TOMO SMILJANI: PLEMENSKE ODLIKE MIJAKA

Mijaci* ive na padinama planina Bistre, Koraba, Krina i Mojue, a izmeu gradova: Kievo, Struga, Debar i Gostivar. To je planinski predeo, visok do 2300 m. iznad mora, ispresecan dubokim dolinama, koje sve vode u dali!D.u reke Radike, lkiojase nie Debra uliva' u Crni Drlm.

I.
p.o mestu gde su nastanjeni, po obiajima, nonji, govoru i po nainu ivota, moe se i danas utvrditi: da su se Mijaci razvili kao zasebno pleme. Zna se, da su stara plemena imala, kal() staniJte, mesta opkol)ena gustOlIIlumom, koj'a je MIa granica prema drugom plemenu. Ovaj je uslov tu zastupljen. Visoke povrine su bile gole, ili susatiranjem ume pr;oirivanej a sve su doline i korutine bile' pod umom. Sama dolina Radike bila ,je neprohodna zbog ume. Radi:ka je poradi toga bila mirna reka, budui da je uma njeno erozivno dejstvo smanjivala. Naselja su bila u sredini tih uma, sakrivena i zatiena. Ostatke tih uma vidimo i danas naok,olo Mijaka, dosta dobr'o ouvane, naroito prema Kopaolroj Reci, prema GostWaru i Kievu. Ima tragova da su Mijaci imaIli svoje stareine, koje su zvali g lav arima, m g lava t a rim a. Turska re ko d a - oba , koja je davana seoskim ikmewvima, samo je prevod .ovoga naziva, jer znai velika glava. Ovi su se glavari nametaH pojedinim selima sv.ojom pameu, bogatstvom i umenou. Izneu nek.oliko primera ovih glavara: Glavar sela Galinik bio je iz porodice Tomovci u Galiniku. Ova se porodica po predanju smatra od pamtiveka kao poglavarska. Mogao sam doznati za pretke do etvrtog pojasa, i svi su bili glavari: Josif Tomoski iveo je naih dana; Arsa Tomoski krajem XIX; Todor poetkom XIX; Tomo Tomoski krajem
Za:t,o :se ovo -pleme zove Miiaci, ne zna se. Po predanju zovu :se 'tako zato to su uvek biH isti ~ umiveni. Oblinji IBrsjaci im se smeju ,sa ovim refrenom: .Mijad, Trijaci, trikaJmna bdutra,ci. Po dirwgom predanju ovako se ,z,o'Vu zato ~to l~nu zamenic'll mi iJzgov<araju mi j e. ,ovo tuma,,mje hie da je Illa,jtanije, pa I ja ga primam, jer ima naziv E.s t e v c ~ za pleme koje ivli oko samog Debra, gde uz gov,or diodaiu uzreicu est il. Ovi estevci se vid;aju i oko Ohrid'a, pa ak i do Kor,e. Tree je tumaen'je da im naziv dolazJ.. 00 Mi - jaei, t. j. mi !s1l1!o qaki. AH niko ne belei ooak'!e ovo plemensko ime. Ovaj lanak [zvod je iz moje vee studije: ",Mijad, Gornja Relka i Mavrovo polje (namenjena za zbornik Sr.pske Kralj. Akademije HaceJba cprrCKHX3eMaJba pod urednitvom d'I". J. Cvijioo). O MliJjaclma su pisal1Ji jo: II. ,ff CT p e 6 o B 'b: 06bIQaHH n'BCHH Type~KHX'b Cep60B'b (B'b IIpH3p'BH1>, lineK'B, MOpaB'B H .Il:H6p'B) O. II. B. 1886 . .Il:P H II o B 'b M. O. : 3aCeJIeHlle BaJIKaHCKaro IIOJIYOCTpBaOJIaBllHaMH, MOCKBa, 1873. O BeT o 3 a p TOM H h: OKOnJbeTeTOBo-foCTIlBap-MaBpOBo-faJIH'lHHK. BpaCTBO XVJrL 29. I'Ih. ,!\pymTBa OB. OaBe, HOBH Oa,!\ 1923, CTp. 214-229. J ova n C v i j iii ; La pelll1inisu1e B a&anique , geograJphie humame, PaJris L:iJbrlaJirieArmand Com, 1918. p. p. 447--460.

...

61

Selo Tresone.

