av Tolstoj - Rat i mir Rat i mir je najvei Tolstojev roman, delo u kojem se prikazuje veliki broj likova i

dogaaja u velikom vremenskom periodu. Iako je Tolstoj iskoristio dobro poznavanje Napoleonovih ratova, Rat i mir nije istorijski roman, ve delo u ko jem su najbitniji drutvena analiza ruske tadanjice i psihoanaliza glavnih likova. Petersburg 1805 Godine jedanaeste, kod starog kneza Volhonskog bio je u gostima mladi Zupcov - ovom reenicom poeo je Tolstoj u prvoj polovini 1863. godine, da pie "istoriju 12. godine", "knjigu o prolom", kako je jednom nazvao roman Rat i mir. Ovo delo, istorijski po sadraju, bilo je savremeno u pogledu pitanja postavljenih u njemu. Istaknuto drutvenim kretanjima ezdesetih godina, pitanje o odluujuoj ulozi narodnih masa postalo je centralno pitanje romana. Knjievni rod Knjievna vrsta Mesto i vreme radnje - Rusija poetkom 19 - og veka epika roman

Tema - Roman nam pripoveda o etiri aristokratske porodice u Rusiji, sa akcentom na

Bezuhove, Bolkonske i Rostove, i preplitanja njihovih linih ivota sa ruskom istorijom u periodu od 1805. do 1813. godine, principijelno sa Napoleonovom invazijom 1812, godine. Kako dogaaji slede, Tolstoj sistematski porie njegovim likovima bilo koji znaajan slobodan izbor: dalja uloga istorije odreuje njihovu sreu ili tragediju.
Ideja - Osnovna poruka Tolstoja je da dogaaji oblikuju sami sebe, uzrokovani

drutvenim i drugim silama, i veliki ljudi ih samo koriste, menjajui ih, ali ne i stvarajui ih. Ali ako se gleda centralni dogaaj (Napoleonov pohod na Rusiju), namee se zakljuak: jednu zemlju moete okupirati, ali narod ne moete pobediti.
Fabula - Grubo reeno, prva polovina romana (prva dva toma) bave se iskljuivo

njegovim fikcionalnim likovima, a drugi deo, kao i jedan od epiloga, se sastoji od nefikcionalnih eseja o prirodi rata, politikoj moi, istoriji, i istoriografiji. Tolstoj je implementirao ove delove u romanu suprotno ustaljenim normama fikcionalnog pripovedanja. U izvesnim skraenim izdanjima ovi eseji su u potpunosti izbaeni, dok su u drugim izdanjima, od kojih su neka tampana i za Tolstojeva ivota, ti eseji spojeni u dodatak na kraju knjige.
Prvi tom - Roman poinje razgovorom Ane Pavlovne erer, dvorske dame, i kneza

Vasilija o Bonaparti, jula 1805. godine u njenom salonu. Dijalog tee na francuskom jeziku, omiljenom sredstvu komunikacije meu ruskom aristokratijom. Svi gosti jednoduno izraavaju miljenje o Napoleonu kao o antihristu, i samo dvojica od prisutnih knez Andrej i Pjer - iznose opreno miljenje, posebno Pjer koji je smelo izjavio "da je revolucija bila veliko delo, da je Napoleon predstavnik velikih ideja i da eli mir i jednakost". Njegove rei nikog nisu oduevile, samo su se knezu Andreju zaarile oi dok ga je sa uivanjem posmatrao. Domaica, koja je ovog mladog oveka pozvala samo iz potovanja prema njegovom ocu, uvenom bogatau i velmoi, nije mogla sebi to da oprosti. Da sam znala da je on tako mal lev (loe vaspitan) i bonapartista - dodao je Tolstoj. Radnja poinje u Petrogradu jula 1805, pred sam poetak prvog rata izmeu Rusije i Francuske.. Tolstoj nas onda prebacuje u Moskvu, drevni ruski grad, kao kontrast Petrogradu. Tu upoznajemo porodicu Rostov, koja e postati jedan od vodeih elemenata u nastavku romana. Susreemo se sa moskovskim knezom Ilijom Rostovim, sa njegovo etvoro dece, od kojih ivahna Natalija i stariji brat Nikolaj privlae najvie panje u romanu. Mlada Nataa, u cvetu rane mladosti, iskazuje svoju nezrelu ljubav Borisu, detinjastom ali disciplinovanom oficiru, dok je Nikolaj zaljubljen u svoju stariju roaku

Sonju. Najstarije dete u porodici Rostov je Vera, koja je hladna, ali u srenom braku sa nemakim oficirom. Pea je najmlae dete, i poput svog starijeg brata, eli da postane vojnik uprkos godinama. Glave porodice su Ilja i Natalija Rostov, voljeni par, uvek zabrinuti oko svoje nemarne politike prema novcu. Poslednja epizoda jeste oprotaj kneza Andreja sa svojima u Golim Brdima, gde se nalazi imanje Bolkonskih, knez Andreja ostavlja svoju trudnu suprugu svom ekscentrinom ocu Nikolaju Andrejeviu i veoma religioznoj sestri, knjeginji Mariji Bolkonskoj, i odlazi u rat. U uzbudljivim oevim savetima sinu ispoljile su se karakterne osobine Bolkonskih: "Upamti jedno: ako te ubiju na prvom mestu, mada se sada borite protiv Bonaparte, a i njegovi topovi biju - ako te ubiju, teko e biti meni, starcu, teko, vrlo teko. - On iznenada uuta. Odjednom nastavi kretavim glasom: - Saznam li da je knez Andrej Bolkonski gori od drugih, bie me stid. A sve do svoje 70-druge nisam se imao ega stideti". Odlaskom kneza Andreja u vojsku zavrava se prvi deo. Drugi deo se otvara opisima priprema za neizbeni francusko - ruski rat. Na Holabrunskom ratitu, Nikolaj Rostov, sada u eskadronu husara, doivljava svoje vatreno krtenje na frontu. Sree se sa knezom Andrejom, uz ne ba pozitivne utiske. Kao svi mlai vojnici, oaran je carom Aleksandrom. Ali, Nikolaj se nekontrolisano kocka, u drutvu sa Denisovim i Dolohovim. Za vreme kratkog boravka kui, on nalazi porodicu Rostov pred finansijskom propau zbog loeg upravljanja prihodima. Sa Denisovim provodi bogatu zimu kui, gde vidi Nataino sazrevanje u devojku. Iako ga majka ubeuje da nae sebi enu sa dobrim finansijskim statusom, on odbija, uz elju da se oeni sa svojom dragom iz detinjstva, roakom Sonjom.
Drugi tom - Ako postoji centralni lik u romanu Rat i mir, onda je to svakako Pjer

