Nadogradnja I Popravka PC-Ja

Poreklo personalnog raunara
U OVOM POGLAVLJU
Istorija raunara pre personalnih raunara Hronologija Istorija personalnog raunarstva
1
POGLAVLJE 1
IBM personalni raunar Industrija PC-ja 18 godina kasnije
Poglavlje 1
Mnoga otkria i pronalasci doprineli su, posredno ili neposredno, razvoju personalnih raunara. Razmatranje nekoliko znaajnih dogaaja u razvoju raunarske tehnologije doprinee sagledavanju celine.
Istorija raunara pre personalnih raunara

Prvi ureaji za koje se moe rei da su neka vrsta raunara bili su jednostavni kalkulatori. Oni su preli razvojni put od mehanikih ureaja do elektronskih digitalnih ureaja.
Hronologija
Sledi kratko putovanje kroz istoriju razvoja raunara. Hronologija nije celovita, ve se osvremo samo na najznaajnije dogaaje koji su taj razvoj obeleili.
s s s s s
s s
s s
s s s s s s s s
1617. John Napier je napravio Napiers Bones, tap od drveta ili slonove kosti koji se koristio za raunanje. 1642. Blaise Pascal je predstavio Pascalovu digitalnu mainu za sabiranje. 1822. Charles Babbage je smislio diferencijalnu mainu, a kasnije i analitiku mainu, mainu za raunanje opte namene. 1906. Lee DeForest je patentirao vakuumsku cev triodu, koja se koristila kao elektronski prekida kod prvih elektronskih raunara. 1945. John Von Neumann je napisao First Draft of a Report on the EDVAC (Prvi nacrt izvetaja o EDVAC-u), u kojem je skicirao arhitekturu savremenog raunara sa uvanjem programa. 1946. Predstavljen je ENIAC, elektronska maina za raunanje, koju su napravili John Mauchly i J. Presper Eckert. 1947. 23. decembra, William Shockley, Walter Brattain i John Bardeen su uspeno ispitali tranzistor sa takastim kontaktima, izazivajui revoluciju u oblasti poluprovodnika. 1949. Maurice Wilkes je sklopio EDSAC, prvi proizvedeni raunar sa uvanjem programa, na univerzitetu Cambridge. 1950. Drutvo za inenjerska istraivanja Minneapolisa (Engineering Research Associates of Minneapolis) je napravilo ERA 1101, jedan od prvih komercijalno proizvedenih raunara. 1952. Amerikom uredu za popis (U.S. Census Bureau) isporuen je UNIVAC I, prvi komercijalni raunar koji je privukao veliku javnu panju. 1953. IBM je isporuio svoj prvi elektronski raunar, 701. 1954. Gordon Teal iz Texas Instruments, Inc., usavrio je tranzistor na principu spoja na bazi silicijuma i njegova cena je pala do nivoa od $ 2,50. 1954. Kalkulator IBM 650 sa magnetnim valjkom postao je prvi raunar koji se masovno proizvodio i ija je prodaja dostigla 450 komada u jednoj godini. 1955. Bell Laboratories je najavila prvi potpuno tranzistorizovani raunar, TRADIC. 1956. Istraivai sa MIT-a grade TX-0, prvi optenamenski, programabilni raunar sa tranzistorima. 1956. Doba uvanja podataka na magnetnim diskovima svanulo je kada je IBM isporuio raunar 305 RAMAC firmi Zellerbach Paper iz San Franciska. 1958. Jack Kilby je u Texas Instrumentsu konstruisao prvo integrisano kolo da bi dokazao da se otpornici i kondenzatori mogu nalaziti na istom komadu poluprovodnikog materijala. 1959. Veliki IBM-ovi centralni raunari serije 7000 bili su prvi tranzistorizovani raunari ove kompanije.

s
Poglavlje 1
s s s
s s s s s
s s s s s s s s s s s s s s
1959. Robert Noyce je praktino integrisao kolo, zamiljeno u Fairchild Camera and Instruments, Corp., primenjujui tampanje provodnih kanala neposredno na silicijumskoj povrini. 1960. U Bell Laboratorijama konstruisan je Dataphone, prvi komercijalni modem, specijalno za pretvaranje digitalnih podataka iz raunara u analogne signale za prenos kroz mree na velike daljine. 1960. Prethodnik DEC-ovog miniraunara PDP-1 prodat je za $ 120.000. 1961. Prema asopisu Datamation, IBM je u toj godini imao uee na raunarskom tritu od 81,2%, a to je godina u kojoj je predstavio seriju 1400. 1964. Seymour Cray je konstruisao CDC-ov super-raunar 6600, koji je obavljao do tri miliona instrukcija u sekundi to je bilo tri puta bre od najblieg suparnika, Stretcha iz IBM-a. 1964. IBM je najavio System/360, porodicu od est meusobno kompatibilnih raunara i 40 periferijskih ureaja koji su mogli zajedno da rade. 1964. Obrada transakcija preko mree prvi put je sprovedena u IBM-ovom sistemu za rezervisanje SABRE, izvedenom za American Airlines. 1965. Digital Equipment, Corp., je predstavila PDP-8, prvi komercijalno uspeli miniraunar. 1966. Hewlett-Packard je uao u industriju raunara opte namene sa HP-2115, nudei snagu izraunavanja koja se ranije susretala samo kod mnogo veih raunara. 1970. Komunikacija raunara sa raunarom se iri poto je Ministarstvo odbrane (Department of Defense) postavilo etiri vora na ARPAnetu: na univerzitetu u Santa Barbari, UCLA-i, SRI Internationalu i univerzitetu u Juti. 1971. Grupa u IBM-ovoj laboratoriji u San Hoseu pronala je disketnu jedinicu od 8 ina. 1971. Pojavila se prva reklama za mikroprocesor, Intelov 4004, u asopisu Electronic News. 1971. Kenbak-1, jedan od prvih personalnih raunara, reklamira se za $ 750 u Scientific American. 1972. Hewlett-Packard najavljuje HP-35 kao brz, maksimalno taan elektronski logaritmar sa poluprovodnikom memorijom, slino onoj kod raunara. 1972. Pojavio se Intelov mikroprocesor 8008. 1972. Steve Wozniak je napravio plavu kutiju, generator tona da bi ostvario slobodne telefonske pozive. 1973. Robert Metcalfe je predloio Ethernet postupak za spajanje mrea u Xeroxovom Centru za istraivanja u Palo Alto (Xerox Palo Alto Research Center). 1973. Micral je bio najraniji komercijalni personalni raunar bez opreme, zasnovan na Intelovom mikroprocesoru 8008. 1973. Don Lancaster je konstruisao TV pisau mainu, koja je prva prikazivala alfanumerike podatke na obinom televizoru. 1974. Istraivai u Xeroxovom Centru za istraivanja u Palo Alto konstruisali su Alto prvu radnu stanicu sa ugraenim miem kao ulaznim ureajem. 1974. Scelbi reklamira raunar 8H, prvi komercijalno reklamiran raunar iz SAD zasnovan na Intelovom mikroprocesoru 8008. 1975. Roen je Telenet, prva mrea sa paketnom komunikacijom i civilni ekvivalent ARPAnetu. 1975. Januarsko izdanje asopisa Popular Electronics na svojoj naslovnoj strani predstavlja svojstva Altaira 8800, zasnovanog na Intelovom mikroprocesoru 8080. 1975. Lee Felsenstein je konstruisao prototip modula vizuelnog displeja (engl. visual display module, VDM), koji je oznaio prvu primenu alfanumerikog video displeja sa preslikanom memorijom za personalne raunare.
4
s s s s s s s
Poglavlje 1
s s
s s s s s s s s
s s s s s s
s s
1976. Steve Wozniak je konstruisao Apple I, raunar sa jednom ploom. 1976. Shugart Associates je predstavio disketnu jedinicu i disketu od 5 1/4 ina. 1976. Cray I je postao poznat kao prvi komercijalno uspeni vektorski procesor. 1977. Tandy Radio Shack predstavlja TRS-80. 1977. Apple Computers predstavlja Apple II. 1977. Commodore predstavlja PET (Personal Electronic Transactor). 1978. Korporacija Digital Equipment je napravila VAX 11/780, koji je imao sposobnost da adresira do 4,3 gigabajta virtualne memorije, to je prevazilazilo stotinama puta kapacitet veine miniraunara. 1979. Motorola predstavlja mikroprocesor 68000. 1980. John Shoch iz Xeroxovog Centra za istraivanja u Palo Alto izmislio je raunarskog crva, kratki program koji pretrauje mreu u potrazi za procesorima u stanju ekanja. 1980. Seagate Technology je napravio prvi disk za mikroraunare. 1980. Prvi optiki disk za memorisanje podataka imao je 60 puta vei kapacitet od diskete od 5 1/4 ina. 1981. Adam Osborne je sastavio prvi prenosivi raunar, Osborne I, koji je teio 24 funte i kotao $ 1.795. 1981. IBM je predstavio PC i izazvao brzi rast na tritu personalnih raunara. 1981. Sony je predstavio i isporuio prve disketne jedinice i diskete od 3 1/4 ina. 1983. Apple je uveo raunar Lisa. Prvi personalni raunar sa grafikim korisnikim interfejsom (GUI). 1983. Compaq Computer Corp. je predstavio svoj prvi klon PC-ja, koji je koristio isti softver kao IBM PC. 1984. Apple Computer je jednom reklamom od 1,5 miliona dolara koja je emitovana na televiziji za vreme ampionata u amerikom fudbalu Super Bowl 1984. godine lansirao Macintosh, prvi raunar sa miem i grafikim korisnikim interfesjom. 1984. IBM je proizveo PC-AT koji je bio nekoliko puta bri od prvog PC-ja i zasnovan na Intelovom ipu 286. Ovo je raunar na kojem su zasnovani svi savremeni PC-ji. 1985. Porizveden je CD-ROM od CD-a na kojem se upisivala muzika. 1986. Compaq je predstavio Deskpro 386, prvi raunar na tritu koji koristi novi Intelov ip 386. 1987. IBM je predstavio maine serije PS/2, koja je postavila disketnu jedinicu od 31/4 ina i VGA video sistem kao standarde za IBM raunare. 1988. Steve Jobs, suosniva Applea koji je napustio Apple radi osnivanja vlastite kompanije, predstavio je javnosti raunar NeXT. 1988. Compaq i drugi proizvoai klonova PC-ja razvili su poboljanu arhitekturu industrijskog standarda, koja je bila bolja od mikrokanalne i zadravala kompatibilnost sa postojeim mainama. 1988. Robert Morris je crvima (tj. virusima) zatrpao ARPAnet. Tada dvadesettrogodinji Morris, sin strunjaka za bezbednost raunara koji je radio za Nacionalnu agenciju za bezbednost (National Security Agency), poslao je nerazorne viruse preko Interneta, stvarajui tekoe na oko 6.000 od 60.000 matinih raunara vezanih na mreu. 1989. Intel je pustio u prodaju mikroprocesor 486, koji je sadrao vie od 1 miliona tranzistora. 1990. Roen je World Wide Web (WWW) kada je Tim Berners-Lee, istraiva u CERN-u, centru za nuklearna istraivanja u enevi, razvio hipertekstualni markerski jezik (engl. Hypertext Markup Language, HTML).
Poglavlje 1
Mehaniki kalkulatori
Jedan od najranijih ureaja za raunanje o kome se zna je Abakus, koji je bio poznat i iroko korien vie od 2000 godina. Abacus je jednostavno drveno postolje koje sadri paralelne tapove na kojima su nanizane perlice. Kada se ove perlice pomeraju nazad i napred prema izvesnim pravilima, moe se obaviti nekoliko razliitih vrsta aritmetikih izraunavanja. Matematika sa standardnim arapskim brojevima dospela je do Evrope u osmom i devetom veku. Na poetku 16. veka Charles Napier (pronalaza logaritama) je razvio niz tapova (kasnije nazvan Napiers Bones) koji su se mogli upotrebiti kao pomo kod mnoenja. Blaise Pascalu se obino pripisuje pravljenje prve digitalne maine za raunanje 1642. Mogla je da sabira brojeve unete na brojaniku i bila je namenjena za ispomo njegovom ocu, koji je bio sakuplja poreza. Kasnije, 1671. godine, Gottfried Wilhelm Von Leibniz je izmislio kalkulator, koji je i napravljen 1694. Ova maina za raunanje ne samo da je mogla da sabira, ve je i sa viestrukim sabiranjem i pomeranjem, takoe mogla i da mnoi. Charles Xavier Thomas je 1820. godine, razvio komercijalno uspeni mehaniki kalkulator, koji je mogao ne samo da sabira, ve i da oduzima, mnoi i deli. Nakon toga, sledio je itav niz unapreenih mehanikih kalkulatora napravljenih od raznih drugih istraivaa.
Prvi mehaniki raunar

Charles Babbage, profesor matematike u Kembridu u Engleskoj, smatra se ocem raunara zbog njegova dva pronalaska dve razliite vrste maina za mehaniko raunanje. Diferencijalnu mainu je smislio 1812. godine; ona je reavala jednaine sa polinomima, pomou diferencijala. Godine 1822. napravio je mali radni model diferencijalne maine za demonstracije. Zahvaljujui pomoi britanske vlade, Babbage je 1823. zapoeo sa konstrukcijom modela u punoj veliini. Prvobitno je bila namera da bude na parni pogon, potpuno automatizovana i ak da tampa rezultirajue tabele. Babbage je nastavio rad na njoj narednih 10 godina, ali je 1833. izgubio interesovanje jer je dobio ideju za jo bolju mainu, koju je opisao kao automatski mehaniki digitalni raunar opte namene, potpuno upravljan pomou programa. Babbage je nazvao svoj novi pronalazak analitikom mainom. Projekti za analitiku mainu predviali su paralelne decimalne radnje raunara na brojevima (reima) od 50 decimalnih cifara i sa kapacitetom uvanja podataka (memorije) od 1.000 takvih brojeva. Ugraene operacije imale su ukljueno sve to je potrebno savremenom raunaru opte namene, ak i sve vane uslovne funkcije, to bi dozvolilo instrukcijama da se izvravaju po redu zavisnom od nekih uslova, a ne samo po brojanom nizu. Kod savremenih raunara ovo svojstvo uslovljenosti se pojavljuje u izrazu IF koji sreemo kod savremenih raunarskih jezika. Analitika maina je trebala da koristi buene kartice, ime bi se kontrolisala ili programirala maina. Maina je radila automatski, pomou pare i opsluivao bi je samo jedan ovek. Analitika maina je bila prvi pravi ureaj za raunanje opte namene. Ona se smatra prvim pravim prethodnikom savremenih raunara, jer je imala sve elemente ureaja koji se danas smatra personalnim raunarom. Ovo obuhvata:
s s s s
Ulazni ureaj. Korienjem ideje sline razbojima koji su se upotrebljavali u tekstilnim fabrikama toga vremena, oblik buenih kartica snabdevao je ulaz. Upravljaka jedinica. Deo u obliku bureta sa mnogo letvica i klinova se koristio za kontrolu ili programiranje procesora. Procesor (ili kalkulator). Maina za raunanje koja sadri stotine osovina i hiljade zupanika, a ija je visina oko 10 stopa. Memorija. Jedinica sadri vie osovina i zupanika koji mogu da sadre 1.000 brojeva od 50 cifara.
6
s
Poglavlje 1
Izlazni ureaj. Ploe napravljene da odgovaraju presama za tampanje, koriene su za tampanje krajnjeg rezultata.
Avaj, ovaj mogui prvi raunar nije u stvari nikada dovren zbog tekoa u zahtevanoj preciznoj mainskoj obradi zupanika i mehanizama. Alati toga doba, jednostavno, nisu bili dovoljno dobri. Interesantno je uoiti da je ideja o buenoj kartici koju je prvi put predloio Babbage konano ostvarena 1890. Te godine je odrano takmienje za pronalaenje bolje metode pravljenja tabela sa podacima za popis u SAD. Herman Hollerith, zaposlen u Odeljenju za popis (Census Department), doao je sa idejom o buenim karticama. Bez kartica, predvieno je da bi se podaci dobijenom tokom popisa sreivali godinama, a sa njima su mogli da se obrade za oko est nedelja. Hollerith je osnovao Tabulating Machine Company, koja je kasnije postala poznata kao IBM. IBM i druge kompanije toga vremena razvile su niz poboljanih sistema sa buenim karticama. Ovi sistemi su bili konstruisani od elektromehanikih ureaja kao to su releji i motori. Takvi raunari su automatski mogli da ulau odreeni broj kartica iz stanice za itanje, obavljaju operacije kao to su sabiranje, mnoenje i sortiranje, i izbacuju buene kartice sa rezultatima. Maine za raunanje sa buenim karticama su mogle da obrauju od 50 do 250 kartica u minutu, gde je svaka kartica sadrala brojeve do 80 cifara. Buene kartice nisu sluile samo za unos i izlaz podataka, ve i kao oblik memorije za njihovo uvanje. Maine sa buenim karticama obavljale su najvei deo poslova izraunavanja u svetu vie od 50 godina i omoguile su poetak mnogim ranim raunarskim kompanijama.
Elektronski raunari
Za fiziara po imenu John V. Atanasoff vezuje se konstruisanje prvog pravog digitalnog elektronskog raunara 1942. godine, dok je radio u Dravnom koledu Ajova. Njegov raunar bio je prvi koji je koristio savremene tehnike digitalnog prekidanja i vakuumske elektronske cevi kao prekidae. Vojne potrebe za vreme Drugog svetskog rata prouzrokovale su veliki skok napred u razvoju raunara. Bili su potrebni sistemi za raunanje putanje projektila i za druge vojne potrebe. John P. Eckert, John W. Mauchly i njihovi saradnici su na Elektrotehnikom fakultetu Moore pri Pensilvanijskom univerzitetu napravili prvi veliki elektronski raunar za vojsku 1946. godine. Ova maina je postala poznata kao ENIAC ili elektrini numeriki integrator i kalkulator (engl. Electrical Numerical Integrator and Calculator). Radio je sa brojevima od 10 cifara, a mogao je da izmnoi dva takva broja brzinom od 300 proizvoda u sekundi pronalazei vrednost svakog proizvoda u tabeli koja se uvala u memoriji. ENIAC je bio 1.000 puta bri od prethodne generacije elektromehanikih raunara sa relejima. ENIAC je koristio oko 18.000 vakuumskih elektronskih cevi, zauzimao 1.800 kvadratnih stopa (167 kvadratnih metara) i troio oko 180.000 W elektrine snage. Buene kartice su sluile kao ulaz i izlaz, a registri kao sabirai i kao ureaji za uvanje podataka sa brzim itanjem/pisanjem. Instrukcije koje se mogu izvravati, a koje su sainjavale dati program, pravile su se posebnim spajanjem i prekidanjem tako da su kontrolisale tok izraunavanja kroz mainu. Tako, da bi se pokrenuo razliit program, u ENIAC-u su morale da se naprave nove instrukcije, novim spajanjem i prekidanjem. Ranije u 1945. godini, matematiar John von Neumann je pokazao da raunar moe da ima veoma jednostavnu, nepromenljivu strukturu i da bude sposoban da efikasno izvrava svaku vrstu izraunavanja pomou odgovarajue programske kontrole, bez potrebe za izmenom hardvera. Drugim reima, program je mogao da se promeni bez prespajanja sistema. Ideje Von Neumanna, na koje se obino misli kada se spomenu tehnike sa memorisanjem programa (engl. stored-program technique), postale temelj budue generacije brzih digitalnih raunara i opte su usvojene.
Savremeni raunari
Poglavlje 1
Prva generacija savremenih programiranih elektronskih raunara koja koristi prednost ovih poboljanja pojavila se 1947. godine. U ovu grupu maina spadaju EDVAC i UNIVAC, prvi komercijalno dostupni raunari. U ovim raunarima je prvi put bila primenjena prava memorija sa direktnim pristupom (RAM), za memorisanje delova programa i podataka koji su potrebni brzo. Obino su bili programirani neposredno u mainskom jeziku, mada je sredinom 50-ih dolo do napretka u nekoliko aspekata naprednog programiranja. Posebno se u tome isticao UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer), prvi pravi raunar opte namene konstruisan za alfanumeriku upotrebu. Ovo je UNIVAC uinilo standardom za poslovnu upotrebu, a ne samo za naunu i vojnu.
Savremeni raunari
Od UNIVAC-a do dananjih dana, razvoj raunara se odvijao veoma brzo. U konstrukciji raunara prve generacije koristile su se vakuumske elektronske cevi. U kasnijim generacijama koristili su se manji i efikasniji tranzistori. Svaki savremeni digitalni raunar najveim delom je skup elektronskih prekidaa. Ovi prekidai se koriste za predstavljanje elemenata podataka nazvanih binarni brojevi (ili bitovi), i za upravljanje putevima kojima se oni prenose. Od samog poetka ukazala se potreba za efikasnim elektronskim prekidaem koji bi radio potujui specifinu (,,ukljueno/iskljueno) prirodu binarne informacije i ujedno usmeravao signale koji se koriste u raunaru. Prvi elektronski raunari koristili su kao prekidae vakuumske elektronske cevi, i mada su one radile svoj posao, s njima je bilo mnogo problema. Vrsta elektronskih cevi koja se koristila u ranim raunarima nazivala se trioda, a izumeo je Lee DeForest 1906. godine. Sastojala se od katode i anode, odvojene upravljakom reetkom, smetene u staklenoj vakuumskoj cevi. Katoda se zagrevala usijanim elektrinim vlaknom, to je izazivalo da emituje elektrone koje je privlaila anoda. Upravljaka reetka u sredini moe da kontrolie tok elektrona. Ako se naelektrie negativno, elektroni se odbijaju nazad ka katodi; ako se naelektrie pozitivno, privlae se prema anodi. Na taj nain, kontrolisanjem struje reetke, moglo se upravljati izlazom anode tako da se nalazi u stanju ukljueno ili iskljueno. Naalost, elektronske cevi su bile neefikasne kao prekidai. Troile su mnogo elektrine energije i oslobaale ogromnu toplotu, to je predstavljalo znaajan problem u prvobitnim sistemima. Upravo zbog toplote koju su stvarale, elektronske cevi su bile ozloglaene kao nepouzdane u veim sistemima kvarovi su se deavali na svakih par sati. Pronalazak tranzistora, tj. poluprovodnika, bio je jedan od najvanijih koraka koji e dovesti do revolucije u razvoju personalnih raunara. Tranzistor su pronali 1947. godine, a objavili 1948. John Bardeen, Walter Brattain i William Shockley, inenjeri u Bell Laboratorija. Tranzistor u sutini funkcionie kao poluprovodniki elektronski prekida i nasledio je manje podesnu elektronsku cev. Raunarski sistem napravljen sa tranzistorima bio je znatno manji, bri i efikasniji od sistema sa vakuumskim cevima, jer su tranzistori bili mnogo manji i jer su troili znatno manje energije. Tranzistori se u osnovi prave od silicijuma i germanijuma, sa posebnim dodatim neistoama. Zavisno od dodatih neistoa i njihovog elektronskog sadraja, materijal postaje poznat kao N tipa (negativan) ili P tipa (pozitivan). Obe vrste su provodnici koji dozvoljavaju elektricitetu da tee u jednom ili drugom smeru. Ipak, kada se ove vrste spoje, stvara se barijera koja dozvoljava struji da tee samo u jednom smeru, kada je prisutan napon pravog polariteta. Ovo je razlog zato se nazivaju poluprovodnicima. Tranzistor se pravi uzastopnim smetanjem dva P-N spoja. Prave se spajanjem u sendvi tanke ploe jedne vrste poluprovodnikog materijala izmeu dve ploe druge vrste. Ako je ploa u sredini od materijala P tipa, tranzistor se oznaava kao NPN. Ako je ploa u sredini N tipa, tranzistor se oznaava kao PNP.
Poglavlje 1
Kod tranzistora NPN, poluprovodniki materijal N tipa na jednoj strani ploe naziva se emiter i obino se spaja na negativni napon. Materijal P tipa u centru se naziva baza. Materijal N tipa na drugoj strani baze naziva se kolektor. Ako uporedimo tranzistor NPN sa triodnom elektronskom cevi, onda je emiter uporediv sa katodom, baza sa reetkom i kolektor sa anodom. Upravljajui strujom baze, moemo da upravljamo tokom struje izmeu emitera i kolektora. U poreenju sa elektronskom cevi, tranzistor je mnogo efikasniji kao prekida, a dodatno se moe smanjiti do mikroskopske veliine. Najnoviji mikroprocesori Pentium II i III imaju vie od 27 miliona tranzistora na jednoj matrici ipa! Sa tranzistorima je zapoet trend minijaturizacije koji se nastavlja do naih dana. Dananji mali laptop (ili palmtop) PC sistemi, koji rade na baterije, imaju vie raunarske snage nego mnogi stariji sistemi koji su zauzimali itave sobe i troili velike koliine elektrine energije.
Integrisana kola
Trea generacija savremenih raunara se prepoznaje po upotrebi integrisanih kola umesto pojedinih tranzistora. Inenjeri iz kompanije Texas Instruments pronali su 1959. godine integrisano kolo (IC), poluprovodniko kolo koje sadri vie od jednog tranzistora na istoj ploici (odnosno, na istom noseem kristalu) i povezuje tranzistore bez ica. Prvo integrisano kolo sadralo je samo est tranzistora. Poreenja radi, Intelov mikroprocesor Pentium Pro, koji se koristi u mnogim dananjim sistemima vrhunske klase, ima vie od 5,5 miliona tranzistora, a integrisana ke memorija, ugraena u neke od ovih ipova, sadri jo 32 miliona tranzistora! Danas mnoga integrisana kola imaju po vie miliona tranzistora.
Prvi mikroprocesor
Intel je 1998. godine slavio tridesetogodinjicu. Ovu kompaniju su osnovali 18. jula 1968. godine Robert Noyce, Gordon Moore i Andrew Grove. Imali su poseban cilj: nainiti poluprovodniku memoriju praktinom i dostupnom. U to vreme, silicijumski memorijski ipovi bili su 100 puta skuplji od memorija sa magnetnim jezgrom, koje su se najee koristile tih dana. Tada se poluprovodnika memorija prodavala za oko dolar po bitu, dok je memorija sa jezgrom kotala oko peni po bitu. Noyce je rekao, Sve to smo morali da uradimo bilo je da smanjimo cenu kotanja za faktor sto da bismo imali trite; u sutini, to smo i uradili. Intel, poznat kao uspena kompanija za proizvodnju memorijskih ipova, je 1970. godine predstavio memorijski ip od 1 Kbit, koji je bio mnogo vei od svega to je postojalo u to doba. (1 Kbit ine 1024 bita, a bajt je 8 bita. Ovaj ip, prema tome, skladitio je samo 128 bajta ne mnogo po dananjim standardima.) Poznat kao dinamika memorija sa direktnim pristupom (DRAM) 1103, postao je poluprovodniki ureaj sa najveom prodajom na svetu do kraja naredne godine. U to vreme Intel je narastao od jezgra osnivaa i ake drugih na vie od 100 zaposlenih. Videvi Intelov uspeh u proizvodnji i razvoju ipova, Busicom, japanski proizvoa, zatraio je od Intela da proizvede skup ipova za porodicu programabilnih kalkulatora sa visokim uinkom. U to vreme, svi logiki ipovi su bili konstruisani po porudbini za odreenu namenu ili proizvod. Poto se veina ipova proizvodila po porudbini, nijedan nije mogao da ima rasprostranjenu upotrebu. Prvo Busicomovo reenje za kalkulator zahtevalo je najmanje 12 posebnih ipova. Ted Hoff, Intelov ininjer, odbio je takav projekat i umesto njega konstruisao jedan ip, logiki ureaj opte namene, koji je dobijao instrukcije iz poluprovodnike memorije. Jedinica centralnog procesora, ije jezgro ini skup od etiri ipa, mogla je da se kontrolie pomou programa koji je mogao sutinski da kroji funkciju ipa prema zadatku kojim rukuje. ip je po prirodi bio opti, to znai da je mogao da radi i u ureajima koji nisu kalkulatori. Prethodne konstrukcije su bile oiene za jednu svrhu sa ugraenim instrukcijama, a ovaj
Savremeni raunari
Poglavlje 1
ip je itao promenjivi skup instrukcija iz memorije, to je upravljalo funkcijom ipa. Ideja je bila da se konstruie skoro itav ureaj za raunanje sa samo jednim ipom, koji je mogao da obezbedi razliite funkcije, zavisno od toga koje su mu instrukcije date. Postojao je jedan problem sa novim ipom: Busicom je posedovao prava na njega. Hoff i drugi su znali da proizvod ima skoro neogranienu primenu, obezbeujui inteligenciju domainima, glupim mainama. Oni su se zalagali kod Intela da otkupe prava na njega. Dok su se Intelovi osnivai, Gordon Moore i Robert Noyce, borili za novi ip, drugi unutar kompanije su brinuli da to ne odvrati Intel od glavne delatnosti, pravljenja memorije. Na kraju su ga prihvatili zahvaljujui injenici da svaki skup mikroraunara od etiri ipa sadri dva memorijska ipa. Tadanji direktor marketinga se prisea, Na poetku, mislim da smo ga posmatrali kao jedan od naina da prodajemo vie memorije, i bili smo voljni da na osnovu toga investiramo. Intel je ponudio da vrati Busicomovo ulaganje od $ 60.000 u zamenu za prava na proizvod. Kako se u to vreme borila sa finansijskim tekoama, japanska kompanija se sloila. Niko u industriji toga doba, ak ni Intel, nije shvatao znaenje ovog dogovora. Naravno ovo je prokrilo put Intelovoj budunosti u poslu sa procesorima. Rezultat je bio uvoenje etvorobitnog mikroraunara Intel 4004 (naziv mikroprocesor do tada jo nije bio skovan) , 1971. godine. ip se prodavao po ceni od $ 200, bio je manji od nokta na palcu i imao je zapakovanih 2.300 tranzistora, a davao je toliko raunarske snage koliko i prvi elektronski raunar, ENIAC. Poreenja radi, ENIAC se zasnivao na 18.000 vakuumskih elektronskih cevi, smetenih u 3.000 kubnih stopa (85 kubnih metara) kada je napravljen 1946. 4004 je izvravao 60.000 operacija u sekundi, primitivno po dananjim standardima, ali veliki prodor u to vreme. Intel je 1972. predstavio mikroraunar 8008, koji je obraivao osam bitova informacija istovremeno, dvostruko vie u odnosu na prvi ip. Do 1981. godine, Intelova porodica mikroprocesora narasla je pojavom procesora 8086 sa 16 bitova i 8088 sa 8 bitova. Ova dva ipa su u samo jednoj godini ula u neuvenih 2.500 konstrukcija. Meu njima je bio i IBM-ov proizvod koji je postao prvi PC. Intel je 1982. godine predstavio ip 286. Sa 134.000 tranzistora, nadmaivao je tri puta uinke drugih esnaestobitnih procesora toga vremena. Zahvaljujui svojstvu upravljanja memorijom, 286 je bio prvi mikroprocesor koji je nudio softversku kompatibilnost sa svojim prethodnicima. Ovaj revolucionarni ip je prvi put upotrebljen kod IBM-ovog raunara PC-AT. 1985. godine pojavio se Intelov procesor 386. Sa novom tridesetdvobitnom arhitekturom i 275.000 tranzistora, ip je mogao da obezbedi vie od 5 miliona instrukcija svake sekunde (MIPS). Compaqov raunar DESKPRO 386 bio je prvi PC zasnovan na novom mikroprocesoru. Sledei korak je bio Intelov procesor 486 u 1989. godini. Novi ip je imao 1,2 miliona tranzistora i po prvi put ugraeni matematiki koprocesor. 486 je bio oko 50 puta bri od prvog 4004, izjednaavajui se po uinku sa snanim velikim centralnim raunarima. 1993. godine, Intel je predstavio prvi Pentium procesor, koji postavlja nove standarde za uinak i do pet puta vei od procesora Intel 486. Procesor Pentium koristi 3,1 milion tranzistora koji daju do 90 MIPS-a ovo je sada oko 1.500 puta bre od prvog 4004. Prvi procesor u porodici P6, nazvan Pentium Pro, predstavljen je 1995. Sa 5,5 miliona tranzistora, bio je prvi koji je pakovan sa drugom matricom iji je sadraj predstavljala ke memorija za poboljavanje uinka. Sa sposobnou ostvarivanja do 300 MIPS-a, Pentium Pro je bio prihvaena mogunost za vieprocesorske servere i radne stanice visokog uinka. Maja 1997. godine predstavljen je procesor Pentium II. Ovi procesori imaju 7,5 miliona tranzistora upakovanih u kertrid umesto u uobiajeni ip. Porodica Pentiuma II se poveala aprila 1998, sa jeftinim procesorom, Celeronom, za osnovne PC-je i procesorom za visoku klasu, Pentium II Xeon za servere i radne stanice.
10
Poglavlje 1
Negde tokom 2000 godine oekujemo da ugledamo novi procesor P7, sa kodnim imenom Merced, odnosno, Imperium. Ovo e biti Intelov prvi procesor sa ezdesetetvorobitnim instrukcijama, a izazvae potpuno novu kategoriju operativnih sistema i namenskih aplikacija, dok e zadrati kompatibilnost unazad sa tridesedvobitnim softverom.
Istorija personalnog raunarstva

Sadanja, etvrta generacija savremenih raunara u svojoj konstrukciji sadri mikroprocesore. Naravno, deo ove etvrte generacije je personalni raunar, iji nastanak je omoguen niskom cenom mikroprocesora i memorije.
Raanje personalnog raunara

1973. razvijeni su neki od prvih mikroraunarskih sklopova zasnovanih na ipu 8008. Ovi sklopovi bili su tek neto vie od pribora za demonstraciju i nisu mogli da rade skoro nita osim da trepere lampicama. Krajem 1973. Intel predstavlja mikroprocesor 8080, koji je bio 10 puta bri od prethodnog ipa 8008 i adresirao je 64 K memorije. Ovo je bio proboj koji je traila industrija personalnih raunara. Januara 1975, u uvodnoj prii objavljenoj u asopisu Popular Electronics, MITS je predstavio sklop Altair. Ovaj sklop, koji se smatra prvim personalnim raunarom, sastojao se od procesora 8080, napajanja, prednje ploe sa velikim brojem lampica i 256 bajta (ne kilobajta) memorije. Prodavao se u delovima, kotao je $ 395 i trebalo ga je sastaviti. Sastaviti je tada znailo da uzmete alat za lemljenje i stvarno dovrite plou sa elektronskim kolima, a ne kao danas gde moete da sklopite sistem od ve nainjenih delova samo pomou odvrtke. Altair je imao sabirnicu otvorene arhitekture koja se zvala sabirnica S-100, jer je imala 100 pinova po slotu. Otvorena arhitektura je znailo da bilo ko moe razviti ploe za ubacivanje u ove slotove i inerfejs za sistem. Ovo je omoguavalo upotrebu razliitih dodataka i dopunskih ureaja od brojnih kompanija na tritu. Novi procesor inspirisao je druge kompanije da napiu programe, ukljuujui operativni sistem CP/M (Control Program for Microprocessors) i prvu verziju Microsoftovog programskog jezika BASIC (engl. Beginners All-purpose Symbolic Instruction Code optenamenski simboliki kd instrukcija namenjen poetnicima). IBM je 1975. godine predstavio ono to bi se moglo nazvati njegovim prvim personalnim raunarom. Model 5100 imao je 16 K memorije, ugraen ekran sa 16 redova po 64 znaka, ugraen BASIC interpreter i ugraen kasetofon DC-300 sa trakama za skladitenje podataka. Cena sistema $ 9000 - izmetala ga je sa glavnog toka na tritu personalnih raunara, gde su dominirali eksperimentatori (popularno nazvani hakeri) koji su raunare sastavljali iz hobija, od jeftinih sklopova (oko $ 500). Naravno, IBM-ov sistem nije bio konkurentan na tritu niskih cena i nije se dobro prodavao. Pre nego to je IBM predstavio ono to znamo kao IBM personalni raunar (model 5150), pojavili su se modeli 5110 i 5120. Mada je serija 5100 prethodila IBM PC-ju, stariji sistemi i 5150 IBM PC nisu imali nieg zajednikog. Ispostavilo se da je IBM PC bio mnogo sliniji IBM System/23 DataMasteru, kancelarijskom raunarskom sistemu predstavljenom 1980. godine. U stvari, mnogi inenjeri koji su razvijali PC u IBM-u prethodno su radili na DataMasteru. Godine 1976. nova kompanija, nazvana Apple Computer, predstavila je raunar Apple I, koji je prodavan za $ 695. Prodajna cena je bila proizvoljan broj izabran od Steve Jobsa, jednog od suosnivaa. Sistem se sastojao od glavne ploe sa kolima, zavrtnjima privrene na pare perploe. Nije bilo kuita ni napajanja. Napravljeno je samo nekoliko ovih raunara i oni su prodati kolekcionarima za vie od $ 20.000. Apple II, predstavljen 1977.
IBM personalni raunar
Poglavlje 1
11
godine potpomogao je uspostavljanju standarda za skoro sve vane mikroraunare koji su doli za njim, ukljuujui i IBM PC. Svetom mikroraunara 1980. godine dominirala su dva tipa raunarskih sistema. Jedan tip, Apple II, razvijao se i sticao veliki broj lojalnih korisnika i ogromnu bazu softvera, koja je rasla fantastinom brzinom. Drugi tip, CP/M sistem, sastojao se ne samo od jednog, ve od mnogo sistema izvedenih iz originalnog MITS-ovog Altaira. Ovi sistemi su bili meusobno kompatibilni, upotrebljavali su operativni sistem CP/M i prikljuke za proirenje prema standardu S-100. Sve ove sisteme pravile su razliite kompanije i prodavani su pod razliitim imenima. Ipak, najvei deo ovih kompanija koristio je isti softver i ugraeni hardver. Interesantno je primetiti da nijedan od ovih sistema nije bio kompatibilan ni sa PC-jem ni sa Macom, to su danas preovlaujui standardi. Novi konkurent, koji se pomaljao na horizontu, video je da ako eli da bude uspean, potrebno je da personalni raunar ima otvorenu arhitekturu, slotove za proirenja, konstrukciju sa modulima i zdravu podrku od hardverskih i softverskih kompanija, koje nisu prvi proizvoai sistema. Ovaj konkurent ispostavilo se da je IBM, to je u to vreme bilo stvarno iznenaenje jer IBM nije bio poznat po sistemima sa karakteristikama otvorene arhitekture! IBM je u sutini postao sliniji prvim Apple raunarima, a sami Apple raunari onome to su svi oekivali da bude IBM. Otvorena arhitektura nastupajueg IBM PC-ja i zatvorena arhitektura nastupajueg Macintosha uzrokovala je potpuni obrt u industriji.
IBM personalni raunar

Na kraju 1980. IBM je odluio da krene u ozbiljnu utakmicu na tritu personalnih raunara niske cene, koje se brzo razvijalo. Kompanija je osnovala Odeljenje ulaznih sistema (Entry Systems Division), smeteno u Boca Ratonu, na Floridi, da razvije novi sistem. Odeljenje je smeteno namerno daleko od IBM-ovog glavnog taba u New Yorku ili bilo kojeg drugog objekta, sa eljom da novo odeljenje bude sposobno da radi nezavisno kao odvojena jedinica. Ovu malu grupu inilo je 12 inenjera i konstruktora, pod vostvom Dona Estridga. ef konstruktora u timu bio je Lewis Eggebrecht. Odeljenje ulaznih sistema je bilo zadueno za razvoj IBM-ovog prvog pravog PC-ja (IBM je razmiljao o sistemu 5100, razvijenom 1975. godine, kao o inteligentnom programabilnom terminalu pre nego kao o pravom raunaru, iako je on to uistinu bio). Skoro svi ovi inenjeri bili su premeteni u novo odeljenje sa projekta System/23 DataMaster, koji je 1980. predstavio mali raunarski sistem za kancelarije, neposrednog prethodnika IBM PC-ja. Konstrukcija DataMastera uticala je mnogo na konstrukciju PC-ja. Kod DataMastera sve je napravljeno u jednom komadu, sa integrisanim ekranom i tastaturom. Ovo je imalo svoja ogranienja, pa su ekran i tastatura postali zasebni elementi na PC-ju, ali su ipak izgled PC tastature i elektrina konstrukcija prekopirani sa DataMastera. Nekoliko drugih delova IBM PC sistema takoe potiu od DataMastera, ukljuujui sabirnicu za proirenje (ili ulazno/izlazne slotove), to podrazumeva ne samo fiziki isti 62-pinski prikljuak, ve takoe skoro istovetnu namenu pinova. Ovo kopiranje bilo je mogue jer je PC koristio isti kontroler prekida kao i DataMaster i slian kontroler direktnog pristupa memoriji (DMA). Takoe, kartice za proirenje ve napravljene za DataMaster mogle su se lako prepraviti za rad u PC-ju. DataMaster je za CPU koristio Intelov procesor 8085, koji je imao ogranienje adresiranja na 64 Kb i osmobitnu unutranju i spoljnu sabirnicu podataka. Ovakvo ureenje navelo je tim konstruktora PC-ja da za CPU upotrebi Intelov procesor 8088, koji je nudio mnogo veu granicu adresiranja memorije (1 M), i unutranju esnaestobitnu, ali samo osmobitnu spoljnu sabirnicu podataka. Osmobitna spoljna sabirnica podataka i slian skup instrukcija dozvolili su da se 8088 lako uklopi u raniju konstrukciju DataMastera. Estrigde i tim konstruktora brzo su razvili konstrukciju i specifikacije za novi sistem. Pored pozajmljivanja od System/23 DataMastera, tim je prouavao trite, to je takoe
12
Poglavlje 1
imalo ogromnog uticaja na konstrukciju IBM PC-ja. Projektanti su sagledali preovlaujue standarde i postojee uspene sisteme toga doba, uili iz uspeha tih sistema, i u novi PC ugradili su sve njihove mogunosti pa i vie. Sa parametrima za konstrukcije oigledno izvedenim na osnovu zahteva trita, IBM je napravio sistem koji je bio potpuno sposoban da popuni prazninu na tritu. IBM je razvio svoj sistem (od ideje do isporuke sistema koji mogu da funkcioniu), za jednu godinu, koristei postojee konstrukcije i kupujui to je mogue vie komponenti od drugih isporuilaca. Odeljenje ulaznih sistema bilo je nezavisno od drugih odeljenja IBM-a i moglo je da koristi pomo izvan kompanije, ne prolazei kroz birokratske procedure koje su zahtevale iskljuivu upotrebu IBM-ovih resursa. IBM je razvoj jezika za PC i operativnog sistema ugovorio sa malom kompanijom po imenu Microsoft. Ova odluka predstavlja glavni inilac koji je Microsoftu omoguio da se danas uvrsti kao dominantna sila u oblasti PC softvera.
Napomena
Interesantno je primetiti da je IBM prethodno pregovarao sa kompanijom Digital Research (kompanija koja je napravila CP/M, u to vreme najpopularniji operativnim sistem personalnog raunara), kako bi oni razvili operativni sistem za novi IBM PC, ali su u toj kompaniji bili veoma nepoverljivi prema radu sa IBM-om i posebno zaplaeni sporazumom o neotkrivanju saradnje, koji je IBM zahtevao da potpiu. Microsoft je iskoristio povoljnu priliku koja je nastala posle povlaenja firme Digital Research i kasnije postao jedna od najveih softverskih kompanija na svetu. IBM-ova upotreba drugih isporuilaca u razvoju PC-ja predstavljala je otvoren poziv ostalim proizvoaima da priskoe i podre sistem - i oni su to uradili. U sredu, 12. avgusta 1981. godine, pojavljivanjem IBM PC-ja ustanovljen je novi standard u industriji mikroraunara. Otada su prodate stotine miliona PC kompatibilnih sistema, a originalni PC izrastao je u ogromnu familiju raunara i dopunskih ureaja. Za ovu familiju raunara napisano je vie softvera nego za bilo koji drugi sistem na tritu.
Industrija PC-ja 18 godina kasnije

Za vie od 18 godina od kada je predstavljen originalni IBM PC dogodile su se mnoge promene. IBM kompatibilni raunar, na primer, unapreen je od sistema 8088 na 4.77 MHz do Pentium-II sistema na 500 MHz i vie - skoro 4000 puta breg od originalnog IBM PC-ja (u stvarnoj procesorskoj brzini, ne samo u brzini takta). Prvobitni PC je imao samo jednu ili dve disketne jedinice za rad sa jednostranim disketama, koje su uvale po 160 KB podataka koristei DOS 1.0, dok moderni sistemi mogu lako da imaju 20 GB (20 milijardi bajta) ili vie skladinog prostora na disku. Pravilo napredovanja u industriji raunara glasi (naziva se Murov zakon, jer ga je prvi postavio suosniva Intela Gordon Moore) da se raspoloive performanse procesora i kapacitet diskova udvostrue svake dve godine, pa uzmi ili ostavi. Od poetka PC industrije, ovaj trend nije se menjao. Uz promenu performansi i kapaciteta memorije, druga vana promena od kada se pojavio originalni IBM PC jeste to to IBM nije jedini proizvoa PC kompatibilnih sistema. IBM je postavio standard za PC kompatibilne raunare, naravno, ali danas vie ne postavlja standarde za sistem koji je stvorio. Mnogo ee nove standarde u PC industriji razvijaju druge kompanije i organizacije, a ne IBM. Danas su prvenstveno Intel i Microsoft odgovorni za razvoj i proirenje standarda za PC hardver i softver, respektivno. Neki su ak poeli da nazivaju PC sisteme Wintel sistemima zbog dominacije ove dve kompanije. Zadnjih godina Intel i Microsoft su nosioci razvoja budueg PC-ja. Intel u stvari danas ostvaruje unapreenje konstrukcije hardvera PC-ja to se vidi iz uvoenja hardverskih standarda kao to su sabirnica PCI (engl. Peripheral Component Interconnect prikljuivanje
Industrija PC-ja 18 godina kasnije
Poglavlje 1
13
periferijskih komponenata), sabirnica AGP (engl. Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki prikljuak), oblik i veliina matine ploe ATX i NLX, interfejsi procesora, leita 1 do 8 kao i slot 1 i 2, a i brojna druga. Na slian nain, Microsoft unapreuje softversku konstrukciju PC-ja neprekidnim razvojem operativnog sistema Windows i aplikacija kao to je programski paket Office. Danas postoje bukvalno stotine proizvoaa sistema koji slede zbirni standard PC-ja i proizvode raunare potpuno PC kompatibilne. Ima hiljade proizvoaa dopunskih ureaja ije komponente proiruju i pojaavaju PC kompatibilne sisteme. PC kompatibilni sistemi su uspevali ne samo zbog toga to se kompatibilni hardver lako uklapa, nego i zbog toga to osnovni operativni sistem nije distribuirao IBM ve neko drugi (Microsoft). Jezgro sistemskog softvera je BIOS (engl. Basic Input Output System osnovni ulazno-izlazni sistem) njega takoe distribuiraju druge kompanije, kao to su AMI, Award, Phoenix i drugi. Ovakva situacija je dozvolila drugim proizvoaima da licenciraju operativni sistem i softver BIOS-a i da prodaju vlastite kompatibilne sisteme. injenica da je DOS pozajmio funkcionalnost i korisniki interfejs od CP/M-a i UNIX-a verovatno je imala uticaja na koliinu raspoloivog softvera. Kasnije, sa uspehom Windowsa, bilo je ak i vie razloga da proizvoai softvera piu programe za PC kompatibilne sisteme. Jedan od razloga zato Apple Macintosh sistemi verovatno nikada nee dostii uspeh PC-ja i kompatibilnih sistema jeste taj to Apple kontrolie sav osnovni softver (BIOS i OS) i nije nikad na njega davao licencu drugim kompanijama za upotrebu na odgovarajuim raunarima. U jednom trenutku svog razvoja, Apple je izgleda uviao ovaj svoj pogrean stav i sredinom 90-ih godina je zapoeo da daje licence za svoj softver drugim proizvoaima kao to su Power Computing. Nakon kratkog vremena, Apple je prekinuo svoje licencne ugovore sa drugom proizvoaima. Otada Aplle ostaje u sutini zatvoren sistem, druge kompanije ne mogu da razviju usaglaene maine, to znai da se raunari Macintosh mogu nabaviti samo iz jednog izvora Applea. Tako se ini da je prekasno za uspeno konkurisanje lavini PC kompatibilnih raunara. Za itavu raunarsku javnost predstavlja srenu okolnost to to je IBM stvorio otvoreniji i proiriv standard, koji je danas ostvario sisteme koji se nude od stotine kompanija u obliku hiljada modela. Konkurencija meu proizvoaima i isporuiocima PC kompatibilnih sistema objanjava zato takvi sistemi nude tako dobre performanse i toliko mogunosti za uloeni novac. Trite IBM kompatibilnih raunara nastavlja da se razvija i cveta. Nove tehnologije i dalje se ugrauju u ove sisteme, omoguavajui im da napreduju u skladu sa vremenom. Ovi sistemi nude visoku vrednost za svoju cenu, a obilje softvera moe da radi na njima. PC kompatibilni sistemi nesumnjivo e dominirati tritem personalnih raunara sledeih 15 do 20 godina.
Murov zakon
1965. godine, Gordon Moore je spremio govor o kretanjima rasta kod memorije raunara i nainio je zanimljiva opaanja. Kada je poeo da ucrtava podatke na grafikonu, shvatio je da postoji upadljivo kretanje. Svaki novi ip sadrao je dvostruki kapacitet prethodnika i svaki ip je ostvaren za 18-24 meseci nakon prethodnog. Ako bi se ovo kretanje nastavilo, on je zakljuivao da bi raunarska snaga rasla eksponencijalno u relativno kratkom vremenskom periodu (slika 1.1). Mooreovo zapaanje, danas poznato kao Murov zakon, je opisivalo kretanje koje se nastavilo do naih dana i jo je izvanredno tano. Uoeno je da ne opisuje samo memorijske ipove, ve takoe tano opisuje rast snage procesora i kapaciteta diskova. Postao je osnova za mnoge prognoze uinka industrije. Za 26 godina, broj tranzistora na ipu poveao se vie od 3.200 puta, od 2.300 kod 4004 u 1971. godini na vie od 7,5 miliona na procesoru Pentium II.
14
Poglavlje 1
Slika 1.1 Murov zakon primenjen na procesore, pokazuje da se broj tranzistora udvostruuje skoro
svake dve godine.
ta donosi budunost? Za PC-je, jedna stvar je sigurna: Nastavie da budu bri, manji i jeftiniji. U skladu sa Gordonom Mooreom, snaga raunanja nastavie da raste brzinom udvostruenom svake dve godine. Ovo je istinito ne samo za brzinu ve i za kapacitet skladitenja podataka. Ovo znai da e raunari koje ete kupovati za dve godine biti dvostruko bri i uvati dvostruko vie podataka od onih koje moete kupiti danas. Stvarno je zauujue da ova velika brzina razvoja ne pokazuje znake posustajanja.
PC komponente, svojstva i sastav sistema

U OVOM POGLAVLJU
ta je PC?
Vrste sistema
2
POGLAVLJE 2
Sastavni delovi sistema
16
Poglavlje 2
Ovo poglavlje odreuje ta je stvarno PC i opisuje vrste PC-ja na tritu. Uz to, ovaj deo knjige daje pregled komponenti koje se susreu u savremenom PC-ju.
ta je PC?
Kada poinjem seminar o hardveru PC-ja obino postavljam pitanje: ,,ta je PC?. Naravno, veina ljudi odmah odgovori da PC oznaava personalni raunar, to je tano. Zatim obino definiu personalni raunar kao mali raunarski sistem kupljen za linu upotrebu. Na nesreu, ta definicija nije ni priblino dovoljna za nae potrebe. Slaem se da je PC personalni raunar, ali nisu svi personalni raunari PC-ji. Sistem Apple Macintosh je, nema sumnje, personalni raunar, ali niko koga znam ne bi Mac nazvao PC-jem, ponajmanje sami korisnici Macova! Da biste dali pravu definiciju PC-ja, stvari morate posmatrati dublje. Nazvati neki ureaj PC-jem podrazumeva da je on neto mnogo specifinije od personalnog raunara. Na primer, podrazumeva se porodina veza sa prvim IBM PC-jem iz 1981. U stvari, otii u tako daleko da kaem kako je IBM bukvalno izumeo PC, a to znai da je u IBM-u konstruisan i stvoren prvi takav ureaj, te da je IBM prvi definisao i postavio sve standarde koji su nainili PC osobenim u odnosu na ostale personalne raunare. Obratite panju da mi je sasvim jasno a to je i istorijska injenica da IBM nije izumeo personalni raunar. (Veina ljudi priznaje da personalni raunar vodi poreklo od MITSovog Altaira, koji se pojavio 1975.) IBM nije izmislio personalni raunar, ali je izmislio PC. Neki bi otili dalje i definisali PC kao - svaki ,,IBM kompatibilan personalni raunar. injenica je da smo pre mnogo godina PC-jem obino nazivali IBM kompatibilne raunare ili IBM klonove, priseajui se tako korena PC-ja. Danas je injenica da IBM, mada je konstruisao i stvorio prvi PC 1981, a potom dugi niz godina kontrolisao razvoj standarda za PC-je, vie nema kontrolu nad njima, tj. IBM danas ne diktira ta to ini PC. IBM je izgubio kontrolu nad PC standardima 1987. godine, kada je uveo liniju sistema PS/2. Do tada su drugi proizvoai PC-ja bukvalno kopirali IBM-ove sisteme sve do ipova, konektora i ak oblika (oblika i veliine) ploa, kuita i jedinica za napajanje; posle 1987, IBM je napustio mnoge standarde koje je sam postavio. Zbog toga se ve mnogo godina uzdravam od upotrebe termina ,,IBM kompatibilan kada govorim o PC-ju. Ako PC nije vie IBM kompatibilan, onda ta je? Pravo pitanje izgleda da bi bilo: ,,Ko danas upravlja PC standardima? Pitanje je najbolje podeliti u dva dela. Prvo - ko ima kontrolu nad softverom za PC, i drugo - ko ima kontrolu nad hardverom za PC?
Ko ima kontrolu nad softverom?

Veina ljudi ne okleva ni sekundu kada na seminarima postavim ovo pitanje; odmah odgovore ,,Microsoft! Mislim da za ovaj odgovor nisu potrebni argumenti. Danas nesumnjivo Microsoft upravlja operativnim sistemima koji se koriste na PC-ju. Oni su preli sa originalnog MS-DOS-a na Windows 95/98, Windows NT i Windows 2000. Microsoft je efikasno koristio svoju kontrolu nad operativnim sistemima kao polugu za upravljanje i drugim vrstama softvera za PC, npr. uslunim programima i aplikacijama. Mnogi usluni programi koje su prvobitno nudile nezavisne kompanije (recimo, programi za keiranje diska, kompresiju diska, defragmentaciju, obnavljanje strukture datoteka, pa ak i kalkulatori i belenice) sada su integrisani u Windows. Integrisane su ak i aplikacije kao to su Web pretraivai, koje obezbeuju automatski instaliranu osnovu za pomenute aplikacije na veliku alost proizvoaa konkurentskih verzija. Microsoft je takoe iskoristio svoju kontrolu nad operativnim sistemima da u njih integrie softver za umreavanje i programske pakete, mnogo uspenije od konkurencije. Eto zato sada on dominira najveim delom softverskog prostora za PC, od operativnih sistema do pomonih programa, od programa za obradu teksta do programa za tabelarna izraunavanja.
ta je PC?
Poglavlje 2
17
U ranim danima PC-ja, dok je IBM imao kontrolu nad standardom za PC hardver, ta kompanija je unajmila Microsoft da razvije jezgro softvera za PC. IBM je razvio hardver, napisao BIOS (Basic Input Output System, osnovni ulazno/izlazni sistem), a zatim iznajmio Microsoft da razvije DOS (engl. Disk Operating System, operativni sistem diska), kao i nekoliko drugih programa i softverskih alata. IBM je propustio da pribavi ekskluzivna prava na DOS, koji je ugovorio sa Microsoftom, ili potpunom kupovinom ili ekskluzivnim licencnim ugovorom. To se kasnije pokazalo kao najskuplja poslovna greka u istoriji. Umesto toga IBM je od Microsofta dobio licencu koja nije podrazumevala iskljuivost, to je Microsoftu omoguilo da prodaje isti MS-DOS kd koji je razvio za IBM svima zainteresovanima. Prvi proizvoai klonova PC-ja, kao to je Compaq, eljno su licencirali isti kd operativnog sistema i odjednom ste mogli kupiti isti osnovni MS-DOS operativni sistem sa nekoliko razliitih imena kompanija na pakovanju. Ako pogledamo unazad shvatiemo da je samo ta jedna greka u ugovoru omoguila Microsoftu da postane dominantna softverska kompanija i prouzrokovala da IBM izgubi kontrolu nad PC standardom iji je tvorac bio. Poto sam i sam pisac mogu da shvatim kako je to bio neverovatan propust. Zamislimo da se izdava pojavi sa dobrom idejom za veoma popularnu knjigu, onda ugovori posao i plati piscu da napie tu knjigu. Zatim pisac, na osnovu loe sroenog ugovora, otkriva da moe legalno prodavati skoro potpuno istu knjigu (moda sa razliitim naslovom) svim konkurentima prvog izdavaa. Naravno, nijedan izdava koga znam ne bi dozvolio da se ovo dogodi, a to je upravo ono to je IBM dozvolio Microsoftu da uradi daleke 1981. godine. Na osnovu dogovora sa Microsoftom, IBM je od prvog dana sutinski izgubio kontrolu nad softverom koji je poruio za novi PC.
uu
Videti ,,BIOS, str. 309
Zanimljivo je uoiti kako je u poslovnom svetu PC-ja softver zatien zabranom kopiranja, dok hardver moe jedino da se zatiti patentima, koji se teko i sporo dobijaju, a pored toga pravo na patent istie nakon 17 godina. Da bi neto moglo da se patentira, to mora da bude jedinstveno i zaista novo reenje. Ovo je onemoguavalo patentiranje veine aspekata IBM PC-ja, jer je on bio konstruisan koritenjem ranije postojeih delova koje je bilo ko mogao da kupi! U stvari veina vanih delova za prve PC-je poticala je od Intela: procesor 8088, generator takta 8284, mera vremena 8253/54, kontroler zahteva za prekid 8259, kontroler DMA 8237 (engl. Direct Memory Access direktni pristup memoriji), interfejs periferije 8255 i kontroler sabirnice 8288. Ovi ipovi su inili srce i duu prvog PC-ja. Poto konstrukcija prvog PC-ja nije mogla da se patentira, svako je mogao da iskopira hardver IBM PC-ja. Bilo je dovoljno da kupi iste ipove od istog proizvoaa i snabdevaa od koga je kupovao IBM i da napravi novu matinu plou sa slinim kolima. Kako se ini, IBM im je pomagao u tome, jer je ak objavio kompletne eme svojih matinih ploa i svih adapterskih kartica u veoma detaljnim i lako dostupnim prirunicima sa tehnikim podacima. Imam nekoliko tih ranih prirunika i jo uvek ih, s vremena na vreme koristim, zbog podataka o konstrukciji odreenih delova. U stvari, svakome ko eli dobro da upozna konstrukciju PC-ja jo uvek preporuujem prve prirunike. Tei deo u kopiranju IBM PC-ja bio je softver, jer je zatien zakonom o autorskom pravu. Pheonix Software je meu prvima legalno prevaziao ovu tekou, to im je omoguilo da naine funkcionalno isti (ali kopiran) softver kao to je BIOS (engl. Basic Input/Output System osnovni ulazno-izlazni sistem). BIOS se definie kao jezgro upravljakog softvera, koje neposredno upravlja hardverskim ureajima u sistemu. Ova vrsta programa obino se naziva upravljakim programima ureaja, tako da je u sutini BIOS zbirka svih najznaajnijih upravljakih programa ureaja koji se koriste za rad i kontrolu hardvera sistema. Ono to zovemo operativnim sistemom (npr. DOS ili Windows) koristi upravljake programe BIOS-a da upravlja i komunicira sa razliitim hardverom i periferijiskim ureajima u sistemu.
18
Poglavlje 2
Phoenixov nain za legalno pravljenje duplikata BIOS-a bio je dovitljivi oblik reverzibilnog inenjeringa. Zaposlili su dva tima softverskih inenjera, a jedan od tih timova inili su ljudi koji nikada nisu videli niti prouavali kd IBM BIOS-a. Prvi tim je prouavao IBM BIOS i pisao najsveobuhvatniji mogui opis njegovog rada. Drugi tim je itao opis napisan od strane prvog tima i imao je zadatak da napie sasvim novi BIOS koji je radio sve to je prvi tim opisao. Krajnji rezultat bio je novi BIOS sa kodom koji nije bio identian IBM-ovom kodu, ali je radio potpuno isto. Phoenix je ovakav reverzibilni inenjering softvera nazvao ,,ista soba i mogao je da izbegne sve eventualne zakonske posledice. Poto se originalni IBM-ov PC BIOS sastojao od samo 8 K koda i imao je ograniene mogunosti, dupliranje postupkom iste sobe nije bilo teko ni vremenski zahtevno. Kako se razvijao IBM BIOS, Phoenix - kao i drugi proizvoai BIOS-a - uspevali su relativno lako da dre korak sa svim izmenama koje bi IBM uveo. Ne raunajui delove BIOS-a POST (engl. Power-On Self Test samoispitivanje pri ukljuivanju napajanja) ili program za rekonfigurisanje BIOS-a (koristi se za konfigurisanje sistema), svi BIOS-i ak i danas imaju samo oko 32 K aktivnog koda. Softver BIOS-a za proizvoae PC sistema danas ne proizvodi samo Phoenix, ve i drugi, npr. AMI, Award i Microid Research. Nakon to je dupliran hardver i BIOS IBM PC-ja, za proizvodnju potpuno IBM kompatibilnog sistema bio je potreban jo samo DOS. Povratni inenjering DOS-a, ak i postupkom iste sobe, bio bi obeshrabrujui zadatak, jer je DOS mnogo vei od BIOS-a i sastoji se od mnogo vie programa i funkcija. Osim toga, operativni sistem se razvijao i menjao mnogo ee nego BIOS, koji je u poreenju s njim ostajao relativno nepromenljiv. Ovo znai da je jedini nain na koji se mogao dobiti DOS na nekom IBM kompatibilnom raunaru bio kupovina licence. Ovde se pojavljuje Microsoft. Poto IBM (onaj koji je unajmio Microsoft da napie prvi DOS) nije naterao Microsoft da potpie ugovor o iskljuivoj licenci, Microsoft je mogao slobodno da prodaje isti DOS svakome. Sa licenciranom kopijom MS DOS-a poslednja kocka je dola na svoje mesto; otvorila su se vrata brane i krenula je proizvodnja IBM kompatibilnih sistema, svialo se to IBM-u ili ne. Ovo je, inae, i pravi razlog zato nema klonova ili kompatibilaca Appleovog sistema Macintosh. Ne radi se o tome da se Macovi sistemi ne mogu kopirati; u stvari, Macov hardver je prilino jednostavan i lak za proizvodnju. Pravi problem lei u tome to je Apple vlasnik Mac OS-a (operativnog sistema za Macove), kao i BIOS-a, a poto nisu eleli da prodaju licence, nijedna druga kompanija ne moe da prodaje Apple kompatibilne sisteme. Takoe, obratimo panju da su Macov BIOS i OS veoma tesno povezani; Macov BIOS je veoma veliki, sloen i u sutini deo OS-a, nasuprot BIOS-u kod PC-ja, koji je mnogo jednostavniji i laki za pravljenje duplikata. Vea sloenost i integracija dovela je do toga da su Macov BIOS i OS izbegli pokuaje pravljenja duplikata postupkom iste sobe. Ovo znai da se, bez Appleovog blagoslova (u obliku licence), Macovi klonovi verovatno nikada nee pojaviti. Zanimljivo je da su tokom 1996/1997. slobodniji mislioci u Appleu uinili napor da se dozvoli licenciranje kombinacije BIOS/OS; nekoliko maina kompatibilnih sa Macom ne samo da je razvijeno ve su i proizvedene i prodane. Kompanije kao to su Sony, Power Computing, Radius i ak Motorola uloile su milione dolara u razvoj ovih sistema, ali ubrzo nakon to su prodati prvi klonovi, Apple je naglo otkazao sve licence! Ovo je oigledno bio rezultat ukaza Stevea Jobsa koji je ponovno unajmljen da vodi kompaniju i koji je bio jedan od prvih arhitekata konstrukcije Macintosha pre svega kao vlasniki zatvorene kutije. Otkazivanjem licenci Apple je stvarno osigurao da njihovi raunari nikada ne budu glavni tok uspeha. Zajedno sa manjim udelom na tritu dolaze znatno vie cene raunara, manje dostupnih softverskih aplikacija i manje nadgradnje hardvera ako se uporedi sa PC-jem. Vlasnika konstrukcija takoe znai da se glavni delovi za popravke ili nadgradnju, kao to su matine ploe, jedinice za napajanje i kuita, mogu nai samo kod Applea po veoma visokim cenama, zbog ega nadgradnja ovih delova obino nije isplativa.
ta je PC?
Poglavlje 2
19
esto pomiljam na to da bi se ova knjiga moda zvala Nadgradnja i popravka Maca da je Apple imao drugaiji pogled i ranije dao licence na svoj OS i BIOS! Poto IBM nije bio vlasnik DOS-a (ili Windowsa), ve je od Microsofta dobio neekskluzivnu licencu, svako ko je eleo da koristi MS DOS ili Windows na svom sistemu mogao je da kupi licencu od Microsofta. To je omoguilo svim kompanijama koje su elele da razviju sistem usaglaen sa IBM-ovim da sasvim izbegnu IBM a ipak proizvedu mainu istovetnu po nainu rada. Poto korisnici ele kompatiblnost s ranijim proizvodima, kada jedna kompanija kontrolie operativni sistem, ona prirodno kontrolie i sav softver koji se koristi, ukljuujui sve od upravljakih programa do programa za rad. Dokle god koristimo PC-je sa Microsoftovim operativnim sistemima, oni e imati odluujui re u kontrolisanju PC softvera.
Ko kontrolie PC hardver?
Poto je jasno da je Microsoft uvek kontrolisao PC softver imajui kontrolu nad operativnim sistemom, ostaje pitanje - ta je sa hardverom? Lako je videti da je IBM upravljao standardom PC hardvera sve do 1987. godine. Ipak je IBM stvorio konstrukciju jezgra PC matine ploe, arhitekturu konektora za proirenje sabirnice (8/16 bitna ISA sabirnica), konstrukciju serijskog i paralelnog prikljuka, konstrukciju video kartice kroz VGA i XGA standarde, konstrukcije interfejsa i kontrolera disketne jedinice i diska, konstrukciju napajanja, interfejs i konstrukciju tastature, pa ak i fizike oblike (faktore oblika) svega, od matinih ploa do kartica za proirenje, napajanja i kuita. Sve karakteristike IBM-ove konstrukcije PC, XT i AT sistema od pre 1987. godine imaju uticaja i na savremene sisteme. Ali, po mom miljenju, pravo pitanje glasi - koja je kompanija bila odgovorna za smiljanje i stvaranje novijih, skoranjih konstrukcija PC hardvera, interfejsa i standarda? Kada postavim to pitanje ljudi obino oklevaju da odgovore - neki kau Microsoft (ali on kontrolie softver, ne i hardver), neki kau Compaq, ili navedu imena nekoliko drugih velikih proizvoaa sistema, a ima i onih koji daju taan odgovor - Intel. Mogu da razumem zato mnogi ne pogode odmah, jer koliko ljudi stvarno poseduje PC sa oznakom Intela? Ne mislim samo na one na kojima pie ,,Intel inside (to podrazumeva jedino da sistem ima Intelov procesor), ve na sisteme koje je konstruisao i sklopio Intel ili koji su kupljeni preko njih. Verovali ili ne, mislim da mnogi ljudi, ako ne ak i veina, danas zaista imaju Intelove PC-je! Naravno, ovo ne znai da su oni kupili svoje sisteme od Intela, jer je poznato da Intel ne prodaje kompletne PC-je neposredno krajnjim korisnicima. Ne moete naruiti sistem od Intela niti moete kupiti sistem marke Intel od nekog drugog. Ono o emu govorim jeste matina ploa. Po mom miljenju, najvaniji deo sistema PC-ja jeste matina ploa i rekao bih da ko god je napravio vau matinu plou treba da se smatra legitimnim proizvoaem vaeg sistema. ak i ranije, dok je IBM bio glavni snabdeva PC-jima, on je pravio samo matine ploe, a sa drugima je ugovarao ostale delove sistema (jedinicu za napajanje, diskove, itd.).
uu
Videti ,,Matine ploe i sabirnice, str. 185.
Proizvoai sistema najvie klase prave vlastite matine ploe. Prema asopisu Computer Reseller News, tri najvea proizvoaa stonih sistema u poslednjih nekoliko godina jesu Compaq, Packard Bell i IBM. Ove kompanije konstruiu i proizvode svoje matine ploe i druge sastavne delove sistema. U nekim sluajevima ak konstruiu ipove i skupove ipova za svoje ploe. Mada je prodaja ovih kompanija velika, mnogo vei deo trita zauzimaju proizvodi za koje se moe rei da su druga klasa. U drugoj klasi nalazimo kompanije koje nisu pravi proizvoai sistema, ve ih samo sklapaju. One kupuju matine ploe, kuita, sklopove za napajanje, diskove, dopunske ureaje itd., zatim sklapaju te delove i prodaju kompletne sisteme. Dell, Gateway i Micron danas su meu veim kompanija koje sklapaju sisteme, ali postoje i stotine drugih. Sve u
20
Poglavlje 2
svemu, druga klasa sainjava najvei segment dananjeg trita PC-ja. Ono to je zanimljivo kod sistema druge klase, uz nekoliko izuzetaka, jeste da i vi i ja moemo kupiti iste matine ploe i druge sastavne delove kao i proizvoai druge klase (mada emo ih platiti vie nego oni). Takoe, moemo sami sklopiti potpuno isti sistem, ali to je pria koja je objanjena u poglavlju 16, ,,Izrada ili nadogradnja sistema. Ako Gateway, Dell, Micron i drugi ne proizvode vlastite matine ploe, onda ko to ini? Pogodili ste, to je Intel. Ne samo da navedene kompanije koriste skoro iskljuivo Intelove matine ploe, nego i veina sistema na tritu druge klase dolazi sa Intelovim matinim ploama. Jedina oblast gde Intel ne dominira jesu jeftini raunari sa leitem 7 i to uglavnom jer je Intel u stvari napustio konstrukciju leita 7 i uopte jeftino trite. Sada se snano vraa na trite jeftinih PC-ja sa novijom konstrukcijom leita 370, pomou koje namerava da zavlada i ovim delom trita. Pregledao sam lanke o 10 sistema sa Pentiumom II u poslednjem broju magazina Computer Shopper, i - ne alim se - osam od 10 sistema koje su oni procenjivali imali su Intelove matine ploe. Tanije, tih osam je koristilo potpuno istu Intelovu matinu plou. To znai da se ti sistemi razlikuju jedino po spoljnjem izgledu kuita i po tome koju je video karticu, disk, tastaturu itd. montaer upotrebio te nedelje. Druga dva sistema imali su ploe drugih proizvoaa, ne Intelove, ali su ak i te ploe koristile Intelove Pentium II procesore i Intelov skup ipova za matine ploe, to zajedno ini vie od 90% cene matine ploe. lanak se dosledno poklapa sa onim to godinama viam pod poklopcima PC-ja dobijenih potanskim porudbinama.
uu uu
Videti ,,Procesori Pentium II, str. 146. Videti ,,Skup ipova, str. 213.
Kako i kada se ovo dogodilo? Naravno, Intel je bio najznaajniji snabdeva PC procesorima jo od kada je IBM izabrao za CPU Intelov 8088 u originalnom IBM PC-ju 1981. godine. Drei kontrolu nad procesorima, prirodno, stekli su kontrolu i nad ipovima potrebnim za uklapanje njihovih procesora u projekte sistema. Ovo je prirodno odvelo Intel u proizvodnju skupova ipova. Ovu vrstu posla zapoeli su 1989. godine proizvodnjom skupa ipova za EISA 82530 (engl. Extended Industry Standard Architecture proirena arhitektura industrijskog standarda) i do 1993. postali su zajedno sa pojavom procesora Pentium najvei isporuilac skupova ipova za vanije matine ploe. Imam jasnu sliku pred oima: oni sede i razmiljaju - zato ne bi eliminisali posrednike i proizvodili itave matine ploe kada ve prave procesore i sve druge ipove potrebne za proizvodnju matine ploe? Odgovor na ovo doao je 1994. godine, kada je Intel postao najvei proizvoa matinih ploa u svetu, to je bila i prava prelomna taka u industriji. Od tada je Intel ostao vrsto na vrhu. On u ovoj kategoriji nije tek za korak ispred ostalih; u stvari, 1997. godine Intel je proizveo vie matinih ploa nego sledeih osam najveih proizvoaa matinih ploa zajedno, sa prodajom koja je prela 30 miliona ploa u vrednosti od preko 3,6 milijardi dolara! Obratite panju na to da ovaj broj ne obuhvata procesore ili skupove ipova samo ploe! Ove ploe zavrile su u PC sistemima razliitih isporuilaca, koje vi i ja kupujemo, to znai da svi mi u sutini kupujemo sisteme koje je proizveo Intel, bez obzira na to ko je u stvari privrstio zavrtnje. Tabela 2.1 sadri 10 najveih proizvoaa ploa, svrstanih po prodaji u 1997. godini (Izvetaj o prodaji u 1998. i 1999. godini nije bio dostupan u vreme tampanja knjige).
Napomena
Brojevi odraavaju prodaju u milionima.
ta je PC?
Poglavlje 2
21
Tabela 2.1 Najvei proizvoai matinih ploa (Computer Reseller News)

Proizvoa matinih ploa Intel Acer AsusTek Elitegroup First International Computer (FIC) QDI Group Soyo Giga-Byte Micro-Star Diamond Flower (DFI) Prodaja u 1997. 3.600$ 825$ 640$ 600$ 550$ 320$ 254$ 237$ 205$ 160$ Prodaja u 1996. 3.200$ 700$ 426$ 600$ 450$ 246$ 123$ 165$ 180$ 100$
Intel nesumnjivo kontrolie standard PC hardvera jer kontrolie matinu plou PC-ja. Ne samo da on proizvodi ogromnu veinu matinih ploa koje se danas koriste u sistemima, ve je najvei snabdeva procesorima i skupovima ipova svih drugih proizvoaa matinih ploa. Ovo znai da, ak i ako nemate stvarno Intelovu matinu plou, matina ploa koju imate verovatno ima Intelov procesor ili skup ipova. Intel takoe ima svoj udeo u postavljanju nekoliko novijih standarda za PC hardver. Stvorio je PCI (engl. Peripheral Component Interconnect povezivanje periferijskih ureaja) interfejs lokalne sabirnice i novi AGP (engl. Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki prikljuak) interfejs za video kartice velikih mogunosti. Intel je projektovao oblik i veliinu ATX matine ploe koja zamenjuje Baby-AT oblik i veliinu koje je stvorio IBM i koji se koriste jo od poetka osamdesetih. Intel je takoe kreirao oblik i veliinu za NLX matinu plou koja zamenjuje zatienu i ogranienu konstrukciju LPX, korienu kod mnogih jeftinih sistema, to je na kraju donelo mogunost nadogradnje matinih ploa kod ovih sistema. Intel je takoe konstruisao DMI (engl. Desktop Management Interface interfejs za upravljanje stonim raunarima), za praenje rada hardvera sistema, i DPMA (engl. Dynamic Power Management Architecture arhitektura za dinamiko upravljanje snagom) i APM (engl. Advanced Power Management napredno upravljanje napajanjem) standarde za upravljanje korienjem struje u PC-ju. Intel je bio taj koji je prednjaio sa uvoenjem naprednih tehnologija u skupove ipova za matine ploe, podravajui nove vrste memorije, kao to su EDO (engl. Extended Data Out memorija sa direktnim pristupom i proirenim izlazom podataka), SDRAM (engl. Synchronous Dynamic RAM sinhroni DRAM) i RDRAM (engl. Rambus Dynamic RAM Rambus DRAM); novi i bri interfejs sabirnice; bri pristup memoriji. Intel ima veliki uticaj na trite prenosivih raunara, nudei posebne procesore sa malom potronjom, skupove ipova i prenosive module (spajanjem procesora i skupova ipova na dodatnoj ploi) za lake konstruisanje prenosivih raunara i poboljanje njihovih svojstava i brzine rada. Nije teko uvideti da Intel kontrolie standard hardvera PC-ja onako kao to Microsoft kontrolie standard PC softvera. U dananje vreme Intelovi procesori i skupovi ipova toliko su sveprisutni da se izlau reverzibilnom inenjeringu i onda se proizvode pod nazivom komponente usaglaene sa Intelom. Kompanije kao to su AMD, Cyrix i druge poseduju raznovrsne procesore, koji su neposredne zamene sa kompatibilnim pinovima za Intelove procesore; osim toga, neki proizvoai skupova ipova proizveli su ak i kopije Intelovih skupova ipova istovetnih pinova. Onaj ko kontrolie operativni sistem, kontrolie i softver za PC, a onaj ko kontrolie procesor, pa prema tome i matinu plou, kontrolie hardver. Zbog toga to danas Microsoft
22
Poglavlje 2
i Intel upravljaju softverom i hardverom PC-ja, nije udo da se savremeni PC esto naziva Wintel raunar.
Tehniki podaci za PC 9x
Iako Intel ima punu kontrolu nad hardverom za PC, Microsoft je svestan svoje moi sa stanovita operativnog sistema i objavio je seriju dokumenata nazvanih PC 9x Design Guides (Vodii za konstruisanja PC-ja 9x) (gde 9x oznaava godinu), kao skup standardmih tehnikih pojedinosti za usmeravanje konstruktora hardvera i softvera pri stvaranju proizvoda koji rade sa operativnim sistemom Windows. Zahtevi u ovim vodiima predstavljaju deo Microsoftovih zahteva koje treba ispuniti da bi se mogao staviti natpis Designed for Windows (predvieno za Windows). Drugim reima, ako pravite hardverski ili softverski proizvod i elite da zvanina oznaka Designed for Windows bude na kutiji, onda va proizvod mora da zadovolji minimalne zahteve za PC 9x. Do sada su objavljeni sledei dokumenti:
s s s s s s
Hardware Design Guide for Microsoft Windows 95 (Vodi za projektovanje hardvera za Microsoft Windows 95); Hardware Design Guide Supplement for PC 95 (Dodatak vodiu za projektovanje hardvera za PC 95) PC 97 Hardware Design Guide (Vodi za projektovanje hardvera za PC 97) PC 98 System Design Guide (Vodi za projektovanje sistema za PC 98) PC 99 System Design Guide (Vodi za projektovanje sistema za PC 99) PC 2000 System Design Guide (Vodi za projektovanje sistema za PC 2000)
Svi ovi dokumenti mogu se preuzeti sa Microsoftove Web lokacije, a mogu se poruiti i u tampanom obliku od Microsoft Pressa. Vodii za projektovanje sistema sadre obavetenja za inenjere koji projektuju personalne raunare, kartice za proirenja i periferijske ureaje koji e se koristiti sa operativnim sistemima Windows 95, 98 i NT. Zahtevi i preporuke za konstrukciju PC-ja u ovim Vodiima ine osnovne zahteve koje treba zadovoljiti kako bi hardver mogao da se obelei natpisom Designed for Microsoft Windows, u okviru programa koji sponzorie Microsoft. Ovi Vodii sadre zahteve za osnovne (stone i mobilne) sisteme, radne stanice i PC-je za zabavu. Njima se, takoe, definiu svojstva Plug-and-Play ureaja, upravljanje strujom u personalnim raunarima, zahtevi za univerzalnu serijsku sabirnicu (USB) i IEEE 1934, kao i novi ureaji koje podrava Windows, ukljuujui nove grafike i video mogunosti ureaja, DVD, skenere, digitalne kamere i druge ureaje.
Napomena
Obratite panju da Vodii nemaju nikakvog znaaja neposredno za krajnjeg korisnika; oni su, u stvari, namenjeni da budu vodii za proizvoae PC-ja u gradnji sistema. Prema tome, to su samo preporuke i ne moraju se slediti doslovno. Na neki nain oni predstavljaju Intelove i Microsoftove alate za kontrolu trita radi daljeg irenja uticaja na hardver i softver PC-ja. U stvarnosti, trite esto diktira da se na neke od ovih preporuka ne treba obazirati, to je jedan od razloga zato se nastavlja sa razvojem novih verzija svake sledee godine.
Vrste sistema
PC-je moemo podeliti u mnogo razliitih kategorija. Ja ih obino delim na dva naina po vrsti softvera koji mogu da koriste i po osnovnoj sabirnici matine ploe, odnosno konstrukciji i irini sabirnice procesora. Poto se ova knjiga uglavnom bavi hardverom, najpre razmotrimo ovo drugo.
Vrste sistema
Poglavlje 2
23
Kada procesor ita podatke, podaci prelaze u njega preko spoja sa spoljnom sabirnicom podataka procesora. Sabirnica podataka procesora je neposredno povezana sa osnovnom sabirnicom procesora na matinoj ploi. Sabirnica podataka procesora ili osnovna sabirnica se ponekad naziva lokalnom sabirnicom, jer je lokalna za procesor koji je neposredno povezan sa njom. Svi drugi ureaji povezani sa osnovnom sabirnicom u sutini izgledaju kao da su i sami neposredno povezani sa procesorom. Ako procesor ima 32-bitnu sabirnicu podataka, onda se matina ploa mora opremiti tako da ima 32-bitnu osnovnu sabirnicu procesora. Ovo bi znailo da sistem moe da prenese podatak od 32 bita u procesor ili iz njega u samo jednom ciklusu.
uu
Videti Sabirnica podataka, str. 44.
Razni procesori imaju razliite irine sabirnice podataka, a matine ploe koje su projektovane ba za te sabirnice zahtevaju osnovnu sabirnicu procesora sa odgovarajuom irinom. Tabela 2.2 sadri spisak svih Intelovih procesora i irina njihovih sabirnica podataka.
Tabela 2.2 Procesori Intela i irina njihovih sabirnica podataka

Procesor 8088 8086 286 386SX 386DX 486 (svi) Pentium Pentium MMX Pentium Pro Pentium Celeron/II/III Pentium II/III Xeon irina sabirnice podataka 8-bitna 16-bitna 16-bitna 16-bitna 32-bitna 32-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna
Kada se govori o irinama procesora, javlja se nekoliko zabluda. Iako svi procesori Pentium imaju irinu sabirnice podataka od 64 bita, unutranji registri su iroki samo 32 bita i procesiraju 32-bitne komande i instrukcije. Tako, sa softverskog stanovita, svi procesori od 386 do Pentiuma III imaju 32-bitne registre i izvravaju 32-bitne instrukcije. Iz elektronske ili fizike perspektive, ovi procesori sposobni da rade sa 32-bitnim softverom postoje u fizikom obliku sa irinom sabirnice podataka od 16 bitova (386SX), 32 bita (386DX) i 64 bita (Pentium II). irina sabirnice podataka je glavni inilac u konstrukciji matine ploe i sistema memorije, poto ona odreuje koliko se bitova unosi i iznosi iz ipa u jednom ciklusu.
uu
Videti Unutranji registri, str. 45.
Budui procesor P7, pod kodiranim imenom Merced, imae novi 64-bitni skup instrukcija, Intel Architecture (IA-64), ali e takoe procesirati iste 32-bitne instrukcije kao to to rade procesori od 386 do Pentiuma. Nije poznato da li e Merced imati 64-bitnu sabirnicu podataka kao Pentium ili e uvesti 128-bitnu.
uu
Videti ,,Specifikacije procesora, str. 34.
Iz tabele 2.2 moete videti da sistemi 486 imaju 32-bitnu sabirnicu procesora, to znai da svaka matina ploa za 486 treba da ima 32-bitnu osnovnu sabirnicu procesora. Svi Pentium procesori, bilo da su originalni Pentium, Pentium MMX, Pentium Pro ili ak
24
Poglavlje 2
Pentium II i III, imaju 64-bitne sabirnice podataka, to znai da Pentium matine ploe imaju 64-bitnu osnovnu sabirnicu procesora. Ne moe se staviti 64-bitni procesor na 32bitnu matinu plou i to je jedan od razloga to matine ploe 486 ne mogu da prihvate prave Pentium procesore. Kao to moete da vidite iz tabele, sisteme moemo podeliti u sledee hardverske kategorije:
s s s s
8-bitni, 16-bitni, 32-bitni, 64-bitni.
Zanimljivo je da, pored irine sabirnice, sistemi od 16-bitnih do 64-bitnih imaju veoma slinu osnovnu konstrukciju i arhitekturu. Ipak, stariji 8-bitni sistemi veoma su razliiti. Ovo nam daje dve osnovne vrste sistema ili klase hardvera:
s s
8-bitne sisteme (klasa PC/XT); 16/32/64-bitne sisteme (klasa AT).
PC znai Personal Computer, XT znai eXTended PC (proireni PC) i AT znai Advanced Technology PC (PC sa naprednom tehnologijom). Izrazi PC, XT i AT, koji se ovde koriste, jesu originalni nazivi IBM sistema. XT je u osnovi bio personalni raunar koji je pored disketne jedinice, koju je imao osnovni PC sistem, imao i disk za skladitenje podataka. Ovi sistemi imali su 8-bitni procesor 8088 i 8-bitnu ISA sabirnicu za proirenje sistema. Sabirnica je ime dato prikljucima za proirenja u koje su se mogle ugraditi dodatne kartice. Oznaka ,,osmobitno proistie iz injenice da ISA sabirnica, koja se nalazi u PC/ XT klasi sistema moe da alje ili prima samo podatak od 8 bitova u jednom ciklusu. Kod 8-bitne sabirnice podaci se alju paralelno kroz osam vodova istovremeno.
uu
Videti ,,ISA sabirnica, str. 255.
Za 16-bitne i ire sisteme kae se da su klasa AT, to znai da slede odreene standarde i osnovnu konstrukciju koja je prvi put postavljena u originalnom IBM AT raunaru. AT je IBM-ova oznaka primenjena na sisteme koji su prvi sadrali naprednije 16-bitne (kasnije 32-bitne i 64-bitne) procesore i konektore za proirenje. Sistemi AT klase moraju da imaju procesor kompatibilan sa Intel 286 ili viim procesorom (podrazumevajui 386, 486 , Pentium, Pentium Pro i Pentium II procesore) i 16-bitnu ili iru sabirnicu. Arhitektura sabirnice raunara je okosnica konstrukcije AT sistema, zajedno sa arhitekturom osnovne memorije, zahtevima za prekid (engl. Interrupt ReQuest, IRQ), DMA (engl. Direct Memory Access direktan pristup memoriji) i konstrukcijom adresa U/I prikljuaka. Svi sistemi AT klase slini su po nainu alociranja resursa sistema i po nainu na koji oni rade. Prvi raunari AT klase imali su 16-bitnu verziju ISA sabirnice, koja predstavlja proirenje originalne 8-bitne ISA sabirnice, primenjene u PC/XT klasi sistema. Konano, razvijeno je nekoliko vrsta prikljuaka za proirenje ili sabirnica za AT klasu raunara, u koje spadaju i ove sa spiska:
s s s s s s s s
16-bitna ISA sabirnica, 16/32-bitna dopunjena ISA (Extended ISA, EISA) sabirnica, 16/32-bitna PS/2 sabirnica mikrokanalne arhitekture (Micro Channel Architecture, MCA), 16-bitna PC-Card (PCMCIA) sabirnica, 32-bitna Cardbus (PCMCIA) sabirnica, 32-bitna VESA Local (VL) sabirnica, 32/64-bitna sabirnica prikljuivanja periferijskih komponenata (Peripheral Component Interconnect, PCI) 32-bitni ubrzani grafiki prikljuak (Accelerated Graphics Port, AGP).
Poglavlje 2
25
Sistem sa bilo kojom od ovih vrsta prikljuaka za proirenje po definiciji jeste sistem AT klase, bez obzira na to koji je Intelov ili sa njim kompatibilan procesor upotrebljen. AT raunari sa 386 ili kasnijim procesorima imaju posebne mogunosti koje se ne nalaze kod prve generacije AT-a zasnovanih na 286. Sistemi 386 i kasniji imaju razliite mogunosti u pogledu adresiranja memorije, upravljanja njome i sposobnosti 32-bitnog ili 64-bitnog pristupa podacima. Veina sistema sa 386DX ili kasnijim procesorima ima 32-bitnu arhitekturu da bi se iskoristile sve prednosti prenosa podataka 32-bitnog procesora. Veina personalnih raunara danas ima 16-bitne ISA prikljuke da bi se obezbedila kompatibilnost s prethodnim, jednostavnijim adapterima, kao i PCI prikljuke za adaptere velikih mogunosti. Veina prenosivih raunara koristi prikljuke PC-Card i Cardbus u prenosivoj jedinici, a ISA i PCI prikljuke u dodatnim prikljunim stanicama. Poglavlje 4, ,,Matine ploe i sabirnice, sadri detaljna obavetenja o ovim i drugim sabirnicama personalnih raunara, kao to su tehniki podaci o izlaznim izvodima, svojstvima i radu sabirnica, kao i teorijsku osnovu. Tabela 2.3 sadri pregled osnovnih razlika izmeu starijih 8-bitnih (PC/XT) raunara i savremenog AT-a. Sagledaete razlike izmeu ovih sistema, a obuhvaeni su svi IBM i sa njima kompatibilni modeli.
Tabela 2.3
Razlike izmeu PC/XT i AT raunara

(8-bitni) PC/XT tip Svi x86 ili x88 Realni Samo 16-bitni 8-bitni Samo ISA 8 (6 upotrebljivih) 4 (3 upotrebljiva) 1 MB 250 Kbita/s 360 K ili 720 K Jednosmeran Nema standarda 8250B (16/32/64-bitni) AT tip 286 ili vii Realni/Zatieni/Virtuelni realni 16-bitni ili 32-bitni 16/32/64-bitni ISA, EISA, MCA, PC-Card, Cardbus, VL-sabirnica, PCI 16 (11 upotrebljivih) 8 (7 upotrebljivih) 16 MB/4 GB ili vie 250/300/500/1.000 Kbita/s 1,2/1,44/2,88 M Dvosmeran Usaglaeno sa MC146818 16450/16550A
Osobine sistema Podrani procesori Reim rada procesora Podrani softver irina prikljuka sabirnice Vrsta prikljuka Hardverski prekidi DMA kanali Najvei RAM Brzina kontrolera disketne jedinice Standardna disketna jedinica Interfejs tastature CMOS memorija/takt UART serijski prikljuak
Najlaki nain da prepoznate PC/XT (8-bitni) sistem je na osnovu 8-bitnih ISA prikljuaka za proirenja. Bez obzira koji procesor ili druga svojstva ima sistem, ako su svi prikljui 8bitni ISA, onda je raunar PC/XT. Slino tome AT (16-bitni i vii) sistemi mogu se prepoznati po 16-bitnim ili irim prikljucima bilo koje vrste. Oni mogu biti ISA, EISA, MCA, PCCard (ranije PCMCIA), Cardbus, VL-Bus ili PCI. Na osnovu tih podataka, moete ispravno svrstati bilo koji raunar u PC/XT ili AT kategoriju. U stvari, PC/XT raunari se ne proizvode ve vie godina. Ukoliko niste u raunarskom muzeju, svaki raunar koji danas moete da sretnete zasnovan je na AT konstrukciji.

Moderni PC je istovremeno jednostavan i sloen. Jednostavan je zato to se tokom godina mnoge komponente integriu s drugim komponentama u sve manji broj stvarnih delova.
26
Poglavlje 2
Sloen je po tome to svaki deo u savremenom sistemu obavlja mnogo vie poslova nego to je isti tip delova obavljao u starijim sistemima. U ovom odeljku, pregledaemo ukratko sve komponente savremenog personalnog raunara. Svaka komponenta bie detaljno opisana u kasnijim poglavljima. Evo komponenti koje su potrebne za sklapanje osnovnog savremenog personalnog raunara:
s s s s s s s s s s s s s s
matina ploa, procesor, memorija (RAM), kuite (asija), napajanje, disketna jedinica, disk, CD-ROM, CD-R ili DVD-ROM ureaj, tastatura, mi, video kartica, monitor (displej), zvuna kartica, zvunici.
Matina ploa
Matina ploa je jezgro raunara. Ona stvarno jeste PC, sve ostalo se povezuje sa njom i ona kontrolie sve u raunaru. Postoji nekoliko razliitih oblika, ili oblika i veliina, matinih ploa. Matina ploa obino sadri sledee pojedinane komponente:
s s s s s s s s s
leite procesora, regulatore napona procesora, skup ipova matine ploe, drugostepeni ke (obino se susree kod dananjih CPU), SIMM ili DIMM utinice za memoriju, prikljuke sabirnice, ROM BIOS, bateriju za takt/CMOS, super U/I ip.
Skup ipova sadri sva osnovna elektronska kola koja ine matinu plou; u sutini, skup ipova ini matinu plou. Skup ipova kontrolie sabirnicu procesora ili CPU, drugostepeni ke i glavnu memoriju, sabirnicu PCI ( Peripheral Component Interconnect, prikljuivanje periferijskih komponenata), sabirnicu ISA (Industry Standard Architecture, standardna industrijska arhitektura), resurse sistema i tota drugo. Ako procesor predstavlja motor vaeg raunara, skup ipova predstavlja asiju u koju je motor ugraen. I tako, skup ipova odreuje osnovna svojstva i tehnike mogunosti vae matine ploe, npr. koju vrstu procesora, memorije, kartica za proirenje, diskova i dr. podrava va sistem. Obratite panju da najvei deo novijih raunara (klase Pentium Celeron /II/III) sadri ke 2. nivoa unutar procesora, a ne na matinoj ploi. Kod najnovijih i najbolje projektovanih sistema ke 2. nivoa sastavni je deo procesorske matrice, kao i ke 1. nivoa, a kod drugih to je jednostavno odvojeni ip (ili ipovi) u procesorskom modulu. Skup ipova igra veliku ulogu u odreivanju koje funkcije sistem moe da podri. Na primer, koje procesore moete koristiti, koje vrste i koliko memorije moete da ugradite, na kojim brzinama maina moe da radi i koju vrstu sistemske sabirnice va raunar moe da podri, sve je to vezano za skup ipova matine ploe. ROM BIOS sadri poetni POST program, program za samouitavanje operativnog sistema (engl. bootstrap loader),
Poglavlje 2
27
upravljake programe za komponente ugraene na ploi (sam kd BIOS-a) i uobiajeni program za podeavanje sistema (obino se naziva podeavanje CMOS-a). Matine ploe su detaljnije objanjene u poglavlju 4.
Procesor
O procesoru se obino misli kao o ,,motoru raunara. Naziva se i CPU (engl. Central Processing Unit jedinica centralnog procesora). To je jedan od najvanijih ipova u raunaru, jer on predstavlja osnovno kolo koje izvrava programske instrukcije bilo kog softvera koji se izvrava. Savremeni procesori sadre doslovce milione tranzistora ugraviranih na tanku etvrtastu ploicu silicijuma koja se naziva matrica, a ija veliina odgovara veliini nokta na palcu. Procesor je jedan od najskupljih delova veine raunara, bez obzira na to to je jedan od najmanjih delova. Kod najveeg broja modernih raunara procesor kota od dva do deset puta vie nego matina ploa u koju je smeten. Mikroprocesori su detaljnije objanjeni u poglavlju 3, ,,Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije.
Memorija (RAM)
Sistemska memorija obino se naziva RAM (engl. Random Access Memory memorija sa direktnim pristupom). Ovo je primarna memorija i ona sadri sve programe i podatke koje procesor koristi u datom trenutku. RAM-u je potrebno napajanje da bi odrao podatke, pa se zato sadraj RAM-a gubi kada iskljuite raunar, a kada se ponovo ukljui napajanje, programi moraju ponovo da se uitaju u memoriju da bi procesor radio. Poetni programi za procesor dolaze iz posebne vrste memorije koja se naziva ROM (engl. Read Only Memory memorija samo za itanje); ona se ne brie kada se iskljui napajanje raunara. ROM sadri instrukcije kako da raunar uita ili podigne (boot) operativni sistem i druge programe sa jednog od diskova u glavnu RAM memoriju, tako da raunar moe da radi ispravno i obezbedi koristan rad. Noviji operativni sistemi dozvoljavaju da istovremeno radi nekoliko programa, pri emu svaki program ili datoteka sa podacima koriste jedan deo memorije. Po pravilu, to vie memorije ima va sistem, moete vie programa koristiti istovremeno. Memorija se normalno kupuje i ugrauje u savremene sisteme u obliku SIMM-a (engl. Single Inline Memory Module) ili DIMM-a (engl. Dual Inline Memory Module). Nekada je bila veoma skupa, a u poslednje vreme cena memorije sve vie pada, to znaajno smanjuje troak za memoriju u poreenju sa cenom drugih delova sistema. ak i tako, troak za preporuenu koliinu memorije za dati raunar je obino jednak onom za matinu plou, ili ak vei od njega. Memorija je detaljno objanjena u poglavlju 6, ,,Memorija.
Kuite (asija)
Kuite je okvir, tj. asija u koju su smeteni matina ploa, napajanje, diskovi, adapterske kartice i bilo koji drugi fiziki delovi u sistemu. Postoji nekoliko razliitih vrsta kuita, od malih i tankih, koja lee horizontalno na stolu, do velikih koja stoje uspravno na podu; neka su kuita ak konstruisana za ugradnju u ormane za industrijsku upotrebu. Razliita kuita se konstruiu za prihvatanje razliitih oblika i veliina matinih ploa i napajanja. Neka kuita omoguavaju laku ugradnju i vaenje komponenti, kao to su npr. konstrukcija bez rafova koja ne zahteva alat za rasklapanje, ploe koje se otvaraju na stranu ili zamenljivi blokovi koji dozvoljavaju lak pristup matinoj ploi, pokretni kavezi ili oslonci koji daju lak pristup diskovima, itd. Neka kuita sadre dodatne ventilatore za hlaenje optereenih sistema, a neka su ak opremljena vazdunim filterima, to osigurava da unutranjost ostane ista i bez praine. Veina kuita sadri napajanje, ali moete kupiti gola kuita i odvojena napajanja.
28
Poglavlje 2
Kuita su detaljno objanjena u poglavlju 21, ,,Napajanja i kuita.
Napajanje
Napajanje je ono to napaja elektrinom energijom svaki pojedini deo PC-ja. Iako ima veoma vanu ulogu, ipak je to jedan od najneuglednijih delova raunara kojem se poklanja mala panja. Na nesreu, ovo obino znai da je to jedna od komponenti na kojim se najvie krtari kada se konstruie raunar. Glavni zadatak napajanja jeste da pretvara naizmeninu struju napona 110 V (kod nas 220 V) u jednosmernu struju napona 3,3 V, 5 V i 12 V napona, koliko sistem zahteva za rad. Napajanje je detaljno objanjeno u poglavlju 21.
Disketna jedinica
Disketa je jednostavan, jeftin, pokretni magnetni medijum za memorisanje malog kapaciteta. Mnogo godina diskete su bile osnovni medijum za distribuciju softvera i pravljenje rezervne kopije sistema. Meutim, sa dolaskom CD-ROM i DVD-ROM diskova kao osnovnog sredstva za instaliranje ili uitavanje novog softvera u raunar i jeftinih jedinica za traku velikog kapaciteta za pravljenje rezervnih kopija, disketna jedinica se ne koristi veoma esto na savremenim sistemima, izuzev moda kod konstruktora, instalatera ili tehniara sistema. Poto je disketna jedinica prvi ureaj sa koga PC pokuava da se podigne, to je jo uvek osnovni metod koji se koristi za uitavanje softvera za aktiviranje poetnog operativnog sistema i uoavanje greaka hardverskog jezgra. Skoranja unapreenja u tehnologiji napravila su nove vrste disketnih jedinica sa memorijom od 120 MB i vie, inei ovu jedinicu upotrebljivijom za pravljenje privremenih kopija ili za prenos datoteka sa sistema na sistem. Disketne jedinice su detaljno objanjene u poglavlju 11, ,,Skladitenje na disketi.
Disk jedinica
Disk je primarna raunarska memorija za arhiviranje i uvanje podataka. Tu se nalaze kopije svih programa i podataka koji nisu trenutno u upotrebi, odnosno u glavnoj memoriji. Disk se zove tako jer se sastoji od obrtnih ploa od aluminijuma ili keramike, obloenih magnetnim medijumom. Diskovi mogu imati razliite kapacitete za uvanje podataka, u zavisnosti od gustine zapisa, veliine i broja ploa. Najvei broj stonih raunara danas koristi ureaje sa ploama od 3 1/2 ina, dok veina prenosivih raunara koristi ploe od 2 1/2 ina. Disk jedinice su detaljno objanjene u poglavlju 10, ,,Skladitenje na disku.
CD-ROM ureaj
CD-ROM i DVD-ROM ureaji jesu optiki, pokretni mediji relativno velikog kapaciteta. U osnovi, ovo su medijumi koji mogu samo da itaju CD ROM diskove, to znai da ureaji mogu samo da itaju informacije, a podaci na diskovima ne mogu se menjati ili ponovo upisivati. Postoje upisive ili prepisive verzije diskova i ureaja, ali su one mnogo skuplje od odgovarajuih koji mogu samo da itaju CD ROM diskove i zbog toga nisu ni uobiajeni na veini PC-ja. CD-ROM i DVD-ROM jesu najei medijumi za distribuiranje softvera ili za uvanje velikih koliina podataka, jer su veoma jeftini kada se proizvode na veliko i mogu da sadre velike koliine informacija. CD-ROM ureaji detaljno su objanjeni u poglavlju 13, ,,Optiko skladitenje podataka.
Tastatura
Tastatura je osnovni ureaj na PC-ju koji se koristi za komunikaciju i upravljanje raunarom. Tastature se mogu nai u velikom broju veliina, oblika, sa razliitim rasporedima tastera, koji su prilagoeni velikom broju jezika, kao i sa brojnim posebnim mogunostima ili
Poglavlje 2
29
karakteristikama. Jedno od najboljih svojstava PC-ja koji je konstruisao IBM jeste to to je bio jedan od prvih personalnih raunara koji su koristili odvojenu tastaturu. Veina raunara pre PC-ja imala je tastaturu ugraenu u kuite raunara, to je unekoliko ograniavalo prilagodljivost. Poto PC koristi odvojenu tastaturu sa standardnim prikljukom i rasporedom signala, u veini sluajeva mogue je spojiti bilo koju PC kompatibilnu tastaturu sa vaim sistemom, to vam daje slobodu u izboru one koja vam najbolje odgovara. Tastature su detaljno objanjene u poglavlju 17, ,,Ulazni ureaji.
Mi
Sa pojavom raunarskih operativnih sistema koji koriste grafiki korisniki interfejs (engl. Graphical User Interface, GUI), postalo je neophodno posedovati ureaj koji omoguuje korisniku da pokae ili izabere predmet koji se pokazuje na ekranu. Mada danas na tritu postoji mnogo razliitih vrsta ureaja za pokazivanje na tritu, prvi i najpopularniji ureaj za ovu namenu jeste mi. Pomeranjem mia po stolu ili podmetau odgovarajui pokaziva pomera se po ekranu raunara, tako da je lake izabrati objekte ili manipulisati njima nego to se to moe samo sa tastature. Obini mi, koji se koristi na PC-ju, ima dva tastera: jedan za izbor objekta koji pokazuje pokaziva i drugi za aktiviranje menija. Postoje mievi sa treim dugmetom, tokom ili tapiem, koji se mogu koristiti za pomeranje sadraja prozora na ekranu ili za druge posebne funkcije. Mi je detaljno objanjen u poglavlju 17.
Video kartica
Video kartica upravlja prikazom na monitorima. Video kartice imaju etiri osnovna dela: video ip ili skup ipova, video RAM, DAC (engl. Digital to Analog Converter) i BIOS. Video ip je ono to stvarno kontrolie informacije na ekranu upisivanjem podataka u video RAM. DAC ita video RAM i pretvara digitalne podatke u analogne signale za pobuivanje monitora. BIOS dri osnovni video upravljaki program, koji omoguava prikaz na ekranu za vreme podizanja sistema raunara i rad sa DOS-ove komandne linije u najjednostavnijem tekstualnom reimu rada. Savreniji upravljaki programi se tada obino uitavaju sa diska da bi se omoguili napredni video reimi rada za Windows ili namenske programe. Video kartice su detaljno objanjene u poglavlju 15, ,,Video hardver.
Monitor (ekran)
Kod veine raunara monitor je smeten u vlastito zatitno kuite, odvojeno od kuita i asije raunara. Kod prenosivih raunara i nekih jeftinih PC-ja monitor je, ipak, ugraen u kuite raunara. Monitori se uopteno klasifikuju po tri glavna merila: veliina dijagonale u inima, rezolucija u pikselima i brzina osveavanja slike u hercima (Hz). Veliina dijagonale za stone monitore obino je u opsegu od 14 do 21 ina (mada, kao to ete videti u poglavlju 8 - ,,SCSI interfejs, stvarno vidljivo polje manje je od reklamirane mere). Veliina LCD monitora kod prenosivih raunara kree se u rasponu od 11 do 14 ina. Opseg rezolucije kree se u rasponu od 640 x 480 (prvo je horizontalna mera, a drugo vertikalna) do 1600 x 1200 piksela. Svaki piksel na monitoru pravi se od tri take, svaka za posebnu boju crvenu, plavu i zelenu. Prosean monitor poseduje uestanost osveavanje od 60 puta u sekundi (60 Hz), dok monitori boljeg kvaliteta mogu da osveavaju sa 100 Hz. Uestanost osveavanja meri koliko se esto ekran monitora ponovo iscrta sadrajem memorije video adaptera. Rezolucija i uestanost osveavanja monitora povezane su sa svojstvima video adaptera raunara. Najvei deo monitora moe da podri nekoliko razliitih rezolucija i uestanosti osveavanja (sa optim izuzetkom LCD ekrana kod prenosivih raunara). Monitori su detaljno objaSnjeni u poglavlju 15.
Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije

U OVOM POGLAVLJU
Specifikacije procesora SSE (Proirenja SIMD za protok podataka) Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice (DIB) Proizvodnja procesora Pakovanje ipa PGA Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom (SEP) Leita procesora Slotovi procesora Radni naponi CPU Tekoe sa toplotom i hlaenjem Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i Cyrix) P1 (086) procesori prve generacije P2 (286) procesori druge generacije P3 (386) procesori tree generacije P4 (486) procesori etvrte generacije P5 (586) procesori pete generacije Intelovi P6 (686) procesori este generacije P7 (786) procesori sedme generacije Otkrivanje kvarova procesora
POGLAVLJE 3
32
Poglavlje 3
Mikroprocesori
Mozak ili motor PC-ja jeste procesor (ponekad se naziva i mikroprocesorom) ili centralna procesorska jedinica (CPU). CPU obavlja izraunavanja i procesiranja. Procesor je ubedljivo najskuplja pojedinana komponenta raunara; njegova cena etiri ili vie puta premauje cenu matine ploe na koju se ugrauje. Intelu se pripisuje pronalazak mikroprocesora 1971. godine (tada je predstavljen ip koji je nazvan 4004). Danas Intel ima skoro potpunu kontrolu nad tritem, bar za PC raunare. Ovo znai da svi PC kompatibilni raunari koriste Intelove procesore ili procesore kompatibilne sa Intelovim, koje proizvodi nekoliko konkurenata (kao to su AMD ili Cyrix). Intelova dominacija na tritu procesora nije bila uvek osigurana. Iako se njemu obino pripisuje pronalazak procesora i uvoenje prvog procesora na trite, krajem sedamdesetih godina dva najpopularnija procesora za PC nisu bili Intelovi (mada je jedan bio izveden od Intelovog procesora). Personalni raunari tog vremena u prvom redu su koristili Zilogov Z80 i 6502 firme MOS Technologies. Z-80 je upamen kao unapreen i jeftiniji klon Intelovog procesora 8080, na slian nain kako su danas kompanije kao to su AMD, Cyrix, IDT i Rise Technologies klonirale svoje procesore na osnovu Intelovog procesora Pentium. Nekada sam imao sistem koji je sadrao oba ova procesora, a sastojao se od Appleovog glavnog sistema zasnovanog na 6502 na 1 MHz (da, ba na 1 MHz!) sa karticom Microsoft Softcard (kartica sa Z-80) utaknutom u jedan od slotova. Kartica Softcard je sadrala procesor Z-80 na 2 MHz. Ovo mi je dozvoljavalo da radim sa softverom za obe vrste procesora na istom sistemu. Procesor Z-80 koristio se, krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina, u raunarima koji su radili sa operativnim sistemom CP/M, dok je 6502 bio najpoznatiji po tome to se koristio na prvim Apple raunarima (pre Maca). Sudbina Intela i Microsofta dramatino se izmenila 1981. godine kada je IBM predstavio IBM PC, zasnovan na Intelovom procesoru 8088 na 4,77 MHz, koji je pokretao Microsoftov DOS (Disk Operating System) 1.0. Nakon to je doneta sudbonosna odluka, PC kompatibilni raunari koristili su niz Intelovih ili kompatibilnih procesora, a svaki novi mogao je da koristi softver prethodnog procesora, od 8088 do dananjeg Pentiuma III. Sledei odeljci obrauju razliite vrste procesora koji su upotrebljavani u personalnim raunarima od kada je prvi PC predstavljen pre skoro dve decenije. Oni sadre mnogo tehnikih detalja o ovim ipovima i objanjavaju zato jedna vrsta CPU moe da obavi vie posla od druge u datom vremenskom periodu.
Istorija pre mikroprocesora za PC

Zanimljivo je primetiti da je mikroprocesor postojao jedva 10 godina pre stvaranja PC-ja! Intel je izmislio mikroprocesor 1971. godine. IBM je napravio PC 1981. godine. Sada, skoro 20 godina kasnije, jo uvek koristimo raunare zasnovane na konstrukciji prvog PC-ja (i uglavnom kompatibilne sa njim). Osnaeni procesori naih dananjih PC-ja jo su uvek kompatibilni unazad sa onima izabranim od IBM-a 1981. godine. Pria o razvoju prvog mikroprocesora, Intel 4004, moe se proitati u poglavlju 1, Poreklo personalnog raunara. Procesor 4004 predstavljen je 15. novembra 1971. i u poetku je radio na brzini takta od 108 KHz (108.000 ciklusa u sekundi ili 0,108 MHz). Taj procesor je imao 2.300 tranzistora i bio je napravljen postupkom od 10 mikrona. Ovo znai da se svaka linija, trag ili tranzistor mogu razmaknuti na oko 10 mikrona (milioniti deo od metra). Podatak se prenosi sa etiri bita istovremeno, a najvea memorija koja se mogla adresirati iznosila je samo 640 bajtova. Procesor 4004 konstruisan je za upotrebu u kalkulatoru, ali se pokazao korisnim i za mnoge druge poslove, zahvaljujui mogunosti programiranja. Intel je aprila 1972. godine proizveo procesor 8008, koji je u poetku radio na brzini takta od 200 KHz (0,2 MHz). Procesor 8008 imao je 3.500 tranzistora i bio je izgraen istim desetomikronskim postupkom kao prethodni procesor. Veliku izmenu kod 8008 predstavljala je sabirnica podataka od 8 bitova, to je znailo da je taj procesor mogao preneti istovremeno 8 bitova podataka dvostruko vie nego prethodni ip. Mogao je
Istorija pre mikroprocesora za PC
Poglavlje 3
33
takoe da pristupi veoj memoriji, do 16 KB. Ovaj ip se koristio pre svega kod neinteligentnih terminala i kalkulatora opte namene. Sledei ip bio je 8080, predstavljen u aprilu 1974, koji je radio brzinom takta od 2 MHz. Zahvaljujui uglavnom veoj brzini takta, procesor 8080 je imao 10 puta vei uinak od procesora 8008. ip 8080 je imao 6.000 tranzistora i bio je napravljen postupkom od 6 mikrona. Kao i prethodni ip, 8080 je imao sabirnicu podataka od 8 bitova, pa je mogao da prenese 8 bitova podatka istovremeno. Procesor 8080 mogao je da adresira do 64 KB memorije, znatno vie od prethodnog ipa. Procesor 8080 pomogao je poetku PC revolucije, poto je upotrebljen u onom to se uopte smatra prvim personalnim raunarom, Altair 8800. Operativni sistem CP/M napisan je za ip 8080, a Microsoft je napravio i isporuio svoj prvi proizvod: Microsoft BASIC za Altair. Ovi poetni alati dali su osnovu za revoluciju u softveru, jer je napravljeno hiljade programa za rad na ovoj platformi. U stvari, 8080 je postao tako popularan jer je od njega napravljen klon. Krajem 1975. godine osnovana je kompanija pod nazivom Zilog, a stvorilo ju je nekoliko inenjera koji su radili u Intelu na razvoju procesora 8080. U julu 1976. godine oni su napravili procesor Z-80, koji je predstavljao mnogo bolju verziju procesora 8080. Nije bio kompatibilan po pinovima, ali je umesto toga objedinjavao funkcije kao to su interfejs memorije i kola za osveavanje RAM-a, to je dozvoljavalo jeftinije i jednostavnije konstruisanje sistema. U Z-80 ugraen je proireni skup instrukcija 8080, to mu je omoguavalo da radi sa svim programima za 8080. Takoe je posedovao nove instrukcije i nove unutranje registre, pa softver koji je napravljen za Z-80 nije obavezno radio na starijem 8080. Procesor Z-80 radio je u poetku na 2,5 MHz (kasnije verzije radile su na taktu do 10 MHz), imao je 8.500 tranzistora, a mogao je da pristupi memoriji od 64 KB. Radio Shack je izabrao Z-80 za TRS-80 Model 1, svoj prvi PC. ip je takoe prvi upotrebljen kod mnogih pionirskih sistema, u koje spadaju i maine Osborne i Kaypro. Druge kompanije su pratile proces i uskoro je Z-80 bio uobiajeni procesor za raunare koji su radili sa operativnim sistemom CP/M i tada popularnim softverom. Marta 1976. godine Intel je pustio u prodaju procesor 8085, naslednika 8080. Iako je prethodio Z-80 za nekoliko meseci, nikada nije dostigao rasprostranjenost Z-80 u personalnim raunarima. Bio je popularan kao ugraeni kontroler, pronalazei upotrebu na vagama i drugoj kompjuterizovanoj opremi. Procesor 8085 radio je na 5 MHz i sadrao je 6.500 tranzistora. Napravljen je postupkom od 3 mikrona i posedovao je sabirnicu podataka od 8 bitova. Zajedno s razliitim arhitekturama, firma MOS Technologies predstavila je 1976. godine procesor 6502. Ovaj ip konstruisalo je nekoliko bivih inenjera iz Motorole, koji su radili na prvom Motorolinom procesoru, 6800. To je bio 8-bitni procesor kao 8080, ali je prodavan za oko 25 $, dok je 8080 kotao oko 300 $ kada je predstavljen. Cena je privukla Stevea Wozniaka koji je iskoristio ip za konstrukciju raunara Apple I i Apple II. ip je korien u raunarima Commodore i drugima. Procesor 6502 i njegovi naslednici korieni su na raunarima za igre, u koje izmeu ostalih spada i prvi Nintendo Entertainment System (NES). Motorola je nastavila sa konstruisanjem serije 68000, koja je postala osnova za liniju raunara Apple Macintosh. Danas ti sistemi koriste takoe Motorolin ip PowerPC, koji je nasledio prvu seriju 68000. Svi ovi ipovi pripremali su scenu za prve PC ipove. Intel je, juna 1978. godine, predstavio 8086. Ovaj ip je sa sobom doneo prvi skup instrukcija x86, koji je jo uvek prisutan na ipovima kompatibilnim sa x86, na primer, Pentium III. ip 8086 predstavljao je ogromno poboljanje u odnosu na prethodne ipove, jer je bio potpuno 16-bitna konstrukcija sa 16bitnim unutranjim registrima i 16-bitnom sabirnicom podataka. Ovo je znailo da je mogao raditi u unutranjosti sa 16-bitnim brojevima i podacima, a da prenosi 16 bitova istovremeno u ip i izvan njega. ip 8086 je imao 29.000 tranzistora i u poetku je radio brzinom do 5 MHz. Koristio je adresiranje sa 20 bita, to je znailo da neposredno moe pristupiti memoriji do 1 MB. Iako nije bio neposredno kompatibilan unazad sa 8080, instrukcije i jezik za
34
Poglavlje 3
8086 bili su veoma slini, to je dozvoljavalo da se stariji programi izmene radi breg rada. Ovo se kasnije pokazalo vanim kao ispomo za poetni skok revolucije softvera za PC pomou preraenog softvera za CP/M (8080). Mada je 8086 bio dobar ip, bio je preskup za to vreme i, to je jo vanije, zahtevao je skupe 16-bitne ipove za podrku i konstrukciju ploe. Da bi snizio cene, Intel je 1979. godine pustio u prodaju osakaenu verziju 8086, nazvanu 8088. Procesor 8088 koristio je isto jezgro kao i 8086, imao iste 16-bitne registre i mogao da pristupi istoj koliini memorije od 1 MB, ali je spoljna sabirnica podataka smanjena na 8 bitova. Ovo je dozvoljavalo korienje ipova za podrku starijeg osmobitnog procesora 8085 i tako su se mogle napraviti jeftinije ploe i raunari. Iz tih razloga IBM je izabrao ip 8088 za svoj prvi PC. Ova odluka je uticala na istoriju na nekoliko naina. ip 8088 bio je potpuno softverski kompatibilan sa 8086, tako da je mogao raditi sa 16-bitnim softverom. Takoe, poto je skup instrukcija bio veoma slian prethodnim procesorima 8085 i 8080, programi pisani za ove starije ipove mogli su se brzo i lako izmeniti. Ovo je dozvolilo da se za IBM PC-je brzo pojavi velika biblioteka programa i tako mu pomogne da postane uspean. Izvanredan uspeh IBM PC-ja ostavio je kao posledicu trajan zahtev za kompatibilnou unazad sa njim. Da bi odrao zamah, Intel je bio prinuen da forsira odravanje kompatibilnosti unazad sa 8088/8086 kod veine procesora koje je pustio u prodaju od tada. Na neki nain, uspeh PC-ja i Intelova arhitektura koju sadri ograniili su razvoj personalnog raunara. Ipak, sa druge strane, njegov uspeh prouzrokovao je pojavu velikog broja programa, periferijskih i pomonih ureaja, a PC je postao praktino industrijski standard. Prvi procesor 8088, korien na prvom PC-ju, imao je blizu 30.000 tranzistora, a radio je na manje od 5 MHz. Poslednji Intelovi procesori sadre blizu 30 miliona tranzistora i rade na preko 500 MHz. Intel je ve prikazao procesore koji rade na 1 GHz. Prema Mooreovom zakonu, ovo e biti prevazieno za samo nekoliko godina, a broj tranzistora merie se stotinama miliona.
Specifikacije procesora
U razgovoru o procesorima obino se navodi mnogo zbunjujuih tehnikih propisa. Sledei odeljci govore o nekim tehnikim podacima, ukljuujui one za sabirnicu podataka, adresnu sabirnicu i brzinu. Sledei odeljak sadri tabelu sa tehnikim podacima za sve PC procesore. Procesori se mogu odrediti sa dva glavna merila: njihovom irinom i brzinom. Brzina procesora je prilino jednostavan pojam. Brzina se rauna u megahercima (MHz), to znai milion ciklusa u sekundi; bre je bolje! O irini procesora malo je komplikovanije raspravljati, jer se irinom iskazuju tri osnovna podatka o procesoru. To su:
s s s
ulazna i izlazna sabirnica podataka, unutranji registri, adresna sabirnica memorije.
Tabela 3.1 daje spisak osnovnih podataka za Intelovu porodicu procesora korienu u IBM i kompatibilnim PC-jima. Tabela 3.2 sadri spisak AMD-ovih, Cyrixovih, Nexgenovih, IDT-ovih i Riseovih procesora kompatibilnih sa Intelom. Sledei odeljci objanjavaju ove podatke detaljno. Obratite panju da veina procesora Pentium II i III ima 512 KB kea drugog nivoa na procesorskoj kartici, koji je upola sporiji od brzine jezgra procesora, dok Xeon sadri 512 KB, 1 MB ili 2 MB kea drugog nivoa na punoj brzini jezgra. Celeron i Pentium II PE, kao i AMD-ov K6-3, poseduju ke 2. nivoa na matrici, koji radi na punoj brzini jezgra procesora. Veina buduih procesora e sadrati ke 2. nivoa direktno u matrici CPU-a i radie punom brzinom jezgra. Ukupan broj tranzistora ne obuhvata standardni ke drugog nivoa od 256 KB ili 512 KB ugraen u pakovanje procesora Pentium Pro i Pentium II. Ke drugog nivoa sadri dodatnih 15,5 (256 KB), 31 (512 KB) ili mogua 62 miliona (1 MB) tranzistora!
Poglavlje 3
35
Napomena
Obratite panju da u tabeli 3.1 procesor Pentium Pro sadri 256 KB, 512 KB ili 1 MB kea drugog stepena na punoj brzini jezgra u odvojenoj matrici unutar ipa. Procesori Pentium II/III sadre 512 KB kea drugog stepena na polovini brzine jezgra smetenog na procesorskoj kartici. Procesori Celeron i Pentium II PE sadre ke drugog stepena na punoj brzini jezgra ugraen direktno u matricu procesora. Navedeni brojevi tranzistora ne sadre spoljni ke (koji nije na matrici) drugog stepena od 256 KB, 512 KB, 1 MB ili 2 MB, koji je ugraen u pakovanje CPU-a kod Pentiuma Pro i Pentiuma II/III ili Xeona. Spoljni ke drugog stepena sadri dodatnih 15,5 (256 KB), 31 (512 KB), 62 (1 MB) ili 124 miliona (2 MB) tranzistora!
Ocena brzine procesora

Uobiajeni nesporazumi u vezi sa procesorima proistiu iz razliitog predstavljanja njihove brzine. Ovaj odeljak razmatra brzinu procesora uopte i zatim daje detaljnija obavetenja o Intelovim procesorima. Brzina takta raunara meri se kao frekvencija, obino izraena brojem ciklusa u sekundi. Kristalni oscilator kontrolie brzine takta koristei listi kvarca, ponekad smeten u neto to lii na malo limeno kuite. Noviji raunari sadre kolo oscilatora u skupu ipova matine ploe, tako da ga na novijim ploama nije mogue videti kao odvojeni deo. Kada se napon dovede na kvarc, on poinje da vibrira (osciluje) harmoninom brzinom odreenom oblikom i veliinom kristala (cepke, ljuske). Oscilacije izbijaju iz kristala u obliku struje koja se menja brzinom harmonika kristala. Ova naizmenina struja jeste signal takta koji oblikuje vremensku osnovu na kojoj radi raunar. Tipini raunarski sistem ima milione ovih ciklusa u sekundi, pa se brzina meri u megahercima. (Jedan herc jednak je jednom ciklusu u sekundi.) Naizmenini strujni signal lii na sinusni talasni oblik, gde vreme izmeu vrhova svakog talasa odreuje frekvenciju (slika 3.1).
Ciklusi takta Jedan takt
Napon
Vreme
Slika 3.1 Vremenski ciklus takta prikazan pomou naizmeninog strujnog signala.
36
Poglavlje 3
Tabela 3.1 Specifikacije Intelovih procesora

Takt CPU 1x 1x 1x 1x 1x 1x 1x 2x 1x 1x 1x 2x 2-3x 2,5x 1x 1,5-3x 1,5-4,5x 2-3x Veliina unutranjih registara 16-bitni 16-bitni 16-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni irina sabirnice podataka 8-bitna 16-bitni 16-bitova 16-bitni 16-bitni 32-bitna 32- bitna 32- bitna 32- bitna 32- bitna 32- bitna 32- bitna 32- bitna 32- bitna 64- bitna 64- bitna 64- bitna 64- bitna Najvie memorije 1 MB 1 MB 16 MB 16 MB 16 MB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 64 GB Ke 1. Stepena 0 KB1 8 KB 8 KB 8 KB 8 KB 8 KB 8 KB 16 KB 2 x 16 KB 2 x 8K 2 x 8K 2 x 16K 2 x 8K
Procesor 8088 8086 286 386SX 386SL 386DX 486SX 486SX2 487SX 486DX 486SL2 486DX2 486DX4 486Pentium OD Pentium 60/66 Pentium 75-200 Pentium MMX Pentium Pro 512 KB, 1 MB Pentium II MMX Pentium II Celeron Pentium II Celeron Pentium II PE3 Pentium II Xeon 1 MB, 2 MB Pentium III Pentium III Xeon 1 MB, 2 MB 1 MB, 2 MB
Napon 5V 5V 5V 5V 3,3 V 5V 5V 5V 5V 5V 3,3 V 5V 3,3 V 5V 5V 3,3-3,5 V 1,8-2,8 V 3,3 V
3,5-4,5x 3,5-4,5x 3,5-7x 3,5-6x 4-4,5x
1,8-2,8 V 1,8-2,8 V 1,8-2 V 1,6 V 1,8-2,8 V
32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni
64- bitna 64- bitna 64- bitna 64- bitna 64- bitna
64 GB 64 GB 64 GB 64 GB 64 GB
2 x 16K 2 x 16K 2 x 16K 2 x 16K 2 x 16K
4,5-6x 5-6x
1,8-2 V 1,8-2 V
32-bitni 32-bitni
64- bitna 64- bitna
64 GB 64 GB
2 x 16K 2 x 16K
Tabela 3.2 Procesori kompatibilni sa Intelovim

Procesor AMD K5 AMD-K6 AMD-K6-2 AMD-K6-3 Cyrix 6x86 Cyrix 6x86MX/MII Nexgen Nx586 IDT Winchip IDT Winchip2/2A Rise mP6 Takt CPU 1,5-1,75x 2,5-4,5x 3,5-5x 4-5x 2x 2-3,5x 2x 3-4x 2,33-4x 2-3,5x Napon 3,5 V 2,2-3,2 V 2,2-2,4 V 2,2-2,4 V 2,5-3,5 V 2,9 V 4V 3,3-3,5 V 3,3-3,5 V 2,8 V Veliina unutranjih registara 32-bitni 32-bita 32-bita 32-bita 32-bita 32-bita 32-bita 32-bita 32-bita 32-bita irina sabirnice podataka 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna 64-bitna Najvie memorije 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB 4 GB Ke 1. Stepena 16+8 KB 2 x 32 KB 2 x 32 KB 2 x 32 KB 16 KB 64 KB 2 x 16 KB 2 x 32 KB 2 x 32 KB 2 x 8 KB
FPU = Jedinica za raun sa pokretnom takom (unutranji matematiki koprocesor) WT = Ke sa trenutnim upisivanjem (keira se samo itanje) WB = Ke sa odloenim upisivanjem (keira se i itanje i pisanje) Sabirnica = Brzina spoljne sabirnice procesora (brzina matine ploe) Jezgro = Brzina unutranjeg jezgra procesora (brzina CPU) MMX = Proirenja za multimediju, 57 dodatnih instrukcija za obradu grafike i zvuka
Poglavlje 3
37
Vrsta kea 1. stepena WT WT WT WT WT WT WT WT WB WB WB WB WB Ke 2. stepena 256 KB
Brzina kea 2. stepena Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Jezgro FPU Sastavni deo Da Da Opc. Da Da Da Da Da Da Da Instrukcije multimedije MMX Broj tranzistora 29.000 29.000 134.000 275.000 855.000 275.000 1,185 M 1,185 M 1,2 M 1,2 M 1,4 M 1,2 M 1,6 M 3,1 M 3,1 M 3,3 M 4,5 M 5,5 M Datum predstavljanja jun 79 jun 78 feb. 82 jun 88 okt. 90 okt 85 april 91 april 94 april 91 april 89 nov. 92 mart 92 feb. 94 jan. 95 mart 93 okt. 94 jan. 97 nov. 95
WB WB WB WB WB
512 KB 0 KB 128 KB 256 KB 512 KB
1/2 Jezgro Jezgro Jezgro Jezgro
Da Da Da Da Da
MMX MMX MMX MMX MMX
7,5 M 7,5 M 19 M 27,4 M 7,5 M
maj 97 april 98 avg. 98 jan. 99 april 98
WB WB
512 KB 512 KB
1/2 Jezgro Jezgro
Da Da
SSE SSE
9,5 M 9,5 M
feb. 99 mart 99
Vrsta kea 1. stepena WB WB WB WB WB WB WB WB WB WB
Ke 2. stepena n n n 256 KB n n n n n n
Brzina kea 2. stepena Sabirnica Sabirnica Sabirnica Jezgro Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica Sabirnica
FPU Sastavni deo Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da
Instrukcije multimedije n MMX 3DNow 3DNow n MMX n MMX 3DNow MMX
Broj tranzistora 4,3 M 8,8 M 9,3 M 21,3 M 3M 6,5 M 3,5 M 5,4 M 5,9 M 3,6 M
Datum predstavljanja mart 96 april 97 maj 98 feb. 99 feb. 96 maj 97 mart 94 okt. 97 sept. 98 okt. 98
3Dnow = MMX sa 21 dodatnom instrukcijom za obradu grafike i zvuka SSE = Proirenja SIMD (Single Instruction Multiple Data, Jedna instrukcija za vie podataka) za protok podataka (Streaming SIMD Extensions), MMX sa 70 dodatnih instrukcija za obradu grafike i zvuka 1 386SL sadri kontroler kea kao sastavni deo, ali se memorija kea mora dodati van ipa. 2 Intel je kasnije oznaio sa SL poboljanu verziju procesora SX, DX i DX2. Ovi procesori radili su u verzijama od 5 V i 3,3 V, a ukljuivali su sposobnost upravljanja napajanjem. 3 Mobilni Enhanced PII ima L2 ke slian Celeronu.
38
Poglavlje 3
Napomena
Jedinica herc nazvana je po nemakom fiziaru Heinrichu Rudolfu Hertzu. Herc je 1885.godine potvrdio elektromagnetnu teoriju, koja kae da je svetlost oblik elektromagnetnog zraenja i da se iri kao talas. Jedan ciklus je najmanja jedinica vremena za procesor. Svaka akcija zahteva najmanje jedan, a obino vie ciklusa. Za prenos podataka u memoriju i iz nje, na primer, savremenom procesoru kao to je Pentium II potrebna su najmanje tri ciklusa da ostvari prvi prenos, a zatim samo jedan ciklus za sledeih tri do est uzastopnih prenosa. Dodatni ciklusi u prvom prenosu obino se nazivaju stanje ekanja. Stanje ekanja je otkucaj takta u kojem se nita ne deava. Ovo osigurava da procesor ne ide ispred ostatka raunara.
uu
Videti ,,SIMM i DIMM, str. 396.

Vreme potrebno za izvravanje instrukcija takoe je razliito:
s s s
8086 i 8088. Prvobitni procesori 8086 i 8088 troe proseno 12 ciklusa za izvrenje jedne instrukcije. 286 i 386. Procesori 286 i 386 poboljali su ovu brzinu na oko 4,5 ciklusa po instrukciji. 486. Procesori 486 i veina ostalih procesora etvrte generacije koji su kompatibilni sa Intelom, kao to je AMD 5x86, sputa brzinu dalje, na oko dva ciklusa po instrukciji. Pentium. Arhitektura Pentiuma i ostalih procesora pete generacije kompatibilnih sa Intelom, kao to su AMD-ovi i Cyrixovi, ukljuuje dvostruko izvravanje instrukcija i druga poboljanja, koja obezbeuju izvrenje jedne ili dve instrukcije po ciklusu. Pentium Pro, Pentium II/III, Celeron i Xeon. Intelovi procesori klase P6, kao i npr. AMD-ovi i Cyrixovi procesori este generacije, mogu da izvre tri ili vie instrukcija po ciklusu.
Razliita vremena izvravanja instrukcija (u ciklusima) oteavaju uporeivanje zasnovano samo na brzini takta ili broju ciklusa u sekundi. Kako mogu dva procesora koja rade na istoj brzini takta da rade razliito, da jedan radi ,,bre od drugog? Odgovor je jednostavan: efikasnost. Glavni razlog zato je 486 smatran brzim u poreenju sa 386 lei u tome to on izvrava dva puta vie instrukcija u istom broju ciklusa. Isto se dogaa i kod Pentiuma. On izvrava priblino dvostruko vie instrukcija u datom broju ciklusa u odnosu na 486. Ovo znai da e, za istu brzinu takta, Pentium biti dvostruko bri od 486; otuda klasa 486 procesora na 133 MHz (kao to je AMD 5x86-133) nije brza onoliko koliko je brz Pentium na 75 MHz! Praktino, megaherci Pentiuma vrede duplo u odnosu na vrednost megaherca kod 486 kada govorimo o izvrenim instrukcijama po ciklusu. Pentium II i III su oko 50% bri od odgovarajueg Pentiuma na datoj brzini takta, jer mogu da izvre toliko vie instrukcija za isti broj ciklusa. Uporeujui relativne performanse procesora, moete videti da je Pentium III na 600 MHz otprilike jednak (teoretski) Pentiumu na 900 MHz, to je jednako procesoru 486 na 1.800 MHz, ovo opet procesorima 386 ili 286 na 3.600 MHz ili procesoru 8088 na 7.200 MHz. Danas imamo raunare koji, kada se uporede sa prvim PC-jima sa procesorom 8088 na samo 4,77 MHz, rade preko 1500 puta bre. Kao to se vidi, morate biti oprezni pri uporeivanju raunara samo na osnovu megaherca, poto i mnogi drugi inioci utiu na brzinu rada. Ocenjivanje performansi CPU-a moe biti nepouzdano. CPU-ovi sa razliitom unutranjom arhitekturom obavljaju poslove drugaije i mogu biti relativno bri u nekim poslovima, a sporiji u drugim. Za ispravno poreenje razliitih CPU-ova na razliitim brzinama takta, Intel je izumeo poseban skup postupaka za ispitivanje, nazvan indeks
Poglavlje 3
39
iCOMP (Intel Comparative Microprocessor Performance, Intelovo uporeivanje dejstva mikroprocesora), koji se primenjuju na procesore da bi se dobila relativna mera uinka. Postupak za ispitivanje indeksa iCOMP dva puta je prilagoavan i predstavljan u verzijma prvog iCOMP-a, iCOMP-a 2.0 te sada iCOMP-a 3.0. Tabela 3.3 sadri relativnu snagu ili indeks iCOMP 2.0 za nekoliko procesora.
Tabela 3.3
Procesor Pentium 75 Pentium 100 Pentium 120 Pentium 133 Pentium 150 Pentium 166 Pentium 200
Indeks brzina Intela iCOMP 2.0

Indeks iCOMP 2.0 67 90 100 111 114 127 142 160 168 182 197 203 213 Procesor Pentium Pro 200 Celeron 300 Pentium II 233 Celeron 300A Pentium II 266 Celeron 333 Pentium II 300 Pentium II 333 Pentium II 350 Pentium II 400 Pentium II 450 Indeks iCOMP 2.0 220 226 267 296 303 318 332 366 386 440 483
Pentium-MMX 166 Pentium Pro 150 Pentium-MMX 200 Pentium Pro 180 Pentium-MMX 233 Celeron 266
Pentium II Overdrive 300 351
Pentium II Overdrive 333 387
Indeks iCOMP 2.0 izveden je od nekoliko nezavisnih postupaka za ispitivanje i pouzdan je pokazatelj relativnih performansi procesora. Prilikom ispitivanja balansiraju se performanse pri raunu sa celim brojevima, raunu sa pokretnom takom i obradi multimedija. Intel je nedavno ukinuo indeks iCOMP 2.0 i objavio indeks iCOMP 3.0. Indeks iCOMP 3.0 jeste prilagoen postupak za ispitivanje koje sadri poveanu upotrebu 3D, multimedije te tehnologije i softvera za Internet, kao i poveanu upotrebu velikih protoka podataka i raunarski zahtevnih namenskih programa, u koje spadaju 3D, multimedija i Internet tehnologija. Ovaj indeks kombinuje est postupaka za ispitivanje: WinTune 98 Advanced CPU Integer test, CPUmark 99, 3D WinBench 99-3D Lighting and Transformation Test, MultimediaMark 99, Jmark 2.0 Processor Test i WinBench 99-FPU WinMark. Noviji postupci za ispitivanje sagledavaju prednosti SSE (Streaming SIMD Extensions, proirenja SIMD za protok podataka), dodatne instrukcije za grafiku i zvuk ugraene u PIII. Bez uzimanja u obzir novih instrukcija, PIII bi tokom ispitivanja radio priblino istom brzinom kao i PII sa istom brzinom takta. Sledea tabela sadri procene indeksa iCOMP 3.0 za novije procesore Intela.
Procesor Pentium II 450 MHz Pentium III 450 MHz Pentium III 500 MHz Pentium III 550 MHz Indeks iCOMP 3.0 1240 1500 1650 1780
40
Poglavlje 3
Razmatranja prilikom tumaenja rezultata iCOMP-a

Svaka procena procesora je izraunavana u vreme kada je procesor predstavljan, a koristio se pojedini, dobro sastavljeni raunar koji je bio prisutan na tritu. Na povezanost rezultata indeksa iCOMP 3.0 i stvarnih performansi raunara moe se uticati buduim izmenama u konstrukciji i konfiguraciji softvera. Takoe se na povezanost rezultata i stvarnih performansi raunara moe uticati pomou razliitih delova ili svojstava mikroprocesora kao to su ke 2. nivoa, brzina sabirnice, proirenja instrukcija za multimediju ili grafiku, ili poboljanja u postupku proizvodnje mikroprocesora. Razlike u drugim komponentama hardvera koje se koriste u ispitivanim sistemima, a ne u mikroprocesorima, takoe mogu uticati na to kako se rezultat iCOMP odnosi prema stvarnom uinku raunara. Procene iCOMP 3.0 ne mogu se uporediti sa ranijim verzijama indeksa iCOMP, jer se koriste razliiti postupci za ispitivanje i teinski odnosi pri izraunavanju rezultata.
Brzine i oznake procesora u odnosu na brzinu matine ploe

Drugi zbunjujui inilac poreenja performansi procesora posledica je injenice da svi savremeni procesori od 486DX2 rade na umnoku brzine matine ploe. Na primer, Celeron 466 radi na umnoku od sedam puta sa matinom ploom od 66 MHz, dok Pentium III 550 radi na umnoku od 5,5 puta sa matinom ploom od 100 MHz. Do poetka 1998. godine veina matinih ploa radila je na 66 MHz ili manje, jer je to bilo sve to je Intel sa svojim procesorima podravao do tada. Od aprila 1998. godine Intel je pustio u prodaju procesore i skupove ipova prilagoene matinim ploama od 100 MHz. Cyrix ima nekoliko procesora predvienih za rad na matinim ploama od 75 MHz i mnoge matine ploe za Pentium su sposobne da rade dobro i na toj brzini, iako tehniki Intel to nikada nije podravao. AMD takoe ima verzije konstrukcije K6-2 za rad na brzinama matine ploe od 100 MHz. Krajem 1999. godine pojavile su se matine ploe koje rade brzinom od 133 MHz, to je sledei korak u brzini ploa. Brzinu matine ploe i umnoak obino moete podesiti pomou kratkospojnika ili drugih sredstava za podeavanje (kao to je podeavanje CMOS-a) na matinoj ploi. Savremeni sistemi sadre oscilatorna kola promenljive frekvencije, koja se uobiajeno nalaze u glavnom skupu ipova matine ploe i slue za kontrolu brzine matine ploe i CPU. Veina matinih ploa za Pentium nudi tri ili etiri mogunosti za brzinu procesora. Procesori koji se danas koriste isporuuju se u razliitim verzijama, a rade na razliitim frekvencijama zasnovanim na datoj brzini matine ploe. Na primer, najvei deo Pentium ipova radi na brzini koja je neki umnoak prave brzine matine ploe. Na primer, Pentium procesori i matine ploe rade na brzinama pokazanim u tabeli 3.4. Za podatke o odreenim procesorima AMD-a ili Cyrixa pogledajte odgovarajue odeljke dalje u ovom poglavlju.
Tabela 3.4 Intelovi procesori i brzine matinih ploa

Vrsta CPU Pentium Pentium Pentium Pentium Pentium Pentium Brzina CPU (MHz) 60 66 75 90 100 120 Umnoak takta 1x 1x 1,5x 1,5x 1,5x 2x Brzina matine ploe (MHz) 60 66 50 60 66 60
Vrsta CPU Pentium Pentium Pentium/Pentium Pro Pentium/Pentium Pro Pentium/Pentium Pro Pentium /Pentium II Pentium(Mobile)/Pentium II/Celeron Pentium II/Celeron Pentium II/Celeron Pentium II/Celeron Pentium Celeron Pentium Celeron Pentium Celeron Pentium Celeron Pentium II Pentium II/Xeon Pentium II/III/Xeon Pentium III/Xeon Pentium III/Xeon Pentium III/Xeon Pentium III/Xeon Brzina CPU (MHz) 133 150 166 180 200 233 266 300 333 366 400 433 466 500 350 400 450 500 533 550 600 Umnoak takta 2x 2,5x 2,5x 3x 3x 3,5x 4x 4,5x 5x 5,5x 6x 6,5x 7x 7,5x 3,5x 4x 4,5x 5x 4x 5,5x 4,5x
Poglavlje 3
41
Brzina matine ploe (MHz) 66 60 66 60 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 100 100 100 100 133 100 133
Ako su sve druge promenjive vrednosti jednake ukljuujui vrstu procesora, broj stanja ekanja (praznih ciklusa) dodatih razliitim vrstama pristupa memoriji i irinu sabirnice podataka dva sistema moete uporediti po njihovim brzinama takta. Ipak, sastav i konstrukcija memorijskog kontrolera (sadranog u skupu ipova matine ploe), kao i vrsta i koliina ugraene memorije mogu imati ogroman uticaj na krajnju brzinu rada raunara. Prilikom izrade procesora proizvoai ih ispituju na razliitim brzinama, temperaturama i pritiscima. Nakon to je ispitan, procesor prima oznaku koja daje najveu sigurnu brzinu na kojoj e jedinica raditi pri znatnim promenama temperature i pritiska, kakve se javljaju u redovnom radu. Nain obeleavanja obino je jednostavan. Na primer, gornja strana procesora u jednom od mojih raunara oznaena je ovako: A80486DX2-66 A je oznaka Intela da ovaj ip ima oblik i veliinu po standardu za keramiko kuite (engl. Ceramic Pin Grid Array), odnosno pokazuje fiziko pakovanje ipa. 80486DX2 je broj dela, koji odreuje procesor kao 486DX sa udvojenim taktom. Oznaka 66 na kraju pokazuje da je ovaj ip predvien za rad na najveoj brzini od 66 MHz. Zbog udvajanja takta najvea brzina matine ploe je 33 MHz. Ovaj ip bio bi prihvatljiv za bilo kakvu primenu u kojoj ip radi na 66 MHz ili sporije. Na primer, mogli biste upotrebiti ovaj procesor u raunaru sa matinom ploom na 25 MHz; u tom sluaju procesor bi sreno radio na 50 MHz.
42
Poglavlje 3
Veina matinih ploa za 486 ima i mogunost podeavanja na 40 MHz, u kojem bi sluaju DX2 radio interno na 80 MHz. Zbog ovih 14 MHz iznad oznaene brzine, mnogi ne bi radili ili, ako bi uopte radili, to bi bilo za kratko vreme. Sa druge strane, pronaao sam da veina novih ipova oznaenih za brzinu 66 moe da radi dobro (mada su neto topliji) ako se podesi na 40/80 MHz. Ovo se naziva prisilnim ubrzavanjem (engl. overclocking) i moe se primeniti da biste na jednostavan i jeftin nain ubrzali svoj raunar. Ipak, ne bih preporuio da se ovo primenjuje na zahtevnim zadacima gde je pouzdanost raunara od najvee vanosti; raunar prinuen da radi iznad predvienih vrednosti esto poinje nepredvieno da se ponaa prilikom optereenja.
Napomena
Dobar izvor obavetenja o prisilnom ubrzavanju nalazi se na http://www.sysopt.com. Tu ete izmeu ostalog nai i temeljit pregled esto postavljanih pitanja o prisilnom ubrzavanju i tekuim ispitivanjima korisnika koji su uspeno (i ponekad neuspeno) nastojali da ubrzaju CPU-e. Obratite panju da mnogi od novijih Intelovih procesora sadre nepromenjivi mnoilac takta sabirnice, ime se delotvorno spreava ili sigurno smanjuje mogunost prisilnog ubrzavanja. Na nesreu, ovo se moe izbei jednostavnim hardverskim zahvatom i mnogi nepoteni prodavci procesora prodaju takve (prisilno ubrzane) ipove. Ponekad, ipak, oznaavanje ne izgleda tako da neposredno ukazuje na brzinu. Kod starijih 8086, na primer , -3 znai da procesor radi na 6 MHz. Ovakav postupak je ei kod starijih ipova, proizvedenih pre nego to su bili sainjeni standardi za oznaavanje kakvi se danas koriste.
Rashladni ureaj procesora moe da prikrije obeleavanje

Veina procesora ima rashladne ureaje na svom gornjem delu, koji vas mogu spreiti da proitate brzinu oznaenu na ipu. Rashladni ureaj (Heat Sink) jeste metalni profil koji odvodi toplotu sa elektronskog kola. Svi procesori koji rade na 50 MHz i vie treba da budu opremljeni rashladnim ureajem kako bi se spreilo pregrevanje procesora. Sreom, najvei deo proizvoaa CPU smeta oznaku na vrhu i dnu procesora. Ako je teko ukloniti rashladni ureaj sa ipa, onda ih moete zajedno izvaditi iz leita i proitati oznaku na dnu procesora.
P-oznake Cyrixa
Procesori Cyrix/IBM-a 6x86 koriste PR (Performance Rating, procena uinka) skalu koja nije jednaka pravoj brzini takta u megahercima. Na primer, Cyrix 6x86MX/MII-PR366 stvarno radi na samo 250 MHz (2,5 x 100 MHz). Ovo je pomalo varljivo morate podesiti matinu plou kao da ugraujete procesor od 250 MHz, a ne procesor od 366 MHz kao to bi ste mogli da oekujete. Na nesreu, ovo navodi vlasnike da poveruju kako su njihovi sistemi bri nego to stvarno jesu. Tabela 3.5 sadri odnos izmeu P-oznaka Cyrixa 6x86, 6x86MX i M-II i stvarnih brzina ipa u megahercima.
Tabela 3.5 P-oznake Cyrixa i stvarne brzine ipa u megahercima

Vrsta CPU Cyrixa 6x86 6x86 6x86 P-oznaka PR90 PR120 PR133 Stvarna brzina Umnoak CPU (MHz) takta 80 100 110 2x 2x 2x Brzina matine ploe (MHz) 40 50 55
Vrsta CPU Cyrixa 6x86 6x86 6x86 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX M-II M-II M-II M-II Stvarna brzina Umnoak CPU (MHz) takta 120 133 150 100 110 120 125 133 137,5 150 150 150 165 166 180 166 187,5 200 207,5 225 233 225 233 250 250 2x 2x 2x 2x 2x 2x 2,5x 2x 2,5x 3x 2,5x 2x 3x 2,5x 3x 2x 2,5x 3x 2,5x 3x 3,5x 3x 3,5x 3x 2,5x
Poglavlje 3
43
P-oznaka PR150 PR166 PR200 PR133 PR133 PR150 PR150 PR166 PR166 PR166 PR166 PR200 PR200 PR200 PR200 PR233 PR233 PR233 PR266 PR266 PR266 PR300 PR300 PR333 PR366
Brzina matine ploe (MHz) 60 66 75 50 55 60 50 66 55 50 60 75 55 66 60 83 75 66 83 75 66 75 66 83 100
Obratite panju da data P-oznaka moe znaiti nekoliko razliitih stvarnih brzina CPUa; na primer, Cyrix 6x86MX-PR200 moe u stvari da radi na 150 MHz, 165 MHz, 166 MHz ili 180 MHz, ali ne na 200 MHz. Trebalo je da P-oznake pokazuju brzinu u odnosu na Intelov procesor Pentium, ali procesor sa kojim se uporeuje jeste prva verzija bez MMX instrukcija, sa malim keom 1. nivoa, koja radi na starijim konstrukcijama matinih ploa sa starijim skupovima ipova i memorijom sporije tehnologije. P-oznaka nije dobra za poreenje sa procesorima Celeron, Pentium II ili Pentium III. Ovi ipovi se bolje porede po svojim pravim brzinama. Drugim reima, MII-PR366 zapravo radi na samo 250 MHz i poredi se dobro sa Intelovim procesorima koji rade na slinim brzinama. Na kraju, smatram da naziv ipa MII-366 veoma zavarava, jer on u stvari radi na samo 250 MHz.
P-oznake AMD-a
Iako su AMD i Cyrix smislili varljivi sistem P-oznaka, AMD ga je na sreu koristio samo za kratko vreme i samo na starijim procesorima K5. Jo uvek imaju oznaku PR odtampanu na novijim ipovima, ali svi procesori K6 imaju brojeve PR koji daju stvarnu brzinu CPU u megahercima. Tabela 3.6 sadri P-oznake i stvarne brzine procesora K5 i K6.
44
Poglavlje 3
Tabela 3.6 P-oznake AMD-a i stvarne brzine ipa u megahercima

Vrsta CPU AMD K5 K5 K5 K5 K5 K5 K6 K6 K6 K6 K6 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-3 K6-3 P-oznaka PR75 PR90 PR100 PR120 PR133 PR166 PR166 PR200 PR233 PR266 PR300 PR233 PR266 PR300 PR300 PR333 PR333 PR350 PR366 PR380 PR400 PR450 PR475 PR400 PR450 Stvarna brzina Umnoak CPU (MHz) takta 75 90 100 90 100 116,7 166 200 233 266 300 233 266 300 300 333 333 350 366 380 400 450 475 400 450 1,5x 1,5x 1,5x 1,5x 1,5x 1,75x 2,5x 3x 3,5x 4x 4,5x 3,5x 4x 4,5x 3x 5x 3,5x 3,5x 5,5x 4x 4x 4,5x 5x 4x 4,5x Brzina matine ploe (MHz) 50 60 66 60 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 100 66 95 100 66 95 100 100 95 100 100
Sabirnica podataka
Moda najei nain za opis procesora predstavlja opis pomou brzine kojom radi i irine njegove spoljne sabirnice podataka. Njome je odreen broj bitova podataka koji se mogu preneti u procesor ili iz njega u jednom ciklusu. Sabirnica je jednostavan niz veza koje nose zajednike signale. Zamislite par ica razapet od jednog kraja zgrade do drugog. Ako poveete naizmenini generator od 110 V za ice u bilo kojoj taki i postavite izlazne utinice na uobiajena mesta du ica, napravili ste sabirnicu napajanja. Bez obzira na koju se utinicu na provodnicima ukljuite, imate pristup istom signalu, to je u ovom sluaju naizmenini napon od 110 V. Svaki prenosni medijum koji ima vie od jedne utinice na svakom kraju moe se nazvati sabirnicom. Tipian raunar ima nekoliko unutranjih i spoljnih sabirnica. Najee razmatrana sabirnica procesora jeste spoljna sabirnica podataka snop provodnika (ili izvoda) koji se koristi za slanje i primanje podataka. to se vie signala moe poslati istovremeno, vie podataka moe da se prenese u odreenom vremenu, a
Poglavlje 3
45
shodno tome i sabirnica je bra. ira sabirnica podataka slina je autoputu sa vie traka, to dozvoljava vei protok. Podatak se u raunaru alje kao digitalna informacija koja se sastoji od vremenskog intervala u kojem jedan provodnik nosi signal od 5V za bit podatka 1 ili 0V za bit podatka 0. to imate vie provodnika, moete poslati vie pojedinanih bitova u istom vremenskom intervalu. ipovi kao to su 286 ili 386SX, koji koriste 16 provodnika za prenos i prijem podataka, imaju 16-bitnu sabirnicu podataka. Tridesetdvobitni ip, na primer 386DX i 486, ima dvostruko vie provodnika namenjenih istovremenom prenosu podataka od 16bitnog ipa; tridesetdvobitni ip moe poslati dvostruko vie informacija u istom vremenskom intervalu od 16-bitnog. Savremeni procesori kao to su oni iz porodice Pentium imaju 64-bitne spoljne sabirnice podataka. Ovo znai da Pentium procesori, pod kojima podrazumevamo prvobitni Pentium, Pentium Pro i Pentium II, mogu preneti 64 bita podataka istovremeno u memoriju raunara i iz nje. Dobar nain za razumevanje toka podataka jeste poreenje s autoputem i saobraajem na njemu. Ako autoput ima samo jednu traku za svaki smer putovanja, samo se jedna kola mogu kretati u isto vreme u tom smeru. Ako elite da poveate tok saobraaja, moete dodati drugu traku, tako da dvoje kola prolazi istovremeno. Osmobitni ip moete smatrati autoputem sa jednom trakom, jer kroz njega prolazi jedan bajt jednovremeno. (Jedan bajt predstavlja osam pojedinanih bita.) esnaestobitni ip, sa tokom od dva bajta jednovremeno, slian je autoputu sa dve trake. Moete imati etiri trake u svakom smeru za kretanje velikog broja automobila. Ova konfiguracija odgovara sabirnici podataka sa 32-bita, koja ima sposobnost da prenosi etiri bajta podataka jednovremeno. Sabirnica podataka od 64 bita podsea na autoput sa 8 traka za premetanje podataka u ip i iz njega! Upravo kao to moete opisati autoput brojem traka, i ip moete opisati irinom sabirnice podataka. Kada itate reklamu koja opisuje 32-bitni ili 64-bitni raunar, ona se obino odnosi na sabirnicu podataka CPU-a. Ovaj broj daje grubu procenu mogunosti ipa (i, na osnovu toga, raunara). Moda najvanija posledica irine sabirnice podataka ipa jeste to to ona odreuje i veliinu banke memorije. Ovo znai da 32-bitni procesor, kao to je klasa ipova 486, ita i upisuje u memoriju 32 bita jednovremeno. Klasa procesora Pentium, raunajui tu i Pentium II, ita i upisuje u memoriju 64 bita jednovremeno. Poto su standardni SIMM-ovi (Single Inline Memory Modules, jednoredni memorijski moduli) sa 72 izvoda iroki samo 32-bita, u veinu raunara klase 486 mora se ugraditi jedan, a u veinu raunara klase Pentium dva. Noviji DIMM-ovi (Dual Inline Memory Modules, dvoredni memorijski moduli) iroki su 64 bita, pa se u raunare klase Pentium ugrauje jedan. Svaki DIMM jednak je itavoj banci memorije u raunarima Pentium, to ini podeavanje sistema lakim, jer se mogu ugraivati ili uklanjati pojedinano.
uu
Videti ,,Banke podataka, str. 410.
Unutranji registri (unutranja sabirnica podataka)

Veliina unutranjih registara pokazuje koliko podataka procesor moe da obrauje istovremeno i kako ih premeta unutar ipa. Ona se jo naziva unutranjom sabirnicom podataka. Veliina registra je u sutini ista kao i veliina unutranje sabirnice podataka. Registar je elija sadraja unutar procesora; na primer, procesor moe sabrati brojeve iz dva razliita registra, uvajui rezultat u treem registru. Veliina registra odreuje veliinu podataka koje procesor moe da obrauje. Veliina registra, takoe, odreuje vrstu softvera, odnosno komande i instrukcije koje ip moe da izvrava. Tako procesori sa 32-bitnim registrima mogu da izvravaju 32-bitne instrukcije koje obrauju 32-bitne skupove podataka, a procesori sa 16-bitnim registrima to ne mogu. Dananji najnapredniji procesori ipovi od 386 do Pentiuma II koriste 32-bitne unutranje registre i zbog toga mogu da koriste iste 32-bitne operativne sisteme i softver.
46
Poglavlje 3
Neki procesori imaju unutranju sabirnicu podataka (nainjenu od linija (vodova) za prenos podataka i jedinice za privremeno smetanje podataka koje se nazivaju registri) veu od spoljne sabirnice podataka. Procesori 8088 i 386SX predstavljaju primere ovakve konfiguracije. Oba ipa imaju unutranju sabirnicu podataka dvostruko iru od spoljne sabirnice. Ovakvi oblici, koje se ponekad nazivaju hibridnim, obino su jeftinije verzije ,,pravog ipa. Procesor 386SX, na primer, moe u sopstvenom okviru da premeta podatke sa potpunom 32-bitnom veliinom registra; za vezu sa spoljnim svetom on je ipak ogranien na 16-bitnu irinu puteva podataka. Ovakva konfiguracija omoguava konstruktoru sistema da primeni jeftinu matinu plou sa 16-bitnom sabirnicom, a da ipak zadri kompatibilnost softvera i skupa instrukcija sa punim 32-bitnim procesorom 386. Unutranji registri obino su vei od sabirnice podataka, to znai da ip zahteva dva ciklusa za punjenje registra pre nego to registar postane spreman za rad. Na primer, 386SX i 386DX imaju unutranje 32-bitne registre, ali 386SX mora ,,udahnuti dvaput (slikovito reeno) da bi ih napunio, dok 386DX moe da odradi posao u jednom ,,dahu. Isto se dogaa kada se podaci iz registra prenose na sabirnicu sistema. Pentium je primer ovakve konstrukcije. Svi Pentiumi imaju 64-bitnu sabirnicu podataka i 32-bitne registre konfiguracija moe da izgleda sumnjivo sve dok ne shvatite da Pentium ima dva unutranja 32-bitna toka za obradu podataka. Pentium, po mnogo emu, lii na dva 32-bitna ipa u jednom. ezdesetetvorobitna sabirnica podataka obezbeuje veoma delotvorno punjenje ovih viestrukih registara. Viestruki tokovi podataka se nazivaju superskalarnom arhitekturom, to je uvedeno sa procesorom Pentium.
uu
Videti ,,Procesori Pentium, str. 114.
Napredniji procesori este generacije, kao to su Pentium Pro i Pentium II/III, imaju do est unutranjih tokova podataka za sprovoenje instrukcija. Iako su neki od ovih unutranjih tokova podataka namenjeni posebnim zadacima, ti procesori ipak mogu da izvravaju do tri instrukcije u jednom ciklusu takta.
Adresna sabirnica
Adresna sabirnica jeste skup vodova koji nose podatke o adresama, predviene za opisivanje mesta u memoriji na koje je podatak poslat ili sa kojeg se uzima. Kao i kod sabirnice podataka, svaki vod u adresnoj sabirnici nosi jedan bit informacije. Jedan bit je jedna cifra u adresi. to je vie vodova (cifara) upotrebljenih za izraunavanje adresa, vei je ukupan broj adresa. Veliina (ili irina) adresne sabirnice pokazuje najveu veliinu RAM-a koju ip moe adresirati. I ovde se analogija sa autoputem moe iskoristiti da se pokae kako se uklapa adresna sabirnica. Ako je sabirnica podataka autoput i veliina sabirnice odgovara broju traka, adresna sabirnica odnosi se na kune brojeve uline adrese. Veliina adresne sabirnice odgovara broju cifara u broju kune adrese. Na primer, ako ivite u ulici u kojoj je adresa ograniena na dvocifreni broj (baza 10), ne moe postojati vie od 100 razliitih adresa (od 00 do 99) za tu ulicu (102). Dodavanjem sledeeg broja, broj moguih adresa poveava se na 1000 (od 000 do 999) ili 10 na trei stepen. Raunari koriste binarni brojni sistem (baza 2), pa dvocifreni broj daje samo etiri jedinstvene adrese (00, 01, 10 i 11) izraunato kao 2 na kvadrat; trocifreni broj daje samo osam adresa (od 000 do 111), to je 2 na trei stepen. Na primer, procesori 8086 i 8088 koriste 20-bitnu adresnu sabirnicu koja izraunava najvie 2 na 20. stepen ili 1048576 bajtova (1 MB) adresa. Tabela 3.7 opisuje mogunosti za adresiranje memorije Intelovih procesora.
Poglavlje 3
47
Tabela 3.7 Mogunosti adresiranja memorije Intelovih procesora i kompatibilnih sa Intelovim

Porodica procesora 8088/8086 286/386SX 386DX/486/ klasa P5 Klasa P6 Adresna sabirnica 20-bitna 24-bitna 32-bitna 36-bitna Bajtovi 1.048.576 16.777.216 4.294.967.296 68.719.476.736 KB 1.024 16.384 4.194.304 67.108.864 MB 1 16 4.096 65.536 GB 4 64
Sabirnica podataka i adresna sabirnica meusobno su nezavisne i konstruktori ipa mogu koristiti bilo koju eljenu veliinu za svaku od njih. Ipak, ipovi sa veim sabirnicama podataka obino imaju vee adresne sabirnice. Veliine sabirnica mogu da daju vane podatke o relativnoj snazi ipa, mereno na dva vana naina. Veliina sabirnice podataka ukazuje na sposobnost ipa da prenosi informacije, a veliina adresne sabirnice govori koliko memorije ip moe da koristi.
Unutranji ke 1. nivoa (L1)

Svi savremeni procesori, poevi od porodice 486, poseduju ugraen ke 1. nivoa i kontroler. Veliina ugraenog kea 1. nivoa varira od procesora do procesora, a poinje sa 8 KB kod prvog 486DX, do 32 KB, 64 KB ili vie kod poslednjih procesora. Poto je ke 1. nivoa uvek ugraen na matrici procesora, on radi na punoj brzini jezgra procesora. Pod punom brzinom jezgra podrazumevam da ovaj ke radi na vioj unutranjoj brzini procesora sa umnoenim taktom, a ne spoljanjom brzinom matine ploe. U osnovi, ovaj ke je veoma brza memorija ugraena u procesor i koristi se da uva neke od tekuih skupova koda i podataka. Memoriji kea moe se pristupiti bez stanja ekanja, jer ona moe potpuno da dri korak sa brzinom jezgra procesora. Korienje memorije kea smanjuje uobiajeno usko grlo sistema, jer je sistemski RAM obino mnogo sporiji od CPU-a. Ovo omoguava da procesor ne eka na kd i podatke iz mnogo sporije glavne memorije i tako poboljava performanse. Bez kea 1. nivoa (L1) procesor bi esto bio primoran da eka dok ga ne sustigne memorija sistema. Ke 1. nivoa ak je vaniji u savremenim procesorima, jer je to obino jedina memorija u itavom raunaru koja moe zaista da dri korak sa ipom. Skoro svi noviji procesori imaju umnoak takta, to znai da rade brzinom koja je u stvari umnoak u odnosu na matinu plou u koju je procesor ugraen. Pentium II na 333 MHz, na primer, radi na visokom umnoku od pet puta u odnosu na brzinu matine ploe od 66 MHz. Poto je glavna memorija utaknuta u matinu plou, ona moe da radi na najvie 66 MHz. Jedina memorija na 333 MHz u takvom sistemu jeste ke 1. nivoa ugraen u jezgro procesora. U ovom primeru procesor Pentium II na 333 MHz ima 32 KB ugraenog kea 1. nivoa u dva odvojena bloka od 16 KB.
uu
Videti ,,Brzine RAM memorije, str. 384.
Ako je podatak koji procesor eli ve u unutranjem keu, CPU ne mora da eka. Ako podatak nije u keu, CPU ga mora dohvatiti iz kea 2. nivoa ili (u manje prefinjenoj konstrukciji raunara) iz sabirnice sistema, to znai neposredno iz glavne memorije. Da biste razumeli vanost kea, potrebno je da znate odnos brzina procesora i memorije. Nevolja je u tome to se brzina procesora normalno izraava u megahercima (milioni ciklusa u sekundi), dok se brzina memorije izraava obino u nanosekundama (milijarditi deo sekunde po cilkusu).
48
Poglavlje 3
U oba sluaja meri se vreme ili frekvencija, a tabelu gde se uporeuju ovi podaci moete nai u poglavlju 6, Memorija, tabela 6.3. U tabeli obratite panju na to da procesoru od 200 MHz odgovara ciklus od 5 nanosekundi, to znai da vam je potrebna memorija od 5 ns da odrava takt sa CPU-om na 200 MHz. Takoe obratite panju na to da matina ploa sistema od 200 MHz obino radi na 66 MHz, to odgovara brzini od 15 ns po ciklusu i zahteva memoriju od 15 ns da odri takt. Na kraju uoite da je 60 ns glavne memorije (najea na mnogim sistemima klase Pentium) jednako brzini takta od priblino 16 MHz. Tako na tipinom sistemu Pentium 200 imate procesor koji radi na 200 MHz (5 ns po ciklusu), matinu plou koja radi na 66 MHz (15 ns po ciklusu) i glavnu memoriju koja radi na 16 MHz (60 ns po ciklusu). Da biste nauili kako rade ke 1. i 2. nivoa posluiemo se sledeom analogijom. Pretpostavimo da se osoba koja veera (u ovom sluaju to ste vi) ponaa kao procesor koji zahteva i obrauje podatke iz memorije. Kuhinja gde se hrana priprema jeste (SIMM/ DIMM) RAM glavne memorije. Konobar je kontroler kea, a sto za kojim sedite je ke 1. nivoa. Jelovnik je ke 2. nivoa, koji se postavlja izmeu vaeg stola i kuhinje. Sada sledi pria. Recimo da jedete u odreenom restoranu svaki dan u isto vreme. Doli ste, seli i naruili virlu. Da bi pria bila to preciznija, kaimo da normalno jedete brzinom od jednog zalogaja (bajta? <g>) na svakih 5 sekundi (200 MHz = ciklus od 5 ns). Kuhinji treba 60 sekundi da pripremi bilo koje narueno jelo (60 ns glavne memorije). im stignete, sedate, naruujete virlu i morate priekati 60 sekundi da se hrana pripremi kako biste mogli da ponete sa jelom. Kada konobar donese hranu, poinjete da jedete uobiajenom brzinom. Brzo zavravate sa virlom, pozivate konobara i naruujete pljeskavicu. Ponovo ekate 60 sekundi dok se pljeskavica pripremi. Kada je stigla, pojeli ste je punom brzinom. Nakon to ste zavrili sa pljeskavicom, naruili ste tanjir pomfrita. Ponovo ste saekali i nakon to je isporuen 60 sekundi kasnije, pojeli ste ga normalnom brzinom. Konano, odluili ste da zavrite obrok i naruili ste kola da se zasladite. Posle 60 sekundi ekanja mogli ste da pojedete kola punom brzinom. Nakon svega vae iskustvo sa jelom sastoji se uglavnom od mnogo ekanja, nakon kojih slede kratke navale stvarnog procesa jedenja punom brzinom. Kada u isti restoran doete dve uzastopne veeri tano u 6 i naruite iste stvari istim redosledom svaki put, tree noi konobar poinje da misli: Znam da ovaj momak dolazi ovde u 6 popodne, naruuje virlu, pljeskavicu, pomfrit i zatim kola. Zato ne bih pripremio ove stvari unapred i iznenadio ga, moda u dobiti veliku napojnicu. Tako ulazite u restoran, naruujete virlu, a konobar je odmah stavlja pred vas, bez ekanja! Jedete virlu i upravo kada ste eleli da zatraite pljeskavicu, konobar vam je donosi. Ostatak obroka nastavlja se na isti nain i jedete itav obrok, uzimajui zalogaj svakih pet sekundi i nikad ne morate da ekate na pripremu hrane. Ovoga puta vae iskustvo sa jelom sastoji se od jela, bez ekanja da se hrana pripremi, u osnovi zbog inteligencije i domiljatosti konobara. Ova analogija tano opisuje ulogu kea 1. nivoa u procesoru. Sam ke 1. nivoa odgovara stolu koji moe da sadri jedan ili vie tanjira sa hranom. Bez konobara, prostor na stolu je jednostavan bafer hrane. Kada je snabdeven, moete jesti dok se bafer ne isprazni, ali niko ne izgleda inteligentan da ga ponovo napuni. Konobar je kontroler kea koji preuzima akciju i daje inteligenciju za odluku koje posue treba smestiti na sto pre nego to vam ono zatreba. Kao i pravi kontroler kea, on koristi doslovce vetinu da pogodi koju ete hranu zahtevati, a ako i kada pogodi pravu, nikada neete morati da ekate. Pretpostavimo da ste etvrte noi stigli na vreme i zapoeli sa uobiajenom virlom. Konobar, koji se sada osea stvarno iskusnim, ve je pripremio virlu kada ste stigli, tako da nema ekanja. Upravo kada ste zavrili sa virlom i ba kada je smetao pljeskavicu na tanjir, vi kaete: Hm, sada bih eleo rotiljsku kobasicu; u stvari, nisam ni poruio pljeskavicu . Konobar je odluio pogreno i ovoga puta morate saekati punih 60 sekundi dok kuhinja pripremi kobasicu. Ovo je poznato kao promaaj kea, jer kontroler kea nije ispravno napunio ke
Poglavlje 3
49
sledeim podacima koji su potrebni procesoru. Rezultat je ekanje ili, u sluaju sistema Pentium na 200 MHz, raunar u sutini pada nazad na 16 MHz (brzina RAM-a) kad god se pojavi promaaj kea. Prema Intelu, ke 1. nivoa kod veine njegovih procesora ima odnos pogodaka od priblino 90 procenata. Ovo znai da ke ima ispravne podatke 90 procenata vremena i, kao rezultat toga, procesor radi punom brzinom, u ovom primeru 90 procenata vremena on radi na 200 MHz. Ipak, 10 procenata vremena kontroler kea pogaa pogreno i podaci se moraju uzimati iz znaajno sporije glavne memorije, to znai da procesor mora ekati. Ovo u stvari vraa sistem na brzinu RAM-a, to je u ovom primeru bilo 60 ns ili 16 MHz.
Ke 2. nivoa (L2)
Ke 2. nivoa primenjuje se za ublaavanje strahovitog usporavanja prilikom svakog promaaja kea. Koristiemo analogiju sa restoranom koju sam upotrebio da objasnim ke 1. nivoa u prethodnom odeljku i izjednaiemo ke 2. nivoa sa jelovnikom za dodatni izbor jela, takvih da ih konobar moe posluiti za 15 sekundi. Kod sadanje klase raunara Pentium ke 2. nivoa smeten je na matinoj ploi, to znai da radi brzinom matine ploe 66 MHz ili 15 ns u ovom primeru. Ako poruite jelo, konobar ga nee doneti unapred za va sto; umesto da napravi dugaak povratni put do kuhinje kako bi naruio hranu i da je donese 60 sekundi kasnije, on prvo proveri jelovnik na koji je smestio dodatna jela. Ako je traena stvar tu, vratie se za samo 15 sekundi. U stvarnom sistemu se u stvari dogaa sledee: umesto da sistem uspori sa 200 MHz na 16 MHz ekajui na podatke iz glavne memorije brzine 60 ns, podaci se sada uzimaju iz kea 2. nivoa brzine 15 ns (66 MHz). Rezultat je uspravanje raunara sa 200 MHz na 66 MHz. Ke 2. nivoa uglavnom ima odnos pogodaka u opsegu od 90 procenata, to znai da e, ako pogledate sistem u celini, on 90 procenata vremena raditi punom brzinom (u ovom primeru 200 MHz) uzimajui podatke iz kea 1. nivoa. Deset procenta vremena on e usporavati uzimajui podatke iz kea 2. nivoa. Devedeset procenata tog vremena podaci e se nalaziti u 2. nivou, a 10 procenata vremena moraete da se obraate sporoj glavnoj memoriji za uzimanje podataka zbog promaaja kea 2. nivoa. Ovo znai da raunar u naem primeru radi punom brzinom procesora 90 posto vremena (u ovom sluaju 200 MHz), brzinom matine ploe 9 procenata vremena (u ovom sluaju 66 MHz) i brzinom RAM-a oko 1 procenat vremena (u ovom sluaju 16 MHz). Moete jasno videti vanost kea 1. i 2. nivoa; bez njih bi sistem koristio glavnu memoriju ee, to bi onda znaajno usporilo procesor. Kod raunara klase Pentium (P5) ke 2. nivoa se obino nalazi na matinoj ploi i zbog toga mora da radi brzinom matine ploe. Intel je nainio veliko unapreenje kod sistema klase P6 pomeranjem kea 2. nivoa iz matine ploe neposredno u procesor. Kod procesora Xeon i Celeron ke 2. nivoa radi punom brzinom jezgra procesora, to znai da nema ekanja ili usporavanja nakon promaaja kea 1. nivoa. Kod glavnih procesora Pentium II ke 2. nivoa, iz ekonomskih razloga, radi polovinom brzine jezgra procesora, to je jo uvek znaajno bre od matine ploe.
Organizacija kea
Organizacija memorije kea kod porodice 486 i Pentium naziva se etvorostrukim pridruenim keom (engl. four-way set associative cache), to znai da je memorija kea podeljena u etiri bloka. Svaki blok je organizovan u 128 ili 256 linija od po 16 bajtova. Za razumevanje rada etvorostrukog pridruenog kea razmotrimo jednostavan primer. Kod najjednostavnije konstrukcije kea, ke je ureen kao jedan blok koji moete napuniti sadrajem odgovarajueg bloka glavne memorije. Postupak je slian upotrebi obeleivaa za oznaavanje tekue strane knjige koju itate. Ako glavnu memoriju izjednaimo sa svim stranicama knjige, obeleiva pokazuje koje se strane dre u memoriji kea. Postupak
50
Poglavlje 3
vredi ako su traeni podaci smeteni unutar stranica oznaenih obeleivaem, ali ne vredi ako je potrebno da proverite ranije proitane strane. U tom sluaju obeleiva je neupotrebljiv. Alternativni pristup predstavlja dranje vie obeleivaa za oznaavanje nekoliko delova knjige istovremeno. Opti trokovi dodatnog hardvera posledica su posedovanja vie obeleivaa, a takoe morate potroiti vremena da proverite sve obeleivae kako biste videli koji oznaava stranice vama potrebnog podatka. Svaki dodatni obeleiva poveava trokove, ali poveava i mogunost pronalaenja eljenih strana. Ako se odluite na obeleavanje etiri polja u knjizi, u sutini ste konstruisali etvorostruki pridrueni ke. Ovaj postupak deli memoriju kea u etiri bloka, a svaki od njih uva razliite linije glavne memorije. Okruenja sa istovremenim radom vie programa, poput Windowsa, predstavljaju dobre primere okruenja u kojima procesor treba da radi sa razliitim delovima memorije istovremeno i kojima bi etvorostruki ke znaajno poboljao performanse. Sadraj kea mora biti uvek u saglasnosti sa sadrajem glavne memorije kako bi se osiguralo da procesor radi sa tekuim podacima. Iz tog razloga unutranji ke kod porodice 486 jeste ke sa direktnim upisom (engl. write-through cache). Direktni upis podrazumeva da se podaci automatski upisuju neposredno i u glavnu memoriju, kad god ih procesor upisuje u ke. Za poreenje, Pentium i kasniji ipovi imaju unutranji ke sa odloenim auriranjem operativne memorije (engl. write-back cache), to znai da se i itanje i pisanje keira, a to jo poboljava performanse. ak i ako je unutranji ke 486 sa direktnim upisom, sistem moe da uposli spoljni ke sa upisivanjem unazad za poveanje performansi. Uz to, 486 moe da uva u baferu do etiri bajta pre stvarnog smetanja podatka u RAM, poboljavajui efikasnost u sluaju da je zauzeta sabirnica memorije. Drugo svojstvo unapreenih konstrukcija kea jeste da su one nezaustavljive. Ovo je tehnika za smanjivanje ili skrivanje kanjenja memorije iskoriavanjem preklapanja operacija procesora sa pristupima podacima. Nezaustavljivi ke dozvoljava da se produi izvravanje programa istovremeno sa promaajima kea kad god je to mogue. Drugim reima, ke moe mnogo bolje da manipulie promaajem kea i dozvoljava da procesor nastavi da radi ono to ne zavisi od promaenih podataka. Kontroler kea ugraen u procesor odgovoran je i za nadgledanje sabirnice memorije kada dopunski procesori, poznati kao upravljai sabirnica (engl. busmasters), upravljaju sistemom. Postupak nadgledanja sabirnice oznaava se kao istraivanje sabirnice (engl. bus snooping). Ako ureaj za upravljanje sabirnicom upisuje u oblast memorije iji se sadraj trenutno uva u keu procesora, sadraji kea i memorije se vie ne slau. Kontroler kea onda oznai te podatke kao neispravne i ponovo puni ke za vreme sledeeg pristupa memoriji, uvajui celovitost sistema. Dopunski spoljni ke 2. nivoa veoma brzih statikih RAM (SRAM) ipova takoe se koristi u skoro svim raunarima zasnovanim na 486 i Pentiumu. On jo vie smanjuje vreme koje CPU mora da potroi ekajui na podatak iz memorije sistema. Zadatak drugostepenog kea procesora slian je onom kod kea na ploi. Drugostepeni ke procesora sadri podatke koji se kreu prema CPU-u, smanjujui tako vreme koje CPU potroi ekajui i poveavajui vreme koje CPU troi na izraunavanje. Uzimanje podataka iz drugostepenog kea procesora ide znatno bre nego uzimanje iz memorije sistema, zbog veoma velike brzine ipova SRAM-a 15 nanosekundi (ns) ili manje. Sistemi sa Pentiumom imaju drugostepeni ke na matinoj ploi, dok procesori Pentium Pro i Pentium II sadre ugraen drugostepeni ke. Ugradnjom kea 2. nivoa u procesor osposobljeni su da rade na brzinama veim od brzine matine ploe do brzine jezgra procesora.
Poglavlje 3
51
Kako se poveava brzina takta, smanjuje se vreme ciklusa. SIMM memorija koja se danas koristi u Pentiumima i starijim sistemima veinom ima brzinu 60 ns, to u stvari znai da radi na oko 16 MHz! Uobiajena brzina matine ploe danas je 66 MHz, 100MHz ili 133 MHz, a procesori su sposobni da rade na 600 MHz i vie. Noviji sistemi ne koriste nikakav ke na matinoj ploi, poto bri SDRAM ili RDRAM korien u savremenim sistemima sa Pentiumom Celeron/II/III moe da dri korak sa brzinom matine ploe. Danas se tei ka ugradnji kea 2. nivoa u matricu procesora, upravo kao i kea 1. nivoa. Ovo dozvoljava keu 2. nivoa da radi na punoj brzini jezgra, jer je sada on sam deo jezgra. Brzina kea je uvek vanija od veliine. Pravilo je da je manji i bri ke uvek bolji od sporijeg i veeg kea. Tabela 3.8 pokazuje i potrebu za keom 1. nivoa (unutranji), odnosno 2. nivoa (spoljni) u savremenim raunarima, i njihovu primenu.
Tabela 3.8 Relativna brzina CPU-a u odnosu na ke, SIMM/DIMM i matinu plou
Vrsta CPU: Brzina CPU: Brzina kea 1. nivoa: Brzina kea 2. nivoa: Brzina matine ploe: Brzina SIMM / DIMM: Vrsta SIMM / DIMM: Brzina CPU: Brzina kea 1. nivoa: Brzina kea 2. nivoa: Brzina matine ploe: Brzina SIMM / DIMM: Vrsta SIMM / DIMM: Pentium 233 MHz 4 ns (233 MHz) 15 ns (66 MHz) 66 MHz 60 ns (16 MHz) FPM/EDO 500 MHz 2 ns (500 MHz) 2 ns (500 MHz) 66 MHz 15 ns (66 MHz) SDRAM Pentium Pro 200 MHz 5 ns (200 MHz) 5 ns (200 MHz) 66 MHz 60 ns (16 MHz) FPM/EDO 500 MHz 2 ns (500 MHz) 4 ns (250 MHz) 100 MHz 10 ns (100 MHz) SDRAM Pentium II 333 MHz 3 ns (333 MHz) 6 ns (167 MHz) 66 MHz 15 ns (66 MHz) SDRAM 600 MHz 1,7 ns (600 MHz) 1,7 ns (600 MHz) 133 MHz 7,5 ns (133 MHz) SDRAM/RDRAM
Kao to moete videti, korienje dva stepena kea izmeu veoma brzog CPU-a i mnogo sporije glavne memorije izaziva smanjivanje stanja ekanja koje bi procesor morao da podnese. Ovo dozvoljava procesoru da radi blie svojoj stvarnoj brzini.
Reimi rada procesora

Svi Intelovi 32-bitni procesori i kasniji, od 386 pa nadalje, mogu da rade u nekoliko reima. Reimi rada procesora odnose se na razliita radna okruenja i utiu na instrukcije i mogunosti ipa. Reim rada procesora odreuje kako procesor vidi memoriju sistema, kako upravlja njome i poslovima koji je koriste. Mogua su tri razliita reima rada:
s s s
Realni reim (16-bitni softver), Zatieni reim (32-bitni softver), Virtuelni realni reim (16-bitni programi unutar 32-bitnog okruenja).
Realni reim
Prvi IBM PC sadrao je procesor 8088 koji je mogao da izvrava 16-bitne instrukcije korienjem 16-bitnih unutranjih registara, a mogao je da adresira samo 1MB memorije koristei 20 adresnih linija. Sav originalni softver za PC bio je pravljen da radi sa ovim ipom i zasnovan je na skupu 16-bitnih instrukcija i modelu sa 1MB memorije. Na primer, DOS i sav softver za DOS, Windows 1.x do 3.x, a i svi namenski programi za Windows 1.x
52
Poglavlje 3
do 3.x pisani su korienjem 16-bitnih instrukcija. Ovi 16-bitni operativni sistemi i programi predvieni su za rad na prvobitnom procesoru 8088.
tt tt
Videti ,,Unutranji registri (unutranja sabirnica podataka, str. 45. Videti ,,Adresna sabirnica, str. 46.
Kasniji procesori, kao to je 286, takoe su mogli da izvravaju iste 16-bitne instrukcije kao i prvi procesori 8088, ali znatno bre. Drugim reima, 286 je bio potpuno kompatibilan sa prvobitnim 8088 i mogao je da izvrava 16-bitni softver potpuno isto kao i 8088, ali je naravno softver radio bre. esnaestobitni reim rada instrukcija procesora 8088 i 286 postao je poznat kao realni reim rada. Sav softver koji radi u realnom reimu rada mora da koristi samo 16-bitne instrukcije i da ivi unutar 20-bitne (1MB) memorijske arhitekture koju podrava. Softver ove vrste obino je single-tasking, to znai da samo jedan program moe da radi istovremeno. Nema ugraene zatite koja bi spreila jedan program da se prepie preko drugog ili ak preko operativnog sistema u memoriji, to znai da je mogue, ako radi vie od jednog programa, da jedan od njih dovede itav sistem do ruenja.
Zatieni (32-bitni) reim

Zatim je doao 386, prvi 32-bitni procesor u PC industriji. Ovaj ip mogao je da izvri potpuno 32-bitni skup instrukcija. Za korienje prednosti skupa 32-bitnih instrukcija potrebni su 32-bitni operativni sistem i 32-bitni namenski programi. Ovaj novi 32-bitni reim oznaen je kao zatieni reim, ime se elelo ukazati na injenicu da su programi koji rade u tom reimu zatieni od prepisivanja jednog programa u memoriji drugim. Takva zatita pomae da se sistem naini pouzdanijim, poto pogreno napisan program ne moe ba lako da oteti druge programe ili operativni sistem. Uz to, izvravanje programa koji se zakoio moe se jednostavno prekinuti, dok ostatak sistema nastavlja da radi nepromenjeno. Poto se znalo da je za razvoj novih operativnih sistema i namenskih programa koji koriste prednosti 32-bitnog zatienog reima rada potrebno neko vreme, Intel je mudro ugradio i realni reim rada u 386. To je ovom procesoru dozvolilo da radi sa neizmenjenim 16-bitnim operativnim sistemima i programima. Izvravao ih je stvarno dobro mnogo bre od bilo kojeg prethodnog ipa. Za mnoge, to je bilo dovoljno; oni nisu ba udeli za novim 32-bitnim softverom samo su eleli da postojei 16-bitni softver radi bre. Na nesreu, to je znailo da ip nikad nije radio u 32-bitnom zatienom reimu, a sve prednosti takve mogunosti bile su zanemarene. Kada procesor velike snage kao Pentium III radi u realnom reimu, ponaa se kao ,,Turbo 8088. Turbo 8088 znai da procesor ima prednost u brzini izvravanja bilo kojeg od 16bitnih programa; sa druge strane, on moe da koristi samo 16-bitne instrukcije i pristupa memoriji unutar iste memorijske mape od 1MB originalnog procesora 8088. Ovo znai da na sistemu Pentium III sa 128 MB koji radi pod Windowsom 3.x ili DOS-om u stvari koristite samo prvi megabajt memorije, ostavljajui preostalih 127 MB u velikoj meri nekorieno! Bili su potrebni novi operativni sistemi i programi koje rade u 32-bitnom zatienom reimu rada savremenih procesora. Bili smo tvrdoglavi, pruali smo otpor svim poetnim pokuajima prebacivanja u 32-bitno okruenje. Izgleda da kao zajednica korisnika pruamo veliki otpor promenama i da bismo se pre zadovoljili svojim starim softverom koji radi bre nego da usvajamo novi softver sa novim mogunostima. Evo, ja prvi priznajem da sam bio jedan od tvrdoglavih korisnika! Zbog ovog otpora 32-bitni operativni sistemi kao to su UNIX (ili varijante poput Linuxa), OS/2, pa ak i Windows NT i Windows 2000 imali su veoma teka vremena pokuavajui da zauzmu deo trita PC-ja. Mimo ovoga, Windows 2000 je jedini koji e verovatno postati stvarno proizvod glavnog toka, a i to uglavnom zato to nas je Microsoft sa Windowsom 95 i 98 prinudio da krenemo u tom pravcu. Windows 3.x bio je poslednji potpuno 16-bitni operativni sistem. U stvari, to nije bio stvarno operativni sistem, jer je radio nad DOS-om.
Poglavlje 3
53
Microsoft je shvatio koliko je bila tvrdokorna instalirana baza programa korisnika PCja, pa je razvio Windows 95 kao most do punog 32-bitnog sveta. Windows 95 je najveim delom 32-bitni operativni sistem, ali je zadrao dovoljno sposobnosti za potpuni rad naih starih 16-bitnih programa. Windows 95 je izaao u avgustu 1995, punih 10 godina posle pojave prvog 32-bitnog procesora za PC! Trebalo nam je samo 10 godina za seobu na softver koji moe potpuno da koristi postojee procesore.
Virtuelni realni reim

Klju za kompatibilnost unazad 32-bitnog okruenja Windowsa 95 jeste trei reim rada procesora: virtuelni realni reim rada. Ovo je u sutini prirodni realni reim 16-bitnog okruenja, koji radi unutar 32-bitnog zatienog reima. Kada pokrenete prozor sa DOSovom komandnom linijom unutar Windowsa 95/98, otvorili ste posao u virtuelnom realnom reimu. Poto zatieni reim dozvoljava pravi rad sa vie programa, moete stvarno pokrenuti nekoliko poslova u realnom reimu, svaki sa vlastitim softverom koji radi na prividnom PC-ju. Ovo sve moe da radi istovremeno, ak dok rade drugi 32-bitni programi. Imajte u vidu da svaki program koji radi u prozoru u virtuelnom realnom reimu moe da pristupi samo do 1MB memorije, za koji e taj program verovati da je prvi i jedini megabajt memorije u sistemu. Drugim reima, ako radite sa programom za DOS u virtuelnom realnom prozoru, imaete ogranienje na upotrebu memorije od 640KB. Ovo zbog toga to je samo 1MB ukupnog RAM-a u 16-bitnom okruenju, dok su gornja 384KB rezervisana za sistem. Virtuelni realni prozor potpuno podraava okruenje 8088 pa se, osim kada je u pitanju brzina, softver ponaa kao da radi u realnom reimu originalnih PC-ja. Svaka virtuelna maina uzima vlastiti 1MB adresnog prostora, sliku rutina BIOS-a stvarnog hardvera i podraava sve druge registre i mogunosti koje se sreu u realnom reimu. Virtuelni realni reim koristi se kada upotrebljavate DOS-ov prozor ili radite sa 16bitnim programom DOS-a ili Windowsa 3.x u Windowsu 95/98. Kada pokrenete program za DOS, Windows 95 pravi virtuelnu DOS mainu pod kojom taj program moe da radi. Zanimljivo je da se svi Intelovi procesori (kao i oni kompatibilni sa Intelom kao to su AMD i Cyrix) podiu u realnom reimu. Ako se podigne 32-bitni operativni sistem, on e automatski prebaciti procesor u 32-bitni reim i odatle e preuzeti kontrolu. Neki programi za DOS i Windows 3.x ravo se ponaaju, to znai da ine stvari koje ak ni virtuelni realni reim nee podrati. Dijagnostiki softver je odlian primer za to. Takav softver nee raditi pravilno u prozoru realnog reima (virtuelno realnog) pod Windowsom 95/98 ili NT, odnosno pod Windowsom 2000. U tom sluaju jo uvek moete pokrenuti svoj Pentium II u pravom realnom reimu prekidanjem postupka podizanja raunara i naredbom sistemu da podigne prosti DOS. Ovo se ostvaruje na veini raunara pod Windowsom 95/98/NT pritiskanjem tastera F8 kada se na ekranu pokae obavetenje Starting Windows. Onda ete videti Meni za pokretanje, pa moete izabrati jednu od mogunosti za komandni odzivnik, koji kae sistemu da podigne sistem raunara kao prosti 16-bitni realni reim DOS-a. Izbor opcije Safe mode command prompt (komandni odzivnik u sigurnom reimu) najbolje je reenje ako hoete da pokrenete program za istinsku proveru hardvera, jer takvi programi normalno ne rade u zatienom reimu i trebalo bi ih pokretati sa najmanjim brojem uitanih upravljakih programa i drugog softvera. Mada realni reim koriste DOS i ,,standardni namenski programi za DOS, postoje posebni programi sa sposobnou da ,,produe DOS i dozvole pristup produenoj memoriji (preko 1M). Oni se ponekad nazivaju produivai DOS-a (DOS extenders) i obino se ukljuuju kao deo bilo kojeg softvera za DOS ili Windows 3.x koji ih koriste. Protokol koji opisuje kako raditi pod DOS-om u zatienom reimu zove se DPMI (interfejs za zatieni reim rada u DOS-u, DOS protected mode interface). DPMI je upotrebljen kod Windowsa 3.x da pristupi produenoj memoriji za potrebe namenskih programa za Windows 3.x. To
54
Poglavlje 3
im je dozvoljavalo da koriste vie memorije, mada se radi o 16-bitnim programima. Produivai DOS-a veoma su popularni kod igara za DOS, jer im dozvoljavaju da pristupaju mnogo veoj memoriji od 1MB, koliko programi u realnom reimu mogu da adresiraju. Produivai DOS-a rade tako to prebacuju procesor u realni reim i van njega ili, u sluaju onih koji rade pod Windowsom, koriste interfejs DPMI ugraen u Windows, to im dozvoljava da dele deo produene memorije sistema. Drugi izuzetak u realnom reimu jeste to to prvom delu od 64KB produene memorije u stvari moe da se pristupi sa PC-jem u realnom reimu, uprkos injenici da ovo nije prvobitno predvieno. To je rezultat greke sa 21. linijom memorijske adrese u originalnom IBM AT, poznatom kao A20 (A0 je prva adresna linija). Manipuliui linijom A20 softver u realnom reimu moe dobiti pristup prvom delu od 64KB produene memorije prva 64KB memorije iznad prvog megabajta. Ova oblast memorije naziva se oblast visoke memorije (high memory area) (HMA).
SMM (upravljanje energijom)

Podstaknut u osnovi ciljem da razvije bre i monije procesore za prenosive raunare, Intel je napravio kola za upravljanje energijom. Ova kola omoguuju procesorima da tede energiju i produe ivot baterija. U poetku je ovo uvedeno kod procesora Intel 486SL, to je poboljana verzija procesora 486DX. Zatim je svojstvo upravljanja energijom bilo uopteno i ukljueno u sve Pentium i kasnije procesore. Ovaj skup svojstava naziva se SMM, to oznaava reim upravljanja sistemom (System Management Mode). Kolo SMM-a fiziki je ugraeno u ip, ali radi nezavisno, upravljajui potronjom energije procesora na osnovu stepena aktivnosti. Dozvoljava korisniku da odredi vremenski interval nakon kojeg e CPU biti delimino ili potpuno iskljuen. Takoe podrava svojstvo obustave/nastavka rada, koje dozvoljava trenutno ukljuivanje i iskljuivanje napajanja, to je najee korieno kod prenosivih PC-ja. Ovo se obino podeava pomou programa za podeavanje BIOS-a sistema.
Superskalarno izvravanje
Pentium kao procesor pete generacije, a i noviji procesori, sadri vie unutanjih tokova za izvravanje instrukcija, to mu omoguava da izvri vie instrukcija istovremeno. ip 486 i svi prethodni ipovi mogli su da izvravaju samo jednu po jednu instrukciju. Sposobnost izvravanja vie od jedne instrukcije istovremeno Intel naziva superskalarnom tehnologijom. Ova tehnologija daje dodatna poboljanja peformansi u poreenju sa 486.
uu
Videti Procesori Pentium, str. 114.
Pojam superskalarna aritektura obino se vezuje za mone RISC (Reduced Instruction Set Computer, raunar sa suenim skupom instrukcija) ipove. RISC ip poseduje manje sloen skup instrukcija, jer je instrukcija manje i jednostavnije su. Iako svaka instrukcija postie manje, brzina takta ukupno moe biti via, to obino poveava performanse. Pentium je jedan od prvih CISC (Complex Instruction Set Computer, raunar sa sloenim skupom instrukcija) ipova koji se moe smatrati superskalarnim. CISC ip koristi bogatiji skup sloenijih instrukcija. Recimo, elimo da damo uputstva robotu da zavrne sijalicu. Koristei CISC instrukcije rekli bi smo: 1. Uzmi sijalicu. 2. Ubaci je u sijalino grlo. 3. Obri je u smeru kazaljke na satu dok se ne stegne. Koristei RISC instrukcije rekli bismo ovo u neto vie redova:
MMX tehnologija
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Spusti ruku. Dohvati sijalicu. Podigni ruku. Ubaci sijalicu u sijalino grlo. Obrni je u smeru kazaljke na satu za jedan okret. Da li je sijalica stegnuta? Ako nije ponovi korak 5. Kraj
Poglavlje 3
55
Na kraju je potrebno mnogo vie RISC instrukcija da bi se napravio posao, jer je svaka instrukcija jednostavnija i obavlja manji deo tog posla. Prednost predstavlja to to ukupno postoji manje komandi sa kojima robot (ili procesor) radi pa on moe da izvrava pojedine komande bre, a u mnogim sluajevima izvrava bre i itav zadatak (ili program). I dalje se nastavlja rasprava ta je u stvari bolje RISC ili CISC, ali u stvarnosti ne postoji tako neto kao to je pravi RISC ili CISC ip. Intel i s njim kompatibilni procesori uopteno gledano smatraju su CISC ipovima, iako verzije pete i este generacije imaju mnogo odlika RISC-a, a u unutranjosti CISC instrukcije podeljene na RISC instrukcije.
MMX tehnologija
MMX tehnologija jeste ime za multimedijska proirenja (Multi-Media eXtensions) ili proirenja matrine matematike (Matrix Math eXtensions), u zavisnosti od toga koga pitate. Intel dri da to i nije akronim te da ne oznaava nita posebno. MMX tehnologija bila je uvedena u poznije Pentium procesore pete generacije (slika 3.2) kao vrsta dodatka koji poboljava komprimovanje/dekomprimovanje video zapisa, upravljanje slikom, ifrovanje i U/I procesiranje sve ono to se koristi u raznolikom dananjem softveru. MMX se sastoji od dva glavna poboljanja arhitekture procesora. Prvo je sasvim temeljno; svi MMX ipovi imaju vei unutanji ke 1. nivoa nego ostali odgovarajui procesori. Ovo poboljava performanse svakog softvera koji radi sa ipom, bez obzira na to da li se stvarno koriste posebne instrukcije za MMX. Drugi deo MMX-a jeste proirenje skupa instrukcija procesora sa 57 novih komandi ili instrukcija, kao i sposobnost pod nazivom jedna instukcija, vie podataka (SIMD, Single Instruction, Multiple Data).
Slika 3.2 Intelov ip Pentium MMX prikazan odozgo i odozdo (izloena matrica). Fotografije su
koriene sa dozvolom korporacije Intel.
56
Poglavlje 3
Savremeni programi za multimedije i komunikacije obino koriste petlje ponavljanja koje, iako troe 10% (ili manje) od ukupnog programskog koda, mogu potroiti do 90% vremena izvravanja. SIMD omoguuje jednoj instrukciji da izvri isti zadatak na vie delova podataka, slino uitelju koji ulazei na as kae svima ,,sedite, a ne govori to svakom aku pojedinano. SIMD dozvoljava ipu da smanji broj petlji (koje veoma optereuju procesor) uobiajenih za video, zvuk, grafiku i animaciju. Intel je takoe dodao 57 novih instrukcija namenski sainjenih da delotvornije obrauju video, audio i grafike podatke. Ove su instrukcije usmerene ka viestruko paralelnim sekvencama koje se esto ponavljaju, a kakve se obino susreu u multimedijskim poslovima. Viestrukost se ovde odnosi na injenicu da se isto procesiranje primenjuje na mnogo razliitih pojedinanih podataka, kao kada se prepravlja slika u nekom grafikom programu. Intel je ustupio licencu za svojstva MMX-a suparnicima kao to su AMD i Cyrix, koji su onda bili u stanju da nadgrade MMX tehnologijom svoje procesore kompatibilne sa Intelovim.
SSE (proirenja SIMD za protok podataka)

Procesor Pentim III, koji je predstavljen u februaru 1999, sadri obnovljeni MMX nazvan proirenja SIMD za protok podataka (Streaming SIMD Extensions, SSE). SSE je slian MMX-u; u stvari, pre nego to je objavljen zvao se MMX-2. Pored dodavanja vie instrukcija MMX, instrukcije SSE dozvoljavaju izraunavanja sa pokretnom takom, a sada koriste odvojenu jedinicu unutar procesora umesto da dele obinu jedinicu za raun sa pokretnom takom, kao to je inio MMX. Proirenja SIMD za protok podataka sastoje se od 70 novih instrukcija, ukljuujui obradu tipa jedna instrukcija, vie tokova podataka (Single Instruction Multiple Data, SIMD) za pokretnu taku, dodatni SIMD za cele brojeve i upravljake instrukcije sa mogunou keiranja. Od proirenja SIMD za protok podataka koristi imaju tehnologije kao to su napredna obrada slike, 3D, audio i video (reprodukovanje DVD-a) protok podataka te programi za prepoznavanje govora. Sa SSE-om se dobijaju:
s s s
Vie rezolucije i bolji kvalitet pregledanja i rukovanja slikama. Odlian zvuk, MPEG2 video i istovremeno MPEG2 kodiranje i dekodiranje. Smanjenje korienja CPU-a za prepoznavanje govora, te vea tanost i manje vreme utroeno za odgovaranje.
Instrukcije SSE posebno su korisne pri MPEG2 dekodiranju, to je uobiajeni postupak kod DVD video diskova. Ovo znai da bi procesor opremljen sa SSE bio sposoban da obavlja dekodiranje MPEG2 softverski punom brzinom ne zahtevajui dodatne hardverske kartice za dekodiranje MPEG2. Procesori opremljeni sa SSE mnogo su bolji i bri od prethodnih procesora kada se koristi prepoznavanje govora. Zapamtite i ovo. Da bi se dobili pozitivni efekti SSE instrukcija, one se moraju ubaciti u softver, to znai da se moraju koristiti namenski programi sa primenom SSE-a; tek tada ete osetiti razliku. Veina softverskih kompanija koje prave softver za grafiku i zvuk obnovila je svoje namenske programe tako da koriste SSE i njegova svojstva. Procesori koji sadre SSE, sadre i MMX, tako da e stariji programi sa primenom MMX-a jo uvek raditi kao to rade na procesorima bez SSE.
Dinamiko izvravanje
Najpre upotrebljeno u P6 procesorima, tj. procesorima este generacije, dinamiko izvravanje predstavlja inovativni spoj tri postupka obrade, osmiljen da pomogne procesoru u efikasnijem rukovanju podacima. Ti postupci jesu: predvianje viestrukog grananja, analiza protoka podataka i spekulativno izvravanje. Dinamiko izvravanje
Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice
Poglavlje 3
57
omoguuje procesoru da delotvornije rukuje podacima na nain koji je loginiji od jednostavne obrade spiska instrukcija i predstavlja specifinost svih procesora este generacije. Nain na koji je softver napisan moe u velikoj meri da utie na performanse procesora. Na primer, uinak e biti nepovoljan ako se od procesora esto zahteva da stane sa onim to radi i preskoi (zato to se program grana) na neku taku drugde u programu. Do kanjenja takoe dolazi ako procesor ne moe da obradi novu instrukciju dok se ne zavri prethodna. Dinamiko izvravanje dozvoljava procesoru ne samo da predvidi dinamiki redosled instrukcija ve da ih izvrava bez obzira na unutranji redosled, ako je to neophodno zbog poveanja brzine rada.
Predvianje viestrukog grananja

Predvianje viestrukog grananja (engl. Multiple Branch Prediction) predvia tok programa kroz nekoliko grananja. Koristei poseban algoritam, procesor moe predvideti skokove ili grananje u toku instrukcija. Koristi se da predvidi gde se u memoriji moe nai sledea instrukcija, sa tanou od 90% ili veom. Ovo je mogue jer dok procesor pribavlja instrukcije, on u isto vreme osmatra i instrukcije koje slede dalje u programu.
Analiza protoka podataka

Analiza protoka podataka (engl. Data Flow Analysis) analizira i rasporeuje instrukcije za izvravanje u najpovoljniji niz, nezavisno od stvarnog redosleda u programu. Procesor posmatra dekodirane instrukcije softvera i odreuje da li su spremne za rad ili su zapravo zavisne od drugih instrukcija koje treba prvo izvriti. Procesor zatim odreuje najpogodniji niz za rad i izvrava instrukcije na najdelotvorniji nain.
Spekulativno izvravanje
Spekulativno izvravanje (engl. Speculative Execution) poveava performanse posmatrajui unapred programski broja i izvravajui instrukcije koje e verovatno biti potrebne kasnije. Poto se softverske instrukcije obrauju na osnovu predvienog grananja, rezultati se uvaju u spremitu za kasniju upotrebu. Kad treba da se izvre tokom programa, ve obraene instrukcije se povlae, a rezultati se predaju glavnim registrima procesora u skladu sa stvarnim redosledom izvravanja programa. Ovaj postupak sutinski dozvoljava procesoru da izvri instrukcije unapred i onda dograbi ve gotove rezultate kada je to neophodno.
Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice

Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice (engl. DIB Dual Independent bus) najpre je primenjena u prvom procesoru este generacije. Ova arhitektura napravljena je da pobolja propusni opseg i dejstvo sabirnice procesora. Posedovanjem dve nezavisne U/I sabirnice podataka ona omoguuje procesoru da pristupa podacima sa sabirnica istovremeno i na paralelan nain, umesto da pristupa pojedinanim podacima u nizu (kao u sistemu sa jednom sabirnicom). Druga sabirnica, ili sabirnica u pozadini, kod procesora sa DIB-om koristi se za ke 2. nivoa, to mu dozvoljava da radi na znatno veim brzinama nego to su one koje bi postizao da deli glavnu sabirnicu procesora.
Napomena
DIB arhitektura objanjena je potpunije u poglavlju 4, Matine ploe i sabirnice. Ako elite da pogledate uobiajenu arhitekturu sistema Pentium II, pogledajte sliku 4.34. Dve sabirnice ine arhitekturu dvostruke nezavisne sabirnice: sabirnica kea 2. nivoa i sabirnica procesorglavna memorija (ili sistemska). Procesori P6, od Pentiuma Pro do
58
Poglavlje 3
Celerona i Pentiuma II/III, mogu da koriste obe sabirnice istovremeno i tako spree pojavu uskog grla. Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice omoguuje keu 2. nivoa procesora Celeron na 500 MHz, na primer, da radi sedam i po puta bre od kea 2. nivoa kod starijih procesora Pentiuma. Poto je pozadinska, tj. sabirnica kea 2. nivoa, vezana za brzinu jezgra procesora, s poveanjem frekvencije buduih procesora P6 poveavae se i brzina kea 2. nivoa. Kljuna stvar za primenu DIB-a jeste premetanje memorije kea 2. nivoa sa matine ploe u pakovanje procesora. Ke 1. nivoa uvek je bio neposredno deo matrice procesora, a ke 2. nivoa bio je vei i morao je da bude spoljanji deo. Pomeranjem kea 2. nivoa u procesor, ke 2. nivoa moe da radi na brzinama slinim keu 1. nivoa, mnogo bre od sabirnice matine ploe ili procesora. Za poetno premetanje kea 2. nivoa u procesor morale su se napraviti izmene na leitu ili slotu CPU-a. Postoje dva procesora sa leitem koji potpuno podravaju DIB: Pentium Pro, koji se ugrauje u Socket 8, i Celeron, koji se pojavljuje u verzijama za Socket 370 ili Slot 1 (Slot 1). Kod Pentiuma Pro ke 2. nivoa nalazi se unutar pakovanja ipa, ali na odvojenoj matrici (matricama). Ovo je, na nesreu, inilo ip skupim i tekim za proizvodnju, mada je znailo da ke 2. nivoa radi brzinom procesora. Celeron poboljava konstrukciju, pa sadri i ke 1. i ke 2. nivoa neposredno na matrici procesora. Ovo dozvoljava da oba kea rade na punoj brzini procesora, a ini proizvodnju ipa jeftinijom. Kod Pentiuma II/III od poetka je usvojen jeftiniji pristup, laki za proizvodnju, koji je nazvan kuite sa ivinim prikljukom (Single Edge Contact package, SEC) ili procesor sa ivinim prikljukom (Single Edge Processor package, SEP), to e se detaljnije razmatrati kasnije u ovom poglavlju. Skoro svi Pentiumi II/III rade sa keom 2. nivoa, ija brzina iznosi tano 1/2 brzine jezgra, ali ovo se moe lako postepeno poveavati ili smanjivati u budunosti. Na primer, procesori Pentium IIPE (Performance Enhanced) na 300 MHz ili bri, koji se koriste na laptop ili prenosivim raunarima, procesori Pentium III na 600 MHz, kao i proceosori Celeron, imaju ke 2. nivoa na matrici, koji radi na punoj brzini jezgra. Takoe, veina ima 512 KB unutranjeg kea 2. nivoa, ali procesori PII/III sa keom 2. nivoa na matrici koriste samo 256 KB. ak i tako, oni su bri od verzija sa 512 KB, poto je bolje imati dvostruko bri ke od dvostruko veeg kea. Konstrukcija kea moe se lako menjati u budunosti jer Intel pravi Xeon verzije procesora PII i PIII koje sadre 512 KB, 1 MB ili ak 2 MB kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra. Oni nisu na matrici, ali se sastoje od posebnih ipova kea velike brzine koje je proizveo Intel, a smeteni su unutar kuita. Promenljivost konstrukcije procesora P6 dozvolie Intelu da pravi Pentium III sa svakom poeljnom koliinom kea. SEC procesor Pentium II spaja se na matinu plou preko slota sa ivinim prikljukom, a ne preko mnotva noica kakve se koriste u prethodnim PGA pakovanjima za leite sa matricom pinova. DIB, takoe, dozvoljava sabirnici sistema da obavi vie istovremenih prenosa (umesto pojedinanih prenosa u nizu) te tako ubrza protok informacija unutar sistema i povea performanse. Sve u svemu, arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice nudi tri puta bolje performanse propusnog opsega u odnosu na procesor sa arhitekturom jednostruke sabirnice.
Proizvodnja procesora
Procesori se proizvode u osnovi od silicijuma, drugog po redu najeeg elementa na Zemlji samo kiseonika ima vie. Silicijum je osnovni sastojak obalskog peska; ipak, u tom obliku nije dovoljno ist za upotrebu u ipovima. Sirovi silicijum se preiava, topi, a zatim obrauje u posebnim peima gde se koristi zrnce kristala koje u posebnim uslovima narasta u veliki kristal krukastog oblika. (slika 3.3). Svaki takav kristal ima prenik vei od 8 ina, dugaak je preko 50 ina, a tei stotine funti.
Poetni kristal (zrnce)
Poglavlje 3
59
Kristal krukastog oblika
Rastopina silicijuma
Slika 3.3 Dobijanje krukastog kristala od istog silicijuma u pei na visokom pritisku i na visokoj
temperaturi.
Kristal se onda obrauje u savrenu cilindrinu ipku prenika 200 mm (vaei standard), ravno iseenu na jednoj strani zbog preciznog postavljanja i manipulisanja. Svaka ipka se zatim see veoma preciznom dijamantskom testerom i dobija se vie od hiljadu krunih ploica; te ploice su tanje od 1 milimetra (slika 3.4). One se glaaju dok povrina ne bude glatka kao ogledalo.
Vodea povrina
Seivo dijamantske testere
Postolje
Slika 3.4 Seenje ipke od silicijuma na ploice pomou dijamantske testere.
ipovi se proizvode iz ploica pomou fotolitografskog postupka. Ovim fotografskim postupkom izrauju se tranzistori, kola i signalni vodovi na poluprovodnicima, nanoenjem jednog po jednog sloja razliitih materijala na ip. Tamo gde se presecaju dva odreena kola, moe se nainiti tranzistor ili prekida. Fotolitografski postupak poinje kada izolacioni sloj silicijum-dioksida naraste na ploici u postupku taloenja iz gasne faze. Zatim se uradi prevlaenje fotootpornim materijalom i lik toga sloja ipa prenosi se pomou maske na povrinu koja je sada osetljiva na svetlost. Dodavanjem hemijskih primesa silicijumu (koji je po prirodi neprovodan) dobija se materijal sa sposobnostima poluprovodnika. Projektor koristi posebno napravljene maske koje su u sutini negativi tog sloja ipa koji su na plou od kvarca ugravirani svetlou jakog intenziteta. Sadanji Pentium III koristi pet maski i ima toliko slojeva, mada drugi procesori mogu da imaju est ili vie slojeva. Svaki oblik procesora zahteva onoliko maski koliko ima slojeva od kojih se prave ipovi.
60
Poglavlje 3
Svetlost fokusirana na povrinu ploe prolazi kroz prvu masku i na ploi otiskuje sliku tog sloja ipa. Svaka slika ipa naziva se matricom (engl. die). Zatim se ureajem koji se naziva koranik (engl. stepper) ploa malo pomeri i ista maska se koristi za otiskivanje matrice sledeeg ipa, odmah do prethodne. Nakon to se na itavoj ploi otisnu ipovi, kaustinim rastvorom se prelazi preko delova gde je svetlost pala na fotootporni sloj i ostavila otisak meuspojeva izmeu slojeva (engl. vias) i kola pojedinanog ipa. Zatim se na plou nanosi drugi sloj poluprovodnikog materijala i nova koliina fotootporne hemikalije preko njega, a sledea maska koristi se za pravljenje narednog sloja kola. Ovakvim postupkom slojevi svakog ipa se slau jedan povrh drugog, sve dok se ipovi ne kompletiraju. Poslednje maske dodaju metalne slojeve, koji slue kao meuspojevi za povezivanje svih pojedinih tranzistora i drugih delova. Kod veine ipova danas se za povezivanje koristi aluminijum, mada e mnogi proizvoai u budunosti prei na bakar. Bakar je bolji provodnik od aluminijuma i dozvoljavae manje meuspojeve sa manjim otporom, to znai da e se moi napraviti manji i bri ip. Razlog zato se do nedavno bakar nije koristio jeste teko uklanjanje korozije tokom proizvodnje. Ona se nije toliko pojavljivala kod aluminijuma. itava kruna ploa sadrae onoliko otisnutih ipova koliko na nju moe da stane. Poto je svaki ip obino u obliku kvadrata ili pravougaonika, pojavljuju se neiskorieni delovi na ivicama ploe, ali je izraeno nastojanje da se iskoristi svaki kvadratni milimetar povrine. Uobiajena ploa koja se koristi u industriji ima 200 mm u preniku (skoro 8 ina). To je ploa od oko 31416 kvadratnih milimetara. Sadanji procesor Pentium II na 300 MHz nainjen je od 7,5 miliona tranzistora pomou procesa od 0,35 mikrona (milioniti deo metra). Postupak izrade daje matricu sa stranama duine tano 14,2 mm, to daje 202 kvadratna milimetara. Ovo znai da se moe napraviti ukupno oko 150 ipova Pentium II na 300 MHz pomou 0,35 mikronskog procesa na jednoj ploi prenika 200 mm. Industrija tei ka korienju veih ploa i postupaka koji daju manje matrice ipa. Pojam postupak ovde se odnosi na veliinu pojedinih kola i tranzistora na ipu. Na primer, Pentium II na 333 MHz (i bri procesori) prave se novijim 0,25-mikronskim postupkom koji smanjuje ukupnu veliinu stranice matrice ipa na samo 10,2 mm, odnosno na ukupnu povrinu ipa od 104 kvadratna milimetara. Na ve pominjanoj ploi od 200 mm (8 ina) Intel, ovim postupkom, moe da napravi oko 300 ipova Pentium II, tj. dvostruko vie u odnosu na 0,35 mikronski postupak kod verzije od 300 MHz. Pentium III se trenutno pravi pomou 0,25-mikronskog postupka sa veliinom matrice od 128 kvadratnih milimetara, odnosno duinom strane oko 11,3 mm. Matrica je neznatno vea od one kod Pentiuma II, jer Pentium III ima oko dva miliona tranzistora vie. U budunosti, procesori e se kretati sa 0,25 mikrona ka 0,18, a zatim i ka 0,13 mikrona. Ovo e dozvoliti da se vie nego udvostrui broj ipova koji mogu da se naprave na postojeim ploama ili e, to je vanije, dozvoliti da se vie tranzistora ugradi u matricu, a ona ipak nee biti vea od dananje. Ovo znai da e se praksa ugradnje kea 2. nivoa na matricu nastaviti, a broj tranzistora e u budunosti rasti do 100 miliona po ipu, pa i vie. Kod ploa postoji tenja da se sadanji prenik od 200 mm (8 ina) promeni na vei, od 300 mm (12 ina). Ovo e veoma poveati povrinu u odnosu na plou od 200 mm i poveae proizvodnju ipova na oko 675 po ploi. Intel i drugi proizvoai oekuju da e ovladati proizvodnjom ploa od 300 mm odmah posle 2000. godine. Kada se to dogodi, sa poveanjem ponude na tritu, treba oekivati i da padnu cene ipova. Primetimo da svi ipovi na svakoj ploi nee biti ispravni, posebno pri uvoenju linija novih proizvoda. Kako se usavrava proces proizvodnje za neki ip ili liniju proizvoda, bie sve vie ispravnih ipova. Odnos dobrih prema loim ipovima na ploi zove se prinos (engl. yield). Kada se zapone sa proizvodnjom novog ipa esto je prinos znatno ispod 50 procenata; ipak, pri kraju veka ipa, prinos je obino u opsegu 90 procenata. Skoro svi proizvoai ipova kriju svoje koeficijente prinosa i veoma su tajanstveni u vezi sa njima,
Poglavlje 3
61
poto poznavanje prinosa moe dati njihovim konkurentima prednost. Nizak prinos uzrokuje nevolje sa cenom ipova i kanjenje u isporuci kupcima. Ako kompanija ima posebna saznanja o poboljanju konkurentskih prinosa, moe da odredi cenu ili planira proizvodnju tako da uzme vei deo trita u kljunom trenutku. Na primer, AMD su potresale nevolje sa niskim prinosom tokom 1997. i 1998, to ih je kotalo znaajnog udela na tritu. Otklanjali su nedostatke, ali to pokazuje da su prinosi vana stvar. Nakon to je ploa zavrena, poseban ureaj ispituje svaki od ipova na ploi i oznaava loe, kako bi se kasnije izdvojili. ipovi se onda isecaju iz ploe laserima velike snage ili dijamantskom testerom. Nakon to se ip isee iz ploe, pojedine matrice se ponovo ispituju, pakuju i ponovo ispituju. Proces pakovanja je takoe poznat kao povezivanje (engl. bonding), jer se matrica smeta u kuite ipa gde posebna maina spaja sitne zlatne vodove izmeu matrice i noica na pakovanju. Pakovanje je kuite za matricu ipa, koje je zatvara i titi od okoline. Nakon to se ipovi poveu i upakuju, obavlja se konano ispitivanje da bi se se odredila ispravnost rada i nazivna brzina. Razliiti ipovi u istoj ari obino e raditi na razliitim brzinama. Poseban ureaj za ispitivanje ispituje svaki ip na razliitim pritiscima, temperaturama i brzinama, traei taku na kojoj ip prestaje sa radom. Na toj taki belei se najvea uspena brzina i ipovi se konano razvrstavaju u grupe sa onima koji su provereni na slinim brzinama. Na primer, Pentiumi III na 450, 500 i 550 jesu potpuno isti ipovi napravljeni pomou iste matrice, a po brzini se razvrstavaju tek na kraju proizvodnje. U vezi s ovim interesantno je da sa poveavanjem iskustva proizvoaa i usavravanjem pojedine linije sklapanja ipa raste prinos verzija sa veom brzinom. Ovo znai da od ploe sa ukupno 150 ipova, moda vie od 100 moe da se proveri na 550 MHz, dok samo nekoliko nee raditi na toj brzini. Paradoks je da Intel prodaje mnogo vie jeftinijih ipova od 450 i 500 MHz, tako to samo zahvati u grupu procesora od 550 MHz, oznai ih kao ipove sa 450 ili 500 i prodaje kao takve. Ljudi su poeli da otkrivaju da mnogi ipovi oznaeni za nie brzine u stvari mogu da rade na veim brzinama; tako se poelo s prisilnim ubrzavanjem. U mnogim sluajevima ovo je obavljano uspeno, jer su kupci u sutini ve imali procesore za vee brzine, samo to su oni bili oznaeni niom brzinom i prodati kao sporije verzije. Intel je video potrebu za zaustavljanjem ovakve prakse ugradnjom zatite od prisilnog ubrzavanja u skoro sve novije ipove. Ovo se obino ini u postupku povezivanja ili proizvodnje kuita, gde se ipovi namerno menjaju tako da ne rade na brzinama viim od onih za koje su nazivno oznaeni. Obino ovo obuhvata promenu pinova za frekvenciju sabirnice (BF pinova) na ipu, koja kontrolie unutranji mnoilac koji koristi ip. Uprkos ovoj zatiti, preduzetni pojedinci pronali su naine da koriste svoje matine ploe na brzinama sabirnice viim od uobiajenih, iako ip ne dozvoljava vii mnoilac.
Budite oprezni sa prisilno ubrzanim ipovima PII i PIII

Obratite panju da su nesavesni pojedinci smislili malo logiko kolo koje zaobilazi zatitu od prisilnog ubrzavanja, omoguavajui tako ipu radi na veim umnocima takta. Ovo malo kolo moe se sakriti u kuitu PII i PIII, a onda se ip moe ponovo obeleiti ili oznaiti da lano pokazuje na verziju vee brzine. Ova vrsta prevare preoznaavanjem ipa mnogo je ea u industriji nego to se veruje. U stvari, ako kupite raunar ili procesor od nepouzdanog prodavca postoje velike anse da dobijete ip sa promenjenim oznakama. Zato ja preporuujem kupovinu procesora samo kod ovlaenih neposrednih isporuilaca. Stupite u vezu sa Intelom, AMD-om ili Cyrixom da biste dobili listu ovlaenih isporuilaca. Nedavno sam postavio procesor Pentium na 200 MHz u raunar predvien da radi na umnoku od 3x pri osnovnoj brzini matine ploe od 66 MHz. Pokuao sam da promenim umnoak na 3,5x, ali je ip odbio da radi iole bre; u stvari, radio je istom ili niom brzinom
62
Poglavlje 3
nego pre. Ovo je siguran znak o unutranjoj zatiti od prisilnog ubrzavanja, ime se spreava da ip podrava bilo koji vei umnoak. Moja matina ploa imala je mogunost postavljanja kratkospojnika na nezvaninu brzinu od 75 MHz, koja kada se pomnoi sa 3x daje stvarnu brzinu od 225 MHz. Ova arolija je uspela i raunar sada radi brzo i isto. Zapaziete da ja ne preporuujem prisilno ubrzavanje kao svakom neophodno; u stvari, to obino uopte ne preporuujem za vanije raunare. Ako imate raunar sa kojim elite da se igrate, zanimljivo je da pokuate. Kao i za kola, izgleda da uvek elim jak motor za svoje raunare!
Pakovanje ipa PGA

Sve do nedavno pakovanje PGA bilo je najee korieno. Njegova upotreba zapoela je sa procesorom 286 osamdesetih godina i jo uvek se koristi za procesore Pentium i Pentium Pro. Ime PGA potie od injenice da ip ima noice u matrici pinova sa donje strane pakovanja. PGA ipovi se ubacuju u leita, koja su obino bespritisna (engl. Zero Insertion Force, ZIF). ZIF leite ima ruicu radi lake ugradnje i uklanjanja ipa. Veina procesora Pentium koristi varijaciju pravilnog PGA, koja se naziva SPGA (engl. Staggered Pin Grid Array smaknuta matrica pinova), gde su noice na donjoj strani ipa meusobno smaknute, a nisu u uobiajenim redovima i kolonoma. Ovo je uinjeno da bi se noice meusobno pribliile i smanjila ukupna veliina ipa kada je potreban veliki broj noica. Slika 3.5 pokazuje Pentium Pro koji koristi SPGA sa dvostrukim ablonom (na desnoj strani) do starijeg Pentiuma 66 koji koristi pravilni PGA. Primetiete da skoro polovina povrine Pentiuma Pro prikazanog ovde sadri dodatne noice smetene izmeu redova i kolona.
Slika 3.5 PGA na Pentiumu 66 (levo) i SPGA sa dvostrukim ablonom na Pentiumu Pro (desno).
Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom (SEP)

Sa Pentiumom II/III naputen je oblik ipa sa leitem kakav se koristio kod svih procesora do tada. Njihova odlika jeste konstrukcija kuita sa ivinim prikljukom (SEC). Procesor je, zajedno sa nekoliko ipova kea 2. nivoa, smeten na maloj elektronskoj ploi (vie lii na poveanu SIMM memoriju), koja je zatvorena u kasetu od metala i plastike. Kaseta se ulae u matinu plou pomou kontaktne utinice koja se zove Slot 1, a koja po izgledu lii na prikljuak za adaptersku karticu. Smetanjem procesora i kea 2. nivoa kao odvojenih ipova u kuite, sada imamo modul CPU-a laki i jeftiniji za pravljenje od Pentiuma Pro koji mu je prethodio. Kuite sa ivinim prikljukom je nova, pomalo nezgrapna konstrukcija pakovanja, koja sadri u unutranjosti pozadinsku sabirnicu i ke 2. nivoa. Upotrebom konstrukcije SEC, jezgro i
Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom (SEP)
Poglavlje 3
63
ke 2. nivoa potpuno su obloeni plastinim i metalnim kuitem. Ovi delovi se povrinom stavljaju neposredno na podlogu (ili osnovu) unutar kuita kako bi se omoguio rad na visokim frekvencijama. Tehnologija SEC kuita dozvoljava upotrebu pristupanog Burst Static RAM-a (BSRAMs), industrijskog standarda visokih performansi, za eljeni ke 2. nivoa. Ovo uveliko smanjuje cenu u poreenju sa odgovarajuim ipovima kea koji su se koristili unutar pakovanja CPU kod Pentiuma Pro. Jeftinija verzija SEC-a naziva se procesor sa ivinim prikljukom (engl. Single Edge Processor package, SEP). SEP je u osnovi ista ploica sa kolima koja sadri procesor i (kao dodatnu mogunost) ke, kao Pentium II, ali bez luksuzne plastine obloge. SEP se stavlja direktno u isti prikljuak Slot 1 koji koristi i obini Pentium II. etiri rupe na ploi slue za montau rashladnog ureaja. Slot 1 je spoj sa matinom ploom, a ima 242 izvoda. Mere Slota 1 pokazane su na slici 3.6. SEC kaseta ili SEP procesor ulae se u Slot 1 i osigurava mehanizmom za pridravanje procesora, koji ga dri na mestu. Takoe, moe postojati mehanizam za pridravanje ili oslonac hladnjaka procesora. Slika 3.7 pokazuje delove obloge koja ini SEC kasetu. Obratite panju na veliku termalnu plou koja se koristi za odvoenje toplote sa procesora. Na slici 3.8 prikazano je SEP pakovanje.
73 PARA IZVODA
48 PARA IZVODA
Slika 3.6 Mere Slota 1 za procesor Pentium II (milimetri/engleske mere).
Sa Pentiumom III Intel je predstavio varijantu SEC pakovanja koju je nazvao SECC2 (Single Edge Contact Cartridge version 2 kuite sa ivinim prikljukom, verzija 2). Novo pakovanje pokriva samo jednu stranu ploe procesora i dozvoljava da se rashladni ureaj prikai na ip sa druge strane. Ova neposredna termalna veza omoguuje bolje hlaenje, a sveukupno lake pakovanje jeftinije je za proizvodnju. Obratite panju da je za dranje SECC2 pakovanja ipa u mestu na ploi potreban novi opti sistem mehanizma za pridravanje (Universal Retention System), koji se sastoji od iznova konstruisanog plastinog uspravnog nosaa. Opti sistem mehanizma za pridravanje takoe se moe koristiti sa starim SEC pakovanjem koje se koristi na veini procesora Pentium II, kao i sa SEP pakovanjem koje se koristi na procesorima Celeron zasnovanim na slotu, to ga ini savrenim mehanizmom za pridravanje za sve procesore zasnovane na Slotu 1. Na slici 3.9 prikazano je pakovanje SECC2.
64
Poglavlje 3
Pogled odozgo Obloga Leva brava
Desna brava
Levo
Pogled sa strane poklopac
Desno
Desni bok
Termalna ploa
Desno Ivica
Pogled sa strane termalne ploe
Levo
Slika 3.7 Delovi SEC procesor Pentium II.
Slika 3.8 Pogled sa prednje strane na SEP procesor Celeron.
Leita procesora
Poglavlje 3
65
Termalna taka spajanja sa rashladnim ureajem
Pogled odozgo
Pogled sa strane podloge
Pogled sa strane
Pogled sa strane podloge
Slika 3.9
Pakovanje SECC2 koje se koristi kod novijih procesora Pentium II i III.
Glavni razlog za prelazak na SEC i SEP pakovanje bilo je stvaranje mogunosti da se memorija kea 2. nivoa premesti sa matine ploe na procesor na ekonomian nain, kao i da se omogui primena razliitih vrsta kea. Upotrebom SEC/SEP oblika Intel moe lako da ponudi procesore Pentium II/III sa vie ili manje breg ili sporijeg kea.
Leita procesora
Intel je napravio niz oblika leita od Socket 1 do Socket 8, te novo Socket 370 koja su koriena za ipove od 486 preko Pentiuma Pro do Celerona. Svako leite konstruisano je da podri razliiti opseg prvobitnih procesora i procesora za nadgradnju. Tabela 3.9 sadri tehnike podatke o ovim leitima.
Tabela 3.9 Tehniki podaci i vrste leita za CPU Intela od 486 do Pentiuma
Oznaka leita Socket 1 Socket 2 Socket 3 Socket 4 Socket 5 Socket 6** Socket 7 Socket 8 PGA370 Slot 1 Slot 2 Broj izvoda 169 238 237 273 320 235 321 387 370 242 330 Raspored izvoda 17 x 17 PGA 19 x 19 PGA 19 x 19 PGA 21 x 21 PGA 37 x 37 SPGA 19 x 19 PGA 19 x 19 SPGA Napon 5V 5V 5/3,3 V 5V 3,3/3,5 V 3,3 V VRM Podrani procesori 486 SX/SX2, DX/DX2*, DX4 Overdrive 486 SX/SX2, DX/DX2*, DX4 Overdrive, 486 Pentium Overdrive 486 SX/SX2, DX/DX2, DX4, 486 Pentium Overdrive, AMD 5x86 Pentium 60/66, Overdrive Pentium 75-133, Overdrive 486 DX4, 486 Pentium Overdrive Pentium 75-233+, MMX, Overdrive, AMD K5/K6, Cyrix M1/II Pentium Pro Celeron Pentium II/III, Celeron Pentium II/III Xeon
SPGA sa Auto VRM dvostr. ablonom 37 x 37 SPGA Slot Slot Auto VRM Auto VRM Auto VRM
*DX4 koji nije Overdrive ili AMD 5x86 takoe mogu da budu snabdeveni dodatnim adapterom za podeavanje napona na 3,3 V, koji se moe pronai na slobodnom tritu. **Socket 6 je bio standard na papiru; nikada nije korien u nekom raunaru.
66
Poglavlje 3
PGA = Matrica pinova (Pin Grid Array) SPGA = Smaknuta matrica pinova (Staggered Pin Grid Array) VRM = Modul za podeavanje napona (Voltage Regulator Module)
Socket 1, 2, 3 i 6 jesu leita za procesor 486 i pokazana su zajedno na slici 3.10, pa moete uporediti ukupnu veliinu i raspored izvoda ovih leita. Socket 4, 5, 7 i 8 jesu leita procesora Pentium i Pentium Pro; takoe su prikazana zajedno na slici 3.11 kako biste uporedili veliinu i raspored izvoda ovih leita. Detaljniji crtei svakog leita sa podrobnim opisom nalaze se u nastavku ovog odeljka.
Slika 3.10 Leita procesora 486.
Slika 3.11 Leita procesora Pentium i Pentium Pro.
Socket 1
Prvobitno leite za OverDrive, sada zvanino nazvano Socket 1, jeste PGA leite sa 169 izvoda. Matine ploe koje imaju ovakvo leite mogu da prihvate svaki od procesora 486SX, DX i DX2, kao i verzije DX2/OverDrive. Ova vrsta leita susree se na veini raunara 486 koji su bili predvieni za nadgradnju OverDriveom. Na slici 3.12 prikazana je namena izvoda Socket 1. Prvi DX procesori troili su najvie 0,9 A na naponu napajanja od 5 V i to na 33 MHz (4,5 W) i najvie 1 A na 50 MHz (5 W). Procesori DX2 ili OverDrive najvie 1,2 A na 66 MHz (6 W). Ovo malo poveanje potronje zahtevalo je samo pasivni hladnjak koji se sastojao od aluminijskih rebara. Hladnjak se lepio na procesor epoksi lepkom koji prenosi toplotu. Pasivni hladnjak nije imao nikakve mehanike delove nalik ventilatoru. Hladnjaci sa ventilatorima ili drugim ureajima koji koriste napajanje nazivaju se aktivnim hladnjacima. Procesori OverDrive koji su radili na 40 MHz ili manje nisu imali hladnjake.
Leita procesora
Poglavlje 3
67
17 16 15 14 13 12 11 10
ADS# A4 A6
9
VSS VCC A16
8
VSS VCC A20
7
A12 A15 A22
6
VSS VCC A24
5
A14 A18 A21
4
NC VSS A19
3
A23 VCC A17 A30 DPO D4 D7
2
A26 A25 VSS A29 D1 VCC D6
1
A27
S
NC BLAST# A3
VSS VCC
A10 A8 A7
VSS A11 A5
VSS VCC A9
VSS VCC A13
S
A28
R Q P N M L K
PCD BE1# BE2# VCC BRDY# VCC NC VSS VCC HLDA W/R M/10# LOCK# # VSS VSS VSS VCC VCC VCC D/C # PWT
R
A31
PCHK# PLOCK# BREQ A2
Q
D0
P
D2
N
VSS
M
VSS
L
BEO# D14 VCC D5 D3 VCC D8 VCC D13 D18 D21 D22 VSS
J H G
BE3# RDY# KEN# VSS VSS
Socket 1
D16 DP2 D12 D15 D10 KEY D17 CLK VSS NC
VCC
J
VSS VSS
H G
DP1
F
VSS VCC HOLD VSS
F E
BOFF# BS8# A20M# D9
E D
BS16# RESET FLUSH # NC NC NC FERR# NC NC NC NC VCC VSS NC NC NC D30 VCC VSS D28 D31 D29 D26 VCC VSS D27 D25 D24 VCC VSS DP3 VCC VSS D23 D11
D C
EADS# NC NMI UP# D19
C B
AHOLD INTR IGNNE# NC D20
B A 6 5 4 3 2 1
17 16 15 14 13 12 11 10
Slika 3.12 Namena izvoda Intelovog Socket 1.
Socket 2
Kada je napravljen procesor DX2, Intel je ve bio radio na novom procesoru Pentium. Kompanija je elela da ponudi 32-bitnu, niu verziju Pentiuma kao nadgradnju za raunare koji su pravljeni za procesor DX2. Ne elei da samo povea brzinu takta, Intel je napravio potpuno novi ip sa poboljanim sposobnostima izvedenim iz Pentiuma. ip, nazvan Procesor Pentium OverDrive, ugrauje se u leite koja ima oblik Socket 2 ili 3. Ova leita mogu da prime bilo koji od procesora 486 SX, DX ili DX2, kao i Pentium OverDrive. Poto je ovaj ip u sutini 32-bitna verzija (obino 64-bitnog) ipa Pentium, mnogi su ga nazivali Pentium-SX. Proizvodi se u verzijama 25/63 MHz i 33/83 MHz. Prvi broj pokazuje osnovnu brzinu matine ploe, dok drugi broj pokazuje stvarnu radnu brzinu ipa Pentium OverDrive. Kao to moete da vidite, to je ip sa umnokom takta koji radi na brzini 2,5 puta veoj od brzine matine ploe. Na slici 3.13 prikazana je namena izvoda zvaninog oblika Socket 2. Imajte u vidu da, iako se novi ip za Socket 2 zove Pentium OverDrive, to nije potpuni (64-bitni) Pentium. Intel je pustio u promet Socket oblika 2 pomalo nedoraeno i otkrilo se da se ip previe greje u mnogim raunarima. Kompanija je otklonila ovaj nedostatak dodavanjem posebnog aktivnog hladnjaka procesoru Pentium OverDrive. Ovaj aktivni hladnjak predstavlja spoj standardnog hladnjaka i ugraenog elektrinog ventilatora. Za razliku od kasnijih ventilatora koji se lepe ili privruju na procesor, a koje ste moda videli, ovom se stvarno dovodi napajanje od 5 V za pogon ventilatora neposredno iz leita. Nisu potrebni spoljni vodovi za povezivanje sa kablovima diska ili napajanjem. Sklop ventilatora i hladnjaka privruje se i ukljuuje neposredno na procesor, ime je omoguena laka zamena ako bi se ventilator pokvario.
68
Poglavlje 3
A 19
NC
B
RES
C
VSS
D
VCC
E
VSS
F
INIT
G
VSS BE3# RDY#
H
VSS VSS VCC
J
VCC VSS VCC
K
VCC PCD BE1#
L
VCC VSS VCC
M
VSS VSS VCC PWT
N
VSS VSS
P
RES W/R #
Q
VSS
R
VCC
S
VSS
T
RES ADS#
U 19
RES RES VSS VCC VSS
18
RES AHOLD EADS# BS16# BOFF# VSS VSS PCHK# INC
18 17
17
VSS INTR RES RESET BS8# VCC
VCC M/10# VCC PLOCK# BLAST# A4 D/C LOCK# HLDA BREQ # PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG A2 A7 A5 A9 A13 A3 VCC A8 A11 VCC VCC VCC VCC A15 VCC A18 VSS VCC A25 A28 VSS A6
16 15
VCC IGNNE# NMI FLUSH# A20M# HOLD KEN# STPCLK# BRDY# BE2# BE0# VSS RES UP# INC NC PLUG PLUG PLUG PLUG
16 15
VSS A10 VSS VSS VSS VSS VSS A12
14 13 12 11 10 9 8
VSS FERR# INC VSS VSS VCC VCC VCC VSS INC VSS INC
14
VSS VSS VSS VCC VCC VCC VSS VSS VSS VSS VCC VSS RES RES
INC SMIACT# PLUG VCC SMI# INC INC
13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
Socket 2
VSS D29 VSS D24 DP3 D23 RES D22 D20
VCC D31 VCC D25 VSS VSS VSS D21 D19 VSS
D30 D28 D26 D27 VCC VCC CLK D18 D11 VCC PLUG PLUG KEY D17 D13 D9 VSS PLUG PLUG D10 VCC VSS RES D15 D8 DP1 RES D12 VCC VSS VSS DP2 D3 VSS VCC D16 D5 VCC VCC D14 VCC VSS VCC D7 D6 VSS VSS PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG D4 VCC VSS RES DP0 D1 D2 RES A30 A29 D0 VSS
A16 A20 A22 A24 A21 A19 A17 VSS A31 VCC
7 6 5 4 3 2 1
RES RES VSS VCC VSS PLUG
VSS A14 INC A23 A26 A27 RES
PLUG PLUG
Slika 3.13 Konfiguracija Intelovog leita Socket 2 sa 238 izvoda
Drugi zahtev aktivnog hladnjaka jeste dodatni razmak ne sme biti prepreka u podruju od oko 35 mm (1,4 ina) oko osnove postojeeg leita da bi se obezbedio prostor za hladnjak. Nadgradnja Pentiumom OverDrive bie teka ili nemogua kod raunara koji ne ispunjavaju ovaj uslov. Druga mana ovakve delimine nadgradnje jeste potronja energije. Pentium OverDrive na 5 V potroie 2,5 A na 5 V (ukljuujui ventilator) ili 12,5 W, to je vie nego duplo od 1,2 A (6 W) koliko troi procesor DX2 66. Intel nije obelodanio ove podatke kada je utvrdio konstrukciju leita, pa je kompanija obezbedila mogunosti za ispitivanje raunara i izdavanje uverenja da oni ispunjavaju toplotne i mehanike uslove za nadgradnju Pentiumom OverDrive. Da bi ste bili mirni, pre nego to pokuate sa ovakvom nadgradnjom proverite da li je va raunar kompatibilan sa Intelovim zahtevima.
Napomena
Pogledajte Intelovu Web lokaciju na http://www.intel.com za potpunu listu raunara provereno kompatibilnih sa OverDriveom. Na slici 3.14 prikazane su mere procesora Pentium OverDrive i sklopa aktivnog hladnjaka i ventilatora.
Leita procesora
Poglavlje 3
69
Potreban prostor
0.20"
1.963" 1.840"
0.40" 1.370"
Aktivna jedinica ventilator/rashladni urea procesora OverDrive Lepljivi sloj Pakovanje PGA procesora OverDrive
0.800" 0.970" 0.010"
0.160"
Slika 3.14 Mere Intelovog procesora Pentium OverDrive i aktivnog hladnjaka.
Socket 3
Zbog nevolja sa tehnikim pojedinostima originalnog leita Socket 2 i prevelike toplote koju je stvarala verzija procesora Pentium OverDrive na 5 V, Intel je izbacio na trite unapreenu konstrukciju. Novi procesor je isti kao i prethodni procesor Pentium OverDrive, osim to radi na 3,3 V i troi najvie 3,0 A od 3,3 V (9,9 W) i 0,2 A od 5 V (1 W) za rad ventilatora, to daje ukupno 10,9 W. Ovakva konfiguracija je neznatno bolja od one sa verzijom od 5 V istog procesora. Ventilator e se lako zameniti i sa ovog OverDrive procesora, ako se pokvari. Intel je morao da napravi novo leite da podri procesor DX4, koji radi na 3,3 V, i procesor Pentium OverDrive na 3,3 V. Osim novih ipova na 3,3 V, ovo novo leite podrava starije SX, DX, DX2 na 5 V, pa ak i Pentium OverDrive na 5 V. Oblik nazvan Socket 3 najprilagodljiviji je oblik leita za nadgradnju 486. Na slici 3.15 prikazana je namena izvoda Socket 3. Primetiete da Socket 3, pored nekoliko drugih, ima i jedan popunjeni izvod vie u poreenju sa leitem Socket 2. Socket 3 tako obezbeuje bolje poravnavanje procesora sa leitem, to spreava krajnjeg korisnika da pogreno okrene procesor prilikom ugradnje. Jedan ozbiljan nedostatak, ipak, postoji: ovo leite ne moe automatski da odredi vrstu napona koji e se na njemu primeniti. Najee postoji kratkospojnik na matinoj ploi blizu leita koji treba da omogui korisniku da izabere rad na 5 ili 3,3 volta.
Upozorenje
Ipak, poto se ovaj kratkospojnik mora runo podesiti, korisnik bi mogao da ugradi procesor za 3,3 V u leite podeeno za rad na 5 V. Ovakav postupak e trenutno unititi veoma skupi ip kada se raunar ukljui. Na krajnjem korisniku bie da se uveri da je ovo leite pravilno podeeno za napon napajanja, u zavisnosti od toga koji se procesor koristi. Ako je kratkospojnik stavljen u poloaj za 3,3 V, a koristi se procesor za 5 V, nee doi do oteenja, ali raunar nee pravilno raditi dok se kratkospojnik ne postavi u poloaj za 5 V.
70
Poglavlje 3
A 19
NC
B
RES
C
VSS
D
VCC
E
VSS
F
INIT
G
VSS BE3# RDY#
H
VSS VSS VCC
J
VCC VSS VCC
K
VCC PCD BE1#
L
VCC VSS VCC
M
VSS VSS VCC PWT
N
VSS VSS
P
RES W/R #
Q
VSS
R
VCC
S
VSS
T
RES ADS#
U 19
RES RES VSS VCC VSS
18
18 17
17
16 15
16 15
14 13 12 11 10 9 8
14
13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
Socket 3
VSS D29 VSS D24 DP3 D23 RES D22 D20
VCC D31 VCC D25 VSS VSS VSS D21 D19
D30 D28 D26 D27 VCC VCC CLK D18 D11 VCC PLUG PLUG KEY D17 D13 D9 VSS PLUG PLUG D10 VCC VSS RES D15 D8 DP1 RES D12 VCC VSS VSS DP2 D3 VSS VCC D16 D5 VCC VCC D14 VCC VSS VCC D7 D6 VSS VSS PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG D4 VCC VSS RES DP0 D1 D2 RES A30 A29 D0 VSS
A16 A20 A22 A24 A21 A19 A17 VSS A31 VCC
7 6 5 4 3 2 1
RES RES VSS VCC PLUG PLUG KEY
PLUG PLUG
Slika 3.15 Konfiguracija Intelovog leita Socket 3 sa 237 izvoda.
Socket 4
Socket 4 je leite sa 273 noice, koje je napravljeno za prve procesore Pentium. Originalne verzije procesora Pentium na 60 MHz i 66 MHz imale su 273 noice i ugraivane su u Socket 4 leite podeeno za rad samo sa 5 V, jer su prvi procesori Pentium radili na 5 V. Ovo leite e prihvatiti prvi procesor Pentium na 60 MHz ili 66 MHz i procesor OverDrive. Na slici 3.16 prikazana je namena izvoda Socket 4. Pomalo iznenaujue, pokazalo se da procesor Pentium na 66 MHz troi do 3,2 A na 5 V napajanja (16 W), ne obuhvatajui potronju za standardni aktivni hladnjak (ventilator). Procesor OverDrive na 66 MHz, koji ga menja, troi najvie 2,7 A (13,5 W), ukljuujuu oko 1 W za pogon ventilatora. ak i prvi procesor Pentium na 60 MHz troi do 2,91 A na 5 V (14,55 W). Moda izgleda udno da dva puta bri procesor za zamenu troi manje snage od originalnog procesora, ali ovo je u vezi sa nainom proizvodnje originalnih i OverDrive procesora. Mada e oba procesora raditi na 5 V, originalni procesor Pentium bio je izveden sa veliinom kola od 0,8 mikrona, to je poveavalo njegovu glad za energijom u odnosu na novija 0,6-mikronska kola koriena u OverDriveu i drugim procesorima Pentium. Smanjenje veliine kola predstavlja jedan od najboljih naina za smanjenje potronje energije. Iako e procesor OverDrive za raunare zasnovane na Pentiumu troiti manje snage od originalnih procesora, moda e se morati napraviti dodatni prostor za sklop aktivnog hladnjaka koji se ugrauje na gornju stranu procesora. Kao i kod drugih procesora OverDrive sa ugraenim ventilatorima, napajanje za pokretanje ventilatora dovodi se neposredno iz leita ipa, tako da nisu potrebni dodatni vodovi za napajanje. Takoe, ventilator e se lako zameniti ukoliko se nekad pokvari.
Leita procesora
Poglavlje 3
71
1 A B C D E F G H J K L M N P Q R S T U V W
INV IV VCC
5
VCC VSS DP1 D15 D11
6
VCC VSS D18 D16
7
VCC VSS D22 D20
8
VCC VSS D25 DP3
9
DP2 D17 D29 D27
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
D23 D24 D31 D32 VCC VSS D26 D28 VCC VSS D9 D30 VCC VSS D10 D14 VCC VSS D12 D40 VCC VSS D19 D39 VCC VSS D21 D37 VCC VSS D33 D35 Plug VCC VSS D36 DP4 D46 D51 D53 DP5 D41 D34 D38 DP6 D49 D55 D43 D47 D50 D42 D54 D57 VSS D45 D48 D52 D44 DP7 VCC VCC
M/10# EWBE# VCC BP2 BP3 D6
A B C D E F G H J K L M N P Q R S T U V W
IERR# PM1/BP1D4 D13 D2 D8 D7
VCC PMO/BPO D0
VCC VCC VCC
VSS VSS VSS
D1 D3 D5
VCC VSS VSS
VSS FERR# DPO IU VSS KEN# CACHE# NA# BOFF# BRDY#
D63 D58 CLK
D59 D62 D61
VSS VSS VSS VSS
D56 VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC
VSS AHOLD NC
Socket 4
RESET D60
VSS WB/WT# EADS# HITM# VCC VCC VCC VCC VCC VCC VSS VSS VSS W/R # AP NC ADS#
PEN# FRCMC# VSS INTR SMI# VCC R/S# Plug BT2 BT0 A24 VSS VCC A26 A22 VSS VCC A19 A20 VSS VCC A17 A18 VSS VCC A15 A16 VSS VCC A13 A14 VSS VCC A11 A12 VSS VCC A9 A10 VSS VCC A7 A8 VSS VCC Plug A3 A6 VSS VCC TRST# NC A5 VSS VCC NMI TMS NC NC VSS VSS VSS VSS
HLDA BE1#
VSS PCHK# SCYC VSS PWT BE5#
NC IGNNE# TDO IBT A25 A31 A4 INIT A23 A29 BT3 TDI A21 A27 BT1
VSS BUSCHK# TCK SMIACT# BE4#
VCC FLUSH# PRDY BE0# A20M# BE2# BE6# BE3# BREQ LOCK# D/C # BE7# HIT# APCHK# PCD HOLD A30 A28 VCC VSS VCC
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
Slika 3.16 Konfiguracija Intelovog Socket 4 sa 273 izvoda.
Socket 5
Kada je Intel preprojektovao procesor Pentium za rad na 75, 90 i 100 MHz, kompanija je prela na postupak proizvodnje od 0,6 mikrona i rad na 3,3 V. Ova izmena imala je kao posledicu manju potronju snage: samo 3,25 A na 3,3 V (10,725 W). Zbog toga je procesor Pentium na 100 MHz mogao da troi manje energije ak i od prve verzije Pentiuma na 60 MHz. Noviji ipovi Pentium, Pentium Pro i Pentium II na 120 MHz i na viim frekvencijama, koriste i manje jezgro, nainjeno 0,35-mikronskim postupkom. Ovo omoguava manju potronju i izuzetno velike brzine takta bez pregrevanja. Pentium 75 i vii procesori imaju u stvari 296 noica, mada se ugrauju u leite Socket 5, zvanini Intelov oblik leita, koje ima ukupno 320 izvoda. Dodatni izvodi se koriste za Pentium OverDrive procesora Pentium. Ovo leite ima 320 izvoda rasporeenih u smaknutoj matrici pinova, na kojoj su pojedini pinovi smaknuti zbog manjih meusobnih razmaka. Trenutno se moete susresti s nekoliko procesora OverDrive za postojee Pentiume. Ako imate Pentium pete generacije 60 ili 66 sa leitem Socket 4, moete kupiti standardni ip Pentium OverDrive koji e udvostruiti brzinu vaeg starog procesora. OverDrive sa MMX tehnologijom koristi se za Pentiume druge generacije na 75 MHz, 90 MHz i 100 MHz koji koriste Socket 5 ili Socket 7. Brzine procesora nakon nadgradnje jesu 125 MHz za Pentium 75, 150 MHz za Pentium 90 i 166 MHz za Pentium 100. MMX veoma poveava mogunosti procesora, naroito kod multimedijalnih programa, a o tome raspravljamo u delu ,,Procesori Pentium MMX, kasnije u ovom poglavlju. Na slici 3.17 prikazana je namena izvoda leita Socket 5. Pentium OverDrive za procesore Pentium ima sklop aktivnog hladnjaka (ventilator) koji dobija napajanje neposredno iz leita ipa. ip zahteva najvie 4,33 A od 3,3 V za rad
72
Poglavlje 3
ipa (14,289 W) i 0,2 A od 5 V za rad ventilatora (1 W), to ini ukupnu potronju od 15,289 W. Ovo je manje energije nego to zahteva originalni procesor Pentium na 66 MHz, mada se pogoni ip koji je vie nego etiri puta bri!
1 2
PLUG
3
VSS
4 5 6
D41 D43 VSS D45 D48 D44 D49 D51 DP5 D53 D56 PLUG D58 D59
7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37
VCC VSS DP4 D40 D46 D42 D38 D39 VSS VCC VSS D36 D37 VSS VCC VSS D34 D35 VCC VCC VSS D32 D33 NC VCC VSS D31 DP3 VSS VCC VSS D29 D30 VCC VCC VSS D27 D28 VSS VCC VSS D25 D26 NC VCC VSS DP2 D23 VCC VCC VSS D24 D19 VSS VCC VSS D21 DP1 VSS PLUG D3 VCC D20 D17 D12 D7 D5 D1 VSS VCC VSS PICD1 TCK VSS TDI TMS TRST# VSS VCC VCC VCC D22 D16 D14 D8 D6 D4 VCC D18 D13 D10 DP0 VCC D15 D11 D9 NC
A B C D E F G H J K L M N P Q R S T U V W X Y Z AA AB AC AD AE AF AG AH AJ AK AL AM AN
INC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VSS VCC VSS D63 VCC VSS VCC VSS D61 D62 DP7 IERR# TDO D57 D54 DP6 D55 INC D50 D52 VCC D47
A B C D E F G H J K L M N P Q R S T
VCC VSS VCC VSS
PICCLK PICD0 D0 D2
D60
VCC
PM0BP0 FERR# VSS PM1BP1 BP2 VSS BP3 MI/O# INV
CPUTYP VSS NC
NC NC VCC
VCC
VCC VSS
CACHE# VSS
Socket 5
VCC
VSS
U V W X Y Z AA AB AC AD AE AF AG AH AJ AK AL AM AN
AHOLD KEN#
STPCLK# NC NC BF NC
EWBE# VSS
BRDY# NA#
BRDYC# VSS
FRCMC# VCC PEN# VSS VCC
BOFF# PHIT# WB/WT#
VCC VSS
INIT
IGNNE# SMI# VSS RS# INTR VSS NC A21 VSS A24 A26 A25 A29 A28 A3 A22
HOLD PRDY NMI
PHITM# VSS
VCC
PBGNT# A23
PBREO# APCHK# VSS PCHK# PCD PLUG VSS VSS BE1# VCC BE3# VSS BE5# BE6# NC BE7# VSS CLK VCC VSS A19 A18 NC A17 A16 VSS A15 A14 VSS A13 A12 VCC A9 A11 VSS A5
VCC
VCC
SMIACT# VSS
A27 PLUG A31
VCC
LOCK# HLDA
BREQ AP
ADS# DC# HIT#
VSS
A20M#
RESET NC A20
PWT
HITM# BUSCHK# BE0#
BE2#
BE4#
SCYC
A7
VSS
ADSC# VCC5
EADS# INC
VCC5
W/R VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS VSS A8 A4 A30 # FLUSH# VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC VCC A10 A6 NC VSS
1 2
4 5 6
7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37
Socket 5
Slika 3.17 Konfiguracija Intelovog leita Socket 5 sa 320 izvoda.
Socket 6
Poslednje 486 leite bilo je konstruisano posebno za DX4 i procesor 486 Pentium OverDrive. Socket 6 je neznatno izmenjena verzija leita Socket 3, koje ima dva dodatna popunjena izvoda zbog pravilnog poravnavanja procesora. Socket 6 ima 235 izvoda i prihvatie samo procesore 486 ili Pentium OverDrive na 3,3 V. Ovo znai da e Socket 6 prihvatiti samo DX4 i procesor 486 Pentium OverDrive. Poto leite daje samo 3,3 V i poto se u njega ugrauju procesori konstruisani da rade samo na 3,3 V, nema mogunosti da doe do unitenja, kao kod leita Socket 3. U praksi, leite Socket 6 imalo je sasvim ogranienu upotrebu. Na slici 3.18 prikazana je namena izvoda Socket 6.
Leita procesora
Poglavlje 3
73
A 19
PLUG
B
RES
C
VSS
D
VCC
E
VSS
F
INIT
G
VSS BE3# RDY#
H
VSS VSS VCC
J
VCC VSS VCC
K
VCC PCD BE1#
L
VCC VSS VCC
M
VSS VSS VCC PWT
N
VSS VSS
P
RES W/R #
Q
VSS
R
VCC
S
VSS
T
RES ADS#
U 19
RES RES VSS VCC VSS
18
18 17
17
16 15
16 15
14 13 12 11 10 9 8
14
13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
Socket 6
VSS D29 VSS D24 DP3 D23 RES
VCC D31 VCC D25 VSS VSS VSS D21 D19
D30 D28 D26 D27 VCC VCC CLK D18 D11 VCC PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG D17 D13 D9 VSS D10 VCC VSS RES D15 D8 DP1 RES D12 VCC VSS VSS DP2 D3 VSS VCC D16 D5 VCC VCC D14 VCC VSS VCC D7 D6 VSS VSS PLUG PLUG PLUG PLUG PLUG D4 VCC VSS RES DP0 D1 D2 RES A30 A29 D0 VSS
A16 A20 A22 A24 A21 A19 A17 VSS A31 VCC
7 6 5 4 3 2 1
RES RES VSS VCC
PLUG D22 PLUG KEY D20
PLUG PLUG
Slika 3.18
Konfiguracija Intelovog Socket 6 sa 235 izvoda.
Socket 7 (i Super7)
Leite Socket 7 je u sutini isto kao Socket 5, sa jednim dodatnim kljunim izvodom (nepopunjenim) koji se nalazi u unutranjem uglu nasuprot postojeem popunjenom izvodu leita Socket 5. Socket 7, zbog toga, ima ukupno 321 izvod rasporeen po 21 x 21 SPGA. Stvarnu razliku ne ini oblik leita, ve pratei VRM (modul za regulaciju napona, Voltage Regulator Module), koji mora da se nae uz nju. VRM je mala ploa sa elektronskim kolima. VRM sadri sva kola za podeavanje napona koriena za sputanje signala za napajanje od 5V na potreban napon za procesor i primenjen je iz nekoliko dobrih razloga. Jedan je da se regulatori napona greju tokom rada i veoma su skloni kvarovima. Lemljenje ovih kola na matinu plou, kao to je raeno kod konstrukcije Pentium Socketa 5, ini veoma verovatnim da e kvar regulatora zahtevati zamenu itave matine ploe. Iako bi se tehniki regulator mogao zameniti, mnogi se povrinski leme, to ini itav postupak veoma dugotrajnim i skupim. Osim toga, ovih dana, kada vrhunske matine ploe kotaju samo 150 $, jednostavno nije isplativo popravljati ih. Posedovanje zamenjivog VRM ugraenog u sopstveno leite ini zamenu jednostavnom, ako se regulator ikad pokvari. Mada je zamenjivost lepa osobina, glavni razlog zbog koga je konstruisan VRM jeste to to su Intel i drugi proizvoai pravili Pentium procesore za rad na razliitim naponima. Intel ima nekoliko razliitih verzija procesora Pentium i Pentium-MMX koji rade na 3,3 V (zovu se VR), 3,465 V (zovu se VRE) ili 2,8 V, dok AMD, Cyrix i drugi koriste razliite varijacije. Zbog ovoga veina novijih proizvoaa matinih ploa je ili ubacila leita za VRM ili ima ugraene prilagodljive VRM-ove u matinoj ploi. Na slici 3.19 prikazana je namena izvoda Socket 7.
74
Poglavlje 3
Slika 3.19 Namena izvoda Socket 7 (Pentium) pogled odozgo.
AMD, zajedno sa Cyrixom i nekoliko proizvoaa skupova ipova, razvio je poboljanje ili proirenje Intelovog leita Socket 7, koje je nazvano Super Socket 7 (ili Super7), ubrzavi ga sa 66 MHz na 95 MHz i 100 MHz. Ovo dozvoljava pravljenje brih sistema sa Socket 7, koji su brzi skoro koliko i noviji sistemi sa Slotom 1 i Socketom 370, koje koriste Intelovi procesori. Raunari sa Super7 imaju takoe podrku za video sabirnicu AGP, kao i UltraDMA kontrolere diskova i napredno upravljanje napajanjem. Ploe sa leitem Super7 zahtevaju nove skupove ipova. Glavni snabdevai skupovima ipova osim Intela, a to su Acer Laboratories Inc. (ALi), VIA Technoligies i SiS, podravaju Super7 oblik. ALi ima Aladdin V, VIA Apollo MVP3, a SiS SiS530 skupove ipova za ploe sa leitem Super7. Veina glavnih proizvoaa matinih ploa pravi ploe sa Super7 u obliku i veliini Baby-AT i ATX. Ako elite da kupite Pentium plou koja se moe nadgraditi do sledee generacije procesora sa leitem Socket 7 ak i vee brzine, traite sistem sa Socket Super7 i ugraenim VRM-om koji podrava izbor razliitih napona.
Socket 8
Socket 8 jeste posebno SPGA leite koje sadri ak 387 izvoda! Ono je posebno konstruisano za procesor Pentium Pro sa ugraenim keom 2. nivoa. Dodatni izvodi dozvoljavaju skupu ipova da upravlja keom 2. nivoa ugraenim u kuite procesora. Na slici 3.20 prikazana je namena izvoda Socket 8.
Leita procesora
Poglavlje 3
75
Ostalo
g Po
ed
od
o zg
Slika 3.20
Namena izvoda Socket 8 (Pentium Pro) sa posebno oznaenim izvodima za napajanje.
Socket PGA-370
Januara 1999. godine Intel je predstavio novo leite za procesore klase P6. Novo leite je nazvano PGA-370, jer je imalo 370 noica i napravljeno je za jeftinije PGA verzije procesora Celeron i Pentium III. Leite PGA-370 konstruisano je za aktuelnu utakmicu na tritu jeftinijih raunara sa sistemima koji poseduju leite Super7, koje podravaju AMD i Cyrix. PGA-370 donosi niu cenu konstrukcije sa leitem, sa jeftinijim procesorima, sklapanjem sistema, rashladnim ureajima itd., zajedno sa odlinim performansama procesora linije P6. Na poetku su svi procesori Celeron i Pentium III bili nainjeni u oblicima SECC ili SEPP. Ovo su u sutini elektronske ploe koje sadre procesor i odvojene ipove kea 2. nivoa na maloj ploi koja se ulae u matinu plou pomou Slota 1. Ova vrsta konstrukcije bila je neophodna kada su ipovi kea 2. nivoa bili deo procesora, ali nisu neposredno ugraeni u matricu procesora. Intel je nainio pakovanje ipa sa vie matrica za Pentiumom Pro, ali je ovo dalo veoma skup nain za pakovanje ipa. Ploa sa odvojenim ipovima bila je jeftinija, to je razlog zato Pentium II izgleda drugaije od Pentiuma Pro. Sa pojavom procesora Celeron 300A, predstavljenim u avgustu 1998, Intel je poeo da smeta ke 2. nivoa neposredno na matricu procesora; ke se vie nije nalazio u odvojenom ipu. Sa keom potpuno ugraenim u matricu nije bilo potrebe za procesorom koji se ugrauje na plou. Poto je skuplje napraviti procesor sa ploom Slota 1 ili kuitem umesto sa leitem, Intel se vratio na konstrukciju sa leitem radi sniavanja cene posebno za Celeron, koji se takmii na jeftinom delu trita sa AMD-ovim i Cyrixovim ipovima sa leitem Socket 7. Na slici 3.21 prikazan je raspored pinova Socket PGA-370. Celeron je postepeno pomeran na PGA-370, iako je svojevremeno bio dostupan u obe varijante. Svi procesori Celeron na 333 MHz (i slabiji) postojali su samo u verziji za Slot 1. Procesori Celeron od 366 MHz do 433 MHz bili su dostupni u verzijama za Slot 1 i Socket PGA-370, a svi procesori Celeron od 466 MHz (i jai) dostupni su samo u verziji za PGA-370. Matina ploa sa Slotom 1 moe da se napravi tako da prihvata skoro svaki procesor Celeron, Pentium II ili Pentium III. Za korienje novijih Celerona od 466 MHz i jaih, koji su dostupni u obliku PGA-370, napravljen je jeftini adapter nazvan slot-ket, koji se moe
76
Poglavlje 3
nabaviti kod nekoliko proizvoaa. Ovo je u sutini ploa Slota 1 koja sadri samo leite PGA-370, to vam dozvoljava da koristite procesor PGA-370 u bilo kojoj ploi sa Slotom 1. Uobiajeni slot-ket adapter prikazan je u odeljku Celeron, kasnije u ovom poglavlju.
uu
Videti Celeron, str. 158.
Slika 3.21
Raspored pinova Socket PGA-370 (PGA Celeron) pogled odozgo.
ZIF leita
Kada su u Intelu sastavljali skup tehnikih pojedinosti za Socket 1, shvatili su da oni sami moraju postupak nadgradnje procesora uiniti jednostavnijim. Izmerili su da obino treba 100 funti sile za umetanje ipa u matine ploe sa leitem Socket 1 sa 169 pinova standardne konstrukcije. Primenom ovako velike sile lako ste mogli da unitite ip ili leite tokom uklanjanja ili ponovne ugradnje. Zbog ovoga su neki proizvoai matinih ploa poeli da koriste leite sa malim pritiskom (engl. Low Insertion Force, LIF), koja su uobiajeno zahtevala samo 60 funti sile umetanja za ip sa 169 noica. Ako imate LIF ili standardno leite obino savetujem da se skine matina ploa na taj nain moete je podupreti s druge strane kada ubacujete ip. Pritiskanje matine ploe silom od 60 do 100 funti moe
Slotovi procesora
Poglavlje 3
77
stvoriti naprsline na ploi ako nije pravilno poduprta. Takoe je potreban poseban alat za vaenje ipa iz nekog od ovih leita. Jasno je, meutim, da je ak i mali pritisak zapravo relativan pojam, pa je bilo potrebno pronai bolje reenje za prosenog korisnika koji bi poeleo da zameni svoj CPU. Proizvoai su zato poeli da ugrauju posebna bespritisna (engl. Zero Insertion Force, ZIF) leita u matine ploe sa leitem Socket 1. Od tada su praktino sva leita procesora bila ZIF konstrukcije. Imajte, ipak, u vidu da tehniki propisi za Socket X (1-8) ne odreuju da li je to ZIF, LIF ili standardno leite; tehnike pojedinosti odnose se samo na ureenje izvoda. Danas skoro svi proizvoai matinih ploa koriste ZIF leite. Ova leita gotovo da sasvim uklanjaju rizik koji postoji pri nadgradnji, jer za ugradnju ipa nije neophodna sila. Skoro sva ZIF leita imaju ruicu; podignete tu ruicu, spustite ip u leite i zatim spustite ruicu. Ovakva konstrukcija ini zamenu starog procesora novim sasvim lakom.
Slotovi procesora
Nakon to je uveo Pentium Pro sa ugraenim keom 2. nivoa, Intel je otkrio da je izabrano fiziko pakovanje veoma skupo za proizvodnju. Zatim su traili nain da olakaju ugradnju kea i moguih drugih delova u pakovanje procesora i doli su do zakljuka da je najbolji nain za ovo konstrukcija kuita ili ploe. Da bi se prihvatila nova kuita, Intel je napravio dve razliite vrste slotova koji se mogu upotrebiti na matinoj ploi. Slot 1 je slot sa 242 izvoda, koji je konstruisan za prihvatanje procesora Pentium II, Pentium III i veine Celerona. Slot 2 je poboljani slot sa 330 izvoda, konstruisan za procesore Pentium II i III Xeon, koji su u osnovi predvieni za radne stanice i servere. Pored posebnih izvoda, najvea razlika izmeu Slota 1 i Slota 2 lei u injenici da je Slot 2 konstruisan kako bi omoguio istovremeni rad etiri ili vie procesora na jednoj ploi. Slot 1 dozvoljava rad samo jednog ili dva procesora. Obratite panju da se Slot 2 takoe naziva SC330, to dolazi od Slot Connector sa 330 izvoda.
Slot 1
Konstrukcija SEC (kaseta sa ivinim prikljukom, Single Edge Cartridge) koristi Slot 1, a upotrebljava se sa procesorima Pentium II. Unutar kasete je osnovna ploa koja nosi procesor i ke 2. nivoa. Suprotno od Pentiuma Pro, drugostepeni ke je postavljen na plou sa kolima, a ne unutar istog pakovanja ipa kao procesor. Ovo dozvoljava Intelu da koristi SRAM ipove sa slobodnog trita umesto da ih sam pravi, a omoguava mu da lako pravi procesore Pentium II sa razliitim koliinama kea. Na primer, Celeron verzije Pentiuma II nemaju ke 2. nivoa, dok e budue verzije imati vie od standardnih 512 KB koliko se nalazi u skoro svim procesorima Pentium II. Na slici 3.22 prikazane su mere slota i namena izvoda.
tt
Videti Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom (SEP), str. 62.
78
Poglavlje 3
73 PARA PINOVA
48 PAROVA PINOVA
Slika 3.22 Mere Slota 1 i raspored pinova.
Tabela 3.10 sadri spisak naziva svih pinova Slota 1.
Tabela 3.10
Broj pinova A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A73
Spisak signala po redosledu broja pinova

Broj pinova A25 A26 A27 A28 A29 A30 A31 A32 A33 A34 A35 A36 A37 A38 A39 A40 A41 A42 A43 A44 A45 A46 A47 A48 A113 Naziv pinova DEP#[0] GND DEP#[1] DEP#[3] DEP#[5] GND DEP#[6] D#[61] D#[55] GND D#[60] D#[53] D#[57] GND D#[46] D#[49] D#[51] GND D#[42] D#[45] D#[39] GND Rezervisano D#[43] Rezervisano Broj pinova A49 A50 A51 A52 A53 A54 A55 A56 A57 A58 A59 A60 A61 A62 A63 A64 A65 A66 A67 A68 A69 A70 A71 A72 B32 Naziv pinova D#[37] GND D#[33] D#[35] D#[31] GND D#[30] D#[27] D#[24] GND D#[23] D#[21] D#[16] GND D#[13] D#[11] D#[10] GND D#[14] D#[9] D#[8] GND D#[5] D#[3] D#[63]
Naziv pinova VCC_VTT GND VCC_VTT IERR# A20M# GND FERR# IGNNE# TDI GND TDO PWRGOOD TESTHI GND THERMTRIP# Rezervisano LINT[0]/INTR GND PICD[0] PREQ# BP#[3] GND BPM#[0] BINIT# D#[1]
Slotovi procesora
Broj pinova A74 A75 A76 A77 A78 A79 A80 A81 A82 A83 A84 A85 A86 A87 A88 A89 A90 A91 A92 A93 A94 A95 A96 A97 A98 A99 A100 A101 A102 A103 A104 A105 A106 A107 A108 A109 A110 A111 A112 Naziv pinova GND BCLK BR0# BERR# GND A#[33] A#[34] A#[30] GND A#[31] A#[27] A#[22] GND A#[23] Rezervisano A#[19] GND A#[18] A#[16] A#[13] GND A#[14] A#[10] A#[5] GND A#[9] A#[4] BNR# GND BPRI# TRDY# DEFER# GND REQ#[2] REQ#[3] HITM# GND DBSY# RS#[1] Broj pinova A114 A115 A116 A117 A118 A119 A120 A121 B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 B26 B27 B28 B29 B30 B31 Naziv pinova GND ADS# Rezervisano AP#[0] GND VID[2] VID[1] VID[4] EMI FLUSH# SMI# INIT# VCC_VTT STPCLK# TCK SLP# VCC_VTT TMS TRST# Rezervisano VCC_CORE Rezervisano Rezervisano LINT[1]/NMI VCC_CORE PICCLK BP#[2] Rezervisano BSEL# PICD[1] PRDY# BPM#[1] VCC_CORE DEP#[2] DEP#[4] DEP#[7] VCC_CORE D#[62] D#[58]
Poglavlje 3
Naziv pinova VCC_CORE D#[56] D#[50] D#[54] VCC_CORE D#[59] D#[48] D#[52] EMI D#[41] D#[47] D#[44] VCC_CORE D#[36] D#[40] D#[34] VCC_CORE D#[38] D#[32] D#[28] VCC_CORE D#[29] D#[26] D#[25] VCC_CORE D#[22] D#[19] D#[18] EMI D#[20] D#[17] D#[15] VCC_CORE D#[12] D#[7] D#[6] VCC_CORE D#[4] D#[2]
79
Broj pinova B33 B34 B35 B36 B37 B38 B39 B40 B41 B42 B43 B44 B45 B46 B47 B48 B49 B50 B51 B52 B53 B54 B55 B56 B57 B58 B59 B60 B61 B62 B63 B64 B65 B66 B67 B68 B69 B70 B71
nastavlja se
80
Poglavlje 3
Tabela 3.10 Nastavak

Broj pinova B72 B73 B74 A75 A76 A77 A78 A79 A80 A81 A82 A83 A84 A85 A86 A87 A88 Naziv pinova D#[0] VCC_CORE RESET# BCLK BR0# BERR# GND A#[33] A#[34] A#[30] GND A#[31] A#[27] A#[22] GND A#[23] Rezervisano Broj pinova B89 B90 B91 B92 B93 B94 B95 B96 B97 B98 B99 B100 B101 B102 B103 B104 B105 Naziv pinova VCC_CORE A#[15] A#[17] A#[11] VCC_CORE A#[12] A#[8] A#[7] VCC_CORE A#[3] A#[6] EMI SLOTOCC# REQ#[0] REQ#[1] REQ#[4] VCC_CORE Broj pinova B106 B107 B108 B109 B110 B111 B112 B113 B114 B115 B116 B117 B118 B119 B120 B121 Naziv pinova LOCK# DRDY# RS#[0] VCC5 HIT# RS#[2] Rezervisano VCC_L2 RP# RSP# AP#[1] VCC_L2 AERR# VID[3] VID[0] VCC_L2
Slot 2 (SC330)
Slot 2 (nazivan i SC330) koristi se kod jaih matinih ploa koje podravaju procesore Pentium II i III Xeon. Na slici 3.23 prikazan je Slot 2.
Izvod B1 Izvod B2 Pogled odozgo Izvod B165
Izvod A2 Izvod A1
Izvod A166
Pogled sa strane
Slika 3.23 Mere i raspored pinova Slota 2 (SC330).
Pentium II ili III smeten je u slino, ali vee kuite od onog za Pentium II. Na slici 3.24 prikazano je kuite Xeona.
Radni naponi CPU
Poglavlje 3
81
Plastina obloga
Podmeta sa osnovne strane
Procesor i ke
Spojnice termalne ploe
Drai izvoda
Aluminijumska termalna ploa
Slika 3.24
Kuite Pentiuma II/III Xeon
Matine ploe sa Slotom 2 sreu se pre svega u jaim raunarima, kao to su radne stanice ili serveri, koji koriste procesore Pentium II ili III Xeon. Ovo su Intelovi najjai ipovi, koji se razlikuju od obinog Pentiuma II/III uglavnom po keu 2. nivoa na punoj brzini jezgra, a i vie od toga.
Radni naponi CPU

Jedna tenja je jasna svakom ko je pratio konstrukciju procesora, a to je da se radni naponi sve vie sniavaju. Dobici od nieg napona su trostruki. Najoigledniji je da sa niim naponom dolazi nia ukupna potronja snage. Troei manje snage sistem e biti jeftiniji u radu, a za prenosive ili mobilne raunare vanije je da e raditi mnogo due sa postojeim tehnologijama za baterije. Naglasak na radu sa baterijama doveo je do mnogih unapreenja u smislu smanjenja napona za procesor, jer je to imalo veliki uticaj na radni vek baterija. Drugi glavni dobitak jeste to to se sa manjim naponom, a zbog toga i manjom potronjom snage, manje proizvodi toplota. Hladniji procesori trae manje prostora oko sebe u kuitu i traju due. Trei glavni dobitak predstavlja to to hladniji procesor koji radi na manjoj snazi moe da se ubrza. Sniavanje napona bio je jedan od kljunih inilaca u stalnom poveavanju brzine takta procesora. Sve do putanja u prodaju Pentiuma za prenosive raunare i Pentiuma MMX za stone i prenosive raunare, veina procesora je koristila jednak nivo napona za napajanje jezgra, kao i za rad ulazno/izlaznih kola. Na poetku, veina procesora je imala napajanje jezgra i U/I kola na 5 V, to je kasnije smanjeno na 3,5 ili 3,3 V, zbog manje potronje snage. Kada se koristi jedinstven napon za napajanje unutranjeg jezgra procesora kao i za spoljnu sabirnicu procesora i U/I signale, za procesor se kae da ima jednostruku ili objedinjenu konstrukciju napajanja. Kada je na poetku napravio verziju procesora Pentium za prenosive raunare, Intel je izaao sa emama za ogromno smanjenje potronje snage, a da jo uvek ostane ouvana kompatibilnost sa postojeim skupom ipova, logikom sabirnice, memorijom i drugim delovima na 3,3 V. Kao rezultat toga pojavila se dvojna ili podeljena konstrukcija napajanja,
82
Poglavlje 3
u kojoj jezgro procesora radi na niem naponu, dok U/I kola ostaju na 3,3 V. Ovo se na poetku nazivalo tehnologija smanjenja napona (engl. Voltage Reduction Technology, VRT) i prvi put se pojavilo na procesorima Pentium za prenosive raunare putenim u prodaju 1996. godine. Kasnije je dvojna konstrukcija napajanja iskoriena kod stonih procesora kao to je Pentium MMX, koji je koristio 2,8 V za napajanje jezgra i 3,3 V za U/I kola. Najnoviji procesori, bilo da su za upotrebu na stonim bilo na prenosivim raunarima, imaju dvojnu konstrukciju napajanja. Neki od najnovijih procesora Pentium II za prenosive raunare rade na niskom naponu za jezgro od jedva 1,6 V, dok jo uvek odravaju kompatibilnost sa delovima za U/I na 3,3 V. Poznavanje procesorskih zahteva za naponom nije znaajno kod procesora Pentium Pro (Socket 8) ili Pentium II (Slot 1 ili Slot 2), jer ova leita i slotovi imaju posebne izvode za prepoznavanje napona (VID, Voltage ID) koje procesor koristi da prenese matinoj ploi tane zahteve za naponom. Ovo dozvoljava da se naponski regulatori ugraeni u matinoj ploi automatski postave na ispravne naponske nivoe samom ugradnjom procesora. Na nesreu, svojstvo automatskog postavljanja napona nije prisutno kod Socketa 7, a ni ranijih matinih ploa i konstrukcija procesora. Ovo obino znai da morate postaviti kratkospojnike ili nekako drugaije podesiti matinu plou u skladu sa naponskim zahtevima procesora koji ugraujete. Procesori Pentium (Socket 4, 5 ili 7) radili su na razliitim naponima, ali poslednje verzije MMX-a su sve na 2,8 V, izuzev procesora za prenosive raunare, koji rade na naponu ne niem od 1,8 V. Tabela 3.11 sadri podeavanje napona za Intelove procesore Pentium (ne-MMX) koji koriste jedinstveno napajanje. Ovo znai da jezgro CPU i U/I izvodi rade na istom naponu. Tabela 3.11 sadri napone koji se koriste kod procesora sa leitem Socket 7.
Tabela 3.11
Postavljanje napona VRE (3,5 V) STD (3,3 V) MMX (2,8 V) VRE (3,5 V) 3,2 V 2,9 V 2,4 V 2,2 V VRE (3,5 V) 2,9 V MMX (2,8 V) 2,45 V
Jednostruki i dvojni naponi procesora sa leitem Socket 7

Procesor Intel Pentium Intel Pentium Intel MMX Pentium AMD K5 AMD-K6 AMD-K6 AMD-K6-2/K6-3 AMD-K6/K6-2 Cyrix 6x86 Cyrix 6x86MX/M-II Cyrix 6x86L Cyrix 6x86LV Napon jezgra 3,5 V 3,3 V 2,8 V 3,5 V 3,2 V 2,9 V 2,4 V 2,2 V 3,5 V 2,9 V 2,8 V 2,45 V U/I napon 3,5 V 3,3 V 3,3 V 3,5 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,5 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V Konstrukcija napajanja Jednostruka Jednostruka Dvojna Jednostruka Dvojna Dvojna Dvojna Dvojna Jednostruka Dvojna Dvojna Dvojna
Uobiajeno, prihvatljivi opseg je +/- 5% od nazivne vrednosti. Skoro sve Pentium matine ploe sa leitem Socket 7 (i kasnije) imaju napajanje sa nekoliko napona (2,5 V, 2,7 V, 2,8 V i 2,9 V) zbog kompatibilnosti sa buduim ureajima. Regulator napona ugraen u matinu plou pretvara napon napajanja u razliite nivoe koje zahteva jezgro procesora. Proverite prirunike za svoju matinu plou i procesor kako biste pronali odgovarajue vrednosti. Procesori Pentium Pro i Pentium II automatski odreuju potrebnu vrednost napona upravljajui regulatorom napona na matinoj ploi pomou ugraenih izvoda za
Tekoe sa toplotom i hlaenjem
Poglavlje 3
83
prepoznavanje napona (VID, Voltage ID). Ovo se objanjava podrobnije kasnije u ovom poglavlju.
uu uu
Videti Procesori Pentium Pro, str. 138. Videti Procesori Pentium II, str. 146.
Obratite panju na to da su napon jezgra i U/I napon isti kod postavljanja STD ili VRE, jer su to podeavanja za jedinstveni napon. Ako se bilo kada napon podesi drugaije od STD ili VRE, matina ploa prelazi na dvojno podeavanje napona gde se napon jezgra moe posebno odrediti, dok U/I napon ostaje stalan na 3,3 V. Socket 5 je napravljen da omogui podeavanje STD ili VRE, tako da svaki procesor koji moe da ih koristi moe da radi i sa leitem Socket 5 i sa leitem Socket 7. Starije leitem Socket 4 moe da daje samo 5 V, a osim toga ima potpuno razliit raspored izvoda (ukupno manje izvoda), pa sa leitem Socket 4 nije mogue koristiti procesor napravljen za Socket 7 ili Socket 5. Skoro sve Pentium matine ploe sa leitem Socket 7 (i kasnije) imaju napajanje sa nekoliko napona (2,2 V, 2,4 V, 2,5 V, 2,7 V, 2,8 V i 2,9 V, kao i stariji STD ili VRE parametri), zbog kompatibilnosti sa veim brojem procesora. Regulator napona ugraen u matinu plou pretvara napon napajanja u razliite nivoe koje zahteva jezgro procesora. Proverite prirunike za svoju matinu plou i procesor kako biste pronali odgovarajue vrednosti. Procesori Pentium Pro, Celeron i Pentium II/III automatski odreuju potrebnu vrednost napona upravljajui regulatorom napona na matinoj ploi. Ovo se radi pomou ugraenih noica za prepoznavanje napona (VID, Voltage ID). U tenji za veom brzinom mnoge novije matine ploe za ove procesore imaju mogunosti za prisilno ubrzavanje, koje dozvoljavaju runo podeavanje napona po elji. Mnogi su ljudi doli do zakljuka da u pokuajima prisilnog ubrzavanja procesora obino pomae poveanje napona za deseti deo volta, ili slino. Naravno ovo poveava zagrevanje procesora i sa time se mora raunati pri izboru rashladnog ureaja.

Toplota moe stvarati neprilike u bilo kom savremenom raunaru. Bri procesori obino troe vie energije i zbog toga stvaraju vie toplote. Procesor je obino najvei potroa snage u raunaru i u veini situacija ventilator u kuitu raunara moda nee biti sposoban da predaje toplotu bez neke pomoi.
Hladnjaci
Za hlaenje raunara kod koga toplota procesora stvara probleme moete kupiti (za manje od 5 $, u veini sluajeva) posebni dodatak za CPU koji se zove hladnjak, a slui da odvodi toplotu sa ipa CPU-a. U mnogim sluajevima potreban je vei standardni hladnjak sa dodatnim ili duim rebrima zbog vee povrine hlaenja. Nekoliko proizvoaa hladnjaka navedeno je u spisku isporuilaca na CD-u. Hladnjaci rade kao onaj u kolima koji odvodi toplotu motora. Hladnjak odvodi toplotu iz procesora pa se ona moe izbaciti iz sistema. Ovo se ini upotrebom termikih provodnika (obino metal) koji prenose toplotu procesora u peraja sa velikom povrinom izloenom vazduhu koji se kree. Ovo dovodi do zagrevanja vazduha, a hlaenja hladnjaka, kao i procesora. Upravo kao i u sluaju hladnjaka u kolima, hladnjaci zavise od protoka vazduha. Ukoliko nema kretanja vazduha, hladnjak nije sposoban da izrai toplotu napolje. Da bi se uklonile opasnosti od pregrevanja motora u kolima kada se ona ne kreu, automobilski inenjeri ugradili su ventilator. Isto tako, negde unutar PC-ja uvek postoji ventilator koji pomae da se vazduh kree preko hladnjaka i izlazi iz raunara. Ponekad je dovoljan ventilator u jedinici za napajanje, ponekad se mora postaviti dodatni ventilator za kuite ili ak neposredno preko procesora, kako bi se obezbedio neophodan stepen hlaenja.
84
Poglavlje 3
Hladnjak se privruje ili lepi za procesor. Postoji mnotvo hladnjaka i naina za privrenje. Na slici 3.25 prikazani su razliiti pasivni hladnjaci i postupci za privrenje.
Postupak LIF Spajanje za mikroprocesor Postupak sa vezivnim materijalom Postupak ZIF
Slika 3.25
Prikaz razliitih postupaka za privrenje pasivnih hladnjaka za procesore sa leitem.
Savet
Prema podacima iz Intela spojnice hladnjaka su drugi po redu uzrok unitavanja matinih ploa (rafcigeri su na prvom mestu). Kada ugraujete ili uklanjate hladnjak koji je privren na matinu plou, pazite da ne ogrebete njenu povrinu. U veini sluajeva spojnice su zakaene preko izboina na leitu i kada ih ugraujete ili uklanjate veoma je lako ogrebati ili sastrugati povrinu ploe upravo ispod kraja spojnice. Dok radim obino postavim tanko pare plastike ispod ivice spojnice, posebno ako se u blizini nalaze kola koja mogu da se otete. Hladnjaci se procenjuju prema uinku hlaenja. Obino se procena izraava kao otpor prenosu toplote, u stepenima celzijusa po vatu (C/W); manja vrednost je bolja. Obratite panju da e se otpor menjati u skladu sa strujanjem vazduha preko hladnjaka. Da bi se osigurali stalan tok vazduha i stabilnije performanse mnogi hladnjaci imaju ventilatore, pa se ne moraju oslanjati na tok vazduha unutar sistema. Hladnjaci sa ventilatorima se oznaavaju kao aktivni hladnjaci (slika 3.26). Aktivni hladnjaci imaju prikljuak za napajanje; obino koriste slobodan prikljuak za napajanje diska, mada je na veini novijih matinih ploa izveden poseban prikljuak napajanje hladnjaka. Aktivni hladnjaci koriste ventilator ili neki drugi elektrini ureaj za hlaenje, a oni zahtevaju napajanje za rad. Hladnjaci sa ventilatorom su najei, ali neki koriste ureaj za hlaenje sa Peltijeovim (Peltier) efektom, to je u sutini poluprovodniki friider. Aktivni hladnjaci zahtevaju napajanje i obino se ukljuuju u prikljuak na kablu za napajanje diska ili u posebne prikljuke za napajanje ventilatora od 12 V na matinoj ploi. Ako uzimate hladnjake sa ventilatorom budite svesni da na tritu postoje neki veoma loi. Oni imaju motore sa kliznim leajevima, koji se ukoe nakon veoma kratkog vremena. Preporuujem samo ventilatore sa kuglinim leajevima koji e trajati oko 10 puta due od onih sa kliznim leajevima. Naravno, oni su skoro duplo skuplji, ali ti znai da ete tokom dugog rada utedeti novac.
Poglavlje 3
85
Slika 3.26 Aktivni hladnjaci za procesore sa leitem.
Na slici 3.27 prikazan je sklop aktivnog hladnjaka na procesoru tipa Pentium II/III. To je ono to Intel obino naziva procesori upakovani u kutiju, koji se prodaju pojedinano i preko preprodavaca. Pasivni hladnjaci su 100% pouzdani, poto nemaju mehanikih delova koji bi mogli da otkau. Pasivni hladnjaci (slika 3.28) su u osnovi aluminijumski rebrasti radijatori koji odvode toplotu strujanjem vazduha. Pasivni hladnjaci ne rade dobro ukoliko nema protoka vazduha oko rebara, obino obezbeanog pomou ventilatora napajanja ili posebnog ventilatora u kuitu. Ako je vae kuite ili napajanje dobro napravljeno, moete upotrebiti jeftiniji pasivni hladnjak umesto aktivnog.
Procesor Nosa hladnjaka Ventilator Obloga koja prekriva ventilator hladnjaka Mehanizam za pridravanje
Prikljuak za napajanje ventilatora
Matina ploa
Slika 3.27
II/III.
Aktivni (napajan ventilator) hladnjak i nosa koji se koriste sa procesorima tipa Pentium
Savet
Da bi pravilno radio, hladnjak mora biti to je mogue neposrednije privren na procesor. Radi otklanjanja vazdunih mehurova i osiguranja dobrog prenosa toplote, u veini sluajeva stavlja se tanak premaz silikonske masti koja prenosi toplotu na povrinu procesora gde se on dodiruje s hladnjakom. Ovo e znatno smanjiti veliinu termalnog otpora i neophodno je za postizanje najboljih performansi. Da bi se dobio najbolji mogui prenos toplote od procesora na hladnjak, veina proizvoaa hladnjaka specifikuje neku vrstu materijala za termiko vezivanje koja se smeta izmeu procesora i hladnjaka. On se obino sastoji od bele masti na bazi cinka (sline onoj koju skijai stavljaju na nos radi zatite od sunca), ali to moe biti i posebna podloga ili ak vrsta dvostruko lepljive trake. Upotreba termalnog veznika kao to je termalna mast moe uveliko poboljati uinak hladnjaka. Na slici 3.29 prikazana je podloga ili mast kao termalni veznik koji se nalazi izmeu procesora i hladnjaka.
86
Poglavlje 3
Kuite S.E.C. sa privrenim hladnjakom
Mehanizam za pridravanje
Osnova nosaa hladnjaka
Prikljuak Slot 1
Gornje uvrenje nosaa hladnjaka
Spojnice mehanizma za pridravanje
Slika 3.28
Pasivni hladnjak i nosa koji se koriste sa procesorima tipa Pentium II/III.

