Bajke Hansa Kristijana Andersena H.K.

Andersen nije bio inspirisan samo motivima narodnih bajki ve mnogo vie ivotnom stvarnou, svojim ivotom i vienjem sveta odraslih i sveta detinjstva u prolosti i svom vremenu. Pribliio je bajku ivotu, proirio njenu tematiku novim temama, obogatio novim likovima uvodei u carstvo bajke i matom oivljena, personificirane likove ivotinja, biljaka, predmeta i igraaka, kao i likove realne dece i savremenih ljudi. Danski pisac roen je 105. u siromanoj porodici jednog ubogog cipelara. Rano je ostao bez roditelja, pa se kolovao neredovno, u tekim materijalnim uslovima, esto sam zaraujui za hleb, sve dok u Kopenhagenu nije dobio drutvenu pomo, to mu je omoguilo studije na unirvezitetu, a kasnije putovanje po Evropi i Americi. Knjievnu slavu stekao je u Danskoj i u svetu svojim bajkama i priama koje je obljavljivao od 1835 do 1872. Tako je on kao runo pae, jer je u mladosti bio siromaan, ruan, ismejavan, preziran i odbacivan, posle mnogomuka i odricanja uspeo da otkrije i pokae svetu svoje unutranje vrednosti i lepotu due. Napisao je oko 150 bajki i pria. Mnoge su kasnije izdane kao slikovnice, neke dramatizovane za pozorite, a neke snimljene kao crtani i igrani filmovi. Runo pae Inspirisan svojim neuglednim fizikim izgledomi nesrenim ivotom u mladosti kada je, posle smrti roditelja, bio sam, siromaan, odbacivan, ismejavan i preziran, kao runo pae, a kasnije slavan i srean, kao beli labud, Andersen je napisao priu o hodu po mukama runog paeta u borbi za ivot sve do uspeha i sree, a ta je pria alegorija pievog trnovitog puta kroz ivot do afirmacije i slave i zato predstavlja jednu od najoriginalnijih autobiografija na svetu. Runo pae je glavni junak te alegorijske prie. Svi su ga zbog runog izgleda prezirali, progonili pa ak i majka patka i braa, isto tako su i Andersena zbog runog izgleda, siromanog porekla, ismejavali, prezirali i odbacivali.Zato je runo pae pobeglo iz takve sredine kao i Andersen iz svog grada u Kopenhagen.Potucajui se samo, zamalo nije stradalo od lovaca. Neko verme bilo je kod jedne bake, ali je ismejavano to ne nosi jaja, pa je napustilo baku jer je videlo da pliva i da se gnjura kao to i Andersen nije hteo da se zadovolji slubom za nasuni hleb pa se oprobao u stvaralakim pokuajima. Meutim, kada je stigla zima, pae je moralo neprestano da pliva da se voda oko njega ne zaledi, isto kao to i Andersen i drugi ljudi moraju u ivotu da uporno plivaju da ne bi potonuli. Kada je ve klonuo, naao ga je i spasao jedan seljak, kao to je i Andersena spasla kraljevska pomo. Poto je u poetku u seljakovoj kui zapretila nova opasnost, ono je u strahu za ivot prvi put uzletelo i tako do prolea letelo, skrivalo se u bunju i trpelo zimu kao i Andersen u svom siromanom ivotu pokuavajui da uspe u svom stvaralatvu. Kada je stiglo prolee, pae se pridruilo labudovima koji su bili zadivljeni lepotom mladog labuda. Mladi labud je bio presrean, ali ne i ohol, jer se dobro srce nikad ne progordi. Tako je i Andersen, kada je zablistao lepotom duha, iz seanja na svoje teke dane crpio saoseanje za sve koji pate. Andersen je priu o mukotrpnom ivotnom putu runog paeta razvio po klasinoj kompoziciji, gradacijski od poetka, zapleta, preko uspona i vrhunca stradanja sve do srenog raspleta. Tako su poetak prie ( zaplet) i kraj ( rasplet ) u potpunom kontrastu, to istie trenutake sree posle mnogo muka. Zavrna scena u kojoj runo pae postaje svesno da je izrastao u divnog labuda deluje kao poenta ove poeme ivota. Jeziko stilska struktura u njoj preovlauje zanimljiva naracija u kojoj su uklopljeni portret runog paeta i duhovni portreti ostale ivine koja je kljucala i ujedala