Bezuhov, koji se, uz dobijeno nasledstvo, sada nalazi pred mukama jednog ruskog plemia. Veliki deo druge knjige nas upoznaje sa njegovim unutranjim borbama i tenjama da se bude bolji ovek. Poto je sada bogati aristokrata, njegovo bahato ponaanje od ranije je zaboravljeno, i on ulazi u filozofsku potragu svojstvenu za Tolstoja: kako osoba da ivi moralan ivot u etiki nesavrenom svetu? Ovo pitanje stalno titi Pjera. Njegov pokuaj da pomogne svojim kmetovima propada. Onda ulazi u brak sa nemoralnom erkom kneza Kuragina, Elen, suprotno svom rasuivanju. Konano, pridruuje se i Framasonima, ali kasnije postaje uvuen u masonsku politiku, i postaje bespomoan pred supruginim aferama. Pjer pomae svom prijatelju Dolohovu da povrati imanje, dovodi ga u svoj dom. Koristei Pjerovu dobrotu, ovaj nemoralni lepotan se nametljivo i bezobrazno udvara Pjerovoj eni. Elen prkosno prihvata avanturu sa Dolohovim ignoriui brane obaveze prema svom muu. Pjer u poetku ne veruje glasinama, pa ak ni aljivoj aluziji u anonimnom pismu kako on kao kratkovid slabo vidi da ga "prijatelj" i supruga varaju pred njegovim nosom. Na ruku koji je organizovao grof Ilja Andrejevi u zdravicama pljute ale na raun dobroudnih mueva koji imaju lepe ene. Pjeru konano "puca" film i on srdito izaziva Dolohova na dvoboj to ovaj oduevljeno prihvata jer je i u dvobojima bio vet. S druge strane Pjer nije znao ni kako se puca iz pitolja, pa je, takorei, sam sebe na smrt osudio. Neposredno pred sam dvoboj, kad su sabljama obeleena mesta, Pjera pokuavaju da odvrate, ali bi u tom sluaju za njega cena bila vea od ivota jer bi trebalo da se izvini nitkovu kakav je u dui bio Dolohov. Pjer je radije odabrao smrt. Onda se desilo da samouvereni megdandija Dolohov promai iroke Pjerove grudi, a da ga pri tom pogodi metak ispaljen iz Pjerovog pitolja. Dolohov je preboleo ranu u telu, ali ne i onu u svojoj avetinjskoj dui. (Ovde bismo mogli rei: - Bog je veliki!(Allahu Ekber). Pjer je neprestano kontrastiran u odnosu na kneza Andreju Bolkonskog, Tolstojevog inteligentnog i ambicioznog alter-ega. Tokom Austerlike bitke Andreja je inspirisan slavnom vizijom o predvoenju vojske, ali biva skoro smrtonosno ranjen. Pred licem smrti, on shvata kako su sve njegove prethodne ambicije bile besmislene, i da je njegov

bivi heroj Napoleon, koji ga i spaava tokom jahanja po bojnom polju, tat koliko i on sam. Nakon oporavka od povreda u vojnoj bolnici, Andreja se vraa kui kako bi ga doekala enina smrt tokom poroaja. Grize ga savest to se nije bolje ponaao prema njoj dok je jo bila iva. Ophrvan nihilistikim zabludama, knez Andreja povueno ivi na svom imanju do Pjerove posete i njihove filozofske rasprave: Gde je Bog u nemoralnom svetu? Pjer pokuava da ukae na paneteizam i ivot posle smrti. Mlada Nataa sree Andreju tokom svog prvog bala, i brzo osvaja njegovu ljubav. Oni se ak i zaruuju, ali na rok od godinu dana. Kad knez Andreja ode radi vojnih obaveza, Elen i njen zgodni brat Anatol zajedno organizuju zaveru kako bi zaveli i obeastili mladu, nezrelu i prelepu Natau. Zahvaljujui Sonji i Pjeru, ovaj plan propada, ali za Pjera, to je uzrok ponovnog susretanja sa Nataom, i shvatanja da se u nju zaljubio. Nataa, posramljena zbog toga to je zamalo zavedena, raskida zaruke sa knezom Andrejom.
Trei tom - Ova knjiga je obojena izrazito ratnom tematikom, i fokus je uglavnom na