Tanki poklopac Hladnjak Materijal termikog veznika Matrica ZIF leite
Keramika podloga Spojnica hladnjaka Matina ploa
Slika 3.29
Materijal termalnog veznika potpomae prenos toplote sa matrice procesora na hladnjak.
Skoro svi novi raunari na tritu koriste poboljani oblik matine ploe pod nazivom ATX. Raunari sa ovom vrstom matine ploe i kuita imaju poboljano hlaenje procesora, jer mu je promenjen poloaj u kuitu tako da bude blie napajanju. Takoe, veina ovih kuita sada poseduje drugi ventilator koji poboljava hlaenje. Obino su vei ventilatori, smeteni u kuite, pouzdaniji od manjih ventilatora u sastavu aktivnih hladnjaka. Ispravno konstruisano kuite moe da produvava dovoljno vazduha preko procesora, dozvoljavajui da se koristi pouzdaniji i jeftiniji pasivni hladnjak (bez ventilatora).
uu
Videti ,,ATX, str. 194.
Matematiki koprocesori (jedinice za raun sa pokretnom takom)

Ovaj odeljak govori o jedinici za raun sa pokretnom takom kao sastavnom delu procesora, koja je kod 386 i starijih ipova bila odvojeni spoljni matematiki koprocesor. Ranije Intelove centralne procesorske jedinice (kao i one koje su klonirali drugi proizvoai) koristile su
Matematiki koprocesori (jedinice za raun sa pokretnom takom)
Poglavlje 3
87
zaseban ip kao matematiki koprocesor. Kada je Intel predstavio 486DX, u njega je bio ugraen matematiki koprocesor; od tada svaki Intelov (kao i AMD-ov i Cyrixov) procesor sadri matematiki koprocesor. Koprocesori predstavljaju hardver za raunanje sa pokretnom takom, to bi inae prekomerno opteretilo glavni CPU. Matematiki koprocesori ubrzavaju rad raunara jedino kada koristite softver napravljen da upotrebi njihove prednosti. Svi sledei Intelovi procesori pete i este generacije, kao i oni kompatibilni sa njima (AMD-ovi i Cyrixovi) imali su ugraene jedinice za raun sa pokretnom takom, mada su Intelove poznate po najboljim performansama. Matematiki ipovi (kako se ponekad koprocesori nazivaju) mogu da obavljaju veoma sloene raunske radnje na primer, dugaka deljenja, trigonometrijske funkcije, korenovanja i logaritmovanja 10 do 100 puta bre od odgovarajueg glavnog procesora. Raunske radnje koje obavljaju matematiki ipovi jesu sve one radnje koje se primenjuju na racionalnim brojevima (brojevi koji sadre cifre nakon decimalne take). Potreba za raunanjem sa brojevima kod kojih decimala nije uvek poslednji znak vodi nas do izraza pokretna taka (engl. floating point) jer se decimala (taka) moe premetati, u zavisnosti od raunske radnje. Celobrojna jedinica u osnovnom CPU-u radi sa celim brojevima, odnosno bavi se sabiranjem, oduzimanjem i mnoenjem. Osnovni CPU je konstruisan da se bavi takvim izraunavanjima, pa se ona ne upuuju matematikom ipu. Skup instrukcija matematikog ipa drugaiji je od onog za osnovni CPU. Program mora otkriti postojanje koprocesora i zatim izvriti instrukcije napisane izriito za taj koprocesor; u protivnom, matematiki koprocesor troi energiju i ne ini nita vie. Sreom, skoro svi savremeni programi koji mogu da poboljaju uinak upotrebom koprocesora uspeno ga otkrivaju i koriste. To su obino programi koji intenzivno koriste matematike proraune: programi za unakrsna izraunavanja, za baze podataka, statistiki i grafiki programi, kao to je sofver za projektovanje pomou raunara (engl. computer-aided design, CAD). Programi za obradu teksta ne koriste matematiki ip u radu. Tabela 3.12 sadri pregled koprocesora za Intelovu porodicu procesora. Tabela 3.12 paralelno prikazuje procesore i koprocesore koje oni koriste.
Tabela 3.12 Pregled matematikih koprocesora

Procesor 8086 8088 286 386SX 386DX 486SX 487SX* 486SX2 486DX 486DX2 486DX4/5x86 Intel Pentium/Pentium MMX Cyrix 6x86/MI/MII AMD K5/K6 Pentium II/III/Celeron/Xeon Koprocesor 8087 8087 287 387SX 387DX 487SX, DX2/OverDrive* Ugraena FPU DX2/OverDrive** Ugraena FPU Ugraena FPU Ugraena FPU Ugraena FPU Ugraena FPU Ugraena FPU Ugraena FPU
FPU = Jedinica za raun sa pokretnom takom (Floating-Point Unit, FPU) *ip 487SX jeste ip 486DX sa izmenjenom namenom izvoda i omoguenim matematikim koprocesorom. Kada utaknete ip 487SX, on iskljuuje glavni procesor 486SX i preuzima svu obradu. **DX2/OverDrive isti je kao SX2, sa dodatkom funkcionalne FPU.
88
Poglavlje 3
Iako u stvari svi procesori od serije 486 imaju ugraene jedinice za raun sa pokretnom takom, performanse su im razliite. Ako se osvrnemo na prolost, Intelovi FPU procesori uveliko su nadmaivali AMD-ove i Cyrixove, mada u novijoj ponudi i AMD i Cyrix dostiu performanse sline Intelovim. Unutar svake grupe 8087 menja se najvea brzina matematikih ipova. Dodatni broj nakon glavnog broja, kao to se vidi u tabeli 3.13, pokazuje najveu brzinu kojom raunar moe da radi sa matematikim ipom.
Tabela 3.13 Najvee brzine matematikog ipa

Vrsta 8087 8087-3 8087-2 8087-1 Brzina 5 MHz 5 MHz 8 MHz 10 MHz Vrsta 287 287-6 287-8 287-10 Brzina 6 MHz 6 MHz 8 MHz 10 MHz
Matematiki koprocesori 387, kao i procesori 486 ili 487 i Pentium, uvek imaju svoju najveu brzinu u MHz kao dodatak u vidu broja. 486DX2-66, na primer, radi na brzini od 66 MHz. Neki procesori imaju ugraen umnoak takta, to znai da mogu raditi na razliitim brzinama u odnosu na ostali deo raunara.
Savet
Poboljanja rada programa koji koriste matematiki ip mogu da budu drastina obino brzina raste geometrijskom progresijom. Ako najvaniji namenski programi kojima se sluite mogu da iskoriste prednosti matematikog koprocesora, trebalo bi da ga ugradite u raunar. Skoro svi raunari koji koriste procesore 386 (ili prethodne) imaju leita za matematiki koprocesor kao dopunsku mogunost, ali nisu podrazumevali koprocesor kao uobiajenu opremu. Nekoliko raunara na tritu i nema leite za koprocesor, zbog cene i veliine. Takvi raunari su obino jeftini ili prenosivi, na primer stariji laptopovi, IBM PS/1 i PC-je. Za podrobnija obavetenja o matematikim koprocesorima pogledajte razmatranja pojedinih ipova 8087, 287, 387 i 487SX u narednim odeljcima. Tabela 3.14 sadri neke tehnike pojedinosti za razliite koprocesore.
Tabela 3.14 Tehnike pojedinosti starijih Intelovih matematikih koprocesora

Potronja energije 3W 3W 1,5 W 1,5 W 1,5 W Najmanja temperatura kuita 0oC, 32oF 0 C, 32 F 0oC, 32oF 0oC, 32oF 0 C, 32 F
o o o o
Ime 8087 287 287XL 387SX 387DX
Najvea temperatura kuita 85oC, 185oF 85 C, 185 F 85oC, 185oF 85oC, 185oF 85 C, 185 F
o o o o
Broj tranzistora 45.000 45.000 40.000 120.000 120.000
Godina uvoenja 1980 1982 1990 1988 1987
Koji se CPU i matematiki koprocesor nalaze u vaem raunaru najee moete saznati proverom oznake na ipu.
Svojstvo auriranja procesora
Poglavlje 3
89
Greke u procesoru
Proizvoai procesora koriste posebnu opremu za proveru vlastitih procesora, a vi to morate da uradite sa mnogo manje opreme. Najbolji vama pristupaan ureaj za proveru procesora jeste raunar za koji znate da radi; takoe, za ispitivanje rada matine ploe i procesora moete koristiti dijagnostike programe, koji se nabavljaju od razliitih kompanija za pomoni softver ili od proizvoaa raunara. Kompanije kao to su Diagsoft, Symantec, Micro 2000, Trinitech, Data Depot i druge nude usavren softver za ispitivanje koji moe da proveri sistem, obuhvatajui i procesor. Ako ne elite da kupite ovu vrstu softvera, moete da uradite brzu i grubu proveru procesora korienjem programa za ispitivanje sa svog raunara. Moda najzloglasnija greka jeste matematika greka pri deljenju u jedinici za raun sa pokretnom takom kod prvih procesora Pentium. O toj greci i o nekoliko drugih greaka raspravljamo detaljno kasnije u ovom poglavlju. Poto je procesor mozak raunara, veina raunara ne radi sa neispravnim procesorom. Ako izgleda da je matina ploa raunara potpuno otkazala, pokuajte da zamenite procesor drugim, sa matine ploe koja radi sa istim CPU ipom. Moda ete nai da je procesor sa prve ploe krivac. Ako je raunar i dalje mrtav, kvar je negde drugde; verovatno u matinoj ploi, memoriji ili jedinici za napajanje. Pogledajte poglavlja koja razmatraju te delove raunara kako biste dobili vie podataka o traenju neispravnosti u tim komponentama. Moram rei da sam, traei neispravnosti i popravljajui PC-je svih ovih godina, retko susretao neispravne procesore. Jedan broj problema s raunarom nastaje u fabrici, mada su ove softverske ili konstrukcijske greke retke. Ako nauite da prepoznate ove nedostatke, moete izbei nepotrebne popravke ili zamene. Odeljak o svakom procesoru opisuje poznate nedostatke te generacije procesora, kao to je ozloglaena greka sa pokretnom takom kod Pentiuma. Za podrobnija obavetenja o softverskim grekama i nedostacima pogledajte sledee odeljke, a novija obavetenja potraite kod proizvoaa procesora.
Svojstvo auriranja procesora

Svi procesori mogu da sadre nedostatke ili greke. Posledice bilo kakve softverske greke esto se mogu izbei primenom odgovarajueg hardverskog ili softverskog postupka. Intel dobro dokumentuje softverske greke u svojim procesorima i postupke za njihovo izbegavanje u prirunicima za izmenu i dopunu tehnikih pojedinosti procesora; prirunik se moe nai na njihovoj Web lokaciji. Veina drugih proizvoaa procesora takoe ima izvetaje ili savete na svojim Web lokacijama, gde se nabrajaju svi nedostaci, posebne ispravke ili zakrpe za odgovarajue ipove. Ranije je jedini nain za popravku greke u procesoru bilo njeno zaobilaenje ili zamena ipa onim koji je imao ispravljenu greku. Sada novo svojstvo, ugraeno u Intelove procesore P6, ukljuujui Pentium Pro i Pentium II, omoguava da mnoge greke budu popravljene menjanjem mikrokoda u procesoru. Mikrokod je u sutini skup instrukcija i tabela u procesoru koje kontroliu kako procesor radi. Ovi procesori imaju novo svojstvo nazvano mikrokod koji se moe preprogramirati (engl. reprogrammable microcode). To svojstvo omoguuje da se neke vrste greaka izbegnu auriranjem mikrokoda. Izmene i dopune mikrokoda koje se nalaze u ROM-u BIOS-a sistema prosleuju se procesoru pomou BIOSa sistema za vreme samoispitivanja po ukljuenju napajanja (POST). Svaki put kada se sistem ponovo pokree, uitava se kd popravke, osiguravajui tako da ispravka greke bude instalirana kada god procesor radi. Najlaki nain za proveru ispravki mikrokoda jeste korienje uslunog programa za auriranje procesora Pentium Pro i Pentium II, koji je razvijen u Intelu i moe se od njega dobiti. Ovaj pomoni program moe da proveri, za sve matine ploe zasnovane na
90
Poglavlje 3
procesoru Pentium Pro, jesu li prisutne ispravne dopune. Pomoni program pokazuje stepen razvoja procesora, kao i verziju izmena i dopuna mikrokoda. Stepen razvoja je u stvari jednak novoj verziji hardvera procesora. Kod softvera se na manje izmene verzije upuuje oznakama 1.0, 1.1, 1.2 itd., dok kod procesora ovo zovemo manjim napretkom u razvoju. Ipak, za instalaciju auriranog mikrokoda BIOS matine ploe mora da sadri rutine koje podravaju auriranje mikrokoda, to svi BIOS-i za Pentium Pro i Pentium II ve sadre. Intelov usluni program za auriranje procesora odreuje da li je kd prisutan u BIOS-u, uporeuje stepen razvoja procesora sa trenutno uitanom dopunom mikrokoda i instalira novu dopunu, ako je potrebno. Upotreba ovog pomonog programa sa matinim ploama koje sadre rutine BIOS-a za obnavljanje mikrokoda dozvoljava da se zamene samo podaci za izmene i dopune mikrokoda; ostatak BIOS-a ostaje nepromenjen. Verzija pomonog programa za obnavljanje koda isporuuje se sa svim Intelovim pakovanim procesorima. Izraz pakovani procesori (engl. boxed processors) odnosi se na procesore pojedinano upakovane u kutije; takve procesore koriste sastavljai sistema, to jest, ljudi koji sklapaju raunare. Ako elite najnoviju verziju ovog pomonog programa, morate se obratiti ovlaenom isporuiocu Intelovih procesora da bi vam dao kopiju, jer Intel programom snabdeva samo njih. Imajte u vidu da, ako BIOS u vaoj matinoj ploi ne sadri rutine za obnavljanje mikrokoda procesora, od prodavca matine ploe treba da traite potpunu nadgradnju sistemskog BIOS-a. Kada sastavljate raunar sa procesorom Pentium Pro ili Pentium II, morate koristiti pomoni program za auriranje procesora kako biste proverite da li BIOS sistema sadri obnovljeni mikrokod, koji odgovara stepenu razvoja procesora koji se ugrauje. Drugim reima, morate se uveriti da izmene i dopune odgovaraju stepenu razvoja procesora koji se upotrebljava. Tabela 3.15 sadri tekue ispravke izmena i dopuna mikrokoda za svaki stepen razvoja procesora. Ove ispravljene izmene i dopune nalaze se u datoteci baze podataka za auriranje mikrokoda koja se isporuuje sa pomonim programom za auriranje procesora Pentium Pro i Pentium II. Procesori na razliitim stepenima razvoja prikazani su u odeljcima o procesorima Pentium, Pentium Pro i Pentium II, kasnije u ovom poglavlju.
Tabela 3.15 Procesori, njihove ispravke i ispravke izmena i dopuna mikrokoda podrane u datoteci baze podataka za auriranje PEP6.PDB
Procesor Pentium Pro Pentium Pro Pentium Pro Pentium Pro Pentium II Pentium II Pentium II Stepen razvoja C0 sA0 sA1 sB1 C0 C1 dA0 Oznaka stepena razvoja 0x612 0x616 0x617 0x619 0x633 0x634 0x650 Traena ispravka (revizija) izmena i dopuna mikrokoda 0xC6 0xC6 0xC6 0xD1 0x32 0x33 0x15
Korienjem pomonog programa za auriranje procesora (CHECKUP3.EXE), koji se moe dobiti od Intela, lako se proverava da li su prisutne ispravne izmene i dopune mikrokoda u svim sistemima zasnovanim na procesorima P6 (Pentium Pro, Celeron, Pentium II/III i Xeon). Na primer, ako raunar sadri procesor C1 sa oznakom 0x634, BIOS bi trebao da sadri ispravku izmena i dopuna mikrokoda 0x33. Pomoni program za procesore utvruje stepen razvoja procesora i oznaku revizije mikrokoda koja je trenutno u upotrebi.
Kodirana imena Intelovih procesora
Poglavlje 3
91
Ako je potrebno da se instaliraju nove izmene i dopune mikrokoda u BIOS sistema, BIOS sistema mora da sadri rutine za auriranje procesora koje je odredio Intel, tako da pomoni program za auriranje moe stalno da instalira najnovije izmene i dopune. U protivnom, potrebno je od proizvoaa matine ploe nabaviti nadgradnju itavog BIOS-a sistema. Preporuuje se da se, u toku sastavljanja raunara zasnovanog na bilo kom procesoru P6, pomoni program za auriranje procesora pokrene nakon nadgradnje BIOSa matine ploe, a pre instaliranja operativnog sistema. Pomoni program je lak za upotrebu i izvrava se za samo nekoliko sekundi. Poto pomoni program za auriranje procesora moda treba da uita novi kd u va BIOS, proverite da li su kratkospojnici na matinoj ploi podeeni u poloaj koji omoguava nadogradnju flea (engl. enable flash upgrade). Ovo omoguuje pisanje u fle memoriju. Nakon pokretanja pomonog programa, iskljuite napajanje raunara i ponovo ga ukljuite. Ne pokreite sistem ,,na vrue (bez iskljuivanja napajanja, prim. red.), kako biste osigurali da se nove izmene i dopune ispravno pokrenu u procesoru. Takoe proverite da li su svi kratkospojnici, kao to su kratkospojnici za nadgradnju flea itd., vraeni u svoj uobiajen poloaj.
Kodirana imena Intelovih procesora

Intel je uvek koristio kodirana imena kada govori o buduim procesorima. Obino nije predvieno da kodirana imena postanu javna, ali se to esto dogaa. Ova imena mogu se obino nai u raunarskim asopisima, u lancima koji govore o buduim generacijama procesora. Ponekad se ak pojavljuju i u uputstvima za matine ploe, jer se uputstva piu pre zvaninog predstavljanja procesora. Tabela 3.16 sadri informativni spisak Intelovih kodiranih imena procesora.
Tabela 3.16 Intelovi procesori i njihova kodirana imena

Kodirano ime P4 P4S P23 P23S P23N P23T P4T P24 P24S P24D P24C P24CT P5 P24T P54C P55C P54CTB Tillamook Procesor 486DX 486SX 486SX 487SX 487SX 486 OverDrive za 80486 (PGA sa 169 noica) 486 OverDrive za 486 (PGA sa 168 noica) 486DX2 486DX2 486DX2WB (odloeno auriranje operativne memorije, WB) 486DX4 486DX4WB (odloeno auriranje operativne memorije, WB) Pentium 60 ili 66 MHz, Socket 4, 5 V 486 Pentium OverDrive, 63 ili 83 MHz, Socket 3 Klasini Pentium 75-200 MHz, Socket 5/7, 3,3 V Pentium MMX 166-266 MHz, Socket 7, 2,8 V Pentium MMX OverDrive 125+, Socket 5/7, 3,3 V Prenosivi Pentium MMX 0,25 mikrona, 166-266 MHz, 1,8 V
nastavlja se
92
Poglavlje 3
Tabela 3.16
Kodirano ime P6 Klamath Deschutes Covington Mendocino Dixon Katmai Willamette Tanner Cascades Merced McKinley Foster Madison
Nastavak
Procesor Pentium Pro, Socket 8 Prvi Pentium II, 0,35 mikrona, Slot 1 Pentium II, 0,25 mikrona, Slot 1 ili 2 Celeron, PII w/ bez kea 2. Nivoa Celeron, PII w/ 128 KB kea 2. nivoa na matrici Pentium IIPE (za mobilne raunare), 256 KB kea 2. Nivoa na matrici Pentium III, PII w/ instrukcije SSE Pentium III, w/ ke 2. nivoa na matrici Pentium III Xeon PIII, 0,18 mikrona, ke 2. nivoa na matrici P7, Prvi IA-64 procesor, ke 2. nivoa na matrici, 0,18 mikrona 1 GHz, poboljani Merced, IA-64, 0,18 mikrona w/ meuveze od bakra Poboljani PIII, IA-32 Poboljani McKinley, IA-64, 0,13 mikrona
Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i Cyrix)

Nekoliko kompanija uglavnom AMD i Cyrix razvili su procesore kompatibilne sa Intelovim procesorima. Ovi ipovi su potpuno usaglaeni sa Intelovim, to znai da podraavaju svaku instrukciju procesora u Intelovim ipovima. Skoro svi imaju istovetnu namenu izvoda, to znai da se mogu koristiti u raunarima konstruisanim da prihvate Intelov procesor; drugi zahtevaju posebne matine ploe. Svaki hardver ili softver koji radi na PC-ju zasnovanom na Intelu, radie i na PC-ju opremljenom ipovima drugih proizvoaa. Brojne kompanije trenutno nude ipove kompatibilne sa Intelovim, a ovde emo govoriti o nekim najpopularnijim.
Procesori AMD
Advanced Micro Devices (AMD) postao je glavni igra na tritu ipova kompatibilnih sa Pentiumom zahvaljujui vlastitoj liniji procesora kompatibilnih sa Intelovim. AMD je pre nekoliko godina doao u spor sa Intelom, jer su njihovi ipovi, klonovi 486-ice, koristili pravi mikrokod Intela. Ove razlike su prevaziene i AMD sada ima petogodinji ugovor o meusobnoj licenci sa Intelom. AMD 1996. godine zavrava posao oko pripajanja NexGena, takoe proizvoaa CPU-ova kompatibilnih sa Intelovim. NexGen je radio na ipu zvanom Nx686, koji je preimenovan u K6 i predstavljen od strane AMD-a. Od tada, AMD je preradio konstrukciju i razvio K6-2 i K6-3. Novi ip, nazvan K7, napravljen je slino Pentiumu II i III i koristi istu konstrukciju kuita. AMD trenutno nudi mnogo vrsta CPU-ova, od nadgradnje 486 do linije K6 i nove K7. Tabela 3.17 sadri spisak osnovnih procesora koje nudi AMD i odgovarajuih Intelovih leita.
Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i Cyrix) Tabela 3.17

Tip AMD-ovog CPU-a Am486DX4-100 Am486DX4-120 Am5x86-133 K5 K5 K5 K5 K5 K5 K6 K6 K6 K6 K6 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-3 K6-3
Poglavlje 3
93
Pregled AMD-ovih CPU-ova

Stvarna brzina CPU-a Umnoak (MHz) takta 100 120 133 75 90 100 90 100 116,7 166 200 233 266 300 233 266 300 300 333 333 350 366 380 400 450 475 400 450 3x 3x 4x 1,5x 1,5x 1,5x 1,5x 1,5x 1,75x 2,5x 3x 3,5x 4x 4,5x 3,5x 4x 4,5x 3x 5x 3,5x 3,5x 5,5x 4x 4x 4,5x 5x 4x 4,5x Brzina matine ploe (MHz) 33 40 33 50 60 66 60 66 66 66 66 66 66 66 66 66 66 100 66 95 100 66 95 100 100 95 100 100
P-oznaka Nema Nema 75 PR75 PR90 PR100 PR120 PR133 PR166 PR166 PR200 PR233 PR266 PR300 PR233 PR266 PR300 PR300 PR333 PR333 PR350 PR366 PR380 PR400 PR450 PR475 PR400 PR450
Leite Socket 1, 2, 3 Socket 1, 2, 3 Socket 1, 2, 3 Socket 5, 7 Socket 5, 7 Socket 5, 7 Socket 5, 7 Socket 5, 7 Socket 5, 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Super7 Socket 7 Super7 Super7 Socket 7 Super7 Super7 Super7 Super7 Super7 Super7
Obratite panju na to da u tabeli za K5 PR120 do PR166 oznaka modela ne odgovara brzini takta CPU. Ovo se zove PR ocena i o tome e biti rei kasnije u ovom poglavlju. Od tipa K6 P-oznaka zapoinje da se izjednaava sa pravom brzinom takta u megahercima. Oznake modela treba da predstave performanse uporedive sa odgovarajuim sistemom zasnovanim na Pentiumu. ipovi AMD-a, naroito novi K6, tipino su prolazili dobro u poreenju performansi, a obino su znatno jeftiniji. Vie obavetenja o odgovarajuim AMD-ovim ipovima nai ete u odeljcima o razliitim vrstama procesora.
Kao to moete videti iz tabele, veina AMD-ovih novijih procesora konstruisana je za upotrebu interfejsa Super7, koji su otkrili radei zajedno sa Cyrixom. Super7 je proirenje obine konstrukcije Socket 7, koje dozvoljava poveanje brzine ploe do 100 MHz.
94
Poglavlje 3
Cyrix
Cyrix je postao jo vei igra na tritu otkada ga je kupila kompanija National Semiconductor, u novembru 1997. godine. Pre toga ovo je bila fiktivna kompanija, to znai da nisu bili u mogunosti da proizvode ipove. Najpre je za njih ipove proizvodila firma Texas Instruments, a zatim uglavnom IBM, do kraja 1998. godine. Poetkom 1999. godine National Semiconductor je preuzeo proizvodnju procesora Cyrix, ali je nedavno odeljenje Cyrix ponueno na prodaju, poto posao sa raunarima nije doveo do eljenih rezultata. Za sada je budunost Cyrixa pomalo nejasna. Poput Intela, i Cyrix je poeo da ograniava izbor raspoloivih CPU-ova samo na najnoviju tehnologiju. Cyrix se trenutno usredsreuje na trite Pentiuma sa procesorima M1 (6x86) i M2 (6x86MX). Procesor 6x86 ima dva unutranja kanala i jedan jedinstven unutranji ke od 16 KB. Nudi spekulativno izvravanje instrukcija i izvravanje instrukcija preko reda, veoma slino Intelovom procesoru Pentium Pro. Procesor 6x86MX dodaje MMX tehnologiju CPU-u. ip je kompatibilan sa Socketom 7, ali neke vrste zahtevaju izmenjene skupove ipova i novu konstrukciju matine ploe. Tabela 3.18 sadri spisak procesora Cyrix M1 i brzine sabirnice.
Tabela 3.18
Tip Cyrixovog CPU-a 6x86 6x86 6x86 6x86 6x86 6x86 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX 6x86MX
Ocene procesora Cyrix u poreenju sa stvarnim brzinama

Stvarna brzina CPU-a Umnoak (MHz) takta 80 100 110 120 133 150 100 110 120 125 133 137,5 150 150 150 165 166 180 166 187,5 200 207,5 225 2x 2x 2x 2x 2x 2x 2x 2x 2x 2,5x 2x 2,5x 3x 2,5x 2x 3x 2,5x 3x 2x 2,5x 3x 2,5x 3x Brzina matine ploe (MHz) 40 50 55 60 66 75 50 55 60 50 66 55 50 60 75 55 66 60 83 75 66 83 75
P-oznaka PR90 PR120 PR133 PR150 PR166 PR200 PR133 PR133 PR150 PR150 PR166 PR166 PR166 PR166 PR200 PR200 PR200 PR200 PR233 PR233 PR233 PR266 PR266
Leite Socket 5, 7 Socket 5, 7 Socket 5, 7 Socket 5, 7 Socket 5, 7 Super7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Super7 Socket 7 Socket 7 Socket 7 Super7 Super7 Socket 7 Super7 Super7
Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i Cyrix)

Tip Cyrixovog CPU-a 6x86MX M-II M-II M-II M-II Stvarna brzina CPU-a Umnoak (MHz) takta 233 225 233 250 250 3,5x 3x 3,5x 3x 2,5x
Poglavlje 3
95
P-oznaka PR266 PR300 PR300 PR333 PR366
Brzina matine ploe (MHz) 66 75 66 83 100
Leite Socket 7 Super7 Socket 7 Super7 Super7
Ne podravaju sve matine ploe brzine sabirnice kao to su 40 MHz ili 55 MHz. Za podrku brzini sabirnice od 100 MHz zahteva se matina ploa sa leitem Super7. Veina matinih ploa sa leitem Super7 podrava brzine sabirnice nie od 100 MHz.
Procesor 6x86MX ima kao glavnu crtu 64 KB integrisanog kea 1. nivoa i vie nego udvostruene performanse u poreenju sa prethodnim CPU-om 6x86. Ovaj procesor nudi se u opsegu brzina takta od 180 do 266 MHz i, poput procesora 6x86, kompatibilan je sa leitem Socket 7. Kada radi brzinom od 300 MHz i veom, 686MX je preimenovan u MII. Osim vee brzine, sve druge osobine su u stvari jednake. Sve Cyrixove ipove proizvele su druge kompanije, kao to je IBM, koji takoe oznaava ip 6x86 svojim imenom. National je poeo da proizvodi Cyrixove procesore u toku 1998, ali sada kada je prodaja u toku, budunost Cyrixa je nejasna. Imajte u vidu da su kasnije verzije ipa 6x86MX preimenovane u MII kako bi se smiljeno naglasila slinost sa Pentiumom II, a ne sa obinim Pentiumom. ipovi MII nisu ponovno konstruisani; to su, u stvari, isti ipovi 6x86MX kao i pre, samo rade na veim brzinama takta. Prvi preimenovani ip 6x86MX jeste MII 300, koji u stvari radi na samo 233 MHz na matinoj ploi od 66 MHz sa leitem Socket 7. Postoji takoe MII 333, koji e raditi na brzini takta od 250 MHz na novijim matinim ploama od 100 MHz sa leitem Socket 7. Cyrix je takoe pokuao da povea svoj udeo na tritu jeftinih raunara uvoenjem procesora koji se zove MediaGX. Ovo je sporiji prelazni procesor izmeu 486 i Pentiuma, u kombinaciji sa namenskim skupom ipova za matinu plou u paketu od dva ipa. Ova dva ipa sadre sve to je neophodno za matinu plou izuzev Super U/I ipa i ine moguim veoma jeftin PC. Oekujte da se procesori MediaGX pojave na najjeftinijim vrstama PC-ja, koji su praktino za jednokratnu upotrebu. Kasnije verzije ovih ipova obuhvatae vie multimedije, pa ak i podrku za mreu.
IDT Winchip
Jo jedna skoranja ponuda na tritu ipova stie iz kompanije Integrated Device Technology (IDT). Dugogodinji proizvoa ipova, poznatiji po proizvodnji SRAM (ke memorija) ipova, IDT je otkupio firmu Centaur Technology u kojoj je konstruisan ip nazvan C6 Winchip. Sada je, sa IDT-ovim proizvodnim mogunostima, procesor C6 postao stvarnost. Imajui vrlo jednostavnu konstrukciju, C6 Winchip je vie nalik na 486 nego na Pentium. Nema superskalarnost (vie kanala za instrukcije) Pentiuma, nego jedan veoma brzi kanal. Po unutranjosti, izgleda da C6 ima malo zajednikog sa drugim procesorima x86 pete i este generacije. ak i tako, prema Centauru, ostvaruje performanse sline Pentiumu MMX kada obavlja poslovni test Winstone 97, mada se taj test ne usredsreuje na multimedijalne performanse. Takoe, ima mnogo manju matricu (88 mm2) od tipinog Pentiuma, to znai da bi bio znatno jeftiniji za proizvodnju. C6 ima dva velika unutranja kea (32 KB svaki za instrukcije i podatke), a radie na 180, 200, 225 i 240 MHz. Potronja energije je veoma niska najvie 14 W na 200 MHz za stoni ip, a 7,1 W do 10,6 W za prenosive ipove. Ovaj procesor e verovatno imati odreen uspeh na tritu jeftinijih raunara.
96
Poglavlje 3
P-oznake
Da bi se olakalo razumevanje uinka procesora razvijen je P sistem za oznaavanje raunara. Zajedniki su ga razvili Cyrix, IBM Microelectronics, SGS-Thomson Microelectronics i Advanced Micro Devices. Ova nova oznaka, pod nazivom P-oznaka (engl. performance), izjednaava date performanse mikroprocesora sa performansama Intelovog Pentiuma. Za odreivanje posebne P-oznake Cyrix i AMD koriste programe za ispitivanje, kakav je na primer Winstone 9x. Winstone 9x je iroko korien, industrijski standardizovani program za ispitivanje koji pokree brojne namenske programe zasnovane na Windowsu. Ideja je lepa, ali u nekim sluajevima moe biti varljiva. Jedno ili ak niz ispitivanja ne mogu da ispriaju itavu priu o performansama raunara ili procesora. U najveem broju sluajeva kompanije prodaju procesore sa PR-oznakom kupcima koji veruju da oni rade stvarno brzinom koja se nalazi na ipu. Na primer, procesor Cyrix/IBM 6x86 MX-PR200 ne radi stvarno na 200 MHz; on radi na 166 MHz. Mislim da je ideja da se on ,,osea kao da je na 200 MHz ili se uporeuje sa nekim Intelovim procesorom koji radi na 200 MHz (kojim?). Nisam naklonjen sistemu P- ili PR-oznake i dajem prednost prijavi samo prave procesorske brzine u megahercima. Ako se dogodi da je to 166, koji radi bre od mnogih drugih procesora na 166, neka tako bude, ali ne volim broj koji se zasniva na poreenju kao to je ovo.
Napomena
Pogledajte odeljke P-oznake Cyrixa i P-oznake AMD-a ranije u ovom poglavlju da biste videli kako P-oznake odgovaraju pravim brzinama procesora u MHz. Ziff-Davisov Winstone program za ispitivanje koristi se jer je zasnovan na stvarnim programima i sadri najpopularnije (na osnovu prodaje na tritu) namenske programe koji rade na procesoru Pentium. Winstone je veoma rasprostranjen program za ispitivanje i deli se besplatno.
P1 (086) procesori prve generacije

Procesori 8088 i 8086
Intel je davno predstavio revolucionarni novi procesor nazvan 8086, u junu 1978. godine. Procesor 8086 bio je jedan od prvih 16-bitnih procesorskih ipova na tritu; u to vreme svi drugi procesori stvarno su bili 8-bitne konstrukcije. Procesor 8086 je imao 16-bitne unutranje registre i mogao je da radi sa novom klasom softvera koji je koristio 16-bitne instrukcije. Imao je, takoe, 16-bitne spoljne puteve podataka, to je znailo da moe preneti 16 bitova podataka istovremeno do memorije. Adresna sabirnica je bila iroka 20 bitova, to znai da je 8086 mogao da adresira puni 1 MB (2 na 20. stepen) memorije. Ovo je bilo u potpunoj suprotnosti sa veinom drugih ipova toga vremena, koji su imali 8-bitne registre, 8-bitnu spoljnu sabirnicu podataka i 16-bitnu adresnu sabirnicu, dozvoljavajui najvie 64 KB RAM-a (2 na 16. stepen). Na nesreu, skoro itav svet personalnih raunara toga doba koristio je 8-bitne procesore, koji su pokretali 8-bitne CP/M (kontrolni program za mikroraunare, Control Program for Microprocessors) operativne sisteme i softver. Konstrukcija ploa i kola u to vreme bila je u velikoj meri takoe 8-bitna. Gradnja potpuno 16-bitne matine ploe i memorijskog sistema bila bi skupa, kao i takvi raunari. Cena je bila visoka jer je procesoru 8086 bila potrebna 16-bitna sabirnica umesto jeftinije 8-bitne. Raunari dostupni u to vreme bili su 8-bitni i spora prodaja procesora 8086 pokazivala je Intelu da ljudi nisu eleli da plate za izuzetne performanse potpune 16-bitne
P1 (086) procesori prve generacije
Poglavlje 3
97
konstrukcije. Kao odgovor, Intel je uveo vrstu osakaene verzije 8086, nazvanu 8088. Procesor 8088 u sutini je izbrisao 8 od 16 bitova na sabirnici podataka, inei 8088 8-bitnim ipom onoliko koliko se to ticalo ulaska i izlaska podataka. Ipak, poto je zadrao potpuno 16-bitne unutranje registre i 20-bitnu adresnu sabirnicu, procesor 8088 je pokretao 16bitni softver i bio je u stanju da adresira puni 1 MB RAM-a. Iz ovih razloga IBM je izabrao 8-bitni ip 8088 za prvi IBM PC. Godinama kasnije bili su kritikovani zbog upotrebe 8-bitnog 8088 umesto 16-bitnog 8086. Ako pogledamo unazad, bila je to mudra odluka. IBM je ak prikrivao fiziku konstrukciju u svojim prirunicima, koji su u to vreme ukazivali da je njihov novi PC imao ,,veoma brzi 16-bitni mikroprocesor. To su mogli da kau jer je 8088 jo uvek pokretao isti snani 16-bitni softver koji je pokretao 8086, upravo malo sporije. U stvari, svi programeri su mislili o 8088 kao 16-bitnom ipu, jer stvarno nije bilo naina da program razdvoji 8088 od 8086. Ovo je dozvolilo IBM-u da isporuuje PC sposoban da radi sa novom generacijom 16-bitnog softvera, zadravajui mnogo jeftiniju 8-bitnu konstrukciju hardvera. Zbog ovoga je IBM PC, kada se pojavio, stvarno manje kotao od najpopularnijeg PC-ja tog vremena, Applea II. (IBM PC je oglaavan po ceni od 1265 $, a imao je 16 KB RAM-a, dok je slino opremljen Apple II kotao 1355 $). Prvi IBM PC koristio je Intel 8088. Procesor 8088 bio je predstavljen u junu 1979. godine, ali se IBM PC nije pojavio sve do avgusta 1981. godine. U to vreme bila su esta znaajna odlaganja izmeu predstavljanja novih procesora i raunara na kojima su ti procesori primenjeni. Danas se novi procesori i raunari koji ih koriste obino putaju u promet istog dana. Procesor 8088 u IBM PC-ju radio je na 4,77 MHz ili 4.770.000 ciklusa (u sutini, otkucaja raunarskog srca) u sekundi. Svaki ciklus predstavlja jedinicu vremena za sistem, sa razliitim instrukcijama ili poslovima koji zahtevaju jedan ili vie ciklusa za obavljanje. Prosena instrukcija na 8088 troi 12 ciklusa za zavravanje. Kompjuterski korisnici ponekad se ude zato postoji ogranienje od 640 KB konvencionalne memorije ako ip 8088 moe da adresira 1 MB memorije. Ogranienje konvencionalne memorije postoji jer je IBM rezervisao 384 KB gornjeg dela od 1.024 (1 MB) adresnog prostora ipa 8088 za upotrebu od strane adapterskih kartica i BIOS-a sistema. Niih 640 KB jeste konvencionalna memorija u kojoj se izvravaju DOS i namenski programi.
Procesori 80186 i 80188

Nakon to je napravio ipove 8086 i 8088, Intel se usredsredio na proizvodnju snanijeg ipa sa poveanim skupom instrukcija. Prvi napori kompanije u ovom pravcu 80186 i 80188 bili su neuspeni. Ali ugradnja sistemskih komponenti u ip CPU-a bila je vana ideja za Intel, jer je vodila do brih, boljih ipova, kao to je 286. Odnos izmeu 80186 i 80188 isti je kao i odnos izmeu 8086 i 8088; jedan je neznatno naprednija verzija drugog. Uporeujui CPU sa CPU-om, procesor 80186 je skoro isti kao 8088 i ima punu 16-bitnu konstrukciju. Procesor 80188 (kao 8088) jeste hibridni ip koji treba da pomiri 16-bitnu konstrukciju sa 8-bitnim spoljnim komunikacijskim interfejsom. Prednost procesora 80186 i 80188 jeste to to oni spajaju u jednom ipu 15 do 20 sistemskih komponenti serije 8086-8088, to veoma smanjuje broj komponenti u konstrukciji raunara. ipovi 80186 i 80188 korieni su za veoma inteligentne dopunske adapterske kartice toga doba, kao to su mreni adapteri.
Koprosecor 8087
Intel je predstavio procesor 8086 1976. godine. Matematiki koprocesor koji je uparen sa ovim ipom 8087 obino je nazivan numerikim procesorom (NDP, numeric data processor), matematikim koprocesorom ili, jednostavno, matematikim ipom. Procesor 8087 projektovan je da obavi sloene raunske radnje brzinom mnogo puta veom od glavnog procesora. Osnovna prednost korienja ovog ipa jeste poveanje brzine izvravanja raunski zahtevnih programa, kao to su oni za unakrsno izraunavanje.
98
Poglavlje 3
P2 (286) procesori druge generacije

Procesori 286
Intelov procesor 80286 (obino skraeno na 286) nije trpeo od nekompatibilnosti koja je satrla 80186 i 80188. ip 286, prvi put predstavljen 1981. godine, bio je CPU za prvi IBM AT. Proizvoai drugih raunara proizvodili su ono to je postalo poznato kao klonovi IBM-a, mnogi od njih nazivajui svoje raunare AT-kompatibilnim ili raunarima AT-klase. Kada je IBM razvio AT izabrao je 286 kao osnovu za novi raunar, jer je ip bio kompatibilan sa ipom 8088 korienim u PC-ju i XT-u. To znai da je softver napisan za te ipove radio i na ipu 286. ip 286 mnogo je puta bri od ipa 8088 korienog u XT-u, a nudio je znatno bri rad PC-ja korienih u poslovne svrhe. Brzina obrade ili protok podataka prvog AT-a (koji je radio na 6 MHz) bila je pet puta vea od one na PC-ju koji radi na 4,77 MHz. Matrica za 286 prikazana je na slici 3.30.
Slika 3.30 Matrica procesora 286. Fotografija je upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Raunari 286 bri su od svojih predhodnika iz nekoliko razloga. Glavni razlog je to to procesori 286 mnogo efikasnije izvravaju instrukcije. Prosena instrukcija troi 12 ciklusa takta na 8086 ili 8088, a proseno 4,5 ciklusa na procesoru 286. Uz to, ip 286 moe da prosledi do 16 bitova podataka istovremeno kroz spoljnu sabirnicu podataka, dvostruko veu u odnosu na 8088. ip 286 ima dva reima rada: realni reim i zatieni reim. Dva reima su odvojena dovoljno da ip 286 lii na dva ipa u jednom. U realnom reimu rada, 286 deluje potpuno isto kao ip 8086 i potpuno je kompatibilan sa mainskim kodom 8086 i 8088. (Procesor sa usaglaenim mainskim kodom moe da pokree programe pisane za drugi procesor bez izmena i izvrava svaku sistemsku instrukciju na isti nain.) U zatienom reimu rada 286 je bio zaista neto novo. U ovom reimu, program napisan da iskoristi prednosti svojstava ipa veruje da ima pristup do 1 GB memorije (obuhvatajui virtuelnu memoriju). ip 286, ipak, moe da adresira samo 16 MB hardverske memorije. Znaajan nedostatak ipa 286 jeste to to se ne moe prebaciti iz zatienog reima u
P3 (386) procesori tree generacije
Poglavlje 3
99
realni bez ponovnog pokretanja raunara (nije potrebno iskljuivati raunar). (Meutim, moe se prebaciti iz realnog reima rada u zatieni bez ponovnog podizanja sistema.) Glavno unapreenje ipa 386 u odnosu na 286 jeste to to softver moe da prebaci 386 iz realnog reima rada u zatieni i obratno. Za iscrpnija obavetenja pogledajte odeljak Reimi rada procesora, ranije u ovom poglavlju. Bila je prodata samo mala koliina softvera koja je koristila prednost ipa 286, kada je Windows 3.0 ponudio standardni reim rada za kompatibilnost sa 286; u to vreme najbolje prodavani ip bio je 386. Uz ovo, ip 286 bio je Intelov prvi pokuaj da napravi CPU ip koji podrava rad vie programa istovremeno. ip 286 konstruisan je tako da itav sistem nije trebalo ponovo pokretati (bilo uz prethodno iskljuivanje napajanja bilo bez njega) ako bi se jedan program zakoio ili ako bi pao. Teoretski, ono to se desilo u jednoj oblasti memorije nije imalo uticaja na druge programe. Pre nego to su programi koji rade istovremeno mogli da budu ,,bezbedni jedni od drugih, meutim, ipu 286 (i narednim ipovima) bio je potreban operativni sistem koji radi u saradnji sa ipom kako bi se obezbedila takva zatita.
Koprocesor 80287
Po unutranjosti, 80287 je isti matematiki ip kao 8087, mada su noice pomou kojih se ukljuuju u matinu plou razliite. I 80287 i 8087 rade kao da su jednaki. U skoro svim raunarima 80286 deli takt sistema sa dva da izvede takt procesora. Koprocesor 80287 deli frekvenciju takta sistema sa tri. Iz ovog razloga veina raunara tipa AT pokree 80287 treinom brzine takta sistema, to takoe predstavlja dve treine brzine takta 80286. Poto ipovi 286 i 287 nisu usklaeni, interfejs izmeu ipova 286 i 287 nije tako delotvoran kao kod 8088 i 8087. Na kraju, ipovi 80287 i 8087 daju priblino isto na jednakoj brzini takta. Prvi 80287 nije realno bolji od 8087 ni na koji nain, za razliku od ipa 80286 koji je nadmoan u odnosu na 8086 i 8088. Kod najveeg broja AT raunara poveanje performansi koje dobijate dodavanjem koprocesora mnogo je manje znaajno od poveanja koje dobijate istom vrstom nadgradnje kod raunara PC, XT ili 80386.
Nedostaci procesora 286

Nakon to izvadite matematiki koprocesor iz AT raunara, morate ponovo da pokrenete program za podeavanje raunara. Neki programi za podeavanje AT kompatibilnih raunara ne mogu ispravno da ponite podeenost bita matematikog koprocesora. Ako primite poruku o greci prilikom POST-a, jer raunar ne moe da pronae matematiki ip, moda ete morati privremeno da uklonite bateriju sa matine ploe. Svi podaci o podeavanju bie izgubljeni, pa je pre ukljuenja baterije neophodno da zapiete vrstu diska i disketne jedinice, kao i podatke o konfigurisanosti memorije i video podsistema. Ovi podaci su vani za ponovno ispravno podeavanje raunara.

Procesori 386
Intelov 80386 (obino skraeno na 386) izazvao je pravo uzbuenje u industriji PC-ja, jer je doneo mnogo bolje performanse personalnom raunaru. U poreenju sa raunarima 8088 i 286, ip 386 nudio je vei uinak u skoro svim oblastima rada. Procesor 386 jeste potpuno 32-bitni procesor prilagoen veoma brzom radu i operativnim sistemima koji omoguavaju istovremeni rad vie programa. Intel je predstavio ip 1985. godine, ali se 386 pojavio u prvim raunarima krajem 1986. i poetkom 1987. ip su uveli Compaq Deskpro 386 i raunari nekoliko drugih proizvoaa; neto kasnije, IBM je iskoristio ip u svom raunaru PS/2 Model 80. Popularnost ipa 386 rasla je nekoliko
100
Poglavlje 3
godina, a vrhunac je dostigla oko 1991. godine. Zastareli raunari sa procesorom 386 najee se povlae ili bacaju, jer su odsluili svoje. Ako su u radnom stanju, mogu biti od koristi za pokretanje starih namenskih programa zasnovanih na DOS-u ili Windowsu 3.x, to rade sasvim dobro. Procesor 386 moe da izvrava instrukcije realnog reima rada procesora 8086 ili 8088, ali u manje ciklusa takta. Ovaj procesor bio je podjednako efikasan kao 286 u izvravanju instrukcija, to znai da je prosena instrukcija troila 4,5 ciklusa takta. Stoga bi na osnovu grubog poreenja performansi moglo izgledati da imaju skoro jednake brzine takta. Mnogi sastavljai sistema mamili su kupce izjavama da su njihovi raunari 286 na 16 MHz i 20 Mhz brzi kao i 386 raunari na 16 MHz i 20 MHz i bili su u pravu! Procesor 386 je nudilo bolje performanse na druge naine, uglavnom zbog dodatnih softverskih svojstava (reima rada) i veoma unapreene jedinice za upravljanjem memorije (MMU, Memory Management Unit). Matrica za 386 pokazana je na slici 3.31. Procesor 386 moe da se prebaci u zatieni reim i iz njega pod softverskom kontrolom, bez ponovnog pokretanja sistema, to je svojstvo koje ini upotrebu zatienog reima rada mnogo praktinijom. Kao dodatak, 386 ima novi reim, nazvan prividno realni reim, koji omoguuje da nekoliko programa istovremeno radi u realnom reimu pod zatienim reimom. Zatieni reim rada procesora 386 potpuno je kompatibilan sa zatienim reimom procesora 286. Za oba ipa zatieni reim se naziva njihovim prirodnim reimom rada (native mode of operation), jer su oni konstruisani za napredne operativne sisteme kao to su OS/2 i Windows NT, koji rade samo u zatienom reimu. Intel je proirio svojstva adresiranja memorije zatienog reima 386 novom MMU koja daje napredno stranienje memorije i prebacivanje programa. Ova svojstva predstavljala su proirenja MMU 286, tako da procesor 386 ostaje potpuno kompatibilan sa 286 na nivou sistemskog koda. Prividno realni reim rada ipa 386 bio je nov. U prividno realnom reimu procesor je mogao da radi sa hardverskom zatitom memorije dok podraava rad u realnom reimu procesora 8086. Zbog toga je vie kopija DOS-a i drugih operativnih sistema moglo da radi istovremeno na ovom procesoru, svaki u zatienom prostoru memorije. Ako se srue programi u jednoj oblasti memorije, ostatak sistema je bio zatien. Komande softvera su mogle ponovo da podignu oteenu particiju. Postoje brojne varijante ipa 386, neke koje su manje snane i neke koje zahtevaju manje energije. Sledei odeljci obrauju lanove porodice ipova 386 i njihove razlike.
Procesori 386DX
ip 386DX bio je prvi od lanova porodice 386 koji je Intel predstavio. Procesor 386 je potpuno 32-bitni procesor sa 32-bitnim unutranjim registrima, 32-bitnom sabirnicom podataka i 32-bitnom spoljanjom sabirnicom podataka. Ovaj procesor sadri 275.000 tranzistora u VLSI kolu (veoma visoki stepen integracije, very large scale integration). ip je u pakovanju sa 132 noice i troi otprilike 400 mA, to je manje energije nego to zahteva ak i 8086. ip 386 zahteva manje energije jer je napravljen u CMOS tehnologiji (komplementarni metalno-oksidni poluprovodnik, complementary metal oxide semiconductor). Konstrukcija CMOS omoguuje ureaju da troi veoma malo energije. Intelov ip 386 imao je brzine takta u opsegu od 16 MHz do 33 MHz; drugi proizvoai, pre svega AMD i Cyrix, nudili su uporedive verzije sa brzinama do 40 MHz. ip 386DX moe da adresira 4 GB fizike memorije. Njegov ugraeni kontroler prividne memorije omoguava softveru predvienom za korienje ogromne koliine memorije da radi kao da sistem ima 64 TB memorije. (Terabajt (TB, terabyte) predstavlja 1.099.511.627.776 bajtova memorije ili oko 1.000 GB.)
Poglavlje 3
101
Slika 3.31 Matrica procesora 386. Fotografija uptrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Procesori 386SX
Procesor 386SX bio je namenjen konstruktorima raunara koji su traili 386 svojstva po cenama raunara 286. Kao i procesor 286, 386SX ogranien je na samo 16 bitova kada komunicira sa drugim komponentama sistema, kao to je memorija. Po unutranjosti, ipak, 386SX je isti kao i ip DX; ip 386SX ima 32-bitne unutranje registre i zato moe da radi sa 32-bitnim softverom. On koristi 24-bitnu emu memorijskog adresiranja kao i 286, a ne punu 32-bitnu adresnu sabirnicu obinog ipa 386. ip 386SX, zbog toga, moe da adresira najvie 16 MB fizike memorije, a ne 4 GB kao to to moe 386DX. Pre nego to je prekinuta proizvodnja, 386SX je pravljen u opsegu brzina takta od 16 do 33 MHz. ip 386SX naznaio je kraj ipa 286 zbog nadmone MMU ipa 386SX i dodatnog prividno realnog reima rada. Pod upravljaima softvera kao to su Windows ili OS/2 ip 386SX moe da pogoni brojne programe DOS-a u isto vreme. Sposobnost da pokree softver specifian za 386 jeste druga vana prednost ipa 386SX nad bilo kojom 286 ili starijom konstrukcijom. Na primer, Windows 3.1 radi skoro isto dobro na 386SX-u kao i na 386DX.
Napomena
Jedna od optih zabluda o ipu 386SX jeste ona da ga moete utaknuti u raunar 286 i dobiti svojstva 386 raunara. Ovo nije istina; ip 386SX nema usaglaene izvode sa 286 i ne ugrauje se u isto leite. Nekoliko proizvoda je, ipak, konstruisano za prilagoavanje ipa raunaru 286. U pogledu sirove snage, prebacivanje raunara 286 na ip CPU 386 daje kao rezultat malo poveanje performansi matine ploe 286 prave se sa ogranienim 16-bitnim interfejsom za memoriju i dopunske ureaje. ip 386SX na 16 MHz nije primetno bri od 286 na 16 MHz, ali nudi poboljanje svojstava upravljanja memorijom na za to predvienim matinim ploama, kao i svojstvo da pokree softver specifian za 386.
102
Poglavlje 3
Procesori 386SL
ip 386SL jeste druga promena na ipu 386. Ovaj CPU imao je ista svojstva kao i 386SX, ali je konstruisan za prenosive sisteme kod kojih je bila potrebna mala potronja energije. ipovi SL nude posebna svojstva za upravljanje napajanjem, koja su bila vana za raunare koji rade na baterije. ip SL je nudio nekoliko naina obustave rada za tednju energije. ip je imao proirenu arhitekturu koja je sadrala prekid upravljanja sistemom (SMI, System Management Interrupt), koji omoguava pristup svojstvima upravljanja napajanjem. U sastavu ipa SL nalazila se takoe posebna podrka za rad LIM (Lotus Intel Microsoft) proirene memorije i kontroler kea. Kontroler kea konstruisan je da upravlja spoljanjim keom procesora od 1664 KB. Ove dodatne mogunosti zahtevaju vei broj tranzistora u ipovima SL (885.000), ak i u poreenju sa procesorom 386DX (275.000). ip 386SL mogao se nai sa brzinom takta od 25 MHz. Intel je nudio dodatak ipu 386SL za prenosive raunare, koji se zvao 82360SL U/I podsistem. Ovaj dodatak je obavljao mnoge poslove uobiajenih dopunskih ureaja, kao to su serijski i paralelni prikljuci, kontroler neposrednog pristupa memoriji (DMA), kontroler prekida i logika upravljanja napajanjem za procesor 386SL. Taj podsistem ipa radio je sa procesorom obezbeujui idealno reenje zahteva za smanjenje veliine i potronje energije prenosivih i laptop raunara.
Koprocesor 80387
Mada ipovi 80387 rade asinhrono, raunari 386 konstruisani su tako da matematiki ip radi na istoj brzini takta kao i glavni CPU. Suprotno koprocesoru 80287, koji je bio samo 8087 sa razliitim noicama za ugradnju u AT matinu plou, koprocesor 80387 bio je matematiki ip visokih performansi konstruisan posebno da radi sa ipom 386. Svi ipovi 387 koristili su CMOS konstrukciju male potronje energije. Koprocesor 387 imao je dva osnovna oblika: koprocesor 387DX, namenjen radu sa procesorom 386DX, i koprocesor 387SX, namenjen radu sa procesorima 386SX, SL ili SLC. Intel je na poetku nudio nekoliko brzina za koprocesor 387DX. Ali kada je kompanija napravila verziju na 33M Hz, bila je potrebna manja maska za smanjenje duine puteva signala u ipu. Ovo je povealo performanse ipa otprilike za 20 procenata.
Napomena
Poto je Intel kasnio u razvoju koprocesora 387, neki od prvih 386 raunara konstruisani su sa leitem za koprocesor 287. Uinak ovog spoja, ipak, nije dostizao eljeni. Ugradnja 387DX je jednostavna, ali morate biti paljivi i postaviti ip pravilno u leite; u protivnom, ip e biti uniten. Najei uzrok pregorelih izvoda na 387DX jeste pogrena ugradnja. U mnogim raunarima ip 387DX bio je orijentisan drugaije od drugih velikih ipova. Paljivo sledite uputstva proizvoaa za ugradnju kako biste izbegli unitavanje ipa 387DX; Intelova garancija ne obuhvata nepravilno ugraene ipove. Nekoliko proizvoaa razvilo je svoje vlastite verzije Intelovog koprocesora 387; neki od njih su bili proglaavani brim od Intelovih ipova. Opta zapaanja o kompatibilnosti ovih ipova bila su veoma dobra.
Koprocesori Weiteka
Nekoliko Intelovih inenjera napravilo je 1981. godine korporaciju Weitek. Weitek je razvio matematike koprocesore za nekoliko raunara, ukljuujui one zasnovane na konstrukcijama procesora Motorola. Intel je na poetku ugovorio sa Weitekom da razvije matematiki koprocesor za Intelov CPU 386, jer je bio zaostao u razvoju vlastitog matematikog koprocesora 387. Rezultat je bio Weitek 1167, porueni matematiki
Poglavlje 3
103
koprocesor sa Weitekovim vlasnikim skupom instrukcija, koji nije kompatibilan sa Intelovim koprocesorom 387. Za upotrebu Weitekovog koprocesora raunar mora da ima odgovarajue dodatno leite, razliito od uobiajenih Intelovih leita za koprocesor.
Greke u procesoru 80386

Neki rani Intelovi procesori 386DX na 16 MHz imali su malu greku koja je liila na softversku. Greka, koja je oigledno bila u 32-bitnom programu za mnoenje ipa, pojavljivala se jedino kada se radilo sa pravim 32-bitnim kodom u programima kao to su OS/2 2.x, UNIX/386 ili Windows u proirenom reimu (enhanced mode). Neki posebni softverski sistemi za upravljanje memorijom 386 takoe mogu prizvati ovu jedva primetnu greku, ali 16-bitni operativni sistemi (kao to su DOS i OS/1.x) verovatno nee. Greka je obino izazivala zastoj raunara. Prepoznavanje pravog problema moe biti teko, jer se greka u optem sluaju javljala povremeno i u vezi sa pojedinim softverom. Ispitivanja za utvrivanje greke su sloena; jedino Intel, sa potrebnom opremom za ispitivanje, moe odrediti da li va ip ima greku. Neki programi mogu da utvrde nedostatak i pronau neispravan ip, ali ni oni ne mogu da pronau sve neispravne ipove. Ako program ukazuje na lo ip, sigurno je neispravan; ako je ip proao ispitivanje programom, moda je ipak neispravan. Intel je traio da kupci 386-ice vrate sumnjive ipove na ispitivanje, ali ih mnogi prodavci nisu vraali. Intel je ispitivao vraene ipove i zamenjivao neispravne. Neispravni ipovi kasnije su prodati isporuiocima jeftinih sistema kao ipovi koji bi radili ne koristei 32bitni kod. Neispravni ipovi su bili obeleeni oznakom 16-bitni SW Only, koja pokazuje da su oni predvieni da rade samo sa 16-bitnim softverom. ipovi koji su proli ispitivanje i svi kasniji ipovi napravljeni bez greke bili su oznaeni sa dva slova sigma (). ipove 386DX koji nisu oznaeni nekom od ovih oznaka Intel nije ispitivao i oni mogu biti neispravni. Sledea oznaka pokazuje da ip nije jo proveren na greku; moe biti dobar ili lo: 80386-16 Sledea oznaka pokazuje da je ip ispitivan i da ima greku 32-bitnog mnoenja. ip radi sa 16-bitnim softverom (kao to je DOS), ali ne i sa 32-bitnim softverom specifinim za 386 (kao to su Windows ili OS/2): 80386-16 16-bit SW Only Sledea oznaka pokazuje da je ip ispitivan i da nema greke. Ovaj ip sadri sva predviena svojstva ipa 80386: 80386-16 SS Ovaj nedostatak je bio otkriven i otklonjen pre nego to je Intel zvanino dodao DX kao deo oznake. Ako imate ip oznaen kao 80386DX ili 386DX, on je ispravan. Drugi nedostatak ipa 386DX moe da se utvrdi mnogo tanije. Kada se verzije XENIXa ili drugih vrsta UNIX-a zasnovanih na 386 pokrenu na raunaru koji sadri matematiki koprocesor 387DX, raunar se zamrzne pod odreenim uslovima. Problem se ne ispoljava u DOS okruenju. Da bi se raunar zakoio potrebno je da se steknu sve sledee okolnosti:
s s s s
mora biti aktivna zahtevana stranica prividne memorije. ip 387DX mora biti ugraen i u upotrebi mora doi do neposrednog pristupa memoriji (DMA). ip 386 mora biti u stanju ekanja.
104
Poglavlje 3
Kada se sve ove okolnosti steknu u istom trenutku, 386DX se zaustavlja ekajui na 387DX i obratno. Oba procesora nastavie da ekaju jedan na drugog beskonano. Ovo je nedostatak nekih verzija ipa 386DX, ne matematikog koprocesora 387DX. Intel je objavio ovaj problem (Errata 21) im je bio otkriven kako bi informisao svoje OEM (proizvoa originalne opreme, Original Equipment Manufacturer) kupce. Od tog trenutka nastala je odgovornost svakog proizvoaa da prepravi sopstveni hardverski ili softverski proizvod. Neki proizvoai, kao to su Compaq i IBM, odgovorili su zamenom matinih ploa kako bi spreli zastoje ove vrste. Errata 21 javlja se samo u verziji B ipa 386DX, a ne u kasnijoj verziji D. Verziju D ipa 386DX moete prepoznati po slovima DX u oznaci (na primer, 386DX-20). Ako je DX deo oznake ipa, on nema ovaj nedostatak.
P4 (486) procesori etvrte generacije

Procesori 486
U trci za brzinom Intelov procesor 80486 (obino skraeno na 486) predstavljao je drugi veliki skok unapred. Dodatna snaga koju je 486 posedovao podstakla je ogroman rast softverske industrije. Desetine miliona kopija Windowsa i milioni kopija OS/2 prodati su jer je procesor 486 konano nainio GUI (grafiki korisniki interfejs, Graphical User Interface) Windowsa i OS/2 prihvatljivom mogunou za ljude koji svakodnevno rade na svom raunaru. etiri glavna svojstva ine procesor 486 otprilike dvostruko brim od odgovarajueg ipa 386. Ta svojstva jesu:
s
Smanjeno vreme izvravanja instrukcija. Jedna instrukcija kod 486 uzima u proseku samo dva ciklusa takta za izvravanje, u poreenju sa proseno vie od etiri ciklusa na procesoru 386. Verzije sa umnokom takta kao to su DX2 i DX4 dalje su smanjile vreme izvravanja, na ispod dva ciklusa po instrukciji. Unutranji (prvostepeni) ke. Ugraeni ke ima odnos pogodaka od 90-95 procenata, koji opisuje koliko e se esto desiti itanje sa nultim stanjem ekanja. Spoljanji kei moe dalje da pobolja ovaj odnos. Neprekidni reim rada ciklusa memorije. Uobiajeni 32-bitni (4 bajta) memorijski prenos uzima dva ciklusa takta. Nakon obinog 32-bitnog prenosa, moe se preneti vie podataka do sledeih 12 bajtova (ili tri prenosa) sa samo jednim ciklusom za svaki 32-bitni (4 bajta) prenos. Prema tome, za 16 susednih bajtova podaci u nizu mogu se preneti iz memorije za samo pet ciklusa, umesto za osam ili vie. Performanse mogu biti ak i bolje kada se prenosi svaki put samo 8 ili 16 bitova. Ugraen (sinhroni) poboljani matematiki koprocesor (neke verzije). Matematiki koprocesor radi sinhrono sa glavnim procesorom i izvrava matematike instrukcije u manje ciklusa nego to su to inile prethodne konstrukcije. U proseku, matematiki koprocesor ugraen u ipove serije DX dva do tri puta bre reava matematike zadatke od dodatnog ipa 387.
uu
Videti ,,EDO sa grupnim pristupom, str. 388.

s
ip 486 je oko dva puta bri od ipa 386, to znai da je 386DX-40 brz otprilike kao 486SX-20. Ovo je inilo 486 mnogo poeljenijim izborom, uglavnom jer je kasnije bilo mnogo lake nadgraditi procesor do DX2 ili DX4. Otuda je jasno zato je dolazak ipa 486 brzo potisnuo 386 sa trita. Pre ipa 486 mnogi su izbegavali GUI, jer nisu imali vremena da sede i ekaju dok iscuri peani sat koji pokazuje da sistem iza scene obavlja poslove koji se ne mogu prekinuti. ip 486 je promenio ovo stanje. Mnogi veruju da je ip CPU 486 doprineo optem prihvatanju GUI.
Poglavlje 3
105
Sa uvoenjem breg Pentium CPU ipa, Intel je poeo da smanjuje cenu procesora 486, podstiui industriju da se okrene prema 486 kao osnovnim raunarima. Intel je kasnije uradio istu stvar sa ipovima Pentium, to je oznailo odlazak ipa 486. Intel sada nudi 486 samo za upotrebu u ureajima sa ugraenim mikroprocesorom, a koristi se uglavnom na karticama za proirenje. Veina ipova 486 nuena je sa razliitim najveim brzinama rada, od 16 do 120 MHz. Pored toga, postoje procesori 486 sa neznatno razliitim rasporedom izvoda. Procesori DX, DX2 i SX imaju 168 istovetno rasporeenih noica, a ipovi OverDrive imaju uobiajeni raspored 168 izvoda, ili posebno izmenjeni raspored 169 izvoda za OverDrive (ponekad se takoe naziva 487SX). Ako vaa matina ploa ima dva leita, osnovno verovatno podrava uobiajeni raspored 168 izvoda, a drugo (OverDrive) leite podrava raspored 169 izvoda za OverDrive. Skoro sve novije matine ploe sa jednim ZIF leitem podravaju bilo koji od procesora 486, izuzev DX4. DX4 je razliit jer zahteva 3,3 V za rad umesto 5 V, kao skoro svi drugi ipovi do tog vremena. Procesor oznaen za datu brzinu uvek radi na bilo kojoj od niih brzina. ip 486DX4 oznaen za 100 MHz, na primer, radi na 75 MHz ako se utakne u matinu plou za 25 MHz. Obratite panju da procesori DX2/OverDrive rade na dvostrukoj brzini takta matine ploe, a procesori DX4 rade na umnoku 2, 2,5 i 3 brzine takta matine ploe. Tabela 3.19 sadri razliite brzine rada koje mogu proistei iz upotrebe procesora DX2 ili DX4 sa razliitim brzinama takta matine ploe.
Tabela 3.19 Radne brzine Intela DX2 i DX4 u skladu sa brzinom takta matine ploe
Brzina takta matine ploe Matina ploa 16 MHz Matina ploa 40 MHz Matina ploa 20 MHz Matina ploa 50 MHz Matina ploa 25 MHz Matina ploa 33 MHz Brzina DX2 (reim 2x) 32 MHz 80 MHz 40 MHz Ne moe 50 MHz 66 MHz Brzina DX4 (reim 2,5x) 32 MHz 80 MHz 40 MHz 100 MHz 50 MHz 66 MHz Brzina DX4 (reim 3x) 40 MHz 100 MHz 50 MHz Ne moe 63 MHz 83 MHz
DX4 48 MHz 120 MHz 60 MHz Ne moe 75 MHz 100 MHz
Unutranjom brzinom jezgra procesora DX4 upravlja se pomou signala CLKMUL (engl. clock multiplier umnoak takta) na izvodu R-17 (Socket 1) ili S-18 (Socket 2, 3 ili 6). Ulazni signal CLKMUL ispituje se samo za vreme ponovnog pokretanja CPU-a, a odreuje odnos unutranjeg takta prema signalu CLK za frekvenciju spoljne sabirnice na izvodu C-3 (Socket 1) ili D-4 (Socket 2, 3 ili 6). Ako se utvrdi da je CLKMUL nizak, brzina jezgra procesora bie dva puta vea od frekvencije spoljne sabirnice. Ako je signal visok ili nespojen (veina matinih ploa ostavlja ga nespojenim), bira se trostruka brzina jezgra u odnosu na brzinu spoljne sabirnice. Ako je signal CLKMUL spojen na izlazni signal BREQ (engl. bus request zahtev sabirnice) na izvodu Q-15 (Socket 1) ili R-16 (Socket 2, 3 ili 6), brzina unutranjeg jezgra CPU bie 2,5 puta vea od brzine CLK. Prikazano je stanje izvoda leita procesora za svaki izbor brzine DX4:
Brzina CPU-a 2x 2,5x 3x CLKMUL (uzorkuje se samo pri ponovnom pokretanju CPU-a) Nizak Spojen na BREQ Visok ili nespojen
106
Poglavlje 3
Moraete da utvrdite kako je odreena matina ploa povezana i da li se to moe promeniti radi prepravke brzine jezgra CPU-a u odnosu na signal CLK. U mnogim sluajevima za to postoje jedan ili dva kratkospojnika pored leita procesora. Uputstvo za matinu plou ukazuje na nain podeavanja, ako se ono uopte moe promeniti. Interesantna je mogunost da ip DX4-100 radi dvostrukom brzinom matine ploe od 50 MHz. Ovo bi dalo veoma brzu sabirnicu memorije, uz istu brzinu procesora od 100 MHz, kao i kada bi ip radio trostrukom brzinom ploe od 33 MHz.
Napomena
Jedna primedba je da e, ako vaa matina ploa ima VESA Local Bus prikljuke, oni morati da se uspore na 33 ili 40 MHz kako bi ispravno radili. Mnoge matine ploe sa VL sabirnicom mogu da rade sa VLB prikljucima uz pomo bafera, da dodaju stanja ekanja ili ak po potrebi da menjaju takt samo za VESA Local Bus prikljuke kako bi ih usaglasili sa ostatkom sistema. U veini sluajeva oni nee raditi ispravno na 50 MHz. Pogledajte uputstvo za svoju matinu plou ili, jo bolje, dokumentaciju vaeg skupa ipova da vidite kako je ploa ustrojena.
Upozorenje
Ako nadgraujete postojei raunar uverite se da postojee leite podrava ip koji postavljate. U sluaju da stavljate procesor DX4 u stariji sistem, treba vam neka vrsta adaptera za podeavanje napona na 3,3 V. Ako stavite DX4 u leite sa napajanjem od 5 V, unitiete ip! Za detaljnija obavetenja pogledajte napred odeljak o leitima procesora. Porodica procesora 486 konstruisana je za bolje preformanse od prethodnih, jer sadri ranije spoljne ureaje, kao to su kontroleri kea, memorija kea i matematiki koprocesor. Takoe, raunari 486 bili su prvi raunari konstruisani sa pravom mogunou nadgradnje procesora. Skoro svi raunari 486 mogu se nadgraditi jednostavnim dodavanjem procesora ili zamenom koja moe efikasno udvostruiti brzinu raunara.
Procesori 486DX
Prvi Intelov procesor 486DX predstavljen je 10. aprila 1989. godine, a prvi raunari koji koriste ovaj ip u toku 1990. godine. Prvi ipovi imali su najveu brzinu od 25 MHz; kasnije su bile na raspolaganju verzije 486DX od 33 MHz i 50 MHz. Procesori 486DX prvobitno su isporuivani samo u PGA pakovanju sa 168 noica i sa napajanjem od 5 V, ali su sada na raspolaganju i u PQFP (Plastic Quad Flat Pack) plastinom etvrtastom pljosnatom pakovanju sa 169 noica i sa napajanjem od 5 V, kao i SQFP (Small Quad Flat Pack) malom etvrtastom pljosnatom pakovanju sa 208 noica i sa napajanjem od 3,3 V. Ovi kasniji oblici primenjeni su u SL unapreenim verzijama, prvenstveno namenjenim prenosivim i laptop raunarima kod kojih je uteda energije vana. Dva glavna svojstva odvajaju procesor 486 od starijih:
s s
486DX objedinjuje funkcije kao to su matematiki koprocesor, kontroler kea i memorija kea u ip. 486 je bio konstruisan imajui u vidu mogunost nadgradnje; dvostruko bri OverDrive procesori stoje na raspolaganju kao nadgradnja za skoro sve raunare.
Procesor 486DX pravljen je u CMOS tehnologiji sa malom potronjom energije. ip ima unutranji registar veliine 32 bita, 32-bitni spoljanju sabirnicu podataka i 32-bitnu adresnu sabirnicu. Ove mere su jednake onima kod procesora 386DX. Veliina unutranjih registara prouzrokuje ,,32-bitno oznaavanje korieno u reklamama. ip 486DX sadri 1,2 miliona tranzistora na komadu silicijuma ne veem od nokta na palcu. Ova brojka
Poglavlje 3
107
ukazuje na vie od etiri puta vei broj kompomenti nego to sadre procesori 386 i dae vam dobru predstavu relativne snage ipa 486. Matrica za 486 prikazana je na slici 3.32. Uobiajeni 486DX sadri jedinicu za obradu, jedinicu sa pokretnim zarezom (matematiki koprocesor), jedinicu za upravljanje memorijom i kontroler kea sa 8 KB unutranjeg RAM-a kea. Zbog unutranjeg kea i delotvornije jedinice za unutranju obradu, porodica procesora 486 moe da izvri pojedine instrukcije u proseku od samo dva procesorska ciklusa. Uporedimo ovo sa porodicama 286 i 386, koje izvravaju instrukciju u proseku za 4,5 ciklusa. Uporedimo to takoe sa prvim procesorima 8086 i 8088, koji izvravaju instrukciju u proseku za 12 ciklusa. Zato je, na datoj brzini takta (u MHz), procesor 486 ugrubo dvostruko efikasniji od procesora 386; 486SX na 16 MHz je otprilike jednak sistemu 386DX na 33 MHz; 486SX na 20 MHz jednak je sistemu 386DX na 40 MHz. Bilo koja od brih 486-ica znatno je iznad 386-ica po performansama. ip 486 je po skupu instrukcija potpuno kompatibilan sa prethodnim procesorima Intela, kao to je 386, ali nudi nekoliko dodatnih instrukcija (veina od njih namenjena je upravljanju unutranjim keom). Kao 386DX, i ip 486 moe da adresira 4 GB fizike memorije i upravlja koliinom od 64 TB prividne memorije. ip 486 potpuno podrava tri naina rada uvedena kod ipa 386: realni reim, zatieni reim i prividno realni reim. U realnom reimu ip 486 (kao i 386) pokree neizmenjeni softver za 8086. U zatienom reimu ip 486 (kao i 386) nudi prefinjeno stranienje memorije i prebacivanje programa. s U prividno realnom reimu ip 486 (kao i 386) moe da pokree kopije DOS-a ili drugih operativnih sistema dok podraava rad realnog reima 8086. Otuda, pod operativnim sistemom kao to je Windows ili OS/2, na ovom procesoru mogu istovremeno da rade 16-bitni i 32-bitni programi sa hardverskom zatitom. Ako se srui jedan program, ostatak sistema je zatien, a vi moete ponovo da pokrenete oteenu particiju na razliite naine, u zavisnosti od operativnog softvera. Procesori 486DX imaju ugraen matematiki koprocesor koji se ponekad naziva MCP (matematiki koprocesor) ili FPU (jedinica sa pokretnim zarezom). Ovo je suprotno od prethodnih Intelovih procesora koji su zahtevali dodatni matematiki koprocesor ako vam je trebalo bre izraunavanje sloenih matematikih zadataka. FPU u 486DX je 100 procenata softverski usaglaen sa spoljnim matematikim koprocesorom 387, korienim sa procesorom 386, ali je vie nego dvostruko bri. Radi u sinhronizaciji sa glavnim procesorom i izvrava veinu instrukcija koristei polovinu ciklusa potrebnih 386-ici.
s s
486SL
ip 486SL bio je samostalan ip, koji je iveo kratko. SL poboljanja i svojstva postala su sastavni deo praktino svih procesora 486 (SX, DX i DX2) i oni su se zvali SL poboljane verzije. SL poboljanja predstavljaju posebnu konstrukciju koja obuhvata svojstva za utedu energije. Prvi poboljani SL ipovi bili su predvieni za ugradnju u laptop ili noutbuk raunare koji rade na baterije, ali su pronali svoj put i do stonih raunara. Poboljani SL ipovi su omoguavali postupke za upravljanje napajanjem, kao to su obustava rada i usporavanje takta, kako bi smanjili potronju energije kada je neophodno. Ovi ipovi postojali su takoe i u verzijama 3,3 V. Intel je osmislio arhitekturu upravljanja napajanjem pod nazivom nain upravljanja sistemom (SMM, system management mode). Ovaj nain rada je potpuno izdvojen i nezavisan od drugog hardvera i softvera CPU-a. SMM obezbeuje hardverska sredstva kao to su tajmeri, registri i druga U/I logika, koja mogu da nadgledaju i iskljuuju sastojke prenosivih raunara bez sukoba sa bilo kojim drugim sredstvom sistema. SMM se izvrava u namenjenom memorijskom prostoru nazvanom memorija upravljanja sistemom (system
108
Poglavlje 3
Slika 3.32 Matrica procesora 486. Fotografija koriena sa dozvolom korporacije Intel.
management memory), koji nije vidljiv operativnom sistemu i namenskom softveru, niti ometa njihov rad. SMM raspolae prekidom pod nazivom prekid upravljanja sistemom (SMI, system management interrupt), koji opsluuje dogaaje upravljanja napajanjem, nezavisan je od bilo kojih drugih prekida i ima prednost nad njima. SMM upravlja napajanjem sa prilagodljivou i sigurnou koje ranije nije bilo. Na primer, kada namenski program pokuava da pristupi dopunskom ureaju koji je iskljuen zbog tednje baterija, javlja se prekid upravljanja sistemom koji ukljuuje dopunski ureaj i ponovo izvrava U/I instrukcije automatski. Intel je takoe procesoru SL dodao svojstvo pod nazivom obustava/nastavak. Proizvoai raunara mogu upotrebiti ovo svojstvo da obezbede korisnicima prenosivih raunara mogunost trenutnog ukljuivanja i iskljuivanja. Uobiajeni SL raunar moe da nastavi sa radom (trenutno ukljuenje) za jednu sekundu iz stanja obustave rada (trenutno iskljuenje) tamo gde je iskljuen. Nije potrebno ponovno podizanje sistema raunara, uitavanje operativnog sistema, namenskog programa i njemu potrebnih podataka. Jednostavno pritisnete dugme za obustavu/nastavak i raunar je spreman za rad. CPU SL je bio konstruisan da skoro ne troi energiju u stanju obustave rada. Ovo svojstvo omoguava raunaru da ostane u ovakvom stanju moda i nedeljama, a potom nastavi rad tano tamo gde je stao. Raunar SL moe sigurno da uva radne podatke u obinoj RAM memoriji dugo vremena dok je u stanju obustave rada, ali jo uvek ipak treba snimati podatke na disk.
486SX
ip 486SX, predstavljen u aprilu 1991. godine, napravljen je kao jeftinija verzija ipa 486. On sasvim odgovara procesoru DX, ali ne sadri FPU, odnosno matematiki koprocesor.
Poglavlje 3
109
Kao to ste proitali ranije u ovom odeljku, 386SX je bio smanjena (neki bi rekli osakaena) 16-bitna verzija potpuno opremljenog 32-bitnog 386DX. ip 386SX je ak imao potpuno razliitu namenu izvoda i nije se mogao zameniti snanijom verzijom DX. ip 486SX je ipak razliita pria. On je, u stvari, potpuni 32-bitni procesor 486 koji u osnovi sadri izvode usaglaene sa DX. Nekoliko izvoda ima razliite ili preureene namene, ali svaki izvod odgovara istom leitu. ip 486SX vie je trgovaki trik nego nova tehnologija. Prve verzije ipa 486SX bile su u stvari ipovi DX koji su pokazali greke u delu matematikog koprocesora. Umesto da ih sastruu, ipovi su jednostavno pakovani sa onemoguenim dejstvom FPU i prodavani kao ipovi SX. Ova prerada trajala je samo kratko vreme; posle toga, ipovi SX dobili su svoju vlastitu masku, razliitu od maske DX. (Maska je fotografski plan procesora i koristi se za nagrizanje zamrenih putanja signala u silicijumskom ipu.) Broj tranzistora je pao na 1,185 miliona (od 1,2 miliona) kao odraz ove nove maske. ip 486SX je dvostruko bri od ipa 386DX na istoj brzini takta. Intel je prodavao 486SX kao idealni ip za nove kupce raunara, jer je mogunost matematikog koprocesora u te dane koristilo veoma malo osnovnih programa. ip 486SX je obino isporuivan sa nazivnim brzinama od 16, 20, 25 i 33 MHz, a postojao je takoe 486 SX/2 koji je radio na 50 ili 66 MHz. ip 486SX obino se isporuuje u verziji sa 168 noica, mada su na raspolaganju i druge verzije za ugradnju na povrinu ploe, kao poboljani SL modeli. Uprkos naznakama u Intelovim reklamnim i trgovakim obavetenjima, ne postoji tehnika mogunost za dodavanje odvojenog matematikog koprocesora raunaru 486SX; nije postojao nijedan odvojeni matematiki koprocesor za ugradnju. Umesto toga, Intel je eleo da kupac doda novi procesor 486 sa ugraenom matematikom jedinicom i onemogui CPU SX koji ve postoji na matinoj ploi. Ako ovo zvui zbunjujue, itajte dalje, jer nas ova tema vodi ka najvanijoj osobini konstrukcije 486: mogunosti nadgradnje.
487SX
Matematiki koprocesor 487SX, kako ga zove Intel, jeste u stvari itav CPU 486DX na 25 MHz sa jednom dodatnom noicom i nekim drugim preureenim noicama. Kada se 487SX ugradi u posebno leite koje postoji kod raunara zasnovanih na CPU 486SX, 487SX iskljui postojei 486SX preko novog signala na jednom od izvoda. Dodatna kljuna noica zapravo ne nosi signal i postoji jedino da sprei nepravilnu orijentaciju kada se ip postavlja u leite. ip 487SX pruzima sve poslove CPU-a od ipa 486SX i obezbeuje sistemu upotrebu matematikog koprocesora. Na prvi pogled, ovakva konfiguracija izgleda prilino udno i nepotrebno, pa dalje sledi objanjenje. Sreom, 487SX se pojavio jednostavno kao mera za ispunjavanje praznine dok je Intel pripremao pravo iznenaenje procesor OverDrive. ipovi DX2/OverDrive udvostruuju brzinu, a konstruisani su za leite sa 169 izvoda i imaju istu namenu izvoda kao 487SX. Ovi ipovi za nadgradnju ugrauju se na isti nain kao 487SX; zbog toga svaki raunar koji podrava 487SX podrava i ipove DX2/OverDrive. Mada u veini sluajeva moete da nadgradite raunar uklanjanjem 486SX CPU i njegovom zamenom ipom 487SX (ili ak DX ili DX2/OverDrive), Intel je obeshrabrivao ovakav postupak. Umesto toga, Intel je preporuavao da proizvoai PC-ja u svojim raunarima obezbede (OverDrive) leite rezervisano za nadogradnju, jer su postojali rizici pri vaenju prvog CPU-a iz uobiajenog leita. (U sledeem odeljku razmatraju se ovi rizici.) Sada Intel preporuuje pa ak i uporno nastoji da se upotrebljava jedinstveno leite procesora ZIF oblika, koje ini nadgradnju jednostavnom.
uu
Videti ZIF leita, str. 76.
Samo nekoliko ranih raunara 486 imalo je leite za koprocesorski ip Weitek 4167 za raunare 486, koji je postojao od novembra 1989. godine.
110
Poglavlje 3
Procesori DX2/OverDrive i DX4

Intel je, 3. marta 1992. godine, predstavio procesore sa dvostrukom brzinom DX2. Iste godine, 26. maja, najavio je da e se i procesori DX2 pojaviti u maloprodajnoj verziji nazvanoj OverDrive. Na poetku su se pojavile samo DX2 OverDrive verzije sa 169 noica, to je znailo da su se mogle koristiti jedino na raunarima 486SX koji su imali leita podeena da podre promenjeni raspored noica. Intel je, 14. septembra 1992. godine, uveo verzije OverDrivea sa 168 noica za nadgradnju raunara 486DX. Ovi procesori mogli su se dodati postojeim raunarima 486 (SX ili DX) kao nadgradnja, ak i ako ti raunari nisu podravali raspored sa 169 izvoda. Kada koristite ovaj procesor kao nadgradnju, vi u svoj raunar zapravo ugraujete novi ip, koji kasnije radi dvostruko bre. Procesor DX2/OverDrive radi dvostrukom brzinom takta osnovnog sistema. Ako je takt matine ploe 25 MHz, na primer, ip DX2/OverDrive radi na 50 MHz; isto tako, ako je matina ploa konstruisana za 33 MHz, DX2/OverDrive radi na 66 MHz. Udvostruavanje brzine DX2/OverDrive nema uticaja na ostatak sistema; sve komponente matine ploe rade isto kao sa obinim procesorom 486. Stoga ne morate menjati druge komponente (kao to je memorija) da bi se prilagodile ipu dvostruke brzine. ipovi DX2/OverDrive bili su pravljeni u nekoliko brzina. Ponuene su tri verzije razliitih nazivnih brzina:
s s s
DX2/OverDrive na 40 MHz za raunare na 16 MHz ili 20 MHz, DX2/OverDrive na 50 MHz za raunare na 25 MHz, DX2/OverDrive na 66 MHz za raunare na 33 MHz.
Uoite da nazivne vrednosti pokazuju najveu brzinu na kojoj je ip sposoban da radi. Mogli biste koristiti ip sa nazivnom brzinom od 66 MHz umesto onoga od 50 ili 40 MHz bez problema, mada e ip raditi samo na manjoj brzini. Stvarna brzina ipa je dvostruka frekvencija takta matine ploe. Na primer, kada je ip DX2/OverDrive na 40 MHz ugraen u raunar 486SX na 16 MHz, on e raditi na 32 MHz tano na dvostrukoj brzini matine ploe. Intel je izvorno tvrdio da nee napraviti ip DX2/OverDrive na 100 MHz za raunare na 50 MHz to tehniki nije bilo tano, jer bi se DX4 mogao podesiti da radi u reimu dvostrukog takta i koristiti na matinoj ploi za 50 MHz (pogledati raspravu o procesoru DX4 u ovom odeljku). Jedini deo ipa DX2 koji ne radi na dvostrukoj brzini jeste jedinica interfejsa sabirnice, deo ipa koji rukuje ulazom i izlazom izmeu CPU-a i spoljanjeg sveta. Prevoenjem izmeu razliitih unutranjih i spoljnih brzina takta, jedinica interfejsa sabirnice ini udvostruavanje brzine prozirnim ostatku sistema. ip DX2 izgleda ostatku raunara kao obian ip 486DX, ali koji izvrava instrukcije dvostruko bre. ipovi DX2/OverDrive zasnovani su na 0,8-mikronskoj tehnologiji kola koja je koriena prvi put kod 486DX na 50 MHz. ip DX2 sadri 1,1 miliona tranzistora u tri sloja. Unutranji ke od 8 KB, celobrojna jedinica i jedinica za raun sa pokretnim zarezom rade na dvostrukoj brzini. Spoljne veze sa PC-jem rade na uobiajenoj brzini da bi se odrala kompatibilnost. Pored nadgradnje postojeih raunara, jedan od najboljih delova koncepta DX2 bila je injenica da su konstruktori raunara mogli da prave bre raunare koristei jeftinije konstrukcije matinih ploa umesto skupljih, koje bi neposredno podravale veliku brzinu takta. Ovo znai da je raunar 486DX2 na 50 MHz bio mnogo jeftiniji od raunara 486DX na pravih 50 MHz. Matina ploa u raunaru 486DX-50 radi stvarno na 50 MHz. CPU 486DX2 na raunaru 486DX2-50 radi na 50 MHz, ali matina ploa radi na samo 25 MHz. Moda mislite da bi raunar zasnovan na pravom procesoru DX na 50 MHz ipak bio bri od raunara na 25 MHz sa udvojenom brzinom. Ovo je u optem sluaju tano. Ali razlike u brzini su odista neznatne stvarna posledica konfiguracije procesora 486 i posebno konstrukcije kea. Kada procesor mora da pristupi memoriji sistema zbog podataka ili instrukcija, na primer, to mora da uradi na sporijoj radnoj frekvenciji matine ploe (kao to su 25 MHz).
Poglavlje 3
111
Ipak, poto unutranji ke 486DX2 od 8 KB ima koeficijent pogodaka od 90-95 procenata, CPU mora da pristupa memoriji sistema za samo 5-10 procenata vremena za itanje memorija. Stoga performanse raunara DX2, koji kota znatno manje, mogu dostii performanse raunara DX na pravih 50 MHz. ak iako matina ploa radi samo na 33,33 MHz, raunar sa procesorom DX na 66 MHz na kraju je bri od raunara DX na pravih 50 MHz, posebno ako raunar DX2 ima dobar ke 2. nivoa. Mnogi oblici matinih ploa 486 sadrali su drugostepeni ke koji je spoljni, u odnosu na ke ugraen u ip 486. Ovaj spoljni ke dozvoljava mnogo bri pristup spoljnoj memoriji, kada ip 486 to zahteva. Veliina spoljnog kea moe da se menja od 16 KB do 512 KB ili vie. Kada dodate procesor DX2, spoljni ke je ak vaniji za postizanje najboljih performansi. Ovaj ke u velikoj meri smanjuje stanja ekanja koja e procesor morati da doda kada upisuje u memoriju sistema ili kada itanje uzrokuje promaaj unutranjeg kea. Iz ovog razloga neki raunari rade bolje sa procesorima DX2/OverDrive nego sa drugima, to obino zavisi od veliine i efikasnosti sistema spoljnog memorijskog kea na matinoj ploi. Raunari koji nemaju spoljni ke jo e uivati u skoro udvostruenim performansama CPU-a, ali poslovi koji u velikoj meri koriste pristup memoriji bie sporiji. Ovi nas dovodi do procesora DX4. Mada standardni DX4 tehniki nije bio namenjen maloprodaji, mogao se kupiti od nekoliko prodavaca, zajedno sa adapterom za napon od 3,3 V potrebnim za ugradnju ipa u leite sa napajanjem od 5 V. Ovi adapteri imaju kratkospojnike koji vam omoguavaju da izaberete mnoilac takta za DX4 i postavite ga u reim 2x, 2,5x ili 3x. U raunare DX na 50 MHz mogli ste ugraditi sklop DX4/regulator napona u reimu 2x za brzinu matine ploe od 50 MHz i brzinu procesora od 100 MHz! Mada moda ne biste bili u stanju da iskoristite prednost nekih adapterskih kartica za VESA sabirnicu, imali biste jedan od najbrih moguih PC-ja klase 486. Intel je takoe prodavao posebni procesor DX4 OverDrive, koji je posedovao naponski regulator i hladnjak, konstruisane posebno za maloprodajno trite. ip DX4 OverDrive u sutini je isti kao standardni DX4 na 3,3 V, sa glavnim izuzetkom da radi na 5 V, jer poseduje regulator na ipu. Takoe, ip DX4 OverDrive radie jedino u reimu utrostruene brzine, a ne u reimima 2x ili 2,5x obinog procesora DX4.
Napomena
Dok sam pisao ovu knjigu Intel je ukinuo sve procesore 486 i DX2/DX4/OverDrive, ukljuujui takozvani Procesor Pentium OverDrive.
Pentium OverDrive za raunare sa 486SX2 i DX2

Procesor Pentium OverDrive pojavio se 1995. godine. ip OverDrive za raunare 486DX4 bio je planiran, ali siromana trina dostignua ipova SX2/DX2 uinila su da on nikad ne ugleda svetlost dana. Jednu stvar treba drati na umu o ipu 486 Pentium OverDrive: on bi radio na svakom nadgradivom raunaru 486SX ili DX koji ima Socket 2 ili Socket 3, mada je u osnovi namenjen za raunare SX2 i DX2. Ako sumnjate, proverite kompatibilnost u Intelovom vodiu za nadgradnju, kojem se pristupa preko Interneta. Procesor Pentium OverDrive je konstruisan za raunare sa leitem procesora koji slede Intelove tehnike pojedinosti za Socket 2. Ovaj procesor e raditi i u raunarima koji sadre Socket 3, mada treba da se uverite da je napon podeen na 5 V, a ne na 3,3 V. ip Pentium OverDrive sadri 32 KB unutranjeg kea 1. nivoa i istu superskalarnu (vie puteva instrukcija) arhitekturu pravog ipa Pentiuma. Osim 32-bitnog jezgra Pentiuma, ove procesore odlikuje poveana radna brzina takta zbog unutranjeg umnoavanja i unutranji ke sa odloenim auriranjem operativne memorije (write-back cache) (uobiajeni kod Pentiuma). Ako matina ploa podrava rad kea sa odloenim auriranjem operativne memorije, doi e do poveanja uinka. Na nesreu, skoro sve matine ploe, posebno one
112
Poglavlje 3
starije sa leitem Socket 2, podravaju jedino ke sa direktnim upisivanjem (write-through cache). Veina ispitivanja ovih OverDrive ipova pokazuje da su oni neznatno ispred DX4-100, a iza DX4-120 i pravih Pentiuma 60, 66, ili 75. Na nesreu, oni su jedini izbor koji Intel jo uvek nudi za nadgradnju 486. Na osnovu relativne dostupnosti danas jeftinih ,,pravih Pentiuma (u njihovo vreme) nije bilo teko opravdati korak napred ka sistemu sa Pentiumom. U to vreme nisam preporuivao ipove 486 Pentium OverDrive kao reenje za ivot u budunosti.
,,Upranjeno mesto dodatna leita za OverDrive

Moda ste videli Intelove reklame u tampi i na televiziji za raunar 486SX sa neonskim znakom za upranjeno mesto koji pokazuje ka praznom leitu do CPU ipa. Na nesreu, te reklame nisu bile mnogo informativne, pa je izgledalo da su se jedino raunari sa dodatnim leitem mogli nadgraditi. Bio sam zabrinut kada sam prvi put video ove reklame jer sam upravo bio kupio raunar 486DX, a reklame su navodile na pomisao da su jedino raunari 486 sa praznim OverDrive leitem bili nadgradivi. Ovo, naravno, nije bilo tano, ali Intelove reklame sigurno nisu dobro predstavile tu injenicu. Kasnije sam utvrdio da mogunost nadgradnje ne zavisi od posedovanja posebnog leita za OverDrive u raunaru i da se praktino bilo koji raunar 486SX ili DX moe nadgraditi. Dodatno leite za OverDrive bilo je napravljeno jednostavno da uini nadgradnju lakom i zgodnijom. ak i kod raunara koji imaju dodatno leite, moete stvarno da izvadite prvi CPU SX ili DX i ugradite procesor OverDrive pravo u leite glavnog CPU-a, umesto u dodatno OverDrive leite. U tom sluaju imali biste nadgraen raunar sa jednim ugraenim CPU-om koji radi; mogli biste da izvadite stari CPU iz raunara i prodate ga ili zamenite za bolji uz doplatu. Na nesreu, Intel ne nudi zamenu uz doplatu niti se bavi dopunom jezgra; jednostavno ne eli va stari ip. Iz tog razloga neki su videli leite za OverDrive kao nain da Intel proda vie CPU-ova. Ipak, postoje neki valjani razlozi za upotrebu OverDrive leita i ostavljanje prvog CPU-a na svom mestu. Jedan razlog je to to mnogi proizvoai PC-ja ponitavaju garanciju ako je CPU izvaen iz raunara. Takoe, skoro svi proizvoai zahtevaju da se raunar vrati samo sa originalnim delovima kada treba da se popravlja; morate izvaditi sve dodate kartice, memorijske module, ipove nadgradnje i sline stvari pre slanja raunara na popravku. Ako zamenite prilikom nadgradnje prvobitni CPU, povratak raunara u prvobitno stanje bie mnogo tei. Drugi razlog upotrebe leita za nadgradnju jeste to to raunar nee raditi ako je uniteno leite glavnog CPU-a kada ste vadili stari CPU ili ugraivali procesor za nadgradnju. Nasuprot tome, ako je uniteno dodatno leite za nadgradnju, raunar bi jo uvek trebalo da radi sa starim CPU-om.
Nadgradnja 80487
Intelov procesor 80486 predstavljen je krajem 1989. godine, a raunari koji koriste ovaj ip pojavili su se tokom 1990. godine. Procesor 486DX imao je matematiki koprocesor u ipu. ip 486SX zapoinjao je ivot kao potpuni ip 486DX, ali je Intel u stvari onemoguavao ugraeni matematiki koprocesor pre isporuke ipa. Kao deo ove trgovinske eme, Intel je prodavao ono to je nazvao matematikim koprocesorom 487SX. Proizvoai matinih ploa ugraivali su Intelovo leite za ovaj takozvani ip 487. U stvarnosti, matematiki ip 487SX bio je poseban ip 486DX sa omoguenim matematikim koprocesorom. Kada biste ugradili ovaj ip u matinu plou, on je onemoguavao ip 486SX i raunar je imao iste mogunosti kao potpuni 486DX.
Poglavlje 3
113
AMD 486 (5x86)

AMD proizvodi niz ipova kompatibilnih sa 486, koji se ugrauju u uobiajene matine ploe za 486. U stvari, AMD pravi najbri raspoloivi procesor 486, koji se zove Am5x86(TM)P75. Ime pomalo dovodi u zabludu, poto oznaka 5x86 ini da neki misle kako je ovo procesor pete generacije, odnosno vrsta Pentijuma. To je, meutim, brzi ip 486 sa umnokom takta (takt 4x), koji radi na etvorostrukoj brzini matine ploe 486 na 33MHz u koju se ugrauje. ip 5x86 nudi svojstva visokih performansi, kao to su objedinjeni ke sa odloenim auriranjem operativne memorije od 16 KB i brzina takta jezgra od 133 MHz, a priblino je uprediv sa Penitumom 75, to je razlog za oznaku P-75. Ovo je idealan izbor za nadgradnju 486 po razumnoj ceni kada je teko (ili nemogue) promeniti matinu plou. Ne podravaju sve matine ploe 5x86. Najbolji nain da proverite podrava li vaa matina ploa ip jeste provera dokumentacije koja je dola sa ploom. Traite kljune rei kao to su ,,Am5X86, ,,AMD-X5, ,,clock-quadrupled, ,,133MHz ili druge sline rei. Drugi dobar nain da odredite podrava li vaa matina ploa AMD 5x86 jeste da pogledate da li se ona nalazi na spisku modela na Web lokaciji AMD-a. Nekoliko stvari treba imati u vidu prilikom ugradnje procesora 5x86 u matinu plou 486:
s
Radni napon za 5x86 jeste 3,45 V (+/- 0,15 V). Nemaju sve matine ploe ovu vrednost, ali skoro sve koje sadre Socket 3 trebalo bi da je imaju. Ako je vaa matina ploa 486 projektovana za Socket 1 ili 2, ne moete neposredno koristiti procesor 5x86. Procesor za 3,45 V nee raditi u leitu za 5 V i moe biti uniten. Za pretvaranje 5 V sa matine ploe na 3,45 V mogu se kupiti adapteri od nekoliko prodavaca, kao to su Kingston, Evergreen i AMP. U stvari, Kingston i Evergreen prodaju potpun pribor 5x86 sa pripojenim adapterom za naponski regulator u paketu za laku ugradnju. Ove verzije su idealne za starije matine ploe 486 koje nisu opremljene Socket 3. Obino je bolje kupiti novu matinu plou sa Socket 3 nego kupiti neki od ovih adaptera; ipak, danas je teko pronai matine ploe za 486, a vaa stara ploa moda ima poseban oblik i veliinu koji onemoguavaju zamenu. Takoe, bolje je kupiti novu matinu plou nego koristiti adapter, jer stariji BIOS ne moe razumeti zahteve procesora koji se tiu brzine. Kod starijih ploa obino je potrebno obnavljanje BIOS-a. Skoro sve matine ploe sa leitem Socket 3 imaju kratkospojnike koji dozvoljavaju da runo podesite napon. Neke ploe nemaju kratkospojnike, ali umesto toga imaju automatsko odreivanje napona. Ovi sistemi proveravaju izvod VOLDET (izvod S4) na mikroprocesoru kada se ukljui napajanje raunara. VOLDET je vezan na uzemljenje (Vss) u unutranjosti mikroprocesora. Ako ne moete pronai nikakav kratkospojnik za podeavanje napona, moete proveriti matinu plou na sledei nain: iskljuite napajanje PC-ja, izvadite mikroprocesor, spojite noicu S4 sa izvodom Vss na ZIF leitu, ukljuite napajanje i proverite voltmetrom bilo koji izvod Vcc. Trebalo bi da oita 3,45 ( 0,15) V. Pogledajte prethodni odeljak o leitima CPU za namenu izvoda. ip 5x86 zahteva brzinu matine ploe od 33 MHz. Stoga se uverite da je ploa podeena na tu frekvenciju. On radi na unutranjoj brzini od 133 MHz. Zbog toga kratkospojnici moraju biti podeeni za reim ,,clock-quadrupled ili ,,4X Clock. Pravilnim podeavanjem kratkospojnika na matinoj ploi izvod CLKMUL (noica R17) na procesoru bie spojen sa uzemljenjem (Vss). Ako ne postoji podeavanje za takt 4x, trebalo bi da radi uobiajeno podeavanje takta 2x za DX2. Neke matine ploe imaju kratkospojnike kojima se podeava unutranji ke u reim sa odloenim auriranjem operativne memorije (WB) ili sa direktnim upisivanjem (WT). One to rade prespajanjem izvoda WB/WT (noica B13) na mikroprocesoru na logiki visoki nivo (Vcc) za WB ili na uzemljenje (Vss) za WT. Za postizanje najboljih
114
Poglavlje 3
performansi podesite raunar za reim WB; ipak, ako postoje smetnje u radu sa programima ili ako disketna jedinica ne radi dobro (sukobi DMA), vratite ke u reim WT. ip 5x86 greje se dok radi, tako da se zahteva hladnjak; on obino mora imati ventilator.
Pored 5x86, AMD-ova proizvodna linija Enhanced 486 obuhvata CPU za 80 MHz, 100 MHz i 120 MHz. To su A80486DX2-80SV8B (40 MHz x 2), A80486DX4-100SV8B (33 MHz x 3) i A80486DX4-120SV8B (40 MHz x 3).
Cyrix/TI 486
Procesori Cyrix 486DX2/DX4 bili su dostupni u verzijama za 100 MHz, 80 MHz, 75 MHz, 66 MHz i 50 MHz. Kao i ipovi AMD 486, verzije Cyrixa su potpuno usaglaene sa Intelovim procesorima 486 i rade u svim matinim ploama za 486. Procesor Cx486DX2/DX4 sadri ke sa odloenim auriranjem operativne memorije od 8 KB, ugraenu jedinicu za raun sa pokretnim zarezom, napredno upravljanje napajanjem i SMM, a bile su dostupne verzije za 3,3 V.
Napomena
Prvo je TI (Texas Instruments) pravio sve procesore 486 po konstrukciji Cyrixa, a po meusobnom sporazumu i prodavao ih je pod imenom TI. Konano, TI i Cyrix su se razili i sada IBM pravi najvei deo ipova Cyrix, mada se to moe promeniti, poto je National Semiconductor kupio Cyrix, a sada pokuava da ga proda.
P5 (586) procesori pete generacije

Procesori Pentium
Intel je, 19. oktobra 1992. godine, objavio da e se peta generacija njegove linije kompatibilnih mikroprocesora (kodno ime P5) zvati procesor Pentium, a ne 586, kao to su svi pretpostavljali. Nazvati novi ip 586 bilo bi prirodno, ali Intel je otkrio da nije bilo mogue uzeti za zatitni znak brojnu oznaku, a kompanija je elela da sprei druge proizvoae da upotrebe isto ime za potencijalne klonove ovog ipa. ip Pentium je isporuen 22. marta 1993. godine. Raunari koji koriste ove ipove pojavili su se posle samo nekoliko meseci. Pentium je potpuno kompatibilan sa prethodnim Intelovim procesorima, ali se i razlikuje od njih po mnogo emu. Konano, jedna od ovih razlika je revolucionarna: Pentium uvodi dvostruke kanale podataka, koji mu omoguuju da izvrava dve instrukcije u isto vreme. ip 486 i svi prethodni ipovi mogu da izvravaju samo jednu instrukciju u isto vreme. Svojstvo izvravanja dve instrukcije u isto vreme Intel naziva superskalarnom tehnologijom. Ova tehnologija daje dodatne performanse u poreenju sa ipom 486. Uobiajeni ip 486 moe da izvrava jednu instrukciju u proseku za dva ciklusa takta smanjujui to na prosek od jednog ciklusa takta sa pojavom mnoenja unutranjeg takta, to se koristi kod procesora DX2 i DX4. Pomou superskalarne tehnologije Pentium moe da izvri mnogo instrukcija brzinom od dve instrukcije po ciklusu. Superskalarna arhitektura obino se vezuje sa monim ipovima RISC (Reduced Instruction Set Computer, raunar sa redukovanim skupom instrukcija). Pentium je jedan od prvih CISC (Complex Instruction Set Computer, raunar sa skupom kompleksnih instrukcija) ipova koje treba smatrati superskalarnim. Imati Pentium znai skoro isto to i imati dva ipa 486 ispod poklopca. Tabela 3.20 sadri tehnike pojedinosti procesora Pentium.
P5 (586) procesori pete generacije Tabela 3.20

Uveden: Najvee nazivne brzine: Umnoak takta CPU: Veliina registra: Spoljna sabirnica podataka: Adresna sabirnica: Najvea memorija: Veliina ugraenog kea: Vrsta ugraenog kea: Prenosi neprekidnih skupova podataka: Broj tranzistora: Veliina kola: Pakovanje: Matematiki koprocesor: Upravljanje napajanjem: Radni napon:
Poglavlje 3
115
Tehniki podaci procesora Pentium

22. marta 1993. (prva generacija); 7. marta 1994. (druga generacija) 60, 66 MHz (prva generacija); 75, 90, 100, 120, 133, 150, 166, 200 MHz (druga generacija) 1x (prva generacija), 1,5x-3x (druga generacija) 32 bita 64 bita 32 bita 4 GB 8 KB koda, 8 KB podataka dvosmerni pridruen skupu podataka, podaci sa odloenim auriranjem operativne memorije Da 3,1 miliona 0,8 mikrona (60/66 MHz), 0,6 mikrona (75-100 MHz), 0,35 mikrona (120 MHz i vie) PGA sa 273 noica, SPGA sa 296 noica, na traci ugraen FPU (jedinica za raun sa pokretnim zarezom) SMM (reim upravljanja sistemom), poboljan u drugoj generaciji 5 V (prva generacija), 3,465 V, 3,3 V, 3,1 V, 2,9 V (druga generacija)
PGA = Matrica pinova (Pin Grid Array) SPGA = Smaknuta matrica pinova (Staggered Pin Grid Array)
Dva kanala instrukcija unutar ipa zovu se u-kanali i v- kanali. U-kanal, koji je osnovni kanal, moe da izvrava sve celobrojne instrukcije i instrukcije za raun sa pokretnim zarezom. V-kanal je sporedni kanal koji moe da izvrava samo proste celobrojne instrukcije i odreene instrukcije za raun sa pokretnim zarezom. Obrada dve instrukcije istovremeno na razliitim kanalima se zove uparivanje. Ne mogu se sve sledee instrukcije za izvravanje upariti i kada uparivanje nije mogue, koristi se jedino u-kanal. Za najbolju iskorienost Pentiuma moete ponovo prevesti softver, tako da se veem broju instrukcija dozvoli uparivanje. Pentium je 100 procenata softverski kompatibilan sa 386 i 486. Mada e sav postojei softver raditi mnogo bre na Pentiumu, mnogi proizvoai softvera eleli su da ponovo prevedu svoje programe kako bi se koristilo to vie prave snage Pentiuma. Intel je razvio nove prevodioce programa koji e upotrebiti sve prednosti ipa; kompanija e ustupiti tehnologiju preduzeima za izradu prevodilaca tako da pisci softvera mogu iskoristiti prednost superskalarnog (paralelna obrada) svojstva Pentiuma. Ova poboljanja poinju brzo da se pojavljuju u softveru na tritu. Poboljani softver unapredio je performanse dozvoljavajui veem broju instrukcija da se izvrava istovremeno u oba kanala. Procesor Pentium ima bafer ciljnog grananja (BTB, Branch Target Buffer), koji koristi postupak pod nazivom predvianje grananja (branch prediction). On svodi na najmanju meru zastoje u jednom ili vie kanala prouzrokovane kanjenjem u dohvatanju instrukcija koje se granaju ka lokacijama proizvoljno rasporeenim u memoriji. BTB pokuava da predvidi da li e doi do grananja programa i onda dohvata odgovarajue instrukcije.
116
Poglavlje 3
Upotreba predvianja grananja omoguuje Pentiumu da dri oba radna kanala na punoj brzini. Na slici 3.33 prikazana je unutranja arhitektura procesora Pentium. Pentium ima irinu adresne sabirnice od 32 bita, to mu daje iste mogunost za adresiranje do 4 GB memorije, kao i kod procesora 386DX i 486. Ali Pentium ima sabirnicu podataka proirenu na 64 bita, to znai da on moe premetati dva puta vie podataka u CPU ili iz njega u poreenju sa 486 na istoj brzini takta. Sabirnica podataka od 64 bita zahteva da se sistemskoj memoriji pristupa sa 64 bita istovremeno, to znai da je svaka banka memorije 64-bitna. Na veinu matinih ploa ugrauje se memorija u obliku SIMM-ova (Single Inline Memory Modules, jednoredni memorijski moduli) ili DIMM-ova (Dual Inline Memory Modules, dvoredni memorijski moduli). SIMM-ovi se pojavljuju u verzijama irine 8 bitova i 32 bita, dok su DIMM-ovi iroki 64 bita. Takoe postoje verzije sa dodatnim bitovima za proveru parnosti ili ECC (error correction code, kod za ispravljanje greke). Skoro svi raunari Pentium koriste SIMM-ove iroke 32 bita dva ovakva SIMM-a po banci memorije. Veina matinih ploa Pentium sadri bar etiri utinice za 32-bitne SIMM-ove, dajui ukupno dve banke memorije. Najnoviji raunari Pentium i veina raunara sa Pentiumom II danas koriste DIMM-ove koji su iroki 64 bita upravo kao procesorska spoljna sabirnica podataka, tako da se koristi samo jedan DIMM po banci. Ovo znatno pojednostavljuje ugradnju ili nadgradnju memorije, jer se DIMM-ovi mogu ulagati pojedinano i ne moraju se podeavati u parovima.
Upravljanje Logika DP
TLB Bafer prethodn. ciljnog grananja dohvatanja
Adresa
Ke koda 8 Kbajta
256 64-bitna sabirnica podataka 32-bitna adresna sabirnica Pokaziva instrukcija Ispitivanje grananja i ciljna adresa
Jedinica sabirnica Jedinica stranice
Baferi prethodnog dohvatanja Dekodiranje instrukcije
Upravljaki ROM
Upravljaka jedinica Stvaranje adrese (Kanal U) Stvaranje adrese (Kanal V)
Upravljanje
Datoteka celobrojnog registra 64-bitna 64 sabirnica podataka ALU (Kanal U) 32

32-bitna adresna sabirnica
Jedinica za raun sa pokretnim zarezom Upravljanje Datoteka registra Sabiranje Deljenje Mnoenje 80 80
ALU (Kanal V)
Barrel prebaciva
Podaci Upravljanje APIC
32 32 32 TLB
Ke podataka 8 Kbajta
32 32 32
Slika 3.33 Unutranja arhitektura procesora Pentium.

uu
Poglavlje 3
117
Videti ,,SIMM i DIMM, str. 396, i ,,Banke podataka, str. 410.
I pored toga to Pentium ima sabirnicu podataka koja istovremeno prenosi 64 bita podataka u procesor i iz njega, on ima samo 32-bitne unutranje registre. Kako se instrukcije obrauju unutar procesora, one se razdele u 32-bitne instrukcije i elemente podataka, a obrauju se na skoro isti nain kao kod 486. Neki su mislili da ih je Intel obmanjivao nazivajui Pentium procesorom od 64 bita, ali prenos 64 bita zaista se ostvaruje. Ipak, u unutranjosti Pentium ima 32-bitne registre koji su potpuno usaglaeni sa 486. Pentium ima dva odvojena unutranja kea od po 8 KB, u poreenju sa jednim keom od 8 KB ili 16 KB kod 486. Kola kontrolera kea i memorija kea su ukljueni u ip CPU-a. Ke preslikava informacije u obian RAM uvajui kopije podataka i koda sa razliitih lokacija u memoriji. Takoe, ke Pentiuma moe da zadri podatke i da ih upie u memoriju kada je optereenje CPU-a i drugih sistemskih komponenti manje. (Procesor 486 odmah upisuje podatke u memoriju.) Zasebni ke koda i ke podatka ureeni su kao dvosmerni i pridrueni skupu, a svaki skup je podeljen u linije ija duina iznosi 32 bajta. Svaki ke ima namenski bafer uzgrednog prevoenja (engl. Translation Lookaside Buffer, TLB), koji prevodi linearne u fizike adrese. Ke podataka moete podesiti kao ke sa odloenim auriranjem operativne memorije ili ke sa direktnim upisivanjem pojedinanih linija. Kada koristite mogunost za odloeno auriranje, ke moe da uva ishod pisanja i itanja, dalje poveavajui performanse u odnosu na postupak direktnog upisivanja koji to radi samo pri itanju. Korienje postupka za odloeno auriranje smanjuje saobraaj izmeu CPU-a i sistemske memorije, to je vano poboljanje, jer je pristup CPU-a sistemskoj memoriji usko grlo na brzim raunarima. Ke koda je inherentni ke zatien od upisivanja, jer sadri samo izvrne instrukcije, a ne podatke, koji se prepravljaju. Poto se koristi prenos neprekidnih skupova podataka oni se iz kea mogu proitati ili u njega upisati veoma brzo. Raunari zasnovani na Pentiumu mogu veoma dobro da iskoriste drugostepeni ke (ke 2. nivoa) procesora, koji se obino sastoji od 512 KB (pa i vie) veoma brzih (15 ns ili manje) ipova statikog RAM-a (SRAM-a). Kada CPU dohvata podatak koji nije uvek prisutan u unutranjem keu procesora (ke 1. nivoa), stanja ekanja usporavaju CPU. Ipak, ako je podatak ve u sekundarnom keu procesora CPU, on moe da nastavi sa radom bez odlaganja zbog stanja ekanja. Pentium koristi BiCMOS (engl. bipolar complementary metal oxide semiconductor bipolarni komplementarni metalno-oksidni poluprovodnik) postupak i superskalarnu arhitekturu kako bi postigao oekivane performanse. BiCMOS uslonjava konstrukciju ipa za oko 10 procenata, ali ima i oko 30-35 procenata bolje performanse bez ustupaka u veliini ili snazi. Svi Pentiumi su sa SL poboljanjem, a to znai da sadre SMM radi obezbeenja sveobuhvatnog upravljanja napajanjem, to pomae smanjivanju potronje energije.
118
Poglavlje 3
Pentium procesori druge generacije (75 MHz i bri) sadre napredniji oblik SMM-a koji obuhvata upravljanje taktom procesora. Ovo vam dozvoljava da ubrzate ili usporite procesor kako biste odredili nain na koji se energija koristi. Sa naprednijim procesorima Pentium moete ak da zaustavite takt, dovodei procesor u stanje obustave koje zahteva veoma malo energije. Pentium procesori druge generacije rade na napajanju od 3,3 V (umesto 5 V), jo vie smanjujui zahteve energije i stvaranje toplote. Mnoge postojee matine ploe podravaju napajanje od 3,465 V ili 3,3 V. Podeavanje na vrednost 3,465 V Intel je nazvao VRE (engl. Voltage Reduced Extended produeno smanjenje napona) i njega zahtevaju neke verzije Pentiuma, posebno neke verzije od 100 MHz. Uobiajeno postavljanje od 3,3 V nazvano je standardnim (STD), a koristi ga veina Pentiuma druge generacije. Napon STD oznaava bilo ta u opsegu od 3,135 V do 3,465 V sa nazivnom vrednou od 3,3 V. Takoe, postoji posebno podeavanje za 3,3 V nazvano VR (engl. voltage reduced smanjeni napon), koje smanjuje opseg na 3,300 V do 3,465 V sa nazivnom vrednou 3,38 V. Neki od procesora zahtevaju ove ue specifikacije, koje skoro sve matine ploe ispunjavaju. Ovo je saetak:
Uslovi napona STD (standardno) VR (smanjeni napon) VRE (VR produeno) Nazivna vrednost 3,30 V 3,38 V 3,50 V Tolerancije 0,165 0,083 0,100 Najmanje 3,135 V 3,300 V 3,400 V Najvie 3,465 V 3,465 V 3,600 V
Za jo manju potronju energije Intel je predstavio posebne procesore Pentium sa tehnologojom smanjivanja napona (Voltage Reduction Technology) u porodici od 75 do 266 MHz; procesori su namenenjeni prenosivim raunarima. Oni ne koriste uobiajeno pakovanje ipa; umesto toga ugrauju se upotrebom novog oblika nazvanog pakovanje na traci (TCP, Tape Carrier Packaging). Pakovanje na traci ne predstavlja kuite za ip od keramike ili plastike kao obina pakovanja ipa, ve neposredno pokriva matricu procesora tankim, zatitnim slojem plastike. Ovakav procesor je visok manje od 1mm ili oko polovinu debljine srebrnog novia od deset centi, a tei manje od 1 g. Ti procesori prodaju se proizvoaima raunara u koturu koji veoma lii na filmsku traku. Procesor TCP privruje se (lemi) neposredno na matinu plou posebnim alatima, ime se dobijaju manje pakovanje, manja teina, bolji prenos toplote i manja potronja energije. Posebni prikljuci za lemljenje na ploi, smeteni neposredno ispod procesora, odvode toplotu i obezbeuju bolje hlaenje u tesnom prostoru uobiajenog noutbuk ili laptop raunara nije potreban ventilator za hlaenje. Za vie informacija o prenosivim i odgovarajuim procesorima videti Poglavlje 23, ,,Prenosivi PC. Pentium, kao i 486, sadri ugraen matematiki koprocesor ili FPU. FPU u Pentiumu je iznova projektovan i daje znaajno bolje rezultate od FPU-a kod 486, ali je jo uvek potpuno usaglaen sa matematikim koprocesorima 486 i 387. Procenjeno je da je FPU Pentiuma 2 i do 10 puta bri od FPU-a kod 486. Pored toga, dva kanala instrukcija u Pentiumu daju dve jedinice za rukovanje standardnom celobrojnom matematikom. (Matematiki koprocesor bavi se samo sloenijim izraunavanjima.) Drugi procesori, kao to je 486, imaju samo jedan uobiajeni kanal izvravanja i jednu jedinicu za celobrojnu matematiku. Zanimljivo, FPU Pentiuma sadri greku koja je dobila veliki publicitet. Vidite raspravu u delu ,,Greke Pentiuma, kasnije u ovom poglavlju.
Prva generacija procesora Pentium

Pentium se nudio u tri osnovne konstrukcije, svaka u nekoliko verzija. Konstrukcija prve generacije, koja se vie ne isporuuje, dola je sa brzinama procesora od 60 i 66 MHz. Ova konstrukcija koristila je PGA oblik sa 273 noica i radila je na napajanju od 5 V. U ovoj
Poglavlje 3
119
konstrukciji procesor je radio na istoj brzini kao matina ploa drugim reima, koristio se takt 1x. Pentium prve generacije pravljen je pomou 0,8-mikronskog BiCMOS postupka. Na nesreu, ovaj postupak, zajedno sa brojem tanzistora od 3,1 milion, zahtevao je matricu koja je bila previe velika i sloena za proizvodnju. Kao rezultat toga, smanjeni prinosi nisu obezbedili dovoljnu snabdevenost trita ovim ipom; Intel nije mogao da ih pravi dovoljno brzo. Drugi proizvoai kritikovali su 0,8-mikronski postupak izrade, izmeu ostalih Motorola i IBM, koji su koristili 0,6-mikronsku tehnologiju za svoje najnaprednije ipove. Velika matrica i radni napon od 5 V prouzrokovali su u verziji od 66 MHz potronju do neverovatnih 3,2 A ili 16 W snage, uz oslobaanje ogromne koliine toplote i nevolje sa nekim raunarima koji nisu konstruisani na uobiajen nain. Sreom, dodavanje ventilatora procesoru otklanjalo je veinu problema s hlaenjem dok je ventilator radio. Velike zamerke upuene Intelu za Pentium prve generacije bile su opravdane. Neki su shvatili da je konstrukcija prve generacije bila upravo to; znali su da dolaze nove verzije Pentiuma, nainjene naprednijim postupcima proizvodnje. Mnogi od njih nisu preporuivali kupovinu bilo kog Pentium raunara dok se nije pojavila verzija druge generacije.
Savet
Glavno pravilo raunarstva glasi: nikada ne kupujte prvu generaciju nekog procesora. Mada moete zauvek ekati, jer e neto bolje uvek biti na horizontu, u nekim sluajevima malo ekanja vredi utroenog vremena. Ako imate jedan od ovih Pentiuma prve generacije, ne oajavajte. Kao kod prethodnih raunara 486, Intel nudi OverDrive ipove za nadgradnju, koji efikasno udvostruavaju brzinu procesora vaeg Pentiuma 60 ili 66. Ovo su nadgradnje sa jednim ipom, to znai da zamenjuju postojei CPU. Poto sledei Pentiumi nisu usaglaeni sa leitem Socket 4 za Pentium 60/66, ipovi OverDrive predstavljali su jedini nain za nadgradnju postojeeg Pentiuma prve generacije bez zamene matine ploe. Pre nego to zamenite procesor samo dvostruko brim procesorom, trebalo bi ozbiljno da razmotrite zamenu itave matine ploe, koja bi prihvatala mnogo bri procesor novije konstrukcije.
Procesor Pentium druge generacije

Intel je najavio Pentium druge generacije 7. marta 1994. godine. Ovaj novi procesor bio je predstavljen u verzijama na 90 i 100 MHz, a nedugo zatim i verzijom od 75 MHz. U svoje vreme predstavljene su i verzije 120, 133, 150, 166 i 200 MHz. Pentiumi druge generacije koriste 0,6-mikronsku (75/90/100 MHz) BiCMOS tehnologiju za suavanje matricu i smanjenje potronje snage. Novije, bre verzije druge generacije na 120 MHz (i bre) imaju ak manje matrice, a graene su 0,35-mikronskim postupkom u BiCMOS-u. Ove manje matrice nisu menjane u odnosu na 0,6-mikronske verzije; one su u osnovi fotografsko smanjenje matrice P54C. Matrica za Pentium prikazana je na slici 3.34. Pored toga, ovi novi procesori rade na napajanju od 3,3 V. Verzija na 100 MHz troi najvie 3,25 A na napajanju od 3,3 V, to iznosi samo 10,725 W. Dalje, ip na 150 MHz koristi 3,5 A na napajanju od 3,3 V (11,6 W); jedinica na 166 MHz troi 4,4 A (14,5 W), a procesor na 200 MHz koristi 4,7 A (15,5 W). Procesori Pentium druge generacije isporuuju se u SPGA pakovanju sa 296 noica, koje je fiziki drugaije od verzija prve generacije. Jedini nain nadgradnje procesora sa prve generacije na drugu jeste zamena matine ploe. Takoe, procesori Pentium druge generacije imaju 3,3 miliona tranzistora vie od ranijih ipova. Posebni tranzistori postoje jer su u ip ugraena poboljanja SL-a sa dodatnim upravljanjem takta, kao i napredni programabilni kontroler prekida (engl. Advanced Programmable Interrupt Controller, APIC) te interfejs za dva procesora.
120
Poglavlje 3
APIC i interfejs za dva procesora odgovorni su za orkestriranje konfiguracija sa dva procesora kod kojih dva Pentium ipa druge generacije mogu da rade na istoj matinoj ploi istovremeno. Mnoge matine ploe Pentiuma, konstruisane za servere datoteka, dolaze sa dva leita u skladu sa tehnikim propisima za Socket 7, koja potpuno podravaju svojstvo viestruke obrade novih ipova. Podrka softvera za ono to se obino naziva simetrinom viestrukom obradom (engl. Symmetric Multi-Processing, SMP) ugraena je u operativne sisteme kao to su Windows NT i OS/2.
Slika 3.34 Matrica procesora Pentium. Fotografija upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Procesori Pentium druge generacije koriste kola za umnoavanje takta za rad procesora brzinama veim od brzine sabirnice. Procesor Pentium na 150 MHz, na primer, moe da radi u reimu 2,5 frekvencija sabirnice, koja je obino 60 MHz. Procesor Pentium na 200 MHz moe da radi na reimu 3x takt u sistemu koji koristi brzinu sabirnice od 66 MHz.
Napomena
Neki raunari Pentium podravaju 75 MHz ili ak do 100 MHz sa novijim konstrukcijama matinih ploa i skupova ipova. Zapravo sve matine ploe Pentium imaju tri mogunosti za podeavanje brzine: 50, 60 i 66 MHz. ipovi Pentium su dostupni sa nizom mnoilaca unutranjeg takta, to uzrokuje da procesor radi na razliitim umnocima brzina matine ploe. Tabela 3.21 sadri spisak brzina procesora Pentium i matinih ploa, koji se mogu nai na tritu.
Tabela 3.21 CPU Pentium i brzine matinih ploa

Tip CPU-a/Brzina Pentium 75 Pentium 90 Pentium 100 Takt CPU-a 1,5x 1,5x 1,5x Brzina matine ploe 50 60 66

Tip CPU-a/Brzina Pentium 120 Pentium 133 Pentium 150 Pentium 166 Pentium 200 Pentium 233 Pentium 266 Takt CPU-a 2x 2x 2,5x 2,5x 3x 3,5x 4x
Poglavlje 3
121
Brzina matine ploe 60 66 60 66 66 66 66
Odnos frekvencija jezgra i sabirnice ili mnoilac takta kontrolisan je u procesoru Pentium sa dva izvoda na ipu obeleena BF1 i BF2. Tabela 3.22 pokazuje kako e stanje izvoda BFx uticati na mnoenje takta kod procesora Pentium.
Tabela 3.22
BF1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1
*
Izvodi BFx Pentiuma i mnoitelji takta

Mnoitelj takta 3x 3x 3x 2,5x 2,5x 2,5x 2x/4x 2x 2x 1,5x/3,5x 1,5x 1,5x Brzina sabirnice (MHz) 66 60 50 66 60 50 66 60 50 66 60 50 Brzina jezgra (MHz) 200 180 150 166 150 125 133/266* 120 100 100/233* 90 75
BF2 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 1
Procesori 233 i 266MHz promenili su mnoitelje 1,5x i 2x na 3,5x odnosno 4x.
Ne podravaju svi ipovi sve izvode za frekvenciju sabirnice (BF, Bus Frequency) ili sve mogunosti za podeavanje. Drugim reima, neki od procesora Pentium radie samo na posebnim kombinacijama ovih vrednosti ili mogu ak biti prethodno podeeni na odreenu vrednost (bez mogunosti izmene). Mnoge od novijih matinih ploa imaju kratkospojnike ili prekidae koji vam dozvoljavaju da kontroliete BF izvode i tako menjate odnos mnoioca takta unutar ipa. Po teoriji, mogli bi ste da terate Pentium ip oznaen sa 75 MHz na 133 MHz promenom kratkospojnika na matinoj ploi. Ovo se naziva prisilnim ubrzavanjem (overclocking) i raspravljeno je u delu ,,Ocene brzine procesora ovog poglavlja. O onom ta je Intel uinio da obeshrabri pobornike prisilnog ubrzavanja na poslednjim Pentiumima govori se pri kraju odeljka ,,Proizvodnja procesora ovog poglavlja. Za Pentiume druge generacije trenutno se nudi samo jedan ip za nadogradnju OverDrive. ipovi OverDrive imaju nepromenjivi mnoitelj 3x; menjaju postojeu CPU u leitu Socket 5 ili 7, poveavaju brzinu procesora do 200 MHz (sa brzinom matine ploe od 66 MHz) i dodaju svojstvo MMX. Jednostavno, ovo znai da e raunar Pentium na 100, 133 ili 166 MHz opremljen ipom OverDrive imati brzinu procesora od 200 MHz. Moda
122
Poglavlje 3
najbolje svojstvo ipova Pentium OverDrive jeste to to sadre MMX tehnologiju. MMX daje veliko poboljanje uinka kad se koriste danas popularni multimedijalni programi. Ako imate matinu plou sa leitem Socket 7, onda nemate potrebu za posebnim verzijama OverDrive procesora Pentium koji imaju ugraene regulatore napona. Umesto toga, moete kupiti obini Pentium ip, ili njemu odgovarajui, i jednostavno njime zameniti postojei procesor. Moraete da se uverite da su mnoilac i vrednost napona podeeni tako da odgovaraju novom procesoru.
Procesori Pentium-MMX
Trea generacija procesora Pentium (sa kodnim imenom P55C) putena je u promet u januaru 1997. godine, a uvela je tehnologiju MMX, kako ju je nazvao Intel, u konstrukciju Pentiuma druge generacije (pogledaj sliku 3.35). Procesori Pentium-MMX pravljeni su sa brzinama takta od 66/166 MHz, 66/200 MHz i 66/233 MHz, a postoji i verzija samo za prenosive raunare, koja je 66/266 MHz. Procesori MMX dele mnogo zajednikog sa ostalim Pentiumima druge generacije, ukljuujui superskalarnu arhitekturu, podrku za vie procesora, ugraen lokalni kontroler APIC i svojstva za upravljanje napajanjem. Nova svojstva obuhvataju kanalisanu jedinicu MMX-a, ke sa odloenim auriranjem operativne memorije za kod od 16 KB (prema 8 KB u ranijim Pentiumima) i 4,5 miliona tranzistora. ipovi Pentium-MMX prave se poboljanim 0,35-mikronskim CMOS silicijumskim postupkom koji dozvoljava nii nivo napona od 2,8 V. Noviji, mobilni procesori na 233 MHz i 266 MHz izrauju se 0,25-mikronskim postupkom i rade na samo 1,8 V. Sa ovom novijom tehnologijom, procesor 266 stvarno koristi manje snage od ne-MMX-a na 133.
Slika 3.35 Pentium MMX. Na levoj strani je prikazana donja strana ipa sa uklonjenom ploom za
prekrivanje da bi se videla matrica procesora. Fotografija je upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Da bi se koristio Pentium-MMX matina ploa mora omoguiti napajanje niim (2,8 V ili manji) naponom koji ovi procesori koriste. Intel je ponudio Socket 7 sa VRM kako bi omoguio prilagodljivije reenje matinih ploa u pogledu promenljivog napona. VRM je prikljuni modul koji se ukljuuje uz procesor i napaja ga ispravnim naponom. Poto se modul lako menja, lako je podesiti matinu plou da podri bilo koji napon potreban novijim procesorima Pentium. Naravno, nii napon je dobar, ali MMX je ono to ovaj ip ini stvarno posebnim. Intel je razvio tehnologiju MMX kao neposredni odgovor porastu vanosti i poveavanju zahteva programa za multimedije i komunikaciju. Mnogi takvi programi ponavljaju petlje instrukcija koje troe ogromnu koliinu vremena za izvravanje. Kao rezultat, MMX sadri postupak koji Intel zove jedna instrukcija, viestruki podaci (SIMD, Single Instruction Multiple Data), a kojim se jednoj instrukciji dozvoljava da obavlja isti posao na mnogim delovima podataka. Osim toga, ipu je dodato 57 novih instrukcija koje su posebno namenjene rukovanju video, audio i grafikim podacima. Ako elite najvee mogunosti za nadgradnju Pentiuma sa MMX-om, onda vaa matina ploa Pentium treba da poseduje leite procesora sa 321 izvodom, koje potpuno zadovoljava Intelove tehnike propise za Socket 7. Takoe bi trebalo da sadri utinicu VRM (Voltage Regulator Module, Modul za regulaciju napona). Ako imate dva leita, moete dodati drugi procesor Pentium i iskoristiti prednost podrke SMP-a (Symmetric Multi-Processing, Simetrina viestruka obrada) u nekim novijim operativnim sistemima.
Poglavlje 3
123
Takoe se uverite da se bilo koja matina ploa Pentium koju kupite moe kratkospojnicima podesiti za rad na 60 i 66 MHz. Ovo e vam omoguiti da iskoristite prednosti buduih procesora Pentium OverDrive koji e podravati vee brzine takta matine ploe. Ove jednostavne preporuke e vam dati mogunost da napravite nekoliko znaajnih nadgradnji ne menjajui itavu matinu plou.
Greke Pentiuma
Verovatno najpoznatija greka procesora u istoriji jeste sada legendarna mana u FPU-u Pentiuma. Obino je nazivana grekom FDIV, jer se prvenstveno pojavljuje kod instrukcije FDIV (engl. floating-point divide, deljenje sa pokretnim zarezom), mada se javlja i kod nekoliko drugih instrukcija koje koriste deljenje. Intel zvanino objavljuje ovu manu kao Greku (Errata) br. 23, pod naslovom ,,Mali gubitak tanosti pri deljenju sa pokretnim zarezom na posebnim parovima operanda. Greka je bila uoena kod procesora Pentium 60/66 MHz nivoa razvoja D1 ili kasnijim, kao i kod nivoa B5 i novijih procesora 75/90/100 MHz. Procesori na 120 MHz i bri spadaju u procesore novijih nivoa razvoja, koji nisu imali ovu greku. Kasnije u ovom poglavlju nalaze se tabele sa spiskovima svih razliitih varijanti procesora Pentium, nivoa razvoja i naina raspoznavanja. Ova greka izazvala je estoke rasprave kada su je matematiari prvi put saoptili preko Interneta, oktobra 1994. godine. Za nekoliko dana novosti o greci proirile su se po celoj zemlji, tako da su ak i ljudi koji nemaju raunare uli o tome. Pentium bi nepravilno obavljao deljenja u matematici sa pokretnim zarezom sa odreenim kombinacijama brojeva, dajui greku ma gde od tree cifre pa nadalje. U vreme kada je greka bila javno otkrivena van Intela, oni su ve uneli ispravku u sledei nivo razvoja procesora Pentium na 60/66 MHz i 75/90/100 MHz, zajedno sa drugim izmenama koje su nainili. Nakon to je greka postala javna i Intel priznao da je ve znao za nju, bes je provalio. Kako su ljudi poeli da proveravaju svoje tabelarne proraune i druga matematika izraunavanja, mnogi su otkrivali da su i oni iskusili posledice ovog nedostatka, a da to nisu ni znali. Oni kod kojih se greka nije javljala imali su veoma poljuljanu veru u jezgro svog PC-ja. Ljudima koji su stekli mnogo poverenja u PC dolazila su teka vremena, obeleena sa injenicom da on moda nije u stanju ni da rauna tano! Jedan zanimljiv rezultat estine koja je okruila ovu greku jeste smanjena verovatnoa da ljudi bezuslovno veruju svom PC-ju i zbog toga sprovode vie ispitivanja i vrednovanja vanih rezultata. Ako su vai podaci i prorauni dovoljno vani, najmanje to moete uraditi jeste da proverite neke rezultate. Pronaeno je da nekoliko matematikih programa ima nedostataka. Na primer, otkrivena je greka u funkciji yield Excela 5.0, koju su neki pripisali procesoru Pentium. U tom sluaju, ispalo je da je neispravan softver, pa je greka ispravljena u kasnijim verzijama (5.0c i kasnije). Intel je na kraju reio da u najboljem interesu korisnika i sopstvene slike u javnosti zapone doivotnu garancijsku zamenu neispravnih procesora. Ovo znai da ako ikad naiete na neki od procesora Pentium sa grekom u pokretnoj taci Errata 23, zamenie vam procesor odgovarajuim bez greke. Naravno, sve to morate da uradite jeste da pozovete Intel i pitate za zamenu. Otpremie vam novi deo iste nazivne vrednosti kao kod onog koji zamenjujete. Zamena je besplatna i obuhvata sve trokove isporuke. Samo izvadite stari procesor, zamenite ga novim i stavite stari nazad u kutiju. Zatim pozovete deurnu slubu koja e ga preuzeti i poslati natrag. Intel e vam uzeti broj kreditne kartice kada prvi put pozovete zbog zamene, samo kao osiguranje da e se prvi neispravni ip vratiti. Ako dobiju CPU u odreenom roku, nee vam naplatiti. Intel je nagovestio da e ovi neispravni procesori biti uniteni i nee biti ponovo oznaeni ili ponovo prodavani u drugom obliku.
124
Poglavlje 3
Ispitivanje greke FPU

Ispitivanje Pentiuma na ovu greku relativno je lako. Sve to morate uiniti jeste da izvrite jedno od ispitnih deljenja navedenih ovde i vidite da li odgovor koji ste dobili odgovara ispravnom rezultatu. Deljenje moe biti uraeno u programima za tabelerno izraunavanje (kao to su Lotus 123, Microsoft Excel ili bilo koji drugi), u kalkulatoru ugraenom u Microsoft Windows ili u bilo kojem drugom programu za izraunavanje koji koristi FPU. Uverite se da FPU nije onemoguen. To bi obino zahtevalo neke posebne komande ili posebna podeavanje u zavisnosti od programa i trebalo bi, naravno, da osigura ispravno ispitivanje nezavisno od toga da li je ip sa grekom ili ne. Najozbiljnije greke kod matematike sa pokretnim zarezom Pentiuma deavaju se na treoj znaajnoj cifri rezultata. Ovo je jedan od ozbiljnijih primera greke: 962.306.957.033 / 11.010.046 = 87,402.6282027341 (ispravan odgovor) 962.306.957.033 / 11.010.046 = 87,399.5805831329 (oteeni Pentium)
Napomena
Obratite panju na to da va posebni program za izraunavanje moda ne moe da pokae odgovor sa brojem cifara prikazanim ovde. Mnogi programi za tabelerno izraunavanje ograniavaju prikazane rezultate na 13 ili 15 znaajnih cifara. Kao to moete da vidite, u prethodnom sluaju greka se pojavila na treoj znaajnoj cifri rezultata. Pri ispitivanju preko 5.000 parova celobrojnih brojeva u opsegu od 5 do 15 cifara, za koje je utvreno da izazivaju greku deljenja u matematici sa pokretnim zarezom Pentiuma, pokazalo se najverovatnijim da se pojave greke koje poinju na estoj znaajnoj cifri. Ovde je drugi zadatak deljenja koje e se izvriti nepravilno na Pentiumu sa ovom manom: 4.195.835 / 3.145.727 = 1,33382044913624100 (ispravan odgovor) 4.195.835 / 3.145.727 = 1,33373906890203759 (oteeni Pentium) Ovaj primer pokazuje greku na petoj znaajnoj cifri. Izmena prethodnog izraunavanja moe se sprovesti na sledei nain: x = 4.195.835 y = 3.145.727 z = x (x/y) y 4.195.835 (4.195.835 / 3.145.727) 3.145.727 = 0 (ispravan odgovor) 4.195.835 (4.195.835 / 3.145.727) 3.145.727 = 256 (oteeni Pentium) Uz tano izraunavanje, odgovor bi ovde bio nula. U stvari, dobiete nulu na svim mainama, pa i na onim koje koriste ipove Intela 286, 386 i 486. Ali, na Pentiumu, odgovor je 256! Ovo je jo jedno izraunavanje koje moete probati: 5.505.001 / 294.911 = 18,66665197 (ispravan odgovor) 5.505.001 / 294.911 = 18,66600093 (oteeni Pentium) Ovaj primer predstavlja greku na estoj znaajnoj cifri. Postoji nekoliko ispravki za ovu greku, ali one trae ustupke u uinku. Poto se Intel sloio da zameni svaki procesor Pentium sa ovom manom po programu zamene u doivotnom garantnom roku, najbolja ispravka jeste besplatna zamena!
Poglavlje 3
125
Greke u upravljanju napajanjem

Poevi od procesora Pentium druge generacije, Intel je dodao funkcije koje dozvoljavaju ovim CPU-ovima da budu ugraeni u energetski tedljive raunare. Oni se obino zovu Energy Star raunari, jer ispunjavaju uslove za smanjenu potronju elektrine energije propisane od strane EPA (Agencija za zatitu ivotne sredine), a mnogi korisnici ih nezvanino nazivaju i zelenim PC-jima (engl. green PCs). Na nesreu, postojalo je nekoliko greaka kod ovih funkcija, to je uzrokovalo da ne rade ili budu onemoguene. Ove greke se nalaze u nekim od funkcija upravljanja napajanjem kojima se pristupa pomou SMM. Nedostaci su se pojavljivali samo kod procesora druge generacije na 75/90/100 MHz, jer prva generacija procesora 60/66 MHz nije imala SMM ili svojstva upravljanja napajanjem, a kod svih procesora veih brzina (120 MHz i bri) greke su ispravljene. Veina nedaa prouzrokovana je izvodom STPCLK# i instrukcijom HALT. Ako skup ipova zahteva ovakvo stanje, sistem e se zakoiti. Na veini raunara u takvom sluaju jedino ste mogli onemoguiti reime za utedu energije, kao to su obustava ili zaustavljanje. Na nesreu, ovo znai da va zeleni PC nee nikad vie biti tako zelen! Najbolje trajno reenje jeste zamena procesora novijim na viem nivou razvoja koji nema greku. Ove greke ispoljava verzija B1 Pentiuma na 75/90/100 MHz, a popravljene su u B3 i kasnijim verzijama.
Modeli i nivoi razvoja procesora Pentium

Znamo da, poput softvera, ni procesor zaista nije nikad savren. S vremena na vreme proizvoa e sakupiti sve neispravnosti na koje je naiao i pustie u proizvodnju procesore sa novim skupom maski sa ispravkama. Svaki sledei nivo razvoja procesora bolji je i preieniji od prethodnog. Mada mikroprocesor nije nikad savren, sa svakim novim nivoom blii je savrenstvu. U ivotu obinog mikroprocesora proizvoa moe ponuditi pola tuceta ili vie takvih ispravki procesora. Tabela 3.23 pokazuje sve verzije procesora Pentium model 1 (verzija 60/66 MHz) i razliite nivoe razvoja koji su bili na raspolaganju.
Tabela 3.23 Nivoi razvoja procesora Pentium model 1 (Verzija 60/66 MHz)
Nivo razvoja 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 5 5 Oznaka nivoa razvoja B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 C1 C1 Skup tehn. pojedin. Q0399 Q0352 Q0400 Q0394 Q0353 Q0395 Q0412 SX753 Q0413 SX754 Q0466 SX835 5v2 5v2 HS HS ES ES,HS 5v1 ES,HS,5v1
Vrsta Porodica Model 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Brzina 50 60 60 60 66 66 60 60 66 66 60 60
Napomene ES
nastavlja se
126
Poglavlje 3

Nivo razvoja 5 5 5 5 7 7 7 7 7 7 7 7 7 Oznaka nivoa razvoja C1 C1 C1 C1 D1 D1 D1 D1 D1 D1 D1 D1 D1 Skup tehn. pojedin. SZ949 Q0467 SX837 SZ950 Q0625 SX948 SX974 -* Q0626 SX950 Q0627 SX949 -*
Vrsta Porodica Model 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Brzina 60 66 66 66 60 60 60 60 66 66 66 66 66
Napomene HS,BOX HS,5v2 HS,5v2 HS,BOX,5v2 HS HS HS,5v3 HS,BOX HS,5v2 HS,5v2 HS,5v3 HS,5v3 HS,BOX,5v2
U Tabelama 3.24, 3.25 i 3.26 prikazane su sve razliite vrste obinog procesora Pentium i procesora Pentium-MMX na 75/90/100/120/133/150/166/200/233/266 MHz. Tabela 3.24 sadri spisak obinih (ne-MMX) modela za stone raunare. Tabela 3.25 sadri spisak MMX modela za stone raunare. Objanjenja svih tehnikih pojedinosti i napomene u odgovarajuim kolonama date su posle tabele 3.26, koja predstavlja spisak modela Pentium OverDrive.
Tabela 3.24
Verzije i nivoi razvoja procesora Pentium

Nivo razv. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Nivo razv. jezg. B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 Brzina (MHz) sab. jezg. 75-50 75-50 90-60 90-60 90-60 100-66 100-66 100-66 90-60 90-60 90-60 90-60 100-66 100-66 Skup tehn. pojedin. Q0540 Q0541 Q0542 Q0613 Q0543 Q0563 Q0587 Q0614 SX879 SX885 SX909 SX874 SX886 SX910
Vrsta Porodica Model 0 2 0 0 2 0 0 0 0 0 0 2 0 0 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Napomene ES ES STD VR DP STD VR VR STD STD, MD VR DP, STD STD, MD VR, MD

Nivo razv. jezg. B3 B3 B3 B3 B3 B3 B3 B3 B3 B3 B3 B3 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 B5 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 Brzina (MHz) sab. jezg. 90-60 90-60 90-60 100-66 90-60 90-60 90-60 90-60 90-60 90-60 90-60 100-66 75-50 90-60 90-60 90-60 100-66 100-66 100-66 120-60 120-60 75-50 75-50 90-60 90-60 90-60 90-60 100-66 75-50 75-50 90-60 100-50/66 100-50/66 120-60 120-60 133-66 133-66 133-66
Poglavlje 3
127
Vrsta Porodica Model 0 0/2 0/2 0 0 0 0 2 2 2 0 0 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0 0 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0 0 0 0 0 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Nivo razv. 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5
Skup tehn. pojedin. Q0628 Q0611 Q0612 Q0677 SX923 SX922 SX921 SX942 SX943 SX944 SZ951 SX960 Q0666 Q0653 Q0654 Q0655 Q0656 Q0657 Q0658 Q0707 Q0708 SX961 SZ977 SX957 SX958 SX959 SZ978 SX962 Q0700 Q0749 Q0699 Q0698 Q0697 Q0711 Q0732 Q0733 Q0751 Q0775
Napomene STD STD VR VRE STD VR STD DP, STD DP, VR DP, MD BOX, STD VRE, MD STD STD VR STD, MD STD, MD VR,MD VRE, MD VRE STD STD BOX, STD STD VR STD, MD BOX, STD VRE, MD STD STD, MD STD VRE, MD STD VRE, MD VRE, MD STD, MD STD, MD VRE, MD
nastavlja se
128
Poglavlje 3

Nivo razv. 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 B B B B B B B B B C C C C C C C C C C C C Nivo razv. jezg. C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 C2 cB1 cB1 cB1 cB1 cB1 cB1 cB1 cB1 cB1 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 Brzina (MHz) sab. jezg. 75-50 75-50 75-50 75-50 90-60 90-60 90-60 100-50/66 100-50/66 100-50/66 100-50/66 120-60 120-60 120-60 133-66 120-60 133-66 133-66 133-66 120-60 133-66 133-66 133-66 133-66 133-66 133-66 150-60 150-60 150-60 166-66 166-66 166-66 166-66 166-66 200-66 200-66 Skup tehn. pojedin. SX969 SX998 SZ994 SU070 SX968 SZ995 SU031 SX970 SX963 SZ996 SU032 SK086 SX994 SU033 SK098 Q0776 Q0772 Q0773 Q0774 SK110 SK106 S106J SK107 SU038 Q0843 Q0844 Q0835 Q0878 SU122 Q0836 Q0841 Q0886 Q0890 Q0949 Q0951F Q0951
Vrsta Porodica Model 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0 0 0 0 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0 0/2 0 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Napomene STD STD, MD BOX, STD BOXF, STD STD BOX, STD BOXF, STD VRE, MD STD BOX, STD BOXF, STD VRE, MD VRE, MD BOXF, VRE, MD STD, MD STD, No, STP STD, No, STP STD, STP VRE, No, STP, MD STD, No, STP STD, No, STP STD, No, STP STD, STP BOXF, STD, No, STP STD, No STD STD STD, PPGA BOXF, STD VRE, No VRE VRE, PPGA VRE, PPGA VRE, PPGA VRE, PPGA VRE, PPGA

Nivo razv. jezg. cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 cC0 E0 E0 E0 E0 E0 E0 E0 E0 E0 E0 E0 E0 E0 Brzina (MHz) sab. jezg. 200-66 120-60 120-60 120-60 133-66 133-66 133-66 133-66 133-66 150-60 150-60 166-66 166-66 166-66 166-66 166-66 200-66 200-66 200-66 200-66 75-50 90-60 100-55/66 120-60 75-50 75-50 75-50 90-60 100-50/66 100-50/66 100-50/66 120-60 120-60
Poglavlje 3
129
Vrsta Porodica Model 0 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0 0/2 0 0 0 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Nivo razv. C C C C C C C C C C C C C C C C C C C C 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
Skup tehn. pojedin. SL25H SL22M SL25J SY062 SL22Q SL25L SY022 SY023 SU073 SY015 SU071 SL24R SY016 SY017 SU072 SY037 SY044 SY045 SU114 SL24Q Q0837 Q0783 Q0784 Q0785 SY005 SU097 SU098 SY006 SY007 SU110 SU099 SY033 SU100
Napomene BOXF, VRE, PPGA BOXF, STD BOX, STD STD BOXF, STD BOX, STD STD STD, No BOXF, STD, No STD BOXF, STD VRE, No, MAXF VRE, No VRE BOXF, VRE, No VRE, PPGA VRE, PPGA BOXUF, VRE, PPGA BOX, VRE, PPGA VRE, PPGA, No, MAXF STD STD STD VRE STD BOX, STD BOXF, STD STD STD BOX, STD BOXF, STD STD BOXF, STD
130
Poglavlje 3
Tabela 3.25 Verzije i koraci u razvoju procesora Pentium MMX

Nivo razv. 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 Nivo razv. jezg. xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xA3 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 xB1 mxB1 mxB1 Brzina (MHz) jezgra 150 166 200 166 166 166 166 166 166 166 166 200 200 200 200 200 200 166 166 200 233 166 166 166 166 166 166 200 200 200 233 233 233 120 133 Skup tehn. pojedin. Q020 Q019 Q018 SL23T SL23R SL25M SY059 SL2HU SL239 SL26V SL26H SL26J SY060 SL26Q SL274 SL23S SL25N Q125 Q126 Q124 Q140 SL27H SL27K SL2HX SL23X SL2FP SL23V SL27J SL2FQ SL23W SL27S SL2BM SL293 Q230 Q130
Vrsta Porodica Model 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0/2 0 0 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4
Napomene ES, PPGA ES, PPGA ES, PPGA BOXF, SPGA BOX, PPGA BOXF, PPGA PPGA BOX, SPGA SPGA SPGA, MAXF PPGA, MAXF BOXUF, PPGA, MAXF PPGA BOX, PPGA, MAXF BOXF, PPGA, MAXF BOX, PPGA BOXF, PPGA ES, PPGA ES, SPGA ES, PPGA ES, PPGA PPGA SPGA BOX, SPGA BOXF, SPGA BOX, PPGA BOXF, PPGA PPGA BOX, PPGA BOXF, PPGA PPGA BOX, PPGA BOXF, PPGA ES, TCP ES, TCP

Nivo razv. jezg. mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myB2 myB2 myB2 myB2 myB2 myB2 Brzina (MHz) jezgra 133 150 150 166 166 200 133 133 150 150 166 166 200 166 166 166 200 233 200 233 266 266 266 266 266 266 266 266 266 300 300
Poglavlje 3
131
Vrsta Porodica Model 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8
Nivo razv. 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2
Skup tehn. pojedin. Q129 Q116 Q128 Q115 Q127 Q586 SL27D SL27C SL26U SL27B SL26T SL27A SL2WK Q255 Q252 SL2N6 Q146 Q147 SL28P SL28Q Q250 Q251 SL2N5 Q695 SL2ZH Q766 Q767 SL23M SL23P Q768 SL34N
Napomene ES, PPGA ES, TCP ES, PPGA ES, TCP ES, PPGA PPGA TCP PPGA TCP PPGA TCP PPGA PPGA TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP
Svi procesori Pentium MMX dati u tabeli rade na sabirnici od 66 MHz, izuzev modela od 150 MHz, koji radi na sabirnici od 60 MHz.
Tabela 3.26 sadri sve verzije i nivoe razvoja procesora Pentium OverDrive koji su mogli da se nabave. Obratite panju da su ipovi vrste 1 u ovoj tabeli procesori 486 Pentium OverDrive, koji su konstruisani da zamene ipove 486 u raunarima sa leitima Socket 2 ili 3. Drugi procesori OverDrive konstruisani su da zamene postojee procesore Pentium u leitima Socket 4 ili 5/7.
132
Poglavlje 3
Tabela 3.26 Nivoi razvoja Pentiuma OverDrive

Nivoi razvoja 1 1 2 A C C C 4 4 3 3 Proiz. oznka niv. raz. B1 B2 C0 tA0 aC0 aC0 aC0 oxA3 oxA3 oxB1 oxB1 Brzina (MHz) 63 63 83 133 125 150 166 125/50, 150/60 166/66 180/60 200/66 Tehn. pojed. SZ953 SZ990 SU014 SU082 SU081 SU083 SU084 SL24V SL24W SL2FE SL2FF
Vrsta Porodica Model 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 3 3 3 1 2 2 2 4 4 4 4
Proizvod PODP5v63 PODP5v63 PODP5v83 PODP5v133 PODP3v125 PODP3v150 PODP3v166 PODPMT60X150 PODPMT66X166 PODPMT60X180 PODPMT66X200
Verzija 1.0 1.1 2.1 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 2.0 2.0
Sledei spisak objanjava sve napomene iz tabela 3.23-3.26.

*Ovi ipovi nemaju broj tehnikih pojedinosti. ES (Engineering Sample) = Tehniki primerak. Ovi ipovi nisu bili u redovnoj prodaji, nego su konstruisani u svrhe razvoja i ispitivanja. HS (Heat Spreader Package) = Paket sa odvodnikom toplote. Ovo oznaava ip sa metalnom oblogom na vrhu, koja se koristi da odvodi toplotu iz sredinjeg dela ipa. Odvodnik toplote pomae da se ip manje greje; veina kasnijih ipova koristi manju, moniju, delotvorniju matricu i Intel je bio u stanju da odstrani odvodnik toplote sa njih. DP (Dual Processor) = Verzija za dva procesora gde je vrsta 0 samo osnovna, vrsta 2 samo pomona, a vrsta 0 ili 2 je bilo koja. MD (Minimum Delay) = Vremensko ograniavanje nekih signala procesora. STD (Standard) = Uobiajeni opseg napona. Opseg za C2 i sledee nivoe razvoja procesora Pentium iznosi od 3,135 V do 3,6 V. Opseg napona za procesore stupnja B ostao je na 3,135 V-3,465 V. Obratite panju da su svi procesori nivoa razvoja E0 sa uobiajenim naponom. VR (Voltage Reduced) = Smanjeni napon (3,300 V do 3,465 V). VRE (VR Extended) = VR i produenje (3,45 V do 3,60 V). VRT (Voltage Reduction Technology) = Tehnologija smanjivanja napona. TCP (Tape Carrier Package) = Pakovanje na traci. BOX = Procesor za maloprodaju upakovan u kutiju sa obinim pasivnim hladnjakom. BOXF = Procesor za maloprodaju upakovan u kutiju sa aktivnim hladnjakom (ventilatorom). Odsustvo vrste pakovanja u koloni napomene znai da se podrazumeva procesor SPGA. 2,285 V = Ovo je procesor Pentium sa MMX tehnologijom i radnim naponom jezgra od 2,285 V 2,665 V, namenjen prenosivim raunarima. MAXF = Deo moe da radi samo na najveoj navedenoj frekvenciji. Posebno, za 200 MHz moe da radi na 200 MHz +0/-5 MHz (195 200 MHz), a za 166 MHz moe da radi na 166 MHz +0/-5 MHz (161 166 MHz). BOXUF = Ovaj deo se takoe isporuuje kao procesor u kutiji sa neprivrenim hladnjakom sa ventilatorom. 1,8 V = Ovo je procesor Pentium sa MMX tehnologijom i radnim naponom jezgra od 1,665 V 1,935 V i U/I radnim naponom od 2,375 V 2,625 V, namenjen prenosivim raunarima. 2,2 V = Ovo je procesor Pentium sa MMX tehnologijom i radnim naponom jezgra od 2,10 V 2,34 V, namenjen prenosivim raunarima. 2,0 V = Ovo je procesor Pentium sa MMX tehnologijom i radnim naponom jezgra od 1,850 V 2,150 V i U/I radnim naponom od 2,375 V 2,625 V, namenjen prenosivim raunarima.
Poglavlje 3
133
STP = Nivo razvoja cB1 je logiki jednak nivou razvoja C2, ali sa razliitim postupkom proizvodnje. Nivo razvoja mcB1 je logiki jednak nivou razvoja cB1 (izuzev to ne podrava DP, APIC ili FRC). Nivoi razvoja mcB1, mA1, mA4 i mcC0 takoe koriste Intelov VRT (tehnologija smanjivanja napona), a prave se u pakovanjima TCP i SPGA, prvenstveno namenjeni prenosivim raunarima. mxA3 je logiki jednak nivou xA3, izuzev to ne podrava DP ili APIC. NO = Znai da deo zadovoljava propisane tehnike pojedinosti, ali nije ispitivan za podrku vremenu keiranja 82498/82493 i 82497/82492.
U ovim tabelama naslov Vrste procesora odnosi se na mogunost da se procesori Pentium koriste u paru. Verzije oznaene kao Vrsta 0 mogu se koristiti samo kao osnovni procesor, dok one oznaene kao Vrsta 2 mogu da se koriste samo kao sporedni procesor u paru. Ako je procesor oznaen kao Vrsta 0/2, moe da slui bilo kao osnovni bilo kao sporedni procesor, ili oboje. Oznaka porodice za sve Pentiume jeste 5 (za 586), dok model pokazuje pojedinu ispravku. Model 1 oznaava verziju prve generacije 60/66 MHz, dok model 2 ili kasniji oznaava verziju druge generacije 75+MHz. Broj nivoa razvoja je stvarna ispravka pojedinog modela. Porodica, model i broj nivoa mogu se proitati softverom kao to je Intelov program CPUID. Ovo takoe odgovara oznaci nivoa proizvoaa, to je nain na koji Intel oznaava ipove za svoje potrebe. To su obino alfanumeriki kodovi. Na primer, Pentium nivoa 5 Model 2 poznat je unutar Intela i kao nivo C2. Proizvoaki kodovi nivoa koji poinju sa m ukazuju na procesor namenjen prenosivim raunarima. Veina procesora Pentium dolazi u uobiajenom pakovanju sa matricom pinova u keramici (engl. Ceramic Pin Grid Array , CPGA); procesori namenjeni prenosivim raunarima koriste i pakovanje na traci (engl. Tape Carrier Package, TCP). Sada postoji i pakovanje sa matricom pinova u plastici (engl. Plastic Pin Grid Array, PPGA), koje se koristi da bi se snizila cena. Za odreivanje tehnikih podataka za dati procesor potrebno je da pogledate broj Sskupa tehnikih pojedinosti (S-spec) u tabeli specifikacija procesora. Broj S-specifikacija morate proitati neposredno sa ipa. On je odtampan i na gornjoj i na donjoj strani ipa. Ako je hladnjak zalepljen, izvadite ip i hladnjak zajedno iz leita i proitajte brojeve sa dna ipa. Onda moete potraiti broj S-skupa specifikacija u tabeli; tamo ete nai sve tehnike podatke za odgovarajui procesor. Intel stalno predstavlja nove ipove, zato posetite njihovu Web lokaciju i potraite ,,Kratak prirunik (Quick Reference Guide) za processor Pentium u razvojnom delu njihove lokacije. Tu ete pronai celokupan spisak svih skupova tehnikih pojedinosti za postojee procesore pomou broja S-skupa specifikacija. Treba imati u vidu da razliiti procesori Pentium zahtevaju neznatno razliite napone. Tabela 3.27 sadri napone potrebne za razliite procesore:
Tabela 3.27
Model 1 1 1 1 2+ 2+ 2+ 2+ 2+
Naponi procesora Pentiuma

Naziv napona Std. 5v1 5v2 5v3 Std. Std. VR VRE VRE Opseg napona 4,75-5,25 V 4,90-5,25 V 4,90-5,40 V 5,15-5,40 V 3,135-3,465 V 3,135-3,600 V 3,300-3,465 V 3,45-3,60 V 3,40-3,60 V
Nivo razvoja
B1-B5 C2+ B1-B5 C2+
nastavlja se
134
Poglavlje 3

Model 4+ 4 4 8 8 Nivo razvoja 3 3 1 1 Naziv napona MMX Mobile Mobile Mobile Mobile Opseg napona 2,70-2,90 V 2,285-2,665 V 2,10-2,34 V 1,850-2,150 V 1,665-1,935 V
Mnoge od novijih matinih ploa za Pentium imaju kratkospojnike koji dozvoljavaju podeavanja razliitih opsega napona. Ako imate neprilike sa pojedinim procesorom, moda nije pravilno podeen izlazni napon vae matine ploe. Ako danas kupujete stariji, korieni raunar Pentium, preporuio bih samo Model 2 (druga generacija) ili kasnije verzije procesora brzine 75 MHz i vie. Ja bih nedvosmisleno zahtevao nivo C2 ili kasniji. Praktino sve znaajne greke i nedostaci otklonjeni su u C2 i kasnijim nivoima. Noviji procesori Pentium nemaju ozbiljne greke o kojima treba brinuti.
AMD-K5
AMD-ov procesor AMD-K5 kompatibilan je sa Pentiumom i postoji u verzijama PR75, PR90, PR100, PR120, PR133 i PR-166. Poto je kompatibilan fiziki i funkcionalno, svaka matina ploa koja ispravno podrava Intelov Pentium trebalo bi da podrava i AMD-K5. Moda e ipak biti neophodna nadgradnja BIOS-a za pravilno prepoznavanje procesora AMD-K5. AMD nudi spisak matinih ploa ija je kompatibilnost proverena. K5 ima sledea napredna svojstva:
s s s s s
16 KB kea za instrukcije, 8 KB kea za podatke sa odloenim auriranjem operativne memorije, dinamiko izvravanje predvianje grananja sa preduzimljivim izvravanjem, petostepeni kanal kao RISC sa 6 paralelnih funkcionalnih jedinica, jedinica za raun sa pokretnim zarezom (FPU) visokih performansi, takt sa mogunou izbora pomou izvoda i mnoiocem 1,5x i 2x.
K5 se prodaje pod sistemom P-oznake, to znai da broj na ipu ne oznaava pravu brzinu takta, ve samo prividnu brzinu kada se radi sa odreenim programima.
tt
Videti P-oznake AMD-a, str. 43.
Obratite panju na to da nekoliko ovih procesora ne radi na svojim prividnim nazivnim brzinama. Na primer, verzija PR-166 u stvari radi na samo 117 pravih MHz. Ponekad ovo moe da zbuni BIOS sistema, koji moe prijaviti pravu brzinu pre nego P-oznaku, koja predstavlja uporeenje ipa sa Intelovim Pentiumom na toj brzini. AMD tvrdi da, zbog poboljane arhitekture u odnosu na Pentium, oni nemaju potrebu da rade na istoj frekvenciji kako bi dostigli iste performanse. ak i sa takvim poboljanjima, AMD reklamira K5 kao procesor pete generacije, upravo kao Pentium. AMD-K5 radi na 3,52 V (podeavanje na VRE). Neke starije matine ploe podrazumevaju 3,3 V, to je ispod uslova za K5 i moglo bi prouzrokovati pogrean rad.
Lani procesori pete generacije

Postoji barem jedan procesor kojem, mada se uopteno smatra procesorom pete generacije, nedostaju mnoga svojstva te klase ipova IDT Centaur C6 Winchip. Pravi ipovi pete generacije trebalo bi da imaju viestruke unutranje kanale toka podataka, to se zove superskalarna arhitektura, koja dozvoljava obradu vie od jedne instrukcije u isto vreme.
Intelovi P6 (686) procesori este generacije
Poglavlje 3
135
Takoe bi trebalo da sadre predvianje grananja, drugo svojstvo ipa pete generacije. Poto mu nedostaju ova svojstva, C6 je blie povezan sa 486; ipak, uinak i namena izvoda stavljaju ga vrsto u klasu sa procesorima Pentium. Pokazalo se da je to odlian procesor, kompatibilan sa Pentiumom za leite Socket 7, namenjen jeftinim raunarima.
IDTCentaur C6 Winchip
Procesor C6 predstavlja nedavnu ponudu Centaura, podrunice IDT-a (Integrated Device Technologies). On je kompatibilan sa Intelovim Pentiumom za Socket 7, poseduje MMX proirenja, a postoje verzije sa brzinom takta od 180, 200, 225 i 240 MHz. Cena je nia od Intelove za Pentium MMX. Glenn Henry vodi Centaur, a on je proveo vie od dve decenije kao raunarski arhitekta u IBM-u i est godina kao ef tehnologije u Dell Computer Corp. Kompanija je dobro utemeljen proizvoa poluprovodnika, a poznata je po proizvodnji SRAM-a i drugih komponenti raunara. Kao proizvoa, IDT poseduje vlastite fabrike (pogoni za proizvodnju poluprovodnika), koje treba da omogue jeftinu proizvodnju C6 Winchipa. Njihova vetina u proizvodnji SRAM-a moe se primeniti u novim verzijama C6, koje sadre ke 2. nivoa u istom paketu sa procesorskim jezgrom, slino Pentiumu Pro. C6 ima po 32 KB kea instrukcija i kea podataka, upravo kao AMD-ov K6 i Cyrixov 6x86MX, ali jo uvek ima samo 5,4 miliona tranzistora, to je manje od 8,8 miliona u AMDovom ipu i 6,5 miliona u Cyrixovom ipu. Ovo dozvoljava veoma malu matricu procesora, a to smanjuje potronju energije. Centaur je ostvario smanjenje procesora pogodnom konstrukcijom. Za razliku od suparnikih ipova, C6 nije superskalaran izdaje samo jednu instrukciju po ciklusu takta kao 486. Ipak, sa velikim keom, efikasnom jedinicom za upravljanje memorijom i paljivom optimizacijom performansi najee korienih instrukcija, C6 postie uinak koji je uporediv sa Pentiumom. Druga prednost jednostavne konstrukcije C6 jeste mala potronja energije dovoljno mala za noutbuk PC-je. Ni AMD ni Cyrix nemaju procesor sa dovoljno malom potronjom energije za veinu laptopova. Radi odravanja jednostavne konstrukcije, Centaur je odustao od brzih raunara sa pokretnim zarezom i MMX-om, a usredsredio se na performanse uobiajenih namenskih programa. Kao rezultat toga, performanse ovoga ipa prate konkurente u nekim multimedijalnim aplikacijama i igrama.

Procesori P6 (686) predstavljaju novu generaciju sa svojstvima koja se ne susreu u procesorima prethodne generacije. Porodica procesora P6 zapoeta je Pentiumom Pro, koji je puten u prodaju novembra 1995. godine. Od tada je Intel napravio mnoge druge ipove P6 i svi koriste isto osnovno jezgro procesora P6 kao i Pentium Pro. Tabela 3.28 sadri varijacije procesora porodice P6.
Tabela 3.28
Pentium Pro Pentium II Pentium II Xeon Celeron Celeron-A
Varijacije Intelovih procesora P6

Prvi procesor P6, sadri 256 KB, 512 KB ili 1 MB kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra P6 sa 512 KB kea 2. nivoa na polovini brzine jezgra P6 sa 512 KB, 1 MB ili 2 MB kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra P6 bez kea 2. nivoa P6 sa 128 KB kea 2. nivoa na matrici, na punoj brzini jezgra
nastavlja se
136
Poglavlje 3

Pentium III Pentium IIPE Pentium III Xeon P6 sa SSE (MMX2), sa 512 KB kea 2. nivoa na polovini brzine jezgra P6 sa 256 KB kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra P6 sa SSE (MMX2), sa 512 KB, 1 MB ili 2 MB kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra
Od ove se porodice oekuje jo vie, a pre svega od verzije Pentiuma III sa keom 2. nivoa na matrici, na punoj brzini jezgra, kao i od bre verzije Celerona. Glavno novo svojstvo u procesorima Pentium pete generacije bila je superskalarna arhitektura, gde su dve jedinice za izvravanjanje instrukcija mogle da izvre instrukcije istovremeno. Kasniji ipovi pete generacije dodali su i tehnologiju MMX ovoj meavini. Pa ta je onda Intel dodao estoj generaciji da bi opravdao naziv itave nove generacije ipa? Pored mnogo manjih poboljanja, kljuna svojstva svih procesora este generacije jesu dinamiko izvravanje (engl. Dynamic Execution) i arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice (engl. Dual Independent Bus, DIB), uz veliko poboljanje superskalarne konstrukcije. Dinamiko izvravanje omoguava procesoru da izvrava vie instrukcija uporedo, tako da se zadaci zavravaju bre. Ova tehnoloka novina obuhvata tri glavna sastojka:
s s s
Predvianje viestrukog grananja, za predvianje toka programa kroz nekoliko grananja. Analiza toka podataka, koja planira izvravanje instrukcija kada su spremne, nezavisno od njihovog reda u prvobitnom programu. Preduzimljivo izvravanje, koje poveava brzinu rada nadgledanjem brojaa programa unapred i izvravanjem instrukcija koje su verovatno potrebne.
Predvianje grananja jeste svojstvo koje se ranije susretalo samo kod procesora skupih centralnih raunara. Dozvoljava procesoru da dri kanal instrukcija popunjenim, dok radi velikom brzinom. Posebna jedinica za dohvatanje/dekodiranje u procesoru koristi veoma doteran algoritam predvianja grananja da predvidi pravac i rezultat instrukcija koje se izvravaju kroz vie nivoa grananja, poziva i odgovora. To podsea na situaciju u kojoj ahovski igra za partiju pravi vie strategija, predviajui protivnikovu strategiju nekoliko poteza unapred. Predviajui rezultat instrukcije unapred, instrukcije se mogu izvriti bez ekanja. Analiza tokova podataka prouava tok podataka kroz procesor radi otkrivanja svake povoljne prilike za izvravanje instrukcija bez reda. Posebna jedinica otpremanja/ izvravanja u procesoru nadgleda mnogo instrukcija i moe da ih izvrava najpogodnijom upotrebom viestrukih jedinica za superskalarno izvravanje. Rezultirajue izvravanje instrukcija bez reda moe da dri jedinice za izvravanje zauzetim ak i kada ke promai, a druge bi instrukcije, zavisne od podataka, mogle inae da izazovu zastoj. Preduzimljivo izvravanje jeste sposobnost procesora da izvrava instrukcije unapred u odnosu na stvarno stanje brojaa programa. Procesorska jedinica za otpremanje/izvravanje koristi analizu toka podataka da izvri sve mogue instrukcije u odeljku instrukcija i smesti rezultate u privremene registre. Jedinica za izvlaenje onda pretrauje odeljak instrukcija u potrazi za upotpunjenim instrukcijama koje nisu vie zavisne od podataka drugih neizvrenih instrukcija ili instrukcija koje imaju nereena predvianja grananja. Ako se nae bilo koja takva potpuna instrukcija, jedinica za izvlaenje ili odgovarajua standardna arhitektura Intela smeta rezultate redom kojim su instrukcije bile prvobitno izdate. One se zatim povlae iz odeljka za instrukcije. Dinamiko izvravanje sutinski otklanja ogranienje i zavisnost od linearnog nizanja instrukcija. Primenom izvravanja instrukcija bez reda mogu se zaposliti jedinice instrukcija umesto da ekaju na podatke iz memorije. ak kada se instrukcije mogu predvideti i izvriti bez reda, rezultati se dobijaju u prvobitnom redu, tako da se ne remeti i ne menja tok programa. Ovo dozvoljava da P6 radi na postojeem softveru za Intelovu arhitekturu tano kao to su to inili P5 (Pentium) i prethodni procesori, samo znatno bre!
Poglavlje 3
137
Drugo glavno svojstvo arhitekture P6 poznato je kao dvostruka nezavisna sabirnica. Ovo se odnosi na injenicu da procesor ima dve sabirnice podataka, jednu za sistem (matinu plou) i drugu samo za ke. Ovo dozvoljava memoriji kea da radi na brzinama koje prethodno nisu bile mogue. Prethodni procesori generacije P5 imaju samo jednu osnovnu sabirnicu matine ploe, i svi podaci, a tu spadaju i prenosi kea, moraju da teku kroz nju. Glavni nedostatak ovoga jeste to to je memorija kea bila ograniena da radi brzinom sabirnice matine ploe (sve donedavno 66 MHz; sada je brzina pomerena na 100 MHz). Danas imamo memoriju kea koja moe da radi na 500 MHz ili vie i glavnu memoriju (SDRAM) koji radi na 66 i 100 MHz, pa je trebalo pronai nain da se dobije bra memorija, sa brzinom bliskom brzini procesora. Reenje je bilo u ugradnji u procesor onoga to se naziva pozadinskom sabirnicom, tj. sabirnicom namenjenom keu. Ke 2. nivoa spajao bi se zatim na ovu sabirnicu i mogao je da radi na bilo kojoj brzini. Ovo je prvo primenjeno u Pentiumu Pro, gde je ke 2. nivoa bio ugraen u pakovanje procesora i radio je na punoj brzini jezgra procesora. Kasnije se to pokazalo suvie skupim, pa je drugostepeni ke premeten van pakovanja procesora na modul kasete, koji sada poznajemo kao Pentium II/III. Sa tom konstrukcijom sabirnica kea mogla je da radi na bilo kojoj brzini; na prvim jedinicama ke je radio polovinom brzine procesora. Neposrednim povezivanjem kea i procesora pozadinskom sabirnicom brzina kea moe da se prilagoava procesoru. U postojeoj arhitekturi PC-ja od Pentiuma na 66 MHz pa sve do Pentiuma II na 333 MHz matina ploa radi brzinom od 66 MHz. Noviji raunari sa Pentiumom II rade sa sabirnicom matine ploe od 100 MHz i imaju brzine takta od 350 MHz i vee. Da je ke ostao ogranien mogunostima matine ploe, kao to je sluaj sa konstrukcijama za Socket 7 (procesor P5), onda bi memorija kea morala da ostane na 66 MHz ak i kada bi procesor radio brzinom od 333 MHz; u novijim konstrukcijama ke bi bio ogranien na 100 MHz, dok procesor radi brzinom od 500 MHz ili bre. Sa konstrukcijom dvostruke nezavisne sabirnice (DIB) u procesorima P6, to procesor radi bre, na veim mnoiocima brzine matine ploe, brzina kea e se poveavati onako kako raste brzina procesora. Ke na DIB-u vezan je za brzinu procesora, tako da udvostruavanje brzine procesora udvostruava i brzinu kea. Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice neophodna je za ostvarivanje odgovarajuih performansi procesora na 300 MHz i brih. Starije konstrukcije sa leitem Socket 7 (procesor P5) nije mogue unaprediti do ovih veih brzina bez ogromnih zaostataka u performansama, zbog spore veze kea 2. nivoa sa matinom ploom. Zbog ovoga Intel nije razvio ni jedan procesor Pentium (klase P5) iznad 266 MHz; nasuprot tome, moi e da se nabave procesori P6 sa brzinama do 500 MHz ili vie. Konano, arhitektura P6 nadgrauje superskalarnu arhitekturu procesora P5 dodavanjem vie jedinica za izvravanje instrukcija i razlaganjem instrukcija u posebne mikrooperacije. Ovde se instrukcije CISC (raunar sa skupom sloenih instrukcija) razlau na komande vie nalik RISC-u (raunar sa smanjenim skupom instrukcija). Komande RISC nivoa manje su i lake za efikasno izvravanje u paralelnim instrukcijskim jedinicama. Sa ovom konstrukcijom, Intel je uveo prednosti RISC procesora veoma brzo izvravanje namenskih instrukcija u svet CISC-a. Obratite panju da je P5 imao samo dve jedinice za instrukcije, dok P6 ima bar est odvojenih namenskih instrukcijskih jedinica. Kae se da je trostruko superskalaran, jer vie instrukcijskih jedinica moe da izvrava do tri instrukcije u ciklusu. I druga poboljanja efikasnosti ukljuena su u arhitekturu: ugraena podrka za vie procesora, poboljana kola za otkrivanje i ispravljanje greke i optimizacija za 32-bitni softver. Umesto da budu samo bri Pentium, Pentium Pro, Pentium II/III i drugi procesori este generacije sadre mnoga poboljanja svojstava i arhitekture. Jezgro ipa veoma lii na RISC, dok je spoljni interfejs instrukcija uobiajeni Intelov CISC. Razlaganjem instrukcija CISC
138
Poglavlje 3
u nekoliko razliitih instrukcija RISC i sprovodei ih paralelnim kanalima poveavaje se ukupne performanse. U poreenju sa Pentiumom na istoj brzini takta, procesori P6 su bri dok radite sa 32bitnim softverom. Dinamiko izvravanje P6 prvenstveno je prilagoeno uinku u radu sa 32-bitnim softverom kao to je Windows NT. Ako koristite 16-bitni softver, kao to su Windows 95 ili 98 (koji deo vremena rade u 16-bitnom okruenju) i svi stariji namenski programi, P6 nee dati tako uoljivo poboljanje performansi u odnosu na sline (po brzini) procesore Pentium i Pentium-MMX. Ovo zato jer se svojstva dinamikog izvravanja nee potpuno iskoristiti. Zbog ovoga se Windows NT obino smatra najpoeljnijim operativnim sistemom za upotrebu sa procesorima Pentium Pro/II/III/Celeron. Mada ovo nije potpuno tano (Pentium Pro/II/III/Celeron e raditi kvalitetno pod Windowsom 95/98), Windows NT bolje koristi prednosti svojstava P6. Obratite panju da u stvari nije toliko vaan operativni sistem, ve namenski program koji koristite. Pisci softvera mogu da preduzmu mere za korienje svih prednosti procesora este generacije. Ovo obuhvata korienje savremenih prevodilaca programa koji mogu poboljati performanse za sve aktuelne Intelove procesore, pisanje 32-bitnog koda gde god je to mogue i stvaranje najpredvidljivijeg mogueg koda kako bi se iskoristile prednosti sposobnosti procesora za predvianje viestrukih grananja dinamikog izvravanja.
Procesori Pentium Pro

Intelov naslednik Pentiuma nazvan je Pentium Pro. Pentium Pro je bio prvi ip P6, odnosno prvi ip porodice procesora este generacije. Predstavljen je u novembru 1995. godine, a iroko dostupan postao je 1996. godine. ip je jedinica sa 387 pinova, koja se smeta u Socket 8, tako da mu raspored noica nije kompatibilan sa ranijim Pentiumima. Novi ip je jedinstven meu procesorima jer je konstruisan u obliku modula sa vie ipova (engl. Multi-Chip Module, MCM), koji Intel naziva pakovanjem matrica pinova sa dvojnim leitem (engl. Dual Cavity PGA). U okviru nosaa ipa sa 387 noica smetene su dve matrice. Jedna sadri ba procesor Pentium Pro (prikazan na slici 3.36), a druga 256 KB (Pentium Pro sa 256 KB kea prikazan je na slici 3.37), 512 KB ili 1 MB (Pentium Pro sa 1 MB kea prikazan je na slici 3.38) drugostepenog kea. Matrica procesora sadri 5,5 miliona tranzistora, matrica kea od 256 KB sadri 15,5 miliona tranzistora, a matrice kea od 512 KB imaju po 31 milion tranzistora, potencijalno blizu 68 miliona u Pentiumu Pro sa 1 MB unutranjeg kea! Pentium Pro sa 1 MB kea ima dve matrice kea od 512 KB i uobiajenu matricu procesora P6 (slika 3.38). Matrica glavnog procesora sadri 16 KB razdeljenog kea 1. nivoa sa 8 KB dvosmernog skupa pridruenog kea za osnovne instrukcije i 8 KB etvorosmernog skupa pridruenog kea za podatke. Drugo svojstvo procesora este generacije koje se susree u Pentiumu Pro jeste arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice (DIB), koja otklanja ogranienja protoka podataka kroz memoriju prethodnih generacija arhitektura procesora. Dve sabirnice sainjavaju arhitekturu dvostruke nezavisne sabirnice: sabirnica kea 2. nivoa (koja se itava nalazi unutar pakovanja procesora) i sistemska sabirnica procesor-glavna memorija. Brzina sabirnice namenjene drugostepenom keu u Pentiumu Pro jednaka je punoj brzini jezgra procesora. Ovo je postignuto ugradnjom ipova kea neposredno u pakovanje Pentiuma Pro. DIB arhitektura sabirnice procesora otklanja ogranienja propusnog opsega za protok podataka sabirnice procesor-memorija. Nudi do tri puta bolji uinak propusnog opsega za protok podataka u odnosu na jedinstvenu sabirnicu, generacije procesora sa leitem Socket 7, kao to je Pentium.
Poglavlje 3
139
Slika 3.36 Matrica procesora Pentium Pro. Fotografija koriena sa dozvolom korporacije Intel.
Slika 3.37 Procesor Pentium Pro sa 256 KB kea 2. nivoa (ke se nalazi na levoj strani matrice
procesora). Fotografija koriena sa dozvolom korporacije Intel.
140
Poglavlje 3
Slika 3.38 Procesor Pentium Pro sa 1 MB kea 2. nivoa (ke se nalazi u srednjem i desnom delu
matrice procesora). Fotografija koriena sa dozvolom korporacije Intel.
Tabela 3.29 sadri tehnike pojedinosti za procesor Pentium Pro. Tabela 3.30 sadri tehnike pojedinosti za svaki model unutar porodice Pentium Pro, poto ima mnogo izmena od modela do modela.
Tabela 3.29 Specifikacija za porodicu procesora Pentium Pro

Predstavljanje: Najvee procenjene brzine: Mnoilac takta CPU: Unutranji registri: Spoljna sabirnica podataka: Adresna sabirnica: Sposobnost adresiranja memorije: Prividna memorija: Veliina ugraenog kea 1. Nivoa: Ugraena sabirnica kea nivoa 2. nivoa: Leite/Slot: Fiziko pakovanje: Mere pakovanja: Matematiki koprocesor: Upravljanje napajanjem: Radni napon: novembar 1995. 150, 166, 180, 200 MHz 2,5x, 3x 32-bitni 64 bita 36 bita 64 GB 64 TB 8 KB za kod, 8 KB za podatke (16 KB ukupno) 64 bita, puna brzina jezgra Socket 8 Matrica pinova sa dvojnim leitem i 387 izvoda 2,46" (6,25 cm) x 2,66" (6,76 cm) Ugraena FPU (jedinica za raun sa pokretnim zarezom) SMM (reim upravljanja sistemom) 3,1 V ili 3,3 V
Intelovi P6 (686) procesori este generacije Tabela 3.30
Poglavlje 3
141
Specifikacija pojedinih modela procesora Pentium Pro
Procesor Pentium Pro (200 MHz) sa Ugraenim keom 2. nivoa od 1 MB Datum predstavljanja: Brzine takta: Broj tranzistora: 18. avgust 1997. 200 MHz (66 MHz x 3) 5,5 miliona (0,35 mikronski postupak), plus 62 miliona u keu 2. nivoa od 1 MB (0,35 mikrona) Memorija kea: 8 KB x 2 (16 KB) prvostepenog, 1 MB drugostepenog na brzini jezgra Veliina matrice: 0,552 ina po stranici (14,0 mm) Procesor Pentium Pro (200 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: iCOMP Index 2.0 ocena: Broj tranzistora: 1. novembar 1995. 200 MHz (66 MHz x 3) 220 5,5 miliona (0,35-mikronski postupak), plus 15,5 miliona u keu 2. nivoa od 256 KB (0,6 mikrona) ili 31 milion u keu 2. Nivoa od 512 KB (0,35 mikrona) Memorija kea: 8 KB x 2 (16 KB) prvostepenog, 256 KB ili 512 KB drugostepenog na brzini jezgra Veliina matrice: 0,552 ina po stranici (14,0 mm) Procesor Pentium Pro (180 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: iCOMP Index 2.0 ocena: Broj tranzistora: 1. novembar 1995. 180 MHz (60 MHz x 3) 197 5,5 miliona (0,35-mikronski postupak), plus 15,5 miliona u keu 2. nivoa od 256 KB (0,6 mikrona) Memorija kea: 8 KB x 2 (16 KB) prvostepenog, 256 KB drugostepenog na brzini jezgra Veliina matrice: 0,552 ina po stranici (14,0 mm) Procesor Pentium Pro (166 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: Broj tranzistora: 1. novembar 1995. 166 MHz (66 MHz x 2,5) 5,5 miliona (0,35-mikronski postupak), plus 31 miliona u keu 2. nivoa od 512 KB (0,35 mikrona) Memorija kea: 8 KB x 2 (16 KB) prvostepenog, 512 KB drugostepenog na brzini jezgra Veliina matrice: 0,552 ina po stranici (14,0 mm) Procesor Pentium Pro (150MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: Broj tranzistora: Memorija kea: Veliina matrice: 1. novembar 1995. 150 MHz (60 MHz x 2,5) 5,5 miliona (0,6-mikronski postupak), plus 15,5 miliona u keu 2. nivoa od 256 KB (0,6 mikrona) 8 KB x 2 (16 KB) prvostepenog, 256 KB drugostepenog na brzini jezgra 0,691 ina po stranici (17,6 mm)
142
Poglavlje 3
Kao to ste videli u tabeli 3.3, poreenje performansi pomou iCOMP 2.0 Indexa Pentiumu na 200 MHz daje ocenu 142, dok Pentium Pro na 200 MHz postie upeatljivih 220. Samo poreenja radi, zapazite da Pentium MMX na 200 MHz po uinku spada negde u sredinu sa ocenom 182. Imajte na umu da e korienje Pentiuma Pro sa 16-bitnim programima u velikoj meri ponititi poboljanje performansi predstavljeno iCOMP 2.0 ocenom. Kao i prethodni Pentium, Pentium Pro radi sa umnoavanjem takta matine ploe od 66 MHz. Sledea tabela prikazuje brzine za procesore Pentium Pro sa odgovarajuim matinim ploama.
Vrsta CPU-a/Brzina Pentium Pro 150 Pentium Pro 166 Pentium Pro 180 Pentium Pro 200 Mnoilac takta CPU-a 2,5x 2,5x 3x 3x Brzina matine ploe 60 66 60 66
Ugraeni ke 2. nivoa predstavlja jedno od zaista izvanrednih svojstava Pentiuma Pro. Ugradnjom drugostepenog kea u CPU i njegovim skidanjem sa matine ploe, ke sada moe da radi punom brzinom procesora, umesto manjim brzinama sabirnice matine ploe od 60 ili 66 MHz. U stvari, ke 2. nivoa koristi vlastitu unutranju pozadinsku sabirnicu od 64 bita, koja ne deli vreme sa spoljnom glavnom sabirnicom od 64 bita koju koristi CPU. Unutranji registri i putevi podataka jo su uvek 32-bitni, kao kod Pentiuma. Ugradnjom drugostepenog kea u sistem, matine ploe mogu biti jeftinije, jer vie ne zahtevaju odvojenu memoriju kea. Neke ploe mogu da zadre memoriju kea u svojoj konstrukciji, ali postoji opta saglasnost da bi ke 3. stepena (kako bi se nazvao) nudio manje poboljanje sa Pentiumom Pro nego sa Pentiumom. Jedno od svojstava ugraenog kea 2. nivoa jeste veoma poboljan vieprocesorski rad. Umesto samo SMP-a, kao kod Pentiuma, Pentium Pro podrava novu vrstu vieprocesorskog ustrojstva nazvanu skup tehnikih pojedinosti za vie procesora (MPS 1.1, Multi-Processor Specification). Pentium Pro sa MPS-om dozvoljava konfiguracije sa najvie etiri procesora koji rade zajedno. Nasuprot drugim vieprocesorskim konfiguracijama, Pentium Pro izbegava neusklaenost kea, jer svaki ip odrava odvojeni unutranji ke 1. i 2. nivoa. Matine ploe zasnovane na Pentiumu Pro gotovo su iskljuivo zasnovane na sabirnicama PCI i ISA, a Intel proizvodi svoje vlastite skupove ipova za te matine ploe. Prvi skup ipova bio je 450KX/GX (pod kodnim nazivom Orion), dok je najnoviji skup ipova za upotrebu sa Pentiumom Pro 440LX (Natoma). Zbog potreba za boljim hlaenjem i veim prostorom Intel je konstruisao novi oblik i veliinu matinih ploa ATX za bolju podrku Pentiumu Pro i buduim procesorima, kao to je Pentium II. I pored toga, Pentium Pro se moe nai u svim vrstama konstrukcija matinih ploa; ATX nije obavezan.
uu
Videti ,,Formati matinih ploa, str. 186, i ,,Skupovi ipova este generacije (klasa P6 Pentium Pro i Pentium II), str. 228.
Neki proizvoai raunara Pentium Pro bili su doli u iskuenje da zadre Baby-AT oblik i veliinu. Velike tekoe sa uobiajenim Baby-AT oblikom i veliinom namee nedovoljno hlaenje CPU-a. Masivni procesor Pentium Pro troi vie od 25 W i stvara znaajnu koliinu toplote. Procesor Pentium Pro ima etiri posebna izvoda za raspoznavanje napona (engl. Voltage Identification, VID). Ovi izvodi mogu se koristiti da podre automatski izbor napona napajanja. To znai da matina ploa Pentiuma Pro nema kratkospojnike za podeavanje napona kao veina ploa za Pentium, to veoma olakava ugradnju i sklapanje raunara Pentium Pro. Ovi izvodi ne prenose signale, ve predstavljaju otvorene pinove ipa ili pinove
Poglavlje 3
143
koji su spojeni na masu. Raspored slobodnih i kratko spojenih izvoda odreuje napon koji procesor zahteva. Pored toga to dozvoljava automatsko postavljanje napona, ovo svojstvo konstruisano je da podri izmene vrednosti napona za budue procesore Pentium Pro. Izvodi VID oznaeni su kao VID0 do VID3, a odredbe za njihovo stanje prikazane su u tabeli 3.31. Broj 1 u ovoj tabeli predstavlja otvoreni izvod, a 0 kratko spojeni sa uzemljenjem. Regulatori napona na matinoj ploi trebalo bi da napajaju zahtevanim naponom ili da se iskljue.
Tabela 3.31 Odredbe za prepoznavanje napona Pentiuma Pro

VID[3:0] 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 Vrednost napona 3,5 3,4 3,3 3,2 3,1 3,0 2,9 2,8 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111 VID[3:0] Vrednost napona 2,7 2,6 2,5 2,4 2,3 2,2 2,1 Ne detektuje CPU
Veina procesora Pentium Pro radi na 3,3 V, a samo nekoliko na 3,1 V. Mada su ovo jedine postojee verzije, podrku za iri opseg podeavanja VID-a raunar e koristiti pri susretu sa zahtevima napajanja buduih procesora Pentium Pro. Obratite panju da ID 1111 (ili sve veze otvorene) moe da se koristi za otkrivanje odsustva procesora u odreenom leitu. Pentium Pro nikad nije bio veoma popularan meu stonim raunarima, ali je naao primenu kod servera datoteka, prvenstveno zbog velikog unutranjeg kea 2. nivoa pune brzine jezgra. Oekuje se da e Intel predstaviti samo jednu ili dve izmene Pentiuma Pro, prvenstveno kao procesore za nadgradnju namenjene onima koji ele da ugrade bru CPU u postojeu matinu plou za Pentium Pro. U najveem broju sluajeva bilo bi mudrije umesto toga ugraditi novu matinu plou za Pentium II. Tabele koje slede sadre tehnike pojedinosti za svaki od razliitih modela Pentiuma Pro ponaosob. Kao i drugi procesori, Pentium Pro je bio dostupan u brojnim ispravkama i nivoima razvoja procesora. Sledea tabela pokazuje sve verzije Pentiuma Pro. One se mogu prepoznati po oznaci skupa tehnikih pojedinosti odtampanoj i na vrhu i na dnu ipa.
Nivo razvoja Proiz. oznaka nivoa Vel. kea 2. nivoa/ nivo raz. Brzina jez./ sabir. Teh. pojed. Napon (+/-5%)
Vrsta Porodica Model
Napomene
0 0 0 0 0 0 0
6 6 6 6 6 6 6
1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1
B0 B0 B0 B0 B0 B0 B0
256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a
133/66 150/60 133/66 150/60 150/60 150/60 150/60
Q0812 Q0813 Q0815 Q0816 SY002 SY011 SY014
3,1V 3,1V 3,1V 3,1V 3,1V 3,1V 3,1V
3, 4 3, 4 3, 4 3, 4 3
nastavlja se
144
Poglavlje 3

Proiz. oznaka nivoa Vel. kea 2. nivoa/ nivo raz. Brzina jez./ sabir.
Nivo razvoja
Teh. pojed.
Napon (+/-5%)
Napomene
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
2 2 2 2 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7
C0 C0 C0 C0 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA0 2 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1 sA1
256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 512/Pre 6 512/Pre 6 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/a 256/b 512/Pre 6 512/Pre 6 512/Pre 6 256/a 256/a 256/b 256/b 256/a 256/a 256/b 256/b 256/b 256/b 512/a 256/a 256/b 512/b
150/60 150/60 150/60 150/60 180/60 200/66 180/60 200/66 166/66 200/66 180/60 200/66 180/60 180/60 200/66 200/66 180/60 200/66 180/60 200/66 200/66 166/66 200/66 200/66 166/66 200/66 166/66 200/66 200/66 200/66 180/60 200/66 180/60 200/66 166/66 180/60 200/66 166/66
Q0822 Q0825 Q0826 SY010 Q0858 Q0859 Q0860 Q0861 Q0864 Q0865 Q0873 Q0874 Q0910 SY012 SY013 Q076 Q0871 Q0872 Q0907 Q0908 Q0909 Q0918 Q0920 Q0924 Q0929 Q932 Q935 Q936 SL245 SL247 SU103 SU104 SY031 SY032 SY034 SY039 SY040 SY047
3,1V 3,1V 3,1V 3,1V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,5V 3,5V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V
3, 4 4 4 4 4 4, 5 4, 5 4 4 4 4
7 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 7 7 8 8

Proiz. oznaka nivoa Vel. kea 2. nivoa/ nivo raz. Brzina jez./ sabir.
Poglavlje 3
145
Nivo razvoja
Teh. pojed.
Napon (+/-5%)
Napomene
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
7 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9
sA1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1 sB1
512/b 512/b 512/b 512/b 512/b 256/b 256/b 256/b 256/b 256/b 256/b 256/b 256/b 256/b 256/b 512/b 512/b 256/b 256/b 256/b 256/b 512/b 1024/g 1024/g
200/66 166/66 166/66 200/66 200/66 180/60 200/66 180/60 200/66 200/66 200/66 180/60 200/66 180/60 200/66 166/66 200/66 180/60 200/66 200/66 200/66 166/66 200/66 200/66
SY048 Q008 Q009 Q010 Q011 Q033 Q034 Q035 Q036 Q083 Q084 SL22S SL22T SL22U SL22V SL22X SL22Z SL23L SL23M SL254 SL255 SL2FJ SL259 SL25A
3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,5V 3,5V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,3V 3,5V 3,5V 3,3V 3,3V 3,3V 8 8 7 7 8 9 4 4 4 4 4 4 4 4 7 7
1. Nivoi razvoja kea 2. nivoa odnose se na ispravku silicijuma ugraenog drugostepenog kea od 256 KB, 512 KB ili 1 MB. Oznaka a odnosi se na prvi proizvodni nivo, b na drugi itd. 2. Nivo sA0 logiki je jednak nivou C0, ali sa razliitim postupkom proizvodnje. 3. Izvode VID ovi delovi ne podravaju. 4. Ovo su samo razvojni primerci, isporueni po sporazumu o poverljivoj pozajmici za procesor Pentium Pro. 5. Izvodi VID su svrsishodni, ali nisu ispitivani na ovim delovima. 6. Ovi uzorci su opremljeni probnim drugostepenim keom od 512 KB. 7. Za ove komponente vae dodatne izmene tehnikih pojedinosti: a. Osnovni napon = 3,5 V. b. Najvea snaga termalne konstrukcije = 39,4 W na 200 MHz, ke 2. nivoa od 256 KB. c. Najvea struja = 11,9 A. d. Izvode VID-a ovim delovi ne podravaju. 8. Ovo je procesor Pentium Pro upakovan u kutiju sa neprivrenim hladnjakom sa ventilatorom. 9. Ovaj deo se takoe isporuuje kao procesor upakovan u kutiju sa neprivrenim hladnjakom sa ventilatorom.
146
Poglavlje 3
Procesori Pentium II
Intel je prikazao Pentium II u maju 1997. godine. Pre zvaninog prikazivanja Pentium II je popularno nazivan kodnim imenom Klamath i bio je okruen mnogim pretpostavkama u okviru itave industrije. Pentium II je u sutini isti procesor este generacije kao Pentium Pro, sa dodatom tehnologijom MMX (to obuhvata udvostruen ke 1. nivoa i novih 57 instrukcija MMX-a); ipak, postoji nekoliko odstupanja u konstrukciji. Matrica procesora Pentium II prikazana je na slici 3.39.
Slika 3.39 Matrica procesora Pentium II. Fotografija koriena sa dozvolom Korporacije Intel.
Sa fizikog stanovita to je stvarno neto novo. Naputajui pristup ipu u leitu koji je korien kod svih procesora do tada, ip Pentium II odlikuje se konstrukcijom kuita sa ivinim prikljukom. Procesor, zajedno sa nekoliko ipova drugostepenog kea, smeten je na malu plou sa elektronskim kolima (veoma lii na uveani SIMM modul), kao to se vidi na slici 3.40, koja je potom zatvorena u kuite od metala i plastike. Kuite se ukljuuje u matinu plou pomou ivinog prikljuka pod nazivom Slot 1, koji izgleda veoma slino prikljuku za adapterske kartice. Postoje dva oblika kuita, nazvani SECC i SECC2. Na slici 3.41 prikazan je crte pakovanja SECC. Na slici 3.42 prikazano je pakovanje SECC2. Kao to moete da vidite sa ovih slika, verzija SECC2 jeftnija je za pravljenje, jer ukupno ima manje delova. Ujedno dozvoljava neposrednije privrivanje rashladnog ureaja na procesor za bolje hlaenje. Intel je preao sa SECC-a na SECC2 poetkom 1999. godine; svi noviji procesori PII/PIII sa kuitem koriste poboljanu konstrukciju SECC2. Upotrebom odvojenih ipova smetenih na plou sa elektronskim kolima, Intel moe da gradi Pentium II mnogo jeftinije nego to je to sluaj sa vie matrica unutar pakovanja, kao kod Pentiuma Pro. Takoe, mogu da koriste ipove kea drugih proizvoaa i da lake menjaju koliinu kea u buduim procesorima, u odnosu na konstrukciju Pentiuma Pro.
Poglavlje 3
147
Slika 3.40 Ploica procesora Pentium II (unutar SEC kuita). Fotografija koriena sa dozvolom
korporacije Intel.
Termalna ploa
Spojnice Nosa procesora sa prvostepenim i drugostepenim keom
Obloga
Slika 3.41 Prikaz delova SECC-a koji okruuju plou procesora.
148
Poglavlje 3
Nosa procesora sa prvostepenim i drugostepenim keom
Obloga
Slika 3.42 Prikaz delova kuita sa ivinim prikljukom verzija 2, sa poluzatvorenom ploom
procesora.
Sada Intel nudi procesore Pentium II sledeih brzina:

Vrsta CPU-a/Brzina Pentium II 233 MHz Pentium II 266 MHz Pentium II 300 MHz Pentium II 333 MHz Pentium II 350 MHz Pentium II 400 MHz Pentium II 450 MHz Takt CPU-a 3,5x 4x 4,5x 5x 3,5x 4x 4,5x Brzina matine ploe 66 MHz 66 MHz 66 MHz 66 MHz 100 MHz 100 MHz 100 MHz
Jezgro procesora Pentium II ima 7,5 miliona tranzistora i zasnovano je na Intelovoj naprednoj arhitekturi P6. Za Pentium II je prvobitno korien postupak tehnologije od 0,35 mikrona, mada se Pentiumi II na 333 MHz i bri zasnivaju na tehnologiji od 0,25 mikrona. Ovo omoguuje manje matrice, dozvoljava poveane frekvencije jezgra i smanjenje potronje. Na 333 MHz procesor Pentium II nudi poveanje performansi za 75-150 procenata u odnosu na procesor Pentium sa tehnologijom MMX na 233 MHz i priblino 50 procenata bolje performanse na multimedijalnim testovima. Ovo su veoma brzi procesori, bar za sada. Kao to je pokazano u tabeli 3.3, Index iCOMP 2.0 ocena za ip Pentium II na 266 MHz vie je nego duplo vea od one za obini Pentium na 200 MHz. Ako ostavimo po strani brzinu, o Pentiumu II najbolje je razmiljati kao o Pentiumu Pro sa instrukcijama tehnologije MMX i neznatno izmenjenom konstrukcijom kea. On ima istu mogunost skaliranja vieprocesorskog rada kao i Pentium Pro, a sadri i ugraeni ke 2. nivoa. Ukljueno je 57 novih instrukcija namenjenih multimedijumima, prenetih sa procesora MMX, kao i mogunost efikasnije obrade komandi sa ponovljivim petljama. Takoe je ugraen, kao deo MMX nadgradnje, dva puta vei unutranji ke 1. nivoa nego kod Pentiuma Pro (od ukupno 16 KB na ukupno 32 KB u Pentiumu II). Prvi procesori Pentium II bili su proizvedeni pomou postupka od 0,35 mikrona. Noviji modeli, poevi od verzije na 333 MHz, proizvedeni su korienjem novijeg postupka od 0,25 mikrona. Intel razmatra prelazak na postupak od 0,18 mikrona u budunosti. Prelaskom na manje postupke veoma se smanjuje potronja energije. Najvea potronja Pentiuma II prikazana je u sledeoj tabeli.

Brzina jezgra 450 MHz 400 MHz 350 MHz 333 MHz 300 MHz 266 MHz 233 MHz Potronja 27,1 W 24,3 W 21,5 W 23,7 W 43,0 W 38,2 W 34,8 W Postupak 0,25 mikrona 0,25 mikrona 0,25 mikrona 0,25 mikrona 0,35 mikrona 0,35 mikrona 0,35 mikrona
Poglavlje 3
149
Napon 2,0 V 2,0 V 2,0 V 2,0 V 2,8 V 2,8 V 2,8 V
Moete videti da najbra verzija Pentiuma II na 450 MHz u stvari koristi manju snagu od prve verzije na 233 MHz! Ovo je ostvareno upotrebom manjeg postupka od 0,25 mikrona i radom procesora na niem naponu od samo 2,0 V. Budui procesori Pentium II koristie postupke od 0,25 i 0,18 mikrona i napone od 2,0 V i nie. Pentium II poseduje dinamiko izvravanje, koje predstavlja jedinstvena Intelova otkria za poboljanje performansi, prvi put uvedena u procesor Pentium Pro. U glavna svojstva dinamikog izvravanja spadaju predvianja viestrukog grananja, to ubrzava izvravanje predvianjem toka programa kroz nekoliko grananja, analiza toka podataka, koja ispituje i menja red u programu radi izvrenja instrukcija kada su spremne, i spekulativno izvravanje, koje nadgleda broja programa unapred i izvrava instrukcije koje e verovatno biti potrebne. Kod procesora Pentium II ova svojstva dodatno su proirena na veoma razvijen i moan nain, kako bi se obezbedilo dalje poboljanje performansi. Poput Pentiuma Pro, i Pentium II obuhvata DIB arhitekturu. Termin dvostruka nezavisna sabirnica dolazi od dve nezavisne sabirnice na procesoru Pentium II sabirnica kea 2. nivoa i sistemska sabirnica procesor-glavna memorija. Procesor Pentium II moe da koristi obe sabirnice istovremeno i tako u procesor i iz njega moe da prenese dva puta vie podataka nego procesor u arhitekturi sa jednom sabirnicom. DIB arhitektura omoguuje keu 2. nivoa procesora Pentium II na 333MHz da radi 2,5 puta bre od drugostepenog kea procesora Pentium. Kako se frekvencija buduih procesora Pentium II bude poveavala, tako e se poveavati i brzina kea 2. nivoa. Takoe, kanalisana sistemska sabirnica omoguuje istovremene paralelne prenose umesto pojedinanih prenosa u nizu. Zajedno, ova poboljanja arhitekture dvojne nezavisne sabirnice nude do tri puta vei protok podataka u odnosu na arhitekturu sa jednom sabirnicom kod obinog Pentiuma. U tabeli 3.32 prikazani su opti podaci za procesor Pentium II. U tabeli 3.33 dati su podaci koji se menjaju sa modelom, za modele koji su predstavljeni do sada (do datuma predaje originala u tampu prim rec.).
Tabela 3.32
Opti tehniki podaci za procesor Pentium II

66 MHz, 100 MHz 3,5x, 4x, 4,5x, 5x 233 MHz, 266 MHz, 300 MHz, 333 MHz, 350 MHz, 400 MHz, 450 MHz 16 KB x 2 (32 KB) 1. nivo, 512 KB 2. nivo na pola brzine jezgra 32-bitni Sabirnica sistema sa ECC, od 64 bita; sabirnica kea sa ECC po izboru, od 64 bita 36-bitna 64 GB
Brzine sabirnice Mnoitelj takta CPU: Brzine CPU: Memorija kea: Unutranji registri: Spoljna sabirnica podataka: Adresna sabirnica: Mogunost adresiranja memorije:
nastavlja se
150
Poglavlje 3

66 MHz, 100 MHz 64 Tables and Borders Kuite sa ivinim prikljukom (SEC), 242 izvoda 5,505 ina (12,82 cm) x 2,473 ina (6,28 cm) x 0,647 ina (1,64 cm) Ugraena FPU (jedinica za matematiku sa pokretnim takom) SMM (reim upravljanja sistemom)
Brzine sabirnice Prividna memorija: Fiziko pakovanje: Mere pakovanja: Matematiki koprocesor: Upravljanje napajanjem:
Tabela 3.33 Tehniki podaci za modele Pentiuma II

Procesor Pentium II MMX (350, 400 i 450 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: Index iCOMP 2.0 ocena: Broj tranzistora: RAM sa mogunou keiranja: Radni napon: Prikljuak: Veliina matrice: 15. april 1998. 350 MHz (100 MHz x 3,5), 400 MHz (100 MHz x 4) i 450 MHz (100 MHz x 4,5) 386 (350 MHz), 440 (400 MHz) i 483 (450 MHz) 7,5 miliona (postupak 0,25 mikrona), plus 31 milion u keu 2. nivoa od 512 KB 4 GB 2,0 V Slot 2 0,400 ina po stranici (10,2 mm)
Procesor mobilni Pentium II (266, 300, 333 i 366 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: Broj tranzistora: Matrica kuglica (BGA): Mere: Napon jezgra: Opsezi snage termalne konstrukcije po frekvencijama: Procesor Pentium II MMX (333 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: Index iCOMP 2.0 ocena: Broj tranzistora: RAM sa mogunou keiranja: Radni napon: Prikljuak: Veliina matrice: 26. januar 1998. 333 MHz (66 MHz x 5) 366 7,5 miliona (postupak 0,25 mikrona), plus 31 milion u keu 2. nivoa od 512 KB 512 MB 2,0 V Slot 1 0,400 ina po stranici (10,2 mm) 25. januar 1999. 266, 300, 333 i 366 MHz 27,4 miliona (postupak 0,25 mikrona), 256 KB kea 2. nivoa na matrici Broj kuglica = 615 irina = 31 mm, duina = 35 mm 1,6 V 366 MHz = 9,5 W, 333 MHz = 8,6 W, 300 MHz = 7,7 W, 266 MHz = 7,0 W

Procesor Pentium II MMX (300 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: Index iCOMP 2.0 ocena: Broj tranzistora: RAM sa mogunou keiranja: Veliina matrice: Procesor Pentium II MMX (266 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: Index iCOMP 2.0 ocena: Broj tranzistora: RAM sa mogunou keiranja: Prikljuak: Veliina matrice: Procesor Pentium II MMX (233 MHz) Datum predstavljanja: Brzine takta: Index iCOMP 2.0 ocena: Broj tranzistora: RAM sa mogunou keiranja: Prikljuak: Veliina matrice: 7. maj 1997. 233 MHz (66 MHz x 3,5) 267 7. maj 1997. 266 MHz (66 MHz x 4) 303 7. Maj 1997. 300 MHz (66 MHz x 4,5) 332
Poglavlje 3
151
7,5 miliona (postupak 0,35 mikrona), plus 31 milion u keu 2. nivoa od 512 KB 512 MB 0,560 ina po stranici (14,2 mm)
7,5 miliona (postupak 0,35 mikrona), plus 31 milion u keu 2. nivoa od 512 KB 512 MB Slot 1 0,560 ina po stranici (14,2 mm)
7,5 miliona (postupak 0,35 mikrona), plus 31 milion u keu nivoa 2. nivoa od 512 KB 512 MB Slot 1 0,560 ina po stranici (14,2 mm)
Kao to moete videti iz tabele, Pentium II moe da manipulie sa najvie 64 GB fizike memorije. Kao i Pentium Pro, CPU sadri arhitekturu dvojne nezavisne sabirnice. Ovo znai da ip ima dve nezavisne sabirnice: jednu za pristup keu 2. nivoa, a drugu za pristup glavnoj memoriji. Ove dve sabirnice mogu da rade istovremeno, veoma ubrzavajui tok podataka unutar sistema. Ke 1. nivoa uvek radi na punim brzinama jezgra, jer je smeten neposredno na matrici procesora. Ke 2. nivoa kod Pentiuma II obino radi na polovini brzine jezgra, to tedi novac i dozvoljava da se koriste ipovi manje skupog kea. Na primer, u Pentiumu II na 333 MHz ke 1. nivoa radi na punih 333 MHz, dok ke 2. nivoa radi na 167 MHz. ak i ako ke 2. nivoa nije na punoj brzini jezgra, kao to je bio kod Pentiuma Pro, ovo je jo uvek daleko nadmonije od kea na matinoj ploi koji radi brzinom matine ploe od 66 MHz, najeoj u konstrukcijama za Pentium sa leitem Socket 7. Intel tvrdi da arhitektura dvojne nezavisne sabirnice kod Pentiuma II dozvoljava do tri puta vei protok podataka u odnosu na obine procesore sa jednom sabirnicom kao to je prvobitni Pentium. Premetanjem kea iz unutranjeg pakovanja procesora i upotrebom spoljnih ipova smetenih na osnovu i ugraenih u kasetu, Intel sada moe da koristi ipove kea s mnogo boljim odnosom cena-efikasnost, kao i da lake prilagoava procesore veim brzinama. Pentium Pro je bio ogranien na brzinu do 200 MHz, najvie zato to se nije mogla nai
152
Poglavlje 3
cenom pristupana memorija kea koja radi iole bre. Pokretanjem memorije kea polovinom brzine jezgra, Pentium II moe da radi do 400 MHz jo uvek koristei ipove kea za brzine od 200 MHz. Da bi nadoknadio brzinu kea koja je upola manja od brzine jezgra kod Pentiuma II, Intel je udvostruio osnovnu koliinu ugraenog drugostepenog kea sa uobiajenih 256 KB u Pentiumu Pro na standardnih 512 KB u Pentiumu II. Obratite panju na to da e RAM za obeleavanje (engl. tag-RAM), uvren u ke 2. nivoa, dozvoliti mogunost keiranja do 512 MB glavne memorije u procesorima PII od 233 MHz do 333 MHz. Verzije na 350 MHz, 400 MHz i bre sadre poboljani RAM za obeleavanje koji dozvoljava mogunost keiranja do 4 GB glavne memorije. Ovo je veoma vano ako planirate da bilo kada dodate vie od 512 MB memorije. U tom sluaju trebalo bi nedvosmisleno da traite verziju na 350 MHz ili bru; u protivnom, trpele bi performanse memorije. Sistemska sabirnica Pentiuma II daje samostalnu podrku za dva procesora. Ovo omoguuje jeftini, dvosmerni simetrini vieprocesorski rad bez dodatnih spoljnih ipova, dajui znaajno poveanje performansi operativnih sistema za vieprocesni rad i vienitnih programa. Budui skupovi ipova bie u stanju da spoje etiri ili vie procesora PII u objedinjen vieprocesorski sistem, prvenstveno upotrebljiv kao server datoteka. Da bi se Pentium II ugradio u raunar zahteva se poseban mehanizam za pridravanje procesora. On se sastoji od mehanikog nosaa koji se privruje na matinu plou i osigurava procesor Pentium II u prikljuku kako bi se spreila oteenja od udara i vibracija. Mehanizme za uvanje trebalo bi da obezbedi proizvoa matine ploe. (Na primer, Intelove matine ploe AL440FX i DK440LX upakovane u kutiju sadre mehanizam za pridravanje, uz druge komponente vane za gradnju sistema.) Pentium II moe da stvara znaajnu koliinu toplote koja se mora odvesti. Ovo je postignuto smetanjem hladnjaka na procesor. Mnogi od procesora Pentium II koristie aktivni hladnjak koji sadri ventilator. Za razliku od ventilatora hladnjaka za prethodne Intelove procesore upakovane u kutiju, ventilatori Pentiuma II napajaju se pomou prikljuka za napajanje sa tri izvoda na matinoj ploi. Veina matinih ploa sadri nekoliko prikljuaka za ventilator. Posebni nosai hladnjaka potrebni su kao podupira izmeu hladnjaka sa ventilatorom i rupa na matinoj ploi. Plastini nosa obino se postavlja u rupe za hladnjak u matinoj ploi pored CPU-a, pre ugradnje paketa CPU/hladnjak. Skoro svi ventilatorski hladnjaci imaju dva dela: ventilator u plastinom platu i metalni hladnjak. Hladnjak je vezan za termalnu plou procesora i ne bi ga trebalo uklanjati. Ventilator se moe skinuti i zameniti ako je neophodno, na primer, ako se pokvari. Na slici 3.43 prikazan je SEC sklop sa ventilatorom, prikljukom napajanja, mehanikim nosaima, kao i prikljukom procesora i rupama za nosae na matinoj ploi. Sledee tabele pokazuju tehnike podatke specifine za odreene verzije procesora Pentium II. Za tano utvrivanje koji procesor Pentium II imate i koja su njegova svojstva, samo pogledajte broj skupa tehnikih pojedinosti odtampan na SEC kaseti. Ovaj broj pronai ete u prostoru za promenljive oznake na vrhu modula procesora. Slika 3.44 pomoi e vam u pronalaenju ovih oznaka. Nakon to ste pronali broj skupa tehnikih pojedinosti (u stvari, to je alfanumeriki kd), moete da ih potraite u tabeli 3.34 da vidite koji procesor tano imate. Na primer, broj skupa tehnikih pojedinosti SL2KA odreuje procesor kao Pentium II na 333 MHz koji radi na sistemskoj sabirnici od 66 MHz, sa ECC keom 2. nivoa, kao i da ovaj procesor radi na samo 2,0 V. Odreen je takoe i nivo razvoja, pa biste pregledanjem Prirunika za dopune skupa tehnikih pojedinosti Pentiuma II (Pentium II Specification Update Manual), koji objavljuje Intel, mogli tano da utvrdite koje su greke ispravljene u toj reviziji.

Mehanizam nosaa hladnjaka Kuite sa ivinim prikljukom Ventilator Plat koji prekriva rebra hladnjaka
Poglavlje 3
153
Kabl
Prikljuak napajanja ventilatora
Mehanizam za pridravanje hladnjaka Prikljuak Slota 1
Postolje za ugradnju mehanizma za pridravanje Rupe za nosa hladnjaka
Slika 3.43 Procesor Pentium II i sklop hladnjaka.
Tabela 3.34 Osnovni podaci za odreivanje procesora Pentium II

Brzina Nivo jez./ S-teh. raz. sabir. pojed. jez. CPUID (MHz) SL264 SL265 SL268 SL269 SL28K SL28L SL28R C0 C0 C0 C0 C0 C0 C0 0633h 0633h 0633h 0633h 0633h 0633h 0633h 233/66 266/66 233/66 266/66 233/66 266/66 300/66 Vel. kea 2. Vrsta nivoa kea 2. (KB) nivoa 512 512 512 512 512 512 512 ne-ECC ne-ECC ECC ECC ne-ECC ne-ECC ECC Napomene (pogl. primedbe) 5 5 5 5 1, 3, 5 1, 3, 5 5
Pakovanje CPU-a SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00
nastavlja se
154
Poglavlje 3

2-D matrina oznaka
Fabriki ig
Ime proizvoda
Prostor za promenljive oznake
Zatitni znak
Fabriki ig
Ime proizvoda
Slika 3.44 Kuite sa ivinim prikljukom Pentiuma II

Brzina Nivo jez./ S-teh. raz. sabir. pojed. jez. CPUID (MHz) SL2MZ C0 SL2HA SL2HC SL2HD SL2HE SL2HF SL2QB SL2KA SL2QF SL2K9 SL25V SL2S5 SL2ZP C1 C1 C1 C1 C1 C1 dA0 dA0 dA0 dA1 dA1 dA1 0633h 0634h 0634h 0634h 0634h 0634h 0634h 0634h 0634h 0650h 0650h 0650h 0651h 0651h 0651h 0651h 300/66 300/66 266/66 233/66 266/66 233/66 233/66 266/66 300/66 333/66 333/66 266/66 300/66 333/66 333/66 333/66 Vel. kea 2. Vrsta nivoa kea 2. (KB) nivoa 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 ECC ECC ne-ECC ne-ECC ECC ECC ne-ECC ne-ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC Napomene (pogl. primedbe) 1, 5 5 5 5 5 5 1, 3, 5 1, 3, 5 1, 5 5 1 1, 2 1, 2 2, 5 2, 5
Pakovanje CPU-a SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00
SL2QA C1 SL2QC C1
SL2QH dA1

Brzina Nivo jez./ S-teh. raz. sabir. pojed. jez. CPUID (MHz) SL2ZQ SL2S6 SL2S7 SL2SF SL2SH SL2VY SL33D SL2YK dA1 dA1 dA1 dA1 dA1 dA1 dB0 dB0 0651h 0651h 0651h 0651h 0651h 0651h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0652h 0653h 0653h 0653h 0653h 0653h 350/100 350/100 400/100 350/100 400/100 300/66 266/66 300/66 350/100 400/100 400/100 450/100 450/100 333/66 266/66 300/66 333/66 350/100 350/100 400/100 400/100 450/100 350/100 400/100 450/100 350/100 350/100 400/100 400/100 350/100 400/100 350/100 400/100 400/100 Vel. kea 2. Vrsta nivoa kea 2. (KB) nivoa 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 512 ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC
Poglavlje 3
155
Pakovanje CPU-a SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC2 OLGA SECC 3.00 SECC2 OLGA PGA SECC 2.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC2 PLGA SECC2 OLGA SECC2 OLGA SECC2 PLGA SECC2 OLGA SECC2 PLGA SECC2 PLGA SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC 3.00 SECC2 OLGA
Napomene (pogl. primedbe) 2, 5 2, 5 2, 5 1, 2 1, 2 1, 2 1, 2, 5 1, 2, 5 1, 2, 5 1, 2, 5 1, 2, 4 1, 2, 5 1, 2 2, 4 2, 5 2, 5 2, 5 2, 5 2, 5 2, 5 2, 5 2, 5 2, 5 2, 5 2, 5 1, 2, 5 2, 5 2, 5 1, 2 1, 2, 5 1, 2, 5 2, 5 2, 5 1, 2
SL2WZ dB0 SL2YM dB0 SL37G SL37H SL2KE dB0 dB0 TdB0 SL2WB dB0
SL2W7 dB0 SL2W8 dB0 SL2TV SL2U3 SL2U4 SL2U5 SL2U6 SL2U7 SL356 SL357 SL358 SL37F SL3FN SL3EE SL3F9 SL38N SL36U SL38Z SL3D5 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB0 dB1 dB1 dB1 dB1
SL38M dB1
SECC = Kuite sa ivinim prikljukom SECC2 = Kuite sa ivinim prikljukom verzija 2 PLGA = Plastina kontaktna matrica OLGA = Organska kontaktna matrica
156
Poglavlje 3
CPUID = Unutranji ID se dobija pomou CPUID instrukcije ECC = Kod za ispravljanje greaka 1. Ovo je procesor Pentium II upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom. 2. Ovi procesori imaju poboljan ke 2. nivoa, pa mogu da keiraju do 4 GB glavne memorije. Obini procesori PII mogu da keiraju samo 512 MB glavne memorije. 3. Ovi procesori upakovani u kutiju mogu da imaju pakovanje koje nepravilno prikazuju ECC podrku u keu 2. nivoa. 4. Ovo je procesor Pentium II OverDrive upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom, konstruisan za nadgradnju raunara sa Pentiumom Pro (Socket 8). 5. Ovi delovi e raditi samo na umnoku takta za koji su proizvedeni. Mogu se prisilno ubrzati samo poveanjem brzine sabirnice.
Dva oblika kuita SECC2 menjaju se sa vrstom pakovanja jezgra procesora na ploi. PLGA (engl. Plastic Land Grid Array plastina matrica) jeste starija vrsta pakovanja koja se koristila uspeno u prethodnim kuitima SECC, a sada se postepeno izbacuje. Njegovo mesto zauzima novija OLGA (engl. Organic Land Grid Array organska matrica), to je pakovanje jezgra procesora koje je manje i lake za proizvodnju. Ujedno dozvoljava bolji toplotni prenos izmeu matrice procesora i rashladnog ureaja koji se privruje neposredno preko pakovanja ipa OLGA.
Slika 3.45 Procesor SECC2 sa jezgrima PLGA i OLGA.
Matine ploe za Pentium II sadre kola regulatora napona koja su konstruisana da napajaju CPU. Trenutno postoje procesori Pentium II koji rade na nekoliko razliitih napona, tako da regulator mora biti podeen da napaja ispravnim naponom procesor koji ugraujete. Kao kod Pentiuma Pro, a nasuprot starijem Pentiumu, ne postoje kratkospojnici ili prekidai za podeavanje; podeavanjem napona manipulie se potpuno automatski, pomou izvoda za odreivanje napona (VID) na kuitu procesora. Tabela 3.35 sadri odnos izmeu stanja izvoda i izabranog napona.
Tabela 3.35 Odreivanje napona (VID) Pentiuma II

Izvodi procesora VID4 0 0 VID3 1 1 VID2 1 1 VID1 1 1 VID0 1 0 Napon Rezervisano Rezervisano

Izvodi procesora VID4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 VID3 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 VID2 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 VID1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 VID0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 Napon Rezervisano Rezervisano Rezervisano Rezervisano Rezervisano Rezervisano Rezervisano Rezervisano 1,80 1,85 1,90 1,95 2,00 2,05
Poglavlje 3
157
Ne detektuje CPU 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5
0 = Izvod procesora spojen na Vss. 1 = Otvoreno u procesoru.
Da bi sistem bio spreman za sve varijacije procesora Pentium II, moraju biti podrane veliine istaknute polucrnim slovima. Skoro svi procesori Pentium II rade na 2,8 V, uz nekoliko novijih koji rade na 2,0 V. Modul za prenosive raunare Pentiuma II jeste Pentium II za noutbuk raunare koji sadri North Bridge skup ipova 440BX visokih performansi. Ovo je prvi skup ipova na tritu koji omoguava rad sabirnice procesora brzinom od 100 MHz, iako to nije trenutno podrano u verzijama za prenosive raunare. Skup ipova 440BX bio je puten u promet u
158
Poglavlje 3
isto vreme kada i verzije Pentiuma II na 350 i 400 MHz; to je minimalni skup ipova koji se preporuuje pri kupovini nove matine ploe za Pentium II.
uu
Videti ,,Pentium II za prenosive raunare, str. 1081.
Noviji oblici Pentiuma II obuhvataju Pentium IIPE, to je verzija za prenosive raunare koja sadri 256 KB kea 2. nivoa neposredno ugraenog u matricu. Ovo znai da radi punom brzinom jezgra, to ga ini brim od stonog Pentiuma II, jer takvi ipovi koriste ke 2. nivoa na polovini brzine jezgra.
Celeron
Procesor Celeron jeste P6 sa istim jezgrom kao i Pentium II. Uglavnom je konstruisan za jeftinije PC-je, ija je cena 1.000 $ ili manje. Najbolje njegovo svojstvo jesu dobre performanse, uprkos niskoj ceni. U stvari, zbog bolje konstrukcije kea, Celeron nadmauje Pentium II na istoj brzini, a kota manje. Veina svojstava Celerona ista je kao i kod Pentiuma II, jer koristi isto unutranje jezgro procesora. Glavne razlike su u pakovanju i konstrukciji kea 2. nivoa. Donedavno su svi procesori Celeron bili dostupni u pakovanju nazvanom procesor sa ivinim prikljukom (SEPP ili SEP). SEP pakovanje predstavlja u osnovi istu konstrukciju za Slot 1 kao i SECC, korien kod Pentiuma II/III, sa izuzetkom skupog plastinog poklopca kuita. Ovaj poklopac je uklonjen kod Celerona, to ga ini jeftinijim za proizvodnju i prodaju. Sutinski, Celeron koristi istu plou sa kolima kao to je ona unutar pakovanja Pentiuma II.
tt
Videti Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom (SEP), str. 62.
ak i bez plastinog poklopca, pakovanje za Slot 1 bilo je skuplje nego to bi trebalo. Tako je bilo uglavnom zbog mehanizma za pridravanje procesora (oslonci), koji se zahteva da bi se osigurao procesor na matinoj ploi u Slotu 1, kao i potrebnog veeg i sloenijeg rashladnog ureaja. Ovo, kao i potreba da se odri konkurentnost sa jeftinijim sistemima sa Socket 7 koje uglavnom koriste procesori AMD-a, navelo je Intel da napravi Celeron za leite. Leite je nazvano PGA-370 ili Socket 370, jer ima 370 izvoda. Pakovanje procesora konstruisano za ovo leite naziva plastinim se pakovanjem matrice pinova (engl. Plastic Pin Grid Array, PPGA) (slika 3.46). Pakovanje PPGA ubacuje se u leite sa 370 izvoda i omoguuje jeftinije, prostije i manje raunare, zbog jeftinijih zahteva za privrenjem i hlaenjem procesora kada se koristi leite.
tt
Videti Socket PGA-370, str. 75.
Pakovanje PPGA
Pakovanje S.E.P.
Slika 3.46 Procesori Celeron u pakovanjima PPGA i SEP.
Svi procesori Celeron na 433 MHz i sporiji bili su dostupni u obliku SEPP koji se smeta u prikljuak sa 242 kontakta. Verzije na 300 MHz i bre dostupne su i u pakovanju PPGA. Ovo znai da su, u opsegu od 300 MHz do 433 MHz, dostupna oba pakovanja, dok verzije od 466 MHz i bre postoje samo u PPGA obliku.
Poglavlje 3
159
Matine ploe koje imaju Socket 370 ne mogu da prihvate verzije Celerona za Slot 1, kao ni procesore Pentium II ili III. Obino preporuujem da se koriste matine ploe sa Slotom 1 ak i za Celerone, jer se kasnije mogu nadgraditi na procesore Pentium III bez promene ploe. Ovako se ponaam zato to veina matinih ploa koje imaju Slot 1 mogu da prihvate procesore Pentium II, Pentium III ili SEPP (vrsta ploe za Slot 1) Celeron. Od kada su najnoviji i najbri Celeroni dostupni samo za leite, mogli biste pomisliti da ih to ini nekorisnim za matine ploe sa Slotom 1. Na sreu, postoje adapteri za prilagoavanje leita na slot (obino se nazivaju slot-kets), koji se mogu nabaviti za oko 10 $, a koji se ubacuju u Slot 1 i povezuju Socket 370 sa ploom. Na slici 3.47 prikazan je tipian ovakav adapter.
Socket 370
Prikljuak slota
Slika 3.47 Adapter slot-ket za ugradnju procesora PPGA u matine ploe sa Slotom 1.
Ovo su glavne karakteristike Celerona:

s s s s s s s s s
Postoji u verziji na 300 MHz (300A) i na veim frekvencijama jezgra sa 128 KB kea 2. nivoa, dok su frekvencije jezgra od 300 MHz i 266 MHz bez kea 2. nivoa. Koristi isto jezgro procesora P6 kao Pentium Pro i Pentium II. Mikroarhitektura dinamikog izvravanja. Radi sa sabirnicom CPU-a na 66 MHz (budue verzije e verovatno koristiti sabirnicu od 100 MHz). Posebno napravljen za jeftinije PC raunare. Sadri tehnologiju MMX. Tehnologija pakovanja s boljim odnosom cena-efikasnost; podrazumevaju se procesori sa ivinim prikljukom (SEP) ili plastinom matricom pinova (PPGA). Ugraena 32 KB kea 1. nivoa, to je ostvarfeno kao poseban ke od 16 KB za instrukcije i poseban ke od 16 KB za podatke. Ugraena termalna dioda za kontrolisanje temperature.
Tabela 3.36 sadri tehnike podatke za sve procesore Celeron.
Tabela 3.36
Tehniki podaci za Intelov procesor Celeron

26. april 1999. 466 MHz 19 miliona (postupak od 0,25 mikrona) 128 KB na matrici Plastina matrica pinova (PPGA), 370 izvoda
Intelov procesor Celeron (466 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Ke Pakovanje
nastavlja se
160
Poglavlje 3

Intelov procesor Celeron (466 MHz) Brzina sabirnice 66 MHz irina sabirnice Sabirnica sistema od 64 bitova Memorija kojoj se moe pristupiti 4 GB Uobiajena upotreba Kvalitetni PC-ji Intelov procesor Celeron za prenosive raunare (366 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora 17. maj 1999. 366 MHz 18,9 miliona (postupak od 0,25 mikrona), 128 KB kea 2. nivoa na matrici Matrica kuglica (BGA) broj kuglica 615 Mere irina = 32 mm, Duina = 37 mm Napon jezgra 1,6 V Termalna snaga konstrukcije 300 MHz = 8,6 W Uobiajena upotreba kvalitetni/jeftini prenosivi PC-ji Intelov procesor Celeron za prenosne raunare (333 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Matrica kuglica (BGA) broj kuglica Mere Napon jezgra Termalna snaga konstrukcije Uobiajena upotreba Intelov procesor Celeron (433 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Ke Pakovanje 5. april 1999. 333 MHz 18,9 miliona (postupak od 0,25 mikrona), 128 KB kea 2. nivoa na matrici 615 irina = 31 mm, Duina = 35 mm 1,6 V 300 MHz = 8,6 W kvalitetni/jeftini prenosivi PC-ji
22. mart 1999. 433 MHz 19 miliona (postupak od 0,25 mikrona) 128 KB na matrici Pakovanje sa ivinim procesorom (SEPP), 242 izvoda Plastina matrica pinova (PPGA), 370 izvoda Brzina sabirnice 66 MHz irina sabirnice Sabirnica sistema od 64 bitova Memorija kojoj se moe pristupiti 4 GB Uobiajena upotreba Kvalitetni PC-ji Intelov procesor Celeron za prenosive raunare (266 i 300 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Matrica kuglica (BGA) broj kuglica 25. januar 1999. 266 i 300 MHz 18,9 miliona (postupak od 0,25 mikrona), 128 KB kea 2. nivoa na matrici 615
Poglavlje 3
161
Mere irina = 31 mm, Duina = 35 mm Napon jezgra 1,6 V Termalna snaga konstrukcije 300 MHz = 7,7 W, 266 MHz = 7,0 W Uobiajena upotreba kvalitetni/jeftini prenosivi PC-ji Intelov procesor Celeron (400, 366 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Pakovanje Brzina sabirnice irina sabirnice Memorija kojoj se moe pristupiti Uobiajena upotreba Intelov procesor Celeron (333 MHz) 4. januar 1999. 400, 366 MHz 19 miliona (postupak od 0,25 mikrona) Pakovanje sa ivinim procesorom (SEPP), 242 izvoda Plastina matrica pinova (PPGA), 370 izvoda 66 MHz Sabirnica sistema od 64 bitova 4 GB Jeftiniji PC-ji
Datum predstavljanja 24. avgust 1998. Brzine takta 333 MHz Broj tranzistora 19 miliona (postupak od 0,25 mikrona) Pakovanje Pakovanje sa ivinim procesorom (SEPP), 242 izvoda Brzina sabirnice 66 MHz irina sabirnice Sabirnica sistema od 64 bitova Memorija kojoj se moe pristupiti 4 GB Mere pakovanja 5 ina x 2,275 ina x 0,208 ina Uobiajena upotreba Jeftiniji PC-ji Intelov procesor Celeron (300A MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Pakovanje Brzina sabirnice irina sabirnice Memorija kojoj se moe pristupiti Mere pakovanja Uobiajena upotreba Intelov procesor Celeron (300 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Pakovanje Brzina sabirnice irina sabirnice Memorija kojoj se moe pristupiti 24. avgust 1998. 300 MHz 19 miliona (postupak od 0,25 mikrona) Pakovanje sa ivinim procesorom (SEPP), 242 izvoda 66 MHz Sabirnica sistema od 64 bitova 4 GB 5 ina x 2,275 ina x 0,208 ina Jeftiniji PC-ji 8. jun 1998. 300 MHz 7,5 miliona (postupak od 0,25 mikrona) Pakovanje sa ivinim procesorom (SEPP), 242 izvoda 66 MHz Sabirnica sistema od 64 bitova 4 GB
nastavlja se
162
Poglavlje 3

Intelov procesor Celeron (300 MHz) nastavak Prividna memorija 64 Tables and Borders Mere pakovanja 5 ina x 2,275 ina x 0,208 ina Uobiajena upotreba Jeftiniji PC-ji Intelov procesor Celeron (266 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Pakovanje Brzina sabirnice irina sabirnice Memorija kojoj se moe pristupiti Prividna memorija Mere pakovanja Uobiajena upotreba 15. april 1998. 266 MHz 7,5 miliona (postupak od 0,25 mikrona) Pakovanje sa ivinim procesorom (SEPP), 242 izvoda 66 MHz Sabirnica sistema od 64 bitova 4 GB 64 Tables and Borders 5 ina x 2,275 ina x 0,208 ina Jeftiniji PC-ji
Intelovi procesori Celeron na 466, 433, 400, 366, 333 i 300A MHz sadre 128 KB ugraenog kea 2. nivoa. Zbog tog kea jezgro ovih procesora ima ogromnih 19 miliona tranzistora. Svi Celeroni su napravljeni upotrebom postupka od 0,25 mikrona, to smanjuje stvaranje toplote na procesoru i omoguuje im da koriste manje rashladne ureaje u odnosu na neke procesore Pentium II. U tabeli 3.37 prikazana je potronja struje razliitih procesora Celeron.
Tabela 3.37 Potronja struje Intelovih procesora Celeron

Brzina procesora (MHz) 266 300 300A 333 366 400 433 466 Struja (A) 8,2 9,3 9,3 10,1 11,2 12,2 12,6 13,4 Napon (V) 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 Snaga (W) 16,4 18,6 18,6 20,2 22,4 24,4 25,2 26,8
Na slici 3.48 prikazani su podaci potrebni za identifikovanje Intelovog procesora Celeron. Na slici 3.49 prikazane su oznake PPGA procesora Celeron.

Nepromenljive oznake u sitotampi
Poglavlje 3
163
Prostor za promenljive laserske oznake
Slika 3.48 Oznake Celeronovih procesora SEPP.
Napomena
Oznake na procesoru utvruju sledee podatke: SYYYY = Broj S-tehnikih pojedinosti FFFFFFFF = FPO # (mogunost praenja ispitivane serije#) COA = Drava u kojoj je obavljeno sklapanje
Sa gornje strane Sa donje strane
Slika 3.49 Oznaavanje procesora Celeron PPGA.
Napomena
Oznake na procesoru PPGA utvruju sledee podatke: AAAAAAA = Broj proizvoda ZZZ = Brzina procesora (MHz) LLL = Veliina (u kilobajtima) kea 2. Nivoa SYYYY = Broj S-tehnikih pojedinosti FFFFFFFF-XXXX = Broj za praenje serije sklopa Tabela 3.38 sadri sve dostupne varijante Celerona, koje se mogu prepoznati po broju tehnikih pojedinosti S.
164
Poglavlje 3
Tabela 3.38 Varijante Intelovog Celerona

Nivo raz. jez. dA0 dA0 dA0 dA0 dA1 dA1 dA1 dA1 dB0 dB0 mA0 mA0 mA0 mA0 mA0 mA0 mA0 mA0 mA0 mB0 mB0 mB0 mB0 mB0 mB0 mB0 mB0 mB0 mB0 mB0 mB0 Vel. kea 2. nivoa (KB) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB 128 KB Brzina jez./ sabir. (MHz) 266/66 MHz 266/66 MHz 300/66 MHz 300/66 MHz 266/66 MHz 266/66 MHz 300/66 MHz 300/66 MHz 266/66 MHz 300/66 MHz 300A/66 MHz 300A/66 MHz 333/66 MHz 333/66 MHz 366/66 MHz 366/66 MHz 400/66 MHz 400/66 MHz 433/66 MHz 300A/66 MHz 300A/66 MHz 333/66 MHz 333/66 MHz 366/66 MHz 366/66 MHz 400/66 MHz 400/66 MHz 433/66 MHz 433/66 MHz 466/66 MHz 466/66 MHz Napomene (pogl. primedbe)
S-teh. pojed. SL2SY SL2YN SL2YP SL2Z7 SL2TR SL2QG SL2X8 SL2Y2 SL2Y3 SL2Y4 SL2WM SL32A SL2WN SL32B SL376 SL37Q SL39Z SL37V SL3BC SL35Q SL36A SL35R SL36B SL36C SL35S SL3A2 SL37X SL3BA SL3BS SL3EH SL3FL
CPUID 0650h 0650h 0650h 0650h 0651h 0651h 0651h 0651h 0652h 0652h 0660h 0660h 0660h 0660h 0660h 0660h 0660h 0660h 0660h 0665h 0665h 0665h 0665h 0665h 0665h 0665h 0665h 0665h 0665h 0665h 0665h
Pakovanje CPU-a SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP SEPP PPGA PPGA PPGA PPGA PPGA PPGA PPGA PPGA PPGA PPGA PPGA PPGA
1 1 1 1 1 1 3 1 3 1 1 1 2 2
2 2 2 2
SEPP = Procesor sa ivinim prikljukom PPGA = Plastina matrica pinova 1. Ovo je procesor upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom. 2. Ovo je procesor upakovan u kutiju sa neprivrenim hladnjakom sa ventilatorom. 3. Takoe dostupan kao procesor upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom.
Poglavlje 3
165
Pentium III
Procesor Pentium III, prikazan na slici 3.50, puten je u prodaju u februaru 1999. godine i doneo je nekoliko novih svojstava u porodicu P6. Najvanija unapreenja predstavljaju proirenja SIMD za protok podataka (engl. streaming SIMD extensions, SSE), od 70 novih instrukcija koje znatno poveavaju performanse i mogunosti napredne obrade slika, trodimenzionalnog prikaza, audio i video protoka podataka i programa za prepoznavanje govora.
Slika 3.50 Procesor Pentium III. Fotografija je upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Jezgro PIII ima preko 9,5 miliona tranzistora i zasnovano je na Intelovom naprednom tehnolokom postupku CMOS od 0,25 mikrona. Pentium III je dostupan u verzijama od 450 MHz, 500 MHz i 550 MHz, kao i u verzijama Xeon od 500 MHz i 550 MHz. Takoe, sadri napredna svojstva kao to su 32 KB kea 1. nivoa i 512 KB kea 2. nivoa na polovini brzine jezgra sa mogunou keiranja do 4 GB memorijskog prostora. PIII se moe upotrebiti u raunarima sa dva procesora sa najvie 64 GB fizike memorije. Serijski broj procesora koji se sam prijavljuje daje sigurnost i autentinost, a namenskim programima za upravljanje sistemom i moan novi alat za prepoznavanje pojedinih raunara. Procesori Pentium III dostupni su u obliku Intelovog kuita sa ivinim prikljukom 2 (SECC2), koje zamenjuje skuplje i starije SEC pakovanje. Pakovanje SECC2 pokriva jednu stranu ipa i dozvoljava bolje privrivanje rashladnog ureaja, a ima manju teinu. Uz to je i jeftinije. Svojstva arhitekture procesora Pentium III:
s
Proirenja SIMD za protok podataka. Sedamdeset novih instrukcija za znatno bru obradu i poboljanje obrade slika, trodimenzionalni audio i video protok podataka, pristup Webu, prepoznavanje govora, novi korisniki interfejs i druge aplikacije sa upotrebom grafike i zvuka. Serijski broj Intelovog procesora. Serijski broj procesora, prvi od Intelovih planiranih blokova za bezbednost PC-ja, slui kao elektronski serijski broj za procesor i, pomou proirenja, za njegov raunar ili korisnika. Ovo omoguava da mrea i aplikacije identifikuju sistem, odn. korisnika. Serijski broj procesora e se koristiti u aplikacijama koje e imati koristi od boljeg obezbeenja sistema i identifikacije korisnika, a ovo su neke od takvih aplikacija: Aplikacije koje koriste bezbednosne mogunosti. Upravljani pristup novom Internet sadraju i uslunim lokacijama; razmena elektronskih dokumenata. Upravljake aplikacije . Upravljanje osnovnim sredstvima; uitavanje i konfigurisanje sistema sa udaljenosti. Intelova tehnologija MMX. Tehnologija dinamikog izvravanja. Ugradnja diode na matricu. Ovo se moe iskoristiti za praenje temperature matrice radi upravljanja njome.
166
Poglavlje 3
Veina procesora Pentium III pravie se u poboljanom pakovanju SECC2, koje je jeftinije za proizvodnju i dozvoljava neposrednije privrivanje rashladnog ureaja za jezgro procesora radi boljeg hlaenja. Svi procesori Pentium III imaju 512 KB kea 2. nivoa, koji radi polovinom brzine jezgra procesora. Verzije Xeon imaju 512 KB, 1 MB ili 2 MB kea 2. nivoa koji radi na punoj brzini jezgra. Ovo su skuplji oblici, napravljeni za servere i radne stanice. Svaki ke 2. nivoa procesora PIII moe da keira do 4 GB memorijskog adresnog prostora i sadri svojstvo kda za ispravljanje greaka (ECC). Tabela 3.39 daje tehnike podatke za Pentium III po modelima.
Tabela 3.39 Tehniki podaci za procesor Pentium III

Procesor Pentium III (550 MHz) Datum predstavljanja Brzina takta Broj tranzistora Ke 2. nivoa Vrsta pakovanja procesora Brzina sabirnice sistema irina sabirnice sistema Mogunost pristupa memoriji Uobiajena upotreba 17. maj 1999. 550 MHz 9,5 miliona (postupak od 0,25 mikrona) 512 KB Kuite sa ivinim prikljukom (SEC) 2 100 MHz 64 bitova 64 GB Poslovna i potroaka upotreba PC-ja, serveri i radne stanice sa jednim ili dva procesora
Procesor Pentium III (450 i 500 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Ke 2. nivoa Vrsta pakovanja procesora Brzina sabirnice sistema irina sabirnice sistema Mogunost pristupa memoriji Uobiajena upotreba 26. februar 1999. 450, 500 MHz 9,5 miliona (postupak od 0,25 mikrona) 512 KB Kuite sa ivinim prikljukom (SEC) 2 100 MHz 64 bitova 64 GB Poslovna i potroaka upotreba PC-ja, serveri i radne stanice sa jednim ili dva procesora
Procesori Pentium III mogu se prepoznati po oznakama na gornjoj ivici kuita procesora. Na slici 3.51 prikazan je oblik i znaenje oznaka.

Brzina/Ke/Sabirnica/Napon Prostor dinamike oznake FPO- Serijski broj # Drava sklapanja UL identifikator
Poglavlje 3
2-D matrina oznaka
167
Oznaavanje S-tehnikih pojedinosti procesora
Mesto za hologram kompanije
Slika 3.51 Oznaavanje procesora Pentium III.
Tabela 3.40 sadri mogue varijante Pentiuma III, koje se prepoznaju po broju S-tehnikih pojedinosti.
Tabela 3.40
Varijante Intelovog procesora Pentium III

Vel. kea 2. Vrsta nivoa kea 2. (KB) nivoa 512 512 512 512 512 512 512 512 512 ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC ECC Napomene (pogl. primedbe)
Brzina Nivo jez./ S-teh. raz. sabir. pojed. jez. CPUID (MHz) SL364 SL365 SL3CC SL3CD SL38E SL38F SL35D SL35E SL3F7 kB0 kB0 kB0 kB0 kB0 kB0 kC0 kC0 kC0 672 672 672 672 672 672 673 673 673 450/100 450/100 450/100 500/100 450/100 500/100 450/100 500/100 550/100
Pakovanje CPU-a SECC2 SECC2 SECC2 SECC2 SECC SECC SECC2 SECC2 SECC2
1 1
SECC = Kuite sa ivinim prikljukom SECC2 = Kuite sa ivinim prikljukom verzija 2 CPUID = Unutranji ID dobija se pomou CPUID instrukcije ECC = Kod za ispravljanje greaka 1. Ovo je procesor upakovan u kutiju sa privrenim hladnjakom sa ventilatorom.
Kod svih procesora Pentium III spreeno je menjanje umnoka takta. Ovo znai da se radom na predvienom umnoku takta spreava obmana i prisilno ubrzavanje procesora. Na nesreu, ovo svojstvo moe se zaobii pomou izmena u procesoru ispod poklopca kuita, tako da su neodgovorni pojedinci prodavali sporije procesore oznaene za viu brzinu. Zbog toga kupujte raunare ili procesore neposredno od Intelovih distributera ili od najboljih dilera, koji se ne bave takvim stvarima.
168
Poglavlje 3
Pentium II/III Xeon

Procesori Pentium II i III dostupni su i u posebnim, najkvalitetnijim verzijama koje se nazivaju Xeon. Oni se razlikuju od uobiajenog Pentiuma II i III po tri osobine: pakovanju, veliini i brzini kea. Procesori Xeon koriste vee kuite SEC (ivini prikljuak) od uobiajenog za procesore PII/III, uglavnom da bi se smestila vea unutranja ploa sa vie ke memorije. Procesor Xeon prikazan je na slici 3.52; Xeonovo SEC kuite prikazano je na slici 3.53.
Slika 3.52 Procesor Pentium III Xeon. Fotografija je upotrebljena sa dozvolom korporacije Intel.
Plastina obloga
Procesor i ke
Spojnice termalne ploe
Drai
Aluminijumska termalna ploa
Slika 3.53 Unutranji delovi procesora Xeon.
Pored veeg pakovanja, procesori Xeon sadre i vie kea 2. nivoa. Postoje tri vrste, sa 512 KB, 1 MB ili 2 MB kea 2. nivoa. Ovaj ke je skup; kataloka cena verzije sa 2 MB prelazi 3.000 $!
Poglavlje 3
169
Od veliine kea znaajnija je njegova brzina. Sav ke kod procesora Xeon radi na punoj brzini jezgra. Ovo je teko izvesti, s obzirom na to da su ipovi kea odvojeni ipovi na ploi, a nisu ugraeni u matricu procesora kao kod Celerona. Tabela 3.41 sadri tehnike podatke za svaki model procesora Xeon.
Tabela 3.41 Tehniki podaci za Intelove procesore Pentium II i III Xeon

Procesor Pentium III Xeon (500 i 550 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Broj tranzistora Ke 2. nivoa Vrsta pakovanja procesora Brzina sabirnice sistema irina sabirnice sistema Mogunost pristupa memoriji Uobiajena upotreba Procesor Pentium II Xeon (450 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Ke 2. Nivoa Broj tranzistora Vrsta pakovanja procesora Brzina sabirnice sistema irina sabirnice sistema Mogunost pristupa memoriji Stvarna memorija Mere pakovanja Uobiajena upotreba Procesor Pentium II Xeon (450 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Ke 2. Nivoa Broj tranzistora Vrsta pakovanja procesora Brzina sabirnice sistema irina sabirnice sistema Mogunost pristupa memoriji Stvarna memorija Mere pakovanja Uobiajena upotreba 6. oktobar 1998. 450 MHz 512 KB 7,5 miliona Kuite sa ivinim prikljukom (SEC) 100 MHz 8 bajtova 64 GB 64 TB Visina 4,8 x irina 6,0 x dubina 0,73 Serveri i radne stanice sa dva procesora 5. januar 1999. 450 MHz 512 KB, 1 MB i 2 MB 7,5 miliona Kuite sa ivinim prikljukom (SEC) 100 MHz 8 bajtova 64 GB 64 TB Visina 4,8 x irina 6,0 x dubina 0,73 Serveri i radne stanice sa etiri procesora 17. mart 1999. 500, 550 MHz 9,5 miliona (postupak od 0,25 mikrona) 512 KB, 1 i 2 MB za 500 MHz Kuite sa ivinim prikljukom (SEC) 2 100 MHz 64 bitova 64 GB Poslovna upotreba PC-ja, serveri i radne stanice sa dva, etiri i osam (i vie) procesora
nastavlja se
170
Poglavlje 3

Procesor Pentium II Xeon (400 MHz) Datum predstavljanja Brzine takta Ke 2. Nivoa Broj tranzistora Vrsta pakovanja procesora Brzina sabirnice sistema irina sabirnice sistema Mogunost pristupa memoriji Stvarna memorija Mere pakovanja Uobiajena upotreba 29. jun 1998. 400 MHz 512 KB i 1 MB 7,5 miliona Kuite sa ivinim prikljukom (SEC) 100 MHz 8 bajtova 64 GB 64 TB Visina 4,8 x irina 6,0 x dubina 0,73 Srednji i najjai serveri i radne stanice
Obratite panju na to da procesori Xeon za Slot 2 ne zamenjuju procesore za Slot 1. Procesori Xeon za Slot 2 su su usmereni ka delovima trita od srednje do vie klase servera i radnih stanica, nudei vei drugostepeni ke na punoj brzini jezgra i podrku za rad etiri procesora. Procesori Pentium III za Slot 1 i dalje e biti oni koji se koriste u delovima trita poslovnih i kunih stonih raunara, kao i za jeftinije servere i radne stanice (procesorski sistemi sa jednim ili dva procesora).
Budunost Pentiuma III

Postoji nekoliko novih pravaca razvoja za procesore Pentium III. Osnovna tenja izgleda da je ugradnja kea 2. nivoa u matricu procesora, to podrazumeva rad na punoj brzini jezgra. Doi e do daljih izmena postupka koji se koristi za proizvodnju procesora. Procesori Pentium II na 333 MHz i bri bili su prvi lanovi porodice procesora Pentium II zasnovani na jezgru Deschutes (tehnologija od 0,25 mikrona). Trenutno se, preko Pentiuma III 550, jo uvek koristi postupak od 0,25 mikrona, ali e se u budunosti prei na postupak od 0,18, a zatim i od 0,13 mikrona. Prelazak na postupak od 0,13 mikrona podrazumeva i prelaz sa aluminijumskih veza na matrici ipa na bakarne.
Drugi procesori este generacije

Pored Intela, danas i mnogi drugi proizvoai prave procesore tipa P6, ali obino sa nekim razlikama. Veina njih je napravljena za rad sa matinim ploama klase P5 i za trite jeftinijih raunara. AMD je skoro ponudio K7, koji je prava konstrukcija este generacije sa vlastitim nainom spajanja sa sistemom. Ovaj odeljak daje pregled razliitih procesora este generacije drugih proizvoaa.
Nexgen Nx586
Nexgen je osnovao Thampy Thomas. On je zaposlio neke od ljudi koji su uestvovali u razvoju Intelovih procesora 486 i Pentium. U Nexgenu je napravio Nx586, procesor koji je radio isto kao i Pentium, ali nije imao sa njim kompatibilne izvode. Kao takav, uvek se nabavljao sa matinom ploom; u stvari, obino je bio zalemljen za nju. Nexgen nije proizvodio ipove ili matine ploe za te ipove; za to su unajmili firmu IBM Microelectronics. Kasnije je AMD kupio Nexgen, upravo kada su bili spremni da predstave Nx686, veoma poboljanu konstrukciju Grega Favora; taj procesor je bio pravi takmac za Pentium.
Poglavlje 3
171
AMD je uzeo konstrukciju Nx686 i kombinovao je sa elektrinim interfejsom za Pentium da bi ga ubacio u ip kompatibilan sa Pentiumom, nazvan K6, koji je u stvari nadmaivao uzor iz Intela. Procesor Nx586 je imao sva standardna svojstva procesora pete generacije, kao to su superskalarno izvravanje sa dva unutranja kanala toka podataka i objedinjen ke 1. nivoa sa keom koda odvojenim od kea podataka. Jednu od njegovih prednosti predstavljalo je to to Nx586 sadri odvojen ke instrukcija od 16 KB i odvojen ke podataka od 16 KB (u poreenju sa po 8 KB za svaki kod Pentiuma). Oba ova kea dre kljunu instrukciju i podatak blizu maine za obradu radi poveanja performansi raunara u celini. Takoe, Nx586 sadri svojstva predvianja grananja, koja predstavljaju jedno od obeleja procesora este generacije. Predvianje grananja znai da procesor ima unutranje funkcije za predvianje toka programa radi izvravanja instrukcija na najpogodniji nain. Procesor Nx586 takoe odlikuje RISC jezgro. Jedinica za prevoenje dinamiki prevodi instrukcije x86 u instrukcije RISC86. Ove instrukcije RISC86 bile su posebno projektovane sa neposrednom podrkom za arhitekturu x86, uz istovremeno potovanje principa za RISC performanse. One su, prema tome, jednostavnije i lake za izvravanje od sloenih instrukcija x86. Ovakva sposobnost jeste druga odlika koja se obino nalazi jedino u klasi procesora P6. Proizvodnja procesora Nx586 prestala je nakon integracije sa AMD-om; AMD je preuzeo njegovu konstrukciju za naslednika koji je puten u prodaju kao AMD-K6.
Serija AMD-K6
Procesor AMD-K6 jeste procesor este generacije visokih performansi, koji je imao mogunost ugradnje u matinu plou P5 (Pentium). Nexgen ga je u sutini i konstruisao za njih, a najpre je bio poznat kao Nx686. Verzija Nexgena se nikada nije pojavila, jer je firmu kupio AMD pre nego to je ip bio puten u prodaju. Performanse procesora AMDK6 kreu se negde izmeu procesora Pentium i Pentium II, zahvaljujui njegovoj jedinstvenoj hibridnoj konstrukciji. Poto je konstruisan za ugradnju u leite Socket 7, koje je (kao i konstrukcija matine ploe) namenjeno procesorima pete generacije, ne moe da radi potpuno kao pravi ip este generacije, jer arhitektura leita Socket 7 ozbiljno ograniava uinak kea i memorije. Ipak, sa ovim procesorom AMD predstavlja dobru konkurenciju Intelu na tritu jeftinijih i srednjih raunara, gde je Pentium jo uvek popularan. Procesor K6 sadri primenu novog skupa multimedijalnih instrukcija (MMX) visokih performansi, u skladu sa industrijskim standardom, omoguavajui odlian uinak multimedija. K6-2 je predstavio AMD-ovu nadgradnju MMX-a nazvanu 3DNow, koja dodaje ak i vie instrukcija za grafiku i zvuk. AMD je konstruisao procesor K6 da bi se se uklopio u jeftinu i obimnu infrastrukturu leita Socket 7. Ovo omoguuje proizvoaima PC-ja i preprodavcima da ubrzaju vreme za prodaju i isporuku raunara za laku nadgradnju u budunosti. AMD-ova vrhunska proizvodna postrojenja (25 fabrika) u Ostinu (Teksas) prave procesore serije AMD-K6. Na poetku su koristili AMD-ov proizvodni postupak od 0,35 mikrona i pet metalnih slojeva. Za novije verzije koristi se postupak od 0,25 mikrona da bi se poveala proizvodnja zbog smanjenja matrice, kao i zbog smanjenja potronje energije. Procesor AMD-K6 ima ove tehnike mogunosti:
s s s s s s s
Unutranja konstrukcija este generacije, spoljni interfejs pete generacije. Unutranje jezgro RISC, prevodi instrukcije x86 u RISC. Superskalarne paralelne jedinice izvravanja (sedam jedinica). Dinamiko izvravanje. Predvianje grananja. Preduzimljivo izvravanje. Veliki ke 1. nivoa od 64 KB (ke instrukcija od 32 KB plus ke podataka sa odloenim auriranjem operativne memorije i udvojenim protokom od 32 KB).
172
s s s s s
Poglavlje 3
Ugraena jedinica za raun sa pokretnim zarezom (FPU). Podrka za MMX instrukcije, u skladu sa industrijskim standardom. Reim upravljanja sistemom (SMM). Konstrukcija za Socket 7 sa matricom pinova u keramici (CPGA). Proizvodi se korienjem 0,35-mikronske i 0,25-mikronske petoslojne konstrukcije. Vee brzine takta. Vee brzine sabirnice do 100 MHz (matine ploe Super7). 3DNow, 21 nova instrukcija za obradu grafike i zvuka.
K6-2 dodaje:
s s s
K6-3 dodaje:
s
256 KB kea 2. nivoa na matrici i sa punom brzinom jezgra.
Dodavanje kea 2. nivoa pune brzine kod K6-3 je znaajno. To dovodi seriju K6 na nivo da moe uspeno konkurisati Intelovim procesorima Celeron i Pentium II. Svojstvo 3DNow dodato procesoru K6-2/3 koriste noviji grafiki programi, to ini ove procesore pogodnim izborom za jeftinije raunare za igranje. Arhitektura procesora AMD-K6 potpuno je usaglaena po binarnom kodu sa x86, to znai da radi sa svim softverom za Intel, ukljuujui instrukcije MMX. Kao nadoknadu za nie performanse kea 2. nivoa u konstrukciji za Socket 7, AMD je ojaao unutranji ke 1. nivoa na ukupno 64 KB, dvostruko vie u odnosu na Pentium II ili III. Ovo, plus svojstvo dinamikog izvravanja, dozvoljava da K6 prevazie Pentium i priblii se po performansama Pentiumu II za datu brzinu takta. K6-3 je ak i bolji sa dodatkom kea 2. nivoa na punoj brzini jezgra. Procesori AMD-K5 i AMD-K6 su usaglaeni sa sabirnicom za Socket 7. Ipak, izvesne izmene mogu biti neophodne za ispravno podeavanje napona i ispravke BIOS-a. Za obezbeivanje pouzdanog rada procesora AMD-K6 matina ploa mora da ispunjava odreene uslove za napon. Procesori AMD-a imaju posebne zahteve za napon. Skoro sve starije matine ploe sa podeljenim naponom podrazumevaju 2,8 V za jezgro, a 3,3 V za U/I; to je manje nego to predvia skup tehnikih pojedinosti za AMD-K6 i moe uzrokovati pogrean rad. Za ispravan rad, matina ploa mora da ima Socket 7 sa naponskim regulatorom koji omoguava dvojako napajanje od 2,9 V ili 3,2 V (233 MHz) za napon jezgra CPU-a (Vcc2) i 3,3 V za U/I (Vcc3). Regulator napona mora da obezbedi do 7,5 A (9,5 A za 233 MHz) za procesor. Kada se koristi sa procesorom na 200 MHz ili sporijim, naponski regulator mora da odrava napon jezgra unutar 145 mV od nazivne vrednosti (2,9 V +/-145 mV). Kada se koristi sa procesorom na 233 MHz, regulator napona mora da odrava napon jezgra unutar 100 mV od nazivne vrednosti (3,2 V +/-100 mV). Ako matina ploa ima loe izveden regulator napona, koji ne ispunjava ove uslove, moe doi do nepouzdanog rada. Ako napon CPU-a premai apsolutno najvei opseg napona, procesor se moe trajno unititi. Takoe obratite panju da K6 moe da se pregreje. Uverite se da je hladnjak sigurno privren za procesor, kao i da je mazivo za odvoenje toplote ispravno naneto, odnosno da je uloak za odvoenje toplote ispravno postavljen. Matina ploa mora da ima BIOS spreman za procesor AMD-K6 sa ugraenom podrkom za K6. Award obezbeuje takvu podrku u BIOS-ima od 1. marta 1997. godine (i kasnijim), AMI je imao podrku za K6 u svakom od BIOS-a sa Modulom za CPU 3.31 (i kasnijim), a Phoenix podrava K6 u verziji 4.0, izdanje 6.0 ili izdanje 5.1 sa datumom proizvodnje 4/7/ 97 i kasnijim. Poto ovi tehniki uslovi mogu biti prilino sloeni, AMD na svojoj Web lokaciji dri spisak matinih ploa koje su do sada proverene i sigurno rade sa procesorom AMD-K6. Sve matine ploe na toj listi bile su ispitivane da li ispravno rade sa AMD-K6. Zbog toga
Poglavlje 3
173
se preporuuje da sa procesorom AMD-K6 koristite samo matinu plou sa tog spiska, ako ove zahteve ne moete da proverite drugde. Mnoilac, brzina sabirnice i podeavanje napona za K6 prikazani su u tabeli 3.42. Pregledom oznaka na ipu moete utvrditi koji AMD-K6 imate, kao to je pokazano na slici 3.57.
Tabela 3.42
Procesor K6-III K6-III K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6-2 K6 K6 K6 K6 K6
Brzine i naponi za procesore AMD-K6

Brzina CPU-a 450 MHz 400 MHz 475 MHz 450 MHz 400 MHz 380 MHz 366 MHz 350 MHz 333 MHz 333 MHz 300 MHz 300 MHz 266 MHz 300 MHz 266 MHz 233 MHz 200 MHz 166 MHz Mnoilac 4,5x 4x 5x 4,5x 4x 4x 5,5x 3,5x 3,5x 5x 3x 4,5x 4x 4,5x 4x 3,5x 3x 2,5x Brzina sabirnice 100 MHz 100 MHz 95 MHz 100 MHz 100 MHz 95 MHz 66 MHz 100 MHz 95 MHz 66 MHz 100 MHz 66 MHz 66 MHz 66 MHz 66 MHz 66 MHz 66 MHz 66 MHz Napon za jezgro 2,4 V 2,4 V 2,4 V 2,4 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 2,2 V 3,2 V 2,9 V 2,9 V U/I napon 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,45 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V 3,3 V
Ime Napon Glavna ispravka Kod datuma Autorsko pravo ig Microsofta Oznaka odozgo
Temperatura kuita Radni napon Vrsta pakovanja Ocena uinka Jezgro porodice
Slika 3.54 Oznaavanje procesora AMD-K6.
Sa starijim matinim ploama mnoilac 3,5x postie se podeavanjem kratkospojnika za 1,5x. Podeavanje 1,5x za starije matine ploe jednako je podeavanju 3,5x za AMD-K6 i novije Intelove procesore. Da bi se dobio umnoak 4x i vei potrebna je matina ploa koja kontrolie tri izvoda BF (engl. bus frequency, frekvencija sabirnice), u koje spada i BF2. Starije matine ploe mogu da kontroliu samo dva izvoda BF. Podeavanje signala za odgovarajui umnoak prikazano je u tabeli 3.43.
174
Poglavlje 3
Tabela 3.43 Postavljanje umnoka kod procesora AMD-K6

Postavljeni umnoak 2,5x 3x 3,5x 4x 4,5x 5x 5,5x BF0 Nisko Visoko Visoko Nisko Nisko Visoko Visoko BF1 Nisko Nisko Visoko Visoko Nisko Nisko Visoko BF2 Visoko Visoko Visoko Nisko Nisko Nisko Nisko
Ova podeavanja se obino kontroliu pomou kratkospojnika na matinoj ploi. Pogledajte uputstva za svoju matinu plou kako biste videli gde su ti kratkospojnici i kako da ih postavite da biste dobili ispravan umnoak i brzinu sabirnice. Za razliku od Cyrixa i nekih drugih Intelovih suparnika, AMD je proizvoa i konstruktor. Ovo znai da oni projektuju i prave ipove u svojim fabrikama. Poput Intela, i AMD prelazi na tehnologiju postupka od 0,25 mikrona. Prvi K6 ima 8,8 miliona tranzistora i pravljen je postupkom od 0,35 mikrona u pet slojeva. Matrica ima stranice od 12,7 mm ili oko 162 kvadratna milimetara. K6-3 koristi postupak od 0,25 mikrona i sada sadri 21,3 miliona tranzistora na matrici ije su stranice samo 10,9 mm ili oko 118 kvadratna milimetara. Dalja poboljanja postupka e omoguiti vie tranzistora, manje matrice, vee prinose i vee brojeve procesora. AMD je nedavno sklopio ugovore sa nekoliko isporuilaca najboljih raunara, to e mu dati malu prednost u odnosu na druge Intelove suparnike. AMD je u poslednjih pet godina isporuio vie od 50 miliona CPU-ova kompatibilnih sa Windowsom. Zbog svojih tehnikih mogunosti i kompatibilnosti interfejsa sa leitem Socket 7, serija K6 se obino smatra odlinim procesorom za nadogradnju matinih ploa koje sada koriste starije procesore Pentium ili Pentium MMX. Iako rade u leitu Socket 7, procesori AMD-K6 imaju razliite napone i zahteve za brzinu sabirnice od Intelovih procesora. Pre nego to pokuate bilo kakvu nadgradnju trebalo bi da proverite uputstva za plou ili da stupite u kontakt sa proizvoaem kako bi saznali da li vaa ploa ispunjava neophodne zahteve. U nekim sluajevima bie neophodna nadgradnja BIOS-a.
3DNow
Tehnologija 3DNow predstavljena je u maju 1998. godine u procesoru K6-2 kao skup instrukcija koji kod AMD-ovih ipova proiruje multimedijalne sposobnosti. Ona dozvoljava bolje performanse kod 3D grafike, multimedije i drugih namenskih programa za PC koji mnogo koriste raun sa pokretnim zarezom. Tehnologija 3DNow predstavlja skup od 21 instrukcije koje koriste tehnike SIMD (engl. Single Instruction Multiple Data, jedna instrukcija, vie tokova podataka) za rad sa nizovima podataka, a ne samo sa po jednim elementom. Poto predstavlja proirenje za tehnologiju MMX, 3DNow je tehnologija slina SSE-u (proirenja SIMD za protok podataka), koji se pojavljuje kod Intelovih procesora Pentium III. SSE se sastoji od 70 novih instrukcija tipa SIMD. 3DNow je softverski dobro podrana tehnologija, jer je podravaju i Windows 95/98, i Windows NT 4.0, i svi noviji operativni sistemi Microsofta. Programski interfejsi za namenske programe kao to su Microsoftov DirectX 6.x API i SGI-ov Open GL API prilagoeni su tehnologiji 3DNow, a postoje i upravljaki programi za mnoge vodee snabdevae 3D grafikih akceleratora, u koje spadaju 3Dfx, ATI, Matrox i nVidia.
Poglavlje 3
175
AMD-K7
K7 je AMD-ov naslednik serije K6. To je potpuno nov ip i ne spaja se preko leita Socket 7 ili Super7 kao njegovi prethodnici. Izgleda da je AMD nauio neto od Intela, poto K7 izgleda u stvari isto kao i kuite Pentiuma II/III. Na nesreu, on ne moe da se ugradi u matine ploe za Pentium II/III; slot K7 je vlasnika konstrukcija koja zahteva matinu plou K7 sa posebnim skupom ipova K7. Procesor K7 dostupan je sa brzinama od 550 MHz i vie, a koristi bonu sabirnicu od 200 MHz pod nazivom EV6 za spajanje sa ipom North Bridge matine ploe, kao i sa drugim procesorima. Licencirana od Digital Equipmenta, sabirnica EV6 je ista ona koja se koristi kod procesora Alpha 21264, sada u vlasnitvu Compaqa. Procesor K7 ima veoma veliki ke 1. nivoa od 128 KB na matrici procesora i ke 2. nivoa na 200 MHz od 512 KB do 8 MB u kuitu. Kao to je oekivano, K7 ima podrku za instrukcije MMX i 3DNow, ali ne i za novije Intelove instrukcije SSE (proirenja SIMD za protok podataka). Poetna proizvodnja e koristiti tehnologiju od 0,25 mikrona, a brzine takta e prei 500 MHz. Naredne verzije koristie postupak od 0,18 mikrona, a brzine e nastaviti da rastu. Direktor AMD-a i CEO, William J. (Jerry) Sanders III, postavio je prethodno cilj isporuka ipova K7 na 1 GHz sa meuvezama od bakra 2000. godine.
Cyrix MediaGX
Cyrix MediaGX konstruisan je za slabije raunare namenjene maloprodaji sa cenom niom od 1.000 $, u kojima komponente moraju da biti veoma integrisane. MediaGX objedinjuje kontrolu zvuka, grafike i memorije, poto su odgovarajua svojstva ugraena neposredno u procesor. Sa svim ovim funkcijama prenetim ,,na ip, PC-ji zasnovani na MediaGX-u imaju niu cenu od drugih raunara slinih osobina. MediaGX objedinjuje PCI interfejs, povezan sa funkcijama za kontrolu zvuka, grafike i memorije, unutar jedinice procesora. Kao takav, raunar sa MediaGX ne zahteva skupu grafiku ili zvunu karticu. I ne samo to; u okviru matine ploe, MediaGX i njegov pratei ip zamenjuju procesor, ipove North i South Bridge, hardver za kontrolu memorije i ke 2. nivoa koji se nalaze na suparnikim Pentium ploama. Na kraju, uproena konstrukcija PC-ja sa MediaGX-om, uz malu potronju i malu toplotu, dozvoljava proizvoaima OEM PC-ja da oblikuju manji raunar sa smanjenim zahtevima za napajanjem. Procesor MediaGX nije procesor za Socket 7; u stvari, on se uopte ne ulae, ve se trajno zalemi za matinu plou. Zbog visokog stepena objedinjenosti procesora, matine ploe koje podravaju procesore MediaGX i pratei ip (Cx5510) razliite su konstrukcije od uobiajenih ploa za Pentium. Kao takav, raunar sa procesorom MediaGX pre lii raunar koji se baca posle upotrebe, nego to spada u raunare koji mogu da se nadgrade. Veina komponenti sistema ne moe se lako nadgraditi, ali to obino nije vano na tritu najslabijih raunara. Ako vam je mogunost nadgradnje vana, onda to potraite negde drugde. Na drugoj strani, ako vam je potreban najjeftiniji mogui raunar, neki od raunara sa procesorom MediaGX mogao bi ispuniti vae zahteve. MediaGX je potpuno kompatibilan sa Windowsom i radi sa istim softverom kao i odgovarajui Pentium. Korisnik moe oekivati da raunar sa MediaGX-om ostvari jednak uinak kao raunar sa Pentiumom odgovarajue brzine u megahercima. Razlika sa MediaGX-om jeste u tome to se isti uinak postie za mnogo manje para. Poto je procesor MediaGX zalemljen za matinu plou i zahteva poseban skup ipova, prodaje se samo u okviru itave matine ploe. Postoji i poboljani procesor MediaGX sa MMX proirenjem; njega odlikuje podrka za MPEG1, pridravanje Microsoftovog standarda PC97 za pristup Plug-and-Play ureajima, ugraeno upravljanje prikljukom za igre i pridravanje standarda za zvuk AC97. Podrava igre zasnovane na DOS-u i Windowsu 95, kao i MMX softver. Takvi raunari e sadrati i
176
Poglavlje 3
dva prikljuka za univerzalnu serijsku sabirnicu (USB), koji e prihvatati novu generaciju dodatnih ureaja kao to su printeri, skeneri, palice za igru, kamere i drugi. Procesor MediaGX nudi se na 166 i 180 MHz, dok je procesor MediaGX sa MMX proirenjem dostupan na 200 MHz i 233 MHz. Compaq koristi procesor MediaGX sa MMX proirenjem u svom noutbuk PC-ju Presario 1220, to je najznaajniji posao za Cyrix. Drugi prodavci na malo i preprodavci nude najslabije, najjeftinije raunare u prodavnicama irom zemlje.
Cyrix/IBM 6x86 (M1) i 6x86MX (MII)

Porodica procesora Cyrix 6x86 sastoji se od procesora 6x86 (sada naputenog) i novijeg 6x86MX. Slini su AMD-K5 i K6 po tome to nude unutranju konstrukciju este generacije u spoljanjosti kompatibilnoj sa Pentiumom P5 pete generacije sa leitem Socket 7. Procesori Cyrix 6x86 i 6x86MX (potonji preimenovan u MII) sadre dve optimizovane jedinice za celobrojno raunanje sa izuzetno brzim kanalima i jedinicu za raun sa pokretnim zarezom u ipu. Ovi procesori nude mogunost dinamikog izvravanja, to je zatitni znak konstrukcije CPU-a este generacije. Ono ukljuuje predvianje grananja i preduzimljivo izvravanje. Procesor 6x86MX/MII kompatibilan je sa tehnologijom MMX za rad sa poslednjim MMX igrama i softverom za multimedije. Sa poboljanom jedinicom za upravljanje memorijom, 64 KB unutranjeg kea i drugim svojstvima napredne arhitekture, procesor 6x86MX postie vie performanse i nudi bolje vrednosti od suparnikih procesora. U svojstva i prednosti procesora 6x86 spadaju:
s s s s
Superskalarna arhitektura. Dva kanala za izvravanje vie instrukcija istovremeno. Predvianje grananja. Predvia sa velikom tanou sledeu potrebnu instrukciju. Preduzimljivo izvravanje. Dozvoljava kanalima da neprekidno izvravaju instrukcije sledei grananje bez zadravanja kanala. Izvrenje bez reda (Out-of-Order Completion). Doputa se brim instrukcijama izlaz iz kanala preko reda, uz utedu vremena obrade bez remeenja toka programa.
Procesor 6x86 sadri dva kea: 16 KB sjedinjenog kea sa udvojenim protokom i 256 bajtova linijskog kea instrukcija. Sjedinjeni ke je dopunjen potpuno pridruenim linijskim keom instrukcija, male veliine (etvrtina kilobajta) i velike brzine. Poboljana konstrukcija 6x86MX uetvorostruuje veliinu unutranjeg kea na 64 KB, to znaajno poboljava performanse. Procesor 6x86MX takoe poseduje 57 MMX instrukcija koje ubrzavaju obradu izvesnih petlji sa intenzivnim raunanjem u multimedijalnim i komunikacijskim programima. Procesore 6x86 odlikuje podrka za reim upravljanja sistemom (SMM). Ovo daje prekid koji se moe koristiti za upravljanje napajanjem raunara ili za softver transparentno emuliranje U/I dopunskih ureaja. Pored toga, 6x86 podrava hardverski interfejs koji dozvoljava CPU-u da se prebaci u reim obustave rada sa malom potronjom energije. Procesor 6x86 kompatibilan je sa softverom x86 i svim popularnim operativnim sistemima, u koje spadaju Windowds 95/98, Windows NT, DOS, Solaris i UNIX. Uz to, procesor 6x86 Microsoft je overio kao kompatibilan sa Windowsom 95. Kao kod AMD-K6, postoje neki jedinstveni zahtevi za matinu plou za procesore 6x86. Cyrix odrava listu preporuenih matinih ploa na svojoj Web lokaciji i nju bi trebalo proveriti ako razmatrate ugradnju nekog od ovih ipova u plou. Kada sastavljate ili podeavate sistem sa procesorima 6x86, morate ispravno podesiti brzinu sabirnice matine ploe i stanje mnoioca. Cyrixovi procesori obeleavaju se brojevima na osnovu skale P-oznake, to ne odgovara pravoj brzini takta procesora u megahercima.
P7 (786) procesori sedme generacije
Poglavlje 3
177
Proitajte P-oznake Cyrixa ranije u ovom poglavlju da biste videli ispravno podeenu brzinu za procesore Cyrix 6x86. Obratite panju na to da, zbog upotrebe P-oznake, stvarna brzina ipa ne odgovara onoj koja se reklamira. Na primer, 6x86MX-PR300 nije ip na 300 MHz; on zapravo radi na samo 263 MHz ili 266 MHz, u zavisnosti od toga kako su tano podeene brzina sabirnice matine ploe i mnoioci takta CPU-a. Cyrix kae da on radi brzo kao Pentium na 300 MHz, prema P-oznaci. Lino bih eleo da su samo oznaili ipove ispravnom brzinom, a onda rekli da rade bre od Pentiuma iste brzine. Za ugradnju procesora 6x86 u matinu plou morate podesiti i ispravan napon. Oznake na vrhu ipa obino pokazuju koje je podeavanje napona ispravno. Razliite verzije 6x86 rade na naponima od 3,52 V (koriste podeavanje VRE), 3,3 V (podeavanje VR) ili 2,8 V (MMX). Verzije MMX koriste standardno podeavanje sa podeljenim naponom, 2,8 V za jezgro i 3,3 V za U/I.
P7 (786) procesori sedme generacije

ta dolazi nakon Pentiuma III? Sledei procesor nosi kodni naziv P7 ili Merced. Intel je nagovestio da e novi 64-bitni procesor Merced biti dostupan u obliku prototipa 1999. godine, pomerajui planove za isporuku ka sredini 2000. godine. Procesor Merced bie prvi procesor u Intelovoj porodici proizvoda IA-64 (engl. Intel Architecture 64-bit, Intelova 64-bitna arhitektura) i ukljuie u arhitekturu nove postupke za poboljanje performansi, kao to su predikativnost i spekulativnost.
Merced
Najnovija generacija procesora jeste P6, koja je prvi put viena pri predstavljanju Pentiuma Pro u novembru 1995. godine, a poslednje primerke nalazimo u najsavremenijim procesorima Pentium III. Oigledno je otuda da e sledea generacija procesora Intela biti nazvana P7. Iako je program procesora Merced jo uvek daleko od ostvarenja, taj program je, po Intelu, znatno napredovao i sadri:
s s s s s s s s s
Definisanje arhitekture 64-bitnog skupa instrukacija (sa Hewlett-Packardom). Dovrenje osnovne konstrukcije mikroarhitekture. Dovrenje radnog modela i poetnog fizikog oblika. Dovrenje mehanike i toplotne konstrukcije i provera valjanosti sa isporuiocima raunara. Upotpunjenje skupova tehnikih pojedinosti i uzgredno konstruisanje skupova ipova i drugih komponenti sistema. Napredak u razvoju 64-bitnog prevodioca programa i pribora za razvoj softvera za IA-64. Sposobnost softverske emulacije u realnom vremenu za ubrzanje razvoja optimizovanog softvera za IA-64. Vie operativnih sistema koji rade u okruenju koje podrava Merced. Sve zahtevane sastojke platforme planirane za isporuku istovremeno sa uzorcima procesora Merced iz 1999. godine za poetno sklapanje i ispitivanje sistema.
Od Intelove porodice proizvoda IA-64 oekuje se da proiri mogunosti Intelove arhitekture kako bi zauzela delove trita vrhunskih servera i radnih stanica. Niz industrijskih monika meu njima vodei proizvoai radnih stanica i servera sistema, vodei isporuioci operativnih sistema i vie desetina nezavisnih isporuilaca softvera ve su javno dali svoju podrku procesoru Merced i porodici proizvoda IA-64.
178
Poglavlje 3
Kao i sa prethodnim predstavljanjem novog procesora, P7 nee zameniti P6 ili P5, bar ne u prvo vreme. Karakterisae ga potpuno nova konstrukcija, tako da e u poetku biti skup i susretae se samo u najjaim raunarima, kao to su serveri datoteka ili radne stanice. Intel oekuje da e P7 postati glavni procesor 2004. godine; tada e se P6 verovatno nalaziti samo u slabijim sistemima. Intel ve razvija i napredniji procesor P7, zbog isporuke 2001. godine, koji e biti znatno bri od Merceda. Intel i Hewlett-Packard poeli su zajedniki rad na procesoru P7 1994. godine. Tada su zapoeli saradnju na onom to e moda postati Intelova sledea generacija CPU-a. Iako ne znamo tano kako e novi CPU izgledati, Intel je poeo polako da izdaje saoptenja o novom procesoru kako bi pripremio industriju za njegovo pojavljivanje. U oktobru 1997. godine, vie od tri godine nakon to su prvi put obelodanili plan za zajedniki rad na novoj arhitekturi mikroprocesora, Intel i HP su zvanino najavili neke od tehnikih pojedinosti novog procesora. Prvi ip u kojem e arhitektura P7 biti primenjena nee biti isporuen do 1999. godine. Merced e biti prvi mikroprocesor koji e se zasnivati na skupu tehnikih pojedinosti za sledeu generaciju Intelove 64-bitne arhitekture (IA-64). IA-64 predstavlja potpuno razliitu konstrukciju procesora, koja e koristiti pojam veoma duge instrukcijske rei (engl. Very Long Instruction Words, VLIW), predikativnost instrukcija, uklanjanje grananja, spekulativno uitavanje i druge napredne postupke za poboljanje uporednog izvravanja koda programa. Novi ip e sadrati elemente i CISC i RISC konstrukcije. Postoji takoe nova arhitektura koju Intel naziva eksplicitna paralelna obrada instrukcija (engl. Explicitly Parallel Instruction Computing, EPIC), a koja e dopustiti da procesor paralelno izvrava instrukcije nekoliko instrukcija u isto vreme. U procesoru P7 tri instrukcije bie kodirane u jednu re od 128 bitova, tako da svaka instrukcija ima nekoliko bitova vie od dananjih 32-bitnih instrukcija. Dodatni bitovi omoguuju ipu da adresira vie registara i govore procesoru koje instrukcije da izvri uporedo. Ovaj prilaz pojednostavljuje konstrukciju procesora sa mnogo jedinica za paralelno izvravanje i trebalo bi da im omogui vee brzine takta. Drugim reima, osim to je u stanju da izvrava nekoliko instrukcija uporedo unutar ipa, P7 e moi da se povezuje sa drugim ipovima P7. Pored novih svojstava i pokretanja potpuno novog skupa 64-bitnih instrukcija, Intel i HP obeavaju punu kompatibilnost unazad sa postojeim 32-bitnim softverom za Intelov x86 softver, pa ak i za HP-ov vlastiti softver PA-RISC. Procesor P7 ujedinie tri razliite vrste procesora u jednu i zbog toga e moi da radi sa naprednim softverom za uporednu obradu IA-64, Windowsom IA-32 i programima HP-RISC UNIX u isto vreme. Na ovaj nain Merced e podrati 64-bitne instrukcije zadravajui kompatibilnost sa dananjim 32-bitnim programima. Ova povratna kompatibilnost bie snano uporite prodaje. Za upotrebu instrukcija IA-64 programi e morati da budu ponovo prevedeni za novi skup instrukcija. Slino se desilo 1985. godine, kada je Intel predstavio 80386, prvi 32bitni procesor za PC. Procesor 386 je dao IBM-u i Microsoftu platformu za napredni 32bitni operativni sistem koji koristi ovu novu snagu. Da bi ih korisnici odmah prihvatili, 386 i budui 32-bitni procesori jo uvek su radili sa 16-bitnim kodom. Da bi se iskoristile prednosti 32-bitnih svojstava, morao se napisati novi softver. Na nesreu, softver se razvija mnogo sporije od hardvera. Microsoft je potroio punih 10 godina nakon pojave 386 da bi pustio Windows 95, prvi glavni 32-bitni operativni sistem za Intelove procesore. Intel tvrdi da se to nee dogoditi sa P7. Uprkos tome, verovatno e biti potrebno nekoliko godina pre nego to se softversko trite prilagodi 64-bitnim operativnim sistemima i softveru. Postojea osnova 32-bitnih procesora jednostavno je prevelika, a povratna kompatibilnost procesora P7 sa 32-bitnim reimom dozvolie da on radi sa 32-bitnim softverom veoma dobro, jer e to biti uraeno u hardveru, a ne kroz softversku emulaciju. Merced e koristiti tehnologiju od 0,18 mikrona, jednu generaciju iznad postupka od 0,25 mikrona koji se koristi danas. To e mu dozvoliti da upakuje mnogo vie tranzistora u isti prostor. Prva predvianja kazuju da e Merced imati izmeu 10 i 12 miliona tranzistora!
Nadgradnje procesora
Poglavlje 3
179
Poetni cilj Intela sa IA-64 jeste da zavlada tritima radnih stanica i servera, takmiei se sa ipovima kao to su Digital Alpha, Sun Sparc i Motorola PowerPC. Microsoft e obezbediti verziju Windowsa NT koja radi sa P7, a Sun planira da napravi verziju Solarisa, svog softvera za operativni sistem UNIX, kako bi se pruila dobra podrka Mercedu. NCR je ve najavio da e napraviti raunare opremljene Mercedom koji koriste Solaris. Merced e biti napravljen u novom pakovanju koje je nazvano kuite sa matricom izvoda (engl. Pin Array Cartridge, PAC). Ovo kuite e sadrati ke i ubacivae se u leite na matinoj ploi, a ne u slot. Pakovanje je veliine uobiajene indeksne kartice, teine oko 170 g (6 oz) i sa legurom metala na osnovi radi odavanja toplote. Merced e imati tri stepena kea. Novi ke 0. stepena bie blisko povezan sa jedinicom izvravanja. On e biti podran keom 1. nivoa na ipu. Ke 2. nivoa sa vie megabajta bie smeten na odvojenu matricu koja e se, ipak, nalaziti u istom kuitu. Za Mercedom e, krajem 2001. godine, doi drugi procesor IA-64, kodnog imena McKinley. McKinley e imati veliki ke 2. nivoa na ipu i njegove ciljne brzine takta bie vee od 1 GHz, nudei dvostruko bolje performanse u odnosu na Merced, prema Intelovim izvetajima. Za McKinleyjem e doi Madison, zasnovan na tehnologiji od 0,13 mikrona. Merced i McKinley zasnovani su na tehnologiji od 0,18 mikrona.
Od procesora 486, nadgradnje procesora bile su relativno lake za skoro sve raunare. Sa 486 i kasnijim procesorima Intel je predvideo mogunost za nadgradnju projektovanjem standardnih leita koja bi primala niz procesora. Prema tome, ako imate matinu plou sa leitem Socket 3, moete staviti bili koji procesor 486 u nju; ako imate matinu plou sa leitem Socket 7, trebalo bi da ono moe prihvatiti svaki Pentium procesor. Da biste do kraja iskoristili svoju matinu plou moete je skoro uvek nadgraditi do najbreg procesora koji odreena ploa podrava. Obino se ovo moe odrediti vrstom leita na matinoj ploi. Tabela 3.44 sadri spisak reenja nadgradnje najbrim procesorom za dato leite procesora.
Tabela 3.44 Najvee brzine procesora u zavisnosti od leita

Vrsta leita Socket 1 Socket 2 Socket 3 Socket 4 Socket 5 Socket 7 Socket 8 Slot 1 Slot 1 Slot 2 Najbri podrani procesor 5x86-133 MHz sa adapterom za 3,3 V 5x86-133 MHz sa adapterom za 3,3 V 5x86-133 MHz Pentium OverDrive na 133 MHz Pentium MMX 233 MHz ili AMD-K6 sa adpterom za 2,8 V AMD-K6-2, K6-3 sve do 475 MHz Pentium Pro OverDrive (uinak Pentiuma II na 333 MHz) Celeron 466 MHz (sabirnica na 66MHz) Pentium III 550MHz (sabirnica na 100MHz) Pentium III Xeon 550MHz (sabirnica na 100MHz)
Na primer, ako vaa matina ploa ima Socket 5 za Pentium, onda moete ugraditi procesor Pentium MMX na 233 MHz sa adapterom regulatora napona od 2,8 V, ili po izboru AMD-K6, takoe sa adapterom regulatora napona. Ako imate Socket 7, onda bi vaa matina ploa bila sposobna da podri Pentium MMX sa niim naponom ili AMD-K6 neposredno, bez ikakvih adaptera. K6-2 i K6-3 jesu najbri i najbolji procesori za matine ploe sa leitem Socket 7.
180
Poglavlje 3
Umesto da kupujete procesor i adapter odvojeno, obino preporuujem kupovinu zajedno, u modulu, od kompanija kao to su Kingston ili Evergreen (videti spisak isporuilaca na CD-u). Nadgradnja procesora moe u nekim sluajevima udvostruiti performanse raunara, na primer kad preete sa Pentiuma 100 na MMX sa 233. Meutim, ako imate Pentium 233, onda ve imate najbri procesor koji radi u tom leitu. Tada bi stvarno trebalo da razmislite o promeni itave matine ploe, koja bi vas istovremeno dovela do nadgradnje procesorom Pentium II. Ako konstrukcija vae asije nije posebna, nego va raunar koristi matinu plou industrijskog standarda Baby AT ili ATX, obino preporuujem promenu matine ploe i procesora, a ne traenje procesora za nadgradnju koji e raditi sa postojeom ploom.
Procesori OverDrive
Intel je izjavio da e svi njegovi budui procesori imati verzije OverDrive, koje omoguuju naknadnu nadgradnju. Ovo su obino prepakovane verzije obinih procesora, koje ponekad sadre neophodne regulatore napona i ventilatore. Oni su uglavnom skuplji od drugih reenja, ali su vredni razmatranja.
Ugradnja procesora OverDrive

Mnoge raunare moete nadgraditi procesorom OverDrive. Najtea strana ugradnje jeste samo posedovanje ispravnog procesora OverDrive za va raunar. Trenutno su na raspolaganju procesori 486 Pentium OverDrive za zamenu procesora 486SX i 486DX. Postoje i procesori Pentium i Pentium-MMX OverDrive za neke procesore Pentium. Na nesreu, Intel vie ne nudi ipove za nadgradnju za ploe sa leitem od 168 izvoda. Tabela 3.45 sadri spisak postojeih procesora OverDrive koje Intel nudi.
Tabela 3.45 Intelovi procesori OverDrive

Oznaka procesora 486 Pentium OverDrive 120/133 Pentium 200 MHz Pentium OverDrive Zamena za 486SX/DX/SX2/DX2 Pentium 60/66 Pentium 75/90/100 Leite Socket 2 ili 3 Socket 4 Socket 5/7 Hladnjak Aktivni Aktivni OverDrive Aktivni sa MMX
Nadgradnje novijim ipovima OverDrive za Socket 2-7 verovatno su mnogo lake, jer ovi ipovi skoro uvek idu u ZIF leite i stoga ne zahtevaju alate. U veini sluaja posebni izvodi za podeavanje u leitu i na novim ipovima OverDrive vode brigu o podeavanju kratkospojnika umesto vas. U nekim sluajima moda ete ipak morati da podesite neke kratkospojnike na matinoj ploi zbog prilagoavanja leita novom procesoru. Ako imate raunar SX, takoe ete morati da pokrenete sistemski program za podeavanje, jer morate obavestiti CMOS memoriju da je prisutan matematiki koprocesor. (I neki raunari DX zahtevaju od vas da pokrenete program za podeavanje.) Intel obezbeuje disk koji sadri program za ispitivanje je li novi ip ugraen i radi li ispravno. Poto se uverite da raunar radi ispravno, zavrili ste sav posao. Nije potrebno da ponovo podeavate bilo koji softver u sistemu za novi ip. Jedina razlika koju bi trebalo da primetite jeste da sve radi skoro dvostruko bre nego to je radilo pre nadgradnje.
Nedostaci kompatibilnosti OverDrivea

Iako mnoge starije raunare 486SX ili 486DX moete nadgraditi procesorima OverDrive, postoje neki izuzeci. etiri inioca mogu oteati ili onemoguiti nadgradnju OverDriveom:
s s
Rutine BIOS-a koje koriste vremenske petlje zavisne od CPU-a. Nedostatak prostora za hladnjak OverDrivea (25 MHz i bri).
s s
Poglavlje 3
181
Neprikladno hlaenje raunara. CPU 486 koja je zalemljena, a ne utaknuta u leite.
U nekim retkim sluajima mogu se javiti tekoe sa raunarima koji bi trebalo da budu nadgradivi, a nisu. Jedna od njih se odnosi na ROM BIOS. Neki raunari 486 imaju BIOS koji ureuje rad hardvera korienjem vremenskih petlji zasnovanih na vremenu potrebnom CPU-u da izvri nizove instrukcija. Kada CPU odjednom radi dvostruko bre, propisani vremenski razmak je prekratak, pa dolazi do nepravilnog rada sistema ili ak do zastoja u radu hardvera. Na sreu, ovaj nedostatak obino moete otkloniti nadgradnjom BIOS-a sistema. Intel nudi dopune BIOS-a sa procesorima OverDrive koje prodaje. Drugi nedostatak se odnosi na fiziki prostor. Svi ipovi OverDrive imaju hladnjake nalepljene ili privrene na gornju stranu ipa. Hladnjak moe da povisi ip za 6 do 30,5 mm. Ova dodatna visina moe smetati drugim komponentama sistema, posebno u malim stonim i prenosivim raunarima. Reenja se moraju traiti od sluaja do sluaja. Ponekad moete pomeriti karticu za proirenje ili disk, ili ak neznatno izmeniti asiju da biste poveali prostor. U nekim sluajima ometanje ne moe da se izbegne, pa vam kao jedina mogunost ostaje rad ipa bez hladnjaka. Suvino je spominjati da e uklanjanje slepljenog hladnjaka u najboljem sluaju ukinuti garanciju koju daje Intel, a u najgorem unititi ip ili raunar. Zato ne preporuujem da se hladnjak uklanja. ipovi OverDrive mogu stvarati do dva puta vie toplote od ipova koje zamenjuju. ak i sa aktivnim hladnjakom/ventilatorom ugraenim u bre ipove OverDrive, neki raunari nemaju dovoljan protok vazduha ili mogunost za hlaenje kako bi odrali ip OverDrive unutar propisanog, bezbednog opsega radnih temperatura. Mali stoni ili prenosivi raunari e najverovatnije stvarati nevolje sa hlaenjem. Na nesreu, samo ispravno ispitivanje moe da pokae da li e raunar imati odgovarajue hlaenje. Iz tog razloga Intel je pokrenuo obiman program za ispitivanje kako bi overio raunare koji su ispravno konstruisani za nadgradnju OverDriveom. Konano, neki raunari imaju posebnu konstrukciju koja iskljuuje upotrebu procesora OverDrive. Tu bi, na primer, spadali svi prenosivi, laptop ili noutbuk raunari koji imaju procesore zalemljene za matinu plou. Neki od novijih koriste Intelov modul za prenosive raunare koji se moe nadgraditi. Da bi razjasnio koji su raunari ispitani za nadgradnju bez tekoa, Intel je sakupio obiman spisak odgovarajuih raunara. Da biste utvrdili da li je PC nadgradiv procesorom OverDrive, stupite u vezu sa Intelom preko njegovog sistema FaxBack (pogledajte listu isporilaca na CD-u) i zatraite dokumenta OverDrive Processor Compatibility Data. Do obavetenja se takoe moe doi na Intelovoj Web lokaciji. Ovi dokumenti daju spisak raunara koji su ispitivani sa procesorima OverDrive i navode koje druge izmene moda morate napraviti tokom nadgradnje da bi sistem ispravno radio (na primer, noviji ROM BIOS ili program za podeavanje).
Napomena
Ako va raunar nije na listi, garancije za procesor OverDrive nema. Intel preporuuje nadgradnje OverDriveom jedino za raunare koji su na spisku kompatibilnih. Spisak takoe sadri primedbe o raunarima koji moda zahtevaju nadgradnju ROM-a, izmenu kratkospojnika ili moda novu instalacionu disketu. Nakon to nadgradite raunar, predlaem da pokrenete dijagnostiki program kao to je Norton Utilities i proverite da li novi procesor ispravno radi.
uu
Videti ,,Ispitivanje ispravnosti u Nortonovim uslunim programima, str. 1148.
182
Poglavlje 3
Programi za uporedna ispitivanja procesora

Ljudi vole da znaju koliko je brz (ili spor) njihov raunar. Uvek smo se interesovali za brzinu; to je u ljudskoj prirodi. Za uporedna ispitivanja mogu se koristiti programi za merenje razliitih vidova uinka procesora i sistema. Iako nijedno brojevima izraeno merenje ne moe potpuno opisati performanse sloenog ureaja kao to je procesor ili itavog PC-ja, ovakvi programi mogu biti korisni alati za poreenje razliitih komponenti ili raunara. Meutim, jedini potpuno precizan nain za merenje performansi vaeg raunara jeste ispitivanje korienjem onih namenskih programa koje inae upotrebljavate. Iako mislite da ispitujete odreenu komponentu raunara, drugi delovi esto mogu imati uticaja na to ispitivanje. Ne mogu se porediti raunari sa razliitim procesorima, na primer, ako oni takoe imaju razliite koliine ili vrste memorije, razliite hard diskove, video kartice itd. Sve ove, i neke druge stvari, uticae negativno na rezultate ispitivanja. Programi za uporedno testiranje obino se mogu podeliti u dve vrste: za testiranje komponenti i za testiranje sistema. Programi za testranje komponenti mere performanse posebnih delova sistema raunara, kao to su procesor, disk, video kartica ili CD ROM ureaj; programi za testiranje sistema obino mere performanse itavog sistema dok radi sa odreenim aplikacijama ili posebnim programima za testiranje. Uporedni rezultati su, u najboljem sluaju, samo jedna vrsta podataka koju moete koristiti prilikom nadogradnje ili nabavke. Testiranje je najbolje obaviti koristei operativni sistem i aplikacije sa kojima ete zaista raditi, i to u konfiguraciji u kojoj ete sa njima raditi. Postoji nekoliko kompanija koje su se usredsredile na uporedno ispitivanje i pravljenje odgovarajueg softvera. Sledea tabela daje spisak kompanija i testova po kojima su poznate. Sa ovim kompanijama moete stupiti u vezu pomou podataka iz spiska isporuilaca na CD-u.
Kompanija Intel Intel Business Applications Performance Corporation (BAPCo) Business Applications Performance Corporation for Windows (BAPCo) Standard Performance Evaluation Corporation (SPEC) Standard Performance Evaluation Corporation (SPEC) Ziff-Davis Benchmark Operation Ziff-Davis Benchmark Operation Ziff-Davis Benchmark Operation Ziff-Davis Benchmark Operation Symantec Corporation Symantec Corporation Norton Multimedia Objavljeni programi ICOMP index 2.0 ICOMP index 2.0 SYSmark/NT Vrsta (Namena) Procesor Intel Media Benchmark Sistem Sistem
SYSmark/NT, SYSmark95
Sistem
SPECint95 SPECint95, SPECfp95 CPUmark32 Winstone 98 WinBench 98 CPUmark32, Winstone 98, WinBench 98, 3D WinBench 98 Norton Sl32 Norton Sl32 Benchmark
Procesor Procesor Procesor Sistem Sistem Sistem Procesor System Sistem
Otkrivanje kvarova procesora
Poglavlje 3
183
Otkrivanje kvarova procesora

Procesori su obino veoma pouzdani. Veina problema javlja se sa drugim ureajima, ali ako sumnjate u procesor postoje koraci koje moete preduzeti radi otkrivanja njegovog kvara. Najlaka stvar koja moe da se uradi jeste da se mikroprocesor zameni rezervnim koji je provereno ispravan. Ako se problem ne ponavlja, prvi procesor je neispravan. Ako problem i dalje postoji, neispravnost je verovatno negde drugde. Tabela 3.46 daje uopteni spisak provera pri otkrivanju kvarova na PC-ju koji se odnose na procesor.
Tabela 3.46
Otkrivanje kvarova koji se odnose na procesor

Mogui uzroci Neispravan kabl za napajanje. Neispravna jedinica za napajanje. Neispravna matina ploa. Neispravna memorija. Reenje Utaknite kabl ili ga zamenite. Kablovi za napajanje mogu biti neispravni ak i ako izgledaju dobro. Zamenite jedinicu za napajanje. Pri ispitivanju koristite rezervnu, za koju znate da je ispravna. Zamenite matinu plou. Pri ispitivanju koristite rezervnu za koju znate da je ispravna. Izvadite itavu memoriju osim prve banke i ponovite ispitivanje. Ako sistem jo uvek ne moe da se podigne, zamenite banku 1. Proverite sve periferijske ureaje, posebno memoriju i grafiku karticu. Ponovo postavite sve ploe i delove sa leitem. Ponovo postavite ili zamenite grafiku karticu. Pri ispitivanju koristite rezervnu, za koju znate da je ispravna. Proverite sklop rashladni ureaj/ ventilator CPU-a; zamenite rashladni ureaj ako je neophodno, koristite drugi, veeg kapaciteta. Podesite matinu plou za ispravan napon jezgra procesora. Postavite matinu plou za ispravnu brzinu.
Utvreni kvarovi Raunar ne radi, nema kursora, nema zvunog signala, ne radi ventilator.
Raunar ne radi, nema zvunog signala ili se zaustavlja pre nego to zapone POST. Raunar daje zvune signale pri pokretanju, ventilator radi, nema kursora na ekranu. Sistem se zaustavlja za vreme POST-a ili odmah nakon njega.
Svi delovi nisu instalirani ili su instalirani nepravilno. Nepravilno postavljena ili neispravna grafika kartica. Slabo odvoenje toplote.
Nepravilno podeavanje napona. Pogrena brzina sabirnice matine ploe. Pogrean mnoilac takta CPU-a. Nepravilno prijavljivanje CPU-a za vreme POST-a. Stari BIOS. Ploa nije ispravno podeena.
Postavite kratkospojnike na matinoj ploi za ispravan mnoilac takta. Aurirajte BIOS kod proizvoaa. Prouite uputstvo i prema njemu podesite kratkospojnike na matinoj ploi tako da parametri za sabirnicu i mnoilac takta budu ispravno postavljeni.
nastavlja se
184
Poglavlje 3

Utvreni kvarovi Operativni sistem se ne podie. Mogui uzroci Slabo odvoenje toplote. Nepravilno podeen napon. Pogrena brzina sabirnice matine ploe. Pogrean mnoilac takta CPU-a. Posebni programi nee da se instaliraju ili da rade. Raunar poinje da radi, ali se nita ne vidi na ekranu. Monitor je iskljuen ili je neispravan. Reenje Proverite ventilator CPU-a, zamenite ga ako je neophodno; moda je potreban rashladni ureaj veeg kapaciteta. Postavite kratkospojnike na matinoj ploi za ispravan napon jezgra. Postavite kratkospojnike na matinoj ploi za ispravnu brzinu. Postavite kratkospojnike na matinoj ploi za ispravan mnoilac takta. Neodgovarajui upravljaki programi ili nekompatibilan hardver, aurirajte upravljake programe i proverite kompatibilnost izdanja. Proverite monitor i napajanje monitora. Uzmite rezervni monitor, za koji znate da je ispravan, i ponovite ispitivanje.
Ako za vreme POST-a procesor nije ispravno identifikovan, vaa matina ploa je moda podeena pogreno ili je moda potrebno aurirati BIOS. Proverite da li su kratkospojnici na matinoj ploi ispravno postavljeni i da li je ona ispravno konfigurisana za procesor koji posedujete; uverite se da imate poslednju verziju BIOS-a za matinu plou. Ako izgleda da raunar radi udno nakon to se zagreje, pokuajte da postavite procesor na niu brzinu. Ako kvar nestaje, procesor je moda neispravan ili prisilno ubrzan. Mnoge tekoe sa hardverom u stvari su prerueni softverski kvarovi. Uverite se da imate poslednju verziju BIOS-a za matinu plou, kao i poslednje verzije upravljakih programa za sve periferijske ureaje. Takoe, dobro je imati poslednju verziju operativnog sistema, poto e s njom obino biti manje problema.
Matine ploe i sabirnice
U OVOM POGLAVLJU
Formati matinih ploa Delovi matine ploe Skup ipova
4
POGLAVLJE 4
Leite ili slot za procesor Intelovi skupovi ipova Skupovi ipova pete generacije (klasa P5 Pentium) Skupovi ipova este generacije (klasa P6 Pentium Pro i Pentium II) Super U/I ipovi Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice Zato su potrebni slotovi za proirenje Vrste U/I sabirnica Sistemski resursi Otklanjanje sukoba oko resursa ta da se izabere (merila)
186
Poglavlje 4
Formati matinih ploa

Glavna ploa ili matina ploa bez sumnje je najvaniji deo PC sistema. Neki proizvoai matinu plou nazivaju sistemskom ploom. Izrazi matina ploa, glavna ploa i sistemska ploa imaju isto znaenje. U ovom poglavlju emo ispitati raspoloive vrste matinih ploa i delove koji se na njima obino nalaze, kao i prikljuke za interfejs na matinim ploama. Matine ploe za PC sisteme se javljaju u nekoliko uobiajenih formata. Format se obino odnosi na fizike dimenzije ploe i od njega zavisi u kakvo kuite ona moe da se ugradi. Neki od formata su standardni (to znai da ploe tog formata mogu meusobno da se zamenjuju), dok drugi nisu dovoljno standardizovani da bi ploe mogle meusobno da se zamenjuju. Naalost, nestandardni formati ne omoguavaju jednostavnu nadogradnju, to obino znai da bi ih trebalo izbegavati. Obino su raspoloivi sledei formati matinih ploa: Zastareli formati Baby-AT s Full-size AT s LPX (poluvlasniki)
s
Svi ostali Vlasniki dizajn (Compaq, Packard Bell, Hewlett-Packard, noutbuk ili prenosivi sistemi itd.)
Savremeni formati s ATX s Mikro-ATX s Flex-ATX s NLX s WTX
Matine ploe su se tokom godina razvijale od originalne Baby-AT veliine (i oblika) ploe u prvobitnom IBM PC-ju do sadanjih ATX, NLX i WTX ploa u veini stonih sistema pune veliine i sistema sa uspravnim (tower) kuitem. ATX ima niz varijanti, ukljuujui i Mikro-ATX (manja varijanta za manje sisteme) do Flex-ATX (jo manja varijanta za jeftinu kunu upotrebu). NLX je projektovan za korporacijske stone sisteme; WTX je za radne stanice i servere srednje veliine. U sledeoj tabeli su prikazani savremeni standardni formati i preporuke za njihovu upotrebu.
Format ATX Mikro-ATX Flex-ATX NLX WTX Upotreba Standardni stoni, mini-tower i tower sistemi, trenutno najei format, najprilagodljiviji dizajn Jeftiniji stoni i mini-tower sistemi Najjeftiniji stoni i mini-tower sistemi Korporacijski stoni i mini-tower sistemi, ugraen Ethernet 10/100, najlake i najbre odravanje Radne stanice visokih performansi, srednji serveri
Mada su ploe Baby-AT, Full-size AT i LPX nekada bile popularne, sada su gotovo sve zamenjene savremenijim uzajamno zamenljivim formatima. Savremeni formati su zaista standardni i to garantuje zamenljivost u okviru jedne vrste. To znai da se ATX ploe mogu zamenjivati drugim ATX ploama, NLX sa NLX i tako dalje. Dodatne mogunosti ovih ploa u odnosu na zastarele formate, pored stvarne zamenljivosti, doprinose brzom i lakom prelasku na novije formate. Danas jedino preporuujem kupovinu sistema savremenog standardnog formata. to god se ne uklapa u neki od standardnih formata smatra se vlasnikim. Osim u posebnim okolnostima nikako ne preporuujem kupovinu sistema sa vlasnikim dizajnom ploe. Nadogradnje e biti praktino nemogue, a popravke veoma skupe, zato to ni
Poglavlje 4
187
matina ploa ni kuite, a ponekad ak ni sistem napajanja nee moi da se zameni drugim. Vlasnike formate ja nazivam sistemima za jednokratnu upotrebu, jer ete zaista morati da ih bacite kada postanu prespori ili se pokvare po isteku garantnog roka. U sledeim odeljcima u detaljnije opisati standardne formate.
Baby-AT
Prva popularna matina ploa za PC bila je, naravno, prvobitna matina ploa IBM PC, uvedena 1981. godine. Ta je ploa prikazana na slici 4.1. IBM je 1983. godine nastavio sa matinom ploom XT, koja je u osnovi istog oblika samo to je umesto pet imala osam slotova, a razmak izmeu njih bio je 0.8 ina umesto 1 in (slika 4.2). Na XT ploi je osim toga ukinut i udan prikljuak za kasetofon na zadnjoj strani, koji je bio namenjen snimanju BASIC programa na kasete umesto na (u to vreme) skuplje diskete.
uu uu
Videti Uvod u PC (5150) u IBM Personal Computer Family Hardware na CD-u Videti Uvod u XT (5160) u IBM Personal Computer Family Hardware na CD-u
Male razlike u poloaju slotova i usamljeni prikljuak za tastaturu na zadnjoj strani zahtevali su malo prilagoavanje kuita. Ova matina ploa je postala veoma popularna, pa su i drugi proizvoai kopirali dizajn IBM-ovog XT-a i pravili sline ploe. Kada su ti klonovi ili kompatibilni sistemi doli na trite, IBM je izdao sistem AT koji je na poetku imao veu matinu plou. Zahvaljujui napretku u minijaturizaciji kola, ove kompanije su utvrdile da mogu sva dodatna kola 16-bitne AT matine ploe da smeste na plou formata XT. Oblik ploe nisu nazvali XT-om, jer bi to moglo da navodi na pomisao da je ploa 8bitna. Uveli su naziv Baby-AT to je u sutini znailo da se radi o ploi veliine XT sa osobinama matine ploe AT (16-bitne ili vee). Format Baby-AT je, prema tome, u osnovi isti kao kod prvobitne matine ploe IBM XT. Jedina razlika je u neznatno drugaijem poloaju otvora za zavrtnje koji se koriste pri ugradnju u kuite AT (slika 4.3). Na ovim ploama je poseban i poloaj prikljuaka za tastaturu, kao i onih za kartice, koji su prilagoeni otvorima na kuitu. Primetiete da se na svim Full-size AT i Baby-AT matinim ploama, za tastaturu koristi standardan DIN prikljuak sa 5 izvoda. Baby-AT matine ploe mogu se koristiti kao zamena za matine ploe Full-size AT i mogu se ugraditi u niz razliitih kuita. Zbog te prilagodljivosti je format Baby-AT bio najpopularnija vrsta matine ploe od 1983. do poetka 1996. Sredinom 1996. je format Baby-AT zamenjen savrenijim dizajnom matine ploe, ATX, ali se ti formati ne mogu neposredno zamenjivati. Veina novih sistema koji se prodaju od 1996. koristi poboljani ATX dizajn, mikro-ATX ili NLX, pa se Baby-AT sve tee nalazi. Na slici 4.3 je prikazan format i raspored matine ploe Baby-AT.
188
Poglavlje 4

8259 kontroler prekida Kasetofon U/I 8-bitni slotovi ISA sabirnice Tastatura U/I
Prikljuci za napajanje matine ploe
Sistemski asovnik
Memorija samo za itanje
Intel 8087 matematik koprocesor Intel 8088 procesor
DIP prekida blok 2 8237 DMA kontroler
DIP prekida blok 1 64 K do 256 K memorije za itanje/ pisanje sa proverom parnosti
Izvod 1
Izlaz za zvunike
Mikrofon, kaseta ili zvunici
Slika 4.1 Matina ploa IBM PC-ja (oko 1981.)
Kuite koje moe da prihvati matinu plou Full-size AT prihvatie i Baby-AT. Format matine ploe Baby-AT, koji se pojavio u IBM XT-u 1983. i trajao do 1996, svakako je bio najpopularniji. U tom dizajnu se moe nai matina ploa za praktino svaki procesor od prvobitnog 8088 do najbreg Pentiuma III, mada se u kategoriji Pentiuma II i III manje prodaju. Zbog toga su sistemi sa matinim ploama Baby-AT po definiciji pogodni za nadogradnju. Kako se svaka Baby-AT matina ploa moe zameniti bilo kojom drugom Baby-AT matinom ploom, to je zamenljiv oblik. Do 1996. sam veini korisnika savetovao da provere da li sistem koji kupuju ima BabyAT matinu plou. Ponekad bi rekli: Nikad nisam uo za tu marku. Odgovarao sam: Naravno da niste, jer to nije marka nego oblik. Sutina je bila da e, ako u sistemu imaju Baby-AT plou, kad kroz koju godinu poele neto bre, lako i jeftino kupiti noviju plou sa brim procesorom i samo je zameniti. Kada bi kupili sistem sa nekom sasvim ili delimino vlasnikom ploom, u trenutku nadogradnje bi utvrdili da nemaju sree, jer bi imali PC za jednokratnu upotrebu. PC za jednokratnu upotrebu je u poetku jeftiniji, ali je na dui rok skuplji, jer su nadogradnje i popravke tee i skuplje.

