Godišnji Ciklus Zemlje

Rudolf Steiner
Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje
Rudolf tajner
Sarajevo, 2011.
Rudolf Steiner Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje1

Pet predavanja odranih u Dornachu od 31. marta do 8. april, 1923 - GA 223
SADRAJ
Sadraj Napomena prevodilaca Pregled sadraja Predgovor I predavanje mart, 1923. II predavanje april, 1923. III predavanje april, 1923. IV predavanje april, 1923. V predavanje april, 1923. 1 1
31. 1. 2. 3. 4.
Napomena prevodilaca2
Moja majka, Frances E. Dawson (1872 1961) ostavila mi je svoj prevod ovog niza predavanja od pre trideset ili etrdeset godina. Pripremajui ovo izdanje, oslanjala sam se na njen prevod u tolikoj meri da sam elela da je ovde navedem kao ko-prevodioca. Delile smo miljenje da jedinstveni stil govora Rudolfa tajnera treba da ostane ouvan i jednako slikovit i u prevodu, umesto da se prevodilac slui latinskim nazivima i moda 'knjievnijim' jezikim izrazima. Nadamo se da e to pomoi itaocu da sebi predoi vreme i mesto, pa ak i publiku okupljenu na predavanjima u
1
U sabranim delima Rudolfa tajnera, ovo izdanje sadri i tekstove na nemakom jeziku pod naslovom Der Jahreskreislauf als Atmungsvorgang der Erde und die vier grossen Festeszeiten . (GA 223 u Bibliografskom pregledu). Prevod sa nemakog na engleski jezik: Barbara D. Betteridge i Frances E. Dawson. Korice dizajnirao Peter Stebbing. 2 Na engleski jezik
Rudolf tajner
elji da zajedno doivi ono to je Dr. Gunther Wachsmuth opisao kao one svete sate koji su u Geteanumu vodili duhovni kult svetkovina do novog stadijuma u razvoju. itaocu je jasno da sam nazive Zemlja i Priroda pisala velikim slovom i ak se prema njima odnosila kao imenicama u enskom rodu zbog toga to su u tekstu tako snano personifikovani. Moda treba napomenuti da sam zadrala i ona mesta u kojima predava, ponavljajui neto iz prethodnih predavnja, te stvari i naglaava. Svaka re i postupak Rudolfa tajnera su bili tako intenzivno osveteni da su posve sigurno ta ponavljanja kazivana s razlogom (mimo onih u publici koji su se nakaljavali!). Umesto da nametnem svoje miljenje itaocu, ostavljam mu prostor da promilja i moda otkrije razlog. Barbara Betteridge Santa Paula, California
Pregled sadraja
Predgovor I. 31. mart, 1923 Godinje svetkovine su se vekovima razvijale iz itave konstitucije Zemlje. Ciklus kroz koji Zemlja prolazi u vezi sa kosmosom jeste neka vrsta udisanja i izdisanja onih sila koje su sastavni element due Zemlje. Posveenici su u roenju Isusa videli dogaaj na Zemlji koji je mogao da dovede do prelaska sa lunarne na sunevu orijentaciju. Isus je morao da se rodi u zimu kada je bie due Zemlje unutra. U prolee, Hrist-koji-jeproeo-duu-Zemlje kojoj su pridruene Mihajlova dua i dua oveka, uliva se u duhovni kosmiki prostor da bi se sastao sa silom suneve svetlosti. Razdvajanje duhovnog od prostornog kroz uspostavljanje datuma (proslave) Uskrsa moni je pomak prema duhovnom. Poetkom leta3 kada je trajao izdisaj due Zemlje, posveenici, posebno oni sa Severa, videli su duu Zemlje kao ogledalo kosmosa, kroz koje ne prodire Hristov impuls. Stoga se ahrimanske snage uspostavljaju na Zemlji poetkom leta. U jesen, dua oveka koja se vraa, zaranja u Zemlju proetu tim snagama. Od zadnje treine 19. veka, Mihajlo dolazi da pomogne svakoj (pojedinoj) ljudskoj dui. Ovde tajner po drugi put pominje vanost proslave MiholjaMiholjdana, 29. septembra. Miholjdan je neophodan da dopuni Uskrs i pripremi za Boi. II. Uskrnja nedelja, 1. april, 1923. Danas je dolo vreme da ponovo oivi uskrnja misao koja je zamrla u apstraktnim razmiljanjima prirodne nauke.
Engleska re midsummer ima i znaenje Ivanje (24. juna), odnosno Ivanjdan (7.jula) (n.p.)
Rudolf tajner
Boine (Htonske4) misterije poetka zime5, odnose se na silazak u dubine zemaljskog sveta. Meseeve sile prevladavaju zimi; pozitivne i negativne posledice. Ahrimanska opasnost. Polarna suprotnost Boinoj misteriji Misterija sv. Jovana. Smatra se da Uskrnja misterija i Mihajlova misterija, odravaju ravnoteu izmeu pomenute dve. Hrist je odneo pobedu nad smru; pripremljeno za ovekov zaborav nadzemaljskog u 15. veku. Kroz Njegov silazak u Pakao, nebesa su zadobila voenje dalje evolucije oveanstva. Ponovo oivljena misao Uskrsa, On (Hrist) je bio poloen u grob i uskrsao, to se protee na Mihajlovu misao, on (ovek) je uskrsao i moe s poverenjem biti poloen u grob. Unoenje duhovnog znanja u sile volje. Postati tvorac svetkovina. Ponovno povezivanje ljudskog postojanja sa boanskim postojanjem. III. 2. april, 1923. Ljudi davnina su povezivali ivote sa godinjim dobima i njihovim svetkovinama. Oni koji su iveli posle Misterijuma na Golgoti oseali su potrebu za vizijom polaganja u grob i uskrsnua. Tajna ljudske evolucije od religijskog stava ka fenomenima sveta, deavaju se inspiracije celog ivota. U srednjem veku do inspiracija su dovodile svetkovine koje su odredili svetenici. Prirodna nauka kao naslee skolastike rezultat inspiracije polaganja u grob, Velikog petka. Natulno je poricano. Svetkovina Mihajla obnavljena iz ezoterijskih osnova mogla bi ponovo da deluje nadahnjujue i ima znaaj za drutvenu strukturu. Uskrnja misao moe da dobije novu nijansu kroz promiljanje Mihajlove misli. Ukljuenost elementarnih bia u udisaje i izdisaje due Zemlje tokom etiri godinja doba. Pravo doivljavanje doba Miholjdana neophodno za ispravno ukljuivanje oveka sa elementarnim. Duhovno kao kontraispoljavanje ulno perciptilnog koje nestaje u korelaciji sa procesom miljenja. Proimanje volje duhovnou. Jedinstvo prirode u doba Uskrsa vodi do duhovnog monizma ili materijalistikog monizma. Razlikovanje duhovnog i ulnog ujesen. Ritam izmeu diferenciranog i nediferenciranog kao trei element. Proivljavanje ivog prelaska iz jednog u trojstvo i obratno. Promiljanjem uskrnje misli kroz Mihajlovu misao, mogue je uoiti primordijalno trojstvo. Svetkovina Miholjdana treba da d inspiraciju za uvoenje trolanosti u ivot. Prepoznavanje iskonskog trojstva nuno za oblikovanje pravih zamisli o slobodnom duhovnom ivotu, ivotu prava i socio-ekonomskom ivotu. Trojstva u ljudskom biu u Teosofiji. Tok godine utelovljuje puls od 3 ka 1 i 1 ka 3. Ljudska dua moe ponovo da se sjedini sa kosmosom ukoliko apstraktni duh i prirodu iz koje je duh izbaen, zameni Prirodom koja je proeta/natopljena duhom i prirodno oblikovanim duhom. To e ponovo utkati religiju, nauku i umetnost u jedno u doba Uskrsa a u troje na Miholjdan. Ukoliko bi Mihajlova misao postala iva kao svetkovina koja deluje nadahnjujue u svim domenima ivota, onda bi kroz delatne linosti mogao da nastane impuls koji bi sam mogao da zameni sile silaska silama uzdizanja.
4
Za razliku od olimpijskih bogova, htonska boanstva se odnose na ivotne ili sile Zemlje. Hton je jedno od imena boginje Geje (boginja Zemlje ili Zemlja sama) (n.p.) 5 Odnosno zimske ravnodnevnice 21. decembra (n.p.)
Rudolf tajner
IV. 3.april, 1923. Snolika instinktivna vidovitost drevnih vremena. Uvidi nastali u snovima oblikovali su mitove. Tada su ljudi mnogo vie sudelovali u godinjim dobima, u godinjem ciklusu. Ljudi davnine su mogli samo kroz svetkovine poetka leta, ureene u misterijskim kolama doiveti mineralno kraljevstvo i tako stei ja-svest. Sadraj svesti sna izlivao se u kosmos u pesmi i plesu, na nain nauen od ptica pevaica. Ljudi su primali silazee ja kao odgovor na svoju muziku. Letnjim svetkovinama je uspostavljana komunikacija izmeu Zemlje i nebesa. Zimske svetkovine su se odnosile na promiljanje oveka, bile su povezane sa poduavanjem/nalozima. Reavanje zagonetki, na primer, magijska vraanja. Bacanje runskih tapia. Primitivno oblikovanje aktivnosti, posebno u ledenoj vodi. Salivanje olova ostavlja/daje apstraktne tragove. U aktivnosti oblikovanja ljudi su nali odgovore na svoja pitanja o Zemlji, nauili da upoznaju oblikotvorne sile Zemlje. ivotinjski oblici. ovek uoava vlastiti oblik samo za Boi. Postepeno se ispoljava interes da se zajedno sa razvijanjem ivotinjskih stvara i ljudski oblik. Na poetku leta (Ivanjdan) ovek je nauio da upozna sebe iznutra u odnosu na svoje ja; zimi da oseti sebe spolja u odnosu na svoj oblik. Svetkovine kao integralni deo ivota. ovek se oseao kao stanovnik kosmosa, ponovo moe da deli/sudeluje (u) ivot kosmosa na drugaiji nain povezujui se sa duhovnim. Ja-svest se sada suzila; na utrb toga jo neto je poloeno iza ja. ovek sada doivljava telesna ogranienja; potrebno je da spozna eterske i astralne elemente izvan sebe. Kada je doao do toga da doivi svoju slobodu i svoj svet miljenja, mora ponovo da izroni/pojavi se i doivljava kosmiki. To je ono emu antroposofija tei obnavljanjem svetkovina i stvaranjem Mihajlove svetkovine. Godinji ciklus tako moe da postane ak i neto uzvienije nego to je, nekada davno, bio za oveka. V. 4. april, 1923. Pregled prethodnog predavanja. Modernom oveku je drago njegovo telo a ravnoduan je prema svom ja. U drevno doba, ovek je opaao ja na poetku leta (na Ivanjdan) povezano sa kosmosom, upijajui u sebe moralni impuls. Odgovor, koji je oekivao da usledi sa nebesa nakon njegovog pevanja i plesanja, bio je boanski moral Prosveivanje/Prosvetljenost moda u oluji. Razlikovale su se poruke dobijene danju od poruka dobijenih nou. Priroda je vladala u ivanjskoj noi. Ljudi su se pribliavali duhovnom u stvarnom snu koji je otkrivao elementarno. Boansko u sebi, ovek je pripisivao otkrovenju svetkovine sv. Jovana. U jesen, ovek je oseao da se razvija iz boansko-duhovnog u prirodi, koje je teilo umiranju/smrti. To godinje doba je za sticanje Znanja o Prirodi, za promiljanje. Moto nauen u misterijskim kolama: za leto Primi Svetlost; za zimu Gledaj oko sebe. U vreme zimske ravnodnevice, ovek je oseao kao da se razvija nadole; oseao je gravitaciju/silu Zemljine tee; oseao tamu koja se penje iz Zemlje poput zmije; oseao se uhvaenim u volju prirode silama Zemlje, silama suprotnim moralu svetskog poretka. Njegov intelekt, koji je poeo 5
Rudolf tajner
da se zgunjava/uvruje u jesen, podsticao ga je na lukavost, da sledi naela koristi. Iskuavanje kroz Zlo mu se pribliavalo. ovek je morao da to prevazie platonikom vrlinom koju nazivamo Umerenost. uvaj se Zla bio je moto zime. Prolee je trebalo da vidi povratak ljudske prirode vioj prirodi kroz Pokajanje. Leti su ljudi sanjali izvan ljudskog bia. U toku zime, do mere do koje je bie njihove due bilo slobodno iznutra, sanjali su unutar svog vlastitog bia. Pesma o snu Olafa stesona. Spoznaj sebe ponavljalo se u prolee kao oprenost Spoznaj Prirodu. Odjeci ovih svetkovina su opstali, ali sve se izmenilo sa Misterijumom na Golgoti. Roenje Isusa, po legendi u peini, desilo se kada je ovek uhvaen snagama Zemlje. Materijalizam je nadvladao ivanjdanski oseaj prosvetljenosti. Jesen od posebne vanosti. Kako ovek moe da preobrazi prirodu znanja tako da iz njega moe da nastane duhovno znanje? Svetkovanje Mihajla mora da poprimi posebno znaenje/smisao. Postepeno prevazilaenje ivotinjskih oblika. ovek mora da izuava prirodnu nauku da bi nauio ta ovek nije, ta duh nije. Telescop i mikroskop pokazuju la umesto istine. Iz te kontra-slike (obrnute slike) moe da se razvije sila prikazana u Mihajlovoj pobedi/nadvladavanju Zmaja. Kada je ovek prestao da stvarno osea godinja doba, uspostavio je odnos sa stvarima umesto sa ljudskim biem. Poimanja godinjih doba su izmenjena u tzv., platonike vrline. Malodunost/kukaviluk due onemoguava oveka da stekne duhovno znanje. Miholjdan treba da postane svetkovina hrabrosti due iz koje e potei zraka koja e dati pravi sadraj drugim svetkovinama. Svetkovine treba da postanu svetkovine seanja i opomene, pre svega Miholjdan. Svetkovine moraju da se nastave, ali zbog toga to se ovek promenio i one moraju da se menjaju.
Predgovor
ovek je roen iz svetlosti u tamu i u njemu, poput semena, poiva enja da ponovo potrai Svetlost. Taj ideal sja pred oveanstvom, sad blista, sad je zamagljen, kroz sva doba ljudske kulture na Zemlji. Na trenutak to sagledamo u najdirektnijem obliku u jasnoj zaokupljenosti starih kultura Suncem, bilo da su ga smatrali boanstvom bilo da su posmatrali njegov vanjski odraz u godinjim dobima Zemlje koja su sa njim povezana. S jedne strane imamo zaratustrijanskog Ahura-Mazdao i egipatskog Ra, sa druge strane, sveta mesta poput mukotrpno izgraenog Stounhenda (Stonehenge) ili majanskog spomenika ien-ica (Chichen Itza), a i jedan i drugi su oito koriteni u godinjim ceremonijama kojima su ljudi, kroz udo solsticija ili ekvinocija, podseani na eonima staru povezanost oveanstva sa Bogom Stvoriteljem ili bogovima, koji su oblikovali i Zemlju i oveka i uspostavili ritmove Sunca, Meseca i zvezda od kojih zavisi sav ivot.
Rudolf tajner
U tom smislu, moderna vremena nas zatiu u mranom periodu. Ograeni smo zidovima dogme jer dogme nauke pridodate su dogmama religije. Mnogo ljudi, na primer, prihvata ili evolucionizam sa jedne ili kreacionizam sa druge strane ili slepu veru, a da ni o jednome od ovih stvari ne zna ba mnogo. Ipak, nezadovoljstvo, nikada potpuno zatomljena enja da se zaista (sa)zna, podstie mnoge druge. itaoci, koji ponovo uzimaju jo jednu knjigu Rudolfa tajnera, rado to ine zbog toga to oseaju da je postojao ovek koji je uistinu znao, kroz zadivljujui razvoj snaga spoznavanja (koje su, kako je tvrdio, dostupne svima), odgovore na mnoge od zagonetki koje dovode u nedoumicu svaku osobu koja razmilja. Oni, kojima je, iz ranijeg izuavanja njegovog uenja, poznatog kao antroposofija, blizak tajnerov pogled na svet, oveka i njegovu evoluciju, nee imati tekoa sa ovim izdanjem. Ali, kogod se prihvati Godinjeg ciklusa a da ranije nije upoznat sa tajnerovim radom, moe imati utisak kao da je upao u stranu zemlju bez bilo kakve mape ili renika. Jer, ova knjiga je jedno od mnogih izdanja koja nisu po sebi objanjivi zapisani radovi, nego niz predavanja odranih za odreenu publiku, u ovom sluaju lanove Antroposofskog drutva koji su pratili i marljivo izuavali tajnerovo jedinstveno delo, a mnogi od njih su to inili desetak, dvadesetak godina. Stoga je novom itaocu, potrebno prvo kazati da postoje knjige i tajnerove i drugih autora iji je cilj da poslue kao uvod u antroposofiju. tajnerova Tajna nauka u skici6, je jedna od takvih knjiga. U Tajnoj nauci, tajner je oslikao veliki tablo meuproimajue evolucije oveka i kosmosa, od prvog stanja duhovne iskonske topline do prekretnice vremena kada je Hrist/Logos, u potpunosti ostvario Uskrsnue i u Zemlju poloio seme budueg iskupljenja ljudi. Ovaj moni tablo okultne istorije nikada nije bio predoen na takav nain sve dok ga tajner nije tu opisao. Filosofija slobode7 je uvodni rad drugaijeg karaktera. Primarna tajnerova namera nije bila da ovom, ak i vie nego drugim svojim knjigama, itaoca snabde sveim informacijama. Namera je bila da se ukae na put kojim italac moe, sistematski da razvije i aktivira sile miljenja i zapone da ih koristi ivo, kreativno, imaginativno, toplo, slobodno, umesto pasivnog, stereotipnog, suvoparnog naina (miljenja) koje se generalno neguje u dananjem sistemu obrazovanja. Na osnovu ovih nekoliko rei, italac ve oekuje da nae sponu antroposofije i hrianstva. Ona sama nije religija, jo manje sekta, nego bi mogla da se opie kao ezoterijska staza zapadnog hrianstva. Uvidee se da je hrianstvo na koje tajner ukazuje univerzalno a ne zatvoreno. Mogli bi da je zamislimo kao veliku ivorodnu reku u koju su se ulivale (u svoje vreme) sve ranije velike religije. To se ne odnosi samo na one poznate kao to su budizam i judaizam, nego i najmanje poznate religije u istoriji, poput religije druida, kulta Mitre i tako dalje. tajner, koji je svojom vidovnjakom vizijom, mogao da i njih rekonstruie, esto je ukazivao na njih kao na drevne misterijske kole. Ovde govori o njima, posebno u dva zavrna predavanja ovog izdanja.
6 7
Objavljena u ediciji Wort, Zrenjanin/Beograd, 2003. (n.p.) Objavljena u ediciji Wort, 2000.(n.p.)
Rudolf tajner
Pomenuti aspekt knjige moe se initi kao samo nauni interes osim ako nam nije poznat tajnerov rad o konceptu reinkarnacije, sa kojim su oni koji su sluali njegova predavanja, naravno ve bili upoznati. Ti sluaoci su mogli da vide tajnerova obelodanjivanja, na primer, o doivljavanjima svetkovina godinjih doba, onako kako su ih vodili predstavnici misterijskih kola, kao otkrivanja njihovih korena, kao dogaaja u kojima su i oni sami morali predano da uestvuju u prolim inkarnacijama. Jer, po tajnerovom miljenju, svi mi sudelujemo redom u svakom narednom stadijumu ljudske istorije. U drevnim vremenima, meu onim kulturama koje su nosile baklju civilizacije, kako je tajner opisao, duhovne moi su poivale u misterijama. Nauka, umetnost, i religija tih kultura bile su potpuno usaglaene i sjedinjene proisticale iz svake pojedine misterije. Nije postojao razdor izmeu evolucionista i kreacionista! Poznato je, na primer, da su egipatski faraoni u isto vreme bili svetenici i posveenici u misterijskom hramu. Odreeni ljudi a kasnije samo mukarci bili su odabirani za kandidate i obuavani da postanu posveenici. Duhovni svet im se otvarao i postali su svedoci tog sveta. Zatim su prenosili odgovarajue delove mudrosti poduavajui ostatak populacije u formi mitova, kao i davanjem smernica za voenje poslova spoljanjeg ivota, dok su dublje tajne strogo uvali za sebe. Meu drevnim Grcima, Platon i Pitagora, su poznavali ove misterije. Kasnije hrianske misterije, obuhvatajui i onu o sv. Gralu, uvale su ostatke drevne mudrosti, no, veliki Duh Sunca, koji je bio poznat pod razliitim nazivima kao Viva 8 (Vishva), Karman9, Ahura-Mazdao10, Oziris itd., sada prepoznat kao niko drugi do Hrist/Logos, koji je doao na Zemlju. Te aspekte istorije, tajner je bio u stanju da predoi prema vlastititom duhovnom istraivanju. (To ni u kom sluaju ne implicira da je on bio sam dok je sticao znanje o tim stvarima). Ali, ta on kae o naem vlastitom vremenu? Sada, kada je ovek dospeo u doba i kada je u stanju da sam razmilja, Rudolf tajner je tvrdio da su boanske snage prebacile na oveka odgovornost za dalju evoluciju Zemlje, to je oduvek i bila njihova namera. Bogovi su oveka oslobodili i sada i ena stoji pored oveka i obuhvaena je, naravno, optim pojmom ovek. Da bismo mogli da odemo u budunost, potrebno je da mi koji smo ovek jo jednom pomirimo nauku, umetnost i religiju koje sada vuku u suprotstavljenim smerovima. Da bi to postalo mogue, misterijska mudrost e morati da bude izneta na otvoreno, bude dostupna svim ljudima, a ne da bude rezervisana samo za nekolicinu privilegovanih. Mocart (Mozart) je to osetio. U svojoj operi, arobna frula, otkrio je, mada jo u alegorijskoj formi, neke aspekte hrama misterija, znamenita iskuenja kojima su bili podvrgavani kandidati za inicijaciju. Za Mocarta je reeno da je time
8
'onaj koji sve proima' ili 'onaj zauzima razliite oblike' nie hinduistiko boanstvo, ali u Vedama oznaeno kao jedno od vanijih boanstava i lan hindu-trojstva (trimurti), uvar univerzuma i utelovljenje dobrote i milosti. (n.p.) 9 Isto to i karma, zakon o posledicama delovanja koje utie na reinkarnaciju ili ponovno roenje (samsara) (n.p.) 10 Ahura Mazda Mudri Bog/Bog Mudrosti u zoroastrizmu, smatran je tvorcem svega, nebesa, oveanstva, stvari, materijalnog i duhovnog. Prvo je stvorio Amesa Spentas, nebeske sile, Dobri Tvorac koji e na kraju trijumfovati nad zlom. (n.p.)