ratu, a ne na sudbinama junaka, dok Napoleon uzima vie uea kao aktivan lik. Za vreme Velike Komete, koju Pjer posmatra, ivot ponovo poinje za njega, sa sveom verom u ljubav. Interesantna je scena u kojoj on kabalistikom numerologijom (Kabala tei da objasni kako je Bog stvorio svet, kako su svet i ovek organizovani, i kako ovek svojim naporima moe dosei Boga, ili spoznati svoju boansku prirodu. Ona je veoma detaljno razraen sistem, teorijski i praktian, klju za prodor u okultno i sistem duhovnog razvoja) pokuava da povee svoje ime sa Napoleonom, istorijom, brojem 666. Razmilja o tome kako je i njegovo ime povezano s proroanstvom o Apokalipsi. Najmlai sin Rostovih, Pea, izgara od elje da postane vojnik, to ga odvodi u krau avanturu u Kremlju. S ciljem da se priblii caru, ulazi u rulju svetine ispred crkve i zamalo ga svetina ne ugui. Ali, i posle toga, kad doe svesti, ne odustaje, ve se gura da zgrabi biskvite koje car baca s balkona. U meuvremenu, Nikolaj se iznenadno pojavljuje kao junak koji pomae oaloenoj Mariji Bolkonskoj, koja je nakon smrti oca ostavljena u nemilosti svojih pobunjenih kmetova sa imanja. Oaran Marijom, koju prvi put vidi, Nikolaj ponovo razmilja o braku, smatrajui Marijinu posveenost, brigu, ali i naslee veoma privlanim. Ipak, ono to ga spreava u proenju Marijine ruke je njegovo ranije obeanje roaci Sonji. Ali, kad doe kui, redovno ide u posetu kurtizanama. Pada pod uticaj psihopate Dolohova i gubi ogromne svote novca u kockanju. Dok se Napoleon probija kroz Rusiju, Pjer odluuje da posmatra Borodinsku bitku sa dobre pozicije, meu ruskim artiljerijskim borcima. Nakon nekog vremena aktivnog posmatranja, i on sam se ukljuuje, praktino postavi jedan od njih. Tu, on konano iz prve ruke shvata sve uase rata, i nemilosrdnost ubijanja zdravih i mladih ljudi. Bitka je duga i uasna, ali se iznenaujue zavrava neoekivanom pobedom Rusa, uprkos brojano inferiornoj ruskoj vojsci; ipak, general Kutuzov se naoko ne okoriava ovom injenicom, ve se povlai, doputajui Napoleonu da nastavi i izvri invaziju na prestonicu Moskvu. Stanovnitvo masovno bei, i nastaju veliki poari irom grada. Kada Napoleonova velika vojska okupira naputenu Moskvu u plamenu, Pjer se odluuje na kihotovsku misiju atentata na Napoleona. Postaje anonimni ovek u svom tom haosu, liavajui se svojih odgovornosti noenjem kmetske odee i ostavljajui svoje dunosti i stil ivota. Jedina poznata osoba koju sree u ovom periodu je Nataa, koja ga prepoznaje, i iznenada on shvata koliko je voli. Njegov plan propada, i on zavrava kao jedan od Napoleonovih ratnih zarobljenika, nakon spaavanja jednog deteta u poaru i napada na francuskog legionara zbog nasrtanja na enu.
etvrti tom - Nakon to je prisustvovao unitavanju Moskve od strane francuskih

vojnika, kao i streljanju ruskih civila, Pjer je osuen da marira sa Velikom Armijom u tekom povlaenju iz Moskve u uasnim zimskim uslovima. Ubrzo se sprijateljuje sa

svojim saputnikom iz elije, Platonom Karatejevim, nenametljivim i prijatnim kmetom. U Karatajevu Petar nalazi sve ono to je eleo od ljudi: potenje i totalnu nepretencioznost, za razliku od petrogradskog drutva, i oigledno pripadnika radnike klase, sa kojim pronalazi smisao ivotu u prostom radu i saivotu sa njim. Nakon meseci obrta i dogaaja - i posle Karatajevljeve smrti kad ga je hirovito upucao jedan francuski vojnik Pjer je na slobodi. Za to vreme, Andreja, nakon ranjavanja u Napoleonovoj invaziji, biva zbrinut od strane Rostovih, koji su u begu, ponovo je sjedinjen sa Nataom i sestrom Marijom, negde pred kraj rata. Izgubivi svu volju za ivotom, i oprostivi Natai, on umire, ostavljajui sina Nikolu kao siroe. Ubrzo, Rostove sustie i tragedija, smrt najmlaeg sina Pee. Pred sam kraj romana, Pjerova supruga Elen umire, i Pjer se ponovo sastaje sa Nataom, dok Rusi pobedonosno obnavljaju Moskvu. Pjer konano nalazi ljubav, i "osloboen" nakon smrti Elen, uzima Natau za suprugu, dok se Nikolajeva dilema oko izbora izmeu Marije i Sonje zavrava na Mariji, poto ga je Sonja oslobodila od obeanja koje joj je dao. eni se Marijom, ali nastavlja da obezbeuje Sonju do kraja ivota. Nikolaj i Marija odluuju da usvoje sina kneza Andreje, i uprkos sitnim nesuglasicama, ostaju verni jedno drugom. Postoje naznake o buduem ueu Nikolaja Bolkonskog i Pjera u buduoj Decembarskoj pobuni, koja je promenila istoriju Rusije, ali to su tek naznake i nita vie.
Epilog - Prvi epilog zavrava se izjavom Nikolaja Bolkonskog da e uiniti neto zbog

ega bi njegov pokojni otac "bio zadovoljan" (verovatno kao revolucionar u Decembarskoj pobuni). Drugi epilog nam pokazuje Tolstojevo vienje istorije, slobodne volje i opisa naina na koji interakcija dve osobe moe da utie na oveanstvo. U dugim delimino istorijskim, delimino filozofskim esejima, on diskutuje o pitanju slobode, kao i nepotrebnosti vlasti, koju suptilno napada, zbog svojih jasnih anarhistikih stavova.
Likovi

