UDC 821.163.41-1.

09

BAROKNE POSLANICE NA TLU BOKE KOTORSKE Nevena Varnica

SAETAK: Pesnika poslanica potie iz antike kwievnosti. Ovaj anr je bio iv u latinskoj poeziji kasne antike i sredweg veka, a preao je i u kwievnost humanizma, renesanse i baroka. Barokna kwievnost na tlu Boke Kotorske nije bila razvijena onoliko koliko su to bile dalmatinska i dubrovaka. Pesme su prigodne prirode i vezane za lokalne dogaaje i teme. Najpoznatiji pesnici toga vremena su Andrija Zmajevi i ivo Bolica Kokoqi, koji su razmewivali poslanice meu sobom, ali i sa savremenicima iz Dubrovnika i Dalmacije. Poslanice su slika kwievnog i drutvenog ivota i nose sa sobom boju epohe. KQUNE REI: poslanica, prigodna poezija, barok, Boka Kotorska, Dubrovnik, ivo Bolica Kokoqi, Andrija Zmajevi.

Pesma u obliku pisma, pesnika poslanica (ili epistola, od latinskog epistula 'pismo') (Renik, 1992, 625) potie iz antike, iz prozne epistole. Pojavila se u rimskoj kwievnosti, u kojoj su najznaajniji predstavnici Ciceron, Horacije (sa svojom Poslanicom Pizonima Epistula ad Pisones, kasnije nazvanoj O pesnikoj umetnosti De arte poetica) i Ovidije (Tristia i Pisma s Ponta Epistula ex Ponto) (Renik, 1992, 194). Takoe, nadasve su poznate i novozavetne poslanice pisane u proznom obliku Poslanice apostola Pavla Korinanima ili Poslanice apostola Petra (da navedemo samo najpoznatije). Ovaj anr bio je iv u latinskoj poeziji pozne antike i sredweg veka, negovan podjednako i u prozi i u poeziji, a preao je i u kwievnost humanizma u kojem pesnici takoe stvaraju na latinskom jeziku, ali i u renesansu i barok kada se ve stvaralo na narodnom jeziku. Dubrovaki humanista Ilija Crijevi (navodimo ga kao najznaajnijeg pesnika toga vremena) pie poslanice, i to o obinim, svakodnevnim stvarima, ali takoe i pesmu Praznik u zatvoru, jednu od svojih najznaajnijih ostvarewa, koju itamo kao poslanicu, jer ju je uputio svome prijatequ Gradiu. Kasnije na tlu Dalmacije i Dubrovake republike prave i fiktivne poslanice piu Mavro Vetranovi, Marin Dri, Petar Hektorovi i drugi.