Rudolf tajner
uistinu ozbiljno uvredio one koji su, u njegovo vreme, jo ljubomorno uvali misterije. Naravno, isto se govorilo i za tajnera u njegovo doba. U Rudolfu tajneru (1861 1925) vidimo sasvim modernog posveenika Zapada. Stekavi prvo znanje prirodnih nauka, preuzeo je na sebe dvostruki zadatak: da otkrije onoliko misterijske mudrosti koliko je budu mogli primiti pojedinci za koje (on) utvrdi da to mogu, a takoe i da ukae na modernu stazu duhovnog razvoja, koji e moi nadalje da otvara izvore mudrosti. Jedna od njegovih knjiga se posebno bavi ovim zadatkom, uspostavljanjem staze samorazvoja koji moe dovesti do inicijacije, staze koju svako moe slediti po svom izboru. To je knjiga Kako se postiu saznanja viih svetova11. Sudbina Rudolfa tajnera je bila da postane aktivan kao posveenik i uitelj upravo u vreme kada je u duhovnoj istoriji okrenuta nova stranica u odnosu prema oveku onih nebeskih bia iji impulsi izlaze na videlo u progresiji vremena. U poslednjoj treini devetnaestog veka, arhanel Mihajlo je postao vladar Duha Vremena, upravo pre nego to se Doba Tame ili Kali Yuga, naziv pod kojim je bila poznata drevnima, bliila kraju, 1899. Mihajlov zadatak je od poetka bio da dri u ahu Sile Tame, ijeg vou tajner oznaava kao Ahrimana (persijski: Angri-Manyu 12). U srednjevekovnoj umetnosti, Mihajlo je esto prikazivan kao hrabri ubica Zmaja. Po tajnerovom uenju, oveanstvo je sada ulo u doba i doseglo je slobodu da ovek mora da nadvlada Zmaja sam, pre svega prepoznavajui ga, uviajui gde deluje, ali da e Mihajlo oveku dati/pozajmiti snagu. Uvoenjem antroposofije, Rudolf tajner je sluio kao oveanski predstavnik Mihajla, koji je bez uvoda pomenut ve u prvom predavanju ovog izdanja. ezdeset godina posle tajnerove smrti, antroposofija stalno pokazuje kako impuls ove moderne misterije moe biti plodotvoran ne samo u odnosu na unutarnji nego i vanjski ivot, kao to su to inile i misterije starine. Veina italaca je ula za svetski pokret waldorfskih kola koje su proistekle iz antroposofije. Mnogi su uli i za organski ali funkcionalni stil u arhitekturi koji je uveo tajner svojim zdanjem Geteanuma u Dornahu, vajcarska ili za euritmiju, ili dramska izvoenja koja se tamo deavaju; bio-dinamiku poljoprivredu, antroposofsku medicinu ili neki drugi od brojnih plodova ove nauke o duhu. Sve to je, naravno, tek poetak. Trolani drutveni poredak, na primer, o kojem se govori u ovom izdanju, tek treba da se implementira, sa svim to se obeava za dobrobit oveanstva. No, ve je stvoren poetak iz kojeg se vidi da nauka, umetnost i religija poinju da jo jednom istiu iz istog izvora. To da duhovna nauka mora da se razvije iz dananje prirodne nauke, i da se trolana priroda oveka mora shvatiti kao polazna taka, to je ono ime se preteno bavi ova knjiga, kao i mnoga druga tajnerova dela. Samo ovde, u ovom nizu predavanja, doista nalazimo toliko potpuno otvorene dublje odnose oveka prema godinjim dobima Zemlje, prema
11 12
Objavljena u ediciji Wort, Zrenjanin, 2002. (n.p.) 'Duh razaranja' ili 'avo' u zoroastrizmu, smatralo se da postoji od iskona nezavisno od Ahura Mazda, ija je suprotnost i izvor sveg zla, jada, patnji i smrti. Da bi se suprotstavio Dobrom Tvorcu, stvorio je demonske sile. Azi Dahaka, personifikacija Lai esto se u mitologiji opisuje kao strani troglavi, estooki zmaj, ije je telo puno stvorenja nazvanih khrufstras koji izvravaju njegove zadatke u materijalnom svetu. (n.p.)
Rudolf tajner
vremenu solsticija i ekvinocija, prema svetkovinama godinjih doba i kroz njih prema Hristovom Biu i Njegovoj desnoj ruci, Mihajlu. Ovde, mi ponovo poinjemo da oseamo, naravno sa strahopotovanjem, jedinstvo oveka sa univerzumom zbog ega bi uzdrhtala srca naih predaka, naih pradedova, naih prolih ja, ukoliko elite. Ovde nalazimo temelj poloen radi proslavljanja hrianskih svetkovina, posebno Uskrsa i Miholjdana, u novoj svesti u kojoj se, sposobnostima koje nastaju u oveku, moe ponovo uspostaviti izgubljeno zajednitvo sa boanskim svetom ovekovog porekla, na nain koji odgovara novom Dobu Svetlosti. Doista nas na to podsea, nadom ispunjen zavretak Mocartove opere gde se kae: Sile Tame uzmiu pred Svetlou. Barbara Betteridge Santa Paula, 1984.
I
U vreme kada se godinje svetkovine pribliavaju naim duama, uvek je dobro iznova naem unutarnjem pogledu predoiti, iz duhovnih kosmikih spona, smisao/znaenje svetkovanja godinjeg ciklusa (Zemlje). I ja bih to eleo da uradim, predoavajui vam da se, pod uticajem duhovnih uvida i tokom dugih era, svetkovina godine postepeno razvijala iz celokupne konstitucije Zemlje. Ako iz tog ugla posmatramo Zemlju i njena zbivanja, mora nam biti jasno da ne moemo Zemlju shvatiti samo kao konglomerat minerala i stenja, kako se to ini u modernoj mineralogiji i geologiji, nego se moramo prema njoj odnositi kao prema ivom organizmu u koji je udahnuta dua i koji svojim unutarnjim silama raa biljke, ivotinje i fiziko bie oveka. Tada e ono o emu u ovde govoriti biti usaglaeno. Znate da Zemlja, sa svim biima koja joj pripadaju uzmimo u obzir samo biljke koje je prekrivaju tokom godine potpuno menja svoj izgled, menja sve ime, kao svojom fizionomijom, gleda u kosmiki prostor, da tako kaemo. Kad protekne godina, Zemlja kao da, sudei prema njenom izgledu, uvek ponovo stie u istu taku, u kojoj se nalazila godinu dana ranije. Treba samo da zamislite kako gotovo sve to se odnosi na vremenske uslove, pupanje biljaka, pojavu ivotinja kako je, u odnosu na sve to, Zemlja ponovo dola do ovog marta, 1923., u otprilike istu taku razvoja u kojoj je bila marta, 1922. godine. Danas nameravamo da razmotrimo taj ciklus Zemlje kao vrstu monog disanja koje Zemlja obavlja u odnosu na okolni kosmos. Moemo uzeti u obzir i druge procese koji se deavaju na Zemlji i oko nje kao neku vrstu procesa disanja. ak moemo da govorimo o dnevnom disanju Zemlje. Ali, danas elimo da pred svoj unutarnji pogled postavimo godinji ciklus, u 10
Rudolf tajner
velikom, kao moni proces disanja Zemlje, u kojem se naravno ne udie i izdie vazduh, nego one sile koje deluju, na primer, u vegetaciji, one sile koje u prolee guraju biljke da niu iz Zemlje i koje se ponovo povlae u Zemlju u jesen, doputajui da zelene biljke nestanu i na kraju zaustave rast biljaka. Da ponovim, ne govorimo o udisanju vazduha, nego udisanju-i-izdisanju sila, to delom moemo da pojmimo ukoliko pratimo rast biljaka u toku godine. Danas nameravamo da, taj godinji proces Zemlje, dovedemo pred nae due. Pogledajmo Zemlju, prvo, u vreme zimskog solsticija, u poslednjoj treini decembra, u skladu sa sadanjim raunanjem. U to vreme moemo da uporedimo disanje Zemlje sa disanjem plua kod oveka, kada udahne vazduh i 'radi na njemu u sebi', odnosno, kada zadrava dah u sebi. Na isti nain, Zemlja u sebi ima one sile o kojima sam govorio da ih Zemlja udie i izdie. A, krajem decembra ona zadrava te sile. I ono to se tada deava sa Zemljom mogu da skiciram i predoim vam to na sledei nain:
Zamislimo da ovo (crveno) predstavlja Zemlju. Naravno, moemo da uzmemo u obzir samo jedan deo Zemlje u vezi sa tim disanjem. Uzeemo u obzir onaj deo u kojem mi boravimo; na suprotnoj strani Zemlje, naravno, vladaju obrnuti uslovi. Moramo da zamislimo ( vorstellen) disanje Zemlje tako da se u jednoj regiji deava izdisaj, a u suprotnom podruju, udisaj; no, danas nije potrebno da to imamo u vidu. Zamislimo period decembra. Zamislite da je ovo to crtam utom, zadravanje daha u naoj regiji. Krajem decembra, Zemlja je dovrila puni udisaj i zadrava u sebi sile o kojima sam govorio. Ona ih je potpuno usisala u element svoje due jer, sile o kojima sam govorio jesu element due Zemlje. Ona ih je potpuno uvukla u sebe, kao to ovek u sebi potpuno zadrava vazduh koji je udahnuo. To je vreme u koje je s valjanim razlogom postavljeno roenje Isusa, zbog toga to je Isus tako roen iz jedne sile Zemlje koja u sebi sadrava ukupni element due Zemlje. U vreme Misterijuma na Golgoti, posveeni, koji su jo mogli da prou kroz drevnu inicijaciju, povezali su duboki smisao sa vienjem kojim je roenje Isusa postavljeno ba u tu taku zemaljskog udisaja i zadravanja daha. Ti posveeni su rekli neto slino ovome: U drevno doba, kada su se nae inicijacije odvijale na mestima u kaldejskoj i egipatskoj kulturi, kada 11
Rudolf tajner
je nastajala elja da se spozna ta to Bie, koje predstavlja uzvieno Sunevo bie, mora da kae oveanstvu Zemlje, nastala je ideja o njegovoj poruci, ne direktnim gledanjem u svu duhovnost suneve svetlosti, nego posmatranjem naina na koji je suneva svetlost bila obasjavana sa Meseca, videli su uz pomo vidovnjake vizije zajedno sa strujanjem13 meseine ispoljavanje Duha Univerzuma. A smisao ove manifestacije shvaen je vie na spoljanji nain, kada su poloaj Meseca povezali sa planetama i zvezdama stajaicama. Tako je poloaj zvezda posmatran, posebno u odnosu na meseinu koja je strujala nadole, u toku nonih sati u kaldejskim a jo vie u egipatskim misterijskim kolama. Kao to danas ovek ita znaenje slova na listu hartije, u onim vremenima itano je znaenje u odnosu Ovna ili Bika, Venere ili samog Sunca, prema strujanju/obilju meseine. Prema tome kako su sazvea stajala jedna prema drugima, a posebno prema tome kako su postavljena u odnosu na meseinu, itano je ono to su nebesa imala da kau Zemlji. Sve je to pretoeno u rei. I u skladu sa onim to je tako pretoeno u rei, drevni posveeni su tragali za onim to je to Bie koje je kasnije nazvano Hrist, trebalo da kae oveku Zemlje. Nastojali su da protumae ono to su saoptavale zvezde svojim poloajem u odnosu na Mesec i da to primene na zemaljski ivot. Ali, kako se pribliavao Misterijum na Golgoti, itava priroda misterija prola je kroz ono to bih mogao da nazovem, velikim duevno-duhovnim preobraajima. Tada su najstariji od posveenika govorili svojim uenicima: Blizu je vreme kada konstelacije zvezda vie nee moi da se postavljaju prema strujanju meseine. U budunosti e se univerzum drugaije obraati oveku Zemlje. Morae se direktno posmatrati svetlost Sunca. Duhovni pogled znalca mora da se odvrati od onoga ta otkriva Mesec i skrene ka onome to otkriva Sunce. Uenja prenoena u misterijskim kolama duboko su uticala na one ljude, koji su u vreme Misterijuma na Golgoti jo bili rangirani kao posveeni starog reda. I iz tog stanovita, ovi posveeni su oformili svoj sud o Misterijumu na Golgoti. Ali, u isto vreme su rekli: Mora da nastupi neki dogaaj Zemlje koji e dovesti do ovog prelaza sa lunarne na solarnu orijentaciju. Na taj nain im je postao jasan kosmiki znaaj Isusovog roenja. Isusovo roenje su videli kao neto to je dalo impuls iz same Zemlje, vie ne u odnosu na Mesec kao namesnika, da tako kaem, nebeskih fenomena, nego u odnosu na samo Sunce. Dogaaj koji je ovo uzrokovao, tako su sebi govorili, mora biti izuzetan. A priroda tog nesvakidanjeg dogaaja odavala im je svoju tajnu kroz sledee: Poeli su da razumevaju unutarnje znaenje/smisao zbivanja na Zemlji koje se dogodilo u poslednjoj treini decembra, zbivanje koje sada nazivamo Boi. Govorili su sebi: Sada sve mora da bude povezano sa Suncem. Ali, Sunce moe da primeni svoju snagu na Zemlji samo kad Zemlja izdahne svoje sile. U vreme Boia ona ih udie; zadrava dah. Ako je Isus roen u to vreme, roen je u vreme kada Zemlja, na neki nain, ne razgovara sa nebesima, vreme kada se Zemlja sa svojim biem potpuno povukla u sebe. Isus je roen, onda, u vreme kada se Zemlja potpuno
13
Ovde je upotrbljena engleska re flooding ije znaenje je i bujica, tok, plima, poplava, obilje (n.p.)
12
Rudolf tajner
sama obre kroz kosmiki prostor, kada ne odailje svoj dah da bi se izlio i utkao (u taj prostor) snagom Sunca, svetlou Sunca. U to vreme, Zemlja ne daje bie svoje due kosmosu; ona je povukla bie svoje due u sebe, usisala ga u sebe. Isus je roen na Zemlji u vreme kada je Zemlja sama sa sobom, kao da je odvojena od kosmosa. Pokuajte da osetite u sebi kosmiko percepiranje-oseaja ( Empfinden) koje lei u osnovi takvog naina raunanja/miljenja! Nastavimo dalje da pratimo Zemlju u toku godine. Sledimo je do vremena u kojem smo sada, otprilike u vreme prolenog ekvinocija, kraja marta. Tada bismo trebali to ovako da zamislimo:
Zemlja (crveno) upravo je izdahnula, dua je napola jo u Zemlji, ali Zemlja ju je ve izdahnula; strujee sile due izlivaju se u kosmos. S obzirom na to da je, od decembra, sila Hristovog impulsa blisko povezana sa Zemljom, sa elementom due Zemlje, vidimo da taj Hristov impuls, zajedno sa elementom due koji struji spolja, poinje da zrai oko Zemlje ( strelice). To to se izliva u duhovni kosmiki prostor, kao Hristom natopljena/proeta dua Zemlje, mora sada da se susretne sa silom same suneve svetlosti. I nastaje mentalna slika: Dok u decembru Hrist povlai element due Zemlje u unutranjost Zemlje, da bi bila odvojena od kosmikih uticaja, sada sa izdahom Zemlje, On poinje da doputa da Njegove sile budu izdahnute, da ih iri da bi primile sile Sunca ( das Sonnenhafte) koje zrae prema Njemu. I na ematski prikaz e biti taan ukoliko Suneve sile ( uto) prikaemo sjedinjene sa Hristovom silom koja zrai od Zemlje. Hrist poinje da deluje zajedno sa Suncem u vreme Uskrsa; stoga Uskrs i pada u vreme izdisaja Zemlje. Ali, ono to se zatim deava ne treba da se povezuje sa svetlou koja se izliva nazad od Meseca; mora da bude povezano sa Suncem. Otuda potie fiksiranje datuma Uskrsa za prvu nedelju posle punog Meseca nakon prolene ravnodnevnice (ekvinocija). I, u odnosu na Uskrs, svako ko osea te stvari morao bi sebi da kae: Ukoliko sam se sjedinio sa Hristovom silom, moja dua takoe struji u kosmiki prostor zajedno sa izdahnutom silom due Zemlje i prima silu Sunca, koju Hrist sada donosi do ljudskih dua od Zemlje, dok ju je pre Misterijuma na Golgoti dovodio iz kosmosa.
13
Rudolf tajner
Ali, ovde ulazi jo neto. Kada su svetkovine bile uspostavljene u ono doba kada je sve to je bilo vano na Zemlji povezivano sa strujanjem/irenjem meseine, to se radilo samo u skladu sa onim to je moglo da se posmatra u svemiru: kakav je bio poloaj Meseca u odnosu na zvezde. Namera Logosa, koju je On ispisao u svemiru, bila je tako deifrovana da bi se odredilo vreme odravanja svetkovina. Ali, ukoliko uzmete u obzir fiksiranje svetkovine Uskrsa, u vreme kada ga sada obeleavamo, videli biste da je uspostavljena u skladu sa svemirom samo do odreene take, one take o kojoj govorimo kao o punom mesecu posle poetka prolea. Do te take sve je prostorno, ali naputamo prostor/svemir kada se pozivamo na nedelju posle prolenog punog meseca. Ta nedelja nije odreena prostorno, nego prema tome gde se nalazi u godinjem ciklusu, njenom poloaju u ciklusu dana u nedelji, kada posle subote dolaze nedelja, ponedeljak, utorak, sreda, etvrtak, petak i ponovo subota, uvek u uzastopnom periodinom nizu. Ovde iskoraujemo iz prostora, kada prelazimo iz prostornog poloaja Meseca do isto vremenskog toka u godinjem ciklusu nedelja. Tako je bilo mogue jo u starim misterijama osetiti da je fiksiranje svetkovine ranije bilo povezano sa kosmikim prostorom, ali da je sa Misterijumom na Golgoti postojala progresija iz kosmikog prostora u vreme, koje vie nije bilo povezano sa kosmikim prostorom. Ono to se odnosilo na duh kao da je bilo otrgnuto od isto prostornog. To je bio moni pomak oveanstva ka duhu. Ako nastavimo da posmatramo proces disanja Zemlje tokom nastavka godine, u junu nalazimo Zemlju i u treem stanju. Na tom mestu, koje sada posmatramo, Zemlja je potpuno izdahnula, njen izdisaj je dovren. itav element due Zemlje izlio se u kosmiki prostor, predao se kosmikom prostoru i proeo se silama Sunca i zvezda. Hrist, koji se udruio/spojio sa ovim elementom due Zemlje, sada sjedinjuje svoju snagu i sa silama zvezda i Sunca, irei talase tamo gde se dua Zemlje predaje kosmikom Svemu. To je Ivanjdan14 poetak leta. Zemlja je potpuno izdahnula. U njenoj spoljanjoj fizionomiji, kojom je okrenuta (gleda u) univerzumu, ona ne otkriva svoju unutranju snagu, kao to to ini u vreme zimskog solsticija; umesto toga, Zemlja na svojoj povrini otkriva reflektovane sile zvezda, Sunca, svega to je u kosmosu izvan nje.
14
hrianski praznik, na spomen Ivana/Jovana Krrstitelja slavi se 24. juna (7. jula), potie od ratarskog kulta u kojem se slavi Sunce, kada za vreme letnjeg solsticija (suncostaja) poseduje najvie snage, i obeleava poetak etve. Sa ovom svetkovinom povezan je i obred oienja (sveto kupanje ljudi i stoke i/ili preskakivanje vatri koje se u ast Suncu pale uvee) (n.p.)
14
Rudolf tajner
Stari posveenici, posebno oni iz severnih podruja Evrope, mnogo su ivlje oseali unutarnji smisao/znaenje i duh ovog perioda (u godini) kojeg mi oznaavamo kao (mesec) juni (poetak jula). U to vreme su oseali da se njihove due, zajedno sa duom Zemlje, predaju kosmikim prostranstvima. Oseali su da ive, ne unutar zemaljskog kraljevstva, nego u kosmikim daljinama. Doista su govorili sebi: Mi, sa naim duama, ivimo u kosmikim prostranstvima. ivimo sa Suncem, ivimo sa zvezdama. A, kada svoj pogled uputimo ka Zemlji, koja se (sama) ispunila nicanjem i klijanjem bilja, u blistavim bojama cvetova koji se otvaraju; vidimo u lepranju i puzanju insekata tamo-amo, u pticama raznobojnog perja koje proleu kroz vazduh; vidimo odbljesak sa Zemlje kao iz ogledala, ono to preuzimamo u svoje due ba kada naputamo Zemlju i sjedinjujemo se sa izdiuim dahom Zemlje da bismo iveli sa kosmosom umesto sa Zemljom. Ono to se pojavljuje u svetskom prostoru niui i klijajui iz Zemlje u hiljadu boja to je iste prirode. Samo to je refleksija, odraz, snaga koja vraa zraenje, dok u svojim ljudskim duama nosimo samu izvornu snagu. To je bio oseaj onih ljudi koji su dobili inspiraciju na misterijskim mestima, oni ljudi koji su posebno razumeli svetkovinu letnjeg solsticija; i tako svetkovinu Ivanjdana vidimo postavljenu u vreme velikog izdisanja Zemlje u kosmos. Ukoliko ovaj proces disanja pratimo jo dalje, na kraju dolazimo do stanja koje nastupa krajem septembra. Izdahnute sile poinju svoju povratnu kretnju; Zemlja poinje jo jednom da udie. Dua Zemlje koja je bila izlivena u kosmos sada se ponovo povlai u unutranjost Zemlje. Ljudske due primeuju taj udisaj elementa due Zemlje, bilo u svojoj podsvesti ili u vidovnjakim impresijama, kao procese vlastitih dua. Ti ljudi koji su bili nadahnuti inicijacijskim znanjem o ovim stvarima mogli su, krajem septembra da kau sebi: Ono to je kosmos nama dao i to se sjedinilo sa snagom nae due kroz Hristov impuls to mi sada putamo da se ponovo uliva u oblast zemaljskog, u onu zemaljsku sferu koja je tokom leta sluila samo kao refleksija/odraz, kao neka vrsta ogledala u odnosu na vanzemaljski kosmos.
