom mazati bolna mesta. Ovaj lek e otkloniti i ostale otekline na telu, ma gde one bile.

Oteene noge, sa upaljenom koom Kad noge oteku i na koi se pojave crvene pege ili vodeni mehurii, treba dlakavu stranu oveeg lista ika namazati jestivim goveim lojem i preko noi oviti bolna mesta. To se ponavlja nekoliko veeri sve dok otok ne proe. Treba paziti da ikov list ne bude suvie star. U 3 litre vode kuvati 12 kaika zovinog lista i u tome (ne ocediti) oteene noge prati ujutro i uvee. U litru vrue vode staviti jednu kaiku jodne soli i u toj tenosti prati noge i masirati ih 20 minuta. Masira se tako da se najpre uhvati jednu nogu levom rukom za petu, a desnom masira od prstiju prema gore do kolena, zatim drugu. Nakon pranja i masiranja potrebno je noge dobro zaviti. Postupak se ponavlja barem 30 dana. Ilovau zemlju treba izvaditi iz dubine (barem pola metra ili 80 cm ispod povrine). Tu ilovau dobro oistimo od kamenica i dobro na poretu osuimo. Zatim je usitnimo u prah .Napravimo testo dodavanjem sira drvene destilacije. To testo namaemo prst debelo na jednu krpu i privijemo na bolno mesto svake veeri pre spavanja. To se ponavlja sve dok noga ne ozdravi. Oteene noge su znak da s bubrezima ili srcem neto nije u redu. Stoga je potrebno piti aj protiv bolesti bubrega i uiniti sledee: nabrati jednogodinje smrekove vrike, preko noi ih kao oblog staviti na bolno mesto ili pripremiti kupke od istih vrika. Kod kupanja polivamo noge 20 minuta od kolena prema stopalu. To ponavljamo dok noge ne ozdrave. Uboj na nogama ili bilo gde na telu masira se alkoholom u kome se natapala arnika.

430

Bitola

Zovinu koru (gornju koru ostrugati) ili list (10 kaika) staviti u litru vode i kuvati 5 minuta (sa dodatkom malo soli). Tom tenou peru se due vremena bolesni delovi noge. 5 kaika mrtve koprive (suve), 4 ovea enja belog luka stucati u avanu ili samleti u maini za meso. Tome se doda 100 g finog ulja. Sve se to kuva 4-6 minuta i ostavi poklopljeno 10 minuta. Tada se ocedi kroz ispranu, prokuvanu istu krpu. Tom oceevinom noge se masiraju dvaput dnevno.

Oteeno koleno Ujutro i uvee stavimo na oteeno koleno obloge od pelinjeg saa i za kratko vreme koleno e ozdraviti. Ako ispod kolena bole noge, dobro je povezati sae ispod kolena.

Oboljenje kostiju Dnevno piti etiri olje aja od hajduke trave poto ona na kotanu sr deluje tako to je podstie na stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Uz to piti jo po dve olje aja od nevena i od koprive (po mogunosti sveih!). Na etvrt litre vode ide puna mala kaika biljke. Dodatno u jednu olju aja usuti veliku kaiku veden bitera; pola sata pre i pola sata posle svakog obroka piti po pola olje. Istovremeno, svakoga dana vie puta sprovesti masae tinkturom od hajduke trave i gaveza i veden biterom. Ako tumor i pored toga ostane na kosti, treba sprovesti leenje onako kako je opisano u odeljku o zloudnim tumorima. Ukoliko su bolovi u kostima posledica metastaza, leiti mesto od kojeg su se one proirile.

Ozebline Ozebline su lokalna akutna oteenja koe i potkonog tkiva prouzrokovane hladnoom. Najee zahvataju periferne dijelove tijela. Ozebline mogu biti povrinske i duboke. Na poetku smrzavanja javlja se nagli prestanak oseaja hladnoe, manja osetljivost na dodir, tvrdoa i bledilo, a kasnije plavkasta boja koe. Posle nekog vremena se pojavljuju plikovi ispunjeni bistrom tenou. Dubinske ozebline nastaju kada se smrzne i potkono tkivo ili ak miii i kosti. Na povrini se pojavljuju plikovi ispunjeni krvavom tenou. Recepti: Protiv ozeblina na telu i lancima treba pripremiti kupku od hrastove kore. 3-4 ake kore na 5 litara vode, kuvati 15 minuta i u toj vodi prati ozebline 10-15 minuta (svake veeri). Pre spavanja ozebline treba masirati maslinovim uljem, toplo zamotati i ii u krevet. Na 2 kg bukovog pepela nalijemo 4-5 litara kljuale vode. Zatim dodamo 100 g terpentinskog ulja i 70 g sirovog maslinovog ulja. U toj vodi kupamo noge. Pre spavanja bolesne noge dobro izmasiramo glicerinom. Kupka se ponavlja 8 dana. Smrznuti krompir treba zgnjeiti i staviti na ozebline nekoliko veeri. Proi e i vie se nee pojaviti. Ako se ozebline dobro natrljaju sokom od krastavaca, to je siguran lek. Dobro je za vreme sezone krastavce nabrati, uzdu prerezati i osuiti na suncu. Kada zimi budu potrebni stavimo ih u mlaku vodu da omekaju i stavimo u obliku obloga na smrznute delove tela. U pola litre vode stavi se 100 g usitnjene kore od mladog hrasta i kuva 15 minuta. U toj se vodi peru ozebline svake veeri pre spavanja.

431

Bitola

Izdubi se rotkva ili repa, u to udubljenje nalije se pola ae maslinovog ulja. Stavi se na plou poreta i ostavi dok ne provri ulje u repi. Kad se ohladi, ulje se nalije u au ili prikladnu boicu. Tim lekom nekoliko puta dnevno mae se obolelo mesto. Najbolje sredstvo protiv ozeblina je pravi pelinji med kojim se ozebline namau i gustom krpom poveu.

Povreda kime Ovde izvanredno pomae mast od ivanjskog cvea, koja se spravlja isto kao i mast od nevena (vidi odeljak Neven. Mast mazati odozgo nadole du kimenog stuba. Vane su i masae esencijom od hajduke trave i gaveza i potpune kupke od timijana i hajduke trave

Reumatoidni artritis Reumatoidni artritis je hronino zapaljensko reumatsko oboljenje koje zahvata zglobove, ali ponekad i unutranje organe, nervni sistem i kou. Spada u grupu tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Zapaljenje poinje u sinovijalnoj membrani - opni koja oblae unutranjost zgloba i koja obezebeuje ishranu zglobne hrskavice i stvaranje zglobne tenosti. Kao posledica toga dolazi do stvaranja panusa - umnoenog tkiva zapaljene sinovijalne membrane koje ima zloudne osobine. Panus izjeda zglobnu hrskavicu, zglobne okrajke kostiju i ostale strukture zgloba. To se manifestuje bolovima, ukoenou, deformacijama i poremeajem funkcije zahvaenih zglobova. Uzrok bolesti je jo uvek nepoznat. Pretpostavlja se da kod genetiki predisponirane jedinke pod uticajem faktora spoljne sredine (najverovatnije nekih bakterija ili virusa) dolazi do pojave bolesti. Reumatoidni artritis poinje postepeno, sa sporim razvojem simptoma i znakova, to moe trajati nedeljama pa i mesecima. Prve tegobe koje osete oboleli su najee jutarnja ukoenost jednog ili vie zglobova, to je praeno bolom pri svakom pokretu. Broj zahvaenih zglobova je razliit, ali je obino vei od pet. U poetku broj zahvaenih zglobova moe biti i manji, ali se kasnije umnoava. Najee su zahvaeni mali zglobovi aka i stopala. Neto ree su zahvaeni laktovi, kolena i skoni zglobovi, a jo ree ramena i kukovi. Zahvatanje zglobova je simetrino. Jutarnja ukoenost, koja traje due od 1 sata, predstavlja moda i najznaajniju odliku bolesti koja reumatoidni artritis razlikuje od drugih zapaljenskih reumatskih oboljenja. Mogu biti prisutni i op ti simptomi zapaljenske bolesti: gubitak apetita, telesno propadanje i poviena telesna temperatura. Od pet klasinih znakova zapaljenja najee su prisutni otok zgloba i poremeaj funkcije, to je uz prisutan bol sasvim dovoljno za dijagnozu artritisa. Naroito znaajan podatak za tano postavljanje dijagnoze je postojanje simetrinog artritisa odnosno postojanje promena na istim zglobovima (npr. obe ruke ili oba kolena). Znaci artritisa mogu postojati na sitnim zglobovima aka, ruja, lakatnim zglobovima, kolenima, lancima itd. Bol pri pasivnim pokretima zgloba se smatra moguim znakom zapaljenja, a u uznapredovaloj fazi bolesti mogu se nai deformiteti i ogranienja pokreta. Recepti: Zobenu slamu sitno izrezati - 40 kaika, uzeti smrekovih iarki - 40 kaika. Sve nasuti u lonac od 10 litara i kuvati dva sata. Zatim izliti sve u kadu za kupanje i dodati toliko hladne vode da se moe kupati. Kupanje traje 20 minuta. Posle kupanja odmah u krevet da se bolesnik dobro iznoji. Kupanje se ponavlja svake veeri osam dana. Na tri kaike naribanog jakog rena nalije se 50 g jake 40% domae rakije. To se dobro promea i obaviju bolna mesta. Preko zavoja se stavi vreica vrueg renog peska. Oblog e ispoetka (oko dva sata) jako pei, ali je uspeh velik. Jaka reuma i masnoa u krvi. Telo masirati komovom rakijom (lozovaom) u kojoj je rastopljen plavi kamen (galica) i nariban jaki ren. Piti meavinu aja. U posudu stavimo koprivu i gospinu travu po 30 g, hajduku travu i

432

Bitola

metvicu paprenu po 15 g, koprivu mrtvu, kim mleveni, kadulju i kiicu po 8 g, bokvicu ensku 75 g, vrike od klekinih granica 40 g. Na tu masu naliti litru vode i ostaviti 24 sata da stoji. Nakon toga kuvamo me avinu 3 sata na vatri tako da se raskuva. Procedimo, dodamo meda ili eera i kuvamo jo 40-60 minuta. Sirup mora biti gust. Kad se ohladi, stavimo ga u staklenku i hermetiki zatvorimo. Uzima se svako jutro natate 6 nedelja po 1-3 kaiice. U obinu litrenu bocu stavi se 250 g terpentina, isto toliko amonijaka i jedno celo jaje. To se dobro prome a (boca protrese). Time se masiraju bolna mesta triput dnevno. Taj lek kako lei deformacije (Artritis deformans). Reumatina bolna mesta treba oblagati itavom biljkom poljske stee. Reumu u zglobovima treba namazati preienim petroleumom i zamotati suvom flanelskom krpom. Ponavljati vie puta. Kod upale zglobova treba piti aj od kadulje, kleke, lista breze, koprive, ljuske od mahuna, ili pasulja i podbela (list) u jednakim delovima. Sve dobro promeati i jednu kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode. Pije se triput dnevno po jednu olju pre jela. Cvet divljeg kestena, cvet zove, cvet lipe, cvet vrbe, rastavi i kora breze u jednakim delovima. Sve dobro promeati i jednu kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode. Pije se triput dnevno po jednu olju pre jela. Na dve do tri kaike ploda kleke nalije se pola litre dobre komove rakije, zatim se dobro zaepi. Stavi se na toplo mesto 4 dana. Nakon toga se ocedi. Tom tekuinom masiramo bolna reumatina mjesta. Pola litre belog vina ugreje se do 70 stepeni i tim vruim vinom svake veeri pola sata se masiraju bolna mesta. Nakon toga povee toplom flanelskom krpom i odmah ide u topao krevet. Ponavlja se svake veeri do potpunog ozdravljenja. Korisno je kupati se u vodi u kojoj se kuvala zobena slama. U 5 litara vode kuva se 15 minuta 4-5 pregrti usitnjene zobene slame. Od iste vode stavljati obloge -ali mora biti vrua. aku morske soli priti u posudi na pei. Kad je dobro isprena, dodati jaku domau komovicu, promeati i time masirati obolela mesta. Uzeti jednu kaiku kleke (zgnjeeni plod), preliti sa 2 decilitra vrele vode i ostaviti 5 minuta. Piti u toku dana po 1 decilitar. Oblog od kvasca hleba (kvasac od samog testa). Kvasac se rairi na vunenu krpu, na to se pospe sitno istucana paprika i to prelije maslinovim uljem. Tim oviti bolno mesto i ostaviti 12 sati. Ponavljati nekoliko dana. Oblog ilovae (dobro umesiti) oko 5 cm debeo oviti na bolno mesto i drati ga preko noi. Oblog testa od peninog brana pomean sa toplim siretom staviti na bolno mesto. Naribati ren na gazu i staviti na bolno mesto. Miini reumatizam: jedna kaika suvog lia belog jasena (Fraxinus excelsior) prelije se sa 200 g kljuale vode i ostavi poklopljeno 5-10 minuta da stoji. Nakon toga se ocedi i pije tri puta dnevno po jednu olju. Zastareli reumatizam: bolesne delove tela treba masirati svako jutro i vee rafinisanom naftom. Otekline kao i bolovi ubrzo e proi. Cvetovi zove , list koprive, koren peruna, kora vrbe- sve u jednakim koliinama. Jednu supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Piti po dve aednevno ovog odvara kod artritisa razliitog porekla. U narodnoj medicini plodovi vinje sa mlekom upotrebljavaju se kod upale zglobova- artritisa.

433

Bitola

Jednu supenu kaiku ptiije trave preliti aom vrele vode. Umotati i ostaviti da odstoji 4 sata, procediti. Piti po ae etiri puta dnevno pre jela kod kostobolje i artritisa. Kilavica ( lat. Herniaria ). Tri kaiice svee trave na 500 ml vrele vode. Umotati i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/3 ae 3-4 puta dnevno kod artritisa, reumatizma i kostobolje. 1 supenu kaiku sveeg tuka na jednu au hladne vode. Kuvati 10 minuta, umotati i ostaviti dva sata. Procediti i piti po 1-2 supene kaike 3-4 puta dnevno kod artritisa. 20 gr cvetova divljeg kestena ostaviti dve nedelje u 0,5 l 40% alkohola. Tinkturu koristiti za utraljavanje kod bolova od artritisa. 50 gr cvetova divljeg ika ostaviti dve nedelje u 0,5 l 70% alkohola. Ovu alkoholnu tinkturu koristiti za utrljavanje kao analgetsko sredstvo kod artritisa, a posebno kod bolova nervnog porekla. Tri kaiice korenja i korena lincure kuvati an tihoj vatri 20 minuta u tri ae vode, umotati i ostaviti da odstoji dva sata, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno pre jela kod artritisa razliitog porekla. Uzeti flau od 0,5 l, staviti pare kamfora, dodati 150 ml terpentina, 150 ml maslinovog ulja i 150 ml 70 % alkohola. Pre upotrebe promukati. Utrljavati dok koa ostane suva pre spavanja i uvijati tkaninom od iste vune na itavu no.

Reuma, giht i iijas Dva puta dnevno dobro izmasirati bolna mesta sa toplim jestivim lojem, gimnasticirati. Zatim bolna mesta dobro zaviti toplom flanelskom krpom. Iijas odlino lei aj od zobi. Jedna kaika zobi kuva se u dva decilitra vode 15 minuta. Taj aj se pije triput dnevno pre jela. Istovremeno treba stavljati obloge od vrue kuvane zobi u vreici. Svaka 4 sata obloge treba menjati (da su uvek vrui). Iijas lei vrlo sigurno med koji se pomea sa negaenim kreom, podebelo namae na krpu i privije na bolno mesto. Svakih 4-5 sati zavoj treba menjati. Reumatine delove tela koji su natekli treba mazati rafinisanom naftom i zaviti u suvu krpu. Taj postupak vi e puta ponoviti. Skuvani ili pirjani kupus, jo topao, zamotati u mekano platno i onda poviti na bolno mesto. 1 kg kukuruznog brana (domai), 20 dkg naribanog rena, 1/2 1 rakije (jake). Sve izmeati i to stavljati kao oblog na bolno mesto. Pri tom treba leati. Kura traje 24 sata. Zamesiti testo od raanog brana. Kada testo postane kiselo uzeti gazu presavijenu nekoliko puta, staviti na nju testo debljine 1-2 cm. Ponavljati svakodnevno, uvee. Dovoljno je do 10 ovakvih procedura i iijas prolazi. Divlji kesten zajedno sa braonkastom korom samleti. Isei crni hleb na tanke krike, namazati kamforovim uljem ili nesoljenim maslacem, a zatim posuti prahom od divljeg kestena. Staviti na bolno mesto, povezati. Poma e kod iijasa. Oistiti i izrendati crnu rotkvu, staviti na pamunu ili lanenu krpu tanak sloj rotkve i prekriti drugom krpom. Staviti na bolno mesto, prekriti nepromoivom hartijom, a zatim toplo povezati. Drati kompres dotle dok je prijatno. Pri tom se ima oseaj sporog, ali dubokog zagrevanja. Ponekada je dovoljno uraditi ovo nekoliko puta i bolest prolazi. Izrendana rotkva koristi se za spoljno utljavanje kod iijasa, reumatizma, kostoboljne prehlade. Stavljati komprese od valerijane na bolna mesta i drati ih dok su prijatni.

434

Bitola

Svei list ika oprati i nalijem staviti na bolno mesto, previti. List je dobro analgetsko sredstvo. Leti se mogu sakupiti listovi ika, osuiti i zimi je dovoljno nakvasiti ih u toploj vodi.

Umorne noge 6 kaika usitnjenih smrekovih iarki kuva se 10 minuta u 3 litre vode. U toj vodi kupaju se noge svake veeri pre spavanja 15 minuta. Zatim se osue flanelskom krpom. Pelin i detelina u jednakom odnosu vrlo dobro ini umornim nogama.

Upala ivaca u nozi Uglavnom se lei dijetom. Jedno vreme treba jesti to manje belanevina: jaja, mesa, sira. Jesti to vie voa i povra u presnom stanju u obliku salate s a uljem i limunovim sokom. Alkohol je zabranjen.

Veliki bolovi u kolenima Tri kaike kleke isitni se u avanu i u pola litre sira (od jabuka) raskuva i razmuti sa utom ilovaom. Tom vruom masom (neka je gusta) namae se nadebelo bolno mesto. Preko toga se zavije mokra krpa, a zatim suva. Svaka 4 sata oblozi se menjaju.

Vene na nogama Proirene (varikozne) vene su iroke, vijugave, okom vidljive povrne vene na nogama. Skoro su uvek izazvane oteenjem zalistaka vena koji kontroliu tok krvi od periferije ka srcu i pluima. Ako ovi zalisci (ventili) ne funkcioniu dobro onda krv ne ide samo prema srcu ve se deo vraa u nii deo vene izazivajui, njeno proirenje, nepravilnosti u zidu vene itd. Uzroci proirenih vena su prvenstveno genetski. Pojavljuju se i pogoravaju u trudnoi i tokom uzimanja kontracepcijskih tableta, zbog trauma, udaraca, debljine, visokih potpetica, spu tenih stopala, dueg sedenja i stajanja. Recepti: 50 g lanenog semena kuvati u 3 litre vode 20 minuta. Tom tekuinom treba prati noge i stavljati obloge na bolna mjesta. Paljivo izravnati nekoliko listova kiselog kupusa, koji se stave u 3% bornu kiselinu da stoje 3 sata. Tim kupusom se oblau bolna mesta.

Voda u kolenu Ako se u kolenu skuplja voda, uzme se pregrt kamilice, prelije sa litrom kljuale vode i ostavi poklopljeno dok se temperatura ne spusti da se u tekuini moe prst drati. Na bolna mesta treba stavljati to vrue obloge, koliko se samo moe izdrati. Oblog se ne sme osuiti, u tom sluaju treba ga zameniti novim. Oblozi se ponavljaju sve dok ima vrue vode, svake veeri pre spavanja sve do ozdravljenja.

Zagnojen prst

435

Bitola

Vie puta dnevno primeniti polusatnu kupku od kamilice. Posle staviti zavoj od gline, ispod kojeg se prst namae mau za apsces. "Beli luk skuvati u mleku i u ovoj tenosti kupati prst pola sata", glasi jedan stari domai lek. Ukoliko se prst gnoji, oblae se kaom od lanenog semena. Otvori li se pri tom ir, prst kupati u aju od kamilice. Najzad staviti oblog sa uljem od kantariona. Jedan drugi stari domai lek upuuje na bedrinac, beli slez, koren od paprati i zovin cvet, koje treba pomeati u jednakim koliinama. U pola litre hladnog belog vina potopi se 15 g biljne meavine i ostavi da odstoji preko noi, a sledeeg dana se zagreva do granice kljuanja. Kad se biljno vino smlai, drati u njemu prst dva sata, a potom sa krede noktom skinuti malo praha i staviti na ranu, te povezati pamunom tkaninom.

BOLESTI NERVNOG SISTEMA

Bolesti ivaca Koren i cvet jaglaca, iarke empresa (kiparis), imirika - u pojednakim delovima. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti s 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti, medom zasladiti, dodati malo soka od limuna i piti triput dnevno posle jela. Uzme se do 3 puta dnevno praha valerijane na vrh noa. Popije se sa vodom ili mlekom. Sat-dva pre spavanja dobro je proetati se na istom sveem vazduhu i duboko udisati. Uzeti lipovog cveta, divljeg bosiljka - po 2 kaike; hajduke trave - 3 kaike, divljeg imira (list) jednu kaiku. Sve dobro promeati. Od gornje meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, ocediti, pravim medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela i jednu olju pre spavanja. U litru prirodnog vina staviti 100 g maka da stoji 10 dana. Svaki dan jedanput treba bocu protresti. Od tog vina pije se pre spavanja po 1-2 aice. Dve glavice crnog luka sameljemo i taj sok popijemo pre spavanja. To se radi svake ve eri dok bolest ne proe. Metvice 50 g i po 25 g gorke deteline i valerijane, od toga se uzme 3 kaike, prelije sa pola 1itre vrele vode, poklopi i 2 sata iza toga procedi i pije umesto vode.

Epilepsija Epilepsija (ili padavica) je naziv za neuroloko oboljenje, koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim, neuropsihikim i doivljajnim poremeajima, uz gubitak svesti. Gotovo kod treine obolelih od epilepsije

436

Bitola

pretpostavlja se genetiki uzrok koji nije trenutno mogue utvrditi postojeim dijagnostikim metodama, a kod ostalih se zahvaljujui primeni magnetne rezonance mogu registrovati izvesne abnormalnosti koje su odgovorne za patoloko funkcionisanje nervnih elija. Najpouzdaniji i najobjektivniji fizioloki indikator epilepsija je EEG koji belei karakteristine patoloke promene modanih talasa. EEG pokazuje iznenadno, brzo, lokalno prekomerno pranjenje u sivoj modanoj masi. Recepti: Jesti to vie crnog luka ili piti njegov sok. Od luka napadi postaju slabiji i ree se ponavljaju. Jednu kaiku samlevenog korena valerijane preliti hladnom vodom (prethodno je prokuvati), natapati 6-8 sati, procediti. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan. Tinkturu valerijane uzimati po 15-20 kapi, 2-3 puta na dan. Uzeti 15 g cvetova urevka na 200 ml vrele vode. Uzimati po 2 kaikice 3 puta na dan. Preliti 10 g origana sa 300 ml vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po pola ae 3 puta na dan, 15 minuta pre jela. Svei sok broike (Galium aparine) piti po jednu kaikicu 5-6 puta na dan. Dve kaike ivanjskog cvea preliti sa dve ae vrele vode, natapati 2 sata, procediti. Piti po pola ae 4 puta na dan pre jela. Jednu kaiku suvih samlevenih listova ruzmarina preliti sa 2 ae vrele vode, ostaviti 2 sata, procediti. Piti po pola ae 3 puta na dan pre jela. Petnaest grama granica sa listovima i plodovima bele imele preliti sa 200 ml vrele vode. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan.

Glavobolja Pod glavoboljom se podrazumijeva bol u glavi, trajna, ili povremena, retka ili uestala, difuzna koja zahvata celu glavu ili lokalizovana. Glavobolja je jedan od najeih simptoma sa kojima se susreemo u svakodnevnom ivotu. Vrlo esto je propratni simptom mnogih bolesti. Veina glavobolja nije znak neke opasne bolesti, ve ih je 90% simptom blagog poremeaja koji se relativno lako moe otkloniti. Glavobolja moe nastati samo u onim tkivima ili strukturama glave koje imaju osetne tj. senzitivne zavretke za bol. Ostale strukture, kao kosti, meke modane ovojnice, motorni ivci i najvei deo modanog tkiva ne mogu reagovati pojavom boli. Glavobolja se pojavljuje samo u odreenim uslovima, u kojima dolazi do promene poloaja ili stanja u bolno osetljivim strukturama i traje dok postoji taj uzrok. Bol prestaje kada promena poloaja ili stanja prestaje spontano ili pod uticajem leenja. Recepti: 2-3 glavice crnog luka samelje se na maini za mlevenje mesa. To se pomea sa finim uljem i doda malo soli. Tom smesom se masira glava, zatim se ta masa stavi u gustu krpu i privee na glavu. Preko krpe stavi se suva marama i malo prilegne. Koren maslaka, korijen anelike, matinjaka jedna kaika; majine duice - pola kaike; zovinog cveta jedna kaika; metvice dve kaike. Sve se to dobro promea i od te meavine jedna kaika se prelije sa 2 decilitra kljuale vode i ostavi da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno vie puta na dan. Kiica, lincura - po jedna kaika, koren valerijane 2 kaike. Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti s 2 decilitra kljuale bode i ostaviti da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno vie puta na dan. Od jednog oveeg limuna iscedi se sok i dobro promea sa kaikom fino samevene prave kafe. To se popije i malo prilegne.

437

Bitola

Valerijana - 2 kaike, stea jedna kaika, kim pola kaike, kuva se u mleku i toplo pije vie puta na dan. Nekoliko listova glavice kupusa stavi se u penicu da se smekaju i ugreju. Time se obloi glava triput dnevno, sve dok bol ne proe. Kad glava boli od prehlade , skuvati pasulj sa belim lukom. Kad je kuvan, dobro se zdrobi i pome a sa finim uljem. Tom smesom mau se slepoonice. Jednu supenu kaiku meavine od ljute metvice 1 deo i majorana 1 deo, preliti sa 500 ml vode, umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola do jedne ae. 15 g matinjaka preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po 1 2 supene kaike 5-6 puta dnevno. Koristi se kod bolova srca, lupanja srca, nesanice, kolitisa, naduvenosti creva, kolika u bubrezima, nesvestice, glavobolje, kod pojave buke u uima, anemije, kao sredstvo za umirivanje nervnog sistema, kod bolnih menstruacija. Jednu supenu kaiku suvog majorana preliti sa 0,5 l vrele vode. Umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola ae 2 3 puta dnevno kod glavobolje. Trudnice ne smeju piti ovu tinkturu. Kod prehlade i kijavice sa glavoboljam namazati mentolovim uljem elo, slepoonice, iza uiju, potiljak. Veoma dobro otklanja glavobolju u njenom poetnom stadijumu. Skuvati jak aj od zelenog ili crnog aja, dodati malo mente. Popiti au ovog aja nakon 15 20 minuta nestaje glavobolja. U narodnoj medicini se koriste svei plodovi crvene borovnice protiv glavobolje. Tinktura od cetova zove se koristi protiv glavobolje, tako to se jedna supena kaika suvih cvetova prelije aom vrele vode, ostavi 20 minuta, procedi. Piti po ae sa medom 3-4 puta dnevno pre jela. Tinktura i odvar od valerijane se koriste u borbi protiv glavobolje. Efikasnost se manifestuje posle due redovne upotrebe. Tinktura: jednu supenu kaiku isitnjenog korena valerijane preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na pari, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri puata dnevno. Odvar: jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na pari, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno. Tinkturu od korena omana piti 4 puta dnevno po ae pola sata pre jela. Nain pripreme: jednu kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 sati, procediti. Kod glavobolje se koristi odvar od kantariona: jednu supenu kaiku isitnjenog kantariona preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po ae tri puta dnevno. Stavljati svee listove od kupusa na glavu. Piti po sveeg soka od krompira kod uporne glavobolje. Jednu supenu kaiku od cvetova livadske deteline preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno. Svee listove jorgovana stavljati na bolna mesta kod glavobolje. Piti po ae sveeg soka crne borovnice kod jakih glavobolja tri puta dnevno.

Modani udar

438

Bitola

Modani udar, cerebrovaskularni insult ili log oznaava prestanak funkcionisanja odreenih grupa modanih elija (oteenje modanog parenhima), a nastaje usled nedostatka hranljivih materija i/ili kiseonika. Nedostatak ovih materija se javlja kao posledica poremeaja krvotoka usled zaepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u modano tkivo ili modane ovojnice. S obzirom da modane elije ne poseduju rezerve hranljivih materija i kiseonika, dolazi do njihovog propadanja to se kliniki manifestuje ispadom onih funkcija za ije su izvrenje elije odgovorne. Ovo se kliniki manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremeajem govora, ispadom pojedinih vrsta oseaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili raznim psihikim ispadima i poremeajima svesti, a u skoro 33% sluajeva dolazi do smrtnog ishoda. Posledice modanog udara ine najveu i najteu grupu invalidnosti. Osobe koje su doivele modani udar su u velikoj meri zavisne od ljudi iz okruenja u zadovoljavanju osnovnih ivotnih potreba. Postoje dva tipa modanog udara: ishemijski i hemoragijski (krvarei). Modani udar moe da nastane naglo ili postepeno. U veini sluajeva poetak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od sranog napada. Meutim, sve vrste modanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Najei simptomi koji se esto mogu i prevideti od okoline su: slabost motornih funkcija ili utrnutost jedne polovine lica ili tela, iznenadna pojava vrtoglavice sa nemogunou hodanja i stajanja, koja je praena nagonom na povraanje i povraanjem, a pogorava se sa promenom poloaja glave i tela ili posle fizikog napora, nagle pojave glavobolje, najee sa poetkom u potiljanom predelu koje mogu biti praene pojavom slabosti pojedinih delova tela, povraanjem ili izmenom stanja svesti, oteano izgovaranje pojedinih rei, nemogunost govora ili nerazumevanje tueg govora, poremeaji vida: pojava duplih slika, potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka, suenje vidnog polja itd. Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u veini sluajeva), a esto se i spontano povlae. Prepoznatljivi znaci koji prethode ovoj bolesti su uznemirenost, nesvestica, strah, izobli eno lice i slune halucinacije. U svakom sluaju, odmah se treba obratiti lekaru! Recepti: Modani udar (preventiva) Preporuuju se, pre svega, umerenost u jelu i lagane etnje na sveem vazduhu. Strogo su zabranjeni svaka vrsta alkohola (osim veden bitera), puenje i konzumiranje kafe. Ujutro i uvee treba piti po jednu olju aja dobijenog hladnim natapanjem bele imele i, preko dana, dve olje poparenog aja od alfije, a uz to na bubrege stavljati oblog sa veden biterom, a na srce hladan oblog. Kao aj, preporuuje se meavina od istih delova aneoskog korena( korena angelike), petoliste stee (srcopuca, Potentilla anserina), korena odoljena (valerijane), petoprsnice (Potentilla argentea), cveta lavande, majorana, lazarkinje, zeje stope (Geum urbanum), ruzmarina, alfije, mirisne ljubiice i izopa. Sa etvrt litre vrelog mota od jabuke popariti punu malu kaiku navedene meavine i tri minuta ostaviti da se ekstrahuje. Ako se ova koliina svee priprema i upotrebi nekoliko puta dnevno im se primete navedeni simptomi, moe spreiti modani udar. Modani udar (sa oduzetou) Najpre treba sprovesti terapiju belom imelom: tokom est nedelja svakodnevno piti tri olje, tri nedelje dve i dve nedelje jednu olju aja od imele. Punu malu kaiku imele potopiti preko noi u etvrt litre hladne vode, ujutro malo ugrejati i procediti. Da bi se izbeglo ponovno grejanje tokom dana, aj usuti u termos-bocu ispranu vruom vodom, ili ga grejati u drugom sudu sa toplom vodom. Pomeati iste koliine kantariona, veronike, lavande, matinjaka, ruzmarina i alfije. Punu malu kaiku popariti sa etvrt litre vrele vode i kratko vreme ostaviti da odstoji. Piti pre i posle podne po jednu olju. Stavljanjem obloga sa veden biterom na potiljak obezbeuju se prokrvljenost i osveenje modanih elija. Oduzetu polovinu tela masirati esencijom hajduke trave, kantariona, rusomae ili timijana. Preporuuje se i masaa oduzetih delova tela uljem od timijana i kantariona. Jednu bocu do grlia napuniti biljkom i, pri spravljanju esencije, preliti prirodnom rakijom od ita ili voa, jaine 38-40%, ili, kod ulja, hladno ceenim maslinovim uljem. I jedno i drugo treba da pokrije biljku i da 10 dana odstoji na suncu ili blizu grejnog tela. Dodatno se primenjuju sedee kupke od hajduke trave i rastavia sa 100 g zelja i potpuna kupka od timijana sa 200 g zelja za jednu kupku. Biljke se preko noi potope u hladnu vodu, a ekstrakt se ujutro ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta. Kod potpune kupke, srce je izvan vode. Upotrebljena voda mo e jo dvaput da se sipa na zelje i, ugrejana, koristi za jo dve kupke. U toku jedne nedelje za kupke upotrebiti samo jednu vrstu biljke.

439

Bitola

Oivljavanju oduzetih delova tela doprinose topli oblozi od listova gaveza. Treba ih popariti, jo tople umotati u povez i upotrebiti kao oblog Nou bolesnik moe leati na jastuku napunjenom suvim listovima paprati bez stabljika. Oseae se veoma prijatno.

Multipla skleroza Multipla skleroza (MS) je neurodegenerativno obolenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Multipla skleroza zahvata aksone, dugake produetke nervne elije - pojedini delovi mijelinskog omotaa aksona upalno reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra upalnom, demijeliniziraju om boleu. Kad je odreeni deo mijelinskog omotaa upaljen i oteen, prenoenje impulsa kroz akson je poremeeno, usporeno, isprekidano zbog ega poruke iz mozga dolaze na cilj sa zakanjenjem, pogreno ili ih uopte nema. Od multiple skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1 milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama. Recepti: Rusomau oprati, nasitno isei, do grlia njome napuniti bocu i preliti rakijom od ita ili vonom rakijom jaine 3840%. Potom 10 dana bocu drati na suncu ili blizu grejnog tela. Ovu esenciju dva do tri puta dnevno utrljavati u obolele miie. Rasporeeno preko dana, gutljaj po gutljaj piti etiri olje aja od virka i dve od alfije. Oprati svee listove zeje soce (Oxalis acetosella) i iscediti ih u sokovniku. est sati dnevno, na svaki sat, piti tri do pet kapi razblaenih u aju. Povoljno deluje i utrljavanje ulja od kantariona, kamilice i timijana. Na suncu nabrane cvetove ovih biljaka odvojeno staviti u boce i preliti hladno ceenim maslinovim uljem (ono mora da prekrije biljku) i 10 dana drati na suncu ili na toplom mestu u kui. Sa cvetovima kantariona, kamilice i hajduke trave postupiti isto kao sa rusomaom. Ovom esencijom trljati kimu, zglobove i kukove. Za utrljavanje se preporuuje i koren od gaveza, opran, oien etkom, isitnjen i preliven 40%-nom rakijom. Ako je kima ukoena, na krsta se stavlja oblog od tople kae nainjene od gavezovog brana. Ono se sa toplom vodom pomea u kau. Da bi se lake mogla naneti na platno, doda joj se nekoliko kapi ulja. Osim toga, ujutro i uve e treba piti po olju aja od hajduke trave i,jo, u gutljajima,tri velike kaike veden bitera razblaenog u biljnom aju i rasporeenog na ceo dan. Vie puta treba na potiljak stavljati i obloge od vedske granice, i drati ih po etiri sata. Ne treba zaboraviti sedee kupke od jelovih iglica, kantariona, kamilice, alfije, hajduke trave, timijana i rastavia, poto sve ove biljke veoma povoljno deluju kod oduzetosti. Uzima se 100 g biljke za jednu kupku. Ona se uve e potopi u hladnu vodu, a sledeeg dana ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta, a voda treba da pokrije bubrege. Posle kupanja, u krevetu se pariti jo jedan sat. Voda moe da se upotrebi jo dvaput tako to se ponovo sipa na biljke I ugreje. U toku jedne sedmice za kupke koristiti samo jednu vrstu biljke. Naro ito su preporuljive potpune kupke od timijana, koje pozitivno utiu na miie i na tkivo, ali se ne smeju ispustiti iz vida ni potpune kupke od koprive koja ima tako udesno dejstvo na prokrvljenost. U ovom sluaju se upotrebi 200 g za jednu kupku; sa biljkom se postupa isto kao kod sedee kupke.I voda moe da se upotrebi triput uzastopno. Srce mora da bude izvan vode. Nova i pozitivna iskustva postignuta su sa oblozima od listova meje ape koji se skupljaju preko celog leta. Listovi meje ape (u narodu poznate i kao medvei dlan, popanak i paponjak - smatra se najboljom hranom za zeeve) se operu, oklagijom izgnjee na dasci, rasprostru po krevetskom aravu u koji se bolesnik umota, "upakuje" frotirskim ubrusom i ostavi da no provede u krevetu. Ukoliko se bolesnik uznemiri ili oseti zatezanje na naro ito osetljivim mestima, treba skinuti arav s njega. Meutim, oboleli veinom oseaju lekovitu mo koja struji iz listova meje ape i mogu dobro zaspati.Veoma esto dolazi do vidnog poboljanja. Kod ove bolesti, koja se smatra neizleivom, posebno je lekovito kobilje mleko. Mongoloidnu ili spastino oduzetu, odnosno retardiranu decu treba leiti istim lekovitim biljkama koje su navedene u odeljcima o suenju kosti i multiploj sklerozi. Izuzetno se preporuuje masiranje pomenutim esencijama i, pre svega, veoma osveavajue kupke sa lekovitim biljkama. U mnogim sluajevima spastine dece uzrok treba traiti u ponaanju majke za vreme trudnoe. Pored cigareta, alkohola i opojnih droga,u to vreme treba izbegavati i crnu kafu. - Ovu terapiju treba sprovesti i kod de ce koja imaju govorne smetnje i mane. U sva etiri sluaja vano je na potiljak stavljati obloge od vedske granice. Skleroza multiplels lei se dijetom. Svu hranu jesti sasvim sirovu: povre, korenasto bilje: perun, mrkvu, rotkvu, kelerabuu, zelje i sl. Presno svee mleko, mleni proizvodi; svee maslo, raeni ili Graham hleb, kuvana penica (koja se prethodno 10-12 sati natapa i jede bez eera) bukov i hrastov plod oljuten, pren, samleven i stavljen u mleko (jedna kaikica na olju mleka). Penicu, ra, oljuten jeam (moraju biti iz poslednje etve) u jednakim delovima staviti u poiroku posudu, zaliti vodom i ostaviti u umerenoj toploti. Drugi dan vodu odliti i preko no i ostaviti bez vode. Idue veeri ponovo zaliti vodom. To ponavljati sve dok klice ne porastu 1-2 cm visine. Proces

440

Bitola

klijanja traje 6-8 dana. Nakon toga proklijano zrnevlje usuti u vee cedilo i isprati vodom, da se odstrane neeljene bakterije koje proizvode vrenje. Zrnevlje mora biti meko da se pod prstima moe drobiti. Potrebnu dnevnu koliinu pomeati sa zobenim pahuljicama, mlekom i grejati najvie do 40C. Dnevna potreba je sledea: klijavog semena 230 g, zobene pahuljice 70 g, hleba raenog ili Graham 120 g; voa, povra, korenastog povra - sve zajedno jedan kg. Kravljeg, kozjeg ili ovjeg mleka jednu litru, sveeg masla 30 g, jedno mekano kuvano jaje, oraha 60 g. Hrana mora biti svea i bez soli. Kad se stanje bolesti popravi, moe se jesti: naglo peeno govee meso (koje je vie sirovo) sirova slanina i aa belog vina. Zabranjeno je jesti zelenu salatu, rabarbaru, pargle, karfiol i krompir u bilo kom obliku. Zabranjeno je uzimati alkohol, duvan, crnu kafu, eer, so, ruski i kineski aj, goruicu, kiseline, biber i sve poslastiarske proizvode. Dobro je leti bos hodati po rosnoj detelini barem pola sata dnevno i krpom namoenom u vodi svako jutro telo jednu minutu dobro izmasirati, zatim se suvim pe kirom dobro istrljati. Svako jutro natate uzima se jedna kaiica matinog mlea (ve sa medom razreenog kod pelara). Svake godine 2-3 nedelje treba boraviti u jelovoj ili borovoj umi u planini - barem na 700 metara nadmorske visine, etati u umi i duboko udisati 4 sekunde, zadrati disanje 4 sekunde i izdahnuti. To se ponavlja 5 minuta, vie puta dnevno. Piti aj ujutro natate i uvee pre spavanja od zovinog lia koje je brano pre cvetanja. Nekoliko listia na olju vode kuvati 2-3 minute. Pije se tri nedelje redovno. Zatim se 8 dana ne pije. Tada se nastavlja sa ajem kamilice, koja se ne sme kuvati nego samo preliti kljualom vodom. Prati se u hladnoj vodi, izbegavati toplu i vruu vodu; noge ne izlagati suncu. Gimnasticirati na sveem vazduhu, ali se ne umarati. Jesti to vie sirovu hranu: mleko, mrkvu naribanu; sve vrste itarica (koje je potrebno 12 sati natapati u malo vode pre nego to se kuvaju). Kuvati ih u malo vode - vie u pari - sve dok ne popucaju. Kupus slatki i kiseli treba sirovo jesti sa malo finog ulja. I ostalu hranu jesti to vie u sirovom stanju.

Nesanica Insomnija (nesanica) je poremeaj sna. Osobe koje pate od insomnije se esto bude i ne mogu ponovo da zaspe ili ne mogu da zaspe uopte. Najee se ale da ne mogu da sklope kapke due od par minuta ili se prevru u krevetu i bude. Insomnija dovodi do poremeaja dnevnog ciklusa, tako da insomanici zamene dan i no (ukoliko su uopte sposobni da zaspe). Insomnija dovodi do velike psihike i fizike iscrpljenosti i drastino smanjuje koncentraciju. Ukoliko se insomnija nastavi vie noi, ona moe da postane hronina i dovede do trajnog gubitka sna, to moe imati teke posledice. Insomnija moe biti posledica stresa, indikacija na lekove, emotivne rastrojenosti, nekog psihikog ili fizikog oboljenja, alergije ili loe navike spavanja. Insomnija je jedan od glavnih simptoma manija kod osoba koje pate od bipolarnog poremeaja, i moe biti simptom hiperaktivnosti tiroidne lezde, depresije, i raznih drugih fizikih neprijatnosti sa stimulativnim efektima. Osobe koje pate od insomnije bi trebalo da izbegavaju kofein u bilo kom obliku. Kofein je est uzronik insomnije, ukljuujui insomniju primeenu kod radnika nonih smena. Kofein se nalazi u kafi, aju, kakau, orahu (ovo obuhvata sva pia); takoe je naen u energetskim napicima kao to su red bul i guarana, zatim u okoladi i razliitim slatkiima. Umesto napitaka koje sadre kofein, piti herbalne ajeve ili obinu vodu. Prostor za spavanje bi trebao da bude ugodan za spavanje. Dok su neke osobe osetljive na svetlost, neke su osetljive na buku. Spavaa soba bi trebalo da bude mrana i tiha tokom noi. Ne koristiti spavau sobu za druge aktivnosti osim spavanja. Takoe, odravati regularan raspored odlazaka na spavanje i buenja. Izbegavati spavanje tokom dana. Ponekad je nesanica simptom emotivnih problema sa kojima osoba izbegava suoavanje. Nezadovoljstvo nainom ivota ili izbegavanje suoavanja sa problemima takoe mogu dovesti do nesanice. Pacijenti koji boluju od klinike depresije, mogu patiti i od insomnije. Neobjanjive alergije, kao to su mlene alergije, mogu doprineti poremeaju sna. Ako je budilnik navijen za buenje na odreeni sat, obavezno izbegavati gledanje u sat tokom noi i ako je potrebno prekriti ga. Na taj nain se spreava raunanje u glavi koliko je sna izgubljeno i koliko malo sna e biti postignuto pre nego to budilnik zazvoni. Prihvatanjem injenice da koliinu sna moemo utvrditi samo nakon buenja, a ne kada pokuavamo da zaspimo, takoe moe biti korisno. Recepti: Ne sme se prekasno veerati. Tri sata pre spavanja ne treba uzeti nikakvu hranu. Za veeru je najbolje svei kravlji sir, jogurt, koja jabuka. Suprotno tome, ujutro treba obilno jesti.

441

Bitola

Prostorija u kojoj spavamo ne sme biti pretopla i mora biti prozrana. Najbolje je spavati kod otvorenog prozora, ali tako da prozor ne bude u blizini kreveta. (U tom sluaju mogu biti otvorena vrata susedne sobe.) Dobro je neposredno pre spavanja oprati se hladnom vodom. Jo je bolje kratko vreme moiti noge u prohladnoj vodi. Ako se pere celo telo, stavi se u vodu sire. Protiv nesanice vau se plodovi anisa. Sat-dva pre spavanja dobro je proetati se na istom sveem vazduhu i duboko udisati. Uzeti lipovog cveta, divljeg bosiljka - po 2 kaike; hajduke trave - 3 kaike, divljeg imira (list) - jednu kaiku. Sve dobro promeati. Od gornje meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, ocediti, pravim medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela i jednu olju pre spavanja. U litru prirodnog vina staviti 100 g maka da stoji 10 dana. Svaki dan jedanput treba bocu prot resti. Od tog vina pije se pre spavanja po 1-2 aice. Jedna kaika usitnjenog kopra prelije se sa 200 g kljuale vode i pije toplo pre spavanja. Pomeati po 20 g nane, matinjaka, trave ive, nevena i valerijane. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti pokriveno 2 sata, odliti i piti ujutro i uvee po jednu olju. Iseckati 5 g valerijane i staviti u 2 decilitra hladne vode, ostaviti 12 sati, zatim procediti. Pije se pre spavanja. Uzeti jednu kaiku kopra (zdrobljeno seme) i preliti sa 2 decilitra vrele vode, ostaviti 15-20 minuta da stoji, zatim piti 3-4 puta na dan po 2 kaike. Uzeti 30 g valerijane, 40 g hmelja i po 15 g nane i matinjaka. Od ovoga uzeti 1 kaiku, preliti sa 2 decilitra vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, ocediti, medom zasladiti i pre spavanja popiti 1 olju. Glogovom cvetu dodati malo lipe, majorana i 3 listia salate. To preliti sa 5 decilitara vrele vode, ostaviti, procediti i piti po 4 olje na dan. Uzeti 2 g latica poljskog maka, 10 g salate i pregrt cvjetia gloga, sve to prokuvati u litri vode. Piti po 2 olje pre spavanja. ista platnena vreica se napuni lipovim liem s neto cveta. Vreica se zavee i uroni u vodu. U toj se vodi kupa 15-20 minuta. S vreicom se masira lice i celo telo. Lice i krevet u kojem spavamo treba poprskati mirisom lavandule. U etvrt litre vode i toliko belog vina uspe se 100-200 g soka od enske bokvice i kuva 4-6 minuta. isti plua, jetru i bubrege. Ujedno je dobro sredstvo protiv astme. 30% valerijane, 40% hmelja i 15% metvice i matinjaka. Sve se pomea i prelije sa pola litre vrele vode i pije se pre spavanja. 50 g. semena miroije kuvati 15-20 minuta na tihoj vatri u 0,5 l vina, dobro umotati i ostaviti jedan sat da odstoji. Procediti i piti po 50-60 g. pre spavanja. Ovo je nekodljivo narodno sredstvo koje obezbeuje dobar san. 2 supene kaike semena konoplje isitniti i prosejati. Preliti aom vrele vode, umotati i ostaviti da odstoji 30-40 minuta. Piti toplo pre spavanja; prvo popiti pola ae dva sata pre spavanja a zatim ostatak sa talogom. Obavezno piti toplo u toku dve nedelje. Koristi se kod povremene nesanice. Dve kaiice hmelja na jednu au vrele vode. Ostaviti dobro uvijenu posudu da odstoji 4 sata, procediti. Popiti pre spavanja. Jedan deo isitnjenog hmelja na 4 dela 50% alkohola. Tinkturu ostaviti dve nedelje na tamnom mestu, procediti. Uzimati po pet kapi tinkture na jednu supenu kaiku vode. Piti dva puta dnevno pre jela, drugi put uzimati pre spavanja kod nesanice.

442

Bitola

Pre spavanja namazati lavandinim uljem slepoonice. 3-5 kapi sipati na kocku eera i sisati pre spavanja. Obezbeuje dobar san. Prati uvee noge vruom vodom.Ovaj postupak otklanja umor, daje energiju, umiruje nervni sistem, poboljsava san. Jednu supenu kaiku isitnjenog korena zove preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti ovaj odvar po jednu supenu kaiku dnevno kod nesanice i oteanog disanja. Tinktura od valerijane: jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno.Odvar od valerijane: Jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno.Alkoholna tinktura valerijane moe se kupiti u apoteci. Piti po 15-20 kapi 2-3 puta dnevno. 25 g. hmelja na 100 ml alkohola ostaviti nedelju dana da stoji na tamnom mestu, povremeno promu kati. Piti po jednu kaiicu 2-3 puta dnevno i pre spavanja. Praak od samlevenog hmelja moe se uzimati uvee kao sedativ i sredstvo za spavanje. Staviti svei hmelj u platnenu vreicu i kod nesanice drati ispod jastuka. Uspeh je garantovan, ak i kod teih oblika nesanice.