Aleksandar I Ruski car, Jakov Alpati, knez Arakijev, Bagovut, knez Bagration, Barklej od Tolija, Bartolomej, Osip - Aleksejevi Bazdejev, grof Benigsen, porunik Berg, Bertije, knez Kiril Bezuhov, Pjer Bezuhov, Biljibin, Bolhovitinov, knez: A. Bolkonski, Liza Bolkonska, Marija Bolkonska, Napoleon Bonaparta, gospoica Buiren, Brusije, Vereagin, Sergej - Kuzmi - Vjazmitinov, Vejeroter, Vilarski, general Vincingerod, Volcogen, Gerasim, Gervajs, major - gen. Grekov, Danilo, general Davust, Denisov, gospodin Desale, knez Dolgorukov, Dohturov, Dolohov, Dron, knjeginja: Ana Mihajlovna Drubecka, Boris Drubecki, Dunjaa, erkov, knez ilinski, ljin, Mihail Ivani, kapetan Jakovljev, Jermolov, general Kampan, Kolenkor, ili Karagina, Karl od Austrije, Pjotr Petrovi Konovnicin, knez Kozlovski, Vasilije Kuragin, Elen Kuragina, Ipolit Kuragin, Anatol Kuragin, Platon Karatajev, Mavra Kuzminina, general Kutuzov, Langeron, Loriston, Lazarev, Lavruka, general Mek, Magnicki, Ana Ignjatijevna Malvincev, Mio, Miloradovi, Mitenka, Mitka, Mortimer, general Muton, Joakim Mirat, knez Nesvicki, Miel Nej, knez Orlov - Denisov, Marija Ignatijevna Peronski, Katarina Petrovna, Pful, Platov, Rajevski, knez Rostopin, knez Ilja Rostov, Natalija Rostov, Nataa Rostova, Nikolaj Rostov, Sonja Rostova, Pea Rostov, Vera Rostova, Speranski, Stolipin, porunik Teljanin, Tihon, Timohin, Tol, kapetan Tuin, Tutolmin, Ferdinand Austrijski, Marija Fjodorovna, Franc I Austrijski, Simeon ekmar, Ana Pavlovna erer, mit, apovalov, erbinjin, inin...
Glavni likovi Grof Pjer Bezuhov je nepriznati sin imunog seoskog kneza za vlade Katarine, grofa

Bezuhova koji ubrzo umire od kapi, i neoekivano ga ostavlja kao jedinog naslednika njegovog velikog bogatstva. Obrazovan u Francuskoj, Pjer je u sutini dobroduan, slobodoumni mason, ne retko zbunjen i nemaran, koji je esto sposoban za odluno delanje i pokazuje veliku snagu volje u tekim trenucima, ali drutveno neprilagoen zbog svoje otvorene prirode, i teko mu je da se uklopi u petrogradsko drutvo. ovek

jakih emocija, ali se ne trudi da ih kontrolie. Tipian je predstavnik ruskog plemia. Njegova karijera je potraga za samim sobom. Oduevljava se Napoleonom i njegovim idejama i oslobaa svoje kmetove. Smatra se kao jedan od dva Tolstojeva alter ega (drugi je knez Andreja). Pjer je bio masivan, bojazan mladi, podian snaoarima, u pantalonama otvorene boje s visokim aboom i u fraku mrke boje. Taj debeli mladi imao je pametan a ujedno i bojaljiv posmatraki i prirodni pogled kojim se razlikovao od sviju, prostodunu vatrenost. kad se osmehne, onda odjedanput u trenutku nestane mu onog ozbiljnog i ak malo sumornog lica, a pojavi se drugo, detinjsko, dobro, ak malo luckasto lice, koje, rekao bi ovek, moli za oprotaj. nezgrapan, onako debeo, vii od obinog rasta, irok, s krupnim crvenim rukama, nije umeo da ue u salon a jo manje da izae iz njega, da kae neto ljubazno. Bio je rasejan i neumesan, ali izraz dobroudan, jednostavan i skroman. Prva supruga mu je bila erka kneza Vasilija, Elen Kuragina. Posle njene smrti eni Natau Rostovu, ker groga Rostova.
Knez Andreja Bolkonski - inteligentni, ironini i hrabri borac, Pjerov prijatelj, suprug je

armantne Lize, i tek poinje da pronalazi mir u svom branom ivotu. Smatrajui petrogradsko stanovnitvo nezanimljivim, odlazi u pomo Kutuzovu pred nadolazei rat sa Napoleonom. Za njega patnja i smrt nisu tako strani kao mo koja omoguava ljudima da ih nanesu. Knez Andreja je sin kneza Nikolaja Andrejevia Bolkonskog. Omalena rasta, vrlo lep, mlad ovek sa odreenim i hladnim crtama. Sve je na njemu, poevi od umorna, turobna pogleda pa do laganog, odmerenog koraka, pokazivalo najotriju protivnost prema njegovoj maloj, veseloj eni. Imao je snagu volje, neobino pamenje, naitanost, sposobnost da radi i ui. On je sve itao, sve znao, o svemu imao pojma. Bio je autant Kutuzovljev. Oenio je Lizu Majnen sa kojom ima sina Nikoljenku.
Knez Nikolaj Andrejevi Bolkonski - je roak Ane Pavlovne. ivi na selu. Vrlo je bogat i

veliki je tvrdica. Prozvali su ga "Pruski kralj". Vrlo je pametan ali nastran i teak.Ima ker Mariju i sina Andriju. iveo je na svom imanju u Golim Brdima. Za njega postoje dve vrline: radljivost i pamet. Zanimao se vaspitavanjem svoje keri, pisao memoare, radio u vrtu. Bio je neprekidno zauzet. Bio je otar i uvek traio tanost, pa je ulivao strah i potovanje. On je omalen starac, s majunim, suvim ruicama i prosedim, nadnesenim obrvama, koje su ponekad, kad se namrgodi, zaklanjale sjaj, njegovih pametnih i potpuno mladih sjajnih oiju. Po pokretima male noge, obuvene u tatarsku, srebrom izvezenu cipelicu i po vrstom pritisku ilave, suvonjave ruke, videlo se da knez jo ima upornu i vrlo izdrljivu snagu. Knez se odevao starinski, nosio kaftan i pudrovao kosu. Njegova snaha liza Majnen Bolkonska, njegov zet je Nikolaj Rostov a Nikoljenka je njegov unuk.
Nikolaj Nikoljenka Bolkonski -