15
Rudolf tajner
Ali, ogledalo ima svojstvo da ne doputa da ita to je ispred njega proe kroz njega. Zbog toga to je leti, Zemlja ogledalo kosmosa, ona je i neprozirna u svojoj unutarnjoj prirodi, nepropusna za kosmike uticaje i stoga, u toku leta nepropusna za Hristov impuls. ( v. crte). U to vreme Hristov impuls mora da ivi u izdahnutom dahu. Meutim, ahrimanske sile su se vrsto (us)postavile u Zemlju koja je postala nedostupna za Hristov impuls. A, kada se ljudsko bie jo jednom vrati sa silama koje je preuzelo u vlastitu duu kroz izdisaj Zemlje obuhvatajui i sile Hrista ono uranja u Zemlju koja je ahrimanizovana. Meutim, u sadanjem ciklusu evolucije Zemlje od poslednje treine devetnaestog veka duama koje se sputaju, iz duhovnih visina stie pomo Mihajlove snage, koji se, dok se dah Zemlje vraa u samu Zemlju, bori sa Zmajem, Ahrimanom. To su ve videli proroci drevnih mistrijskih kola koji su duhovno razumeli tok godine. Znali su da se, u njihovo doba, jo nije pribliavala misterija koja bi otkrila Mihajlov dolazak da pomogne ljudskim duama koje se sputaju. No, znali su da e, kada se ove due budu iznova i iznova raale, ova Mihajlova snaga stupiti, doi kao pomo zemaljskim ljudskim duama. To je bio smisao godinjeg ciklusa koji su oni videli. Otuda, iz drevne mudrosti potie to to je danas u kalendaru, 29. septembra, nekoliko dana pre jesenje ravnodnevnice Miholjdan (dan sv. Mihajla). A za jednostavne ljude sa sela, Miholjdan je veoma vano vreme. No, zbog njegove pozicije u godinjem ciklusu, Miholjdan je vaan i za one koji ele da shvate ukupni znaaj nae sadanje zemaljske epohe. Ukoliko elimo da zauzmemo mesto u sadanjem vremenu sa pravom sveu, potrebno je da razumemo da je, u poslednjoj treini devetnaestog veka, Mihajlova sila zapoela borbu sa Zmajem, s ahrimanskim snagama, na nain koji je nuan upravo za nae doba. I mi moramo da se ukljuimo u tu intenciju zemaljske i ljudske evolucije, sudelovanjem na pravi nain naom vlastitom sveu u ovoj kosmiko-duhovnoj bici.15 Moemo da kaemo da je Miholjdan do sada bio svetkovina za seljane znate u kom smislu koristim tu re svetkovina za prosti narod. Ali, kada je prepoznat znaaj procesa godinjeg disanja koji se odvija izmeu Zemlje i kosmosa, Miholjdan je sve vie i vie poprimao formu uistinu
15
Ovom prilikom, Rudolf Steiner je po prvi put u irem smislu govorio o znaaju proslave Miholjdana danas. Njegova prva aluzija na ovu temu ukratko je iskazana tri meseca ranije. ( Duhovno zajednitvo oveanstva, 24. december, 1922.)
16
Rudolf tajner
prave dopune Uskrsu. Jer, oveanstvo, koje e ponovo razumeti zemaljski ivot i u duhovnom smislu, na kraju e morati da razmilja na ovaj nain. Dok je trajao letnji izdisaj, Zemlja je bila ahrimanizovana. Teko nama da je Isusu bio roen u toj ahrimanizovanoj Zemlji! Pre nego to je ciklus ponovo dovren i pribliava se decembar, koji je prouzrokovao roenje Hristovog impulsa u Zemlji kojoj je udahnuta dua, Zemlja mora da bude proiena duhovnim silama, od Zmaja, od ahrimanakih sila. A Mihajlova proiujua sila, koja obuzdava zle ahrimanske sile, mora da se sjedini, od septembra do u decembar, sa udahnutim dahom Zemlje, tako da svetkovina Boia moe da nastupi na pravi nain, a roenje Hristovog impulsa se dogodi na pravi nain, tako da potom sazreva do poetka izdisaja u vreme Uskrsa. Stoga moemo da kaemo: U vreme Boia, Zemlja je element svoje due uvukla u sebe, Zemlja je unela bie svoje due u sebe u velikom godinjem disanju, u unutranjosti Zemlje je roen Hristov impuls. Prema proleu istie u kosmos sa izdisajem Zemlje. Sagledava 16 zvezdani svet i stupa u uzajamni odnos sa njim, ali na takav nain da njegov odnos prema zvezdama vie nije prostorni nego vremenski, tako da je vremensko povueno iz prostornog. Uskrs pada u prvu nedelju posle prolenog punog meseca. Unutar punog izdisaja daha ovek se uzdie biem svoje due u kosmiki svet, proima i preplie se sa svojstvima zvezda, ulazi u dah kosmosa svojim zemaljskim dahom i tako se proima duhom Uskrsa, a na Ivanjdan veoma snano je natopljen/proet onim ime poinje da se proima na Uskrs. Onda mora da se vrati na Zemlju, sa duom Zemlje i biem vlastite due, ali zavisi od toga da li je Mihajlo uz njega, tako da moe na pravi nain da prodre u zemaljski svet nakon to se ahrimanski element probio kroz Mihajlove snage. I sve vie i vie, sa snagom uvuenog daha, element due Zemlje poiva u samoj Zemlji, do Boia. I sada slavimo Boi na pravi nain ako kaemo sebi: Mihajlo je proistio Zemlju, tako da roenje Hristovog impulsa moe da se dogodi u boino vreme na pravi nain. Onda ponovo poinje izdisanje u kosmos. U tom izdisaju, Hrist vodi Mihajla sa sobom, da bi Mihajlo mogao ponovo, iz kosmosa, da okupi one sile koje je koristio u borbi sa zemaljskim ahrimanskim silama. U uskrnje vreme, Mihajlo poinje ponovo da uranja u kosmiki svet i najsnanije je isprepleten sa kosmosom na Ivanjdan. A, danas ovek, koji u pravom smislu shvata ono to njega kao oveka sjedinjuje sa zemaljskim, kae sebi: Za nas je poelo doba u kojem pravilno razumemo Hristov impuls kada spoznamo da ga, u toku godine, prati Mihajlova snaga; kada vidimo da Hrist ustrujava u zemaljsko i uzdie se u kosmos, udruen sa Mihajlom, koji se u jednom periodu bori unutar zemaljskog, a u drugom prikuplja snagu za borbu u kosmikim prostorima. (v. krivulju)
16
Ovde je upotrebljena re view, ije je znaenje i: razgledati, razmatrati, pregledati, ispit(iv)ati, shvatati, prosuivati. (n.p.)
17
Rudolf tajner
U uskrnjoj misli imamo izuzetno grandioznu/raskonu sliku koja se ugradila u zemaljsko postojanje da bi donela prosvetljenje; naime, sliku Hrista koji se uzdie iz groba u pobedi nad Smru. Tu uskrnju misao moemo, u nae vreme, da razumemo na ispravan nain samo ukoliko shvatimo da danas moramo da joj pridodamo Mihajlovo Bie, sa desne strane Hrista Isusa. Jer, dok se sila daha Zemlje proima silom Hrista u toku godinjeg ciklusa procesa disanja, Mihajlo prati Hrista. Ukoliko mi, kao ljudi Zemlje, budemo razumeli kako da oivimo Hristovu misao u sebi u svakoj od etiri velike godinje svetkovine, ukljuujui Uskrs, to doista i moramo, potrebno je da tu misao, na pravi nain i u punoj svesti, postavimo u sadanje vreme. Nadu, koja je usmerena na dolazak Mihajlove snage u slubu Hristove snage, oiveli su oni koji su razumeli Hristov impuls na pravi nain u nae doba. Pred nas se postavlja obaveza, posebno u moderno doba, da se promemo Hristovim impulsom u smislu Mihajlove misli. To inimo na pravi nain kada spoznamo kako da poveemo misao uskrsnua sa delatnom Mihajlovom milju koja je ugraena u ljudsku evoluciju na nain koji sam esto objanjavao.
II
Nastojao sam da vam, iz ezoterijskog aspekta uskrnje misli, govorim o tome kako, kada je tok zbivanja u Prirodi proet duhom, mora doi do toga da se i jesenja svetkovina doda godinjim svetkovinama. To bi trebala da bude svekovina Mihajla, postavljena u odnosu na jesenju ravnodnevnicu priblino na isti nain kao to Boi pada u vreme zimskog solsticija, Uskrs u vreme prolene ravnodnevnice a Ivanjdan u vreme letnjeg solsticija. eleo bih da pokuam da vam pribliim uskrnju misao onako kako to odgovara dananjem dobu, posebno u odnosu na sadraj oseanja, tako
18
Rudolf tajner
da sutra mogu da vam iznesem ukupni znaaj takvog promiljanja/kontemplacije. Kada danas proslavljamo svetkovinu Uskrsa, ako sebe posmatramo u svesti savremenog oveanstva i iskreni smo prema sebi, moraemo da priznamo da vei deo oveanstva ne pridaje vanost uskrnjoj misli! Od ega zavisi istina o uskrnjoj misli? Istina zavisi od sposobnosti ovekovog bia da sa tom milju povee sliku koja prikazuje Hristovo Bie koje je prolo kroz smrt, pobedilo smrt, i onda, kada je On iskusio smrt i uspeo da uskrsne, sjedinivi odonda Sebe sa oveanstvom da je mogao da prenosi objave onima koji su ranije bili Njegovi uenici, apostolima. Ali misao uskrsnua sve je vie i vie bledela, a na samom poetku hrianstva bila je tako iva da su Pavlove rei mogle da odzvanjaju kroz vekove od toga vremena: A ako Hrist nije uskrsnuo, uzaludna je ... vaa vera!17 Pavle je ovde direktno povezao hrianstvo sa uskrnjom milju, odnosno sa milju o uskrsnuu. Ljudi koji danas stiu obrazovanje, nazivaju uskrsnue udom, a kao udo ono je iskljueno iz oblasti onoga to jeste ili bi mogla da bude realnost. Dakle, za sve one koji vie ne mogu da prodru do misli o uskrsnuu, svetkovina Uskrsa samo je odraz drevnog obiaja, kao i ostale hrianske svetkovine. Tokom godina smo to sagledavali iz najrazliitijih aspekata. Neophodno je da oveanstvo prvo stekne znanje o duhovnom svetu kao takvom, da bi razumelo zbivanja koja ne pripadaju oblasti ulne stvarnosti; a ono to je povezano sa milju uskrsnua, mora biti shvaeno kao takav dogaaj. Tada e biti mogue da uskrnja misao ponovo postane uistinu iva, to ne moe da bude za oveanstvo koje je uskrsnue svrstalo u oblast nerealnih uda. Uskrnja misao nastala je u onim epohama oveanstva u kojima su jo postojali ostaci drevnog jednostavnog ljudskog znanja o duhovnom svetu. Poznato nam je da na poetku zemaljske evolucije ljudi, ovek imao izvesnu instinktivnu vidovitost pomou koje je mogao da dobije letimian uvid u duhovni svet koji mu je omoguavao da ovaj svet sagleda kao jednako vredan fiziko-ulnom svetu. Ta prvobitna instinktivna vidovitost je izgubljena za zemaljsko oveanstvo. Ali, u prva tri veka hrianske ere, njeni poslednji ostaci su jo postojali. Stoga je, u tim stoleima, jo moglo da se zadri odreeno razumevanje uskrnje misli na osnovu drevnog znanja. To se sve manje razumevalo u etvrtom veku, kada su poele pripreme za ono to je do punog izraza trebalo da doe u petnaestom veku; naime, ovekov ivot u apstraktnim, beivotnim mislima, to smo esto pominjali. U tim apstraktnim, mrtvim mislima, kojima je prirodna nauka ostvarila svoju veliinu, uskrnja misao je uskoro zamrla. Danas je dolo vreme kada ona mora ponovo da se probudi kao iva misao. Ali, da bi se probudila, ona mora da pree iz stanja smrti u stanje ivota. Ono to je ivo obeleava injenica da ono prua neto drugo osim sebe iz sebe. U prvim vekovima hrianstva, kada se uskrnja misao irila hrianskim svetom, Gemueti18 ljudi jo su bile dovoljno osetljive da
17 18
Prva Poslanica Korinanima [15;17] Gemuet, ili oseajna dua, zajedno sa duom razuma ini sredite tri elementa due u slici oveka po Rudolfu tajneru. Ovaj element due je bio dominantan u etvrtoj post-atlantskoj epohi u kojoj se desio dogaaj na na Golgoti.
19
Rudolf tajner
iznutra doive neto izuzetno snano kada su zamiljale Hristov grob i ustajanje iz groba, Bie koje je sada sjedinjeno sa oveanstvom. Gemueti mogu, velikom unutarnjom snagom, da doive ono to se pojavljuje pred njihovim duama u ovoj snanoj slici. A to unutarnje iskustvo bila je stvarnost u ivotu ljudske due. U ivotu ljudske due, stvarnost je samo ono to dua stvarno zadri/razume, kao to se ula obino dre spoljanjeg ulnog. Ljudi prvih stolea oseali su da su se promenili videvi dogaaj Hristove Smrti i Uskrsnua. Oseali su da su ti prizori preobrazili njihove due, kao to ovek osea da je izmenjen nekim telesnim dogaajem u toku njihovog ivota na Zemlji. Ljudsko bie se preobraava oko sedme godine promenom zuba, i zatim ponovo oko etrnaeste ili petnaeste godine ivota poetkom puberteta. To su telesna preoblikovanja. U promiljanju o uskrnjoj misli, prvi hriani su se oseali preobraenim u unutarnjem ivotu svoje due. Oseali su da su time podignuti i preneti iz jednog stadijuma ljudskog postojanja u drugi. Uskrnja misao je tokom vremena izgubila svoju snagu, tu mo, a moe da je obnovi samo kada uskrsnue, koje ne moe da se razume prirodnim zakonima, ponovo zadobije stvarnost (postane realnost) kroz duhovnu nauku, nauku koja obuhvata/poima duhovno. Ali, ono to je duhovno zamiljeno postie realnost, ne kada se to duhovno zamilja samo apstraktnim razmiljanjima nego samo kada je shvaeno u ivoj vezi sa svetom koji se pojavljuje pred ulima. Svako ko eli da se dri duhovnog samo u apstrakciji, ko npr., kae da ne treba da povlaimo duhovno dole u fiziki ulni svet, morao bi u isto vreme tvrditi da se boansko bie degradira kada se predstavlja kao tvorac sveta. Boansko je shvaeno u svoj svojoj veliini i moi, ne kada ga postavljamo izvan i iza ulnog, nego kada mu pripisujemo mo da deluje u ovom ulnom svetu, da kreativno prome ovaj ulni svet. eleti postaviti boansko tamo gore u apstraktne visine, u nepostojei svet predstavlja ponienje za boansko. A, ukoliko duhovno zamiljamo samo u njegovoj apstraktnosti, ukoliko ga ne moemo povezati sa itavim tokom/trajanjem sveta s kojim se suoavamo/dotiemo, nikada neemo iveti u duhovnoj stvarnosti A ovaj kosmiki tok, onoliko koliko se tie naeg zemaljskog ivota, dotie nas pre svega u injenici da se ovaj zemaljski ivot sastoji od odreenog broja godina i da te godine predstavljaju povratak odreenih dogaaja u pravilnom ritmu, na ta sam jue ukazao. Nakon to protekne godina, vraamo se u priblino iste vremenske uslove, poloaj Sunca, i tako dalje. Tok godine tako ritmiki ulazi u na zemaljski ivot. Jue smo videli da ovaj godinji tok predstavlja udisaj/izdisaj same Zemlje duhovno-duevnih elemenata. Ukoliko sebi iznova predoimo etiri visoke take ovog procesa disanja Zemlje, kad smo dopustili da dou pred nae due, moramo sebi da kaemo: Vreme svetkovine Boia predstavlja vreme kada Zemlja zadrava dah u sebi. Duevno-duhovni deo Zemlje je u potpunosti apsorbovan. Duboko u okrilju Zemlje poiva sve to je Zemlja razvila u toku leta da bi to podstakao kosmos. Sve to je bilo otvoreno ka kosmosu i tokom leta bilo preputeno njegovim silama sada je Zemlja potpuno uvukla u sebe, da poiva u njenim dubinama u vreme Boia. ovek, naravno, ne obitava u dubinama Zemlje; fiziki on ivi na njenoj 20
Rudolf tajner
povrini. Isto tako, on ne ivi ni duevno-duhovno u dubinama Zemlje jer on zapravo ivi na periferiji Zemlje; on ivi u atmosferi koja okruuje Zemlju. Stoga je ezoterijska mudrost uvek razumevala sutinu bia Zemlje u vreme zimskog solsticija, u Boino vreme, kao neto isprva skriveno, kao neto u ta ne moe da se prodre obinim silama ljudskog znanja, neto to pripada sferi ezoterijskih misterija. A u svim drevnim dobima kada je postojalo neto to moe da se uporedi sa naom dananjom svetkovinom Boia, bilo je prepoznato da ono to se zbiva u vezi sa Zemljom na Boi moglo da se pojmi samo inicijacijom u misterijsko znanje, inicijacijom kakva je jo bila poznata u Grkoj kao htonske misterije. Uz pomo te inicijacije, ovek je na odreen nai naputao periferiju Zemlje na kojoj je iveo u svojoj obinoj svesti, da bi uronio u neto u ta telesno ne bi mogao da uroni. Uranjao je u duevno-duhovni element, i tako saznavao ta Zemlja postaje poetkom zime, na zimski solsticij, kada povlai duevno-duhovni element svoje due u sebe. A onda je ovek, kroz ovu misterijsku inicijaciju, spoznao da je, u vreme zimskog solsticija, Zemlja posebno receptivna za proimanje silama Meseca. To je smatrano tajnom ako mogu da se iskaem u modernom smislu Boinom tajnom drevnih misterijskih kola: da se, ba u vreme Boia, spoznaje da Zemlja, budui da je proeta i natopljena svojim duevno-duhovnim biem, postaje u svom unutarnjem biu posebno receptivna, osetljiva na delovanje sila Meseca. U nekim drevnim vremenima, na primer, niko ne bi imao poverenja u isceliteljsko znanje ukoliko nije bio posveen u zimske misterije, i razumeo kako Zemlja, zadravanjem svog daha, postaje iznutra posebno podlona delovanju Meseevih sila, kako ona u to vreme natapa, posebno biljke, silama isceljivanja, kako u to vreme pretvara biljni svet a u izvesnoj meri i svet niih ivotinja u neto potpuno drugaije. Osealo se da je Boina inicijacija kao silazak u dubine zemaljskog sveta. No, jo neto je bilo povezano za Boinu inicijaciju; naime, neto za ta se osealo da u izvesnom stepenu predstavlja opasnost za ljudsko bie. ovek je sebi govorio: Kada neko stvarno posmatra svoju svest u vezi sa onim to, u vreme Boia, ivi u Zemlji kao sile Meseca, on dolazi u stanje svesti u kojem mora unutar sebe biti veoma jak, mora se uvrstiti unutar sebe da bi se odupreo napadu ahrimanskih sila sa svih strana, sila koje ive u Zemlji upravo zato to je preuzela Meseevo delovanje. A, samo snagom koju je ovek razvio u svom duevno-duhovnom biu, snagom da razbije otpor tih sila, doista on vidi ta omoguava da njegovo zemaljsko postojanje potraje due. A onda, neko vreme nakon proslave tih boinih misterija, uitelji su okupljali svoje uenike i, kao u nekoj vrsti objave, govorili im sledee: Kroz inicijaciju se, naravno, moe, u punoj svesti, otkriti ta deluje unutar Zemlje u vreme zimskog solsticija. Ali, dolaskom prolea, kada biljke poinju da niu, neto se uzdie iz dubina Zemlje to proima sve to nie i klija, proima i samog oveka; naime, ono to proizvodi ahrimanske snage. U vreme kada je ovek jo bio obdaren boanskim silama, kakav je bio na poetku (razvoja) Zemlje, onda je kroz to iskonsko boansko naslee ovek mogao da se odupre napadu ahrimanskih snaga koje su prodrle u oveanstvo u toku zimskog meseca. Ali, (tako su posveeni govorili 21
Rudolf tajner
svojim uenicima) doi e vreme kada e oveanstvo platiti danak neosetljivosti za duhovno, neosetljivosti nastaloj kroz delovanje Meseevih sila koje Zemlja preuzima u vreme zime. Uz klijanje i nicanje u prolee, oveanstvo e biti zahvaeno nekom vrstom intoksikacije u odnosu na duhovno, liavajui ljude bilo kakve svesti da neto duhovno postoji. Zatim, ako oveanstvo ne utvrdi da je mogue odupreti se ovim silama intoksikacije, oveanstvo Zemlje e propadati i nee biti u stanju da se dalje razvija sa Zemljom ka buduim viim stadijumima zemaljske evolucije. Posveeni su sumornim bojama oslikali doba koje mora da prodre radi oveanstva u petnaestom veku, kada e se oveanstvo, zasigurno, odlikovati apstraktnim, mrtvim mislima, ali i kada e ovek ponovo moi da stekne duhovne sposobnosti tek kad zadobije novu snagu da nadvlada intoksikacijske sile koje se diu iz Zemlje. To on moe da uini razvijajui odreenu duhovnu silu koja je sada dostupna oveanstvu. Kada oblikujemo takve vizualizacije, prenosimo sebe, takorei, u povezanost koja postoji izmeu proticanja godine u prirodi i onoga to ivi u duhu. Spajamo ono to je inae apstraktno, samo dosetljivo smiljeno, sa onim to je prirodno istanan tok sa kojim se suoavamo npr., u godinjim dobima. Potpuno suprotna ovoj Boinoj misteriji je Ivanjdanska misterija, u vreme letnjeg solsticija. Zemlja je tada u potpunosti izdahnula. Duhovnoduevni element Zemlje posve se predaje nadzemaljskim snagama, kosmikim snagama. Tada duhovno-duevni element Zemlje uzima sve vanzemaljsko. Kao to su govorili o Boinoj misteriji, drevni posveeni su govorili i o Ivanjdanskoj misteriji (sluimo se savremenim nainom kazivanja, ali postojali su i odgovarajui oblici u drevnim misterijama) posveeni su rekli da je bilo nuno proi kroz inicijaciju da bi se prodrlo u tajne Ivanjdanske misterije, odnosno, tajne nebesa. Jer, ovek pripada periferiji Zemlje; on ne pripada ni unutranjosti Zemlje, niti kao zemaljski ovek pripada nebesima. Stoga on mora da bude posveen u tajne podzemaljskog da bi spoznao tajne nadzemaljskog. Smatra se da, na odreeni nain, Uskrnja misterija i Miholjdanska ili jesenja misterija, uravnoteuju, odravaju ravnoteu izmeu nadzemaljskog i pod-zemaljskog. A Miholjdanska misterija, kao to smo rekli, e tek stei svoje pravo znaenje u vreme koje je za nas jo budunost. Uskrnja misterija je, u svojoj punoj veliini, stupila u evoluciju oveanstva kroz Misterijum na Golgoti. I ta Uskrnja misterija je bila shvaena, kao to sam ve rekao, zbog toga to su jo postojali ostaci drevne vidovitosti. U to vreme, ljudi su jo mogli da se uzdignu u svojim Gemuetima ili oseajnim duama do uskrslog Hrista. Stoga je Uskrnja misterija utkana u taj ritual, koji nije bio obred inicijacije, nego obred za celo oveanstvo; bila je utkana u ritual sveanog sluenja mise. Ali, povlaenjem primitivne vidovitosti, bilo je izgubljeno razumevanje Uskrnje misterije. Ljudi poinju da raspravljaju o nekoj temi tek kada je vie ne razumeju. Sva rasprava koja je zapoela posle prvih vekova hrianstva o tome kako uskrnja misao treba da se razume, izvedena je iz injenice da ljudi vie ne mogu da je shvate na direktan elementaran nain.