Sistemski asovnik Tastatura U/I 8-bitni slotovi ISA sabirnice
Poglavlje 4
189
Prikljuci za napajanje matine ploe Intel 8087 matematiki koprocesor INTEL 8088 procesor ROM BASIC ROM BIOS 8259 kontroler prekida DIP prekidai za podeavanje
8237 DMA kontroler
do 640 K memorije za itanje/pisanje sa proverom parnosti
Izvod 1
Izlaz za zvunike
Slika 4.2 Matina ploa IBM PC-XT (oko 1983)
Najlaki nain da se bez otvaranja sistema prepozna format Baby-AT jeste da se pogleda zadnja strana kuita. Kod matine ploe Baby-AT kartice se prikljuuju pod uglom od 90 stepeni; drugim reima, u kuitu su slotovi za kartice upravni na matinu plou. Osim toga, matina ploa Baby-AT ima samo jedan vidljiv prikljuak neposredno na matinoj ploi prikljuak za tastaturu. To je obino DIN prikljuak sa 5 izvoda standardne veliine, mada neki Baby-AT sistemi koriste manji, mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda (koji se ponekad naziva PS/2 prikljukom), a ponekad imaju i prikljuak za mia. Svi ostali prikljuci se ugrauju u kuite ili u ine za kartice, a sa matinom ploom se povezuju kablovima. Na slici 4.4 prikazan je izgled sa zadnje strane ploe Baby-AT i poloaj prikljuka za tastaturu.
uu
Videti Prikljuci interfejsa tastature i mia, str. 816.
190
Poglavlje 4

3.75" .40"
.65" 6.50" 6.00"
8.35"
13.04"
.45" .34" 5.55" 8.57"
Slika 4.3 Matina ploa Baby-AT.

DIN prikljuak sa 5 izvoda
Matina ploa
Slika 4.4 Profil zadnje strane matine ploe Baby-AT gde se vidi prikljuak za tastaturu.
Sve Baby-AT ploe imaju standardnu irinu, otvore za ugradnju i poloaj prikljuka za tastaturu, ali duina ploe moe da bude razliita. Napravljene su verzije krae od punih 13 ina; ponekad se nazivaju Mini-AT, Mikro-AT ili ak 2/3-Baby ili 1/2-Baby. Mada nisu pune duine, ove se ploe mogu ugraditi u isto kuite kao i standardna ploa Baby-AT i mogu se koristiti kao direktna zamena.
AT pune veliine
Matina ploa Full-size AT odgovara prvobitnom dizajnu matine ploe IBM-ovog AT-a. To omoguava veliku plou do irine od 12 ina i duine od 13,8 ina. IBM-u je bio potreban dodatni prostor zbog dodatnih kola kada je prelazio sa 8-bitne na 16-bitnu arhitekturu AT-a, tako da su u sutini uzeli XT plou i poveali je u oba pravca (slika 4.5). Ploa je neznatno izmenjena otprilike godinu dana posle uvoenja, tako to je malo smanjena. Ponovo je promenjena kada ju je IBM smanjio na XT dimenzije u sistemu nazvanom XT-286 (slika 28.14 u poglavlju 28). Veliina ploe XT-286 prihvaena je od veine proizvoaa PC sistema i postala je poznata kao Baby-AT.

uu uu
Poglavlje 4
191
Videti Uvod u AT u IBM Personal Computer Family Hardware na CD-u Videti Uvod u XT Model 286 u IBM Personal Computer Family Hardware na CD-u
Prikljuci za tastaturu i za kartice kod AT ploa pune veliine postavljeni su prema pravilima koja nameu otvori na postojeim XT kuitima, ali je ipak potrebno vee kuite da bi se ugradila vea ploa. Ova matina ploa se zbog veih dimenzija moe ugraditi samo u stono AT kuite pune veliine i u tower kuita. Veina proizvoaa vie ne pravi ove matine ploe, osim za primenu u nekim serverima sa dva procesora, zato to se ne mogu ugraditi ni u Baby-AT kuita ni u mini-tower kuita, kao i zbog napretka u smanjivanju delova. AT plou pune veliine uvek moete zameniti Baby-AT ploom, ali obrnuto ne vai, osim ako je kuite dovoljno veliko da primi AT plou pune veliine.
Prikljuak za tastaturu Prikljuak za bateriju 8-bitni slotovi ISA sabirnice Prekida monitora CMOS RAM/RTC Prikljuak za matematiki koprocesor
8042 kontroler tastature
8259 kontroleri prekida
286 procesor Kristal sistemskog asovnika
Leita ROM BIOS-a
8237 DMA kontroleri
Promenljivi kondenzator sistemskog asovnika Memorijski moduli od po 128 K Prikljuak za zvunike Prikljuak za blokiranje tastature
Slika 4.5 Matina ploa IBM AT (oko 1984)
192
Poglavlje 4
LPX
Formati LPX i Mini-LPX jesu poluvlasniki dizajni koje je prvo razvio Western Digital za neke svoje matine ploe iz 1987. godine. U ovoj skraenici LP znai Low Profile (niski), zato to su slotovi paralelni sa matinom ploom, pa se kartice za proirenje ugrauju sa strane. Na taj nain je omogueno tanje ili nie kuite, a ceo sistem je manji od Baby-AT formata. Mada Western Digital vie ne proizvodi matine ploe za PC, format i dalje postoji i prihvaen je od mnogih drugih proizvoaa matinih ploa. Naalost, kako specifikacije nisu nikada detaljno obelodanjene posebno one koje se odnose na sabirniku karticu ove ploe se smatraju poluvlasnikim i ne mogu se meusobno zamenjivati ako potiu od razliitih proizvoaa. To znai da sistem sa LPX ploom ne moete da nadogradite niti da zamenite matinu plou nekom boljom. Drugim reima, imate PC za jednokratnu upotrebu, to nikome ne bih savetovao da kupi. Veina korisnika nije svesna posebne prirode ovih ploa i one su izuzetno popularne kod maloprodajnih PC-ja. To se pre svega odnosi na Compaq i Packard Bell sisteme, ali i na druge koji koriste ovaj format. Ove ploe se najee koriste u sistemima sa niskim ili uskim kuitima, ali se mogu nai i u tower kuitima. To su obino najjeftiniji sistemi koji se prodaju u samoposlugama za elektroniku. Svakome preporuujem da se dri to dalje od bilo kojeg sistema sa LPX matinom ploom, jer je to poseban vlasniki dizajn. LPX ploe odlikuje nekoliko prepoznatljivih delova (slika 4.6). Najprimetnije je to to se kartice za proirenje ulau u sabirniku karticu koja je prikljuena na matinu plou. Kartice za proirenje se ukljuuju bono u sabirniku karticu, pa kuite moe da bude ue. U zavisnosti od dizajna sistema i kuita, slotovi se nalaze na jednoj ili na obe strane sabirnike kartice.
Adapterske kartice se ugrauju na sabirniku karticu
Slot za sabirniku karticu Napajanje Disketa
Matina ploa LPX
Matina ploa LPX Sabirnika kartica
Ureaji SIMM-ovi memorije Video RAM L2 ke Leite za procesor
Slika 4.6 Tipino kuite LPX sistema i matina ploa
Prepoznatljiv je i karakteristian raspored prikljuaka na zadnjoj strani ploe. LPX ploa ima niz prikljuaka: prikljuak za video (VGA sa 15 izvoda), paralelni prikljuak (25 izvoda), dva serijska prikljuka (svaki sa po 9 izvoda), a za mia i tastaturu ima mini-DIN PS/2 prikljuke. Svi ti prikljuci se nalaze u dnu matine ploe i vire kroz prorez na kuitu. Neke LPX matine ploe imaju i dodatne prikljuke za druge ureaje kao to su mreni ili SCSI adapteri. Na slici 4.7 prikazan je standardan format LPX i Mini-LPX matinih ploa koje se koriste u mnogim dananjim sistemima.
Poglavlje 4
193
Slika 4.7 Dimenzije LPX matine ploe.
esto me pitaju: Kako da znam da li sistem ima LPX plou dok ga ne kupim? Na sreu je ovo lako i ne morate da otvarate sistem niti da skidate poklopac. LPX matine ploe uslovljavaju veoma prepoznatljiv dizajn u kojem se slotovi sabirnice nalaze na sabirnikoj kartici koja se ukljuuje u matinu plou. To znai da e slotovi sabirnice biti paralelni sa matinom ploom, jer se kartice prikljuuju bono u sabirniku karticu. Na zadnjoj strani sistema bi trebalo da se vidi da li su slotovi paralelni sa matinom ploom. To znai da se koristi sabirnika kartica, a to pak obino znai da sistem ima LPX plou. Sabirnika kartica vie nije siguran znak da je matina ploa formata LPX. Nedavno se pojavio noviji format, NLX, gde se takoe koristi sabirnika kartica. Kod LPX-a se sabirnika kartica stavlja u sredinu matine ploe, dok je kod NLX-a odgovarajua kartica sa strane (u stvari se kod NLX-a i matina ploa ukljuuje u NLX karticu, tj. osnovnu plou). Kako se sabirnika kartica vie ne koristi samo na LPX ploama, verovatno ete je najlake prepoznati po jednom redu prikljuaka na dnu ploe. Kod NLX-a se pola prikljuaka nalazi u jednom redu, a pola u dva reda. Proitajte kasnije u ovom poglavlju odeljak koji se odnosi na NLX matine ploe. Na slici 4.3 dati su primeri prikljuaka na zadnjoj strani LPX ploe. Postoje dva rasporeda prikljuaka, za sisteme koji imaju USB i one koji ga nemaju. Neke LPX ploe nemaju ugraeni audio, pa tih prikljuaka nee biti. Broj priklljuaka zavisi od opcija koje nudi odreena ploa.
194
Poglavlje 4
Izlaz
PS/2 tastatura PS/2 mi
Serijski port 1
Serijski port 2
Paralelni port
Video
Ulaz za mikrofon
Izlaz
PS/2 tastatura PS/2 mi
Serijski port 1
USB1 USB2
Paralelni port
Video
Ulaz za mikrofon
Slika 4.8 Prikljuci na zadnjoj strani LPX matine ploe.
Kartice za proirenje se ne mogu prikljuivati na matinu plou zbog toga to su prikljuci na zadnjoj strani ploe. Zato se za proirivanje koristi sabirnika kartica. Ugraeni prikljuci na LPX ploi jesu dobra i korisna ideja, ali je, naalost, LPX format vlasniki (standard koji nije potpuno zamenljiv), pa ga zato ne treba uzimati. Noviji formati matinih ploa, ATX, Mikro-ATX i NLX imaju ugraene prikljuke, ali su standardnog formata. U stvari, NLX je razvijen kao savremena zamena za LPX.
ATX
Format ATX prvi je u nizu matinih ploa novijeg datuma. ATX spaja najbolja svojstva matinih ploa Baby-AT i LPX, uz mnoga poboljanja. Format ATX je u osnovi matina ploa Baby-AT okrenuta postrance na asiji, sa novim poloajem ureaja za napajanje i prikljuaka. Najvanije je na poetku shvatiti da ovaj format fiziki nije usaglaen sa BabyAT i LPX oblikom. Drugim reima, za ATX matinu plou potrebno je novo kuite i drugaije napajanje. Novo kuite i ureaj za napajanje postali su uobiajeni na mnogim novim sistemima. Zvanina ATX specifikacija je prvobitno objavljena u Intelu, jula 1995. godine i napisana je kao otvorena specifikacija za industrijske potrebe. Same ploe se nisu na tritu pojavile u veem broju do sredine 1996, kada su u novim sistemima ubrzano poele da zamenjuju Baby-AT ploe. ATX specifikacija je aurirana, postojala je verzija 2.01, objavljena februara
Poglavlje 4
195
1997. godine. Poslednja revizija specifikacije je verzija 2.03, objavljena decembra 1998. godine. Intel je objavio detaljnu specifikaciju da bi i drugi proizvoai u svojim sistemima koristili ATX dizajn. Trenutno je ATX bez premca najpopularniji format matine ploe i ja ga preporuujem veini korisnika. ATX sistem e moi godinama da se nadograuje, isto kao to je to u prolosti vailo za Baby-AT. ATX sadri poboljanja u odnosu na Baby-AT i LPX oblike u nekoliko podruja:
s
Ugraenu plou polovine veliine sa spoljnim U/I prikljucima. Zadnji deo matine ploe je povrina od 6,25 sa 1,75 ina sa grupisanim U/I prikljucima. Na taj nain su prikljuci smeteni neposredno na plou i nema potrebe da se unutranji prikljuci kablovima povezuju sa zadnjom stranom kuita, kao kod dizajna Baby-AT. Jedinstven unutranji prikljuak za napajanje sa voicom. Ovo je dobitak za prosenog korisnika koji je kod modela Baby-AT uvek morao da vodi rauna da ne pobrka prikljuke za napajanje i time dovede do pregorevanja matine ploe. ATX specifikacija propisuje objedinjen prikljuak za napajanje sa voicom, koji se lako prikljuuje, a ne moe da se prikljui pogreno. Ovaj prikljuak sadri i izvode za napajanje matine ploe naponom od 3,3 volta, to znai da matinoj ploi nisu potrebni ugraeni naponski regulatori koji se lako kvare. Premeteni procesor i memorija. Moduli procesora i memorije premeteni su tako da ne dolazi do meusobnog ometanja izmeu njih i kartica za proirenje na sabirnici, a lako im se pristupa, pa se mogu jednostavno nadograivati bez uklanjanja adaptera ugraenih na sabirnicu. Procesor i memorija premeteni su blie napajanju i njegovom ventilatoru, koji usmerava vazduh da struji iznad njih, pa nema potrebe za posebnim ventilatorom za procesor, esto manje efikasnim i lako kvarljivim. Iznad procesora ima mesta i za veliki pasivan rashladni element.
uu
Videti Oblici i veliine napajanja, str. 962.

s
Napomena
Primetiete da i ATX sistemi manjih isporuilaca imaju ventilatore za procesor, poto Intel njima prodaje procesore sa ugraenim odlinim ventilatorima (sa kuglinim leajevima). To su takozvani upakovani procesori, jer su pakovani pojedinano, za razliku od paleta sa po 100 ili vie golih procesora koji se isporuuju veim kupcima. Intel ugrauje ventilator kao obezbeenje zato to manji isporuioci nemaju dovoljno inenjerskog znanja da bi izvrili termike analize, merenja temperature i ispitivanja potrebna za pravilno odreivanje veliine pasivnog rashladnog elementa. Stavljanjem ventilatora na upakovane procesore Intel se titi od reklamacija, jer e ventilator obezbediti dovoljno hlaenje procesora. Tako mogu da daju garanciju na upakovani procesor nezavisno od garancije na sistem. Vei proizvoai imaju inenjere sposobne da izaberu odgovarajui pasivni rashladni element, to smanjuje cenu sistema, a poveava pouzdanost. Za neupakovane procesore garanciju daje isporuilac sistema, a ne neposredno Intel. Intel uz matinu plou daje i uputstvo za ugradnju rashladnog elementa, ako se koriste ovakvi procesori.
s
Premeteni unutranji U/I prikljuci. Unutranji prikljuci za disketnu jedinicu i disk ureaj premeteni su blie leitima za ureaje i nisu vie ispod dela namenjenog karticama za proirenje i leitima ureaja. To znai da kablovi prema ureajima mogu da budu mnogo krai, a prikljucima se moe pristupati bez pomeranja kartica ili ureaja. Poboljano hlaenje. Procesor i glavna memorija postavljeni su tako da se mogu hladiti neposredno ventilatorom za hlaenje napajanja, pa im nisu potrebni posebni ventilatori. ATX specifikacija preporuuje (bez obaveze) da ventilator uvodi vazduh u kuite sistema, to poveava pritisak, pa u kuite ulazi manje praine i neistoe. Po potrebi se moe lako dodati filter na otvore za dovod vazduha i tako napraviti
196
Poglavlje 4
sistem otporniji na neistou i prainu u okruenju. Nedavno je ATX specifikacija prepravljena i sada dozvoljava uobiajeno usmeravanje vazduha iz kuita prema spoljanosti, to smanjuje pritisak u kuitu. Kako specifikacija dozvoljava obe vrste usmeravanja vazduha, a poto se uvoenjem vazduha u kuite smanjuje hlaenje, veina proizvoaa jedinica za napajanje isporuuje standardne ventilatore koji vazduh izbacuju iz sistema (dizajn sa negativnim pritiskom). Nii trokovi proizvodnje. ATX specifikacija ukida potrebu za mijim gnezdom kablova prema spoljnim prikljucima, koje postoji kod Baby-AT matinih ploa, za dodatnim ventilatorima za hlaenje procesora i kuita, kao i za ugraenim naponskim regulatorima za 3,3 volta; postoji samo jedan prikljuak za napajanje, a unutranji kablovi su krai. Sve to uveliko smanjuje ne samo cenu matine ploe ve i cenu celog sistema ukljuujui kuite i napajanje.
Na slici 4.9 prikazani su novi raspored i osobine ATX sistema onako kako biste ih videli kada biste na stonom raunaru podigli poklopac ili sa tower kuita skinuli jednu stranu. Obratite panju na to da je praktino cela matina ploa odmaknuta od leita za ureaje i kako se lako pristupa procesoru, memoriji i unutranjim prikljucima ureaja, te da oni ne smetaju slotovima sabirnice. Uoite i kako su okrenuti jedinica za napajanje i zajedniki ventilator koji duva u kuite, neposredno iznad ureaja koji se najvie greju, hladei tako procesor i memoriju.
Prostor za U/I prikljuke dvostruke visine koji se moe dopunjavati Zajedniki ventilator
Procesor
Jedinica za napajanje Procesor je blizu jedinice za napajanje
Slotovi pune duine
Objedinjeni prikljuak za napajanje
Leite od 3 1/2" Prikljuci za disketu i IDE blizu leita ureaja
Leite od 5 1/4" Lako dostupna SIMM memorija
Slika 4.9 Raspored unutar kuita i osobine ATX sistema.
ATX matina ploa u osnovi predstavlja Baby-AT plou okrenutu na stranu. Slotovi za proirenje su sada paralelni sa kraom stranom i ne smetaju procesoru, memoriji niti U/I utinicama. Osim rasporeda ATX sistema pune veliine, Intel je objavio specifikaciju i za mini-ATX dizajn koji moe da se ugradi u isto kuite. ATX ploa pune veliine iroka je 12 ina, a dugaka 9,6 ina (305 mm x 244 mm). Ploa mini-ATX iroka je 11,2 ina, a dugaka 8,2 ina (284 mm x 208 mm). Mada su otvori na kuitu slini kao kod kuita Baby-AT, ta dva formata kuita obino nisu kompatibilna. Mada je osnovni dizajn ATX jedinice za napajanje slian standardnoj jedinici za napajanje namenjenoj uskim kuitima, da bi se ove jedinice usaglasile potreban je adapter. Dimenzije matinih ploa ATX i mini-ATX prikazane su na slici 4.10. Zbog prednosti formata ATX, takva matina ploa je najbolja za nove sisteme. Samo zbog
Poglavlje 4
197
kompatibilnosti jo uvek se mogu nai Baby-AT ploe koje se koriste za nadogradnju starijih sistema, ali se izbor svakim danom smanjuje. Nikada ne bih preporuio izradu ili kupovinu novog sistema sa matinom ploom Baby-AT, zato to bi to ozbiljno ograniilo mogunosti budue nadogradnje. U stvari, od 1996. godine pri kupovini novog raunara preporuujem iskljuivo ATX sisteme, a verovatno e tako biti i u sledeih nekoliko godina. Ako pogledate zadnju stranu raunara najlake ete, bez otvaranja kuita, utvrditi da li sistem ima ATX plou. ATX se prepoznaje po dve stvari. Jedno je da se kartice za proirenje ukljuuju neposredno u matinu plou; ne postoji dodatna kartica kao kod LPX ili NLX. Zato e slotovi biti upravni na povrinu matine ploe. Osim toga, ATX ploe imaju prostor dvostruke visine za sve prikljuke ugraene na matinu plou (slika 4.11). On se nalazi pored prostora za slotove sabirnice i po tome ete lako prepoznati ATX plou.
0.800 (tipino) IZMEU PRIKLJUAKA
0.812 od ISA izvoda 1 i izvoda 1 deljenog PCI slota
6.250 ZADNJI OTVOR KUITA 1/10
ISA PRIKLJUAK (4 MESTA)
DOSTUPAN 1/10 PROSTOR ZA PRIKLJUKE
PCI PRIKLJUAK (4 MESTA) (MINI ATX)
OTVORI ZA UGRADNJU MINI ATX SU OZNAENI SA (M)
OTVORI ZA UGRADNJU
PLOA MINI ATX 11,2" x 8,2"
Slika 4.10 ATX specifikacija, verzija 2.03, gde se vide dimenzije ATX i mini-ATX ploa.
Sama specifikacija i podaci o specifikaciji koji se odnose na formate ATX, mini-ATX, mikro-ATX, flex-ATX i NLX mogu se nai na Web lokaciji Platform Development Support na adresi http://www.teleport.com/-ffsupprt/ . Ovakva objedinjena javna lokacija zamenjuje pojedinane lokacije posveene svakom formatu. Lokacija Platform Developer sadri specifikacije formata i uputstva za projektovanje, kao i razmatranje novih tehnologija, informacije o onima koji podravaju inicijativu, vezu sa elektronskom potom isporuioca One-Stop-Shopping i elektronsku oglasnu tablu o formatima.
198
Poglavlje 4
A B C D E F
PS/2 tastatura ili mi PS/2 tastatura ili mi USB port 1 USB port 0 Serijski port A Paralelni port
G H I J K
Serijski port B MIDI/ prikljuak za igre (neobavezno) Izlazna utinica opte namene za zvuk (neobavezno Ulazna utinica opte namene za zvuk (neobavezno Utinica za mikrofon (neobavezno)
Slika 4.11 Tipini prikljuci na zadnjoj strani matine ploe ATX.
Mikro-ATX
Format matine ploe mikro-ATX prvobitno je uveo Intel, decembra 1997, kao varijantu formata ATX za manje i jeftinije sisteme. Manji je od standardnog ATX formata i dozvoljava manju asiju, matinu plou i napajanje, pa je tako ceo sistem jeftiniji. Format mikro-ATX usklaen je sa ATX formatom i moe se koristiti u ATX kuitima pune veliine. Poetkom 1999. godine ovaj format poeo je zaista da se prihvata na tritu jeftinijih sistema (ispod 1000 dolara). Glavne razlike izmeu mikro-ATX i standardnog ili mini-ATX formata jesu sledee:
s s s
ua matina ploa 9,6 ina (244 mm) umesto 12 (305 mm), odnosno 11,2 ina (284 mm) manje slotova za proirenje na U/I sabirnici manje napajanje (SFX)
Maksimalna veliina matine ploe mikro-ATX iznosi samo 9,6 ina x 9,6 ina (244 x 244 mm), dok je standardna ATX ploa iroka 12 ina, a dugaka 9,6 ina (305 mm x 244 mm); ploa mini-ATX iroka je 11,2 ina, a dugaka 8,2 ina (284 mm x 208 mm). Dozvoljeno je praviti i manje ploe ako se potuje standard to se tie otvora za ugradnju, poloaja prikljuaka i sl. Smanjeni broj slotova nee biti problem poto e vie komponenti, kao to
Poglavlje 4
199
su zvuk i video, biti ugraeno u matinu plou i nee im biti potrebni posebni slotovi. Vea objedinjenost smanjuje cenu matine ploe i celog sistema. Spoljne sabirnice kao to su USB, 10/100 Ethernet i neobavezni 1394 (FireWire) omoguavaju proirivanje izvan kuita. Specifikacija mera matine ploe mikro-ATX prikazana je na slici 4.12.
0.812 (20.62) OD IRA IZVODA 1 i IZVODA 1 DELJENOG PCI SLOTA
0.808 (tipino) (20.32) IZMEU PRIKLJUAKA
ZADNJI OTVOR KUITA DOSTUPAN ISO PROSTOR ZA PRIKLJUKE
0.808 (tipino) (20.32) IZMEU PRIKLJUAKA IRA PRIKLJUAK (2 MESTA) 0.480 (IT51) OD PCI IZVODA 1 I IZVODA 1 ABP
REP PRIKLJUAK PCI PRIKLJUAK (2 MESTA) OTVORI ZA UGRADNJU (10 x 0,156" 10 x 3,86)
Slika 4.12 Mere matine ploe po specifikaciji 1.0 mikro-ATX.
Nova mala jedinica za napajanje (SFX) projektovana je posebno za sisteme mikro-ATX. Manje dimenzije ove jedinice daju vie slobode u izboru mesta za njenu ugradnju u asiju, to e omoguiti manje sisteme i manju ukupnu potronju energije.
uu
Videti SFX oblik (mikro-ATX matine ploe), str. 972.

Format mikro-ATX usklaen je sa formatom ATX. Evo slinosti:
s s s
Standardni ATX prikljuak za napajanje sa 20 izvoda Standardna ATX U/I ploa Otvori za ugradnju predstavljaju podskup ATX standarda
Ove slinosti omoguavaju da ploa mikro-ATX lako moe da radi u standardnom ATX kuitu sa standardnim ATX napajanjem, kao i u manjem mikro-ATX kuitu i sa SFX napajanjem. Ceo sistem mikro-ATX veoma je mali. Tipino kuite visoko je 12 do 14 ina, iroko oko 7 ina i dugako 12 ina. Tako se dobija neka vrsta mikro-uspravnog ili stonog raunara. Tipian mikro-ATX uspravni raunar prikazan je na slici 4.13. Isto kao i ATX, Intel je predao mikro-ATX na javnu upotrebu kako bi on bio prihvaen kao de facto standard. Specifikacija i odgovarajui podaci koji se odnose na format mikro-ATX mogu se nai na Web lokaciji Platform Development Support na adresi http://www.teleport.com/ffsupprt/.
200
Poglavlje 4

Slotovi memorije
Procesor Otvor za U/I prikljuke dvostruke visine usklaen sa ATX 6.25 (158.75 mm) x 1.75 (44.45) Jedinica napajanja i ventilator iznad procesora
Drugi mogui poloaj jedinice za napajanja
Leite ureaja od 5 1/4 ina Leite disk. jedinice od 3 1/2 ina N A P. Prikljuci na prednjoj masci (IDE, FDD) Leite disk ureaja
Prednja ivica ploe
Slotovi za proirenje
Matina ploa od 9,6 ina x 9,6 ina (244 x 244 mm)
Slika 4.13 Pogled sa strane na tipian unutranji raspored sistema mikro-ATX.
Flex-ATX
Marta 1999. godine Intel je objavio flex-ATX dodatak na specifikaciju mikro-ATX. Tako je dobijena nova, jo manja varijanta ATX formata matinih ploa. Flex-ATX je zamiljen za primenu u nizu novih PC sistema, pogotovo za izuzetno jeftine, manje, potroake i primenjene sisteme. Dodatak flex-ATX definie plou dimenzija 9,0 x 7,5 ina (229 x 191 mm) i to je najmanja ploa porodice ATX. Osim manjih dimenzija, najveu razliku izmeu formata flex-ATX i mikro-ATX ini to to format flex-ATX podrava samo procesore u leitu. To znai da ploa flex-ATX nema prikljuke Slot 1 i Slot 2 za verziju Pentium procesora II i III u kaseti. Meutim, moe imati leite Socket 7 ili novije Socket 370, koje podrava procesore sve do AMD K6-3 i Intelov Celeron (klasa Pentium II i III). Budue verzije procesora Pentium III najverovatnije e postojati i u varijanti Socket 370 i on e moi da se koristi na matinim ploama flex-ATX. Osim manjih dimenzija i zahteva da se koriste procesori u leitu, matine ploe flexATX su kompatibilne sa ranijim standardom ATX. Otvori za ugradnju predstavljaju podskup otvora na ploi ATX, a koriste se U/I prikljuci kao i prikljuci za napajanje iz te specifikacije (slika 4.14). Veina sistema flex-ATX verovatno e koristiti jedinicu za napajanje tipa SFX (malu, uvedenu u specifikaciji mikro-ATX), mada se moe koristiti i standardno ATX napajanje ako to kuite omoguava. Poto je dodat flex-ATX, porodica matinih ploa ATX sada ima etiri odredbe o merama, to se vidi iz tabele 4.1.
Tabela 4.1 Formati ATX matinih ploa

Format ATX Mini-ATX Mikro-ATX Flex-ATX Najvea irina 12,0 ina (305 mm) 11,2 ina (284 mm) 9,6 ina (244 mm) 9,0 ina (229 mm) Najvea duina 9,6 ina (244 mm) 8,2 ina (208 mm) 9,6 ina (244 mm) 7,5 ina (191 mm)
Poglavlje 4
201
Imajte na umu da su to najvee dozvoljene dimenzije. Uvek se moe napraviti manja ploa, samo ako zadovoljava zahteve odgovarajue specifikacije u pogledu poloaja otvora za ugradnju i prikljuaka. One sve imaju iste zahteve za poloaj otvora za ugradnju i za prikljuke, pa ako imate kuite sa ATX ploom pune veliine u njega ete moi da ugradite matinu plou mini-ATX, mikro-ATX ili flex-ATX. Oigledno, ako imate manje kuite projektovano za mikro-ATX ili flex-ATX, u njega neete moi da ugradite matinu plou mini-ATX niti ATX plou pune veliine.
Zadnja str. ploe
titnik U/I prikljuaka irine 6.250 ina (158,75
Prednja strana ploe Legenda otvora za ugradnju: Flex-ATX ATZ (ili) i micro-ATX Format Flex-ATX Micro-ATX ATX Poloaj otvora za ugradnju B, C, F, H, J, S B, C, F, H, J, L, M, R, S A, C, F, G, H, J, K, L, M Otvori R i S dodati su za format micro-ATX. Otvor B je bio definisan u formatu ATX. Otvor F mora postojati u svim modelima usklaenim sa ATX 2.03. Taj otvor je u specifikaciji ATX 1.1 bio neobavezan. Napomene
Slika 4.14 Poreenje dimenzija i otvora za ugradnju matinih ploa ATX, mikro-ATX i flex-ATX.
NLX
NLX je format za jeftine, slabije sisteme, projektovan kao zamena za nestandardni LPX format koji se ranije koristio u takvim sistemima. Intel je uveo NLX novembra 1996. godine i on se pokazuje kao najbolji za sadanje i budue uske stone sisteme, koji se koriste preteno u korporacijama. To je format naizgled slian LPX-u, ali sa nizom poboljanja koja omoguavaju korienje najnovijih tehnologija. NLX je u osnovi poboljana verzija vlasnikog LPX dizajna i potpuno je standardizovan, to znai da bi trebalo da bude mogue jednu NLX plou zameniti drugom ploom, razliitog proizvoaa, to nije bilo mogue sa LPX ploom. Jo jedno ogranienje LPX ploa predstavljale su potekoe sa fizikom veliinom novijih Pentium II i III procesora i njihovim veim zagrevanjem, kao i novija struktura sabirnice
202
Poglavlje 4
kao to je AGP sabirnica za video. Format NLX je posebno projektovan da rei ove potekoe (slika 4.15).
Slika 4.15 Kombinacija NLX matine ploe i sabirnike kartice.
Glavna karakteristika NLX sistema jeste to to se matina ploa ugrauje u sabirniku, za razliku od LPX-a gde se sabirnika kartica ugrauje u matinu plou. To znai da se matina ploa moe izvaditi iz sistema bez pomeranja sabirnike ploe i ostalih kartica za proirenje ugraenih u nju. Osim toga, u NLX sistemu se na matinu plou ne povezuju nikakvi unutranji kablovi niti prikljuci! Svi ureaji koji se inae povezuju sa matinom ploom, kao to su kablovi za ureaje i za napajanje, svetlee diode prednje maske, prikljuci prekidaa itd., povezuju se sa sabirnikom ploom (slika 4.16). Kako se osnovna ploa koristi kao zajedniko mesto za prikljuivanje, kod NLX sistema se bukvalno moe podii poklopac i izvaditi matina ploa sa leve strane, a da se iznutra ne mora odvojiti ni jedan jedini kabl niti prikljuak. To omoguava neverovatno brzu zamenu matine ploe; ja sam zaista na takvim sistemima menjao matine ploe za manje od 30 sekundi!
Standardni prikljuak pod pravim uglom Disketa mirov. IDE pon. pokr. IDE
levi zvunik FC zvunik
Prekida napajanja Svetlea dioda napajanja Svetlea dioda diska U/I kabl prednje maske A Prikljuak za mreu Prednja strana kuita USB titnik U/I EMI na prednjoj masci
Osnovna ploa
POGLED SA STRANE VWO matina ploa
U/I prikljuak prednje maske
Amortizujue enske komponente
Slika 4.16 Raspored na sabirnikoj kartici u NLX sistemu.
Poput matine ploe, i jedinica napajanja i disk ureaj mogu se izvaditi bez pomeranja drugih kartica u sistemu. Takav dizajn mnogo znai za korporacijske sisteme gde je lako i brzo odravanje znaajna prednost. Ne samo to se komponente mogu zamenjivati munjevitom brzinom, nego i zbog matine ploe koja se uklapa u industrijski standard, jedinice napajanja i ostale komponente mogu da se zamenjuju ak i meu razliitim sistemima. Posebne prednosti formata NLX jesu:
s
Podrka za tekue procesorske tehnologije. Ovo je posebno vano kod sistema Pentium II i III, zato to veliina kasete sa ivinim prikljukom, koju koristi ovaj procesor, ograniava njegovu upotrebu na postojeim Baby-AT i LPX matinim ploama.

s
Poglavlje 4
203
s s
Prilagodljivost brzim promenama u tehnologiji procesora. Prilagodljivost sistema sa osnovnom ploom obezbeena je mogunou da se lako i brzo ugradi nova matina ploa, a da se ne rastavlja ceo sistem. Osim toga, za razliku od ranijih sistema, NLX podravaju mnogi vodei proizvoai. Podrka novim tehnologijama. Ovo ukljuuje AGP, USB i DIMM ili RIMM memorijske module. Lakoa i brzina odravanja i popravki. U poreenju sa ostalim standardnim zamenljivim formatima, NLX sistemi su daleko najlaki za rad i omoguavaju zamenu komponenti i ostale poslove u najkraem moguem vremenu.
Osim toga, zbog rastueg znaaja multimedijskih programa, u matinu plou je ugraena podrka za prikljuivanje ureaja za video reprodukciju, poboljanu grafiku i poboljani zvuk. To bi trebalo da umanji trokove u poreenju sa skupim dodatnim karticama koje su ranije bile potrebne za mnoge napredne multimedijske funkcije. ATX takoe ima ove mogunosti, a LPX i Baby-AT nemaju mesta za te dodatne prikljuke. Na slici 4.17 prikazan je osnovni raspored NLX sistema, dok su mere NLX matine ploe prikazane na slici 4.18. Primetiete da, poput ATX-a, ni ovaj sistem nije zakren leitima ureaja i drugim delovima koji se ugrauju u kuite. Osim toga, matina ploa i U/I kartice (koje se, kao i kod formata LPX, ugrauju paralelno sa matinom ploom) mogu lako da se ugrauju i vade sa strane, dok osnovna ploa i druge kartice ostaju na mestu. Procesoru se moe lako prii, a on dobija bolje hlaenje nego kada su komponente sabijene.
Otvori za provetravanje
Ventilator Otvori za provetravanje Kartice za proirenje Jedinica za napajanje
AGP slot
Slotovi memorije
Priklj. sabirnike ploe
Dopunski ureaji
Procesor
Slika 4.17 Raspored i delovi asije NLX sistema.
204
Poglavlje 4
Matina ploa NLX predvia tri razliite duine (od prednje do zadnje strane) 13,6, 11,2 ili 10 ina (slika 4.18). Uz odgovarajue nosae prikljuaka na zadnjoj strani, krae ploe se mogu ugraditi u kuite za due ploe. Kao to je to sluaj i sa veinom razliitih formata, NLX plou moete prepoznati po jedinstvenom titniku ili poloaju U/I prikljuaka sa zadnje strane (slika 4.19). Da bih utvrdio koja se vrsta ploe nalazi u sistemu meni je dovoljno da pogledam zadnju stranu. Na sledeoj slici prikazan je jedinstven stepenasti raspored U/I prikljuaka na NLX sistemu. U tom rasporedu prikljuci mogu da se nalaze u jednom redu du cele donje ivice, a postoji i prostor za jo jedan red prikljuaka sa jedne strane.
Obavezan slobodan prostor A
Otvori za ugradnju
NAJVEA IRINA PLOE
NAJMANJA IRINA PLOE
Ivini prikljuak za ulaganje u sabirniku plou
Slika 4.18 Format NLX. Ovde je prikazana NLX ploa od 13,6 ina. Specifikacija NLX predvia i
verzije od 11,2 ina i od 10 ina.
Slika 4.19 titnik i podruje za U/I prikljuke na zadnjoj strani matine ploe NLX.
Kao to vidite, NLX format je projektovan sa namerom da se omogui to vea prilagodljivost i efikasno korienje prostora. Lako e moi da se ugrade ak i izuzetno dugake kartice, a da ne smetaju ostalim delovima sistema to je bila mana sistema sa ploama formata Baby-AT. Specifikaciju i odgovarajue podatke koji se odnose na format NLX moete nai na Web lokaciji Platform Developer na adresi http://www.teleport.com/-ffsupprt/.
Poglavlje 4
205
Formati ATX, mini-ATX, mikro-ATX, flex-ATX i NLX verovatno e se koristiti u praktino svim buduim sistemima. Kako su ovi dobro definisani standardi prihvaeni na tritu, ja bih izbegavao starije i zastarele standarde kakav je Baby-AT. Obino ne preporuujem LPX sisteme ako se planira nadogradnja. Ne samo to se teko pronalazi odgovarajua matina ploa, nego LPX sistemi imaju ogranien prostor namenjen karticama za proirenje i leitima za ureaje. ATX je i dalje prvi izbor za nove sisteme, ako su vam vani mogunost proirivanja, nadogradnja, mali trokovi i lakoa odravanja.
WTX
WTX je nov format matine ploe i sistema razvijen za trite srednjih radnih stanica. WTX prevazilazi ATX pa definie veliinu i oblik ploe, nain povezivanja ploe sa okvirom, kao i zahtevane osobine okvira. WTX je objavljen septembra 1998. godine (verzija 1.1) i dopunjen februara 1999. godine (verzija 1.1). Specifikaciju i odgovarajue podatke koji se odnose na format WTX moete nai sledeoj na Web lokaciji: http://www.wtx.org. Format WTX projektovan je da podri:
s s s s s s s s s
Budue Intelove tehnologije 32-bitnih i 64-bitnih procesora Matine ploe sa dva procesora Budue tehnologije memorije Budue tehnologije za grafiku U/I kartice Flex Slot (PCI kartice dvostruke irine) Uspravno kuite (koje se dri pored stola) Mogunost ugradnje u posebne okvire Olakan pristup slotovima za memoriju i za proirenje Napajanje veeg kapaciteta
Na slici 4.20 prikazan je tipian WTX sistem sa skinutim poklopcem. Primetiete da se unutranjim komponentama lako pristupa kroz fioke koje se izvlae i kroz bone stranice na arkama. WTX uvodi novi slot, Flex Slot, PCI slot dvostruke irine projektovan za vee vienamenske kartice sa veom potronjom energije. Flex Slot je pre svega projektovan za zamenljivu prilagodljivu U/I karticu za WTX sisteme. Karticom Flex Slot su U/I signali udaljeni od procesora, skupa ipova i memorije sistema. To otklanja EMI (elektromagnetnu interferencu) smetnje, poto su U/I prikljuci i njihovi kablovi udaljeni od delova sistema koji proizvode najjae signale. U/I kartica Flex Slot moe da sadri PCI, zvuk, LAN, SCSI, serijske i paralelne prikljuke, prikljuke za mia i tastaturu, USB, 1394 i delove za upravljanje sistemom kao to je kontrola brzine ventilatora. Sve na jednoj kartici! Na slici 4.21 prikazan je primer U/I kartice Flex Slot za WTX sistem. WTX matine ploe mogu da budu iroke do 14 ina (356 mm) i dugake do 16,75 ina (425 mm), to je znatno vie od ATX ploa. Najmanje dimenzije nisu propisane, tako da se slobodno mogu projektovati manje ploe ako se potuju pravila za ugradnju. Na slici 4.22 prikazana je najvea dozvoljena matina ploa WTX, primer rasporeda prikljuaka i ogranienja otvora za ugradnju.
206
Poglavlje 4
Pogled odozgo na zatvoren sistem
Zatvoren sistem
Pogled odozgo na otvoren sistem
Otvoren sistem
Slika 4.20 Tipian okvir WTX sistema; prikazani su unutranji raspored i lakoa pristupa.
Slika 4.21 U/I kartica Flex Slot za WTX sistem.
Poglavlje 4
207
Osa U/I kartice Flex Slot
Zadnji otvor na asiji za U/I
Slika 4.22 Dimenzije matine ploe WTX i primer rasporeda prikljuaka.
WTX specifikacija omoguava razliita reenja, jer ne odreuje mesta i nain ugradnje. Umesto da definiu taan poloaj rupa za zavrtnjeve WTX matine ploe se moraju ugraivati na standardnu adaptersku plou za ugradnju, a ona mora biti isporuena sa ploom. WTX asija je projektovana da prihvati plou za ugradnju koja nije samo gola ploa i na koju se matina ploa uvruje. Na slici 4.23 prikazane su dimenzije ploe za ugradnju matine ploe WTX. WTX specifikacija odreuje i podruja koja moraju biti slobodna iznad matine ploe i gde se ne sme pojaviti nikakva fizika prepreka. Ovim se obezbeuje prostor za visoke ili velike delove na matinoj ploi, kao i pravilno hlaenje. Na slici 4.24 prikazane su WTX matina ploa i ploa za ugradnju onako kako treba da budu instalirane u sistem, kao i slobodan prostor iznad matine ploe.
208
Poglavlje 4
Vidi detalj A
Zadnja strana
Detalj A Pogled sa strane
Presek C-C
Slika 4.23 Ploa za ugradnju WTX matine ploe.
Slika 4.24 Tipian WTX okvir sa prikazom ugradnje ploe i slobodnim podrujima.
Za optereene WTX radne stanice potreban je novi dizajn jedinice za napajanje. WTX definie dva formata i nivoa napajanja da bi se zadovoljile potrebe WTX sistema. To su jedinica sa jednim ventilatorom nominalne snage 350 vati i jedinica sa dva ventilatora nominalne snage 850 vati. Jedinica sa jednim ventilatorom namenjena je WTX konfiguracijama manje potronje (oko 350 vati), a jedinica sa dva ventilatora radnim
Poglavlje 4
209
stanicama sa veom potronjom (do 850 vati). Jedinice za napajanje se obino prodaju uz kuite, a ugrauju se na plou sa arkama na jednoj strani okvira. Sada imamo pet formata koji predstavljaju industrijski standard. Redom, od najjaeg (i najskupljeg) ka najslabijem:
s s s s s
WTX od srednjih do najjaih radnih stanica i servera ATX (i mini-ATX) za intenzivne korisnike, zanesenjake, manje servere i radne stanice, te za jae kune sisteme NLX za korporacijske stone i poslovne radne stanice Mikro-ATX za srednje kune sisteme i za zabavu Flex-ATX za jeftinije kune sisteme i poetnike PC-je
U svakom sluaju, WTX nije zamena za ATX, ve je namenjen mnogo skupljim i boljim sistemima nego ATX.
Vlasniki oblici
Matine ploe koje ne spadaju u neki od standardnih formata (AT pune veliine, Baby-AT, ATX, mini-ATX, mikro-ATX ili NLX) smatraju se posebnim, odnosno vlasnikim. Veina kupaca bi trebalo da izbegava vlasnike oblike, jer na njima nije predviena nadogradnja matine ploe, jedinice za napajanje ili asije, to veoma ograniava kasnije korienje i odravanje sistema. Za mene, vlasniki sistemi su PC za jednokratnu upotrebu, jer ih ne moete nadograditi, a teko se popravljaju. Potekoa je u tome to vlasnike delove treba nabavljati od proizvoaa sistema, pa su oni viestruko skuplji od uobiajenih delova. To znai da raunar ne vredi popravljati kada istekne garantni rok. Ako se pokvari matina ploa, bolje je da kupite nov standardan raunar nego da plou platite pet puta vie od uobiajene cene. Osim toga, nova matina ploa u sistemu standardnog formata bi bila naredne generacije i bra od one koju zamenjujete. Kod vlasnikih sistema, zamenjena ploa je ista kao ona koja je otkazala. Imajte na umu da se stariji sistemi sa vlasnikim matinim ploama mogu na izvestan nain nadograditi ugradnjom prilagoenih procesora sa regulatorima napona koji se obino nazivaju prisilno ubrzanim ipovima. Naalost, oni obino preopterete plou, napajanje i ostale komponente sistema, pa kako ploa nije projektovana za takav rad, performanse su slabije od jeftinijeg novog procesora i matine ploe. Ja zato obino preporuujem istovremenu nadogradnju matine ploe i procesora a to se sa vlasnikim sistemom ne moe. Veina vlasnikih sistema dozvoljava zamenu disk ureaja, memorije i druga jednostavnija unapreenja, ali su i ona ograniena zbog dizajna matine ploe i BIOS-a. U veini vlasnikih sistema nalazi se popularni LPX dizajn matine ploe. Ti sistemi se uglavnom prodaju kroz maloprodaju. U toj klasi dominiraju Compaq i Packard-Bell, pa kao takvi, praktino svi njihovi sistemi pate od nedostataka tipinih za vlasnike sisteme. Neki takvi proizvoai posebno se trude da njihovi sistemi ne budu fiziki kompatibilni sa bilo kojim drugim sistemom. Zato se rezervni delovi, popravke i nadogradnje mogu dobiti iskljuivo od proizvoaa po, razume se, znaajno viim cenama od odgovarajuih delova za standardan PC sistem. Na primer, ako otkae matina ploa mog sadanjeg ATX sistema (ili bilo kojeg sistema sa Baby-AT matinom ploom i kuitem), mogu da naem niz zamena da biram procesore i brzine po dobrim (u stvari, odlinim) cenama. Ako otkae matina ploa u novijem Compaq, Packard Bell, Hewlett-Packard ili nekom drugom vlasniki oblikovanom sistemu, platiete zamenu koja se moe nai samo kod istog proizvoaa, a imaete male ili nikakve mogunosti da birate plou sa brim ili boljim procesorom od one koja je otkazala. Drugim reima, kod ovakvih sistema su nadogradnja ili zamena matine ploe teki i obino se ne isplate.
210
Poglavlje 4
Sistemi koji se prodaju naruivanjem, kao to su Dell, Gateway, Micron i drugi, mogu se nabaviti u standardnom ATX, mikro-ATX i NLX formatu, koji omoguava laku nadogradnju i budue proirivanje. Standardni formati znae i to da ete moi da zamenite matinu plou, jedinicu za napajanje i druge delove i da ih birate kod niza isporuilaca, a ne iskljuivo kod proizvoaa sistema.
Sistem sa osnovnom ploom

Sistemi sa osnovnom ploom (engl. backplane systems) spadaju u vlasnike oblike (svi sem standardnog NLX-a, koji im je po konstrukciji veoma slian prim.rec.). Ti sistemi nemaju matinu plou u pravom smislu rei. U ovakvom sistemu su delovi, koji se obino nalaze na matinoj ploi, smeteni na adaptersku karticu za proirenje koja se ulae u slot. Kod ovih sistema se ploa sa slotovima naziva osnovnom, a ne matinom ploom. Sistemi sa takvom vrstom konstrukcije zovu se sistemi sa osnovnom ploom. Postoje dve vrste sistema sa osnovnom ploom pasivni i aktivni. Kod pasivnog sistema osnovna ploa ne sadri nikakva kola osim prikljuaka za sabirnicu, a samo ponekad sadri bafer i kola sa upravljakim programima. Sva kola uobiajene matine ploe nalaze se na jednoj ili na nekoliko kartica za proirenje, koje se ukljuuju u slotove na osnovnoj ploi. Kod nekih ovakvih sistema koristi se pasivni dizajn, to znai da se sva sistemska kola nalaze na jednoj matinoj kartici. Matina kartica je u sutini potpuna matina ploa predviena za ugradnju u slot na pasivnoj osnovnoj ploi. Sastav sa pasivnom osnovnom ploom i matinom karticom omoguava jednostavnu nadogradnju prostom zamenom kartica. Kako su odgovarajue matine kartice skupe, ova vrsta sastava se retko nalazi u PC sistemima. Dizajn sa pasivnom osnovnom ploom popularan je u industrijskim sistemima koji se esto ugrauju u ram. Neki bolji serveri za datoteke takoe se proizvode na ovaj nain. Na slici 4.25 prikazani su sistemi sa procesorima Pentium II i III za pasivnu osnovnu plou. Na slici 4.26 prikazana je asija za ugradnju u ram sa pasivnom osnovnom ploom.
Matina kartica sa procesorom Pentium II
Matina kartica sa procesorom Pentium III
Slika 4.25 Pentium II i III matine kartice za pasivnu osnovnu plou.
Poglavlje 4
211
Slika 4.26 Okvir sa pasivnom osnovnom ploom.
Sistemi sa pasivnom osnovnom ploom i matinim karticama (esto se nazivaju raunarima sa jednom ploom) daleko su najpopularniji oblik sistema sa osnovnom ploom. Oni se koriste u industriji i u laboratorijama i obino omoguavaju ugradnju u okvir. Najee imaju veliki broj slotova, izuzetno jake jedinice za napajanje, veliki kapacitet i hlaenje sa obrnutim strujanjem vazduha, kojim se postie vii pritisak sveeg filtriranog vazduha u kuitu. Aktivna osnovna ploa obino sadri kontrolu sabirnice i jo neka kola. Veina aktivnih osnovnih ploa sadri sva kola uobiajene matine ploe osim procesorskog sklopa. Procesorski sklop je ploa sa elektronskim kolima koja sadri glavni sistemski procesor i ostala pripadajua kola, kao to su ona za kontrolu takta, ke i tako dalje. Dizajn sa posebnim procesorskim sklopom omoguava kasniju laku nadogradnju menja se samo ta kartica. U sutini, to je modularna konstrukcija matine ploe na kojoj je procesorski sklop zamenljiv. Mnogi veliki proizvoai PC-ja napravili su sisteme sa kombinacijom aktivne osnovne ploe i odvojenog procesorskog sklopa. I IBM i Compaq su, na primer, koristili taj dizajn za neke najbolje sisteme (iz klase servera). Ovaj dizajn omoguava laku i obino pristupaniju nadogradnju od onog sa pasivnom osnovnom ploom i matinom karticom, jer je ploa sa procesorskim sklopom obino mnogo jeftinija od matine kartice. Naalost, kako ne postoji standard za interfejs procesorskog sklopa sa sistemom, ove ploe su vlasnike i mogu se nabaviti jedino kod proizvoaa sistema. Cene ovih ploa su, zbog tako ogranienog trita, vie od cena veine celokupnih matinih ploa drugih proizvoaa. I dizajn sistema sa matinom ploom i dizajn sistema sa osnovnom ploom imaju i prednosti i nedostatke. Veina prvobitnih personalnih raunara krajem sedamdesetih godina bila je nainjena sa osnovnom ploom. Apple i IBM su usmerili trite prema sada uobiajenoj matinoj ploi sa slotovima, zato to je ta vrsta sistema u masovnoj proizvodnji
212
Poglavlje 4
obino jeftinija od dizajna sa osnovnom ploom. Teoretsku prednost sistema sa osnovnom ploom, meutim, predstavlja to to se on moe lako nadograditi novim procesorom i dodatnim performansama prosto zamenjujui jednu karticu. Na primer, procesor sistema moete nadograditi zamenom kartice. Kod sistema sa matinom ploom esto treba zameniti celu matinu plou, to izgleda mnogo tee. Naalost, u stvarnosti je nadogradnja sistema sa osnovnom ploom esto mnogo skuplja. Na primer, kako je sabirnica sastavni deo osnovne ploe, ovakav sastav onemoguava nadogradnje u kojima treba dodati slotove za lokalnu sabirnicu. Jo jedan klip u tokovima sistema sa osnovnom ploom jeste procesor koji se nadograuje. Intel je poevi od procesora 486 poeo da standardizuje leita i slotove u koje se ugrauju procesori, pa jedna matina ploa moe da podri vie razliitih procesora i brzina. Fleksibilnijim dizajnom matine ploe omoguen je najlaki i obino najjeftiniji nain nadogradnje bez promene cele matine ploe, jednostavnom zamenom samog procesorskog ipa brim ipom standardnog proizvoaa originalne opreme (a ne nekim od problematinih OverDrive ipova). Intel je standardizovao niz leita i slotova za procesor koji omoguavaju nadogradnju brim procesorom predvienim za isto leite ili slot. Kako se procesorski sklopovi i matine kartice teko nalaze, nadogradnja obino ispadne skuplja od cele nove matine ploe u formatu koji potuje industrijski standard. Zakljuak bi bio da je bolje, osim ako vam treba industrijski ili laboratorijski sistem velikog kapaciteta (pogotovo ako vam treba mogunost ugradnje u okvir), da se drite standardnog ATX formata sistema. U svakom sluaju, oni e biti daleko jeftiniji.
Delovi matine ploe

Savremena matina ploa ima nekoliko ugraenih delova, ukljuujui razliita leita, slotove, prikljuke, ipove i druge delove. U ovom odeljku se opisuju delovi tipine matine ploe. Veina savremenih matinih ploa sadri sledee delove:
s s s s s s s s
Leite ili slot za procesor Skup ipova (North Bridge i South Bridge) Super U/I ip ROM BIOS (Fle ROM) Utinice za SIMM/DIMM/RIMM Slotove sabirnice (ISA, PCI, AGP) Naponski regulator napajanja za procesor Bateriju
Ti delovi su opisani u narednim odeljcima.
Leite ili slot za procesor

Procesor se ugrauje u leite kod svih sistema zakljuno sa procesorom Pentium Pro. Procesori Pentium II i noviji koriste slot u koji se ugrauje procesorska kartica ili kaseta. Poevi od procesora 486, Intel je konstruisao procesore tako da korisnik moe sam da ih ugradi i da oni budu zamenljivi, a za leita procesora je razvio standarde koji omoguavaju korienje razliitih modela istog procesora. Ove specifikacije leita su obeleene brojevima, a prepoznaju se po broju slota ili leita koje se nalazi na matinoj ploi. To znai da moete tano utvrditi koje vrste procesora moete ugraditi.
tt
Videti Leita procesora, str. 65.
Pre procesora 486 leita procesora nisu bila oznaena brojem i zamenljivost je bila ograniena. U tabeli 4.2 vidi se koji ipovi mogu da se koriste u kojim leitima i slotovima.
Skup ipova Tabela 4.2

Broj leita Socket 1 Socket 2
Poglavlje 4
213
Pojedinosti leita procesora

Izvodi Raspored izvoda 169 238 17 X 17 PGA 19 X 19 PGA Napajanje 5V 5V Podrani procesori 486 SX/SX2, DX/DX2*, DX4 OverDrive 486 SX/SX2, DX/DX2*, DX4 OverDrive, 486 Pentium OverDrive 486 SX/SX2, DX/DX2*, DX4, Pentium OverDrive, 5x86 Pentium 60/66, OverDrive Pentium 75-133, OverDrive 486 DX4, 486 Pentium OverDrive Pentium 75-266+, MMX, OverDrive, 6x86, K6 Pentium Pro
Socket 3
237
19 X 19 PGA
5 V / 3,3 V
Socket 4 Socket 5 Socket 6 ** Socket 7 Socket 8
273 320 235 321 387
21 X 21 PGA 37 X 37 SPGA 19 X 19 PGA 37 X 37 SPGA SPGA sa udvostruenim poretkom 37 x 37 SPGA SEC/SEP Slot
5V 3,3 V / 3,5 V 3,3 V VRM Auto. VRM
Socket PGA370 370 Slot 1 Slot 2/SC330 242
Auto. VRM Auto. VRM SEC Slot
PGA Celeron, budui Pentium III Pentium II, SEP Celeron, Pentium III Auto. VRM Pentium II Xeon, Pentium III Xeon
nije primenljivo
* Takoe moe da se koristi DX4 koji nije OverDrive uz dodatak adaptera napajanja za 3,3 V. **Leite Socket 6 predvieno je u standardu, ali nikada nije primenjeno u nekom sistemu. PGA=Pin-Grid Array (matrini poredak izvoda). SPGA=Staggered Pin-Grid Array (smaknuti mreasti poredak izvoda). VRM=Voltage Regulator Module (modul naponskog regulatora). SEC=(Single Edge Contact) cartridge (kaseta sa ivinim prikljukom). SEP=Single Edge Processor Package (Pentium II bez plastine kasete).
Skup ipova
Kada je IBM napravio prve matine ploe za PC, koristio je mnogo pojedinanih ipova. Da bi se upotpunio sistem bilo je, osim procesora i neobaveznog matematikog koprocesora, potrebno mnogo drugih delova. Pod drugim komponentama podrazumevali su se generator takta, kontroler sabirnice, sistemski mera vremena, kontroleri prekida i kanala za neposredan pristup memoriji, CMOS RAM i sat, kao i kontroler tastature. Za sastav matine ploe je bio potreban i niz jednostavnih logikih ipova i, naravno, sam procesor, matematiki koprocesor (jedinica pokretnog zareza), memorija i drugi delovi. U tabeli 4.3 navedeni su svi osnovni ipovi prvobitne matine ploe za PC/XT i AT.
Tabela 4.3
Procesor
Osnovni ipovi na matinim ploama

Verzija za PC/XT 8088 Verzija za AT 80286
Namena ipa
nastavlja se
214
Poglavlje 4
Tabela 4.3 Nastavlja se

Namena ipa Matematiki koprocesor (jedinica pokretnog zareza) Generator takta Kontroler sabirnice Sistemski mera vremena Kontroler niih prekida Kontroler viih prekida Kontroler niih DMA Kontroler viih DMA CMOS/RAM i sat Kontroler tastature Verzija za PC/XT 8087 8284 8288 8253 8259 8237 8255 Verzija za AT 80287 82284 82288 8254 8259 8259 8237 8237 MC146818 8042
Osim procesora/koprocesora, na prvobitnim PC i XT sistemima se koristio i skup od est ipova. IBM je potom ovo u AT sistemima (i kasnijim) proirio na skup od devet ipova, uglavnom zbog dodavanja ipova za kontrolu prekida i DMA, kao i ipa sa trajnim CMOS RAM/RTC. Sve ove delove proizvodio je Intel ili neki proizvoa sa njihovom licencom, osim ipa CMOS/Sat, koji je proizvodila Motorola. Da bi se u ono vreme napravila kopija nekog od IBM sistema bili su potrebni svi ti ipovi i jo mnogi drugi pojedinani logiki ipovi preko 100 pojedinanih ipova. Zbog toga je matina ploa bila skupa i na njoj je bilo malo mesta za druge namene. Kompanija Chips and Technologies uvela je 1986. godine revolucionarnu novinu, 82C206, glavni deo prvog skupa ipova za matinu plou PC-ja. To je bio jedan ip koji je objedinjavao sve funkcije glavnih ipova matine ploe AT kompatibilnog sistema. Ovaj ip je obavljao posao generatora takta 82284, kontrolera sabirnice 82288, sistemskog meraa vremena 8254, dva kontrolera prekida 8259, dva kontrolera DMA 8237, pa ak i ipa CMOS/Sat MC146818. Praktino svi glavni delovi matine ploe PC-ja osim procesora zamenjeni su jednim ipom. Osim ipa 82C206 postojala su samo jo etiri dodatna ipa za bafere i kontrolu memorije, pa je na celoj matinoj ploi je bilo ukupno pet ipova. Ovaj prvi skup ipova je u Chips and Technologies nazvan CS8220. Ne treba posebno naglaavati da je to bio revolucionaran pristup u proizvodnji matinih ploa za PC. Ne samo to su se drastino smanjili trokovi proizvodnje matine ploe, nego je mali broj delova olakao projektovanje matine ploe i omoguio da se na nju ugrade druge stvari koje su se ranije nalazile na karticama za proirenje. Kasnije su etiri ipa koja su podravala 82C206 zamenjena novim skupom od samo tri ipa, a ceo skup je dobio naziv NEAT CS8221 (New Enhanced AT). Posle ovoga je doao 82C836 SCAT (Single Chip AT), u koji su smeteni svi navedeni ipovi. I drugi proizvoai ipova brzo su prihvatili ideju o skupu ipova. Vaan deo ovog trita osvojile su kompanije Acer, Erso, Opti, Suntac, Symphony, UMC i VLSI. Na alost tih kompanija, trite skupova ipova je bilo nesigurno i mnoge od njih su prestale da rade. Tokom 1993. godine VLSI je preovladala i osvojila veinu trita, da bi se naredne godine, zajedno sa praktino svim ostalim kompanijama, borila za opstanak. Razlog je bila pojava novog proizvoaa skupova ipova koji je za godinu dana ozbiljnog angaovanja potpuno osvojio trite. Taj proizvoa je Intel i od 1994. godine on praktino vlada tritem skupova ipova. Ako imate matinu plou proizvedenu posle 1994, velika je verovatnoa da se na njoj pored Intelovog procesora nalazi i Intelov skup ipova. Ostalo je veoma malo suparnika i oni to su ostali bore se za podruje jeftinijih proizvoda. Trenutno su to ALi (Acer Laboratories, Inc.), VIA Technologies i SiS (Silicon integrated Systems). Zanimljivo je da je kompanija Chips and Technologies preivela tako to se preorijentisala na projektovanje i
Intelovi skupovi ipova
Poglavlje 4
215
proizvodnju video ipova i usmerila se na prenosive i noutbuk raunare. Intel je 1998. godine kupio tu kompaniju i tako uao u proizvodnju video ipova.

Danas se ne moe govoriti o skupovima ipova a da se pre svega ne govori o Intelu. Oni trenutno dre preko 90% trita skupova ipova i praktino 100% trita za bolje skupove ipova Pentium II i III. Zanimljivo je da verovatno treba zahvaliti Compaqu to je primorao Intel da uopte zapone posao sa skupovima ipova. Cela stvar je poela uvoenjem EISA sabirnice koju je Compaq konstruisao 1989. godine. U to vreme je ovu sabirnicu delio sa drugim proizvoaima u nadi da e ona postati standardna. Meutim, odbijali su da dele skup ipova EISA sabirnice, skup ipova potreban da se ta sabirnica primeni na matinoj ploi. Tada se pojavljuje Intel i odluuje da ponudi odgovarajui skup ipova ostalim proizvoaima PC-ja koji su hteli da prave matine ploe sa EISA sabirnicom. EISA sabirnica nije uspela na tritu, osim u ogranienom podruju servera, ali je Intel sada iskusio posao sa skupovima ipova i to oigledno nee zaboraviti. Kada su uvedeni procesori 286 i 386, Intel nije mogao da doeka da ostali proizvoai naprave odgovarajue skupove ipova i ponu proizvodnju matinih ploa koje bi podrale novi procesor. Na primer, od predstavljanja procesora 286 trebalo je dve godine do pojave prvih matinih ploa 286, a matinim ploama 386 je trebalo malo vie od godinu dana posle predstavljanja procesora 386. Intel nije mogao masovno da prodaje procesore dok se ne naprave matine ploe na kojima e se oni koristiti, pa je odluio da uporedo sa procesorom ponudi i skup ipova za matinu plou i tako ubrza proizvodnju matinih ploa. Intel je to isprobao uvoenjem skupova ipova serije 420 uz procesor 486, aprila 1989. godine. Kompanije koje proizvode matine ploe odmah su se dale na posao i prva matina ploa se pojavila posle samo nekoliko meseci. Naravno, ostali proizvoai skupova ipova se nisu radovali; sada im je Intel bio konkurencija, a on je uvek prvi na trite iznosio skupove ipova za svoje procesore! Intel je tada shvatio, poto proizvodi i procesore i skupove ipova i poto to ini 90% bitnih delova matine ploe, da e matine ploe za novi procesor Pentium biti gotove na vreme ako ih sami proizvedu i predstave istovremeno sa procesorom. Kada se 1993. godine pojavio prvi Pentium, Intel je u isto vreme ve imao spreman skup ipova 430LX, kao i gotovu matinu plou. Sada su se osim proizvoaa skupova ipova uznemirili i proizvoai matinih ploa. Intel je, osim to je bio glavni isporuilac delova za matinu plou (procesora i skupova ipova), proizvodio i prodavao gotove ploe. Do 1994. godine Intel ne samo to je bio vodei proizvoa procesora ve je prigrabio i trite skupova ipova i matinih ploa. Intel je od tada ostao na vrhu trita skupova ipova, uvek uvodei nove skupove ipova uz svoje nove procesore. Taj uspeh ih je naveo i na poslednji korak da proizvedu celu matinu plou sa svojim procesorima i skupovima ipova. Sada, kada razvijaju nove procesore, istovremeno razvijaju i skupove ipova i matine ploe, to znai da mogu da ih usaglaeno najavljuju i isporuuju. Na taj nain je ukinut zastoj od uvoenja novih procesora do pojave matinih ploa i sistema gde se oni koriste, to je bilo uobiajeno u ranim danima ove industrije. Zastoja danas praktino nema. Bio sam zapanjen da su, istog dana kada su uvoeni novi procesori Pentium, Pentium II, odnosno Pentium III, ne samo bili spremni skupovi ipova koji ih podravaju ve i cele matine ploe. Istog dana ste mogli da nazovete Gateway, Dell ili Micron i naruite kompletan Intel sistem sa novim Intelovim procesorom, skupom ipova i matinom ploom. To u najmanju ruku ne raduje kompanije kao to je Compaq (koje i dalje vole da same prave matine ploe umesto da kupuju gotove). Od pojave procesora Pentium, zatim Pentium Pro, Pentium II i sada Pentium III, ne samo to vie od 90% prodatih sistema koristi Intelove procesore nego njihove matine
216
Poglavlje 4
ploe najverovatnije sadre i Intelov skup ipova, a verovatno je i cela matina ploa proizvedena u Intelu. Na seminarima ponekad upitam koliko slualaca ima Intelov PC. Naravno, Intel ne prodaje i ne nudi PC pod vlastitim imenom, tako da niko ne smatra da ima Intelov PC. Ali ja im kaem da je, ako je Intel napravio matinu plou, po meni to Intelov PC. Da li je zaista vano ko je Dell, Gateway ili Micron istu Intelovu matinu plou stavio u malo drugaije kuite koje nosi drugo ime?
Brojevi modela Intelovih skupova ipova

Intel je ustanovio sledeu emu za oznaavanje skupova ipova:
Broj skupa ipova 420xx 430xx 440xx 450xx Porodica procesora P4 (486) P5 (Pentium) P6 (Pentium Pro / Pentium II i III) P6 Server (Pentium Pro / Pentium II i III Xeon)
Ovi brojevi skupova ipova predstavljaju skraenice stvarnih brojeva skupova ipova koji se nalaze na samim ipovima. Na primer, jedan od trenutno popularnih skupova ipova za Pentium II/III jeste skup 440BX koji se sastoji od dva dela: North Bridge 82443BX i South Bridge 82371EX. North Bridge je dobio taj naziv zato to je on veza (bridge = most) izmeu veoma brze procesorske sabirnice (66 ili 100 MHz) i sporijih sabirnica AGP (66 MHz) i PCI (33 MHz). South Bridge je tako nazvan zato to je on most izmeu PCI sabirnice (33 MHz) i sporije ISA sabirnice (8 MHz). Ako pogledate kombinacije brojeva i slova na veim ipovima matine ploe, obino moete brzo da utvrdite koji se skup ipova koristi na matinoj ploi. Veina Intelovih skupova ipova (kao i skupova ipova njihovih suparnika) podeljena je na dva dela: North Bridge i South Bridge. North Bridge je glavni deo skupa ipova i sadri interfejs izmeu procesora i ostatka matine ploe. North Bridge je ono po emu skup ipova dobija ime; na primer, to to skup ipova 440BX nazivamo tim optim imenom potie od injenice da je serijski broj North Bridge ipa 82443BX. Na slici 4.27 prikazan je primer matine ploe (u ovom sluaju Intel SE440BX-2) sa poloajem svih ipova i komponenti. North Bridge sadri kontrolere za ke i za glavnu memoriju i interfejs izmeu procesorske veoma brze sabirnice (33 MHz, 50 MHz, 66 MHz ili 100 MHz) i 33 MHz PCI (engl. Peripheral Component Interconnection povezivanja periferijskih ureaja) sabirnice ili 66 MHz AGP (engl. Accelerated Graphics Port ubrzanog grafikog prikljuka) sabirnice. Intel esto North Bridge svojih novijih skupova ipova naziva PAC (PCI/AGP kontroler). North Bridge je u stvari glavni deo matine ploe i, osim procesora, jedini njen deo koji obino radi na punoj brzini matine ploe (brzini CPU sabirnice). Kod veine savremenih skupova ipova North Bridge je jedan ip; meutim, u nekim starijim skupovima sastav North Bridge ine tri pojedinana ipa. South Bridge je sporiji deo skupa i uvek se javljao kao jedan ip. South Bridge je na neki nain zamenljivi deo po tome to vie North Bridge skupova ipova moe da koriste isti South Bridge. Modularna konstrukcija skupa ipova proizvoaima matinih ploa omoguava manje trokove i veu prilagodljivost. South Bridge se povezuje sa 33 MHz PCI sabirnicom i sadri interfejs za 8 MHz ISA sabirnicu. Obino takoe sadri interfejs za kontroler dva IDE diska i interfejs za USB (engl. Universal Serial Bus univerzalnu serijsku sabirnicu), pa ak i CMOS RAM i sat. South Bridge sadri sve komponente ISA sabirnice, ukljuujui kontrolere prekida i DMA. Ponimo opisom Intelovih skupova ipova za matinu plou 486, pa emo stii do najnovijih skupova Pentium II.
Poglavlje 4
217
A B C D E F G H I J K L M N O
prikljuak za buenje preko modema* Yamaha YMF740(DS1-L) 1819A kodek porta za zvuk analogni ureaji* prikljuak za buenje preko LAN-a* zvuni prikljuak starijih ureaja za CD-ROM* zvuni ulazni prikljuak opte namene za CD-ROM* prikljuak za telefoniju* pomoni zvuni ulazni prikljuak opte namene* ulazni zvuni prikljuak za video* prikljuci zadnjeg panela prikljuak za Pentium II/III Slot 1 sa 242 izvoda prikljuak za napajanje ventilatora i aktivnog ventilatora za procesor (Fan 2) kontroler PCI/AGP Intel 82443BX (44BX North Bridge) leite za DIMM prikljuak za napajanje prvog ventilatora
P Q R S
glavni prikljuak za napajanje prikljuak disketne jedinice prikljuak svetlee diode za SCSI* prikljuci za prvostepeni/drugostepeni IDE T prikljuci za prednji panel U slot za AGP V Intel 82371EB PCI ISA IDE Xcelerator (PIIX4E South Bridge) W prikljuak za PCI ISA DMA X baterija od 3 volta Y kontroler Super U/I SMSC FDC37M707 Z Fle BIOS AA kratkospojnik za konfigurisanje BB ugraeni zvunik CC PCI slotovi DD prikljuak za napajanje treeg ventilatora EE ISA slotovi FF prikljuak prekidaa izvan asije * = neobavezno
Slika 4.27 Matina ploa Intel SE440BX-2 sa rasporedom komponenti. Sa dozvolom Intela.
Intelovi rani skupovi ipova 386/486

Prvi pravi Intelov skup ipova za matinu plou PC-ja bio je skup ipova 82350 za procesore 386DX i 486. Ovaj skup ipova nije imao mnogo uspeha, pre svega zato to EISA sabirnica nije bila toliko popularna, kao i zato to je u to vreme mnogo drugih proizvoaa pravilo standardne skupove ipova za matine ploe 386 i 486. Trite se veoma brzo promenilo, pa je Intel prestao da podrava EISA sabirnicu i uveo skupove ipova 486 koji su imali daleko vei uspeh. Intelovi skupovi ipova 486 su navedeni u tabeli 4.4.
Tabela 4.4
Skup ipova Naziv
Intelovi skupovi ipova za matine ploe 486

420Tx Saturn nov. 1992 5 V 486 420Ex Aries mart 1994 5 V / 3,3 V 486 420Zx Saturn II mart 1994 5 V / 3,3 V 486
Datum uvoenja Procesor
nastavlja se
218
Poglavlje 4
Tabela 4.4 Nastavak

Skup ipova Brzina sabirnice Vrsta memorije Parnost / ECC Najvea memorija Vrsta L2 kea Podrka za PCI Podrka za AGP 420Tx do 33 MHzdo 50 MHz Ne FPM Parnost 128 MMB Asinh. 2.0 Ne 420Ex do 333 MHz Ne FPM Parnost 128 MMB Asinh. 2.0 Ne Ne FPM Parnost 160 MMB Asinh. 2.1 Ne 420Zx
SMP (dva procesora)
SMP = Symmetric Multi-processing (Dual Processors) (simetrina vieprocesna obrada dva procesora) FPM = Fast Page Mode (reim brzog stranienja) PCI = Peripheral Component Interconnect (lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja) AGP = Accelerated Graphics Port (ubrzani grafiki port) Napomena: PCI 2.1 podrava istovremene PCI operacije.
Intel je imao prilino uspeha sa skupovima ipova 486. Ve tada su razvili svoj dvoredni pristup oblikovanju sistema. To je dizajn po kojem je Intel napravio 486, Pentium, Pentium Pro i Pentium II, koristei dve glavne komponente koje se obino zovu North Bridge i South Bridge.
Skupovi ipova pete generacije (klasa P5 Pentium)

Kada se, marta 1993, pojavio procesor Pentium, Intel je uveo i prvi skup ipova Pentium skup 430LX (pod imenom Mercury). To je bio prvi skup ipova Pentium na tritu i sa njim je Intel zauzeo vodeu ulogu koju ima i danas. Drugim proizvoaima su bili potrebni meseci, ak i preko godinu dana dok nisu ponudili prve skupove ipova Pentium. Od uvoenja skupova ipova Pentium, Intel vlada tritem skupova ipova na kojem im se niko drugi ak i ne pribliava. U tabeli 4.5 su navedeni Intelovi skupovi ipova Pentium.
Tabela 4.5 Intelovi skupovi ipova za Pentium

Skup ipova Naziv Datum uvoenja Brzina sabirnice Podrani CPU SMP (dva procesora) Vrsta memorije 430Lx Mercury mart 93 66MHz P60/66 Ne FPM EDO Parnost 192 M 192 M 430Nx Neptune mart 94 66MHz P75+ Da FPM EDO Parnost 512 M 512 M 430Fx Triton jan. 95 66MHz P75+ Ne FPM/ EDO 430Mx Mobile Triton okt. 95 66MHz P75+ Ne FPM/ EDO 430Hx Triton II feb. 96 66MHz P75+ Da FPM/ EDO/ SDRAM Oba 512 M 512 M 430Vx 430Tx Triton III feb. 96 feb. 97 66MHz 66MHz P75+ Ne P75+ Ne
Parnost / ECC Max. memorija Max. ke
Ni jedno Ni jedno 128 M 64 M 128 M 64 M
FPM/ FPM/ EDO/ EDO/ SDRAM SDRAM Ni jedno Ni jedno 128 M 256 M 64 M 64 M

Skup ipova Vrsta L2 kea Podrka za PCI Podrka za AGP South Bridge 430Lx Asinh. 2.0 Ne SIO 430Nx Asinh. 2.0 Ne SIO 430Fx Asinh./ Pburst 2.1 Ne PIIX 430Mx Asinh./ Pburst 2.0 Ne MPIIX 430Hx Asinh./ Pburst 2.1 Ne PIIX3
Poglavlje 4
219
430Vx 430Tx Asinh./ Asinh./ Pburst Pburst 2.1 Ne PIIX3 2.1 Ne PIIX4
SMP = Symmetric Multi-processing (Dual Processors) (simetrina vieprocesna obrada dva procesora) FPM = Fast Page Mode (reim brzog stranienja) EDO = Extended Data Out (proireni izlaz podataka). BEDO = Burst EDO (EDO sa neprekidnim prenosom grupa podataka) SDRAM = Synchronous Dynamic RAM (Sinhroni dinamiki RAM)
Napomena
PCI 2.1 podrava istovremene PCI operacije. U tabeli 4.6 prikazani su svi primenjivi South Bridge ipovi, koji predstavljaju drugi deo Intelovih skupova ipova za matine ploe.
Tabela 4.6
Naziv ipa Kataloki broj Podrka za IDE
Intelovi skupovi ipova South Bridge

SIO 82378IB/ZB Ne Nema Ne SMM PIIX 82371FB BMIDE Nema Ne SMM PIIX3 82371AB BMIDE Da Ne SMM PIIX4 82371EB UDMA Da Da SMM PIIX4E 82371EB UDMA Da Da ACPI 1.0
Podrka za USB CMOS/Sat Kontrola napajanja
SIO=System I/O (Sistemski U/I) PIIX=PCI ISA IDE Xcelerator (ubrzava sabirnica) USB=Universal Serial Bus (univerzalna serijska sabirnica) IDE=Integrated Drive Electronics (AT Attachment) (integrisana elektronika ureaja). BMIDE=Bus Master IDE (IDE sa upravljaem sabirnice) UDMA=Ultra-DMA IDE SMM=System Management Mode (reim upravljanja sistemom) ACPI=Advanced Configuration and Power Interface specification (specifikacija za napredno podeavanje i upravljanje potronjom energije)
U sledeim odeljcima detaljno se opisuju Pentium skupovi ipova za matine ploe i njihove specifikacije.
Intel 430LX (Mercury)

Skup 430LX uveden je marta 1993. godine, istovremeno sa uvoenjem prvih Pentium procesora. Ovaj skup ipova se koristio samo u prvobitnim Pentiumima, u verzijama od 60 MHz i od 66 MHz. To su bili ipovi za 5 V i koristili su se na matinim ploama sa leitem Socket 4.
tt tt
Videti Leita procesora, str. 70. Videti Prva generacija procesor Pentium, str. 118.
220
Poglavlje 4
Skup ipova 430LX imao je ukupno tri ipa za North Bridge. Glavni ip je bio kontroler sistema 82434LX. Taj glavni ip je sadrao interfejs izmeu memorije i procesora, kontroler kea i kontroler PCI sabirnice. Postojao je i par istovetnih ipova za ubrzavanje interfejsa PCI sabirnice, 82433LX. Skup ipova 430LX bio je primeen po sledeem:
s s s
Jedan procesor Podrka za najvie 512 K L2 kea Podrka za najvie 192 M standardnog DRAM-a
Ovaj skup ipova se izgubio zajedno sa Pentium procesorima od 5 V i 60/66 MHz.
Intel 430NX (Neptune)

Uveden marta 1994. godine, 430NX bio je prvi skup ipova predvien za rad sa Pentium procesorom druge generacije od 3,3 V. Ove procesore odlikuje leite Socket 5 i ugraeni naponski regulator 3,3 V / 3,5 V za procesor i za skup ipova. Ovaj skup ipova prvobitno je projektovan za Pentiume brzine od 75 MHz do 133 MHz, mada se najvie koristio za sisteme od 75 MHz do 100 MHz. Uz procesor nieg napona, ovaj skup ipova je bio bri, manje se grejao i bio je pouzdaniji od Pentium procesora prve generacije i odgovarajuih skupova ipova od 5 V.
tt tt
Videti Radni naponi CPU str. 81. Videti Procesor Pentium druge generacije str. 119.
Skup ipova 430NX imao je tri ipa za North Bridge. Osnovni ip je bio 82434NX; on je sadrao kontroler kea i glavne memorije (DRAM), kao i kontrolni interfejs PCI sabirnice. Samim podacima na PCI upravljao je par ipova 82433NX pod nazivom akceleratori lokalne sabirnice. Ta dva ipa, uz glavni ip 82434NX, sainjavala su North Bridge. Uz skup ipova 430NX koristio se South Bridge ip 82378ZB System I/O (SIO). On se povezivao sa PCI sabirnicom i upravljao sporijom ISA sabirnicom. Skup ipova 430NX uveo je sledea poboljanja u odnosu na Mercury (430LX):
s s
Podrku za dva procesora Podrku za 512 M sistemske memorije (za razliku od 192 M kod skupa ipova LX Mercury)
Ovaj skup ipova ubrzo je postao najpopularniji za prve sisteme od 75 MHz do 100 MHz, koji su bacili u zasenak starije sisteme od 60 MHz i 66 MHz (u njima se koristio skup ipova 430LX).
Intel 430FX (Triton)

Skup ipova 430FX (Triton) postao je najpopularniji ubrzo nakon to je uveden, januara 1995. godine. Za njega je znaajno to to je prvi podrao EDO (Extended Data Out proireni izlaz podataka) memoriju, koja je takoe tada stekla popularnost. EDO je bila neto bra od standardne FPM (Fast Page Mode) memorije koja se koristila do tada, a nije bila nita skuplja. Naalost, mada je bio poznat po podrci za bru memoriju, skup ipova Triton poznat je i kao prvi skup ipova koji ne podrava kontrolu parnosti za memoriju. Ovo je bio veliki udarac pouzdanosti PC-ja, mada mnogi to tada nisu znali.
uu uu
Videti EDO RAM (sa produenim izlazom podataka str. 387. Videti Provera parnosti str. 417.
Skupu ipova Triton nije nedostajala samo provera parnosti ranijeg skupa ipova 430NX, nego je podravao samo jedan procesor. 430FX dizajniran je kao jeftiniji skup ipova namenjen sistemima za kunu upotrebu. Kao takav, nije zamenio 430NX koji se i dalje
Poglavlje 4
221
koristio u boljim mrenim serverima za datoteke i drugim sistemima gde se trai vea pouzdanost. 430FX bio je North Bridge od tri ipa. Glavni ip je bio sistemski kontroler 82437FX, a imao je kontrolere za ke i memoriju, interfejs za procesor i kontroler PCI sabirnice, uz dva ipa 82438FX za podatke na PCI sabirnici. South Bridge je bio prvi PIIX (PCI ISA IDE Xelerator) ip 82371FB. Ovaj ip nije sluio samo kao most izmeu PCI sabirnice od 33 MHz i sporije ISA sabirnice od 8 MHz, ve je prvi put sadravao i IDE interfejs za dva kanala. Premetanjem IDE interfejsa sa ISA sabirnice u PIIX ip, on je efikasno povezan sa PCI sabirnicom, pa su omogueni daleko bri IDE prenosi sa upravljaem sabirnice (Bus Master IDE). To je bilo kljuno za primenu ATA-2 ili poboljanog IDE interfejsa za bolje performanse diska. Glavne osobine skupa ipova 430FX jesu:
s s s s s s
Podrka za EDO memoriju Podrka za bri ke sa kanalisanim neprekidnim prenosom grupe podataka (engl. pipelined burst) PIIIX South Bridge sa veoma brzim IDE sa upravljaem sabirnice Ne postoji provera parnosti za memoriju Podrka samo za jedan procesor Podrka samo za 128 M RAM-a, od kojih samo 64 M moe da se keira
Mnogi nisu svesni ove poslednje take. Skup ipova 430FX moe da keira samo 64 MB glavne memorije. To znai da e se performanse veoma pogorati u sluaju da u sistem ugradite vie od 64 MB RAM-a. Mnogi smatraju da to i nije neki problem, zato to obino ne pokreu istovremeno toliko softvera da zauzmu vie od 64 MB. I to shvatanje je pogreno, jer Windows 9x i NT/2000 (kao i svi ostali operativni sistemi sa zatienim reimom, ukljuujui Linux) uitavaju softver odozgo nanie. Ako na primer ugradite 96 MB RAMa (jednu banku od 64 MB i jednu od 32 MB), tada e veina softvera, pa i glavni operativni sistem, biti uitana u nekeiran deo iznad 64 MB. Bolje performanse biste imali samo u sluaju da koristite vie od 32 MB. Pokuajte da podeavanjem CMOS-a onemoguite L2 ke, pa ete videti koliko je sistem bez njega spor. To su performanse koje bi se mogle oekivati ako se u sistem sa 430FX ugradi vie od 64 Mb. Ovaj skup ipova po mom shvatanju nije preporuljiv jer ne keira dovoljno memorije i ne proverava parnost i ECC (engl. Error Correction Code kd za ispravljanje greaka). Na sreu on je postao zastareo kada je uveden bolji 430HX.
Intel 430HX (Triton II)

Intel je napravio skup ipova Triton II 430HX kao pravu zamenu za snaan ip 430NX. Dodao je neke osobine slabijeg 430FX, kao to je podrka za EDO memoriju i L2 ke sa kanalisanim neprekidnim prenosom. Zadrao je podrku za dva procesora i, osim to je podrao proveru parnosti za otkrivanje memorijskih greaka, dodao je i podrku za ECC, koja ne samo to otkriva nego i ispravlja greke pojedinanih bitova. Posebno je znaajno to to je ovo primenjeno na obinu memoriju sa dodatnim ipovima za proveru parnosti. Ovaj skup ipova bio je podesan za upotrebu u boljim sistemima, gde je pouzdanost od velikog znaaja, na primer u serverima za datoteke, a mogao se koristiti i u slabijim sistemima. Kada parnost i ECC za memoriju nisu nune, skup ipova se mogao lako podesiti da koristi jeftinije vrste memorije, bez parnosti i bez ispravljanja greaka. Osnovne prednosti skupa HX nad skupom FX jesu:
s s s s
Podrka za dva procesora (Symmetric Multiprocessor) Podrka za parnost i ECC (ispravljanje greaka) za memoriju Podrka za 512 M sistemske memorije (a ne samo za 128 M) Podrka za 512 M keirane sistemske memorije, a ne samo za 64 M (ako se ugradi dodatni vei tag RAM)
222
s s s s
Poglavlje 4
Prenosi u memoriji manjim brojem ciklusa Usaglaenost sa PCI 2.1, koji omoguavaju istovremene PCI operacije PIIX3 podrava nezavisne vremenske signale za ureaje IDE/ATA u istom kanalu PIIX3 South Bridge podrava USB
Problemi sa keiranjem memorije skupa ipova 430FX ispravljeni su u 430HX. Ovaj skup ipova omoguava keiranje 512 M RAM memorije ako se samo ugradi dovoljna koliina taga za ke. Tag je mali ip ke memorije koji slui za indeksiranje podataka u keu. Veina sistema sa 430HX isporuivana je sa tag ipom koji je mogao da pokrije keiranje samo 64 M glavne memorije, ali je bila mogua nadogradnja tag ipom veeg kapaciteta, koji je omoguavao keiranje svih 512 M RAM-a. Skup ipova 430HX jeste pravi North Bridge u jednom ipu. To je takoe jedan od prvih ipova sa mreastim poretkom kuglica (engl. ball-grid array), u kojem su izvodi ipa bile kuglice na njegovom dnu. To je omoguilo manje pakovanje od ranijeg PQFP (Plastic Quad Flat Pack), koje se koristilo na starijim ipovima. Osim toga, poto je North Bridge inio samo jedan ip, mogle su se praviti kompaktnije matine ploe. South Bridge je bio ip PIIX3 (82371SB) koji je omoguavao nezavisne vremenske signale za dva IDE kanala. To je znailo da ste na isti kanal mogli da postavite dva ureaja razliitih brzina i nezavisno podesite njihove brzine prenosa. Sa ranijim PIIX ipovima, ureaji su morali da rade zajednikom brzinom (brzinom sporijeg ureaja). PIIX3 je takoe prvi put na matinu plou PC-ja doveo USB. Naalost, u ono vreme nisu postojali ureaji za USB, kao to nije postojala ni podrka operativnih sistema ni upravljakih programa za tu sabirnicu. USB portovi su u to vreme bili retkost i nikome nisu bili potrebni. 430HX podrava noviji PCI standard 2.1 koji omoguava istovremene PCI operacije i bolje performanse. Uz podrku za EDO i ke sa kanalisanim neprekidnim prenosom grupa podataka, to je verovatno najbolji Pentium skup ipova za snaan korisniki sistem. Nije nudio samo odline performanse, ve je sa ECC memorijom davao zaista pouzdan i stabilan sistem. 430HX je jedini savremeni Intelov skup ipova u klasi Pentium koji je nudio podrku za proveru parnosti i ispravljanje greaka memorije. Zbog toga se preporuivao za osetljive primene kao to su serveri za datoteke, serveri za baze podataka, poslovni sistemi i tome slino. Naravno, danas se kao server za datoteke ne bi koristio Pentium, ve mnogo jai, a ne toliko skuplji Pentium II/III. Kako se ovaj skup ipova gubi zajedno sa veinom Pentium procesora, ovu vrstu podrke treba traiti u sistemima Pentium II.
Intel 430VX (Triton III)

Skup ipova 430VX nikada nije dobio zvanini naziv, mada su mnogi poeli da ga zovu Triton III. 430VX je projektovan kao zamena za jeftini skup ipova 430FX, a ne za jai 430HX. Kao takav, VX ima samo jednu tehniku prednost nad HX-om, a u skoro svim ostalim pogledima sliniji je sa 430FX nego sa HX. VX ima sledee osobine:
s s s s s
Podrka za 66 MHz SDRAM (sinhroni DRAM) Nema podrke za parnost i ECC Samo jedan procesor Podrava samo 128 M RAM-a Podrava samo 64 M keiranog RAM-a
Mada je podrka za SDRAM dobro dola, stvarni dobitak u brzini je ogranien. Sa dobrim L2 keom postoji samo 5% promaaja kada sistem ita memoriju, to znai da su performanse kea mnogo vanije od performansi glavne memorije. Zbog toga je veina sistema sa 430HX bra od sistema sa 430VX, iako VX koristi bru SDRAM memoriju.
Poglavlje 4
223
Osim toga, kako je VX namenjen jeftinijim sistemima, veina tih ipova nije nikada ni videla SDRAM memoriju. VX, kao i 430FX, moe da keira samo 64 M glavne memorije. Od kako su 1996. godine cene memorije naglo pale, pa je veini korisnika dostupno da nabave preko 64 M, a kako Windowsov softver koristi sve vie i vie memorije, ovo zaista postaje ozbiljno ogranienje. Skup ipova 430VX ubrzo je zastareo, im se pojavio sledei skup ipova 430TX.
Intel 430TX
Skup ipova 430TX, koliko ja znam, nije nikada imao naziv; meutim, neki su ga uporno nazivali Triton IV. 430TX je poslednji Intelov skup ipova Pentium. Projektovan je ne samo za stone sisteme ve i kao zamena za 430MX skup ipova za Pentium u prenosivim i noutbuk raunarima. 430TX je neto bolji od 430VX, ali ni on, naalost, nema podrku za parnost i ECC, a takoe je ogranien na 64 M keirane memorije. 430TX nije predvien kao zamena za bolji skup ipova 430HX, koji je i dalje bio najbolje reenje za sisteme u kojima je pouzdanost veoma znaajna. Verovatno je Intel pokuavao da skrene panju sa Pentiuma i da usmeri trite prema jaem Pentiumu II/III, posebno kada se radi o znaajnim sistemima gde se zahteva vea pouzdanost. Skup ipova TX ima sledee osobine:
s s s s s s
Podrka za 66 MHz SDRAM Ogranienje na 64 M keirane memorije Podrka za Ultra-ATA ili Ultra-DMA IDE prenos Manja potronja za prenosive raunare Nema podrke za proveru parnosti i ECC Samo jedan procesor
uu
Videti ATA/ATAPI-4 (AT Attachment 4 sa proirenjem za paketni interfejs) str. 474.
Kako se procesor Pentium zadrao samo u jeftinijim sistemima, ogranienje na 64 M keirane memorije te nedostatak provere parnosti i ECC nisu problematini na tritu kome je ovaj skup ipova namenjen. Ne bi ga, meutim, trebalo koristiti za poslovne sisteme, pogotovo tamo gde se zahteva velika pouzdanost. Ako traite skup ipova sa zaista visokim performansama i sistem koji je pouzdan, sa ECC podrkom za memoriju, kao i keiranje za vie od 64 M, trebalo bi da se okrenete sistemima Pentium II, a ne zastarelom Pentiumu. Intel je nedavno potpuno prestao da proizvodi procesor Pentium i samo jo prodaje preostale zalihe.
Skupovi ipova klase P5 Pentium drugih proizvoaa

VIA Technologies
Firma VIA Technologies, Inc. osnovana je 1987. godine i postala je znaajan projektant skupova ipova za matine ploe PC-ja. VIA ima vrhunska postrojenja za proizvodnju jer se javlja kao osniva vodeih proizvoaa silicijumske robe, kao to su Toshiba i Taiwan Semiconductor Manufacturing Corporation.
Apollo VP-1
Skup VT82C580VP Apollo VP-1 sastoji se od etiri ipa. Pojavio se oktobra 1995. godine i koristi se u starijim sistemima sa leitima Socket 5 i Socket 7. Apollo VP-1 je odgovarajua zamena za Intelov skup ipova 430VX i sadri podrku za SDRAM, EDO ili FPM memoriju, kao i SRAM kanalisan ke sa neprekidnim prenosom grupa podataka. VP-1 se sastoji od VT82C585VP, jednog PQFP sa 208 izvoda i dva VT82C587VP ipa sa po 100 izvoda, koji ine North Bridge, a South Bridge je PQFP ip VT82C586.
224
Poglavlje 4
Apollo Vp2
Skup ipova Apollo VP2 koji se sastoji od dva ipa izdat je maja 1996. godine. VP2 je skup ipova visokih performansi za leite Socket 7, koji sadri mnoga poboljanja u odnosu na VP-1. VP2 dodaje svojstvima skupa ipova podrku za ECC za memoriju. VP2 po licenci proizvodi i AMD pod imenom AMD 640. Matine ploe sa Apollom VP2 u stanju su da podre procesore klase P5, ukljuujui Intelov Pentium i Pentium MMX, AMD-ove K5 i K6, kao i procesore Cyrix/IBM 6x86 i 6x86MX (MII). Skup ipova VP2 sastoji se od North Bridge ipa VT82C595 sa 328 izvoda BGA, koji podrava do 2 M L2 kea i do 512 M DRAM-a. Dodaci koji poveavaju performanse jesu kontroler brzog DRAM-a sa podrkom za SDRAM, EDO, BEDO i FPM DRAM, u kombinaciji sa 32 ili 64 bitnom sabirnicom za podatke, adresiranjem po redovima i kolonama, dublji bafer sa poboljanim performansama i inteligentnim kontrolerom PCI sabirnice sa istovremenim PCI master/CPU/IDE operacijama (PCI 2.1). Za ouvanje celovitosti podataka pri korienju na serveru VP2/97 sadri podrku za proveru i ispravljanje greaka ili parnosti za memoriju. Apollo VP2 sadri South Bridge kontrolerski ip VIA VT82C586B PCI-IDE, koji potuje Microsoftovu industrijsku specifikaciju PC97, jer podrava tehnologije ACPI/OnNow, Ultra DMA/33 i USB.
Apollo VPX
Apollo VPX, VT82C580VPX, jeste skup od etiri ipa za matine ploe sa leitem Socket 7, a pojavio se decembra 1996. godine. Apollo VPX odgovara Intelovom 430TX, ali sadri neka poboljanja performansi. VPX je predvien kao zamena za VP-1 i predstavlja nadogradnju tog skupa za pruanje podrke novijim P5 procesorima AMD i Cyrix. Apollo VPX se sastoji od North Bridge ipa VT82C585VPX i South Bridge ipa VT82C586B. Uz North Bridge memorijski interfejs postoje i dva PQFP bafera sa po 208 izvoda. Apollo VPX/97 sadri South Bridge kontrolerski ip VIA VT82C586B PCI-IDE, koji potuje Microsoftovu industrijsku specifikaciju PC97, jer podrava tehnologije ACPI/ OnNow, Ultra DMA/33 i USB. VIA nudi jo jednu verziju Apolla VPX koja nije po PC97 specifikaciji i sadri stariji South Bridge VT82C586A, a koristila se u skromnijim PC-jima. Matine ploe sa Apollom VPX mogu da podre procesore klase P5, ukljuujui Intelov Pentium i Pentium MMX, AMD-ove K5 i K6, kao i procesore Cyrix/IBM 6x86 i 6x86MX (MII). Da bi se mogao koristiti procesor Cyrix/IBM 6x86 200+, skup ipova sadri asinhronu CPU sabirnicu koja moe da radi na brzini od 66 ili 75 MHz. Apollo VPX je nadogradnja Apolla VP-1 sa dodatnom mogunou istovremenih PCI master/CPU/IDE operacija (PCI 2.1) i podrava do 2 M L2 kea i do 512 M DRAM-a.
Apollo VP3
Apollo VP3 jedan je od prvih skupova ipova klase P5 u kojima je primenjena Intelova specifikacija AGP. Intel nudi taj interfejs u skupovima ipova klase Pentium II (P6). VP3 omoguava da se napravi bra matina ploa sa leitem Socket 7, koja e prihvatiti AGP video karticu. Interfejs za leite Socket 7 omoguava korienje procesora klase P5, kao to su Intelovi Pentium i Pentium MMX, AMD-ovi K5 i K6, kao i Cyrix/IBM 6x86 i 6x86MX (MII). Skup ipova Apollo VP3 sastoji se od North Bridge sistemskog kontrolera VT82C597 (BGA sa 472 izvoda) i South Bridge ipa VT82C586B (PQFP sa 208 izvoda). North Bridge VT82C597 omoguava bolje performanse izmeu procesora, neobaveznog sinhronog kea, DRAM-a, AGP sabirnice i PCI sabirnice, uz kanalisani neprekidni prenos grupa podataka i istovremene operacije. VT82C597 je usklaen sa Accelerated Graphics Port Specification 1.0 i sadri glavnu sistemsku sabirnicu od 66 MHz.
Poglavlje 4
225
Apollo MVP3
Apollo MVP3 poboljan je u odnosu na VP3 po tome to podrava specifikaciju Super-7 novu specifikaciju za leite Socket 7 od 100 MHz. To omoguava podrku za novije veoma brze P5 procesore kao to su AMD K6 i Cyrix/IBM MII. Skup ipova Apollo MVP3 sastoji se od dva ipa North Bridge sistemskog kontrolera VT82C598AT i South Bridge ipa VT82C586B. VT82C598AT je BGA sa 472 izvoda, dok je VT82C586B pakovanje PQFP sa 208 izvoda. North Bridge ip VT82C598AT sadri most izmeu CPU i PCI, kontroler L2 kea i bafera, kontroler DRAM-a, AGP interfejs i kontroler PCI IDE. Ovaj ip omoguava bolje performanse izmeu CPU-a, neobaveznog sinhronog kea, DRAM-a, AGP sabirnice i PCI sabirnice, uz kanalisani neprekidni prenos i podrku istovremenim operacijama. DRAM kontroler podrava standardnu FPM, EDO, SDRAM i DDR SDRAM memoriju. VT82C598AT je usklaen sa Accelerated Graphics Port Specification 1.0 i sadri podrku za brzine sabirnice od 66, 75, 83 i 100 MHz, kao i za 66 MHz na AGP sabirnici. South Bridge VT82C586B sadri most izmeu PCI i ISA sabirnice, podrku za ACPI, SMBus, interfejs USB raunar/vorite kontroler za Ultra-33 IDE Master, kontroler za mia i tastaturu PS/2 i U/I kontroler. Ovaj skup ipova je najblii Intelovom 430TX po tome to podrava ipove za leite Socket 7 (Pentium i odgovarajue P5 procesore), SDRAM DIMM memoriju i sastoji se od dva ipa. Razlika je uglavnom u tome to dozvoljava brzine do 100 MHz i podrava AGP, a to su mogunosti koje se kod Intelovih ipova javljaju tek na ploama Pentium II. Ovo je bio pokuaj da se matine ploe sa leitem Socket 7 na tritu lake takmie sa jeftinijim ipovima Pentium II, kakav je Celeron. South Bridge je usaglaen sa novijim Intelovim ipom PIIX4e po tome to sadri upravljanje UDMA, IDE, USB, CMOS RAM, kao i upravljanje napajanjem ACPI 1.0. Veliku prednost nad Intelovim skupom ipova 430TX daje mu to to se od banke do banke moe birati podrka za ECC ili za kontrolu parnosti, a to omoguava kombinovanje memorijskih modula. Intelov 430TX uopte ne podrava ni ECC ni kontrolu parnosti. Usaglaavanje vremena za pristup memoriji je X-3-3-3 za FPM, za EDO X-2-2-2, a za SDRAM X-1-1-1, to je slino kao kod Intelovog 430TX. Druga prednost nad Intelovim skupom ipova 430TX jeste mogunost keiranja memorije. Skup 430TX omoguava keiranje samo do 64 M glavne memorije, to je ozbiljno ogranienje ako se radi o sistemima visoke klase. Najvei raspon koji se moe keirati odreen je kombinacijom veliine memorije i broja bitova koji se koriste za ke. Najee veliine L2 kea jesu 512 K ili 1 M L2 kea na matinoj ploi, to omoguava keiranje 128 M ili 256 M glavne memorije. Najvea dozvoljena koliina od 2 M L2 kea omoguava keiranje 512 M glavne memorije. Intel je u Pentiumu II reio ovaj problem tako to je u L2 ke (ugraen u procesore Pentium II) ukljuio ke tag RAM dovoljan za keiranje 512 M ili 4 G glavne memorije. MVP3 je, izgleda, najbolji izbor za bolje matine ploe sa leitem Socket 7 DFI, FIC, Tyan, Acer i druge.
Acer Laboratories, Inc (ALi)

ALi je osnovan 1987. godine kao nezavisni centar za istraivanja i razvoj grupe Acer. Godine 1993. ALi se finansijski i pravno odvojio od Acer Inc. i postao lan grupe Acer, zauzevi ubrzo znaajan poloaj meu proizvoaima skupova ipova za PC.
Aladdin IV
Aladdin IV je skup od dva ipa za procesore klase P5, a sastoji se od North Bridge ipa M1531 i South Bridge ipa M1533 ili M1534. Aladdin IV podrava sve Intelove, AMD-ove, Cyrix/IBM-ove i druge procesore klase P5, ukljuujui Intelove Pentium i Pentium MMX, AMD-ove K5 i K6, kao i Cyrix/IBM 6x86 i 6x86MX (MII). Aladdin IV odgovara Intelovom
226
Poglavlje 4
skupu ipova 430TX sa dodatkom podrke za ispravku greaka memorije i za rad na veoj brzini 75 i 83,3 MHz. Osim toga, u sluaju da se koristi South Bridge M1543, nije potreban dodatni Super U/I ip, jer su njegovi zadaci ukljueni u South Bridge M1543. North Bridge M1531 je BGA ip sa 328 izvoda i podrava brzine CPU sabirnice od 83,3, 75, 66, 60 i 50 MHz. M1531 takoe podrava SRAM kanalisani ke sa neprekidnim prenosom grupa podataka do 1 M, to omoguava keiranje 64 M glavne memorije (kada se koristi 8-bitni Tag SRAM) ili 512 M (ako se koristi Tag SRAM od 11 bitova). Podrani su memorijski moduli FPM, EDO i SDRAM do ukupnog kapaciteta od 1 GB u najvie etiri banke. Usaglaavanje vremena za pristup memoriji je 6-3-3-3 za FPM itanje uzastopnih podataka, a 6-1-1-1 za SDRAM itanje uzastopnih podataka. Pouzdanost i celovitost za znaajne ili serverske primene osigurane su podrkom za ECC ili kontrolu parnosti. Podrana je i PCI specifikacija 2.1 kojom se dozvoljavaju istovremene PCI operacije. South Bridge M1533 objedinjava podrku za ACPI, dvokanalni IDE master kontroler Ultra-DMA 33, kontroler za 2 USB porta i standardni kontroler mia i tastature. Napredniji South Bridge M1543 osim navedenog obavlja i sve funkcije obino namenjene Super U/I kontroleru. M1543 objedinjava podrku za ACPI, dvokanalni IDE master kontroler UltraDMA 33, kontroler za 2 USB porta i standardni kontroler mia i tastature. Osim toga sadri i Super U/I kontroler sa kontrolerom za disketnu jedinicu od 2,88 M, dva serijska porta visokih performansi i paralelni port sa vie reima. Serijski portovi sadre UARTove (Universal Asynchronous Receiver Transmitter) usaglaene sa 16550, sa 16-bajtnim FIFO (First In First Out) baferima i mogunou za SIR (Serial Infra Red). Paralelni port sa vie reima omoguava podrku za reime: SPP (Standard Parallel Port), dvosmerni PS/2, EPP (Enhanced Parallel Port) i Microsoftov i Hewlett Packardov ECP (Extended Capabilities Port).
Aladdin V
Skup ipova Aladdin V iz Acer Labsa (ALi) jeste skup od dva ipa i sastoji se od North Bridge ipa M1541 i South Bridge / Super U/I objedinjenog kontrolerskog ipa M1543. North Bridge M1541 je BGA pakovanje sa 456 izvoda, dok je South Bridge M1543 BGA pakovanje sa 328 izvoda. Skup ipova M1541 slian je prethodnom skupu M1532 uz dodatnu veu brzinu (do 100 MHz) i uz podrku za AGP (Accelerated Graphics Port). North Bridge M1541 sadri most od CPU-a do PCI sabirnice, kontroler L2 kea i bafera, kontroler DRAM-a, AGP interfejs i kontroler PCI sabirnice. M1541 podrava Super-7 procesorski interfejs velike brzine od 100 MHz za leite Socket 7, koji koriste neki od novijih AMD i Cyrix/IBM procesora. Zbog kompatibilnosti sa starijom opremom podravae brzine procesorske sabirnice od 83,3 MHz, 75 MHz, 66 MHz, 60 MHz i 50 MHz. Meutim, ako CPU sabirnica radi brzinom od 83,3 ili 100 MHz, PCI sabirnica e raditi na punoj standardnoj PCI brzini od 33 MHz. M1541 takoe sadri i dovoljan Tag RAM za ke (16 K x 10) pa moe da podri 512 KB L2 kea, ime je pojednostavljena konstrukcija L2 kea i smanjen broj ipova na matinoj ploi. Kada se koristi 512 KB L2 kea moe se keirati do 512 M RAM-a, dok se sa 1 M L2 kea moe keirati do 1 G RAM-a. Podrana je FPM, EDO i SDRAM memorija, do etiri banke sa ukupno 1 GB RAM-a. Podrana je ECC ili kontrola parnosti, to poveava pouzdanost u serverima i drugim osetljivim primenama. Usaglaavanje vremena za pristup memoriji je 6-3-3-3-3-3-3-3 za FPM itanje uzastopnih podataka, 5-2-2-2-2-2-2-2 za EDO itanje uzastopnih podataka, a 6-1-1-1-2-1-1-1 za SDRAM itanje uzastopnih podataka. Vie informacija o usaglaavanju vremena za pristup memoriji pronai ete u poglavlju 6. Na kraju, podrana su i AGP specifikacija V1.0 i reimi 1x i 2x, pa se mogu koristiti najnovije grafike kartice. ip M1543 predstavlja spoj South Bridge i Super U/I ipa, a sadri podrku za ACPI, USB interfejs raunar/vorite, dvokanalni IDE matini kontroler Ultra-DMA 33, kontroler mia i tastature i Super U/I kontroler. Ugraeni Super U/I sadri kontroler za disketnu jedinicu, dva serijska porta sa podrkom za infracrveno zraenje i jedan paralelni port sa vie reima.
Poglavlje 4
227
Silicon integrated Systems (SiS)

Silicon integrated Systems (SiS) ranije je bio poznat pod imenom Symphony Labs i to je, pored Intela, jedan od tri najvea proizvoaa skupova ipova za matine ploe.
5581 i 5582
SiS5581 i 5582 jesu BGA pakovanja sa 553 izvoda u kojima su objedinjene funkcije North Bridge i South Bridge. SiS5582 je namenjen matinim ploama formata AT i ATX, dok je SiS5581 namenjen ploama LPX i NLX. North Bridge ipovi su po svemu ostalom istovetni. SiS5581 i SiS5582 jesu skupovi od jednog ipa i projektovani su za visoke performanse, a jeftiniji su od odgovarajueg Intelovog skupa ipova 430TX. Kako sve zadatke obavlja jedan ip, moe se napraviti jeftinija matina ploa. Oba ova ipa sadre funkcije North Bridge i South Bridge, ukljuujui most PCI ISA, PCI IDE, USB raunar/vorite, RTC (asovnik realnog vremena) i kontroler tastature. Ovi skupovi ipova podravaju brzine CPU sabirnice od 50, 55, 60, 66 i 75 MHz. Podrano je najvie 512 KB L2 kea za keiranje najvie 128 M glavne memorije. Najvei raspon koji moe da se keira odreen je kombinacijom veliine ke memorije i broja Tag bitova. Najea veliina kea, koja omoguava keiranje 128 M RAM-a, jeste 512 K, mada se mogu ugraditi 384 M RAM-a u ukupno tri banke. Kako su ovi ipovi projektovani za jeftinije sisteme, ECC i kontrola parnosti nisu podrane. Usaglaavanje vremena za pristup glavnoj memoriji je x-3-3-3 za FPM, x-2-2-2 za EDO, a x-1-1-1 za SDRAM. Skup ipova 5581, odnosno 5582, sadri i ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) upravljanje napajanjem, dvokanalni IDE interfejs Ultra-DMA 33, USB kontroler, pa ak i CMOS RAM i RTC (Real Time Clock). Podran je PCI v2.1 u kojem su mogue istovremene PCI operacije. AGP, meutim, u ovom skupu ipova nije podran.
5591 i 5592
SiS 5591/5592 jeste skup od tri ipa, u kome je North Bridge 5591 ili 5592, a South Bridge je SiS 5595. Oba North Bridge ipa su 3,3 V BGA pakovanja sa po 553 izvoda, dok je 5595 South Bridge 5 V PQFP sa 208 izvoda. North Bridge SiS5591 je namenjen matinim ploama formata ATX, dok je verzija SiS5592 projektovana za format NLX. Po svim ostalim osobinama ova dva North Bridge ipa su istovetna. North Bridge ipovi 5591 i 5592 sadre most izmeu procesora i PCI, kontroler L2 kea, kontroler DRAM-a, AGP interfejs i kontroler PCI IDE. South Bridge SiS5595 sadri most od PCI do ISA, jedinicu napajanja ACPI/APM, USB interfejs raunar/vorite i interfejs ISA sabirnice koji sadri kontroler ISA sabirnice, kontrolere DMA, kontrolere prekida i merae vremena. Osim toga, sadri kontroler tastature i RTC. North Bridge ipovi 5591 i 5592 podravaju CPU brzine sve do 75 MHz. Podravaju takoe L2 ke do 1 M, to omoguava keiranje najvie 256 M glavne memorije. Najvei raspon koji moe da se keira odreen je kombinacijom veliine ke memorije i broja Tag bitova. Najee veliina kea su 512 K i 1 M. Ke od 512 K sa 7 Tag bitova omoguava keiranje samo 64 M memorije, dok se sa 8 Tag bitova moe keirati 128 M. Sa keom od 1 M udvostruuje se raspon memorije koja se moe keirati, do najvie 256 M. Najvei RAM od 256 M dozvoljen je u ukupno tri banke. Za osetljive i serverske primene podrana je i ECC i kontrola parnosti. Usaglaavanje vremena za pristup glavnoj memoriji kod FPM je x-3-3-3, za EDO x-2-2-2, a za SDRAM x-1-1-1. Podrana je PCI specifikacija 2.1 na brzinama do 33 MHz i AGP specifikacija 1.0 u reimima 1x i 2x. Odvojeni South Bridge 5595 sadri interfejs Ultra-DMA/33 za dva kanala i podrku za USB.
228
Poglavlje 4
Skupovi ipova este generacije (klasa P6 Pentium Pro i Pentium II)

Mada Intel oigledno vlada tritem skupova ipova Pentium, kada se radi o skupovima ipova Pentium Pro i Pentium II/III Intel je praktino jedini. Najvei razlog za takvo stanje je to to, od kada je 1993. puten u promet prvi Pentium, Intel neprestano nove skupove ipova (pa ak i potpuno gotove matine ploe) uvodi uporedo sa novim procesorima. To svima ostalima oteava posao. Jo jedan problem ostalih proizvoaa jeste to to Intel tek treba da d licencu za interfejse Slot 1 i Socket 370, koje koriste procesori Pentium II/III, dok je licenca za interfejs Socket 7, koji koristi Pentium, slobodna. Ipak su neke licence date i ubudue bi trebalo da i neki drugi proizvoai skupova ipova razviju procesore za Socket 370 ili Slot 1. Za sada Intel sam zadrava veinu trita za Celeron/Pentium II/III. Nekoliko drugih proizvoaa, kao to su VIA Technologies, Acer Laboratories, Inc. (ALi) i Silicon integrated Systems (SiS), nedavno je uvelo skupove ipova za matine ploe sa Slotom 1 i leitem Socket 370. Kako Pentium Pro, Celeron i Pentium II/III u sutini predstavljaju isti procesor (jedina razlika je u konstrukciji kea), isti skup ipova moe da se koristi i za leite Socket 8 (Pentium Pro), Socket 370 (Celeron) i za Slot 1 (Celeron/Pentium II/III). Noviji skupovi ipova klase P6 prilagoeni su arhitekturi Slota 1 i Socketa 370 i verovatno se vie nee koristiti za leite Socket 8. To vai i za Pentium Pro, koji je u sutini zastareo u poreenju sa Celeron/Pentium II/III i trenutno je njegova upotreba ograniena na servere. Mada na tritu skupova ipova klase P6 ima nekih pridolica, praktino sve matine ploe za Pentium Pro, Celeron i Pentium II/III koriste Intelove skupove ipova; njihov udeo praktino iznosi 100%. Skupovi ipova este generacije (Pentium Pro/Celeron/Pentium II/III) nastavljaju pristup North Bridge/South Bridge, koji je poeo da se primenjuje sa skupovima ipova za procesor Pentium. U stvari, South Bridge je isti kakav je korien u mnogim skupovima ipova Pentium. U tabeli 4.7 opisani su skupovi ipova koji se koriste na matinim ploama Pentium Pro.
Tabela 4.7 Skupovi ipova Pentium Pro

Skup ipova Naziv Datum uvoenja Brzina sabirnice SMP (dva procesora) Vrsta memorije Parnost / ECC Najvea memorija Vrsta L2 kea Maksimum keiranja Podrka za PCI Podrka za AGP Brzina AGP South Bridge 450Kx Orion Nov. 1995 66 MHz Da FPM Oba 8 GB u CPU 1 GB 2.0 Ne razni 450Gx Orion Server Nov. 1995 66 MHz Da (4 procesora) FPM Oba 1 GB u CPU 1 GB 2.0 Ne razni 440Fx Natoma Maj 1996 66 MHz Da FPM/EDO/BEDO Oba 1 GB u CPU 1 GB 2.1 Ne PIIX3
SMP = Symmetric Multi-processing (Dual Processors) (simetrina vieprocesna obrada dva procesora)
Poglavlje 4
229
FPM = Fast Page Mode (reim brzog stranienja) EDO = Extended Data Out (memorija sa proirenim izlazom podataka). BEDO = Burst EDO (EDO sa neprekidnim prenosom grupe podataka) SDRAM = Synchronous Dynamic RAM (Sinhroni dinamiki RAM) Pburst = Pipeline Burst (Synchronous) PCI = Peripheral Component Interconnect (lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja) AGP = Accelerated Graphics Port (ubrzani grafiki port) SIO = System I/O (sistemski U/I) PIIX = PCI ISA IDE Xcelerator (ubrzava sabirnica)
Napomena
PCI 2.1 podrava istovremene PCI operacije. Intel nudi skupove ipova iz tabele 4.8 za matine ploe Celeron i Pentium II/III.
Tabela 4.8
Skup ipova Naziv
Skupovi ipova Pentium II

440Fx Natoma maj 1996 82441FX 82442FX 66 MHz Pentium II Da FPM/EDO/ BEDO Oba 1GB 450Lx nema avg. 1997 82443LX 66 MHz Pentium II Da FPM/EDO/ SDRAM Oba 1GB EDO/ 512MB SDRAM 4 2.1 AGP-1x PIIX4 450Nx nema jun 98 82451NX 82452NX 82453NX 82454NX 100 MHz 440Ex nema april 1998 82443EX 66 MHz Celeron Ne FPM/EDO/ SDRAM Ni jedno 256MB 440BX nema april 1998 82443BFX 66/100 MHz Pentium II/III Celeron Da FPM/EDO/ SDRAM Oba 1GB
Datum uvoenja Oznaka Brzina sabirnice Optimalni procesor SMP (dva procesora) Vrsta memorije Parnost/ECC Najvea memorija Memorijske banke Podrka za PCI Podrka za AGP South Bridge Skup ipova Naziv Datum uvoenja Oznaka
4 2.1 Ne PIIX3 440Gx nema jun 98 82443GX
2 2.1 AGP-1x PIIX4E 440Zx nema 82443ZX
4 2.1 AGP-2x PIIX4E 810 Whitney 82810/ 82810DC100 82802AB/AC
novembar 98 april 99
Brzina sabirnice
100 MHz
66/100MHz* 66/100MHz
nastavlja se
230
Poglavlje 4
Tabela 4.8 Nastavak

Skup ipova Optimalni procesor SMP (dva procesora) Vrsta memorije Parnost / ECC Najvea memorija Memorijske banke Podrka za PCI Podrka za AGP South Bridge 440Gx Pentium II/ III Xeon Da SDRAM Oba 2GB 4 2.1 AGP-2x 82371EB (PIIX4E) 450Nx Pentium II/ III Xeon Da, do 4 FPM/EDO Oba 8GB 4 2.1 Ne 82371EB (PIIX4) 440Zx Celeron Pentium II/III Ne SDRAM Ni jedno 256MB 2 2.1 AGP-2x 82371EB (PIIX4E) 810 Celeron Pentium II/III Ne SDRAM Ni jedno 256MB 2 2.1 Direct AGP 82801AA/ AB (ICH/ICH0)
* Skup ipova 440ZX postoji u jeftinijoj varijanti 440ZX-66 koji radi samo na 66 MHz SMP = Symmetric Multi-processing (Dual Processors) (simetrina vieprocesna obrada dva procesora) FPM = Fast Page Mode (reim brzog stranienja) EDO = Extended Data Out (memorija sa proirenim izlazom podataka). BEDO = Burst EDO (EDO sa neprekidnim prenosom grupa podataka) SDRAM = Synchronous Dynamic RAM (sinhroni dinamiki RAM) Pburst = Pipeline Burst (Synchronous) PCI = Peripheral Component Interconnect (lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja) AGP = Accelerated Graphics Port (ubrzani grafiki port) SIO = System I/O (sistemski U/I) PIIX = PCI ISA IDE Xcelerator (ubrzava sabirnica) ICH = vorite U/I kontrolera
Napomena
Kod Pentiuma Pro, Celeron i Pentiuma II/III drugostepeni ke je ugraen u CPU pakovanje. Zbog toga karakteristike keiranja ne zavise od skupa ipova, ve od procesora. Veina Intelovih skupova ipova se sastoji iz dva dela, North Bridge i South Bridge. esto se isti South Bridge koristi sa razliitim skupovima ipova North Bridge. U tabeli 4.9 dat je niz trenutnih South Bridge ipova i njihovih mogunosti.
Tabela 4.9 Intelovi South Bridge ipovi

Ime ipa SIO PIIX PIIX3 PIIX4 PIIX4E 82371EB ICH0 ICH Kataloki broj 82378IB / 82371FB 82371SB 82371AB ZB Podrka za IDE Podrka za USB CMOS/sat Upravljanje napajanjem ne ne ne SMM BMIDE ne ne SMM BMIDE da ne SMM UDMA-33 da da SMM 82371EB 82371EB
UDMA-33 UDMA-33 UDMA-66 da da SMM/ ACPI da da SMM/ ACPI da da SMM/ ACPI
Poglavlje 4
231
SIO = System I/O (sistemski U/I) PIIX = PCI ISA IDE Xcelerator (ubrzava sabirnica) USB = Universal Serial Bus (univerzalna serijska sabirnica) ICH = vorite U/I kontrolera IDE = Integrated Drive Electronics (AT Attachment) (ugraena elektronika ureaja) BMIDE = Bus Master IDE (IDE sa upravljaem sabirnice) UDMA = Ultra-DMA IDE SMM = System Management Mode (reim upravljanja sistemom) ACPI = Advanced Configuration and Power Interface specification (specifikacija za napredno podeavanje i upravljanje potronjom energije)
U sledeim odeljcima bie detaljno opisani skupovi ipova P6 za procesore Pentium Pro i Pentium II.
Intel 450KX/GX (Orion za radnu stanicu/server)

Prvi skup ipova za Pentium Pro bio je par 450KX i GX, pod imenom Orion. Skup 450KX projektovan je za umreene ili samostalne radne stanice, a jai 450GX za servere za datoteke. Skup ipova GX za servere posebno je snaan, jer podrava etiri procesora Pentium Pro za SMP servere (Symmetric Multiprocessing), do 8 G etvorostruko prepletene memorije i ak dve PCI sabirnice. 450KX je korisnika ili verzija za radne stanice i kao takva podrava manje procesora (samo dva) i manje memorije (1 G). Oba skupa ipova podravaju i ECC i parnost, to je obavezno za servere i radne stanice. North Bridge 450GX i 450KX sastoje se od po etiri odvojena dela: PCI most 82454KX/ GX, DP (Data Path putanja podataka) 82453KX/GX, DC (Data controller kontroler podataka) 83453KX/GX i MIC (Memory Interface Controller kontroler interfejsa za memoriju) 82451KX/GX. Za PCI most i za DP moglo se birati pakovanje QFP (Quad Flat Pack) ili BGA (Ball Grid Array). BGA zauzima manje mesta na ploi. Velika pouzdanost skupa 450 postie se pomou ECC izmeu sabirnice za podatke procesora Pentium Pro i memorije. Pouzdanost se poveava i kontrolom parnosti na procesorskoj sabirnici i na svim PCI signalima. Osim toga, ispravljanjem greaka za pojedinani bit izbegava se iskljuivanje servera zbog lanih memorijskih greaka izazvanih kosmikim zraenjem.
uu
Videti Parnost i ECC str. 414.
Sve do uvoenja narednog skupa ipova, ovi su se koristili skoro iskljuivo na serverima za datoteke. Kada se pojavio 440FX, Orion je takorei nestao zbog svoje kompleksnosti i visoke cene.
Intel 440FX (Natoma)

Prvi skup ipova matine ploe klase P6 (Pentium Pro ili Pentium II) koji je ire korien bio je 440FX (pod imenom Natoma). On je projektovan kao zamena za 450KX, sa performansama boljim od Oriona, a sa daleko niom cenom. Nudio je bolje performanse memorije podrkom za EDO memoriju koja nije postojala u ipu 450KX. 440FX ima upola manje delova nego prethodni Intelov skup ipova. On nudi dodatne mogunosti, kao to du podrka za PCI standard 2.1 (istovremene PCI operacije), podrka za USB i pouzdanost putem ECC (proveravanje i ispravljanje greaka). Istovremena obrada PCI operacija omoguava najbolje performanse sistema, jer je omogueno istovremeno dejstvo CPU-a, PCI i ISA sabirnica. Istovremeni PCI poveava propusni opseg te bolje podrava 2D/3D grafiku, video i audio, kao i obradu programa namenjenih glavnom raunaru. Podrka ECC za memoriju prua poslovnim korisnicima veu pouzdanost. Glavne osobine ovog skupa ipova jesu:
232
s s s s s
Poglavlje 4
Podrka do 1 G EDO memorije Keiranje svih 1 G (kroz procesor, jer su i L2 ke i Tag u CPU) Podrka za USB Podrka za IDE sa upravljaem sabirnice (Bus Master IDE) Potpuna podrka za ECC i parnost
440FX ima North Bridge od dva ipa. Glavni deo je kontroler PCI mosta i memorije 82441FX, a ubrziva PCI sabirnice je 82442FX. Taj skup ipova koristi South Bridge PIIX3 82371SB koji podrava DMA IDE velike brzine sa upravljaem sabirnice i USB i slui kao most izmeu PCI i ISA sabirnice. Ovo je prvi P6 skup ipova sa podrkom za EDO memoriju, ali nije pruao podrku za bru SDRAM memoriju. Osim toga, PIIX3 koji se koristi u ovom skupu ipova ne podrava bre Ultra DMA IDE diskove. 440FX se koristio na prvim matinim ploama Pentium II, koje imaju istu osnovnu arhitekturu kao Pentium Pro. Pentium II je izaao nekoliko meseci pre nego to je bio spreman skup ipova koji je navodno projektovan za njega, pa se na prvim PII matinim ploama koristio stariji skup ipova 440FX. Ovaj skup ipova nije ni bio projektovan za Pentium II, dok je noviji 440LX posebno projektovan kako bi se iskoristila svojstva Pentiuma II. Zbog toga sam obino preporuivao korisnicima da se klone prvobitnih PII matinih ploa sa 440FX i da saekaju sisteme Pentium II koji e imati najavljeni skup ipova 440LX. Kada se pojavio novi skup ipova 440LX, on je ubrzo istisnuo 440FX.
Intel 440LX
440LX je osvojio trite odmah poto se pojavio, avgusta 1997. godine. Ovo je prvi skup ipova koji je iskoristio sve prednosti procesora Pentium II. U poreenju sa 440FX, 440LX ima nekoliko poboljanja:
s s s s
Podrka za novu AGP (Advanced Graphics Port) sabirnicu za video karticu Podrka za 66 MHz SDRAM memoriju Podrka za Ultra DMA IDE interfejs Podrka za USB (Universal Serial Bus)
440LX je ubrzo postao najpopularniji ip za sve Pentium II sisteme od kraja 1997. do poetka 1998. godine.
Intel 440EX
440EX je projektovan kao jeftinija varijanta skupa ipova 440LX, sa neto slabijim performansama. Uveden je aprila 1998, istovremeno sa jeftinijim Pentium II procesorom Intel Celeron. Skupu ipova 440EX nedostaje nekoliko mogunosti snanijeg skupa 440LX: dva procesora i podrka za ECC ili kontrolu parnosti memorije. Ovaj skup ipova je u osnovi projektovan za jeftinije sisteme sa sabirnicom od 66 MHz, koji koriste novi, jeftiniji Pentium II procesor Intel Celeron. Matine ploe sa 440EX potpuno bi podrale i najbolji Pentium II, ali im nedostaju neke mogunosti snanijih skupova ipova 440LX i 440BX. Glavne osobine skupa ipova 440EX jesu:
s s s s s
Projektovan za trite jeftinijih PC-ja Projektovan pre svega za procesor Intel Celeron Podrava AGP Ne podrava ni ECC ni kontrolu parnosti memorije Podrava samo jedan procesor
Mada je zasnovan na tehnologiji memorije ipa 440LX, 440EX se u osnovi smatra manje pouzdanom verzijom, sa manje mogunosti, verzijom namenjenom sistemima kojima nisu dodeljeni najznaajniji zadaci.
Intel 440BX
Poglavlje 4
233
440EX se sastoji od North Bridge PAC ipa (PCI AGP Controller) 82443EX i novog South Bridge ipa 82371EB (PIIX4E). Mada je ovaj skup ipova sasvim dobar za slabije sisteme, obino bih preporuio bri, jai i pouzdaniji (sa ECC memorijom) skup 440BX.
Intel 440BX
Skup ipova Intel 440BX uveden je aprila 1998. godine i to je prvi skup ipova koji je omoguio brzinu matine sabirnice procesora (i cele matine ploe) od 100 MHz. Posebno je projektovan kao podrka novijim Pentium II/III procesorima na 350 MHz, 400 MHz, 450 MHz ili 500 MHz. Verzija ovog skupa ipova za prenosive raunare predstavlja prvi skup ipova Pentium II/III za noutbuk i laptop sisteme. Glavna promena u odnosu na 440LX jesu poveane performanse koje se postiu veim propusnim opsegom sistemske sabirnice, sa 66 MHz na 100 MHz. Ovaj skup ipova moe da radi na 66 ili na 100 MHz, to omoguava da se na istoj matinoj ploi koriste svi Pentium II/III procesori sa brzinama od 233 MHz do 500 MHz i vie. Glavne odlike Intel 440BX jesu:
s s s s s s
Podrava SDRAM od 100 MHz Podrava sastav sistema i memorijske sabirnice i od 100 MHz i od 66 MHz Podrka za 1 GB memorije u najvie etiri banke (etiri DIMM-a) Podrka za ECC memoriju Podrava ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) specifikaciju Prvi skup ipova koji podrava procesor Mobile Intel Pentium II
uu
Videti Pentium II za prenosive raunare str. 1081.
Intel 440BX sastoji se od samo jednog North Bridge ipa 82443BX Host Bridge/Controler u paru sa novim South Bridge ipom 82371EB PCI-ISA/IDE Xcelerator (PIIX4E). Novi South Bridge dodatno prua podrku za verziju 1.0 ACPI specifikacije. Na slici 4.28 prikazana je ema tipinog sistema koji koristi 440BX. 440BX je trenutno najbolji Intelov skup ipova i najpopularniji meu standardnim korisnicima stonih raunara. On omoguava visoke performanse i visoku pouzdanost korienjem ECC , SDRAM i DIMM.
Intel 440ZX i 440ZX-66

Skup ipova 440ZX projektovan je kao jeftinija verzija skupa 440BX. Skup 440ZX uvodi brzine od 66 ili 100 MHz u slabije Celeron i Pentium II/III sisteme. 440ZX je usaglaen po izvodima sa skupljim 440BX, to znai da se postojee matine ploe 440BX mogu lako prepraviti da koriste ovaj jeftiniji skup ipova. Imajte na umu da postoje dve verzije 440ZX: standardna (koja moe da radi brzinom od 66 MHz ili 100 MHz) i 440ZX-66 (koja radi samo na 66 MHz). Neke od osobina skupa ipova 440ZX jesu:
s s s
Prilagoen formatu mikro-ATX Podrka za procesore Celeron i Pentium II/III do brzine sabirnice od 100 MHz Glavne razlike u odnosu na 440BX Ne podrava ECC ni kontrolu parnosti memorije Podrava samo dve memorijske banke (dva DIMM-a) Memorija samo do 256 MB Brzina samo do 66 MHz (440ZX-66)
440ZX nije zamena za 440BX, ve je projektovan za upotrebu u jeftinijim sistemima u kojima nisu potrebne vee mogunosti memorije, performanse i vei integritet podataka (ECC memorija), to sve omoguava 440BX.
234
Poglavlje 4
Procesor Pentium II Video -DVD -Kamera -Videorekor.
Procesor Pentium II
-VMI -Video prijem
Matina sabirnica
Grafiki 2 x AGP sabirnica ureaji Monitor Lokalna memorija za grafiku Enkoder TV Video BIOS
82443BX Host Bridge
66/100 MHz Glavna memorija Podrka za 3,3 V EDO i SDRAM PCI slotovi Osnovna PCI sabirnica (PCI #0) Sabirnica za upravljanje sistemom (SM)
2 IDE porta (Ultra DMA/33)
82371EB (PIIX4E) (Most izmeu PCI i ISA)
UI APIC ISA slotovi
2 USB porta ISA sabirnica Sistemski BIOS
Slika 4.28 ema tipinog sistema koji koristi Intelov skup ipova 440BX.
Intel 440GX
Intel 440GX AGPset prvi je skup ipova prilagoen jaim srednjim radnim stanicama i jeftinijim serverima. 440GX je u osnovi verzija skupa 440BX nadograena podrkom za procesorski slot Slot 2 (koji se naziva i SC330) za procesor Pentium II/III Xeon. Ipak se 440GX moe i dalje koristiti za Slot 1. Takoe, podrava do 2 GB memorije, dva puta vie nego 440BX. Osim toga, 440GX je u sutini isti kao 440BX. Kako je 440GX kompatibilan sa 440BX, proizvoai matinih ploa e moi brzo da prilagode postojee ploe Slot 1 440BX u ploe Slot 1 ili 2 440GX. Glavne osobine 440GX jesu:
s s s
Podrka za Slot 1 i Slot 2 Podrka za sistemsku sabirnicu od 100 MHz Podrka za 2 GB SDRAM memorije
Ovaj skup ipova omoguava jeftinije radne stanice i servere visokih performansi koji koriste procesor Xeon i Slot 2.
Intel 450NX
Skup ipova 450NX projektovan je za vieprocesne sisteme i standardne jae servere sa procesorom Pentium II/III Xeon. Skup ipova 450NX sastoji se od etiri dela: PXB (PCI Expander most) 82454NX, kontrolera memorijskog i U/I mosta (Memory and I/O Bridge Controller) 82451NX, RCG (RAS/CAS Generator) 82452NX i MUX (multipleksor putanje podataka) 82453NX.
Intel 440BX
Poglavlje 4
235
450NX podrava do etiri procesora Pentium II/III Xeon pri 100 MHz. Preko sabirnice za proirenje mogu da se poveu dva PCI Expander mosta (PXB). Svaki PXB nudi dve nezavisne 32-bitne PCI sabirnice od 33 MHz i mogunost povezivanja dve sabirnice u jednu 64-bitnu sa 33 MHz. Na slici 4.29 prikazana je ema tipinog veeg servera sa skupom ipova 450NX.
1,2 ke Procesor Pentium II Xeon Opcioni klaster most 1,2 ke Procesor Pentium II Xeon 1,2 ke Procesor Pentium II Xeon 1,2 ke Procesor Pentium II Xeon
Sistemska sabirnica MIOC Kontroler memorije i U/I MD (71:0) MUX-ovi MA (13:0) Kontrola
RCG-ovi
AGTL + 100 MHZ
Kontrole drugih isporuilaca
Memorijski podsistem 1 ili 2 kartice
Sabirnice za proirenje
X1 PXB #1 most za proirenje PCI
X0 PXB #0 most za proirenje PCI 0B 0A U/I APIC
BMIDE diskovi USB DE CD-ROM ISA slotovi XCVR K. tast. 8042 SND
1B PCI slotovi
1A
BIOS 4 PCI sabirnice Fle 32-bita, 33 MHz, 3,3V ili 5V EPROM Mogu se uparivati u 64-bitne sabirnice
Slika 4.29 ema tipinog veeg servera sa skupom ipova 450NX.
450NX podrava jednu ili dve memorijske kartice. Svaka kartica, uz memorijske DIMMove, sadri RCG ip i dva MUX ipa. Podrano je ukupno 8 GB memorije. Najvanije osobine skupa 450NX obuhvataju:
s s s s
Interfejs procesorske sabirnice Slot 2 na 100 MHz Podrava etvorostruko prepletene memorije Podrava dva namenska mosta za proirenje PCI (PXB) Do etiri 32-bitne PCI sabirnice ili dve 64-bitne PCI sabirnice
Skup ipova 450NX ne podrava AGP, jer za mrene servere video performanse nisu bitne.
Intel 810
Predstavljen aprila 1999. godine, skup ipova 810 (pod nazivom Whitney) predstavlja veliku novinu u odnosu na raniji standardni dizajn koji se sastojao od skupova North Bridge i South Bridge i koji se koristio sve od vremena 486. Skup ipova 810 omoguava poboljanje performansi sistema uz manju cenu i jednostavniji sklop. Glavne odlike skupa ipova 810 jesu:
s
Osnova u tehnologiji skupa ipova 440BX
236
s s s s s s s s s s s s s
Poglavlje 4
Mogunost sistemske sabirnice od 66 i 100 MHz Ugraene mogunosti 3D grafike sa Direct AGP za 2D i 3D grafiku Efikasno korienje sistemske memorije za grafiku Opciono 4 MB memorije namenjene keiranju za video Prikljuak Digital Video Out usklaen sa specifikacijom DVI za monitore sa ravnim ekranom Softver MPEG-2 DVD za reprodukciju sa hardverskom kompenzacijom pokreta (Hardware Motion Compensation) Arhitektura ubrzanog vorita (Accelerated Hub Architecture) za bolje U/I performanse na 66 MHz Podrava UDMA-66 za bolje performanse IDE ureaja Ugraeni kontroler Audio-Codec 97 (AC97) Podrava reime sa smanjenom potronjom elektrine energije RNG (Random Number Generator generator sluajnih brojeva) za ozbiljnije proizvode vezane za bezbednost Ugraeni USB kontroler Elimisanje ISA sabirnice 82810 GMCH (Graphics Memory Controller Hub - vorite kontrolera grafike memorije). BGA (Ball Grid Array) pakovanje sa 421 izvodom 82801 ICH (Integrated Controller Hub integrisano vorite kontrolera). BGA pakovanje sa 241 izvodom 82802 FWH (Firmware Hub vorite firmvera). PLCC (Plastic Leaded Chip Carrier) pakovanje sa 32 izvoda ili TSOP (Thin Small Outline Package) pakovanje sa 40 izvoda
Skup ipova 810 (slika 4.30) sastoji se od tri komponente:

s s s
Slika 4.30 Skup ipova Intel 810, ipovi 82810 (GMCH), 82801 (ICH) i 82802 (FWH). Fotografija se koristi po odobrenju korporacije Intel.
U poreenju sa ranijim dizajnom (North Bridge/South Bridge) u skupu ipova 810 postoje neke znaajne promene. U ranijem dizajnu sistema North Bridge je imao ulogu kontrolera memorije koji je komunicirao sa ipom South Bridge preko PCI sabirnice. U novom dizajnu, GMCH zamenjuje North Bridge koji komunicira sa voritem U/I kontrolera (ICH) preko namenskog interfejsa od 66 MHz sa nazivom AHA sabirnica. Ova direktna veza izmeu North Bridgea i South Bridgea bila je kljuna za primenu UDMA-66, novog IDE interfejsa velike brzine za diskove, DVD ureaje i druge IDE ureaje. Na slici 4.31 prikazana je ema sistema za skup ipova 810. Sve u svemu, i dalje postoji troredni pristup kao i kod sistema sa North Bridge, South Bridge i Super U/I ipovima na prethodnim matinim ploama. Veliku razliku ini to to
Intel 440BX
Poglavlje 4
237
ovde najmanja brzina iznosi 33 MHz (brzina PCI sabirnice). Stara ISA sabirnica od 8 MHz konano je ispraena, poto ona u ovom skupu ipova nije neposredno predviena. Postoji mogunost da se na matinu plou 810 ugradi ip za ISA most, pa jo moete nai neke od ovih ploa sa ISA slotovima, ali je korist od toga sumnjiva, a iziskuje i dodatne trokove. ISA sabirnica je konano sahranjena pojavom skupom ipova 810.
CPU L1 ke CPU sabirnica od 66/100 MHz L1 ke Brzine jezgra ili 1/2 brzine jezgra
100 MHz SDRAM ke za displej Digitalni LCD Analogni monitor
Direct AGP video
82810 GMCH
100 MHz
SDRAM DIMM
AHA sabirnica od 66 MHz
USB Zvunik Kodek AC97 Zvunik 82801 ICH CMUS sat L1 ke
Tastatura
Mi
Disketa COM1 LPT1
PCI slotovi od 33 MHz 82801 FWH ROM BIOS
Slika 4.31 ema sistema za skup ipova 810.
GMCH 82810 (Graphics Memory Controller Hub) koristi unutranji interfejs Direct AGP (ugraeni AGP) za izradu 2D i 3D efekata i slika. Video svojstva ugraena u ip 82810 sadre Hardware Motion Compensation za poboljanje softverskog video DVD-a, kao i analogni i direktni digitalni video port, koji omoguava vezu sa obinim televizorom (preko spoljnog konvertorskog modula) ili direktnu digitalnu vezu sa novim monitorima sa ravnim ekranom. Svaki GMCH ip sadri i sabirnicu za upravljanje sistemom (System Manageability Bus), koja omoguava nadgledanje platforme skupa ipova 810 preko mree. Prema specifikaciji ACPI, upravljanje sistemom omoguava reime male potronje elektrine energije u periodima kada sistem nije uposlen.
238
Poglavlje 4
Imajte u vidu da postoje dve verzije GMCH: 82810 i 82810-DC-100. Verzija DC-100 (Display Cache 100 MHz) opciono omoguava neposredno povezivanje do 4 MB SDRAM-a od 100 MHz za keiranje prikaza. Redovni GMCH 82810 ne sadri tu mogunost. ICH (I/O Controller Hub) 82801 koristi AHA (Accelerated Hub Architecture) za neposredno povezivanje sa ipom GMCH. Ova veza je dvostruko bra (266 MB/sec) od ranije veze North Bridge/South Bridge za koju se koristila PCI sabirnica. Osim toga, AHA sabirnica je namenska, to znai da na njoj nema drugih ureaja. AHA sabirnica takoe sadri optimizovana pravila za arbitrau kojima se omoguavaju istovremeno odvijanje vie funkcija i bolje video i audio performanse. ICH takoe sadri dva IDE kontrolera koji dostiu 33 MB/s (UDMA-33 ili Ultra-ATA/ 33) ili 66 MB/s (UDMA-66 ili Ultra-ATA/66). Obratite panju na to da postoje dve verzije ICH ipa. 82801AA (ICH) sadri IDE od 66 MB/s i podrku za est PCI slota, dok 82801AB (ICH0) podrava samo 33 MB/s i podrku za etiri PCI slota. ICH sadri i interfejs za kontroler AC97 (Audio-Codec), dva USB porta i PCI sabirnicu sa najvie etiri ili est slotova. Ugraeni kontroler AC97 sadri softverske funkcije zvuka i modema i koristi procesor za te poslove. Korienjem sistemskih resursa za vie funkcija smanjuje se cena sistema, jer on tako sadri manje komponenti. FWH 82802 (Firmware Hub) sadri sistemski BIOS i video BIOS i tako se ukida jo jedna redundantna komponenta trajne memorije. BIOS u FWH-u jeste fle memorija, tako da se moe aurirati u svako doba. Osim toga, 82802 sadri i hardverski RNG. RNG obezbeuje stvarno sluajne brojeve koji su potrebni kao osnova bezbednosti, jer se koriste za ifrovanje, digitalno overavanje i protokole bezbednosti. FWH postoji u dve verzije, 82802AB odnosno 82802AC. Verzija AB sadri 512 KB (4 Mbita) fle BIOS memorije, a verzija AC ceo 1 MB (8 Mbita) BIOS ROM-a. Skupom ipova 810 Intel je uradio neto ega su se mnogi plaili ugradio je kontroler za video i za grafiku neposredno u skup ipova matine ploe. To znai da sistemi sa skupom ipova 810 nee imati AGP slot i nee moi da koriste uobiajene AGP video kartice. to se tie performansi, ovo zaista nije problem. Video koji su ugradili ima izvanredna svojstva, a ima i direktan pristup ostalim delovima skupa ipova brzinom veom od standardnog AGP-a. Direktan AGP interfejs ugraen u skup ipova 810 radi brzinom od 100 MHz, a ne na 66 MHz kao standardni AGP. U Intelu ovaj interfejs zovu Direct AGP da bi naglasili neposrednu vezu kontrolera memorije i procesora sa video kontrolerom u istom ipu. Ovo e verovatno usmeriti budunost PC-ja, to znai da e video kartica kakvu poznajemo biti rezervisana samo za najbolje sisteme. Skupom ipova 810 Intel je obznanio da ulazi u segment videa na PC-ju. Kada bih ja bio proizvoa video ipova ili kartica, paljivo bih razmislio ime da se ubudue bavim! U sutini, pria o skupu ipova 810 govori o objedinjavanju. Ugraeni video znai da nisu potrebne video kartice, ugraeni AC97 znai da nisu vie potrebni klasini modemi ni zvune kartice. Osim toga, postoji i ugraeni ip CMOS/sat (u ipu ICH), pa je ak i BIOS ugraen u FWH ip. Sve u svemu, 810 bi trebalo prihvatiti kao nagovetaj buduih deavanja u industriji PC-ja, a to su objedinjavanje, bolje performanse i nie cene.
Skupovi ipova klase P6 drugih proizvoaa

Acer Laboratories, Inc. (ALi)
Aladdin Pro II
Aladdin Pro II M1621 iz Acer Labsa (ALi) jeste skup od dva ipa za procesore klase P6 (Pentium Pro i Pentium II) i sastoji se od dva BGA ipa. North Bridge je M1621, BGA pakovanje sa 456 izvoda, a South Bridge moe biti M1533 ili M1543. To je jedan od prvih skupova ipova za P6 procesore i Slot 1, napravljen izvan Intela.
Intel 440BX
Poglavlje 4
239
M1621 North Bridge sadri AGP, kontroler memorije i U/I kontroler, kao i putanju za podatke sa baferima za ubrzavanje. On moe da podri vie procesora Pentium II sa brzinama sabirnice od 60, 66 i 100 MHz. Ovaj skup ipova odgovara Intelovom skupu 440BX. Ugraeni kontroler memorije podrava FPM, EDO i SDRAM memoriju ukupnog kapaciteta do 1 G (SDRAM) ili 2 G (EDO). Podrana je ECC memorija, pa se moe koristiti u veoma vanim aplikacijama ili u serverima za datoteke. Usaglaavanje vremena za pristup memoriji je x-1-1-1-1-1-1-1 kod SDRAM itanja uzastopnih podataka ili x-2-2-2-2-2-2-2 kod EDO itanja uzastopnih podataka. M1621 podrava AGP 1.0 u reimima 1x i 2x i potpuno je usklaen sa PCI Rev. 2.1, tako da podrava istovremene PCI operacije. M1621 se moe koristiti sa South Bridge ipom M1533 ili sa kombinovanim ipom M1543 (South Bridge/Super U/I). South Bridge M1533 ima sledee karakteristike:
s s s s s s
Most PCI-ISA Ugraeni kontroler za mia i tastaturu Poboljano upravljanje napajanjem pomou ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) USB interfejs za dva porta Matini adapter za dva kanala Ultra-DMA/33 IDE BGA pakovanje sa 328 izvoda
M1543 ima ista svojstva i dodatni ugraeni Super U/I sa kontrolerom diskete, dva serijska porta velike brzine i paralelnim portom za vie reima.
VIA Technologies
Apollo P6/97
Apollo P6 VT82C680 jeste skup ipova visokih performansi, a nie cene, s niskom potronjom energije, namenjen stonim i noutbuk PCI/ISA personalnim sistemima sa 64bitnim Intel P6 procesorima. Ovo je jedan od prvih P6 skupova ipova napravljen van Intela, a po mogunostima odgovara Intelovom 440FX. Skup ipova Apollo P6 podrava dva procesora sa ukupno 66 MHz brzine spoljne CPU sabirnice. DRAM i PCI sabirnice napajaju se nezavisno, tako da svaka od njih moe koristiti bilo 3,3 V bilo 5 V. ISA sabirnica uvek koristi 5 V. Apollo P6 podrava do 1 G DRAM-a. Ovaj skup ipova nije mnogo popularan na tritu.
Apollo Pro
Apollo Pro je skup ipova visokih performansi za Slot 1 prenosive i stone PC sisteme. Apollo Pro sadri podrku za napredno upravljanje napajanjem sistema za primenu u stonim i prenosivim PC sistemima, PC100 SDRAM, AGP za reim 2x i razliite mogunosti za usaglaavanje vremena CPU i DRAM. Skup ipova Apollo Pro se po mogunostima moe porediti sa Intelovim skupovima 440BX i PIIX4E, a predstavlja jedan od prvih skupova ipova nainjen van Intela sa podrkom za arhitekturu Slot 1. VIA Apollo Pro sastoji se od dva ureaja North Bridge ipa VT82C691 i South Bridge BGA pakovanja VT82C596 sa punim mogunostima upravljanja napajanjem za prenosive raunare. Kod jeftinijih stonih raunara se VT82C691 moe koristiti sa South Bridge ipom VT82C586B. North Bridge Apollo Pro VT82C691 podrava sve procesore za Slot 1 (Intel Pentium II) i leite Socket 8 (Intel Pentium Pro). Apollo Pro takoe podrava brzine spoljne CPU sabirnice od 66 MHz i novije od 100 MHz koje su potrebne za Pentium II procesore od 350 MHz i bre. Podran je AGP v1.0 i PCI 2.1, kao i FPM, EDO i SDRAM. Mogu se koristiti kombinacije razliitih DRAM modula u najvie osam banaka i do 1 G DRAM-a. Usaglaavanje vremena za pristup uzastopnim podacima EDO memorije je 5-2-2-2-2-2-2-2, a za pristup uzastopnim podacima SDRAM memorije je 6-1-1-1-2-1-1-1.
240
Poglavlje 4
South Bridge VT82C596 podrava ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) i APM (Advanced Power Management), a sadri ugraeni USB kontroler i dva UltraDMA-66 EIDE porta.
Silicon integrated Systems (SiS)

SiS5600/5595
Skup ipova 5600/5595 uveden je juna 1998. godine, a projektovan je za jeftiniji Celeron CPU sa matinom sabirnicom od 66 MHz ili 100 MHz. SiS namerava da upotrebi ovaj jeftiniji skup ipova kako bi usmerio tehnologiju Pentium II PC-ja prema tritu na kojem PC kota ispod 1000 dolara.
Super U/I ipovi

Trei vaan ip na veini matinih ploa PC-ja jeste Super U/I. Taj ip obino objedinjava ureaje koji su se kod starijih sistema nalazili na pojedinanim karticama za proirenje. Veina Super U/I ipova sadri najmanje sledee komponente:
s s s
Kontroler disketne jedinice Kontrolere za dva serijska porta Kontroler paralelnog porta
Kontroleri disketne jedinice u veini Super U/I ipova podravaju dve disketne jedinice, mada neki podravaju samo jednu. Stariji sistemi su ponekad zahtevali odvojenu kontrolersku karticu za disketnu jedinicu. Dva serijska porta su se takoe ranije nalazila na jednoj ili na vie kartica. U veini boljih Super U/I ipova za serijske portove primenjen je dizajn UART, po jedan za svaki port. Veina ovih UART-ova podraava samostalni UART velike brzine NS16550A, koji pravi kompanija National Semiconductor. Kada se zadaci ova dva ipa dodele Super U/I ipu, portovi su u sutini ugraeni na matinu plou. Praktino svi Super U/I ipovi sadre i paralelni port velike brzine za vie reima. Bolji ipovi omoguavaju sva tri reima standardni (dvosmerni) reim, EPP (Enhanced Parallel Port) i ECP (Enhanced Capabilities Port). ECP reim je najbri i najsnaniji, ali taj reim obino zahteva 8-bitni DMA kanal ISA sabirnice, obino DMA kanal 3. Ako vodite rauna o tome i ne dodelite taj kanal neem drugom (na primer zvunoj kartici), ECP reim na paralelnom portu e dobro raditi. Neki noviji tampai i skeneri koji se prikljuuju na sistem preko paralelnog porta koriste ECP reim, koji je prvobitno izmiljen u Hewlett Packardu. Super U/I ip moe da sadri i druge komponente. Na primer, na trenutno najpopularnijoj matinoj ploi za Pentium II Intel SE440BX ATX koristi se Super U/I ip FDC37C777 firme SMC (Standard Microsystems Corp.). Taj ip objedinjava sledee funkcije:
s s s s
Interfejs za jednu disketnu jedinicu Dva serijska porta velike brzine Jedan paralelni port za vie reima (ECP/EPP) Kontroler tastature i mia tipa 8042
Ovde jedino iznenauje kontroler mia i tastature; sve ostale komponente se nalaze u veini Super U/I ipova. Ugraeni kontroler tastature i mia oslobaa matinu plou jo jednog zasebnog ipa. Tokom godina sam primetio da se uloga Super U/I ipa na novijim matinim ploama stalno smanjuje. Pre svega zato to Intel premeta njegove funkcije, kao to je IDE, neposredno u South Bridge, gde se ureaji mogu povezati na PCI sabirnicu umesto na ISA
Super U/I ipovi
Poglavlje 4
241
sabirnicu. Nedostatak Super U/I ipa predstavlja to to se on povezuje sa sistemom preko ISA sabirnice, a to ga po brzini i performansama ograniava na njenih 8 MHz. Prebacivanjem IDE-a na PCI sabirnicu omoguen je razvoj IDE ureaja velike brzine koji mogu da prenose na veoj brzini PCI sabirnice, od 33 MHz. Kako Intel ugrauje sve vie i vie funkcija u glavni skup ipova i kako USB dopunski ureaji zamenjuju standardne serijske, paralelne i ureaje koji se povezuju preko kontrolera disketne jedinice, Super U/I ip e verovatno nestati sa nekih buduih matinih ploa. U barem jednom od skupova ipova drugih proizvoaa ve su objedinjeni South Bridge i Super U/I, ime se tedi prostor i smanjuje broj delova na matinoj ploi.
CMOS RAM adrese na matinoj ploi

U prvobitnom AT sistemu Motorolin ip 14818 koristio se kao RAM ip za RTC i CMOS. To je poseban ip sa jednostavnim digitalnim satom za koji se koristilo 10 bajtova RAM-a, a u preostala 54 bajta mogli ste da uvate bilo ta. Projektanti IBM AT-a iskoristili su ta 54 bajta za uvanje podataka o konfiguraciji sistema. Savremeni PC sistemi ne koriste Motorolin ip, ve su njegovi zadaci dodati South Bridge ipu matine ploe, Super U/I ipu ili koriste poseban modul koji sadri bateriju i NVRAM (proizvode ga kompanije kao to su Dallas ili Benchmarq). U tabeli 4.10 navedeni su podaci koji su se uvali u standardnom CMOS RAM modulu od 64 bajta. To su podaci o konfiguraciji sistema, a ita ih i upisuje program za podeavanje.
Tabela 4.10
Pomak (heks.) 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 07h 08h 09h 0Ah
AT CMOS RAM adrese

Veliina polja 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt Namena Tekue sekunde u BCD obliku (binarno kodirani decimalni) Sekunde alarma u BCD obliku Tekue minute u BCD obliku Minute alarma u BCD obliku Tekui sat u BCD obliku Sat alarma u BCD obliku Tekui dan u nedelji u BCD obliku Tekui dan u BCD obliku Tekui mesec u BCD obliku Tekua godina u BCD obliku Registar stanja A Bit 7 = Auriranje u toku 0 = Datum i vreme se mogu koristiti 1 = Auriranje sata u toku Bitovi 6 4 = Delilac frekvencije sata 010 = 32.768 KHz Bitovi 3 0 = Frekvencija biranja brzine 0110 = 1,024 KHz frekvencija pravougaonog talasa Registar stanja B Bit 7 = Ciklus auriranja sata 0 = Uobiajeno auriranje 1 = Prekinuti auriranje u toku Bit 6 = Periodian prekid 0 = Onemoguen prekid (podrazumeva se)
Pomak (dec.) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
0Bh
11
1 bajt
nastavlja se
242
Poglavlje 4

Pomak (heks.) 0Bh Pomak (dec.) 11 Veliina polja 1 bajt Namena 1 = Omoguen prekid Bit 5 = Prekid alarma 0 = Onemoguen prekid (podrazumeva se) 1 = Omoguen prekid Bit 4 = Prekid zavrenog auriranja 0 = Onemoguen prekid (podrazumeva se) 1 = Omoguen prekid Bit 3 = Frekvencija pravougaonog talasa registra A 0 = Onemoguen pravougaoni talas (podrazumeva se) 1 = Omoguen pravougaoni talas Bit 2 = Format datuma 0 = Kalendar u BCD formatu (podrazumeva se) 1 = Kalendar u binarnom formatu Bit 1 = Sat sa 24 asa 0 = sat sa 24 asa (podrazumeva se) 1 = sat sa 12 asova Bit 0 = Zimsko/letnje vreme 0 = Onemogueno zimsko/letnje vreme (podrazumeva se) 1 = Omogueno zimsko/letnje vreme Registar stanja C Bit 7 = IRQF oznaka Bit 6 = PF oznaka Bit 5 = AF oznaka Bit 4 = UF oznaka Bitovi 3 0 = Rezervisano Registar stanja D Bit 7 = Bit ispravnosti CMOS RAM-a 0 = CMOS neispravna baterija 1 = CMOS ispravna baterija Bitovi 6 0 = Rezervisano Rezultati ispitivanja sistema Bit 7 = stanje napajanja sata (RTC) 0 = CMOS nije izgubio napajanje 1 = CMOS je izgubio napajanje Bit 6 = Stanje kontrolnog zbira CMOS-a 0 = Kontrolni zbir taan 1 = Kontrolni zbir netaan Bit 5 = POST stanje podataka o ustrojstvu 0 = Podaci o ustrojstvu ispravni 1 = Podaci o ustrojstvu neispravni Bit 4 = POST provera veliine memorije 0 = Veliina memorije jednaka podeenoj 1 = Veliina memorije nije jednaka podeenoj Bit 3 = Pokretanje diska i adaptera 0 = Pokretanje uspeno 1 = Pokretanje neuspeno Bit 2 = Stanje CMOS sata 0 = vreme je ispravno 1 = vreme nije ispravno Bitovi 1 0 = Rezervisano
0Ch
12
1 bajt
0Dh
13
1 bajt
0Eh
14
1 bajt
Super U/I ipovi

Pomak (heks.) 0Fh Pomak (dec.) 15 Veliina polja 1 bajt Namena
Poglavlje 4
243
Kd pravilnog zatvaranja sistema 00h = Ukljuenje ili podizanje iz zagrejanog stanja 01h = Provera veliine memorije 02h = Provera memorije 03h = Provera memorije neuspena 04h = Kraj POST-a; podii sistem 05h = Pokaziva skoka od dve rei sa okonanjem instrukcije 06h = Uspena provera zatienog reima 07h = Neuspena provera zatienog reima 08h = Neuspena provera veliine memorije 09h = Prekid 15h pomeranje bloka 0Ah = Pokaziva skoka od dve rei bez okonanja instrukcije 0Bh = koristi se za 80386 Vrste disketnih jedinica Bitovi 7 4 = Ureaj 0 Bitovi 3 0 = Ureaj 1 0000 = ne postoji 0001 = 360 K 0010 = 1,2 M 0011 = 720 K 0100 = 1,44 M Rezervisano Vrste disk ureaja Bitovi 7 4 = Ureaj 0 (vrste 0 15) Bitovi 3 0 = Ureaj 1 (vrste 0 15) Rezervisano Ugraena oprema Bitovi 7-6 = Broj disketnih jedinica 00 = 1 disketna jedinica 01 = 2 disketne jedinice Bitovi 5-4 Osnovni monitor 00 = Koristiti video adapter BIOS-a 01 = CGA 40 kolona 10 = CGA 80 kolona 11 = Monohromatski video adapter Bitovi 3-2 = Rezervisano Bit 1 = Prisutan matematiki potprocesor Bit 0 = Postoji disketna jedinica Najnii bajt osnovne memorije Najvii bajt osnovne memorije Najnii bajt proirene memorije Najvii bajt proirene memorije Disk 0 (Proirene vrste 0 255) Disk 1 (Proirene vrste 0 255) Rezervisano Najvii bajt kontrolnog zbira CMOS-a Najnii bajt kontrolnog zbira CMOS-a
10h
16
1 bajt
11h 12h
17 18
1 bajt 1 bajt
13h 14h
19 20
1 bajt 1 bajt
15h 16h 17h 18h 19h 1Ah 1Bh 2Eh 2Fh
21 22 23 24 25 26 27 46 47
1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 9 bajtova 1 bajt 1 bajt
nastavlja se
244
Poglavlje 4

Pomak (heks.) 30h 31h 32h 33h Pomak (dec.) 48 49 50 51 Veliina polja 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt Namena Najnii bajt stvarno proirene memorije Najvii bajt stvarne proirene memorije Vek datuma u BCD formatu Oznaka obavetenja POST-a Bit 7 = Stanje gornjih 128 K osnovne memorije 0 = gornjih 128 K osnovne memorije nije instalirano 1 = gornjih 128 K osnovne memorije instalirano Bit 6 = Oznaka programa za podeavanje 0 = Uobiajen (podrazumeva se) 1 = Izdati poruku za prvog korisnika Bitovi 5 0 = Rezervisano Rezervisano
34h
52
2 bajta
Mnogi noviji sistemi imaju CMOS RAM i vei od 64 bajta; neki ak 2 ili 4 K. Preostali prostor se koristi za podatke o podeenosti adapterskih Plug-and-Play kartica i drugih mogunosti sistema. Zbog toga ne postoji vrsto pravilo o nainu smetanja CMOS podataka u raznim sistemima. U tabeli 4.10 prikazano je samo kako su podaci bili rasporeeni u prvobitnim sistemima; novije verzije BIOS-a i matinih ploa mogu da budu sasvim razliite. Ako su vam potrebna iscrpnija obavetenja o nainu razmetanja CMOS podataka, treba da se obratite proizvoau BIOS-a, zato to program za podeavanje CMOS-a obino spada u BIOS. Eto jo jednog primera koliko je BIOS usko povezan sa hardverom na matinoj ploi. U javnom domenu postoje programi za pravljenje rezervnih kopija i drugi pomoni programi koji se bave podacima iz CMOS RAM-a. Oni mogu da budu korisni ako treba snimiti i kasnije ponovo uspostaviti itavu konfiguraciju. Naalost, ovi programi su usko vezani za BIOS i mogu se koristiti samo sa onim BIOS-om za koji su projektovani. Ja se obino ne oslanjam na te programe, jer su isuvie vezani za odreeni BIOS i matinu plou i ne mogu bez potekoa da rade na svim mojim sistemima. U tabeli 4.11 prikazani su podaci koji mogu da se nalaze u BIOS-u vaeg sistema u posebnom CMOS bajtu koji se naziva bajt stanja ispitivanja. Ako dijagnostikim programom ispitate tu adresu, moete saznati da li je va sistem postavio kodove smetnji koje ukazuju na to da je do njih dolazilo.
Tabela 4.11
Kodovi u bajtu stanja dijagnoza CMOS RAM-a

Heks. 80 40 20 10 08 04 02 01 00 Namena RTC (Real Time Clock) ip je gubio napajanje Kontrolni zbir CMOS RAM-a nije taan Prilikom POST-a je otkrivena pogrena konfiguracija Prilikom POST-a je otkrivena pogrena veliina memorije Disk ili adapter nisu bili pravilno pokrenuti RTC vreme nije bilo ispravno Adapteri nisu bili u skladu sa konfiguracijom Isteklo vreme za prepoznavanje adaptera Nema greaka (Redovno stanje)
Broj bita 7 6 5 4 3 2 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1
Super U/I ipovi
Poglavlje 4
245
Ako se u dijagnostikom bajtu nalazi bilo koja vrednost osim nule, prilikom podizanja sistema dobiete CMOS poruku. Ta vrsta greaka moe da se ispravi ponovnom upotrebom programa za podeavanje CMOS-a.
Prikljuci za interfejs na matinoj ploi

Na savremenoj matinoj ploi se nalaze raznovrsni prikljuci. Na slici 4.32 prikazano je gde se oni nalaze na tipinoj matinoj ploi (kao primer je uzeta Intelova ploa SE440BX). Neki od ovih prikljuaka, na primer prikljuci za napajanje, serijski i paralelni portovi i prikljuci za mia i tastaturu, opisani su u drugim poglavljima. U tabelama 4.12 do 4.16 navedene su namene izvoda za veinu ostalih razliitih prikljuaka za interfejs i ulaz/ izlaz.
uu uu uu uu uu
Videti Prikljuci napajanja str. 973. Videti Serijski prikljuci str. 772. Videti Prikljuci interfejsa tastature i mia str. 816. Videti USB (Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica) str. 790. Videti ATA U/I prikljuak str. 464
Tabela 4.12 Infracrveni prikljuak (IrDA)

Izvod 1 2 3 Naziv signala +5V Voica IrRX Izvod 4 5 6 Naziv signala Uzemljenje IrTX CONIR (IR potroa)
Tabela 4.13 Prikljuak za bateriju

Izvod 1 2 Naziv signala Uzemljenje Ne koristi se Izvod 3 4 Naziv signala Voica +6V
Tabela 4.14 Prikljuak za LED diodu i za zakljuavanje tastature

Izvod 1 2 3 Naziv signala Napajanje za svetleu diodu (+ 5 V) Voica Uzemljenje Izvod 4 5 Naziv signala Spreavanje rada tastature Uzemljenje
Tabela 4.15 Prikljuak za zvunike

Izvod 1 2 Naziv signala Uzemljenje Voica Izvod 3 4 Naziv signala Zvunik na ploi Izlaz za zvunik
246
Poglavlje 4
A B C D E F G H I J
Pokretanje raunara preko modema (J1A1) PCI slotovi (J4D2, J4D1, J4C1, J4B1) Neobavezno pokretanje raunara preko lokalne mree (J1C1) Trei ventilator (J3F2) Neobavezan pomoni ulaz (J2F2) Neobavezna telefonija (J2F1) Neobavezan CD-ROM audio (J1F1) Neobavezan prikljuak na asiju (J3F1) Slot 1 (J4J1) Drugi ventilator (J4M1)
K L M N O P Q R S T
Prvi ventilator (J8M1) Disketna jedinica (J8K1) Napajanje (J7L1) Neobavezna SCSI svetlea dioda (J8J1 Prednja maska kuita (J8G2) Prvi i drugi IDE (J7G1, J8G1) DIMM-ovi (J6J1, J6J2, J7J1) A.G.P. (J4E1) PC/PCI (J6D1) ISA slotovi (J4B2, J4A1)
Slika 4.32 Tipini prikljuci matine ploe (prikazana je ploa Intel SE440BX)
Tabela 4.16 Prikljuak za napajanje ventilatora mikroprocesora

Izvod 1 2 3 Naziv signala Uzemljenje + 12 V Signal tahometra
Super U/I ipovi
Poglavlje 4
247
Upozorenje
Nemojte stavljati kratkospojnik na ovaj prikljuak. Ako se 12 V spoji sa uzemljenjem moe doi do ozbiljnog oteenja ploe. Primetiete da je na neke ploe ugraen piezo-zvunik. On se omoguava tako to se kratkospojnikom spoje izvodi 3 i 4, ime se izlaz za zvunik usmerava na zvunik koji se nalazi na matinoj ploi. Kada uklonite kratkospojnik, moete da prikljuite obian zvunik. Na nekim novijim matinim ploama moete nai i druge prikljuke, koji su opisani u tabelama 4.17 do 4.22.
Tabela 4.17
Izvod 1 2
Prikljuak na asiju (osiguranje)

Naziv signala Uzemljenje CHS_SEC
Tabela 4.18 Pokretanje raunara preko lokalne mree

Izvod 1 2 3 Naziv signala + 5 VSB Uzemljenje WOL (pokretanje)
Tabela 4.19
Izvod 1 2
Prikljuak za zvuk sa CD-a

Naziv signala Ulaz CD-a Levi Uzemljenje Izvod 3 4 Naziv signala Uzemljenje Ulaz CD-a Desni
Tabela 4.20
Izvod 1 2
Prikljuak za telefonsku liniju

Naziv signala Zvuni izlaz (mono) Uzemljenje Izvod 3 4 Naziv signala Uzemljenje Zvuni ulaz (mono)
Tabela 4.21 Ulazni prikljuak ATAPI

Izvod 1 2 Naziv signala Ulaz Levi Uzemljenje Izvod 3 4 Naziv signala Uzemljenje Ulaz Desni
Tabela 4.22 Pokretanje raunara preko modema

Izvod 1 2 Naziv signala Uzemljenje RINGA (pokretanje)
248
Poglavlje 4
Intel i nekoliko drugih proizvoaa matinih ploa vole da sve prikljuke za prednju masku kuita na matinoj ploi postave u jedan red, kao to je prikazano na slici 4.33.
Slika 4.33 Uobiajeni prikljuci za prednju masku kuita na matinoj ploi ATX (prikazana je
Intelova matina ploa)
U tabeli 4.23 prikazane su uobiajene oznake prikljuaka za prednju masku kuita na Intelovim matinim ploama.
Tabela 4.26 Uobiajeni prikljuci za prednju masku kuita na matinoj ploi ATX (prikazana je Intelova matina ploa)
Prikljuak Zvunik Izvod 27 26 25 24 Reset nema LED Mirovanje/Napajanje 23 22 21 20 19 18 nema LED diska 17 16 15 14 13 nema IrDA (Infracrveni port) 12 11 10 9 8 7 6 nema Mirovanje/nastavak Ukljuenje 5 4 3 2 1 Naziv signala SPKR_HDR PIEZO_IN Voica Uzemljenje SW_RST Uzemljenje Nije povezano / Voica PWR_LED Voica Uzemljenje Nije povezano / Voica HD_PWR HD Active# Voica HD_PWR + 5 V Nije povezano CONIR (IR potroa) IrTX Uzemljenje IrRX Voica +5V Nije povezano SLEEP_PU (buenje) SLEEP Uzemljenje SW_ON#
Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice
Poglavlje 4
249

Srce svake matine ploe ine sabirnice koje su u nju ugraene. Sabirnica nije nita drugo do zajednika putanja po kojoj podaci u raunaru mogu da se kreu. Ta putanja se koristi za povezivanje i moe se uspostaviti izmeu dva ili vie elemenata raunara. PC sadri skup razliitih sabirnica, ustrojenih po vanosti. Veina savremenih PC-ja ima bar tri razliite sabirnice, neki imaju etiri ili vie. Sabirnice su ureene po vanosti, tako da se svaka sporija sabirnica povezuje sa sledeom brom sabirnicom. Svaki ureaj u sistemu povezan je sa jednom od sabirnica, a neki ureaji (pre svega skup ipova) slue kao most izmeu raznih sabirnica. Glavne sabirnice u savremenom sistemu jesu:
s
Procesorska sabirnica. Ovo je najbra sabirnica u sistemu i predstavlja osnovu skupa ipova i matine ploe. Ovu sabirnicu prvenstveno koristi procesor (za prenoenje informacija prema keu ili iz kea, odnosno prema glavnoj memoriji i iz nje) i North Bridge skup ipova. Procesorska sabirnica u sistemima Pentium II radi na 66 ili na 100 MHz i ima punu irinu putanje podataka procesora od 64 bita. AGP (Accellerated Graphics Port) sabirnica (ubrzani grafiki port). Ovo je veoma brza 32-bitna sabirnica na 66 MHz, posebno namenjena video kartici. Povezana je sa North Bridge ipom, a na sistemu za njenu upotrebu postoji jedan AGP slot. PCI (Peripheral Component Interconnect) sabirnica (lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja). Ovo je 32-bitna sabirnica na 33 MHz koja postoji praktino u svim novijim sistemima 486 i praktino u svim sistemima Pentium ili novijim. Nju pobuuje North Bridge, koji ima ulogu PCI kontrolera. Ova sabirnica se na sistemu javlja u vidu niza 32-bitnih slotova (na veini matinih ploa ih ima etiri). U PCI slot se mogu ukljuiti veoma brzi periferijski ureaji kao to su SCSI adapteri, mrene kartice, video kartice i drugo. South Bridge se ukljuuje u PCI sabirnicu, odakle pobuuje IDE i USB portove. ISA sabirnica (Industry Standard Architecture standardna industrijska arhitektura). Ovo je 16-bitna sabirnica koja radi na 8 MHz i koja je ostala u dananjim sistemima. Ona se u prvobitnom PC-ju pojavila kao 8-bitna na brzini od 5 MHz, a 1984. u IBM PC-ju u punom 16-bitnom obliku. To je veoma spora sabirnica, ali je i dalje idealna za neke sporije ili starije ureaje. Industrija PC-ja ne odustaje od ove sabirnice i pored pritisaka iz Microsofta i Intela da je se ree u buduim PC projektima. Veina korisnika ih u skoranje vreme koristi za unutranje modeme, zvune kartice i razne druge sporije ureaje. ISA sabirnicu pobuuje South Bridge deo skupa ipova matine ploe, koji slui kao kontroler ISA sabirnice i kao interfejs izmeu ISA sabirnice i bre PCI sabirnice iznad nje. Super U/I ip matine ploe obino se povezuje na ovu sabirnicu.
Sistemski skup ipova jeste dirigent koji upravlja orkestrom sistemskih komponenti, doputajui svakoj od njih da doe do odgovarajue sabirnice.
Vrsta sabirnice 8-bitna ISA 16-bitna ISA EISA* VLB* PCI PCI-2x** irina (bitovi) 8 16 32 32 32 32 Brzina (MHz) 4,77 8,33 8,33 33,33 33,33 66,66 Propusni opseg (MB/sec) 2,39 8,33 33,3 133,33 133,33 266,66
nastavlja se
250
Poglavlje 4

irina (bitovi) 64 64 32 32 32 Brzina (MHz) 33,33 66,66 66,66 66,66 66,66 Propusni opseg (MB/sec) 266,66 533,33 266,66 533,33 1066,66
Vrsta sabirnice 64-bitna PCI** 64-bitna PCI-2x ** AGP AGP-2x AGP-4x*
*EISA i VLB ne koriste se vie u projektovanju matinih ploa **Ove vrste sabirnica su predloene, ali nisu jo primenjene u PC sistemima.
Za PCI sabirnicu predloena su dva proirenja. Po jednom predlogu bi se prelo sa 32 na 64 bita, a po drugom bi se takt na sabirnici udvostruio na 66 MHz. Za sada nijedan od ovih predloga nije primenjen u PC sistemima i nije verovatno da e se to dogoditi u bliskoj budunosti. Verovatnije je da emo pre toga videti unapreenja u drugim oblastima, na primer kod AGP sabirnice, koja je ve prela na reim 2x, a ubudue e i na 4x. Zanimljivo je da e se to ostvariti pri istom taktu; jedina razlika je u tome to e se za svaki herc (ciklus) prenositi po dva ili etiri bita, a ne jedan bit po ciklusu kao sada. Na taj nain e AGP odrati korak sa buduim potrebama videa, sve do preko 1066 M u sekundi! U sledeim odeljcima opisuje se procesorska sabirnica i ostale podreene sabirnice u sistemu, kao i glavne U/I sabirnice pomenute u prethodnoj tabeli.
Procesorska sabirnica
Procesorska sabirnica jeste putanja za povezivanje CPU-a sa skupom ipova matine ploe, tanije sa njegovim delom North Bridge. Ova veza se obavlja na punoj brzini matine ploe, koja obino iznosi 66 MHz, 75 MHz ili 100 MHz, i koristi se za prenos podatka izmeu CPU-a i North Bridgea, kao i izmeu CPU-a i spoljnog memorijskog kea u PC sistemima Pentium (klase P5). Na slici 4.19 prikazano je kako se ova sabirnica uklapa u tipian PC sistem Pentium (klase P5). Na slici 4.34 moete videti gde se i kako se ostale glavne sabirnice, kao to su PCI i IDE sabirnica, uklapaju u sistem. Kao to vidite, re je o trostepenoj arhitekturi sa najbrom CPU sabirnicom na vrhu; za njom sledi PCI sabirnica, a na dnu je ISA sabirnica. Razne komponente sistema povezuju se sa jednom od ove tri glavne sabirnice. Sistemi klase Pentium (P5) imaju spoljni ke za CPU; ovaj ke se povezuje sa procesorskom sabirnicom koja radi brzinom matine ploe (obino je to 66 MHz). Prema tome, kako su procesori Pentium sve bri i bri, L2 ke je naalost ostao na relativno maloj brzini matine ploe. To je reeno u sistemima Pentium Pro i Pentium II. Kod njih je L2 ke premeten sa matine ploe u CPU. L2 ke u CPU-u moe da radi brzinom bliskom stvarnoj brzini CPU. U Pentiumu Pro, L2 ke zaista i radi punom brzinom procesora, ali u Pentiumu II radi na polovini brzine procesora. I to je mnogo bre od kea koji zavisi od matine ploe sistema klase P5 sa leitem Socket 7. Drugostepeni ke ugraen u CPU jedan je od glavnih razloga to je arhitektura leita Socket 8 i Slota 1 bolja od one za leite Socket 7. Nedavno se pojavila nova verzija arhitekture leita Socket 7, nazvana Super 7, koja je projektovana pre svega u AMD i Cyrixu za njihove nove procesore klase P5 za leite Socket 7, koji rade na brzini matine ploe od 100 MHz. To je svakako bolje od 66 MHz, ali ne dostie arhitekturu Slota 1, gde se L2 ke automatski ubrzava sa procesorom. Time to je uklonila L2 ke sa matine ploe konstrukcija Slot 1 je obezbedila bolje performanse. Na slici 4.35 prikazana je tipina konstrukcija sistema Pentium III. Uoiete dve glavne promene: prva je da sada L2 ke radi polovinom brzine jezgra procesora, a ne brzinom matine ploe. Primetiete i da je brzina matine ploe poveana na 100 MHz, to osetno poboljava performanse glavne memorije u spoju sa SDRAM memorijom od 100 MHz.

Pentium CPU L1 ke Procesorska sabirnica 66 MHz L2 ke 66 MHz (15 ns)
Poglavlje 4
251
Do 266 MHz
16/66 MHz North Bridge (430TX)
EDO SIMM (16 MHz) ili SDRAM DIMM (66 MHz)
PCI sabirnica 33 MHz
PCI slotovi
USB 1 USB 2 South Bridge (PIIX4) IDE 1 IDE 2 PCI Video
CMOS i RTC
ISA sabirnica 8 MHz
ISA slotovi
Disketa Super U/I (87307) COM 1 COM 2 LPT 1 ROM Flash BIOS
Tastatura
Mi
Slika 4.34 Tipina arhitektura sistema Pentium (klasa P5); vide se razliiti stepeni sabirnica.
Druga glavna promena je nova sabirnica sa jednim slotom, AGP (Accelerated Graphics Port). Ovo omoguava da video kartica radi na vlastitoj sabirnici velike brzine, dva puta bre od PCI. U stvari i to nije tana brzina, poto AGP ima i reime 2x i 4x, u kojima se brzina od osnovnih 66 MHz moe udvostruiti ili uetvorostruiti. Rezultat je neverovatan propusni opseg potreban da bi se zabeleio i prikazivao film. Kako je svrha procesorske sabirnice prenos podataka u CPU i iz njega najveom moguom brzinom, ova sabirnica radi mnogo bre od svih ostalih u sistemu; ne postoje uska grla. Sabirnica se sastoji od elektrinih kola za podatke, za adrese (adresna sabirnica opisana je u sledeem odeljku) i za kontrolu. U sistemu Pentium procesorska sabirnica ima 64 linije za podatke, 32 linije za adrese i odgovarajue kontrolne linije. Pentium Pro i Pentium II imaju 36 linija za adrese, ali se inae ne razlikuju od Pentiuma i Pentiuma MMX. Procesorska sabirnica radi istom osnovnom brzinom kojom se CPU obraa okolini. Ovo moe da zbuni, zato to veina dananjih procesora ima unutranju brzinu veu od spoljne. Na primer, u sistemu Pentium 266, CPU Pentium radi unutranjom brzinom od 266 MHz, ali mu je spoljna brzina samo 66,6 MHz, dok Pentium II 450 ima unutranju brzinu 450 MHz, a spoljnu samo 100 MHz. Pentiumi 133, 166, 200, pa ak i Pentium 233,
252
Poglavlje 4
takoe imaju brzinu spoljne procesorske sabirnice od 66,6 MHz. U veini novijih sistema stvarna brzina procesora predstavlja neki umnoak brzine procesorske sabirnice (1,5 x, 2 x, 2,5 x, 3 x i tako dalje).
tt
Videti Ocena brzine procesora str. 35.
Procesorska sabirnica je povezana sa izvodima procesora i prenosi bit podataka tokom svakog ciklusa takta ili tokom svaka dva ciklusa takta. Prema tome, Pentium, Pentium Pro ili Pentium II mogu odjednom da prenose po 64 bita podataka. Da biste izraunali brzinu prenosa procesorske sabirnice treba da pomnoite irinu (64 bita kod Pentiuma, Pentiuma Pro ili Pentiuma II) taktom sabirnice (osnovna, neumnoena brzina procesora). Ako koristite ip Pentium, Pentium MMX, Pentium Pro ili Pentium II, koji rade brzinom matine ploe od 66 MHz, a mogu da prenesu jedan bit podataka po ciklusu svakom linijom podataka, dobijate trenutno najveu brzinu prenosa od priblino 528 M u sekundi. Rezultat se dobija na sledei nain: 66 MHz X 64 bita = 4224 Mbit / sec 4224 Mbit/sec / 8 = 528 M/sec Ta brzina prenosa, koja se esto naziva propusnim opsegom sabirnice, predstavlja najveu moguu vrednost. Kao i sve najvee vrednosti, ova brzina nije uobiajeni radni propusni opseg. Prosek e biti mnogo manji. Drugi ograniavajui inioci, kao to su konstrukcija skupa ipova, konstrukcija i brzina memorije itd., utiu da stvarna prosena propusna mo bude manja.
Memorijska sabirnica
Memorijska sabirnica slui za prenos informacija izmeu procesora i glavne memorije RAM-a sistema. Ova sabirnica je povezana sa ipom North Bridge matine ploe. U zavisnosti od vrste memorije sa kojim skup ipova (samim tim i matina ploa) moe da radi, North Bridge e pobuivati memorijsku sabirnicu razliitim brzinama. Sistemi sa FPM (Fast Page Mode brzi reim stranienja) ili EDO (Extended Data Out memorija sa proirenim izlazom podataka), sa vremenom pristupa od 60 nanosekundi, koriste memorijsku sabirnicu na svega 16 MHz. To je zato to 16 MHz daje brzinu ciklusa od 60 ns. Noviji skupovi ipova i matine ploe koje podravaju SDRAM mogu da koriste memorijsku sabirnicu brzine 66 MHz (15 ns) pa sve do 100 MHz (10 ns). To oigledno omoguava bolje performanse memorije, tako da ke memorija na matinoj ploi praktino nije ni potrebna. Zato je procesor Pentium II projektovan sa ugraenim brim L2 keom, jer SDRAM memorija ve radi istom brzinom kao i ke na matinoj ploi starijih Pentium sistema. Na slikama 4.32 i 4.33 vidi se kako je memorijska sabirnica uklopljena u PC.
Napomena
Imajte u vidu da je memorijska sabirnica uvek iste irine kao i procesorska. Time se odreuje veliina takozvane banke memorije. Memorijske banke i njihove irine u odnosu na procesorske sabirnice opisane su u odeljku Memorijske banke poglavlja 6.
Zato su potrebni slotovi za proirenje

U/I sabirnica ili slotovi za proirenje omoguavaju procesoru da se povezuje sa dopunskim ureajima. Sabirnica i njeni slotovi za proirenje potrebni su zbog toga to osnovni sistemi verovatno nisu u stanju da zadovolje potrebe svih ljudi koji ih kupuju. U/I sabirnica omoguava dodavanje ureaja na raunar i proirivanje njegovih mogunosti. Najosnovnije komponente raunara, kao to su zvuna i video kartica, mogu da se utaknu u slotove za
Zato su potrebni slotovi za proirenje

Do 550 MHz Pentium III L1 ke Procesorska sabirnica 100 MHz L2 ke
Poglavlje 4
253
1/2 CPU = 275 MHz
AGP Video
66 MHz North Bridge (440BX)
100 MHz
100 MHz SDRAM DIMM
PCI slotovi
USB 1
USB 2 South Bridge (PIIX4E) IDE 1
CMOS i RTC
IDE 2
ISA sabirnica 8 MHz
ISA slotovi
Disketa Super U/I (376777) COM 1
Tastatura
Mi
COM 2
LPT 1 ROM Fle BIOS
Slika 4.35 Tipina arhitektura sistema Pentium III; vide se razliiti stepeni sabirnica.
proirenje. Isto tako mogu da se utaknu i posebni ureaji, kao to su kartice mrenog interfejsa, matini SCSI adapteri i druge.
Napomena
U veini savremenih PC sistema na matinu plou ugraen je ceo niz osnovnih dopunskih ureaja. Veina dananjih sistema ima na matinoj ploi bar dva IDE interfejsa (prvi i drugi), dva USB (Universal Serial Bus) porta, kontroler disketne jedinice, dva serijska porta, jedan paralelni port, kontrolere za tastaturu i za mia. Obino su ti ureaji na matinoj ploi rasporeeni u South Bridge i Super U/ I ip. (Super U/I ipovi su opisani ranije u ovom poglavlju.)
254
Poglavlje 4
Na mnoge matine ploe ugraeno je i vie ureaja, na primer, postoji ugraena zvuna kartica, video adapter, SCSI matini adapter ili mreni interfejs. Oni se, meutim, ne ugrauju u skup ipova matine ploe niti u Super U/I ip, ve kao dodatni ipovi na matinoj ploi, ali oni ipak za povezivanje sa procesorom koriste U/I sabirnicu. U sutini, iako su ugraeni, oni rade kao da su kartice utaknute u slotove sistemske sabirnice, ukljuujui i nain korienja sistemskih resursa.
Vrste U/I sabirnica

Od kada je uveden prvi PC koristilo se mnogo U/I sabirnica. Razlog je dosta jednostavan za bolje performanse sistema potrebne su vee brzine ulaza i izlaza. Potreba za boljim performansama obuhvata tri oblasti:
s s s
Bri CPU Poveani zahtevi softvera Vei zahtevi multimedija
Svako od ovih podruja zahteva da U/I sabirnica bude to je mogue bra. Iznenaujue je da praktino svi PC sistemi koji se danas isporuuju imaju u osnovi istu arhitekturu sabirnica kakvu je imao IBM PC/AT iz 1984. godine. Meutim, veina tih dananjih sistema sadri i drugu, veoma brzu lokalnu U/I sabirnicu kakve su VL-sabirnica ili PCI, koje nude mnogo bolje performanse adapterima kojima je to potrebno. Mnogi najnoviji sistemi sadre i treu veoma brzu sabirnicu AGP, za performanse video podsistema bolje od onih koje omoguava PCI. Jedan od osnovnih razloga zbog kojih se nove konstrukcije U/I sabirnica sporo probijaju jeste kompatibilnost stara kvaka 22 koja ostavlja veinu industrije PC-ja vezanu za prolost. Jedna karakteristika uspeha PC-ja jeste standardizacija. Standardizacija je posejala na hiljade U/I kartica drugih proizvoaa, a svaka je bila pravljena prema prvim specifikacijama sabirnice za PC. Ako se uvede nova, veoma brza sistemska sabirnica, ona esto mora da bude usaglaena sa starijim sistemima sabirnica, da postojee U/I kartice ne bi zastarele. Prema tome, tehnologije sabirnice se polako razvijaju i nema naglih skokova. Razliite vrste U/I sabirnica prepoznaju se po arhitekturi. Glavne vrste arhitekture jesu:
s s s s s s s s s
ISA MCA (Micro Channel Architecture) EISA VL-Bus lokalna sabirnica (VESA Local Bus) PCI lokalna sabirnica AGP PC-Card (ranije PCMCIA) IEEE-1394 (FireWire) USB (Universal Serial Bus)
uu uu uu
Videti PC kartice (PC MCIA) str. 1096. Videti IEEE 1394 (iLink ili FireWire) str. 794. Videti USB (Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica) str. 790.
Razlike meu ovim sabirnicama sastoje se pre svega u koliini podataka koje mogu da prenesu odjednom i u brzini kojom to rade. Svaka arhitektura sabirnice primenjuje se pomou skupa ipova koji se vezuje za procesorsku sabirnicu. Obino taj skup ipova upravlja i memorijskom sabirnicom (slika 4.18). U sledeim odeljcima opisane su razliite vrste sabirnica za PC.
Vrste U/I sabirnica
Poglavlje 4
255
ISA sabirnica
ISA je skraenica od Industry Standard Architecture (standardna industrijska arhitektura). To je arhitektura sabirnice uvedena u originalni IBM PC 1981. godine kao 8-bitna, a kasnije (1984. godine) proirena na 16 bitova u IBM PC/AT-u. ISA je osnova savremenog personalnog raunara i ta se arhitektura koristi u velikoj veini PC sistema na dananjem tritu. Moe vas zapanjiti injenica da se naizgled tako starinska arhitektura koristi u dananjim veoma brzim sistemima, ali razlozi za to su pouzdanost, pristupanost i kompatibilnost. Osim toga, ova stara sabirnica je i dalje bra od mnogih ureaja koji se vezuju na nju! Postoje dve verzije ISA sabirnice, u zavisnosti od broja bitova koji se istovremeno prenose preko nje. Starija verzija je 8-bitna sabirnica, a novija je 16-bitna. Prvobitna 8-bitna verzija radila je brzinom od 4,77 MHz u PC-ju i u XT-u. 16-bitna verzija koja se koristila u AT-u radila je brzinom od 6 MHz, a zatim od 8 MHz. Kasnije je u industriji dogovoreno da standardna najvea brzina bude 8,33 MHz za obe verzije ISA sabirnice, zbog kompatibilnosti. Pojedini sistemi mogu da postignu i veu brzinu ISA sabirnice, ali neke adapterske kartice ne rade dobro pri veim brzinama. ISA prenosi podataka zahtevaju od dva do osam ciklusa. Prema tome, teoretski najvea brzina prenosa iznosi oko 8 M/sec, kao to se vidi iz sledee raunice: 8 MHz X 16 bitova = 128 Mbit/sec 128 Mbit/sec / 2 ciklusa = 64 Mbit/sec 64 Mbit/sec / 8 = 8 M/sec Propusni opseg 8-bitne sabirnice upola je manji (4 M/sec). Imajte na umu, meutim, da su to teoretski najvee vrednosti. Zbog U/I protokola, stvarni propusni opseg je daleko manji obino skoro upola manji. Pa ipak, pri 8 M/sec, ISA sabirnica je bra od mnogih ureaja koje vezujemo na nju.
8-bitna ISA sabirnica

Ova arhitektura sabirnice koristila se u prvobitnim raunarima IBM PC. Mada u dananjim novim sistemima praktino vie ne postoji, ona se nalazi u stotinama hiljada postojeih PC sistema. Fiziki, 8-bitni ISA slot za proirenje nalikuje vezi na pero i leb, koju su proizvoai nametaja ranije koristili za sastavljanje dva drvena dela. To se zove ivini prikljuak kartice (Card/Edge Connector). Adapterska kartica sa 62 izvoda na donjoj ivici utakne se u slot na matinoj ploi koji ima 62 odgovarajua izvoda. Elektronski, ovaj slot predvia osam linija za podatke i 20 adresnih linija, tako da moe da opslui 1 M memorije. Na slici 4.36 prikazane su namene izvoda 8-bitne ISA sabirnice. Na slici 4.37 prikazano je kako su ti izvodi okrenuti u slotu za proirenje. Mada je konstrukcija sabirnice jednostavna, IBM je ekao do 1987. godine da bi objavio potpunu specifikaciju vremena linija za podatke i adresa. U prvim danima PC kompatibilnih sistema proizvoai su morali da se potrude da bi smislili kako da naprave adaptersku karticu. Taj problem je otklonjen kad su PC kompatibilni raunari postali iroko prihvaeni kao industrijski standard, pa su proizvoai imali vie vremena i razloga da se posvete izgradnji adapterskih kartica koje e pravilno da rade sa sabirnicom. Mere 8-bitne ISA adapterske kartice: visina 4,2 ina (106,68 mm) duina 13,13 ina (333,5 mm) debljina 0,5 ina (12,7 mm)
256
Poglavlje 4

Signal Ground RESET DRV +5 Vdc IRQ 2 -5 Vdc DRQ 2 -12 Vdc -CARD SLCTD +12 Vdc Ground -SMEMW -SMEMR -IOW -IOR -DACK 3 DRQ 3 -DACK 1 DRQ 1 -Refresh CLK(4.77MHz) IRQ 7 IRQ 6 IRQ 5 IRQ 4 IRQ 3 -DACK 2 T/C BALE +5 Vdc OSC(14.3MHz) Ground Izvod B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 B26 B27 B28 B29 B30 B31 Izvod A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 A26 A27 A28 A29 A30 A31 Signal -I/O CH CHK Data Bit 7 Data Bit 6 Data Bit 5 Data Bit 4 Data Bit 3 Data Bit 2 Data Bit 1 Data Bit 0 -I/O CH RDY AEN Address 19 Address 18 Address 17 Address 16 Address 15 Address 14 Address 13 Address 12 Address 11 Address 10 Address 9 Address 8 Address 7 Address 6 Address 5 Address 4 Address 3 Address 2 Address 1 Address 0
Slika 4.36 Namene izvoda 8-bitne ISA sabirnice
Slika 4.37 Prikljuak 8-bitne ISA sabirnice
16-bitna ISA sabirnica

IBM je bacio bombu u svet PC-ja kada je 1984. uveo AT sa procesorom 286. Taj procesor je imao 16-bitnu sabirnicu za podatke, to je znailo da e veze izmeu procesora, matine ploe i memorije biti iroke 16 bita, a ne 8. Mada je ovaj procesor mogao da se ugradi i na matinu plou sa 8-bitnom U/I sabirnicom, to bi uveliko umanjilo performanse adapterskih kartica i drugih ureaja koji se prikljuuju na sabirnicu. Uvoenje ipa 286 dovelo je IBM u nedoumicu oko naredne generacije PC-ja. Da li da prave novu U/I sabirnicu i odgovarajue slotove za proirenje ili da pokuaju da naprave sistem koji bi podrao i 8-bitne i 16-bitne kartice? IBM se odluio na ovo drugo, pa je uvedeni PC/AT imao slotove za proirenje sa produecima za 16-bitno proirivanje. Osmobitnu karticu ste mogli da utaknete u prednji deo slota, a 16-bitnu u oba njegova dela.
B31 A31
B1 A1
Zadnja strana raunara
Vrste U/I sabirnica
Poglavlje 4
257
Napomena
Kod slotova za proirenje za 16-bitnu ISA sabirnicu prvi put su se u PC okruenju pojavile voice. Voica je iseak ili udubljenje na adapterskoj kartici kome odgovara ispupenje na prikljuku u koji se adapterska kartica ugrauje. Voice se koriste da se adapterska kartica ne bi pogreno prikljuila. Produetak za proirenje u svakom 16-bitnom slotu dodaje 36 izvoda za prenos dodatnih signala koji su potrebni za iru putanju podataka. Osim toga, dva izvoda u delu za 8-bitnu karticu su promenjena. Ove dve male izmene ne ometaju rad 8-bitnih kartica. Na slici 4.38 prikazane su namene izvoda za ceo 16-bitni slot za proirenje. Na slici 4.39 prikazano je kako su ti izvodi okrenuti u slotu za proirenje i odnos 8bitnih i 16-bitnih ISA slotova. Produeni 16-bitni slotovi nisu fiziki prilagoeni nekim 8-bitnim adapterskim karticama sa proirenjem koje se, odmah iza prikljuka, sputa prema matinoj ploi. IBM je za takve kartice u PC/AT-u ostavio dva slota bez 16-bitnih produetaka. Oni su istovetni kao slotovi za proirenje ranijih sistema i mogu da prihvate svaku PC ili XT karticu sa proirenjem. Ovo danas nije problem, poto se ve godinama ne proizvode 8-bitne kartice sa proirenjem.
Napomena
16-bitni ISA slotovi za proirenje uvedeni su 1984. godine. Od tada praktino svaki proizvoa 8bitnih kartica za proirenje projektuje kartice kojima donja ivica tri kako bi mogle normalno da se utaknu u 16-bitni slot. Veina novih sistema nema 8-bitne slotove, zato to dobro projektovana 8bitna kartica treba dobro da radi na svakom 16-bitnom slotu. Primetiete da se problemi prilikom uklapanja javljaju samo kod loe oblikovanih matinih ploa ili kartica. esto kartica pune duine ne moe da radi u nekom slotu jer joj smeta hladnjak procesora, SIMM ili DIMM memorija, naponski regulator ili neka od drugih komponenti na ploi. Sistemi sa LPX matinim ploama, pa ak i sa matinim ploama Baby-AT, posebno su podloni takvim problemima. To je jo jedan razlog da se preporue sistemi formata ATX, u kojem se delovi mnogo bolje uklapaju. Mere uobiajene AT kartice za proirenje: visina 4,8 ina (121,92 mm) duina 13,13 ina (333,5 mm) debljina 0,5 ina (12,7 mm) Obino se u AT sistemima koriste dve visine kartica 4,8 ina i 4,2 ina (visina starijih PC-XT kartica). Krae kartice su postale tema kada je IBM uveo XT Model 286. Kako taj model ima AT matinu plou u XT kuitu, on zahteva AT kartice ne vie od 4,2 ina. Veina proizvoaa je skratila kartice; mnogi proizvoai sada prave samo kartice visine 4,2 ina (pa i manje) da bi se one mogle koristiti u svakom sistemu.
32-bitne sabirnice
Nakon to su se pojavili 32-bitni CPU-ovi prolo je izvesno vreme dok se nisu pojavili i standardi za 32-bitnu sabirnicu. Dok nisu izdate MCA i EISA specifikacije neki isporuioci su poeli da prave vlastite 32-bitne sabirnice kao proirenja ISA sabirnice. Mada su se vlasnike sabirnice malo i retko pojavljivale, one i dalje postoje.
258
Poglavlje 4

Signal Ground RESET DRV +5 Vdc IRQ 9 -5 Vdc DRQ 2 -12 Vdc -0 WAIT +12 Vdc Ground -SMEMW -SMEMR -IOW -IOR -DACK 3 DRQ 3 -DACK 1 DRQ 1 -Refresh CLK(8.33MHz) IRQ 7 IRQ 6 IRQ 5 IRQ 4 IRQ 3 -DACK 2 T/C BALE +5 Vdc OSC(14.3MHz) Ground Izvod B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 B26 B27 B28 B29 B30 B31 Izvod A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 A26 A27 A28 A29 A30 A31 Signal -I/O CH CHK Data Bit 7 Data Bit 6 Data Bit 5 Data Bit 4 Data Bit 3 Data Bit 2 Data Bit 1 Data Bit 0 -I/O CH RDY AEN Address 19 Address 18 Address 17 Address 16 Address 15 Address 14 Address 13 Address 12 Address 11 Address 10 Address 9 Address 8 Address 7 Address 6 Address 5 Address 4 Address 3 Address 2 Address 1 Address 0
-MEM CS16 -I/O CS16 IRQ 10 IRQ 11 IRQ 12 IRQ 15 IRQ 14 -DACK 0 DRQ 0 -DACK 5 DRQ5 -DACK 6 DRQ 6 -DACK 7 DRQ 7 +5 Vdc -Master Ground
D1 D2 D3 D4 D5 D6 D7 D8 D9 D10 D11 D12 D13 D14 D15 D16 D17 D18
C1 C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C9 C10 C11 C12 C13 C14 C15 C16 C17 C18
-SBHE Latch Address 23 Latch Address 22 Latch Address 21 Latch Address 20 Latch Address 19 Latch Address 18 Latch Address 17 -MEMR -MEMW Data Bit 8 Data Bit 9 Data Bit 10 Data Bit 11 Data Bit 12 Data Bit 13 Data Bit 14 Data Bit 15
Slika 4.38 Namene izvoda 16-bitne ISA sabirnice.
Proireni deo sabirnice se obino koristi za vlasniko proirenje memorije ili video kartice. Kako su ti sistemi vlasniki (to znai da nisu standardni), ne moe se doi do namene njihovih izvoda niti do specifikacija.
Vrste U/I sabirnica

8-bitni i 16-bitni prikljuci ISA sabirnice 8-bitni prikljuak PC/XT Signal GROUND RESET DRV +5 Vdc IRQ 2 -5 Vdc DRQ 2 -12 Vdc -CARD SLCT +12 Vdc GROUND -SMEMW -SMEMR -IOW -IOR -DACK 3 DRQ 3 -DACK 1 DRQ 1 -REFRESH CLK (4.77MHz) IRQ 7 IRQ 6 IRQ 5 IRQ 4 IRQ 3 -DACK 2 T/C BALE +5 Vdc OSC (14.3MHz) GROUND Broj izvoda B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 B26 B27 B28 B29 B30 B31 A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 A26 A27 A28 A29 A30 A31 Signal -I/O CHK DATA 7 DATA 6 DATA 5 DATA 4 DATA 3 DATA 2 DATA 1 DATA 0 -I/O RDY AEN ADDR 19 ADDR 18 ADDR 17 ADDR 16 ADDR 15 ADDR 14 ADDR 13 ADDR 12 ADDR 11 ADDR 10 ADDR 9 ADDR 8 ADDR 7 ADDR 6 ADDR 5 ADDR 4 ADDR 3 ADDR 2 ADDR 1 ADDR 0 16-bitni AT prikljuak Signal GROUND RESET DRV +5 Vdc IRQ 9 -5 Vdc DRQ 2 -12 Vdc -OWS +12 Vdc GROUND -SMEMW -SMEMR -IOW -IOR -DACK 3 DRQ 3 -DACK 1 DRQ 1 -REFRESH CLK (8.33MHz) IRQ 7 IRQ 6 IRQ 5 IRQ 4 IRQ 3 -DACK 2 T/C BALE +5 Vdc OSC (14.3MHz) GROUND Broj izvoda B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 B26 B27 B28 B29 B30 B31 A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 A26 A27 A28 A29 A30 A31
Poglavlje 4
259
Signal -I/O CHK DATA 7 DATA 6 DATA 5 DATA 4 DATA 3 DATA 2 DATA 1 DATA 0 -I/O RDY AEN ADDR 19 ADDR 18 ADDR 17 ADDR 16 ADDR 15 ADDR 14 ADDR 13 ADDR 12 ADDR 11 ADDR 10 ADDR 9 ADDR 8 ADDR 7 ADDR 6 ADDR 5 ADDR 4 ADDR 3 ADDR 2 ADDR 1 ADDR 0
-MEM CS16 -I/O CS16 IRQ 10 IRQ 11 IRQ 12 IRQ 15 IRQ 14 -DACK 0 DRQ 0 -DACK 5 DRQ 5 -DACK 6 DRQ 6 -DACK 7 DRQ 7 +5 Vdc -MASTER GROUND
D1 D2 D3 D4 D5 D6 D7 D8 D9 D10 D11 D12 D13 D14 D15 D16 D17 D18
C1 C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C9 C10 C11 C12 C13 C14 C15 C16 C17 C18
-SBHE LADDR 23 LADDR 22 LADDR 21 LADDR 20 LADDR 19 LADDR 18 LADDR 17 -MEMR -MEMW DATA 8 DATA 9 DATA 10 DATA 11 DATA 12 DATA 13 DATA 14 DATA 15
Slika 4.39 8-bitni i 16-bitni prikljuci ISA sabirnice.
Mikrokanalna sabirnica
Uvoenje 32-bitnog ipa znailo je da se ISA sabirnica ne moe nositi sa snagom nove generacije procesora. ip 386DX moe istovremeno da prenosi 32 bita podataka, a ISA sabirnica moe da primi samo 16 bitova. Da ne bi ponovo proirivao ISA sabirnicu, IBM je odluio da izgradi novu. To je bila MCA sabirnica (Micro Channel Architecture mikrokanalna arhitektura). MCA je potpuno razliita od ISA sabirnice i tehniki je bolja u svakom pogledu. IBM nije hteo samo da zameni ISA standard, nego i da dobije autorske honorare za njega; zahtevali su da im svaki isporuilac koji uzima licencu za MCA sabirnicu plati autorski honorar za ranije korienje ISA sabirnice. Taj zahtev je doveo do razvoja
260
Poglavlje 4
konkurentske EISA sabirnice (videti sledei odeljak o EISA sabirnici) i omeo je prihvatanje MCA sabirnice. Jo jedan razlog to MCA sabirnica nije svuda prihvaena u sistemima sa 32-bitnim slotovima jeste to to adapterske kartice projektovane za ISA sisteme ne rade u MCA sistemima.
Napomena
MCA sabirnica nije kompatibilna sa starijom ISA sabirnicom, pa kartice projektovane za ISA sabirnicu ne rade u MCA sistemu. MCA radi asinhrono od glavnog procesora, to znai i manje mogunosti da se meu adapterskim karticama prikljuenim na sabirnicu jave problemi sa vremenskim signalima. MCA sistemi su pojednostavili upotrebu, to e vam potvrditi svako ko je sastavio takav sistem. MCA sistem nema kratkospojnike i prekidae ni na matinoj ploi ni na bilo kojem adapteru za proirenje. Ne treba vam inenjerska diploma da biste utaknuli karticu u PC. Ono to vam treba jeste disketa Reference, koja se dobija uz svaki sistem, i disketa Options, koja se dobija uz svaku karticu koju ugraujete u sistem. Kada se kartica instalira, uitate datoteke sa diskete Options na disketu Reference i posle toga vam disketa Options vie ne treba. Disketa Reference sadri poseban program za podeavanje BIOS-a i sistema potreban za sve MCA sisteme i bez kojeg se MCA sistem ne moe podesiti. IBM odrava biblioteku svih disketa Reference i Options na adresi ftp://ftp.pc.ibm.com/pub/pccbbs. Ako vam je potrebna neka od pomenutih datoteka moete je nai na navedenoj lokaciji. MCA sabirnica podrava i rad sa upravljaem sabirnice. Uvoenjem upravljaa sabirnice MCA sabirnica prua znaajna poboljanja performansi u odnosu na stariju ISA sabirnicu. (Upravlja sabirnice postoji i na EISA sabirnici. Opte informacije o upravljanju sabirnicom moete pronai u odeljku Upravljanje sabirnicm, kasnije u ovom poglavlju.) Kod MCA upravljanja sabirnicom svi ureaji za upravljanje sabirnicom mogu da zatrae neometano korienje sabirnice za saobraanje sa drugim ureajem na sabirnici. Zahtev se izdaje preko ureaja koji se zove CACP (Central Arbitration Control Point sredina kontrolna taka arbitrae). Taj ureaj usklauje zahteve za sabirnicu omoguavajui svim ureajima pristup sabirnici kako nijedan od njih ne bi zadrao pravo na nju. Da bi u sistemu postojao red, svaki ureaj dobija oznaku prvenstva. Glavni CPU dobija najniu oznaku prvenstva. Najvee prvenstvo ima osveavanje memorije, zatim DMA kanali i posle toga upravljai sabirnice u U/I slotovima. Jedini izuzetak je kada se javi NMI (nonmaskable interrupt signal prekida koji se ne moe maskirati). U tom sluaju kontrola se trenutno predaje CPU-u. Specifikacija MCA predvia etiri veliine adaptera opisane u tabeli 4.24.
Tabela 4.24 Fizike dimenzije MCA adapterskih kartica

Vrsta adaptera Tip 3 Tip 3 polovina Tip 5 Tip 9 Visina (u inima) 3,475 3,475 4,825 9,0 Duina (u inima) 12,3 6,35 13,1 13,1
MCA konstrukcija obuhvata etiri vrste slotova:

s s s s
16-bitni 16-bitni sa video proirenjima 16-bitni sa proirenjima prilagoenim memoriji 32-bitni
Vrste U/I sabirnica
Poglavlje 4
261
Kod IBM-a se i dalje mogu dobiti svi tehniki prirunici za MCA; meutim, razvoj MCA ureaja prekinut je zbog pojave drugih brih sabirnica sa veim mogunostima.
EISA sabirnica
EISA (Extended Industry Standard Architecture proirena standardna industrijska arhitektura) jeste standard koji je objavljen septembra 1988. godine kao odgovor na IBM-ovu MCA sabirnicu, naroito na IBM-ovu nameru da naplauje licencu za ovu sabirnicu. Isporuioci nisu pristajali da naknadno plaaju autorska prava na ISA sabirnicu, pa su okrenuli lea IBM-u i napravili svoje sabirnice. EISA standard razvijen je prvo u Compaqu, s namerom da se od IBM-a preuzme budui razvoj PC sabirnice. Compaq je znao da niko nee podraavati njihovu sabirnicu ako je samo oni budu imali, pa su svoja reenja u stvari predali drugim vodeim proizvoaima. Osnovali su komitet EISA, neprofitnu organizaciju za kontrolu razvoja EISA sabirnice. Razvijeno je veoma malo EISA adaptera. Uglavnom su napravljeni kontroleri nizova diskova i mrene kartice za servere. EISA sabirnica sadri 32-bitne slotove za sisteme od 386DX nadalje. EISA slot omoguava proizvoaima da projektuju adapterske kartice sa mnogim mogunostima MCA adaptera, ali sabirnica podrava i adapterske kartice napravljene prema starijem ISA standardu. EISA omoguava diskovima osetno bri prenos, ako se koriste sa ureajima kao to su SCSI kontroleri za upravljanje sabirnicom. U poreenju sa 16-bitnom ISA arhitekturom sistema, EISA omoguava vee proirivanje sistema i manje sukoba adaptera. EISA sabirnica dodaje 90 novih veza (55 novih signala) bez poveanja fizikih dimenzija prikljuka u odnosu na 16-bitnu ISA sabirnicu. Na prvi pogled, 32-bitni EISA veoma lii na 16-bitni ISA slot. Ali EISA adapter ima dva reda konektora. Prvi red je isti kao na 16bitnoj ISA kartici; drugi, ui red je u produetku 16-bitnih izvoda. To znai da ISA kartice i dalje mogu da se koriste u slotovima EISA sabirnice. Mada ova kompatibilnost nije bila dovoljna da osigura popularnost EISA sabirnice, taj pristup je nastavljen i u novijem standardu VL-sabirnice. Mere EISA kartice su sledee:
s s s
visina 5 ina (127 mm) duina 13,13 ina (333,5 mm) debljina 0,5 ina (12,7 mm)
EISA sabirnica moe da obradi do 32 bita u ciklusu brzine 8,33 MHz. Veina prenosa podataka zahteva najmanje dva ciklusa, mada su mogue vee brzine ciklusa ako se adapterska kartica vrsto pridrava tehnikih propisa za usaglaavanje vremena. Maksimalni propusni opseg sabirnice je 33 M/sec, prema sledeoj raunici:
s s
8,33 MHz X 32 bita = 266,56 Mbit/sec 266,56 Mbit/sec / 8 = 33,32 M/sec
Prenosi podataka preko sabirnice kroz 8-bitnu ili 16-bitnu karticu za proirenje bie srazmerno smanjeni. Zapamtite, meutim, da su ovo teoretski najvee vrednosti. Stanja ekanja, prekidi i drugi inioci protokola mogu da umanje stvarni propusni opseg obino na polovinu. Na slici 4.40 prikazana je namena izvoda EISA sabirnice. Na slici 4.41 vidi se gde se izvodi nalaze.
262
Poglavlje 4

Signal na gornjem izvodu -I/O CH CHK Data Bit 7 Data Bit 6 Data Bit 5 Data Bit 4 Data Bit 3 Data Bit 2 Data Bit 1 Data Bit 0 -I/O CH RDY AEN Address 19 Address 18 Address 17 Address 16 Address 15 Address 14 Address 13 Address 12 Address 11 Address 10 Address 9 Address 8 Address 7 Address 6 Address 5 Address 4 Address 3 Address 2 Address 1 Address 0 Signal na donjem izvodu -CMD -START EXRDY -EX32 Ground KEY -EX16 -SLBURST -MSBURST W-R Ground Reserved Reserved Reserved Ground KEY -BE 1 Latch Address 31 Ground -Latch Address 30 -Latch Address 28 -Latch Address 27 -Latch Address 25 Ground KEY Latch Address 15 Latch Address 13 Latch Address 12 Latch Address 11 Ground Latch Address 9
B 1 2 3 4 5 6 7 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 26 27 28 29 30 31 26 27 28 29 30 31 1 1 2 3 4 5 7 8 9 10 11 12 13 14 6 7 8 9 10 11 12 13 14 16 17 18 19 15 16 17 18 16 17 18 19 7 8 9 10 11 12 13 14 2 3 4 5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 17 18 19 20 21 22 23 24 17 18 19 20 21 22 23 24 8 9 10 11 12 13 14 15 7 8 9 10 11 12 13 14 15 F E A 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Ground +5 Vdc +5 Vdc Reserved Reserved KEY Reserved Reserved +12 Vdc M-IO -LOCK Reserved Ground Reserved -BE 3 KEY -BE 2 -BE 0 Ground +5 Vdc Latch Address 29 Ground Latch Address 26 Latch Address 24 KEY Latch Address 16 Latch Address 14 +5 Vdc +5 Vdc Ground Latch Address 10
Ground RESET DRV +5 Vdc IRQ 9 -5 Vdc DRQ 2 -12 Vdc -0 WAIT +12 Vdc Ground -SMEMW -SMEMR -IOW -IOR -DACK 3 DRQ 3 -DACK 1 DRQ 1 -Refresh CLK(8.33MHz) IRQ 7 IRQ 6 IRQ 5 IRQ 4 IRQ 3 -DACK 2 T/C BALE +5 Vdc OSC(14.3MHz) Ground
B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 B26 B27 B28 B29 B30 B31
A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 A26 A27 A28 A29 A30 A31
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5
Latch Address 8 Latch Address 6 Latch Address 5 +5 Vdc Latch Address 4 KEY Data Bit 16 Data Bit 18 Ground Data Bit 21 Data Bit 23 Data Bit 24 Ground Data Bit 27 KEY Data Bit 29 +5 Vdc +5 Vdc -MAKx
-MEM CS16 -I/O CS16 IRQ 10 IRQ 11 IRQ 12 IRQ 15 IRQ 14 -DACK 0 DRQ 0 -DACK 5 DRQ5 -DACK 6 DRQ 6 -DACK 7 DRQ 7 +5 Vdc -Master Ground
D1 D2 D3 D4 D5 D6 D7 D8 D9 D10 D11 D12 D13 D14 D15 D16 D17 D18 D19
C1 C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C9 C10 C11 C12 C13 C14 C15 C16 C17 C18 C19
-SBHE Latch Address 23 Latch Address 22 Latch Address 21 Latch Address 20 Latch Address 19 Latch Address 18 Latch Address 17 -MEMR -MEMW Data Bit 8 Data Bit 9 Data Bit 10 Data Bit 11 Data Bit 12 Data Bit 13 Data Bit 14 Data Bit 15
Latch Address 7 Ground Latch Address 4 Latch Address 3 Ground KEY Data Bit 17 Data Bit 19 Data Bit 20 Data Bit 22 Ground Data Bit 25 Data Bit 26 Data Bit 28 KEY Ground Data Bit 30 Data Bit 31 -MREQx
30 31 1 2 3 4 5
Slika 4.40 Namena izvoda EISA sabirnice.
Slika 4.41 Prikljuak

kartice na EISA sabirnici.
Signal na donjem izvodu
Signal na gornjem izvodu
Izvod
Izvod
Vrste U/I sabirnica
Poglavlje 4
263
Automatizovano podeavanje
EISA sistemi koriste automatizovano podeavanje za otklanjanje tekoa u vezi sa prekidima i adresiranjem kod adapterskih kartica. Potrebe za prekidima i odgovarajuim adresiranjem mogu esto da dovedu do problema kada se u ISA sistem ugrauje vie adapterskih ploa. EISA program za podeavanje prepoznaje mogue sukobe i automatski podeava sistem tako da se oni izbegnu. EISA vam takoe omoguava da sami otkrivate i otklanjate probleme i da podeavate kartice pomou kratkospojnika i prekidaa. Takav pristup nije prvi put primenjen u EISA; i IBM-ova MCA sabirnica podravala je softversko podeavanje. EISA sistemi uvode drugu novinu deljenje IRQ-a, to znai da vie kartica sabirnice moe deliti isti zahtev za prekid. Ova mogunost postoji i na karticama PCI sabirnice. Slino MCA sabirnici i njenoj disketi Reference, sistemi sa EISA sabirnicom moraju da imaju disketu EISA Configuration i diskete sa datotekama za svaki instalirani EISA adapter. Disketu EISA Configuration moete dobiti od proizvoaa sistema ili matine ploe, dok diskete Options treba da traite od proizvoaa kartica koje koristite. Kao to je sluaj sa MCA sistemima, EISA sistem neete moi pravilno da podesite bez ovih disketa.
Napomena
Mada na ISA sistemima nije bilo uobiajeno automatsko podeavanje, ono je sada dostupno sa Plug-and-Play (PnP) sistemima i komponentama. PnP sistemi se opisuju pri kraju ovog poglavlja u odeljku pod naslovom Plug-and-Play sistemi.
Lokalne sabirnice
U/I sabirnice koje smo do sada opisali (ISA, MCA i EISA) imaju samo jednu zajedniku osobinu relativno malu brzinu. Tri novije vrste sabirnica o kojima e biti rei u sledeim odeljcima zasnovane su na pojmu lokalna sabirnica, koji emo ovde objasniti pre svega to se tie brzine. Glavne tri lokalne sabirnice u dananjim sistemima jesu:
s s s
VL-sabirnica (Lokalna sabirnica VESA) PCI (Peripheral Component Interconnect - lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja) AGP (Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki port)
Ogranienja brzine ISA, MCA i EISA nasleena su iz dana originlanog PC-ja, kada su U/I sabirnice radile istom brzinom kao procesorska sabirnica. Dok je brzina procesorske sabirnice stalno rasla, U/I sabirnica je samo uslovno poveavala brzinu, pre svega zahvaljujui poveanju propusnog opsega. U/I sabirnica je morala da ostane na manjoj brzini zbog niza instaliranih adapterskih kartica koje su mogle da rade samo pri manjim brzinama. Na slici 4.42 prikazan je blok dijagram koncepcije sabirnica u raunarskom sistemu. Nekim korisnicima smeta pomisao da raunarski sistem radi sporije nego to bi mogao. I pored toga, mala brzina U/I sabirnice u veini sluajeva predstavlja samo neugodnost. Za komunikaciju sa tastaturom ili miem nije vam potrebna munjevita brzina, jer ne biste nita dobili na performansama. Do pravog problema dolazi u podsistemima gde je brzina zaista potrebna, na primer, kod video ili disk kontrolera. Problem brzine je postao izraeniji kada su prevladali grafiki korisniki interfejsi (kakav je Windows). Ti sistemi su zahtevali obradu takve koliine video podataka da je U/I sabirnica postala usko grlo za ceo sistem raunara. Drugim reima, malo je vredelo to je procesor u stanju da radi na brzinama od 66 MHz do 450 MHz ako podaci prolaze kroz U/ I sabirnicu tek na 8 MHz. Oigledno reenje tog problema bilo je da se neki od prikljuenih U/I presele na mesto gde e moi da koriste vee brzine procesorske sabirnice kao to je uinjeno sa spoljnim keom. Na slici 4.43 prikazan je ovaj pristup.
264
Poglavlje 4
CPU
Procesorska sabirnica (velika brzina)
Spoljni ke
Ugraeni U/I
U/I sabirnica (mala brzina)
ipovi kontrolera sabirnice
U/I u slotovima
Memorijska sabirnica (velika brzina)
RAM
Slika 4.42 Raspored sabirnica uobiajenog PC-ja.
Taj raspored je postao poznat pod imenom lokalna sabirnica, zato to su spoljni ureaji (adapterske kartice) sada mogli da pristupaju sabirnici koja je lokalna za CPU procesorskoj sabirnici. Fiziki, slotovi za ovo novo ustrojstvo morali su da budu razliiti od postojeih, da bi se spreilo prikljuivanje kartica namenjenih sporijim sabirnicama u slotove vee brzine koje je ova konstrukcija omoguila. Zanimljivo je primetiti da su prve 8-bitne i 16-bitne sabirnice bile neka vrsta arhitekture lokalne sabirnice. Kod ovih sistema je procesorska sabirnica bila glavna sabirnica i sve je radilo na punoj brzini procesora. Kada su ISA sistemi poeli da rade bre od 8 MHz, glavna ISA sabirnica je morala da se odvoji od procesorske sabirnice, zato to kartice za proirenje, memorija i drugi ureaji nisu mogli to da prate. Godine 1992. pojavljuje se lokalna sabirnica VESA (VL-sabirnica), jedna vrsta proirenja ISA sabirnice. To je bila najava povratka na arhitekturu lokalne sabirnice. Nakon toga je lokalna sabirnica PCI (Peripheral Component Interconnect - lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja) zamenila VL-sabirnicu i uveden je AGP (Accelerated Graphics Port) da dopuni PCI.
Napomena
Sistem ne mora imati slot za proirenje na lokalnoj sabirnici da bi primenio tehnologiju lokalne sabirnice, ve se ureaj lokalne sabirnice moe ugraditi neposredno na matinu plou. (U tom sluaju bi U/I sa slotovima za lokalnu sabirnicu, koji je prikazan na slici 4.41, bio ugraeni U/I.) Prvi sistemi sa lokalnom sabirnicom izgraeni su upravo na tom naelu. Reenja sa lokalnom sabirnicom ne zamenjuju prethodne standarde kakav je ISA; ona se projektuje kao sabirnica koja je u arhitekturi sistema blia procesoru. Starije sabirnice, kakva je ISA, ostale su zbog kompatibilnosti sa sporijim vrstama adaptera, kojima nije potrebna bra veza sa sistemom (na primer, modemi). Prema tome, uobiajeni sistem e imati slotove svih vrsta, AGP, PCI i ISA. Starije kartice ostaju i dalje kompatibilne sa sistemom, a bre adapterske kartice mogu da iskoriste i AGP i PCI slotove lokalne sabirnice. Performanse grafikih korisnikih interfejsa kao to su Windows i OS/2 neverovatno su poboljane kada su se video kartice premestile sa spore ISA sabirnice na bru lokalnu sabirnicu PCI, a sada i na AGP.
Vrste U/I sabirnica
Poglavlje 4
265
CPU
Procesorska sabirnica (velika brzina)
Spoljni ke
U/I u slotovima
Ugraeni U/I
ipovi kontrolera sabirnice
U/I u slotovima
Memorijska sabirnica (velika brzina)
RAM
Slika 4.43 Kako radi lokalna sabirnica.
Lokalna sabirnica VESA

Lokalna sabirnica VESA bio je najpopularniji oblik lokalne sabirnice od svog poetka, avgusta 1992, pa sve do 1994. godine. Taj dizajn je napravljen u komitetu VESA, neprofitnoj organizaciji koju je NEC osnovao za dalji razvoj standarda za video prikaze i za sabirnice. Slino razvoju EISA sabirnice, NEC je uradio veinu posla na VL-sabirnici (kako je trebalo da se zove) i, kada je osnovao komitet VESA, predao mu je dalji razvoj. U prvo vreme je izgledalo da e lokalna sabirnica biti pre svega projektovana za video kartice. Unapreenju performansi video podsistema u NEC-u je davan najvei prioritet, kako bi se poboljala prodaja najboljih monitora i njihovih PC sistema. Video performanse su do 1991. godine postale pravo usko grlo u veini PC sistema. Udruenje VESA (Video Electronics Standards Association Udruenje za standarde video elektronike) razvilo je standardizovanu specifikaciju lokalne sabirnice poznatu pod nazivom lokalna sabirnica VESA, ili jednostavno VL-sabirnica. Kao i kod ranijih primena lokalne sabirnice, slot VL-sabirnice nudi direktan pristup sistemskoj memoriji na brzini procesora. VL-sabirnica moe istovremeno da prenosi 32 bita, pa podaci mogu da idu izmeu CPU-a i odgovarajueg video podsistema, odnosno diska na punoj 32-bitnoj irini ipa 486. Najvea propusna mo VL-sabirnice je od 128 M do 132 M/sec. Drugim reima, lokalna sabirnica je u dobroj meri otklonila uska grla koja su nametale ranije konfiguracije sabirnice. Osim toga, VL-sabirnica nudi proizvoaima kartica interfejsa za diskove mogunost prevazilaenja jo jednog uskog grla brzine protoka podataka izmeu diska i CPU-a. Proseni 16-bitni IDE ureaj i interfejs dostiu 5 M/sec, dok se adapterima IDE disk ureaja za VL-sabirnicu nudila propusna mo od 8 M/sec. U stvarnom radu je prava propusna mo adaptera disk ureaja za VL-sabirnicu neto manja od 8 M/sec, ali VL-sabirnica omoguava stvarni napredak u performansama disk ureaja. Pored svih prednosti VL-sabirnice (pa prema tome i svih lokalnih sabirnica), ova tehnologija ima nekoliko nedostataka:
266
s
Poglavlje 4
Zavisnost od CPU-a 486. VL-sabirnica je nerazdvojno vezana za procesorsku sabirnicu 486. Ta sabirnica je sasvim razliita od sabirnica koje koriste Pentium i noviji procesori. VL-sabirnica koja radi na punoj brzini Pentiuma jo nije razvijena, mada postoje privremena reenja (na primer, smanjenje brzine ili razvoj mostova sabirnice). Naalost, ta reenja dovode do opadanja performansi. Razvijeni su neki sistemi sa slotovima za VL i PCI sabirnicu, ali zbog kompromisa u dizajnu, performanse trpe. Ogranienja brzine. Specifikacija VL-sabirnice predvia brzinu sabirnice do 66 MHz, ali elektrina svojstva prikljuka VL-sabirnice ograniavaju adaptersku karticu na najvie 40 ili 50 MHz. U praksi, korienje VL-sabirnice pri brzinama veim od 33 MHz izaziva mnoge probleme, tako da 33 MHz predstavljaju prihvaenu granicu brzine. Sistemi koji koriste vee brzine procesorske sabirnice moraju da koriste bafere, da uspore takt na VL-sabirnici ili da koriste stanje ekanja. Imajte u vidu da i u sluaju kada glavni CPU koristi mnoilac radnog takta (na primer onaj koji udvostruava takt), VL-sabirnica kao brzinu sabirnice koristi neizmenjenu brzinu takta. Elektrina ogranienja . Procesorska sabirnica ima veoma precizna pravila za usaglaavanje vremena, koja se razlikuju od CPU-a do CPU-a. Ova pravila su projektovana za ogranieno optereenje sabirnice, to znai da su na lokalnoj sabirnici predvieni elementi kao to su spoljni ke i ip kontrolera sabirnice. im uvedete dodatna kola, poveavate elektrino optereenje. Ako lokalna sabirnica nije pravilno primenjena, dodatno optereenje moe da dovede do problema kao to su gubitak integriteta podataka i problemi prilikom usaglaavanja vremena izmeu CPU-a i kartice VL-sabirnice. Ogranienja kartica. Broj kartica za VL-sabirnicu je ogranien, to zavisi od elektrinog optereenja sistema. Mada specifikacija VL-sabirnice predvia ak tri kartice, to se moe ostvariti samo pri uestanosti takta do 40 MHz i to u sluajevima kada matina ploa nije i inae preoptereena. Kako raste optereenje matine ploe, opada broj podranih kartica. Pri 50 MHz i velikom optereenju sistemske ploe moe se koristiti samo jedna kartica VL-sabirnice. U praksi se ti granini sluajevi retko koriste bez problema.
Izgleda da VL-sabirnica nije inenjerski dobro osmiljena. Dizajn je zaista bio jednostavan samo se uzmu izvodi procesora 486 i dovedu do prikljuka kartice. Drugim reima, VL-sabirnica je procesorska sabirnica 486. To je omoguilo jeftin dizajn, jer nisu potrebni dodatni skupovi ipova ili ipovi za interfejs. Projektant matine ploe mogao je veoma lako, uz male trokove, da doda slotove VL-sabirnice na matinu plou 486. Zato su se ovi slotovi pojavili preko noi u praktino svim oblicima 486. Naalost, sabirnica procesora 486 nije projektovana da istovremeno prihvati vie ureaja (odnosno optereenja ). Javljala su se odstupanja pri usaglaavanju vremena zbog kapacitivnosti koje su u kolo uvodile razne kartice. Kako je VL-sabirnica radila brzinom procesorske sabirnice, razliite brzine procesora su znaile i razliite brzine sabirnice, pa je bilo teko postii punu kompatibilnost. Mada se VL-sabirnica mogla prilagoavati drugim procesorima, od 386 pa sve do Pentiuma, projektovana je za 486 i najbolje je radila samo u sklopu sa njim. I pored niske cene, od pojave nove sabirnice, PCI, VL-sabirnica je veoma brzo pala u nemilost. Nikada nije prihvaena u Pentium sistemima, a u PC industriji ona se slabo razvija. Danas ne bih preporuio kupovinu kartica za VL-sabirnicu, niti sistema koji ih koriste. VL-sabirnica bi mogla da bude reenje za bolje performanse kao jeftina nadogradnja na korienom starijem sistemu. Fiziki, slot VL-sabirnice jeste produetak slotova bilo kojeg osnovnog sistema koji imate. Ako imate ISA sistem, VL-sabirnica se nalazi u produetku postojeih 16-bitnih ISA slotova. Isto tako, ako imate EISA sistem ili MCA sistem, slotovi VL-sabirnice nalaze
Vrste U/I sabirnica
Poglavlje 4
267
se u produetku postojeih slotova. Na slici 4.44 prikazano je kako bi mogli da budu smeteni slotovi VL-sabirnice u ISA sistemu. VESA proirenje ima 112 izvoda i koristi fiziki isti prikljuak kao MCA sabirnica. VL-sabirnica prikljucima sabirnice koji ve postoje u sistemu dodaje jo 116 izvoda. U tabeli 4.25 navedena je namena izvoda za onaj deo celog prikljuka koji se odnosi na VLsabirnicu. (Kod nekih izvoda navedene su dve namene druga se primenjuje kada kartica radi u 64-bitnom reimu prenosa.)
Redovni slotovi
CPU Slotovi VL-sabirnice
Slika 4.44 Primer slotova VL-sabirnice u ISA sistemu.
Tabela 4.25
Izvod B1 B2 B3
Namene izvoda za VL-sabirnicu

Izvod A1 A2 A3 Naziv signala Podaci 1 Podaci 3 Uzemljenje
Naziv signala Podaci 0 Podaci 2 Podaci 4
nastavlja se
268
Poglavlje 4

Izvod B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 B26 B27 B28 B29 B30 B31 B32 B33 B34 B35 B36 B37 B38 B39 B40 B41 B42 Naziv signala Podaci 6 Podaci 8 Uzemljenje Podaci 10 Podaci 12 VCC Podaci 14 Podaci 16 Podaci 18 Podaci 20 Uzemljenje Podaci 22 Podaci 24 Podaci 26 Podaci 28 Podaci 30 VCC Adresa 31 ili Podaci 63 Uzemljenje Adresa 29 ili Podaci 61 Adresa 27 ili Podaci 59 Adresa 25 ili Podaci 57 Adresa 23 ili Podaci 55 Adresa 21 ili Podaci 53 Adresa 19 ili Podaci 51 Uzemljenje Adresa 17 ili Podaci 49 Adresa 15 ili Podaci 47 VCC Adresa 13 ili Data 45 Adresa 11 ili Data 43 Adresa 9 ili Podaci 41 Adresa 7 ili Podaci 39 Adresa 5 ili Podaci 37 Uzemljenje Adresa 3 ili Podaci 35 Adresa 2 ili Podaci 34 Neiskorieno ili LBS64# Reset Izvod A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 A26 A27 A28 A29 A30 A31 A32 A33 A34 A35 A36 A37 A38 A39 A40 A41 A42 Naziv signala Podaci 5 Podaci 7 Podaci 9 Podaci 11 Podaci 13 Podaci 15 Uzemljenje Podaci 17 VCC Podaci 19 Podaci 21 Podaci 23 Podaci 25 Uzemljenje Podaci 27 Podaci 29 Podaci 31 Adresa 30 ili Podaci 62 Adresa 28 ili Podaci 60 Adresa 26 ili Podaci 58 Uzemljenje Adresa 24 ili Podaci 56 Adresa 22 ili Podaci 54 VCC Adresa 20 ili Podaci 52 Adresa 18 ili Podaci 50 Adresa 16 ili Podaci 48 Adresa 14 ili Podaci 46 Adresa 12 ili Podaci 44 Adresa 10 ili Podaci 42 Adresa 8 ili Podaci 40 Uzemljenje Adresa 6 ili Podaci 38 Adresa 4 ili Podaci 36 Naknadno upisivanje Omoguiti bajt 0 ili 4 VCC Omoguiti bajt 1 ili 5 Omoguiti bajt 2 ili 6
Vrste U/I sabirnica

Izvod B43 B44 B45 B46 B47 B48 B49 B50 B51 B52 B53 B54 B55 B56 B57 B58 Naziv signala Podaci /ifra stanja Status Memorijskog U/I ili Podaci 33 Status pisanja/itanja ili Podaci 32 Voica Voica Ready Return Uzemljenje IRQ 9 Burst spreman Burst poslednji ID0 ID1 Uzemljenje Lokalni sat VCC Veliina lokalne sabirnice 16 Izvod A43 A44 A45 A46 A47 A48 A49 A50 A51 A52 A53 A54 A55 A56 A57 A58
Poglavlje 4
269
Naziv signala Uzemljenje Omoguiti bajt 3 ili 7 Adresni podaci Strobe Voica Voica Lokalni ureaj spreman Lokalni ureaj Lokalni zahtev Uzemljenje Odobrenje lokalnoj sabirnici VCC ID2 ID3 ID4 ili ACK64# Neiskorieno Loc/Ext adresni podaci Strobe
Na slici 4.45 vidi se gde se izvodi nalaze.