runo pae ili se pravila vana kao naduveni, uobraeni, hvalisavi, zajapureni uran i vana kokoka krivonoga. Andersen je sa razlogom u slici ivine prikazao zaostalo, priglupo, oholo, nemilosrdno drutvo koje ne ceni unutranje vrednosti, ve spoljnu lepotu. Ova pria o ivotnom putu runog paeta od trnja do zvezda je istovremeno originalna alegorijska pria o Andersenovom trnovitom putu kroz bedu siromatva, prezira i podsmeha malograanske sredine sve do stvaralake afirmacije i knjievne slave koja je uveravala generacije mladih da oveka ne treba ceniti po spoljanjosti, poreklu i bogatstvu, ve po sposobnostima i unutranjim vrednostima, a time budila nadu neuglednih, siromanih, odbaenih da e uspeti u ivotu ako se hrabro, izrrljivo, istrajno bore za uspeh i sreu u ivotu. Tako je i Andersen mladoj generaciji u ovoj prii ostavio mudre poruke i nadu za bolji ivot. Devojica sa ibicama Ova bajka ima socijalnu pozadinu; bajka raena u gradaciji; splet irealno realno; ibice su nosilac duboke simbolike one su metafora ivota, izvor svetlosti, toplote, simbol nade, budunosti. I za ovu realnu i tunu priu Andersen je inspirisan svojim tekim i siromanim detinjstvom i samoivou bogatih i sitih ljudi. Tema ove potresne prie je tragedija siromane, samohrane devojice koja je u novogodinjoj noi, kada su svi sreni, smrznula na ulici kraj bogatake kue. Saoseajui sa siromanom decom bez roditelja, bespomonom, gladnom i promrzlom, kakav je i sam bio u detinjstvu posle smrti roditelja, Andersen je u ovoj prii tragedijom male sirotice optuio nehumane, samoive bogatae koji nemaju milosti za siromane, gladne i promrzle i izrazio kritiku drutva koje ne zbrinjava socijalno ugroene, pa ak ni njihovu golu i gladnu siroad, a ujedno i svoj humani apel za vie humanizma u svetu. Tragina junakinja ove potresne prie je devojica iji su roditelji davno umrli, a potom i baka poetkom te zime, pa je ona, da bi zaradila novac za pare hleba, prodavala ibice i ivela sama u hladnom i mranom potkrovlju neke stare kue. Te novogodinje noi nije uspela da proda nijednu kutiju ibice, pa je gladna i promrzla i dalje hodala u oskudnoj odei ledenim ulicama grada u nadi da e prodati neku kutiju ibica bogatim prolaznicima koji su urili u tople sobe za bogate trpeze. Na kraju ve klonula, smrzavajui se kraj jedne bogatake kue, palila je jednu po jednu ibicu da bi se zagrejala. Uz plamen ibice predviala joj se topla soba, pa pun sto hrane, pa peena urka, i na kraju lik njene voljene bake koju je molila da je iz tog surovog sveta povede sa sobom ( psiholoki element halucinacija ). Ta njena potresna molba ustvari krik siromane, oajne sirotice bio je vrhunac tragedije iza kojeg ostaje bolno saznanje da za siromane i gladne nema mesta u tom svetu. Ujutru su je ravnoduni prolaznici iz bogatakih kua nali smrznutu i mrtvu okruenu izgorelim ibicama. U ovoj potresnoj prii o traginoj sudbini male sirotice, bez igde svog, bez ljubavi, hrane, tople odee i sobe, koja se gladna i promrzla potucala ulicama grada, osea se Andersenovo duboko saoseanje i ogoreni protest protiv bogatih i sitih, ali i njihova bezoseajnost i ravnodunost pred leom smrznute devojice kojoj su mogli pomoi sa malo milostinje i hrane sa svojih bogatih trpeza. Iako u ovoj klasino komponovanoj prii, manje narativne, vie slikovite, scenske i lirske strukture nema nieg vedrog, ni lepog, mladi je doivljavaju sa dubokim saoseanjem koje u njima budi potrebu da budu plemeniti.