22
Rudolf tajner
esto smo mogli da, na uskrnju misao, primenimo ono to nam daje antroposofska duhovna nauka. Ono to je ovde bitno je to da to antroposofsko duhovno istraivanje ponovo ukazuje na oblike ivota koji nisu iscrpljeni izmeu roenja i smrti u ulnom svetu; da se, ono to moe da bude duhovno istraeno postavlja nasuprot onome to moe da se istrai ulima; da omoguuje razumevanje kako je Hrist mogao da razgovara sa svojim uenicima, ak i nakon to se njegovo telo pretvorilo u prah. U svetlu duhovnog istraivanja, misao uskrsnua postaje ponovo iva. Ali, ta misao uskrsnua e se u potpunosti razumeti samo ako se povee sa onim to bih mogao da nazovem njegnim suprotnim polom. ta onda uistinu oslikava misao uskrsnua? Hristovo Bie se spustilo iz duhovnih visina, ulo u telo Isusa i ivelo na Zemlji u tom telu i time u zemaljsku sferu donelo sile koje su po sebi nadzemaljske. I te nadzemaljske sile koje je Hristovo Bie unelo u zemaljsku sferu bile su, od vremena Misterijuma na Golgoti i nadalje, sjedinjene sa silama evolucije oveanstva. Otada ono to su ljudi davnine mogli da vide samo spolja u kosmikom prostoru mora da se spozna oseanjem unutar evolucije zemaljskog oveanstva. Nakon uskrsnua, Hrist se sjedinio sa oveanstvom, i otada On ivi ne samo u nadzemaljskim visinama nego i u zemaljskom postojanju; On ivi u evoluciji, u struji evolucije oveanstva. Pre svega, prema ovom dogaaju se treba odnositi ne samo sa zemaljske take gledita nego i sa nadzemaljskog stanovita. Moemo da kaemo da ne treba da vidimo/shvatamo Hrista samo po tome to je doao na Zemlju iz nebeskih svetova i postao ovek, da je dat ljudima, nego treba da sagledamo ovaj dogaaj Hrista i sa stanovita da se Hrist zapravo odvojio od duhovnog sveta kada je saao na Zemlju. Ljudska bia su videla da se Hrist ukazao u njihovom kraljevstvu. Bogovi su videli da je Hrist napustio nebeski svet i zakoraio dole u oveanstvo. Za ljude, Hrist se pojavio; za odreena duhovna bia, On je nestao. Tek kada je proao kroz uskrsnue, ponovo se pojavio odreenim vanzemaljskim duhovnim biima, obasjavajui ih sada sa Zemlje kao zvezda, zvezda koja zrai sa Zemlje u duhovni svet. Duhovna bia oznaavaju Misterijum na Golgoti reima: Zvezda je poela da sja sa Zemlje u duhovno kraljevstvo. I osealo se da za duhovni svet mora biti od ogromne vanosti to to je Hrist uronio u ljudsko telo, i u tom telu proao kroz smrt. Jer, sudelujui u smrti u ljudskom telu, On je mogao odmah posle te smrti da preduzme neto to njegovi raniji boanski sudruzi nikakvim sredstvima nisu mogli da ostvare. Ti raniji boanski sudruzi suprotstavili su se, kao neprijatljski svet, koji je jo u prolim vremenima nazvan pakao. Ali, delovanje ovih duhovnih bia nakratko je zaustavljeno na vratima pakla. Ta duhovna bia delovala su na oveka. Sile oveka irile su se ak u paklu. To ne znai nita drugo nego ovekovu podsvesnu projekciju u ahrimanske sile u vreme zime a takoe i u uspon tih ahrimanskih sila u prolee. Boanska duhovna bia su oseala to kao svet suprotstavljen njima. Videla su kako se die iz Zemlje i oseali da je to krajnje problematian svet. Ali, ona sama su sa tim svetom imala samo zaobilaznu vezu preko oveka. Mogla su samo da ga posmatraju na izvestan nain. Ali, kako je Hrist siao na Zemlju, i sam postao ovek, mogao je da sae u kraljevstvo ovih ahrimanskih snaga i nadvlada ih. To je izraeno u veri/molitvi kao Silazak u Pakao. 23
Rudolf tajner
Ovaj silazak u pakao predstavlja suprotni pol uskrsnuu. To je ono to je Hrist uradio za oveanstvo: silaskom iz boanskih visina i preuzimanjem forme oveka, On je doista mogao da sae u kraljevstvo ijim opasnostima je ovek izloen, u koje drugi bogovi, koji nisu bili izloeni ljudskoj smrti, nisu mogli da sau. Na svom putu, Hrist je odneo pobedu nad smru. Tako je zapoeo, mogao bih rei, kao suprotni pol silasku u Pakao, uspon u duhovni svet, uprkos injenici da je Hrist ostao na Zemlji. Jer, Hrist se tako sjedinio sa oveanstvom da se spustio do onoga emu je oveanstvo izloeno. U toku zime i prolea, On je mogao, za oveka, da pobedi ono to deluje iz vanzemaljskih podruja u zemlji ponovo od Ivanjdana do jeseni. Tako u uskrnjoj misli vidimo sjedinjene, na odreen nain, silazak u podruje Pakla i kroz taj silazak pobedu nebeskog regiona za dalju evoluciju oveanstva. Sve ovo pripada pravom poimanju uskrnje misli. Ali, ta bi ta uskrnja misao bila ako ne bi mogla da postane iva! U drevno doba bilo je mogue povezati pravu oseajnu svest sa milju zimskog solsticija samo time to su na drugoj strani imali Ivanjdansku misao. ematski prikazano: Ukoliko je neko imao zemaljsko sa njenom duboko skrivenom zimskom prirodom (narandasto), onda je njegov duplikat bilo ono to je leti lealo u nadzemaljskoj periferiji (narandasto). I jedno i drugo je moglo da bjude dostignuto samo kroz inicijaciju, ipak bili su povezani onim to je bilo u atmosferi oko Zemlje, u periferiji Zemlje (zeleno), Boi je iziskivao Ivanjdan. Ivanjdan je iziskivao Boi. ovek bi otvrdnuo pod uticajem ahrimanskih snaga ukoliko ne bi mogao da bude izloen osloboenim luciferskim snagama, koje ponovo daju krila misli, tako da nije potrebno da ostane stvrdnuta nego moe ponovo da bude omekana pod uticajem svetlosti.
oveanstvo je u svojoj evoluciji prvo imalo samo jedan pol, uskrnji pol i taj uskrnji pol je postao paralisan. Svetkovina Uskrsa izgubila je svoju unutarnju vitalniost. Povratie svoj unutarnji ivot tek kada ovek bude mogao da misli o ovoj svetkovini na takav nain da moe sebi da kae: Kroz ono to je simbolino izraeno silaskom u Pakao to se u stvarnosti moe razumeti kao uskrsnue data je protivtea neemu to treba da doe; naime, paralisanje svake duhovne vizije, njeno umiranje u zemaljskom ivotu. Hrist Isus je proroki eleo da pripremi za ono to treba 24
Rudolf tajner
da doe; naime, okolnosti da bi ovek, tokom svog ivota na Zemlji izmeu roenja i smrti, morao da zaboravi nadzemaljsko, duhovno, da bi na odreen nain umro za duhovno. Nasuprot tom umiranju oveka u duhovnom ivotu stoji uskrnja misao o pobedi nadzemaljskog ivota nad zemaljskim. Na jednoj strani je ovo: ovek se sputa iz svog pre-zemaljskog ivota; ali u periodu koji je zapoeo u prvoj polovini petnaestog veka, on e u svom zemaljskom ivotu sve vie i vie zaboravljati svoje nadzemaljsko poreklo; to se tie bia njegove due on e umreti, reklo bi se, u zemaljskom ivotu. To stoji na jednoj strani. Na drugoj strani stoji ovo: Postojalo je duhovno, nebesko Bie, koje je svojim zadatkom, delujui sa nebesa na Zemlju, pokazao obrnutu sliku. To duhovno Bie spustilo se u ljudsko telo i u uskrsnuu, kroz vlastito bie, postavilo nadzemaljsko duhovno meu ljude Zemlje. U znak seanja na to imamo svetkovinu Uskrsa, koja pred oveanstvo stavlja sliku ukopa Hrista Isusa i uskrsnua Hrista Isusa. Poloen je u grob i nakon toga ustao to je uskrnja misao, kako stoji zabeleeno u kosmikim zapisima... Pogledaj sebe, o ovee; spustio si se iz nadzemaljskih svetova; preti ti opasnost da tvoja dua umre u zemaljskom ivotu. Zbog toga se pojavi Hrist, koji pred tvoje oi postavlja kako ono iz ega si i ti nastao, kako to nadzemaljsko duhovno pobeuje smrt. Pred tobom je mona slika kakva bi mogla da bude postavljena pred oveanstvo: ukop Hrista Isusa, uskrsnue Hrista Isusa. On je bio poloen u grob. On je ustao iz groba i pojavio se onima koji su mogli da Ga vide. Ali, zbog paralisanih sila due dananjeg oveka, ova slika vie nije iva. Da li bi mogla da oivi? U tradicionalnoj veri ovek jo uvek gleda u ono to mu svetkovina Uskrsa daje: u uzvienu sliku ukopa i uskrsnua. Ali, iz unutarnje sile njegove due, on vie ne moe, sam, da pronae bilo ta da povee sa tom uskrnjom milju, milju polaganja u grob i uskrsnua. On mora da sjedini sa tim neto iz duhovnog znanja. A to neto je druga misao, za koju nema alternative. Mogue je, meutim da ljudsko bie dopusti da mu se duhovno znanje priblii tako da moe da razume to drugo. Postavimo to drugo pred sebe, tako da to upiemo duboko u naim duama. Uskrnja misao: On je bio poloen u grob; On je ustao. A sad postavimo pred sebe drugu misao koja mora da natkrili (i izmeni) oveanstvo: On je ustao/uskrsao i moe s poverenjem da bude poloen u grob. Uskrnja misao: On je bio poloen u grob; On je ustao/uskrsao. Miholjdanska misao: On je ustao i on moe s poverenjem biti poloen u grob. Prva misao, uskrnja misao, odnosi se na Hrista; druga misao odnosi se na ljudsko bie. Odnosi se na oveka koji direktno poima uskrnju misao, razume da kada duhovno znanje stupi u zemaljski ivot dananjice, u kojoj je njegovo duevno-duhovno zamrlo, njegova dua moe da uskrsne, tako da on postaje iv izmeu roenja i smrti, tako da u zemaljskom ivotu on postaje iv iznurtra. Ljudsko bie mora kroz duhovno znanje da shvati to unutarnje uskrsnue, to unutarnje buenje; onda e on moi s poverenjem da bude poloen u grob. Onda e on moi da bude poloen u grob, ime bi inae postao plen ahrimanskih snaga koje deluju unutar zemaljskog kraljevstva u vreme zimskog solsticija. 25
Rudolf tajner
A svetkovina koja sadri ovu misao: On je ustao i moe s poverenjem da bude polegnut u grob ta svetkovina mora da pada u vreme kada lie poinje da uti i otpada sa drvea, kada je sazrelo voe, kada je Sunce primilo onu snagu koja dovodi do zrenja onoga to e u prolee propupati i proklijati, puno sila rasta/razvoja, ali takoe donosi uvenulost i sklonost da se ponovo trai unutranji deo Zemlje; kada ono to se razvija na Zemlji poinje da bude simbol groba. Ukoliko postavimo svetkovinu Uskrsa u vreme kada ivot poinje da pupa i klija, kada sile rasta dostiu svoju najviu taku, onda druga svetkovina, koja sadri (misao): On je uskrsao i moe s poverenjem da bude poloen u grob, moramo da postavimo u vreme kada priroda Zemlje poinje da vene, sahne, kada se atmosfera groba iri u prirodi Zemlje, kada simbol groba moe da se pojavi pred duom oveka. Tada Mihajlova misao poinje da se komea u oveku, ta misao koja nije, poput uskrnje misli u ranim vekovima hrianstva, usmerena ka nekoj vrsti unutarnjeg razumevanja (Anschauung).19 U prvim vekovima hrianstva, ovo oseajno poimanje bilo je usmereno ka polaganju Hrista u grob i uskrsnue. U toj percepciji dua je postajala jaa, bila ispunjena svojim najsnanijim silama. U misli svetkovine u vreme jesenjeg ekvinocija, dua mora da oseti svoju snagu kada se ne poziva ovekov razum nego njegova volja. Primi u sebe Mihajlovu misao koja svladava ahrimanske snage, ta misao koja te ini jakim da ovde na Zemlji stekne znanje o duhu, tako da moe nadvladati snage Smrti. Kao to je uskrnja misao usmerena na poimanje, ova misao je usmerena na snage volje: Preuzeti Mihajlovu snagu, znai preuzeti snagu duhovnog znanja u sile volje. Tako i uskrnja misao moe da postane iva, moe izravno biti doneta do ljudske due i duha, kad se sada Mihajlova misao, misao svetkovine Mihajla u jesen, osea kao kontra-pol uskrnjoj misli ba kao to je ivanjdanska misao shvaena kao kontra-pol boine misli. Kao to je uskrnja misao, svojom unutranjom ivou, stvorila/uzrokovala ivanjdansku misao posle pola godine, zako mora i uskrnja misao stvoriti/uzrokovati Mihajlovu misao. oveanstvo mora postii ezoterijsku zrelost, tako da kada misli ne misli samo apstraktno, nego bude u stanju da misli tako konkretno da ljudi ponovo mogu stvarati svetkovine. Tada e ponovo biti mogue sjediniti neto duhovno sa ciklusom ulnih fenomena. Sve nae misli su tako apstraktne! No, ma kako da su vredne spomena, ma kako inteligentne, ukoliko ostaju apstraktne, ivot nee moi da prodre u njih. Kada danas ovek promilja o tome da bi uskrnja misao mogla da bude, apstraktno postavljena, ne vie uskladu sa konstelacijama zvezda, danas kada je svo vie znanje zatamnjeno, kada ovek vie ne vidi nikakvu povezanost izmeu uvida u duevno-duhovne i prirodno-fizike sile, u oveku mora jo jednom da se probudi snaga koja e moi da sjedini neto duhovno sa ulnim fenomenima u svetu. U emu se onda sastojala duhovna snaga oveka, koja mu omoguuje da stvori svetkovine u toku godine, u skladu sa godinjim fenomenima? Sastojala se od iskonske duhovne sile. Ljudi danas mogu da nastave da proslavljaju svetkovine prema drevnom tradicionalnom godinjem obiaju,
19
Ovde se podrazumeva da re Anschauung opisuje nain na koji je Gemuet (oseajna dua) mogla da iznutra proivi Polaganje u grob i Uskrsnue , na ta je ranije ukazano. To poimanje je perceptivno, kroz oseaje a ne kroz logiku.
26
Rudolf tajner
ali ne mogu iz sebe, jo jednom da (za)dobiju ezoterijsku silu da govori neto u prirodi to je usaglaeno sa prirodnim dogaanjima. Mora postati mogue da se shvati Mihajlova misao kao cvet uskrnje misli. Dok uskrnja misao proistie iz fizikog cvetanja, postae mogue da se cvet uskrnje misli Mihajlova misao u toku godine nastane kao ishod fizike uvenulosti. Ljudi moraju jo jednom da naue da misle duhovno zajedno sa tokom prirode. Danas nije prihvatljivo da se neko samo prepusti ezoterijskim spekulacijama/nagaanjima; danas je neophodno biti ponovo u stanju initi/delovati ezoterijaski. No, ljudi e to moi tek kad budu mogli da toliko konkretno zamisle svoje misli, tako ivo, da se nee povlaiti od svega to se deava oko njih kad misle/razmiljaju nego e misliti sa tokom zbivanja: misliti zajedno sa opadanjem lia, sa zrenjem plodova, na Mihajlov(ski) nain, kao to se na Uskrs zna kako misliti sa klijanjem, nicanjem, cvetanjem biljaka i cvea. Kada se razume kako misliti sa tokom godine, onda e se sile izmeati sa mislima to e oveku omoguiti da opet uestvuje u dijalogu sa boanskim duhovnim snagama koje se otkrivaju iz zvezda. Ljudi su, sa zvezda, povukli dole snagu da uspostave svetkovine koje imaju unutranju ljudsku vrednost. Svetkovine moraju da se uspostave iz unutranje ezoterijske sile. Tada e, iz dijaloga sa biljkama koje slabe sazrevajui, sa umiruom Zemljom, nalaenjem pravog unutranjeg raspoloenja svetkovine, ljudi ponovo moi da razgovaraju sa bogovima i povezati ljudsko postojanje sa boanskim postojanjem.
III
Ne treba da potcenjujemo znaaj koji je nekada za oveanstvo imalo potpuno posveivanje periodu svetkovine u toku godine. Mada je, u nae doba, proslava verskih svetkovina uglavnom stvar obiaja, to nije uvek bilo tako. Postojalo je vreme kada su ljudi sjedinjavali svoju svest sa (pro)tokom godine; kada su, recimo, na poetku godine, oseali kako stoje unutar toka vremena na takav nain da su govorili sebi: Sada je takav i takav stepen hladnoe ili toplote; postoje odreene povezanosti/odnosi meu drugim vremenskim uslovima, odreene povezanosti/odnosi izmeu rasta i ne-rasta biljaka i ivotinja. Ljudi su zajedno sa Prirodom doivljavali postepene promene i preobraaje kroz koje je ona prolazila. Ali oni su delili to iskustvo sa Prirodom na takav nain da je njihova svest bila sjedinjena sa prirodnim fenomenima onda su usmeravali tu svest ka odreenoj svetkovini. Da kaemo, na poetku godine, kroz razliite oseajne percepcije povezane sa prolaskom zime, svest je bila usmeravana ka Uskrsu, ili u jesen, sa zamiranjem ivota, ka Boiu. Tada su ljudske due bile ispunjene oseajima koja su izraavana nainom na koji su se oni odnosili prema znaenju koje je svetkovina imala za njih. Tako su ljudi sudelovali u (pro)toku godine, znailo je najveim delom proimanje duhom ne samo onim to su videli i uli oko sebe nego i to su doivljavali celim svojim ljudskim biem. Oni su proivljavali (pro)tok
27
Rudolf tajner
godine kao u nekom organskom procesu ivota, ba kao to u odnosu prema ljudskom biu, dok je dete, podrazumevamo govor/izraavanje detinje due, ili njegov nesavreni (iz)govor. Kao to povezujemo specifina doivljavanja due uz promenu zuba, druga doivljavanja due sa kasnijim telesnim promenama, tako su ljudi nekada videli vladanje i proimanje duhovnog u sukcesivnim izmenama spoljanje prirode, u rastu i zamiranju, ili u razvoju koje je pratilo opadanje. Sada sve to ne moe da pomogne u delovanju naini na koji ovek osea sebe kao zemaljskog oveka u univerzumu. Tako moemo rei da je u tom periodu na poetku naeg raunanja vremena, kada je seanje na Dogaaj na Golgoti poeo da se proslavlja/obeleava kao ono to je kasnije postala svetkovina Uskrsa u tom periodu u kojem je svetkovina Uskrsa bila ivo oseana i pojmljena, kada je ovek jo sudelovao u proticanju godine kao to sam opisao tada je bilo bitno to da su ljudi oseali da su njihovi vlastiti ivoti predati, prepustili se spoljanjem duhovno-fizikom svetu. Njihova oseanja su im govorila da, da bi njihovi ivoti bili potpuni, moraju imati viziju Polaganja u grob i Uskrsnua, te uzviene slike Misterijuma na Golgoti. Ali, u oveku se raaju inspiracije iz takvog ispunjavanja svesti. Ljudi nisu uvek svesni tih inspiracija, no tajna ljudske evolucije i jeste u tome da se, iz tih religijskih stavova/odnosa prema fenomenima sveta, tokom celog ivota deavaju inspiracije. Pre svega, moramo jasno da razumemo da u toku odreenioh epoha, u srednjem veku, ljudi koji su usmeravali duhovni ivot bili svetenici a ti svetenici su iznad svega bili zainteresovani za odreivanje svetkovina. Oni su davali ton ceremonijama proslavljanja svetkovina. Svetenstvo je inila grupa ljudi koji su ostalom delu oveanstva predstavljali svetkovine, ukazivali na njih laicima/svetovnjacima, i davali sadraj svetkovinama. inei to, sami svetenici su taj sadraj oseali veoma duboko; i stanje itave due koje je rezultiralo iz nadahnjujueg delovanja svetkovina bilo je iskazano u ostalom delu ivota due. Srednji vek ne bi proizveo ono to se naziva skolastikom filosofijom Tome Akvinskog (Thomas Aquinas) i Alberta Magnusa 20 (Albertus Magnus) a i drugih skolastika da ta filosofija, ta koncepcija sveta, sa svim socijalnim posledicama koje je proizvela, nije bila nadahnuta najvanijom milju crkve, uskrnjom milju. U viziji silazeeg Hrista, koji je neko vreme iveo u oveku na Zemlji a zatim proao kroz uskrsnue, tako da je dat impuls dui to je dovelo do posebnog odnosa izmeu vere i nauke, izmeu znanja i otkrovenja sa kojim su se usaglasili skolastici. Da se iz oveka samog moe stei znanje o ulnom, dok sve povezano sa natulnim svetom mora da se postigne kroz otkrovenje to je u osnovi bilo odreeno time to je uskrnja misao sledila iz(a) boine misli. A ukoliko je, pak pojam sveta dananje prirodne nauke u potpunosti produkt skolastike, kao to sam vam esto objanjavao, onda moramo da
20
Poznat i kao sv. Agnus Veliki (r. 1193. ili 1206. 1280.) Plemi iz vabije, skolastik, aristotelovac, pripadao dominikanskom redu; predavao na vie univerziteta a u Parizu je 1245. dobio zvanje doktora teologije. Najpoznatije delo: Summa theologiae, autor brojnih polemika kojima je nastojao izmiriti protivrenosti aristotelizma i hrianske misli. Ostalo je upitno autorstvo mnogih radova koji su njemu pripisivani; bio je i botaniar, bsvio se metalima i prvi proizveo arsen u slobodnoj formi; njegov najpoznatiji uenik je Toma Akvinski. (n.p.)