B58 B48 B45 B1
Prema glavnom prikljuku U/I sabirnice
Slika 4.45 Prikljuak kartice za VL-sabirnicu.
PCI sabirnica
Poetkom 1992. godine Intel je pokrenuo novu grupu u industriji. Ona je osnovana sa istim ciljem kao i grupa VESA u odnosu na sabirnicu PC-ja. Priznajui potrebu da se prevaziu slabe ISA i EISA sabirnice, osnovana je Posebna interesna grupa PCI. Specifikacija sabirnice PCI (Peripheral Component Interconnect - lokalna sabirnica za prikljuivanje dopunskih ureaja), objavljena juna 1992. godine kao verzija 1.0, aurirana je aprila 1993. godine i objavljena kao verzija 2.0. Najnovija revizija, verzija 2.1, pojavila se poetkom 1995. godine. PCI je prvobitnu sabirnicu PC-ja projektovao tako to je pomou mostova dodao novu sabirnicu izmeu CPU-a i prvobitne U/I sabirnice. Da se ne bi povezivao neposredno na procesorsku sabirnicu i njenu osetljivu elektrinu vremensku signalizaciju (kao to je to uinila VL-sabirnica), razvijen je nov skup kontrolerskih ipova za proirenje sabirnice, kao to se vidi na slici 4.46. PCI sabirnica se esto naziva meuspratnom sabirnicom, zato to uobiajenoj konfiguraciji sabirnica dodaje novi sloj. PCI zaobilazi standardnu U/I sabirnicu; ona koristi sistemsku sabirnicu da bi poveala takt sabirnice i da bi iskoristila putanje podataka CPU-a. Sistemi sa PCI sabirnicom pojavili su se sredinom 1993. godine i zadrali su se u savremenijim sistemima. Informacije se preko PCI sabirnice prenose brzinom od 33 MHz, sa punom irinom putanje podataka CPU-a. Kada se sabirnica koristi zajedno sa 32-bitnim CPU-om, propusni opseg je 132 M u sekundi, kao to se vidi iz sledee raunice:
A58
A48
A45
A1
270
Poglavlje 4
Procesor Ke Most kroz kontroler memorije DRAM Pokretni Video
Audio
Lokalna PCI sabirnica Interfejs spoljne sabirnice Grafika
LAN
SCSI
Osnovne U/I funkcije
Mikrokanal ISA/EISA
Slika 4.46 Dijagram koncepcije PCI sabirnice
33 MHz X 32 bita = 1056 Mbit/sec 1056 Mbit/sec / 8 = 132 M/sec Kada se sabirnica bude koristila u buduim 64-bitnim primenama, propusni opseg e se udvostruiti, to znai da e se podaci prenositi brzinom od 264 M/sec. Stvarne brzine e svakako biti manje, ali ipak mnogo vee od svega to je trenutno mogue. Jedan od razloga za takvo poveanje stvarne propusne moi jeste to to PCI moe da radi istovremeno sa procesorskom sabirnicom; ona je ne potiskuje. CPU moe da obrauje podatke u spoljnom keu, dok PCI sabirnica prenosi informacije izmeu drugih delova sistema to je glavna prednost PCI sabirnice. Adapterske kartice za PCI imaju jedinstven prikljuak. Taj prikljuak se moe prepoznati u sistemu jer je obino odmaknut od uobiajenih ISA, MCA ili EISA prikljuaka (slika 4.47). PCI kartica ima iste dimenzije kao kartice za uobiajene U/I sabirnice. Specifikacija PCI predvia tri konfiguracije ploa, od kojih se svaka odnosi na odreenu vrstu sistema sa posebnim zahtevima u pogledu napajanja. Specifikacija 5 V odnosi se na nepokretne raunarske sisteme, 3,3 V na prenosive maine, a univerzalna na matine ploe i kartice koje se mogu koristiti u obe vrste sistema. U tabeli 4.26 prikazana je namena izvoda za 5 V PCI, dok se na slici 4.48 vidi raspored izvoda. U tabeli 4.27 je prikazana namena izvoda za 3,3 V PCI, a raspored izvoda dat je na slici 4.49. U tabeli 4.28 prikazana je namena izvoda, dok se na slici 4.50 vidi raspored izvoda za univerzalni PCI slot i karticu. Primetiete da sve slike prikazuju 32-bitnu i 64bitnu varijantu svake specifikacije.
Napomena
Ako PCI kartica prenosi samo 32 bita podataka, potrebni su joj jedino izvodi B1/A1 do B62/A62. Izvodi B63/A63 do B94/A94 koriste se ako kartica prenosi 64 bita podataka.
Vrste U/I sabirnica
Poglavlje 4
271
PCI slotovi
ISA ili EISA slotovi
Slika 4.47 Mogui poloaj PCI slotova u odnosu na ISA ili EISA slotove.
Tabela 4.26
Izvod B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18
Namena izvoda za PCI sabirnicu od 5 V

Izvod A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 Naziv signala Test Reset + 12 V Test Mode Select Test Data Input +5V Prekid A Prekid C +5V Rezervisano + 5 V U/I Rezervisano Uzemljenje Uzemljenje Rezervisano Reset + 5 V U/I Odobreno Uzemljenje
Naziv signala - 12 V Test Clock Uzemljenje Test Data Output +5V +5V Prekid B Prekid D PRSNT1# Rezervisano PRSNT2# Uzemljenje Uzemljenje Rezervisano Uzemljenje Clock Uzemljenje Zahtev
nastavlja se
272
Poglavlje 4

Izvod B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 B26 B27 B28 B29 B30 B31 B32 B33 B34 B35 B36 B37 B38 B39 B40 B41 B42 B43 B44 B45 B46 B47 B48 B49 B50 B51 B52 B53 B54 B55 B56 Naziv signala + 5 V U/I Adresa 31 Adresa 29 Uzemljenje Adresa 27 Adresa 25 + 3,3 V C/BE 3 Adresa 23 Uzemljenje Adresa 21 Adresa 19 + 3,3 V Adresa 17 C/BE 2 Uzemljenje Initiator Ready + 3,3 V Device Select Uzemljenje Lock Greka parnosti + 3,3 V Sistemska greka + 3,3 V C/BE 1 Adresa 14 Uzemljenje Adresa 12 Adresa 10 Uzemljenje Voica Voica Adresa 8 Adresa 7 + 3,3 V Adresa 5 Adresa 3 Izvod A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 A26 A27 A28 A29 A30 A31 A32 A33 A34 A35 A36 A37 A38 A39 A40 A41 A42 A43 A44 A45 A46 A47 A48 A49 A50 A51 A52 A53 A54 A55 A56 Naziv signala Rezervisano Adresa 30 + 3,3 V Adresa 28 Adresa 26 Uzemljenje Adresa 24 Init Device Select + 3,3 V Adresa 22 Adresa 20 Uzemljenje Adresa 18 Adresa 16 + 3,3 V Cycle Frame Uzemljenje Target Ready Uzemljenje Stop + 3,3 V Snoop Done Snoop Backoff Uzemljenje PAR Adresa 15 + 3,3 V Adresa 13 Adresa 11 Uzemljenje Adresa 9 Voica Voica C/BE 0 + 3,3 V Adresa 6 Adresa 4 Uzemljenje
Vrste U/I sabirnica

Izvod B57 B58 B59 B60 B61 B62 B63 B64 B65 B66 B67 B68 B69 B70 B71 B72 B73 B74 B75 B76 B77 B78 B79 B80 B81 B82 B83 B84 B85 B86 B87 B88 B89 B90 B91 B92 B93 B94 Naziv signala Uzemljenje Adresa 1 + 5 V U/I Acknowledge 64-bit +5V + 5 V Voica Rezervisano Uzemljenje C/BE 6 C/BE 4 Uzemljenje Adresa 63 Adresa 61 + 5 V U/I Adresa 59 Adresa 57 Uzemljenje Adresa 55 Adresa 53 Uzemljenje Adresa 51 Adresa 49 + 5 V U/I Adresa 47 Adresa 45 Uzemljenje Adresa 43 Adresa 41 Uzemljenje Adresa 39 Adresa 37 + 5 V U/I Adresa 35 Adresa 33 Uzemljenje Rezervisano Rezervisano Uzemljenje Izvod A57 A58 A59 A60 A61 A62 A63 A64 A65 A66 A67 A68 A69 A70 A71 A72 A73 A74 A75 A76 A77 A78 A79 A80 A81 A82 A83 A84 A85 A86 A87 A88 A89 A90 A91 A92 A93 A94
Poglavlje 4
273
Naziv signala Adresa 2 Adresa 0 + 5 V U/I Request 64-bit +5V + 5 V Voica Uzemljenje C/BE 7 C/BE 5 + 5 V U/I Parnost 64-bita Adresa 62 Uzemljenje Adresa 60 Adresa 58 Uzemljenje Adresa 56 Adresa 54 + 5 V U/I Adresa 52 Adresa 50 Uzemljenje Adresa 48 Adresa 46 Uzemljenje Adresa 44 Adresa 42 + 5 V U/I Adresa 40 Adresa 38 Uzemljenje Adresa 36 Adresa 34 Uzemljenje Adresa 32 Rezervisano Uzemljenje Rezervisano
274
Poglavlje 4
B62 A62
B52 A52
32-bitni prikljuak
B49 A49
B1 A1
Slika 4.48 Konfiguracija PCI slota i kartice od 5 V
Tabela 4.27 Namena izvoda za PCI sabirnicu od 3,3 V

Izvod B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25 Naziv signala - 12 V Test Clock Uzemljenje Test Data Output +5V +5V Prekid B Prekid D PRSNT1# Rezervisano PRSNT2# Voica Voica Rezervisano Uzemljenje Clock Uzemljenje Zahtev + 3,3 V U/I Adresa 31 Adresa 29 Uzemljenje Adresa 27 Adresa 25 + 3,3 V Izvod A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 Naziv signala Test Reset + 12 V Test Mode Select Test Data Input +5V Prekid A Prekid C +5V Rezervisano + 5 V U/I Rezervisano Voica Voica Rezervisano Reset + 5 V U/I Odobreno Uzemljenje Rezervisano Adresa 30 + 3,3 V Adresa 28 Adresa 26 Uzemljenje Adresa 24
B94 A94
B63 A63
B62 A62
B52 A52
64-bitni prikljuak
B49 A49
B1 A1
Vrste U/I sabirnica

Izvod B26 B27 B28 B29 B30 B31 B32 B33 B34 B35 B36 B37 B38 B39 B40 B41 B42 B43 B44 B45 B46 B47 B48 B49 B50 B51 B52 B53 B54 B55 B56 B57 B58 B59 B60 B61 B62 B63 B64 B65 Naziv signala C/BE 3 Adresa 23 Uzemljenje Adresa 21 Adresa 19 + 3,3 V Adresa 17 C/BE 2 Uzemljenje Initiator Ready + 3,3 V Device Select Uzemljenje Lock Greka parnosti + 3,3 V Sistemska greka + 3,3 V C/BE 1 Adresa 14 Uzemljenje Adresa 12 Adresa 10 Uzemljenje Uzemljenje Uzemljenje Adresa 8 Adresa 7 + 3,3 V Adresa 5 Adresa 3 Uzemljenje Adresa 1 + 3,3 V Acknowledge 64-bit +5V + 5 V Klju Rezervisano Uzemljenje C/BE 6 Izvod A26 A27 A28 A29 A30 A31 A32 A33 A34 A35 A36 A37 A38 A39 A40 A41 A42 A43 A44 A45 A46 A47 A48 A49 A50 A51 A52 A53 A54 A55 A56 A57 A58 A59 A60 A61 A62 A63 A64 A65
Poglavlje 4
275
Naziv signala Init Device Select + 3,3 V Adresa 22 Adresa 20 Uzemljenje Adresa 18 Adresa 16 + 3,3 V Cycle Frame Uzemljenje Target Ready Uzemljenje Stop + 3,3 V Snoop Done Snoop Backoff Uzemljenje PAR Adresa 15 + 3,3 V Adresa 13 Adresa 11 Uzemljenje Adresa 9 Uzemljenje Uzemljenje C/BE 0 + 3,3 V Adresa 6 Adresa 4 Uzemljenje Adresa 2 Adresa 0 + 3,3 V Request 64-bit +5V + 5 V Klju Uzemljenje C/BE 7 C/BE 5
nastavlja se
276
Poglavlje 4

Izvod B66 B67 B68 B69 B70 B71 B72 B73 B74 B75 B76 B77 B78 B79 B80 B81 B82 B83 B84 B85 B86 B87 B88 B89 B90 B91 B92 B93 B94 Naziv signala C/BE 4 Uzemljenje Adresa 63 Adresa 61 + 3,3 V Adresa 59 Adresa 57 Uzemljenje Adresa 55 Adresa 53 Uzemljenje Adresa 51 Adresa 49 + 3,3 V Adresa 47 Adresa 45 Uzemljenje Adresa 43 Adresa 41 Uzemljenje Adresa 39 Adresa 37 + 3,3 V Adresa 35 Adresa 33 Uzemljenje Rezervisano Rezervisano Uzemljenje Izvod A66 A67 A68 A69 A70 A71 A72 A73 A74 A75 A76 A77 A78 A79 A80 A81 A82 A83 A84 A85 A86 A87 A88 A89 A90 A91 A92 A93 A94 Naziv signala + 3,3 V Parnost 64-bita Adresa 62 Uzemljenje Adresa 60 Adresa 58 Uzemljenje Adresa 56 Adresa 54 + 3,3 V Adresa 52 Adresa 50 Uzemljenje Adresa 48 Adresa 46 Uzemljenje Adresa 44 Adresa 42 + 3,3 V Adresa 40 Adresa 38 Uzemljenje Adresa 36 Adresa 34 Uzemljenje Adresa 32 Rezervisano Uzemljenje Rezervisano
Vrste U/I sabirnica
Poglavlje 4
277
B62 A62
B52 A52
B49 A49
32-bitni prikljuak
B14 A14
B11 A11
B1 A1
Slika 4.49 Konfiguracija PCI slota i kartice od 3,3 V
Tabela 4.28
Izvod B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13 B14 B15 B16 B17 B18 B19 B20 B21 B22 B23 B24 B25
B94 A94
Namena izvoda za univerzalnu PCI sabirnicu

Izvod A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 A11 A12 A13 A14 A15 A16 A17 A18 A19 A20 A21 A22 A23 A24 A25 Naziv signala Test Reset + 12 V Test Mode Select Test Data Input +5V Prekid A Prekid C +5V Rezervisano + V U/I Rezervisano Voica Voica Rezervisano Reset + V U/I Odobreno Uzemljenje Rezervisano Adresa 30 + 3,3 V Adresa 28 Adresa 26 Uzemljenje Adresa 24
Naziv signala - 12 V Test Clock Uzemljenje Test Data Output +5V +5V Prekid B Prekid D PRSNT1# Rezervisano PRSNT2# Voica Voica Rezervisano Uzemljenje Clock Uzemljenje Zahtev + V U/I Adresa 31 Adresa 29 Uzemljenje Adresa 27 Adresa 25 + 3,3 V
B63 A63
B62 A62
B52 A52
B49 A49
64-bitni prikljuak
B14 A14
B11 A11
B1 A1
nastavlja se
278
Poglavlje 4

Izvod B26 B27 B28 B29 B30 B31 B32 B33 B34 B35 B36 B37 B38 B39 B40 B41 B42 B43 B44 B45 B46 B47 B48 B49 B50 B51 B52 B53 B54 B55 B56 B57 B58 B59 B60 B61 B62 B63 B64 Naziv signala C/BE 3 Adresa 23 Uzemljenje Adresa 21 Adresa 19 + 3,3 V Adresa 17 C/BE 2 Uzemljenje Initiator Ready + 3,3 V Device Select Uzemljenje Lock Greka parnosti + 3,3 V Sistemska greka + 3,3 V C/BE 1 Adresa 14 Uzemljenje Adresa 12 Adresa 10 Uzemljenje Voica Voica Adresa 8 Adresa 7 + 3,3 V Adresa 5 Adresa 3 Uzemljenje Adresa 1 + 5 V U/I Acknowledge 64-bit +5V + 5 V Klju Rezervisano Uzemljenje Izvod A26 A27 A28 A29 A30 A31 A32 A33 A34 A35 A36 A37 A38 A39 A40 A41 A42 A43 A44 A45 A46 A47 A48 A49 A50 A51 A52 A53 A54 A55 A56 A57 A58 A59 A60 A61 A62 A63 A64 Naziv signala Init Device Select + 3,3 V Adresa 22 Adresa 20 Uzemljenje Adresa 18 Adresa 16 + 3,3 V Cycle Frame Uzemljenje Target Ready Uzemljenje Stop + 3,3 V Snoop Done Snoop Backoff Uzemljenje PAR Adresa 15 + 3,3 V Adresa 13 Adresa 11 Uzemljenje Adresa 9 Voica Voica C/BE 0 + 3,3 V Adresa 6 Adresa 4 Uzemljenje Adresa 2 Adresa 0 + V U/I Request 64-bit +5V + 5 V Klju Uzemljenje C/BE 7
Vrste U/I sabirnica

Izvod B65 B66 B67 B68 B69 B70 B71 B72 B73 B74 B75 B76 B77 B78 B79 B80 B81 B82 B83 B84 B85 B86 B87 B88 B89 B90 B91 B92 B93 B94 Naziv signala C/BE 6 C/BE 4 Uzemljenje Adresa 63 Adresa 61 + V U/I Adresa 59 Adresa 57 Uzemljenje Adresa 55 Adresa 53 Uzemljenje Adresa 51 Adresa 49 + V U/I Adresa 47 Adresa 45 Uzemljenje Adresa 43 Adresa 41 Uzemljenje Adresa 39 Adresa 37 + V U/I Adresa 35 Adresa 33 Uzemljenje Rezervisano Rezervisano Uzemljenje Izvod A65 A66 A67 A68 A69 A70 A71 A72 A73 A74 A75 A76 A77 A78 A79 A80 A81 A82 A83 A84 A85 A86 A87 A88 A89 A90 A91 A92 A93 A94
Poglavlje 4
279
Naziv signala C/BE 5 + V U/I Parnost 64-bita Adresa 62 Uzemljenje Adresa 60 Adresa 58 Uzemljenje Adresa 56 Adresa 54 + V U/I Adresa 52 Adresa 50 Uzemljenje Adresa 48 Adresa 46 Uzemljenje Adresa 44 Adresa 42 + V U/I Adresa 40 Adresa 38 Uzemljenje Adresa 36 Adresa 34 Uzemljenje Adresa 32 Rezervisano Uzemljenje Rezervisano
Primetiete da se u specifikaciji univerzalne PCI ploe u stvari spajaju specifikacije za 5 V i za 3,3 V. Izvode kod kojih se napon razlikuje univerzalna specifikacija naprosto naziva +V U/I. Takav izvod je poseban izvod za napon i slui za odreivanje i pogon putanje PCI signala. Druga vana osobina PCI kartice jeste injenica da je to bio model za Intelovu PnP specifikaciju. To znai da PCI kartice nemaju kratkospojnike i prekidae, nego se podeavaju softverski. Pravi PnP sistemi mogu automatski da podese adaptere, dok sistemi koji nisu PnP i imaju ISA slotove moraju da podese adapter pomou programa koji je obino deo podeavanja CMOS sistema. Od kraja 1995. godine veina PC kompatibilnih sistema ima PnP BIOS koji omoguava automatsko PnP podeavanje.
280
Poglavlje 4
B62 A62
B52 A52
B49 A49
32-bitni prikljuak
B14 A14
B11 A11
B1 A1
Slika 4.50 Konfiguracija univerzalnog PCI slota i kartice.
B94 A94
B63 A63
B62 A62
B52 A52
B49 A49
64-bitni prikljuak
B14 A14
B11 A11
B1 A1
AGP
Kao specifikacija nove sabirnice sa visokim performansama za podrku videu i grafici u Intelu je razvijen AGP (Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki port). AGP sabirnica se zasniva na PCI, ali sadri niz dodatnih poboljanja, a fiziki, elektriki i logiki je nezavisna od PCI. Na primer, AGP prikljuak je slian prikljuku za PCI, iako ima dodatne signale, a u sistemu sa nalazi na drugom mestu. Za razliku od PCI, prave sabirnice sa vie slotova, AGP je brza veza izmeu dve take posebno projektovana za video karticu u sistemu, poto je dozvoljen samo jedan AGP slot (za jednu video karticu). AGP specifikacija 1.0 objavljena je u Intelu jula 1996. godine. Definisan je takt od 33 MHz sa signalizacijom 1x ili 2x i korienje 3,3 V. AGP verzija 2.0, izdata maja 1998. godine, dodala je signalizaciju 4x i mogunost rada na 1,5 V. Postoji i nova specifikacija, AGP Pro, kojom se definie neto dui slot sa dodatnim izvodima za napajanje sa svake strane kako bi se omoguio rad veih i brih AGP kartica koje koriste vie od 25 vati (sve do 110 vati). Kartice AGP Pro bi se verovatno koristile za najbolje radne stanice za grafiku. Slotovi AGP Pro kompatibilni su sa ranijim verzijama, to znai da se na njima mogu koristiti i standardne AGP kartice. AGP je veoma brza veza i radi na osnovnoj frekvenciji od 66 MHz (u stvari 66,66 MHz), to je dvostruko vie od standardne PCI. U osnovnom AGP reimu 1x u svakom ciklusu se vri jedan prenos. Kako je AGP sabirnica iroka 32 bita (4 bajta), ona moe da prenosi podatke 66 miliona puta u sekundi i da postigne brzinu od oko 266 MB/sec (milion bajtova u sekundi)! Prvobitna specifikacija AGP predvia i reim 2x, gde se u jednom ciklusu obavljaju dva prenosa, to daje 533 MB/sec. Po analogiji u kojoj bi ciklus izjednaili sa pokretom klatna napred i nazad, reim 1x odgovarao bi slanju podataka na poetku svakog zamaha. U reimu 2x izvrio bi se jedan dodatni prenos na polovini svakog zamaha, pa bi se performanse udvostruile, iako bi tehniki zadrale isti takt, odnosno isti broj pokreta u sekundi. Veina savremenih AGP kartica radi u reimu 2x. Novija specifikacija 2.0 dodaje mogunost prenosa 4x, u kojem bi se podaci prenosili etiri puta u ciklusu, to bi dalo brzinu prenosa od 1066 MB/sec. U tabeli 4.29 prikazane su razlike taktova i brzine prenosa podataka za razliite AGP reime.
Sistemski resursi Tabela 4.29

AGP reim 1x 2x 4x
Poglavlje 4
281
Takt i brzina prenosa podataka

Osnovni takt 66 MHz 66 MHz 66 MHz Efektivni takt 66 MHz 133 MHz 266 MHz Brzina prenosa podataka 266 MB/sec 533 MB/sec 1066 MB/sec
Kako AGP ne zavisi od PCI, AGP video kartica e rasteretiti PCI sabirnicu za uobiajeni U/I kao to su IDE/ATA i SCSI kontroleri, USB kontroleri, zvune kartice i sl. Osim boljih video performansi, jedan od glavnih razloga to je Intel napravio AGP jeste elja da se video kartici omogui veoma brza veza sa sistemskim RAM-om. Tako e AGP video kartica imati direktan pristup do sistemskog RAM-a, pa e prestati potreba za sve veom i veom memorijom za video. To je posebno vano zato to na PC-jima sve vie preovladava 3D video, za koji su potrebne velike koliine memorije. AGP e omoguiti video kartici da prati zahteve za brzim videom punog pokreta na PCju u budunosti.
Sistemski resursi
Sistemski resursi su kanali za saobraaj, adrese i drugi signali koje hardver koristi za saobraaj na sabirnici. Na najniem nivou ti resursi obino obuhvataju sledee:
s s s s
Memorijske adrese IRQ kanale DMA kanale Adrese U/I portova
Naveo sam ih u redosledu pojavljivanja problema. Sukobi oko memorije su moda najmuniji, a svakako ih je najtee potpuno objasniti i otkloniti. Oni su opisani u poglavlju 5, Memorija, dok se ovde usredsreujemo na ostale navedene probleme, po redosledu verovatnoe da se na njih naie. IRQ izaziva vie tekoa nego DMA, zato to se mnogo vie trai; praktino sve kartice koriste IRQ kanale. Sa DMA kanalima ima manje potekoa, jer ih koristi malo kartica i obino ih ima dovoljno. U/I prikljuke koriste svi hardverski ureaji na sabirnici, ali njih, tehniki, ima 64 K, to je vie nego dovoljno. Za sve te resurse se treba uveriti da ih koristi samo jedna kartica ili hardverska funkcija; oni se ne mogu deliti, odnosno ne bi trebalo da se dele. Te resurse zahtevaju i koriste razliite komponente sistema. Adapterskim karticama su potrebni za saobraaj sa sistemom i za izvravanje njihovih zadataka. Nemaju sve adapterske kartice iste zahteve za resursima. Serijskom portu, na primer, treba IRQ kanal i adresa U/I porta; zvunoj kartici treba to isto i jo barem jedan DMA kanal. Veina mrenih kartica koristi blok od 16 K memorijskih adresa, IRQ kanal i adresu U/I porta. Kako vam se sistem uslonjava, dramatino se poveava verovatnoa da se sukobe resursi. Savremeni sistemi sa zvunim i mrenim karticama mogu zaista da dovedu okolnosti do granice i postanu nona mora za neupuene. Da biste razreili sukob, veina adapterskih kartica dozvoljava da se menja dodeljivanje sistemskih resursa pomou Plugand-Play softvera koji dobijate uz karticu ili pomou Device Managera, ako koristite Windows 95 ili noviji. ak i kada se automatsko podeavanje zbuni (a to se dogaa ee nego to bi trebalo), u skoro svim sluajevima, na sreu, postoji logian nain da se sistem podesi ako znate pravila.
282
Poglavlje 4
Prekidi (IRQ)
Linije zahteva za prekid (IRQ), ili hardverske prekide, razliiti hardverski ureaji koriste za dojavljivanje matinoj ploi da treba ispuniti neki zahtev. To je isti postupak kao kada student podigne ruku u znak da mu treba panja. Kanali zahteva za prekid jesu vodovi na matinoj ploi i u prikljucima. Kada se podigne odreeni zahtev za prekid, sistem e preuzeti posebna rutina koja prvo sauva sav sadraj CPU registara u stek, a zatim usmeri sistem u tabelu vektora prekida. Ova vektorska tabela sadri spisak memorijskih adresa koje odgovaraju kanalima prekida. U zavisnosti od toga koji je prekid nastupio, pokree se program koji odgovara tom kanalu. Pokazivai u vektorskoj tabeli pokazuju adrese upravljakih programa za usluge kartici koja je pokrenula prekid. Za mrenu karticu, na primer, vektor e pokazivati na adresu mrenih upravljakih programa uitanih za rad sa tom karticom; za disk kontroler e vektor pokazivati BIOS kd za rad sa tim kontrolerom. Poto odgovarajua programska rutina obavi posao koji je kartici bio potreban, softver za kontrolu prekida vraa sadraj steka u CPU registre i sistem nastavlja da radi ono to je radio pre prekida. Zahvaljujui prekidima sistem pravovremeno reaguje na spoljne dogaaje. Kad god serijski port ponudi sistemu jedan bajt, stvara se prekid da bi sistem proitao taj bajt, dok ne stigne sledei. Imajte na umu da u nekim sluajevima ureaj na portu pogotovo modem sa UART ipom 16550 ili viim moe da sadri bafer gde se uva vie znakova dok se ne zatrai prekid. Prioritet hardverskih prekida obino odgovara njihovoj brojanoj oznaci. Uz neke izuzetke, najprioritetniji prekidi nose najmanje brojeve. Prekidi vieg prioriteta imaju prednost pred prekidima nieg prioriteta i prekidaju ih. Moe se dogoditi da u sistemu doe do vie istovremenih prekida ili da je jedan prekid ugneen u drugom. Ako preopteretite sistem u ovom sluaju, ako istroite mogunosti steka (prebrzo je nastupilo previe prekida) dolazi do greke prekoraenja steka i sistem se zaustavlja. Obino se u komandnoj liniji DOS-a pojavi poruka Internal stack overflow system halted. Ako vam se dogodi takav sluaj i ako radite u DOS-u, u datoteci CONFIG.SYS moete da poveate stek pomou parametra STACKS. Veina korisnika Windowsa 95 ili Windowsa NT nee videti takvu poruku. ISA sabirnica koristi prepoznavanje prekida po izvodu, u kojem se prekid prepoznaje po signalu na odreenom vodu u prikljuku. Za svaki od moguih hardverskih prekida postoji poseban vod. Kada bi se vie kartica podesilo tako da trae jedan isti prekid, dolo bi do zabune, zato to matina ploa ne moe da prepozna slot u kojem je linija za prekid upotrebljena. Svaki prekid, prema tome, obino je namenjen jednom hardverskom ureaju i u veini sluajeva se prekidi ne mogu deliti. Ureaj se moe podesiti da deli prekide i nekoliko ureaja to dozvoljava, ali veina ne, zbog naina na koji se u ISA sabirnici prekidi signaliziraju. PCI sabirnica dozvoljava deljenje prekida, u stvari, praktino sve PCI kartice su podeene na PCI prekid A. Pravi problem je to to u sistemu tehniki postoje dva skupa prekida, PCI prekidi i ISA prekidi. Da bi PCI kartice radile u sistemu, PCI prekidi moraju da se mapiraju na ISA prekide koji su nedeljivi. To uglavnom znai da za svaku karticu morate odrediti poseban prekid. Reenje problema deljenja prekida za PCI kartice jeste neto to se naziva usmeravanje PCI IRQ prekida (PCI IRQ Steering); takvo usmeravanje podravaju noviji operativni sistemi i BIOS-i. Ovo upravljanje omoguava PnP operativnim sistemima kao to je Windows da dinamiki mapiraju, odnosno usmeravaju PCI kartice (koje sve koriste PCI INTA#) na ISA prekide, pa vie PCI kartica moe da se mapira na isti ISA prekid. U odeljku o PCI prekidima, kasnije u ovom poglavlju, bie vie govora o usmeravanju PCI IRQ prekida. Prekidi spoljnog hardvera esto se nazivaju prekidima koji se mogu maskirati, to jednostavno znai da se prekidi mogu privremeno maskirati ili iskljuiti, dok se CPU koristi za
Sistemski resursi
Poglavlje 4
283
najvanije poslove. Sistemski BIOS i programi moraju pravilno i delotvorno da urede prekide kako bi sistem imao najbolje performanse. Kako se na ISA sabirnici prekidi obino ne mogu deliti, prilikom dodavanja kartica u sistem esto dolazi do sukoba, a moe se dogoditi i da nema vie slobodnih prekida. Ako dve kartice za signalizaciju prema sistemu koriste isti IRQ, zbog tog sukoba nee nijedna pravilno raditi. U sledeim odeljcima opisani su zahtevi za prekid koje koriste standardni ureaji i koji bi mogli da budu slobodni u vaem sistemu.
Prekidi 8-bitne ISA sabirnice

Sistemi PC i XT (sa 8-bitnim CPU 8086) nude osam razliitih prekida spoljnog hardvera. U tabeli 4.30 date su uobiajene namene tih prekida, koji nose brojeve od 0 do 7.
Tabela 4.30
IRQ 0 1 2 3 4 5 6 7
Podrazumevane namene prekida 8-bitne ISA sabirnice

Slot sabirnice Ne Ne Da (8-bitni) Da (8-bitni) Da (8-bitni) Da (8-bitni) Da (8-bitni) Da (8-bitni)
Namena Sistemski mera vremena Kontroler tastature Raspoloiv Serijski port 2 (COM2:) Serijski port 1 (COM1:) Kontroler diska Kontroler diskete Paralelni port 1 (LPT1:)
Ako u sistemu imate originalnu 8-bitnu ISA sabirnicu, videete da IRQ resursi koje sistem omoguava predstavljaju ozbiljno ogranienje. Ako u sistemu PC ili XT tipa instalirate nekoliko ureaja kojima treba sistemski IRQ, imaete glavobolju, zato to je jedini nain da se problem nedovoljnog broja prekida rei uklanjanje adapterske kartice koja vam najmanje treba.
Prekidi 16-bitne ISA, EISA i MCA sabirnice

Uvoenje AT-a (sistema sa procesorom 286) praeno je poveanjem broja prekida spoljnog hardvera koje podrava sabirnica. Broj prekida je udvostruen na 16 pomou dva Intelova kontrolera prekida 8259 i prosleivanjem prekida iz drugog kontrolera kroz neiskorieni IRQ 2 prvog kontrolera. To u stvari znai da postoji 15 IRQ brojeva i da je prekid IRQ 2 nedostupan. Usmeravanjem svih prekida iz drugog kontrolera prekida kroz IRQ 2 na prvom kontroleru, svi ti novi prekidi dobijaju prioritet ugneen izmeu IRQ 1 i IRQ 3. Tako IRQ 15 ima vei prioritet nego IRQ 3. Na slici 4.51 vidi se kako su spojena dva skupa ipova 8259 da bi se napravila kaskada kroz IRQ 2 na prvom ipu. Da bi se spreili problemi sa karticama koje su podeene da koriste IRQ 2, projektanti sistema AT usmerili su jedan od novih prekida (IRQ 9) da popuni mesto u slotu koje je ostalo slobodno kada je uklonjen IRQ 2. To znai da, ako u savremeni sistem ugradite karticu za koju se tvrdi da koristi IRQ 2, ona u stvari koristi IRQ 9. Na nekim karticama se ovaj izbor oznaava kao IRQ2/9, dok ga drugi nazivaju IRQ 2 ili IRQ 9. Bez obzira na oznake, ne smete nikada dodeliti taj prekid dvema karticama!
284
Poglavlje 4

Iz tajmerskog kola Iz kontrolera tastature Iz jed. pokretnog zareza Iz RTC/CMOS-a 8259 PIC (#2) IRQ IRQ IRQ IRQ IRQ 3 4 5 6 7 0 1 2 3 4 5 6 7 IRQ IRQ IRQ IRQ IRQ IRQ IRQ IRQ 8 9 10 11 12 13 14 15
8259 PIC (#1) 0 1 2 3 4 5 6 7 IRQ 0 IRQ 1
Ka CPU
INT
INT
Iz 8-bitnih slotova Iz 16-bitnih slotova Iz 8-bitnih slotova (pozicija biveg IRQ 2)
Slika 4.51 Kaskadne veze kontrolera prekida.
U tabeli 4.31 prikazano je uobiajeno korienje prekida na 16-bitnoj ISA, EISA i MCA sabirnici, a navedeni su po redosledu prioriteta od najveeg do najmanjeg.
Tabela 4.31 Podrazumevano dodeljivanje prekida na 16/32-bitnoj ISA/PCI sabirnici

IRQ 0 1 2 8 9 10 11 12 13 14 15 3 4 5 6 7 Uobiajena namena Sistemski tajmer Kontroler tastature Kaskada prema drugom IRQ kontroleru Sat Raspoloiv javlja se kao IRQ 2 Raspoloiv Raspoloiv Port mia na matinoj ploi/Raspoloiv Matematiki koprocesor Osnovni IDE Drugi IDE/Raspoloiv Serijski port 2 (COM2:) Serijski port 1 (COM1:) Zvuk/Paralelni port 2 (LPT2:) Kontroler diskete Paralelni port 1 (LPT1:) Slot sabirnice Ne Ne Ne Ne Da Da Da Da Ne Da Da Da Da Da Da Da Vrsta kartice 8/16 bitna 16-bitna 16-bitna 16-bitna 16-bitna 16-bitna 8/16 bitna 8/16 bitna 8/16 bitna 8/16 bitna 8/16 bitna Preporuka korienja Kartica mrenog interfejsa USB matini SCSI adapter Port mia na matinoj ploi Osnovni IDE (disk ureaj) Drugi IDE (CDROM/Traka) COM2: / Unutranji modem COM1: Zvuna kartica Kontroler diskete LPT1:
Primetite da se prekidi 0, 1, 2, 8 i 13 ne pojavljuju u prikljucima sabirnice i nisu dostupni za adapterske kartice. Prekidi 8, 10, 11, 12, 13, 14 i 15 su sa drugog kontrolera prekida i mogu da ih koriste samo kartice koje koriste 16-bitni prikljuak za proirenje, zato to se ti
Sistemski resursi
Poglavlje 4
285
vodovi nalaze samo u njima. IRQ 9 je prespojen na izvod 8-bitnog slota umesto prekida IRQ 2, to znai da IRQ 9 zamenjuje IRQ 2, pa prema tome moe da se koristi za 8-bitne kartice, koje ga vide kao IRQ 2.
Napomena
Mada 16-bitna ISA sabirnica ima dva puta vie prekida od sistema sa 8-bitnom ISA sabirnicom, ipak moe da vam ponestane prekida zato to se na dodatnim prekidima mogu koristiti samo 16bitne kartice. Tridesetdvobitni PCI adapteri mogu da se mapiraju na bilo koji ISA IRQ. Dodatne IRQ linije u 16-bitnom ISA sistemu malo e pomoi ako se adapterske kartice koje planirate da koristite ne mogu podesiti za korienje jednog od slobodnih IRQ-a. Neki ureaji su tako izvedeni da mogu koristiti samo jedan odreeni IRQ. Ako neki va ureaj ve koristi taj IRQ, morate da razreite sukob pre nego to instalirate novi adapter. Ako nijedan od ta dva adaptera ne dozvoljava promenu, verovatno neete moi da koristite oba ureaja u istom sistemu.
PCI prekidi
PCI sabirnica podrava hardverske prekide (IRQ) koje PCI ureaji koriste kako bi upozorili sabirnicu da im treba panja. Postoje etiri PCI prekida: INTA#, INTB#, INTC# i INTD#. Ovi INTx# prekidi si slojeviti, to znai da elektrina signalizacija omoguava da se oni dele meu PCI karticama. U stvari, svi PCI ipovi ili kartice sa jednim ureajem ili jednom funkcijom koje koriste samo jedan prekid moraju da koriste INTA#. To je jedno od pravila PCI specifikacije. Ako u jednom ipu ili jednoj kartici postoje dodatni ureaji, oni mogu da koriste INTB# do INTD#. Kako postoji veoma malo PCI ipova i kartica sa vie funkcija, to znai da praktino svi ureaji na datoj PCI sabirnici dele INTA#. Da bi PCI sabirnica radila u PC sistemu, PCI prekidi se moraju mapirati na ISA prekide. Kako su ISA prekidi nedeljivi, skoro svaka PCI kartica koja na PCI sabirnici koristi INTA# mora da se preslika na zaseban nedeljivi ISA prekid. Na primer, moete imati sistem sa etiri PCI slota i etiri PCI kartice koje sve koriste prekid INTA#. Te bi se kartice mapirale na razliite raspoloive ISA prekide (IRQ-e), najee kao IRQ9, IRQ10, IRQ11 i IRQ5. Oduvek je bio problem da se pronau zasebne IRQ linije za svaki ureaj na ISA i PCI sabirnici. Jednostavno ih nema dovoljno. Nikada nije bilo mogue podesiti dva ISA ureaja na isti IRQ, ali u veini novijih sistema moe se koristiti isti IRQ za vie PCI ureaja. BIOS novijih sistema, kao i PnP operativni sistemi kao to su Windows 95B (OSR2) i noviji, Windows 98 i Windows 2000, podravaju funkciju koja se naziva usmeravanje PCI IRQ prekida (PCI IRQ Steering). Da bi to radilo, i sistemski BIOS i operativni sistem moraju da podravaju IRQ usmeravanje. Stariji sistemski BIOS-i i Windows 95 i 95a ne sadre podrku za IRQ usmeravanje. Obino BIOS dodeljuje PCI ureajima jedinstvene IRQ-ove. Ako sistem podrava IRQ usmeravanje, a ono je omogueno, tada IRQ-ove PCI ureajima dodeljuje Windows. ak i kada je IRQ usmeravanje omogueno, prvo BIOS dodeli IRQ-ove PCI ureajima. Mada Windows moe da promeni ovo dodeljivanje, on to obino ne radi automatski, osim kada je neophodno da bi se razreio sukob. Ako nema dovoljno IRQ-ova, IRQ usmeravanje omoguava Windowsu da istom IRQ-u dodeli vie PCI ureaja i da svi ureaji u sistemu pravilno rade. Ako nema IRQ usmeravanja, kada ponestane slobodnih IRQ linija Windows onemoguava ureaje. Da biste utvrdili da li va sistem koristi IRQ usmeravanje uradite sledee: 1. Izaberite Start, Control Panel, a zatim sa dva pritiska na taster mia izaberite System. 2. Izaberite karticu Device Manager.
286
Poglavlje 4
3. Izaberite granu System Devices sa dva pritiska na taster mia. 4. Izaberite PCI Bus sa dva pritiska na taster mia, a zatim izaberite karticu IRQ Steering. Na toj kartici videete znak za potvrdu u jednom od polja Enabled (omogueno) ili Disabled (onemogueno). Ako je IRQ usmeravanje omogueno, na toj kartici e biti navedeno odakle je uitana tabela IRQ-a. IRQ usmeravanjem upravlja jedna od etiri tabele za usmeravanje koje Windows pokuava da ita. Windows trai te tabele i koristi prvu koju pronae. Ne moete uticati na redosled kojim Windows trai tabele, ali potvrivanjem i brisanjem znakova za potvrdu u poljima Get IRQ table using moete uticati na to koje e tabele uopte pronai. Windows trai sledee tabele:
s s s s
tabelu ACPI BIOS tabelu MS Specification tabelu zatienog reima PCIBIOS 2.1 tabelu realnog reima PCIBIOS 2.1
Za programiranje IRQ usmeravanja Windows prvo pokuava da upotrebi tabelu ACPI BIOS, zatim tabelu MS Specification, tabelu zatienog reima PCIBIOS 2.1 i tabelu realnog reima PCIBIOS 2.1. Windows OSR2 i kasnije verzije jedino nude izbor tabela PCIBIOS 2.1 samo jednim poljem za potvrdu koje nije omogueno (podrazumevana vrednost). Pod Windowsom 98 su sve tabele omoguene (podrazumevana vrednost), osim tabele zatienog reima PCIBIOS 2.1. Ako u Windowsu 95 imate probleme sa PCI ureajem vezane za IRQ, pokuajte da izaberete tabelu PCIBIOS 2.1 i ponovo pokrenete sistem. U Windowsu 98 pokuajte da ponitite izbor tabele ACPI BIOS i ponovo pokrenete sistem. Ako se problem ne razrei, pokuajte da izaberete tabelu zatienog reima PCIBIOS 2.1 i da ponovo pokrenete sistem. Opciju Get IRQ table from Protected Mode PCIBIOS 2.1 call (tabelu zatienog reima) birajte samo ako PCI ureaj ne radi kako treba. Ako je IRQ usmeravanje (IRQ Steering) onemogueno (Disabled), potvrdite polje Use IRQ Steering. Kada to uradite i ponovo pokrenete sistem, pa se pokae da je IRQ usmeravanje opet onemogueno, mogue je da tabela za IRQ usmeravanje koju operativni sistem treba da dobije od BIOS-a ne postoji ili da sadri greke. Proverite podeavanje BIOS-a da biste se uverili je li omogueno PCI IRQ usmeravanje. Ako i dalje ne uspevate, moda ete morati da izaberete opciju Get IRQ table from Protected Mode PCIBIOS 2.1 call, a moda va BIOS ne podrava IRQ usmeravanje za PCI sabirnicu. Pozovite proizvoaa matine ploe ili BIOS-a i proverite da li matina ploa i BIOS podravaju IRQ usmeravanje. U sistemima koji imaju podrku za IRQ usmeravanje ponekad se javlja stavka IRQ Holder for PCI Steering u grani System Devices Device Managera. To znai da je IRQ prekid mapiran na PCI i ne moe se koristiti za ISA ureaje, iako nijedan PCI ureaj trenutno ne koristi taj IRQ. Da biste pregledali IRQ-e programirane za PCI reim uradite sledee: 1. Izaberite Start, Control Panel, a zatim sa dva pritiska na taster mia izaberite System. 2. Izaberite karticu Device Manager. 3. Izaberite granu System Devices sa dva pritiska na taster mia. 4. Izaberite stavku IRQ Holder for PCI Steering koju hoete da vidite i pritisnite dugme Resources. Po mom iskustvu, ovo usmeravanje prekida ili mapiranje predstavlja izvor velike zbrke. Mada se PCI prekidi (INTx#) mogu deliti (podrazumevano se i dele), svaka kartica ili ureaj koji deli PCI prekid mora da bude mapirana ili usmerena na jedinstven ISA IRQ koji se obino ne moe deliti. Mapirati vie PCI ureaja na isti ISA IRQ mogue je jedino:
Sistemski resursi
s s s
Poglavlje 4
287
ako nijedan ISA ureaj ne koristi taj IRQ ako BIOS i operativni sistem podravaju PCI IRQ usmeravanje ako je omogueno PCI IRQ usmeravanje
Bez podrke PCI IRQ usmeravanja malo je koristi od mogunosti deljenja PCI prekida, jer svako dodeljivanje PCI prekida ISA IRQ prekidu mora biti jedinstveno. Bez PCI IRQ usmeravanja mogu vam veoma lako ponestati slobodni IRQ-ovi. Ako postoji IRQ usmeravanje i ako je ono omogueno, vie PCI ureaja e moi da koristi isti IRQ, ime se omoguava proirivanje sistema, a da se ne utroe svi slobodni IRQ-ovi. Jedan od najboljih razloga za prelazak na Windows 98 (pogotovo ako koristite prvobitno izdanje Windowsa 95 OSR1) jeste bolja podrka za IRQ usmeravanje. Jo jedan izvor zabune predstavlja to to se u spisku prekida Windows Device Managera mapiranje PCI na ISA prikazuje kao vie stavki za isti ISA prekid. Jedna stavka bi bila za ureaj koji je zaista mapiran na taj prekid, na primer ugraeni USB kontroler, a druga stavka za isti IRQ glasi IRQ Holder for PCI Steering. Ova druga stavka, mada izgleda kao da koristi isti IRQ, ne znai da postoji sukob oko resursa, ve samo znai da kola skupa ipova rezerviu taj prekid za potrebe mapiranja. To je deo Plug-and-Play svojstava PCI kartice i savremenih skupova ipova matine ploe. Imajte na umu da mogu postojati unutranji ureaji na PCI sabirnici, iako su svi PCI slotovi slobodni. Na primer, veina sistema danas ima dva IDE kontrolera i USB kontroler kao ureaje na PCI sabirnici. Obino se PCI IDE kontroleri mapiraju na ISA prekide 14 (prvi IDE) i 15 (drugi IDE), dok se USB kontroler moe mapirati na obino slobodne ISA prekide 9, 10, 11 ili 5.
uu
Videti USB (Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica) str. 790.
PCI sabirnica dozvoljava dve vrste ureaja glavne (bus masters) ili inicijatore i sporedne (slaves) ili odredine. Glavni je onaj ureaj koji moe da preuzme sabirnicu i inicira prenos. Sporedni ureaj je odredite prenosa. Veina PCI ureaja moe da preuzme bilo koju od ove dve uloge, a da bi bili usklaeni sa specifikacijom PC 97 i novijim smernicama za oblikovanje sistema, svi PCI slotovi moraju podravati kartice sa upravljaem sabirnice. PCI sabirnica radi pomou arbitrae. To znai da postoji centralni arbitar (deo kontrolera PCI sabirnice u skupu ipova matine ploe) koji vlada svim prenosima i daje kontrolisan pristup svim ureajima na sabirnici. Da bi glavni ureaj mogao koristiti sabirnicu, on mora prvo od centralnog arbitra zatraiti kontrolu koju dobija za odreen maksimalan broj ciklusa. Ovaj nain omoguava svim glavnim ureajima jednak pristup, osigurava da nijedan ureaj na sabirnici ne onemogui drugima pristup do sabirnice i spreava blokiranje do kojeg bi dolo istovremenim pristupanjem vie ureaja. Na neki nain PCI sabirnica se ponaa kao mala lokalna raunarska mrea (LAN), mada se cela nalazi u raunaru i radi na daleko veoj brzini od uobiajenih spoljnih mrea PC-ja.
Sukobi zahteva za prekid

Moda je najei sukob oko IRQ-a onaj izmeu ugraenog COM2: porta koji postoji na veini savremenih matinih ploa i unutranjeg modema (na kartici). Problem se javlja zbog toga to pravi PC card modemi (a ne takozvani WinModemi koji su softverski) sadre serijski port kao deo kola na kartici. Taj serijski port je, podrazumevano, podeen na COM2:. Raunar ovo vidi kao dva COM2: porta koja oba koriste iste resurse: isti IRQ i iste adrese U/I ureaja. Ovaj problem se lako reava. Pokrenite program za podeavanje BIOS-a i onemoguite ugraeni port COM2: Dok ste tu, moda biste mogli da onemoguite i port COM1:, poto ga verovatno ne koristite. Onemoguavanje COMx: portova koji se ne koriste jeste jedan od najboljih naina da se oslobode IRQ-ovi kako bi ih koristili drugi ureaji. Postoji jo jedan est sukob oko IRQ-ova, koji se dogaa sa serijskim (COM) portovima. Moda ste primetili u prethodna dva odeljka da se za COM portove rezerviu dva IRQ-a.
288
Poglavlje 4
IRQ 3 se koristi za COM2:, dok se IRQ 4 koristi za COM1:. Do problema dolazi kada u sistemu imate vie serijskih portova. Kada korisnik doda portove COM3: i COM4:, esto im ne dodeli jedinstvene prekide, pa to dovodi do sukoba i do toga da portovi nee da rade. Problem poveavaju i kartice COM portova koje nisu dobro projektovane i ne dozvoljavaju biranje drugih IRQ-ova nego samo 3 ili 4. Obino COM3: dobija IRQ 4 (koji deli sa portom COM1:), a COM4: dobija IRQ 3 (koji ve koristi COM2:). To nije prihvatljivo poto e onemoguiti istovremeno korienje dva COM porta na istoj liniji zahteva za prekid. Takav sluaj je bio donekle podnoljiv u istom DOS-u, zato to je to jednoprocesna obrada (u isto vreme radi samo jedan program), ali u Windowsu ili OS/2 potpuno je neprihvatljivo. Ako morate da delite IRQ, obino moete da izaete na kraj ako se ureaji koji koriste isti IRQ nalaze na razliitim COM portovima. Na primer, skener i unutranji modem bi mogli da dele isti IRQ, ali ako biste hteli istovremeno da koristite te ureaje, dolo bi do sukoba. Najbolje reenje jeste kupovina serijske U/I kartica sa vie portova koja e omoguiti podeavanje prekida bez sukoba ili inteligentne kartice sa vlastitim procesorom koji moe da upravlja sa vie portova na kartici, a u sistemu da koristi samo jedan zahtev za prekid.
uu
Videti Serijski prikljuci str. 772.
Ako ureaj naveden u tabeli ne postoji u sistemu, na primer port za mia na matinoj ploi (IRQ 12) ili paralelni port 2 (IRQ 5), te zahteve za prekid moete smatrati raspoloivim. Na primer, drugi paralelni port je retkost, a u veini sistema je zvuna kartica podeena da koristi IRQ 5. Isto tako u veini sistema je IRQ 15 dodeljen drugom IDE kontroleru. Ako nemate drugi IDE disk ureaj, mogli biste da onemoguite sekundarni IDE kontroler i oslobodite IRQ za neki drugi ureaj. U Windowsu 95/98, NT ili Windowsu 2000 postoji lak nain da proverite kako su prekidi podeeni. U Device Manageru dva puta pritisnite taster mia na ikonu Computer Properties i dobiete listu svih upotrebljenih sistemskih resursa. Microsoft je od Windowsa 95B poeo da ukljuuje program HWDIAG, koji na izvrstan nain izvetava o upotrebi sistemskih resursa.
DMA kanali
Brzi ureaji za komunikaciju, koji moraju da alju i primaju informacije velikom brzinom, koriste DMA kanale (Direct Memory Access direktni pristup memoriji). Serijski i paralelni port ne koriste DMA kanale, ali ih zvuna kartica ili SCSI adapter esto koriste. Ureaji kojima kanal nee biti istovremeno potreban mogu ponekad deliti DMA kanale. Na primer, mreni adapter i adapter za jedinicu sa trakom mogu da dele DMA kanal 1, ali ne moete da pravite rezervne kopije kada mrea radi. Da biste mogli da koristite traku dok mrea radi, morate svakom od ova dva adaptera dodeliti zaseban DMA kanal.
DMA kanali 8-bitne ISA sabirnice

U 8-bitnoj ISA sabirnici etiri DMA kanala podravaju prenose podataka velikom brzinom izmeu U/I ureaja i memorije. Od ta etiri kanala, tri su na raspolaganju u slotovima za proirenje. U tabeli 4.32 prikazana je uobiajena namena ovih kanala.
Tabela 4.32 Podrazumevano dodeljivanje DMA kanala 8-bitne ISA sabirnice

DMA 0 1 2 3 Uobiajena namena Osveavanje dinamikog RAM-a Raspoloiv Kontroler disketne jedinice Kontroler disk ureaja Slot sabirnice Ne Da (8-bitni) Da (8-bitni) Da (8-bitni)
Sistemski resursi
Poglavlje 4
289
Kako veina sistema ima i disketnu jedinicu i disk ureaj, u 8-bitnim ISA sistemima raspoloiv je samo jedan DMA kanal.
DMA kanali 16-bitne ISA sabirnice

Od uvoenja CPU-a 286, ISA sabirnica podrava osam DMA kanala, od kojih je sedam na raspolaganju u slotovima za proirenje. Kao i kod proirivanja IRQ linija opisanog ranije u ovom poglavlju, dodatni DMA kanali su napravljeni kaskadnim povezivanjem drugog DMA kontrolera na prvi. DMA kanal 4 koristi se za kaskadu kanala od 0 do 3 prema procesoru. Kanali od 0 do 3 mogu se koristiti za 8-bitne prenose, a kanali od 5 do 7 samo za 16-bitne prenose. U tabeli 4.33 prikazana je uobiajena namena DMA kanala.
Tabela 4.33 Podrazumevano dodeljivanje DMA kanala 16/32-bitne ISA/PCI sabirnice

DMA Uobiajena namena 0 1 2 3 4 5 6 7 Raspoloiv Raspoloiv Kontroler disketne jedinice Raspoloiv Kaskada prema prvom DMA kontroleru Raspoloiv Raspoloiv Raspoloiv Slot sabirnice Ne Da Da Da Ne Da Da Da Vrsta kartice 16-bitna 8/16-bitna 8/16-bitna 8/16-bitna 16-bitna 16-bitna 16-bitna Prenos 8-bitni 8-bitni 8-bitni 8-bitni 16-bitni 16-bitni 16-bitni 16-bitni Preporueno korienje Nema 8-bitni zvuk Kontroler disketne jedinice LPT1: u ECP reimu 16-bitni zvuk ISA SCSI adapter Raspoloiv
Napominjem da PCI adapteri ne koriste ove ISA DMA kanale i da su oni samo za ISA kartice. Jedino se DMA 2 standardno koristi u svim sistemima za kontroler disketne jedinice. DMA 4 ne moe da se koristi i ne javlja se u slotovima sabirnice. DMA kanali 1 i 5 najee se koriste za ISA zvune kartice, na primer za karticu Sound Blaster 16. Za prenose podataka velikom brzinom ta kartica koristi jedan 8-bitni i jedan 16-bitni DMA kanal.
Napomena
Mada se DMA kanal 0 pojavljuje u 16-bitnom prikljuku slota za proirenje, pa se moe koristiti samo za 16-bitnu karticu, on moe da obavlja samo 8-bitne prenose! Zbog toga se DMA kanal 0 za 16-bitne kartice obino ne nudi kao mogui izbor. Za veinu 16-bitnih kartica (kakav je SCSI adapter) koje koriste DMA kanal, izbor je ogranien na kanale od 5 do 7.
EISA
Tvorci EISA specifikacije bili su svesni ogranienja do kojih dovodi nain primene DMA kanala u ISA sabirnici, pa su za novu sabirnicu napravili poseban DMA kontroler. Poveali su broj adresnih linija tako da obuhvate celu adresnu sabirnicu i na taj nain omoguili prenose u ceo adresni prostor sistema. Svaki DMA kanal se moe podesiti da prenosi 8 bitova, 16 bitova ili 32 bita. Osim toga, svaki DMA kanal se moe nezavisno programirati da prilikom prenosa podataka radi po bilo kojem od etiri vrste ciklusa sabirnice:
290
s
Poglavlje 4
Usaglaen. Ovaj nain prenosa je uveden da se usaglaavanje vremena za DMA poravna sa onim koje se koristi na ISA sabirnici. To je uvedeno zbog kompatibilnosti; sve ISA kartice mogu u ovom reimu da rade u EISA sistemu. Tip A. Ova vrsta prenosa komprimuje vremensku signalizaciju DMA za 25 % u odnosu na prethodni nain. Projektovan je za neke (ali ne sve) ISA kartice da bi se ipak postiglo poveanje brzine. Tip B. Ova vrsta prenosa komprimuje vremensku signalizaciju za 50 % u odnosu na usaglaeni nain. Sa ovim nainom prenosa veina EISA kartica radie dobro, ali samo mali broj ISA kartica nee imati probleme. Tip C. Ova vrsta prenosa komprimuje vremensku signalizaciju za 87,5 % u odnosu na usaglaeni nain; prema EISA specifikaciji to je najbri nain. Nijedna ISA kartica ne moe da radi u ovom reimu.
EISA DMA dozvoljava i posebne postupke za itanje i pisanje, koji se zovu rasuto pisanje i itanje sa prikupljanjem. Rasutim pisanjem se podaci proitani u neprekidnom bloku podataka upisuju istovremeno na vie mesta u memoriji. itanje sa prikupljanjem ukljuuje istovremeno itanje sa vie mesta u memoriji i pisanje na ureaj. Ovi postupci se ponekad nazivaju baferovanim ulanavanjem, a oni poveavaju propusnu mo prilikom DMA poslova.
MCA
S obzirom na to da je MCA potpuna rekonstrukcija strukture PC sabirnice, moglo se oekivati da e DMA u MCA okruenju biti bolje izgraen. Ali nije. Naprotiv, u MCA sistemima svi DMA kanali projektovani su sa jednim DMA kontrolerom i to sa sledeim osobinama:
s s s
Omoguena je veza na samo dve 8-bitne linije podataka. One mogu da prenose samo po jedan ili po dva bajta po ciklusu sabirnice. U adresnoj sabirnici su povezane samo adrese A0-A23. To znai da se moe koristiti samo donjih 16 M memorije. Radi na 10 MHz.
Nemogunost DMA kontrolera da adresira vie od dva bajta po prenosu ozbiljno unazauje ovu inae snanu sabirnicu.
Adrese U/I portova

U/I portovi vaeg raunara omoguavaju saobraaj izmeu ureaja i softvera u sistemu. Oni su kao dvosmerni radio kanali. Ako hoete da se obratite serijskom portu, morate da znate koji U/I port (kanal na radiju) on slua. Slino tome, ako hoete da primite podatke od serijskog porta, morate da sluate kanal na kojem on prenosi. Za razliku od IRQ-a i DMA kanala, u sistemu postoji obilje U/I portova. Tanije reeno, postoji 65535 portova (sa oznakama od 0000h do FFFFh) i to je vie nego ita posledica dizajna Intelovih procesora. Mada veina ureaja koristi do osam portova, sa takvom zalihom neemo skoro biti u oskudici. Jedino o emu treba da brinete jeste da nikada ne podesite dva ureaja tako da koriste isti port. Veina savremenih Plug-and-Play sistema sama razreava sukobe portova i bira druge portove za jedan od ureaja u sukobu. To to se U/I portovi obeleavaju heksadecimalnim adresama, kao to se obeleavaju i memorijske adrese, moe pomalo da zbunjuje. Meutim, to nije memorija, to su portovi. Razlika je u tome to e podaci, kada ih poaljete na memorijsku adresu 1000h, biti zapameni u SIMM ili DIMM memoriji. Ako poaljete podatke na adresu U/I porta 1000h, oni se alju na sabirnicu preko tog kanala i svako ko slua tada bi ih uo. Ako niko ne slua tu adresu porta, podaci e doi do kraja sabirnice i zavrni otpornici sabirnice e ih ponititi.
Sistemski resursi
Poglavlje 4
291
Razliite adrese portova pre svega koriste upravljaki programi i ureaji. Upravljaki program mora da zna koje portove njegov ureaj koristi u radu, i obratno. To obino ne stvara problem, zato to ista kompanija proizvodi i upravljaki program i ureaj. Ureaji na matinoj ploi i u skupu ipova obino su podeeni za korienje adresa U/ I portova od 0h do FFh, a svi ostali ureaji od 100h do FFFFh. U tabeli 4.34 prikazana je uobiajena primena U/I portova za matinu plou i skupove ipova.
Tabela 4.34 Adrese portova koje koriste ureaji matine ploe i skupa ipova
Adresa (heks.) 000-000F 0020-0021 002E-002F 0040-0043 0048-004B 0060 0061 0064 0070, bit 7 0070, bitovi 6:0 0071 0078 0079 0080-008F 00A0-00A1 00B2 00B3 00C0-00DE 00F0 Veliina 16 bajtova 2 bajta 2 bajta 4 bajta 4 bajta 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bit 7 bitova 1 bajt 1 bajt 1 bajt 16 bajtova 2 bajta 1 bajt 1 bajt 31 bajt 1 bajt Opis Skup ipova 8237 DMA 1 Skup ipova 8259 Kontroler prekida 1 Registri podeenosti Super U/I kontrolera Skup ipova Broja / Tajmer 1 Skup ipova Broja / Tajmer 2 Kontroler tastature/mia bajt Reset IRQ Skup ipova NMI, kontrola zvunika Kontroler tastature/mia, bajt CMD/STAT Skup ipova omoguavanje NMI MC146818 Sat (adresa) MC146818 Sat (podaci) Rezervisano za podeavanje ploe Rezervisano za podeavanje ploe Skup ipova registri DMA stranica Skup ipova 8259 Kontroler prekida 2 Kontrolni port APM Port stanja APM Skup ipova 8237 DMA 2 Reset numerike greke u matematikom koprocesoru
Da biste saznali tano koje se adrese portova koriste u vaem raunaru, pogledajte prirunik za matinu plou ili Windows Device Manager. Ureaji na sabirnici obino koriste adrese od 100h pa navie. U tabeli 4.35 navedene su adrese koje obino koriste ureaji na sabirnici, kao i neke uobiajene adapterske kartice i njihovo podeavanje.
Tabela 4.35
0130-0133 0134-0137 0168-016F 0170-0177 01E8-01EF 01F0-01F7
Adrese portova za ureaje na sabirnici

Opis Adaptecov SCSI adapter (jedna od mogunosti) Adaptecov SCSI adapter (jedna od mogunosti) etvrti IDE interfejs Drugi IDE interfejs Trei IDE interfejs Osnovni IDE/AT (16-bitni) disk kontroler 4 bajta 4 bajta 8 bajtova 8 bajtova 8 bajtova 8 bajtova
Adresa (heks.) Veliina
nastavlja se
292
Poglavlje 4

Adresa (heks.) Veliina 0200-0207 0210-0217 0220-0233 0230-0233 0234-0237 0238-023B 023C-023F 0240-024F 0240-0253 0258-025F 0260-026F 0260-0273 0270-0273 0278-027F 0280-028F 0280-0293 02A0-02AF 02C0-02CF 02E0-02EF 02E802EF 02EC-02EF 02F8-02FF 0300-0301 0300-030F 0320-0323 0320-032F 0330-0331 0330-0333 0334-0337 0340-034F 0360-036F 0366 0367, bitovi 0-6 0370-0375 0376 0377, bit 7 8 bajtova 8 bajtova 20 bajtova 4 bajta 4 bajta 4 bajta 4 bajta 8 bajtova 20 bajtova 8 bajtova 8 bajtova 20 bajtova 4 bajta 8 bajtova 8 bajtova 19 bajtova 8 bajtova 8 bajtova 8 bajtova 8 bajtova 4 bajta 8 bajtova 2 bajta 8 bajtova 4 bajta 8 bajtova 2 bajta 4 bajta 4 bajta 8 bajtova 8 bajtova 1 bajt 7 bitova 6 bajtova 1 bajt 1 bit Opis Port za igre ili adapter za dojstik Okvir za proirenje IBM XT Sound Blaster 16 audio (podrazumevana adresa) Creative Labsa Adaptecov SCSI adapter (jedna od mogunosti) Adaptecov SCSI adapter (jedna od mogunosti) MS mi za sabirnicu (jedna od mogunosti) MS mi za sabirnicu (podrazumevana adresa) SMC Ethernet adapter (podrazumevana adresa) Sound Blaster 16 audio (jedna od mogunosti) Creative Labsa Ploa Intel Above SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) Sound Blaster 16 audio (jedna od mogunosti) Creative Labsa Portovi za itanje Plug-andPlay U/I Paralelni port 2 (LPT2) SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) Sound Blaster 16 audio (jedna od mogunosti) Creative Labsa SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) Serijski port 4 (COM4) Video, 8514 ili standardni ATI portovi Serijski port 2 (COM2) MPU-401 MIDI port (sekundarni) SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) XT (8-bitni) kontroler disk ureaja SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) MPU-401 MIDI port (podrazumevana adresa) Adaptecov SCSI adapter (podrazumevana adresa) Adaptecov SCSI adapter (jedna od mogunosti) SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) etvrti port IDE komande etvrti port IDE stanja Drugi kontroler disketne jedinice Drugi port IDE komande Promena diskete za kontroler druge disketne jedinice
Sistemski resursi
Adresa (heks.) Veliina 0377, bitovi 6-0 0378-037F 0380-038F 0388-038B 03B0-03BB 03BC-03BF 03BC-03BF 03C0-03CF 03D0-03DF 03E6 03E7, bitovi 6-0 03E8-03EF 03F0-03F5 03F6 03F7, bit 7 03F7, bitovi 6-0 03F8-03FF 04D0-04D1 0530-0537 0604-060B 0678-067F 0778-077F 0A20-0A23 0A24-0A27 0CF8-0CFB 0CF9 0CFC-0CFF FF00-FF07 FF80-FF9F FFA0-FFA7 FFA8-FFAF 7 bitova 8 bajtova 8 bajtova 4 bajta 12 bajtova 4 bajta 4 bajta 16 bajtova 16 bajtova 1 bajt 7 bitova 8 bajtova 6 bajtova 1 bajt 1 bit 7 bitova 8 bajtova 2 bajta 8 bajtova 8 bajtova 8 bajtova 8 bajtova 4 bajta 4 bajta 4 bajta 1 bajt 4 bajta 8 bajtova 32 bajta 8 bajtova 8 bajtova Opis Drugi port IDE stanja Paralelni port 1 (LPT1)
Poglavlje 4
293
SMC Ethernet adapter (jedna od mogunosti) Audio FM sintisajzer Standardni portovi za Video, Mono/EGA/VGA Paralelni port 1 (LPT1) u nekim sistemima Paralelni port 3 (LPT3) Standardni portovi za Video, EGA/VGA Standardni portovi za Video, CGA/EGA/VGA Trei port IDE komande Trei port IDE stanja Serijski port 3 (COM3) Prvi kontroler disketne jedinice Prvi port IDE komande Promena diskete za kontroler prve disketne jedinice Prvi port IDE stanja Serijski port 1 (COM1) Preko izvoda pobuen PCI Interrupt Controller Windows sistem zvuka (podrazumevana adresa) Windows sistem zvuka (jedna od mogunosti) LPT2 u reimu ECP LPT1 u reimu ECP IBM adapter Token Ring mree (podrazumevana adresa) IBM adapter Token Ring mree (jedna od mogunosti) Adresni registri PCI podeenosti Kontrolni registri za Turbo i za Reset Registri podataka PCI podeenosti Registri upravljaa IDE sabirnice USB (Univerzalna serijska sabirnica) IDE registri osnovnog upravljaa sabirnice IDE registri drugog upravljaa sabirnice
Da biste saznali tano koje se adrese portova koriste u vaem raunaru, ponovo vam savetujem da pogledate u dokumentaciju matine ploe ili u Windows Device Manager. Praktino svi ureaji na sistemskim sabirnicama koriste adrese U/I portova. Veina ih je prilino standardizovana, to znai da nee esto biti sukoba ili problema sa podeavanjem. U sledeem odeljku ete nauiti neke naine za otklanjanje te vrste problema.
294
Poglavlje 4
Otklanjanje sukoba oko resursa

Resursi sistema su ogranieni, a izgleda da su potrebe za tim resursima neograniene. Kako u sistem dodajete sve vie i vie adapterskih kartica, primetiete da raste mogunost da doe do sukoba oko resursa. Ako je sistem potpuno usaglaen sa propisima za PnP, sukobi bi trebalo da se reavaju automatski. Kako ete saznati da postoji sukob oko resursa? Obino neki od ureaja u sistemu prestane da radi. Sukobi oko resursa se, meutim, ispoljavaju i na druge naine. Bilo koji od sledeih dogaaja mogao bi da upuuje na postojanje sukoba oko resursa:
s s s s s s s s
Ureaj netano prenosi podatke. Sistem se esto koi. Zvuna kartica ne zvui sasvim dobro. Mi ne radi. Na ekranu se iz nepoznatih razloga pojavljuje ubre. tampa ispisuje gluposti. Ne moete da formatirate disketu. PC se pokree u zatienom reimu (Windows 95).
Windows 9x i Windows 2000 prikazae sukobe tako to e ih u listi Device Managera obeleiti utom ili crvenom bojom. U Windows Device Manageru obino moete brzo da otkrijete sukobe. U sledeim odeljcima ete nauiti neke korake koje moete preduzeti da biste spreili sukobe oko resursa ili da ih otkrijete kada do njih doe.
Upozorenje
Budite oprezni prilikom raspoznavanja sukoba oko resursa. Problem moda nije sukob oko resursa, nego raunarski virus. Mnogi raunarski virusi projektovani su tako da se ispoljavaju kao trenutni ili kao povremeni problemi. Ako sumnjate na sukob oko resursa, vredi prvo obaviti proveru virusa i utvrditi da li je sistem ist. Tako moete utedeti sate rada i nerviranja.
Runo otklanjanje sukoba

Naalost, jedini nain da se sukobi razree runo jeste da se otvori sistem i da se promene poloaji prekidaa i kratkospojnika na adapterskim karticama. Posle svake promene treba ponovo pokrenuti sistem, to znai da treba utroiti dosta vremena. Tu dolazimo do prvog pravila za otklanjanje sukoba: kada krenete da oslobaate sistem od sukoba oko resursa, obavezno obezbedite dovoljno slobodnog vremena. Takoe, svakako beleite trenutna podeavanja sistema pre nego to ponete neto da menjate. Na taj nain ete znati od ega ste poeli i moete se vratiti na prvobitnu konfiguraciju (ako bude potrebno). Na kraju, iskopajte prirunike svih adapterskih kartica, trebae vam. Ako ne moete da pronaete prirunike, pozovite proizvoaa da biste utvrdili ta znai koji poloaj prekidaa i kratkospojnika. Osim toga, moete da potraite najsveije informacije na Web lokacijama proizvoaa. Sada ste spremni da zaponete detektivski posao. Kada isprobavate razliite poloaje prekidaa i kratkospojnika, imajte na umu sledea pitanja. Odgovori na ta pitanja e vam pomoi da pronaete podruje sukoba.
s
Kada se sukob prvi put pojavio? Ako se sukob pojavio poto ste instalirali novu adaptersku karticu, verovatno ta nova kartica dovodi do sukoba. Ako se sukob pojavio poto ste poeli da koristite novi softver, postoji prilina verovatnoa da taj softver koristi neki ureaj koji sistemske resurse optereuje na nov nain.

s
Poglavlje 4
295
Da li u sistemu imate dva slina ureaja koji ne rade? Na primer, ako modem, ugraeni serijski portovi i mi ureaji koji koriste COM portove ne rade, verovatno su ti ureaji u meusobnom sukobu. Da li je jo neko imao sline probleme i ako jeste, kako ih se reio? Javni forumi kao to su oni na CompuServe, Internet diskusione grupe i America Online odlina su mesta da se pronau ljudi koji bi mogli da vam pomognu u otklanjanju sukoba.
Kad god u sistemu neto promenite, ponovo pokrenite sistem da biste videli postoji li problem i dalje. Kada poverujete da ste otklonili problem, obavezno testirajte sav softver. Ponekad reavanje jednog problema zna da dovede do drugog. Jedini nain da se proveri jesu li svi problemi otklonjeni jeste testiranje svega na sistemu. Jedan od najboljih saveta koji mogu da vam dam jeste da menjate jednu po jednu stvar i uvek ponovo testirate. To je sistematski, a najjednostavniji nain da se problem brzo i efikasno izoluje. Kada pokuavate da razreite sukob oko resursa, trebalo bi da koristite i popunjavate obrazac konfiguracije sistema, kako je opisano u sledeem odeljku.
Korienje obrasca konfiguracije sistema

Obrazac konfiguracije sistema pomae jednostavno zato to je lake zapamtiti neto to je zapisano. Da biste napravili obrazac konfiguracije samo ponite da piete koje resurse koriste delovi vaeg sistema. Posle toga, ako treba neto da promenite ili da dodate neki adapter, brzo ete utvrditi gde moe doi do sukoba. U Windowsu 95, 98 ili NT 5.0+ moete izlistati ili odtampati te podatke iz Device Managera. Ja volim da koristim radni list podeljen na tri glavna dela: jedan za prekide, drugi za DMA kanale i srednji deo za ureaje koji ne koriste prekide. U svakom delu se sa leve strane nalazi lista IRQ ili DMA, a sa desne strane raspon U/I portova ureaja. Tako se dobija jasna slika o iskorienim i slobodnim resursima u datom sistemu. Evo obrasca do kojeg sam doao tokom godina i jo uvek ga skoro svakodnevno koristim. Takav opis konfiguracije usmeren je prema resursima, a ne prema komponentama. Svaki red u obrascu predstavlja drugi resurs, a reaju se komponente koje koriste taj resurs i svi resursi koji se koriste. U obrascu su unapred upisani nepromenljivi delovi savremenog PC-ja ije se podeavanje ne moe menjati. Da biste popunili ovakav obrazac uradite sledee: 1. Upiite podrazumevane resurse koje koriste standardne komponente kao to su serijski i paralelni portovi, kontroleri diskova i video. U ispunjenom primeru koji sam dao moete videti kako je podeena veina standardnih ureaja. 2. Upiite podrazumevane resurse koje koriste dodatne komponente kao to su zvune kartice, SCSI kartice, mrene kartice, vlasnike kartice itd. 3. Promenite delove koji su u sukobu. Pokuajte da ostavite podrazumevane vrednosti za ureaje ugraene u matinu plou i za zvune kartice. Ostalim dodatim adapterima moete da menjate vrednosti, ali vodite rauna da zapiete svaku promenu. Naravno, obrazac je dobro koristiti prilikom ugradnje dela, a ne kasnije. Kada obrazac popunite svim podacima sistema, moete da ga uvate uz sistem. Kada budete dodavali jo neki ureaj, obrazac e vam biti putokaz za podeavanje novih ureaja. Sledei primer je isti obrazac, popunjen podacima tipinog savremenog PC sistema.
296
Poglavlje 4
Raspored sistemskih resursa

Marka i model PC-ja: ______________________________________ Serijski broj: ______________________________________ Datum: ______________________________________ Prekidi (IRQ): 0 1 2 8 9 - Kola meraa vremena___________________________ - Kontroler tastature/mia__________________________ - Drugi IRQ kontroler_____________________________ - RTS/CMOS RAM______________________________ - ____________________________________________ Adresa I/O portova: 040-05F____________________ 060 & 064__________________ 0A0-0BF____________________ 070-07F____________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 0F0-0FF................................... ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ I/O Port Adrese: 3B0-3BB____________________ 3C0-3CF____________________ 3D0-3DF____________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________
10 - ____________________________________________ 11 - ____________________________________________ 12 - ____________________________________________ 13 - Matematiki koprocesor.................. 14 - ____________________________________________ 15 - ____________________________________________ 3 4 5 6 7 - ____________________________________________ - ____________________________________________ - ____________________________________________ - ____________________________________________ - ____________________________________________
Ureaji koji ne koriste prekide: Standardni portovi Mono/EGA/VGA_______________________ Standardni portovi EGA/VGA_____________________________ Standardni portovi CGA/EGA/VGA________________________ ____________________________________________________ ____________________________________________________ ____________________________________________________ ____________________________________________________ ____________________________________________________
DMA kanali
0 - ________________________________________________ 1 - ________________________________________________ 2 - ________________________________________________ 3 - ________________________________________________ 4 - Kaskadni DMA kanali 0-3....... 5 - ________________________________________________ 6 - ________________________________________________ 7 - ________________________________________________
Poglavlje 4
Raspored sistemskih resursa
PC proizvoa i model: Intel Advanced ZP _______________ Serijski broj: 100000 ______________________ Datum poslednje revizije: 06.09.99. _____________________ Sistemski prekidi: 0 1 2 8 9 10 11 12 13 14 15 3 4 5 6 7 Kola meraa vremena____________________________ Kontroler tastature/mia___________________________ Drugi kontroler__________________________________ RTC/CMOS RAM______________________________ Kartica SMC EtherEZ Ethernet*_____________________ _____________________________________________ Adapter Adaptec 1542CF SCSI (skaner) _____________ Port mia matine ploe___________________________ Matemematiki koprocesor________________________ Primarni IDE (disk 1 i 2)___________________________ Sekundarni IDE (CD-ROM ureaj ili traka)_____________ Serijski port 2 (modem)___________________________ Serijski port 1 (COM1)___________________________ Sound Blaster 16 Audio___________________________ Kontroler disketne jedinice_________________________ Paralelni port 1 (LPT1: koristi ga tampa)______________ I/O port adrese:
297
040-04B___________________ 060 & 064_________________ 0A0-0A1___________________ 070-071___________________ 340-35F___________________ __________________________ 334-337*__________________ 060 & 064_________________ 0F0............. 1F0-1F7, 3F6________________ 170-177, 376_______________ 3F8-3FF____________________ 2F8-2FF____________________ 220-233___________________ 3F0-3F5___________________ 378-37F___________________ I/O port adrese: 3B0-3BB___________________ 3C0-3CF___________________ 3D0-3DF___________________ 102,1CE-1CF,2EC-2EF________ 330-331___________________ 200-207___________________ 388-38B___________________ __________________________
Ureaji koji ne koriste prekide: Standardni portovi Mono/EGA/VGA______________________ Standardni portovi EGA/VGA ___________________________ Standardni portovi CGA/EGA/VGA ______________________ Dodatni portovi ATI Mach 64 SVGA Video kartica____________ Sound Blaster 16 MIDI port_____________________________ Sound Blaster 16 Game port (port za igre - joystick)___________ Sound Blaster 16 FM sintesajzer (muzika)___________________ __________________________________________________ DMA kanali:
0 - _____________________________________________ 1 - Sound Blaster 16 (8-bitni DMA)_____________________ 2 - Kontroler disketne jedinice_________________________ 3 - Paralelni port 1 (u reimu ECP)______________________ 4 - Kaskadni DMA kanali 0-3_________________________ 5 - Sound Blaster 16 (16-bitni DMA)____________________ 6 - SCSI adapter Adaptec 1542CF *___________________ 7 - _____________________________________________ * Predstavlja vrednost resursa koja je morala da se promeni kako bi se razreio sukob.
298
Poglavlje 4
Kao to vidite iz ovog obrasca, slobodan ostaje samo jedan IRQ i dva DMA kanala, a da sam omoguio USB na matinoj ploi ne bi ostao nijedan IRQ! Iz ovog primera se vidi i to da je manjak IRQ-ova veliki problem savremenih sistema. U sluaju potrebe pokuao bih da povratim neki od ostalih zahteva za prekid. Na primer, kako u stvari ne koristim COM1:, onemoguio bih taj port i dobio bih IRQ 4. U ovom primeru konfiguracije primarni i sekundarni IDE prikljuci ugraeni su u matinu plou. Slede:
s s s
Kontroler disketne jedinice Dva serijska porta Jedan paralelni port
Bilo da su ovi ureaji ugraeni na matinu plou bilo da se nalaze na posebnim karticama, dodeljivanje resursa je isto. Za ove ureaje se obino koriste sve podrazumevane vrednosti, to je navedeno u obrascu. Posle toga se podeavaju pomone kartice. U ovom primeru instalirane su sledee kartice:
s s s s
SVGA video kartica (ATI Mach 64) Zvuna kartica (Creative Labs Sound Blaster 16) Matini SCSI adapter (Adaptec AHA-1542CF) Kartica mrenog interfejsa (SMC EtherEZ)
Lake je ako se kartice instaliraju tim redom. Ponite od video kartice, zatim dodajte zvunu karticu. Zbog toga to sa zvunom karticom mora da bude usaglaen i softver, najbolje je da se ona instalira to pre i da se zadre samo podrazumevani parametri. Bolje je menjati podeavanja drugih kartica, a ne zvune kartice. Nakon zvune kartice instaliran je SCSI adapter. Meutim, podrazumevane adrese U/ I portova (330-331) i DMA kanal (DMA 5) bili su u sukobu sa drugim karticama, uglavnom sa zvunom karticom. Ove vrednosti su promenjene u logiki sledee vrednosti koje ne izazivaju sukob. Na kraju je instalirana mrena kartica ije su podrazumevane vrednosti takoe bile u sukobu sa drugim karticama. U ovom sluaju je Ethernet kartica dola podeena na IRQ 3, koji se ve koristi za COM2:. Reenje je bilo da se ta vrednost promeni, a IRQ 9 je bio sledei logian izbor za podeavanje kartice. Mada je ova konfiguracija sasvim popunjena, morale su se promeniti samo tri vrednosti da bi se postigla najpovoljnija konfiguracija sistema. Ako se koristi gore pomenuti obrazac, nerazumljiva gomila parametara postaje pregledna i lako je donositi odluke. Jedini pravi problem na koji ete s vremena na vreme naii izazvae kartice koje ne omoguavaju dovoljno podeavanja ili kartice kojima nedostaju prirunici. Da biste tano popunili obrazac, jasno je da vam treba dokumentacija svake adapterske kartice i matine ploe.
Savet
Nemojte previe da se oslanjate na dijagnostike programe treih proizvoaa (na primer, MSD.EXE), za koje se tvrdi da mogu prikazati hardverska podeavanja kao to su IRQ i adrese U/I portova. Ti programi mogu da budu od pomoi u nekim sluajevima, ali esto pogreno prikazuju bar neke informacije o sistemu. Ako verujete u pogrean podatak i podesite sistem na osnovu toga, snai e vas nepotrebne nevolje. Mnogo bolji program za pregledanje podeavanja jeste Device Manager, koji je deo Windowsa 95/98 i NT i Windowsa 2000. U Plug-and-Play sistemu, Device Manager osim izvetavanja o parametrima omoguava i njihovu promenu. Ako koristite stariji hardver, moi ete da pregledate parametre, ali neete moi da ih menjate. Da biste promenili parametre starijeg hardvera (koji nije plug-and-play) moraete runo da premestite kratkospojnike ili prekidae i pokrenete poseban softver za podeavanje koji ste dobili uz karticu. Ako vam treba dokumentacija ili vie informacija obratite se proizvoau kartice.
Poglavlje 4
299
Izbegavanje problema: posebne ploe

Jedan broj ureaja zahteva IRQ linije i DMA kanale, to znai da se u kutiji pored ureaja nalazi i ceo niz moguih sukoba. Kako sam pomenuo u prethodnom odeljku, utedeete mnogo briga ako koristite obrazac sa konfiguracijom sistema, jer ete uvek znati kako vam je sistem podeen. Takoe, probleme moete izbei ako paljivo proitate uputstvo za upotrebu novog adaptera pre nego to pokuate da ga ugradite. U uputstvu se detaljno opisuju IRQ linije koje kartica moe da koristi i zahtev za DMA kanalom. Osim toga, (dobro) uputstvo sadri i detaljan opis potreba adaptera u pogledu gornje memorije za ROM i adapter. U sledeim odeljcima opisani su neki od sukoba na koje moete naii prilikom instaliranja danas najpopularnijih adapterskih kartica. Mada ovaj spisak adapterskih kartica nije ni izbliza potpun, opisi mogu da poslue kao putokaz za instaliranje sloenog hardvera uz najmanje zbrke. Dati su saveti za zvune kartice, matine SCSI adaptere i mrene adaptere.
Zvune kartice
Zvune kartice su verovatno najvei pojedinani prodrljivac resursa u sistemu. Obino im treba bar jedan IRQ, dva DMA kanala i vie raspona adresa U/I portova. To je zato to se zvuna kartica u stvari sastoji od vie delova hardvera na jednoj ploi. Veina zvunih kartica lii na Sound Blaster 16 firme Creative Labs. Na slici 4.52 prikazani su podrazumevani resursi koje zahtevaju pojedini delovi tipine kartice Sound Blaster 16. Kao to vidite, ove kartice troe prilino resursa. Ako se potrudite da proitate uputstvo za upotrebu zvune kartice i utvrdite njene potrebe u pogledu komunikacionih kanala, ako uporedite te potrebe sa IRQ linijama i DMA kanalima koji se ve koriste u vaem sistemu, a zatim promenite parametre drugih adaptera da ne bi dolazilo do sukoba sa zvunom karticom, instalacija e proi brzo i lako.
Ureaj Audio Prekid IRQ5 U/I portovi 220h-233h 16-bitni DMA DMA 5 8-bitni DMA DMA 1
Ureaj MIDI port FM sintesajzer Port za igre
Prekid 330h-331h 388h-38Bh 200h-207h
Slika 4.52 Podrazumevani resursi za karticu Sound Blaster 16.
Savet
Najznaajniji savet koji mogu da dam za instalaciju zvune kartice jeste da se ona ugradi pre svih ostalih kartica, osim video kartice. Drugim reima, ostavite zvunoj kartici sve podrazumevane vrednosti resursa. Kada hoete da izbegnete sukob nemojte nikada menjati njeno dodeljivanje resursa. Ako doe do sukoba sa zvunom karticom, uvek promenite podeavanje drugih adaptera. Ovde je problem u tome to su mnogi obrazovni programi i programi za igre koji koriste zvuk veoma loe napisani u pogledu mogunosti korienja drugih resursa za zvunu karticu. Utedite sebi brige i pustite zvunoj kartici na volju! Jedan primer mogueg sukoba sa zvunom karticom jeste kombinacija adaptera Sound Blaster 16 i Adaptecovog SCSI adaptera. Zvuni i SCSI adapter e se sukobiti oko DMA 5 i oko U/I portova 330-331. Bolje je promeniti SCSI adapter na sledee dozvoljene vrednosti, koje nee biti u sukobu sa zvunom karticom niti sa ostalim delovima, nego da se menja
300
Poglavlje 4
podeavanje zvune kartice. Konana podeavanja su prikazana u ranije opisanom obrascu konfiguracije. Ove kartice (Sound Blaster 16 i AHA-1542CF) nisu ovde izabrane zato to sa njima neto nije u redu, ve zato to su to najpopularnije kartice u svojim kategorijama, pa e se kao takve esto nai na istom sistemu. Veina korisnika e danas koristiti njihove PCI verzije, ali e zahtevi i dalje biti isti, osim to se tie DMA kanala. Naalost, nisu nama nedostajali DMA kanali. I sa PCI karticama se nastavlja manjak prekida, zato to se oni moraju mapirati na ISA IRQ-ove. Pravo reenje e doi kroz koju godinu kada se bude pojavilo novo pokolenje PC-ja bez ISA slotova, koje e zauvek prekinuti veze sa tom sabirnicom. Kada doe do toga, oslobodiemo se ogranienja u broju prekida koje smo godinama trpeli.
Savet
Novije PCI zvune kartice veoma su neusaglaene sa DOS softverom, zato to ne koriste DMA kanale na nain kako to ine njihove odgovarajue ISA verzije. Da biste mogli da koristite novije PCI zvune kartice treba da aurirate softver na 32-bitne Windows verzije. Veina novijih PCI zvunih kartica isporuuje se sa programima za podraavanje koji omoguavaju rad kartice sa starijim softverom koji zavisi od DMA, ali su rezultati esto sumnjivi.
SCSI adapteri
SCSI adapteri koriste vie resursa od ostalih kartica, osim moda zvune kartice. esto e zahtevati resurse koji su u sukobu sa zvunom ili sa mrenom karticom. Uobiajeni SCSI matini adapter zahteva jednu IRQ liniju, jedan DMA kanal i niz adresa U/I portova, kao i raspon od 16 K slobodne gornje memorije za ROM i za mogui radni RAM. Na sreu, uobiajeni SCSI adapter se lako podeava, a promene vrednosti nee uticati ni na performanse ni na rad softvera. Pre nego to instalirate SCSI adapter obavezno proitajte dokumentaciju kartice i proverite da li su raspoloivi IRQ linija, DMA kanal, U/I portovi i gornja memorija koji su joj potrebni. Ako se sistemski resursi potrebni ovoj kartici ve koriste, pregledajte obrazac konfiguracije sistema i vidite kako da promenite podeavanja na SCSI kartici da biste spreili sukobe oko resursa pre nego to utaknete adaptersku karticu.
Kartice mrenog interfejsa (NIC)

Mree postaju sve popularnije i popularnije. Uobiajeni mreni adapter ne zahteva toliko resursa kao neke druge ovde opisane kartice, ali mu treba bar jedan raspon adresa U/I portova i jedan prekid. Veina NIC-ova e zahtevati jo i 16 K slobodne gornje memorije koja se koristi za RAM bafer prenosa na mrenoj kartici. Kao i kod ostalih kartica, proverite da li te resurse koristi samo ova kartica i da li ih dele neki drugi ureaji.
Adapteri za vie COM portova

Adapter serijskih portova obino sadri dva ili vie portova na jednoj kartici. Svaki od ovih COM portova zahteva po jedan prekid i jedan raspon U/I portova. Sa U/I portovima nema mnogo problema, zato to su u sistemu dobro odreeni rasponi koje mogu koristiti ukupno etiri COM porta. Pravi problem nastaje sa prekidima. Na veini starijih instalacija sa vie od dva serijska porta, dodatni portovi dele prekide sa prva dva porta. To nije ispravno i samo e dovesti do problema sa softverom koji radi pod Windowsom ili OS/2. Kod tih starijih ploa proverite da li svaki serijski port u sistemu ima svoj raspon adresa U/I portova i, to je vanije, svoju vlastitu vrednost zahteva za prekid. Kako su COM portovi potrebni za toliko dopunskih ureaja koji se povezuju na savremeni PC i kako je broj COM portova koji se mogu koristiti ogranien ureenjem
Poglavlje 4
301
IRQ-a u osnovnom reenju IBM sistema, pojavile su se posebne kartice sa COM portovima koje omoguavaju da se svakom COM portu na kartici dodeli jedinstven IRQ. Na primer, takvu karticu moete iskoristiti kako biste ostavili COM1: i COM2: na prekidima IRQ 4, odnosno IRQ 3, a da COM3: podesite na IRQ 10, te COM4: na IRQ 12 (ako u sistemu nemate port za mia na matinoj ploi). Mnoge novije adapterske kartice sa vie portova na primer, one koje pravi Byte Runner Technologies omoguavaju inteligentno deljenje prekida meu portovima. U nekim sluajevima moete bez sukobljavanja da koristite ak 12 COM portova. Proverite kod proizvoaa adapterske kartice da li kartica dozvoljava automatsko ili inteligentno deljenje prekida. Mada veina korisnika ima potekoe zato to pogreno pokuava da deli prekide pri instaliranju vie od dva serijska porta u sistem, trebalo bi pomenuti jo jedan est problem sa adresiranjem U/I portova. Mnogi skupovi ipova za video visokih performansi (koje prave S3 Inc. i ATI) koriste neke dodatne adrese U/I portova koje dolaze u sukob sa adresama koje koristi COM4:. U primeru konfiguracije koji sam opisao moete videti da ATI video kartica koristi dodatne adrese U/I portova adrese 2EC-2EF. To je problem, zato to se COM4: obino podeava na 2E8-2EF, to se preklapa sa video karticom. Video kartice koje koriste ove adrese obino se ne mogu u tome podeavati, tako da treba ili promeniti adresu za COM4: na neku nestandardnu vrednost ili jednostavno onemoguiti COM4:. To vas ograniava na korienje samo tri serijska porta u sistemu. Ako imate serijski adapter koji omoguava podeavanje serijskih portova na nestandardne U/I adrese, morate se uveriti da te adrese ne koriste druge kartice i morate o tim nestandardnim vrednostima da obavestite softver i upravljake programe, na primer u Windowsu. Sa pravilno instaliranom i podeenom adapterskom karticom za vie COM portova, ureaje moete da poveete na niz COM portova, tako da istovremeno mogu da rade do etiri ureaja. Na primer, moete istovremeno koristiti mia, modem, ploter i serijski tampa.
USB (Univerzalna serijska sabirnica)

USB portovi se sada nalaze na veini matinih ploa i sa Windowsom 98 konano imamo operativni sistem koji ih podrava kako treba. Veliki problem predstavlja to to e USB u sistemu zauzeti jo jedan zahtev za prekid, a mnogi ih vie nemaju ili im je to bio poslednji. Ako sistem podrava PCI IRQ usmeravanje, to ne bi trebalo da bude problem, poto se IRQ tada moe deliti sa drugim PCI ureajima. U sluaju da vie nemate slobodan IRQ trebalo bi da razmotrite koje druge ureaje (na primer COM ili LPT portove) moete onemoguiti kako biste oslobodili prekide potrebne za druge ureaje. Velika prednost USB-a u pogledu IRQ-a i resursa jeste to to USB sabirnica koristi samo jedan IRQ, bez obzira na to koliko se ureaja na njoj nalazi (do 127). To znai da moete slobodno dodavati i uklanjati ureaje sa USB-a ne brinui o nedostatku resursa i o sukobima oko resursa. Ako ne koristite USB ureaje trebalo bi da iskljuite taj port pomou CMOS Setupa za matinu plou, kako biste oslobodili IRQ koji on koristi. Ubudue, kada se uvedu USB tastature, mievi, modemi, tampai itd., manjak IRQ-ova bie manje primetan. Osim toga, ukidanje ISA sabirnice iz sistema uveliko e otkloniti taj problem.
Razliite kartice
Neke video kartice se isporuuju sa naprednim softverom koji omoguava posebne video mogunosti, kao to su veoma velika radna povrina, prilagoeni monitori, menjanje reima u hodu itd. Naalost, taj softver zahteva da se kartica podesi sa korienjem prekida. Savetujem vam da se liite tog nepotrebnog softvera i da podesite karticu tako da se prekid oslobodi za druge ureaje.
302
Poglavlje 4
Za video je vezana i dodatna kartica sa MPEG dekoderom koji radi uz uobiajen grafiki adapter. One se koriste u namenskim programima za proizvodnju, ureivanje i prikazivanje DVD filmova. Meutim, one koriste dodatne sistemske resurse koji moraju biti dostupni.
Plug-and-Play sistemi
Plug-and-Play (PnP) predstavlja pravu revoluciju u novoj tehnologiji interfejsa. PnP se prvo pojavio na tritu 1995. godine i moe da ga koristi veina novih sistema. Korisnici PC-ja su bili primorani da se petljaju sa DIP prekidaima i kratkospojnicima svaki put kada su hteli da dodaju nove ureaje u sistem. To je, isuvie esto, rezultiralo sukobima oko resursa i karticama koje ne rade. PnP nije potpuno nov pojam. On je bio kljuna osobina MCA i EISA interfejsa, ali oni zbog ograniene popularnosti MCA i EISA sabirnice nisu postali industrijski standardi. Zbog toga veina PC korisnika i dalje brine o U/I adresama, DMA kanalima i IRQ linijama. Sada kada je PnP specifikacija dostupna za ISA, PCI, SCSI, IDE i PCMCIA sisteme, bezbrino podeavanje hardvera je na dohvat svim kupcima novih raunara. Naravno, PnP moe biti na dohvat ruke, ali to ne mora znaiti da ga ve moete iskoristiti. Da bi PnP radio, neophodni su sledei uslovi:
s s s
PnP hardver PnP BIOS PnP operativni sistem (nije obavezno)
Svaki od ovih delova mora da bude usaglaen sa PnP specifikacijama.
Hardverska komponenta
Kada se kae hardverska komponenta misli se na raunarski sistem i na adapterske kartice. Izraz, meutim, ne znai da u PnP sistemu neete moi da koristite stare ISA adapterske kartice (koje se nazivaju nasleenim karticama). Te kartice moete da koristite; u stvari, PnP BIOS automatski preureuje PnP kartice oko postojeih nasleenih komponenti. PnP adapterske kartice komuniciraju sa sistemskim BIOS-om i operativnim sistemom i prosleuju im informaciju o tome koji su im sistemski resursi potrebni. BIOS i operativni sistem, sa svoje strane, razreavaju sukobe (kad god je mogue) i obavetavaju adaptersku karticu koje resurse treba da koristi. Adapterska kartica zatim prilagoava svoje podeavanje korienju dodeljenih resursa.
BIOS komponenta
To to postoji BIOS komponenta za veinu korisnika starijih PC-ja znai da treba da auriraju BIOS ili da kupe nove raunare koje imaju PnP BIOS. Da bi BIOS bio usaglaen, on mora da podrava 13 dodatnih sistemskih funkcijskih poziva, koje e u PnP sistemu koristiti komponenta operativnog sistema. Specifikaciju PnP BIOS-a zajedniki su razvili Compaq, Intel i Phoenix Technologies. PnP mogunosti BIOS-a primenjuju se kroz proireni POST. BIOS je zaduen za prepoznavanje, izdvajanje i mogue podeavanje PnP adapterskih kartica. BIOS obavlja te zadatke sledeim redosledom: 1. Onemoguiti ureaje na matinoj ploi i adapterskim karticama koji mogu da se podeavaju. 2. Podesiti PnP PCI ili ISA ureaje. 3. Sastaviti poetni raspored dodeljenih resursa: portova, IRQ-a, DMA i memorije. 4. Omoguiti U/I ureaje. 5. Pregledati ROM-ove ISA ureaja. 6. Konfigurisati ureaje za poetno uitavanje programa (engl. Initial Program Load, IPL), koji e se kasnije koristiti za pokretanje sistema.
ta da se izabere (merila)
Poglavlje 4
303
7. Omoguiti ureaje koji se mogu podeavati obavetavajui ih o dodeljenim resursima. 8. Pokrenuti pomoni program za uitavanje operativnog sistema. 9. Predati kontrolu operativnom sistemu.
Komponenta operativnog sistema

Komponenta operativnog sistema moe se uvesti na veini novijih sistema kao to su OS/ 2, Windows 95, Windows 98 ili DOS sa proirenjima. Proirenja ove vrste trebalo bi da su poznata veini korisnika DOS-a; proirenja se godinama koriste kao podrka za CD-ROM ureaj. Sada se mogu dobiti proirenja softvera za postojee operativne sisteme, a oekuje se da e u sve nove operativne sisteme biti ugraena proirenja za PnP. Ako koristite Windows NT 4.0, upravljaki programi za PnP moda jesu, a moda i nisu uitani automatski. Ako nisu uitani, upravljaki program se moe pronai na CD-u Windows NT 4.0 u direktorijumu DRVLIB\PNPISA\ . Otvorite odgovarajui poddirektorijum za svoj skup ipova i instalirajte datoteku PNPISA.INF. Windows 2000 sadri ugraenu potpunu podrku za PnP. Obavetavanje korisnika o sukobima koje BIOS nije bio u stanju da razrei spada u odgovornost operativnog sistema. U zavisnosti od sloenosti operativnog sistema, korisnik tada moe runo (na ekranu) da podesi kartice koje su krive za sukob ili da iskljui sistem i fiziki podesi prekidae na karticama. Kada se sistem ponovo pokrene, opet se proverava da li su neki sukobi ostali (ili su se pojavili novi), to se ponovo javlja korisniku. Ponavljanjem tog postupka razreavaju se svi sukobi u sistemu.
Napomena
Plug and Play se jo uvek dorauje. Windows 95 zahteva najmanje verziju 1.0a ISA PnP BIOS-a. Ako u sistemu nemate tekuu verziju BIOS-a, predlaem vam da instalirate nadogradnju BIOS-a u Flash ROM koji se koristi u veini PnP sistema. Moete jednostavno da preuzmete novi BIOS od prodavca ili proizvoaa i pokrenete priloeni program za auriranje BIOS-a.
Poto sam savetnik, esto mi trae preporuke za kupovinu. Takve preporuke su najei posao savetnika. Mnogi savetnici naplauju velike honorare za takav savet. Ako nemaju savetnika, mnogi ne znaju kako da biraju, pa zasnivaju izbor na nekim lancima u asopisima ili, jo gore, na linom ubeenju. Da bi se izbegao nasumian izbor, napravio sam jednostavan kontrolni spisak koji e vam pomoi da izaberete sistem. Ovaj spisak uzima u obzir nekoliko vanih svojstava sistema, koje veina slinih spiskova previa. Cilj je obezbediti da izabrani sistem zaista bude kompatibilan i da moe dugo da slui i da se nadograuje. Kada birate, bie vam lake ako razmiljate kao inenjer. Razmotrite svako svojstvo i detalj matine ploe. Na primer, trebalo bi da uzmete u obzir budue korienje i nadogradnju. Tehnika podrka na profesionalnom (a ne korisnikom) nivou izuzetno je znaajna. Kakva podrka moe da se dobije? Da li postoji dokumentacija i ta ona obuhvata? Ukratko, spisak je dobra zamisao. Evo jednog spiska za procenjivanje PC kompatibilnih sistema. Moda ne mora svako od ovih merila biti zadovoljeno da bi sistem doao u obzir, ali ako nije zadovoljio vie merila, moda je bolje da ga ne uzimate. Stavke na vrhu spiska su najvanije, a stavke pri kraju su moda manje vane (mada mislim da su sve vane). U ostatku ovog poglavlja detaljno se bavimo merilima spiska za ocenjivanje raunara:
s
Procesor. Matina ploa Pentium trebalo bi da koristi najmanje procesor Pentium MMX kome treba leite Socket 7. Jo bolje bi bilo ako je ploa neka od novijih koje podravaju standard Super-7 od 100 MHz, koji su razvili AMD i Cyrix za svoje
304
Poglavlje 4
najnovije procesore za Socket 7, poput AMD K6-3. Trebalo bi da postoji ugraen naponski regulator koji moe da se podeava, kako ne biste morali kupovati novi naponski regulator kada budete menjali CPU. Za jo bolje performanse preporuujem matinu plou koja podrava Slot 1 ili Socket 370. Ploe Slot 1 omoguavaju korienje procesora Celeron, Pentium II ili Pentium III i to su najjae i najprilagodljivije matine ploe. Ploe Socket 370 se za sada mogu koristiti samo sa procesorom Celeron za leite i dobre su za slabije sisteme. Najjeftiniji PII/III procesor jeste Celeron, koji je Intel uveo sredinom 1998. godine. To je procesor PII koji prvobitno nije imao L2 ke, ali mu je kasnije dodat L2 ke pune brzine pa je bri od Pentiuma II, a mnogo je jeftiniji. Celeron sistem postao je izuzetna prilika da se za male pare dobiju odline performanse, poto je poboljani L2 ke ugraen neposredno u procesor. Sve matine ploe Pentium Pro koriste leite Socket 8, a svi Pentium II/III sistemi, osim servera, koriste Slot 1 u koji se stavlja procesor. Procesorske utinice. Matina ploa Pentium trebalo bi da ima bar jednu ZIF utinicu koja je usklaena sa Intelovom specifikacijom za leite Socket 7 (321 izvod). Bolje je leite Socket 7 sa ugraenim modulom naponskog regulatora (VRM Voltage Regulator Module) nego sa zasebnom utinicom za modul naponskog regulatora. Ako kasnije budete menjali procesor, ugraeni naponski regulator e moi da se podesi pomou kratkospojnika. Da ste uzeli plou sa utinicom za naponski regulator, morali biste za svaki drugaiji napon procesora kupovati drugi naponski regulator. Matine ploe Pentium Pro (P6) koriste Socket 8 i mnoge su podeene za korienje vie procesora. Ploe Pentium II/III koriste Slot 1 ili Slot 2. Sistemi Slot 1 su za uobiajenu upotrebu, dok su sistemi Slot 2 samo za najbolje serverske procesore Pentium II/III Xeon. Postoje ploe Slot 1 i Slot 2 sa vie utinica za procesore. Pre nego to potroite novac na plou za vie procesora, proverite da li je va operativni sistem u stanju da radi sa njom. Na primer, dok Windows 95 ili 98 ne mogu da imaju stvarne koristi od vie procesora, Windows NT/2000, OS/2 i neki drugi mogu dosta da se ubrzaju. Brzina matine ploe. Matina ploa Pentium ili Pentium Pro trebalo bi da radi najmanje brzinom od 66 MHz. Neke od njih se mogu podesiti da rade na nedozvoljenoj (ali esto upotrebljivoj) brzini od 75 MHz. Matine ploe Pentium II/III imaju brzinu od 66 MHz, 100 MHz, a novije i 133 MHz. Imajte u vidu da svi Pentium procesori koji se danas prodaju rade brzinom koja je umnoak brzine matine ploe. Na primer, procesori Pentium II na 350, 400 i vie megaherca rade pri brzini matine ploe od 100 MHz, pa prema tome moraju da koriste matinu plou od 100 MHz. Pentiumi na 333 MHz i manje rade na najvie 66 MHz. Trenutno su svi procesori Celeron predvieni da rade pri brzini matine ploe od 66 MHz. Sve komponente matine ploe (pogotovo ke memorija na ploama Pentium) trebalo bi da budu u stanju da rade na najveoj dozvoljenoj brzini matine ploe. Ke memorija. Na svim klasinim matinim ploama Pentium trebalo bi da postoji 256 do 512 K L2 kea, a na nekima e biti 1 M ili ak 2 M. Procesori klase P6 kao to su Pentium Pro, Pentium II/III i Celeron koriste ugraeni L1/L2 ke, to znai da na matinim ploama P6 nema kea. U procesor Pentium Pro ugraeno je 256 K, 512 K ili 1 M L2 kea, dok u Pentiumu II/III, u zavisnosti od modela, ima 128 K (Celeron), 512 K, 1 M ili vie u procesorima Xeon. Ke L2 na klasinim Pentium ploama trebalo bi da sadri ipove dovoljno brze da podre najveu brzinu matine ploe, koja bi trebalo da bude bar 15 ns za najveu brzinu matine ploe od 66 MHz, a najmanje 13 ns za 75 MHz. Na ploama Pentium ke bi trebalo da bude Sinhroni SRAM (Statiki RAM), koji se naziva i kanalisanim SRAM-om sa neprekidnim prenosom grupa podataka (Pipelined Burst SRAM).
s
Poglavlje 4
305
SIMM i DIMM memorija. Ako se ploa nabavlja kao nadogradnja za stariji sistem koji je imao SIMM sa 72 izvoda, bilo bi poeljno uzeti matinu plou koja ima i SIMM i DIMM utinice. Ako za plou uzimate i potpuno novu memoriju (to bi bilo dobro), onda naglaeno preporuujem da se koriste jedino ploe koje prihvataju SDRAM DIMM-ove sa 168 izvoda. Zbog 64-bitnog dizajna ovih ploa, SIMM-ovi sa 72 izvoda moraju da se instaliraju u parovima, dok se DIMM-ovi instaliraju jedan po jedan (po jedan za svaku 64-bitnu banku). Proverite da li je memorija usaglaena sa skupom ipova koji koristite, pogotovo da li je predviena za brzinu od 66 MHz ili 100 MHz na kojoj e raditi. Paljivo razmotrite ukupnu koliinu memorije koja vam treba, kao i koliko ploa moe da prihvati. Klasini Pentium sistemi sa skupom ipova 430FX, VX ili TX podravaju najvie 64 M memorije koja se moe keirati, to vas u stvari ograniava na tu koliinu. Sistemi Pentium II omoguavaju keiranje cele memorije koju stavite na plou, a veina moe da primi 384 M, pa i vie SDRAM DIMM memorije. Pentium II procesori od 333 MHz ili nii mogu da keiraju do 512 M RAM-a (primetiete da veina matinih ploa ne moe ni da primi toliko), dok noviji Pentiumu II od 350 MHz i bri mogu da keiraju do 4 G sistemskog RAM-a. Mada se 32 M smatra minimumom za dananje programe koji su gladni memorije, verovatno e vam trebati mnogo vie. Za veinu novih sistema preporuujem da se instalira 64 M. Za najbolje performanse potraite najmanje takav sistem koji podrava SDRAM (Sinhroni DRAM) od 3,3 V. Budui sistemi e koristiti jo bre RDRAM (Rambus DRAM) RIMM-ove sa brzinama od 800 MHz i vie. U izuzetno vanim sistemima trebalo bi koristiti DIMM-ove sa proverom parnosti ili ECC i obezbediti da matina ploa potpuno podrava ECC. Veina skupova ipova Pentium (serija 430) ne podrava ECC, dok ga veina skupova ipova Pentium II podrava. Primetite da jeftinije ploe 440EX, koje se obino koriste u sistemima sa procesorom Celeron, ne podravaju ECC i ne bi ih trebalo koristiti za vane sisteme. I na kraju, veina matinih ploa Pentium i Pentium II ima 3 ili 4 DIMM utinice. Pazite da ih pametno iskoristite kako ne biste kasnije morali da uklanjate memoriju da biste dodali veu, jer se to ne isplati. Vrsta sabirnice. Matine ploe Pentium, Pentium Pro i Pentium II trebalo bi da imaju jedan ili vie ISA slotova i barem tri ili etiri slota PCI sabirnice. Proverite da li su PCI slotovi usklaeni sa revizijom PCI 2.1 (to pre svega zavisi od skupa ipova). Pogledajte raspored slotova kako biste proverili da li e kartice u njima ometati pristup memorijskim utinicama i da li njima nee smetati druge komponente u kuitu. Noviji sistemi bi trebalo da imaju i jedan AGP (Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki port) slot za AGP video karticu visokih performansi. BIOS. Na matinoj ploi bi trebalo da se nalazi standardan BIOS, kakve prave AMI, Phoenix ili Award. BIOS bi trebalo da bude Flash ROM ili EEPROM (Electrically Erasable PROM), projektovan za lako auriranje. Proverite da li postoji kratkospojnik ili prekida Recover za BIOS; na nekim sistemima postoji i kratkospojnik za zatitu Flash ROM-a od upisivanja. BIOS bi trebalo da podrava Plug-and-Play (PnP) specifikaciju, kao i diskove Enhanced IDE ili Fast ATA. Trebalo bi da postoji podrka za novije disketne jedinice LS-120 (120 M) i za IDE CD-ROM ureaje sa kojih se moe podizati sistem. U BIOS bi takoe trebalo da bude ugraena podrka za APM (Advanced Power Management). Format. Za najveu prilagodljivost, pouzdanost i lakou upotrebe, kao i za najbolje performanse, ATX format nema premca. ATX ima nekoliko prednosti u pogledu performansi i upotrebljivosti nad formatom Baby-AT, a mnogo je nadmoniji od svakog vlasnikog formata, kakav je npr. LPX. Osim ATX-a, za male i jeftinije stone sisteme moete uzeti u obzir i novi format NLX. Ugraeni interfejsi. Idealno je ako matina ploa sadri to vie ugraenih standardnih kontrolera i interfejsa (osim, moda za video). Matina ploa bi trebalo da ima
306
Poglavlje 4
ugraen kontroler disketne jedinice, ugraenu primarnu i sekundarnu lokalnu sabirnicu (PCI ili VL-sabirnicu), prikljuke za Enhanced IDE (neki ga nazivaju Fast ATA), dva ugraena serijska porta sa velikom brzinom prenosa (moraju koristiti baferovane UART-e tipa 16550A), dva ugraena USB porta i jedan ugraeni paralelni port sa velikom brzinom prenosa (mora da bude usklaen sa EPP/ECP). Trebalo bi da postoji i ugraeni port za mia tipa PS/2 (mini DIN sa 6 izvoda). Prolo je dosta vremena dok USB portovi nisu prihvaeni, ali e oni u bliskoj budunosti postati obavezni, jer se proizvodi sve vie i vie USB dodatnih ureaja. Ugraeni SCSI prikljuak je dobro doao, ali samo ako je usklaen sa standardima ASPI (Advanced SCSI Programming Interface). Ugraeni mreni adapteri su dobri ako odgovaraju vaim potrebama na mrei. Ugraena zvuna kartica je velika stvar, one su esto usaglaene sa mogunostima Sound Blastera, a ponekad nude i dodatne mogunosti. Ako u pogledu zvuka imate vie zahteva, ugraena kartica nije toliko poeljna, pa e vam vie odgovarati posebna zvuna karticu. Ugraeni video adapteri su ponekad dobri, ali s obzirom na to da postoji veliki izbor tipova skupova ipova i adaptera, u optem sluaju ima i boljih spoljnih video adaptera za lokalnu sabirnicu. Pogotovo ako su vam potrebne najbolje mogue performanse video podsistema. Obino se ugraeni ureaji mogu onemoguiti da bi se ugradili dodatni, ali u tim sluajevima moe doi do problema. Plug-and-Play (PnP). Matina ploa i BIOS trebalo bi da u potpunosti podravaju Intelovu PnP specifikaciju. To e omoguiti automatsko podeavanje PCI adaptera i PnP ISA adaptera.
Savet
Ponekad za matinu plou ne pie da je PnP kompatibilna, a ona to ipak jeste. PCI matine ploe moraju da budu PnP, poto ovo spada u PCI standard.
s
Upravljanje napajanjem. Matina ploa bi trebalo u potpunosti da podrava SL Enhanced procesore sa APM (Advanced Power Management) i SMM (System Management Mode) protokolima koji omoguavaju da se razliitim komponentama sistema ponude razliiti nivoi pripravnosti i potronje. Najnoviji standard za upravljanje napajanjem naziva se ACPI (Advanced Configuration and Power Interface specification), verzija je 1.0. Proverite da li nova ploa koju kupujete podrava bar tu verziju. Sistem koji je usklaen sa Energy-Star svakako je dobro doao, jer e troiti manje od 30 vati u stanju mirovanja, tako tedeti energiju i umanjivati va raun za struju. Skup ipova matine ploe. Matine ploe Pentium II trebalo bi da koriste skup ipova visokih performansi koji podrava SDRAM DIMM-ove po mogunosti takav da podrava ECC memorije, kao to su Intelovi 440LX ili 440BX. Skup ipova 440EX, koji je projektovan samo za jeftinije sisteme, ne podrava ECC memoriju i ne bi ga trebalo uzimati za vane sisteme. Primetite da u klasinim sistemima Pentium veina raspoloivih Intelovih skupova ipova ne podrava ni parnost ni ECC. U tom sluaju bi trebalo uzeti u obzir skupove ipova koje proizvode ALi (Acer Laboratories, Inc.), VIA Technologies ili SiS (Silicon Integrated Systems). Te kompanije i dalje prave klasine Pentium skupove ipova visokih performansi, a meu njihovim proizvodima se nudi i podrka za SDRAM DIMM sa ECC. Prirunici. Dobra tehnika dokumentacija je obavezna. Prirunik bi trebalo da sadri informacije o svim kratkospojnicima i prekidaima na ploi, namene izvoda za sve prikljuke, specifikacije ke RAM ipova, SIMM-ova i ostalih komponenti koje se ulau u utinice i ostale primenjive tehnike informacije. Ja bih takoe nabavio i posebnu dokumentaciju o BIOS-u koji je primenjen u tom sistemu (od proizvoaa BIOS-a) i knjige podataka o skupu ipova na matinoj ploi. Dodatne knjige o ostalim
Korienje oznaenih brzina delova
Poglavlje 4
307
kontrolerskim ili U/I ipovima na ploi dobro su dole i mogu se nabaviti kod proizvoaa ipova. Dobro je ako postoji mogunost podrke i auriranja dokumentacije preko mree, mada to ne bi trebalo prihvatiti kao zamenu za dobre tampane prirunike. Moda ste primetili da ova merila izgledaju prilino strogo i po njima treba odbaciti mnoge matine ploe na tritu, ukljuujui moda i onu koju trenutno imate u sistemu! Ta merila e, meutim, garantovati najvii kvalitet matine ploe sa poslednjom tehnologijom PC-ja, koja e moi da se nadograuje, proiruje i da se koristi godinama. Uglavnom sam preporuivao ploe poznatijih proizvoaa matinih ploa, kao to su Intel, Acer, ABIT, AsusTek, Elitgroup, FIC (First International Computer) i drugi. Te su ploe moda malo skuplje, ali u poznatijim markama postoji i sigurnost. To jest, to vie ploa prodaje, vea je verovatnoa da su mogui problemi otkriveni i otklonjeni pre nego to vi kupite plou. Osim toga, ako je potrebno odravanje ili podrka, vee isporuioce bie lake pronai na dugu stazu.
Dokumentacija
Kao to je pomenuto, opirna dokumentacija je znaajan inilac koji treba uzeti u obzir kada planirate da kupite matinu plou. Veina proizvoaa matinih ploa konstruie plou oko odreenog skupa ipova, koji u stvari i ini najvei deo kola na matinoj ploi. Niz proizvoaa nudi skupove ipova: Intel, VIA, ALi, SiS i drugi. Preporuujem da se knjiga podataka i ostala tehnika dokumentacija o skupu ipova pribavi neposredno od proizvoaa skupa ipova. Jedno od eih pitanja o sistemima odnosi se na BIOS-ov program za podeavanje. Korisnike interesuje ta znai Advanced Chipset Setup (napredno podeavanje skupa ipova) i ta e se dogoditi ako menjaju vrednosti. esto idu kod proizvoaa BIOS-a s nadom da e pronai odgovore u dokumentaciji BIOS-a. Meutim, obino se ispostavi da u BIOS dokumentaciji poetno podeavanje skupa ipova nije ba detaljno objanjeno. Te informacije moete dobiti od proizvoaa skupa ipova u knjizi podataka. Mada su to knjige namenjene inenjerima koji projektuju ploe, one sadre iscrpne informacije o osobinama skupa ipova, posebno o onim osobinama koje bi mogle da se podeavaju. U knjizi podataka o skupu ipova nai ete objanjenja svih kontrola u Advanced Chipset Setup odeljku BIOS-a. Osim knjige podataka za glavni skup ipova, preporuujem prikupljanje knjiga podataka i za ostale vane ipove u sistemu. Pre svega mislim na ipove kontrolera IDE ili disketne jedinice, Super U/I ip i, naravno, glavni procesor. U knjigama podataka pronai ete neverovatnu koliinu informacija o tim komponentama.
Upozorenje
Veina proizvoaa ipova odreeni ip pravi krae vreme, a zatim ga ubrzo zameni poboljanom ili izmenjenom verzijom. Knjiga podataka se moe dobiti samo dok se ip proizvodi. Ako predugo ekate, knjige vie nee moi da se dobiju. Dokumentacija za matinu plou prikuplja se sada!
Korienje oznaenih brzina delova

Neki isporuioci, da bi utedeli novac, u sistemima koriste nestandardne delove. Kako je CPU jedan od najskupljih delova matine ploe, a matine ploe se prodaju sastavljaima sistema bez CPU-a, sastavljau je primamljivo da instalira CPU manje brzine od one na kojoj e raditi. Sistem bi se, na primer, prodavao kao sistem od 266 MHz, ali kada biste pogledali ispod haube pronali biste CPU sa oznakom brzine 233 MHz. To se naziva prisilnim ubrzavanjem (engl. overclocking) i mnogi isporuioci to godinama rade. Neki ak
308
Poglavlje 4
idu dotle da menjaju oznaku na procesoru, pa i kada pogledate, izgleda kao da su delovi pravilno usklaeni. Jedini nain da to spreite jeste kupovina sistema od poznatih pouzdanih isporuilaca, a procesori od distributera usko povezanih sa proizvoaem. Prisilno ubrzavanje je u redu ako to radite sami i svesni ste rizika, ali kada kupujem nov sistem, oekujem da svi delovi imaju oznaku koja odgovara brzini na kojoj oni zaista rade.
tt
Videti Ocena brzine procesora str. 35.
Kada ip radi veom brzinom od ocenjene (odnosno oznaene), on se greje vie nego to treba. To povremeno dovodi do pregrevanja, to se ispoljava povremenim zastojima i kolebanjem u radu, a izaziva ljutnju. Toplo preporuujem da proverite dobijate li delove sa ispravno oznaenom ocenom brzine za koju plaate. Takoe proverite da li se koristi preporuena smea za rashladni element (termika mast). To moe da povea efikasnost rashladnog elementa do 30 %. Ova praksa se lako prihvata zato to su ipovi rangirani kao bri istovremeno i skuplji. Intel i ostali proizvoai ipova veoma konzervativno rangiraju brzine ipova. Uzimao sam nekoliko puta procesore 486 od 25 MHz i radio sa njima na 33 MHz; izgledalo je da dobro rade. Pentium 166, pa ak i neki ipovi od 133 MHz izgleda da sasvim dobro rade na 200 MHz. Mogao bih i sam da kupim sistem Pentium 166 i da ga ubrzam na 200 MHz. Ako bi dolo do zastoja ili nestabilnog rada, odmah bih ga vratio na 166 MHz i ponovo testirao. Ali ako kupim sistem od 200 MHz od isporuioca, svakako oekujem da dobijem delove za 200 MHz, a ne delove za 166 MHz koji rade na veoj brzini! Ovih dana mnogi ipovi imaju na sebi rashladni element koji spreava pregrevanje, ali je to ponekad prikrivanje prisilno ubrzanog ipa. Na sreu, od procesora Pentium Intel je poeo da obeleava ipove i na vrhu i na dnu. Praksa prisilnog ubrzavanja verovatno nije zavrena za sisteme sa Intelovim procesorima. Intel je nedavno poeo da u CPU ugrauje zatitu od prisilnog ubrzavanja koja onemoguava njihov rad brzinom veom od ocenjene. Mogu da rade na manjim brzinama, a na veim ne. To je pre svega uraeno da bi se izborili sa menjanjem oznaka i varanjem kupaca, mada to naalost spreava i eksperimentisanje sa ipovima. ipovi koje proizvode AMD i Cyrix nisu obeleeni na dnu kao Intelovi, a posebno ete primetiti da se boja kojom se obeleavaju AMD ipovi veoma lako skida. Kako izgleda da je veina AMD ipova u stanju da dobro radi znatno iznad ocenjene brzine, to je doprinelo menjanju njihovih oznaka. Ako kupite AMD K6 procesor ili sistem sa tim procesorom, proverite da li su oznake originalne i da li je oznaka na ipu ono to ste zaista platili. Zakljuak bi bio sledei u sluaju kada je cena isuvie dobra da bi bila istinita, pre kupovine svakako pitajte: Da li proizvoa zaista garantuje da su delovi za ovu brzinu sistema? Da biste prepoznali za koju brzinu je CPU ip predvien, pogledajte ta pie na ipu. Uglavnom se kataloki broj zavrava sa xxx; xxx je broj koji oznaava maksimalnu brzinu. Na primer, -333 znai da je ip odreen za rad pri brzini od 333 MHz.
Upozorenje
Budite oprezni ako brzinu procesora pokuavate da utvrdite softverom. Takvi programi mogu samo da utvrde kojom brzinom ip trenutno radi, a ne za koju brzinu je predvien. Isto tako, zanemarite pokazatelj brzine na prednjoj maski nekih kuita. Te digitalne prikaze mogue je kratkospojnicima podesiti da prikau bukvalno bilo koju brzinu! Oni nemaju nikakve veze sa stvarnom brzinom sistema. Veina boljih dijagnostikih programa na tritu, kao to je Norton Utilities iz Symanteca, moe da proita oznaku za raspoznavanje procesora i zabeleeno stanje procesora u svakom radnom ciklusu (engl. stepping). Pitajte proizvoaa procesora ili pogledajte u poglavlje 3, Vrste mikroprocesora i tehniki podaci, gde se nalaze tabele sa razliitim oznakama stupnja procesora i pronaite svoj ip.
BIOS
U OVOM POGLAVLJU
Osnove BIOS-a
BIOS hardver i softver BIOS matine ploe
5
POGLAVLJE 5
Nadograivanje BIOS-a Specifikacija CMOS parametara BIOS teme u vezi sa 2000. godinom Plug-and-Play BIOS BIOS-ove poruke o grekama
310
Poglavlje 5
Bios
Osnove BIOS-a
esto ljudi teko shvataju razliku izmeu hardvera i softvera u PC sistemu. Ponekad je teko povui granicu, jer su oni isprepleteni u dizajnu, konstrukciji i u radu, ali je vano shvatiti tu razliku da bi se razumela uloga BIOS-a u sistemu. BIOS je izraz koji oznaava osnovni ulazno/izlazni sistem. BIOS je u stvari veza izmeu hardvera i softvera u sistemu. Mnogi poznaju BIOS pod drugim imenom upravljaki programi ureaja (engl. drivers). BIOS je jedna re za sve upravljake programe koji u sistemu zajedniki ine interfejs izmeu hardvera i softvera operativnog sistema. Ponekad moe da zbuni to to je deo BIOS-a upisan nagorevanjem ili fle programiranjem u ROM ipu, pa je trajan (ne brie se kada se iskljui napajanje) i namenjen samo za itanje. To je osnovni deo BIOS-a, ali nije i sav BIOS. BIOS sadri i ROM ipove na adapterskim karticama, kao i dodatne upravljake programe koji se uitavaju prilikom podizanja sistema raunara. BIOS sainjava kombinacija BIOS-a na matinoj ploi, BIOS-a na adapterskim karticama i upravljakih programa za ureaje koji se uitavaju sa diska. Deo BIOS-a koji se nalazi u ROM ipovima na matinoj ploi i na adapterskim karticama ponekad se naziva firmver, to je naziv za softver koji se nalazi u ipovima, a ne na disku. Zbog toga neki pogreno misle da je BIOS hardverska komponenta. PC sistem se moe objasniti kao niz slojeva neki od njih su hardverski, a neki softverski koji meusobno komuniciraju. U osnovi se PC moe podeliti u etiri osnovna sloja od kojih se svaki dalje deli na podskupove. Na slici 5.1 prikazana su etiri sloja tipinog PC-ja.
Sistem A Hardver Nestandardni interfejs Sistem A ROM BIOS i upravljaki programi Standardni interfejs Operativni sistem Standardni interfejs (API) Operativni sistem Sistem B ROM BIOS i upravljaki programi Sistem B Hardver
Aplikativni programi
Aplikativni programi
Slika 5.1 Slojevi PC sistema.
Sistem se projektuje u slojevima da bi operativni sistem i aplikacije mogli da rade sa razliitim hardverom. Na slici 5.1 vidi se kako dve razliite maine sa razliitim hardverom mogu, koristei prilagoeni BIOS, da poveu hardver sa zajednikim operativnim sistemom i aplikacijama. Prema tome, dve maine sa razliitim procesorima, medijumima za skladitenje, jedinicama za video itd. mogu da koriste isti softver. U slojevitoj arhitekturi aplikativni programi razgovaraju sa operativnim sistemom putem takozvanog API-ja (Application Program Interface programski interfejs aplikacije). API zavisi od operativnog sistema koji koristite i sastoji se od razliitih komandi i funkcija koje operativni sistem izvrava za aplikacije. Na primer, aplikacija moe da pozove operativni sistem da uita ili snimi datoteku. Zbog toga aplikacija ne mora sama da ita disk, alje podatke na tampa ili da obavi bilo koju od usluga koje moe da joj prui operativni sistem. Kako je aplikacija potpuno izolovana od hardvera, ona moe da se izvrava na razliitim sistemima. Aplikacija se pie za komunikaciju sa operativnim sistemom, a ne sa hardverom.
BIOS Hardver i softver
Poglavlje 5
311
Operativni sistem zatim razgovara sa slojem BIOS-a. BIOS se sastoji od svih pojedinanih upravljakih programa koji rade izmeu operativnog sistema i samog hardvera. Kao takav, operativni sistem se nikada neposredno ne obraa hardveru, ve uvek mora da koristi odgovarajui upravljaki program. Tako se obezbeuje jednoobrazan nain obraanja hardveru. Obino je dunost proizvoaa hardvera da obezbedi upravljake programe za svoje proizvode. Kako upravljaki programi moraju da rade izmeu hardvera i operativnog sistema, oni su specifini za svaki operativni sistem. Prema tome, proizvoa hardvera mora da ponudi razliite upravljake programe koji e raditi pod DOS-om, Windowsom 9x, Windowsom NT, Windowsom 200, operativnim sistemom OS/2, Linuxom itd. Kako sloj BIOS-a operativnom sistemu izgleda isti bez obzira na hardver koji se nalazi iznad njega (ili ispod, u zavisnosti od take posmatranja), moemo koristiti isti operativni sistem na razliitim PC-jima. Na primer, Windows 98 moete da koristite na dva raunara sa razliitim procesorima, diskovima, video adapterima itd., ali e Windows 98 izgledati i raditi sasvim isto na oba sistema. To je zato to upravljaki programi obavljaju iste osnovne zadatke bez obzira na to koji se hardver koristi. Kao to vidite na slici 5.1, slojevi operativnog sistema i aplikacija mogu na razliitim sistemima da budu identini, iako se hardver drastino razlikuje. Kako se BIOS sastoji od softverskih upravljakih programa koji povezuju hardver sa softverom, sloj BIOS-a se sa jedne strane prilagoava jedinstvenom hardveru, ali s druge strane operativnom sistemu izgleda potpuno isti. Najvee razlike izmeu razliitih sistema nalaze se u hardverskom sloju. Zadatak BIOSa je da maskira razlike meu hardverom kako bi mogao da se koristi dati operativni sistem (pa prema tome i aplikacije). U ovom poglavlju se bavimo slojem BIOS-a u PC-ju.
BIOS Hardver i softver

Sam BIOS je softver koji se sastoji od svih razliitih upravljakih programa i slui kao interfejs izmeu hardvera i operativnog sistema. BIOS je jedinstvena vrsta softvera, jer se ne uitava sav sa diska; neki njegovi delovi su unapred uitani u ipove na sistemskoj ploi i adapterskim karticama. BIOS u PC-ju potie iz tri izvora:
s s s
ROM BIOS matine ploe BIOS adapterske kartice (kakav se nalazi na video karticama) uitan sa diska (upravljaki programi)
BIOS matine ploe se najee smatra hardverom a ne softverom zato to se BIOS matine ploe nalazi u ROM ipu (read-only memory memorija samo za itanje) na ploi i zato to sadri poetne softverske upravljake programe potrebne da bi sistem poeo s radom. Pre mnogo godina, kada se na prvim PC-jima koristio samo DOS, to je bilo dovoljno i nisu bili potrebni drugi upravljaki programi; BIOS matine ploe je sadrao sve to je bilo potrebno. BIOS matine ploe obino sadri upravljake programe za osnovne komponente sistema, ukljuujui tastaturu, disketnu jedinicu, disk, serijske i paralelne prikljuke i drugo. Kako su sistemi postajali sloeniji, dodavan je hardver za koji nisu postojali upravljaki programi ni u jednom BIOS-u matine ploe. Tu spadaju ureaji kao to su noviji video adapteri, CD-ROM ureaji, SCSI diskovi itd. Da se za podrku novih ureaja ne bi posebno pravio novi BIOS matine ploe bilo je jednostavnije i praktinije prekopirati potrebne nove upravljake programe na sistemski disk i podesiti operativni sistem da ih uita za vreme podizanja sistema raunara. Tako se podrava veina CD-ROM ureaja, zvunih kartica, skenera, tampaa, ureaja PC card (PCMCIA) itd. Kako ti ureaji nisu potrebni za vreme podizanja sistema, sistem moe da se podigne sa diska i saeka da se ostali upravljaki programi uitaju za vreme poetnog uitavanja operativnog sistema.
312
Poglavlje 5
Bios
Neki upravljaki programi su, meutim, potrebni za vreme podizanja sistema. Na primer, kako ete videti bilo ta na ekranu ako video kartica nema skup upravljakih programa negde u ROM-u? Jedno reenje bi bilo da se napravi BIOS matine ploe sa ugraenim odgovarajuim upravljakim programima za video. To, meutim nije praktino zbog razliitih video kartica od kojih svaka ima vlastite upravljake programe. Na kraju biste imali na stotine razliitih ROM-ova matine ploe (za svaku video karticu drugaiji). Umesto toga je IBM, kada je projektovao originalni PC, doao do boljeg reenja. Predvideo je da ROM na matinoj ploi pretrai slotove i potrai adapterske kartice koje imaju ROM. Ako bi se pronala kartica sa ROM-om taj ROM bi se izvrio u fazi podizanja sistema pre uitavanja operativnog sistema sa diska. Stavljanjem upravljakih programa u ROM neposredno na karticu izbegava se menjanje ROM-a matine ploe da bi se dobila ugraena podrka za nove ureaje, pogotovo za one koji treba da budu aktivni za vreme podizanja sistema. Nekoliko adapterskih kartica skoro uvek sadri ROM:
s s
Sve video kartice imaju ugraeni BIOS. SCSI adapteri koji podravaju podizanje sistema raunara sa SCSI diskova imaju ugraeni BIOS. Imajte u vidu da u veini sluajeva SCSI BIOS ne podrava ni jedan drugi ureaj osim diska. Ako koristite SCSI CD-ROM, skener, zip ureaj i slino ipak ete morati da uitate odgovarajue upravljake programe sa diska. Mrene kartice koje podravaju podizanje sistema raunara neposredno sa servera za datoteke obino imaju ugraeni ROM za podizanje sistema, odnosno IPL ROM (Initial Program Load poetno uitavanje programa). Na taj se nain PC na LANu moe konfigurisati kao radna stanica bez diska to se naziva i Net PC, NC (Network Computer mreni raunar), pa ak i pametni terminal. IDE ili kartice sa nadogradnjom za disketne ureaje omoguavaju da se prikljui vie upravljakih programa (ili razliite vrste) od onih sa same matine ploe. Ovim karticama je ugraeni BIOS potreban da bi se sa njih mogao podizati sistem raunara. Kartice Y2K sadre ispravke BIOS-a kojima se aurira bajt za vek u CMOS RAM-u. Na ovim karticama se nalazi mali upravljaki program u BIOS-u koji nadgleda bajt za godinu i ispituje da li se godina promenila sa 99 na 00. U takvom sluaju se bajt za vek prepravlja iz 19 u 20 i tako ispravlja greka u nekim starijim BIOS-ima matine ploe.
BIOS i CMOS RAM

Neki brkaju BIOS sa CMOS RAM-om u sistemu. Ovoj zabuni doprinosi to to se program za podeavanje BIOS-a koristi i za podeavanje i uvanje parametara konfiguracije u CMOS RAM-u. U stvari, to su dve potpuno odvojene komponente. BIOS matine ploe se uva u nepromenljivom ROM ipu. Na matinoj ploi se takoe nalazi ip RTC/NVRAM (Real-Time Clock/Non-Volatile Memory sat realnog vremena/trajna memorija). To je u stvari ip sa digitalnim satom i sa jo nekoliko bajtova memorije. Prvi se na PC-ju koristio ip Motorola MC146818, koji je imao 64 bajta memorije od kojih je 10 sluilo za rad sata. Mada se naziva trajnom memorijom, ona to u stvari nije, tj. bez napajanja e podaci o vremenu i datumu biti izbrisani. Naziva se trajnom zato to je izvedena CMOS tehnologijom (Complementary Metal-Oxide Semiconductor komplementarni metal-oksidni poluprovodnik); tom tehnologijom dobija se ip koji radi sa veoma malo napajanja iz baterije u sistemu, a ne napajanjem od naizmenine struje. Zato se esto, mada tehniki pogreno, taj ip naziva CMOS RAM ipom; to je lake izgovoriti nego RTC/NVRAM ip. Veina RTC/NVRAM ipova troi 1 mikroamper (milioniti deo ampera), to znai da im za rad treba veoma malo napajanja iz baterije. Veina moe da traje pet godina, sve dok se litijumska baterija ne istroi i sauvani podaci ne izgube.
BIOS matine ploe
Poglavlje 5
313
Kada pokrenete program za podeavanje BIOS-a, podesite parametre za disk i ostale parametre BIOS-a i sauvate ih, ti se parametri upisuju u memoriju RTC/NVRAM ipa (koji se naziva i CMOS RAM ipom). Kad god se sistem raunara podie, on ita parametre iz CMOS RAM ipa da bi odredio kako treba konfigurisati sistem. Izmeu BIOS-a i CMOS RAM-a postoji veza, ali su to dva sasvim razliita dela sistema.
BIOS matine ploe

Sve matine ploe moraju da imaju jedan poseban ip koji sadri softver i koji zovemo BIOS ili ROM BIOS. Ovaj ROM ip sadri programe za pokretanje sistema i upravljake programe koji slue kao interfejs za osnovni hardver sistema. U BIOS-u postoji i POST (Power-On Self Test samoispitivanje kod pokretanja) kojim se odmah po ukljuivanju raunara ispituju glavne komponente sistema, a obino i program SETUP za uvanje podataka o konfiguraciji sistema u CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor komplementarni metal-oksidni poluprovodnik) memoriji koja se napaja iz baterije na matinoj ploi. Taj CMOS RAM se esto naziva i NVRAM (trajni RAM), zato to koristi oko 1 milioniti deo ampera elektrine struje i moe godinama da uva podatke pomou male litijumske baterije.
uu
Videti ROM hardver str. 313.
BIOS je niz programa ugraenih u jedan ip ili u nekoliko ipova, u zavisnosti od dizajna raunara. Taj niz programa se uitava u raunar im ga ukljuite, ak pre operativnog sistema. Jednostavno, BIOS u veini PC-ja ima etiri glavne funkcije:
s s
POST Power-On Self Test. POST testira procesor, memoriju, skup ipova, video adapter, kontrolere diskova, disk ureaje, tastaturu i druge bitne delove. BIOS setup. Program za odreivanje i podeavanje sistema. Ovaj program koji se pokree pritiskom na poseban taster za vreme POST-a obino ima menije za podeavanje matine ploe i parametara skupova ipova, datuma i sata, lozinke, upravljakih programa za diskove i drugih osnovnih sistemskih parametara. Tu se mogu podesiti i parametri za upravljanje napajanjem i redosled ureaja za podizanje sistema. Kod nekih starijih 286 i 386 sistema program Setup nije bio u ROM-u, pa se sistem morao podizati sa posebne Setup diskete. Bootstrap loader. Rutina koja ita disk ureaje i trai ispravan glavni sektor za podizanje sistema. Ako pronae sektor koji zadovoljava minimalne kriterijume (da se zavrava bajtovima sa sadrajem 55AAh), uitava ga i pokree. Program u glavnom sektoru za podizanje sistema zatim nastavlja postupak uitavanjem sektora za podizanje operativnog sistema koji uitava osnovne datoteke operativnog sistema. BIOS Basic Input Output System. Naziv se odnosi na niz upravljakih programa koji nakon podizanja sistema slue kao osnovni interfejs izmeu operativnog sistema i hardvera. Kada koristite DOS ili Windows u sigurnosnom reimu, upotrebljavaju se iskljuivo upravljaki programi iz BIOS-a.
ROM hardver
Memorija samo za itanje, ili ROM, jeste vrsta memorije koja moe da uva podatke trajno ili polutrajno. Nazvana je tako zato to je ili nemogue ili teko upisivati podatke u nju. ROM se esto naziva i trajnom memorijom, jer svi podaci ostaju uskladiteni u njemu i kada se iskljui napajanje. Kao takav, ROM predstavlja savreno mesto za naredbe za pokretanje PC-ja, tj. za softver koji vri podizanje sistema BIOS. Treba istai da ROM i RAM ne predstavljaju suprotnosti, kao to to neki ljudi moda misle. Tehniki posmatrano, ROM je zapravo podskup RAM-a sistema. Drugim reima,
314
Poglavlje 5
Bios
deo adresnog prostora memorije sistema sa proizvoljnim pristupom preslikan je u jedan ili vie ROM ipova. Ovo je neophodno zbog softvera koji omoguava podizanje PC-ja; inae procesor ne bi imao u memoriji program koji bi izvravao po ukljuenju napajanja. Na primer, kada se ukljui PC, procesor automatski prelazi na adresu FFFF0h, gde oekuje da e nai naredbe o tome ta da radi. Ova lokacija je udaljena tano 16 bajtova od kraja prvog megabajta RAM-a i od kraja ROM-a. Ako bi ova lokacija bila preslikana u obine memorijske ipove, svi podaci uskladiteni u njoj nestali bi prilikom iskljuenja napajanja, tako da procesor ne bi naao naredbe za izvravanje sledei put kada se ukljui napajanje. Sa ROM ipovima postavljenim na toj adresi, program za pokretanje sistema moe da bude uitan trajno u ROM i da stoji na raspolaganju svaki put kada se ukljui sistem.
uu uu
Videti Postupak podizanja sistema str. 1198. Za vie informacija o dinamikom RAM-u proitajte DRAM str. 379.
ROM sistema obino poinje od adrese F0000h, to je udaljeno za 64 KB od kraja prvog megabajta. Kako je ROM ip velik najee 64 KB, ROM programi zauzimaju poslednja 64 KB prvog megabajta, ukljuujui bitnu adresu FFFF0h naredbe za pokretanje. Neko smatra neobinim da se PC pokree izvravajui naredbe na 16 bajta od kraja ROM-a, ali je takvo reenje odabrano sa namerom. Sve to programer ROM-a treba da uradi jeste da na tu adresu upie naredbu JMP (jump skoiti), koja nalae procesoru da skoi na pravi poetak ROM-a najee blizu adrese F0000h, koja se nalazi oko 64 KB nie u mapi memorije. To je kao kada bi se odluilo da se svaka knjiga ita poevi od 16. strane pre kraja i da se svi izdavai knjiga saglase da tamo postave naredbu da se preskoi potreban broj strana natrag, kako bi se stiglo na prvu stranu. Postavivi poetnu lokaciju na ovaj nain, Intel je omoguio da ROM ima proizvoljnu veliinu, a da uvek ostane u gornjem kraju adresa prvog megabajta adresnog prostora memorije. Glavni ROM BIOS nalazi se u ROM ipu na matinoj ploi, ali postoje i adapterske kartice koje na sebi takoe imaju ROM. ROM na adapterskoj kartici sadri dodatne BIOS rutine i upravljake programe neophodne toj adapterskoj kartici, posebno ako ona mora da bude aktivna za vreme podizanja sistema, kao na primer video kartica. Kartice kojima nisu potrebni upravljaki programi u toku podizanja sistema (kao to su zvune kartice) uglavnom nemaju ROM, zato to se njihovi upravljaki programi mogu uitati sa diska kasnije u toku podizanja sistema. S obzirom na to da BIOS ini najvei deo programskog koda uskladitenog u ROM-u, ROM esto nazivamo ROM BIOS-om. Kod starijih PC-ja ROM BIOS matine ploe mogao je da se sastoji od ukupno pet ili est ipova, ali ve godinama veina PC-ja zahteva samo jedan ip. Adapterske kartice, koje zahtevaju upravljake programe u toku pokretanja sistema, takoe imaju ROM na sebi. Ovde spadaju video kartice, veina SCSI kartica (Small Computer Systems Interface interfejs malih raunarskih sistema), poboljane IDE kontrolerske kartice i odreene mrene kartice (da bi se sistem mogao podizati sa servera). ROM ip na ovim karticama sadri upravljake programe i programe za pokretanje koje e izvravati matina ploa u toku podizanja sistema. Na taj nain se, na primer, prepoznaje i inicijalizuje video kartica, ak i ako ROM matine ploe ne sadri njene posebne upravljake programe. Upravljake programe za poetni VGA reim ne moete da uitate sa diska, zato to ekran ostaje crn sve dok se ne uitaju ti programi. ROM-ove adapterskih kartica automatski pronalazi ROM matine ploe u poetnom delu podizanja sistema, tokom POST-a. ROM matine ploe pregleda posebnu adaptersku ROM oblast u RAM-u (adrese C0000-DFFFFh), traei par bajtova 55Aah, koji oznaava poetak ROM-a. Svi adapterski ROM-ovi moraju da poinju sa 55Aah, inae ih matina ploa nee prepoznati. Trei bajt oznaava veliinu ROM-a u jedinicama od po 512 bajtova (para-
BIOS matine ploe
Poglavlje 5
315
grafima), dok u etvrtom bajtu stvarno poinje upravljaki program. Bajt veliine slui ROM-u matine ploe za testiranje. ROM matine ploe sabira sve bajtove ROM-a i deli dobijeni zbir sa brojem bajtova. Deljenje bi trebalo da ima ostatak 100h. Zbog toga, kada se pravi ROM za adapter, programer koristi bajt popune na kraju da bi ova raunica dala oekivani ostatak. Matina ploa na ovaj nain testira svaki adapterski ROM tokom POSTa i oznaava one koji izgledaju oteeni. BIOS matine ploe automatski izvrava sve programe koje pronae dok pregleda adapterske ROM-ove. Ovo ete videti kod veine sistema kada ih ukljuite, a za vreme POST-a videete kako se BIOS video kartice inicijalizuje i objavljuje svoje prisustvo.
Kopiranje ROM-a (Shadowing)

ROM ipovi su po prirodi veoma spori, sa uobiajenim vremenom pristupa od 150 ns (nanosekundi ili milijarditih delova sekunde), u poreenju sa vremenom pristupa DRAMu od 60 ns ili manje. Zbog ovoga se kod mnogih sistema ROM kopira u DRAM ipove prilikom pokretanja, da bi se omoguio bri pristup u toku obinog rada. Ovim postupkom se kopira ROM u RAM, a zatim se RAM-u dodeljuju adrese koje je prvobitno koristio ROM, ime se iskljuuje pravi ROM. Na taj nain, sistem radi kao da ima ROM od 60 ns (tj. kao i RAM). Kopiranjem se esto sasvim malo dobije na brzini, a mogu da se pojave neprilike ako nije pravilno podeeno. Zato je u mnogim sluajima bolje kopirati samo BIOS matine ploe i moda video kartice, a ostale ne dirati. Kopiranje ROM-a najkorisnije je ako radite sa 16-bitnim operativnim sistemima kao to su DOS i Windows 3.x. Ako radite sa 32-bitnim operativnim sistemima kao to su Windows 95, Windows 98, Windows 2000 i Windows NT, tada je kopiranje ROM-a praktino beskorisno, jer oni ne koriste 16-bitni ROM kd dok rade. Umesto toga, ovi operativni sistemi uitavaju u RAM 32-bitne upravljake programe, koji zamenjuju 16-bitni BIOS kd korien samo za vreme pokretanja sistema. Kontrole za kopiranje ROM-a nalaze se u programu za CMOS podeavanje u ROM-u matine ploe, kao to je podrobnije objanjeno kasnije u ovom poglavlju. Postoje etiri razliite vrste ROM ipa:
s s s s
ROM. Memorija samo za itanje (Read Only Memory) PROM. Programabilni ROM (Programmable ROM) EPROM. Izbrisiv PROM (Erasable PROM) EEPROM. Prepisiv PROM (Electrically Erasable PROM), ili fle ROM
Bez obzira na to koju vrstu ROM ipa koristite, podaci su trajno uskladiteni u ROM ipu i ostae tamo zauvek, osim ako se namerno ne izbriu ili prepiu (tamo gde je to mogue). U tabeli 5.1 navedeni su brojevi delova kojima se obino oznaavaju pojedine vrste ROM ipova, uporedo sa drugim oznaavanjima.
Tabela 5.1 Brojevi delova ROM ipova

Vrsta ROM-a ROM PROM EPROM EEPROM Broj dela Nije vie u upotrebi 27nnnn 27nnnn 28xxxx ili 29xxxx Kvarcni prozor Ostalo
316
Poglavlje 5
Bios
ROM maska
Najvei broj ROM-ova prvobitno se proizvodio sa binarnim podacima (nulama i jedinicama) ve ubaenim ili ugraenim u matricu koja predstavlja silicijumski ip. Nazvani su ROM maskama zato to su podaci bili ureeni u obliku maske, na osnovu koje se ROM matrica proizvodila fotolitografskim postupkom. Ovaj nain proizvodnje je isplativ ako treba da napravite stotine ili hiljade ROM-ova sa potpuno istim podacima. Meutim, ako treba da promenite makar jedan bit, morate ponovo da napravite masku, to je skupo. Zbog trokova i neprilagodljivosti niko vie ne koristi ROM maske. ROM maske su sasvim sline snimljenim CD-ROM-ovima. Neki ljudi misle da se CDROM proizvodi prazan i da se podaci zatim laserski upisuju na njega, ali to nije tano. CDROM je bukvalno komad plastike napravljen u presi; podaci su neposredno utisnuti u njega, a ne upisani. Snima se jedino matrica, a od nje se zatim prave kalupi.
PROM
PROM je vrsta ROM-a koja je prazna dok je nova i koja moe da se programira sa proizvoljnim podacima. PROM je izumljen krajem sedamdesetih godina u kompaniji Texas Instruments i mogao se dobiti u veliinama od 1 KB (8 kb kilobitova) do 2 MB (16 Mb megabitova), pa i vie. PROM se moe prepoznati na osnovu njegovog broja dela, koji je obino oblika 27nnnn, gde broj 27 oznaava TI vrstu PROM-a, a broj nnnnn veliinu ipa u kilobitovima. Na primer, veina PC-ja koja je koristila PROM imala je ipove 27512 ili 271000, to znai sa 512 kb (64 KB), odnosno 1MB (128 KB).
Napomena
Poevi od 1981. godine svi automobili proizvedeni u SAD imaju ugraene raunare sa nekom vrstom ROM-a u kojem se nalazi upravljaki softver. Moj Pontiac Turbo Trans Am iz 1989. godine imao je ugraeni raunar sa PROM-om 2732, koji je predstavljao ip od 32 kb (4 KB) u ECM-u (Electronic Control Module elektronski upravljaki modul ili automobilski raunar) ispod poklopca motora. ip je sadrao deo radnog softvera za vozilo i sve podatke vezane za ugao pretpaljenja, ubrizgavanje goriva i druge pokazatelje rada motora i vozila. Veliki broj ureaja sa ugraenim raunarom koristi PROM za skladitenje radnih programa. Iako se kae da su novi PROM ipovi prazni, tehniki govorei oni su prethodno popunjeni binarnim jedinicama. Drugim reima, ROM ip od 1 Mb u savremenom PC-ju ima jedan milion (tanije 1048576) mesta za bitove, od kojih svaki sadri binarno 1. Prazan PROM moe tada da se programira, tj. moe da se vri upisivanje u njega. Za ovo je obino potrebna posebna naprava zvana ureaj za programiranje, programator ROM-a ili spaljiva ROM-a (videti sliku 5.2). Programiranje ROM-a ponekad se naziva spaljivanjem, zato to je to tehniki prikladan opis postupka. Svaka binarna jedinica moe se posmatrati kao osigura koji je netaknut. Najvei broj ipova radi na naponu 5 V; kada programiramo ROM dovodimo vei napon (obino 12 V) na razliite adrese u ipu. Vei napon pregoreva ili spaljuje osigurae na eljenim mestima, pretvarajui tako jedinice u nule. Mada moemo da pretvorimo 1 u 0, treba istai da je taj postupak nepovratan, tj. ne moemo da vratimo 0 u 1. Ureaj za programiranje ispituje program koji elite da upiete u ip i zatim u ipu pretvara 1 u 0 samo tamo gde je to potrebno. Zbog toga se PROM ipovi esto oznaavaju kao OTP ipovi (One Time Programmable jedanput programabilni). Mogu se programirati jednom, a ne mogu se izbrisati nikad. Veina PROM ipova ne kota puno, oko 3 $ za PROM matine ploe uobiajenog PC-ja. Zato, ako elite da promenite program u PROM-u, izvadite ga i programirajte novi.
BIOS matine ploe
Poglavlje 5
317
Slika 5.2 Uobiajeni grupni programator sa vie utinica (spaljiva PROM-a)
Samo programiranje PROM-a traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, u zavisnosti od veliine ipa i algoritma koji koristi ureaj za programiranje. Na slici 5.2 prikazan je uobiajeni programator PROM-a sa vie utinica. Nosi naziv grupni programator i moe da programira vie ipova odjednom, tedei vam vreme ako elite da upiete iste podatke u vie ipova. Postoje jeftiniji programatori sa samo jednom utinicom, koji su sasvim dobri za veinu pojedinanih upotreba. Ja koristim i preporuujem veoma jeftin programator proizvoaa Andromeda Research (videti Vendor List na CD-u). Pored niske cene, njihov ureaj ima prednost povezivanja sa PC-jem preko paralelnog prikljuka, radi brzog i lakog prenosa datoteka izmeu PC-ja i ureaja za programiranje. Njihov ureaj je prenosiv i isporuuje se ugraen u kuite podesno za noenje. Njime se upravlja pomou priloenog programa sa menijima koji se instalira na povezani PC. Program ima nekoliko mogunosti, kao to je itanje podataka iz ipa i njihovo snimanje u datoteku u vaem sistemu; takoe, pre nego to pristupite programiranju moete da upisujete u ip podatke iz datoteke, proverite da li ip odgovara datoteci i da li je prazan U poglavlju 4, Matine ploe i sabirnice, pokazano je kako koristim svoj programator ROM-a da izmenim BIOS u nekim starijim PC-jima. Kod dananjih sistema koji prvenstveno koriste fle ROM, ova mogunost je donekle ograniena, ali je ipak spominjem zato to je veoma zanimljiva.
Napomena
Koristio sam svoj programator PROM-a ak i da ponovo programiram PROM u svom Turbo Trans Amu iz 1989. godine, menjajui fabriki podeena ogranienja brzine i broja obrtaja, pritisak turbopunjenja, taku blokiranja diferencijala, ugao pretpaljenja, ubrizgavanje goriva, broj obrtaja u praznom hodu i jo mnogo toga! Takoe sam ugradio prebacivaku kutiju ispod poklopca motora, pomou koje mogu da biram izmeu etiri razliita ipa, ak i dok je vozilo u pokretu. Jedan od ipova koje sam napravio nazivam slugom. Kad je ukljuen, ovaj ip prekida ubrizgavanje goriva na unapred podeenoj brzini od 36 milja na sat, a vraa ga kada vozilo uspori do 35 milja na sat. Mislim da bi ovakvo podeavanje moglo da bude korisno tamo gde ima mladih vozaa, jer biste mogli da ograniite brzinu vozila ili broj obrtaja motora na eljenu vrednost! Napravio sam i ip koji potpuno prekida dovod goriva u motor, a ukljuujem ga iz bezbednosnih razloga kada je vozilo parkirano. Ma koliko da je dosetljiv, lopov nee moi da ukrade ovaj automobil osim ako ga ne odvue. Ako vas zanimaju ovakvi ureaji za prebacivanje izmeu ipova ili posebni ipovi po narudbini za va Turbo Trans Am ili Buick Grand National, obratite se firmi Caspers Electronics (pogledajte u Vendor List na CD-u). Za ostala vozila koja imaju izmenljive PROM ipove, proizvoai kao to su Superchips, Hypertech i Evergreen izrauju PROM ipove po narudbini za poboljavanje performansi (videti Vendor List na CD-u). Ugradio sam ip proizvoaa Superchips u svoj bivi Ford Explorer i dobio dramatino poboljanje rada motora i performansi vozila.
318
Poglavlje 5
Bios
EPROM
EPROM je izmenjeni oblik PROM-a koji je bio veoma popularan. EPROM je PROM koji moe da se izbrie. EPROM ip se moe lako prepoznati po prozoru od providnog kvarcnog stakla, postavljenom neposredno preko matrice ipa (slika 5.3). Kroz prozor zapravo moete i da vidite matricu! EPROM se oznaava brojem dela oblika 27nnnnn, na isti nain kao i standardni PROM, a istovetan je po nainu rada i izgledu, izuzev providnog kvarcnog prozora iznad matrice.
Slika 5.3 EPROM na kojem se vidi kvarcni prozor za brisanje ultraljubiastim zraenjem
Namena prozora je da propusti ultraljubiasto zraenje do matrice ipa, jer se EPROM izbrie kada je izloen jakom ultraljubiastom zraenju. Prozor je nainjen od kvarcnog stakla zato to bi obino staklo zaustavilo ultraljubiasto zraenje. Ne moete da pocrnite kroz stakleni prozor!
Napomena
EPROM je skuplji od OTP PROM-a zbog kvarcnog prozora. Ovaj dodatni troak je nepotreban ako vam mogunost brisanja nije bitna. Ultraljubiasto zraenje brie sadraj ipa tako to izaziva hemijsku reakciju koja ponovo sastavlja istopljene osigurae! Sve binarne nule u ipu postaju jedinice i ip se dovodi u novo stanje, sa jedinicama na svim mestima. Da bi delovalo, ultraljubiasto zraenje mora da ima odreenu talasnu duinu (2,537 angstrema), da bude prilino jako (12000 uw/cm2), da bude na malom odstojanju (2-3 cm ili oko jednog ina) i da traje izmeu 5 i 15 minuta. Brisa EPROM-a (videti sliku 5.4) jeste ureaj koji ima izvor ultraljubiastog zraenja (obino sijalicu iz kvarcne lampe) iznad zaptivene fioke u koju postavljate ip ili ipove. Na slici 5.4 prikazan je profesionalni brisa EPROM-a koji moe da obradi do 50 ipova odjednom. Ja koristim mnogo manji i jeftiniji brisa pod nazivom DataRase, koji pravi Walling Co. (videti Vendor List na CD-u). Taj ureaj moe da izbrie do etiri ipa odjednom, isplativ je i prenosiv.
Slika 5.4 Profesionalni brisa EPROM-a
BIOS matine ploe
Poglavlje 5
319
Prozor od kvarcnog stakla na EPROM-u obino je prekriven samolepljivom trakom koja spreava nenamerno izlaganje ultraljubiastom zraenju. Ono postoji, naravno, u sunevoj svetlosti i ak u standardnom sobnom osvetljenju, pa bi ip due izloen svetlosti mogao da se pokvari. Iz tog razloga je dobro na ip, posle njegovog programiranja, staviti zatitnu nalepnicu preko prozora.
EEPROM/Fle ROM
Novija vrsta ROM-a je EEPROM, skraeno od Electrically Erasable PROM prepisiv PROM. Ovi ipovi nazivaju se i fle ROM, a odlikuje ih mogunost brisanja i ponovnog programiranja neposredno na tampanoj ploi na koju su ugraeni, bez potrebe za posebnom opremom. Ako se koristi EEPROM ili fle ROM mogue je izbrisati i ponovo programirati ROM matine ploe u PC-ju bez vaenja ipa iz sistema ili ak otvaranja kuita sistema! Sa fle ROM ili EEPROM ipovima nisu vam potrebni ultraljubiasti brisa i ureaj za programiranje ipova. Fle ROM ili EEPROM ipove koriste ne samo praktino sve matine ploe za PC napravljene posle 1994. godine, ve i najvei broj automobila proizvedenih od tada. Na primer, moj Chevrolet Impala SS iz 1994. godine ima PCM (Powertrain Control Module upravljaki modul pogonske grupe) sa ugraenim fle ROM-om. EEPROM ili fle ROM prepoznaje se po broju dela 28xxxx ili 29xxxx, kao i nedostatku prozora na ipu. Ako imate EEPROM ili fle ROM na matinoj ploi PC-ja, moete lako da nadgradite ROM matine ploe bez zamene ipova. U veini sluajeva uitaete aurirani ROM sa Web lokacije proizvoaa matine ploe i zatim pokrenuti poseban program koji oni daju za nadogradnju ROM-a. Ovaj postupak je podrobnije opisan kasnije u ovom poglavlju. Preporuuje se da povremeno proverite je li proizvoa matine ploe ponudio aurirani BIOS za va sistem. Aurirani BIOS moe da ima ispravljene greke ili da prua nove mogunosti koje ne postoje u vaem sistemu. Na primer, mogli biste da naete reenje za mogue nevolje sa datumom 2000. godine ili nove upravljake program za podrku podizanju sistema sa optike disketne jedinice LS-120 (disketa od 120 MB).
Napomena
Ako ste zaljubljenik u automobile, moda ete poeleti da uinite isto i za svoje vozilo, tj. da proverite da li postoje nadogradnje ROM-a za raunar vaeg vozila. Kako su nadogradnje danas jednostavne i jeftine, proizvoai vozila objavljuju nadogradnje ROM-a za vozila sa ispravljenim grekama, koje otklanjaju neprilike u radu ili poboljavaju performanse vozila. U veini sluaja, moraete da pitate servisera da li postoji novi ROM za vozilo. Ako imate vozilo General Motorsa, na njihovoj Web lokaciji moete dobiti obavetenja o novim izdanjima BIOS-a za vae vozilo, koje oni nazivaju kalibracijama vozila. Lokacija sa obavetenjima o kalibraciji vozila GM-a ima sledeu adresu:
http:/207.74.147.14/vci/
Kada unesete svoj VIN (Vehicle Identification Number identifikacioni broj vozila), na ovoj strani bie prikazana istorija kalibracije vozila, tj. spisak svih razliitih nadogradnji (kalibracija) fle ROMa koje su razvijene od kada je vozilo proizvedeno. Na primer, kada sam uneo VIN za svoj Impala iz 1994. godine, otkrio sam da se tokom godina pojavilo pet razliitih kalibracija fle ROM-a i da je moj automobil imao ugraeno tek drugo izdanje, to znai da su postojala tri ROM-a novija od onog koji samo imao! Navedene su i ispravke nainjene u razliitim nadogradnjama kalibracija. Kada sam sa ovim podacima otiao u servis, tamo su prikljuili svoj dijagnostiki raunar na moj automobil i ponovo programirali PCM najnovijim softverom. U mom sluaju to je otklonilo nekoliko problema, izmeu ostalog podrhtavanje motora pod odreenim uslovima, zastoje u promenama stepena prenosa, pogrena svetlosna upozorenja provera motora i druge manje nezgode.
320
Poglavlje 5
Bios
Koristei mogunosti fle ROM-a poeo sam da eksperimentiem sa kalibracijama koje su prvobitno namenjene drugim vozilima. Tako sada imam izmenjenu kalibraciju za Chevrolet Camaro, uitanu u fle ROM mog Forda Impale. Kriva ugla pretpaljenja, parametri ubrizgavanja goriva, promene stepena prenosa u menjau i druga svojstva mnogo su agresivniji kod kalibracije za Camaro. Ako vas zanima da u fle ROM vaeg vozila uitate program po elji, preporuujem vam da stupite u vezu sa Wright Automotive ili Evergreen Performance (videti Vendor List na CD-u). Danas postoji mnogo aparata kojima upravlja ugraen raunar sa fle ROM-om. Uskoro ete vriti nadogradnju fle ROM-a i za toster! U Poglavlju 4 iznet je postupak pronalaenja i auriranja fle ROM-a matine ploe vaeg PC-ja. I drugi ureaji mogu da imaju fle ROM na primer, aurirao sam Fle ROM u svom Motorola ISDN modemu i Kodak digitalnoj kameri. Oba ureaja imala su manje greke u radu, koje su otklonjene kada je auriran programski kd njihovog unutranjeg ROM-a. Jednostavno je uitana datoteka sa odgovarajue Web lokacije i izvren program za auriranje koji je datoteka sadrala. Fle ROM se esto koristi za ostvarivanje novih mogunosti periferijskih ureaja ili njihovo auriranje prema najnovijim standardima, kao na primer auriranje modema sa standarda X2 ili Kflex na v.90
Proizvoai ROM BIOS-a

Nekoliko popularnih proizvoaa BIOS-a danas snabdeva veinu proizvoaa matinih ploa i sistema kodom za njihove ROM-ove. U ovom odeljku su opisane razliite verzije. Nekoliko kompanija se usavrilo za razvoj usaglaenih ROM BIOS-a. Tri najvee kompanije koje se bave BIOS softverom jesu American Megatrends, Inc. (AMI), Award Software i Phoenix Software. Ove kompanije daju licencu svog ROM BIOS-a proizvoau matine ploe, pa proizvoa treba da brine samo o hardveru, a ne i o softveru. Da bi proizvoa matine ploe dobio ovakav ROM on mora da odgovori na niz pitanja o dizajnu sistema, pa se odgovarajui BIOS bira od ve postojeih ili mora da se projektuje nov. Kombinovanje matine ploe i ROM BIOS-a ne moe se raditi nasumice, a ne postoji jedan opte usaglaen ROM. AMI, Award, Microid Research i Phoenix isporuuju razliite BIOSe raznim proizvoaima matinih ploa i svaki je prilagoen odreenoj matinoj ploi. Nedavno su se dogodile velike promene u industriji BIOS-a. Phoenix je sklopio ugovor sa Intelom i sada proizvodi sve BIOS-e za Intelove matine ploe i zamenjuje AMI koji je ranije imao taj ugovor. To je velika stvar, zato to Intel prodaje 80% ili vie svih matinih ploa za PC. To, u osnovi, znai da ete ako danas kupujete PC, verovatno imati Intelovu matinu plou i novi Phoenixov BIOS. Druga promena jeste to to je sredinom 1998. godine Phoenix kupio Award, pa e svi njihovi novi proizvodi biti pod Phoenixovim imenom. Tako su tri velika proizvoaa BIOSa svedena na dva Phoenix i AMI. Veina off-shore proizvoaa matinih ploa i dalje koriste AMI ili Award BIOS. Meutim, Phoenix je trenutno vodea kompanija za BIOS. Ne samo to proizvode BIOS-e za veinu novijih sistema na tritu, ve vode i u razvoju BIOSa i u postavljanju novih standarda za BIOS.
Proizvoai originalne opreme

Mnogi proizvoai originalne opreme (OEM Original Equipment Manufacturer) nezavisno razvijaju sopstvene ROM-ove, usaglaene sa industrijskim standardom. Compaq i AT&T razvili su vlastite BIOS proizvode koji se mogu porediti sa BIOS-ima proizvedenim u AMIju, Phoenixu, Awardu i kod drugih. Ove kompanije nude i nadogradnju novijim verzijama koje esto sadre vie mogunosti i ispravke greaka uoenih kod ranijih verzija. Ako koristite sistem sa vlasnikim ROM-om, povedite rauna da to bude vea kompanija sa reputacijom koja e prema potrebi davati nadogradnje i ispravke. Idealno je kada se nadogradnje mogu dobiti sa Interneta.
BIOS matine ploe
Poglavlje 5
321
Veina proizvoaa opreme upoljava druge kompanije da im napiu BIOS. Na primer, Hewlett Packard je uposlio Phoenix da razvije BIOS za njihove matine ploe koje se koriste u svim PC-jima HP Vectra. Imajte u vidu da, iako je Phoenix razvio taj BIOS, sve nadogradnje i ispravke morate traiti od Hewlett Packarda. To zaista vai za sve sisteme, jer svi proizvoai matinih ploa prilagoavaju BIOS svojim ploama. Intel, danas najvei proizvoa matinih ploa na svetu, ranije je koristio AMI-jev BIOS, ali je 1997. godine za sve novije sisteme preao na Phoenix. Sada Intel uz sve svoje ploe isporuuje verzije Phoenixovog BIOS-a. Phoenix je sa svoje strane najvei isporuilac BIOSa na svetu; njihov BIOS se nalazi u veini dananjih matinih ploa.
AMI
Mada AMI prilagoava ROM kd za odreeni sistem, on proizvoau originalne opreme ne prodaje izvorni ROM kd. Proizvoa opreme mora da nabavi svako novo izdanje kada se ono napravi. Kako mnogi proizvoai opreme ne zahtevaju razvoj nove verzije, deava se da preskoe vie izdanja dok ne uzmu novo. AMI BIOS je trenutno najpopularniji BIOS u PC sistemima. Novije verzije AMI BIOS-a nose naziv Hi-Flex, zato to je program za konfigurisanje BIOS-a veoma fleksibilan. AMI Hi-Flex BIOS se koristi na Intelovim, AMI i mnogim drugim matinim ploama. AMI je jedini proizvoa BIOS-a koji proizvodi vlastite matine ploe. Prilikom ukljuenja sistema u donjem levom uglu ekrana ispisuje se oznaka za raspoznavanje BIOS-a. Iz ovog niza moete saznati znaajne podatke o verziji BIOS-a i o nekim postavkama odreenim pomou ugraenog programa za podeavanje.
Savet
Evo dobrog trika koji e vam pomoi da zadrite niz znakova za raspoznavanje BIOS-a due na ekranu: iskljuite raunar i prilikom ponovnog podizanja drite neki taster ili iskljuite tastaturu. To e izazvati greku tastature, pa e oznaka za raspoznavanje ostati na ekranu. Svi AMI BIOS-i za vreme POST-a (Power-On Self Test - samoispitivanja kod pokretanja) prikazuju prvi niz znakova za raspoznavanje BIOS-a (ID String 1) u donjem levom uglu ekrana, ispod poruke o autorskom pravu. AMI Hi-Flex BIOS moe da prikae jo dva niza znakova za raspoznavanje BIOS-a (ID String 2 i 3) ako za vreme POST-a pritisnete taster Insert. U ovim nizovima se prikazuju opcije instalirane u BIOS-u. Opti format za BIOS ID String 1 kod starijih verzija AMI BIOS-a prikazan je u tabeli 5.2.
Tabela 5.2
Pozicija A
ABBB-NNNN-mmddyy-KK
Opis BIOS opcije: D = Ugraena dijagnostika S = Ugraeni SETUP E = Ugraeni proireni SETUP Raspoznavanje skupa ipova ili matine ploe: C&T = skup ipova Chips & Technologies NET = skup ipova C&T NEAT 286 286 = standardna matina ploa 286 SUN = skup ipova Suntac PAQ = Compaqova matina ploa INT = Intelova matina ploa AMI = AMI matina ploa G23 = skup ipova G2 na matinoj ploi 386
BBB
nastavlja se
322
Poglavlje 5
Bios
Tabela 5.2 Nastavak

Pozicija NNNN mmddyy KK Opis Referentni broj licence proizvoaa Datum izdanja BIOS-a (mesec / dan / godina) Broj verzije BIOS-a za AMI tastaturu
Opti format za BIOS ID String 1 kod AMI Hi-Flex BIOS-a prikazan je u tabeli 5.3.
Tabela 5.3 AB-CCcc-DDDDDD-EFGHIJKL-mmddyy-MMMMMMMM-N

Pozicija A Opis Vrsta procesora: 0 = 8086 ili 8088 2 = 286 3 = 386 4 = 486 5 = Pentium 6 = Pentium Pro ili II Veliina BIOS-a: 0 = 64 K 1 = 128 K Broj glavne verzije i dopune BIOS-a Referentni broj licence proizvoaa. 0036xx = matina ploa AMI 386, xx = broj serije 0046xx = matina ploa AMI 486, xx = broj serije 0056xx = matina ploa AMI Pentium, xx = broj serije 0066xx = matina ploa AMI Pentium Pro, xx = broj serije 1 = zaustavljanje u sluaju greke u POST-u 1 = inicijalizacija CMOS-a kod svakog podizanja 1 = blokirati izvode 22 i 23 kontrolera tastature 1 = podrka za mia u kontroleru tastature u BIOS-u 1 = ekati taster <F1> kod POST greaka 1 = prikazati greku diskete za vreme POST-a 1 = prikazati video greku za vreme POST-a 1 = prikazati greku tastature za vreme POST-a datum BIOS-a (mesec / dan / godina) Oznaka skupa ipova ili naziv BIOS-a broj verzije kontrolera tastature
CCcc DDDDDD
E F G H I J K L mmddyy MMMMMMMM N
BIOS ID String 2 kod AMI Hi-Flex BIOS-a prikazan je u tabeli 5.4.
Tabela 5.4 AAB-C-DDDD-EE-FF-GGGG-HH-II-JJ

Pozicija AA Opis Broj izvoda kontrolera tastature za prebacivanje sata
BIOS matine ploe

Pozicija B Opis
Poglavlje 5
323
Funkcija izvoda kontrolera tastature za prebacivanje sata: H = visoki signal prebacuje sat na veu brzinu L = visoki signal prebacuje sat na manju brzinu C = prebacivanje sata putem registara u skupu ipova: 0 = onemogueno 1 = omogueno Adresa porta za prebacivanje sata na veu brzinu Vrednost podatka za prebacivanje sata na veu brzinu Vrednost maske za prebacivanje sata na veu brzinu Adresa porta za prebacivanje sata na manju brzinu Vrednost podatka za prebacivanje sata na manju brzinu Vrednost maske za prebacivanje sata na manju brzinu Broj izvoda za ulaz Turbo prekidaa
DDDD EE FF GGGG HH II JJ
BIOS ID String 3 kod AMI Hi-Flex BIOS-a prikazan je u tabeli 5.5.
Tabela 5.5
Pozicija AA B
AAB-C-DDD-EE-FF-GGGG-HH-II-JJ-K-L
Opis Broj izvoda kontrolera tastature za kontrolu kea Funkcija izvoda kontrolera tastature za kontrolu kea: H = visoki signal omoguava ke L = visoki signal onemoguava ke 1 = visoki signal se koristi na izvodu kontrolera tastature Kontrola kea putem registara u skupu ipova: 0 = iskljuena kontrola kea 1 = ukljuena kontrola kea Adresa porta za omoguavanje kea Vrednost podatka za omoguavanje kea Vrednost maske za omoguavanje kea Adresa porta za onemoguavanje kea Vrednost podatka za onemoguavanje kea Vrednost maske za onemoguavanje kea Broj izvoda za vraanje kontrolera memorije 82335 u poetno stanje Oznaka izmena BIOS-a: 0 = BIOS nije menjan 1-9, A-Z = Broj promena BIOS-a
C DDD
EE FF GGGG HH II JJ K L
AMI BIOS ima mnoga svojstva, ukljuujui ugraeni program SETUP koji se pokree pritiskom na taster Delete ili taster Esc u prvim sekundama po ukljuenju raunara. BIOS e na kratko prikazati poruku o tome koji taster treba pritisnuti i kada. AMI BIOS omoguava da korisnik odredi vrstu diskova, to je bitno za najbolje korienje mnogih IDE i ESDI disk ureaja. Verzije BIOS-a od 1995. godine podravaju i Enhanced IDE ureaje i samostalno e podesiti parametre ureaja. Neke verzije AMI BIOS-a su, osim programa SETUP, imale i jedinstven ugraeni program za prepoznavanje neispravnosti, koji se koristio putem menija. To je u stvari ograniena
324
Poglavlje 5
Bios
verzija samostalnog proizvoda AMIDIAG. Ugraeni program ove vrste nije zamena za opsenije programe sa diska, ali moe da pomogne u nevolji. Program kojim se upravlja pomou menija, na primer, ne omoguava detaljno testiranje memorije, a fiziko formatiranje diskova radi samo na nivou BIOS-a, umesto na nivou registara kontrolera. Zbog tih ogranienja teko oteen disk se esto ne moe formatirati. Veina novijih verzija AMI BIOS-a vie ne sadri potpunije programe za ispitivanje sistema i prepoznavanje neispravnosti. AMI ne isporuuje dokumentaciju BIOS-a; oni to preputaju proizvoau koji ugrauje BIOS na matinu plou. Meutim, AMI je objavio detaljnu verziju dokumentacije, Programmers Guide to the AMIBIOS (izdava je Windcrest/McGraw-Hill, a oznaka knjige je ISBN 0-07-001561-9). Tu knjigu su napisali inenjeri u AMI-ju i u njoj su opisane sve funkcije BIOS-a, mogunosti, oznake greaka i drugo. Preporuio bih je svakome ko u sistemu ima AMI BIOS, zato to ona sadri potpune podatke za kojima moda neko traga. AMI BIOS se prodaje preko distributera, a njihov spisak se nalazi na AMI-jevoj Web lokaciji. Meutim, imajte na umu da od AMI-ja ne moete neposredno da kupujete nadogradnje i zamene i da AMI proizvodi nove verzije samo za vlastite matine ploe. Ako imate matinu plou drugog proizvoaa sa prilagoenim AMI BIOS-om, aurnu verziju morate potraiti od proizvoaa matine ploe.
Award
Award, za razliku od drugih proizvoaa BIOS-a, prodaje BIOS proizvoau matinih ploa i dozvoljava mu da ga prilagoava svojim potrebama. Naravno, takav BIOS vie nije Awardov BIOS, nego veoma prilagoena verzija. AST i drugi proizvoai koriste taj pristup, pa imaju potpunu kontrolu nad BIOS-om, a ne moraju da ga piu od poetka. Mada AMI i Phoenix prilagoavaju ROM kd svakom sistemu, oni proizvoau opreme ne prodaju izvorni kd. Proizvoai za koje izgleda da imaju vlastiti ROM kd, u stvari, poinju pisanje od neke osnove koju su kupili od Awarda ili neke sline kompanije. Awardov BIOS ima sve uobiajene funkcije koje oekujete, ukljuujui ugraeni SETUP program koji se pokree pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+Alt+Esc ili na neki odreeni taster prilikom pokretanja sistema (obino se na ekranu pojavljuje uputstvo koji taster treba pritisnuti). Ovim programom korisnik moe da odredi vrste ureaja, to je bitno za najbolje korienje mnogih IDE i ESDI disk ureaja. POST je dobar, a tehniku podrku od Awarda moete dobiti na lokaciji: http://www.award.com Phoenix je krajem 1998. godine kupio Award i vie ne proizvodi BIOS pod tim imenom. Meutim, i dalje e podravati ranije verzije BIOS-a i razvijati ispravke ako bude potrebno.
Phoenix
Phoenix BIOS sluio je godinama kao standard kompatibilnosti sa kojim su se ostali poredili. To je jedna od prvih kompanija koja je legalno preprojektovala IBM-ov BIOS primenom iste sobe. Jedna grupa inenjera je prouavala IBM-ov BIOS i detaljno opisala naina rada i mogunosti koje treba da se ugrade. Taj opis je zatim prosleen drugoj grupi inenjera koji nikada nisu videli IBM-ov BIOS. Oni su, tako, mogli sasvim legalno da napiu novi BIOS u skladu sa opisom dobijenim od prve grupe. U tom smislu ovo je bio originalan rad, a ne kopija IBM-ovog BIOS-a; meutim, radio je na isti nain. Phoenixov BIOS ima dve osobine zbog kojih zauzima visoko mesto na mom spisku preporuka. Jedna je odlian POST. BIOS daje opiran skup zvunih kodova koji mogu da se koriste za dijagnozu ozbiljnih greaka na matinoj ploi koje bi onemoguile ispravan rad sistema. U stvari, POST je u stanju da odredi memorijske greke u banci 0 sve do pojedinanog SIMM ili DIMM modula, samim zvunim signalom. Phoenixov BIOS takoe ima odlian program SETUP, bez nepotrebnih ukrasa, a sadri sva oekivana svojstva, kao to je mogunost odreivanja vrste ureaja itd. Ugraeni program SETUP pokree se pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+Alt+S, Ctrl+Alt+Esc ili na neki odreeni taster prilikom podizanja sistema, na primer F2, u zavisnosti od verzije BIOS-a.
Izmene i dopune ROM BIOS-a
Poglavlje 5
325
Druga oblast u kojoj se Phoenix istie jeste dokumentacija. Ne samo to su prirunici koje dobijate uz sistem detaljni, nego je Phoenix objavio i niz tehnikih prirunika koji se smatraju standardnim u industriji. To su tri knjige: System BIOS for IBM PC/XT/AT Computers and Compatibles, CBIOS for IBM PS/2 Computers and Compatibles i ABIOS for IBM PS/ 2 Computers and Compatibles. Osim to odlino opisuju Phoenixov BIOS, ove knjige slue kao izuzetna opta literatura o BIOS-u. Phoenix nudi i iroku tehniku podrku na svojoj Web lokaciji, na adresi http:// www.phoenix.com, kao i na lokaciji njihovog najveeg distributera Micro Firmware, Inc., na adresi http://www.firmware.com. Moete koristiti i brojeve telefona navedene u banci Vendor List na CD-u. Micro Firmware nudi nadogradnje za mnoge starije sisteme sa Phoenixovim BIOS-om, ukljuujui Packard Bell, Gateway 2000 (sa matinim ploama Micronics), Micron Technologies i za druge sisteme. Za veinu sistema, pogotovo za novije, aurne verzije BIOS-a morate pribaviti od proizvoaa sistema ili matine ploe. Proizvodi ove kompanije smatraju se standardnim u industriji ROM BIOS-a, a este dopune i poboljanja osiguravaju sistemima sa ovim ROM-ovima dug period nadogradnje i odravanja.
Microid Research (MR)

Microid Research je zanimljiv isporuilac BIOS-a. Oni pre svega prodaju aurne BIOS-e za starije matine ploe Pentium i 486, koje su originalni proizvoai prestali da podravaju. To su izvrsne savremene verzije kojima se starijem sistemu dodaju nove mogunosti i performanse. Aurni BIOS-i firme Microid Research prodaju se preko firme Unicore Software.

U ovom odeljku ete saznati da nadogradnje BIOS-a mogu da unaprede sistem na razliite naine. Osim toga, saznaete da nadogradnja moe da bude sloena i da zahteva mnogo vie od ugradnje novog skupa optih ROM ipova. ROM BIOS ili memorija samo za itanje osnovnog sistema ulaza i izlaza predstavlja osnovni mozak koji omoguava da komponente sistema sarauju. Obina nadogradnja BIOS-a moe esto postojeem raunaru da omogui bolje performanse i vie mogunosti. BIOS je razlog to razliiti operativni sistemi mogu da rade na praktino svakom PC kompatibilnom sistemu, bez obzira na razlike u hardveru. Kako se BIOS obraa hardveru, on mora da bude namenjen tom hardveru i da mu bude potpuno prilagoen. Da ne bi pravili svoje BIOS-e, mnogi proizvoai raunara kupuju BIOS od specijalizovanih firmi kao to su American Megatrends, Inc. (AMI), Award Software (sada deo Phoenixa), Microid Research ili Phoenix Technologies Ltd. Proizvoa matinih ploa koji hoe licencu za BIOS mora da proe dugotrajan postupak saradnje sa kompanijom za BIOS da bi se BIOS kd prilagodio hardveru. Zbog toga je nadogradnja BIOS-a ponekad oteana. BIOS se obino nalazi u ROM ipovima na matinoj ploi i zavisi od modela i revizije matine ploe. Drugim reima, nadogradnju BIOS-a morate traiti od proizvoaa matine ploe. U starijim sistemima esto morate nadograivati BIOS da biste primenili neku drugu nadogradnju. Ponekad je nadogradnja BIOS-a potrebna da bi se u stariju mainu ugradio vei ili bri IDE (Integrated Drive Electronics) disk ureaj ili LS-120 disketna jedinica (od 120 M). Neke maine se i sada prodaju sa starijim BIOS-ima koji ne podravaju diskove vee od 8 GB. Sledi spisak osnovnih razloga za nadogradnju BIOS-a:
s s s s
Dodavanje podrke za disketnu jedinicu LS-120 (120 M) poznatu i kao SuperDrive Dodavanje podrke za disk ureaje vee od 8 G Dodavanje podrke za disk ureaje Ultra-DMA/33 IDE Dodavanje podrke za ATAPI CD-ROM ureaj sa kojeg se moe podizati sistem
326
s s s s
Poglavlje 5
Bios
Dodavanje ili unapreenje podrke i usaglaenosti sa Plug-and-Play Ispravljanje greaka vezanih za 2000. godinu i prestupne godine Ispravljanje poznatih greaka ili problema vezanih za kompatibilnost sa nekim hardverom i softverom Dodavanje podrke za nove vrste procesora
Ponekad se dogodi da instalirate noviji hardver ili softver i, mada tano potujete sva uputstva, on nee da radi. Razlog su moda posebni problemi sa BIOS-om koje bi reila novija verzija. To se naroito odnosi na novije operativne sisteme. Mnogim sistemima je potrebna nova verzija BIOS-a da bi pravilno radili sa PnP svojstvima Windowsa 95 i 98, a isto vai i za Windows 2000. Kako se to povremeno dogaa, a zavisi od matine ploe, dobro je povremeno pogledati na Web lokaciju proizvoaa matine ploe gde se oglaavaju nove verzije i daju opisi problema koje one reavaju.
Gde da nabavite aurni BIOS

Za veinu nadogradnji BIOS-a morate telefonirati proizvoau matine ploe ili preuzeti nadogradnju sa njihove Web lokacije. Proizvoai BIOS-a ne nude aurne verzije BIOS-a zato to BIOS na matinoj ploi niste ni dobili od njih. Drugim reima, mada mislite da imate BIOS firme Phoenix, AMI ili Award to nije tano. Vi imate prilagoenu verziju njihovog BIOS-a za koju je proizvoa matine ploe pribavio licencu i koja je potpuno prilagoena ploi. Zbog toga i aurnu verziju BIOS-a morate dobiti od proizvoaa matine ploe, jer i ona mora biti prilagoena ploi. Ako se radi o Phoenixu ili Awardu moda postoji i druga opcija. Kompanija Unicore specijalizovala se za aurne verzije Award BIOS-a. Unicore moda moe da pomogne ako niste u stanju da pronaete proizvoaa matine ploe ili je on prestao da postoji. Phoenix ima slinu pogodbu sa firmom MicroFirmware, kompanijom koja ima licencu za izdavanje aurnih verzija BIOS-a. Ako imate BIOS marke Phoenix ili Award, a proizvoa matine ploe nije u stanju da vam pomogne, obratite se ovim kompanijama; one moda imaju reenje. Microid Research (koji prodaje preko Unicora) jo je jedan izvor aurnih BIOS-a za niz starijih ili zastarelih matinih ploa. Oni se bave ploama koje su prvobitno imale AMI-jev, Awardov ili Phoenixov BIOS i dodaju nove mogunosti starijim ploama koje su njihovi proizvoai prestali da podravaju. Potraite njih ili Unicore ako su vam potrebna detaljnija obavetenja. Kada traite aurni BIOS za odreenu matinu plou (ili sistem) trebae vam sledei podaci:
s s s
Vrsta i model matine ploe (ili sistema) Verzija postojeeg BIOS-a Tip procesora (na primer, Pentium MMX, AMD K6, Cyrix/IBM 6x86MX, MII, Pentium II itd.)
Obino se BIOS prepoznaje po oznaci koja se javlja na ekranu prilikom ukljuivanja raunara. Kako se oznaka BIOS-a ponekad prikazuje samo nekoliko sekundi, moe biti korisno da prvo ukljuite monitor jer je njemu ponekad potrebno nekoliko sekundi da se zagreje.
Savet
Traite napomenu o autorskim pravima ili oznaku proizvoda. Ponekad pritiskom na taster Pause moete da zamrznete POST da biste imali vremena da prepiete podatak. Kada posle toga pritisnete bilo koji drugi taster POST e nastaviti sa radom. Oznaku za raspoznavanje BIOS-a moete pronai i u programu za podeavanje BIOS-a.
Poglavlje 5
327
Kada pribavite potrebne podatke, trebalo bi da se poveete sa proizvoaem matine ploe i proverite da li ima noviji BIOS za va sistem. Ako posetite Web lokaciju, proverite da li postoji novija verzija od one koju imate. U tom sluaju moete da je preuzmete i primenite na svoj sistem.
Odreivanje verzije BIOS-a

Veina BIOS-a podatak o verziji prikazuje na ekranu prilikom ukljuivanja sistema. Ponekad se monitor dugo zagreva i ta informacija moe da vam promakne, jer se prikazuje samo nekoliko sekundi. Pokuajte da prvo ukljuite monitor, a zatim raunar, pa ete lake videti. Obino moete, pritiskajui taster Pause u trenutku kada se prikazuje identifikacija BIOS-a, da zamrznete ekran kako biste imali vremena da je prepiete. Kada posle toga pritisnete bilo koji drugi taster i podizanje sistema e se nastaviti.
Rezervna kopija CMOS parametara BIOS-a

Auriranje BIOS-a obino brie parametre CMOS RAM-a podeene programom za podeavanje BIOS-a. Prema tome, trebalo bi da zabeleite te parametre, pogotovo one vanije, kao to su parametri diskova. Neki softverski paketi, na primer Norton Utilities, mogu da sauvaju i vrate CMOS parametre, ali takvi se programi naalost obino ne mogu koristiti prilikom auriranja BIOS-a. Ponekad novi BIOS nudi nove parametre ili menja mesto gde se uvaju podaci u CMOS RAM-u, to znai da vam nee odgovarati vraanje istovetnog stanja. Osim toga, uz mnotvo razliitih BIOS-a trebalo bi da pronaete program za rezervnu kopiju i vraanje stanja CMOS RAM-a koji nije prilagoen samo nekom odreenom sistemu. Bolje e biti da runo zabeleite parametre BIOS-a ili moda da poveete tampa na sistem, pa da pomou funkcije Print Screen (Shift+Prtsc) odtampate svaki pojedinani ekran za podeavanje. Neki erver programi su mogli da odtampaju, pa ak i da sauvaju i vrate parametre podeavanja BIOS-a koji se uvaju u CMOS RAM-u, ali su morali biti predvieni za odreenu verziju BIOS-a i nisu mogli da rade na svakom sistemu. Veina tih programa se mogla koristiti u doba sistema 286/386, ali zbog sve vee raznolikosti novih sistema, pogotovo onih sa PnP svojstvima, oni postaju potpuno neupotrebljivi.
ipovi kontrolera tastature

Osim glavnog sistemskog ROM-a, raunari klase AT (286 i noviji) imaju i kontroler tastature, ili ROM tastature. To je mikroprocesorski kontroler tastature sa vlastitim ugraenim ROMom. On se na veini novijih ploa esto nalazi u skupu ipova South Bridge, pa ak i u Super U/I ipu. Kontroler tastature prvobitno je bio mikrokontroler Intel 8042 sa mikroprocesorom, RAM-om, ROM-om i U/I prikljucima. To je bio ip sa 40 izvoda na kojem se esto nalazilo obavetenje o autorskim pravima za BIOS kd programiran u ipu. Na savremenim ploama zadaci kontrolera tastature pridrueni su skupu ipova, tanije ipovima Super U/I ili South Bridge, tako da neete vie naii na stari ip 8042. Kontroler tastature upravlja linijom za ponovno pokretanje sistema i linijom A20, a deifruje i kodove tastature. Linija A20 se koristi za pristup produenoj memoriji i u drugim operacijama u zatienom reimu. Kod mnogih sistema se jedan od neiskorienih portova koristi za biranje brzine takta CPU. Zbog povezanosti kontrolera tastature sa radom u zatienom reimu, na starijim sistemima mnogi problemi sa kontrolerima tastature pokazali su se prilikom nadogradnje od DOS-a na Windows 95/98, NT ili Windows 2000. Problemi sa kontrolerom tastature otklonjeni su u veini sistema poetkom devedesetih godina, tako da se oni ne javljaju u kasnije proizvedenim sistemima. Kod starijih sistema, ako nadograujete sistemski BIOS, prodavac esto ukljuuje i novi kontroler tastature.
328
Poglavlje 5
Bios
Korienje Flash BIOS-a

Praktino svi PC-ji napravljeni od 1996. godine sadre Flash ROM u kojem je smeten BIOS. Flash ROM je vrsta EEPROM ipa (Electrically Erasable PROM elektrino izbrisiva programabilna memorija samo za itanje) koji moe bez posebne opreme da se brie i ponovno programira neposredno u sistemu. Za ponovno programiranje starijih EPROM-a bio je potreban poseban izvor ultraljubiaste svetlosti i ureaj za programiranje EPROM-a, dok se Flash ROM-ovi briu i ponovo programiraju ak i bez vaenja iz sistema. Flash ROM omoguava korisniku da preuzme nadogradnje ROM-a sa Web lokacije ili da ih primi na disketi. Nadogradnju zatim uita u Flash ROM ip na matinoj ploi, pa ne mora da ga vadi ili zamenjuje. Nadogradnje se obino preuzimaju sa Web lokacije proizvoaa, a zatim se pomou priloenog pomonog programa pravi disketa za podizanje sistema sa novim BIOS-om i programom za obnavljanje. Vano je da se postupak izvede sa diskete za podizanje sistema, kako auriranje ne bi poremetio nikakav drugi softver ili upravljaki programi. Tako se tede vreme i novac proizvoaa i krajnjeg korisnika. Ponekad je u nekom sistemu Flash ROM zatien od upisivanja, pa morate pre auriranja da uklonite zatitu. To se obino radi pomou kratkospojnika ili prekidaa predvienih za zatitu ROM-a od prepravke. Kad ne bi bilo zatite od upisivanja, bilo bi mogue napraviti virusni program koji bi se uitao neposredno u ROM BIOS sistema. Savremeni Flash ROM BIOS-i ne koriste fiziku zatitu, ve sadre sigurnosni algoritam za spreavanje neovlaenog auriranja. Intel na svojim matinim ploama koristi taj nain. Imajte na umu da proizvoai matinih ploa ne objavljuju da su aurirali BIOS za odreenu plou. Morate povremeno da se prijavite na njihovu Web lokaciju i proverite da li ima novih verzija BIOS-a. Takva auriranja su obino besplatna. Da biste obnovili BIOS prvo morate da pronaete i preuzmete dopunjeni BIOS od proizvoaa svoje matine ploe. U banci podataka Vendor List, na CD-u, potraite adresu Web lokacije ili druge podatke za pronalaenje proizvoaa matine ploe. Prijavite se na Web lokaciju i pomou menija pronaite stranicu o auriranju BIOS-a, a zatim izaberite i preuzmite novi BIOS za matinu plou. Pomoni program za auriranje BIOS-a nalazi se u samoraspakujuoj arhiviranoj datoteci koja moe prvo da se snimi na disk, ali se mora raspakovati i prebaciti na disketu da bi se samo auriranje sprovelo. Razni proizvoai matinih ploa imaju malo drugaije programe i drugaiji postupak za auriranje Flash ROM-a, tako da je najbolje da proitate uputstva koja se obino daju uz novi BIOS. Ovde u navesti uputstva za Intelove matine ploe, jer njih ima najvie. Intelov pomoni program za auriranje BIOS-a moe da stane na jednu disketu, a omoguava snimanje, proveru i auriranje sistemskog BIOS-a. Pomoni program omoguava i instaliranje drugih jezika za poruke BIOS-a i programa za podeavanje. Prvi korak nakon preuzimanja datoteke sa novim BIOS-om jeste da se pokrene program za podeavanje CMOS-a i da se prepiu postojei CMOS parametri, zato to e oni biti obrisani prilikom auriranja. Zatim treba napraviti DOS disketu za podizanje sistema i raspakovati ili izvui na disketu datoteke za auriranje BIOS-a iz datoteke koju ste preuzeli. Tada ponovo pokreete sistem sa ove diskete i pratite menije da biste sproveli postupak za obnavljanje. Evo tog postupka, korak po korak: 1. Zabeleite konfiguraciju CMOS RAM-a. To moete uraditi ako pritisnete odgovarajui taster prilikom podizanja sistema (za AMI BIOS je to F1, za Phoenix BIOS F2) i prepiite (na list papira) sve vaee podatke koji se uvaju u CMOS-u. Ako imate prikljuen tampa moda moete da odtampate ekrane pomou tastera PrtSc na tastaturi. Moraete ponovo da ih unesete kada budete aurirali novi BIOS. Zapiite sve podatke koji posebno opisuju sistem. Oni e vam biti potrebni za ponovno podeavanje sistema. Obratite posebnu panju na podatke o diskovima, oni su veoma
Poglavlje 5
329
vani. Ako ih ne budete ponovo dobro upisali, moda neete moi da podignete sistem sa tog diska ili da pristupite podacima na njemu. 2. Izaite iz programa za podeavanje BIOS-a i ponovo pokrenite sistem. Pustite sistem da potpuno podigne Windows i otvorite prozor za DOS ili neposredno podignite DOS pomou Windowsovog poetnog menija (na primer, pritisnite F8 kada se pojavi poruka Starting Windows, pa izaberite Command Prompt). 3. Stavite disketu u ureaj A: i formatirajte je sa parametrom /S komande FORMAT na sledei nain:
C:\>FORMAT A: /S
4. Ili, ako ve imate praznu formatiranu disketu u disketnoj jedinici, moete samo da je pripremite da se sa nje moe podizati sistem koristei komandu SYS:
C:\>SYS A:
5. Datoteka koju ste preuzeli sa Intelove Web lokacije jeste komprimovana samoraspakujua arhiva, a sadri druge datoteke koje treba raspakovati. Stavite datoteku u privremeni direktorijum, pa u njemu dva puta pritisnite taster mia na BIOS datoteku koju ste preuzeli ili upiite njeno ime i pritisnite taster Enter. Datoteke e se same raspakovati. Na primer, ako ste preuzeli datoteku SEBIOS04.EXE (za matinu plou Intel SE440BX), napisaete sledeu komandu:
C:\TEMP>SEBIOS04 <enter>
6. Meu raspakovanim datotekama bi trebalo da se nalaze datoteka BIOS.EXE i jedna tekstualna datoteka sa uslovima za licencu softvera. Zatim ponovo raspakujte datoteku BIOS.EXE na disketu za podizanje sistema koju ste pripremili i to sledeom komandom:
C:\Temp>BIOS A:
7. Sada moete ponovo pokrenuti sistem sa diskete u ureaju A: na kojoj se nalaze datoteke novog, upravo raspakovanog BIOS-a. Prilikom pokretanja sistema sa ove diskete automatski e se pokrenuti program IFLASH; pritisnite taster Enter kada se to od vas zatrai. 8. Izaberite stavku Save flash memory area to a file i pritisnite taster Enter. Pratite uputstva i upiite ime datoteke. To e biti kopija postojeeg BIOS-a. Ona e biti vana u sluaju da se sa novim BIOS-om pojave nepredvieni problemi. 9. Izaberite stavku Flash Memory From a File i pritisnite taster Enter. Pratite uputstva i izaberite ime datoteke sa snimkom novog BIOS-a kojim ete obnoviti Flash ROM. Tasterom Tab doite do datoteke i pritisnite Enter. 10. Sistem e sada izdati upozorenje da e nastavak postupka unititi postojei sadraj flash memorije. Pritisnite taster Enter da biste nastavili auriranje bi trebalo da traje oko tri minuta. Nemojte prekidati postupak, jer bi to otetilo Flash BIOS. 11. Kada dobijete poruku da je BIOS uspeno uitan (Successfully loaded), izvadite disketu za podizanje sistema i pritisnite taster Enter da biste ponovo pokrenuli sistem 12. Pritisnite F1 ili F2 da biste pokrenuli program za podeavanje. Na prvom ekranu proverite verziju BIOS-a da biste se uverili da je nova. 13. Unesite vrednosti koje program za podeavanje CMOS-a podrazumeva. Ako imate AMI BIOS, pritisnite taster F5, a ako imate Phoenix BIOS preite na podmeni Exit, izaberite stavku Load Setup Defaults i zatim pritisnite taster Enter.
Upozorenje
Ako ne unesete podrazumevane vrednosti sistem e moda pogreno raditi.
330
Poglavlje 5
Bios
14. Ako je sistem bio podeen na osnovu posebnih vrednosti koje ste zapisali, sada ih ponovo unesite. Pritisnite taster F10 da biste sauvali upisane vrednosti, napustite program za podeavanje i ponovo pokrenite sistem. Sistem bi sada trebalo da radi ispravno sa novim BIOS-om.
Napomena
Ako prilikom ponovnog podizanja sistema naiete na greku u zbiru za proveru CMOS-a (CMOS checksum error), pokuajte ponovo da podignete sistem. Ovakva greka iziskuje da ponovo pokrenete program za podeavanje BIOS-a, proverite i sauvate podatke koje ste sami uneli i ponovo izaete iz njega.
Popravka Flash BIOS-a

Dok ste unosili novi program u Flash, trebalo bi da je na ekranu stajalo otprilike ovakvo upozorenje: The BIOS is currently being updated. DO NOT REBOOT OR POWER DOWN until the update is completed (typically within three minutes) (BIOS se trenutno aurira. NEMOJTE PONOVO POKRETATI SISTEM NITI PREKIDATI NAPAJANJE dok se auriranje ne zavri (obino oko tri minuta). Ako ne posluate ovo upozorenje ili neto prekine postupak auriranja, imaete sistem sa neispravnim BIOS-om. To znai da neete moi da podignete sistem i ponovite postupak, bar ne tako lako. U zavisnosti od matine ploe, moda ete morati da zamenite Flash ROM ip novim ipom programiranim kod proizvoaa matine ploe, jer ploa ne moe da radi bez ispravnog ROM-a. Zato ja i dalje uvam provereni elektronski upisiva za ROM-ove; veoma je koristan za matine ploe na kojima je Flash ROM utaknut u leite. Za nekoliko minuta mogu ponovo da programiram ip i vratim ga na plou. Ako vam treba upisiva za ROM, preporuio bih one koje proizvode Andromeda Research ili Bytek (videti Vendor List na CD-u). U veini dananjih sistema Flash ROM je zalemljen za matinu plou i ne moe se zameniti, pa je reprogramiranje teko. Meutim, to jo ne znai da je jedino reenje zamena cele matine ploe. Veina matinih ploa sa zalemljenim Flash ROM-om sadri poseban postupak za popravku BIOS-a. On se zasniva na posebnom neizbrisivom delu Flash ROMa koji je rezervisan za ovu svrhu. U neoekivanom sluaju da se auriranje Flash ROM-a nesreno prekine, BIOS e ostati neupotrebljiv. Popravka se izvodi na sledei nain. Da bi postupak uspeo, na matinu plou treba prikljuiti najmanje: napajanje, zvunik i disketnu jedinicu podeenu kao ureaj A:. 1. Namestite kratkospojnik Flash Recovery u poloaj za popravku. Praktino sve Intelove matine ploe i ploe mnogih drugih proizvoaa imaju kratkospojnik ili prekida za opravku BIOS-a. Obino su obeleeni sa Recover/Normal. Na slici 5.5 prikazan je ovaj kratkospojnik na tipinoj matinoj ploi, Intel SE440BX. 2. Stavite u ureaj A: disketu za podizanje sistema sa aurnim BIOS-om, koju ste prethodno napravili, i ponovo pokrenite sistem. Kako se u neizbrisivom Flash bloku nalazi veoma malo koda, nije predvieno nikakvo prikazivanje poruka na ekranu. Drugim reima, na ekranu neete videti nita. U stvari, za ovaj postupak video kartica nije ni potrebna. Proceduru ete pratiti na zvuniku i na svetleoj diodi disketne jedinice. Kada se sistem oglasi zvunim signalom bip i kada se upali svetlea dioda, to je znak da se BIOS kopira u Flash ureaj.
Poglavlje 5
331
3. im se svetlea dioda ugasi, trebalo bi da je popravka gotova. Iskljuite sistem. 4. Vratite kratkospojnik u poloaj za redovan rad.
Slika 5.5 Kratkospojnik za obnavljanje BIOS-a na tipinoj matinoj ploi
Kada ponovo ukljuite sistem, novi BIOS bi trebalo da bude instaliran i da ispravno radi. Meutim, trebalo bi da ostavite disketu sa aurnim BIOS-om u ureaju A: i proverite da li je instalirana prava verzija BIOS-a.
Napomena
Postupak za popravljanje BIOS-a najbri je nain da se aurira vei broj maina, pogotovo ako istovremeno radite i druge nadogradnje. Tako se obino radi pri proizvodnji ili sklapanju sistema.
Korienje IML BIOS-a iz sistemske particije

IBM i Compaq su u nekim starijim sistemima Pentium i 486 koristili metod slian Flash ROM-u IML (Initial Microcode Load poetno uitavanje mikrokoda). IML je postupak u kojem se kd BIOS-a zapisuje na disk u posebnu sakrivenu sistemsku particiju, a uitava se pri svakom ukljuivanju sistema. Naravno, sistem i dalje ima osnovni BIOS na matinoj ploi, ali on samo pronalazi i uitava vaei BIOS kd iz sistemske particije. Ova tehnika omoguava da se novi obnovljeni ROM isporuuje na disketi i zatim se instalira u sistemsku particiju. IML BIOS se uitava kad god se sistem ukljui ili ponovo pokrene. Sistemska particija, osim sistemskog BIOS-a, sadri i potpunu kopiju odgovarajue diskete sa programom za podeavanje i ispitivanje sistema, tako da se softver za podeavanje moe upotrebiti u bilo kom trenutku tokom podizanja sistema. Ova mogunost otklanja potrebu da se sistem podie sa tog diska, ako ga je potrebno ponovo podesiti, a stie se utisak kao da se ceo sadraj odgovarajue diskete za podeavanje i ispitivanje nalazi u ROM-u. Nedostatak ovakvog postupka jeste to to se kd BIOS-a instalira na disk; sistem ne moe pravilno da radi ako taj disk nije povezan i pravilno podeen. U sluaju da disk otkae ili izgubi vezu, sistem moete da podignete sa odgovarajue, ali ne i sa standardne diskete.
Upozorenje
Ovaj postupak oteava auriranje diska i izaziva razliite none more prilikom servisiranja. Preporuujem da se izbegavaju sistemi sa IML BIOS-om, pogotovo ako kupujete korieni sistem, jer je teko pronai podrku za taj tip konfiguracija, a veoma malo ljudi zna da se snae sa njima.
332
Poglavlje 5
Bios
CMOS RAM adrese na matinoj ploi

U prvobitnom AT sistemu koristio se Motorolin ip 14818 kao RAM ip za sat RTC (Real Time Clock sat realnog vremena) i CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor). To je poseban ip sa jednostavnim digitalnim satom za koji se koristilo 10 bajtova RAM-a, a u preostala 54 bajta mogli ste da uvate bilo ta. Projektanti IBM AT-a iskoristili su ta 54 bajta za uvanje podataka o konfiguraciji sistema. Savremeni PC sistemi ne koriste Motorolin ip, ve su njegovi zadaci dodati South Bridge ipu matine ploe, Super U/I ipu ili posebnim modulima koji sadre bateriju i modul NVRAM (Non-volatile RAM) (ove poslednje proizvode firme kao to su Dallas ili Benchmarq). U tabeli 5.6 navedeni su podaci koji su se uvali u standardnom CMOS RAM modulu od 64 bajta. To su podaci o konfiguraciji sistema, a ita ih i upisuje program za podeavanje.
Tabela 5.6 AT CMOS RAM adrese

Pomak (heks.) 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 07h 08h 09h 0Ah Pomak (dec.) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Veliina polja 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt Namena Tekue sekunde u BCD obliku (binarno kodirani decimalni) Sekunde alarma u BCD obliku Tekue minute u BCD obliku Minute alarma u BCD obliku Tekui sat u BCD obliku Sat alarma u BCD obliku Tekui dan u nedelji u BCD obliku Tekui dan u BCD obliku Tekui mesec u BCD obliku Tekua godina u BCD obliku Registar stanja A Bit 7 = Auriranje u toku 0 = Datum i vreme se mogu koristiti 1 = Auriranje sata u toku Bitovi 6 4 = Delilac frekvencije sata 010 = 32.768 KHz Bitovi 3 0 = Frekvencija biranja brzine 0110 = 1,024 KHz frekvencija pravougaonog talasa Registar stanja B Bit 7 = Ciklus auriranja sata 0 = Uobiajeno auriranje 1 = Prekinuti auriranje u toku Bit 6 = Periodian prekid 0 = Onemoguen prekid (podrazumeva se) 1 = Omoguen prekid Bit 5 = Prekid alarma 0 = Onemoguen prekid (podrazumeva se) 1 = Omoguen prekid Bit 4 = Prekid zavrenog auriranja 0 = Onemoguen prekid (podrazumeva se) 1 = Omoguen prekid
0Bh
11
1 bajt

Pomak (heks.) Pomak (dec.) Veliina polja Namena
Poglavlje 5
333
Bit 3 = Frekvencija pravougaonog talasa registra A 0 = Onemoguen pravougaoni talas (podrazumeva se) 1 = Omoguen pravougaoni talas Bit 2 = Format datuma 0 = Kalendar u BCD formatu (podrazumeva se) 1 = Kalendar u binarnom formatu Bit 1 = Sat sa 24 asa 0 = sat sa 24 asa (podrazumeva se) 1 = sat sa 12 asova Bit 0 = Zimsko/letnje vreme 0 = Onemogueno zimsko/letnje vreme (podrazumeva se) 1 = Omogueno zimsko/letnje vreme 0Ch 12 1 bajt Registar stanja C Bit 7 = IRQF oznaka Bit 6 = PF oznaka Bit 5 = AF oznaka Bit 4 = UF oznaka Bitovi 30 = Rezervisano Registar stanja D Bit 7 = Bit ispravnosti CMOS RAM-a 0 = CMOS neispravna baterija 1 = CMOS ispravna baterija Bitovi 6 0 = Rezervisano Rezultati ispitivanja sistema Bit 7 = stanje napajanja sata (RTC) 0 = CMOS nije izgubio napajanje 1 = CMOS je izgubio napajanje Bit 6 = Stanje kontrolnog zbira CMOS-a 0 = Kontrolni zbir taan 1 = Kontrolni zbir netaan Bit 5 = POST stanje podataka o ustrojstvu 0 = Podaci o ustrojstvu ispravni 1 = Podaci o ustrojstvu neispravni Bit 4 = POST provera veliine memorije 0 = Veliina memorije jednaka podeenoj 1 = Veliina memorije nije jednaka podeenoj Bit 3 = Pokretanje diska i adaptera 0 = Pokretanje uspeno 1 = Pokretanje neuspeno Bit 2 = Stanje CMOS sata 0 = vreme je ispravno 1 = vreme nije ispravno Bitovi 1 0 = Rezervisano
0Dh
13
1 bajt
0Eh
14
1 bajt
nastavlja se
334
Poglavlje 5
Bios
Tabela 5.6 Nastavak

Pomak (heks.) 0Fh Pomak (dec.) 15 Veliina polja 1 bajt Namena Kd pravilnog zatvaranja sistema 00h = Ukljuenje ili podizanje iz zagrejanog stanja 01h = Provera veliine memorije 02h = Provera memorije 03h = Provera memorije neuspena 04h = Kraj POST-a; podii sistem 05h = Pokaziva skoka od dve rei sa okonanjem instrukcije 06h = Uspena provera zatienog reima 07h = Neuspena provera zatienog reima 08h = Neuspena provera veliine memorije 09h = Prekid 15h pomeranje bloka 0Ah = Pokaziva skoka od dve rei bez okonanja instrukcije 0Bh = koristi se za 80386 Vrste disketnih jedinica Bitovi 7 4 = Ureaj 0 Bitovi 3 0 = Ureaj 1 0000 = ne postoji 0001 = 360 K 0010 = 1,2 M 0011 = 720 K 0100 = 1,44 M Rezervisano Vrste disk ureaja Bitovi 7 4 = Ureaj 0 (vrste 0 15) Bitovi 3 0 = Ureaj 1 (vrste 0 15) Rezervisano Ugraena oprema Bitovi 7-6 = Broj disketnih jedinica 00 = 1 disketna jedinica 01 = 2 disketne jedinice Bitovi 5-4 Osnovni monitor 00 = Koristiti video adapter BIOS-a 01 = CGA 40 kolona 10 = CGA 80 kolona 11 = Monohromatski video adapter Bitovi 3-2 = Rezervisano Bit 1 = Prisutan matematiki podprocesor Bit 0 = Postoji disketna jedinica Najnii bajt osnovne memorije Najvii bajt osnovne memorije Najnii bajt proirene memorije Najvii bajt proirene memorije Disk 0 (Proirene vrste 0 255) Disk 1 (Proirene vrste 0 255)
10h
16
1 bajt
11h 12h
17 18
1 bajt 1 bajt
13h 14h
19 20
1 bajt 1 bajt
15h 16h 17h 18h 19h 1Ah
21 22 23 24 25 26
1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt

Pomak (heks.) 1Bh 2Eh 2Fh 30h 31h 32h 33h Pomak (dec.) 27 46 47 48 49 50 51 Veliina polja 9 bajtova 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt 1 bajt Namena Rezervisano
Poglavlje 5
335
Najvii bajt kontrolnog zbira CMOS-a Najnii bajt kontrolnog zbira CMOS-a Najnii bajt stvarno proirene memorije Najvii bajt stvarne proirene memorije Vek datuma u BCD formatu Oznaka obavetenja POST-a Bit 7 = Stanje gornjih 128 K osnovne memorije 0 = gornjih 128 K osnovne memorije nije instalirano 1 = gornjih 128 K osnovne memorije instalirano Bit 6 = Oznaka programa za podeavanje 0 = Uobiajen (podrazumeva se) 1 = Izdati poruku za prvog korisnika Bitovi 5 0 = Rezervisano Rezervisano
34h
52
2 bajta
Mnogi noviji sistemi imaju CMOS RAM i vei od 64 bajta; neki sistemi ak 2 K ili 4 K. Preostali prostor se koristi za podatke o podeenosti adapterskih Plug-and-Play kartica i drugih mogunosti sistema. Zbog toga ne postoji vrsto pravilo o nainu smetanja CMOS podataka u raznim sistemima. U tabeli 5.6 prikazano je samo kako su podaci bili rasporeeni u prvobitnim sistemima; novije verzije BIOS-a i matinih ploa mogu da budu sasvim razliite. Ako su vam potrebna iscrpnija obavetenja o nainu razmetanja CMOS podataka, treba da se obratite proizvoau BIOS-a, zato to program za podeavanje CMOSa obino spada u BIOS. Eto jo jednog primera koliko je BIOS usko povezan sa hardverom na matinoj ploi. U javnom domenu postoje programi za rezervne kopije i drugi pomoni programi koji se bave podacima iz CMOS RAM-a. Oni mogu da budu korisni ako treba snimiti i kasnije ponovo uspostaviti itavu konfiguraciju. Naalost, ovi programi su usko vezani za BIOS i mogu se koristiti samo sa onim BIOS-om za koji su projektovani. Zbog toga se ja obino ne oslanjam na te programe, jer su isuvie vezani za odreeni BIOS i matinu plou i ne mogu bez potekoa da rade na svim mojim sistemima. U tabeli 5.7 prikazani su podaci koji mogu da se nalaze u BIOS-u vaeg sistema u posebnom CMOS bajtu koji se naziva bajt dijagnoze. Ako programom za dijagnostiku ispitate tu adresu, moete saznati da li je va sistem postavio kodove smetnji, koji ukazuju na to da je do njih dolazilo.
Tabela 4.11 Kodovi u bajtu dijagnoze CMOS RAM-a

Broj bita 7 6 5 4 3 2 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 Heks. 80 40 20 10 08 04 02 01 00 Namena RTC (Real Time Clock) ip je gubio napajanje Kontrolni zbir CMOS RAM-a nije taan Prilikom POST-a je otkrivena pogrena konfiguracija Prilikom POST-a je otkrivena pogrena veliina memorije Disk ili adapter nisu bili pravilno pokrenuti RTC vreme nije bilo ispravno Adapteri nisu bili u skladu sa konfiguracijom Isteklo vreme za prepoznavanje adaptera Nema greaka (Redovno stanje)
336
Poglavlje 5
Bios
Ako se u bajtu dijagnoze nalazi bilo koja vrednost osim nule, prilikom podizanja sistema dobiete CMOS poruku. Ta vrsta greaka moe da se ispravi ponovnom upotrebom programa za podeavanje CMOS-a.
Zamena BIOS ROM-a

Sistemi napravljeni 1995. godine i ranije nemaju fle ROM, ve EPROM. Kod takvih sistema BIOS se nadograuje tako to se EPROM ip zameni novijim, u koji je upisan novi BIOS. Kao i pri nadogradnji fle ROM-a, novu verziju morate pribaviti od proizvoaa matine ploe. U ovom sluaju nadogradnja nije besplatna, zato to ip mora da se napravi posebno za vas i poalje potom. Na veini matinih ploa starijih od 1995. verovatno se ne isplati nadograivati BIOS, pa paljivo razmislite o toj mogunosti! Kakvog smisla ima potroiti 50 dolara na novi BIOS za prastaru plou, kada se nova Pentium ili Pentium II ploa moe nai za 75 dolara, a ta nova ploa e imati i fle BIOS i mnoge druge nove mogunosti? Za zamenu BIOS ipa sledite ovo uputstvo: 1. Napravite rezervnu kopiju CMOS RAM parametara. 2. Iskljuite raunar i odvojite kabl za napajanje. 3. Skinite poklopac kuita i druge delove koji zaklanjaju BIOS EPROM ip. Nemojte zaboraviti da obratite panju na statiki elektricitet; dobro je koristiti narukvicu za odvoenje statikog elektriciteta ili se, pre dodirivanja unutranjih delova, uzemljiti na kuite. 4. Posebnom alatkom za izvlaenje ipova ili tankim odvijaem sa ravnim vrhom paljivo izvucite ip iz leita. 5. Izvadite novi EPROM iz zatitnog antistatikog pakovanja. 6. Utaknite novi EPROM ip u leite. 7. Ponovo ugradite sve to ste uklonili da biste doprli do ipa. 8. Vratite poklopac kuita, vratite kabl za napajanje i ukljuite raunar. 9. Upiite podatke za podeavanje BIOS-a koje ste ranije sauvali. 10. Ponovo pokrenite sistem i uivajte u novom BIOS-u! Kao to vidite, sve je lake sa savremenom matinom ploom koja ima fle ROM, zato to obino ne morate ni skidati poklopac.
CMOS parametri
Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje CMOS-a
Ako hoete da pokrenete program za podeavanje BIOS-a obino morate ponovo pokrenuti sistem raunara i prilikom POST-a pritisnuti odreeni taster ili kombinaciju tastera. Glavni isporuioci standardizovali su sledee tastere:
s s s s
AMI BIOS Pritisnite taster Delete za vreme POST-a. Phoenix BIOS Pritisnite taster F2 za vreme POST-a Award BIOS Pritisnite taster Delete ili kombinaciju Ctrl+Alt+Esc za vreme POST-a Microid Research BIOS Pritisnite taster Esc za vreme POST-a
Ako sistem ne reaguje na te uobiajene tastere moda ete morati da se obratite proizvoau ili da proitate prirunik za sistem kako biste saznali koji je pravi taster. Evo nekih jedinstvenih:
s s
IBM Aptiva/Valuepoint Pritisnite taster F1 za vreme POST-a. Stariji Phoenix BIOS Podignite sistem raunara do DOS-ove komandne linije u zatienom reimu i zatim pritisnite Ctrl+Alt+Esc ili Ctrl+Alt+S.
CMOS parametri
s
Poglavlje 5
337
Compaq Pritisnite taster F10 za vreme POST-a.
Kada se pojavi glavni ekran programa za podeavanje BIOS-a obino na njemu nalazite glavni meni preko kojeg pristupate ostalim menijima razliitih odeljaka. Posluiu se primerom matine ploe Intel SE440BX-2 (jedne od najpopularnijih matinih ploa na svetu) i opisati sve menije i podmenije ove tipine matine ploe. Mada se na drugim matinim ploama nalaze malo drugaiji parametri, veina e biti veoma slina.
Meniji za podeavanje BIOS-a

U veini savremenih BIOS-a na vrhu ekrana u programu za podeavanje nalazi se linija menija kojom se kontrolie kretanje kroz razliite prvostepene menije. Uobiajena linija menija nudi mogunosti prikazane u tabeli 5.8.
Napomena
Kako se u veini uobiajenih BIOS-a koriste slini parametri, izabrao sam Phoenixov BIOS, koji se koristi na svim savremenim Intelovim matinim ploama, kao primer koji opisujem u sledeim tabelama. Ako na svojoj maini imate neki drugi BIOS AMI, Award ili vlasniki BIOS ti e parametri biti drugaiji. Ovaj e vam primer, meutim, pomoi da steknete opti utisak o tome koje parametre moete da oekujete i kako parametri BIOS-a utiu na rad vaeg raunara.
Tabela 5.8
Tipini meniji za podeavanje BIOS-a*

Opis Navodi se brzina procesora i briu lozinke za podeavanje. Ovaj meni je dostupan samo u reimu Configure, koji se omoguava kratkospojnikom na ploi Dodeljuju se resursi delovima hardvera Navode se napredne mogunosti skupa ipova Navode se lozinke i mogunosti zatite Navode se mogunosti upravljanja napajanjem Navode se opcije za podizanje sistema i kontrole napajanja uvanje ili zanemarivanje unetih promena
Ekran menija za podeavanje Maintenance (odravanje)
Main (glavni) Advanced (napredni) Security (bezbednost) Power (napajanje) Boot (podizanje sistema) Exit (prekid)
* Na osnovu Phoenixovog BIOS-a koji se koristi na matinoj ploi Intel SE440BX-2. tampano sa dozvolom korporacije Intel.
Kada izaberete neki od ovih odeljaka nudi se novi meni sa vie izbora. Ispitaemo sve mogue izbore koji se nude na tipinoj matinoj ploi kao to je Intel SE440BX-2.
Meni Maintenance (odravanje)

Meni Maintenance jeste poseban meni u kojem se podeava brzina procesora i briu lozinke za podeavanje. Na starijim matinim ploama brzina procesora i procesorski mnoilac podeavali su se kratkospojnicima. Veina Intelovih i drugih novijih ploa sada nudi ovu kontrolu u programu za podeavanje BIOS-a, a ne premetanjem kratkospojnika. Kod Intela i dalje na matinoj ploi ostaje jedan kratkospojnik za konfigurisanje koji se mora podesiti na reim Configure da bi meni Maintenance uopte bio dostupan. Program za podeavanje prikazuje ovaj meni samo ako je sistem u reimu Configure. Da biste omoguili ovaj reim iskljuite raunar i premestite kratkospojnik za konfigurisanje iz poloaja Normal u poloaj Configure (slika 5.5 ranije u ovom poglavlju). Kako je to na
338
Poglavlje 5
Bios
savremenoj Intelovoj matinoj ploi jedini kratkospojnik, on se lako pronalazi. Kada se sistem ponovo ukljui, automatski se pokree program za podeavanje BIOS-a i moi ete da izaberete meni Maintenance prikazan u tabeli 5.9. Kada unesete promene i sauvate ih, iskljuite raunar i vratite kratkospojnik u poloaj Normal da bi sistem radio normalno.
Tabela 5.9 Uobiajeni parametri menija Maintenance (odravanje)*

Stavka Processor Speed (brzina procesora) Opcije 233 266 300 333 350 400 450 500 550 nema opcija Opis Navodi se brzina procesora u megahercima. Na ovom ekranu za podeavanje prikazuju se samo brzine do najvee mogue za onaj procesor koji se nalazi na matinoj ploi.
Clear All Passwords (brisanje svih lozinki)
Briu se sve korisnike i lozinke nadzornika.
Primetiete da je veina novijih Intelovih procesora projektovana tako da dozvoljava zvaninu brzinu i brzine ispod zvanine, dok drugi dozvoljavaju i vee brzine. Ako korisnici zaborave lozinke treba samo da podese kratkospojnik za konfigurisanje, u programu za podeavanje BIOS-a izaberu meni Maintenance i iskoriste predvienu opciju da izbriu lozinku. Ovim postupkom se ne moe saznati kako je lozinka glasila, ona se samo brie da bi se po potrebi odredila nova. To samo znai da je bezbednost vrsta koliko i brava na sistemskom kuitu, jer svako ko dopre do kratkospojnika za konfigurisanje moe da izbrie lozinke i da pristupi sistemu. Zato sada veina boljih kuita ima bravu.
Main (glavni) meni

Standardni meni za podeavanje CMOS-a potie iz vremena procesora 286, kada se celo podeavanje BIOS-a nalazilo u jednom meniju. U standardnom meniju moete da podesite sistemski sat, zabeleite parametre diska i disketne jedinice te osnovnu vrstu videa. Noviji BIOS-i nude sloenije podeavanje sa vie menija i podmenija; zato je glavni meni prilino oskudan u starijim sistemima U savremenom sistemu se na glavnom meniju nalaze informacije o verziji BIOS-a, vrsti i brzini procesora, koliini memorije i podatak o tome da li su memorija ili ke podeeni da podre ECC. Glavni meni se moe koristiti i za podeavanje sistemskog datuma i sata. U tabeli 5.10 je prikazan tipian glavni meni
Tabela 5.10
Stavka BIOS Version Processor Type Processor speed System memory Memory Bank 0 Memory Bank 1 Memory Bank 2
Uobiajeni parametri menija Main (glavni)*

Opcije nema opcija nema opcija nema opcija nema opcija nema opcija Opis Prikazuje se verzija BIOS-a Prikazuje se vrsta procesora Prikazuje se brzina procesora Prikazuje se ukupna koliina RAM-a na matinoj ploi Prikazuju se veliina i vrsta DIMM-a u svakoj memorijskoj banci
CMOS parametri
Stavka Language Opcije Engleski (podrazumeva se) Italijanski Francuski Nemaki panski Bez ECC (podr. se) ECC Onemogueno (podrazumeva se) Omogueno sati, minuti, sekunde Mesec, dan, godina Opis
Poglavlje 5
339
Bira se jezik koji e se koristiti u BIOS-u
ECC Configuration L2 cache ECC support
Navodi se da li memorija radi sa ECC-om (kodom za ispravljanje greaka) Ako je omogueno, dozvoljava se proveravanje greaka u podacima dobijenim iz L2 kea. Ova opcija se ne pojavljuje ako se koristi procesor u kojem je trajno omoguena ECC provera L2 kea Navodi se trenutno vreme Navodi se trenutni datum
System Time System Date
ECC znai kd za ispravljanje greaka koji zauzima dodatne bitove u memorijskim modulima da bi se otkrile, pa ak i ispravile greke u toku rada. Da bi se omoguio ECC potrebno je ugraditi skuplje ECC DIMM-ove. Obratite panju na to da se ispravljanje greaka ne moe omoguiti ako svi DIMM-ovi nisu ECC; dovoljno je da samo jedan ne bude ECC i ova funkcija ne moe da se omogui. Inae toplo preporuujem da se kupi ECC memorija i da se omogui ECC, jer je tada sistem mnogo otporniji na greke i nee dolaziti do oteenja podataka zbog softverskih greaka u memoriji. Greke RAM-a se javljaju uestanou od jednog bita meseno za svakih 64 do 256 megabajta instalirane memorije. ECC obezbeuje da se te greke ne prenesu na datoteke, otete sistem ili izazovu njegov zastoj.
uu
Videti ECC (Error Correcting Code) str. 421.
Veina starijih BIOS-a prijavljuje memoriju kao osnovnu i proirenu, a ne u jednom iznosu. Osnovna memorija je obino 640 KB i ponekad se zove konvencionalna memorija. Proirena je ona memorija koja se nalazi iza prvog megabajta u sistemu. Primetiete da se vrednosti u poljima koja se tiu memorije ne mogu menjati; one predstavljaju samo informaciju, jer ih sistem automatski utvruje. Ako podatak ne odgovara onom to ste ugradili, verovatno postoji neki problem sa memorijom: oteena je, nije dobro utaknuta ili pravilno ugraena, odnosno tip memorije nije kompatibilan sa vaim sistemom.
Meni Advanced (napredni)

Meni Advanced koristi se za podeavanje naprednih mogunosti skupa ipova matine ploe. Ovaj deo BIOS-a specifian je za svaki skup ipova matine ploe. Na tritu postoji mnogo razliitih skupova ipova i svaki od njih ima jedinstvena svojstva. Podeavanje skupa ipova slui da bi korisnik mogao da podesi ta svojstva i kontrolie neke parametre skupa ipova. Trenutno je jedan od najpopularnijih skup ipova Intel 440BX. U tabeli 5.11 prikazani su BIOS parametri tipinog skupa ipova za plou sa skupom ipova 440BX.
340
Poglavlje 5
Bios
Tabela 5.10 Uobiajeni parametri menija Advanced (napredni)*

Stavka Plug-and-Play O/S Opcije No (podrazumeva se) Yes Opis Obavetenje da li se koristi Plug-and-Play operativni sistem. No BIOS konfigurie sve ureaje. Yes operativni sistem konfigurie PnP ureaje. Nije potrebno za PnP operativni sistem. Brie BIOS PnP podatke pri sledeem podizanju sistema. Odreuje se poetno stanje funkcije Num Lock (tastera za upotrebu brojeva) na numerikom delu tastature pri pokretanju sistema raunara. Podeavanje dopunskih prikljuaka i ureaja. Ako se izabere, otvara se podmeni za podeavanje ureaja. Navodi se vrsta prikljuenog IDE ureaja. Ako se izabere, otvara se podmeni za podeavanje disketne jedinice. Podeavanje beleenja DMI dogaaja. Ako se izabere, otvara se podmeni za podeavanje evidentiranja. Podeavanje video svojstava. Ako se izabere, otvara se podmeni za podeavanje . Podeavanje blokova memorije i IRQ za starije ISA ureaje. Ako se izabere, otvara se podmeni za podeavanje resursa.
Reset Configuration Data Numlock
No (podrazumeva se) Yes Auto (podrazumeva se) On Off nema opcija
Peripheral Configuration IDE Configuration
nema opcija
Floppy Configuration nema opcija DMI Events Logging nema opcija
Video Configuration Resource Configuration
nema opcija nema opcija
Parametar Plug-andPlay OS vaan je pre svega ako koristite operativni sistem koji nije PnP, kao na primer, Windows NT. U tom sluaju ovom parametru treba da dodelite vrednost No kako bi PnP BIOS podesio ureaje. Kada taj parametar ima vrednost No, a koristi se PnP operativni sistem, npr. Windows 95/98 ili Windows 2000, operativni sistem e staviti van snage parametre koje je podesio BIOS i sam ponoviti podeavanje. Ako imate PnP operativni sistem i hoete da ubrzate postupak podizanja sistema moete ovom parametru dodeliti vrednost Yes, ime se izostavlja BIOS-ovo podeavanje ureaja. Parametar Reset Configuration vai jednokratno i njime se nareuje da se ESCD PnP podaci (Enhanced System Configuration Data) koji se uvaju u CMOS RAM-u briu prilikom sledeeg podizanja sistema. Nakon toga se parametar automatski vraa na podrazumevanu vrednost No. Ovo je korisno ako podaci zabeleeni u CMOS-u ne odgovaraju podacima na samim karticama to se moe dogoditi kada, na primer, jednu podeenu karticu premestite u drugi raunar ili ak iz jednog u drugi slot u istom raunaru. To moe da dovede do zabune PnP BIOS-a i brisanje e pomoi da se razjasni ta vrsta problema.
Dodatna napredna svojstva

Napredni meniji skupa ipova razlikuju se od ploe do ploe. U veini sluajeva, osim ako tano znate koji skup ipova i koju vrstu memorije i ostalih komponenti imate u sistemu, najbolje je ostaviti vrednost parametara Auto. U tom sluaju e savremene ploe koristiti
CMOS parametri
Poglavlje 5
341
ROM konfiguracije u modulima DIMM memorije da bi pravilno podesile parametre memorije. U sutini, veina novijih ploa vie ne dozvoljava runo podeavanje tih parametara, jer e to uglavnom izazvati neprilike kao to su nestabilnost ili otkazivanje sistema. Ako hoete da se igrate sa ovim parametrima preporuujem da prvo tano utvrdite koje memorijske module i skupove ipova imate i da od proizvoaa zatraite knjige sa podacima. Knjige sa podacima sadre sve tehnike informacije o ovim ureajima. U tabeli 5.12 navedeni su dodatni parametri koji se mogu pojaviti kod nekih matinih ploa.
Tabela 5.12 Dodatni parametri naprednih svojstava*

Auto Configuration Biranje unapred odreenih optimalnih vrednosti parametara skupa ipova. Kada je onemogueno, parametri skupa ipova ponovo dobijaju vrednosti sauvane u CMOS-u. Mnoga polja na ovom ekranu nisu dostupna ako je omoguen parametar Auto Configuration. Vrednost ovog polja mora da odgovara brzini EDO DRAM-a ugraenog u sistem. To je trajanje pristupa; manji broj znai bri sistem. Ovim poljem se moe podesiti broj ciklusa izmeu komande Row Activate i komande za itanje ili pisanje. Vreme pretpunjenja jeste broj ciklusa potrebnih RAS-u da akumulira naelektrisanje za osveavanja DRAM-a. Ako se ne dopusti dovoljno vremena, osveavanje moe biti nedovoljno i DRAM nee moi da uva podatke. Ako je ugraen sinhroni DRAM moe se kontrolisati broj ciklusa izmeu trenutka kada SDAM uzorkuje komandu itanja do trenutka kada kontroler uzorkuje podatke za itanje iz SDRAM-a Kada se omogui, svi CPU ciklusi prema SDRAM-u izazivaju komandu All Banks Precharge u SDRAM interfejsu Bira se Non-ECC ili ECC (kd za ispravljanje greaka), u zavisnosti od vrste ugraenog DRAM-a. ECC omoguava ispravljanje greke od jednog bita i otkrivanje greke u vie bitova uz cenu neznatnog smanjenja brzine sistema. Omoguava keiranje sistemskog BIOS ROM-a na adresi F0000h-FFFFFh, ime se dobijaju bolje performanse sistema. Ako neki program pie na ovu memorijsku adresu moe doi do sistemske greke. Omoguava keiranje video BIOS ROM-a na adresi C0000hC7FFFh, ime se dobijaju bolje performanse videa. Ako neki program pie na ovu memorijsku adresu moe doi do sistemske greke. Omoguava keiranje video memorije (RAM-a) na adresi A0000h-AFFFFh, ime se dobijaju bolje performanse videa. Ako neki program pie na ovu memorijsku adresu moe doi do sistemske greke. Mehanizam U/I obnavljanja dodaje sabirnike taktove izmeu PCI U/I ciklusa prema ISA sabirnici. To je potrebno jer je PCI daleko bra sabirnica nego ISA.
EDO DRAM Speed Selection
SDRAM RAS-to-CAS Delay SDRAM RAS Precharge Time
SDRAM CAS Latency Time
SDRAM Precharge Control DRAM Data Integrity Mode
System BIOS Cachable
Video BIOS Cachable
Video RAM Cachable
8/16 Bit I/O Recovery Time
nastavlja se
342
Poglavlje 5
Bios
Tabela 5.12
Nastavak
Ostavlja prazan RAM prostor od 1 MB izmeu 15 MB i 16 MB. Stariji softver ponekad nee da radi ako u sistemu ima 16 MB ili vie memorije, pa ovaj parametar otklanja tu potekou. Obino se ne koristi. Kada se omogui, dozvoljeni su CPU pristupi PCI sabirnici za vreme pasivnog oslobaanja. Inae arbitar prihvata jedino ponovni pristup PCI upravljaa lokalnom DRAM-u Skup ipova ima ugraen 32-bitni bafer za pisanje za podrku odlaganja ciklusa prenosa izmeu PCI i ISA sabirnice. Izaberite Enabled da bi se podralo potovanje PCI specifikacije 2.1 Bira se veliina AGP otvora (Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki prikljuak). Otvor je deo raspona memorijskih adresa PCI-ja namenjen grafikom adresnom prostoru. Raunarski ciklusi koji pogode u raspon otvora prenose se na AGP bez ikakvog prevoenja. Bira se kombinacija gornje i donje granice temperature procesora ako raunar sadri sistem za nadgledanje okruenja. Ako temperatura procesora pree bilo koju od granica, pokree se mehanizam upozorenja programiran u sistemu. Prikazuje se temperatura procesora, ako raunar sadri sistem za nadgledanje okruenja. Bira se kombinacija gornje i donje granice temperature procesora ako raunar sadri sistem za nadgledanje okruenja. Ako temperatura procesora pree bilo koju od granica, sistem obustavlja rad. Ako koristite Windows 98 koji podrava ACPI i za ovaj parametar odaberete Enabled, korisnik e za vreme rada moi da ukljuuje i iskljuuje ventilator procesora u zavisnosti od aktivnosti procesora, potronje baterije i podnoljivosti buke. Prikazuje se temperatura sistema ako raunar sadri sistem za nadgledanje okruenja. Prikazuje se trenutna brzina do tri ventilatora procesora ako raunar sadri sistem za nadgledanje. Prikazuje se trenutni napon do sedam ulaznih linija za napajanje ako raunar sadri sistem za nadgledanje. Kada generator sistemskog takta pulsira, ekstremne vrednosti stvaraju prekomerne elektromagnetne interferencije. Kada se omogui izmena spektra pulsiranja, ekstremne vrednosti se ublaavaju, ime se smanjuju elektromagnetne interferencije. Taj dobitak, s druge strane, moe loe da utie na ureaje osetljive na netano usaglaavanje vremena, kao to su SCSI ureaji.
Memory Hole at 15M-16M
Passive Release
Delayed Transaction
AGP Aperture Size (MB)
CPU Warning Temperature
Current CPU Temperature Shutdown Temperature
CPUFAN Turn On IN Win98
Current System Temperature Current CPUFAN 1/2/3 Speed IN0-IN6(V) Spread Spectrum
Podeavanje dopunskih ureaja

Meni Peripheral Configuration koristi se za podeavanje ureaja ugraenih u matinu plou: serijskih prikljuaka, paralelnih prikljuaka i ugraenih audio i USB prikljuaka.
CMOS parametri
Poglavlje 5
343
U tabeli 5.13 prikazan je uobiajeni sadraj menija za podeavanje dopunskih ureaja.
Tabela 5.13 Uobiajeni parametri menija Peripheral Configuration (podeavanje dopunskih ureaja)*
Stavka Serial port A Opcije Disabled (onemoguen) Enabled (omoguen) Auto (podrazumeva se) Opis Podeava se serijski prikljuak A. Auto dodeljuje prikljuku prvi slobodan COM prikljuak, obino COM 1, adresu 3F8h i prekid IRQ 4. Ako uz adresu stoji zvezdica (*), to znai da postoji sukob sa nekim drugim ureajem. Odreuje se poetna adresa U/I prikljuka za serijski prikljuak A.
Base I/O address
3F8 (podrazumeva se) 2F8 3E8 2E8
Interrupt Serial port B
IRQ 3 Odreuje se prekid za serijski prikljuak A. IRQ 4 (podrazumeva se) Disabled (onemoguen) Enabled (omoguen) Auto (podrazumeva se) Podeava se serijski prikljuak B. Auto dodeljuje prikljuku prvi slobodan COM prikljuak, obino COM 2, adresu 2F8h i prekid IRQ 3. Ako uz adresu stoji zvezdica (*), to znai da postoji sukob sa nekim drugim ureajem. Ako je ve izabrana adresa bilo kojeg serijskog prikljuka, ona se ne pojavljuje kao opcija za ostale serijske prikljuke. Ako kao kartica za proirenje radi video kontroler ATI mach32 ili ATI mach64, adresa 2E8h i COM4 nee se pojaviti kao opcija ni kod jednog serijskog prikljuka. Odreuje se reim rada za serijski prikljuak B za normalnu (COM2) ili infracrvenu primenu. Odreuje se poetna adresa U/I prikljuka za serijski prikljuak B.
Mode Base I/O address
Normal IrDA (podrazumeva se) 3F8 2F8 (podrazumeva se) 3E8 2E8
Interrupt Parallel port
IRQ 3 Odreuje se prekid za serijski prikljuak B. IRQ 4 (podrazumeva se) Disabled (onemoguen) Enabled (omoguen) Auto (podrazumeva se) Output Only Bidirectional (podrazumeva se) EPP ECP 378 (podrazumeva se) 278 228 Podeava se paralelni prikljuak. Auto odreuje prikljuak LPT1, adresu 378h i prekid IRQ 7. Ako uz adresu stoji zvezdica (*), to znai da postoji sukob sa nekim drugim ureajem. Bira se reim rada paralelnog prikljuka. Output Only je usaglaen sa AT reimom. Bidirectional radi u dvosmernom reimu kompatibilnim sa PS/2. EPP je reim Extended Parallel Port. ECP je Enhanced Capabilities Port, veoma brzi dvosmerni reim rada. Odreuje se poetna adresa U/I prikljuka za paralelni prikljuak.
Mode
Base I/O address
nastavlja se
344
Poglavlje 5
Bios

Stavka Interrupt Audio Opcije Opis IRQ 5 Odreuje se prekid za paralelni prikljuak. IRQ 7 (podrazumeva se) Disabled Enabled (podrazumeva se) Omoguava se (Enabled) i onemoguava ugraeni audio podsistem.
Legacy USB Support
Disabled (podrazumeva Omoguava se i onemoguava podrka za se) Enabled stari USB. Stari USB dozvoljava podrku za USB tastature i mieve iako nisu uitani upravljaki programi operativnog sistema.
Preporuujem da se serijski i paralelni prikljuci koji nisu u upotrebi onemogue, zato to to oslobaa resurse (pogotovo zahteve za prekid, jer je za njima velika potranja) za druge ureaje. Podrka za stari USB znai podrku za tastature i mieve. Ako koristite USB tastature i mieve videete da se oni ne aktiviraju dok se ne podigne operativni sistem sa podrkom za USB. To moe da postane problem ako se koristi DOS, softver za dijagnostiku i druge aplikacije van operativnog sistema sa podrkom za USB, kakav je Windows 98 ili Windows 2000. U takvom sluaju bi trebalo pomou ovog menija omoguiti podrku starog USB-a. ak i kada je onemoguena podrka za stari USB, sistem e prepoznati USB tastaturu i omoguiti joj rad za vreme POST-a i podeavanja BIOS-a. Kada je podrka za stari USB u podrazumevanom (onemoguenom) reimu, sistem e raditi na sledei nain: 1. Kada ukljuite raunar onemoguena je podrka za stari USB. 2. Poinje POST. 3. BIOS privremeno omoguava podrku za stari USB. To omoguava da se tastatura koristi za podeavanje i za reim Maintenance (odravanje). 4. POST se zavrava i onemoguava podrku za stari USB (osim ako je podeavanjem omoguena). 5. Uitava se operativni sistem. Dok se uitava operativni sistem, USB tastatura i mi se ne prepoznaju. Kada operativni sistem uita upravljake programe za USB, svi USB ureaji se prepoznaju. Da biste instalirali operativni sistem koji podrava USB, omoguite podrku za stari USB u programu za podeavanje BIOS-a i pratite instalaciona uputstva operativnog sistema. Kada se zavri instaliranje operativnog sistema i podeavanje upravljakih programa za USB, vie se ne koristi podrka za stari USB, ve operativni sistem i upravljaki programi za USB. Meutim, preporuujem da podrka za stari USB ostane omoguena da bi USB tastatura mogla da se koristi u DOS-u kada se koristi sam, za dijagnostike postupke u DOS-u ili u drugom operativnom sistemu bez podrke za USB. Obratite panju na to da ne meate USB i PS/2 tastature i mieve ako je omoguena podrka za stari USB. Na primer, nemojte koristiti PS/2 tastaturu i USB mia ili USB tastaturu i PS/2 mia. Osim toga nemojte zaboraviti da se podrka za stari USB odnosi samo na tastature i mieve, a ne na USB razvodne kutije i ostale USB ureaje. Osim za tastature i mieve, za sve ostale USB ureaje moraju se koristiti operativni sistem i odgovarajui upravljaki programi za USB.
CMOS parametri
Poglavlje 5
345
Meni za podeavanje IDE ureaja

Meni IDE Configuration slui za podeavanje IDE ureaja kao to su diskovi, ureaji za CD-ROM, LS-120 disketna jedinica (SuperDisk), jedinice sa trakom itd. U tabeli 15.14 prikazan je meni za podeavanje IDE-a i opcije za tipinu savremenu matinu plou.
Tabela 5.14 Tipini parametri menija za podeavanje IDE ureaja*

Stavka IDE Controller Opcije Disabled (onemoguen) Primary Secondary Both (podr. se) Disabled (podr. se) 3 sekunde 6 sekundi 9 sekundi 12 sekundi 15 sekundi 21 sekunda 30 sekundi nema opcija Opis Navodi se ugraeni IDE kontroler. Primary omoguava samo primarni IDE kontroler. Secundary omoguava samo sekundarni IDE kontroler. Both omoguava oba IDE kontrolera. Navodi se vreme za koje se odlae pristup disku
Hard Disk Pre-Delay
Primary IDE Master
Vrsta prikljuenog IDE ureaja. Kada se izabere, otvara se podmeni Primary IDE Master. Vrsta prikljuenog IDE ureaja. Kada se izabere, otvara se podmeni Primary IDE Slave. Vrsta prikljuenog IDE ureaja. Kada se izabere, otvara se podmeni Secondary IDE Master. Vrsta prikljuenog IDE ureaja. Kada se izabere, otvara se podmeni Secondary IDE Slave.
Primary IDE Slave
nema opcija
Secondary IDE Master
nema opcija
Secondary IDE Slave
nema opcija
Funkcija Disk Pre-Delay slui za odlaganje pristupa disku koji sporo postie radnu brzinu. Neki ureaji nisu spremni kada prilikom podizanja sistem pone da ih trai, pa se javlja poruka Fixed Disk Failure i sistem ne moe da se podigne. Ovim parametrom se ureaju daje vreme da se pripremi kako bi se nastavilo sa podizanjem sistema. To, naravno, usporava postupak podizanja sistema raunara i u sluaju da vaim diskovima nije potrebno odlaganje, parametar bi trebalo da ima vrednost Disabled (onemoguen).
Podmeniji za podeavanje IDE ureaja

Ovakav podmeni slui za podeavanje svih IDE ureaja, bez obzira na to da li su prvostepeni ili drugostepeni (Primary/Secundary) i da li su glavni ili sporedni (Master/Slave). Od svih menija za podeavanje BIOS-a daleko su najvaniji parametri diskova. To su u stvari najvaniji parametri BIOS-a. Veina savremenih matinih ploa sadri dva IDE kontrolera, koji podravaju najvie etiri ureaja. Veina savremenih BIOS-a sadri automatsko prepoznavanje koje omoguava automatsko podeavanje ureaja. Ako imate takvu mogunost treba je u veini sluajeva iskoristiti, jer se tako spreavaju naknadne
346
Poglavlje 5
Bios
zabune. Pri automatskom prepoznavanju BIOS alje ureaju posebnu komandu Identify Drive, a ureaj odgovara nizom podataka za podeavanje. Tako BIOS automatski prepoznaje specifikaciju i optimalni reim rada skoro svih IDE diskova. Ako za disk izaberete opciju AUTO, prilikom svakog podizanja sistema BIOS e za vreme POST-a ispitati specifikaciju diska. Mogli biste da zamenite diskove (sa iskljuenim raunarom), a sistem bi automatski prepoznao novi disk pri sledeem ukljuivanju sistema. Osim vrednosti Auto, veina starijih BIOS-a nudila je standardnu tabelu od najvie 47 vrsta ureaja sa unapred pripremljenim parametrima. Svaka vrsta je imala odreeni broj cilindara i glava, faktor prekompenzacije pisanja, podruje za parkiranje glava i broj sektora. Pre mnogo godina ovo se esto koristilo, ali se sada retko koristi jer se praktino ni jedan disk ureaj ne uklapa u parametre sa tih spiskova. Druga mogunost jeste da izaberete vrednost User ili User Defined i tada moete sami da navedete CHS parametre (cilindar, glava, sektor) u odgovarajua polja. Vrednosti se uvaju u CMOS RAM-u i uitavaju se prilikom svakog pokretanja sistema. Veina dananjih BIOS-a omoguava kontrolu parametra prevoenja ako je za vrstu diska izabrano User, a ne Auto. Obino postoje dva parametra prevoenja: Standard i LBA. Standard, odnosno onemogueni LBA, koristi se za diskove do 528 MB, gde je najvei dozvoljeni broj cilindara, glava i sektora 1024, 16 odnosno 63. Kako je danas veina diskova vea, ova vrednost se retko koristi. LBA (logiko adresiranja blokova) koristi se praktino za sve diskove vee od 528 MB. Primetiete da je veina diskova proizvedena do 1997. godine ograniena na 8,4 GB, ako nije obnovljen BIOS. Sistemi proizvedeni poevi od 1998. godine obino podravaju disk ureaje do 136,9 GB. Pristupajui ureaju, IDE kontroler prevodi adresu podatka izraenu brojem sektora, glave i cilindra u fiziku adresu bloka, to znaajno ubrzava prenos podataka. U tabeli 5.15 prikazani su parametri IDE ureaja u tipinom savremenom BIOS-u matine ploe.
Tabela 5.15 Tipini parametri IDE ureaja*

Stavka Type Opcije None ATAPI Removable Other ATAPI CD-ROM User IDE Removable Auto (podrazumeva se) nema opcija Opis Bira se nain konfigurisanja IDE ureaja. Auto automatski popunjava vrednosti reima prenosa. Ostale opcije zavise od ureaja.
Maximum Capacity Multi-Sector Transfers
Navodi se kapacitet diska
Disabled (onemoguen) Navodi se broj sektora u bloku za prenos od 2 sektora ureaja prema memoriji. Proveriti u 4 sektora specifikacijama ureaja koliki je optimalni blok. 8 sektora 16 sektora Disabled (onemoguen) Omoguava se i onemoguava kontrola LBA Enabled (omoguen) reima. Standard Fast PIO 1 Fast PIO 2 Fast PIO 3 Fast PIO 4 FPIO 3/DMA 1 FPIO 4/DMA 2 Navodi se nain prenoenja podataka prema ureaju i od njega.
LBA Mode Control Transfer Mode
CMOS parametri
Stavka Ultra DMA Opcije Disabled Mode 0 Mode 1 Mode 2 Opis
Poglavlje 5
347
Navodi se Ultra DMA reim ureaja.
Ako za vrstu ureaja izaberete Auto, ostale vrednosti e automatski biti pravilno podeene. Taj izbor preporuujem za praktino sve standardne konfiguracije sistema. Pri automatskom prepoznavanju BIOS alje ureaju posebnu komandu Identify Drive, a ureaj odgovara nizom podataka za podeavanje koji se nalaze na disku. Pomou tih podataka BIOS automatski podeava sve parametre ovog menija za najbolje performanse ureaja, ukljuujui i izbor najbreg mogueg reima prenosa i ostalo. Za diskove je, osim Auto, jedina druga opcija User. Ako se izabere opcija User, ostali parametri se ne podeavaju automatski i svi su dostupni. To moe da bude korisno za nekoga ko eli da se igra parametrima, ali se u veini sluajeva jedino dobijaju slabije performanse, a u najgorem sluaju moe doi i do oteenja podataka ili otkazivanja ureaja.
Opcije za disketnu jedinicu

Podmeni Floppy Options slui za podeavanje disketne jedinice i njenog interfejsa. U tabeli 15.16 prikazane su opcije tipinog programa za podeavanje BIOS-a.
Tabela 5.16 Tipini parametri disketne jedinice i interfejsa*

Stavka Floppy Disk Controller Opcije Opis Disabled (onem.) Omoguava se i onemoguava ugraeni Enabled (omog.-podr. se) kontroler disketne jedinice Auto Disabled 360 KB, 5 1/4 ina 1,2 MB, 5 1/4 ina 720 KB, 3 1/2 ina 1,44 MB, 3 1/2 ina (podrazumeva se) 2,88 MB, 3 1/2 ina Navodi se kapacitet i mere disketne jedinice A:
Diskette A:
Floppy Write Protect
Disabled (onem.-podr. se) Omoguava se i onemoguava zatita od Enabled (omog.) pisanja u disketnom ureaju A:
Kada se omogui zatita od pisanja moe se potpuno spreiti pisanje na diskete. Ovo moe spreiti krau podataka, kao i prenos virusa na diskete ako je sistem zaraen.
Beleenje DMI dogaaja

Meni DMI slui za podeavanje naina beleenja DMI dogaaja. DMI oznaava interfejs za upravljanje sa radne povrine (Desktop Management Interface) i to je poseban protokol koji softver koristi za povezivanje sa matinom ploom. DMI omoguava da sistemski administrator moe sa jednog raunara da dobije informacije o drugom raunaru. Programi kao to je Intelov LANDesk Client Manager mogu da koriste DMI za dobijanje sledeih podataka:
348
s s s s
Poglavlje 5
Bios
Podaci o BIOS-u, na primer broj revizije BIOS-a Podaci o sistemu kao to su instalirani dopunski ureaji, serijski brojevi i oznake raspodele Podaci o resursima, na primer, veliina memorije, veliina kea i brzina procesora Dinamiki podaci, na primer otkrivanje dogaaja, ukljuujui neovlaeno otvaranje kuita i beleenje ECC greaka
U tabeli 5.17 prikazan je tipian meni DMI u programu za podeavanje BIOS-a
Tabela 5.17 Tipian meni DMI*

Stavka Event log capacity Event log validity View DMI event log Clear all DMI event logs Event Logging Opcije nema opcija nema opcija nema opcija Opis Navodi se da li u spisku dogaaja ima slobodnog prostora. Navodi se da li je sadraj evidencije dogaaja ispravan. Omoguava se pregledanje evidencije DMI dogaaja.
No (podrazumeva se) Spisak DMI dogaaja brie se posle podizanja Yes sistema raunara. Disabled Enabled (podrazumeva se) Disabled Enabled (podrazumeva se) nema opcija Omoguava se beleenje DMI dogaaja.
ECC Event Logging
Omoguava se beleenje ECC dogaaja.
Mark DMI events as read
Svi DMI dogaaji oznaavaju se kao da su proitani.
Nalazim da je DMI evidencija posebno korisna za praenje greaka kao to su ECC greke. Primenom funkcije View Log moete videti da li je bilo nekih greaka i da li ih je sistem ispravio.
Podeavanje videa
Meni Video Configuration slui za podeavanje video svojstava. U tabeli 5.18 prikazane su funkcije ovog menija u tipinom programu za podeavanje BIOS-a matine ploe.
Tabela 5.18
Stavka
Tipian meni za podeavanje video svojstava*

Opcije Disabled (onem. podr. se) Enabled (omog.) 64 MB (podr. se) 256 MB PCI AGP (podr. se) Opis Kontrolie se mogunost prvostepenog PCI grafikog kontrolera da deli zajedniku paletu sa ISA video karticom za proirenje. Odreuje se veliina otvora za AGP video kontroler. Bira se tip video kartice koja se koristi kao ureaj za vreme podizanja sistema raunara.
Palette Snooping
AGP Aperture Size Default Primary Video Adapter
CMOS parametri
Poglavlje 5
349
Ovaj meni se najee koristi za menjanje prvostepenog video ureaja. To je korisno za Windows 98 i Windows 2000 koji podravaju dve konfiguracije monitora. U ovom meniju moete odrediti da li e se kao prvostepeni ureaj za podizanje sistema koristiti AGP ili PCI video kartica.
Podeavanje resursa
Meni Resource Configuration koristi se za podeavanje korienja memorije i zahteva za prekid starijih ureaja ISA sabirnice, koji nisu PnP. U tabeli 5.19 prikazane su funkcije i opcije tipinog menija savremenog BIOS-a.
Tabela 5.19 Tipian meni za podeavanje resursa*

Stavka Memory Reservation Opcije C800 CBFF Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) CC00 CFFF Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) D000 D3FF Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) D400 D7FF Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) D800 DBFF Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) DC00 DFFF Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) Opis Rezerviu se odreeni blokovi gornje memorije koji e se koristiti za stare ISA ureaje.
IRQ Reservation
IRQ3 Available Rezerviu se odreeni zahtevi za prekid, koji (slobodan, podrazumeva e se koristiti za stare ISA ureaje. Zvezdica se) Reserved (zauzet) (*) pored IRQ-a oznaava da postoji sukob. IRQ4 Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) IRQ5 Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) IRQ7 Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) IRQ10 Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet) IRQ11 Available (slobodan, podrazumeva se) Reserved (zauzet)
350
Poglavlje 5
Bios
Obratite panju na to da se ovi parametri odnose samo na stare ISA ureaje (koji nisu PnP). Za sve Plug-and-Play ISA ureaje, kao i za PCI ureaje (koji su podrazumevano PnP), ove resursi dodeljuje operativni sistem ili softver isporuen uz karticu. Ovo podeavanje resursa ne podeava ISA ureaj. To se obino radi kratkospojnicima na kartici. Kada ovde rezerviete resurs, vi obavetavate PnP operativni sistem da taj resurs nije na raspolaganju, kako sluajno ne bi dodelio nekom PnP ureaju resurs potreban sa stari ISA ureaj. Rezervisanje resursa na ovaj nain ponekad je neophodno poto PnP softver nije uvek u stanju da prepozna sve stare ISA ureaje, pa prema tome nee znati koje resurse oni koriste. U sistemu bez starih ureaja nije potrebno rezervisati resurse u ovom meniju. Neke ploe imaju dodatne opcije za PnP BIOS svojstva, kao i za PCI sabirnicu. One zavise od skupa ipova, pa su u tabeli 5.20 dati neki zajedniki primeri.
Tabela 5.20 Tipine PnP i PCI opcije*

DMA n Assigned to Kada runo podeavate resurse, odredite svakom sistemskom DMA kanalu jedan od navedenih tipova (u zavisnosti od ureaja koji ga koristi):
s
Stari ISA ureaji kompatibilni sa prvobitnom PC AT specifikacijom sabirnice koji zahtevaju odreeni DMA kanal PCI/ISA PnP ureaji kompatibilni sa PnP standardom, bilo da su projektovani za PCI ili za ISA sabirnicu
PCI IRQ Activated by PCI IDE IRQ Map to
Ostavite okida IRQ-a na Level osim ako PCI ureaj pridruen prekidu posebno zahteva ivini (engl. edge-triggered) prekid. Ovim poljem moete birati PCI IDE IRQ preslikavanje ili PC AT (ISA) prekide. Ako u raunaru nemate jedan ili dva PCI IDE prikljuka na sistemskoj ploi, izaberite vrednosti prema vrsti IDE interfejsa u sistemu (PCI ili ISA). Standardni ISA prekidi za IDE kanale jesu IRQ 14 za prvostepeni i IRQ 15 za drugostepeni. Svaki PCI prikljuak za dopunske ureaje u stanju je da aktivira etiri prekida: INT# A, INT# B, INT# C, INT# D. Podrazumeva se da se PCI vezi dodeli INT# A. Dodeljivanje INT# B nema svrhe, osim ako dopunski ureaj trai dva zahteva, a ne samo jedan. Kako PCI IDE interfejs u skupu ipova ima dva kanala, potrebna su mu dva prekida. Polja prvostepenog i drugostepenog IDE INT# uzimaju podrazumevane vrednosti za dva PCI IDE kanala, tako to prvostepeni dobija niu vrednost od drugostepenog. Primetiete da sve PCI kartice sa jednom funkcijom obino koriste INT# A i da se svakoj mora dodeliti odvojen i jedinstven broj ISA zahteva za prekid (IRQ). Izaberite poetnu adresu podruja memorije koje koristi dopunski ureaj kojem treba visoka memorija. Odredite veliinu podruja memorije pomenutog u prethodnom polju. Ovo se polje ne pojavljuje ako nije upisana poetna adresa. Izaberite vrednost Enabled (omogueno) ako va sistem ima USB kontroler i ako koristite jedan ili vie USB ureaja. Ako ne koristite USB kontroler u raunaru izaberite vrednost Disabled da biste oslobodili sistemske resurse.
Primary/Secondary IDE INT#
Used Mem base addr Used Mem Length
Assign IRQ for USB
CMOS parametri
Poglavlje 5
351
Meni bezbednosti
Veina BIOS-a predvia dve lozinke za bezbednost: lozinku Supervisor (nadzornik) i lozinku User (korisnik). Ovim lozinkama se kontrolie ko moe da pristupi programu za podeavanje BIOS-a i ko moe da pokree sistem raunara. Lozinka nadzornika ponekad se zove i lozinkom za podeavanje, jer se pomou nje pristupa programu za podeavanje. Korisnika lozinka se zove jo i sistemskom lozinkom, jer se tako pristupa celom sistemu. Ako je uvedena nadzornika lozinka, zahtev za upisivanje lozinke se pojavljuje prilikom pokretanja programa za podeavanje BIOS-a. Ako se upie pravilna lozinka, ona omoguava neogranien pristup za pregledanje i menjanje svih opcija programa za podeavanje. Ako se ova lozinka ne upie ili se upie pogrena lozinka, pregledanje i mogunosti menjanja bie ogranieni. Ako postoji korisnika lozinka treba je upisati pre pokretanja sistema. Lozinka mora da bude tana ili se sistem nee pokrenuti. Primetiete da u sluaju kada postoji samo nadzornika lozinka raunar ne zahteva lozinku prilikom podizanja, jer nadzornika lozinka jedino ograniava pristup podeavanju BIOS-a. Ako postoje obe lozinke, na zahtev za unos lozinke moe se odgovoriti bilo kojom od njih i sistem e se podii. U veini sistema lozinka moe da ima najvie sedam ili osam znakova. Za sluaj da zaboravite lozinku veina sistema ima na matinoj ploi kratkospojnik kojim se briu sve lozinke. To znai da je za veinu sistema sa lozinkama vano i da kuite bude obezbeeno kako se ne bi moglo pristupiti ovom kratkospojniku. On na ploi nije oznaen iz bezbednosnih razloga, ali se moe pronai na ploi ili u sistemskom priruniku. Ako znate lozinku i doete do podeavanja BIOS-a moete izbrisati lozinke u programu za podeavanje izborom opcije Clear Password. Ako ne postoji funkcija Clear, moete da izaberete Set Password i pritisnete Enter (bez upisivanja nove lozinke). U tabeli 5.21 prikazane su funkcije vezane za bezbednost u tipinom podeavanju BIOS-a.
Tabela 5.21 Tipini parametri za bezbednost*

Stavka User Password Is Supervisor Password Is Set User Password Opcije nema opcija nema opcija Lozinka moe da sadri najvie sedam alfanumerikih znakova Lozinka moe da sadri najvie sedam alfanumerikih znakova nema opcija None View Only Limited Access Full Access (podr. se) Disabled (podr. se) Enabled Opis Navodi se da li postoji korisnika lozinka Navodi se da li postoji nadzornika lozinka Upisuje se korisnika lozinka
Set User Password
Upisuje se nadzornika lozinka
Clear User Password User Setup Access
Brie se korisnika lozinka Odreuju se ovlaenja korisnika u podeavanju BIOS-a. (None nema pristupa; View Only samo gledanje;) Omoguava se pokretanje raunara bez prisustva ljudi. Kada se omogui, sistem raunara se pokrene, ali tastatura ostaje blokirana dok se ne upie lozinka ili se sistem ne podigne sa diskete.
Unattended Start
352
Poglavlje 5
Bios
Veina matinih ploa ima kratkospojnik ili prekida za brisanje zaboravljenih lozinki. Kod Intelove matine ploe treba podesiti kratkospojnik za podeavanje, doi do menija Maintenance u programu za podeavanje i tamo izabrati funkciju Clear Password. Ako niste u stanju da doete do dokumentacije i niste sigurni kako da izbriete lozinke moete pokuati da izvadite bateriju oko 15 minuta da bi se izbrisao CMOS RAM. Nekim sistemima treba toliko vremena za brisanje CMOS RAM-a, jer u kolima postoje kondenzatori koji zadravaju naelektrisanje. Povedite rauna o tome da e se ovim postupkom izbrisati i sva ostala podeavanja BIOS-a, ukljuujui i parametre diskova, pa bi ih bolje bilo pre toga zabeleiti.
Meni za upravljanje napajanjem

Upravljanje napajanjem se definie kao sposobnost sistema da automatski ulazi u reim tednje u periodima neaktivnosti. Postoje dve glavne kategorije upravljanja napajanjem. Prvobitni standard APM (Advanced Power Management napredno upravljanje potronjom energije) bio je podran u veini raunara ve od procesora 386 i 486. Nedavno je razvijen novi, ACPI (Advanced Configuration and Power Interface napredni interfejs konfiguracije i napajanja), koji je poeo da se primenjuje tokom 1998. godine. Veina sistema prodatih u 1998. godini i kasnije podrava naprednije ACPI upravljanje napajanjem. U sistemu APM napajanjem je upravljao hardver, dok su operativni sistem i ostali softver imali malo uticaja. Sada, u sistemu ACPI, napajanjem upravljaju operativni sistem i BIOS, a ne hardver. Tako je kontrola centralizovana, lake dostupna i omoguava da aplikacije rade uz upravljanje napajanjem. U tabeli 5.22 prikazani su tipini parametri za napajanje u veini BIOS-a matine ploe.
Tabela 5.22 Tipini parametri za napajanje*

Stavka Power Management Inactivity Time Opcije Disabled (onemog.) Enabled (omog.-podr. se) Off (podrazumeva se) 1 minut 5 minuta 10 minuta 20 minuta 30 minuta 60 minuta 120 minuta Disabled (onemog.) Enabled (omog.-podr. se) Disabled Enabled (podr. se) No (podr. se) Yes Opis Omoguava se i onemoguava da BIOS upravlja napajanjem Navodi se vremenski period neaktivnosti nakon kojeg sistem prelazi u reim pripravnosti (Standby)
Hard Drive
Omoguava se upravljanje napajanjem diskova u reimu pripravnosti i obustave rada (engl. Standby i Suspend) Omoguava se upravljanje napajanjem videa u reimu pripravnosti i obustave rada (engl. Standby i Suspend) Izaberite Yes da bi ventilator ostao ukljuen i kada sistem tedi struju
VESA Video Power Down
Fan Always On
Kada je sistem u reimu pripravnosti (Standby), BIOS smanjuje potronju struje tako to zaustavlja disk ureaje i iskljuuje monitore kompatibilne sa standardom DPMS (Display Power Management Signaling signali upravljanja potronjom energije ekrana)
CMOS parametri
Poglavlje 5
353
udruenja za standarde u elektronici (VESA Video Electronics Standards Organization). U reimu pripravnosti sistem i dalje moe da reaguje na spoljne prekide sa tastature, od mia, faks modema i mrenih adaptera. Na primer, upotreba tastature ili mia prekida reim pripravnosti i trenutno vraa napajanje monitoru. U najveem broju sistema operativni sistem preuzima veinu parametara vezanih za napajanje, a u nekim sluajevima moe i da prevazie parametre BIOS-a. Pre svega je to sluaj ako i operativni sistem i matina ploa podravaju ACPI. U nekim sistemima postoje i dodatni BIOS parametri za upravljanje napajanjem. Neki od najeih prikazani su u tabeli 5.23.
Tabela 5.23 Tipini parametri za upravljanje napajanjem*

ACPI Function Izaberite opciju Enabled samo ako operativni sistem vaeg raunara podrava specifikaciju ACPI. Trenutno je podravaju Windows 98 i Windows 2000. Ova opcija omoguava da se izabere tip (ili stepen) tednje energije za reime usporenja (engl. Doze), pripravnosti (engl. Standby) i obustave rada (engl. Suspend). Stepeni tednje su: Max Saving najvea tednja. Period neaktivnosti u svim reimima 1 minut. User Define korisnik posebno podeava svaki reim. U ovom odeljku se definiu periodi neaktivnosti za svaki reim. Min Saving najmanja tednja. Period neaktivnosti u svim reimima 1 sat (osim za disk ureaj). Ako je u sistemu instaliran APM, bolje ete tedeti struju ako izaberete Yes. Odreuje se nain brisanja monitora. Sistem iskljuuje prikljuke za vertikalnu i horizontalnu sinhronizaciju i upisuje blanko znake u video bafer. Izaberite ovu opciju ako monitor podrava standard DPMS (Display Power Management Signaling signali upravljanja potronjom energije ekrana) udruenja za standarde u elektronici (VESA Video Electronics Standards Organization). Parametre upravljanja napajanjem podesite softverom koji ste dobili uz video podsistem. Sistem u video bafer upisuje samo blanko znake. Kako sistem prelazi iz reima sa manje u reime sa sve vie tednje, izaberite reim u kojem e se izbrisati monitor. Navedite IRQ liniju dodeljenu modemu (ako postoji). Aktivnost na toj liniji e uvek probuditi sistem. Nakon izabranog vremenskog perioda neaktivnosti kod veine skupova ipova sistema takt procesora opada na mali procenat (10 do 25 %) radnog takta. Svi ostali ureaji i dalje rade punom brzinom. Nakon izabranog vremenskog perioda neaktivnosti zaustavlja se CPU sat, disk ureaji prestaju sa radom, a L2 ke ulazi u reim tednje. Svi ostali ureaji i dalje rade punom brzinom. Nakon izabranog vremenskog perioda neaktivnosti skup ipova prelazi u hardverski reim neaktivnosti zaustavljajui CPU sat, a ponekad uvodei i druge ureaje u reim tednje energije.
Power Management
PM Control by APM Video Off Method V/H SYNC+Blank DPMS Support
Blank Screen Video Off After MODEM Use IRQ Doze Mode (usporenje)
Standby Mode (pripravnost)
Suspend Mode (obus. rada)
nastavlja se
354
Poglavlje 5
Bios

HDD Power Down Nakon izabranog vremenskog perioda neaktivnosti ureaja svi sistemski IDE ureaji kompatibilni sa specifikacijom ATA-2 i novijim sami upravljaju svojim napajanjem, prelazei u stanje mirovanja nakon odreenog perioda neaktivnosti i zatim ponovnim pokretanjem prilikom pristupa. Kada sistem pree u stanje usporenja, CPU takt se usporava. Moete odrediti procenat rada. Ako se izabere opcija Enabled, video aktivnost e vratiti na poetak opte merenje vremena za reim Standby. Ako izaberete Instant Off ili Delay 4 Sec. iskljuivanje raunara dugmetom On/Off prevodi sistem u stanje veoma male potronje (trenutno ili nakon 4 sekunde) sa dovoljno napajanja u kolima da bi se otkrila aktivnost na istom dugmetu ili aktivnost Resume by Ring Ako se izabere opcija Enabled, ventilator procesora se u reimu obustave rada iskljuuje. Ako se izabere opcija Enabled, ulazni signal na serijskoj liniji RI (Ring Indicator) (drugim reima, poziv preko modema) budi sistem iz softverski iskljuenog stanja. Ako se izabere opcija Enabled moete podesiti datum i vreme kada e RTC (Real-Time Clock sat realnog vremena) probuditi sistem iz reima obustave rada. Bira se dan u mesecu kada hoete da se aktivira buenje. Bira se vreme kada hoete da se aktivira buenje. Ako se izabere opcija Enabled ulazni signal sa lokalne mree (LAN) budi sistem iz softverski iskljuenog stanja. Moete birati Enabled (omogueno) ili Disabled (onemogueno) da bi se nadgledao IRQ8 (sat realnog vremena) da ne probudi sistem iz reima obustave rada Ako se izabere opcija Enabled, aktivnost na bilo kojem od sledeih ureaja vratie na poetak opte merenje vremena za reim pripravnosti. IRQ 3 do 7, 9 do 15, NMI Prvostepeni IDE 0 Prvostepeni IDE 1 Drugostepeni IDE 0 Drugostepeni IDE 1 Disketna jedinica Serijski prikljuak Paralelni prikljuak
Throttle Duty Cycle VGA Active Monitor Soft-Off PWR-BTTN
CPUFAN Off in Suspend Resume by Ring
Resume by Alarm
Date (of Month) Alarm Time (hh:mm:ss) Alarm Wake Up On LAN IRQ8 Break [Event From] Suspend Reload Global Timer Events
Meni za podizanje sistema (redosled podizanja)

Meni Boot (Boot Sequence, Order) koristi se za podeavanje naina podizanja i redosleda ureaja sa kojih se moe podizati sistem raunara. Ako operativni sistem predvia podizanje sistema sa CD-a (na primer, Windows 2000), u ovom meniju moete promeniti redosled ureaja da bi se CD proverio pre diska. U tabeli 5.24 prikazane su funkcije i parametri za tipinu matinu plou.
CMOS parametri Tabela 5.24 Tipini parametri menija Boot

Stavka Boot-Time Diagnostic Screen Quick Boot Mode Scan User Flash Area Opcije Opis
Poglavlje 5
355
Disabled (onem. podr. se) Prikazuje se ekran sa rezultatima Enabled (omog.) dijagnostike za vreme podizanja sistema raunara. Disabled (onem.) Omoguava se da se raunar podigne Enabled (omog. -podr. se) izostavljajui neka ispitivanja u POST-u. Disabled (onem. podr. se) Omoguava se da BIOS pregleda fle Enabled (omog.) memoriju i pronae korisnike binarne datoteke koje treba izvriti za vreme podizanja sistema. Power On Stay Off Last State (podr. se) Bira se reim napajanja koji treba uspostaviti nakon prekida napajanja naizmeninom strujom. Power On (ukljueno) vraa napajanje u raunar. Stay Off (iskljueno) ne vraa napajanje dok se ne pritisne prekida napajanja. Last State (zateeno) vraa stanje zateeno u trenutku prekida napajanja. Odreuje se kako raunar reaguje na poziv preko modema kada je napajanje iskljueno (ostaje iskljuen/ukljuuje se). Odreuje se kako raunar reaguje na poziv sa LAN-a kada je napajanje iskljueno (ostaje iskljuen/ukljuuje se). Odreuje redosled podizanja sa raspoloivih ureaja Da bi se promenio redosled: 1. Izaberite ureaj sa _ ili 2. Pritisnite znak + da bi se ureaj popeo na spisku, a da bi se spustio. Operativni sistem svakom ureaju na spisku dodeljuje slovnu oznaku redom kako su navedeni. Menjanje redosleda dovodi do promene slovnih oznaka. Spisak raspoloivih disk ureaja. Kada se izabere otvara se podmeni Hard Drive. Spisak raspoloivih zamenjivih ureaja. Kada se izabere otvara se podmeni Removable Devices.
After Power Failure
On Modem Ring
Stay Off Power On (podr. se) Stay Off Power On (podr. se) Removable devices Hard Drive ATAPI CD-ROM Drive Network Boot
On LAN
First Boot Device Second Boot Device Third Boot Device Fourth Boot Device
Hard Drive Removable Devices
nema opcija nema opcija
U ovom meniju mogu se podesiti ureaji sa kojih se podie sistem i redosled kojim se ureaji proveravaju da bi se sistem podigao. Sa ovog menija se moe pristupiti i podmenijima Hard Drive (diskovi) i Removable Devices (ureaji sa zamenjivim medijumom) da bi se odredio redosled ureaja za podizanje sistema. Na primer, moete podesiti da se prvo pokua podizanje sa disk ureaja, a onda u podmeniju Hard Drive podesite da se podizanje sistema najpre pokua sa drugostepenog disk ureaja. Obino se za dva disk ureaja podrazumeva obrnuti redosled.
356
Poglavlje 5
Bios
Meni za prekid
Meni Exit slui da se napusti program za podeavanje BIOS-a, da se sauvaju unete izmene, kao i za uitavanje i uvanje podrazumevanih vrednosti. U tabeli 5.25 prikazane su uobiajene opcije veine BIOS-a matine ploe.
Tabela 5.25 Tipini parametri menija Exit*

Stavka Exit Saving Changes Exit Discarding Changes Load Setup Defaults Load Custom Defaults Save Custom Defaults Opis Naputa se program, a unete promene se upisuju u CMOS RAM. Naputa se program, a unete promene se odbacuju. Uitavaju se fabriki podeene podrazumevane vrednosti parametara. Uitavaju se prilagoene podrazumevane vrednosti parametara. Trenutne vrednosti parametara uvaju se kao prilagoene podrazumevane vrednosti parametara. Obino BIOS uitava vrednosti parametara iz fle memorije. Ako je ona oteena, BIOS uitava prilagoene podrazumevane vrednosti. Ako ne postoje prilagoene podrazumevane vrednosti, BIOS uitava fabrike podrazumevane vrednosti parametara. Odbacuju se unete promene i ne naputa se program za podeavanje. Vrednosti parametara e biti onakve kakve su bile kada je raunar ukljuen.
Discard Changes
Kada izaberete optimalne BIOS parametre moete ih sauvati opcijom Save Custom Defaults. Tako ete moi brzo da vratite sadraj ako se on oteti ili izgubi. Svi BIOS parametri se uvaju u CMOS RAM memoriji koja se napaja iz baterije na matinoj ploi.
Dodatne mogunosti podeavanja BIOS-a

U nekim sistemima se na ekranima za podeavanje BIOS-a javljaju i dodatne mogunosti, kojih nema u svim BIOS-ima. Neke od najeih na koje biste mogli naii prikazane su u tabeli 5.26.
Tabela 5.26 Dodatne mogunosti podeavanja BIOS-a*

Virus Warning Kada se omogui dobiete upozorenje ako neki program pokua da pie u sektor za podizanje sistema ili u tabelu particija na disk ureaju. Ako prilikom uobiajenog rada dobijete takvo upozorenje trebalo bi da pokrenete program protiv virusa koji e proveriti da li je dolo do zaraze. Ovo je zatita samo za glavni sektor za podizanje sistema, a ne za ceo disk. Primetiete da programi koji redovno piu u sektor za podizanje sistema (na primer, FDISK) mogu izazvati ovo upozorenje. Ovde moete onemoguiti unutranji L1 i spoljni L2 ke. Ovo se esto koristi prilikom testiranja memorije kada nije poeljno keiranje. Za redovan rad bi keiranje trebalo da bude omogueno.
CPU Internal Cache/ External Cache
CMOS parametri
Quick Power On Self Test
Poglavlje 5
357
Kada se omogui ova opcija skrauje se vreme samotestiranja prilikom ukljuenja (POST). Brzi POST izostavlja neka ispitivanja kao to je testiranje memorije. Ako imate poverenja u svoj sistem moete omoguiti brzi POST, ali ja uglavnom preporuujem da on ostane onemoguen kako bi se POST izvravao u potpunosti. Ova opcija ima smisla samo na sistemima sa dve disketne jedinice. Ako se izabere Enabled, fiziki ureaj B: postaje logiki ureaj A:, a fiziki ureaj A: postaje logiki ureaj B:. Kada se izabere opcija Enabled, BIOS proverava disketne jedinice da bi utvrdio imaju li 40 ili 80 staza. Jedino disketni ureaji od 360 KB imaju 40 staza; ureaji sa 720 KB, 1,2 MB i 1,44 MB svi imaju 80 staza. Kako veoma malo savremenih PCja ima disketne jedinice sa 40 staza, izaberite opciju Disabled da biste utedeli vreme. Gate A20 se odnosi na nain na koji sistem adresira memoriju iznad 1 MB (proirenu memoriju). Ako se izabere opcija Fast (brzo), sistemski skup ipova kontrolie Gate A20. Ako se izabere Normal, Gate A20 se kontrolie preko jednog izvoda u kontroleru tastature. Opcija Fast poveava brzinu sistema, pogotovo sa operativnim sistemima zatienog reima kao to su Windows 9x i Windows 2000. Ako se izabere opcija Disabled, sledee dve stavke (Typematic Rate i Typematic Delay) nemaju smisla, pa se pritisci na tastere ponavljaju brzinom odreenom na kartici kontrolera tastature u sistemu. Ako izaberete opciju Enabled moi ete da birate brzinu i odlaganje otkucaja. Ako je omogueno podeavanje brzine (prethodna stavka), moete da izaberete brzinu tastature (brzina kojom se znak ponavlja ako drite pritisnut taster) i to 6, 8, 10, 12, 15, 20, 24 ili 30 znakova u sekundi. Ako je omogueno podeavanje brzine, moete da izaberete odlaganje ponavljanja za tastaturu (koliko moete da drite pritisnut taster a da se znak ne ponovi) i to 250, 500, 750 ili 1000 milisekundi. Ako ste uveli lozinku, ovde izaberite da li se ona zahteva prilikom svakog podizanja sistema (boot) ili samo za podeavanje (Setup). Ako sistem ima PS/2 prikljuak za mia (na matinoj ploi), a ugradili ste serijski ureaj za pokazivanje, ovde izaberite Disabled (onemogueno). Dozvoljava se karticama za multimedije da itaju podatke iz video RAM-a. Obino se bira Disabled, osim ako se u uputstvima za ugradnju kartice za multimedije ne zahteva drugaije. S.M.A.R.T. je skraenica za sistem Self-Monitoring Analysis and Reporting Technology (sistem analize i izvetavanja sa autokontrolom) koji postoji na nekim IDE disk ureajima.
Swap Floppy Drive
Boot Up Floppy Seek
Gate A20 Option
Typematic Rate Setting
Typematic Rate (Chars/Sec)
Typematic Delay (Msec)
Security Option
PS/2 Mouse Function Control
PCI/VGA Palette Snoop
HDD S:M:A:R:T: capability
nastavlja se
358
Poglavlje 5
Bios

Report No FDD For WIN 95 Ako na raunaru ne postoji disketna jedinica izaberite Yes da bi se oslobodio IRQ6. Ovo je potrebno zbog kompatibilnosti sa Windowsom 95. Na ekranu Integrated Peripherals, u polju Onboard FDC Controller (ugraeni kontroler disketne jedinice), izaberite Disabled (onemoguen). ROM ipovi su obino veoma spori, oko 150 ns (nanosekundi), i prenose samo po 8 bitova dok RAM radi brzinom od 60 ns ili ak 10 ns, pa i manje, i na veini sistema je irok 32 ili 64 bita. Shadowing je kopiranje BIOS koda iz ROM-a u RAM, gde CPU moe da ita BIOS upravljake programe veom brzinom RAM-a.
ROM Shadowing
BIOS teme u vezi sa godinom 2000.

Svi brinu o problemu 2000. godine. Ukratko, ovaj problem proizlazi iz injenice da je sistemski sat prvobitno projektovan da automatski aurira samo godine, a da se vek podeava runo. Ovo znai da bi, ako raunar bude iskljuen prilikom prelaska iz 1999. godine u 2000, sat prilikom ukljuenja u novoj godini prikazao da je godina 1900. Noviji PC-ji imaju drugaiji sat koji automatski, pored godine, aurira i vek. Kada je PC ukljuen, sistemski BIOS dobija datum i vreme od RTC-a (Real-Time Clock sata realnog vremena). Kada se PC koji nije pripremljen za 2000. godinu prvi put u toj godini ukljui, na primer prvog januara 2000. u 12:00, BIOS e biti obaveten da je godina 1900. Neki BIOS-i e to pretvoriti u 1980. ili u neki noviji datum. U veini tih sistema korisnik moe runo da podesi godinu 2000. i BIOS e aurirati polje za vek u RTC-u. Taj se problem nee ponovo pojaviti sve do 2099. godine. Kada se uitava operativni sistem (OS), on dobija vreme i datum od BIOS-a. Programi mogu da trae datum i vreme od OS-a, od BIOS-a ili od RTC-a. Veina programa uzima datum i vreme iz OS-a, poneki iz BIOS-a, a veoma mali broj iz RTC-a. Program koji je kompatibilan za Y2K moe da prijavljuje pogrean datum ako takav dobija iz BIOS-a ili RTC-a koji nisu pripremljeni za 2000. godinu. Da biste proverili da li je operativni sistem kompatibilan sa Y2K uradite sledee: 1. Ako koristite DOS podignite sistem do komandne linije u bezbednom reimu (nisu uitani drugi upravljaki programi). 2. Podesite datum na 31. decembar 1999. godine sledeom komandom:
DATE 12-31-1999 <enter>
3. Podesite vreme na 11:59 (uvee) komandom:

TIME 23:59 <enter>
4. Proverite da li su datum i vreme prihvaeni komandama:

DATE <enter>
a zatim
TIME <enter>
5. Pogledajte odgovor. Zatim saekajte vie od jednog minuta i proverite datum komandom:
BIOS teme u vezi sa godinom 2000.

DATE <enter>
Poglavlje 5
359
Ako se datum promenio u 1. januar 2000. vaa verzija DOS-a nema problem Y2K. 6. Ako koristite Windows 9x, NT ili Windows 2000 podignite sistem do radne povrine operativnog sistema. 6. Otvorite Control Panel (Start, Settings, Control Panel). 3. Izaberite ikonu Date/Time i podesite datum na 31, decembar, a vreme na 11:58 PM. Gledajte oko jedan minut da biste videli ta e se desiti. Ako se datum pravilno promeni, znai da imate operativni sistem kompatibilan sa Y2K.
Napomena
Ova provera ne znai da su aplikacije kompatibilne sa Y2K. Provera je bila za operativni sistem. Sada proverite BIOS. 1. Pokrenite program za podeavanje BIOS-a.
tt
Videti Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje CMOS-a str. 336.

2. Podesite datum na 31. decembar 1999. 3. Podesite vreme na 11:59 PM. Gledajte oko minut da biste videli ta e se desiti. Ako se datum pravilno promeni znai da imate BIOS kompatibilan sa Y2K.
Napomena
Ni ovo ne znai da neete imati potekoa sa aplikacijama. Ova provera je bila za BIOS. Ako se datum i vreme ne promene pravilno, BIOS nije kompatibilan sa Y2K. Na kraju proverite sat realnog vremena (RTC) na sledei nain: 1. 2. 3. 4. 5. Pokrenite program za podeavanje BIOS-a kao u prethodnom primeru. Podesite datum na 31. decembar 1999, a vreme na 11:59 PM. Sauvajte promene i napustite program za podeavanje BIOS-a. Iskljuite raunar. Saekajte vie od jednog minuta, ukljuite raunar i ponovo pokrenite program za podeavanje BIOS-a. Ako se datum pravilno promenio, znai da imate RTC kompatibilan sa Y2K. Ovo je samo provera sata i ne utie na aplikacije. Ako se datum i vreme ne promene pravilno, sat nije kompatibilan sa Y2K.
Primetiete da mnogi sistemi nemaju kompatibilne satove, a da neki nemaju kompatibilne BIOS-e. U tom sluaju ostaje vam jednostavno reenje: neka sistem ostane ukljuen prilikom prelaska u 2000. godinu. Ako sistem nije ostao ukljuen, a problem je u BIOS-u, prilikom prvog ukljuivanja u 2000. godini treba pokrenuti program za podeavanje BIOSa i uneti taan datum. Drugo reenje je da se kupi neka od adapterskih kartica Y2K koje se sada prodaju i na kojima se nalazi BIOS koji e pravilno promeniti godinu. Ove kartice, osim toga, nadgledaju da li se u BIOS-u pojavljuje godina 1900, automatski ispravljaju CMOS i prosleuju operativnom sistemu pravilan datum. Priznajem da su ova ispitivanja prilino jednostavna. Ako vam je potrebno ozbiljnije testiranje, preporuujem programe kakav je 2000.EXE iz NSTL-a (National Software Testing Laboratories). Ovaj program se moe besplatno preuzeti sa njihove Web lokacije i dobiete preciznu sliku o kompatibilnosti vaeg PC-ja. Veina proizvoaa BIOS-a takoe nudi preuzmanje razumljivijih besplatnih programa za testiranje.
360
Poglavlje 5
Bios
U sledeim odeljcima ispitaemo vee proizvoae BIOS-a i kompatibilnost njihovih BIOS-a sa Y2K.
Award
Award tvrdi da njihov BIOS pravilno menja godinu iz 1999. u 2000. i pravilno ita i prenosi datume iza 2000. godine iz sistemskog sata realnog vremena, ukljuujui i prestupne godine. Kompatibilnost zavisi od datuma izdanja: Ako vaeg Award BIOS-a nosi datum pre 26. aprila 1994. godine, treba samo jednom da podesite sistemski sat. 1. Iskljuite raunar pre ponoi 31. decembra 1999. 2. Ukljuite ga posle ponoi prvog januara 2000. 3. Podesite datum programom za podeavanje BIOS-a. Ako je datum izdanja Award BIOS-a izmeu 26. aprila 1994. i 31. maja 1995. moraete da pribavite nadogradnju BIOS-a ili da svaki dan podeavate sistemski sat! BIOS-i izdati izmeu ova dva datuma imaju greku pretpostavljaju da je vek fiksiran na 19. Ako je Award BIOS izdat posle 31. maja 1995. godine njegov kalendar automatski prelazi iz 1999. u 2000. godinu, ak i ako ne zadovoljava test 2000.EXE (NSTL). Award Software je promenio izvorni kd BIOS-a da bi se prilagodio ovom testu i drugim aplikacijama koje koriste INT1Ah funkciju 04h. Izvorni kd Award BIOS-a izdatog posle 18. novembra 1996. zadovoljava test 2000.EXE. Osim nadogradnji BIOS-a preko firme Unicore Software, Award nudi i hardversko/ softversko reenje na kartici za nadogradnju BIOS-a Millenium/Pro. Ova se kartica takoe moe nabaviti preko firme Unicore Software (vidite Vendor List na CD-u).
AMI
AMI tvrdi da njihovi BIOS proizvodi isporueni pre 1998. godine s brojem verzije pre 6.31.01 zahtevaju auriranje.
Napomena
Primetite da neki proizvoai originalne opreme menjaju broj verzije i da treba pitati njih koji je pravi broj AMI verzije. AMI BIOS ete prepoznati prilikom ukljuenja sistema kada se prikazuje AMI-jev zatitni znak, datum i verzija BIOS-a. AMI BIOS stariji od 1998. godine s brojem verzije pre 6.31.01 preporuuje se za nadogradnju kako bi se uskladio sa Y2k.
Phoenix
Phoenix tvrdi da veina maina (ali ne sve) koje koriste Phoenix BIOS 4.0 izdanje 5 i novije imaju podrku za automatsko auriranje datuma kada se sistem prvi put ukljui posle 31. decembra 1999. (Prelazak na podrku za automatsko auriranje prosleen je proizvoaima sredinom 1995. godine.) Preporuujem da obavite test programom kao to je 2000.exe da biste bili sigurni da je sistem kompatibilan. Ako nije, trebalo bi da postoje nadogradnje kod proizvoaa matine ploe ili kod firme MicroFirmware (videti Vendor List).
Plug-and-Play BIOS
Ranije su ugradnja i podeavanje ureaja u PC-ju bili teak zadatak. Prilikom ugradnje korisnik je bio suoen sa zadatkom da podesi novu karticu biranjem IRQ-a, adresa U/I prikljuaka i DMA kanala. Korisnici su morali da premetaju kratkospojnike ili prekidae na karticama za proirenje da bi podesili te parametre. Morali su da znaju tano koji se
Plug-and-Play BIOS
Poglavlje 5
361
resursi ve koriste da bi pronali skup resursa koji nije u sukobu sa ve postojeim ureajima u sistemu. Ako bi nastao sukob, sistem ponekad nije mogao da se podigne, novi ureaj nije radio ili je dovodio do otkazivanja hardvera sa kojim je u sukobu. PnP tehnologija je projektovana tako da sprei probleme podeavanja i omogui korisnicima lako proirivanje PC-ja. Kada se koristi PnP, korisnik samo utakne novu karticu, a sistem je automatski podeava za pravilan rad. PnP se sastoji iz tri dela:
s s s
Plug-and-Play BIOS ESCD (Extended System Configuration Data proireni podaci o konfigurisanju sistema) Plug-and-Play operativni sistem
PnP BIOS za vreme podizanja sistema raunara pokree podeavanje PnP kartica. Ako su kartice ugraene ranije, BIOS ih pobuuje podacima iz ESCD-a i zatim podie sistem. Prilikom instaliranja nove PnP kartice BIOS u ESCD-u trai slobodne resurse potrebne kartici za proirenje. Ako pronae dovoljno resursa, on podeava karticu. Meutim, ako BIOS ne pronae potrebne resurse, PnP rutine operativnog sistema e zavriti postupak podeavanja. Prilikom podeavanja se novim podacima auriraju registri za podeavanje (fle BIOS) na kartici i u ESCD-u.
Oznake PnP ureaja

Svi Plug-and-Play ureaji moraju da sadre Plug-and-Play oznaku ureaja da bi ih operativni sistem pravilno prepoznao i uitao odgovarajui upravljaki softver. Svaki proizvoa ureaja obavezan je da dodeli Plug-and-Play oznaku svakom proizvodu i da je sauva u hardveru. Oznaka se sastoji od tri slova koja oznaavaju isporuioca i etiri broja koja oznaavaju proizvod (na primer, XYZ1234). Svaki proizvoa PnP ureaja mora da dobije oznaku isporuioca od tri slova jedinstvenu u industriji. Zatim on proizvodima dodeljuje jedinstvene brojeve za svaki model. Kada jedan model dobije odreenu oznaku, ista oznaka se ne sme upotrebiti za drugi proizvod ili drugi model istog isporuioca (tj. sa istom oznakom isporuioca). Mnogi ureaji nemaju standardnu oznaku, na primer kontroler prekida ili kontroler tastature. Zato je Microsoft rezervisao prefiks PNP za razliite ureaje koji nemaju postojeu oznaku, kao i za definisanje kompatibilnih ureaja. Ove oznake su prikazane u tabeli 5.27.
Tabela 5.27
PNP0xxx PNP0000 PNP0001 PNP0002 PNP0003 PNP0004 PNP0100 PNP0101 PNP0102
Oznake PnP ureaja

Opis Sistemski ureaji Kontroleri prekida: Kontroler AT prekida Kontroler EISA prekida Kontroler MCA prekida APIC Kontroler Cyrix SliC MP prekida Merai vremena: AT mera vremena EISA mera vremena MCA mera vremena DMA:
Oznaka ureaja
nastavlja se
362
Poglavlje 5
Bios

Oznaka ureaja PNP0200 PNP0201 PNP0202 PNP0300 PNP0301 PNP0302 PNP0303 PNP0304 PNP0305 PNP0306 PNP0307 PNP0308 PNP0309 PNP030A PNP030B PNP0320 PNP0321 PNP0322 PNP0323 PNP0324 PNP0325 PNP0326 PNP0327 PNP0340 PNP0341 PNP0342 PNP0343 PNP0343 PNP0344 PNP0400 PNP0401 PNP0500 PNP0501 PNP0502 PNP0510 PNP0511 PNP0600 PNP0601 Opis AT DMA kontroler EISA DMA kontroler MCA DMA kontroler Tastature: kontroler tastature IBM PC/XT (83 tastera) kontroler tastature IBM PC/AT (86 tastera) kontroler tastature IBM PC/XT (84 tastera) IBM poboljana (101 ili 102 tastera, podrka za mia PS/2) tastatura Olivetti (83 tastera) tastatura Olivetti (102 tastera) tastatura Olivetti (86 tastera) tastatura Microsoft Windows (R) GIDEI (General Input Device Emulation Interface) opti interfejs za podraavanje ulaznih ureaja (stari) tastatura Olivetti (A101 / 102 tastera) tastatura AT&T 302 Rezervisano u Microsoftu Japanska tastatura A01 sa 106 tastera Japanska tastatura sa 101 tasterom Japanska tastatura AX Japanska tastatura 002/003 sa 106 tastera Japanska tastatura 001 sa 106 tastera Japanska tastatura Toshiba Desktop Japanska tastatura Toshiba Laptop Japanska tastatura Toshiba Notebook Korejska tastatura sa 84 tastera Korejska tastatura sa 86 tastera Korejska poboljana tastatura Korejska poboljana tastatura 101b Korejska poboljana tastatura 101c Korejska poboljana tastatura 103 Paralelni ureaji: standardni LPT prikljuak za tampa ECP prikljuak za tampa Serijski ureaji: standardni PC COM prikljuak COM prikljuak kompatibilan sa 16550 serijski ureaj sa vie prikljuaka (neinteligentni 16550) opti ureaj kompatibilan sa IRDA opti ureaj kompatibilan sa IRDA Disk kontroleri: opti kontroler diska kompatibilan sa ESDI/IDE/ATA Plus Hardcard II
Plug-and-Play BIOS
Oznaka ureaja PNP0602 PNP0603 PNP0700 PNP0701 PNP0900 PNP0901 PNP0902 PNP0903 PNP0904 PNP0905 PNP0906 PNP0907 PNP0908 PNP0909 PNP090A PNP090B PNP090C PNP090D PNP090E PNP090F PNP0910 PNP0911 PNP0912 PNP0913 PNP0914 PNP0915 PNP0916 PNP0917 PNP0918 PNP0919 PNP091A PNP0930 PNP0931 PNP0940 PNP0941 PNP09FF PNP0A00 PNP0A01 PNP0A02 Opis Plus Hardcard IIXL/EZ
Poglavlje 5
363
opti IDE koji podrava Microsoft Device Bay Specification standardni PC kontroler disketne jedinice standardni PC kontroler disketne jedinice koji podrava MS Device Bay Spec Video adapteri: kompatibilan sa VGA Video Seven VRAM/VRAM II/1024i kompatibilan sa 8514/A Trident VGA Cirrus Logic Laptop VGA Cirrus Logic VGA Tseng ET4000 Western Digital VGA Western Digital Laptop VGA S3 Inc. 911/924 ATI Ultra Pro/Plus (Mach 32) ATI Ultra (Mach 32) usaglaen sa XGA ATI VGA Wonder grafiki adapter Weitek P9000 OAK Technology VGA Compaq QVision XGA/2 Tseng Labs W32/W32i/W32p S3 Inc. 801/928/964 Cirrus Logic 5429/5434 (preslikavanje memorije) Compaq Advanced VGA (AVGA) ATI Ultra Pro Turbo (Mach 64) rezervisano u Microsoftu Matrox MGA Compaq QVision 2000 Tseng W128 Chips & Technologies Super VGA Chips & Technologies Accelerator NCR 77c22e Super VGA NCR 77c32blt Plug-and-Play monitori (VESA DDC) Sabirnice: ISA sabirnica EISA sabirnica MCA sabirnica
nastavlja se
364
Poglavlje 5
Bios

Oznaka ureaja PNP0A03 PNP0A04 PNP0A05 PNP0A06 PNP0800 PNP0B00 PNP0C00 PNP0C01 PNP0C02 PNP0C03 PNP0C04 PNP0C05 PNP0C06 PNP0C07 PNP0C08 PNP0C09 PNP0C0A PNP0C0B PNP0C0C PNP0C0D PNP0C0E PNP0C0F PNP0C10 PNP0C11 PNP0C12 PNP0C13 PNP0E00 PNP0E01 PNP0E02 PNP0E03 PNP0F00 PNP0F01 PNP0F02 PNP0F03 PNP0F04 PNP0F05 PNP0F06 Opis PCI sabirnica VESA/VL sabirnica osnovna ACPI sabirnica osnovna ACPI proirena U/I sabirnica (EIO sabirnica) RTC, BIOS, ureaji na sistemskoj ploi AT zvunici AT sat realnog vremena Plug-and-Play BIOS (primenjuje se samo u postupku za brojano oznaavanje sastava osnovnog direktorijuma) sistemska ploa opti redni broj za rezervisanje resursa potrebnih PnP registrima matine ploe (nije vezano za odreeni ureaj) prekid za obavetavanje o PnP BIOS dogaajima matematiki koprocesor APM BIOS (nezavisno od verzije) rezervisano za ranu primenu PnP BIOS-a rezervisano za ranu primenu PnP BIOS-a hardver ACPI sistemske ploe ugraeni ACPI kontroler nain kontrole baterija ACPI ventilator ACPI dugme za napajanje ACPI poklopac ACPI dugme za mirovanje PCI kanal prekida ACPI sistemski indikator ACPI raspon temperature kontroler leita za ureaj PnP BIOS (koristi se kada se ne moe primeniti ACPI) PCMCIA skupovi ipova kontrolera: PCMCIA kontroler kompatibilan sa Intel 82365 PCMCIA kontroler Cirrus Logic CL-PD6720 PCMCIA VLSI VL82C146 CardBus kontroler kompatibilan sa Intel 82365 Mievi: Microsoftov sabirniki mi Microsoftov serijski mi Microsoftov InPort mi Microsoftov PS/2 mi Mouse Systems mi Mouse Systems mi sa 3 tastera (COM2) Genius mi (COM1)
Plug-and-Play BIOS
Oznaka ureaja PNP0F07 PNP0F08 PNP0F09 PNP0F0A PNP0F0B PNP0F0C PNP0F0D PNP0F0E PNP0F0F PNP0F10 PNP0F11 PNP0F12 PNP0F13 PNP0F14 PNP0F15 PNP0F16 PNP0F17 PNP0F18 PNP0F19 PNP0F1A PNP0F1B PNP0F1C PNP0F1D PNP0F1E PNP0F1F PNP0F20 PNP0F21 PNP0F22 PNP0F23 PNP0FFF PNP8xxx PNP8001 PNP8004 PNP8006 PNP8008 PNP8065 PNP8072 PNP8073 PNP8074 PNP8078 Opis Genius mi (COM2) Logitech mi Microsoftov BallPoint serijski mi Microsoftov Plug-and-Play serijski mi Microsoftov Plug-and-Play BallPoint serijski mi serijski mi kompatibilan sa Microsoftom InPort mi kompatibilan sa Microsoftom PS/2 mi kompatibilan sa Microsoftom BallPoint serijski mi kompatibilan sa Microsoftom Texas Instruments QuickPort mi sabirniki mi kompatibilan sa Microsoftom Logitechov mi tipa PS/2 PS/2 prikljuak za mieve tipa PS/2 Microsoftov mi za decu Logitechov sabirniki mi Logitechov SWIFT ureaj serijski mi kompatibilan sa Logitechom sabirniki mi kompatibilan sa Logitechom mi tipa PS/2 kompatibilan sa Logitechom SWIFT ureaj kompatibilan sa Logitechom HP Omnibook mi Compaq LTE Trackball mi tipa PS/2 Compaq LTE Trackball serijski mi Microsoftov Trackball mi za decu rezervisano za Microsoft Input Device Group rezervisano za Microsoft Input Device Group rezervisano za Microsoft Input Device Group rezervisano za Microsoft Input Device Group rezervisano za Microsoft Input Device Group rezervisano za Microsoft Systems Mreni adapteri Novell/Anthem NE3200 Compaq NE3200 Intel EtherExpress/32 HP EtherTwist EISA LAN adapter/32 (HP27248A) Ungermann-Bass NIUps ili NIUps/EOTP DEC (DE211) EtherWorks MC/TP DEC (DE212) EtherWorks MC/TP_BNC HP MC LAN adapter/16 TP (PC27246) DCA 10 Mb MCA
Poglavlje 5
365
nastavlja se
366
Poglavlje 5
Bios

Oznaka ureaja PNP80c9 PNP80ca PNP80cb PNP80cc PNP80d3 PNP80d4 PNP80d5 PNP80d6 PNP80d7 PNP80d8 PNP80dd PNP80de PNP80df PNP80e0 PNP80e1 PNP80e2 PNP80e5 PNP80e7 PNP80e8 PNP80e9 PNP80ea PNP80eb PNP80ec PNP80ed PNP80ee PNP80ef PNP80f1 PNP80f3 PNP80f4 PNP80f6 PNP80f7 PNP80f8 PNP80fb PNP80fc PNP80fd PNP80fe PNP80ff PNP8100 PNP8105 Opis IBM Token Ring IBM Token Ring II IBM Token Ring II/Short IBM Token Ring 4/ 16 Mbs Novell/Anthem NE1000 Novell/Anthem NE2000 kompatibilan sa NE1000 kompatibilan sa NE2000 Novell/Anthem NE1500T Novell/Anthem NE2100 SMC ARCNET SMC ARCNET PC100, PC200 SMC ARCNET PC110, PC210, PC250 SMC ARCNET PC130/E SMC ARCNET PC120, PC220, PC260 SMC ARCNET PC270/E SMC ARCNET PC600W, PC650W DEC DECPCA DEC (DE100) EtherWorks LC DEC (DE200) EtherWorks Turbo DEC (DE101) EtherWorks LC/TP DEC (DE201) EtherWorks Turbo/TP DEC (DE202) EtherWorks Turbo/TP_BNC DEC (DE102) EtherWorks LC/TP_BNC DEC EE101 (ugraeni) DECpc 433 WS (ugraeni) 3Com EtherLink Plus 3Com EtherLink II ili IITP (8 ili 16-bitni) 3Com TokenLink 3Com EtherLink 16 3Com EtherLink III 3Com opti EtherLink Plug-and-Play ureaj Thomas Conrad TC6045 Thomas Conrad TC6042 Thomas Conrad TC6142 Thomas Conrad TC6145 Thomas Conrad TC6242 Thomas Conrad TC6245 DCA 10 MB
Plug-and-Play BIOS
Oznaka ureaja PNP8106 PNP8107 PNP8113 PNP811C PNP8120 PNP8123 PNP8124 PNP8125 PNP8126 PNP8127 PNP8128 PNP812a PNP812d PNP812f PNP8130 PNP8132 PNP8137 PNP8138 PNP8141 PNP8142 PNP814b PNP8155 PNP8156 PNP8157 PNP8158 PNP8159 PNP815f PNP8160 PNP816a PNP816d PNP8191 PNP81c3 PNP81c4 PNP81c5 PNP81c6 PNP81c7 PNP81c8 Opis DCA 10 MB optiki DCA 10 MB sa upredenim paricama Racal NI6510 Ungermann-Bass NIUpc Ungermann-Bass NIUpc/EOTP SMC StarCard PLUS (WD/8003S)
Poglavlje 5
367
SMC StarCard PLUS sa ugraenom razvodnom kutijom (WD/8003SH) SMC EtherCard PLUS (WD/8003E) SMC EtherCard PLUS sa leitem ROM-a za pokretanje raunara (WD/ 8003EBT) SMC EtherCard PLUS sa leitem ROM-a za pokretanje raunara (WD/ 8003EB) SMC EtherCard PLUS TP (WD/8003WT) SMC EtherCard PLUS 16 sa leitem ROM-a za pokretanje raunara (WD/ 8013EBT) Intel EtherExpress 16 ili 16TP Intel TokenExpress 16/4 Intel TokenExpress MCA 16/4 Intel EtherExpress 16 (MCA) Artisoft AE-1 Artisoft AE-2 ili AE-3 Amplicard AC 210/XT Amplicard AC 210/AT Everex SpeedLink /PC16 (EV2027) HP PC LAN Adapter /8 TP (HP27245) HP PC LAN Adapter /8 TP (HP27245) HP PC LAN Adapter /8 TP (HP27245) HP PC LAN Adapter /8 TP (HP27245) HP PC LAN Adapter /8 TP (HP27245) National Semiconductor Ethernode * 16-AT National Semiconductor AT/LANTIC Ethernode * 16-AT3 NCR Token-Ring 4Mbs ISA NCR Token-Ring 16/4Mbs ISA Olicom 16/4 Token-Ring adapter SMC EtherCard PLUS Elite (WD/8003EP) SMC EtherCard PLUS 10T (WD/8003W) SMC EtherCard PLUS Elite 16 (WD/8013EP) SMC EtherCard PLUS Elite 16T (WD/8013W) SMC EtherCard PLUS Elite 16 Combo (WD/8013EW ili 8013EWC) SMC EtherElite Ultra 16
nastavlja se
368
Poglavlje 5
Bios

Oznaka ureaja PNP81e4 PNP81e6 PNP81e7 PNP81eb PNP81ec PNP81ed PNP81ee PNP81ef PNP81f0 PNP81f0 PNP8200 PNP8209 PNP820a PNP8213 PNP8214 PNP821d PNP8227 PNP8228 PNP8231 PNP8263 PNP8277 PNP828A PNP828B PNP828C PNP828D PNP8294 PNP82bd PNP82C2 PNP82C2 PNP8321 PNP8323 PNP8324 PNP8326 PNP8327 PNP8385 PNP8387 PNP8388 PNP8389 PNP8390 Opis Pure Data PDi9025-32 (Token Ring) Pure Data PDI508+ (ArcNet) Pure Data PDI516+ (ArcNet) Proteon Token Ring (P1390) Proteon Token Ring (P1392) Proteon ISA Token Ring (P1340) Proteon ISA Token Ring (P1342) Proteon ISA Token Ring (P1346) Proteon ISA Token Ring (P1347) Cabletron E2000 Series DNI Cabletron E2100 Series DNI Zenith Data Systems Z-Note kompatibilni sa Zenith Data Systems NE2000 Xircom Pocket Ethernet II Xircom Pocket Ethernet I RadiSys EXM-10 serija SMC 3000 kontroler SMC 91C2 Advanced Micro Devices AM2100/AM1500T Tulip NCC-16 Exos 105 Ethernet zasnovan na Intel 595 Token ring tipa TI2000 kartice AMD PCNet Family AMD PCNet32 (VL verzija) upravljaki program za infracrveni IrDA Infrared NDIS (Microsoftov) IBM PCMCIA-NIC Xircom CE10 Xircom CEM2 DEC Ethernet (sve vrste) SMC EtherCard (sve vrste osim 8013/A) usaglaene sa ARCNET Thomas Conrad (sve Arcnet vrste) IBM Token Ring (sve vrste) upravljaki program Remote Network Access upravljaki program RNA Point-to-point protokol Rezervisano za Microsoftove mrene komponente upravljaki program za infracrvene mree ravnopravnih raunara (Microsoftov) opti mreni adapter
Plug-and-Play BIOS
Oznaka ureaja PNPAxxx PNPA002 PNPA003 PNPA01B PNPA01D PNPA01E PNPA01F PNPA020 PNPA022 PNPA02B PNPA02D PNPA02F PNPA030 PNPA031 PNPA032 PNPBxxx PNPB000 PNPB001 PNPB002 PNPB003 PNPB004 PNPB005 PNPB006 PNPB007 PNPB008 PNPB009 PNPB00A PNPB00B PNPB00C PNPB00D PNPB00E PNPB00F PNPB010 PNPB018 PNPB019 PNPB020 PNPB02F Opis
Poglavlje 5
369
SCSI, vlasniki CD adapteri kontroler kompatibilan sa Future Domain 16-700 Panasonic vlasniki CD-ROM adapter (SBPro/SB16) Trantor 128 SCSI kontroler Trantor T160 SCSI kontroler Trantor T338 paralelni SCSI kontroler Trantor T348 paralelni SCSI kontroler Trantor Media Vision SCSI kontroler Always IN-2000 SCSI kontroler Sony vlasniki CD-ROM kontroler Trantor T13b 8-bitni SCSI kontroler Trantor T358 paralelni SCSI kontroler Mitsumi LU-005 CD-ROM kontroler + ureaj jedne brzine Mitsumi FX-001 CD-ROM kontroler + ureaj jedne brzine Mitsumi FX-001 CD-ROM kontroler + ureaj sa dve brzine Zvuk/video, multimedija Sound Blaster 1,5 zvuni ureaj Sound Blaster 2,0 zvuni ureaj Sound Blaster Pro zvuni ureaj Sound Blaster 16 zvuni ureaj zvuni ureaj kompatibilan sa Thunderboard-om FM sintisajzer kompatibilan sa AdLib-om kompatibilni sa MPU401 zvuni ureaj kompatibilan sa Microsoftovim sistemom za zvuk Compaq Business Audio PnP ureaj Microsoft Windows sistema za zvuk MediaVision Pro Audio Spectrum MediaVision Pro Audio 3D MusicQuest MQX-32M MediaVision Pro Audio Spectrum Basic MediaVision Pro Audio Spectrum skup ipova MediaVision Jazz-16 (verzije proizvoaa) skup ipova Auravision VxP500 Orchid Videola MediaVision Pro Audio Spectrum 8-bitni MediaVision Pro Audio Spectrum Basic FM sintisajzer kompatibilan sa Yamahom OPL3 prikljuak za igre
nastavlja se
370
Poglavlje 5
Bios

Oznaka ureaja PNPCxxx-Dxxx PNPC000 PNPC001 Opis Modemi Compaq 14400 Modem (TBD) Compaq 2400/9600 Modem (TBD)
Pobuivanje PnP ureaja

Jedan od poslova Plug-and-Play BIOS-a za vreme POST-a (Power On Self Test samotestiranje prilikom ukljuenja) jeste da prepozna i pobudi sve PnP kartice i dodeli im ispravan CSN (Card Select Number broj za prepoznavanje kartice). BIOS je zaduen za podeavanje samo onih ureaja sa kojih se podie sistem; sve ostale PnP ureaje moe dinamiki da podesi softver operativnog sistema. Tipian redosled radnji Plug-and-Play BIOS-a za vreme POST-a jeste: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Onemoguiti sve ureaje koji se podeavaju. Prepoznati sve Plug-and-Play ureaje. Napraviti mapu nepromenljivih resursa dodeljenih ureajima u sistemu. Omoguiti ulazno izlazne ureaje. Pregledati ISA ROM. Podesiti ureaj za podizanje sistema raunara. Omoguiti ISA Plug-and-Play i ostale ureaje koji se podeavaju. Pokrenuti bootstrap loader (rutinu koja ita disk ureaje i trai ispravan glavni sektor za podizanje sistema).
Ako je uitani operativni sistem kompatibilan sa PnP, on e preuzeti upravljanje sistemskim resursima. Sve PnP ureaje koji nisu podeeni podesie odgovarajui sistemski softver ili PnP operativni sistem. Sada je operativni sistem uitan i preuzima kontrolu nad PnP resursima sistema. Device Manager operativnog sistema kao to je Windows moe da se koristi za kontrolu PnP ureaja.
BIOS-ove poruke o grekama

im se PC sistem ukljui on pokree POST (Power On Self Test samotestiranje prilikom ukljuenja). Ako se naie na greke, poruke se uglavnom prikazuju kao tekst na ekranu. Moe se dogoditi da se greke otkriju pre inicijalizacije video kartice na samom poetku postupka POST. Tada se greke ne mogu prikazati, pa sistem koristi dva druga naina za saoptavanje. Jedan je zvuni signal bip, tj. sistem emituje odreen skup zvunih signala da bi saoptio koja greka je otkrivena. Drugi nain je da sistem poalje odreenu heksadecimalnu ifru greke na adresu U/I prikljuka 80h, koju moe da proita posebna kartica u jednom od slotova sabirnice. Dok ROM BIOS izvrava POST u veini sistema se rezultati ispitivanja stalno alju na U/I prikljuak 80h da bi mogle da ih pregledaju posebne dijagnostike kartice kartice za POST ifre. Ti testovi se ponekad nazivaju proizvoakim, zato to su predvieni za testove na liniji za sklapanje, dok jo nije prikljuen monitor. Kartice za POST ifre imaju dvocifreni heksadecimalni ekran na kome se prikazuje redni broj rutine koja se izvrava. Pre svakog testa se na taj prikljuak alje heksadecimalna ifra i zatim se obavlja test. Ako test ne uspe i zakoi mainu, na ekranu ostaje heksadecimalna ifra poslednjeg testa.
Poglavlje 5
371
U sistemu se mnogi testovi obavljaju pre omoguavanja video kartice, pogotovo ako se koristi EGA ili VGA. Prema tome, mnoge greke koje koe sistem mogu biti otkrivene pre nego to je sistem u stanju da poruku prikae preko ekrana. Kako samo neke od tih greaka proizvode zvuni signal, sistem bi (na primer, u sluaju greke memorije u banci 0) za uobiajene postupke reavanja problema izgledao potpuno mrtav. Problem se, meutim, esto moe prepoznati pomou kartice za POST ifre. Ove ifre potpuno zavise od BIOS-a, jer kartica samo prikazuje ifru koja joj se uputi. Neki BIOS-i imaju detaljnije POST postupke, pa alju ifre koje vie znae. Kartice za POST ifre mogu se nabaviti kod firme JDR Microdevices i drugih. Za jednostavne, ali inae teke greke koje se ne mogu prikazati na ekranu, veina verzija BIOS-a emituje i zvune signale koji mogu pomoi da se prepozna problem. Zvune ifre su sline POST iframa, ali se itaju sa zvunika, a ne na posebnoj kartici.
Napomena
Na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu nalazi se iscrpan spisak BIOS poruka o grekama, ifara greaka i zvunih signala BIOS-a firmi Phoenix, AMI, Award, Microid Research i IBM.
Opte BIOS-ove poruke o grekama prilikom podizanja sistema

ROM mape veine PC-ja lie na prvobitne IBM sisteme sa kojima su oni kompatibilni sa izuzetkom dela Cassette BASIC (koji se zove i ROM BASIC). Mnoge korisnike PC sistema moe iznenaditi podatak da je originalni IBM PC zaista na poleini imao utinicu za kasetofon. To je trebalo da slui za uitavanje programa i podataka sa kasete i na nju. Tada su se kasete koristile zato to su disketne jedinice bile veoma skupe, a diskova jo nije bilo. Disketne jedinice su ubrzo pojeftinile, pa se prikljuak za kasetofon nije pojavljivao na kasnijim IBM sistemima. Prikljuak za kasetofon nije postojao ni na jednom odgovarajuem sistemu drugih proizvoaa. Originalni PC standardno se isporuivao sa samo 16 K memorije u osnovnoj konfiguraciji. Disketne jedinice nisu bile ukljuene, tako da niste mogli da uitavate datoteke niti da ih snimate na diskete. Veina korisnika raunara je sama pisala programe u jeziku BASIC (Beginners All-Purpose Symbolic Instruction Language poetniki optenamenski simboliki instrukcijski kd) ili su koristili tue programe. Ovi rani IBM sistemi su u ROM BIOS-u imali ugraen prevodilac za BASIC, koji je imao pristup prikljuku za kasete na poleini sistema. Zaista je udno da je IBM zadrao ROM BASIC sve do poetka devedesetih godina. To mi lii na slepo crevo kod ljudi. ROM BASIC je u ovim IBM sistemima neka vrsta zakrljalog organa ostatak koji je imao ulogu kod praistorijskih predaka, a danas nema nikakve svrhe. Na starijim IBM sistemima koji imaju ROM BASIC, moete videti njegove tragove ako onemoguite sve diskove. U tom sluaju, kako nemaju sa ega da se podignu, ovi IBM sistemi vas bez uzbuivanja prebace na udan ROM BASIC ekran (iz berbe 1981!). Kada se ovo desi, poruka izgleda ovako:
The IBM Personal Computer Basic Version C1.10 Copyright IBM Corp 1981 62940 Bytes free Ok
Mnogi su se plaili ovakve poruke, jer je to obino znailo da sistem nije prepoznao disk! Kako odgovarajui sistemi drugih proizvoaa nisu u ROM-u ni imali prevodilac za Cassette BASIC, morali su u prilikama u kojima bi IBM-ov sistem pokretao BASIC da daju neku drugu poruku. Odgovarajui sistemi sa AMI BIOS-om daju jednu u sutini zbunjujuu poruku:
372
Poglavlje 5
Bios
NO ROM BASIC SYSTEM HALTED
(Nema ROM Basica Sistem se zaustavlja) To je BIOS-ova poruka o greci, koju AMI BIOS prikazuje kada doe do sluaja u kojem IBM sistem prelazi na Cassette BASIC, kojeg naravno u AMI BIOS-u nema (kao ni u drugim odgovarajuim BIOS-ima). Druge verzije BIOS-a prikazuju drugaije poruke. Na primer, u istim okolnostima bi Compaqov BIOS prikazao sledee:
Non-System disk or disk error replace and strike any key when ready
(Disketa nije sistemska ili greka na disku. Zamenite disketu i pritisnite bilo koji taster) Ovo je malo zbunjuje zato to se ista (ili slina) poruka o greci nalazi i u DOS sektoru za podizanje sistema i obino se prikazuje u sluaju kada nedostaju sistemske datoteke ili kada su one neispravne. U sluaju u kojem bi se na IBM sistemu pojavio Cassette BASIC, sistem sa Award BIOSom prikazuje sledee:
DISK BOOT FAILURE, INSERT SYSTEM DISK AND PRESS ENTER
(greka diska prilikom podizanja sistema, ubacite sistemsku disketu i pritisnite Enter) Phoenixov BIOS bi izdao poruku:
No boot device available strike F1 to retry boot, F2 for setup utility
(Nema ureaja za podizanje sistema pritisnite F1 za ponovni pokuaj podizanja ili F2 za pomoni program za podeavanje) ili
No boot sector on fixed disk strike F1 to retry boot, F2 for setup utility
(Na disku nema sektora za podizanje sistema pritisnite F1 za ponovni pokuaj podizanja ili F2 za pomoni program za podeavanje) Prva ili druga poruka javljaju se u zavisnosti od toga koja se greka zaista dogodila. Mada se poruke razlikuju od BIOS-a do BIOS-a, svima je uzrok isti. Generalno, ove se poruke javljaju u jednom od dva sluaja, a oba se odnose na odreene bitove u glavnom zapisu za podizanje sistema (Master Boot Record), koji se nalazi u prvom sektoru diska na fizikoj adresi cilindar 0, glava 0, sektor 1. Prvi sluaj se odnosi na disk koji nikada nije deljen na particije ili mu je oteen glavni zapis za podizanje sistema. U postupku podizanja sistema, BIOS proverava poslednja dva bajta glavnog zapisa za podizanje sistema (prvi sektor na ureaju) traei oznaku 55AAh. Ako sadraj poslednja dva bajta nije 55AAh, primenjuje se prekid 18h. To dovodi do poziva podrutine koja prikazuje jednu od poruka koje smo pomenuli, a na IBM sistemu pokree Cassette (ROM) BASIC. Glavni zapis za podizanje sistema (ukljuujui bajtove sa oznakom) na disk upisuje DOS program FDISK. Neposredno po formatiranju niskog nivoa svi sektori se popunjavaju odreenim sadrajem, a prvi sektor ne sadri oznaku 55AAh. Drugim reima, ovakvu poruku biste dobili ako pokuate da podignete sistem sa diska na kojem je obavljeno formatiranje niskog nivoa, a nije jo podeljen na particije.
Poglavlje 5
373
Sada razmotrite drugi sluaj koji dovodi do ovih poruka. Ako su bajtovi oznake ispravni, BIOS izvrava kd iz glavnog zapisa particije za podizanje sistema, proveravajui bajtove koji treba da sadre oznaku za podizanje sistema u svakom od etiri zapisa u tabeli particija. Ti bajtovi su na poloajima 446 (1BEh), 462 (1CEh), 478 (1DEh) odnosno 494 (1EEh). Oni slue da oznae koji od mogua etiri zapisa tabele particija sadri aktivnu particiju (sposobnu za podizanje). Vrednost 80h u nekom od ovih bajtova oznaava da tabela sadri aktivnu particiju, a u tom sluaju vrednosti ostala tri bajta moraju biti 00h. U sluaju da se vrednost 80h nae na vie mesta (to bi znailo da ima vie aktivnih particija) ili da se u nekom od ovih bajtova nalazi bilo koja druga vrednost osim 80h ili 00h, pojavila bi se poruka:
Invalid partition table
(neispravna tabela particija) Ako je vrednost 00h u sva etiri bajta namenjena oznaci za podizanje sistema, to znai da nema aktivne particije (sposobne za podizanje), na IBM sistemu e se pojaviti Cassette BASIC, a na drugim sistemima gore opisane poruke, u zavisnosti od BIOS-a koji imate. Tano to bi se dogodilo kada biste pomou FDISK-a uklonili postojee particije sa diska, a ne biste napravili nove particije, ili ako ne biste pre ponovnog podizanja sistema ni jednu particiju pomou FDISK-a proglasili aktivnom (sposobnom za podizanje). Naalost, ne postoji lak nain da se na sistemu na kojem je oteena tabela particija ona i popravi. Moete pokuati da FDISK-om uklonite oteene particije, ali FDISK to ne dozvoljava uvek. U tom sluaju morate pribei neem jaem, na primer komandi DISKEDIT iz Symantecovog paketa Norton Utilities.
Memorija
U OVOM POGLAVLJU
Osnovno o memoriji ROM DRAM
6
POGLAVLJE 6
Ke memorija: SRAM Brzine RAM memorije Budue tehnologije DRAM memorije Fizika RAM memorija Nadogradnja RAM-a Reavanje problema sa memorijom Logiki raspored memorije sistema
376
Poglavlje 6
Memorija
Osnovno o memoriji
U ovom poglavlju se razmatra memorija sa fizikog i logikog stanovita. Najpre ete saznati ta je to memorija, gde se uklapa u arhitekturu PC-ja i kako radi. Potom emo razmotriti razliite vrste memorija, kao i brzine i oblike ipova i memorijskih modula koje moete da kupite i ugradite. Takoe, razmatra se i logiki raspored memorije koji definie razliite oblasti u memoriji i njihove namene sa stanovita sistema. S obzirom na to da pripadaju dui procesora, preslikavanje i logiki raspored memorije jesu pojmovi koje je moda i najtee shvatiti u svetu PC-ja. U ovom poglavlju su data korisna obavetenja koja reavaju zagonetke vezane za memoriju i koja vam omoguavaju da to bolje iskoristite svoj sistem. Memorija predstavlja radni prostor procesora sistema. To je oblast privremenog smetanja u kojoj se moraju nalaziti programi i podaci koje obrauje procesor. Smetanje u memoriju smatra se privremenim zato to podaci i programi ostaju u njoj sve dok raunar ne izgubi napajanje elektrinom energijom ili dok se ponovno ne pokrene. Pre nego to se raunar iskljui ili ponovno pokrene, svi podaci koji su promenjeni treba da se snime na neki od ureaja za trajno uvanje (obino disk), tako da se kasnije mogu ponovo uitati u memoriju. Za memoriju esto kaemo RAM, od random access memory (radna memorija). Glavna memorija se naziva RAM-om zato to moete proizvoljno (i brzo) da pristupite bilo kojoj lokaciji u memoriji. Ovakvo oznaavanje moe ponekad da zbuni, a esto se i pogreno tumai. Na primer, memorija samo za itanje (engl. read-only memory, ROM) takoe ima proizvoljan pristup, a razlikuje se od sistemskog RAM-a po tome to se u nju obino ne mogu upisivati podaci. Isto tako se i memoriji na disku moe pristupiti proizvoljno, ali je ne smatramo RAM-om. Tokom godina RAM je od obine skraenice postao pojam koji oznaava glavni memorijski radni prostor u kojem procesor izvrava programe i koji se obino sastoji od ipova tipa DRAM (dinamiki RAM). Jedna od osobina DRAM ipova (a time i RAM-a uopte) jeste dinamiko smetanje podataka, to znai da se u bilo kom trenutku informacije mogu nanovo upisivati u RAM. Vana osobina RAM-a jeste to to uva podatke samo dok dobija napajanje elektrinom energijom. Dakle, kada govorimo o memoriji raunara obino mislimo na RAM ili fiziku memoriju u sistemu, tj. prvenstveno na memorijske ipove ili module koje koristi procesor za smetanje osnovnih aktivnih programa i podataka. Ovo se esto mea sa izrazom smetajni medijum, koji bi trebalo da se upotrebljava samo za stvari kao to su disk ureaji i magnetne trake (mada se one mogu koristiti kao vrsta RAM-a, koji se naziva virtuelna memorija). Izraz RAM moe da se odnosi i na fizike ipove koji sainjavaju memoriju sistema i na logiko preslikavanje i raspored te memorije. Pojmovi logikog preslikavanja i rasporeda odreuju kako se memorijske adrese preslikavaju na stvarne ipove i koje adrese sadre koje podataka o sistemu. Osobe koje nemaju iskustva sa raunarima esto meaju glavnu memoriju sa memorijom na disku, poto se u oba sluaja veliine izraavaju u megabajtima ili gigabajtima. Da bi se objasnio odnos izmeu glavne memorije i memorije na disku, smatram da je najbolje uporediti ih sa radnim stolom i ormanom sa kartotekom. Prema ovoj pristupanoj analogiji orman predstavlja disk sistema, u koji se smetaju programi i podaci radi uvanja na due vreme. Radni sto predstavlja glavnu memoriju sistema i omoguava osobi koja radi za stolom (i koja oponaa procesor) da neposredno pristupi svakom dokumentu koji se nalazi na njemu. Dokumenti na stolu predstavljaju programe i dokumente koje moete da uitate u memoriju. Da biste radili sa odreenim dokumentom najpre treba da ga izvadite iz ormana i postavite na sto. Ako je povrina stola dovoljno velika, moi ete istovremeno da otvorite nekoliko dokumenata; isto tako, ako va sistem ima veu memoriju, moi ete da izvravate vei broj programa, odnosno vee programe, i da radite sa veim brojem dokumenata, odnosno sa veim dokumentima.
Osnovno o memoriji
Poglavlje 6
377
Ugradnja veeg diska u sistem odgovara stavljanju veeg ormana u kancelariju; vie dokumenata moe trajno da se uskladiti. Poveanje memorije sistema je kao kada dobijete vei radni sto; moete da radite istovremeno sa vie programa i podataka. Postoji jedna razlika izmeu ovog poreenja i naina na koji se stvari zaista odvijaju u raunaru: kada se datoteka uita u raunar, to je zapravo kopija datoteke; original se i dalje nalazi na disku. Treba istai da, zbog privremenosti memorije, sve datoteke koje su menjane nakon uitavanja u memoriju moraju opet da se snime na disk, pre nego to se napajanje sistema iskljui i memorija isprazni. Ako se izmenjena datoteka ne snimi, original datoteke na disku ostae neizmenjen. Ovo je kao kada bi se reklo da e biti ponitene sve izmene na dokumentima koji ostanu na radnom stolu posle kraja radnog vremena, dok e originalni dokumenti i dalje postojati u ormanu. U memoriju se privremeno smetaju programi dok se izvravaju, zajedno sa podacima koje koriste. RAM ipovi ponekad se nazivaju nepostojanom memorijom zato to se, kada iskljuite raunar ili nestane struje, gubi sve to je smeteno u RAM-u, osim onoga to ste snimili na hard disk. Zbog nestalne prirode RAM-a mnogi korisnici raunara imaju obiaj da esto snimaju svoj rad. (Neki programi mogu automatski da prave rezervne kopije u vremenskim razmacima.) Pokretanjem programa u RAM se unose datoteke koje ostaju u njemu sve dok se program izvrava. Procesor izvrava naredbe programa u RAM-u i takoe smeta rezultate u RAM. U RAM se smetaju znakovi koje kucate kada radite sa programom za obradu teksta, kao i brojevi koji se koriste u izraunavanju. Kada programu naredite da snimi vae podatke, on skladiti sadraj RAM-a na disk u obliku datoteke. Sa fizike strane, glavna memorija u sistemu predstavlja niz ipova ili modula koji sadre ipove, obino uloenih u matinu plou. Ovi ipovi ili moduli mogu da se razlikuju po elektrinom i fizikom reenju, ali moraju biti kompatibilni sa sistemom u koji treba da se ugrade kako bi radili pravilno. U ovom poglavlju razmotriemo razliite vrste ipova i modula koji mogu da se ugrade u razliite sisteme. Memorija je jedan od najskupljih delova savremenog PC-ja, odmah posle procesora, iako je poslednjih nekoliko godina smanjen ukupan iznos koji je potrebno izdvojiti za memoriju uobiajenog sistema. ak i posle pada cena, za memoriju vaeg sistema treba da date vie novca nego za matinu plou; zapravo skoro dvaput vie. Pre naglog pada cena memorije sredinom 1996. godine, memorija je godinama imala prilino ustaljenu cenu od oko 40 $ po megabajtu. Tada uobiajena veliina memorije od 16 MB kotala je vie od 600 $. U stvari, memorija je u to vreme bila toliko skupa da je vredela vie od svoje teine u zlatu. Ovako visoke cene privukle su panju kriminalaca, tako da su proizvoai memorijskih modula bili rtve velikih oruanih pljaki u nekoliko navrata. Ove pljake donekle su izazvane injenicom da je memorija bila veoma vredna, potranja velika i da je praktino bilo nemogue pronai ukradene ipove i module. Nakon ovih oruanih pljaki i drugih kraa, proizvoai memorijskih modula poeli su da postavljaju naoruane uvare i primenjuju pootrene mere sigurnosti. Do kraja 1996. godine cene memorije znaajno su se spustile, na oko 4 $ po megabajtu, to predstavlja desetostruki pad cena za manje od godinu dana. Posle ovog velikog pada, cene su nastavile da padaju i trenutno iznose oko jedan i po dolar po megabajtu, ili oko 100 $ za danas uobiajena 64 MB. To znai da, nezavisno od ukupnog novca koji se danas potroi za PC, moemo da ugradimo u sistem oko etiri puta veu memoriju nego pre nekoliko godina i da istovremeno za to izdvojimo oko 1/6 iznosa. Danas memorija kota manje nego pre nekoliko godina, ali je i njen radni vek postao mnogo krai. Nove vrste memorije osvajaju se bre nego ranije i novi sistemi koje kupujete verovatno ne prihvataju istu memoriju kao postojei. U sluaju nadogradnje ili opravke, to znai da ete najee morati da promenite memoriju ako menjate matinu plou. Mali su izgledi da iskoristite memoriju sa postojee matine ploe kada je zamenjujete nadogradnjom. Ovo e verovatno vaiti i u budunosti, tako da sistem ili nadogradnja matine ploe koju kupite sledee godine nee moi da koriste memoriju iz vaeg sadanjeg sistema.
378
Poglavlje 6
Memorija
Zbog ovoga je bitno da saznate koje sve razliite vrste memorije postoje danas na tritu, tako da moete na najbolji nain odrediti koji sistemi zahtevaju koje memorije i lake isplanirate budue nadogradnje i opravke. Da bi se bolje razumela fizika memorija u sistemu neophodno je da se vidi gde i kako se ona uklapa u sistem. Tri glavne vrste fizike memorije u savremenim PC-jima jesu:
s s s
ROM. Memorija samo za itanje (Read only memory) DRAM. Dinamika memorija sa proizvoljnim pristupom (Dynamic random access memory) SRAM. Statiki RAM
ROM
Memorija samo za itanje, ili ROM, jeste vrsta memorije koja moe da uva podatke trajno ili polutrajno. Nazvana je tako zato to je u nju ili nemogue ili teko upisivati podatke. ROM se esto naziva i trajnom memorijom, zato to svi podaci ostaju smeteni u njemu i kada se iskljui napajanje. Kao takav, ROM predstavlja savreno mesto za naredbe za pokretanje PC-ja tj. za softver kojim se podie sistem. Treba istai da ROM i RAM ne predstavljaju suprotnosti, kao to to neki ljudi moda misle. Tehniki posmatrano, ROM je zapravo podskup RAM-a sistema. Drugim reima, deo adresnog prostora memorije sistema sa proizvoljnim pristupom preslikan je u jedan ili vie ROM ipova. Ovo je neophodno zbog softvera koji omoguava podizanje PC-ja; inae, procesor ne bi imao u memoriji program koji bi izvravao po ukljuenju napajanja.
uu Proitajte Postupak podizanja sistema, str. 1198.