XVIII st. Naroito su bili omiljeni k'Od nar'oda tri poslednja. Tomo Tomoski se u svemu ponaao kao debarski begovi, meu kojima je imao i svojih pristalica. Hteo je za svoga sina da uzme ker Matwg Poglavara. Neki deba'!"ski begovi videe u tome politiku 'Opasnost i ubie Tomu iz msede. Ali njegov sin Todo'!"vra,ti krv svoga oca usred Debra, gde ubi jednog bega. Kao poglavar Todor Tomoski je podizao svoje Galinance i pristae Arnaute iz Debra, pa je iao ak u Malesiju da pleni stoku, ili da povraa zaplenjenu. Kako mu nik'O nita nije mpgao, Arnauti su mu ispevali pesmu: T,ador Tome, .iansikrale (Tador Tomovski je p'Ola kralj.). Porodica Tomovci bila je veoma bogata stOlk'om.Zbog toga su mukarci bili stalno po planinama i na putevima. Poto su bili hrabri, imponiraH su svojim sugraanima, i zat'O su ih avi rado primaHJ za glavare, da bi bili zatieni. Nosili su se i ponaali viteki: jahali su 'Odline konje, 'OdJgajane na Bistri planini; uvek naoruan! i gotovi da brane sebe i siramahe, ubojice prema siled~j,a:ma i krvnicima. Jednom su spasili neku dev'Ojikuiz Golog Brda, a koju .je hte'O da poturi neki beg iz Debra zhog njene lepote. Toga radi je ova porodica zadugo imala krvnu osvetu sa tim begom. Docnije je ova por'Odica osiromaila, ali joj je ugled ostao sve doO smrti Ja sifa. Danas su ostale sama uspomene. Jedan potomak, vrla lep 1 dost'Ojanstven, danas je ne sasvim iste pameti. Todor Tomoski je uspeo da pokrsti poturene Mijake u Galiniku. Te su parod!ice i danas za,drale prezime tursko. Ova se je porodica odlikovala i lepotom. Todor Tomoski, kau, da je imao osobito velike 'Oi,koje su poraavale neprija,telja. Bio j,e pravi Sra Zlopaglea, pa su poneki debarski begovi morali da razgovaraju s njime izdvojeni panskim zidom.

62

Gjorgjija

Bradina

iz glavarske

porodice

Bradinovci

u selu Tresonv.

iveo 90 godina.

U selu Lazar.opoJju MOJe glavar Djurin KokaleSlki. Po~eklo ove porodice danas je dosta nejasnO'. Kae' se, da su ilz Mala u dail1anj'oj, Albaniji i da su se doselili ovde pre 200 godina. Pre t~ideset g.odina j.o'su imali rodbinu u Matu, ili su jedni drugima u goste. Djurin K,okaleski ive.o je u vremenu Ali,..Pae Janjlinsk.og (kraj XVIII. i poetak XIX. st.olea). Bio je bogat st'oar, sa osobinama glavara: ubojica, dovitljiv, lepo On je titilo slabe, ali nije trpeo jake. Nosio! je dug jatagan, koji se i danas uva u ovoj porodici. Tim je jataganom odsekao mnoge glave, i zato se i danas taj jatagan upotrebljava kao lek: umije se i voda se daje, da je popije onaj k'oji boluje od uplav (strah) i t'O je uplafna vod'a. Djurin ge najzad izdrao i 'i,ednu veliku borbu s nekim Arapinom, koji je bio .odvelo neku devojku iz ohridsk.og kraja. On p'Osee Arapina u borbi, ali ,ostade posle toga boja z,adugo uzet. Kad .ozdravi, on se rei da podig:ne u selu crkvu; a da bi dobio ,od cara dnzvolu za zidanj,e, ode lli CarilgraJd! i dOlbiv,i audijenciju !kod cara, zamoli ga, da mu da dozvollu za graenjie crkve, a drugu dozvolu za dam~ju. Caru se d'Opade dranje 'OVO'g djaUJrina i dnzV'oli mu, ali ga upita: zato trai da podigne idami,ju, kad ~!ehrianin. Tada mu ispria, da je eaja (stoar) i da leti naJPasa svoju stoku u planinu kod svog sela; a zimi u okolini sela Ljubanova kod Vodena. I onda ree, kako je stoka besvesno bie, esto puta uini tetu nekom siromahu. Ljudi u njegovom selu su hriani, .a u Ljubanovu muslimani. Da bi se oslobodi,o grehova, priinjenih nesvesno,on eli da podigne crkvu u sVom selu, gde

63

Mijaka

nonja:

Zena i mu.