560 Kao i u pismu, u poslanici, koju moemo posmatrati kao poetizovano pismo, autor se moe obraati jednoj osobi ili nekoliko osoba, ali uvek je prisutna svest o itaocima, tj. pisac zna da pie kako osobi osobama kojima je poslanica upuena tako i itaocima koji e je itati kao poetski oblik. Ako je u pitawu jedna linost, najee je to prijateq, savremenik, ali neretko i fiktivna linost ili osoba koja je umrla. Povod je esto privatne prirode, ali sadrina je esto opteg karaktera, po emu se poslanica i razlikuje od pisma. Meutim, ono to ovaj poseban pesniki anr ini specifinim jeste lagan, gotovo familijarni ton. U wemu pesnik iznosi svoj lini, subjektivni stav o nekoj linosti ili dogaaju. esto je prigodne prirode ali ne mora uvek biti takva. Ona jednostavno postaje sredstvo komunikacije koje je nastalo iz qudske potrebe za razmewivawem miqewa, ideja ili oseawa. Jedan zaseban krug renesansnih i baroknih pisaca ine pisci Boke Kotorske. Boka, specifina zbog svog geopolitikog poloaja, nalazei se u blizini slobodnog Dubrovnika, stoleima bila je gotovo krajwa taka Mletake republike. Bitno obeleje poezije 17. veka Boke Kotorske jeste vezanost za realne i svakodnevne dogaaje. Jednostavno, kao da male sredine privlae male teme, pa je tako i u Boki. Barokna kwievnost tamo nije toliko razvijena, i ona uglavnom jeste prigodna poezija. Qubavne poezije gotovo da nije bilo. Poslanica kao tradicionalni anr pisala se u 17. veku, a na podruju Boke Kotorske ona je dovodila u vezu savremenike i markirala znaajne dogaaje koji su bili, ipak, lokalnog karaktera. Moemo pretpostaviti da je poslanica kao anr bila podjednako razvijena u svim kulturnim sredinama zbog toga to je bila pogodna da se neto iskae na sugestivan nain, i upravo joj je forma to omoguavala, a realistinost joj je obezbeivala iwenica da su bili poznati i poiqalac i primalac. Realistinost kao bitna odlika kwievnosti u Boki u doba baroka potvruje se velikim delom u prigodnoj poeziji, a kao jednu vrstu prigodne poezije moemo posmatrati poslanice. Jo neto je karakteristino za poslanice, a to je da ne moemo sve itati na podjednak nain. Neke su prave, one koje su sredstvo komunikacije, a neke su samo prividne poslanice (kao to je qubavna pesma Xora Dria Poslanica Sladoju). Prave poslanice, koje opet moemo podeliti na dve grupe (na konvencionalne i na line) sredstvo su komunikacije izmeu adresanta i adresata i wihov znaaj je kwievnoistorijski, a fiktivne poslanice (ve smo spomiwali qubavnu poeziju, a ovoj grupi pripada i Geteov roman iz kasnije epohe Jadi mladog Vertera) imaju kwievnu i umetniku vrednost. Od baroknih pesnika sa tla Boke Kotorske najznaajniji su Andrija Zmajevi, Jeronim Pima i ivo Bolica Kokoqi. itajui i analizirajui wihovu poeziju, a samim tim i poslanice, doli smo do zakquka da nemaju sve istu umetniku vrednost, a neke od wih nemaju je uopte. Ali wihove poslanice uvek su svedoanstvo o vremenu: o piscu, o

561 qudima kojima su upuene, o dogaajima. Najveu kwievnu vrednost imaju one poslanice koje su upuene drugim pesnicima kao poslanica iva Bolice Kokoqia Gospodinu arkibiskupu Zmajeviu Gospodina ive Bolice vlastelina kotorskoga pjesan i Istomu gospodinu. Sve doskora ivo Bolica bio je poznat po dvema pesmama ispevanim u pohvalu Peratanina Andrije Zmajevia prilikom wegovog posveewa za nadbiskupa barskog i primasa 'Kraqevstva Srbije' godine 1671. Tim svojim pesmama on se pridruio jednoj grupici pesnika, sve samih prijateqa i potovalaca dotadaweg perakog opata, koji su pohrlili da se zajedno sa wim raduju na wegov veliki dan" (Panti (1), 1996, 6), jer povezuju pisce meu sobom, a kwievnoistorijski podaci dobijaju poetsku vrednost. U ovim poslanicama privatni i opti plan su isprepleteni, a primeujemo da je pisac pisao za itaoce za koje je pouzdano znao da poznaju Zmajevia, bilo da su Dubrovani, Bokeqi ili rimska gospoda. ivo Bolica Kokoqi napisao je i sledee poslanice: Prisvijetlomu i Pripotovanomu Gospodinu Ivanu Antoniju Zborovacu, dostojnomu pastiru i biskupu kotorskomu; Potovanoj Gospoi i redovnici Suor Jeronimi Bizantia, priuri S. Pavla Reda Svetoga Dominika; Gospodinu Vicku Saboviu, prijatequ svomu; Gospodinu imunu imuniu; Gospodinu Franu Bubaqeviu vrh Troje ueene; Mnogo svijetlomu, plemenitomu i kriposnomu Gospodinu ivu Kokoqiu, vlasteltu kotorskomu; Odgovor; Istomu odgovor; Gospodinu Matu Paskvaloviu, roaku i prijatequ svomu; Prisvijetlomu i Priuzvienomu Gospodinu Marku Sinoviu, vitezu i gospodaru svomu; Prisvijetlomu i Priuzvienomu Gospodinu ezaru Peruinu markezu od Odi pjesan; Uzvienomu Gospodinu ezaru Odi, Markezu ali banu prvi dan godita; Mnogopotovanomu Ocu Fra Jaintu Mariju Pasati, pripovjedovcu izvrsitu, Reda Svetoga Dominika; Potovanomu Franesku Kotoraninu, definituru i komesaru manastira kotorskijeh; Isti mu aqe pjesan sprijeda pisanu. Najznaajnije poslanice Andrije Zmajevia su: Slovinska Dubrava Istona Dalmacija milostivo od Gospodina Boga pohoena godite 1667. pjesan; i Poslanica Tripu Skuri. Poslanice povezuju jedan kwievni krug (vidimo to na primeru iva Bolice Kokoqia i Andrije Zmajevia koji su upuivali poslanice i primali ih jedan od drugoga, ali takoe i od drugih bokeqskih pesnika, i ne samo wih nego i pesnika iz Dubrovnika i Dalmacije Frana Bobaqevia, Petra Kanavelovia). Objavqivawem velike zbirke pesama, itavog zbornika baroknog pesnika iva Bolice Kokoqia od preko etiri stotine pesama na italijanskom i narodnom jeziku koje je otkrio i objavio Miroslav Panti 1996. godine (Bojovi, 2003, 121) moglo se saznati i za dve pesme koje su u vezi sa dubrovakim pesnikom Franom Bobaqeviem Kukom. Prva je pesma koju je Bolica ispevao u ast Bobaqevievog speva Troja ueena, a druga je poslanica odgovor kotorskom pesniku sa naslovom Gospodina Frana Bubaqevia ivu Bolici. Obe pesme su viestruko zanimqive: i po svom sadraju, i iskazanim oseawima i po formi. Bobaqevieva poslanica ispevana je kitwastim stilom tako karakteristinim za barok, preteranim hvalama, kako za autora tako i za wegova dela koja su stvarana na tri jezika: italijanskom, latinskom i slo-