Na primer, kada se ukljui PC, procesor automatski prelazi na adresu FFFF0h, gde oekuje da e nai naredbe o tome ta da radi. Ova lokacija je udaljena tano 16 bajtova od kraja prvog megabajta RAM-a i kraja ROM-a. Ako bi sadraj ove lokacije bio preslikan u obine memorijske ipove, svi podaci koji su u njoj smeteni nestali bi prilikom iskljuenja napajanja, tako da procesor ne bi naao naredbe za izvravanje kada se ponovo ukljui napajanje. Sa ROM ipovima postavljenim na toj adresi program za pokretanje sistema moe da bude uitan trajno u ROM i da bude na raspolaganju svaki put kada se ukljui sistem.
tt Vie obavetenja o dinamikom RAM-u proitajte u odeljku DRAM, str. 379.

ROM sistema obino poinje od adrese F0000h, koja je udaljena za 64 KB od kraja prvog megabajta. Kako je ROM ip najee ima 64 KB, ROM programi zauzimaju poslednja 64 KB prvog megabajta, ukljuujui i bitnu adresu FFFF0h naredbe za pokretanje. Nekim ljudima ini se neobinim to to se PC pokree izvravajui naredbe na 16 bajta od kraja ROM-a, ali je takvo reenje odabrano sa namerom. Sve to programer ROM-a treba da uradi jeste da na tu adresu upie naredbu JMP (jump skoiti), koja nalae procesoru da skoi na pravi poetak ROM-a najee blizu adresi F0000h, koja se nalazi oko 64 kB nie u mapi memorije. To je kao kada bi se odluilo da se svaka knjiga ita poevi od 16. strane pre kraja i da se svi izdavai knjiga saglase da tamo postave naredbu da se preskoi potreban broj strana unatrag, kako bi se stiglo na prvu stranu. Postavii poetnu lokaciju na ovaj nain, Intel je omoguio da ROM ima proizvoljnu veliinu, a da uvek ostane u gornjem kraju adresa prvog megabajta adresnog prostora memorije. Glavni ROM BIOS nalazi se u ROM ipu na matinoj ploi, ali postoje i adapterske kartice koje na sebi takoe imaju ROM. ROM na adapterskoj kartici sadri dodatne BIOS rutine i upravljake programe neophodne toj adapterskoj kartici, posebno ako mora da bude u dejstvu za vreme podizanja sistema, kao na primer video kartica. Kartice kojima nisu potrebni upravljaki programi u toku podizanja sistema uglavnom nemaju ROM, zato to se njihovi upravljaki programi mogu uitati sa diska kasnije u toku podizanja sistema.
DRAM
Poglavlje 6
379
ROM matine ploe obino sadri etiri glavna programa. Kod veine sistema to su sledei programi:
s s s s
POST (power-on self test samoispitivanje po ukljuenju napajanja). Niz rutina koje ispituju da li delovi sistema rade pravilno. CMOS podeavanje. Program sa menijima koji dozvoljava korisniku da podesi parametre, opcije, sigurnosne mere i eljene vrednosti u ustrojstvu sistema. Uitavanje sistema. Rutina koja pregleda najpre disketnu jedinicu a zatim disk, traei operativni sistem koji bi se uitao. BIOS (basic input/output system osnovni ulazno/izlazni sistem). Niz upravljakih programa za ureaje, koji treba da predstavlja standardni interfejs za osnovni hardver sistema, naroito za onaj koji treba da deluje u toku podizanja sistema.
S obzirom na to da BIOS ini najvei deo programskog koda smetenog u ROM-u, ROM esto nazivamo ROM BIOS-om. Kod starijih PC-ja ROM BIOS matine ploe mogao je da se sastoji od ukupno pet ili est ipova, ali ve godinama veina PC-ja zahteva samo jedan ip. Da biste saznali vie o ROM-u matine ploe, proitajte poglavlje 4 Matine ploe i sabirnice i poglavlje 5 BIOS. Adapterske kartice koje zahtevaju upravljake programe u toku pokretanja sistema takoe imaju ROM na sebi. Ovde spadaju video kartice, veina SCSI kartica (Small Computer Systems Interface interfejs malih raunarskih sistema), poboljane IDE kontrolerske kartice i odreene mrene kartice. ROM ip na ovim karticama sadri upravljake programe i programe za pokretanje koje e izvravati matina ploa u toku podizanja sistema. Na taj nain se, na primer, prepoznaje i inicijalizuje video kartica, ak i ako ROM matine ploe ne sadri njene posebne upravljake programe. Upravljake programe za poetni VGA reim ne moete da uitate sa diska zato to ekran ostaje crn sve dok se ne uitaju ti programi. Deava se sledee: ROM matine ploe pregleda posebnu adaptersku ROM oblast u RAM-u (adrese C0000-DFFFFh), traei par bajtova 55AAh koji oznaava poetak ROMa. BIOS matine ploe automatski izvrava sve programe koje pronae dok pregleda adapterske ROM-ove. Ovo ete videti kod veine sistema kada ih ukljuite, a za vreme POST-a videete kako se BIOS video kartice inicijalizuje i objavljuje svoje prisustvo. Postoje etiri razliite vrste ROM ipa:
s s s s
ROM. Memorija samo za itanje (Read Only Memory) PROM. Programabilni ROM (Programmable ROM) EPROM. Izbrisiv PROM (Erasable PROM) EEPROM. Prepisiv PROM (Electrically Erasable PROM) ili fle ROM
Bez obzira na to koju vrstu ROM ipa koristite, podaci su trajno smeteni u ROM ipu i ostae tamo zauvek, osim ako se namerno ne izbriu ili prepiu. Da biste saznali vie o ovim vrstama ipova proitajte poglavlje 5.
DRAM
Dinamiki RAM (DRAM) jeste vrsta memorijskog ipa koja se najee upotrebljava za glavnu memoriju savremenog PC-ja. Osnovne prednosti DRAM-a su velika gustina, to znai da moete smestiti veliki broj bitova u veoma mali ip, i veoma niska cena koja omoguava nabavku vee memorije. elije memorije u DRAM ipu ine mali kondenzatori koji zadravaju elektrini naboj koji oznaava bit. Nevolja sa DRAM-om jeste to to je dinamiki i to mora stalno da se osveava ili e se pojedinani kondenzatori u memoriji isprazniti, a podaci izgubiti. Osveavanje se obavlja kada kontroler memorije sistema nakratko zastane i pristupi svim redovima podataka u memorijskom ipu. Veina sistema ima kontroler memorije (obino ugraen u skup ipova matine ploe) koji je podeen na standardnu brzinu osveavanja
380
Poglavlje 6
Memorija
od 15 s (mikrosekundi). Pristup memoriji je tako ureen da su svi redovi podataka obuhvaeni posle tano 128 ciklusa osveavanja. To znai da su na svake 1,92 ms (milisekunde ili 128 15 s) oitani svi redovi u memoriji i osveeni podaci u njima.
tt Proitajte Skup ipova, str. 213.

Naalost, osveavanje memorije oduzima procesorsko vreme od drugih poslova, s obzirom na to da je za svaki ciklus osveavanja potrebno nekoliko taktova procesora. Kod starijih sistema osveavanje memorije moglo je da oduzme do 10 procenata (pa i vie) od ukupnog procesorskog vremena. Meutim, kod savremenih sistema, koji rade na stotinama megaherca, osveavanje traje oko 1 procenta (ili manje) od ukupnog procesorskog vremena. Kod nekih sistema moete da promenite vrednosti brzine osveavanja pomou CMOS podeavanja. Znajte da sa produenjem vremena izmeu ciklusa osveavanja sistem radi bre, ali pojedine elije memorije mogu da se isprazne i mogu da se pojave nasumine lake greke u memoriji. Laka greka je greka u podacima koju nije prouzrokovao pokvareni ip. U veini sluajeva sigurnije je drati se preporuene ili podrazumevane brzine osveavanja. S obzirom na to da osveavanje troi manje od 1 procenta ukupnog propusnog opsega savremenog sistema, izmena brzine osveavanja nema znaajnijeg uticaja na uinak sistema. DRAM koristi samo jedan par tranzistora i kondenzatora za svaki bit, to mu daje veliku gustinu i vei kapacitet po ipu u odnosu na druge vrste memorije. Trenutno se nude DRAM ipovi sa gustinama do 256 megabitova ili vie. To znai da postoje DRAM ipovi sa 256 miliona tranzistora ili vie! U poreenju sa tim, procesor Pentium II koji ima 7,5 miliona tranzistora izgleda slabano. Meutim, tranzistori i kondenzatori u memorijskom ipu ravnomerno su rasporeeni u (najee kvadratnu) reetku veoma proste grae koja se ponavlja, za razliku od procesora koji predstavlja mnogo sloenije kolo, sa razliitim sklopovima i elementima koji su meusobno povezani na izrazito nepravilan nain. Barem jedan proizvoa trenutno radi na ipovima za 2001/2002. godinu, sa gustinama od 256 gigabitova i irinom linije kola od 0,05 m, to ukazuje na to da e gustina memorije nastaviti da se poveava, kao i ranijih godina. Tranzistor u svakoj eliji DRAM-a slui da oita stanje elektrinog naboja u susednom kondenzatoru. Ako je kondenzator napunjen, oitava se da elija sadri 1; odsustvo naboja oznaava 0. Naboj u malim kondenzatorima stalno se smanjuje, zbog ega memorija mora redovno da se osveava. ak i trenutni prekid napajanja ili bilo kakvo ometanje ciklusa osveavanja prouzrokovae gubitak naboja u elijama DRAM-a, a time i podataka u njima. DRAM se koristi u PC sistemima zato to je jeftin i ipovi mogu gusto da se pakuju, to znai da velika memorija moe da se smesti u mali prostor. Naalost, DRAM je spor, obino mnogo sporiji od procesora. U cilju poveanja brzine razvijeno je vie razliitih vrsta arhitektura za DRAM.
Ke memorija: SRAM
Postoji jo jedna, sasvim drugaija vrsta memorije koja je znaajno bra od veine DRAM memorija. Statiki RAM, ili skraeno SRAM, dobio je naziv po tome to mu nije potrebno redovno osveavanje, za razliku od DRAM-a (dinamikog RAM-a). Osim to ne zahteva osveavanje, SRAM je mnogo bri od DRAM-a i moe sasvim dobro da dri korak sa savremenim procesorima. Postoji SRAM memorija sa vremenom pristupa od 2 ns ili manje, to znai da moe ii u korak sa procesorima koji rade na 500 MHz ili vie! Za to je zasluno reenje sa klasterima od po est tranzistora za svaki bit memorije. Primena tranzistora umesto kondenzatora uinila je osveavanje nepotrebnim, zato to nema vie kondenzatora koji vremenom gube svoj elektrini naboj. Sve dok postoji napajanje, SRAM e pamtiti ono to je smeteno u
Ke memorija: SRAM
Poglavlje 6
381
njemu. Pitanje je zato se onda SRAM, sa svim tim odlikama, ne koristi za celokupnu memoriju sistema? Odgovor je jednostavan:
Vrsta DRAM SRAM Brzina Mala Velika Gustina Velika Mala Cena Niska Visoka
U poreenju sa DRAM-om, SRAM je mnogo bri, ali i mnogo manje gust i mnogo skuplji. Mala gustina znai da su SRAM ipovi fiziki vei i da se u njih moe smestiti ukupno manji broj bitova. Zbog reenja sa klasterima i velikog broja tranzistora, SRAM ipovi su fiziki vei i mnogo skuplji za izradu od DRAM ipova. Na primer, DRAM modul moe da sadri 64 MB RAM-a ili vie, dok bi SRAM modul priblino iste fizike veliine imao mesta za samo 2 MB podataka, a kotao bi koliko i DRAM modul od 64 MB. U osnovi, SRAM je do 30 puta fiziki vei i skuplji od DRAM-a. Visoka cena i fiziko ogranienje SRAM-a spreili su njegovu primenu za glavnu memoriju u PC sistemima. Iako je SRAM preskup da bi se koristio za glavnu memoriju, projektanti PC-ja su nali naina da iskoriste SRAM za znaajno poveanje brzine raunara. Umesto da se skupi SRAM upotrebi za celokupan RAM, kako bi ovaj mogao po brzini da prati procesor, mnogo se vie isplati projektovati jednu malu i veoma brzu SRAM memoriju, nazvanu ke memorijom. Ke memorija radi sa brzinama koje su bliske ili ak jednake brzini procesora. Procesor uglavnom neposredno ita podatke iz ke memorije i upisuje ih u nju. Za vreme itanja, podaci u veoma brzoj ke memoriji unapred se nadopunjuju iz sporije glavne memorije ili DRAM-a. DRAM je sve donedavno bio ogranien na brzinu od oko 60 ns (16 MHz). Da biste preraunali vreme pristupa iz nanosekundi u MHz, koristite sledei obrazac: 1 / nanosekunde 1000 = MHz Isto tako, da biste preraunali MHz u nanosekunde, koristite sledei obrnuti obrazac: 1 / MHz 1000 = nanosekunde Dok su PC sistemi radili na 16 MHz ili manje DRAM je mogao u potpunosti da dri korak sa matinom ploom i procesorom, tako da nije bilo potrebe za ke memorijom. Meutim, im su procesori preli granicu od 16 MHz, DRAM to vie nije mogao da prati i upravo je tada SRAM poeo da prodire u PC sisteme. Sve se ovo desilo tokom 1986. i 1987. godine, kada su se pojavili procesori 386 koji rade na 16 i 20 MHz. Ovi PC sistemi su meu prvima upotrebili ono to nazivamo ke memorijom, tj. veoma brzi bafer u SRAM tehnologiji koji neposredno snabdeva procesor podacima. S obzirom na to da ke memorija moe da radi brzinom procesora, ke kontroler predvia koji su podaci iz memorije potrebni procesoru i unapred puni veoma brzu ke memoriju tim podacima. Na taj nain, kada procesor pozove odreenu adresu u memoriji, podaci se uitavaju iz veoma brze ke memorije, a ne iz mnogo sporije glavne memorije. Uinak ke memorije izraava se kroz koeficijent pogodaka, koji predstavlja odnos pogodaka ke memorije prema ukupnom broju pristupa memoriji. Pogodak je postignut kada su podaci, potrebni procesoru, unapred uitani iz glavne u ke memoriju, tako da ih procesor moe odatle proitati. Do ke promaaja dolazi kada ke kontroler nije predvideo potrebu za odreenom adresom. eljeni podaci nisu unapred uitani u bru ke memoriju, tako da ih procesor mora itati iz sporije glavne memorije. Svaki put kada ita podatke iz glavne memorije, procesor mora da eka, zato to su ciklusi memorije mnogo sporiji od ciklusa procesora. Ako procesor radi na 233 MHz, njegovi ciklusi se odvijaju na skoro svake 4 ns, dok glavna memorija moe da ima cikluse na 60 ns, tj. da radi na samo 16 MHz. Stoga e se procesor, svaki put kada ita podatke iz glavne memorije, praktino usporiti do 16 MHz! Procesor usporava svoj rad zato to mora da izvrava tzv. stanja ekanja, odnosno cikluse u toku kojih se nita ne radi; procesor se u stvari odmara dok eka da mu
382
Poglavlje 6
Memorija
sporija glavna memorija isporui eljene podatke. Naravno da ne elimo da nam se procesori usporavaju, zato nain rada i oblik ke memorije dobijaju na znaaju sa poveanjem brzine sistema. Da bi se to vie izbegle okolnosti u kojima procesor mora da ita podatke iz spore glavne memorije, kod savremenog sistema postoje obino dva stepena kea, ke 1. stepena (L1 Level 1) i ke 2. stepena (L2). Ke 1. stepena (ili prvostepeni ke) takoe se naziva ugraenim ili unutranjim keom, zato to je ugraen neposredno u procesor i predstavlja u stvari deo matrice procesora (osnovnog ipa). Zbog toga ke L1 uvek radi sa punom brzinom procesora i predstavlja najbri ke u svakom sistemu. Svi procesori 486 i jai imaju ugraeni ke L1, koji ih ini znaajno brim od svojih prethodnika. Ke 2. stepena (ili drugostepeni ke) naziva se i spoljanjim keom, zato to se nalazi izvan ipa procesora. Najpre je to znailo da je on postavljen na matinu plou, kao kod svih sistema 386, 486 i Pentium. Kod njih ke L2 radi brzinom matine ploe, zato to se nalazi na matinoj ploi. Ke L2 uglavnom ete nai neposredno uz leite procesora kod sistema Pentium i prethodnih. U cilju poveanja brzine, sledea Intelova reenja, meu kojima su Pentium Pro i Pentium II, sadre ke L2 kao deo procesora. On se i dalje nalazi izvan ipa samog procesora, ali je postavljen unutar pakovanja ili modula procesora, umesto na poseban ip. Prema tome, sistemi Pentium Pro i Pentium II uopte nemaju ke na matinoj ploi; sav ke se nalazi unutar modula procesora. Da biste bolje razumeli odnos glavne i ke memorije, treba da vidite gde se one nalaze u osnovnoj arhitekturi sistema. Na slici 6.1 prikazan je uobiajeni sistem Pentium MMX sa skupom ipova Intel 430TX. Na slici 4.35 u poglavlju 4 pogledajte dijagram koji prikazuje uobiajeni sistem Pentium III sa ugraenim keom L2. U tabeli 6.1 navedeni su zahtevi i brzine kea L1 (unutranjeg) i L2 (spoljanjeg) kod savremenih sistema.
Tabela 6.1 Odnos izmeu kea L1 (unutranjeg) i L2 (spoljanjeg) kd savremenih sistema

Vrsta procesora Uobiajena brzina procesora Brzina kea L1 486 DX 4 Pentium 100 MHz 10 ns (100 MHz) Brzina kea L2 30 ns (33 MHz) Brzina matine ploe Brzina SIMM-a/DIMM-a 33 MHz 60 ns (16 MHz) Pentium 233 MHz 4,3 ns (233 MHz) 15 ns (66 MHz) 66 MHz 60 ns (16 MHz) Pentium Pro 200 MHz 5,0 ns (200 MHz) 5 ns (200 MHz) 66 MHz 60 ns (16 MHz) Pentium II (1997) 300 MHz 3,3 ns (300 MHz) 6 ns (150 MHz) 66 MHz 15 ns (16 MHz) Pentium II (1998) 400 MHz 2,5 ns (400 MHz) 5 ns (200 MHz) 100 MHz 10 ns (100 MHz)
Poglavlje 6
Procesor Pentium Ke L1 Sabirnica procesora 66 MHz
383
Do 266 MHz
Ke L2 (15 ns)
EDO SIMM (16 MHz) ili SDRAM DIMM (66 MHz)
PCI konektori
ISA sabirnica 8 MHz
ISA konektori
Disketna jedinica Super U/I (87307)
Tastatura
Mi
ROM Fle BIOS
Slika 6.1 Arhitektura sistema Pentium MMX sa skupom ipova Intel 430TX
AMD K6-2 475 MHz 2,1 ns (475 MHz) 10 ns (100 MHz) 95 MHz 10,5 ns (95 MHz)
AMD K6--3 450 MHz 2,2 ns (450 MHz) 2,2 ns (450 MHz) 100 MHz 10 ns (100 MHz)
Celeron 466 MHz 2,1 ns (466 MHz) 2,1 ns (466 MHz) 66 MHz 15 ns (66 MHz)
Pentium III 550 MHz 1,8 ns (550 MHz) 3,6 ns (275 MHz) 100 MHz 10 ns (100 MHz)
Pentium III Xeon 550 MHz 1,8 ns (550 MHz) 1,8 ns (550 MHz) 100 MHz 10 ns (100 MHz)
384
Poglavlje 6
Memorija
Ke memorije su prvobitno bile asinhrone, tj. radile su sa radnim taktom koji nije bio jednak ili sinhronizovan sa taktom sabirnice procesora. Poevi od skupa ipova 430FX koji se pojavio poetkom 1995. godine, podrku je dobila nova vrsta sinhrone ke memorije. ipovi su radili sa sinhronizovanim ili potpuno istim taktom sabirnice procesora, poveavajui dalje brzinu i uinak. U to vreme je uvedeno i svojstvo nazvano reimom kanalisanog prenosa neprekidne grupe podataka, koje je dozvoljavalo da se jednim pristupom po ciklusu izvri vie prenosa susednih podataka. Na taj nain je bilo smanjeno ukupno vreme kanjenja (stanja ekanja) ke memorije. Poto su se mogunost usklaivanja takta i mogunost kanalisanog prenosa neprekidne grupe podataka pojavila istovremeno u novim modulima, navoenje jednog od njih obino je znailo i prisustvo drugog. Istovremenom upotrebom ovih svojstava ukupni uinak sistema je povean za oko 20%, to je predstavljalo veoma znaajan napredak. Kod savremenih sistema ke kontroler nalazi se ili u North Bridge delu skupa ipova, kao kod sistema Pentium i slabijih, ili unutar procesora, kao kod sistema Pentium Pro/II i novijih. Mogunosti ke kontrolera odreuju uinak i mogunosti ke memorije. Vano je istai da je veina ke kontrolera ograniena po pitanju veliine glavne memorije koja moe da se keira. Ta ograniena veliina memorije moe esto da bude prilino mala, kao kod sistema Pentium zasnovanih na skupu ipova 430TX. Skup ipova 430TX moe da prebacuje u ke memoriju samo prva 64 MB RAM-a sistema. Ako va sistem ima veu memoriju od toga, primetiete usporenje u njegovom radu, zato to podaci izvan prva 64 MB nikada ne idu u ke i uvek im se pristupa sa svim stanjima ekanja koje zahteva sporiji RAM. Usporenje moe da bude veoma znaajno, u zavisnosti od toga koji softver koristite i gde se u memoriji smetaju podaci. Na primer, 32-bitni operativni sistemi, poput Windowsa 95/98 i NT, uitavaju podatke od vrha memorije nadole. Ako imate 96 MB RAM-a, operativni sistem i namenski bie uitani u gornja 32 MB (iznad 64 MB) koja ne rade sa keom. Posledica toga bie veliko usporenje u ukupnom radu sistema. Reenje bi bilo da uklonite viak memorije, tako da sistem ima samo ograniena 64 MB koja mogu da rade sa keom. Ukratko reeno, nije mudro ugraditi glavnu RAM memoriju veu od one koja u vaem sistemu (skupu ipova) moe da se keira. Vie o tome moete nai u uputstvu za va sistem ili u odeljku o skupovima ipova poglavlja 4.
Brzine RAM memorije

Pojmovi brzine i uinka memorije zbunjuju neke ljude, zato to se brzina memorije obino izraava u ns (nanosekundama), dok se brzina procesora oduvek izraavala u MHz (megahercima). Uz to, odskora se brzine nekih novijih i brih vrsta memorije izraavaju u MHz, to dodatno zbunjuje. Da vidimo da li moemo da pronaemo nain da preraunamo jedno u drugo. Jedna nanosekunda jednaka je milijarditom delu sekunde zaista kratko vreme. Da biste imali bolju predstavu o tome, treba da znate da brzina svetlosti u bezvazdunom prostoru iznosi 299792 kilometara (186 282 milja) u sekundi. U milijarditom delu sekunde, svetlosni zrak prelazi put od 29,98 centimetara ili 11,80 ina, to je manje od duine obinog lenjira! Brzina ipa i sistema izraava se u megahercima (MHz), odnosno milionima ciklusa u sekundi. Danas postoje sistemi sa procesorima koji rade na 500 MHz ili bre, a kroz nekoliko godina imaemo brzine u gigahercima (GHz ili milijardama ciklusa u sekundi). Ove razliito izraene brzine mogu da zbunjuju i zato sam smatrao da bi bilo zanimljivo uporediti ih. U tabeli 6.2 prikazan je odnos izmeu vrednosti brzina u nanosekundama (ns) i megahercima (MHz) koje postoje kod dananjih PC-ja.
Brzine RAM memorije
Poglavlje 6
385
Tabela 6.2 Odnos izmeu brzine takta u megahercima (MHz) i trajanja ciklusa u nanosekundama (ns)
Brzina takta 4,77 MHz 6 MHz 8 MHz 10 MHz 12 MHz 16 MHz 20 MHz 25 MHz 33 MHz 40 MHz 50 MHz 60 MHz 66 MHz 75 MHz 80 MHz 100 MHz Trajanje ciklusa 210 ns 167 ns 125 ns 100 ns 83 ns 63 ns 50 ns 40 ns 30 ns 25 ns 20 ns 17 ns 15 ns 13 ns 13 ns 10 ns Brzina takta 120 MHz 133 MHz 150 MHz 166 MHz 180 MHz 200 MHz 225 MHz 233 MHz 250 MHz 266 MHz 300 MHz 333 MHz 350 MHz 366 MHz 400 MHz Trajanje ciklusa 8,3 ns 7,5 ns 6,7 ns 6,0 ns 5,6 ns 5,0 ns 4,4 ns 4,3 ns 4,0 ns 3,8 ns 3,3 ns 3,0 ns 2,8 ns 2,7 ns 2,5 ns Brzina takta 433 MHz 450 MHz 466 MHz 500 MHz 533 MHz 550 MHz 600 MHz 650 MHz 700 MHz 750 MHz 800 MHz 850 MHz 900 MHz 950 MHz 1000 MHz Trajanje ciklusa 2,3 ns 2,2 ns 2,1 ns 2,0 ns 1,9 ns 1,8 ns 1,7 ns 1,5 ns 1,4 ns 1,3 ns 1,3 ns 1,2 ns 1,1 ns 1,1 ns 1,0 ns
Kao to moete da vidite iz tabele, sa poveanjem brzine radnog takta smanjuje se vreme trajanja ciklusa. Ako paljivije pogledate tabelu, uoiete da je DRAM memorija, koja se godinama koristi u uobiajenom PC-ju, sasvim neprimerena procesorima sa brzinom od 400 MHz ili veom. Treba rei da je sve donedavno DRAM memorija za PC najee imala vreme pristupa od 60 ns, to je odgovaralo brzini od samo 16,7 MHz! Ako uzmete u obzir da je takva izrazito spora memorija ugraivana u sisteme koji rade na 300 MHz ili vie, videete koliki raskorak postoji izmeu uinka procesora i glavne memorije. Odnedavno postoji memorija od 100 MHz i ak 133 MHz, oznaene sa PC100 i PC133 sledstveno. Za odreivanje brzine memorije sistema potrebno je neto vie od prostog pretvaranja nanosekundi u megaherce. Poto su tranzistori za sve bitove u memorijskom ipu delotvorniji kada su ureeni u reetku, svakom tranzistoru se pristupa na osnovu njegovog reda i kolone. Svaki pristup memoriji zahteva da se prvo odredi adresa reda, zatim adresa kolone i tek onda mogu da se prenesu podaci. Za poetno podeavanje prenosa podataka u memoriju, kada se odreuju adrese reda i kolone, potrebno je dodatno vreme koje se obino naziva vremenom kanjenja. Vreme pristupa memoriji jednako je zbiru vremena trajanja ciklusa i vremena kanjenja potrebnog za odreivanje adrese reda i kolone. Na primer, memorija sa brzinom od 60 ns ima vreme kanjenja oko 25 ns (za odreivanje adrese reda i kolone) i vreme trajanja ciklusa oko 35 ns za sam prenos podataka. Tako bi prava brzina radnog takta memorije, kod sistema sa memorijom od 60 ns, iznosila oko 28,5MHz (35 ns = 28,5 MHz). Ipak, pojedinani prenos podataka u memoriju i dalje zahteva svih 60 ns, tako da se uzastopni prenosi odvijaju pri brzini od samo 16,7 MHz (60 ns) zbog uraunatog vremena kanjenja. ta se deava kada procesor od 300 MHz pokua da proita vie bajtova podataka iz memorije od 16 MHz? Odgovor je: mnogo stanja ekanja! Stanje ekanja jeste dodatni neradni ciklus koji procesor mora da izvrava dok eka da podaci budu spremni. U
386
Poglavlje 6
Memorija
sluaju kada memorija ima ciklus na svakih 60 ns (16 MHz), a procesor na svake 3 ns (300 MHz), procesor mora da izvri priblino 19 ciklusa stanja ekanja, pre nego to podaci budu spremni za 20. ciklus. Dodavanjem stanja ekanja na ovaj nain smanjuje se brzina obrade podataka na vrednost brzine memorije ili 16 MHz u ovom primeru. Postoji nekoliko tipova bre memorije i kea, kod kojih je potreban manji broj stanja ekanja, i sve e one biti razmotrene u ovom poglavlju. Tokom razvoja PC-ja memorija je sa mukom pratila procesor. Da bi se zadovoljili zahtevi procesora u pogledu sporije glavne memorije bilo je neophodno uvesti nekoliko stepena veoma brze ke memorije. U tabeli 6.3 prikazan je napredak i odnos izmeu brzina sistemskih (matinih) ploa PC-ja i razliitih vrsta i brzina glavnih memorija i RAM-a koji su korieni.
Tabela 6.3 Odnos izmeu brzina matinih ploa i brzina RAM-a

Brzine matinih ploa 5 MHz 66 MHz 100 MHz + Brzine procesora 5 MHz 200 MHz 500 MHz + Vrsta RAM-a Brzine RAM-a Vremenski period 1981 1996 1997 1998
FPM/EDO 5 MHz 16 MHz 66 MHz ili 100 MHz RDRAM
66 MHz 100 MHz 200 MHz 450 MHz SDRAM
600 MHz ili 800 MHz 1999 +
FPM = reimom brzog pristupa strani (Fast Page Mode) EDO = produeni izlaz podataka (Extended Data Out) SDRAM = sinhroni dinamiki RAM RDRAM = rambus DRAM
Kao to moete da vidite iz tabele, memorija se razvijala veoma sporo tokom prvih 15 godina postojanja PC-ja, poveavajui brzinu sa 200 ns (5 MHz) na 60 ns (16 MHz). Do 1996. godine, brzine procesora su se poveale sa 5 MHz na 200 MHz, dok su se za isto vreme brzine glavne memorije poveale sa 5 MHz na samo 16 MHz! Odnedavno, sa uvoenjem RDRAM-a (rambus DRAM-a) u novije sisteme iz 1999. godine i kasnije, glavna memorija je uhvatila korak sa procesorom.
DRAM sa reimom brzog pristupa strani (FPM Fast Page Mode)

Pristup standardnom DRAM-u odvija se po postupku zvanom stranienje. Obian pristup memoriji zahteva da se odrede adrese reda i kolone, za ta je potrebno odreeno vreme. Stranienje omoguava bri pristup svim podacima u odreenom redu, time to zadrava istu adresu reda i menja samo adresu kolone. Memorija koja koristi ovaj postupak naziva se memorija sa reimom pristupa strani ili reimom brzog pristupa strani. Drugi oblici memorije sa reimom pristupa strani nazvani su memorija sa statinim kolonama, odnosno memorija sa reimom usitnjavanja. Stranienje memorije je jednostavan postupak za poveanje uinka memorije, u kojem se memorija deli na strane veliine od 512 bajtova do nekoliko kilobajta. Elektronski sklop za stranienje omoguava da se memorijskim lokacijama u okviru iste strane pristupi posle nekoliko stanja ekanja. Ako je eljena lokacija izvan tekue strane, jo jedno ili vie stanja ekanja potrebno je da bi sistem odredio novu stranu. Razvoj raunarskih sistema doveo je do daljeg poveanja brzine pristupa DRAM-u. Meu najznaajnijim novinama bila je primena reima grupnog pristupa kod procesora 486 i kasnijih. Reim grupnog pristupa koristi injenicu da se najee pristupa uzastopnim lokacijama u memoriji. Posle odreivanja adresa reda i kolone za dati pristup, u ovom reimu moe se pristupiti trima sledeim uzastopnim adresama, bez dodatnog vremena kanjenja ili stanja ekanja. Grupni pristup obino je ogranien na ukupno etiri pristupa.
Brzine RAM memorije
Poglavlje 6
387
Da bi se ovo opisalo esto se navode brojevi ciklusa potrebni za svaki pristup. Uobiajeni reim grupnog pristupa standardnog DRAM-a oznaava se u obliku x-y-y-y, gde je x vreme potrebno za prvi pristup (vreme kanjenja plus trajanje ciklusa), dok y predstavlja broj ciklusa potrebnih za svaki uzastopni pristup. Standardni DRAM od 60 ns obino radi u reimu grupnog pristupa brzine 5-3-3-3. To znai da je za prvi pristup potrebno ukupno pet ciklusa (kod sistemske sabirnice od 66 MHz to bi ukupno iznosilo oko 75 ns ili 5 15 ns), dok je za uzastopne pristupe potrebno po tri ciklusa (3 15 ns = 45 ns). Kao to moete da vidite, prava brzina sistema donekle je manja od brzine koja je propisana za memoriju. Treba napomenuti da bi, bez postupka grupnog pristupa, brzina pristupa memoriji bila 5-5-5-5, zato to bi svaki prenos podataka zahtevao i potpuno vreme kanjenja. DRAM koji podrava postupke stranienja i grupnog pristupa naziva se memorija sa reimom brzog pristupa strani (engl. Fast Page Mode, FPM). Izraz potie od injenice da pristup podacima na istoj strani memorije moe da se obavi sa manjim vremenom kanjenja. Veina 486 i Pentium sistema iz 1995. godine i ranije koristi FPM memoriju. Preplitanje predstavlja jo jedan postupak ubrzavanja FPM memorije. Kod preplitanja se zajedno koriste dve odvojene banke memorije i naizmenino se pristupa jednoj i drugoj kao parnim i neparnim bajtovima. Za vreme dok se pristupa jednoj banci, druga se priprema i odreuju se adrese reda i kolone. Zatim, kada je prva banka zavrila sa davanjem podataka, kod druge banke je isteklo vreme kanjenja i ona je spremna za davanje podataka. Za vreme dok druga banka daje podatke, prva banka se priprema i odreuju se adrese reda i kolone za sledei pristup. Ovakvo preplitanje pristupa dvema bankama smanjuje uticaj vremena kanjenja ili pripreme ciklusa i omoguava ukupno bre dobijanje podataka iz memorije. Jedini problem sa preplitanjem jeste to to morate da ugradite parove istovetnih banaka, ime se udvostruava broj potrebnih SIMM-ova ili DIMM-ova. Ovo je bilo popularno kod sistema sa procesorom 486 i memorijom irine 32 bita, ali ne i kod sistema sa Pentiumom zbog irine njihove memorije od 64 bita. Da biste imali preplitanje memorije u Pentium raunaru, morali biste da ugradite istovremeno 128 bitova memorije, to znai odjednom etiri SIMM-a sa 72 izvoda ili dva DIMM-a.
EDO RAM (sa produenim izlazom podataka)

Poev od 1995. godine postoji nova vrsta memorije za Pentium sisteme, pod nazivom EDO RAM (engl. Extended Data Out produeni izlaz podataka). EDO predstavlja izmenjeni oblik FPM memorije i ponekad nosi naziv memorija sa reimom hiper strane. Micron Technology je izumeo i patentirao EDO memoriju, a brojni proizvoai memorije dobili su licencu za njenu proizvodnju. EDO memorija sastoji se od naroito izraenih ipova koji dozvoljavaju vremensko preklapanje izmeu uzastopnih pristupa. Naziv produeni izlaz podataka posebno ukazuje na injenicu da, za razliku od FPM memorije, upravljaki programi za izlaz podataka u ipu nisu iskljueni kada kontroler memorije ukloni adresu kolone da bi zapoeo sledei ciklus. To omoguava da se sledei ciklus preklopi sa tekuim, ime se tedi priblino 10 ns po ciklusu. EDO skrauje vreme trajanja ciklusa tako to dozvoljava kontroleru memorije da zapone odreivanje nove adrese kolone dok jo uvek ita podatke sa tekue adrese. Ovo je skoro istovetno onome to je kod starijih sistema postignuto preplitanjem banaka memorije, osim to ne morate da ugraujete odjednom dve iste banke memorije u sistem. EDO RAM omoguava cikluse sa reimom grupnog pristupa 5-2-2-2, u poreenju sa ciklusima 5-3-3-3 kod standardne memorije sa reimom brzog pristupa strani. Da bi izvrio etiri prenosa podataka, EDO troi ukupno 11 ciklusa sistema, u poreenju sa 14 ciklusa kod FPM. To predstavlja smanjenje ukupnog vremena trajanja ciklusa od 22%, ali se ocena ukupne brzine sistema prilikom ispitivanja povea za otprilike 5%. Iako ukupno poboljanje sistema moe da izgleda beznaajno, bitno je da EDO koristi u osnovi isti oblik DRAM
388
Poglavlje 6
Memorija
ipa kao i FPM, to znai da praktino nema dodatnih trokova u odnosu na FPM. EDO kota koliko i FPM, a nudi vei uinak. Da biste zaista koristili EDO memoriju, skup ipova vae matine ploe mora da je podrava. Veina skupova ipova matinih ploa poevi od Intela 430FX (Tritona), koji se pojavio 1995. godine, nudila je podrku za EDO. Kako ipovi EDO memorije nisu skuplji za proizvodnju od standardnih i kako je Intel poeo da podrava EDO u svim svojim skupovima ipova, trite PC-ja je prihvatilo EDO memoriju u punoj meri.
tt Proitajte P5 (586) procesori pete generacije, str. 114 i Intelovi P6 (686) procesori este generacija, str. 135.
EDO RAM je savren za sisteme sa brzinama sabirnica do 66 MHz, to u potpunosti odgovara tritu PC-ja do kraja 1997. godine; meutim, od 1998. godine, trite za EDO ubrzano se smanjuje sa pojavom novije i bre SDRAM (sinhrone DRAM) arhitekture, koja postaje standard za memorije novijih PC sistema.
EDO sa grupnim pristupom

Izmenjeni oblik EDO memorije jeste dinamika memorija sa grupnim proizvoljnim pristupom i produenim izlazom podataka (engl. Burst Extended-Data-Out Dynamic Random Access Memory, BEDO DRAM). BEDO je u osnovi EDO memorija sa posebnim svojstvima grupnog pristupa koja omoguavaju bri prenos podataka. Naalost, samo jedan skup ipova (Intel 440FX Natoma) podravao je BEDO, a i njega je ubrzo zasenio SDRAM, koji je izgleda postao omiljen kod projektanata skupova ipova za PC sisteme. Prema tome, kod dananjih sistema neete naii na BEDO memoriju i ona se vie ne proizvodi.
SDRAM
SDRAM je skraenica za sinhroni DRAM, vrstu DRAM-a koja radi sinhronizovano sa memorijskom sabirnicom. SDRAM isporuuje podatke u veoma brzim nizovima, koristei veoma brzi interfejs sa radnim taktom. SDRAM uklanja vei deo vremena kanjenja prisutnog u asinhronom DRAM-u, jer su signali ve sinhronizovani sa radnim taktom matine ploe. Kao i kod EDO RAM-a, va skup ipova mora da podrava ovu vrstu memorije da bi mogla da se koristi u sistemu. Svi Intelovi skupovi ipova, poevi od 430VX i 430TX iz 1997. godine, u potpunosti podravaju SDRAM i ine ga najpopularnijom vrstom memorije za novije sisteme. SDRAM je posebno prilagoen arhitekturi Pentiuma II i novim veoma monim matinim ploama koje rade sa tim procesorom. Uinak SDRAM-a je izuzetno povean u odnosu na FPM ili EDO RAM. S obzirom na to da SDRAM jo uvek predstavlja jednu vrstu DRAM-a, poetno vreme kanjenja ostalo je isto, ali je ukupno vreme trajanja ciklusa mnogo krae nego kod FPM ili EDO RAM-a. Kod SDRAM-a brzina grupnog pristupa je 5-1-1-1, to znai da se etiri oitavanja memorije obavljaju za samo osam ciklusa sabirnice sistema, u poreenju sa 11 ciklusa kod EDO i 14 ciklusa kod FPM RAM-a. Pored toga to radi sa malim brojem ciklusa, SDRAM moe da podri brzine sabirnice sistema od 100 MHz (10 ns) ili vie, to je od 1998. godine postalo novi standard za brzinu sistema. U skladu sa tim, praktino svi novi PC sistemi prodati tokom 1998. i (verovatno) u sledee tri godine imae SDRAM memoriju. Nedavno je SDRAM obnovljen prema izmenjenoj specifikaciji PC133 kod koje memorija radi na 133 MHz. Koristie se u jeftinijim sistemima umesto breg RDRAM-a. Predvia se da e ova vrednost, u bliskoj budunosti, biti dovedena do 200 MHz kako bi se odrao korak sa buduim brim sistemima. SDRAM se prodaje u obliku DIMM-a i ee se navodi njegova brzina u megahercima nego vremena trajanja ciklusa u nanosekundama. Tako ete nai SDRAM sa 66 MHz ili 15 ns, 83 MHz ili 12 ns, odnosno 100 MHz ili 10 ns. Zbog izuzetno velikih brzina pri 100
RDRAM
Poglavlje 6
389
MHz, Intel je stvorio standard PC/100, propisavi kriterijume koje memorijski modul od 100 MHz mora zadovoljiti da bi pouzdano radio u sistemu od 100 MHz. Da bi zadovoljile kriterijum sa dovoljnom rezervom, veina memorija mora da ima brzinu od 8 ns ili 125 MHz. ak i ako su tehniki sposobne za 125 MHz, bie overene za PC/100 ili 100 MHz. Mada i memorija sa 10 ns moe da radi, Intel smatra da ne bi bila dovoljno pouzdana zbog toga to su njene krajnje mogunosti suvie blizu. Iako je SDRAM znaajno bri od prethodnih vrsta memorije, njegova cena nije osetno vea i to je jo vie ubrzalo njegovo irenje.
uu Proitajte SIMM i DIMM, str. 396.
Budue tehnologije DRAM memorije RDRAM

RDRAM ili Rambus DRAM predstavlja sutinski novi oblik memorije koji se koristi kod vrhunskih PC sistema poev od 1999. godine. Intel je odobrio i podrao RDRAM u veini svojih novih skupova ipova za matine ploe PC-ja za 1999. godinu i kasnije. Rambus je u stvari razvio memorijsku sabirnicu izmeu ipova, sa posebnim ureajima koji komuniciraju veoma velikim brzinama. Nekome e moda biti zanimljiv podatak da je ova tehnologija prvobitno razvijena kod sistema za igre i da je postala poznata zahvaljujui sistemu za igre Nintendo 64! Konvencionalni memorijski sistemi koji koriste FPM/EDO ili SDRAM poznati su kao irokokanalni sistemi. Kod njih su memorijski kanali iroki koliko i procesorska sabirnica podataka, odnosno 64 bita kod Pentiuma i jaih. DIMM (engl. Dual Inline Memory Module memorijski modul sa dva reda izvoda) jeste ureaj irok 64 bita, to znai da se podaci mogu do njega prenositi po 64 bita (ili 8 bajtova) odjednom. Najbri DIMM je SDRAM koji radi na 100 MHz, to znai da je ukupna propusna mo 100 8 ili 800 MB/s. Veina SDRAM kontrolera (ugraenih u komponentu North Bridge skupa ipova matine ploe) moe da podri samo jedan kanal memorije sa najvie tri ili etiri banke. S druge strane, RDRAM je uskokanalni ureaj koji prenosi podatke samo po 16 bitova (2 bajta) odjednom (plus dva dodatna bita za parnost), ali mnogo veim brzinama. Obino radi na 800 MHz, to znai da je ukupna propusna mo 800 2 ili 1,6 GB/s, dvaput vie od SDRAM-a. Osim toga, mnogo je manje vreme kanjenja izmeu prenosa zato to se svi izvravaju sinhronizovano u sistemu petlje i samo u jednom smeru. To znai da je stvarna ukupna propusna mo RDRAM sabirnice skoro tri puta vea nego kod standardnog SDRAM-a od 100 MHz. Radi daljeg poveanja brzine mogu se istovremeno upotrebiti dva ili etiri RDRAM kanala, ime bi se propusna mo memorije poveala na 3,2 GB/s ili 6,4 GB/s, ako je potrebno. Jedan kanal Rambus memorije moe da podri do 32 pojedinana RDRAM ureaja (RDRAM ipa), a jo vie ako se koriste baferi. Na modulu sa nazivom RIMM (engl. Rambus Inline Memory Modules rambus redni memorijski moduli) svaki pojedinani ip je serijski vezan za sledei, ali se svi prenosi u memoriji odvijaju izmeu memorijskog kontrolera i pojedinanog ureaja, a ne izmeu samih ureaja. Pojedinani RDRAM ipovi nalaze se na RIMM-u i jedan kanal obino ima tri RIMM utinice. Sabirnica RDRAM memorije predstavlja neprekidnu putanju do svakog ureaja i modula na njoj, sa modulima koji imaju ulazne i izlazne izvode na suprotnim krajevima. Stoga RIMM utinica koja ne sadri RIMM mora da bude popunjena modulom za neprekidnost da bi se obezbedila celovitost putanje. Signali koji dosegnu kraj sabirnice zavravaju na matinoj ploi. Svaki RDRAM na RIMM-u u sutini radi kao samostalni modul koji se nalazi na sabirnici podataka od 16 bitova. Svaki RDRAM ip u sebi sadri glavnu memoriju koja radi sa sabirnicom irine 128 bitova, podeljenom na osam banaka irokih po 16 bitova koje rade
390
Poglavlje 6
Memorija
na 100 MHz. Drugim reima, na svakih 10 ns (100 MHz), svaki RDRAM ip moe da prenese 16 bajtova prema svojoj glavnoj memoriji i od nje. Ovaj veoma brzi interfejs, irok iznutra, a ipak uzak spolja, predstavlja sutinu RDRAM-a. Zahvaljujui ovakvoj grai, ista vrsta tehnologije silikonskog ipa moe da se iskoristi za dramatino poveanje brzine, uz zadravanje iste cene kao kod SDRAM memorije koja joj prethodi. Drugim reima, RDRAM je ukupno tri puta bri od SDRAM-a, kota otprilike isto i jednostavan je za proizvodnju. U ostala poboljanja dizajna spada razdvajanje signala za kontrolu i za podatke na sabirnici. Postoje nezavisne kontrolne i adresne sabirnice podeljene u dve skupine izvoda za komande za redove i kolone, dok se podaci prenose preko sabirnice podataka irine 2 bajta. Stvarni sat memorijske sabirnice radi na 200 MHz; meutim, podaci se prenose i preko opadajue i preko rastue ivice signala, odnosno dvaput po jednom impulsu sata. Opadajua ivica se naziva parnim ciklusom, a rastua neparnim ciklusom. Potpuna sinhronizacija memorijske sabirnice postie se slanjem blokova podataka sa poetkom u parnom delu ciklusa. Ukupno vreme ekanja na poetak prenosa u memoriji (vreme kanjenja) iznosi samo jedan ciklus ili najvie 2,5 ns. Na slici 6.2 prikazan je odnos izmeu ciklusa sata i sabirnice; moete da vidite 5 celih ciklusa sata (svaki sa opadajuom i rastuom ivicom) i 10 ciklusa podataka u isto vreme. Radi sinhronizacije, RDRAM blok podataka uvek zapoinje na parnom (opadajuem) prelazu.
neparan Sat paran
Podaci
Poetak bloka podataka na parnom intervalu
Slika 6.2 Odnos ciklusa RDRAM sata i podataka
Arhitektura RDRAM-a podrava i vie istovremenih, ispreplitanih prenosa u toku vie razdvojenih vremenskih intervala. To znai da, ak i pre nego to se zavri jedan prenos, drugi moe da zapone. Jo jedno bitno svojstvo RDRAM-a jeste to to spada u sisteme memorije sa niskom potronjom. Sami RIMM-ovi, kao i RDRAM ureaji, rade na samo 2,5 volti i koriste promene niskonaponskog signala od 1,0 V do 1,8 V ili ukupnu razliku od samo 0,8 V. Ako ovome dodate injenicu da RDRAM ureaji takoe imaju etiri reima iskljuenja napajanja i da automatski prelaze u pripravno stanje po zavretku prenosa, shvatiete zato oni imaju neto manju ukupnu potronju od SDRAM-a kod stonih sistema i od EDO RAM-a kod prenosivih sistema. RDRAM ipovi se ugrauju u RIMM modul. RIMM (prikazan na slici 6.3) po veliini i obliku slian je postojeem DIMM-u, ali oni nisu meusobno zamenljivi. Postoje RIMMovi veliine 32 MB, 64 MB, 128 MB, a uskoro od 256 MB i vie. Mogu se dodavati jedan po jedan u sistem zato to svaki pojedinani RIMM predstavlja vie banaka za sistem.
RDRAM
Poglavlje 6
391
Kondenzator MESTO ZA KOMPONENTE (STRANA A) Detalj B Detalj A CSP Napomena: Strana B moe da bude bez komponenti
Razmera 3:1
Detalj B MESTO ZA KOMPONENTE (STRANA B) TIP. 184 MESTA
Razmera 3:1
Slika 6.3 RIMM modul sa 168 izvoda
Kontroler RDRAM memorije sa jednim Rambus kanalom podrava do tri RIMM modula, koji sa gustinom ipa od 64 megabita ostvaruju 256 MB po RIMM-u. Budue verzije RIMMa imae i vee kapacitete, do 1 GB ili vie, a moi e da se razviju skupovi ipova (sa ugraenim Rambus kontrolerima memorije) koji podravaju vie Rambus kanala i dozvoljavaju vei broj RIMM utinica na ploi. Isto tako e postojati verzija RIMM-a male konture (engl. Small Outline, SO) pod nazivom SO-RIMM, koja je posebno namenjena korienju u noutbuk i prenosivim raunarima. RIMM moduli i utinice su pozlaeni i predvieni za 25 umetanja i vaenja. RIMM ima 184 izvoda, podeljena u dve skupine od 92 izvoda na suprotnim krajevima i stranama modula. Raspored izvoda RIMM-a dat je u tabeli 6.4.
Tabela 6.4
Izvod A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1
Raspored izvoda RIMM-a

Naziv Izvod izvoda B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 Uzemljenje LDQA7 Uzemljenje LDQA5 Uzemljenje LDQA3 Uzemljenje LDQA1 Uzemljenje Naziv Izvod izvoda A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 NC NC NC NC Vref Uzemljenje SCL Vdd SDA Izvod B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 Naziv izvoda NC NC NC NC Vref Uzemljenje SA0 Vdd SA1
Naziv izvoda Uzemljenje LDQA8 Uzemljenje LDQA6 Uzemljenje LDQA4 Uzemljenje LDQA2 Uzemljenje
nastavlja se
392
Poglavlje 6
Memorija
Tabela 6.4 Nastavak

Izvod A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 A1 Naziv izvoda LDQA0 Uzemljenje LCTMN Uzemljenje LCTM Uzemljenje NC Uzemljenje LROW1 Uzemljenje LCOL4 Uzemljenje LCOL2 Uzemljenje LCOL0 Uzemljenje LDQB1 Uzemljenje LDQB3 Uzemljenje LDQB5 Uzemljenje LDQB7 Uzemljenje LSCK Vcmos SOUT Vcmos NC Uzemljenje NC Vdd Vdd NC NC NC NC Naziv Izvod izvoda B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 LCFM Uzemljenje LCFMN Uzemljenje NC Uzemljenje LROW2 Uzemljenje LROW0 Uzemljenje LCOL3 Uzemljenje LCOL1 Uzemljenje LDQB0 Uzemljenje LDQB2 Uzemljenje LDQB4 Uzemljenje LDQB6 Uzemljenje LDQB8 Uzemljenje LCMD Vcmos SIN Vcmos NC Uzemljenje NC Vdd Vdd NC NC NC NC Naziv Izvod izvoda A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 A47 SVdd SWP Vdd RSCK Uzemljenje RDQB7 Uzemljenje RDQB5 Uzemljenje RDQB3 Uzemljenje RDQB1 Uzemljenje RCOL0 Uzemljenje RCOL2 Uzemljenje RCOL4 Uzemljenje RROW1 Uzemljenje NC Uzemljenje RCTM Uzemljenje RCTMN Uzemljenje RDQA0 Uzemljenje RDQA2 Uzemljenje RDQA4 Uzemljenje RDQA6 Uzemljenje RDQA8 Uzemljenje Izvod B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 B47 Naziv izvoda SVdd SA2 Vdd RCMD Uzemljenje RDQB8 Uzemljenje RDQB6 Uzemljenje RDQB4 Uzemljenje RDQB2 Uzemljenje RDQB0 Uzemljenje RCOL1 Uzemljenje RCOL3 Uzemljenje RROW0 Uzemljenje RROW2 Uzemljenje NC Uzemljenje RCFMN Uzemljenje RCFM Uzemljenje RDQA1 Uzemljenje RDQA3 Uzemljenje RDQA5 Uzemljenje RDQA7 Uzemljenje
RDRAM
Poglavlje 6
393
RIMM ima dva zareza po sredini koji spreavaju umetanje u obrnutom poloaju i korienje RIMM-a neodgovarajue vrste (napona) u sistemu. Zapravo, svi RIMM-ovi rade na 2,5 V, ali se u budunosti mogu pojaviti nove verzije koje rade na niem naponu. Da bi se omoguilo umetanje takvih novih vrsta RIMM-a, predviene su tri mogunosti za poloaj zareza (slika 6.4). Levi zarez (oznaen na slici sa DATUM A) ne menja svoj poloaj, dok sredinji zarez moe da zauzme tri razliita poloaja pomerena 1 ili 2 mm nadesno, to oznaava razliite vrste RIMM-a. Za sada se podrazumeva mogunost A koja odgovara radu na 2,5 V, kao to je prikazano na slici 6.6 i u tabeli 6.5.
Mogunost A (podrazumeva se): DATUM A
11,5 mm Mogunost B: DATUM A
12,5 mm Mogunost C: DATUM A
13,5 mm
Slika 6.4 Mogui poloaji zareza na RIMM-u
Tabela 6.5
Mogunost A B C
Mogui poloaji zareza na RIMM-u

Razmak izmeu zareza 11,5 mm 12,5 mm 13,5 mm Opis 2,5 V RIMM Zauzet Zauzet
RIMM sadri ureaj za serijsko otkrivanje prisustva (engl. Serial Presence Detect, SPD), koji u sutini predstavlja fle ROM na kartici. Ovaj ROM sadri podatke o veliini i vrsti RIMM-a, ukljuujui i detaljne podatke o podeavanju vremena za memorijski kontroler. Memorijski kontroler automatski oitava podatke iz SPD ROM-a kako bi uskladio sistem sa ugraenim RIMM-om.
394
Poglavlje 6
Memorija
Na slici 6.5 prikazan je uobiajen nain ugradnje RIMM-a u PC. RDRAM kontroler i generator takta obino se nalaze u komponenti North Bridge skupa ipova matine ploe. Kao to moete da vidite, kanal Rambus memorije tee od memorijskog kontrolera kroz svaki od najvie tri RIMM modula u nizu. Svaki modul sadri 4, 8, 16 ili vie RDRAM ureaja (ipova), koji su takoe zalemljeni u nizovima, sa SPD ROM-om na kartici radi konfigurisanja sistema. Svaka RIMM utinica bez ugraenog RIMM-a mora da ima modul za neprekidnost, koji je na ovoj slici prikazan u poslednjoj utinici. Tako se omoguava da memorijska sabirnica ostane neprekidna od kontrolera kroz svaki modul (i, stoga, kroz svaki RDRAM ureaj na modulu) sve dok na kraju ne zavri na matinoj ploi. Treba istai petlju kojom sabirnica povezuje jedan modul sa drugim. Zbog podeavanja vremena prva RIMM utinica mora da bude 6 ina ili manje udaljena od memorijskog kontrolera, a ukupna duina sabirnice mora da omogui signalu da stigne sa jednog na drugi kraj za etiri takta podataka ili priblino 5 ns.
RDRAM memorijski kontroler RIMM modul RDRAM ureaj SPD ROM RDRAM generator takta od 400 MHz
RIMM utinica RIMM modul za neprekidnost Rambus kanal
Slika 6.5 Uobiajeni raspored RDRAM sabirnice, sa ugraena dva RIMM-a i jednim modulom za neprekidnost.
Zanimljivo je da Rambus ne proizvodi ni RDRAM ureaje (ipove), ni RIMM-ove; to je prepustio drugim proizvoaima. Rambus je iskljuivo projektantsko preduzee i nema fabriku ipova niti mogunosti za sopstvenu proizvodnju. Licencu za proizvodnju ustupa drugim proizvoaima, koji onda izrauju ureaje i module. Za sada postoji najmanje 13 licenci za RDRAM, a izmeu ostalih su ih dobili Fujitsu Ltd., Hitachi Ltd., Hyundai Electronics Industry Co. Ltd., IBM Microelectronics, LG Semiconductor Co. Ltd., Micron Technology Inc., Mitsubishi Electric Corp., NEC Corp., Oki Electric Industry Co. Ltd., Samsung Electronics Corp., Siemens AG i Toshiba Corp. Sve ove kompanije proizvode i RDRAM ureaje i RIMM-ove u koje se ugrauju. Sa Intelom koji u potpunosti podrava Rambus memoriju i izvanrednim osobinama RDRAM-a, te sa niskom cenom, malom potronjom i veliinom, RDRAM je predodreen da postane standard za memoriju PC-ja u nastupajuem milenijumu.
DDR SDRAM
SDRAM memorija sa dvostrukom brzinom podataka (engl. Double Data Rate, DDR) predstavlja reenje razvijeno na osnovu standardnog RAM-a kod kojeg se podaci prenose dvaput bre. Umesto da udvostrui postojei radni takt, DDR memorija prenosi podatke dva puta u jednom ciklusu, jednom na poetku ciklusa, a drugi put na kraju (slika 6.2). Ovo je
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
395
slino nainu na koji radi RDRAM, a brzina prenosa podataka se zaista udvostruuje, uprkos tome to su glavni radni takt i vremenski signali ostali isti. Proizvoai procesora, kao to su AMD i Cyrix, i proizvoai skupova ipova, kao to su VIA Technologies, ALi (Acer Labs, Inc.) i SiS (Silicon Integrated Systems), predloili su DDR kao jeftinu alternativu RDRAM-u koja nije zatiena licencom. Intel zvanino podrava samo RDRAM za nove vrhunske sisteme u 1999. godini i kasnije, dok je DDR izgleda predvien kao alternativa za jeftinije PC-je. Zvaninu standardizaciju DDR-a preduzeo je DDR konzorcijum, poslovno udruenje iji su lanovi Fujitsu Ltd., Hitachi Ltd., Hyundai Electronics Industry Co., Mitsubishi Electric Corp., NEC Corp., Samsung Electronics Corp., Texas Instruments Inc. i Toshiba Corp. Pojava DDR SDRAM-a na tritu oekuje se krajem 1999. godine, i to najpre kod sistema koji nisu zasnovani na Intelovim procesorima.
Fizika RAM memorija

Vrsta procesora i arhitektura (skup ipova) matine ploe odreuju veliinu fizike memorije raunara, kao i vrstu i oblik memorije koja moe da se ugradi. Tokom svih ovih godina desile su se dve glavne promene u memoriji raunara postepeno je postajala bra i ira! Procesor i sklop kontrolera memorije odreuju potrebe u pogledu brzine i irine memorije. Kontroler memorije kod savremenog PC-ja nalazi se u skupu ipova matine ploe. ak i ako sistem fiziki podrava memoriju odreene veliine, vrsta softvera sa kojim radite moe odreivati da li e se koristiti celokupna memorija. Procesori 8088 i 8086, sa 20 adresnih linija, mogu da koriste 1 MB (1024 KB) RAM-a. Procesori 286 i 386SX imaju 24 adresne linije i mogu da adresiraju 16 MB memorije. Procesori 386DX, 486, Pentium, Pentium-MMX i Pentium Pro imaju potpun skup od 32 adresne linije; mogu da adresiraju 4GB memorije, dok Pentium II sa 36 adresnih linija moe da upravlja sa zadivljujuih 64 GB!
tt Proitajte Specifikacije procesora, str. 34.

Kada ipovi 286 i jai oponaaju ip 8088 (kao to ine kada rade sa 16-bitnim softverom poput DOS-a ili Windowsa 3.x), oni primenjuju reim rada hardvera pod nazivom realni reim. Realni reim je jedini reim koji postoji kod ipova 8086 i 8088 koji se koriste u PC i XT sistemima. U realnom reimu svi Intelovi procesori ak i moni Pentium ogranieni su na korienje samo jednog megabajta memorije, ba kao to su to bili i njihovi prethodnici 8086 i 8088, a sistem od toga odvaja 384 KB. Jedino u zatienom reimu ip 286 ili jai moe da iskoristi sve svoje mogunosti za adresiranje memorije.
tt Proitajte Reimi rada procesora, str. 51.

Sistemi zasnovani na Pentiumu mogu da adresiraju 4 GB memorije, a sistemi klase P6 (Pentium Pro/II/Celeron/III) ak 64 GB. Da biste sagledali takvu mogunost adresiranja memorije, treba da znate da bi memorija od 64 GB (65 536 MB) kotala oko 70 000 $! ak i ako biste mogli sebi da priutite toliku memoriju, najvei memorijski moduli koji danas postoje su DIMM-ovi od 256 MB, sa 168 izvoda. Da biste ugradili 64 GB RAM-a, bilo bi vam potrebno ukupno 256 najveih postojeih DIMM-ova od po 256 MB, a veina dananjih sistema moe da podri najvie etiri ili moda osam DIMM utinica. Veina matinih ploa za Pentium II/Celeron/III ima samo tri do est DIMM utinica, to dozvoljava najvie 0,75 do 1,5 GB memorije ako su sve utinice popunjene. Ova ogranienja potiu od skupa ipova, a ne od procesora. Pentium moe teoretski da adresira 4 GB memorije, a Pentium II/Celeron/III 64 GB, ali na tritu ne postoji skup ipova koji bi to dozvolio! Veina skupova ipova za Pentium II/III danas je ograniena na 1 GB memorije, a neki mogu da prihvate do 4 GB.
396
Poglavlje 6
Memorija
Pentium sistemi imaju jo neka ogranienja. Iako postoje od 1993. godine, samo oni Pentium sistemi napravljeni posle 1997. godine koriste skup ipova koji podrava SDRAM DIMM-ove. ak ni oni koji koriste najnoviji Intelov skup ipova 430TX ne podravaju ukupnu memoriju veu od 256MB, a zapravo u njih ne bi trebalo ugraditi vie od 64 MB, zbog ogranienja u pogledu rada sa ke memorijom. Nemojte da ugraujete vie od 64 MB RAM-a u svoj Pentium sistem, osim ako niste sigurni da matina ploa i skup ipova dozvoljavaju da ke L2 radi sa veom memorijom.
Napomena
U odeljku o skupovima ipova u poglavlju 4 navedene su najvee veliine memorije koja radi sa keom, za sve Intelove i druge skupove ipova za matine ploe. Starije 386 i 486 matine ploe mogu da imaju tekoa sa adresiranjem memorije preko 16 MB, zbog problema kontrolera sa neposrednim pristupom memoriji (DMA). Ako ugradite ISA adapter koji koristi DMA kanal (kao to je adapter za SCSI upravlja sabirnice) i ako je memorija sistema vea od 16 MB, mogu da se pojave problemi zato to ISA sabirnica dozvoljava DMA pristup samo do 16 MB memorije. Pokuaji prenosa podataka preko granice od 16 MB izazivaju pad sistema. Ovo ne bi trebalo da bude sluaj sa novijim 32bitnim operativnim sistemima i 32-bitnim prikljucima kao to je PCI. Kod 32-bitnih operativnih sistema DMA prenosi podataka sa ISA sabirnice automatski se preslikavaju pravilno u memoriju preko granice od 16 MB, dok PCI jednostavno nema nikakva ogranienja u tom pogledu.
SIMM i DIMM
Raunarski sistemi su prvobitno imali memoriju u obliku pojedinanih ipova, koji su zbog svog oblika esto oznaavani kao DIP ipovi (engl. Dual Inline Package moduli sa dva reda izvoda). Originalni IBM XT i AT imao je na matinoj ploi 36 leita za takve pojedinane ipove, a jo vie ih je bilo kada su razliite kartice bile umetnute u konektore sabirnice. Seam se da sam provodio sate popunjavajui ploe tim ipovima, to je bio dosadan posao. Osim to su prilikom rukovanja zahtevali puno vremena i truda, DIP ipovi su imali opte poznatu manu kako bi se sistem zagrevao i hladio, oni bi vremenom polako izlazili iz svojih leita. Konano, izgubio bi se dobar kontakt i pojavile bi se greke u memoriji. Na sreu, vraanjem svih ipova u leita uglavnom bi se otklonila ova nezgoda, ali je to bio mukotrpan posao ako ste odravali vei broj sistema. U to vreme alternativa je bila da se memorija zalemi na matinu plou ili karticu za proirenje. ip nije mogao da ispada i veze su bile postojane, ali se pojavio novi problem. Ako bi se ip pokvario, morali biste ili da ga odlemite i zalemite novi ili da na kraju bacite matinu plou, odnosno memorijsku karticu na koju je ip bio postavljen. To je bilo skupo i znatno je oteavalo otklanjanje kvara u memoriji. Bio je potreban ip koji je zalemljen, ali se i dalje moe vaditi. Upravo takav je bio ip koji nazivamo SIMM-om. Veina savremenih sistema prihvatila je memorijski modul sa jednim redom izvoda (engl. Single Inline Memory Module, SIMM) ili memorijski modul sa dva reda izvoda (engl. Dual Inline Memory Module, DIMM) kao alternativu pojedinanim memorijskim ipovima. Ove male kartice umeu se u posebne utinice na matinoj ploi ili memorijskoj kartici. Pojedinani ipovi memorije zalemljeni su za SIMM/DIMM, tako da je uklanjanje ili zamenjivanje pojedinanih ipova nemogue. Umesto toga, moraete da zamenite itav modul ako otkae bilo koji njegov deo. Sa SIMM/DIMM modulom postupa se kao da se radi o jednom velikom memorijskom ipu. PC sistemi upotrebljavaju dve osnovne fizike vrste SIMM-a sa 30 izvoda (8 bitova plus jedan bit za proveru parnosti) i sa 72 izvoda (32 bita plus etiri za proveru parnosti) koje mogu da imaju razliite veliine i druge odlike. SIMM sa 30 izvoda manji je od onoga
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
397
sa 72 i moe da ima ipove na jednoj ili na obe strane. SIMM sa 30 izvoda je u osnovi zastareo i ubrzo ga je zamenio oblik sa 72 izvoda. Glavni razlog za to je to 64-bitni sistemi, koji sada predstavljaju standard u ovoj oblasti, za svaku banku memorije zahtevaju osam SIMM-ova sa 30 izvoda ili dva SIMM-a sa 72 izvoda. DIMM, koji je postao popularan kod sistema sa Pentium-MMX, Pentium Pro i Pentium II procesorima, ima 168 izvoda i putanje podataka od 64 bita (bez provere parnosti) ili 72 bita (sa proverom parnosti ili ECC). DIMM sa 168 izvoda je fiziki dui za jedan in od SIMM-a sa 72 izvoda i moe se prepoznati po drugom zarezu, ali je osnovna fizika razlika to DIMM ima razliite signale na svakoj strani modula. Zato i nosi naziv memorijski modul sa dva reda izvoda i zahvaljujui tome, iako je dui za samo jedan in, ima mnogo vie izvoda od SIMM-a. Na slikama 6.6, 6.7 i 6.8 prikazani su uobiajeni SIMM-ovi sa 30 izvoda (8 bitova) i 72 izvoda (32 bita) i DIMM sa 168 izvoda (64 bita), sledstveno. Izvodi su oznaeni brojevima sleva nadesno i kod SIMM-a su izvueni sa obe strane modula. Izvodi kod DIMM-a su razliiti na svakoj strani, dok su kod SIMM-a obe strane jednake i veze su sprovedena sa obe strane. Treba napomenuti da su sve mere date u inima i milimetrima (u zagradi).
3.505 (89.03) 3.495 (88.77) .250 (6.35) TYP. .653 (16.59) .647 (16.43) .133 (3.38) TYP. .400 (10.16) TYP. .200 (5.08) MAX.
PIN 1 .080 (2.03) TYP.
.100 (2.54) TYP.
.070 (1.78) TYP.
.055 (1.40) .047 (1.19)
Slika 6.6 Uobiajeni SIMM sa 30 izvoda. Modul prikazan na slici ima 9 bitova, a mere su iste i kada
ima 8.
Slika 6.7 Uobiajeni SIMM sa 72 izvoda. Modul prikazan na slici ima 36 bitova, a mere su iste i kada
ima 32.
Modul sa jednim redom izvoda, koji se ponekad naziva SIPP, u stvari je SIMM sa noicama, a ne sa izvodima. Noice se umeu u dugako utino podnoje koje je mnogo jeftinije od standardne utinice za SIMM. SIPP je loiji od SIMM-a, zato to nema pouzdan mehanizam za zabravljivanje koji bi drao modul, a podnoje nema jako priljubljene kontakte koji su otporni na koroziju. SIPP se danas retko koristi.
398
Poglavlje 6
Memorija
Napomena
Mogli biste da pretvorite SIPP-a u SIMM tako to ete mu odsei noice ili da pretvorite SIMM-a u SIPP tako to ete mu zalemiti noice. Takoe, neki proizvoai su napravili pretvarae SIPP-a u SIMM, koji omoguavaju da se SIPP umetne u utinicu za SIMM sa 30 izvoda.
POGLED SPREDA
IZVOD 1 (IZVOD 85 SA ZADNJE STRANE)
IZVOD 84 (IZVOD 168 SA ZADNJE STRANE
Slika 6.8 Uobiajeni DIMM sa 168 izvoda. Modul prikazan na slici ima 72 bita, a mere su iste i kada
ima 64.
Svi ovi memorijski moduli su izuzetno zbijeni, imajui u vidu veliinu memorije koju nose. SIMM i DIMM mogu da imaju razliite veliine i brzine. U tabeli 6.6 navedene su razliite veliine SIMM-ova sa 30 i 72 izvoda, kao i DIMM-ova sa 168 izvoda.
Tabela 6.6 Veliine SIMM-a i DIMM-a

Veliine SIMM-a sa 30 izvoda Veliina 256 KB 1 MB 4 MB 16 MB SIMM sa proverom parnosti 256 kb 9 1 Mb 9 4 Mb 9 16 Mb 9 SIMM bez provere parnosti 256 kb 8 1 Mb 8 4 Mb 8 16 Mb 8
Veliine SIMM-a sa 72 izvoda Veliina 1 MB 2 MB 4 MB 8 MB 16 MB 32 MB 64 MB 128 MB SIMM sa proverom parnosti 256 kb 36 512 kb 36 1 Mb 36 2 Mb 36 4 Mb 36 8 Mb 36 16 Mb 36 32 Mb 36 SIMM bez provere parnosti 256 kb 32 512 kb 32 1 Mb 32 2 Mb 32 4 Mb 32 8 Mb 32 16 Mb 32 32 Mb 32
Fizika RAM memorija

Veliine DIMM-a sa 168 izvoda Veliina 8 MB 16 MB 32 MB 64 MB 128 MB 256 MB DIMM sa proverom parnosti 1 Mb 72 2 Mb 72 4 Mb 72 8 Mb 72 16 Mb 72 32 Mb 72
Poglavlje 6
399
DIMM bez provere parnosti 1 Mb 64 2 Mb 64 4 Mb 64 8 Mb 64 16 Mb 64 32 Mb 64
Pored oblika i veliine, SIMM i DIMM za dinamiki RAM (DRAM) mogu da imaju i razliite brzine. SIMM je imao mnogo razliitih vrednosti brzina, u rasponu od 120 ns za najsporije module do 50 ns za najbre postojee. DIMM moe da ima brzinu od 60 do 10 ns ili manje. Mnogi od SIMM-ova koji su prvi korieni u raunarskim sistemima imali su brzinu od 120 ns. Na tritu su ih ubrzo zamenile verzije od 100 ns i manje. Danas uglavnom moete da kupite EDO SIMM za brzinom od 60 ns i SDRAM DIMM od 10 ns. Postoje i bri i sporiji moduli, ali se retko koriste i teko ih je nai. Ako va sistem zahteva memoriju odreene brzine, skoro uvek moete da upotrebite bru memoriju ako nema one sa traenom brzinom. Nema prepreka meanju SIMM-ova razliitih brzina sve dok imaju brzinu jednaku ili veu od one koju sistem zahteva. S obzirom na malu razliku u ceni izmeu verzija sa razliitim brzinama, obino kupujem SIMM-ove koji su bri nego to je potrebno za odreenu primenu. To ih ini upotrebljivim i za budue sisteme koji mogu da zahtevaju memoriju vee brzine. Kako DIMM ima ugraeni ROM koji izvetava sistem o svojoj brzini, veina sistema e pokrenuti memorijski kontroler i memorijsku sabirnicu brzinom koja odgovara najsporijem ugraenom DIMM-u.
Napomena
Veina DIMM-ova ima sinhronu DRAM (SDRAM) memoriju, to znai da brzo isporuuje neprekidne grupe podataka preko interfejsa sa radnim taktom. SDRAM podrava sabirnice sa brzinama do 133 MHz, sa brzinama prenosa podataka do 200 MHz ili vie koje su mogue u budunosti. Ako se zajedno koriste SIMM-ovi sa 30 izvoda koji imaju vie razliitih brzina, to moe da utie na njihov rad (ako uopte mogu da rade) u odreenom sistemu. Kao prvo, postoje dva razliita rasporeda izvoda. Veina sistema koristi optu vrstu SIMM-a, koja ima standardni raspored izvoda. Mnogi stariji IBM sistemi koriste izmenjeni SIMM sa 30 izvoda, poev od XT-286 uvedenog 1986. godine, sve do PS/2 modela 25, 30, 50 i 60. Ovi sistemi zahtevaju SIMM sa drugaijim signalima na pet izvoda, koji je poznat pod nazivom SIMM sa 30 izvoda IBM vrste. Moete da prilagodite opti SIMM sa 30 izvoda tako da radi u IBM sistemima i obrnuto, ali je mnogo lake kupiti SIMM sa odgovarajuim rasporedom izvoda. Ako vam je potrebna posebna IBM vrsta SIMM-a, obavezno to napomenite isporuiocu. Jo jedno pitanje vezano za SIMM sa 30 izvoda odnosi se na broj ipova. SIMM radi kao da je u pitanju jedan ip irine 8 bitova (sa moguom proverom parnosti) i zaista nije bitno kako je ta celina sainjena. Stariji SIMM-ovi bili su sastavljeni od osam ili devet pojedinanih ipova irine 1 bit, dok mnogi noviji SIMM-ovi koriste dva ipa irine 4 bita i, kao dodatnu mogunost, jedan ip irine 1 bit za proveru parnosti, to ukupno ini dva ili tri ipa na SIMM-u. Da bi se pristupilo SIMM-u sa dva ili tri ipa potrebna su izvesna podeavanja kola za brzinu osveavanja na matinoj ploi i mnoge starije matine ploe za 386 i 486 ne mogu to da izvedu. Veina novijih matinih ploa automatski bira izmeu neznatno razliitih brzina osveavanja za SIMM sa dva ili tri ipa, odnosno osam ili devet ipova. U tom
400
Poglavlje 6
Memorija
sluaju, SIMM sa dva ili tri ipa je pouzdaniji, troi manje energije i uopte kota manje. Ako imate stariji sistem, verovatno e raditi i sa SIMM-om sa dva ili tri ipa, ali je mogue i da ne radi. Naalost, jedini nain da to saznate jeste da probate. Da bi se izbeglo dodatno troenje vremena za zamenu modula sa dva ili tri ipa u sluaju da ne rade, kod starijih sistema najbolje je drati se modula sa osam ili devet ipova. Svi SIMM-ovi sa 72 izvoda imaju isti raspored izvoda i razlikuju se samo po veliini i brzini. Broj ipova na SIMM-u sa 72 izvoda ne utie na njegov rad. U potpunosti odgovara 32-bitnim sistemima kao to su raunari 486, zato to obuhvata itavu banku memorije (32 bita za podatke plus 4 bita za parnost). Kada ureujete 32-bitni sistem (486) koji koristi SIMM sa 72 izvoda obino moete da dodajete ili oduzimate proizvoljan broj SIMM modula (izuzev kod sistema koji koriste preplitanje memorije radi smanjenja broja stanja ekanja). Ovo je mogue zato to 32-bitni ip, poput 486, ita i upisuje banke memorije irine 32 bita, a SIMM sa 72 izvoda irok je tano 32 bita (36 bitova sa proverom parnosti). Kod 64-bitnih sistema u koje spadaju svi Pentium i noviji procesori SIMM-ovi sa 72 izvoda moraju da se koriste u parovima koji popunjavaju po jednu banku. Vie proizvoaa matinih ploa nudi tzv. matine ploe za utedu SIMM-a, projektovane za novije Pentium procesore, ali imaju obe vrste utinica za SIMM sa 72 i sa 30 izvoda. Mada takav sastav nije naroito preporuljiv, on omoguava korisniku sa ogranienim novanim sredstvima da ponovo upotrebi svoje stare SIMM-ove sa 30 izvoda. U tom sluaju, potrebno je osam SIMM-ova sa 30 izvoda da bi se popunila jedna banka. Mogue je, takoe, upariti etiri SIMM-a sa 30 izvoda i jedan SIMM sa 72 izvoda, pa tako sastaviti jednu banku. Ovakav sastav se zaista ne isplati, jer zauzima veliki prostor na matinoj ploi. Druga mogunost koja postoji jeste ugradnja adaptera SIMM-a. Ovi proizvodi vam omoguavaju da koristite SIMM sa 30 izvoda u utinici sa 72 izvoda i da tako izbegnete bacanje svih tih starih SIMM-ova sa 30 izvoda koji lee unaokolo. Jo jednom, ovakvi adapteri mogu da izazovu probleme posebno ako ima malo mesta po visini; zato ih paljivo prouite pre kupovine. Sa dananjim cenama SIMM-a koje stalno padaju verovatno vam je bolje da se drite SIMM-a sa 72 izvoda i DIMM-a sa 168 izvoda. Ne zaboravite da neki stariji vrhunski 486 sistemi koriste memoriju sa preplitanjem kako bi smanjili broj stanja ekanja. To zahteva ugradnju parnog broja SIMM-ova od 32 bita (36 bitova) sa 72 izvoda, zato to se memoriji sa preplitanjem, radi vee brzine, pristupa naizmenino izmeu dva SIMM-a. Prema tome, 32-bitni procesor koristi istovremeno dve banke od po 32 bita na naizmenini nain. Ako bi Pentium sistem, koji ima SIMM-ove sa 72 izvoda, koristio preplitanje, morali biste da odjednom ugradite etiri SIMM-a sa 72 izvoda (32-bitna), zato to su potrebna dva da bi se sainila jedna banka. Slino tome, ako imate DIMM-ove, morali biste da ugradite istovremeno po dva, zato to jedan DIMM obino predstavlja jednu banku kod Pentiuma, a preplitanje zahteva da dve banke budu ugraene u isto vreme i da budu istovetne. Veina Pentium i jaih sistema ne koristi preplitanje, s obzirom na to da je najpre EDO, a zatim SDRAM uklonio prednosti koje bi ono donelo.
Napomena
Banka predstavlja memoriju najmanje veliine koju procesor moe da adresira odjednom i ona uglavnom odgovara irini sabirnice podataka procesora. Ako memorija radi sa preplitanjem, stvarna banka moe da bude dvostruko vea od apsolutne irine sabirnice podataka procesora. SIMM ne moete uvek da zamenite modulom veeg kapaciteta i da oekujete da radi. Sistemi ponekad imaju posebna ogranienja po pitanju najveeg SIMM-a koji mogu da prime. Vei SIMM moe da radi samo ako je matina ploa projektovana da ga prihvati. Pogledajte u uputstvo za svoj sistem da biste odredili odgovarajuu veliinu i brzinu SIMM-a.
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
401
Danas na tritu svi sistemi koriste SIMM, a mnogi DIMM. SIMM/DIMM nije vlasniki sistem memorije, ve standardni deo u ovoj oblasti. Kao to je ve spomenuto, neki SIMMovi se donekle razlikuju po rasporedu izvoda i drugim odlikama osim brzine i veliine; zato se postarajte da za svoj sistem nabavite pravi SIMM.
Raspored izvoda SIMM-a

U tabelama 6.7 i 6.8 dati su rasporedi izvoda na prikljuku interfejsa za obe vrste SIMM-a sa 30 izvoda i za standardni oblik sa 72 izvoda. Takoe je priloena i posebna tabela u kojoj je prikazan raspored izvoda za otkrivanje prisustva, za razliite SIMM-ove sa 72 izvoda. Matina ploa koristi izvode za otkrivanje prisustva da bi tano odredila veliinu i brzinu SIMM-ova koji su ugraeni. Standardni SIMM sa 30 izvoda nema svojstvo otkrivanja prisustva, ali ga je IBM uneo u svoj izmenjeni modul sa 30 izvoda. Treba istai da SIMM ima iste izvode sa obe strane modula.
Tabela 6.7
Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27
Standardni i IBM-ovi signali za SIMM sa 30 izvoda

Nazivi standardnih signala za SIMM Jednosmerna struja +5 V Biranje adrese kolone Bit podataka 0 Bit adrese 0 Bit adrese 1 Bit podataka 1 Bit adrese 2 Bit adrese 3 Uzemljenje Bit podataka 2 Bit adrese 4 Bit adrese 5 Bit podataka 3 Bit adrese 6 Bit adrese 7 Bit podataka 4 Bit adrese 8 Bit adrese 9 Bit adrese 10 Bit podataka 5 Omogueno upisivanje Uzemljenje Bit podataka 6 Nije povezan Bit podataka 7 Bit podataka 8 (parnost) izlaz Biranje adrese reda Nazivi IBM-ovih signala za SIMM Jednosmerna struja +5 V Biranje adrese kolone Bit podataka 0 Bit adrese 0 Bit adrese 1 Bit podataka 1 Bit adrese 2 Bit adrese 3 Uzemljenje Bit podataka 2 Bit adrese 4 Bit adrese 5 Bit podataka 3 Bit adrese 6 Bit adrese 7 Bit podataka 4 Bit adrese 8 Bit adrese 9 Biranje adrese reda 1 Bit podataka 5 Omogueno upisivanje Uzemljenje Bit podataka 6 Otkrivanje prisustva (uzemljenje) Bit podataka 7 Otkrivanje prisustva (1 Mb = uzemljenje) Biranje adrese reda
nastavlja se
402
Poglavlje 6
Memorija
Tabela 6.7 Nastavak

Izvod 28 29 30 Nazivi standardnih signala za SIMM Parnost biranja adrese kolone Bit podataka 8 (parnost) ulaz Jednosmerna struja +5 V Nazivi IBM-ovih signala za SIMM Nije povezan Bit podataka 8 (parnost) ulaz/izlaz Jednosmerna struja +5 V
Tabela 6.8 Standardni signali za SIMM sa 72 izvoda

Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Naziv signala za SIMM Uzemljenje Bit podataka 0 Bit podataka 16 Bit podataka 1 Bit podataka 17 Bit podataka 2 Bit podataka 18 Bit podataka 3 Bit podataka 19 Jednosmerna struja +5 V Otkrivanje prisustva 5 Bit adrese 0 Bit adrese 1 Bit adrese 2 Bit adrese 3 Bit adrese 4 Bit adrese 5 Bit adrese 6 Bit adrese 10 Bit podataka 4 Bit podataka 20 Bit podataka 5 Bit podataka 21 Bit podataka 6 Bit podataka 22 Bit podataka 7 Bit podataka 23 Bit adrese 7 Bit adrese 11 Jednosmerna struja +5 V Bit adrese 8 Izvod 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 Naziv signala za SIMM Bit za parnost podataka 1 Bit za parnost podataka 3 Uzemljenje Biranje adrese kolone 0 Biranje adrese kolone 2 Biranje adrese kolone 3 Biranje adrese kolone 1 Biranje adrese reda 0 Biranje adrese reda 1 Zauzet Omogueno upisivanje Optimiziran ECC Bit podataka 8 Bit podataka 24 Bit podataka 9 Bit podataka 25 Bit podataka 10 Bit podataka 26 Bit podataka 11 Bit podataka 27 Bit podataka 12 Bit podataka 28 Jednosmerna struja +5 V Bit podataka 29 Bit podataka 13 Bit podataka 30 Bit podataka 14 Bit podataka 31 Bit podataka 15 Zauzet Otkrivanje prisustva 1
Fizika RAM memorija

Izvod 32 33 34 35 36 Naziv signala za SIMM Bit adrese 9 Biranje adrese reda 3 Biranje adrese reda 2 Bit za parnost podataka 2 Bit za parnost podataka 0 Izvod 68 69 70 71 72
Poglavlje 6
403
Naziv signala za SIMM Otkrivanje prisustva 2 Otkrivanje prisustva 3 Otkrivanje prisustva 4 Zauzet Uzemljenje
Treba napomenuti da SIMM sa 72 izvoda koristi skup od etiri ili pet izvoda da bi ukazao matinoj ploi na vrstu SIMM-a. Ovi izvodi za otkrivanje prisustva moraju da budu ili uzemljeni ili nepovezani, kako bi ukazivali matinoj ploi na vrstu SIMM-a. Signali za otkrivanje prisustva moraju biti vezani za uzemljenje preko nultog otpornika na SIMM-u da bi stvorili visoki logiki signal kada je izvod otvoren ili nizak logiki signal kada je izvod uzemljen preko matine ploe. Logika kola interfejsa memorije mogu da dekodiraju takve signale. Ako matina ploa koristi signale za otkrivanje prisustva, onda se postupkom samoispitivanja po ukljuenju napajanja moe odrediti veliina i brzina ugraenih SIMMova i automatski podesiti upravljaki i adresni signali. Tako se omoguava automatsko prepoznavanje veliine i brzine memorije.
Napomena
Ovo je umnogome slino standardnom DX kodu koji se koristi kod savremenih filmova od 35 mm da bi ukazao fotoaparatu na ASA vrednost (osetljivost) filma. Kada stavite film u aparat elektrini kontakti mogu da proitaju osetljivost filma pomou standardizovanog rasporeda oznaka. U tabeli 6.9 dat je raspored izvoda za otkrivanje prisustva kod svih SIMM-ova sa 72 izvoda, prema standardu JEDEC (Joint Electronic Devices Engineering Council Zdrueno tehniko vee za elektronske ureaje). JEDEC je organizacija amerikih proizvoaa i korisnika poluprovodnika, koja odreuje spoljne mere i druge standarde za ipove i module.
Tabela 6.9 Rasporedi izvoda za otkrivanje prisustva kod SIMM-ova sa 72 izvoda

Veliina 1 MB 1 MB 1 MB 1 MB 2 MB 2 MB 2 MB 2 MB 4 MB 4 MB 4 MB 4 MB 8 MB 8 MB Brzina 100 ns 80 ns 70 ns 60 ns 100 ns 80 ns 70 ns 60 ns 100 ns 80 ns 70 ns 60 ns 100 ns 80 ns Izvod 67 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Izvod 68 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Izvod 69 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Izvod 70 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Izvod 11
nastavlja se
404
Poglavlje 6
Memorija
Tabela 6.9 Nastavak

Veliina 8 MB 8 MB 16 MB 16 MB 16 MB 16 MB 32 MB 32 MB 32 MB 32 MB Brzina 70 ns 60 ns 80 ns 70 ns 60 ns 50 ns 80 ns 70 ns 60 ns 50 ns Izvod 67 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Izvod 68 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Izvod 69 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Izvod 70 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Izvod 11 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem.
= nije povezan (otvoren) Uzem. = uzemljenje Izvod 67 = otkrivanje prisustva 1 Izvod 68 = otkrivanje prisustva 2 Izvod 69 = otkrivanje prisustva 3 Izvod 70 = otkrivanje prisustva 4 Izvod 11 = otkrivanje prisustva 5
Naalost, za razliku od oblasti filmova, u raunarskom svetu se ne pridravaju svi uspostavljenih standarda. Tako ni signali za otkrivanje prisustva nisu standardni u oblasti PCja. Razliiti proizvoai sistema ponekad koriste razliite rasporede za ono to treba da daju ova etiri izvoda. Compaq, IBM (uglavnom za PS/2 sisteme) i Hewlett-Packard poznati su po takvom ponaanju; mnogi njihovi sistemi zahtevaju poseban SIMM koji se u osnovi ne razlikuje od standardnog SIMM-a sa 72 izvoda, osim po posebnim zahtevima za otkrivanje prisustva. U tabeli 6.10 je pokazano kako IBM odreuje te izvode.
Tabela 6.10 Izvodi za otkrivanje prisustva kod SIMM-a sa 72 izvoda

67 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. 68 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. 69 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. 70 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Vrsta SIMM-a Nevaei SIMM 1 MB 120 ns 2 MB 120 ns 2 MB 70 ns 8 MB 70 ns Rezervisan 2 MB 80 ns 8 MB 80 ns Zauzet 1 MB 85 ns 2 MB 85 ns 4 MB 70 ns 4 MB 85 ns 1 MB 100 ns IBM broj dela Ne postoji Ne postoji Ne postoji 92F0102 64F3606 Ne postoji 92F0103 64F3607 Ne postoji 90X8624 92F0104 92F0105 79F1003 (etvrtasti urez) L40-SX Ne postoji
Fizika RAM memorija

67 Uzem. Uzem. Uzem. 68 Uzem. Uzem. Uzem. 69 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. 70 Uzem. Uzem. Uzem. Uzem. Vrsta SIMM-a 8 MB 80 ns 2 MB 100 ns 4 MB 80 ns 2 MB 85 ns
Poglavlje 6
405
IBM broj dela 79F1004 (etvrtasti urez) L40-SX Ne postoji 87F9980 79F1003 (etvrtasti urez) L40SX
= nije povezan (otvoren) Uzem. = uzemljenje Izvod 67 = otkrivanje prisustva 1 Izvod 68 = otkrivanje prisustva 2 Izvod 69 = otkrivanje prisustva 3 Izvod 70 = otkrivanje prisustva 4
Ovo su izmene prilagoene potrebama proizvoaa i zato, kada naruujete memoriju, treba da naglasite da li elite IBM, Compaq, HP ili optu vrstu SIMM-a.
Raspored signala za DIMM

U tabeli 6.11 prikazan je raspored signala za standardni SDRAM DIMM bez bafera sa 168 izvoda.
Tabela 6.11 Signali za SDRAM DIMM sa 168 izvoda

Izvod x64 bez parnosti Uzemljenje Bit podataka 0 Bit podataka 1 Bit podataka 2 Bit podataka 3 +5 V Bit podataka 4 Bit podataka 5 Bit podataka 6 Bit podataka 7 Bit podataka 8 Uzemljenje Bit podataka 9 Bit podataka 10 Bit podataka 11 Bit podataka 12 Bit podataka 13 +5 V Bit podataka 14 Bit podataka 15 x72 parnost/ECC Uzemljenje Bit podataka 0 Bit podataka 1 Bit podataka 2 Bit podataka 3 +5 V Bit podataka 4 Bit podataka 5 Bit podataka 6 Bit podataka 7 Bit podataka 8 Uzemljenje Bit podataka 9 Bit podataka 10 Bit podataka 11 Bit podataka 12 Bit podataka 13 +5 V Bit podataka 14 Bit podataka 15 Bit provere 0 Izvod x64 bez parnosti Uzemljenje Bit podataka 32 Bit podataka 33 Bit podataka 34 Bit podataka 35 +5 V Bit podataka 36 Bit podataka 37 Bit podataka 38 Bit podataka 39 Bit podataka 40 Uzemljenje Bit podataka 41 Bit podataka 42 Bit podataka 43 Bit podataka 44 Bit podataka 45 +5 V Bit podataka 46 Bit podataka 47 x72 parnost/ECC Uzemljenje Bit podataka 32 Bit podataka 33 Bit podataka 34 Bit podataka 35 +5 V Bit podataka 36 Bit podataka 37 Bit podataka 38 Bit podataka 39 Bit podataka 40 Uzemljenje Bit podataka 41 Bit podataka 42 Bit podataka 43 Bit podataka 44 Bit podataka 45 +5 V Bit podataka 46 Bit podataka 47 Bit provere 4
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105
nastavlja se
406
Poglavlje 6
Memorija

Izvod x64 bez parnosti Uzemljenje +5 V Maska bajta 0 Maska bajta 1 S0 Zauzet Uzemljenje Bit adrese 0 Bit adrese 2 Bit adrese 4 Bit adrese 6 Bit adrese 8 Bit adrese 10 Adresa banke 1 +5 V +5 V Radni takt 0 Uzemljenje Zauzet S2 Maska bajta 2 Maska bajta 3 Zauzet +5 V Uzemljenje Bit podataka 16 Bit podataka 17 Bit podataka 18 Bit podataka 19 x72 parnost/ECC Bit provere 1 Uzemljenje +5 V Maska bajta 0 Maska bajta 1 S0 Zauzet Uzemljenje Bit adrese 0 Bit adrese 2 Bit adrese 4 Bit adrese 6 Bit adrese 8 Bit adrese 10 Adresa banke 1 +5 V +5 V Radni takt 0 Uzemljenje Zauzet S2 Maska bajta 2 Maska bajta 3 Zauzet +5 V Bit provere 2 Bit provere 3 Uzemljenje Bit podataka 16 Bit podataka 17 Bit podataka 18 Bit podataka 19 Izvod x64 bez parnosti Uzemljenje +5 V Maska bajta 4 Maska bajta 5 S1 Bir. adrese reda Uzemljenje Bit adrese 1 Bit adrese 3 Bit adrese 5 Bit adrese 7 Bit adrese 9 Adresa banke 0 Bit adrese 11 +5 V Radni takt 1 Bit adrese 12 Uzemljenje Omoguen takt 0 S3 Maska bajta 6 Maska bajta 7 Bit adrese 13 +5 V Uzemljenje Bit podataka 48 Bit podataka 49 Bit podataka 50 Bit podataka 51 x72 parnost/ECC Bit provere 5 Uzemljenje +5 V Maska bajta 4 Maska bajta 5 S1 Bir. adrese reda Uzemljenje Bit adrese 1 Bit adrese 3 Bit adrese 5 Bit adrese 7 Bit adrese 9 Adresa banke 0 Bit adrese 11 +5 V Radni takt 1 Bit adrese 12 Uzemljenje Omoguen takt 0 S3 Maska bajta 6 Maska bajta 7 Bit adrese 13 +5 V Bit provere 6 Bit provere 7 Uzemljenje Bit podataka 48 Bit podataka 49 Bit podataka 50 Bit podataka 51
22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58
106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 221 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142
Omog. upisivanje Omog. upisivanje
Bir. adrese kolone Bir.e adrese kolone
Fizika RAM memorija

Izvod x64 bez parnosti +5 V Bit podataka 20 Referentni napon Uzemljenje Bit podataka 21 Bit podataka 22 Bit podataka 23 Uzemljenje Bit podataka 24 Bit podataka 25 Bit podataka 26 Bit podataka 27 +5 V Bit podataka 28 Bit podataka 29 Bit podataka 30 Bit podataka 31 Uzemljenje Radni takt 2 Adresa 0 U/I ser. podataka Adresa 1 83 Ulaz ser. radnog takta Adresa 2 +5 V x72 parnost/ECC +5 V Bit podataka 20 Referentni napon Uzemljenje Bit podataka 21 Bit podataka 22 Bit podataka 23 Uzemljenje Bit podataka 24 Bit podataka 25 Bit podataka 26 Bit podataka 27 +5 V Bit podataka 28 Bit podataka 29 Bit podataka 30 Bit podataka 31 Uzemljenje Radni takt 2 Adresa 0 U/I ser. podataka Adresa 1 Ulaz ser. radnog takta Adresa 2 +5 V 167 serijskog OP Izvod x64 bez parnosti +5 V Bit podataka 52
Poglavlje 6
x72 parnost/ECC +5 V
407
59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82
143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166
Bit podataka 52 Referentni napon Uzemljenje Bit podataka 53 Bit podataka 54 Bit podataka 55 Uzemljenje Bit podataka 56 Bit podataka 57 Bit podataka 58 Bit podataka 59 +5 V Bit podataka 60 Bit podataka 61 Bit podataka 62 Bit podataka 63 Uzemljenje Radni takt 3 serijskog OP serijskog OP
Referentni napon Uzemljenje Bit podataka 53 Bit podataka 54 Bit podataka 55 Uzemljenje Bit podataka 56 Bit podataka 57 Bit podataka 58 Bit podataka 59 +5 V Bit podataka 60 Bit podataka 61 Bit podataka 62 Bit podataka 63 Uzemljenje Radni takt 3 serijskog OP serijskog OP
Omoguen takt 1 Omoguen takt 1
serijskog OP
84
168
+5 V
+5 V
= nije povezan (otvoren)
DIMM koristi sasvim drugaiju vrstu otkrivanja prisustva, pod nazivom serijsko otkrivanje prisustva. Ono se ostvaruje pomou malog EEPROM ipa (engl. Electrically Erasable Programmable Read Only Memory prepisiva memorija samo za itanje) ili ipa fle memorije na DIMM-u, a on sadri posebno formatirane podatke koji ukazuju na svojstva DIMM-a. Ovi serijski podaci se oitavaju preko izvoda na DIMM-u za serijske podatke i omoguavaju da matina ploa tano odredi vrstu ugraenog DIMM-a.
408
Poglavlje 6
Memorija
Veliina i ustrojstvo fizikog RAM-a

Na matinim ploama za PC sisteme dosad je korieno nekoliko vrsta memorijskih ipova. Najvei broj tih ipova bio je irine 1 bit i postojao je u vie veliina. U sledeoj tabeli navedeni su postojei RAM ipovi i njihove primene:
RAM ip 16 KB puta 1 bit 64 KB puta 1 bit Primena Ovi ipovi su se koristili u prvom IBM PC-ju sa matinom ploom Type 1. Ovi ipovi su se koristili na standardnoj matinoj ploi Type 2 za IBM PC i na matinim ploama Type 1 i 2 za XT. Njih su koristili brojni adapteri za memoriju iz tog vremena, kao to su popularne vrste AST estodelnih kartica. Ovi ipovi, korieni na matinoj ploi Type 1 za IBM AT, esto su predstavljali neobian spoj dva ipa od po 64 k, naslagana jedan na drugi i meusobno zalemljena. Oblici sa jednim ipom korieni su i za smetanje bitova za parnost kod IBM-a XT 286. Ovi ipovi su nekada bili popularni na matinim ploama i memorijskim karticama. Koristile su ih matine ploe Type 2 za IBM XT i Type 2 za IBM AT, kao i veina odgovarajuih sistema tog doba. ipovi od 1 MB bili su godinama veoma popularni i najee su se koristili za SIMM od 256 KB do 8 MB. ipovi od 4 MB korieni su prvenstveno za SIMM veliine od 1 do 16 MB. Koristili su se najvie za SIMM od 4 do 8 MB i uglavnom nisu prodavani kao odvojeni ipovi. ipovi od 16 MB esto su korieni za SIMM sa 72 izvoda, veliine od 16 do 32 MB. ipovi od 64 MB popularni su kod velikih memorijskih modula od 16 MB ili vie, posebno kod prenosivih sistema. ipovi od 256 MB najnoviji su na tritu. Oni omoguavaju da SIMM ima ogromnu veliinu od 128 MB ili vie! Zbog visoke cene i ograniene ponude ovih ipova moete ih nai samo u najskupljim i najveim modulima memorije na tritu.
128 KB puta 1 bit
256 KB puta 1 bit (ili 64 KB puta 4 bita) 1 MB puta 1 bit (ili 256 KB puta 4 bita) 4 MB puta 1 bit (ili 1 MB puta 4 bita) 16 MB puta 1 bit (ili 4 MB puta 4 bita) 64 MB puta 1 bit (ili 16 MB puta 4 bita) 256 M puta 1 bit (ili 64 M puta 4 bita)
Treba napomenuti da se veliina ipa poveava etvorostruko zato to je matrica koja ini ip kvadratna. Kada se povea njena veliina, to obino znai 4 puta vie tranzistora i 4 puta vei ip. Veina savremenih SIMM-ova i DIMM-ova ima ugraene ipove veliine izmeu 16 i 256 megabitova. Na slici 6.9 prikazane su oznake na uobiajenom starijem memorijskom ipu. Mnogi proizvoai memorije koriste sline eme za oznaavanje svojih ipova; ipak, ako zaista hoete da utvrdite o kakvom se ipu radi, najbolje je da u katalogu proizvoaa potraite podrobnija obavetenja.
MB81256-10 8609 B04 BC
USA
Slika 6.9 Oznake na uobiajenom starijem memorijskom ipu
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
409
Broj -10 na ipu oznaava njegovu brzinu u nanosekundama (u ovom sluaju 100 nanosekundi). MB81256 je broj dela ipa, a u njemu se obino krije i podatak o veliini ipa. Kljuni brojevi su 1256, koji znae da je irina ipa 1 bit, a dubina 256 KB. Broj 1 znai da vam je potrebno devet ovakvih ipova irine 1 bit da sainite potpuni bajt sa proverom parnosti. ip sa brojem dela KM4164B-10 ima veliinu 64 KB puta 1 bit i brzinu od 100 nanosekundi. U sledeem spisku su navedeni standardni brojevi dela za najee ipove:
Broj dela 4164 4464 41128 44128 41256 44256 41000 44000 ip 64 KB puta 1 bit 64 KB puta 4 bita 128 KB puta 1 bit 128 KB puta 4 bita 256 KB puta 1 bit 256 KB puta 4 bita 1 MB puta 1 bit 1 MB puta 4 bita
ipovi iri od 1 bita koriste se za pravljenje banaka sa manje od 9, 18 ili 36 ipova (u zavisnosti od arhitekture sistema). Na primer, SIMM od 32 bita moe da se napravi od samo osam ipova irine 4 bita. Na slici 6.9 slovo F izmeu dve crte predstavlja oznaku proizvoaa Fujitsu Microelectronics. Broj 8609 oznaava datum proizvodnje (deveta nedelja u 1986. godini). Neki proizvoai koriste i oznaku datuma po julijanskom kalendaru. Za dalja tumaenja oznake obratite se proizvoau ili isporuiocu ipa. SIMM i DIMM takoe imaju broj dela koji se teko tumai. Naalost, ne postoji standard za oznaavanje ovih modula, tako da se morate obratiti proizvoau ako elite da rastumaite oznake. Na slici 6.10 prikazano je kako se oznaava SIMM proizvoaa Micron Technology (ili Crucial Technology).
Micron Technology Vrsta proizvoda 4 = DRAM 41 = SGRAM 48 = sinhroni DRAM Tehnologija izrade C = 5 V Vcc CMOS LC = 3,3 V Vcc CMOS Broj modula Dubina, irina Bez slova = bitovi K = kilobitovi M = megabitovi G = gigabitovi Verzija modula (Prvi znak je iskljuivo alfabetski; drugi znak je iskljuivo numeriki.) Odreuje se na osnovu posebnog dokumenta sa podacima.
Posebna izrada ES = tehniki uzorak MS = mehaniki uzorak Mogunosti osveavanja (Vie kodova izrade je razdvojeno razmacima i navedeno po hijerarhiji.) L = mala potronja (produeno osveavanje) S = samoosveavanje Vreme pristupa/ciklusa DRAM SGRAM i SDRAM (vreme pristupa) (vreme trajanja ciklusa) -4 = 40 ns -15 = 66 MHz -5 = 50 ns -12 = 83 MHz -6 = 60 ns -10 = 100 MHz -7 = 70 ns -8 = 125 MHz -7 = 143 MHz Kodovi modula LG = TQFP TG = TSOP (tip II) DJ = SOJ DW = SOJ (iroki)
Slika 6.10 Uobiajena oznaka za SIMM proizvoaa Micron (Crucial Technology)
410
Poglavlje 6
Memorija
Banke podataka
Memorijski ipovi (DIP, SIMM, SIPP i DIMM) ureeni su po bankama na matinim ploama i memorijskim karticama. Trebalo bi da poznajete raspored i poloaj banaka memorije na matinoj ploi i memorijskim karticama. Kada poveavate memoriju sistema potrebno vam je da poznajete raspored banaka. Osim toga, dijagnostiki programi za memoriju javljaju lokaciju greke navodei adrese bajta i bita, a vi treba da na osnovu tih brojeva odredite u kojoj je banci vaeg sistema dolo do greke. irina banke obino odgovara irini sabirnice podataka mikroprocesora sistema. U tabeli 6.12 date su irine pojedinih banaka u zavisnosti od vrste PC-ja.
Tabela 6.12
Procesor
irine banaka memorije za razliite sisteme

irina sabir. podat. 8 bitova 16 bitova 16 bitova 16 bitova 32 bita 16 bitova irina banke mem. (bez par.) 8 bitova 16 bitova 16 bitova 16 bitova 32 bita 16 bitova 32 bita 64 bita 64 bita irina banke mem. (par.) 9 bitova 18 bitova 18 bitova 18 bitova 36 bitova 18 bitova 36 bitova 72 bita 72 bita Broj SIMM-ova sa 30 izv. po banci 1 2 2 2 4 2 4 8 8 Broj SIMM-ova sa 72 izv. po banci Ne postoji Ne postoji Ne postoji Ne postoji 1 Ne postoji 1 2 2 Broj DIMM-ova sa 168 izv. po banci Ne postoji Ne postoji Ne postoji Ne postoji Ne postoji Ne postoji Ne postoji 1 1
8088 8086 286 386SX, SL, SLC 386DX 486SLC, SLC2
486SX, DX, DX2, 32 bita DX4, 5x86 Pentium, K6 Pentium Pro, II, Celeron, III 64 bita 64 bita
Broj bitova za svaku banku moe da se postigne sa pojedinanim ipovima, SIMMovima ili DIMM-ovima. Savremeni sistemi ne koriste pojedinane ipove, ve samo SIMMove ili DIMM-ove. Ako sistem ima 16-bitni procesor kao to je 386SX, verovatno e koristiti SIMM-ove sa 30 izvoda i imae dva SIMM-a po banci. Svi SIMM-ovi u jednoj banci moraju da budu iste veliine i vrste. Kod sistema sa procesorom 486 potrebna su etiri SIMM-a sa 30 izvoda ili jedan SIMM sa 72 izvoda da bi se sainila jedna banka. Jedan SIMM sa 72 izvoda irok je 32 bita, odnosno 36 bitova ako podrava parnost. esto se na osnovu broja ipova na SIMM-u moe odrediti da li podrava parnost. Da bi se sastavio jedan SIMM od 32 bita moete da upotrebite 32 pojedinana ipa irine 1 bit, ili osam pojedinanih ipova irine 4 bita. Ako sistem koristi proveru parnosti, tada su potrebna jo etiri dodatna bita (ukupno 36 bitova). Tako biste u banku morali da dodate jo jedan ip irine 4 bita ili etiri pojedinana ipa irine 1 bit. Kao to moete da pretpostavite, SIMM-ovi sa 30 izvoda ne predstavljaju ba najbolje reenje za 32-bitne ili 64-bitne sisteme (tj. 486 ili Pentium), zato to ih morate koristiti u umnocima od etiri ili osam modula po banci! Danas postoje SIMM-ovi sa 30 izvoda u veliinama od 1 MB, 4 MB i 16 MB. To znai da bi jedna banka, koju ine SIMM-ovi sa 30 izvoda, u sistemu 486 imala veliinu 4 MB, 16 MB ili 64 MB; u Pentium sistemu, to bi iznosilo 8 MB, 32 MB ili 128 MB memorije, bez meuveliina. Ugradnjom SIMM-ova sa 30 izvoda u 32-bitne i 64-bitne sisteme vetaki se ograniavaju mogunosti ureenja memorije i takvi sistemi se ne preporuuju. Ako 32-bitni sistem (poput svakog PC-ja sa procesorom
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
411
486) koristi SIMM-ove sa 72 izvoda, svaki SIMM predstavlja zasebnu banku i moe pojedinano da se umee i vadi po elji, a ne u grupama od po etiri, kao to je to potrebno kod SIMM-ova sa 30 izvoda. Na ovaj nain se memorija moe urediti mnogo lake i raznovrsnije. Kod savremenih sistema koji koriste SIMM za jednu banku su potrebna po dva SIMM-a sa 72 izvoda. DIMM savreno odgovara sistemima Pentium i jaim, zato to se njegova irina od 64 bita tano poklapa sa irinom od 64 bita sabirnice podataka procesora Pentium. To znai da svaki DIMM predstavlja zasebnu banku i da se moe pojedinano umetati ili vaditi po elji. Poloaj i numerisanje SIMM-ova i DIMM-ova na matinoj ploi imaju presudan znaaj i odreuju se prilikom projektovanja ploe. Uputstvo za va sistem ili karticu mogu biti od velike pomoi. Raspored na matinoj ploi ili adapterskoj kartici moete da utvrdite i kroz ispitivanja, ali ona oduzimaju vreme i ponekad ih je teko sprovesti, naroito nakon to se problemi sa sistemom pojave.
Brzina RAM ipa

Brzine memorija za PC kreu se izmeu 10 i 200 ns. Kada elite da zamenite pokvareni memorijski modul, treba da ugradite modul iste vrste i brzine kao i pokvareni. Dozvoljena je ugradnja ipa drugaije brzine samo ako je ona vea od brzine pokvarenog ipa. Neki ljudi su imali probleme kada su meali ipove, zato to su koristili ipove koji ne ispunjavaju osnovne zahteve (na primer, vrednost brzine osveavanja) ili nisu kompatibilni u pogledu rasporeda izvoda, vrste ipa, dubine ili irine u bitovima. Vreme pristupa ipu uvek moe da bude i manje (tj. ip moe da bude bri) od potrebnog, sve dok je ip odgovarajue vrste i dok zadovoljava ostale zahteve. Ugradnja bre memorije obino ne znai i vei uinak, zato to sistem i dalje radi istom brzinom sa memorijom. Ipak, ako sistem nije projektovan tako da doputa veu razliku izmeu brzina memorije i sistema, ugradnjom brih memorijskih ipova moe da se povea pouzdanost sistema. Da bi naglasio znaaj brzine i pouzdanosti Intel je stvorio standarde za novu, veoma brzu memoriju od 100 MHz i 133 MHz, koju podravaju njegovi noviji skupovi ipova. Standardi su nazvani PC/100, odnosno PC/133 i na osnovu njih se memorijski moduli overavaju da ispunjavaju Intelove zahteve za brzinom i uinkom. Pri brzini od 100 i vie MHz nema mnogo mogunosti za odstupanja prilikom usaglaavanja vremena. Isti znaci se pojavljuju kada se memorija pokvari i kada jednostavno nije dovoljno brza za sistem. Uobiajeni znaci jesu este greke provere parnosti ili kada sistem uopte ne radi. POST takoe moe da javi greku. Ako ne znate pouzdano koje ipove treba da kupite za svoj sistem, obratite se proizvoau vaeg sistema ili nekom poznatijem isporuiocu ipova.
uu Proitajte Provera parnosti, str. 417.
Zlato protiv kalaja

Mnogi ne shvataju koliko su znaajni elektrini kontakti na SIMM-u i DIMM-u za raunarski sistem. SIMM i DIMM mogu da imaju pozlaene ili kalajisane kontakte. Najpre sam smatrao da su pozlaeni kontakti na SIMM-u i DIMM-u najpouzdaniji u svim uslovima, ali to nije tano. Da biste imali to pouzdaniji sistem treba da ugradite SIMM i DIMM sa pozlaenim kontaktima u pozlaene utinice, a SIMM i DIMM sa kalajisanim kontaktima iskljuivo u kalajisane utinice. Ako se ne obazirete na ovo upozorenje i ugradite memoriju sa pozlaenim kontaktima u kalajisane utinice ili obrnuto, pojavie vam se jednog dana greke sa memorijom. Po mom iskustvu, to se deava u periodu od est do dvanaest meseci nakon ugraivanja. Nailazio sam na ovu pojavu nekoliko puta kod mojih sistema i kod nekoliko sistema koje
412
Poglavlje 6
Memorija
sam odravao. ak sam zamoljen da pomognem jednom korisniku u sudskom sporu. Korisnik je kupio nekoliko stotina raunara od isporuioca, a priblino godinu dana posle isporuke poeli su da se pojavljuju ozbiljni kvarovi u memoriji. Ustanovljeno je da uzrok predstavljaju razliite vrste metala na modulu i u utinici (u ovom sluaju, pozlaeni SIMM u kalajisanoj utinici). Isporuilac je odbio da zameni SIMM-ove kalajisanim verzijama, zbog ega je i dolo do spora. Veina Intelovih matinih ploa za 486 i Pentium, koje prihvataju SIMM sa 72 izvoda, imaju kalajisane utinice, zbog ega moraju da imaju i kalajisanu memoriju. Intel sada posebno preporuuje da se ne meaju razliiti metali u memoriji sistema. Proizvoai prikljuaka su sproveli istraivanja koja su pokazala da se nagrizajua korozija pojavljuje kada kalaj doe u kontakt pod pritiskom sa zlatom ili bilo kojim drugim metalom. Nagrizajua korozija je nastupila kada oksidi kalaja preu na pozlaenu povrinu i otvrdnu, stvarajui na kraju veliku otpornost u vezi. Ovo se deava kada zlato doe u dodir sa kalajem, bez obzira na to koliko je zlatna prevlaka debela, odnosno tanka. Vremenom, u zavisnosti od spoljnih uslova, nagrizajua korozija e stvoriti veliki otpor u dodirnim takama i tako uzrokovati pojavu greaka u memoriji. Neko moe pomisliti da je kalaj lo materijal za kontakte zato to lako oksidira. Meutim, ak se i tada lako ostvaruje elektrini kontakt izmeu dve povrine kalaja koje su pod pritiskom, zato to se oksidi na obe povrine krive i lome, omoguavajui kontakt. Ovo naroito vai za SIMM i DIMM, kod kojih se ostvaruje veliki pritisak u kontaktima. Kada kalaj i zlato dou u dodir, poto je jedna povrina tvrda, oksidi se poveavaju i ne lome se lako pod pritiskom. Poveana otpornost u spojevima neizbeno dovodi do kvarova u memoriji. Osnovno pravilo je da treba da postavljate samo pozlaeni SIMM u pozlaenu utinicu i samo kalajisani SIMM u kalajisanu utinicu. Proizvoa prikljuaka AMP, tanije njegovo odeljenje za istraivanje fizike kontakata (AMP Contact Physics Research Department), objavio je nekoliko dokumenata koji razmatraju ovo pitanje, od kojih su dva najupotrebljivija. Jedan nosi naslov Zlatna pravila: Smernice za korienje zlata za kontakte prikljuaka, a drugi Zapovesti o kalaju: Smernice za korienje kalaja za kontakte prikljuaka. Oba dokumenta mogu da se uitaju u .PDF formatu sa Web lokacije AMP-a. Evo jednog izvoda iz Zapovesti o kalaju, tanije zapovesti Broj sedam, koja glasi: 7. Nije preporuljivo da se kalajisani i pozlaeni kontakti dodiruju. Za vie tehnikih pojedinosti moete da se obratite Intelu ili AMP-u, na Web lokacijama koje sam preporuio. Bez sumnje, najbolje reenje bilo bi zlato na zlato, kao kada na matinoj ploi imate pozlaene SIMM-ove ili DIMM-ove i pozlaene utinice. Veina vrhunskih servera za datoteke i drugih sistema velike pouzdanosti projektovana je na taj nain. Zapravo, meu sistemima koji zahtevaju SDRAM DIMM-ove, veina ima pozlaene utinice i stoga zahteva SDRAM DIMM-ove sa pozlaenim kontaktima. Ako trenutno imate razliite metale u memoriji sistema, pravi potez bi bio da memorijske module zamenite onima sa kontaktima koji odgovaraju utinicama. Drugo, manje poeljno reenje bi bilo da saekate da se pojave problemi (po mom iskustvu, oko est meseci do godinu dana), zatim da izvadite module, oistite kontakte, ponovo ih ugradite i tako u krug. Verovatno je ovo lako raditi kada ste pojedinac sa jednim ili dva sistema, ali nije lako ako odravate stotine sistema. Treba napomenuti da, ako va sistem nema memoriju sa proverom parnosti ili ECC memoriju (a veina sistema danas na tritu ih nema), moda neete moi odmah da utvrdite da je problem koji se javlja vezan za memoriju (greke globalne zatite, padovi sistema, pokvarene datoteke i podaci itd.). Nevolja sa ienjem jeste to to se sloj tvrdog oksida kalaja, koji se stvori na povrini zlata, teko uklanja i najee se mora sastrugati (na primer, pomou gumice ili krpe). Ovo nikad ne bi trebalo initi na suvo, zato to se stvara statiko naelektrisanje koje moe da oteti ipove. Umesto toga, treba premazati kontakte sredstvom za ienje kontakata;
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
413
sa premazanim kontaktima smanjuje se mogunost oteenja usled elektrostatikog pranjenja prilikom trljanja povrine gumicom ili sredstvom za struganje. Da bi se spreilo nastajanje ovih problema toplo preporuujem da prilikom ugradnje SIMM-a ili DIMM-a upotrebite tenost za poboljanje i podmazivanje kontakta Stabilant 22 (proizvoa DW Electrochemicals). Ako vas zanima vie tehnikih pojedinosti, na njihovoj Web lokaciji postoji podrobno uputstvo vezano za ovu temu (proitajte Listu isporuilaca na CD-ROM-u). Neki ljudi su me optuili da sam probirljiv, zato to uporno zahtevam da memorija odgovara utinici. Nekoliko puta sam vratio natrag memoriju ili matinu plou, jer isporuilac, kada ih je sastavljao zajedno, nije znao da to stvara probleme. Kada to kaem nekim ljudima, oni mi odgovore da su prodali mnogo PC-ja sa meanim metalnim kontaktima koji rade sasvim dobro i, najee, da to ine ve godinama. Naravno da to predstavlja slab izgovor zato se ne postupa kako treba. Mnogo ljudi radi sa SCSI sabirnicama koje su preterano dugake ili se zavravaju nepravilno, a opet tvrde da rade dobro. Kablovi za paralelne prikljuke su ogranieni propisima na 3 metra duine, a uprkos tome mnogi imaju due kablove za koje tvrde da rade dobro. Ogranienje za IDE kabl je 45 cm; taj propis se kri i ljudi se ne obaziru na to, govorei da njihov disk ureaj radi sasvim dobro. Video sam jeftina, loa napajanja koja su stvarala um i davala isprekidane i nestalne napone, ak sam izmerio gubitke napona do 69 V, a opet su sistemi radili dobro. Naiao sam na mnogobrojne sisteme bez odgovarajueg hladnjaka procesora ili sa zaglavljenim aktivnim hladnjakom (ventilatorom), a sistemi su radili dobro. Ovo me podsea na to kada je Johnny Carson intervjuisao stogodinjake i esto ih navodio da priznaju da su mnogo pili i puili cigarete svakog dana, kao da se radi o zdravim navikama koje osiguravaju dugovenost! Istina je da sam esto zapanjen time kako su neki sistemi loe napravljeni ili sastavljeni, a ipak izgleda da rade uglavnom. Povremene zastoje ili padove sistema korisnici ne uzimaju u obzir jer takvi su svi. Svi osim mojih sistema, naravno. Kod mojih sistema pridravam se pravih reenja i tehnikih postupaka; zapravo, esto sam kriv za preterivanja sa tehnikim ili drugim zahtevima. Iako to poveava cenu sistema, ini se da zbog toga rade bolje. Drugim reima, ako kod nekoga to prolazi, ne znai da su se izmenili zakoni fizike niti se izmenila injenica da za one koji podravaju mnogo sistema ili prodaju sisteme kod kojih su bitni pouzdanost i radni vek pitanje zlato/kalaj ima znaaj. Jo jedno pitanje koje je privuklo moju panju jeste debljina sloja zlata na kontaktima; ljudi strahuju da je on tako tanak da e se istroiti posle jednog ili dva umetanja. Bez sumnje, debljina pozlate zavisi od zahtevane trajnosti za odreenu primenu; zbog visoke cene zlata, trebalo bi da pozlata bude tanka koliko god to doputaju zahtevi za trajnou. Dodavanjem malih koliina kobalta ili nikla u zlato poveava se tvrdoa pozlate i produava trajnost kontakta. Takve pozlate nazivaju se tvrdim pozlatama i imaju mali koeficijent trenja i odlinu trajnost. Tvrdo pozlaeni kontakti uglavnom mogu da izdre bez kvara na stotine ili na hiljade umetanja i vaenja. Trajnost tvrde pozlate moe da se produi ako se ispod nje postavi sloj tvri od zlata koji obezbeuje mehaniku vrstou. Uglavnom se preporuuje da nosei sloj bude od nikla. Maziva su takoe delotvorna u poveanju trajnosti pozlate. U optem sluaju, podmazivanje moe da povea trajnost pozlaenog kontakta za red veliine. Sa poveanjem debljine tvrde pozlate produava se njena trajnost. U nastavku su dati rezultati laboratorijskih ispitivanja na habanje koje je sproveo AMP, za sloj tvrde pozlate nanesen preko noseeg sloja nikla debljine 1,3 m (50 mikroina). Izneti podaci vae za kuglicu prenika 0,635cm (0,250 ina) koja je pri svakom ciklusu prevlaena preko pozlate na duinu od 1,27 cm (0,500 ina) i pod dejstvom upravne sile od 100 grama.
414
Poglavlje 6
Memorija
Debljina u mikroinima 15 30 50 Broj ciklusa do kvara 200 1000 2000
Debljina u m 0,4 0,8 1,3
Kao to moete da vidite iz ove tabele, tvrda pozlata debljine 0,8 m (30 mikroina) obezbeuje trajnost koja je vie nego dovoljna za veinu primena prikljuaka, jer dozvoljava 1000 ciklusa umetanja i vaenja pre nego to se sasvim pohaba. Prouio sam tehnike podatke o DIMM i SIMM utinicama koje proizvodi AMP i saznao da njihove pozlaene utinice uglavnom imaju sloj zlata debljine 0,000030 (30 mikroina ili 8 m) preko sloja nikla debljine 0,000050 (50 mikroina ili 1,3 m) na mestu kontakta. Koliko ja znam, prevlake na skoro svim SIMM i DIMM kontaktima trebalo bi da imaju slinu debljinu i da obezbede istu trajnost. AMP proizvodi i nekoliko pozlaenih utinica sa slojem zlata debljine 0,001020 (1020 mikroina ili 26 m) preko sloja nikla debljine 0,001270 (1270 mikroina ili 32 m). Pretpostavljam da su ove utinice namenjene ureajima kao to su ispitivai SIMM-a, kod kojih se oekuje mnogo umetanja u toku radnog veka. Ove utinice mogle bi da se koriste i u uslovima jakih potresa ili veoma velike vlanosti. Kao standard, sve njihove SIMM i DIMM utinice sa kalajisanim kontaktima imaju sledee debljine prevlake prikljuka: najmanju debljinu sloja kalaja 0,000030 (30 mikroina ili 0,8 m) na dodirnoj ivici preko sloja nikla debljine najmanje 0,000050 (50 mikroina ili 1,3 m) na itavom kontaktu. Osnovno pravilo je da debljina prevlake kod postojeih SIMM i DIMM utinica i modula nije povezana sa njihovom oekivanom primenom. Debljina prevlake kod postojeih SIMM i DIMM sistema nije presudna ni po pitanju spajanja kalaja i zlata. Jedini nedostatak tanje pozlate jeste to to e se pohabati posle manjeg broja umetanja i vaenja, ogoliti sloj nikla ispod nje i omoguiti delovanje korozije. Po mom miljenju, pitanje kalaj/zlato ak je vanije za one koji koriste DIMM. Postoje dva razloga za to. Kod SIMM-a zaista imate dve veze za svaki izvod (po jedna sa svake strane modula), tako da nije bitno ako se na jednoj povea otpornost; postoji ugraena rezerva. Kod DIMM-a imate mnogo vie veza (168 naspram 72), a nemate rezervnih veza. Mogunost otkazivanja je mnogo vea. Osim toga, DIMM se najee koristi za SDRAM, ija je brzina u opsegu od 15 do 10 ns za kartice od 66 i 100 MHz, sledstveno. Pri takvim brzinama i najmanji dodatni otpor u vezi stvarae tekoe. Zbog svega navedenog, za ubudue bih preporuio samo matine ploe koje imaju pozlaene prikljuke za SDRAM DIMM i, naravno, samo SDRAM za pozlaenim kontaktima. Primetio sam da Micro, na primer, proizvodi samo SDRAM DIMM sa pozlaenim kontaktima, a pozlaene su i sve DIMM utinice koje sam dosad video. Uglavnom ne bih preporuio nijednu matinu plou koja ima kalajisane SDRAM DIMM prikljuke, niti bih preporuio kupovinu SDRAM DIMM-a sa kalajisanim izvodima.
Parnost i ECC
Neizbeno svojstvo memorije jeste da se kvari. Kvarovi memorije podeljeni su obino na dve osnovne vrste: kvarove hardvera i privremene greke. Kvarovi hardvera se lako uoavaju. ip najpre dobro radi, a zatim se, usled neke mane, mehanikog udarca i drugog dogaaja, oteuje i postaje trajno pokvaren. Da bi se otklonila ova vrsta kvara najee je neophodno zameniti neki deo hardvera memorije, kao to je ip, SIMM ili DIMM. Uestanost pojavljivanja kvarova hardvera esto se naziva HER (Hard Error Rate). Privremene greke predstavljaju podmukliju vrstu kvarova. Privremena greka je nestalni kvar koji se moda nikad vie nee ponoviti ili se ponavlja u nepravilnim razmacima.
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
415
(Privremene greke delotvorno se otklanjaju iskljuivanjem i ponovnim ukljuivanjem napajanja sistema.) Uestanost pojavljivanja privremenih greaka oznaava se esto sa SER (Soft Error Rate). Pre otprilike 20 godina u Intelu su nainili otkrie vezano za privremene greke koje je potreslo itavu industriju memorija. Otkrili su da alfa estice izazivaju neprihvatljivo veliki broj privremenih greaka ili jednokratnih poremeaja (engl. Single Event Upset SEU kako se esto nazivaju) u DRAM-ovima od 16 KB koji su postojali u to vreme. Poto alfa estice imaju malu energiju i zaustavlja ih tanka i lagana prepreka poput lista papira, bilo je jasno da alfa estice, ako izazivaju privremene greke u DRAM-u, moraju da potiu iz samog materijala poluprovodnika. Ispitivanja su ukazala da u plastinim i keramikim materijalima, koji su se tada koristili za pakovanje ipova, postoje hemijski elementi torijum i uranijum u tragovima. Ovo je nateralo sve proizvoae memorije da poboljaju svoje postupke proizvodnje, kako bi proizveli nezagaene materijale. Proizvoai memorije danas nisu u potpunosti reili problem alfa estica kao izvora privremenih greaka; na osnovu toga, mnogi su poverovali da je opravdana tenja proizvoaa ka naputanju provere parnosti. Obrazloenje je bilo da, na primer, u podsistemu memorije od 16 MB, koji je izraen u tehnologiji od 4 MB, privremena greka zbog alfa estica moe da se pojavi priblino tek jednom u 16 godina! Pravi problem sa ovakvim nainom razmiljanja jeste to u njemu ima ozbiljnih propusta, a naveo je mnoge proizvoae i isporuioce da iz svojih sistema uklone proveru parnosti i druge postupke za ispravljanje greaka, uprkos tome to privremene greke i dalje predstavljaju problem. Novija otkria dokazala su da alfa estice sada imaju samo malo udela u izazivanju privremenih greaka! Ispostavilo se da kosmiko zraenje predstavlja danas najznaajniji uzrok pojave privremenih greaka. IBM-ovi istraivai ispitivali su sposobnost kosmikog zraenja na Zemlji da izazove privremene greke, slino kao kod alfa estica. Razlika je u tome to se kosmiko zraenje sastoji od estica velike energije i to ga ne mogu zaustaviti listovi papira, niti druge jae vrste zatite. Vodei u ovoj oblasti istraivanja bio je dr J. F. Ziegler iz IBM Watson istraivakog centra u Yorktown Heights, New York. On je sproveo istraivanje koje predstavlja prekretnicu u shvatanju kosmikog zraenja i njegovog uticaja na privremene greke u memoriji. Sledei primer pokazao je koliko je velik uticaj kosmikog zraenja na pojavu privremenih greaka. Na odreenom uzorku DRAM-a koji nije IBM-ov, posle vie miliona sati ispitivanja u uslovima stvarnog rada, izmerena je, na nivou mora, uestanost pojavljivanja privremenih greaka (engl. Soft Error Rate, SER) od 5950 FIT (engl. Failures In Time kvarovi u vremenu, izmereno na 1 milijardu sati) po jednom ipu. Kod prosenog sistema sa 36 ipova na SIMM-ovima, to bi izazvalo pojavu privremene greke svakih est meseci! Kod zahtevnijih korisnika ili servera sa veom memorijom to bi moglo da znai jednu greku meseno ili vie od toga. Kada je potpuno isto ispitivanje istog uzorka DRAM-a ponovljeno u podzemnoj peini okruenoj stenama debelim vie od 15 metara, koje su uklanjale sve kosmiko zraenje, uopte nije zabeleena pojava greaka softvera! Ovo ne pokazuje samo kakav problem moe da predstavlja kosmiko zraenje, ve dokazuje isto tako da su nezgode sa alfa esticama i zagaenim materijalima zaista otklonjene. Greke zbog kosmikog zraenja prave jo vie problema SRAM-u nego DRAM-u, zato to je za promenu bita u eliji SRAM-a potrebno manje naelektrisanje nego za promenu stanja kondenzatora u eliji DRAM-a. Kosmiko zraenje takoe predstavlja vie od problema za memorije velike gustine. Kako se poveava gustina ipa, sve je lake estici zraenja da promeni stanje bita. Neki su predvideli da e uestanost pojavljivanja privremenih greaka kod DRAM-a od 64 MB biti dvostruko vea nego kod ipa od 16 MB, a da e DRAM od 256 MB imati etiri puta veu uestanost. Naalost, industrija PC-ja uopte nije prihvatila postojanje ovog uzroka greaka memorije. Sluajne i nestalne pojave privremenih greaka mogu mnogo lake da se objasne
416
Poglavlje 6
Memorija
elektrostatikim pranjenjem, udarima mrenog napona ili nestabilnim softverom, naroito odmah nakon pojave novog izdanja operativnog sistema ili osnovne aplikacije. Istraivanja su pokazala da je uestanost pojavljivanja privremenih greaka kod ECC sistema oko 30 puta vea od uestanosti pojavljivanja kvarova hardvera. Ovo nije zauujue za one koji su upoznati sa uticajem kosmikog zraenja na pojavu privremenih greaka. Sada postoje podaci koji ukazuju na to da e, kod nekih vrsta DRAM ipova od 16 Mb, uestanost pojavljivanja privremenih greaka imati vrednost od 24000. Za veinu dananjih sistema to bi znailo jednu privremenu greku na otprilike mesec dana! Iako su kosmiko i druga zraenja najei uzrok privremenih greaka, one mogu biti uzrokovane i sledeim:
s s s s s
Neispravno napajanje ili um u elektrinoj mrei. Uzrok ovome moe da bude pokvarena jedinica za napajanje ili neodgovarajue napajanje iz zidne utinice. Neodgovarajua vrsta ili brzina. Vrsta memorije mora da odgovara skupu ipova i brzini pristupa sistema. RF (radio frekventne) smetnje. Uzrok su im radio predajnici u neposrednoj blizini sistema, koji mogu da stvore elektrine signale u provodnicima i kolima sistema. Elektrostatika pranjenja. Izazivaju trenutne skokove napona koji menjaju podatke. Neusklaena vremena. Podaci ne stiu na pravo mesto u pravo vreme i izazivaju greke. esti uzroci su nepravilno podeen BIOS, memorija koja je suvie spora za sistem i poveani takt procesora i drugih delova sistema.
Veina ovih nezgoda ne uzrokuje trajan kvar ipova (mada loe napajanje ili elektrostatiko pranjenje mogu trajno da otete ipove), ve stvara trenutne tekoe sa podacima. Kako da postupamo sa ovim grekama? Ne obazirati se na njih nije ba najbolje reenje, ali to je naalost upravo ono to danas ine mnogi proizvoai i isporuioci sistema. Sa ovim problemom najbolje ete se izboriti ako poboljate otpornost sistema na greke, to znai da se moraju primeniti postupci otkrivanja i mogueg otklanjanja greaka. U osnovi postoje tri stepena otpornosti na greke kod savremenog PC-ja:
s s s
Bez parnosti Parnost ECC (Error Correcting Code kd za ispravljanje greaka)
Sistemi bez parnosti nemaju nikakvu otpornost na greke. Ipak se nalaze u upotrebi zahvaljujui tome to imaju najniu osnovnu cenu. Nije potrebna dodatna memorija, kao to je to sluaj kod postupaka parnosti ili ECC. Kako bajt podataka sa parnou ima devet bitova, naspram osam kod podataka bez parnosti, cena memorije sa parnou je vea za 12,5 procenata. Osim toga, kontroler memorije bez parnosti je pojednostavljen, zato to mu nisu potrebna logika ulazna kola koja izraunavaju bitove za proveru parnosti ili ECC-a. Zbog manjeg broja DRAM ipova, memorija ima i manju potronju, to je veoma bitno kod prenosivih sistema. Konano, sabirnica podataka u sistemu memorije je ua, to smanjuje ukupan broj bafera podataka. Kod savremenog poslovnog stonog raunara statistika verovatnoa pojave kvara memorije procenjuje se sada na priblino jednu greku svakih par meseci, manje ili vie u zavisnosti od toga koliko je velika memorija. Ovakva uestanost pojavljivanja greaka prihvatljiva je kod jednostavnijih sistema koji se ne koriste za odgovorne zadatke. Njihova cena na tritu je veoma osetljiva i verovatno ne bi mogla da podnese dodatni troak za memoriju sa parnou ili ECC-om, zbog ega se ovakve greke moraju prihvatiti. Bez obzira na uestanost pojavljivanja greaka, odsustvo otpornosti sistema na greke ipak predstavlja prosto kockanje sa injenicom da su greke memorije malo verovatne i da, ako se pojave, uzrokuju trokove koji su manji od cene dodatnog hardvera potrebnog za otkrivanje greaka. Meutim, greke memorije mogu da dovedu do ozbiljnih problema, kao to je izraunavanje pogrenog iznosa na bankovnom eku ili, u sluaju da se sistem
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
417
koristi kao server, primoravanje sistema da iskljui i zaustavi sve stalne LAN klijent sisteme, sa posledicom gubitka produktivnosti. I na kraju, sa sistemom memorije bez parnosti ili ECC-a, pronalaenje uzroka problema je oteano, to nije sluaj kod memorije sa parnou ili ECC-om. Najmanje to se postie ovim postupcima jeste da se memorija izdvoji kao uzrok problema i da se tako smanje vreme i trokovi njihovog otklanjanja.
Provera parnosti
Standard IBM-a u ovoj oblasti jeste da svaki memorijski ip, iz banke od devet ipova, sadri po jedan bit podataka: osam bitova za znak i jedan dodatni bit nazvan bitom parnosti. Bit parnosti omoguava upravljakim kolima memorije da vode rauna o ostalih osam bitova sistem zapravo ima ugraenu strogu proveru ispravnosti svakog bajta. Ako kola otkriju greku, raunar se zaustavlja i prikazuje poruku koja vas obavetava o neispravnosti. Ako radite sa novijim operativnim sistemom kao to je Windows ili OS/2, greka parnosti uglavnom e se sama ispoljiti kroz zastoj sistema. Kada ponovo podignete sistem, trebalo bi da BIOS otkrije greku i prikae odgovarajuu poruku. SIMM i DIMM postoje sa bitovima parnosti i bez njih. Prvobitno su svi PC sistemi koristili memorije sa proverom parnosti da bi obezbedili tanost podataka. Od 1994. godine na tritu kompatibilnih PC-ja dolazi do uznemirujue pojave. Veina isporuilaca poela je da nudi sisteme bez provere parnosti ili nekog drugog naina otkrivanja i ispravljanja greaka! Za ovakve sisteme koristi se jeftiniji SIMM bez parnosti, to donosi utedu od 10 do 15 procenata od cene memorije za sistem. Memorija sa proverom parnosti znai veu poetnu cenu sistema, prvenstveno zbog dodatnih bitova u memoriji. Provera parnosti ne moe da ispravi greke u sistemu, ali moe da ih otkrije i na njih upozori korisnika. Postoje dve glavne koristi od provere parnosti:
s s
Provera parnosti titi od posledica pogrenih izraunavanja zasnovanih na netanim podacima. Provera parnosti ukazuje na izvor greke, to pomae u otklanjanju i olakava odravanje sistema.
Nije teko projektovati PC sistem tako da moe da koristi memoriju sa bitovima parnosti i bez njih. Ugradnja provere parnosti, kao mogunosti na matinoj ploi, praktino ne kota nita; jedini troak zapravo predstavlja kupovina SIMM-ova ili DIMM-ova sa parnou, koji su od 10 do 15 procenata skuplji od modula bez parnosti. Na taj nain bi proizvoa sistema mogao da ponudi svojim kupcima mogunost korienja provere parnosti, ako smatraju da je dodatni troak opravdan za njihove odreene primene. Naalost, nekoliko poznatih proizvoaa poelo je da prodaje sisteme bez parnosti da bi im smanjilo cene, a nije naglasilo da su cene sniene zbog toga to se memorija sa parnou vie ne ugrauje standardno. Ovo se dogaalo uglavnom 1994. i 1995. godine i nastavilo se sve donedavno, a tek nekolicina ljudi shvatala je sve posledice toga. Nakon to je to uinilo par glavnih isporuilaca, veina drugih bila je primorana da ih sledi kako bi zadrala konkurentske cene. Kako niko nije hteo da objavi taj podatak, on je postao neka vrsta male rune tajne meu proizvoaima. Na poetku ste prilikom naruivanja sistema jo uvek mogli da traite memoriju sa parnou, iako nije vie bila ukljuena u osnovnu postavku sistema. Memorija bi bila skuplja za 10 do 15 procenata, a barem toliko su mogli da izdvoje oni koji su hteli pouzdan, proveren sistem, naravno ako su znali da to treba posebno traiti. Tada je trite pogodila velika bomba, u obliku Intela Triton 430FX, prvog znaajnog skupa ipova za Pentium koji uopte nije podravao proveru parnosti! Postao je najpopularniji skup ipova tog vremena i nalazio se na praktino svim matinim ploama za Pentium koje su prodate u 1995. godini. Tako je nastao uznemirujui trend koji je potrajao nekoliko sledeih godina. Od svih Intelovih skupova ipova posle 430FX, samo jedan je podravao memoriju sa proverom parnosti; to je bio 430HX Triton II. Dobra vest glasi da je, po svemu sudei,
418
Poglavlje 6
Memorija
ovakav trend zaustavljen i da su proizvoai i korisnici sistema najzad spoznali znaaj memorije sa otpornou na greke. Svi skupovi ipova za Pentium Pro i Pentium II, koji se trenutno nude, podravaju parnost i ECC, a sve vie ljudi shvata vrednost ovakve memorije. Oekujem da se pojave ak i novi jeftini skupovi ipova za Pentium II koji nee podravati parnost, s obzirom na to da su namenjeni tritu sa cenom ispod 1000 $, na kojem je najvanije koliko sistem kota, a ne koliko je dobar. Da pogledamo najpre kako radi provera parnosti, a zatim da podrobnije razmotrimo naslednika provere parnosti, pod nazivom ECC (Error Correcting Code - kd za ispravljanje greaka), koji moe ne samo da otkrije greke u memoriji, ve i da ih u prolazu ispravi. IBM je originalno uspostavio standard neparne parnosti za proveru greaka. Pomou sledeeg objanjenja moete lake razumeti znaenje ovog pojma. Generator/ispitiva parnosti, koji predstavlja deo procesora ili se nalazi u posebnom ipu na matinoj ploi, proverava sadraj osam pojedinanih bitova koji ine jedan bajt memorije i prebrojava broj jedinica u njima. Ako se u bajtu nalazi paran broj jedinica, generator/ispitiva parnosti stvara jedinicu i smeta je u deveti bit (bit za parnost) u memorijskom ipu za parnost. To ukupno ini neparan broj jedinica u svih devet bitova. Ako je zbir sadraja osam bitova neparan broj, stvara se bit za parnost sa nulom, tako da je ukupan zbir sadraja svih devet bitova opet neparan broj. Vrednost bita za parnost bira se tako da je zbir svih devet bitova (osam bitova za podatke plus bit za parnost) uvek neparan broj. Ne zaboravite da je osam bitova za podatke u bajtu obeleeno brojevima 0 1 2 3 4 5 6 7. Shvatiete lake na sledeim primerima:
Broj bita za podatke: Sadraj bita za podatke: 0 1 2 3 4 5 6 7 1 0 1 1 0 0 1 1 Bit za parnost 0
U ovom primeru, poto ima ukupno neparan broj (5) bitova za podatke koji imaju vrednost 1, bit za parnost mora da ima vrednost 0 da bi se obezbedio neparan zbir svih devet bitova. Sledi jo jedan primer:
Broj bita za podatke: Sadraj bita za podatke: 0 1 2 3 4 5 6 7 1 1 1 1 0 0 1 1 Bit za parnost 1
U ovom primeru, ukupan broj bitova za podatke koji imaju vrednost 1 predstavlja paran broj (6), tako da bit za parnost mora da ima vrednost 1 kako bi sainio neparan zbir svih devet bitova. Kada sistem ita podatke smetene u memoriji, on proverava podatak o parnosti. Ako bajt (od 9 bitova) ima bit za parnost vrednosti 1, u bajtu postoji greka. Sistem ne moe da odredi koji je bit promenio vrednost niti da li je to uinio samo jedan bit. Na primer, ako su se promenila tri bita, bajt opet ukazuje na greku provere parnosti; meutim, ako su se promenila dva bita, lo bajt moe da proe neprimeeno. U sledeim primerima prikazane su poruke o proveri parnosti kod tri vrste sistema:
Za IBM PC: Za IBM XT: Za IBM AT i poslednji XT: PARITY CHECK x PARITY CHECK x PARITY CHECK x yyyyy (z) yyyyy
Ovde x ima vrednost 1 ili 2: 1 = Greka se pojavila na matinoj ploi 2 = Greka se pojavila na prikljuku za proirenje
yyyyy predstavlja heksadecimalni broj izmeu 00000 i FFFFF, koji ukazuje na bajt u kojem se pojavila greka, a (z) moe da bude (S) ili (E):
(S) = Greka parnosti se pojavila u jedinici sistema (E) = Greka parnosti se pojavila u okviru za proirenje
Fizika RAM memorija
Poglavlje 6
419
Napomena
IBM je prodavao okvir za proirenje kao mogunost za dodavanje novih prikljuaka za proirenje kod PC i XT sistema. Ova jedinica se sastojala od podloge za matine ploe sa osam prikljuaka, od kojih je jedan imao naroitu karticu za produenje/prijem povezanu sa slinom karticom za produenje/prijem u glavnom sistemu. Zbog kartica za produenje/predaju u glavnom sistemu i okviru za proirenje ukupno se dobijalo est novih prikljuaka. Iako je IBM-ova verzija odavno naputena, druga preduzea su napravila 8-bitne i 16-bitne ISA kartice za proirenje i tako omoguila dodavanje vie ISA prikljuaka u sistem. Kada se otkrije greka provere parnosti, elektronska kola za proveru parnosti na matinoj ploi stvaraju nemaskirajui prekid (engl. non-maskable interrrupt, NMI), koji zaustavlja obradu i skree panju sistema na greku. NMI pokree izvravanje rutine u ROM-u, koja brie sadraj ekrana i zatim prikazuje poruku u gornjem levom uglu ekrana. Poruka moe biti razliita, u zavisnosti od vrste raunarskog sistema. Kod nekih starijih IBM sistema rutina u ROM-u za proveru parnosti zaustavlja rad procesora. U tom sluaju dolazi do zastoja sistema i morate ponovo da pokrenete hardver sistema ili da iskljuite i ukljuite napajanje. Naalost, pri tome e biti izgubljen sav rad koji nije sauvan. Veina sistema ne zaustavlja procesor kada otkrije greku parnosti; umesto toga, ponudi vam izbor izmeu ponovnog pokretanja sistema ili nastavljanja rada kao da se nita nije desilo. Sistemi ponekad prikau poruku o greci parnosti u drugaijem obliku od IBMovog, ali daju u osnovi isto obavetenje. Na primer, mnogi sistemi sa Phoenix BIOS-om prikazuju ove poruke:
Memory parity interrupt at xxxx:xxxx Type (S)hut off NMI, Type (R)eboot, other keys to continue
ili
I/O card parity interrupt at xxxx:xxxx Type (S)hut off NMI, Type (R)eboot, other keys to continue
Prva od ove dve poruke ukazuje na greku provere parnosti na matinoj ploi (Parity Check 1), a druga na greku parnosti na prikljuku za proirenje (Parity Check 2). Treba napomenuti da je adresa greke u memoriji data u obliku odeljak:pomak (xxxx:xxxx), za razliku od neposredne linearne adrese u IBM-ovim porukama o greci. Oblik adrese odeljak:pomak daje vam poloaj greke tano u bit. Kada ugledate ovakvu poruku o greci, moete da postupite na tri naina:
s s s
Moete da pritisnete S, ime se onemoguava provera parnosti i rad sistema vraa natrag na mesto gde se prvi put pojavila greka parnosti. Ako pritisnete R, sistem e se ponovo pokrenuti, a sav rad koji nije sauvan bie izgubljen. Ako pritisnete bilo koji drugi taster, sistem e nastaviti sa radom, a provera parnosti i nadalje ostaje ukljuena.
Ako je kvar i dalje prisutan, verovatno e izazvati jo jedan prekid zbog provere parnosti. U veini sluajeva najsigurnije je pritisnuti S i onemoguiti proveru parnosti, da biste mogli da sauvate svoj rad. Najbolje bi bilo u tom sluaju da sauvate svoj rad na disketi, kako biste predupredili mogui kvar diska. Takoe bi trebalo da izbegnete prepisivanje bilo koje prethodne (jo uvek dobre) verzije datoteke koju hoete da sauvate, jer ete moda sauvati upravo lou datoteku zbog kvara u memoriji. Nakon to ste onemoguili proveru parnosti snimanje vae datoteke nee biti prekidano. Zatim bi trebalo da iskljuite napajanje sistema, da ga ponovo pokrenete i da pokrenete program za ispitivanje ispravnosti memorije, ma koji da imate, ne biste li pronali greku. Ponekad POST moe da pronae greku prilikom ponovnog pokretanja sistema, ali u veini sluajeva da biste pronali greku
420
Poglavlje 6
Memorija
morate upotrebiti neki sloeniji program za ispitivanje neispravnosti, moda i u neprekidnom reimu. Sistemi sa AMI BIOS-om prikazuju poruke o greci parnosti u sledeim oblicima:
ON BOARD PARITY ERROR ADDR (HEX) = (xxxxx)
ili
OFF BOARD PARITY ERROR ADDR (HEX) = (xxxxx)
Ove poruke znae da se u toku POST-a pojavila greka u memoriji i da je kvar pronaen na navedenoj adresi. Prva poruka oznaava da se greka pojavila na matinoj ploi, dok druga oznaava greku na adapterskoj kartici u prikljuku za proirenje. AMI BIOS moe da prikae poruke o grekama memorije i na sledei nain:
Memory Parity Error at xxxxx
ili
I/O Card Parity Error at xxxxx
Ove poruke znae da se u toku obinog rada pojavila greka u memoriji na navedenoj adresi. Prva poruka oznaava greku u memoriji na matinoj ploi, a druga greku u memoriji na adapteru u prikljuku za proirenje. Iako vam mnogi sistemi omoguavaju da nastavite sa radom posle pojave greke parnosti i ak da iskljuite proveru parnosti, dalja upotreba sistema nakon otkrivanja greke moe da bude opasna. Ideja nastavka sa radom ima za cilj samo da vam se omogui da sauvate sav rad koji nije snimljen, pre nego to pristupite ispitivanju ispravnosti i popravljanju raunara, i zato uinite to paljivo.
Upozorenje
Kada zabeleite pojavu greke parnosti memorije ne zaboravite na to da provera parnosti ukazuje na kvar memorije. Da li elite da sauvate podatke, koji su moda pokvareni, preko dobre datoteke koju ste poslednji put sauvali? Nipoto! Postarajte se da sauvate svoj rad pod drugim imenom datoteke. Osim toga, nakon pojave greke parnosti, snimajte po mogunosti samo na disketu i izbegavajte upisivanje na disk; postoji mala opasnost da se pokvari disk ako na njega upiete sadraj pokvarene memorije. Nakon to ste sauvali svoj rad, pronaite uzrok greke parnosti i popravite sistem. Moda ete pasti u iskuenje da iskljuite proveru parnosti i da jednostavno nastavite sa radom na sistemu, kao da je sve u redu. Ovakvo postupanje je slino vonji automobila iz ijeg motora curi ulje sa odvrnutom svetiljkom za upozorenje na pritisak ulja, tako da vam njeno svetlucanje vie ne dosauje! Pre nekoliko godina, kada je memorija bila skuplja nego danas, nekoliko kompanija je prodavalo SIMM-ove sa lanim ipovima za parnost. Umesto pravih dodatnih memorijskih ipova neophodnih za skladitenje bitova za parnost, ovi SIMM-ovi sa logikom parnou ili oponaanjem parnosti sadrali su ip generator parnosti. ip je zanemarivao sve parnosti koje je sistem pokuavao da sauva u SIMM-u, a kada bi se podaci uzimali, obezbeivao je da bude vraena odgovarajua parnost. Zbog toga je sistem verovao da je sve u redu i kada je moda bilo problema. Ovi lani ipovi za parnost korieni su zato to je memorija bila veoma skupa, a kompanije su na taj nain mogla da ponude SIMM sa parnou za samo nekoliko dolara vie. Na nesreu, ponekad je teko prepoznati lane ipove. Generator lane parnosti ne izgleda kao memorijski ip i oznaen je drugaije od ostalih memorijskih ipova na SIMMu. esto nosi oznaku GSM koja oznaava proizvoaa logikog ureaja za parnost, a koji ne mora biti ujedno i proizvoa samog SIMM-a.
Nadogradnje RAM-a
Poglavlje 6
421
SIMM sa lanom parnou moe se pouzdano otkriti pomou ureaja za hardversko ispitivanje SIMM-a, poput onih koje prave Darkhorse Systems ili Aristo. Naravno da ne preporuujem upotrebu SIMM-ova sa lanom parnou. Sreom, opasnost je danas mnogo manja jer je prava memorija znatno pojeftinila.
ECC (Error Correcting Code)

ECC (kd za ispravljanje greaka) ide korak dalje od prostog otkrivanja greke parnosti. Umesto da samo otkriva greke, ECC omoguava da se ispravi greka u jednom bitu, zahvaljujui emu sistem moe da nastavi sa radom bez prekidanja i bez kvarenja podataka. ECC koji se primenjuje kod veine PC-ja moe samo da otkrije, ali ne i da ispravi greke u dva bita. S obzirom na to da su istraivanja pokazala kako priblino 98 procenata greaka u memoriji predstavljaju promene u jednom bitu, najee se koristi vrsta ECC-a kod koje odgovarajui kontroler memorije otkriva i ispravlja greke u jednom bitu odreene rei (greke u dva bita mogu da se otkriju, ali ne i isprave). Ova vrsta ECC-a poznata je kao SEC-DED (engl. Single-Bit Error Correction-Double-bit Error Detection ispravljanje greke u jednom bitu otkrivanje greke u dva bita) i zahteva 7 dodatnih bitova za proveru 32 bita kod 4-bajtnog sistema, odnosno 8 bitova za proveru kod 8-bajtnog sistema. Oigledno, ECC kod 4-bajtnog (32-bitnog, poput 486) sistema skuplji je od provere parnosti, ali su kod 8-bajtnog (64-bitnog, poput Pentiuma) sistema cene ECC-a i provere parnosti izjednaene zato to zahtevaju isti broj dodatnih bitova (8). Zahvaljujui tome moete da kupite module sa parnou (SIMM od 36 bita ili DIMM od 72 bita) za Pentium sisteme i da ih koristite u ECC reimu, ako skup ipova podrava ECC. Ako Pentium sistem koristi SIMM-ove, tada se svakoj banci dodaju dva 36-bitna SIMM-a (sa parnou) da bi se dobila ukupno 72 bita i ECC koji se proverava na nivou banke. Ako Pentium sistem koristi DIMM-ove, tada se jedan 72-bitni DIMM sa parnou/ECC-om koristi kao banka i on obezbeuje dodatne bitove. ECC zahteva od kontrolera memorije da izrauna bitove za proveru prilikom upisivanja u memoriju, da uporedi proitane i izraunate bitove za proveru prilikom itanja iz memorije i da, po potrebi, ispravi lo bit (ili bitove). Dodatna logika kola za ECC u kontroleru memorije nisu naroito bitna u ovo doba jeftinih, veoma monih VLSI logikih kola. Meutim, ECC utie na brzinu upisivanja u memoriju. Postupak upisivanja mora da se uskladi vremenski tako da saeka izraunavanje bitova za proveru i, dok sistem eka na ispravljene podatke, da ih ita. Pri upisivanju delimine rei najpre mora da se proita itava re, da se ponovo upiu oteeni bajtovi i tek onda da se izraunaju novi bitovi za proveru. Zbog toga se upisivanje delimine rei pretvara u sporije upisivanje sa itanjem i menjanjem. Na sreu, ovaj gubitak na brzini je veoma mali, najvie nekoliko procenata, tako da se poveanje pouzdanosti ipak isplati. Najee greke u memoriji jesu greke u jednom bitu i ECC moe da ih ispravi. Ugradnjom ovog postupka za otpornost sistema na greke postie se visoka pouzdanost i odgovarajua primenljivost sistema. Sistem sa ECC-om predstavlja dobar izbor za servere, radne stanice ili izuzetno znaajne aplikacije, kod kojih teta od moguih greaka u memoriji prelazi dodatnu cenu memorije koja ih ispravlja i ujedno spreava njihov uticaj na pouzdanost sistema. Ako su vam podaci vredni i ako koristite sistem za (vama) vane poslove, treba da kupite ECC memoriju. Nijedan korisnik koji dri do sebe nee napraviti mreni server ili raditi na njemu ako nema ECC memoriju, ak i ako se radi o najjeftinijem modelu. Ako je sistem projektovan tako da moe imati memoriju sa ECC-om, proverom parnosti ili bez provere parnosti, korisnik moe da izabere eljeni stepen otpornosti na greke, kao i do koje mere e se kockati sa svojim podacima.
Nadogradnje RAM-a
Poveanje memorije sistema predstavlja jednu od najkorisnijih nadogradnji koju moete da izvrite, takoe i jednu od najjeftinijih, naroito ako uzmete u obzir koliko se poveavaju
422
Poglavlje 6
Memorija
mogunosti Windowsa 9x, Windowsa NT, Windowsa 2000 i OS/2 kada dobiju pristup veoj memoriji. Ponekad dvaput vea memorija moe da znai skoro dvaput bri raunar. U ovom odeljku se razmatra poveanje memorije, ukljuujui izbor memorijskih ipova, njihovo ugraivanje i isprobavanje.
Razliite mogunosti i pristupi nadogradnji

Poveanje memorije ne mora da bude skupo; dok ovo piem, cena memorije je pala na oko 1,50 $ po megabajtu. Malo poveanje memorije moe da donese veliko poboljanje uinka raunara. Kako da poveate memoriju vaeg PC-ja? Postoje tri mogunosti za to, a navodim ih poreane po pogodnosti i ceni:
s s s
Dodavanje memorije u prazne prikljuke na vaoj matinoj ploi Zamena postojee memorije na matinoj ploi veom memorijom Kupovina kartice za proirenje memorije (neisplativo i nedelotvorno reenje za bilo koji sistem koji se trenutno nudi na tritu)
Dodavanje proirene memorije u PC ili XT sisteme nije dobra zamisao, uglavnom zbog toga to kartica sa par megabajta proirene memorije kota vie nego to itav sistem vredi. Osim toga, ova memorija ne radi sa Windowsom, a sistemi PC ili XT klase ne mogu da rade sa OS/2. Umesto toga, bolje bi bilo da kupite jai sistem na primer, jeftini Pentium II 266 sa veim mogunostima za proirenje. Ako se odluite za prelazak na jai raunarski sistem podrazumeva se da ne moete iskoristiti memoriju sa PC ili XT sistema. Kartice sa memorijom od 8 bita neupotrebljive su kod 16-bitnih sistema, a brzine memorijskih ipova obino ne odgovaraju novijim sistemima. Svi novi sistemi koriste brze SIMM ili DIMM module umesto ipova. Hrpa ipova od 64 kb ili 256 kb i 150 ns (nanosekundi) potpuno je beskorisna ako imate novi brzi sistem koji koristi SIMM-ove ili memorije bre od 70 ns. Paljivo odmerite vae budue potrebe u pogledu brzine raunara i vieprocesnih operativnih sistema (na primer, OS/2, Windows 9x, Windows NT, Windows 2000 ili Linux), kao i novani iznos koji izdvajate za nadogradnju postojee opreme. Pre nego to poveate RAM sistema (ili zamenite neispravne ipove u RAM-u) morate da odredite koju vrstu ipova zahteva va sistem. Uputstvo za va sistem sadri taj podatak. Ako treba da zamenite neispravni SIMM ili DIMM, a nemate odgovarajue uputstvo, pravu vrstu modula za sistem moete da odredite ako prouite one koji su ve ugraeni. Svaki modul ima na sebi oznake koje ukazuju na njegovu veliinu i brzinu. Veliina i brzina RAM-a ve su podrobno razmotrene u ovom poglavlju. Ako nemate uputstvo, a proizvoa ne nudi tehniku podrku, otvorite kuite sistema i paljivo prepiite oznake sa memorijskih ipova. Zatim se obratite najblioj prodavnici raunara ili isporuiocima modula kao to su Kingston, Micron (Crucial), PNY i drugi, za pomo u odreivanju odgovarajue vrste ipova za RAM vaeg sistema. Ako ugradite pogrenu vrstu modula va sistem moe da postane podjednako nepouzdan kao i da ste ostavili ugraene neispravne module.
Napomena
Pre nego to nadogradite sistem na vie od 64 MB RAM-a proverite da li va skup ipova podrava ke memoriju koja radi sa vie od 64 MB. Ako poveate RAM preko granice sa kojom moe da radi ke memorija, usporiete svoj sistem umesto da ga ubrzate. Za potpunije objanjenje ovog estog ogranienja sistema pogledajte raniji odeljak Ke memorija: SRAM u ovom poglavlju, kao i razmatranje skupova ipova u poglavlju 4. Ovo ogranienje se pojavljivalo uglavnom kod skupova ipova klase Pentium (P5). Procesori Pentium II/III imaju kontroler kea L2 koji je ugraen u sam procesor (ne u skup ipova) i koji podrava keiranje do 1 GB ili 4 GB kod veine novijih modela.
Nadogradnje RAM-a
Poglavlje 6
423
Izbor i ugradnja memorije sa ipovima, SIMM-ovima ili DIMM-ovima na matinu plou

Ako elite da nadogradite matinu plou poveavajui njenu memoriju, treba da sledite smernice proizvoaa po pitanju izbora memorijskih ipova ili modula. Kao to ste ve nauili, postoje razni oblici memorije pojedinani DIM memorijski ipovi, SIMM-ovi (memorijski moduli sa jednim redom izvoda) i DIMM-ovi. Va raunar moe da koristi jedan oblik memorije ili eventualno meavinu ovih oblika memorije. Bez obzira na to koju vrstu memorijskih ipova imate, ipovi su rasporeeni po bankama memorije. Banka memorije jeste skup memorijskih ipova koji ine jedan blok memorije. Procesor ita jednu banku memorije u jednom prolazu. Banka memorije ne moe da radi ako nije sasvim popunjena memorijskim ipovima. (Banke su podrobnije razmatrane ranije, u odeljku Banke memorije u ovom poglavlju.) Pentium i noviji sistemi, ukljuujui Pentium III, imaju obino izmeu dve i etiri banke memorije, od kojih svaka obino zahteva dva SIMM-a sa 72 izvoda (irine 32 ili 36 bitova) ili jedan DIMM sa 168 izvoda. Ugradnja dodatne memorije na matinu plou predstavlja lak nain poveanja memorije vaeg raunara. Veina sistema ima barem jednu praznu banku memorije, u koju moete kasnije da ugradite dodatnu memoriju i tako ubrzate raunar.
Zamena SIMM-ova i DIMM-ova veim modulima

Ako su popunjene sve utinice za SIMM ili DIMM na matinoj ploi najbolje bi bilo da izvadite jednu postojeu banku memorije i zamenite je veom memorijom. Na primer, ako imate Pentium sistem sa 16 MB RAM-a i etiri utinice popunjene SIMM-ovima sa 72 izvoda od 4 MB, moete sva etiri da zamenite SIMM-ovima od 8 MB i tako poveate memoriju sistema na 32 MB. Ili moete da zadrite dva postojea SIMM-a od 4 MB, a dva da zamenite SIMM-ovima od 8 MB, ime biste poveali ukupni RAM na 24 MB. Ne zaboravite da, kao i kada se ugrauju, SIMM-ovi moraju da se zamenjuju u celim bankama i da svi SIMM-ovi u jednoj banci moraju da imaju istu veliinu. Zahtev za ugradnjom vie DIMM-ova se ne postavlja ni u jednom sistemu; svaki DIMM ini barem jednu celu banku memorije. Ako postoje vei SIMM-ovi ili DIMM-ovi sa odgovarajuim brojem izvoda za vau matinu plou, to ne znai obavezno da e vea memorija raditi. Skup ipova i BIOS vaeg sistema postavljaju ogranienja u veliini memorije koju moete da koristite. Pre nego to kupite novi RAM, u uputstvu za sistem ili matinu plou proverite koja je doputena veliina SIMM-a ili DIMM-a. Dobro bi bilo da imate najnoviji BIOS kada ugraujete novu memoriju.
Ugradnja adapterskih kartica

Kartice za proirenje memorije predstavljaju, po pravilu, poslednju mogunost poveanja memorije. Kod mnogih sistema (poput starijih modela Compaqa) koji na lokalnoj sabirnici imaju sopstvene prikljuke za proirenje memorije, primorani ste da kupite kartice za proirenje memorije samo od proizvoaa. Slino tome, IBM je koristio sopstvene prikljuke za memoriju kod mnogih PS/2 sistema. Kada se radi o drugim standardnim sistemima koji ne koriste sopstvena proirenja memorije, na stotine isporuilaca nude kartice za proirenje memorije koje se ulau u standardne prikljuke sabirnice. Naalost, svako proirenje memorije koje se umee u standardni prikljuak sabirnice radi brzinom sabirnice, a ne punom brzinom sistema. Zato danas veina sistema ima standardne utinice za SIMM ili DIMM na matinoj ploi, tako da memorija moe da se umetne neposredno na lokalnu sabirnicu sistema. Ugradnja adapterskih kartica za memoriju moe samo da uspori ove sisteme. Ostali sistemi koriste sopstvene prikljuke lokalne sabirnice za proirenje memorije, to moe da stvori dodatne probleme i trokove kada elite da poveate ili popravite memoriju. Osim toga, nadogradnja sistema adapterskim karticama za memoriju vie se ni ne isplati. Veina sistema i matinih ploa, sa procesorom
424
Poglavlje 6
Memorija
486 ili novijim, moe da se nadogradi SIMM-ovima ili DIMM-ovima. Jedini sistemi koji moraju da se nadograde adapterskom karticom toliko su stari da bi bilo jeftinije zameniti itavu matinu plou nego nadograditi ih.
Ugradnja memorije
U ovom odeljku razmatra se ugradnja memorije tanije, ugradnja novih SIMM ili DIMM modula. U odeljku se objanjava i koji su to najei problemi i kako da ih izbegnete. Dobiete takoe uputstvo kako da podesite sistem da koristi novu memoriju. Kada ugraujete ili uklanjate memoriju najverovatnije ete se susresti sa sledeim problemima:
s s s s
Elektrostatika pranjenja Polomljene ili iskrivljene noice Nepravilno umetnut SIMM ili DIMM Nepravilno podeeni preklopnici i kratkospojnici
Da biste spreili elektrostatika pranjenja (engl. electrostatic discharge, ESD) dok ugraujete osetljive memorijske ipove ili kartice, ne smete da imate na sebi odeu od sintetike niti obuu sa konim onom. Uklonite svako statiko naelektrisanje sa sebe tako to ete dodirnuti okvir sistema pre nego to ponete da radite. Jo bi bolje bilo da na aku navuete dobru kupovnu traku za uzemljivanje, koju moete da naruite u prodavnici elektronskih delova ili putem pote. Traka za uzemljivanje predstavlja provodnu traku oko ake, koja je na drugom kraju uzemljena preko provodnika privrenog za okvir sistema. Ostavite sistemsku jedinicu utaknutu u mrenu utinicu ali sa iskljuenim napajanjem kako bi i dalje bila uzemljena.
Upozorenje
Obavezno koristite dobro napravljenu kupovnu traku za uzemljivanje; ne pravite sami traku. Kupovne trake imaju otpornik od jednog megaoma koji slui kao zatita ako sluajno dodirnete provodnik pod naponom. Otpornik spreava da postanete put do zemlje sa najmanjim otporom i da zbog toga doivite elektrini udar. Loe napravljena traka moe da omogui prolazak struje preko vas do zemlje, to moe da vas usmrti. Polomljene ili iskrivljene noice predstavljaju jo jedan mogui problem vezan za ugradnju pojedinanih memorijskih ipova (DIP-ova) ili SIPP modula. Na sreu, do ovog problema ne dolazi ako ugraujete SIMM ili DIMM. Ponekad su noice na novom ipu iskrivljene u obliku slova V, zbog ega ne mogu lako da se poravnaju sa otvorima utinice. Ako se takav problem desi na DIP ipu, poloite ip bono na sto i lagano ispravite noice tako da stoje pod pravim uglom u odnosu na ip. Kod SIPP modula moda e vam biti potrebna mala iljata kleta da paljivo ispravite noice tako da izlaze neposredno iz modula u podjednakim meusobnim razmacima. Zatim treba da ugradite ipove u leita, jedan po jedan.
Upozorenje
Nije teko ispraviti noice na DIP ipu ili SIPP modulu. Meutim, ako ne pazite, moete lako da polomite neku noicu, posle ega bi memorijski ip ili modul postao neupotrebljiv. Budite veoma paljivi kada ispravljate krive noice na bilo kojem memorijskom ipu ili modulu. Da biste bili sigurni da su noice ispravljene i poreane prema otvorima u utinici, moete se posluiti alatima za umetanje ipova i ispravljanje noica; ovi jeftini alati mogu da vam utede puno vremena.
Nadogradnje RAM-a
Poglavlje 6
425
Svaki memorijski ip ili modul mora da se ugradi tako da je okrenut u odreenom smeru. Svaka jedinica ima oznaku polariteta na jednom kraju. Kod SIMM-a ili DIMM-a, to je uglavnom zarez, dok kod pojedinanog ipa, to moe da bude zarez, okruglo udubljenje ili oznaka na ipu. Na leitu za ip moe da se nalazi odgovarajua voica. Ako ne, onda je na matinoj ploi odtampana legenda koja pokazuje kako su okrenuti ipovi. Ako leite nije oznaeno, treba da koristite druge ipove kao vodilje. Poloaj zareza ukazuje na mesto izvoda 1 na ipu. Ako pravilno poravnate taj zarez sa ostalima na ploi, osigurali ste se od obrnutog umetanja ipa. Lagano postavite svaki izvod u leite, pazei da je pravilno poravnat sa odgovarajuim otvorom u leitu. Zatim pritiskajte ip jako sa oba palca, sve dok se ne umetne potpuno. SIMM memorija se okree prema zarezu koji postoji na jednoj strani modula, ali ne i na drugoj, kao to je prikazano na slici 6.11. Utinica ima ispust koji mora da se uklopi u zarez na jednoj strani modula. Zahvaljujui ovom ispustu ne moete da ugradite SIMM obrnuto, osim ako ne polomite prikljuak. Na slici 6.12 prikazana je uveana zadnja strana SIMM-a, sa zarezom i zakaaljkama. Na slici 6.13 izbliza je prikazan DIMM (treba istai da i on ima voice koje obezbeuju ispravno ulaganje).
Najpre gurnite nadole
zatim zakrenite unapred
Slika 6.11 Na prikazanom SIMM-u zarez se nalazi na levom kraju. Gurnite SIMM pod uglom, a zatim
ga zakrenite unapred dok zakaaljke ne uskoe na svoje mesto.
Slino ovome, DIMM je voen pomou zareza du donje ivice prikljuka, koji su pomereni od sredita, tako da moe da se uloi samo na jedan nain, kao to je prikazano na slici 6.13. Meutim, SIPP moduli se ne umeu u utinicu sa voicom; njih morate da okrenete pravilno. Uputstvo za sistem moe biti od koristi, ako ve na matinoj ploi nema oznaka koje bi vas usmerile. Takoe moete da koristite postojee SIPP module kao vodie. Kada je DIMM umetnut do kraja, jeziak za izbacivanje uskae u zarez na bonoj strani DIMM-a. Neke utinice za DIMM imaju jezike za izbacivanje na oba kraja. Kada ugraujete SIMM i DIMM, to nikako nemojte initi na silu. Ako modul ne ulazi lako u utinicu i ne kljocne kad je na mestu, verovatno nije okrenut ili poravnat kako treba. Ako se modul gura na silu, moe da se polomi modul ili utinica. Ako se polomi zakaaljka na utinici,
426
Poglavlje 6
Memorija
modul nee biti dobro privren na svoje mesto i verovatno e vam se povremeno pojavljivati greka u memoriji zato to modul ne moe da odri stalan elektrini kontakt.
Otvor u SIMM-u Zakaaljka
Jeziak u utinici se poklapa sa otvorom u SIMM-u
Zarez u SIMM-u SIMM utinica je oblikovana tako da se poklapa sa zarezom
Slika 6.12 Prikazana je izbliza zadnja strana SIMM-a umetnutog u SIMM utinicu sa poravnatim
zarezom, zakaenom zakaaljkom i sa otvorom u SIMM-u koji se poklapa sa jezikom koji viri iz utinice.
Kao to je ve objanjeno ranije u ovom poglavlju, postoje DIMM-ovi u nekoliko razliitih oblika, ukljuujui one bez bafera ili sa baferom, sa naponom 3,3 V ili 5 V. DIMM sa baferom ima na sebi dodatne ipove bafere koji ga povezuju sa matinom ploom. Naalost, ovi ipovi baferi usporavaju DIMM i nisu delotvorni pri veim brzinama. Zato svi PC sistemi koriste DIMM bez bafera. Sa naponom je prosto skoro svi oblici DIMM-a za PC koriste 3,3 V. Ako biste ugradili DIMM od 5 V u utinicu od 3,3 V, bio bi oteen. Sreom, osiguranja u utinici i na DIMM-u e to spreiti. Savremeni PC sistemi koriste iskljuivo DIMM od 3,3 V bez bafera. Apple, kao i drugi sistemi koji nisu PC, mogu da koriste verzije od 5 V sa baferom. Na sreu, zarezi za voenje du prikljune ivice DIMM-a drugaije su razmaknuti kod RFU-a, DIMM-a sa baferom i DIMM-a od 5 V, kao to je prikazano na slici 6.14. Ovo spreava da se u utinicu umetne DIMM pogrene vrste. Pre nego to ugradite memoriju obavezno iskljuite napajanje sistema. Zatim skinite gornji deo kuita PC-ja i izvadite sve ugraene kartice. SIMM i DIMM lako uskoe na svoja mesta, dok sa ipovima moe da ide tee. Alat za ugradnju ipova nije neophodan, ali moe znatno da olaka umetanje ipova u utinice. Za vaenje ipova upotrebite izvlaka ipova ili mali odvrta. Nikada nemojte pokuavati da izvadite ip prstima, zato to moete da iskrivite izvode ipa ili da nabodete prst na neki njih. SIMM i DIMM vadite tako to otpustite zakaaljke i povuete ih ili zakrenete tako da izau iz utinica. Poto ste ugradili memoriju i opet sastavili sistem, morate da podesite CMOS i sauvate podeavanje sa novom memorijom. Veina novijih sistema sama prepozna novu memoriju i umesto vas izvri podeavanja. Veina novijih sistema takoe ne zahteva podeavanje kratkospojnika ili preklopnika na matinoj ploi zbog nove memorije. Kod starijih matinih ploa, koje za memoriju koriste pojedinane RAM ipove umesto SIMM-ova ili DIMMova, najee je potrebno podesiti kratkospojnike i preklopnike. Ako ugradite pojedinane
Nadogradnje RAM-a
Poglavlje 6
427
odu Mm M I D je van aci izb a kz ia Jez
i Vo
ce
Slika 6.13 Kod DIMM-a voice se poklapaju sa ispustima u utinicama.
Poloaj voice DRAM-a Zauzeto Bez bafera Sa baferom
Poloaj voice napona 5,0 V 3,3 V Zauzeto
Slika 6.14 Poloaji zareza za voenje kod DRAM DIMM-a sa 168 izvoda
RAM ipove na matinu plou i CMOS ne prepozna novi RAM, proverite u uputstvu za sistem da li je potrebno podesiti kratkospojnike ili preklopnike na matinoj ploi.
Napomena
Obavetenja o ugradnji memorije na starije kartice za proirenje memorije mogu da se dobiju u poglavlju 7 estog izdanja Upgrading and Reparing PCs, na CD-ROM-u koji je priloen uz ovu knjigu. Nakon to ste podesili va sistem da radi pravilno sa veom memorijom, trebalo bi da pokrenete program za ispitivanje ispravnosti memorije kako biste se uverili da nova memorija radi ispravno. Postoje najmanje dva, a ponekad i tri programa za ispitivanje ispravnosti memorije kod svih sistema. To su sledei programi, navedeni po tanosti:
s s
POST Unapreeni softver za ispitivanje ispravnosti koji se nalazi na disku
POST se upotrebi svaki put kada ukljuite napajanje sistema. Brojni dopunski programi za ispitivanje ispravnosti mogu da se nau kod kompanija koje na malo prodaju softverske alate. Vie obavetenja o mogunostima takvih ispitivanja moete nai u poglavlju 25 Dijagnosticiranje, testiranje i odravanje.
428
Poglavlje 6
Memorija
Reavanje problema
Probleme sa memorijom ponekad je teko reiti. Kao prvo, memorija raunara je za ljude jo uvek tajanstvena, kao da se radi o neem virtuelnom i teko shvatljivom. Drugo, problemi sa memorijom mogu da budu nestalni i da esto lie na probleme sa drugim delovima sistema, ak i sa softverom. U ovom odeljku e biti pokazani jednostavni postupci reavanja problema koje moete da primenite ako sumnjate da neto nije u redu sa memorijom. Da biste reili problem sa memorijom najpre vam je potreban neki program za ispitivanje ispravnosti memorije. Ve ih imate nekoliko, a da to moda i ne znate! BIOS svake matine ploe ispituje memoriju tokom POST-a koji se izvrava kada ukljuite napajanje sistema. Program za ispitivanje memorije najee dobijate na disku sa alatkama koji se isporuuje uz sistem. Konano, na jednom od CD-ROM-ova koji prate ovu knjigu nalazi se komercijalni program pod nazivom Check-It. Na tritu postoje mnogi drugi programi za ispitivanje ispravnosti i skoro svi ispituju memoriju. Kada se izvrava, POST ne samo da ispituje memoriju, on je i prebrojava. Dobijeni zbir se uporeuje sa vrednou koja je izbrojana kada je poslednji put izvren SETUP BIOS-a; ako se razlikuje, javlja se poruka o greci. Dok se izvrava, POST upisuje putanju podataka prema svim memorijskim lokacijama u sistemu i oitava natrag putanju kako bi proverio da li memorija radi. Ako se otkrije bilo kakva neispravnost, ugledaete ili uti poruku. Zvune poruke (bip) koriste se za kritine ili fatalne poruke koje nastaju u podrujima bitnim za rad sistema. Ako sistem moe da pristupi memoriji koja je dovoljno velika da omogui rad videa, ugledaete poruke o grekama umesto da ujete zvune kodove. U poglavlju 5 proitajte podrobne spiskove zvunih signala i drugih kodova greaka koji su svojstveni vrsti BIOS-a koju imate. Na primer, veina Intelovih matinih ploa koristi Phoenixov BIOS, a on koristi nekoliko razliitih zvunih kodova da bi oznaio fatalne greke memorije. Ako va sistem proe kroz POST bez ukazivanja na greku u memoriji, moda se ne radi o problemu sa hardverom memorije ili moda POST nije u stanju da otkrije problem. Nestalne greke u memoriji esto ostaju neotkrivene u toku POST-a, a druge jedva primetne kvarove hardvera POST teko moe da otkrije. POST je napravljen da radi brzo, tako da ispitivanje nije ni blizu onako temeljno kao to bi moglo da bude. Zbog toga esto morate da podignete sistem sa DOS ili dijagnostike diskete i da pokrenete pravi program za dijagnosticiranje hardvera koji e izvriti obimnije ispitivanje memorije. Ova vrsta ispitivanja moe da se sprovodi neprekidno, ak i danima, ako je potrebno da bi se pronaao neuhvatljiv nestalan kvar. Meutim, ak i ovi programi ispituju samo na prolaz ili pad; jedino to mogu da uine jeste upisivanje putanja prema memoriji i njihovo oitavanje. Oni ne mogu da odrede koliko je memorija blizu otkazivanja, ve samo da li radi ili ne. Za vii nivo ispitivanja je najbolje imati poseban ureaj za ispitivanje memorije koji se obino naziva ispitiva SIMMa/DIMM-a. U ovaj ureaj moete da umetnete modul i da ga temeljno ispitate pri razliitim brzinama, naponima i vremenima, tako da sa sigurnou utvrdite je li memorija ispravna ili nije. Na primer, imam neispravne SIMM-ove koji u nekim sistemima (onim sporijim) rade, a u drugim ne. Hou da kaem da isti program za ispitivanje memorije nije proao SIMM-ove u jednom raunaru, a u drugom jeste. Na ispitivau SIMM-a se uvek otkrije neispravnost, sve do pojedinanog bita, a saznam ak i pravu brzinu modula, ne samo nazivnu. U listi isporuilaca navedeno je nekoliko preduzea koja nude ispitivae SIMMa/DIMM-a, meu kojima su Darkhorse Systems i Aristo. Ispitivai SIMM-a/DIMM-a umeju da budu skupi, ali bez njih profesionalci jednostavno ne mogu da popravljaju PC-je. Kada se va operativni sistem podigne, greke u memoriji i dalje mogu da se pojave, a obino ih otkrivate po porukama koje primite. Evo najeih poruka:
Reavanje problema
s
Poglavlje 6
429
Greke parnosti. Oznaava da su kola za proveru parnosti na matinoj ploi otkrila promenu u memoriji od trenutka prvog skladitenja podataka. (Proitajte odeljak Provera parnosti, ranije u ovom poglavlju.) Nedostaci opte ili globalne zatite. Greka opte vrste koja oznaava da je pokvaren program u memoriji i obino ima za posledicu trenutno prekidanje rada programa. Uzrok joj mogu biti i programi puni greaka ili mana. Fatalne posebne greke. Kodovi greaka koje daje program kada naie na nedozvoljenu naredbu, pristupi nevaeem podatku ili kodu ili kada nivo privilegije neke operacije nije vaei. Greka deljenja. Greka opte vrste koja oznaava pokuaj deljenja sa nulom ili da rezultat operacije ne odgovara odredinom registru.
Ako naiete na ove greke njihov uzrok moe da bude neispravna ili nepravilno konfigurisana memorija, ali isto tako i greke u softveru (naroito u upravljakim programima), lo ureaj za napajanje, elektrostatika pranjenja, neposredna blizina radio predajnika, neusaglaena vremena i dr. Ako sumnjate na memoriju kao uzrok problema, postoji vie naina da je ispitate i ustanovite da li je ona uzronik. Ovi testovi se veinom sastoje u izvravanju jednog ili vie programa za ispitivanje memorije. udi me to veina ljudi naini kobnu greku kada izvrava program za ispitivanje memorije. Najvei problem, po mom miljenju, predstavlja to to ispituju memoriju sa ukljuenim sistemskim keovima. Time se praktino obezvreuje ispitivanje memorije, jer veina sistema ima tzv. ke sa odloenim auriranjem operativne memorije. To znai da se podaci, koji treba da se upiu u glavnu memoriju, najpre upisuju u ke. Kako program za ispitivanje memorije prvo upisuje podatke i zatim ih odmah oitava, podaci se oitavaju iz kea, a ne iz glavne memorije. Program za ispitivanje memorije zbog toga radi veoma brzo, ali ne ispituje nita vie od kea. Krajnji ishod toga je da, ako ste ispitivali memoriju sa ukljuenim keom, zapravo niste upisivali u SIMM-ove/DIMM-ove, ve samo u ke. Pre nego to pokrenete bilo kakav program za ispitivanje memorije obavezno iskljuite ke. Kada to uinite, sistem e raditi veoma sporo i ispitivanje memorije e trajati mnogo due, ali ete ispitati pravi RAM, a ne ke. Sledea uputstva vam omoguavaju da delotvorno ispitate svoj RAM i reite probleme sa njim. Na slici 6.15 dat je skraeni postupak koji e vam pomoi da brzo proete kroz itav proces. Najpre da se pozabavimo postupcima ispitivanja memorije i reavanja problema sa njom. 1. Ukljuite napajanje sistema i posmatrajte POST. Ako se POST zavri bez greaka, znai da je proveren osnovni rad memorije. Ako su otkrivene greke, preite na postupke izdvajanja kvara. 2. Ponovno pokrenite sistem i uite u program za podeavanje BIOS-a (ili CMOS-a). Kod veine sistema to se postie pritiskom na taster F2 za vreme POST-a, ali pre nego to zapone postupak podizanja sistema. Kada uete u program za podeavanje BIOS-a proverite da li je izbrojana veliina memorije jednaka onoj koja je ugraena. Ako iznos ne odgovara onome to je ugraeno, preite na postupke izdvajanja kvara. 3. U programu za podeavanje BIOS-a pronaite opcije za ke i sve ih iskljuite. Sauvajte ove parametre i ponovno podignite sistem pomou sistemskog diska (ili diskete) formatiranog iz DOS-a, koji sadri dijagnostiki program po vaem izboru. Ako vam je uz sistem isporuena disketa za dijagnosticiranje moete je upotrebiti, a moete koristiti neki od brojnih programa za dijagnosticiranje PC-ja koji postoje na tritu, kao to su PC-Technician od Windsor Technologies (koji moe samostalno da podigne sistem), Norton Utilities od Symanteca i drugi. 4. Sledite uputstvo koje ste dobili uz program za dijagnosticiranje kako biste ispitali osnovnu i proirenu memoriju sistema. Veina programa ima reim koji im
430
Poglavlje 6
Memorija
omoguava da ispituju u petlji tj. da ispituju neprekidno, to je od velike pomoi u otkrivanju nestalnih greaka. Ako program otkrije greku u memoriji, preite na postupke izdvajanja kvara. 5. Ako greke nisu otkrivene ni u toku POST-a ni pomou sveobuhvatnijeg programa za ispitivanje memorije, to znai da je vaa memorija zadovoljila ispitivanje hardvera. Ne zaboravite da posle ovoga ponovno podignite sistem, uete u program za podeavanje BIOS-a i ponovo ukljuite ke. Sve dok ponovo ne ukljuite ke sistem e raditi veoma sporo.
Pokrenite sistem i posmatrajte BIOS. Ako se POST zavri bez greaka, ispitan je osnovni rad memorije.
Ako su otkrivene greke, preite na postupke izdvajanja kvara.
Ako iznos ne odgovara, preite na postupke izdvajanja kvara.
Ponovo pokrenite sistem, uite u program za podeavanje BIOS-a (ili CMOS-a). Proveriteda li je izbrojana memorija jednaka onoj koja je ugraena.
Postupci za izdvajanje kvara. Pogledajte sliku 6.18.
Dok ste u BIOS-u, iskljuite sve opcije za ke, sauvajte parametre i podignite sistem pomou sistemskog diska (diskete) formatiranog iz DOS-a.
Ako su otkriveni problemi, preite na postupke izdvajanja kvara.
Koristite dijagnostiki program da biste ispitali osnovnu i proirenu memoriju sistema.
Ako nisu otkriveni problemi memorija je zadovoljila ispitivanje. Ponovo podignite sistem, uite u program za podeavanje BIOS-a i ponovo ukljuite ke.
Slika 6.15 Ispitivanje memorije i reavanje problema
6. Ako imate probleme sa memorijom uprkos tome to je ona zadovoljila ispitivanja, moda imate problem koji se ne moe otkriti jednostavnim ispitivanjem na prolaz/ pad ili je uzrok vaih problema u softveru ili nekom od mnogih drugih kvarova i problema u sistemu.
Postupci izdvajanja kvara memorije

Ako elite da primenite ovaj postupak, pretpostavljam da ste otkrili stvarni problem sa memorijom, o emu vas je izvestio POST ili program za dijagnosticiranje na disketi. Ako je tako, postupite prema sledeim uputstvima i pogledajte sliku 6.16 da biste prepoznali ili izdvojili koji SIMM ili DIMM u sistemu predstavlja uzrok problema.
Reavanje problema
Ponovo pokrenite sistem i uiteu program za podeavanje BIOS-a, u napredno podeavanje ili podeavanje skupa ipova, izaberite vremenske parametre memorije i sve ih postavite na podrazumevane vrednosti BIOS-a. Sauvajte parametre i ponovo podignite sistem. Ponovo ispitajte sistem kako je prikazano na slici 6.17. Problem nije reen Problem reen
Poglavlje 6
431
Zapiite one koji su najsporiji.
Problem reen
Ako je problem reen, uzrok su bili neodgovarajui parametri BIOS-a.
Otvorite kuite. Pronaite SIMM/DIMM/ RIMM module.Utvrdite raspored banaka. Izvadite i ponovo umetnite sve memorijske module. Proverite da li njihova vrsta, veliina, brzina i napon odgovaraju vaem sistemu.
Ako je problem reen sa izvaenim svim bankama osim banke 1, problem bi mogao da bude u nekom od izvaenih modula. Umeite jedan po jedan i ponavljajte ispitivanje. Kada se problem pojavi, zamenite modul.
Ako problem ne iskrsne opet nakon vaenja i umetanja modula, moda bi trebalo oistiti kontakte. Problem nije reen Problem reen
Ako problem opstaje sa izvaenim svim bankama osim banke 1, problem je izdvojen u prvoj banci. Zamenite memorijski modul.
Ako posle ispitivanja svih banaka problem i dalje opstaje, zamenite matinu plou.
Slika 6.16 Sledite ova uputstva ako, nakon to ste postupili prema uputstvima na slici 6.15, i dalje
otkrivate greke memorije.
1. Ponovo pokrenite sistem i uite u program za podeavanje BIOS-a. U meniju koji obino nosi naziv napredno podeavanje ili podeavanje skupa ipova, moda postoje vremenski parametri memorije. Odaberite podrazumevane vrednosti BIOS-a ili Setupa, koje su obino najsporije. Sauvajte parametre, ponovo podignite sistem i ponovite ispitivanje prema ranije navedenim uputstvima. Ako je problem reen, uzrok su bili neodgovarajui parametri BIOS-a. Ako problem opstaje, verovatno imate neispravnu memoriju i zato preite na sledei korak. 2. Otvorite kuite sistema da biste fiziki prili SIMM/DIMM-ovima na matinoj ploi. Utvrdite raspored banaka u sistemu. Na primer, Pentium sistemi koriste 64-bitne banke, to znai da po jednoj banci imaju dva SIMM-a sa 72 izvoda ili jedan DIMM sa 168 izvoda. Uz pomo uputstva ili legende ispisane na matinoj ploi utvrdite koji SIMM ili DIMM odgovara kojoj banci. Veina matinih ploa za Pentium koje koriste SIMM-ove ima ukupno etiri, est ili osam SIMM-ova ugraenih u dve, tri ili etiri banke. Veina ploa koje koriste DIMM-ove ima ukupno dva, tri ili etiri DIMMa, od kojih svaki predstavlja jednu banku. 3. Uklonite svu memoriju izuzev prve banke i ponovite ispitivanje prema ranije navedenim uputstvima. Ako problem opstaje sa izvaenim svim bankama osim banke 1, problem je izdvojen u prvoj banci i ona mora da se zameni. 4. Zamenite memoriju u prvoj banci, po mogustvu sa provereno ispravnim rezervnim modulima. Moete da zamenite i one koje ste ve izvadili, a zatim ponovite ispitivanje. Ako problem i dalje opstaje nakon to ste ispitali sve banke memorije (i utvrdili da sve rade pravilno), najverovatnije je sama matina ploa neispravna (i to neka od utinica za memoriju). Zamenite matinu plou i ponovite ispitivanje.
432
Poglavlje 6
Memorija
5. Na ovom mestu, prva (ili prethodna) banka je zadovoljila ispitivanje, tako da je problem zasigurno u preostalim modulima koji su privremeno uklonjeni. Ugradite sledeu banku memorije i ponovite ispitivanje. Ako se tada problem opet pojavi, znai da je neispravna memorija u toj banci. Nastavite da ispitujete redom svaku banku sve dok ne pronaete neispravni modul. 6. Ponovite prethodni korak sve dok ne ugradite i ispitate sve preostale banke memorije. Ako se problem nije opet pojavio ni nakon to ste izvadili i vratili svu memoriju, verovatno je u pitanju nestalan problem ili je uzrok u maloj provodljivosti memorijskih kontakta. esto e se problem reiti prostim vaenjem i ponovnim umetanjem memorije, zahvaljujui meusobnom samoisteem delovanju SIMMa/DIMM-a i utinice prilikom vaenja i ponovnog umetanja.
Logiki raspored memorije sistema

Prvi PC je imao ukupno 1 MB memorije koju je mogao da adresira, a gornji deo od toga, 384 KB, bio je rezervisan za upotrebu od strane sistema. Smetanje ovog rezervisanog prostora na vrh (izmeu 640 KB i 1024 KB a ne na dno, izmeu 0 KB i 640 KB) vodilo je do onog to se danas obino naziva ogranienjem konvencionalne memorije. Stalni pritisci na proizvoae raunara i dopunskih ureaja da odre kompatibilnost tako to nee odustati od originalne eme memorije prvih PC-ja prouzrokuju strukturu memorije sistema koja je (uljudno reeno) u neredu. Skoro dve decenije nakon predstavljanja prvog PC-ja ak i raunari zasnovani na najnovijem Pentiumu II ograniavaju se na mnoge vane naine zbog memorijske mape prvih PC-ja. Na kraju se dolo do PC-ja koji ima razdvojenu linost. Postoje dva osnovna reima rada koja se znaajno razlikuju jedan od drugog. Prvi PC je koristio Intelov procesor 8088 koji je pokretao samo 16-bitne instrukcije ili kd, a radio je u realnom reimu. Ovi rani procesori imali su samo toliko adresnih linija da mogu pristupiti memoriji od 1MB, a poslednjih 384 kB od toga bilo je zauzeto za upotrebu od strane video RAM-a na video kartici, drugih adapterskih kartica (za ROM BIOS-e na karticama) i, na kraju, za ROM BIOS matine ploe. Procesor 286 doneo je vie adresnih linija, toliko da je moglo da se koristi do 16 MB RAM-a, i novi zatieni reim u kome ste morali da radite da biste koristili tu memoriju. Na nesreu, svi operativni sistemi u to doba bili su napravljeni tako da rade samo unutar prvog megabajta, pa su dodavani programi za proirivanje i izvoeni drugi trikovi kako bi se DOS-u i Windowsu 3.x omoguio pristup do prvih 16 MB memorije. RAM sada vie nije bio neprekidan, to je bio razlog zabune, jer je operativni sistem mogao da koristi prvih 640 KB i poslednjih 15 MB, ali ne i zonu od 384 KB namenjenu za sistem, koja je smetena izmeu. Kada je Intel proizveo prvi 32-bitni procesor 1985. godine (386DX) memorijska arhitektura sistema se iz osnova promenila. Sada je bilo toliko adresnih linija da je procesor mogao da koristi do 4 GB memorije, ali njoj se moglo pristupiti samo u novom 32-bitnom zatienom reimu u kojem se moglo raditi sa 32-bitnim instrukcijama ili kdom. Ovaj reim napravljen je za novije, naprednije operativne sisteme, kao to su Windows 9x, NT, Linux, UNIX itd. Sa 386 dola je i potpuno nova memorijska arhitektura sa kojom je mogao da radi novi 32-bitni softver. Na nesreu, najveem delu korisnika trebalo je 10 godina da preu na 32-bitne operativne sisteme i namenske programe, to pokazuje koliko smo tvrdoglavi! Ukoliko se posmatraju softverske instrukcije, svi procesori od 386 u stvari su samo bre verzije istog. Sa izuzetkom nedavnog dodavanja instrukcija MMX i MMX2 (Katmai) procesoru, za sve ciljeve i svrhe, Pentium II je upravo turbo-386. Prava tekoa proistie iz injenice da maina ima dva potpuno razliita reima, sa razliitim arhitekturama memorije. Zbog povratne kompatibilnosti jo uvek moete raditi sa procesorom 386 ili jaim u realnom reimu, ali onda moete koristiti samo 16-bitni
Poglavlje 6
433
softver i takav softver moe da pristupi samo do prvog megabajta ili do prvih 16 MB, u zavisnosti od toga kako je napisan. Na primer, 16-bitni upravljaki programi se mogu uitati samo u prvi megabajt i samo njemu mogu pristupiti. Takoe, vredno je obratiti panju da je ROM BIOS sistema, u koji spadaju POST, sastav BIOS-a, kd podizanja sistema i svi unutranji upravljaki programi, u stvari 16-bitni softver. Ovo zbog toga to svi Intelovi procesori, ak i poslednji Pentium II, poinju sa radom u 16-bitnom realnom reimu kada se ukljue na napajanje. Kada se uita 32-bitni operativni sistem, kd operativnog sistema obavlja prebacivanje procesora u 32-bitni zatieni reim. Kada je uitan operativni sistem kao Windows 9x, procesor se prebacuje u 32-bitni zatieni reim sa uitanom sekvencom. Zatim se uitavaju 32-bitni upravljaki programi za itav hardver i na kraju preostali deo operativnog sistema. U zatienom 32-bitnom reimu operativni sistemi i namenski programi mogu da pristupe itavoj memoriji sistema, sve do najveeg ogranienja procesora (64 TB za Pentium II). Na nesreu, tekoa sa zatienim reimom je upravo ta: on je zatien. Ime dolazi od injenice da je u ovom reimu samo upravljakim programima dozvoljeno da neposredno pregovaraju sa hardverom, dok programima uitanim pomou operativnog sistema, kao to su oni koji se aktiviraju pomou pritiska na taster mia dok se pokaziva nalazi na ikoni u Windowsu, nije dozvoljen neposredan pristup memoriji ili drugom hardveru. Zatita je ostvarena da bi se spreilo da jedan program izazove pad maine inei neto nedozvoljeno. Moda ste imali prilike da vidite poruku o greci u Windowsu 9x koja ovo navodi i takav program se gasi. Softver za ispitivanje po prirodi mora da pristupa hardveru neposredno. To znai da se veoma malo ispitivanja moe obaviti dok se radi u operativnim sistemima zatienog reima kao to su Windows 9x, NT, Linux itd. Za ispitivanje sistema obino se sistem mora podii sa diskete sa DOS-om ili prekinuti uitavanje Windowsa (pritiskom na taster F8 kada se pojavi Starting Windows za vreme podizanja sistema) i izabrati rad sa komandne linije (Command Prompt Only), to podie DOS, ili ugasiti sistem i izabrati ponovno startovanje raunara u reimu MS-DOS-a (Restart the computer in MS-DOS mode). Mnogi od jaih programa za ispitivanje hardvera poseduju svoj poseban ogranien 16-bitni operativni sistem, tako da mogu lake pristupiti zonama memorije nego to bi to DOS uinio. Na primer, kada podiete sistem sa pokretakom disketom Windowsa 9x koristite 16bitni DOS, a ako elite da pristupite CD-ROM ureaju zbog instalacije Windowsa potrebno je da uitate 16-bitni upravljaki program za CD-ROM sa te diskete. U ovom reimu moete da podelite disk na particije, da ga formatirate, instalirate Windows ili ispitate itav sistem. Svrha ovog izlaganja je da vam objasni da e vam, iako danas ne radite esto sa DOSom ili Windowsom 3.x, jo uvek biti potrebno povremeno podizanje sistema sa 16-bitnim OS-om zbog sreivanja i ugradnje sistema, kao i za dublje ispitivanje stanja hardvera, za povratak podataka itd. Kada ste u tom reimu menja se arhitektura sistema, koja sada poseduje manju sposobnost pristupa memoriji, a deo softvera koji koristite (16-bitni upravljaki programi i najvei deo kda namenskog programa) morae da se bori za upotrebu prvog megabajta ili ak prvih 640 KB memorijskog prostora. Zone sistemske memorije o kojima se govori u ovom poglavlju, ukljuujui 384 kB na vrhu prvog megabajta koji se koriste za video kartice, BIOS-e adaptera i BIOS matine ploe, kao i preostala produena memorija, jesu deo konstrukcije hardvera PC-ja. One postoje bilo da koristite 16-bitni ili 32-bitni softver; ipak, ogranienja njihove upotrebe u 16-bitnom (realnom) reimu mnogo su stroija. Poto veina koristi 32-bitne operativne sisteme kao to su Windows 9x, NT, Linux itd., ovi operativni sistemi upravljaju upotrebom RAM-a, to znai da ne morate da ispitujete i upravljate neposredno memorijom kao to se obino inilo kod 16-bitnih operativnih sistema. Sledei odeljci omogui e vam razumevanje ureenja hardverske memorije PC-ja, koje je dosledno bez obzira na to koji operativni sistem koristite. Jedina stvar koja se menja jeste to kako va operativni sistem koristi ove zone i kako OS upravlja sa njima.
434
Poglavlje 6
Memorija
Svako ko eli da postane dobar poznavalac personalnih raunara mora u nekom trenutku da se upozna sa nazivima za vrste memorija ugraene u raunar, sa malim i velikim delovima razliitih vrsta memorije, od kojih su neke pristupane namenskim programima, a neke i ne. Sledei odeljci detaljno opisuju razliite vrste memorije ugraene u savremeni PC. U vrste memorije o kojima se govori u narednim odeljcima spadaju sledee:
s s s s s s s s
Konvencionalna (osnovna) memorija; Gornji memorijski prostor (Upper Memory Area, UMA); Oblast visoke memorije (High Memory Area, HMA); Produena memorija (Extended Memoryi, XMS); Proirena memorija (Expanded memory, zastarela); Video RAM memorija (deo UMA); ROM adaptera i RAM posebne namene (Special Purpose RAM, deo UMA); ROM BIOS matine ploe (deo UMA).
Sledei odeljci takoe razmatraju spreavanje memorijskih sukoba i preklapanja, korienje upravljakih programa za memoriju radi sreivanja memorije sistema i uopte bolje iskorienje memorije. U 16-bitnim ili jaim raunarima raspored memorije se iri preko granice od 1 MB i moe da dostigne do 16 MB kod raunara zasnovanog na 286 ili jaem procesoru, 4 GB (4.096 MB) kod procesora 386DX ili jaeg, ili ak 64 GB (65.536 MB) kod Pentiuma II. Sva memorija koja prelazi 1 MB zove se produena (engl. extended) memorija. Na slici 6.17 prikazan je poloaj logikih adresa za 16-bitne ili jae raunare. Ako procesor radi u realnom reimu dostupan je samo prvi megabajt. Ako procesor radi u zatienom reimu dostupno je svih 16 MB, 4.096 MB ili 65.536 MB. Svaki znak je jednak jednom kilobajtu memorije, a svaki red ili segment je 64 KB. Ova mapa prikazuje prva dva megabajta sistemske memorije.
tt Videti ,,Reimi rada procesora, str. 51.
Napomena
Zbog tednje u prostoru ovaj memorijski raspored se zavrava na kraju drugog megabajta. U stvarnosti, ovaj memorijski raspored se nastavlja do najvee memorije koja moe da se adresira.
Konvencionalna (osnovna) memorija

Prvi PC/XT sistemi konstruisani su tako da koriste 1 MB RAM-a. Ovaj 1 MB RAM-a je podeljen na vie delova, od kojih se neki koriste na posebne naine. DOS moe da ita i pie u itavom megabajtu, ali moe da upravlja uitavanjem programa samo u delu prostora RAM-a koji se zove konvencionalna memorija, koji je, kad se pojavio prvi PC, zauzimao 512 KB. Drugih 512 KB bilo je rezervisano za korienje od strane samog sistema, ukljuujui matinu plou i adapterske kartice uloene u prikljuke. Posle uvoenja sistema IBM je odluio da je za ove potrebe potrebno zauzeti samo 384 KB i kompanija je poela da prodaje PC-je sa 640 KB korisnike memorije. Osim toga, 640 KB je postalo standard za memoriju koja moe da se koristi od strane DOS-a za rad programa i to se obino zove memorijsko ogranienje od 640 KB (640 KB memory barrier). Ostatak memorije iznad 640 KB zauzet je za potrebe grafikih kartica, drugih adaptera i ROM BIOS-a matine ploe. Ovo ogranienje uglavnom deluje kod 16-bitnog softvera kao to su DOS i Windows 3.1, a mnogo manje je vaan inilac kod 32-bitnog softvera i operativnih sistema kao to su Windows 9x, NT/2000 i drugi.

. G M C V a r R b h = = = = = = = = = =
Poglavlje 6
435
Memorija koja je dostupna programu (obini RAM) Video RAM za grafiki reim Video RAM za monohromatski tekstualni reim Video RAM za tekstualni reim u vie boja Video ROM BIOS (bio bi a kod PS/2) ROM adapterske kartice i RAM posebne namene (slobodan UMA prostor) Dodatni ROM BIOS PS/2 matine ploe (slob. UMA u sist. koji nisu PS/2) ROM BIOS matine ploe ROM za IBM BASIC na kaseti (bio bi R kod IBM kompatibilnih sistema) Oblast visoke memorije (HMA), ako je uitan HIMEM.SYS
Konvencionalna (osnovna) memorija : : : : : : : : : : : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................
000000 010000 020000 030000 040000 050000 060000 070000 080000 090000
Gornji memorijski prostor (UMA): : : : : : : : : : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVaAAAaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaAAAAAAAaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbRRRRRRRR
0A0000 0B0000 0C0000 0D0000 0E0000 0F0000
Produena (extended) memorija: : : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--hHHhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhHHHHHHHHHhhh
100000
Produena memorija (XMS): 110000 120000 130000 140000 150000 160000 170000 180000 190000 1A0000 1B0000 1C0000 1D0000 1E0000 1F0000 : : : : : : : : : : : : : : : ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................ ................................................................
Slika 6.17 Logiki raspored prva 2 MB memorije.
436
Poglavlje 6
Memorija
Gornji memorijski prostor (UMA)

Naziv gornji memorijski prostor (UMA) opisuje zauzetih 384 KB pri vrhu prvog megabajta memorije sistema kod PC/XT-a i prvog megabajta kod AT sistema. Ova memorija se nalazi na adresama od A0000-FFFFF. 384 KB gornje memorije podeljeno je na sledei nain:
s
Prvih 128 KB nakon uobiajne memorije zove se video RAM. On je zauzet za potrebe video adaptera. Kada se na ekranu prikazuju tekst i grafika, bitovi podataka koji ine ove slike nalaze se u ovom prostoru. Video RAM-u je dodeljen adresni opseg od A0000-BFFFF. Sledeih 128 KB rezervisano je za BIOS-e adaptera, koji su smeteni u memorijskim ipovima samo za itanje na pojedinim adapterskim karticama uloenim u prikljuke sabirnice. Veina VGA i odgovarajuih video adaptera koriste prva 32 KB ovog podruja za svoj ugraeni BIOS. Ostatak moe da se koristi od strane bilo kojeg drugog ugraenog adaptera. Mnogi mreni adapteri takoe koriste ovo podruje za RAM posebne namene koji se zove deljena memorija (engl. shared memory). ROM-u adaptera i RAM-u posebne namene dodeljen je adresni opseg od C0000-DFFFF. Poslednjih 128 KB memorije zauzeto je za BIOS matine ploe (osnovni ulazno/ izlazni sistem, koji se nalazi u RAM ipovima samo za itanje ili u ROM-u). POST i punilac sistema koji rukuju raunarom tokom pokretanja operativnog sistema sve dok ga operativni sistem ne preuzme, takoe se nalaze u ovom prostoru. Veina sistema koristi samo poslednja 64 KB (ili manje) ovog podruja, ostavljajui prva 64 KB (ili vie) slobodnim za ponovno mapiranje memorijskog prostora pomou programa za upravljanje memorijom. Pojedini sistemi takoe sadre program za podeavanje CMOS-a u ovom podruju. BIOS-u matine ploe dodeljen je adresni opseg od E0000-FFFFF.
Ne upotrebljavaju se sva 384 KB zauzete memorije kod veine 16-bitnih i jaih raunara. Na primer, u skladu sa standardom za PC, zauzeti video RAM poinje na adresi A0000, to je upravo granica od 640 KB. On se obino koristi za grafike reime VGA, pri emu monohromatski tekstualni reim koristi adrese B0000-B7FFF, a tekstualni reim u vie boja adrese B8000-BFFFF. Stariji adapteri koji nisu VGA koriste memoriju samo u segmentu B0000. Razliiti video adapteri za rad koriste promenjive koliine RAM-a, u zavisnosti uglavnom od reima u kojem se nalaze. Ipak, za procesor se ovo uvek pojavljuje kao isto podruje od 128 KB, bez obzira na to koliko je stvarno RAM-a na video kartici. Ovo se postie prebacivanjem oblasti memorije na kartici u segment A0000-BFFFF i van njega. Mada je vrh prvog megabajta od 384 KB izvorno bio oznaen kao rezervisana memorija, mogua je upotreba prethodno neiskorienih delova ove memorije za uitavanje 16-bitnih upravljakih programa za ureaje (kao to je ANSI.SYS, upravljaki program za ekran koji dolazi sa DOS-om) i programa stalno prisutnih u memoriji (kao to je MOUSE.COM, DOSov upravljaki program za mia), to oslobaa konvencionalnu memoriju koja bi se inae koristila. Obratite panju da na 32-bitne upravljake programe, kao to su oni koji se koriste sa Windowsom 9x, NT/2000 itd., ovo nema uticaja jer se oni uitavaju u produenu memoriju bez ogranienja. Koliina slobodnog prostora UMA menja se od sistema do sistema, u zavisnosti od adapterskih kartica ugraenih u sistem. Na primer, najvei deo video kartica, SCSI i nekih mrenih adaptera zahteva neki od ovih prostora za ugraene ROM-ove ili za upotrebu RAM-a posebne namene.
Segmentno i linearno adresiranje

Stvar koja moe zbunjivati jeste razlika izmeu segmentne adrese i potpune linearne adrese. Do upotrebe segmentnih adresnih brojeva (engl. segmented address numbers) dolazi zbog unutranjeg ustrojstva Intelovih procesora, a koristi se pre svega od strane starijih, 16bitnih operativnih sistema. Koriste se jedan odvojeni registar za podatak o segmentu i
Poglavlje 6
437
drugi za pomak (engl. offset). Zamisao je veoma jednostavna. Na primer, pretpostavimo da sam odseo u hotelu i da neko trai broj moje sobe. Hotel ima 10 spratova, koji su oznaeni od nule do devet; svaki sprat ima 100 soba, koje su oznaene od 00 do 99. Segment se odreuje kao bilo koja grupa od 100 soba sa poetkom kao umnokom od 10, a oznaava se sa brojem od dve cifre. Tako bi adresa segmenta 54 oznaavala sobu 540, a mogli bi ste imati offset od 00 do 99 soba od nje. Tako je u ovom primeru za hotel svaki segment naveden kao broj sa dve cifre od 00 do 99, a offset od bilo kojeg segmenta moe se odrediti brojem od 00 do 99. Kao primer, uzmimo da sam odseo u sobi 541. Ako nekom znatieljniku treba ovaj podatak u obliku segment:pomeraj, a svaki broj ima dve cifre, mogao bih rei da sam u sobi sa poetnom adresom segmenta 54 (soba 540), a s pomerajem 01 od poetka segmenta. Takoe bih mogao kazati da sam u sobi sa segmentom 50 (soba 500) i pomerajem 41. Mogli biste ak doi do moje sobe i sa drugim odgovorima, na primer, da sam na segmentu 45 (soba 450), pomerajem 91 (450+91=541). Ovde je primer kako se ovo svodi:
Segment 54 50 45 Ofset 01 41 91 Ukupno 541 541 541
Kao to moete da vidite, iako su pojedinani segmenti i pomeraji razliiti, svi se svode na istu adresu sobe. U Intelovim x86 procesorima koristi se slina ema da bi se internim sabiranjem segmenta i pomeraja dobila stvarna adresa. Ovo ponekad moe da zbunjuje, naroito ako piete softver u asemblerskom ili mainskom jeziku! Upravo ovako radi segmentirana memorija u Intelovim procesorima. Obratite panju da se brojevi segmenta i pomeraja u sutini preklapaju na svim ciframa osim prve i poslednje. Ako se saberu uz pravilno poravnanje, moe se videti ukupna linearna adresa. Kod 32-bitnih operativnih sistema segmentno adresiranje nije sporno pitanje. Linearna adresa je ona bez granica segment:pomeraj; upravo kao kada kaemo soba 541. To je jedan broj i on se ne sastoji od dva broja koji se dodaju. Na primer, SCSI host adapter moe da ima 16 KB ROM-a na kartici sa adresama od D40000 do D7FFF. Ovi brojevi izraeni u obliku segment:pomeraj jesu D400:00000 do D7000:07FFF. Deo segmenta se sastoji od etiri najznaajnije cifre, dok se deo pomeraja sastoji od etiri manje znaajne cifre. Poto se svaki deo preklapa sa jednom cifrom, krajnja adresa ovog ROM-a moe da se napie na etiri razliita naina, kao to sledi:
D000:7FFF = D000 + 7FFF pomeraj --= D7FFF ukupno D700:0FFF = D700 + 0FFF pomeraj --= D7FFF ukupno D7F0:00FF = D7F0 + 00FF pomeraj --= D7FFF ukupno D7FF:000F = D7FF + 000F pomeraj --= D7FFF ukupno segment
segment
segment
segment
438
Poglavlje 6
Memorija
Kao to moete da vidite, iako se segmenti i pomeraji malo razlikuju u svakom pojedinanom sluaju, na kraju daju isti rezultat. Dodavanjem razliitih oznaka segmenta i pomeraja mogue je napraviti jo kombinacija, kao u sledeim primerima:
D500:2FFF = D500 + 2FFF pomeraj --= D7FFF ukupno D6EE:111F = D6EE + 111F pomeraj --= D7FFF ukupno segment
segment
Kao to se vidi, ima nekoliko moguih kombinacija. Ispravan i opteprihvaen nain za pisanje ove adrese kao linearne adrese jeste D7FFF, a skoro svi bi napisali adresu segment:pomeraj kao D000:7FFF. Oznaavanjem segmenta brojevima sa veim brojem nula olakava se razumevanje odnosa segment:pomeraj i brojeva. Ako ste shvatili odnos segment:pomeraj prema linearnoj adresi, onda sada znate zato postoji pet cifara kada se razmatra linearna adresa, a broj segmenta ima samo etiri cifre.
Video RAM memorija

Video adapter u vaem sistemu koristi deo prvog megabajta sistemske memorije da bi drao podatke o grafici ili znakovima potrebnim za izgled ekrana, ali se ovo obino koristi ili je aktivno samo kada je u osnovnom reimu VGA. Video kartica na ploi moe da ima 4 MB ili 8 MB memorije, ali najvei deo se koristi od strane skupa video ipova na kartici i procesor ne moe neposredno da joj pristupi. Kada ste u osnovnom reimu VGA, a to je situacija kada vidite odzivnik za DOS ili kada radite u sigurnosnom reimu Windowsa, procesor moe neposredno da pristupi do 128 KB video RAM-a na adresama A0000-BFFFFh. Takoe, sve savremene video kartice imaju ugraeni BIOS koji se uobiajeno adresira u C0000-C7FFFh, to je deo memorijskog prostora zauzetog za BIOS adapterskih kartica. Uopte gledano, to veu rezoluciju i broj boja video adapter omoguava, potrebno mu je vie memorije, ali ponovimo da dodatna memorija (preko 128 KB) obino nije dostupna procesoru. Umesto toga sistem govori video ipu ta bi eleo da prikae, a video ip stvara sliku stavljanjem podataka neposredno u video RAM na kartici. U standardnom memorijskom rasporedu sistema ukupno 128 KB rezervisano je za upotrebu od strane video kartice za uvanje trenutno prikazanih podataka kada je u osnovnom reimu VGA. Zauzeta video memorija je smetena u segmentima A000 i B000. ROM video adaptera koristi dodatni prostor u gornjoj memoriji u segmentu C000. ak i uz novu mogunost rada sa vie monitora Windowsa 98, samo je jedna video kartica (osnovna video kartica) u memorijskom rasporedu; nijedna druga ne koristi memoriju sistema.
Napomena
Poloaj RAM-a video adaptera odgovoran je za DOS-ovo ogranienje konvencionalne memorije od 640 KB. DOS moe da koristi svu slobodnu neprekidnu memoriju u prvom megabajtu sve dok se ne susretne sa RAM-om video adaptera. Korienje starih video adaptera, kao to su MDA i CGA, doputa DOS-u da koristi vie od 640 KB sistemske memorije. Za vie podataka pogledajte peto poglavlje knjige Upgrading and Repairing PCsa, deseto jubilarno izdanje, koja se nalazi na CD-u. Da biste nauili kako konvencionalne video kartice koriste memoriju sistema pogledajte Zastarele vrste video adaptera, takoe u poglavlju 5 desetog izdanja.
Poglavlje 6
439
Memorija video grafike matrice

Sve VGA (Video Graphics Array) i odgovarajue kartice, ukljuujui Super VGA karticu, gotovo su istovetne sa EGA, to se tie korienja memorije. Isto kao EGA, one koriste svih 128 KB video RAM-a na adresama A0000-BFFFF, ali ne itavo podruje odjednom. Ponovo se podruje video RAM-a deli na tri razdvojene oblasti i svaka od njih se koristi kada je adapter u odgovarajuem reimu. Manju razliku u odnosu na EGA kartice predstavlja to to praktino sve VGA kartice koriste itava 32 kB koji su im dodeljeni za ugraeni ROM (od C0000 do C7FFF). Na slici 6.18 prikazan je raspored memorije za VGA adapter. Moete videti da uobiajena VGA kartica koristi itava 32 KB prostora za ugraeni ROM koji sadri kd upravljakog programa. Neke VGA kartice mogu da koriste malo manje prostora, ali ovo je retko. Isto kao sa EGA karticama, oblasti video RAM-a se koriste samo kada se adapter nalazi u za to odreenom reimu. Drugim reima, kada je VGA adapter u grafikom reimu, koristi se samo segment A000; kada je u kolor tekstualnom reimu, koristi se samo druga polovina segmenta B000. Poto VGA adapter skoro nikad ne radi u monohromatskom tekstualnom reimu, prva polovina segmenta B000 ostaje neiskoriena (B0000-B7FFF). Takoe, na slici 6.18 prikazan je standardni ROM BIOS matine ploe, tako da moete dobiti sliku kako se koristi UMA od strane ovog adaptera.
. G M C V R = = = = = = Slobodne adrese Video RAM VGA adaptera u grafikom reimu Video RAM VGA monohromatskog tekstualnog reima Video RAM VGA kolor tekstualnog reima Standardni VGA video ROM BIOS Standardni ROM BIOS matine ploe 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV................................ ................................................................ 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--................................................................ RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
: 0A0000 : 0B0000 : : 0C0000 : 0D0000 : : 0E0000 : 0F0000 :
Slika 6.18 Raspored memorije za adapter VGA (i Super VGA).
Raunari koji koriste LPX oblik matine ploe, u uskom ili u kuitu LPX, imaju video adapter ugraen u matinu plou. U tim sistemima, iako ak video BIOS i BIOS matine ploe mogu da budu od istog proizvoaa, oni se uvek podeavaju tako da podraavaju standardni tip VGA adapterske kartice. Drugim reima, video BIOS se pojavljuje u prva 32 KB segmenta C000 ba kao da je VGA kartica uloena u prikljuak. Ugraena video kola u ovim sistemima mogu lako da se iskljue preko prekidaa ili kratkospojnika, to onda dozvoljava umetanje obine VGA kartice. Ugraena VGA kartica se ponaa isto kao da je nezavisna kartica, tako da iskljuivanje omoguuje ugradnju novog adaptera bez tekoa sa kompatibilnou, koje bi mogle nastati da su upravljaki programi za video bili ugraeni u BIOS matine ploe. Ako ste 1987. godine pratili PC industriju moda se seate koliko je vremena trebalo proizvoaima klonova video kartica da tano iskopiraju IBM VGA elektronska kola. Prole su ak dve godine (skoro do 1989) pre nego to ste mogli da kupite trinu VGA karticu i da oekujete da e raditi sve to bi radio IBM VGA sistem bez tekoa. Moji saradnici koji su kupili neke od tih prvih kartica nenamerno su postali lanovi kluba proizvoaa video kartica ROM nedelje! Stalno su nailazili na probleme u radu sa tim karticama i mnogi nadograeni i popravljeni ROM-ovi poslati su u pokuajima da se nedostaci otklone. Ne
440
Poglavlje 6
Memorija
elei da platim za pravo na beta testiranje poslednjih pokuaja da se postigne kompatibilnost sa VGA, odluio sam se za najlake reenje. Kupio sam IBM VGA karticu (PS/2 Display Adapter) za 595$. Obratite panju da danas najbolje AGP video kartice obino mogu da se nabave za upola manje novca! Iako je kartica radila veoma dobro u skoro svim prilikama, naiao sam na tekoe sa usaglaavanjem korienja memorije ove i nekih drugih kartica, uglavnom adaptera za SCSI. Ovo je bio moj prvi susret sa onim to sam nazvao upotrebom nasuminih blokova memorije (engl. scratch pad memory) od strane adaptera. Naao sam da mnogo razliitih vrsta adaptera mogu da koriste pojedine oblasti u UMA za rasporeivanje nasuminih blokova memorije. Ovo se odnosi na memoriju na kartici u kojoj se uvaju podaci o stanju podeenosti ili bilo koji drugi privremeni podaci promenljive prirode. Veina kartica uva ove nasumine blokove memorije na sebi i ne pokuava da je rasporedi u adresni prostor procesora. Ali neke kartice smetaju ovu vrstu memorije u adresni prostor, tako da njihovi upravljaki programi mogu da ih koriste. Na slici 6.19 prikazan je raspored memorije za IBM PS/2 Display Adapter (IBM-ov original VGA kartice).
. G M C V v R = = = = = = = Slobodne adrese Video RAM VGA adaptera u grafikom reimu Video RAM VGA monohromatskog tekstualnog reima Video RAM VGA kolor tekstualnog reima IBM VGA Video ROM BIOS IBM VGA nasumini blokovi memorije (kartica ih koristi) Standardni ROM BIOS matine ploe 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV..vvvvvv........vv...................... ................................................................ 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--................................................................ RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
: 0A0000 : 0B0000 : : 0C0000 : 0D0000 : : 0E0000 : 0F0000 :
Slika 6.19 Raspored memorije za IBM-ovu VGA karticu (PS/2 Display Adapter) za ISA sabirnicu.
Nema nikakve razlike izmeu ove VGA kartice i bilo koje druge u odnosu na oblast video RAM-a. Razlika jeste u tome to kd ROM-a, koji upravlja ovim adapterom, zauzima samo 24 KB memorije i to u prostoru C0000-C5FFF. Takoe je udna i rupa od 2 KB na C6000, kao i ona od 6 KB nasuminih blokova memorije koja poinje na C6800; isto tako i dodatnih 2 KB nasuminih blokova memorije na CA000. Posebno me je zatekla ,,zaostala oblast od 2 KB kada sam u taj sistem instalirao SCSI host adapter koji je imao 16 KB ugraenog BIOS-a sa poetkom na podrazumevanoj adresi C8000. Trenutno je dolo do sukoba koji je potpuno onesposobio raunar. U stvari, nije mogao da se podigne sistem raunara, uopte nije imao sliku i jedino se uo zvuni signal sa kodom greke, koji je ukazivao na pogrean rad video kartice. Prvo sam pomislio da sam nekako sprio karticu, ali po uklanjanju novog SCSI adaptera, sve je ponovo radilo ispravno. Takoe sam mogao da nateram sistem da radi i sa SCSI adapterom i sa starom CGA karticom kojom sam zamenio VGA karticu. Odmah sam znao da se pojavio sukob. Ovo korienje nasuminih blokova memorije nije jasno istaknuto u odgovarajuem tehnikom priruniku za adapter, pa sam to pronaao kroz pokuaje i greke. Ako ste ikad imali dve kartice koje ne rade zajedno u istom sistemu, ovo je jedan od primera sukoba koji moe onesposobiti itav raunar!
Logiki raspored memorije sistema uu Videti ,,Podeavanje i doterivanje memorije adaptera, str. 452.
Poglavlje 6
441
Nepotrebno je rei da nita nije moglo da se uradi povodom ovih 2 KB nasuminih blokova memorije koja se tu nalazila i morao sam da pazim sve dok sam imao ovu karticu u sistemu. Tekoe sa SCSI adapterom reio sam jednostranim pomeranjem BIOS-a SCSI adaptera na razliitu adresu.
Napomena
Viao sam druge vrste VGA video adaptera kako koriste nasumine blokove memorije, ali su ih svi drali unutar oblasti C0000-C7FFF od 32 KB, koja se redovno dodeljuje video ROM BIOS-u. Od kartica koje su koristile BIOS sa 24 KB viao sam kartice sa do 8 KB za nasumine blokove memorije, ali ni kod jedne - osim IBM-ove - nasumini blokovi memorije nisu prelazili adresu C8000.
ROM adaptera i RAM memorija posebne namene

Drugih 128 KB gornje memorije koja poinje od segmenta C000 zauzeto je za softver ili BIOS adapterskih kartica uloenih u sistemske prikljuke. Ovi programi BIOS-a smeteni su u posebnim ipovima poznatim kao memorija samo za itanje (ROM). Danas skoro svi adapteri koriste EEPROM (Electrycally Erasable Programmable ROM elektrino izbrisivi programabilni ROM) ili fle ROM, a oba se mogu izbrisati i ponovo programirati dok su prisutni u sistemu, bez vaenja ipova ili kartice. Obnavljanje fle ROM-a svodi se na pokretanje programa za obnavljanje koji se dobija od proizvoaa i na praenje uputstava sa ekrana. Povremeno proverite kod proizvoaa da li je izmenio i dopunio fle ROM-a za vau karticu. ROM je koristan za polustalne programe koji uvek moraju biti prisutni dok sistem radi, a posebno prilikom podizanja sistema. Grafike kartice, kontroleri diskova, komunikacione kartice i kartice za proirenje memorije, na primer, predstavljaju adapterske kartice koje mogu da imaju ROM adaptera. Ovi ROM-ovi adaptera nalaze se u odvojenim oblastima memorije od oblasti VGA video RAM-a i ROM-a matine ploe. U sistemima zasnovanim na CPU ipu 386 (ili boljim) programi za upravljanje memorijom koji su ukljueni u DOS 6, ili programi drugih proizvoaa softvera, mogu da uitaju upravljake programe za ureaje i programe stalno prisutne u memoriji u nekoriene oblasti u UMA. Da biste stvarno promenili korienje RAM-a na bilo kojem datom adapteru potrebno je da prouite uputstva za tu karticu. Veina starijih kartica zahteva da poloaji pojedinih prekidaa ili kratkospojnika budu promenjeni, a ova podeavanja verovatno nee biti oigledna bez uputstva. Veina novijih kartica, naroito one Plug and Play, dozvoljavaju da se ova podeavanja sprovedu uz pomo softvera koji dolazi sa samom karticom ili uz pomo programa za upravljanje ureajima (Device Manager program) koji dolazi sa novijim operativnim sistemima, kao to su Windows 9x ili Windows 2000 i noviji.
BIOS video adaptera

BIOS video adaptera rukuje prevoenjem izmeu video kartice i osnovnih grafikih instrukcija reima VGA. Setimo se da se sistem nalazi u osnovnom reimu VGA za vreme pokretanja operativnog sistema i uvek kada pokrenete Windows u sigurnosnom (engl. safe) reimu. Iako je 128 KB gornje memorije koja poinje od segmenta C000 zauzeto za upotrebu od strane BIOS-a adaptera, razliiti video adapteri koji se najee nalaze u PCju ne koriste sav ovaj prostor. Tabela 6.13 sadri detaljno veliinu prostora koji koriste BIOS-i svih tipova najeih video adapterskih kartica.
442
Poglavlje 6
Memorija
Tabela 6.13 Upotrebljena memorija od strane razliitih video kartica

Vrsta adaptera Monohromatski video adapter (MDA) Kolor grafiki adapteri (CGA) Unapreeni grafiki adapter (EGA) Video grafika matrica (VGA) Super VGA (SVGA) Upotrebljena memorija BIOS-a adaptera Nikakva; upravljaki programi u BIOS-u matine ploe Nikakva; upravljaki programi u BIOS-u matine ploe 16 KB na kartici (C0000-C3FFF) 32 KB na kartici (C0000-C7FFF) 32 KB na kartici (C0000-C7FFF)
U zavisnosti od izabranog osnovnog reima VGA (kolor tekstualni, monohromatski tekstualni ili grafiki VGA), video kartica e koristiti svih 128 KB gornje memorije koja poinje od segmenta C000. Uz to, ove grafike kartice mogu da imaju do 8 MB ili vie memorije na kartici za upotrebu u svojim prirodnim reimima visoke rezolucije, a u toj memoriji uvaju trenutno prikazane podatke i bre prihvataju nove ekranske podatke za prikazivanje.
BIOS Kontrolera diska i SCSI Host adaptera

Adrese gornje memorije od C0000 do DFFFF takoe koriste ugraeni BIOS-i koji se nalaze u mnogim kontrolerima diskova i SCSI-ja. Tabela 6.14 daje detaljnu koliinu memorije i adrese koje obino koriste BIOS-i adapterskih kartica diskova.
Tabela 6.14 Upotreba memorijskih adresa od strane razliitih adapterskih kartica diskova
Vrsta adaptera diska Veina XT kompatibilnih kontrolera Veina AT kontrolera Veina obinih adaptera IDE Veina poboljanih adaptera IDE Neki SCSI host adaperi Neki SCSI host adaperi Veliina BIOS-a na kartici 8 KB Nema Nema 16 KB 16 KB 16 KB Opseg adresa BIOS-a C8000-C9FFF Upravljaki programi u BIOS-u matine ploe Upravljaki programi u BIOS-u matine ploe C8000-CBFFF C8000-CBFFF DC000-DFFFF
Adapterska kartica diska ili SCSI-ja upotrebljena u odreenom sistemu moe da koristi razliite koliine memorije, ali je najverovatnije da koristi memorijski segment koji poinje od C800, jer se ova adresa smatra delom IBM-ovog standarda za personalne raunare. U stvarnosti, svi dananji disk kontroleri ili SCSI adapteri koji imaju ugraen BIOS na kartici dozvoljavaju da se BIOS-ova poetna adresa lako premeta u segmente C000 i D000. Poloaji koji su navedeni u tabeli 6.14 samo su podrazumevane adrese koje veina ovih kartica koristi. Ako podrazumevanu adresu ve koristi druga kartica potrebno je da proverite uputstva za novu karticu da biste videli kako da promenite poetnu adresu BIOS-a i izbegnete bilo kakve sukobe. Na slici 6.20 prikazan je primer rasporeda memorije za SCSI adapter Adaptec AHA2940.

. G M C V S R = = = = = = = Slobodne adrese Video RAM VGA adaptera u grafikom reimu Video RAM VGA monohromatskog tekstualnog reima Video RAM VGA kolor tekstualnog reima Standardni VGA video ROM BIOS ROM BIOS SCSI host adaptera Standardni ROM BIOS matine ploe
Poglavlje 6
443
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0A0000 : GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG 0B0000 : MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV................................ 0D0000 : .................................................SSSSSSSSSSSSSSSS : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0E0000 : ................................................................. 0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
Slika 6.20 Podrazumevana upotreba memorije od SCSI adaptera Adaptec AHA-2940U.
Obratite panju na to kako se ovaj SCSI adapter ovde uklapa. Iako nema sukoba u memoriji UMA, slobodne oblasti su fragmentirane smetanjem BIOS-a SCSI-ja. Poto veina sistema nema nikakav BIOS u segmentu E000, preostaje slobodna oblast od 64 KB. Ako nema drugih adaptera koji koriste memoriju, ovaj primer prikazuje jo jedan slobodan UMB (blok gornje memorije) koji poinje od C8000 i nastavlja se do DBFFF, to predstavlja slobodna oblast od 80 KB. Upotrebom programa za upravljanje EMM386, koji dolazi sa DOS-om ili Windowsom, memorija se moe rasporediti u ove dve oblasti radi uitavanja 16-bitnih upravljakih programa i programa stalno prisutnih u memoriji. Obratite panju da ovo nee delovati na 32-bitne upravljake programe Windowsa 9x ili NT, jer se oni automatski uitavaju u produenu memoriju. Na nesreu, poto programi ne mogu da se dele po oblastima, najvei uitani 16-bitni upravljaki program ne moe biti vei od 80 KB, to je veliina najvee slobodne oblasti. Bilo bi mnogo bolje ako moete da pomerite BIOS SCSI adaptera tako da se nalazi pored BIOS-a VGA, to bi moglo da dovede do neprekidnog slobodnog prostora UMB od 144 KB. Mnogo je lake i mnogo isplativije koristiti jednu oblast od 144 KB, nego dve oblasti od 80 KB i 64 KB. Ponovo obratite panju na to da manipulisanje memorijom u ovom sluaju nije neophodno sa 32-bitnim upravljakim programima, jer se oni inae automatski uitavaju u produenu memoriju. Sreom, mogue je pomeriti ovaj odreeni SCSI adapter jer je kartica Plug and Play. Ovo znai da moete nadgledati podeenost resursa pomou upravljaa ureajima (Device Manager) iz Win9x. Ako imate stariju karticu koja nije Plug and Play, tada e vam verovatno trebati njena dokumentacija da otkrijete podeavanje preklopnika i kratkospojnika, poto ih veina proizvoaa ne obeleava jasno. Ako ne moete nai originalne prirunike, reenje moete potraiti u biblioteci Micro House PC Hardware Library na CD-u sa ovom knjigom, koja sadri veliku bazu podataka o adapterskim karticama, matinim ploama i disk ureajima, podeavanju kratkospojnika, o drugim podeavanjima, proizvoaima itd. Skoro sve kartice prodate od 1996. godine bile su Plug and Play, to znai da su mogu podeavati potpuno softverski. Nakon promene odgovarajuih prekidaa tako da BIOS SCSI adaptera poinje na adresi C8000, najpovoljniji raspored bi izgledao kao na slici 6.21.
444
Poglavlje 6
Memorija
. G M C V S R
= = = = = = =
Slobodne adrese Video RAM VGA adaptera u grafikom reimu Video RAM VGA monohromatskog tekstualnog reima Video RAM VGA kolor tekstualnog reima Standardni VGA video ROM BIOS ROM BIOS SCSI host adaptera Standardni ROM BIOS matine ploe
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0A0000 : GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG 0B0000 : MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVSSSSSSSSSSSSSSSS................ 0D0000 : ................................................................. : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0E0000 : ................................................................ 0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
Slika 6.21 Najpovoljnija upotreba memorije od strane SCSI adaptera Adaptec AHA-2940U.
Obratite panju kako slobodan prostor sada predstavlja neprekidan blok od 144 KB. Ovo je mnogo povoljnije podeavanje od podrazumevanog.
Mreni adapteri
Mrene adapterske kartice mogu takoe da koriste gornju memoriju u segmentima C000 i D000. Tana koliina memorije koja se koristi i poetna adresa za svaku mrenu karticu menjaju se u zavisnosti od tipa i proizvoaa kartice. Neke mrene kartice uopte ne koriste nikakvu memoriju. Mrene kartice mogu da imaju dve osnovne potrebe za memorijom. To su:
s s
IPL ROM (Initial Program Load, poetno uitavanje programa ili pokretanje operativnog sistema) Deljena memorija (RAM)
IPL ROM je obino ROM od 8 KB i on sadri program za uitavanje OS-a koji omoguava da se sistem pokrene neposredno sa servera datoteka na mrei. Ovo dozvoljava uklanjanje svih disk ureaja iz PC-ja, ime on postaje radna stanica bez diskova. Poto ni disketna jedinica ni disk nisu prisutni da bi se sistem pokrenuo sa njih, IPL ROM daje sistemu instrukcije neophodne da bi se odredila slika operativnog sistema na serveru datoteka i da bi se operativni sistem uitao kao da je bio na unutranjem disku. Ako ne upotrebljavate svoj raunar kao radnu stanicu bez diskova, moete iskljuiti IPL ROM ili IPL ROM utinicu na adapterskoj kartici. Obratite panju na to da mnogi mreni adapteri ne dozvoljavaju da ova utinica bude iskljuena, to znai da ete izgubiti 8 KB adresnog prostora za ostali hardver, ak iako je ip ROM-a uklonjen iz utinice! Deljena memorija (Shared memory) odnosi se na mali deo RAM-a na mrenoj kartici koji se rasporeuje u gornji memorijski prostor PC-ja. Ova oblast se koristi kao memorijski prozor prema mrei i nudi brz prenos podataka iz mrene kartice u sistem. IBM je razvijao upotrebu deljene memorije kod svojih prvih mrenih adaptera za Token Ring, a sada je deljena memorija u uobiajnoj upotrebi i u mrenim adapterima drugih kompanija. Deljenu memoriju prvo je smislio IBM, jer su oni bili pronali da prenos upotrebom DMA kanala nije dovoljno brz u veini sistema. To je uglavnom bilo povezano sa izvesnim nepravilnostima kod kontrolera DMA i u konstrukcije sabirnice, to naroito utie na raunare sa 16-bitnom ISA sabirnicom. Mreni adapteri koji ne upotrebljavaju deljenu
Poglavlje 6
445
memoriju koriste prenos sa DMA ili programirani U/I (PIO, Programmed I/O) da bi preneli podatke u i iz mrenog adaptera. Iako je deljena memorija bra od DMA ili PIO za ISA raunare, ona od UMA zahteva 16 KB prostora za rad. Veina mrenih adaptera standardnih performansi koristi PIO jer im to omoguava lake podeavanje i ne zahteva slobodan UMA prostor, dok veina brih adaptera koristi deljenu memoriju. Oblast deljene memorije na veini mrenih adaptera koji je koriste obino zauzima 16 KB i moe da bude smetena u bilo koji, od strane korisnika izabrani umnoak memorije od 4 KB u segmentima C000 ili D000. Na slici 6.22 prikazane su podrazumevane memorijske adrese za IPL ROM i deljenu memoriju mrenog adaptera IBM Token Ring, mada su sline i za mnoge druge mrene adaptere, kao to su Ethernet adapteri. Treba obratiti panju na to da skoro svi Ethernet adapteri koriste kanal DMA ili standardne komande PIO (Programmed I/O) za slanje podataka u mreu i iz nje, a ne koriste deljenu memoriju kao mnoge Token Ring kartice.
. G M C V I N R = = = = = = = = Slobodne adrese Video RAM VGA adaptera u grafikom reimu Video RAM VGA monohromatskog tekstualnog reima Video RAM VGA kolor tekstualnog reima Standardni VGA video ROM BIOS IPL ROM mrenog adaptera Token Ring Deljeni RAM mrenog adaptera Token Ring Standardni ROM BIOS matine ploe
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0A0000 : GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG 0B0000 : MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV................IIIIIIII........ 0D0000 : .................................NNNNNNNNNNNNNNNN................ : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0E0000 : ................................................................. 0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
Slika 6.22 Podrazumevani raspored memorije mrenog adaptera.
U sliku 6.22 ukljuio sam i standardni video BIOS VGA, poto skoro svaki raunar ima i VGA tip video adaptera. Obratite panju da ove podrazumevane adrese za IPL ROM i deljenu memoriju mogu lako da se promene prepodeavanjem adaptera. Veina drugih mrenih adaptera slina je po tome to takoe imaju adrese IPL ROM-a i deljene memorije, iako veliine ovih oblasti i podrazumevane adrese mogu da budu razliite. Veina mrenih adaptera koji poseduju IPL ROM mogu da iskljue ROM i utinicu tako da te adrese nisu uopte potrebne. Ovo pomae da se ouva prostor UMA i spree mogui budui sukobi ako ne koristite ova svojstva. Obratite panju da bi, u ovom sluaju, SCSI adapter korien na slici 6.23 bio odgovarajui i sa svojom podrazumevanom adresom BIOS-a DC000 i sa najpovoljnijom adresom C8000. Poloaj deljene memorije Token Ringa nije najpovoljniji i prouzrokuje usitnjavanje UMB prostora. Podeavanjem poloaja deljene memorije sastav moe u mnogome da se unapredi. Na slici 6.23 prikazano je najpovoljnije podeavanje za Token Ring i SCSI adapter u istoj maini.
446
Poglavlje 6
Memorija
. G M C V S I N R
= = = = = = = = =
Slobodne adrese Video RAM VGA adaptera u grafikom reimu Video RAM VGA monohromatskog tekstualnog reima Video RAM VGA kolor tekstualnog reima Standardni VGA video ROM BIOS ROM BIOS SCSI host adaptera IPL ROM mrenog adaptera Token Ring Deljeni RAM mrenog adaptera Token Ring Standardni ROM BIOS matine ploe
: 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0A0000 : GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG 0B0000 : MMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMMCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0C0000 : VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVSSSSSSSSSSSSSSSSNNNNNNNNNNNNNNNN 0D0000 : IIIIIIII......................................................... : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0E0000 : ................................................................. 0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
Slika 6.23 Najpovoljnija upotreba memorije od SCSI adaptera Adaptec AHA-2940U i mrenog
adaptera.
Ovakvo podeavanje ostavlja jedan UMB od 120 KB koji moe da se koristi veoma delotvorno za uitavanje upravljakih programa. Obratite panju da je IPL ROM bio pomeren na D0000, to ga postavlja kao poslednju instaliranu stavku pre slobodnog memorijskog prostora. Ovo je zbog toga to se svojstva IPL, ako nisu potrebna, mogu iskljuiti, ime bi se prostor UMB poveao na 128 KB i jo uvek bio neprekidan. Ako se koriste podrazumevane vrednosti i za SCSI i za mreni adaptere, memorija UMB je podeljena u tri oblasti od 16 KB, 40 KB i 64 KB. Ona jo uvek radi, ali teko da je to najpovoljnije reenje. Obratite panju da svojstvo Plug-and-Play u Windowsu 9x, Windowsu NT-u i Windowsu 2000 ne pokuava da pobolja korienje memorije, ve samo da rei sukobe. Naravno, sa 32-bitnim upravljakim programima, poloaj i veliina slobodnih blokova gornje memorije nije stvarno vana, jer e se 32-bitni upravljaki programi uitati u produenu memoriju. Ako jo uvek povremeno pokreete programe zasnovane na DOS-u, kao to su igre, poeleete da runo raspodelite prostor gornje memorije kako biste dobili najveu moguu memoriju i postigli najvei uinak.
Drugi ROM-ovi u gornjoj memorijskoj oblasti (UMA)

Pored BIOS-a za kontrolere diska, SCSI adaptere i mrene kartice, segmente gornje memorije C000 i D000 koriste i neki emulatori terminala, sigurnosni adapteri, memorijske kartice, razni drugi ureaji i kartice adaptera. Neki adapteri mogu da zahtevaju memoriju samo za podatke BIOS-a, dok drugi mogu da imaju potrebu za RAM-om u segmentima gornje memorije. Za podatke o posebnom adapteru pogledajte prirunike proizvoaa.
Memorija BIOS-a matine ploe

BIOS matine ploe koristi poslednjih 128 KB zauzete memorije. Programi BIOS-a u ROMu upravljaju sistemom tokom postupka pokretanja operativnog sistema i ostaju kao upravljaki programi za razliit hardver u sistemu tokom redovnog rada. Poto ovi programi moraju da budu trenutno na raspolaganju, oni ne mogu da se uitavaju sa ureaja kao to je disk. Ovo su etiri glavna programa smetena u veini ROM-ova matinih ploa:

s
Poglavlje 6
447
POST je skup rutina koje ispituju matinu plou, memoriju, kontrolere diska, video adaptere, tastaturu i druge osnovne komponente sistema. Ove rutine su korisne kada utvrujete greke ili reavate probleme s raunarom. Rutina uitavaa operativnog sistema (engl. bootstrap loader) zapoinje potragu za operativnim sistemom na disketnoj jedinici ili disku. Ako se pronae operativni sistem, on se uitava u memoriju i predaje mu se kontrola nad raunarom. BIOS je softverski interfejs za sav hardver u raunaru. BIOS je zbirka pojedinih upravljakih programa za hardver u raunaru. Sa BIOS-om program lake moe da pristupi svojstvima sistema, pozivajui standardne funkcije upravljakog programa BIOS-a umesto da se neposredno obraa ureaju. Program za podeavanje CMOS-a (CMOS Setup), kojim se upravlja pomou menija, upotrebljava se za konfigurisanje i podeavanje raunara. Obino se aktivira u vreme pokretanja operativnog sistema pritiskom na odgovarajui taster. Ovaj program se koristi da podesi osnovne parametre sistema i svojstva BIOS-a, svojstva matine ploe i skupa ipova, korisnikove prioritete, kao i bezbednosni mehanizam (lozinke), a u nekim sluajevima slui i za pokretanje ogranienih programa za ispitivanje ispravnosti. Nemaju svi raunari program za podeavanje CMOS-a u ROM-u; neki moraju da ga uitaju sa diskete ili sa diska.
uu
Videti ,,POST (Power On Self Test), str. 1143.

s
uu
Videti ,,Postupak podizanja sistema, str. 1198.

s
tt Videti ,,BIOS, str. 309.

s
Oba segmenta E000 i F000 u memorijskom rasporedu smatraju se zauzetim za potrebe BIOS-a matine ploe, ali samo neke vrste raunara koriste itavu ovu oblast. Stariji 8bitni raunari zahtevaju samo segment F000 i omoguavaju ROM-u ili RAM-u adapterske kartice da koristi segment E000. Veina 16-bitnih (ili veih) sistema koriste itav F000 za BIOS i mogu da razaznaju, ali ne i da koriste bilo koji od segmenta E000. Prepoznavanjem jedne oblasti matina ploa u sutini preuzima upravu nad adresama, to spreava instaliranje bilo kojeg drugog hardvera u ovu oblast. Drugim reima, nije mogue podesiti kartice adaptera da koriste ovu oblast. Ovo je razlog zbog kojeg veina adaptera koji koriste memoriju jednostavno ne dozvoljava bilo kakvu mogunost korienja memorije u segmentu E000. Iako ovo moe da izgleda kao gubitak od 64 KB memorijskog prostora, svaki 386 ili vii raunar moe da koristi snani MMU u procesoru da bi rasporedio RAM iz produene memorije u segment E000 kao blok gornje memorije. Sistem moe nadalje da koristi UMB za uitavanje 16-bitnog upravljakog softvera, ako je neophodno. Ovo je lepo reenje za ono to bi inae predstavljalo troenje memorije, iako to nema znaaja ako se koriste 32-bitni upravljaki programi. Ima mnogo razliitih programa ROM interfejsa u matinoj ploi IBM-a, ali poloaj ovih programa je uglavnom isti. Na slici 6.24 prikazana je upotreba memorije ROM BIOS-a matine ploe kod veine 16-bitnih (ili veih) raunara.
. = Slobodne adrese R = Standardni ROM BIOS matine ploe : 0---1---2---3---4---5---6---7---8---9---A---B---C---D---E---F--0E0000 : ................................................................. 0F0000 : RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR
Slika 6.24 Upotreba memorije od ROM BIOS-a matine ploe kod veine raunara.
448
Poglavlje 6
Memorija
Obratite panju da standardni BIOS raunara koristi samo segment F000 (64 KB). U gotovo svim sluajevima preostali deo oblasti BIOS-a (segment E000) potpuno je prazan i moe da se koristi kao blok prostora UMB.
Produena memorija
Kao to je ranije pomenuto u ovom poglavlju, raspored memorije kod sistema zasnovanog na 286 ili jaem procesoru moe da se produi iznad granice od 1 MB, koja postoji kada je procesor u realnom reimu. Kod 286 ili 386SX raunara ogranienje produene memorije iznosi 16 MB; kod raunara 386DX, 486, Pentium, Pentium MMX ili Pentium Pro ogranienje produene memorije iznosi 4 GB (4,096 MB). Raunari zasnovani na procesoru Pentium II imaju ogranienje od 64 GB (65,536 MB). Da bi raunar adresirao memoriju iznad prvog megabajta, procesor mora da bude u zatienom reimu (engl. protected mode) to je prirodni reim za 286 i jae procesore. Kod procesora 286 samo programi koji su napravljeni da rade u zatienom reimu mogu da iskoriste prednosti produene memorije. Procesori 386 i jai nude drugi reim, koji se zove virtuelni realni reim (engl. virtual real mode), a on omoguava produenoj memoriji da bude razdeljena u delove od po 1 MB (svaki kao samosvojna realnoreimska sesija). Takoe, virtuelni realni reim dozvoljava da se nekoliko sesija obavlja istovremeno u zatienim oblastima memorije. Ovo se moe videti kao DOS sesija ili kao prozori unutar Windowsa 9x, NT-a ili OS/2. Iako se odjednom moe pokrenuti nekoliko programa za DOS, svaki je jo uvek ogranien na najvie 640 KB memorije, poto svaka sesija podraava okruenje realnog reima, sve do BIOS-a i oblasti gornje memorije. Istovremeni rad nekoliko programa u virtuelnom realnom reimu, to se naziva vieprocesnom obradom (engl. multitasking), zahteva softver koji moe da upravlja svakim programom i da pazi da se meusobno ne sudare. OS/2, Windows 9x i Windows NT rade sve ovo. CPU ipovi 286 (i jai) takoe rade u takozvanom realnom reimu (real mode), to omoguava punu kompatibilnost sa ipom CPU 8088, ugraenim u PC/XT raunare. Realni reim omoguava da, na AT raunarima, DOS programi rade samo jedan po jedan, ba kao to bi radili i na PC/XT-u. AT raunar koji radi u realnom reimu, posebno raunar zasnovan na 386, 486, Pentiumu, Pentiumu Pro ili Pentiumu II, u stvari radi jedva neto bolje od ubrzanog PC-ja. U realnom reimu ovi procesori mogu da podraavaju 8086 ili 8088, ali ne mogu da rade u zatienom reimu u isto vreme. Iz tog razloga 386 i jai procesori takoe poseduju virtuelni realni reim koji radi pod zatienim reimom. Ovo dozvoljava izvravanje programa za realni reim pod kontrolom operativnog sistema za zatieni reim, kao to su Windows 9x, NT/2000 ili OS/2.
Napomena
Produena memorija je u osnovi sva memorija iznad prvog megabajta i njoj jedino moe da se pristupi dok je procesor u zatienom reimu.
Memorija XMS
Microsoft, Intel, AST Corp. i Lotus Development razvili su tehnike uslove za produenu memoriju (XMS) 1987. godine da bi odredili kako programi treba da koriste produenu memoriju. Tehniki uslovi XMS-a primenjivi su na raunarima zasnovanim na 286 i jaim procesorima i dozvoljavaju programima u realnom reimu (onima koji su pisani da rade u DOS-u) da koriste produenu memoriju i druge blokove memorije koji obino ostaju van domaaja DOS-a. Pre XMS-a nije bilo naina da se osigura meusobna saradnja izmeu programa koji prebacuju procesor u zatieni reim i koriste produenu memoriju. Takoe, nije bilo naina da jedan program zna ta je drugi uradio sa produenom memorijom, jer ni jedan od njih nije mogao da vidi tu memoriju dok su bili u realnom reimu. HIMEM.SYS postaje sudija
Poglavlje 6
449
razvrstavanja koji prvi zgrabi svu produenu memoriju za sebe, a zatim je razdeli programima koji poznaju XMS protokole. Na ovaj nain nekoliko programa koji koriste XMS memoriju mogu da rade zajedno pod DOS-om na istom sistemu, prebacujui procesor kako bi pristupili memoriji. Pravila XMS-a spreavaju da jedan program pristupa memoriji koju koristi drugi program. Poto Windows 3.x predstavlja upravlja programima koji prebacuje sistem u zatieni reim i iz njega izvravajui nekoliko programa odjednom, on je bio podeen da zahteva memoriju XMS kako bi radio. Windows 95 radi veinom u zatienom reimu, ali jo uvek poziva i realni reim za pristup mnogim komponentama sistema. Windows NT i Windows 2000 jesu pravi operativni sistemi u zatienom reimu, kao to je to i OS/2. Instaliranjem upravljakih programa u datoteku CONFIG.SYS produena memorija moe da se usaglasi sa specifikacijom XMS-a. Najei upravljaki program za XMS jeste HIMEM.SYS, koji se isporuuje sa Windowsom 3.x i poslednjim verzijama DOS-a, poevi od 4.0 pa nadalje. Windows 9x i NT automatski omoguavaju svojstva XMS-a u DOS sesijama, a moete i da konfiguriete DOS sesije da koriste XMS funkcije.
Napomena
Ako elite da nauite vie o oblasti visoke memorije (HMA) i proirenoj memoriji proitajte poglavlje 5 Repairing and Upgrading PCs, Tenth Anniversary Edition, deseto jubilarno izdanje, na CD-u.
Spreavanje sukoba i preklapanja memorije ROM BIOS-a

Kao to je prethodno objanjeno, adrese C000 i D000 zauzete su za upotrebu ROM-a i RAM-a adapterske kartice. Ako dva adaptera imaju adrese ROM-a ili RAM-a koje se preklapaju, obino nijedna od kartica nee ispravno raditi. Svaka ploa e raditi ako uklonite ili iskljuite onu drugu, ali ne mogu da rade zajedno. Kada ima vie adapterskih kartica, pomou kratkospojnika, preklopnika ili upravljakog programa moete menjati memorijske poloaje koji se koriste, to moe da bude neophodno kako bi dve ploe radile ispravno u jednom sistemu. Ova vrsta sukoba moe prouzrokovati tekoe prilikom utvrivanja neispravnosti. Morate proitati prirunik za svaki adapter da biste pronali koje memorijske adrese adapter koristi i kako da promenite adrese da biste omoguili ispravan rad u prisustvu drugog adaptera. U najveem broju sluajeva probleme moete da otklonite ponovnim podeavanjem kartica ili promenom poloaja kratkospojnika, promenom parametara prekidaa, odnosno promenom parametara upravljakih programa. Ove promene omoguavaju da dve ploe rade ispravno i da ne smetaju jedna drugoj. Osim toga, morate osigurati da adapterske kartice ne koriste isti IRQ (zahtev za prekid), DMA kanal (neposredni pristup memoriji) ili adresu U/I porta. Sukobe memorija adapterskih kartica, IRQ-a, DMA kanala i U/I portova lako moete izbei ako napravite tabelu ili obrazac koji opisuje sastav sistema i zabeleite na tom obrascu resurse koje su ve zauzeli svi ugraeni adapteri. Zavriete sa slikom resursa sistema i meusobnim odnosom svih adaptera. Ovaj postupak e vam pomoi da predvidite sukobe i osigurate ispravno podeavanje svakog adaptera iz prvog pokuaja. Takoe, taj obrazac postaje vaan dokument kada razmatrate nabavku novog adaptera. Novi adapteri moraju imati mogunost da se podese tako da iskoriste raspoloive resurse u vaem sistemu.
tt Videti ,,Sistemski resursi, str. 281.