Neuralgini bolovi lica Neuralgija trigeminusa predstavlja povremene napade otrih bolova u licu u predelu jedne od grana ovog ivca. Kod simptomatskih neuralgija posredi su poznati uzroci nadraaja ovog ivca: tumor pontocerebelarnog ugla, tumor Gasserovog gangliona, zapaljenski procesi, multipla skleroza, bolesti zuba i sinusa i dr. Bolest zuba, kao uzrok neuralginog bola lica, esto je precenjena i nisu retki bolesnici kojima je nepotrebno i neopravdano izvaeno vie zuba pre nego to je postavljena pravilna dijagnoza idiopatske neuralgije. Uzrok idiopatske neuralgije je nepoznat. Jedno od objanjenja bilo je da je posredi zatezanje donje grane trigeminusa zbog asimetrine protruzije donje vilice. To dovodi do povlaenja i ostale dve grane i njihovog naslanjanja na ivicu kosti i tvrde modane opne. Meutim, danas preovladaava miljenje da je idiopatska neuralgija izazvana demijelinizacijom senzitivnih vlakana korenova n. trigemunsa u pontocerebelarnom uglu zbog kompresije od strane arterija i vena koje lee na njima. Bolest se najee javlja posle 40. godine ivota, dvostruko ee u ena. Bol je vrlo otar, kao udar noem ili elektrinom strujom i najee se javlja u predelu gornje vilice, ree donje a najree u predelu ela i oka. Karakteristina je pojava gra miia lica zbog bolova. Nekada se istovremeno javljaju crvenilo lica, vlaenje oka i sekret iz nosa. Bol najee zahvata samo jednu polovinu lica. Napadi bolova traju od nekoliko sekundi do jednog minuta, a kasnije neto due. Izmeu napada nema nikakvih smetnji. Bolovi se javljaju vie puta dnevno tokom nekoliko nedelja, a zatim nastupa miran period koji traje razli ito dugo. esto na licu, usni ili jeziku postoji taka sa koje se blagim dodirom moe izazvati napad bola. Bol takoe mogu izazvati hladan vetar, vakanje, gutanje, umivanje, zevanje ili govor. Recepti: Na suncu ubrane cvetove kamilice, divizme, hajduke trave i timijana staviti po mogunosti svee, a moe i lako osuene, u vreicu od lanenog platna a nju staviti na bolno mesto na licu. Uzimaju se biljke ubrane na suncu zato to je usled dejstva sunca kod njih koliina etarskog ulja vea, a zapravo ono ima lekovito dejstvo. Osim toga, svakodnevno u gutljajima piti etiri olje aja od navedenih biljaka, rasporeenog na ceo dan. Biljke popariti i ostaviti da odstoje samo kratko vreme. Ukoliko bi pri tom nastupili greviti bolovi, lice oprati toplim ajem koprive, obrisati frotirom i staviti na njega vreicu od lanenog platna napunjenu isitnjenom preicom. Obloge sa veden biterom obavezno stavljati u krevetu. Ako se triput dnevno uzme po mala kaika tih kapi, razblaenih u navedenoj ajnoj meavini, bolesnik e takoe osetiti olakanje.

Neuralgija

443

Bitola

Bol u podruju koje pokriva jedan ili vie ivaca. Bol moe biti nagla i probadajua, ali moe potrajati satima pa i danima. Uzroci bolova su nejasni. Misli se da je pritisak na ivac zbog traume, upale ili tumora u blizini mogui uzrok. Neuralgine boli nastaju i na reumatskoj osnovi, zbog zubobolje, usled infekcija i trovanja (olovom, ivom, alkoholom, nikotinom).Lei se otklanjanjem uzroka ako je poznat. Recepti: Pomeati 50 g nane, deteline i valerijane po 25 g. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, 2 sata nakon toga odliti. Piti ujutro i uvee po 1 olju. Pomeati 40 g nane i po 20 g matinjaka, hmelja i lavandinog cveta. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti. Pije se po jedna oljica ujutro i uvee. Uzeti po 20 g nane, matinjaka, dobriice, bosiljka i hmelja. 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti. Piti ujutro i uvee po jednu olju. Pomeati 50 g nane, 30 g sitno iseckane valerijane i 20 g gorke deteline. Uzeti 1 kaiku ove meavine i preliti sa 2 decilitra vrele vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, ocediti, medom zasladiti i toplo piti po jednu olju nakon jela, ujutro i uvee. Pomeati po 10 g valerijane, glogovog i lavandinog cveta, srdaca, kima, komoraa i matinjaka. Uzeti 3 kaike, preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, ocediti, zasladiti medom, piti 3-4 puta u toku dana.

Nono znojenje Nono znojenje se dogaa u bilo koje doba tokom spavanja. Ovo stanje moe bitno poremetiti navike spavanja i dovesti do nesanice i(li) stresa. Osim najbanalnijih razloga, kao to je temperatura ili neprilagoena sobna temperature u spavaoj sobi, postoji nekoliko moguih objanjenja za nono znojenje, kao to ima i vie potencijalnih uzroka: menopauza, idiopatska hiperhidroza, infekcije i upale, rak, lekovi, hipoglikemija, hormonski poremeaji, neuroloki poremeaji. Recepti: Od davnina, alfija je veoma cenjena kao domai lek protiv nonog znojenja. Biljku treba popariti i tokom dueg vremenskog perioda aj piti ujutro, na tate. On organizmu oduzima materije koje izazivaju nono znojenje. Dokazani lek protiv ovoga zla, po starim knjigama o lekovitom bilju, predstavlja i slede a meavina lekovitih biljaka: po 20 g alfije, virka i rastavia. Ona se popari, kratko vreme ostavi da odstoji i tokom dueg perioda pije svakodnevno, ujutro, pre doruka. Ove biljke jaaju ceo organizam i time lee i nono znojenje. 6-8 g praha lista i vrika alfije stavlja se u jelo kod glavnog obroka. Ovaj prah lei i kaalj, eludani katar i guu.

Parkinsonova bolest Parkinsonova bolest je bolest poremeaja pokreta. Poremeaji pokreta nastaju zbog smanjenja luenja hemijske supstance dopamina, i to u delu mozga koji ima vanu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije). Bolest se obino polagano razvija pa moe proi i nekoliko meseci, a i godina pre nego bolesnik ustanovi da ima tegoba. Jedan od prvih simptoma esto je lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, koje se polagano razvije u nevoljno ritmi no podrhtavanje. Istovremeno, izvoenje komplikovanijeg pokreta postaje oteano uz ogranienja pokreta, a miii su ukoeniji uz nespretne, rigidne pokrete. Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti: tremor (drhtanje), rigor (ukoenost miia ruku, nogu i vrata) i usporenje pokreta. No, ne moraju istovremeno biti prisutna sva tri simptoma niti se oni javljaju jednakim intenzitetom. esto je prisutna depresija, smetnje sna, mokrenja i stolice. Brzina napredovanja intenziteta simptoma i same bolesti razliita je i zavisi od pojedinca. Kod nekih bolesnika ak i due vreme bolest ne utie na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Vano je na vreme otkriti bolest i leiti njene simptome.

444

Bitola

Recepti: Svei listovi zeje soce, koja kao tepih pokriva tlo naih listopadnih i etinarskih uma, operu se i iscede u sokovniku. Svakog sata bolesnik treba da popije tri do pet kapi razblaenih u aju od hajduke trave, od kojeg se pripremi etiri do pet olja dnevno. Rastvor kapi zeje soce mora da usledi najmanje u trostrukoj koliini aja. U isto vreme, u kimu utrljavati, naizmenino, svee isceen sok od zeje soce i tinkturu hajduke trave. Na suncu ubrane cvetove hajduice potopiti u rakiju od ita ili od voa, jaine 38-40%, i 14 dana drati na suncu. U toku dana etiri sata na potiljku drati oblog sa veden biterom. Sa njim bolesnik ne mora da lei. Ukoliko bi pored drhtanja dolo i do izvesne ukoenosti udova, sprovode se potpune kupke od timijana sa 200 g zelja. Ista kupka, ponovo ugrejana, moe da se upotrebi jo dva puta. U litrenu staklenku nalijemo pola litre ulja od pamukovog ploda. Na to ulje spustimo jednu licu usitnjenog korena kopitnjaka i ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili toplom mestu. Tim lekom masira se hrptenja a i drhtavica e nestati. Ima ljudi koji tim lekom lee pijanstvo. Protiv drhtanja ruku priprema se sledei aj: Jednu kaiku koprive kuvati sa 200 grama vode 3-4 minute. Pije se triput dnevno po jedna olja. Pije se due vremena, aj koristi ne samo ivcima, nego i slabokrvnima, sranim bolesnicima i protiv astme. Lie kadulje istui u prah i to uzimati u jelu po kafenu kaiku dnevno. Pomeati po 3 kaike stolisnika i zejeg trna, po 4 kaike draguca i brezovog lia. Jednu kafenu kaiku ove meavine preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta i to piti svaki sat-dva, po nekoliko gutljaja.

Skleroza mozga Skleroza je pojam koji u svakodnevnom govoru oznaava laganu ali postupnu destrukciju jednog organa ili tkiva koji postaju tvrdi (gr. Skleros), fibrozni i sa oteenom funkcijom. Recepti: Uzme se rastavi, hajduka trava i rutvica u jednakim koliinama i dobro promea. Od te meavine jednu kaiku na 300 g vode kuvati 2-3 minute. Pije se triput dnevno po jedna aica pre jela. Ponavljati 8 dana. Zatim 8 dana ne piti. Nakon 8 dana ponoviti itd. do izleenja. Boje platice (Alchemilla vulgaris) usitnjene i suve 2 kaike preliju se sa 300 grama kljuale vode. Ostaviti da stoji 15-20 minuta poklopljeno. Pije se dva puta dnevno posle jela po jednua oljica. Lei se uglavnom dijetom: ne jesti meso, hleba to manje, ne piti alkohol ve mleko, vodu i lekoviti aj. uvati se paprenih, ljutih i slanih jela. Kuvati na ulju ili primeniti dijetu koja je navedena kod multiple skleroze. Jesti sve vrste voa i to obilato. Isto tako i sirovo povre: mrkvu, celer, perun, kelerabu i zrnastu itnu hranu. Jako se uvati zatvora. U tu svrhu jesti ljive, piti surutku. to vie se kretati na sveem vazduhu. Ne sedeti satima na istom mestu. Gimnasticirati. ist vazduh udisati: 4 sekunde udahnuti, 4 sekunde vazduh zadrati i 4 sekunde izdahnuti. Piti ovaj aj: hajduka trava, list umske jagode, plod i cvet gloga - 4 kaike, plod perunov (seme) - 2 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 300-400 g kljuale vode. Piti triput dnevno po jednu olju.

tucanje tucanje je kontrakcija dijafragme koja se ponavlja nekoliko puta u minuti. Kod ljudi, brz ulaz vazduha u plu a izaziva zatvaranje epiglotisa stvarajui karakteristian "hik" zvuk. U medicini je poznato kao sinhrono lepranje

445

Bitola

dijafragme. Latinski je naziv singultus. tucanje je nevoljan akt i obuhvata poseban refleksni luk.Napadi tucanja obino prestaju sami bez intervencija. tucanje izazivaju poremeaji srednjeg i perifernoga nervnog sistema poevi od podraaja ili povrede freninog nerva (nervus phrenicus nerv dijafragme) do toksinih i metabolikih poremeaja navedenog sistema. Nastanu i nakon uzimanja alkoholnih i gaziranih pia i zainjene hrane. Smeh i brzo jelo mogu biti uzrok tucanju. Hemoterapija je navedena kao jedan od uzroka tucanja. Recepti: Kod napada tucanja treba nakapati na kocku eera nekoliko kapi vinskog sira i to pojesti, tucanje e proi. Pekmez od crvenih ribizla odlino je sredstvo protiv tucanja. Kod napada uzima se po jedna kaiica. Semenke anisa stuku se u prah i popije se pola kaiice sa vodom.

BOLESTI OKA

Bolesne i suzne oi U etvrt litre vode stavi se jedna kaika usitnjenog vidca (vidova trava, Euphrasia officinalis). To pustimo da zakuva. Zatim se ostavi poklopljeno da stoji dok se ne ohladi do 30C (tako da oima nije ni hladno ni vrue). Uzme se okrugla aica koja se do polovine napuni gornjim ajem. Glavu treba nagnuti napred, a aicu pritisnuti na onu upljinu tako da potpuno pristane. Sada se otvori oko. Zatim se glava digne i ponovno sputa (ne skidajui aicu). To se ponavlja nekoliko puta: gore-dole tako da aj dobro opere oko. Za pranje svakog oka uzima se uvek svei aj. Kod ove veoma neprijatne pojave treba piti aj od meavine 10 g vidove trave, 10 g odoljena (valerijane), 15 g korena blaenog (pitomog) kalja, 10 g cveta jorgovana, 15 g virka, 20 g kamilice i 10g rute (Ruta graveolens). Preko noi, u pola litre hladne vode drati potopljeno 15 g ove meavine, a sledeeg dana zagrevati do kljuanja. Promeati, skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji tri minuta. Kada se malo ohladi, u ovu te nost umoiti gazu i oblog jo topao staviti na zatvorene oi. Ponoviti nekoliko puta u pola sata. Posle toga oi pokriti suvim povezom i izvesno vreme mirovati.

Glaukom (zelena mrena) Glaukom nastaje kada ima previe tenosti u oku obino zato to su odvodni kanali zapueni. Poto se tenost koja ne moe da istekne iz oka i dalje stvara, ona se nagomilava u oku i tako nastaje povien oni pritisak. Povien oni pritisak gura vidni ivac prema pozadi i izaziva njegovo oteenje. Ako oni pritisak dugo ostane povien, on razara deo po deo vidnog ivca. Razaranje vidnog ivca se ispoljava postepenim promenama u vidu. U poetku su

446

Bitola

promene u vidu male i ne zahvataju centralni vid (sredinji deo koji vidimo kada gledamo pravo ispred sebe ili itamo). Promene u vidu se u poetku deavaju iznad, ispod i sa strane centralnog vida tako da oboleli od glaukoma ne primeuje pad vida. Tek u zavrnoj fazi glaukomne bolesti dolazi do propadanja centralnih delova i potpunog gubitka vida. Recepti: Zelena mrena nije samo bolest oiju; ona pre potie od oteenja bubrega. U veini sluajeva,ova bolest je propraena reumatskim bolovima i bolovima zglobova. Od meavine istih delovakoprive, razgona, nevena i rastavia svakoga dana treba da se pije dve do tri olje aja u koji se svaki put doda mala kaika veden bitera. Da bi ozdravljenje nastupilo za to krae vreme, poeljno je da se navedene biljke uberu svee. Kada je re o sivoj mreni, vie puta dnevno namazati veden biter preko kapaka. Kod zelene mrene veoma je vana sedea kupka od rastavia. Poremeeni bubreg prenosi pritisak nagore, u oi. Sedeim kupkama od rastavia sniava se oni pritisak.Kupke imaju na bubrege takvo dejstvo da pritisak u oima esto pada jo za vreme kupanja. Za jednu kupku potrebno je 100 g osuene ili otprilike pola kofe, a to su 2,5 litre, svee biljke. Ona se preko noi natapa u hladnoj vodi. Sledeeg dana se ugreje, procedi i doda vodi za kupanje koja je umerene temperature. Kupanje traje 20 minuta. Za vreme kupanja dodaje se topla voda kako bi se odrala ista temperatura. Prostorija treba da bude prijatno topla. Voda pri kupanjupokriva bubrege, dok je srce izvan vode. Posle kupanja se ne treba obrisati nego obui bade-mantil i jo jedan sat se pariti u prethodno zagrejanom krevetu. Ista voda, ugrejana, koristi sejo dve veeri. Recept za pripremanje parne kupke za oi 20 g vidove trave 20 g odoljena (valerijane) 10g vrbene 30g cveta zove 20g kamilice Sve se dobro promea.Pet ravnih velikih kaika meavine popari se s pola litre belog vina ugrejanog do temperature kljuanja. Para treba da deluje na zatvorene oi. Vino je najbolje staviti u bocu i sa manjom koliinom svaki put pripremiti sveu parnu kupku.Da bi iz oiju nestali bolovi koji su esto neprijatni, na zatvorene oi se, posle ruka, stavi vata ovlaena veden biterom. Ona kupka moe da se pripremi i od vidove trave ali sa veoma slabim ajem. Pogoranje oboljenja oka posle kupke od vidove trave znak je da je upotrebljena prevelika doza. Na jednu olju uzima se najvie pola kafene kaike biljke i ostavi u vodi da odstoji veoma kratko. Obloge za oi preporuuju se samo sa ovako slabim ajem. On svaki put mora da se pripremi sve i slui za samojednu upotrebu.

Gnojne oi Na oi bolesnika staviti trulu jabuku sitno iseckanu i preko toga zavoj. Preko zavoja gustu krpu. Za 8 dana o i e biti zdrave. Usitnjenog perunovog lia - 2 kaike stavi se u 300 g vode i kuva 3-4 minute. Kroz gazu ili prokuvanu belu krpu to se procedi i tom tekuinom oi ispiraju. Preko noi stavljati obloge od istog aja. Svakako se mora dobro procediti.

Katarakta Katarakta ili siva mrena predstavlja zamuenje onog soiva to dovodi do slabljenja vida. Naziv potie od grke rei Katarasso to znai vodopad. Predeo zenice kod katarakte je beo kao vodopad. Postoje mnogi uzroci nastanka katarakte. Kod dece ona moe da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih infekcija majke tokom trudnoe. To je uroena katarakta. Povreda oka, ultraljubiasto zraenje, eerna bolest, dugotrajna upotreba nekih lekova kao to su kortikosteroidi mogu da doprinesu nastanku takozvane sekundarne katarakte. Najee katarakta nastaje kod starih ljudi, kao deo procesa starenja i tada se naziva stara ka katarakta. Ona ini 90% svih katarakti. Obino se javlja posle 60. godine ivota. Uzrok nastanka katarakte jo se ne zna. Problem je najverovatnije u poremeaju metabolizma soiva. Stadijumi razvoja katarakte su: poetna, nezrela, zrela i prezrela. Kada katarakta postane potpuno bela ona se naziva zrela katarakta. Tada prouzrokuje potpuni gubitak vida i moe dovesti do zapaljenja i bolova u oku. Najvaniji simptom katarakte je smanjena otrina vida. Poetna katarakta dovodi do malog oteenja vida. Intenzivnija katarakta dovodi do veeg oteenja vida, a potpuno zamueno soivo dovodi do gubitka vida. Drugi simptomi katarakte mogu biti ukasta prebojenost i blago bletanje svega oko bolesnika (kao da se gleda kroz uti filter) i duple slike. Nekada bolesnici, u poetnoj fazi razvoja katarakte, primete da im je vid na blizinu bolji nego to je bio. Svi simptomi katarakte mogu biti posledica

447

Bitola

i neke druge bolesti oka, zbog ega je obavezan pregled kod onog lekara. Dokazano je da su anse za razvijanje katarakte manje ukoliko se jede dobro balansirana hrana, ne izlae previe ultravioletnom zraenju, nose zatitne naoare sa filterom kao i ukoliko se dobro kontrolie i lei eerna bolest. Recepti: 68 listova sveeg perunovog lista operemo u istoj vodi. To lie stavimo preko noi na oi i poveemo gazom ili istom prokuvanom belom krpom. Ujutro se u zamraenoj prostoriji zavoj skine. Nakon umivanja ruke se dobro operu sapunom. Zatim u istu zdelu nalijemo hladnu bistru vodu. U tu vodu iscedimo sok od dva povea limuna i rukama zapljuskujemo oi. To ponavljamo do ozdravljenja.

Konjuktivitis Konjunktivitis je upala sluzokoe oka. Sluzokoa oka se naziva venjaa ili latinski conjunctiva i pokriva prednji deo beonjae oka i unutranji deo gornjeg i donjeg kapka. Do upale venjae mogu dovesti infekcije, alergije ili povrede oka, moe se javiti kod nosioca kontaktnih soiva i usled mnogih onih i optih bolesti. Jako su este i javljaju se u svim uzrastima. Konjuktivitis moe biti virusni, alergijski, bakterijski, neonatalni, inkluzijski, gonokokni i hronini konjunktivitis (trahom). Simptomi su crvenilo konjuktive, smetnje suzenja, iritacija (bockanje, peenje, svrab) oka i kapaka, a oni kapci su esto slepljeni kod buenja. Recepti: Uzeti kamilicu, zovinog cveta, lazarkinje i ruinih latica u podjednakim delovima.Dobro pomeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa pola litre kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15 minuta. Nakon toga ocediti. Tri oljice odvojiti. Piti triput dnevno po jednu oljicu. Ostatkom ispirati oi. U kaiicu mlake vode, stavi se nekoliko kapi pravoga meda. Kad se dobro rastopi, time se mau oi, ali se ne smeju trljati. Dobro ini i svee vrcani med, ako se neka kap kapne u oi. Jednu bocu irokog grla napuniti sveim cvetom zove bez peteljke. Grlo boce se zatvori pergamentom ili celofanom i ostavi da stoji 2-3 nedelje na toplom mestu ili na suncu. Za to vreme taloie se na dnu staklenke crna tekuina. Kad cvet dobije boju re, iscedi se crna tekuina kroz istu belu krpu ili gazu. Koliko bude tekuine, toliko se doda 96% alkohola. Dobro se promea i boca dobro zatvori. Pre upotrebe bocu treba dobro protresti da se talog pomea s aalkoholom. Od te tekuine nakapa se malo na komadi vate, oko zatvori i vata poloi na bolno oko. Preko vate povee se suva krpa, koja se sa vatom ostavi preko noi na oku. Ponavlja se nekoliko veeri. Ujutro se oko ispere mlakim mlekom ili ajem od kamilice, koja se mora procediti preko iste guste krpe.

Slabe oi Bokvica muka - 2 kaike, koren valerijane jednu kaiku; ruta jednu kaiicu. Sve dobro pomeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Piti tri puta dnevno jednu oljicu pre jela i oi ispirati. Tri kaike kamilice prelije se sa pola litre kljuale vode i ostavi jedan sat da se ohladi. Tad se procedi, ali pri tom se pazi da tekuina ostane bistra - bez primesa kamilice. Tad se ispiraju oi sunerom ili istom krpicom koja se obilno namae u oparku. Oi se peru dva puta dnevno po nekoliko minuta. Ako je magla pred oima, treba sok od dva vea limuna iscediti u pola litre iste bunarske vode i time zapljuskivati oi po nekoliko minuta - dva puta dnevno - sve dok oi ne ozdrave.

Slab vid

448

Bitola

U svako jelo stavljati malo majine duice, umivati oi u vodi u kojoj se natapala majina duica. To se ponavlja sve dok se vid potpuno ne oporavi. Ako peku oi, treba ih ispirati ajem od muke i enske bokvice. Obraze ne umivati vodom. Oko oiju i vee treba masirati kiselim mlekom ili surutkom i posle masiranja oi se dobro obriu. Ujutro, pre obroka i pre spavanja oi se natrljaju pravim maslinovim uljem. Oi e ojaati, a vid znatno popraviti.

BOLESTI ORGANA ZA DISANJE

Astma Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) hronino je upalno oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne opstrukcije donjih disajnih puteva izazivaju i akutni astmatini napad. Ovde se radi o hiperiritabilnosti traheobronhijalnog sistema. Kada su napadi uestali sa kratkim razmacima izmeu njih ili kada astmatini napad due traje (nema jo jedinstvenog stava) bez mogunosti njegovog prekida, onda je to status asthmaticus. Patofiziologija razvoja bronhijalne astme je sledea: Upala disajnih puteva usled neadekvatnog oslobaanja medijatora alergijske reakcije: histamina, citokina, lipidnih medijatora. Suenje disajnih puteva zbog bronhospazma, edema sluzokoe bronhijalnog sistema, ilavog bronhijalnog sekreta (dyscrinia). Poremeaji oksigenacije zbog neadekvatne ventilacije i perfuzije, a kod tekog astmatinog napada dolazi do hiperkapnikog prestanka disanja. Astmatini napad moe da pokrene vie faktora: alergijske reakcije, infekcije disajnih puteva, lekovi (npr. aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta-blokatori), napor, stres, u toku sna (najve i broj smrtnih ishoda astmatinog napada deava se u toku spavanja). Znaci i simptomi astmatinog napada su izarzito teko disanje i borba za vazduh, zauzimanje sedee pozicije uz upotrebu pomone disajne muskulature, ubrzano disanje (tahipneja) oko 40-50 respiracija u minuti, tahikardija. Ako se ne prekine napad razvija se cijanoza i nemogu nost govora, tzv. govorna dispneja uz tendenciju daljeg pogoranja stanja bolesnika. Recepti: Dobro usitniti list i cvet podbela, koren belog sleza, cvet i list divizme. Jednu ka iku te mjeavine preliti sa 300400 g kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po elji zasladiti (po mogunosti pravim pelinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan po jednu olju. Jo je bolje, ako je mogue, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. Omana i gaveza (koren), po 3 kaike, pasje trave, majine duice, po 4 kaike. Jednu kaiku te mjeavine preliti sa 300400 g kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po elji zasladiti (po mogunosti pravim pelinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan po jednu olju. Jo je bolje, ako je mogue, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. Kaika hmelja kuvanog nekoliko minuta u 100 g vina i 100 g vode, vrlo je dobar lek protiv astme. Protiv proirenja plua kod bronhijalne astme vrlo dobro koristi, naroito kod izbacivanja ispljuvka, tinktura od cele biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna ka ika usitnjenog lista

449

Bitola

divljeg dragoljuba, koji treba da stoji 68 dana. Nakon toga se ocedi i uzima, razreen s malo vode, dva do tri puta dnevno jednu kaikicu. Primo 30 dkg eera. Kad eer zarumeni, dodamo 9 kaika meda i 3 ovee glavice crnog luka, kojeg pret- hodno ieckamo na sitno. Tome dodamo 1.500 g vode, sve zajedno dobro promeamo i stavimo da kuvamo poklopljeno dok se ne ukuva 50% tenosti. Od vremena do vremena potrebno je malo poklopac podizati. Procedimo, stavimo u boce i dobro zaepimo. Od tog leka uzima se pre jela jedna kaika. Uzme se nekoliko kriki belog luka, stavi u istu belu prekuvanu krpu ili gazu i zdrobi. Tada se na kocku eera nakapa nekoliko kapi soka i pojede. To se ponavlja svakog jutra natate do potpunog ozdravljenja. Astmu i slaba creva lei anis. Dve kaike anisa staviti u pola litre vode i kuvati 10 minuta. Naberite koprive i stavite do polovine litrenog lonca. Zatim dodajte 2 kaike gospine trave i 2 kaike nane (metvice). To se sve zajedno kuva 23 minute. Nakon toga se ostavi poklopljeno da stoji 1015 minuta. Tada se ocedi i pije triput dnevno po olju.

Ren dobro oistimo (4 kaike narendamo) i stavimo u prikladnu posudu. Na ren nalijemo vinsko sire, toliko da ren bude 3 prsta ispod sireta. Tada tu masu kuvamo tako dugo dok ren ne postane mekan. Zatim ga ocedimo i toj koliini dodamo istu koliinu meda. Sve kuvamo dok se ne zgusne. Dodamo kuvani ren i pustimo da jo jednom provri. Kad se ohladi, stavimo u staklenku i od tog leka uzmemo svako jutro i ve e po jednu kaiku. Iseckanog korena omana uzeti 1 kaiku i preliti to sa 2 dcl vrele vode, poklopiti i kad se ohladi piti svaka dva sata zaslaeno medom. Po 20 g anisa, podbela (cveta) i 60 g podbela (lista). Uzeti 3 kaike te smese i kuvati u pola 1itre vode, ostaviti da se ohladi i piti umesto vode. Pomeati po 20 g hajduke trave (list), podbela, izopa, matinjaka i crnog sleza (cvet). Tri kaike ove meavine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, a zatim piti umesto vode. Pomeati po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i petrovca. 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata. Zatim ocediti i piti 3 puta na dan pola sata pre jela. Uzeti po 20 g anisa i podbela (cvet) i 10 g podbelovog lista. Od toga uzeti 3 kaike i kuvati 10 minuta u pola litre vode. Ostaviti pokriveno celu no. Pije se umesto vode. Biljke divljeg ruzmarina 25 gr , koprive 15 gr sitno iseckati i pomeati. Preliti ovu meavinu litrom vrele vode , umotati i ostaviti tri sata. Procediti i piti po pola ae 5-6 puta dnevno. Koristi se kod bronhijalne astme, prehlade, reumatizma, kalja. U narodu se smatra da posle dve nedelje uzimanja ovakvog sastava astma u poetnom stadijumu prolazi. Kod velikog kalja deca uzimaju po jednu kaiicu 3-5 puta dnevno. Isitniti metlinu 40 g , kamilicu 200 g, brezine pupoljke- 60 g, divlji ruzmarin 20 g, sve dobro pomeati i dve supene kaike meavine preliti sa 500 ml vrele vode, umotati i ostaviti 5-6 sati, procediti. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno pre jela. Koristi se kod astmatinog bronhitisa. Meavinu od borovih pupoljaka- 1 deo, ivovlaka- lista- 1 deo, podbjela-lista- 1 deo, sipati u au hladne vode i ostaviti dva sata; posle toga kuvati pet minuta, ohladiti i procediti. Ovu dozu popiti u toku dana podeljenu na tri dela. Koristi se kod bronhijalne astme i velikog kalja. Bedrenik ( komora ) - koren, je staro narodno sredstvo protiv astme. Poto je koren teko rastvoriv u vodi, uzeti dva dela korena na 5 delova alkohola. Ostaviti da odstoji 8 dana na tamnom mestu. Procediti i piti po 30 kapi sa kaikom vode 4-5 puta dnevno.Napomena : dva dela korena- prema teini, a prema zapremini to je skoro polovina posude sa alkoholom. Kod bronhijalne astme se koriste cvetovi zove u meavinama: cvet zove, rosulja, ivovlaka i dan-i-no u jednakom odnosu. 4 kaiice isitnjene meavinekuvati nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u tri navrata kod bronhijalne astme i bronhitisa.

450

Bitola

Cvet zove, travnati deo sranika, eljasta metvica ( crna kopriva ), rusina, borovi pupoljci- sve u jednakim koliinama. Nain pripremanja je isti kao i u prethodnom receptu. Cvet zove- jedan deo, kora mlade ive- jedan deo, list podbjela- jedan deo, plodovi anisa- dva dela, plodovi ipurkadva dela. Nain pripremanja i primene je kao u prethodnom receptu. Podbjel 4 kaiice isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po ae 4 puta dnevno. Dve supene kaike isitnjenog korena vrtne repe preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po ae 4 puta dnevno ili jednu au uvee. Sok od repe sa medom koristi se kod kalja po 1-2 supene kaike 3-4 puta dnevno. Oman ( isitnjeni koren ) - 20g , dan-i-no 20g , timijan- 20 g , anis ( isitnjeni plodovi ) - 20 g , podbjel ( list i cvetovi ) - 20 g. Meavinu od dve supene kaike preliti sa 500 ml vrele vode i ostaviti u pokrivenoj posudi jedan sat da odstoji. Piti toplo po pola ae. Dodati eer po ukusu odmah posle dugog stajanja dobija oporo-gorak ukus. Anis ( plodovi )- 20 g , divlja miroija ( plodovi ) - 20 g , timijan 20 g, sladi ( koren ) - 20 g. Sve sastojke dobro isitniti i preliti sa 500 ml vrele vode. Piti toplo 4 puta dnevno, po mogunosti i nou.

Bolesti nosa Naroito kod katara treba uzeti: zovina kora, kadulja, borovnic, nana - po dve kaike. Jedna kaika te meavine prelije se sa 2 decilitra kljuale vode, nakon toga se ostavi 10-15 minuta da stoji poklopljeno. Zatim se ocedi i time ispira nos i umrkava. Svake veeri pre spavanja treba pariti glavu i noge trinjem od sena. U nos nakapati nekoliko kapi tinkture od arnike (moravke). Piti aj od jednakih delova kamilice, bokvice i korena od anelike. Od gornje meavine uzme se jedna kaika na 200-300 g kljuale vode i dve kaike pravog pelinjeg meda. Pije se triput dnevno po jedna oljica.

Emfizem plua Emfizem plua definie se kao trajno uveanje disajnih puteva, distalno od terminalnih bronhiola, koje nastaje dilatacijom vazdunih prostora ili destrukcijom pregradnih zidova izmeu alveola. Emfizem plua karakteriu oteenja plunog tkiva u osnovnoj jedinici plua za razmenu gasova (acinus). Na osnovu lokalizacije morfolokih oteenja u acinusu, razlikuju se dva oblika ovog oboljenja: panacinusni i centroacinusni emfizem. Veoma esto oba tipa morfolokih oteenja se uoavaju u istom plunom krilu, s tim to moe da preovladava jedan ili drugi tip. Veliki broj lekara prihvata miljenje da hronini bronhitis i emfizem plua ine celinu (po nizu patofiziolokih poremeaja koje zajedno prouzrokuju i uzajamnim patogenetskim vezama) i zajedno su poznati pod imenom hronina opstruktivna pluna bolest. Obino se prvo javlja bronhitis, a kasnije sa pogoranjem stanja i emfizem. Za nastanak emfizema znaajno je vie faktora rizika (puenje, zagaenost vazduha, infekcije i genetiki inioci). Duvanski dim je, van svake sumnje, primarni uzrok pojave emfizema plua. Puai imaju veu smrtnost, kao i veu prevalencu poremeaja plune funkcije, respiratornih simptoma i svih oblika opstruktivne bolesti disajnih puteva. Incidenca i mortalitet od emfizema u urbanim, industrijski razvijenim sredinama vii su nego u ruralnim. Egzacerbacije hroninog bronhitisa povezane su sa veom zagaenou vazduha sumpor-dioksidom i vrstim esticama. Poslednjih godina poznat je i tetan uticaj zagaenosti vazduha u zatvorenom prostoru zbog praine i upotrebe razliitih vrstih goriva za grejanje i kuvanje. Osnovni funkcionalni poremeaji u hroninom bronhitisu i emfizemu plua su: poremeaj prolaznosti disajnih puteva, naduvenost plua i poremeaj koncentrcije gasova u krvi. Patofizioloki poremeaji su kaalj, iskaljavanje, "sviranje" u grudima i dispnea. Dominantan kliniki simptom u emfizemu plua je oseaj nedostatka

451

Bitola

vazduha (dispnea), koji se javlja pri naporu. Obino ga prati veoma malo kalja i oskudno iskaljavanje sluzavog ispljuvka. Do ovoga dolazi na vie naina: zapuavanjem bronhija nagomilanom sluzi, zadebljavanjem sluznice, smanjenjem lumena bronha i sl. Kao posledica poremeaja prolaznosti disajnih puteva, dolazi do "zarobljavanja" vazduha u pluima, gubitka elastinosti tkiva i naduvenosti. Bolesnik sa emfizemom esto je mrav, astenian. Najee sedi povijen unapred, ispruenih ruku, oslanja se na dlanove da bi fiksirao rameni pojas i omoguio da se leni miii koriste za efikasniji ekspirijum. Oni obino diu kroz stisnute usne ("puenje usana"). Recepti: Emfizem plua, isto kao i srana astma i oboljenja titaste lezde, koji su takoe praeni guenjem, preteno nastaje zbog poremeaja rada jetre. Pritisak jetre nagore umnogome doprinosi oticanju bronhija, plua i srca, te se ovi ire. Zbog neprestanog pritiska jetre na osetljivu titastu lezdu, dolazi do patolokih promena na njoj. U ovakvom sluaju, ujutro treba piti jednu olju aja od preice (Lycopodium clavatum), tokom dana etiri sata drati oblog od vedske granice, a preko noi primeniti parni oblog od rastavia. Puna aka rastavia stavi se u sito iznad kljuale vode, pa se tako greje i razmekava. Umotana u povez, biljna kaa se stavi na obolelu jetru. Pritisak jetre e popustiti, te e postepeno prestati guenje od kojeg bolesnik toliko strepi. Uzeti u jednakim proporcijama koren omana, list nane, majinu duicu, list alfije, list eukaliptusa. Jednu kaiku smese preliti jednom aom vrele vode, ostaviti na toplom mestu, procediti. Piti po olje 3 puta na dan. Uzeti 2 dela rastavia, po 1edan deo gorocveta (Adonis vernalis), ploda kimai ploda moraa.Jednu kaiku smese preliti aom vrele vode,ostaviti da stoji, procediti.Piti po 1/3 ae 3 puta na dan. Uzeti 1 kaiicu cvetova krompira, preliti jednom aom vrele vode. Natapati 1-2 sata, procediti I popiti u roku od dva sata, ili piti 30-40 minuta pre jela po pola ae 3 puta na dan u toku jednog meseca.

Grip Grip ili influenca je veoma zarazna bolest, koja se najee karakterie tekim poremeajima opteg stanja uz slabije izraene poremeaje gornjih respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kaljanjem zaraene osobe. Javlja se obino u manjim ili veim epidemijama, a u intervalima od priblino 30 godina i u svetskim pandemijama. Tada se obino javljaju i teki oblici bolesti sa izraenim komplikacijama, koje mogu biti smrtonosne. Veina zaraenih se ipak oporavlja u roku od nedelju dana, ali kod starijih osoba i onih sa astmom, sranim i plunim bolestima mogu se javiti komplikacije u obliku bronhitisa ili upale plua. Osim kod ljudi, grip se javlja i kod svinja, konja i drugih sisara, kao i kod divljih i doma ih ptica. Neki tipovi gripa mogu se prenositi s jedne vrste na drugu, kao npr. ptiji grip uzrokovan virusom H5N1. Recepti: Nana, lincura - po 2 kaike, pelin - pola kaike. Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki sat- dva po nekoliko gutljaja. imir divlji, koren ili kora - pola kaike, kamilica, koren drenka, hajduka trava - po jedna kaika, list umske jagode 2 kaike. Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki sat- dva po nekoliko gutljaja. List podbela, cvet zove, koren maslaka - po 2 kaike; cvet lipe, bokvica enska - po jedna kaika. jedau licu.Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki sat- dva po nekoliko gutljaja. U 2 decilitra vode ukuva se 4 kaike prave, fino samlevene kafe, u to se nacedi sok od jednog poveeg limuna, uspe 4 kaike ruma i sve zajedno popije u trenutku kad se osea napad groznice. Zovin list, koren anelike, kamilica, cvet lipe, kantarion, cvetovi vrbe, list divizme, koren anisa - od svakog uzeti po jednu kaiku i en belog luka. Sve se dobro usitni i dobro promea. Od te meavine se jedna kaiica prelije sa 200 g kljuale vode i ostavi da stoji poklopljeno 15 minuta. Pije se ujutro natate i uvee po jedna olja.

452

Bitola

Bukvica 1 deo, kamilica 1 deo, alfija 1 deo. Sve isitniti i dobro promeati. Jednu supenu kaiku meavine sa vrkom preliti sa 0,5 l vrele vode. Uviti i ostaviti 30 40 minuta, procediti. Uve e popiti po 2- 3 olje vrue tinkture sa medom. Danju piti kao aj. Ako je prehlada sa glavoboljom dodati jedan deo mente meavini. Suve plodove ipurka isitniti. 5 supenih kaika preliti sa 1 l hladne vode,staviti na vatru i kuvati 10 minuta, dobro uviti posudu i staviti 8-10 sati, procediti. Piti, poev od jutra po jednu au svaka 2-3 sata sa medom, eerom ili sa slatkim. Poeljno je u toku dana kada se pije ovaj odvar, nita ne jesti. Posle svakog uzimanja isprati usta toplom vodom, jer kiselina nagriza zube. Kod gripa se preporuuje piti ipurak u toku nedelju dana postepeno smanjujui dozu. U flau od etvrt litre sipati pelen i ostaviti da odstoji 21 dan na tamnom mestu, procediti. Piti kod prehlada i promrzlina po 20 g jednom dnevno. Piti najdue 2- 3 dana. Napraviti meavinu od cvetova lipe 1 deo, plodovi ibikovine - 1 deo. Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode. Kuvati 5 do 10 minuta i procediti. Piti vrue uvee po 1 2 olje.Koristi se kod reumatizma, gripa, prehlade. Lipa 1 deo, crna zova (cvetovi) 1 deo. Dve supene kaike preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 5- 10 minuta, procediti. Popiti vrue kod gripa i prehlade. U narodnoj medicini kod gripa se koristi svei sok od plodova borovnice . Kod prehlada se pije tinktura od granica borovnice. Jednu supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve supene kaike 4 5 puta dnevno. Kod gripa se koristi svei beli luk po 2- 3 enja dnevno, a takoe i preventivno za vreme epidemije. Tinktura od suvih plodova maline koristi se kod prehlade i gripa. Jednu supenu kaiku plodova preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta. Piti po au vrue tinkture dva puta dnevno. Jednu supenu kaiku meavine od plodova maline i cvetova lipe u jednakim koliinama, preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti. Piti po au vrue tinkture uvee pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja. Napraviti meavinu od plodova maline, cvetova lipe, lista podbjela, plodovi anisa i kore ive u jednakim koli inama i jednu supenu kaiku ove meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti.piti po au vrue tinkture uvee pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja. Napraviti meavinu od plodova maline 2 dela, lista podbjela 2 dela i majorana 1 deo. Supenu kaiku ove meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola ae vrue tinkture 3-4 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje znojenja. Plodovi maline - 1 deo, list maline - 2 dela, majoran - 2 dela, list podbjela - 2 dela. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 5 do 10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola ae vrueg odvara 3-4 puta dnevno pre jela kod prehlada kao sredstvo za izazivanje znojenja i ka o sredstvo za iskaljavanje.

Groznica Povienje temperature tela. Iako pokazuje samo reakciju organizma groznica ukazuje na patolo ko stanje i vrlo esto je znak infekcije. Groznica je posledica preterane proizvodnje toplote ili smanjenja gubitka topl ote. Poetak febrilnog stanja moe se manifestovati na razliite naine. Ponekad je brzo i naglo povienje temperature ispoljeno drhtavicom ili nizom drhtavica, optom nelagodnou, glavoboljom i povraanjem. U drugim sluajevima povienje temperature je manje upadljivo: praeno je umorom, diskretnom nelagodnou. Oi su svetlije, bolesnik osea e, toplotu tela i koe. Poveanje pulsa je srazmerno temperaturi, od 70 puls se penje na 100-120. Moe doi i do digestivnih smetnji, povraanja, suenja usta i jezika, smanjene koliine mokrae mrke boje. Recepti:

453

Bitola

Brezova kora i zovin cveta po 2 kaike, kiica, lipin cvet i lincura po jedna kaika. Dobro sve promeati i od ove meavine 2 kaike preliti s 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta, zatim ocediti, zasladiti, dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. Ruzmarin, iirot, kiica, kora od narande - po jednu kaiku; bourovog lista i cveta, majine duice - po pola kaike. Sve dobro pomeati i od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta, zatim ocediti, zasladiti, dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. Kora zove (gornji sloj se ostrue) - 4 kaike, kuva se 5 minuta u pola litre vode. Ostavi se poklopljeno da stoji 510 minuta, zatim se ocedi. Pije se triput dnevno po jednu olju ili ee preko dana po nekoliko gutljaja.

Kaalj Kaalj je u osnovi zatitni refleksni mehanizam koji omoguava otklanjanje stranih estica i produkata sekrecije u gornjim disajnim putevima. Povremeni kaalj olakava normalno disanje, jer se na taj nain obezbeuje prohodnost disajnih puteva. Meutim, kaalj moe da bude iritativan i umarajui, uporan tako da ometa svakodnevne aktivnosti i san. Ako je praen ispljuvkom, naziva se kaalj sa iskaljavanjem; ako ispljuvka nema, naziva se suvi kaalj. Kaalj je najee posledica infekcija gornjih disajnih puteva, kao to su grip, prehlada ili upala sinusa. Tei kaalj moe ukazivati na oteenje plua usled infekcije, kao to je zapaljenje plua i akutni bronhitis. Kod astme dolazi do suavanja i zapaljenja disajnih puteva u pluima, to izaziva kaalj koji se pojaava nou ili nakon fizikih aktivnosti. Do oteanja plua dolazi i puenjem, koje izaziva karakteristian puaki kaalj. Recepti: Jedna kaika pitomog bosiljka i kaika meda prelije se sa 300 g kljuale vode i ostavi da stoji poklopljeno 10 minuta. Nakon toga se ocedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno po jednu olju pre jela. Terapija traje do ozdravljenja. 800 g meda, 200 g rakije i 800 g sveeg maslaca. Sve dobro promeati. Uzima se svako jutro natate po dve kaike - 30 dana. Uzme se 150 g vonog soka, 150 g sirupa od zovinog ploda i 150 g lipovog aja. Sve zajedno neka prokljua i tada dodati kaiku meda. Pije se toplo vie puta dnevno po jedna oljica. Tri kaike timijanovog lista prelije se s pola litre vrele vode, poklopi i dva sata posle toga ocedi, medom zasladi i pije svaka 2 sata po jedna kaika. Po 20 g lista bokvice (enske), belog sleza (cveta), podbela (lista) i komoraa. Od toga se uzme 3 kaike i prelije sa pola litre vrele vode, poklopi, posle 3 sata ocedi, medom zasladi i pije svaka 2 sata po 1 ka ika. 20 g sitno iseckanog korena omana prelije se sa 200 g vrele vode, poklopi, ostavi 2 sata, procedi i pije svaka 2 sata po 1 kaika. Po 50 g korena belog sleza, komoraa i lista podbela. Jednu kaiku te meavine preliti sa 200 g vrele vode, poklopiti I ostaviti da stoji 2 sata. Pije se po 1 kaika svakih 10-15 minuta. Po 25 g cveta divizme, belog i crnog sleza i podbela. Tri kaike toga prelije se s pola 1itre vrele vode, poklopi, ostavi 1 sat, ocedi, medom zasladi i pije toplo svaka 2 sata po 1 kaika. Po 25 g anisa, komoraa, sladia i majorana. Uzeti 1 kaiku toga, preliti s 200 g vrele vode, poklopiti, posle 2 sata odliti i popiti posle jela. Uzeti po 20 g nane (list), lia podbela, belog i crnog sleza, po 5 g komoraa, belog sleza (koren) islandskog liaja i izopa (list). 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti 2 sata poklopljeno, odliti i piti po jednu kaiku svaki sat.

454

Bitola

Uzeti po 20 g bokvice (list, muke, duguljaste), belog sleza (cvet), podbela (cvet i list) i komoraa. 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti poklopljeno 3 sata, ocediti, zasladiti medom i piti po jednu ka iku svaka 2 sata. U pola litre jake komovice stave se 2 kaike sitno iseckane verbene (eljezarke) i ostavi da stoji nekoliko dana. Zatim se procedi. Protiv kalja i katara uzima se od tog leka 15 kapi u malo vode vie puta dnevno.

Kaalj asmatini Koren omana, list podbela, gaveza i hajduke trave u podjednakim delovima, dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Nakon toga ocediti i piti.

Kaalj od nazeba Hajduka trava, cvet podbela - po 2 kaike, lipa 3 kaike, luk crni sitno iseckan - 4 kaike. Dobro se promea i od te meavine kuva se jedna kaika u 3 decilitra vode 15 minuta. Od toga aja piti svaka 2 sata po nekoliko gutljaja. List umske jagode, kamilice i hajduke trave - po 3 kaike, kiice - 2 kaike. Sve dobro promeati. Od te meavine uzme se 2 kaike na 3 decilitra kljuale vode i ostavi 10-15 minuta da odstoji. Tada se ocedi, zasladi medom ili eerom. Pije se triput dnevno pre jela. 20 g isitnjenog korena omana kuvati na tihoj vatri 10 minuta u ai vode. Uviti i ostaviti 4 sata, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela. Koristi se kao sredstvo za iskaljavanje. Supenu kaiku suvih listova ivovlaka preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti dva sata, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 4 puta dnevno 20 minuta pre jela kod napada kalja. 3 supenen kaike sveih listova ivovlaka pomeati sa tri supene kaike eera ili meda. U zatvorenoj posudi ostaviti na toplo mesto 4 sata. Piti dobijeni sirup po jednu kaiicu 4 puta dnevno pola sata pre jela. Dve supene kaike eera istopiti u tiganju. im se istopi eer skloniti sa vatre i dodati pola ae vrele vode. Sipati polako i oprezno jer se obrazuje jaka para. Deci davati po kaiicu kod napada kalja i pre spavanja. Dnevna doza je 4- 5 kaiica. Dobro pomae i odraslima. Jednu supenu kaiku borovih pupoljaka preliti aom vode, uviti i ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po 1-2 gutljaja kod kalja. Pomae odmah. Jednu supenu kaiku suvih cvetova crne zove preliti sa 0,5 l vrele vode, uviti i ostaviti 30-40 minuta. Piti uve e po 1-2 olje toplo sa medom ili eerom. Dobro pomae. Dve supenen kaike maslaca, dva umanceta, jednu kaiicu peninog brana i dve kaiice meda. Sve sastojke dobro izmeati i uzimati kod kalja po 1 kaiicu vie puta na dan. Veoma je dobro u ovu smesu dodati po jednu kaiicu praka od korena sladia jer je efekat bolji. Skuvati u kori 4 5 krompira, ali tako da se ne raspadnu. Staviti na grudi ili na le a nekoliko listova hartije i na njih krompir preseen na polovine. Zatim pajivo uviti. Kako se krompir hladi izvlaiti listove hartije. Ovo treba raditi uvee. Ve sledeeg dana bolesnik osea olakanje. Napraviti meavinu: plodovi anisa 1 deo , list podbjela 1 deo, cvetovi vujeg repa 1 deo, cvetovi crnog sleza 2 dela, cvetovi samarasta 2 dela, timijan 2 dela, koren belog sleza 2 dela, koren sladia 5 delova. Supenu kaiku meavine ostaviti da odstoji u ai hladne vode dva sata. Zatim kuvati 5-6 minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Piti po ae toplog odvara 4 puta dnevno kod kalja, upale dunika i bronhitisa.