Carevo novo odelo Superiorno dete nova tema; ljudi su rtve konvencija, normi, rtve straha od njih. Ogoren na bogate, aristokrate i vladare koji uivaju u svom bogatstvu, paradiraju u raskonoj odei, epure se i die sa njom kao paunovi sa svojim repom, tj. Onim to imaju na sebi, a ne u glavi, dok naeod grca u bedi koju je i sam osetio, Andersen je napisao ovu satirinu priu da bi ismejao samoivog, narcisoidnog cara, umnu ogranienost, dvolinost, poniznost njegovih dvorjana. To je pria o caru kicou i praznoglavcu koji ne misli na svoj narod, ne brine o dravi i vojsci, ne voli pozorite i lov, osim kada treba da pokae svoje novo odelo. Njegova je glavna preokupacija da ima najlepe odelo. Zbog toga naseda varalicama koji mu nude da mu saiju najskupocenije odelo na svetu, toliko prefinjeno da je nevidljivo za svakog ko nije sposoban za svoju slubu ili je neoprostivo glup. Narcisoidni car je, naravno, prihvatio ne shvatajui u kakvu je zamku upao. Posle takvog zapleta u usponu ove satirine prie komedije, car je nealno davao svilu i zlato koje su varalice zadrale za sebe i tkale na praznim razbojima. Kada je car, nesiguran u sebe, poslao ministra da vidi neobinu tkaninu, ministar se divio nepostojeoj tkanini da ne bi ispao glup i izgubio poloaj ministra. Poto su se u dvoru i gradu irili glasovi o prelepom odelu koje iju izuzetni majstori, car je poao da vidi neobino odelo. Svi su se divili lepoti odela, a samo ga car nije video, pa je morao da se pravi da se i njemu dopada ne bi li otkrio da je glup. ak je odlikovao varalice ordenom Plemeniti tkaki vitez. Kulminacija ove komedije, odnosno satirine prie odigrava se kada car, da bi pokazao novo odelo, prireuje paradu na kojoj se pojavljuje nag, a svi se dive nepostojeem odelu dok jedno dete glasno ne kae da car nema nita na sebi. Tada nastaje obrt, jer svi viu da je car go, pa je to konano shvatio i sam car, pa su on i njegova svita u kominom, bolje reeno, poraznom raspletu nastavili dostojanstveno svoju paradu gluposti. Radnja nije ni vremenski, ni prostorno odreena pa se moe deavati u bilo kojem vremenu i prostoru, to joj daje veitu aktuelnost i univerzalnost. I danas postoje ljudi koji se prave da vide i shvataju ono to ustvari ne vide i ne shvataju samo da ne bi ispali glupi ( izlobe apstraktnog slikarstva, razni koncerti ). Princeza na zrnu graka Ismevan i odbacivan zbog siromanog porekla i ogoren zbog ustaljenih drutvenih shvatanja aristokratskog sveta, Andersen je napisao u formi bajke malu, po vrednosti veliku satirinu priu Princeza na zrnu graka da bi ismejao izvitoperen, bolestan ukus, okamenjena drutvena shvatanja i kriterijume vrednosti aristokratskog sveta. Tema te satirine prie nagovetena je njenim ironinim naslovom koji je kasnije postao sinonim za neprirodnu prefinjenost, bolesnu preosetljivost i prenemaganje i, naravno, podsmeh svim takvim princezama. Junaci prie su na jednoj strani predstavnici aristokratskog sveta: mali princ koji je po svetu uzaludno traio izuzetno prefinjenu princezu, majka kraljica koja je devojku prispelu u dvor, posle izjave da je princeza, proverila stavljajui ispod dvadeset dueka zrno graka a na drugoj strani je odvana, pametna devojka koja je jedne kine noi dola na dvor i izjavila da je princeza. Poto je znala kakva se prefinjenost oekuje od princeze, nije joj bilo teko da zakljui zato je pitaju kako je spavala na dvadeset dueka, pa je izjavila da je neto svu no uljalo. Time je, naravno, dokazala da je prava princeza. Zato se princ njome oenio, a narod se uskoro gromoglasno smejao. Ismevajui aristokratski svet koji je u spoljanjoj prefinjenosti, u stvari u bolesnoj preosetljivosti ili prenemaganju, a ne u unutranjim vrednostima oveka, video idealan