Nikoljenka je sin knjeginje Lize i kneza Andreje Bolkonskog. iparac, od petnaest godina, suvonjav, sa kudravom plavom kosom i divnim oima, slabunjav, pametan, radovao se zato to ika Pjer, bio predmet njegovog ushiavanja i strasne ljubavi. Hteo je da bude uen, pametan i dobar. Otac, koga deko nije zapamtio, predstavljao mu se u pameti kao boanstvo koje se ne moe zamisliti i o kome je on pomiljao samo sa trepetom u srcu i sa suzama tuge i ushienja.
Knjeginja Marija Bolkonska - sestra kneza Andreje, duboko je religiozna mlada ena, bez

senzualnosti, runa, ali sa lepim oima. Tokom ratnih zbivanja u pomo joj doe knez Nikolaj Rostov. Zaljubljuju se, ali ih splet okolnosti spreava da ljubav realizuju brakom. Najzad, u jesen 1814. sklope brak u kojem su imali etvoro dece. Knjeginja Marija je ker Nikolaja Andrejevia Bolkonskog. Ona je bila isto onoliko neuredna koliko je njen otac uredan. Bila je tuna i uplaena, od ega, od ega je njeno runo i boleljivo lice dolo jo runije. Pogled u brata je bio topao i blag, pun ljubavi,

pogled njenih divnih, u tom trenutku krupnih, sjajnih oiju, punih suza. U oima su bili ljubav i tuga. Ipak je, i pored svega bila mila i draga. Posle oeve smrti udala se za Nikolaja Rostova i ivela na imanju u Golim Brdima.
Liza Majnen Bolkonska - Liza je snaha starog kneza Bolkonskog, a supruga njegovog

sina kneza Andreje Bolkonskog. Mlada kneginja je dola u salon kod Ane Pavlovne na prijem s radom u plianoj torbici. Njen nedostatak - kratkoa usne i poluotvorena usta bee, kao to to uvek biva kod jako privlanih ena, njena osobita lepota. Lepukasta, puna zdravlja i ivahnosti. Ima vedar osmejak i blistave bele zube. Ljuljajui se, mala knjeginja sitnim brzim koracima obie sto i sede na divan kod srebrnog samovara. Imala je divnu pepeljastu haljinu, ukraenu ipkama, opasanu irokom trakom ispod grudi. Lepukasta, rumena, i za svoju mladost previe puna. Briljivo udeena, a na licu joj se ogledala veselost. Umrla je na poroaju, kada je rodila sina Nikoljenku.
Knez Nikolaj Rostov, Verin i Pein brat, na poetku romana on studira sa eljom da slui

svojoj zemlji kao husar u borbi protiv Napoleona. Mata o slavi na bojnom polju. Ti snovi su podriveni nakon ranjavanja. Poten je jer odbija da koristi uticaj porodice za napredovanje u vojsci. Na kraju se eni bogatom naslednicom Marijom Bolkonskom, kerkom kneza nikolaja Andrejevia Bolkonskog. Nikolaj je stariji sin grofa Ilje Andrejia Rostova. Mladi je omanjeg rasta, grgurave kose, i otvorena izraza. Na gornjoj usni ve su mu poele izbijati crne malje, a celo lice pokazivalo plahost i uzbuenost.
Petrua Rostov - Pea - velik trinastogodinji, lep, veseo i duhovit deak. Veoma hrabar.

On je mlai sin grofa Ilje Andrejia Rostova. Kao 16-godinji oficir, junaki gine 1812. godine.

Grofica Nataa Rostova - mlaa ki grofa Ilje Andrejia Rostova. Iako je upoznajemo kao

romantiku devojicu, sa vremenom se njena linost razvija, i nakon proivljenih patnji, nalazi sreu sa Pjerom. Za Tolstoja ona je idealna ena, atraktivna i bajna kao dete; njena izraajnost i spontanost su prirodni; oseajna je i duom reaguje na muziku i ples.
Grofica Vera Rostova - je starija ki grofa Ilje Andrejia Rostova. Bila je lepa, nije bila

glupa, uila je izvanredno, bila je dobro vaspitana, glas joj je bio prijatan, govorila je pravino i umesno. Udala se za porunika Berea.
Sonja Rostova - 'sterilni cvet', kako je nazvana u knjizi, siroe i neaka grofice Rostove.