455

Bitola

Napraviti meavinu: a) cvetovi zove 1 deo, seme divlje deteline 1 deo, plodovi divlje miroije 1 deo, lipov cvet 2 dela, dan i no 2 dela. Supenu kaiku isitnjene meavine ostaviti u ai hledne vode da odstoji dva sata, kuvati nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u nekoliko navrata, topao, kod bronhitisa, kalja, upale dunika. b) cvetovi zove, rosulja, ivovlak, dan i no svi sastojci u jednakim koliinama. 4 kaiice isitnjene meavine ostaviti u ai hladne vode da odstoji dva sata, kuvati zatim nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar piti 3 puta dnevno, kod bronhitisa, kalja i bronhijalne astme. c) cvetovi zove 1 deo, kora mlade ive 1 deo, list podbjela 1 deo, plodovi anisa 2 dela, plodovi ipurka 2 dela. Pripremiti kao i primeniti kao u prethodnom receptu. Supenu kaiku isitnjenog travnatog dela dvornika preliti aom vrele vode, kuvati 5-10 minuta na pari, ostaviti 1-2 sata, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno kod tuberkuloze i velikog kalja. Dvornik, plodovi anisa, plodovi miroije, borovi pupoljci, ubrika, sitno izrezan koren sladia - sve u jednakim koliinama. 4 kaiice meavine preliti sa 1,5 ae hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji dva sata, zatim prokuvati 2-3 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno 10 minuta pre jela. Koristi se sa velikim efektom kod bronhitisa, bronhijalne astme, hronine pneumonije, dugotrajnog kalja. Tinktura od korena omana je efikasna kod kalja: kaiicu isitnjenog korena preliti aom hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da idstoji 10 sati, procediti i piti po ae 4 puta dnevno pola sata pre jela. Majoran 1 deo, koren belog sleza 2 dela, list podbjela 2 dela. Supenu kaiku meavine preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola ae triputa dnevno posle jela kao sredstvo za iskaljavanje. Koristi se odvar od cvetova ibikovine kao sredstvo za iskaljavanje a takodje i odvar od plodova ibikovine sa medom. au plodova preliti sa 1 l vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti, dodati 3 kaike meda. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno. Koristi se sok od rotkve sa medom. Rotkvu oistiti, izrezati udubljenje, napuniti ga medom, prekriti paretom rotkve i ostaviti 4 sata. Piti po supenu kaiku izdvojenog soka 3 puta dnevno. Izrezati sirovu rotkvu na tanke krike, 6-8 komada. Posuti svaku kriku eerom. Sok koji se izdvoji piti po jednu supenu kaiku na svaki sat. ovo sredstvo lei najtee oblike kalja za kratko vreme.

Kaalj suvi Jedna kaika ploda divlje rue (ipak), suvog i dobro stucanog, prelije se sa dva decilitra kljuale vode i zasladi utim eerom. Pije se triput dnevno pre jela sve dok kaalj ne proe. Beli slez i gavez (lie i cvet) - po 2 kaike, majina duica (list), jagoda umska - po jednu kaiku; cvet divizme 2 kaike. Sve dobro promeati. Od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode, ostaviti 15 minuta da stoji, dodati malo soka od limuna i medom po elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput dnevno pre jela po jedna olja. Seme suncokreta - 6 kaika; lie suncokreta, list podbela - 3 kaike i plunjaka jednua kaika. Sve dobro promeati. Od te meavine 2 kaike kuvati 3-5 minuta, ostaviti 15 minuta da stoji, dodati malo soka od limuna i medom po elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput dnevno pre jela po jedna olja. Zovin cvet, list maslaka, islandski liaj, koren belog sleza - po 2 kaike, zeji trn - 3 kaike. Sve dobro promeati. Od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode, ostaviti 15 minuta da stoji, dodati malo soka od limuna i medom po elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput dnevno pre jela po jedna olja.

Kaalj veliki

456

Bitola

Veliki kaalj je veoma zarazna bolest, karakteristina po naroitoj vrsti kalja sa zacenjivanjem. Od velikog kalja boluju uglavnom deca do 12 godina. Posle toga je redak, ali od njega mogu bolovati i vrlo stare osobe, ukoliko ga nisu dotle prebolele. Uzronik velikog kalja je gram negativna bakterija Bordetella pertussis. Inkubacija traje prose no 7 dana. Bolest u svom razvitku prolazi kroz tri stadijuma. Kataralni stadijum. Ovo je poetni stadijum bolesti i on se esto ni po emu ne razlikuje od obine kijavice ili nazeba. Dete uporno kalje, obino nema temperaturu i na veliki kaalj pomislimo samo ako u kui ili u susedstvu ima ve sluajeva velikog kalja. Ali, umesto da prestane, uskoro se, dotle suv kaalj, zavrava iskaljavanjem jedne male koliine rastegljive, providne i lepljive sluzi. Na beonjaama se vidi pokoji proiren krvni sud i drelo je crveno. Inae, dete se hrani i dobro spava kada ne kalje. Ovo stanje traje 7 do 10 dana. Stadijum zacenjivanja. Ovaj stadijum je obeleen naroitim kaljem, po kome je bolest i dobila ime. Prelaz iz prvog u drugi stadijum je postepen. Dete je zahvaeno duim isprekidanim kaljem koji traje dok dete ne isprazni sav vazduh iz plua. Potom uvue vazduh uz piskav i hrapav zvuk koji lii na nekakvo rikanje. Posle udisanja uhvati ga ponovo grevito kaljanje, koje se esto zavrava povraanjem i izbacivanjem rastegljive lepljive sluzi. Za vreme ovog stadijuma dete je ve izmoreno, oslabi, mogu da nastupe nagle komplikacije u pluima, oko oiju se pojavi otok, beonjae ponekad potpuno zakrvare itd. Ovaj stadijum traje oko dve nedelje. Stadijum izleenja. Ovaj stadijum praen je kaljem koji ve vie lii na zreo kaalj posle nazeba nego na kaalj sa grevima iz drugog stadijuma bolesti. Kaljanje je ree, bolesnik ree povraa, bolje se hrani i poinje da se oporavlja. Taj stadijum traje dve do tri nedelje, tako da bolest traje ukupno oko est nedelja. Veliki kaalj ostavlja za sobom trajan imunitet. Ako ga neko preboli jedanput, nee ga bolovati ponovo. Recepti: Uzeti po 20 g nane (list), timijana (list), majine duice, pitomog kestena, rosulje i dugolisne bokvice. Zatim 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, tako ostaviti 2 sata, odliti i piti po jednu ka iku svaki sat.

Kijavica Kijavica ili rinitis je zapaljenje nosne sluzokoe, koje se ispoljava curenjem nosa, kijanjem ili svrabom u nosu. Deli se na alergijski, infektivni i druge. Alergijski rinitisi mogu biti sezonski (polenski) i javljaju se u vreme cvetanja odreenih biljaka, ili stalni koji traju tokom cele godine. Infektivni rinitisi se dele na akutne i hroni ne. Moe biti virusni, bakterijski, alergijski, idiopatski, profesijski, hormonski, izazvan lekovima, hranom, emocijama. Akutni rinitis, poznat kao obian nazeb, poinje grebanjem u grlu, potom sledi golicanje u nosu, kijanje, sekrecija iz nosa, a zatim zgunjavanje sekreta i zapuenost glavnog disajnog puta, sa malaksalou, temperaturom ili bolovima u miiima ili bez njih. Bolest prolazi za pet do deset dana. Veina drugih rinitisa ispoljava se klasinim znacima rinitisa, a na njih se obino pomisli kada se iskljue alergijski i infektivni rinitisi. Recepti: Najprostiji lek protiv kijavice curenja iz nosa: na aru ili reou pali se kora od hleba i taj dim uvlai u nosnice nekoliko puta dnevno po 2-3 minute. Cvet lipe - 4 kaike, kamilica - 3 kaike, nana - 4 kaike. Zajedno dobro promeati. Od te meavine 2 kaike preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, dodati sok od pola limuna. To se toplo pije triput dnevno pre jela. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Beli slez - koren i list, islandska mahovina i list podbela - sve u jednakim delovima. Dobro prome ati. Od te meavine 2 kaike preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, dodati sok od pola limuna. To se toplo pije triput dnevno pre jela. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Jednu kaiku sitno ieckane biljke gospin plat (Alchemilla vulgaris) stavimo u 3 decilitra vrue vode i pustimo da kuva 2-3 minute. Tada stavimo na stranu i ostavimo da poklopljeno stoji 10-15 minuta. Nakon toga ocedimo, medom zasladimo i toplo pijemo triput dnevno po jednu olju.

457

Bitola

Jedna kaika zovinog cveta kuva se u 3 decilitra vode 25-30 minuta. aj se pije topao dvaput dnevno. Vrlo je dobar protiv prehlade, plunog katara i promuklosti. Za vreme trajanja bolesti ne sme se jesti nita hladno, kiselo, ni voe, i ne boraviti u hladnim prostorijama. Ukapati u svaku nozdrvu po 3-5 kapi mentolovog ulja, istovremeno premazivati elo, slepoonice, iza uiju, nos. mentolovo ulje moe se pomeati po pola sa kamforovim-procedura je ista. Na 100 g suncokrotevog ili maslinovog ulja uzeti jednu supenu kaiku sa vrkom isitnjenog divljeg ruzmarina. Ostaviti na tamnom mestu 21 dan svakodnevno promukati. Procediti, ukapati u svaku nozdrvu 2-3 kapi, a zatim 1 kap 3-4 puta dnevno. Terapija traje dve nedelje. U 0,5 l tople, malo posoljene vode dodati jednu kaiicu tinkture od nevena ili eukaliptusa i tom vodom isprati nos. procedura se izvodi na sledei nain: saviti se pod uglom od 45 stepeni, nos umoiti u rastvor, udahnuti nosom i ispljunuti. Tako initi dok se potroi sav rastvor ne podiui glavu, ispirajui obe nozdrve naizmenino. Kod hronine kijavice ovu proceduru izvoditi dva puta nedeljno- ujutru i uvee. Ukapati u nozdrve po 5-6 kapi sveeg soka od cvekle. U sok se moe dodati med.

Krvarenje iz nosa Epistaksa je naziv za krvarenje iz nosa. Razlikujemo prednje i zadnje krvarenje iz nosa, zaisno da li se krv sliva iz nosnica ili u drelo. Retko, krvarenje iz nosa moe se manifestovati isticanjem krvi kroz nazolakrimalni vod, prema gore, do oka. Epistaksa moe biti potpuno bezazlena pojava, ali i stanje koje ugroava ivot i zahteva hitnu intervenciju. Moe biti uzrokovana mnogim patolokim stanjima, iako se veliki deo krvarenja iz nosa javlja bez neke poznate patoloke podloge, to se naziva spontano (habitualno) krvarenje. Uzroke krvarenju iz nosa moemo podeliti u dve kategorije: - lokalni uzroci, kao to su: trauma nosa, razna mehanika oteenja sluznice nosa, krvarei polip ili zloudni tumor nosa. - opti uzroci, kada moe biti simptom nekih sistemskih bolesti kao to su: hipertenzija, anemija ili zarazne bolesti gornjih disajnih puteva. Recepti: Istisne se sok od narendanog crnog luka i udie kroz nos. Srenjaka 10 g, hrastove kore sitno iseckane 5 g kuva se pola sata u 200 g vode, zatim se doda 5 g kamilice, poklopi, skine sa vatre, ostavi 15 minuta, procedi, i kad se ohladi ispira se nos ili natopi vata i dr i u nozdrvi. Na au hladne vode kaiica soka od limuna ili sireta (ne esencije), ili 1/3 kaiice stipse. Sipati tenost u nos i zadrati je 3-5 minuta zatvorivi nozdrve prstima. Mirno sedeti ili stajati, ne leati. Na elo i nos staviti mokar hladan pekir ili led. Provereno sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz nosa. Ako krv tee iz desne nozdrave podii desnu ruku iznad glave, levom zatvoriti nozdrvu, i obrnuto. Kod krvarenja iz nozdrva bolesnik treba da podigne obe ruke na glavu, a neko drugi da mu prstima zatvori obe nozdrve ili jednu 3-5 minuta. Krv e se ubrzo zaustaviti. Utrljati svee listove hajduice dok postanu vlani i umetnuti ih u nos ili iscediti sok i ukapati. Sok deluje bre.

458

Bitola

Oboljenje grla

Za leenje zloudnog oboljenja grla je, pre svega, potreban svei crni slez. Suenjem, ova biljka gubi treinu svoje lekovitosti. Mora se, dakle, upotrebiti svea, i to potapanjem u hladnu vodu, u kojoj e stajati preko noi. Dnevno se pije etiri olje aja, a sa jo est olja se grlo ispira grgotanjem. To su ukupno 2,5 litre. Na jednu olju uzme se puna mala kaika zelja. Ono se uvee pristavi u hladnu vodu i ostavi da odstoji do jutra, a tada se ugreje, procedi i uspe u vruom vodom ispranu termos-bocu ili se pre svake upotrebe greje u drugom sudu sa vru om vodom. etiri olje aja piti u gutljajima, a est upotrebiti za ispiranje i grgotanje. Upotrebom deset olja aja od crnog sleza, za kratko vreme dolazi do ublaavanja ovog zloudnog oboljenja ak i u sluaju da je ono u poslednjem stadijumu. Biljke koje ostanu posle svakodnevnog pripremanja aja ostaviti u posudi i uvee doliti malo vode i ugrejati. Dodati brano od jema (moe da se kupi u mlinovima ili u bio-radnjama) i ponovo ugrejati. Toplu kau staviti na povez i upotrebiti kao oblog koji se dri na grlu. Preko obloga povezati toplu maramu. Ve posle prvog, bolesnik e osetiti olakanje; esto se dogaa da se posle etvrtog ili petog dana vrati izgubljen glas. Ista terapija se sprovodi i kod zloudnog oboljenja jednjaka. Pored toplih obloga od jemene kae, preko noi treba stavljati i parne obloge od rastavia i grgotati ajem od sveeg ivanjskog cvea. Po 100 g sladia i korena belog sleza, komoraa, podbela (lista) i 50 g belog sleza (list i cvet) pomeati, tri kaike toga preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, 2 sata posle toga ocediti i piti umjesto vode.

Pluni katar Krika belog hleba, plod gorice, islandska mahovina, ljupine od jabuka, anis, alfija, majine duice, lie podbela, cvet jaglaca, koren omana, belog i crnog sleza, smrekove iglice i koren umske ljubiice. Od svake vrste uzeti 10 g. Sve dobro promeati i od te meavine malu kaiku preliti sa 200 g kljuale vode. Pije se triput dnevno posle jela po oljica. Bronhitis, bronhijalni katar, upalu sluznice u dunicima (bronhijama) lei ovaj aj: anis, list belog sleza. Od svakog po jednu kaiku. List podbela, majina duica . od sva kog po 2 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine uzeti jednu kaiku u 2-3 decilitra vode i kuvati 1-2 minute. Zatim ostaviti poklopljeno po strani 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi, pravim pelinjim medom zasladi (1-2 kaike), doda malo soka od limuna. Pije se toplo triput dnevno pre jela po oljicu. 200 g eera stavimo na vatru da se zarumeni. Kad je zarumenjeno, sipa se litra vode, doda 6 ka ika meda i dve glavice dobro usitnjenog crnog luka. To se kuva tako dugo dok se ne ukuva do polovine. Tad se procedi i ostavi na hladno i suvo mesto. Od tog se leka uzima triput dnevno posle jela po kaiku-dve. Uzeti koren belog sleza i sitno ga iseckati, islandsku mahovinu i divizmu - po 3 ka ike. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim medom po elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno. Koren crnog sleza, dobriice, pupoljka od jele i bora uzeti u podjednakim delovima. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim medom po elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno. List divizme, majina duica, oajnica - po 2 kaike, mak poljski (turinak) - pola kaikle. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim medom po elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno.

459

Bitola

Promuklost Disfonija ili promuklost predstavlja svako odstupanje od normalne visine, intenziteta i kvaliteta glasa, a najee je simptom oboljenja grkljana. Disfonija je posledica oboljenja u samom grkljanu ili na udaljenim organima (centralni nervni sistem, vrat i grudni ko). Promuklost se javlja u preko pedeset raznih bolesti (upala glasnica, razvoj benignog ili malignog tumora na glasnicama, oiljna promena glasnica sa suenjem grkljana, zamor miia koji pokreu glasnice, paraliza povratnog grkljanskog ivca koji inervie grkljan i koji biva oteen zbog strume titnjae i dr.) Ponekad je uzrok neadekvatna upotreba glasa, a vrlo esti su i psihogeni uzroci. Psihike disfonije su izazvane psihikim konfliktima, neurozama, strahom i dr. Funkcijske disfonije su dosta este kod ljudi koji glas upotrebljavavju u svojim zanimanjima (nastavnici, glumci, pevai i dr). Kod zapaljenskih promena promuklost menja jainu, visinu i boju u toku dana. Postoji pojava hrapavosti i promuklosti glasa koji postaje suv, otar i vie ili manje dubok, a zatim sve slabiji. Ako dugo traje i postepeno se pogorava, najee je posledica tumora. Recepti: Hrastovoj kori treba spoljanji deo ostrugati, 35 dekagrama staviti u pola litre vode i kuvati 20 minuta. Ocediti i tom tenou grlo ispirati. Vredi samo srednja kora. Uzme se jedna ovea crna rotkva (arapka) koja se u sredini izdubi. Narenda se jedna kaika rena i stavi u rotkvu sa 2 kaike meda. Uvee se pripremi za ujutro, a ujutro za uvee. Dakle 2 rotkve dnevno uzima se do potpunog izleenja. Potrebno je grlo inhalirati s ajem od kamilice u koju se stavi kaiica morske soli. Dobro je za vreme godinjeg odmora ako se bolesnik nalazi na morskoj obali grlo grgljati morskom vodom.

Tuberkuloza plua Tuberkuloza je zarazna bakterijska infekcija uzrokovana bakterijom Mycobacterium tuberculosis. Naj ea je primarna tuberkuloza plua. Bacil tuberkuloze naziva se jo i Kochov bacil. Tuberkuloza se obino razvija nakon udisanja sitnih kapljica, koje u vazduh dospevaju kaljanjem ili kijanjem osobe zaraene Mycobacterium tuberculosis. Rizik od infekcije bacilom tuberkuloze i razvoja bolesti je najvei prilikom kontakta sa zaraenim osobama, zatim kod soba koje ive u prenaseljenim zajednicama sa loim higijenskim uslovima ivota, kao i kod osoba sa loom ishranom. Faktori koji najverojatnije pridonose poveanju uestalosti ove bolesti su: poveanje broja beskunika (teki ivotni uslovi i slaba ishrana), pojava sojeva Mycobacterium tuberculosis otpornih (rezistentnih) na uobiajene lekove. Simptomi: blagi kaalj i malo poviena telesna temperatura, umor, gubitak teine, krv u iskaljaju, nono znojenje. Dodatni simptomi koji mogu biti povezani sa tuberkulozom: prilikom sluanja stetoskopom uje se promenjeni um disanja, prekomerno znojenje, oteene limfne lezde, bol u zglobovima, gubitak sluha, proliv, bolovi u grudima. Kod dece dodatni simptomi ukljuuju: temperaturu 38-39 C, ubrzano disanje, nedostatak daha, kaalj. Recepti: Deci u uzrastu od 3 do 10 godina, obolelim od tuberkuloze, davati sok od aloje, po po 1 ka iicu 3 puta na dan u tpku 15-20 dana; zatim napraviti prekid 10.15 dana i opet ponoviti. Pomeati 1 kaiku soka aloje, 100 g svinjskog sala ili nesoljenog maslaca, 100 g meda, 50 g kakao praha i uzimati po 1 kaiku na au vrelog mleka 2-3 puta na dan. Uzeti 20 g troskota ( Polygonum aviculare), preliti sa 200 ml vrele vode, procediti. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan. Troskot pomae kod svih obolenja plua.

460

Bitola

Preliti 10 g kantariona 1 aom vrele vode, kuvati 30 minuta na slaboj vatri. Ohladiti, procediti. Piti po1/3 ae 3 puta na dan pre jela. Kantarion se moe koristiti i u vidu tinkture (30 g biljke na 100 ml etilalkohola). Uzimati po 40-50 kapi 3 puta na dan posle jela Jednu kaikicu vranilovke (origano) preliti 1 aom vrele vode; natapati 2 sata, procediti. Piti po ae 3 puta na dan. Uzeti 20 g suvih cvetova deteline (Trifolium pratense) na 200 ml vrele vode. Piti po 2-3 ka ike 3 puta na dan. Jednu kaiku suvog lista podbela (Tussilago farfara) preliti aom vrele vode, kuvati 20 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae 3 puta na dan jedan sat pre jela. Svei sok od listova podbela piti sa dodatkom eernog sirupa po ukusu. Dve kaike samlevenog lista plunjaka (Pulmonaria officinalis) na 1l piva. Dodati 1 kaiku meda i sve to ukuvati do polovine prvobitne koliine. Piti po 1-2 kaikice 3 puta na dan pre jela. Uzeti 10 g lista gorke deteline (Menyanthes trifoliata) na 100 ml vrele vode. Piti po 1 ka iku 3 puta na dan. Jedan do dva grama praha gorke deteline uzimati 3-4 puta na dan. Uzeti 1-2 kaike suvog samlevenog gorocveta (Adonis vernalis) na au vrele vode. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan. Uzeti 10 g korena gaveza na 200 ml mleka. Isparavati u rerni ili na pei 6-7 sati ne dovodei do kljuanja. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan. Dve kaike rastavia na jednu au vrele vode. Piti po 1/3 ae 4 puta na dan. Kuvati 20 g korena crnog pelina (Artemisia vulgaris) u 200 ml belog vina 10 minuta. Dodat 1-2 ka ikice meda u jo kljuali aj. Piti natate po 1/2 ae. Jednu kaikicu pupoljaka belog bora (Pinus sylvestris) i au vode kuvati u pokrivenoj posudi. Nagrevati 2 sata. Popiti iz 3 puta u toku dana 100 g svinjskog unutranjeg sala, maslac, nesoljen - 100 g, sok od aloje 150 g, kakao u prahu 50 g. Aloju ne zalivati ne zalivati 2 nedelje pre odrezivanja. Rastopiti u emajliranoj posudi, salo, maslac, med. Kada se sve istopi skloniti sa vatre i dodati ostale sastojke, dobo izmeati. uvati u staklenoj tegli u friideru. Uzimati po 1 supenu kaiku smese i rastvarati u ai vrueg mleka. Piti ujutru i navee. Koristiti due vreme. Upotrebljeva se kod tuberkuloze i upornog bronhitisa. Oistiti smolu ( bor, kedar, bela jela) od primesa. Ako je gusta ostaviti u 96% alkoholu. Smola se stavlja u staklenu teglu i preliva alkoholom tako da on prelazi nivo smole za 1 cm. Za nekoliko dana smola se rastvara. Jedan deo smole na dva dela svinjskog sala. Sve to pretopiti i kada se ohladi, do 60 stepeni dodati med, najbolje lipov. Na 1 deo smole i sala potreban je prema teini 1 deo meda. Sve dobro promeati i uzimati po jednu kaiicu 3 puta dnevno. Vreme leenja je od 3-6 meseci. Smatra se za veoma dobro sredstvo kod tuberkuloze, bronhitisa, pleuritisa. 1 kg lista sitno izrezane aloje 1 aa, maslinovo ulje 100 g, brezini pupoljci 25 g, lipov cvet 10 g, voda dve ae. Istopiti med u emajliranoj posudi ali ne dozvoliti da provri, dodati aloju i kuvati 5 10 minuta na tihoj vatri. Posebno u 2 ae vode kuvatti pupoljke breze i lipov cvet 3minuta, uviti i ostaviti 15-20 minuta, procediti. Kada se med ohladi dodati pripremljeni odvar, dobro promeati. Smesu sipati u tamne teglice i u svaku dodati jednake koliine maslinovog ulja. Pre primene promukati. Piti po 1 supenu kaiku 3 puta dnevno. Koristi se kod tuberkuloze i bolesti plua. 6 celih sveih jaja ( obavezno sa belom a ne utom korom ), staviti u staaklenu posudu, preliti sokom dobijenim iz 10 limuna, ostaviti na prohladno tamno mesto. Posudu povezati gazom. Drati 5-6 dana dok se rastvori kora na jajima. Po isteku tog vremena zagrejati 280 g meda dok postane tean, malo ohladiti i dodati u dobijenu smesu, a

461

Bitola

zatim dodati ae konjaka. Preliti smesu u tamnu teglu, uvati na prohladnom, tamnom mestu. Piti 3 puta dnevno po 1 supenu kaiku odmah posle jela. Nakon dve tri nedelje smesa se kvari, treba je baciti i napraviti novu.

Upala plua Upala plua ili pneumonija je akutno, najee infektivno zapaljenje plunog parenhima koje zahvata alveolne prostore i intersticijum (prostor izmeu alveola) plua. Kada su upalom zahvaene alveole jednog ili vie plunih lobusa, oboljenje se naziva lobusna pneumonija. Kada su zahvaene alveole jednog segmenta, pneumonija se karakterie kao segmentna ili lobulusna, a kada je zapaljenje lokalizovano u vie lobulusa istovremeno govori se o bronhopneumoniji. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i mo e biti uzrokovana razliitim mikroorganizmima. Javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa razliitim hroninim bolestima i oteenjima imunog sistema. Pneumoniju mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice, protozoe, a moe nastati i udisanjem (aspiracijom) praine, hemijskih supstanci, hrane ili povraenog sadraja. Najei uzronik je Streptococcus pneumoniae (pneumokok), a za njim slede Straphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumoniae i drugi gram-negativni bacili, Legionella pneumophila, Mycoplasma pneumoniae, virus Influenzae A i B, Chlamydia psittaci, Coxiella burnetti (izaziva Q-groznice), gljivice Actinomyces israeli itd. Pulmolozi pneumonije dele na tipine (bakterijske) i atipine. Bakterijske pneumonije najee uzrokuju sledee bakterije: pneumokok, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Atipine pneumonije uzrokuju bakterije kao Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, ali i respiratorni virus i one zahtevaju druga iji terapijski pristup u odnosu na bakterijske pneumonije. Do oboljenja dolazi kada su odbrambeni mehanizmi respiratornog sistema poremeeni ili odbrambene snage organizma smanjene. Kao predisponirajui inioci esto se navode rashlaenje organizma, upotreba alkohola, primena anestezije, infekcije gornjih disajnih puteva i hronini bronhitis. Recepti: U dva decilitra vode nalije se 2 decilitra belog vina i 2 kaike usitnjenog korena gaveza. Stavi se na poret samo da se ugreje (ne sme kuvati) i ostavi jedan sat da stoji po strani. Tada se ocedi i uzima po jednu ka iku vie puta dnevno. Od bojeg drvca nekoliko vrika kuva se 2-3 minute u 200 g vode. Pije se triput dnevno po jedna olja ili vie puta dnevno po jedna oljica. Na grudi i rebra stavljaju se hladni oblozi od pola vode i pola vinskog sira. Dnevno treba, u gutljajima, piti etiri olje aja od hajduke trave i po jednu olju aja od rastavia ujutro, natate, i uvee, pola sata pre veere. Tokom dana vakati koren iirota. Sok koji pri tom izae iz njega treba progutati sa malo aja od hajduke trave, a vrste ostatke ispljunuti. Ako doe do napada bolova, nou na plua, eventualno i na lea, stavljati parne obloge od rastavia, a tokom dana etiri sata oblog sa veden biterom. U jedan isti lonac ili staklenku staviti dve dobre pregrti peninih mekinja. Na ovo naliti 4/5 litara tople vode i dobro promeati. Lonac treba dobro poklopiti i staviti na umereno toplo mesto da stoji 24 sata. Nakon toga vodu ocediti i baciti. Na oceene mekinje stavi se aka sveih mekinja, ponovo nalije 3/4 litre mlake vode i ostavi da stoji 24 sata. Nakon toga oce ena tenost se stavi u bocu i pije svakom zgodom umesto vode. Za to vreme ne sme se piti nikakvo drugo pie. Iste mekinje mogu se upotrebiti 7 dana, ali svaki put kad se odlije, treba dodati aku sveih mekinja. Nakon 7 dana mekinje treba baciti i poeti postupak iznova. Taj se lek mora uzimati jo 4 meseca nakon to se bolesnik osea zdrav. Tri puta dnevno pre jela pojesti vrlo meko kuvano jaje koje se ne soli, nego zasladi eerom. Uz to pojesti nekoliko kaika kuvane penice, koja se prethodno natapa barem 10 sati u toliko vode koliko je penica mogla popiti. Kuva se u malo vode (vie u pari) sve dok ne popuca.

462

Bitola

Jedna litra prave domae dobre komovice, pola kg meda i pola kg sveeg kravljeg masla - kuvati tako dugo dok se ne ukuva jedna treina. Od ove lekovite smese uzima se jedna kaika ujutro pre jela i uvee dva sata posle veere. Za nekoliko nedelja bolesnik e ozdraviti. Uzeti bokvicu, alfiju (kadulju), cvet divizme - po 4 kaike; plunjak, hajduku travu - po 6 kaika. Sve dobro promeati i od te meavine 2 kaike kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Pije se triput dnevno pre jela. Jeam i vrike kleke (po jednu kaiku) kuvaju se 10 minuta u pola litre vode. Dodati kaiku-dve meda i ostaviti 10 minuta poklopljeno da stoji. Nakon toga ocediti i piti pola natate, a pola uvee pre spavanja.

Upala sinusa Upala sinusa ili sinuzitis predstavlja zapaljenje sluzokoe paranazalnih upljina zbog neadekvatnog izluivanja sekreta usled opstrukcije ulaza sinusa, infekcije ili alergije. Najei faktori koji dovode do nastanka akutnog sinuzitisa su bakterije Streptococcus pneumoniae, Hemophilus influenzae i Moraxella catarhalis. Ree se izoluju anaerobne bakterije: Streptococcus grupe A, Streptococcus aureus i gram-negativne bakterije. Faktori iz spoljne sredine, pre svega tetni i toksini gasovi ukljuujui duvanski dim, doprinose pojavi sinuzitisa i prelasku u hroninu bolest. Hronini sinuzitis moe biti alergijski ili nastati kao posledica anatomskih izmena koje ometaju drenau sinusa, a ree se javlja zbog funkcijskih abnormalnosti mukocilijamog aparata (sistema sitnih dlaica koje svojim pokretima pospeuju izbacivanje neistoa i sekreta iz disajnih puteva). Upala sinusa moe biti povezana i sa bolestima donjih disajnih puteva. Neki od simptoma koji prate sinuzitis su: poviena telesna temperatura, bol u predelu lica i ela (posebno na pritisak) koji se pogorava pri naginjanju napred, pojaana sekrecija, zapuenost nosa i sl. Oteena sluznica nosa moe zatvoriti otvor sinusa i spreiti pravilnu ventilaciju i izjednaavanje pritiska u nosu i sinusima. Zbog razlike u pritisku nastaje bol. Sinuzitis, ako se ne lei pravovremeno i adekvatno, moe da zahvati onu duplju, okolne kosti i centralni nervni sistem. U hroninom sinuzitisu sekrecija se ispoljava slivanjem niz nosni deo drela. Recepti: Jednu kaiku rastavia u 100 g vode kuvati 2-4 minute. Kad se ohladi, tu tekuinu hladnu usrkavamo u nos vie puta dnevno. Pred spavanje nastrugati jakog rena na plou poreta, prekriti se preko glave i udisati 5-10 minuta. Zatim lei pokrivenom glavom. Za dva dana boli nestaju. Dobro je leti nos ispirati morskom vodom.

Zaepljen nos Praak cveta divizme umrkati vie puta dnevno u nos .

BOLESTI ORGANA ZA VARENJE

463

Bitola

Angina Upala krajnika, tonzilitis ili angina predstavlja upalni proces koji zahvata krajnike i okolne strukture. Moe da se javi izolovano ili u sklopu drugih zapaljenskih obolenja sluznice nosa, usne duplje i drela. Vrlo esto se javlja u sklopu klinike slike nekih infektivnih obolenja, pa i nekih sistemskih bolesti. Upala krajnika moe biti akutna (ako traje do tri nedelje), subakutna (ako traje izmeu tri nedelje i tri meseca) i hronina. Uzronik upale mogu biti bakterije, virusi i gljivice. Najee se kao uzronici pominju razni rodovi streptokoka, stafilokoka, pneumokoka, adenovirusi, mikoze i dr. Kao lokalni simptomi javljaju se disfagijske smetnje bol u predelu krajnika koji je simetri no izraen, bolovi su naroito intenzivni pri gutanju, a vrlo esto se iri i prema uima. Takoe postoji i spolja na vratu bolna osetljivost te regije ili veeg podruja vrata. Ve drugog ili treeg dana mogu da se opipaju uveane, bolne limfne lezde vrata. Nekada je prisutna pojaana salivacija (luenje pljuvake), a nekada i oseaj suvoe usta i neprijatan zadah. Moe da se javi i gr vilice usled ega je uzimanje hrane oteano, a i govor moe biti izmenjen. Bolest ve od poetka prate i opti simptomi: visoka telesna temperatura, drhtavica, bolovi u miiima, malaksalost, glavobolja. Bolest se razvija u periodu od nekoliko asova do nekoliko dana. Recepti: Stolisnika, matinjaka, belog sleza (list i cvet), crnog sleza (cvet i list) u jednakim delovima, dobro pome ati i od te meavine uzeti 2 kaike i kuvati 2-3 minute u 300 g vode (3 dcl). Nakon toga ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Zatim ocediti, medom zasladiti i piti 3 puta dnevno pre jela - po olju. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Koren belog i crnog sleza u jednakim delovima sitno iseckati, i dobro promeati. Od te meavine uzme se jedna kaika i prelije sa 200 g kljuale vode; ostavi ti poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi, doda kaika meda i time se ispira grlo a neto i popije. Petrovac i list divlje kupine pomeati u jednakim delovima. Od te meavine uzme se 2 kaike i kuva 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostavi ti poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi, doda kaika meda i time se ispira grlo a neto i popije. Ako nastanu jaki bolovi u vratu, uzme se glavica maka i kuva u 200 grama vode 2-3 minute. Ostavi se po strani poklopljeno nekoliko minuta. Zatim se ocedi, pravim pelinjim medom zasladi, i grlo ispira grgljajui. Mladog opranog lia koprive 1 kg samleti mainom za mlevenje mesa, iscedi se sok i pije 3-4 kaike dnevno. Vrlo dobar lek protiv uporne bolesti angine: dve litre vode stavi se na poret. Kada voda zavri, doda se dve dobre ake rastavia i kuva 10 minuta. Rastavi se iz vode izvadi, stavi u usku vreicu i vrue, koliko se moe izdrati, omota oko vrata. Preko toga staviti suvu flanelsku krpu. Oblog se menja svaka 2-3 sata. Nakon osmog obloga bolesnik e biti zdrav. U 300 g istog maslinovog ulja stavi se 4-5 arnikinih cvetova i stavi na poret koji mora biti vru. Ulje sa cvetovima ne sme se priti. Kad se dobro ugreje, ostavi se da stoji 24 sata. Nakon toga se ocedi, stavi u bocu i dobro zaepi. Kad se ukae potreba, tim lekom lee se rane u ustima i grlu. Isitniti kamilicu - 1 deo, eukaliptus 1 deo, neven-cvetove 1 deo i dobro izme ati. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa 1, 5 aom vrele vode, kuvati 2 minuta, ostaviti dobro uvijeno da odstoji pola sata, procediti. Ispirati dva puta dnevno, ujutru i uvee. Ispiranje poeti sa 26 stepeni postepeno smanjujui po jedan stepen. Zatim jedan mesec ispirati pri temperaturi 15-16 stepeni. Na taj nain se otklanja upala i istovremeno kali grlo.

464

Bitola

Crvenu cveklu izrendati na sitnoj trenici i iscediti au soka. U sok dodati jednu supenu kaiku sireta ( ali ne siretnu kiselinu ). Ovim rastvorom ispirati grlo 5-6 puta dnevno a moe se i progutati po jedan gutljaj. U staklenu flau od 0,5 l narezati list od aloje do polovine i nasuti eerom, povezati grli gazom. Ostaviti da odstoji tri dana, zatim doliti 40 % alkohol i ostaviti opet 3 dana. Posle toga procediti i iscediti li e. Dobija se slatko gorak liker. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno pre jela. Deca uzimaju po jednu kaiicu tri puta dnevno pre jela. Piti do potpunog ozdravljenja. Koristi se kod angine, upale grla i bolesti plu a. Svakodnevno vakati koren iirota 5-6 puta dnevno po jedno malo pare. Svaki put drati u ustima vaui po 1520 minuta. Posle pola godine do godinu dana ovakvog uzimanja korena od iirota, ovek e se u potpunosti osloboditi od angine. Jednu kaiicu plodova anisa preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti. Piti po ae 3 4 puta dnevno pola sata pre jela. Plodovi od anisa ulaze u sastav razliitih meavina. Plodovi anisa jedan deo, list podbjela jedan deo, cvetovi divljeg ika- jedan deo, cvetovi timijana dva dela, koren belog sleza dva dela, koren sladia pet delova. Jednu supenu kaiku ove meavine preliti sa aom hladne vode, ostaviti dva sata da odstoji a zatim kuvati 5 6 minuta na tihoj vatri. Kada se ohladi procediti i piti po ae toplog odvara 4 puta dnevno kod kalja , upale dunika i bronhitisa. Odvarom od cvetova zove ispirati grlo kod angine , kalja i upale usne upljine. 3 4 supene kaike cvetova preliti aom vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Ovim odvarom ispirati usta kod gore navedenih bolesti. Svei sok od luka upotrebljava se kod angine po jedna kaiica 3 4 puta dnevno. Gust odvar od plodova crne borovnice koristi se za ispiranje usta kod angine, za premazivanje opekotina , osipa na koi i nekroznih ireva. Sto grama suvih plodova preliti sa pola litre vode, kuvati dok se koliina vode ne smanji na 1/3 litra. alfija se koristi za ispiranje kod upale krajnika, sluzokoe, usne upljine i desni. etiri kaiice isitnjenih listova preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 30 minuta i procediti. List od alfije 3 dela, cvet kamilice 3 dela. Kaiicu meavine preliti aom vrele vode, ostaviti pola sata, proediti. Ispirati grlo kod laringitisa 5 6 puta dnevno. Dan i no je odlino sredstvo kod angine, gripa, upale sluzokoe usta i gornjih disajnih puteva. Koristi se u obliku alkoholne tinkture. Tinktura na alkoholu se sprema na sledei nain : 25 g. cvetova na 100 ml alkohola. Piti po 20 30 kapi tinkture 3 puta dnevno pre jela. Ispiranje 100 ml tinkture na au tople vode. Ispirati posle jela i uvee pre spavanja. Kod angine dobro pomae vakanje sveeg limuna. Posle toga jedan sat ne jesti nita, da bi se omoguilo etarskim uljima i limunskoj kiselini da deluje na upalu sluzokoe grla. Ovu proceduru ponavljati svaka tri sata. Smese za ispiranje grla: Eukaliptus ( list ) - dva dela, lan ( seme ) - jedan deo, kamilica ( cvetovi ) dva dela, lipa ( cvet ) - dva dela. Majoran jedan deo, kamilica ( cvet ) - dva dela, alfija jedan deo, metvica ( koren, list, cvet ) - dva dela. Zora crna ( cvet ) - jedan deo, alfija- jedan deo, beli slez ( koren, list, cvet ) - jedan deo, orlov nokat ( cvet ) 0,5 dela. Kantarion ( stabaoce, cvet )- dva dela, lan ( seme ) - jedan deo, neven dva dela, kamilica dva dela. Komponente bilo koje od ovih meavina isitniti, jednu supenu kaiku meavine preliti sa 200 ml vrele vode u porcelanskoj posudi, pokriti i ostaviti pola sata da odstoji. Procediti i isprati grlo toplom tinkturom 4-5 puta dnevno. Pri kraju ispiranja polako gutati po nekoliko gutljaja.

Bolovi u elucu

465

Bitola

Koren iirota, kamilica, kiice, ruzmarin - u podjednakim delovima. Od ove meavine uzeti nepunu kaiku, preliti sa dva decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, ocediti, zasladiti pravim medom, dodati malo soka od limuna i piti toplo triput dnevno pre jela po jednu olju. Pelin jedna kaiica, nana, kantarion - po jednu kaiku, hajduka trava - 2 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine uzeti nepunu kaiku , preliti sa dva decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, ocediti, zasladiti pravim medom, dodati malo soka od limuna i piti toplo triput dnevno pre jela po jednu olju. Koren lincure i ruzmarina - od svakog po 2 kaike, dobro promeati, samleti i od tog praka uzimati dva puta dnevno pola kaiice sa vodom. Deca uzimaju pola oznaene doze. eludane bolove sigurno lei smesa: lovorovo lie jedna kaika, suva kora od narande - 2 kaike. To se kuva 10 minuta u pola litre vode. Nakon toga ostavi se da stoji 10-15 minuta; zatim se ocedi i pravim medom zasladi. Pije se po jedna olja triput dnevno posle jela. To je vrlo dobro sredstvo i za bolesnike koji boluju od naduvenosti i prejake kiseline u elucu. Bez narandine kore dobar je lek protiv upale grla i reumatinih bolova. U 100 g vode stave se dve kaike sira i dve kaike eera i dobro promea. Na to se nalije puna kaika sode bikarbone i promea. im se pone emulgovati, odmah se popije. Treba uzeti veu au da ne pobegne. Uzima se im zaboli eludac ili nastane garavica, naroito posle masnog jela. Litru umskih ili vrtnih jagoda staviti u litru jestivog ulja. To treba da stoji dva meseca na suncu. Uzima se triput dnevno po jedna kaika. Dogodi se da oveka grevito zaboli eludac posle ne-kog jela ili pia. Za takav sluaj dobro je imati u kunoj apoteci i tinkturu lincure u jakoj komovici ili prirodnoj ljivovici. Pije se aica-dve dnevno. Dve ake zobi i dve kaike meda kuvati 40 minuta u litri i po vode. Pije se vie puta dnevno po jednu olju i ujedno umesto vode.

ir na dvanaestopalanom crevu i elucu ir je defekt sluzokoe, najee na elucu ili dvanaestopalanom crevu. Zahvata celu debljinu sluzokoe i obino je razmere od pola do tri centimetra. Defekti sluzokoe manje povrine, obino do pola centimetra, u strunoj literaturi nazivaju se erozijama. U agresivne faktore koji mogu otetiti sluzokou ubrajaju se eludana kiselina i enzimi (pepsin), kao i spiralna bakterija (helycobacter pylori), koja je skoro ob avezno prisutna kod akutnih i hroninih upala eludane sluzokoe. Vrlo esto se stres spominje kao mehanizam koji oteuje odbrambenu sposobnost sluzokoe. Tu su i mnogobrojni lekovi protiv bolova i za reumu. Puenje je jo jedan od vanih inilaca u razvoju ira jer je proces zaceljenja kod puaa usporen. Najei simptom je bol koja je obino ravnomerna i tupa. Pojavljuje se i nestaje u razmacima od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ostali simptomi su: gubitak telesne teine, slabljenje apetita, nadutost, podrigivanje, munina i povraanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopte ne moraju pojavljivati. Krvava ili crno obojena stolica, povraanje krvavog sadraja ili sadraja koji ima izgled zrna kafe mogu biti znaci ozbiljnog problema, kao npr. perforacije eludanog ili zida dvanaestopalanog creva. Krvarenje nastupa ako su kiselina ili ulkus otetili krvni sud. Recepti: Rasol od kiselog kupusa (razreen sa malo vode), piti due vremena svakog sata po jednu kaiku. Uivati samo mleko i vone sokove. Zabranjen je alkohol i duvan. 50 g krompira oguli se, izriba i istisne sok i popije natate (ponoviti pre ruka). Kura traje 6 nedelja. U tom vremenu drati strogu dijetu. Uspeh siguran. Gospina trava, majina duica, kopriva, preslica, bokvica enska, mijakinja - po 50 g; kamilica, cvet nevena, cvet arnike, koren anelike - po 30 g; pasjakovina 40 g. Sve to dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa pola litre kljuale vode i pustiti 1 sat da stoji poklopljeno. Procediti i piti 6 nedelja triput dnevno po olju pre jela.

466

Bitola

Pola kafene kaike pelina, po 50 g gaveza, korena kantariona, kleke (plod) grubo istueni u avanu, dobro promeati. Od te meavine jedna kaika kuva se 2-3 minute u 3 decilitra vode. Zatim neka stoji 10-15 minuta. Ta d ocediti, medom zasladiti i piti toplo pola sata pre jela. Za vreme leenja mora se drati najstroa dijeta: supu i meso izostaviti, ili to jesti samo u krajnjem sluaju kao posljednje. Iirota, gaveza, petrovca po 2 kaike, kantariona, kiice, stolisnika po 3 kaike. Sve se dobro promea. Od te meavine uzeti jednu kaiku na dva decilitra kljuale vode. Zatim neka stoji 10-15 minuta. Tad ocediti, medom zasladiti i piti toplo pola sata pre jela. 20 dana uzima se ujutro natate decilitar soka od krompira koji je pripremljen prethodni dan uvee, a uvee pre spavanja decilitar soka koji je pripremljen isti dan ujutro. Islandskog liaja 4 kaike, nevena (samo latice), ruzmarina, po 2 kaike. Sve dobro promeati i od ove meavine uzeti 2 kaike i preliti sa 3 decilitra kljuale vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta. Tada ocediti, zasladiti medom i piti triput dnevno pre jela. Glavicu kupusa samleti na maini za mlevenje mesa i pustiti preko noi da stoji. Tad se procedi kroz gazu. Pije se sok sedam dana svako jutro natate po jednu kaiku. Kod ira na elucu, katara creva (gastritis) i kod mnogih unutranjih bolesti koristi se med. Ako se tri meseca svaki dan ujutro natate i uvee pre spavanje uzme po 3040 g meda, a preko dana pomalo pojede 40-50 g ozdraviemo sigurno (preporuuje se kestenov med). Dva meseca treba jesti uglavnom samo mleko i maslac. Ukratko, iveti na strogoj dijeti. Kasnije jogurt. Namoiti malo korena lincure sa malo pelina u 300 g hladne vode. To piti svako jutro nata te. Svako jutro natate treba popiti kaiicu komovice u kojoj se natapala nekoliko dana arnika 1 : 20. Navodno e ir nestati i bez dijete. Uzeti po 50 g gaveza, dunjinog i lanenog semena i slatkog korena i hajduke trave po 20 g. Sve izmeati i preliti litrom vrele vode. Ostaviti 6 sati poklopljeno, zatim ocediti i piti umesto vode. Samleti koren iirota i slatki koren, uzeti 1 kaiku u jakom aju kamilice. Preslica, majine duica i pelin po 20 g, sve to pomeati, uzeti 1 kaiku i skuvati u 2 decilitra vode. aj se ocedi i pije po 1 gutljaj svakog sata. Koristi kupanje u vodi u kojoj se kuvala kora mladog hrasta. 4 pregrti usitnjene kore kuva se 15 minuta u 5 litara vode. Ta se voda onda dolije u vodu u kadu za kupanje. Kupa se svaki drugi dan do ozdravlj enja.

Ciroza jetre Ciroza jetre je hronina bolest jetre tokom koje se jetreno tkivo zamjenjuje vezivnim tkivom to za krajnu posledicu ima prestanak funkcija jetre. Ciroza jetre moe imati celi niz uzroka od kojih su najei alkoholizam i hepatitis C. Sa obzirom da se oteeno jetreno tkivo ne moe zameniti, terapija ciroze jetre je palijativne prirode, iako se u ekstremnim situacijama moe provesti transplantacija jetre. Recepti: Po jedna olja poparenog aja od preice ujutro, natate, i uvee pola sata pre veere, pomae kako kod ciroze tako i kod zloudnih oboljenja jetre. Veoma brzo, nestae guenje koje ide uz ove bolesti. Na etvrt litre vode uzeti ravnu malu kaiku preice. Uz to, dnevno piti est gutljaja aja od korena iirota i 2 do 3 olje aja od koprive. Oblog sa veden biterom u toku dana drati etiri sata, a parne obloge od rastavia, i to ujutro i popodne po dva sata, u krevetu, i preko cele noi. Obloge staviti na jetru. Sve obloge treba pokriti toplom maramom kako se usled isparavanja ne bi ohladili!

467

Bitola

Difterija Difterija je zarazna bolest izazvana bakterijom lat.: Corynebacterium diphteriae. Prenosi se direktno putem kapljica u vazduhu, ree indirektno putem zaraenih predmeta. Rezervoar bolesti je ovek. Bakterije difterije oslobaaju toksin difterije, koji blokira sintezu proteina u elijama i na taj nain izaziva njihovo izumiranje. Najee su pogoeni drelo, krajnici, sluzokoa nosa, limfni vorovi vrata, rane itd. Na ovim organima javnjaju se karakteristine pseudomembrane sivo-bele boje, koje se vrsto dre na povrini sluzokoe, a posle njihovog otklanjanja se javlja krvarenje. U sklopu sistemskih poremeaja tokom difterije javlja se degenaracija sranog miia, jetre, bubrega, promene na nervnom sistemu. Recepti: Pomeati 20 g suvog ploda maline, 20 g podbela i 10 g vranilovke (origano). Dve kaike smese preliti sa 2 ae vrele vode, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti vrelo. Tinkturu oropolisa (20 g na 300 ml etilalkohola) pomeati sa toplim mlekom ili ajem. Uzimati 40-50 kapi 3-5 puta na dan kao jak antibiotik. Cvet lipe i suve plodove maline uzeti u jednakoj koliini. Dve kaike smese preliti sa 400 ml vrele vode, ostaviti da odstoji, procediti. Piti vrelo kao aj. Pomeati 1 au soka od brusnice i 1 au limunovog soka. Popiti jednu au malim gutljajima (podgrejano). Drugom aom vrueg soka ispirati grlo svakih 30 minuta. Pomeati 20 g korena ika, 15 g dvozuba ( bidens tripartita), 15 g vranilovke, 15 g suvog ploda maline, 15 g cveta lipe, 10 g cveta zove, 10 g jaglike. Dve kaike smese preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da stoji 10 minuta, procediti. Piti vrelo 3-4 puta na dan posle jela. Suvu biljku soivicu (Lemna minor) zdrobiti u prah. Jednu kaiku praha preliti aom votke, ostaviti da odstoji. Uzimati po 1 kaiku 3-5 puta na dan pre jela. Prah soivice sa medom uzimati po 1-2 kaikice 3-4 puta na dan. Kao baktericidno i sredstvo za sniavanje temperature koristi se kora mladih grana jasike (Populus tremula). Jednu kaiku kore preliti aom vrele vode, nagrevati 30-40 minuta. Piti po 1-2 kaike 3-5 puta na dan pre jela. Pomeati list podbela (2 dela), koru vrbe (2 dela), vranilovku (1 deo). Dve kaike smese preliti sa 400 ml vrele vode, nagrevati 30 minuta, procediti. Piti vrelo. Piti po 1-2 kaikice soka aloje 2-3 puta na dan.