kvalitet i znak plemenitog porekla, Andersen je pokazao mladima da treba da budu prirodni, devojkama da ne treba da budu princeze koje ne treba da ulja zrno graka, a deacima da ne budu kao ovaj princ koji se svojim idealom udaljuje od realnog sveta. Mala sirena Podstaknut svojim ljubavnim patnjama i spremnou na velike rtve zbog ljubavi, Andersen je napisao divnu bajku o ljubavi za koju se ivot rtvuje. Temu te bajke ini velika ivotna drama male sirene koja je za voljenog princa sve rtvovala, pa i svoj ivot. To potvruje da je velika ljubav prema voljenom jaa od ljubavi prema porodici, domu i svom svetu i da se za takvu ljubav podnose najvee rtve, muke, pa se i ivot rtvuje. O tome govori pria o glavnoj, naslovnoj, traginoj junakinji. Isplivavi prvi put na povrinu mora mala sirena bila je oarana lepotom spoljnog sveta, ali jo vie lepotom mladog princa na brodu. Poto je brod kasnije u buri potonuo, ona ga je polumrtvog spasla, iznela na obalu i tu ostavila. Potom je njeno srce sve vie eznulo za princem, pa je odluila da zauvek napusti svoj svet i porodicu, da se odrekne svog divnog glasa, da ponese bolne muke preobraaja u ljudsko bie, pa ak i besmrtnosti svoje due ako se princ ne oeni njome. Neko vreme bila je srena uz princa dok se on nije oenio nekom drugom devojkom za koju je mislio da ga je spasla iz bure. Sirena je tada mogla da se spasi i da se vrati svom svetu ako ubije princa, ali ona to nij emogla zbog velike ljubavi prema njemu, pa je rtvovala svoj ivot za njega. Velika ivotna drama male sirene i njen ljubavni i plemeniti podvig za voljenog ispriana je u obimnoj, zanimljivoj i dirljivoj fabuli u kojoj se smenjuju meovite slike morskog i zemaljskog sveta, lirski opisi sireninih i prinevih oseanja i dramatine scene sireninih rtava za voljenog. Zavrna, dirljiva i nezaboravna scena sireninog oprotaja od princa, koga zbog velike ljubavi nije mogla da ubije da bi se spasla, i njenog odlaska u smrt deluje vrlo impresivno na mlade itaoce i oplemenjuje ih sireninim ljubavnim i humanim podvigom. Stilske odlike po kojima se prepoznaju Andersenove bajke iveo je u vreme romantizma i sve odlike tog vremena su se odrazile u njegovim bajkama; u svoje bajke unosi psiholoke elemente ( Devojica sa ibicama halucinacija ); izvore koje crpi za svoje bajke su najrazliitiji motiv pronalazi u narodnoj bajci, kod drugih autora, drugih naroda, u prirodi pa ih obrauje na svoj nain; u njegovim bajkama nema straha, nasilja, natprirodnih bia, udovita, mitskih elemenata; njegove bajke su izrazito poetine, lirske i u velikom broju sentimentalne ali i filozofske; u njegovim bajkama ima puno linog, biografskog ( Runo pae ); transformacija ima puno preobraaja u njegovim bajkama; on personifikuje stvari, biljke, ivotinje (Olovni vojnik, Crvene cipelice, Kresivo, Cvee male Ide, Runo pae, Palica )

1. . .
'' ''. : ; ( ); , , , , ; , , , , ; , , ; , ( ); ; , , ; - ( ); , ; , , , ; , , ; , , , ; ; , , ; '' '' ; ; ; ; , , , , . : . , . , , . . , ( ). , . ( ). , , . . , , . , , . , . ( ) . , .