562 vinskom. U drugom delu pesme on unosi lini ton (Bojovi, 2003, 122) isprepletan baroknim igrama, spomiwe Troju ueenu, ali samo u aluzijama na koje se nadovezuju qubavni oseaji. Pesma je nastala 1637. godine i pored umetnikih vrednosti ima i kwievnoistorijski znaaj. Da su pesnici iz Boke Kotorske komunicirali i sa pesnicima iz susednih krajeva i sa wima razmewivali svoje stihove, ukazuju nam i poslanice koje je korulanski barokni pesnik Petar Kanavelovi upuivao svojim savremenicima Andriji Zmajeviu i Tripu Skuri. Kada je Zmajevi postavqen za barskog nadbiskupa 1671. godine, Kanavelovi je ispevao dve prigodne pesme tome u ast (Bojovi, 1980, 75). Prigodna poezija je kao anr meu kwievnicima toga vremena bila vrlo popularna (Bojovi, 1980, 106). Pisali su je gotovo svi pesnici epohe. U wima su opevali velike dogaaje, ali i teme lokalnog karaktera, pa ak i neke beznaajne trenutke iz ivota. Tako se, na primer, u poslanici Andriji Zmajeviu ve ostareli ivo Bolica u dvostruko rimovanim dvanaestercima ali na bolest od koje boluje i obeava da e, ukoliko preivi, i daqe slaviti svog prijateqa. Primetno je da su u poslanicama ovog tipa privatni i opti plan izukrtani i da su one pisane za itaoce za koje su autori pouzdano znali da poznaju linosti o kojima je re. Slina poslanica prigodne prirode jeste i aqiva pesma Andrije Zmajevia poslanica Tripu Skura pisana u vreme dok je Zmajevi bio jo peraki opat, prema tome mlad" (Panti (2), 1996, 31) u kojoj je opisana jedna sedeqka sa prijateqima iz vieg sloja bokeqskog drutva uz trpezu. Kako slini trenuci iz ivota starih Bokeqa prouavaocima nisu do kraja poznati, ova pesma imala bi i funkciju da takve momente rasvetli. Kako poiwe osmercima koji imaju shemu rimovawa ababcc, to ukazuje na sekstinu, i to onakvu kakvu su negovali dubrovaki barokni pesnici, na osnovu toga moemo u poslanici videti i pesnikove uzore". Druga Zmajevieva pesma Slovinska dubrava istona Dalmacija milostivo od Gospodina Boga pohoena godite 1667. pjesan ima veu kulturnoistorijsku nego kwievnu vrednost. U woj se sa vie strana odslikava pesnikova linost; ona je zatim izraz wegovog neizmernog 'slovinskog' patriotizma; iz we se daju sagledati i poneki delovi wegove poetike i wegova lektira" (Panti (2), 1996, 34). Zmajevi se u pesmi pokazuje kao vernik, koji zemqotres, koji ga je i samog zadesio na putu, a koji se zbio na Veliku sredu, prihvata kao izraz boje srxbe". Poslanica je upuena svim Dubrovanima, kojima pesnik aqe poruku da katastrofalna trewa" ne moe biti smrt Dubrave. Meutim, ne prihvata Andrija Zmajevi zemqotres samo kao izraz boje srxbe" nego i boje milosti". Za wega je to to se desilo mnogo vie znak trajnog milosra Viwega, a za Dubrovnik i boje 'pohoewe' koje obeava ponovni procvat" (Panti, 1990, 146). Meutim, moemo postaviti pitawe da li je na pesnik, kada je mislio na milost boju, mislio i na milost upuenu wemu? Jer istorijski podaci poka-