e se njegovi seljani hri'aa1i: moliti Bogu za te grehovei aJdamiju u onom muslimanskom selu, da bi se u njoj molili Allahu muslimani isto za poinjene grehove nesvesno. Su1tan, videvi naro1ltu rajzboritost ovaga oveka, htede da ga nagradi. DjuJrin mu na ta zatra.i daJ m,u da ferman da bi mogao da titi svo~ kraijl,kao i da uestvuje na pokraj,insk'oj, skuptini begova u Debru. Sul.tan mu to da, i odonda je Djw;,ilnodlazio u Debar kao lan mezlia {skuptine) i imao je sva prava kao i astali lanovi begovi. On je:nosio begovsku dolamu i sablju. Iznad vrata crkve u Lazaropolju i <Uamije u Ljubanavu stoji natpis da je on bio tutor. U samoj crkvi bio je ivopisno naslikan u poperti. Ja sam video tu sliku pre dvadeset goctiJna.Odelo mu je bilo kao kod crtliogorsMhglava!l"a.On je b.io na konju i sa ,strane je visila sa!blja. U mnogome je slika na:liila na slike porledinih vojvoda iz Karaoreva ustanka. Danas je ova slika unitena, jer neki seljani, koji su drukije shvatali 'Ovu linost, ponekad iz line mrnje, ili iz namere da oni pastanu glavari, govorni su da je to slika jednag siledije. Za10 su blJ na tam mestu 'Otvorili vrata. I tu 'se vidi borba izmeu porodica glavara. Djurill1)'e kao glavar uvalO svoje sela, branio naroita seaske granice, jer su mnagi .siJledije iz Debra hteli da zagrabe lepe panjake. Bro ne pGhratim Ali-pae Janjinjskag, nametnutog Begler-bega Istone Rumelije, koji je ubijen 1822. Rodine na prevaru u Janjini. Kada je taj Ali-paa masakrirao hriane oko Vodena, Megdena i Kukua, Djurin

64

Dom svelenika

Arsenija T. Bradinia (Ovde severna strana,

sa porodicom pred kuom u selu Tresonu. inae na zapad tri spraia.)

je pohitao k njemu da ga ublai. Tom je prilikom otkupi,o mnogo !l"'oblje. kao to je bio onda ,obiaj. . U selu Tresonu u ovom istom vremenu bio je glavar Sardo Bradina, 1JZ p,o~odice Bradinovci, za koju se zna da je poreklom iz nekog sela kod Prilipa prela pre est pojaseva. Sardo Bradina bio je originalan karakter. Bio je eaja (stoar), seoski poglavar, t. j. seoski kmet, i vodeniar. Kao eaja u mlaim godinama bio je neustra;iv, te je svaki od njega strepio. Ima,o je jakih veza.' sa debarskim begovima, te je 'On bio predstavnik za jedan deo Male Reke. Kada je sutan Abdul-Medid hteo da zavede nizam (vojnu 'Obavezu), Sardo izigra naredbu pae ovako: povede nekoliJk,onaoruanih staraca oina elu on sam ponudi, se debarskom pai za vojsku. Kad 'je paa video v.ojsku od staraca upita: gde su mladi ljudi. Tada mu Sardo Bradina objasni: da u I1Ijegovomkraju ne rodi nita, da su' svi mlai ljudi u svetu na pealbi oida u selu ima samo staraca. Paa ih -otpusti i vie nikad ne zatni od Mija,ka V01sku. Kao glavar bio je veoma stl"Ogi zato ,su mnogi kJI'liom negodovali. Pred njim niko nije smeo puiti, poto i sam nije puio, i zapaljene cigare krili bi po depovima, kad bi on na~ao, pa ma dep ba izgoreo. Nije trpio kinurenja u ena i ljudi, i kad bi to primetio, grdio bi pred celim svet'Om. Od njega su ostale mnoge uzrenice, kao: Nosi velike cipele da bi petao mogao da proe ispod njih. Dolama ti dulci, dulci, a kua ti dupki, dupki i t. d. Traio je da ljudi znaju itati i pisati, ali da 'Ostanu prosti u odelu i obiajima. Zahtevao je, da se svi ljudi 'Odaju sto,arstvu, da bi samo bili vezani za selo. Selo je [1a111lt1oavao doV'odei strance, enei ih iz sela istupajui s njima u ikumstv'o. Traio je u svemu slepu poslunost. Prema Arnautima
7. N. S. llI. 5.