Ako va sistem ima Plug and Play mogunosti i vi koristite adaptere PnP, on moe da razrei sukobe izmeu adaptera preureenjem upotrebe memorije u sluaju pojave sukoba.
450
Poglavlje 6
Memorija
Naalost, ova rutina nije inteligentna i jo uvek zahteva posredstvo oveka runo postavljanje adresa da bi se postigao najpovoljniji poloaj za memoriju adaptera.
Kopiranje ROM-a
Praktino svi 386 i jai sistemi omoguavaju vam da koristite takozvanu kopiju memorije (engl. shadow memory) za ROM matine ploe i po mogunosti za neke adapterske ROMove. Kopiranje u osnovi premeta programski kd iz sporih ROM ipova u brzu 32-bitnu memoriju sistema. Kopiranje sporijih ROM-ova premetanjem njihovog sadraja u RAM moe znaajno da ubrza rutine BIOS-a ponekad ga ubrzava etiri do pet puta. Obratite panju da kopiranje ROM-a nije toliko vano kada radite sa 32-bitnim operativnim sistemom kao to je Windows 9x ili NT. Ovo zato to ti operativni sistemi koriste samo 16-bitni kd upravljakih programa BIOS-a tokom podizanja operativnog sistema; zatim u bru, produenu memoriju uitavaju 32-bitne upravljake programe kao zamene i koriste njih. Prema tome, kopiranje obino utie samo na DOS, odnosno na drugi 16-bitni softver i operativne sisteme. Zbog toga neki ljudi dolaze u iskuenje da iskljue mogunost kopiranja Video BIOS-a prilikom podeavanja BIOS-a. Na nesreu, to nee vratiti memoriju (ona je izgubljena u svakom sluaju), a nainie sistem neznatno sporijim pri podizanju i neto sporijim kada se nalazi u sigurnosnom (safe) reimu Windowsa. U tim prilikama koristi se 16-bitni kd upravljakog programa video BIOS-a.
Napomena
Ako elite da nauite vie o kopiranju ROM-a proitajte poglavlje 5 Repairing and Upgrading PCs, Tenth Anniversary Edition, deseto jubilarno izdanje, na CD-u koji prati ovu knjigu.
Ukupna ugraena memorija nasuprot ukupnoj upotrebljivoj memoriji

Mnogi ljudi ne shvataju da nee sva SIMM ili druga memorija RAM-a, koju nabavite i ugradite u sistem, biti dostupna. Zbog omaki u projektu sistema, sistem obino mora da ,,odbaci do 384 KB RAM-a da bi stvorio put prema oblasti gornje memorije. Na primer, veina raunara sa ugraenih 16 MB RAM-a (to je 16.384 KB) pokazuje samo 16.000 KB tokom POST-a ili kad pokrenete program za podeavanje. Ovo ukazuje na to da nedostaju 384 KB memorije (16.384 KB - 16.000 KB = 384 KB)! Neki raunari mogu da pokau 16.256 KB na istih ugraenih 16 MB i tada nedostaje 128 KB memorije (16.384 KB - 16256 KB = 128 KB). Ako pokrenete program za podeavanje i proverite vrednosti za osnovnu i produenu memoriju, nai ete vie podataka nego to pokazuje zbir koji se prikazuje tokom POST-a. Kod veine raunara sa 4.096 KB (4 MB) imate 640 KB osnovne i 3072 KB produene memorije. U nekim raunarima program za podeavanje prijavljuje 640 KB osnovne i 3.328 KB produene memorije, to je dobitak. Drugim reima, veina raunara dolazi sa manjkom od 384 KB, dok nekima nedostaje samo 128 KB. Ovaj nedostatak nije lako objasniti, ali se ponavlja od raunara do raunara. Recimo da imate raunar 486 sa dva ugraena 32-bitna SIMM-a od 16 MB (72 izvoda). Ovo ini ukupno 32 MB memorije ugraene u dve razdvojene banke, poto procesor ima 32-bitnu sabirnicu podataka. U ovom sistemu svaki SIMM je jedna banka. Obratite panju da veina jeftinijih raunara 486 koristi 8-bitne SIMM-ove sa 30 izvoda, od kojih su etiri potrebna da bi ste napravili jednu banku. Prva banka (ili SIMM, u ovom sluaju) poinje na adresi 0000000h (poetak prvog megabajta), a druga na adresi 1000000 (poetak 17. megabajta). Jedno od osnovnih pravila za memoriju jeste da dva hardverska ureaja apsolutno ne mogu da budu vezana na istu adresu. Ovo znai da bi 384 KB prve memorijske banke u ovom sistemu bila u neposrednom sukobu sa video RAM-om (segmenti A000 i B000), sa
Poglavlje 6
451
ROM-om bilo koje adapterske kartice (segmenti C000 i D000) i, naravno, sa ROM-om matine ploe (segmenti E000 i F000). Ovo znai da sav RAM SIMM-a koji zauzima ove adrese mora da se iskljui ili sistem nee raditi! U stvari, konstruktori matinih ploa mogu da uine tri stvari sa SIMM memorijom koja bi se preklapala sa adresama od A0000FFFFF:
s s s
da upotrebe bri RAM za dranje kopije bilo kog sporog ROM-a (kopiranje), onemoguavajui ROM u tom postupku; da iskljue bilo koji RAM koji se ne koristi za kopiranje, ime se otklanja bilo kakav UMA sukob; da ponovno mapiraju RAM koji se ne koristi za kopiranje, dodajui ga steku ugraene produene memorije.
Veina sistema kopira ROM matine ploe (obino 64 KB), video ROM (32 KB) i prosto iskljuuje ostatak. ROM-ovi na nekim matinim ploama dozvoljavaju da bude izabrano dodatno kopiranje na adresama izmeu C8000-DFFFF, obino u podeljcima od 16 KB.
Napomena
Kopirate moete samo ROM, nikada RAM; ako ijedna kartica (npr. mrena kartica) ima RAM bafer u oblasti adresa C8000-DFFFF, adrese RAM bafera ne smete da kopirate ili kartica nee raditi. Iz istog razloga ne moete kopirati ni oblast A0000-BFFFF, poto se tu nalazi RAM bafer video adaptera. Na veini matinih ploa ne postoji nikakvo ponovno rasporeivanje memorije, to znai da nita nije kopirano na 384 KB memorije, ve je prosto iskljuena. Zbog toga se ini da kopiranje ne troi nimalo memorije. Memorija upotrebljena za kopiranje inae bila bi odbaena u veini raunara. Izgledalo bi da ovi raunari sadre 384 KB memorije manje od onoga ta je u njih fiziki ugraeno. Na primer, u raunaru sa 32 MB, bez ponovnog mapiranja pojavilo bi se 640 KB osnovne memorije i 31.744 KB produene memorije, to daje 32.384 KB korisnog RAM-a - 384 KB manje od ukupne koliine (32.768 KB - 384 KB). Neki raunari kopiraju ono to mogu i zatim ponovo rasporeuju sve segmente koji nemaju kopiju u produenoj memoriji, tako da ne troe nekopirani RAM. PS/2 raunari, na primer, kopiraju oblast BIOS-a matine ploe (E0000-FFFFF ili 128 KB u tim sistemima) i ponovo rasporeuju ostatak prve banke SIMM memorije (256 KB, na adresama od A0000 do DFFFF) na bilo koju adresu koja sledi iza poslednje ugraene banke.
Napomena
Obratite panju na to da mnogi novi raunari ne omoguavaju kopiranje ROM-a niti ine bilo kakvo ponovno rasporeivanje memorije. Ovih dana mali dobitak u koliini memorije ili u performansama zapravo nije vredan truda koji treba uloiti u razvoj i projektovanje sistema da bi se to postiglo. U mom primeru sa sistemom koji ima dva 32-bitna SIMM-a sa po 16 MB, poslednjih 256 KB koji se ne koriste za kopiranje bilo bi ponovo rasporeeno na adrese 2000000203FFFF, to je poetak 33. megabajta. Ovo utie na utvrivanje nedostataka, jer ako je prijavljena bilo kakva greka u vezi sa memorijom u opsegu ovih adresa (2000000-203FFFF), to bi ukazivalo na greku u prvom SIMM-u, ak i ako adrese ukazuju na kraj ugraene produene memorije. Adrese od 1000000 do 1FFFFFF nalazile bi se u drugom SIMM-u, a 640 KB osnovne memorije 0000000-009FFFF bilo bi opet u prvom SIMM-u. Kao to se vidi, nije lako shvatiti kako su SIMM-ovi rasporeeni u sistemu! Veina sistema koja premapira memoriju moe ponovo da rasporedi samo itav segment, ako se kopiranje ne obavlja sa njim. Oblast video RAM-a u segmentima A000 i B000 nikad ne moe da se kopira, tako da najmanje 128 KB moe da se premapira na vrh ugraene produene memorije u svakom sistemu koji to podrava. Poto veina sistema kopira
452
Poglavlje 6
Memorija
segmente F000 (ROM matine ploe) i C000 (video ROM), ova dva segmenta ne mogu se ponovo rasporediti. Ovo ostavlja najvie 256 KB za premapiranje. Svaki sistem koji premapira kompletnih 384 KB ne sme ne sme da primenjuje kopiranje jer bi to usporilo sistem pa se zato ne preporuuje. Kopiranje je uvek poeljnije od ponovnog mapiranja, a ponovno mapiranje onoga to nije kopirano poeljnije je od prostog iskljuenja RAM-a. Sistemi koji imaju 384 KB nestale memorije ne mapira ponovo memoriju. Ako elite da odredite da li va sistem ima nestale memorije, sve to treba da znate jesu tri stvari. Prva je ukupna ugraena fizika memorija. Druge dve stvari otkriete pokretanjem programa za podeavanje. elite da znate koliine ukupne osnovne i produene memorije koje je prepoznao sistem? Jednostavno oduzmite osnovnu i produenu memoriju od ukupne ugraene memorije da biste odredili manjak. Obino ete pronai da je u vaem sistemu ,,nestalo 384 KB, ali moda imate sree pa imate sistem koji ponovno mapira 256 KB od onoga to nedostaje i tako pokazuje manjak od samo 128 KB memorije. Praktino svi sistemi koriste neki deo nestale memorije za kopiranje RAM-a, naroito za BIOS matine ploe i video sistema, tako da ono to je nestalo nije potpuno neiskorieno. U sistemima kojima je nestalo 128 KB pronai ete da je to upotrebljeno za kopiranje BIOS-a matine ploe (64 KB od F0000 do FFFFF) i video BIOS-a (32 KB od C0000 do C8000). Ostatak segmenta C0000 (32 KB od C8000 do CFFFF) jednostavno je iskljuen. Svi drugi segmenti (128 KB od A0000 do BFFFF i 128 KB od D0000 do EFFFF) ponovo se rasporeuju na poetak petog megabajta (400000-43FFFF). Veina sistema jednostavno e iskljuiti ove preostale segmente, radije nego to e se pozabaviti njihovim ponovnim rasporeivanjem.
Napomena
Ako va sistem premapira memoriju, sve greke koje se prijavljuju pri kraju ugraene produene memorije verovatno su u prvoj banci memorije, poto se odatle vri ponovno rasporeivanje. Prva banka u 32-bitnom sistemu bila bi nainjena od etiri 8-bitna SIMM-a sa 30 izvoda ili jednog 32bitnog SIMM-a sa 72 izvoda. Prva banka u sistemu irine 64 bita bila bi nainjena od dva 32-bitna SIMM-a sa 72 izvoda ili od jednog 64-bitnog DIMM-a sa 168 izvoda.
Podeavanje i doterivanje memorije adaptera

U idealnoj situaciji sve adapterske kartice bi bile Plug and Play ureaji koji zahtevaju od vas samo da uloite adapter u prikljuak matine ploe i da ponete odmah da ga koristite. Sa Plug and Play specifikacijom kreemo se ka tom cilju. Ipak, ponekad se ini da su adapterske kartice konstruisane kao da su verovatno jedini adapter prisutan u sistemu. One obino zahtevaju od vas da znate adrese gornje memorije, IRQ i DMA kanale prisutne u sistemu i kako da podesite novi adapter tako da on ne dolazi u sukobe sa ve ugraenim adapterima. Adapterske kartice koriste gornju memoriju za svoj BIOS i kao radni RAM. Ako dve kartice pokuaju da koriste istu oblast BIOS-a ili oblast gornje memorije, desie se sukob koji moe da sprei pokretanje operativnog sistema. Sledei odeljci obrauju naine za izbegavanje moguih sukoba i za njihovo otklanjanje ako se pojave. Pored toga, ovi odeljci razmatraju premapiranje memorije adaptera da bi se sukobi razreili i daju neke smernice za doterivanje njene upotrebe.
Kako da odredite koji adapter zauzima UMA

Koji adapter koristi prostor u gornjoj memoriji moete da odredite na sledea dva naina:
s
Prouavanjem prirunika za svaki adapter u sistemu da bi se odredile memorijske adrese koje oni koriste.

s
Poglavlje 6
453
Korienjem pomonih programa koji mogu brzo da odrede oblasti gornje memorije koje koriste vai adapteri.
Najjednostavniji nain (iako to ne znai uvek i najsigurniji) jeste korienje pomonih programa da bi se odredilo koje oblasti gornje memorije koriste adapteri ugraeni u va sistem. Jedan od takvih pomonih programa, Microsoft Diagnostics (MSD), isporuuje se sa Windowsom 3.x i DOS-om 6 ili novijim verzijama. Device Manager pod Systemom u Control Panelu Windowsa 95 takoe daje ovaj podatak, kao i novi pomoni program System Information koji dolazi sa Windowsom 98. Ovi pomoni programi ispituju sastav vaeg sistema i odreuju ne samo upotrebu gornje memorije adaptera ve i IRQ-ove koje oni koriste. Pravi Plug and Play sistemi takoe iskljuuju jednu od kartica umeanih u sukob kako bi spreili potpuno zaustavljanje sistema. Ovo moe uzrokovati da se Windows podigne u sigurnosnom (safe) reimu. Nakon to pokrenete MSD, Device Manager ili drugi pomoni program da biste odredili raspodelu gornje memorije sistema, odtampajte spisak iskorienih memorijskih adresa. Kada budete dodavali novi adapter taj spisak e vam dobro doi, jer ete na osnovu njega utvrditi da li se nova kartica sukobljava sa nekim ve ugraenim ureajem.
Prerasporeivanje memorije adaptera za otklanjanje sukoba

Kada utvrdite sukob ili mogui sukob upotrebom jednog od dva naina navedena u prethodnim odeljcima, moete ponovo da podesite jedan ili vie adaptera premapiranjem prostora gornje memorije, koji koristi sumnjivi adapter. Veina adapterskih kartica premapira adaptersku memoriju veoma jednostavno, omoguavajui vam da promenom nekoliko kratkospojnika ili preklopnika ponovo podesite karticu. Kod Plug and Play kartica upotrebite program za podeavanje koji dolazi sa karticom ili Device Manager iz Windowsa da napravite izmene. Sledei koraci pomau vam da razreite veinu sukoba meu adapterskim karticama: 1. Odredite adrese gornje memorije koje trenutno koriste adapterske kartice i zapiite ih. 2. Odredite da li se bilo koje od ovih adresa preklapaju, to izaziva sukob. 3. Pregledajte prirunike za adapterske kartice da odredite koje ploe mogu da budu ponovno podeene da bi svi adapteri imali pristup jedinstvenim memorijskim adresama. 4. Podesite odgovarajue adapterske kartice tako da se ne deavaju sukobi na memorijskim adresama. Na primer, ako jedan adapter koristi oblast gornje memorije C8000-CBFFF i drugi adapter koristi oblast CA000-CCFFF, imate mogui sukob adresa. Jedna od njih mora da se promeni. Obratite panju da Plug and Play kartice dozvoljavaju da se ove izmene naine neposredno iz Device Managera Windowsa.
Doterivanje upotrebe memorije adaptera

U idealnom PC-ju adapterske kartice bi uvek dolazile podeene tako da adrese gornje memorije koje one koriste neposredno slede adrese gornje memorije koje koristi prethodni adapter, bez preklapanja koje bi prouzrokovalo sukobe. Takvo ureenje gornje memorije ne bi bilo samo isto, ve bi uinilo mnogo jednostavnijim upotrebu raspoloive gornje memorije za uitavanje upravljakih programa za ureaje i programa stalno prisutnih u memoriji. Ipak, to nije sluaj. Adapterske kartice obino ostavljaju rupe neiskoriene memorije izmeu njih - to je, naravno, poeljno s obzirom na preklapanje, ali jo uvek nije najbolji nain upotrebe gornje memorije.
454
Poglavlje 6
Memorija
Oni koji ele da dobiju najvie od svoje gornje memorije mogli bi da proue prirunike za svaku ugraenu adaptersku plou, kako bi se odredio nain preureivanja gornje memorije koju upotrebljava svaki od tih ureaja. Na primer, korienje gornje memorije bilo bi mnogo jednostavnije ako biste podesili adapterske kartice tako da se blokovi memorije koje one koriste slau jedni do drugih, kao cigle u zidu, a ne da lie na kriku vajcarskog sira, kao to je sluaj u veini sistema. to moete vie da svedete vau slobodnu gornju memoriju na nekoliko neprekidnih blokova, potpunije i delotvornije moete da iskoristite prednosti UMA. Optimizacija memorije na ovaj nain nije stvarno neophodna ako koristite 32-bitne upravljake programe, kao to bi trebalo da bude na normalnim raunarima sa operativnim sistemom Windows 9x ili NT. Ovo je najkorisnije za rad starijih namenskih programa u okviru DOS-a, za igre itd.
Napomena
Na sistemima koji koriste starije 16-bitne operativne sisteme, na primer Windows 3.1 ili DOS, programi stalno prisutni u memoriji i upravljaki programi ureaja mogu da se premeste u UMA upotrebom programa za upravljanje memorijom kao to je pomoni program MEMMAKER ili neki drugi pomoni program na tritu. Proitajte poglavlje 5 Nadgradnje i popravke PC-ja, deseto jubilarno izdanje, na CD-u.
IDE interfejs
U OVOM POGLAVLJU
Pregled IDE interfejsa Pretee IDE interfejsa Interfejs IDE Poeci IDE-a Vrste IDE sabirnice ATA IDE ATA standardi
7
POGLAVLJE 7
ATA-1 (AT Attachment interfejs za disk ureaje) ATA-2 (AT Attachment interfejs sa proirenjima) ATA-3 (AT Attachment 3) ATA/ATAPI-4 (AT Attachment 4 sa proirenjem za paketni interfejs) ATA/ATAPI-5 (AT Attachment 5 sa paketnim interfejsom) Zastarele verzije IDE
456
Poglavlje 7
IDE interfejs
Pregled IDE interfejsa

Osnovni interfejs za povezivanje diskova na savremeni PC zove se IDE. To je skraenica za Integrated Drive Electronics (elektronika integrisanih ureaja) i naglaava injenicu da je elektronika interfejsa ili kontroler ugraen u sam ureaj. IDE se nije pojavio preko noi ve je razvijen iz ranijih interfejsa u kojima su se koristili odvojeni ureaji i kontroleri. IDE je na poetku bio predvien iskljuivo za disk, a sada podrava i CD-ROM, DVD, diskete velikog kapaciteta, pa ak i trake. Ipak se IDE smatra pre svega interfejsom za diskove a razvijen je neposredno iz prethodnih interfejsa za razdvojenim kontrolerom i ureajima. U ovom poglavlju se detaljno obrauje interfejs IDE kao i prvobitni interfejsi iz kojih je nastao.
Pretee IDE interfejsa

Ovaj odeljak sadri opis razliitih interfejsa za diskove koji su korieni pre IDE-a i sve tehnike informacije potrebne u radu sa njima prilikom reavanja problema, odravanja, nadogradnje pa ak i meanja razliitih tipova interfejsa. Danas postoji mnogo interfejsa za diskove. Vremenom se izbor proirivao, pa mnoga od starijih reenja ne mogu vie da se odre na novijim sistemima. Treba upoznati sve te interfejse, od najstarijih do najnovijih, jer ete se sa njima susretati prilikom svake nadogradnje ili opravke sistema. Razliiti interfejsi imaju razliite mogunosti za povezivanje i konfigurisanje, a razlikuje se i podeavanje i formati ureaja. Posebni problemi mogu se javiti kada pokuate da ukljuite vie ureaja odreene vrste interfejsa ili (pogotovo) ako na sistemu meate ureaje sa raznim vrstama interfejsa. Prvenstvena uloga kontrolera i interfejsa za diskove sastoji se u slanju podataka disku i prijemu podataka od njega. Razne vrste interfejsa ograniavaju brzinu kojom se podaci prenose sa ureaja u sistem i nude razne nivoe performansi. Ako planirate sistem na kojem e brzina biti od najveeg znaaja, morate znati na koji nain razni interfejsi utiu na nju i ta moete oekivati od njih. Mnoge statistike koje se pojavljuju u tehnikoj literaturi ne odgovaraju stvarnim performansama u praksi. Odvojiu prie koje predstavljaju preterano optimistike rezultate od stvarnosti koja se zaista vidi. to se tie disk ureaja, podatak kojem ljudi poklanjaju najveu panju je proseno vreme pretraivanja, (proseno) vreme koje je glavama potrebno da se premeste sa jedne staze na drugu. Naalost, vanost ovog podatka je prenaglaena, pogotovo u odnosu na druge podatke, na primer u odnosu na brzinu prenosa podataka. Brzina prenosa podataka izmeu ureaja i sistema vanija je od brzine pretraivanja zato to veina ureaja provodi vie vremena u itanju i pisanju podataka nego u samom premetanju glava. Brzina kojom se uitava program ili datoteka podataka najvie zavisi od brzine prenosa podataka. Specifini poslovi poput sortiranja velikih datoteka, to podrazumeva dosta neposrednih pristupa pojedinim zapisima u datoteci (pa, prema tome, i mnogo pretraivanja), imaju znaajne koristi od ureaja sa brim pretraivanjem. U tim sluajevima vane su performanse pretraivanja. Meutim, na veinu uobiajenih poslova oko uitavanja i uvanja datoteka najvie utie brzina kojom se podaci itaju sa diska i prenose na njega. Brzina prenosa podataka zavisi i od ureaja i od interfejsa. U PC sistemima za diskove se koristilo nekoliko vrsta interfejsa, kao to se vidi iz sledee tabele.
Interfejs ST-506/412 ESDI SCSI IDE Kada se koristio: 1978 - 1985 1986 - 1989 1986 - do danas 1988 - do danas
Pretee IDE interfejsa
Poglavlje 7
457
Kao to vidite, jedino IDE i SCSI i danas zadravaju svoju popularnost. Od svih tih interfejsa, jedino su ST-506/412 i ESDI stvarno pravi interfejsi izmeu disk kontrolera i diska. SCSI i IDE su sistemski interfejsi i obino u sebi sadre neku od ostalih vrsta interfejsa za disk kontrolere, u obliku skupa ipova. Na primer, veina SCSI i IDE ureaja sadri ista osnovna kontrolerska kola koja se koriste u odvojenim ESDI kontrolerima. SCSI interfejs dodaje jo jedan sloj interfejsa koji povezuje kontroler sa sistemskom sabirnicom, dok je IDE interfejs neposredno povezan sa sabirnicom. I pored toga, praktino svi savremeni diskovi za povezivanje sa sistemom koriste ili IDE ili SCSI interfejs. Pri spasavanju podataka morate znati sa kojim interfejsom za diskove imate posla, jer su mnogi problemi prilikom spasavanja podataka su povezani sa instaliranjem i podeavanjem diskova. Svaki interfejs zahteva neto drugaiji nain instaliranja i konfigurisanja diska. Ako instalacija ili konfiguracija nisu pravilni ili ako ih korisnik grekom promeni, nee se moi pristupiti podacima na disku. Prema tome, ako neko hoe da bude strunjak za spasavanje podataka, mora da bude struan i za instaliranje i konfigurisanje raznih vrsta diskova i kontrolera. To to se PC oslanja na interfejse koji su industrijski standardi (kakvi je IDE) omoguava usaglaavanje raznih sistema i raznih proizvoaa. Upotreba industrijski standardnih interfejsa omoguava vam da uzmete katalog, naruite disk, CD-ROM, disketu velikog kapaciteta itd., sa najniom cenom i budete sigurni da e raditi na vaem sistemu. To Plug and Play svojstvo je dovelo do prihvatljivih cena skladitenja na diskovima i do irokog izbora kapaciteta i brzina.
Interfejs ST-506/412
Interfejs ST-506/412 razvijen je u kompaniji Seagate Technologies oko 1980. godine. Taj se interfejs prvobitno pojavio u ureaju Seagate ST-506. To je bio disk od 5 MB formatiranog (ili 6 MB neformatiranog) prostora i bio istih dimenzija kao disketne jedinice od 5 1/4 ina. Po dananjim standardima, taj disk je tenk! Seagate je 1981. god. uveo ST-412 i interfejsu dodao mogunost baferovanog pretraivanja. Formatirani disk imao je kapacitet od 10 MB (12 MB neformatiran); i ta disk jedinica po dananjim standardima spada u tenkove. Osim Seagatovog ST-412, IBM je u XT-u koristio i Miniscribe 1012 kao i IMI (International Memories, Inc.) model 5012. IMI i Miniscribe nestali su davno, ali Seagate ostaje kao jedan od najveih proizvoaa disk ureaja. Od prvobitnog XT-a, Seagate je proizveo diskove za razne sisteme mnogih proizvoaa. Veina proizvoaa diskova koji su pravili diskove za PC sisteme prihvatila je standard ST-506/412, to je dovelo do popularnosti tog interfejsa. Vano svojstvo ovog interfejsa je njegov Plug and Play pristup. Za ureaj nisu potrebni nikakvi posebni kablovi niti bilo kakve izmene, to znai da praktino svaki ST-506/412 disk moe da radi sa svakim ST506/412 kontrolerom. Jedina smetnja u vezi sa kompatibilnou ovog interfejsa je stepen podrke BIOS-a u sistemu. Kada je 1983. god. IBM ovom interfejsu za diskove uveo ROM BIOS podrku, ona je bila ostvarena jednim BIOS ipom na kontroleru. Mnogi su pogreno verovali da podrku za diskove sadri BIOS na matinoj ploi prvobitnog PC-ja i XT-a. Kada je uveden AT sistem, IBM je ugradio podrku za interfejs ST-506/412 u BIOS matine ploe i izbacio je iz kontrolera. Svi 16-bitni i vii sistemi od tada takoe imaju pojaanu verziju te podrke u BIOS-u matine ploe. Kako je ta podrka donekle ograniena, pogotovo u starijim verzijama BIOS-a, mnogi proizvoai disk kontrolera ugrauju i dodatnu BIOS podrku u same kontrolere. U nekim sluajevima mogu se istovremeno koristiti BIOS sa kontrolera i BIOS sa matine ploe, a u ostalim ete iskljuiti jedan od BIOS-a i koristiti samo onaj drugi. Ova tema e biti detaljnije obraena u poglavlju 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja.
tt
Videti BIOS matine ploe str. 313.
458
Poglavlje 7
IDE interfejs
Interfejs ST-506/412 ne ispunjava zahteve dananjih PC sistema. Napravljen je za disk od 5 MB, a nisam video disk vei od 152 MB (MFM - kodiranje modifikovanom frekventnom modulacijom) ili 233 MB (RLL - kodiranje sa ogranienom radnom duinom) koji se moe koristiti sa ovim interfejsom. Poto su kapacitet, performanse i mogunosti proirenja ovoga interfejsa ograniene, on je zastareo i uglavnom ne postoji na novim sistemima. Meutim, mnogi stariji sistemi jo uvek koriste diskove sa tim interfejsom.
eme kodiranja diskova i njihovi nedostaci

Kako je opisano u poglavlju 9, Principi magnetnog skladitenja podataka u odeljku eme kodiranja podataka, eme kodiranja se u komunikacijama koriste za pretvaranje digitalnih bitova podataka u razliite tonove koji se prenose telefonskom linijom. Za diskove se digitalni bitovi pretvaraju ili kodiraju u uzorak magnetnih impulsa, odnosno promene fluksa koje se upisuju na disk. Te se promene fluksa kasnije dekodiraju kada se podaci itaju sa diska. Ureaj koji se zove endec (engl. encoder/decoder - koder/dekoder) pretvara podatke u promene fluksa prilikom pisanja na medijumu i kasnije ih ponovo pretvara u podatke prilikom itanja. Funkcija endeca veoma je slina funkciji modema (engl. modulator/demodulator) po tome to se digitalni podaci pretvaraju u analogne talase, koji se kasnije ponovo pretvaraju u podatke. Ponekad se endec naziva separator podataka zato to iz impulsa promena fluksa koje ita sa diska odvaja korisne podatke od signala za usklaivanje vremena. Jedan od najveih problema sa interfejsom ST-506/412 koji se koristio na prvim diskovima u PC-jima jeste to to se endec nalazio na disk kontroleru (a ne na samom disku), pa je postojala opasnost da se analogni signal oteti pre nego to stigne do medijuma. Ta je smetnja postala posebno izraena kada su ST-506/412 kontroleri preli na RLL endec koji omoguava 50% vie podataka na disku. Kod RLL eme je gustina promena magnetnog fluksa na disku ista kao kod MFM kodiranja, ali se vreme izmeu njih mora meriti znatno tanije. U RLL kodiranju intervali izmeu promena fluksa priblino su isti kao kod MFM-a, ali je usklaivanje vremena izmeu njih mnogo kritinije. Zbog toga su tranzicione elije u kojima treba prepoznati signale znatno manje i znatno preciznije postavljene. RLL kodiranje postavlja stroe uslove za usklaivanje vremena kontrolera i elektronike ureaja. Sa RLL kodiranjem, tano oitavanje takta promena fluksa dobija sutinsku vanost. Osim toga, poto RLL kodira grupe bitova promenljive duine, a ne pojedinane bitove, greka u jednoj promeni fluksa moe da oteti 2 do 4 bita podataka. Iz tih razloga, RLL kontroler ima sloenije postupke za otkrivanje i ispravljanje greaka nego MFM kontroler. No, sve u svemu, osim poboljane tanosti, nema nikakve razlike izmeu ST-506/412 diska koji se prodaje kao MFM model i diska koji se prodaje kao RLL model. Jedan od naina da se izbegnu problemi sa pouzdanou u postupku prevoenja jeste postavljanje endeca neposredno na ureaj, a ne na kontroler. Na taj nain se smanjuje osetljivost na um i interferenciju koji mogu da ugroze sisteme diskova sa RLL kodiranjem. Kod IDE i SCSI ureaja endec je (a esto i ceo kontroler) ugraen u ureaj. Kako izmeu ureaja i endeca nema kablova, a nalaze se na izuzetno maloj elektrinoj razdaljini, veoma su smanjene ili ukinute mogunosti da doe do greaka zbog loeg usaglaavanja vremena ili zbog uma. Takvo stanje je nalik lokalnoj telefonskoj vezi izmeu endeca i ploa diska. Zbog te lokalne veze ESDI, IDE i SCSI su daleko pouzdaniji interfejsi nego stariji ST-506/ 412; kod njih se ne pojavljuju smetnje vezane za pouzdanost koje interfejs ST-506/412 ima sa RLL kodiranjem. Praktino svi ESDI, IDE i SCSI ureaji danas koriste RLL kodiranje uz veliko poboljanje pouzdanosti u odnosu na ST-506/412 ureaje, ak i sa MFM-om. Potpun istorijat prvobitnih ST-506/412 kontrolera u PC okruenju moete proitati u knjizi Upgrading and Repairing PCs Sixth Edition, koji ste dobili na CD-u uz ovu knjigu.
Interfejs ESDI
ESDI (engl. Enhanced Small Device Interface unapreeni interfejs za male ureaje), jeste interfejs posebno namenjen diskovima; razvila ga je Maxtor korporacija, a kao standard
Interfejs IDE
Poglavlje 7
459
uveden je 1983. godine. Maxtor je bio na elu konzorcijuma proizvoaa diskova koji je predloeni interfejs prihvatio kao standard za brze ureaje koji e da nasledi ST-506/412. ESDI je kasnije prihvaen u organizaciji ANSI-ju i objavljen je pod komitetom ANSI X3T9.2. Poslednja verzija ANSI dokumenta za ESDI poznata je kao X3.170a-1991. Taj dokument, kao i dokumente drugih ANSI standarda, moete dobiti od organizacija ANSI ili Global Engineering Documents. Adrese ete pronai u bazi podataka proizvoaa na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu. U poreenju sa ST-506/412, ESDI predvia poveanu pouzdanost, na primer ugradnjom endeca u ureaj. ESDI je bio mnogo bri od ST-506/412 koji mu je prethodio, a omoguavao je najveu brzinu prenosa od 24 Mbit/sec. Meutim, veina ureaja koji rade sa ESDI ograniena je na 10 ili 15 Mbita/sec. Naalost, nekompatibilnost izmeu razliitih ESDI impelmentacija, kao i pritisak jeftinog IDE interfejsa odlinih performansi, doveli su do toga da ESDI interfejs postane zastareo poetkom 90-ih godina. ESDI je stekao popularnost u boljim sistemima (pogotovo na serverima datoteka) krajem 80-ih. Poboljane komande su nekim ESDI kontrolerima omoguavale da oitaju podatke nune za prijavljivanje diska neposredno sa njega i da nadgledaju raspored oteenja, ali je nekoliko proizvoaa koristilo razliite naine da se ti podaci upiu na disk. U nekim sluajevima, kada ugradite ESDI ureaj kontroler automatski oita sve potrebne podatke, pa i podatke o grekama, neposredno sa diska. Ponekad, meutim, ove podatke ipak morate runo uneti, kao i za ST-506/412. Unapreene komande ESDI-ja za mapiranje oteenja obezbeuju standardan nain da PC sistem sa diska ita raspored oteenja, to znai da proizvoaeva lista oteenja moe da se upie na disk kao datoteka. Kontroler i softver za formatiranje niskog nivoa koriste datoteku sa spiskom oteenja i tako nestaje potreba da korisnik prilikom formatiranja unosi taj spisak preko tastature. Posle toga, program za formatiranje dopunjava spisak novim stavkama ako prilikom fizikog formatiranja ili ispitivanja povrine pronae jo neka oteenja. Veina ESDI impelmentacija formatira diskove sa 32 sektora po stazi (mogue je formatiranje i sa vie od 80 sektora po stazi) daleko vie sektora po stazi nego ST-506/412 gde je mogue 17 do 26 sektora. Vea gustina omoguava bar dva puta bri prenos podataka, uz smenjivanje 1:1. ESDI kontroleri skoro bez izuzetka podravaju smenjivanje 1:1, ime se postie brzina prenosa od najmanje 1 M/sec. Kako je ESDI veoma slian interfejsu ST-506/412, zamena interfejsa ne utie na softver u sistemu. Veina ESDI kontrolera je, to se tie registara, usklaena sa starijim ST-506/ 412 kontrolerima, tako da OS/2 i drugi operativni sistemi van DOS-a mogu da ih koriste bez problema ili uz zanemarljive probleme. Interfejs ROM BIOS-a prema ESDI-ju slian je standardu ST-506/412, a mnogi pomoni programi niskog nivoa koji rade sa jednim od ovih interfejsa, radie i sa drugim. Meutim, da bi se koristio ESDI raspored oteenja i druge posebne mogunosti, treba koristiti pomone programe za formatiranje niskog nivoa i ispitivanje povrine projektovane za ESDI (oni su obino ugraeni u ROM BIOS kontrolera, a pozivaju se programom DEBUG).
Napomena
Potpun istorijat ESDI kontrolera u PC okruenju moete proitati u knjizi Upgrading and Repairing PCs Sixth Edition, koji ste dobili na CD-u uz ovu knjigu.
Interfejs IDE
IDE (engl. Integrated Drive Electronics ugraena elektronika disk jedinice) jeste naziv koji se odnosi na svaki ureaj sa integrisanim (ugraenim) disk kontrolerom. Interfejs IDE zvanino se zove ATA (engl. AT Attachment Interface AT interfejs za povezivanje) i to je
460
Poglavlje 7
IDE interfejs
ANSI standard. Meutim, naziv IDE moe grubo da se odnosi na svaki disk sa ugraenim kontrolerom. Primetite da u imenu AT Attachment AT potie od prvobitnog IBM AT-a na kojem je prvi put primenjena 16-bitna ISA sabirnica. ATA se, prema tome, u osnovi odnosi na disk koji se neposredno povezuje na neku vrstu AT sabirnice, koja se inae zove ISA sabirnica. Prvi ureaji sa ugraenim ISA kontrolerima (za AT sabirnicu) bile su kartice diska. One su se sastojale od malog disk ureaja neposredno povezanog na karticu kontrolera ISA sabirnice koji se ubacivao u slot na sabirnici kao jedna celina. Danas postoje mnogi ureaji sa ugraenim kontrolerom. Kod IDE ureaja disk kontroler je ugraen u ureaj, pa se ovaj spoj ureaja i kontrolera obino povezuje sa prikljukom sabirnice na matinoj ploi ili prikljukom adapterske kartice u sabirnici. Spajanjem ureaja i kontrolera ugradnja postaje jednostavnija, zato to ne postoje odvojeni signalni kablovi i kablovi za napajanje od kontrolera prema ureaju. Osim toga, kada su kontroler i ureaj jedna celina smanjuje se ukupan broj komponenti, putanje signala su krae, a elektrine veze su otpornije na um, to daje pouzdaniji ureaj od onog sa odvojenim kontrolerom koji se za ureaj povezivao kablovima. To to je kontroler (ukljuujui i endec) u ureaju, daje IDE diskovima prednost njima svojstvene pouzdanosti u odnosu na interfejse sa odvojenim kontrolerima. Pouzdanost se poveava zato to se kodiranje podataka iz digitalnog u analogni oblik obavlja neposredno u ureaju, u okruenju zatienom od uma; analogni signali osetljivi na vreme ne moraju da putuju niz grube trakaste kablove koji lako mogu da budu izloeni umu i prouzrokuju kanjenje signala. Objedinjena konstrukcija omoguava ubrzanje takta enkodera i poveanje gustine skladitenja na disku. Spajanje kontrolera i ureaja takoe oslobaa inenjere brige o strogim standardima iz ranijih interfejsa. Inenjeri mogu da projektuju, u sutini, namenske implementacije ureaja i kontrolera, poto se na ureaj nee prikljuivati nikakav drugi kontroler. Tako dobijena kombinacija ureaja i kontrolera moe da ponudi bolje performanse od ranijih odvojenih kontrolera i ureaja. IDE ureaji se ponekad nazivaju ureaji sa ugraenim kontrolerima. IDE konektor na matinim ploama mnogih sistema nije nita drugo nego pojednostavljeni slot za sabirnicu. Kod ATA IDE ureaja ti konektori su obino 40-lani podskupovi od 98 pinova koji bi inae postojali na standardnom 16-bitnom prikljuku ISA sabirnice. Manji ATA ureaji od 2 1/2 ina koriste vei skup od 44 izvoda, gde su ukljueni izvodi za napajanje i za konfigurisanje. Koriste se samo signalni izvodi potrebni za standardni XT ili AT disk kontroler. Na primer, kako AT disk kontroler koristi samo liniju za prekid 14, ATA IDE konektor na matinoj ploi sadri samo tu liniju; druge linije za prekid nisu potrebne. XT IDE konektor na matinoj ploi sadri liniju za prekid 5, zato to XT kontroler koristi nju. Napominjem da, ak i kada se ATA interfejs povee sa South Bridge ipom i radi na brzini PCI sabirnice, namena izvoda i njihove funkcije ostaju iste.
tt tt
Videti Prikljuci za interfejs na matinoj ploi str. 245. Videti ISA sabirnica str. 255.
Napomena
Mnogi ljudi koji koriste sisteme sa IDE konektorima na matinoj ploi misle da je disk kontroler ugraen u matinu plou, ali kontroler se zapravo nalazi u disk ureaju. Nisam uo ni za jedan PC sistem gde je disk kontroler ugraen na matinu plou. Kada se govori o IDE ureajima obino se spominje samo ATA IDE, zato to je toliko popularan. Postoje, meutim, i druge vrste IDE ureaja, za druge sabirnice. Na primer, nekoliko PS/2 sistema ima Micro-Channel (MCA) IDE diskove koji se ukljuuju neposredno u slot na Micro-Channel sabirnici (preko ugaonog adaptera ili meukartice). Takoe je
Poeci IDE
Poglavlje 7
461
postojao i 8-bitni ISA oblik IDE, ali nikada nije bio mnogo popularan. Veina IBM kompatibilnih sistema sa ISA ili EISA sabirnicom koristi IDE ureaje za AT (16-bitnu) sabirnicu. ATA IDE interfejs daleko je najpopularniji.
Napomena
IDE je generiko ime koje moe da se upotrebi za svaki interfejs kod kojeg se kontrolerski deo kola nalazi na disku. ATA je posebna vrsta IDE interfejsa. Kako je ATA jedina popularna vrsta IDE interfejsa ti se nazivi esto (tehniki pogreno) koriste kao da znae isto. Osnovna prednost IDE ureaja kako nad starijim interfejsima sa razdvojenim kontrolerom i ureajem tako i nad novijim interfejsima matinih sabirnica kao to su SCSI ili IEEE-1394 (iLink ili FireWire) jeste cena. Kako nema odvojenog kontrolera ili matinog adaptera, a kablovska veza je uproena, IDE ureaji kotaju znatno manje od standardnog skupa diska i kontrolera. Ti su ureaji pouzdaniji zato to je kontroler ugraen u ureaj. Prema tome, endec ili separator podataka (prevodilac digitalnih i analognih signala na ureaju) ostaje uz medijum. Kako ureaj ima kratku putanju analognog signala, manje je osetljiv na spoljne umove i interferenciju. Druga prednost je brzina rada. IDE ureaji spadaju u ureaje najboljih performansi ali i najslabijih. Ta prividna protivrenost potie od injenice da su IDE ureaji razliiti. Ne moe se izrei uopten sud o svojstvima IDE ureaja zato to je svaki od njih jedinstven. Bolji modeli, meutim, nude performanse bar jednake ostalim ureajima na tritu, a esto i bolje od njih, pod operativnim sistemom za jednog korisnika i bez vieprocesnog rada.
Poeci IDE
Tehniki, prvi IDE ureaji bile su kartice diska neposredno povezani disk ureaj i kontrolerska kartica koji se ukljuuju u slot kao celina. Kompanije poput Plus Development odeljenja iz Quantuma uzele su male ureaje od 3 1/2 ina (ST-506/412 ili ESDI) i povezale ih neposredno na standardni kontroler. Takav se sklop ukljuivao u slot na sabirnici kao da se radi o uobiajenom disk kontroleru. Naalost, postavljanje tekog diska u slot za proirenje gde ga je drao samo jedan zavrtanj nije bilo najsrenije reenje a da i ne govorimo o moguoj interferenciji sa susednim karticama, poto su takvi ureaji bili mnogo deblji od same kontrolerske kartice. Nekoliko kompanija dolo je na ideju da izmeni konstrukciju kontrolera tako da se on ubaci na logiku plou standardnog diska koji bi se ugradio u standardno leite, kao svaki drugi. Kako se ugraeni kontroler ovih ureaja ipak morao ukljuivati u sabirnicu za proirenje kao i ostali kontroleri, izmeu ureaja i slota je postojao kabl. Ovi problemi sa povezivanjem razreeni su na razliite naine. Compaq je prvi u svoje sisteme uveo poseban adapter sabirnice, iz ivinog prikljuka sabirnice AT (ISA) sa 98 pinova na matinoj ploi na manji konektor sa 40 pinova koji se ukljuuje u ureaj za disk. Konektor sa 40 pinova bio je dovoljan jer se znalo da disk kontroler nikada nee koristiti vie od 40 linija ISA sabirnice. Godine 1987. IBM je razvio svoje MCA IDE diskove i povezao ih sa sabirnicom preko adaptera sabirnice koji se zove meukartica. Na tim adapterima sabirnice (one se ponekad nazivaju i ugaonim karticama) bilo je potrebno samo nekoliko baferskih ipova i nisu bila potrebna nikakva prava kola, jer je kontroler na disku bio projektovan za neposredno ukljuivanje na sabirnicu. Druga vrsta 8-bitnog IDE-a pojavila se na 8-bitnim ISA sistemima kakav je PS/2 Model 30. XT IDE interfejs koristi prikljuak sa 40 pinova i kabl koji je slian, ali nije kompatibilan sa 16-bitnom verzijom.
462
Poglavlje 7
IDE interfejs
Vrste IDE sabirnice

Tri glavne vrste IDE interfejsa razlikuju se po standardima za sabirnice:
s s s
AT Attachment (ATA) IDE (16-bitni ISA) XT IDE (8-bitni ISA) MCA IDE (16-bitni Micro Channel)
Od ove tri vrste danas se jedino koristi verzija ATA koja se razvila u nove, bre i snanije verzije. Te poboljane verzije se u nazivima oznaavaju brojevima, na primer ATA-2 pa navie. Takoe se koriste nazivi EIDE (engl. Enhanced IDE poboljani IDE), Fast-ATA ili ultra-ATA.
Napomena
este su zabune oko 16-bitne i 32-bitne veze na sabirnici i 16-bitnih i 32-bitnih veza ureaja. PCI veza omoguava 32-bitni (ubudue i 64-bitni) propusni opseg od sabirnice prema matinom IDE interfejsu, koji se obino nalazi u South Bridge ipu na matinoj ploi. Meutim, ATA-IDE interfejs izmeu osnovnog prikljuka na matinoj ploi i ureaja (ili vie njih) je 16-bitni interfejs. Kod IDE (ili EIDE) ureaja, izmeu ureaja i interfejsa na matinoj ploi postoji i dalje samo 16-bitni propusni opseg. To obino nije usko grlo, zato to jedan ili dva diska ne mogu kontroleru poslati dovoljno podataka da zague 16-bitni kanal. XT i ATA verzije imaju standardizovane kablove i konektore sa 40 pinova, ali (zbog malih razlika u nameni izvoda) konektori nisu meusobno kompatibilni. MCA IDE koristi sasvim drugaiji konektor sa 72 pina i projektovan je iskljuivo za sisteme sa MCA sabirnicom. U veini sluajeva primorani ste da koristite one IDE ureaje koji odgovaraju sistemskoj sabirnici. To znai da XT IDE ureaji rade samo na sistemima sa 8-bitnim ISA slotovima (koji su sada zastareli). AT IDE (ATA) ureaji rade samo na sistemima sa ISA/PCI ili EISA 16-bitnim ili boljim slotovima klase AT, a MCA IDE ureaji rade samo na zastarelim Micro-Channel sistemima (kakav je IBM PS/2 Model 50 ili bolji). Kompanija Silicon Valley nudi adapterske kartice za XT sisteme pomou kojih moe da se koristi ATA IDE ureaj. Druge kompanije, kao Arco Electronics i Sigma Data, imaju IDE adaptere za Micro-Channel sisteme kako bi se na njima mogli koristiti ATA IDE ureaji. (Ove isporuioce moete pronai u bazi proizvoaa na CD-u). Ti su adapteri veoma korisni za XT ili PS/2 sisteme zato to je izbor XT i MCA IDE ureaja sasvim ogranien, dok je izbor ATA IDE ureaja praktino neogranien. U veini savremenih ISA/PCI sistema, ATA konektor se nalazi na matinoj ploi. Ako matina ploa nema takav konektor, a hoete da na sistem dodate AT IDE ureaj, moete kupiti adaptersku karticu koja e raunaru dodati jedan (ili dva) ATA interfejsa preko slotova na ISA ili PCI sabirnici. Neke od tih kartica sadre i dodatna svojstva, poput ROM BIOS-a ili kea. Kako se od svih IDE primena danas najvie koristi ATA, vei deo ovog poglavlja je posveen njemu.
ATA IDE
CDC, Western Digital i Compaq napravili su neto to bi se moglo nazvati prvim ureajem sa IDE interfejsom tipa ATA i prvi su utvrdili namenu izvoda na IDE konektoru sa 40 pinova. Prvi ATA IDE ureaji bile su tanje CDC jedinice (5 1/4 ina) od 40 MB i sa integrisanim WD kontrolerom koje su se 1986. god. prodavale u prvim Compaqovim 386 sistemima. Kasnije je IDE konektor sa 40 pinova i metod interfejsa predloen jednom od ANSI komiteta za standarde, koji je zajedno sa proizvoaima ureaja ispravio neke nedostatke,
ATA standardi
Poglavlje 7
463
doradio neke nedoreenosti i objavio CAM ATA interfejs (Common Access Method AT Attachment). CAM komitet je osnovan oktobra 1988, a prvi radni dokument AT Attachment interfejsa je uveden marta 1989. Pre standarda CAM ATA mnoge kompanije koje su sledile CDC, kao Conner Peripherals, unele su sopstvene izmene u ono to je napravio CDC. Zbog toga se mnogi stariji ATA ureaji s kraja 80-ih teko kombinuju sa novijim ureajima u sistem sa dva diska. Poetkom 90-ih veina proizvoaa u potpunosti je primenila zvanini standard na svoje proizvode i time su reeni mnogi problemi u vezi sa kompatibilnou. Neki delovi ATA standarda ostali su otvoreni za komande i funkcije koje odreuju proizvoai. Te posebne komande i funkcije su osnovni razlog to je toliko teko uraditi fiziko formatiranje IDE diska. Da bi formater pravilno radio, on mora da zna komande odreenog proizvoaa za prepisivanje zaglavlja sektora i za mapiranje oteenja. Naalost, te i jo neke komande razlikuju se od proizvoaa do proizvoaa, to donekle teti dobrom glasu ovog standarda. Veina proizvoaa ATA ureaja nudi softver za formatiranje na svojim Web lokacijama.
Napomena
Vano je primetiti da je jedino ATA IDE interfejs industrijski standardizovan. XT IDE i MCA IDE nikada nisu prihvaeni kao industrijski standard i nikada nisu stekli veliku popularnost. Ti interfejsi se vie ne proizvode, a koliko je meni poznato ne postoji nijedan novi sistem sa ovim nestandardnim IDE interfejsima.
ATA standardi
Ono to se danas naziva ATA interfejs kontrolie nezavisna grupa predstavnika glavnih proizvoaa PC-ja, ureaja i komponenti. Ta se grupa naziva Tehniki komitet T13, a odgovorna je za sve standarde koji se odnose na interfejs za skladitenje AT Attachment (ATA). Komitet T13 potpada pod NCITS (National Committee on Information Technology Standards Nacionalni komitet za standarde u informatikoj tehnologiji), koji radi prema pravilima odobrenim od strane ANSI-ja, vrhovnog tela koje kontrolie nevlasnike standarde u raunarskoj industriji kao i u mnogim drugim delatnostima. Pravila su uvedena da bi se industrijski standardi razvijali uz konsenzus ljudi i organizacija iz industrije na koju se standard odnosi. NCITS posebno razvija standarde sistema za obradu informacija (engl. Information Processing System, IPS), dok ANSI odobrava postupak njihove izrade i objavljuje rezultate. Kako je T13 u osnovi javna organizacija sve njene radne beleke, diskusije i sastanci su otvorenog tipa. Interfejs ATA se razvijao u nekoliko uzastopnih standardnih verzija:
s s s s s
ATA-1 (1988-1994) ATA-2 (1996, zove se i Fast-ATA, Fast-ATA-2 ili EIDE) ATA-3 (1997.) ATA-4 (1998, zove se i ultra-ATA/33) ATA-5 (1999, zove se i ultra-ATA/66)
Svaka verzija je kompatibilna sa prethodnim verzijama. Drugim reima, stariji ureaji ATA-1 ili ATA-2 dobro e raditi na interfejsu ATA-4 ili ATA-5. U sluaju da ureaj i interfejs ne pripadaju istoj verziji, oni e funkcionisati prema mogunostima starijeg. Nove verzije se nastavljaju na prethodne i, uz neke izuzetke, mogu da se smatraju produetkom ranijih verzija. To znai da, na primer, ATA-5 sadri ATA-4 i jo neke dodatne mogunosti. U sledeim odeljcima se detaljnije opisuju sve verzije ATA standarda.
464
Poglavlje 7
IDE interfejs
ATA-1 (AT Attachment interfejs za disk ureaje)

Mada je prvi put objavljen i upotrebljen 1988. u formi raznih nacrta, ATA-1 nije zvanino odobren do 1994. (komiteti esto sporo rade). ATA-1 je definisao prvobitni interfejs AT Attachment kao interfejs integrisane sabirnice izmeu disk ureaja i matinog sistema i zasnivao se na ISA (AT) sabirnici. U specifikaciji ATA-1 uvedena su i dokumentovana sledea glavna svojstva:
s s s s
Konektori i kablovi sa 40/44 pina Mogunost odreivanja glavnog/sporednog ureaja na ureaju ili pomou kabla Vremenski raspored signala za osnovne reime PIO (programirani U/I) i DMA (direktan pristup memoriji) Prevoenje parametara ureaja u CHS (cilindar, glava, sektor) i LBA (logiko adresiranje blokova)
ATA-1 je zvanino objavljen kao ANSI X3.221-1994, AT Attachment Interface for Disk Drives. Vaeu verziju ovih i praktino svih raunarskih standarda moete dobiti od organizacije Global Engineering Documents iju adresu moete nai u bazi Vendor List na CD-ROM-u koji ste dobili uz ovu knjigu. ATA standardi su reili mnoge nekompatibilnosti i probleme sa interfejsima za IDE ureaje na sistemima sa ISA/PCI sabirnicama. ATA specifikacije odreuju signale na konektoru sa 40 izvoda, funkcije i vremenski raspored ovih signala, opise kablova i tako dalje. U sledeim odeljcima opisuju se neki elementi i funkcije odreeni ATA specifikacijom.
ATA U/I prikljuak

ATA interfejs sadri konektor sa 40 ili 44 izvoda koji treba da ima voicu kako ne bi mogao pogreno da se prikljui (slike 7.1 i 7.2). Voica se obezbeuje tako to se uklanja pin broj 20, a na utinici kabla odgovarajui otvor treba da bude popunjen tako da se onemogui pogreno prikljuivanje. Veoma se preporuuje upotreba konektora i kablova sa voicama, zato to pogreno prikljuivanje moe da oteti kola i na ureaju i na adapteru sabirnice (mada sam ja to vie puta uradio i do sada nita nije pregorelo!).
Kabl za napajanje Pin 1 Pin 1
Linija na kablu za interfejs oznaava pin 1 IDE prikljuak
Voica na kablu koja spreava pogreno prikljuivanje
Slika 7.1 Tipini ATA (IDE) konektor za disk.
Poglavlje 7
465
Popunjen
Slika 7.2 Detalj prikljuka ATA (IDE) interfejsa sa 40 pinova.
U tabeli 7.1 prikazana je namena izvoda konektora za ATA-IDE interfejs.
Tabela 7.1 ATA konektor

Ime signala -RESET Data Bit 7 Data Bit 6 Data Bit 5 Data Bit 4 Data Bit 3 Data Bit 2 Data Bit 1 Data Bit 0 UZEMLJENJE DRQ 3 -IOW -IOR I/O CH RDY -DACK 3 IRQ 14 Address Bit 1 Address Bit 0 -CS1FX -DA/SP +5 V jednosmerna (Logika) UZEMLJENJE Pin 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 Pin 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40 42 44 Ime signala UZEMLJENJE Data Bit 8 Data Bit 9 Data Bit 10 Data Bit 11 Data Bit 12 Data Bit 13 Data Bit 14 Data Bit 15 Voica (uklonjen izvod) UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE SPSYNC:CSEL UZEMLJENJE -IOCS16 -PDIAG Address Bit 2 -CS3FX UZEMLJENJE +5 V jednosmerna (Motor) -TIP (0=ATA)
Primetiete da su navedena ukupno 44 pina, mada se na veini ATA diskova od 3 1/2 ina (ili veim) koristi samo prvih 40. Dodatna 4 pina (pinovi od 41 do 44) postoje pre svega na manjim diskovima od 2 1/2 ina, koji se koriste u prenosivim sistemima. Ti diskovi nemaju mesta za poseban kabl za napajanje, pa su dodatni pinovi pre svega projektovani za elektrino napajanje diska.
ATA U/I kabl

Standard zahteva trakasti kabl od 40 provodnika koji prenose signale izmeu kola adaptera sabirnice i disk ureaja (kontrolera). Da bi se osigurao integritet signala i izbegli mogui poremeaji takta i smetnje od uma, kabl ne sme biti dui od 18 ina (0,46 m).
466
Poglavlje 7
IDE interfejs
Noviji, veoma brzi IDE interfejsi posebno su osetljivi na nesigurne i previe dugake kablove. Ako je kabl predugaak dolazie do oteenja podataka i drugih greaka koje e vas izluivati. Greke i poremeaji e se pojavljivati prilikom itanja sa diska i pisanja na disk. Ja u kutiji sa alatom uvek nosim odlian kratak IDE kabl da bih isprobao ureaje kod kojih sumnjam na ovu smetnju. Na slici 7.3 prikazan je tipian ATA kabl i njegove dimenzije.
Poloaj izvoda
Ureaj 1
Voica kabla
Prikljuak za IDE kontroler matine ploe
Linija oznaava poloaj pina 1
Konektor za IDE ureaj
Rebra kabla
Slika 7.3 ATA (IDE) kabl.
ATA signali
U ovom odeljku detaljnije se opisuju najvaniji signali. Pin 20 koristi se kao voica za poloaj kabla i u interfejsu se ne povezuje. Taj pin ne bi smeo da postoji ni na jednom ATA konektoru, a na utinici kabla odgovarajui otvor trebalo bi da bude popunjen, kako bi se spreilo pogreno prikljuivanje. Pin 39 nosi signal DASP (engl. Drive Active/Slave Present ureaj aktivan/postoji sporedan ureaj), vremenski multiplikovan signal koji ima dve namene. Prilikom pokretanja sistema, po ukljuenju napajanja, ovaj signal oznaava da li na interfejsu postoji sporedni disk ureaj. Posle toga, svaki disk potvruje signal kako bi obavestio da je spreman za rad. U prvo vreme diskovi nisu bili u stanju da multiplikuju ove radnje i bilo je neophodno podesiti kratkospojnike na odreen nain kako bi takav disk mogao da radi uz druge diskove. Standardizovanje postupka da se omogui nesmetano instaliranje dva diska jeste jedno od svojstava ATA standarda. Zato na nekim ureajima mora da se podesi kratkospojnik SP (engl. Slave Present) a na drugima ne. Pin 28 predvien je za prenos signala CSEL ili SPSYNC (engl. Cable Select kablovski izbor, Spindle Synchronization sinhronizacija osovine motora). Vod ima dve namene, ali se, u zavisnosti od instalacije moe koristiti samo za jednu. Najee se koristi za CSEL signal koji je predvien da odredi je li disk glavni (ureaj 0) ili sporedni (ureaj 1), bez podeavanja kratkospojnika. Ako ureaj utvrdi da je vod 28 povezan sa uzemljenjem, onda je on glavni, a ako je kolo prekinuto ureaj je sporedni. Moete upotrebiti posebnu vrstu kabla da po volji odredite namenu ureaja pomou CSEL signala. To se postie takozvanim Y kablom iji se srednji konektor povezuje sa IDE sabirnicom, a svaki krajnji sa po jednim diskom. Jedan krak kabla omoguava ispravan protok CSEL signala odreujui tako da se na njegovom kraju nalazi glavni ureaj. Drugi krak, na kojem vod CSEL ne postoji ili je prekinut, prikljuuje se na sporedan ureaj.
Konfiguracije sa dva diska

Ugradnja dva ATA diska moe da izazove probleme zato to svaki ureaj ima svoj kontroler, a oba kontrolera moraju da rade na istoj sabirnici. Otuda se mora obezbediti da u istom trenutku samo jedan od kontrolera odgovori na komandu.
Ureaj 0
Konektor za IDE ureaj
Poglavlje 7
467
ATA standard predvia mogunost da se dva diska lanano veu na AT sabirnicu. Prvi disk ureaj (disk 0) zove se glavni, a drugi (disk 1) sporedni. Koji e disk biti glavni, a koji sporedni odreuje se kratkospojnicima, odnosno prekidaima na ureaju ili pomou posebne linije u interfejsu koja se zove CSEL pin i postavljanjem CS kratkospojnika na ureaju. Kada je instaliran samo jedan disk, kontroler reaguje na sve komande sistema. Kada su ugraena dva diska, pa prema tome i dva kontrolera, oba kontrolera primaju sve komande sistema. Zato se svaki kontroler mora podesiti da odgovara samo na one komande koje su njemu upuene. U ovom sluaju, jedan kontroler se odreuje kao glavni a drugi kao sporedni. Kada sistem alje komandu za odreeni disk, kontroler na drugom disku mora da miruje dok izabrani kontroler i disk rade. Podeavanje kratkospojnika u poloaj glavni (engl. master) ili sporedni (engl. slave) omoguava razlikovanje kontrolera, podeavanjem vrednosti jednog posebnog bita (DRV bita) u registru Drive/Head komandnog bloka. Konfigurisanje IDE ureaja moe biti jednostavno, kao to je to sluaj sa veinom instalacija sa samo jednim diskom, a moe da bude i sloeno, pogotovo ako se na istom kablu koriste ureaji razliitih proizvoaa. Veina IDE ureaja se moe konfigurisati na jedan od sledea etiri naina:
s s s s
Glavni (samo jedan ureaj) Glavni (dva ureaja) Sporedni (dva ureaja) CS (Cable Select kablovski izbor)
Kako svaki IDE ureaj ima svoj kontroler, ureaj mora tano da zna da li je glavni ili je sporedni. Nema razlike u nainu rada osim to ureaj odreen kao sporedni potvruje signal DASP nakon to sistem obavesti glavni ureaj da u sistemu postoji sporedni ureaj. Glavni ureaj zatim obraa panju na signal Drive Select, kojeg inae ignorie. Osim toga, ureaj koji zna da je sporedni obino za nekoliko sekundi odlae poetno ubrzavanje da bi se smanjilo optereenje napajanja dok glavni ureaj ne dostigne punu brzinu. Sve do specifikacije ATA IDE nisu se koristila nikakva zajednika pravila za konfigurisanje ureaja. Neki proizvoai su ak kod razliitih modela primenjivali razliite metode za odreivanje glavnog, odnosno sporednog ureaja. Zbog neusaglaenosti, neki ureaji se mogu zajedno koristiti samo jednim redosledom. To uglavnom utie na starije IDE ureaje, one uvedene pre pojave ATA specifikacije. Veina ureaja potpuno usaglaenih sa ATA specifikacijom sada koristi samo jedan kratkospojnik za podeavanje (glavni/sporedni). Na nekoliko ureaja potreban je jo jedan SP kratkospojnik. U tabeli 7.2 prikazani su poloaji kratkospojnika potrebnih za veinu ATA IDE ureaja.
Tabela 7.2 Parametri kratkospojnika za veinu ureaja kompatibilnih sa ATA IDE

Kratkospojnik Master(M/S) Slave Present (SP) Samo jedan disk On (ukljuen) Off (iskljuen) Dva diska glavni On (ukljuen) On (ukljuen) Dva diska sporedni Off (iskljuen) Off (iskljuen)
Na slici 7.4 prikazani su kratkospojnici na tipinom ATA ureaju. Kratkospojnik Master oznaava da li je ureaj glavni ili sporedni. Na nekim ureajima je potreban i SP kratkospojnik koji se koristi samo u sistemima sa dva diska a postavlja se samo na glavni ureaj, to moe biti zbunjujue. Ovaj kratkospojnik obavetava glavni ureaj da postoji i sporedni.
468
Poglavlje 7
IDE interfejs
Konektor za napajanje sa 4 pina
Konektor za kratkospojnike sa 8 izvoda Izvod 1 IDE konektor sa 40 pinova Glavni ili glavni sa sporednim koji podrava DASP Sistem sa kablovskim izborom (glavni i sporedni) Glavni i sporedni Sporedni ne podrava DASP Sporedni* TIP 1
Pin 1 Tip 1 Rezervis.

neiskoDS CS/SP rieno PARK
Pin 40 Tip 2 Rezervis. DS CS/SP PARK rieno

neisko-
Sporedni* TIP 2
*Poloaj PARK koristi se kao mesto za uvanje kratkospojnika na sporednim ureajima.
Slika 7.4 Kratkospojnici ATA (IDE) ureaja.
Na mnogim ATA IDE ureajima kratkospojnik Master nije obavezan i moe da se skine. U tom sluaju postavljanje kratkospojnika ne smeta a moe da sprei zabunu. Preporuujem da se kratkospojnici postave na opisani nain.
ATA komande
Jedna od najznaajnijih prednosti ATA IDE interfejsa je poboljan skup komandi. ATA IDE interfejs oblikovan je prema kontroleru WD1003 koji je IBM koristio u prvobitnom AT sistemu. Svi ATA IDE diskovi, bez izuzetka, moraju da podravaju prvobitne WD komande (ima ih osam), pa se zato IDE ureaji danas tako lako instaliraju. Svi IBM kompatibilni sistemi imaju ugraenu ROM BIOS podrku za WD1003, to znai da, u osnovi, takoe podravaju i ATA IDE. Osim podrke za komande WD1003, specifikacija ATA standarda dodaje mnoge komande kako bi se poboljale brzina rada i performanse. Te su komande neobavezni deo ATA interfejsa, ali se nekoliko njih koristi u veini dananjih diskova, a veoma su vane za rad i uopte za korienje ATA diskova. Moda je Identify Drive (prepoznaj ureaj) najvanija od tih komandi. Ona pobuuje disk da poalje blok od 512 bajtova podataka sa svim detaljima o sebi. Ovom komandom svaki program (ukljuujui i sistemski BIOS) moe da utvrdi tanu vrstu prikljuenog ureaja, proizvoaa, broj modela, parametre rada, pa ak i serijski broj ureaja. Mnogi savremeni BIOS-i koriste te podatke za automatsko prihvatanje i unoenje parametara diska u CMOS memoriju, tako da ih korisnik ne mora unositi prilikom konfigurisanja sistema. Time se spreavaju greke koje dovode do gubitka podataka kada korisnik kasnije zaboravi koje je parametre koristio prilikom uspostavljanja sistema. Podaci dobijeni komandom Identify Drive govore mnogo o ureaju:
s s s
Broj cilindara u preporuenom (podrazumevanom) nainu prevoenja. Broj glava u preporuenom (podrazumevanom) nainu prevoenja. Broj sektora po stazi u preporuenom (podrazumevanom) nainu prevoenja.
ATA-3 (AT Attachment 3)

s s s s s s s
Poglavlje 7
469
Broj cilindara u tekuem nainu prevoenja. Broj glava u tekuem nainu prevoenja. Broj sektora po stazi u tekuem nainu prevoenja. Proizvoa i broj modela. Revizija firmvera. Serijski broj. Vrsta bafera, gde je navedeno baferovanje sektora ili mogunosti keiranja.
Nekoliko programa za javnu upotrebu moe da izda ovu komandu ureaju i prikae podatke na ekranu. Ja koristim program IDEINFO (moe se nai na http://www.dc.ee/ Files/Utils/IDEINFO.ARJ ) ili IDEDIAG (koji se moe nai na mnogim popularnim lokacijama sa erver programima). Ti su programi posebno korisni kada pokuavam da prijavim IDE ureaj i moram da znam tane parametre kako bih u BIOS uneo odgovarajui tip ureaja. Ovi programi uzimaju podatke neposredno sa ureaja. Druge dve veoma vane komande jesu Read Multiple (itaj skup sektora) i Write Multiple (upii skup sektora). Ovim komandama postie se prenos podataka iz nekoliko sektora, a u spoju sa PIO (programirani ulaz/izlaz) mogunostima sistema mogu da postignu neverovatne brzine prenosa podataka, viestruko bre od PIO prenosa pojedinanih sektora. Postoje i mnoge druge poboljane komande, a ima i mesta za impelmentiranje komandi specifinih za nekog proizvoaa ureaja. To su obino komande za funkcije koje imaju samo ureaji tog proizvoaa, kao na primer formatiranje niskog nivoa i upravljanje grekama. Zato su programi za formatiranje niskog nivoa specifini za IDE ureaje nekih proizvoaa i zato mnogi proizvoai piu svoje LLF programe.
ATA-2 (AT Attachment interfejs sa proirenjima)

Odobren 1996., ATA-2 je vano proirenje prvobitnog ATA standarda. Najvea promena je takorei filozofska. ATA-2 je auriran da bi se definisao interfejs izmeu matinog sistema i ureaja za skladitenje, i to ne samo za disk ureaja. Glavne promene u odnosu na prvobitni ATA standard su:
s s s s s s
Bri PIO i DMA reimi prenosa Podrka za upravljanje napajanjem Podrka za prenosive ureaje Podrka ureajima PCMCIA (PC card) Definicija podrke za ureaje do 137,4 GB Definicija standarda za nain prevoenja CHS/LBA (cilindar, glava, sektor/logika adresa bloka) za ureaje sa kapacitetom do 8,4 GB
ATA-2 je poznat i po nezvaninim imenima koja se koriste u marketingu: fast-ATA ili fast-ATA-2 (Seagate i Quantum) i EIDE (Western Digital). ATA-2 je zvanino objavljen pod nazivom ANSI X3.279-1996, AT Attachment Interface with Extentions.

Objavljen 1997. godine, ATA-3 je uveo srazmerno male izmene u standard ATA-2 koji mu prethodi. Sastojao se od opteg ureivanja specifikacije i uglavnom uveo manja razjanjenja i izmene. Vanije izmene su sledee:
s s
Eliminisanje 8-bitnih DMA protokola Dodavanje S.M.A.R.T (Self Monitoring Analysis and Report Technology) podrke za predvianje opadanja performansi ureaja
470
s s
Poglavlje 7
IDE interfejs
Dodavanje reima bezbednosti, uvoenje lozinke za pristup ureajima Preporuke za zavravanje sabirnice na izvoru i cilju da bi se reilo pitanje uma pri veim brzinama prenosa
ATA-3 je zvanino objavljen kao ANSI X3.298-1997, AT Attachment 3 Interface. ATA-2 i ATA-3 su proirenja prvobitnog ATA (IDE) standarda. Najvaniji su oni dodaci koji unapreuju performanse, brzi PIO i DMA reimi. ATA-2 takoe sadri poboljanja komande Identify Drive, tako da ureaj tano obavetava softver o svojim osobinama. To je od sutinske vanosti za Plug and Play (PnP) i za usklaenost sa buduim revizijama standarda. ATA-3 unapreuje pouzdanost, pogotovo za bri prenos u reimu 4; primetite da ATA-3 ne definie bre reime. ATA-3 uvodi i jednostavnu emu zatite pomou lozinke, sloenije upravljanje napajanjem i S.M.A.R.T. Ovim je omogueno da ureaj vodi rauna o smetnjama koje bi mogle dovesti do otkazivanja. ATA-2 i 3 se esto nazivaju EIDE (Enhanced IDE poboljani IDE). Tehniki gledano, EIDE je marketinki program Western Digitala. Fast-ATA i Fast-ATA-2 jesu slini marketinki programi potekli iz Seagatea, a podrava ih i Quantum. to se tie diskova i BIOS-a, to su samo razliiti nazivi za, u osnovi, iste stvari. ATA-2 (EIDE), ATA-3 i ATA-4 unapredili su prvobitni ATA/IDE interfejs u etiri glavne oblasti:
s s s s
Poveanje kapaciteta diska Bri prenos podataka Sekundarni kanal za dva ureaja ATAPI (ATA Program Interface)
Ta se poboljanja opisuju u odeljcima koji slede.
Poveanje kapaciteta diska

ATA-2/EIDE, zahvaljujui poboljanom BIOS-u, dozvoljava vee kapacitete diskova nego prvobitni ATA/IDE standard, pa se mogu koristiti diskovi vei od 504 MB. To ogranienje proistie iz ustrojstva diska (cilindri, glave, sektori) koje je podravao spoj interfejsa IDE ureaja i softvera BIOS-a. I IDE i BIOS mogu da podre velike diskove, ali spoj njihovih ogranienja svodi korisni kapacitet na 504 MB. Poboljani BIOS zaobilazi ta ogranienja tako to koristi jedan raspored kada se obraa ureaju, a drugi kada se obraa softveru. Izmeu se dogaa prevoenje. Na primer, ako disk ima 2000 cilindara i 16 glava, BIOS e ga prikazivati programima kao disk sa 1000 cilindara i 32 glave. Da li vam je BIOS poboljan obino moete videti po tome to prilikom podeavanja dozvoljava da navedete vie od 1024 cilindra, ali to nije dovoljno sigurno. Ako naiete na parametre diskova kao to su LBA, ECHS ili ak Large, to bi bio znak da BIOS ima sposobnost prevoenja. Veina BIOS-a iz 1994. god. i novijih jeste poboljana. Ako na raunaru trenutno nemate poboljani BIOS, moete da nabavite nadogradnju. U tabeli 7.3 prikazana su tri naina na koje dananji BIOS-i mogu da prevode: standardno CHS (engl. Cylinder Head Sector cilindar glava sektor) adresiranje, proireno CHS adresiranje i LBA (engl. Logical Block Addressing logiko adresiranje blokova) adresiranje.
Tabela 7.3
Naini prevoenja ATA-2

Operativni sistem prema BIOS-u Logiki CHS parametri Prevedeni CHS parametri Prevedeni CHS parametri BIOS prema ureaju Logiki CHS parametri Logiki CHS parametri LBA parametri
Nain rada BIOS-a Standardni CHS Proireni CHS LBA
Poglavlje 7
471
Kod standardnog CHS-a postoji samo jedno prevoenje i ono se obavlja u ureaju. Na svim dananjim ATA ureajima sa zonskim zapisivanjem stvarni fiziki raspored spolja je potpuno nevidljiv. Cilindri, glave i sektori koji su odtampani na pakovanju odnose se na logiki raspored i po trebni su za podeavanje u BIOS-u, a nisu stvarne fizike vrednosti. Standardno CHS adresiranje je ogranieno na 16 glava i 1024 cilindra, to daje granina 504 MB. To se prilikom podeavanja u BIOS-u obino zove Normal i BIOS se tada ponaa kao da nema sposobnost prevoenja. Tu mogunost izabraete ako disk ima manje od 1024 cilindra ili ako hoete da ureaj koristite sa operativnim sistemom koji ne razume prevoenje (ne sa DOS-om). Kod proirenog (Extended) CHS-a koristi se prevedeni logiki raspored za vezu izmeu ureaja i BIOS-a, a drugaiji izmeu BIOS-a i svega ostalog. Drugim reima, obino postoje dva prevoenja. Ureaj i dalje interno prevodi adrese, ali logiki parametri prelaze ogranienje od 1024 cilindra standardnog BIOS-a. U tom sluaju broj cilindara na disku obino se deli sa dva a broj glava mnoi sa dva da bi se dobile prevedene vrednosti podataka iz CMOS-a. Na taj nain se prevazilazi ogranienje od 504/528 MB. Prilikom podeavanja u BIOS-u to se obino zove Large ili ECHS i upuuje BIOS da upotrebi proireno prevoenje CHS adresa. Jedan raspored (cilindri/glave/sektori) koristi se za ureaj, a drugi za BIOS. Ta se vrsta prevoenja koristi sa ureajima koji imaju vie od 1024 cilindra, a ne podravaju LBA adresiranje. Obratite panju da prilikom podeavanja u BIOS-u treba uneti logiki raspored, a ne prevedeni. LBA je nain linearnog adresiranja sektora, u kojem je cilindar 0, glava 0, sektor 1 jednako LBA 0 i tako dalje, do poslednjeg sektora na disku. To je novo u ATA-2, ali je u SCSI-ju oduvek bio jedini nain adresiranja. Sa LBA, svaki sektor na disku ima svoj broj, poevi od 0. Broj sektora je interno polje od 28 bitova, koje se prevodi u broj od 0 do 268435456. Kako svaki sektor sadri 512 bajtova, dobija se najvei kapacitet diska od 128 GB, odnosno 137 milijardi bajtova. Naalost, operativnom sistemu ovo i dalje mora da se prevede u CHS adresu, tako da BIOS odreuje koliko ima sektora i izraunava prevedeni CHS. CHS granice u BIOS-u su 1024 cilindra, 256 glava i 63 sektora po stazi, to ograniava kapacitet na neto ispod 8 GB. Drugim reima, granica od 528 MB je ovde prevaziena na slian nain kao kod proirenog CHS-a. Poto je jednostavnije koristiti samo jedan broj kao adresu sektora na disku, ovaj nain je poeljniji od CHS adresiranja, samo ako disk podrava LBA.
Upozorenje
Re-dve upozorenja u vezi sa BIOS-ovim parametrima za prevoenje: ako promenite parametar prevoenja (standardni CHS, proireni CHS ili LBA), BIOS moe da promeni (prevedeni) raspored. Isto moe da se dogodi ako disk koji je formatiran na starom raunaru koji ne podrava LBA prenesete na novi raunar koji koristi LBA. Promenie se logiki raspored CHS kako ga vidi operativni sistem, pa e izgledati da su podaci na pogrenom mestu. Ako ne pazite, moe doi do gubitka podataka. Zato ja uvek preporuujem da se podaci iz CMOS-a vezani za podeenost diska zapiu, kako bi se on mogao ponovo podesiti na prvobitni nain. Sisteme sa ATA ureajima proganjaju ogranienja koja potiu i od ATA interfejsa i od BIOS-a. Prve dve granice uglavnom potiu od BIOS-a, prva je 528 MB a druga 8,4 GB. Komitet T13 je u ATA-4 i ATA-5 definisao proirenje ili poboljanje BIOS-a koje je projektovao Phoenix a naziva se Enhanced BIOS Services for Disk Drives (poboljana BIOS podrka za disk ureaje). U tom dokumentu se opisuje podrka BIOS-a ureajima za skladitenje od preko 9,4 biliona GB (9,4 x 10 na 21 stepen, odnosno 944 732 965 739 292 000 000 bajtova!). Podrka ranijih BIOS-a ograniena je na 528 MB sa teoretskom granicom od 8,4 GB. Sredinom 1998. godine je veina sistema ve imala poboljani BIOS.
472
Poglavlje 7
IDE interfejs
Mada BIOS moe da podri ureaje sa 264 sektora, ATA ureaj je i dalje ogranien na najvie 228 sektora, odnosno 137,4 GB.
Bri prenos podataka

ATA2/EIDE i ATA-3 odreuju nekoliko brzih reima za prenos podataka prema ureaju i od njega. Oni ine glavni deo novih specifikacija i najvaniji su razlog za njihovo stvaranje. Ispitaemo te reime u sledeem odeljku. PIO reim odreuje kojom se brzinom podaci prenose prema disku i od njega. U najsporijem reimu, PIO reimu 0, ciklus podataka ne moe da prekorai 600 nanosekundi (ns). U jednom ciklusu se prenosi 16 bitova, pa teoretska brzina prenosa za PIO reim 0 iznosi 3,3 M/sec. Veina brzih ATA-2 (EIDE) ureaja danas podrava PIO reim 4, koji nudi brzinu prenosa od 16,6 M/sec. U tabeli 7.4 prikazani su PIO reimi i njihove brzine prenosa.
Tabela 7.4
PIO reim 0 1 2 3 4
PIO reimi i brzine prenosa

Vreme ciklusa (ns) 600 383 240 180 120 Brzina prenosa (M/sec) 3,33 5,22 8,33 11,11 16,67 Standard ATA ATA ATA ATA-2, EIDE, fast ATA ATA-2, EIDE, fast ATA
Da bi se koristili PIO reimi 3 i 4 IDE port mora da bude port lokalne sabirnice. To znai da mora da koristi VL sabirnicu ili PCI sabirnicu. Veina matinih ploa sa podrkom za ATA-2/EIDE ima dvostruki IDE konektor na matinoj ploi i veina sada dozvoljava potpunu propusnost. Veina skupova ipova matinih ploa sadre ATA interfejs u South Bridge komponenti koja je na savremenim sistemima povezana sa PCI sabirnicom. Na starijim 486 i nekim ranim Pentium ploama postoji samo prvi IDE konektor na sistemskoj lokalnoj PCI sabirnici. Drugi konektor se obino nalazi na ISA sabirnici, te moe da podri samo PIO reim 2. Kao odgovor na komandu Identify Drive, ureaj, izmeu ostalog, daje obavetenje o PIO i DMA reimima koje moe da koristi. Veina poboljanih BIOS-a automatski e podesiti nain rada prema mogunostima ureaja. Ako zadate reim bri od mogunosti diska, doi e do oteenja podataka. Ureaji sa ATA-2 i noviji mogu da rade u PIO reimu blokova (engl. Block Mode PIO), to znai da su u stanju da koriste komande Read/Write Multiple (istovremeno itanje/ pisanje vie sektora), koje veoma smanjuju broj prekida poslatih procesoru. Zbog smanjenog utroka vremena dobijaju se jo vee brzine prenosa.
DMA reimi prenosa

Mada ih veina operativnih sistema i BIOS-a ne koristi, ATA-2 ureaji podravaju i prenose sa neposrednim pristupom memoriji DMA. DMA (engl. Direct Memory Access) znai da se podaci, za razliku od PIO, prenose neposredno izmeu diska i memorije bez posrednike uloge procesora. Tako se postie znaajno rastereenje procesora koji moe da obavlja druge poslove dok se vri prenos podataka. Postoje dva razliita naina za neposredni pristup memoriji: DMA i busmaster (upravlja sabirnice) DMA. Obian DMA oslanja se na stariji DMA kontroler na matinoj ploi sistema, koji obavlja sloene zadatke arbitriranja, zauzimanja sistemske sabirnice i prenosa podataka. U sluaju DMA sa upravljaem sabirnice, te zadatke obavlja logika na interfejs kartici.
Bri prenos podataka
Poglavlje 7
473
Sistemi koji koriste Intelove PIIX (PCI IDE ISA eXcelerator) i novije South Bridge ipove u stanju su da podre IDE sa upravljaem sabirnice (engl. Bus Master IDE, BMIDE). Za prenos podataka na PCI sabirnici tada se koristi reim sa upravljaem sabirnice. U tabeli 7.5 prikazani su reimi upravljaa sabirnice.
Tabela 7.5
0 1 2
BMIDE reimi i brzine prenosa

Vreme ciklusa (ns) 480 150 120 Brzina prenosa (M/sec) 4,16 3,33 16,67 Standard ATA-1 ATA-2, EIDE, fast-ATA ATA-2, EIDE, fast-ATA
BMIDE reim
Napominjem da se DMA reimi sa upravljaem sabirnice nazivaju i DMA reimima sa vie rei (engl. multiword DMA modes) zato to vre 16-bitni prenos. Naalost, ak i najbri IDE reim 2 sa upravljaem sabirnice daje istu brzinu prenosa od 16,67 M/sec kao i PIO reim 4, tako da IDE sa upravljaem sabirnice nikada nije stvarno postao poeljan. Meutim, mada je brzina prenosa ista, DMA rastereuje procesor pa bi ukupne performanse sistema bile vee. I pored toga, IDE reimi sa upravljaem sabirnice nisu nikada bili mnogo popularni i sada su zamenjeni novijim Ultra-DMA reimima koje podravaju ureaji kompatibilni sa ATA-4. U sledeoj tabeli su prikazani ultra-DMA reimi koje sada podravaju specifikacije ATYA4 i ATA-5.
UDMA reim 0 1 2 3 4 Vreme ciklusa (ns) 240 160 120 90 60 Brzina prenosa (M/sec) 16,67 25,00 33,33 44,44 66,66 Standard ATA-4, ultra-ATA/33 ATA-4, ultra-ATA/33 ATA-4, ultra-ATA/33 ATA-5, ultra-ATA/66 ATA-5, ultra-ATA/66
ATAPI (ATA Packet Interface)

ATAPI AT paketni interfejs za prikljuenje, je standard projektovan za ureaje kao to su jedinice za traku ili CD-ROM, koji se prikljuuju na obian ATA (IDE) konektor. Glavna prednost ATAPI hardvera sastoji se u tome to je jeftin i to radi na njemu svojstvenom adapteru. Za CD-ROM, ATAPI koristi CPU neto manje nego vlasniki adapteri, ali inae nema poboljanja performansi. Za jedinice za traku ATAPI nudi veu brzinu i pouzdanost u poreenju sa popularnim ureajima koji se prikljuuju na kontroler za diskete. ATAPI se takoe koristi za druge zamenjive ureaje za skladitenje, kakvi su superdisk LS-120 i unutranji Zip i Jaz ureaji. Mada ATAPI CD-ROM-ovi koriste interfejs diskova, to ne znai da lie na obine diskove. Naprotiv, sa softverskog stanovita, to je sasvim druga vrsta ureaja. U stvari, oni najvie lie na SCSI ureaj. Svi savremeni IDE CD-ROM-ovi podravaju ATAPI protokole pa se ATAPI CD-ROM moe smatrati IDE CD-ROM-om, i obratno.
Upozorenje
Podrka za ATAPI se u mnogim sistemima ne nalazi u BIOS-u. Sistemi koji nemaju ATAPI podrku u BIOS-u ne mogu da se pokreu sa ATAPI CD-ROM-a, a da bi se on koristio pod DOS-om ili Windowsom, treba uitati upravljaki program. Windows 95 i Windows NT imaju svojstvenu podrku
474
Poglavlje 7
IDE interfejs
za ATAPI, a sada se pojavljuju noviji sistemi sa BIOS-om koji prepoznaje ATAPI i oni se mogu pokretati sa ATAPI CD-ROM-a. U nekim verzijama Windowsa 98 i Windowsu 2000 CD-ROM-ovi mogu neposredno da se koriste za podizanje sistema, to veoma olakava instaliranje. Ja obino preporuujem da se razliite vrste IDE ureaja dre na odvojenim kanalima. Neki stariji skupovi ipova nisu u stanju da podre razliite brzine prenosa za razliite ureaje, to znai da e kanal biti prilagoen brzini najsporijeg ureaja. Kako veina CDROM-ova i jedinica za traku rade u IDE reimima manjih brzina, i disk bi morao da radi sporije ako se oni nalaze na istom kablu. ak i kada skup ipova podrava razliite brzine za ureaje na istom kanalu (kablu), ipak preporuujem da ih razdvojite, zato to IDE po pravilu ne podrava preklapanje pristupa kao SCSI. Drugim reima, kada jedan ureaj radi, drugom se ne moe pristupati. Ako stavite CD-ROM i disk na razliite kanale, pristupi e se delotvornije preklapati.
ATA/ATAPI-4 (AT Attachment 4 sa proirenjem za paketni interfejs)

ATA-4 koji je objavljen 1998. godine sadri nekoliko vanih dodataka. Ukljuuje mogunost paketnih komandi, takozvani AT Attachment Packet Interface (ATAPI) kojim se omoguava povezivanje CD-ROM ureaja, disketnih ureaja LS-120 SuperDisk, jedinica za trake i drugih ureaja za skladitenje preko zajednikog interfejsa. Dok nije izaao ATA-4, ATAPI je bio zaseban standard. Osim toga, ATA-4 je dodat i reim prenosa od 33 MB/sec poznat kao ultra-DMA ili ultra-ATA. ATA-4 je kompatibilan sa ATA-3 i sa ranijim definicijama ATAPI. Glavne novine koje su se pojavile u specifikaciji ATA-4 obuhvataju:
s s s s s s
Ultra-DMA (UDMA) reime prenosa do 33 MB/sec (UDMA/33 ili ultra-ATA/33) Potpunu podrku za ATAPI Naprednu podrku za upravljanje napajanjem Definiciju neobaveznog kabla sa 80 vodova i 40 izvoda za bolju otpornost na um Podrku za CFA (Compact Flash Adapter) Uvoenje poboljane BIOS podrke za ureaje vee od 9,4 biliona GB (iako je ATA i dalje ogranien na 137,4 GB)
ATA-4 je zvanino objavljen kao ANSI NCITS 317-1998, ATA-4 with Packet Interface Extension. Noviji PIIX4 i kasniji South Bridge ipovi iz Intelovog skupa ipova za matine ploe podravaju ATA-4, a mnogi noviji ureaji podravaju veoma brzi reim prenosa UDMA (Ultra-DMA).
tt
Videti Skup ipova str. 213.
Kod ATA-4, ATAPI postaje deo ATA standarda, pa tako ATAPI vie nije pomoni interfejs, ve je potpuno ukomponovan u ATA. To bi trebalo da podstakne korienje ATA interfejsa za mnoge druge vrste ureaja. ATA-4 dodaje i podrku novim Ultra-DMA reimima (koji se zovu i Ultra-ATA) za jo bre prenose podataka. Najbri nain rada zove se UDMA/33, ima propusnu mo od 33 M/sec, dva puta vie od najbreg programiranog U/I (PIO) reima ili ranijih DMA reima. Osim vee brzine prenosa, poto UDMA rastereuje procesor, postiu se jo vee ukupne performanse. Ukljuena je i podrka za redosled (engl. queue) komandi, slino kao kod SCSI-2 standarda. To omoguava bolji vieprocesni rad kada vie programa izdaje zahteve za IDE prenose.
uu
Videti IDE interfejs u poreenju sa SCSI interfejsom str. 501.
Zastarele verzije IDE
Poglavlje 7
475
ATA/ATAPI-5 (AT Attachment 5 sa paketnim interfejsom)

Ova verzija ATA standarda je jo uvek u pripremi i predstavlja nadogradnju standarda ATA-4. Glavni dodaci koji se za sada planiraju obuhvataju sledee:
s s s s
Ultra-DMA (UDMA) reimi prenosa do 66 MB/sec (UDMA/66 ili ultra-ATA/66) Kabl sa 80 vodova obavezan za rad UDMA/66 Dodatno automatsko prepoznavanje vrste kabla (40 ili 80 vodova) UDMA reimi bri od UDMA/33 omogueni su jedino ako se otkrije kabl sa 80 vodova
Svi ATA standardi (od ATA do ATA-5) su meusobno kompatibilni; drugim reima, moete takozvani ATA-5 ureaj da prikljuite na ATA-1 sistem ili ATA-1 ureaj na ATA-5 sistem. U takvom sluaju e, to se tie performansi i funkcija, ureaj ili sistem raditi prema najmanjem zajednikom nivou. Komitet T13 je nedavno odobrio jo jedan standard koji predstavlja proirenje protokola IEEE-1394 (iLink ili FireWire) za ATA interfejs. To je protokol posrednik izmeu iLink/ FireWire sabirnice i ATA, tako da se ATA ureaji mogu prilagoditi tom novijem interfejsu.
uu
Videti IEEE-1394 (iLink ili FireWire) str. 794.
Svaki objavljeni standard moete kupiti od organizacija ANSI ili Global Engineering Documents (adrese su u spisku proizvoaa na CD-u). ATA-5 sadri ultra-ATA/66, to je dvostruko vie od ultra-ATA brzine prenosa na mahove a postie se skraenjem vremena podeavanja i ubrzanjem takta. Ubrzanje takta dovodi do poveanja interferencije i do greaka na standardnom kablu od 40 vodova koji se koristi u standardu ATA i ultra-ATA. Da bi se izbegli um i interferencija razvijen je novi kabl sa 80 vodova i 40 izvoda. Taj je kabl najavljen u ATA-4 ali je sada u ATA-5 obavezan da bi se podrao reim ultra-ATA/66. U ovom kablu ima 40 dodatnih vodova za uzemljenje, pored prvobitnih 40 za uzemljenje i signalizaciju, da bi se signali zatitili od interferencije. Ovaj kabl moe da se koristi i sa ureajima koji nisu ultra-ATA poto ima isti konektor sa 40 pinova. Kablovi sa 80 vodova i 40 izvoda podravaju funkciju Cable Select i prikljuci se prepoznaju po boji. Plavi (zavrni) konektor treba povezati na matini ATA interfejs (obino na matinoj ploi). Crni konektor (na suprotnom kraju) se naziva glavni poloaj; tu se prikljuuje glavni ureaj. Sivi (srednji) konektor je namenjen sporednim ureajima. Da biste mogli da koristite neki od ultra reima, moraju ga podravati i interfejs i ureaj. Operativni sistem mora da podrava DMA (direktan pristup memoriji). Windows 95 OSR2 i noviji, Windows 98 i Windows 2000 ve sadre ovu mogunost ali za starije verzije Windowsa 95 i NT moraju se nabaviti dodatni ili aurirani upravljaki programi. Da bi se koristio najbri reim ultra-ATA/66 potreban je i kabl sa 80 vodova za ultra-ATA/66. Zbog pouzdanosti, ultra-DMA reimi sadre mehanizam za otkrivanje greaka, CRC (ciklika provera redundantnosti). CRC je algoritam kojim se izraunava kontrolni zbir za otkrivanje greaka u nizu podataka. CRC vrednost za svaki DMA prenos izraunavaju i host (kontroler) i ureaj. Kada se poalju podaci ureaj izraunava CRC i vrednost se poredi sa prvobitnom CRC vrednou. Ako se pojavi razlika, od hosta se zahteva biranje nieg reima prenosa i ponavljanje prvobitnog zahteva za podacima.
Zastarele verzije IDE

Kako sam ranije pomenuo, na nekim od prvih sistema koristile su se druge verzije IDE interfejsa. Mada se jo mogu nai sistemi sa takvim interfejsima za podrku nasleenom
476
Poglavlje 7
IDE interfejs
hardveru, oni se ne pojavljuju u novim sistemima od kada je 1994. god. odobren standard ATA-1.
IDE za (8-bitne) XT sabirnice

Mnogi sistemi sa XT ISA arhitekturom sabirnice koristili su XT IDE diskove. IDE interfejs je kod ovih sistema obino ugraen u matinu plou. IBM-ovi PS/2 modeli 25, 25-286, 30 i 30-286 su koristili 8-bitni XT IDE interfejs. Osmobitni XT IDE ureaji teko se nalaze. Osim IBM-a, Western Digitala i Seagatea, malo ih je proizvoaa pravilo. Najvei kapacitet im je bio 40 MB. Kako je ATA IDE interfejs 16-bitni, nije se mogao koristiti na 8-bitnim (XT) sistemima, pa su neki proizvoai standardizovali 8-bitni IDE interfejs za sisteme klase XT. Ti ureaji nikada nisu bili mnogo popularni, a kapacitet im je bio od 20 MB do 40 MB.
MCA IDE
IBM-ovi PS/2 modeli od 50 na vie imaju MCA (Micro-Channel Architecture) slotove na sabirnici. IBM je u mnogim takvim sistemima koristio jednu vrstu MCA IDE ureaja. MCA IDE je vid IDE interfejsa, ali je projektovan za MCA sabirnicu i nije kompatibilan sa ATA-IDE interfejsom, koji je industrijski standard. Osim IBM-a i Western Digitala, veoma malo drugih kompanija proizvodi MCA IDE diskove za zamenu u ovim sistemima. Preporuujem da ih zamenite ATA IDE diskovima pomou adaptera iz Arco Electronics ili Sigma Data, ili da se prebacite na SCSI diskove. IBM-ovi MCA IDE diskovi su skupi s obzirom na ogranieni kapacitet koji nude.
SCSI interfejs
U OVOM POGLAVLJU
Int er f e js malih r aunar s kih sis t ema (SCSI) Inter erf raunar aunars sist ANSI SCSI s t andar di st andardi SCSI signalizaci ja signalizacija SCSI-1 i SCSI-2 SCSI-3 SCSI k ablo vi i prikl juci kablo ablovi prikljuci
8
POGLAVLJE 8
N amena izv oda SCSI k ablo v a i prikl juak a izvoda kablo ablov prikljuak juaka P odea v an je SCSI ureaja odeav anje PnP SCSI R ea v an je pr oblema u podea v an ju SCSI ureaja eav anje problema podeav anju IDE int er f e js u poreen ju sa SCSI int er f e jsom inter erf poreenju inter erf
478
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Interfejs malih raunarskih sistema (SCSI)

SCSI (izgovara se skazi) znai interfejs malih raunarskih sistema (engl. Small Computer System Interface) i to je interfejs opte namene za povezivanje mnogih vrsta ureaja na PC. Ovaj interfejs potie od interfejsa SASI (Shugart Associates System Interface). SCSI je najpopularniji interfejs za povezivanje veoma brzih disk ureaja na bolje PC-je kao to su radne stanice i mreni serveri. SCSI je i veoma fleksibilan; to nije interfejs samo za diskove, ve i sistemski interfejs za povezivanje razliitih vrsta ureaja. SCSI je sabirnica koja podrava ukupno 7 ili 15 ureaja. Postoje adapteri sa vie kanala gde svaki kanal moe da podri 7 do 15 ureaja. SCSI kontroler, ili matini adapter, slui kao veza izmeu SCSI sabirnice i sistemske sabirnice PC-ja. Svaki ureaj na sabirnici ima ugraeni kontroler. SCSI sabirnica se ne obraa neposredno ureaju (recimo, disku), nego kontroleru ugraenom u ureaj. Jedna SCSI sabirnica moe da podri 8 ili 16 fizikih jedinica, koje se obino zovu SCSI ID (broj fizike jedinice). Jedan od ureaja je adapterska kartica u PC-ju, a ostalih sedam ili petnaest mogu biti drugi dopunski ureaji. Na primer, na jednom SCSI matinom adapteru moete imati disk ureaj, jedinicu za traku, CD-ROM, skener ili neki drugi (najvie sedam ili petnaest). Veina sistema podrava najvie etiri matina adaptera sa oko 15 ureaja, to daje ukupno 60 ureaja! Postoje i adapteri sa dva kanala koji mogu da udvostrue taj broj. Kada kupite SCSI ureaj, obino kupujete ureaj, kontroler i SCSI adapter kao jedno kolo; takav ureaj se moe neposredno prikljuiti na SCSI sabirnicu. Ta vrsta ureaja obino se zove ugraeni SCSI ureaj - SCSI interfejs je ugraen u njega. Na primer, veina SCSI diskova tehniki se ne razlikuje od odgovarajuih IDE ureaja, osim po dodatnim kolima adaptera za SCSI sabirnicu (obino u jednom ipu) na ploi kontrolera. Nije potrebno da znate koja se vrsta kontrolera nalazi u SCSI ureaju, zato to se sistem ne povezuje sa kontrolerom neposredno kao kod standardnih IDE ureaja. Ovde se povezivanje obavlja preko SCSI matinog adaptera prikljuenog na sistemsku sabirnicu. Ureaju se moe pristupiti samo pomou SCSI protokola. Apple je u poetku pozivao na objedinjavanje oko SCSI-ja kao jeftinog spasa iz okova u koje se uhvatio sa Macintoshom. Kada su inenjeri u Applu shvatili kolika je nezgoda to to je Macintosh zatvoren sistem (bez slotova za proirivanje), uvideli su da je proirivanje najlake omoguiti ugradnjom SCSI porta u sistem, kako bi se Macintoshu mogli dodavati spoljanji periferijski ureaji. Nove sisteme sada projektuju sa slotovima i vie ne koriste ugraeni SCSI. Kako su PC sistemi uvek mogli da se proiruju, prelaz na SCSI nije bio toliko hitan. Sa osam slotova koji podravaju razliite ureaje i kontrolere u PC kompatibinim sistemima, inilo se da SCSI nije preko potreban. SCSI je otada postao popularan i na PC radnim stanicama zbog performansi i velikih mogunosti proirivanja. Prihvatanje SCSI-ja na PC tritu zadravao je jedino nedostatak pravog standarda. SCSI standard je prvobitno projektovala jedna kompanija da bi ga preuzeo jedan komitet. Od tada, ne postoji jedan proizvoa pod ijom bi kontrolom on bio. Svaka kompanija je imala svoje vienje implementacije SCSI-ja, posebno na nivou matinog adaptera. SCSI je sada standard kao to je standard i RS-232 (serijski prikljuak za modeme i slino). SCSI standard, kao i RS-232, odreuje samo hardverske veze, a ne i specifikaciju upravljakih programa namenjenih komunikaciji sa ureajima. SCSI podsistem sa PCjem povezuje softver, ali naalost veina upravljakih programa radi samo sa odreenim ureajem i odreenim matinim adapterom. Sada je mnogo lake obezbediti da vie SCSI ureaja radi sa jednim adapterom, jer Windows 95 i 98 sadre upravljake programe za veinu uobiajenih SCSI adaptera i ureaja.
ANSI SCSI standardi
Poglavlje 8
479
Napomena
Uz hardver kao to su grafiki skeneri ili SCSI ureaji za CD-ROM po povoljnim cenama prodaju se SCSI matini adapteri koji nemaju sva svojstva potrebna za podrku veem broju SCSI ureaja ili SCSI diskovima sa kojih se moe podizati sistem raunara. Ovde se ne radi o ogranienjima SCSI standarda. Radi se o tome da je proizvoa napravio uproenu verziju SCSI adaptera da bi utedeo novac. Takav adapter ima komponente potrebne da podri ureaj uz koji se prodaje, ali nita drugo. Na sreu, sa pravim adapterom i upravljakim programima, jedna kartica moe da obavi sve. To e najpre biti kartica koja se koristi za SCSI disk, jer je najvea verovatnoa da ona ima sve predviene mogunosti. SCSI moe ponekad da bude nezgodan zato to ne postoji jedan standard za matine adaptere, standard za softverski interfejs niti standard za ROM BIOS podrku disk ureaja prikljuenih na SCSI sabirnicu. Na sreu, neke jednostavne preporuke mogu vam pomoi da preivite nonu moru prouzrokovanu njihovom nekompatibilnou. Na poetku, SCSI nije imao mogunost prikljuenja disk ureaja na SCSI sabirnicu. Da bi se sistem podizao sa ovih diskova i koristili razni operativni sistemi trebalo je reiti problem koji je proizlazio iz nedostatka standarda za interfejs. Standardni softver BIOS-a bio je projektovan za povezivanje sa diskovima i ureajima ST-506/412, ESDI ili ATA (IDE). SCSI je toliko razliit od IDE da je potreban nov skup ROM BIOS rutina kako bi sistem mogao automatski da se podie. Osim toga, podrka BIOS-a je jedinstvena za svaki matini SCSI adapter pa je nee biti u BIOS-u matine ploe, osim ako je SCSI matini adapter ugraen u matinu plou. Sada, meutim, mogu da se nabave SCSI matini adapteri sa ugraenom BIOS podrkom.
uu uu
Videti Interfejs ST-506/412 str. 457. Videti Interfejs ESDI str. 458.
Kako je Apple prednjaio u razvoju sistemskog softvera (operativnih sistema i ROM-a) za podrku SCSI-ju, dopunski ureaji se na Apple sisteme povezuju na standardan nain. Do nedavno, u PC svetu niko nije na taj nain prednjaio u postavljanju standarda za SCSI. Ta se situacija drastino promenila sa sistemom Windows 95, koji sadri upravljake programe za veinu standardnih SCSI adaptera i dopunskih ureaja na tritu. Sada Windows 98 i Windows 2000 sadre upravljake programe i podrku za veinu SCSI adaptera i ureaja. Mnogi proizvoai PC-ja u svoje vrhunske sisteme standardno ugrauju SCSI. U tim sistemima se SCSI matini adapter nalazi u jednom od slotova ili je ugraen u matinu plou sistema. To je naizgled slino sa IDE interfejsom, zato to od matine ploe do SCSI ureaja ide samo jedan kabl. Ipak, SCSI podrava jo sedam ili petnaest dodatnih ureaja (od kojih neki nee biti diskovi), dok IDE podrava samo etiri ureaja (po dva za svaki kontroler). Osim toga, SCSI podrava vie vrsta razliitih ureaja nego IDE. IDE ureaji mogu biti: diskovi, IDE CD-ROM-ovi, jedinice za traku, superdiskete LS-120, Zip i tako dalje. Sistemi sa SCSI ureajima lako se nadograuju zato to se praktino svaki ureaj bilo kojeg proizvoaa samo ukljuuje i odmah radi.
ANSI SCSI standardi

SCSI standard odreuje fizike i elektrine parametre paralelne U/I sabirnice koja se koristi za lanano povezivanje raunara sa dodatnim ureajima. Standard podrava ureaje kao to su diskovi, jedinice za traku i CD-ROM-ovi. Prvobitni SCSI standard (ANSI X3.1311986) odobren je 1986, SCSI-2 je odobren januara 1994, a prvi deo SCSI-3 odobren je 1995. Primetiete da se SCSI-3 razvio u ogroman standard sa mnogo razliitih odeljaka. To je standard koji raste i jo uvek je u razviju. Kako je razdvojen na vie standarda, u stvari ne postoji jedan jedini standard SCSI-3.
480
Poglavlje 8
SCSI interfejs
SCSI interfejs je standardom proglasio ANSI, tanije komitet koji se sada naziva T10. Komitet T10 potpada pod NCITS (National Committee on Information Technology Standard Nacionalni komitet za standarde u informatikoj tehnologiji), koji radi prema pravilima odobrenim u ANSI. Pravila su uvedena da bi se industrijski standardi razvijali uz konsenzus ljudi i organizacija iz industrije na koju se standard odnosi. NCITS razvija standarde sistema za obradu informacija, dok ANSI odobrava postupak njihove izrade i objavljuje rezultate. NCITS se ranije zvao Komitet X3 a SCSI je prvobitno objavljen pod Komitetom T9. NCITS je ranije bio poznat kao X3 Task Group. Prvobitni standard SCSI-1 ANSI grupa X3T9 objavila je 1986. godine i on je zvanino objavljen kao ANSI standard X3.131-1986. Jedan od nedostataka prvobitnog dokumenta SCSI-1 bio je to to su mnoge komande i svojstva bili neobavezni, pa nije bilo nikakvih garancija (ili ih je bilo malo) da e odreeni dopunski ureaj podrati oekivane komande. Zbog toga je cela industrija odredila skup od 18 osnovnih SCSI komandi koje se zovu CCS (engl. Common Command Set zajedniki komandni skup) i to je postao najmanji skup komandi koji podravaju svi dopunski ureaji. CCS je osnova za standard SCSI-2. Osim formalne podrke za CCS, SCSI-2 daje dodatne definicije komandi za pristup CD-ROM-u (i njegovim audio mogunostima), jedinicama za traku, zamenjivim medijumima, optikim ureajima i jo nekim dopunskim ureajima. Osim toga, definisane su i, neobavezne, vee brzine Fast SCSI-2 i 16-bitna verzija, Wide SCSI-2. Jo jedna mogunost u standardu SCSI-2 jeste redosled komandi, po kojem ureaj prihvata vie komandi da bi ih izvravao redom kojim ocenjuje da e biti najdelotvornije. To svojstvo najvie dolazi do izraaja kada se koristi u operativnom sistemu sa vieprocesnim radom, gde u isto vreme moe doi do vie zahteva za SCSI sabirnicom. Grupa X3T9 odobrila je standard SCSI-2 u avgustu 1990. god. pod oznakom X3.1311990, ali je dokument opozvala decembra 1990, kako bi se pre konanog objavljivanja od strane ANSI-ja izvrile izmene. Konano odobrenje dokumenta SCSI-2 pojavilo se januara 1994, mada nije mnogo izmenjeno u odnosu na prvobitno izdanje iz 1990. Dokument SCSI2 sada se zove ANSI X3.131-1994. Zvanini dokument moe se dobiti od organizacije Global Engineering Documents ili od ANSI komiteta, a njihove adrese nalaze se u spisku dobavljaa Vendor List na CD-u. Radne nacrte dokumenata moete preuzeti sa NCR SCSI BBS, koji je naveden u Vendor List na CD-u pod NCR Microelectronics. Veina kompanija navodi da su njihovi matini adapteri usklaeni sa standardima ANSI X3.131-1986 (SCSI-1) ili X3.131-1994 (SCSI-2). Kako su praktino svi elementi SCSI-1 podrani u SCSI-2, svaki ureaj usklaen sa SCSI-1 automatski je usklaen sa SCSI-2. Mnogi proizvoai reklamiraju svoje proizvode kao usklaene sa SCSI-2, ali to ne znai da podravaju sve opcione mogunosti koje su ukljuene u SCSI-2. Na primer, jedan od opcionih delova specifikacije SCSI-2 jeste brzi sinhroni reim rada kojim se standardna sinhrona brzina prenosa od 5 M/sec udvostruava na 10 M/sec. Taj Fast SCSI reim moe da se spoji sa 16-bitnim Wide SCSI-jem, ime se postie brzina prenosa od 20 M/sec. U standardu SCSI-2 postojala je i opciona 32-bitna verzija, ali su nju proizvoai opreme odbacili kao preskupu. U sutini, 32-bitni SCSI je bio mrtvoroena specifikacija pa je i povuen is standarda SCSI-3. Veina SCSI implementacija su 8-bitni standardni SCSI ili 16-bitni Fast/Wide SCSI. ak i ureaji koji ne podravaju reime Fast ili Wide mogu da se smatraju usklaenim sa SCSI-2. Prvi standardi SCSI-3 odobreni su 1998. Delovi ovog standarda, mada nije bio konaan, ve su primenjeni u nekim proizvodima. Jedan od delova su reimi Fast-20 i Fast-40 koji se zovu i Ultra-SCSI, odnosno Ultra2-SCSI. U tabeli 8.1 prikazane su najvee brzine prenosa za SCSI sabirnicu pri razliitim brzinama i irinama, kao i vrste kablova za odreene irine prenosa.
SCSI signalizacija
Poglavlje 8
481
Napomena
A kabl je standardni SCSI kabl sa 50 izvoda, dok P kabl ima 68 izvoda i predvien je za 16-bitni prenos. HVD (engl. High Voltage Differential) kabl nije nikada bio popularan i sada se smatra zastarelim. LVD (engl. Low Voltage Differential) signalizacija se koristi u reimima Ultra2 i Ultra3 radi boljih performansi i veih duina kablova. Namena izvoda za pomenute kablovske veze data je u ovom poglavlju u tabelama 8.2 do 8.5. SCSI je kompatibilan sa prethodnim i sa sledeim verzijama, to znai da se bri ureaji mogu kombinovati sa sabirnicama na kojima se nalazi sporiji matini adapter i obratno. U svakom sluaju, cela sabirnica e raditi najmanjom zajednikom brzinom. U stvari, kako je ranije reeno, praktino svaki SCSI-1 ureaj moe se punim pravom nazvati SCSI-2 ureajem (pa ak i SCSI-3). Naravno, sa starijim, sporijim matinim adapterom ne moete da koristite bre reime prenosa. Isto tako, ako nabavite SCSI matini adapter sa mogunou Ultra3 i dalje moete da koristite starije standardne SCSI ureaje. ak moete i da meate 8-bitne i 16-bitne ureaje na istoj sabirnici pomou adaptera za kabl.
SCSI signalizacija
Normalni ili standardni SCSI koristi SE signalizaciju (engl. single-ended SCSI, SE). SE signalizacija je jeftina tehnika ali ima velike probleme sa performansama i sa umom. SE signalizacija zove se jo i nesimetrini SCSI. Za svaki signal koji treba da se poalje preko sabirnice postoji par ica, obino upreden da bi se smanjio um. Kod SE signalizacije je jedna od tih ica uzemljena, obino zajednikim uzemljenjem za sve signale a druga u stvari prenosi promene napona. Prijemnik na drugoj strani kabla treba da prepozna poslate promene napona. Naalost, ova vrsta nesimetrine signalizacije je veoma podlona umu, elektromagnetnoj interferenciji i struji curenja preko uzemljenja. to je dui kabl ovi problemi su vei i zato je za Ultra SCSI dozvoljena tako mala duina sabirnice od 1,5 m odnosno 5 stopa. Dok se SCSI jo razvijao, u standard je uvedena i druga tehnika, HVD signalizacija. Kod diferencijalnog SCSI-ja, koji se naziva i simetrini, i dalje se za svaki signal koristi par ica. U stvari, prva ica prenosi isti signal koji postoji kod nesimetrinog SCSI-ja, dok druga prenosi logiki suprotan signal. Primajui ureaj uzima razliku (otud i naziv diferencijalni). Zbog takvog korienja ica u simertinom paru primajui ureaj vie ne mora da meri veliinu napona ve samo razliku napona izmeu dve ice. Kola ovaj zadatak pouzdanije izvravaju, pa su otpornija na um i dozvoljavaju veu duinu kabla. Zbog toga se diferencijalni SCSI moe koristiti sa kablom do 25 m, dok je nesimetrini SCSI dobar samo do 6 m kod standardnih asinhronih i sinhronih prenosa, a do 1,5 m kod Fast SCSI-ja. Na slici 8.1 prikazana je razlika izmeu simetrinih (diferencijalnih) i nesimetrinih (SE) linija prenosa.
- signal + signal Simetrini
Nesimetrini
Slika 8.1 Simetrina (diferencijalna) i nesimetrina (SE) signalizacija.
482
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Tabela 8.1 SCSI tipovi, brzine prenosa i kablovi

SCSI tehnologija Fast-5 Fast-5/Wide Fast-10 Fast-10/Wide Fast-20 Fast-20/Wide Fast-40 Fast-40/Wide Fast-80 Fast-80/Wide Trgovako ime Standard Wide Fast Fast/Wide Ultra Ultra/Wide Ultra2 Ultra2/Wide Ultra3 Ultra3/Wide Brzina sata 5 5 10 10 20 20 40 40 403 40
3
irina prenosa 8-bitni 16-bitni 8-bitni 16-bitni 8-bitni 16-bitni 8-bitni 16-bitni 8-bitni 16-bitni
Brzina prenosa (MHz) 5 10 10 20 20 40 40 80 80 160
Duine kablova se daju u metrima (25 m=80 ft., 12 m=40 ft., 6 m=20 ft., 3 m=10 ft., 1,5 m=5 ft) SE = Single-ended signaling (nesimetrini SCSI) HVD = High Voltage Differential signaling, (visokonaponska diferencijalna signalizacija), zastarela LVD = Low Voltage Differential signaling (niskonaponska diferencijalna signalizacija)
Naalost prvobitni standard za HVD signalizaciju je zahtevao razliku potencijala kada su oba provodnika na visokom potencijalu. To znai da nije bilo mogue razviti mali interfejs u jednom ipu i sa slabom strujom. Bila su potrebna kola sa vie ipova. To, naravno, znai da takva kola moraju da postoje na oba kraja, tj. da bi kola na matinom adapteru i na ureaju morala da budu i vea i skuplja. Jo jedan problem sa HVD SCSI-jem je to kablovi i prikljuci izgledaju (u stvari i jesu) potpuno isti kao za SE SCSI ali se na jednoj SCSI sabirnici ne mogu meati nesimetrini i diferencijalni ureaji. Visoki napon iz HVD ureaja bi doveo do pregorevanja primajuih kola na svim SE ureajima prikljuenim na sabirnicu. Drugim reima, rezultat bi bio katastrofalan. (To jest, verovatno biste videli dim!) Poto je SE SCSI zadovoljavajue radio na do nedavno potrebnim brzinama, HVD SCSI signalizacija nikada nije stvarno prihvaena. Jedino se koristila na miniraunarima a veoma retko na PC-jima. Zbog toga, pa i zbog skupoe ovog interfejsa i zbog injenice da se ne moe kombinovati sa standardnim SE SCSI ureajima, HVD signalizacija je izbaena iz najnovijih dokumenata SCSI-3. Drugim reima, moete smatrati da je zastarela. Ipak je postojala potreba za pouzdanijom signalizacijom koja bi omoguila due kablove. Odgovor je bio LVD (engl. Low Voltage Differential niskonaponska diferencijalna signalizacija). Nova verzija diferencijalnog interfejsa moe da radi sa jeftinim niskonaponskim SCSI ipovima. Jo jedna prednost LVD signalizacije je to koristi niski napon, pa se nita nee dogoditi ako ukljuite LVD ureaj u SE SCSI sabirnicu. U stvari neobavezni deo LVD standarda su LVD ureaji koji mogu da rade u vie reima, tj. mogu da rade na SE ili na LVD sabirnici. Ako se takav LVD ureaj povee na SE sabirnicu, sam ureaj e to otkriti i prei e u SE reim rada. Znai da se svi viereimski LVD/SE SCSI ureaji mogu koristiti na LVD SCSI sabirnici i na SE SCSI sabirnici. Meutim, ako se na sabirnici nae makar jedan SE ureaj, svi LVD ureaji na sabirnici e prei na SE reim rada. Kako SE reim podrava brzine samo do 20 MHz (Fast-20 ili UltraSCSI) i duine kabla do 1,5 ili 3 metra, i ureaji e raditi tom ili jo manjom brzinom; moe doi i do problema sa kablovima. Mada moete da nabavite Ul-
SCSI-1 i SCSI-2
Poglavlje 8
483
Max. br. ureaja 7 15 7 15 7 15 7 15 7 15
Tip kabla A (50 izvoda) P (68 izvoda) A (50 izvoda) P (68 izvoda) A (50 izvoda) P (68 izvoda) A (50 izvoda) P (68 izvoda) A (50 izvoda) P (68 izvoda)
Max. duina (SE) 6m 6m 3m 3m 3/1,5 m1 3/1,5 m

1
Max. duina (HVD) 25 m 25 m 25 m 25 m 25 m 25 m
Max. duina (LVD) 12 m2 12 m2 12 m2 12 m2
1 = Ultra SCSI kabl ukupne duine do 1,5 m ako nema vie od tri ureaja na sabirnici (osim matinog adaptera). Dozvoljeno je najvie sedam ureaja. 2 = Za Ultra2 i Ultra3 SCSI se moe koristiti kabl od 25 m ako je povezan samo jedan ureaj. 3 = Ultra3 SCSI prenosi po dva puta u svakom ciklusu
tra3 SCSI LVD/SE ureaj i prikljuite ga na SCSI sabirnicu zajedno sa SE ureajima, ipak bi bila teta tako traiti mogunosti breg ureaja. Primetite da svi Ultra2 i Ultra3 ureaji podravaju LVD signalizaciju poto je to jedini nain za postizanje Ultra2 (40 MHz) i Ultra3 (80 MHz) brzina. Mogu se nai Ultra SCSI (20 MHz) ili sporiji ureaji koji podravaju LVD signalizaciju ali veinom se LVD povezuje samo sa Ultra2 ili Ultra3. U prethodnoj tabeli 8.1 prikazane su sve brzine i dozvoljene duine kablova za svaku, kao i vrste signalizacije za odreene brzine. Kako su prikljuci ureaja isti za SE, HVD, LVD i viereimski SE/LVD i kako prikljuivanje HVD ureaja na sabirnicu na kojoj se nalaze SE ili LVD ureaji moe izazvati tetu, bilo bi dobro kada bi se oni mogli razlikovati. Jedan nain jeste posebna oznaka na ureaju. U celoj industriji su prihvaene opte oznake za nesimetrini i diferencijalni SCSI. One su prikazane na slici 8.2. Ako se na ureaju ne nalazi takav znak, instrumentom moete da izmerite otpor izmeu izvoda 21 i 22 na prikljuku ureaja.
s s
Kod nesimetrinog (SE) sistema i kod niskonaponskog diferencijalnog (LVD) sistema ti izvodi bi trebalo da budu povezani i meusobno i sa uzemljenjem. Kod visokonaponskog diferencijalnog ureaja (HVD) ti izvodi ne bi trebalo da su povezani, odnosno meu njima bi trebalo da postoji znaajan otpor.
Mada moete da pregorite opremu ako ukljuite HVD ureaj u LVD ili SE sabirnicu, uglavnom ne bi trebalo da dolazi do neprilika, zato to su praktino svi ureaji za PC okruenje SE, LVD ili LVD/SE.
SCSI-1 i SCSI-2
Standard SCSI-2 u sutini predstavlja poboljanu verziju SCSI-1, tako to su neki delovi standarda sueni, a dodato je nekoliko novih svojstava i mogunosti. Obino su SCSI-1 i SCSI-2 ureaji usklaeni, osim to SCSI-1 ureaji ne uzimaju u obzir dodatne mogunosti SCSI-2.
484
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Nesimetrini SCSI
Niskonaponski diferencijalni SCSI
Kombinovani: Niskonaponski diferencijalni/nesimetrini SCSI
Visokonaponski diferencijalni SCSI
Slika 8.2 Opte oznake za SE, LVD kombinovane LVD/SE i HVD ureaje.
Neke promene u SCSI-2 su male. Na primer, SCSI-1 je dozvoljavao da parnost na SCSI sabirnici bude neobavezna, dok kod SCSI-2 mora da se primeni. Parnost je dodatni bit koji se alje radi provere ispravnosti podataka. Drugi zahtev je da pokretaki ureaji, kakvi su matini adapteri, snabdeju interfejs terminatorskim napajanjem. Veina ureaja je to ve inila. SCSI-2 ima i neke neobavezne mogunosti:
s s s s s
Fast SCSI (10 MHz) Wide SCSI (16-bitni prenos) Redosled komandi Zbijene prikljuke za kablove Poboljano aktivno terminiranje (alternativa 2)
Redosled komandi znai da se komande mogu prikupljati na ureaju koji zatim odluuje o najbrem nainu da se one izvre. To znai da pokreta moe da raskine vezu i radi neto drugo dok ureaj ne obavi zadatak (ili zadatke). Zbijeni prikljuci omoguavaju projektovanje manjih i efikasnijih prikljuaka i kablova, dok se za aktivno terminiranje koriste terminatori sa napajanjem koji mnogo bolje kontroliu um od pasivnih terminatora. Te mogunosti nisu obavezne. U standardu SCSI-2 one samo stoje na raspolaganju. Na primer, ako poveete standardni SCSI matini adapter sa Fast SCSI ureajem, interfejs e raditi, ali samo standardnim SCSI brzinama.
SCSI-3
SCSI-3 je naziv za skup standarda koji se trenutno razvijaju. Jednostavno reeno, to je sledea generacija dokumenata sa kojima se proizvodi usaglaavaju. Proitajte odeljak Nove komande kasnije u ovom poglavlju. Za razliku od SCSI-1 i SCSI-2, SCSI-3 nije samo jedan dokument koji pokriva ceo SCSI ve je to kolekcija dokumenata koji pokrivaju fizike prikljuke, elektrini interfejs, osnovni skup komandi i posebne protokole. Posebni protokoli obuhvataju komande interfejsa za diskove, komande jedinica za traku, komande kontrolera za RAID (engl. Redundant Arrays of Inexpensive Drives redundantna grupa jeftinih diskova), kao i druge komande. Postoji i opti deo, SAM (SCSI Architectural Model). Svaki dokument standarda je sada posebno izdanje i nosi vlastiti broj revizije. Obino se
SCSI-3
Poglavlje 8
485
vie ne pominje SCSI-3 kao odreeni interfejs, ve se pominju delovi i varijante unutar SCSI-3, kao to je Ultra-2 SCSI. Glavne novine u SCSI-3 su:
s s s
Ultra2 (Fast-40) SCSI Ultra3 (Fast-80) SCSI Niskonaponska diferencijalna (LVD) signalizacija
Podela standarda SCSI-3 u pojedinane manje standarde omoguila je da se standard kao celina bre razvija. Mogu da se objavljuju pojedinani delovi umesto da se eka na odobrenje kompletnog standarda. Na slici 8.3 su prikazani glavni delovi standarda SCSI-3. Osnovne promene koje se ve nalaze na tritu su novi veoma brzi Fast-40 (Ultra2) i Fast-80 (Ultra3) ureaji i adapteri. Sa njima se na SCSI-ju postiu brzine od 160 MB/sec. Nov je takoe i LVD standard koji omoguava vee duine kablova. Mnogi korisnici su zbunjeni razliitim brzinama SCSI-ja. Deo zabune potie od injenice da se brzine navode u obliku uestanosti (MHz) ili kao brzine prenosa. Kod 8-bitnih prenosa se dobija jedan bajt po prenosu, pa uz uestanost od 40 MHz (Fast-40 ili Ultra2 SCSI), brzina prenosa iznosi 40 megabajta u sekundi (MB/sec). S druge strane, ako se koristi Wide (16-bitni) interfejs, brzina prenosa se udvostruava na 80 MB/sec iako uestanost ostaje na 40 MHz. Na kraju, do zabune dovodi i to to se SCSI brzine i reimi ponekad nazivaju zvaninim (Fast-10, Fast-20, Fast-40 i Fast-80) nazivima a ponekad trgovakim imenima Fast, Ultra, Ultra2 i Ultra3. U tabeli 8.1 nalazi se kompletan pregled zvaninih SCSI naziva, trgovakih imena i brzina.
ema SCSI-3 arhitekture
Common Access Method (CAM-3)
Blokovske komande {SBC}
Suene Blokovske komande {RBC}
Stream komande {SSC}
Komande za menjanje medijuma {SMC}
Multimedijalne komande {MMC, MMC-2}
Kontrolerske komande {SSC, SSC-2}
Usluge okruenja {SES}
Primarne komande {SPC, SPC-2} Model arhitekture {SAM, SAM-2}
Interni protokol sabirnice {SIP}
Paralelni interfejs-2 {SPI-2} [tj. Ultra2] [zamenie SIP, SPI i Fast-20] Fast-20 {tj. Ultra}
Paralelni interfejs-3 {SPI-3} {tj. Ultra3} [novi projekat, zasniva se na SPI-2]
Protokol-2 za serijsku sabirnicu {SBP-2}
Protokol optikog kanala {FCP, FCP-2}
SSA SCSI-3 protokol {SSA-S3P} SSA-TC-2
Paralelni interfejs {SPI}
IEEE 1394
Optiki kanal
SSA-PH1 ili SSA-PH2
Slika 8.3 Arhitektura SCSI-3.
486
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Fast i Fast-Wide SCSI

Fast SCSI je naziv za mogunost sinhronog prenosa veoma velike brzine. Fast SCSI dostie brzinu prenosa od 10 M/sec na standardnim 8-bitnim SCSI kablovima. Ako se spoji sa 16bitnim Wide SCSI interfejsom, moe se dostii brzina prenosa od 20 M/sec (to se zove Fast/Wide).
Fast-20 (Ultra) SCSI

Fast-20 ili Ultra SCSI jeste naziv za mogunost sinhronog prenosa veoma velike brzine, dvostruko vee od Fast-SCSI-ja. To je uneto u (nedovreni) nacrt standarda SCSI-3, a ve je prihvaeno na tritu, pogotovo za veoma brze diskove. Ultra SCSI dostie 20 M/sec na standardnom 8-bitnom SCSI kablu. Ako se spoji sa 16-bitnim Wide SCSI interfejsom, moe se dostii brzina prenosa od 40 M/sec (to se zove Ultra/Wide).
Fast-40 (Ultra2) SCSI

Fast-40 SCSI je deo SCSI-3, koja moe da dostigne brzinu prenosa od 40 M/sec na standardnoj 8-bitnoj SCSI sabirnici, a 80 MB/sec na 16-bitnoj (irokoj) Wide SCSI sabirnici.
Fast-80 SCSI
Fast-40 odnosno Ultra3 SCSI je deo SCSI-3, koja moe da dosegne brzinu prenosa od 80 M/sec na standardnoj (uskoj) 8-bitnoj SCSI sabirnici, a 160 MB/sec na 16-bitnoj Wide SCSI sabirnici.
Wide SCSI
Wide SCSI dozvoljava paralelni prenos podataka pri irini sabirnice od 16 bitova. ira veza zahteva novu vrstu kabla. Standardni 50-ilni 8-bitni kabl zove se A kabl. SCSI-2 je prvo odredio poseban 68-ilni B kabl koji je za ire (32-bitne) prenose trebalo da se koristi zajedno sa A kablom. Zbog veih trokova i slabe podrke 32-bitni SCSI nikada nije stvarno primenjen, pa je na kraju izostavljen iz specifikacije SCSI-3. Sada postoje dve vrste SCSI kabla, A kabl i P kabl. A kabl je svaki SCSI kabl koji ima prikljuke sa 50 izvoda, dok P kablovi imaju po 68 izvoda. P kabl vam treba kada prikljuujete Wide SCSI ureaj i hoete da on radi u 16-bitnom reimu.
SCSI optikog kanala

SCSI optikog kanala jeste opis serijskog interfejsa uz upotrebu fizikih osobina i protokola optikog kanala, sa skupom SCSI komandi. Pomou optikog ili koaksijalnog kabla moe se postii brzina od 100 M/sec.
Terminiranje
Pouzdanost nesimetrine SCSI sabirnice zavisi od veoma strogih pravila terminiranja. Naalost, prvobitno pasivno terminiranje otpornikom od 132 oma, kako je odreeno dokumentom SCSI-1, nije predvieno za sadanje velike sinhrone brzine. Ti pasivni terminatori mogu da dovedu do odbijanja signala zbog kojih dolazi do greaka prilikom poveavanja brzine ili dodavanja veeg broja ureaja na sabirnicu. SCSI-2 odreuje aktivan terminator (sa napajanjem) kojim se upravlja pomou napona, smanjuje zavrni otpor na 110 oma i poboljava integritet sistema. Obratite panju na to da LVD SCSI zahteva LVD terminatore. Ako koristite SE terminatore sa LVD ureajima, oni nee raditi. Ako se radi o SE/LVD ureajima oni e se prebaciti u SE reim.
Redosled komandi
Pokreta, kao to je matini adapter, mogao je u standardu SCSI-1 svakom ureaju poslati samo po jednu komandu. U standardu SCSI-2 matini adapter moe jednom ureaju da
SCSI kablovi i konektori
Poglavlje 8
487
poalje i 256 komandi, koje ureaj interno uva i zatim reaguje preko SCSI sabirnice. Odredini ureaj moe ak da menja redosled komandi kako bi postigao veu delotvornost i brzinu. To je svojstvo posebno korisno u vieprocesnom okruenju, kakvi su OS/2 i Windows NT.
Nove komande
SCSI-2 je uzeo zajedniki skup komandi (engl. Common Command Set, CCS) koji se koristio u celoj industriji i zvanino ga uvrstio u standard. CCS je uglavnom projektovan za diskove i nije sadravao posebne komande za druge vrste ureaja. Mnoge stare komande preraene su u standardu SCSI-2, a dodato je i nekoliko novih. Nove komande se odnose na CDROM-ove, optike ureaje, skenere, ureaje za komunikaciju i menjae medijuma (duboks ureaje).
SCSI kablovi i konektori

SCSI standardi su veoma specifini kada se radi o kablovima i konektorima. Najei konektori odreeni ovim standardom su neoklopljeni konektori sa 50 izvoda za unutranje SCSI veze i oklopljeni Centronics konektori sa zabravljivanjem i 50 izvoda za spoljne veze. Oklopljeni Centronics konektor zove se, u zvaninom standardu, i Alternative 2. Za nesimetrinu i za diferencijalnu sabirnicu predvieno je i pasivno i aktivno terminiranje (aktivnom se daje prednost). Konfiguracija sabirnice sa 50 provodnika u standardu SCSI2 odreuje se kao povezivanje A kablom. Stariji uski (8-bitni) SCSI adapteri i spoljni ureaji koriste Centronics konektor pune veliine sa zabravljivanjem sa svake strane. Na slici 8.4 prikazan je takav konektor.
Slika 8.4 Centronics konektor sa 50 izvoda.
Revizija SCSI-2 dodala je mogunost za primenu zbijenog prikljuka D oblika sa 50 izvoda za A kabl. Taj se kabl sada zove Alternative 1. Na slici 8.5 prikazan je zbijeni konektor sa 50 izvoda.
Slika 8.5 Zbijeni SCSI konektor sa 50 izvoda.
Alternative 2, Centronicsov konektor sa zabravljivanjem iz standarda SCSI-1, ostaje nepromenjen. U standardu SCSI-2 dodata je specifikacija 68-ilnog B kabla koji slui za 16-bitne i 32-bitne prenose, ali se on morao koristiti zajedno sa A kablom. Ova mogunost nije iroko prihvaena u industriji pa je izostavljena iz standarda SCSI-3. U standardu SCSI-3 razvijen je novi 68-ilni P kabl, da bi se zamenio zlosreni B kabl. Za A kabl i za P kabl predvieni su oklopljeni i neoklopljeni zbijeni konektori D oblika. Oklopljeni zbijeni konektori imaju osigura za zabravljivanje koji se stisne da bi se otvorio, za razliku od ianog osiguraa na Centronics konektoru. Takoe, zahteva se aktivno terminiranje nesimetrine sabirnice, to omoguava visok stepen bezbednosti signala. Na slici 8.6 prikazan je zbijeni SCSI konektor sa 68 izvoda.
488
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Slika 8.6 Zbijeni SCSI konektor sa 68 izvoda.
U nizovima ureaja obino se koriste posebni SCSI ureaji sa takozvanim Alternative 4 konektorom sa 80 izvoda kojim se moe prenositi Wide SCSI a sadri i vodove za napajanje. Ureaji koji imaju konektor sa 80 izvoda obino se mogu uklanjati i instalirati bez gaenja. Na slici 8.7 prikazan je Alt-4 konektor sa 80 izvoda.
Slika 8.7 Alt-4 SCSI konektor sa 80 izvoda.
Apple i jo neki drugi proizvoai sa nestandardnom implementacijom, za SCSI ureaje koriste 25-ilni kabl i konektor. To su postigli eliminacijom veine uzemljenih vodova iz kabla to, naalost, daje veze pune uma i greaka. Ne bih preporuio kablove i konektore sa 25 izvoda; treba ih izbegavati ako je to ikako mogue. Konektor koji se u tim sluajevima koristi je standardni enski DB25 koji izgleda tano kao konektor za paralelni port za tampa na PC-ju. Naalost, oprema moe da se oteti ako se tampa prikljui na DB-25 SCSI konektor ili SCSI ureaj prikljui u DB-25 konektor za tampa. Prema tome, ako koristite ovu vrstu SCSI konektora, pazite da oni budu dobro obeleeni jer se prema izgledu DB-25 SCSI konektor uopte ne razlikuje od DB-25 paralelnog konektora za tampa. Na slici 8.8 prikazan je konektor DB-25.
Slika 8.8 SCSI konektor DB-25.
Ponovo preporuujem da izbegavate SCSI veze sa ovakvim kablovima i prikljucima.
Namena izvoda SCSI kablova i konektora

U sledeem odeljku detaljno se opisuje namena izvoda razliitih SCSI kablova i konektora. Sa stanovita elektrike postoje dve verzije SCSI-ja: nesimetrina i diferencijalna. Te dve verzije su elektrino neusklaene i ne smeju se meusobno povezivati, jer bi to prouzrokovalo oteenja. Na sreu, za PC postoji veoma malo primena diferencijalnog SCSI-ja, tako da ete ga sretati retko ili nikako. U okviru svake elektrine varijante (nesimetrine ili diferencijalne) postoje u osnovi dve vrste SCSI kablova:
s s
A kabl (standardni SCSI) P kabl (16 i 32-bitni Wide SCSI)
Pedesetoilni A kabl se koristi na veini SCSI-1 i SCSI-2 instalacija i to je kabl koji se najee sree. SCSI-2 Wide (16-bitne) primene koriste P kabl koji potpuno zamenjuje A kabl a ima 68 vodova. Na istoj SCSI sabirnici moete meati standardne i Wide SCSI ureaje
Poglavlje 8
489
tako to ete A i P kabl povezati pomou posebnih adaptera. Primene 32-bitnog Wide SCSI-3 istovremeno bi koriste P i Q kabl, ali to je na kraju izbaeno iz standarda SCSI-3 poto nikada nije ni primenjeno na nekom proizvodu. SCSI kablovi su posebno oklopljeni a najvaniji brzi signali prenose se sredinom kabla dok se manje vani i sporiji signali prenose kroz dva dodatna sloja vodova. Tipian SCSI kabl napravljen je kao to se vidi na slici 8.9.
Spoljni sloj parnost podataka Srednji sloj kontrolni signali
PVC kouljica Unutranji sloj REQ, ACK, uzemljenje
Oklop
Slika 8.9 Presek tipinog SCSI kabla.
Zbog takve posebne konstrukcije, SCSI kablovi su skuplji i deblji od ostalih vrsta kablova. Napominjem da je posebna konstrukcija potrebna samo za spoljne SCSI kablove. Kablovi kojima se ureaji povezuju u zatienom okruenju (unutar PC-ja) mogu da koriste jeftinije trakaste kablove. A kablovi imaju unutranji prikljuak sa pinovima i spoljni oklopljeni konektor, od kojih svaki ima drugaiju namenu izvoda. P kablovi imaju istu namenu izvoda na unutranjim i spoljnim konektorima.
Kablovi i konektori nesimetrinog SCSI-ja

Nesimetrini elektrini interfejs najpopularniji je za PC sisteme. U tabelama 8.2 i 8.3 prikazane su sve mogue namene izvoda za nesimetrine kablove i konektore. A kabl postoji kao unutranji neoklopljeni i kao spoljni oklopljeni kabl. Crtica ispred imena signala znai da je signal aktivan na niskom nivou. Linije oznaene kao rezervisane neprekidne su celom duinom SCSI sabirnice. U sabirnici A kabla, linije oznaene kao rezervisane moraju u SCSI ureaju da ostanu otvorene (ali se mogu uzemljiti), a povezuju se sa uzemljenjem u terminatorskim sklopovima sabirnice. Kod P i Q kablova rezervisane linije se ostavljaju otvorenim, kako u SCSI ureajima, tako i u terminatorskim sklopovima.
Tabela 8.2
Ime signala UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE
Unutranji neoklopljen konektor A-kabla (nesimetrini)

Izvod 1 3 5 Izvod 2 4 6 Ime signala -DB(0) -DB(1) -DB(2)
nastavlja se
490
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Tabela 8.2 Nastavak

Ime signala UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE REZERVISAN Otvoren REZERVISAN UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE Izvod 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45 47 49 Izvod 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 Ime signala -DB(3) -DB(4) -DB(5) -DB(6) -DB(7) -DB(Parnost) UZEMLJENJE UZEMLJENJE REZERVISAN TERMPWR REZERVISAN UZEMLJENJE -ATN UZEMLJENJE -BSY -ACK -RST -MSG -SEL -C/D -REQ -U/I
Tabela 8.3 Unutranji oklopljen konektor A-kabla (nesimetrini)

Ime signala UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE REZERVISAN Otvoren Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Izvod 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 Ime signala -DB(0) -DB(1) -DB(2) -DB(3) -DB(4) -DB(5) -DB(6) -DB(7) -DB(Parnost) UZEMLJENJE UZEMLJENJE REZERVISAN TERMPWR

Ime signala REZERVISAN UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE Izvod 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Izvod 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
Poglavlje 8
491
Ime signala REZERVISAN UZEMLJENJE -ATN UZEMLJENJE -BSY -ACK -RST -MSG -SEL -C/D -REQ -U/I
IBM je koristio SCSI interfejs u praktino svim sistemima PS/2 uvedenim posle 1990. godine. Ovi sistemi koriste Micro-Channel SCSI adapter ili je matini SCSI adapter ugraen u matinu plou. U svakom sluaju, IBM-ov SCSI interfejs koristi poseban mini-Centronics spoljni oklopljeni konektor sa 60 izvoda, koji je jedinstven u industriji. Za povezivanje sa standardnim Centronics konektorom sa 50 izvoda, koji postoji na veini spoljnih SCSI ureaja, potreban je poseban IBM kabl. Namena izvoda IBM-ovog mini-Centronics spoljnog oklopljenog konektora sa 60 izvoda prikazana je u tabeli 8.4. Mada je raspored izvoda jedinstven, primetiete da su brojevi izvoda i odgovarajui signali isti kao kod standardnog unutranjeg neoklopljenog SCSI konektora sa pinovima. IBM je prestao da proizvodi ovakve prikljuke na svim svojim sistemima posle serije PS/2 i svuda koristi uobiajene SCSI konektore.
Tabela 8.4
Ime signala UZEMLJENJE -DB(0) UZEMLJENJE -DB(1) UZEMLJENJE -DB(2) UZEMLJENJE -DB(3) UZEMLJENJE -DB(4) UZEMLJENJE -DB(5) UZEMLJENJE -DB(6) UZEMLJENJE
IBM-ov PS/2 SCSI spoljni oklopljeni konektor sa 60 izvoda

Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Izvod 60 59 58 57 56 55 54 53 52 51 50 49 48 47 46 Ime signala Nije povezan Nije povezan Nije povezan Nije povezan Nije povezan Nije povezan Nije povezan Nije povezan Nije povezan UZEMLJENJE -U/I UZEMLJENJE -REQ UZEMLJENJE -C/D
nastavlja se
492
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Tabela 8.4 Nastavak

Ime signala -DB(7) UZEMLJENJE -DB(Parnost) UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE Rezervisan Rezervisan Otvoren TERMPWR Rezervisan Rezervisan UZEMLJENJE UZEMLJENJE Izvod 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Izvod 45 44 43 42 41 40 39 38 37 36 35 34 33 32 31 Ime signala UZEMLJENJE -SEL UZEMLJENJE -MSG UZEMLJENJE -RST UZEMLJENJE -ACK UZEMLJENJE -BSY UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE -ATN UZEMLJENJE
P kabl (nesimetrini) i konektori koriste se u 16-bitnim Wide SCSI-2 aplikacijama (namena izvoda prikazana je u tabeli 8.5).
Tabela 8.5 Spoljni i unutranji oklopljeni konektori (nesimetrinog) P kabla

Ime signala UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE TERMPWR TERMPWR Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Izvod 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 Ime signala -DB(12) -DB(13) -DB(14) -DB(15) -DB(Parnost 1) -DB(0) -DB(1) -DB(2) -DB(3) -DB(4) -DB(5) -DB(6) -DB(7) -DB(Parnost 0) UZEMLJENJE UZEMLJENJE TERMPWR TERMPWR

Ime signala REZERVISAN UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE UZEMLJENJE Izvod 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 Izvod 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68
Poglavlje 8
493
Ime signala UZEMLJENJE REZERVISAN -ATN UZEMLJENJE -BSY -ACK -RST -MSG -SEL -C/D -REQ U/I -DB(8) -DB(9) -DB(10) -DB(11)
Diferencijalni SCSI signali

Visokonaponski diferencijalni (HVD) SCSI obino se ne koristi u PC okruenju, ali je veoma popularan kod miniraunara zato to dozvoljava veoma dugake sabirnice. Situacija se u poslednje vreme menja uvoenjem niskonaponske diferencijalne signalizacije (LVD). Kod diferencijalne signalizacije koriste se upravljaki programi i na pokretakom i na ciljnom ureaju tako da signal radi na principu guranja i povlaenja a ne na principu signala i uzemljenja kao kod standardnog nesimetrinog SCSI-ja. Tako su omoguene mnogo vee duine kabla i eliminiu se neki problemi sa terminiranjem. Od kada se SCSI pojavio, veina periferijskih ureaja za PC bila je tipa SE. Oni se ne mogu kombinovati sa HVD ureajima iako se HVD ureaji mogu koristiti na SE sabirnici uz odgovarajue (skupe) adaptere. Sa druge strane novi LVD ureaji mogu da se koriste na SE sabirnici ako imaju mogunost rada u dva reima jer e se tada prebaciti u SE reim. Ako svi ureaji, ukljuujui i matini adapter, podravaju LVD reim, svi e se prebaciti u taj reim pa e biti dozvoljeni dui kablovi i vee brzine. Uobiajena granica za SE SCSI sabirnicu je 1,5 do 3 metra (oko 5 do 10 stopa) a brzina do 20 MHz. Ako se koristi u LVD reimu sabirnica moe da bude dugaka do 12 metara (oko 40 stopa) i ubrzava se na 80 MHz. HVD SCSI podrava duinu sabirnice do 25 metara (oko 80 stopa). Skreemo vam panju da su skoro svi nedavno uvedeni SCSI diskovi Ultra2 ili Ultra3 ureaji, to podrazumeva da su LVD ili LVD/SE.
Produivai
SCSI produivai (engl. expanders) dele SCSI sabirnicu na vie fizikih segmenata od kojih svaki moe da ima duinu maksimalno dozvoljenu za signalizaciju koja se na njemu koristi. Oni u potpunosti regeneriu signale na SCSI sabirnici, pa omoguavaju vee duine kabla i kombinovanje nekompatibilnih ureaja na istoj sabirnici. Produiva moe da se iskoristi da razdeli nekompatibilne delove SCSI sabirnice. Na primer, da se razdvoje SE i HVD SCSI ureaji.
494
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Produivai su transparentni za softver i za firmver na sabirnici i ne zauzimaju identifikacioni broj ureaja. Oni obino mogu da obezbede terminiranje ako se nalaze na kraju segmenta sabirnice ili im se moe onemoguiti terminiranje ako se nalaze na sredini. S obzirom na to da su skupi, produivai se obino ne koriste osim u krajnjim sluajevima kada ne preostaje nijedno drugo reenje. U veini sluajeva bolje je ostati u granicama preporuenih duina za kablove i sabirnice i ne koristiti nekompatibilne ureaje kao to su HVD ureaji na standardnu SE ili LVD sabirnicu.
Terminiranje
Sve sabirnice moraju da budu elektriki terminirane na oba kraja, pa u tome SCSI sabirnica nije izuzetak. Nepravilno terminiranje jo uvek je jedna od uobiajenih smetnji kod SCSI instalacija. Za SCSI sabirnicu moe se koristiti jedna od etiri vrste terminatora ureaja:
s s s s
Pasivni Aktivni (zove se jo i Alternative 2) FPT (engl. Forced Perfect Termination - prinudno savreno terminiranje): FPT-3, FPT18 i FPT-27 LVD terminiranje
Uobiajeni pasivni terminatori (mree otpornika) dozvoljavaju kolebanje signala u zavisnosti od naponskog signala terminatora na sabirnici. Otpornici pasivnog terminatora obino su dovoljni pri malim rastojanjima, dve do tri stope, ali za vea rastojanja mnogo je bolje aktivno terminiranje. Za Fast SCSI obavezno je aktivno terminiranje. Aktivni terminatori, u stvari, imaju jedan ili vie regulatora napona koji proizvode odgovarajui zavrni napon, umesto otpornika koji ga smanjuju. Na taj nain se obezbeuje da se SCSI signali uvek zavravaju pravilnim naponom. Aktivni terminatori obino imaju neku vrstu LED diode koja prikazuje njihov rad. Standard SCSI-2 preporuuje aktivno terminiranje na oba kraja sabirnice, a zahteva ga ako se koriste Fast ili Wide SCSI ureaji. Veina boljih matinih adaptera ima mogunost samoterminiranja, ako se nau na kraju lanca. Postoji posebna varijanta aktivnog terminiranja: prinudno savreno terminiranje FPT (engl. Forced Perfect Termination). FPT je jo bolji vid aktivnog terminiranja, gde se za izbegavanje prekoraenja ili podbacivanja signala dodaju diodne kleme. Trik je u tome da se terminatori prikljuuju na izlaz dva regulisana napona umesto na +5 i uzemljenje. Tako diode klema spreavaju prekoraenje i podbacivanje signala, posebno pri velikim brzinama signala i na velikim rastojanjima. FPT terminatori postoje u vie verzija. Verzije FPT-3 i FPT-18 predviene su za 8-bitni standardni SCSI, dok je FPT-27 predvien za 16-bitni (Wide) SCSI. Verzija FPT-3 primenjuje prinudno savreno terminiranje na tri najaktivnija SCSI signala na 8-bitnoj SCSI sabirnici, dok ga FPT-18 primenjuje na sve SCSI signale na 8-bitnoj sabirnici, osim uzemljenja. FPT27 takoe primenjuje prinudno savreno terminiranje na sve SCSI signale na 16-bitnoj sabirnici, osim uzemljenja. Primetite da na LVD sabirnici morate da koristite LVD terminatore ako hoete da sabirnica radi u LVD reimu. Ako budete koristili SE terminatore sabirnica prelazi u SE reim.
uu
Videti Konfigurisanje SCSI ureaja str. 495.
Napomena
Nekoliko kompanija proizvodi vrhunske terminatore za SCSI sabirnicu. Dve takve su Aeronics i ogranak Data Mate kompanije Method. Obe ove kompanije proizvode razliite terminatore, ali je Aeronics primeen po jedinstvenim FPT verzijama posebno prilagoenim za nezgodne sluajeve
Konfigurisanje SCSI ureaja
Poglavlje 8
495
gde je potreban dui kabl ili vea bezbednost signala. Kod SCSI instalacija najvanije je uloiti u dobre kablove i terminatore. Adrese odgovarajuih kompanija nalaze se u spisku dobavljaa na CD-u. Za LVD i HVD SCSI potrebni su i posebni terminatori. Ako koristite te interfejse, obezbedite i kompatibilne terminatore.

Konfigurisanje SCSI ureaja nije teko, ali je neto sloenije od konfigurisanja IDE ureaja. SCSI standard odreuje nain njihovog konfigurisanja. Kod konfigurisanja SCSI ureaja treba da podesite dve ili tri stvari:
s s
SCSI ID (0 do 7 ili 0 do 15) Otpornike terminatora
SCSI ID podeava se sasvim jednostavno. Na jednoj uskoj SCSI sabirnici moe da se koristi sedam SCSI ureaja, na jednoj irokoj moe da se koristi petnaest ureaja, a svaki ureaj mora da ima jedinstvenu SCSI ID adresu. Ukupno postoji 8 odnosno 16 adresa a matini adapter zauzima jednu, tako da su ostale adrese slobodne za 7 ili 15 dopunskih ureaja. Veina SCSI matinih adaptera je fabriki podeena na SCSI ID 7 ili 15 i to je ID najvieg prioriteta. Svi ostali ureaji moraju da imaju jedinstvene ID brojeve koji nee biti u meusobnom sukobu. Neki matini adapteri omoguavaju podizanje sistema samo sa diska sa odreenim ID brojem. Stariji Adaptecovi matini adapteri zahtevali su da se sistem podie sa diska koji ima ID broj 0. Noviji adapteri dozvoljavaju podizanje sa bilo kog ID-a. Postavljenje ID broja obino se izvodi podeavanjem kratkospojnika na ureaju. Ako je ureaj ugraen u posebno kuite, na njemu, najee sa zadnje strane, postoji prekida za biranje ID-a. ID se bira tako to se ovaj prekida pritiska ili okree dok se ne pojavi eljeni broj. Ako ne postoji spoljni bira, morate otvoriti kuite i podesiti ID pomou kratkospojnika na ureaju. Za podeavanje ID broja su potrebna tri kratkospojnika, a broj se odreuje binarnim vrednostima samih kratkospojnika. Na primer, ako sva tri kratkospojnika iskljuite, dobijate binarni broj 000b, to znai ID broj 0. Binarni broj 001b znai ID 1, 010b znai ID 2, 011b znai ID 3 i tako dalje. (Primetiete da uz ove brojeve stavljam malo slovo b, to je oznaka za binarne brojeve.) Naalost, kratkospojnici na ureaju mogu da budu u rastuem ili opadajuem redosledu, u zavisnosti od toga kako ih proizvoa postavi. Da bih pojednostavio stvari, u sledeim tabelama sam zabeleio sva mogua podeavanja kratkospojnika za ID. U tabeli 8.6 prikazana su podeavanja za ureaje gde je najznaajniji bit (engl. Most Significant Bit, MSB) sa leve strane. U tabeli 8.7 prikazana su podeavanja za ureaje gde su kratkospojnici tako postavljeni da je MSB sa desne strane.
Tabela 8.6 Podeavanje SCSI kratkospojnika za ID gde je MSB sa leve strane

SCSI 0 1 2 3 4 5 ID 0 0 0 0 1 1 Poloaji kratkospojnika 0 0 1 1 0 0 Postavljeno 0 1 0 1 0 1
nastavlja se
496
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Tabela 8.6 Nastavak

SCSI 6 7 ID 1 1 Poloaji kratkospojnika 1 1 Postavljeno 0 1
1 = ukljuen kratkospojnik, 0 = iskljuen kratkospojnik
Tabela 8.7 Podeavanje SCSI kratkospojnika za ID gde je MSB sa desne strane

SCSI 0 1 2 3 4 5 6 7 ID 0 1 0 1 0 1 0 1 Poloaji kratkospojnika 0 0 1 1 0 0 1 1 Postavljeno 0 0 0 0 1 1 1 1
1 = ukljuen kratkospojnik, 0 = iskljuen kratkospojnik
Terminiranje SCSI sabirnice veoma je jednostavno. Terminatori moraju da postoje na oba kraja sabirnice i tu nema izuzetaka. Ako je na jednom kraju sabirnice matini adapter, on mora da ima omogueno terminiranje. Ako je matini adapter na sredini sabirnice, a postoje i unutranje i spoljne veze na sabirnici, na matinom adapteru treba onemoguiti terminiranje, a ureaji na svakom kraju sabirnice moraju da sadre terminatore. Veina problema na koje nailazim u SCSI instalacijama potiu od pogrenog terminiranja. Na slici 8.10 prikazana je SCSI sabirnica sa nekoliko ureaja. U ovom sluaju je matini adapter na jednom kraju sabirnice a CD-ROM ureaj na drugom. Da bi sabirnica pravilno radila ova dva ureaja moraju biti terminirana,, a svi ostali ne. Kada instalirate spoljni ureaj videete da na kuitu postoje ulazni i izlazni SCSI konektori, kako bi ureaj mogao da se povee u lanac. Ako je taj ureaj na kraju SCSI sabirnice, najverovatnije e u drugi (izlazni) SCSI konektor morati da se prikljui spoljni terminirajui modul, da bi se sabirnica pravilno terminirala (slika 8.11). Spoljni terminatorski moduli se prave sa razliitim konfiguracijama konektora, ukljuujui prolazne prikljuke koji su potrebni ako na SCSI ureaju postoji samo jedan port. Prolazni terminatori takoe se esto koriste kod unutranjih ureaja koji nemaju ugraene zavrne otpornike. Mnogi diskovi koriste prolazne terminatore da bi se utedeo prostor na logikoj ploi (slika 8.12). Prolazni moduli su neophodni ako je ureaj na kraju sabirnice a ima samo jedan SCSI konektor. Ostali sastavni delovi SCSI ureaja konfiguriu se pomou kratkospojnika. Evo nekoliko najeih podeavanja na koja se obino nailazi:
s s s s
ukljuivanje po komandi (odloeno ukljuivanje) SCSI parnost napajanje terminatora sinhrono pregovaranje
Ova podeavanja su opisana u narednim odeljcima.

Disk
Poglavlje 8
497
DVD ureaj
Zip ureaj
CD pisa
CD-ROM
Slika 8.10 Veze na SCSI lancu; prvi i poslednji ureaj moraju se terminirati.
Slika 8.11 Terminator za spoljne SCSI ureaje.
498
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Slika 8.12 Unutranji SCSI terminator u prolaznom konektoru.
Ukljuivanje po komandi (odloeno ukljuivanje)

Ako na sistemu imate vie ureaja, treba ih podesiti tako da se ne ukljue svi im raunar dobije napajanje. Disk moe da povue tri do etiri puta vie struje u prvih nekoliko sekundi nego tokom redovnog rada. Ta dodatna snaga potrebna je motoru kako bi pokrenuo ploe da se brzo obru. Kada nekoliko ureaja istovremeno povue takvu snagu, moe se preopteretiti napajanje, pa e se sistem koiti ili e podizanje sistema da bude isprekidano. Skoro svi SCSI ureaji imaju neki nain da se ukljuivanje odloi kako ne bi dolazilo do ove nezgode. Kada veina SCSI matinih adaptera pokree SCSI sabirnicu, ona alje komandu Start Unit redom na svaku ID adresu. Ako na disku podesite kratkospojnik, moete spreiti da se on ukljui sve dok od matinog adaptera ne dobije komandu Start Unit. Kako matini adapter ovu komandu alje redom na sve ID adrese, poevi od onog najvieg prioriteta (ID 7), pa do najnieg (ID 0), prvo e se pokrenuti znaajniji ureaji, a ostali redom posle njih. Poto neki matini adapteri ne alju komandu Start Unit, neke ureaje morate podesiti da odgode ukljuivanje za odreen broj sekundi i da ne ekaju komandu koja nikada nee doi. Ako se ureaj nalazi u posebnom kuitu sa odvojenim napajanjem, nije potrebno koristiti odloeno ukljuivanje. Ono je vano za ureaje koji napajanje dobijaju iz jedinice zajednike za ceo sistem. Za unutranje ureaje preporuujem da se podesi ukljuivanje na komandu (odloeno ukljuivanje) ak i kada imate samo jedan SCSI disk, jer e optereenje napajanja potrebno da disk dobije poetnu brzinu doi tek kada ostali deo sistema ve dobije punu snagu. To je posebno vano za prenosive sisteme i druge sisteme gde je napajanje ogranieno.
SCSI parnost
SCSI parnost je vrsta ograniene kontrole greaka koja proverava pouzdanost prenosa podataka. Praktino svi matini adapteri podravaju proveru SCSI parnosti, pa bi taj postupak trebalo omoguiti na svakom ureaju. To nije obavezno jedino zato to neki stariji matini adapteri ne mogu da rade sa SCSI parnou, pa se ona mora iskljuiti.
Napajanje terminatora
Terminatori na svakom kraju SCSI sabirnice zahtevaju napajanje od bar jednog ureaja sa sabirnice. U veini sluajeva to se napajanje dobija od matinog adaptera, meutim, u
PnP SCSI
Poglavlje 8
499
nekim sluajevima nije tako. Na primer, SCSI matini adapteri za paralelne prikljuke po pravilu ne obezbeuju napajanje terminatora. Ne smeta ako vie ureaja daje napajanje za terminatore, zato to je svaki izvor zatien diodom. esto se, zbog jednostavnosti, svi ureaji podeavaju tako da daju napajanje terminatorima. Ako terminatori ne dobijaju napajanje ni od jednog ureaja, sabirnica nee biti pravilno zavrena i nee dobro raditi.
SCSI sinhrono pregovaranje

SCSI sabirnica moe da radi u dva reima: asinhronom (podrazumevani reim) i sinhronom. Sabirnica moe za vreme prenosa da promeni reim rada pomou protokola koji se zove sinhrono pregovaranje. Pre prenosa podataka kroz SCSI sabirnicu, ureaj koji alje (pokreta) i ureaj koji prima (odredite) pregovaraju o nainu prenosa. Ako oba ureaja podravaju sinhrono prenoenje, oni e to utvrditi tokom pregovora i prenos e se obaviti veom sinhronom brzinom. Naalost, neki stariji ureaji ne odgovaraju na zahtev za sinhronim prenosom i mogu postati neupotrebljivi kada takav zahtev stigne. Zbog toga matini adapteri i ureaji koji podravaju sinhrone prenose imaju kratkospojnik kojim se onemoguava pregovaranje kako bi bili u stanju da rade uz starije ureaje. Podrazumeva se da svi dananji ureaji podravaju sinhrono pregovaranje i taj postupak trebalo bi da bude omoguen.
PnP SCSI
PnP (Plug-and-Play) SCSI je prvobitno objavljen aprila 1994. godine. Ta tehnika specifikacija dozvoljava proizvoaima SCSI ureaja da proizvedu PnP periferale koji e se automatski podesiti kada se budu koristili sa PnP operativnim sistemom, to omoguava jednostavno povezivanje ili ponovno konfigurisanje spoljnih periferala, kao to su disk, jedinice za traku i CD-ROM-ovi. Da bi se SCSI periferijski ureaj povezao sa PC-jem, ovaj dokument nalae upotrebu PnP SCSI matinog adaptera kao to je PnP ISA ili PCI. PnP dodatne kartice omoguavaju PnP operativnom sistemu da automatski podesi upravljake programe i sistemske resurse za matini interfejs sabirnice. Verzije 1.0 specifikacije za PnP SCSI su:
s s s s
Konfiguracija sa samo jednim kablom i konektorom Automatsko zavravanje SCSI sabirnice SCAM (engl. SCSI Configured Automatically - automatski podeen SCSI) automatsko dodeljivanje ID broja Potpuna kompatibilnost PnP SCSI ureaja sa ranije ugraenom osnovom SCSI sistema
To bi obinom korisniku umnogome trebalo da olaka upotrebu SCSI-ja. Svaki SCSI periferijski ureaj koji dodajete na SCSI sabirnicu (osim diska) zahteva upravljaki program. Diskovi su izuzetak, jer se podrka za njih obino nalazi u BIOS-u matinog SCSI adaptera. Upravljaki programi su posebno pravljeni ne samo za ureaj ve i za matini adapter. Nedavno su postala popularna dva upravljaka programa za interfejs matinih adaptera, to e uveliko smanjiti problem. Ako postoji standardan upravljaki program za matini adapter, proizvoai periferijskih ureaja bre e praviti upravljake programe za podrku svojim ureajima koji e se obraati optem upravljakom programu matinog adaptera. Tako e se izbei zavisnost od odreene vrste matinog adaptera. Ti primarni ili univerzalni upravljaki programi povezuju matini adapter i operativni sistem. ASPI (engl. Advanced SCSI Programming Interface) predstavlja trenutno najpopularniji univerzalni upravljaki program, pa veina proizvoaa dopunskih ureaja pie svoje upravljake programe tako da se obraaju ASPI-ju. Slovo A u skraenici ASPI znailo je ranije
500
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Adaptec, ime kompanije koja ga je uvela, ali su drugi proizvoai SCSI ureaja pribavili licencu da koriste ASPI za svoje ureajima. DOS ne podrava ASPI neposredno, ali ga podrava kada se uita upravljaki program ASPI. Windows 95, Windows 98, Windows NT i OS/2 verzije 2.0 i novije, sadre automatsku ASPI podrku za nekoliko SCSI matinih adaptera. Future Domain i NCR napravili su drugi upravljaki interfejs program koji se zove CAM (engl. Common Access Method). CAM je protokol koji se ANSI odobrio i omoguava da jedan upravljaki program kontrolie vie matinih adaptera. OS/2 2.1 i novije verzije trenutno sadre podrku i za ASPI i za CAM. Future Domain nudi i CAM-ASPI konvertor u pomonim programima koje isporuuje uz svoje matine adaptere.
Reavanje problema sa konfigurisanjem SCSI ureaja

Kada povezujete lanac ureaja na jednu SCSI sabirnicu postupak moe brzo da postane veoma sloen. Ako prilikom instaliranja imate probleme prvo proverite sledee:
s s s s s
Proverite da li koristite najnoviju verziju BIOS-a proizvoaa matine ploe. Bilo je sluajeva da PCI slotovi ne rade kako treba. Proverite da li svi SCSI ureaji na sabirnici imaju napajanje. Proverite da li su SCSI kablovi i kablovi za napajanje pravilno utaknuti. Pokuajte da skinete i ponovo postavite sve konektore. Proverite da li matini adapter i svi ureaji na kanalu SCSI sabirnice imaju jedinstvene identifikacione brojeve. Proverite da li je sabirnica pravilno terminirana. Setite se da na sabirnici moraju da postoje dva terminatora, po jedan na svakom kraju. Svako drugo terminiranje treba ukloniti ili onemoguiti. Ako parametrima u BIOS-u moe da se kontrolie konfigurisanje PCI sabirnice, proverite da li je PCI slotu u kojem se nalazi SCSI adapter dodeljen slobodan prekid. Ako je sistem PnP proverite i, ako treba, promenite to pomou Windowsovog Device Managera. Proverite da li se matini adapter nalazi u PCI slotu koji omoguava upravljanje sabirnicom. Na nekim starijim matinim ploama upravljanje sabirnicom nije radilo u svim PCI slotovima. Proverite u dokumentaciji matine ploe i pokuajte da premestite SCSI matini adapter u drugi PCI slot. Ako ste instalirali SCSI disk a sistem raunara ne uspeva da se podigne sa njega, to moe biti iz vie razloga. Ako su na raunaru instalirani SCSI i drugi diskovi, ureaj za podizanje sistema gotovo uvek e biti onaj disk koji nije SCSI. Ako elite da podiete sistem raunara sa SCSI diska, proverite u BIOS-u redosled ureaja sa kojih se moe podizati sistem. Ako je to na vaem sistemu izvodljivo, promenite redosled ureaja tako da SCSI disk bude na prvom mestu. Ako nije, pokuajte da iz sistema uklonite diskove koji nisu SCSI. Proverite da li u BIOS-u za diskove stoji No Drives Installed. Poto PC BIOS podrava samo ATA (IDE) diskove treba mu rei da ih nema kako bi za podizanje uzeo u obzir druge ureaje kao to je SCSI. Proverite da li je disk podeljen na particije i da li postoji primarna particija. Proverite programom FDISK (iz DOS-a ili iz Windowsa). Proverite da li je particija sa koje treba da se podie sistem raunara aktivirana. I to se moe proveriti ili ispraviti programom FDISK.
Ako na sistemu postoje samo SCSI diskovi a on se ipak ne podie, proverite sledee:
s
s s
IDE interfejs u poreenju sa SCSI interfejsom

s
Poglavlje 8
501
Na kraju, ako nita drugo ne pomae, moete pokuati da napravite rezervnu kopiju svih podataka sa SCSI diska i nakon toga izvedete formatiranje niskog nivoa pomonim programom Format ugraenim u matini adapter ili isporuenim uz njega. Ponite tako to ete dodavati jedan po jedan ureaj. Nemojte ukljuiti mnogo ureaja u jednu SCSI karticu i onda probati da ih podesite sve odjednom, nego ponite od matinog adaptera i jednog diska. Posle toga dodajte ureaje jedan po jedan, a pre nego to preete na sledei proverite da li sve dobro radi. Sve paljivo beleite. Kada dodajete SCSI dopunski ureaj zapiite SCSI ID adresu i poloaje svakog prekidaa i kratkospojnika; na primer, kako su podeeni SCSI parnost, napajanje terminatora ili odloeno odn. udaljeno ukljuivanje. Za matini adapter zapiite BIOS adrese, broj prekida (IRQ), DMA kanal i adrese U/I prikljuaka koje e adapter koristiti, kao i poloaj svakog kratkospojnika (na primer onog za terminiranje) sve to vam kasnije moe zatrebati. Primenite pravilno terminiranje. Svaki kraj sabirnice mora da bude terminiran, poeljno bi bilo pomou aktivnih ili FPT (Forced Perfect) terminatora. Ako koristite neki Fast SCSI-2 ureaj, obavezni su aktivni terminatori i ne mogu se koristiti jeftiniji pasivni. ak i sa standardnim (sporim) SCSI ureajima veoma je preporuljivo aktivno terminiranje. Ako na sabirnici imate samo unutranje ili samo spoljne ureaje, treba omoguiti terminiranje na matinom adapteru i poslednjem ureaju u lancu. Ako u lancu imate i spoljne i unutranje ureaje, terminator mora da postoji na prvom i poslednjem ureaju, ali ne i na SCSI matinom adapteru (jer je on tada u sredini sabirnice). Koristite najbolje oklopljene SCSI kablove. Proverite da li konektori na kablovima odgovaraju ureajima. Koristite najbolje oklopljene kablove i pridravajte se ogranienja za duinu SCSI sabirnice. Koristite kablove predviene za SCSI i, ako je ikako mogue, ostanite na jednoj vrsti kabla za celu SCSI sabirnicu. Razliite marke kabla imaju razliite impedanse, to ponekad moe izazvati problem, pogotovo kada se primenjuju dugaki kablovi ili veoma brzi SCSI.
Evo nekoliko saveta da vai ureaji prorade brzo i ispravno:

s
Ako se pridravate ovih jednostavnih saveta sveete brige na najmanju meru i neete imati problema u radu.

Ako poredite performanse i mogunosti ureaja sa IDE i SCSI interfejsom treba da razmotrite nekoliko stvari. To su danas dva najpopularnija tipa ureaja i dogaa se da jedan proizvoa pravi istovetne ureaje za oba interfejsa. Teko je odluiti koji je bolji za va sistem, a odluka zavisi od mnotva inilaca. U veini sluajeva IDE ureaj pokazae se na odreenom zadatku ili ispitu kao isti ili bolji od odgovarajueg SCSI ureaja istog proizvoaa. To se uglavnom odnosi na ispitivanje gde se koristi samo jedan disk sa jednim korisnikom i operativnim sistemom kao to su Windows 95 i 98. Jai operativni sistemi kao to je NT ili Windows 2000 mogu efikasnije da koriste redosled komandi i druge mogunosti SCSI-ja pa e raditi bolje od IDE ureaja, pogotovo ako treba podrati vie diskova. Zanimljivo je da su SCSI ureaji u stvari potekli od IDE ureaja, tj. da su se i jedni i drugi razvili od ranijih interfejsa ST-506/412 i ESDI.
tt tt
Videti Interfejs ESDI str. 458. Videti Interfejs ST-506/412 str. 457.
502
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Razvoj i konstrukcija SCSI diskova

SCSI nije interfejs za diskove, nego sabirnica koja podrava adaptere interfejsa SCSI sabirnice, povezane sa kontrolerima diska i drugih ureaja. Prvi SCSI diskovi za PC bili su standardni ST-506/412 ili ESDI disk ureaji sa posebnim adapterom interfejsa SCSI sabirnice (ponekad se zvao kontroler mosta), koji je pretvarao ST-506/412 ili ESDI interfejs u SCSI. Taj je interfejs prvobitno bio na dodatnoj logikoj ploi i ceo sklop se obino nalazio u spoljnom kuitu. Sledei korak bio je da se pretvara interfejsa SCSI sabirnice ugradi u samu logiku plou disk ureaja. Danas se takvi diskovi zovu diskovi sa ugraenim SCSI-jem, zato to im je ugraen SCSI interfejs. U tom trenutku nestala je obaveza da se unutranji interfejs diska potpuno pridrava odredbi ST-506/412 ili ESDI, zato to je jedini ureaj sa kojim taj interfejs treba da se povezuje takoe bio ugraen. Tako su proizvoai diskova i interfejsa, kao i kontrolera i skupova ipova, poeli da razvijaju prilagoenije skupove ipova koji su se zasnivali na postojeim skupovima ipova ST-506/412 ili ESDI, ali su nudili vie mogunosti i bolje performanse. Danas, ako pogledate tipian SCSI disk, esto moete da prepoznate ip ili skup ipova koji slui kao disk kontroler. Bie to ista vrsta koja se koristila na kontroleru za ST-506/412 ili ESDI ili neka prilagoena varijanta. Razmotrimo neke primere. ATA IDE ureaj mora u potpunosti da podraava interfejs disk kontrolera na nivou sistema iz serije kontrolera WD1003 Western Digitala, koje je IBM koristio u AT-u. Ti diskovi moraju da se ponaaju kao da imaju ugraen kontroler ST506/412 ili ESDI i u stvari ga imaju. Veina tih ugraenih kontrolera ima vie mogunosti od prvobitne serije WD1003 (obino u vidu dodatnih komandi), ali moraju da odgovore bar na sve komande koje su se prvobitno koristile sa WD1003. Ako pratite trite diskova, primetiete da proizvoai veinu novijih ureaja obino nude i u ATA IDE i u SCSI verziji. Drugim reima, ako proizvoa pravi odreeni IDE disk od 500 M, videete da ista kompanija uvek proizvodi i SCSI model istog kapaciteta i svojstava, sa istim HDA (engl. Head Disk Assembly), ak i istog izgleda kao IDE verzija. Ako ispitate te praktino istovetne diskove, jedinu veu razliku ini dodatni ip na logikoj ploi SCSI verzije, koji se zove SBIC (engl. SCSI Bus Adapter Chip - adapter SCSI sabirnice). Na slikama 8.13 i 8.14 prikazani su blok dijagrami logikih ploa WD-AP4200 (ATAIDE diska od 200 M), odnosno WD-SP4200 (SCSI diska od 200 M). Ti ureaji koriste iste HDA, razlika je samo u logikoj ploi; ak su i logike ploe iste, osim to na SCSI disku postoji dodatni SBIC ip. Primetiete da je ak i sastav kola ova dva diska skoro istovetan. Oba koriste LSI (engl. Large Scale Integrated circuit) ip, WD42C22 Disk Controller i Buffer Manager ip. U ATA disku ovaj ip je povezan preko DMA ipa direktno na AT sabirnicu. U SCSI verziji dodat je WD33C93 ip interfejs kontrolera SCSI sabirnice kao posrednik izmeu logike disk kontrolera i SCSI sabirnice. U sutini, logiki dijagrami ova dva diska razlikuju se samo po tome to SCSI verzija sadri potpun ATA ureaj sa dodatkom kontrolerske logike interfejsa SCSI sabirnice. To je u osnovi veoma saeta verzija odvojenih kontrolera diska i mosta koji su se koristili u prvim danima SCSI-ja na PC-ju.
tt
Videti DMA reimi prenosa str. 472.
Ovaj primer ete upotpuniti ako prouite i logiki dijagram za WD 1006V-MM1, a to je ST-506/412 kontroler (slika 8.15). Jasno se vidi da je glavni LSI ip na ovoj ploi isti WD42C22 disk kontroler ip koji se koristio u IDE i SCSI diskovima. Evo ta tehniki prirunik kae za ovaj ip:

LED 12 MHZ OSC 16K X 16 ROM 1K X 16 RAM PSD301 BUS P SERVO P 16K X 16 ROM
Poglavlje 8
503
80C19 6
80C19 6
1K X 16 RAM PSD301
Disk kontroler
Kontroler servo motora

(LOBSTER) WD60C11
Upravlja os. motora
HDA
VANILLA
AT sabirnica
Upravlja aktuatora
GAL20V8
DMA CONTROL
WD42C22C
Separator podataka
Kanal za itanje
25.3122 MHZ
15 MHZ
Napajanje
+12V GND GND +5V
Bafer sektora 64KB x 8
Slika 8.13 Blok dijagram logike ploe Western Digitalovog ATA-IDE diska WD-AP4200 od 200 MB
WD42C22 objedinjava arhitekturu i odline performanse jeftinog Winchester kontrolera. WD42C22 objedinjava glavne delove podsistema Winchester kontrolera: matini interfejs, upravljanje baferom, formater/kontroler diska, koder/dekoder, CRC/ECC (Cyclic Redundancy Check/Error Correction Code) generator i proveru, kao i interfejs disk ureaja u jedinstvenom pakovanju sa 84 pinova PQFP (Plastic Quad Flat Pack). Praktino istovetan oblik ATA-IDE i SCSI diska nije svojstven samo Western Digitalu. Veina proizvoaa diskova oblikuju ATA-IDE i SCSI diskove na isti nain, esto koriste ove iste WD ipove, a ipove disk kontrolera i interfejsa za SCSI sabirnicu od drugih proizvoaa. Sada bi trebalo da vam je jasno da su SCSI diskovi veinom zapravo obini ATA-IDE diskovi sa dodatkom logike SCSI sabirnice. Ta e injenica ponovo biti spomenuta u odeljku SCSI u poreenju sa IDE: prednosti i ogranienja, u kojem se govori o performansama i drugim elementima po kojima se ovi interfejsi razlikuju.
504
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Kao primer moe posluiti i nekoliko IBM-ovih ugraenih SCSI-2 diskova od 320 MB i 400 MB. Svaki od ovih ureaja sadri WD-10C00 Programmable Disk Controller u obliku PLCC (Plastic Leaded Chip Carrier) ipa sa 68 pinova. U tehnikom priruniku stoji: Ovaj ip podrava ST412, ESDI, SMD i optiki interfejs. Najvea brzina prenosa iznosi 27 Mbit/sec, a sadri unutranji, potpuno programabilni 48-bitni ili 32-bitni ECC, 16-bitni CRC-CCITT ili spoljni polinomni ECC koji korisnik moe definisati, potpuno programabilne veliine sektora i CMOS male potronje u tehnologiji od 1,25 mikrona. Osim toga, ti posebni diskovi sa ugraenim SCSI-jem sadre i ip 33C93, kontroler interfejsa sabirnice, koji se koristi i u drugom pomenutom SCSI disku. I tu postoji jasno odvojen disk kontroler, a SCSI interfejs je pridodat. I opet, veina diskova sa ugraenim SCSI-jem imaju ugraeni disk kontroler (obino zasnovan na ranijim ST-506/412 ili ESDI) i dodatnu logiku za interfejs tog kontrolera prema SCSI sabirnici (ako hoete, to je ugraeni kontroler mosta). Sada razmotrimo to sa gledita performansi. Ako su praktino svi SCSI diskovi ustvari ATA-IDE diskovi sa dodatkom ipa za kontrolu interfejsa SCSI sabirnice, kakav zakljuak moemo izvesti? Prvo, nijedan disk ne moe da podri bri prenos podataka nego to se podaci stvarno itaju sa ploa. Drugim reima, HDA ograniava brzinu u skladu sa vlastitim mogunostima. Diskovi mogu da prenose podatke u kratkim mahovima veoma velikom brzinom zato to esto imaju ugraen ke ili bafere za itanje unapred, u kojima se podaci uvaju. Mnogi noviji brzi SCSI i ATA-IDE diskovi imaju ugraen 1 M, pa i vie ke memorije. Meutim, bez obzira na to koliko je ke veliki ili inteligentan, podrani prenos podataka bie ogranien mogunostima HDA.
uu
Videti ATA IDE str. 462.
Podaci iz HDA moraju da prou kroz kola disk kontrolera koji su, kako smo videli, praktino istovetni na slinim SCSI i ATA-IDE diskovima. U ATA-IDE disku ti se podaci zatim neposredno alju na sistemsku sabirnicu. Meutim, kod SCSI diska podaci moraju da prou kroz adapter interfejsa SCSI sabirnice na disku, putuju kroz SCSI sabirnicu i zatim kroz jo jedan kontroler interfejsa SCSI sabirnice na matinoj SCSI adapterskoj kartici u sistemu. Dua putanja SCSI prenosa mora biti sporija u odnosu na neposredniji ATA-IDE prenos. Obino se misli da je SCSI uvek mnogo bri od IDE. To, naalost, nije tano. Pogrean zakljuak izvodi se na osnovu poreenja sirovih mogunosti SCSI i ISA sabirnica. esnaestobitni Ultra3 SCSI ureaj moe da prenosi podatke deklarisanom brzinom od 160 M/sec, dok Ultra-ATA/66 IDE ureaj moe da prenosi podatke brzinom od 66 MB/sec. Ako se posmatraju te sirove brzine, SCSI izgleda bri, ali brzina same sabirnice nije ograniavajui inilac, ve su ogranienja brzine odreena kolima disk kontrolera i HDA. Kljuni podatak je objavljena interna brzina ureaja. Na primer, evo specifikacija dva slina diska (jedan je IDE a drugi je SCSI).
IDE ureaj Ureaj Interfejs Ploe Glave Kapacitet Gustina pisanja Brzina obrtanja Unutranji ke bafer IBM Desktop 18GXP ATA Ultra-ATA/66 5 10 18,0 GB 218,6 KB/inu 7200 rpm 2 MB

SCSI sabirnica Kontroler interfejsa SCSI sabirnice
(SBIC) WD33C93A/B
Poglavlje 8
505
16K X 16 ROM 1K X 16 RAM
Bus C
Servo C
16K X 16 ROM 1K X 16 RAM J
Kontrola osovine
Upravlja osovinskog motora HDA Kontroler servo motora (Lobster) WD60C11
Upravlja aktuatora
Disk kontroler & upravlja bafera (Vanilla) WD42C22C Separator podataka WD10C23
Detektor pulsa Kontrola HDA
Bafer sektora RAM 64K X 8
Slika 8.14 Blok dijagram logike ploe Western Digitalovog SCSI diska WD-SP4200 od 200 MB IDE ureaj Brzina prenosa interfejsa Brzina prenosa medijuma Podrana brzina prenosa podataka Prosena podrana brzina prenosa do 66,7 MB/sec najvie 27,9 MB/sec 10,7 do 17,9 MB/sec 14,3 MB/sec
506
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Izbor ipa za diskete Dekoder adresa
Pal
SAO do SA9 M a t i n i i n t e r f e j s
Kontrola/ Status
Izbor ipa
WD37C65A MFM podaci
I n t e r f e j s d i s k e t e
SD0 do SD7
BA0 do BA13 SD8 do SD15 WD42C22 BD0 do BD7 Bafer staze Pisanje podataka WD10C22 itanje podataka
W i n c h e s t e r I n t e r f e j s
Kontrola/Status AD0 do AD7 WD1017
Slika 8.15 Blok dijagram Western Digitalovog ST-506/412 disk kontrolera WD1006V-MM1. SCSI ureaj Ureaj Interfejs Ploe Glave Kapacitet Gustina pisanja Brzina obrtanja Unutranji ke bafer Brzina prenosa interfejsa Brzina prenosa medijuma Podrana brzina prenosa podataka Prosena podrana brzina prenosa IBM Ultrastar 18ES SCSI Ultra2/Wide SCSI 5 10 18,2 GB 220 KB/inu 7200 rpm 2 MB do 80 MB/sec najvie 30,5 MB/sec 12,7 do 20,2 MB/sec 16,45 MB/sec
Iako se za SCSI ureaj deklarie mnogo vea spoljna brzina prenosa od 80 MB/sec u poreenju sa 66,7 MB/sec ATA ureaja, ova dva ureaja su u radu skoro identina. Najvaniji podaci se nalaze u poslednja dva reda tabele gde se vidi kojom brzinom se oni zaista mogu itati sa ureaja. Pogotovo to su podrane brzine prenosa stvarne brzine
Poglavlje 8
507
itanja sa ovih ureaja; kao to vidite, one su veoma sline. Prava brzina prenosa jednog ureaja uglavnom zavisi od brzine obrtanja, gustine staza i drugih elemenata kao to su unutranji baferi i ke. Zatim treba uzeti u obzir da je gore opisani SCSI ureaj 50 do 100 posto skuplji od IDE ureaja, a da ne govorimo o ceni Ultra2/Wide matinog adaptera koji je potreban uz ovakav disk. Pristojni SCSI adapteri, pogotovo Wide SCSI verzije, mogu da kotaju 300 dolara, pa i vie. Ako uzmete u obzir da je UltraATA interfejs besplatno ugraen u veinu matinih ploa, vidite da je ludo potroiti dodatnu tonu novca na SCSI. Pogledajmo na stvar sada i sa druge strane: mada su ova dva ureaja praktino ekvivalentna, ATA ureaj je jedan od najboljih ATA ureaja koje je IBM nudio u to vreme, dok je izabrani SCSI ureaj bio negde iz sredine lepeze. IBM i drugi proizvoai prave SCSI ureaje brzine obrtanja od 10000 rpm sa veom gustinom staze i veim baferima. Naravno, takvi ureaji su i skuplji. Zakljuak bi bio da za apsolutno najbolje performanse svakako treba uzeti najbolje SCSI ureaje i Ultra SCSI Wide adaptere. Meutim, ako vam treba neto za, bukvalno, treinu ili etvrtinu cene a sa tri etvrtine performansi, drite se IDE-a. Treba imati na umu da e SCSI brzine prenosa (ako ne koristite PCI SCSI adapter) biti ograniene performansama sistemske sabirnice kao i performansama ureaja. Savremeni operativni sistemi su vieprocesni, a SCSI ureaji (sa svim svojim dodatnim kontrolerskim kolima) rade nezavisno jedni od drugih, za razliku od IDE. Prema tome, podaci mogu istovremeno da se itaju i upisuju na bilo koji SCSI ureaj. To omoguava laki vieprocesni rad i veu ukupnu propusnu mo. Najnapredniji operativni sistemi, kakav je Windows NT, ak dozvoljavaju povezivanje diskova. Povezani skup diskova ine dva ili vie diskova koje korisnik vidi kao jedan disk. Podaci se dele podjednako na sve diskove, to dodatno poveava ukupnu propusnost.
Performanse
Trenutno se u veini PC sistema na tritu koriste ATA IDE diskovi, zato to je cena IDE ureaja nia, a svojstva su im dobra. Kada poredite brzine odreenog IDE i SCSI diska treba posmatrati mogunosti njihovih HDA. Da bi se smanjio broj promenljivih koje posmatramo u ovakvim poreenjima, najlake je porediti IDE i SCSI diskove istog proizvoaa koji koriste identini HDA. Videete da veina proizvoaa pravi sline SCSI i IDE disk ureaje sa istovetnim HDA-ovima, a razlike postoje samo u logikoj ploi. IDE verzija ima logiku plou sa ugraenim disk kontrolerom i neposrednim interfejsom za AT sabirnicu. SCSI verzija ima isti ugraeni disk kontroler i kola interfejsa sabirnice, a ima i SBIC ip. SBIC ip je SCSI adapter koji povezuje disk sa SCSI sabirnicom. Primetiete da su SCSI disk ureaji u stvari IDE diskovi sa dodatkom SBIC ipa. HDA u disk ureajima iz ovih primera moe da podri prenose do 8 M/sec ili vie. Kako SCSI verzija uvek mora da potroi dodatno vreme za prolaz podataka kroz SCSI sabirnicu, skoro u svim sluajevima e neposredno povezana IDE verzija raditi neto bre.
SCSI u poreenju sa IDE: prednosti i ogranienja

IDE diskovi imaju mnogo manje dodatnih komandi za prenos datog sektora nego SCSI ureaji. Osim dodatnih komandi ureaja prema kontroleru, koje moraju da izvre oba diska, SCSI prenos ukljuuje jo i: pregovaranje o korienju SCSI sabirnice, izbor ciljnog ureaja, zahtev za podacima, zavretak prenosa preko sabirnice i, konano, prevoenje logike adrese podatka u zahtevanu adresu cilindra, glave i sektora. Zbog toga je IDE u prednosti pri sekvencijelnom prenosu u operativnom sistemu sa jednim procesom. SCSI radi bolje sa vieprocesnim sistemom koji moe da koristi posebnu inteligenciju SCSI sabirnice.
508
Poglavlje 8
SCSI interfejs
Arhitektura SCSI diskova omoguava znaajne prednosti u poreenju sa IDE ureajima i drugim vrstama diskova. Kako svaki SCSI disk ima vlastiti ugraeni disk kontroler koji radi nezavisno od sistemskog CPU-a, raunar moe da izda istovremene komande svakom disku u sistemu. Svaki disk moe da sauva te komande u redu ekanja i izvrava ih istovremeno sa drugim ureajima u sistemu. Podaci mogu da se smeste u bafer ureaja, a prenos se obavlja velikom brzinom preko zajednike SCSI sabirnice kada je ona slobodna. Mada IDE diskovi takoe imaju svoje kontrolere, oni ne rade istovremeno, a nije podran ni redosled komandi. U stvari, kod sistema sa dva IDE diska, kontroleri rade jedan po jedan da se meusobno ne bi ometali. ta su ogranienja IDE? IDE ne podrava preklapanje U/I pri vieprocesnom radu koji ureaju omoguava da preuzme vie komandi i radi na njima nezavisno i bilo kojim redosledom, oslobaajui sabirnicu za druge ureaje. Umesto toga ATA sabirnica eka izvrenje svake komande i tek zatim prelazi na sledeu. Kao to vidite, SCSI ima neke prednosti pred IDE-om, pogotovo kada se radi o proirivanju, a takoe i u podrci vieprocesnim operativnim sistemima. Naalost, skuplji je. Poslednja prednost SCSI-ja jeste prenosivost spoljnih ureaja. Spoljni SCSI CD-ROM, jedinica za traku, skener, pa ak i disk ureaj moe se brzo i jednostavno premestiti na drugi sistem. Periferijski ureaji mogu slobodnije da se premetaju sa sistema na sistem i to moe biti prednost ako imate vie sistema na kojima hoete da koristite iste periferale. Novi spoljni SCSI ureaj se lake ugrauje u sistem, jer ga obino uopte ne treba otvarati.
Preporueni SCSI matini adapteri

Za matini SCSI adapter obino preporuujem Adaptec. Njihovi adapteri dobro rade i isporuuju se sa svim potrebnim operativnim softverom i softverom za formatiranje. Windows 95, Windows 98, Windows NT i OS/2 imaju ugraenu podrku za Adaptecove SCSI adaptere. Ta podrka je esto vana zato to ne morate imati posla sa dodatnim upravljakim programima. Standardni ili Fast SCSI podran je na ISA sabirnici na odgovarajui nain, ali ako hoete da instalirate Fast-Wide SCSI sabirnicu, a pogotovo Ultra-Wide sabirnicu, trebalo bi da razmislite o nekoj vrsti SCSI adaptera za lokalnu sabirnicu. Obino je to PCI. ISA sabirnica podrava najveu brzinu prenosa od oko 8 M/sec, Fast-Wide SCSI podrava do 20 M/sec, a Ultra2-Wide SCSI ak do 80 M/sec. Veinom e SCSI adapter za lokalnu sabirnicu biti verzija za PCI sabirnicu koju podrava veina dananjih PC sistema.
tt tt
Videti ISA sabirnica str. 255. Videti PCI sabirnica str. 269.
Primer popularnog SCSI adapetra za PCI sabirnicu jeste Adaptecov AHA-2940AU i 2940UW. 2940AU je Ultra-SCSI adapter, a 2940UW je Ultra-Wide. Ovi su adapteri poznati po tome to se lako ugrauju i koriste. Praktino sve mogunosti na kartici mogu se softverski podesiti. Nema vie kopanja po prirunicima ili traenja prekida (IRQ), DMA, U/I prikljuaka i ostalih podeavanja kratkospojnika sve je softverski kontrolisano i uva se u modulu fle memorije na kartici. Evo nekoliko svojstava ove kartice:
s s s s
pomoni program za potpuno podeavanje ugraen u adapterov ROM; mogunost softverskog podeavanja IRQ linija, ROM adresa, DMA, adrese U/I prikljuaka, SCSI parnosti, SCSI ID i ostalih parametara; softversko odreivanje terminiranja (nema vie upanja otpornika); unapreena BIOS podrka za 15 ureaja;
Preporueni SCSI matini adapteri

s s s
Poglavlje 8
509
kada koristite vie od dva diska nisu potrebni dodatni upravljaki programi; omogueno je ukljuivanje svakog diska posebno; sistem se podie sa bilo koje SCSI ID adrese.
Adaptec daje potpunu PnP podrku na svim SCSI adapterima. Ti e se adapteri automatski podesiti na svakom PC-ju koji podrava PnP, a mogu se i runo konfigurisati pomou obezbeenog softvera ako sistem ne podrava PnP. PnP SCSI adapteri se preporuuju jer mogu da se podese bez otvaranja PC-ja! Sve funkcije se softverski podeavaju, te ne morate premetati kratkospojnike ili prekidae. S druge strane, veina proizvoaa periferijala prvo piu upravljake programe za Adaptecove kartice, pa neete imati mnogo tekoa sa kompatibilnou i podrkom upravljakih programa.
Principi magnetnog skladitenja podataka

U OVOM POGLAVLJU
Magne tno s kladi t en je Magnetno skladi kladit enje
Is tori jat magne tnog s kladi t en ja Ist orijat magnetnog skladi kladit enja tnoo tpor ne (MR) gla ve Magne tnootpor tporne glav Magnetnoo eme k odir an ja podat ak a aka odiran anja podatak kodir Poreen je ema k odir an ja oreenje kodir odiran anja PRML dek oderi dekoderi Meren je k apacit eta Merenje kapacit apacite
9
POGLAVLJE 9
Kak o se magne tna pol ja k oris t e za uv an je podat ak a ako magnetna polja koris orist uvan anje podatak aka
512
Poglavlje 9
Magnetno skladitenje
Trajno i polutrajno skladitenje podataka u raunarima funkcionie na optikom principu ili na principu magnetizma, a u nekim sluajevima se koristi kombinacija oba principa. U sluaju magnetnog skladitenja, niz binarnih raunarskih bitova podataka (nula i jedinica) uva se tako to se estice metala ugraene u povrinu diska ili trake namagnetiu po emi koja predstavlja podatke. Ova magnetna ema se kasnije ita i ponovo konvertuje u isti niz bitova od kojih se krenulo. To je princip magnetnog skladitenja i tema ovog poglavlja. Ljudima je ponekad teko da razumeju magnetno skladitenje zato to se magnetna polja ne vide. U ovom poglavlju se opisuju principi, koncepti i tehnika savremenog magnetnog skladitenja u raunarima da biste razumeli ta se tu u stvari dogaa. Te informacije namenjene su nezasitim znatieljnicima koji ele da znaju kako ove stvari funkcioniu, ali nisu neophodne za korienje PC-ja niti za rutinsko reavanje problema, odravanje ili nadograivanje. Kako su meni podaci koje skladitim na diskovima, trakama, disketama i drugim magnetnim medijumima za skladitenje daleko vaniji od samih ureaja, bolje se oseam kad znam ta se dogaa sa podacima. Kada treba reavati neke probleme ipak je dobro poznavati tehnologiju. Ovo poglavlje sadri opis principa i tehnologije magnetnog skladitenja i moe se smatrati uvodom za nekoliko poglavlja ove knjige:
s s s s
Poglavlje 10. Skladitenje na disku Poglavlje 11. Skladitenje na disketi Poglavlje 12. Zamenjivi ureaji velikog kapaciteta Poglavlje 14. Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja
Napomena
Optiko skladitenje tehnologija CD-ROM-a opisano je u poglavlju 13.
U tim poglavljima ete nai specifine informacije koje se odnose na razliite tipove magnetnog i optikog skladitenja, kao i na instaliranje i konfigurisanje samih ureaja.
Istorijat magnetnog skladitenja

Dok u raunarima nije postojalo magnetno skladitenje, osnovni medijum za skladitenje bile su buene kartice. Meni je kontakt sa buenim karticama izmakao jer je fakultet koji sam pohaao prestao da ih koristi dok sam jo bio na prvoj godini, znai pre nego to sam imao prilike da izaberem neki predmet u vezi sa raunarima. Ova opaska se ne odnosi toliko na moje godine, koliko pokazuje kakav je bio njihov budet. Istorijat magnetnog skladitenja poinje juna 1949. godine, kada je grupa IBM-ovih inenjera i naunika poela rad na novom ureaju za skladitenje. Oni su radili na prvom ureaju za magnetno skladitenje na raunarima i doneli su revoluciju u industriju raunara. IBM je 21. maja 1952. godine najavio jedinicu za trake IBM 726 sa mainom IBM 701 Defense Calculator i oznaio prelazak sa raunara sa buenim karticama na elektronske raunare. etiri godine kasnije, trinaestog septembra 1956. godine, mali tim IBM-ovih inenjera je u San Hoseu, u Kaliforniji, uveo prvi raunarski sistem za skladitenje na disku 305 RAMAC (Random Access Method of Accounting and Control metod direktnog pristupa za obraun i kontrolu). RAMAC 305 je bio u stanju da primi 5 miliona znakova (zaista samo 5 MB!) podataka na 50 diskova prenika od 24 ina. Za razliku od jedinica za traku, RAMAC-ove glave za pisanje mogle su da priu svakoj lokaciji na disku a da nisu morale da proitaju sve informacije ispred toga. Direktan pristup imao je veliki uticaj na performanse tadanjih raunara, jer je omoguavao daleko bre upisivanje i itanje podataka nego na traci.
Kako se magnetna polja koriste za uvanje podataka
Poglavlje 9
513
Od tih poetaka je industrija magnetnog skladitenja napredovala dotle da danas moete da sauvate preko 50 GB na malenom ureaju od 3,5 ina koji staje u jedno leite u raunaru. IBM-ov doprinos istoriji i razvoju magnetnog skladitenja je neverovatan; u stvari, veina ureaja potie direktno iz IBM-a ili je rezultat IBM-ovih istraivanja. IBM nije samo izmislio skladitenje na magnetnoj traci i disk ureaj, ve je izmislio i disketni ureaj. Isto odeljenje iz San Hosea u kojem je napravljen disk ureaj uvelo je prvi disketni ureaj za diskete od 8 ina (1971. godine). Voa tima koji je razvio ureaj bio je Alan Shugart, koji je danas legendarna linost kada se radi o raunarskom skladitenju. IBM je nakon toga prednjaio u naprednim emama kodiranja podataka, kakve su MFM (Modified Frequency Modulation - kodiranje izmenjenom modulacijom frekvencije) i RLL (Run Length Limited - ograniena radna duina); u dizajnu glava za ureaje kakve su tankoslojne, magnetnootporne (MR) i velike magnetnootporne glave (Giant Magneto-Resistive, GMR); kao i tehnologijama ureaja kao to su PRML (Partial-Response, MaximumLikelihood - delimian-odziv, najvea-verovatnoa), No-ID zapisivanje i S.M.A.R.T. (SelfMonitoring Analysis and Reporting Technology). IBM danas zauzima nesporno prvo mesto u razvijanju i primeni novih tehnologija za disk ureaje, dok po prodaji diskova za PC-je zaostaje jedino za kompanijom Seagate Technologies.

Svi magnetni ureaji za skladitenje, poput disketa i diskova, itaju i upisuju podatke elektromagnetski. Jedan od osnovnih principa fizike kae da kroz provodnik koji se nalazi u magnetnom polju protie struja (slika 9.1).
Kretanje
Provodnik
Provodnik
Voltmetar
Voltmetar
Kretanje
Negativan (-) napon
Pozitivan (+) napon
Slika 9.1 Kada se ica kree kroz magnetno polje u njoj se stvara struja.
Elektromagnetizam je 1819. godine otkrio danski fiziar Hans Christian Oersted kada je uoio da igla na kompasu ne pokazuje sever ako se nalazi blizu provodnika elektrine struje. Kada se struja iskljui, igla na kompasu se ponovo poravnava sa zemljinim magnetnim poljem i pravilno pokazuje sever. Magnetno polje koje stvara provodnik moe da utie na magnetni materijal koji se nae u polju. Kada se promeni smer elektrine struje, menja se i polaritet magnetnog polja. Na primer, elektromotor koristi elektromagnetizam i proizvodi sile koje deluju na magnete na obrtnoj osovini. Jo jedan efekat elektromagnetizma jeste pojava elektrine struje u provodniku koji se kree kroz promenljivo magnetno polje. Kako se menja polaritet magnetnog polja, tako se menja i smer elektrine struje (slika 9.2).
514
Poglavlje 9

Tok struje
Magnetna polja oko provodnika
Baterija
Slika 9.2 Kada provodnik prolazi kroz magnetno polje u njemu se stvara struja.
Na primer, u automobilima se koristi jedna vrsta elektrogeneratora koja se zove alternator. Elektromagneti rotora se kreu blizu namotaja statora u ijim provodnicima stvaraju jaku elektrinu struju. Kako elektromagnetizam funkcionie u oba smera, motor moe da postane generator, i obratno. Kada se ove dve osobine elektromagnetizma primene na magnetne ureaje za skladitenje, omoguava se upisivanje podataka na disk i njihovo kasnije itanje. Prilikom upisivanja glava pretvara elektrine impulse u magnetna polja, a prilikom itanja pretvara magnetna polja ponovo u elektrine impulse. Glave za itanje/upisivanje kod ureaja za magnetno skladitenje predstavljaju komade provodljivog materijala u obliku slova U, pri emu se krajevi nalaze tano iznad (ili pored) povrine medijuma za skladitenje. Glava u obliku slova U obavijena je namotajima provodnika kroz koje moe da protie elektrina struja (slika 9.3). Kada logiki deo ureaja kroz te namotaje propusti struju, u glavi ureaja nastaje magnetno polje. Ako se obrne smer elektrine struje menja se i polaritet magnetnog polja. U sutini, glave su elektromagneti ijoj struji moe veoma brzo da se menja smer.
Glava za itanje i pisanje Kalem Namagnetisane (polarizovane) magnetne estice
Meugvoe
Jezgro
Nenamagnetisane (nepolarizovane) magnetne estice
Medijum
Nosei materijal Kretanje diska
Slika 9.3 Magnetna glava za itanje i pisanje.
Poglavlje 9
515
Medijumi za skladitenje (diskovi ili trake), napravljeni su od posebnog noseeg materijala (za diskete je to Mylar, a za diskove aluminijum ili staklo) na kojem se nalazi sloj materijala koji moe da se namagnetie. Taj materijal obino je neka vrsta oksida gvoa sa raznim dodacima. Svaka pojedinana estica medijuma za skladitenje ima vlastito magnetno polje. Kada je medijum prazan, magnetno polje je nepolarizovano. Kako su polja pojedinanih estica usmerena u proizvoljnom smeru, svako malo polje ponitava neko drugo polje suprotnog usmerenja; zbirni uinak daje povrine bez magnetnog polja. Kada glava za itanje/upisivanje napravi magnetno polje, ono prelazi sa jednog pola magneta na drugi. Kako magnetno polje mnogo lake prolazi kroz provodnik nego kroz vazduh, linije magnetnog polja se deformiu i prolaze kroz medijum, kao put najmanjeg otpora, prema drugom polu magneta. Poto polje prolazi kroz medijum tano ispod meugvoa, ono polarizuje magnetne estice koje dodirne tako da se one okreu u smeru polja. Polaritet polja - pa, prema tome, i polaritet polja indukovanog u magnetnom medijumu - zavisi od smera protoka elektrine struje kroz kalem. Promena smera struje menja i smer magnetnog polja. Kada magnetno polje prolazi kroz medijum, estice ispod meugvoa glave usmeravaju se u skladu sa poljem koje odatle izlazi. Kada se pojedine magnetne oblasti estica poravnaju, one se vie meusobno ne ponitavaju i stvara se deo medijuma sa merljivim magnetnim poljem. Takvo lokalno polje ini mnogo magnetnih estica i one sada zajedniki proizvode zbirno polje istog usmerenja koje e moi da se detektuje. Izraz fluks opisuje magnetno polje koje ima odreen smer, ili polaritet. Kako se povrina medijuma kree ispod glave ureaja, glava moe da napravi magnetni fluks datog polariteta na odreenom delu medijuma. Kada se promeni smer elektrine struje kroz namotaje na glavi, isto se dogaa i sa polaritetom magnetnog polja u meugvou glave. Ta promena fluksa u glavi prouzrokuje promenu polariteta namagnetisanih estica u medijumu. Promena fluksa je promena polariteta poravnatih magnetnih estica na povrini medijuma za skladitenje. Da bi upisala podatke, glava ureaja proizvodi promene fluksa na medijumu. Za svaki upisani bit (ili bitove) podataka ureaj na medijumu, u odreenim (tranzicionim) elijama, stvara uzorak promene fluksa pozitivnog prema negativnom ili negativnog prema pozitivnom. Tranziciona elija ili bit elija jeste odreeno podruje medijuma - koje zavisi od vremena i brzine okretanja medijuma - u kojem glava proizvodi promene fluksa. Uzorak promene fluksa u tranzicionim elijama pomou kojeg se upisuje bit (ili bitovi) naziva se nainom kodiranja. Logiki deo ureaja, kontroler, uzima podatke koje treba upisati i kodira ih u niz promena fluksa u jedinici vremena, prema obrascu naina za kodiranje.
Napomena
Najpopularniji naini za kodiranje su MFM (Modified Frequency Modulation - kodiranje izmenjenom modulacijom frekvencije) i RLL (Run Length Limited - ograniena radna duina). Na svim disketama i na nekim starijim diskovima koristi se ema MFM. Svi dananji diskovi koriste neki od oblika metoda RLL. Ovi postupci e biti detaljnije opisani u odeljku eme kodiranja podataka.
Na glavu se, za vreme upisivanja, dovodi napon, a prilikom promene polariteta napona menja se i polaritet magnetnog polja koje se upisuje. Promene fluksa upisuju se tano na mesta gde se menja polaritet upisivanja. Moda izgleda udno, ali prilikom itanja glava ne proizvodi isti signal kakav je bio kod upisivanja. Glava proizvodi impuls napona samo kada pree preko promene fluksa. Kada se fluks menja iz pozitivnog u negativan, impuls napona koji glava proizvede je negativan. Kada se fluks menja iz negativnog u pozitivan, stvara se pozitivan impuls. Do ovoga dolazi zato to se struja stvara u provodniku samo kada on preseca linije magnetnog polja pod uglom. Kako se glava kree paralelno sa
516
Poglavlje 9
magnetnim poljima koje je na medijumu napravila, u njoj e se prilikom itanja javiti napon jedino kada naie na promenu fluksa. U sutini, prilikom itanja sa medijuma glava postaje detektor promene fluksa i stvara impulse napona kad god pree preko promene. Polja bez promene ne prouzrokuju impulse. Na slici 9.4 prikazan je odnos izmeu oblika talasa za pisanje i za itanje i promena fluksa koje se upisuju na magnetni medijum. Uzorak za upisivanje moete da zamislite kao pravougaoni talas - predstavu pozitivnog ili negativnog napona. Ako je napon pozitivan u glavi se stvara polje koje polarizuje medijum u jednom smeru. Kada napon postane negativan magnetno polje u medijumu takoe menja smer. Kada se oblik talasa menja od pozitivnog ka negativnom naponu, ili obrnuto, i magnetni fluks na disku menja polaritet. Prilikom itanja, glava otkriva promenu fluksa i proizvodi impulse koji se mogu predstaviti u obliku talasa, za razliku od neprekidnog pozitivnog ili negativnog talasa koji se koristio prilikom pisanja. Drugim reima, signal prilikom itanja iznosi nula volti dok glava ne otkrije pozitivnu ili negativnu promenu; tek tada ona proizvodi pozitivan ili negativan impuls. Impulsi se pojavljuju samo kada glava pree preko promene fluksa na medijumu. Kontroler moe, prema radnom taktu ureaja, utvrditi da li impuls (odnosno promena fluksa) pada u datu tranzicionu eliju.
Namotaji provodnika oko glave
Glava za itanje i pisanje i njeno meugvoe Promena fluksa
Premaz magnetnog medijuma
N Kretanje diska
Talasni oblik signala za upisivanje
+ -
Talasni oblik signala za itanje
+ -
Slika 9.4 Postupak magnetnog pisanja i itanja
Elektrini impulsi nastali u glavi koja prilikom itanja prelazi preko medijuma za skladitenje veoma su slabi i mogu da sadre znatan um. Osetljiva elektronika u ureaju i kontroleru pojaava signal iznad nivoa uma i dekodira niz slabih impulsa ponovo u binarne podatke (teorijski) identine prvobitno upisanim podacima. Kao to vidite, diskovi i drugi ureaji za skladitenje itaju i upisuju podatke pomou osnovnih naela elektromagnetizma. Ureaj upisuje podatke tako to proputa elektrinu
Magnetnootporne (MR) glave
Poglavlje 9
517
struju kroz elektromagnet (glavu ureaja), gde proizvodi magnetno polje koje se uva na medijumu. Glava ita podatke tako to prelazi preko povrine medijuma. Kada naie na promene u sauvanom magnetnom polju ona proizvodi slabu elektrinu struju koja oznaava prisustvo ili odsustvo promene fluksa u zapisu.
Magnetnootporne (MR) glave

Noviji razvoj magnetnog snimanja, tanije, faze itanja magnetnog zapisa, doveo je do magnetnootporne glave. Sve glave su detektori, tj. napravljene su da detektuju promene fluksa na medijumima i ponovo ih konvertuju u elektrini signal koji predstavlja podatke. Jedan od problema sa magnetnim zapisima je neprekidna elja za sve veom i veom gustinom da bi se sve vie informacija (promena fluksa) smestilo na manjoj povrini. Kako se magnetna polja smanjuju, prilikom itanja do glava dolazi sve slabiji signal; sve je tee razluiti pravi signal od uma i zaostalih polja. Trai se efikasnija glava kao efikasniji nain da se detektuju tranzicije sa diska. Odavno je otkriven jo jedan uticaj magnetizma na provodnik. Kada se provodnik kree kroz magnetno polje ne dolazi samo do stvaranja slabe elektrine struje nego i do promene otpora u provodniku. Standardne glave za itanje koriste glavu kao generator na osnovu injenice da e prelazak preko promene magnetnog fluksa u njima proizvesti impuls. Noviji tip glave razvijen u IBM-u zasniva se na injenici da se u provodniku istom prilikom menja i otpor. Kod magnetnootpornih glava (MR) se glava koristi kao otpornik a ne kao generator slabih impulsa koje zatim treba filtrirati, pojaavati i dekodirati. Kolo dovodi napon na glavu i eka promenu napona do koje dolazi zbog promene otpora glave prilikom prelaska preko promene fluksa na medijumu. Ovaj mehanizam proizvodi mnogo jai i jasniji signal sa medijuma i omoguava poveanje gustine. Primetiete da MR ema vai samo za itanje kada se za itanje koristi MR glava uvek postoji i standardna glava koja podatke upisuje indukcijom. Kada se za itanje i pisanje koriste odvojene glave svaka od njih moe da se optimizuje za svoj zadatak pa e biti daleko efikasnije nego jedna glava koja izvrava obe funkcije. Tokom nekoliko poslednjih godina su praktino svi diskovi preli na MR glave za itanje. MR glavama se gustina poveava etiri puta u odnosu na ranije glave koje su koristile samo indukciju. IBM je uveo prve MR glave 1991. godine u modelima od 3,5 ina kapaciteta 1 GB. U potrazi za veom gustinom IBM je 1997. godine uveo novi tip MR glave. Takozvane velike magnetnootporne glave (GMR Giant Magneto-Resistive) su manje od standardnih MR glava ali se tako zovu zbog GMR efekta po kojem su dobile ime. GMR efekat je otkriven 1988. godine u uzorcima kristala izloenim veoma snanim magnetnim poljima (1000 puta jaim od onih koja se koriste u HDD). Otkriveno je da se u materijalima koji se sastoje od naizmeninih veoma tankih slojeva metala javljaju veoma velike promene otpora. U strukturi GMR materijala kljuan je sloj nemagnetnog metala izmeu dva magnetna metala. Magnetni materijali tee da se poravnaju u istom smeru, pa u sluaju da je sloj koji ih razdvaja dovoljno tanak, promena smera u jednom magnetnom sloju dovee do istog poravnanja u sledeem sloju. Otkriveno je da se magnetno poravnanje u magnetnim slojevima naizmenino menjalo od poravnanja u istom smeru u poravnanje u suprotnom smeru. Ukupan otpor je relativno mali kada su slojevi poravnati u istom smeru a veliki kada su slojevi suprotno poravnati. Kada slabo magnetno polje, kakvo je ono koje stvara jedan bit na disku, proe pored GMR glave, magnetno usmerenje jednog od slojeva rotira u odnosu na smer u drugom sloju, to zbog GMR efekta dovodi do znaajne promene elektrinog otpora. Do promene otpora dolazi zbog relativne brzine obrtanja elektrona oko sopstvene ose u razliitim slojevima GMR glave.
518
Poglavlje 9
Decembra 1997. godine IBM je najavio HDD ureaj od 3,5 ina kapaciteta 16,8 GB sa GMR glavama za trite stonih raunara visokih performansi prvi GMR ureaj za skladitenje. Trenutno se GMR glave mogu nai u mnogim ureajima i GMR e postati preovlaujua tehnologija za 2000. godinu i za budunost.
eme kodiranja podataka

Magnetno skladite predstavlja u osnovi analogni medijum. Podaci koje PC skladiti su, meutim, digitalni - tj. jedinice i nule. Kada ureaj alje digitalne podatke magnetnoj glavi za upisivanje, glava na medijumu za skladitenje stvara magnetne oblasti odreenog polariteta koje odgovaraju pozitivnom i negativnom naponu koje ureaj alje prema glavi. Za kodiranje digitalnih podataka na analogni medijum kontroler koristi promene fluksa kojima su razgranieni delovi pozitivnog i negativnog polariteta. Prilikom itanja svaka promena fluksa na koju ureaj naie proizvodi pozitivan ili negativan impuls koji ureaju slui za rekonstrukciju prvobitnih binarnih podataka. Da bi se optimizovalo smetanje promene fluksa tokom skladitenja na magnetni medijum, ureaj prosleuje ulazne digitalne podatke elektronskom sklopu koji se zove koder/dekoder i slui da te podatke pretvori u talasni oblik pogodniji za smetanje promena fluksa (impulsa). Prilikom itanja, koder/dekoder sprovodi obrnuti postupak i dekodira impulse ponovo u binarne podatke. Tokom godina je za kodiranje podataka razvijeno nekoliko razliitih ema, od kojih su neke bolje i efikasnije od drugih, kao to ete videti u ovom odeljku. Postoje i jednostavniji opisi postupka kodiranja, ali u njima je izostavljen bitan inilac od kojeg zavisi pouzdanost diska, a to je usaglaavanje vremena. Inenjeri i projektanti neprestano pokuavaju da unesu sve vie bitova podataka u ogranieni broj promena magnetnog fluksa po inu. Oni su, u sutini, pronali emu u kojoj se bitovi podataka ne dekodiraju samo po prisustvu ili odsustvu promena fluksa, ve i po vremenu izmeu njih. to tanije odrede vreme promene fluksa, to e vie podataka moi da se kodira (i kasnije dekodira) na osnovu podataka o vremenu. Usaglaavanje vremena je znaajno u svakom obliku binarne signalizacije. Pri interpretiranju talasa za pisanje ili itanje kritino je usaglaavanje vremena svake promene napona. Tranziciona elija ili bit elija definie se vremenski, to je vremenski prozor u kojem ureaj pie ili ita promenu. Kada se ne bi usaglaavalo vreme, promena napona bi mogla da se prepozna u pogreno vreme, pa bi se moglo dogoditi da se neki bitovi izgube, dodaju ili da se pogreno protumae. Da bi se obezbedilo tano usaglaavanje vremena ureaji za slanje i primanje moraju da budu sinhronizovani. Na primer, ako se nula belei tako to se na disk u odreenom vremenskom intervalu ili eliji ne upisuje promena, zamislite kako bi se upisalo 10 uzastopnih nula dobio bi se dugaak niz od 10 vremenskih intervala ili elija bez ijedne promene. Zamislite sada da se satni mehanizam dekodera samo malo razlikuje od takta prilikom upisivanja podataka. Ako je malo bri mogao bi niz od 10 nula da protumai kao devet. Ako je malo sporiji mogao bi isti niz da protumai kao 11 elija. U oba sluaja rezultat bi bio pogrean, tj. ne bi bili proitani isti bitovi koji su upisani. Da bi se spreile greke kodiranja/dekodiranja neophodna je savrena sinhronizacija izmeu postupka pisanja i postupka itanja. Sinhronizacija se esto postie tako to se u prenos izmeu dva ureaja dodaje odvojeni signal za usaglaavanje vremena koji se zove radni takt. Radni takt moe da se spoji sa signalima podataka, pa se oni alju kao zajedniki signal. Veina ema za magnetno kodiranje koristi spoj radnog takta i signala podataka. Dodavanje radnog takta podacima omoguava ureajima da tano protumae pojedine bit elije. Svaka bit elija okruena je dvema elijama koje sadre promene vremena. Slanjem podataka o vremenu uz podatke ureaji ostaju sinhronizovani ak i kad medijum sadri dugi niz istovetnih nula bitova. Naalost, tranzicione elije koje se koriste samo za usaglaavanje vremena, na medijumu zauzimaju prostor gde bi inae mogli da stoje podaci.
eme kodiranja podataka
Poglavlje 9
519
Kako je broj promena fluksa koje ureaj moe da upie na medijum ogranien fizikom prirodom medijuma i tehnologijom glave, inenjeri su razvili razne naine da se podaci kodiraju sa to manje promena fluksa (uzimajui u obzir da neke promene fluksa slue samo za usaglaavanje vremena). Kodiranje signala omoguava sistemu da najbolje iskoristi tehnologiju hardvera datog ureaja. Iako su postojale brojne eme kodiranja samo malo ih se zadralo. Tokom godina su se ustalile sledee tri vrste:
s s s
modulacija frekvencije (FM) izmenjena modulacija frekvencije (MFM) ograniena radna duina (RLL)
U sledeim odeljcima ispitaemo te kodove: kako rade, gde se koriste i koje su im prednosti i mane. Lake ete razumeti opise kodiranja ako pogledate sliku 9.5 (u ovom poglavlju) na kojoj je prikazano kodiranje znaka X na disk pomou tri razliite eme.
FM kodiranje
Ovo je jedan od najstarijih postupaka za kodiranje na magnetnim medijumima i zove se modulacija frekvencije (FM). Ta ema, koja se ponekad zove jednostruka gustina (engl. single density), koristila se na prvim raunarskim disketama. Prvobitni Osborne prenosivi raunar, na primer, koristio je Single Density diskete na koje se moglo upisati oko 80 K podataka. Iako je sistem bio popularan sve do kraja sedamdesetih, FM se vie ne koristi.
MFM kodiranje
Ovo je kodiranje izmiljeno da bi se smanjio broj promena fluksa prvobitne FM eme, odnosno da bi na disk moglo da stane vie podataka. MFM koristi najmanju koliinu tranzicionih elija za usaglaavanje vremena kako bi ostalo vie mesta za podatke. MFM upisuje vremenski signal samo ako ispred 0 bita takoe stoji 0 bit. U svim ostalim sluajevima to nije potrebno. Kako MFM koristi vremenske signale u najmanjoj meri, u stanju je da, u odnosu na FM, udvostrui frekvenciju i tako uskladiti dvostruko vie bitova podataka sa istim brojem promena fluksa. Kako je dva puta efikasnije od FM kodiranja, MFM kodiranje je nazvano dvostrukom gustinom zapisivanja (engl. Double Density recording). MFM se koristi skoro na svim disketama i godinama se koristilo na gotovo svim diskovima za PC-je. Sada skoro svi diskovi koriste RLL kodiranje, koje je jo efikasnije od MFM-a. Kako se MFM kodiranjem upisuje dva puta vie bitova podataka uz isti broj promena fluksa, radni takt je dva puta bri, tako da ureaj oitava isti ukupan broj promena fluksa kao kod FM-a. To znai da ureaj koji koristi MFM ita i upisuje podatke dva puta bre nego sa FM-om, iako promene fluksa dolaze istom uestanou. MFM zahteva bolji disk kontroler i ureaj poto usaglaenost vremena promena fluksa mora da bude tanija. Ta poboljanja nije bilo teko ostvariti, pa je MFM kodiranje godinama bilo najpopularnija ema. U tabeli 9.1 prikazuje se prevoenje bitova podataka u promene fluksa pri MFM kodiranju.
Tabela 9.1 MFM kodiranje podataka pomou promena fluksa

Vrednost podatka (bit) Kodiranje fluksa
1 0 (ispred koje se nalazi 0) 0 (ispred koje se nalazi 1)

T = promena fluksa N = bez promene fluksa
NT TN NN
520
Poglavlje 9
RLL kodiranje
Danas je RLL (Run Length Limited) najpopularnija ema kodiranja za diskove; njome se na isti disk moe upisati do 50% vie podataka nego MFM, i tri puta vie nego FM. Pri RLL kodiranju ureaj spaja grupe bitova i proizvodi odreene uzorke promena magnetnog fluksa. Radni takt se dodatno ubrzava spajanjem signala podataka i vremenskih signala, dok se na medijumu zadrava isti osnovni razmak izmeu promena fluksa. IBM je izmislio RLL kodiranje i prvobitno ga je koristio na mnogim diskovima svojih mainframe raunara. Krajem osamdesetih godina u industriji diskova poele su da se koriste RLL eme kodiranja da bi se poveao kapacitet diskova za PC. Sada praktino svaki disk ureaj koristi neki oblik RLL kodiranja. RLL obino istovremeno kodira grupu bitova, a ne pojedinani bit. Izraz Run Length Limited potie od dve prvobitne odredbe za ove kodove: najmanji (engl. run length) i najvei (engl. run limit) dozvoljen broj tranzicionih elija izmeu dve promene fluksa. Promenom ovih inilaca napravljeno je nekoliko oblika RLL eme, ali su samo dve stvarno i prihvaene: RLL 2,7 i RLL 1,7. I FM i MFM kodiranje mogu da se izraze u RLL obliku. FM kodiranje moglo bi se nazvati RLL 0,1 zato to izmeu dve promene fluksa moe biti najmanje nijedna, a najvie jedna tranziciona elija. MFM kodiranje moglo bi se nazvati RLL 1,3 zato to moe da postoji najmanje jedna, a najvie tri tranzicione elije izmeu dve promene fluksa. (Mada se ova kodiranja mogu opisati kao vrste RLL kodiranja, to nije uobiajeno.) RLL 2,7 u poetku je bio najpopularniji oblik RLL-a, zato to omoguava visok odnos gustine zapisa sa veliinom prozora za prepoznavanje bita, relativno istom kao kod MFM kodiranja. Taj nain omoguava veliku gustinu zapisa i dosta dobru pouzdanost. Meutim, kod diskova velikog kapaciteta RLL 2,7 nije se pokazao dovoljno pouzdanim. Veina sadanjih diskova velikog kapaciteta koristi kodiranje RLL 1,7 ija je gustina zapisa 1,27 puta vea od MFM uz relativno vei prozor. Zbog relativno veeg prozora u kojem se bit moe prepoznati, RLL 1,7 je elastiniji i pouzdaniji, to je vano kada se tehnologije medijuma i glave koriste do krajnje granice. Postoji i jedan malo korien oblik RLL kodiranja, RLL 3,9, koji se ponekad nazivao ARLL (Advanced RLL). On je omoguavao jo veu gustinu zapisa nego RLL 2,7. Naalost, pri toj emi trpela je pouzdanost, pa je taj nain koristilo samo nekoliko kontrolera i on je gotovo iezao. Teko je razumeti kako se RLL kodovi primenjuju a da se ne pogleda neki primer. U datoj RLL varijanti, kao to je RLL 2,7 ili 1,7, moe se napraviti mnogo razliitih tabela za kodiranje promena fluksa i prikazati kako se odreene grupe bitova prevode u promene fluksa. U tabeli 9.2 prikazano je kako se odreene grupe od 2, 3 i 4 bita prevode u nizove promena fluksa duine 4, 6 odnosno 8 elija. Za svaki odreeni niz bitova biraju se kombinacije tako da promene fluksa ne budu ni previe blizu jedna drugoj ni previe udaljene. Meusobna udaljenost dve promene fluksa mora se ograniiti zbog ogranienih mogunosti rezolucije glave i medijuma za skladitenje. Ograniavanje najvee udaljenosti dve promene fluksa osigurava da taktovi ureaja ostanu sinhronizovani.
Tabela 9.2 RLL 2,7 kodiranje podataka u promene fluksa

Vrednosti bitova Kodiranje fluksa
10 11 000 010
NTNN TNNN NNNTNN TNNTNN
Poreenje ema kodiranja

Vrednosti bitova Kodiranje fluksa
Poglavlje 9
521
011 0010 0011

T = promena fluksa N = bez promene fluksa
NNTNNN NNTNNTNN NNNNTNNN
Kada se analizira ova tabela moe se pomisliti da bajt 00000001b, na primer, nee moi da se kodira zato to ne postoje kombinacije bitova koje bi ga opisale. Meutim, kodiranje takvog bajta ne predstavlja tekou, jer kontroler ne prenosi pojedinane bajtove. Kontroler alje cele sektore, pa ovakav bajt kodira tako to e uzeti neke bitove iz sledeeg bajta. Jedina tekoa se javlja kod poslednjeg bajta u sektoru, gde je ponekad potrebno da se poslednja grupa dopuni dodatnim bitovima. U tim sluajevima koder/dekoder u kontroleru dodaje dopunske bitove na kraj poslednjeg bajta. Viak bitova se prilikom itanja uvek odbacuje, tako da kontroler uvek pravilno dekodira i poslednji bajt.
Poreenje ema kodiranja

Na slici 9.5 dati su primeri talasa za upisivanje ASCII znaka X na disk pomou tri razliite eme kodiranja. U svakom od ova tri primera prvi red prikazuje pojedinane bitove podataka (01011000b) u svojim elijama, razdvojene u vremenu pomou radnog takta, koji je prikazan kao taka (.). Ispod tog reda je prikaz talasnog oblika signala za upisivanje, na kome se vide pozitivni i negativni napon, kao i promene napona u glavi koje dovode do upisivanja promena fluksa. U poslednjem redu prikazane su tranzicione elije; T oznaava tranzicionu eliju sa promenom fluksa, a N oznaava praznu tranzicionu eliju. FM kodiranje objanjava se lako. Svaka bit elija ima dve tranzicione elije: jednu za vreme, jednu za same podatke. Sve elije za vreme imaju promenu fluksa, dok elije za podatke sadre promenu fluksa samo ako je podatak 1. Ako je podatak 0, nema promene. Sleva nadesno, prvi bit je 0, to se prevodi uzorkom TN. Sledei bit je 1, to se prevodi u TT. Sledei bit je 0, to se prevodi kao TN, itd.
T = Promena magnetnog fluksa N = Bez promene . = Granice prozora za prepoznavanje bita (tranzicione elije za vreme)
Slika 9.5 Talasi za upisivanje ASCII znaka X pomou FM, MFM i RLL 2,7 kodiranja.
522
Poglavlje 9
MFM ema kodiranja takoe sadri elije za takt i elije za podatke, za svaki bit koji treba upisati. Meutim, kao to vidite, tranzicione elije za takt dovode do promene fluksa samo ako se 0 bit upisuje iza drugog 0 bita. Sleva nadesno, prvi bit je 0, a prethodni se ne zna (pretpostavimo da je 0), zato je uzorak za taj bit TN. Sledei bit je 1, to se uvek kodira uzorkom NT. Sledei bit je 0, tom bitu prethodi 1, pa se zato skladiti kao NN. Prema tabeli 9.1 lako moete da pratite uzorak MFM kodiranja do kraja bajta. Videete da najmanji i najvei broj tranzicionih elija izmeu promena fluksa jedan i tri, pa se zato MFM kodiranje moe nazvati RLL 1,3. Uzorak za RLL 2,7 se malo tee razaznaje jer se kodiraju grupe bitova a ne pojedinani bitovi. Sleva nadesno, prvu grupu koja se moe pronai u tabeli 9.2 ine prva tri bita, 010. Ti se bitovi prevode uzorkom TNNTNN. Sledea dva bita, 11, prevode se kao grupa u TNNN, a poslednja grupa, bitovi 000, prevode se kao NNNTNNN. Kao to vidite u ovom primeru, za zavravanje poslednje grupe nisu bili potrebni dodatni bitovi. Primetiete da su u ovom primeru najmanji i najvei broj praznih tranzicionih elija izmeu dve promene fluksa 2 i 6, mada bi neki drugi primer pokazao da moe biti i sedam praznih tranzicionih elija, odakle potie i naziv za metod RLL 2,7. Kako se upisuje ak manje promena nego u modelu MFM, radni ritam moe da se ubrza do tri puta u odnosu na FM, a 1,5 put u odnosu na MFM, pa se na istom prostoru moe upisati vie podataka. Videete, pri tom, da sam talas kod sva tri sistema (to se tie broja i meusobne udaljenosti promena fluksa) izgleda isto za odreen fiziki deo diska. Drugim reima, fiziki najmanje i najvee udaljenosti izmeu dve promene fluksa ostaju iste u sva tri primera kodiranja.
PRML dekoderi
Jo jedna novina kod diskova odnosi se na kola za itanje. Tehnologija PRML (PartialResponse, Maximum-Likelihood - delimian-odziv, najvea-verovatnoa) omoguava da se koliina podataka na disku povea za dodatnih 40%. Standardni pristup otkrivanje jednog po jednog impulsa analognog oitavanja impulsa, primenjen kod tradicionalnih kanala za upisivanje/itanje, PRML zamenjuje digitalnom obradom signala. Kako je gustina podataka na diskovima sve vea, ureaj mora na medijum da upisuje promene fluksa na sve manjim razmacima. Zbog toga je oitavanje sve tee, jer magnetni impulsi mogu poeti da se meaju. PRML menja nain oitavanja podataka sa diska. Analogni tok podataka koji prima sa glave kontroler ispituje pomou digitalnih algoritama za uzimanje uzoraka, obradu i prepoznavanje (to je delimini odziv), a predvia redosled bitova koje tok najverovatnije predstavlja (najvea verovatnoa). PRML tehnologijom se od analognog talasa punog uma i zalutalih signala moe dobiti precizno oitavanje. Ovo moe izgledati kao nepouzdan nain za itanje podataka koje bi trebalo da bude tano do bita, da bi bilo upotrebljivo, ali zbirno dejstvo digitalne obrade signala tako efikasno uklanja um da ureaj moe upisivati impulse promene fluksa na mnogo manjim razmacima i tako postii veu gustinu zapisa. Veina savremenih ureaja sada u koderu/ dekoderu primenjuje PRML tehnologiju.
Merenje kapaciteta
U tabeli 9.3 prikazane su standardne skraenice za jedinice kojima se meri kapacitet magnetnih (i drugih) ureaja.
Merenje kapaciteta Tabela 9.3 Standardne skraenice i znaenja

Skraenica Opis Decimalni stepen Decimalna vrednost Binarni stepen
Poglavlje 9
523
Binarna vrednost
Kbit ili Kb K ili KB Mbit ili Mb M ili MB Gbit ili Gb G ili GB Tbit ili Tb T ili TB
Kilobit Kilobajt Megabit Megabajt Gigabit Gigabajt Terabit Terabajt
103 103 10 10 10 10
6 6
1000 1000 1000000 1000000 1000000000 1000000000 1000000000000 1000000000000
210 210 2 2 2 2
20 20
1024 1024 1048576 1048576 1073741824 1073741824 109951162776 109951162776
109
9
230
30
1012
12
240
40
Kao to vidite, svaka od ovih jedinica mere moe da ima dve vrednosti: decimalnu (metriku) ili binarnu. Naalost, u skraenicama nema razlike. Drugim reima, M moe da znai i milione bajtova i megabajte. Po pravilu, veliina memorije se izraava u binarnim vrednostima, a za veliinu prostora na disku koriste se obe vrednosti. To esto dovodi do zabune, jer mnogi proizvoai koriste onu jedinicu mere koja e u reklami njihove proizvode predstaviti kao bolje. Obratite panju da se kod jedinica mere razlika izmeu bitova i bajtova vidi po malom ili velikom slovu B. Na primer, megabitovi se piu malim slovom b, pa skraenica Mbps oznaava megabitove po sekundi, dok MBps znai megabajte po sekundi. Nadam se da je ovaj opis osnovnih naela magnetnog skladitenja i raznih ema kodiranja dovoljno razjasnio nain na koji se podaci upisuju na ureaj.
1 0
Skladitenje na disku
U OVOM POGLAVLJU
Def inici ja dis ka Definici inicija disk Unapreen je dis kova napreenje disk Povrins ka gus tina vrinsk gustina
POGLAVLJE 10
Rad dis k ureaja disk vi dis k ureaja disk Osnovni delovi Osno vni delo Svojs tv a dis kova jstv tva disk
526
Poglavlje 10
Definicija diska
Za mnoge korisnike disk je najvaniji, ali i najnejasniji deo raunarskog sistema. Disk ureaj je zapeaena jedinica koju PC koristi za trajno skladitenje podataka. Trajno, u ovom sluaju, znai da ureaj zadrava podatke i kada se prekine napajanje raunara. Kako se od diska oekuje da zadri podatke sve dok ih korisnik namerno ne obrie, PC ga koristi za skladitenje najvanijih programa i podataka. Zbog toga su posledice neispravnosti diska obino veoma ozbiljne. Da biste pravilno odravali, popravljali i proirivali PC, treba da znate kako radi disk ureaj. Disk ureaj sadri vrste ploe u obliku diska koje su obino napravljene od aluminijuma ili stakla. Za razliku od disketa, ove ploe nisu savitljive otud se esto kae vrsti ili tvrdi disk. Kod veine disk ureaja ne moete da skidate ploe, pa se zato ovi ureaji ponekad zovu i fiksni diskovi. Takoe postoje i zamenjivi diskovi. Pod zamenjivim diskovima se ponekad misli na celu jedinicu sa diskom (odnosno, na disk i njegov pogonski mehanizam) koja moe da se vadi i vraa, ali se mnogo ee u stvari misli na zamenjive medijume za uvanje podataka kao to su Zip i Jaz ureaji. Veina korisnika raunara eli da zna kako radi disk i ta treba initi kada se jave problemi. Meutim, malo je knjiga o diskovima koje tu temu obrauju dovoljno detaljno za potrebe tehnikih lica ili naprednijih korisnika. U ovom odeljku taj e nedostatak biti otklonjen, jer e disk biti temeljno objanjen, fiziki, mehaniki i elektriki.
Aktuator glave
Ruica glave Ploe
asija
Otvori za montiranje
Glava za itanje/pisanje
Slika 10.1 Glave diska
Napomena
Disk ureaji nekada su se zvali Winchester ureaji. Taj izraz potie iz ezdesetih godina, kada je IBM razvio brzi ureaj sa 30 M prostora na fiksnom disku i 30 M na zamenjivom. Ovaj ureaj, 30-30, ubrzo je dobio nadimak Winchester, prema uvenoj puki Winchester 30-30. Posle toga se, neko vreme, svaki ureaj sa ploama koje se obru velikom brzinom i imaju lebdeu glavu nazivao Winchester disk.
Unapreenja diskova
Za ovih 15 godina od kada se na PC sistemima koriste diskovi, oni su doiveli ogromne promene. Opisaemo neke od tih promena kako biste stekli predstavu o razmerama razvoja:
s
Najvei kapacitet za skladitenje poveao se sa 10 M, koliko je mogla da primi jedinica pune veliine od 5 1/4 ina iz 1982. godine, na preko 20 G kod malih, upola tanjih jedinica od 2 1/2 ina u noutbuk raunarima. Danas su u personalnim raunarima retki diskovi manji od 4 G.
Povrinska gustina
s s
Poglavlje 10
527
Brzina prenosa sa medija poveala se sa 85-102 K/sec, koliko je ostvarivao prvobitni IBM XT godine 1983, na preko 30 M/sec kod nekih od najbrih ureaja danas. Proseno vreme traenja smanjilo se sa preko 85 ms (milisekundi) na XT disku od 10 M godine 1983. godine, na manje od 5 ms kod nekih od dananjih veoma brzih ureaja. Godine 1982. disk od 10 M kotao je preko 1500 dolara (150 dolara po megabajtu). Dananji diskovi kotaju priblino 1 do 2 centa po megabajtu, neki ak i manje.
Povrinska gustina
Gustina se u industriji diskova esto koristi kao pokazatelj napretka tehnologije. Povrinska gustina predstavlja proizvod linearne gustine, bitova po inu (BPI), koja se meri du staze na disku, i broja staza po inu (TPI) du poluprenika. Rezultat se izraava u megabitovima ili gigabitovima po kvadratnom inu (Mbit/in2 ili Gbit/in2) i koristi se kao mera efikasnosti tehnologije ureaja. Sadanji vrhunski ureaji od 3 1/2 ina dostiu blizu 6 Gb/in2. Postoje prototipovi gustine do 20 Gbit/in2, koji omoguavaju kapacitet preko 10 G na jednoj ploi od 2 1/2 ina. Tokom 1998. godine, IBM je uveo disk jedinicu koju je nazvao MicroDrive i koja na jednoj ploi veliine noviia od 25 centi moe da uva 340 MB. Ovakve jedinice se mogu koristiti u digitalnim kamerama i svuda gde se inae koriste kartice sa fla memorijom. Povrinska gustina (pa, prema tome i kapacitet diska) udvostruavala se priblino svake dve do tri godine, to e proizvoaima uskoro omoguiti da naprave ureaje od 20 ili 30 G koji e moi da stanu na dlan. Kompanije takoe razvijaju nove tehnologije za medijume i glave, kako bi podrali takvu povrinsku gustinu: keramike ili staklene ploe, MR (magnetnootporne) glave, upisivanje prividnim kontaktom i PRML elektroniku. Osnovni
Staze po inu (TPI) Bitovi po inu (BPI) Manja Bitovi povrinska na gustina stazama
Staze po inu (TPI) Bitovi po inu (BPI) Vea povrinska gustina
Slika 10.2 Povrinska gustina, kombinacija staza po inu i bitova po inu.
528
Poglavlje 10
izazov u postizanju vee povrinske gustine predstavlja izrada glava i diskova koji e raditi u stroim uslovima. Da bi na plou zadate povrine stalo vie podataka, staze moraju da budu na manjem razmaku, a glave moraju tanije da se postavljaju iznad staza. To znai da se, s poveavanjem kapaciteta diska, glave moraju kretati sve blie povrini diska.
Rad disk ureaja

Osnovnu konstrukciju disk ureaja ine diskovi koji se obru i glave koje se pomeraju iznad njih upisujui podatke na staze i sektore. Glave itaju i upisuju podatke u koncentrinim krugovima stazama; staze se dele na segmente sektore, a svaki od sektora obino prima po 512 bajtova (slika 10.3). Disk ureaji obino sadre vie diskova, nazvanih ploama; ploe su postavljene jedne iznad druge, obru se istovremeno i svaka od njih prima podatke na obe povrine. Veina ureaja ima bar dve ili tri ploe, to daje etiri ili est strana, dok neki ureaji imaju ak 11 ili vie ploa. Staze sa svih ploa koje su na istoj udaljenosti od centra diska ine cilindar (slika 10.4). Disk ureaj obino ima po jednu glavu za svaku povrinu ploe, a sve su glave privrene za zajedniki nosa. Prvobitno su se diskovi obrtali brzinom od 3600 obrtaja u minuti - skoro 10 puta bre od diskete. Sve donedavno ta je brzina bila ista kod svih diskova. Meutim, sada sve vie diskova koristi i vee brzine. Toshiba disk ureaj od 3,3 G u mom noutbuk raunaru obre se brzinom od 4852 obrtaja u minuti. Neki drugi diskovi idu do 5400, 5600, 6400, 7200 pa ak i do 10000 obrtaja. Velike brzine obrtanja spojene sa brzim ureajima za postavljanje glava, te vie sektora po stazi, daju i bri disk.
Spoljna staza (0) Srednja staza
Unutranja staza
Jedan sektor
Jedan sektor
Slika 10.3 Staze i sektori na disku.
Rad disk ureaja

Spoljna staza (0)
Poglavlje 10
529
Srednja staza
Unutranja staza
Cilindri
Slika 10.4 Cilindri
Glave na veini disk ureaja, prilikom normalnog rada, ne dodiruju (i ne bi smele da dodiruju) povrinu ploe. Kada se iskljui napajanje one se spuste na plou koja se zaustavlja. Kada ureaj radi, veoma tanak sloj vazduha dri glavu na malom razmaku iznad ili ispod ploe. Ako se vazduni jastuk poremeti zbog zrnca praine ili zbog udarca, glava moe da dodirne plou dok se ona obre punom brzinom. Kada je taj dodir dovoljno grub da oteti plou, kaemo da je dolo do pada glave ili udara glave (engl. head crash). Pad glave moe da izazove tetu od nekoliko izgubljenih bitova ili potpuno unitenje diska. Veina ureaja koristi posebna maziva za ploe i vrste povrine kako bi one izdrale svakodnevno sletanje i uzletanje, pa i manje udare glava. Kako su ploe zapeaene i ne mogu se vaditi, gustina staza na disku moe da bude veoma velika. Mnogi diskovi imaju preko 20000 TPI (staza po inu). HDA (engl. Head Disk Assembly - sklop glava i diskova) koji sadri ploe sastavlja se i zatvara u tzv. istim sobama,
530
Poglavlje 10
u uslovima besprekorne istoe. Veoma malo kompanija popravlja ove sklopove, pa njihova popravka i zamena delova unutar HDA moe da bude veoma skupa. Svaki disk se jednom pokvari. Jedino je pitanje kada e to da se dogodi i da li imate rezervnu kopiju podataka.
Upozorenje
Shvatite ozbiljno preporuku da ne treba ni da pokuate da otvorite HDA ako nemate opremu i niste strunjak za takve popravke. Veina proizvoaa prave HDA tako da se to tee otvara, kako bi obeshrabrili amatere. Osim toga, otvaranje HDA uvek ponitava garanciju.
Mnogi korisnici PC-ja misle da su diskovi osetljivi i zaista, diskovi predstavljaju jednu od najosetljivijih komponenti PC-ja. Meutim, ja sam tokom seminara o hardveru, koji drim svake nedelje, putao diskove da danima rade bez poklopaca, ak sam stavljao i skidao poklopce dok su diskovi radili. Ti diskovi do dana dananjeg savreno upisuju podatke, sa poklopcima i bez njih. Naravno, ne preporuujem vam da tako isprobavate svoje diskove, niti bi mi palo na pamet da to inim sa svojim veim i skupljim diskovima.
Konano poreenje disk ureaja

Sigurno ste uli za staro poreenje meusobnog dejstva glava i medijuma tipinog diska sa letom aviona Boing 747 nekoliko stopa iznad zemlje pri punoj brzini (500 milja na sat). Godinama sam sluao to poreenje, ak sam ga i pominjao na seminarima, a nisam proveravao da li je ono tehniki tano za savremene disk ureaje. Nije. Ono to je u tom poreenju najmanje tano oduvek mi je smetalo - poreenje leta aviona bilo koje vrste sa odnosom glave i ploe. Ovo poreenje nagovetava da glave lete nisko iznad povrine diska, ali to tehniki nije tano. Glave uopte ne lete u uobiajenom aerodinamikom smislu. One lebde na vazdunom jastuku koji ploe vuku za sobom. Poreenje bi bilo bolje kada bi se, umesto sa avionom, glave poredile sa lebdelicom vozilom na vazdunom jastuku. Ponaanje lebdelice daleko vie lini na ponaanje glava diska. Kao i to vozilo, glave donekle zavise od oblika dna kako bi zadrale i kontrolisale vazduni jastuk koji im omoguava da lebde iznad diska. Taj vazduni jastuk stvara se samo veoma blizu ploe i esto se naziva vazdunim leitem. Mislim da je vreme za novo poreenje koje bi tanije opisalo dimenzije i brzine pri kojima rade dananji diskovi. Pregledao sam specifikaciju jednog diska i zatim preraunao koliko bi iznosile sve dimenzije kada bi glava lebdela na visini od jednog ina. Za ovaj primer upotrebio sam ureaj Seagate model ST-12550N Barracuda 2; to je disk od 2 G (kapacitet posle formatiranja), 3 1/2 ina, SCSI-2, koji se ba ne bi mogao svrstati meu najsavremenije diskove, ali se to ionako stalno menja. U tabeli 10.1 navedene su specifikacije ureaja Barracuda, onako kako su date u tehnikom opisu tog diska.
Tabela 10.1 Tehnika specifikacija diska Seagate model ST-12550N Barracuda 2, 3 1/2 ina, SCSI-2
Predmet Vrednost Jedinica mere
Linearna gustina Razmak bitova Gustina staza Razmak izmeu staza Ukupan broj staza Brzina rotacije Prosena linearna brzina glave
52187 19,16 3047 328,19 2707 7200 53,55
Bitova po inu (BPI) Mikro-inevi (m-in) Staza po inu Mikro-inevi (m-in) Staze Obrtaja u minuti (RPM) Milja na sat (MPH)
Rad disk ureaja

Predmet Vrednost
Poglavlje 10
531
Jedinica mere
Duina klizaa glave Visina klizaa glave Visina na kojoj glava lebdi Proseno vreme traenja
0,08 0,02 5 8
Ina Ina Mikro-inevi (m-in) Milisekunde (ms)
Po podacima iz tabele vidite da su kod ovog diska klizai dugaki oko 0,08 ina i visoki 0,02 ina. Glava lebdi na vazdunom jastuku od 5 m-in (milionitih delova ina) iznad povrine diska koja se kree prosenom brzinom od 53,55 milja na sat (jer se rauna da je prosean prenik staze 2 1/2 ina). Te glave itaju i upisuju pojedinane bitove na razmaku od samo 19,16 m-in i to na stazama meusobno udaljenim samo 328,19 m-in. Prilikom prosenog pretraivanja glave mogu da se premeste sa jedne na bilo koju drugu stazu za samo 8 ms. Da bih napravio svoje poreenje poveao sam razmere tako da glava lebdi na visini od jednog ina. Kako je in 20000 puta vei od 5 m-in, sve sam dimenzije mnoio tim faktorom. Poveane na ovaj nain, glave pomenutog prosenog diska bile bi duge 1300 stopa i visoke 300 stopa (kao neki oblakoder od sto spratova poloen na bok). Glave bi lebdele na vazdunom jastuku koji bi se kretao brzinom veom od 10,7 miliona milja na sat (2975 milja u sekundi) samo jedan in iznad zemlje i itale bi bitove na razmaku od samo 3,83 ina na stazama meusobno udaljenim samo 5,47 stopa. Kako proseno vreme traenja od 8 ms (0,008 sekundi) oznaava vreme koje je glavi potrebno da se premesti preko jedne treine staza (u ovom sluaju su to 902 staze), svaka glava veliine oblakodera pomerala bi se u stranu prema bilo kojoj stazi na udaljenost od 0,93 milje (902 staze puta 5,47 stope). To bi dalo prosenu brzinu pomeranja od preko 420000 milja na sat (116 milja u sekundi)! Linearna brzina ove imaginarne glave teko moe da se zamisli, pa evo jo jednog poreenja. Prenik zemlje na ekvatoru iznosi 7926 milja, to znai obim od oko 24900 milja. Pri brzini od 2975 milja po sekundi, ova bi glava obila zemlju za oko 8 sekundi! Ovo bi poreenje trebalo da vam pomogne da zamislite kakvo tehnoloko udo predstavljaju dananji diskovi. Poreenje sa avionom Boing 747 izgleda prilino zastarelo (naravno, i netano).
Staze i sektori
Staza je jedan krug podataka na jednoj strani ploe. Staza na disku prevelika je da bi se podacima na njoj moglo delotvorno upravljati kao celinom. Staze na mnogim diskovima mogu da prime preko 100000 bajtova, to nije pogodno za uvanje malih datoteka. Iz tih razloga staze se dele na nekoliko brojevima obeleenih odeljaka koji se zovu sektori. Sektori su delovi staze. Razne vrste diskova dele staze na razliit broj sektora, u zavisnosti od gustine staza. Na primer, diskete koriste od 8 do 36 sektora po stazi a diskovi obino smetaju podatke veom gustinom i mogu imati od 17 do preko 100 sektora po stazi. Sektori koje pravi standardni postupak formatiranja na PC sistemu imaju kapacitet od 512 bajtova, to se godinama nije menjalo. Sektori na stazi obeleavaju se brojevima poevi od 1, za razliku od cilindara koji se obeleavaju od 0. Na primer, disketa od 1,44 M sadri 80 cilindara sa oznakama od 0 do 79, dve glave: 0 i 1, dok svaka staza na svakom cilindru ima 18 sektora sa oznakama od 1 do 18. Kada se disk formatira program za formatiranje stvara na disku podruja za identifikaciju koja kontroler koristi za obeleavanje sektora i za prepoznavanje poetka i kraja svakog sektora. Ta se podruja nalaze ispred i iza svakog sektora za podatke, i otuda
532
Poglavlje 10
potie razlika izmeu kapaciteta formatiranog i neformatiranog diska. Veina savremenih disk ureaja prodaje se ve formatirana pa se objavljuje samo taj kapacitet. Neformatirani kapacitet se obino vie ni ne spominje. Zanimljiva novina je da su IBM i jo neki proizvoai poeli da prave diskove za snimanje bez identifikacije, to znai da ne postoje oznake na poetku i kraju svakog sektora i da se vei deo diska moe iskoristiti za podatke. Svaki sektor na disku ima deo koji se zove prefiks, zaglavlje koje oznaava poetak sektora i sadri njegov broj, i deo koji se zove sufiks, zavretak koji sadri kontrolni zbir (za kontrolu ispravnosti sadraja). Svaki sektor, takoe, sadri i 512 bajtova podataka. Formatiranje niskog nivoa popunjava podruje za podatke nekom odreenom vrednou, na primer F6h (heks) ili nekom drugom emom koju proizvoa koristi za testiranje. Neke eme su sloenije za kodiranje/dekodiranje pa ih proizvoai obino koriste za testiranje prilikom prvog formatiranja. Posebnom emom za testiranje otkrivaju se greke na povrini diska koje bi inae ostale neprimeene pa proizvoa tanije otkriva loe sektore prilikom testiranja.
Napomena
Formatiranje koje smo ovde opisali predstavlja fiziko formatiranje, tj. formatiranje niskog nivoa, a ne formatiranje vieg nivoa koje se sprovodi pomou Windows 9x Explorera ili uz pomo programa FORMAT iz DOS-a. Kasnije u ovom poglavlju, u odeljku Formatiranje diska, bie opisane razlike izmeu ove dve vrste formatiranja.
Zaglavlja i zavreci sektora ne zavise od operativnog sistema, od sistema datoteka ili od datoteka koje se upisuju na disk. Osim zaglavlja i zavretaka, postoje i praznine u sektorima, izmeu sektora na svakoj stazi, kao i izmeu staza, ali taj prostor ne moe da se koristi za podatke. Praznine se ostavljaju tokom formatiranja niskog nivoa tako to se trenutno iskljui pisanje. Praznine slue istoj svrsi kao razmak izmeu pesama na audio kaseti. Prefiksi, sufiksi i praznine ine razliku izmeu kapaciteta neformatiranog i kapaciteta formatiranog diska - izgubljeni prostor. Na primer, disketa od 4 M (3 1/2 ina), nakon formatiranja ima kapacitet od 2,88 M, disketa od 2 M ima formatiran kapacitet od 1,44 M, a stariji disk od 38 M, kada se formatira, ima kapacitet od svega 32 M. Kako se za sadanje IDE i SCSI diskove formatiranje niskog nivoa obavlja u fabrici, proizvoai objavljuju samo formatirani kapacitet. Osim toga, skoro svi disk ureaji koriste neki rezervisani prostor namenjen upravljanju podacima koji e biti uskladiteni na disku. Prema tome, iako sam ranije rekao da svaki sektor ima 512 bajtova, to tehniki nije tano. Svaki sektor moe da primi 512 bajtova podataka, ali to je samo deo sektora. Svaki sektor na disku obino zauzima 571 bajt, od kojih se samo 512 moe upotrebiti za korisnike podatke. Stvarni broj bajtova za zaglavlje i zavretak sektora zavisi od ureaja, ali ovo je uobiajen broj. Nekoliko savremenih ureaja sada koristi emu upisivanja bez oznaka za raspoznavanje i praktino eliminie zaglavlje sektora. Kod ovakvog upisivanja sav prostor na stazi zapravo se koristi za podatke. Moda vam je lake da zamislite svaki sektor kao stranicu u knjizi. U knjizi svaka stranica sadri tekst, ali nije cela stranica ispunjena tekstom, ona ima margine. Na tim marginama se nalaze podaci kao to su naslov poglavlja (broj staze i broj cilindra) i brojevi stranica (broj sektora). Delovi sektora koji predstavljaju marginu stvaraju se i popunjavaju prilikom formatiranja niskog nivoa. Tada se prostor namenjen podacima popunjava besmislenim vrednostima. Posle formatiranja vieg nivoa, sistem datoteka na PC-ju moe da pie u deo sektora namenjen korisnikim podacima, ali se podaci u zaglavljima i zavrecima sektora ne mogu menjati prilikom normalnog upisivanja, ve samo ponovnim formatiranjem niskog nivoa. U tabeli 10.2 prikazan je format staze i sektora uobiajenog diska sa 17 sektora po stazi.
Rad disk ureaja Tabela 10.2

Bajtovi
Poglavlje 10
533
Tipian format sektora na disku sa 17 staza od po 17 sektora

Naziv Opis
16
praznina iza indeksa sve 4Eh, na poetku staze posle oznake Index (POST INDEX GAP) Slede podaci koji pripadaju sektoru i koji se na MFM stazi ponavljaju 17 puta. 13 1 1 2 sinhronizacija VFO (ID VFO LOCK ) bajt za sinhronizaciju (SYNC BYTE) oznaka adrese (ADDRESS MARK) broj cilindra (CYLINDER NUMBER) broj glave (HEAD NUMBER) broj sektora (SECTOR NUMBER) CRC (Cyclic Redundancy Check) razmak za ukljuenje pisanja (WRITE TURN-ON GAP) sinhronizacija (DATA SYNC VFO LOCK) bajt za sinhronizaciju (SYNC BYTE) oznaka adrese (ADDRESS MARK) podaci (DATA) CRC (Cyclic Redundancy Check) razmak za iskljuenje pisanja (WRITE TURN-OFF GAP) razmak izmeu zapisa (INTER-RECORD GAP) razmak ispred indeksa (PRE-INDEX GAP) sve 00h; sinhronizuje VFO za prepoznavanje sektora A1h; obavetava kontroler da slede podaci FEh; obavetava da sledi polje sa podacima za prepoznavanje vrednost trenutnog poloaja mehanizma za postavljanje glava vrednost rednog broja izabrane glave vrednost koja odreuje sektor kontrolna vrednost za proveru ispravnosti podataka prepoznavanje 00h; upisuje se prilikom formatiranja da bi se podaci odvojili od podataka za prepoznavanje sve 00h; sinhronizuje VFO za podatke A1h; obavetava kontroler da slede podaci F8h; obavetava da sledi polje sa korisnikim podacima podruje za korisnike podatke kontrolna vrednost za proveru ispravnosti korisnikih podataka 00h; upisuje se prilikom upisivanja korisnikih podataka da bi se oni odvojili od podataka za prepoznavanje sve 00h; bafer za izjednaavanje prilikom promena brzine obrtanja diska sve 4Eh; na kraju staze, ispred oznake Index
1 1 2 za 3
13 1 1
512 2 3
15 693
571 Ukupno bajtova po sektoru 512 Bajtovi za podatke u sektoru 10416 Ukupno bajtova po stazi 8704 Bajtova za podatke po stazi Napomena: sve XXh znai da e se svi bajtovi u polju popuniti vrednou XXh.
534
Poglavlje 10
Ova se tabela odnosi na stazu sa 17 sektora ali se i na novijim diskovima nalazi u osnovi ista struktura sektora i staza, osim to oni imaju vie sektora po stazi. Iako je to sredinom osamdesetih bio tipian kapacitet, moderni diskovi imaju i preko 150 sektora po stazi, pa se odgovarajui formati sektora mogu neznatno razlikovati od ovog primera. Kao to vidite, upotrebljivi prostor na svakoj stazi manji je za oko 16% od neformatiranog kapaciteta. To vai za veinu diskova, mada se procenti donekle razlikuju. Sledi detaljan opis svakog dela sektora iz tabele 10.2. Razmak posle indeksa obezbeuje period za oporavak od prebacivanja glave, da bi glave, odmah nakon prebacivanja sa jedne na drugu stazu, mogle da nastave sekvencijalno itanje, umesto da ekaju jo jedan ceo obrtaj diska. Kako se disk neprekidno obre, a glavama treba neto vremena da se pomere du poluprenika sa jedne staze na sledeu, itanje uzastopnih sektora na dve staze ne bi bilo mogue. Dok se glava premesti na novu stazu, poetak sledeeg sektora bi ve promakao. Razmak izmeu sektora daje glavama dovoljno vremena da se pomere na sledeu stazu. Kod nekih ureaja ovaj razmak nije dovoljan za premetanje glava. U tom sluaju ureaj moe da dobije dodatno vreme smicanjem (engl. skewing) sektora na raznim stazama, ime se odlae pristizanje prvog sektora. Drugim reima, formatiranje niskog nivoa pomera brojane oznake sektora, tako da sektori sa istim rednim brojem a na raznim stazama ne budu jedan pored drugog. Na primer, sektor broj 9 na jednoj stazi moe da se nalazi uz sektor broj 8 sledee staze, a on uz sektor broj 7 naredne. Najpogodnija vrednost smicanja zasniva se na odnosu izmeu brzine obrtanja diska i brzine premetanja glava.
Napomena
Ranije je smicanje sektora (engl. head skew) bio parametar koji je korisnik mogao da zadaje prilikom formatiranja niskog nivoa. Dananji IDE i SCSI diskovi formatiraju se na niskom nivou jo u fabrici, sa najpogodnijim vrednostima smicanja.
Podaci za prepoznavanje sektora sastoje se od broja cilindra, glave i sektora, kao i polja CRC koje slui za potvrdu ispravnosti ovih podataka. Veina kontrolera koristi sedmi bit polja za broj glave i tu oznaava da je sektor neupotrebljiv - ako se to otkrije tokom formatiranja niskog nivoa. Ovo, meutim, nije opteprihvaeno pravilo. Neki kontroleri koriste drugaije naine oznaavanja loih sektora, ali se obino koristi neko od polja za identifikaciju sektora. Razmak za ukljuivanje upisivanja sledi bajtove za proveru prepoznavanja, a slui kao zatitno podruje neophodno za ispravno upisivanje narednih korisnikih podataka i da obezbedi vreme potrebno da se CRC bajtovi dovedu u poetno stanje. Polje za korisnike podatke sastoji se od 512 bajtova u svakom sektoru. Iza ovog polja nalazi se CRC za kontrolu tih podataka. Mada mnogi kontroleri koriste dva bajta za CRC, neki uvode dui ECC (engl. Error Correction Code - kd za ispravljanje greaka). ECC podaci koji se ovde upisuju slue za otkrivanje i ispravljanje greaka u polju sa korisnikim podacima. Mogunosti za otkrivanje i ispravljanje greaka zavise od ECC koda koji se koristi i od toga kako ih kontroler primenjuje. Razmak za iskljuivanje pisanja jeste zatitno podruje koje omoguava da se ECC ili CRC bajtovi dovedu u poetno stanje. Razmak izmeu zapisa jeste podruje koje slui za ponitavanje razlika u brzini obrtanja diska, ako je staza formatirana pri brzini malo manjoj od predviene, a na njega se pie pri brzini malo veoj od predviene. U takvim sluajevima ovaj razmak spreava sluajno prepisivanje nekih podataka u narednom sektoru. Veliina ovog zatitnog podruja nije uvek ista i zavisi od brzine obrtanja diska prilikom formatiranja i brzine u trenutku auriranja polja podataka. Razmak pre indeksa slui za ponitavanje promena u brzini za celu stazu. Veliina ovog graninika nije uvek ista i zavisi od promena u brzini obrtanja diska i tolerancija za uestalost upisivanja prilikom formatiranja.
Rad disk ureaja
Poglavlje 10
535
Podaci u zaglavlju sektora su veoma znaajni, jer se tu nalaze obavetenja o rednom broju cilindra, glave i sektora. Ti podaci svi osim polja za korisnike podatke, njihovog CRC polja i razmaka za iskljuivanje pisanja upisuje se iskljuivo prilikom formatiranja niskog nivoa.
Formatiranje diska
Pre upisivanja korisnikih podataka na disk obavezna su dva postupka formatiranja:
s s
fiziko formatiranje niskog nivoa. logiko formatiranje visokog nivoa.
Kada formatirate disketu, Windows 9x Explorer ili DOS komanda FORMAT istovremeno obavljaju oba formatiranja. U sluaju da je disketa ve formatirana i DOS i Windows e obaviti samo formatiranje visokog nivoa. Za disk su, meutim, potrebna dva odvojena postupka formatiranja, pa ak i trei, izmeu ova dva izrada particija. Izrada particija potrebna je kada disk treba da se koristi iz vie operativnih sistema. Na jednom disku moe da se koristi vie operativnih sistema ako se formatiranje razdvoji na fiziko formatiranje, kao postupak koji je uvek isti bez obzira na operativni sistem, i formatiranje vieg nivoa (koji zavisi od operativnog sistema). Izrada particija omoguava da se jedan disk koristi iz vie operativnih sistema, kao i da jedan operativni sistem koristi disk kao da ih ima nekoliko to su logiki diskovi. Volumen ili logiki disk jeste bilo koji deo diska kojem operativni sistem dodeli zasebnu slovnu oznaku ili ime. Prema tome, priprema diska za prihvatanje podataka sastoji se od tri koraka: 1. Formatiranje niskog nivoa (LLF) 2. Izrada particija 3. Formatiranje vieg nivoa (HLF)
Formatiranje niskog nivoa

Prilikom formatiranja niskog nivoa program za formatiranje deli staze na odreen broj sektora, pravi razmake izmeu sektora i na zavrecima staza, te upisuje podatke u zaglavlja i zavretke sektora. Osim toga, prostor namenjen podacima popunjava besmislenim vrednostima ili posebnom emom za testiranje. Kod disketa broj sektora na stazi zavisi od vrste diskete i od ureaja. Kod diskova broj sektora po stazi zavisi od ureaja i od kontrolerskog interfejsa. Prvobitno su diskovi na PC-jima imali odvojen kontroler na kartici za proirenje ili u sklopu matine ploe. Poto se kontroler koristio sa raznim disk ureajima, koji su nekad bili i od drugog proizvoaa, morala se standardizovati komunikacija izmeu kontrolera i diska. Zbog toga je broj sektora po stazi bio uglavnom ujednaen. Kontroleri ST-506/412 MFM uvek su stavljali 17 sektora na stazu, a ST-506/412 sa RLL kodiranjem po 25 do 26, dok su ESDI diskovi imali preko 32 sektora po stazi. IDE i SCSI diskovi u dananjim raunarima imaju od 17 do preko 100 sektora po stazi, zato to se kontroleri sada nalaze u samom disk ureaju. IDE upravo to i znai (engl. Integrated Drive Electronics - ugraena elektronika disk jedinice). SCSI ureaj je u osnovi isti kao IDE, osim dodatnog adaptera sabirnice (engl. SCSI Bus Adapter). Kako su sada ureaj i kontroler jedna celina, proizvoai vie ne moraju da se dre ujednaenih pravila za njihovu meusobnu komunikaciju i mogu da koriste koliko god hoe sektora. Praktino svi IDE i SCSI diskovi koriste tehniku zonskog zapisivanja, to znai da broj sektora po stazi nije isti na celom disku. Kada se ne koristi zonsko zapisivanje na svim stazama se nalazi isti broj sektora (i isti broj bitova) pa zato broj bitova po inu nee biti isti. Na unutranjim stazama e biti vie bitova po inu a na spoljnim stazama manje. Broj
536
Poglavlje 10
bitova po stazi je svuda isti pa e uestanost podataka i brzina rotacije ostati konstantni. Na sledeoj slici se vidi ureaj na kojem se u svakoj stazi nalazi isti broj sektora. Kod standardnog upisivanja se na spoljnim stazama rasipa kapacitet jer su one due a sadre istu koliinu podataka (sa veim razmacima) kao i unutranje staze. Kapacitet diska moe da se povea ako se prilikom fizikog formatiranja napravi vie sektora na spoljnim nego na unutranjim cilindrima diska. Poto imaju vei obim, spoljni cilindri mogu da prime vie podataka. Diskovi koji ne koriste zonsko zapisivanje imaju isti broj sektora na svim stazama, iako su unutranje staze ponekad i dva puta krae od spoljanjih. Na taj nain gubi se kapacitet, jer disk mora biti u stanju da pouzdano uva podatke na istoj gustini na svim cilindrima. Kada je broj sektora po stazi utvren, kao kod starijih kontrolera, kapacitet je ogranien gustinom na unutranjoj, najkraoj stazi.
Sektor
Slika 10.5 Standardno zapisivanje, sa istim brojem sektora na svim stazama.
Diskovi koji koriste zonsko zapisivanje dele cilindre u grupe nazvane zonama, a svaka sledea zona, od centra prema periferiji, ima vie sektora po stazi od prethodne. Svi cilindri u jednoj zoni imaju isti broj sektora po stazi. Broj zona moe da bude razliit, ali veina diskova ima bar 10 zona. Na slici 10.6 prikazano je zonsko zapisivanje podataka na disk.
Spoljna zona
Unutranja zona
Sektor
Slika 10.6 Zonsko zapisivanje, gde se broj sektora po stazi poveava u svakoj sledeoj zoni od centra
prema ivici.
Zonsko zapisivanje ima kao posledicu to da brzine prenosa iz svih zona nisu iste. Brzina obrtanja diska je uvek ista, ali, kako u spoljnim zonama ima vie sektora, brzina prenosa je vea. Prema tome, prenos podataka bie najsporiji prilikom itanja ili pisanja na unutranjim stazama. Praktino svi proizvoai sada oglaavaju minimalnu i maksimalnu brzinu prenosa koje zavise od toga kojem delu diska se pristupa. Kao primer pogledajte tabelu 10.3 gde su prikazane zone jednog Quantum diska od 3,8 GB, broj sektora po stazi za svaku zonu i njihove brzine prenosa:
Rad disk ureaja
Poglavlje 10
537
Tabela 10.3 Podaci o zonskom zapisivanju na Quantumovom disku Fireball od 3,8 GB

Zona Staze u zoni Sektori po stazi Brzina prenosa (Mbit/s)
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
454 454 454 454 454 454 454 454 454 454 454 454 454 454 454
232 229 225 225 214 205 195 185 180 170 162 153 142 135 122
92,9 91,7 90,4 89,2 85,8 82,1 77,9 74,4 71,4 68,2 65,2 61,7 57,4 53,7 49,5
Ovaj disk ima ukupno 6810 staza na svakoj povrini ploe i, kao to vidite, staze su podeljene na 15 zona od po 454 staze. Zone su jednake veliine, ali to nije obavezno. U zoni 0 nalaze se spoljanje 454 staze, koje su najdue i sadre najvie sektora: 232. Svaka staza u ovoj zoni moe, znai, da primi 118784 bajta, odnosno 116 K korisnikih podataka, dok staze u zoni 14, koje imaju po 122 sektora, mogu da prime samo po 62464 bajta, odnosno 61 K. Tako, uz zonsko zapisivanje, svaka povrina ploe ovog diska moe da primi po 1259396 sektora uz kapacitet od 644810752 bajta, odnosno 614,94 M. Da nije korieno zonsko zapisivanje broj sektora po stazi bio bi ogranien na 122 po celoj povrini ploe, pa bi u ukupno 830820 sektora moglo da primi 425379840 bajtova, odnosno samo 405,67 M. Zonsko zapisivanje je, prema tome, na ovom disku omoguilo poveanje kapaciteta od 51,59%. Obratite panju i na brzine prenosa za svaku zonu. Staze u spoljanjoj zoni (zona 0) omoguavaju brzinu prenosa od 92,9 Mbit/sec, to je 87,67% bre od 49,5 Mbit/sec koliko se postie sa unutranje zone (zona 14). Zbog toga ete naii na velike razlike u rezultatima koje diskovi postiu sa programima za ispitivanje rada (engl. benchmark). Test koji ita ili upisuje datoteku na spoljanje staze diska prirodno postie bolje rezultate od onog koji koristi unutranje staze. Moe se stei utisak da je disk sporiji, ali je problem u tome to rezultati ispitivanja potiu od aktivnosti iz razliitih zona na disku. Odvojeni kontroleri koji su se koristili u prolosti nisu omoguavali zonsko zapisivanje zato to nije postojao standard po kojem bi se obavetenja o zonama saoptila kontroleru. Sa SCSI i IDE diskovima, meutim, staze mogu da se formatiraju razliitim brojem sektora zato to se kontroler nalazi u samom ureaju. Ugraeni kontroler potpuno je svestan algoritma za zone i moe da prevede fizike adrese cilindra, glave i sektora u logike brojeve cilindara, glava i sektora kao da disk ima isti broj sektora na svim stazama. Kako je BIOS PC-ja projektovan tako da uva jedan podatak o broju sektora po stazi, disk sa zonskim zapisivanjem mora svoje adrese prevoditi.
538
Poglavlje 10
Upotrebom zonskog zapisivanja, proizvoai diskova mogu poveati kapacitet od 20 do 50%. Danas praktino svi IDE i SCSI diskovi koriste zonsko zapisivanje.
Particije
Particije na disku omoguavaju upotrebu razliitih sistema datoteka, svakog u svojoj particiji. Svaki sistem datoteka onda moe da koristi vlastiti metod po kojem datotekama dodeljuje prostor u logikim jedinicama koje se zovu klasteri ili alokacione jedinice. Svaki disk mora da ima bar jednu particiju, a najvie etiri, u kojima se mogu koristiti isti ili razliiti sistemi datoteka. U dananjim operativnim sistemima za PC postoje tri uobiajena sistema datoteka:
s
FAT (engl. File Allocation Table - tabela rasporeivanja datoteka) jeste standardni sistem datoteka koji podravaju DOS, Windows 9x i Windows NT. FAT particije podravaju imena datoteka od najvie 11 znakova (8 + 3 znaka za tip datoteke) pod DOS-om, a 255 znakova pod Windowsom 9x i Windowsom NT 4.0 (i novijim). Standardni FAT sistem koristi 12-bitne ili 16-bitne brojeve za prepoznavanje klastera, pa je zato disk od 2 G najvei disk koji on moe da podri. Na jednom disku mogu programom FDISK da se naprave samo dve FAT particije, primarna i proirena, ali se proirena particija moe podeliti na ak 25 logikih volumena. Programom Partition Magic mogu da se naprave etiri primarne particije ili tri primarne i jedna proirena. FAT32 (engl. File Allocation Table 32-bit - 32-bitna tabela rasporeivanja datoteka). Sistem datoteka koji podravaju Windows 95 OSR2, Windows 98 i Windows 2000. FAT32 koristi 32-bitne brojeve za prepoznavanje klastera to omoguava jedan volumen od 2 T, odnosno 2048 G. NTFS (engl. Windows NT File System - sistem datoteka Windowsa NT). Sistem datoteka svojstven operativnom sistemu Windows NT, koji podrava imena datoteka duine do 256 znakova i particije do (teoretske) veliine od 16 egzabajtova (1 egzabajt = 264 bajtova = 17179869184 terabajtova). NTFS omoguava proirene atribute i zatitne funkcije sistema datoteka koji ne postoje u sistemu datoteka FAT. Od ova tri sistema, FAT je jo uvek najpopularniji i moe ga koristiti skoro svaki operativni sistem, pa je zbog toga i najkompatibilniji. FAT32 i NTFS imaju dodatne mogunosti ali se ne mogu koristiti pod drugim operativnim sistemima.
uu Videti Strukture diska sa FAT-om, str. 1224 i FAT32, str. 1242.

Particije se prave programom FDISK koji se isporuuje uz operativni sistem. FDISK omoguava odreivanje veliine prostora koji e particija zauzeti, od jednog megabajta (odnosno jednog procenta celog ureaja) pa do ukupnog kapaciteta ureaja, odnosno onoliko koliko dozvoljava operativni sistem. Obino se preporuuje to manji broj particija, pa mnogi korisnici (ukljuujui tu i mene) pokuavaju da se zadre na jednoj, najvie dve particije. Pre pojave sistema FAT32 to je bilo teko jer je FAT16 dozvoljavao najveu particiju od 2 GB. FAT32 omoguava particije do 2048 GB. Kada se ureaj podeli na particije formatiranje vieg nivoa za svaku particiju mora obaviti operativni sistem koji e je koristiti.
Formatiranje vieg nivoa

Tokom formatiranja vieg nivoa operativni sistem (Windows 9x, Windows NT ili DOS) upisuje na disk strukture koje su potrebne za upravljanje datotekama i podacima. FAT particije, na svakoj logikoj jedinici, imaju VBS (engl. Volume Boot Sector - sektor za podizanje sistema raunara), dva primerka tabele rasporeivanja datoteka (FAT) i osnovni direktorijum. Ove strukture omoguavaju operativnom sistemu da upravlja prostorom na disku, prati smetanje datoteka, kao i da spreava greke zbog oteenih podruja.
Osnovni delovi disk ureaja
Poglavlje 10
539
Formatiranje vieg nivoa i nije fiziko formatiranje diska, ve pre stvaranje tabele sa sadrajem diska. Pri formatiranju nieg nivoa, koje jeste fiziko, na disku se pie po stazama i sektorima. Kako je ve spomenuto, DOS komanda FORMAT na disketi moe da sprovede oba postupka, ali na disku obavlja samo formatiranje vieg nivoa. Formatiranje nieg nivoa IDE i SCSI diskova obavlja proizvoa, a skoro nikada krajnji korisnik. Ja formatiram IDE i SCSI diskove na niem nivou jedino kada pokuavam da popravim oteeno formatiranje (delove diska koji su postali neitki) ili u nekim sluajevima kada hou da izbriem sve podatke sa diska.

Na tritu postoji mnogo tipova disk ureaja, ali skoro svi imaju iste osnovne komponente. Razlike, naravno, postoje u primeni tih komponenti (i u kvalitetu materijala), ali osobine su im uglavnom sline. Osnovni sastavni delovi tipinog disk ureaja (slika 10.5) su:
s s s s s s s
ploe logika ploa glave za itanje/pisanje kablovi i prikljuci pristupni mehanizam (aktuator glava) ureaji za podeavanje (prekidai, kratkospojnici i sl.) osovinski motor
Ploe, motor, glave i aktuator glave obino se nalaze u zapeaenom kuitu koje se zove HDA (engl. Head Disk Assembly - sklop glava i ploa). HDA se obino smatra celinom i retko se otvara. Ostali delovi, koji su izvan HDA na primer logike ploe, maska za kuite i drugi hardver mogu da se odvajaju.
Ploe (diskovi)
Tipian disk ureaj ima jednu ili vie ploa, odnosno diskova. Tokom godina su se pojavljivali razni oblici diskova za PC. Obino se, kao fizika veliina diska, navodi veliina ploe. Postojale su sledee veliine:
s s s s s
5 1/4 ina (u stvari 130 mm, tj. 5,12 ina) 3 1/2 ina (u stvari 95 mm, tj. 3,74 ina) 2 1/2 ina 1,8 ina 1 in (MicroDrive)
Postoje i vei diskovi sa ploama od 8 ina, 14 ina ili jo veim, ali se oni ne koriste na personalnim raunarima. Trenutno su za veinu stonih i za neke prenosive sisteme najpopularniji diskovi od 3 1/2 ina, dok se diskovi od 2 1/2 ina koriste na nekim prenosivim i na noutbuk raunarima. Ti mali ureaji zadivljuju svojim kapacitetom od 4 do 14 G, a do 2000. godine oekuju se kapaciteti od 20 G, pa i vie. Na slici 10.7 prikazan je tipini ureaj od 3 1/2 ina. Veina diskova ima dve ili vie ploa, mada neki manji ureaji imaju samo jednu. Broj ploa zavisi od visine ureaja. Ja sam u ureaju od 3 1/2 ina video najvie 11 ploa. Ploe se tradicionalno prave od jedne legure aluminijuma koja je i vrsta i laka. Meutim, tenja za sve veim gustinama i sve manjim dimenzijama uvela je ploe od stakla (ili, tanije, meavine stakla i keramike). Jedan takav materijal, proizveden u korporaciji Dow Corning, zove se MemCor. MemCor se sastoji od stakla sa utisnutim keramikim delovima, te je otporniji na lom od istog stakla. Staklene ploe su vre od metalnih (metal se savija, a staklo ne) pa mogu da budu dvostruko tanje od uobiajenih aluminijumskih ploa ponekad i tanje. Staklene ploe su i termiki stabilnije, to znai da se mnogo ne ire ili
540
Poglavlje 10
Poklopac zapeaenog kuita
Otvori za ventilaciju (sa unutranje strane je filter)
Aktuator glave
Ruica glave Ploe
Podnoje
Otvori za ugradnju
Glava za itanje/pisanje
PCB kontroler ureaja
Prikljuak napajanja od kontrolera prema motoru
Prikljuak za napajanje
Konektori od kontrolera prema ureaju
Prikljuak interfejsa
Slika 10.7 Sastavni delovi disk ureaja.
skupljaju pri promeni temperature. Nekoliko kompanija IBM, Seagate, Toshiba, Areal Technology i Maxtor trenutno koristi staklene ili stakleno keramike ploe. Staklene ploe e verovatno u sledeih nekoliko godina kod veine proizvoaa zameniti standardne aluminijumske podloge, naroito za ureaje vrhunskih performansi od 2 1/2 i 3 1/2 ina.
Medijum za snimanje
Bez obzira na podlogu, ploe se pokrivaju tankim slojem materijala koji moe da se namagnetie i na kojem se uvaju magnetske informacije. Taj sloj se zove medijum. Na diskovima se koriste dve popularne vrste medija:
s s
oksidni medijum tankoslojni medijum
Oksidni medijum pravi se sa raznim dodacima, ali aktivni sastojak je oksid gvoa. Magnetski sloj se na disk nanosi tako to se aluminijumska ploa premazuje sirupom koji sadri estice oksida gvoa. Oblaganje se obavlja tako to se disk okree velikom brzinom: materijal se, zbog centrifugalne sile, razliva od centra prema periferiji i tako se dobija ujednaen sloj. Povrina se potom popravlja i polira. Zatim se dodaje sloj materijala koji
Poglavlje 10
541
titi i podmazuje, a na kraju se i on polira. Debljina oksidne obloge obino iznosi 30 milionitih delova ina. Kad biste mogli da zavirite u disk, videli biste da su ploe braon boje ili boje ilibara. Za vee gustine upisivanja magnetni medijum mora da bude tanji i preciznije izveden. Na diskovima velikog kapaciteta vie ne se koristi oksidni medijum. Poto je mekan, kod tih diskova lako dolazi do oteenja od udara glava ako se ureaj potresa za vreme rada. Veina starijih disk ureaja, posebno loiji modeli, imaju oksidni medijum. Oksidni medijum, koji je korien od 1955. godine, dugo je ostao popularan zbog niske cene i lake proizvodnje. Danas se, meutim, koristi na malom broju diskova. Tankoslojni medijum je tanji, vri i preciznije uoblien nego oksidni medijum. Prvobitno je razvijen, kao medijum odlinih svojstava, za novu generaciju diskova sa glavama koje lebde na manjoj visini, da bi se omoguile vee gustine upisivanja. Taj se medijum na poetku koristio samo kod vrhunskih sistema veeg kapaciteta, ali danas praktino svi diskovi koriste tankoslojni medijum. Naziv tankoslojni medijum zaista je odgovarajui. Obloga je mnogo tanja nego kod oksidnog medijuma. Tankoslojni medijumi mogu da budu galvanizovani ili prskani, u zavisnosti od tehnologije koja se koristi za nanoenje tankog sloja na ploe. Galvanizovani tankoslojni medijum proizvodi se tako to se magnetni medijum nanosi na ploe galvanizacijom, slino hromiranju automobilskih branika. Aluminijumska ploa se uranja u niz tenih hemikalija koje na njoj ostavljaju nekoliko slojeva metalnog filma. Sam magnetni sloj je od legure kobalta, debljine oko 3 m-ina. Prskani tankoslojni medijum proizvodi se tako to se aluminijumske ploe prvo oblau slojem nikl fosfata, a zatim magnetnom legurom kobalta u neprekidnom vakuumskom postupku koji se naziva prskanje. Tim se postupkom na disku dobijaju slojevi od 1 ili 2 min, to je slino postupku oblaganja silicijumskih ploica metalnim slojem u industriji poluprovodnika. Ista tehnika se zatim koristi za postavljanje izuzetno tvrdog zatitnog sloja od 1 m-in ugljenika. Vakuum mora da bude skoro savren, pa je to najskuplji od svih ovde opisanih postupaka. Povrina prskanih ploa ima magnetni sloj debljine od samo 1 m-in. Kako je ta povrina i veoma glatka, glava moe da lebdi mnogo blie disku nego to je to ranije bilo mogue. Mogua je visina lebdenja od 3 m-in. Kada se glava nalazi blie ploi, gustina promena magnetnog fluksa moe da se povea, ime se dobija i vei kapacitet diska. Osim toga, poveana jaina magnetnog polja, kao posledica vee blizine prilikom itanja, daje vee amplitude signala potrebne za poboljanje odnosa signal/um. I prskanje i galvanizacija daju sasvim tanke slojeve veoma vrstog magnetnog medijuma na ploama. Poto je tankoslojni medijum tako vrst, on ima bolje anse da ostane neoteen prilikom udara glave pri velikim brzinama. U stvari, savremeni tankoslojni medijumi praktino su neunitivi. Kada biste mogli da otvorite ureaj i pogledate ploe videli biste srebrnaste povrine sline ogledalu. Postupak prskanja daje najsavrenije, najtanje i najvre povrine koje se mogu industrijski proizvesti, pa je zato uveliko zamenio ranije popularniju galvanizaciju. Povrina diska od tankoslojnog medijuma prua vei kapacitet na manjoj povrini sa manje oteenja diskova i dugogodinje bezbrino korienje diska.
Glave za itanje/pisanje
Disk ureaj obino ima samo jednu glavu za itanje/pisanje za svaku povrinu ploe, to znai da svaka ploa ima dva sklopa glava za itanje/pisanje - jedan za gornju i jedan za donju povrinu ploe. Te su glave privrene na zajedniki mehanizam za pokretanje. Glave se, prema tome, istovremeno pokreu preko ploa. Glave za itanje/pisanje mehaniki su jednostavne. Svaka glava se nalazi na ruici aktuatora koja ima oprugu i ona gura glavu prema ploi. Ljudi obino ne shvataju da glave u stvari dre plou kao u tipaljci. Ako biste mogli da otvorite disk i prstom podignete
542
Poglavlje 10
Osovina aktuatora Kretni kalem Magnet
Kuite magneta
Slika 10.8 Glave za itanje/pisanje i obrtni aktuator sa kretnim kalemom.
vrh glave, glava bi opet poletela prema ploi kada biste je pustili. Isto vai i za glavu donje povrine. Na slici 10.8 prikazani su glava i aktuator tipinog diska sa kretnim kalemom. Kada ureaj miruje opruge potiskuju glave u dodir sa ploama. Meutim, kada se disk okree punom brzinom, ispod glava se stvara vazduni jastuk i on ih podie sa povrine ploe. Kada se ploa okree punom brzinom, razmak izmeu glave i ploe moe da bude od 3 do 20 m-in pa i vie. Poetkom ezdesetih godina glave su radile na visini od ak 200-300 m-in. Dananje glave projektuju se za visinu od 3-5 m-in od povrine ploe. Oekuje se da e se do kraja veka razmak izmeu glave i diska smanjiti na 0,5 m-in, to e na buduim diskovima omoguiti jo vee gustine,.
Upozorenje
HDA se zbog malog razmaka izmeu glava i ploa moe otvarati iskljuivo u istoj prostoriji. Svaka estica praine koja bi dospela u mehanizam mogla bi da prouzrokuje greke itanja, pa ak i udar glave dok se ploa okree punom brzinom. Udar moe da oteti plou ili glavu.
Da bi se obezbedila istoa unutar ureaja, HDA se sklapa u istoj prostoriji najmanje klase 100. To znai da kubna stopa vazduha ne sme da sadri vie od 100 estica veliine 0,5 mikrona (19,7 m-in). Prilikom disanja ovek koji nepokretno stoji izbacuje 500 takvih estica u minutu! Te prostorije imaju posebne sisteme za filtriranje vazduha, koji vazduh neprekidno izbacuju i osveavaju. HDA sme da se otvara jedino u takvoj prostoriji. Mada odravanje iste prostorije moe izgledati skupo, mnoge kompanije proizvode stone iste prostorije ili prostorije u vidu pulta, koje kotaju samo nekoliko hiljada dolara. Neki od ovih ureaja imaju ugraene rukavice. Prvo se ubaci disk i sav potreban alat, kutija se zatvori i ukljui se sistem za filtriranje. ista prostorija je u kutiji, a tehniar pri radu koristi ugraene rukavice. Kod druge vrste iste prostorije operater stoji pored pulta gde vazduna zavesa uva isto okruenje. Tehniar moe da ulazi i izlazi iz iste prostorije tako to prolazi kroz vazdunu zavesu. Ova vazduna zavesa lii na vazdunu zavesu koja se koristi u nekim prodavnicama ili skladitima da bi se zimi spreio gubitak toplote i pored irom otvorenih vrata. Poto je isto okruenje skupo, retko koja kompanija, osim samih proizvoaa, ima uslove za popravku disk ureaja.
Poglavlje 10
543
Vrste glava za itanje/pisanje

Kako se razvijala tehnologija disk ureaja, tako su se menjale i glave za itanje/pisanje. One su najpre imale gvozdeno jezgro sa namotajima (elektromagneti). Po dananjim standardima, prvobitne glave bile su ogromne i radile su sa malim gustinama zapisivanja. Tokom godina projektanti su od jednostavnog feritnog jezgra doli do nekoliko dananjih tipova i tehnologija. U ovom odeljku opisuju se razne vrste glava na koje se nailazi u PCjima, njihova primena, kao i dobre i loe strane svake vrste. Postoje etiri vrste glava:
s s s s
feritne glave MIG - glave sa metaliziranim razmakom TF - tankoslojne glave MR - magnetnootporne glave
Feritne
Feritne glave, tradicionalni tip magnetnih glava, napredovao je od prvobitnog IBM 30-30 Winchester ureaja. Ove glave imaju jezgro od oksida gvoa omotano navojima provodnika. Ureaj proizvodi magnetno polje tako to dovodi napon na namotaje ili tako to pored njih pomera magnetno polje. Na taj nain glave piu i itaju. Feritne glave su vee i tee od tankoslojnih, pa moraju da lebde na veoj udaljenosti od ploe kako bi se izbegao kontakt pri velikoj brzini okretanja. Sastav feritne glave se od prvobitnog (monolitnog) razvio na vie naina. Jedan tip, sloene feritne glave, ima manje feritno jezgro obavijeno staklom u keramikom kuitu. To reenje omoguava manji razmak glave, pa i vee gustine staza. One su manje osetljive na zalutala magnetna polja od starijih feritnih glava. Tokom osamdesetih godina sloene feritne glave bile su popularne u mnogim skromnijim ureajima, kao to je Seagate ST-225. Kako su rasli zahtevi za veom gustinom, MIG i tankoslojne glave sve su vie zamenjivale feritne glave, koje su danas praktino zastarele. Feritne glave ne mogu da piu po medijumima visoke koercitivnosti koji su neophodni u diskovima velike gustine, a loe oitavaju pri pojavi jaeg uma. Glavna prednost feritnih glava je to su one najjeftinije od svih tipova glava.
MIG
MIG (engl. Metal-In-Gap) glave predstavljaju posebno poboljanu verziju sloenog sklopa feritnih glava. Kod MIG glava se, u razmak glave koji slui za pisanje, nanosi metalna supstanca. Postoje dve verzije MIG glava: jednostrane i dvostrane. Jednostrane MIG glave imaju sloj magnetne legure na zadnjoj ivici razmaka. Dvostrane MIG glave imaju nanos sa obe strane razmaka. Metalna legura se nanosi vakuumskim prskanjem koje smo opisali ranije, kada je bilo govora o medijumima za snimanje. Magnetna legura koja se koristi za MIG glave ima dvostruko veu sposobnost magnetisanja od ferita i omoguava pisanje na tankoslojni medijum visoke koercitivnosti na diskovima velike gustine. MIG glave proizvode i otriji nagib u magnetnom polju, a samim tim i bolje odreen magnetni impuls. Dvostrane MIG glave omoguavaju primenu medijuma vee koercitivnosti nego jednostrane. Zbog poveanih mogunosti, to je posledica poboljanog tehnikog reenja, MIG glave su jedno vreme bile najpopularnije i primenjivane su u svim ureajima osim onih najvee gustine. Meutim, kako je trite zahtevalo sve vee gustine, MIG glave su uglavnom zamenjene tankoslojnim glavama.
TF
TF (engl. Thin Film) tankoslojne glave proizvode se slino kao poluprovodniki ipovi fotolitografijskim postupkom. Tim se postupkom na jednoj okrugloj ploici pravi hiljade odlinih, a veoma malih glava.
544
Poglavlje 10
TF glave imaju izuzetno uzak i tano izveden razmak, nainjen nanoenjem (prskanjem u vakuumu) tankog sloja tvrdog aluminijuma. Poto je razmak potpuno obloen ovim materijalom, veoma je dobro zatien, pa je mogunost oteenja u dodiru sa diskom koji se obre svedena na najmanju meru. Jezgro glave sainjava spoj gvoa i legure nikla, koji ima dva do etiri puta jae magnetno dejstvo od feritnog jezgra. TF glave daju otro odreen magnetni impuls, to omoguava pisanje sa najveim gustinama. Kako nemaju uobiajene namotaje, TF glave su otpornije na promene impedance namotaja. Ove male i lake glave mogu da lebde na manjim visinama od feritnih ili MIG glava; katkada lebde na visini od 2 m-in, pa i manjoj. Kako smanjena visina lebdenja omoguava glavi da prenese sa ploe daleko jai signal, poveava se odnos signal-um, a time i tanost itanja. Kod velikih linearnih gustina i gustina staza nekih diskova, standardna feritna glava ne bi mogla da razdvoji signal od okolnog uma. Jo jedna prednost tankoslojnih glava sastoji se u tome to njihove male dimenzije omoguavaju da ploe budu blie jedna drugoj, pa se na isti prostor moe smestiti vie ploa. Do pre nekoliko godina TF glave bile su znatno skuplje od feritnih i MIG glava. Meutim, poboljanja proizvodnje i potreba za sve veim gustinama okreu trite ka TF glavama. Sve ira upotreba ovih glava dovela je do konkurentnih cena, ako one ve nisu manje od cena MIG glava. Mnogi dananji ureaji kapaciteta od 100 M do 1000 M koriste TF glave, pogotovo ako su malih dimenzija. TF glave su zamenile MIG glave i sada su najpopularnije, ali i njih zamenjuju novije tehnologije, poput magnetnootpornih glava.
Magneto-Resistive
MR (engl. Magneto-Resistive magnetnootporne) glave predstavljaju najnoviju tehnologiju. Smiljene su i razvijene u IBM-u, a trenutno imaju najbolja mogua svojstva. Veina ureaja od 3 1/2 ina sa kapacitetom iznad 1 G trenutno koristi MR glave. Sa poveanjem povrinske gustine MR glave e postati najprikladnije za sve diskove i zamenie popularne MIG i TF glave. MR glave zasnivaju se na injenici da u provodniku dolazi do male promene otpora kada se on nae u magnetnom polju. MR glava reaguje na promenu fluksa i menja otpor, za razliku od uobiajene glave koja pri prolasku kroz polje sa promenom fluksa alje promenu napona. Kroz glave prolazi slaba struja koja slui za merenje promene otpora. Ovakvo reenje omoguava prilikom itanja bar tri puta jai izlaz od TF glave. U sutini, MR glave predstavljaju glave za oitavanje struje koje rade pre kao senzori nego kao generatori. MR glave su skuplje i proizvodnja im je sloenija zato to iziskuje dopunsku opremu i postupke, na primer:
s s s
dodatne kablove prema glavi i od nje, za slabu struju; etiri do est dodatnih pokrivanja; kako su MR glave tako osetljive, podlone su uticaju zalutalih magnetnih polja i moraju da imaju zatitu.
Kako MR naelo omoguava samo itanje, a ne koristi se i prilikom pisanja, MR glave su u stvari spoj dve glave u jednoj. Sklop sadri standardnu TF glavu za upisivanje podataka i MR glavu za itanje. Poto su dve glave sklopljene u jednu, svaka od njih moe da se prilagodi svom zadatku. Feritne, MIG i TF glave jesu glave sa jednim razmakom (engl. single-gap heads), zato to se isti razmak koristi i za itanje i za pisanje, dok MR glava koristi poseban razmak za svaki posao. Nedostatak glava sa jednim razmakom predstavlja veliina razmaka koja je uvek kompromis izmeu onog to je najbolje za pisanje i onog to je najbolje za itanje. Za itanje je potreban ui razmak zbog vee rezolucije, a pisanje zahteva iri razmak za bolje prodiranje fluksa koji e namagnetisati medijum. Kod MR glava sa dvostrukim razmakom,
Poglavlje 10
545
oni mogu nezavisno da se prilagode svaki svom zadatku. Razmak (TF) za pisanje upisuje iru stazu nego to razmak za itanje (MR) ita. Na taj nain se smanjuje opasnost da glava za itanje oseti zalutali magnetizam sa susednih staza. Ureaji sa MR glavama zahtevaju bolju zatitu od zalutalih magnetnih polja koje na ove glave daleko vie utiu nego na druge glave. No, sve u svemu, taj nedostatak je minimalan u poreenju sa prednostima MR glava. Najnovije su poboljane MR glave, nazivaju se velikim magnetnootpornim glavama (engl. Giant Magneto-Resistive). U njima se koristi sposobnost magnetnog polja da u nekim materijalima promeni smer obrtanja elektrona oko svoje ose, to dovodi do promene otpora. Na taj nain se dobija jo osetljiviji magnetnootporni efekat koji omoguava itanje jo guih zapisa.
Klizai glava
Re kliza koristi se za deo koji podupire samu glavu. Kliza je ono to u stvari lebdi iznad povrine diska i dri glavu na pravilnom odstojanju za itanje i pisanje. Veina klizaa lii na katamaran sa dva isturena plovka koji lebde pored povrine diska i srednjim upravljakim delom koji nosi glavu i razmak za itanje/pisanje. Tipini kliza prikazan je na sledeoj slici. Primetite da se sama glava sa razmakom za itanje/pisanje nalazi na zadnjem delu klizaa. Zbog tenje da diskovi budu sve manji i klizai postaju sve manji. Tipian mini-Winchester kliza imao je dimenzije oko 0,160 X 0,126 X 0,034 ina. Veina proizvoaa prela je sada na 50% manje nanoklizae dimenzija 0,08 X 0,063 X 0,017 ina. Nanokliza se koristi na diskovima velikog kapaciteta i na diskovima malih dimenzija. Sledei manji kliza, pikokliza, ima dimenzije 70% manje od prvobitnih. Proizvodnja pikoklizaa potpuno je automatizovana, jer koristi FIC (engl. Flex Interconnect Cable) i COC (engl. Chip On Ceramic) tehnologije.
Sklop glava i razmaka za itanje i pisanje
Bone ine
Sm
er
kre
tan
ja
Elektromagnetni navoji
Slika 10.9 Donja strana tipinog klizaa glave.
Mali klizai smanjuju masu na kraju ruice aktuatora glave, ubrzavanje i usporavanje je lake, pa je samim tim i vreme pretraivanja krae. Manjim klizaima je potrebno i manje prostora za parkiranje, to poveava korisnu povrinu ploa. Osim toga, zbog manje povrine kojom kliza dodiruje plou prilikom redovnog pokretanja i zaustavljanja, smanjuje se habanje diska. Nanoklizai imaju i posebno oblikovanu povrinu projektovanu tako da se odri ujednaeno odstojanje od povrine diska, kada se kliza nalazi iznad unutranjih i spoljanjih staza na disku. Stariji klizai znaajno smanjuju ili poveavaju udaljenost, u zavisnosti od brzine povrine diska koja promie ispod njih. I brzina i visina lebdenja vee su iznad spoljanjih cilindara. To je neprihvatljivo za novije ureaje kod kojih se koristi zonsko
546
Poglavlje 10
zapisivanje i gde je gustina zapisa ista na svim cilindrima. Kada je gustina ujednaena na celom disku mora se obezbediti relativno nepromenljiva visina lebdenja da bi se postigle najbolje performanse. U tu svrhu se u proizvodnji nanoklizaa primenjuju posebni postupci i odgovarajua tekstura povrine, te su oni idealni za diskove sa zonskim zapisivanjem.
Mehanizam aktuatora glave

Mehaniki sistem koji pokree glave, aktuator glave, vaniji je moda i od samih glava. On pokree glavu iznad diska i postavlja je tano iznad eljenog cilindra. Postoji mnogo vrsta mehanizama aktuatora glave, ali se svi oni mogu svrstati u jednu od dve osnovne kategorije:
s s
aktuatori sa koranim motorom aktuatori sa kretnim kalemom
Performanse i pouzdanost ureaja veoma zavise od vrste aktuatora. To se ne odnosi samo na brzinu, ve i na tanost, osetljivost na razlike u temperaturi, na poloaj, vibracije i na ukupnu pouzdanost. Aktuator glave predstavlja pojedinano najznaajniji tehniki detalj ureaja, a vrsta mehanizma aktuatora glave mnogo govori o njegovim performansama i pouzdanosti. U tabeli 10.4 prikazane su dve vrste aktuatora glave i osobine ureaja koje zavise od njih.
Tabela 10.4 Poreenje karakteristika aktuatora sa koranim motorom i kretnim kalemom

Osobina Sa koranim motorom Sa kretnim kalemom
Relativna brzina pristupa Osetljivost na temperaturu Osetljivost na poloaj Automatsko parkiranje glava Preventivno odravanje Relativna pouzdanost
Spora da (veoma) Da obino ne povremeno formatiranje Slaba
brza ne ne da nema potrebe izvrsna
Ureaj sa koranim motorom uglavnom ima loije proseno vreme pretraivanja, osetljiv je na razlike u temperaturi i na promenu poloaja tokom itanja i pisanja, ne parkira automatski glave na sigurno podruje kada mu se prekine napajanje i obino je potrebno godinje ili dvogodinje ponovno formatiranje diska da bi se podaci koji nisu tano smeteni u staze poravnali sa zaglavljima sektora. Grubo govorei, ureaj sa koranim motorom je mnogo nepouzdaniji od ureaja sa kretnim kalemom. Disketni ureaji postavljaju glave pomou aktuatora sa koranim motorom. Tanost tog mehanizma odgovara disketama, jer gustine staza nisu ni blizu gustinama na diskovima. Gustina staza na disketi od 1,44 M je 135 staza po inu, dok diskovi imaju gustine i preko 5000 staza po inu. Danas praktino svi disk ureaji koriste aktuator sa kretnim kalemom jer aktuatori sa koranim motorom naprosto ne mogu da postignu neophodnu tanost.
Aktuatori sa koranim motorom

Korani motor je elektromotor koji moe da koraa, odnosno da se pomera iz poloaja u poloaj, a oni su odreeni nizom mehanikih zapora ili udubljenja u koja upada kuglica. Kada biste uhvatili osovinu ovog motora i zavrteli je rukom uli biste zujanje ili kljocanje dok motor prelazi preko taaka zadravanja. Korani motori ne mogu da se zaustave izmeu koraka, nego samo na unapred odreenim zaustavnim poloajima. To su mali motori (izmeu 1 i 3 ina) i mogu da budu kockasti, cilindrini ili pljosnati. Korani motori nalaze se izvan HDA, mada im osovina prodire u HDA kroz zapeaeni otvor.
Poglavlje 10
547
Mehanizam koranog motora podloan je mnogim smetnjama. Najvee stvara temperatura. Kada se ploe diska greju ili hlade, one se skupljaju i ire, pa staze na ploama odstupaju od zadatog poloaja. Korani mehanizam ne moe da se pomeri za manje od jedne staze i ne moe da se prilagodi odstupanjima nastalim zbog promene temperature. Ureaj postavlja glave na neki cilindar prema unapred odreenom broju koraka koranog motora i tu nema nikakvih odstupanja. Na slici 10.10 prikazan je uobiajeni korani motor gde se poloaja aktuatora glave podeava sa osovine motora preko trake od slojevitog elika.
Ruica aktuatora Graninik za nultu stazu
Traka od slojevitog elika
Korani motor
Slika 10.10 Aktuator koranog motora.
Aktuatori sa kretnim kalemom

Aktuatori sa kretnim kalemom kakvi se danas nalaze u praktino svim diskovima, za razliku od aktuatora sa koranim motorom, koriste povratni signal sa ureaja da bi pravilno odredili poloaj glave i po potrebi ga ispravili. To naelo obezbeuje osetno bolji rad, tanost i pouzdanost od tradicionalnih aktuatora sa koranim motorom. Aktuator sa kretnim kalemom radi pomou iste elektromagnetne sile. Konstrukcija mehanizma slina je obinom zvuniku (otuda potie njegov naziv na engleskom jeziku voice coil, odnosno, zvuni kalem). Zvunik koristi stabilni magnet oko kojeg je kretni kalem, spojena sa papirnim konusom zvunika. Napon u kalemu pomera ovu u odnosu na magnet, to proizvodi zvuk u konusu. Kod tipinog sistema kretnog kalema za disk elektromagnetni kalem uvren je za nosa glave, a nalazi se blizu stabilnog magneta. Nema fizikog kontakta izmeu kalema i magneta, ve se kalem pokree istom magnetnom silom. Kada se kroz kalem propusti elektrina struja, magnet je privlai ili odbija i pomera nosa glave. Ti su sistemi veoma brzi i efikasni, a obino su i mnogo tii od sistema sa koranim motorima. Za razliku od koranog motora, aktuator sa kretnim kalemom nema utvrene poloaje za zadravanje, nego poseban sistem navoenja zaustavlja nosa iznad odreenog cilindra. Kako nema zadravanja, aktuator sa kretnim kalemom moe glatko da klizi prema eljenom poloaju. Za utvrivanje poloaja glave prema cilindru i za tano postavljanje aktuatori sa
548
Poglavlje 10
kretnim kalemom koristi se sistem navoenja koji se zove servo. Taj sistem se esto naziva mehanizmom sa zatvorenom povratnom petljom. On radi tako to indeksni (ili servo) signal alje elektronici za postavljanje, a ona vraa signal koji slui da se glave postave tano. Za ovaj sistem kae se i da je servo-kontrolisan, zbog indeksnih, odnosno servo podataka koji se koriste za upravljanje glavama i proveru tanosti njihovog poloaja. Promena temperature ne utie na aktuator sa kretnim kalemom i servo kontrolom. Kada se ploe ire ili skupljaju zbog promene temperature, sistem kretnog kalema se tome prilagoava automatski, jer nikada ne postavlja glave na unapred odreen poloaj. Naprotiv, sistem kretnog kalema trai stazu prema ranije upisanim servo podacima, a zatim postavlja glavu tano iznad traene staze, gde god da se ona nalazi. Zbog neprekidnog povratnog servo signala, glave se stalno prilagoavaju trenutnom poloaju staze. Na primer, dok se ureaj zagreva i ploe ire, servo podaci omoguavaju da glave prate stazu. Zbog toga se aktuator sa kretnim kalemom ponekad naziva sistem za praenje staza. Dve glavne vrste mehanizama za postavljanje glava sa kretnim kalemom jesu:
s s
linearni aktuatori sa kretnim kalemom, i obrtni aktuatori sa kretnim kalemom.
Te se vrste razlikuju samo po fizikom poloaju magneta i kalemova. Linearni aktuator (slika 10.11) pomera glave po ploi u pravoj liniji. Kalem se pomera po putanji ogranienoj nepokretnim magnetima. Osnovna prednost ovakvog reenja jeste to to se izbegavaju promene azimuta glave do kojih dolazi kod obrtnog sistema za postavljanje glava. (Azimut se odnosi na ugao izmeu poloaja glave i tangente datog cilindra.) Linearni aktuator, kod pomeranja sa cilindra na cilindar, ne okree glavu, pa se tako izbegava ovaj nedostatak. Mada linearni aktuator izgleda kao dobro reenje, on ima jedan vaan nedostatak: ureaji su isuvie teki. Brzine ureaja su se poveale i potreba za lakim mehanizmima aktuatora postala je veoma vana. to je mehanizam laki, on moe bre da se ubrzava i usporava sa cilindra na cilindar. Poto su mnogo tei od obrtnih aktuatora, linearni aktuatori su samo kratko bili popularni i na ureajima koji se sada proizvode praktino vie ne postoje. Obrtni aktuatori (slika 10.8) takoe koriste nepokretne magnete i pokretne kalemove, ali je kalem uvren za kraj ruice aktuatora. Kada se kalem pomera u odnosu na magnet, on pokree ruice glava preko povrine diska. Osnovna prednost ovog mehanizma jeste mala teina, to znai da glave mogu veoma brzo da se ubrzaju i uspore i tako postignu mala prosena vremena pretraivanja. Zbog efekta poluge na ruicu glave, glave se kreu bre od aktuatora, to takoe doprinosi smanjenju vremena pristupa. (Pogledajte sliku 10.8 na kojoj je prikazan obrtni aktuator sa kretnim kalemom.) Manu obrtnog sistema ini to to se glave, prilikom prelaska sa spoljanjih na unutranje cilindre, malo zakrenu u odnosu na tangentu cilindra. Zakretanje dovodi do greke azimuta, pa je donekle ogranien deo ploe gde mogu da se nalaze cilindri. Ogranienjem ukupnog kretanja aktuatora greka azimuta zadrava se u podnoljivim granicama. Danas praktino svi diskovi sa kretnim kalemom koriste sisteme obrtnih aktuatora.
Servo sistemi
Tokom godina, za podeavanje poloaja glava pomou kretnog kalema koriene su tri vrste rasporeda servo podataka na disku:
s s s
servo klin ugraeni servo podaci namenski servo podaci
Ta se tri reenja pomalo razlikuju, ali obavljaju isti osnovni zadatak: omoguavaju neprekidno usklaivanje poloaja glave tano iznad odreenog cilindra na disku. Glavna razlika izmeu njih predstavlja mesto gde se na disku upisuju servo podaci pomou Grejovog kda.
Poglavlje 10
549
Servo glava
Putanja glave
Glave za itanje/pisanje Magneti Kalemovi
Slika 10.11 Linearni aktuator sa kretnim kalemom.
Svi servo sistemi zavise od posebnih podataka koji se upisuju na disk prilikom proizvodnje. Ti podaci su obino u obliku posebnog koda koji se zove Grejov kd. Grejov kd je ciklini binarni kd - poseban binarni sistem obeleavanja; u njemu se dva susedna broja prikazuju kodovima koji se razlikuju samo u jednoj vrednosti bita ili poloaja u koloni. Tim sistemom omoguava se da glava lake oita podatak i brzo utvrdi taan poloaj. U toku proizvodnje posebna maina, nazvana servopisa, upisuje servo podatke na disk. Servopisa je u osnovi pomona alatka koja mehaniki pomera glave na odreeni poloaj, gde one zatim upisuju servo podatke. Mnogim servopisaima se upravlja pomou lasera gde se izraunavanje poloaja obavlja pomou talasnih duina svetlosti. Kako servopisa treba mehaniki da pomeri glave, prilikom upisivanja mora ili da se podigne poklopac diska ili se pristup omoguava kroz posebne otvore na HDA. Kada se upisivanje servo podataka zavri, ovi otvori se obino zatvaraju lepljivom trakom. Na HDA moete esto videti te prelepljene otvore i upozorenja da se garancija ponitava ako se traka skine. Kako se prilikom upisivanja servo podataka izlae unutranjost HDA, ono mora da se obavi u okruenju iste prostorije. Servopisa je veoma skupa maina, koja moe da kota i preko 50000 dolara, a esto mora posebno da se pravi za odreeni model diska. Neke servisne kompanije imaju opremu za ponovno upisivanje servo podataka ako se oni na disku otete. Ako u blizini nemate takav servis, u sluaju oteenja servo podataka ureaj morate da poaljete proizvoau. Na sreu, servo podatke je nemogue otetiti prilikom itanja i pisanja na disk. Sklop diskova je takav da glave ne mogu prepisati servo podatke, ak ni prilikom formatiranja niskog nivoa. Svojevremeno je kruila pria (posebno za IDE diskove) da se servo podaci mogu otetiti nepravilnim formatiranjem niskog nivoa. To nije tano. Nepravilno formatiranje niskog nivoa moe da utie na rad diska, ali su servo podaci potpuno zatieni i ne mogu se prepisati. Ipak, servo podaci mogu se otetiti u blizini jakih magnetnih polja ili ako se za vreme pisanja ureaj trese pa glave skrenu sa staze.
550
Poglavlje 10
Sposobnost praenja staza koju poseduje kalemski aktuator sa servo kontrolom otklanja greke pri postavljanju glava koje vremenom nastaju kod diskova sa koranim motorom. Na diskove sa kalemom ne utie irenje i skupljanje ploa usled toplote. U stvari, mnogi diskovi sa kretnim kalemom u odreenim vremenskim intervalima sprovode poseban postupak termike kalibracije. Obino se radi pretraivanje od nultog do nekog drugog cilindra za svaku glavu posebno. Za to vreme kontrolna kola ureaja proveravaju koliko su se staze pomerile od prethodne provere, pa se u memoriju ureaja belei izraunato podeavanje. Taj se podatak zatim koristi za najtanije mogue postavljanje glava. Veina diskova obavlja termiku kalibraciju svakih pet minuta tokom prvog sata od ukljuenja, a posle toga svakih 25 minuta. Kod nekih diskova ovo se ba primeuje, jer disk prekida ono to je radio i uje se brzo kuckanje koje traje oko jedne sekunde. Neki misle da je to znak da disk ima tekoa sa pristupom podacima i da ponavlja pokuaje itanja, ali se ne radi o tome. Veina novih inteligentnih ureaja (IDE i SCSI) koristi postupak termike kalibracije da bi se odrala tanost postavljanja glava. Kako su multimedijalni programi postajali sve popularniji, tako je kod nekih diskova termika kalibracija postajala problem. Postupak kalibracije ponekad prekine prenos velike datoteke sa podacima, npr. audio ili video datoteke, to dovodi do poremeaja u reprodukciji. Neke kompanije ponudile su posebne A/V (Audio/Visual) diskove koji kriju postupak termike kalibracije, pa on nikada ne prekida prenos datoteke. Veina novijih IDE i SCSI diskova imaju A/V svojstvo, to znai da postupci termike kalibracije nee prekidati prenos video reprodukcije i sline poslove. Kad smo ve kod automatizovanih radnji disk ureaja, veina diskova koji obavljaju termiku kalibraciju, takoe, automatski radi i prazno pomeranje. To je automatizovan postupak pretraivanja u sluaju da je disk neko vreme bio neaktivan, a neki proizvoai nazivaju ga i ujednaavanjem troenja. Ovim postupkom glave se usmeravaju na neki cilindar blie spoljanjosti ploe, gde je visina lebdenja glava najvea (jer je tu najvea brzina izmeu glave i ploe). Ako disk ponovo bude neko vreme neaktivan, glave se premetaju na drugi cilindar u tom podruju, sve dok se ne prekine napajanje diska. Prazno pomeranje je smiljeno kako bi se spreilo da glava nepokretno stoji due vreme iznad jednog cilindra, jer bi trenje napravilo brazdu u medijumu. Iako glave nisu u dodiru sa medijumom, one su tako blizu da bi neprekidan pritisak vazduha, u sluaju da glava stoji stalno iznad istog cilindra, izazvao trenje i preterano habanje diska.
Servo klin
Neki od prvih ureaja na kojima je uvedena servo kontrola koristili su nain za smetaj servo podataka koji se naziva servo klinom. Na ovim diskovima servo podaci za navoenje glave upisivani su u klin svakog cilindra, neposredno ispred oznake indeksa. Oznaka indeksa oznaava poetak svake staze, pa su servo podaci upisivani u razmak ispred indeksa (PRE-INDEX GAP) koji se nalazi na kraju svake staze. Ovo je podruje predvieno za prilagoavanje razlikama u brzini i kontroler ga ne koristi. Na slici 10.12 prikazan je disk sa servo podacima smetenim u klin.
Ugraeni servo
Ugraeni servo (engl. embedded) predstavlja poboljanu verziju servo klina. Za razliku od prethodnog sistema gde se servo podaci nalaze ispred svakog cilindra, kod ovog sistema se servo kd nalazi ispred svakog sektora. Na taj nain kola za postavljanje glava dobijaju povratna obavetenja vie puta u toku jednog obrtaja diska, pa je postavljanje glave mnogo bre i tanije. Prednost je i to to svaka staza na disku sadri svoje podatke za postavljanje, pa glava moe brzo i uspeno da podesi poloaj i nadoknadi bilo kakve razlike u dimenzijama glave ili ploe, pogotovo u sluaju potresa ili irenja usled toplote. Veina dananjih diskova za podeavanje poloaja glava koristi ugraene servo podatke. Kao i kod servo klina, ugraeni servo podaci zatieni su kolima ureaja, pa se postupak

Servo klin
Poglavlje 10
551
Podaci za poloaj glave na preniku
Podaci za fino podeavanje glave po preniku Sektori
Slika 10.12 Servo klin
pisanja zaustavlja ako se glave nalaze iznad servo podataka. Prema tome, nemogue je prepisati servo podatke prilikom formatiranja niskog nivoa, kako neki pogreno misle. Mada je ovaj sistem bolji od servo klina jer se povratna obavetenja dobijaju vie puta tokom jednog obrtaja diska, jo bi bolji bio sistem koji bi davao neprekidne servo podatke.
Namenski servo podaci

Namenski servo jeste sistem gde se servo podaci nalaze du cele staze, a ne samo na poetku staze ili na poetku sektora. Na alost, kada bi se to uradilo za ceo disk, ne bi bilo mesta za podatke. Zato ovaj sistem koristi jednu stranu jedne ploe iskljuivo za servo podatke koji slue za postavljanje glava. Naziv namenski potie od toga to je ta strana jedne ploe potpuno namenjena servo podacima i to na njoj ne mogu da se nalaze drugi podaci. Kada se pravi disk sa namenskim servo sistemom proizvoa jednu stranu jedne ploe izuzima od normalnog itanja i pisanja, a upisuje na nju posebne podatke u ciklikom binarnom kodu koji ukazuju na pravilni poloaj staza. Kako glava koja se nalazi iznad ove povrine ne moe da se koristi za normalno itanje i pisanje, ciklini binarni kd nikada
552
Poglavlje 10
Poetak staze (indeks)
Servo podaci (cikliki binarni kd) Podaci za fino podeavanje glave po preniku
Sektori podataka
Slika 10.13 Ugraeni servo podaci.
ne moe da se izbrie i servo podaci su zatieni, kao i kod ostalih servo sistema. Ni formatiranje niskog nivoa ni neki drugi postupak nikad ne mogu da prepiu servo podatke. Na slici 10.14 prikazan je mehanizam namenskog servo sistema. Obino se servo podacima namenjuje gornja ili neka od srednjih glava. Kada ureaj pomeri glave na odreeni cilindar elektronika ureaja koristi signale dobijene od servo glave kako bi utvrdila poloaj glava za itanje i pisanje. Dok se glave pomeraju, sa namenske servo povrine oitavaju se oznake staza. Kada servo glava otkrije traenu stazu, aktuator se zaustavlja. Servo elektronika zatim obavlja fino podeavanje poloaja da bi se glave navele tano na eljenu stazu i tek tada se dozvoljava pisanje. Mada se za pretraivanje servo podataka koristi samo jedna glava, ostale glave se nalaze na istom nosau i im se jedna nalazi na traenom cilindru, bie tu i ostale. Ako disk ima neparan broj glava moe se pretpostaviti da ureaj koristi namensku servo povrinu. Na primer, disk Toshiba MK-538FB od 1,2 G u mom raunaru ima 8 ploa, ali samo 15 glava za itanje/pisanje. Ureaj koristi sistem za postavljanje glava sa namenskom servo povrinom, pa je esnaesta glava servo glava. Prednost ove koncepcije predstavlja to to su servo podaci stalno dostupni, pa je navoenje glava bre i tanije. Mana je, pak, to se itava jedna povrina ploe troi na servo podatke. Veina dananjih

Cilindar
Poglavlje 10
553
Servo glava Staze
Glava 4 Glava 3 Ploe Aktuator glave Glava 2 Glava 1
Glava 0
Slika 10.14 Namenski servo u kojem se jedna glava (odnosno strana) koristi iskljuivo za servo
podatke.
diskova koristi ugraene servo podatke, a ne namenski servo. Neki ureaji kombinuju ova dva sistema, ali je takav hibridni sistem veoma redak. Naravno, kako smo ranije pomenuli, dananji IDE i SCSI diskovi prevode obavetenja o glavi, stazi i sektoru iz fizikih u logike podatke. Zbog toga se iz objavljenih brojeva ne moe uvek tano ustanoviti koliko ureaj ima glava ili ploa.
Automatsko parkiranje glava

Kada se disku prekine napajanje, opruga u ruici glave povlai glavu prema ploi. Glave su projektovane da izdre na hiljade podizanja i sputanja, ali ipak treba obezbediti da se glave parkiraju na nekom mestu gde nema podataka. Kod starijih ureaja bilo je neophodno runo parkiranje glava: pre zaustavljanja sistema trebalo je pokrenuti program koji parkira glave na posebno izabrani poloaj, obino na unutranji cilindar. Savremene glave se parkiraju automatski pa nije potreban program za parkiranje. Prilikom podizanja i sputanja dolazi do malog trenja koje skida samo mikro trunicu sa magnetnog medijuma, ali ako se za vreme pokretanja diska ureaj zatrese, moe doi do pravog oteenja. Jedna od prednosti aktuatora sa kretnim kalemom je automatsko parkiranje glava. Kod ureaja sa kretnim kalemom glavama se upravlja pomou magnetne sile. Kada se ureaju prekine napajanje, gubi se magnetno polje koje zadrava glave nad odreenim cilindrom, pa bi glava mogla poeti da poskakuje i tako moda napravi tetu. U sklopu kretnog kalema se, na nosau glave, sa jedne strane nalazi slaba opruga, a sa druge graninik. Kada se disk pokrene, magnetna sila za postavljanje glava savlauje oprugu. Kada se napajanje prekine, opruga blago privue glave prema poloaju za parkiranje pre nego to se obrtanje diska zaustavi i glave se spuste. Na nekim ureajima se ak uje karakteristian zvuk poto glave bukvalno odskau dok ih opruga vue prilikom parkiranja.
554
Poglavlje 10
Kod ureaja sa kretnim kalemom mehanizam za parkiranje aktivira se tako to se iskljui raunar, nema potrebe za programom koji parkira ili povlai glave. U sluaju prekida struje, glave se automatski parkiraju. (Glave automatski naputaju parkiralite kada se sistem ukljui.)
Filteri za vazduh
Skoro svi disk ureaji imaju dva filtera za vazduh. Jedan se naziva filterom za recirkulaciju, a drugi barometarskim filterom ili filterom za disanje. Ti su filteri trajno ugraeni u ureaj i ne menjaju se, za razliku od starijih, zamenjivih filtera za mainframe raunare. Kod diskova na PC sistemima vazduh ne struji iz HDA niti u njega. Trajno ugraeni filter za recirkulaciju predvien je samo za filtriranje malih estica koje se odvajaju od ploe prilikom podizanja i sputanja glava (ili drugih estica koje se odvoje unutar ureaja). Kako su disk ureaji trajno zapeaeni i ne primaju spoljanji vazduh, oni mogu da rade i u prljavom okruenju. (slika 10.15).
filter FilterRecirculating za recirkulaciju Rotary voice coil Obrtni kretni kalem
Pravac kretanja vazduha Air flow path
Slika 10.15 Strujanje vazduha u disku.
Kod disk ureaja HDA je zapeaen, ali nije hermetiki zatvoren. Provetravanje se obavlja kroz barometarski filter, odnosno filter za disanje, koji omoguava izjednaavanje vazdunog pritiska sa okolinom. Zbog toga proizvoai daju podatke o rasponu nadmorskih visina na kojima disk moe da radi; obino je to od 1000 stopa ispod do 10000 stopa iznad mora. U stvari, neki ureaji ne mogu da rade iznad 7000 stopa zato to bi vazduni pritisak u ureaju bio isuvie mali da bi glave mogle pravilno da lebde. Kako se menja vazduni pritisak u okruenju, vazduh struji u ureaj ili iz njega da bi se unutranji i spoljanji pritisak izjednaili. Mada vazduh ulazi kroz filter, obino ne dolazi do zagaenja jer je barometarski filter projektovan tako da zadri estice vee od 0,3 mikrona (oko 12 mina), kako bi se zadovoljili propisi za istou u ureaju. Na veini ureaja vide se rupice za ventilaciju ispod kojih se nalazi filter za disanje. Kod nekih ureaja ovaj filter je finijeg sastava pa zadrava i manje estice. Na Havajima sam pre nekoliko godina drao seminar, a na njemu je bilo i slualaca iz astronomske opservatorije Mauna Kea. Oni su priali da su praktino svi diskovi koje su pokuali da koriste u opservatoriji veoma brzo otkazivali, ako su uopte i radili. To ne iznenauje, jer se opservatorija nalazi na 13800 stopa nadmorske visine, na vrhu planine.
Poglavlje 10
555
Na takvoj visini ni ljudi ne rade najbolje! Savetovano im je da koriste solid state (RAM) diskove, magnetne trake, pa ak i diskete. Od tada je IBM-ovo odeljenje Adstar (koje proizvodi sve IBM-ove diskove) proizvelo liniju grubih hermetiki zatvorenih ureaja od 3 1/2 ina koji ipak u HDA imaju vazduh. Kako imaju vlastiti vazduh pod pritiskom, ti ureaji su u stanju da rade na bilo kojoj nadmorskoj visini, a mogu da podnesu i izuzetne udarce i temperature. Projektovani su za primenu u vojsci i industriji, na primer u sistemima koji se koriste u avionima ili u izuzetno oteanim uslovima.
Prilagoavanje diskova na promene temperature