Dizenterija Dizenterija je oboljenje koje karakterie teak oblik dijareje i, u velikom broju sluajeva, prisustvo krvi u fecesu. Prenosi se zagaenom hranom, neistim rukama ili priborom za jelo ime se u organizam unose mikroorganizmi koji izazivaju upalu crevnog trakta, preteno lokalizovanu u predelu debelog creva. Inkubacija traje otprilike 3 do 7 dana. Izazivai su dizenterine amebe i neke bakterije roda Shigella. Simptomi su grevi u trbuhu, proliv, sluzavokrvava stolica, poviena temperatura. Obino je akutna bolest, ali moe poprimiti i hronian tok. Leenje u velikoj meri zavisi od teine inflamacije i opteg stanja pacijenta. Predstavlja jednu od najzaraznijih bolesti. Recepti: Koren gaveza i anelike po 2 kaike, lie umske jagode 3 kaike, seme korijandera, petolist po kaikicu. Sve dobro promeati i od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode i piti svaki sat po dva-tri gutljaja.

468

Bitola

Plod tavelja (konjska kiselica). Jedna aka kuva se u pola litre vode 3 minute i piti svaki sat po dva-tri gutljaja. Uzeti kaiku taveljai kaiku ipkove kore, preliti sa 5 decilitra kljuale vode i piti svaki sat po dva-tri gutljaja. Uzeti 100 g zelenog aja, preliti sa 2 litre vode, natapati oko 30 minuta, kuvati 1 sat, periodino meati, procediti. Ostatak posle ceenja ponovo zaliti sa 1 litrom vode I kuvati 10 minuta i takoe procediti. Oba aja pomeati, naliti u iste boce. Piti po 1-2 kaike 4 puta na dan 20-30 minuta pre jela. Ovo je vrlo jako antimikrobno sredstvo. Jednu kaiku hajduke trave preliti aom vrele vode. Piti od jedne kaike do 1/3 ae na dan pre jela. Kod slabog oblika dizenterije dovoljno je piti nekoliko puta aj od lovorovog lista: 1 list na olju vrele vode. Pomeati kantarion i hajduku travu u istom odnosu. Jednu kaiku smese preliti sa aom kljuale vode. Troskot 1 deo, petoprst 1 deo, list enske bokvice 2 dela. Dve kaike smese preliti sa 2 ae vrele vode, ostaviti da odstoji 30-40 minuta i procediti. Piti po 1/2 ae 4 puta na dan 30 minuta pre jela. Jednu kaiicu samlevene kore hrasta preliti sa dve ae hladne vode (prethodno prokuvana), natapati 8 sati, procediti. Piti malim gutljajima u toku dana. Deci ne davati! Jednu kaikicu kore ili korena nara preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji. Piti po malo ceo dan; u toku dana treba popiti 2 ae. Uzeti 100 g plodova gloga bez kotica, preliti sa 2 ae vode, ostaviti da stoji preko noi. Ujutru prokuvati u toj vodi, ohladiti, procediti i piti. Ponavljati nekoliko dana, dok dizenterija ne proe. Jednu kaiku samlevenog troskota (Polygonum aviculare) preliti sa o,65 litara vrele vode, kuvati 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta na dan. Koren umske jagode 8 g, koren vrbe 10 g. Preliti sa 0,5-1 litar vode, kuvati 10 miuta. Piti malim gutljajima. Deci, oboleloj od dizenterije, preporuuje se da istovremeno sa ostalim lekovima uzimaju 30-60 g meda na dan. Oprati kokoiji eludac i sa unutranje strane politi vrelom vodom, paljivo odvojiti od mesa, ponovo oprati i ostaviti na istu hartiju da se sui. Sledeeg dana on je osuen. Kod dijareje opnu isitniti u prah i popiti sa vodom. Piti 2-3 puta dnevno. Ovo je izuzetno sredstvo protiv bilo koje vrste dijarej e, ak i krvave i dizenterije. Uzeti pola kaikice osuene mase od upotrebljenog za kuvanje zelenog ili crnog aja i vakati sa malo vode. Od 12 upotrebe prestaje dijareja. Jednu kaikicu skroba od krompira rastvoriti u pola ae hladne, prethodno prokuvane vodi i popiti. Dobro i brzo pomae. Odvar ili kaa od pirina gusto skuvana u vodi, bez soli odlino pomae i odraslima i deci kod dijareje. Jednu supenu kaiku listova ili granica od kupine preliti aom vrele vode i prokuvati 3-5 minuta, dobro pokriti i ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po pola do jedne ae 2-3 puta dnevno. 5 g isitnnjenog korena dvornika preliti sa 200 ml vrele vode. Kuvati 20 minuta na tihoj vatri, dobro pokriti i ostaviti da odstoji30 minuta, procediti. Piti po pola ae 2-3 puta dnevno ili uzimati prah od isitnjenog korena kod krvavih dijareja. Praak se mea sa medom i oblikuje u pilule teine 0,5-1 g koje se zatim uzimaju tri puta dnevno. Piti sok od aloje po 1-2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. U narodnoj medicini se veoma ceni odvar od suvih plodova crne borovnice kao sredstvo protiv dizenterije. Odvar od dvornika i sama biljka upotrebljava se u meavinama: jednu supenu kaiku isitnjenog travnatog dela preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno pola sata pre jela kod dijareje.

469

Bitola

Tinktura od kore hrasta se upotrebljava kod upale eludanostomanog trakta, dijareje i dizenterije. Jednu kaiicu isitnjene kore preliti sa dve ae hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji 8 sati, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. Deci se ne propisuje. Svei plodovi i sok oskorue koriste se kod dizenterije. Uzimati po 100 g plodova tri puta dnevno 20-30 minuta pre jela. Sok od sveih plodova piti po ae 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Ovsene pahuljice se koriste kod upale eludano stomanog trakta, dijareje, bolesti jetre i srca. 100 g ovsenih pahuljica preliti sa 1 l hladne vode, ostaviti 4 sata, azatim kuvati dok se ne dobije gusta masa. Kod eludano stomanih poremeaja uzimati po 50 do 100 g sveih plodova ili tinkturu od suvih plodova oskorue. 4 kaikice suvih plodova ostaviti 8 sati u ai hladne vode, procediti i piti u gutljajima u toku dana. Napraviti meavinu od plodova borovnice 2 dela, srani koren 1 deo, cvetovi nevena 1 deo, kim 1 deo, alfija 3 dela. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti i procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela. Napraviti meavinu od plodova borovnice 2 dela, plodovi divlje trenje 3 dela. Jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, procediti. Piti po ae tri puta dnevno. Napraviti meavinu od plodova oskorue 4 dela, kantariona 3 dela, korena iirota 2 dela,. Supenu kaiku meavine preliti sa 0,5 l vrele vode, ostaviti 40-60 minuta, procediti. Kod dijareje piti po pola ae 4 puta dnevno. Odvar od plodova divlje trenje koristi se kod gastritisa, kolitisa, dijareje i dizenterije. Jednu supenu ka iku preliti aom vrele vode, kuvati 5 minuta na tihoj vatri, ostaviti 2 sata, procediti. Piti po ae 2-3 puta dnevno. Plodovi od divlje trenje ulaze u sastav meavine za eludac: plodovi trenje 3 dela, plodovi borovnice 2 dela, korenje sranika 1 deo. Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrela vode, kuvati na tihoj vatri 1 minuta, procediti. Piti po ae 3-4 puta dnevno pre jela.

Gastritis Gastritis je upala eludane sluznice.Gastritis poinje sa bolom u gornjem delu trbuha sa muninom i garavicom. esto se takvi simptomi ubrzo povuku, ali ukoliko potraju jasno je da se razvio gastritis. eludana sluznica kod gastritisa nadraena je i upaljena, ali ne postoji otvorena rana - to je karakteristino kod peptikog ulkusa. Recepti: Pelina malu kaikicu, stolisnika 3 kaike, gospine trave (kantarion) 2 kaike, nane kaiku. Sve se dobro promea i od te meavine stavi se jedna kaika u 3- 4 decilitra vode i kuva 3 minute. Zatim se ostavi da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi, doda malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje prema teini bolesti, 4-6 meseci. Koru od narande, stolisnik, koren iirota, kamilica - u jednakim delovima - dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti sa 2-3 decilitra kljuale vode i ostaviti poklopljeno 15-20 minuta. Nakon toga se ocedi, doda malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje prema teini bolesti, 4-6 meseci. Cvet od lipe, koren i lie od belog sleza, lie od bele breze, u podjednakim delovima, dobro promeati i od te meavine uzeti jednu kaiku i staviti u 3-4 decilitra vode i kuva 3 minute. Zatim se ostavi da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi, doda malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje prema teini bolesti, 4-6 meseci. Latice od crvenih rua i breskvinog cveta uzeti u jedna kim delovima, dobro promeati i od te meavine pripremiti sirup. Deci koja imaju zatvor davati svako vee po jednu ili dve kafene kaike pre spavanja. Ovaj sirup blago utie i ima umirujue delovanje.

470

Bitola

Svako jutro natate treba ispiti jedno svee sirovo jaje. Zatim 2-3 sata ne sme se nita jesti. Nakon toga moe se popiti olja kafe ili aja. Za ruak lagana hrana od povra, mleka i voa. Za veeru svei sir, kiselo mleko ili jogurt. Hleb prepeen. Crni luk samelje se na maini za mlevenje mesa i na 100 g soka nalije se 200 g dobre prepeene komove rakije. Od tog leka pije se triput dnevno 15 kapi u kaiki meda. Kura traje dva meseca. aj kuvan od borovnice navodno potpuno ubija bacile od tifusa i ostale bacile u elucu u vremenu od 24 sata. Stoga se borovnica preporuuje kao antiseptino sredstvo kod svih poetnih zapaljenja creva i proliva. aj od agave lei eludac, creva i bolesti jetre. Efikasniji je u obliku praka. Svaki dan ujutro i navee uzeti ga na vrh noa i popiti s malo vode ili aja. Protiv eludanih greva, vodene bolesti, bolesti jetre, bubrega, proliva i kolika, Kneipp preporuuje steu (Potentilla anserina) u obliku aja: list i cvet. Na poetku juna nabere se 30 sasvim mladih oraha koji su iznutra jo potpuno beli i mleni. Sitno se izreu i stave u litrenu bocu. Boca se napuni dobrom komovicom ili ljivovicom i stavi 4 nedelje na sunce. Tad se procedi. Pije se jedna kaika u sluaju napada nepodnosivih greva ili eludanih i crevnih bolova. Lei se ajem od kamilice (2 kaike kamilice na 300 g kljuale vode) uzima se 20 dana, 10 dana ne, zatim se ponovo uzima 20 dana i 10 ne, itd. do potpunog ozdravljenja. Ujutro natate uzme se sneg belanca jednog jajeta, a sat nakon toga velika kaika maslinovog ulja. Za vreme leenja treba se drati stroge dijete. 2 kaike kamilice preliti sa 300 g kljuale vode i ostaviti da stoji 20 minuta poklopljeno. Nakon toga se ocedi i pije po jedna olja ujutro natate i uvee pre spavanja. Po 20 g korena cikorije, trave ive, lista hajduke trave, majine duice i oraha. Tri kaike te meavine prelije se sa pola litre vrele vode, poklopi, ostavi preko noi, odlije, pije nezaeereno umesto vode. Kamilica i list hajduke trave - po 4 kaike, prelije se sa 1,5 litara vrele vode, poklopi, dri 2-3 sata na toplom a da ne vri. To se pije kad se oedni. Pomeati po 20 g hajduke trave (list i cvet), dubaca , trave ive, majine duice i kamilice. Od toga uzeti 1 kaiku i preliti decilitrom vrele vode. Ostaviti poklopljeno, zatim piti pola sata pre jela. Uzeti po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i petrovca. Od te meavine uzeti 3 kaike i preliti sa pola litre vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Ocediti i piti 3 puta na dan, pola sata pre jela. Pomeati po 20 g timijana, hajduke trave i kamilice i 10 g slatkog korena. Od toga uzeti 3 kaike i preliti sa 5 decilitara vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata. Piti svaki sat po jednu kaiku. Pomeati po 30 g hajduke trave (list) i trave ive, po 10 g petrovca, kamilice i dubaca. Od te smese uzeti 1 kaiku i preliti decilitrom vrele vode, ostaviti pokriveno. Kad se ohladi, piti pola sata pre jela. Pomeati 100 g sladia (Glycyrhiza glabra), 150 g kruice i po 50 g kima, anisa i komoraa. Od toga uzeti 2 kaike i preliti sa 3 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata. Piti svaki sat po 1 kaiku (toplo). Pomeati po 30 g timijana, hajduke trave i kamilice i 10 g sladia. Od toga uzeti 3 kaike i preliti sa 5 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, nakon toga piti svakog sata po 1 kaiku (toplo). Pomijeati po 30 g hajduke trave (list) i trave ive (Teucrium montanum) i po 10 g kamilice, petrovca, kima i dubaca. Jednu kaiku te meavine preliti sa decilitrom vrele vode. Poklopiti i kad se ohladi, piti pola sata pre jela. Pomeati po 25 g hajduke trave (list i cvet), anisa, pelina, smilja, nane i sene. Od toga uzeti 1 ka iku i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Odliti i popiti u 3 navrata pre jela.

471

Bitola

Divlja miroija 1 deo, beli slez 1 deo, kamilica 1 deo, pirika, korenje 1 deo, sladi, korenje 1 deo. Sve sastojke dobro isitniti i izmeati i jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode. Kuvati 10 minuta na tihoj vatri, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti uvee po jeddnu au tinkture. Pije se kod akutnog i hroninog gastritisa. Cvet kamilice- 10 g., hajduka trava 10 g., pelen trava 10 g., ljuta metvica list 10 g., alfija list 10 g. Dve kaiice ove meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Tinkturu piti vruu po pola ae dva puta dnevno pre jela. Ljuta metvica list 20 g., gorica 5 g. Dve kaiice ove meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Piti po jednu au tinkture tri puta dnevno posle jela. Valerijana (koren)- 10 g., gorka detelina list 10 g., ljuta metvica list 10 g., pomorand e (kora) 10 g. Dve kaiice ove meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Piti po jednu taku tinkture tri puta dnevno posle jela. Preporuuje se uzimanje tinktureod iirota kod gastritisa sa snienom kiselinom, kod eludanih i stomanih kolika. 1 kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti i piti po pola ae 4 puta dnevno pola sata pre jela. Sok od aloje- piti po 1-2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme leenja je 1-2 meseca. Dvornik 4 dela, gorica 4 dela, cvasti hajduice 3 dela, list ljute metvice 2 dela, koren iirota 2 dela, kim 1 deo, runolist 8 delovaa, list ivovlaka 8 delova. Dve supene kaike ove meavine preliti sa 1 l. vrele vode u termosu, ostaviti itavu no, ujutru procediti. Popiti nate jednu au, a ostatak podeliti na 4 dela. Piti kod upale eludano-stomanog trakta, posebno kod gastritisa sa smanjenom kiselinom. Dvornik- 4 dela, kantarion 4 dela, list crne borovnice 3 dela, cvasti hajdu ice 2 dela, cvetovi nevena 2 dela, gorica 2 dela, list ljute metvice 1 deo, cvetovi kamilice 1 deo. etiri supene kaike ove meavine preliti sa 1 l. hladne vode uvee, ujutru pustiti da prokljua i kuvati na tihoj vatri 5-7 minuta, ostaviti 20 minuta na toplom, procediti. Piti po jednu au 4-5 puta dnevno pola sata pre jela kod gastritisa sa smanjenom kiselinom. Majoran i cvetovi kamilice u jednakom odnosu. Dve kaiice meavine preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, procediti. Piti po jednu au odvara ujutru i uvee kod spazma eluca i creva. Majoran je kontraindikovan u trudnoi. Koristi se meavina od listova i korena umske jagode za pripremanje tinkture: jednu supenu kaiku meavine preliti sa dve ae hladne vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po pola ae svakodnevno. Kantarion 4 dela, gorica 2 dela, list metvice 1 deo, dvornik 2 dela, korenje iirota 1 deo, kim 1,5 deo, hajduica 0,6 delova. Dve supene kaike ove meavine preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno jedan sat posle jela kod gastritisa sa poveanom kiselinom. Sok od sveeg kupusa upotrebljava se kod hroninog gastritisa posebno kod smanjene kiselosti, ira eluca i duodenuma, bolesti jetre i pankreasa, gojaznosti. U kunim uslovima sok se dobija ceenjem iz isitnjenih listova zrelog kupusa. Piti po pola ae tri puta dnevno jedan sat pre jela. Dobijeni sok moe se uvati u friideru najvie dva dana. Tinktura od ika: Kaiicu isitnjenog korena preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po pola ae tople tinkture 4 puta dnevno. Odvar od ika: Kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Piti po jednu supenu kaiku odvara 3-4 puta dnevno. Tinktura i svei sok od listova ivovlaka preporuuje se kod eludano-stomanih bolesti (gastritisa, ira eluca i duodenuma, enteritisa, kolitisa, kolika, dijareje). Jednu supenu kaiku suvih isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 10 minuta. Piti u gutljajima jedan sat pre jela. Ovo je dnevna doza. Dobro oprane listove izrezati, iscediti sok, promeati ga sa istom tolikom koliinom meda, kuvati 20 minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike dnevno. uvati u dobro zatvorenoj posudi na prohladnom, tamnom mestu.

472

Bitola

Kod gastritisa sa smanjenom kiselou revanj u malim dozama (0,05-0,2 g.) ima vezivno dejstvo. Koristi se praak od osuenog korena revnja pripremljenog u jesen. Koren oprati, izrezati na komadie, suiti na suncu ili na temperaturi ne vioj od 60 C. Tinktura od listova zelene salate upotrebljava se kod hroninog gastritisa. Jednu supenu kaiku usitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata, procediti. Piti po pola ae dva puta dnevno ili po au uvee). Svei sok od ribizle pije se kod gastritisa sa smanjenom kiselou. Piti po ae soka tri puta dnevno. Odvar od hajduke trave upotrebljava se kod hroninog gastritisa i ira eluca. Kaiicu isitnjene trave preliti sa 250 g. vrele vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno u toku 25-30 dana. Najjednostavniji lek za gastritis, dispepsiju, slabo varenje, goruicu i gasove u elucu- jeste sok od krompira. Ovaj sok treba piti nate po jednu au i vratiti se u postelju jos pola sata. Nakon jednog sata moe se dorukovati. Tako raditi 10 dana uzastopce, zatim 10 dana napraviti pauzu i ponoviti leenje u trajanju od 10 dana.

Gliste Deje gliste su bezopasni crevni paraziti. Mogu biti velike deje gliste i male deje gliste. Izazivaju neprijatan oseaj i svrab. Recepti: Seme bundeve se jo od davnina smatra najboljim lekom protiv glista. Kada je re o dejoj glisti, deci se daje dnevno 10 do 15 oljutenih semenki, a odraslima 20 do 30; fina ljuska obavezno ostaje na semenu i ono dobro mora da se savae. Nakon otprilike jednog sata, popiti nepunu malu kaiku ricinusovog ulja. I kod pantljiare se preporuuje seme bundeve. Pri strogoj dijeti savakati 80 do 100 oljutenih semenki (fina ljuska ostaje!), i to u etiri porcije, a nakon pola sata uzeti pola velike kaike ricinusovog ulja. Ukoliko se zbog neuspeha kura mora ponoviti, nee biti nikakvih negativnih posledica. Protiv okruglih crevnih glista pomae stari dobri kuni lek od mrkvi i cvekle. Njihovo izbacivanje moe se pospeiti i rasolom od sirovog kiselog kupusa, renom i crnim lukom, a pomae i beli luk skuvan u mleku. Po 2 kaike preslice i bojeg drvca, 6 enova belog luka sitno iseckanog. Zajedno promeati, preliti sa decilitrom kljuale vode, i od te meavine natate neprekidno 6 dana uzimati pola kaike. Manju glavicu crnog luka ili 6-8 enova belog luka skuvati u olji mleka i preko dana nekoliko puta jesti. To treba ponoviti nekoliko dana. Na ribeu se izriba sirova argarepa, iscedi sok i to pomea sa medom. Vie puta dnevno pojede se po 1 kaika. Takoe se moe preporuiti aj od korena valerijane. Pije se mala olja aja svaka dva sata. Gliste se uglavnom pojavljuju kod dece. Najefikasnije sredstvo protiv glista je beli luk. Svako jutro nata tepola sata pre jela popije se olja mleka u kome se kuvalo nekoliko enova usitnjenog belog luka. Kura traje 14 dana.

Hemoroidi Hemoroidi ili uljevi su oteeni, ali normalno prisutni krvni sudovi u i oko anusa (mara) i donjeg dela rektuma, koji su proireni pod pritiskom (slino kao proirene vene na nogama). Najei uzrok nastanka hemoroida je naprezanje prilikom defekacije, a mogu biti i trudnoa, genetiki faktori, starenje, hronini zatvor, dijareja, dugotrajno sedenje i analne infekcije.

473

Bitola

Hemoroidi mogu biti spoljanji ili unutranji. Unutranji nastaju blizu poetka analnog kanala, a spoljanji na analnom otvoru. Unutranji hemoroidi potiu od unutranjeg venskog hemoroidnog pleksusa u gornjem delu analnog kanala i rektumu. Oni se uveavaju, zahvataju koom prekriveni donji deo analnog kanala i ine vidljivim spoljnji hemoroidalni venski pleksus. Recepti: Cvet divizme - 2 kaike, hajduka trava - 4 kaike, list zimzelena jednu kaiku, preliti sa dva decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, po elji zasladiti medom i piti toplo triput dnevno pre jela. Kora mladog hrasta jedna kaika (ako nema kore, moe je zameniti hrastova babuka) rastavi, bokvica enska po 2 kaike, hajduka trava - 3 kaike. Uzeti jednu kaiku, preliti sa dva decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, po elji zasladiti medom i piti toplo triput dnevno pre jela. List koprive, anis - po 2 kaike, hajduka trava - 3 kaike, pelina jednu kaikicu.Uzeti jednu kaiku, preliti sa dva decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, i piti toplo triput dnevno pre jela. Plod divljeg kestena se oljuti, njegova smea kora osui i usitni. Pet kaika te kore stavi se u pola litre 96% alkohola. Boca se zaepi i ostavi 10 dana da stoji. Dobro je bocu dnevno po neki put protresti. Od ove tinkture uzima se 10 kapi dvaput dnevno sa malo vode. Lek uzimati 20 dana u mesecu. Jednu kaiku vodopije (usitnjen koren) preliti sa 200 g kljuale vode i ostaviti 15-20 minuta poklopljeno da stoji. Pije se nekoliko dana svako jutro natate i pre spavanja po jednu olju. Deluje ugodno na stolicu to je od velike koristi kod uljeva. iarke od veno zelenog empresa jedna kaikica, pupoljci od crne topole jedna kaiica . To se kuva 5 minuta u 2 decilitra vode i ispiraju (klistiraju) uljevi. Zimzelen jedna kaika, rastavi - 5 kaika. To se kuva u pola litre vode pola sata polako. Pije se triput dnevno po jedna oljica i ispira (klistira) dvaput dnevno istim uvarkom. Kuvati aku probrane penice koja se prethodno natapala 10-12 sati. Kuvati tako dugo dok ne popuca. Ta p enica se stavi u mleko i s mlekom jo jednom prokuva i sve pojede u dva obroka: pre ruka i veere. Kura traje 5-6 nedelja - prema teini bolesti. Koren pirike sitno izrezan i u avanu istucan - 2 kaike, kuva se 3-4 minute u 3 decilitra vode. Taj aj treba piti kratko vreme pre jela triput dnevno po jednu oljicu. 1 kg vrbovih vrika sa cveem stavi se u 5 litara vode i kuva polako u poklopljenom loncu 1-8 sati. Nakon toga se ocedi, stavi u boce i dobro zatvori. Ta se tenost pije 5 nedelja triput dnevno po jedna oljica. Kopriva (list) - 1 deo, kruina kora- 1 deo. 8 g. ove meavine preliti sa 1 l. vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po jednu au 4 puta dnevno. Dve kaiice suve biljke dvornika na 0,5 l. vode. Kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti dobro uvijenu posudu da odstoji dva sata, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno pola sata pre jela. Koristi se kao diuretik, kao blag laksativ i analgetik, a takoe i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja. 15 grama hajduice sa cvetovima na au vrele vode. Uviti i ostaviti da odstoji jedan sat, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno pre jela. Smesu od sveeg soka od hajduice pomeanog sa istom koliinom meda uzimati tri puta dnevno po jednu kaiicu. Kod dueg leenja ovo je radikalno sredstvo. Hajduica se koristi i za izazivanje znojenja, kao diuretik i sredstvo za zaustavljanje krvarenja, kao veoma efikasno sredstvo protiv hemoroida u poetnom stadijumu i njihovog krvarenja. Tinkturu od hajduice na vodi ili alkoholu piti po 30 kapi tri puta dnevno. Izrezati od sveeg krompira parence u obliku sveice i umetnuti u anus. Ako suvie isuuje premazati ga medom.

474

Bitola

Napraviti od ueerenog meda sveicu i umetnuti je u anus. Iscediti iz zrelih plodova crvene oskorue sok i piti po 70-100 g. tri puta dnevno. U sok se moe dodati med ili eer. On istovremeno deluje kao blagi laksativ. Kod hemoroida kantarion se koristi u obliku odvara: jednu supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po ae tri puta dnevno. Odvar od listova koristi se za klistir i ispiranje. Jednu supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i koristiti. Kod krvarenja hemoroida koristi se odvar od kore ibikovine. 4 kaiice isitnjene kore preliti aom vrele vode, kuvati 30 minuta na tihoj vatri, procediti dok je vrue, doliti vodu do poetne koliine i piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno pre jela. Piti topao rasol od kiselog kupusa po pola do dve ae dnevno. Pripremiti odvar od listova planinske maline na sledei nain: jednu supenu kaiku listova preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po jednu supenu ka iku 3-4 puta dnevno. Jednu supenu kaiku suvih listova koprive preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 4-5 puta dnevno. Dve supene kaike suvih listova koprive preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae dva puta dnevno. Piti svei sok od crnog luka po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. 2 kaiice isitnjenog korena maslaka preliti aom hladne prokuvane vode, ostaviti 8 sati. Piti po 1/3 ae 4 puta dnevno pre jela. Za spoljnu upotrebu za ispiranje hemoroida koristi se tinktura od kamilice. 2-3 supene kaike cvetova kamilice preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat u dobro zatvorenoj posudi, procediti. Tinktura od jemenog slada upotrebljava se kod hemoroida. Seme jema staviti u vlanu sredinu i kada pone da klija uzeti ih i osuiti. Dve supene kaike osuenih isitnjenih zrna jema preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti 4 sata. Piti po pola ae 4-6 puta dnevno. Tinktura od preslice koristi se kod krvarenja hemoroida. Ona se priprema na sledeci na in: 2 kaiice isitnjene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti u gutljajima u toku dana. Cvetove divljeg ika pripremiti kao aj i piti. Krvarenje prestaje za 2-3 dana, a za nekoliko dana bolest sasvim nestaje. Iz izrendanog krompira iscediti sok i odgovarajuim priborom pricem za ispiranje uneti u anus uvee. Vreme leenja je 10 dana.

Hepatitis Virusni hepatitisi, u narodu poznati kao zarazna utica, predstavljaju zapaljenje jetre koje zahvata jetru u celini. Virusi hepatitisa su dobili nazive prema abecedi: virus hepatitisa A, B, C, D, E, G, a u novije vreme pominje se i TT virus. Zajednika osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do oteenja i drugih organa i tkiva. Put infekcije je razliit. Virusi hepatitisa A i E se izluuju iz organizma stolicom, a unose preko usta. Virusi hepatitisa B, C, D, G i TT se unose parenteralnim putem, to znai putem zagaene krvi, sekreta ili ekskreta. Neki od njih daju samoograniavajue zapaljenje jetre kao to je virus hepatitisa A i E. Nema hroninog nosilatva

475

Bitola

virusa, niti hroninog zapaljenja jetre, ciroze jetre ili primarnog karcinoma jetre. Izuzetno retko oboleli od hepatitisa A moe zavriti nepovoljno, a E ima lo ishod samo za trudnice. Hepatitis B, C i D mogu dati hronino nosilatvo, hronino zapaljenje jetre, cirozu i primarni karcinom jetre. Za hepatitis B postoji specifi na prevencija serum i vakcina. Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine. To je veoma promenljiv virus koji ima est osnovnih tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezatien za sve ostale. Radi se o virusu koji stalno mutira. Recepti: Koren vodopije (divlja cikorija) - 4 kaike, koren i list maslaka, hajduka trava, cvet i list vodopije po 3 kaike. Dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku kuvati 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu oljicu. Gornji je aj jo korisniji ako je bolest u vezi sa unom kesicom, slezinom, kamencima u unoj kesici ili oteenim trbunim organima. Nepotpuno zrele iarke i mladi izdanci hmelja, kora divljieg imira, ladole (cela biljka sa korenom) - po 2 kaike, slatka paprat, vodopija - po 3 jkaike. Sve se dobro promea. Od te meavine jednu kaiku kuvati 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu oljicu. Seme jetrenke (Hepatica triloba) odlino je sredstvo protiv bolesti jetre, ui i unog kamena. Uzima se mala kaika semena i kuva minutu u 2 decilitra vode. Kiica, oajnica, list i cvet vodopije - po dve kaike; stolisnik, hmelj, koren vodopije, rusomaa - po jednu kaiku. Sve dobro promeati. Od te meavine jednukaiku kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 1015 minuta poklopljeno. Nakon toga se procedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno pre jela ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. List agave u suvom stanju dvaput dnevno u obliku praka na vrhu noa popije se ajem od stee (Potentilia anserina). Petrovac i vodopiju uzeti u jednakim delovima. Jednu kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Pije se nekoliko puta dnevno po jedna olja. Protiv utice treba uzeti od usitnjenog korena trave od srca (Potentilla tormentilla L.) dve ravno napunjene ka[ike u litru vina. To prokuvati i od tog vina uzeti svaki sat-dva po jednu kaiku. Leskovo lie u prolee nabrano u umi i osueno u hladu na promajnom mestu. To lie se usitni i od toga jednu punu kaikicu staviti u loni; na to se nalije toliko belog vina da svi listovi budu potopljeni. oljica, boca ili staklenka dobro se zatvori i ostavi preko noi da stoji. Ujutro natate vino se popije. Ponavlja se svako jutro 12-16 dana i bolest je izleena. Prah cveta razlika uzimati dnevno do 4 grama. Sitno iseckanog omana (koren) preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, procediti i piti svaka 2 sata po 1 kaikicu. Pomeati po 10 g matinjaka (list), kamilice, nane (list), hmelja (cvet) i valerijane (koren). Uzeti 1 ka iku ove meavine i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, odliti i piti. Potrebno je zasladiti medom. Kod hepatitisa koristi se tinktura od korena iirota koja se priprema na sledei nain: kaiicu isitnjenog korenja preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti 4 puta dnevno po pola ae 30 minuta pre jela.

Hepatitis Virusni hepatitisi, u narodu poznati kao zarazna utica, predstavljaju zapaljenje jetre koje zahvata jetru u celini. Virusi hepatitisa su dobili nazive prema abecedi: virus hepatitisa A, B, C, D, E, G, a u novije vreme pominje se i TT

476

Bitola

virus. Zajednika osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do oteenja i drugih organa i tkiva. Put infekcije je razliit. Virusi hepatitisa A i E se izluuju iz organizma stolicom, a unose preko usta. Virusi hepatitisa B, C, D, G i TT se unose parenteralnim putem, to znai putem zagaene krvi, sekreta ili ekskreta. Neki od njih daju samoograniavajue zapaljenje jetre kao to je virus hepatitisa A i E. Nema hroninog nosilatva virusa, niti hroninog zapaljenja jetre, ciroze jetre ili primarnog karcinoma jetre. Izuzetno retko oboleli od hepatitisa A moe zavriti nepovoljno, a E ima lo ishod samo za trudnice. Hepatitis B, C i D mogu dati hronino nosilatvo, hronino zapaljenje jetre, cirozu i primarni karcinom jetre. Za hepatitis B postoji specifi na prevencija serum i vakcina. Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine. To je veoma promenljiv virus koji ima est osnovnih tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezatien za sve ostale. Radi se o virusu koji stalno mutira. Recepti: Koren vodopije (divlja cikorija) - 4 kaike, koren i list maslaka, hajduka trava, cvet i list vodopije po 3 kaike. Dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku kuvati 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu oljicu. Gornji je aj jo korisniji ako je bolest u vezi sa unom kesicom, slezinom, kamencima u unoj kesici ili oteenim trbunim organima. Nepotpuno zrele iarke i mladi izdanci hmelja, kora divljieg imira, ladole (cela biljka sa korenom) - po 2 kaike, slatka paprat, vodopija - po 3 jkaike. Sve se dobro promea. Od te meavine jednu kaiku kuvati 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu oljicu. Seme jetrenke (Hepatica triloba) odlino je sredstvo protiv bolesti jetre, ui i unog kamena. Uzima se mala kaika semena i kuva minutu u 2 decilitra vode. Kiica, oajnica, list i cvet vodopije - po dve kaike; stolisnik, hmelj, koren vodopije, rusomaa - po jednu kaiku. Sve dobro promeati. Od te meavine jednukaiku kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 1015 minuta poklopljeno. Nakon toga se procedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno pre jela ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. List agave u suvom stanju dvaput dnevno u obliku praka na vrhu noa popije se ajem od stee (Potentilia anserina). Petrovac i vodopiju uzeti u jednakim delovima. Jednu kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Pije se nekoliko puta dnevno po jedna olja. Protiv utice treba uzeti od usitnjenog korena trave od srca (Potentilla tormentilla L.) dve ravno na punjene ka[ike u litru vina. To prokuvati i od tog vina uzeti svaki sat-dva po jednu kaiku. Leskovo lie u prolee nabrano u umi i osueno u hladu na promajnom mestu. To lie se usitni i od toga jednu punu kaikicu staviti u loni; na to se nalije toliko belog vina da svi listovi budu potopljeni. oljica, boca ili staklenka dobro se zatvori i ostavi preko noi da stoji. Ujutro natate vino se popije. Ponavlja se svako jutro 12-16 dana i bolest je izleena. Prah cveta razlika uzimati dnevno do 4 grama. Sitno iseckanog omana (koren) preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, procediti i piti svaka 2 sata po 1 kaikicu. Pomeati po 10 g matinjaka (list), kamilice, nane (list), hmelja (cvet) i valerijane (koren). Uzeti 1 ka iku ove meavine i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, odliti i piti. Potrebno je zasladiti medom. Kod hepatitisa koristi se tinktura od korena iirota koja se priprema na sledei nain: kaiicu isitnjenog korenja preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti 4 puta dnevno po pola ae 30 minuta pre jela.

Jaanje eluca i poboljanje krvi

477

Bitola

List alfije pretvori se u prah i od tog praha uzima se pola kaiice. Uzima se samo jednom dnevno kod glavnog obroka do ozdravljenja.

Kamen u ui Postojanje kamena u unom traktu. Po sastavu mogu biti: holesterolski, meani i pigmentni. Veina onih koji imaju une kamence nemaju tegobe. Za ove kamence, koje ne prate simptomi bolesti, u medicini se koristi naziv ''tihi kamenci''. Kod manjeg broja, ve 30 minuta nakon obilnog i masnog obroka moe se javiti bol u gornjem delu trbuha, munina i povraanje. Najjai simptom koga stvaraju kamenci jeste una kolika: jaka, konstantna, mukla bol u gornjem, desnom kvadrantu trbuha, odnosno pod desnim rebrenim lukom. Bol poinje naglo, iznenada, traje nekoliko sati, nakon ega ostaje oseaj tupe, mukle boli naredna 24 sata. Bolesnici su esto nemirni u potrazi za poloajem tijela koji bi im smanjio bol. Bol se moe karakteristino iriti pod desnu lopaticu. Opstrukcija (zaepljenje) unih vodova kamencem moe dovesti do upale une kesice. Interesantnoje da od kamena u ui vie boluju ene nego mukarci. Recepti: estonedeljna terapija sokom od rotkve pomogla je u svim sluajevima, osim kada je bila re o nerastvorljivom kamenu, koji se pojavljuje veoma retko. U ovakvom sluaju operacija je neizbena. Rotkva se iscedi u sokovniku koji se koristi u domainstvu. Terapija poinje sa 100 g ujutro, natate, i postepeno se u roku od tri nedelje koliina poveava na 400 g, da bi se, opet u roku od tri nedelje, vratilo na koliinu od 100 g. Sok od rotkve se ne sme piti ako bolesnik pati od upale eluca i creva! Dobra meavina lekovitih biljaka od po 20 g bedrinca, dobriice, hmelja, petrovca, nane i pelena takoe lei kolike i kamen u ui. Na litar hladnog vina od jabuke ili mota od jabuke stave se tri velike kaike biljaka i sve se zagreva do kljuanja, a onda se skloni sa vatre i ostavi tri minuta da odstoji. Tokom dana svakoga sa ta uzeti po jednu veliku kaiku, otprilike osam do devet puta ukupno. Poto tenost treba piti toplu, uvati je u termos-boci. Po 40 g korena maslaka i cikorije i 20 g metvice, pomeati, uzeti 3 kaike te meavine, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim procediti, i piti po 1 kaiku svaka 2 sata. Jedna kaika usitnjenog bojeg drvca kuva se 35 minuta u 300 g belog vina. Piti 3-4 puta dnevno po jednu oljicu tako dugo dok kamenci ne izau. Jednu kaiku usitnjenog rastavia stavimo u 300 g vode i kuvamo 2-3 minute.(Prethodno neka se u toj vodi natapa jedan sat.) Uzima se 3-4 puta dnevno po jedna oljica. Rastavi je izvanredno dobra i za bolesne mokrane organe. Pije se do potpunog ozdravljenja. Dve kaike korena belog sleza (usitnjen) kuva se u pola litre belog vina 5 minuta. Pije se svaki sat -dva po dva-tri gutljaja. Pola litre slatkog vina kuva se 5 minuta sa osminom maslinovog ulja. Tu koliinu treba piti svako jutro natate 4-5 dana neizostavno. Treba lei pola sata na levu i pola sata na desnu stranu. Dve kaike usitnjene suve koprive staviti u pola litre mleka i kuvati dok zavri, ocediti i piti vi e puta dnevno po jednu oljicu. U pola litre belog vina stavimo 2 kaike suvog brljanovog lia da stoji bar 24 sata. Uzima se jedna kaikica triput dnevno posle jela. Pomeati po 25 g hajduke trave (list i cvet), rosopasa, anisa, smilja, nane i semena sene. Uzeti 1 ka iku te smese i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2-3 sata. Odliti i piti na kon jela 3 puta na dan. 3 kaike smilja (cvet) preliti sa pola litre vrele vode. Ostaviti poklopljeno preko no i. Sutradan piti u 3 navrata pre jela.

478

Bitola

Kamenci koji se stvaraju u bubrezima, unoj kesici ili u beici, najsigurnije se odstranjuju (ako nije gnojna upala) sa Herminimum monorehis (biljka raste u umama Slovenije). Svee nabrana, izrezana kao rezanci, stavi se u maslinovo ulje u odnosu 1 : 10 i ostavi 3 meseca izloeno na suncu, a 3 u umereno toploj prostoriji. Nakon toga lek je gotov. Uzima se po kaiku svako jutro natate. Kako je neugodnog ukusa kapne se nekoliko kapi limunovog soka u kaiku pre nego to lek progutamo. Uvee izvadimo iz boce nekoliko rezanaca hermelike, dobro provaemo i progutamo. Ako eludac ne podnosi ukus hermelike, tada se moe ista skuvati u obliku aja i po elji zasladiti eerom i toplo piti. Nekoliko glavica cvekle oistiti, oprati, izrezati i dugo kuvati dok odvar postane gust kao sirup. Piti po 1/5 ae tri puta dnevno, pre jela. Smatra se da se od ovakvog sirupa kamenje u unoj kesi rastvara postepeno i reltivno bezbolno. Treba jesti u toku 1,5 meseca plodove umske, ali ne vrtne oskorue. Mogu se jesti sa bilo im, sa hlebom, ajem, eerom, medom. U toku dana pojesti po dve ae sveih plodova. Proleni list breze veliine metalnog novia osuii. Dve supene kaike listova preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri dok preostane polovina od poetne koliine. Kada se ohladi procediti. Piti po kaiicu tri puta dnevno jedan sat pre jela. Vreme leenja traje tri meseca. Dobro je koristiti kod sitnih kamenja. Pojavljuju se bolovi, munina, kolike. Treba pretrpeti, svo kamenje se izbaci. Supenu kaiku suvih brezinih listova preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, ostaviti pokrivenu posudu da odstoji 1 sat, procediti. Piti ujutru i uvee au tinkture pola sata pre jela. Terapiju prienjivati due vreme. Sok od sveeg sranika pomeati sa sokom od zelene rai. Piti po 3 supene kaike dnevno pre jela kao sredstvo protiv kamena u unoj kesi i kanalima. Svakodnevno piti sok od kiselog kkupusa po 0,5-1 ae tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja je 1,5-2 godine. Napraviti meavinu: kukuruzna svila 30 g, cvetovi suncokreta 20 g, dan i no 10 g, umska jagoda list 20 g. preliti dve supene kaike meavine sa 600 ml vrele vode, ostaviti 20 minuta, piti pola sta pre jela. Neophodno je svakodnevno jesti 3-5 aa jagoda u toku itave sezone, tj. U toku 3 nedelje. Samleti na maini za meso jednu au semena od konoplje, pomeati sa tri ae sveeg, nepasterizovanog mleka, ukuvati do jedne ae. Vrue procediti i piti nate po jednu au u toku pet dana. Posle deset dana ponoviti terapiju. Ne jesti nita ljuto. Mogui su napadi bolova u jetri, ali treba pretrpeti. Posle godinu dana ponoviti terapiju. Koristi se kod postojanja kamena u jetri i bubrezima. Maslaak - koren sitno izrezan - 10 g, kopriva, kore 10 g, neven, cvetovi 40 g, orlov nokat 3 g, razli ak, cvetovi 20 g. preliti jednu supenu kaiku ove meavine sa 1 l vrele vode, dodati 4-5 kockica eera, umotati i ostaviti jedana sat. piti po 200 ml 4-5 puta dnevno pre jela. Piti maslinovo uljepola sata pre jela. Poeti od polovine kaiice i postepeno doi do polovine oljice sve vreme postepeno poveavajui dozu. Leenje obino traje 2-3 nedelje. Prema narodnoj medicini u ovom sluaju dolazi do smanjenja luenja eludanog soka, to spreava ireve i rane na elucu. Ovo sredstvo izbacuje kamenje iz une kese bez operacije. Izrendati rotkvu, iscediti sok i pomeati po pola sa medom. Piti po 1/3 - ae, pa i do jedne ae dnevno. Do koliine od jedne ae doi postepeno. Spreava stvaranje kamena u unim kanalima i bubrezima, a takoe i aterosklerozu i bolesti jetre. List crvene borovnice deluje na rastvarnje kamena u unoj kesi i kanalima. Jednu supenu kaiku listova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve supene kaike 4-5 puta dnevno. Kao biljka koja stimulie luenje ui, kod bolesti jetre, utice, i kamena u unoj kesi i kanalima koristi se dvornik.

479

Bitola

Slabost eluca i ostalih probavnih organa Anis i kim - po pola kaiice pomeati i preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji, zatim ocediti, medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela. Anis se samelje u prah i od toga se uzima jedna petina kaiice dva puta dnevno. Pije se sa vodom. Koren iirota (suv i sitno iseckan) jedna kaika, prelije se sa pola litre kljuale vode i ostavi 20 minuta da stoji. Po elji moe se zasladiti i preko dana pomalo piti.

Nadimanje Nadutost trbuha, meteorizam, flatulencija, a u narodu se koristi jo i izraz vetrovi, je pojava velike koliine gasova u trbuhu. Nadutost trbuha je samo simptom koji prati neke organske promene u organizmu. Sve ve i broj ljudi danas pati od tegoba u vidu nadimanja i poveane koliine gasova u crevima - flatulencija. Ovaj poremeaj nije samo socijalno ometajui i neprijatan simptom ve moe osobi stvarati greve i bolove. Nadutost trbuha najee je posledica brzog naina ivota i loih navika pri jelu. Svaka osoba ima odreenu koliinu gasova u crevima. Na varenje hrane imaju uticaja eludana kiselina, enzimi eluca i creva i u. Ove supstance se lue pod uticajem hrane ili raspadnih produkata hrane vrlo preciznim redosledom. Redosled kao i koliinu izluenih supstanci potrebnih za varenje moe poremetiti lo sastav unete hrane, prebrzo i halapljivo gutanje ili preobilan unos hrane itd. Glavni mehanizmi u nastanku nadutosti su: aerofagia ili gutanje vazduha, poreme aj pasaa u crevima, poveano umnoavanje bakterija, smanjena resorpcija gasa iz creva, funkcionalna i organska oboljenja digestivnog sistema. Recepti: Jedna kaika usitnjenog lovorovog lia stavi se u pola litre vode i kuva 5 minuta. Zatim ostavi poklopljeno po strani 5-6 minuta. Pije se triput dnevno pola sata pre jela. Po 20 g anisa, komoraa, kima, majine duice i kamilice. Tri kaike toga preliti sa 500g vrele vode, poklopiti, ostaviti 3 sata. Pije se u 3 obroka pre jela. Po 1 g komoraa i anisa, 1 g cveta zove, 2 g lia sene, sve se pomea i prelije sa 200 g vrele vode, poklopi, posle 2 sata procedi i odjednom popije. Uzeti 3 kaike pelina i preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, piti 3 puta pre jela. Pomeati po 25 g hajduke trave (cvet i list), kiice, gorke deteline, lincure, nane i komoraa. Od toga uzeti 1 kaiku, preliti decilitrom vrele vode, poklopiti, ohladiti, zatim piti pola sata pre jela. Uzeti po 20 g kopra, anisa, komoraa, anelike i kima. Jednu kaiku te meavine preliti sa 2 decilitra vrele vode, poklopiti, ostaviti pola sata na poretu, ali da ne kuva. Zatim odliti i piti nakon jela. Pomeati po 20 g nane (list), matinjaka, gorke deteline, kiice i komoraa. Uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti i nakon 2 sata odliti i nezaslaeno piti po jednu olju 3 puta pre jela. Uzeti oko 1 g kima (samlevenih plodova), i to u 2 navrata posle jela.

Neuredna probava

480

Bitola

Svake veeri izreemo na sitno 3-4 komada suve smokve i toliko suvih ljiva. Na tu masu uvee nalijemo jedan ipo do 2 decilitra vode. Ujutro sve zajedno dobro promeamo i ocedimo. Ocjeevinu (tenost) popijemo. Ponavlja se mesec dana jo i onda kad se oseamo sasvim zdravi. U 3 litre vode stavimo 16 kaika ili 4 dobre ake lanenog semena i kuvamo tako dugo dok se ne ukuva na 1 litru. Pije se triput dnevno po 1 kaiku u kafi. Koren Iirota u obliku praka na vrku noa uzimamo vie puta dnevno. Po 25 g korena cikorije, maslaka i iirota, 15 g trave ive i po 5 g anisa i komoraa. Od toga 2 kaike preliti sa 300 g vrele vode, poklopiti, ostaviti preko noi, odliti i piti nezaeereno pre doruka i veere. Po 1 g komoraa, lincure i kiice prelije se sa 200 g vrele vode, poklopi, posle 2 sata ocedi i odjednom popije. Mrtve koprive, petrovca, kamilice, rusomae, hajduke trave - od svake vrste po 10 g, dobro promeati i od te meavine jednu kaiicu preliti sa 100200 g kljuale vode. Pije se dvaput dnevno po jednu olju - u podne i uvee pre spavanja.

Oboljenje creva U etvrt litre hladne vode preko noi potopiti ravnu malu kaiku korena iirota. Ujutro malo ugrejati i procediti. Piti po jedan gutljaj neposredno pre i posle svakog obroka - to je est gutljaja dnevno - i ne prekoraiti ovu dozu! Osim toga, potrebno je piti aj od sledee meavine: 300g nevena, 100g hajduke trave i 100g koprive, sve dobro pomeano. Na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku biljne meavine. Dnevno je potrebno piti 1,5 do 2 litre poparenog aja. Bolesnik mora, tano po asovniku, svakih 15 do 20 minuta da pije po gutljaj aja; na ovaj nain e ga eludac optimalno apsorbovati. Iskustvo pokazuje da ovaj aj brzo otklanja odsustvo apetita kod bolesnika. Nadalje, od dnevne koliine aja se ujutro, uvee i u podne oduzme po pola olje, u nju se doda velika kaika veden bitera i po polovina se popije pola sata pre i pola sata posle svakog obroka, i to u gutljajima. Ukoliko bolesnik ne bi podneo ovu koliinu veden bitera, neka uzme po malu kaiku.Da bi ostao topao, aj uvati u termos-boci. Preko celog stomaka treba stavljati i oblog sa veden biterom. Uzeti veliki komad vate i ovlaiti je veden biterom, pa je u tankom sloju staviti preko stomaka. Bolove ublaava i parni oblog od rastavia. Njega treba primenjivati to ee, na primer svakoga jutra i svakoga popodneva po dva sata, dok bolesnik lei u krevetu, i jo tokom cele noi.