Ona i roak Nikolaj su zaljubljeni, uprkos tome to to grofica ne odobrava, ak su se i verili. Kad se Nikolaj zaljubi u Mariju Bolkonsku, duboko je povreena. Ne pristaje da se uda za Nikolajevog druga Dolohova, iako i grofica podstie tu vezu. Sonja je petnaestogodinja neaka Rostovih, koja je ivela kod njih. Ona je bila tanka, minijaturna crka blaga pogleda, osenenog dvema trepavicama, guste crne platenice, koja joj se dvaput obavijala oko glave, sa ukastom bojom koe na licu a osobito na golim suvonjavim ali gracioznim vrstim rukama i na vratu. Svojim lakim pokretima i nenou i gipkou svojih majunjih udova i malo lukavim i uzdranim ponaanjem, ona je podseala na lepo, ali jo nedoraslo mae.
Napoleon Bonaparta - Posle briljantne pobede kod Austerlica, krenuo je u pohod na

Rusiju. U junu 1812. Francuzi (800.000 vojnika) su uli na rusku teritoriju, no Rusi su se povlaili palei sela. Naili su na ruse koji nisu hteli pregovarati. Mnogobrojna francuska vojska esto je bila bez hrane, poele su se iriti bolesti, a esto su stradali i konji. Do prve, i jedne od najkrvavijih bitaka toga doba, dolo je kod (Borodina). Napoleon je do te bitke ve izgubio polovinu svoje vojske. Rusi su se odluili povui i francuska je vojska ula u (Moskvu). Ali, ruski su vojnici zapalili grad i Napoleon se morao povui. Nakon

povlaenja iz Moskve glad, ruska zima i povremeni gerilski napadi ruske vojske unitili su francusku vojsku od koje je ostalo samo 5000 ljudi.
General Kutuzov - skromni general, ija umerenost i skromnost na kraju spaavaju

Rusiju. Posle najvee bitke u istoriji kod Borodina, koja se zavrila neodluno, u kojoj je pola ruske i etvrtina francuske vojske izginulo ili ranjeno, Kutuzov se vratio na strategiju o povlaenju kao nainu da se spasi ruska vojska. Cena je bila gubljenje Moskve. Meutim, posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlaenje, a ruska vojska ga je sve vreme progonila, pa su samo mali delovi njegove vojske napustili Rusiju.
Car Aleksandar Pavlovi - ruski car, potpisnik mirovne povelje sa Napoleonom 1807. Ana Pavlovna erer - dvorska dama i poverljiva linost carice Marije Feodorovne. I pored

svojih etrdeset godina bila prepuna ivota i vatrenosti. Biti entuzijast, to joj bee gotovo kao drutveni poloaj, a ponekad, kad za to nije ak ni imala volje, ona se pravila entuzijast da ne bi prevarila oekivanja ljudi koji je poznaju. Uzdran osmeh koji je neprestano titrao na njenom licu, je pokazivao, kao kod razmaene dece, da je ona stalno svesna svog simpatinog nedostatka. kada pomene caricu na licu joj se ukae izraz duboke i iskrene odanosti i potovanja, pomean sa setom, to joj se uvek deavalo kada je razgovoru pominjala svoju visoku zatitnicu.
Knez Vasilije Kuragin - doao je kod Ane Pavlovne u julu 1805. godine u vezenom

mundiru kakve su nosili dvorani, u arapama, plitkim cipelama, sa ordenjem, sa vedrim izrazom svog plosnatog lica. Govorio je blagim francuskim jezikom, sa odlikama oveka koji je ostario na dvoru, namirisane i sjajne ele (glave). Kroz njegovu uljudnost i boleivost je provejavala ravnodunost, pa ak i podsmeh. Govorio je uvek lepo kao to glumac govori ulogu iz starog komada. Odlikovao se gracioznim pokretima. Dok je boravio u Moskvi kod grofa Bezuhova, bee tih dana omraveo i ubledeo. Ima dve keri Elen i ili, kao i dva sina, Anatola i Ipolita. Za njih kae, u razgovoru S Anom Pavlovnom, da su oni okovi njegovog ivota.
ili Kuragina - Ker kneza Vasilija imala je 27 godina. Bila je sasvim runa, ali je mislila

da je mnogo privlanija i lepa. Posle smrti svoje brae postala je veoma bogata. Izgledala je kao razoarana u svemu, melanholino raspoloena. Prosi je Boris Drubecki, za kog se udaje.
Jelena Kuragina Vasiljevna - Elen je ki kneza Vasilija.

Savreno lepa ena sa nepromenljivim osmehom. utala je lako svojom belom balskom haljinom, koja bee iskiena brljanom i mahovinom i blistajui belinom ramena, sijanjem kose i brilijanata. Kod nje bee sve obasjano radosnim, zadovoljnim, mladalakim, veitim osmehom i neobinom antikom lepotom tela. Gledala je blistavim crnim oima. Udala se za grofa Pjera Bezuhova i postala grofica Elen Bezuhova.
Anatol Kuragin - Sin kneza Vasilija. Anatol je, smeei se, upro svoje lepe, krupne, crne

oi, nepomino i rasejano u jedan ugao stola. On je sav svoj ivot gledao kao neprekidno zabavljanje. Obrijan, namirisan, sa uroenim dobroudno - pobednikim izrazom, drao je visoko glavu. Veoma lep mladi, rumen, crnih obrva. Voleo je veselje, ene i alkohol.
Ipolit Kuragin - sin kneza Vasilija. Ljupki Ipolit pored neobine slinosti sa sestrom bio je

zaudo ruan. Lice zamraeno idiotizmom, uvek pokazuje samouverenu zlovolju, a telo mravo i slabo. Njegove oi, nos, i usta - sve se to zbiralo gotovo u jednu neodreenu i kiselu grimasu a ruke i noge bile su mu uvek, u neprirodnom poloaju.
Ana Mihailovna Drubecka - kneginja Drubecka, postarija dama. Isplakana suva lica, malo

tua za ovo sjajno drutvo (u salonu Ane Pavlovne). Iz jedne od najboljih porodica u Rusiji, ali bee siromana, odavno napustila gospodski svet. Dola je da izradi svom jedincu Borisu premetaj u gardu. Uplaie je rei kneza Vasilija na njenom, nekad

