Veliki Hadronski Kolajder Large Hadron Collider -LHC-

ATLAS detektor A Toroidal Lhc ApparatuS

Marija Milosavljevi ATLAS@Institute of Physics, Belgrade

Akceleratorski eksperimenti
Eksperimenti sa nepokretnom metom Eksperimenti sa sudarajuim snopovima

Ecm ~

2E1m2

Ecm~

4E1E2

Veliki Hadronski Kolajder

Veliki Hadronski kolajder u CERN-u

LHC :
27 km u obimu
100 metara pod zemljom Protoni e se kretati ~ brzinom svetlosti Energija centra mase 14 TeV

Akceleratorski kompleks u CERN-u

Kako se protoni ubrzavaju do energije 7 TeV-a?

Ubrzavanje protona: LINAC PSB PS (Proton Sinchrotron)

SPS (Super Proton Sinhrotron)

LHC (Veliki hadronski kolajder)

Kako se sudaraju protoni?

Protoni se kreu brzinom svetlosti u grupicama na medjusobnom rastojanju od 7.5m. To znai da se sudaranje (ukrtanje) snopova deava svakih 25 ns, odnosno 40 miliona puta u sekundi. Pri svakom ukrtanju deava se ~ 20 p-p sudara.

Luminoznost LHC kolajdera

Luminoznost je veliina proporcionalna broju sudara u jedinici vremena. Integralna luminoznost za odredjeni vremenski period odredjuje broj dogadjaja N za proces sa efikasnim presekom , L=N/ L=1033cm-2s-1 poetna luminoznost LHC (niska lum.) L=1034cm-2s-1 projektovana luminoznost LHC (visoka lum.)

Integralne luminoznosti od 10fb-1, 30fb-1, 100fb-1 i 300fb-1 bi trebalo da budu postignute nakon 1, 3, 4 i manje od 10 godina prikupljanja podataka.

Detektori
Fixed target:
Eksperimenti sa nepokretnom metom: detektori su konusnog oblika i postaljaju se odmah nakon mete.

Colliding beams:

Eksperimenti sa sudarajuim snopovima (ATLAS): detektori su sfernog oblika (najee cilindrinog), slojevi detektora se postavljaju koncentrino oko linije snopa.

Osnovni elementi detektora sa 4 geometrijom

Vakuumska cev Mikroverteks detektor Inner Tracking Chamber Transition Radiation Tracker Magnetni kalemovi

Kalorimetri
Mionski detektori

ta se oekuje od detektora?
Odredjuje pravac i meri impuls i znak naelektrisanih estica Meri energiju elektrona i fotona u bilo kom pravcu u odnosu na mesto interakcije Meri energiju hadrona (protoni, pioni, neutroni, itd.) Identifikuje elektrone Identifikuje mione Razlikuje da li neka estica potie direktno iz mesta interakcije ili je njen verteks pomeren (secondary vertex) Zakljui (na osnovu odrzanja impulsa) o eventualnom prisustvu nedetektabilnih cestica neutrina u dogadjaju Sve to obavi dovoljno brzo tako da omogui izdvajanje 10-100 potencijalno interesantnih dogadjaja u sekundi (od 109 sudara/sec) i sauva datu informaciju Omogui dovoljno dugu i pouzdanu operaciju

Moderni detektori ATLAS

Linija snopa Tracking detektor Solenoid EM kalorimetar Hadronski kalorimetar Toroidalni magneti Mionski detektori

Detaljniji prikaz ATLAS detektora

Unutranji detektor Inner Detector -ID

obuhvata liniju snopa, odredjuje trajektorije i meri impulse naelektrisanih estica.

Komponente unutranjeg detektora:

Piksel detektori Strip detektori Transistion Radiation Tracker (TRT)

Elektromagnetni i hadronski kalorimetar

Kalorimetri imaju vaznu ulogu u merenju energije naelektrisanih i neutralnih estica i daju najvei doprinos odredjuvanju nedostajue transferzalne energije.

Sastoje se iz metalnih ploa koje imaju ulogu apsorbera i senzorskih elemenata. Interakcije na apsorberu izazvane upadnom esticom formiraju pljusak estica koji se detektuje senzorskim elementima.

Mionski Spektrometar
odredjuje trajektorije i meri impulse miona. ATLAS-ov mionski spektrometar moe da meri impulse miona potpuno nezavisno od unutranjeg detektora jer ima svoje magnetno polje koje generiu aircore magneti. Osnovi elementi za detekciju: MDT komore (Monitored Drift Tubes)

Simulacija ATLAS detektora

Kao priprema za poetak prikupljanja eksperimentalnih podataka rade se Monte Carlo simulacije karakteristinih dogadjaja. Simulacije se koriste za testiranje softvera i ATLAS-ovog kompjuterskog modela koji obuhvata: Kalibraciju detektora MC generisanje dogadjaja Rekonstrukciju dogadjaja Obradu realnih i simuliranih podataka Data Challenges (DC) testiranje softvera i ATLAS-ovog komjuterskog modela Paralelno se razvija i distributivni kompjuterski sistem - GRID

Naini simulacije sloenih detektorskih sistema (ATLAS)

Brze (fast) simulacije ATLFAST Potpune (full) simulacije GEANT

ATLAS-ov program za potpunu simulaciju se odvija u tri faze: o Generisanje dogadjaja o Simulacija detektora o Digitalizacija

Nakon toga se obavlja rekonstrukcija karakteristinih dogadjaja

Generisanje Simulacija
GENERISANJE

Generisanje dogadjaja

Faza simulacije detektora uzima za ulazne podatke (input) podatke dobijene pomou generatora dogadjaja, koji se sastoje iz listi estica i njihovih kinematikih osobina. U ovoj fazi se estice propagiraju kroz detektor i beleze se tzv. hitovi svaki put kada estica pogodi osetljive detektorske elemente. Hitovi predstavljaju izlaze podatke faze simulacije detektora, a kolekcije hitova se koriste kao ulazni podaci za sledeu fazu digitalizaciju.

SIMULACIJA

Praenje estica kroz detektor

uvanje zabeleenih hitova u fajlu

Digitalizacija Rekonstrukcija
Generisanje dogadjaja Praenje estica kroz detektor uvanje zabeleenih hitova u fajlu Uitavanje kolekcije hitova U fazi digitalizacije se uitavaju izlazni podaci faze simulacije (HitCollection) i prate se odgovori i efekti u hitom pogodjenim detektorskim elementima. U ovoj fazi se prua mogunost dodavanja dodatnih efekata (elektronski um, depozicioniranje det. elemenata...) Ovi podaci se koriste kao ulazni u konanoj fazi rekonstrukcije dogadjaja. Izlazni podaci rekonstrukcije se koriste za fizike analize. REKONSTRUKCIJA
GEN

DIGITALIZACIJA

SIMUL

Beleenje odgovora detektorskih elemenata