28
Rudolf tajner
kaemo: Mada dananja prirodna nauka toga nije svesna, njeno znanje je u svojoj sutini direktni otisak uskrnje misli koja je preovladavala u ranom srednjem veku a onda i u kasnom srednjem veku a u moderno doba, postala paralisana. Nastojte da uoite nain na koji prirodna nauke primenjuje svoje ideje/pojmove to je danas tako popularno i doista je dominanata nae kulture: ona svoje ideje u potpunosti posveuje mrtvoj prirodi; smatra se nesposobnom da se uzdigne iznad mrtve prirode. To je rezultat one inspiracije koja je nastala posmatranjem Polaganja u grob. Sve dok ljudi budu mogli da polaganju u grob dodaju uskrsnue kao neto u ta su gledali, onda su znanju steenom samo spoljanjim ulima (pri)dodali i otkrovenje koje se odnosi na natulno. Ali, kako je postajalo sve uobiajenije sagledati uskrsnue kao neobjanjivo i time neopravdano udo, desilo se da otkrovenje odnosno, natulni svet bude odbaeno. Gledite dananje prirodne nauke je nadahnuto samokoncepcijom/poimanjem Velikog petka a nema nikakve koncepcije o uskrnjoj nedelji. Potrebno je da prepoznamo tu unutranju povezanost: Nadahnuti element je uvek taj koji se proivljava unutar svih svetkovinskih raspoloenja u odnosu na Prirodu. Moramo da saznamo povezanost izmeu tog nadahnjujueg elementa i svega to dolazi do izraaja u ljudskom ivotu. Kada ostvarimo uvid u blisku povezanost koja postoji izmeu ovog neeg to po-sebi-ivi u (pro)toku godine i kada ljudi misle, oseaju i ele (ispoljavaju volju), tada takoe moramo prepoznati koliko bi bilo vano ako bismo uspeli, npr., da Mihajlovu svetkovinu uinimo stvarnom; ukoliko bismo doista uspeli, iz duhovnih osnova, iz ezoterijskih osnova, da jesenju Mihajlovu svetkovinu uinimo neim to bi prelo u svest ljudi i ponovo delovalo nadahnjujue. Ukoliko je uskrnja misao trebala da primi svoju obojenost kroz injenicu da je uskrnjoj misli: On bio poloen u grob i uskrsao, pridodata druga ljudska misao, On je uskrsao i moe da bude poloen u grob a da ne umre ukoliko bi ova Mihajlova misao mogla da postane iva, koliko bi ogromnu vanost takav dogaaj mogao da ima za ukupno osetilno opaanje (Empfindung), i oseanja i volju ljudi i kako bi to moglo dapo sebi ivi u itavoj socijalnoj strukturi oveanstva! Dragi moji prijatelji, sve emu se ljudi nadaju u pogledu obnove drutvenog ivota, nee se desiti zbog svih rasprava i svih institucija koje su utemeljene na spoljanjem ulnom. Moi e da se dogodi samo kada mona inspiracija-misao proe kroz oveanstvo, kada inspiracija-misao potraje u oveanstvu kroz koju e ono ponovo osetiti i opaati moralnoduhovni element zajedno sa prirodno-ulnim elementom. Danas su ljudi kao gliste, mogao bih rei, koje trae sunevu svetlost pod zemljom, a da bi nali sunevu svetlost potrebno je da izau na povrinu Zemlje. Nita se u stvarnosti nee dovriti svim dananjim organizacijama i planovima za reformu; neto moe biti postignuto samo monim uticajem misli-impulsa povuenim iz duha. Jer, mora da nam bude jasno da sama uskrnja misao moe samo da postigne svoju novu nijansu kroz upotpunjavanje Mihajlovom milju. Razmotrimo poblie ovu Mihajlovu misao. Ukoliko promislimo o uskrnjoj misli, moramo da imamo u vidu da se Uskrs javlja u vreme otvaranja i klijanja ivota u prolee. U to vreme, Zemlja izdie sile svoje 29
Rudolf tajner
due da bi te sile due mogle ponovo da se natope astralnim elementom oko Zemlje, vanzemaljskim, kosmikim elementom. Zemlja je izdahnula svoju duu. ta to znai? To znai da odreena elementarna bia koja su podjednako na periferiji Zemlje koliko i vazduh ili kao to su to sile rasta/razvoja da ona sjedinjuju svoje bie sa izdahnutom duom Zemlje u onim podrujima u kojima je prolee. Ta bia plutaju i stapaju se sa izdahnutom duom Zemlje. Postaju deindividualizovana; gube svoju individualnost i jaaju u sveobuhvatnom elementu zemaljske due. U prolee, ba oko Uskrsa, vidimo bezbroj elementarnih bia u zavrnoj fazi inidividualnog ivota kojim su iveli u toku zime. Vidimo kako se stapaju u sveobuhvatni element due Zemlje i uzdiu se poput neke vrste oblaka ( crveno, uto, sa zelenim). Mogao bih rei da su u toku zime ova elementarna bia unutar elementa due Zemlje, gde su imala svoju individualnost, postala individualizovana; pre tog Uskrnjeg vremena ona imaju svoju individualnost, lete i plutaju kao pojedinana bia. U toku Uskrsa vidimo ih zajedno u proirenom oblaku (crveno), i formiraju zajedniku masu sa duom Zemlje (zeleno). Ali, uinivi to, elementarna bia gube svoju svest do odreenog stepena i ulaze u neku vrstu stanja spavanja. Neke ivotinje prespavaju zimu; ova elementarna bia spavaju leti. Njihov san je najdublji u vreme Ivanjdana, kada potpuno spavaju. Zatim ponovo poinju da se individualizuju i kada Zemlja ponovo udahne u vreme Miholjdana, krajem septembra, moemo ponovo da ih vidimo kao ve razdvojena bia.
oveku su potrebna ova elementarna bia... On toga nije svestan, ali ovek ih ipak treba da bi ih sjedinio sa sobom; tako da bi pripremio svoju budunost. A ovek bi mogao da sjedini ova elementarna bia sa sobom, ukoliko bi, u vreme odreene svetkovine to bi trebalo da bude krajem septembra mogao posebnom unutarnjom duom ispunjenom ivou da opaa kako se Priroda menja nastupanjem jeseni; kada bi mogao da primeti kako se ivot povlai iz ivotinja i biljaka, kako odreene ivotinje poinju da trae sklonita da se zatite od zime; kako lie biljaka poprima svoje jesenje boje; kako sva Priroda bledi i vene.
30
Rudolf tajner
Istina je da je prolee ljupko i osobita je sposobnost ljudske due da primeti lepotu prolea, ivot koji raste, klija, izbacuje pupoljke i mladice. Ali, da bi bila u stanju da primeti i kada lie vene i gubi svoje jesenje boje, kada su ivotinje otpuzale bila u stanju da oseti kako se u ulnom koje zamire, pojavljuje bletav, sjajan element duevno-duhovnog bila u stanju da primeti kako, sa liem koje uti, nestaje ivot koji klija i nie, ali da ulno postaje uto da bi duhovno moglo da ivi u tom koje uti kao takvom bila u stanju da primeti kako se u (o)padanju lia uzdie duhovno, kako je duhovno kontra-ispoljavanje zamiranja onoga to se opaa ulno; to treba kao oseajno poimanje duha da udahne duu ljudskom biu u jesen! Tada e on pripremiti sebe na pravi nain upravo za Boi. Znanjem antroposofske duhovne nauke, ovek mora da bude proet istinom da upravo duhovni ivot oveka na Zemlji zavisi od zamiranja fizikog ivota. Kadgod mislimo, fizika materija naih nerava se razara; misao se s mukom (iz)bori iz materije koja nestaje, propada. Oseati nastanak misli u sebi, bljeskavost ideje u ljudskoj dui, u itavom ljudskom organizmu oveka, biti blizak liu koje uti, liu koje vene, biljnom svetu u Prirodi koji se sui i smeura; oseati bliskost duhovne sutine bivstva oveka duhovnom sutinom bivstva Prirode to moe oveku da d impuls koji e osnaiti njegovu volju, impuls koji ukazuje oveku na proetost/natopljenost njegove due duhovnou. inei to, meutim, proimanjem svoje volje duhovnou, ljudsko bie postaje pomonik u Mihajlovom delovanju na Zemlji. A ako ovek ivi sa Prirodom na taj nain kada se pribliava jesen i taj (su)ivot-sa-Prirodom se izraava u odgovarajuem sadraju svetkovine, onda e on moi uistinu da primeti upotpunjavanje (Erganzung-dodatak) uskrnjem raspoloenju. Ali, time mu i neto drugo postaje jasno. Vidite, ono to ovek misli, osea i ispoljava kroz volju danas je doista nadahnuto uskrnjim raspoloenjem, koje je zapravo jednostrano. To uskrnje raspoloenje je u sutini rezultat klijajueg, bujajueg ivota, koji uzrokuje da se sve stapa kao u panteistikom jedinstvu. ovek je okruen jedinstvom Prirode i jedinstvom sveta u optem smislu. Danas je to i struktura naeg duhovnog ivota. ovek eli sve da vrati u prethodno stanje jedinstva, jedno; posveen je ili
31
Rudolf tajner
univerzalnom duhu ili univerzalnoj prirodi; i u skladu sa tim je ili idealistiki monist ili materijalistiki monist. Sve je obuhvaeno neodreenim jedinstvom. Ali, kada pogledamo u jesenje raspoloenje, sa uzdizanjem i oslobaanjem duhovnog i postepenim nestajanjem i propadanjem ulnog (crveno), onda je pred nama duhovno kao takvo i ulno kao takvo.
Duhovno u biljkama koje klijaju u prolee je u njihovom klijanju i rastu; duhovno je izmeano sa ulnim; u sutini se radi o jedinstvu. Biljka koja vene doputa da list otpadne a duhovno se uzdigne; imamo duh, nevidljiv, natulni duh i materijalno koje izilazi/(is)pada iz njega Rekao bih da je to ba kao da smo u nekoj posudi prvo imali ujednaeni fluid u kojem je neto otopljeno, a zatim smo nekim procesom uzrokovali da se to odvoji od fluida i padne na dno kao talog. Razdvojili smo na dva ono to je bilo sjedinjeno, to je inilo jedinstvo. Prolee tei da sve utka zajedno u nejasno, neodreeno jedinstvo, da ostvari usaglaenost. Sagledavanje jeseni, ukoliko je posmatramo na pravi nain, ukoliko je na pravi nain postavljeno nasuprot sagledavanju prolea, ukazuje na nain na koji duhovno deluje sa jedne a fiziko-materijalno sa druge strane. Vrednost uskrnje misli se nimalo ne umanjuje ukoliko joj se doda i misao Miholjdana. Sa jedne strane je uskrnja misao, u kojoj se sve pojavljuje da tako kaem kao panteistika meavina, jedinstvenost. Zatim je tu ono to se razlikuje; ali ta diferencijacija se ne javlja ni na kakav nepravilan, haotian nain. Kroz to postoji pravilnost. Razmislimo o ciklinom (pro)toku: spajanje, meanje, ujednaavanje; jedno meu-stanje kada se odvija diferencijacija; potpuna diferencijacija; zatim ponovo spajanje onoga to je diferencirano unutar jednolinog, i tako dalje. Tu uvek, pored dva vidite i tree stanje: vidite ritam izmeu diferenciranog i nediferenciranog, na odreen nain, izmeu udisaja onoga to je (iz)diferencirano i ponovnog izdisaja, jedno meu-stanje. Vidite ritam: fiziko-materijalno, duhovno, uzajamno delovanje fizikomaterijalnog i duhovnog: element due. No, vano je ovo: ne prekidati zajedniku pogrenu predodbu ljudi da sve mora da bude vraeno nazad u jedinstvo; time bi sve, bilo da se radi o duhovnom ili materijalnom jedinstvu, sve bi bilo dovedeno do
32
Rudolf tajner
neodreenosti kosmike noi. Nou su sve krave sive; u duhovnom monizmu sve ideje su sive; u materijalnom monizmu one su takoe sive. Razlika je samo u opaanju, ne radi se o tome da je neko gledite vanije. Vano je ovo: da se mi, kao ljudska bia, moemo sjediniti sa kosmikim tokom da smo u stanju da pratimo prelazak ivota iz jedinstva u trojstvo, ponovno vraanje iz trojstva u jedinstvo. Kada, dopunjavanjem uskrnje misli Mihajlovom milju postanemo na taj nain sposobni da pravilno sagledamo iskonsko trojstvo u celokupnom postojanju, tada emo to preuzeti itavim stavom/odnosom svoje due. Tada emo biti u poziciji da razumemo da doista sav ivot zavisi od delovanja i uzajamnog delovanja prvobitnih trojstava. A, kada je svetkovina Mihajla nadahnuta takvim stavom/odnosom na isti nain kao to je i jednostrana Uskrnja svetkovina nadahnuta gleditem koje sada postoji, tada emo dobiti nadahnue, imati inspiraciju, impuls Prirode/Duha, za uvoenje trolanosti, impulsa trolanosti u sve opservacije i oblikovanje ivota. A na kraju, samo od uvoenja ovog impulsa i zavisi da li e destruktivne sile u ljudskoj evoluciji moi jo jednom da budu preoblikovane u sile uzdizanja. Kada govorimo o trolanom impulsu, moglo bi se rei da to je u izvesnom smislu test da li je Mihajlova misao ve dovoljno jaka tako da se moe osetiti kako se takav impuls uliva direktno iz sila koje oblikuju vreme. Bio je to test za ljudsku duu, da li je Mihajlova misao dovoljno jaka u velikom broju ljudi. Pa, rezultat testa je negativan. Mihajlova misao nije dovoljno jaka ni u malom broju ljudi da bi doista mogla da se primeti u svoj svojoj snazi oblikovanja vremena i prodornosti/uticajnosti. I doista e teko biti mogue, da nove sile uzdizanja, ujedine ljudske due sa izvornim oblikotvornim kosmikim silama na nain koji je neophodan, osim ako ta nadahnjujua sila moe da prodre u Mihalovu svetkovinu odnosno, ako taj novi oblikotvorni impuls moe da izae iz dubina ezoterijskog ivota. Ako bi, umesto pasivnih lanova Antroposofskog drutva, moglo da se nae makar i nekoliko aktivnih lanova, onda bi moglo da bude mogue nastaviti sa daljim promiljanjem o takvoj misli. Za Antroposofsko drutvo je bitno da osim podsticaja lanova unutar Drutva, lanovi treba da pridaju pravu vrednost, mogao bih rei, sudelovanju u onome to treba da se dogodi. Moda bi mogli da usmere sile kontemplacije svoje due na ono to se deava, ali delovanje njihovih dua nije se ujedinilo sa onim to prolazi kroz vreme kao impuls. Zbog toga, sa sadanjim stanjem antroposofskog pokreta, naravno, nema nikakve sumnje da deo svojih aktivnosti posveti neemu o emu je bilo rei kao ezoterijskom impulsu. Ali, mora se shvatiti kako se uistinu odvija evolucija oveanstva, da velike sile koje (p)odravaju evoluciju svetskog oveanstva ne dolaze iz onoga to je predoeno povrnim reima, nego iz potpuno drugaijih predela. To je u drevnim vremenima ve bilo poznato iz prvobitne elementarne vidovitosti. U drevno doba nije bilo uobiajeno da mladi ljudi ue, npr., da ima toliko i toliko hemijskih elemenata; da je otkriven jo jedan i da ih ima 75, zatim 76; pa je novi otkriven i ima ih 77. Ne moe se pretpostaviti koliko se jo elemenata moe otkriti. Sluajno je na 75 dodat jedan, pa na 76 itd. U onome to je navedeno kao broj, nema unutranje stvarnosti. A tako je posvuda. Ko je danas zainteresovan za bilo ta to bi dovelo do otkria, recimo, da u biljkama vlada sistematina trolanost ili trojstvo! Otkrivan je red za redom, vrsta za vrstom; a prebrojavani su kao to se 33
Rudolf tajner
procenjuje verovatni broj tapova ili kamenja u gomili. Ali, delovanje broja u svetu poiva na stvarnom svojstvu/osobini bia, i to svojstvo mora da bude proniknuto, shvaeno. Promislite samo koliko je malo vemena prolo od kada je znanje o supstanci vodilo unatrag do trojstva soli, ive i fosfora; kako je shvaeno to trojstvo arhetipskih sila; kako sve to se pojavljuje kao pojedinano mora da bude uklopivo u jednu ili drugu od tri arhetipske sile. A jo je drugaije ukoliko se osvrnemo jo dalje u prolost, u doba kada je ljudima bilo lake da dou do neega poput ovog zbog situacije u njihovoj kulturi; jer orijentalne kulture se nalaze blie tropskoj zoni 21 gde su takve stvari bile lake dostupne drevnoj elementarnoj vidovitosti. Danas je, meutim, mogue doi do tih stvari u zoni umerene klime kroz slobodnu egzaktnu vidovitost... Ipak, ljudi vole da se vraaju drevnim kulturama! U to doba ljudi nisu razlikovali prolee, leto, jesen, zimu. Do razlikovanja prolea, leta, jeseni, zime vodi nas puka uzastopnost, nadovezivanje jer sadri etiri. Za drevnu indijsku kulturu bilo je potpuno nemogue razmiljati, npr., o neemu kao to je protok godine koji se odreuje prema etiri, zbog toga to on ne sadri nita od arhetipskih formi koje su u podlozi svih delovanja. Kada sam pisao svoju knjigu, Teosofija22, bilo je prosto nemogue u uzastopnom nizu pobrojati fiziko telo, etersko telo, astralno telo i ja, mada to moemo da samemo kada nam je to ve predoeno, kada smo to iznutra razumeli. Stoga sam morao da ih uredim prema broju tri: fiziko telo, etersko telo, astralno telo koja ine prvo trojstvo. Zatim sledi trojstvo utkano u njemu: dua oseaja, dua razuma, dua svesti; zatim trojstvo utkano u ovo: duhovno ja, ivotni duh, duhovni ovek tri puta tri uzajamno protkana na takav nain da postaju sedam.
Samo kada posmatramo sadanji stadijum evolucije oveanstva javlja se etiri, koji je zapravo sekundarni broj. Ukoliko elimo da vidimo iznutra delatni princip, ukoliko elimo da vidimo oblikotvorni proces, moramo formiranje i oblikovanje da vidimo pridruene trolanosti, trojstvu. Stoga je, po shvatanju drevnih Indijaca, godina bila podeljena na topli period, koji je otprilike obuhvatao nae mesece april, maj, juni, juli; vlani/kini period, koji je obuhvatao otprilike nae mesece, avgust, septembar, oktobar, novembar; i hladni period, koji je obuhvatao nae mesece, decembar, januar, februar, mart. Granice ne treba da budu strogo odreene prema mesecima, nego samo priblino; mogu biti shvaene kao
21
Torrid Zone podruje na povrini Zemlje, jedna od tri teoretske klimatske zone u tropima u Jarcu ili Raku (n.p.) 22 Objavljna u ediciji Wort, 2005.(n.p.)