Poto diskovi imaju filter kroz koji struji vazduh iz okruenja, u njih moe da ue vlaga, pa e nakon nekog vremena vlanost u unutranjosti diska da se izjednai sa spoljanjom vlanou. Vlanost moe da bude ozbiljan problem ako se dozvoli da doe do kondenzacije, a pogotovo ako se ureaj pokrene dok je kondenzacija prisutna. Veina proizvoaa diskova propisala je posebne postupke za prilagoavanje diskova na klimatske uslove sa drugaijim rasponom temperature i vlanosti, pogotovo prilikom prelaska u topliju sredinu u kojoj moe doi do kondenzacije. To se posebno odnosi na prenosive raunare. Ako vam, na primer, prenosivi raunar zimi stoji u gepeku automobila, bilo bi pogubno da ga unesete u toplu prostoriju i ukljuite ga pre nego to se prilagodi novoj temperaturi. Sledei tekst i tabela 10.5 potiu sa fabrikog pakovanja koje je firma Control Data Corporation (kasnije i Imprimis i Seagate) koristila za slanje diskova: Ako ste upravo primili ili premestili ovu jedinicu iz sredine sa temperaturom ispod 50 F (10 C) nemojte otvoriti pakovanje dok se ne ispune sledei uslovi, inae moe doi do kondenzacije i oteenja ureaja ili medija. Neka paket stoji u okruenju u kome e se koristiti onoliko vremena koliko je prikazano u sledeoj tabeli:
Tabela 10.5
Tabela aklimatizacije diskova na okruenje

Vreme prilagoavanja
Prethodna temperatura
+40 F (+4 C) +30 F (-1 C) +20 F (-7 C) +10 F (-12 C) 0 F (-18 C) -10 F (-23 C) -20 F (-29 C) -30 F (-34 C) ili manje
13 sati 15 sati 16 sati 17 sati 18 sati 20 sati 22 sati 27 sati
Kao to vidite iz tabele, disku koji se nalazio u sredini hladnijoj od one u kojoj e se koristiti potrebno je odreeno vreme da bi se prilagodio radnoj temperaturi pre nego to se pokrene.
Osovinski motori
Motor koji okree ploe naziva se osovinskim motorom zato to je uvren na osovinu oko koje se ploe okreu. Osovinski motori diska uvek su vrsto povezani sa osovinom; ne postoje remeni niti zupanici. Motor mora da radi tiho i bez vibracija, inae bi se to prenelo na ploe i poremetilo itanje i pisanje. Osovinski motor mora da ima i precizno kontrolisanu brzinu. Ploe se obru brzinom od 3600 do 7200 (i vie) obrtaja u minutu, a motor ima kontrolno kolo sa povratnom
556
Poglavlje 10
petljom za nadgledanje i precizno podeavanje brzine. Poto kontrola brzine mora da bude automatizovana, disk ureaji ne nude mogunost za proizvoljno podeavanje brzine motora. Neki dijagnostiki programi navodno mere brzinu obrtanja diskova, ali oni ustvari samo procenjuju brzinu merei vreme za koje sektori prou pored glava. U sutini ne postoji nain na koji bi program izmerio brzinu disk ureaja. Takvo merenje moe da se izvri samo pomou sloene opreme za testiranje. Nemojte se zabrinuti ako od dijagnostikog programa dobijete podatak da vam se disk okree pogrenom brzinom. Verovatno je greka u programu, a ne u disku. Interfejs disk kontrolera ne daje podatke o obrtanju ploa. U prolosti je softver mogao da doe do pribline brzine merei vremena nekoliko zahteva za itanje, ali je to bilo mogue samo dok su svi diskovi imali isti broj sektora po stazi i okretali se istom brzinom. Zonsko zapisivanje i razliite brzine obrtanja kod savremenih diskova, da ne pominjemo ugraene bafere i ke, utiu na to da se ovakve raunske procene ne mogu tano izvesti pomou softvera. Kod veine diskova osovinski motor nalazi se sa donje strane, ispod zapeaenog HDA. Meutim, kod mnogih dananjih diskova motor je ugraen u osovinu ploa, unutar HDA. Na taj nain disk moe da ima vie ploa, poto osovinski motor ne zauzima prostor.
Napomena
Osovinski motori, pogotovo kod veih diskova, mogu da troe veliki deo napajanja od 12 volti. Veini diskova je za poetno pokretanje potrebno dva ili tri puta vie snage nego za kasniji rad. To traje samo nekoliko sekundi, odnosno dok ploe ne dostignu radnu brzinu. Ako imate vie disk ureaja, trebalo bi da podesite da se njihovi motori pokreu jedan za drugim, kako ureaj za napajanje ne bi morao odjednom da obezbeuje veliku snagu potrebnu svima. Veina IDE i SCSI diskova ima mogunost odloenog pokretanja motora.
Logike ploe
Svi diskovi imaju jednu ili vie logikih ploa. One sadre elektroniku koja kontrolie osovinu i aktuator glave i koja na neki predodreen nain daje podatke kontroleru. Kod IDE diskova na ploi se nalazi i sam kontroler, dok SCSI diskovi imaju i kontroler i adaptersko kolo za SCSI sabirnicu. Mnogi kvarovi diska deavaju se na logikoj ploi, a ne na mehanikom sklopu. (Ovo ne izgleda logino, ali je istinito.) Prema tome, ponekad se disk moe popraviti tako to mu se samo zameni logika ploa, a ne ceo ureaj. Ako se zameni samo logika ploa, mogu se spasiti podaci na disku, to zamenom diska, naravno, nije mogue. U mnogim sluajevima logike ploe su utaknute u ureaj, pa je zamena jednostavna. Te su ploe obino uvrene standardnim zavrtnjima. Ako ureaj otkazuje, a imate rezervni, moete proveriti da li se radi o kvaru na ploi tako to ete zameniti njegovu plou sa ploom iz diska za koji znate da je ispravan. Ako utvrdite da su vae sumnje opravdane moete od proizvoaa naruiti novu logiku plou, ali ako na disku nemate bitne podatke, bolje je zameniti celu jedinicu, s obzirom na niske cene dananjih diskova. Da biste jo vie smanjili trokove moete se za rezervne logike ploe obratiti i drugim dobavljaima. Te kompanije obino nude iste delove po nioj ceni nego sami proizvoai. (Na CD-u koji ste dobili uz knjigu nalazi se datoteka Vendor List gde ete nai spisak dobavljaa za sastavne delove ureaja, izmeu ostalih i za logike ploe.)
Kablovi i prikljuci
Disk ureaji obino imaju vie vrsta kablova za povezivanje sa raunarom, za napajanje, a ponekad i za uzemljenje na asiju sistema. Veina diskova ima bar ova tri tipa prikljuaka:
s s
prikljuak/prikljuci za interfejs, prikljuak za napajanje,

s
Poglavlje 10
557
prikljuak za uzemljenje (po potrebi).
Od svih njih najvaniji su prikljuci za interfejs zato to prenose podatke i komandne signale izmeu sistema i ureaja. U veini sluajeva kablovi za interfejs povezuju se lanano ili na sabirnicu. Veina interfejsa podrava bar dva ureaja, a SCSI (engl. Small Computer System Interface) moe da podri do sedam ureaja u lancu (Wide SCSI-2 i svih 15), uz osnovni adapter. Stariji interfejsi, kao to je ST-506/412 ili ESDI (engl. Enhanced Small Device Interface), imali su odvojene kablove za podatke i za kontrolne signale, ali dananji SCSI i IDE (engl. Integrated Drive Electronics) diskovi imaju samo jedan prikljuak.
tt Videti ATA U/I prikljuak, str. 464 i SCSI kablovi i konektori, str. 487.
Prikljuak za napajanje obino ima etiri izvoda, kao i onaj na disketnoj jedinici. Veina disk ureaja koristi napajanje od 5 i od 12 volti, mada neki manji modeli za prenosive raunare koriste samo 5 volti. U veini sluajeva 12 volti se koristi za osovinski motor i za aktuator glave, dok 5 volti tee u elektronskim kolima. Proverite da li napajanje po snazi zadovoljava sve disk ureaje koje ste ugradili u raunar. Potronja energije od 12 volti obino zavisi od fizikih dimenzija ureaja. to je vei ureaj, on se bre okree; to ima vie ploa koje treba pokretati, treba mu vie energije. Na primer, veina savremenih diskova od 3 1/2 ina troi polovinu ili etvrtinu energije (u vatima) koju su troili stariji diskovi od 5 1/4 ina. Neki veoma mali diskovi (2 1/2 ili 1,8 ina) jedva da ita troe, po 1 vat, ak i manje! Prikljuak za uzemljenje jeste pozitivna veza za uzemljenje izmeu ureaja i asije sistema. Kod veine raunara disk se ugrauje na asiju pomou zavrtanja, pa je dodatno uzemljenje nepotrebno. Kod sistema gde se disk ugrauje na plastine ine ili ine od fiberglasa to ne obezbeuje pravilno uzemljenje. U tim sluajevima uzemljenje se postie provodnikom koji se prikljuuje na taj prikljuak. Ako disk nema uzemljenje moe doi do greaka u radu, povremenog otkazivanja ili greaka itanja i pisanja.
Ureaji za podeavanje
Za podeavanje diska prilikom ugradnje obino treba pravilno postaviti nekoliko kratkospojnika (ponekad i zavrni otpornik). Ti elementi zavise od interfejsa, pa i od diska. U poglavlju 14 u odeljku Ugradnja diska, nalazi se potpun opis podeavanja za sve interfejse.
Prednja maska ili bezel

Mnogi diskovi imaju i dopunsku prednju masku, ili bezel (slika 10.16). Bezel se isporuuje na zahtev kupca, a ne kao deo standardne opreme. Danas je u veini sluajeva bezel deo kuita, a ne samog diska. Na starijim sistemima disk se ugraivao tako da se vidi spolja. Za zatvaranje otvora koristio se bezel, ili prednja maska. Bezeli se prodaju u raznim oblicima i bojama kako bi se mogli prilagoditi razliitim PC-jima. Za diskove od 3 1/2 ina postoje brojne maske, pa i one za zatvaranje leita od 3 1/2 ina i leita od 5 1/4 ina. Obino su crne, krem i bele boje. Neki bezeli imaju LED diodu koja treperi kada se disk koristi. Dioda je ugraena u bezel, a ica koja visi sa unutranje strane ukljuuje se u disk. Kod nekih disk ureaja dioda je sastavni deo ureaja, a bezel ima prozor, katkad bezbojan a katkad u boji, kroz koji se vidi treperenje diode kada se pristupa disku. Kod sistema na kojima se disk ureaj nalazi ispod poklopca raunara bezel nije potreban. U stvari bi bezel smetao da se poklopac pravilno osloni na asiju, pa bi ga trebalo skloniti. Ako ugraujete ureaj koji nema odgovarajui bezel, okvir ili ine kojima se uvruje za sistem, pogledajte dodatak C (Appendix C) na CD-u gde moete nai spisak dobavljaa koji nude takav pribor za razne vrste ureaja.
558
Poglavlje 10
Slika 10.16 Tipine maske za diskove od 5 1/4 i od 3 1/2 ina sa prednje strane (kao to se vide na
PC-ju) (gore) i unutranje strane (dole) (unutranji drai i ica za LED diodu).
Svojstva diskova
Da biste prilikom kupovine diska doneli najbolju odluku ili da biste razumeli u emu je razlika izmeu raznih vrsta diskova treba da uzmete u obzir mnoga njihova svojstva. U ovom odeljku su navedene neke teme koje treba imati na umu kada se porede diskovi: s pouzdanost s zatita od potresa s brzina s cene
Pouzdanost
Kada kupujete disk meu objavljenim tehnikim detaljima moete naii na statistiki podatak koji se zove proseno vreme koje protekne izmeu kvarova (engl. Mean Time Between Failure, MTBF). MTBF je obino izmeu 20000 i 500000 sati, pa i vie. Ja na te brojeve obino ne obraam panju, jer se do njih dolazi samo teoretski. Da bi se razumeo MTBF vano je shvatiti kako proizvoai dolaze do ovih brojeva i ta oni znae. Veina proizvoaa ve dugo pravi diskove, pa njihovi diskovi imaju milione sati ukupnog vremena u upotrebi. Oni posmatraju uestanost kvarova ranijih modela sa istim komponentama i izraunavaju uestanost kvarova za novi model prema delovima koje su u njemu upotrebili. to se tie ploe sa elektronskim kolima, koriste industrijske standarde za procenu veka trajanja upotrebljene elektronike. Na taj nain dolaze do predvienog trajanja celog novog ureaja. Da bi se shvatilo ta znae objavljeni brojevi vano je imati na umu da se MTBF odnosi na skup ureaja, a ne na pojedinani ureaj. Ako se za neki model diska kae da mu MTBF iznosi 500000 sati, to znai da e se jedan od tih diskova pokvariti kada svi oni ukupno budu odradili 500000 sati. Ako ima 1000000 diskova tog modela u upotrebi i svi stalno rade, moe se oekivati da e se svakih pola sata kvariti po jedan od njih. Statistike o MTBF nisu upotrebljive za predvianje kvara nekog odreenog diska ili male grupe diskova. Takoe je vano razumeti ta se ovde smatra kvarom. Ovde se kvarom smatra takva greka zbog koje disk mora da se vrati proizvoau na popravku, a ne povremena greka pri itanju ili pisanju neke datoteke.
Svojstva diskova
Poglavlje 10
559
Na kraju, kao to istiu neki proizvoai, MTBF bi trebalo da se zove proseno vreme koje protekne pre prvog kvara. Izmeu kvarova bi znailo da se disk pokvari, vrati se proizvoau na popravku, pa se zatim nakon izvesnog vremena ponovo pokvari. Interval izmeu popravke i sledeeg kvara bi trebalo da predstavlja MTBF. Kako se disk kojem treba popravka kod proizvoaa najee zamenjuje, a ne popravlja, ceo pojam MTBF nosi pogreno ime. Sve u svemu, ja zaista ne pridajem nikakav znaaj satima MTBF-u. To nije tana mera pouzdanosti za pojedinani disk ureaj. Meutim, ako ste vi u svojoj firmi zadueni za nabavku na hiljade PC-ja ili disk ureaja godinje, ili ste prodavac koji snabdeva na hiljade sistema, moe vam se isplatiti da prouite te statistike podatke i postupke kojima prodavac do njih dolazi. Ako shvatite procenu prodavca i proverite stvarnu pouzdanost na velikom broju diskova, moi ete da nabavite pouzdanije diskove i utedite vreme i novac za odravanje i podrku.
S.M.A.R.T.
S.M.A.R.T. (engl. Self-Monitoring Analysis and Reporting Technology) je industrijski standard za prognozu otkazivanja diskova. Kada se na disku omogui S.M.A.R.T. na njemu se stalno prate odreena svojstva koja mogu da ukau na poremeaje. Otkazivanje moe da se predvidi na osnovu promene tih svojstava. Ako preti otkazivanje diska S.M.A.R.T. e napraviti izvetaj o njegovom stanju da bi sistemski BIOS ili upravljaki program upozorio korisnika da se oekuju problemi pa e korisnik moi na vreme da napravi rezervnu kopiju podataka. S.M.A.R.T. e pokuati da upozori na otkazivanja koja se mogu predvideti. Re je o kvarovima do kojih dolazi nakon postepenog opadanja performansi diska. U Seagatu tvrde da je 60 posto otkazivanja mehanike prirode, a S.M.A.R.T. je upravo projektovan da predvidi tu vrstu kvarova. Naravno, svi kvarovi nisu predvidivi, pa S.M.A.R.T. ne pomae u sluaju nepredvidivih kvarova do kojih dolazi bez upozorenja. To su kvarovi izazvani statikim elektricitetom, nepravilnim rukovanjem ili iznenadnim potresom ili otkazivanja kola zbog nepravilne temperature lemljenja ili zbog otkazivanja komponenti. S.M.A.R.T. je prvo napravljen u IBM-u 1992. godine. Tada je IBM poeo da isporuuje disk ureaje od 3 1/2 ina sa PFA (engl. Predictive Failure Analysis analiza predvidivog otkazivanja), tehnologijom razvijenom u IBM-u kojom se povremeno mere odreena svojstva diska da bi se poslalo upozorenje ako svojstva preu propisane granice. IBM je ovu tehnologiju predao organizaciji ANSI pa je to postao ANSI standardni S.M.A.R.T. protokol za SCSI ureaje definisan u ANSI-SCSI IEC (engl. Informational Exception Control) dokumentu X3T10/94-190. Javio se interes da se ova tehnologija primeni i na IDE/ATA ureaje pa je 1995. godine nastala radna grupa S.M.A.R.T. U toj prvoj grupi su, osim IBM-a, bili i Seagate Technology, Conner Peripherals (koji su sada u Seagateu), Fujitsu, Hewlett-Packard, Maxtor, Quantum i Western Digital. Ova grupa je napravila specifikaciju S.M.A.R.T. koja je sada javna i pokriva i IDE/ATA diskove i SCSI diskove. S.M.A.R.T. sada moete nai u veini novijih diskova na tritu. Svojstva i granine vrednosti koje S.M.A.R.T. prati na IDE/ATA diskovima i na SCSI diskovima su isti ali se izvetaj donekle razlikuje. U IDE/ATA okruenju upravljaki softver sistema prevodi signal sa diska koji alje S.M.A.R.T.-ova komanda izvetaj o statusu (engl. report status). Upravljaki program redovno bira ureaj i proverava stanje ove komande. Kada se pojavi signal da predstoji otkazivanje upravljaki program alje signal operativnom sistemu koji ga prosleuje krajnjem korisniku u vidu upozorenja. Ovaj postupak bi mogao da se unapredi pa bi se pored preteeg otkazivanja diska mogla prijavljivati i druga stanja. Sistem bi mogao osim osnovne komande izvetaj o statusu da oitava i ocenjuje i druga svojstva.
560
Poglavlje 10
Na SCSI ureajima S.M.A.R.T. jedino prijavljuje da je pouzdanost dobra ili da disk otkazuje. U SCSI okruenju se odluka donosi na disk ureaju a sistem samo obavetava korisnika. SCSI specifikacija sadri jedan bit u kojem se signalizira da postoji problem pouzdanosti. Sistem tada obavetava korisnika porukom o greci. Za S.M.A.R.T. postoji nekoliko osnovnih preduslova. S.M.A.R.T. treba da bude omoguen na disku i treba da ga prepoznaju BIOS ili upravljaki program za diskove tog operativnog sistema. Ako BIOS nije u stanju da podri S.M.A.R.T. postoje pomoni programi koji na datom sistemu mogu da ga podre, na primer: Norton Smart Doctor firme Symantec, EZ Drive firme Microhouse International ili Data Advisor firme Ontrack Data International. Treba zapaziti da uobiajena dijagnostika za diskove kao to je Scandisk i Norton Disk Doctor kontrolie samo povrinu diskova dok S.M.A.R.T. proverava i druge funkcije ureaja. Veina savremenih diskova ima rezervne sektore za zamenu sektora u kojima se pojavila greka. Kada doe do takve zamene ureaj je prijavljuje u S.M.A.R.T. dok programima koji proveravaju povrinu disk izgleda kao da nema greaka. Na ureajima na kojima je omoguen S.M.A.R.T, niz svojstava koja se prate razlikuje se od proizvoaa do proizvoaa. Proizvoa bira svojstva koja e se pratiti u zavisnosti od toga koliko to praenje moe da doprinese predvianju opadanja kvaliteta ureaja. Veina proizvoaa smatra izabrani skup svojstava specifinim i vlasnikim. Na nekim ureajima se prati visina lebdenja glava nad povrinom magnetnog medijuma. Ako visina odstupa od propisane ureaj bi mogao da se pokvari. Na drugim ureajima se prate druga svojstva, na primer kola za ECC (engl. Error Correcting Code kd za ispravljanje greaka) gde se prati da li dolazi do softverskih greaka itanja ili pisanja. Na razliitim ureajima prate se neka od sledeih svojstava:
s s s s s s s s
visina lebdenja glava performanse protoka podataka vreme potrebno za postizanje radne brzine obrtanja broj zamenjenih (rezervnih) sektora uestanost greaka pretraivanja performanse pretraivanja (vreme) broj ponovnih pokuaja da se postigne radna brzina broj ponovnih pokuaja kalibracije ureaja
Za svako od ovih svojstava odreuje se granina vrednost kojom se definie opadanje kvaliteta ili kvar. Granine vrednosti odreuje proizvoa i one se ne mogu menjati. Kada se u praenim svojstvima pronae dovoljno promena za pokretanje S.M.A.R.T. upozorenja, ureaj alje upozorenje pomou IDE/ATA ili SCSI komande (u zavisnosti od vrste disk ureaja) upravljakom programu za diskove u sistemskom BIOS-u, koji zatim prosleuje upozorenje operativnom sistemu. Operativni sistem tada prikazuje sledee upozorenje: Caution Immediately back up your data and replace your hard disk drive. A failure may be imminent (Panja, odmah napravite rezervnu kopiju podataka i zamenite disk ureaj. Neposredno predstoji otkazivanje) Poruka ponekad sadri i dodatne informacije, na primer koji fiziki ureaj je pokrenuo upozorenje, spisak logikih ureaja (particija) na tom fizikom ureaju ili ak tip ureaja, proizvoaa i serijski broj disk ureaja. Kada primite takvo upozorenje treba da ga shvatite ozbiljno i odmah napravite rezervnu kopiju podataka koji se nalaze na disku. Tu rezervnu kopiju bi bilo dobro napraviti na novom medijumu da ne biste prepisali prethodnu rezervnu kopiju. Ako se dogodi da disk otkae u toku izrade rezervne kopije, ostajete bez ijedne.
Svojstva diskova
Poglavlje 10
561
ta treba uraditi poto napravite rezervnu kopiju podataka? S.M.A.R.T. upozorenja ponekad se javljaju zbog spoljnih inilaca i ne znae obavezno da e disk ureaj otkazati. Na primer, upozorenja se javljaju prilikom promene u okruenju kao to su veoma visoka ili veoma niska temperatura prostorije ili prilikom potresa u ureaju zbog spoljnog uzroka. Druga vrsta spoljnih inilaca koji mogu dovesti do S.M.A.R.T. upozorenja je elektrina interferencija od motora ili drugih ureaja koji se nalaze na istom vodu sa PC-jem. Ako do upozorenja nije dolo zbog spoljnih inilaca verovatno ete morati da zamenite disk ureaj. Ako imate garanciju, pozovite proizvoaa i pitajte da li e odobriti zamenu. Moe se dogoditi da se upozorenje ne ponovi i da se radilo o anomaliji. Ako ponovo dobijete isto upozorenje preporuuje se da zamenite disk ureaj. Ako moete da poveete novi i postojei disk ureaj na isti sistem, moda ete biti u stanju da prepiete sav sadraj diska koji preti da otkae na novi disk pa neete morati da instalirate ili da ponovo uitavate sve aplikacije i podatke sa rezervnih kopija.
Performanse
Kada birate disk, jedno od vanih svojstava koje treba da razmotrite su performanse (brzina) diska. Diskovi imaju irok raspon performansi. Kao i kod mnogih drugih stvari, jedan od najboljih naina za procenu performansi jeste cena. Postoji jedna stara izreka iz automobilske industrije koja moe i ovde da se primeni: Brzina kota. Koliko brzo hoete da se vozite?. Brzina diska moe da se meri na dva naina:
s s
proseno vreme pretraivanja brzina prenosa
Proseno vreme pretraivanja, koje se obino meri u milisekundama (ms), predstavlja proseno vreme potrebno da se glave premeste sa jednog cilindra na bilo koji drugi cilindar. Ono se moe izmeriti tako to e se napraviti mnogo sluajnih pretraga staza a zatim ukupno vreme podeliti sa brojem pretraga. Na taj nain dobija se proseno vreme za pojedinano pretraivanje. Standardni nain za izraunavanje prosenog vremena pretraivanja, koji koriste mnogi proizvoai, predstavlja merenje vremena potrebnog da se glave premeste preko jedne treine svih staza. Proseno vreme pretraivanja zavisi iskljuivo od samog ureaja, a vrsta interfejsa i kontrolera nemaju uticaja. Dobijeni rezultat predstavlja meru za mogunosti koje ima aktuator glave.
Napomena
Budite obazrivi kada se za neko ispitivanje tvrdi da meri brzinu pretraivanja kod diskova. Veina IDE i SCSI diskova koristi emu koja se zove prevoenje sektora, pa nije sigurno da e komanda za premetanje glave na neki odreeni cilindar zaista i dovesti do tog pomeranja. Zbog toga neka ispitivanja kod ove vrste diskova postaju besmislena. SCSI diskovi, osim toga, zahtevaju i dodatni korak, poto komanda treba prvo da se poalje disku preko SCSI sabirnice. Kako se kod veine ispitivanja ne uzima u obzir dodatna obrada komande, za ove ureaje po rezultatima izgleda kao da imaju najbri pristup. Meutim, programi koji prilikom ispitivanja uzimaju u obzir i dodatnu obradu komande pokazuju loije rezultate za iste ureaje.
Neto drugaija vrsta merenja - proseno vreme pristupa ukljuuje jo jedan inilac, a to je vreme latencije. Vreme latencije jeste proseno vreme (u milisekundama) potrebno za prolazak datog sektora sa podacima ispod glava diska poto glave stignu na stazu. U proseku je to polovina vremena potrebnog za jedan obrtaj ploe, to pri brzini od 3600 RPM iznosi 8,33 ms. Disk koji se dvostruko bre obre imao bi upola manje vreme latencije. Proseno vreme pristupa je zbir prosenog vremena pretraivanja i vremena latencije. To je proseno vreme u kojem disk moe da pristupi podacima u bilo kojem datom sektoru.
562
Poglavlje 10
Vreme latencije je vaan inilac za procenjivanje performansi diska prilikom itanja i pisanja. Smanjivanje latencije poveava brzinu pristupa podacima i datotekama, a postie se iskljuivo veom brzinom obrtanja ploa. Ja imam jedan disk koji se obre brzinom od 4318 RPM i ima latenciju od 6,95 ms. Neki diskovi dostiu 7200 RPM, pa imaju jo manju latenciju, od samo 4,17 ms, dok drugi, pri brzini od 10000 RPM, dostiu neverovatnu latenciju od 3,00 ms. Veom brzinom, osim stvarnog poboljanja brzine pristupa podacima, postiu se i vee brzine prenosa nakon to glave pronau traeni sektor. Brzina prenosa je za ukupne performanse verovatno najvaniji od svih statistikih podataka. To je brzina kojom disk i kontroler mogu da alju podatke prema sistemu. Brzina prenosa prvenstveno zavisi od HDA, a zatim i od kontrolera. Brzine prenosa su se ranije svodile na mogunosti kontrolera, pa su disk ureaji sa novijim kontrolerima postizali bolje rezultate od onih sa starijim. Zbog takvog stanja pojavila se ideja o preplitanju sektora. Preplitanje (engl. interleaving) oznaava postavljanje sektora van uobiajenog redosleda tako da sporiji kontroler moe sustii disk a da ne promai sledei sektor. Savremeni diskovi sa ugraenim kontrolerima mogu potpuno da prate brzinu prenosa samog diska. Drugim reima, ne moraju vie da prepliu sektore da bi usporili dotok podataka do kontrolera. Preplitanje se koristilo zbog kontrolera koji nisu bili u stanju da posle jednog sektora odmah prihvate sledei koji bi promakao dok se kontroler priprema, pa je ureaj morao da okrene jo ceo jedan krug da bi se obavilo itanje. Sektori su se numerisali mimo redosleda tako to se izmeu dva uzastopna redna broja nalazio jedan ili vie sektora pa bi kontroler itao tek svaki drugi ili trei sektor. Na taj nain se itanje ubrzavalo jer nije bio potreban ceo krug izmeu itanja dva sektora. Preplitanje nije vie potrebno jer su savremeni kontroleri veoma brzi, pa su u stanju da itaju uzastopne sektore. Preplitanje e kasnije biti detaljnije opisano (u ovom poglavlju). Jo jedan podatak vezan za performanse jeste brzina samog interfejsa, koja je kod IDE i SCSI diskova daleko vea nego to disk ureaji mogu da podre. Pazite da vas ne zavede podatak koji se odnosi na interfejs, a ne na ureaj, jer on ima malo uticaja na stvarne rezultate. Interfejs diska predstavlja teoretski najveu brzinu prenosa, dok stvarne performanse zavise od diska i od kontrolera. Da bi se izraunala stvarna brzina prenosa jednog disk ureaja potrebno je nekoliko podataka. Dva najvanija jesu: stvarna brzina obrtanja diska (izraena u RPM) i proseni broj fizikih sektora na svakoj stazi (SPT). Kaem proseni zato to danas veina ureaja koristi tehniku zonskog zapisivanja kojom se pravi razliit broj sektora na cilindrima. Brzina prenosa kod ovih ureaja najvea je na spoljanjim stazama, gde ima najvie sektora po stazi. Osim toga, treba imati u vidu da su mnogi disk ureaji (pogotovo oni koji koriste zonsko zapisivanje) podeeni za prevoenje sektora, tako da broj sektora po stazi koji se koristi u BIOS-u ne odgovara stvarnim fizikim osobinama diska. Morate znati stvarne fizike parametre diska, a ne one koji se koriste u BIOS-u. Kada doete do tih podataka, maksimalna brzina prenosa podataka (u milionima bitova u sekundi - Mbps) izraunaete po formuli: Najvea brzina prenosa (Mbps) = SPT X 512 bajtova X RPM/60 sekundi / 1000000 bitova Na primer, Seagate ST-12551N od 2 G jeste disk od 3 1/2 ina koji se obre brzinom od 7200 RPM i ima u proseku 81 sektor po stazi. Najvea brzina prenosa za ovaj disk iznosi: 81 X 512 X 7200 / 60 / 1000000 = 4,98 Mbps Po toj formuli moete izraunati brzinu prenosa koju disk ureaj zaista moe da ostvari.
Programi i kontroleri za keiranje

Na brzinu rada disk ureaja znatno utiu programi za keiranje, kao to je SMARTDRV (u DOS-u) ili VCACHE (u Windowsu 9x, Windowsu NT i u Windowsu 2000). Ovi programi za keiranje prikljue se BIOS-ovom prekidu za disk i presreu pozive za itanje i pisanje koje aplikativni programi i upravljaki programi ureaja upuuju BIOS-u.
Svojstva diskova
Poglavlje 10
563
Kada aplikativni program hoe da ita podatke sa nekog diska program za keiranje presree zahtev, prosleuje ga kontroleru diska na uobiajen nain, podatke dobijene sa diska uva u keu i predaje ih aplikativnom programu. U zavisnosti od veliine kea, u njemu mogu da se uvaju podaci iz vie sektora. Kada aplikativni program ponovo hoe da ita podatke, program za keiranje opet presree zahtev i proverava da li su traeni podaci jo uvek u keu. Ako jesu, on ih odmah isporuuje, pa nije potrebno da disk dodatno radi. Kako se ke nalazi u memoriji, ovaj metod neverovatno ubrzava pristup i moe mnogo da utie na merenje performansi diska. Veina kontrolera sada koristi neki oblik ugraenog bafera ili kea, koji ne presree niti koristi BIOS-ove prekide. Disk keira podatke pomou hardvera, pa uobiajeni softver za merenje brzine disk ureaja nema naina da to otkrije. Prvobitno su proizvoai u kontrolere ugraivali bafere gde se unapred uitavala cela staza da bi se omoguila brzina rada kao kod preplitanja sektora 1:1. Neki proizvoai poveavaju te bafere u kontroleru, dok drugi uvode inteligentni ke umesto prostog bafera. Kod mnogih IDE i SCSI diskova memorija za ke ugraena je u kontroler koji se nalazi u samom ureaju. Na primer, Seagate Hawk disk od 4 G, na kojem uvam ovo poglavlje, ima 512 K ugraene ke memorije. Drugi diskovi imaju i vei ugraeni ke, kao na primer Seagate Barracuda od 4 G koji ima 1 M ugraene ke memorije. Jo se seam kada je 640 K bila velika memorija za ceo sistem. Sada mnogi diskovi od 3 1/2 ina imaju vie ugraene memorije! Taj ugraeni ke predstavlja jedan od razloga to IDE i SCSI diskovi tako brzo rade. Mada softverski i hardverski ke ubrzavaju uobiajene postupke prenosa, ke ne utie na stvarno najveu brzinu prenosa koju disk ureaj moe da odri.
Izbor preplitanja
Kada se govori o performansama disk ureaja esto se pominje preplitanje sektora (engl. interleaving). Mada je to ranije bilo vie pitanje performansi kontrolera nego samog diska, savremeni IDE i SCSI ureaji sa ugraenim kontrolerima u stanju su da obrade podatke onom brzinom kojom ih disk alje. Drugim reima, praktino svi moderni IDE i SCSI diskovi formatiraju se bez preplitanja (to se ponekad izraava kao faktor preplitanja 1:1). Kod starijih disk ureaja, kao to su MFM i ESDI, mogla se prilikom formatiranja niskog nivoa menjati razmera preplitanja. Za dananje diskove formatiranje niskog nivoa obavlja se u fabrici, pa je podeavanje preplitanja isto akademsko pitanje. Da bi se promenio faktor preplitanja mora se izvriti formatiranje niskog nivoa pri emu se, naravno, gube svi podaci. Prilikom formatiranja niskog nivoa sektorima se dodeljuju redni brojevi. Ti brojevi se upisuju u polje za broj sektora u njegovom zaglavlju a upisuju se ili menjaju iskljuivo prilikom formatiranja niskog nivoa. Kod starijih interfejsa za diskove kada su kontroleri bili odvojeni od ureaja (na primer ST-506/412 ili ESDI) trebalo je izraunati najpovoljniji faktor preplitanja za odreeni sistem i disk. Faktor se zadavao prilikom formatiranja niskog nivoa da bi se sektori numerisali tako da se postignu optimalne performanse. Primetiete da skoro svi IDE i SCSI diskovi koriste faktor preplitanja 1:1 i ugraene kontrolere koji su u stanju da rade bez problema sa takvim faktorom. Kod ovih ureaja nema potrebe da se izraunava ili zadaje faktor preplitanja, meutim, ako se upoznate sa preplitanjem bolje ete razumeti kako ovi ureaji funkcioniu. Mnogi stariji kontroleri ST-506/412 nisu bili u stanju da prihvate sektore istom brzinom kojom ih ureaj alje. Pretpostavimo da imate standardni ureaj ST-506/412 sa 17 sektora na svakoj stazi i da ste ga formatirali na niem nivou faktorom preplitanja 1:1, tj. da ste numerisali sektore rastuim redosledom. Sada pretpostavimo da hoete da itate podatke sa tog diska. Kontroler nareuje ureaju da postavi glave na odreenu stazu i da sa nje proita svih 17 sektora. Glave se pokreu i stiu na eljenu stazu. Vreme potrebno za ovu operaciju zove se vreme pretraivanja. Kada
564
Poglavlje 10
glave stignu na odreenu stazu morate da saekate da naie prvi sektor, u proseku pola kruga. To ekanje se zove latencija. Nakon prosene latencije od pola kruga pod glavama se pojavljuje sektor sa brojem 1. Dok se disk obre brzinom od 3600 RPM ( 60 obrtaja u sekundi) podaci iz sektora 1 se itaju, a dok se podaci prenose od kontrolera prema sistemskoj ploi disk nastavlja da se obre. Kada se podaci svi prenesu na matinu plou kontroler je spreman za sektor 2. Na slici 10.17 vidi se ta se deava.
itanje sektora 1 Obrada sektora 1
Kontroler je spreman za sektor 2
Disk sada mora da pree dodatni krug da bi doao na poetak sektora 2
Slika 10.17 Faktor preplitanja 1:1 ne odgovara kontroleru.
Tu se sada pojavljuje problem. Poto se disk i dalje tako brzo obre, sektor 2 je proao pored glava dok je kontroler radio, pa kada je kontroler opet bio spreman glave su ve stigle na poetak sektora 3. Meutim, poto kontroler sada treba da ita sektor 2 kontroler mora da saeka da se disk okrene za ceo krug da bi glave dole na poetak tog sektora. Posle tog dodatnog kruga poetak sektora 2 nailazi pod glave diska koje ga tada itaju. Dok kontroler prenosi podatke iz sektora 2 prema matinoj ploi sektor 3 promie ispod glava. Kada kontroler bude spreman da prihvati sektor 3 glave ve nailaze na poetak sektora 4, pa ponovo mora da se eka ceo krug. Na taj nain se kod svakog obrtaja diska ita samo po jedan sektor, jer sledei sektor prolazi ispod glava dok kontroler jo nije spreman da ga prihvati. Kao to vidite, ovakav raspored ne daje dobre rezultate. Da bi se proitalo 17 sektora potrebno je 17 celih obrtaja diska. Kako je za svaki obrtaj potrebno 1/60 sekunde, za itanje ove staze bilo bi potrebno 17/60 (skoro treina sekunde), a to je, prema standardima raunara, previe. Moe li se ovo poboljati? Primetili ste da je nakon itanja odreenog sektora kontroleru potrebno neko vreme za prenos podataka do matine ploe. U ovom primeru bi kontroler mogao da uhvati svaki drugi sektor. Nadam se da ve zamiljate savreno reenje problema: sektore treba numerisati van redosleda. Novi nain numerisanja uzima u obzir brzinu kontrolera; sektori se tako numeriu da u trenutku kada je kontroler spreman da prihvati sledei sektor upravo on nailazi pod glave. Na slici 10.18 prikazana je nova ema numerisanja sa preplitanjem.
Svojstva diskova
itanje sektora 1 Obrada sektora 1
Poglavlje 10
565
Kontroler je spreman za sektor 2
Sektor 2 stie tano na vreme!
Slika 10.18 Faktor preplitanja (2:1) usklaen sa mogunostima kontrolera.
Novi nain numerisanja omoguava da se izbegne dodatni obrtaj diska koji je bio potreban za svaki sektor. Prema novoj emi kontroler moe da proita svih 17 sektora na disku za samo dva puna obrtaja. Ovakvo numerisanje sektora na disku naziva se preplitanje (engl. interleaving) i obino se izraava kao faktor. U ovom primeru je faktor preplitanja 2:1 to znai da je sledei sektor udaljen za 2 sektora od prethodnog. Ako je kontroler u stanju da ovo podri, za itanje cele staze treba samo dva obrtaja diska. Prema tome, uz faktor preplitanja 2:1 za itanje staze je potrebno samo 2/60 sekunde dok je sa faktorom preplitanja 1:1 bilo potrebno 17/60, to ini unapreenje brzine prenosa za 800 %. U ovom primeru opisan je sluaj kada je idealan faktor preplitanja 2:1. Uzeo sam taj primer jer je veina kontrolera u starijim sistemima klase 286 i 386 tano tako funkcionisala. Da ste na takvom ureaju zadali faktor preplitanja 1:1 verovatno bi disk radio osam puta sporije od svojih mogunosti. Ta situacija se, meutim, menja sa novom tehnologijom kontrolera. Na starijim sistemima je pravilno preplitanje zavisilo pre svega od kontrolera a zatim i od brzine sistema na koji je kontroler prikljuen. Kontroler i sistem koji mogu da podre preplitanje uzastopnih sektora (faktor preplitanja 1:1) moraju da prenose podatke istom brzinom kojom ih dobijaju od diska; to je u prolosti predstavljalo pravi podvig ali se sada smatra standardnim. Svaki sistem klase 286 ili bri moe lako da podri brzinu prenosa preplitanja 1:1. Jedini sistemi koji nisu bili u stanju da efikasno podre preplitanje 1:1 bili su prvobitni PC od 4,77 MHz i sistemi tipa XT. Kod njih je najvea propusnost prema slotovima bila neto ispod 400 KB u sekundi to nije dovoljno za podrku kontrolera sa preplitanjem 1:1.
Smicanje glava i cilindara

Postoji jo jedno podeavanje koje ste ranije mogli da sprovedete prilikom formatiranja niskog nivoa, a to je smicanje glava i cilindara. Smicanje glava predstavlja pomak u numerisanju logikih sektora za dva ista fizika sektora koji se nalaze na dve staze istog cilindra pod susednim glavama. Brojem smaknutih sektora obezbeuje se vreme za prebacivanje sa glave na glavu u istom cilindru i rad samog kontrolera. Smicanje cilindara predstavlja pomak u numerisanju logikih sektora za iste fizike sektore na susednim stazama dva susedna cilindra. Primetiete da se na savremenim IDE i SCSI diskovima ni preplitanje ni smicanje ne mogu podeavati. Ove informacije se odnose samo na starije tehnologije disk ureaja.
566
Poglavlje 10
One samo pomau da lake shvatite ta se deava u ureaju. IDE i SCSI diskovi koriste smicanje ali se ono podeava u fabrici i ne moe da se menja. Uz kontroler sa preplitanjem 1:1 najvea brzina prenosa postie se prilikom itanja ili upisivanja sektora na disk. Mada izgleda da nema naina da se dodatno unapredi brzina prenosa postoje jo dva faktora slina preplitanju: to su smicanje glava i smicanje cilindara. Kada ureaj sekvencijelno ita (ili pie) podatke, itaju se svi sektori na stazi a zatim ureaj treba elektronskim putem da ukljui sledeu glavu na istom cilindru da bi se itanje nastavilo. Kada ne bi postojalo smicanje od glave do glave na cilindru ne bi postojala pauza izmeu poslednjeg sektora jedne staze i pristizanja prvog sektora sledee. Kako svakom disk ureaju treba izvesno vreme (mada je ono kratko) za prebacivanje sa jedne na drugu glavu a kako i kontroler treba dodatno da obradi komandu, postoji verovatnoa da e prvi sektor sledee staze da promakne dok se disk ureaj priprema da ga proita. Smicanjem sektora od jedne do druge glave tj. rotiranjem rasporeda na stazi tako da se odloi pristizanje prvog sektora sledee staze u odnosu na poslednji sektor prethodne moe se izbei dodatni obrtaj diska prilikom prebacivanja na sledeu glavu. Na taj nain se dobija najvea mogua brzina prenosa prilikom prebacivanja s glave na glavu. Za pomeranje glava sa jednog cilindra na sledei potrebno je jo vee vreme. Kada ne bi postojalo smicanje izmeu susednih cilindara prvi sektor bi verovatno promakao dok se glave pomeraju i bio bi potreban jo jedan obrtaj diska da bi poeli da se itaju podaci sa novog cilindra. Smicanjem sektora sa cilindra na cilindar ostavlja se vreme za pomeranje glava i spreava se dodatni obrtaj diska. Smicanje glava je pomeraj u logikom numerisanju sektora izmeu fiziki istih sektora pod susednim glavama na istom cilindru. Brojem sektora za koji se numerisanje smie zbog prebacivanje sa glave na glavu istog cilindra ostavljeno je dovoljno vremena za prebacivanje i za dodatnu obradu komande u kontroleru. To moete slikovito da zamislite kao da je svaka sledea ploa malo rotirana u odnosu na prethodnu. Na taj se nain omoguava neprekidno itanje ili pisanje bez dodatnih obrtaja diska prilikom prebacivanja sa glave na glavu i tako obezbeuju maksimalne performanse sistema. Da biste razumeli smicanje glave morate prvo da znate u kom se redosledu staze i sektori itaju sa diska. Zamislite ureaj sa samo jednom ploom (dve glave) sa 10 cilindara i 17 sektora po stazi. Prvo e se uitati sektor: cilindar 0, glava 0, sektor 1. Posle toga e se itati ostali sektori prve staze (cilindar 0, glava 0) sve do sektora 17. Nakon toga nastupa jedna od dve situacije: glave se pomeraju da bi ureaj nastavio da ita sledeu stazu na istoj strani ploe ili se bira druga glava pa se bez pomeranja glava uitava jo jedna cela staza. Kako pomeranje glave traje mnogo due od elektronskog biranja druge glave, na svim disk ureajima se biraju naredne glave na istom cilindru pre fizikog pomeranja glava na sledei cilindar. Prema tome, posle prve staze e se itati sektor: cilindar 0 glava 1, sektor 1. Posle toga se itaju preostali sektori (2 do 17) sa te staze i tada, u naem primeru sa jednom ploom, dolazi vreme da se promeni cilindar. itanje se nastavlja istim redosledom sve do poslednjeg sektora na poslednjoj stazi u ovom primeru je to: cilindar 9, glava 1, sektor 17. Kada bismo staze jednog cilindra postavili jednu iznad druge staze bi izgledale ovako:
Cil. 0 Glava 0: 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17Cil. 0 Glava 1: 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17-
Kada proita sve sektore sa glave 0 kontroler se prebacuje na glavu 1 i nastavlja da ita (poto je u krug stigao na poetak staze). U ovom primeru uopte nema smicanja sektora izmeu glava, to znai da se sektori na datom cilindru nalaze neposredno jedan iznad drugog. Ploe se u ovom primeru obru brzinom od 3600 RPM tako da ispod glave prolazi jedan sektor svakih 980 milionitih delova sekunde! To je oigledno veoma mali vremenski prozor. Za prebacivanje glave je potrebno neko vreme (obino 15 milionitih delova sekunde) a
Svojstva diskova
Poglavlje 10
567
potrebno je i vreme da bi se u kontroleru dodatno obradila komanda o prebacivanju glave. Dok su se glave prebacile i kontroler postao spreman da ita novu stazu sektor 1 je proao! Problem je slian onom kod nedovoljnog preplitanja. Ureaj mora da eka da se ploa okrene za ceo krug da bi staza poela da se ita od sektora 1. Ovaj problem se lako reava: treba dovoljno pomeriti numerisanje sektora sa staze na stazu da bi glave stigle da se prebace i kontroler mogao dodatno da obradi tu komandu. Tako e se nakon itanja sektora glava 0 sektor 17 glave prebaciti a glava 1 sektor 1 stii e tano na vreme. Rezultat izgleda ovako:
Cil. 0 Glava 0: 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17Cil. 0 Glava 1: 16- 17- 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15 -
Pomeranjem druge staze za dva sektora dobija se vreme za prebacivanje glave i obradu komande. Ovde je faktor smicanja glave jednak 2. Prilikom uobiajenog rada disk ureaj daleko ee prebacuje glave nego to prelazi sa jednog fizikog cilindra na sledei i zato je smicanje glava mnogo vanije od smicanja cilindara. Propusna mo moe se veoma unaprediti pravilnim smicanjem glava. Razliite brzine prenosa ureaja sa istim brojem sektora po stazi i istim preplitanjem mogu se objasniti razliitim smicanjem glava. Na primer, na MFM ureaju bez smicanja brzina prenosa je 380 KB u sekundi, dok bi sa faktorom smicanja 2 bila 425 KB u sekundi. Primetite da razliiti kontroleri ne troe isto vreme za dodatnu obradu komande pa e dati i razliite rezultate merenja. U veini sluajeva samo prebacivanje glave traje manje od dodatne obrade komande u kontroleru. Kao i kod preplitanja, bolje je predvideti vee smicanje da bi se izbegli dodatni obrtaji diska. Smicanje cilindara je pomeraj u logikom numerisanju sektora izmeu fiziki istih sektora na dve susedne staze susednih cilindara. Brojem sektora za koji se numerisanje smie zbog prebacivanja sa cilindra na cilindar ostavlja se dovoljno vremena za traenje sledee staze. U osnovi se svi sektori susednih staza rotiraju jedni prema drugima; na taj se nain omoguava neprekidno itanje ili pisanje bez dodatnih obrtaja diska prilikom prebacivanja sa cilindra na cilindar i tako obezbeuju maksimalne performanse sistema. Smicanje cilindara je brojano vee od smicanja glava zbog vee dodatne obrade. Pomeranje glava sa cilindra na cilindar traje mnogo due nego samo promena glave a i dodatna obrada komande u kontroleru je vea. Da nastavimo prethodni primer,
Cil. 0 Glava 0: 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17Cil. 0 Glava 1: 16- 17- 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7- 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15Cil. 1 Glava 0: 8- 9- 10- 11- 12- 13- 14- 15- 16- 17- 1- 2- 3- 4- 5- 6- 7-
U primeru je faktor smicanja cilindara jednak 8. Pomeranje od osam sektora na sledeem cilindru omoguava ureaju i kontroleru da se pripreme za itanje sektora 1 na sledeem cilindru bez dodatnih obrtaja diska Danas proizvoai IDE i SCSI diskova u fabrici podeavaju razmeru preplitanjai smicanja na optimalne vrednosti. U veini sluajeva te vrednosti ne mogu da se menjaju. Tamo gde je ovo mogue svaka promena najverovatnije e dovesti do loijeg rada. Zato veina proizvoaa IDE diskova ne preporuuje formatiranje niskog nivoa. Kod nekih IDE diskova, osim ako ne koristite pravi softver, moete promeniti optimalno podeena smicanja i time verovatno smanjiti brzinu prenosa za taj disk. Na diskovima gde se koristi zonsko zapisivanje (a to su praktino svi diskovi proizvedeni zadnjih godina) faktori preplitanjai smicanja ne mogu da se menjaju, pa su diskovi potpuno zatieni. Kako god da pokuate da formatirate ove diskove, ti faktori ostaju isti.
Zatita od potresa
Veina diskova koji se danas proizvode ima zatitu HDA od potresa, to znai da postoji gumeni jastuk izmeu diska i asije na koju se on privruje. Kod nekih ureaja ima vie,
568
Poglavlje 10
a kod nekih manje gume, ali u veini sluajeva zatita je zatita. Neki ureaji nemaju zatitu HDA od potresa bilo zbog dimenzija bilo zbog cene. Proverite da li disk koji koristite ima odgovarajuu zatitu, pogotovo ako se radi o prenosivom raunaru ili o raunaru koji se koristi u loim uslovima. Nikada ne bih preporuio disk koji nema bar neki vid zatite od potresa.
Cene
Cene skladitenja na disku neprestano padaju, pa mogu biti i nie od 1,5 centa po megabajtu. IDE disk od 10 G moete sada da kupite za manje od 150 dolara. Po toj ceni disk od 10 M koji sam kupio 1983. vredeo bi 15 centi. (teta to sam ga u to doba platio 1800 dolara!) Naravno, cene diskova i dalje padaju pa e jednog dana i 1,5 cent po megabajtu izgledati skupo. Zbog niskih cena sada se skoro i ne proizvode diskovi sa manje od 10 G.
Kapacitet
Kada se reklamira kapacitet obino se koristi jedan od sledeih pojmova:
s s s s
neformatiran kapacitet, u milionima bajtova, formatiran kapacitet, u milionima bajtova, neformatiran kapacitet u megabajtima, formatiran kapacitet u megabajtima.
Izraz formatiran ovde se koristi u smislu formatiranja niskog nivoa (fizikog formatiranja). Veina proizvoaa IDE i SCSI diskova sada objavljuje samo formatirani kapacitet, zato to se diskovi isporuuju formatirani. Tehniki podaci i reklame najee sadre iznose u milionima bajtova (bilo formatiranog ili neformatiranog kapaciteta), jer su ti brojevi vei od istog kapaciteta izraenog u megabajtima. To dovodi do velike zabune kada korisnik pokrene FDISK (koji prijavljuje kapacitet u megabajtima) i pomisli da je nestao prostor na disku. Na sreu, nema razloga za brigu; objanjenje zahteva samo malo raunanja. Najee mi postavljaju pitanja koja se odnose na nestali prostor. Na primer: Upravo sam instalirao nov Western Digital AC2200 disk koji mi je naplaen kao disk od 212 M. Kada sam uneo parametre (989 cilindara, 12 glava, 35 sektora po stazi) i BIOS-ova rutina Setup i FDISK prijavili su da disk ima samo 203 M! ta se desilo sa ostalih 9 M? Odgovor dobijamo izraunavanjem. Mnoenjem parametara diska dobijamo: Cilindri: Glave: Sektori po stazi: Bajtovi po sektoru: Ukupno bajtova (u milionima): Ukupno megabajta: 989 12 35 512 212,67 202,82
Kapacitet je, znai, 212,67 miliona bajtova ili 202,82 megabajta. Proizvoai obino objavljuju kapacitet diskova u milionima bajtova, zato to je iznos vei, brojevi deluju impresivnije, dok BIOS i program FDISK obino prijavljuju kapacitet u megabajtima. Jedan megabajt iznosi 1048576 bajtova (odnosno 1024 K; svaki kilobajt iznosi 1024 bajta). Stvar je u tome to se i za milione bajtova i za megabajte koristi ista skraenica, pa je disk od 212,67 M istovremeno i disk od 202,82 M. Osim toga, ovde treba primetiti da disk o kojem se radi koristi zonsko zapisivanje, pa su fiziki parametri malo drugaiji. Fiziki, ovaj disk ima 1971 cilindar i 4 glave. Meutim, ukupan broj sektora na disku je isti (pa, prema tome, i kapacitet), bez obzira kako prevedete parametre.
Svojstva diskova
Poglavlje 10
569
Mada Western Digital ne objavljuje koliki je neformatirani kapacitet ovog diska, on je obino oko 19% vei od formatiranog kapaciteta. Na primer, Seagate ST-12550N Barracuda od 2 G prema oglasu ima sledee kapacitete: Neformatiran kapacitet: Neformatiran kapacitet: Formatiran kapacitet: Formatiran kapacitet: 2572,00 miliona bajtova 2452,85 megabajta 2139,00 miliona bajtova 2039,91 megabajt
Svaki od ovih iznosa predstavlja taan odgovor na pitanje: Koliki je kapacitet ovog diska? Kao to vidite, brojevi se veoma razlikuju. U stvari, postoji jo jedan nain izraavanja. Podelite 2039,91 megabajt sa 1024, pa je kapacitet diska 1,99 G! Zato, kada poredite kapacitete diskova ili razgovarate o njima, proverite da li koristite istu jedinicu mere, inae poreenja nee imati nikakvog smisla.
Posebne preporuke
Ako sada kupujete disk mogu vam dati nekoliko preporuka. to se tie interfejsa disk ureaja, jedino dolazi u obzir jedan od ova dva tipa:
s s
IDE (Integrated Drive Electronics) SCSI (Small Computer System Interface)
SCSI daje veu mogunost proirivanja, usaglaenost sa razliitim platformama, veliki kapacitet, brzinu rada i prilagodljivost. IDE je jeftiniji, takoe omoguava veliku brzinu rada, ali to se tie proirivanja, usaglaenosti, kapaciteta i prilagodljivosti zaostaje za SCSI. Veini ljudi obino preporuujem IDE, iz dva razloga. Prvo, taj interfejs je ve ugraen praktino u svaku matinu plou i BIOS koji se danas prodaju. Drugo, veini korisnika nee biti potrebno vie od etiri ureaja koliko podravaju standardni, primarni i sekundarni, IDE interfejsi koji se nalaze u veini sistema. SCSI nudi dodatne mogunosti za ubrzanje sa vienitnim operativnim sistemima, kakav je Windows NT, moe da podri vie ureaja, ali treba dokupiti matinu adapter karticu, a i sam disk je skuplji.
Napomena
Aktuelni standard za IDE jeste ATA-4 (AT dodatak), koji se naziva i Fast ATA (brzi ATA), odnosno Enhanced IDE (poboljani IDE). SCSI-3 je najei SCSI standard; on nije jo potpuno odobren, ali je blizu zakljuenja.
1 1
Skladitenje na disketi
U OVOM POGLAVLJU
Disketne jedinice Sastavni delovi ureaja Vrste disketnih jedinica Analiza konstrukcije diskete Postupak ugradnje ureaja Reavanje problema sa disketnim jedinicama Popravljanje disketnih ureaja Fizike osobine disketne jedinice i njen rad
POGLAVLJE 11
572
Poglavlje 11
Disketne jedinice
O ovom odeljku razmatraju se disketni ureaji i diskete. Objanjava se kako oni rade, kakve vrste ureaja i disketa postoje i kako da pravilno ugradite i odravate ureaje, odnosno diskete. Otkrie disketne jedinice (1967. godine) obino se pripisuje Alanu Shugartu, koji je u to vreme radio za IBM. U stvari, je jedan od Shugartovih inenjera, David Noble, predloio savitljivi medijum (koji je tada imao prenik od 8 ina) i zatitnu kouljicu sa tekstilnom postavom. Shugart je napustio IBM tokom 1969, a 1976. godine je njegova kompanija, Shugart Associates, uvela mini-disketni ureaj od 5 1/4 ina. To je kasnije postao standard na personalnim raunarima, pa su ovi ureaji ubrzo zamenili ureaje od 8 ina. On je, osim toga, pomogao da se napravi interfejs SASI (Shugart Associates System Interface), koji je kasnije, kada je prihvaen kao ANSI standard, dobio ime SCSI (Small Computer System Interface). Sony je 1983. godine uveo prve mikrodisketne ureaje i diskete od 3 1/2 ina. HewlettPackard je prva znaajnija kompanija koja je uvela disketu od 3 1/2 ina u optu upotrebu i to 1984. godine u delimino PC kompatibilnom sistemu HP-150. Sa prihvatanjem je nastavio Apple u prvom Mackintosh sistemu iz 1984. godine a zatim IBM, u celoj liniji PC proizvoda poevi od 1986. godine. Primetiete da se svi disketni ureaji za PC i dalje zasnivaju na prvobitnom Shugartovom reenju (i jo uvek su, u najveem broju sluajeva, meusobno zamenjivi). U poreenju sa drugim delovima personalnog raunara disketna jedinica je doivela relativno malo promena.
Sastavni delovi ureaja

Sve disketne jedinice, bez obzira na vrstu, imaju nekoliko osnovnih sastavnih delova. Da biste pravilno ugradili i odravali disketnu jedinicu morate znati koji su to delovi i kakva im je namena (slika 11.1).
Disketna jedinica obino ima dve glave za itanje/pisanje, po jednu za svaku stranu diskete, i obe itaju i piu, svaka na svojoj strani diskete (slika 11.2). Ranije su se mogle nabaviti jedinice za jednostrane diskete za PC (PC je najpre imao takve jedinice), ali su danas one zaboravljene.
Napomena
Mnogi ne znaju da je prva glava disketnog ureaja donja glava. Jednostrani ureaji koristili su samo donju povrinu, a umesto gornje glave korieno je filcano jastue. U vezi sa disketama interesantno je i to da se gornja glava (glava 1) ne nalazi tano iznad donje glave (glave 0), ve etiri ili osam staza blie centru nego donja glava, u zavisnosti od vrste ureaja. Mehanizam glave pokree motor koji se zove aktuator glave. Da bi se postavile na razne staze, glave se kreu u pravoj liniji preko diskete. Glave se kreu tangencijalno u odnosu na staze koje upisuju na disketu za razliku od glava kod diska gde se one nalaze na ruici koja se okree kao ruica gramofona. Kako su gornja i donja glava privrene za isti nosa, odnosno mehanizam, pomeraju se istovremeno i ne mogu se pomerati nezavisno jedna od druge. Gornja i donja glava definiu staze svaka na svojoj strani disketnog medijuma, a za dati poloaj glava staze pod gornjom i donjom glavom ine cilindar. Na veini disketa upisuje se po 80 staza sa svake strane (ukupno 160 staza), a to je 80 cilindara.
Poglavlje 11
573
Poklopac ureaja
Aktuator glave Leva i desna voica diskete Korani motor Pristupna vrata sa oprugom Glava za itanje i pisanje Izbaciva diskete Prednja maska (bezel) Prozor LED diode Dugme za izbacivanje diskete Hvata diskete sa oprugom Senzor zatite od pisanja Prikljuak za napajanje LED dioda za prikazivanje aktivnosti Osovina Senzor za vrstu medijuma Ploa sa elektronskim sklopovima interfejsa Otvori rafova za montiranje Prikljuak za kontroler
Magnet motora (kalem motora je sakriven ispod osovine)
Slika 11.1 Tipina disketna jedinica.
Glava za itanje i pisanje (strana 1)
Glava za itanje i pisanje (strana 0)
Sklop nosaa glave (dvostrane)
Slika 11.2 Sklop dvostrane glave.
Same glave su od mekih legura gvoa sa elektromagnetnim namotajima. Svaka glava je sloena, sastoji se od jedne glave za itanje i pisanje izmeu dve glave za tunelsko brisanje (slika 11.3).
574
Poglavlje 11
Sklop glave
Glava za itanje i pisanje
Smer kretanja glave po stazi
Glava za tunelsko brisanje
Slika 11.3 Sloena konstrukcija tipine glave na disketnoj jedinici.
Disketne jedinice prilikom pisanja koriste metod koji se zove tunelsko brisanje. Glava pie na stazu a glave za tunelsko brisanje briu spoljanje ivice staze, pa na disketi ostaje uredan zapis. Glave potiskuju podatke u uski tunel svake staze. To spreava meanje signala sa susednih staza do kojeg bi dolo kada bi se signalu dozvolilo da se razliva na sve strane. Poravnanje je postavljanje glave u odnosu na stazu na koju treba da pie, tj. u odnosu na stazu koju treba da ita. Poravnanje glave moe da se proveri samo pomou standardne diskete za poreenje koja je snimljena na savreno poravnatoj maini. Takve diskete mogu da se nabave i koriste se za proveru poravnanja ureaja. Meutim, to se krajnjim korisnicima obino ne isplati, jer badarena analogna disketa za poravnanje moe da kota vie od novog ureaja. Glave disketne jedinice imaju opruge i fiziki dre disk, to znai da su u dodiru sa povrinom diskete prilikom itanja i pisanja. Kako se diskete okreu samo 300 do 360 RPM, to trenje ne predstavlja poseban problem. Neke novije diskete prevuene su teflonom ili drugim materijama kako bi se dodatno umanjilo trenje i olakalo klizanje diska ispod glave. Zbog neprekidnog dodira glava i diskete, na glavama se gomila magnetni materijal. Prilikom preventivnog ili redovnog odravanja trebalo bi povremeno skidati te naslage. Veina proizvoaa preporuuje ienje glava nakon 40 asova rada ureaja to bi moglo da znai ceo ivot ako se uzme u obzir koliko se diskete uopte koriste. Da bi itanje i pisanje na disketu bilo pravilno glave moraju da budu u stalnom dodiru sa magnetnim medijumom. Male estice odvojenog oksida, praine, neistoe, dima, otisci prstiju ili dlake s kose mogu da dovedu do greaka prilikom itanja i pisanja na disketu. Ispitivanja koja su sprovodili proizvoai pokazala su da razmak od 0,000032 ina (32 milionita dela ina) izmeu glava i medijuma moe da prouzrokuje ovakve greke. Sada razumete zato je vano da se sa disketama paljivo rukuje i da se na svaki nain izbegne dodirivanje i prljanje povrine medijuma diskete. vrst omota i zatitni poklopac na otvoru za pristup glava kod disketa od 3 1/2 ina predstavlja odlinu zatitu od prljanja. Diskete od 5 1/4 ina nemaju takvu zatitu i to je jedan od razloga to se sve manje koriste. Ako jo uvek koristite diskete od 5 1/4 ina trebalo bi da paljivije rukujete njima.
Poglavlje 11
575
Aktuator glave
Aktuator glave za disketu koristi posebnu vrstu motora, korani motor, koji se u oba smera pokree u pomacima zvanim koraci (slika 11.4). Ta se vrsta motora ne obre stalno, nego samo do tano odreenog poloaja i tu se zaustavlja. Korani motori ne mogu da zauzmu bilo koji poloaj, ve se pokreu ogranienim koracima, i moraju da se zaustave na odreenom zaustavnom poloaju. Poloaj svake staze na disketi odreen je odgovarajuim brojem koraka kretanja motora. Kontroler diskete moe naloiti motoru da se postavi na bilo koji zaustavni poloaj unutar mogueg raspona. Na primer, da bi se glave postavile na stazu 25, kontroler nalae motoru da ode na 25. zaustavni poloaj odnosno korak u odnosu na cilindar 0. Korani motor moe da se povee sa nosaem glava na dva naina. Prvi nain jeste spiralna traka od slojevitog elika. Traka se navija i oputa oko osovine koranog motora i prevodi obrtno kretanje u pravolinijsko. Kod nekih ureaja se, pak, umesto trake koristi puni prenos. Kod takvih jedinica sklop sa glavama oslanja se na puni prenosnik privren za osovinu koranog motora. Kako je ovakav sklop manji, aktuatori sa punim prenosnikom obino se koriste na manjim ureajima od 3 1/2 ina. Veina koranih motora u disketnim jedinicama kreu se u koracima koji odgovaraju stazama na disketi. Stariji ureaji od 48 TPI (engl. Tracks Per Inch, staza po inu) imaju motor koji se kree koracima od po 3,6. To znai da svakih 3,6 obrtaja koranog motora pomera glave sa jedne staze na sledeu. Veina ureaja od 96 ili 135 TPI imaju korane motore koji se kreu koracima od po 1,8, to odgovara polovini koraka koji koristi ureaj od 48 TPI. Ponekad je taj podatak upisan na samom koranom motoru, to moe biti korisno ako treba da znate kakav vam je ureaj. Jedinice od 5 1/4 ina i 360 KB jedine su od svih 48 TPI ureaja koristile korani motor od 3,6. Sve druge jedinice obino koriste korani motor od 1,8. Na veini ureaja korani motor predstavlja mali cilindar u uglu jedinice.
Zavrtanj za montiranje Nosa glave Kabl glave
Sklop glave
Voica Prikljuak glave
Puni prenos Korani motor
Slika 11.4 Detaljan prikaz koranog motora i aktuatora glave
Korani motor obino moe da pree celu svoju putanju za oko 1/5 sekunde (oko 200 ms). U proseku, on pree polovinu za 100 ms, a treinu za 66 ms. Vreme polovine ili treine putanje mehanizma aktuatora glava esto se koristi za utvrivanje prosenog
576
Poglavlje 11
vremena pristupa za ureaj. Proseno vreme pristupa je uobiajeno vreme koje glavama treba da preu sa jedne staze na neku drugu.
Osovinski motor
Osovinski motor okree disketu. Njegova uobiajena brzina obrtanja iznosi 300 ili 360 RPM, u zavisnosti od vrste ureaja. Ureaj od 5 1/4 ina vee gustine (engl. high-density, HD) jedini je koji se obre 360 RPM. Svi ostali, ukljuujui i ureaje od 5 1/4 ina dvostruke gustine (engl. double-density, DD), 3 1/2 ina DD, 3 1/2 ina HD i 3 1/2 ina izuzetno velike gustine (engl. extra-high density, ED) okreu se 300 RPM. To su male brzine u poreenju sa diskovima, pa je jasno zato disketne jedinice imaju loije brzine prenosa podataka. Meutim, takve brzine omoguavaju da glave budu u fizikom kontaktu sa disketom koja se obre, a da je trenjem ne otete. Kod veine starijih ureaja osovinski motor je pokretao osovinu diskete preko remena, ali svi moderni ureaji koriste neposredan prenos bez remena. Neposredan prenos je pouzdaniji i jeftiniji za proizvodnju, a osim toga je i manji. Raniji sistemi sa remenima imali su vei obrtni moment i mogli su da pokrenu lepljivi disk, jer se kod sistema sa remenom moment uveava mnoenjem sile i kraka. Veina novijih sistema sa neposrednim prenosom primenjuje automatsko usklaivanje obrtnog momenta. Brzina diska se automatski podeava na utvrenih 300 ili 360 RPM, a zatim se usklauje dodavanjem obrtnog momenta (za lepljive diskove), odnosno njegovim smanjivanjem (za klizave diskove). Zato nije potrebno podeavanje brzine obrtanja to je na starijim ureajima trebalo esto raditi.
Ploe sa elektronskim sklopovima

Disketna jedinica uvek sadri jednu ili vie logikih ploa. To su ploe sa elektronskim sklopovima potrebnim za kontrolu aktuatora, glava za itanje/pisanje, osovinskog motora, senzora za disketu i ostalih sastavnih delova jedinice. Logika ploa slui kao interfejs jedinice prema ploi kontrolera koja se nalazi u raunaru. Standardni interfejs koji koriste sve disketne jedinice u PC-jima jeste interfejs Shugart Associates SA-400, izmiljen sedamdesetih godina i zasnovan na kontrolerskom ipu NEC 765. Svi savremeni disketni kontroleri sadre kola kompatibilna sa prvobitnim ipom NEC 765. To je razlog to moete kupiti disketne jedinice od bilo kojeg dobavljaa i direktno je ukljuiti u kontroler.
Savet
Logike ploe mogu da otkau, a teko ih je nabaviti kao rezervni deo. Ploa esto kota vie nego cela nova jedinica. Preporuujem da uvate ureaje koji su otkazali ili izgubili poravnanje, a koje biste inae bacili, kako biste iskoristili upotrebljive delove, na primer logike ploe.
Kontroler
Nekada je kontroler za disketne jedinice raunara bio namenska kartica za proirenje koja se stavljala u prikljuak ISA sabirnice. Kasnije se koristila vienamenska kartica koja je osim kontrolera disketne jedinice sadravala i interfejse za IDE/ATA, kao i za paralelne i serijske prikljuke. Kod dananjih PC-ja kontroler za diskete nalazi se u sastavu matine ploe, obino u vidu Super U/I ipa, koji sadri i paralelni i serijski interfejs. Mada se kontroler disketne jedinice nalazi u Super U/I ipu matine ploe on se i dalje sa sistemom povezuje preko ISA sabirnice (engl. Industry Standard Architecture) i funkcionie kao kartica u ISA slotu. Ovi ugraeni kontroleri se obino podeavaju sistemskim BIOS rutinama i moete ih onemoguiti ako hoete da instalirate posebnu karticu za kontroler diskete.
Poglavlje 11
577
Bilo da su ugraeni ili ne, svi osnovni kontroleri disketa koriste standardni skup sistemskih resursa:
s s s
IRQ 6 (Interrupt Request zahtev za prekid) DMA 2 (Direct Memory Access direktan pristup memoriji) Adrese U/I prikljuaka 3F0-3F5, 3F7 (ulaz/izlaz)
Ovi sistemski resursi su standardni i obino se ne mogu menjati. To obino ne predstavlja problem jer drugi ureaji nee zahtevati iste resurse (to bi dovelo do sukoba).
tt
Videti Sistemski resursi. str. 281.
Za razliku od IDE interfejsa matine ploe, kontroler disketne jedinice nije se mnogo menjao poslednjih godina. U sutini, jedino se menjala najvea brzina kontrolera. Kako se poveavala gustina podataka disketa (i njihov kapacitet), morala se poveati i brzina kontrolera. Skoro svi kontroleri za disketne jedinice u dananjim raunarima podravaju brzine do 1 Mbit/sec, to zadovoljava sve standardne disketne jedinice. Kontroleri sa 500 Kbit/sec mogu da podre sve disketne jedinice osim modela kapaciteta 2,88 MB izuzetno velike gustine (ED). Stariji raunari imali su kontrolere od 250 Kbit/sec, koji podravaju samo diskete od 5 1/4 ina (360 KB) i diskete od 3 1/2 ina (720 KB). Ako ugradite standardnu jedinicu od 3 1/2 ina sa 1,44 MB u stariju mainu moda ete morati da zamenite kontroler nekim brim modelom.
Savet
Brzinu kontrolera disketne jedinice u raunaru najlake ete utvrditi tako to ete proveriti opcije koje za disketnu jedinicu nudi sistemski BIOS.
tt
Videti BIOS matine ploe, str. 313.
ak i ako nemate nameru da koristite disketnu jedinicu od 2,88 MB postarajte se da vam raunar ima najbri mogui kontroler. Neke jedinice za magnetne trake za vezu sa sistemom koriste interfejs disketne jedinice, pa e u tom sluaju kontroler imati bitan uticaj na ukupnu propusnu mo ureaja.
Prednja maska
Prednja maska, ili bezel, jeste komad plastike koji predstavlja prednji deo jedinice. Maske obino mogu da se skidaju i postoje u razliitim bojama i oblicima. Veina ureaja koristi bezel koji je malo iri od jedinice. Takvu jedinicu morate da ubacite sa spoljne strane sistema jer je maska malo ira od otvora u kuitu raunara. Neki ureaji imaju masku iste irine kao i asija jedinice. Njih moete da ugradite i iznutra, to je u nekim sluajevima zgodnije. Veina proizvoaa disketnih jedinica prodaje ureaj sa odgovarajuom maskom u sivoj, be ili crnoj boji sa LED diodom crvene, zelene ili ute boje. Tako se ureaj moe uklopiti u estetiku kuita da bi se dobio ujednaen i profesionalni izgled celine.
Prikljuci
Skoro sve disketne jedinice imaju dva prikljuka - jedan za napajanje a drugi za slanje kontrolnih signala i podataka prema ureaju i od njega. Ti prikljuci su prilino standardizovani: etvoropinski jednoredni prikljuak (Mate-N-Lock, proizvodi ga firma AMP), veliki ili mali, koji slui za napajanje (slika 11.5), i 34-pinski, bilo ivini bilo sa noicama, koji se koristi za podatke i kontrolne signale. Jedinice od 5 1/4 ina obino koriste vei prikljuak za napajanje i 34-pinski ivini konektor, dok veina jedinice od 3 1/ 2 ina koriste manji prikljuak za napajanje i 34-pinski prikljuak sa noicama za podatke.
578
Poglavlje 11
Kontroler i logiki prikljuci, kao i namena izvoda bie detaljnije opisani kasnije u ovom poglavlju, kao i u dodatku Vendor List na CD-ROM-u.
+12 Uzemlj. Uzemlj. +5
uta
Crna
Slika 11.5 Utinica kabla za napajanje disketne jedinice.
I veliki i mali prikljuak za napajanje su enski (utinice). Oni se prikljuuju na muki prikljuak (utika) koji se nalazi na samoj disketnoj jedinici. Uobiajena tekoa kod nadogradnje starijeg sistema novom disketnom jedinicom od 3 1/2 ina sastoji se u tome to kabl ima veu utinicu za napajanje, a jedinica manji utika. Radio Shack nudi adapterski kabl (Cat. No. 278-765), a slini kablovi mogu da se dobiju i kod drugih dobavljaa. Veina standardnih PC-ja koristi jedinice od 3 1/2 ina sa utikaem od 34 noice za signale i odvojen mali prikljuak za napajanje. Za starije sisteme mnogi proizvoai nude i jedinice od 3 1/2 ina u okviru od 5 1/4 ina sa ugraenim posebnim adapterom, pa se moe koristiti vea utinica za napajanje i standardna ivina utinica za signale. Poto nisu potrebni adapterski kablovi i poto se ugrauju u tanje leite od 5 1/4 ina, takve jedinice su idealne za nadogradnju starijih sistema. Veina kompleta za nadogradnju danas sadri sline delove i u njima ete nai ureaj od 3 1/2 ina, odgovarajue adaptere za napajanje i signalizaciju, okvir od 5 1/4 ina, prednju masku i ine za ugradnju. Okvir i prednja maska omoguavaju vam da ugradite jedinicu od 3 1/2 ina tamo gde inae staje tanja jedinica od 5 1/4 ina.
Kabl disketne jedinice

Prikljuak disketne jedinice sa 34 izvoda javlja se u obliku ivinog prikljuka (za ureaje od 5 1/4 ina) ili kao prikljuak sa noicama (za ureaje od 3 1/2 ina). Namena izvoda je prikazana u tabeli 11.1.
Tabela 11.1 Namena pinova kod standardnog konektora za disketnu jedinicu

Pin (izvod) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Signal Uzemljenje Neiskorieno Uzemljenje Neiskorieno Uzemljenje Neiskorieno Uzemljenje Indeks Uzemljenje Pin (izvod) 18 19 20 21 22 23 24 25 26 Signal Smer (za korani motor) Uzemljenje Impuls koraka Uzemljenje Upisivanje podataka Uzemljenje Omoguenje pisanja Uzemljenje Staza 0
Crvena
Crna

Pin (izvod) 10 11 12 13 14 15 16 17 Signal Omoguavanje motora A Uzemljenje Izbor ureaja B Uzemljenje Izbor ureaja A Uzemljenje Omoguavanje motora B Uzemljenje Pin (izvod) 27 28 29 30 31 32 33 34
Poglavlje 11
579
Signal Uzemljenje Zatita od upisivanja Uzemljenje itanje podataka Uzemljenje Izbor glave 1 Uzemljenje Uzemljenje
Kabl za spajanje disketne jedinice (ili jedinica) sa kontrolerom na matinoj ploi pomalo je neobian. Da bi se podrale razliite vrste ureaja, kabl obino ima pet utinica, po dve ivine i dve za noice za prikljuenje na jedinice i jednu utinicu za noice za prikljuenje na kontroler. Kabl ima po dve utinice za svaku od jedinica (A i B) koje podrava standardni kontroler disketnih jedinica, da bi se mogla ugraditi bilo kakva kombinacija ureaja od 5 1/4 i 3 1/2 ina (slika 11.6).
Utinica za matinu plou
Pin 34
Utinica za ureaj B od 5 1/4 ina
Uvoj Pin 1 (ica u boji)
Utinica za ureaj A od 3 1/2 ina
Utinica za ureaj B od 3 1/2 ina
Utinica za ureaj A od 5 1/4 ina
Slika 11.6 Standardni kabl za disketni interfejs sa pet utinica.
Osim utinica, kabl kod veine sistema ima poseban uvoj koji preokree signale vodova sa brojevima od 10 do 16. To su vodovi kojima se prenose signali za izbor ureaja (Drive Select) i omoguavanje motora (Motor Enable) za oba ureaja. Disketne jedinice imaju DS (Drive Select) kratkospojnike koji slue da se izabere koji e ureaj da bude A, a koji B. Moda i ne znate da ti kratkospojnici postoje, jer zbog uvoja na kablu oni ne moraju da se podeavaju. Kada ugradite dve disketne jedinice u raunar (priznajem da je to danas retko), kabl elektrinim putem menja DS konfiguraciju jedinice koja je prikljuena iza uvoja. Uvoj dovodi do toga da kontroler prepoznaje jedinicu koja se fiziki nalazi na drugom DS mestu (B) kao da se ona nalazi na prvom DS mestu (A), i obratno. Takav kabl omoguio je da se na svim disketnim jedinicama koristi isti poloaj kratkospojnika bez obzira da li se u raunar ugrauje jedna ili dve jedinice.
580
Poglavlje 11
Ako u raunar ugradite samo jednu disketnu jedinicu upotrebite utinicu iza uvoja da bi disk bio prepoznat kao A.
Fizike osobine disketne jedinice i njen rad

Veina savremenih PC-ja ima jednu disketnu jedinicu od 3 1/2 ina sa 1,44 MB. Moete naii na stariji sistem koji umesto nje, ili uz nju, ima jedinicu od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB. Postoje i sistemi sa jedinicom od 3 1/2 ina kapaciteta 2,88 MB, koja je u stanju da ita i pie na diskete od 1,44 MB. Starije vrste jedinica 5 1/4 ina od 360 KB i 3 1/2 ina od 720 KB zastarele su i retko se na njih nailazi. Fiziki rad disketne jedinice je jednostavan. Disketa se obre brzinom od 300 ili 360 RPM. Motor veine ureaja obre se brzinom od 300 RPM, samo kod ureaja od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB on se obre brzinom od 360 RPM. Dok se disketa obre glave mogu da se pomeraju za priblino 1 in i da upiu 80 staza. Staze se upisuju sa obe strane diskete, pa ih ponekad nazivamo cilindrima. Jedan cilindar se sastoji od po jedne staze sa gornje i donje povrine diskete. Glave piu posebnim postupkom kojim se upisuje staza zadate irine, a zatim se ivice zapisa briu kako bi se spreilo meanje signala sa susednih staza. Razne jedinice upisuju staze razliite irine. U tabeli 11.2 navedene su irine staza u milimetrima i inima za razne vrste disketnih jedinica koje se mogu nai u savremenim PC sistemima.
Tabela 11.2
Vrsta jedinice
irina staza za disketne jedinice

Broj staza 40 po strani 80 po strani 80 po strani 80 po strani 80 po strani irina staze 0,300 mm 0,0118 in. 0,155 mm 0,0061 in. 0,115 mm 0,0045 in. 0,115 mm 0,0045 in. 0,115 mm 0,0045 in.
5 1/4 ina 360 KB 5 1/4 ina 1,2 MB 3 1/2 ina 720 KB 3 1/2 ina 1,44 MB 3 1/2 ina 2,88 MB
Kako operativni sistem koristi disketu

Za operativni sistem PC-ja disketa je organizovana u staze i sektore, ba kao i disk. Staze su uski koncentrini krugovi na disketi. Sektori su iseci staza. U tabeli 11.3 nabrojani su standardni formati za disketne jedinice PC-ja.
Tabela 11.3
Formati disketnih jedinica od 3 1/2 i 5 1/4 ina

DD (dvostruka gustina) 360 KB 512 9 40 2 360 0,352 0,369 HD (velika gustina) 1,2 MB 512 15 80 2 1200 1172 1229
Diskete od 5,25 ina Bajtova po sektoru Sektora po stazi Staza na strani Strana Kapacitet (u kilobajtima) Kapacitet (u megabajtima) Kapacitet (u milionima bajtova)
Fizike osobine disketne jedinice i njen rad

Diskete od 3 1/2 ina Bajtova po sektoru Sektora po stazi Staza na strani Strana Kapacitet (u kilobajtima) Kapacitet (u megabajtima) Kapacitet (u milionima bajtova) DD 720 KB 512 9 80 2 720 0,703 0,737 HD 1,44 MB 512 18 80 2 1440 1406 1475
Poglavlje 11
581
ED 2,88 MB 512 36 80 2 2880 2813 2949
Razlike u kapacitetima moete izraunati mnoenjem sektora po stazi sa brojem staza po strani i konstantnim brojevima od 512 bajtova po sektoru i dve strane diskete. Videete da se kapaciteti disketa mogu izraziti na razne naine. Uobiajen je nain izraavanja u kilobajtima (1024 bajtova je 1 KB). To je u redu za stare diskete od 360 KB i 720 KB, ali zvui udno kada se koristi za diskete od 1,44 MB i 2,88 MB. Kao to vidite, disketa od 1,44 MB ima u stvari 1440 KB, a ne 1,44 megabajta. Kako je megabajt 1024 KB, disketa koju zovemo disketom od 1,44 MB ima u stvari kapacitet od 1,406 MB. Kapacitet moe da se izrazi i u milionima bajtova. U tom sluaju disketa od 1,44 MB ima kapacitet od 1,475 miliona bajtova.
Napomena
Kao i kod diskova, i tu su skraenice za megabajte i za milione bajtova iste, MB ili M, to esto dovodi do velike zabune. Nove diskete, kao i prazni listovi papira, ne sadre nikakve podatke. Formatiranje diskete odgovara crtanju linija po papiru da biste na njemu ravno pisali. Prilikom formatiranja diskete na nju se upisuju podaci koji omoguavaju operativnom sistemu da napravi direktorijum i tabelu datoteka. Na disketi se ne razdvaja formatiranje niskog i vieg nivoa, niti se na njoj prave particije. Kada disketu formatirate pomou Windows Explorera ili programa FORMAT.COM iz DOS-a istovremeno se obavlja formatiranje niskog i formatiranje vieg nivoa. Prilikom formatiranja diskete operativni sistem rezervie stazu najbliu spoljanjoj ivici (staza 0) skoro iskljuivo za svoje potrebe. Staza 0, strana 0, sektor 1 sadri sektor za pokretanje sistema (engl. DOS Boot Record, DBR). Sledeih nekoliko sektora sadre FATove, gde se uvaju podaci o klasterima ili alokacionim jedinicama koje je zauzeo sistem datoteka i o klasterima koji su prazni. Konano, nekoliko narednih sektora sadri osnovni direktorijum u kome operativni sistem uva podatke o imenima i poetnim adresama datoteka na disketi.
Cilindri
Broj cilindra ponekad se koristi umesto broja staze zato to danas sve diskete koriste obe strane. Cilindar ine staze koje su u istom momentu pod glavama za itanje i pisanje. Kako disketa ne moe da ima vie od dve strane i ureaj ima dve glave, na disketama uvek postoje dve staze po cilindru. Diskovi, setiete se, mogu da imaju mnogo ploa od kojih svaka ima po dve glave, pa na disku moe da bude vie staza po cilindru. U svakom sluaju, ureaj ima onoliko staza po cilindru koliko ima glava. O cilindrima se govori detaljnije u poglavlju 10, Skladitenje na disku i u poglavlju 27, Sistemi datoteka i obnavljanje podataka.
582
Poglavlje 11
Klasteri ili alokacione jedinice

Klaster se u DOS-u, poev od verzije 4.0, zove i alokaciona jedinica. Ovo je prikladno ime zato to je klaster najmanja jedinica diska koju DOS moe da zauzme (alocira) kada upisuje datoteku. Klaster, ili alokaciona jedinica, moe da se sastoji od jednog ili vie sektora obino je to neki stepen broja dva (1, 2, 4, 8 itd.). Ako ima vie sektora u klasteru bie manja FAT tabela i DOS e bre raditi, jer e upravljati sa manje pojedinanih klastera. Ovako, meutim, deo prostora ostaje neiskorien. Kako DOS upravlja prostorom samo u celim klasterima, svaka datoteka koristi prostor na disketi u toj jedinici mere. Vie informacija o alokacionim jedinicama pronai ete u poglavlju 27. U tabeli 11.4 date su veliine klastera koje DOS i Windows podrazumevaju za razne formate disketa.
Tabela 11.4 Podrazumevane veliine klastera odnosno alokacionih jedinica

Vrsta jedinice 5 1/4 ina 360 KB 5 1/4 ina 1,2 MB 3 1/2 ina 720 KB 3 1/2 ina 1,44 MB 3 1/2 ina 2,88 MB
KB = 1024 bajta MB = 1048576 bajtova
Veliina klastera/ alokacione jedinice 2 sektora 1 sektor 2 sektora 1 sektor 2 sektora
Vrsta FAT tabele 1024 bajtova 12-bit 512 bajtova 512 bajtova 12-bit 12-bit 1024 bajtova 12-bit 1024 bajtova 12-bit
Linija za promenu diskete

Standardni kontroler disketne jedinice u PC-ju i disketna jedinica koriste na pinu 34 poseban signal, promena diskete (engl. Diskette Changeline, DC), za utvrivanje da li je disketa promenjena, odnosno, da li je poslednja disketa kojoj se pristupalo jo uvek u ureaju. Promena diskete jeste impuls koji menja registar stanja u kontroleru kako bi sistem znao da li je disketa ubaena ili izbaena. Podrazumevana poetna vrednost ovog registra podeena je tako da pokae da je disketa ubaena odnosno uklonjena (promenjena). Registar se prazni kada kontroler poalje ureaju korani impuls i ureaj odgovori, potvrujui da su se glave pomerile. U tom trenutku sistem saznaje da je odreena disketa u jedinici. Ako pre sledeeg pristupa sistem ne dobije signal da je disketa promenjena, on moe da pretpostavi da se u jedinici jo uvek nalazi ista disketa. U tom sluaju podaci uitani u memoriju prilikom prethodnog pristupa mogu da se koriste bez ponovnog pristupanja. Opisani postupak omoguava da sistem u baferu ili keu uva sadraj tabele rasporeivanja datoteka (FAT) ili strukturu direktorijuma diskete. Izbegavanjem nepotrebnih itanja tih delova diskete prividno se poveava brzina ureaja. Ako pomerite polugu vratanaca ili dugme za izbacivanje diskete na ureaju koji koristi signal za promenu diskete, kontroleru se alje signal DC, to menja stanje registra i oznaava da je disketa promenjena. Podatke sa diskete sistem tada izbacuje iz bafera ili kea jer ne moe biti siguran da je u jedinici jo uvek ista disketa. Kada se neke disketne jedinice ugrade u 16-bitni (ili vii) sistem moe doi do jednog zanimljivog problema. Zapaeno je da neki ureaji koriste pin 34 za signal RDY (Ready spremno). Signal RDY alje se uvek kada je disketa u ureaju i obre se. Ako ugradite ureaj kojem je pin 34 podeen da alje signal RDY, sistem misli da neprestano dobija signal da je disketa promenjena, a to prouzrokuje probleme. Obino ureaj ne moe da
Vrste disketnih jedinica
Poglavlje 11
583
radi i pojavljuje se poruka Drive not ready (ureaj nije spreman). Jedini razlog to kod nekih ureaja postoji signal RDY jeste to to on postoji u standardnom Shugart SA-400 interfejsu, ali se nikada nije koristio u PC sistemima. Najvei problemi nastaju ako ureaj na pinu 34 ne alje signal DC, a trebalo bi. Ako je sistem obaveten (podeavanjem CMOS-a) da je ureaj bilo kog tipa osim 360 K (koji nikada ne moe da alje signal DC), on oekuje da od ureaja dobije signal DC kad god se disketa izvadi. Ako ureaj nije pravilno podeen za slanje tog signala, sistem nikada ne razaznaje da je disketa promenjena, pa ak i kada zamenite disketu on i dalje u RAM-u uva direktorijum i FAT tabelu prve diskete. To moe da bude opasno, jer se dogaa da se podaci FAT tabele i direktorijuma prve diskete delimino prepiu na druge diskete koje se koriste posle nje.
Upozorenje
Ako ste ikada videli sistem sa disketnom jedinicom koja pokazuje fantomske direktorijume izvaenih disketa, iskusili ste ovaj nedostatak. Njegova loa posledica jeste to to su sve naredne diskete u velikoj opasnosti. Veoma je verovatno da ete prepisati direktorijume i FAT tabele mnogih disketa podacima sa prve diskete. Spasavanje podataka posle takve katastrofe, ako je uopte mogue, zahteva dosta posla uz pomo programa kakav je Norton Utilities. Problemi sa signalom za promenu diskete (DC) uglavnom se deavaju zbog pogreno podeenog disketnog ureaja. Ako instalirate disketnu jedinicu od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 M ili jedinicu od 3 1/2 ina kapaciteta 720 K, 1,44 M ili 2,88 M, svakako podesite da pin 34 alje signal DC (Disk Change).

U tabeli 11.5 dat je zbirni pregled osobina disketnih jedinica na koje moete naii u PC i kompatibilnim sistemima. Kao to se vidi, razliite kapacitete odreuje nekoliko parametara, od kojih su neki isti na svim ureajima, a drugi se menjaju od ureaja do ureaja. Na primer, sve diskete koriste fiziki sektor od 512 bajtova, to vai i za diskove.
Tabela 11.5
Logiki formatirani parametri disketa formati u upotrebi zastareli fornati

320 FFh 2 40 8 512 1 1 2 7 112 180 FCh 1 40 9 512 2 2 2 4 64 160 FEh 1 40 40 512 1 1 2 4 64 3 1/2 3 1/2 3 1/2 5 1/4 5 1/4 5 1/4 5 1/4 5 1/4 2880 1440 720 F0h 2 80 36 512 2 9 2 15 240 F0h 2 80 18 512 1 9 2 14 224 F9h 2 80 9 512 2 3 2 7 112 1200 360 F9h 2 80 15 512 1 7 2 14 224 FDh 2 40 9 512 2 2 2 7 112
Veliina (u inima) Kapacitet (K) Bajt za opis medijuma Strana (glava) Staza po strani Sektora po stazi Bajtova po sektoru Sektora po klasteru Duina FAT-a (u sektorima) Broj FAT-ova Duina osnovnog direktorijuma (u sektorima) Najvei broj zapisa u osnovnom direktorijumu
nastavlja se
584
Poglavlje 11
Tabela 11.5
Nastavak formati u upotrebi zastareli fornati

320 640 630 315 180 360 351 351 160 320 313 313 3 1/2 3 1/2 3 1/2 5 1/4 5 1/4 5 1/4 5 1/4 5 1/4 2880 1440 720 1200 360
Veliina (u inima) Kapacitet (K) Ukupno sektora na disketi Broj raspoloivih sektora Broj raspoloivih klastera
5760 2880 1440 2400 720 5726 2847 1426 2371 708 2863 2847 713 2371 354
Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB

Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB HD pojavio se prvo u raunarima PS/2, koje je IBM uveo 1987. godine. Odmah posle toga drugi prodavci raunara poeli su da ga nude kao dopunu za svoje sisteme. Ta vrsta jedinice i danas je najpopularnija. Ovaj ureaj upisuje 80 cilindara od po dve staze sa 18 sektora po stazi, to daje formatirani kapacitet od 1,44 MB. Neki proizvoai oglaavaju diskete od 2,0 MB, ali razlika izmeu formatirane i neformatirane diskete gubi se formatiranjem. Obratite panju da ukupni formatirani kapacitet od 1440 KB treba da primi i podruja koja FAT sistem datoteka rezervie za upravljanje datotekama, pa je stvarno upotrebljivi kapacitet 1423,5 KB. Disketa se u ovoj jedinici obre brzinom od 300 RPM, i stvarno se mora okretati tom brzinom da bi pravilno radila sa postojeim kontrolerima za zapis velike ili male gustine. Ureaj mora da ima brzinu od najvie 300 RPM kako bi mogao koristiti brzinu prenosa podataka od 500 KHz (to je najvea brzina za veinu kontrolera koji podravaju obe vrste zapisa). Kada bi ureaj koristio veu brzinu, onu od 360 RPM (koju koristi ureaj od 5 1/ 4 ina) morao bi da se smanji broj sektora po stazi na 15, inae kontroler ne bi mogao da prati korak. Ukratko, ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB moe da primi 1,2 puta veu koliinu podataka nego diskete od 5 1/4 kapaciteta 1,2 MB, a ureaj od 1,2 MB okree se tano 1,2 puta bre od ureaja kapaciteta 1,44 MB. Brzine prenosa podataka oba ova HD ureaja iste su i usaglaene su sa mogunostima kontrolera. U stvari, kako HD ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB moe da radi pri brzini prenosa od 500 KHz, kontroler koji podrava ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB moe da podri i ureaj od 1,44 MB.

Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 2,88 MB razvijan je u korporaciji Toshiba osamdesetih godina, a zvanino je najavljen 1987. godine. Proizvodnja je poela 1989. godine i tada je nekoliko prodavaca ponudilo ove ureaje kao nadogradnju svojih sistema. IBM ih je zvanino prihvatio 1991. u sistemima PS/2, pa je vie proizvoaa poelo da ih pravi: Toshiba, Mitsubishi, Sony i Panasonic. Kako ureaj od 2,88 MB moe da koristi i diskete od 1,44 MB, zamena je laka, ali zbog visokih cena medijuma a relativno malog poveanje kapaciteta te jedinice nisu iroko prihvaene, mada praktino svi dananji sistemi imaju ugraenu podrku za njih. Za ureaj od 2,88 MB potrebna je verzija DOS-a 5.0 ili novija. Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 2,88 MB ED koristi postupak nazvan vertikalno snimanje kako bi ostvario veliku linearnu gustinu od 36 sektora po stazi. Tom se tehnikom gustina poveava tako to se podruje magnetie upravno na povrinu snimanja. Gustina se znatno poveava time to se magnetne estice postavljaju uspravno i reaju se jedna pored druge. Tehnologija za proizvodnju glava koje su u stanju da izvedu vertikalno pisanje razvijena je i ranije, ali najvea promena nije u glavama, pa ak ni u ureaju, ve kod medijuma. Standardne diskete imaju magnetne estice u obliku malih iglica koje lee na povrini diskete. Veoma je teko primorati ove iglice da stoje uspravno kako bi se omoguilo vertikalno upisivanje. estice od legure barijuma i gvoa imaju oblik malih pljosnatih
Poglavlje 11
585
estougaonih ploica koje lake mogu da se dovedu u takav poloaj da im osa magnetizacije bude upravna na povrinu na kojoj se snima. Toshiba je usavrila postupak kristalizacije stakla za proizvodnju siunih barijumferitnih ploica kojima se oblau diskete. Ta tehnologija, koju je patentirala Toshiba, data je kao licenca odreenom broju proizvoaa disketa i svi oni proizvode barijum-feritne diskete na isti nain. U Toshibi su napravili i odreene izmene standardnih glava disketnih jedinica kako bi one mogle da piu i itaju sa novih disketa od legure barijuma i gvoa i sa standardnih kobaltnih i feritnih disketa. Ta se tehnologija ne koristi samo u disketnim jedinicama, ve se pojavljuje i u vie vrsta jedinica za traku. Diskete se zovu 4 MB diskete, prema njihovom neformatiranom kapacitetu. Stvarni, formatirani kapacitet iznosi 2880 KB, ili 2,88 MB. Zbog prostora koji se gubi formatiranjem, kao i zbog prostora koji zauzimaju sektor za podizanje sistema, FAT-ovi i osnovni direktorijum, ukupan korisni prostor iznosi 2863 KB. Da bi se podrala disketna jedinica od 2,88 MB potrebne su izmene u elektronskim sklopovima kontrolera, jer se ove diskete obru standardnom brzinom od 300 RPM, ali sadre zapanjujuih 36 sektora po stazi. Kako se sve diskete formatiraju rastuim redosledom brojeva sektora (faktor smenjivanja 1:1), jedinica mora da proita ili upie 36 sektora za isto vreme u kojem jedinica od 1,44 MB ita ili upisuje 18 sektora. Zato kontroler mora da podri daleko veu brzinu prenosa podataka, i to od 1 MHz (1 milion bps). Veina starijih kontrolera za diskete podrava najvie 500 KHz, koliko je potrebno za jedinice kapaciteta 1,44 MB. Pri dograivanju disketne jedinice na 2,88 MB treba zameniti kontroler i ugraditi onaj koji podrava brzinu prenosa od 1 MHz. Tu je jo i pitanje ROM BIOS-a. BIOS mora da sadri podrku za kontroler i mogunost prihvatanja jedinice od 2,88 MB kao vrednosti u CMOS-u. Neki noviji BIOS-i za matine ploe (Phoenix, AMI i Award) imaju podrku za ED kontrolere. Praktino svi savremeni PC-ji imaju ugraene kontrolere disketnih jedinica koji potpuno podravaju jedinice od 2,88 M. Dodavanje ili nadogradnja jedinicom od 2,88 MB za te sisteme sasvim je jednostavna i sastoji se od postavljanja jedinice i pokretanja instalacionog CMOS programa. Kod sistema koji nemaju ugraenu podrku postupak nadogradnje je mnogo sloeniji. Vie kompanija nudi nove kontrolere i nadogradnje BIOS-a, kao i jedinice od 2,88 MB namenjene nadogradnji starijih sistema. Mada sama disketna jedinica od 2,88 MB nije mnogo skuplja od one kapaciteta od 1,44 MB koju zamenjuje, diskete mogu da budu skupe i teko se nalaze, jer taj format nije rasprostranjen uprkos tome to ga svi savremeni PC-ji podravaju.
Ureaj od 3 1/2 ina sa 720 KB

DD ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 720 KB pojavio se prvi put u IBM-ovom prenosivom (Convertible laptop) raunaru uvedenom 1986. godine. U stvari, od tog vremena svi IBMovi sistemi u standardnoj konfiguraciji imaju ureaj od 3 1/2 ina. Tu vrstu jedinice IBM nudi kao unutranji ili spoljni ureaj i za AT i XT sisteme.
Napomena
Proizvoai drugih sistema (Apple, Hewlett-Packard itd.) nudili su se disketne jedinice od 3 1/2 ina mnogo pre nego to su se ukljuili i proizvoai PC kompatibilnih raunara. Ureaj od 3 1/2 ina sa 720 KB DD obino upisuje 80 cilindara od po dve staze sa devet sektora po stazi, to daje formatirani kapacitet od 720 KB. Zanimljivo je da mnogi proizvoai oglaavaju ove diskete kao da imaju kapacitet od 1,0 MB to je tano. Razliku izmeu 1,0 MB i 720 KB posle formatiranja ini prostor koji zauzimaju zaglavlja i zavreci sektora, razmaci izmeu sektora i razmak uz indeks na poetku svake staze ispred prvog sektora. Taj prostor se ne moe koristiti za smetaj
586
Poglavlje 11
podataka, te se javlja razlika izmeu formatiranog i neformatiranog kapaciteta. Veina proizvoaa objavljuje neformatirani kapacitet zato to ne zna na kakvom ete sistemu formatirati disketu. Sistemi Apple Mackintosh, na primer, zbog drugaijeg postupka formatiranja mogu na istu disketu da smeste 800 KB podataka. Nemojte zaboraviti da se ne moe svih 720 KB koristiti za podatke zbog delova koje DOS rezervie za upravljanje disketom (sektor za podizanje sistema, FAT-ovi, direktorijumi itd.), pa ostaje svega 713 K za datoteke. PC kompatibilni sistemi koristili su disketne jedinice od 3 1/2 ina kapaciteta 720 KB DD prvenstveno u klasi XT, jer one mogu da rade sa bilo kojim kontrolerom koji podrava zapis male gustine. Jedinice imaju brzinu od 300 RPM, pa im je za pravilan rad dovoljno da im kontroler obezbedi brzinu prenosa od samo 250 KHz. Ta brzina odgovara i disketnim jedinicama od 360 KB, to znai da e kontroler, ako podrava jedinicu od 360 KB, moi e da podri i onu od 720 KB. IBM sistem sa ROM BIOS-om koji nosi datum 06/10/85 (kao i oni posle njega) ima ugraenu podrku za jedinice od 720 KB i nije mu potreban upravljaki program da bi ih koristio. Ako je datum BIOS-a na vaem raunaru stariji, treba da nabavite program DRIVER.SYS iz DOS verzije 3.2 ili novije - kao i da primenite komandu DRIVPARM u CONFIG.SYS-u u nekim OEM DOS verzijama. To e biti dovoljna softverska podrka za rad ovih jedinica.

Ureaj za diskete od 1,2 MB HD prvo se pojavio u IBM AT sistemima uvedenim avgusta 1984. godine. Da bi se omoguio kapacitet od 1,2 MB bile su potrebne drugaije diskete, ali je ureaj mogao da ita i pie (mada ne sasvim pouzdano) i na diskete manje gustine, od 360 KB. Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB obino je upisivao 80 cilindara od po dve staze, gde je cilindar 0 bio spoljni cilindar. Tu se razlikuje od ureaja od 5 1/4 ina manje gustine jer je na priblino istom prostoru mogao da upie dva puta vie cilindara. Pomislili biste da e to dati dva puta vei kapacitet, ali to nije sve. Na svaku stazu je obino stajalo 15 sektora od po 512 bajtova, to je jo vie uvealo kapacitet. U stvari, na ove diskete staje skoro etiri puta vie podataka nego na disketu od 360 KB. Poveanje gustine za svaku stazu zahtevalo je korienje medijuma posebno izvedenog da omogui takvo snimanje. Kako su te diskete u poetku bile skupe i teko su se nalazile, mnogi su korisnici pokuavali da koriste diskete manje gustine u disketnoj jedinici od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB i da ih formatiraju na veu gustinu od 1,2 MB. Rezultat je bio gubitak podataka i nepotreban posao oko spasavanja. Nepotpuna usaglaenost sa ureajima od 360 KB proizlazi iz mogunosti ureaja od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB da na istom prostoru upie dva puta vie cilindara. Ureaj od 1,2 MB postavlja glave na onih 40 cilindara koje koristi ureaj od 360 KB uz pomo postupka koji se zove dvostruki korak i u kojem se glave pomeraju za po dva cilindra da bi itale i pisale na 40 cilindara diskete od 360 KB. Problem je u tome to glave ureaja od 1,2 MB moraju da budu ue zbog toga to ureaj od 1,2 MB treba da upie 80 cilindara na istom prostoru gde ureaj od 360 KB upisuje 40. Tako uzane glave teko mogu da prepiu staze koje je napravio ureaj od 360 KB koji ima ire glave, jer ne mogu da pokriju ceo prostor staze koju je upisao ureaj od 360 KB. Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB obre disketu brzinom od 360 RPM, odnosno est krugova po sekundi ili 166,67 ms za jedan krug. Ureaj odrava tu brzinu bez obzira na to da li je ubaen disk manje ili vee gustine. Da bi poslao ili primio 15 sektora (i sve potrebne dodatne podatke) est puta u sekundi kontroler mora da koristi brzinu prenosa od 500000 bps (500 KHz). Svi standardni kontroleri za zapis velike i male gustine podravaju tu brzinu, pa prema tome i ove ureaje.
Analiza konstrukcije diskete
Poglavlje 11
587
Podrka zavisi i od pravilne podrke ROM BIOS-a za ovaj nain rada kontrolera. Kada se standardna disketa od 360 K koristi u HD ureaju i ona se obre brzinom od 360 RPM. Da bi se prenos pravilno odvijao potrebna je brzina prenosa podataka od 300000 bps (300 KHz). Svi standardni AT kontroleri za zapis velike i male gustine podravaju prenose od 250 KHz, 300 KHz i 500 KHz. Brzina od 300 KHz koristi se samo kada HD ureaj od 5 1/4 ina koristi disketu male gustine. Praktino svi standardni AT sistemi imaju ROM BIOS koji podrava rad kontrolera sa ureajem od 1,2 MB, ukljuujui i brzinu prenosa od 300 KHz.
Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 360 KB

DD ureaj od 5 1/4 ina projektovan je da napravi disketu standardnog formata sa kapacitetom od 360 KB. Izraz dvostruka gustina (engl. double density, DD) je upotrebljen da bi se napravila razlika u odnosu na izraz jednostruka gustina (engl. single density) koji je oznaavao jedinicu koja je kodirala modulacijom frekvencije (FM) i upisivala oko 90 K na jednu disketu. Ta vrsta zastarelog ureaja nikada nije koriena ni na jednom PC kompatibilnom sistemu, ve na nekim starijim sistemima poput originalnog prenosivog raunara Osborne-1. Kada su proizvoai ureaja preli na MFM kodiranje, koristili su izraz dvostruka gustina da bi naglasili to poboljanje, kao i (priblino dvostruko) poveanje kapaciteta postignuto nainom kodiranja. Ureaj od 5 1/4 ina sa 360 KB okree se brzinom od 300 RPM, to je tano pet krugova u sekundi, tj. 200 ms za jedan krug. Svi standardni kontroleri za disketne jedinice podravaju smenjivanje 1:1, gde se sektori na stazi obeleavaju (i itaju) redom. Da bi pri punoj brzini itao i upisivao podatke kontroler alje podatke brzinom od 250000 bps. Svi standardni PC sistemi imaju podrku ROM BIOS-a za ove ureaje. Prema tome, za njihovu upotrebu obino nije potreban poseban softver niti upravljaki program.

Diskete od 5 1/4 ina i 3 1/2 ina jedinstvene su konstrukcije i imaju razliita fizika svojstva. Savitljive (engl. floppy) diskete nalaze se u kouljici od plastinog materijala. Diskete od 3 1/2 ina imaju vru kouljicu od diskete od 5 1/4 ina, ali su same diskete praktino istovetne, osim po veliini. Kada pogledate tipinu disketu od 5 1/4 ina uoiete nekoliko stvari (slika 11.7). Najupadljiviji je veliki otvor u sredini. Kada zatvorite vrata jedinice, dra konusnog oblika hvata disketu i centrira je kroz taj otvor. Mnoge diskete imaju prstenasto ojaanje - tanke prstenove od vreg materijala koji pomau da disketa izdri mehanike sile mehanizma za hvatanje. HD diskete obino nemaju to ojaanje, jer je teko tano postaviti prstenove na disketu a ne pomeriti poravnanje. Sa prednje strane, malo ispod sredinjeg otvora, postoji manji okrugli otvor koji se zove indeksni otvor. Ako paljivo okreete disketu u zatitnoj kouljici moete pronai odgovarajui otvor i na samoj disketi. Ureaj koristi indeksni otvor kao poetnu taku za sve sektore na disketi to je neka vrsta osnovnog meridijana za sektore. Disketa sa jednim otvorom jeste disketa sa softverski odreenim sektorima; softver (operativni sistem) odluuje o stvarnom broju sektora na disketi. Neka starija oprema, kao to su Wang procesori teksta, koriste diskete sa hardverski odreenim sektorima, koji imaju indeksne otvore za sve sektore. Nemojte koristiti diskete sa hardverskim sektorima na PC-ju. Ispod sredinog otvora se nalazi prorez u obliku dugake staze kroz koji se vidi povrina diskete. Kroz taj otvor za pristup medijumu, glave itaju i piu po povrini diskete. Sa prednje strane, oko jedan in od vrha, postoji etvrtast usek na zatitnoj kouljici. Ako taj usek postoji, dozvoljeno je pisati na disketu. Diskete bez useka (ili ako je on zatvoren nalepnicom) zatiene su od pisanja. Ovaj otvor ne postoji na svim disketama, pogotovo ako se na njima nalaze kupljeni programi.
588
Poglavlje 11
Zarezi za ublaavanje pritiska
0.140 Inch (3.56 mm) 0.25 0.01 Inch (6.30 0.25 mm)
Disketa od Mylara prevuena oksidom gvoa
Otvor za dozvolu upisivanja
3.80 0.01 Inch (86.5 0.25 mm)
5.25 Inch (133.4 mm) Postava
5.25 Inch (133.4 mm)
Otvor za osovinu ureaja Otvor za glave Indeksni otvor
Sa odobrenjem IBM korporacije
Slika 11.7 Konstrukcija diskete od 5 1/4 ina
Sa zadnje strane kouljice, pri dnu, nalaze se dva vrlo mala ovalna zareza sa obe strane proreza za glave. Ti zarezi smanjuju pritisak na disketu i pomau da se ona ne krivi. Neki ureaji koriste ove zareze za pravilno postavljanje diskete u leitu. Kako su diskete od 3 1/2 ina smetene u kuite od mnogo vreg plastinog materijala koje vrsto dri medijum, na tim disketama su mogue vee gustine staza i podataka nego na disketama od 5 1/4 ina (slika 11.8). Metalni zatvara titi otvor za pristup medijumu. Jedinica pomera ovaj zatvara koji je zatvoren kad god disketa nije u ureaju. Medijum je tako potpuno zatien od okruenja i od vaih prstiju. Zato ovim disketama ne treba kouljica. Kako za rad diskete zatvara nije potreban, moete ga ukloniti ako se iskrivi ili oteti. Izgurajte ga sa plastinog omota i on e odskoiti uz kljocanje. Trebalo bi da uklonite i oprugu zatvaraa. Kada uklonite oteeni zatvara, trebalo bi da podatke prebacite na novu disketu. Umesto indeksnog otvora u disketi, diskete od 3 1/2 ina imaju otvor za poravnanje na sredinjoj metalnoj ploici (stoeru) sa donje strane kuita. Ureaj hvata metalnu ploicu i pomou otvora pravilno postavlja disketu.
Pristup magnetnoj povrini (samo kada je zatvara pomeren)
90 mm (3.5)
94 mm (3.7)
Metalni zatvara koji se pomera Otvor za senzor medijuma gustine ED Otvor za senzor medijuma gustine HD
Zatvara za zatitu od pisanja (sa zadnje strane)
Magnetna disketa
Kuite od vrstog plastinog materijala
Slika 11.8 Konstrukcija diskete od 3 1/2 ina
Poglavlje 11
589
U donjem levom uglu diskete nalazi se otvor sa zatvaraem od plastinog materijala otvor za zabranu/dozvolu pisanja. Kada zatvara stoji tako da se otvor vidi, disketa je zatiena od pisanja i ureaj ne moe da pie na nju. Kada se on pomeri da pokrije otvor, pisanje je omogueno i na disketu se mogu upisivati podaci. Da bi se disketa trajnije zatitila od upisivanja neki programi se isporuuju na disketama sa kojih je skinut zatvara da bi se onemoguilo pisanje. To je sasvim obrnuto od naina zatite disketa od 5 1/4 ina, gde pokrivena rupa znai zabranu upisivanja a ne dozvolu. Sa druge (desne) strane diskete obino postoji drugi otvor, otvor za izbor gustine medijuma. Ako taj otvor postoji, disk je napravljen od posebnog medijuma, pa moemo biti sigurni da je to HD ili ED disketa. Ako se otvor za senzor gustine medijuma nalazi tano naspram otvora za zatitu od pisanja, znai da se radi o HD disketi od 1,44 M. Ako se otvor nalazi malo vie (metalni zatvara je na vrhu diskete), to je znak da se radi o ED disketi. Ako na tom mestu nema otvora, znai da se radi o disketi male gustine. Veina disketnih jedinica od 3 1/2 ina ima senzor za gustinu medijuma koji proverava mogunosti snimanja na osnovu prisustva ili odsustva ovih otvora. Sam magnetni medijum na disketama od 3 1/2 i od 5 1/4 ina napravljen je od istih osnovnih sastojaka. Koristi se podloga od plastinog materijala (obino Mylar), obloena magnetnom smeom. Na disketama velike gustine (HD) koristi se smea kobalta i gvoa, a na disketama veoma velike gustine (ED) smea barijuma i gvoa. Zbog vrstog kuita diskete od 3 1/2 ina, esto se pogreno misli da su te diskete vrste i da ustvari nisu savitljive. Meutim, sama disketa u omotu savitljiva je isto onoliko koliko i diskete od 5 1/4 ina.
Vrste medijuma za diskete i tehnike pojedinosti

U ovom odeljku ispituju se vrste disketa koje moete da nabavite za svoj sistem. Posebno su zanimljive tehnike pojedinosti po kojima se diskete razlikuju, prikazane u tabeli 11.6. U narednim odeljcima opisuju se sve pojedinosti koje tano odreuju tipinu disketu.
Tabela 11.6
Tehnike pojedinosti medijuma za diskete 5 1/4 ina i 3 1/2 ina

DD 135 8717 Kobalt 600 70 Horiz. HD 135 17434 Kobalt 720 40 Horiz ED 135 34868 Barijum 750 100 Vert. DD 48 5876 Ferit 300 100 Horiz. QD 96 5876 Ferit 300 100 Horiz. HD 96 9646 Kobalt 600 50 Horiz.
Merila medijuma Staza po inu (TPI) Bitova po inu (BPI) Medijum Koercitivnost (u erstedima) Debljina (u mikroinima) Polaritet upisivanja
Gustina
Gustina je, najkrae reeno, mera za koliinu informacija koje mogu sa pouzdanou da se spakuju na odreenu povrinu za snimanje. Kljuna re u tome je pouzdanost. Diskete imaju dve vrste gustine: radijalnu i linearnu. Radijalna gustina odreuje broj staza koje mogu da se upiu na disketu, i najee se izraava u broju staza po inu (engl. Tracks Per Inch, TPI). Linearna gustina predstavlja sposobnost pojedinane staze da primi podatke i izraava se u broju bitova po inu (engl. Bits Per Inch, BPI). Na alost, te dve vrste gustine esto se brkaju u diskusijama o disketama i ureajima.
590
Poglavlje 11
Koercitivnost i debljina medijuma

Mera koercitivnosti odnosi se na jainu magnetnog polja koje je potrebno da bi se napravio dobar zapis. Koercitivnost, koja se meri u erstedima, predstavlja vrednost koja oznaava jainu magnetnog polja. Disketa sa veom koercitivnou zahteva jae magnetno polje da bi se na nju upisali podaci. Pri nioj koercitivnosti na disketu se moe snimati i slabijim magnetnim poljem. Drugim reima, to je nia mera koercitivnosti, to je disketa osetljivija. HD medijumi zahtevaju veu koercitivnost kako susedna magnetna podruja ne bi uticala jedno na drugo. Zbog toga su HD medijumi, u stvari, manje osetljivi i zahtevaju jai signal za snimanje. Drugi faktor jeste debljina diskete. to je disketa tanja, jedno podruje na njoj ima manji uticaj na susedno. Tanje diskete, znai, mogu da prime vie bitova po inu a da ne opadne kvalitet zapisa.
Odravanje i rukovanje disketama i disketnim jedinicama

Veina korisnika raunara zna osnovna pravila za uvanje disketa. Diskete mogu da se otete ili unite na sledee naine:
s s s s s s
Dodirivanjem povrine za snimanje prstima ili neim drugim. Pisanjem po nalepnici hemijskom ili obinom olovkom. Savijanjem diskete. Prosipanjem kafe i drugih materija po disketi. Pregrevanjem diskete (ostavljanjem na suncu ili blizu radijatora). Izlaganjem diskete dejstvu magnetnog polja.
No, diskete su ipak prilino otporne. Ne mogu rei da sam ikada unitio disketu samo piui po njoj, jer stalno to radim. Pazim, meutim, da je ne pritiskam previe, jer to moe da napravi udubljenje na disketi. Dodirivanje diskete takoe je nee obavezno unititi, ve e samo isprljati disketu i glave. Pravu opasnost predstavljaju magnetna polja. Poto su nevidljiva, mogu se pojaviti na neoekivanim mestima. Na primer, svi monitori u boji (kao i TV aparati u boji) imaju oko prednjeg dela ekrana zavojnicu koja slui za razmagnetisanje ekrana u trenutku ukljuivanja. Ako vam se diskete nalaze blizu (na manje od stope) prednjeg dela monitora u boji, izlaete ih jakom magnetnom polju svaki put kada ukljuujete monitor. Diskete ne treba drati u pomenutom prostoru, jer je to polje predvieno da razmagnetie predmete i zaista moe da razmagnetie diskete. Ovaj efekat je kumulativan i ne moe se ponititi. Drugi izvor jakog magnetnog polja jesu elektrini motori u usisivaima za prainu, kaloriferima, klima ureajima, ventilatorima, elektrinim otraima olovaka i slinim aparatima. Takve ureaje nemojte ukljuivati u blizini disketa. Zvunici takoe imaju magnete, ali veina zvunika za PC ima zatitu koja smanjuje mogunost nanoenja tete disketama.
Aerodromski rendgen aparati i detektori metala

esto se stvaraju mitovi vezani za ono to je nevidljivo, pa je tako i sa nevidljivim podacima upisanim na disketu i sa magnetnim poljima koja se, takoe, ne vide. Jedan od mitova koje volim da razbijam jeste mit o tome da aerodromski rendgen aparati unitavaju diskete. U toj oblasti imam mnogo iskustva jer sam u poslednjih 10 godina esto putovao po zemlji sa prenosivim raunarom u ruci. Obino preletim 150000 milja godinje, a moj prenosivi raunar i diskete prolaze kroz rendgenske aparate preko 100 puta godinje.
Poglavlje 11
591
Diskete i raunar slobodno propustite kroz rendgenski aparat! Ovo govorim sasvim ozbiljno; rendgenski zraci su u sutini jedan vid svetlosnih zraka, pa nemaju (pri jaini koja se koristi u tim mainama) nikakvog uticaja na diskete i raunare. Ono to moe da oteti magnetne medijume je detektor metala. Koliko puta sam viao da neko ko nosi magnetne medijume ili prenosivi raunar prilazi kontrolnom mestu. Ukipe se i kau: Ne, ne. Ja imam diskete i raunar - to morate runo da pregledate. Zatim odbije da stavi diskete ili raunar na traku rendgen aparata, pa proe kroz detektor metala sa disketama i raunarem u ruci ili ih preda radniku obezbeenja veoma blizu tog detektora. Detektori metala rade tako to trae poremeaje u slabom magnetnom polju. Metalni predmet koji se nae u polju menja oblik polja i detektor to primeti. Magnetno polje koje otkriva metalne predmete predstavlja opasnost za diskete, dok je rendgen aparat najsigurnije mesto za prolazak disketa i raunara. Rendgen aparat nije opasan za magnetne medijume zato to ih izlae elektromagnetnom zraenju jedne odreene (veoma visoke) frekvencije. Plava svetlost je primer elektromagnetnog zraenja drugaije frekvencije. Rendgensko zraenje i plava svetlost razlikuju se jedino u frekvenciji, ili talasnoj duini zraenja. Neki se plae da e rendgenski zraci otetiti EPROM (engl. Erasable Programmable ReadOnly Memory) ipove. Ta je briga malo realnija nego briga za diskete, jer se EPROM-i briu jednom vrstom elektromagnetnog zraenja. U praktinom ivotu, meutim, ne morate ni o tome brinuti. EPROM-i se briu direktnim izlaganjem veoma jakoj ultraljubiastoj svetlosti. Tanije, da bi se EPROM obrisao treba ga izloiti izvoru ultraljubiaste svetlosti od 12000 uw/cm2 talasne duine 2537 angstrema u trajanju od 15 do 20 minuta na rastojanju od jednog ina. Poveanjem jaine izvora i smanjenjem rastojanja vreme brisanja moe da se skrati na nekoliko minuta. Kod rendgenskih aparata na aerodromima talasna duina razlikuje se 10000 puta, dok jaina izvora, trajanje i udaljenost nisu ni blizu vrednostima koje su potrebne za brisanje EPROM-a. Mnogi proizvoai logikih ploa ak koriste rendgenski pregled ploe (na kojoj se ve nalaze EPROM-i) da provere ispravnost u toku proizvodnje. Ja sam svata probao. Dve godine sam jednu istu disketu prenosio kroz razne rendgenske aparate na aerodromima, proseno dva ili tri prolaza nedeljno. Ta disketa je i dalje ispravna, kao i sve datoteke na njoj, i nikada nisam morao da je ponovo formatiram. Imam i prenosivi raunar koji je preko etiri godine bezbedno prolazio kroz rendgenske aparate svake nedelje. Ja vie volim da raunari i diskete prou kroz rendgenski aparat zato to ih to najbolje titi od magnetnog polja koje proizvodi detektor za metal, obino smeten uz rendgenski aparat. Osim toga, ako propustim raunar kroz rendgenski aparat osoblje obezbeenja esto ne trai da ga raspakujem i ukljuim. Naalost, kako se pojaavaju mere obezbeenja na aerodromima, neki aerodromi zahtevaju da se i pored toga sistem prikae (ukljui). Moda ne verujete meni, ali postoje objavljena nauna ispitivanja koja potvruju to to sam rekao. Pre nekoliko godina dva naunika objavila su studiju (jedan od njih ak radi na dizajniranju rendgenskih cevi kod jednog velikog proizvoaa). Naslov studije je bio Aerodromski rendgen aparati i diskete: nema razloga za brigu, a objavljena je 1993. godine u asopisu Computer Methods and Programs in Biomedicine (Raunarske metode i programi u biomedicini). Evo izvoda: Uraeno je kontrolisano ispitivanje mogueg delovanja rendgenskih zraka na sigurnost podataka na disketama uobiajenih dimenzija. Diskete su izlagane rendgenskim zracima do sedam puta jaim od onih koji se mogu javiti tokom pregleda prtljaga na aerodromima. itljivost blizu 14 megabajta podataka nije se promenila od zraenja, to znai da nije potreban poseban postupak sa disketama tokom rendgenskog pregleda prtljaga. U stvari, diskete su ponovo ispitane nakon dve godine i ni tada nije bilo nikakvog merljivog pogoranja svojstava.
592
Poglavlje 11
Postupak ugradnje ureaja

U veini sluajeva postupak ugradnje disketne jedinice sastoji se od uvrivanja jedinice na asiju raunara i spajanja kablova za napajanje i za signale. Obino su za ugradnju potrebni odgovarajui nosai i zavrtnji. Oni se obino nalaze na samoj asiji. Nekoliko kompanija spomenutih u dodatku A (Vendor List na CD-ROM-u) specijalizovalo se za kutije, kablove, nosae, zavrtnje i ostali hardver koji moe da vam zatreba prilikom sklapanja sistema ili ugradnje ureaja.
Napomena
Kako se disketne jedinice obino ugrauju u ista tanja leita kao i diskovi, fiziki deo posla kod ugradnje je isti za oba ureaja. Proitajte odeljak Postupak za ugradnju diska u poglavlju 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja gde je dat detaljan opis. Kada poveete ureaj proverite da li je kabl za napajanje pravilno utaknut; utinica je obino napravljena tako da je ne moete pogreno utaknuti. Potom poveite i kabl za podatke i kontrolu. Ako na utinici tog kabla ne postoji klju (udubljenje ili izboina koja spreava pogreno prikljuivanje), upravljajte se prema obojenoj ici koja uvek vodi do pina broj 1. Taj e kabl biti pravilno okrenut ako je obojena ica ukljuena uz usek na ivinom prikljuku ureaja. Da bi stariji ureaji pravilno radili trebalo je podesiti razliite kratkospojnike. Najee su to bili kratkospojnik DS (engl. Drive Select izbor ureaja) i kratkospojnik DC (engl. Disk Change promena diskete). Ako naiete na neki od tih starijih ureaja treba da se drite nekoliko jednostavnih pravila. Kratkospojnik DS obino ima dva poloaja obeleena sa 0 i 1 a ponekad sa 1 i 2. Na svim PC instalacijama ovaj kratkospojnik treba podesiti u drugi poloaj, bez obzira na to kako je on oznaen. Tako e ureaj povezan sa kablom ispred petlje biti prihvaen kao ureaj B: a ureaj na kraju kabla kao ureaj A:. Kratkospojnik DC obino ima dva stanja: ukljueno (ON) i iskljueno (OFF). Ako ureaj ima takav kratkospojnik treba ga ukljuiti.
Reavanje problema sa disketnim jedinicama

Kako su disketni ureaji veoma jeftini oni se danas uglavnom zamenjuju. Tokom godina je njihova veza sa sistemom postajala sve jednostavnija pa se oni prodaju ve podeeni i nemaju nikakve kratkospojnike niti prekidae. I kablovi su prilino standardizovani. Prema tome, ako se posumnja da ureaj ili kabl nisu u redu, ne treba ih popravljati ve zameniti. U ovom odeljku opisuju se najei problemi sa disketnim jedinicama i kako se oni reavaju. Problem Ureaj je mrtav disketa se ne obre i LED dioda se nikada ne pali. Uzrok / Reenje Ureaj ili kontroler nisu pravilno konfigurisani u BIOS-u. Proverite podeavanja u BIOSu: da li je naveden stvarni tip ureaja i da li je kontroler omoguen ako je ugraen u matinu plou. Ostali uzroci to se disketni ureaj ne aktivira mogu biti:
s s s
Loe napajanje ili kabl za napajanje izmerite voltmetrom napon u kablu da biste proverili da li ureaj dobija 12 V i 5 V. Lo kabl za podatke zamenite kabl i ponovite test. Neispravan ureaj zamenite ureaj i ponovite test.
Reavanje problema sa disketnim jedinicama

s
Poglavlje 11
593
Neispravan kontroler zamenite kontroler i ponovite test. Ako je kontroler ugraen u matinu plou onemoguite ga u BIOS-u, instalirajte posebnu kontrolersku karticu i ponovite test ili zamenite celu matinu plou i ponovite test.
Problem LED dioda je stalno upaljena. Uzrok/Reenje Kabl za podatke je naopako utaknut bilo na strani ureaja ili na strani kontrolera. Pravilno utaknite kabl i ponovite test. Osim toga, greka moe biti u tome da je kabl za podatke pomeren u utinici za jedan ili vie pinova. Pravilno utaknite kabl i ponovite test. Ako to ne rei problem, mogue je da je kabl neispravan. Zamenite kabl i ponovite test. Problem Fantomski direktorijumi zamenili ste disketu u ureaju a sistem i dalje misli da je prethodna disketa u ureaju i ak prikazuje njen direktorijum. Uzrok/Reenje Postoji nekoliko moguih uzroka, pa prema tome i reenja: s Neispravan kabl (pin 34). Zamenite kabl i ponovite test. s Pogreno konfigurisanje ureaja. Ako se radi o starijem modelu ureaja koji ima kratkospojnik DC treba ga ukljuiti. s Neispravan ureaj. Zamenite ureaj i ponovite test.
Uobiajene poruke o grekama vezane za disketni ureaj uzroci i reenja

Problem Invalid Media or Track Zero Bad, Disk Unusable (Neispravan medijum ili oteena staza 0. Disketa je neupotrebljiva) Uzrok/Reenje Upravo formatirate disketu ali vrsta medijuma ne odgovara parametrima za formatiranje. Proverite da li ste uzeli pravu vrstu diskete za va ureaj i da li disketu formatirate prema njenom stvarnom kapacitetu. Ista poruka se moe pojaviti i u sledeim sluajevima:
s s
Neispravna ili oteena disketa. Zamenite disketu i ponovite test. Zaprljane glave. Oistite glave ureaja i ponovite test.
Problem CRC Error ili Disk Error 23 (CRC greka ili greka 23) Uzrok/Reenje Podaci uitani sa diskete ne odgovaraju podacima koji su upisani. (engl. Cyclic Redundancy Check ili CRC ciklika provera redundantnosti koja se koristi za proveru greaka u prenosu podataka). Zamenite disketu i ponovite test. Moglo bi pomoi ienje glava. Ako na disketi imate vane podatke pokuajte da doete do njih pomou programa Norton Utilities. Problem General Failure Reading Drive A, Abort, Retry, Fail; ili Disk Error 31 (Ne moe se itati sa ureaja A, Prekinuti, Pokuati, Otkazati; ili greka 31) Uzrok/Reenje Disketa nije formatirana ili je formatirana za drugi operativni sistem (na primer Mackintosh). Ponovo formatirajte disketu i testirajte. Drugi uzrok bi mogla biti oteena podruja na medijumu. Zamenite disketu i ponovite test. Ako na disketi imate vane podatke pokuajte da doete do njih pomou programa Norton Utilities.
594
Poglavlje 11
Problem
Access Denied
(Zabranjen pristup) Uzrok/Reenje Pokuavate da piete na disketu koja je zatiena od upisivanja. Pomerite prekida za zatitu od upisivanja ili datotekama promenite atribut read-only (samo za itanje). Atributi datoteka mogu da se menjaju komandom ATTRIB. Problem
Insufficient Disk Space ili Disk Full
(Nedovoljno prostora na disketi ili Disk je pun) Uzrok/Reenje Disketa je popunjena ili je popunjen direktorijum. Proverite da li na disketi ima dovoljno prostora za ono to ste hteli da upiete. Problem
Bytes in Bad Sectors
(Broj bajtova u loim sektorima) Uzrok/Reenje Ova poruka se javlja nakon formatiranja ili nakon komande CHKDSK i znai da na disketi postoje alokacione jedinice koje su oznaene kao neupotrebljive. To samo po sebi nije problem poto operativni sistem ovako oznaene jedinice nee upotrebljavati. Ipak obino ne bih preporuio da se koriste diskete sa loim sektorima. Problem
Disk Type ili Drive Type Incompatible or Bad
(Tip diskete ili Disk ureaj neusklaenog tipa ili je pokvaren) Uzrok/Reenje Pokuali ste da izvrite komandu DISKCOPY a disketni ureaji ili diskete nisu istog tipa. Kopiranje je mogue samo izmeu ureaja sa istom gustinom i veliinom diskete.
Popravljanje disketnih ureaja

Stav prema popravljanju disketnih jedinica menjao se tokom godina, pre svega zbog toga to cene ureaja padaju. Dok su jedinice bile skuplje, ljudi su se ee odluivali za popravku nego za zamenu. Meutim, sada kada cene ureaja padaju svake godine, neke popravke kotaju skoro koliko i nov ureaj. Zbog toga se popravka disketnih ureaja obino svodi na ienje ureaja i glava i podmazivanje mehanikih delova.
ienje disketnih jedinica

Ponekad se greke u toku itanja ili pisanja javljaju zato to su glave prljave. Ureaj se lako isti:
s
Upotrebite neki od jednostavnih pribora za ienje glava, kojih ima u prodavnicama raunarske ili kancelarijske opreme. Oni se lako koriste, a ne morate rasklapati raunar da biste pristupili ureaju. Runo ienje: upotrebite tapi za ienje natopljen tenou kao to je isti alkohol ili trihloretanol. Ovaj postupak trai da otvorite sistem kako biste doli do disketne jedinice, a u mnogim sluajevima (pogotovo kod starijih jedinica pune veliine) i da izvadite i delimino rasklopite jedinicu.
Ovaj drugi nain moe dati bolje rezultate, ali razlika obino ne opravdava uloeni trud.
Popravljanje disketnih ureaja
Poglavlje 11
595
Postoje dve vrste pribora za ienje: mokri pribor koristi disketu za ienje isprskanu tenou da bi se glave oprale, dok suvi pribor koristi disketu za ienje koja sadri neki abrazivni materijal. Preporuujem da nikada ne upotrebljavate suvi pribor. Uvek se odluite za mokri. Suvim priborom glave mogu da se istroe pre vremena ako se koristi nepravilno ili isuvie esto. Mokri su, pak, sasvim bezbedni. Runo ienje zahteva fiziki pristup glavama da bi se one prebrisale sunerastim tapiem bez dlaica umoenim u rastvor za ienje. Za taj postupak potrebno je odreeno iskustvo. Ako se glave nepaljivo protrljaju tapiem za ienje, moe se poremetiti njihovo poravnanje. Treba raditi paljivo, laganim pokretima napred-nazad. Nikako ne bi trebalo trljati sa jedne na drugu stranu (u odnosu na pravac kretaja glava). Takav pokret bi mogao da pomeri glavu i poremeti joj poravnanje. Zbog potekoa i opasnosti koje sobom nosi runo ienje, u veini sluajeva preporuujem jednostavan pribor za mokro ienje zato to je to najlake i najsigurnije. Na seminarima mi stalno postavljaju sledee pitanje: Koliko esto treba istiti glave?. Veina proizvoaa ureaja i disketa preporuuje ienje na svakih 40 sati rada ureaja. Poto se disketna jedinica danas retko koristi osim za izradu rezervnih kopija ili za konfigurisanje sistema, podeavanje i ispitivanje, teko je proceniti kada istie 40 sati rada. U zavisnosti od broja i veliine ventilatora u sistemu disketni ureaj (ak i kada se ne koristi) moe da bude izloen prljanju zbog prolaska velike koliine vazduha. Ponekad treba zbog toga ee istiti glave. U kakvom okruenju sistem radi? Da li puite u blizini sistema? Ako puite, treba ee istiti glave. Obino je pravilo da se glave iste jednom godinje ako se sistem nalazi u istoj kancelariji bez dima ili estica drugih materija. U sredini gde se mnogo pui, moda treba istiti svakih est meseci ili ak ee. U prljavim, industrijskim uslovima verovatno treba istiti svakog meseca. Iskustvom ete doi do najbolje odluke. Ako operativni sistem prijavi greku u obliku poznate DOS-ove poruke Abort, Retry, Ignore trebalo bi da oistite ureaj kako biste otklonili problem. Ako ienje pomogne, verovatno treba ee da radite preventivno ienje. U nekim sluajevima potrebno je staviti veoma malu koliinu maziva na mehanizam vrata ili neki drugi mehaniki kontakt u jedinici. Nemojte koristiti ulje, ve neko pravo silikonsko mazivo. Ulje brzo skuplja prainu i obino kasnije postane lepljivo. Silikon ne privlai toliko praine i moe bezbedno da se koristi. Stavljajte veoma male koliine, nemojte sipati ili prskati silikon u ureaj. Mazivo treba staviti samo tamo gde je zaista potrebno, jer inae moe da izazove nepotrebne probleme.
telovanje disketnih jedinica

Ako su vam disketne jedinice loe natelovane, primetiete da druge jedinice ne mogu proitati vae diskete, a moe se dogoditi da ni vi ne moete da proitate diskete snimljene na drugom ureaju. Takvo stanje moe biti opasno ako dozvolite da se nekontrolisano pogorava. Greku u telovanju najpre ete primetiti kada ne budete mogli da uitate originalne diskete sa programima, dok i dalje moete da itate diskete koje ste sami napravili. Da bi se otklonio ovaj problem moete poslati ureaj na telovanje. Ja to obino ne preporuujem, zato to je jeftinije kupiti novu jedinicu. Osim toga, moe vam se desiti da natelovana jedinica ne moe da proita sve diskete koje ste napravili dok je bila loe natelovana. Ako kupite novu disketnu jedinicu i zadrite stari ureaj, ovaj moete iskoristiti da, uz pomo komande DISKCOPY, prenesete podatke na nove diskete u novoj jedinici. telovanje disketnih jedinica obino se vie ne radi, zbog relativno visokih trokova. Ranije je za telovanje disketne jedinice bio potreban osciloskop (vredan oko 500 dolara), posebna analogna disketa za telovanje (75 dolara) i OEM prirunik za ureaj. Osim toga, za telovanje je potrebno oko pola sata do sat rada.
596
Poglavlje 11
Postoje neki programi koji procenjuju stanje disketne jedinice tako to koriste disketu napravljenu i formatiranu na istom ureaju. Nijedan program na taj nain ne moe pravilno da proveri natelovanost jedinice. Da bi se dolo do pravilne procene treba koristiti disketu posebno napravljenu u tu svrhu na testiranoj i badarenoj maini. Takva vrsta diskete moe da se koristi kao standard za procenu rada ureaja. Accurite, vodei proizvoa referentnih standardnih disketa, pomae da se postave industrijski standardi za diskete. Accurite proizvodi sledee vrste referentnih standardnih disketa koje se koriste za proveru rada i telovanje disketnih jedinica:
s s s
DDD (Digital Diagnostic Diskette) - digitalna disketa za ispitivanje AAD (Analog Alignment Diskette) - analogna disketa za telovanje HRD (High-Resolution Diagnostic Diskette) - disketa za ispitivanje velike rezolucije
HRD disketa, uvedena 1989, predstavljala je preokret u ispitivanju i telovanju disketnih ureaja. Tana je do 50 m-ina (milionitih delova ina) to je dovoljno ne samo za tano ispitivanje disketnih jedinica ve i za njihovo telovanje. Softverom koji koristi HRD disketu disketna jedinica moe da se poravna bez posebnih alata i osciloskopa. Osim programa i HRD diskete, treba vam samo PC na koji ete prikljuiti disketnu jedinicu koju ispitujete. Ovaj proizvod je znaajno smanjio cenu telovanja disketnih jedinica i zamenio poseban alat za ispitivanje. Accuritov program Drive Probe napravljen je za rad sa HRD disketom. Drive Probe je najtaniji program za ispitivanje disketnih jedinica na tritu, zahvaljujui HRD disketi. Dok drugi programi ne budu poeli da koriste HRD diskete, Drive Probe je moj izbor softvera za ispitivanje i telovanje disketnih jedinica. Kako softver Drive Probe slui i za vebe sa diskom (uz AAD diskete i osciloskop), glave moete da pomerate na eljenu stazu radi kontrolisanog ispitivanja. Poto cene veine disketnih jedinica padaju ispod 25 dolara, telovanje umesto zamene ureaja obino nije opravdano cenom. Kombinacija HRD diskete i programa Drive Probe donekle pojeftinjuje telovanje, ali je to ipak naporan i skup postupak. Uporedite taj troak sa trokom zamene i sa starou ureaja. Ja sam nabavio sasvim nove disketne jedinice od 1,44 MB po 15 dolara. Sa takvim cenama, telovanje se zaista vie ne isplati.
1 2
Zamenjivi ureaji velikog kapaciteta
U OVOM POGLAVLJU
Za t o su po trebni zamen jivi ureaji? Zat potrebni zamenjivi Vr s t e ureaja sa zamen jivim medi jumima zamenjivim medijumima Dodel jiv an je slo vnih oznak a ureajima Dodeljiv jivan anje slovnih oznaka sa zamen jivim medi jumima medijumima zamenjivim Poreen je zamen jivih ureaja oreenje zamenjivih U reaji za tr aku traku
POGLAVLJE 12
598
Poglavlje 12
Zato su potrebni zamenjivi ureaji?

Lako je shvatiti razloge za toliki nedostatak skladinog prostora na dananjim PC sistemima. Sa sve privlanijim korisnikim interfejsima i sve vie dodatnih funkcija, operativni sistemi i aplikacije postaju sve vei. Samo pogledajte broj datoteka i njihove veliine u dva glavna direktorijuma koje koristi Windows 9 x (to su obino C:\WINDOWS i C:\WINDOWS\SYSTEM). im instalirate nekoliko Windows programa prostor koji zauzmu datoteke samo u ovim direktorijumima brzo se popne preko 200 MB. Razlog je jednostavan. Skoro svi Windows programi stavljaju u neki od Windows direktorijuma datoteke koje e kasnije koristiti. Te datoteke imaju oznake tipa DLL, 386, VBX, DRV, TTF i mnoge druge. Isto tako, Windows NT, OS/2, Linux i UNIX, pa i programi koji se u tim operativnim sistemima koriste, zahtevaju ogromne koliine prostora za skladitenje. I aplikacije koriste sve vie grafikih i zvunih efekata. Digitalnim kamerama i video rekorderima snimaju se i uvaju slike koje lako mogu da utroe stotine megabajta. Tema ovog odeljka su naprednije mogunosti za skladitenje: zamenjivim medijumi velikog kapaciteta, ukljuujui diskove i trake. U ovom poglavlju je obraeno magnetno i magnetno-optiko skladitenje. isto optiko skladitenje CD-R, CD-RW, DVD-R, DVDRAM i drugi obraeni su u poglavlju 13, Optiko skladitenje podataka. Neki ureaji sa zamenjivim medijumima koriste male medijume kao to su diskete od 3 1/2 ina, dok drugi koriste medijume veliine pribline disketi od 5 1/4 ina. Najpopularniji ureaji sa zamenjivim medijumima imaju danas kapacitet od 100 MB do 70 GB, pa i vie. Ovi ureaji nude dosta brz rad, mogunost skladitenja podataka ili ree korienih programa na zamenjivom disku i mogunost da se velike datoteke - CAD (engl. Computer Aided Drawing) datoteke i grafike datoteke - lako prenesu sa jednog raunara na drugi. Zamenjivu kasetu moete da koristite kako biste poverljive podatke odneli iz kancelarije i zakljuali ih na sigurnom mestu, daleko od radoznalih oiju. Zamenjivi medijumi su podeljeni u dve kategorije: diskove i trake. U odnosu na trake, diskovi su mnogo skuplji, obino imaju manji kapacitet ali se lake koriste za rad sa pojedinanim datotekama. Nekoliko datoteka ete bre kopirati na disk, ali je kopiranje na traku obino bre ako treba kopirati veliki broj datoteka ili celokupan sadraj diska. Trake su obino znatno jeftinije, imaju vei ukupni kapacitet i mnogo se lake koriste za potpuno preslikavanje sadraja diska ili za vei broj datoteka. Ureaji za traku su prikladniji za potpune rezervne kopije celih diskova kada treba snimiti sve aplikacije i podatke. Kako su podesne za pravljenje rezervne kopije, trake se tee koriste za kopiranje pojedinanih datoteka. U ovom poglavlju obraeno je skladitenje na zamenjivim diskovima i trakama.
Napomena
Disk ureaji sa zamenjivim medijumima mogu da se koriste kao ureaji za pravljenje rezervnih kopija sistema, kao i trake. Meutim, zbog visoke cene samih medijuma (diskova ili kaseta) kao i brzina koje su uglavnom male, oni se obino ne isplate za takvu namenu. Za kopiranje pojedinanih datoteka idealan je disk ali za kompletnu rezervnu kopiju celog ureaja ili sistema traka je bra i ekonominija.
Savet
Na tritu postoje bukvalno desetine ureaja sa zamenjivim medijumima. Pre nego to se odluite na kupovinu obavezno uporedite ono to ste odabrali sa konkurentskim proizvodima. Posebno obratite panju ako neki podaci nisu deklarisani bilo u oglasima bilo na pakovanju. Proizvoai su skloni tome da izostave one pojedinosti u kojima njihov proizvod nije dorastao konkurenciji.
Vrste ureaja sa zamenjivim medijumima
Poglavlje 12
599

Najvie se koriste dve vrste ureaja sa zamenjivim medijumima: magnetni medijumi i optiki medijumi (koji se nazivaju i magnetno-optiki medijumi). Ureaji sa magnetnim medijumima koriste tehnologiju veoma slinu onoj koja se koristi za kodiranje podataka na disketama i diskovima. Ureaji sa magnetno-optikim medijumima kodiraju podatke na savremeniji nain, koji predstavlja kombinaciju uobiajene magnetne i laserske tehnologije. Postoji i vie naina povezivanja ureaja sa zamenjivim medijumima. Mada je SCSI bio i ostao popularno reenje, mnogi dananji ureaji mogu da se poveu na IDE prikljuak, na paralelni prikljuak, ili na USB prikljuak (engl. Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica). Paralelni i USB prikljuak nalaze se spolja i omoguavaju korienje istog ureaja na vie raunara. Naalost, ureaji na paralelnim prikljucima relativno sporo rade i, mada je USB bri, ipak ne moe da se meri sa IDE i SCSI ureajima. Od svih spoljnih ureaja je SCSI ipak najbolji ako se trai veza visokih performansi. Mada SCSI moe da se koristi i kao unutranji ureaj, veina unutranjih ureaja je IDE zato to su oni jeftiniji.
Napomena
Povezivanje i ugradnja ureaja sa zamenjivim medijumima veoma je slina povezivanju i ugradnji bilo kojeg unutranjeg ili spoljnog dodatnog ureaja. Ugradnja spoljnog ureaja koji se povezuje na paralelni prikljuak ili na USB predstavlja najjednostavniji nain ugradnje, jer zahteva samo poseban kabl koji dobijate uz ureaj i instaliranje posebnih upravljakih programa. Da biste se upoznali sa posebnim zahtevima za ugradnju pojedinog ureaja proitajte uputstva koja ete dobiti uz ureaj.
Tritem ureaja sa zamenjivim magnetnim i magnetno-optikim medijumima vlada mala grupa kompanija. Vodea imena jesu Imation, kompanija koja se odvojila od 3M, te Iomega. Ureaji sa zamenjivim magnetnim medijumima obino su zasnovani na tehnologiji disketa ili diskova. Na primer, popularni ureaj Zip predstavlja verziju od 3 1/2 ina prvobitne Bernoullijeve disketne jedinice koju je pravila kompanija Iomega. Novi ureaj LS-120 iz 3M-a jeste ureaj zasnovan na disketama, a moe da uva 120 MB na disketi koja izgleda potpuno isto kao disketa od 1,44 M! Raniji ureaj SyQuest i sadanji Jaz ureaj iz Iomege rade na istom principu kao diskovi. Projekti Iomege i SyQuesta jesu njihovi vlasniki standardi, dok je LS-120 pravi industrijski standard koji podravaju mnoge kompanije. Meutim, ureaj Zip je postao de facto standard u industriji. Mnogi PC-ji koji se danas prodaju standardno imaju ugraen Zip ureaj. Pa ipak, kako praktino svi novi sistemi sada imaju takvu podrku za SuperDisk LS-120 da se sa njega moe podizati sistem i da se moe neposredno ugraditi umesto disketne jedinice, a mnogi prodavci ga uvruju u standardnu opremu, oekujem da e se trite okrenuti ka LS-120 i da e on postati de facto standard. U sledeim odeljcima data su obavetenja o magnetnim medijumima i o vrstama magnetno-optikih ureaja.
Optika disketna jedinica velikog kapaciteta

Nekoliko kompanija prodaje posebnu vrstu disketne jedinice velikog kapaciteta koja se zove optika disketna jedinica (engl. floptical drive). Posebnost tih ureaja sastoji se u tome to mogu da itaju i piu kako na standardne diskete, tako i na optike diskete velikog kapaciteta. Prvo je napravljena verzija od 21 MB ali je verzija od 120 MB postala popularnija; kako stiu verzije od 250 MB i 500 MB prvobitna verzija od 21 MB je zastarela. Prvobitna
600
Poglavlje 12
verzija je napravljena u firmi Insite Peripherals i mogla je da primi 21 MB na disketu iste veliine kao to je disketa od 3 1/2 ina. Optika disketa od 21 MB je pretea novijeg ureaja SuperDisk (LS-120) koji moe da sauva 120 MB na jednoj disketi od 3 1/2 ina. Osim toga, sve optike disketne jedinice mogu da itaju i piu na diskete od 1,44 MB i od 720 K (mada ne mogu da rade sa disketama od 2,88 M). Zbog toliko uveanog kapaciteta i mogunosti da se na istom ureaju koriste i obine diskete, novu optiku disketnu jedinicu od 120 MB mnogi smatraju idealnom zamenom za disketnu jedinicu. Naziv optiki bi mogao da sugerie da se laserski zraci koriste da nagore ili ugraviraju podatke na disketu ili da pripreme medijum za magnetno zapisivanje, kao to je sluaj sa CD-R i WORM (engl. Write Once, Read Many) ureajima, ali to nije tano. Glave za itanje i pisanje na magnetno-optikim ureajima koriste tehnologiju magnetnog snimanja, kao i disketne jedinice. Sama magnetno-optika disketa pravi se od istog feritnog materijala kao i obine diskete i diskovi. Magnetno-optiki ureaji dostiu tolike kapacitete zato to, u poreenju sa disketom od 1,44 MB, na isti prostor moe da se smesti daleko vie staza. Oigledno, da bi na magnetno-optiku disketu stalo tako mnogo staza, one moraju da budu mnogo ue nego na obinoj disketi. Tu se ukljuuje optika tehnologija. Magnetno-optiki ureaji koriste poseban optiki mehanizam za pravilno postavljanje glava na pravu stazu diskete. Servo podaci, koji odreuju poloaj svake staze, ugrauju se u disketu prilikom proizvodnje. Svaka staza sa servo podacima je stvarno ugravirana ili utampana na disketu i nikada se ne naruava prilikom snimanja. Kad god magnetno-optiki ureaj pie na disketu, laserski zrak pomou servo podataka tano vodi mehanizam (ukljuujui i glave za itanje/pisanje) na stazu. Isto se deava i prilikom itanja.
Magnetno-optika disketna jedinica od 21 MB

Prvobitna Insitova magnetno-optika disketna jedinica od 21 MB koristila je staze formatirane sa 27 sektora od po 512 bajtova. Disketa se obrtala brzinom od 720 RPM. Magnetno-optiki ureaji pomou SCSI interfejsa mogu da postignu brzinu prenosa podataka od blizu 10 MB u minuti. Naalost, Insitovi ureaji od 21 MB nikada nisu stvarno prihvaeni, iz vie razloga, izmeu ostalog i zato to nijedan od vodeih proizvoaa nije uvrstio takav ureaj u standardnu konfiguraciju sa ugraenim upravljakim programima i podrkom u BIOS-u. Osim toga, Microsoft, IBM i Apple nisu ugradili podrku za ove ureaje u svoje operativne sisteme.
Magnetno-optika disketna jedinica od 120 MB (LS-120)

Ureaj LS-120 (koji se naziva i SuperDisk) projektovan je sa idejom da bude nova standardna disketna jedinica u industriji PC-ja. Tehnologija za LS-120 razvijena je u kompaniji Imation (3M), u Matsushita-Kotobuki Industries (MKE) i u O.R. Technology, a moe da uskladiti 120 MB podataka, odnosno oko 83 puta vie podataka nego diskete od 1,44 MB. Osim to prihvataju vie podataka, ovi ureaji itaju i piu do pet puta bre od standardnih disketnih jedinica. Magnetno-optika disketna jedinica LS-120 moe da se koristi za podizanje sistema raunara kao ureaj A: (u novijim sistemima ima i podrku BIOS-a) i potpuno je usaglaena sa operativnim sistemima Windows NT, Windows 2000, Windows 95/98. Macintosh takoe moe da koristi ureaje SuperDisk, pa se mogu razmenjivati podaci izmeu PC-ja i Macintosha. Pored novih disketa od 120 MB, ureaj LS-120 prihvata i standardne diskete od 720 KB i 1,44 MB, a ita ih i pie na njih tri puta bre od standardnih disketnih jedinica. Ureaji Iomega Zip nisu usaglaeni sa ostalima i ne mogu da koriste obine diskete; vlasniki Zip
Poglavlje 12
601
medijum prihvata manje podataka i skuplji je od medijuma LS-120. U raunarskoj industriji ima mnogo onih koji veruju da e tehnologija LS-120 u novim raunarima zameniti disketne jedinice od 1,44 MB. LS-120 obino koristi IDE interfejs, koji je ve ugraen u veinu postojeih sistema i savren je za prenosive sisteme. Postoji USB verzija i verzija za paralelni prikljuak to olakava spoljno prikljuivanje. LS-120 je reenje koje ne samo da zamenjuje postojee diskete ve u raunaru moe da zauzme mesto disketne jedinice. Takav ureaj velikog kapaciteta u prenosivom raunaru omoguava da se na putovanju koriste relativno jeftine zamenjive diskete od 120 MB. One su savrene za smetanje itavih programa ili skupova podataka, a mogu da se izvade i sklone na sigurno mesto kada se prenosivi sistem ne koristi. U tabeli 12.1 uporeene su mogunosti LS-120 sa standardnom disketom od 1,44 MB.
Tabela 12.1
Vrsta ureaja
Specifikacija LS-120
LS-120 Standardni 1,44 M
Formatiran kapacitet Brzina prenosa (paralelni prikljuak) Brzina prenosa (interni IDE) Proseno vreme pretraivanja Brzina obrtanja diskete Gustina staza Broj staza
120 M 290 K/sec 484 K/sec 70 ms 720 RPM 2490 TPI 1736 X 2 strane
1,44 M 45 K/sec nije primenjivo 84 ms 300 RPM 135 TPI 80 X 2 strane
Disketa LS-120 istog je oblika i veliine kao standardna disketa od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB. Meutim, ureaj koristi spoj magnetne i optike tehnologije za postizanje veeg kapaciteta i breg rada. Naziv je dobila po mehanizmu Laser Servo (LS). Tehnologija LS120 postavlja na disketu optike staze vodilje koje ita i upisuje laserski sistem. Optiki senzor u ureaju omoguava da se glava za itanje i pisanje postavi tano na magnetne staze za podatke, pa gustina staza dostie 2490 TPI, prema 135 TPI kod diskete od 1,44 MB. Praktino svi dananji PC-ji imaju podrku za LS-120 direktno u BIOS-u, to znai da se ureaji ne samo lako ugrauju nego da mogu neposredno da zamene disketnu jedinicu A:. Sa njih moe da se podie sistem raunara. Mnogi noviji prenosivi raunari ve sadre ureaj LS-120 koji zamenjuje standardnu disketnu jedinicu, a potpuno je usaglaen sa njom. Za razliku od Zip ureaja, u prenosivi raunar slobodno moete da ugradite LS-120 i ostavite standardnu disketnu jedinicu kod kue. Mnogi proizvoai ugrauju LS-120 u svoje proizvode kao deo standardne opreme. Osim to se nalaze u novim sistemima, ti ureaji mogu da se nabave i posebno, kao nadogradnja za starije sisteme; cena im se kree oko 75 dolara, pa i manje, a postoje i kao unutranji ili spoljni ureaji. Diskete od 120 MB mogu se nabaviti za oko 10 dolara, to je skoro upola jeftinije od Zip diskete.
Ureaj Bernoulli
Poetkom osamdesetih godina kompanija Iomega uvela je ureaj Bernoulli. Disk koji se koristio u originalnom Bernoullijevom ureaju predstavljao je debelu kasetu veliine priblino kao disketa od 5 1/4 ina, mada se po velikom zatvarau, slinom onom na disketi od 3 1/2 ina, lako razlikovao od standardnih disketa. Prvobitne Bernoullijeve kasete imale su kapacitet od 10 MB, ali su zamenjene veim od 35 MB, 65 MB, 105 MB i 150 MB.
602
Poglavlje 12
Bernoullijevi diskovi poznati su kao najotpornija vrsta zamenjivog medijuma. Potom je sigurnije slati Bernoullijev disk nego bilo koji drugi zamenjivi disk, jer je medijum dobro zatien u kaseti. Bernoullijev disk je savitljiv disk (u stvari, disketa), prevuen magnetnim medijumom u vrstoj kaseti, kao to je disketa od 1,44 MB zatiena omotaem od vrste plastike. Kada se disk obre u jedinici, vazduni pritisak ga vue prema glavama. Mnogi misle da u Bernoullijevoj jedinici disk ne dodiruje glave, ali to nije tano. Kada se disk obre, strujanje vazduha koje nastaje nailazi na takozvanu Bernoullijevu plou, koja je projektovana tako da kontrolie vazduni tok kako bi disk bio povuen prema glavama. Pri punoj brzini disk dodiruje glavu i dolazi do habanja. Bernoullijevi ureaji imaju ugraeno nasumino pretraivanje, da se u periodu neaktivnosti ne bi habala samo jedna staza. Bernoullijeve kasete treba povremeno zamenjivati zato to njihovi diskovi mogu sasvim da se istroe. Sam disk se obre brzinama od skoro 3600 RPM, to odgovara brzini relativno sporih diskova. Proseno vreme pretraivanja je 18 ms, a to nije mnogo sporije od dananjih diskova srednje klase.
Zip ureaji
Drugi oblik Bernoullijevog ureaja je Iomegin popularni ureaj Zip. Taj se ureaj moe nabaviti kao unutranji SCSI ili IDE ureaj, kao spoljni SCSI ureaj ili kao ureaj na paralelnom prikljuku. Postoji i verzija s malom potronjom za korienje u noutbuk raunarima i verzija plus sa dva prikljuka: SCSI i paralelnim. Ureaj moe da prihvati do 100 MB podataka na malom zamenjivom magnetnom disku u kaseti, slinom disketi od 3 1/2 ina, ije je vreme pretraivanja oko 29 ms a brzina prenosa 1 M/sec kada se koristi sa SCSI prikljukom. Ako se koristi paralelni prikljuak, brzina je ograniena brzinom paralelnog prikljuka. Zip ureaji koriste vlasniki disk od 3 1/2 ina, koji proizvodi Iomega. On je dva puta deblji od standardne diskete od 3 1/2 ina. Zip ureaji ne prihvataju standardne diskete od 1,44 MB niti od 720 K, pa se ne moe oekivati da budu prihvaeni kao zamena za disketne jedinice. Unutranji Zip ureaji postali su popularni kao dopunska oprema u PC-jima, dok su spoljni modeli delotvorno reenje za razmenu podataka izmeu sistema. Meutim, glavni proizvoai PC-ja nisu neposredno podrali vlasniki format u sistemskom BIOS-u, to znai da sa Zip ureaja ne moete podizati sistem raunara, niti on moe da zameni disketnu jedinicu A:. Zip ureaji pate od jednog nedostatka koji dovodi u pitanje njihovu pouzdanost. Kvar se obino naziva otkucajima smrti, a prepoznaje se po zvunim ritmikim otkucajima koje ureaj pone da proizvodi. U tom sluaju podaci na disku mogu da se otete, pa treba zameniti i disk i ureaj.
uu
Videti Otkucaji smrti ureaja Zip, str. 603.
Na kraju, ovaj medijum kota skoro dva puta vie nego LS-120, koji ima vei kapacitet, a predstavlja i industrijski standard sa potpunom podrkom u sistemskom BIOS-u savremenih PC-ja. U tabeli 12.12 data je specifikacija Zip ureaja.
Tabela 12.12 Specifikacija Zip ureaja (kapacitet 100 i 250 MB)

Model (interfejs) SCSI i/ili paralelni EIDE
Formatiran kapacitet Najvea podrana brzina prenosa Najmanja podrana brzina prenosa Najvea propusnost
100 MB ili 250 MB 1,40 M/sec 0,79 M/sec 60 M/min (SCSI); 20 M/min (paralelni)
100 MB ili 250 MB 1,40 M/sec 0,79 M/sec 84 M/min

Model (interfejs) SCSI i/ili paralelni
Poglavlje 12
603
EIDE
Proseno vreme pretraivanja Brzina obrtanja diska Veliina bafera
29 msec 2941 RPM 32 KB
29 msec 2941 RPM 16 KB
Na slici 12.1 prikazana je unutranjost Zip ureaja. Unutranji sklop je u obliku ploe koja je montirana na klizne voice, tako da se cela ploa kree zajedno sa diskom. Iomega je uvela i manju verziju Zip ureaja manjeg kapaciteta, ureaj Clik!, koji je namenjen prvenstveno noutbuk raunarima. Naalost, ti ureaji nisu stekli popularnost zbog malog kapaciteta i zato to nisu standardni, za razliku od ureaja SuperDisk (LS120). Veina novijih stonih i laptop sistema podrava ureaje SuperDisk kao unutranje i to kao neposrednu zamenu za standardni disketni ureaj. SuperDisk se na sve sisteme moe povezati i spolja preko USB ili preko paralelnog prikljuka.
Pokretni nosa glave Graninik za disk Zub za uvrivanje kuita diska
Kabl aktuatora glave i podataka
Ruica za prihvatanje i izbacivanje
Aktuator glave Osovina motora
Runo izbacivanje
Poluga za oslobaanje glave
Solenoid za izbacivanje diska
Opruga za izbacivanje
Slika 12.1
Unutranjost Iomeginog ureaja Zip.
Otkucaji smrti ureaja Zip

Iomega priznaje da je oko 100.000 korisnika ureaja Zip doivela takozvane otkucaje smrti ovog ureaja. Naziv ove pojave potie od reskog zvuka koji se uje iz ureaja u kojem se glave neprekidno uvlae i izvlae pokuavajui da itaju sa diska. To, naalost, znai da disk, a moda i ceo ureaj treba najverovatnije baciti. Mnogi korisnici su verovatno doiveli da kaseta sa diskom tako oteti da pokvari i drugi ureaj na kojem su pokuali da je proitaju. Jedino reenje je novi disk i novi ureaj. Nemojte pokuati da na novom ureaju itate oteene diskove. Ako mislite da je ureaj ili disk oteen, pozovite tehniku podrku Iomege (na CD-u se nalazi spisak Vendor List). Trebalo bi da zamene oteeni disk, pa moda i ureaj. Iomega daje sledea upozorenja za spreavanje oteenja:
s s s
Izbacite disk ako nameravate da transportujete raunar. Na taj nain se omoguava glavama (za itanje i pisanje) da se parkiraju na prirodan nain. Pazite da ne ispustite ureaj; jer udarac od pada moe da oteti unutranje sklopove. Budite posebno paljivi pri transportovanju Jaza i njih drite iskljuivo u Jaz kasetama.
604
Poglavlje 12
Napomena
Iomega nudi dijagnostike programe za testiranje integriteta Zip glava i Zip medijuma. Moete ih preuzeti sa njihove Web lokacije. Jedna druga kompanija, Gibson Research, razvila je jedinstven program za dijagnozu problema sa Zip i Jaz ureajima. Program se zove Trouble In Paradise (TIP) i takoe se moe besplatno preuzeti sa Web lokacije Gibson Research. Ta je kompanija poznata kao proizvoa programa Spinrite za diskove. Na CD-u se nalazi spisak Vendor List gde moete pronai njihov URL i adresu.
Zbog estog javljanja ovog problema mnoge kompanije koje se bave oporavljanjem podataka odlino su razvile posao spasavanja podataka sa oteenih Zip kaseta. ak se pojavila advokatska kancelarija za zatitu interesa vlasnika Iomega Zip ureaja. Firma Dodge, Fazio, Anderson, and Jones, P.C. objavila je 10. septembra 1998. zapoeta akcija na nacionalnom nivou na Viem sudu okruga New Castle u dravi Delaware za raun korisnika Zip ureaja iz Iomege. Iomega se tui za krenje garancije, nemarnost u proizvodnji i dizajnu, prevaru potroaa i za propust blagovremenog upozoravanja. Ispitivanja su pokazala da postoje tri glavna razloga za otkucaje smrti: 1. Magnetne estice oteuju mehanizam za itanje i pisanje ovog ureaja kao i svaki disk koje on pokuava da ita. 2. Na glavama se stvara vrsta masa od razloene materije za podmazivanje. Glave zbog toga nisu u stanju da itaju disk, pa ga na kraju i oteuju. 3. Glave dolaze u dodir sa ivicom diska koji se obre, a to moe da pomeri glave i da oteti medijum tako da disk postaje neupotrebljiv. Poslednji uzrok je posebno opasan jer e tako oteeni medijum otetiti i novi ureaj, u nekim sluajevima je ak dolazilo do otkidanja glave sa nosaa. Spasavanje podataka sa oteenih Zip diskova staje i preko 400 dolara, pa preporuujem da redovno pravite rezervne kopije vanih podataka sa tih diskova.
Zip 250 (SCSI i paralelni prikljuak)

Ureaj Zip 250 proiruje popularnu Iomeginu liniju proizvoda Zip i nudi poboljanja kao to su vei kapacitet i poboljane performanse, kao i kompatibilnost sa postojeim diskovima Zip 100. SCSI verzija ureaja Zip 250 postie 1,6 puta veu brzinu od ureaja Zip 100. Meutim, verzija za paralelni prikljuak ima skoro iste performanse, zbog ogranienja paralelnog interfejsa.
Jaz ureaji
Jo jedna vrsta zamenjivog diska jeste Iomegin Jaz ureaj. On je po izgledu i nainu rada jednak SyQuest ureajima (to je takoe pravi zamenjivi disk u kaseti), ali mu je povean kapacitet. Postoje modeli od 1 GB i od 2 GB. Naalost, same kasete kotaju 100 do 125 dolara, to je oko sedam puta vie od DAT (engl. Digital Audio Tape) kasete sa trakom koja moe da primi etiri puta vie podataka! Jaz ureaji, zbog skupih medijuma, nisu prikladni za izradu rezervnih kopija, ali mogu da budu korisni kao dodatni spoljni SCSI disk. Jaz ureaji postoje samo u SCSI verziji. U tabeli 12.3 data je specifikacija Jaz ureaja.
Tabela 12.3 Specifikacije Jaz ureaja

Model 1 GB 2 GB
Formatiran kapacitet
1070 miliona bajtova

Model 1 GB 2 GB
Poglavlje 12
605
Brzine prenosa: Najvea Prosena Najmanja Prenos neprekidne grupe podataka Proseno vreme pretraivanja prilikom itanja Proseno vreme pretraivanja prilikom pisanja Vreme pristupa Brzina obrtanja diska Veliina bafera Interfejs 6,62 M/sec 5,4 M/sec 3,41 M/sec 10 M/sec 10 msec 12 msec 15,5-17,5 msec 5400 RPM 256 K Fast SCSI II 8,7 M/sec 7,35 M/sec 3,41 M/sec 20 M/sec 10 msec 12 msec 15,5-17,5 msec 5394 RPM 512 K Ultra SCSI
SyQuest ureaji
SyQuest je prijavio bankrot ali i dalje prua podrku za postojee proizvode. Iomega je otkupila svu njihovu tehnologiju. SyQuest je proizvodio neke ureaje koji koriste kasete od 5 1/4 ina i neke koji koriste kasete od 3 1/2 ina. SyQuest diskovi, kao i Bernoullijeve kasete, lako se razlikuju od disketa. Kasete od 5 1/4 ina sa 44 MB i 88 MB, koje se koriste u nekim SyDOS ureajima, napravljene su od providne plastike, kao i SyDOS od 3 1/2 ina sa 105 MB i SyQuest kasete sa 270 MB. Disk se u kaseti obre brzinom od vie hiljada RPM. SyQuest tvrdi da njihovi ureaji imaju proseno vreme pretraivanja od 14 ms. Diskovi za ureaje SyQuest i SyDOS sastoje se od vrste ploe u plastinoj kaseti, ali nisu tako dobro zatieni kao diskovi u Bernoullijevim kasetama. Neki smatraju da su ovi diskovi osetljivi. Meutim, SyQuest i SyDOS kasete mogu bezbedno da se prenose ako ih ne tresete grubo ili ih ne ispustite. Ako se alju, treba ih paljivo zatititi. Postoje unutranji i spoljni SyQuest i SyDOS ureaji. Za unutranji ureaj potrebna je veza na postojeu IDE interfejs karticu za disk. Za spoljni je potrebna SCSI interfejs kartica sa spoljnim prikljukom i napajanje preko transformatora ukljuenog u uzemljeni izvor naizmenine struje. SyQuest je 17. novembra 1998. godine Saveznom sudu za bankrot u Oaklandu u Kaliforniji prijavio bankrot. Trinaestog januara 1999. SyQuest je objavio da ulazi u dogovor sa korporacijom Iomega za prodaju svoje aktive, ukljuujui celokupno intelektualno vlasnitvo, inventar i ostalu fiksnu aktivu u SAD. SyQuest je poeo ogranienu prodaju i podrku. Tu spada onlajn tehnika podrka na WWW, isplate po garancijama i servisiranje proizvoda. Prema tome, trebalo bi da postoji mogunost popravke i nabavljanja praznih kaseta, ali verovatno nee biti novih proizvoda. Zanimljivo je zapaziti da Iomega nije preuzela podrku starijih proizvoda ve je samo kupila tehnologiju.
SparQ ureaj
SparQ je ureaj sa zamenjivim diskom firme SyQuest, projektovan kao jeftinija alternativa drugim tehnologijama slinih kapaciteta, kao to su Jaz i SyJet. Medijum je vlasnika kaseta u kojoj se nalazi jedna ploa kapaciteta 1 GB. Pakovanje od tri kasete kota 99 dolara, pa je cena po megabajtu znatno nia od slinih medijuma sa zamenjivim diskovima, mada ipak ne moe da konkurie trakama ili CD-R-u.
606
Poglavlje 12
Postoje dva tipa ovog ureaja: unutranji IDE i spoljni ureaj za paralelni prikljuak. Verzija za paralelni prikljuak, kao i drugi ureaji koji koriste ovaj interfejs, ograniena je mogunostima samog prikljuka, ali IDE verzija ima brzine prenosa podataka vee nego veina konkurentskih ureaja. EIDE brzine sa adresiranjem logikih blokova mogu da dostignu ak 16,6 M/sec kada koriste PIO reim 4, a podrane su brzine od 3,7 do 6,8 M/ sec. U tabeli 12.4 data je specifikacija ureaja SparQ.
Tabela 12.4
Specifikacije ureaja SparQ

Formatiran kapacitet
Brzine prenosa: EIDE verzija Maksimum Minimum Prenos neprekidne grupe podataka (Burst PIO reim 4) Podrane brzine prenosa: paralelna verzija Proseno vreme pretraivanja Brzina obrtanja diska 6,9 M/sec 3,7 M/sec 16,6 M/sec 1,25 M/sec 12 msec 5400 RPM
Kako je SyQuest objavio bankrot, izgleda da nee biti daljeg razvoja linije SparQ, iako oni nameravaju da nastave podrku za ve prodate proizvode.
Dodeljivanje slovnih oznaka ureajima sa zamenjivim medijumima

Kada se instaliraju novi ureaji esto dolazi do zbrke prilikom dodeljivanja slovnih oznaka. Zbrka je posebno neugodna u sluaju da zbog nove oznake treba pomeriti oznake ranijih ureaja, a to veina korisnika ne oekuje. U DOS-u i Windowsu postoje neka jednostavna pravila koja u ovde opisati. Ova osnovna pravila vae u svim verzijama Windowsa sve do Windowsa 98 i NT (Windows 2000) kao i u DOS-u, mada u nekim operativnim sistemima i sa nekim upravljakim programima moe da se ostvari i posebna kontrola nad odreenim ureajem. Osnovno pravilo je da prvo dolaze ureaji koje podravaju upravljaki programi zasnovani na ROM BIOS-u, a zatim ureaji iji su upravljaki programi instaliraju na disk. Kako disketne jedinice i disk ureaji normalno imaju podrku u ROM BIOS-u, oni dolaze pre zamenjivih ureaja. Sistem zato oznaku A dodeljuje prvom fizikom disketnom ureaju. Ako fiziki postoji i drugi disketni ureaj, on dobija oznaku B. Ako ne postoji drugi disketni ureaj, sistem automatski rezervie oznaku B: kao logiku predstavu fizikog ureaja A:. Na taj nain se omoguava kopiranje datoteke sa jedne diskete na drugu komandom COPY datoteka.ext A: B:. Sistem zatim proverava instalirane diskove i poinje sa dodeljivanjem C: master particiji prvog disk ureaja. Ako imate samo jedan disk, itaju se sve njegove proirene particije i svim volumenima iz njih dodeljuju se redom kao oznake slova koja slede za slovom C:. Na primer, ako imate disk ija je primarna particija C: a proirena particija podeljena na dva logika volumena, oni e dobiti oznake D: i E:. Kada se oznae particije i logiki volumeni na diskovima, sistem poinje da dodeljuje slovne oznake ureajima koje kontroliu upravljaki programi, kao to su CD-ROM ureaji, ureaji povezani preko PCMCIA kartica, ureaji na paralelnim prikljucima, SCSI ureaji i tako dalje.
Dodeljivanje slovnih oznaka uredajima sa zamenjivim medijumima
Poglavlje 12
607
Evo kako to izgleda u sluaju diska podeljenog na tri volumena i CD-ROM ureaja: Primarna particija jedinog diska Proirena particija jedinog diska, prvi volumen Proirena particija jedinog diska, drugi volumen CD-ROM ureaj C: D: E: F:
Kada se ovoj kombinaciji doda zamenjivi ureaj, on e dobiti oznaku F: ili G:, u zavisnosti od upravljakog programa i momenta njegovog instaliranja. Ako se prvo instalira upravljaki program CD-ROM-a, zamenjivi ureaj e dobiti oznaku G:. Ako se prvo uita upravljaki program zamenjivog ureaja, on e dobiti oznaku F: a CD-ROM e biti pomeren na oznaku G:. U DOS-u se redosled instaliranja upravljakih programa kontrolie promenom redosleda naredbi DEVICE= u datoteci CONFIG.SYS. U Windowsu to nije mogue zato to Win 9x i NT koriste 32-bitne upravljake programe koji se ne uitavaju preko datoteke CONFIG.SYS. Slovne oznake u Windowsu moete da kontroliete runim dodeljivanjem oznaka za CDROM i za zamenjive ureaje. Na sledei nain: 1. Pritisnite desnim tasterom mia na My Computer i izaberite Properties. 2. Otvorite karticu Device Manager. 3. Pritisnite znak + pored ikone CD-ROM-a. Pritisnite desnim tasterom mia na CDROM ureaj, izaberite Properties i zatim karticu Settings. 4. Izaberite i promenite Start Drive Letter. 5. Izaberite isto slovo za End Drive Letter. 6. Pritisnite dugme OK i pustite sistem da se ponovo podigne kako bi se promena sprovela. 7. Ponovite isti postupak, ali sada pritiskajui znak + pored ikone Disk Drives i dodelite slovnu oznaku zamenjivom ureaju. Ovim postupkom moete meusobno da zamenite oznake CD-ROM-a i zamenjivog ureaja, ali ni jednom od njih ne moete dodeliti oznaku niu od oznaka postojeih disketnih i disk jedinica. Dovde sve izgleda logino, ali sada bi moglo da se iskomplikuje. Pravilo je da se slovne oznake prvo dodeljuju primarnim particijama a posle toga proirenim particijama i logikim volumenima. To znai da ako imate jo jedan disk, takoe sa jednom primarnom i jednom proirenom particijom koja ima dva logika volumena, primarna particija drugog diska postaje D: a logiki volumeni proirene particije na drugom disku bie G: i H:. Evo kako stoji stvar sa dva diska podeljena na po tri particije i jednim CD-ROM ureajem: Primarna particija prvog diska Primarna particija drugog diska Proirena particija prvog diska, prvi volumen Proirena particija prvog diska, drugi volumen Proirena particija drugog diska, prvi volumen Proirena particija drugog diska, drugi volumen CD-ROM ureaj C: D: E: F: G: H: I:
U ovom primeru, ako bi se dodao jo i zamenjivi ureaj, on bi dobio oznaku I: ili J:. Primenom prethodno opisanog postupa, mogli biste meusobno da zamenite oznake I: i J: ili da ureajima dodelite neke vie (ali nikako nie) slovne oznake.
608
Poglavlje 12
Pomoni programi za menjanje slovnih oznaka

Mada postoje pomoni programi za menjanje slovnih oznaka pod Windowsom, ja ih obino ne preporuujem, jer kada budete podizali sistem raunara iz DOS-a ili sa diskete, promenjene oznake vie nee vaiti, ve standardno BIOS mapiranje. Kako se u DOS esto prelazi zbog podeavanja, dijagnoza, konfigurisanja, formatiranja i pravljenja particija, zabuna oko toga koja slovna oznaka pripada kom ureaju moe da prouzrokuje greke i gubitak podataka.
Poreenje ureaja sa zamenjivim medijumima

Sve je tee odluiti se za ureaj sa zamenjivim medijumom poto ih na tritu ima mnogo. Vodei su Iomega i SyQuest, ali su tu i Exabyte i Avatar Peripherals sa svojim ureajima. Naalost, svi ti ureaji koriste sebi svojstvene medijume koji su meusobno nekompatibilni. Ako hoete da razmenjujete datoteke sa nekim drugim korisnikom, on mora da ima ureaj istog proizvoaa. Modeli ovih ureaja koji koriste paralelni prikljuak popularni su zato to se lako prenose. U tabeli 12.5 neposredno se porede najpopularniji ureaji sa zamenjivim medijumima.
Tabela 12.5
Tip ureaja
Pojedinosti ureaja sa zamenjivim medijumima

Kapacitet diska ili kertrida Proseno vreme Brzina pretraivanja prenosa podataka
Iomega Zip Parallel Iomega Zip IDE Iomega Zip SCSI Imation LS-120 Internal SyQuest 235 Parallel Avatar Shark 250 Parallel Avatar Shark PCMCIA SyQuest 235 SCSI/IDE Iomega Jaz (SCSI) Avatar Shark IDE SyQuest Sylet SCSI SyQuest Sylet IDE SyQuest SparQ IDE SyQuest SparQ Parallel CD-R Drives
100MB 100MB 100MB 120MB 235MB 250MB 250MB 235MB 2GB 250MB 1.5GB 1.5GB 1GB 1GB 650MB
29ms 29ms 29ms 70ms 13.5ms 12ms 12ms 13.5ms 12ms 12ms 12ms 12ms 12ms 12ms <150ms
1.4MB/s 1.4MB/s 1.4MB/s 4.0MB/s 1.25MB/s 1.2MB/s 2.0MB/s 2.4MB/s 5.4MB/s 2.5MB/s 5.3MB/s 5.3Mb/s 6.9MB/s 1.25MB/s 150KB/s do 2.4MB/s
Ako kupujete ureaj sa zamenjivim medijumom imajte na umu sledee:

s
Cena po megabajtu. Podelite cenu diska ili kasete sa kapacitetom, kako biste znali koliko plaate megabajt prostora. Ta e razlika biti primetnija ako budete kupovali vie kaseta ili diskova. (Nemojte da zaboravite da u raunicu ukljuite i cenu samog ureaja).
Uredaji za traku
s
Poglavlje 12
609
Vreme pristupa u odnosu na potrebu za pristupom. Brzina pristupanja i brzina prenosa podataka vane su samo ako morate esto i brzo da pristupate podacima. Ako medijum koristite pre svega za arhiviranje podataka, moe vas zadovoljiti i manja brzina. Meutim, ako planirate sa ureaja da pokreete programe, radije izaberite bri ureaj. Kompatibilnost i prenosivost. Ako ureaj treba da koristite na raznim raunarima, izaberite spoljni SCSI ili ureaj sa paralelnim prikljukom. Proverite da li postoje upravljaki programi za svaki tip raunara i operativni sistem koji ete koristiti sa tim ureajem. Razmislite i da li ete razmenjivati diskova sa drugim korisnicima. Iomegin ureaj Zip sve vie postaje standard za zamenjive kasete, ali se u grafikodizajnerskoj delatnosti dugo koristila SyQuest. Za neke korisnike ovo moe da bude najvaniji inilac prilikom odluivanja. Unutranji ili spoljni ureaj. Veina korisnika smatra da se najlake instaliraju spoljni ureaji za paralelni prikljuak ili za USB. Osim toga oni omoguavaju korienje istog ureaja na vie sistema. Unutranji ureaji su obino bri jer su sa fizikog aspekta njihovi IDE ili SCSI interfejsi bolje uklopljeni u sistem. Da li se sa ureaja moe podizati sistem raunara ili ne. Ureaji LS-120 SuperDisk imaju podrku BIOS-a u skoro svim novijim sistemima i potpuno su kompatibilni sa postojeim disketnim jedinicama. To znai da mogu potpuno da zamene disketu, to je velika prednost u odnosu na Zip i ostale.
Ureaji za traku
Pravljenje rezervnih kopija ili arhiviranje podataka mogu, u radu na personalnom raunaru, predstavljati veoma obiman posao. Ako imate velike diskove sa mnogo instaliranih programa ili ako stvarate veliku koliinu podataka, moda treba da pravite rezervne kopije svake nedelje ili ak svakog dana. Osim toga, na dananjim PC-jima presudna je potreba za smetajnim kapacitetom. Ponekad izgleda da se te potrebe nikada ne mogu zadovoljiti. Na skoro svakom PC-ju koji se koristi za posao, studije, pa ak i za zabavu, koliina instaliranog softvera moe vrlo brzo da napuni i veliki disk. Da biste na primarnom ureaju utedeli prostor, podatke koje ree koristite moete da arhivirate na neki drugi medijum. U ovom odeljku razmatramo trake za pravljenje rezervnih kopija, koje zadovoljavaju rastue potrebe za prostorom i potrebu da se brzo i tano kopira velika koliina podataka. Svaka knjiga o raunarima koja neto vredi upozorava da treba redovno praviti rezervne kopije sistema. Rezervne kopije su potrebne zato to vei (a esto i manji) problemi lako mogu da otete vane podatke i programe na disku toliko da oni postaju neupotrebljivi. Podaci na disku se mogu otetiti iz raznih razloga. Naveemo neke od tih problema:
s s s s
Nagle fluktuacije struje koja napaja raunar (strujni udari) zbog kojih dolazi do oteenja podataka. Sluajno prepisivanje datoteke. Nenamerno formatiranje diska kada ste hteli da formatirate disketu. Otkazivanje diska koje dovodi do gubitka podataka ije kopije nisu napravljene. Ne samo da ete morati da instalirate novi disk, nego ete morati da instalirate i softver zato to nemate rezrevnu kopiju. Katastrofalna teta na raunaru (oluja, poplava, udar groma, poar, kraa). Jedan udar groma blizu vae kancelarije ili kue moe da uniti elektrine sklopove raunara, ukljuujui i disk. Kraa raunara je, naravno, isto toliko razorna. Ako imate sveu rezervnu kopiju bie mnogo lake osposobiti drugi raunar. Gubitak podataka usled raunarskog virusa. Dovoljno je jedno preuzimanje sa Interneta ili jedna disketa pa da virus oteti vane datoteke ili ak ceo disk. Kako se
610
Poglavlje 12
svakog meseca javlja na stotine novih virusa, nijedan antivirusni program ne garantuje potpunu sigurnost. Svea kopija nezaraenih kljunih datoteka moe pomoi da se popravi ak i najvea teta. Rezervne kopije takoe predstavljaju reenje za uobiajene prilike kada je disk pun ili kada treba preneti podatke sa raunara na raunar. Ako napravite rezervnu kopiju podataka koje retko koristite i zatim obriete te podatke sa diska, oslobaate prostor koji su oni zauzimali. Ako vam kasnije zatreba neka od tih datoteka, moete da je uzmete sa kopije. Uz pomo kopije moete lake da delite velike koliine podataka meu raunarima. Na primer, ako aljete podatke iz grada u grad, napravite kopiju na traci i poaljite traku. Bez obzira na to koliko su vane rezervne kopije, mnogi izbegavaju da ih prave. Glavni razlog jeste to to je izrada rezervne kopije sistema mukotrpan posao ako se koriste diskete ili neki drugi medijum malog kapaciteta; u tom sluaju treba staviti i izvaditi mnogo disketa dok se ne iskopiraju svi vani programi i podaci. Ureaji za pravljenje rezervnih kopija na traci jesu najjednostavnije i najdelotvornije reenje za rezervnu kopiju sistema. Ako je na vaem raunaru instalirana jedinica za traku, staviete traku u ureaj, pokrenuete softver za izradu rezervnih kopija i odabrati ureaje i datoteke koje hoete da kopirate. Softver za izradu rezervnih kopija prepisae zadate datoteke na traku; za to vreme vi moete da radite neto drugo. Kada vam kasnije zatreba neka ili sve datoteke sa kopije, staviete traku u ureaj, pokrenuti program za rezervne kopije i izabrati datoteku koja vam treba. Jedinica za traku radi sve ostalo. U ovom odeljku se opisuju razne vrste jedinica za traku koje postoje na tritu, kapaciteti raznih ureaja, kao i sistemski uslovi za ugradnju i upotrebu ovih ureaja. Obradie se sledee teme:
s s s s s s s
Uobiajeni standardi ureaja za pravljenje rezervnih kopija na traci Uobiajeni kapaciteti traka Novije trake velikog kapaciteta Uobiajeni interfejsi za jedinice za traku QIC standardi ureaja za pravljenje rezervnih kopija na traci Prenosive jedinice za traku Softver za pravljenje rezervnih kopija na traci
Poreklo standarda za pravljenje rezervnih kopija na traci

Razvoj standarda za izradu rezervnih kopija na traci slian je razvoju standarda mnogih drugih sastavnih delova raunara. Upotreba trake za izradu rezervnih kopija podataka bila je uobiajena pre bilo kakvih standarda na tom polju. Prvo su raunari koristili sisteme traka sa kotura na kotur (slino kao na magnetofonima). Najee koriena traka - etvrtina ina - na kraju je postala de facto standard. Meutim, svaki proizvoa jedinica za traku koristio je vlastiti nain za kodiranje podataka pri izradi rezervnih kopija. Razlike su postojale ne samo u broju staza i gustini na traci ve i u interfejsu koji se koristio za vezu sa raunarom. Vie od deset godina pre uvoenja prvog IBM PC-ja, 1972. godine, kompanija 3M uvela je prvu kasetu sa trakom od etvrtine ina za uvanje podataka. Kaseta je imala dimenzije 6 x 4 x 5/8 ina. U kaseti je traka bila namotana na dva kotura, a za vreme snimanja se pokretala sa kotura na kotur pomou remena. Zbog pouzdanosti ove kasete sa trakom potranja je poela da raste i pored toga to nije bilo standarda za uvanje podataka na kasetama. Iz tog razloga traka od etvrt ina ispisana na ureaju jednog proizvoaa u pravilu nije mogla da se koristi na ureaju drugog proizvoaa. Dodatni problem predstavljalo je to to se nain kodiranja kod proizvoaa stalno menjao. Ako se pokvario neki model ureaja,
Uredaji za traku
Poglavlje 12
611
a proizvoa vie nije imao taj model pa nije vie koristio njegov format kodiranja, podaci sa trake nisu mogli da se koriste do popravke ureaja. U sluaju da proizvoa nije mogao da popravi ureaj, podaci su bili zauvek izgubljeni. Kao i kod drugih komponenti raunara, na primer interfejs kartice za diskove, potroai su insistirali na standardizaciji. Oni su traili standardizovane ureaje koji e moi da koriste trake napravljene na drugim ureajima razliitih proizvoaa.
QIC standardi
Zbog zahteva da se uvede standardizacija, u industriji jedinica za traku formirana je organizacija Quarter-Inch Cartridge Drive Standards Inc., koja se ponekad naziva i QIC (engl. Quarter-Inch Committee - Komitet etvrt ina). 1983. i 1984. godine isporuen je prvi ureaj zasnovan na QIC standardu: QIC-02, na koji je moglo da se upie 60 MB podataka kodiranih u devet staza na priblino 300 stopa trake. Kako se tehnologija usavravala, a i zato to je prva kaseta zbog dimenzija (4 x 6 x 5/8 ina) teko mogla da se ugradi u leite od 5 1/2 ina, QIC je prihvatio drugi standard za kasete sa trakom, koji priblino odgovara dimenzijama audio kasete. Te minikasete imale su dimenzije 3 1/4 x 2 1/2 x 3/5 ina. Te dve veliine kaseta i sada se koriste kod raznih ureaja za trake po QIC standardu. Da bi se naglasilo da li se standard odnosi na kasetu pune veliine ili na minikasetu koristi se oznaka od dva slova na kraju broja QIC standarda. Evo tih oznaka:
s s
DC u broju QIC standarda znai da se on odnosi na kasetu (engl. data cartridge), tj. kasetu od 4 x 6 x 5/8 ina. MC u broju QIC standarda znai da se on odnosi na minikasetu (engl. mini cartridge), tj. kasetu od 3 1/4 x 2 1/2 x 3/5 ina.
Na primer, novi QIC-5B-DC je traka kapaciteta od 5 GB sa standardom za punu veliinu kasete. Novi QIC-5010-MC jeste traka kapaciteta od 13 GB sa standardom za minikasetu. U tabeli 12.6 prikazani su uobiajeni formati traka po QIC standardima i njihove specifikacije.
612
Poglavlje 12
Tabela 12.6 Specifikacije QIC standarda za kasete i minikasete sa trakama od etvrtine ina QIC standardi za minikasete sa trakom DC-2000 Qic standardi za trake (pribline dimenzije 3 1/4 puta 2 1/2 puta 3/5)
Broj Qic standarda Kapacitet (sa kom./bez kom.) (1) Broj staza Brzina prenosa podataka (priblino)
Qic-40 Qic-80 Qic-100 (zastareo) Qic-128 Qic-3010 Qic-3020 Qic-3030 Qic-3040 Qic-3050 Qic-3060 (neaktivan) Qic-3070 Qic-3080 Qic-3095 Qic-3110 Qic-3210 Qic-5010
40 MB/60 MB 40 MB/60 MB 40 MB/60 MB 40 MB/60 MB 255 MB 500 MB 555 MB 840 MB (3) 750 MB 875 MB 4 GB 1,6 GB 2 5 GB 2 GB 2,3 ili 5,7 GB 13 GB
20 28 12 ili 24 32 40 40 40 42 ili 52 40 38 144 50 72 48 72 144
2 MB-do-8 MB/min 3 MB do 9 MB/min 9 MB/min 9 MB/min 30 60 MB* 30 MB*
(1) Kapacitet trake zavisi od duine trake *Komprimovano
(2) Duina trake nije ista kod svih proizvoaa
U tabeli 12.7 prikazani su formati traka po QIC standardima za punu veliinu kasete i njihova specifikacija.
Tabela 12.7 Specifikacije QIC standarda za punu veliinu kasete DC-300a/DC-600/DC-6000 QIC standardi (pribline dimenzije 4 X 6 X 5/8)
Broj Qic standarda Kapacitet (sa kom./bez kom.) Broj staza Max. brzina prenosa podataka (priblino)
QIC-11 (DC-320) QIC-24 QIC-120 QIC-150 QIC-525 QIC-1000 QIC-1350 QIC-2100 QIC-2GB QIC-5GB QIC-5010 QIC-5210
45 MB 45 MB/60 MB 125 MB 150 MB/250 MB 320 MB/525 MB 1 GB 1.35 GB 2.1 GB 2.0 GB 5 GB 13 GB 25 GB
9 9 15 18 26 30 30 30 42 44 144 144
12 MB/min 18 MB/min 18 MB/min 18 MB/min 18 MB/min 18 MB/min 18 MB/min 120 MB/min
(1) Kapacitet trake zavisi od duine trake
(2) Duina trake nije ista kod svih proizvoaa
Poglavlje 12
613
Gustina podataka
Duina trake (2)
Nain kodiranja
Vrsta interfejsa
10000 bpi 16000 bpi 22000 bpi 42000 bpi 51000 bpi 41000 bpi 68000 bpi 60000 bpi 67733 bpi 60960 bpi
205 ili 307,5 stopa 205 ili 307,5 stopa 300 stopa 400 stopa 275 stopa 400 stopa 295 stopa 295 stopa 295 stopa Razne 740 stopa
MFM MFM MFM MFM MFM MFM MFM RLL RLL RLL RLL RLL RLL RLL GCR RLL
disketni ili dodatna adapterska kartica disketni ili dodatna adapterska kartica SCSI(4) ili QIC SCSI ili QIC disketni ili IDE disketni ili IDE SCSI-2 ili QIC SCSI-2 ili QIC SCSI-2 ili QIC SCSI-2 ili QIC SCSI-2 ili QIC IDE ili SCSI SCSI-2 ili QIC SCSI ili SCSI-2 SCSI-2 ili QIC
(4) SCSI: Small Computer System Interface
(3) 1G kod ureaja zasnovanih na kaseti za traku od 0,315 ina
Gustina podataka
Duina trake (1)
Nain kodiranja
Vrsta interfejsa
8000 10000 10000 bpi 16000 bpi 36000 bpi 51000 bpi 68000 bpi 40640 bpi 96000 bpi 68000 bpi 101600 bpi
450 stopa 450 ili 600 stopa 600 stopa 600 ili 1000 stopa 1000 stopa 760 stopa 760 stopa 875 stopa 900 stopa 1200 stopa 12001500 stopa
MFM MFM MFM MFM MFM MFM RLL RLL MFM RLL RLL RLL
QIC-02 SCSI ili QIC-02 SCSI ili QIC-02 SCSI ili QIC-02 SCSI ili SCSI-2 SCSI ili SCSI-2 SCSI-2 SCSI-2 SCSI-2 SCSI-2 SCSI-2 SCSI ili SCSI-2
614
Poglavlje 12
Za razliku od softverskih proizvoda sa numerisanim verzijama (1.0, 1.1, 2.0, 2.1) gde je jasno koja je verzija novija, QIC brojevi ne mogu da poslue za tu vrstu orijentacije. Na primer, oznake QIC-100 i QIC-128 pojavile su se mnogo pre dananjih QIC-40 i QIC-80. Osim toga, brojevi verzije QIC standarda esto nemaju nikakve veze sa kapacitetom kaseta ili minikaseta koje ureaj koristi. Na primer, trake QIC-40 imaju kapacitet od 60 MB, a trake QIC-80 kapacitet od 120 MB. Trake za rezervne kopije po QIC standardima jesu magnetni medijumi, najee sa oksidom gvoa, a nain snimanja slian je kodiranju podataka za diskove i to tehnologijom MFM (engl. Modified Frequency Modulation) ili RLL (engl. Run Length Limited).
Prvi tipovi QIC traka za pravljenje rezervnih kopija

Prvobitni ureaji koji su pratili QIC standarde, QIC-40 i QIC-80, koriste minikasete. Postoji nekoliko razloga za njihov uspeh, a svakako nije bez znaaja da je ovo bila prva generacija relativno jeftinih ureaja koji upisuju podatke na nain usaglaen sa proizvodima raznih proizvoaa. Drugim reima, QIC-40 i QIC-80 nisu bili preskupi, a rezervne kopije koje je napravio jedan ureaj mogle su se koristiti na ureajima drugih proizvoaa. Osim toga, smanjene dimenzije minikaseta korienih za trake QIC-40 i QIC-80 dovele su do toga da mnogi proizvoai ponude ureaje koji se lako ugrauju u tanja leita od 5 1/2 ina, kao i u leita od 3 1/2 x 1 in. Trake za rezervne kopije, poput disketa i diskova, moraju pre upotrebe da se formatiraju, a nain formatiranja traka QIC-80 nikada nije unapreivan. Formatiranje trake QIC-80 od 125 MB moe da potraje vie od tri sata. Skoro je nemogue nai unapred formatiranu traku ba zbog toga to taj proces dugo traje. Proizvoai su poeli da formatiraju trake od 1994. godine. Drugi formati traka mogu da se formatiraju usput, to znai da ne zahtevaju unapred formatirane trake. Na trakama QIC-40 i QIC-80 podaci se uvaju u MFM formatu, formatu koji se koristi na disketama (i starijim diskovima). Jo jedna slinost formatiranja trake za rezervne kopije i formatiranja disketa i diskova je to postupak formatiranja uvodi sistem evidencije. Sistem evidencije na trakama QIC-40 i QIC-80 slian je onom na disketama i diskovima. QIC standard propisuje tabelu za rasporeivanje datoteka (FAT) u kojoj se belei gde se na traci nalaze podaci i koja pazi da se za podatke ne upotrebe loi sektori. Traka QIC-40 deli se na 20 staza, a svaka od njih je podeljena na 68 segmenata od po 29 sektora. Svaki sektor ima 1 K (1024 bajta). Sistem evidencije i sistem za ispravljanje greaka koji obezbeuje pouzdanost sauvanih podataka koriste najmanje 30% od svake QIC-40 trake. I pored malih brzina kojim se prave kopije na nekim raunarima i dugog vremena potrebnog za formatiranje trake, trake QIC-40 i QIC-80 bile su veoma popularne zbog lakoe pravljenja rezervne kopije sistema.
Ureaji velikog kapaciteta po QIC standardima

Pokuaj da se na traku QIC-80 snimi rezervna kopija diska od 4 G sa mrenog servera ili nekog drugog velikog diska punog podataka bio bi zamoran skoro kao kada pravite rezervne kopije na diskete, pa stalno morate da menjate medijume. Reenje, naravno, predstavlja sistem sa trakama veeg kapaciteta. QIC je ustanovio niz standarda za jedinice velikog kapaciteta, i to od 86 MB do 13 GB. Sistemi veeg kapaciteta gue pakuju podatke na traku, pa koriste ak 144 staze a na njima 60000 bitova po inu (bpi). (QIC-40 ima 20 staza i 10000 bpi). Da bi se postigao takav kapacitet medijum na traci mora da ima veu koercitivnost, 1300 ersteda, dok QIC-40 i QIC-80 imaju nivo koercitivnosti od 550 ersteda. Trake velikog kapaciteta su i due. Trake QIC-5010, na primer, imaju 1200 stopa (uporedite to sa duinom traka QIC-40 i QIC-80 koje imaju oko 300 stopa).
Uredaji za traku
Poglavlje 12
615
Napomena
Kao to vea koercitivnost diskete od 1,44 MB omoguava HD disketnoj jedinici da gue rasporedi staze nego na disketi od 720 K, tako i na traci vea koercitivnost omoguava gue zapise.
Tritem traka manjeg kapaciteta dominiraju sistemi koji koriste minikasetu, ali kod sistema za trake velikog kapaciteta javljaju se i trake u minikaseti i trake u kasetama pune veliine. Na primer, standard QIC-525, kapaciteta 525 MB (bez kompresije podataka), koristi kasetu pune veliine (4 X 6 X 5/8), a standard QIC-5010 koristi minikasetu (3 1/4 X 2 1/2 X 3/5).
Kompatibilnost QIC traka

Mada su ureaji po QIC standardima zasnovani na standardnim minikasetama i kasetama pune veliine bilo bi pogreno pretpostaviti da su trake u kasetama iste veliine uvek meusobno zamenjive. Na primer, trake po standardu QIC-5010 nisu zamenjive onima iz sistema za rezervne kopije QIC-40 i QIC-80, mada i jedne i druge koriste minikasetu. Isto tako, trake po standardu QIC-525 nisu usaglaene sa ranijim standardima zasnovanim na kasetama pune veliine. Trake u kasetama iste veliine nisu meusobno zamenjive zbog razlike u mehanizmima ureaja, kao i zbog razlika u koercitivnosti same trake. U tabeli 12.8 prikazuje se usaglaenost izmeu traka za rezervne kopije nekih uobiajenih QIC standarda.
Tabela 12.8
QIC-40 QIC-80 QIC-3010 QIC-3020 QIC-3030 QIC-3040 QIC-3050 QIC-3070 QIC-3080 QIC-3095 QIC-3210 QIC-3230
Usaglaenost traka po QIC standardima

Ni sa jednim QIC-40 (samo itanje) QIC-40 i QIC-80 (samo itanje) QIC-40, QIC-80 i QIC-3010 (samo itanje) QIC-3010 (samo itanje) Ni sa jednim Ni sa jednim QIC-3030 (samo itanje) Ni sa jednim QIC-3010 i QIC-3020 (samo itanje) QIC-3040 (samo itanje) QIC-3040, QIC-3095 i QIC-3210 (samo itanje)
Usaglaenost
QIC standard minikaseta Usaglaenost
QIC standard kaseta pune veliine
QIC-24 QIC-120 QIC-150 QIC-525 QIC-1000 QIC-1350
Ni sa jednim QIC-24 (samo itanje) QIC-24 i QIC-120 (samo itanje) QIC-24, QIC-120 i QIC-150 (samo itanje) QIC-120, QIC-150 i QIC-525 (samo itanje) QIC-525 i QIC-1000 (samo itanje)
616
Poglavlje 12
Tabela 12.8
Nastavak
Usaglaenost
QIC standard kaseta pune veliine
QIC-2G QIC-2100 QIC-5G QIC-5010
QIC-120, QIC-150, QIC-525 i QIC-1000 (samo itanje QIC-525 i QIC-1000 (samo itanje) QIC-24, QIC-120, QIC-150, QIC-525 i QIC-1000 (samo itanje) QIC-150, QIC-525 i QIC-1000 (samo itanje)
Kada birate sistem za izradu rezervnih kopija vano je povesti rauna o njegovoj usaglaenosti sa drugim sistemima. Na primer, kao to se vidi iz tabele 12.8, ureaj od 4 G po standardu QIC-3070 moe da ita samo vlastite trake i one koje su napravljene po standardu QIC-3030. Ako imate mnogo QIC-80 traka sa podacima koji su vam jo potrebni, bolje bi bilo da izaberete traku od 2 G sa standardom QIC-3010. QIC-3010 moe da ita i trake QIC-40 i QIC-80.
Drugi standardi za trake velikog kapaciteta

Trake sa medijumom od oksida gvoa po QIC standardima poslednjih godina gube popularnost. Za pravljenje rezervnih kopija mrea i drugih sistema sa velikom koliinom podataka sve ee se koriste druga dva sistema: digitalna audio traka od 4 mm (DAT) i video-traka od 8 mm. Sony je uveo DAT traku i prodaje DAT licencu mnogim proizvoaima, diktirajui u tim kompanijama standard za ureaje i za trake. Ureaj za trake od 8 mm proizvodi samo jedna kompanija, Exabyte. Prema tome, u oba sluaja usaglaenost je zagarantovana. U Tabeli 12.9 prikazane su osnovne tehnike pojedinosti tehnologija DAT i 8 mm.
Tabela 12.9
Standard trake
Specifikacije traka DAT i 8 mm

Gustina pod. Staze Duina (pribl.) trake Teh. snimanja Format kodiranja
Kapacitet (sa kom./ bez kom.)
Interfejs
DAT traka 2 GB/4 GB 114MB/in 1869 (4 mm metalne estice) 8 mm video traka 14 Gb
195 st. 300 st.
helikoidno skeniranje DataDAT helikoidno skeniranje
DDS*
SCSI
120 m
*DDS: Digital data storage
Helikoidno skeniranje u mnogo emu je slino snimanju video zapisa na video traku. Kao i kod traka po QIC standardu, DAT i 8 mm trake prolaze pored glava koje su montirane na dobo. Glave za itanje i pisanje okreu se pod malim uglom prema traci i upisuju deo heliksa, odnosno spirale. Mehanizam ureaja omotava traku u polukrug oko glava, tako da glave dodiruju traku pod uglom. Pomou ove tehnologije cela povrina trake koristi se za podatke, za razliku od drugih tehnologija gde su staze podataka razdvojene delovima trake bez zapisa. Korienje cele povrine trake omoguava da se na ureajima sa ovom tehnologijom na istu duinu trake spakuje daleko vie podataka.
Uredaji za traku
Poglavlje 12
617
Standard za DAT trake

DAT (engl. Digital Audio Tape) predstavlja standard za trake koji je prvobitno razvijen u Hewlett-Packardu. Hewlett-Packard predsedava grupi proizvoaa DDS (engl. Digital Data Storage) i rukovodio je razvojem DDS standarda. Tehnologija digitalne audio trake umnogome podsea na tehniku koja se koristi za zapisivanje muzike i njeno kodiranje na audio kompakt diskove (CD). DAT ureaji ne upisuju podatke na traku u formatima MFM ili RLL, koje koriste trake po QIC standardima, ve ureaj bitovima podataka koje primi dodeljuje brojane vrednosti. Zatim ureaj prevodi te brojeve u niz elektrinih impulsa koji se upisuju na traku. Kada se kasnije podaci rekonstruiu, DAT ureaj prevodi brojeve ponovo u izvorne binarne podatke. DAT trake mogu da prihvate do 12 GB nekomprimovanih, odnosno oko 24 GB komprimovanih podataka. Na DAT trakama koriste se dva tipa formata za podatke - DDS i DataDAT; DDS ureaji su raireniji. Postoje tri tipa DDS ureaja:
s s s
DDS-1 ureaji mogu da prime 2 GB nekomprimovanih podataka (4 GB komprimovanih) DDS-2 ureaji mogu da prime 4 GB nekomprimovanih podataka (do 8 GB komprimovanih) DDS-3 ureaji mogu da prime 12 GB nekomprimovanih podataka (24 GB komprimovanih)
DDS-3 ureaji potpuno su usaglaeni (u itanju i pisanju) sa svim DDS-1 i DDS-2 ureajima, a imaju tri puta vei kapacitet i dva puta veu brzinu prenosa od postojeih DDS-2 ureaja. Ureaji DDS-3 projektovani su da u srednjim i velikim mreama omogue brzo i pouzdano snimanje rezervnih kopija po ceni osetno manjoj od 8 mm ili DLT (engl. Digital Linear Tape) traka priblino istog kapaciteta. Novi HP DDS-3 (Model C1537A) ima osnovni kapacitet 12 G i brzinu prenosa 1 M/sec. Taj ureaj moe da smesti 24 G na jednu traku od 125 m brzinom od 2 M/sec uz pomo ugraene hardverske kompresije. On sadri nekoliko inovacija, kao to je PRML (engl. Partial Response Maximum Likelihood), ema prepoznavanja kanala podataka koja omoguava glavi da razlikuje bitove podataka koje prihvata istovremeno. Tipina DDS-2 jedinica kota oko 800 dolara, dok je cena DDS-3 jedinice oko 1300 dolara. Tehnologija DDS ima odlian zapis i prati je reputacija pouzdanosti, to je preporuuje kao dobro reenje za radne stanice, krajnje korisnike i za mree.
Jedinica za traku od 8 mm
Exabyte je jedini proizvoa koji nudi ureaj za izradu rezervnih kopija koji koristi traku od 8 mm u kasetama slinim kao od videorekordera. Meutim, dok je oblik kasete isti kao za video-trake, medijum je drugaiji. Ne preporuujem vam da kopirate podatke na videotraku. Morate da koristite samo trake koje su namenjene podacima. Exabyte nudi ureaje razliitih kapaciteta - 1,5 GB (3 GB uz hardversku kompresiju), 5 GB (10 GB uz hardversku kompresiju), 7 GB (14 GB uz hardversku kompresiju) i 20 GB (40 GB uz hardversku kompresiju). Mada ovi ureaji koriste video-trake od 8 mm, pri prenosu raunarskih podataka na traku ne koriste video tehnologiju. Exabyte je razvio vlastitu tehnologiju za kodiranje podataka na traku, a pri upisivanju koristi helikoidno skeniranje. Brzina prenosa od 6 M/sec, koju postie Exabytova traka od 8 mm, u poreenju sa 10 MB u minutu koje ostvaruje ureaj DAT, daje ureaju od 8 mm veliku prednost. Izvanredna brzina i veliki kapacitet ovih traka omoguava njihovo korienje za izradu rezervnih kopija servera, kao i za kopiranje radnih stanica sa servera.
DLT (digitalna linearna traka)

Digitalna linearna traka (DLT) predstavlja poslednju re na tritu najsavremenijih traka za pravljenje rezervnih kopija, jer omoguava izradu veoma pouzdanih rezervnih kopija
618
Poglavlje 12
velikog broja podataka uz veliku brzinu rada. DLT je na poetku bio vlasnitvo firme Digital Equipment Corporation. Na tritu je od 1991. godine ali je u decembru 1994. Quantum kupio DLT i magnetnootpornu tehnologiju. DLT ima kapacitet ak 35 G (70 GB komprimovano) i brzinu prenosa 5-10 M/sec, pa i vie. To je priblino ista brzina kao kod brze trake od 8 mm. Meutim, prilikom ispitivanja tokom stvarnog rada, traka od 8 mm se pokazala neznatno brom. DLT deli traku u paralelne vodoravne staze i snima podatke tako to traka prolazi pored nepokretne glave brzinom od 100 do 150 ina u sekundi. To je bitno drugaije od tradicionalne helikoidne tehnologije, po kojoj se podaci upisuju u dijagonalnim odeljcima pomou glave u vidu obrtnog doboa, dok mnogo sporiji motor prevlai traku preko glave koja pie. Ovom tehnologijom dobijaju se trajan ureaj i izdrljiv medijum. Glave DLT ureaja imaju predvieno trajanje od najmanje 15000 sati u najloijim uslovima, kada je re o temperaturi i vlanosti vazduha, a za trake je predvieno trajanje od 500000 prolaza. DLT ureaji predvieni su pre svega za izradu rezervnih kopija mrenih servera, a kotaju od 6000 do 8000 dolara, u zavisnosti od kapaciteta. Kako imaju automatsko zamenjivanje traka, DLT ureaji mogu samostalno (bez prisustva korisnika) da obave mnoge poslove oko pravljenja rezervnih kopija na mrei.
Kaseta sa trakom Travan

3M je napravio potpuno nov standard za kasete sa trakom, zasnovan na QIC formatu, i nazvao ga Travan. Ureaji za traku koji koriste Travan tehnologiju imaju prilian uticaj na trite traka za PC i radne stanice, a ureaji zasnovani na toj tehnologiji trebalo bi u sledeih nekoliko godina da zauzmu i bolje mesto. Travan platforma sadri samo jedan interfejs za minikasete i njega je patentirao 3M. Travan ima dimenzije ureaja od 3 1/2 ina, pa se lako ugrauje u niz sistema. Ovi ureaji mogu da prihvate postojee QIC i Travan minikasete - to moe da bude znaajna prednost kada se uzme u obzir da je trenutno u radu vie od 200 miliona ureaja za minikasete usaglaenih sa QIC standardom. Travan kasete sadre 750 stopa trake iroke 0,315 ina. Trenutno postoji nekoliko vrsta Travan kaseta; one nose oznake TR-1 do TR-4, a svaka od njih zasnovana je na nekom od QIC standarda:
s s
s s
Minikaseta TR-1 omoguava 400 MB nekomprimovanog prostora, to je vie nego udvostruen kapacitet minikasete QIC-80 (125 M). Minikaseta TR-2, novi i izmenjeni QIC-3010 ureaj i kaseta, moe da prihvati 800 MB nekomprimovanih podataka, to je znaajno vie od 340 MB, koliko je omoguavao QIC-3010. Kapacitet minikasete TR-3, novog i izmenjenog QIC-3020 ureaja i kasete, iznosi 1,6 G nekomprimovanih podataka (u odnosu na 670 MB, koliko je imao QIC-3020). Najnovija Travan kaseta, TR-4, prima 4 G nekomprimovanih podataka i usaglaena je sa standardom QIC-3095.
Primetiete da Travan ureaji nude kompresiju 2:1, to udvostruuje navedene nekomprimovane kapacitete. To znai da ureaj TR-4 moe da smesti do 8 GB na jednu jedinu kasetu. Tipian ureaj TR-4, kao i ureaji iz Hewlett-Packardovog odeljenja Colorado Memory Systems Division, prodaje se za oko 300 dolara. Kako Travan trake kotaju oko 35 dolara i mogu da se nabave kod mnogih distributera i prodavaca, niska cena i mogunost nabavke ovih ureaja i traka doprinose da Travan bude za veinu pojedinaca jedno od najboljih moguih reenja za izradu rezervnih kopija. Ureaji TR-1 do TR-3 obino se povezuju sa sistemom preko disketnog kontrolera ili preko paralelnog prikljuka. Preporuujem da se upotrebe paralelni prikljuci EPP ili ECP, jer se lake koriste i imaju bolje osobine. Bolji TR-4 ureaji esto koriste interfejs SCSI-2,
Uredaji za traku
Poglavlje 12
619
to omoguava bri rad i od disketnog kontrolera i od paralelnog prikljuka. Tipian TR-4 sistem, kao to je HP T4000, radi sa 514 K/sec, to je oko etiri puta bre od disketnog interfejsa, pa moe da ostvari 31 MB u minutu za nekomprimovane podatke, a 62 MB u minutu uz kompresiju 2:1. Na tipinom Pentium sistemu korisnik moe da iskopira disk od 1 GB za oko 30 minuta. Ako koristite disketni kontroler ili paralelni prikljuak, moete oekivati etiri puta due vreme, odnosno oko dva sata za disk od 1 GB. Vodei proizvoai, kao to su 3M, HP/Colorado, Iomega, Exabyte, Tandberg Data i Sony, nude Travan ureaje i podravaju budui razvoj Travan ureaja i formata za snimanje.
Izbor ureaja za pravljenje rezervnih kopija na traci

Ovaj je izbor jednostavan ako imate samostalan sistem sa relativno malim diskom. Odluka je sloenija ako je na sistemu vei disk ili ako treba da napravite kopije i za stoni i za prenosivi raunar. Naravno, jo je tee izabrati pravi ureaj ako treba praviti kopiju mrenog servera, a moda ak i radnih stanica. Ako razmiljate o kupovini jedinice za traku uzmite u obzir sledee inioce:
s s s s s
Koliina podataka koje morate da snimite Kakav protok podataka vam treba Standard trake koji najbolje odgovara vaim potrebama Cene ureaja i traka Mogunosti i usaglaenost upravljakog programa i softvera za izradu rezervnih kopija
Kada razmotrite cene, kapacitet, protok podataka, kompatibilnost i standard trake, nai ete onaj ureaj koji najbolje odgovara vaim potrebama.
Napomena
Kada kupujete jedinicu za traku za pravljenje rezervnih kopija pregledajte asopise gde se oglaavaju prodavci i proizvoai. Nekoliko publikacija specijalizovalo se za PC-je i one primaju oglase od mnogih isporuilaca hardvera i softvera. Preporuujem publikacije kao to su Computer Resellers News i Computer Shopper. Te publikacije odgovaraju ljudima i kompanijama koje su spremne da zaobiu posrednike i kupuju neposredno. U njima se moete obavestiti o tome koji ureaji mogu da se nabave i kako se kreu cene. Dok itate o mogunostima i cenama ureaja nemojte da zaboravite da proitate prikaze softvera koji ide uz ureaj. Proverite da li mogunosti tog softvera zadovoljavaju vaa oekivanja i vae potrebe. To je posebno vano ako nameravate da koristite ureaj na raunaru koji ne radi pod operativnim sistemom Windows 9x, zato to je veina softvera za izradu rezervnih kopija projektovana za Windows 9x.
Kapacitet
Prvo pravilo pri biranju trake za pravljenje rezervnih kopija kae da traka mora imati kapacitet dovoljan za vae potrebe, kao sadanje, tako i one koje se mogu javiti u doglednoj budunosti. Idealno bi bilo kupiti ureaj sa takvim kapacitetom da moete pokrenuti softver za pravljenje rezervnih kopija, staviti praznu traku u ureaj, udaljiti se od sistema i nai gotovu kopiju kada se vratite. Bez obzira na potrebe radne stanice u pogledu kapaciteta, ja obino preporuujem DAT ureaje ili novije Travan ureaje. Oni imaju dobra svojstva i prihvatljivu cenu. Trake se prodaju formatirane, to tedi dosta vremena, a mogu da prihvate 8 G na jednu Travan TR4 traku ili 24 GB na jednu DDS-3 DAT traku.
620
Poglavlje 12
Uvek treba da proverite da li odgovarajua traka ima kapacitet vei od vaeg najveeg diska ili particije. U tom sluaju ete moi da koristite automatsku izradu rezervnih kopija, jer neete morati da zamenjujete traku usred kopiranja. Kako se DAT trake obino povezuju putem SCSI interfejsa, moete da upotrebite SCSI adapter za paralelni prikljuak kako biste povezali ureaj na paralelni prikljuak, a moete koristiti i ugraeni SCSI adapter. Naravno, unutranji adapter e omoguiti bri rad, ali prenosivi DAT ureaj povezan preko paralelnog prikljuka moe da se koristi za pravljenje rezervnih kopija sa vie raunara. DAT medijum je takoe jeftiniji od drugih medijuma na tritu ako raunate cenu po megabajtu.
Standardi za trake
Sledei vaan inilac, kada naete odgovarajui kapacitet, jeste izbor ureaja iji vam standard odgovara. Na primer, ako podatke sa vae trake treba da uita vie razliitih ureaja, dobro bi bilo proveriti da li su svi ti ureaji usaglaeni barem za itanje te trake. Zato, ako morate da radite na vie sistema, treba da izaberete standard za trake koji e odgovarati svim tim sistemima. Ne postoji brz i jednostavan odgovor na pitanje koji je standard najbolji. Mnogi se dre QIC standarda zato to je QIC napravio prve standarde i nastavlja da razvija nove za trake velikog kapaciteta. Meutim, ako vam treba sistem za pravljenje rezervnih kopija velikog kapaciteta, moda je najbolji izbor DAT ili 8 mm. Ako vam je vana usaglaenost sa starijim ureajima, zbog traka ili ureaja koje ve imate, moraete da nabavite ureaj sa istim standardom ili sa novijim, usaglaenim. Na primer, ako vam treba ureaj za trake velikog kapaciteta usaglaen sa vaim QIC-80 trakama, trebalo bi da uzmete u obzir QIC-3010 od 2 GB koji moe da ita QIC-40 i QIC-80 trake. S druge strane, ako ne morate da brinete o podacima na starim trakama, bie vam vaniji kapacitet i brzina rada. Prema tome, verovatno ete izabrati DAT ili 8 mm.
Savet
Vano je da vam izabrano reenje ne iskomplikuje ivot. Ako upravljate velikom grupom raunara nije dobro da meate QIC, Travan, DAT i 8 mm.
Usaglaenost softvera
Ne treba zaboraviti na znaaj softvera koji pokree va novi ureaj. Trenutno se veina ureaja prodaje sa softverom koji radi pod operativnim sistemom Windows 9x. Ali, ponekad je teko pronai softver koji e dobro raditi i sa Windowsom NT ili UNIX-om. Veina operativnih sistema ima svoj softver za izradu rezervnih kopija na traci. Ako nameravate da koristite taj softver trebalo bi proveriti da li ureaj koji nameravate da kupite podravaju svi delovi softvera na svim sistemima gde ete ga koristiti.
Protok podataka
Ako vam je brzina rada vanija od cena i usaglaenosti trebalo bi da razmislite o 8 mm ili DLT. Ti ureaji nude velike kapacitete i neverovatan protok podataka, ak 6 M/sec. Ureaji velikog kapaciteta prema novim QIC standardima mogu da ostvare protok od 18 MB u minuti. DAT ureaji imaju protok od 10 MB u minuti. Stariji standard QIC-80 zauzima poslednje mesto u irokom spektru brzina na kojima rade ureaji za pravljenje rezervnih kopija. Kada se poveu preko disketnog kontrolera ovi ureaji postiu protok od 3 MB do 4 MB u minuti. ak i ako posebno kupite karticu namenskog interfejsa, teko da ete postii njihovu reklamiranu brzinu od 9 MB u minuti. Prenosivi ureaji QIC-80, koji prema reklami postiu 3 MB do 8 MB u minuti, u stvarnosti retko prelaze 2 MB do 3 MB.
Uredaji za traku
Poglavlje 12
621
Cene ureaja i traka

Cene mnogo zavise od toga gde kupujete, zato se isplati dodatno potraiti povoljne cene kada ve odluite koju ete vrstu ureaja nabaviti. I cene samih traka se veoma razlikuju u zavisnosti od toga gde kupujete. Kako mnogi prodavci i distributeri nude niu cenu ako odjednom kupite tri ili vie traka, isplati se kupiti najveu koliinu koja moe da vam zatreba.
Savet
Kada razmiljate o kupovini jedinice za traku uzmite u obzir da ukupna cena traka i ureaja nije ni blizu cene gubitka podataka (izraene u nerviranju i uloenom radu) koji moe da vam se desi prilikom najmanjeg kvara na disku. Ako se uzme u obzir da veina korisnika ee pravi rezervnu kopiju ako ima jedinicu za traku nego sa nekim drugim medijumom, cena traka i ureaja nije prevelika ak ni na samostalnom raunaru koji se uglavnom koristi za zabavu.
Prenosivi ureaj za traku

Prenosivi ureaj za traku jeste jedan od najpopularnijih ureaja, zato to se lako prenosi sa sistema na sistem. Prenosiva jedinica za traku posebno je korisna za ljude koji koriste prenosive raunare (unutranja jedinica za traku u njih ne moe da se ugradi), kao i za one koji hoe da koriste jedan ureaj kako bi pravili rezervne kopije mnogih sistema. Prenosivi ureaj za traku pogodan je i kada hoete da koristite rezervno kopiranje na traku a nemate u raunaru slobodno leite, to se esto dogaa sa uskim modelima stonih raunara. Ovi su ureaji praktini jer su samostalni. Prikljuuju se na raunar preko paralelnog prikljuka, a napajaju se iz transformatora koji se ukljuuje u standardni izvor naizmenine struje. Da biste postavili prenosivi ureaj za traku utaknuete kabl transformatora u ureaj i u utinicu sa naizmeninom strujom, a kabl za podatke u paralelni prikljuak raunara, i pokrenuti softver za izradu rezervne kopije. Jedini problem moe da se javi sa usaglaenou ovog softvera. Mada proizvoai ureaja isporuuju softver koji radi sa njima, neki popularni programi za kopiranje nezavisnih proizvoaa ne mogu da se koriste sa prenosivim ureajima.
Ugradnja ureaja za trake

Svaki standard koji smo opisali u ovom poglavlju nudi razliite mogunosti za ugradnju, a obino postoje unutranji i spoljni model. Nije uvek jednostavno izabrati jedan od ova dva modela, a i kada se odluite za spoljni, nije lako odluiti koji. Ako pravite rezervne kopije samo jednog sistema, a imate relativno mali disk, verovatno je najbolje da nabavite unutranji ureaj. Ako treba da kopirate podatke sa vie raunara ili ako vam traka treba da biste delili podatke izmeu vie raunara, bolji e biti spoljni model. Ako va sluaj nije tako jednostavan, uzmite u obzir i sledee inioce:
s
Ako raunar ima veliki disk koji esto kopirate ili ako upravljate velikim brojem sistema trebalo bi da razmislite o QIC sistemu velikog kapaciteta, o DAT-u ili o traci od 8 mm. Ti formati zahtevaju najmanje vaeg rada i najmanji broj traka za svaki raunar. Ako ste se odluili za sistem velikog kapaciteta (QIC, DAT ili 8 mm), a skoro svi raunari koje kontroliete imaju slobodno leite za ureaj, verovatno ete izabrati prenosivi DAT ili traku od 8 mm, da biste mogli da ih nosite sa sistema na sistem
U sledeim odeljcima se nalazi vie vanih pitanja vezanih za ugradnju unutranjih i spoljnih ureaja.
622
Poglavlje 12
Ugradnja unutranjeg ureaja

Praktino su sve unutranje jedinice za traku koje se danas nabavljaju projektovane za ugradnju u tanje leite. Mnoge su projektovane i za manja leita, ona koja se esto koriste za 3 1/2-inne disketne jedinice. Ureaji koji mogu da se ugrade u ta leita obino se isporuuju u okviru koji omoguava ugradnju i u leite od 5 1/4 ina. Da biste ureaj ugradili u leite od 3 1/2 ina treba da uklonite okvir i prednju masku. Veina ureaja za traku duboka je od 5 do 9 ina, pa im treba dosta prostora u kuitu raunara. Pri ugradnji ureaja koristiete iste ine ili okvire kao i za disketne jedinice, diskove i druge ureaje, poput CD-ROM-a. Unutranji ureaj zahteva slobodan prikljuak za napajanje, obino vei, kakav se koristi za diskove, mada neki ureaji imaju manji prikljuak kakav koristi disketna jedinica. Ako u raunaru nemate slobodan prikljuak nabavite razvodnik. Unutranji ureaji za traku treba da imaju i vezu sa sistemom. Ureaji QIC-40 i QIC-80 najee se vezuju preko disketnog kontrolera. Na sistemu sa jednom disketnom jedinicom povezaete jedinicu trake na neupotrebljen prikljuak kabla za podatke namenjen disketnom ureaju. Kod sistema sa dve disketne jedinice koristiete poseban kabl koji se povezuje sa kablom za disketne ureaje, u sutini, razvodni kabl. Ostali unutranji ureaji obino se povezuju na SCSI adapter ili na IDE interfejs ugraen u matinu plou sistema.
Ugradnja spoljnog ureaja

Ako spoljnu jedinicu za traku hoete da koristite na vie raunara, morate na svakom od njih da instalirate odgovarajui interfejs. Prenosive jedinice za pravljenje rezervnih kopija na traci, kao to je prenosivi DAT, koriste standardnu SCSI vezu ili imaju pretvara SCSI/ paralel kako bi se vezali na paralelni prikljuak. Spoljni IDE ureaji ne postoje. Napajanje spoljnih ureaja obezbeuje se pomou transformatora koji se ukljuuje u obinu utinicu na zidu. Transformator se obino povezuje sa ureajem pomou malog prikljuka. Kada birate spoljni ureaj za trake proverite da li imate dovoljno slobodnih utinica za raunar, za dodatne ureaje i za traku.
Softver za rezervne kopije na traci

Najvanije pitanje koje se postavlja nakon to izaberete odgovarajui standard trake i kapacitet ureaja jeste pitanje koji ete softver koristiti sa novim ureajem. Veina ureaja isporuuje se sa softverom koji e zadovoljiti vae osnovne potrebe za kopiranjem. esto, meutim, softver drugih proizvoaa, usaglaen sa ureajem koji ste izabrali, daje vie mogunosti. Na primer, deava se da ureaj koji ste nabavili nema softver za va operativni sistem. U tom sluaju morate za izradu rezervnih kopija nabaviti softver drugog proizvoaa. Ako treba da pravite rezervne kopije cele mree raunara morate proveriti da li softver koji dobijate uz ureaj moe da obavi takvu radnju, inae ete morati da nabavite softver drugog proizvoaa. Kada nabavljate softver drugog proizvoaa najvanije je proveriti da li je on usaglaen sa vaim ureajem. Pre nego to kupite softver obavezno proverite spisak proizvoaa i modela ureaja za koje kompanija garantuje usaglaenost. Neki proizvoai softvera ak navode potvrdu za odreenu reviziju firmvera u ureaju. Kod softvera za pravljenje rezervnih kopija veoma je vano pitanje kompresije podataka, posebnog dela programa koji pakuje podatke na manje prostora nego to oni zauzimaju na disku. Neke kompanije proizvode softver poznat po posebno efikasnoj kompresiji podataka. Drugim reima, softver za izradu rezervnih kopija ovih kompanija bolje komprimuje velike datoteke na mali prostor. Meutim, ako sam ureaj omoguava hardversku kompresiju, ovo pitanje nema znaaja. Podaci mogu samo jednom da se komprimuju, a hardverska kompresija je uvek bolja od softverske. Korisno je proitati prikaze odgovarajueg softvera u nekom od raunarskih asopisa, kao to su PC Magazine, Windows Magazine, ili BYTE. Prikazi vam mogu pomoi da utvrdite
Uredaji za traku
Poglavlje 12
623
koji softver bolje komprimuje podatke i kojom brzinom programi izvode uobiajeno kopiranje. Brzina softvera i mogunosti kompresije predstavljaju znaajne inioce. Takoe je vano da li se softver lako koristi. Ako softver nepotrebno uslonjava postupak kopiranja, verovatno ga neete dovoljno esto koristiti.
Savet
Noviji programi za ureaje za traku imaju predvien oporavak od katastrofe (engl. disaster recovery). Ova njihova osobina omoguava izradu diskete za podizanje sistema koja e moi da se upotrebi i za brzo formatiranje diska i osnovnu instalaciju operativnog sistema. Kada kupujete ureaj za traku traite i ovu mogunost.
Softver uz ureaj
Pre nego to kupite ureaj za pravljenje rezervnih kopija na traci trebalo bi uvek da proverite da li ste dobili i softver koji e zadovoljiti vae potrebe, pa ako njega nema da kupite softver drugog proizvoaa koji e obaviti posao. Po pravilu, softver koji dobijate uz ureaj obavie sve potrebne radnje - osim u sluaju da planirate sloene zadatke.
Softver drugih proizvoaa

Mnogo kompanija proizvodi softver prilagoen raznim vrstama ureaja za trake i razliitim potrebama. Na primer, mnogi proizvoai projektuju softver tako da bude usaglaen sa veinom mrea. Drugi se specijalizuju u softveru za DOS i Windows. Neki se specijalizuju za OS/2. Drugi su poznati meu korisnicima UNIX-a. Ponekad morate da pozovete kompaniju da biste utvrdili je li softver usaglaen ne samo sa ureajem koji ste izabrali ve i sa mreom i operativnim sistemom. esto se softver drugih proizvoaa lake koristi nego softver isporuen uz ureaj. Softver proizvoaa moda ima neobian korisniki interfejs ili vam njegove komande nisu jasne iako ste godinama koristili softver za izradu rezervnih kopija. Nije retko da proizvoai priloe neodgovarajuu ili ak nepotpunu dokumentaciju za softver koji isporuuju uz ureaj, mada se to uglavnom deava kod jeftinijih modela. U takvim sluajevima problemi mogu da se otklone softverom drugog proizvoaa. Softver drugih proizvoaa esto bolje obavlja kompresiju od softvera koji prave proizvoai traka. Osim toga, softver drugih proizvoaa esto ima mogunosti koje nisu predviene u softveru isporuenom uz ureaje. Neke od tih mogunosti jesu:
s s s s s s
Zakazivanje kopiranja bez prisustva korisnika. Omoguava vam da odredite izradu rezervne kopije u vreme kada vam raunar nije potreban. Mogunost upotrebe makroa. Koristi se za biranje naina rada i datoteka prilikom izrade kopija. Mogunost brzog brisanja trake. Koristi se kada treba obrisati ceo sadraj trake. Mogunost deliminog brisanja trake. Koristi se kada treba obrisati samo jedan deo trake. Mogunost ponitavanja brisanja. Koristi se kada treba ponovo doi do obrisanih podataka. Mogunost zatite lozinkom. Omoguava zatitu podataka na traci od neovlaenog pristupanja.
Proizvoae softvera za izradu rezervnih kopija moete pronai u asopisima koji se bave raunarima. Paljivo prouite prikaze njihove upotrebljivosti. Uglavnom, ako softverski proizvod za izradu rezervnih kopija dobija pohvalne prikaze, radi na sistemu slinom vaem, ako ima mogunosti koje su vam potrebne, vredi na njega potroiti novac.
624
Poglavlje 12
Reavanje problema sa ureajima za traku

Ureaje za traku je ponekad teko instalirati i koristiti. Sve vrste zamenjivih ureaja podlone su problemima i oteenjima, pa traka nije izuzetak. U ovom odeljku opisaemo nekoliko uobiajenih problema i reenja za njih. Za svaki problem ili simptom navodi se nekoliko moguih reenja.
Nemogunost izrade rezervne kopije ili vraanja podatakasanje

U tom sluaju uradite sledee: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Proverite da li koristite pravilan tip kasete sa trakom. Izvadite kasetu i zamenite kasetu. Ponovo pokrenite sistem raunara. Zategnite traku. Probajte sa novom trakom. Oistite glave ureaja. Proverite da li su kablovi dobro uvreni.
Poruka o loim blokovima i druge greke u vezi medijuma

Da biste reili problem sa loim blokovima ili druge vrste greaka u vezi sa medijumom, uradite sledee: Zategnite traku. Oistite glave ureaja. Pokuajte sa novom trakom. Ponovo pokrenite sistem raunara. Pokuajte da inicijalizujete traku. Izvedite na traci funkciju Secure Erase (neete vie moi da koristite podatke koji su se na njoj nalazili). Ne zaboravite da je veina minikaseta ve formatirana i ne moe se ponovo formatirati na vaem ureaju. Nemojte pokuavati zbirno brisanje (engl. bulk erasing) formatiranih traka jer e postati neupotrebljive. 1. 2. 3. 4. 5. 6.
Blokiranje ili zamrzavanje sistema prilikom izrade rezervne kopije na traci

Ako se za vreme izrade rezervne kopije sistem koi ili blokira pokuajte sledee: 1. Proverite da li sistem zadovoljava minimalne zahteve ureaja za traku i softvera za izradu rezervnih kopija. 2. Proverite da li kontrolerska kartica ureaja za traku ili interfejs ne dovode do konflikta sa upravljakim programom ili zahtevanim resursima (IRQ, DMA i adrese U/I prikljuaka). 3. Ukoliko CD-ROM i ureaj za traku koriste isti IDE prikljuak podesite da CD-ROM bude glavni (engl. master), a ureaj za traku sporedni (engl. slave) ureaj. 4. Proverite u BIOS-u redosled podizanja sistema. Uverite se da nije podeen za ATAPI (traka i CD-ROM) ureaje, ako je traka konfigurisana kao glavni ureaj ili kao sporedni ureaj bez odgovarajueg glavnog ureaja. 5. Proverite da li ima dovoljno slobodnog prostora na disku. Veina programa za izradu rezervnih kopija privremeno koristi prostor na disku kao bafer za prenos podataka. 6. Problemi sa diskom mogu dovesti do blokiranja softvera za izradu rezervnih kopija. Proverite disk pomou programa SCANDISK ili slinog pomonog programa. 7. Proverite da li u sistemu postoje virusi.
Zatezanje trake
Poglavlje 12
625
8. Proverite da na istom sistemu nema zaostalih instalacija ureaja za traku i uklonite stare upravljake programe. 9. Privremeno onemoguite postojei VGA upravljaki program i testirajte sa standardnim Microsoftovim upravljakim programom 640 x 480 x 16 VGA. Ako problem nestane, pozovite proizvoaa grafike kartice i zatraite novi upravljaki program za video. 10. Softver za izradu rezervnih kopija ponekad moe da se blokira zbog datoteka iz nekih korpi za otpatke (Recycle Bin) nezavisnih proizvoaa. Ispraznite korpu pre kopiranja. 11. Onemoguite programe protiv virusa i Advanced Power Management. 12. Isprobajte ureaj na drugom raunaru i drugom operativnom sistemu ili pokuajte da zamenite ureaj, karticu i kablove provereno ispravnom opremom.
Ostali problemi ureaja za traku

Postoje i drugi uzronici problema sa rezervnim kopijama na traci:
s s s s
Oteeni korisniki ili identifikacioni podaci na traci. Nepravilni parametri u BIOS-u (CMOS-u). Problemi sa mreama (zastareli upravljaki programi za mreu, itd) Traka je napravljena na drugom ureaju. Ako drugi ureaj moe da proita traku, verovatno je re o loem telovanju glava ili neusaglaenom okruenju.
Zatezanje trake
Zatezanje (engl. retension) je postupak brzog premotavanja trake u jednu pa u drugu stranu da bi se obezbedilo da se na celoj putanji trake odri ujednaena zategnutost trake i koturova. Zatezanje se preporuuje kao mera preventivnog odravanja kada se uzima nova traka ili kada se koristi traka koja je bila izloena promenama temperature ili udarcu (na primer, prilikom pada). Tim postupkom se ujednaava zatezanje medijuma i oslobaaju eventualno slepljena mesta. Za zatezanje vai nekoliko optih pravila:
s s s s
Zategnite trake koje nisu koriene vie od mesec dana. Zategnite ako se javljaju greke prilikom itanja sa trake. Zategnite svaku traku koja vam padne. U nekim sluajevima zatezanje treba ponoviti vie puta da bi se postigao rezultat. Veina programa za upravljanje trakama i za izradu rezervnih kopija nudi zatezanje kao opciju iz menija.
1 3
Optiko skladitenje podataka
U OVOM POGLAVLJU
ta je to CD-ROM Kakve vrste ureaja postoje? Formati diskova i CD-ROM ureaja
POGLAVLJE 13
Ureaji za pisanje na CD-ROM DVD (Digital Versatile Disc) Softver za CD-ROM Uitavanje softvera Izrada diskete za podizanje sistema raunara sa podrkom za CD-ROM Izrada CD-ROM-a za podizanje sistema raunara Odravanje optikih medijuma Reavanje problema sa optikim ureajima
628
Poglavlje 13
ta je to CD-ROM
Podaci koje biste pre nekoliko godina danima ili ak nedeljama mukotrpno traili sada mogu da vam budu dostupni za svega nekoliko minuta sa plastinog diska od 5 ina obloenog aluminijumom. Prirodne nauke, medicina, pravo, poslovni podaci i obrazovni programi - svaki oblik ljudskih dostignua i znanja - prodiru na CD-ROM-ove, tj. kompakt diskove samo za itanje. Javljaju se i drugi oblici, na primer CD-R i CD-RW, na kojima je mogue i pisanje, a nove tehnologije, kao to je DVD, omoguavaju da se na disk iste veliine uree sve vie podataka. CD-ROM ureaji sada se smatraju standardnim delom veine PC-ja. Jedini izuzetak ine PC-ji u poslovnim mreama. Diskovi na serveru i CD-ROM koji deli cela mrea jesu ekonominije reenje nego da svaki raunar ima svoj CD-ROM ureaj. Meutim, skoro svaki samostalni sistem moe da ima koristi od nekog ureaja za optiko skladitenje. CD-ROM je medijum za optiko skladitenje samo za itanje na koji moe da se smesti do 682 MB podataka (priblino 333000 stranica teksta), 74 minuta odlinog zvunog zapisa ili neki spoj takvih sadraja. CD-ROM je veoma slian audio kompakt diskovima i moe da se puta i na obinim CD ureajima. Naravno, ako pored podataka na disku nema zvunog zapisa (proitajte u ovom poglavlju odeljak CD PLUS), ue se samo buka. Podacima na CD-ROM-u pristupa se dosta bre nego onima na disketi, ali osetno sporije nego podacima na savremenom disku. Izraz CD-ROM se odnosi kako na sam disk, tako i na ureaj kojim se on ita. Mada je 1988. godine izdato samo nekoliko desetina naslova na CD-ROM-ovima, sada postoje stotine hiljada izdanja sa podacima i programima iz najraznovrsnijih oblasti: od poljoprivrednih statistika do pounih igara za predkolsku decu. Samostalna preduzea, ustanove savezne vlade i mala preduzea takoe objavljuju hiljade naslova za svoju upotrebu. Na primer, cele biblioteke telefonskih imenika u mnogim preduzeima sada mogu da se zamene sa dva CD-ROM-a koji sadre sve brojeve u SAD.
Kratka istorija kompakt diskova

Godine 1978. Philips i Sony zajedniki su proizveli sadanji audio CD. Philips je razvio laserske ureaje za reprodukciju, a Sony je ve imao za sobom deset godina istraivanja u oblasti digitalnog zapisivanja. Na pomolu je bila bitka - i verovatno uvoenje razliitih formata laserskih diskova - kada su se dogovorili da zajedniki definiu jednu tehnologiju za zvune zapise. Sony je predlagao plou od 12 ina, a Philips je eleo da istrai manje dimenzije, pogotovo kada se utvrdilo da se na disk od 12 ina moe urezati fantastinih 12 sati muzike. Godine 1982. oni su objavili standard koji je sadrao tehnike pojedinosti za snimanje, uzorkovanje i - pre svega - za format od 4,72 ina, kakav danas poznajemo. Legenda kae da su izabrali tu veliinu zato to je mogla da primi celu Betovenovu Devetu simfoniju koja traje priblino 70 minuta. Dalja saradnja Sonyja i Philipsa tokom osamdesetih dovela je do dodatnih specifikacija koje su se odnosile na korienje tehnologije kompakt diskova za podatke iz raunara. Te preporuke su dovele do dananjih CD-ROM ureaja, koji koriste istu tehnologiju i format diska kao i audio CD. Nekada su se inenjeri borili da usaglase format diska i veliku simfoniju, a sada projektanti softvera i izdavai pune ove male diskove najraznovrsnijim podacima.
Tehnologija CD-ROM-a
Mada je po izgledu istovetan sa audio kompakt diskom, CD-ROM umesto (ili pored) zvunog zapisa sadri podatke. CD-ROM ureaji koji u PC-ju itaju diskove sa podacima veoma su slini CD plejeru. Rukovanje kompakt diskom (stavljanje u ureaj i vaenje nakon upotrebe)
ta je to CD-ROM
Poglavlje 13
629
poznato je svakome ko je koristio CD. Obe vrste kompakt diskova rade po istim optim mehanikim principima. Disk je ploa od polikarbonata, prenika 120 mm i debljine 1,2 mm, sa otvorom od 15mm u sredini. Na toj osnovi nalazi se metalni sloj, obino legura aluminijuma. CDROM ureaj ita podatke sa tog sloja. Sloj aluminijuma se zatim prekriva slojem polikarbonata koji titi podatke. Na gornju stranu diska se obino stavlja nalepnica, a itanje se obavlja sa donje strane. CD-ROM ima zapise samo na jednoj strani.
Napomena
CD-ROM bi trebalo paziti koliko i fotografski negativ. CD-ROM je optika naprava i propada ako se optika povrina zaprlja ili ogrebe. Ako va ureaj ima posebno spremite za disk (engl. caddy), da se disk ne bi morao dodirivati, nabavite veu koliinu spremita kako biste to manje dodirivali same diskove. Mnogi dananji ureaji vie nemaju takva spremita. Ako se sa diskovima nepravilno postupa, skrauje im se vek trajanja.
Masovna proizvodnja CD-ROM-ova

Mada se za urezivanje podataka na matricu kompakt diska koristi laser, to ne bi bilo praktino za proizvodnju stotina i hiljada kopija. Izrada matrice moe da potraje i 30 minuta. Osim toga, matrice se prave od materijala koji nisu trajni kao kompakt diskovi predvieni za dugotrajnu upotrebu. Za proizvodnju manje koliine CD-a originalna matrica se pokriva metalom, postupkom slinim galvanizaciji. Kada taj metal ovrsne i odvoji se od matrice pomou njega se prave kopije, kao u proizvodnji ploa. Takav postupak moe se koristiti samo za pravljenje manjeg broja kopija, jer se otisak brzo istroi. Za proizvodnju vee koliine kompakt diskova proizvoai primenjuju sledei postupak: 1. Matrica se oblae i pravi se otisak. 2. Pomou otiska se pravi kopija matrice od otpornijeg metala. 3. Kopija matrice se koristi za izradu mnogo otisaka. Sa kopijom matrice moe da se napravi mnogo otisaka uz ouvanje celovitosti prvobitnog zapisa. Osim toga, kompakt diskovi na taj nain mogu masovno da se proizvode i od jeftinijih materijala. Kompakt diskovi su, posle utiskivanja zapisa u polikarbonat, obloeni aluminijumom i na kraju pokriveni tankim slojem plastike. Tanki sloj aluminijuma koji pokriva urezana udubljenja i ravne delove slui da bi laser oitao prisustvo ili odsustvo jake odbijene svetlosti. Postupak proizvodnje velikih koliina identian je za CD-ove i za CD-ROM-ove. Prilikom itanja aluminijumski sloj odbija zrake lasera manje snage. Prijemnik, odnosno sakuplja svetlosti utvruje gde je svetlost jako odbijena, a gde je rasprena ili je nema. Rasprena svetlost ili njeno odsustvo potie od jamica urezanih u CD. Jako odbijanje znai da nema udubljenja - to se zove polje (engl. land). Sakupljai svetlosti u ureaju prikupljaju jaku i rasprenu svetlost kako se prelama na povrini, a mikroprocesori ponovo prevode svetlosne uzorke u podatke ili u zvuk. Udubljenja na CD-u su duboke 0,12 mikrona, a iroke 0,6 mikrona (mikron je milioniti deo metra). Udubljenja se urezuju du spiralne staze na kojoj su razmaci izmeu zavoja iroki 1,6 mikrona, to odgovara gustini od priblino 16000 staza po inu! Udubljenja i polja su dugaki od 0,9 do 3,3 mikrona. Staza poinje u sredini kompakt diska, a zavrava se na oko 5 mm od ivice. Ta spiralna staza dugaka je skoro tri milje! Kada se na kompakt disku - bilo zvunom ili onom sa podacima - trai odreeni podatak, najpre se u sadraju trai adresa tog podatka. Ureaj se zatim postavlja blizu poetka podatka na spirali i eka da ispod laserskog zraka naie odgovarajui niz bitova.
630
Poglavlje 13
Podaci se na CD-ROM snimaju tehnikom CLV (engl. Constant Linear Velocity - konstantna linearna brzina). To znai da se podaci na stazi uvek kreu pored lasera za itanje istom linearnom brzinom. Drugim reima, disk mora bre da se okree dok se ita unutranji deo staze, a sporije kada se ita spoljni deo. Kako je CD prvobitno projektovan za snimanje muzike, brzina kojom ureaj ita podatke morala je da bude konstantna. Zbog toga je disk podeljen na blokove, odnosno sektore, koji se upisuju brzinom od 75 blokova u sekundi na disk koji moe da prihvati ukupno 74 minuta informacija, tj. najvie 333000 blokova (sektora). Novi CD-ROM ureaji sa vie brzina mogu da itaju kompakt diskove snimljene tehnikom CLV, ali ih reprodukuju kao CAV (engl. Constant Angular Velocity - konstantna ugaona brzina). To znai da podaci na stazi prolaze pored lasera za itanje razliitim brzinama, u zavisnosti od toga gde se staza nalazi (unutranji ili spoljni deo). Ova vrsta ureaja bre ita staze sa ivice diska nego staze blizu sredine, jer se CD okree konstantnom brzinom, kao gramofon. CAV ureaji su po pravilu tii od CLV ureaja. Ureaj koji ima obe mogunosti naziva se P-CAV (engl. Partial-CAV - delimini CAV). U tabeli 13.1 porede se CLV i CAV.
Tabela 13.1 Poreenje CLV i CAV tehnologija

CLV Brzina okretanja CD-a Zavisi od poloaja podataka na CD-u bre na unutranjim nego na spoljnim stazama Konstantna CAV Konstantna
Brzina prenosa podataka
Zavisi od poloaja podataka na CD-u bre na unutranjim nego na spoljnim stazama Nizak Niska Uobiajena
Nivo uma Cena Dostupnost
Visok Visoka Ograniena
Nekada su korisnici koji su traili bri CD-ROM ureaj radije kupovali CLV ureaje, ali danas postoji jo bolja mogunost: ureaji koji koriste tehnologiju TrueX firme Zen Research. Ta tehnologija koristi vie laserskih zrakova i postie vee brzine prenosa, a izbegavaju se ogranienja i visoke cene CLV tehnologije.
uu
Videti TrueX/MultiBeam tehnologija, str. 630.
Na audio CD-u svaki blok ima 2352 bajta. Na CD-ROM-u se od toga 304 bajta koriste za usaglaavanje (bitovi sinhronizacije), prepoznavanje (bitovi identifikacije), za kodove za ispravljanje greaka (engl. Error Correcting Code, ECC) i kodove za otkrivanje greaka (engl. Error Detection Code, EDC), pa ostaje 2048 bajtova za korisnike podatke. Kako se blokovi itaju konstantnom brzinom od 75 blokova u sekundi, dobija se standardna brzina prenosa CD-ROM-a od 153600 bajtova u sekundi (to je tano 150 KB/sec). Kako tipian kompakt disk moe da primi najvie 74 minuta podataka, a svaki sekund sadri 75 blokova od po 2048 bajtova, moe se izraunati da je najvei kapacitet CD-ROMa 681984000 bajtova (zaokrueno 682 miliona bajtova, odnosno 650 megabajta, preciznije binarnih megabajta).
TrueX/MultiBeam tehnologija
Kao to ste videli u prethodnim odeljcima, biranje CD-ROM ureaja samo na osnovu X broja (brzine izraene umnokom od prvobitne 1x brzine CD-ROM-a) moe da bude pogreno. Poto su ureaji CAV i P-CAV uobiajeni, veina brih ureaja (16x i vie) ne
ta je to CD-ROM
Poglavlje 13
631
postiu objavljenu najveu brzinu dok ne dou na spoljnu ivicu CD-ROM-a. Stariji CDROM ureaji zbog vibracija moraju smanjivati brzinu da bi postigli pouzdano itanje. Novi princip mehanizama u brzim CD-ROM i DVD ureajima menja nain na koji se postiu velike brzine: umesto itanja stazu po stazu, zato se ne bi italo vie? Taj metod, nazvan TrueX/MultiBeam razvijen je u kompaniji Zen Research koja prodaje licencu proizvoaima CD-ROM i DVD ureaja, kao to distributeri skupova ipova za matine ploe i video kartice prodaju licence za svoju tehnologiju drugim kompanijama. Prema tome, ureaji koji koriste ovu tehnologiju nee se pojaviti pod imenom Zen Research. CD-ROM ureaji i budui DVD ureaji zasnovani na Zenovoj tehnologiji TrueX/ MultiBeam funkcioniu na sasvim drugaiji nain od tipinih CAV ureaja u kojima se brzina prenosa poveava veom brzinom obrtanja. Naprotiv, ureaji sa TrueX/MultiBeam tehnologijom koriste relativno skromniju stalnu brzinu obrtanja i dele laserski zrak za itanje na sedam putanja, tako da zrak istovremeno ita sedam staza, a ne samo jednu kao kod uobiajenih ureaja (otud i naziv MultiBeam vie zrakova). Na slici 13.1 prikazano je kako se podaci dele na sedam putanja.
MultiBeam detektor
Razdelnik zraka
Soiva
Laserska dioda
Slika 13.1 MultiBeam tehnologija omoguava istovremeno itanje sedam staza.
Manjim brzinama obrtanja izbegavaju se vibracije, korienjem CLV brzine izbegavaju se problemi promenljive brzine na razliitim delovima povrine CD-a, a istovremenim itanjem sedam staza ureaji TrueX/MultiBeam postiu stvarne konstantne brzine od 40x, 52x, pa i vie. Osim toga, brzine prenosa su visoke i stalne. U tabeli 13.1 brzine prenosa za ureaje 40x i 52x (40x je 6000 KB u sekundi, a 52x je 7500 KB u sekundi) predstavljaju maksimalne brzine, koje se na tradicionalnim CAV ureajima 40x i 52x veine proizvoaa retko dostiu. Meutim, ureaji koji koriste TrueX/MultiBeam tehnologiju postiu te brzine na celoj povrini CD-ROM-a. U tabeli 13.2 dato je poreenje dva CD-ROM ureaja, jednog P-CAV i jednog TrueX.
632
Poglavlje 13
Tabela 13.2
Ureaj
Poreenje P-CAV i TrueX

Prosena X brzina 24-27x Tehnologija Korienje CPU 8% (blizu sredine CD-a) do 82% 640A (spoljne staze CD-a pri 40x) 18 % konstantno na celom CD-u Proseno vreme pristupa 75 ms
Fabriki X broj 40x
Acer CD-
P-CAV
Kenwood 40x
40x
42-47x
TrueX
80 ms
Izvor: Emedia Professional, januar 1999
Proizvodi u kojima je primenjena tehnologija TrueX/MultiBeam mogu se nabaviti od mnogih distributera. Kenwood Technologies (iji se proizvodi prodaju pod imenima Kenwood i HiVal) bila je prva kompanija koja je pustila u maloprodaju CD-ROM ureaje u kojima je primenjena tehnologija TrueX/MultiBeam. Neki modeli firme Compaq takoe postoje u TrueX/MultiBeam varijanti. Poto Zen Research ne proizvodi ureaje nego daje tehnologiju drugim proizvoaima verovatno e jo neki proizvoai ponuditi CD-ROM i DVD ureaje zasnovane na ovoj tehnologiji ili na njenim buduim poboljanim verzijama.
Napomena
Oekuje se da se u 1999. godini pojave DVD ureaji koji e koristiti neki oblik ove tehnologije, dok bi budue verzije mogle da sadre i do 20 zrakova za itanje umesto sadanjih sedam.
CD za podatke
Sutinska razlika izmeu CD plejera i CD-ROM ureaja lei u mikroprocesoru koji dekodira elektrine impulse. CD plejer pretvara digitalne podatke sa diska u analogne signale koje e obraditi stereo pojaalo. Ovde su male nepreciznosti prihvatljive, jer bi ih u muzici bilo praktino nemogue primetiti. CD-ROM, meutim, ne moe tolerisati nikakvu nepreciznost. Svaki bit podataka mora tano da se proita. Zbog toga CD-ROM-ovi, pored sauvanih podataka, sadre daleko vie ECC podataka. ECC se koristi za otkrivanje i ispravljanje veine manjih greaka, kako bi se postigao stepen pouzdanosti i preciznosti prihvatljiv za skladitenje podataka. CD-ROM ureaji rade na sledei nain (slika 13.2): 1. Laserska dioda emituje infracrveni zrak male jaine prema ogledalu. 2. Servo motor, pod komandom mikroprocesora, usmerava zrak tano na stazu CDROM-a tako to pomera ogledalo. 3. Kada zrak doe do diska, prvo soivo ispod diska prikuplja njegovu prelomljenu svetlost i usmerava je prema ogledalu od kojeg se ona odbija do razdelnika zraka. 4. Razdelnik zraka usmerava povratni laserski zrak prema drugom soivu. 5. Poslednje soivo usmerava svetlosni zrak prema foto detektoru koji pretvara svetlost u elektrine impulse. 6. Ove impulse dekodira mikroprocesor koji ih alje raunaru kao podatke.
ta je to CD-ROM
Poglavlje 13
633
Slika 13.2 Tipine komponente CD-ROM ureaja.
Udubljenja urezana u CD-ROM razliitih su duina. Odbijeni zrak svetlosti menja jainu pri prelasku sa polja na udubljenje. Odgovarajui elektrini signal iz foto detektora menja se u zavisnosti od jaine odbijene svetlosti. Promene izmeu jakih i slabih signala, fiziki zapisane kao poetak ili zavretak udubljenja, obrazuju signalni kd koji ureaj prevodi u bitove podataka. Kako greka od jednog bita moe da bude katastrofalna za program ili za podatke, na CD-ROM-u se koriste opseni algoritmi za otkrivanje i ispravljanje greaka. Ti postupci svode verovatnou neotkrivene greke na manje od 1 : 1025 . Fiziki, to znai da bi se jedna greka nala na 2 kvadriliona diskova (gomila visoka milijardu milja!). Podaci koji slue za ispravljanje greaka zauzimaju 288 bajtova na svakih 2048 bajtova podataka na disku. Time se postie ispravljanje mnogih loih bitova, ukljuujui i rafale loih podataka due od 1000 bitova. Tako moan mehanizam za ispravljanje greaka neophodan je zato to fizike mane mogu da dovedu do greaka, a medijum CD-a prvobitno je projektovan za reprodukciju zvuka, gde se mogu podneti manje greke, pa ak i izgubljeni podaci. Kod audio CD-a izgubljeni podaci se interpoliraju - informacije se uklapaju u predvidivu emu pa ureaj moe da pretpostavi koji podaci nedostaju. Na primer, ako se na audio kompakt disku nalaze vrednosti 10, 13 i 20, a (zbog oteenja ili neistoe na povrini diska) nedostaje vrednost iz sredine tog niza, moe se umetnuti 15, kao srednja vrednost izmeu 10 i 20. Mada to moda nije sasvim tano, kad se radi o zvuku slualac to nee primetiti. Ako se takav sluaj desi na CD-ROM-u u izvrnom programu, ne postoji nain da se pogodi ispravna vrednost uzorka iz sredine niza. Interpolacija se ne moe koristiti zato to instrukcije u izvrnom programu i podaci moraju da budu sasvim tani (inae e program da se prekine ili e se pogreno proitani podaci iskoristiti za izraunavanje). Pretpostaviti da nedostaje vrednost 15 ne bi bilo malo odstupanje, nego potpuna greka. Zbog potrebe za takvom tanou CD-ROM-ovi za PC stigli su na trite mnogo kasnije od CD plejera. Kada su uvedeni, CD-ROM ureaji bili su isuvie skupi za iroku upotrebu. Osim toga, proizvoai su sporo prihvatali standard, to je dovelo do kanjenja u izdavanju naslova na CD-ROM-ovima. Zbog nedostatka iroke softverske podrke koja bi pokrenula industriju, prihvatanje je teklo veoma sporo. Meutim, kada su trokovi proizvodnje ureaja i diskova poeli da opadaju, CD-ROM je brzo prihvaen. To se, pre svega, desilo zato to su programi za PC postajali sve vei. Sada se praktino sav softver isporuuje na CD-ROM-ovima, ak i kada sadraj diska ne prelazi deseti deo njegovog kapaciteta. Prema trenutnom stanju u raunarskoj industriji, ako softverski proizvod ne moe da stane na dve ili tri diskete, vie se isplati staviti ga na CD-ROM.
634
Poglavlje 13
Kada se radi o velikim programima prednost je oigledna. Operativni sistem Windows 98 zauzeo bi preko 70 disketa i to na Microsoftovom standardu za format diskete od 1,71 M. Trokovi izrade, pakovanja i prevoza tolike koliine disketa umesto samo jednog CDROM-a osetno bi uveali cenu ovog proizvoda.
Kakve vrste ureaja postoje?