Oboljenje jezika Svee ubrano i nasitno iseeno ivanjsko cvee popariti i kratko vreme ostaviti da odstoji. Raunati sa est do osam olja na dan, a na jednu olju uzeti punu malu kaiku ivanjskog cvea. Tokom celoga dana ispirati i grgotati to dublje, a potom aj ispljunuti. Tu i tamo progutati pokoji gutljaj. Otekline se povlae brzo, a bolovi najee poputaju ve etvrtog ili petog dana. Grgotanjem, ispiranjem i pijenjem aja od ivanjskog cvea pacijent e se za kratko vreme osloboditi svih tegoba.

Paradentoza i klimavi zubi Paradontoza ili struno parodontitis upala je zubnog mesa nastala u veini sluajeva kao posledica naslaga na zubima (plak i kamenac) zbog ega dolazi do propadanja potpornog tkiva zuba. S vremenom upala prodire dublje du korena, ija je posledica nastanak depova izmeu zuba i zubnog mesa koji pogoduju nakupljanju naslaga.

481

Bitola

Nastaje zaarani krug koji se moe prekinuti uklanjanjem uzroka - naslaga plaka i kamenca. Ukoliko se to stanje ne lei posledica je klimavost i na kraju ispadanje zuba. Recepti: Kada je re o paradentozi i klimavim zubima, preko noi u hladnu vodu treba potopiti meavinu od jednakih delova kore hrasta, virka, troskota i alfije, i to na pola litre dve vrhom pune male kaike. aj ujutro ugrejati, usuti u termos-bocu ispranu vruom vodom, i njime nekoliko puta dnevno ispirati desni. Pri tom ih je poeljno masirati mekom etkicom za zube.

Povraanje Povraanje ili vomitus je refleksni akt, tokom koga se sadraj eluca ili poetnog dela tankog creva vraa kroz usta i izbacuje u spoljanju sredinu. Centar ovog refleksa je lokalizovan u produenoj modini i povezan je sa drugim vegetativnim centrim retikularne formacije (respiratorni, vazomotorni i dr.) to je znaajno radi koordiniranog rada svih struktura koje uestvuju u procesu povraanja. Kod ljudi se povraanje ubraja u jedan od zatitnih mehanizama, kojim se organizam titi od hrane neadekvatne po svom sastavu ili koliini. Osim toga, u periodu trudnoe se javlja karakteristino jutarnje povraanje, a ono je i jedan od glavnih simptoma kinetoze (nadraaj perifernih nerava izazvan prevelikim naporom). Postoji i patoloko povraanje, koje moe imati razliite uzroke. Recepti: Dve kaikice nane preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 5 minuta. Popiti jednu au aja i priekati 15 minuta do jednog sata. Ako se jo osea munina, popiti jo jednu au aja. Ponoviti, ako je to neophodno. umbir pomae smirenju eluca. Narendati ili samleti 1 kaikicu sveeg umbira (ili pola kaikice umbira u prahu) i zakuvati sa jednom aom vrele vode. Kuvati na slaboj vatri 20 minuta. Posoljena vodka sa sokom od narande veoma dobro pomae da se oslobodi od munine i povraanja. Trudnicama se pri povraanju preporuuje da u hranu stavljaju malo narendanog korena umbira. Pre jela popiti jednu kaiicu svee isceenog soka od krompira. Dve kaikice nane preliti aom vode, ostaviti da stoji 2 sata. Piti po jednu kaiku pre jela. Na au hladne vode dodati jednu kaikicu sode bikarbone.

Premalo kiseline u elucu Ako kiseline u elucu ima premalo, dugorono to moe napraviti veliku tetu organizmu. U hrani koja se pojede ne unitavaju se mikroorganizmi i pa oni mogu prodreti u organizam. Hrana se ne pripremi kako bi trebalo, pa se u probavnom traktu ne upije gvoe ni druge hranljive materije, to sa vremenom moe dovesti do mnogih bolesti. Recepti: Savakati prvi dan tri ploda borovnice, drugi dan 4, itd. do 15 i opet natrag, svaki dan jednu manje, do 3. Deset plodova borovnice treba istucati i kuvati 5-8 minuta u osmini litre vode. Kad se to ohladi, ocedi se i pije triput dnevno posle jela po jedna kaika.

482

Bitola

Lei i kupusni rasol: prvi dan se uzme jedna aica, drugi dan 2, trei 3; tako do pet aica. Tada se smanjuje obratnim redom: svaki dan jedna aica manje dok se ne doe opet do jedne aice. Za to vreme zabranjeno je upotrebljavati hemijske lekove iz lapoteke. Nakon odrane kure tablete vie nisu potrebne.

Previe kiseline u elucu Ako telo izluuje previe eludane kiseline, posledica su uestale garavice, bol u trbuhu, oseaj punoe, pritiska, usporeno pranjenje eluca, nadutost, podrigivanje, vetrovi. U teim sluajevima eludac postane tako razdraljiv da doe do upale sluznice eluca i jednjaka, ira na elucu, dvanaestopalanom crevu ili jednjaku. Recepti: Piti sok od muke i enske bokvice. 4-6 kg bokvice samleti na maini za mlevenje mesa i istisnuti sok. Sav sok to se dobije iz 4-6 kg bokvica, popije se preko dana. Svaki dan se ponavlja do potpunog ozdravljenja. Due vremena, svaki dan pre jela, treba uzimati jednu kaiku pavlake.

Proliv Dijareja ili proliv predstavlja abnormalno brzo kretanje fekalnih materija kroz debelo crevo, to ima za posledicu poveanje sadraja tenosti ili volumena crevnog sadraja i uestalo vrenje nude sa vodenastim stolicama razliitog stepena viskoziteta. Izbaeni crevni sadraj ponekad moe sadravati primese krvi, gnoja i drugih materija. Pre samog nastupa ovog stanja dolazi do izraene peristaltike (crevnih pokreta), to neretko prate i bolni grevi. Dijareja moe biti akutna (kada nastupi iznenada, kratko traje i prolazi bez posledica) ili hronina (kada traje po nekoliko nedelja ili meseci). Kod sluajeva ozbiljne neuhranjenosti ovo stanje moe izazvati smrtan ishod, to se naroito esto deava u nerazvijenim zemljama. Dijareju izazivaju razliiti etioloki faktori, meu kojima se posebno izdvajaju virusne infekcije, paraziti i bakterijski toksini. Osim toga, meu este uzronike se ubrajaju: upala creva, kolera, dizenterija, trbuni tifus, Grejvsova bolest, ulcerativni kolitis, Kronova bolest, botulizam, poremeaji luenja hormona titne lezde, preveliko konzumiranje alkohola, trovanje hranom, kontraindikacije kod uzimanja lekova, stoma ni grip, strah, emotivno uzbuenje itd. Svi ovi faktori izazivaju dijareju putem etiri razliita mehanizma: poveanje osmotskog pritiska, poveanje sekrecije, inflamatorni procesi i smanjenje vremena apsorpcije. Recepti: Kod dugotrajnog proliva treba uzeti po 2 kaike jema, zobi, pirike, koja se osim to se isecka, jo i u avanu dobro istue (mora biti vrlo suva), a u mlinu sve zajedno samelje, pomea, stavi u litru vode i kuva pola sata. Zatim neka odstoji 15-20 minuta. Ocedi se, po elji zasladi, doda dosta soka od limuna i pije pre jela tri puta dnevno. (1) Ispri se dve kaike pirina (kao da se pri kafa). Kad je tako ispren, doda se 200 g hladne vode, i kuva dok se pirina ne smeka. To se jede bez masti i soli. U loni ve oceenog aja od kamilice zakuva se mala kaika samlevene prave kafe, pomea se i, to je mogue toplije, popije. etiri enja belog luka usitniti i staviti u aicu vinskog sira i popiti. Kaiku finog skroba staviti u aicu komovice i to popiti. Ako proliv ne stane, treba odmah ponoviti.

483

Bitola

Plod od tavelja: jednu kaiku na 200 g vode kuvati 2-4 minute i ostaviti poklopljeno da stoji 10 minuta. Piti vie puta dnevno po jednu oljicu. Koristi sigurno. Za decu polovinu doze. Suve borovnice su najefikasnije sredstvo protiv proliva pa bi ih trebala imati svaka ku na apoteka. Zovin plod osuen 8-10 komada dnevno provakati. Jednu kaiku usitnjene kore od primorskog ipka i 50 g rogaa kuva se u pola litre vode 5 minuta. Od tog aja uzima se vie puta dnevno po jedna oljica. Skuva se jaka crna kafa bez eera, u nju nacedi sok od limuna i popije. Pomeati po 50 g belog sleza (koren, list i cvet), podbela (list), crnog sleza (list), kupine (list) i nane. Uzeti 5 kaika te meavine i preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno oko 3 sata, zatim ocediti i piti nezasla eno umesto vode. Deci se daje isto uz dodatak 50 g kamilice. Pomeati po 50 g metvice (list) i kamilice. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, 2 sata ostaviti poklopljeno, zatim odliti i piti umesto vode. Pomeati po 20 g nane, matinjaka, dupaca i trave ive. Od toga 3 kaike preliti sa pola litre vrele vode, pokriveno ostaviti 2 sata, zatim odliti i piti nezaslaeno umesto vode. Pomeati po 25 g borovnice (list i plod), dunje (seme) i nane. Uzeti 3 kaike toga, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim piti umjesto vode. Pomeati po 30 g lipe i kamilice, po 10 g petrovca, ruinog cveta, ipka i dupaca. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti, ostaviti 1 sat, piti to toplije u toku dana. U aj od suve borovnice doda se aica domae komovice ili ljivovice. Treba jesti dobro prene gance i kompot od suvih ljiva. Ako bolesnik ima dobre zube, neka grize suve kruke i njih jede.

Ranice u ustima U poiroku erpu stavimo 10 kaika cveta kamilice i na to nalijemo 5 litara kljuale vode. Gornja se odea skine do koe, nagne se nad erpu i telo pokrije preko glave aravom ili ebetom. Pri tom se usta dre otvorena i duboko se die. Oi moraju biti zatvorene. Telo se sputa sve nie za parom kako se voda hladi i to dozvoli. Kad se nie ne moe ostane se tako. Pomea se kamilica, lie borovnice, stea (Potentilla anserina) i alfija u jednakim delovima. Od te meavine uzme se mala kaiica i prelije sa 200 g kljuale vode i pusti poklopljeno da kratko vreme stoji. Kad se malo smlai, tada se procedi i time ispiraju usta nekoliko puta dnevno.

Sputen eludac Najee se javlja posle naglog gubitka telesne mase, posle preterano stroge dijete, kod ena posle porodjaja, ali i posle nekih operativnih zahvata u trbuhu. U svim ovim sluajevima istanji se prednji trbuni zid, koji bi inae trebalo da odrava organe u trbunoj duplji u normalnom poloaju. Osim toga, izvesne osobe mogu imati takvu grau tela koja pogoduje sputenosti eluca. To su visoke, mrave, nedovoljno razvijene osobe. Sputenost eluca i ne mora da daje neke simptome, ali ako se udrui sa mlitavou i atonijom eluca, tada se javljaju izvesne

484

Bitola

tegobe, katkad vrlo neprijatne. Pacijenti se naroito ale na tekoe posle unoenja hrane, naroito posle orbaste hrane i unoenja vee koliine vode ili tenih napitaka. Vrlo brzo nastaje oseaj zasienosti, pritiska i teine u elucu, praeno nadimanjem i podrigivanjem. Karakteristino je da vrsta hrana ne izaziva tekoe, ve samo tena. Recepti: Pelin, nana, lincura, kadulja, gospina trava - u jednakim delovima, dobro se promeaju. Od te meavine jedna kaika prelije se sa 200-300 g kljuale vode i ostavi da stoji 2-3 sata poklopljeno. Zatim se kuva 2-3 minute, ostavi da se pari 10 minuta (poklopljeno) i ocedi. Pije se vie puta dnevno po jedna oljica. Hrana mora biti lako probavljiva i ne sme u njoj biti zaina i paradajza. Uglavnom treba iveti na mlenoj hrani, povru i vou u presnom stanju. Meso uzimati retko, i to od peradi (i samleveno). Obroci neka budu mali, ali ei. Svu hranu kuvati na ulju i to je mogue sa manje tenosti. Posle svakog obroka treba 10 minuta lei. Zbog pomanjkanja kiseline treba piti vodeni ekstrat ploda divlje rue (koja se prethodno u suvom stanju istuca u avanu). Pet kaika gore spomenutog ploda stavi se u litru vode i ostavi preko noi da se natapa. Pije se posle jela u koliini koja gasi e ili jedna aa.

Trovanja Hrana i voda koje ne odgovaraju osnovnim higijenskim zahtevima, mogu postati izvor zaraznih bolesti, pa ak i pravih epidemija. Pojam "trovanje hranom" obuhvata sva obolenja koja nastaju zbog uzimanja nezdrave, pokvarene ili otrovne hrane. Najea trovanja hranom nastaju zbog toga to je hrana zagaena razliitim bakterijama i njihovim otrovima. Ta su trovanja poznata jo pod nazivom alimentarne toksikoinfekcije. Uzronici trovanja hranom pripadaju obino jednoj od tri grupe bakterija: salmonele, stafilokoke i klostridije. Bolesti izazvane tim bakterijama su sline i ogledaju se u naglom poetku, povienom temperaturom, bolovima u trbuhu, povraanjem ili prolivom. Recepti: Kod trovanja gljivama ili nekom drugom hranom neophodno je potrebno, odmah, im se primeti trovanje, izazvati povraanje. Uzeti nekoliko kaika ricinusovog ulja, crnu kafu; dva dana ne jesti, nego piti samo aj od kamilice. aku mlade hrastove kore skuvati u litri mleka. To se pije dok ne nastupi povra anje. Ako se upotrebi na vreme, dok se jo otrov ne nalazi u krvi, to je siguran protivotrov trovanju bilo kojom otrovnom biljkom ih gljivama. Pomeati u jednakim delovima islandsku mahovinu, iirot, hajduku travu i lincuru . Od te meavine jedna kaika se prelije sa pola litre kljuale vode i ostavi po strani 10-15 minuta. Od tog aja piti svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Dva dana ne sme se nita jesti osim to se pije aj. Treba to vie postiti, drati strogu dijetu. Piti vone sokove, naroito sok crnih ribizla. Piti aj od pelina ili kiice. Ne piti alkohol. Dok bolest traje, ne puiti niti jesti vrstu hranu. Kod trovanja plinom, ugljenim dioksidom i drugim slinim gasovima, bolesnika treba odmah izneti na sve vazduh, primeniti vetako disanje; na grudi i listove staviti slaicu, ali prethodno treba grudi dobro izmasirati. Za svaki sluaj treba pozvati lekara.

Zadah iz usta

485

Bitola

Zadah iz usta nije neprijatan samo onome koga pogaa nego i njegovoj okolini. Pre svega, lekar mora da utvrdi uzroke ove pojave. A uzroci mogu da budu pokvareni zubi, koji moraju da se poprave, zatim razne izrasline u usnoj upljini, upala krajnika, sekreti nosne sluznice, ali i loe varenje sa smanjenom eludanom kiselinom, ili zatvor stolice. Kod ovog poslednjeg, dovoljno je regulisati varenje. Ako postoji neka rana u usnoj upljini, ona se ispira grgotanjem mlakim ajem od ivanjskog cvea, zapaljeni krajnici se ispiraju ajem od alfije, dok kod sekreta nosne sluznice pomae umrkavanje mlakog aja od alfije. Zadah iz usta esto moe da se otkloni sa nekoliko kapi ulja borovice (kleke) koje se u ai mlake vode pije polako, gutljaj po gutljaj. I vakanje semena miroije moe da pomogne. Ako je zadah prouzrokovan nekim smetnjama u usnoj upljini, pomae grgotanje mlakom vodom u koju je stavljeno 30 do 40 kapi tinkture od mire (mmiphora mrrha). aj od pelena je odlian lek kod obloenog jezika i protiv loeg zadaha iz usta. Raireno miljenje da je "pelen zdrav i nikada ne moe da kodi" ni u kom sluaju nije tano. Treba biti oprezan s njim. Na olju vode stavlja se jedva pola male kaike pelena.

Zagnojeni koren zuba i bolesna usna upljina aka suvog kupinovog lista stavi se u litru vode i kuva dok se ne ukuva na polovinu. Kad se ohladi, doda se jedna kaika vinskog sira. Tom tekuinom ispira se zubno meso i usna upljina.

Zapaljenje slepog creva Apendicitis je naziv za zapalenje slepog creva. Moe biti akutno i hronino. Akutno zapalenje slepog creva nastaje delovanjem zaraznih klica na sluzokou slepog creva. Od sluzokoe, gnojenje se iri dalje, dok ne doe do spoljne opne creva; nju gnoj nagrize i stvori otvor, kroz koji se gnoj iz upljine slepog creva izlije u slobodnu trbunu upljinu. Izlivanjem gnoja u slobodnu upljinu trbuha nastaje akutno zapaljenje trbune maramice. Uzrok zapaljenju su bakterije kojih ima u crevima, ali nije poznato zato te bakterije kod pojedinih osoba izazivaju zapaljenje slepog creva, a kod drugih ne. Zapaljenje slepog creva pojavljuje se najee u doba od 10. do 30. godine ali akutno zapaljenje slepog creva mogu dobiti i sasvim mala deca, a i ljudi u dubokoj starosti. Kod zapaljenja slepog creva bolovi su uvek pra eni gaenjem i povraanjem. Stolica je uglavnom zadrana. Ima sluajeva, ali retko, da pri prvim bolovima doe do naglog proliva.Tok bolesti moe biti razliit. Napad se moe stiati, bol postepeno prestaje, temperatura padne i bolesnik poinje da se oporavlja; napad je proao bez loih posledica. Sledei napad zapaljenja slepog creva moe uskoro doi, sa ponovnim bolovima i ponavljanjem svih pomenutih znakova oboljenja. Ponekad se napad ne ponavlja po nekoliko meseci. U drugim sluajevima, bolovi su od poetka jaki i ne prestaju. U toku nekoliko sati, ili posle jednog do dva dana, dolazi do prskanja slepog creva i do zagnojavanja cele trbune upljine, to je po ivot bolesnika najopasnije. Momenat kad prsne slepo crevo praen je najjaim bolom i oseanjem kao da je no zaboden u trbuh. Znaci hroninog zapaljenja slepog creva su tekoe u probavi, koje se javljaju povremeno a izraene su u zadranoj stolici, oseanju punoe u elucu posle jela, gubljenju apetita, podrigivanju i nadraaju na povraanje. Recepti: Koristi se aj od kupinovog lista. Kopitnjak (list usitnjen - 1 kaika) prelije se sa 200300 grama kljuale vode. Jedan sat se poklopljeno pari. Zatim se ocedi i pije triput dnevno po jedna mala kaikica.

Zatvor stolice

486

Bitola

Zatvor stolice (opstipacija, konstipacija) je stanje u kome osoba ima neugodno ili retko pranjenje creva. Takva osoba ima tvrdu stolicu koja teko prolazi, a i oseaj da se rektum nije u potpunosti ispraznio. Postoji akutni i hronini zatvor. Hronini moe trajati mesecima i godinama. Zatvor moe za posledicu da ima obolenja debelog creva usled koncentrisanja toksina iz fecesa. Razlozi nastanka zatvora stolice mogu biti: promena ishrane, neadekvatna ishrana (moderna ishrana industrijskim, rafinisanim namirnicama bez sadr aja prirodnih neprobavljivih vlakana), fizika neaktivnost, lijekovi, poremeaj titne lezde, hiperkalcijemija, ostali razlozi. Ponekad je za leenje takvog stanja potrebno samo prilagoditi ishranu, a esto je zatvor stolice samo simptom neke druge bolesti. Jedan od oblika hroninog zatvora je tzv. "staraka tromost debelog creva" od koje pati veliki broj osoba starijeg doba, a uzrok je degenerativne prirode - debelo crijevo poinje sve slabije da reaguje na nadraaje. Recepti: U ovom sluaju, pozitivno dejstvo moete postii i smokvom i ljivom, ako ih jedete pre doruka ili za doruak, a koje ete uvee potopiti u hladnu vodu i time razmekati, a ujutro ugrejati. Ako u blizini imate bunar, bie dovoljno da ujutro, natate, popijete po au vode. Poseban efekat ienja izaziva aj od vodopije (cikorije) ako ga pijete natate, u koliini od pola ili cele olje. aj od vodopije pomae i kod najtvrdokornijih tegoba. Recept za rolat od smokava: oprati pola kilograma suvih smokava, samleti ih u maini za mlevenje mesa i umesiti sa 5 g praha lista sene. Oblikovati rolat, umotati u foliju i uvati u friideru. Ujutro, natate, uzimati komad veliine lenika (deca treinu od toga) sve dotle dok se ne uspostavi normalno varenje. Jo jedan savet: svakodnevno se kreite na sveem vazduhu! Preite na ishranu u kojoj su zastupljeni voe, povre i itarice! Vodopijom se kod gojaznosti postiu izvanredni rezultati. Nije mi bilo teko da zamislim kako gojazni postepeno gube na telesnoj teini poto im se, pri normalnom varenju, dobro isprazne creva! Ko nema po nekoliko dana stolicu neka samelje 100 g suvih ljiva. Tome se doda samlevenih 50 g suvih smokava i 10 g aja sene. Sve se samelje na mliniu za mlevenje kafe i sve dobro zajedno promea i ostavi u staklenku ili drugu zgodnu posudu, zatim se ostavi na hladno i suvo mesto. Od tog leka deci se daje po jednu ka iicu, a odraslima po dve kaiice dnevno. Sazrele plodove oskorue pre mrazeva sakupiti i oprati. Nasuti u veoj staklenoj posudi sloj plodova, zatim sloj eera naizmenino do vrha. Povezati platnom, ostaviti na sunce ili neko toplo mesto. Za neko vreme eer se istopi i stvara se sirup. Ostaviti da odstoji 3-4 nedelje.pre nego to sirup pone sa vrenjem procediti ga i iscediti plodove. U dobijeni sirup dodati alkohol da ne bi dolo do vrenja. Piti sirup po pola do jedne aice ujutru, nate. Deluje laksativno brzo i blago. im se uspostavi normalna stolica, napraviti pauzu, a zatim se terapija moe nastaviti. Ovo je jedno od najboljih laksativnih sredstava. Dve supene kaike mekinja preliti aom vrelog mleka, pokriti i ostaviti 40 minuta. Jesti ujutru, nate po pola ae mekinja. Mekinje u mleku se mogu kuvati 15 minuta. Tako pripremljene mekinje uzimati dva puta dnevno u toku mesec dana. Pritom je poeljno jednom nedljeno izvoditi klistir. Kod hronine opstipacije svakodnevno piti tinkturu pripremljenu od jedne kaiice semena lanana au vrele vode. Posudu uviti i ostaviti da odstoji 4-5 sati. Uvee popiti itav sadraj zajedno sa semenom. Pre odrezivanja listova od aloje, ne zalivati je dve nedelje. Iscediti sok iz listova aloje i pomeati sa medom. uvati u friideru i uzimati po jednu supenu kaiku dva puta ujutru nate i uvee. Sok od aloje koristi se kod hronine opstipacije: piti po 1-2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme leenja je 1-2 meseca. Rasol od kiselog kupusa ima laksativno dejstvo. Pije se po pola ae toplog rasola. Sok od sveeg krompira se koristi kod spazmatine opstipacije po do ae. Tinktura od korena maslaka koristi se kod opstipacije: dve kaiice isitnjenog korena preliti aom hladne, prethodno prokuvane vode,ostaviti 8 sati. Piti po ae 4 puta dnevno pre jela. Doza od 0,2-2 g praka od korena revnja deluje laksativno kod atonije creva i spazmatine opstipacije.

487

Bitola

Cvetovi zove, plodovi divlje miroije, koren sladia, dan i no, list bele breze, kora kruine sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Tinkturu piti u gutljajima u toku dana kod osipa izazvanog hroninom opstipacijom. Cvetovi zove 2 dela, plodovii divlje miroije 2 dela, kora kruine 2 dela, plodovi anisa 1 deo. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 1-2 sata. Posle ruka i veere popiti po jednu au tinkture. Cvetovi zove i plodovi kruine u jednakom odnosu. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Kod opstipacijeujutru i uve e piti po jednu au odvara.

Zubobolja Zubobolja, dentalgija ili odontalgija je bol koja se javlja u zubu ili tkivima koja ga neposredno okru uju. Najee nastaje kao posledica karijesa ili obolenja zubne pulpe, a moe nastati i usled problema sa desnima, vilicama, usled izbijanja ili povrede zuba i sl. Zabeleeni su i sluajevi zubobolje nastale kao posledica promene barometarskog pritiska (barodontalgija). Bol se moe javiti spontano ili kao reakcija na razliite termike, hemijske i mehanike nadraaje. Intenzitet varira od blagog do veoma jakog bola, koji moe biti konstantan ili sporadian. Ponekad se moe proiriti i na okolna podruja (sekundarna hiperalgezija). S obzirom na konkretno tkivo od koga potie, razlikuju se sledee vrste zubobolja: dentinska, pulpna, periapeksna, parodontalna i reflektovana. Recepti: Jedna smokva preree se upola, skuva u mleku i toplo stavi na upaljeni zub. Nekoliko enjeva belog luka prorezati svaki na tri dela, sitnom solju namazati i staviti u dva decilit ra dobre komovice. To se na vatri tiho prokuva. Sa tom smesom (mora biti mlaka) ispirati. Kamilica, zovin cvet, majina duica - u podjednakim delovima. Sve dobro promeati i od te meavine jedanu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Zatim poklopljeno ostaviti 15 minuta. Nakon toga ocediti, medom zasladiti i tom tekuinom preko dana vie puta grgljati, svaki put gutljaj-dva popiti. Jednu kaiku sitno iseckanog korena belog sleza staviti u 3 decilitra mlake vode, ostaviti da stoji 2 sata, ocediti , medom zasladiti i tom tekuinom preko dana vie puta grgljati, svaki put gutljaj-dva popiti.

eludane bolesti U ovom sluaju preko dana etiri sata na elucu drati oblog sa veden biterom; ako je bolesniku mogue, bilo bi dobro da ta etiri sata provede van kreveta. Oblog mora da bude pokriven toplom maramom kako ne bi dolo do hlaenja zbog isparavanja. Nou stavljati parne obloge od rastavia. Ukoliko bi u meuvremenu nastupili jai bolovi, ujutro i popodne, po dva sata, dodatno upotrebiti ove obloge, i to u krevetu. Osim toga, dnevno se mora, u gutljajima, popiti 1,5 do 2 litre aja od koprive i nevena, po mogunosti sveih. U poetnom stadijumu raka eluca, sa navedenim ajem svakoga sata piti i tri do pet kapi svee isceenog soka od zeje soce, jer i to pomae.

uti zubi

488

Bitola

Naroito puai imaju crne ili ute zube. Ako zube svakodnevno oistimo uzdu prorezanom krikom belog luka zubi e postati beli.

BOLESTI POLNIH ORGANA

Fimoza Fimoza je suenje koice penisa (prepucija), zbog ega se koica ne moe prevui preko glavia penisa. Naziv dolazi od grke rei phimos - a oznaava stanje koje moe biti uroeno ili steeno. Fimoza moe biti bolest kod odraslih mukaraca, ili normalni stadijum u razvoju, tzv. fizioloka fimoza. Recepti: Po lekaru dr. Dirku Arncenu iz Berlina postoji jedan metod leenja fimoze kod dece kupkama. Na 50-70 litara tople vode za kupanje deteta stavi se 10 do 20g 10%-nog rastvora kalijum sulfurata (najbolje svee spravljenog u apoteci) stavi se u vodu za kupanje deteta, i pri tom se koica polnog uda lako povlai. Nedeljno primeniti jednu do dve kupke. Rezultat se esto vidi ve posle etiri kupke, ali primena vie od deset kupki nema nikakve svrhe. Najpovoljniji uzrast za ovo je 4-7 godina mada kupke mogu da se primene i kod desetogodi njaka. Dobre rezultate daju i sedee kupke sa crnim slezom. Za kupanje deteta potrebna je aka crnog sleza, koji preko noi treba drati potopljen u hladnoj vodi, a za odrasle se uzima koliina od oko 100 g.

Grevita i bolna menstruacija Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogaa veinu enske populacije. Ove tegobe su najee u ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon poroaja polako smanjivale. Najee ve nekoliko dana uoi same menstruacije, ili na samom poetku, mogu se javiti greviti bolovi u donjem delu stomaka. Ponekad su povezani i sa muninom, migrenom ili nesvesticom. Kod nekih ena su ovi bolovi toliko jaki da ih potpuno onesposobljavaju i primoravaju da ostanu u krevetu. Recepti: Trandovilje, bedrenika, orahove rese - u podjednakim delovima, dobro promeati i od te meavine jednu kaiku kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Od tog leka piti vie puta dnevno po jednu oljicu.

489

Bitola

Hajduka trava, komora, oajnica - u podjednakim delovima dobro promeati i od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 10 minuta. Zatim ocediti, pravim medom zasladiti, piti vi e puta dnevno po jednu oljicu.

Ispadanje (prolaps) materice Tokom dana pije se, u gutljajima, etiri olje aja od virka. Na etvrt litre vode uzima se jedna puna mala kaika zelja, popari i ostavi da odstoji kratko vreme. Od stabljike do cveta nasitno iseenom rusomaom do grlia napuniti jednu bocu i preliti rakijom, jaine 38-40%, te 10 dana drati na suncu ili blizu grejnog tela. Ovom esencijom nekoliko puta dnevno mazati levu stranu stomaka, poev od rodnice. Istovremeno primeniti nedeljno tri sedee kupke od hajduke trave: preko noi se hladno potopi 100 g hajduke trave, sledeeg dana se voda ugreje i u njoj kupa 20 minuta. Voda jo dvaput moe da se sipa natrag na biljku, tako da se jedna kupka moe koristiti tri puta.

Izostala menstruacija Uzeti 15 g krkovine, ploda pasjeg drena, rusomae, rutvice, hajduke trave, kamilice i 10 g korena omana. Dve kaike toga prelije se sa 400 g vrele vode, poklopi, ostavi celu no,i ocedi. Piti u dva obroka pre doruka i veere. Izmeati po 20 g ruzmarina, kamilice, rute, matinjaka i omana. Uzeti jednu kaiku, preliti sa 2 decilitra vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti i uvee popiti. Uzeti po 30 g nane i valerijane i 40 g kamilice. 4 kaike te smese preliti sa pola litre vrele vode, zatim ocediti i piti u toku dana kao topli aj. zmeati po 25 g nane, kamilice, rusomae i nevena (cvijet). Uzeti 4 kaike te smese preliti sa pola litre vrele vode, ocediti i piti kao topli aj vie puta na dan.

Krvarenje iz materice Krvarenja iz materice mogu biti veoma est simptom razliitih stanja i promena genitalnih organa, ali i znak poremeene funkcije jajnika. Recepti: Potonjak (cvetne vrike) - 4 kaike, kuvati 2 minute u litri vode. Time se ispira vagina i pije aj po jedna oljica triput dnevno. Rusomaa, kopriva - po 2 kaike, srenjak - pola kaike, vranilova trava, dimnjaa - po 3 kaike. Pet kaika gornje meavine prelije se sa pola litre kljuale vode i toplo pije vie puta dnevno. Istucati 50 g oraia veno zelenog empresa (Cupressus sempervirens) i staviti u pola litre 96% alkohola da stoji 10 dana (u sluaju potrebe moe se koristiti za nudu ve nakon 12 sati). Od te tinkture uzme se 10-20 kapi razreeno sa malo vode ujutro i uvee pre spavanja i krvarenje e nestati.

490

Bitola

Hajduica- list 25 g, kopriva list 25 g. Listove sitno izrezati i dobro izmeati. Jedna supena kaika na au vode. Uviti i ostaviti 1,5-2 sata. Piti po 100 g. tri puta dnevno jedan sat pre jela. Koristi se kod krvarenja materice, plua i bubrega. 1 supena kaika suve biljke pastirske torbice na au vrele vode, uviti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. Moe se pripremiti gust odvar i piti po jedna kaiica tri puta dnevno. Posle berbe krastavaca sakupiti vree, osuiti. 50 g. osuene, isitnjene vree na 0,5 l vode. Kuvati na tihoj vatri 5 minuta, pokriti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno. Ve prvih dana krvarenje se zaustavlja, stanje se poboljava. Poeljno je leati 2-3 dana. Jedna supena kaika cvetova mrtve koprive na au vrele vode. Uviti i ostaviti pola sata, procediti. Piti po pola ae 4-5 puta dnevno kod krvarenja materice, plua, bubrega i nosa. 15 g. suve biljke dvornika na au vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno.

Pojaana i produena menstruacija Uzeti po 30 g troskota i rusomae i 40 g imele. Od ovoga uzeti 2 kaike, kuvati u 2 decilitra vode oko 15 minuta, ostaviti 4 sata, zatim procediti i piti u 2 navrata, ujutro i uvee. Uzeti po 30 g rusomae i troskota, po 20 g kamilice i bele imele (list). Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa 4 decilitra vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim piti toplo ujutro i uvee.

Prejaka menstruacija Kod veoma jakog mesenog krvarenja ujutro, pola sata pre doruka, natate piti olju aja od sledeih, dobro pomeanih lekovitih biljaka: 25 g cveta arnike, 50 g korena odoljena (valerijane), 25 g islandske mahovine, 25 g matinjaka, 25 g hajduke trave i 25 g alfije. Puna mala kaika ajne meavine popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji tri minuta. aj treba piti i onda kada se krvarenje normalizuje. Od njega se telom iz donjeg trbuha iri prijatan oseaj, ne pojavljuju se znaci prelaznih godina, a dejstvo ovih biljaka osea se godinama. Rusomaa - 3 kaike, hrastova kora - 2 kaike, brezov list, kantarion, valerijana - po jedna kaika. Sve se dobro promea i od te meavine jedna kaika se prelije sa 2 decilitra kljuale vode. Ostavi se da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocedi, pravim medom zasladi i toplo pije pre jela po jedna olja triput dnevno. Rusomaa - 2 kaike, imela jedna kaika, rastavi jedna kaika. Sve se dobro promea i od te meavine jedna kaika se prelije sa 2 decilitra kljuale vode. Ostavi se da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocedi, pravim medom zasladi i toplo pije pre jela po jedna olja triput dnevno dok traje menstruacija. Kopriva, mrtva kopriva, list divljeg imira u podjednakim delovima dobro se promea. Od te meavine jednu kaiku kuvati 5 minuta u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno 10 minuta po strani. Zatim ocediti, medom zasladiti i piti pre jela po jednu oljicu triput dnevno. Uzeti po 35 g rusomae i metvice, po 15 g kamilice i cveta nevena. Tri kaike te smese prelije se sa 4 dcl vrele vode, poklopi, posle 2 sata ocedi i pije po 1 oljica ujutro i uvee.

491

Bitola

Slaba menstruacija Ruzmarin, nana (paprena metvica), ili nana kudrava, list bagrema (akacije), cvet neven a- -u jednakim delovima, dobro se promea i jedna kaika te meavine se prelije sa 3 decilitra kljuale vode, ostavi poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi i pije toplo pre jela triput dnevno ili svaki sat-dva po dva-tri gutljaja. Pomeati koren valerijane, divljeg pelina i latice nevena u podjednakim delovima. Jedna kaiica te meavine se prelije sa 3 decilitra kljuale vode, ostavi poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi i pije toplo pre jela triput dnevno ili svaki sat-dva po dva-tri gutljaja.

Neuredna menstruacija Normalan menstrualni ciklus znai da izmeu prvog dana jedne i prvog dana sledee menstruacije proe 28 + pet dana. Veoma irok dijapazon stanja moe dovesti do neurednog menstrualnog ciklusa koji se ispoljava uestalim krvarenjima (ciklus krai od 21 dan), retkim krvarenjima ( devet ili manje menstruacija godinje), izostankom menstruacije (vie od tri meseca), krvarenjima koja nemaju veze sa menstruacijom ili obilnim krvarenjima koja imaju ili nemaju veze sa menstruacijom. Neki od uzroka neurednih krvarenja su: hormonski poremeaji; opta, sistemska oboljenja, kao to su srana, bubrena, jetrena ili druga oboljenja koja dovode do iscrpljivanja organizma; poremeaj ishrane; iscrpljujui fiziki treninzi; gojaznost; stres; neki lekovi; neke infekcije materice, grlia materice i jajovoda; bolesti krvi; povreda genitalnih organa; dobroudne ili zloudne promene na vagini, grliu, telu materice, jajovodima ili jajnicima. Recepti: Valerijana, stea, arnika, kamilica, grko seno uzeti u podjednakim delovima, dobro promeati i od meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Pije se dva puta dnevno po jedna olja. Dobro je preko noi staviti na trbuh obloge od kamilice. Jednu kaiku hajduke trave preliti sa 3 decilitra kljuale vode i to piti pre jela po jednu olju triput dnevno. 50 g brljanovog lista ili kadulje ili 30 g lista majorana kuvati u litri vode 15 minuta i piti 3 olje dnevno izmeu dve menstruacije.

Oboljenje dojke Terapija poinje posle operacije. Oiljci se, do ispod pazune jame, mau mau od nevena. Biljni ostaci po spravljanju masti mogu etiri do pet puta da se koriste za oblog; prethodno se malo ugreju. Oni imaju samo zadatak da kou uine glatkom i da ona dobije normalnu boju. Mast od nevena deluje protiv zatezanja koe, to je posledica ovakve operacije, a koa je zategnuta sve do nadlaktice. Ako su zahvaene i limfne lezde, ee treba staviti oblog od izgnjeenog lista uskolisne ili irokolisne bokvice i, uopte, postupiti onako kako je opisano u odeljku Oboljenje limfnih lezda. Nadalje, pije se aj od 300 g nevena, 100 g hajduke trave i 100 g koprive, sve dobro izmeano. Za aj uzeti punu malu kaiku ove meavine na etvrt litre vode. Dnevna koliina je 1,5 do 2 litre poparenog aja, koji treba piti tokom celoga dana, u gutljajima. Od ove koliine aja ujutro, u podne i uvee oduzeti po pola olje i u nju dodati veliku kaiku veden bitera, te po polovinu od toga piti pola sata pre i pola sata posle svakog obroka, takoe u gutljajima. Ukoliko bi nastupili bolovi, treba ee stavljati obloge od vedske granice i parne obloge od rastavia. Sve navedeno primenjivati i kod pojave nove otvrdline.

492

Bitola

Oboljenje materice i jajnika Dnevno treba pripremiti jednu i po do dve litre ajne meavine od 300 g nevena i 300 ghajduke trave. Za to je potrebno est do osam punih malih kaika biljaka. Navedena koliina aja pije se tokom celoga dana, u gutljajima. Tri velike kaike veden bitera razblaiti u aju i rasporediti tako da se uzima pre i posle svakog obroka. Osim toga, svake nedelje primenjivati sedee kupke od hajduke trave. Vodu od prve kupke vratiti na biljke i upotrebiti je, ugrejanu, jo dvaput. To su nedeljno tri kupke. Zavisno od podnoljivosti, sedee kupke od hajduke trave mogu se primenjivati svakodnevno. U sluaju da se pojave bolovi, dodatno stavljati parne obloge od rastavia i obloge sa veden biterom.

Spontani pobaaj Spontani pobaaj jest gubitak embriona ili fetusa zbog sluajne traume ili "prirodnih" uzroka pre 28. nedelje gestacije. Ako ena ima dva i vie spontana pobaaja tada govorimo o habitualnim pobaajima. Uzroci spontanog pobaaja mogu biti anomalije zametka, anomalije polnog sistema ene, hormonski poremeaji,bolesti majke i insuficijencija vrata materice. Veina spontanih pobaaja dogaa se u ranoj trudnoi. Rizik spontanog pobaaja naglo se smanjuje nakon 10. nedelje od posljednje menstruacije. Spontani poba aj moe biti uzrokovan i sluajnom traumom. Simptomi spontanog pobaaja zavise od trajanja trudnoe, a karakteristini su bol zbog kontrakcija materice, krvarenje, prsnue vodenjaka, izlaenje ploda. Poseban oblik pobaaja je febrilini pobaaj koji se javlja zbog infekcije, a praen je povienom telesnom temperaturom. Recepti: Kod mnogih ena spontani pobaaj je uestao i one ne mogu do kraja da iznesu trudnou. Zato bi trebalo da posegnu za ajem od hajduke trave i od virka, da piju dve do tri olje dnevno. Ali, pomau i mladi izdanci belog gloga. Vrhovi mladih listova, koji se sastoje od tri renja, kuvaju se u mleku. Potom se ono procedi, umuti se u njega jedno umance i najzad doda laka zaprka od brana i maslaca. Ova orba uzima se za veeru nekoliko nedelja, pa i meseci. Vie nee doi do spontanog pobaaja.

Upala jajnika Upala jajnika moe da bude akutna ili hronina. Tok bolesti je esto podmukao, bez ikakvih simptoma. Za posledicu ima zaepljenje jajovoda i danas je jedan od najeih uzroka neplodnosti kod ena. Upala jajnika je uglavnom bakterijska infekcija koja zahvata podruje jajnika i materice. Upalu mogu da prouzrokuju i mikroorganizmi prenosivi polnim putem. Vrlo esto je u pitanju klamidija i gonokoka. Upalu jajnika prate napetost i bolovi u donjem delu stomaka. esto se javlja temperatura i slabost. Recepti: U jednu posudu (tiganj) stavi se dve ake soli i to stavi na poret. Varjaom se mea sve dok ne pone da prska. Tada se na so nalije malo sira, toliko da so postane mokra. Ta so se stavi na lanenu krpu i privije na bolno mesto. Ti se oblozi stavljaju svako vee pre spavanja. Taj oblog dobro je metnuti (kae Pelagi) i u sluaju kad se primeti kilavost.

493

Bitola

Razliak, list medveeg groa - po 4 kaike. Cvet zove - 2 kaike, kora od zove - 3 kaike. Sve se dobro promea. Od te meavine uzme se 4 kaike i kuva 10 minuta u pola litre vode. Zatim se ostavi poklopljeno da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi, po elji medom zasladi, doda malo soka od limuna i vie puta dnevno toplo pije po jedna oljica. Kamilica, yovin cvet - po 4 kaike, razliak - 8 kaika. Sve dobro promeati i od te meavine 3 kaike kuvati 15 minuta u pola litre vode. Zatim pustiti da stoji 15-20 minuta. Piti pre jela po jednu olju triput dnevno. Kukuruzna svila - 6 kaika, neven, medvee groe - po 4 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine 4 kaike kuvati 15 minuta u pola litre vode. Zatim pustiti da stoji 15-20 minuta. Piti pre jela po jednu olju triput dnevno. aku majine duice preliti litrom kljuale vode. Vrue usuti u jednu manju posudu (nonu) i tu posudu staviti u veu prikladnu posudu, sesti i pokriti se oko tela da para ne izlazi. Treba sedeti sve dok ima pare. Preliti 1,5 supenu kaiku suve kamilice aom vrele vode, pokriti, dobro uviti i ostaviti 20 minuta.Za to vreme uraditi klistir toplom vodom. Odvar od proceene kamilice temperature 37 stepeni sipati u au za ispiranje i pomou odgovarajue pipeze uneti u anus. Posle toga lei na bok i saekati da se upije. Ako ne uspe posle prvog pokuaja ponoviti postupak. Odvar od kamilice treba potpuno da se apsorbuje. Bolovi odmah umi nu. Ovu proceduru treba raditi nekoliko veeri uzastopce a po mogunosti i nekoliko puta na dan. Na ovaj nain istovremeno se izlee i hemoroidi. Meavina koja se koristi kod upale jajnika- Pelen (divlji) ili pelen-trava- 5 delova, veronika- 5 delova, ka milicacvetovi- 5 delova, orlov nokat- 1 deo. Pet supenih kaika ove meavine preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti da odstoji 25 minuta. Za to vreme uraditi klistir. Pola litre vrueg odvara popiti uvee, 300 ml iskoristiti za vaginalno ispiranje, 150 ml za ispiranje preko anusa, a zatim lei na bok. Svega nekoliko dana izvoenja procedura po ovom receptu donosi olakanje, ali za potpuno izleenje potrebno ih je izvoditi 2-3 puta u toku meseca.

Upala materice Akutno zapaljenje sluzokoe materice nastaje prodorom bakterija. Upala najee nastaje u toku menstrualnog krvarenja, posle poroaja, posle pobaaja, eksplorativne kiretae, histerosalpingografije, biopsije. Klinika slika akutne upale se karakterie izraenim lokalnim bolom u donjem delu trbuha, visokom telesnom temperaturom praenom groznicom, poveanim i razmekanim uterusom (materica), gnojnim iscetkom iz uterusa, krvarenjem. Recepti: U nonu posudu stavi se aka majine duice i prelije litrom kljuale vode. Posuda se stavi u jednu dublju kantu na koju se stave dve letvice i na njih bolesnik sedne. Sedi se toliko dugo dok ima pare. Postupak se svake ve eri ponavlja.

BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA

494

Bitola

Anemija Anemija ili malokrvnost je oboljenje krvi koje nastaje zbog nedostataka crvenih krvnih zrnaca. Ona moe biti veoma ozbiljna koje ponekad znaajno utie na ivot ljudi koji su oboleli. Mogui uzroci anemije su: gubitak krvi, brojna oboljenja bubrega, zglobova, krvotvornih organa, neeljena dejstva lekova, neodgovarajua ishrana i nedostaci vitamina I gvoa. Anemija se ponekad teko otkriva jer su rani pokazatelji (simptomi) veoma blagi. Zbog toga se lako zamenjuje tegobama koje se viaju u drugim bolestima ili nakon korienja nekih lekova. Anemija moe samnjiti ivotnu energiju do te mere da obolelima oteava obavljanje najosnovnijih kunih aktivnosti. Ona pogorava tegobe koje stvaraju i druge bolesti ukoliko se meusobno udrui pa pospanost, slabost, malaksalost i drugi pokazatelji postaju veoma izraeni. Pokazatelji anemije su sledei: umor - pospanost, slabost - brzo zamaranje, vrtoglavica i nesigurnost, bledilo koe i sluznice usana, desni, konjuktiva, noktiju i dlanova, ubrzan srani rad tahikardija, oseaj hladnoe naroito ekstremiteta - ruku i nogu, tuga i depresija, smanjenje seksualnih funkcija, poremeaji sna i smanjenje apetita. Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju i kod drugih oboljenja va no je pregledati se kod lekara posebno ukoliko postoji oseaj neprestanog zamora i drugih navedenih tegoba. Recepti: Veinom su znaci oiti: bledoa, slabost, umor, esta glavobolja, slaba probava i nedostatak apetita. Bolesnik, ako je mogue neka miruje i ivi na planinskom vazduhu, jer se krv u planini mnogo vie obnavlja. Hrana neka je lagana, okrepljujua i sa dosta voa, koje treba jesti presno kako bi telo dobilo dovoljno gvoa, vitamina i raznih mineralnih soli. Piti domae ajeve, mnogo sveeg mleka, vone sokove i au zdravog vina ili piva radi bolje probave. Svako jutro natate treba pojesti jednu do dve jabuke, obilno zaslaene s pravim pelinjim medom. Kao doruak uzeti dobro ulupan umanac jednog jajeta s nekoliko kapi dobrog konjaka. Zatim nekoliko odrezaka na brzinu ispeene digerice na jednu i drugu stranu, sredina neka ostane polusirova. Uz digericu salata maslaka, matovilca, radia ili lista mladog spanaa. Treba jesti hranu bogatu belanevinama: pasulj, graak, golubije meso, digericu, jarebice, keige, patku, ovetinu, paradajz, sardele, sir punomasan, tunjevinu i zeetinu. U olji mleka skuva se kaika pravog meda. Ponavlja se dule vremena. Uzima se svaki dan natate. U dve litre crnog vina stavi se 200 g suvog lia koprive, ubrane u prolee. To se ostavi 24 sata da stoji. Nakon 24 sata vino je ve za upotrebu. Od tog vina pije se aica svako jutro natate i navee pre spavanja. Kura traje due vremena. Lie koprive (nabrano u prolee) 20 g, avela ili kiselice, bokvice po 10 g-stavi se na litru vode. To stoji 12 sati, a zatim 10 minuta kuva sa 2-3 kaike meda. Potom se ostavi da stoji 20 minuta poklopljeno. Nakon toga se ocedi. Pije se vie puta dnevno po kafenu oljicu. Ovaj aj ne samo da stvara krv nego pospeuje probavu, otklanja uzrujanost i nesanicu. Uzeti muku i ensku bokvicu u podjednakom odnosu i kunice (stolisnik) nekoliko njih. Op rati u hladnoj vodi i stucati dobro u avanu. Nacediti ovog soka 3 kaike. Pije se ujutro pola sata nakon to se uzela mala kaika pelinjeg mlijea. Koren rnog sleza usitnjen - 40 g staviti u litru belog vina da stoji 14 dana. Nakon toga se ocedi i pije triput dnevno po aicu. Treba jesti slaninu i piti crno vino.