lepom licu pojavi se gnev. Njeno iznureno lice posle razgovora sa knezom Vasilijem, opet dobi onaj isti hladni pretvoran izraz.
Boris Drubecki - sin Ane Mihailovne. Boris je oficir. Bee visok plav mladi, sa pravilnim

finim crtama na mirnom i lepom licu. enio je ili Kuraginu, ker kneza Vasilija.
Grof Kiril Vladimirovi Bezuhov - stari grof Bezuhov imao je sedu kosu koja je podseala

na grivu lavovsku, iznad irokog ela i sa jagodicama, krupne bore na lepom crveno utom licu, debele krupne ruke, lepa poudna usta i velianstven hladan pogled. Visoke debele, gole prsi i gojazna ramena. Njegov sin je Pjer Bezuhov.
Grof Ilja Andreji Rostov - stari grof Rostov. Vesela lica, sa aljivom uljudnou. Kad se

ispravi, lice mu obasja mladalaki lukav osmeh, savija ruke, trese njima po taktu muzike, uvija ramenima, krei noge, trupkajui lagano i svojim osmehom koji mu je sve vie zahvatao okruglo lice. Grof je sve vie razigravao i osvajao gledaoce vetim izvijanjem i lakim skokovima svojih gipkih nogu. U pauzi je grof teko disao, mahao i vikao muziarima da sviraju bre. Njegova supruga je stara grofica Natalija, dve keri Naraa i Vera, dva sina Nikolaj i Petrua - Pea kao i neaka Sonja. Sredovean ovek, stasit, lep u mundiru pomorskog oficira u ostavci, sa ljubaznim osmehom.
Ajfons Karli Bere - porunik Bere je gardijski oficir u semjonovskom puku. On je jedan,

rumen, besprekorno umiven, zakopan i oeljan, drao je ilibar u sredini usta i rumenim usnama vukao lagano dim i putao ga u koliinama iz lepih usta. Uvek je govorio vrlo tano, mirno i uljudno. Bio je ispravan, hrabar oficir, moralni mladi koga eka sjajna karijera i koji ima ak siguran poloaj u drutvu. Supruga mu je Vera Rostova, ki grofa Ilje Andrejia Rostova.
Marija Dmitrijevna Ahrosimova - dama uvena po pravilnosti njena suenja i po

otvorenoj jednostavnosti u ponaanju. Svi su je potovali i bojali je se a kriom se podsmevali njenoj grubosti. Govorila je uvek Ruski. Zasta na vratima, i sa visine svog gojaznog tela, drei visoko svoju 50-to godinju glavu sa sedim kovrdicama, premeri pogledom goste, i popravi lagano iroke rukave svoje haljine. Stasita dama je plesala sa grofom Rostovim. Bee rastom vea od njega. Njeno ogromno telo stajalo je pravo sa sputenim debelim rukama nanie. Samo je igralo njeno ozbiljno ali lepo lice.
Pelagija Danilovna Meljukova - iroka, energine ena, sa naoarima i u raskopanom

kaputu. Gojazna, tresla se od neodoljivog dobroudnog starakog smeha, zaklanjala se maramom.

Petar Nikolajevi inin - grofiin brat od strica, stari neenja, opak jezik. Civil,

smeurana, pakosna, obrijana, suvonjava lica, ovek koji je ve blizu starosti, iako odeven kao najpomodniji mladi, on je sedeo na otomanu s prekrtenim nogama, kao domai ovek, i zaglabavi sa strane ilibar duboko u usta, vukao dim na mahove i mirkao.
Matrjona Matvejevna - lepa suvonjava i bleda ciganka, sjajnih crnih oiju i crne kudrave

kose to se preliva u plavo, ogrnuta crvenim alom.

Danilo - glavni psar i dreser kod Rostovih. Oian na ukrajinski nain okruglo, sed,

namrten lovac, sa savijenim korbaem u ruci i sa onim izrazom samostalnosti i prezira prema svemu na svetu, koji imaju samo lovci. Na glavi je imao erkesku kapu.
Mihailo Nikanorovi - ika - lep starac sa velikim sedim brkovima, veseo, nabrane obrve

i srean zadovoljan osmeh.

Vikont - bee umiljat mladi, blagih crta i manira, ovek koji je smatrao sebe kao neku

znamenitost, lepo vaspitan. Na njemu bee zagasito zelen frak, pantalone boje "noga uplaene nimfe", arape i plitke cipele. Vrlo je slatko priao. vet lekar. kapi.

Metivje - francuski doktor, ovek ogromnog rasta, lep, ljubazan kao francuz i neobino

Nastasija Ivanovna - lakrdija, starac sede brade, u enskom kaputu i visokoj spavaoj

Balaga - uven koija na trojkama koji usluuje Anatola i Dolonova. Voleo je mahnitu

vonju, da izvrne koijaa i da pregazi peaka, pa u sav trk da proleti moskovskim ulicama. Bio je ri muik crvenog lica i crvenog debelog vrata, zdepastog zatupastog nosa, malih sjajnih oiju i sa malom bradicom. Ima oko 27 godina.
Fjodor Ivanovi Dolonov - Oficir u semljonovskom puku, uveni kockar i ubica. ovek

srednjeg rasta, grgurave kose i svetlih plavih oiju. Imao je 25 godina. Bio je siromaan ovek, bez ikakvih veza. Imao je postojan, drzak i pametan pogled.
Bagration - ruski general i knez, iz gruzijske kneevske porodice (1765 - 1812) uesnik

ratova protiv Turske, vedske i Francuske, smrtno ranjen u Borodinskoj bici. Hvadno mrko lice sa poluzatvorenim, mutnim, kao neispavanim oima. Izgovarao je rei svojim istonjakim naglaskom, lagano. Njegove okrugle, postojane orlovske oi gledaju oduevljeno i malo prezrivo. U njegovim pokretima je sporost i odmerenost. Na licu se vidi pribrana i radosna odlunost.
Arakejev A. A - ruski dravnik (1769 1834) od 1808. godine ministar vojske, a od 1810.