34
Rudolf tajner
pomine granice. Ali, o proticanju godine se razmiljalo u skladu sa principom od tri. I tako je celokupno stanje ovekove due bilo proeto predispozicijom da posmatra ovo prvobitno trojstvo u svom smiljanju i delovanju, i stoga ih ispreplete u svo ljudsko stvaranje i oblikovanje. ak bi mogli da kaemo da je mogue imati prave ideje o slobodnom duhovnom ivotu, ivotu prava, socio-ekonomskom ivotu, tek kada primetimo u dubini ovaj trostruki puls kosmikog delovanja, koji mora da prome i ljudsko delovanje. Svako pozivanje na ove stvari danas se smatra nekom vrstom praznoverja, dok se velikom mudrou smatra jednostavno brojati jedan i ponovo jedan, dva, tri, i tako dalje. Ali, Priroda ne ide tim tokom, ne uzima takav tok. Ukoliko, meutim, pogledamo samo oblast u kojoj je sve zajedno utkano, kao to je to sluaj sa Prirodom u prolee to naravno moramo da posmatramo ukoliko elimo da uoimo isprepletenost stvari onda nikada neemo obnoviti puls od tri. Ali, kada se prati ceo tok godine, i vidi se, shvati se kako je to tri organizovano, kako su duhovni i fiziko-materijalni ivot prisutni kao dualnost, a ritmiko preplitanje ova dva kao tree, onda se primeuje to tri-u-jednom i jedno-u-tri, i spoznaje se kako ljudsko bie moe da postavi sebe u ovo kosmiko delovanje: tri ka jednom, jedno ka tri. Ljudska dua e u potpunosti biti sklona, teiti da prome kosmos, da se sjedini sa kosmikim svetovima, kad jednom Mihajlova misao bude mogla da se probudi kao misao svetkovine na takav nain da moramo da postavimo Mihajlovu svetkovinu u drugu polovinu septembra uz bok svetkovini Uskrsa; kad uz misao o uskrsnuu Boga posle smrti bude mogla da se doda misao, proistekla iz Mihajlove snage, o uskrsnuu oveka od smrti, tako da bi ovek, kroz Uskrsnue Hrista, pronaao snagu da umre u Hristu. To znai, primanjem uskrslog Hrista u svoju duu u toku zemaljskog ivota, da bi mogao umreti u Njemu odnosno, biti u stanju umreti, ne umirui nego ivei. Unutranja svest kao ova bi proistekla iz nadahnjujueg elementa koji bi nastao iz sluenja Mihajlu. Vrlo dobro shvatamo koliko je od takve ideje daleko nae materijalistiko doba, koje je takoe i doba u kojem se razvila uskogrudnost i sitniavost. Naravno, od nas se ne moe oekivati nita sve dok to ostaje mrtvo i apstraktno. Ali, ukoliko sa istim entuzijazmom sa kojim su svetkovine bile nekada uvedene, predstavljene svetu, kada su ljudi imali snagu da stvore svetkovine, ukoliko se to ponovo desi, onda e to delovati nadahnjujue. Doista e delovati nadahnjujue na itav na duhovni i itav na socijalni ivot. Tada e ono to nam je potrebno biti prisutno u ivotu, postojati: ne apstraktni duh sa jedne strane i priroda liena duha sa druge, nego Priroda proeta duhom i duh koji gradi i oblikuje prirodno. Jer oni su jedno i ponovo e utkati veru, nauku i umetnost u jedno, zato to e znato kako da shvate trojstvo u religiji, nauci i umetnosti u smislu Mihajlove misli, tako da ta tri mogu onda da se sjedine na pravi nain u uskrnjoj misli, u antroposofskom graenju i oblikovanju. To moe da deluje religijski, umetniki, spoznajno a moe i da vri diferencijaciju religijski i kognitivno. Tada bi antroposofski impuls bio sadran u poimanju jedinstva nauke, religije i umetnosti u uskrnje vreme; a zatim u vreme Miholjdana poimanjem kako ove tri koje imaju jednu 35
Rudolf tajner
majku, Uskrnju majku kako te tri postaju sestre i stoje jedna uz drugu ali se uzajamno dopunjuju. Tada bi Mihajlova misao, koja bi morala da postane iva kao svetkovina u toku godine, bila u stanju da deluje nadahnjujue u svim domenima ljudskog ivota. Sa stvarima kao to su ove, koje pripadaju pravoj ezoteriji, treba da promemo sebe, barem, isprva, u naoj spoznaji. Ukoliko zatim doe vreme kada e postojati aktivni delatni personaliteti, takva stvar bi stvarno mogla da postane impuls koji e pojedinano i sam moi, u sadanjem stanju oveanstva, zameniti sile silaenja silama uspinjanja.
IV
U sklopu nedavno odranih predavanja esto sam ukazivao na povezanost godinjeg ciklusa sa razliitim aspektima ljudskog ivota a u vreme Uskrsa to se posebno povezuje sa proslavom svetkovine. Danas bih eleo da se vratim dalje u prolost, u pradavno doba i kaem neto vie na ovu temu u odnosu na drevne misterije. Ovo bi, na odreen nain, moglo da produbi ono o emu sam ranije ovorio. Godinje svetkovine, koje su odravane u pradavno doba, inile su veoma znaajan deo ivota ljudi tih drevnih epoha na Zemlji. Poznato nam je da je svest ljudi ih prastarih vremena delovala na potpuno drugaiji nain u odnosu na kasnija vremena. Tom starom obliku svesti mogli bismo da pripiemo donekle snoliku prirodu. I doista su se, iz tog stanja spavanja, javljali ti uvidi, spoznaje u ljudskoj dui, u ljudskoj svesti koji su kasnije poprimali formu mitova i zapravo postali mitologija. Kroz ovu snoliku ili mogli bismo takoe rei instinktivnu vidovnjaku svest ljudi su mnogo dublje videli duhovno okruenje. Ali, upravo zbog te intenzivnije vrste sudelovanja, ne samo u primetnim delovanjima Prirode, kao to je to danas sluaj, nego isto tako i (sudelovanjem) u duhovnim dogaanjima, ljudi su bilo mnogo vie ukljueni u fenomene povezane sa godinjim ciklusom, sa onim aspektima Prirode koji su se razlikovali u prolee i u jesen. Na to sam nedavno ukazao. Danas bih eleo da sa vama razmenim neto to se potpuno razlikuje od ovoga, a to je, kako su, svetkovina poetka leta, koja je postala svetkovina Ivanjdana i svetkovina poetka zime koja je postala na Boi, bile proslavljane u vezi sa uenjima starih misterijskih kola. Pre svega, mora nam biti potpuno jasno da oveanstvo tih pradavnih vremena o kojima govorimo, nije imalo punu ja-svest kao mi danas. U snolikoj svesti nedostajala je ja-svest; a u tom sluaju ljudi ne opaaju detaljno ono ime se dananje oveanstvo toliko dii. Stoga ljudi tog perioda nisu opaali ono to je postojalo u mrtvoj prirodi, u mineralnoj prirodi. Ovo moramo dobro da upamtimo, dragi moji prijatelji: nije se svest ulivala uz apstraktne misli nego je ivela u slikama no jo je bila snolika. Ovi ljudi su ulazili, npr., u klijanje, propupavanje biljaka u prolee, daleko vie nego danas. Isto tako su oseali opadanje lia, njihovo uvenue u jesen, itavo to zamiranje biljnog sveta; duboko su oseali i promene u ivotinjskom svetu koje se deavaju u toku godine; oseali su da se celokupno ljudsko okruenje razlikuje kada je vazduh ispunjen lepranjem
36
Rudolf tajner
leptira i gmizanjem bubica. Oseali su da njihovo ljudsko tkanje postoji uz utkanost i bivstvo biljnog i ivotinjskog postojanja. Ali, ne samo to nisu bili zainteresovani za, nego nisu ni imali odgovarajuu svest (kojom bi pojmili) za mineralno kraljevstvo, za mrtvi svet oko sebe. To je jedna strana ljudske svesti iz tih prolih vremena. Druga strana je ova: u tom drevnom oveanstvu uglavnom nije postojala zainteresovanost za formu oveka. Danas je veoma teko zamisliti kakva je, s tim u vezi, bila ljudska percepcija, da ljudi uglavnom nisu pokazivali interes za ljudsku figuru kao prostornu formu. Bili su, meutim, veoma zainteresovani za ono to se odnosi na rasu. A to se dalje u prolost vraamo drevnim kulturama, sve je manje ljudi ija je zajednika svest zainteresovana za ljudsku formu. S druge strane, bili su zainteresovani za boju koe, rasni temperament. To je bilo ono to su ljudi primeivali. Sa jedne stane, ovek nije bio zainteresovan za mrtvi mineralni svet niti, sa druge strane, za ljudsku formu. Postojala je zainteresovanost, kao to smo rekli, za ono to se odnosi na rasu a ne za univerzalno ljudsko, ukljuujui spoljanju formu oveka. Veliki uitelji misterijskih kola to su jednostavno prihvatali kao injenicu. ta su o tome mislili, prikazau vam grafiki, crteom. Govorili bi sebi: Ljudi imaju snoliku svest kojom veoma jasno zapaaju ivot biljaka u svom okruenju. U svojim sno-slikama ovi ljudi doista su iveli sa biljkama, svetom biljaka; ali njihova snolika svest nije se irila na obuhvatanje mineralnog sveta. Tako su uitelji misterijskih kola govorili sebi: Ljudska svest sa jedne strane dosee do ivota biljaka [ vidi crte], koji se doivljavao u snu, ali ne i do mineralnog; on lei izvan ljudske svesti. A sa druge strane, ljudi oseaju u sebi ono to ih jo povezuje sa ivotinjskim svetom, odnosno, ono to se tie rasa, to je tipino za ivotinje. [vidi crte]. U drugu ruku, ono to oveka ini ovekom, njegov uspravni hod, prostorna forma njegovog bia, lei izvan ljudske svesti. Tako, ono to je specifino ljudsko izvan je interesovanja ovih ljudi drevnih vremena. Ljudsko moemo oznaiti razmiljenjem o njemu u smislu ovog drevnog oveanstva, kao zatvorenom u prostoru [ oseneni deo crtea], dok mineralno i specifino ljudsko lee izvan oblsti znanja koje je generalno dostupno onim ljudima koji su iveli izvan misterijskih kola.
Ali, ovo to sam rekao vai samo uopteno. Svojim vlastitim snagama, kojima je doivljavao unutar svoga bia, on nije mogao da prodre iza prostora [vidi crte], do mineralnog sa jedne i ljudskog sa druge strane.
37
Rudolf tajner
No, postojale su ceremonije, potekle iz misterijskih kola, koje su, u toku godine, oveku donosile neto priblino nalik ljudskoj ja-svesti sa jedne i opaanje mineralnog kraljevstva u najoptijim crtama, sa druge strane. Ma kako to udno zvualo ljudima dananjeg vremena, ipak je istina da su svetenici misterijskih kola uredili svetkovine ijim je neuobiajenim delovanjima ovek uzdignut iznad bilju-nalik do mineralnog i time je, u odreeno vreme u godini, doivljavao iskrienje svoga ja. Bilo je to kao da je ja bljesnulo u snolikoj svesti. Znate da ak i danas u snovima neke osobe, njeno ja, koje se tada vidi, esto sadrava element sna. A tako je, u vreme Ivanjdana, svetkovine roenja sv. Jovana, kroz ceremonije koje su bile ureene za one meu ljudima koji su eleli da sudeluju u njima, ja-svest zaiskrila u vrhuncu leta. I u to vreme poetka leta, ljudi su mogli da opaaju mineralno kraljevstvo barem do mere koja je bila neophodna da im pomogne da steknu neku vrstu ja-svesti, ime se ja pojavilo kao neto to je stupilo u snove izvana. Da bi doli do toga, uesnici u najstarijoj od svetkovina poetka leta (Ivanjdana) svetkovini letnjeg solsticija koja je postala setkovina roenja sv. Jovana (Ivanjdan) voeni su da razviju muziko-poetski element u plesovima u krugu sa snanim ritmom i praene pevanjem. Neke predstave i izvoenja bili su ispunjeni razliitim muzikim recitativima uz pratnju jednostavnih instrumenata. Takva svetkvina bila je potpuno uronjena u muziko-poetski element. Ono to je ovek imao u svojoj snolikoj svesti izlivao je u kosmos, reklo bi se, u formi muzike, pesme i plesa. Savremeni ovek uistinu ne razume ta je bilo postizano muzikom i pesmom u toku tih intenzivnih i veoma rasprostranjenih narodnih svetkovina drevnih vremena koje su se odvijale pod vostvom ljudi, koji su to znanje voenja svetkovine stekli u misteijskim kolama. Jer, ono to su muzika i poezija postale od tada daleko je od jednostavne, pradavne, elementarne forme muzike i poezije koja je bila razvijana u onim vremenima na vrhuncu leta pod vostvom misterijskih kola. Jer, sve to su ljudi inili izvodei svoje krune plesove, uz pratnju pevanja i jednostavnih poetskih recitovanja, imalo je jednostavan cilj stvaranja raspoloenja due u kojem se javljalo ono to sam upravo nazvao iskrenjem ja u ljudskom duhu. Ali, da su te devne ljude pitali kako su oblikovali te pesme i te plesove, kojima su mogli da stvore to to sam opisao, oni bi dali odgovor koji bi dananjem oveku zvuao paradoksalno. Na primer, rekli bi: Mnogo toga smo stekli tradicijom jer su i oni pre nas inili iste ove stvari. Ali, u odreeno drevno doba rekli bi: To se i danas moe nauiti bez ikakve tradicije, ukoliko se dalje razvija to to se ispoljava. I danas se moe nauiti kako se koriste instrumenti, kako oblikuju plesovi, kako ovladati pevanjem (glasom koji peva) a sada sledi paradoks u onome to su ljudi davnine govorili. Govorili bi: To se ui od ptica pevaica. jer, oni su duboko razumevali znaaj pevanja ptica pevaica. Dragi moji prijatelji, oveanstvo je davno zaboravilo zbog ega pticepevaice pevaju. Tano je da su ljudi sauvali umetnost pevanja, umetnost poezije ali, u doba intelektulizma u kojem intelekt (u svemu) dominira, zaboravili su povezanost pevanja sa itavim univezumom. ak i neko ko je muziki nadahnut, ko umetnost muzike postavlja visoko iznad uobiajenog, ak i takva osoba, koja govori iz doba intelektualizma, kae: 38
Rudolf tajner
Ja pevam kao to peva ptica koja boravi u granju. Pesma koja izvire iz mog grla je moja nagrada, i to je velika nagrada. Dragi moji prijatelji, ovek odreenog perioda to doista kae. Ptica, meutim, to nikada ne bi rekla. Nikada ne bi rekla: Pesma koja izvire iz mog grla je moja nagrada. A to nikako ne bi rekli ni uenici drevnih misterijskih kola. Jer, kada u odreeno doba u godini zapevaju eve i slavuji, ono to time nastaje struji u kosmos, ne kroz vazduh, nego kroz element etera; vibrira van u kosmos do odreene granice... onda ponovo vibrira natrag na Zemlju da bude primljeno u ivotinjskom kraljevstvu samo to je sada sa njim sjedinjena sutina boansko-duhovnog. I tako slavuji i eve alju svoje glasove u univerzum ( crveno) a onda im se ono to tako alju vraa natrag eterski (uto), za vreme tokom kojeg ne pevaju; nego je u meuvremenu bilo ispunjeno sadrajem boanskoduhovnog.
eve alju svoje glasove gore u kosmos i boansko-duhovno, koje uestvuje u oblikovanju itave konfiguracije ivotinjskog kraljevstva, struji natrag na Zemlju na talasima onoga to iz-strujava iz pesama eva i slavuja. Stoga, ukoliko neko govori, ne sa stanovita intelektualistike ere, nego iz uistinu sveobuhvatne ljudske svesti, on doista ne moe rei: Ja pevam kao to peva ptica koja obitava u granju. Pesma koja mi izvire iz grla je moja nagrada, i velika je to nagrada. Umesto toga rekao bi: Ja pevam kao to peva ptica koja obitava u granju. A pesma koja, iz njenog grla, struji u kosmika prostranstva vraa se na Zemlju kao blagoslov, oploujui zemaljski ivot boansko-duhovnim impulsima koji onda deluju u ptijem svetu i koji mogu da deluju samo u svetu ptica jer su one nale svoj put na talasima onoga to je iz njih ispevano u kosmos. Naravno, nisu sva stvorenja slavuji i eve; niti sva ona odailju svoju pesmu; ali ponekad neto slino, mada ne toliko lepo, odlazi u kosmos iz itavog ivotinjskog sveta. U tim drevnim vremenima to se shvatalo i stoga su uenici mistrijskih kola bili obuavani da tako pevaju i pleu kako bi to onda mogli da izvode u vreme svetkovine Ivanjdana, da je nazovem njenim dananjim imenom. Ljudska bia su slala to u kosmos, naravno ne u ivotinjskoj formi nego humanizovanoj, ooveenoj formi kao ono to se dalje razvilo iz onoga to su ivotinje slale u kosmos. A, postoji i jo neto to pripada ovim svetkovinama: ne samo ples, muzika, 39
Rudolf tajner
pesma, nego, nakon svega, sluanje. Prvo, u svetkovini je postojalo aktivno izvoenje; onda su ljudi bili usmeravani da sluaju ono to im se vraalo. Jer, kroz njihove plesove, njihovo pevanje i sve to je bilo poetsko u njihovim izvoenjima, oni su odailjali, dalje slali velika pitanja boanskoduhovnom kosmosa. Njihovo izvoenje je strujalo navie, reklo bi se, u kosmike prostore kao to se voda izdie iznad zemlje, oblikuje oblake i ponovo se vraa kao kia. Tako se, delovanje onoga to ljudi izvode tokom svetkovina uzdie i vraa opet naravno ne kao kia, nego kao neto to se oveku pokazuje kao ja-snaga. A ljudi su imali istanani oseaj za tu posebnu transformaciju koja se deava u vazduhu i toplini oko Zemlje, ba u vreme svetkovine Ivanjdana. Naravno, ovek dananje intelektualistike ere s prezirom se odnosi prema tome. On mora da uradi jo neto u odnosu na ljude davnine. U ovo doba, kao i u drugima, on mora da ide na aj u pet sati, na kafu; mora da odlazi u pozorite, itd., on jednostavno mora da ini jo neto to ne zavisi od doba u godini. inei sve to, ovek zaboravlja onu delikatnu transformaciju koja se deava u atmosferskom okruenju Zemlje. Ali, ti ljudi starih vremena oseali su da, u vreme Ivanjdana, na vrhuncu leta, vazduh i toplina postaju drugaiji, da preuzimaju neto od prirode biljaka. Zamislite kakva je to vrsta percepcije bila taj istanani oseaj za sve to se zbiva u biljnom svetu. Pretpostavimo da je to Zemlja i posvuda biljke niu iz Zemlje.
Ljudi su tada imali istanani oseaj za ono to se razvijalo u biljci, ono to je ivelo u biljci. U prolee su oseali prirodu i u naem jeziku je preostao kasniji odjek tog oseaja. U Geeovom Faustu se moe nai izraz es gruenelt (poinje da se zeleni). Ko danas primeuje nastanak zelenila, kada u prolee Zemlja poinje da se zeleni, i kroz vazduh pronose mirisi? Ko primeuje kada sve zazeleni i procveta? Pa, naravno danas to ljudi vide; crveno i uto cvee im se svia; no oni ne primeuju da vazduh postaje sasvim drugaiji kada cvetovi cvatu i ponovo kada se oblikuju plodovi. Takvo ivo uestvovanje u biljnom svetu vie ne postoji u naoj intelektualistikoj eri ali je postojalo za ljude drevnih vremena. Stoga su, u svom oseaju opaanja, bili svesni toga kada im se pribliavalo zelenjenje, cvetanje i sazrevanje plodova ne iz Zemlje, nego iz okolne atmosfere; kada su vazduh i toplina strujali nadole kao neto nalik biljnoj prirodi (zaseneno na crteu). A kada su tako vazduh i toplina postali nalik/srodni biljkama, svest onih ljudi bila je prenoena u sferu u koju je tada silazilo ja, kao odgovor na ono to su slali u kosmos u formi muzike i poezije.
40
Rudolf tajner
Tako su svetkovine imale prekrasan, intimni ljudski sadraj. To je bilo pitanje (postavljeno) boansko-duhovnom univerzumu. Ljudi su primali odgovor zbog toga ba kao to danas primeujmo razvoj plodova, cvetanje, zelenilo Zemlje oseali su da neto nalik-biljci struji nadole iz inae samo mineralnog vazduha. Na taj nain je u san o postojanju, u drevnu snoliku svest, ulazio takoe i san o ja. A kada je Ivanjdan proao i ponovo doli juli i avgust, ljudi su imali oseaj Mi imamo ja, ali to ja ostaje gore u nebesima i obraa nam se samo na Ivanjdan. Tada postajemo svesni da smo povezani sa nebom. Ono uzima nae ja u svoju zatitu. Ono nam to pokazuje kada nam na Ivanjdan otvara veliki nebeski prozor. Ali, mi moramo da postavimo to pitanje. Moramo to da upitamo/zamolimo dok izvodimo svoje igrokaze u vreme Ivanjdana, kad u tim izvoenjima naemo svoj put u neverovatno bliskim i intimnim muzikim i poetskim ceremonijama. Tako je u tim drevnim svetkovinama ve uspostavljena komunikacija, jedinstvo, izmeu zemaljskog i nebeskog. Vidite itavu tu svetkovinu uronjenu u muziko, u muziko-poetsko. Mogao bih da kaem da je u jednostavnim naseljima pradavnih naroda, sasvim neoekivano na vrhuncu leta, sve postajalo poetsko mada je to bilo briljivo pripremano ranije u misterijskim kolama. itav drutveni ivot bio je uronjen u taj muziko-poetski element. Ljudi su verovali da im je to potrebno za ivot tokom godine, kao to su im svakog dana potrebni pie i hrana; da je potrebno da uu u to raspoloenje plesanja, muzike i poezije, da bi uspostavili komunikaciju sa boansko-duhovnim snagama kosmosa. Uspomena na ovu svetkovinu preostala je i u kasnijem dobu, kada je pesnik rekao, npr., : Pevaj, o Muzo, o srdbi Ahileja, Pelejevog sina23, zbog toga to se on jo seao da je nekada davno boanstvu upuivano veliko pitanje, i oekivalo se da boanstvo odgovori na pitanje ljudi. Kao to su te ivanjdanske svetkovine bile briljivo pripremane da bi se to veliko pitanje postavilo kosmosu i da bi kosmos mogao da uveri oveka toga vremena da on ima ja, koje su nebesa uzela pod svoju zatitu, tako je bila pripremana i svetkovina u vreme zimskog solsticija, koje je postalo boina svetkovina. Ali, dok se za Ivanjdan sve proimalo/natapalo muziko-poetskim, elementom plesa, duboko u zimu, sve je bilo pripremano na takav nain da su ljudi znali da prvo moraju da se utiaju i smire, da moraju da stupe u kontemplativniji element. A onda se u tim drevnim vremenima o kojima ne postoje zapisi u spoljanjoj istoriji, o kojima moemo da saznamo samo kroz duhovnu nauku stvaralo sve to je u toku leta postojalo u elementima izgraivanja i oblikovanja i zamiljanja to je u svetkovinama dostizalo vrhunac u muzici i plesu. U to vreme, ti drevni ljudi, koji su na odreen nain izlazili iz sebe da bi se sjedinili sa ja u nebesima, nisu bili ukljueni ni u kakvo uenje, nisu nita uili. Osim svetkovine, bavili su se onim to je bilo neophodno za opstanak. Poduavanje/uenje je ekalo zimske mesece i to je dostizalo svoju kulminaciju, svoj svetkovinski izraz, u vreme zimskog solsticija, duboko u zimu u vreme Boia.
23
Prvo pevanje Homerove Ilijade poinje stihovima:Srdbu, boginjo, pevaj, Ahileja,Pelejeva sina.(n.p.)