65

Narodna

nonja Mijaka iz sela Lazaropolja.

je bio taiko neu&traiv, da su drhtali. pred njim. .Mnoge je hacao s prOiZora na dvorite. Za svet se je interesovao sve do svoje velike starosti (roen oko 1780., a umro 1888. g.) Za vreme stvaranja egzarhije bio je istaknut borac, jer je mi&lio,da se bori :zjaslavenstvo i za Rusiju. Kada je doznao da je napravljena eljeznica Skoplje-Solun, on kao pomlaen, seda na osedlanog !~onja i odlazi u Skoplie da vidi t,Oudo koje samo ide. Onda je prisUJtn.imsvojim sdjanima rekao: Bee mu staro vremelOd sada nemojte vie da me sluate, idite u svet i uite se po knjigama. Pl'O,ti'vuporodice Bradina istakla se porodica J'odrovoi. Borba je bila duga. Tu su se prednjaile porodica stoara, uvek izloenih opasnosti; i pealbara, prikrivenih u svojim kuama kao u kulama. Pea1bari su svojim novcem pobedHi i najvei bwj BrClidinaizginuo je 'Od Arnauta, iIi su se l"Iase'1ili po svetu. Znamernta je bila iz porodice BraJdma udovica Sofija, snaja pomenutog Sarde. Samouka i pismena tako da je bila prozvata knjievmca . Sline seoske znamenite linosti ivele su i po drugim selima. U Bituu de iveo, Jovan Oputa, ,koi] jiebio strah i trepet m prolaznike &iledije. Jaio je konja i vodio sa sobom uvek seiza na konju. Kad bi se pored puta

66

Mijaka

muka

nonja.

'Odmarao, se~ bi mu p!1"<Ostro mali ilim i spremao mu je kavu. Niko nije smeo da zapodene kJavgu sa J'OvaJll!om Oputom iz Bitua. Djorgo iz Trebita 'Otkupljivao je roblje blagom, plaajui za malu decu po teini. Koliko mu tei telo, toliJk,oje na meri 'Oka davao aspra. U Dolnjem Melnianu ivea je Pote, koji je naterao poturice da se vrate u hriansku veru. Krtenje je izvria u manastiru Sv. Javana Bigarskoga. Iz svega se OV'ogavidi" da su ,se MiJaci razvijali plemenskim ivotom, ivei u p'1'edeHmanepristupanim. Oni. su 'OstaU nedicnuti i sauvali su svoje plemenske odlike do Mnas. Danas vie nema glavara, ali ima narodnag ponosa, koji je jak l' za pohv1alu. Mijak smatra sebe boljim ad susednih Brsjaka, P,oljana i Mavrova,ca. Na1'loitosu ponos i samopouzdanje veliIki u g.ornjim selima. Mijaci ne menjajjiusV'ojenareje, nonju, obiaje. Zato su ostali skoro endogami i danas. Pa ak i 'kad se isele u drugi kraj, tee prvenstveno da se oene ili udaau za svoje. Glavari su imali i zbooove, kada bi trebalo reavaJti neto vano za Reke. Skup je bivao kod jednog glaVaJI'aia predhodni u svakom selu, kod kue samog gola vara, ili pred crkvom ili ispod; roakvog ve,l.ikogdrveta. Zbor

67

G:Jreniki most i granica

izmeu Mijaka

i Debarskog

Polja i Kadadika.

u selu sazivan je pomou v 1. ka a, koji Je sazivao selo viui sa najvieg mesta: Sluajte selani! Utre a se bereme sred selo. Koj ne a dojet imat kazna, a o-o-o! Na zboru se je sedelo u krugu, a u sredini kruga bio je glavar. Ovaj nain reavan,~a se'oskih pitanja zadrao se je bio do obrazovanja optinskih sudova po osloboenju 1912. godine. Po prianju pomenute Sofirje, poslednji su ~bor oeM-aliglavari Reka ili Mijaka u poetku XIX. stolea, kada je reavano da se turi neki. obiaj. Kao i kod ,oblinjih Arnauta, i ovde je postojao obiaj, da se, kada se dve svadbe susretnu, slabiji ukloni jaemu da proe. Deavalo se, da niko ne popusti. Poputanje je bilo u tome, ko e proi vie a ko nie. Tada se je esto svadba pretvarala u boj i padale su mrtve glave, ili odvodili mlade tog momenta obudovele kuama, da vei,to kuka~u. Posle jedne s,trahovite pogibije ,svatova i mladoenja, glavari se skupe u manasHru Sv. J.ovanu Bigarskom i tu tu:rie obiaj na taj nain, to reie da od sada pri susretu svatovi prolaze dep i dep. A depove su nosili samo na desnoj strani haljine. Neto slino onome to stoji po velikim raskrsnicama velikih varoi: Teraj desnol