495

Bitola

aku mladih lisnih pupoljaka koprive prokuvati 15 minuta u jednoj litri vode. To piti mesec dana umesto vode. Zimi se mogu upotrijebiti osueni pupoljci ali samo pola ake. Izrendati posebno argarepu, cveklu, rotkvu, iscediti sok u jednakim koliinama i sipati u tamnu flau. Flau premazati testom, ali tako da ne bude sasvim zatvorena da bi sok mogao isparavati. Piti po jednu supenu ka iku tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja je tri meseca. Ovo je radikalno sredstvo protiv malokrvnosti. Uzeti 400 g. svinjskog, utrobnog nesoljenog sala, 6 velikih zelenih jabuka. Jabuke sitno ise i i staviti u salo, dobro izmeati i staviti u rernu na tihoj vatri. Dok se salo topi uraditi sledee: umutiti 12 umanaca sa aom eera dok se dobije bela masa, dodati u to 400 g. najkvalitetnije okolade. Kada se salo i jabuke dobro istope izvaditi iz rerne, procediti kroz sito ili gazu, dodati pripremljenu smesu, sve dobro izmeati i ostaviti da se ohladi. Dobijeni proizvod mazati na hleb. Uzimati 3-4 puta dnevno za svaki obrok i uz to piti toplo, skoro vru e mleko. Efekat je dobar. Time se oslobaa od malokrvnosti, dobija na teini, poboljava se opte stanje, jaaju plua i prolazi iznemoglost. Kantarion- 3 supene kaike , mrtva kopriva cvetovi 2 supene kaike, kupina list 2 supene kaike. Sve isitniti, dobro izmeati, preliti sa 3 ae vrele vode, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti po jednu au, vrue tri puta dnevno. ipurak- plodovi 5 supenih kaika isitnjenih plodova na 1 l vode. Kuvati 10 minuta, uviti i ostaviti itavu no. Piti aj u bilo koje doba dana sa bilo im. Izuzetno isti krvne sudove, poboljava razmenu materija. Tinktura je bogata vitaminima i koristi se sem kod malokrvnosti kod skorbuta, bolesti bubrega i mokrane beike i jetre kao sredstvo za poboljanje opteg stanja. Svakodnevno nate jesti 100 g. mrkve sa pavlakom ili maslacem. Tinktura od plodova koristi se kao multivitaminsko sredstvo kod iscrpljenosti i m alokrvnosti. Dve kaiice isitnjenih plodova preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti jedan sat, dodati eer po ukusu i popiti u 3-4 navrata u toku dana. List koprive, cvetovi hajduice, koren maslaka- sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku meavine preliti sa 1,5 aom vrele vode, ostaviti tri sata, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme pre leenja je 8 nedelja. List koprive, list breze u jednakom odnosu. Dve supene kaike meavine preliti sa 1,5 aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme le enja je 8 nedelja. Oistiti i oprati 300 g. belog luka, staviti ga u dvolitarsku teglu, preliti sa 1 l 70% alkohola i ostaviti da odstoji tri nedelje. Doza: 20 kapi tinkture u pola ae mleka tri puta dnevno. Ipak, tinktura od belog luka se smatra za slabije sredstvo od samog luka. Mogu se takoe uzimati kapsule sa belim lukom i uzimati 2-3 puta komada nate i pre spavanja. Uzimanje kapsula napunjenih sokom od belog luka uopte ne ostavlja miris kod osobe koja ga koristi. Kod leenja malokrvnosti treba uzimati po 4-5 kapsula dva puta dnevno. Napuniti teglu od 4 l pelenom. Potreban je pelen iskljuivo iz majskog sakupljanja. Preliti pelen 40% alkoholom i ostaviti 21 dan na suvom, tamnom mestu na temperaturi koja mora biti vea od sobne. Doza: 1 kap tinkture na jednu supenu kaiku sa vodom. Piti ujutru, jednom dnevno- nate. Piti ovaj lek tri nedelje. Ako je malokrvnost izraenog oblika napraviti pauzu od dve nedelje, a zatim nastaviti leenje jo tri nedelje.

Angina pektoris Angina pektoris jo se naziva stenokardija ili grudobolja, a uzrokovana je smanjenim snabdevanjem sr anog miia kiseonikom zbog blokade koronarnih arterija ili spazma koronarnih krvnih sudova. Jaka bol iri se u levo rame i u levu ruku, ali moe se osetiti i u podruju trbuha, lea ili ak vilice. Stabilan oseaj boli i pritiska u grudima moe trajati nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Razlikujemo stabilnu i nestabilnu anginu pectoris. Postoji jo jedan oblik angine pectoris a naziva se varijantna ili Prinzmetalova angina. Uzrokovana je spazmom (grem) koronarne arterije i moe se pojaviti i u mirovanju.

496

Bitola

Napad angine obino je uzrokovan telesnim naporom, emocionalnim stresom, tokom obroka ili na hladnoi. Naime, napad angine pectoris javlja se svaki put kada srce ubrza i kada treba vie kiseonika. Uz bol se obino javlja pojaano znojenje pa i povraanje. Obino traje od jedne do pet minuta, a smiruje se odmorom ili uzimanjem nitratnih vazodilatatora. Bol u grudima koja traje par sekundi nije angina pectoris. Recepti: Pomeati po 15 g valerijane, glogovog cveta, cveta lavande, srdaca, kima i komoraa, i matinjaka 10 g. Uzeti 3 kaike, preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim ocediti i medom zasladiti. Pije se u toku dana u 3-4 navrata.

Ateroskleroza Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih miinih arterija. Karakterie se disfunkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom, i nakupljanjem lipida, holesterola, kalcijuma i elijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroni nu opstrukciju zapremine krvnog suda, poremeen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva. Najznaajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolesti su: hiperlipidemija, hipertenzija, eerna bolest, puenje. Ateroskleroza je ea kod mukaraca nego kod ena. Razlog ovakvoj disproporciji je to su ene tokom reproduktivnog perioda zatiene dejstvom polnih hormona. Ipak, nakon menopauze, rizik kod ena se znaajno poveava, tako da nakon 50. godine, veina ena ima isti faktor rizika za razvoj bolesti kao i mukarci iste starosne dobi. Znaajno je i to da klinika manifestacija aterosklerotinih vaskularnih promena postaje izarazita u periodu izmeu 40. i 70. godine ivota. Recepti: Treba piti aj od rosike (Drosera rotundifolia). Jednu kaiicu na 300 g vode kuvati 2-3 minuta. Pije se triput nedeljno- jednu olju natate i jednu olju pre spavanja. Posle toga 4-6 nedelja pauzirati. Zatim ponoviti. Pomeati po 25 g gloga (cvet), belog luka, rastavia i imele, uzeti 2 kaike, preliti sa 3 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, odliti i piti pre jela. Po 20 g gloga (cvet), kamilice, masline (list), imele i belog luka, izmeati, uzeti 2 kaike mjeavine, preliti sa 3 decilitra vrele vode, ostaviti 2 sata, zatim odliti i piti pre jela.

Hemofilija Hemofilija je bolest iz grupe koagulopatija (poremeaja u sistemu koagulacije krvi) koja se nasleuje recesivno vezano za X hromozom. Oboleli su uglavnom mukarci jer oni imaju samo jedan X hromozom, dok su ene prenosioci ove bolesti. Postoji hemofilija A, hemofilija B i hemofilija C. U zavisnosti od te ine simptoma postoji: subhemofilija, laki, srednje teki i teki oblik ove bolesti. Usled poremeaja u zgruavanju krvi, javljaju se obilna krvarenja izazvana ak i banalnim povredama. Najaee se javljaju sledea krvarenja: krvarenje u velike zglobove (hemartros), krvarenje u miie, abdominalna krvarenja, krvarenje u mokrane puteve, modano krvarenje. Recepti: Kod ove, retke bolesti, uspeh se postie sledeim lekovitim biljkama: veronikom (razgonom), virkom, rusomaom i hajdukom travom. One se pomeaju u jednakim koliinama. Dnevno mora da se pije najmanje etiri olje aja,

497

Bitola

rasporeene na ceo dan. Jedna puna mala kaika biljaka popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji 1 minut. Osim toga, svakih 14 dana pravi se kupka od ove meavine -100 g biljaka se u hladnoj vodi ostavi preko noi, sledeeg dana se voda ugreje i doda umereno toploj vodi za kupanje koje traje 20 minuta. Ista voda jo dvaput moe da se vrati na biljke i, ugrejana, upotrebi za jo dve sedee kupke.

Hipertenzija Hipertenzija je akutna ili hronina bolest u kojoj je povien arterijski krvni pritisak. esto nema prepoznatljive simptome, zbog ega se naziva i tihim ubicom. Posledice akutne hipertenzije su najee modana krvarenja, dok se kod hronine hipertenzije najee ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku. Prema uzroku nastanka, postoje dve vrste hipertenzije: esencijalna i sekundarna. Uzrok esencijalne hipertenzije je idiopatski (nepoznat). Nema nikakvih kliniki ili laboratorijski prepoznatljivih oboljenja koji je mogu prouzrokovati, ali se ubraja u 95% svih kliniki otkrivenih hipertenzija, to je navelo naunike na pretpostavku geneteske predispozicije. U sekundarnoj hipertenziji se moe nai uzrok (npr. oboljenja bubrega, nadbubrene lezde itd), ali ovo objanjava samo 5% otkrivenih hipertenzija. Prema trajanju, hipertenzije se klasifikuju kao: akutne (par sati do par dana) i hronine (viemesene ili trajne). Arterijski pritisak je strogo kontrolisana fizioloka varijabla i konstantno se odrava u okvirima normalnih intervala, ali se u toku 24 sata moe pribliiti ekstremnim vrednostima (bilo u smislu povienja ili snienja vrednosti) iz razliitih uzroka (npr. teka fizika aktivnost). Ukoliko su vrednosti trajno poviene, kaemo da dolazi do stanja hipertenzije. Pritisak varira u odnosu na srani ciklus - najvii je tokom sistole, a najnii tokom dijastole. Razlika izmeu ovih pritisaka je hidrodinamika sila koja uslovljava tok krvi kroz krvne sudove - pulsni pritisak. Vrednosti normalnog arterijskog pritiska su statistiki odreene i variraju na osnovu uzorka, rase i uzrasta, pa prema tome i izmeu pojedinih drava i zdravstvenih sistema, ali su ipak najire prihvaeni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) prema kojima se vrednosti sistolnog arterijskog pritiska vie ili jednake 140 mmHg i/ili dijastolnog arterijskog pritiska vie ili jednake 90 mmHg, dobijene u tri uzastopna, adekvatna merenja tokom 1-3 nedelje smatraju hipertenzijom. Recepti: Kukuruzna svila, hajduka trava - po dve kaike; list umskih jagoda - jedna kaika, urevak jedna kaiica. Sve dobro promeati i jednu kaiku preliti s 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu olju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Uzimati 20 dana u mesecu. Zatim drugi mjesec opet 20 dana itd. Pola kaiice glogovog cveta samlevenog u prah pomeati sa malo eera i popiti sa malo vode dva puta dnevno. Narendati presnu proletnju ranu cveklu i pomeati sa sokom od limuna. Dnevno pojesti po mali tanjiri. U pola litre alkohola 96% stavi se 5 kaika glogovog cveta. Bocu dobro zaepiti i dnevno barem jednom protresti. Nakon 10 dana se ocedi. Od toga leka uzima se dnevno dva puta po 20 kapljica razreeno s malo vode. Ukoliko bolesnik pati od nesanice neka uzme uvee pre spavanja 40 kapi, opet razreeno s malo vode. Taj lek je dobar i za umirenje srca. Imela, hajduka trava, cvet od gloga i kamilice u jednakim delovima dobro promeati. Sve dobro promeati i jednu kaiku preliti s 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu olju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Velika glavica bijelog luka kuva se 10 minuta u pola litre vode. Kad se ohladi, nalije se u bocu i doda 3 pove a limuna. Pije se svaki dan natate - po mala aica. Dobro je skuvati aj od peruna (list i korijen) 2 kaike na dva decilitra vode kuva se 5-10 minuta, a zatim pojede i popije. Uzima se triput dnevno po jedna olja.

498

Bitola

Bolesnici neka jedu 2-3 dana samo neslani kuvani pirina bez ikakve druge hrane. Pirina se mora tako dugo kuvati dok ne postane sasvim kaast. Uzeti jednu kaiku imele (suvo lie i granice) i staviti u au sa 2 decilitra hladne vode. Ostaviti da stoji preko noi poklopljeno. Piti 3 puta na dan.

Leukemija Maligna bolest hematopoeznih organa, koju odlikuje poremeeno razmnoavanje i sazrevanje krvnih elija, uglavnom leukocita i njihovih matinih elija, u kotanoj sri, limfnim organima, a esto i u drugim organima, a skoro uvek i povean broj leukocita u perifernoj krvi. Leukemija je najverovatnije i u oveka zazvana virusima, ije delovanje pomau nasledni (genski) i izvesni spoljanji inioci (ionizujua zraenja, hemijski jedinjenja i dr.). Recepti: Preporuuje se sledea ajna meavina: 20 g pelena, 30 g koprive, 25 g suruice, 20 g razgona, 30 g izdanaka zove ,15 g kantariona, 25 g ivanjskog cvea, 30 g nevena, 15 g korena maslaka, 25 g hajduke trave, 30 g ruse. Na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku ove ajne meavine. Tokom dana piti, ugutljajima, najmanje dve litre aja. Bilo bi od velike koristi kada bi navedene biljke iz prirode mogle da se donesu svee, ako ne sve, bar neke od njih. Poto uzrok nastanka leukemije treba traiti u slezini, dnevno piti i est gutljaja aja od iirota. Ravnu malu kaiku korena iirota uvee potopiti u hladnu vodu, a ujutro ugrejati i procediti. Pre i posle svakog obroka piti po jedan gutljaj. Tri male kaike (moe do tri velike) veden bitera razblaiti u tri olje biljnog aja. Preporuuje se stavljanje na jetru i slezinu obloga od vedske granice u trajanju od etiri sata dnevno, kao i parnih obloga od rastavia. Izbegavati sve vrste namirnica koje sadre kiseline, kao na primer pomorande, limun, grejpfrut, razne vone sokove, sirovo voe, jako zainjena jela, suhomesnate proizvode i masno meso. Kompot od jabuka moe da se jede u neogranienim koliinama.

Oboljenja srca i krvotoka S obzirom na to da je infarkt srca poslednjih godina sve uestaliji i kao da postaje optenarodna bolest, ukazau na jednu ajnu meavinu koja je iznenaujue uspena kod bolesti srca i krvotoka:10 g rastavia, 10 g iirota, 10 g hajduke trave, 10 g kore kruine, 10g sranika, 10g garnike, 30 g gloga, 10 g rute, 10 g zejeg trna, 10 g dimnjae, 10 g smrdljive koprive, 10g maslaka, 10 g mahuna od pasulja, 20 g imele, 10 g troskota, 10 g pirevine, 10 g mehurastog okreka, 10 g repuine, 10 g stee (gusjaka), 10 g rusomae, 20 g mate aja, 10 g korena bedrinca, 10g matinjaka, 10 g irske mahovine (Potentilla anserina). Sve dobro pomeati i na jednu olju uzeti punu malu kaiku bilja. Ova ajna meavina se preko noi dri u hladnoj vodi, a ujutro ugreje. Pije se ujutro i uvee po jedna olja aja zaslaenog malom kaikom meda.

Proireni kapilari Proireni kapilari nastaju zbog poveane funkcije krvotoka koe, ili gubitka tonusa miinih vlakana najsitnijih krvnih sudova na samoj povrini koe. Treba se prati u hladnoj vodi. Noge polevati hladnom vodom. To se svake veeri ponavlja i odmah zatim ide se u krevet da se organizam ne prehladi. Za vreme gornje kure treba piti aj od zovinog cveta.

499

Bitola

Slabi srani miii Za oslabljene srane miie najbolja je masaa. Litrena staklenka napuni se do polovine usitnjenom rusomaom (Capsella bursa pastoris). Staklenku dopunimo 96% alkoholom i ostavimo 10 dana na suncu ili na toplom mestu. Nakon toga se staklenka stavi u hladnu prostoriju i tom tekuinom svake veeri masiraju bolna mesta miia na levoj strani grudnog koa i to odozdo prema gore.

Srane bolesti Kukuruzna svila, morski luk, brezovo lie po 2 kaike, naprstak (digitalis) jedna kaiica, dobro promeati i od te meavine trietvrt kaike kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 1015 minuta, ocediti, piti pre ruka i veere, nezaslaeno, po jednu olju. Limun je odlian lek protiv sranih bolesti. Sok od 3 limuna ulije se u bocu i doda kaiica samlevene soli. To se muka dok se ne zapeni. Od tog leka uzima se svaki sat po jednu kaiku. To je ujedno lek protiv smetnji u probavi i bolesti jetre. Vino od ruymarina dobar je lek za vie bolesti, a naroito za srce ako se ujutro i uvee uzima 2-4 kaike. Priprema vina je sledea: u litrenu bocu stavi se suv fino iseckan list ruzmarina i nalije litra prirodnog belog vina i ostavi da stoji 24 sata. Od tog vina pije se tri puta dnevno pre jela 3-4 kaike. Lei vodenu bolest, srce, isti krv i tera na mokrenje. U 3 decilitra vode stavi se jedna kaiica gorocveta (Adonis vernalis) i kuva 2 minute. Ostavi se poklopljeno da stoji 10 minuta. Od tog aja uzimati svaka dva sata po jednu kaiku . List ruzmarina, matinjaka, valerijane - po 4 kaike; ruinog lia - 2 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2-3 decilitra kljuale vode. Pije se tri puta dnevno posle jela po jedna olja.

Srane mane Pomeati po 25 g nane (list), i matinjaka (list) po 10 g, kamilice, komoraa, hajduke trave (cvet), gloga (cvet) i kruke (kore). Uzeti 3 kaike te smese, preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti preko noi poklopljeno. Piti umesto vode nakon jela.

Srani udar

500

Bitola

Srani udar ili infarkt je ishemino oboljenje srca. Najnaprednije industrijske zemlje najvie su pogoene ovom boleu. Najjae ugroeni krajevi su sa najviim standardom. Najei uzrok infarktu je zakreavanje krvnih sudova (aterioskleroza) uopte, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju krvlju srani mii. Zakreavanje krvnih sudova zapoinje jo u ranoj mladosti, jae se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve bre razvija. Od nje najvie obolevaju mukarci, a manje ene. Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su: -porodina sklonost ka oboljenju, jer je bolest ee ispoljena u pojedinim porodicama; -ee je zapaeno oboljenje kod gojaznih osoba, kao i kod osoba sa povienim masnim materijama u krvi; -povieni krvni pritisak je najei uzrok ovom oboljenju; -bolest se ee javlja kod strasnih puaa, koji pue vei broj cigareta, a posebno ukoliko je puenje prisutno vie godina; -kod bolesnika od eerne bolesti ei je infarkt, naroito ako se bolest neredovno lei; -fizika neaktivnost i esti psiho stresovi takoe su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest. Najvaniji simptomi infarkta su: produen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima ispod grudne kosti. Bol esto seva u levu ruku, vrat iliu vilicu. Bol je esto praen slabou, malaksalou, znojenjem, ponekad povraanjem i jako izraenim guenjem. Bolovi obino nastaju posle teeg fizikog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoi, ali mogu nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz ista mira pa ak i u snu. Recepti: Uzeti 1 kg cvekle, oprati, oistiti, isei na komade i staviti u posudu od 3litre. Dodati 100 g eera, 2 g soli, nekoliko komadia raenog hleba. Preliti toplom vodom. Ostaviti 3 dana na toplom mestu. etvrtog dana je gotovo. Upotrebljavati 3 puta na dan, pola sata pre jela po pola ae u toku dva meseca. List kiprovine - 5 delova, mukatla 4 dela, nana 2 dela, kantarion 4 dela, srdaica (Leonarus cardiaca) - 4 dela, iarke hmelja 2 dela, koren valerijane 2 dela, majina duica - 1 deo, suruica (Filipendula) - 4 dela, vranilovka 1 deo. Dve kaike smese preliti sa pola litre vrele vode, sipati odmah u termos, ostaviti preko no i, procediti. Uzimati po 1/3-1/4 ae 3-4 puta na dan, 2-3 meseca. Samleti u mlinu za kafu suvo korenje dioskoreje i iirota, pomeati ih u istom teinskom odnosu i uzimati po pola kaiice sa vodom. Ovo pomae da se krv razredi i izbacuje iz organizma viak holesterola.

Srana neuroza Pod sranom neurozom podrazumevaju se bolesti srca koje dolaze kao posledica neuro-vegetativnih poreme aja. U neuroze srca ubrajamo bolesti kao to je lupanje srca i probadanje srca. Lupanje srca pojavljuje se najee kod malokrvnih i slabunjavih ljudi. Osea se potitenost, guenje, vrtoglavica, nesvestica, hladan znoj, umor. Probadanje srca: bol se ogleda u vidu sranog gra koji zahvata naroito levu ruku, disanje je jako oteano. Recepti: Pomeati po 10 g valerijane, glogovog i lavandinog cveta, srdaca, kima, komoraa i matinjaka. Od toga uzeti 3 kaike preliti sa 5 decilitara vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata, ocediti, zasladiti medom i piti u toku dana u 3-4 navrata. Matinjak, narandina kora, lavanda, komora - od svakog po 2 kaike dobro promeati. Od te meavine stavi se jedna kaika u 300 g vode i natapa 8-12 sati, zatim kuva 3-4 minute. Pije se samo jedna ka ika dnevno pre spavanja. Jednom u nedelju dana noge treba prati u vodi u kojoj se 10-15 minuta kuvalo trinje. Nakon toga noge odmah staviti u hladnu vodu do polovine listova. Nogama micati kao da se gazi po vodi. U sluaju jaeg napada (kucanja) dobro je da bolesnik popije au zaeerene vode sa malo limunovog soka, a grudi oprati hladnom vodom.

501

Bitola

Tromboza Venska tromboza nastaje zastojem tromba (krvnog ugruka) u veni. Mogu biti zahvaene povrinske vene ili duboke vene. Tromboza je uvijek praena flebitisom (upala vene), pa se koriste termini i tromboza i tromboflebitis. Tromboza moe nastati zbog koagulacijskih poremeaja (poremeaji u zgruavanju krvi) ili moe ukazivati na jo neotkrivenu zloudnu bolest. Faktori koji mogu doprineti nastanku tromboze su: oteenja endotela (unutranji sloj zida krvnog suda) kateterom, zastoj krvi nakon operativnih zahvata, oralni kontraceptivi, dugotrajno sedenje sa sputenim nogama. Simptomi akutne bolesti razvijaju se tokom nekoliko sati ili kroz 1 do 2 dana. Tok bolesti je obino ogranien, traje 1 do 2 nedelje, a nakon toga se akutni proces smiruje i smanjuje se bolnost. Ako se radi o superficijalnom tromboflebitisu, zahvaena vena moe se osetiti pod prstima kao zadebljala, tvrda. To je odraz upalne reakcije i prate je bolovi, osetljivost, eritem i toplota. Duboka venska tromboza moe biti asimptomatska ili se isto moe ogledati u razliitim stepenima osetljivosti, bolnosti, eritema, otekline, toplote, promenama boje ko e ili istaknutim povrinskim venama. Osetljivost i bol javljaju se pri stajanju i hodanju, a ol akaju se mirovanjem sa uzdignutom nogom. Maksimalna bol javlja se pri savijanju skonog zgloba sa ispruenim kolenom ili pri ustajanju sa ispruenom nogom i osnovno je za razlikovanje od obine miine boli. Recepti: Laneno seme (50 g) kuva se 20 minuta u 3 litre vode. U toj se tenosti uvee operu noge. Seme se stavi u vreicu, dok je toplo i stavi na bolno mesto. Noge se zaviju u toplu vunenu krpu. Kura traje jo mesec dana i nakon to se bolesnik osea sasvim zdrav. Treba redovno jesti luk u hrani. On smanjuje zgruavanje krvi. Ukljuiti u ishranu smokve i morske alga. Oni imaju jaka antikoagulantna svojstva. Svakodnevna doza vitamina C trba da bude najmanje 100 mg, a vitamina E od 400 800 jedinica. Koristiti aj od brezinih pupoljaka. Jednu treinu boce od pola litre napuniti brezinim pupoljcima, naliti vodku do grlia. Ostaviti 10 dana. Povremeno protresti. Kada ponu boleti noge treba vene namazati ovom tinkturom, saekati 10-15 minuta i ponovo namazati. Prekinuti sve fizike aktivnosti toga dana.

BOLESTI UHA

Oteenje sluha usled prehlade Pomeati iste koliine dobriice, alfije i hajduke trave. aj od ovih biljaka se upotrebljava za ispiranje uiju. Preporuuje se i veden biter kojim se navlai komadi vate i stavi u uho, kao i toplo ulje od timijana, ije se kapi u uvo stavljaju pre vate. Ulje od timijana se greje tako to se mala kaika sa jednom do dve kapi ulja stavi u toplu vodu.

502

Bitola

Une bolesti Kod jakog bola u uima treba u uvo nacediti 2-5 kapi soka od mumula, pri tom treba lei tako da sok prodre duboko u unu koljku. Ukoliko pri ruci nema mumule, u istu svrhu moe odlino da poslui i sok od uvarkue. Konopljino ulje nakapa se u uvo. Bolovi e prestati. Uho isprati toplim ajem od crnog sleza. Kuvati pola kilograma pasulja. Kad je sasvim skuvan, na posudu se stavi levak tako da pokrije celi otvor lonca. Uvo se stavi na izlaz levka i tako pari. Uvo se pari tako dugo dok ima pare u posudi. Za vreme parenja potrebno je pokriti glavu i lonac radi to jaeg znojenja. Kod reumatinih bolova u uima stavlja se na vatu 5 kapljica kamforovog i 30 kapljica maslinovog ulja, vata se ugreje i stavi u uvo. To se ponavlja vie puta dnevno. Ako je bol uha posledica prehlade, obino koristi parenje kamilicom. U protivnom se kuva aj: 6-7 zelenih makovica (od maka) u 2 3 decilitra vode. To se kuva nekoliko minuta. Malo se ohladi i od tog aja utrca kapaljkom u bol no uvo po nekoliko kapi - vie puta na dan. Decu koja postanu nagluva od posledice arlaha, treba due vremena dva puta polivati preko glave i ramena hladnom vodom. Zatim glavu, ramena i grudi dobro pekirom izmasirati. Svaki dan jedanput ukapati u oba uva 35 kapi ulja od slatkog badema. Gluvou lei: pola kaiice aja od rute i toliko cveta od kamilice preliti sa 30 g maslinovog ulja i staviti nekoliko dana na sunce ili na umereno toplu pe. Od toga ulja ujutru i uvee u uvo, na koje se slabo uje, kapne se po nekoliko kapi, legne se i ostane 5-10 minuta kako bi ulje moglo duboko dopreti u unu koljku. Zujanje u uima lei tinktura od arnike. im uvo pone da zuji, kapne se u njega 2-3 kapi i zatvori vatom. Ili se uzme malo vate koja se natopi kamforom i stavi u uvo na 3-4 sekunde. To se svaki etvrt sata ponavlja. Umesto kamfora, moe posluiti i eter. Tri kaike mekinja, jedna kaika iseckanih, sveih ili suih, listova crvene rue, 2 kaike pelina. Sve zajedno dobro promeati i kuvati u tri decilitra crnog vina dok ne zavri. Kad se toliko ohladi da se mo e podneti, tom smesom treba oblagati uvo. Lanena krpica namae se voskom i savije u oblik levka. Tanji kraj stavi se u uvo, a iroki zapali i ostavi da izgori sve do blizine uva. Ostatak se iz uva izbaci. Zatim se u bolno uvo nalije slana komovica.

Zagnojeno uho U pola litre belog vina stave se dve kaike ruzmarina da zavri. Od tog vina stavljaju se oblozi na bolno uvo. Svako jutro i vee nakapati u bolesno uvo nekoliko kapi soka od rusomae. Ako se uvo gnoji, dobro je utrcati mleko u kome je kuvano seme od konoplje.

503

Bitola

Zujanje u uima Zujanje u uima (Tinnitus) je oteenje sluha pri kome dolazi do neprestanog zujanja u uhu. Ono moe biti prouzrokovano starou, promajom, prevelikom bukom, povienim krvnim pritiskom, ili nasledno steeno. Recepti: Penine mekinje - tri kaike, latice crvenih rua (sveih ili suvih) -jedna kaika. Sve zajedno stavi se u tri decilitra crnog vina. Kad provri, ocedi se pa se talog zamota u istu krpu ili gazu i onako topao privee na uvo. Zujanje e prestati. Protiv zujanja u uima pomae ulje od badema ili parenje sa kamilicom. Umoi komadi vate u spomenuto ulje i stavi u uvo. Vie puta ponavljaj do ozdravljenja. Jednu kaiku kukuruznog brana staviti u olju vode, dobro promeati i ostaviti preko noi da stoji. Ujutro se ponovo promea i natate popije. Postupak se ponavlja 3 nedelje. Ne sme se jesti svinjsko meso, moe se piti malo mleka, jesti malo hleba i to kukuruznog, ali ne piti alkohol. Treba pariti uvo sa cvetom crnog sleza. Zujanje u uima lei hodanje bosim nogama, svako jutro due vremena po rosnoj detelini. Zujanje u uima lei tinktura od arnike. im uvo pone da zuji, kapne se u njega 2-3 kapi i zatvori vatom. Ili se uzme malo vate koja se natopi kamforom i stavi u uvo na 3-4 sekunde. To se svaki etvrt sata ponavlja. Umesto kamfora, moe posluiti i eter.

DUEVNE BOLESTI

Histerija i hipohondrija Histerija je vrsta neuroze kod koje su dominantni raznovrsni telesni, senzorni, motori ki i mentalni poremeaji sa psihogenim poreklom. To su najee: napadi smeha i plaa, preterana razdraljivost, somnambulizam (mesearenje), halucinacije, strepnja, uznemirenost, tahikardija (ubrzani rad srca), mu nina, povraanje, bolovi u razliitim delovima tela, kontrakcije itd. Hipohondrija je psihiki poremeaj koji se ispoljava u neprestanoj usredsreenosti osobe na svoje fiziko zdravlje, bez objektivne zasnovanosti. Zbog veoma sloenog psiholokog mehanizma hipohondriju je teko diferencijalnodijagnostiki razlikovati od stvarnog poremeaja. Meutim, nedostatak objektivnih pokazatelja bolesti ili poremeaja, kao i uoljiva simulacija mogu ukazati da je u pitanju hipohondrija.

504

Bitola

Recepti: Uzeti crnu koprivu (kao tinkturu) 2 kaiice dnevno, razreeno s malo vode. (1) List umske jagode, majine duice, lazarkinje, dubaca - u podjednakim delovima dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti s 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, nakon toga ocediti, zasladiti medom i piti svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. 50% metvice, 30% iseckane valerijane i 20% gorke deteline se izmea i uzme jedna kaika te meavine koja se prelije s 2 dl vrele vode. Poklopi se, stoji 2 sata, ocedi, zasladi i pije posle jela. Pomeati u jednakim delovima list matinjaka i metvice, cvet kamilice, hmelj i koren odoljena (valerijane). Uzeti 1 kaiku toga, preliti s 2 dl vrele vode, poklopiti i tri sata iza toga procediti i piti.

Nemiran san (kod dece) Ako se deca dok spavaju esto prevru i ne nalaze mir, trenutno pomae - pod uslovom da dete u prostoriji gde spava nije izloeno zraenju - kupka od lipovog cveta. Veu kofu napola napuniti lipovim cvetom i u hladnoj vodi ga ostaviti preko noi. Sledeeg dana se ekstrakt ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta. Ponovo ugrejana, ova voda moe da se upotrebi jo dvaput. Cvet lipe po mogunosti brati na suncu.

Protiv pijanstva Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti, odnosno toksikomanija. Po pravilu alkoholizam je psihogenog porekla, ali uz znatan uticaj situacionih faktora zbog ega je ranije smatran porokom, a ne boleu. Ispoljava se kao gubitak sposobnosti uzdravanja od prekomerne upotrebe alkohola, to dovodi do zavisnosti, naruavanja psihikog i fizikog zdravlja i socijalnih odnosa. Po rasprostranjenosti i tetnim posledicama po zdravlje, alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Zbog navedenih razloga u veini zemalja je obuhvaen zdravstvenim osiguranjem kao bolest zavisnosti. ei je kod mukaraca. Recepti: U litru vode stavi se 6-8 kaika usitnjenog ruzmarinovog lista sa cvetom i kuva se 10-15 minuta. Pije se 2 olje dnevno. Majine duice 4 kaike prelije se sa trietvrt litre kljuale vode i ostavi da stoji 5 minuta. Od tog aja uzima se svaka 2 sata po jedna kaika.

Stres Stres je skup nespecifinih reakcija ovekovog organizma na tetne faktore iz radnog i ivotnog okruenja. tetni faktori iz ovekovog okruenja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zatitio uspostavljanjem ravnotee sa sredinom. Pri poremeaju ravnotee organizma odbrambeni sistemi reaguju prema

505

Bitola

vrsti stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvek na isti nain, Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup simptoma pa se naziva i opti adaptacioni sindrom ili Selijev sindrom. Ukoliko je ovek kontinuirano izloen stresu ili ukoliko je njemu esto izloen dolazi do poremeaja u funkcionisanju organizma to uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti kao to je hipertenzija. Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni. Tako, to mogu biti fiziki faktori (hladnoa, toplota, buka, vibracije, otrovi) i psiholoki (velika odgovornost, poremeeni meuljudski odnosi...). Recepti: Za smirenje nervnog sistema 3 puta na dan piti po pola ae sledei aj: srdaica (Leonarus cardiaca) 3 kaike, list nane 3 kaike, koren valerijane 2 kaike, iarke hmelja 2 kaike. Jednu do dve kaike ove smese kuvati na vodenom kupatilu 15 minuta, ohladiti, procediti i dosuti do 200 ml. Uzeti po jednu kaiku iarki hmelja, korena valerijane, kantariona, korena anelike i rizoma pirevine. Jednu kaiku smese preliti aom vrele vode, ostaviti poklopljeno 15 minuta, procediti. Piti toplo po 1 au za vreme jakog uzbuenja. Uzeti po 1 kaiku iarki hmelja, korena valerijane, majkine duice i kantariona. Dve kaike smese preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da stoji jedan sat, procediti. Piti po pola ae. Kupka. Pet kaika matinjaka preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 3 minuta, ostaviti da stoji 10 minuta, ili pet kaika korena valerijane kuvati 15 minuta i ostaviti da stoji 1 sat. Ovako dobijeni aj sipati u kadu sa toplom vodom (35-36C). U 1 litar belog vina staviti 2 kaike matinjaka, ostaviti 2 nedelje na tamnom mestu, ponekad protresti, ocediti. Piti po 30 grama tri puta na dan. Kao dobro sredstvo za smirenje koristiti u toku deset dana po pola ae 3-4 puta na dan sok cvekle sa medom (1:1). Najbolji lek za stres je smeh i pozitivan pogled na ivot.

POREMEAJ METABOLIZMA

Giht Giht ili uratna artropatija je metaboliko oboljenje, koje nastaje kao posledica trajno visokog nivoa mokrane kiseline u krvi (hiperuratemija) i taloenja kristala mononatrijum-urata u zglobovima i drugim delovima organizma. Predstavlja jednu od najstarijih bolesti poznatih meu ljudima. Pre 2000 god. su je zvali "bolest kraljeva", jer je bila rairena meu bogatim ljudima koji su preterivali u jelu i piu. Ova bolest se deli u dve kategorije: primarni i sekundarni giht. ee je prisutan kod mukaraca nego kod ena i 85-90% bolesnika su mukog pola. Najee se javlja tek nakon etvrte decenije ivota, vrlo je retka pre puberteta, a kod ena obino poinje posle menopauze. U velikom broju sluajeva uzrok nastanka ovog metabolikog poremeaja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju su soli mokrane kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju na tri

506

Bitola

naina: iz hrane, metabolizmom nukleinskih kiselina u elijama i biolokom sintezom. Normalna vrednost mokrane kiseline u krvi je do 57 mg/dl. i dnevno se u organizmu stvori oko 600 mg. Od toga se putem bubrega izlui 450 mg, a ostatak razgrade bakterije u crevima. Primarni giht nastaje kao posledica i pove anog stvaranja mokrane kiseline (zbog uroenih greaka metabolizma) i smanjenog izluivanja putem bubrega. Sekundarni ili steeni giht nastaje usled poveanog stvaranja mokrane kiseline iz nukleoproteina raspadnutih elija u sluaju raznih bolesti (policitemija, hronina granulocitna leukemija, psorijaza i dr). Giht poinje naglo, obino u snu, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, toliko jakim da bolesniku i dodir pokriva a pobuuje bolnu senzaciju. Najee je zahvaen samo jedan zglob, obino zglob nonog palca, mada izuzetno bolest moe poeti i na dva ili vie zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog artritisa, gde dominira otok, zategnuta i sjajna koa jako crvene boje. Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i poviena telesna temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje 3-14 dana, a nakon toga se spontano smiruje. Kulminaciju dostie u prva 24 asa. Recepti: Svakodnevno upotrebljavati po 100g argarepe; izrendati, pomeati sa jednom kaikom biljnog ulja i jesti. Uzeti 4 limuna i 3 esna belog luka; iz limuna izvaditi kotice, beli luk oistiti i samleti ih na maini za meso; masu preliti sa 7 aa vrele vode, promeati, ostaviti da stoji 1 dan. Procediti i piti po 40 ml pre jela, jedanput dnevno. Dve kaike cveta jorgovana preliti 1 aom votke ili rakije. Ostaviti na tamnom mestu nedelju dana, svakodnevno protresati. Piti po 20-30 kapi 3 puta na dan pre jela. Jednu do dve kaikice cikorije preliti jednom aom vrele vode. Procediti i piti po pola ae 2-3 puta na dan pola sata pre jela. Tri kaike kantariona preliti sa 4 ae kjuale vode, ostaviti 2 sata, procediti i piti po 1/3 ae 3 puta na dan pre jela. Uzeti 20 g cveta zove na 200 ml kljuale vode. Piti po 1/3 ae 3-4 puta na dan pre jela; bolje je sa medom. Uzeti 25 g lista crne ribizle i skuvati u pola litre vode. Ostaviti da stoji nekoliko sati. Piti po 1/2-1 au 4-5 puta na dan. Jednu kaiku lista vinove loze preliti jednom aom vode, kuvati 15 minuta. Piti po pola ae 3-4 puta na dan. Sok breze koji se skuplja u rano prolee piti po 1 au 3 puta na dan u toku 1-1,5 meseci. Uzeti 20g iseckanih mladih listova oraha ili nezrelih plodova na 200 ml vrele vode. Kuvati 20 minuta. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan. Rizom pirevine 4g, veronika 4g, koren ika 6g, dan i no 6g. etrdeset grama ove meavine kuvati 15 minuta u 1l vode. Piti po pola olje 5 puta na dan jedan sat posle jela. Samleti 20 g korena ipurka, skuvati u 1 l vode, drati na slaboj vatri 3 sata. Praviti toplu oblogu, staviti na bolno mesto i dobro utopliti. Uzeti 15 g ploda kleke na 100 ml etilalkohola. Upotrebljava se spolja za utrljavanje kao sredstvo za smanjenje bolova. Ako se spava na dueku napravljenom od sveeg lista paprati mogu se izleiti najtee patnje koje nastaju odlaganjem soli (giht, reumatizam, artritis, spondiloza). Uzeti 100 g alfije na 6 litara vode. Kuvati 10 minuta. Hladiti do temperature koju moe ruka da izdri i u tome pariti ruke i noge 30-60 minuta. Ovo raditi jednom dnevno (uvee) 1-2 meseca. Dolazi do prestanka boli i omekavanja kvrga na rukama i nogama. Uzeti 100g cveta kamilice na 10 litara vode. Skuvati, dodati 200 g soli i praviti kupke za otoke ruku i nogu.

507

Bitola

Za kupku kod gihta koristiti ovsenu slamu: 1 kg slame kuvati pola sata u kanti vode. To je dovoljno za jednu kadu.

Odsustvo apetita Koristi se kupka od timijana, koja se sastoji od 50 g zelja (preko noi se biljka potopi u hladnu vodu, kupanje traje 20 minuta, srce treba da je izvan vode; vodu dve veeri vraati na zelje, sve u svemu, od ove koliine prave se tri kupke). Dnevno piti olju aja od koprive, koji se pije u gutljajima. List umske jagode, kamilice, metvice pitome ili kudrave i kiice u jednakim koliinama dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode i ostaviti da poklopljeno stoji 1015 minuta, zatim ocediti, po elji zasladiti, dodati malo limunovog soka i toplo piti dvaput dnevno, pola sata pre jela. Uzima se 814 dana. Uzeti pola kaikice usitnjenog pelina, po dve kaike korena anelikei iirota i sve dobro promeati. Jednu kaiku te meavine preliti sa 3 decilitra kljuale vode i ostaviti da poklopljeno stoji 1015 minuta, zatim ocediti, po elji zasladiti, dodati malo limunovog soka i toplo piti dvaput dnevno, pola sata pre jela. Uzima se 814 dana. Dobro promeati jednake koliine korena omana, anisa, komoraa i stolisnika. Jednu kaiku te meavine jedaa kuvati jednu minutu u 300 g vode i ostaviti poklopljeno 1015 minuta. Nakon toga se ocedi, zasladi pravim medom i toplo pije triput dnevno po olju pola sata pre jela. Kamilicu stui u avanu u prah. Od tog praka uzima se triput dnevno pola sata pre jela po pola kaikice. Dve kaike hajduke trave preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti malo da stoji, zatim piti pre jela. Dve kaike kamilice preliti sa 2 decilitra vrele vode. Promeati, poklopiti, ostaviti na poretu oko pola sata (bez kljuanja). Ocediti, rashladiti i piti pre jela. Uzeti po 1 g stucanog zrna komoraa, lincure i kiice. Sve pomeati i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim ocediti i odjednom popiti. Po 1 g komoraa, lincure i kiice izmeati i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim procediti i piti pola sata pre jela. Uzeti po 25 g celera (koren), kiice, komoraa i lincure, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, zatim piti pre jela.

eerna bolest eerna bolest ili dijabetes je hronini, neizleivi sistemski poremeaj metabolizma, koji se karakterie hiperglikemijom, tj. trajno povienim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biolokog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belanevinau organizmu (to se ispoljava tipinim tegobama), a nakon dueg vremena utie i na strukturu i funkciju krvnih sudova, ivaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema. Dijabetes se danas ubraja meu najea endokrinoloka obolenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naroito u razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila ivota i poveanja broja spoljanjih etiolokih inilaca, meu kojima se posebno izdvaja gojaznost. eerna bolest se najee javlja u starijem ivotnom dobu kao

508

Bitola

posledica optih degenerativnih i sklerotinih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas, a kod mladih osoba moe nastati usled genetskih poremeaja ili oteenja pankreasa kod odreenih zaraznih oboljenja. Recepti: Veliki vajcarski prirodnjak paroh Kincle kae: "eerna bolest prilino brzo moe da se izlei upotrebom sledeih biljaka: 3 dela zeje stope (Geum urbanum), po jedan deo lista kupine i borovnice, 3 dela ute stee (Ro1ep aaigea), 2 dela suvih zelenih mahuna pasulja. "Sa etvrt litre vode popariti punu malu kaiku ove meavine i tri minuta ostaviti da odstoji; dnevna koliina je 1,5 do 2 litre. Lekovito dejstvo lista borovnice zavisi od naina skupljanja. On sme da se skuplja samo pre nego to plod sazre. List borovnice, ukoliko se bere u pravo vreme, predstavlja kliniki provereno sredstvo protiv eerne bolesti. Smatra se dokazanim da mirtilin, koji se nalazi u listu borovnice pre nego to njen plod sazre, ne samo da smanjuje izluivanje eera nego moe sasvim da izlei bolest. Zato se mirtilin iz lista borovnice s pravom naziva "biljnim insulinom". Uprkos ovim izvanrednim osobinama, leenje ajem od lista borovnice ne sme se sprovoditi bez lekarske kontrole. Za sniavanje nivoa eera u krvi preporuuje se i celer. Stari narodni lek je i rasol od sirovog kiselog kupusa, kao i svea mrkva, koju treba jesti svakoga dana. U iste svrhe moe daposlue crni i beli luk, kada se stave na hleb. Jo jedan narodni lek: etiri velike kaike lista borovnice (list ubran pre nego to plod sazre!) pristavi se u dve litre hladne vode, pa se napola skuva. Pije se po jedna olja triput dnevno. I kopriva izvanredno utie na guterau i svojim dejstvom sniava nivo eera u krvi. Uzima se ekstrakt koprive, koji se moe kupiti u apotekama, drogerijama i bio-radnjama. S obzirom na to da korenom iirota mogu da se izlee sva oboljenja guterae, on pomae i kod eerne bolesti. Preko noi se u olju hladne vode stavi ravna mala kaika korena iirota, ujutro se lako ugreje, zatim procedi i pije po jedan gutljaj pre i posle jela, to je ukupno est gutljaja dnevno. Svih ovih est gutljaja aja od korena iirota veoma prijaju dijabetiaru. aj od lista i izdanaka zove takoe moe da se preporui obolelima od eerne bolesti. Zova spada meu najstarije lekovite biljke koje se upotrebljavaju u narodnoj medicini. Maslaak se na livadama i njivama bere u rano prolee, im nikne.Treba ga odsei do korena, dobro oprati i upotrebiti kao prvu prolenu salatu. Postoji maslaak sa sokom karakteristinim za zelenu travu i, druga vrsta, sa ukastim mlenim sokom. Ovaj drugi je prijatnijeg ukusa i topljiviji. U prolee, dijabetiari bi svakodnevno, u podne i uvee, trebalo da jedu ovu salatu. A onda, kada je krajem aprila i poetkom maja maslaak u punom cvatu, za svakog dijabetiara je vreme da otpone etvoronedeljnu kuru za sniavanje nivoa eera u krvi. Stabljiku treba brati zajedno sa cvetom, oprati, i tek posle pranja odbaciti cvet. Ako dijabetiar jede 10 do 15 stabljika maslaka dnevno, moe raunati na potpuno normalizovanje nivoa eera. U poetku,stabljike imaju nagorak ukus, ali on kasnije nestaje. Bela imela takoe pozitivno utie na guterau, te stalnom upotrebom aja od ove biljke postepeno nestaje uzrok nastanka eerne bolesti. Imela se preko noi dri potopljena u hladnoj vodi. U poetku, potrebna je koliina od tri olje hladne vode i tri pune male kaike imele. Posle nekoliko nedelja, dovoljne su dve olje, a nakon izvesnog vremena, jedna sa jednom kaiicom imele. U jednom razdoblju prolea, kada za dijabetiare ima i drugog sveeg povra, aj od imele uopte ne treba piti. Ovu lekovitu biljku treba skupljati od poetka oktobra do poetka decembra, u aprilu i maju, jer je samo tada lekovita. Najlekovitija je ona koja raste na hrastu i na topoli, ali su delotvorne i imele sa jela i sa voaka. Stabljiku i cvet isei nasitno. Bele bobice imele se ne smeju upotrebiti za aj! Poto i na mnogo hvaljen veden biter pozitivno utie na guterau, pa ak je moe i izleiti, dijabetiari treba da koriste i ove kapi. Uzimaju se tri puta na dan - po jedna puna mala kaika, s malo biljnog aja. Zbog njihovog dubinskogdelovanja, poeljno je jednom meseno upotrebitiih i za oblog, koji se na guterai dri etiri sata. Koren vodopije dijabetiari mogu da koriste kao odlino dijetalno povre. On se, slino endiviji, dobro opere pod mlazom vode, jer se time ublaava gorina njegovog ukusa. Uostalom, aj od cvetova i stabljika vodopije daje dobre rezultate i kod gojaznosti. Za mravljenje, dnevno piti dve olje ovoga aja. I isceeni sok sveeg krastavca utie na sniavanje nivoa eera u krvi, pa se i on preporuuje dijabetiarima.

509

Bitola

Gavez takoe spada meu izvanredno dijetalno povre, isto kao i pargla. Zbog neznatne koliine ugljenih hidrata, ovo povre je idealna dijetalna hrana za dijabetiare. Moe se pripremati s dosta masti i prezle a da to bolesniku ne nakodi. Crni koren se za upotrebu u kuhinji gaji u povrtnjaku i nije identian sa gavezom, koji je poznat i pod ovim nazivom. Zeleni praziluk je veoma dobar za dijabetiare. Treba ga jesti svakoga dana za veeru, sitno iseenog sve do vrhova perja, na hlebu. Salatu od praziluka poeljno je sluiti i uz ruak. Napitak veoma prijatnog ukusa moe se pripremiti na sledei nain: 500 g praziluka, sitno iseenog sve do zelenih vrhova, preliti sa 0,7 l suvog belog vina, poklopiti i ostaviti da stoji 24 sata. Posle toga procediti i usuti u bocu, pa ujutro i uvee piti po jedan gutljaj. vrsti ostaci mogu da se jedu namazani na hleb. Tri velike glavice belog luka izgnjeiti i staviti u litarsku bocu, nasuti prirodne rakije od ita i ostaviti da odstoji 10 do 14 dana. Svakoga jutra, pre doruka, uzeti jednu malu kaiku ovoga vina. List crnog duda, ljuske od mahuna (naroito konci), draguac, list koprive - u podjednakim delovima, dobro pomeati i od te meavine 1 kaiku kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta. Nakon toga ocediti i piti triput dnevno po jednu olju pre jela. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Ne sme se sladiti. Koren maslaka jedna kaika, brezovog lia 3 kaike, bele goruice (slaica) jedna kaiica, ljuske od mahune - 2 kaike. Sve se dobro pomea i od te meavine jedna kaika se prelije sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno da stoji pola sata. Nakon toga dnevno piti po nekoliko olja. Kantarion, ljuske od mahuna, list crnog duda u jednakim delovima dobro pomeati i od te meavine1 kaiku kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta. Nakon toga ocediti i piti triput dnevno po jednu olju pre jela. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Ne sme se sladiti. Kukuruzna svila - 5 kaika, urevak jedna kaika, list breze - 6 kaika. Sve dobro pomeati i od te meavine nepunu kaiku staviti u 3 decilitra vode i 2 minute kuvati. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minut a, zatim ocediti i piti triput dnevno pre jela. U prolee sve dok draguac (Nasturtium officinale) ne ostari, treba ga jesti u obliku salate uz svako jelo. etvrt litre vina pomeati sa etrvt litre vode i u tu tekuinu staviti 20 g usitnjenog korena od stee (Potentitla anserina) . To neka stoji 12 sati. Zatim kuvati 15 minuta, procediti i piti svakih pola ili sat - po jednu ka iku. Plod divlje rue (ipka) - 30 g, priti (ali ne i prepriti). Zatim samleti ili u avanu stui i preliti litrom vode. To kuvati tiho dok se ne ukuva na polovinu. U taj aj staviti malo meda i soka od jednog limuna. Taj se aj pije pomalo preko celog dana. Kod glavnog obroka, u podne, piti cijelu olju i lei u krevet; toplo se pokriti. Ako se bolesnik oznoji, treba u pola vode i pola sira namoiti lanenu krpu ili suner pa istrljati i oprati gornji deo tela. Ne brisati se. Obui rublje pa opet malo prilei. Kao dijetu treba jesti: kuvanu penicu, prekrupu od zobi, jeam, krto meso, hleb od oraha ili lenika. Od voa: vinje, zrele plodove zove - mogu se uzimati sa aom jabukovae. Groe ne jesti. Korijen i list peruna dobro oprati, koren naribati kao ren, a lie sitno izrezati i sve zajedno sa oljom kiselog mleka ili jogurta pomeati i popiti. Pije se svake veeri pre spavanja. Kod eerne bolesti uzmu se 4 kaike lia borovnice na pola litre vode i kuva dok se ne ukuva do polovine. Pola se popije pre obroka, a druga polovina uvee pre spavanja. 50 g lista crnog duda (smrvljenog) preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 8-10 sati uz ee meanje. Pije se umesto vode. Dobro izmeati 60 g borovnice (list) i 100 g ljuske od pasulja. Od toga uzeti 2 kaike i kuvati u 3 decilitra vode. Kuvati dok se voda ne smanji na 1 treinu. Pije se po jedna aica u dva navrata pre jela. Pripremiti tinkturu od 50 g listova koprive, preliti sa 500 ml vrele vode u emajliranoj posudi. Posle dva sata procediti tinkturu i piti po jednu kaiicu tri puta dnevno pre jela. Tinkturu je bolje pripremati od sveih listova. Od mlade koprive pripremati jela i salate.