563 zuju da je on stradao u zemqotresu koji se osetio i u Perastu, ali je uspeo da se izbavi iz ruevina dok su wegovi prijateqi iz pratwe postradali. Pesma sadri dve ravni. U prvom delu pesnik govori o sebi, a o Dubrovniku prenosi rei koje slua od slavuja. Jo uvek su miqewa podeqena u vezi sa pitawem da li je Slovinska dubrava prava poslanica ili nije. Meutim, mi je tumaimo kao poslanicu imajui u vidu sam wen kraj u kome pesnik doslovno upuuje rei utehe i podrku graanima Dubrovnika. Moemo zakquiti da je vrednost baroknih poslanica pisanih na tlu Boke Kotorske u 17. veku u prvom redu kwievnoistorijska i kulturnoistorijska, a da je sama kwievna vrednost mala, i da se pojavquje samo na momente. Poslanice su slika kwievnog i drutvenog ivota i sa sobom nose boju epohe.
LITERATURA 1. Zlata Bojovi, Barokni pesnik Petar Kanavelovi, SANU, Beograd 1980. 2. Zlata Bojovi, Troja ueena, Zbornik u poast akademiku Miroslavu Pantiu, urednici Radomir Ivanovi, Miodrag Maticki, Institut za kwievnost i umetnost Filozofski fakultet u Novom Sadu, Beograd 2003. 3. Miroslav (1) Panti, ivo Bolica, kotorski pesnik H veka, u ivo Bolica Kokoqi, Poezija, Obod, Cetiwe 1996. 4. Miroslav Panti, Kwievnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od H do H veka, Srpska kwievna zadruga, Beograd 1990. 5. Miroslav (2) Panti, Poezija baroka i prosveenosti u Crnoj Gori i Boki Kotorskoj, Pesnici baroka i prosveenosti, Obod, Cetiwe 1996. 6. Renik kwievnih termina, glavni i odgovorni urednik Dragia ivkovi, Nolit, Beograd 1992.

Nevena Varnica BAROQUE EPISTOLARY POEMS IN BOKA KOTORSKA Summary A poem written in a form of a letter, so-called epistolary poem, has its roots in Antique literature. It appeared in Roman literature with the Horace and Ovid as most significant authors. The genre was alive in the Middle Ages, in the Humanism and the Renaissance, and it was also present in the poque of Baroque. Baroque literature in Boka Kotorska was not developed one, and its poetry was mostly written for a given occasion. Epistolary poems were written by ivo Bolica Kokoqi, Jeronim Pima and Andrija Zmajevi. They were writing them to each other poets of Dubrovnik and Dalmatia. Epistolary poems were describing literary and social life of the poque.