IL
Plemenske odlike Mijaka vide se i po nainu stvaranja dananjih naselja, kao i u :njmovom umnoavanju. Mi:jaci su, kako se ini, prvi stvo:rili stalna naselja u ,ovome kraju. Oni su svakako zatekli tamo starosedeoce Cincare, ali se ini, Cincari nisu imali svoja stalna naselja, ve su iveli nomadskim ivotom. Oni uostalom delimino i danas ive kao nomadi u Maedoniji. Mijaci su te starosedeoce asimilirali. To nam potvruju ove injenice: Sva imena mijakih naselja su srpska. Za Trebite hteli su Arnautai da mi ,dokau da je arnailltskog porekla, jer znai tri repa (trebite). Meutim u naJTodupost'OIiis:Tpskinaziv t r e b i , krevina. A i u slovensko; mitologiji poznat je naJzw trebi. za Tresone opet hteli su mi dokazati, da 'je arnautskog porekla i da znai tri svetitelja (tre sane). Ukazuju na tri crkve katolikoga zakona iz vremena Kastrioti Gjordja. Meutim

68

Topani (muzika)

u Mijaka.

drugi dokazuju, da ,su ljudi iz ovoga sela biH talko opasni, da se ;e okolina tresla od straha, pa otuda i ime. Uostalom ime Tresino, Tresonka, pozm.ato j.'e,i nose ga ba se[a. Kao ostatak negdanjih stanovnika imamo nazive planina, kao: Dum01vica,Maskarevec, kila, Cucul~,Drezga, Tubin, Barde, Bistra itd. Ova su imena romanskog porekla. Ovi Kuoovlasi su bili verovatno iz predela prema Albaniji, te prema tome nije ni udo, da su oni: sami doneH neke IlJazive arnautskog karaktera. Mijaci su ove star'osedeoce asimiliraH, a tu mo oni ,i: danas imaju. Vre~e ove asimilacije .vrilo se naroito t1 Galiniku, u najveem naselju ovoga kraja. Kad bismo i'spi.tali pojedine porodice u Galiniku, videli bismo puno prezimena sa nastavkom ul: Pulevci, Gugulevci, Tulevci, Gulovci, udulovci, pa ak ima ih koji se z,ovu Cincarovci. Svi su ovi danas pravi Mijaci i nema~u nikwkvih veza sa Cincarima. U Larazopolju postoji porodica Drakulovci, (do.1,a je iz sela Rosoki pre 200 godina) i za njih se zna, da su c.incarskog porekla. Danas su i oni pravi Mij'aci i nemaju nikakvih veza s Cincarima. Za selo Selce kae se, da su nekada u njemu iveli mekari. Poto je to bio stran svet za Mijake, nije udo to su ih smatrali za mekare. Danas ni u selcu nema ni traga Cincarima. Trea faza u sharanju mijakih naselja je vrlo muna. Tada nastaje pomeranje i isel}avanje poradi veliko,g potiska 'Od strane Arnauta iz Albanije i tursk'og pritiska. OvO' se deava krajem XVIII. stolea. Tada su raseljena i unitena ova sela: Istono od Lazaropolja postojalo je selo L o p u v n i k, u sredini ogromne ume istog imena. Tako je postalo Kievo velika vara. Debar tako isto, nastalo je vee kretanje na putu Kievo-Debar, preko Lazaropolja. Usled! to,ga su TUJI'ci i poterna odeljenj'a esto puta upadali u to selo, pa muiH ljude, traei odmetnike. Najzad seljani se ree da bee nekuda. Kako nisu imali gde da se presele meu Mijacima, oni pou prema Bitolju i osnuju selo Smilevo na ninskoj planini. Postoji predanje, kako ih je glavar toga sela ubedio da trebaju da se sele: SazvaO' je celo selo na ruak i uza'stopce pustio je da pree preko postavljenog stola jednog petla

69

Selo Galinik.