510

Bitola

Za pripremanje odvara od boranije potrebno je 15-20 g boranije kuvati 3-4 sata u 1 l vode dok se ne dobije polovina od poetne koliine. Dobijeni odvar ohladiti, procediti i piti po pola ae pola sata pre jela 3-4 puta dnevno u toku 3- 4 meseca. Jednu kaiicu sitno iseckanog korena od maslaka preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, ohladiti, procediti. Piti po ae 3-4 puta dnevno. Za pripremu tinkture od lista oraha potrebno je jednu supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode, kuvati 20- 30 sekundi, ostaviti da odstoji, procediti i piti u toku dana. Tako e se mogu koristiti pregradice iz ploda oraha. Pregradice od 40 komada oraha preliti aom vrele vode i kuvati na pari 1 sat. posuda u kojoj se kuva treba da bude od stakla ili emajlirana. Zatim sadrinu ohladiti, procediti i piti po jednu kaiicu tri puta dnevno pre jela. Jednu supenu kaiku osuene orline prokuvati 10-15 sekundi u 250 ml vrele vode, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno pre jela. Ovu lekovitu biljku potrebno je koristiti pod kontrolom lekara jer mo e izazvati povien arterijski pritisak. Kora jasike se koristi u poetnom stadijumu dijabetesa, tako to se jedna supena kaika suve isitnjene kore jasike kuva 30 minuta na tihoj vatri u dve ae vode.ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti. Piti do 3 meseca ili vie. Jednu kaiku suvih listova crne borovnice preliti aom vrela vode, ostaviti da odstoji 30-40 minuta, procediti. Piti po au ohlaene tinkture 3 puta dnevno u malim gutljajima.koristi se u poetnom stadijumu dijabetesa. Svei sok od cvekle piti 4 puta dnevno po ae. Napraviti meavinu od ika 1 deo, boranije, osuene kore 1 deo, lista borovnice 1 deo . 60 g meavine ostaviti da odstoji u 1 l hladne vode12 sati. Zatim kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji jo 1 sat, procediti. Piti po ae 5 puta dnevno, jedan sat posle jela. Kod dijabetesa blagotvorno deluju svei plodovi crvene borovnice. Crna borovnica 1 deo, osuena kora boranije 1 deo, seme lana 1 deo, ovsena slama 1 deo. Tri supene kaike meavine preliti sa tri ae vrele vode, kuvati 10 minuta ostaviti da odstoji 30 40 minuta, procediti. Piti po ae 6-8 puta na dan. 20 g preslice, 20 g dvornika, 20 g lista umske jagode,. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 35 minuta, ostaviti da odstoji 10-15 minuta, procediti. Piti po jednu supenu ka iku 20-30 minuta pre jela 3-4 puta dnevno. List od crne borovnice 25 g, list maslaka 25 g, orlina 20 g. supenu kaiku ove meavine preliti sa 300 ml vrele vode, prokuvati 5 minuta, ostaviti da se ohladi, procediti. Piti po pola ae 2-3 puta dnevno 20 minuta pre jela. List crne borovnice 25 g, orlina 25 g, list koprive 25 g. jednu supenu kaiku meavine preliti sa 300 ml vrele vode, prokuvati 5 minuta, ohladiti i procediti. Piti po 2-3 kaike 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela. Pripremiti odvar: 30 g preslice preliti aom vrele vode, kuvati 5-7 minuta, ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti. Piti po 2-3 supene kaike 3-4 puta dnevno pre jela. Preslica se moe koristiti i u sveem obliku za salate, nadeve, a takoe i za pripremanje tinkture. Priprema salate od preslice: 2 ae sitno izrezanih listova preslice pomeati sa 50 g zelenog luka, 20 g tavlja i 40-50 g maslaka. Zainiti uljem ili pavlakom, posoliti po ukusu. Pripremiti odvar: 10 isitnjenih plodova ipuraka preliti aom vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti da odstoji 4-5 sati, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno. Napraviti meavinu od lista sranika 10 g, lista umske jagode 15 g, lista duda 20 g. Jednu supenu kaiku ove meavine preliti sa aom vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po dve supene kaike tri puta dnevno posle jela. Napraviti meavinu od lista crne borovnice 50 g, boranije 50 g, orline 50 g, lista mente 50 g. Dve supene kaike ove meavine preliti sa 0,5 l vrele vode i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno pre jela.

511

Bitola

Zdrava ishrana

ta je zdrava ishrana? Na ovo pitanje ne moe se dati jednostavan i celovit odgovor, jer postoje brojne teorije o ishrani koje svaka na svoj nain nastoje da definiu ovaj pojam. Pored toga, nauka svakodnevno napreduje i nauna istraivanja nam donose nova otkria o uticaju pojedinih namirnica na ljudski organizam, a neretko i opovrgavaju opteprihvaena shvatanja o tetnosti i korisnosti pojedinih namirnica. U ovoj rubrici moete pronai tekstove o razliitim namirnicama sa posebnim akcentom na njihov uticaj na zdravlje, odnosno preventivu i leenje bolesti. U sainjavanju ovih tekstova, pored izvora iz oblasti narodne medicine, koriena je i literatura o najnovijim naunim saznanjima iz ove oblasti.

512

Bitola

DIJETE

Atkinsonova dijeta Atkinsonova dijeta iskljuuje unos ugljenih hidrata kako bi se organizam oslobodio suvinih masti. Vrlo je jednostavna za primenu jer nema merenja koliine unetih namirnica, spremanja posebnih obroka, unosa ajeva ili tableta protiv pojaanog apetita, niti se tokom njene primene osea glad. Delovanje Kada se prestane sa unosom ugljenih hidrata, naslage sala u organizmu poinju da se tope. Za prvih est dana primene dijete moe se izgubiti do 5 kilograma, a svaki naredni dan i do jednog kilograma. Za 24 primene Atkinsonove dijete moe se izgubiti do 15 kilograma. Zabranjena hrana U okviru Atkinsonove dijete zabranjen je unos namirnica koje sadre visok procenat ugljenih hidrata, kao to su: krompir, brano (sve vrste peciva), pirina, soja, graak, pasulj, pohovano meso, testenine, voe, itarice, mleko i mleni proizvodi, sir, margarin, eer, okolada, slane grickalice i sl. Dozvoljena hrana Sve vrste mesa i jaja. Junetina, teletina, svinjetina, jagnjetina, uretina, ivina, divlja. Meso moete jesti kuvano, peeno, na rotilju, ali ne i pohovano. Dozvoljen je i unos varaka, suenog i dimljenog mesa, jaja. Zabranjen je unos kobasica (osim virli) i svih vrsta mesnih narezaka. Sve vrste salata. Zelena salata, paprika, paradajz, krastavci, svee i kiselo zelje, cvekla, luk. Salate mogu biti zainjene uljem, siretom, solju, po elji. Sve vrste povra. Karfiol, blitva, spana, praziluk, kelj, luk, zelje, artioke, patlidan, argarepa, perun, celer, rotkvice, peurke.

513

Bitola

Pie. Mineralna voda, limun, crna kafa i aj bez eera. Zabranjen je unos alkoholnih pia, s tim to je nakon 6 dana primene dijete dozvoljen unos pola litre belog vina. Vane napomene Najvei problem kod primene Atkinsonove dijete je dovoenje organizma u stanje ketoze. U prvoj fazi dijete potroe se sve glikogenske rezerve o organizmu sa ciljem da se umesto troenja glikogena podstie troenje masti u organizmu. Iz ovog razloga postoji opasnost da mozak i nervno tkivo na taj nain ostanu bez primarnog energetskog izvora, tako da se u kasnijoj fazi primene dijete, kod odravanja telesne teine, preporuuje postupni unos ugljenih hidrata. Kod ove dijete takoe nije na adekvatan nain obraen unos vitamina i minerala, ve se preporuuje uzimanje vitaminskih pilula po elji. Mogue neeljene posledice Aktinsonove dijete su ketoza, dehidratacija, gubitak elektrolita, gubitak kalcijuma, akutna miina slabost, povraanje i problemi sa bubrezima.

Dijeta sa kajsijama Dijeta sa kajsijama e prijati svakome ko voli ovo voe. U kajsijama ima mnogo korisnih materija i doktori esto preporuuju da se kajsije koriste u dijetama. Dijeta sa kajsijama je kratkorona dijeta i predviena je za jedan do tri dana. Za ovu dijetu neophodno je da pripremite jednostavno jelo: pola kilograma kajsija iscediti i dobijeni sok pomeati sa 300 grama sitno seckanih suvih kajsija. Dobijenu masu pojesti u toku jednog dana. Sok od kajsija mora biti svee ceen, ne mogu se koristiti kupovni sokovi kao zamena, poto sadre suvine kalorije i eer. Od kajsija koje preostanu nakon ceena moe se napraviti korisna maska za lice i ruke. Za nekoliko dana primene dijete sa kajsijama moe se smrati par kilograma. Zato su korisne kajsije i suene kajsije? Suene kajsije osveavaju dah, imaju laksativna i protivupalna svojsta. Pomau kod visokog pritiska i oboljenja jetre. Meutim, suene kajsije sadre mnogo eera, tako da dijabetiari ne bi trebalo da ih konzumiraju. Ne poveavajte dnevnu koliinu kajsija, jer je to maksimalna koliina koju organizam moe da preradi u toku dana. Ukoliko pojedete vie kajsija moe doi do pojave alergija, poremeaja u varenju i drugih neprijatnosti. Kajsije jaaju imunitet, to pomae da se organizam lake izbori sa tetnim bakterijama. Dijeta sa kajsijama obezbeuje dnevno potrebnu koliinu vitamina A, koji je koristan ne samo za rast, ve i za kosu, nokte i kou. Suene kajsije su bogate kalijumom zbog ega se preporuuju osobama koje pate od anemije. Dijeta sa kajsijama se moe primenjivati svakog meseca, za odravanje zdravlja i poboljavanja spoljanjeg izgleda. Ova dijeta je pomogna za ljude svih uzrasta jer nema tetnih zdravstvenih posledica. Pored toga, konzumiranje suenih kajsija se preporuuju trudnicama, ali naravno ne u formi dijete sa kajsijama ve da se obavezno ukljue u ishranu.

514

Bitola

NAMIRNICE

Jabukovo sire Jabukovo sire je odlian sagoreva masti. Pomae prilikom redukcije telesne mase i ubrzava metabolizam. Jabukovo sire je ustvari svee ceeni sok od jabuke koji je fermentisan na sobnoj temperaturi nekoliko sedmica. Glavni sastojak jabukovog sireta, siretna kiselina, je vaan nutrient za koji je dokazano da stimulie metabolizam. Jabukovo sire takoe sadri desetine drugih nutrienata koji eliminiu masti stvarajui idealan hemijski balans u organizmu. Kiselost u jabukovom siretu pomae kod sporog metabolizma, kod kojeg treba vie vremena da hrana dospe u tanko crevo i krvotok. Preporuena upotreba: do dve kafene kaikice dnevno, pomeano sa vodom, u receptima ili kao preliv za salatu. injenice: 400 godina pre nove ere Hipokrat, otac medicine, je prepoznao snagu jabukovog sir eta u ienju, leenju i borbi protiv bakterija. Saveti za upotrebu aa vode sa jabukovim siretom je dobro osveavajue pie. Ako se riba pre pripremanja potopi u meavinu jabukovog sireta i vode dobie blag, slatkast ukus. Za pravljenje penastog nea od belanaca, ulupaju se tri belanca sa supenom kaikom jabukovog sireta. Da bi meso bilo meke, marinirajte ga preko noi u meavini jabukovog sireta i zaina po izboru. Od jabukovog sireta se mogu napratiti odline kupke sa pravim ph balansom, a kada se koristi kao preparat za kosu daje sjaj kosi.

515

Bitola

Kajsija Kajsija sadri 20-27% eera, salicinsku, jabunu i limunsku kiselinu, provitamin A, vitamine C i B12. Kajsije su bogate solima kalijuma i gvoa, i imaju lekovito dejstvo kod bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, kod gojaznosti. Suene kajsije su i diuretiko sredstvo. Pored toga, kajsije su bogate fosforom i magnezijumom, koji su neneophodni organizmu za aktivan rad mozga. Kajsije poboljavaju pamenje i poveavaju radnu sposobnost mozga, a takoe poveavaju hemoglobin u krvi i pomau kod anemije.

Lubenica Lubenica sadri vitamine C, PP, B1, B2, karotin, celulozu, pektine, ugnjene hidrate, soli kalijuma. One blagotvorno deluju kod bolesti bubrega, kod bolesti srca i krvnih sudova, kod povienog krvnog pritiska, kao i kod atonije crevnog sistema. Lubenice odlino utoljuju e kod groznice i doprinose izbacivanju otrovnih supstanci iz ogranizma. Nezamenljivo su diuretiko sredstvo kod otoka vezanih za obolenja srca i krvnih sudova, kao i bubrega. Sok od lubenice ne samo da izbacuje iz organizma suvinu tenost, nego ga i opskrbljuje lako usvojivim eerom. Celuloza lubenice pospeuje peristaltiku probavnih organa, ubrzava izbacivanje vika holesterola. Preporueni dnevni unos lubenice je 2 do 2,5 kg. Lubenica se naroito preporuuje osobama koje boluju od skleroze, kostobolje, artritisa i dijabetesa.

Bela repa Bela repa sadri do 10% eera, 2% belanevina, vitamine C, B1 i B2, pektine i gvoe. Sok od bele repe je odlian za iskaljavanje. Primenjuje se i kod anemije sa nedostatkom gvoa, ateroskleroze, kod upalnih procesa plua. Sok od bele repe upotrebljava se i spolja kod gnojnih obolenja koe i kod opekotina, jer ima izuzetno antibakterijsko dejstvo.

Groe Groe sadri kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, kobalt, vitamine C, P, PP, B1, B6, B12, karotin. Bogato je i ugljenim hidratima (1820%) i organskim kiselinama (jabunom, salicinskom, limunskom, ilibarskom, mravljom i dr.). Groe je efikasan diuretik, laksativno sredstvo i sredstvo za iskaljavanje. Korisno je kod bolesti bubrega, plua, jetre, kostobolje i hipertonije, a upotrebljava se i kao sredstvo za opte jaanje. Pojedine sorte groa imaju izraeno antibakterijsko dejstvo (Izabela, Muskat, Kabarne, Hamburg). Sok od groa ima tonizirajue dejstvo i koristan je kod iscrpljenosti nervnog sistema i opte iscrpljenosti. Izaziva znojenje i smanjuje nivo holesterola u krvi. Sok od groa se pije jedan sat pre jela, tri puta dnevno. Preporueni jednokratni unos je od pola do dve ae soka. Ne sme se konzumirati u veim koliinama kod dijareje, dijabetesa, gojaznosti, ira na elucu i hronine upale plua.

516

Bitola

Vinja Vinja sadri glikozu i fruktozu, vitamine C, B1, PP, karotin, organske kiseline, bakar, kalijum, magnezijum, gvoe, pektine. Sok od vinje blagotvorno deluje kod malokrvnosti, bolesti plua, bubrega, kod ateroskleroze, opstipacije. Pogubno deluje na stafilokoke i streptokoke.

Grejpfrut Grejpfrut blagotvorno deluje na poboljanje varenja, sniavanje krvnog pritiska, normalizaciju rada jetre, obnavljanje snage organizma. Gorak ukus grejpfruta se moe ukloniti uklanjanjem delova koji se nalazi izmeu kriki. Kod ateroskleroze, hipertonije i zamora treba uzimati po etvrtinu ae soka od grejpfruta 20 do 30 minuta pre jela, a kod nesanice polovinu ae pred spavanje. Sok od grejpfruta se preporuuje i kod slabog apetita i poremeaja procesa varenja.

Kruka Kruka sadri vitamine C i B1, eer, celulozu, organske kiseline. Ima diuretiko i antibakterijsko dejstvo. Korisna je kod kamena u bubrezima i kod infekcije mokranih puteva.

Dinja Dinja je bogata eerom, do 13%, vitaminima C, PP, karotinom, gvoem i celulozom. Korisna je kod opstipacije, ateroskleroze, hemoroida, bolesti krvi, bolesti bubrega, bolesti srca i krvnih sudova. Tako e umirujue deluje na centralni nervni sistem.

Jagoda Jagoda sadri do 15% eera, vitamin C i vitamine grupe B, karotin, celulozu, pektine, kobalt, gvoe, kalcijum, fosfor, mangan, limunsku, jabunu i salicinsku kiselinu. Jagode su veoma efikasno sredstvo kod skleroze, povienog krvnog pritiska, opstipacije, stomanih obolenja i dijareje. Mnogi oblici starih zaputenih ekcema (gnojni ekcemi i ekcemi sa pukotinama, krastama i irevima neprijatnog mirisa) mogu se uspeno izleiti konzumiranjem jagoda. Jagoda normalizuje poremeenu razmenu materija, pomae kod bolesti srca, krvnih sudova, ira na elucu, upale une kese i kamena u ui, kod stomanih infekcija, kod bolesti bubrega, malokrvnosti. Blagotvorno deluje kod Bazedove bolesti jer utie na razmenu joda u titnoj lezdi. Antibakterijski deluje na uzronike stomanih infekcija, streptokoke i viruse gripa.

Malina

517

Bitola

Malina sadi 9-10% eera, gvoe, bakar, kalijum, pektine, celulozu, tanin, organske kiseline, vitamine C, B1, B12, PP. Korisna je kod malokrvnosti i bolesti digestivnog trakta, kod ateroskleoze, bolesti bubrega, hipertonije. Fitoncidi maline su pogubni za stafilokoke, za kvasne i plesne gljivice. U narodnoj medici sok od maline se koristi kao sredstvo za izazivanje znojenja i sniavanje temperature kod prehlade i groznice.

ljiva ljiva sadri do 16% eera, pektine, kalijum, vitamine C, B1, PP, karotin, organske kiseline. ljive, a naroito suene, imaju izraeno laksativno i diuretiko delovanje. Lekovito deluju kod ateroskleroze, upale une kese, bolesti jetre, srca, bubrega i povienog krvnog pritiska.

Crna ribizla Crna ribizla sadri veliku koliinu vitamina C, a takoe sadri i vitamine B1, PP, karotin, kalijum, gvoe, limunsku, jabunu i druge organske kiseline, pektine, tanin i do 16% eera. Lekovito deluje kod ira na elucu, gastritisa sa smanjenom kiselou, ateroskleroze, bolesti bubrega, poremeaja metabolizma, malokrvnosti. Fitoncidi crne ribizle deluju na stafilokoke, gljivice, uzronike dizenterije i difterije. Vodena tinktura crne ribizle za 10 puta uveava antibakterijsku aktivnost tetraciklina, penicilina, biomicina i drugih antibiotika. Sok od crne ribizle uni tava viruse gripa tipa A2 i B. Crna ribizla primetno poveava imunitet organizma.

Borovnica Po sadraju mangana borovnica prevazilazi sve drugo voe i povre, a sadri i vitamine C, B1, B2, karotin, tanin, pektine, eer (5-6%), jabunu, kininsku, ilibarsku i mlenu kiselinu. Borovnica ima iroku primenu kod bolesti digestivnog trakta, gastritisa eluca sa smanjenom kiselou, kod stomanih infekcija, hepatitisa, malokrvnosti, kamena u bubrezima, kostobolje, reumatizma, konih bolesti. Borovnica poboljave vid, a korisna je i kod dijabetesa jer sniava koncentraciju eera u krvi. Konzumiranje sveih borovnica u duem vremenskom periodu preporuuje se kod opstipacije. Fitoncidi borovnice pogubno deluju na klice dizenterije, stafilokoke, uzro nike difterije i stomanog tifusa.

Jabuka Jabuka sadri vitamine C, B1, B2, P, E, karotin, kalijum, gvoe, mangan, kalcijum, pektine, eer, organske kiseline. Izuzetno je sredstvo protiv skleroze, a efikasna je kod stomanih infekcija, bolesti srca, bubrega, hipertonije, gojaznosti, malokrvnosti, kostobolje, kamena u bubrezima. Kod kamena u bubregu pre poruuje se napitak pripremljen od suene kore jabuka, jedna supena kaika praka od kore jabuka na au vrele vode. Kisele sorte jabuka preporuuju se kod dijabetesa. Fitoncidi jabuka deluju na izazivae dizenterije, stafilokoke, virus gripa tipa A.

518

Bitola

Pie i napici
Ova rubrika uvedena je iz praktinih razloga, odnosno da bi se objedinili recepti za pripremanje razliitih pia i napitaka, kojima je zajedniko to to imaju lekovita svojstva. Tako se na jednom mestu nalaze recepti za pripremanje ajeva, odvara, tinktura, esencija, sokova, rakija, likera i dr.

TINKTURE

vedska granica i veden biter

519

Bitola

vedskom granicom naziva se specijalna meavina lekovitih biljaka, ija se receptura pripisuje Paracelzusu, vajcarskom lekaru koji je iveo oko 1541. godine. Recepturu je u 18. veku otkrio vedski lekar dr Samst, koji je alkoholni ekstrakt, odnosno tinkturu ove meavine nazvao veden biter. Ovaj lekar je sainio i rukopis u kojem opisuje 46 stanja u kojima primena veden bitera pomae. Svetsku slavu veden biteru donela je Marija Treben, uvena austrijska travarka, koja veden biter smatra osnovom svakog leenja. U svojoj knjizi ''Zdravlje iz Boije apoteke'', Marija Treben je opisala mnoge sluajeve u kojima se korienjem veden bitera postignuto izleenje, a takoe je objavila i prepis rukopisa dr Samsta o lekovitosti veden bitera. Prepis rukopisa dr Samsta: Ako se ee udie ili mirie, nvli vrtni prljen ili stvi vln krp n glvu, lei bolove i nesvesticu, poboljv pmenje i j mozk. Pome protiv zmuenj oiju, otklnj crvenilo i sve bolove i ond kd su oi zpljene, mutne i kd suze. Lei i sivu mrenu ko se uglovi oiju redovno nvle ili ko se n ztvoreno oko stvi nvlen krp. Bubuljice i ospe svke vrste, krste u nosu ili bilo gde drugde bie izleeni ko se esto i dobro nvle njome. Kod zubobolje, u mlo vode stvi se pun velik kik ovih kpi i jedno vreme se tenost dri u ustim ili se bolni zub obloi krpom nkvenom kpim. Bol e nestti nekroz se smnjiti. Plikovi n jeziku ili druge rne vle se uporno ovim kpim i tko e brzo doi do izleenj. Ako je grlo zpljeno ili bolesno tko d hrn i pie teko mogu d se progutju, ujutro, u podne i uvee uzeti kpi i pustiti ih d polko siu; upl e proi drelo se izleiti.

520

Bitola

Ako neko im greve u elucu, nek pri npdu popije punu veliku kiku kpi. Kod kolik se uzmu tri velike kike, polko, jedn z drugom, i ubrzo e se osetiti olknje. Rsteruje vetrove u stomku i hldi jetru, lei sve bolesti eluc i crev i pome kod ztvor stolice. Tkoe je odlino sredstvo z eludc kd on teko vri i ne zdrv hrnu. Isto tko pome kod bolov u ui. Dnevno piti ujutro i uvee po jednu punu veliku kiku, nou stvljti oblog s kpim, i uskoro e bolovi prestti. Kod vodene bolesti se tokom est nedelj ujutro i uvee pije po jedn pun velik kik pomen s belim vinom. Bolovi i zujnje u uim lee se tko to se u uvo stvlj vt ntopljen kpim. Mnogo pome, k vr izgubljen sluh. Ako en im bolove u mterici, nek joj se tri dn dje po jedn pun velik kik kpi rstvorenih u crnom vinu, nkon pol st nek ide u etnju, posle tog moe d dorukuje, li ne mlek. Kpi ne treb uzimti s mlekom. Ako se poslednjih 14 dn trudnoe ujutro i uvee pije po jedn velik kik, olke se poroj. D bi se to pre oporvil, porodilji se svk dv st dje ml kik sve dotle dok ne prou svi bolovi. Stvljnje vlnog oblog brzo pome ko posle poroj, kd krene mleko, doe do uple mlenih lezd. Lei ospe kod dece. Kpi se dju rzblene u vodi, u koliini koj zvisi od uzrst detet. Kd ospe ponud se sue, vie put ih kvsiti kpim i ond nee ostti oiljci. Dobre su protiv glist i z decu i z odrsle, izbcuju i pntljiru, deci se dju prem uzrstu. Kpim nvlenu krpu stviti detetu n stomk, privrstiti je i stlno je odrvti vlnom. Kod utice e nestti svi bolovi ko se piju tri velike kike ovih kpi dnevno i stvljju oblozi n oteenu jetru. Otvrju sve zltne ile (hemoroide), lee bubrege, bez dodtnog leenj odvode hipohondrijsku tenost iz tel, otklnjju melnholiju i depresiju, te podstiu petit i pomu vrenje. I iznutr otvr zltne ile (hemoroide) ko se u poetku ee nvle, i rzmekju unutrnjom upotrebom kpi, nroito pre spvnj. Spolj se stvi kpim ovlen komd vte. Podstie cirkulciju i otklnj renje. Ako neko lei onesveen, u sluju potrebe otvore mu se ust i d jedn velik kik kpi. Bolesnik e doi sebi. Ovo sredstvo, ko se pije, lei od bolov frs (grenj) tko d oni vremenom prestju. Kod tuberkuloze svkog dn ujutro uzim se eliksir ntte i terpij nstvlj est nedelj. Ako en izgubi menstruciju ili je ist prejk, nek ove kpi uzim tri dn i to ponovi dvdeset put. Ovo sredstvo pome i protiv belog prnj. Ako je nekog npl pdvic (epilepsij), smest mu se morju dti ove kpi. Bolesnik td treb d uzme iskljuivo ovj lek jer on j kko npdnute ivce tko i telo i otklnj sve bolesti. Lee oduzetost i otklnjju nesvesticu i muninu. Lee boginje s vtrom i crveni vetr. Im li ko groznicu, s vtrom ili hldnu, p je ssvim slb, nek mu se d jedn velik k ik kpi i bolesnike, ukoliko mu orgnizm nije optereen drugim lekovim, z krtko vreme doi sebi, puls e poeti normlno d rdi bolesnik e se uskoro oseti bolje,m koliko d je tempertur bil visok.

521

Bitola

Kpi ovog eliksir lee i rk, stre boginje i brdvice, i ispucle ruke. Ako n njim postoji str i zgnojen rn ili divlje meso, sve to treb dobro isprti belim vinom i ond n to stviti krpu ovlenu kpim. One e ukloniti ireve i bolove, ko i divlje meso, rn e poeti d zrst. Bez opsnosti lee sve rne, bez obzir d li su od udrc ili od ubod, ko se rne ee ovle kpim. Uzme se jedn krp, ntopi kpim i prekriju rne. Kpi z krtko vreme otklnjju bol, ne dozvoljvju ni gngrenu ni trule i lee i stre rne od vtrenog oruj. Ukoliko im ustrelnih rn, uprskti kpi u njih, prethodno rne nije neophodno oistiti. Upornim stvljnjem nvlene krpe, izleenje nstup z krtko vreme. Kpi uklnjju sve oiljke, koliko god d su stri, belege od rn i posekotin, ko se do 40 put nvle njim. Sve rne koje se izlee ovim kpim ne ostvljju oiljke z sobom. Iz osnov, one tkoe lee sve fistule k i kd se ine neizleive; boljk moe d bude neogrnino str. Kpi lee opekotine bilo d one potiu od vtre, vrele vode ili od vrue msti, ko se povrede vredno vle njim. Ne stvrju se plikovi, tempertur se izvli, k e i zgnojeni plikovi iz temelj biti izleeni. Slue protiv vorug i msnic, bilo d one potiu od sudr, bilo od udr. Ako neko nem petit, kpi mu g vrju. Kod velike mlokrvnosti vrju izgubljenu boju ko se izvestn period piju ujutro. One iste krv i stvrju novu, podstiu i njenu cirkulciju. Reumtski bolovi zglobov e nestti ko se kpi piju ujutro i uvee i ko se n bolno mesto stvi krp nvlen njim. One lee smrznute ruke i noge k i ko postoje otvorene rne. Kpim nvlene krpe treb stvljti to ee, nroito nou. I n kurje oko stviti komd vte nvlene kpim i bolno mesto stlno drti vlno. Posle tri dn ono e smo ispsti ili se moe bezbolno izljutiti. Lee i ujed besnih ps i drugih ivotinj ko se kpi piju, jer lee i unitvju sve otrove. Rne oblgti krpom nvlenom kpim. Kod kuge i drugih zrznih bolesti dobro je u toku dn vie put piti kpi jer one lee kune ireve i voruge k i kd su ovi ve u grlu. Onj ko nou ne moe d spv nek pre spvnj uzme ove kpi. Kod nesnice zbog ivc, n srce stviti krpu nvlenu rzblenim kpim. Pijn osob se s dve velike kike kpi smest moe otrezniti. Onome ko svkog dn ujutro i uvee pije ove kpi, ne treb nijedn drugi lek, jer ovj j telo, osvev ivce i krv, otklnj drhtnje ruku i nogu. Ukrtko, kpi lee od svih bolesti.Telo ostje bodro, lice mldoliko i lepo. Vano: sve navedene koliine treba da se piju razblaene biljnim ajem ili vodom. Naini upotrebe vedske granice: Unutranja upotreba: preventivno se, pije ujutro i uvee po jedna mala kaika razblaenih kapi. Kod nelagodnosti bilo koje vrste, treba uzimati tri male kaike dnevno, takoe razblaene. Ako je re o zloudnoj bolesti, dnevno treba uzimati 2 do 3 velike kaike, kako sledi: po 1 velika kaika pije se razblaena u 1/8 litre biljnog aja rasporeenog na pola sata pre i pola sata posle svakog obroka. Oblog od vedske granice: zavisno od veliine obolelog mesta, uzima se manji ili vei komad vate ili gaze, ovlai veden biterom i stavi kao oblog. Pre toga, u kou utrljati svinjsku mast ili mast od nevena. Onda sledi neto vea

522

Bitola

plastina folija, koja treba da uva rublje od zamaivanja. Tek tada se sve povee maramom ili obmota zavojem.Zavisno od oboljenja, oblog se dri dva do etiri sata. Ako pacijent moe da podnese, oblog ostaviti i preko noi. Kada se ovaj skine, kou posuti puderom. Ukoliko bi se kod - osetljivih osoba uprkos tome pojavilo crvenilo koe, oblozi se ostave da deluju samo kratko vreme. Kod alerginih osoba izostaviti plastinu foliju iza obloga, dovoljno je povezati ga maramom. Nipoto se ne sme zaboraviti mazanje koe! Ako se koa ve osula i svrbi, namazati je mau od nevena.

SVEE CEENI SOKOVI

Sok od argarepe

Svee isceeni sok od argarepe je kralj meu sokovima od povra. U njemu ima mnogo beta-karotina, vitamina grupe B, kalijuma, kalcijuma, kobalta i drugih mineralnih materija. Sve to ini da je sok od argarepe naroito koristan za decu i osobe sa slabim imunitetom i problematinom koom. Beta-karotin je veoma koristan za vid, ali je za njegovo usvajanje u organizmu potrebno obevezno da se unosi zajedno sa nekom masnom hranom, prvenstveno salatom koja je zainjena biljnim uljem. Ne treba pretirivati sa

523

Bitola

konzumacijom soka od argarepe jer viak beta-karotina u organizmu optereuje jetru, a koa moe postati ukasta. Na dan se preporuuje unos najvie pola litre soka od argarepe. Za neophodan dnevni unos vitamina koje sadri sok od argarepe dovoljno je pola ae soka. Svee ceeni sok od argarepe ne trebaju koristiti ljudi koji boluju od ireva i dijareje. Upotrebom soka od argarepe prilikom sunanja ili korienja solarijuma postie se bolji efekat preplanulosti.

Sok od kupusa

Sok od kupusa sadri lako usvojive ugljene hidrate, vitamine C, B3, folnu kiselinu i aminokiseline. Pored toga sadri soli kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvoa. U soku od kupusa je pronaen i vitamin koji spreava nastanak ira na elucu i dvanaestopalanom crevu. S druge strane, ljudima koji ve boluju od gastritisa ili ira na elucu i dvanaestopalanom crevu upotreba soka od kupusa je zabranjena. Topao svee ceen sok od kupusa preporuuje se za ispiranje usta kod stomatitisa i upale desni. Osim toga sok od kupusa usporava pretvaranje ugljenih hidrata u masti i zbog toga je koristan za gojazne osobe. Po to je idealno sredstvo za ienje, preporuuje se osobama koje pokuavaju da skinu viak kilograma. Efikasan je kod

524

Bitola

nadutosti, lei zatvore i koristi se protiv ospica na koi. Dodavanje soli u sok od kupusa, ne samo da smanjuje njegovu vrednost, ve je i tetno.

Sok od limuna

Po hemijskom sastavu sok od limuna je veoma bogat, pre svega kalijumom, koji je neophodan za normalno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema i bubrega. Sok od limuna blagotvoreno deluje na oksido-redukcione procese u organizmu i daje snagu i elastinost krvnim sudovima. Takoe, limun sadri vitamine A, B, B15, B2 i P, pektin, soli gvoa, fosfor, kalijum, kalciijum, magnezijum. Sok od limuna odrava normalan krvni pritisak i zato deluje preventivno protiv sranih udara, loga i drugih bolesti. Poznata su i jaka antiseptika i anti-upalna dejstva limuna. Sok od limuna moe ubiti na desetine virusa, a u kombinaciji sa sokom od belog luka korien je i u leenju AIDS-a. asa vode sa svega nekoliko kapi limunovog soka dnevno dovoljna je da se zatitimo od kolere i tifusa. Tokom epidemija gripa takoe je preporuljiv unos limunovog soka u bilo kojem obliku, dodavanjem u aj, u vodu ili u ulje. Limunov sok je dobar za posekotine i ubrzava njihovo zaceljivanje. Nedavno su otkrivena nova svojstva limunovog soka, kao to je razlaganje mokrane kiseline kod reumatizma, gihta, kamena u bubregu i drugih bolesti. Sok od limuna titi telo od izlaganja radioaktivnom zraenju. Takoe, sok od limuna jaa zubnu gle, izbeljuje zube i titi od karijesa. Kao i kod drugih namirnica treba voditi rauna o koliini limunovog soka koja se unosi, kako bi se izbegle alergijske reakcije. Mogue neeljene posledice su jaka eludana kiselina, ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, ulcerozni kolitis i katar tankog creva.

525

Bitola

Sok od krompira

Sirovi krompir sadri lako usvojivi eer koji se prilikom kuvanja pretvara u skrob. Osobe koje pate od venerinih bolesti i osobe sklone seksualnom uzbuenju ne treba da jedu krompir. Sok od sveeg krompira dobro isti organizam. U kombijaciji sa sokovima od argarepe i celera veoma dobro pomae kod poremeaja varenja, nervnih oteenja (npr. iijasa) i guavosti. U ovim sluajevima svakodnevna upotreba 500 gr soka od argarepe, krastavca, cvekle i krompira veoma esto daje dobre rezultate u kratkom roku, pod uslovom da se iz ishrane iskljui meso i preraevine od mesa.

Sok od lucerke

526

Bitola

Lucerka je jedna od biljaka koja je najbogatija hlorofilom. Upotreba lucerke u ishrani doprinosi zdravlju, snazi i energiji do duboke starosti, pri emu se izuzetno poveava otpornost organizma na infekcije. Sok od svee lucerke je veoma jak i zato ga je najbolje konzumirati pomean sa sokom od argarepe. U tom sluaju se poveava korist koju ovi sokovi imaju pojedinano, a naroito su korisni kod veine sranih obolenja i kod bolesti arterija. Hlorofil dobro pomae kod poremeaja disajnog sistema, posebno kod bolesti plua. Sok od argarepe, lucerke i zelene salate koristan je za ishranu korena kose. Svakodnevno konzumiranje ovog soka u znatnoj meri e poboljati rast kose.

Sok od krastavca

527

Bitola

Krastavac je jedno od najboljih diuretikih sredstava. Pored toga krastavac ima i druge osobine, kao to je pospeavanje rasta kose, jaanje krvnih sudova i srca. Krastavac sadri vie od 40% kalijuma, 10% natrijuma, 7,5% kalcijuma, 20% fosfora, 4,7% hlora. Dodavanje soka od krastvca soku od argarepe blagotvorno deluje kod reumatskih obolenja, koja se javljaju kao posledica vika mokrane kiseline u organizmu. Ukoliko se ovoj smesi doda sok od cvekle ubrzava se njeno dejstvo. Sadraj kalijuma u krastavcu ini ga veoma dragocenim kod visokog i niskog krvnog pritiska. Sok od krastavca pomae kod loeg stanja zuba i desni, kao i kod paradentoze. Noktima i kosi neophodan je spoj elelemata koji se nalazi u soku od krastavca, kako bi se spre ilo pucanje noktiju i opadanje kose. Sok od krastavca umiruje i jaa nervni sistem, spreava aterosklerozu i poboljava pamenje. Preporuena koliina je 100 ml istog soka od krastavca. Njegovo delovanje pojaava se u kombinaciji sa drugim sokovima, kao to su sokovi ribizle, jabuke, grejpfruta, paradajza.

Sok od maslaka

528

Bitola

Sod maslaka je jedan od najdragocenijih tonika i sredstava za jaanje. Neophodan je za neutralizaciju suvine kiselosti u organizmu. Svei sok od maslaka dobijen od listova i korena u spoju sa sokom od argarepe i listova repe pomae kod bolesti kime i drugih bolesti kostiju. Pored toga, daje vrstinu zubima, spreavajui paradentozu i njihovo krvarenje.

Sok od zelene paprika

529

Bitola

Sok od zelene paprike sadri mnogo silicijuma koji je neophodan noktima i kosi, a takoe potpomae rad lojnih lezda i unog kanala. U kombinaciji sa sokom od argarepe, sok od zelene paprike postie izvanredne rezultate u uklanjanju pega sa koe. Osobe koje pate od gasova u stomaku, kolika i spazma creva mogu osetiti veliko olakanje upotrebom 50 ml soka od zelene paprike dnevno.

Sok od peruna

Perunov sok nikada ne treba piti posebno u koliinama veim od 30 do 60 ml. Ovu koliinu je bolje pomeati sa sokovima od argarepe, zelene salate, spanaa ili celera. Svei sok od peruna blagotvorno deluje na razmenu kiselina u organizmu i odravanje normalne fukcije nadbubrene i titne lezde. Elementi koje sadri nalaze se u meusobnom odnosu koji doprinosi jaanju krvnih sudova, posebno kapilara i arterija. Sok od peruna je odlino sredstvo kod obolenja urinarno-genitalnog trakta i veoma pomae kod kamena u bubrezima i unoj kesi, mokranoj beici, kod nefritisa i kod drugih bolesti bubrega. Uspeno se koristi i kod vodene bolesti. Takoe je koristan i kod obolenja oiju i onog nerva, kod gnojne ronjae oka, katarakte i konjuktivitisa. Lenjost zenice se

530

Bitola

uspeno lei konzumiranjem sveeg soka od peruna u kombinaciji sa sokom od argarepe, celera i endivije. Sok od peruna u kombinaciji sa sokom od cvekle uspeno se primenjuje kod bolnih menstruacija. Spazam izazvan menstrualnim poremeajima veoma esto sasvim nestaje pri redovnom konzumiranju soka od peruna. Uz to iz ishrane treba izuzeti skrob, eer i meso. Sok od peruna se uzima u kombinaciji sa sokom od argarepe, u odnosu 1:3, kada treba brzo ojaati vid oslabljen napornim radom oiju. Ovaj sok takoe poboljava disanje i rad srca. Ne treba ga piti kod upale bubrega. Koristi se i kod visokog krvnog pritiska. Preporu ena koliina soka od peruna za jednu upotrebu je najvie jedna supena kaika.

Sok od rotkve

Sok od rotkve se dobija od listova i korena i nikada ga ne treba piti posebno jer izaziva jaku reakciju. Pome an sa sokom od argarepe pomae da se obnovi sluzokoa. Veoma je efikasan kada se uzima jedan sat nakon konzumacije soka od rena. Sok od rotkve smiruje, isceljuje i isti organizam od sluzi koju je rastvorio sok od rena.

Sok od repe

531

Bitola

Nijedno povre ne sadri tako visok procenat kalcijuma kao list repe. Zbog toga je sok od repe izuzetna hrana za decu i osobe koje imaju problema sa zubima i kostima zbog nedostatka kalcijuma. Meanjem soka od lista repe sa sokom od argarepe i maslaka dobijamo jedno od najefikasnijih sredstava za jaanje zuba i svih ostalih kotanih tkiva u organizmu. Sadraj kalijuma u listu repe daje ovom soku svojstvo da regulie baznost organizma, posebno ako se pomea sa sokom od argarepe i celera. Zato je sok od repe izvrsno sredstvo za smanjivanje kiselosti organizma.

Sok od cvekle

532

Bitola

Sok od cvekle je najefikasniji sok za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pobolj anje krvi uopte. Za ene je izuzetno koristan ako se konzumira u koliini od najmanje 500 ml dnevno, pomean sa sokom od argarepe. Sam sok od cvekle u koliini od jedne vinske ae moe izazvati reakciju ienja, a takoe i malu nesvesticu i muninu. Iskustvo je pokazalo da je bolje u poetku piti smesu o kojoj preovladava sok od argarepe, a zatim postepeno poveavati udeo soka od cvekle dok organizam ne pone bolje da podnosi njegovo delovanje. U toku menstrualnog poremeaja sok od cvekle je veoma koristan, posebno ako se pije u malim koliinama, 50 do 100 ml, dva do tri puta dnevno. U toku klimaksa ovakav postupak daje odlian efekat. Sok do cvekle sadro vie od 50% natrijuma i samo 5% kalcijuma, to potpomae rastvorivost kalcijuma kada se zbog upotrebe kuvane hrane u organizmu sakuplja neorganski kalcijum u krvnim sudovima (kod proirenosti vena ili njihovog otvrdnjavanja, kod zgruavanja krvi i drugih poremeaja rada srca). Sadraj kalcijuma u cvekli obezbeuje ishranu za sve fizioloke funkcije organizma, sadraj hlora je izuzetno sredstvo za ienje jetre, bubrega i une kese. Sok od cvekle u kombinaciji sa sokom od argarepe je najbolji prirodni graditelj crvenih krvnih zrnaca, odnosno eritrocita. Pored toga, ova kombinacija pogoduje poboljanju pamenja i irenju krvnih sudova. Kod hipertonije je jedno od najboljih prirodnih sredstvava, a nezamenljiv je kod malokrvnosti. Poboljava opte stanje organizma i jaa nervni sistem kod neuroza i nesanice. Sok od cvekle je nakon ceenja bolje ostaviti nekoliko asova u friideru, skinuti penu i upotrebljavati u kombinaciji sa sokom od argarepe u odnosu 1:4. Preporueni dnevni unos soka od cvekle je najvie 100 ml.

Sok od Celera

Suvo i vrelo vreme se lake podnosi ako se ujutru popije aica sveeg soka od celera, jer celer utie na normalizaciju temperature tela. Ovu koliinu treba piti i tokom dana izmeu obroka. Smea sok od celera sa drugim sokovima veoma je korisna i postie odline rezultate kod avitamonoze i drugih bolesti. Kombinacija soka od celera sa sokom od argarepe potpomae obnavljanje nerava kod degeneracije njihovog omotaa. Sok od celera poveava tonus, poboljava apetit i ima diuretiki i laksantivni efekat. Posebno se preporuuje osobama sa

533

Bitola

vikom kilograma koje imaju poremeenu razmenu materija u organizmu, kao i osobama koje se brzo zamaraju. Sok od celera sadri vitamine C, B1, B2, PP. U preventivne svrhe dovoljno je uzimati jednu do dve kafene kaikice soka od celera, tri puta dnevno pola sata pre jela. Preporuuju se smese sokova od argarepe, cvekle i celera u odnosu 8:3:5, argarepe, kupusa i celera u odnosu 1:4:5 i argarepe, celera i rotkve u odnosu 8:5:3.

Sok od paroge

Sok od paroge je veoma efikasno diuretiko sredstvo, naroito u kombinaciji sa sokom od argarepe, ali nee izazvati jaku reakciju bubrega ukoliko se konzumira zasebno. Veoma je efikasan kod bolesti bubrega i lezda. Kod malokvrnosti i dijabetesa sok od paroge je koristan ukoliko se uzima u kombinaciji sa sokovima koji se koriste kod ovih bolesti. Obzirom da sok od paroge doprinosi raspadanju kristala oksalne kiseline u bubrezima i abdomenu, veoma je koristan kod reumatizma, neuritisa i slinih obolenja. Uzroci reumatizma su produkti varenja mesa i mesnih preraevina koji stvaraju velike koliine mokrane kiseline, ije poveano prisustvo u organizmu optereuje miie. Takvo stanje je i jedan od uzroka bolesti prostate, tako da se u ovim sluajevima preporuuje uzimanje soka od paroge u kombinaciji sa sokovima od krastavca i argarepe.

Sok od mahuna

534

Bitola

Sok od mahuna je naroito koristan dijabetiarima, jer je utvreno da sadri elemente koji obezbeuju normalno luenje insulina.

Sok od paradajza

Svei sok od paradajza je jedan od najkorisnijih sokova koji ima alkalnu reakciju, pod uslovom da se ne konzumira u kombinaciji sa koncentrovanim eerom i skrobom, jer e tada reakcija biti kisela. Paradajz sadri visok procenat limunske i jabune kiseline, kao i odreeni procenat oksalne kiseline. Sve ove kiseline su korisne i neophodne za proces razmene meterija u organizmu, kada se nalaze u organskom obliku. Kada se paradajz kuva ili konzervira ove kiseline postaju neogranske, i kao takve su tetne za organizam. U nekim sluajevima stvaranje kamena u

535

Bitola

bubrezima i mokranom kanalu je direktno izazvano konzumiranjem kuvanog ili konzerviranog paradajza, naro ito u kombinacijom sa skrobom i eerom. Sok od paradajza stimulie stvaranje eludanog soka i poboljava rad srca. Konzumiranjem samo jedne ae soka od paradajza obezbeuje se polovina dnevne potrebe za vitaminima A i C. Ovaj sok se esto koristi u kombinaciji sa sokovima od jabuke, tikvice i limuna, u odnosu 2:4:2:1, posebno pri skidanju vika kilograma.

Sok od rena

Sok od rena se ne koristi iz razloga to su etarska ulja u njemu veoma jaka. Preporuuje se da se ren koristi u obliku kae uz dodavanje soka od limuna, i to u koliini od pola kafene kaikice dva puta dnevno. Ova meavina pomae razlaganje sluzi na mestima gde se ona sakuplja, bez oteenja sluzokoe. Osim toga, kaa od rena sa limunom je jako diuretiko sredstvo, tako da je veoma korisno kod otoka i vodene bolesti. Po pravilu najbolji rezultati postiu se kada se 150 gr rena pomea sa sokom od 2 do 3 limuna.

Sok od cikorije

536

Bitola

Cikorija sadri hranjive materije koje su konstantno neophodne ljudskom optikom sistemu. Sok od cikorije u kombinaciji sa sokovima od argarepe, peruna i celera postie odline rezultate u ispravljanju defekata vida. Konzumiranje 200 do 300 ml ovakvog soka dnevno u mnogim sluajevima za samo nekoliko nedelja obnavlja vid i otlanja potrebu za noenjem naoara.

Sok od nara

537

Bitola

Sok od nara je koristan za opte jaanje organizma, do kojeg dolazi zbog njegovog uticaja na varenje i sposobnost usvajanja hrane. Koristi se za leenje bolesti pankreasa, kod malokrvnosti, kao i u sluaju potrebe ienja krvi. Konzumira se u koliini od pola do jedne ae soka tri puta dnevno, pola sata pre jela. Sok od nara se koristi i kod eludano-stomanih poremeaja posle infekcijskih bolesti i posle operacije kao sredstvo za opte jaanje.

Smesa sokova od argarepe, cvekle i krastavaca

Kamen i pesak u unoj kesi i bubrezima javlja se kao rezultat nemogunosti organizma da izbaci nakupljeni kalcijum, koji je nastao kao posledica upotrebe koncentrovanog skroba i eera. Sok od jednog limuna u smesi sa pola ae tople vode nekoliko puta na dan i pola ae smese soka od argarepe, cvekle i krastavca, tri do etiri puta dnevno, pomae u nestajanju kamena i peska u bubrezima u roku od nekoliko dana ili nedelja. Smesa sokova od argarepe, cvekle i krastavca je izuzetno sredstvo za ienje une kese, jetre, prostate i drugih polnih lezda. Prilikom upotrebe ove smese treba se uzdravati od upotrebe koncentrovanog eera i skroba, kao i mesa.