41
Rudolf tajner
Tada je poinjala priprema ljudi, ponovo pod vostvom uenika misterijskih kola, jer mnoge duhovne sveanosti nisu bile izvoene leti. Teko je savremenim izrazima opisati ta su ljudi radili u periodu koji oznaavamo od septembra/oktobra do Boia, jer se sve veoma razlikovalo od onoga to se danas radi. No, njih su vodili, u onome to bismo moda nazvali reavanjem zagonetki, ka odgovaranju na pitanja u prikrivenom obliku, tako da su ljudi morali da otkriju smisao/znaenje onoga to im je predoeno znacima. Recimo da su uenici misterijskih kola davali onima koji su uili na taj nain neku vrstu simbolike slike, koju su ovi morali da protumae. Ili su im zadavali ono to bismo mi nazvali da ree zagonetku, ili neku vrstu vraanja. Sadraj magijskih rei morali su da primene na Prirodu, i tako oboe njen smisao. No, posebno briljiva pripremana vrena je za ono to je kasnije poprimilo najrazliitije forme u razliitim narodima; npr., za ono to je u severnim zemljama u kasnije vreme bilo poznato kao bacanje runskih tapia tako da formiraju oblike koji su posle odgonetani. Tim aktivnostima ljudi su se posveivali duboko u zimu; ali pre svega, te stvari su bile kultivisane tako da su posle dovele do odreene umetnosti oblikovanja, naravno u primitivnoj formi. Meu tim drevnim oblicima svesti bila je najjedinstvenija ona, ma kako to paradoksalno zvualo modernim ljudima, koja je ovako glasila: dolaskom oktobra u ljudskim udovima se poeo javljati neki poriv za nekakvim delovanjem. U toku leta, ovek je morao da prilagodi pokretanje svojih udova onome to su polja od njega zahtevala; morao je da stavi ruke na plug; morao je da se prilagodi spoljanjem svetu. Kada je etva sakupljena, meutim, i njegovi udovi se odmarali, onda je u njemu ustreptala potreba za nekom drugom vrstom delovanja, i njegovi udovi su eznuli da oblikuju. Onda bi ljudi nalazili posebno zadovoljstvo u svim vrstama plastinog oblikovanja. Mogli bismo da kaemo kao to se za Ivanjdan javio jak poriv za plesom i muzikom, tako se u periodu koji je vodio ka Boiu, javljao jak poriv za oblikovanjem, za stvaranjem, koritenjem bilo kakve supstance iz prirode koja se mogla oblikovati. Ljudi su imali posebno istanan oseaj, npr., za nain na koji voda poinje da se smrzava. To im je davalo naroiti impuls da je pokreu u jednom ili drugom pravcu, tako da su se u vodi pojavljivale forme leda koji je poprimao odreene oblike. Doista su ljudi ili dotle da su drali ruke u vodi dok su se oblici stvarali i njihove ruke ukoile! Na taj nain, kada se voda mrzla pod talasima koje su stvarale njihove ruke, nastajali su najvelianstveniji umetniki oblici, koji su se, naravno ponovo otopili. Nita od toga nije preostalo u eri intelektualizma osim, u najboljem sluaju, u obiaju salivanja olova na vee uoi Nove godine, sveanost sv. Silvestera (Silvestrovo). Podrazumeva ulivanje rastopljenog olova u vodu, gde ono, hladei se poprima razliite oblike ije znaenje onda treba protumaiti (pogoditi). No, to je poslednji apstraktni ostatak tih prekrasnih aktivnosti koje su nastale usled podsticajnih sila u Prirodi i koje je ljudsko bie doivljavalo iznutra, koje se izraavalo, na primer. onako kako sam opisao: neka osoba je uranjala ruku u vodu, koja je bila u procesu smrzavanja, ruka bi se ukoila isprobavajui kako voda formira talase, tako da bi voda koja se ledila onda odgovarala najvelianstvnijim oblicima. Ljudsko bie je, na taj nain, nalazilo odgovore na svoja pitanja o Zemlji. 42
Rudolf tajner
Na vrhuncu leta, kroz muziku i poeziju, on se okretao nebesima sa svojim pitanjima, a ona su odgovarala aljui ja-oseaj u njegovu snoliku svest. Duboko u zimu on se okretao ali sada ne ka nebesima ka zemaljskom, onome to je eleo da sazna o Zemlji, i isprobavao je koje oblike moe da poprimi zemaljski element. inei to primetio je da oblici koji su se pojavljivali imaju odreenu slinost sa onim to su stvarali bube i leptiri. To je bio rezultat njegove kontemplacije. Iz plastinog, oblikotvornog elementa koji je izvukao iz prirodnih procesa Zemlje, u njemu se rodilo intuitivno opaanje da razliite ivotinjske forme oblikuju potpuno iz zemaljskog elementa. Na Boi ovek je razumeo ivotinjske oblike. I, dok je radio, dok je pokretao svoje udove i ak skakao u vodu i pravio odreene pokrete, iskakao i posmatrao kako odgovara voda koja se stvrdnjava, uoio je onu vrstu oblika koji on kao ovek ima u spoljanjem svetu. Ali, to je bilo samo u vreme Boia a ne i inae; u drugo vreme primeivao je samo ivotinjski svet i ono to se odnosi na rasu. Za Boi on bi napredovao do doivljavanja i ljudskog oblika. Kao to je u tim vremenima drevnih misterijskih kola ja-svest upravljana iz nebesa, tako je i oseaj za ljudski oblik bio prenoen iz Zemlje. Na Boi, ovek je saznavao silu oblika Zemlje, njenu silu oblikovanja skulptura; a na Ivanjdan, na vrhuncu leta, saznavao je kako usklaenost sfera omoguava da njegovo ja zaiskri u njegovoj snolikoj svesti. I tako su u doba posebnih svetkovina, drevne misterijske kole, proirivale ovekovo bie. Sa jedne strane, okruenje Zemlje se protezalo do nebesa, da bi ovek mogao da sazna da su nebesa drala njegovo ja u svojoj zatiti, da je njegovo ja tamo poivalo. A u vreme Boia, uitelji misterijskih kola poticali su Zemlju da odgovori na pitanja oveka kroz plastine forme, tako da je ovek postepeno postajao zainteresovan za ljudsku formu, slivanjem svih ivotinjskih oblika u ljudski oblik. Na Ivanjdan, ovek je saznavao sebe iznutra, u odnosu na svoje ja; duboko u zimu uio je da oseti sebe spolja, u odnosu na svoju ljudsku formu. I tako se desilo da ono to je ovek opaao kao svoje bie, kako je doista oseao sebe, nije jednostavno bilo postignuto time to je bio ovek, nego time to je iveo zajedno sa protokom godine; da su nebesa otvarala svoje prozore da bi on doao do svoga ja; da je Zemlja na odreen nain otkrivala svoje tajne da bi on doao do svesti o svojoj ljudskoj formi. Tako je ljudsko bie bilo iznutra povezano sa godinjim tokom, tako blisko povezan da je morao da kae sebi: O tome ta sam kao ovek, znam samo onda kada ne ivim ravnodunim ivotom, nego kada dopustim sebi da leti budem uzdignut do nebesa, kada zimi doputam sebi da utonem u misterije Zemlje, u tajne Zemlje. Prema ovome vidite da su godinje svetkovine sa svojim sveanostima bile smatrane sastavnim delom ljudskog ivota. ovek je oseao da nije samo zemaljsko bie nego da njegovo sutinsko bie pripada itavom svetu, da je bio stanovnik celokupnog kosmosa. Doista je sebe tako malo oseao zemaljskim biem da je zapravo morao prvo da postane svestan ta je bio kroz Zemlju uz pomo svetkovina. A te svetkovine mogle su da budu proslavljane samo u odreeno godinje doba zbog toga to ljudi koji su se saivljavali sa protokom godine do odreenog stepena, u neko drugo vreme, uopte ne bi mogli da ih doive. Jer, sve to su ljudi mogli da 43
Rudolf tajner
doive kroz svetkovine bilo je povezano sa godinjim dobom na koje se ta svetkovina odnosila. Obratite panju, kada je ovek jednom postigao svoju slobodu u eri imtelektualizma, on sasvim sigurno ne moe ponovo da sudeluje u ivotu kosmosa na isti nain kao u pradavno doba. Ali, on ipak moe da doe do toga ak i svojom modernom konstitucijom, ukoliko se vie posveti duhovnom. Mogli bismo rei da se u ja-svest, koju ovek ve dugo ima, uvuklo neto do ega bi se moglo doi samo kroz prozore nebesa leti. A upravo stoga, ovek mora nauiti da razume kosmos, za sebe ostvari i neto drugo to se nalazi izvan ja. Danas je uglavnom prirodno da ljudi govore o ljudskoj formi. Oni koji su stupili u eru intelektualizma vie nemaju oseaj za animalistiko-rasni element. No, kao to je taj oseaj nekada nadilazio oveka, eleo bih da kaem, kao sila, kao impuls, koji se mogao potraiti samo izvan Zemlje, tako i danas, kroz razumevanje Zemlje koje se ne moe postii pomou geologije ili mineralogije nego samo jedino jo na duhovni nain, ovek mora ponovo da doe do neeg to je vie od puke ljudske forme. Ukoliko razmislimo o ljudskoj formi moemo da kaemo: U veoma davno doba ovek je oseao sebe unutar te forme na takav nain da je oseao samo spoljanje rasne karakteritike povezane sa krvlju, ali nije primeivao dalje od koe (crveno na crteu); nije primeivao ta je oblikovalo njegov obris. Danas je ovek dospeo dotle da doista primeuje svoj obris, svoje spoljanje granice. On primeuje svoju konturu uistinu kao tipino ljudsko obeleje svoje forme (plavo). Sada, meutim, ovek mora da ide izvan sebe; mora da sazna eterske i astralne elemente izvan sebe. To on moe da uradi samo dubljim pronicanjem u duhovnu nauku.
44
Rudolf tajner
Tako vidimo da je naa dananja svest dobijena na utrb gubitka veeg dela povezanosti nae nekadanje svesti sa kosmosom. No, kada ovek jednom iskusi svoju slobodu i svet svojih misli, onda mora ponovo da se pojavi i iskusi/doivi kosmiko. To je smisao antroposofije kada govori o obnavljanju svetkovina, ak i o stvaranju svetkovina poput Miholjdana u jesen o kojoj smo nedavno govorili. Moramo jo jednom da doemo do unutarnjeg razumevanja onoga to godinji ciklus moe da znai oveku i, s tim u vezi, onda to moe da bude i uzvienije nego to je bilo za oveka nekada davno, kao to smo to opisali.
V
eleo bih da jo vie proirim horizont promiljanja, to sam ovde ve uinio kada se radi o odnosu izmeu oveka i prirodnih ciklusa a koji je uspostavljen u pradavno doba pod uticajem misterijskih kola, i odem do onoga to se u onim vremenima verovalo u pogledu svega onoga to je neka osoba kao ovek primala iz kosmosa kroz ovaj ciklus Prirode. Iz jueranjeg predavanja ste mogli da zakljuite jednako kao i iz podseanja na ono to sam ve rekao na ovu temu tokom prolog Boia, u Geteanumu, koji nam je sada oduzet mogli ste da zakljuite da su godinji ciklus i njegovi fenomeni bili opaani a doista se i danas mogu opaziti, kao rezultat ivota, kao neto to je, u svojim spoljanjim zbivanjima, podjednako izraz ivog bia koje stoji iza toga kao to su delovanja ljudskog organizma ispoljavanja bia, same ljudske due. Podsetimo se da su ljudi, poetkom leta, u vreme koje mi poznajemo kao Ivanjdan, pod uticajem drevnih misterijskih kola postajali svesni odreenog odnosa prema svome ja, ja koje jo nisu smatrali iskljuivo svojim nego koje su videli kao da se jo poiva u okrilju boanskoduhovnog. Ti ljudi su verovali da se, uz pomo ceremonija koje sam opisao, pribliavaju svom ja na poetku leta, mada je ono skriveno od njih u preostalom delu godine. Naravno, za sebe su mislili da obitavaju u svojim biima zajedno u okrilju boansko-duhovnog; ali, mislili su da im se, u preostale tri etvrtine godine, ne otkriva nita to im je pripadalo kao njihovo ja. Samo u ovoj etvrtini, koja je svoj vrhunac dostizala na Ivanjdan, pokazivalo im se sutinsko bie njihovog vlastitog ja kao kroz prozor otvoren u boansko-duhovnom svetu. No, prema ovoj sutini pojedinanog ja unutar boansko-duhovnog sveta u kojem se otkrivalo, nipoto se nije odnosilo na neutralan, indiferentan moglo bi se ak rei flegmatian nain, kao to je to danas sluaj. Kada se danas govori o ja malo je verovatno da se misli da je ono na poseban nain povezano bilo sa ovim bilo sa nekim drugim svetom. Umesto toga, o svome ja se misli kao o nekoj vrsti take
45
Rudolf tajner
miljenja; ono to se doista iz nje osvetljava i ta se njome opaa. Ali, oseaj koji danas ima neka osoba u odnosu na svoje ja je po svojoj prirodi flegmatian. ak i ne moemo uistinu da kaemo da ovek danas osea egoitet svoga ja uprkos injenici da to jeste njegov ego/ja; jer bilo ko, ko eli biti iskren, ne moe stvarno da tvrdi da voli svoje ja. On voli svoje telo; voli svoje instinkte; moe mu se sviati ovo ili ono iskustvo. Ali, ja je ba malena re koja se osea kao taka u kojoj se vie manje kondenzuje ono to je bilo navedeno. No, u tom periodu u kojem se, posle dugih priprema, pribliava tome ja ceremonijalno, svaki ovek je bio u stanju da se u izvesnom smislu sretne sa svojim ja u univerzumu. Posle tog susreta, smatralo se da se ja jo jednom postepeno povlai i naputa, ostavlja ljudsko bie sa njegovom telesnom i duevnom prirodom, ili kako bismo to danas rekli, sa njegovim fiziko-eterskoastralnim biem. U tom periodu, ovek je ja oseao perceptivno kao (da je) stvarno povezano sa celokupnim kosmosom, sa itavim svetom. Ali, iznad svega se osealo da odnos toga ja prema svetu nije bilo neto naturalistiko, da se posluim modernim izrazom; nije to bilo neto to se primalo kao spoljanji fenomen. Umesto toga, to je bilo neto to je smatrano samim sreditem najdrevnijeg moralnog poimanja sveta. Ljudi nisu oekivali da im se u to godinje doba otkriju tajne Prirode. Izvsno je da su im te tajne saoptavane ali ovek nije usmeravao panju prvenstveno na njih. Umesto toga, on je opaao kroz svoj oseaj da on, pre svega, treba da u sebe upije kao moralni princip ono to mu je otkrivano poetkom leta na Ivanjdan kada svetlost i toplina doseu svoju najviu taku. To je bilo godinje doba koje je ovek shvatao kao vreme boanskomoralnog prosvetljivanja/prisveivanja. A, ono to je on najvie eleo da dobije od nebesa kao odgovor na izvoenja muzike, poezije i plesanja koje su izvoene u to doba u godini, ono to je iekivao bilo je da iz nebesa treba da bude otkriveno u svoj ozbiljnosti ono to su nebesa od njega iziskivala u smislu morala. A kada su bile izvedene sve ceremonije koje sam jue opisao kao sastavni deo sveanosti ovih svetkovina u toku sparne vrline sunca ako bi se ponekad desilo da nastane jaka oluja sa grmljavinom i munjama, onda su, upravo u toj provali grmljavine i munja, ljudi oseali moralnu opomenu nebesa zemaljskom oveanstvu. Postoje tragovi tog drevnog doba u koncepcijama kao to je ona o Zevsu kao bogu groma/grmljavine, naoruanog munjom. Neto slino se povezuje i sa germanskim bogom, Donarom 24. To je na jednoj strani. Na drugoj, ovek je perceptivno oseao Prirodu, mogao bih da kaem, kao toplu, luminoznu25 zadovoljnu u sebi. I, on je oseao da je ta topla luminozna Priroda onakva kakva je bila tokom dana ostajala i preko noi. Razlikovao je samo, govorei sebi: U toku dana vazduh je ispunjem elementom topline, elementom svetlosti. U tim elementima topline i svetlosti utkane su i ive duhovni (pre)nosioci poruka kroz koje via boanska bia ele da se pokau ljudima, da ljudi saznaju za njih, elela su
24
Ili Tor, u germansko-skandinavskoj mitologiji bog grmljavine, plodnosti i rata, olienje neukrotive snage, zatitnik bogova od i ljudi od demona mraka; sin vrhovnog boga Odina i majke zemlje Jerd ili Fjergin (n.p.) 25 Ovde je upotrebljena re luminous ije znaenje je svetlei, svetlosni, ali i jasan, bistar, razumljiv, koji prosveuje. (n.p.)
46
Rudolf tajner
da obdare ljude moralnim impulsima. Ali, u toku noi, kada su se via duhovna bia povlaila, nosioci poruka ostajali su i otkrivali sebe na svoj vlastiti nain. I tako je bilo da su, posebno u vreme Ivanjdana, ljudi primeivali vladanje i utkivanje Prirode u letnjim noima, u letnjim veerima. A to to su tada oseali njima je izgledalo kao neki letnji san koji su doivljavali u stvarnosti; letnji san kroz koji su se posebno pribliili boansko-duhovnom; letnji san kroz koji su bivali uvereni da svaki prirodni fenomen bio u isto vreme moralni govor bogova, ali i da su sve vrste elementarnih bia bile delatne i otkrivala se ljudima na svoj nain. Svi neobini ukrasi/ulepavanja sna ivanjdanske noi, nonog sna sv. Jovana, je ono to je kasnije ostalo od prekrasnih oblika doaranih ljudskom imaginacijom koja je smiljana u to ivanjdansko vreme na nivou duevno-duhovnog. To je zatim, u svim pojedinostima, bilo shvatano kao boansko-duhovno otkrivanje kosmosa oveku. I tako moemo da kaemo da je iza ovoga bilo poimanje: na Ivanjdan boansko-duhovni svet se otkrivao kroz moralne impulse koji su bili usaeni u oveka kao prosvetljenje (vidi dijagram). A ono to se, u to vreme, osealo na sasvim poseban nain, to je onda delovalo na oveka, bilo je oseano kao neto nadljudsko to je pokretalo ljudski poredak stvari.
Na osnovu svog unutarnjeg sudelovanja u sveanostima proslavljanim u to doba, ovek je znao da je bio uzdignut iznad sebe kao da je bio u nadljudskom, i da je boanstvo uzelo ruku oveka dok mu se pribliavao u
47
Rudolf tajner
to godinje doba. Sve ono za ta je ovek verovao da je boansko-duhovno unutar njega pripisao je otkrivanjima tog godinjeg doba sv. Jovana. Kada se leto bliilo kraju a jesen nastupala, kada je lie venulo a semenje sazrevalo, odnosno, kada je sva rasko leta nestajala i drvea postajala ogoljena, tada je, zbog toga to su misterijska znanja ulivala u sva ta zapaanja, ovek oseao: Boansko-duhovni svet se ponovo povukao od oveka. On primeuje kako je usmeren natrag u sebe, on u izvesnom smislu, izrasta iz duhovnog u Prirodu. Tako je ovek oseao ovo ivi-u u jesen kao ivi-iz-sa duhovnim, kao iveti u Prirodi. Lie drvea postajalo je mineralizovano; semenje se suilo i postajalo mineralizovano. Sve je na odreen nain teilo smrti prirodne godine. Bivajui tako isprepleten sa onim to je postajalo mineralno na Zemlji i oko Zemlje, kada je ovek oseao da je postao utkan u Prirodu. Jer, u tom periodu ovek je jo stajao blie u svom unutarnjem doivljaju nego onome to se odvijalo spolja. Takoe je mislio, promiljao je o tome kako je doiveo svoje bie utkano u/sa Prirodom. itavo njegovo razmiljanje poprimilo je ovaj karakter. Kada bismo eleli svojim jezikom da izrazimo danas ta je ovek oseao kada je dola jesen, trebalo bi da kaemo sledee Molim vas, meutim, da shvatite da se sluim dananjim reima i da u ono doba ovek ne bi bio u stanju da to izgovori, da tako govori, jer je tada sve poivalo na perceptivnom oseaju i nije bilo oznaeno miljenjem no, ukoliko elimo da to izgovorimo modernim pojmovima trebalo bi da kaemo: Svojom osobitom tenjom za miljenjem, svojim oseajem za opaanjem, ljudsko bie je doivljavalo prelazak iz leta u jesen na takav nain da je u tome video prelazak iz duhovnog znanja ka znanju o Prirodi (vidi dijagram). Pred jesen ovek je oseao da vie nije u vremenu duhovnog saznavanja nego da jesen od njega iziskuje da naui da spozna, da stekne znanje o Prirodi. Tako u vreme jesenjeg ekvinocija imamo, umesto moralnog impulsa, znanje o Prirodi , poinjemo da upoznajemo Prirodu. Ljudsko bie je poelo da promilja o Prirodi. U to vreme je takoe poeo da uzima u obzir injenicu da je bio stvorenje, bie unutar kosmosa. U to vreme, smatrano je ludou oveku predoavati znanje o prirodi u toku leta. Svrha leta je da oveka dovede u vezu sa duhovnim u svetu. Dolaskom perioda, koji danas nazivamo Miholjdan, ljudi su govorili sebi: Svim onim to ovek opaa o sebi u umi, u drveu, u biljkama, podstican je da tei da upozna prirodu, da stekne znanje o prirodi. To je bilo doba u godini u kojem su ljudi bili zaokupljeni sobom, pre svega sticanjem znanja, promiljanjem. A, to je uistinu bilo vreme kada su spoljanje ivotne okolnosti to omoguavale. Ljudski ivot se tako odvijao od Prosvetljenja do Znanja. To je bilo pravo godinje doba za sticanje znanja, za saznavanje koje se stalno proirivalo. Kada su uenici misterijskih kola primali znanje, smernice od svojih uitelja, dobijali su i odreena gesla, motoe ije oblike preraene u maksime nalazimo u grkim sagama. Meutim, sedam maksima sedmorice grkih mudraca, nisu stvarno one koje su nastale u prvobitnim misterijskim kolama. U najstarijim misterijskim kolama postojala je izreka koja se povezivala sa poetkom leta (danas tu svetkovinu nazivamo Ivanjdan): Primi 48
Rudolf tajner
Svetlost (vidi dijagram). Pod svetlou, se mislilo na duhovnu mudrost. To je znailo ono unutar kojeg je zaiskrilo ja ljudskog bia. Za jesen je (vidi dijagram), kao opomena/upozorenje ime dua treba da se bavi, u misterijskim kolama, naznaen moto: Gledaj oko sebe. Pribliavao se period daljeg razvoja godine kada je ovek unutar sebe oseao da je povezan sa tom godinom. Pribliavalo se godinje doba zime. Dolazimo na poetak zime (vidi djiagram), koji obuhvata period koji mi oznaavamo kao vreme Boia. Kao to se poetkom leta (na Ivanjdan) ljudsko bie osealo uzdignuto iznad sebe do boansko-duhovnog kosmosa, tako je i poetkom zime (na Boi) oseao da se otvara prema dole ispod sebe. Oseao je kako sile Zemlje struje oko njega i nose ga sa sobom. Oseao je kao da se u prirodu njegove volje, njegove instinkte i impulse postepeno uvlaila i proimala sila tee Zemlje, gravitacija, sila razaranja i druge sile koje su u Zemlji. U tim drevnim vremenima, ljudi nisu oseali zimu kao to je mi oseamo, da postaje hladno i da moramo da obujemo topliju obuu, npr., da se ne bi prehladili. Umesto toga, ovek davnine oseao je ono to je dolazilo iz Zemlje kao neto to se sjedinjavalo sa njegovim vlastitim biem. Za razliku od sparnog, svetlou ispunjenog elementa, ono to je zimi nastupalo oseao je kao element smrzavanja. I danas oseamo hladnou, zbog toga to je povezana sa telesnou; no, drevni ovek je u svojoj dui oseao kao fenomen pridruen hladnoi: tamu i potitenost. Oseao je da se svuda oko njega, ma gde poao, uzdie tama iz Zemlje i prekriva ga poput nekakvog oblaka samo do polovine svog tela (sasvim sigurno), no on je to tako oseao. I govorio je sebi ponovo to moram da opiem reima savremenog jezika ovek je govorio sebi: U toku vreline leta stojim licem u lice prema prosvetljenosti; tada nebesko, nadzemaljsko struji dole na zemaljski svet. Ali sada zemaljsko struji navie. ovek je ve primetio i doiveo neto u toku jesenjeg ekvinocija. Ali, ono to je tada primeivao i oseao o zemaljskog prirodi bilo je, u izvesnom smislu, u skladu sa njegovom vlastitom prirodom; jo je bilo povezano sa njim. Mogli bismo da kaemo: U vreme jesenjeg ekvinocija/ravnodnevice ovek je u svom Gemuetu, u oblasti oseanja, oseao sve to ima veze sa Prirodom. Ali sada, u zimu, oseao je kao da Zemlja polae pravo na njega, zahteva od njega, kao da je priroda njegove volje uhvaena u zamku sila Zemlje. Oseao je da je to poricanje/negiranje moralnog svetskog poretka. Oseao je da ga, zajedno sa crnilom26 koje ga je prekrivalo poput oblaka, sile suprotstavljene moralnom svetu hvataju u zamku. Oseao je se iz Zemlje uzdie tama poput zmije i obavija oko njega. No, u isto vreme bio je svestan i neega potpuno drugaijeg. Ve tokom jeseni oseao je da se neto komea u njemu, to danas nazivamo intelektom. Dok se leti intelekt pretvarao u paru i spolja stupao u mudrou ispunjen element morala , u toku jeseni intelekt se zgunjavao. Ljudsko bie se pribliava zlu ali njegov intelekt se zgunjava. Poetkom zime, ovek je oseao stvarnu zmijoliku pojavnost, ali u isto vreme i zgunjavanje, snaenje pronicljivosti, elementa promiljanja, svega onoga to ga je inilo prepredenim i lukavim i to ga je hukalo da sledi princip koristi u ivotu. Svega toga on je bio svestan na taj nain. A, kao to se u
26
Ovde je upotrebljena re blackness, ije je znaenje i tama i pokvarenost. (n.p.)