prv,o malo zaupanog, posle upola, a najzad potpunOo.Na pitanje ta to treba da Znai" o:bjasnio im je: K'ase sad odmah iseli, bite naetj ka docnije, bie prepalavljen; a ko najzad, bie sasvim agolien, eto kao ovaj pe9a. Selj,ami,su ga svi posluali, te se iselili. I,zmeu Galinika ,~Suice pastOji mest,o zvana S t,ar 00 S el o. Ono je biJa nekada mnagaljudna sela, ali na putu Debar-Gostivar preka Bistre planine. Zbog velikog zuluma ljudi nisu smeli imati ni sa, ni crepulju, da ne bi time pokazali da znaju: to je hleb. Najzad i to se selo raseli, jedan deo ade ul Suicu, drugi u GaliIli:k,trei u Smi:leV'o , Kruevo, pa ak stVl()T'iei nova sela kod Veles:a: PapradiJle i Oree, I ma da su udaljeni od svoJ,emetropole, ako tako maemo rei, ooi ive i danas ,kao Mijaci, usamljeni meu Brsjadma, kaOoneke etnike oazke: uvaju svo~e nare'je, obiaje, nonju, i prave sa malim izuzecima brane veze samo meu sobom. Lazar,o:palje je postaja,la na mestu zv,anom G lav i n o Selo, Ovo moe da ukae u. nel~oliko, da Ijretu bilo sedite plemenskaga pogl.avice, glave, otuda Glavino Sela,' Jedna pria kae: K,a,da su jed1l'omprolazili A z b ije (janiari) selo se sakrije u jednoj peini, koja se sada zove K al i lO i naD u p k a, Na samom ulasku zClIostala ojeneka luda Kalina koja je neprestano pevala. Kad naie vojska: ona! uuta, aH im malo poizmae, pae pevaH: Svi vojlskari po.minale, Kaline ja ne videle, Tada se azbij'e povrate i pobiju sve ljude, ,ili ih ugue dimam u peini:. Samo jedan, po imenu Lazar, uspeo j,e da kroz peinu prae skro:zs ispod planine, i da izie na poljanicu gde je da!nas Lazarapolje. Ispod sela Trebite pastojala je se1,oOreovo. Ono je pripadalo nekom spahiji, koji je od seljana napravio svoje robove, Tako su se seljani razbe.gli , a 'Ostao je samo neki Djo,rgo. Spahija mu ~Iednomdoe u goste, naredi da se pokolje .sva stoka, zapali mu kuu inatera Diarga da igra. Djorgo je igrao i pevao: ibaj, Dorgo, po druina, I on se preseli negde na planini Babuni. Ovo vreme, ini se, da je bila naj,tee za mij,aka pleme, Ta 'je naime ano vreme, kada su janiari bili u Turskoj najsilniji. I kaa da je iz OV'og vremena i poturava,nlje M.ij,aika. Jer danas je jedan veHki deo njihOov 1"0-

70

Mijaka

nonja,

Porodica.

turen i Z'OVU ih To1'lbeiili Kurki. Kwki su s<lJuvaH jezik i do danas. Arnauti i Turci ni,su iJhmnogo marili, pa( su i 'Onibili rajla, kalo i 'Ostali,hriani. Zbog pritiska Arnauta iz Albanije i oni su se morali seliti. Ima puno njihovih novih :nase1Jjla na Babuni, planini, oko Velesa i Sk'oplj,a. I tamo ih zovu Torbei. lstori~u turenja nisam mogao tal1lO utvrditi. ini se, da ih je poturio Sinan Paa iz Prizrena. Kao da je to neki janiar poreklom iz Gore Prizrenske, pa je iz zahvalnosti, to je spoznao pravu veru AlaholVu i postao paa, pOlturio i Prizrensku Goru, i ,edan deo MijaJk.aii Poljana kod Debra. To turenje kao da je hi,lo na kraju XVIII. stl()lea. etvrto doha ie ponovo j'aanje 'Ovogaplemena. Ovol~Iaanjese dovodi u vezu ,s odmeianiem p~edinih paa ad suItana krajem XVIII. stolea. P,\Je odmetnici tnili su osfo[))au narodu, a nali su ga kada su mu dali izvesnu slobodu. Tada mijako pleme ponova oive, ali tek za kratko . V1'eme.U ovome vremenu su iveli posledn;i glavari Mijaka, a koj:e smo u poetku 'Opisali.U ovome vremenu.su Mitaci, .gd.e su bili; u veini i jaki, povratili poturene svoje selj\Jlle u pravoslaiVnu vero. U ovome dobu Mijaci pokuavaju da nadokna,de ono to su izgubili ranije. Mnoge svoje sluge iz plemena Brsjaka zadravaju kod sebe, ene ih i podiu. Dovode i U[ufe s leve obale Crnog Drina. Ovi dosellelIlici sauvae samo nadimak po ko~e im se zna za poreklo. Inae su i oni danas pravi Miiaci. III. Ispitujui poreklo pojed:.!Ilmporodica, vidimo takoe kako su se Mijad formira li kao pleme. Iz svega: to smo ranije naveli, vidi se:

71

Selo 2ernonica

(muslimansko, torbeko. t. j. polurenjako selo; spreda 2 hode. uitelji u tom selu iz porodice Popovi).