538

Bitola

Kozmetika

Kozmetika, vetina da se bude lep, stara je koliko i sama istorija oveanstva. Po jednoj legendi bog Hermes je podario oveku vetinu ulepavanja lica. Ljudi su ulepavali svoja lica da bi bolje rodila penica, umnoavala stoka, raala zdrava deca, a takoe i protiv urokljivih oiju i vradbina. Smatralo se da aromati imaju smirujue dejstvo i pomou njih ljudi su pokuavali da poboljaju raspoloenje. I sada mi tano znamo da to nije mistika, ve realnost jer prijatni mirisi oveku daju bodrost i optimizam, ak poveavaju i radnu sposobnost. U nekim fabrikama u Japanu pomou aromatinih materija smanjuju umor. Jo u davnim vremenima ljudi su znali da prave kozmetika sredstva od kore drveta, cvea, lista i plodova biljaka. To znanje se prenosilo sa pokolenja na pokolenje. ene su od davnina znale i veto koristile sredstva za izbeljivanje lica, omekavanje koe ruku, za negu kose. Sauvane su starinske knjige sa opisima svojstava razliitih biljaka i naina njihove primene. Meu mnotvom sredstava koja se koriste u profilaktici i leenju kozmetikih mana, znaajno mesto zauzimaju biljke. One sadre materije koje poboljavaju procese razmene materija u elijama koe, pomau u borbi protiv prevremenog starenja, hrane, dezinfikuju, toniziraju, omekavaju kou, otklanjaju ili preventivno deluju na pojave bolesti koe. Materije iz biljaka blagotvorno deluju na organizam, za razliku od sintetikih sredstava ija primena moe dovesti do nepovoljnih posledica.

539

Bitola

NEGA KOE LICA


Koi lica potrebna je nega zato to je ona stalno podvrgnuta isuujuem dejstvu sunca, vetra, centralnog grejanja. Taj nedostatak vlage potrebno je dopuniti pomou krema i losiona za ovlaivanje koji odgovaraju tipu koe. Veina ena smatra da zna kakvu kou ima. Ipak, one mogu biti u zabludi, jer stalno korienje krema za ienje, toniziranje i ovlaivanje pokazuje razliit uticaj na kou. Struktura koe je u osnovi jednaka kod svih ljudi. Razlika je samo u tome, koliko intenzivno lojne lezde lue masnou i na kojim delovima lica su one najaktivnije. Tip koe se menja sa uzrastom, ali pri pravilnoj nezi ona se dugo moe sauvati u dobrom stanju. Da bi se odredio tip koe, prvo je treba detaljno oistiti, skinuti sa nje sve ostatke minke, ne koristei pri tom kremu za ovlaivanje. Koa treba da se odmori nekoliko sati bez kozmetike. Zatim je treba paljivo pogledati na prirodnom dnevnom svetlu pomou obinog ili uveliavajueg ogledala. Masna koa Masna koa je debela, vrsta, esto bela jer su krvni sudovi dublje rasporeeni. Na povrini su dobro vidljive pore (usta izlaznih kanala lojnih lezda). Kona masnoa, izluena iz lezda, mea se sa znojem i obrazuje na povrini koe vodeno-lipoidni film. Ovaj film titi kou od isuivanja i nepovoljnog uticaja faktora spoljanje sredine (temperatura, hladnoa, ultraljubiasto zraenje...). Masna koa je jaa od suve, sporije stari, na njoj se kasnije pojavljuju bore. Ali praina i prljavtina padaju na kou, meaju se sa masnoom, esto zapuavaju lojne lezde i pojavljuju se "crne take". U odsustvu adekvatne nege moe doi do upale i stvaranja akni. U tom sluaju je naroito korisna voda zato to je idealan nain ienja umivanje pomou kreme za umivanje ili obinog sapuna. Vrlo masnoj koi nije potrbno dodatna hidratacija, jedino ako je koa samo malo masna potrebno je hidratisati s vremena na vreme, naroito u regionima sa suvom klimom. Na licu mogu biti i odvojeni suvi delovi koe, npr. usta, vrat, jagodice, elo, koje takoe treba redovno obraivati kremom za hidrataciju. Meani tip koe Najee je prisutan meani tip koe sa dovoljno masnim centralnim delom (elo, nos brada) i suvim delovima na obrazima, oko oiju i na vratu. Tamna koa ima tendenciju krajnosti; ona je ili vrlo masna, ili vrlo suva. Kod meanog tipa koe lica potrebna je razliita nega za razliite delove. Ipak, ako razlika izmeu suvih i masnih delova nije velika, jednostavnije je za celo lice koristiti jedno mleko za ienje. Tonik za suvu kou mora biti teniji od tonika koji e se koristiti za masnu kou centralnog dela lica. Negu suve koe treba vriti hidratantnom kremom. Tonici su sredstva pomou kojih se isti koa od kreme ili drugih kozmetikih sredstava. Razlikuju se po tome koliki procenat alkohola sadre. Za suvu kou se koriste tonici koje sadre male koliine alkohola. Tonici koji sadre mentol i kamfor pogodni su za masnu kou. Suva koa Suva koa je tanka i nena. Ona brzo stari. Na njoj se rano pojavljuju bore. Tanka koa u bukvalnom smislu izgleda suva, nekad se peruta i esto izgleda nategnuto. Zbog nedostatka zatitnog sloja masti jako reaguje na temperaturne promene. Kod ljudi sa popucalim kapilarima na koi, kao po pravilu, koa je suva, zato to su kapilaqri kod nje postavljeni blizu povrine, a to izaziva bri gubitak vlage. Na suvoj koi se ree nego na masnoj pojavljuju bubuljice, ali ona je slabija, lako puca, postaje gruba, peruta se, naro ito na vetru. Kozmetika sredstva koja se koriste moraju biti meka i bez alkohola. Treba redovno i obilno hidratisat i loice, vrat i kou oko oiju. Kada se za minku koristi teni krem puder, treba ga nanositi na hidratisanu osnovu.

540

Bitola

ienje, ishrana i hidratacija koe lica Iz higijenskih i estetskih razloga potrebno je oistiti lice jednom dnevno. Prilikom umivanja sa sapunom koa se odmauje i isuuje. Zbog toga je bolje koristiti losion ili kremu za ienje.Izuzetak se moe praviti kada lice ima akne ili veoma masnu kou. Losion se upotrebljava za hidratisanje i ienje lica i vrata. Losion vri i dezinfekciju, poboljava prokrvljenost i zahvaljujui dodatku ekstrakta biljaka uspostavlja prirodnu kiselu reakciju koe. Koa se trlja tamponom od vate krunim pokretima. Procedura umivanja zahteva neke mere opreza. Znojavo lice treba umivati samo toplom vodom. Ne sme se umivati lice hladnom vodom za vreme letnjih vruina. U tom sluaju je bolje umiti lice toplom vodom bez sapuna. Nikada ne potapajte lice u mnogo vode, npr. u kofu sa vodom. Ne preporuuje se preesto umivanje. Tvrda voda nije dobra za umivanje. Nije dobro izlaziti napolje odmah posle umivanja, jer vetar ini lice hrapavim i izaziva mestimino perutanje. Pola sata posle umivanja se moe izlaziti napolje. Umivanje sapunom se preporuuje samo u krajnjoj nudi. Bolje je koristiti zelenu kozmetiku. Kozmetike maske su dopunsko sredstvo nege koe lica i vrata. Po svom delovanju one mogu biti za ishranu, omekavanje, za isuivanje, leenje, itd. Masku treba praviti neposredno pre upotrebe. Pre nanoenja maske lice treba detaljno oistiti. Maska se nanosi po osnovnim linijama masae: od brade ka slepoonicama, od gornje usne ka uhu, od korena nosa ka uhu, od sredine ela ka slepoonicama. Nakon nanoenja maske lice treba da bude nepokretno do momenta njenog skidanja. Obino se maska skida komadom vate namoenim u hladnoj vodi. Radi dobijanja dobrih rezultata maske treba koristiti bar jednom nedeljno (normalno je dva puta nedeljno). Kura traje 10-20 puta. Veina maski jenapravljena u skladu sa tipom koe. Maske su guste paste i kreme koje ovravaju na koi i kao po pravilu apsorbuju masnou. Za suvu kou se preporuuju maske za omekavanje koje sadre takve masne komponente kao to su biljno ulje, umance, klice penice. Za meani tip koe se koriste maske na bazi voska. Pri nanoenju maske trba ostaviti slobodnu povrinu koe 2,5 cm okom oiju, a takoe i usta i ui. Ravnomerno nanesite masku po licu i vratu ppmou etkice pokretima gore-dole. Stavite vlane tampone na oi i opustite se 15 minuta. Zatim skinite masku. Sredstva za hidrataciju su vrlo raznovrsna: voni i masni rastvori, emulzije, kreme. Kou treba hidratisati kada je to potrebno, a bar jednom dnevno ako je koa suva. Masna koa, prirodno, manje zahteva dopunsko hidratisanje. Hidratacija se moe kombinovati sa masaom lica. Jedno od sredstava za negu koe je i mast. Ona se priprema u porcelanskom avanu, detaljnim rastrljavanjem samlevene ili izgnjeene sirovine sa nekom biljnom ili ivotinjskom mau do dobijanja homogene mase. Za dobijanje masti koriste se i teni ekstrakti iz biljaka koji se meaju sa mastima. Nedostatak ili gubitak vlage snano utie na kou. Zbog toga se primenjuju razliiti kozmetiki tretmani parne kupke, oblozi, trljanje lica kockama leda, itd. Parne kupke se obino rade pre drugih kozmetikih tretmana. Posle njih koa postaje ista, glatka i lake se isti, masira, hrani. Kao tretman za ienje, parne kupke treba za masnu kou raditi 2-3 puta meseno, a za suvu kou jedan put. Ovaj tretman se ne primenjuje kod osoba koje imaju bronhijalnu astmu, hipertenziju, srana obolenja, proirene krvne sudove na licu. Oblozi blagotvorno deluju na kou lica i vrata. Topli i vrui oblozi se stavljaju posle ienja lica, pre masae ili nanoenja hranljivih maski; hladni oblozi se koriste kao zavrni tretman za davanje elastinosti mlitavoj koi. Za obloge se mogu koristiti i ajevi lekovitih biljaka. Topli i vrui oblozi se ne koriste kod osoba sa povienim pritiskom, koje su sklone crvenjenju lica, koje imaju povrinske krvne sudove. Ovlaivanje komadima leda se preporuuje pri snienom tonusu koe i sklonosti ka proirenju povrinskih krvnih sudova. Kockama leda se vri lagana masaa krunim pokretima u toku 20-30 sekundi po celom licu. Zatim se nanosi krema. Kocke leda je mogu e praviti od aja razliitih lekovitih biljaka. Treba pripremiti aj na uobiajeni nain, ohladiti ga, naliti u kalupe za led i zamrznuti. Ujutru protrljati kou. Mogue je kou hidratisati i stavljanjem u kremu jedne kaikice soka ili toplog aja od lekovitog bilja.

Uticaj voa na kou lica Za one koji ele da imaju sve ten lica treba da uzmu plod voa, razreu ga na krike i stave na lic. Treba drati 15-20 minuta. Uticaj voa na kou:

541

Bitola

kajsije smiruju banane peglaju i omekavaju brusnice i borovnice suavaju pore i hrane breskve peglaju i omekavaju jagode i maline hidratiu i hrane limun vrlo dobro izbeljuje kou i suava pore ribizla suava pore i hrani pasji trn zaceljuje rane, hrani i smekava kou.

Sredstva za ienje masne koe lica Masnu kou treba nekoliko puta na dan protrljati vatom natopljenom limunovim sokom ili samo krikama limuna. Lice se moe trljati smeom limunovog soka i vode (jedna kaikica limunovog soka na 1/4 ae vode). Trljanje limunovim sokom se preporuuje za smanjenje masnoe koe lica. Pre spavanja namazati lice sokom limuna, a ujutru ga ispreti vodom. Za umivanje bez sapuna uzeti 1,5-2 kaike soka limuna na 1 litar vode. Za normalnu kou jedna kaika. Jednu kaiku cveta kamilice preliti sa 10 kaika vodke, ostaviti da stoji 7 dana u tamnoj staklenoj posudi, procediti. Primenjuje se za masnu i kou sa izraenim porama. List nane 1 kaika, kamilica ili alfija 1 kaika. Smesu preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti. Primenjuje se kao oblog i za ienje masne koe. Ujutru se umiti ajem nevena, kantariona, bergenije, nane, dvozuba (Bidens tripartita), alfije, pelina. Ove biljke smanjuju masnou koe i daju joj barunast izgled. Od ove smese se moe napraviti i tinktura koju pre upotrebe treba razblaiti vodom 1:5 i istiti lice kao losionom. Losion za ishranu koe: ulupanom belancetu 1 jajeta dodati u kapima po pola ae kolonjske vode, kamfora i soka dunje. Vatom natopljenom ovim losionom istiti masnu kou lica. Posle tretmana ona postaje nena, glatka i barunasta. Dunju sitno iseckati, preliti aom vodke ili 20% etil alkohola, ostaviti da stoji 7-10 dana, procediti. Dobijenim losionom trljati lice (ne oi, nozdrve i usta), ili natopiti tanak sloj vate i staviti masku na 15-20 minuta. Posle zavretka tretmana lice isprati toplom vodom. Primenjuje se za masnu i kou sa izraenim porama. Masnu kou, sklonu stvaranju akni, mogue je tretirati konzervisanim sokom aloje. Za konzervisanje na 4 dela soka aloje dodat 1 deo etil alkohola. uvati na prohladnom i tamnom mestu. Celu narandu zajedno sa korom narendati, dobijenu kau preliti sa pola ae vodke, ostaviti da odstoji 7-10 dana na tamnom mestu, procediti i dodati 1 kaiku glicerina. Ovim losionom svake veeri protrljati masnu kou. Losin napravljen od istih koliina soka dinje i breskve upotrebljava se kod svih tipova koe. Samlevenu suvu koru mlade breze preliti hladnom vodom u odnosu 1:5, ostaviti da stoji 8 sati, a zatim procediti. Primenjuje se kod masne i bubuljiave koe jer ima antimikrobno, protivupalno i tonizirajue dejstvo. Masnu kou protrljati losionom koji je dobijen od soka 1 grejpfruta u koji je dodato nekoliko kapi kamfora. Kod masne koe sa proirenim porama, lice umivati mineralnom vodom kojoj je na jednu au dodata 1 kaika soka grejpfruta.

542

Bitola

Za ienje masne koe sa proirenim porama, sklone obrazovanju akni, napraviti aj od hrastove kore. U posudu staviti 10-20 g samlevene hrastove kore, preliti aom vode i poklopiti. Kuvati na slaboj vatri ili vodenom kupatilu 30 minuta, procediti i dodati vrelu vodu do prvobitne zapremine. Tretman dovodi do smanjenja maenja koe, suava pore, ini kou elastinom. Smesu samlevene kore hrasta i vrbe (po 1 kaikica) preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji, procediti i dodati jednu kaiku sireta. Zatim ovo razblaiti vrelom vodom u odnosu 1:10. Dve kaike kantariona preliti sa 2-3 litre vrele vode. Prekriti glavu i primenjivati parnu kupku 10-15 minuta. Posle kupke lice oplaknuti hladnom vodom. Preporuuje se 1 put u 2 nedelje. Masnoj koi daje sveinu i gipkost. Jednu kaiku kantariona preliti aom vrele vode i ostaviti 30 minuta, zatim procediti i koristiti za obloge i ienje lica. Za ienje masne koe, pola ae izgnjeenih umskih jagoda preliti aom vodke, ostaviti da stoji 1 mesec, procediti, pomeati sa istom koliinom vode. Za masnu kou se preporuuje smesa istih koliina soka sveeg kupusa i krastavaca. Kod masne koe, 10-15 minuta pre umivanja, dobro protrljati lice sokom kiselog kupusa. U 100 ml vodke staviti 1 kaiku bsoka lista koprive. istiti lice ujutru ili uvee, ne manje od dva meseca. Kod masne koe i znojnog lica u letnje vreme kou istiti ajem listova podbela i hajduke trave, pomeanih u istom odnosu. Jednu kaiku smese preliti aom vrele vode, procediti kroz 7-8 sati. Losion od nane za masnu kou.Dve kaike suene nane preliti sa pola litre vodke, prokuvati 5-10 minuta na slaboj vatri, procediti, dodati 4 kaikice borne kiseline, 2 kaike aja nevena, 1 kaiku sireta ili 1 kaiku limunovog soka. Pola ae svee ubranih sitno samlevenih listova nane i isto toliko suvih ili sveih listova bokvice preliti sa 2 ae vrele vode i 2-3 sata ostaviti u vodenom kupatilu. Za masnu kou koristiti aj bokvice: 2 kaike samlevenog suvog lista bokvice preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, ohladiti i procediti.

Maske za masnu kou lica argarepa Veliku, sonu argarepu narendati. Ako je suvie sona dodati malo talka. Gotovu kau naneti na lice. Preporuuje se za masnu kou, sa aknama i bledu kou. Sitno narendati argarepu, pomeati sa penom od jednog belanca i dodati brano da bi se napravila kaica. Masku naneti na lice i vrat. Drati 15-20 minuta. Uvee protrlhjati lice tamponom od vate namoenim u sok od kupusa. Paradajz Komade paradajza staviti na lice. Preporuuje se za masnu kou sa velikim porama. Ribizla Iscediti sok od ake bele i crvene ribizle, pomeati sa 1 kaikom krompirovog brana, kaicu naneti na lice. Dobro suava pore. Kupus

543

Bitola

Samleti na maini za meso listove kupusa i napraviti kaicu sa ulupanim belancetom. Naneti na lice i vrat i drati 15-20 minuta. Groe Uzeti 2-3 grozda, odvojiti koicu i trljati lice i vrat sokom. Kroz 15-20 minuta oprati lice. U jednu kaiku kae groa staviti pola umanceta, malo brana ili skroba i sve to dobro meati dok se ne dobije homogena masa. Masku naneti na lice i drati 20 minuta. Oprati lice toplom vodom, a zatim hladnom. Preporuuje se za masnu kou. Jabuka Oistiti jabuku srednje veliine, nasei na kockice i skuvati u malo mleka tako da se stvori gusta kaica. Toplu kaicu naneti na lice i kroz 20 minuta oprati hladnom vodom. Krastavac Narendati 2 krastavca, dodati 100 ml vodke, ostaviti da stoji 7 dana i procediti. Masku od gaze namo iti tinkturom i staviti na lice (15 minuta). Primenjuje se za suavanje pora na masnoj koi. Maska od dejeg pudera U jednu kaiku dejeg pudera sipati 3% rastvor vodonik peroksida ili sirovo mleko u koliini da se dobije kaica. Naneti na masne delove koe. Dunja Dunju narendati.Dobijenu kaicu pomeati sa ulupanim belancetom i staviti na lice. Maska se koristi kod krupno naborane masne koe. Vinja Jednu kaiku soka vinje pomeati sa malom koliinom krompirovog brana i staviti na kou (20 minuta). Maska suava pore i osveava kou lica. Grejpfrut Za masnu kou se preporuuje maska od soka grejpfruta i peninog brana. Maska se dri na licu 15-20 minuta. Kantarion Samleti suvi kantarion, preliti vrelom vodom da bi se dobila kaica, zagrejati do temperature 60-70 C, zatim ohladiti. Masku naneti na istu kou i drati 15-20 minuta. Sprati toplom vodom. Tretman se radi 2-3 puta nedeljno, ukupno 15-20 maski.

Oblozi za masnu kou lica Oblozi blagotvorno deluju na kou lica i vrata i lako se rade u domaim uslovima. Preporuljivo je da se topli i vrui oblozi stavljaju posle ienja lica, pre masae ili nanoenja hranjivih maski. Oni se ne koriste kod osoba sa povienim pritiskom, sa izraenom mreom krvnih sudova i izraenom sklonou ka crvenjenju. Za obloge se koristi omekana voda, a takoe i ajevi lekovitih biljaka (u zavisnosti od tipa koe lica).

544

Bitola

Cvet hajduke trave, cvet nevena, alfije i dan i no. Tri kaikice svake od ovih biljaka samleti, svaku preliti aom vrele vode, procediti i kroz petnaest minuta toplim ajem trljati lice. Moe se koristiti i smesa ovih biljaka. Uzeti (prethodno samlevene) po jednu kaiicu svake od nji i preliti aom vrele vode. Proceeni aj se upotrebljava za obloge, a ostatak posle ceenja (ukoji se doda mleko u prahu ili skrob) za masku. Dobijenu kaicu naneti na lice, drati 15-20 minuta, a onda je sprati. Dve kaike samlevenog lista breze preliti sa 1 lit. vrele vode i ostaviti poklopljeno da stoji 2 sata. Mogu e je i brezovo lie preliti hladnom vodom i polako zagrevati do kljuanja. ajem nakvasiti gazu i staviti na lice. Obloge stavljati po redu: vru na 2-4 minuta, hladan na 10-15 minuta. Gazu presavijenu u 2-3 sloja namoiti u aj (jednu kaiku cveta razlika preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta), malo ocediti i brzo staviti na lice, tako da se sredina obloga stavi na bradu, a krajevi na obraze. Oblog menjati 3-4 puta, poinjati sa vruim, zavravati sa hladnim. Vru oblog drati 3-4 minuta, a hladan 10-15 minuta. aj od iarki hmelja. Za pripremanje aja uzeti 2 kaike iarki hmelja, preliti sa 1 lit. vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata. Frotirni pekir namoiti vruim ajem (ne manja temperatura od 38-40C) i staviti na lice i vrat na 10-15 minuta. Pre stavljanja obloga kou oistiti toaletnom vodom. Oblog od aja kamilice dobro deluje na masnu kou sa miteserima. Jednu kafenu kaiku suvog cveta kamilice preliti sa 2 ae vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti. U topao aj namoiti ubrus, malo ocediti i staviti na lice 6 puta zaredom svakih 5 minuta. Oblozi od kamilce imaju protivupalno, umirujue i slabo antiseptiko dejstvo. Slani oblozi: na 1 litar vode 1 kaikica soli. Puder za masnu kou: istucati u avanu osueno seme krastavca i pomeati ga sa pirinanim branom.

Preporuka narodne medicine za negu suve koe lica Suva koa, koja se ee sree kod ljudi sa plavom ili riom kosom, sklona je prevremenom stvaranju bora. Sem toga ona loe reaguje na temperaturne promene, promene vremena pri tom se na koi esto stvaraju pege, pukotine i upale. Pri kozmetikoj nezi koe pre svega treba spreiti njeno dalje isuivanje. Pri umivanju treba upotrebljavati to je mogue manje vode, zato to ona skida sa povrine koe oskudni, ali toliko neophodan masni film. U svim sluajevima je bolje koristiti meku vodu. Za suvu kou je dobar toaletni sapun sa dodatkom masti. Preporuuje se ienje lica kozmetikim mlekom ili masnom emulzionom kremom. Za negu suve koe dobre su vitaminske kreme i kreme sa hormonskim dodacima. Ne treba koristiti sredstva koja sadre glicerin. Preporuuju se masne maske za lice. Umivati lice sapunom raditi samo u krajnjoj nudi i to koristiti zelenu kozmetiku. Ne treba umivati lice hladnom vodom za vreme letnjih vruina ako je lice znojavo bolje ga je oplaknuti samo toplom vodom bez sapuna. Nije potrebno esto se umivati, po nekoliko puta na dan, bez preke potrebe.

Sredstva za ienje suve koe lica ajevi od lekovitog bilja. Za umivanje bez sapuna koristiti ajeve lekovitog bilja, a takoe i prokuvanu vodu sa razliitim dodacima. aj se po elji moe spravljati za 2-3 dana. Dve kaike biljke preliti sa 1 lit. vrele vode, poklopiti i ostaviti 10-20 minuta, procediti. Za suvu kou se preporuuje aj od nane, peruna, podbela, latica rue.

545

Bitola

Emulzija za ienje lica. Uzeti 1 umance, sok jednog limuna ili jednog krastavca, pola ae kisele pavlake, jednu kaiku vodke. Sve temeljno izmeati, procediti kroz gazu, preliti u staklenu bocu i uvati na prohladnom mestu. Posle umivanja sa sapunom korisno je kou svakog tipa oplaknuti zakieljenom vodom (jedna kaikica jabukovog sireta ili limunovog soka na 0,5 litara vode). Sapun se moe zameniti kremom za brijanje. Toaletna voda za suvu kou. Dve kaike zrna penice preliti 1 aom sireta ili belog vina. Ostaviti 3-5 dana, zatim procediti i dodati jedno umance. Ovim "mlekom" istiti kou uvee. Polovinu umanca ulupati sa 1 kaikicom biljnog ulja do konzistencije majoneza. Dobijenom smesom namazati lice i posle 10 minuta sprati vodom. Ako koa pone da se peruta sapun je bolje zameniti mekinjama peninim, ovsenim, pirinanim ili bademovim. Umiti lice prohladnom vodom. Staviti u zdelu 1-2 kaike mekinja, preliti ih toplom vodom i dodijenom kaicom trljati lice u toku 5-10 minuta, a zatim se umiti. Mekinje, ne samo da iste kou, ve je malo i omekavaju i izbeljuju. Kukuruzno brano. Dobro dejstvo na suvu i osetljivu kou ima umivanje smesom od kukuruznog (2-3 kaikice) i bademovog brana (1 kaikica). Upotrebljava se na nain kao i mekinje. Crni hleb. Za ienje i umivanje lica moe se upotrebljavati sredina crnog hleba, koju prethodno treba razmekati u vodi. Dobijenom kaicom namazati lice, a za 2-3 minuta sprati vodom. Mleko. U domaim uslovima moe se umivati sledeim rastvorom: U 200 ml vrele vode naliti 50 ml mleka, skinuti sa vatre i ostaviti nekoliko asova (preko noi) dok se ne stvori talog. Teni deo odliti, namoiti sa njim vatu i istrljati lice. aj od lipe. Ako se lice peruta moe se koristiti sledei ntretman. Napraviti aj od lipe: 1 kaikicu lipovog cveta preliti sa 100 ml hladne vode, ugrejati do kljuanja, ostaviti na slaboj vatri 15 minuta. aj procediti, staviti u njega 1 kaikicu meda, i njime obilno kvasiti prethodno oienu kou lica i vrata u toku nedelje. Toaletna voda od narande. Kora narande, koja sadri vrlo korisne masti za kou lica, moe koristiti za pravljenje toaletne vode. Koru preliti vrelom vodom, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti. Dobijenom toaletnom vodom namoiti vatu i ujutru i uvee trljati lice. Cvet zove. Pet-est cvasti zove preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 10 minuta, ohladiti, procediti. ajem prati lice ujutru i uvee (suva i osetljiva koa). Tretman provoditi 2 nedelje i uvek pripremati svei aj. Ovaj aj omekava i isti kou, smanjuje iritaciju koe. Losion od umske jagode. Uzeti jednu kaiku izgnjeene umske jagode i dodati jednu au hladne prethodno kuvane vode. Dobro izmeati, procediti kroz nekoliko slojeva gaze ili kroz vatu, dodati pola kaikice glicerina. isti i hrani suvu kou. Krema za ienje suve koe. Na jednu au pirea od krompira, pomeanog sa mlekom ili vodom do gustine kisele pavlake, dodati 1 kaikicu borne kiseline, 1 kaikicu kreme za brijanje, dobro promeati. Kremu naneti na lice, malo protrljati vrhovima prstiju i posle 1 minute sprati hladnom vodom. Krema dobro isti kou. Moe se uvati u hladnjaku 2-3 dana. Voda sa dodatkom skroba. Za osetljivu kou se preporuuje umivanje sa vodom kojoj je dodat skrob. Pomeati jednu kaiku krompirovog skroba sa aom hladne vode. Zatim to preliti malom koliinom vrele vode i brzo promeati. Sve to razblaiti 1 lit. tople vode. Lipov cvet. Jednu kaikicu meda pomeati sa ajem lipovog cveta (1-2 kaikice cveta preliti aom vrele vode,ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim procediti. Umesto jutarnjeg umivanja kod suve i iritirane koe preporuuje se trljanje lica ledom od aja lipovog cveta (jednu kaiku cvetova lipe na au vode).

546

Bitola

Sok argarepe. Poeljno je dvaput nedeljno sokom argarepe protrljavati mlitavu, usahlu ili osetljivu kou. To hrani kou i daje joj sveinu. Ovo je pogodno i za suvu i za masnukou lica. Preporuljivo je suvu kou umivati ajem od nane: 1-2 kaikice mente preliti sa dve ae vrele vode,kuvati na slaboj vatri 5-10 minuta, zatim ohladiti i procediti kroz gazu. Emulzija od krastavaca. Umesto umivanja kod iritirane, suve koe preporuuje se protrljavanje lica sledeom emulzijom: pomeati sok krastavca sa umancetom jajeta, pola ae pavlake i jednom kaikom vodke, sve dobro promeati, procediti i uvati u staklenoj boci na prohladnom mestu. U olji sveeg, nekuvanog mleka drati pola sata nekoliko komadia krastavca, zatim mleko ocediti i upotrebljavati za protrljavanje suve koe. Moe se uvati u hladnjaku ne vie od 2-3 dana. Bokvica. Za ienje suve koe koristi se sok bokvice razblaen sa vodom u odnosu 1:3. Kamilica. Za suvu, suvie osetljivu, iritiranu, zagnojenu, bubuljiavu kou preporuuje se tretiranje ajem cveta kamilice: jednu kaiku cveta preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, procediti.

Maske za suvu kou lica Samlevene listove sveeg kupusa skuvati u mleku do konzistencije kae. Naneti nalice i vrat u trajanju od 20 minuta. Uzeti nekoliko listova kupusa, popariti malom koliinom vrele vode da bi oni postali mekani. Izvaditi listove iz vode, natopiti ih biljnim uljem i njima pokriti lice i vrat. Za 20 minuta skinuti listove i umiti se toplim ajem kamilice. Narezati pljosnate komade oguljene bundeve, staviti ih na lice i vrat. Za 20 minuta ih skinuti i umiti lice nekuvanim mlekom. Preporuuje se ne samo za suvu, vei za ogrubelu kou za otklanjanje bora. Listovi zelene salate se sitno naseckaju, izgnjee i pomeaju sa biljnim uljem i kaikicom soka od limuna. Pomeati narendani paradajz sa malom koliinom skroba da bi se dobila kaica, dodati nekoliko kapi biljnog ulja. Masku drati na licu 10-15 minuta. Jedno umance jajeta, jedna nepuna kaika kisele pavlake, jedna kaikica biljnog ulja. Promeati, dodati jednu kaiku vrele vode. Dva belanceta ulupati, dodati 2-10 kapi limunovog soka i jednu kaiku zagrejanog meda. Maska se odlikuje hidratantnim svojstvom. Med pomeati sa isto toliko mleka (kisela pavlaka, pavlaka, sitni sir). Primenjuje se za mlitavu, suvu, ukastu kou. Omekava kou i malo je izbeljuje. Uzeti 100 g meda, 2 umanceta, 100 g biljnog ulja, dobro razmazati i malo podgrejati. Masku je potrebno nanositi u nekoliko puta u razmaku od 5-7 minuta, a skidati je tamponom od vate namoenim ajem od lipe. Preporuuje se kod velikog perutanja koe. Za upaljenu kou i za ishranu suve koe koristi se nesoljena svinjska mast. Za 20 minuta sprati masku prvo vruom, a zatim hladnom vodom. Za suvu, upaljenu kou, sklonu dermatozama, pomau hranljive maske od krompira sa kiselom pavlakom ili pavlakom, koje se nanose na lice tople u trajanju 15-20 minuta. Izgnjeen kuvani krompir pomeati sa maslinovim uljem, dodati nekoliko kapi limunovog soka. Kau naneti na lice. Posle 20 minuta sprati prvo sa vruom, a zatim sa hladnom vodom.

547

Bitola

Narendati 2-3 argarepe, pomeati sa umancetom jajeta i naneti u tankom sloju na lice. Za 20-25 minuta sprati masku tamponom, namoenim u toplu vodu. Maska je naroito efektivna za suvu, ispucanu kou. Oistiti kou. Izgnjeiti u posudi 2-3 jagode, pomeati sa masnom kremom da bi se dobila gusta masa i namazati debeo sloj na lice. Za 20 minuta sprati prohladnom vodom. Maska je naroito efektivna za suvu, ispucanu kou. Nekoliko jagoda izgnjeenih u kau pomeati sa 1 kaikicom kisele pavlake, dodati 1 kaiku meda i sve dobro izmeati. Dobijenu kau staviti na prethodno oieno lice. Za 20 minuta skinuti tamponom od vate namoenim toplom vodom. Maska hrani, osveava i pegla kou, naroito je pogodna za suvu kou koja se peruta. Za omekavanje suve, ispucale od vetra, ogrubele koe 2-3 kaike ovsenih ili peninih pahuljica preliti vrelim mlekom ili pavlakom. Dobijenom maskom namazati lice. Jednu argarepu izrendati, dobro promeati sa 1 umancetom, dodati 2-3 kapi svee isceenog soka limuna i biljnog ulja. Dovesti do konzistencije pavlake i staviti na lice na 15-20 minuta. Zatim je skinuti i oprati lice toplom vodom. Ova maska poveava otpornost koe prema nepovoljnim uticajima spoljanje sredine. Pomeati 1 umance, 1 kaikicu meda i pola kaikice soka grejpfruta. Jednu kaikicu skroba razmutiti u jednoj kaikici mleka, maslaca ili biljne masti. Naneti na lice. Drati 15 minuta. Laneno seme. Pomeati u istoj koliini istucano laneno seme, brano i vodu, ostaviti da nabubri, a zatim namazati na lice. Za 30 minuta masku sprati toplom vodom. Maska "Madam Pompadur" za vrlo suvu kou. Izrendati jedan limun, preliti sa 100 ml etilalkohola, procediti kroz gazu, dodati au pavlake ili kisele pavlake, jedno ulupano belance i 1 kaikicu glicerina. Naneti na lice i za 15-20 minuta skinuti tamponom od vate. Ispei 2 glavice luka, izgnjeiti ih u pire, dodati 2 kaike meda. Naneti na prethodno oieno lice i za 15-20 minuta skinuti vlanom krpom. Dobro samlevene ili istucane delove biljaka preliti vrelom vodom (1:3), staviti da prokljua, kuvati jo 2-3 minuta, malo ohladiti i jo toplo naneti na prethodno pripremljenu masku od flanela ili nekoliko slojeva gaze (sa izrezanim otvorima za oi i usta). Masku treba drati na licu 15-20 minuta. Masku skinuti i lice oprati toplom vodom. Tretman ponovljati svaki dan u toku nedelju dana. Za suvu kou se preporuuje maska od jedne od sledeih biljaka: cvet lipe, cvet kamilice, list nane, latice rua ili ipurka. Ove biljke omekavaju i dezinfikuju kou. Cvet lipe, cvet kamilice, list nane, latice ipurka sve po 10 g. Smesu samleti, preliti vrelom vodom (1:2 ili 1:3). Toplu kau staviti izmeu slojeva gaze. Drati masku na licu 15-20 minuta, zatim oprati lice toplom vodom.

Oblozi za suvu kou lica Za obloge kod suve koe pogodne su biljke koje sadre eterina ulja: listovi matinjaka, nane, koren i plod peruna, cvet kamilice, list i cvet majine duice, i dr. Njih treba koristiti sa biljkama koje sadre sluzi: divizma, crni slez, koren belog sleza, dan i no, seme dunje. Ove biljke se samelju i presuju. Dobijeni sok se procedi i nanosi nakou ili se stavljaju oblozi 1 put na dan u toku 10 dana. Rezultat e biti bolji ako se jednom nedeljno radi i parna kupka. aj od korena omana. Od toplog aja se prave oblozi. aj se pravi tako to se 10 g samlevenog korena omana prelije sa pola ae vode, kuva 30 minuta, cedi i koristi za negu suve, iritirane koe. Jednu kaiku samlevene mlade kore breze prokuvati 10 minuta u pola litre vode. aj se koristi za obloge, protrljavanje ili umivanja lica.

548

Bitola

Za suvu i bledu kou se preporuuje oblog za hidrataciju od aja cveta lipe (1 kaika cveta na au vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta). Pre stavljanja obloga lice umiti i malo namazati hranljivom kremom. U topli aj (3842 C) namoiti gazu i staviti na lice 1-1,5 minuta. Tretman ponavljati 5-6 puta zaredom. Zatim proplaknuti lice prohladnom vodom u koju je stavljen sok limuna ili sire (1 kaika na 1 lit. vode). Vrui oblozi ire krvne sudove i pore, pojaavaju dotok krvi u kou, doprinose udaljavanju mrtvih elija. Tretman se ne primenjuje kod osoba sa proirenim krvnim sudovima na licu. Vru oblog staviti na oieno lice i vrat 3-5 minuta pre masae ili maske. Ubrus natopiti toplim ajem od nane i brzo staviti na lice tako da sredina obloga bude na bradi, a krajevi prekrivaju obraze. Kod proirenih krvnih sudova lica vru oblog (38-42 C) se ne stavlja. Hladni oblog (15-18 C) se stavlja na 5-10 minuta. On tonizuje kou, poboljava boju lica, suava krvne sudove i pore. Dobro je naizmenino stavljati tople i hladne obloge. Za suvu kou se preporuuju toplo-hladni oblozi. Za vrue se koristi aj od latica rua, a za hladne latice jasmina. Poinje se sa vruim oblogom koji se dri pola minuta, a hladan 1 minut. Treba 10 puta naizmenino stavljati obloge. Za pripremu aja 1 kaiku latica preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 3-4 sata, procediti.

Sredstva za ienje normalne koe lica Narandu oistiti, iscediti sok kroz gazu ili sito. Tamponom od vate, natopljenim sokom, namazati lice, vrat i grudi. Za 1-2 sata kou proplaknuti hladnom vodom i ostaviti da se osui (ne brisati je). Moe se i istiti lice sokom narande razblaenim sa vodom. Prvi put tampon namoiti malo, a kasnije obilno. Losion, napravljen od jednakih delova soka lubenice i breskve, slui za ienje lica kod svih tipova koe. Losion od soka breze. U 100 ml soka breze dodati 20 ml etilalkohola ili po 15 ml glicerina i etilalkohola. Ovim losionom istiti lice ujutru i uvee. Lepo tonira svaku kou. Losion od aja kantariona i kamilice. Odlino isti i dezinfikuje kou. Pomeati 120 ml aja od kantariona ( 1 kaika suve biljke preliti aom vrele vode, kuvati 10-15 minuta, procediti), 30 ml aja od kamilice (1-2 kaike suvog cveta preliti sa aom tople vode i kuvati 10 minuta, ohladiti, procediti), 30 ml vodke i 10 ml glicerina. uvati u hladnjaku. aj od kantariona i kamilice (po 2 kaikice kantariona i kamilice na au vrele vode) osveava, omekava i umiruje kou lica. Losion od umske jagode. Za ienje normalne koe priprema se losion od pola ae soka od umskih jagoda ae vode. Pri upotrebi losion razblaiti vodom. Normalnu, osetljivu kou, koja se lako iritira treba umesto umivanja istiti sledeim losionom: u sok od pola limuna dodati 1 kaikicu glicerina i 1/4 ae vode. Koru mandarine preliti hladnom, prethodno kuvanom vodom. U vodi razrezati koru na manje komadi e, ostaviti da stoji 1 dan, zatim procediti. Ovim istiti lice ili ga proplakivati ujutru i uvee. Osveava i podmlauje kou, suava pore. Losion od nane. Pola ae suve nane naliti do vrha vrelom vodom, poklopiti, ostaviti da stoji 1 dan. Zatim procediti i dodati jednu kaiku glicerina. Losionom istiti lice i vrat ujutru i uvee umesto umivanja. Losion od krastavca. Za ienje suve i li normalne koe moe se pripremiti sledei losion: sitno narendati sve krastavac, preliti ga istom koliinom vodke ili etilalkohola, ostaviti 2 nedelje, procediti. Pre upotrebe razblaiti sa istom koliinom vrele vode i na 100 ml smese dodati jednu kaikicu glicerina. Dve kaike lista maslaka kuvati 15 minuta u 1,5 aa vode. Procediti i koristiti za ienje lica protrljavanjem nekoliko puta. Preporuuje se za suvu i normalnu kou.

549

Bitola

Preporuuje se ienje lica vatom namoenom u sok breskve ili iseenim komadom ploda. Tretman osveava normalnu kou lica i zadrava njenu elastinost. Krike breskve se mogu stavljati na lice 15-20 minuta, posle ega lice treba proplaknuti toplom vodom. ajem od lia peruna se moe umivati ili istiti lice i vrat ujutru. Dve kaike samlevenih listova preliti sa 1 l vrele vode, ostaviti da stoji 10-20 minuta, procediti. Polovinu ae suvih latica rue naliti do vrha vrelom vodom, poklopiti i ostaviti 1 dan. Procediti i dodati na 200 ml aja 1 kaiku glicerina. Preporuuje se protrljavanje lica i vrata umesto umivanja ujutru i uvee. Od aja od latica rua mogu se praviti kocke leda kojim treba trljati lice ujutru i uvee. Dve-tri kaike latica rua preliti aom vrele vode i ostaviti da stoji dok se ne prohladi. Dodati isto toliku koliinu vodke i 1 kaikicu glicerina. Protrljavati normalnu i masnu kou u mesto umivanja. aj od kamilice. Preliti 200 g suvog cveta kamilice sa 1 l vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti. ajem se umivati svakodnevno, ujutru. Koa postaje barunasta i nena. aj od lista alfije. Dobro isti kou lica i vrata. Dve kaike sitno narezanog lista preliti sa 2 ae vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti. Preporuuje se za suvu i normalnu kou. Tretman omekava i isti kou, uklanja iritaciju.

Maske za normalnu kou lica Maska od narande. Narandu narezati na tanke krike i ravnomerno staviti na lice i vrat. Maska osveava, hrani i vitaminizuje kou. Hranljiva maska. U umance jajeta dodati po jednu kaikicu soka od groa, biljne masti i pavlake, sve pomeati, a zbog gustine dodati jemeno brano ili sredinu od hleba. Maska se nanosi na prethodno oieno lice. Posle 1520 minuta masku skinuti malo zakuvanim ajem. U toku nedelje stavljati 2-3 maske. Ukupno primeniti 12-15 maski. Preporuuje se za normalnu i suvu kou. Maska od grejpfruta. Dobro hrani svaku kou maska od grejpfruta sa dodatkom 1 ae kiselog mleka. Smesu treba drati u hladnjaku, a zatim naneti na lice i vrat. Spira se toplom vodom. Jagoda. Za ishranu i osveenje koe preporuuje se sledei tretman: 3 izgnjeene jagode pomeati sa 1 kaikicom meda. Tu masu utrljati prstima u prethodno oienu kou. Za 15-20 minuta sprati toplom vodom. Pariska maska. Listove kiselog kupusa staviti na prethodno oieno lice u trajanju od 15-20 minuta (kod masne koe do 30 minuta). Sprati hladnom vodom. Ovo je maska univerzalnog delovanja pogodna je za suvu, normalnu i masnu kou. Osveava, isti, hrani, suava pore, daje koi barunatost, mekou i elastinost. Preporuuje se jednom nedeljno. Maska od krompira. Dobro osveava suvu i normalnu kou. Skuvati neoguljen krompir, napraviti kau, pomeati sa umancetom i toplo naneti na lice. Masku drati 20-30 minuta. Jednu kaikicu samlevenog lanenog semena pomeati sa vrelim mlekom da bi se stvorila kaa. Naneti na lice i drati 15-20 minuta. Preporuuje se za normalnu kou. Sok limuna sa medom. Za suvu ili normalnu kou sok limuna pomeati sa 100 g meda. Za gustinu se moe dodati malo brana od krompira. Naneti na lice i drati 10-15 minuta. Sprati je hladnom vodom. Maska od cveta lipe. Pola kaike cveta lipe kuvati 5 minuta u 100 ml vode, procediti i pomeati sa isto tolikom koliinom pavlake i umancetom jajeta. U dobijenu smesu umoiti gazu i staviti na lice u trajanju 15-20 minuta. Maska se preporuuje za normalnu i suvu kou.

550

Bitola

Izrendati 2 svee argarepe, kau pomeati sa 1-2 kaiice skroba ili svee spremljenog pirea od krompira i 1 umancetom. Smesu naneti na lice na prethodno oienu kou. Drati 20 minuta, a zatim sprati prvo toplom, a zatim hladnom vodom. Pogodna je za sve tipove koe: osveava i pegla kou. Za sve tipove koe pogodna je maska napravljena od 1 kaikice krastavca, 1 kaikice kisele pavlake i 1 umanceta. Smesu naneti na lice, drati 20-30 minuta. Sprati toplom vodom. Samleti orah, dodati jednu kaikicu maslaca, 1 kaikicu umanceta i 1 kaikicu meda. Sve dobro izmeati. Masku naneti na lice, drati 20-30 minuta, sprati. Vitaminizuje i isti kou. Preporuuje se za normalnu i suvu kou. Maska od breskve. Jednu zrelu breskvu izgnjeiti u kau, dodati 1 kaikicu skroba. Smesu naneti na lice i vrat i drati 20 minuta, sprati toplom vodom. Maska se preporuuje za normalnu i masnu kou. Hrani, omekava kou i oslobaa je suvine masnoe. Pomeati 2 kaike sitnog sira sa jako sitno iseckanim listom peruna, naneti na lice i za 10-12 minuta sprati toplom vodom bez sapuna. aj od kamilice. Za suvu i normalnu kou aj od kamilice (1 kaika cveta na pola ae vode, kuvati 5 minuta) sipati u istu koliinu pavlake sa 1 umancetom. Namoiti ubrus i drati na licu 15-20 minuta. Maska osveava i podmlauje kou. Maska od listova salate. Za osveenje koe, sitno narezane listove salate izgnjeiti u kau i 2 kaike te kae pomeati sa 2 kaike kisele pavlake. Umesto kisele pavlake moe se uzeti i jogurt. U tom sluaju za suvu kou smesi dodati pola kaikice maslinovog ulja. Masku drati 15-20 minuta i sprati prohladnom vodom. Sitno narendati sveu cveklu, pomeati sa kiselom pavlakom. Naneti na lice i saekati da se osui, a zatim sprati toplom vodom. Koristi se za sve tipove koe. Maska od paradajza. Pomeati 1 kaikicu kae paradajza sa 1 kaikicom kisele pavlake i 1kaiicom umanceta. Naneti na lice i za 20-30 minuta sprati toplom vodom. Maska je pogodna za sve tipove koe: omekava je i osveava. Jednu kaiku ovsenog brana zamesiti sa mlekom do konzistencije kae, dodati sok 1 paradajza. Masku naneti na lice i vrat, drati 20-30 minuta. Sprati toplom vodom, a zatim hladnom. Preporuuje se za normalnu i suvu kou. Za normalnu kou korisna je maska: jabuku oguliti, narendati, pomeati sa 1 kaikicom kisele pavlake (ili maslinovog, kukuruznog ili suncokretovog ulja) i kaikicom skroba, naneti na lice i vrat, drati 20 minuta. Sprati toplom vodom. U izraeni umanac dodati 1 kaikicu soka od jabuke. Masku naneti na lice i drati 15-20 minuta. Sprati prvo toplom, a zatim hladnom vodom. Umesto umanca moe se uzeti ovseno brano ili samlevene ovsene pahuljice koje se pomeaju sa 1 kaikom soka i napravi se kaa. Upotreblava se za normalnu i suvu kou.

Oblozi za normalnu kou lica Dve ae soka breze pomeati sa 1 kaikom meda, dodati 1 kaikicu soli. Posle rastvaranja soli smesu procediti kroz tkaninu, nasuti u bocu i dodati 1 au vodke. Ova koliina e biti dovoljna za 1 godinu. Namoiti tampon od vate u dobijeni losion, namazati, neno pritiskajui, oienu kou i tako ostaviti bez brisanja 1-2 sata. Tretman se moe raditi uvek kada je pogodno. Losion od soka groa za hidrataciju koe. Groe izgnjeiti i posle 2 sata ocediti sok. Nasuti u posudu 400 ml soka, pomeati sa 1-2 kaikice meda, dodati 1 kaikicu soli, smesu ponovo proceditii naliti u nju au vodke.

551

Bitola

Vatom koja je natopljena ovim losionom namazati umivenu kou lica, ostaviti bez brisanja 1-2 sata. Tretman raditi po elji u svako pogodno vreme. Losion se moe uvati jednu godinu. aj od bokvice. Jednu-dve kaike suvih samlevenih listova bokvice preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji pola sata, procediti. Za obloge uzeti ubrus ili pekir presavijen u obliku trake, namoiti u aj, malo ocediti i brzo staviti na lice. Oblog menjati 3-4 puta, poinjati sa toplim, zavravajui sa hladnim: topli oblog drati 2-3 minuta, a hladni 4-5 minuta. aj od listova alfije. Za normalnu i suvu kou se primenjuje aj od listova alfije. Jednu kaiku samlevenih listova alfije preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, procediti. Dalji tretman kao u prethodnom slu aju. Oblog stavljati na oieno lice i drati 3-5 minuta. Ovo raditi pre masae ili pre stavljanja maske.

Losioni Naziv losion dolazi od latinske rei lotio-umivanje, pranje. Losion je kozmetiko-higijensko sredstvo za negu koe. Najee je to vodeno alkoholni rastvor bioloki aktivnih materija, u kome se mogu nalaziti vitamini, sokovi, ajevi biljaka. Losioni mogu biti vodeni, alkoholni, alkalni i kiseli svaka vrsta odgovara odreenom tipu koe. Za negu masne koe koriste se alkoholni i alkalni losioni, za suvu kiseli ili vodeni. Za masnu ko u, u svetlu najnovijh istraivanja, umesto losiona na alkoholnoj osnovi sve ee se koriste izotonini antibakterijski losioni. Ako se odluite za korienje alkoholnog losiona, sadraj alkohola ne sme prei 40 %, a bolje jo i manje. Losioni se primenjuju za ienje lica, hidrataciju, osveenje i omekavanje koe. Zdrava koa ima slabo-kiselu reakciju, uzimajui to u obzir savremeni losioni za lice imaju obino pH 5-7, a za ruke pH 9. Alkoholni losion dezinfikuje, dobro isti, isuuje ranice i bubuljice, ali moe iritirati i isuivati