49
Rudolf tajner
jesen postepeno pojavljivalo spoznavanje prirode, tako se poetkom zime ljudskom biu pribliavalo iskuenje iz pakla, Iskuenje od strane Zla. Tako je on bio svestan toga. Stoga kada ovde napiemo: Moralni impuls, Znanje o Prirodi (vidi dijagram), ovde (na poetku zime) moramo da napiemo Iskuenje kroz Zlo. To je bilo pravo vreme u kojem je ovek morao da razvije ono to je u svakom sluaju i bilo unutar njega na prirodan nain: sve povezano sa intelektom, prefriganou, lukavou, sve to je bilo usmereno ka koristoljublju. To je ovek morao da prevazie kroz Umerenost (Besonnenheit).27 To je bilo godinje doba u kojem je ovek morao da razvije ne otvoren smisao za mudrost, koja se, u skladu sa drevnom misterijskom mudrou, od njega zahtevala u vreme prosvetljenja, nego neto drugo. Upravo u to godinje doba u kojem je zlo otkrivalo sebe kao to smo ukazali, ovek je mogao da, na prikladan nain, doivi odupiranje zlu: morao je da ovlada samo-kontrolom (besonnen vidi prethodnu fusnotu). Pre svega drugog u doba promene kroz koje je proao kreui se od prosvetljenja do saznavanja, od znanja o Duhu do znanja o Prirodi, on je morao da napreduje od spoznavanja Prirode do kontemplacije o Zlu ( videti djiagram, strelica nalevo). Na taj nain je to pojmljeno. A, prema poduavanju uenika u misterijskim kolama koje su mogle da postanu motoi, uenici su ljudima govorili kao to su na poetku leta govorili: Primi Svetlost, a u jesen Gledaj oko sebe sada na poetku zime kazivano je: uvaj se Zla. I oekivalo se da, kroz umerenost/suzdranost, kroz to uvanje sebe od zla, ljudi dou do neke vrste samospoznaje koja bi ih vodila do toga da shvate kako su tokom godine skrenuli, udaljili se od moralnih impulsa. Odstupanje od moralnih impulsa kroz promiljanje o zlu, i prevladavanje zla kroz umerenost to je trebalo da dopre do ovekove svesti upravo u vreme nastupajue zime. Otuda su u drevnoj mudrosti sve vrste stvari bile preduzimane da podstaknu ljude da isprave ono to su prepoznavali kao devijacije od moralnih impulsa koje su primili kroz prosvetljenje. Time se pribliavamo proleu, prolenom ekvinociju (v. dijagram). I upravo kao to su ovde (v dijagram: poetak leta, jesen, poetak zime) Prosvetljenost, Spoznavanje, Umerenost, tako i za proleni ekvuinocij postoji ono to opaamo kao delovanje pokajanja. A, umesto Spoznaje i, u skladu s tim, Iskuenja kroz Zlo, sada nastupa neto to bismo mogli nazvati Povratkom vraanje na preanje stanje ovekovoj vioj prirodi kroz Pokajanje. Tu gde smo zapisali ( v. dijagram: poetak leta, jesen, zima): Prosvetljenost, Spoznavanje, Umerenost, tu moramo da zapiemo: Povratak ljudskoj prirodi. Ukoliko se jo jednom osvrnete na ono to je duboko u zimu bilo Iskuavanje Zlom, moraete da kaete: U to vreme ovek se oseao kao da je sputen u dubine ambisa Zemlje; oseao se uhvaenim u zamku
Trea od glavnih ili platonikih vrlina, koja se na grkom jeziku naziva Sophrosyne, na nemakom Besonnenheit, umerenost, suzdranost. Prema tajneru, Besonnenheit je ispunjenost impulsa neke osobe sa to je vie mogue svesti. ovek koji vlada svojim impulsima kroz promiljeno razmiljanje, oseanje i opaanje jeste ovek koji je besonnen (pametan). (Iz Das Raetsel des Menschen, 6. avgust, 1916). Takoe pogledati tajnerov rad, Duhovne osnove moralnosti (tri predavanja odrana od 28.-30. maja, 1912., GA155)
27
50
Rudolf tajner
tame Zemlje. Upravo kao to je na vrhuncu leta ovek oseao kao da je izbaen iz sebe, bie njegove duevne prirode bilo je uzdignuto iznad njega, tako i sada, da u toku zime ne bi upao u zamku Zla, bie njegove due je sebe iznutra oslobaalo. U toku dubina zime, kroz ovo je postojala, mogao bih da kaem, kontraslika obrnuta slika onoga to je bilo prisutno na vrhuncu leta. Poetkom leta, fenomeni Prirode govore na duhovan nain. Ljudi su, posebno u grmljavini i munjama, traili ono to su nebesa trebala da im kau. Gledali su fenomene Prirode, ali ono to su u tim pojavama traili bio je duhovni jezik. ak i u malim stvarima, traili su u vreme Ivanjdana duhovnu poruku elementarnih bia, no traili su ih izvan sebe. Oni su, u izvesnom smislu sanjali izvan ljudskog bia. Tokom duboke zime, meutim, ljudi su uranjali u sebe i sanjali unutar vlastitog bia. Do mere u kojoj su se oslobodili zamke Zemlje, odnosno, kadgod su mogli da oslobode element svoje due, sanjali su unutar vlastitog bia. Od toga je preostalo ono to je povezano sa vizijama, sa unutarnjom objavom tokom trinaest (svetih) noi, koje slede iza zimskog solsticija. Posvuda su ostala seanja na ova drevna vremena. Setite se norveke Pesme o Olafu [stesonu]28 kao neega to se kasnije razvilo iz onoga to je bilo veoma rasprostranjeno u drevno doba. Zatim se pribliava prolee. U nae doba, situacija se donekle izmenila; u ono vreme prolee je bilo blie zimi, a cela godina je bila izdeljena na tri perioda. Stvari su bile zbijene. Ipak, ovo to sam sa vama ovde razmenio bilo je poduavano tim redom. Jednako kao to su, na poetku leta govorili: Primi Svetlost; a u jesen, na Miholjdan: Gledaj oko sebe; kao to su poetkom zime, na Boi, govorili: uvaj se Zla, tako su i za vreme povratka imali izreku za koju se tada mislilo da deluje samo u to vreme: Upoznaj samog sebe postavljajui je kao polaritet Znanja o Prirodi. uvaj se Zla moglo bi da se iskae i kao: Budi na oprezu, povuci se tame Zemlje. Ali oni to nisu rekli. Dok su poetkom leta ljudi prihvatali spoljanji prirodni fenomen svetla kao Mudrost, to jest, na poetku leta su na odreen nain govorili u skladu sa Prirodom, nikada ne bi za zimu sroili moto: uvaj se tame jer su umesto toga iskazali moralno tumaenje: uvaj se Zla. Posvuda su sauvani odjeci ovih svetkovina, utoliko koliko su bile shvaene. Prirodno sve se izmenilo kada je nastupio dogaaj na Golgoti. Isus se rodio u vreme najdubljeg iskuenja ljudi, u zimu. Isusovo roenje se desilo upravo u vreme kada je ovek bio u kandama sila Zemlje, kada je gurnut, reklo bi se, u ambise Zemlje. Meu legendama koje se povezuju sa Isusovim roenjem, postoji i jedna u kojoj se kae da je Isus doao na svet u peini, nagovetavajui neto to je smatrano mudrou u najdrevnijim misterijama, naime, da ljudsko bie tamo moe da nae ono to treba da trai uprkos tome to su ga vrsto drali elementi tame Zemlje, koje su u isto vreme drale razlog njegovog postajanja plenom Zla. Sa svim ovim je usaglaeno i to da je vreme Pokajanja pripisano godinjem dobu kada se pribliava prolee.
28
Zbog toga to se u ovom predavanju, Rudolf tajner poziva na Pesmu o snu Olafa stesona (26. decembar, 1911 i 7. januar, 1913), ova jedinstvena pesma o inicijacijskom iskustvu prevedena je na engleski jezik. U sklopu prevoda predavanja o godinjim svetkovinama dat je i prevod ove pesme u prilogu predavanja o svetkovini Boia.
51
Rudolf tajner
Razumevanje svetkovine poetka leta sasvim prirodno je nestalo jo u veoj meri nego razumevanje onih svetkovina sa druge strane godinjeg toka. to je materijalizam vie zahvatao oveanstvo, ljudi su manje oseali da ih privlai neto kao to je prosvetljenje/prosvetenost. A, za dananje oveanstvo je posebno vano to vreme koje vodi od prosvetljenja, kojeg je ovek jo nesvestan, ka periodu jeseni. Tu se nalazi taka u kojoj ovek, koji doista mora da pristupi saznavanju prirode, da iz znanja o prirodi stvori sliku, refleksiju znanja o boanskim duhovima. Za to nema bolje svetkovine seanja od Miholjdana. Ukoliko se to proslavlja pravilno, mora da usledi da oveanstvo posvuda posegne za pitanjem: Kako se duhovno znanje moe nai u glorifikovanom znanju o prirodi dananjice? Kako ovek moe da preobrazi znanje o prirodi tako da se iz onog to ljudsko bie poseduje kao plodove tog znanja o prirodi, rodi duhovno znanje? Drugim reima, kako nadvladati ono to bi, ukoliko treba da ide svojim tokom, moglo da ulovi/namami oveka u pod-ljudsko? Mora da se desi preokret. Svetkovina Miholjdana mora da dobije posebno znaenje/smisao. To znaenje se pojavljuje kada moe da se primeti sledee: Prirodna nauka vodi oveka da pojmi jednu stranu ljudske evolucije, npr., da se iz niih ivotinjskih organizama, tokom vremena, razvijaju savreniji organizmi, sve do oveka; ili da uzmem drugi primer, da tokom razvoja embriona u majinom telu, ljudsko bie prolazi kroz animalne oblike jedan za drugim. To je, meutim, samo jedna strana. Druga strana je ono to se javlja pred naim duama kada kaemo sebi: ovek je morao da se razvije iz svog prvobitnog boansko-ljudskog poetka. Ukoliko ovo (v. crte) ukazuje na prvobitno, najranije ljudsko stanje (svetlije seneno), onda je ovek morao da evoluira iz njega do sadanjeg stanja razvoja. Prvo je morao da iz sebe istisne nie ivotinje, zatim, fazu za fazom ono to postoji kao vii animalni oblici. On je sve to prevaziao, razdvojio, odbacio (tamnije seneno). Na taj nain on je dospeo do onoga to je od poetka bilo predodreeno za njega.
Isto se deava sa njegovim embrionalnim razvojem. Ljudsko bie redom odbacuje, sve to ono ne treba da bude. Meutim, ne izvodimo stvarni znaaj dananjeg znanja o prirodi iz te injenice. U emu je, onda, znaaj modernog znanja o prirodi. Nalazi se u reenici: U onome to ti pokazuje znanje o prirodi ti otkriva ono to treba da iskljui iz znanja o oveku. ta to podrazumeva? To podrazumeva da ovek mora da izuava prirodnu nauku. Zbog ega? Kada pogleda u mikroskop, ovek zna ta nije duh. Kada gleda kroz teleskop u daleka prostranstva univerzuma, otkriva mu se ta nije duh. Kada vri neki eksperiment u laboratoriji za fiziku ili hemiju, otkriva mu se ta nije duh. Sve to nije duh pokazuje mu se u svojoj istoj formi. 52
Rudolf tajner
U drevno doba kada su ljudi otkrivali ono to je danas priroda, jo su videli da duh sja kroz nju. Danas moramo da izuavamo prirodu da bismo mogli da kaemo: Sve to nije duh. Sve je to mudrost zime. Ono to se odnosi na mudrost leta mora da poprimi drugaiju formu. Da bi ovek mogao da bude 'podboden' u smeru duha, da bi dobio impuls ka duhu, on mora spoznati ne-duhovno, anti-duhovno. A, ovek mora da bude osetljiv na stvari koje danas jo niko ne priznaje. Na primer, danas svi kau: Ukoliko imam neku vrstu majunih ivih stvorenja, previe malih da bi se mogla videti golim okom, i ja ih stavljam pod mikroskop, time e biti uveani i ja u moi da ih vidim. Tada, meutim, mora da se zakljui: Ova veliina je iluzorna. Poveao sam veliinu stvorenja, i vie ga nemam. Imam fantoma. Ono to vidim nije stvarnost. Stavio sam la na mesto istine! To je, naravno, ludost sa dananje take gledita ali, to je prava istina. Ukoliko budemo shvatili da je samo prirodna nauka potrebna da bi iz te kontra-slike istine primili impuls ka istini, onda bi se razvila sila koja bi simbolino mogla da se predstavi Mihajlovim svladavanjem Zmaja. No, jo neto je povezano sa tim to ve stoji u analima, u onome to bih mogao da nazovem duhovnim putem/nainom. To tamo stoji u takvom obliku, meutim, da kada ovek vie nema nikakav istinski oseaj za ono to ivi u smenjivanju godinjih doba, umesto toga on to povezuje sa ljudskim biem. Ono to dovodi do prosvetljenja zamenjeno je konceptom mudrosti29; zatim ono to dovodi do znanja zamenjeno je pojmom hrabrost [duevna snaga]; umerenost/uzdranost ostaje ista (v. dijagram); a ono to odgovara pokajanju bilo je zamenjeno pojmom pravednost. Ovde su predoena etiri platonika pojma vrline: mudrost [razboritost], hrabrost [duevna snaga], uzdranost/umerenost, pravednost. Ono to je ovek ranije primao iz ivota godine kroz njen tok, sada je povereno oveku (uneto u oveka). Meutim, samo u vezi sa svetkovinom Miholjdana, bie uzeto u obzir da mora da postoji svetkovina u ast ljudske hrabrosti, ljudsko ispoljavanje Mihajlove hrabrosti. Jer, ta je to to danas oveka odvraa od duhovnog znanja? Nedostatak hrabrosti due, da ne kaem kukaviluk due. ovek eli sve da primi pasivno, eli da sebe postavi ispred sveta, kao da je u bioskopu i eli da mu mikroskop i teleskop sve govore. On ne eli da svojim delovanjem modifikuje instrument svoga duha, svoju vlastitu duu. Nije mu stalo da bude Mihajlov sledbenik. To iziskuje unutranju hrabrost. Ta unutranja hrabrost mora da ima svoju svetkovinu na Miholjdan. Onda e, iz Svetkovine Hrabrosti, iz svetkovine unutarnje hrabrosti ljudske due, isijavati ono to e i drugim godinjim svetkovinama davati pravi sadraj. Moramo, u stvari dalje nastaviti put; moramo preneti u ljudsku prirodu ono to je ranije bilo spolja. ovek vie nije u takvom poloaju da bi mogao da razvija znanje o prirodi samo u jesen. Ve je danas tako da u oveku stvari nalaze jedna u drugoj, jer samo na takav nain on moe da razvije svoju slobodu. Ipak je tano da proslavljanje svetkovina, mogao bih da kaem u preobraenom smislu, ponovo postaje neophodno.
29
U engleskom jeziku se pojam mudrosti oznaava sa dve rei: wisdom = mudrost, razboritost, mudre izreke i prudence = razboritost, mudrost, opreznost smotrenost, znanje (n.p.)
53
Rudolf tajner
Ukoliko su svetkovine ranije bile svetkovine davanja boanskog zemaljskom, ukoliko je ovek u vreme svetkovina ranije primao darove nebeskih snaga direktno, tako danas, kada su potencijali oveka u njemu samom, preobraaj misli svetkovine sastoji se u tom da svetkovine sada postaju svetkovine seanja ili opomene/upozorenja .30 Tokom svetkovina, ovek upisuje u svoju duu ono to treba da dovri unutar sebe. I stoga bi najbolje bilo da kao najdelotvornija svetkovina opomene i seanja bude svetkovina kojom poinje jesen, Miholjdan, jer u isto vreme sva priroda govori smislenim kosmikim jezikom. Granje drvea postaju gole; lie vene. Stvorenja, koja su tokom celog leta leprala kroz vazduh, kao leptiri ili ispunjavale vazduh svojim zujanjem, poput bubica, poinju da se povlae; mnoge ivotinje padaju u svoj zimski san. Sve je paralisano. Priroda, koja kroz vlastito delovanje pomagala oveku u toku prolea i leta priroda, koja je delovala u oveku u toku prolea i leta i sama se povlai. ovek se vraa sebi. Ono to sada mora da se probudi kada ga je priroda napustila jeste hrabrost due. Jo jednom nam je ukazano na to kako ono to moemo da zakljuimo, pojmimo kao Miholjdan mora da bude svetkovina hrabrosti due, delovanja due. To je ono to e postepeno dati misli svetkovine karakter obeleje seanja ili opomene/upozorenja, osobine koje su ve predloene u velianstvenim izrekama kojima je ukazivano na ono to e u celokupnom buduem vremenu ono to su prethodno ranije bile svetkovine darivanja postati, ili to treba da postanu, svetkovine seanja. Te monumentalne rei, koje moraju da budu temelj svih svetkovinskih misli, i onih koje e ponovo nastati, ta monumentalna izreka je: ini to u znak seanja na mene. To je svetkovinska misao koja se okrenula ka aspektu seanja. Kao to druga misao koja poiva u Hristovom impulsu mora da deluje ivo, mora da se preoblikuje i ne dopusti da ostane samo mrtvi produkt ka kojem se osvremo, tako i ova misao mora da deluje dalje, podstiui perceptivni oseaj i misao, i mi moramo da razumemo da svetkovine moraju da se nastave uprkos injenici da se ovek promenio, ali upravo zbog toga i svetkovine moraju da prou kroz preobraaje.
30
Feste der Erinnerungen (forma plurala). Erinnerung ima dva kontrastna znaenja. Jedno je seanje ili spomen; drugo je opomena ili upozorenje. ini se da oba elementa odgovaraju ovom pasusu.
54
Rudolf tajner
Prolee
Leto
55
Rudolf tajner
Jesen
Zima
uzepe Arimboldo (Giuseppe Arcimboldo) (1527-1593), slikar iz Milana, autor fantastinih, alegorijskih portreta. Malo se zna o njegovom ivotu, 26 godina bio u slubi Habzburgovaca.
56

Godišnji Ciklus Zemlje

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Godišnji Ciklus Zemlje

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Rudolf Steiner

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Rudolf Steiner Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje1

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Ovde je upotrebljena re blackness, ije je znaenje i tama i pokvarenost. (n.p.)

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Godinji ciklus kao proces disanja Zemlje

Das könnte Ihnen auch gefallen