Isprva su Mija;ci bili ~,akoratniko pleme. iJvelisu na visijama i zanimali se stoarstvom, .iHsu stoku pleni1i od Kucovlaha. To nam svedoe i mnoge narodne pesme i predanja. Poznata je pesma oCe I n i k P e ji: Zacvilela mi ovca rogua, na vrh planine, na sred ramnina. Ta je ovca cvilela za svojim gospodarom, koga su ubili, ogromno mu stado razgrabili, a ovare poubijali. Mijaci su se tada protezali na mno,go veem prostoru no sada, a;li uvek po visijama. Ima tragova da su stanovali na planini Jablanici, kod Elbasana, prema Golom Brdu tl Buljici. Kao dokaz mogu da nam poslue ovi! primeri: U selu Tresonu, u crkvi Sv. Petra i Pavla postoji ikona Sv. Bogorodice, vrlo stara i potovana. Za nju se pria da je doneta ia; mesta Zagradie kod Elbasana. Tresonanci su otili na;oruani, i preneli su ik'Onu borbom. Za stanovnike sela Rosoki zna se da su doseljenici i.z okoline Elbasana. Kad se zna, da Arnauti u 'Okolini Elbasana i danas slave Sv. Bogomdicu~ pa ak ~ poste u oi praznika, moe se potvrditi isticitost 'Ovog predanja. U LazaJropolju je poJ:'odicaKok.alevci iz sela Lukani u Matu. Porodica Dungulovci iz Bulice. Ove dve porodice su najmnogobr'ojnije u Lazaropolju. U Trebitu porodica je Adovci iz Mata; U ernovici porodica ijakovci je iz ijaka u Albaniji. U D. Melnianu porodica Spasia je iz Izyor,a u Bulici Hd. Drugi jedan dokaz da su Mijaci iveli po visijama ak na levoj obali Drina, izmeu planine Jablanice i Dva Brata kod Pikopeje je slinost nonjie. Naroito stanovnitv,o Golog Brda do skora se niJje ni u emu razli-

72

kovalo 'Od Mijaika. U gOV'Oru i danas se tam'O Dsea karakteristino mijako o (rDka, m'Oka, kDlku poti). Ali najvei deo nasel'ja bio je Dd uvek meu dananjim Rekama. Predanije kae, da je Suica najstarije naselje i da ga je stv'Ori'OvDlvoda, k'Oji se p'Osle k'Osovske bitke p'Ovukao tu sa sVDjimljudima. Barjak se tu uva'O i pa p'Otrebi razvijaO'. Svakako su Mi-jaci kao ratnik'O p~eme bili u stalnam p'Okretu, vodeii sa sobom i stoku. T efk onda, kada su sasvim izgubili slobodu, poeli su se skupljati sve vie u Rekama (G'Ornja Reka, DOltljaReka, Mala Reka i Golema Reka). Pa i za vreme janiara 'Oni su 'Ostali vie manje slDbodni ili auton'Omni, ka'O i ranije. Najbolla zatita bila im je prir'Oda. I danas njihova sela lie na zbegove iH tvrave. Za vreme PikolDminijev.a pohoda 1689. godine dobili su p'Ovlastice da magu svoj krstatni barjak da razviju, jer su ostali verni su1tanu. Kod Mijaka zvona P'O crkvama nikad nisu umukla, niti im je zabranjen crveno-bel'O-plavi barjak sa krstom na vrhu koplja. No da Mijaci nisu bili 'Obini p'Odatrici su1tan'Ovi,imamo i pisanih dokumenata. U m'Ojojp'Orodici u Tresonu (Bradin'Ovci) sauvan je su1tan'Ovferman iz godine 1521. u kome ,se kae, da je selO' Tresone bil'O 'OsI'Oboenomnagih dabina, jer le bilo P'O'vlaena, P'Ot'Oje bil'O dervendisko (uvalo je carske prolaznike po klisurama i dervenima). Taj ferman glasi uprevodu: (Naslov je fermana nestao) Panasu kadija i mudra.ca, majdanu vrlina i reitosti, Gospadinu Kadiji DebarskDm. Neka je znana, Dd strane itelja dervenskog sela Teresona ... (neitko) ... Vrim'O .~ubu uvara klisura; dervendisko to je plaamo pa 'Obiaju i zakanu. ZatO' smo sl,oboeni dabina prestolu i izvanrednih prireza ... (iskrzano) ... Pored sve te presude koje imaju u novim knjigama papisanim Emin-Hadji, koji je taj vilajet popisavao, zabeleena je, ... (iskrzano) ... sada im se nasuprat knjigama i preanjim odlukama mnogo kajeta trai i narad se mui. Kad se obratila carskaj navaj Defterhani, !koja se nala~i u mojoj prestonici, ~ kada se videlo, da je to selo 'Obeleeno kaO' selo derveniia i da u zamenu to uvaju klanac i zat'O, to daju 'Ono to je dervendiski 'Obiaj, prasta ad dvarske poreze i drugih prireza. Pa budui da sam sve to naao zapisano a, zabeleeno, nareujem: Kad stigne sveta zapovest, kojoj se va,lja p'Okoriti, uzee u postupak, pa saglasn'O n'OvimP'Opisnim knjigama, i da se pr'Otivno 'Obiajima i zak'Onu, 'Od'Ovihad sada ne uzima nita vie 'Od'Onagat'Oje u 'Obiaju za dervendije. Ako ko pokua, da mu zabranite, a ako im je ko protivno knjigama vie nego ta je uobiajeno za dervendije uze'O, im se bude javno utvrdilo, bez pDgavora e uzeti natrag. Nemoj Dstaviti da ne uzme. Ako kagod ne htedne da da, no bude uporan i terao inat, dostavie mi ga. Po uvidjaju ovu carsku ispravu uruie im je. Mome carskom belegu da ukazuje potu! Pisano sredinom meseca svetog Redepa, godine 928. (1521. ili 1522.) u Konstantinovom gradu. U drugom fermanu su1tan Mustafa daje im fe,rman i zatiuje ih da im se ne uzmu suva1Ji.*)Ferman je izdat 1702., a selo je isposlalD mo.lbu 1692. godine.
*) Po oslQboenju naa drava je suvati oduzela.