godine predsednik vojnog odeljenja dravnog saveta. Grof, vojni ministar, poverljiva linost imperatora. ovek etrdesetih godina, dugog struka, duguljaste, kratko podiane glave i debelih bora, nabranih obrva nad kestenjastozelenim tupim oima i obeenog crvenog nosa. Mnogi likovi u romanu Rat i mir bili su inspirisani ljudima iz Tolstojevog ivota. Nikolaj Rostov i Marija Bolkonska su bazirani na Tolstojevim roditeljima, dok je Nataa oblikovana prema njegovoj sestri. Pjer i knez Andreja podseaju u mnogome na Tolstoja samog, i mnogi ih smatraju njegovim alter egoima. (U to vreme bilo je krajnje inovativno imati i jednog, a kamoli dva alter ega u romanu, koji su uz to sukobljeni po pitanju stavova, ali se dopunjuju.) Postoji i veliki broj manjih likova, koji se bukvalno pojavljuju samo u jednom poglavlju. Ali neki zaista nisu tako minorni, poput Platona Karatejeva, koji ima krucijalnu ulogu u sazrevanju Pjera Bezuhova.
Negativci - U ovu kategoriju ja bih svrstao kompletnu porodicu Kuragin: oca. sina i ker,

i, naravno, nitkova kakav je Dolohov. Znam da je Tolstoj veto, s osobitom namerom, birao imena likova s posebnim akcentom na opte znaenje rei. Meni ponaanje porodice Kuragin najbolje ilustruje srpska reenica: Porodica kurvara. Sin Anatol i kerka Elena to doslovce potvruju. Otac u mladosti, takoe, a u starosti "kurvaluk" se ogleda u injenici da on po svaku cenu sinu i keri eli da obezbedi ugodan ivot branim vezama sa bogatim. Nesnoljivu muninu u mom eludcu stvaraju posebno scene u kojim sudeluje Dolohov kao olienje zla, bezobzirnosti i neljudskosti. Onda i nije udo to se drue Anatol i Dolohov. ________________________________

1828. - Roen je Lav Nikolajevi Tolstoj, romansijer, pripoveda, autor

brojnih religioznih, filozofskih, etikih i estetikih studija, velikan ruske i evropske realistike knjievnosti, umetnik kog Gorki i ehov vide kao gorostasa, titana koji zemljom tumara sa antikom velianstvenou, jedan od onih retkih knjievnih genija ija se dela itaju u vie navrata i svaki put sa novim otkriem i saznanjima. Po poreklu plemi, u svom delu neretko je bio okrenut narodu i tekim uslovima carskog samodravlja i grube eksploatacije u kojima je narod tada iveo. Uestvovao je u Krimskom ratu kao mlad oficir, a zatim je podneo ostavku i povukao se na imanje Jasnu Poljanu, gde je iveo sve do svoje 82. godine, kada je napustio porodicu i kuu i umro na eleznikoj stanici Astapovo, odbivi da se pomiri sa Pravoslavnom crkvom koja ga je prethodno ekskomunicirala. U obimnom i raznovrsnom stvaralatvu Lava Tolstoja mogu se, uslovno reeno, uoiti tri faze: "pripovedaka", koja traje do ezdesetih godina 19. veka i u kojoj, osim pripovedaka, pisac zapoinje i pisanje Rata i mira, "romansijerska", u sedamdesetim godinama 19. veka, u kojoj je okonan rad na romanu Rat i mir i napisana Ana Karenjina - esej, i "propovednika", pozna faza, u osamdesetim godinama 19. veka i poetkom devedesetih, obeleena prevashodno pievim duhovnim radom, ali i Murat,Vaskresenje, Smrt Ivana izuzetnim knjievnim ostvarenjima Hadi Iljia, Krojcerova sonata, avo, Otac Sergije, Posle bala, drame ivi le,Carstvo mraka...). Za Tolstojevo delo u celini karakteristina je sloenost tematike i znaenja (stoga se u njegovim romanima osnovna pria ne moe parafrazirati, jer oni nemaju samo jedan, povrinski sloj, niti jedinstvenu fabulu), kao i prisustvo brojnih paralelizama i kontrasta na razliitim nivoima (na nivou likova, tematskih aspekata...). Sloenost strukture Tolstojevih romana oliena je u lajtmotivskom ponavljanju realistikih pojedinosti, koje ve u ranim pripovetkama dobijaju tematski znaaj, postajui vezivno tkivo kompozicije, slika i vraanju na njih u novom kontekstu i sa drugaijim znaenjem. Umetniko jedinstvo svojih dela Tolstoj, dakle, ne gradi putem jedinstva radnje, tj. zapleta, ve putem paralelizama, kontrasta i tematski povezanih detalja. Tako Tolstoj i na delu, ini se, pokazuje jednu od kljunih ideja svoje poetike da je sutina umetnosti u "beskrajnom lavirintu spojeva". Kao pisac, posedovao je ogromnu originalnu stvaralaku snagu, a odlikuju ga izvandredna jednostavnost izraza i jasnoa raelistikog kazivanja. Izvrio je veliki uticaj na rusku i svetsku knjievost uopte. Dela: romani Rat i mir, Ana Karenjina, Vaskrsenje; pripovetke Otac Sergije, Kozaci, Sevastopoljske prie; drame ivi le, Carstvo mraka...