73

Kao to se vidi, Mijaci su mogli da ope sa sultaJnom jo 1521. gocline. Ta je veza pOIstojala preko glavara. Iz sve.ga se dalMe vidi, da su Mijaci j:edno pleme. ivei u predelu nepristupanom, oni su osta1Ji1 nedirnuti i sauvali: su svoje plemenske odlike i do danas. Odlikuju se i po antropolokim .osobinama, pored onih odHka u govoru, obiajima, nonji, a to e se posebice prouavati.
R e s um e. Cet aTticle est le resume d'un chap~tre de l'etude SUT les Mijacis, G<l'rJljaReka et: Mavrovo Polje, qui est destine il 'la publication de Naselja de l'Academie RoyaJe Serbe, sous la dirzd~on .du IM Jovam Cviji. Les MilJ.dis vivent SUTles c6tes et ,d'an s Jes v,al'lees eDJtre Bistra, Kora,b, Kriill et Stogovo, entTe les Vi'lles Debar, Srouga, Kievo et Gostivar, a la limite d l'Ancienne Serbie et de la Macedoine serbe. Hs se SOllltdeveloppes comme tribu pendant tout le Moyen-age, et il l'Bpoque Moderne, peilldant le dem.OOlbTementde l'Empire OUoman en pacha1iques; ils se sant Tesuisis 'zt ainsi :ils se so~t conserves jusqu'a nos jour5. Au, Moy,en-age, vUv.ant,la vie pa:sitorale, [ls se sont etendlus fusque dans les envi!I'OOls de ,1'Elbassan en ALbanie. Us guerroyaaent avec les Albanais, les Koutova1aques et les Turcs JourOlles, pasteurs eux aussi. Les ohe>fs d.es villages etaient les g la va r li, qUJiles ,protegeaient et les conduiisaient dans les oombart'S. Quelques bi.o,graphies de cesl glQvar:i nous d.onnent l'ima,ge dz ce qu'Hs etaioot. Enun-, H ya de faits historiques sur .Ja f.or.mation de ,1'ori,~ne de ceHe tribu et q'1lelques detailles ethllJOgraphiques. Le but ,general est de IDont'!'er que .Je peuple serbe sous les TU'rcs, en Macedoine et a l'anci:enne S eT.Die , ayant perdu la Hberte poJitique, a bien su se trouver daus la situatlion nouvelle, et POUT se sauve,gar,der, il sest reMu a ia vie des anciennes tribus.

74