Kada nabavljate CD-ROM ureaj trebalo bi da razmotrite sledee tri grupe merila:
s s s
Podaci o radu ureaja Interfejs potreban za povezivanje sa PC-jem Sistem za fiziko rukovanje diskovima
U sve te tri kategorije javljaju se velike razlike; u stvari, isti proizvoa nudi ceo niz ureaja razliitih performansi, mehanizama za rukovanje diskovima i interfejsa prema PC-ju. Zbog toga su cene veoma razliite. Pre kupovine upoznajte se sa karakteristikama ureaja
Tehniki podaci o CD-ROM ureaju

Tehniki podaci o ureaju prikazuju mogunosti njegovog rada. Ako, na primer, kupujete sportska kola, a prodavac vam kae da kola iz stanja mirovanja mogu za pet sekundi da dostignu brzinu od 60 milja na sat, znate da su to mona kola. Jo ete vie saznati o osobinama kola ako se upoznate i sa ostalim pojedinostima, kao to su broj konjskih snaga, teina, sistem veanja i ostalo. Tehniki podaci o CD-ROM ureaju imaju istu svrhu. Proizvoai obino objavljuju brzinu prenosa podataka, vreme pristupa, ugraeni ke ili bafer (ako postoji) i interfejs koji ureaj koristi.
Brzina prenosa podataka

Brzina prenosa podataka govori vam koju koliinu podataka ureaj moe da proita sa CD-ROM-a i prenese raunaru u odreenom vremenskom intervalu. Objavljena brzina prenosa obino predstavlja brzinu koju ureaj postie kada ita dugaak niz podataka. Standardna jedinica mere je kilobajt u sekundi, uobiajena skraenica je KB/sec, a za dananje bre ureaje megabajt u sekundi (MB/sec). Ako proizvoa tvrdi da je ureaj u stanju da prenosi podatke brzinom od 150 MB/sec, to znai da e ureaj koji ita niz susednih podataka sa CD-a prenositi 150 MB/sec kada dostigne punu brzinu. Obratite panju na to da se radi o neprekidnom sekvencijalnom itanju, na primer neke velike datoteke, a ne o pristupanju podacima sa raznih delova diska. Oigledno, brzina prenosa podataka znai najveu brzinu koju ureaj moe da postigne. Bolja je vea brzina, ali treba uzeti u obzir i niz drugih inilaca. Standardni format kompakt diska nalae da bude 75 blokova (ili sektora) u sekundi i da svaki blok treba da sadri 2048 bajtova podataka, to iznosi tano 150 KB/sec. To je standard za CD-DA (Digital Audio) ureaje, a kod CD-ROM ureaja to se naziva jednom brzinom. Taj se izraz koristi za prvobitne ureaje od 150 KB/sec, jer se kompakt diskovi snimaju u formatu CLV (konstantna linearna brzina) u kojem se menja brzina okretanja diska da bi brzina staze bila stalna. Ureaj dvostruke brzine (ili 2x) jednostavno dostie 300 KB/sec, dva puta vie od ureaja sa jednom brzinom. Kako CD-ROM ureaji ne itaju i ne reprodukuju podatke u realnom vremenu kao CD plejer, mogue je poveati brzinu prenosa podataka tako to e se disk okretati veom linearnom brzinom. Brzine CD-ROM ureaja uveavale su se tokom godina i trenutno postoji mnogo razliitih brzina, ali su sve one umnoci brzine prvobitnih ureaja sa jednom brzinom. U tabeli 13.3 prikazane su brzine CD-ROM ureaja.
Kakve vrste ureaja postoje? Tabela 13.3
Poglavlje 13
635
Brzine CD-ROM ureaja i brzine prenosa podataka

Brzina prenosa (bps) 153600 307200 460800 614400 921600 1228800 1536000 1843200 2457600 2764800 3686400 4915200 5529600 6144000 7372800 7987200 15360000 1843200 - 3686400 Brzina prenosa (KB/sec) 150 300 450 600 900 1200 1500 1800 2400 2700 3600 4800 5400 6000 7200 7500 15000 1800-3600
Brzina ureaja Jedna brzina (1x) Dvostruka brzina (2x) Trostruka brzina (3x) etvorostruka brzina (4x) estostruka brzina (6x) Osmostruka brzina (8x) Desetostruka brzina (10x) Dvanaestostruka brzina (12x) esnaestostruka brzina (16x) Osamnaestostruka brzina (18x) Brzina 24x Brzina 32x Brzina 36x Brzina 40x Brzina 48x Brzina 52x Stostruka brzina (100x) CAV ureaji (12x-24x)
bps = bajtova u sekundi KB/sec = kilobajta u sekundi
Napomena
Poevi od ureaja 16x navedene brzine uobiajenih (CAV) ureaja jesu najvee brzine. Na primer, takozvani CD-ROM ureaj 32x postie brzinu 32x samo na spoljnim stazama CD-ROM-a. U zavisnosti od modela ureaja veina CD-a e se itati brzinama od 12x do 16x. Kako CD-ROM-ovi mogu da sadre preko 650 MB informacija, a veina sadri informacije koje zauzimaju samo deo ukupnog prostora, najvea brzina e se retko dostizati jer se CD-ovi upisuju od sredine prema ivici.
Napomena
Takozvani CD-ROM ureaji 100x tu brzinu prenosa podataka, u stvari, postiu tako to kopiraju sadraj CD-ROM-a na disk i zatim koriste kopiju sa (daleko breg) disk ureaja. Tu se disk ureaj koristi kao veoma veliki ke za CD-ROM. Tehnologija keiranja za ureaj 100x i Smart 100 CDROM razvijena je u firmi Elitegroup, sa Tajvana. Trenutno su najpopularniji ureaji 32x (i bri) i oni spadaju u standardnu opremu veine PC-ja na tritu. Po standardu MPC-3 (Multimedia Personal Computer) minimum predstavlja ureaj 4x, a to to postoje ureaji 48x i bri samo pokazuje koliko standardizacija zaostaje za proizvodnjom hardvera. Danas bi verovatno bilo teko pronai nov ureaj 4x. U novim sistemima uglavnom se nalaze ureaji 32x i bri. Zbog neprestanog pojavljivanja sve veih brzina CD-ROM ureaja postavlja se i pitanje koliko esto treba razmiljati o nadogradnji. Brzina CD-ROM ureaja nema isti znaaj za
636
Poglavlje 13
sve vrste korisnika. Ako CD koristite prvenstveno za instaliranje programa ili za pregledanje tekstualnih podataka u prirunicima kao to su renici ili telefonski imenici, brzina nije toliko znaajna. Razlika od nekoliko sekundi prilikom instaliranja programa ne opravdava trku za najbrim ureajem na tritu. Multimedijalni CD-ROM-ovi i igre sa dosta muzike, animacije i video efekata to je druga pria. Multimedijalni doivljaj moe osetno da se unapredi brim CD-ROM ureajem, a neki softverski proizvodi ak navode najmanju brzinu ureaja koja se preporuuje. Ipak, nije neophodno nabavljati nov ureaj im se na tritu pojavi vea brzina. Za igranje i sline primene CD-ROM-a pravilo bi bilo da se nadogradnja ne isplati ukoliko ne daje barem dvostruku brzinu od one koju imate. Nekim korisnicima nadogradnja nikada nije potrebna, jer je brzina 4x dovoljna za skoro sve primene. Naravno, danas je skoro nemogue kupiti neto sporije od 12x; takvi se ureaji vie ne proizvode, poto se zbog konkurencije na tritu ne isplati proizvodnja. Pri instalaciji velikih aplikacija kao to su Microsoft Office 2000 i Corel WordPerfect Office 2000, ili operativnih sistema kao to su Windows 98 i Windows 2000, postupak je daleko bri ako se koristi ureaj od najmanje 12x. I pored velikih poveanja brzine, ak i najbri CD-ROM ureaji zaostaju za brzinama prenosa podataka sa diskova, koje mogu da dostignu i 21 M/sec. SCSI ili ATA/IDE interfejsi koje CD-ROM ureaji danas koriste, podravaju brzine do 80 M/sec, to znai da su svakako u stanju da podre brzine prenosa sa CD-ROM-a. Ako planirate da na raunaru dosta koristite softver sa CD-a, treba vam ureaj sa veom brzinom prenosa podataka. U protivnom, biete razoarani rezultatima programa koji koriste filmove, animaciju i zvuk i zahtevaju vee brzine prenosa. Problemi sa vibracijama ponekad primoravaju ureaje velikih brzina da uspore rad kako bi itanje sa CD-ROM-a bilo pouzdano. Ravnotea CD-ROM-a moe da se poremeti ako na njega zalepite malu papirnu nalepnicu sa imenom diska ili serijskim brojem. Zbog toga neki CD-ROM ureaji od 40x i bri (kao to su UltraPleX 40max firme Plextor i CD640A firme Acer) sadre mehanizme za balansiranje i kontrolu vibracija. Kako proizvoai tee da poveaju najveu brzinu ureaja preko 50x poveanjem brzine obrtanja, vibracije mogu postati jo vei problem.
Vreme pristupa
Vreme pristupa se kod CD-ROM ureaja meri na isti nain kao i kod disk ureaja. Drugim reima, vreme pristupa je zastoj izmeu trenutka kada ureaj dobije komandu da ita i trenutka kada itanje zaista pone. Vreme se meri milisekundama, a uobiajeno vreme za ureaj 24x bilo bi 95 ms. To je proseno vreme pristupa. Stvarno vreme pristupa zavisi od toga gde se na disku podatak nalazi. Vreme pristupa je krae kada se podatak nalazi blie centru nego kada je blie ivici. Vreme pristupa koje oglaavaju proizvoai predstavlja prosek velikog broja sluajnih pristupa. Oigledno, poeljniji je bri (tj. nii) prosek, pogotovo ako zavisite od brzog pronalaenja podataka. Vremena pristupa su sve bolja, a u ovom poglavlju emo obraditi taj napredak. Primetiete da su vremena znaajno loija od vremena pristupa disku. Kreu se od 200 ms do neto ispod 100 ms, dok za pristup disku obino treba 8 ms. Vei deo te razlike potie od same konstrukcije ureaja. Diskovi imaju vie glava koje se kreu po manjoj povrini medijuma. CD-ROM ureaji imaju samo jedan laserski zrak za itanje i on mora da pristupa celoj povrini kompakt diska. Osim toga, svi podaci na CD-u nalaze se na jednoj dugakoj spirali. Kada ureaj postavlja glavu da bi proitao neku stazu, on mora da proceni njenu udaljenost od centra i da pomeri glavu na odgovarajue mesto na spirali. itanje sa spoljne ivice zahteva vee vreme pristupa, osim ako imate CAV ureaj (Constant Angular Velocity konstantna ugaona brzina), koji se okree konstantnom brzinom pa su vremena pristupa ista za sve staze. Vreme pristupa se smanjivalo od kada se pojavio prvi ureaj sa jednom brzinom. Sa svakim poveanjem brzine prenosa podataka obino je dolazilo i poveanje brzine pristupa.
Poglavlje 13
637
Meutim, kao to ete videti u tabeli 13.4, poboljanja nisu tako velika, i to zbog fizikih ogranienja, pre svega zato to ureaj ima samo jedan mehanizam za itanje.
Tabela 13.4 Tipina vremena pristupa CD-ROM ureaja

Brzina ureaja Jedna brzina (1x) Dvostruka brzina (2x) Trostruka brzina (3x) etvorostruka brzina (4x) estostruka brzina (6x) Osmostruka brzina (8x) Desetostruka brzina (10x) Dvanaestostruka brzina (12x) esnaestostruka brzina (16x) Osamnaestostruka brzina (18x) Brzina 24x Brzina 32x Brzina 40x Brzina 48x CAV ureaji (12x-24x) Vreme pristupa (ms) 400 300 200 150 150 100 100 100 90 90 90 85 75 75 150 90
Navedena vremena su tipina za dobre ureaje. U svakoj kategoriji brzine postoje i bri i sporiji ureaji.
Bafer ili ke
Veina CD-ROM ureaja ima na ploi ugraene bafere ili ke. Baferi su memorijski ipovi na ploi sa elektronskim sklopovima, u kojima ureaj priprema ili uva podatke dok ih ne poalje PC-ju. Uobiajen bafer CD-ROM ureaja ima 256 K, mada postoje ureaji sa manjim i sa veim baferima (obino je bolje imati vei bafer). Uglavnom, bri ureaji imaju vee bafere koji su potrebni zbog vee brzine prenosa. Meutim, mnogi jeftiniji CD-ROM ureaji (ispod 100 dolara) imaju bafere od 128 KB, to tedi novac, ali moe da ogranii i uinak. Kenwood ureaji koji koriste ve pomenutu tehnologiju TrueX/MultiBeam, firme Zen Research, imaju bafer od 2 MB, ali je to delom potrebno zato to se sedam razliitih nizova podataka od sedam laserskih zrakova mora urediti pre slanja u CPU. Bafer ili ke daje CD-ROM ureaju mnoge prednosti. Bafer omoguava da PC dobija podatke ujednaenom brzinom; podaci koje program trai na CD-ROM-u mogu da se nalaze u datotekama na raznim delovima diska. Kako ureaj ima relativno loe vreme pristupa, pauze izmeu itanja dovele bi do slanja podataka na mahove. To se ne primeuje prilikom itanja teksta, ali ako ureaj sa loim vremenom pristupa jo i nema bafer, povremeno slanje podataka je veoma primetno - ak iritirajue - za vreme prikazivanja videa ili nekih zvunih iseaka. Osim toga, bafer ureaja pod kontrolom sloenog softvera moe da uita i sauva sadraj diska i tako bre rei zahteve za podacima. Za ugraeni bafer ili ke preporuuje se najmanje 512 K. To je standard za veinu ureaja 24x. Meutim, imajte na umu da vei bafer ne daje uvek bolje vreme pristupa.
Korienje CPU-a
Uticaj svakog dela hardvera ili softvera na CPU jeste tema koja se esto ignorie, a koja je veoma znaajna za procenjivanje performansi raunara. Stepen korienja CPU-a odnosi
638
Poglavlje 13
se na to koliko CPU (kao to je Pentium III, K6-3 itd.) mora da se bavi hardverom ili softverom da bi ovaj mogao da radi. Poeljan je mali procenat korienja CPU-a, jer to manje vremena CPU bude provodio bavei se nekim hardverskim ili softverskim procesom, vie e mu vremena ostati za druge poslove i performanse sistema bie bolje. Kada je re o CD-ROM ureajima, tri inioca utiu na korienje CPU-a: CAV brzina ureaja, veliina bafera u ureaju i vrsta interfejsa. Dva gore pomenuta ureaja, Acer i Kenwood 40x, posluie kao dobar primer kako CAV brzina ureaja utie na stepen korienja CPU-a.
Ureaj Acer 40x Kenwood 40x Tip P-CAV TrueX Najvee korienje CPU-a Najmanje korienje CPU-a 8% (unutranje staze) 18% uvek 82% (itanja brzinom 40x)
Ureaj Acer 40x zahteva najvie panje CPU-a kada ita brzinom 40x, dok ureaj Kenwood koristi manje od 20 % bez obzira gde se na CD-u nalaze podaci. Veliina bafera u ureaju utie na korienje CPU-a. Ako se porede ureaji slinih performansi, ureaj sa veim baferom verovatno e troiti manje CPU vremena (nii stepen korienja CPU-a) nego ureaj sa manjim baferom. Trei inilac koji utie na stepen korienja CPU-a jeste vrsta interfejsa. SCSI CD-ROM ureaji oduvek koriste manje CPU vremena od IDE/ATAPI ureaja slinih performansi. Postoji izvetaj o poreenju 12x ureaja od pre nekoliko godina u kojem je ocenjeno da IDE/ATAPI CD-ROM ureaji koriste od 65 do 80 % CPU vremena, dok SCSI ureaji troe manje od 11 %.
DMA (Direct Memory Access)

Uvoenje kontrolerskih kola za upravljanje IDE sabirnicom u savremenim modelima matinih ploa klase Pentium sutinski je promenilo stanje stvari. Kontroleri za upravljanje IDE sabirnicom koriste DMA prenose da bi se postigle bolje performanse i rasteretio CPU. Sada i SCSI i IDE/ATAPI CD-ROM ureaji troe oko 11 % CPU-a. Prema tome, imaete koristi ako CD-ROM ureajima omoguite DMA pristup (isto vai i za IDE diskove), ukoliko je to na vaem sistemu mogue. DMA prenose podrava veina novijih IDE/ATAPI CD-ROM ureaja (poevi od 12x), a takoe i Windows 95 i veina matinih ploa klase Pentium. Da biste utvrdili je li to u vaem Win9x sistemu omogueno pogledajte karticu Device manager u okviru za dijalog System Properties. Pritisnite na znak plus (+) pored stavke Hard Disk Controllers. Interfejs koji je u stanju da koristi DMA prenose sadri u svom nazivu rei Bus Master. Posle toga proverite sistemske podatke o disku i CD-ROM-u. Te informacije ete pronai u svojstvima CD-ROM ureaja pod Windowsom 9x; moda ete morati da rasklopite raunar da biste proitali marku i model disk ureaja. Disk ureaji i CD-ROM ureaji koji podravaju MultiWord DMA Mode 2 (16,6 MB u sekundi), UltraDMA Mode 2 (33 MB u sekundi) i bri ureaji u stanju su da koriste DMA prenose. Proverite ovo u dokumentaciji ureaja ili na Web lokaciji proizvoaa. U sluaju da matina ploa i ureaji podravaju DMA prenose omoguiete ih na sledei nain: otvorite okvir za dijalog System Properties Windowsa 9x, izaberite karticu Device Manager, a zatim Properties za disk ureaj. Izaberite karticu Settings i potvrdite polje DMA. Ponovite isti postupak da biste omoguili DMA prenose i za ostale disk ureaje kao i za ATAPI/IDE CD-ROM u raunaru. Ponovo pokrenite sistem raunara posle tih izmena.
Napomena
Preporuujem da svakako napravite rezervne kopije diskova i baze Registry pre nego to omoguite podrku za DMA i pre nego to instalirate i omoguite upravljaki program za podrku DMA. Ako
Poglavlje 13
639
vam se sistem ukoi kada omoguite DMA moraete da vratite bazu Registry na stanje pre DMA podrke. Kada ne biste imali rezervnu kopiju baze Registry morali biste runo da podesite kljueve u bazi da biste uopte pokrenuli sistem. Kako DMA prenosi zaobilaze CPU da bi postigli vee brzine, problemi u tom prenosu mogu da dovedu do gubitka podataka. Bolje je da napravite rezervne kopije nego da se kasnije kajete to to niste uradili. Interfejsi u ijem se nazivu ne pominje Bus Master nisu u stanju da obezbede ovakvo ubrzanje ili im treba odgovarajui upravljaki program. Windows 95 OSR 2.x i Windows 98 automatski e instalirati pravilan upravljaki program za Intelove skupove ipova koji podravaju upravljanje sabirnicom. Meutim, ako koristite skup ipova nekog drugog proizvoaa ili drugi operativni sistem, Windows 95 (prvobitna verzija) ili Windows 95a (OSR 1), moraete da utvrdite da li sistem moe da podri upravljanje sabirnicom, kako biste preuzeli prave ispravljake programe. Odlina Web lokacija na temu podrke upravljanju sabirnicom za Intelove i druge skupove ipova nalazi se na adresi www.bmdrivers.com. Sa te poetne adrese traite distributere skupova ipova za matine ploe, tehnike napomene (da biste utvrdili da li skup ipova podrava upravljanje sabirnicom) i upravljake programe koje treba da preuzmete. U tabeli 13.5 navedeni su skupovi ipova koji podravaju DMA.
Tabela 13.5 Skupovi ipova koji omoguavaju upravljanje sabirnicom prema distributerima i operativnim sistemima
Distributer Intel Skup ipova 430FX 430HX 430VX 440FX 440TX 440LX 440BX 440EX 440GX 440ZX 440ZX-66 450NX MVP3 VP3 VP2 VPX VP1 611 85c496 5513, 5571 5581/5582, 5591, 5597/5598, 5600 IDE Upravljaki program* SiS530/5595 & SiS620/5595 IDE Upravljaki program Upravljaki program prema operativnom sistemu (Isti upravljaki program za sve Intelove skupove ipova) Windows 95 prvobitna verzija i OSR 1 (95a): preuzmite sa Intelove Web lokacije Windows 95B, 95C (OSR 2.x), Windows 98: nalaze se na instalacionom CD-ROM-u Windowsa
VA
Za Windows 95 (bilo koja verzija) i Windows NT od verzije 3.51 pa nadalje: preuzmite upravljake programe sa Web lokacije firme VIA. Za Windows 98: nalaze se na instalacionom CD-ROM-u Windowsa Preuzmite upravljake programe sa Web lokacije firme SiS * (za SiS skupove ipova 5511/5512/5513, 5596/5513, 5581/5582, 5598/5597, 5591/5595, 600/5595)
SiS
nastavlja se
640
Poglavlje 13
Tabela 13.5
Distributer ETEQ
Nastavak
Skup ipova Razliiti modeli matinih ploa TXPRO Upravljaki program prema operativnom sistemu Na adresi www.soyo.com.tw potraite modele i upravljake programe; preuzmite ih sa te adrese ili sa odgovarajue FTP lokacije Preuzmite upravljake programe za DOS, Windows 3.1, Windows 95 i Windows NT 4 sa FTP lokacije firme PCChips Preuzmite upravljake programe za DOS, Windows 3.1, Windows 95, Windows NT 3.51 i 4.0 sa FTP lokacije firme PCChips Preuzmite upravljake programe za DOS, Windows 3.1, Windows 95, UNIX , OS/2, Windows NT 3.51 i NetWare sa FTP lokacije firme PCChips Upravljake programe moete dobiti od proizvoaa matinih ploa koji koriste skupove ipova Ali.
PCChips
HXPRO
VXPRO
Ali
Vidite sledeu napomenu
Svi Intelovi skupovi ipova koji sadre PIIXn ureaj (PIIX, PIIX3, PIIX4, PIIX4E itd.) podravaju upravljanje sabirnicom. Mada nazivi skupova ipova firme PCChips lie na nazive Intelovih Pentium skupova ipova (TX, HX i VX serije Triton) navedeni upravljaki programi su samo za skupove ipova firme PCChips, a ne i za Intelove skupove ipova.
U firmi HighPoint Technologies moe se nabaviti zamena za upravljake programe za upravljanje sabirnicom pojedinih proizvoaa. Njihov program XStore Pro podrava skupove ipova sa upravljanjem sabirnicom firmi Intel, Via, SiS i Ali i dokazano postie vie nego dvostruko bolje performanse diskova prema merenjima Ziff-Davis Business WinMark 98. Vie informacija moete pronai na Web lokaciji firme HighPoint.
Interfejs
Interfejs CD-ROM-a jeste fizika veza ureaja sa sabirnicom za proirenja u PC-ju. Podaci iz ureaja dolaze u PC kroz interfejs i njegov znaaj ne bi trebalo zanemariti. Za povezivanje CD-ROM ureaja sa sistemom postoje etiri vrste interfejsa:
s s s s
SCSI/ASPI (Small Computer System Interface/Advanced SCSI Programming Interface interfejs malih raunarskih sistema/napredni interfejs za SCSI programiranje) IDE/ATAPI (Integrated Drive Electronics/AT Attachment Packet Interface - ugraena elektronika disk jedinice/AT paketni interfejs za prikljuenje) Paralelni prikljuak USB prikljuak
Opisau te vrste u sledeim odeljcima.
SCSI/ASPI
SCSI (izgovara se skazi), ili interfejs malih raunarskih sistema, jeste ime posebne sabirnice preko koje se povezuje mnogo razliitih dopunskih ureaja. Trenutna je aktuelna verzija standarda SCSI-3; taj se standard, u stvari, sastoji od nekoliko standarda, a svaki od njih odreuje jedan deo interfejsa. Standardni softverski interfejs, ASPI, omoguava CD-ROM ureaju (i drugim SCSI dopunskim ureajima) komunikaciju sa matinim SCSI adapterom u raunaru. SCSI omoguava najveu prilagodljivost i brzinu od svih interfejsa koje CD-ROM moe da koristi, a moe se koristiti za povezivanje i drugih vrsta dopunskih ureaja na raunar.
Poglavlje 13
641
SCSI sabirnica omoguava da se grupa ureaja povee u lanac koji poinje na matinom SCSI adapteru, tako da u prikljuak sabirnice PC-ja ne mora da se ukljui posebna adapterska kartica za svaki nov ureaj kao to su jedinica trake ili dodatni CD-ROM ureaj. Ta injenica izdvaja SCSI interfejs kao najpodesniji za povezivanje dopunskih ureaja, kakav je CD-ROM, sa PC-jem. Nisu, meutim, svi SCSI adapteri isti. Mada svi koriste isti skup komandi, primena moe da se razlikuje u zavisnosti od hardverskog reenja koje je primenio proizvoa. ASPI je napravljen da bi se izbegle te nesaglasnosti. ASPI je prvobitno napravljen u Adaptec, Inc., vodeem preduzeu za razvoj SCSI kontrolerskih kartica i adaptera, pa se ovaj interfejs, pre nego to je postao de facto standard, zvao Adaptec SCSI Programming Interface. ASPI se sastoji od dva glavna dela. Osnovni deo je program ASPI-Manager, upravljaki program koji uspostavlja vezu izmeu operativnog sistema i odreenog matinog SCSI adaptera. ASPI-Manager podeava ASPI interfejs prema SCSI sabirnici. Drugi deo ASPI sistema jesu pojedini ASPI upravljaki programi za ureaje. Na primer, trebalo bi da imate ASPI upravljaki program za SCSI CD-ROM ureaj. ASPI upravljake programe moete nabaviti i za druge SCSI dopunske ureaje, kao to su jedinice traka i skeneri. ASPI upravljaki program za ureaj obraa se ASPI-Manageru za matini adapter. To omoguava komunikaciju ureaja na zajednikoj SCSI sabirnici. Zakljuak je da, prilikom nabavke CD-ROM-a za SCSI interfejs, treba da proverite da li ste dobili ASPI upravljaki program koji odgovara vaem operativnom sistemu. Osim toga, proverite da li va matini SCSI adapter ima odgovarajui upravljaki program ASPI-Manager. Meu razliitim SCSI adapterima postoje bitne razlike, jer se SCSI moe koristiti za niz razliitih ureaja. Jeftini ISA ili PCI adapteri usklaeni sa standardom SCSI-3 mogu da se koriste kao interfejs za CD-ROM, ali kvalitetniji PCI adapteri koji podravaju naprednije SCSI standarde kao to su Wide, Ultra, UltraWide, Ultra2Wide itd. mogu, osim za CDROM, da se koriste i za druge ureaje, kao to su CD-R/CD-RW ureaji, disk ureaji, skeneri, ureaji sa trakom i sl. Da biste lake izabrali odgovarajui SCSI adapter za CDROM i ostale SCSI ureaje koje planirate, posetite Adaptecovu Web lokaciju. SCSI interfejs je najmonija i najprilagodljivija veza CD-ROM-a i drugih ureaja. Omoguava bri rad, a na jedan matini adapter moe da se povee sedam ili vie ureaja. Loa strana je cena. Ako vam SCSI nije potreban za druge dopunske ureaje, a nameravate da na sistem poveete samo jedan CD-ROM ureaj, potroiete mnogo novca na nepotrebne mogunosti. U tom sluaju ekonominije reenje predstavlja CD-ROM ureaj sa IDE/ATAPI interfejsom.
IDE/ATAPI
IDE/ATAPI jeste proirenje istog ATA (AT Attachment) interfejsa koji veina raunara koristi za povezivanje diskova. Tanije, ATAPI je standardan poboljani IDE interfejs za CD-ROM ureaje. ATAPI je softverski interfejs koji prilagoava SCSI/ASPI komande interfejsu IDE/ ATA. To je omoguilo proizvoaima da bolje CD-ROM ureaje brzo prilagode IDE interfejsu. Osim toga, ovaj interfejs omoguava da IDE CD-ROM-ovi ostanu usaglaeni sa MSCDEX-om (Microsoft CD-ROM Extensions), koji slui kao softverski interfejs prema DOSu. U Windowsu 9x proirenja vezana za CD-ROM nalaze se u upravljakom programu CDFS VxD (CD File System - sistem CD datoteka, upravljaki program virtuelnih ureaja). ATAPI ureaji se ponekad nazivaju EIDE ureajima, zato to je to proirenje pravog IDE interfejsa (praktino, ATA interfejsa). U veini sluajeva se CD-ROM ureaj sa IDE/ ATA interfejsom povezuje sa sistemom pomou drugostepenog prikljuka za IDE interfejs i ostavlja prvostepeni prikljuak samo za disk ureaje. To je bolje reenje, jer IDE ne deli dobro kanal i deavalo bi se da disk eka da se zavre komande CD-ROM-a i obratno. SCSI takav nedostatak nema zato to matini SCSI adapter moe da alje komande raznim ureajima bez obzira na to da li je prethodna komanda zavrena.
642
Poglavlje 13
Upozorenje
Ako odluite da nabavite CD-ROM ureaj na koji je mogue i upisivanje, dakle CD-R ili CD-RW, svakako uzmite SCSI interfejs, zbog problema koje interfejs IDE/ATA stvara prilikom deljenja kanala izmeu dva ureaja. Pisanje na kompakt disk zahteva ujednaen protok podataka, a to interfejs IDE esto nije u stanju da obezbedi. Interfejs IDE/ATAPI jeste jeftin, ali ipak obezbeuje brz rad CD-ROM ureaja. Veina novih sistema sa CD-ROM ureajem koristi IDE/ATAPI. Da biste spreili lo rad proverite da li je CD-ROM ureaj povezan na drugostepeni IDE kanal, to e ga odvojiti od prvostepenog kanala koji koriste disk ureaji. Neke zvune kartice sadre upravljaki program ATAPI interfejsa i potreban drugostepeni prikljuak za IDE interfejs namenjen CD-ROM ureaju. U drugostepeni IDE prikljuak moete prikljuiti najvie dva ureaja. Ako elite da prikljuite vie, jedino reenje je SCSI, a on, osim toga, obezbeuje i bri rad. Danas mnogi sistemi na tritu mogu da koriste CD-ROM ureaj sa IDE/ATA interfejsom kao ureaj za podizanje sistema raunara, pa prodavci ponekad nude CD pomou kojeg softver raunara moe da se vrati u prvobitno fabriko stanje. Kasnije ete videti po emu se CD za podizanje sistema raunara razlikuje od obinog CD-a i kako se pomou jeftinog CD-R/CD-RW ureaja, softvera za pravljenje CD-a i softvera za kopiranje moe napraviti CD sa kojeg e se sistem raunara podizati prema vaim podeavanjima.
Paralelni prikljuak
CD-ROM ureaji koji koriste paralelni prikljuak najlake se ugrauju i mogu da se koriste praktino na svakom raunaru pod Windowsom 9x. Ovaj tip CD-ROM-a ugrauje se tako to se kabl povee sa paralelnim prikljukom i instalira se odgovarajui softver; nema potrebe za otvaranjem raunara da bi se ubacio SCSI adapter ili povezao unutranji ureaj Oigledna prednost CD-ROM ureaja koji koristi paralelni prikljuak sastoji se u tome to se lako ugrauje i to moe da se prenosi. U kancelarijskim uslovima, gde se CD-ROM prvenstveno koristi za instaliranje softvera, moete isti CD-ROM ureaj da prebacujete sa maine na mainu ne kupujui poseban ureaj za svaki sistem. Ako koristite operativni sistem koji podrava PnP (Plug and Play), kakav je Windows 9x, im ukljuite Plug and Play ureaj u paralelni prikljuak operativni sistem ga otkriva kao novi hardver i automatski uitava odgovarajui upravljaki program. Da bi se postigle najbolje performanse preporuujem da, pre prikljuivanja CD-ROM ureaja na paralelni prikljuak, na prikljuku za tampa izaberete IEEE-1284 standarde kao to su ECP/EPP ili ECP. To su proirenja Centronicsovog standarda za paralelne prikljuke koja omoguavaju dvosmernu komunikaciju sa velikim brzinama i poboljae rad bilo kojeg novijeg ureaja na paralelnim prikljucima, ukljuujui tampae, jedinice sa trakom, Zip i LS-120 (SuperDrive), kao i CD-ROM, CD-R i CD-RW ureaje. Napredne mogunosti IEEE-1284 omoguavaju zapanjujuu razliku u performansama CD-ROM-a. Na primer, dvosmerni prikljuak (PS/2 tipa) u stanju je da dostigne brzine prenosa od 100 do 530 KB u sekundi, dok EPP dostie priblino 1200 KB u sekundi 12 puta vie od standardnog (jednosmernog).
uu
Videti Standard IEEE 1284 za paralelne prikljuke, str. 783.
Napomena
CD-ROM ureaji predvieni za paralelni prikljuak skoro uvek imaju kabl sa prolaznim utikaem. Taj se utika ukljuuje u paralelni prikljuak, a zatim se, ako je potrebno, kabl za tampa prikljuuje na njega. Na taj nain prikljuak moe i dalje da se koristiti za tampa, a interfejs se deli sa CD-ROM ureajem.
Poglavlje 13
643
Naravno, takva udobnost se plaa. Ureaji predvieni za paralelni prikljuak obino imaju manje brzine prenosa podataka i vea vremena pristupa od odgovarajuih SCSI ili IDE/ATA ureaja, neto su skuplji i, naravno, zahtevaju vlastito napajanje. Ureaji za paralelni prikljuak mogu da stvore probleme zbog nekompatiblnosti, pogotovo sa starijim sistemima. Zbog sporijeg rada ovi ureaji nisu pogodni za naprednije igre i za multimedijalne programe, ali sasvim odgovaraju za optu upotrebu. Obino ne preporuujem nabavku ureaja za paralelni prikljuak samo zato da biste izbegli otvaranje raunara. Ugradnja unutranjeg ureaja nije posebno sloena, a razlika u brzini rada opravdava dodatni trud. Meutim, ako vam je potrebno prenoenje ureaja sa raunara na raunar, ovi ureaji su odlino reenje.
USB interfejs
Najnovija vrsta interfejsa, USB, pokazala se izuzetno prilagodljivom i koristi se za sve vrste ureaja, od tastatura i palica za igre do CD-RW ureaja. Ovi ureaji mogu da slue za itanje podataka kao CD-ROM ureaji, ali njihovu pravu prednost predstavlja to to se mogu prenositi s raunara na raunar kako bi se izradile rezervne kopije na CD-R ili CDRW medijumima. USB CD-ROM ureaji prilikom itanja i pisanja omoguavaju brzine prenosa uporedive sa najbrim IEEE-1284 paralelnim prikljucima, odnosno brzinama itanja na tipinim modelima 6x (od 1145 do 1200 KB u sekundi). Prikljuivanje je PnP, kao i za ostale savremene dodatne ureaje na sistemima Windows 9x. USB ima jo jednu osobinu koja ne postoji ni kod jednog ureaja za paralelni prikljuak: mogunost prenoenja ureaja sa raunara na raunar u toku rada, tj. ne mora se iskljuivati ni jedan od dva raunara. Na Windows 98 sistemima sa USB prikljucima, CD-RW ureaji sa USB interfejsom jesu odlino reenje za izradu rezervnih kopija i za arhiviranje podataka na jeftin i trajan optiki medijum. Mada Windows 95 OSR 2.1 i noviji takoe podravaju USB (barem teoretski), podrka za USB ureaje u Windowsu 95 u najboljem je sluaju rizina. Ogranienja tog operativnog sistema vremenom e postati manje vana, jer se Windows 95 zamenjuje Windowsom 98 i Windowsom 2000.
uu
Videti USB i 1394 (i.Link) FireWire zamena serijskih i paralelnih prikljuaka, str. 789.
Mehanizam za ulaganje
Za ulaganje CD-a u CD-ROM ureaj postoje dve vrste mehanizama: leite i spremite. Svaki ima svoje prednosti. Reenje koje izaberete veoma e uticati na upotrebu ureaja, jer ete ga koristiti svaki put kada budete menjali kompakt disk. Na tritu postoje i razni CD-ROM ureaji u koje moete odjednom da uloite vie diskova. Veina njih koristi poseban okvir koji punite diskovima, slino automatizovanim CD plejerima za vie diskova koji se koriste u kolima. Kod novijih modela diskovi se stavljaju u zasebna leita tako to pritisnete dugme za otvaranje odgovarajueg leita. Vrata ureaja se otvaraju a vi stavljate CD da bi ga mehanizam uhvatio i postavio ga na izabrano mesto. Uobiajeni su modeli za 3 do 5 CD-ova, pa i vie, a postoje verzije sa SCSI i sa IDE/ATAPI interfejsom.
Leite
Mnogi dananji CD-ROM ureaji koriste leite. To je mehanizam slian onome na CD plejerima. Poto ne morate da stavljate svaki disk u posebno spremite, ovaj sistem je mnogo jeftiniji. Meutim, to takoe znai da disk morate dodirivati svaki put kada ga stavljate u ureaj ili vadite iz njega. Leite je lake za upotrebu (proitajte odeljak Spremite) zato to vam ne treba spremite. Meutim, deci je tee da koriste ovakav ureaj a da ne isprljaju ili otete povrinu diska.
644
Poglavlje 13
I sam mehanizam sa leitem moe da se oteti. Leite moe lako da se slomi ako se udari ili ako neto padne na njega dok je otvoreno. Osim toga, svaka neistoa sa leita i sa diska ulazi u ureaj kada ga zatvorite. Ovakve ureaje ne bi trebalo koristiti u loijim uslovima, kakvi vladaju na primer u prodavnicama ili u industrijskim postrojenjima. Ako koristite mehanizam sa leitem, povedite rauna da leite i CD budu uvek isti.
Napomena
Jedan od bisera meu inenjerima tehnike podrke za PC jeste pria o korisniku koji se alio to mu se dra za au uvlai kad god ponovo pokrene raunar. Nakon paljivog ispitivanja zbunjeni inenjer je zakljuio da korisnik koristi leite CD-ROM-a kao dra za au. Ne moram govoriti da se takva praksa ne preporuuje. Mehanizam sa leitem, osim toga, ne dri disk tako vrsto kao spremite. Ako disk ne lei pravilno kada se leite uvlai, mogu se otetiti disk ili leite. Ponekad ureaj ne moe da ita sa diska zbog male greke u poloaju diska, pa se leite mora otvoriti i disk ponovo staviti u njega. Neki ureaji sa leitem ne mogu se koristiti u uspravnom poloaju, jer bi disk ispadao iz leita. Proverite da li ureaj ima drae na spoljnim ivicama leita za disk. Ureaj Hitachi ima ovakve drae. U tom sluaju ureaj moe da radi i u vodoravnom i u uspravnom poloaju. Neki CD-ROM ureaji ne mogu pouzdano da rade u uspravnom poloaju iako imaju drae. Ako vam je to vano, svakako testirajte ureaj pre ugradnje u sistem ili proverite da li moete da ga vratite ako ne bude dobro radio. Osim lake upotrebe, mehanizam sa leitem je i znatno jeftiniji od mehanizma sa spremitem. Ako nemate malu decu, a planirate da koristite ureaj u istoj sredini gde moe da se obezbedi paljivo rukovanje i istoa, svakako preporuujem ureaj sa leitem, zbog znatno nie cene.
Spremite
Ranije se spremite (engl. caddy) koristilo kod veine najboljih CD-ROM ureaja i na prvim ureajima za CD-R (za pisanje na CD). Posle toga je izgubilo popularnost, jer se leite lake koristi. Kod sistema sa spremitem kompakt disk se stavlja u posebno spremite sa metalnim zatvaraem. Spremite ima poklopac sa arkama koji se otvara da bi se stavio disk i on posle toga ostaje zatvoren. Kada spremite sa diskom stavite u ureaj, ureaj otvara metalni zatvara na dnu spremita kako bi laser mogao pristupiti disku. Spremite nije najpogodniji mehanizam za ulaganje, ali ako su vam svi kompakt diskovi u spremitima, treba samo da uzmete ono koje je potrebno i uloite ga u ureaj. Takvo korienje CD-a lii na diskete od 3 1/2 ina. Spremite vas oslobaa brige oko dodirivanja i prljanja diska ili ureaja, to ga ini najpreciznijim i najtrajnijim mehanizmom. Spremitima mogu lako da rukuju i mala deca, bez potrebe da dodiruju same kompakt diskove. Kako je spremite zatvoreno, diskovi su zatieni od oteenja pri pogrenom rukovanju. Kompakt disk dodirujete samo kada ga stavljate u spremite. Ovaj sistem obezbeuje i preciznije ulaganje diska u ureaj, precizniji mehanizam za postavljanje glava, a ti ureaji po pravilu imaju i bolja vremena pristupa. Loe strane ovog sistema jesu trokovi i nepraktinost. Uz ureaj dobijate samo jedno spremite, pa ako hoete da svaki CD-ROM ima svoje, morate ih kupiti dovoljno. Samo spremite kota od 4 do 10 dolara, to je prilian troak ako imate mnogo CD-ROM-ova. Veina korisnika ne kupuje spremite za svaki CD-ROM. U tom sluaju, da biste promenili kompakt disk morate izvaditi spremite sa diskom iz ureaja, izvaditi disk iz njega, vratiti ga u kutiju, otvoriti kutiju drugog kompakt diska, staviti novi disk u spremite i na kraju uloiti spremite sa diskom u ureaj.
Poglavlje 13
645
Ureaji sa spremitima imaju jo jednu prednost mogu da se ugrade i vodoravno i uspravno. Jeftiniji ureaji sa leitem moraju da se ugrade vodoravno. Neki noviji ureaji sa leitem imaju male drae, pa i oni mogu da se ugrade uspravno. Sistemi za CD-ROM i CD-R sa spremitima poslednjih godina drastino su izgubili popularnost.
Druge osobine ureaja

Mada su pri poreenju razliitih CD-ROM ureaja najvaniji tehniki podaci, trebalo bi uzeti u obzir jo neke inioce. Osim kvaliteta, prilikom kupovine proverite i sledee:
s s s
Nain zatvaranja Samoistea soiva Unutranji ili spoljni ureaj
Nain zatvaranja
Neistoa je najvei neprijatelj CD-ROM-a. Praina ili prljavtina na delu gde se nalaze soiva moe dovesti do greaka u itanju i ozbiljnog opadanja brzine rada. Mnogi proizvoai hermetiki odvajaju deo sa soivima i unutranjim sastavnim delovima od leita ureaja. Neki ureaji, mada nisu hermetiki zatvoreni, imaju dvostruka vrata za zatitu: od praine iz okruenja i od praine iz unutranjosti ureaja. Takva zatita produava radni vek ureaja. Ureaji sa spremitem bolje su zatvoreni, pa su i bolje zatieni od spoljanjeg okruenja nego ureaji sa leitem. U nepovoljnoj sredini, na primer u prodavnici ili u industrijskom pogonu, uvek izaberite ureaj sa spremitem.
Samoistea soiva
Ako se soivo lasera isprlja, trpee podaci. Ureaj e utroiti mnogo vremena na viestruke pokuaje itanja dok konano ne odustane. Postoje diskovi za ienje soiva, ali sada se u skoro svaki bolji CD-ROM ureaj ugrauje mehanizam za ienje. Ako radite u okruenju koje nije blistavo isto, pogotovo ako vam je problem odravanje istoe na stolu, pa samim tim i u CD-ROM-u, svakako razmislite o samoisteim soivima.
Unutranji ili spoljni ureaj

Kada reavate da li da nabavite unutranji ili spoljni CD-ROM ureaj, razmislite o tome gde i kako nameravate da ga koristite. ta e biti ako odluite da proirite sistem? Obe vrste ureaja imaju prednosti i mane:
s
Spoljni ureaji. Grublji su, prenosivi i veliki u odnosu na unutranje ureaje. Kupite spoljni ureaj samo ako nemate dovoljno mesta u sistemu ili ako napajanje ne bi bilo dovoljno za sve komponente. Spoljni ureaj se kupuje i u sluaju da ga treba prenositi sa raunara na raunar. Najlake se prenose ureaji koji koriste paralelni prikljuak, ali su USB ureaji bolji ako sistem sa Windowsom 98 ima USB prikljuak. SCSI ureaji su takoe prenosivi. Ako svaki raunar ima vlastiti SCSI adapter sa spoljnim prikljukom, moete i SCSI ureaj da odvojite od jednog i prikljuite ga na drugi adapter. USB i CD-ROM za paralelni prikljuak moraju da budu spoljni, dok SCSI ureaji mogu da budu spoljni. Ako ste se odluili za IDE interfejs, morate uzeti unutranji ureaj. Unutranji ureaji. Unutranji ureaj nee zauzimati prostor na stolu. Uzmite unutranji ureaj ako u raunaru imate slobodno leite, ako imate dovoljno napajanja i ako planirate da vam CD-ROM ureaj slui samo na jednoj maini. Unutranji ureaji su pogodni zato to prikljuak za zvuk moete povezati sa zvunom karticom i osloboditi spoljne prikljuke za zvuk za neke druge ureaje. Unutranji ureaji mogu da budu IDE ili SCSI.
646
Poglavlje 13
Formati diskova i CD-ROM ureaja

Udubljenjima na kompakt diskovima kodirane su binarne vrednosti 0 i 1. Bez logike organizacije diska, CD-ROM ureaj i PC ne bi mogli meu tolikim brojevima da razaberu podatke. Zbog toga se podaci kodiraju po odreenim standardima. Kada ureaj naie na poseban uzorak (raspored udubljenja) on i PC mogu da prepoznaju ureenje diska i pronau na njemu sve to je potrebno. Bez standardnih formata podataka, industrija CD-ROM-ova bi bila sputana. Proizvoai diskova i ureaja pravili bi hardver i softver koji se ne moe koristiti sa proizvodima drugih proizvoaa, pa bi i prodaja bila slabija. Pravila su potrebna i za unapreivanje tehnologije. Na primer, tokovi od pune gume i konstrukcija bez veanja bili su dobri za prve automobile koji su ili ubistvenom brzinom od 30 milja na sat. Ali upadanje u rupu pri brzini od 60 milja izazvalo bi tetu na vozilu i ugrozilo putnike. Gume koje se naduvavaju i amortizeri postali su obavezni na savremenim automobilima. I standardi za formate diskova su se razvijali. Prvi kompakt diskovi sa podacima sadrali su samo tekstualne podatke koji se lako kodiraju. Grafika je bila vei izazov, pa su standardi morali da se razviju kako bi zadovoljili takve potrebe. Animacija i sinhronizovani zvuk, kao i video punog pokreta zahtevali su nova proirenja standarda po kojima se podaci upisuju na CD. Veoma je vano primetiti da se napredni standardi za CD-ROM jo uvek razvijaju. Mnogi proizvoai nude razliite tehnike za proirivanje tehnologije CD-ROM-a. Neke su meusobno nesaglasne ili nedovoljno razvijene, ali za irenje novijih standarda bitno je da ih prihvate proizvoai softvera. Kada kupujete CD-ROM ureaj morate biti svesni ovih injenica. Saznajte koje formate ureaj moe da ita sada, a i u budue. Veina sadanjih ureaja podrava ranije formate CD-ROM-a, tako da na njima moe da se koristi obimna biblioteka trenutno dostupnih naslova. U tabeli 13.6 nai ete opise razliitih formata CD-ROM-a.
Tabela 13.6
Format Crvena knjiga uta knjiga
Formati CD-ROM-a
Koristi se za Digitalni audio CD CD za raunare Napomene Ovaj standard, tzv. CDDA (Compact Disc Digital Audio), razvili su Philips i Sony Odreuje se fiziki raspored sektora. ISO Mode 1:9660 Level 1: PC, Apple, UNIX, DVI Level 2: CDTV ISO 9660, HFS i HFS-ISO koriste se uz utu knjigu i odreuju strukture datoteka i direktorijuma. Proverite takoe Mode 1, Mode 2 i CD-ROM/XA kojima se odreuju formati sektora MPEG-1, MPEG-2 i slini video izvori. U jugoistonoj Aziji zamenio je VHS video u distribuciji filmova Prvi deo magnetnooptiki ureaji Drugi deo CD-R
Bela knjiga Narandasta knjiga
Video CD CD za upisivanje ukljuujui CD-R, magnetnooptiko upisivanje (u jednom ili u vie navrata) i upisivanje paketa Kombinacija Crvene i ute knjige za CD-I (Interactive CD)
Zelena knjiga
CD-ROM/XA moe da se reprodukuje na ureajima CD-I i CD-ROM; CD-I se koristi za interaktivne prodajne prezentacije i kioske

Format CD+ (Enhanced CD) Koristi se za Kombinacija muzike i raunarskih podataka na istom CD-u Napomene
Poglavlje 13
647
Muziari koriste ovaj oblik da bi na muziki CD ukljuili video sadraje i intervjue
Standard za podatke: ISO 9660

Proizvoai prvih CD-ROM-ova sa podacima pravili su diskove za odreeni ureaj. Drugim reima, disk sa podacima proizveden za ureaj firme A nije mogao da se ita na ureaju firme B - disk je morao da bude formatiran za svaku vrstu ureaja po njegovim pravilima. To je, oigledno, koilo razvoj industrije. Philips i Sony su za CD-ROM sa podacima razvili skup tehnikih pojedinosti koji je dobio naziv uta knjiga. Kada su Philips i Sony prvi put objavili tehnike pojedinosti za audio CD, materijal je objavljen u crvenim koricama i postao je poznat kao Crvena knjiga. Kasniji propisi za CDROM takoe su nazivani prema boji korica, pa postoje i Narandasta i Zelena knjiga. Tehnike pojedinosti iz ute knjige predstavljaju proirenje opisa za nain smetanja muzike na disk i detaljno opisuju kako se na disku umesto zvuka mogu urediti podaci. Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO usavrila je taj dokument pod nazivom ISO 9660, tako da svaki ureaj moe da oekuje sadraj na istom mestu na disku. Taj sadraj se zove sadraj volumena (engl. Volume Table of Contents, VTOC) i teoretski je sasvim slian sadraju u tampanim knjigama. Meutim, ISO 9660 nije potpuno reio usaglaavanje. Jo uvek je bilo ostavljeno svakom proizvoau da odredi nain unoenja dodatnih podataka za poboljanje postupka pretraivanja diska, kao i format blokova podataka.
Format High Sierra

Svi proizvoai su bili zainteresovani da se razrei pitanje standardizacije. Na sastanku odranom 1985. godine u hotelu High Sierra na jezeru Taho u Kaliforniji, vodei proizvoai diskova i CD-ROM ureaja odluili su da ukinu razlike u primenama formata ISO 9660. Njihov dogovor je poznat kao High Sierra format i sada je ukljuen u dokument ISO 9660. Taj dogovor omoguava da svi ureaji mogu da itaju sve diskove koji se pridravaju standarda ISO 9660, to je otvorilo put za masovnu proizvodnju softvera na CD-ROM-u. Prihvatanje standarda omoguilo je izdavaima diskova da obezbede podrku za svoj softver na raznim platformama, pa su lako proizvodili diskove za DOS, UNIX i za formate drugih operativnih sistema. Da nije bilo tog dogovora, sazrevanje trita CD-ROM-ova trajalo bi nekoliko godina due, a proizvodnja informacija zasnovana na CD-ROM-u bila bi uguena. Taan i potpun opis formatiranja kompakt diska je sloen, pun izraza koji vam verovatno nikad nee biti potrebni i nije bitan za razumevanje mogunosti ureaja. Trebalo bi, meutim, da znate osnove da biste naslutili unutranje ureenje koje omoguava da se iz tako dubokog bunara toliko brzo doe do podataka. Da bih objasnio High Sierra format napraviu poreenje sa disketom. Disketa ima sistemsku stazu koja sadri podatak da se radi o disketi odreene gustine namenjenoj odreenom operativnim sistemu, a obavetava raunar i o tome kako je organizovana - u direktorijume u kojima se nalaze datoteke. Osnovni CD-ROM formati slini su tome. Poetna staza CD-a sa podacima sadri obavetenje da se radi o CD-u i podatke za sinhronizaciju izmeu ureaja i diska. Iza podataka za sinhronizaciju nalazi se sistemsko podruje sa detaljima organizacije celog diska. Ono sadri poloaj volumena - podruja u kojem se nalaze podaci. Sistemsko podruje takoe sadri direktorijume volumena sa pokazivaima ili adresama raznih imenovanih podruja, kao to se vidi na slici 13.3. Znaajnu razliku u strukturi direktorijuma na CD-u i DOSovog direktorijuma predstavlja to to sistemsko podruje CD-a sadri i direktne adrese
648
Poglavlje 13
datoteka u poddirektorijumima kako bi CD mogao da pronae odreena mesta na spirali podataka. Poto se podaci na CD-u nalaze na dugakoj spiralnoj stazi, kada se u vezi sa CD-om govori o stazama, u stvari se radi o sektorima ili segmentima podataka na spirali.
Sinhronizacija, prepoznavanje Sistemsko podruje Sadraj volumena (VTOC)
Volumen podataka
Podaci
Podaci
Podaci
Slika 13.3 Dijagram osnovnog formata za ureenje datoteka na CD-ROM-u.
CD-DA (Digitalni audio)

Ureaji koji mogu da itaju i podatke i zvuk zovu se CD-DA. Praktino svi ureaji za podatke koji se danas prodaju itaju obe vrste diskova. Kada uloite disk, ureaj proita prvu stazu i utvruje vrstu diska. Veina ureaja se isporuuje sa softverom za audio CD da biste na PC-ju mogli da sluate muzike kompakt diskove. Windows 9x i Windows NT ve sadre takav softver. Moete koristiti slualice ili, ako ste ugradili zvunu karticu, da prikljuite zvunike na raunar. Uz neke spoljne ureaje isporuuju se standardni levi i desni utika za zvuk. Samo ih ukljuite u pojaalo.
CD-ROM XA
CD-ROM XA, tj. CD-ROM proirene arhitekture usaglaen je sa ranijim High Sierra ili ISO 9660 CD-ROM-ovima. Svetu CD-ROM tehnologije on dodaje novu mogunost: snimanje u vie navrata.
Snimanje u vie navrata

Setiete se, iz prie o High Sierra formatu, da svaki CD-ROM u sistemskom podruju ima sadraj volumena (VTOC - Volume Table of Contents) iz kojeg sistem saznaje gde su i kako podaci na disku rasporeeni. Tada su podaci na CD-u kodirani jednokratno. Drugim reima, kada se pravila matrica CD-a, svi podaci koji e se nalaziti na disku su morali da budu upisani odjednom. Format, odnosno medijum, nije omoguavao kasnije dodavanje podataka. Meutim, CD za jednokratno snimanje nije vie jedina opcija. Format CD-ROM XA predvia da se na jednom disku moe snimati u vie navrata, od kojih svaki ima svoj sadraj volumena. Ureaj koji podrava CD-ROM XA u stanju je da pronae dodatne sadraje volumena na raznim delovima diska i da ita podatke sa tih delova. To znai da se na CD moe snimiti mala koliina podataka, da ga moete izvaditi iz ureaja, pa kasnije na njega snimati ponovo, sve dok se ne popuni. Ovo je veliko poboljanje u odnosu na jednokratno snimanje, kada ste morali ekati da sakupite dovoljno podataka kako bi se isplatilo urezivanje na disk. Tehniku o kojoj je re koriste fotolaboratorije u kojima se fotografije prenose na CD; njima ete nositi isti CD i nove rolne filma sve dok se CD ne popuni.
Poglavlje 13
649
Poreenje CD-ROM-a za upisivanje u vie navrata sa CD-RW-om

Mada CD-ROM XA snimanje (proitajte kasnije odeljak CD-R u ovom poglavlju) omoguava korienje CD-R-a u vie navrata dok se on ne popuni, ne postoji nain da se sa CD-R-a uklone podaci; oni se samo dopisuju dok se disk ne popuni. Ureaj za CD-RW (prepisivi CD) omoguava dodavanje, ureivanje i brisanje podataka sa CD-RW medijuma, kao i korienje CD-R medijuma isto kao na CD-R ureaju.
Preplitanje
Ureaji CD-ROM XA koriste tehniku koja se zove preplitanje. Skup tehnikih pojedinosti za CD-ROM XA zahteva mogunost da se na disk zapie jesu li podaci iza oznake za raspoznavanje grafiki, zvuni ili tekstualni. Grafiki podaci mogu da budu standardne slike, animacija ili video punog pokreta. Osim toga, blokovi mogu da se prepliu, odnosno da budu meani. Na primer, na poetku staze moe da se nalazi video kadar, iza njega zvuni iseak kao pratnja videu, a iza toga jo jedan video kadar. Ureaj uitava segmente redom, smeta podatke u memoriju i zatim ih alje PC-ju na sinhronizaciju. Ukratko, podaci se naizmenino itaju sa diska i sinhronizuju prilikom reprodukcije tako da se izlau istovremeno. Kad ne bi bilo preplitanja ureaj bi morao da proita i sauva celu video stazu i tek posle toga bi itao zvunu stazu kako bi ih sinhronizovao radi reprodukcije.
Mode 1 i Mode 2, Form 1 i Form 2

Da bi se postigao ovaj stepen doteranosti, format CD-a je rasparan, pa se vrste podataka raslojavaju. Mode 1 je standardni format sektora prema utoj knjizi, sa ispravljanjem greaka. Svaki sektor od 2352 bajta ima etiri polja (slika 13.4):
s s s s
Sinhronizacija (12 bajtova) Zaglavlje (8 bajtova) Korisniki podaci (2048 bajtova) Kodovi za ispravljanje greaka (ECC) i kodovi za otkrivanje greaka (EDC) (284 bajta)
Sinhronizacija (12 bajtova)
Zaglavlje (8 bajtova)
Korisniki podaci (2048 bajtova)
ECC i EDC (284 bajta)
Slika 13.4 Format sektora CD-ROM-a (Mode 1) prema utoj knjizi.
Mode 2, koji je iznova definisan za potrebe XA formata, sadri podatke bez kodova za ispravljanje greaka. Staza Mode 2, meutim, doputa da se na njoj naizmenino nalaze staze Form 1 i Form 2 kako bi se omoguilo preplitanje. Prepletene staze mogu da sadre vlastiti kd za ispravljanje greaka i bilo koju vrstu podataka. Na slici 13.5 dat je vizuelni prikaz ralanjenosti struktura Mode i Form.
Mode 1, ECC
Mode 2, bez-ECC
Form 1
Form 2
Slika 13.5 Dijagram formata Mode i Form za CD-ROM XA
650
Poglavlje 13
Sektor Mode 2, Form 1 sadri est polja (slika 13.6):

s s s s s s
Sinhronizacija (12 bajtova) Zaglavlje (8 bajtova) Podzaglavlje (8 bajtova) Korisniki podaci (2048 bajtova) Kodovi za ispravljanje greaka (ECC) (280 bajtova) Kodovi za otkrivanje greaka (EDC) (4 bajta)
Korisniki podaci (2048 bajtova) ECC (280 bajtova) EDC (4 bajta)
Sinhronizacija Zaglavlje Podzaglavlje (12 bajtova) (8 bajtova) (8 bajtova)
Slika 13.6 Format sektora CD-ROM-a (Mode 2, Form 1) prema utoj knjizi.
Sektor Mode 2, Form 2 ima samo pet polja (slika 13.7):

s s s s s
Sinhronizacija (12 bajtova) Zaglavlje (8 bajtova) Podzaglavlje (8 bajtova) Korisniki podaci (2324 bajta) Kodovi za otkrivanje greaka (EDC) (4 bajta)
Zaglavlje (8 bajtova) Podzaglavlje (8 bajtova) Korisniki podaci (2324 bajtova) EDC (4 bajta)
Sinhronizacija (12 bajtova)
Slika 13.7 Format sektora CD-ROM-a (Mode 2, Form 2) prema utoj knjizi.
Oba formata dodaju polje podzaglavlja gde se odreuje vrsta podataka (audio ili video) koji se nalaze u polju korisnikih podataka. Sektor Mode 2 nema kodove za ispravljanje greaka, pa ima vee polje za korisnike podatke. Kako koriste manje kodova za ispravljanje greaka, CD-ROM-ovi koji upotrebljavaju format sektora Mode 2, Form 2 (kao, na primer, CD video MPEG) sadre vie korisnikih podataka u istom broju sektora, pa imaju i veu brzinu prenosa podataka, 172 K/sec umesto standardnih 150 KB/sec. Da bi disk imao sve karakteristike XA, podaci Form 2 za zvuk treba da budu ADPCM (engl. Adaptive Differential Pulse Code Modulation) audio - posebno komprimovani i kodirani podaci zvuka. U tu svrhu ureaj ili SCSI kontroler moraju imati poseban ip za obradu signala, koji e raspakovati zvuk tokom sinhronizacije. To znai da veliki broj sadanjih CD-ROM ureaja samo delimino zadovoljava pravila XA. U stanju su da itaju prepletene podatke i diskove snimljene u vie navrata, a nemaju ADPCM komponentu za zvuk ni u ureaju ni u kontroleru. Trenutno su Sony i IBM jedini ureaji koji u potpunosti zadovoljavaju pravila XA. Sonyjev ureaj ima ugraen ADPCM ip. Ureaj IBM XA koristi se na IBM-ovoj sabirnici Micro Channel, a predvien je za njihove vrhunske raunare PS/2. Proizvoai objavljuju da su njihovi ureaji spremni za XA (engl. XA-ready), to znai da mogu itati diskove snimljene u vie navrata i prepoznavati formate Mode 1 i Mode 2, Form 1 i Form 2, ali nemaju ADPCM ip. To, meutim, nije veliki nedostatak, jer i sam format CD-ROM XA nije naroito uspean. Proizvoai softvera nisu napravili mnogo XA naslova. IBM ima nekoliko u svom programu Multimedia, ali kada se to uporedi sa hiljadama naslova koji se izdaju svake godine, malo ih je koji u punoj meri koriste sve prednosti XA.
Poglavlje 13
651
Meutim, iako na tritu nema mnogo XA diskova, mogunost pisanja u vie navrata i formati Mode 2 definisani ovim standardom, predstavljaju osnovu za druge, uspenije formate CD-ROM-a, kao to su CD Extra (ili CD PLUS) i PhotoCD. Ako kupite ureaj potpuno usaglaen sa propisima za formate Mode i Form, koji moe da ita disk snimljen u vie navrata, imaete tehnologiju potrebnu za najpopularnije formate. Preplitanje zvuka i slike mogue je i bez potpunog XA, kao to se vidi po MPC (Multimedia PC) programima pod Microsoftovim Windowsom.
Diskovi sa meanim formatima

Postoji vie formata CD-ROM-a koji spajaju sektore raznih oblika na istom disku. Ti diskovi obino sadre standardne CD audio sektore i CD-ROM sektore sa podacima, a poreklo im je vie u muzikoj, nego u raunarskoj industriji kompakt diskova. Svrha ovakvih diskova jeste da se zvuni zapis slua na standardnim audio CD plejerima koji ne uzimaju u obzir stazu sa podacima. Meutim, sa raunara ili posebnog plejera za zvuk i podatke mogu se koristiti svi podaci sa diska. Deo sa zvukom sme da se sastoji od najvie 98 standardnih zvunih staza prema Crvenoj knjizi, dok se deo sa podacima uglavnom sastoji od sektora XA Mode 2 i uglavnom sadri video, tekstove pesama, nepokretne slike ili druge multimedijalne sadraje. Osnovni nedostatak ovih kompakt diskova jeste statiki um koji bi mogao da oteti zvunike ako CD plejer pokua da reprodukuje stazu sa podacima. Proizvoai diskova su pokuali da otklone taj nedostatak na razne naine, pa postoji niz formata kao to su CDROM Ready, Enhanced Music CD, CD Extra i CD Plus.
CD-ROM Ready
Jedno od reenja jeste disk CD-ROM Ready, koji krije stazu sa podacima u pauzi ispred prve staze sa muzikom. Kada ubacite CD u plejer i pritisnete dugme play preskae se pauza i izvodi se prva staza sa zvukom. Meutim, ako nakon toga premotate disk ispred zvunog zapisa, plejer e pristupiti stazi sa podacima, to moe da izazove strane posledice (u zavisnosti od jaine sluanja). CD-ROM Ready, prema tome, nije potpuno reenje.
Enhanced Music CD
Philips i Sony, zajedno sa drugim kompanijama kao to su Microsoft i Apple, razvili su drugo reenje, skup specifikacija Enhanced Music CD (CD sa poboljanom muzikom), kako je nazvan u standardu Plava knjiga. Ti CD-ovi esto se prodaju sa oznakom CD Plus (CD PLUS) ili CD Extra, a koriste tehnologiju snimanja u vie navrata iz standarda CDROM XA kako bi razdvojili audio zapis od podataka. Oznake su ponekad nejasne, pa se deava da i ne znate da audio CD sadri staze sa podacima dok ga ne stavite u CD-ROM ureaj. U prvom navratu na Enhanced Music CD snimljeno je najvie 98 standardnih zvunih staza prema Crvenoj knjizi, a u drugom jedna staza na kojoj se nalaze iskljuivo sektori Mode 2 CD-ROM XA. Kako CD plejeri prepoznaju samo jednokratne snimke, oni reprodukuju audio staze i zanemaruju podruje u kojem se nalaze XA podaci. Meutim, CD-ROM XA ureaj na raunaru vidi na disku oba podruja, pa pristupa i zvunom zapisu i podacima.
PhotoCD
Kodak sada prodaje ureaje za CD i plejere koji na TV aparatu prikazuju fotografije koje ste sami snimili. Ti ureaji su najavljeni 1990. godine, a u prodaji su od 1992. Odgovarajuem Kodakovom servisu predaete rolnu filma, a dobiete PhotoCD koji ete staviti u PC-jev ili Kodakov disk plejer za PhotoCD. Plejer za PhotoCD deo je sistema za kunu A/V (audio-vizuelnu) zabavu i predvien je za reprodukciju PhotoCD-a i audio CD-a.
652
Poglavlje 13
Kako praktino svi ureaji za kompakt diskove sa podacima mogu da reprodukuju zvuk, Kodaku nije bilo teko da osposobi CD plejer za reprodukciju zvuka. Plejer samo proita prvu stazu i saznaje koja je vrsta diska. Pomou PhotoCD plejera fotografije moete razgledati u nekoliko ponuenih rezolucija. Na PC-ju slike moete da razgledate i obraujete nekim od standardnih programa za grafiku. Kada predate rolnu filma, u Kodakovom specijalizovanom servisu prvo na uobiajen nain prave fotografije. Posle toga se primenjuje visoka tehnologija. Koriste se skeneri SUN SPARCstations izuzetno visoke rezolucije i velike brzine. O kojoj koliini podataka se radi moete zamisliti ako znamo da jedna fotografija u boji moe zauzeti 15 do 20 M. Komprimovane slike se zatim kodiraju na poseban upisivi CD. Gotov proizvod se pakuje u uobiajenu kutiju za CD i alje.
Vrste PhotoCD diskova

Na diskovima su slike kodirane Kodakovim vlastitim PhotoYCC formatom, koji ukljuuje do est razliitih rezolucija za svaku sliku (tabela 13.7). Kodak je odredio nekoliko vrsta PhotoCD diskova prilagoenih razliitim korisnicima. Format za standardnog potroaa jeste PhotoCD Master, koji sadri do 100 fotografija u svim navedenim rezolucijama osim baze x64.
Tabela 13.7 Rezolucije na PhotoCD diskovima

Baza /16 /4 x1 x4 x16 x64 Rezolucija (ekranske take) 128 x 192 256 x 384 512 x 768 1024 x 1536 2048 x 3072 4096 x 6144 Opis Minijatura Minijatura Rezolucija za TV aparat Rezolucija za HDTV Za tampu Samo za Pro PhotoCD Master
Razliite rezolucije obezbeuju slike za razliite namene. Na primer, ako hoete takvu sliku da unesete na Web stranicu, izabraete niu rezoluciju. Profesionalni fotograf koji snima reklamne fotografije za tampu upotrebie najviu moguu rezoluciju. Disk Pro PhotoCD Master namenjen je profesionalnim fotografima koji koriste vee formate filma, 70 mm, 120 mm ili 4 x 5 ina. Na tom disku, osim slika koje se isporuuju na disku PhotoCD Master, postoji i slika u dodatnoj, jo vioj, rezoluciji (4096 x 6144 ekranskih taki - piksela). Zbog te dodatne slike, ova vrsta diska moe da primi od 25 do 100 slika, u zavisnosti od formata filma. Disk PhotoCD Portfolio namenjen je za interaktivno predstavljanje sa zvunim i drugim multimedijskim sadrajem. Slike visoke rezolucije, koje zauzimaju najvie mesta, ovde nisu potrebne, pa ova vrsta diska moe da sadri do 700 slika, u zavisnosti od ostalih sadraja na disku. Disk PhotoCD Catalogue sadri slike jo nie rezolucije, koje se koriste za minijaturni prikaz. Na jednom disku moe se uvati do 600 slika ove vrste. Disk Print PhotoCD namenjen je korisnicima u tamparijama i sadri istih pet rezolucija kao disk PhotoCD Master i dodatnu CMYK sliku, koja ne zavisi od platforme i moe da se koristi praktino sa svakim programom za obradu slike ili za izdavatvo.

U konceptu PhotoCD-a postignut je veliki napredak kada je omogueno da se disk snimi u vie navrata. Kako prosean potroa retko ima dovoljno filma da napuni ceo disk, sada moe sa novim filmom da donese delimino popunjen CD i nove slike bie dodavane na
Ureaji za pisanje na CD-ROM
Poglavlje 13
653
njega sve dok se ne napuni. Obrada je tako jeftinija jer ne mora da se plaa novi CD, a slike se uvaju na manje diskova. CD-ROM XA ureaj ili ureaj spreman za XA moe da ita sve sadraje volumena na disku PhotoCD, a ureaj koji nema mogunost pristupa viestrukim sadrajima volumena moe da ita samo prvi. U tom sluaju, da bi se koristila PhotoCD tehnologija, mora se za svaku grupu filmova kupiti novi disk. Kodak obezbeuje softver za razgledanje PhotoCD slika na raunaru, a proizvoaima programa za stono izdavatvo, za obradu slika i za slikanje nudi licencu za filter kojim se prihvataju PhotoCD slike. Uz pomo tog filtera moete, koristei program kao to je Adobe Photoshop, da prepravite svoje slike i upotrebite ih u dokumentima za tampanje ili da ih, radei s programom kao to je Adobe PageMaker, iskoristite za elektronsko izdavatvo.
Picture CD
Mada Kodak jo uvek nudi usluge izrade PhotoCD-a, velika cena ograniava njegovu popularnost. Kodak sada nudi jednostavnije usluge Picture CD i Picture Disk. Za razliku od PhotoCD-a, ove usluge koriste standardni JPEG format datoteka. Picture CD se upisuje na CD-R na kojem su slike skenirane u samo jednoj rezoluciji od 1024 sa 1536 piksela. Ta rezolucija odgovara za tampanje fotografija formata 4 x 6 i 5 x 7. Jo jeftiniji je Picture Disk, gde se slike upisuju na disketu od 1,44 MB u rezoluciji 400 x 600 koja odgovara programima za zatitu ekrana i sa slajd predstave. Softver koji se isporuuje uz Picture CD omoguava korisniku obradu slika razliitim automatskim i poluautomatskim postupcima, ali (za razliku od PhotoCD-a) standardni JPEG (JPG) format datoteke, koji se koristi za uvanje, omoguava upotrebu svakog od popularnih programa za ureivanje slika i to bez konvertovanja. Mada je kvalitet slika na Picture CD-u slabiji od Photo CD-a, mnogo manja cena usluge trebalo bi da doprinese da on postane daleko popularniji kod fotoamatera.

Sada je mogue praviti i vlastite CD-ROM-ove i audio CD-ove pomou nekog od novijih ureaja za snimanje na CD-ROM. Kupovinom CD-ROM diskova na koje se moe snimati i snimanjem (ili narezivanjem) vlastitih CD-ova, moete sauvati velike koliine podataka po nioj ceni od one koju biste platili za bilo koji drugi zamenjivi medijum sa direktnim pristupom. Ureaji sa kasetama, kakvi su Iomegini Zip i Jaz, po ceni odgovaraju ureajima za pisanje na CD-ROM. Meutim, sami diskovi kotaju 1 do 10 dolara, dok Jaz kaseta od 1 GB kota oko sto dolara. Osim toga, ako treba da prenosite podatke, i drugi sistem mora imati isti tip ureaja, poto ne postoji opti standard za format podataka na kasetama. Magnetne trake su jeftinije po megabajtu, ali trakama se pristupa linearno. Pristup odreenoj datoteci na traci dugo traje i nije ni priblino tako lak kao pristup datoteci na CD-ROM-u. U poreenju sa takvim i drugim zamenjivim medijumima, upotreba CD-ROM rezaa predstavlja jeftin i lak nain za prenoenje velikih datoteka ili izradu arhivskih kopija. Jo jednu prednost arhiviranja na CD-ROM-u ini to to CD ima daleko dui vek trajanja nego trake i ostali zamenjivi medijumi. Veina ureaja za pisanje na CD-ROM jesu ureaji WORM (Write Once-Read Many jednokratno pisanje i viekratno itanje), to znai da se podaci trajno upisuju na CD. De facto standard za ovu tehnologiju jeste CD-R (CD-Recordable - kompakt disk za snimanje). Ta vrsta ureaja nije podesna za izradu rezervnih kopija sistema ili za sline poslove u kojima je poeljno da se isti medijum koristi vie puta. Meutim, kako je medijum jeftin, izrada trajnih kopija na CD-ROM-u moe da bude jednako isplativa kao trake ili drugi medijumi.
654
Poglavlje 13
U svakom sluaju, sada postoje i ureaji koji su u stanju da vie puta piu na isti CD. CD-RW ureaji (CD Rewritable - prepisivi kompakt disk) mogu ponovljeno da upisuju na isti disk, koji tako postaje pogodan za svaku vrstu upotrebe na raunaru. Svi CD-RW ureaji mogu da se koriste i za pisanje na CD-R. U sledeim odeljcima opisuju se ova dva standarda, kao i naini njihovog korienja.
CD-R
CD-R ureaji zaista su WORM ureaji, ali koriste poseban upisivi CD-ROM koji moe da se reprodukuje ili ita na svakom standardnom CD-ROM ureaju. Ureaji CD-R koriste se za arhiviranje ili za izradu matrica CD-ova, koje kasnije mogu da se umnoe i razdele po preduzeu.
Napomena
Zbog tehnolokih promena u izradi CD-a ponekad se na standardnim CD-ROM ureajima javljaju tekoe prilikom itanja CD-ova napravljenih na CD-R ureaju. Uglavnom se radi o usporavanju reprodukcije, dok CD-ROM ureaj pokuava da se poravna sa CD-om. Meutim, neki stariji CDROM ureaji ne mogu uopte da koriste CD-R medijum. CD-R disk radi na istim principima odbijanja laserskog zraka od povrine diska kao i standardni CD-ROM-ovi. Svetlost se sa diska odbija ili ne odbija i tako obrazuje binarni kd. Meutim, sm CD-R disk razlikuje se od standardnog CD-ROM-a. Zrak za snimanje ne pravi udubljenja u metalnom ili staklenom sloju, ve je CD-R medijum obloen organskim premazom osetljivim na svetlost koji ima ista svojstva odbijanja svetlosti kao i prazan CD. Drugim reima, CD plejer bi video prazan CD-R disk kao jedno dugako polje. Kada laser za upisivanje podataka na CD-R medijum, on zagreva zlatni sloj i premaz ispod njega. Zagrejani deo rasipa svetlost na isti nain kao udubljenje na staklenoj matrici ili na CD-u iz masovne proizvodnje. ita se zavarava da postoji udubljenje, ali njega nema. Hemijska reakcija koja se deava prilikom zagrevanja premaza i zlata proizvodi taku koja odbija manje svetlosti. Zbog toga to se u ovom postupku koristi toplota, proces se ponekad naziva nagorevanje Veina upisivih CD-ROM ureaja proizvodi diskove koristei sve do sada opisane formate, od ISO 9660 do CD-ROM XA. Osim toga, oni mogu da itaju te formate, pa se mogu koristiti i kao CD-ROM ureaji opte namene. Cene im stalno padaju i ovakve ureaje moete nai za manje od 250 dolara (prazan disk za manje od 2 dolara).
Kapacitet CD-R-a
Svi CD-R ureaji mogu da koriste standardne CD-R medijume od 650 MB (to iznosi 74 minuta snimljene muzike), ali su neke kompanije nedavno razvile prazne diskove kapaciteta 700 MB (za 80 minuta snimljene muzike). Mada dodatnih 50 MB moe da bude korisno, sami diskovi kotaju preko 4 dolara, to je daleko vea cena po megabajtu od standardnih diskova sa 650 MB. Postoje jo dve stvari koje treba uzeti u obzir: kapacitet koji prelazi 650 MB i 74 minuta, prema Adaptecu, prelazi okvire standarda Narandaste knjige, pa mnogi ureaji moda nee biti usaglaeni sa tim velikim CD-R-ovima. Drugo je pitanje softvera; neki korisnici morae da nabave noviju verziju Adaptecovog programa Easy CD Creator Pro ili nekog od ostalih programa za izradu CD-R-a zato to mnogi CD-R ili CD-RW ureaji ne mogu da izau na kraj sa dodatnim kapacitetom. Ako drite do kompatibilnosti i industrijskih standarda ja bih vam preporuio da se drite standardnih medijuma od 650 MB (74 minuta).
Poglavlje 13
655
Boja CD-R medijuma

Meu korisnicima CD-R-a postoje razliita miljenja o tome koja boja CD-R medijuma daje najbolje performanse. U tabeli 13.8 date su uobiajene kombinacije boja, proizvoai koji ih primenjuju i neke tehnike informacije. Neki proizvoai javljaju se sa vie kombinacija boja zbog promena u proizvodnji ili zbog toga to imaju vie linija proizvoda. Ako ste utvrdili koja vam kombinacija najvie odgovara, treba uvek da proverite kombinaciju boja kada kupujete novi paket praznih diskova.
Tabela 13.8
Boje CD-R medijuma i njihov uticaj na snimanje

Proizvoai Tehnike napomene
Boja medijuma (prvo je boja reflektujueg sloja, a drugo boja premaza ispod njega) Zlatna-zlatna
Mitsui Kodak Maxell Ricoh
Ftalocijaninska boja. Manja otpornost na promene napona. Manja verovatnoa dobrog rada na razliitim ureajima. Izum firme Mitsui Toatsu Chemicals. Najbolje se ponaa u ureajima koji za pisanje na medijum koriste Long Write Strategy (dui laserski impuls).
Zlatna-zelena
Imation (ranije 3M) Memorex Kodak BASF TDK
Cijaninska boja; otpornija na odstupanja pri pisanju i itanju. Procenjeni vek trajanja 10 godina. Kombinacija boja razvijena u firmi Taiyo Yuden. Koristi se pri razvijanju CD-R standarda. De facto standard u industriji CD-R-a, a i prvobitna kombinacija koriena u razvoju CD-R tehnologije. Najbolje se ponaa u ureajima koji za pisanje na medijum koriste Short Write Strategy (krai laserski impuls).
Srebrna-plava
Verbatim DataLifePlus HiVal Maxell TDK
Postupak razvijen u Verbatimu Azo boja Slian uinak kao kod zelenog medijuma, osim to mu je procenjeni vek trajanja 100 godina. Preporuljiv za dugorono arhiviranje.
Na kraju, mada svaka kombinacija boja ima svoje prednosti, tip medijuma koji vam najvie odgovara najbolje ete izabrati ako na svom CD-R/CD-RW ureaju isprobate upisivanje na svaki tip diskova, i to po jedan disk sa puno podataka i jedan disk sa malo podataka, a zatim te diskove pokuate da proitate na to veem broju drugih ureaja. Za vas e biti savren onaj medijum koji vam obezbedi:
s s s s s
Visoku pouzdanost upisa Ujednaene slojeve premaza na diskovima Trajnost pri normalnom rukovanju (povrinu otpornu na ogrebotine) Kompatibilnost sa to veim brojem CD-ROM ureaja Najmanju cenu ureaja
656
Poglavlje 13
Biranje najboljeg medijuma

Kada utvrdite koji medijum najbolje odgovara vama i ureajima na kojima e se diskovi koristiti, jo uvek e postojati velika mogunost izbora uobiajene povrine, povrine na kojoj se moe tampati, diskova bez oznaka, razliitih kutija i neupakovanih diskova. Opisaemo ukratko te vrste:
s
Uobiajene povrine. Ovu vrstu izaberite ako umesto papirnih nalepnica nameravate da za oznaavanje diskova koristite marker. Na ovoj vrsti CD-ova obino postoje mesta predviena za upisivanje naslova, datuma upisivanja i ostalih informacija, kao i uoljiva oznaka proizvoaa. Poto se pie po povrini ovaj tip nije pogodan za menjanje naslova, osim ako su nalepnice sasvim neprovidne. Pogodan je, meutim, za interne rezervne kopije i uvanje podataka, za koje je oznaavanje od manjeg znaaja. Povrina na kojoj se moe tampati. Ovu vrstu medijuma izaberite ako imate CD tampa (posebnu vrstu inkdet tampaa kojim se moe pisati neposredno po povrini diska). Kako je oznaka proizvoaa obino upisana sa malim kontrastom ili uopte ne postoji (da bi se omoguilo tampanje) ova je vrsta pogodna i kada se koriste posebni pribori za oznaavanje kao to su NEATO i drugi. Diskovi bez oznaka. Prodaju se obino neupakovani, predstavljaju ekonomian izbor i pogodni su za upotrebu posebnih pribora za oznaavanje. Obino nisu predvieni za korienje sa CD tampaima. Kutije. Uz svaku od opisanih verzija mogu se kupiti i kutije (ista vrsta kutija kao za CD-ROM-ove ili muzike CD-ove). Kutije treba da nabavite ako planirate isporuku u kutijama, ali bi ti trokovi bili neopravdani ako planirate isporuku ili uvanje u papirnim, Tyvek ili plastinim kovertama. Ideja: upotrebite preostale kutije i zamenite oteene kutije softvera koji ste dobili na CD-u. Neupakovani diskovi. Ovi medijumi naelno se isporuuju bez koverte ili kutije. To je obino najjeftinije pakovanje svakog proizvoaa. Idealno je za veliki broj kopija ili za korisnike koji u distribuciji ne koriste kutije.
Ocena brzine upisivanja na CD-R medijum (X-ocena)

Pre nego to nabavite najnoviji 4x ili 8x CD-R medijum vano je da proverite ocenu brzine upisivanja koju medijum moe da podri. Ove ocene se kreu od 1x (ureaji prve generacije koji se vie ne proizvode) do brzih 4x i najbrih 8x medijuma. Veina medijuma na tritu nosi oznaku da uspeno radi na brzini 4x. Neki proizvoai upisuju ovo na pakovanju, dok za druge proizvoae morate tu informaciju potraiti na Web lokaciji. Ako ne moete doi do ocene brzine pouzdanog upisivanja, pretpostavite da medijum podrava pouzdano upisivanje pri brzini od najvie 4x. Medijumi koji su u stanju da pouzdano prime upisivanje pri brzini od 8x postaju veoma popularni, ali se retko mogu nabaviti u maloprodaji. Proverite ima li ih na Web lokaciji ili kod proizvoaa ureaja. U ovom trenutku medijumi sa ocenom 8x neto su skuplji od medijuma sa ocenama 4x ili niim. Ako se pojave problemi prilikom upisivanja brzinom od 4x na medijum nepoznate X-ocene, pokuajte da upisujete brzinom od 2x.
Pisanje na CD ureaju CD-R/CD-RW

CD-R i CD-RW ureaji imaju manje brzine od odgovarajuih CD-ROM itaa. Najbri CDR ureaj pie brzinom 8x - ako mu to omoguavaju ostala svojstva sistema. Prilikom itanja neki od ovih ureaja mogu da postignu 24x. To, naravno, nije nikakva konkurencija dananjim itaima CD-ROM-ova, ali mnogi korisnici CD-R-a ve imaju CD-ROM ureaj samo za itanje.
Poglavlje 13
657
Kada CD-R upisuje podatke, on na CD-u pravi dugaku spiralnu traku sa naizmeninim takama prema emi podataka. Kako CD-R, za razliku od diska u raunaru, ne moe ponovo da se vrati na isto mesto kada jednom pone da pie, on ne sme da prekida rad sve do kraja staze, inae e CD biti uniten. To znai da softver za snimanje CD-R-a i hardver vaeg sistema moraju CD-R ureaju za vreme upisivanja podatke isporuivati bez prekida. U tu svrhu softver koristi bafer na disku raunara, gde privremeno uva podatke koje treba poslati CD-R ureaju. Setiete se da normalna brzina prenosa za CD-ROM jedne brzine iznosi 150 K/sec. Prilikom pisanja brzinom 4x, raunar mora CD-R ureaju da isporuuje podatke brzinom od 600 K/sec. U sluaju da bilo koji deo raunara nije u stanju da odri tu brzinu, dobiete poruku buffer under-run (podbaaj bafera) i pokuaj upisivanja nee uspeti. Poruka buffer under-run znai da je CD-R ureaj morao da prekine snimanje jer mu je u baferu nestalo podataka koje bi upisao na CD. To je najvei nedostatak CD-R ureaja. On se otklanja brim izvorom podataka - obino brzim SCSI diskom - na sistemu sa dosta RAM-a.
Kako pouzdano napraviti CD-R

Kako se tipino vreme izrade punog CD-R-a kree od 10 (8x) do 80 minuta (1x), ovek se ne moe prijatno oseati kada poruka buffer under-run pretvori CD-R u podmeta za kafu, tj. u neitku povrinu. Na mogunost izrade upotrebljivog CD-a utie pet glavnih inilaca: vrsta interfejsa, veliina bafera u ureaju, poloaj i stanje podataka koje hoete da upiete na CD-R, brzina upisivanja i eventualna uposlenost raunara drugim poslovima za vreme izrade CD-R-a. U optem sluaju, SCSI CD-R/CD-RW ureaji bre i pouzdanije upisuju CD-R od IDE/ ATAPI ureaja, zato to SCSI interfejs moe da odri veu konstantnu brzinu prenosa, zahteva manje podrke od CPU-a (nii stepen korienja CPU-a) i zato to moe istovremeno da podri vie ureaja na istoj SCSI interfejs kartici (ureaji u lancu). Meutim, na dananjem tritu postoji daleko vie IDE/ATAPI CD-R/CD-RW ureaja nego ureaja sa SCSI interfejsom, pogotovo meu ureajima koji kotaju manje od 300 dolara. To je zato to IDE/ATAPI ureaji mogu da koriste standardni IDE interfejs ugraen u praktino svaku matinu plou klase Pentium (ili vie). I sami ureaji su jeftiniji zbog toga to su jednostavniji. Prema tome, uz besplatan interfejs i jeftin ureaj, korisnik koga e zadovoljiti upisivanje brzinom od 2x moe poeti da pravi CD-R-ove uz investiciju ponekad manju od 200 dolara. Da biste poveali verovatnou izrade pouzdanih CD-R-ova na IDE/ATAPI ureaju birajte ureaj:
s
Sa velikim baferom za podatke (1 MB ili veim). Bafer za podatke u ureaju primie podatke proitane sa izvora podataka, pa i u sluaju pauze u itanju nee doi do podbaaja bafera sve dok se bafer na ureaju ne isprazni. Vei bafer smanjuje anse da nedostane podataka. Koji podrava DMA ili UDMA nain rada. Kao to ste videli, DMA/UDMA reimi bre prenose podatke sa manje upoljavanja CPU-a od ranijih verzija IDE interfejsa. Da biste koristili ovu prednost, matina ploa mora da koristi IDE interfejs sa upravljanjem sabirnice, a potrebni su i odgovarajui upravljaki programi
Savet
Ako imate probleme sa izradom pouzdanih CD-R-ova pri najveoj brzini ureaja pokuajte da upotrebite manju brzinu (na primer, 2x umesto 4x). Izrada e trajati dva puta due, ali je bolje polako napraviti ispravan CD-R nego ga brzo upropastiti.
658
Poglavlje 13
Druga mogunost je da se za izradu CD-R-a koristi softver za paketno upisivanje. Mnogi noviji CD-R/CD-RW ureaji podravaju paketno upisivanje podataka, u kojem se na CDR tehnikom povuci i pusti kopiraju pojedinane datoteke, a ne prenose se sve datoteke odjednom, kako to ine uobiajeni programi za izradu CD-R-ova. Taj pristup malo po malo znai da se pri svakom upisivanju prenosi manje podataka, to moe initi razliku izmeu uspeha i neuspeha. Ako ureaj podrava takvo upisivanje, ponekad se isporuuje sa Adaptecovim programom DirectCD (koji omoguava paketno upisivanje). Inae morate kupiti poseban program (oko 70 dolara, neposredno od Adapteca). Proverite na Adaptecovoj Web lokaciji da li va ureaj moe da koristi taj program. Imajte u vidu da paketno upisane CD-ove moete koristiti u Windowsu 95/ 98/ NT i 2000, ali se oni ne mogu itati u Windowsu 3.1 niti u MS-DOS-u, zato to ih ti operativni sistemi ne podravaju. Ako imate SCSI CD-R/CD-RW ureaj proverite da li imate i odgovarajuu vrstu SCSI interfejs kartice. Mada mnogi proizvoai ureaja za svaki sluaj nude i odgovarajuu karticu, to ne ine svi. Kartice za SCSI interfejs kotaju izmeu 50 i 500 dolara, pa ete lako izabrati najjeftiniju kako biste utedeli novac. Ako SCSI kartica nije pravljena za izradu CD-R-ova, osim utede imaete i lepu zbirku podmetaa od po 2 dolara umesto upotrebljivih CD-R-ova. Ako posebno nabavljate SCSI karticu, evo saveta:
s
Zaboravite na ISA kartice. Mada ISA kartice jo rade u dananjim Pentium III i AMD K6-3 raunarima, dugorono gledano one su prevaziene. Ve od 2000. godine novi raunari napravljeni prema najnovijim PC99 standardima nee ni imati ISA slotove. Ako mislite da prenosite skupe delove hardvera na novu mainu kako biste ih to due koristili, ISA kartice neete imati gde da utaknete. ak i na sadanjim mainama ISA kartice sa performansama prihvatljivim za izradu CD-R-ova isuvie su skupe. PCI je bolji, ali svaki PCI nee raditi! Kako je opisano u poglavlju 16, Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji, 32-bitna PCI sabirnica za podatke sa tipinom brzinom od 33 MHz bra je od 16-bitne ISA sabirnice sa tipinom brzinom od 8,33 MHz. Kako su danas PCI ei od ISA slotova, koje e sasvim zameniti, SCSI ureaj bi trebalo da poveete na PCI karticu. Svaka SCSI interfejs kartica koja e se koristiti za CD-R/CD-RW ureaje trebalo bi da podrava upravljanje sabirnicom. Kako je u ovom poglavlju ve reeno, upravljanje sabirnicom omoguava da prenos podataka zaobie CPU. Jeftine SCSI kartice za PCI ne nude ovu mogunost. Imajte na umu da se mogu nai PCI kartice sa upravljanjem sabirnicom koje su jeftinije od odgovarajuih ISA kartica, iako su bre.
Da biste mogli pouzdano i sa najmanje trokova da pravite CD-R-ove na SCSI CD-R/ CD-RW ureaju morate koristiti PCI karticu koja podrava upravljanje sabirnicom.
Savet
Niz proizvoaa CD-R-ova nudi SCSI kartice sa upravljanjem sabirnicom za PCI: Adaptec, Amedia, Promise Tech, SIIG, Tekram, DTC i Advansys.
Veliina bafera na CD-R/CD-RW ureaju

Kada kupujete CD-R/CD-RW ureaj trebalo bi da uzmete u obzir veliinu unutranjeg RAM bafera na ureaju. Ako su sva ostala svojstva ista, ureaj sa veim RAM baferom omogui e pouzdaniju izradu CD-R-ova. Veina CD-R/CD-RW ureaja ima bafere od najmanje 1 MB. Preporuujem da kupite ureaj sa baferom od najmanje 2 MB. Bez obzira na vrstu interfejsa (IDE/ATAPI ili SCSI), podbaaj bafera (kada u baferu ureaja nema vie podataka) znai i fatalni neuspeh pokuaja da se napravi CD-R.
Poglavlje 13
659
Organizovanje podataka za CD-R

Retko ete imati bilo kakve probleme ako prilikom izrade CD-R-a pri najveoj brzini ispunite sledee uslove:
s s s
SCSI interfejs kartica najvee brzine sa DMA i upravljanjem sabirnicom CD-R sa SCSI interfejsom Podaci smeteni na lokalnom defragmentiranom disk ureaju sa SCSI interfejsom
Ako okruenje u kojem elite da pravite CD-R-ove nije ni slino opisanom, niste usamljeni. Mnogi korisnici uopte nemaju SCSI ureaje, ali nekoliko jednostavnih mera predostronosti pomoi e da pokuaj izrade CD-R-a i na IDE ureaju bude uspean. Kada pripremate sistem za izradu CD-a drite se sledeih preporuka:
s
Ako je ikako mogue, sve podatke koje hoete da upiete na CD-R premestite na brzi lokalni disk ureaj. Ako to nije mogue, izbegavajte sledee izvore podataka: disketu, Zip ili druge zamenjive ureaja na paralelnom prikljuku, CD-ROM ureaje (pogotovo ako su sporiji od 8x) i mrene diskove (pogotovo ako koristite ISA mrene kartice na standardnom Ethernetu ili na Token-Ring mrei). Sa takvih izvora podaci obino ne dolaze dovoljno brzo da bi se odrao tok podataka prema CD-R ureaju. Pre izrade CD-R-a primenite alatke za oporavljanje diska na ureaj C:, ureaj za pisanje CD-R-a, ureaj sa podacima za CD-R, ureaje za stranienje, a zatim potpuno defragmentirajte te ureaje. Ovo e spreiti pojavu greaka ili fragmentiranih datoteka (to usporava pristup diskovima) koje bi dovele do sporijeg pronalaenja programa i podataka. Izbegavajte kopiranje aktivnih datoteka ili datoteka duine nula (koje se esto koriste za privremeno skladitenje). Ako treba da kopirate takve datoteke da biste napravili arhivsku kopiju trenutne konfiguracije sistema, posluite se programima kao to su Nortonov Ghost ili PowerQuestov Drive Image, koji ceo sadraj ureaja komprimuju u jednu datoteku. Nakon toga tu datoteku prepiite na CD-R. Iskljuite upravljanje napajanjem za disk ureaj i ostale dodatne ureaje. To obino moete da uradite preko ikone Power u Windowsu 9x. Da biste to postigli sa nekim Seagateovim IDE ureajima moraete da instalirate TSR program u AUTOEXEC.BAT, zato to njihovim napajanjem upravlja ugraeni firmver. Proverite da li privremeni ureaj ima bar dva puta vie slobodnog prostora od gotovog CD-R-a. Procena zauzea na buduem CD-R-u u programima kao to je Adaptecov Easy CD-Creator prikazuje se prilikom pripreme. Prema tome, ako pravite CD sa 500 MB podataka, privremeni ureaj mora da ima bar 1 GB praznog prostora. U okviru operativnog sistema Windows 9x poboljaete keiranje ako na kartici Performance okvira za dijalog System Properties promenite uobiajenu ulogu raunara kao radne stanice u ulogu servera. Imajte u vidu da ta promena dobro radi u Windowsu 95B i 95C (OSR 2.x) i u Windowsu 98, ali su u prvobitnom Windowsu 95 i Windowsu 95a (OSR1) u bazi Registry kljuevi pogreni. Proverite na Microsoftovoj Web lokaciji kako treba pravilno podesiti kljueve za Windows 95 i 95a, napravite rezervnu kopiju, zatim uredite bazu Registry i ponovo pokrenite sistem raunara; tek tada u ovim verzijama moete promeniti status radne stanice u status servera. Ako podaci potiu iz niza razliitih izvora, razmislite o opciji Create Disk Image programa Easy CD-Creator (Adaptec), ili o nekoj slinoj u programu koji koristite. Njenom primenom se na disk ureaju prvo pravi kompletna slika budueg CD-a sa svim datotekama koje e se preneti na CD-R. Nakon toga upotrebite opciju Create CD from Disk Image i CD-R e se napraviti sa te slike. Zato da potroite prazan disk ako niste sigurni u uspeh? Veina programa za izradu CD-R-ova nudi mogunost da se prvo napravi proba. Tako ete na probleme biti
660
Poglavlje 13
upozoreni nakon simulacije, a pre stvarnog prenosa podataka. Ovakvim postupkom troi se dva puta vie vremena, pa ete ga sprovesti samo ako ste posebno zabrinuti za ishod. Pri pravljenju CD-R-a tee je raditi sa malim nego sa velikim datotekama zato to je potrebno vie vremena da bi se one pronale i otvorile. Razmislite o korienju programa za paketno upisivanje, kao to je Adaptecov DirectCD, ako ureaj to podrava. Paljivo odravajte istou CD-R-a i ostalih ureaja. Posluite se CD-om za ienje ako treba. Zaprljani ureaji dovode do greaka pri itanju i pisanju.
Ponekad i pored svega toga moe doi do problema ako pokuavate da upisujete najveom brzinom ureaja. U tom sluaju e moda biti neophodno da smanjite brzinu upisivanja.
Podeavanje brzine upisivanja na CD-R

Kako se brzina upisivanja na CD-R poveavala od prvobitne 1x do trenutnih 4x i 8x, tako se CD-R-ovi sve vie prave. Meutim, mnogi korisnici koji su koristili spore ali pouzdane ureaje brzine 1x ili 2x, nailaze na probleme prilikom prelaska na novije brzine od 4x ili vie. Sa poveanjem brzine vea je i verovatnoa da doe do problema. Ve ste videli da korienje najbreg interfejsa i najveeg bafera moe da pomogne u pouzdanom pravljenju CD-R-a. Naalost, u nekim sluajevima ete morati da smanjite brzinu ureaja. Ako i pored toga to se pridravate svih prethodno navedenih preporuka dobijate poruke o podbaaju bafera, pokuajte da smanjite brzinu. CD-R se upisuje brzinama 1x, 2x, 4x i 8x. Probajte sledeu niu brzinu i vidite kako ide. Smanjivanje brzine nije neto to biste poeleli, ali je bolje napraviti dobar CD-R za dva puta vie vremena nego za dva puta krae vreme upropastiti disk.
Izbegavajte vieprocesnu obradu dok pravite CD-R

ak i sa brzim disk ureajem, brzim matinim adapterom i brzim CD-R ureajem moe doi do podbaaja bafera, ako vie programa radi dok se CD-R pravi. Ako za vreme upisivanja koristite jo neki program, raunar je primoran da deli vreme tako to zapone jedan proces, prebaci se na drugi, zatim opet na prvi i tako dalje. To prebacivanje dovodi do toga da CD-R ureaj ostane bez podataka, jer oni ne stiu ujednaenim tokom. Ako hoete pouzdano upisivanje, zaboravite na pretraivanje Interneta, igranje pasijansa i projektovanje nalepnice za novi CD-R.
Softver za CD-R
Druga potekoa sa CD-R ureajima jeste to to oni zahtevaju poseban softver. Mada se veina ureaja za kasete i ostale zamenjive medijume ugrauje u sistem kao standardni ureaj, pa im se moe pristupati kao i disku, CD-R ureaj prilikom pisanja koristi poseban softver za narezivanje CD-ROM-a. Taj se softver bavi usaglaavanjem razlika izmeu naina smetanja podataka na CD-u i na disku. Kao to znate, postoji nekoliko standarda za uvanje podataka na CD-ROM-u. Softver za narezivanje CD-ROM-a ureuje podatke u jedan od predvienih formata kako bi CD mogao kasnije da se ita na CD-ROM ureajima. Ranije je tehnologija izrade CD-a zahtevala da na disku raunara imate unapred spremne podatke u obliku koji e se upisati na CD. Neki programi su ak traili da se za ovu namenu odvoji posebna particija na disku. Sve datoteke morali ste prekopirati na odgovarajue mesto na disku i napraviti strukturu direktorijuma za CD. Zatim je softver od toga pripremao tanu sliku svakog sektora koji e se upisati na CD-ROM - ukljuujui svaku datoteku, kao i sve podatke o direktorijumu i volumenu - da bi u sledeem koraku to prekopirao na CDR. Drugim reima, za pripremu jednog CD-a morali ste na disku imati slobodnih 1,5 GB (650 MB x 2 = 1,3 GB + pomoni podaci = 1,5 GB). To vie nije potrebno, poto praktino
Poglavlje 13
661
sav softver podrava virtuelne slike. Sada pak birate datoteke i direktorijume koje elite da prenesete na CD i pravite u softveru virtuelno ustrojstvo direktorijuma za CD-ROM. Moete izabrati datoteke iz raznih direktorijuma sa raznih diskova, ak i sa mree, ili sa drugih CD-ROM ureaja, i spojiti ih kako god elite na CD-R-u. I nee biti nikakvih problema ako su ureaji dovoljno brzi, a CD-R ureaj ima veliki bafer. Ako do problema ipak doe, pridravajte se gornjih preporuka da biste reili pitanje sporih izvora podataka. Softver priprema podatke za direktorijum i upisuje ih na CD, zatim otvara jednu po jednu datoteku na CD-u i kopira podatke neposredno iz izvora. To obino dobro radi, ali morate da pazite na vreme pristupa onim medijumima koje ste odredili da budu izvori. Ako, na primer, izaberete direktorijume sa nekog sporog diska ili sa optereene mree, softver ne bi mogao dovoljno brzo da ita podatke i odri ujednaen tok prema upisivau. Ukoliko doe do prekida, disk je upropaen. CD-R ureaji sa vie brzina pisanja obino se isporuuju sa softverom koji, probe radi, moe da simulira snimanje. Softver ita izvorne podatke sa razliitih medijuma koje ste izabrali i procenjuje najveu brzinu za kasnije upisivanje. Meutim, ak ni to nije sasvim sigurno. Od trenutka ispitivanja do stvarnog upisivanja uslovi mogu da se promene, to opet vodi ka upropaenom disku. Zbog toga je bolje uzimati podatke sa lokalnih nego sa mrenih diskova. SCSI je bolji od IDE-a i za CD-R pisa i za izvorni disk, jer je SCSI primereniji ureajima koji dele isti interfejs.
Nemojte zaboraviti softver

Ako stalno imate probleme sa izradom CD-R-ova, moda je krivica do softvera. Proverite da li na Web lokaciji proizvoaa ima saveta ili novih izdanja programa. Proverite da li je softver usklaen sa pisaem i sa verzijom firmvera na pisau. Neki ureaji imaju firmver koji se moe softverski aurirati kao fle BIOS na matinoj ploi. Svi veliki proizvoai CD-R/CD-RW ureaja daju opirne tehnike napomene koje e vam pomoi da ostvarite pouzdano pisanje. I na Web lokacijama proizvoaa SCSI adaptera ili proizvoaa CD-R medijuma moete pronai korisne informacije.
Muziki CD
Noviji CD-R, CD-RW i CD-ROM ureaji omoguavaju da se napravi prilagoena arhiva omiljene muzike. Adaptecov paket Easy CD-Creator DeLuxe Edition, na primer, sadri pomoni program SpinDoctor za izradu muzikih CD-ova, a moe i da otkloni preskakanje, um i druge smetnje sa stare analogne kasete ili vinilske ploe. Digitalnim preuzimanjem zvuka kompatibilni programi za upisivanje pretvaraju digitalne staze komercijalnih CD-ova u WAV datoteke. Te WAV datoteke, kao one koje pravite od starijih izvora preko zvune kartice, zatim se koriste za izradu CD-a koji e moi da se koristi na svakom stereo sistemu. Ova uzbudljiva tehnologija nije zamiljena da bi vam omoguila pravljenje besplatne muzike kolekcije, ve da snimljenoj muzici koju ste ve kupili doda jo jednu korisnu dimenziju. Nemojte ovo meati sa novom vrstom samostalnih maina za kopiranje CD-a kojima ne treba raunar i koje koriste drugu, skuplju vrstu medijuma.
Digitalni foto-album
Foto-tampaima firmi Epson, Canon, HP i drugih potreban je izvor slika. Skeneri su poetak, ali gde da uvate slike? Odgovor je CD-R. Za spremanje i za prikazivanje slika potrebni su programi kao to su PhotoRelay (pomoni program iz paketa Easy CD-Cre-
662
Poglavlje 13
ator) firme Adaptec, Power Show firme Kai ili prilagoena reenja pripremljena pomou Adobe Acrobata i slinih proizvoda.
CD za spasavanje podataka
Danas na tritu postoji vie programa koji ceo sadraj bilo kojeg ureaja komprimuju u jednu datoteku kao veran snimak stanja na ureaju u datom trenutku. To su programi Ghost, koji prodaje grupa Peter Norton iz Symanteca, Drive Image firme Power Quest itd.
Napomena
Na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu nalazi se program DriveImage u izdanju Que. Takvim programima moe se napraviti verni snimak radnog stanja sistema, koji e moi da se iskoristi za vraanje takvog stanja kada sistem bude otkazao.
Napomena
Nemojte ovo meati sa opcijom Norton Image iz popularnog programa Norton Utilities. Taj program samo pravi rezervnu kopiju tabele particija, glavnog zapisa za podizanje sistema, FAT tabela i osnovnog direktorijuma i smeta je iza podruja podataka na samom ureaju. Takva veoma mala datoteka namenjena je oporavku od virusa ili od drugih oteenja prvih nekoliko sektora na ureaju. CD-R je savreno mesto za uvanje komprimovanog snimka ureaja. CD za spasavanje podataka trebalo bi da, kao minimum, sadri datoteku sa komprimovanim snimkom (CDR od 650 MB moe da primi uobiajeni sadraj ureaja od 1,5 GB ako se u programu Drive Image koristi opcija najvee kompresije). Poeljno je na disk staviti i program za vraanje sadraja snimka na disk ureaj. Takav disk se priprema kao i svaki drugi CD-R. Da bi se upotrebio taj CD-R treba podii sistem raunara sa upravljakim programima za CD-ROM i pokrenuti program za vraanje koji e proitati podatke sa CD-R-a i prepisati postojei (oteeni) sadraj disk ureaja. Ako traite reenje za vraanje stanja sistema sa jednog jedinog CD-a, bez posebne diskete za podizanje sistema raunara, ono e biti opisano kasnije, posle opisa softvera potrebnog za rad CD-ROM ureaja.
uu
Videti CD-ROM za podizanje sistema raunara, str. 675.

Mada je prvobitno zamiljeno da se podaci na CD-R disk moraju upisati odjednom, veina CD-R ureaja i softverskih paketa podrava snimanje u vie navrata na istom disku. To znai da moete delimino napuniti disk i kasnije dodati jo podataka. Kao i kod svakog diska snimljenog u vie navrata, za itanje svih sadraja volumena na disku morate imati CD-ROM XA ureaj ili ureaj spreman za XA. Inae, moi ete da pristupite samo prvom snimljenom sadraju.
CD-RW
CD-RW ureaji, odreeni III delom standarda Narandasta knjiga, postaju sve popularnija zamena za CD-R. CD-RW koristi drugu vrstu diska, koja moe da se prepisuje najmanje hiljadu puta. Mada je neto skuplji od CD-R medijuma, CD-RW ipak je jeftiniji od optikih kaseta i drugih oblika zamenjivih medijuma. Zbog toga je podesan za rezervne kopije sistema, za arhiviranje i praktino za svako skladitenje podataka.
Poglavlje 13
663
Napomena
CD-RW ureaj se ponekad naziva izbrisivim (engl. erasable), tj. CD-E. CD-RW disk manje odbija svetlost od drugih vrsta diskova, pa je tee itljiv, i to je njegova mana. Mnogi standardni CD-ROM i CD-R ureaji ne mogu da itaju CD-RW diskove. Meutim, u skoro sve standardne CD-ROM ureaje sa brzinama od 24x navie ubrzano se ugrauje nova mogunost za itanje razliitih vrsta diskova, pa oni mogu da itaju CD-RW. Oznaka Multi-read na ureaju ukazuje na tu mogunost. Osim toga, CDRW ureaj moe da pie na CD-R diskove i moe da ita standardne CD-ROM diskove. Uz malo vei troak, nabavkom CD-RW ureaja dobijate obe mogunosti: potpunu upotrebljivost za WORM i prepisivo skladitenje.
Medijum CD-RW
Kada se fotoosetljivi premaz na CD-R disku izloi laserskom zraku za upisivanje, on gubi sposobnost da odbija svetlost. Promena je trajna i zato je CD-R disk WORM medijum. CDRW diskovi takoe sadre supstancu kojoj se menja sposobnost da odbija svetlost kada se izloi laseru, ali kod njega promena nije trajna, za razliku od CD-R-a. Aktivni sloj CD-RW diska ini legura srebra, indijuma, antimona i telura (Ag-In-Sb-Te), koja u prvobitnom stanju ima sloenu kristalnu strukturu te odbija svetlost. Taj sloj se nanosi na osnovu od polikarbonata sa ugraviranom spiralom koja obezbeuje precizno servo navoenje radi tanog poravnanja polja i udubljenja, kao i savrene podatke o vremenu. Kada CD-RW ureaj pie na disk, laser koristi najveu jainu poznatu pod nazivom Pwrite da bi zagrejao aktivni materijal do temperature od 500 do 700 C, prevodei ga u teno stanje. U tenom stanju molekuli se slobodno kreu, gube kristalnu strukturu i prelaze u amorfno stanje. Kada materijal u tom amorfnom stanju ovrsne, on gubi sposobnost da odbija svetlost. Selektivnim ukljuivanjem lasera, ureaj ostavlja delie diska u kristalnom stanju (polja), a druge u amorfnom stanju (udubljenja). Da bi se postigao obrnuti uinak, laser koristi manju jainu (Perase) i zagreva aktivni materijal na 200 C, ispod temperature topljenja ali iznad temperature na kojoj se on iz amorfnog ponovo vraa u sloeno kristalno stanje, da bi mogao da odbija svetlost. Napominjem da, mada se manja jaina lasera zove Perase (engl. erase, brisati), disk se ne brie da bi se na njega ponovo pisalo. Ureaj po potrebi primenjuje odgovarajue jaine lasera kako bi napravio kristalne i amorfne take (polja i udubljenja) na odgovarajuim mestima, bez obzira na prethodno stanje tih taaka. Prema tome, ureaj upisuje i polja i udubljenja. CD-RW disk nije mogue obrisati bez upisivanja novih podataka preko postojeih.
itanje CD-RW diskova

Prvobitni standardi za CD zahtevaju da polja na kompakt disku imaju stepen refleksije od najmanje 70%, to znai da deo diska koji predstavlja polje ne sme odbijati manje od 70% svetlosti koja se usmeri na njega. Udubljenja smeju da imaju stepen refleksije od najvie 28%. Poetkom osamdesetih godina, kada su ti standardi uvedeni, foto-diode u CD plejerima bile su manje osetljive, pa su zbog toga propisana stroga pravila za koliinu svetlosti koju je trebalo da odbijaju diskovi. Na CD-RW disku polje odbija priblino 15% do 25% svetlosti, oigledno mnogo manje od prvobitno propisane najmanje vrednosti. Stepen odbijanja svetlosti na CD-RW diskovima iznosi priblino treinu vrednosti propisane prvobitnim standardom. Meutim, razlika izmeu odbijanja svetlosti polja i udubljenja ispunjava zahtev od 60% iz standarda za CDROM, a dananje foto-diode sasvim su u stanju da razaznaju te razlike. Prema tome, mada neki CD-ROM ureaji ne mogu da itaju CD-RW diskove, nije ih teko prilagoditi da bi se to omoguilo.
664
Poglavlje 13
Philips, kompanija koja je veoma zasluna za razvoj CD-RW tehnologije, razvila je zajedno sa Hewlett-Packardom skup tehnikih pojedinosti za itanje razliitih vrsta diskova, koji je potvren od Udruenja za tehnologiju optikog skladitenja (Optical Storage Technology Association). Ovim dokumentom se odreuju stepeni pojaanja potrebni da bi standardni CD-ROM ureaj mogao da ita CD-RW diskove. Ako hoete da aljete podatke drugim korisnicima preporuujem da upotrebite CD-R medijum u CD-RW ureaju, zato to su tek noviji CD-ROM ureaji (mnogi ureaji brzine 24x i praktino svi ureaji brzine 32x) oznaeni kao Multi-read (tj. sposobni za itanje CD-RW medijuma), zato to mnogi od prvobitnih DVD ureaja ne mogu da itaju CD-RW i zato to je CD-RW medijum oko tri puta skuplji od CD-R-a. CD-RW medijum moete koristiti za kopiranje datoteka tehnikom povuci i pusti ili za pravljenje privremene rezervne kopije. Zapamtite da je svaki CD-RW ureaj istovremeno i CD-R ureaj. Mnogi distributeri CD-RW i CD-R medijuma nude i pakete diskova sa obe vrste medijuma, jer znaju da se mogu koristiti na istom ureaju, a za razliite svrhe; na takvom paketu moete utedeti toliko da CD-R medijum u stvari ispadne besplatan. Ako se pitate da li CD-ROM ureaj moe da ita CD-RW disk proverite da li ureaj ima oznaku Multi-read i, naravno, ako je mogue, testirajte na njemu CD-RW disk koji ste sami napravili.
DVD
Budunost CD-ROM-a se zove DVD. To je novi standard koji dramatino poveava kapacitet, pa prema tome i upotrebljivost CD-ROM diskova. CD-ROM moe da primi najvie oko 650 M podataka, to je naizgled mnogo, ali jednostavno nije dovoljno za mnoge primene koje dolaze, pogotovo kada se radi o videu. Jedna od prvih primena koja se oekuje od DVD standarda jeste da zameni video traku. DVD moe da se iznajmi ili kupi, poput snimljenih video traka, ali nudi daleko bolju rezoluciju i kvalitet, kao i mnogo vie sadraja. DVD se ne primenjuje samo u raunarima, ve i na tritu zabave.
Istorija DVD-a
DVD je imao pomalo zbunjujue poetke. Tokom 1995. godine pojavila su se dva konkurentska standarda za CD-ROM ureaje velikog kapaciteta. Jedan standard se zvao Multimedia CD, a uveli su ga i podravali Sony i Philips Electronics, dok su drugi, pod nazivom Super Density (SD), uveli i podravali Toshiba, Time Warner i nekoliko drugih kompanija. Da su oba standarda izala na trite, i potroai i proizvoai bili bi u nedoumici ta da izaberu. Plaei se da se ne ponovi sluaj Beta/VHS, udruilo se nekoliko organizacija Hollywood Video Disc Advisory Group i Computer Industry Technical Working Group. Uporno su traili da se uvede samo jedan format i nisu podrali ni jedan od predloenih. Podstaknuti ovim zahtevima suparnici su, septembra 1995. godine, sainili sporazum o novom CDROM-u velikog kapaciteta. Novi standard je ukljuivao delove oba prethodno predloena i dobio je naziv DVD, to je prvobitno bila skraenica za digitalni video disk, a kasnije za digitalni vienamenski disk (Digital Versatile Disc, DVD). Jedinstvenim DVD standardom izbegnuta je zbrka i ponavljanje VHS/Beta bruke, pa su softverska, hardverska i filmska industrija dobile objedinjen standard.
DVD specifikacije
DVD predvia poetni kapacitet od 4,7 GB digitalnih podataka na jednoj strani u jednom sloju diska iste debljine i prenika kao postojei CD-ROM. Uz kompresiju MPEG-2 (Motion Pictures Experts Group - ekspertska grupa za igrani film), to je dovoljno za 135 minuta videa, tj. za dugometrani igrani film preko celog ekrana - ukljuujui tri kanala za zvuk
DVD
Poglavlje 13
665
CD kvaliteta i etiri kanala za titlove. Kada bi se ostavio samo jedan kanal za zvuk, disk bi lako mogao da primi preko 160 minuta videa. Takav poetni kapacitet nije sluajan. DVD je stvoren pod pritiskom filmske industrije koja je dugo traila jeftiniji i trajniji medijum od video trake.
Napomena
Vano je razumeti razliku izmeu standarda DVD-Video i DVD-ROM. DVD-Video diskovi sadre samo video program i predvieni su za reprodukciju na DVD plejeru povezanom sa TV aparatom i eventualno sa pojaalom i zvunicima. DVD-ROM je medijum za skladitenje podataka predvien za upotrebu na personalnim i ostalim raunarima. Razlika je slina kao i izmeu audio CD-a i CDROM-a. Raunari mogu da reprodukuju audio CD i CD-ROM, ali audio CD plejeri ne mogu da koriste staze podataka na CD-ROM-u. Sadanji modeli DVD-a kompatibilni su i sa dvoslojnim diskovima od 8,5 GB i sa dvostranim diskovima na kojima se u jednom sloju moe uvati 9,4 GB, a u dva sloja 17 GB. Nekoliko inilaca omoguava ovoliki poetni kapacitet DVD-a:
s s s s s s
Manja duina udubljenja ( 2,08 puta, od 0,972 na 0,4 mikrona) Smanjen razmak izmeu staza ( 2,16 puta, od 1,6 na 0,74 mikrona) Vea povrina diska namenjena podacima ( 1,02 puta, od 86 na 87,6 kvadratnih santimetara) Delotvornija modulacija bitova u kanalu ( 1,06 puta) Delotvorniji kd za ispravljanje greaka ( 1,32 puta) Manje dopunskih podataka za sektor ( 1,06 puta, od 2048/2352 na 2048/2060 bajtova)
DVD ureaj upisuje podatke mnogo manjim udubljenjima i ona su blie jedna drugoj nego na CD-u, pa fiziki isti disk moe da ponese daleko vie informacija (slika 13.8).
DVD
CD
Slika 13.8 Zapisi na DVD-u u poreenju sa standardnim CD-R-om ili CD-RW-om.
Ovaj ureaj koristi laser manje talasne duine za itanje manjih polja i udubljenja. Na DVD-u kapacitet moe da se udvostrui korienjem obe strane diska i ponovo udvostrui upisivanjem dva odvojena sloja na svaku stranu diska. Drugi sloj podataka upisuje se na posebnu podlogu ispod prvog sloja koji je poluproziran kako bi laser mogao da prodre ispod njega. Fokusiranjem lasera na jednu od dve podloge ureaj moe da ita skoro dva puta vie podataka sa iste povrine. Kada se budu unapredili laseri sa plavom svetlou, kapacitet bi mogao da se povea viestruko. DVD ureaji su jo i veoma brzi u odnosu na aktuelnu CD-ROM tehnologiju. Standardna brzina prenosa iznosi 1,3 M/sec, to priblino odgovara CD-ROM-u 9x. Vremena pristupa obino se kreu u rasponu od 150 do 200 ms, a brzina prenosa na mahove dostie preko 12 M/sec. DVD ureaji imaju poetnu osovinsku brzinu oko tri puta veu od CDROM-a jedne brzine. Sada ve postoje 5x DVD ureaji. DVD ureaji koriste IDE/ATA ili SCSI interfejs, kao i CD-ROM, a imaju i posebne utinice za sluanje audio CD-a preko slualica ili zvunika. DVD ureaji su potpuno usaglaeni sa ranijim standardima, pa e biti u stanju da reprodukuju i CD-ROM i audio CD. Pri reprodukciji postojeih CD-a brzina e odgovarati CD-
666
Poglavlje 13
ROM ureaju 20x. Korisnik sa CD-ROM ureajem 4x, koji se priprema za nadogradnju, trebalo bi da razmisli o nabavci DVD ureaja. Nekoliko proizvoaa je najavilo planove o prestanku proizvodnje CD-ROM ureaja i prelazak na DVD. Kroz nekoliko godina moe se dogoditi da CD-ROM postane zastareo, ba kao to je CD osamdesetih istisnuo gramofonske ploe. Sadanji DVD ureaji sadre nekoliko poboljanja u odnosu na modele prve generacije, koji su se pojavili 1997. godine. Ti su modeli bili skupi, spori i nisu bili usklaeni ni sa CDR ni sa CD-RW medijumima. Mnogi od tih prvih ureaja zahtevali su od preoptereene video kartice da poslui i kao MPEG dekoder kako bi se prikazivali DVD filmovi, a rezultati su bili loi i po kvalitetu slike i po brzini. Kao to je esto sluaj sa poslednjim modelima ureaja, imali su toliko mana da ih je bilo najbolje izbegavati. Mnogi isporuioci PC-ja ugrauju DVD-ROM ureaj u svoje najjae raunare, obino kao dodatnu opremu. Uobiajeni komplet obino sadri i dopunsku grafiku karticu sa dekoderom MPEG-2 za obradu komprimovanog videa sa DVD diskova. To rastereuje procesor od silnih MPEG izraunavanja i omoguava prikazivanje filma preko itavog ekrana. Neki proizvoai video grafikih kartica poeli su da ugrauju na svoje proizvode hardver za MPEG dekoder. Takve kartice zovu se DVD MPEG-2 accelerated, ali zahtevaju da se deo MPEG dekodiranja obavi softverski. Svako dekodiranje u okviru MPEG-a prilino optereuje procesor, pa daje i slabije rezultate.
Dodavanje DVD ureaja u raunar

DVD ureaj se u raunar instalira slino kao CD-ROM ureaj ili kao bilo koji drugi ureaj. U poglavlju 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja, proitaete kako se instalira DVD ureaj od 5 1/4 ina. Evo nekoliko osnovnih principa koje treba imati na umu prilikom instaliranja DVD ureaja:
s
DVD ureaju uglavnom su IDE/ATAPI ureaji, to znai da morate podesiti koji e ureaj biti glavni, a koji sporedni (master/slave) na 40-ilnom IDE kablu sa dva prikljuka. Ako zamenjujete postojei CD-ROM ureaj, jednostavno zabeleite njegov status kada ga budete uklanjali, podesite novi DVD ureaj na isti nain, spojite kabl za podatke, kabl za napajanje i zavrili ste posao. Mnogi sadanji DVD ureaji zahtevaju da budu povezani na IDE interfejs sa upravljanjem sabirnicom. Ako imate takav ureaj, ponovo proitajte savete iz ovog poglavlja. Tee e biti sa drugim delom DVD-a, karticom MPEG dekodera. Morate imati slobodan PCI slot, kartica obino zahteva vlastiti IRQ (to e vas moda primorati da onemoguite neki postojei prikljuak kako bi se oslobodio njegov IRQ), a karticu dekodera uz to morate povezati sa postojeom VGA karticom. Zbog tako velikih hardverskih zahteva kartice MPEG dekodera korisnici se sve vie interesuju za nove VGA video kartice sa MPEG reprodukcijom najvieg kvaliteta. U tabeli 13.9 dato je poreenje kartice MPEG dekodera i video kartica sa ugraenim MPEG plejerom.
Tabela 13.9 Poreenje kartice MPEG dekodera i video kartice sa ugraenim MPEG plejerom
Opis Upotreba PCI slota Kvalitet slike Brzina reprodukcije Usklaenost sa MPEG igrama MPEG dekoder 1 za dekoder 1 za VGA odlian velika da MPEG plejer samo 1 slot promenljiv promenljiva ne
DVD standardi
Poglavlje 13
667
DVD standardi
DVD je mlada tehnologija, pa standardi jo nisu ustaljeni. Jedini siguran elemenat DVD standarda jeste sam DVD-ROM format. Praktino sve ostale pojedinosti tehnologije predmet su sukoba suparnikih standarda. DVD-Video trenutno postoji kao standard koji podrava najvei deo filmske industrije. Filmovi su dostupni svuda u severnoj Americi i Japanu. Raniji konkurentski standard, DIVX, koji podravalo nekoliko velikih filmskih studija, prestao je da se proizvodi u leto 1999. godine.
Zato je umro DIVX

Za DIVX je bio potreban drugaiji plejer - postojei DVD plejeri ne mogu da reprodukuju DIVX diskove; to je jo neprijatnije, da bi se reprodukovao DIVX disk, plejer je morao preko ugraenog modema da bude povezan sa kompjuterizovanim sistemom naplate u DVE-u. Sreom, na tom plejeru mogu se reprodukovati standardni DVD i audio CD-ovi. DIVX je imao nekoliko nedostataka koji su doprineli njegovoj propasti, ukljuujui i sistem iznajmljivanja po kojem je DIVX film postajao neupotrebljiv ako u roku od 48 sati ne platite ponovno gledanje ili ne kupite film. Ostale mane ine neprijatnosti sa modemima i onlajn naruivanjem, kao i slaba mrea za iznajmljivanje i prodaju DIVX filmova (uglavnom samo u prodavnicama Circuit City). Jeftino iznajmljivanje DVD filmova i rastua popularnost DVD filmova u javnim bibliotekama omoguila je da DVD filmove moete nai bilo gde i isprobati ih, a prodaju se u skoro svakoj prodavnici elektronike. ta da uradite sa DIVX plejerom? Koristite ga za gledanje DVD filmova, a osim toga proverite u Circuit Cityju ili na DIVX Web lokacijama kako da dobijete 100 dolara rabata da bi vam se nadoknadili trokovi DIVX dodataka na plejeru, koji su sada beskorisni.
DVD standardi
U ratu koji podsea na nesrenu borbu VHS/Beta iz osamdesetih godina, raunarska i filmska industrija trenutno se bore oko toga koja unapreenja osnovnog DVD standarda treba da preovladaju. U tabeli 13.10 porede se sukobljeni standardi.
Tabela 13.10
Standard DVD-RAM
DVD standardi
Kapacitet 2,6 GB na svakoj strani Usklaenost Nije usklaen sa ureajima za DVD-ROM, osim najnovijih modela; proverite kod isporuioca Napomene Najpopularnija i najjeftinija DVD tehnologija; isporuuje se nekoliko modela; medijum kota oko 25 dolara po disku; zahteva Windows 95 OSR 2.x ili Windows 98 sa sistemom FAT32 da bi se moglo koristiti vie od 2 GB po strani Prvobitni ureaji od 3,95 GB kotali su 17000 dolara; novi ureaji od 4,7 GB prodaju se za manje od 5500 dolara; disk kota oko 40 dolara; oekuje se da budue verzije modela 1999 koriste DVDRW medijum Medijum kota oko 40 dolara po disku; tehnologija promene stanja; prvi ureaji se oekuju krajem 1999. godine
DVD-R
3,9 GB (prvobitno) 4,7 GB (verzija 1999)
Skoro svi DVD plejeri
DVD-RW 4,7 GB (prvobitni naziv je bio DVD-R/W)
Skoro svi DVD plejeri e moi da ih itaju
nastavlja se
668
Poglavlje 13

Standard DVD+RW Kapacitet 2,8 GB po strani Usklaenost Moe da ih ita nekoliko sadanjih ureaja za DVD-ROM iz Sonyja i Philipsa Napomene Medijum kota oko 30 dolara; kaseta nije potrebna; HP, Philips i Sony uveli su modele u prodaju sredinom 1999; cena oko 700 dolara
Postoje i sukobi izmeu standarda za razliite verzije upisivog DVD-a. Trenutno su najverovatniji kandidati za prihvatanje DVD-R i DVD-RAM. Oba standarda su zasnovana na tehnikim pojedinostima objavljenim avgusta 1997. godine. DVD-R lii na CD-R po tome to je to WORM tehnologija koja kao aktivni medijum koristi organski premaz. Prve DVDR ureaje izbacio je oktobra 1997. godine Pioneer, po ceni od 17000 dolara, a prazni diskovi kotaju oko 40 dolara. DVD-RAM je prepisivi ureaj koji koristi tehnologiju promene stanja, kao CD-RW. Meutim, DVD-RAM diskovi ne mogu da se itaju na standardnim DVD-ROM ureajima usled razlika u sposobnosti medijuma da odbija svetlost i u formatu podataka. (Poreenja radi, DVD-R je usaglaen sa DVD-ROM-om.) Poetkom 1999. godine na tritu su se pojavili DVD-ROM ureaji koji mogu da itaju DVD-RAM diskove. Ni DVD-R ni DVD-RAM ne mogu da upisuju podatke na dva sloja, ali e se dvostrani DVD-RAM diskovi svakako pojaviti. Neki proizvoai su na jednostranom DVD-R i DVD-RAM disku sa jednim slojem dostigli standard od 4,7 GB, ali veina proizvoda ima neto manji kapacitet. Osim DVD-R-a i DVD-RAM-a, u razvoju je i nekoliko drugih standarda za upisive DVD diskove. DVD+RW, koji se zove i DVD Phase Change Rewritable, jeste prepisivi format koji podravaju Philips, Sony i Hewlett-Packard. Zasnovan je na CD-RW-u i nije usaglaen sa DVD-RAM-om, mada DVD+RW ureaji mogu da itaju DVD-ROM-ove i CD-ove. Ti ureaji su se pojavili na tritu u leto 1999. godine. Pioneer ima vlastiti prepisivi format, koji se na poetku zvao DVD-R/W, a sada se spominje kao DVD-RW; on takoe koristi tehnologiju promene stanja i neto je vie usaglaen sa DVD-RAM-om. Pojava ureaja oekuje se krajem 1999. godine. Mada su noviji DVD ureaji bolje usaglaeni sa CD-R/CD-RW standardima, i dalje postoji veliki problem sa usaglaavanjem velikog broja upisivih DVD formata. Pojavljivanje ak i boljeg skupa tehnikih pojedinosti uslonjava postupak za prihvatanje jednog od postojeih kao industijskog standarda.
Softver za CD-ROM u PC-ju

Nakon fizike ugradnje ureaja, spremni ste za sledei korak - instaliranje upravljakog programa i ostalog softvera za CD-ROM ili DVD-ROM. Kao i obino, postupak moe da bude veoma jednostavan sa PnP operativnim sistemom kakav je Windows 9x, ali moe biti i sloen ako imate DOS ili Windows 3.1. Da bi optiki ureaj ispravno radio na PC-ju potrebne su sledee tri vrste programa:
s
s s
Upravljaki program za SCSI adapter (za ATAPI IDE CD-ROM ureaje to nije potrebno). Veina popularnih upravljakih programa za SCSI adapter ve postoji u Windowsu 9x. SCSI upravljaki program za ureaj koji ste ugradili. Windows 9x ve sadri ASPI upravljaki program za ATAPI IDE CD-ROM ureaj. MSCDEX Microsoftova proirenja za CD u DOS-u, koja u Windowsu 9x dolaze pod nazivom CDFS VxD.
Softver za CD-ROM u PC-ju
Poglavlje 13
669
Ako jo uvek koristite DOS, prva dva programa - upravljake programe za SCSI adapter i za CD-ROM - moete uitati prilikom podizanja sistema raunara tako to ete staviti komande u datoteku CONFIG.SYS. MSCDEX, odnosno proirenje DOS-a, jeste izvrna datoteka koju dodajete sistemu putem datoteke AUTOEXEC.BAT. U Windowsu 9x nita od toga nije potrebno. Operativni sistem e prilikom podizanja sistema sam otkriti ureaj i zahtevati instaliranje odgovarajuih upravljakih programa ako ne bude mogao da ih pronae u standardnom skupu upravljakih programa za ureaje. Uz CD-ROM ili DVD-ROM prema ATAPI IDE specifikaciji u Windowsu 9x ne morate nita da radite. Sva upravljaka podrka za ove ureaje ve se nalazi u Windowsu 9x, ukljuujui i upravljake programe ATAPI i CDFS VxD. Ako koristite SCSI CD-ROM ureaj sa Windowsom 9x ipak e vam trebati ASPI (Advanced SCSI Programming Interface) upravljaki program za ureaj. ASPI upravljake programe obino pravi proizvoa ureaja i u veini sluajeva se isporuuju sa ureajem. Meutim, po dogovoru sa proizvoaima hardvera, Windows 9x sadri ASPI upravljake programe za veinu SCSI matinih adaptera, a CDFS VxD, upravljaki program virtuelnih ureaja, pokree automatski. Moda ete morati da instalirate noviji upravljaki program koji dobijete od proizvoaa. Kada instalirate PnP SCSI matini adapter u raunar koji koristi Windows 9x, pri podizanju sistema raunara operativni sistem jednostavno otkriva i prepoznaje novi ureaj i instalira upravljaki program za njega. im se pokrene upravljaki program za matini adapter, sistem bi trebalo da otkrije i SCSI ureaje prikljuene na adapter i da, opet automatski, uita odgovarajue upravljake programe. Problema moe biti samo ako instalirate nov ureaj, kakav je DVD-ROM, na stariju verziju Windowsa. Windows 98 sadri upravljake programe za veinu ureaja za DVDROM koji postoje na tritu, ali je Windows 95 uveden pre nego to su ovi ureaji postojali. U tom sluaju verovatno ete morati prilikom instalacije, na zahtev operativnog sistema, da dodate upravljaki program sa diskete.
Upravljaki program SCSI adaptera za DOS

Za korisnike DOS-a postupak instalacije, naravno, nije tako jednostavan. Svaka vrsta SCSI adaptera ima poseban upravljaki program koji omoguava vezu izmeu PC-ja i SCSI interfejsa. Ovi upravljaki programi obino potuju ASPI. ASPI upravljaki program za ureaj povezuje se sa ASPI upravljakim programom za SCSI matini adapter, pa zajedno uspostavljaju vezu izmeu adaptera i ureaja. Treba da postoje ASPI upravljaki programi za SCSI ureaj i za matini adapter. Trebalo bi da postoji i uputstvo koje e vam pomoi da softver instalirate. Veina SCSI adaptera isporuuje se sa programom za instalaciju u kojem je automatizovan proces instaliranja odgovarajuih ASPI upravljakih programa, za adapter i za ureaje na SCSI sabirnici. Meutim, moete i runo dodati SCSI upravljaki program za ureaj u datoteku CONFIG.SYS, komandom DEVICE= (zamenite C:\DRIVERS stvarnom adresom datoteka, a umesto MYSCSI.SYS treba da upiete ime i putanju odgovarajueg upravljakog programa):
DEVICE=C:\DRIVERS\MYSCSI.SYS
C:\DRIVERS je poddirektorijum u koji ste pre toga iskopirali SCSI ASPI upravljake programe. Neki upravljaki programi sadre dodatne mogunosti ili komande koje, na primer, prikazuju napredovanje uitavanja programa.
Upravljaki program CD-ROM ureaja za DOS

I ovaj upravljaki program trebalo bi da bude isporuen sa ureajem. Ako nije, zatraite od proizvoaa da vam poalje upravljaki program koji e odgovarati vaoj SCSI kartici.
670
Poglavlje 13
Uz upravljaki program za ureaj trebalo bi da dobijete i program za instalaciju koji e zahtevati da unesete memorijsku U/I adresu za SCSI adapter na koji ste povezali CD-ROM ureaj. Upravljaki program za ureaj omoguava vezu adaptera i ureaja preko SCSI sabirnice. Instalacioni programi dodaju jedan red sledeeg oblika u datoteku CONFIG.SYS (umesto MYSCSI.SYS upiite ime upravljakog programa za CD-ROM, a C:\DRIVERS zamenite stvarnom adresom datoteka):
DEVICE=C:\DRIVERS\MYCDROM.SYS /D:mscd001
C:\DRIVERS jeste poddirektorijum u kojem se nalazi upravljaki program MYCDROM.SYS za va CD-ROM ureaj. Obratite panju na parametar /D:mscd001 na kraju prethodne naredbe. On se zove oznaka ureaja, a znai da ovaj upravljaki program kontrolie prvi (001) i jedini CD-ROM ureaj na sistemu. Ovaj deo naredbe za upravljaki program upuen je upravljakom programu Microsoft Extensions za DOS, koji na taj nain oznaava CD-ROM ureaje. U stvari, ovde biste mogli da upotrebite bilo koju oznaku, samo ako se ista nalazi u komandnoj liniji MSCDEX.
MSCDEX: dodavanje CD-a pod DOS-om

Microsoft CD Extensions za DOS (CD proirenja za DOS) omoguavaju operativnom sistemu DOS (a samim tim i Windowsu 3.1) prepoznavanje i rad sa podacima sa CDROM-a prikljuenog na sistem. Prvobitni operativni sistem DOS nije bio predvien za ovu tehnologiju, pa u osnovnom operativnom okruenju ne postoje ni mogunosti ni postupci za rad sa ovim jedinstvenim medijumom. Proirenja, meutim, otklanjaju taj nedostatak. MSCDEX moe da se menja nezavisno od DOS-a, kako se bude menjala tehnologija CDROM-a. Na primer, veina PhotoCD-a, CD-ROM ureaja sa viekratnim upisivanjem, zahteva verziju 2.21 programa MSCDEX.EXE, koja je doraena za rad sa novijim formatom CD-ROM-a. Program MSCDEX.EXE treba da ste dobili sa softverom za ureaj. Ako niste, poslednju verziju moete dobiti direktno od Microsofta. Ako ste registrovani korisnik DOS-a ili Windowsa 3.1, dobiete MSCDEX.EXE besplatno. Proitajte na disku ili u priruniku ugovor o licenci koji se odnosi na licencna prava za MSCDEX datoteke. Instalacioni softver trebalo bi da doda u datoteku AUTOEXEC.BAT da jedan red sledeeg oblika:
C:\WINDOWS\COMMAND\MSCDEX.EXE /d:mscd001 C:\WINDOWS\COMMAND jeste podrazumevani direktorijum u kojem se u Windowsu 95 i 98 nalazi datoteka MSCDEX.EXE. Ta datoteka u MS-DOS-u ili u Windowsu 3.1 mogla bi da bude u direktorijumu \DOS ili u direktorijumu gde se nalaze upravljaki programi za CDROM. Poslednji deo komande, /d:mscd001, saoptava MSCDEX proirenju oznaku ureaja odreenu u upravljakom programu za CD-ROM u datoteci CONFIG.SYS.
Napomena
MSCDEX i CD-ROM oznake ureaja moraju biti iste. U ovom primeru navedene su podrazumevane vrednosti u veini instalacija. Upravljaki programi e se povezati samo ako je na oba mesta upotrebljeno isto ime. CD-ROM ureaj radie transparentno kao i svi ostali ureaji na sistemu ako ste pravilno uitali ova tri upravljaka programa: upravljaki program za SCSI adapter, upravljaki program za CD-ROM ureaj i CD proirenja DOS-a. U tabeli 13.11 date su dodatne opcije komande MSCDEX.EXE.
Uitavanje softvera
Poglavlje 13
671
Tabela 13.11 Parametri komandne linije za program MSCDEX

Parametar
/V
Svrha Skraeno Verbose - reit. Ako u komandnoj liniji upotrebite ovaj parametar, prilikom podizanja sistema raunara na ekranu e se prikazati podaci o dodeljivanju memorije, baferima, dodeljivanju slovne oznake ureaju i imena upravljakih programa. Odreujete koju DOS-ovu slovnu oznaku dodeljujete ureaju. Na primer, /L:G dodeljuje CD-ROM ureaju slovnu oznaku G:. Postoje dva pravila: prvo, ni jedan drugi ureaj ne sme da nosi tu oznaku; drugo, naredba lastdrive= u datoteci CONFIG.SYS mora sadrati isto slovo ili neko slovo posle tog slova. LASTDRIVE=G bilo bi u redu, dok bi LASTDRIVE=F dovelo do greke ako parametrom /L pokuavate da dodelite CD-ROM ureaju oznaku G:. Odreuje se broj bafera za podatke sa CD-ROM-a. Ovu opciju koristite ako elite bri poetni pristup direktorijumu diska. U veini sluajeva 10 do 15 bie dovoljna vrednost. Vie od toga je preterano. Svaki bafer znai 2 K memorije. Primena /M:10 bi, na primer, zauzela 20 K. Uzmite u obzir da to ne poveava ukupnu brzinu ureaja, nego samo DOS-ov poetni pristup ureaju i pristupanje velikim blokovima podataka kada ureaj ita video datoteke punog pokreta. Ureaj od 400 ms ne moete pretvoriti u udo od brzine tako to ete mu dati bafer od 200 K. Ako ne koristite parametar /M, MSCDEX e uzeti pretpostavljenih est bafera. To je dovoljno za veinu PC-ja i CD-ROM ureaja. Uitava pomenute bafere u DOS-ovu visoku memoriju, pa ne optereuje uobiajenih 640 K. Ranije verzije MSCDEX-a - pre verzije 2.1 - ne uitavaju se u proirenu memoriju. Da bi ova mogunost imala smisla morate imati DOS 5.0. Podrka za kanji (japanski) jezik. Omoguava deljenje CD-ROM ureaja na ravnopravnoj mrei kakva je Windows for Workgroups.
/L:<slovo>
/M:<baferi>
/E
/K /S
Windows 9x ima ugraeni upravljaki program CDFS (CD File System - sistem datoteka za CD), koji zamenjuje MSCDEX. On se podeava pomou Windowsove baze Registry i ne zahteva komandu u datoteci AUTOEXEC.BAT. USB CD-ROM/CD-R/CD-RW ureaji takoe se podeavaju pomou Windowsove baze Registry i ne zahtevaju komandu ni u datoteci CONFIG.SYS ni u datoteci AUTOEXEC.BAT.
Uitavanje softvera
Kao to sam ranije spomenuo, uz ureaj bi trebalo da dobijete instalacioni softver koji e kopirati datoteke upravljakih programa na disk raunara. Osim toga, taj softver e dodati potrebne komande u datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. Kada se to zavri, moete ponovo pokrenuti sistem i pratiti da li instalacija softvera tee kako treba. Sledi nekoliko primera delova uvodnog prikaza na ekranu, koje ete videti za vreme podizanja sistema ako uitavanje upravljakih programa dobro protie. Kada se uverite da je softver dobro uitan, isprobajte ureaj tako to ete staviti disk u njega. Posle toga prikaite direktorijum diska sa DOS-ove komandne linije naredbom:
DIR/w G:
Ovom komandom prikazaete direktorijum CD-a koji ste ubacili, ako je CD-u dodeljena slovna oznaka G.
672
Poglavlje 13
Moete se i prebaciti na CD-ROM ureaj, kao na svaki drugi DOS ureaj. Jedino ne moete izdavati komande za pisanje na disk. Setite se da je CD medijum koji se ne moe prepisati, obrisati niti formatizovati. Ako ste uspeli da se prebacite na CD-ROM i da prikaete direktorijum probnog CD-a, sve je u redu. Sada moete da iskljuite PC i vratite poklopac raunara.
CD-ROM u Microsoft Windowsu 3.x

Kada sistemu dodate ureaj, Windows to ve zna preko upravljakih programa za ureaje i preko DOS-a. CD-ROM ureaju pristupa se preko File Managera, sa dva pritiska na taster mia na njegovu ikonu. Videete CD-ROM ureaj na vrhu, meu ikonama ostalih ureaja. Windows zna da je to CD-ROM ureaj preko proirenja za DOS o kojima smo ranije govorili. CD-ROM plejer moete podesiti da reprodukuje audio CD dok radite u Windowsu. Prvo treba da poveete ureaj sa zvunom karticom i zvunicima, ili da poveete audio izlaz CD-a sa stereo pojaalom. U Control Panelu Windowsa izaberite Drivers. Ako na spisku datoteka nema upravljakog programa [MCI] CD Audio izaberite Add. Stavite instalacioni disk Windowsa na kojem se nalazi upravljaki program CDAUDIO i dodajte ga. Kada se upravljaki program nae na listi, zatvorite prozore Drivers i Control Panel. Dva puta pritisnite taster mia na ikoni Media Player. Na spisku Devices izaberite CD. Uz donju ivicu Media Playera pojavie se spisak brojeva staza na audio CD-u. Kontrole Media Playera izgledaju kao na CD plejeru: biranje pesme, sviranje i pauza. Mnogi proizvoai uz ureaje isporuuju CD audio plejere za DOS. Potraite ih u priruniku za instaliranje i na disketama sa softverom.
Optiki ureaji u Windowsu 9x i Windowsu NT 4.0

Kako sam ve rekao, Windows 9x i Windows NT sadre praktino sve upravljake programe koji vam mogu zatrebati za optike ureaje, tako da je instaliranje softvera automatizovano. Windows automatski prepoznaje veinu IDE ureaja, a veinu SCSI ureaja ako se doda odgovarajui ASPI upravljaki program za ureaj. U Windowsu 9x i NT postoji nekoliko novih mogunosti za CD i DVD. Najvanija je Autoplay; on se nalazi u Windowsu 95/98 i u nekim verzijama Windowsa NT 4.0. Ta mogunost ispoljava se kada ubacite disk u ureaj i Windows ga automatski pokrene bez ikakvog posredovanja. Osim toga, utvrdie da li je disk ve instaliran na sistem, pa ako nije, automatski e pokrenuti instalacioni program. Ako je disk instaliran, automatski e se pokrenuti program sa diska. Autoplay je jednostavan. Kada uloite disk, Windows 9x ga automatski ukljuuje i trai datoteku AUTORUN.INF. Ako datoteka postoji, Windows 9x je otvara i postupa po uputstvima koja se u njoj nalaze. Kao to vidite, Autoplay ispravno radi samo sa diskovima koji sadre takvu datoteku. Veina proizvoaa softvera sada pravi CD-ROM-ove i DVDROM-ove sa datotekom za Autoplay.
Napomena
Ukoliko ne elite ovu mogunost, otvorite karticu Device Manager u Windows System Control Panelu, osvetlite CD-ROM ureaj i pritisnite dugme Properties. Okvir za dijalog Properties odgovarajueg ureaja ima karticu Settings na kojoj se nalazi polje za potvrdu Auto Insert Notification. Ako uklonite oznaku za potvrdu, operativni sistem nee obraivati datoteku AUTORUN.INF. Ako Autoplay ne elite da koristite samo za neki CD, drite pritisnut taster Shift dok ubacujete CD.
Disketa za podizanje sistema sa podrkom za CD-ROM
Poglavlje 13
673
Windows 9x i NT imaju i novu verziju Media Playera, koji se u Windowsu 3.1 zvao CD Player. Ovaj program omoguava sluanje muzike sa audio CD-a dok radite na raunaru. CD Player ima grafike komande koje izgledaju kao CD-ROM ureaj, a sadre i napredne mogunosti nekih audio ureaja, kao to je sluajno biranje, mogunost programiranja redosleda i mogunost da se sauva izabrani redosled.
Upravljaki programi MS-DOS-a i Windows 9x

Mnogi korisnici su na veoma neugodan nain utvrdili da uz CD-ROM ureaj nisu dobili upravljake programe za MS-DOS: sistem Windows 9x nije hteo da se pokrene. Veoma esto, za umrtvljen sistem Windows 9x lek je ponavljanje cele instalacije Windowsa 9x sa CD-a, da bi se zamenile oteene datoteke i parametri. Naravno, ako Windows ne radi, ne rade ni 32-bitni upravljaki programi za CD-ROM, a ako nemate datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT i ranije pomenute datoteke, ne moete da uitate Windows! Trebalo bi imati disketu za podizanje sistema raunara sa svim potrebnim upravljakim programima da bi se u sluaju nude mogla spasiti instalacija Windowsa 9x. Ako koristite Windows 98, na disketi Emergency Startup koju ste napravili prilikom instaliranja (ili kasnije) nai ete sve potrebne upravljake programe, AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS, tako da se moe koristiti veina SCSI i ATAPI/IDE CD-ROM-ova. Meutim, disketa za podizanje sistema Windows 95 ne sadri ni AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS ni upravljake programe; morate ih sami dodati (proitajte sledei odeljak).
Napomena
Ako na raunaru sa Windowsom 9x ne moete da naete upravljake programe MS-DOS-a potrebne CD-ROM ureaju, potraite ih na instalacionoj disketi koju ste dobili uz ureaj. Da biste instalirali potrebne upravljake programe za CD-ROM pokrenite instalaciju kao da se radi o MS-DOS-u ili Windowsu 3.1, pa e se odgovarajui redovi dodati u datoteke AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS, a upravljaki programi e se prepisati u sistem.
Disketa za podizanje sistema sa podrkom za CD-ROM

Ako koristite Windows 95 (bilo koju verziju) napravite disketu za podizanje sistema. Pretpostaviu da CD-ROM ureaj koristi upravljaki program MYCDROM.SYS koji se nalazi u direktorijumu C:\CDROM.
Napomena
Stvarni naziv upravljakog programa za CD-ROM bie drugaiji, ali skoro uvek se u nazivu javlja CD ili CD-ROM. Na disketu za podizanje sistema u ureaju A: treba da prepiete sledee datoteke:
s
MYCDROM.SYS Upiite stvarni naziv upravljakog programa za CD-ROM i prekopirajte datoteku sa njene stvarne lokacije. MSCDEX.EXE Prekopirajte ovu datoteku iz direktorijuma C:\WINDOWS\COMMAND; ona je ista za svaki CD-ROM ureaj.
674
Poglavlje 13
Zatim treba da napravite datoteku CONFIG.SYS koja e uitati upravljaki program za CD-ROM i datoteku AUTOEXEC.BAT koja e uitati MSCDEX.EXE (proirenja MS-DOSa za CD-ROM). Posluite se programom za obradu teksta kao to je Windows Notepad.
s s
U CONFIG.SYS upiite: DEVICE=MYCDROM.SYS /D:mscd001 U AUTOEXEC.BAT upiite: MSCDEX.EXE /d:mscd001 (moete dodati parametre komandne linije koji su ranije opisani)
Napomena
Primetite da se parametrom /d: navodi isto ime ureaja; to moe biti bilo koje ime, vano je samo da je isto na oba mesta. Ako naziv nije isti uitavanje nee uspeti. Na disketu za podizanje sistema raunara, dakle, treba dodati sledee datoteke:
s s s s
MYCDROM.SYS (ili kako se ve naziva upravljaki program za CD-ROM) MSCDEX.EXE AUTOEXEC.BAT (u kojoj se pominje MSCDEX.EXE) CONFIG.SYS (u kojoj se pominje MYCDROM.SYS)
Osim toga, dodajte datoteku COMMAND.COM i skrivene datoteke za podizanje sistema raunara da biste sa te diskete mogli pokrenuti raunar sa omoguenim pristupom CDROM ureaju. Dok je disketa jo u ureaju A: proverite parametre u BIOS-u. Ako treba, promenite redosled ureaja za podizanje raunara, tako da ureaj A: bude prvi i sauvajte promene (ako ste ih napravili). Raunar se ponovo pokree. Ako ste dobro obavili posao trebalo bi da se u komandnoj liniji pojavi A: i moi ete da pristupite CD-ROM ureaju na slovnoj oznaci koja se prikazuje prilikom izvravanja programa MSCDEX.EXE. To e biti sledea slovna oznaka iza poslednje oznake disk ureaja. Ako je poslednja slovna oznaka za disk ureaje bila C:, CD-ROM ureaj bie D:. Stavite CD-ROM Windows 95 u ureaj i proverite da li moete prikazati njegov direktorijum. Ako moete, disketa za podizanje sistema raunara napravljena je dobro! Sauvajte je za svaki sluaj. Zatrebae.
Napomena
Opisani postupak vai i za korisnike MS-DOS-a ili Windowsa 3.1. Korisnici Windowsa 98 mogu da koriste disketu Emergency Startup koju su napravili prilikom instaliranja, nadogradnje ili pomou kartice Windows Programs iz okvira za dijalog Add/Remove Software. Za razliku od verzije iz Windowsa 95, datoteka CONFIG.SYS Windowsa 98 ima vie delova i koristi uobiajene IDE i SCSI upravljake programe za CD-ROM da bi utvrdila koji program odgovara vaem ureaju. Ako prilikom instaliranja Windowsa 98 niste napravili disketu za podizanje sistema ili ste disketu zaturili, moete je napraviti bilo kada. Otvorite Add/Remove Programs iz Control Panela, izaberite karticu Startup Disk i na njoj izaberite Create Disk. Ako koristite Windows 2000, sistem se moe podizati i sa CD-a. Proverite da li se i u BIOS-u nalazi odgovarajui redosled ureaja (da se CD-ROM ureaj nalazi ispred diska). Proitajte poglavlje 5, BIOS, gde ete nai vie informacija o pristupanju pomonom programu za podeavanje BIOS-a.
CD-ROM za podizanje sistema raunara
Poglavlje 13
675

Kako CD-R/CD-RW ureaji postaju sve jeftiniji, kao i programi za izradu rezervne slike diska (na primer, Ghost firme Norton i Drive Image firme PowerQuest), sada i pojedinani korisnici PC-ja mogu da naprave svoju verziju standarda na sve veem broju raunara: CD-ROM za podizanje sistema moe da vrati sistem u prethodno sauvano stanje. To je korak napred u odnosu na ranije opisani CD, koji na standardnom CD-R-u sadri rezervnu sliku sistema. Da bi se posle havarije iskoristio rezervnu sliku sistema potrebna je i disketa za podizanje sistema raunara opisana u prethodnom odeljku. Zar ne bi, meutim, bilo dobro kada ne bi bila potrebna disketa za podizanje sistema? Diskete se lako izbriu, otete ili izgube. ta kad bi se sistem mogao podizati sa samog CDR-a? Verovatno ste ve videli fabriki CD koji podie sistem raunara pre nego to vrati stanje na disk ureaj. Uz programe za izradu CD-R-a moete i sami napraviti takav CD. CD za podizanje sistema raunara sadri posebnu verziju datoteka za podizanje sistema koje se nalaze na svakoj disketi ili disku za podizanje sistema. Kako te datoteke zauzimaju manje od 100 KB (u sluaju Windowsa 95B), ostatak prostora na CD-u od 650 MB moe se upotrebiti za komprimovani snimak sistemskog disk ureaja (koji se pre toga napravi programom Ghost ili Drive Image), kopiju originalnih instalacionih datoteka operativnog sistema i bilo ta drugo to vam se ini korisnim. Kada napravite CD za podizanje sistema imaete:
s s
Ogromnu disketu za podizanje sistema koja ne moe da se izbrie ili promeni (ako prilikom izrade ukljuite zatitu od prepisivanja) Vlastiti CD za vraanje stanja iz datoteke sa komprimovanim snimkom sistema dok je bio u dobrom radnom stanju i programom za vraanje koji ete takoe snimiti na CD. U sluaju havarije pokrenuete sistem sa tog CD-a i vratiti je u prethodno stanje. Mogunost menjanja operativnih sistema tako to ete napraviti komprimovane snimke svakog operativnog sistema im ga instalirate i prekopirati te snimke na pojedinane CD-ove; uz ovo, obezbeujete i program za vraanje stanja. Ovakav CD ne mora biti u stanju da pokree sistem raunara, poto ete morati ponovo da pokrenete raunar posle vraanja snimka drugog operativnog sistema.
Datoteke na CD-u za podizanje sistema

Minimalni zahtevi za pravljenje CD-a sa koga e se podizati sistem jesu:
s
Sistem u kojem je mogue definisati CD-ROM kao ureaj sa kojeg se podie sistem raunara
Napomena
Proverite u BIOS-u opciju Advanced Setup ili sline. Najnoviji BIOS-i koje isporuuju AMI, Award Software i Phoenix Technologies obino podravaju podizanje sistema sa CD-ROM ureaja.
s s s
CD-ROM ureaj koji se moe koristiti za podizanje sistema raunara (proitajte napomenu posle ovog spiska) CD-R ili CD-RW ureaj (u oba sluaja koristiete CD-R medijum), Softver za izradu CD-a koji omoguava kopiranje datoteka za podizanje sistema raunara
676
Poglavlje 13
Napomena
Ako softver za izradu CD-a koji trenutno koristite ne sadri tu mogunost, razmislite o nabavci Adaptecovog programa Easy CD-Creator Pro. Ovaj jeftini program podrava veinu CD-R/CD-RW ureaja, ima dobre performanse, nudi mnoge opcije za snimanje muzike i podataka i u stanju je da napravi CD za podizanje sistema raunara.
s
Disketu sa datotekama za podizanje operativnog sistema
Napomena
Moete koristiti ERU disketu koju ste napravili u Windowsu 95, disketu za podizanje sistema raunara Windows 95/98 ili bilo koju disketu koju ste u svom operativnom sistemu pripremili za podizanje sistema. Pazite da dodate upravljake programe za CD-ROM i da proverite da li disketa za podizanje sistema Windows 98 omoguava rad sa CD-ROM ureajem (to e biti opisano kasnije u ovom poglavlju).
ATAPI/IDE ureaji se mogu koristiti za podizanje sistema

Veina ATAPI/IDE ureaja koji se povezuju sa matinom ploom preko IDE interfejsa moe se koristiti za podizanje sistema ako to dozvoljava BIOS. Ako je CD-ROM povezan preko zvune kartice, to nee biti izvodljivo. Ako je CD-ROM povezan preko SCSI interfejsa, trebae vam SCSI interfejs sa BIOS-om koji dozvoljava podizanje sistema i CD za podizanje sistema. Evo kako ete proveriti da li va sistem moe da prihvati IDE/ATAPI CD kao ureaj sa kojeg e se podizati sistem raunara: 1. Stavite CD sa podacima u CD-ROM ureaj. 2. Ukljuite raunar. 3. Uite u program za podeavanje BIOS-a. 4. Preite na odgovarajui ekran (kako je ranije opisano) i odredite da CD-ROM bude prvi na spisku za podizanje sistema raunara. 5. Prvi disk (npr. C:) odredite kao drugi ureaj za podizanje sistema. 6. Prekinite podeavanje BIOS-a i sauvajte promene. 7. Kada ponovo ukljuite raunar proverite da li se datoteke za podizanje sistema prvo trae na CD-ROM ureaju. Ako je to u redu, izbacite CD-ROM i dopustite raunaru da se podigne sa disk ureaja. Ako je sistem pokuao da ita sa CD-ROM ureaja verovatno ete sa njega moi da podiete sistem raunara. Ovo je osnovni postupak za izradu CD-a za podizanje sistema raunara: 1. Napravite disketu za podizanje sistema raunara za operativni sistem koji ete instalirati na CD. 2. Uzmite prazan CD-R i stavite ga u CD-R/CD-RW ureaj. 3. Pokrenite program za upisivanje na CD. 4. Uverite se da je za raspored diska izabrana opcija ISO 9660. Taj format ne dozvoljava dugaka imena datoteka i zato proverite da li datoteke koje ste nameravali da dopiete na CD imaju ime od najvie osam znakova i najvie tri znaka u proirenom delu imena (tip datoteke). 5. Proverite da li je za raspored diska omoguena opcija bootable. 6. Kada se pojavi odzivnik, ubacite disketu sa datotekama za podizanje sistema raunara u ureaj A:.
Poglavlje 13
677
7. Te se datoteke kopiraju u raspored CD-a. Primetiete da imena ovih datoteka nisu ista kao kod uobiajenih sistemskih datoteka za podizanje sistema. Datoteke se zovu BOOTCAT.BIN i BOOTIMG.BIN. 8. Dodajte u raspored sve datoteke koje hoete (snimke diskova, instalacione datoteke operativnog sistema itd.). 9. Pokrenite postupak CD Creation. 10. Kada se postupak zavri, pregledajte sadraj novog CD-R-a. 11. Zaustavite program za upisivanje na CD. 12. Ubacite CD za podizanje sistema raunara, koji ste upravo napravili, u CD-ROM ureaj. 13. Pokrenite ponovo sistem raunara i proverite da li se sistem pokree sa CD-a. Ako ste postupili prema ovim uputstvima, prilikom ponovnog podizanja sistema primetiete dve zanimljive stvari:
s s
CD-ROM ureaj naziva se ureaj A:. Ako ste CD-R napravili sa datotekama za podizanje sistema Windowsa 9x neete na ureaju A: (CD-ROM) videti ni jednu datoteku osim COMMAND.COM.
Mada je CD za podizanje sistema raunara uspeo da podigne sistem, CD-ROM je, bez obzira na verziju BIOS-a, ipak ureaj koji se pre svega softverski kontrolie. Bez odgovarajuih upravljakih programa (upravljakog programa za CD-ROM u datoteci CONFIG.SYS i programa MSCDEX.EXE u datoteci AUTOEXEC.BAT) CD-ROM ureaj ne moe uopte da radi (normalni reim) ili nije u stanju da uradi nita osim da podigne sistem raunara, kao da imate svetlucavu okruglu disketu od 650 MB (reim CD-a za podizanje sistema). Naredbe u datotekama CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT na CD-u za podizanje sistema sline su standardnim naredbama o kojima smo ranije govorili. Malo su promenjene kako bi mogle da se koriste na CD-u i kako bi se vratilo uobiajeno dodeljivanje slovnih oznaka. 1. Ponite od diskete za podizanje sistema raunara sa datotekama AUTOEXEC.BAT, CONFIG.SYS, MYCDROM.SYS (prekopirajte svoj upravljaki program za CD-ROM) i MSCDEX.EXE, kako sam ranije objasnio. 2. Uredite datoteku CONFIG.SYS tako da u njoj stoji:
Lastdrive=Z Device=mycdrom.sys /d:mscd001
3. Uredite datoteku AUTOEXEC.BAT tako da u njoj stoji: da e slovna oznaka CD-ROM ureaja biti Z:. 4. Tom disketom podignite sistem raunara i proverite da li se CD-ROM ureaju moe pristupati kao ureaju Z:. 5. Pokrenite program za upisivanje na CD. 6. Pripremite raspored CD-a. Ako pravite CD za sluaj havarije sa snimkom diska koji ste pripremili pomou programa Ghost firme Norton ili programom Drive Image, stavite tu datoteku u raspored zajedno sa programom za vraanje snimka na disk. 7. Otvorite meni File i izaberite CD Properties. Potvrdite polje Bootable CD. 8. Pod Data type izaberite ISO 9660, a pod Properties izaberite Any 8+3 Character MSDOS Filename. Primetiete da se, uz ISO 9660, svako dugako ime datoteke Windowsa 9x skrauje prema pravilima za MS-DOS alijase (Program Files e biti Progra~1). 9. Napravite CD. Kada se pojavi prompt ubacite disketu za podizanje sistema raunara koju ste napravili u takama 1 do 4.
MSCDEX /d:mscd001 /l:z Parametrom /l:z odreujete
678
Poglavlje 13
10. Primetiete da, iako na disketi za podizanje sistema postoje etiri dodatne datoteke, dve datoteke na CD-u i dalje nose nazive BOOTCAT.BIN i BOOTIMG.BIN. Te datoteke sadre sve informacije za podizanje sistema koje su bile na disketi. 11. Izvadite disketu za podizanje sistema i ponovo pokrenite raunar (promenite u BIOSu redosled ureaja za podizanje sistema: CD-ROM prvi, a disk drugi). 12. Ako se sistem podigne sa CD-ROM-a, a upravljaki programi za CD-ROM omogue pristup celom CD-u uspeli ste.
Odravanje optikih medijuma

Neki smatraju da su optiki diskovi i ureaji neunitivi u poreenju sa magnetnim medijumima. U stvari, savremeni optiki ureaji daleko su manje pouzdani od savremenih diskova u raunaru. Pouzdanost je prokletstvo zamenjivih medijuma, pa CD-ROM i DVD-ROM nisu u tome izuzeci. Daleko najei uzrok neprilika sa optikim diskovima i ureajima jesu ogrebotine, neistoa i ostala zagaenja. Male ogrebotine ili otisci prstiju sa donje strane diska ne bi trebalo da utiu na rad, zato to se laser fokusira na taku unutar diska, ali neistoa i duboke ogrebotine mogu da utiu na itanje. Da biste otklonili ovaj nedostatak, donju povrinu CD-a moete oistiti mekom krpom, ali pazite da je pri tom ne ogrebete. Najbolje je brisati disk po polupreniku, od centra prema spoljnoj ivici. Tako e ogrebotine biti normalne na stazu. Ogrebotina paralelna sa stazom moe da izazove vee neprilike. Za ienje diska moete koristiti bilo koji rastvor koji ne oteuje plastiku. Veina tenosti za ienje prozora odlino skida otiske prstiju i drugu neistou i nee otetiti plastinu povrinu. Ako su ogrebotine dublje, esto mogu da se ispoliraju. Sredstva za ienje plastike koja se kupuju u prodavnicama auto delova, a slue za ienje plastinih instrument tabli i migavaca, veoma su dobra za tu vrstu oteenja. Ta sredstva sadre blag abrazivni sastojak koji slui za poliranje ogrebotina na plastinoj povrini. Sredstva na kojima pie da su za ienje obino slue za ozbiljnije ogrebotine, dok su ona na kojima pie da su za poliranje obino blaa i mogu da se upotrebe za zavrno poliranje. Ako povrina nije mnogo ogrebana moe se upotrebiti samo sredstvo za poliranje. Greke pri itanju mogu da se dogode i u sluaju da se isprljalo soivo za itanje u CDROM ureaju. Probajte da oistite ureaj vazdunom strujom iz boice sa komprimovanim vazduhom ili pomou istaa za ureaj (prodaju se u veini muzikih prodavnica koje prodaju audio CD-ove). Ako su diskovi i ureaj isti, a ipak ne moete proitati odreeni disk, problem moe da bude u kapacitetu diska. Raniji CD-ROM diskovi imali su kapacitet od oko 550 M (to je dovoljno za priblino 60 minuta na audio CD-u). Sada je kapacitet standardnog CD-a 650 M (74 minuta audio CD-a). Mnogi stariji CD-ROM ureaji nisu pouzdani kada pokuavaju da itaju spoljne staze novijih diskova gde se nalaze poslednji bitovi podataka. Taj problem se ee dogaa sa diskovima na kojima ima mnogo podataka - na primer, sa nekim multimedijalnim naslovima. Ovaj problem mogli biste otkloniti nadogradnjom upravljakog programa ili firmvera za CD-ROM ureaj, ali se moe desiti i da jedino reenje bude zamena ureaja. Ponekad moe doi do neprilika i kada disk nosi nedovoljnu koliinu podataka. Neki stariji CD-ROM ureaji koriste odreeno mesto na disku za podeavanje mehanizma za itanje, pa ukoliko na tom mestu nema podataka, ureaju e biti teko da se uspeno podesi. Sreom, ovaj nedostatak obino moe da se otkloni nadogradnjom firmvera ili upravljakog programa za ureaj. Mnogi stariji ureaji teko rade pod Windowsom 9x. Ako imate problem ove vrste, proverite kod proizvoaa ureaja da li postoji nadogradnja firmvera ili upravljakog programa koja bi mogla da ga otkloni. Kako novi brzi ureaji sada kotaju manje od 100
itanje CD-a ne uspeva
Poglavlje 13
679
dolara, moda nema ni smisla muiti se sa zastarelim ureajem koji stvara neprilike. Jeftinije e biti da jednostavno kupite novi ureaj. Ako se neprilike javljaju samo sa jednim diskom, moda se jednostavno radi o neispravnom disku. Probajte da ga zamenite.
Reavanje problema sa optikim ureajima itanje CD-a ne uspeva

Ako ureaj ne moe da ita CD pokuajte sledee:
s s s s s s
Proverite da li je CD ogreban. Proverite da li u ureaju ima praine. Upotrebite CD za ienje. U System Properties proverite da li se ureaj pojavljuje kao aktivan. Probajte ureaj sa CD-om za koji znate da radi. Ponovo pokrenite sistem raunara (arobni lek za sve). Uklonite ureaj iz Device Managera u Windowsu 9x, dozvolite sistemu da ga ponovo prepozna i instalira upravljake programe (ako je sistem PnP).
CD-R i CD-RW diskovi ne mogu da se itaju u CD-ROM ili DVD ureaju

Ako CD-ROM ili DVD ureaj ne moe da ita CD-R i CD-RW diskove pokuajte sledee:
s s s s s
Proverite kompatibilnost; neki veoma stari CD-ROM ureaji nisu u stanju da itaju CD-R medijum. Zamenite ureaj novijim, brim i jeftinijim. Mnogi od prvih modela DVD ureaja nisu u stanju da itaju CD-R ili CD-RW medijum. Proverite kompatibilnost. CD-ROM ureaj mora da bude Multi-Read kompatibilan kako bi mogao da ita CDRW, koji odbija manje svetlosti; zamenite ureaj. Ako neke CD-R-ove moete da itate, a neke ne, proverite kombinaciju boja medijuma da biste utvrdili koja kombinacija kod vas bolje radi. Promenite vrstu medijuma. Paketno upisan CD-R (napravljen pomou programa DirectCD firme Adaptec ili programa za izradu rezervnih kopija) ne moe da se ita na CD-ROM ureaju pod MS-DOS-om ili Windowsom 3.1 zbog ogranienja operativnog sistema.
IDE/ATAPI CD-ROM ureaj sporo radi

Ako IDE/ATAPI CD-ROM ureaj postie slabe rezultate proverite sledee:
s s s s
Proverite veliinu kea na kartici Performance kontrolnog panela System Properties. Izaberite parametar za etiri brzine (najvei ke). Proverite da li je CD-ROM ureaj podeen tako da bude sporedni ureaj uz disk; ako je mogue, premestite CD-ROM na sekundarni kontroler. Reimi PIO i UDMA moda nisu dobro podeeni u BIOS-u; proverite karakteristike ureaja, a u BIOS-u upotrebite funkciju autodetect (proitajte poglavlje 5). Proverite da li koristite upravljake programe sa upravljanjem sabirnicom na sistemima gde je to mogue; instalirajte odgovarajue upravljake programe za skup ipova matine ploe i operativni sistem koji koristite. Proitajte odeljak DMA (direktan pristup memoriji) u ovom poglavlju.
680
s
Poglavlje 13
Proverite da li koristite interfejs CD-ROM-a na zvunoj kartici umesto IDE prikljuka matine ploe. Premestite prikljuak na IDE interfejs matine ploe i, ako je mogue, onemoguite IDE sa zvune kartice da biste oslobodili IRQ i adrese U/I prikljuaka. Otvorite kontrolni panel System Properties i izaberite karticu Performance da biste proverili da li sistem za CD-ROM koristi MS-DOS Compatibility Mode. Ako svi IDE ureaji rade u tom reimu, posetite Web lokaciju www.microsoft.com i potraite MSDOS Compatibility Mode; tu postoje opisi reenja problema. Ako je samo CDROM ureaj u tom reimu, proverite da li u CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT koristite upravljake programe za CD-ROM. Uklonite redove koji se odnose na CD-ROM (nemojte ih izbrisati, samo upiite REM ispred svakog reda), ponovo pokrenite sistem raunara i proverite da li CD-ROM ureaj i dalje radi i da li je u 32-bitnom reimu. Nekim starijim ureajima za rad je potreban barem upravljaki program iz CONFIG.SYS-a.
Slabi rezultati prilikom pisanja na CD-R medijum

Ako ne uspevate da upiete podatke na CD-R diskove proitajte u ovom poglavlju odeljak Kako pouzdano napraviti CD-R.
Problemi prilikom itanja CD-RW diskova u CD-ROM ureaju

Ako u CD-ROM ureaju ne moete da itate CD-RW diskove proitajte specifikacije isporuioca da biste utvrdili je li ureaj Multi-Read kompatibilan. Neki ureaji nisu kompatibilni. Ako je ureaj Multi-Read kompatibilan, isprobajte CD-RW disk na nekom CD-ROM ureaju za koji znate da je takoe Multi-Read kompatibilan (ureaj sa mogunou multiread).
Problemi prilikom itanja CD-R diskova na DVD ureaju

Ako DVD ureaj ne moe da ita CD-R diskove proverite kompatibilnost ureaja. Prvobitni DVD ureaji ne mogu da itaju CD-R medijume. Noviji i bri DVD ureaji podravaju CDR medijum.
Problemi prilikom pravljenja CD-a za podizanje sistema raunara

Ako imate probleme prilikom izrade CD-a za podizanje sistema uradite sledee:
s
s s s s
Proverite sadraj diskete za podizanje sistema raunara sa kojeg ste kopirali datoteke za podizanje sistema raunara. Da biste pristupili celom sadraju CD-R-a, disketa za podizanje sistema mora da sadri upravljake programe za CD-ROM, AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS. Upotrebite format ISO 9660. Nemojte koristiti format Joliet, zato to on slui za CDove sa dugakim imenima datoteka, a sa njih se ne moe podizati sistem raunara. Proverite u sistemskom BIOS-u usklaenost podizanja i redosled ureaja za podizanje sistema; CD-ROM bi trebalo da bude prvi. Proverite da li je ureaj usklaen za podizanje sistema. SCSI CD-ROM-u treba SCSI kartica sa BIOS-om i mogunou za podizanje sistema, kao i posebno podeavanje u BIOS-u matine ploe.
1 4
Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja
U OVOM POGLAVLJU
Postupci za ugradnju diska Fizika instalacija diska korak po korak Zamena postojeeg ureaja Reavanje problema i popravke diska Ugradnja optikog ureaja Postupak ugradnje disketnog ureaja Ugradnja ureaja za trake
POGLAVLJE 14
682
Poglavlje 14
U ovom poglavlju opisuje se instaliranje disk ureaja, optikih ureaja (CD/DVD), disketnih ureaja i ureaja za traku. Opis sadri sve, od pripreme komponenti do podeavanja kratkospojnika, postavljanja kablova i fizike instalacije. Bie obuhvaeno i poetno konfigurisanje sistemskog softvera sve do poetka instaliranja operativnog sistema. Posle toga postupak zavisi od operativnog sistema koji instalirate. Vie informacija o interfejsima za ureaje, magnetnom skladitenju, radu ureaja i specifinostima operativnih sistema nai ete u sledeim poglavljima:
s s s s s s s s
Poglavlje 7. IDE Interfejs Poglavlje 8. SCSI interfejs Poglavlje 9. Principi magnetnog skladitenja podataka Poglavlje 10. Skladitenje na disku Poglavlje 11. Skladitenje na disketi Poglavlje 12. Zamenljivi ureaji velikog kapaciteta Poglavlje 13. Optiko skladitenje podataka Poglavlje 26. Softver operativnog sistema i reavanje problema
Mada su ovde pomenuti svi ureaji koje biste instalirali na PC, glavni naglasak je na diskovima.
Postupci za ugradnju diska

U ovom odeljku opisan je postupak instaliranja diska, a detaljno njegovo podeavanje, fizika ugradnja i formatiranje. Da biste instalirali disk morate uraditi sledee:
s s s s s
podesiti ureaj, podesiti matini adapter, fiziki ugraditi ureaj, napraviti particije na disku, obaviti formatiranje vieg nivoa.
Za podeavanje ureaja treba da pripremite detalje o samom ureaju, o matinom adapteru, o BIOS-u i o drugim ureajima na sistemu. Ti se podaci mogu nai u prirunicima koje proizvoai isporuuju uz opremu. Kada kupujete, proverite da li ste uz to dobili i prirunike. (Mnogi prodavci ne daju prirunike ako ih sami ne traite.) Za veinu opreme koja se danas prodaje od prodavaca dobijate dovoljno dokumentacije kako biste sproveli podeavanje. Meutim, ako traite svu tehniku dokumentaciju ureaja (kao to ja radim), verovatno ete morati da se obratite proizvoau i naruite prirunik sa tehnikim pojedinostima. Na primer, ako kupujete sistem sa Western Digital IDE diskom, prodavac e vam verovatno dati neka, ograniena obavetenja o disku, ali to nee biti ni blizu onome to se moe nai u priruniku Western Digitala. Da biste to dobili morate da pozovete Western Digital i naruite prirunik. Isto vai i za druge komponente veine sistema koji su danas u prodaji. OEM prirunici veoma su vani za najvii stepen tehnike podrke. Na CD-u u datoteci Vendor List nai ete imena proizvoaa i brojeve telefona na koje se moete obratiti za tehniku podrku, kao i URL adrese njihovih Web lokacija.
Podeavanje disk ureaja

Pre no to ugradite disk na raunar morate proveriti da li je on dobro podeen. Ako se radi o IDE disku, to znai da treba odrediti da li e disk biti glavni ili sporedni, u zavisnosti od ostalih ureaja koji postoje na raunaru ili uspostaviti odnos pomou funkcije Cable Select i posebnog kabla. Ako se radi o SCSI disku, treba podesiti SCSI ID za novi ureaj, a moda i stanje zavrnog otpornika SCSI sabirnice.
Postupci za ugradnju diska

tt
Poglavlje 14
683
Ovi postupci su opisani u Interfejs IDE, str. 459 i SCSI interfejs, str. 477.
Podeavanje matinog adaptera

Stariji diskovi imali su odvojen kontroler koji se prikljuivao na sabirnicu. IDE i SCSI diskovi koji se koriste u dananjim PC-jima imaju ugraene kontrolere. Za IDE diskove je U/I interfejs skoro je uvek ugraen u matinu plou sistema, a podeava se pomou BIOSa. Ne postoji poseban matini adapter, pa ako imate IDE disk, moete odmah prei na odeljak Fizika ugradnja, dalje u ovom poglavlju. Na nekim sistemima se umesto ugraenog interfejsa koristi ATA/IDE adapter zato to ATA interfejs ugraen u matinu plou ne moe da podri bre reime nekih novijih ureaja (kao to su ATA/33 i ATA/66). U veini sluajeva bih preporuio nadogradnju matine ploe a ne nabavku IDE matinog adaptera, jer e nova matina ploa omoguiti i druge prednosti a cena nije mnogo vea. SCSI diskovi, meutim, obino moraju imati matini adapter karticu koja se stavlja u slot na sabirnici, kao i svaka druga kartica. Neke matine ploe imaju ugraene SCSI adaptere, ali su one retke. Podeavanje SCSI matinog adaptera sastoji se od podeavanja nekih njemu potrebnih sistemskih resursa. Kao i kod mnogih kartica za proirenje, SCSI matini adapter zahteva neku kombinaciju sledeih resursa:
s s s s
ROM adrese IRQ (zahteva za prekid) DMA (engl. Direct Memory Access) kanala (DRQ) adrese U/I portova
Pojedini adapteri trae samo neke od ovih resursa, dok drugi trae sva etiri. U veini sluajeva te resurse e automatski konfigurisati BIOS i operativni sistem. Ako ugraujete matini adapter koji podrava Plug and Play (PnP) u sistem koji ima PnP BIOS i operativni sistem, kao to je Windows 9x, konfigurisanje se sprovodi automatski. Raunar podeava potrebne hardverske resurse tako da ne budu u sukobu sa ostalim ureajima na raunaru.
tt
Videti Plug-and-Play BIOS str. 360.
Ako va hardver ili operativni sistem ne podravaju PnP, morate runo podesiti adapter kako bi koristio odgovarajue resurse. Neki adapteri imaju i softver koji e vam omoguiti da ponovo podesite ili da promenite hardverske resurse, dok drugi koriste kratkospojnike ili DIP prekidae.
tt
Videti Sistemski resursi str. 281.
IDE interfejs predstavlja deo standardnog PC BIOS-a, pa se sistem moe podizati sa IDE diska. BIOS obezbeuje rad upravljakog programa koji je sistemu potreban da bi pristupio disku pre uitavanja bilo koje datoteke sa diska. SCSI interfejs ne postoji u standardnom PC BIOS-u, pa veina SCSI matinih adaptera ima vlastiti ROM BIOS kako bi SCSI disk mogao da se koristi za podizanje sistema raunara. Upotreba SCSI BIOS-a obino nije obavezna. Ako raunar ne podiete sa SCSI diska za pristupanje SCSI diskovima moete da uitate neki standardni upravljaki program za svoj operativni sistem. Veina matinih adaptera ima DIP prekidae koji omoguavaju/ onemoguavaju podrku SCSI BIOS-a. Osim podizanja sistema raunara, SCSI BIOS omoguava i mnoge druge poslove, na primer:
s s s s s
formatiranje niskog nivoa kontrolu vrste ureaja (odnosno parametara) konfigurisanje matinog adaptera proveru stanja SCSI ureaja podrku za nestandardne U/I adrese i prekide
684
Poglavlje 14
Ako je BIOS koji se nalazi na adapteru omoguen, on e koristiti odreeni memorijski adresni prostor u gornjem memorijskom prostoru (engl. Upper Memory Area, UMA). UMA ine gornja 384 K u prvom megabajtu sistemske memorije. UMA je podeljen na tri podruja, od kojih svako ima po dva segmenta od 64 K. Prvo i poslednje podruje koriste kola videoadaptera, odnosno BIOS sa matine ploe. Segmenti C000h i D000h rezervisani su za ROM-ove adaptera kakvi se nalaze u kontrolerima diskova ili u SCSI matinim adapterima.
Napomena
Treba paziti da ne doe do preklapanja adresnog prostora koji adapteri koriste u ovim segmentima HMA (engl. High Memory Area) sa adresnim prostorom koji koristi neki drugi adapter. Taj prostor ne moe da se deli meu adapterima. Da bi se spreio sukob mogu se promeniti adrese koje e adapter koristiti. Veina adaptera u tu svrhu ima softver, kratkospojnike ili prekidae za podeavanje.
Fizika ugradnja
Postupak fizike ugradnje diska slian je ugradnji bilo koje vrste ureaja. Morate imati odgovarajue zavrtnje, nosae i, po potrebi, prednje maske. Kod nekih kuita raunara treba upotrebiti plastine ili metalne ine koje se uvrste na stranice diska kako bi on mogao da klizne na pravo mesto (slika 14.1). Kada kupujete disk prodavci esto pitaju da li vam treba komplet ili sam disk. Po neto vioj ceni u kompletu ete dobiti ine za ugradnju, zavrtnje, a esto i trakasti kabl koji ete moi da upotrebite na veini sistema. Obratite panju kada kupujete SCSI disk, jer se u kompletu moe nai i matini adapter, koji osetno podie cenu. Poto i za IDE i za SCSI interfejs postoje razliiti kablovi treba da proverite da li kabl odgovara ureaju i kontroleru. Na primer, noviji reimi Fast-ATA/66 mogu da se koriste samo sa posebnim kablom sa 80 vodova. Taj kabl se preporuuje i za Fast-ATA/33 poto se moe koristiti i za sve sporije reime.
ri za Otvo
tnje zavr
a disk nju grad u a z ine
Slika 14.1 Tipian disk sa inama za ugradnju.
Ako ne moete da nabavite komplet, postoje mnoge kompanije specijalizovane za prodaju hardverske opreme. Na CD-u u datoteci Vendor List moete nai spisak tih kompanija. Takoe, neke kompanije, pratei potrebe trita, u kuitu raunara prave prikljuak za proirenje prema merama diskova od 3 1/2 ili 5 1/4, u koji moete da ugradite disk a da ne nabavljate posebno ine. Veina diskova od 3 1/2 ina koje moete kupiti u maloprodaji ima nosae pomou kojih se disk od 3 1/2 ina moe ugraditi u leite za disk od 5 1/4 ina (slika 14.2).
Fizika instalacija diska korak po korak
Poglavlje 14
685
Napomena
Ako planirate da dodate disk treba da obratite panju na duinu kabla. Napraviete sebi dupli posao ako utvrdite da kabl ne moe da stigne do novog diska tek kad sve nabavite i privrstite. Ipak, moete probati da premestite disk negde blie prikljuku za interfejs, ili prosto nabavite dui kabl. Prema specifikaciji standarda za IDE, kabl ne sme biti dui od 18 ina ali je bolje da bude to krai. To je posebno vano ako treba da koristite bre reime ATA/33 i ATA/66. Dui kabl bi doveo do greaka u merenju vremena i do slabljenja signala to bi moglo da oteti podatke na disku.
Slika 14.2 Tipian nosa za ugradnju diska od 3 1/2 ina u leite za disk od 5 1/4 ina. Nosa se
uvrsti za disk, a zatim se ugradi u leite pomou zavrtanja ili ina, u zavisnosti od kuita raunara.
Postoje i razliite prednje maske, odnosno bezeli. Proverite da li bezel odgovara vaim potrebama. Kod nekih sistema bezel uopte nije potreban, pa ga morate skinuti ako se nalazi na disku.
Upozorenje
Proverite da li ste upotrebili samo one zavrtnje koje ste dobili sa diskom. Uz mnoge diskove dobiete posebne kratke zavrtnje koji ponekad imaju iste navoje kao neki drugi zavrtnji na raunaru. Ako upotrebite due zavrtnje, pa oni uu preduboko u disk, moe doi do oteenja.

Disk ureaj se instalira na sledei nain: 1. Proverite da li na raunaru imate slobodan IDE prikljuak. Na tipinom PC-ju poevi od klase Pentium postoji mogunost da se prikljue etiri IDE ureaja. Ako va raunar ima manje prikljuaka dodajte ureaj na slobodan prikljuak sa 40 izvoda na IDE kablu. (Moraete da dodate kabl ako u raunaru postoji samo jedan IDE kabl ija su oba prikljuka ve zauzeli drugi ureaji.) 2. Ponovo proverite konfiguraciju izvoda. Obojena ica (obino crvena ili sa crvenim takicama) na jednoj strani kabla treba uvek da vodi do pina broj 1 konektora na disku. Ako pogreno prikljuite kabl, ureaj nee biti u stanju da prima komande
686
Poglavlje 14
3.
4.
5.
6.
7.
8.
kao to su identify, FDISK ili FORMAT. Veina kablova ima klju koji spreava pogreno prikljuivanje, ali mnogi nemaju. Paljivo ubacite ureaj da klizne u leite odgovarajue veliine. Veina disk ureaja, osim nekoliko SCSI ureaja velikog kapaciteta namenjenih serverima i Quantumov serije Bigfoot, iroka je 3 1/2 ina i visoka 1 in. Ako nemate slobodno leite od 3 1/ 2 ina privrstite nosae na obe strane disk ureaja pa ete ga ugraditi u leite od 5 1/4 ina (slika 14.2). Kod nekih kuita treba na strane diska uvrstiti ine. U tom sluaju uvrstite ih pomou zavrtanja koje ste dobili uz kuite ili uz disk ureaj. Pazite da zavrtnji ne budu dui jer ako uu preduboko u disk mogu da ga otete. Ubacite disk ureaj u leite tako da ine pravilno kliznu na mesto. Imajte u vidu da u veini kuita postoje ine i zavrtnji za ugradnju ureaja ali ako ih nema moraete posebno da ih nabavite. Utaknite postojei kabl za podatke u konektor na zadnjoj strani ureaja. U sluaju da dodajete nov kabl utaknite ga u ureaj pre nego to stavite ureaj u leite (taka 2). Utaknite odgovarajui kabl za napajanje u ureaj. Veina disk ureaja koristi vei (Molex) etvoroilni konektor za napajanje. Ako treba, nabavite razvodni kabl (mnogi raunari imaju manje utinica za napajanje nego leita za ureaje). Ukljuite raunar i sluajte kako se novi disk ureaj ubrzava. Mada su dananji ureaji veoma tihi u poreenju sa prvim diskovima ipak bi trebalo da ujete tiho zveckanje ili kuckanje kada se novi disk pokrene. Ako iz ureaja nita ne ujete, proverite kablove za podatke i za napajanje. Ponovo pokrenite sistem raunara i konfiguriite novi disk u BIOS-u. Najmanje to ete morati da uradite jeste da utvrdite (ili podesite) sledee parametre: cilindre, glave, sektore po stazi i prekompenzovanje upisivanja. Ako va BIOS ima mogunost za automatsko prepoznavanje, preporuujem da je iskoristite jer e automatski konfigurisati veinu parametara. Ako instalirate IDE disk ureaj sa preko 528 miliona bajtova moraete podesiti i LBA prevoenje kako biste mogli da koristite ceo kapacitet diska. Mnogi sistemi sadre ekran Peripherals Configuration u kojem se mogu podeavati UDMA, PIO i blok reim da bi se postigle najbolje performanse. Da biste pravilno konfigurisali disk posluite se dokumentacijom ureaja. Sauvajte konfiguraciju i zatvorite BIOS ekran da biste nastavili. U sledeem odeljku se ovaj korak detaljnije opisuje jer on moe da bude prilino sloen. Ponovo pokrenite sistem raunara i spremite se da pokrenete FDISK koji e pripremiti disk za formatiranje i upotrebu. Umesto ovog programa moete koristiti softver za izradu particija kao to je Partition Magic firme PowerQuest koji e ih automatski napraviti i upravljati njima.
Napomena
Na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu potraite Partition Magic i Drive Image u izdanju Macmillan. Drive Image preslikava ureaj da bi se omoguilo hitno vraanje sadraja ili ponavljanje instalacije.
Podeavanje sistema
Kada ugradite disk moete poeti sa podeavanjem sistema za njegovu upotrebu. Raunaru morate dati osnovne podatke o disku kako bi sistem mogao da mu pristupa i da se sa njega podie. Kako ete te podatke podesiti i sauvati zavisi i od vrste disk ureaja i od raunara. Standardni (IDE) postupci za podeavanje mogu se primeniti na sve, osim na SCSI ureaje. Za SCSI diskove obino se primenjuje poseban postupak koji zavisi od matinog adaptera. Ako ste nabavili SCSI disk, njega treba podesiti prema uputstvima koja ste dobili uz matini adapter.
Poglavlje 14
687
Automatsko prepoznavanje disk ureaja

Praktino sve novije verzije BIOS-a u dananjim PC-jima imaju mogunost automatskog prepoznavanja. BIOS prilikom podizanja sistema raunara alje posebnu komandu Identify Drive prema svim ureajima prikljuenim na IDE interfejs, a disk ureaji su dovoljno inteligentni da odgovore aljui pravilne parametre. BIOS zatim automatski belei te parametre. Na taj nain se izbegavaju greke i zabune pri izboru parametara. Meutim, ak i uz automatsko prepoznavanje diskova, neki BIOS-i e vas upozoriti da treba odrediti disk ureaj pomou programa za podeavanje sistema. U tom sluaju uite u pomoni program za podeavanje sistemskog BIOS-a i sauvajte parametre koje je BIOS otkrio na disku. Ni jedan parametar ne morate sami da zadajete. Ako sistem podrava automatsko prepoznavanje a na ekranu se ne pojave informacije o ureaju moda ste zaboravili da poveete kabl za napajanje ureaja ili ste pogreno okrenuli kabl IDE interfejsa bilo na matinoj ploi bilo na ureaju. Crveni vod na 40ilnom IDE kablu treba na oba kraja da se usmeri na pin 1. Bez napona i pravilne signalne veze ureaj se nee pokrenuti pa ne moe ni biti prepoznat. Mada veina novih BIOS-a podrava automatsko prepoznavanje ureaja, konfigurisanje preko BIOS-a ima nekoliko prednosti:
s
Ako se pojavi potreba da prenesete ureaj na drugi sistem znaete raspored i emu prevoenja (LBA i sl.). Ako se ureaj prenosi na drugi sistem na njemu treba primeniti identian raspored (cilindri, glave, sektori po stazi) i emu prevoenja inae se nee moi pristupiti podacima pa se oni mogu i otetiti. Kako mnogi sistemi sa automatskim konfigurisanjem ne prikazuju ove podatke prilikom podizanja sistema raunara jedini nain da doete do njih je da sami izvrite prepoznavanje ureaja. ak ako nemate nameru da ikada prenosite ureaj utedeete nekoliko sekundi u svakom podizanju sistema ako prepoznate ureaj programom za konfigurisanje BIOS-a i tamo sauvate parametre. Vreme ete utedeti i ako oznaite kao Not Installed one interfejse ureaja koje ne koristite. Inae e raunar prilikom svakog podizanja sistema pokuati da prepozna ureaje na sva etiri IDE prikljuka (primarni glavni, primarni sporedni, sekundarni glavni i sekundarni sporedni).
Runo prijavljivanje disk ureaja

Ako vaa matina ploa ne podrava automatsko prepoznavanje, morate runo da unesete podatke o disku u sistemski BIOS. BIOS sadri niz predvienih vrsta disk ureaja, ali su oni u veini sluajeva uasno zastareli, jer podravaju samo diskove sa manje od par stotina megabajta. Zato ete skoro uvek morati da, kao tip diska, izaberete korisniki odreen (engl. user-defined) disk i da unesete vrednosti sledeih parametara:
s s s s
za cilindre, za glave, za sektore po stazi, za prekompenzovanje upisivanja.
Te vrednosti trebalo bi da se nalaze u priruniku za ureaj, a ponekad su upisane i na samom ureaju. Bilo bi dobro da ih prepiete, jer se one moda nee videti kada disk bude ugraen. Takoe, trebalo bi da sauvate kopiju tih podataka, za sluaj da ih sistemski BIOS izgubi ako otkae baterija. Najbolje je podatke uvati u samom raunaru, na primer na ceduljici zalepljenoj sa unutranje strane kuita. Ako ne moete da pronaete prave parametre ni na kuitu ureaja ni u priruniku, preuzmite sa Interneta neki pomoni program koji moe informacije da izvue sa samog diska. Program TBLCHK.EXE firme Western Digital je auriran pa za razliku od nekih drugih moe da radi i sa ureajima u reimu LBA adresiranja. Potraite ga na Web lokaciji firme Western Digital.
688
Poglavlje 14
Napomena
Parametri za podeavanje preko 1000 popularnih modela diskova nalaze se u dodatku Tehnical Reference na CD-u. Osim toga, tu se nalazi i tabela parametara koji mogu da se upotrebe (mada moda nee biti najpogodniji) za svaki IDE disk sve do 528 M. U zavisnosti od proizvoaa i verzije sistemskog BIOS-a moe se dogoditi da treba uneti jo neke podatke, na primer, koji nain prenosa treba koristiti i da li BIOS treba da koristi LBA (engl. Logical Block Addressing - logiko adresiranje blokova).
tt
Videti Poveanje kapaciteta diska str. 470.
Formatiranje
Za rad i pouzdanost diska od najvee su vanosti pravilno podeavanje i formatiranje. U ovom odeljku opisani su postupci za pravilno formatiranje diska. Taj postupak treba da primenite prilikom ugradnje novog diska ili odmah poto napravite rezervnu kopiju podataka sa diska koji postaje problematian. Postupak formatiranja ima tri glavna koraka: 1. Formatiranje niskog nivoa 2. Izrada particija 3. Formatiranje vieg nivoa
Formatiranje niskog nivoa

Za sve nove diskove formatiranje niskog nivoa obavlja se u fabrici i nema potrebe da vi to radite pre ugradnje diska. U stvari, u redovnim prilikama nikada neete ni raditi formatiranje niskog nivoa IDE i SCSI diskova. tavie, proizvoai i preporuuju da to nikada sami ne radite za IDE diskove. Ova preporuka stvorila je neke mitove o IDE diskovima. Mnogi, na primer, kau da formatiranje niskog nivoa za IDE disk ne treba raditi, jer ako to uradite moete unititi disk. To nije istina. Moe se desiti da izgubite optimalno podeeno smicanje glava i cilindara, kao i pregled neispravnosti na disku. To, naravno, nije dobro i svakako se loe odraava na brzinu diska, ali ga ipak moete koristiti bez problema. Postoje, meutim, prilike u kojima ete morati, i pored ove preporuke, da obavite formatiranje niskog nivoa nekog IDE ili SCSI diska. Ovde e biti opisan softver koji se koristi u tu svrhu.
Softver za formatiranje niskog nivoa SCSI diskova

Ako koristite SCSI disk morate upotrebiti program za formatiranje niskog nivoa koji dobijate od proizvoaa matinog SCSI adaptera. Dizajn ovih ureaja je toliko raznovrstan da program koji pristupa registrima moe da ih obrauje samo ako je napravljen upravo za taj kontroler. Na sreu, svi SCSI matini adapteri sadre softver za formatiranje niskog nivoa, bilo u BIOS-u matinog adaptera ili na odvojenoj disketi. Veza sa SCSI diskom odvija se preko matinog adaptera. SCSI je standard, ali ne postoji standard za matini adapter. To znai da softver za formatiranje i podeavanje mora biti poseban za svaki matini adapter.
Napomena
Softver za SCSI formatiranje i podeavanje iskljuivo je vezan za matini adapter i uopte ne zavisi od vrste SCSI diska.
Poglavlje 14
689
Softver za formatiranje niskog nivoa IDE diskova

Proizvoai IDE diskova odredili su proirenja standardnog WD1002/1003 AT interfejsa, a ona su dodatno standardizovana za IDE diskove kao ATA (AT Attachment) interfejs. ATA standard dozvoljava posebne komande isporuioca i to su vlasnika proirenja standarda. Kako bi se izbeglo nepravilno formatiranje niskog nivoa mnogi IDE diskovi zahtevaju da im se upute posebni kodovi radi deblokiranja rutina za formatiranje. Ti se kodovi razlikuju od proizvoaa do proizvoaa. Ako je mogue, trebalo bi da softver za formatiranje niskog nivoa i za upravljanje grekama dobijete od proizvoaa diska; taj je softver obino prilagoen proizvodima tog proizvoaa, a esto su posebno obraeni pojedini modeli. Povedite rauna o marki i o broju modela ureaja da biste pravilno odabrali pomoni program. Veina ATA IDE diskova ima zatitu koja spreava promenu faktora smicanja i brisanje pregleda oteenja zato to oni rade u prevedenom reimu. Diskovi sa zonskim zapisivanjem uvek su u prevedenom reimu i potpuno su zatieni. Veina ATA diskova ima namenski skup komandi koje moraju da se koriste prilikom formatiranja. Standardne komande za formatiranje iz ATA standarda obino ne rade, pogotovo sa pametnim ili IDE diskovima sa zonskim zapisivanjem. Bez pravilnih komandi za formatiranje samog proizvoaa upravljanje oteenjima neete moi da izvedete na nain koji proizvoa propisuje, pa vam mogu promai neki loi sektori. Veina proizvoaa isporuuje programe za formatiranje niskog nivoa svojih ureaja. Evo nekoliko primera:
s s s s s
Seagate. ftp://ftp.seagate.com/techsuppt/seagate_utils/sgatfm4.zip IBM. http://www.storage.ibm.com/techsup/hddtech/welcome.htm Quantum. <http://support.quantum.com/menus/soft_menu.htm Western Digital. http://www.wdc.com/service/ftp/wddiag/wd_diag.exe Maxtor. http://www.maxtor.com/library/ide.html
Ja bih prvo pokuao sa programom za formatiranje odgovarajueg proizvoaa. Oni su besplatni i esto rade na niem nivou i obrauju greke bolje od optijih programa. Ako softver za formatiranje ne moete da dobijete od proizvoaa diska, preporuujem Ontrackov program Disk Manager ili program MicroScope firme Micro 2000. Jo jedan odlian, jeftin opti program za ispitivanje PC hardvera koji sadri mogunost za formatiranje niskog nivoa je program #1 TuffTEST Pro firme #1-PC Diagnostics. Ti programi mogu da formatiraju mnoge IDE diskove jer sadre komande i rutine za formatiranje dobijene od njihovih proizvoaa. Osim toga, ovi programi mogu da upravljaju oteenjima i ispituju povrinu diska.
Napomena
Ontrackov program Disk Manager moe da se kupi u generikoj verziji koja radi sa ureajima svakog proizvoaa. Meutim, postoje verzije ovog programa za pojedinanu marku koje moete dobiti besplatno na disketi ili CD-ROM-u sa pomonim programima koji se isporuuju uz ureaj. Potraite aurnu verziju programa Disk Manager i na Web lokaciji proizvoaa ureaja. Ove specijalizovane verzije proveravaju firmver na ureaju i nee raditi ni sa jednim ureajem osim onog za koji su prilagoene.
Programi za formatiranje koji ne unitavaju podatke

Ovakvi programi opte namene koji rade na nivou BIOS-a, kao to su Calibrate i SpinRite, ne preporuuju se u prilikama kada treba uraditi pravo formatiranje niskog nivoa. Oni imaju neka ogranienja i nedostatke koji suavaju polje njihovog dejstva; u nekim sluajevima mogu ak da naprave tetu nainom na koji obrauju oteenja na disku. Oni pokuavaju, pomou funkcija BIOS-a, da obave formatiranje niskog nivoa jedne po jedne
690
Poglavlje 14
staze, a uz to prave rezervne kopije i vraaju podatke na stazu. U stvari, oni ne rade potpuno formatiranje niskog nivoa, jer ni ne pokuavaju da formatiraju prvu stazu (cilindar 0, glava 0) zbog neusklaenosti sa nekim kontrolerima koji na prvoj stazi uvaju skrivene podatke. Ti programi, osim toga, ne utvruju raspored oteenja, kako to standardni programi za formatiranje niskog nivoa uvek rade, a mogu ak i ukloniti iz zaglavlja sektora oznake oteenja paljivo postavljene za vreme pravog formatiranja niskog nivoa. Zbog toga se moe dogoditi da se podaci kasnije upiu u sektore koji su prvobitno oznaeni kao neispravni, to moe ponititi garanciju nekih proizvoaa. Drugi nedostatak jeste to ovi programi mogu da se koriste samo na diskovima koji su ve bili formatirani i to mogu da formatiraju samo one diskove koji mogu da se formatiraju pomou funkcija BIOS-a.
Napomena
Spinrate je, meutim, koristan za spasavanje podataka sa diskova na kojima postoje greke itanja jer sadri temeljit postupak ponovljenih itanja greaka i analize rezultata kako bi se rekonstruisali podaci koji nedostaju. Taj postupak se naziva Dynastat Data Recovery. Pravi program za formatiranje niskog nivoa zaobilazi sistemski BIOS i alje komande direktno hardveru kontrolera. Zbog toga mnogi programi za formatiranje niskog nivoa mogu da se koriste samo sa hardverom kontrolera za koji su napravljeni. Praktino je nemogue napraviti program za formatiranje koji bi mogao da se koristi sa svim vrstama kontrolera. Mnogi su diskovi proglaeni neispravnim samo zato to se koristio pogrean program za formatiranje, koji nije mogao pravilno da obavi svoj zadatak.
Izrada particija programom FDISK

Izrada particija na disku predstavlja odreivanje podruja diska koje e operativni sistem da koristi kao volumene. Kada na disku pravite particije odgovarajui softver upisuje sektor glavne particije za podizanje sistema u prvi fiziki sektor na disku (cilindar 0, glava 0, sektor 1). Taj sektor sadri podatke koji opisuju particije na disku pomou oznaka poetnih i zavrnih cilindara, glava i sektora za svaku od njih. Tabela particija, osim toga, ukazuje ROM BIOS-u na to iz kojih particija moe da se podie sistem raunara, tj. gde da trai operativni sistem koji e uitati.
uu
Videti Sistemi datoteka i obnavljanje podataka str. 1223.
Program FDISK predstavlja prihvaeni standard za izradu particija koje e se koristiti sa svim verzijama operativnih sistema Windows 9x i DOS. Izrada particija priprema na disku sektor za podizanje sistema kako bi program FORMAT.COM, ili pomoni program GUI Format (iz Windowsa) mogli pravilno da rade. FDISK takoe omoguava da na jednom disku istovremeno postoji vie operativnih sistema. Bez obzira na operativni sistem koji koristite on bi trebalo da sadri program FDISK koji e napraviti particije na ureaju.
Napomena
Kako FDISK veliinu i raspored disk ureaja saznaje iz BIOS-a podaci u BIOS-u su od sutinskog znaaja da bi taj program pravilno radio. Kada bi disk od 10 GB bio u BIOS-u opisan kao disk od 10 MB na tom disku bi i FDISK, pa posle njega i FORMAT pripremio za upotrebu samo 10 MB. U svakoj verziji Windowsa, kao i u MS-DOS-u, FDISK omoguava izradu razliitih particija: primarnih i proirenih. Sa primarne particije se moe podii sistem raunara a sa proirene ne. Ako u raunaru imate samo jedan disk ureaj mora se bar jedan deo odvojiti za primarnu particiju ako hoete da podiete sistem raunara sa diska (a ko ne bi?). Primarna particija dobija samo jednu slovnu oznaku (u raunarima sa jednim diskom to je oznaka
Poglavlje 14
691
C:), dok proirena particija logiki obuhvata ostale slovne oznake (od D: na dalje). Proirena particija moe da sadri jednu slovnu oznaku (koja se naziva i logiki DOS ureaj) ili vie logikih DOS ureaja razliitih veliina. Nemojte da vas buni to to FDISK particije naziva DOS particijama ili DOS ureajima. Isti naziv vai u svim operativnim sistemima: Windows 95, 98, NT, 2000, Linux itd. U svim verzijama MS-DOS-a i u nekim verzijama Windowsa je deljenje disk ureaja programom FDISK obavezno. Prvobitno izdanje Windowsa 95 i MS-DOS podravaju FAT16 koji ne omoguava korienje vie od 65536 datoteka na jednom ureaju niti vie od 2,1 GB na jednoj slovnoj oznaci. Prema tome, disk kapaciteta 10,1 GB pripremljen pomou MS-DOS-a ili Windowsa 95 mora da upotrebi najmanje pet slovnih oznaka a moe i vie (slika 14.3).
Disk sa ukupno 10,1 GB
Logiki DOS ureaj H: 0,5 GB Primarni ureaj C: 2,1 GB Logiki DOS ureaj G: 1,5 GB
Logiki DOS ureaj F: 2,0 GB
Logiki DOS ureaj D: 2,0 GB
Logiki DOS ureaj E: 2,0 GB
Proirena particija 8,0 GB (ureaji od D: do H:)
Slika 14.3 Dodavanje diska veeg od 2,1 GB u raunar sa MS-DOS-om ili prvobitnim Windowsom 95
primorava korisnika da napravi vie slovnih oznaka da bi mogao da koristi ceo kapacitet ureaja. Logiki DOS ureaj koristi se kao svaki drugi ureaj mada je on samo deo jednog fizikog ureaja. uu
Videti Strukture diska sa FAT-om str. 1224.
Drugi razlog za deljenje diska na vie slovnih oznaka je vea bezbednost podataka. Na primer, PowerQuest (firma u kojoj je napravljen PartitionMagic) predlae sledeu emu: C: za operativni sistem i pomone programe D: za aplikacije E: i sve sledee oznake za podatke U tom primeru, primarna i proirene particije bi se dodeljivale na sledei nain: C: primarna particija D: i E: logiki DOS ureaji u proirenoj particiji Ako zbog tekog kvara otkau C: ili D:, ureaj E: u kojem se nalaze podaci, ostao bi normalno i dalje neoteen. Na ovaj nain se olakava i izrada rezervnih kopija: podesite program za izradu rezervnih kopija da snimi ceo ureaj E: ili sve datoteke sa tog diska koje su izmenjene.
692
Poglavlje 14
Podrka za velike disk ureaje

Ako koristite FDISK u Windowsu 95B ili nekoj novijoj verziji (Win95 OSR 2.x) ili u Windowsu 98 sa diskom veim od 512 MB on e ponuditi mogunost podrke za velike diskove. Ta mogunost vam daje nekoliko prednosti:
s
Veliki disk (vei od 2,1 GB) moete koristiti sa jednom slovnom oznakom. U sutini, disk moe da bude kapaciteta do 2 TB a ipak da se koristi sa jednom slovnom oznakom. To je omogueno sistemom za upravljanje datotekama FAT32 koji dozvoljava daleko vie datoteka na jednom disku nego FAT16. Zbog efikasnijeg naina skladitenja u sistemu FAT32 datoteke e zauzeti manje prostora na disku.
uu
Videti FAT32 str. 1242.

s
Meutim, imajte na umu da se disku koji je FDISK pripremio sa podrkom za velike diskove (FAT32) jedino moe pristupati iz Windowsa 95B ili Windowsa 98. Ako imate stare MS-DOS igre ili aplikacije koje zahtevaju da sistem bude podignut u MS-DOS-u a ne iz Windowsovog komandnog reima, one nee moi da pristupaju FAT32 ureaju. Disk pripremljen sa opcijom za podrku velikim diskovima (FAT32) moe se programom FDISK podeliti na primarnu i proirenu particiju isto kao i FAT16 zbog ranije opisane bezbednosti podataka. Postoji jo jedan sistem za upravljanje datotekama, NTFS, koji podravaju samo Windows NT i Windows 2000. To je sistem visokih performansi za upravljanje datotekama, sa dodatnim mogunostima za bezbednost i za umreavanje. Ovaj sistem je detaljnije opisan u poglavlju 27, Sistemi datoteka i obnavljanje podataka. Primetite da Windows 9x ne moe da ita sa NTFS particija a Windows NT ne moe da koristi FAT32 particije. Windows 2000 moe da koristi oba ova sistema.
Dodeljivanje slovnih oznaka programom FDISK

FDISK moe da se koristi na razliite naine u zavisnosti od broja diskova koje imate u raunaru i od broja slovnih oznaka koje hoete da dodelite. Ako imate samo jedan disk i na njemu napravite jednu primarnu particiju i jednu proirenu podeljenu na dva logika DOS ureaja dobiete sledee oznake: Vrsta particije Primarna Proireni volumeni Slovne oznake C: D: i E:
Veina korisnika bi pomislila da e drugi disk koji bi se dodao u sistem dobiti slovne oznake iza slova E. Meutim, da biste u toj situaciji pravilno koristili program FDISK morate da shvatite kako sistem dodeljuje slovne oznake. U tabeli 14.1 prikazano je dodeljivanje slovnih oznaka prema ureaju i vrsti particije.
Tabela 14.1
Ureaj Prvi Prvi Drugi Drugi
Dodeljivanje slovnih oznaka prema ureaju i vrsti particije

Particija Primarna Proirena Primarna Proirena Redosled 1. 3. 2. 4. Prva slovna oznaka C: E: D: F:
Poglavlje 14
693
ta se dogaa kada ste dodali drugi disk? Ako drugi disk pripremite sa primarnom particijom a prvi disk ima i proirenu particiju, drugi disk e za primarnu particiju zauzeti slovnu oznaku D:. Zato e sve slovne oznake u proirenoj particiji prvog diska morati da se pomere za jedno slovo. U prvom primeru naveli smo ureaj sa slovnim oznakama C: (primarna particija), D: i E: (volumeni u proirenoj particiji). U tabeli 14.2 prikazano je ta se dogaa kada bi se dodao jo jedan disk sa jednom primarnom particijom i jednom proirenom particijom podeljenom na dva volumena (ista podela kao na prvom disku).
Tabela 14.2 Promene slovnih oznaka posle dodavanja drugog diska sa primarnom particijom
Ureaj prvi Prvi Drugi Drugi Particija Primarna Proirena Primarna Proirena Redosled 1. 3. 2. 4. Poetne slovne oznake (samo prvi disk) C: D: i E: Nove slovne oznake C: E: i F: D: G: i H:
Kada smo dodali drugi disk, prvobitne oznake D: i E: su postale E: i F:. Primarna particija na novom disku je postala D: a volumeni proirene particije na drugom disku su G: i H:. Jeste li zbunjeni? Bolje bi bilo da niste jer ete inae kopirati i premetati podatke sa pogrenog diska ili na pogrean disk. Isti princip vai i za trei i etvrti fiziki ureaj: slovne oznake se prvo dodeljuju primarnim particijama na svim diskovima a tek zatim logikim DOS ureajima u proirenim particijama. Ako hoete da izbegnete pomeranje slovnih oznaka moete na dodatnim diskovima da definiete samo proirene particije, odnosno da na njima uopte ne pravite primarne particije. Na taj nain e se particije na novom disku pojaviti samo kao dodatna slova a oznake sa prvog diska e ostati neizmenjene. Sada vam je jasno da ako sistemu dodajete ureaj nije dobro da ga pripremate sa primarnom particijom. Kada instalirate dodatni disk ureaj (a ne zamenu) setite se da se sa njega ne moe podizati sistem raunara. Ako se ne moe podizati sistem raunara nema nikakvog razloga da on ima primarnu particiju. FDISK e na svakom disku dozvoliti da se napravi proirena particija koja zauzima 100 posto prostora. U tabeli 14.3 vidi se primer iz tabele 14.2 ako se ceo drugi disk pripremi kao jedna proirena particija.
Tabela 14.3 Promene slovnih oznaka posle dodavanja drugog diska sa proirenom particijom
Ureaj prvi Prvi Drugi Drugi Particija Primarna Proirena Primarna Proirena Redosled 1. 3. 2. 4. Poetne slovne oznake (samo prvi disk) C: D: i E: Nove slovne oznake C: D: i E: F:
Kada se dodaje novi ureaj koji sadri samo volumene proirene particije, prvobitno dodeljene slovne oznake, kao to vidite, ostaju nepromenjene. Ovakav raspored je mnogo razumljiviji, pa nee dolaziti do nesrea zbog novih slovnih oznaka. Ovakav postupak operativnog sistema objanjava zbog ega su na prvim raunarima sa Iomeginim IDE Zip
694
Poglavlje 14
ureajima ti ureaji dobijali oznaku D: a jedini disk oznake C: i E:. Zip ureaj se smatrao drugim hard diskom sa primarnom particijom.
Izrada particija programom Partition Magic

Programom Partition Magic firme PowerQuest moete bez gubitka podataka da izvrite sledee promene:
s s s s
Izmenite veliinu primarne particije (poveate je ili smanjite) Slobodnom prostoru na disku dodelite novu slovnu oznaku Zamenite neefikasnu particiju FAT16 efikasnijom - FAT32 u sistemima sa Windowsom 95B ili Windowsom 98 Premestite programe na nove logike ureaje koje ste napravili programom Partition Magic i automatski promenite zapise u bazi Registry i druge informacije.
Napomena
Kako je u ovom poglavlju ve pomenuto, na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu dobijate i Que izdanje programa Partition Magic. Ipak preporuujem da se za poetno deljenje na particije koristi FDISK. Partition Magic moe, meutim, biti veoma koristan za naknadne izmene postojeih particija. Mada program preporuuje da se pre menjanja napravi potpuna rezervna kopija, ja sam esto koristio program Partition Magic da za manje od 10 minuta od jednog velikog diska napravim dva ili vie logikih volumena. Isti posao uz potpunu rezervnu kopiju i FDISK/FORMAT potrajao bi nekoliko sati.
Formatiranje vieg nivoa

Poslednji korak pri ugradnji diska je formatiranje vieg nivoa (formatiranje koje zavisi od operativnog sistema). Kao izrada particija, formatiranje vieg nivoa zavisi od sistema datoteka koji ste izabrali za taj disk. Kod operativnih sistema Windows 9x i DOS osnovni zadatak formatiranja vieg nivoa jeste pravljenje FAT tabele i sistema direktorijuma, da bi operativni sistem mogao da upravlja datotekama. Pre formatiranja treba upotrebiti FDISK. Svaki logiki ureaj koji napravite programom FDISK mora da se formatira pre korienja za skladitenje podataka. Obino se formatiranje vieg nivoa radi pomou programa FORMAT.COM ili pomonog programa za formatiranje u Windows Exploreru. Za FORMAT.COM vai sledea sintaksa:
FORMAT C: /S /V
Ovom komandom logiki se formatira disk C:, u prvi deo particije upisuju se skrivene datoteke operativnog sistema i na kraju se pojavljuje zahtev da odredite oznaku volumena koja e se upisati na disk na kraju formatiranja. FAT program za formatiranje vieg nivoa obavlja sledee zadatke: 1. Skenira disk (samo itanjem), trai sektore koje je formatiranje nieg nivoa oznailo kao neispravne i belei da su te staze neitke. 2. Vraa glave na prvi cilindar date particije i tu (glava 1, sektor 1) upisuje sektor DOSa za podizanje sistema sa tog volumena. 3. Upisuje FAT tabelu na adresi: glava 1, sektor 2. Odmah iza nje upisuje jo jedan primerak te tabele. Te su tabele u osnovi prazne osim to postoje oznake loih klastera kojima se odreuju neispravne oblasti diska, obeleene kao neitke prilikom skeniranja. 4. Upisuje prazan osnovni direktorijum. 5. Ako je upotrebljen parametar /S, kopira sistemske datoteke IO.SYS i MSDOS.SYS (ili IBMBIO.COM i IBMDOS.COM, u zavisnosti od toga koji se DOS koristi), a posle njih i datoteku COMMAND.COM (uravo tim redosledom).
Poglavlje 14
695
6. Ako je upotrebljen parametar /V, zahteva od korisnika da unese oznaku volumena koja e se upisati kao etvrta datoteka u osnovni direktorijum. Sada operativni sistem moe da koristi disk za uvanje i pronalaenje datoteka i sa tog diska moe da se podie sistem raunara. Tokom prve faze formatiranja vieg nivoa program trai oznake oteenja. Oteenja koja obelei formatiranje nieg nivoa ovde se pojavljuju kao neitke staze ili sektori. Kada program za formatiranje vieg nivoa naie na takvo podruje, on automatski pet puta pokuava da ita sa tih staza ili sektora. Ako je neitko podruje oznaeno prilikom formatiranja nieg nivoa, svi ti pokuaji bie neuspeni. Posle pet pokuaja DOS-ov program FORMAT odustaje od staze ili sektora i prelazi na sledee. Podruja koja ostaju neitka nakon poetnog itanja i pet ponovnih pokuaja belee se u FAT tabelu kao loi klasteri.
Napomena
Kako formatiranje vieg nivoa ne prepisuje podatke dalje od osnovnog direktorijuma, mogue je programima kao to je Norton Utilities rasformatirati disk na kojem se nalaze stari podaci, ali samo ako posle formatiranja vieg nivoa nisu jo upisivani novi programi ili podaci. Formatiranje moe da se poniti zato to na disku jo uvek postoje podaci od ranije. Ako pravite proirenu particiju, za logike DOS ureaje koristi se jednostavnija komanda
FORMAT, poto nisu potrebne sistemske datoteke. Na primer, za ureaj D: komanda je FORMAT D:/V a za ureaj E: je FORMAT E:/V.
Ogranienja programa FDISK i FORMAT

Najvei problem sa programom FDISK je to to je on destruktivan. Ako se predomislite u vezi sa nainom podele diska morate da napravite rezervnu kopiju i zaponete sve od poetka. To je ve dovoljan razlog za posebnu panju, ali postoje i druga ogranienja koja treba imati na umu.
s s s
s s
FDISK ne prua pomo u reavanju problema vezanih za promene slovnih oznaka. Da bi ureaj mogao da se koristi, posle FDISK-a treba uraditi i FORMAT. FORMAT mora da proveri ceo ureaj da bi ga osposobio za upotrebu, ali njegovo upravljanje grekama je toliko elementarno da se na starijim diskovima koji imaju greke itanja moe odbaciti mnogo prostora. FDISK i FORMAT su projektovani za okruenje jednog operativnog sistema bez mogunosti podizanja vie operativnih sistema (na primer, Windows 9x i NT ili Windows 9x i Linux). FDISK i FORMAT ne sadre proceduru za prebacivanje podataka na novi disk, a XCOPY je neugodan za upotrebu. FDISK i FORMAT mogu da dovedu do sukoba sa postojeim ureajima za CD-ROM koji esto koriste sledeu slobodnu slovnu oznaku posle postojeeg disk ureaja.
Ovo su razlozi to mnogi prodavci uz ureaje nude i softver za neku vrstu automatizovanog instaliranja. Takvi programi omoguavaju brzo, lako i pouzdano prebacivanje na novi disk. Uobiajeni programi za automatizovano instaliranje diskova nude sledee mogunosti:
s s s
Zamenu za FDISK i FORMAT. Jedan program bre obavlja obe funkcije nego FDISK i FORMAT koji rade odvojeno. Bazu podataka svih kratkospojnika na ureajima za glavne marke i modele Kopiranje diska. Kopiranje sadraja starog MS-DOS ili Windows 9x ureaja na novi ureaj uz ouvanje dugakih imena datoteka i atributa.
696
s
Poglavlje 14
s s
Pomoni program za pomeranje slovne oznake ureaja za CD-ROM. Pomera CD-ROM na novu slovnu oznaku (da bi se napravilo mesto za oznake novog disk ureaja) i menja reference CD-ROM-a u datoteci INI i u bazi Registry kako bi softver koji se odnosi na CD-ROM mogao da radi bez ponovnog instaliranja. Postupak instaliranja novog disk ureaja uz pomo menija ili arobnjaka (engl.wizard). Mogunost prevazilaenja ogranienja iz BIOS-a da bi se mogli instalirati veliki ureaji (> 504 MB, 2,1 GB, 8,4 GB itd)
Dva vodea distributera pomonih programa za automatizovano instaliranje diskova su Ontrack Data International, Inc. i StorageSoft. Ove kompanije proizvoaima ureaja prodaju svoje programe prilagoene za odreene vrste ureaja (OEM). Javno prodaju i opte verzije koje mogu da se koriste za svaku vrstu i model disk ureaja. U tabeli 14.4 navedeni su najpopularniji programi za instaliranje diskova.
Tabela 14.4
Prodavac Ontrack
Pregled programa za automatizovano instaliranje diskova

Softver Disk Manager Disk Manager DiskGo! EZ Drive DrivePro DiscWizard MaxBlast! Trenutna verzija 9.xx 2.5x 9x 3.x 2.4x 9.x OEM Da Da Da Ne Da Da Opti Da Da Da Da Ne Ne
StorageSoft Seagate 1 Maxtor

2
1 DiscWizard firme Seagate je razvijen zajedno sa firmom Ontrack i sadri program Disk Manager v9.x. 2 MaxBlast! Software v9.x firme Maxtor je prilagoena verzija programa EZ-Drive. Verzije 7.x i 8.x ovog programa bile su prilagoene verzije programa Disk Manager firme Ontrack.
Disk Manager i EZ-Drive su pomoni programi za rad u DOS-u dok DiscWizard i Disk Manager DiskGo! imaju interfejs prilagoen Windowsu. DiscWizard firme Seagate u stvari analizira sistem, korisniku postavlja pitanja o nameravanom instaliranju i priprema postupak prilagoen odgovorima korisnika. OEM verzije instalacionih programa mogu se preuzeti sa Web lokacija proizvoaa ureaja dok opte verzije koje vae za bilo koju kombinaciju ureaja moete nabaviti u prodavnicama ili putem prodaje preko Interneta kod prodavaca.
Zamena postojeeg ureaja

U prethodnim odeljcima je bilo rei o instaliranju jedinog disk ureaja u raunar i o dodavanju novog ureaja. Mada formatiranje i izrada particija na novom disku nisu sasvim jednostavni, zamena postojeeg ureaja i prebacivanje svih programa i datoteka mogu da budu daleko sloeniji.
Zamena disk ureaja za korisnike DOS-a

Dok je MS-DOS 6.x bio najei operativni sistem mnogi korisnici su na sledei nain prenosili sadraj starog diska na novi: 1. Prvo se napravi disketa sa koje se moe podizati sistem raunara i na nju se snime programi FDISK, FORMAT i XCOPY. 2. Novi disk se pripremi sa primarnom particijom (a zavisno od potreba korisnika i sa proirenom particijom). 3. Novi disk ureaj se formatira sa sistemskim datotekama iako ga sistem prepoznaje kao ureaj D:.
Poglavlje 14
697
4. Komandom XCOPY se sve datoteke koje nisu sakrivene prenesu sa C:\ (stari disk) na D:\ ovako:
XCOPY C:\ C:\ /S/E
Istom komandom XCOPY prenesu se datoteke i sa drugih slovnih oznaka na starom disku u odgovarajue delove novog diska. Kako su na takvim sistemima jedine sakrivene datoteke bile datoteke operativnog sistema potrebne za podizanje sistema raunara (koje su ve instalirane) i trajna datoteka za stranienje Windowsa 3.1 (koja se mogla napraviti i kasnije pokretanjem Windowsa), ovaj besplatan nain za prenoenje datoteka je dobro funkcionisao. Nakon uklanjanja prvobitnog ureaja sa sistema, novi ureaj se kratkospojnicima podesi da bude glavni i dodeli mu se oznaka C:. Sa diskete se zatim pokrene program FDISK da bi se primarna particija na disku C: proglasila aktivnom. Kada se prekine program FDISK novi disk e pokrenuti sistem raunara.
Zamena disk ureaja za korisnike Windowsa 9x

Windows 95 i 98 su zakomplikovali nekada jednostavan postupak prenosa podataka na novi sistem svojim estim korienjem skrivenih datoteka i omotnica (kao to je \Windows\Inf gde se uvaju Windowsovi upravljaki programi za hardver). Skrivene datoteke su glavni razlog to je u Windows 9x ukljuena veoma unapreena verzija programa XCOPY.
Napomena
Kada se u DOS sesiji pod Windowsom pozove program XCOPY umesto njega se automatski pokree XCOPY32.
XCOPY32 za prenos podataka u Windowsu 9x

Za razliku od klasinog programa XCOPY, XCOPY32 moe da kopira skrivene datoteke, moe da ouva atribute datoteka kao to su sistemska (engl. system), sakrivena (engl. hidden), samo za itanje (engl. read-only) i arhivska (engl. archive), moe automatski da pravi omotnice i kompatibilan je sa dugakim imenima datoteka. Prema tome, on se moe koristiti za kopiranje postojeeg ureaja ako se vodi rauna o sledeem: 1. Komanda XCOPY32 je daleko sloenija. 2. U toku kopiranja moe doi do greaka zato to Windows koristi privremene datoteke ali XCOPY32 se moe primorati da nastavi. Sledeom komandom se poziva program XCOPY32 koji e preneti sve datoteke i omotnice sa originalnog disk ureaja (C:) na novi ureaj (D:). Ova komanda se mora izvriti u DOS sesiji pod Windowsom 95 ili 98.
xcopy32 C:\ D:\ /e/c/h/r/k
Programski prekidai imaju sledee znaenje:

s s s s s
/E kopiraju se omotnice iako su prazne, takoe se kopiraju sve omotnice unutar poetne. /C posle greaka se kopiranje nastavlja (Windowsova datoteka za stranienje se ne kopira jer je u upotrebi) /H kopiraju se skrivene i sistemske datoteke /R datoteke samo za itanje se prepisuju /K uvaju se atributi datoteka
698
Poglavlje 14
Komandu treba ponoviti za sve slovne oznake koje postoje na starom ureaju. Kada se prvobitni ureaj ukloni iz raunara novi ureaj kratkospojnicima podesite da bude glavni (ili jedini) i operativni sistem e mu dodeliti oznaku C:. Zatim sa diskete pokrenite program FDISK i proglasite primarnu particiju na novom C: disku aktivnom. Kada prekinete program FDISK novi disk e pokrenuti sistem raunara. Napominjem da su neki korisnici imali problema sa ovim postupkom mada je meni sve prolo dobro. Za lake, automatizovano kloniranje ureaja postoji komercijalni softver projektovan u tu svrhu, na primer Drive Copy firme PowerQuest ili Norton Ghost firme Symantec. Mada su mnogi korisnici uspevali da pripreme nove disk ureaje koristei samo FDISK i FORMAT, dananji sloeniji sistemi daju sve vie razloga za primenu drugih metoda.
Reavanje problema i popravka diska

Ako na disku postoji kvar unutar HDA on se obino ne moe popraviti. Popravka bi moda bila izvodljiva ali se daleko vie isplati kupiti novi disk ureaj. Ako je greka na logikoj ploi, ona se lako moe zameniti novom ili popravljenom ploom. To se obino radi samo da bi se proitali podaci sa oteenog diska, jer da biste doli do logike ploe moraete da kupite ceo novi disk, poto ni jedan proizvoa vie ne prodaje rezervne delove. Veina problema sa disk ureajima nisu hardverske prirode i mogu se reiti novim formatiranjem niskog nivoa uz obeleavanje oteenja. Manji nedostaci prepoznaju se po tome to disk zvui uobiajeno, ali pravi greke prilikom itanja i pisanja. Tei kvarovi su mehaniki, pa disk ureaj moe da zvui kao da je pun klikera. Stalno kripanje i grebanje iz diska sa kojim je itanje i pisanje nemogue takoe se smatra teim kvarom. U takvim sluajevima je malo verovatno da bi formatiranje niskog nivoa moglo da osposobi disk. Ako postoji takav kvar prvo pokuajte da zamenite logiku plou. To moete sami da uradite, pa ete moi da spasete podatke koji se nalaze na disku. Ako se zamenom logike ploe ne otkloni kvar, stupite u vezu sa proizvoaem ili specijalizovanim servisom koji ima uslove za popravak u okruenju iste prostorije. (U dodatku Vendors List na CD-u se nalazi spisak proizvoaa diskova i kompanija specijalizovanih za opravke diskova.) Kada se uzmu u obzir trokovi verovatno e biti jeftinije da se jednostavno kupi novi disk ureaj.
Testiranje disk ureaja

Kada se pristupa disku lako je utvrditi da li je ureaj pravilno podeljen na particije i formatiran. Jednostavnim testom se moe utvrditi da li je ureaj uopte podeljen na particije i da li je pravilno formatiran. Ovi testovi se najbolje sprovode ako imate disketu za podizanje sistema raunara i ako je ispitivani disk jedini hard disk u raunaru. Prvo poveite disk sa raunarom. Nije neophodno da ureaj instalirate u leite (osim ako ne planirate odmah da ga koristite). Dovoljno je samo povezati kablove za napajanje i za podatke. Ako pokreete ureaj van leita, preporuio bih da ga stavite na izolovan sunerasti podmeta ili slinu meku podlogu. To e obezbediti ureaj od moguih udaraca i drugih neprilika. Kada pronaete ureaj u BIOS-u i sauvate promene pokrenite sistem sa diskete. Zatim, na odzivnik A: upiite sledeu komandu:
DIR C:
Mogua su tri odgovora:

s
Invalid Drive Specification. Ovo znai da ureaj nema ispravnu particiju (napravljenu programom FDISK) ili da je oteen postojei glavni sektor za podizanje sistema raunara ili da su oteene tabele particija. U svakom sluaju ureaj treba pre upotrebe podeliti na particije i formatirati. Ista poruka moe da se pojavi i u sluaju
Ugradnja optikog ureaja (CD-ROM, CD-R)
Poglavlje 14
699
ispravno podeljenog FAT32 ili NTFS ureaja ako ste sistem podigli disketom Windowsa 95 (prva verzija) ili MS-DOS-a. Da biste izbegli ovu pogrenu poruku u sluaju FAT32 diska upotrebite disketu za podizanje sistema Windows 95B, Windows 98 ili Windows 2000. Za NTFS particije treba koristiti disketu za podizanje sistema Windows NT ili Windows 2000. Invalid media type. Ureaj je podeljen na particije ali nije formatiran, ili je formatiranje oteeno. Posluite se opcijom #4 programa FDISK da biste ispitali postojee particije na disku kako biste ih ili izbrisali i napravili nove ili zadrali postojee particije i pokrenuli program FORMAT za svaku slovnu oznaku na disku. Directory of C: Lista se sadraj ureaja C: to znai da na disku postoje ispravni FDISK i FORMAT struktura i podaci.

Ugradnja ureaja za CD-ROM ili DVD-ROM moe da bude onoliko sloena ili jednostavna koliko je vi takvom napravite. Ako unapred planirate, ugradnja bi trebalo da tee glatko. U ovom odeljku je opisana ugradnja tipinih unutranjih (SCSI ili IDE) i spoljnih (samo SCSI) optikih ureaja, sa savetima kakvih obino nema u prirunicima koje dobijate od proizvoaa. Posle ugradnje hardvera, posao je zavren ako koristite Windows 9x sa Plug and Play ureajem, inae morate sami da uitate softver za pristupanje ureaju.
Napomena
Ureaji CD-ROM i DVD-ROM koriste isti IDE ili SCSI sistemski interfejs i mogu da se ugrade na isti nain. Neki DVD-ROM ureaji sadre dopunsku grafiku karticu sa MPEG-2 dekoderom koja omoguava gledanje filmova i videa na PC-ju. Kartica se ugrauje u PCI slot na sabirnici kao svaka druga kartica za proirenje a dekodira video, to bi inae morao da radi procesor.
Izbegavanje sukoba: uredite kartice

Bez obzira na vrstu ugradnje - unutranju ili spoljnu - da bi ureaj radio, mora ispravno da radi IDE ili matini SCSI adapter. U veini sluajeva, optiki ureaj ete povezati na postojei IDE ili SCSI adapter. Adapter bi trebalo da je ve tako podeen da ne izaziva sukob sa drugim ureajima na raunaru. U tom sluaju, samo povezujete ureaj odgovarajuim kablom. Veina dananjih raunara ima IDE adapter na matinoj ploi. Meutim, ako svom sistemu prvi put dodajete SCSI, morate da ugradite matini SCSI adapter u slot za proirenje i proverite da li je podeen za korienje odgovarajuih hardverskih resursa kao to su:
s s s
IRQ DMA kanal Adresa U/I prikljuka
Kao i uvek, Windows 9x i PnP hardver potpuno automatizuju ovaj postupak, ali ako koristite neki drugi operativni sistem, moraete runo da podesite adapter.
Podeavanje ureaja
Da bi novi optiki ureaj pravilno radio najvanije je podeavanje. Pregledajte ureaj (slika 14.4) i utvrdite da li ima kratkospojnike. IDE ureaj se obino podeava:
s s
Kao glavni (engl. master) ureaj na drugom IDE prikljuku ili Kao sporedni (engl. slave) ureaj uz postojei disk ureaj u raunaru
700
Poglavlje 14
Ako ovaj ureaj treba da bude jedini na drugom EIDE interfejsu, obino e odgovarati fabrika podeavanja. Proverite u priruniku da li je tako. Kada CD-ROM ili DVD-ROM koristite kao sporedni ureaj - tj. kao drugi ureaj na istom trakastom kablu sa postojeim ureajem - proverite da li su kratkospojnici podeeni za sporedan ureaj i podesite raniji ureaj da on bude glavni (slika 14.5). U veini sluajeva, ureaj e se pojaviti kao sledei logiki ureaj, odnosno ureaj D:.
Upozorenje
Kad god je to mogue, ne bi trebalo ureaj CD-ROM ili DVD-ROM povezivati na isti kanal sa diskom raunara, jer deljenje kanala moe da uspori oba ureaja. Ako va raunar ima dva IDE kanala, kakav je sada standard, trebalo bi da optiki ureaj poveete na drugi kanal, ak iako na prvom kanalu imate samo jedan disk.
Slika 14.4 Prikljuci za povezivanje tipinog IDE unutranjeg CD-ROM ureaja sa zadnje strane.
Slika 14.5 Ugraeni EIDE interfejs sa prvim i drugim IDE kanalom.
Poglavlje 14
701
SCSI ureaji se lake podeavaju, zato to samo treba da izaberete odgovarajuu SCSI oznaku za raspoznavanje (ID) za ureaj. Po konvenciji, disk sa kojeg se podie sistem raunara (ureaj C:) u SCSI sistemu ima oznaku ID0, a matini adapter oznaku ID7. Izmeu ta dva broja moe se izabrati bilo koji, samo ako nije ve dodeljen nekom drugom ureaju. Na veini SCSI ureaja se biranje SCSI oznake postie dugmadima koja se pritiskaju ili jednim koje se okree, ali neki ureaji imaju za tu svrhu kratkospojnike. SCSI ureaji se meusobno povezuju u sklopu sabirnice. Ako va novi SCSI ureaj pada na kraj SCSI sabirnice, moraete jo da dodate zavrni ureaj. Povedite rauna da se SCSI sabirnica posmatra kao fiziki niz ureaja a ne prema oznakama za raspoznavanje koje nose.
Napomena
IDE/EIDE diskovi i SCSI optiki ureaji mogu lako da se nau na istom raunaru. Optiki ureaj treba da se povee na SCSI matini adapter odvojen od podsistema IDE. Neki adapteri za zvuk imaju ugraeni SCSI interfejs.
Povezivanje spoljnog (SCSI) ureaja

Paljivo raspakujte ureaj. Kada kupite spoljni ureaj, trebalo bi da dobijete:
s s
CD-ROM ili DVD-ROM ureaj SCSI adapterski kabl
Osim matinog SCSI adaptera, to je najmanje to vam je potrebno da biste ukljuili ureaj. Verovatno ete dobiti i spremnicu za diskove (engl. caddy), dokumentaciju za ureaj, upravljaki program, SCSI zavrni ureaj, a moda i par CD-a za poetak. Uz SCSI ureaj skoro nikad ne dobijate matini SCSI adapter za povezivanje sa sistemom. Kako je SCSI projektovan da podri 7 ureaja na jednom sistemu (ili 15 ureaja kod Ultra2 SCSI), ne bi bilo praktino da se matini adapter prodaje sa svakim dopunskim ureajem. Mada nekoliko raunara ima SCSI interfejs ugraen na matinu plou, u veini sluajeva matini adapter morate da nabavite kao posebnu karticu za proirenje. Da biste poeli ugradnju, pregledajte radni sto i kabl koji ste dobili sa ureajem. Gde da stavite ureaj? Duina kabla ograniava izbor mesta. Pronaite mesto za ureaj, i poveite ga kablom za napajanje. Proverite da li za novi ureaj imate slobodnu utinicu, ili jo bolje slobodan prikljuak na ureaju za zatitu od strujnih udara. SCSI ureaji obino koriste jednu od dve vrste kablova. Neki stariji ureaji koriste 50ilni Centronics kabl, koji se zove A-kabl, dok veina dananjih ureaja koristi 68-ilni kabl sa D prikljucima koji se zove P-kabl. Poveite jedan kraj kabla u utinicu na ureaju, a drugi u SCSI konektor na adapterskoj kartici. Veina spoljnih ureaja ima sa zadnje strane dve utinice - svaka od njih se moe koristiti za vezu sa PC-jem (slika 14.6). Drugu utinicu upotrebite za povezivanje sa sledeim SCSI ureajem ili, ako je ovo poslednji ureaj u lancu, u nju ukljuite zavrni ureaj. Ukoliko na ureaju i adapterskoj kartici postoje osigurai za kabl, zabravite kabl.
Napomena
SCSI ureaj mora da ima nain za zavravanje sabirnice kada je to potrebno. Zavrni ureaj moe da bude utika bez kabla koji prikljuite na drugu utinicu ureaja, dok neki ureaji imaju ugraen zavrni otpornik, odnosno kolo za samozavravanje. U tom sluaju treba da postoji kratkospojnik ili prekida koji treba da postavite u poloaj za zavravanje. Na kraju, spoljni ureaj treba na zadnjoj strani da ima prekida za biranje SCSI oznake za raspoznavanje. Tim prekidaem se podeava broj koji e matini adapter koristiti za
702
Poglavlje 14
prepoznavanje ureaja na sabirnici. Matini adapter, po pravilima veine proizvoaa treba da nosi broj 7, a neki, ali ne svi, proizvoai rezerviu brojeve 0 i 1 za diskove u raunaru. CD-ROM ili DVD-ROM ureaju odredite neki drugi broj - na primer, 6, 5 ili 4. Jedino ne smete da izaberete broj koji je ve zauzet - ne sme da ga koristi sam adapter ili neki drugi dopunski ureaj na sabirnici.
SCSI prikljuci spoljnog CD ureaja
Slika 14.6 Stariji SCSI prikljuci spoljnog CD-ROM ureaja tipa Centronics.

Raspakujte pribor za ugradnju unutranjeg ureaja. Trebalo bi da imate sledee delove:
s s s s
Ureaj Unutranji CD-audio kabl Diskete ili CD-ROM sa upravljakim softverom i prirunik ine za ureaj i/ili zavrtnje za privrivanje
Proizvoa moe u pribor da uvrsti i razvodnik kabla za napajanje - snop ica sa prikljucima na tri kraja. Moe da postoji i spremnica za diskove i korisniki prirunik. Ako na raunaru jo nemate matini SCSI adapter, treba da nabavite i njega. Proverite da li je raunar iskljuen i skinite poklopac kuita raunara. Pre ugradnje SCSI adaptera u sabirnicu za proirenje raunara, poveite trakasti SCSI kabl sa adapterskom karticom (slika 14.7).
Trakasti kabl i boni prikljuak na kartici

Trakasti kabl bi trebalo da ima istovetne utinice sa obe strane. Videete crvenu ili takastu liniju du jedne spoljne ivice kabla. Ta linija oznaava vod broj 1 i obezbeuje pravilno povezivanje SCSI kabla sa karticom i sa ureajem. Ako imate sree, proizvoa je napravio utore ili klju-voice na jednoj strani prikljuka. U tom sluaju moete kabl da prikljuite na karticu samo na jedan nain. Kablovi bez voica moraju se prikljuiti prema oznakama za vod odnosno izvod broj 1. Na jednoj strani SCSI adaptera ete pronai dvostruki red od 50 noica boje mesinga. To je boni prikljuak kartice. Pri osnovi noica bi trebalo da pronaete bar dva sitno ispisana broja - 1 i 50. Obeleenu stranu kabla dovedite do broja 1, a zatim paljivo i ravnomerno prikljuite utinicu trakastog kabla. Sada utaknite adaptersku karticu u slobodan prikljuak na sabirnici raunara a drugi kraj kabla, koji e se povezati sa ureajem, za sada ostavite da visi.
Poglavlje 14
703
Boni prikljuak na kartici
Trakasti kabl
Vod 1 Noica 1
Slika 14.7 Povezivanje trakastog kabla sa SCSI adapterom.
Izaberite leite za unutranji ureaj na prednjoj strani raunara. Proverite da li mu se sa prednje strane lako prilazi i da li ga na stolu ne zaklanjaju drugi predmeti. Tu ete ulagati diskove i trebae vam prostor. Izvadite poklopac leita iz raunara. Za to ete moda morati da olabavite neke zavrtnje ili e poklopac jednostavno iskoiti iz leita kad ga pritisnete. U leitu bi trebalo da pronaete metalni okvir sa rupama za zavrtnje kojima se privruje ureaj. Ako ureaj ima rupe za zavrtnje sa strane i tano se uklapa u okvir, nee vam trebati ine za ugradnju. Meutim, ako izmeu ureaja i okvira ostaje previe prostora, na stranice ureaja uvrstite ine pomou zavrtanja, pa zatim ubacite ureaj sa inama u leite. Uvrstite ureaj u leite pomou etiri zavrtnja - po dva sa svake strane. Ako se rupe na inama ili ureaju ne poklapaju tano sa rupama leita, upotrebite bar dva zavrtnja, po jedan sa svake strane. Poto ete tokom godina mnogo diskova ulagati i vaditi iz ureaja, on mora da bude dobro uvren. Ponovo pronaite obeleeni vod trakastog kabla i postavite ga prema izvodu broj 1 na odgovarajuem prikljuku ureaja. Izvod broj 1 pronaite pomou oznake na prikljuku ureaja ili prema dijagramu iz prirunika. Sa zadnje strane ureaja je prikljuak za napajanje sa 4 noice. U raunaru, iza diska ili disketne jedinice su kablovi za napajanje snop crvenih i utih ica sa plastinim utinicama. Moda u raunaru imate slobodnu utinicu za napajanje. Uzmite slobodnu utinicu i nataknite je na prikljuak CD-ROM ili DVD-ROM ureaja. Ti prikljuci mogu da se poveu samo na jedan nain. Ako nemate slobodnu utinicu, upotrebite razvodnik (slika 14.8). Iskopajte kabl za napajanje iz disketne jedinice. Prikljuite razvodnik na njega, pa jedan krak razvodnika poveite sa disketnom jedinicom a drugi sa ureajem za CD-ROM ili DVD-ROM.
Napomena
Bolje je pozajmiti napajanje od disketne jedinice nego od nekog drugog ureaja. Disku raunara verovatno treba vie snage i osetljiviji je od disketne jedinice na deljenje napajanja. Ako ne moete da birate ako, na primer, razvodnik i trakasti kabl nisu dovoljno dugaki razdelite neki kabl za napajanje koji nije jo razdeljen. Proverite da li kabl za napajanje nije ve optereen ranije postavljenim razvodnikom.
704
Poglavlje 14
Slika 14.8 Razvodnik i utika kabla za napajanje.
Nemojte jo da vraate poklopac raunara treba da se uverite da sve dobro radi, pre nego to zatvorite kuite. Sada moete da ukljuite raunar.
SCSI lanci: unutranji, spoljni i od svakog poneto

Setite se da je jedan od osnovnih razloga da za CD-ROM ili DVD-ROM uvedete SCSI interfejs to to SCSI omoguava povezivanje niza dopunskih ureaja na jedan adapter, ime se tede prikljuci sabirnice u PC-ju i smanjuje nona mora oko usklaivanja IRQ, DMA i memorijskih adresa za ulaz i izlaz. U SCSI lanac mogu da se dodaju diskovi, skeneri, jedinice traka za rezervne kopije i drugi SCSI dopunski ureaji (slika 14.9). Morate, meutim da vodite rauna o nekoliko stvari od kojih je najvanije zavravanje SCSI-ja.
tt
Videti Terminiranje, str. 486 i 494.
Ureaj za CD-ROM
Prema PC-ju
Jedinica traka za rezervne kopije
Slika 14.9 SCSI lanac ureaja na jednoj adapterskoj kartici.
SCSI lanci: unutranji, spoljni i od svakog poneto
Poglavlje 14
705
Prvi primer: samo spoljni SCSI ureaji. Recimo da ste ugradili ureaj za CD-ROM ili DVDROM i na SCSI sabirnicu dodali jedinicu za traku pomou dodatnog prikljuka na zadnjem delu optikog ureaja. Prvi ureaj na SCSI sabirnici je sama adapterska kartica. Veina savremenih matinih adaptera sadri kola za automatsko zavravanje, to znai da e sami, bez vaeg posredovanja, zavriti sabirnicu ako se nalaze na njenom kraju. Od kartice ste proveli spoljni kabl do optikog ureaja a od optikog ureaja ste drugim kablom povezali zadnju stranu jedinice za traku. Sada treba da stavite zavrni ureaj na jedinicu trake. Na veini spoljnih ureaja sabirnica se zavrava SCSI poklopcem (zavrnim otpornikom) malim utikaem koji se stavlja u slobodan SCSI prikljuak. Postoje dve vrste zavretaka za spoljne ureaje: SCSI poklopac i prolazni zavrni ureaj. SCSI poklopac se samo stavlja u slobodnu utinicu i pokriva je. Prolazni zavretak se, takoe stavlja u utinicu ali i sam sadri utinicu u koju moete da utaknete SCSI kabl. Ovakav zavretak je neophodan ako SCSI ureaj ima samo jednu SCSI utinicu; moete da prikljuite ureaj i budete uvereni da je sabirnica ispravno zavrena - sve to sa samo jednim prikljukom. Drugi primer: Unutranji lanac i zavravanje sabirnice. Kod unutranje SCSI sabirnice vae ista pravila: svi unutranji ureaji moraju da imaju jedinstvene SCSI brojeve za raspoznavanje, a prvi i poslednji ureaj moraju da sadre zavretke. Meutim, u sluaju da koristite unutranje ureaje morate da proverite nain zavravanja. Unutranji ureaji obino imaju DIP prekidae ili sklopove za zavravanje sline kao na adapterskoj kartici. Ako prikljuite jedinicu trake kao poslednji ureaj u lancu, ona mora da ima neki nain za zavravanje sabirnice. Ako optiki ureaj stavite u sredinu lanca, morate da onemoguite njegov zavrni sklop. Matini adapter na kraju lanca mora da omogui ispravno zavravanje sabirnice.
Napomena
Veina unutranjih ureaja se isporuuje sa zavrnim otpornicima ili ee sa DIP prekidaima. Proverite u korisnikom priruniku gde se oni nalaze. Neki ureaji imaju jedan, dva, pa ak i tri zavrna otpornika. Trei primer: Unutranji i spoljni SCSI ureaji. Ako meate i usklaujete unutranje i spoljne ureaje, drite se istih pravila. U donjem redu na slici 14.10, postoji unutranji ureaj za CD-ROM sa zavretkom i ima SCSI oznaku za raspoznavanje ID6, spoljna jedinica trake je takoe sa zavretkom i koristi SCSI oznaku za raspoznavanje ID5. Sam SCSI adapter je ID7, a to je posebno vano, njegov zavrni sklop se mora onemoguiti zato to nije vie na kraju sabirnice.
Napomena
Kao i kod drugih adapterskih kartica, paljivo rukujte sa karticom. Prvo proverite vlastito uzemljenje. Da biste tano utvrdili da li SCSI adapterska kartica i ureaji pravilno rade Adaptec nudi pomoni program, SCSI Inerrogator. On e vam pomoi da utvrdite koji LUN (engl. Logical Unit Numbers logiki brojevi ureaja) ostaju slobodni za nove ureaje. Ako na spisku nema ni jednog ureaja moe biti da postoji problem u zavravanju. Iskljuite sistem i ureaje. Posle toga proverite zavrne ureaje, prekidae ili sklopove otpornika. Ako sve izgleda u redu ukljuite spoljne ureaje oko pet sekundi pre samog raunara. Razvodna kutija sa vie prekidaa i sa kvalitetnom zatitom od udara napona bila bi idealna, jer na njoj moete da ukljuujete pojedinane ureaje. Adaptecov program SCSI Iterrogator ima jednu neobinu poruku a to je host adapter #1 koja se ustvari odnosi na IDE interfejs! Ako SCSI kartica ne radi host adapter #0 i host adapter #1 e oba biti IDE. To moete da proverite u Windowsu 9x koji e za verziju upravljakog programa prijaviti ESDI_506.
706
Poglavlje 14

Zavretak Zavretak
Zavretak Zavretak
Zavretak
Zavretak
Onemogueno zavravanje
Slika 14.10 Primeri razliitih naina zavravanja SCSI sabirnice.
Postupak ugradnje disketnog ureaja

Jedan od ureaja koji se najlake ugrauju u raunar jeste disketna jedinica. U veini sluajeva postupak ugradnje disketne jedinice sastoji se od uvrivanja jedinice na asiju raunara i spajanja kablova za napajanje i za signale. Obino su za ugradnju potrebni odgovarajui nosai i zavrtnji ali su neke asije tako projektovane da nisu potrebni nikakvi nosai. Ako su nosai potrebni oni se obino nalaze na samoj asiji ili kuitu. Nekoliko kompanija spomenutih u dodatku A (Vendor List na CD-ROM-u) specijalizovalo se za kutije, kablove, nosae, zavrtnje i ostali hardver koji moe da vam zatreba prilikom sklapanja sistema ili ugradnje ureaja.
Napomena
Kako se disketne jedinice obino ugrauju u ista tanja leita kao i diskovi, fiziki deo posla kod ugradnje je isti za oba ureaja. Proitajte odeljak Postupak za ugradnju diska u ovom poglavlju, gde je dat detaljan opis. Kada poveete ureaj proverite da li je kabl za napajanje pravilno utaknut; utinica je obino napravljena tako da je ne moete pogreno utaknuti. Potom poveite i kabl za podatke i kontrolu. Ako na utinici tog kabla ne postoji voica (udubljenje ili izboina koja spreava pogreno prikljuivanje), upravljajte se prema obojenoj ici koja uvek vodi do pina broj 1. Taj e kabl biti pravilno okrenut ako je obojena ica ukljuena uz usek na ivinom prikljuku ureaja. U poglavlju 11 detaljno su opisane disketne jedinice i njihovi kablovi. Ako LED dioda na disketnoj jedinici stoji stalno ukljuena to svakako znai da ste pogreno prikljuili kabl.
Poglavlje 14
707

Ureaji za traku se obino koriste za izradu rezervnih kopija podataka sa hard diskova a ne za direktno pristupanje podacima. Na tritu postoji iroka lepeza ureaja za traku i oni su detaljno opisani u poglavlju 12. Svaki standard nudi razliite mogunosti za ugradnju, a obino postoje unutranji i spoljni model. Nije uvek jednostavno izabrati jedan od ova dva modela, a i kada se odluite za spoljni, nije lako odluiti koji. Ako pravite rezervne kopije samo jednog sistema, a imate relativno mali disk, verovatno je najbolje da nabavite unutranji ureaj. Ako treba da kopirate podatke sa vie raunara ili ako vam traka treba da biste delili podatke izmeu vie raunara, bolji e biti prenosivi model. Ako va sluaj nije tako jednostavan, uzmite u obzir i sledee inioce:
s
Ako raunar ima veliki disk koji esto kopirate ili ako upravljate velikim brojem sistema trebalo bi da razmislite o QIC sistemu velikog kapaciteta, o DAT-u ili o traci od 8 mm. Ti formati zahtevaju najmanje vaeg rada i najmanji broj traka za svaki raunar. Ako ste se odluili za sistem velikog kapaciteta (QIC, DAT ili 8 mm), a skoro svi raunari koje odravate imaju slobodno leite za ureaj, verovatno ete izabrati prenosivi DAT ili traku od 8 mm, da biste mogli da ih nosite sa sistema na sistem.
U sledeim odeljcima se nalazi vie vanih pitanja vezanih za ugradnju unutranjih i spoljnih ureaja.

Praktino su sve unutranje jedinice za traku koje se danas nabavljaju projektovane za ugradnju u tanje leite. Mnoge su projektovane i za manja leita, ona koja se esto koriste za disketne jedinice od 3 1/2 ina. Ureaji koji mogu da se ugrade u ta leita obino se isporuuju u okviru koji omoguava ugradnju i u leite od 5 1/4 ina. Da biste ureaj ugradili u leite od 3 1/2 ina treba da uklonite okvir i prednju masku. Veina ureaja za traku duboka je od 5 do 9 ina, pa im treba dosta prostora u kuitu raunara. Pri ugradnji ureaja koristiete iste ine ili okvire kao i za disketne jedinice, diskove i druge ureaje, poput CD-ROM-a. Unutranji ureaj zahteva slobodan prikljuak za napajanje, obino vei, kakav se koristi za diskove, mada neki ureaji imaju manji prikljuak kakav koristi disketna jedinica. Ako u raunaru nemate slobodan prikljuak nabavite razvodnik. Unutranji ureaji za traku treba da imaju i vezu sa sistemom. Veina savremenih unutranjih ureaja povezuje se na SCSI adapter ili na IDE interfejs dok spoljni ureaji koriste paralelni prikljuak, USB ili SCSI. Stariji ureaji se vezuju preko disketnog kontrolera ali se oni ne preporuuju.
Ugradnja spoljnog ureaja

Ako spoljnu jedinicu za traku hoete da koristite na vie raunara, morate na svakom od njih da instalirate odgovarajui interfejs. Prenosive jedinice za pravljenje rezervnih kopija na traci, kao to je prenosivi DAT, koriste standardnu SCSI vezu ili imaju pretvara SCSI/ paralel kako bi se vezali na paralelni prikljuak. Spoljni IDE ureaji ne postoje jer to nije predvieno IDE/ATA standardom. Napajanje spoljnih ureaja obezbeuje se pomou transformatora koji se ukljuuje u obinu utinicu na zidu. Transformator se obino povezuje sa ureajem pomou malog prikljuka. Kada birate spoljni ureaj za trake proverite da li imate dovoljno slobodnih utinica za raunar, za dodatne ureaje i za traku.
1 5
Video hardver
U OVOM POGLAVLJU
Tehnologije ekrana CRT monitori LCD ekrani
POGLAVLJE 15
Ravni LCD ekrani Merila za izbor monitora Video adapteri Video kartice za multimediju 3D grafiki akceleratori Nadograditi ili zameniti video karticu Reavanje problema sa adapterima i monitorima
710
Poglavlje 15
Video hardver
Tehnologije ekrana
Monitor predstavlja jedan od najvanijih delova PC-ja, zato to omoguava vizuelnu vezu izmeu vas i vaeg raunara. Pre nego to su monitori sa katodnom cevi (engl. cathode ray tube, CRT) uli u optu upotrebu, standardni interfejs raunara bio je teleprinter veliki i teki ureaj koji je tampao ulazne i izlazne znakove na rolni papira. Prema dananjim merilima, prvi CRT monitori bili su primitivni; prikazivali su samo tekst u jednoj boji, ali su za tadanje korisnike predstavljali veliki napredak. Dananji PC monitori su mnogo bolji, ali ipak morate da budete oprezni kada birate video hardver za svoj raunar. ak i rad na najbrem i najjaem PC-ju moe da predstavlja pravu moru ako monitor usporava sistem, izaziva naprezanje oiju ili ako nije primeren poslovima koje elite da obavljate. Video podsistem PC-ja sastoji se od dva glavna dela:
s s
Monitora (ili ekrana) Video adaptera (koji se naziva i video karticom ili grafikim adapterom)
U ovom poglavlju prouen je niz PC video adaptera koji se pojavljuju danas na tritu, kao i monitora koji rade sa njima.
Napomena
Izraz video, u smislu u kojem se upotrebljava u ovom tekstu, ne povlai obavezno i postojanje pokretnih slika, kao na televizijskom ekranu. Svi adapteri koji alju signale monitoru ili drugaijim ekranima spadaju u video adaptere, bez obzira na to da li se koriste sa programima koji prikazuju pokretne slike, kao to je softver za video konferencije ili multimedijalni softver. Postoji vie tehnologija za ekrane monitora. Daleko je najpopularnija tehnologija katodne cevi (CRT), ista ona koja se koristi kod televizijskih prijemnika. CRT se sastoji od staklene cevi sa vakuumom. Na jednom kraju cevi nalazi se elektronski top; na drugom kraju je ekran sa fosfornim premazom. Kada se zagreje, elektronski top alje snop veoma brzih elektrona koje privlai drugi kraj cevi. Du tog puta, kontrola ie i otklonski namotaj upravljaju snop prema odreenoj taki na fosfornom ekranu. Kada ga pogodi snop, ekran zasvetli. Tu svetlost vi vidite kada gledate u ekran TV prijemnika ili raunara. Hemijski element fosfor ima osobinu zvanu naknadno svetljenje, koja odreuje koliko dugo e ekran ostati osvetljen. Zbog naknadnog svetljenja fosfora, na vaem TV ekranu ostaje bleda slika nekoliko sekundi poto ste iskljuili TV prijemnik. Uestanost skeniranja ekrana odreuje koliko se esto slika osveava. Naknadno svetljenje i uestanost skeniranja treba da budu dobro usklaeni, tako da slika to manje treperi (to se deava kada je naknadno svetljenje suvie kratko) i da nije dvostruka (kada je naknadno svetljenje predugo). Snop elektrona pomera se veoma brzo, prelazei preko ekrana sleva nadesno, u linijama od vrha do dna, po uzorku zvanom raster. Brzina horizontalnog skeniranja predstavlja brzinu kojom se snop elektrona pomera bono po ekranu. Dok se pomera, snop elektrona pogaa fosfor tamo gde treba da se pojavi slika na ekranu. Jaina snopa se menja da bi se ostvarili razliiti stepeni sjajnosti. Poto sjaj ubrzo poinje da bledi, snop elektrona mora stalno da prelazi preko ekrana kako bi odrao sliku ovaj postupak naziva se iscrtavanjem ili osveavanjem ekrana. Idealna brzina osveavanja (koja se naziva i vertikalnom uestanou skeniranja) kod veine savremenih monitora iznosi priblino 85 herca (Hz), to znai da se ekran osveava 85 puta u sekundi. Premala brzina osveavanja izaziva treperenje ekrana, koje doprinosi naprezanju oiju. to je vea brzina osveavanja, utoliko bolje za vae oi.
CRT Monitori
Poglavlje 15
711
Vano je da brzine osveavanja koje ostvaruje monitor odgovaraju onima koje proizvodi video kartica. Ako ove brzine nisu usklaene, neete videti nikakvu sliku, a monitor moe ak da bude oteen. Manji broj monitora ima utvrenu brzinu osveavanja; veina podrava odreeni opseg uestanosti, ime se obezbeuje kompatibilnost sa buduim video standardima (opisanim u odeljku Video adapteri, kasnije u ovom poglavlju). Monitor koji podrava vie video standarda naziva se monitorom sa vie uestanosti. Veina dananjih monitora radi sa vie uestanosti, to znai da podravaju razliite postojee standarde za video signale. Razliiti isporuioci nazivaju svoje monitore razliitim imenima, kao to su viesinhroni, viefrekventni, vieskenirajui, autosinhroni i autopratei. Postoje dva oblika ekrana sa fosforom zakrivljeni i ravni. Uobiajeni ekran je zakrivljen, to znai da je na sredini ispupen prema spoljnoj strani. Zakrivljeni ekran odgovara najveem broju oblika CRT-a (kao i cevima u veini televizijskih prijemnika). Uobiajeni ekran je zakrivljen vertikalno i horizontalno. Neki ekrani su Trinitron oblika, koji je zakrivljen samo horizontalno, a vertikalno je ravan. Mnogi ljudi vie vole ovakav ravniji ekran, zato to odbija manje svetlosti i daje bolju i taniju sliku. Mana je visoka cena tehnologije za proizvodnju ravnih ekrana, to za posledicu ima i vee cene monitora. Postoje i drugaija reenja ekrana, meu kojima su i ravni LCD ekrani.
uu uu
Videti LCD ekrani, str. 712. Videti Ravni LCD ekrani, str. 714.
CRT Monitori
Monitor mora odnekud da dobija ulaz. Signali koji se pojavljuju na monitoru dolaze od video adaptera koji se nalazi u raunaru ili je prikljuen na njega. Neki raunari poput onih sa matinim ploama niskog profila (LP x) ili novog niskog profila (NL x) imaju elektronski sklop adaptera na matinoj ploi. Ipak, veina sistema koristi matine ploe oblika Baby-AT ili ATX i uglavnom ima video adaptere na odvojenoj tampanoj ploi utaknutoj u prikljuak za proirenje, odnosno prikljuak sabirnice. Kartice za proirenje koje proizvode video signale nazivaju se jo i video karticama ili grafikim karticama. Izraz video adapter odnosi se i na ugraene i na odvojene video sklopove. Bilo da je video adapter ugraen u matinu plou bilo da se nalazi na posebnoj kartici, sklop radi na isti nain i uglavnom ima iste delove.
Sve u jednom
Proizvod pod imenom Cyrix MediaGX nudi jedinstveno reenje u dva ipa, koje zamenjuje veinu ipova na matinoj ploi, ukljuujui procesor, kontroler memorije, zvuk i video. Za video je u MediaGX-u zaduen spoljni ICS sat/RAMDAC ip. Procesorski deo skupa ipova MediaGX ima svojstva grafikog interfejsa i akceleratora. MediaGX koristi tehniku deljenja memorije za svoj RAM bafer kadrova, pri emu se deo sistemske memorije koristi za rad videa. Veliina memorije koja se koristi za rad videa zavisi od veliine memorije potrebne za tekuu sliku. Tehnika deljenja memorije naziva se objedinjena arhitektura memorije (engl. Unified Memory Architecture, UMA); ona sniava cenu sistema, ali smanjuje i njegove performanse.
uu
Videti Digitalno-analogni konvertor (RAMDAC), str. 741.
712
Poglavlje 15
Video hardver
LCD ekrani
Pozajmivi tehnologiju od proizvoaa laptop raunara, pojedina preduzea iznela su na trite monitore sa LCD (engl. liquid-crystal display ekran sa tenim kristalom) ekranima. LCD ekrani su potpuno ravni, odbijaju veoma malo svetlosti i imaju malu potronju (5 W, u odnosu na skoro 100 W kod obinih monitora). LCD ekran sa aktivnom matricom ak ima lepe boje od veine CRT ekrana. Ipak, LCD monitori zasad uglavnom imaju manju rezoluciju i viu cenu od uobiajenih CRT monitora; na primer, LCD monitor od 15 ina moe da kota vie od 1000 $, to je skuplje od veoma dobrog 17-innog CRT monitora. Meutim, vano je napomenuti da LCD monitori daju veu vidljivu sliku od CRT monitora iste veliine. Postoje etiri osnovne vrste LCD-a: monohromatski sa pasivnom matricom, u boji sa pasivnom matricom, analogni u boji sa aktivnom matricom i najnoviji digitalni sa aktivnom matricom. Reenja sa pasivnom matricom postoje takoe u verzijama sa jednostrukim i dvostrukim skeniranjem. Ekrani sa pasivnom matricom, monohromatski i u boji, prvenstveno se koriste za monitore jeftinijih prenosivih raunara ili stone monitore namenjene industrijskim uslovima rada, zato to imaju niu cenu i veu izdrljivost od modela sa aktivnom matricom. Stoni LCD monitori mogu da budu analogni ili digitalni ureaji.
Napomena
Najzastupljeniji tip ekrana sa aktivnom matricom zasnovan je na numatikom dizajnu sa superuvrtanjem, zbog ega se ovakvi ekrani esto oznaavaju sa STN (engl. supertwist numatic). Ekrani sa aktivnom matricom obino koriste reenje sa tankoslojnim tranzistorom i stoga se oznaavaju sa TFT (engl. thin-film transistor). Polarizujui filter na LCD-u stvara dva odvojena talasa svetlosti. On dozvoljava da prou samo talasi svetlosti koji su u istoj ravni sa njim. Svi talasi svetlosti koji preostanu posle prolaska kroz polarizujui filter, poreani su u istom pravcu. Ako se drugi polarizujui filter postavi pod pravim uglom u odnosu na prvi, svi ovi talasi bie zaustavljeni. Menjajui ugao drugog polarizujueg filtra, menja se i jaina svetlosti koja prolazi. elije sa tenim kristalom menjaju ugao polarizacije i odreuju jainu svetlosti koja prolazi. Kod LCD-a u boji postoji dodatni filter koji za svaku taku na ekranu ima tri elije po jednu za prikazivanje crvene, zelene i plave boje. Talas svetlosti prolazi kroz eliju sa tenim kristalom, u kojoj svaki sastojak boje ima svoju sopstvenu eliju. Teni kristali sainjeni su od molekula u obliku tapia i mogu da teku poput tenosti. Svetlost moe da prolazi kroz njih, ali prisustvo naelektrisanja menja njihovo usmerenje, kao i usmerenje svetlosti koja prolazi kroz njih. Monohromatski LCD ekrani nemaju filtere za boju, ali mogu u svakoj taki ekrana da imaju viestruke elije koje odreuju nijanse sive boje. Kod LCD-a sa pasivnom matricom svakom elijom se upravlja pomou naelektrisanja dva tranzistora, koja odgovaraju poloajima reda i kolone elije na ekranu. Ukupan broj tranzistora du horizontalne i vertikalne ivice ekrana odreuje njegovu rezoluciju. Na primer, ekran sa rezolucijom 800 600 ima 800 tranzistora du horizontalne ivice i 600 du vertikalne, ukupno 1400. elija reaguje na impulsno naelektrisanje koje joj prenose njena dva tranzistora i uvre talas svetlosti; to je jae naelektrisanje, elija vie uvija talas. Super-uvrtanje odreuje usmerenje tenih kristala, izmeu ukljuenog i iskljuenog stanja to je uvrtanje vee, kontrast je jai. Naelektrisanje kod LCD-a sa pasivnom matricom je impulsno, tako da ekran nije osvetljen kao kod aktivne matrice koja svakoj eliji obezbeuje stalno naelektrisanje. Da bi poveali sjajnost ekrana, pojedini isporuioci su se opredelili za novu tehniku pod nazivom LCD sa dvostrukim skeniranjem, koja deli ekran sa pasivnom matricom na gornju i donju polovinu i time smanjuje vreme izmeu dva impulsa. Pored poveanja sjajnosti,
LCD ekrani
Poglavlje 15
713
reenje sa dvostrukim skeniranjem poboljava i vreme odziva, odnosno brzinu ekrana, tako da je ova vrsta ekrana pogodnija za ivu sliku ili druge primene kod kojih se prikazani podaci brzo smenjuju. Kod LCD-a sa aktivnom matricom svaka elija ima iza ekrana svoj sopstveni tranzistor koji joj prenosi naelektrisanje i uvre talas svetlosti. Tako ekran sa aktivnom matricom rezolucije 800 600 ima 480 000 tranzistora. Dobija se sjajnija slika nego kod ekrana sa pasivnom matricom, zato to elija moe da odri stalno naelektrisanje, umesto samo trenutnog. Meutim, tehnologija aktivne matrice troi vie energije od pasivne matrice. Uz poseban tranzistor za svaku eliju, ekrani sa aktivnom matricom su tei i skuplji za proizvodnju.
Napomena
S obzirom na to da LCD ekrani zahtevaju tano odreen broj tranzistora da bi sve elije bile podrane, ne postoje LCD ekrani sa vie uestanosti. Sve take na LCD ekranu imaju utvrenu veliinu, dok su take na CRT ekranu promenljive. Stoga su LCD ekrani namenjeni za rad sa odreenom rezolucijom. Pre nego to nabavite ovakav ekran, proverite da li va video adapter podrava rezoluciju ekrana i da li ta rezolucija moe da zadovolji vae potrebe tokom radnog veka monitora. Veoma dobri LCD ekrani za stone raunare i njima odgovarajui video kontroleri obino imaju ugraenu mogunost promene razmere slike da bi mogli prikazati razliite rezolucije. Ovo je vano svojstvo koje treba proveriti pre kupovine ravnog (engl. flat panel, FP) LCD ekrana.
uu
Videti Ravni LCD ekrani, str. 714.
Kod obe vrste LCD-a, sa aktivnom i pasivnom matricom, drugi polarizujui filter odreuje koliko svetlosti prolazi kroz svaku eliju. elija menja talasnu duinu svetlosti tako da priblino odgovara talasnoj duini koju doputa filter. to vie svetlosti proe kroz filter na svakoj eliji, utoliko je taka na ekranu sjajnija. Monohromatski LCD ostvaruje razliite nijanse sive boje (do 64) tako to menja sjajnost elije ili stvara meutonove pomou uzorka elija sa ukljuenim i iskljuenim stanjem. Sa druge strane, LCD u boji stvara meutonove pomou elija sa tri boje i menja njihovu sjajnost, ime postie razliite boje na ekranu. LCD ekrani sa pasivnom matricom i dvostrukim skeniranjem (engl. double-scan supertwist numatic, DSTN) odnedavno su stekli veu popularnost, zato to su se po svojstvima pribliili ekranima sa aktivnom matricom, a nisu skuplji za proizvodnju od drugih ekrana sa pasivnom matricom. DSTN ekrani nude bolji prikaz u osi (upravno na ekran) od obinih ekrana sa pasivnom matricom, ali je njihov prikaz van ose (pod uglom) ipak lo u poreenju sa ekranima sa aktivnom matricom (TFT). Veliki problem kod LCD-a sa aktivnom matricom predstavlja mali korisni uinak njihove proizvodnje, koji namee visoke cene. Veliki broj proizvedenih ekrana sadri neispravne tranzistore u broju veem od dozvoljenog. Mali korisni uinak ograniava obim proizvodnje i uslovljava visoke cene. Nekada je bilo potrebno vie zagrejanih minijaturnih CRT-a da bi se osvetlio jedan LCD ekran, ali danas proizvoai prenosivih raunara koriste jednu cev veliine cigarete. Tehnologija staklenih vlakana omoguava da se svetlost, koju stvara cev, ravnomerno rasprostire po itavom ekranu. Zahvaljujui super-uvrtanju i trostrukom super-uvrtanju dananji LCD ekrani vam omoguavaju da ih vidite jasnije iz vie uglova, sa boljim kontrastom i osvetljenjem. Da bi se poboljala itljivost, posebno pri slabom spoljanjem osvetljenju, kod nekih laptop raunara dodato je pozadinsko ili ivino osvetljenje (zvano i bono osvetljenje). Ekrane sa pozadinskim osvetljenjem osvetljava ploa koja se nalazi iza LCD-a. Ekrani sa ivinim osvetljenjem dobijaju svetlost od malih fluorescentnih cevi koje su postavljene du ivica ekrana. Neki stariji laptop raunari nisu imali ovo osvetljenje zbog dueg veka baterija.
714
Poglavlje 15
Video hardver
Veina savremenih laptop raunara dozvoljava vam da ukljuite pozadinsko osvetljenje sa smanjenim napajanjem, to zatamnjuje ekran, ali omoguava dui vek baterija. Najbolji ekrani u boji imaju aktivnu matricu ili tankoslojni tranzistor (TFT). Za svaku taku na ekranu postoje tri tranzistora (za crvenu, zelenu i plavu boju). Kod ekrana sa aktivnom matricom, osveavanje i iscrtavanje je trenutno i tano, sa mnogo manje dvostrukih i zamrljanih slika u odnosu na LCD ekrane sa pasivnom matricom (koji upravljaju takama preko redova i kolona tranzistora du ivica ekrana). Osim toga, ekrani sa aktivnom matricom mnogo su sjajniji i mogu lako da se itaju pod uglom.
Napomena
Drugaije reenje u odnosu na LCD ekrane predstavlja tehnologija gasne plazme, uglavnom poznata po svojim ekranima u crnoj i oran boji, kod nekih starijih Toshiba noutbuk raunara. Neki proizvoai su primenili tehnologiju gasne plazme sa svim bojama u svojim stonim ekranima i kao mogunost u ravnim ekranima za televiziju u boji visoke definicije (engl. high-definition television, HDTV), kao kod Philips Flat televizora.
Ravni LCD ekrani

Stoni LCD monitori, koji su se nekada mogli videti samo na stolovima u futuristikim TV emisijama, sada postaju sve razumniji izbor u savremenom poslovnom raunarskom okruenju. Stoni LCD monitori nude sledee prednosti nad uobiajenim CRT monitorima sa staklenom cevi:
s
s s
s s s
Vidljivu povrinu ini praktino 100 posto veliine LCD ekrana, u poreenju sa gubitkom od 1 do 1 1/2 ina po dijagonali vidljive povrine kod CRT monitora. Tako LCD od 15 ina ima vidljivu povrinu priblino kao CRT monitor od 17 ina. Mala dubina LCD-a ostavlja vie mesta na stolu. Direktno adresiranje ekrana (svaka taka slike ima odgovarajui tranzistor) i uvek savreno poravnanje obezbeuju veoma tanu sliku, bez problema koje imaju CRT monitori sa zaobljenim ivicama, odnosno izoblienjem u obliku bureta ili grekama u konvergenciji (svetli tragovi oko ivica objekata na ekranu). Zbog male potronje i manjeg zagrevanja, LCD jedinice su jeftinije za rad. Kako LCD monitor nema katodnu cev, nema ni briga oko elektromagnetnih zraenja veoma niske i krajnje niske frekvencije. Vie LCD monitora ima mogunost okretanja oko ose za 90 stepeni, ime nude izbor izmeu uobiajenog reima horizontalne orijentacije za rad na Webu i reima vertikalne orijentacije za programe za obradu teksta i izradu planova stranica.
Pre nego to pojurite u prodavnicu da kupite stoni LCD monitor, trebalo bi da razmotrite nekoliko moguih nezgoda:
s
Ako esto menjate rezoluciju ekrana (kao to to ine Web projektanti da bi pregledali svoj rad), postoje dva pristupa promeni rezolucije LCD monitora: smanjivanje slike na ekranu tako da zauzima samo take nove rezolucije, zbog ega se za prikazivanje rezolucije od 640 480 koristi samo deo uobiajenog LCD ekrana od 1024 768 taaka, ili srazmerno uveavanje slike tako da zauzme itav ekran. Srazmerno uveavanje e ubudue postati uobiajeno zahvaljujui standardu radne grupe za digitalni prikaz (engl. Digital Display Work Group, DDWG), koji kod stonih LCD ekrana predvia postojanje srazmernog uveavanja u samom ekranu, u grafikom kontroleru ili na oba mesta. Ako vam je bitno da koristite razliite rezolucije, proverite kvalitet srazmerno uveane slike.
Ravni LCD ekrani

s
Poglavlje 15
715
Moete da birate izmeu digitalnih i analognih LCD ekrana. U optem sluaju, digitalni LCD ekrani nude bolju sliku zato to nema pretvaranja analognih signala u digitalne. Meutim, oni zahtevaju posebnu digitalnu video karticu koja moe biti ukljuena u cenu monitora, ali moe predstavljati i dodatnu stavku.
Napomena
Proizvoai video kartica i skupova ipova, poput 3Dfx, S3, ATI i drugih, ubrzano uvode podrku za digitalne i analogne ekrane u svoje novije 3D skupove ipova i video kartice.
s
Ako odaberete analogni LCD ekran, najee ete utedeti novac i moi da koristite postojeu video karticu, ali e prikaz teksta i grafike moda biti loiji zbog pretvaranja raunarskog digitalnog signala u analogni (u video kartici), pa opet u digitalni (u LCD ekranu). Pretvaranje moe da dovede do treperenja taaka ili plivanja taaka, kada se susedne LCD elije iskljuuju i ukljuuju zbog nesposobnosti ekrana da odredi koje elije treba da budu ukljuene, a koje iskljuene. Veina ekrana se isporuuje sa programom za podeavanje pomou kojeg se umanjuje ovaj problem sa kvalitetom slike, ali moda neete uspeti da ga uklonite u potpunosti. Veoma dobri LCD ekrani, digitalni ili analogni, sjajni su za prikazivanje otrog teksta i grafike, ali esto ne mogu da prikau tako irok raspon od veoma svetlih do veoma tamnih boja kao to mogu CRT ekrani. LCD ekrani ne reaguju tako brzo kao CRT ekrani, zbog ega ive slike, 3D igre na punom ekranu i animacije mogu da izgledaju zabrljano.
Sa cenama koje padaju, sa sve veim ekranima i sa raunarskim preduzeima poput Compaqa koja ve ugrauju video prikljuke posebno namenjene LCD monitorima, sada je pravi trenutak da razmotrite nabavku LCD monitora za svoj stoni raunar. Obavezno se drite sledeih merila pri kupovini LCD monitora:
s s
Ocenite monitor pri njegovoj originalnoj rezoluciji, kao i pri svim ostalim rezolucijama koje nameravate da koristite. Ako razmatrate analogni LCD monitor, isprobajte ga sa video karticom (ili karticama) koju nameravate da koristite i za svaki model obavezno proverite spisak video kartica koje predlae proizvoa monitora. Ako razmatrate digitalni LCD monitor, razjasnite da li priloena video kartica (ako postoji) podrava karakteristike koje su vama potrebne: na primer, podrka za OpenGL i veoma brzi 3D bitna je za igranje; podrka VGA na TV-u bitna je za proizvoae videa. Ako priloena kartica nema svojstva koja su vam potrebna, da li ih ima druga kartica? Kako postoji nekoliko suparnikih standarda, proverite da li neka druga digitalna video kartica podrava onaj ekran koji elite da kupite; najrasprostranjeniji su PanelLink i njegov naslednik, Digital Visual Interface (DVI). Proverite da li va sistem ima konektor za proirenje koji odgovara preporuenoj ili priloenoj vrsti video kartice. Mnogi jeftiniji sistemi danas imaju na matinoj ploi ugraen AGP video koji ne moe da se nadogradi. Kako LCD ekrani napreduju, sve vie ovih sistema bi trebalo da ima ugraenu podrku za LCD ekrane, ali bi to moglo da stvara tekoe jo izvesno vreme. Kako veina video kartica nije optimizovana za mogunost okretanja koju imaju brojni LCD monitori, rad u reimu vertikalne orijentacije esto je sporiji za 10 do 45 procenata od reima horizontalne orijentacije koji se podrazumeva. Iako LCD monitori sa aktivnom matricom (analogni) i digitalni LCD monitori imaju mnogo vee vidljive povrine od LCD monitora sa pasivnom matricom i dvostrukim skeniranjem, koji se koriste kod jeftinih prenosivih raunara, oni i dalje imaju mnogo manje uglove vidljivosti nego CRT monitori. Ova injenica je bitna ako nameravate
716
Poglavlje 15
Video hardver
da koristite svoj LCD monitor za grupne prezentacije. Prilikom ispitivanja 29 razliitih LCD monitora od 15 ina u asopisu PC Magazine od 20. aprila 1999. godine, horizontalni uglovi vidljivosti bez primetne promene boja kretali su se izmeu malih 50 stepeni i velikih 115 stepeni (to vie, to bolje). Veina ispitanih monitora imala je ugao vidljivosti od 50 do 75 stepeni, to je veoma mali ugao vidljivosti u poreenju sa CRT monitorima. Proseni CRT monitor doputa gledanje pod uglovima do 120 stepeni bez primetne promene boja. Veliki stepen kontrasta (razlika u jaini osvetljenja izmeu bele i crne boje) doprinosi otrijem tekstu i ivljim bojama. Proseni CRT monitor ima stepen kontrasta oko 245:1. Prilikom ispitivanja u asopisu PC Magazine od 20. aprila 1999. godine, LCD monitori su imali stepene kontrasta izmeu niskih 129:1 i visokih 431:1, od ega je vie od polovine ispitanih jedinica prelazilo stepen kontrasta 245:1 koji imaju proseni CRT monitori. Svojstva kao to su ugraeni zvunici i USB vorita predstavljaju dopadljive dodatke, ali bi vae oi trebalo konano da presude koji je monitor za vas najbolji.
Merila za izbor monitora

U prodavnicama se nudi veliki izbor razliitih monitora, od jeftinih jedinica priloenih uz raunar do onih sa velikim ekranima koji kotaju vie od mnogih sistema. S obzirom na to da monitor moe imati znaajnog udela u ceni raunarskog sistema, treba da znate na ta da pazite kada kupujete monitor.
Monohromatski ili u boji

Tokom ranih godina IBM PC-ja i kompatibilnih raunara koji su ga sledili, njihovi vlasnici imali su samo dva izbora za video u boji (sa CGA video adapterom) ili monohromatski (sa MDA video adapterom). Od tada su se na tritu pojavili brojni oblici adaptera i monitora. Monohromatski monitori stvaraju slike u jednoj boji. Na poetku je najomiljenija bila uta boja ilibara, a sledile su je bela i zelena. Boja monitora odreena je bojom fosfora na CRT ekranu. Pojedini monitori sa belim fosforom mogu da podravaju vei broj nijansi sive boje. Monitori u boji koriste sloeniju tehnologiju od monohromatskih i to se odraava na njihovu cenu. Dok monohromatska katodna cev sadri jedan elektronski top, cev u boji sadri tri topa poreana u obliku trougla, to se oznaava kao delta raspored. Umesto utog, belog ili zelenog fosfora, ekran monitora sadri fosforne trojke, sastavljene od po jednog crvenog, zelenog i plavog dela fosfora, koji stoje u istom poretku kao elektronski topovi. Meanjem ove tri osnovne boje dobijaju se sve ostale boje. Danas je teko pronai monohromatske monitore, to je teta, jer oni i dalje imaju svoju primenu. Za mene je uvek bilo rasipanje da se monitor u boji rtvuje u raunaru koji radi pod operativnim sistemom sa monohromatskim prikazom, kao kod NetWare servera. Monitorima koji nisu VGA odbrojani su dani zato to se u ovoj oblasti ide ka proizvodnji sistema zasnovanih na Microsoftovom/Intelovom standardu PC99 Design. Ovaj pravilnik za budue PC-je obavezuje na uklanjanje ISA konektora. S obzirom na to da se monohromatski video adapteri (MDA) oslanjaju iskljuivo na ISA, serveri koji se budu zasnivali na standardima PC99 i kasnijim morae da koriste VGA, svialo im se to ili ne. Neki isporuioci su pravili monohromatske VGA monitore, ali oni nisu nikada uli u iru upotrebu.
Prava veliina
Postoje monitori razliitih veliina, sa duinom dijagonale od 9 do 42 ina. to je vei monitor, vea je i njegova cena kada preete na monitore vee od 17 ina, cene skau do nebesa. Najee veliine monitora jesu 14 ina, 15 ina, 17 ina i 21 in. Naalost, ove
Merila za izbor monitora
Poglavlje 15
717
duine dijagonala esto ne predstavljaju veliinu stvarne slike koju prikazuje ekran, ve veliinu katodne cevi. Prema tome, uporeivanje dva razliita monitora od 15 ina moe da zavara, osim ako se ne meri radna povrina ekrana. Pod radnom povrinom ekrana podrazumeva se duina dijagonale osvetljene povrine na ekranu. Drugim reima, ako radite sa Windowsom, vidljivu povrinu predstavlja duina dijagonale radne povrine. Radna povrina moe znaajno da se razlikuje od monitora do monitora, tako da monitor od 17 ina jednog proizvoaa prikazuje sliku od 15,0 ina, dok monitor od 17 ina drugog proizvoaa daje sliku od 15 1/2 ina. U tabeli 15.1 date su najee veliine dijagonala ekrana monitora koje se navode u oglasima, uporedo sa odgovarajuim priblinim duinama dijagonale stvarne radne vidljive povrine.
Tabela 15.1 Veliine ekrana u oglasima naspram stvarnih vidljivih povrina

Veliina monitora (u inima) 12 14 15 16 17 18 19 20 21 Vidljiva povrina (u inima) 10 1/2 12 1/2 13 1/2 14 1/2 15 1/2 16 1/2 17 1/2 18 1/2 19 1/2
Veliina stvarne vidljive povrine razlikuje se od jednog do drugog proizvoaa, ali uglavnom iznosi oko 1 1/2 in manje od odgovarajue veliine ekrana. Ipak, moete da podesite pojedine monitore kao npr. neke koje pravi NEC tako da prikau veoma dobru sliku koja sasvim ispunjava ekran katodne cevi od jedne do druge ivice. I drugi monitori mogu da ispune ekran, ali se kod nekih to postie prelaskom preko granice udobnog rada. Posledica toga je iskrivljena slika koja je gora od manje, ali pravilno podeene slike na monitoru. Ova pojava uzrok je dobro poznatog prigovora pri kupovini monitora, pa su pojedini proizvoai i isporuioci poeli da oglaavaju veliinu radne vidljive povrine svojih monitora uporedo sa veliinom ekrana. Tako kupci lake saznaju za ta daju pare. U veini sluajeva monitor od 17 ina predstavlja trenutno najbolji izbor. Monitor od 17 ina preporuuje se za nove sisteme, posebno ako rade pod Windowsom, a nije mnogo skuplji od monitora od 15 ina. Preporuujem monitor od 17 ina kao najmanje to treba da uzmete u obzir za veinu uobiajenih primena. Jednostavnije primene mogu jo uvek da prou sa monitorom od 15 ina, ali ete biti ogranieni po pitanju rezolucije ekrana koja je prijatna za gledanje. Monitori od 18 do 21 in ili vei preporuuju se za vrhunske sisteme, naroito tamo gde su grafike primene najvanije. Vei monitori posebno su pogodni za primene kao to su CAD i stono izdavatvo, u kojima i najmanje pojedinosti moraju jasno da se vide. Sa monitorom od 17 ili vie ina moete da vidite skoro itav list formata A4 (210 297 mm) u prirodnoj veliini drugim reima, ono to vidite na ekranu praktino odgovara listu koji e biti odtampan. Ovo svojstvo naziva se WYSIWYG skraenica za what you see is what you get (to vidite, to
718
Poglavlje 15
Video hardver
i dobijate). Ako moete da vidite itavu stranu u pravoj veliini, utedeete sebi trud oko tampanja nekoliko probnih strana pre nego to sve ispravite. Sa poveanjem popularnosti Interneta, veliina i rezolucija monitora postali su neto vie od obinog izbora. Mnogo Web strana namenjeno je za rezoluciju 1024 768, koja zahteva CRT monitor od barem 17 ina da bi se radilo bez naprezanja oiju i sa odgovarajuom otrinom. Rastojanje izmeu taaka na LCD ekranu mnogo je manje, pa LCD ekrani od 13,3 ili ak 12,1 ina kod laptop raunara mogu dobro da prikazuju ovu rezoluciju. Ako koristite rezoluciju 1024 768, biete u mogunosti da pogledate veinu Web strana bez upotrebe bonih klizaa, to predstavlja znaajnu pogodnost.
Napomena
Mada je mnogo monitora manjih od 17 ina fiziki sposobno da prikae rezoluciju 1024 768 ili ak veu, veina ljudi teko ita tekst u toj veliini. Ako imate Windows 98, delimino reenje je da omoguite vee ikone tako to ete otvoriti kontrolni panel Display, pritisnuti miem na karticu Settings i odabrati Advanced. Iz padajue liste Font Size odaberite Large Fonts. Sa Windowsom 95 i 98 moete da koristite velike fontove, ali mnogi programi imaju tekoa sa fontovima koji su vei od podrazumevanih malih fontova.
Rezolucija monitora
Rezolucija predstavlja zbir svih pojedinosti koje monitor moe da prikae. Ova veliina izraava se ukupnim brojem horizontalnih i vertikalnih elemenata slike, ili ekranskih taaka, koji se nalaze na ekranu. to je broj taaka na ekranu vei, slike su detaljnije. Od programa zavisi koja je rezolucija potrebna. Za programe koji rade sa znakovima (kao to su programi iz DOS-ove komandne linije), dovoljna je i mala rezolucija, dok programi sa puno grafike (kao u stonom izdavatvu i Windowsu) zahtevaju veliku rezoluciju. Vano je shvatiti da je CRT monitorima svojstveno da podravaju opseg rezolucija, dok su LCD monitori (i stoni i prenosivi) napravljeni za rad pri jednoj originalnoj rezoluciji i moraju srazmerno uveavati sliku pri drugim rezolucijama. Kako je video tehnologija za PC napredovala, video adapteri su podravali sve vee rezolucije ekrana. U sledeoj tabeli navedene su neke standardne rezolucije koje se koriste kod PC video adaptera, kao i izrazi kojima se one najee opisuju:
Rezolucija 640 480 800 600 1024 768 1280 1024 Skraenica VGA SVGA XGA UVGA Standardni naziv Video Graphics Array (video grafika matrica) Super VGA Extended Graphics Array (produena grafika matrica) Ultra VGA
Danas se izraz VGA jo uvek esto upotrebljava i odnosi se na standardni ekran sa rezolucijom 640 480 i 16 boja, koji Windows koristi kao podrazumevani. Prikljuak sa 15 izvoda, na koji se kod veine video adaptera prikljuuje monitor, esto se naziva i VGA utinica. Meutim, izrazi SVGA, XGA i UVGA izali su iz upotrebe. Rezolucije ekrana sada se opisuju prostim navoenjem broja taaka na ekranu. Skoro svi video adapteri, koji se danas prodaju, podravaju rezolucije 640 480, 800 600 i 1024 768 sa nekoliko dubina boja, a mnogi podravaju rezoluciju 1280 1024, pa i veu. Kako svi CRT monitori i veina novih i buduih LCD monitora moe da radi pri razliitim rezolucijama, imate mogunost izbora. Kao to ete proitati kasnije u ovom poglavlju,
Rastojanje izmeu taaka
Poglavlje 15
719
veliina RAM-a grafikog adaptera moe da vam ogranii izbor kombinacija rezolucije i dubine boja (broja boja na ekranu). Meutim, ako va grafiki adapter ima 4 MB ili vie, moete slobodno da birate izmeu mnogih vrednosti, prema potrebama. Koju rezoluciju elite da ima va monitor? U optem sluaju, to je rezolucija vea, eleete i vei monitor.
Napomena
Da biste razumeli ovo pitanje, moda ete eleti da isprobate razliite rezolucije na svom sistemu. Kako budete menjali rezoluciju od 640 480, preko 800 600, do 1024 768 taaka, primetiete nekoliko promena u izgledu vaeg ekrana. Pri rezoluciji 640 480, tekst i ikone na ekranu veoma su veliki. Elementi ekrana koji se koriste za radnu povrinu Windowsa 9x i menije programa imaju nepromenljivu irinu i visinu u pikselima, zbog ega ete na ekranu primetiti kako se oni smanjuju kada prelazite na veu rezoluciju. Pri veim rezolucijama na ekranu ete moi da vidite vei deo svog dokumenta ili Web stranice, zato to svaki objekat zauzima manje mesta na ekranu. Na primer, ako radite sa rezolucijom 640 480, trebalo bi da vas zadovolji monitor od 14 ili 15 ina. Sa rezolucijom 1024 768, verovatno e vam monitor od 15 ina biti premali i poeleete da uzmete vei, recimo od 17 ina. Preporuujem sledee najmanje veliine monitora koji mogu dobro da prikau uobiajene rezolucije:
Rezolucija 640 480 800 600 1024 768 1280 1024 Najmanji preporueni monitor 13 ina 15 ina 17 ina 21 in
Ove najmanje preporuene veliine ekrana predstavljaju duine dijagonala koje se navode u oglasima. Treba istai da to nisu obavezno i granice mogunosti odreenog monitora, ve samo ono to ja preporuujem. Drugim reima, veina monitora od 15 ina sposobna je da prikae rezolucije do barem 1024 768, ali su znakovi, ikone i drugi podaci suvie mali za veinu korisnika i mogu da izazovu naprezanje oiju ako pokuate da radite sa rezolucijom veom od preporuenih 800 600 taaka. Izuzetak od ovog pravila jesu LCD ekrani koji se koriste kod prenosivih sistema i nekoliko stonih monitora. LCD ekrani po svojoj prirodi uvek imaju otru i savreno izotrenu sliku. Osim toga, veliine LCD ekrana koje se navode u oglasima predstavljaju prave veliine vidljivih slika, za razliku od veine uobiajenih CRT monitora. Tako LCD ekran od 12,1 ina, koji se danas moe nai kod mnogih noutbuk sistema, zaista ima vidljivu povrinu sa dijagonalom dugakom 12,1 in. U veini sluajeva ova veliina moe da se poredi sa CRT ekranima od 14 ili ak 15 ina. I vie od toga, LCD ima tako otru sliku da ekrani odreene veliine lako mogu prikazati rezolucije vee od onih koje su prihvatljive za CRT ekrane. Na primer, mnogi vrhunski noutbuk sistemi sada koriste LCD ekrane od 13,3 ina koji daju rezoluciju 1024 768. Mada je ta rezolucija neprihvatljiva za CRT monitor od 14 ili 15 ina, ona dobro izgleda na LCD ekranu od 13,3 ina zahvaljujui kristalno jasnoj slici.
Rastojanje izmeu taaka

Jo jedna bitna odlika koja govori o vrednosti odreenog monitora jeste rastojanje izmeu taaka. Kod monohromatskog monitora slika je sainjena od fosfora na ekranu, dok je kod monitora u boji ona sastavljena od fosfornih trojki. Rastojanje izmeu taaka, koje se meri samo kod monitora u boji, jeste rastojanje (u milimetrima) izmeu fosfornih trojki.
720
Poglavlje 15
Video hardver
Ekrani sa malim rastojanjem izmeu taaka imaju manje slobodnog mesta izmeu fosfornih trojki. Zbog toga su delii slike meusobno zbijeniji i stvaraju otriju sliku na ekranu. Suprotno tome, ekrani sa velikim rastojanjem izmeu taaka skloni su stvaranju manje jasnih slika.
Napomena
Rastojanje izmeu taaka nije sporno kod ekrana prenosivih ili stonih LCD monitora, zbog njihove grae. Prvi IBM PC monitor u boji imao je rastojanje izmeu taaka od 0,43 mm, koje se smatra loim prema skoro svim standardima. Vrhunski monitori na tritu danas imaju rastojanje izmeu taaka od 0,25 mm ili manje; u veini sluajeva ne bih preporuio kupovinu monitora sa rastojanjem izmeu taaka veim od 0,28 mm. Iako moete da utedite novac ako odaberete monitor sa manjim ekranom ili veim rastojanjem izmeu taaka, ta uteda nije vredna gubitka u osobinama monitora. Rastojanje izmeu taaka za svaki monitor predstavlja jednu od najvanijih tehnikih pojedinosti, ali ne i jedinu. Sasvim je mogue da vam slika na monitoru sa neto veim rastojanjem izmeu taaka bude bolja od slike na monitoru sa manjim rastojanjem. Nita ne moe da zameni posmatranje slika i teksta na monitorima koje razmatrate pri kupovini.
Sjajnost i kontrast slike (LCD ekrani)

Kao to je prethodno spomenuto, rastojanje izmeu taaka nije znaajno za izbor monitora prilikom kupovine. Odgovarajue razmatranje sjajnosti ekrana odnosi se i na LCD i na CRT ekrane, ali je vanije kod LCD-a. Dok je taman CRT ekran skoro siguran znak da je kontrola sjajnosti neispravna ili da monitor otkazuje, sjajnost LCD ekrana moe znaajno da se razlikuje od jednog modela do drugog. Sjajnost LCD ekrana meri se u kandelama po kvadratnom metru, koje se iz nekog razloga oznaavaju sa nit. Uobiajene vrednosti za analogne i digitalne ekrane kreu se od 150 do 250 nita. Dobru kombinaciju predstavljaju veliki broj nita i velika vrednost kontrasta.
Sa preplitanjem ili bez preplitanja

Monitori i video adapteri mogu da podravaju rezoluciju sa preplitanjem ili bez preplitanja. U reimu bez preplitanja (koji je uobiajen), snop elektrona prelazi preko ekrana u linijama od vrha do dna, liniju po liniju, obilazei itav ekran u jednom prolazu. U reimu sa preplitanjem, snop elektrona takoe prelazi preko ekrana od vrha do dna, ali to ini u dva prolaza prelazei prvo preko neparnih linija, a zatim preko parnih. Svaki prolaz traje polovinu vremena potrebnog za itav prolaz u reimu bez preplitanja. Tako je monitor, koji je nudio reim sa preplitanjem na 87 Hz, poput IBM-ovog 8514/A, mogao dva puta da iscrta ekran za isto vreme kao i monitor koji radi u reimu bez preplitanja na 43,5 Hz (43,5 2=87).
Napomena
Herci (Hz) oznaavaju koliko puta u sekundi monitor moe da osvei (ponovo iscrta) sliku. Na primer, monitor od 85 Hz ponovo bi iscrtavao sliku 85 puta u sekundi. U postupku sa preplitanjem ekran se bre iscrtava i stvaraju se postojanije slike, ali se esto pojavljuje i veoma primetno treperenje. Ako prebacite video adapter na veu rezoluciju ekrana i primetite da je dotada postojana, zadovoljavajua slika iznenada postala treperava, verovatno ste preli na rezoluciju koju va hardver podrava jedino u reimu sa preplitanjem.
Upravljanje napajanjem
Poglavlje 15
721
Razliiti korisnici razliito reaguju na ekrane sa preplitanjem. Za neke je ono jedva primetno, dok je drugima gledanje u ekran nepodnoljivo.
Upozorenje
Poznato je da osobe sa neurolokim poremeajima, poput epilepsije, mogu da budu jako uznemirene treperenjem monitora koji rade u reimu sa preplitanjem ili sa malim brzinama osveavanja. Ove osobe treba da preduzmu odgovarajue mere predostronosti pre nego to podese svoje monitore i, ako je mogue, da budu svesne njihovih fizikih ogranienja. Monitori sa preplitanjem mogu da rade na manjim brzinama osveavanja, to smanjuje njihovu cenu. Manu preplitanja predstavlja to to ono zavisi od sposobnosti oka da objedini dve skoro istovetne, meusobno razdvojene linije u jednu postojanu liniju. Ipak, ako traite vrhunski video, trebalo bi da po svaku cenu izbegnete preplitanje i nabavite video adapter i monitor koji podravaju sliku visoke rezolucije bez preplitanja. Ako ve morate da koristite monitor sa preplitanjem, pokuajte da postavite na ekran veoma dobar filter od zatamnjenog stakla koje ne odbija svetlost. To e smanjiti vidljivo treperenje koliko i odbijanje svetlosti, videete bolje i bie vam udobnije.
Potronja i sigurnost
Pravilno izabran monitor moe da tedi energiju. Mnogi proizvoai PC-ja nastoje da zadovolje Energy Star zahteve Agencije za zatitu okoline. Svaki sklop PC-ja i monitora koji troi manje od 60 W (30 W po jedinici) tokom perioda mirovanja, moe da koristi oznaku Energy Star. Neka istraivanja su pokazala da takav zeleni PC moe korisniku da utedi godinje oko 70 $ u izdacima za elektrinu energiju.
S obzirom na to da spadaju u delove raunara sa najveom potronjom, monitori mogu umnogome da doprinesu utedi energije. Jedan od prvih standarda za utedu energije kod monitora bio je standard za upravljanje potronjom energije monitora, DPMS (engl. Display Power-Management Signaling), koji je donela VESA. Standard odreuje koje signale raunar alje monitoru da bi mu ukazao na periode mirovanja. Raunar ili video kartica odluuju kada da poalju ove signale. Ako u Windowsu 9x elite da koristite ovo svojstvo, morate ga ukljuiti, zato to se podrazumeva da je iskljueno. Da biste ga ukljuili, u kontrolnom panelu otvorite Display Properties, preite na karticu Screen Saver i potvrdite parametre Energy Star low-power i Monitor shutdown. Moete da podesite koliko e dugo sistem ostati u stanju mirovanja pre nego to slika na monitoru postane prazna ili se monitor iskljui u potpunosti. Intel i Microsoft zajedno su razvili standard za napredno upravljanje napajanjem, APM (engl. Advanced Power Management); on odreuje oblik BIOS interfejsa izmeu hardvera koji dozvoljava upravljanje napajanjem i operativnog sistema koji sadri smernice za upravljanje napajanjem. Ukratko, ovo znai da moete podesiti operativni sistem, poput Windowsa 9x, da prebaci monitor u reim male potronje posle odreenog vremena nekorienja i ak da ga potpuno iskljui. Da bi se sve ovo ostvarilo, monitor, sistemski BIOS i operativni sistem treba da podravaju standard APM. U Windowsu 98 (i Windowsu 2000) Microsoft je uveo sveobuhvatniju metodu upravljanja napajanjem, pod nazivom napredni interfejs za konfiguraciju i napajanjem, ACPI (engl. Advanced Configuration and Power Interface). ACPI takoe radi sa monitorima, diskovima i drugim ureajima koje podrava APM, ali dozvoljava raunaru da automatski ukljuuje i iskljuuje periferijske ureaje, kao to su CD-ROM-ovi, mrene kartice, diskovi, tampai, kao i potroae povezane sa PC-jem, poput videorekordera, televizora, telefona i muzikih ureaja.
722
Poglavlje 15
Video hardver
Iako kompatibilnost sa APM-om ve nekoliko godina predstavlja standard za obine BIOS-e, kod odreenog broja novijih modela raunara poznatijih proizvoaa bilo je potrebno nadograditi BIOS da bi se dodalo ovo svojstvo kada je uveden Windows 98.
Napomena
Podrka standardu ACPI ugraena je u raunar sa Windowsom 98 ako je prilikom prve instalacije Windowsa 98 postojao BIOS kompatibilan sa standardom ACPI. Ako je ACPI kompatibilan BIOS ugraen nakon instaliranja Windowsa 98, bie zanemaren. Na sreu, Windows 98 jo uvek podrava i APM. Proitajte Microsoftova esto postavljena pitanja o standardu ACPI na Microsoftovoj Web lokaciji. Upravljanje napajanjem monitora primenjuje se kada DPMS naznai monitoru da pree u razliita stanja APM-a. Osnovu standarda DPMS ini stanje signala za sinhronizaciju koji se alju monitoru. Menjanjem ovih signala operativni sistem koji podrava standard upravljanja napajanjem moe da prebaci monitor kompatibilan sa standardom DPMS u razliita stanja APM-a. Moete podesiti monitor da pree u stanja pripravnosti ili obustave rada nakon unapred odreenog vremena tokom kog raunar nije korien, i ak da se vrati u radno stanje posle odreenih dogaaja, kao to je poziv sa modemske telefonske linije. Stanja monitora u DPMS-u su sledea:
s s s s
Ukljuen. Oznaava stanje monitora kada je potpuno spreman za rad. Pripravan. Odreuje stanje mogueg rada, sa najmanjim smanjenjem napajanja i najkraim vremenom povratka. Zaustavljen. Oznaava stepen upravljanja napajanjem na kojem monitor znaajno smanjuje napajanje. Iskljuen. Ukazuje da monitor troi najnii stepen napajanja i ne moe da radi. Za povratak iz ovog stanja, korisnik ponekad mora runo da ukljui napajanje monitora.
U tabeli 15.2 dat je zbirni pregled stanja DPMS-a.
Tabela 15.2
Stanje Ukljuen Pripravan Zaustavljen Iskljuen
Upravljanje potronjom energije monitora

Redovi Sa impulsima Bez impulsa Sa impulsima Bez impulsa Kolone Sa impulsima Sa impulsima Bez impulsa Bez impulsa Ekran U dejstvu Zamraen Zamraen Zamraen Uteda u napajanju Nikakva Najmanja Znaajna Najvea Vreme povratka Ne postoji Kratko Due Zavisi od sistema
Zraenja
Postoji jo jedan trend u projektovanju ekolokih monitora da se korisnik to manje izloi tetnim elektromagnetnim zraenjem. Vie medicinskih istraivanja pokazalo je da elektromagnetna zraenja mogu da budu uzrok zdravstvenih problema, kao to su pobaaji, uroene mane i rak. Opasnost od oboljevanja je moda mala, ali ako provodite treinu dana (ili vie) ispred raunarskog monitora, opasnost se poveava. Razlog za brigu predstavljaju zraenja veoma niske uestanosti (engl. very low frequency, VLF) i krajnje niske uestanosti (engl. extremely low frequency, ELF), koja mogu da deluju na organizam. Ove zraenja pojavljuju se u dva oblika elektrinom i magnetnom. Neka istraivanja pokazala su da magnetna zraenja ELF predstavljaju veu pretnju od zraenja VLF, zato to ometaju prirodno elektrino delovanje elija organizma. Monitori nisu jedini krivci; znaajna zraenja ELF dolaze od elektrine ebadi i elektrinih vodova.
Uestanosti
Poglavlje 15
723
Napomena
ELF i VLF jesu vrste elektromagnetnog zraenja; ine ih radio uestanosti manje od onih koje se koriste u uobiajenoj radio difuziji. Ova dva opsega uestanosti predmet su vedskih standarda za zraenje monitora koje je ustanovio SWEDAC, vedski odbor za odreivanje akreditacije i kompatibilnosti, odnosno vedski odbor za propise. U mnogim evropskim zemljama, dravne ustanove i preduzea kupuju samo monitore sa malim zraenjem. Stepen do kojeg je smanjeno zraenje razlikuje se od jednog monitora do drugog. vedski dravni standard MPR I, koji potie iz 1987. godine, manje je zahtevan. Standard MPR II, ustanovljen 1990. godine, znaajno je stroiji (uvodi ogranienja za zraenja ELF i VLF) i veina dananjih monitora sa smanjenim zraenjem zadovoljava ovaj standard. Jo stroiji standard iz 1992. godine, pod nazivom TCO, dalje pootrava zahteve standarda MPR II. Osim toga, to je ire zasnovan standard za zatitu okoline koji obuhvata zahteve za tednjom energije i ogranienjem zraenja. Veina glavnih proizvoaa sada nudi monitore koji zadovoljavaju standard TCO. Prvobitni standard TCO 92 odnosio se samo na monitore. Kasnije verzije standarda, TCO 95 i TCO 99, nisu izmenile zahteve za monitore, ve su proirile standard na druge delove raunarskog sistema i na postupak njegove proizvodnje. Vie obavetenja o razliitim stepenima standarda TCO moete dobiti na njegovoj Web lokaciji. Danas praktino svi monitori na tritu podravaju barem MPR II, dok TCO uglavnom podravaju monitori srednje i vrhunske klase. Ako ve ne koristite monitor sa smanjenim zraenjem, moete preduzeti neke druge mere zatite. Najvanije je da se udaljite za duinu ruke (oko 70 cm) od monitora. Kada se odmaknete od monitora za jedan metar, stepen magnetnog zraenja ELF uglavnom opadne na vrednost zraenja obine kancelarijske fluorescentne svetiljke. Sreom, monitor najmanje zrai sa prednje strane, zato se udaljite barem jedan metar od bonih i zadnjih strana okolnih monitora i najmanje metar i po od maina za fotokopiranje, koje su takoe snani izvori zraenja ELF. Ne bi trebalo da brinete samo o elektromagnetnim zraenjima; takoe treba da vodite rauna o odsjaju na ekranu. U stvari, pojedini ekranski filteri, koji se postavljaju sa prednje strane ekrana monitora, ne umanjuju samo naprezanje oiju, ve i zaustavljaju zraenja ELF i VLF.
Uestanosti
Najvanije je da se odabere monitor koji radi sa vaim video adapterom. Danas praktino svi monitori predstavljaju ureaje sa vie uestanosti (nose i nazive vieskenirajui i viefrekventni), koji zadovoljavaju niz standarda, ukljuujui i zahteve koji jo nisu standardizovani. Meutim, postoje velike razlike u tome kako razliiti monitori izlaze na kraj sa razliitim video adapterima.
Savet
Veoma dobri monitori traju due od veine drugih delova raunara. Redovno se deava da se pojavi novi, bri procesor odmah poto ste kupili nov raunar ili da naiete na isti raunar sa veim diskom za isti novac. Meutim, dobar monitor bi trebalo da nadivi va raunar. Ako birate monitor raunajui da e vai lini prohtevi rasti tokom godina, sauvaete stari monitor kada budete kupovali sledei sistem i utedeete tako novac. Dve bitne karakteristike jesu kontrole na prednjoj strani koje mogu da zapamte parametre ekrana i ugraeni dijagnostiki program koji moe da vas potedi nepotrebnog odlaska do servisa.
724
Poglavlje 15
Video hardver
Kod monitora sa vie uestanosti treba da uskladite opseg horizontalnih i vertikalnih uestanosti koje prihvata monitor sa onima koje stvara video adapter. to je opseg uestanosti iri, monitor je skuplji i prilagodljiviji. Vertikalne i horizontalne uestanosti video adaptera moraju da se nalaze u granicama opsega koje podrava monitor. Vertikalna uestanost (ili brzina osveavanja/smene kadrova) odreuje koliko e slika biti postojana. to je vertikalna uestanost vea, utoliko bolje. Uobiajene vertikalne uestanosti kreu se od 50 do 160 Hz, ali monitori sa vie uestanosti podravaju razliite vertikalne uestanosti pri razliitim rezolucijama. Moete po povoljnoj ceni nai monitor koji ima vertikalnu uestanost od 100 Hz pri rezoluciji 640 480, to je vredno potovanja, ali pada na manje poeljnih 50 Hz pri 1024 768. Horizontalna uestanost (ili brzina po linijama) obino se kree izmeu 31,5 i 90 KHz ili vie.
Brzine osveavanja
Brzina osveavanja (koja se takoe naziva i vertikalnom uestanou skeniranja) predstavlja brzinu kojom se ekran ponovo iscrtava. Meri se u hercima (Hz). Brzina osveavanja od 72 Hz znai da se ekran osveava 72 puta u sekundi. Suvie mala brzina osveavanja izaziva treperenje ekrana koje doprinosi naprezanju oiju. to je vea brzina osveavanja, utoliko bolje za vae oi i prijatnije za vas kada due vreme sedite ispred raunara. Brzina osveavanja bez treperenja predstavlja brzinu osveavanja koja je dovoljno velika da vae oi ne vide nikakvo treperenje. Brzina osveavanja bez treperenja se menja u zavisnosti od rezolucije na koju je podeen monitor (vee rezolucije zahtevaju vee brzine osveavanja), a treba da je podravaju i monitor i video kartica. Kako prevelika brzina osveavanja moe da uspori video prikaz, trebalo bi da koristite najmanju brzinu osveavanja koja vam je prijatna. Brzina osveavanja predstavlja znaajan inilac pri kupovini monitora, posebno ako nameravate da ga koristite pri rezoluciji od 1024 768 ili veoj. Jeftini monitori esto imaju suvie male brzine osveavanja da veina korisnika ne bi primetila treperenje, a to moe da dovede do zamora oiju. U tabeli 15.3 uporeena su dva uobiajena CRT monitora od 17 ina i uobiajena grafika kartica srednje klase. Obratite panju na razlike izmeu brzina osveavanja koje podravaju video kartica ATI All-in Wonder Pro i dva razliita CRT monitora od 17 ina proizvoaa LG-Goldstar. LG 760SC je tipian monitor sa cenom niom od 300 $, dok je LG 790SC skuplji za oko 80 $. Treba istai da 790SC nudi brzine osveavanja bez treperenja na veim rezolucijama nego jeftiniji 760SC. Iako video kartica ATI All-in Wonder Pro podrava vee brzine osveavanja nego oba monitora, nije bezbedno koristiti brzine osveavanja vee od onih koje monitor moe da podri, zato to brzine vee od maksimalne brzine osveavanja monitora mogu da ga otete!
Tabela 15.3 Poreenje brzina osveavanja

Vertikalno osveavanje video kartice ATI 43 150 Hz* 43 100 Hz* 52 85 Hz
*
Rezolucija 1024 768 1280 1024 1600 1200

*
Vertikalno (najvee) osveavanje monitora LG 760SC (17 ") 87 Hz* 65 Hz Nije podrana
Vertikalno (najvee) osveavanje monitora LG 790SC (17 ") 124 Hz* 93 Hz* 80 Hz*
Brzine osveavanja vee od 72 Hz uklanjaju treperenje za vei broj korisnika; VESA standard za brzinu osveavanja bez treperenja iznosi 85 Hz ili vie.
Brzine osveavanja
Poglavlje 15
725
Da biste utvrdili brzine osveavanja monitora pri rezolucijama koje nameravate da koristite, na Web lokaciji proizvoaa monitora potraite pojedinosti o monitoru koji imate ili nameravate da kupite. Windows 98 i Windows 95B (OSR 2.x) prilikom instalacije podravaju konfigurisanje Plug-and-Play (PnP) monitora. PnP monitor alje operativnom sistemu signale o tome koje brzine osveavanja podrava, kao i druge pojedinosti o prikazu. Ovi podaci se odraavaju na listi Display Properties tog monitora. Da bi smanjili uestanost, neki video adapteri koriste signale sa preplitanjem i prikazuju naizmenino po jednu polovinu linija itave slike. Kao to je ranije razmatrano u ovom poglavlju, preplitanje izaziva naglaeno treperenje ekrana kod veine monitora, osim ako fosfor ima veoma dugo naknadno svetljenje. Zbog toga bi trebalo da izbegavate video reime sa preplitanjem, ako je to ikako mogue. Neki stariji video adapteri i monitori koriste preplitanje kao jeftin nain za postizanje vie rezolucije, koja inae ne bi mogla da se ostvari. Na primer, prvi IBM XGA adapteri i monitori koristili su vertikalnu brzinu smene kadrova sa preplitanjem od 43,5 Hz pri rezoluciji od 1024 768, umesto vee brzine smene kadrova koju pri toj rezoluciji koristi veina drugih adaptera i monitora.
Napomena
S obzirom na to da monitori iscrtavaju sliku veliki broj puta u sekundi, promene slike na monitoru bez preplitanja praktino su neprimetne za samo ljudsko oko, ali su veoma primetne kada se raunarski ekran fotografie, snima na film ili video traku. Kako kamere nisu sinhronizovane sa osveavanjem monitora, ne moe se izbei da se na fotografiji, filmu ili video traci vidi osveavanje koje nastupa kao crta preko slike. Po mom iskustvu, vertikalna uestanost skeniranja (brzina kadrova) od 60 Hz je najmanje to bi iko trebalo da koristi, mada ak i pri toj uestanosti veina ljudi primeuje treperenje. Ono moe da bude uzrok naprezanja i zamaranja oiju. Ako se moe odabrati brzina smene kadrova (vertikalna uestanost skeniranja) od 72 Hz ili vea, veina ljudi nee moi da primeti bilo kakvo treperenje. Veina savremenih monitora lako postie vertikalne uestanosti od 85 Hz ili vie, to znaajno umanjuje treperenje koje vidi korisnik. Treba ipak napomenuti da poveanje brzine smene kadrova, osim to poboljava sliku, moe i da uspori rad video hardvera, jer on tada mora da prikae poveani broj slika u sekundi. U optem sluaju preporuujem vam da podesite najmanju brzinu smene kadrova koja je za vas prijatna. Da biste u Windowsu 9x podesili brzinu osveavanja video kartice, iskoristite ikonu Display iz kontrolnog panela i pritisnite dugme Advanced Properties. Odaberite miem karticu Adapter i strelicu nadole pored menija Refresh Rate. Ugledaete brzine osveavanja koje podrava video kartica. Vrednost Optimal se podrazumeva, ali je to u stvari bezbedna vrednost za svaki monitor. Odaberite brzinu osveavanja od najmanje 72 Hz da biste umanjili ili uklonili treperenje. Pritisnite Apply da biste primenili novi parametar. Ako niste odabrali brzinu osveavanja Optimal, dobiete upozorenje o moguem oteenju monitora. Pritisnite OK da biste isprobali novi parametar. Ekran se menja i poinje da radi sa novom brzinom osveavanja. Ako je prikaz na ekranu poremeen, saekajte par trenutaka i na ekranu e se uspostaviti prethodna vrednost; ugledaete okvir za dijalog sa pitanjem da li elite da sauvate novi parametar. Ako je prikaz na ekranu prihvatljiv, pritisnite Yes; u suprotnom pritisnite No kako biste ponovo uspostavili prethodni parametar. Ako je ekran poremeen i ne moete da vidite pokaziva mia, jednostavno pritisnite Enter na tastaturi, zato to se podrazumeva odgovor No. Kod nekih starijih upravljakih programa ovaj okvir za dijalog o brzini osveavanja ne postoji. Nabavite aurirani upravljaki program za video karticu ili potraite kod isporuioca video kartice poseban programski alat pomou kojeg ete podesiti brzinu osveavanja.
726
Poglavlje 15
Video hardver
Ako je prikaz poremeen pri velikoj brzini osveavanja, a smatrate da bi monitor morao da podri tu brzinu osveavanja, moda nije odabran odgovarajui monitor. Da biste proverili koji je monitor odabran u Windowsu 9x, pritisnite karticu Monitor. Ako je naveden Super VGA monitor, Windows koristi opti upravljaki program koji radi sa veim brojem razliitih monitora. Ovaj opti upravljaki program ne podrava brzine osveavanja vee od 75 Hz, zato to bi one mogle da otete pojedine monitore. Potraite kod isporuioca monitora upravljaki program koji odgovara vaem modelu. Instalirajte ga i proverite da li va monitor moe bezbedno da podri veu brzinu osveavanja.
Horizontalna uestanost
Kada kupujete VGA monitor, uverite se da monitor podrava horizontalnu uestanost od barem 31,5 KHz najmanju vrednost koja je potrebna VGA kartici da oboji ekran rezolucije 640 480. Rezolucija 800 600 zahteva vertikalnu uestanost od najmanje 72 Hz i horizontalnu uestanost od najmanje 48 KHz. Otrija slika rezolucije 1024 768 zahteva vertikalnu uestanost od 60 Hz i horizontalnu uestanost od 58 KHz. Ako se vertikalna uestanost povea na 72 Hz, horizontalna uestanost mora da bude 58 KHz. Za izuzetno otru sliku traite vertikalne uestanosti od 75 Hz ili vie i horizontalne uestanosti do 90 KHz ili vie. Moj omiljeni NEC monitor od 17 ina podrava vertikalne uestanosti do 75 Hz pri 1600 1200 taaka, 117 Hz pri 1024 768 taaka i 160 Hz pri 640 480 taaka! Danas na tritu praktino svi analogni monitori podravaju vie uestanosti, u manjoj ili veoj meri. S obzirom da bukvalno stotine proizvoaa pravi hiljade razliitih monitora, nezgodno bi bilo da se svaki monitor razmatra sa tehnikog stanovita do pojedinosti. Dovoljno je rei da, pre nego to uloite novac u monitor, treba da proverite njegove tehnike pojedinosti kako biste se uverili da monitor zadovoljava vae potrebe. Ako ne znate odakle da ponete, prelistajte neke od asopisa koji povremeno daju prikaze monitora. Ako ne moete da ekate na prikaz u asopisu, proverite monitore koji se nude na Web lokacijama sledeih isporuilaca: IBM, Sony, Mitsubishi, Viewsonic i NEC. Svaki od ovih proizvoaa pravi monitore koji postavljaju standarde po kojima ostali monitori mogu da se ocene. Mada ete obino platiti neto vie za monitore ovih proizvoaa, oni e vam ponuditi provereno visok stepen vrednosti i kompatibilnosti, kao i odravanja i podrke.
Kontrole
Veina novijih monitora danas koristi digitalne kontrole umesto analognih. Ovo nema nikakve veze sa signalima koje monitor prima od raunara, ve samo sa kontrolama na prednjoj strani (ili njihovim nepostojanjem), koje vam omoguavaju da podesite monitor. Monitori sa digitalnim kontrolama imaju ugraeni sistem menija koji vam dozvoljava da podesite veliine kao to su sjajnost, kontrast, veliina ekrana, vertikalni i horizontalni poloaj slike i ak ia. Meni se dovodi na ekran pritiskom na taster, a kontrole se koriste za biranje iz menija i promenu vrednosti. Kada zavrite podeavanja, monitor uva parametre u NVRAM-u (engl. nonvolatile RAM) koji se nalazi u monitoru. Ova vrsta memorije obezbeuje stalno uvanje parametara bez baterije ili drugog napajanja. Moete da iskopate monitor, a da ne izgubite parametre, i moete da ih izmenite u svakom trenutku. Digitalne kontrole omoguavaju mnogo vii stepen upravljanja monitorom i izrazito se preporuuju.
Savet
Nabavite monitor sa pristupanim kontrolama za sliku i njen poloaj, po mogunosti sa prednje strane kuita. Traite vie od osnovnih kontrola kontrasta i sjajnosti; dobar monitor treba da vam omogui da podesite irinu, visinu i poloaj slike na ekranu. Monitor treba takoe da ima postolje promenljivog nagiba, da ga moete postaviti pod uglom koji vam najvie odgovara.
Isprobavanje monitora
Poglavlje 15
727
Okruenje
inilac koji moda neete imati na umu kada kupujete monitor jeste veliina stola na koji nameravate da ga postavite. Pre nego to ponete da razmiljate o nabavci monitora veeg od 15 ina, znajte da monitor od 17 ina moe da bude dubok od 45 do 60 cm i teak preko 18 kg; monitori od 21 ina i vie mogu da budu stvarno ogromni! Neke vrste klimavih postolja za raunare i mehanikih ruku koje dre monitor izvan povrine stola, moda nisu u stanju da bezbedno dre ili nose vei ureaj. Proverite nosivost postolja za raunar ili mehanike ruke pre nego to na njih postavite monitor. Bilo bi veoma tuno utedeti nekoliko dolara na tim dodacima i posmatrati ih kako poputaju pod teretom velikog monitora i unitavaju vae ulaganje u monitor. Takoe je vano razmotriti osvetljenje u prostoriji u kojoj ete monitor koristiti. Pod fluorescentnim osvetljenjem na poslu CRT ekran moe da izgleda primetno drugaije nego u vaoj kui. Prisustvo, odnosno odsustvo prirodnog osvetljenja u prostoriji moe takoe da bude veoma znaajno. Plafonsko i prirodno osvetljenje mogu da izazovu refleksiju na ekranu koja postaje veoma neprijatna ako ste prisiljeni da gledate satima u ekran. Na nekim monitorima postoji sloj koji odbija svetlost. Mnogi proizvoai i nezavisni isporuioci posebno prave filtere koji umanjuju odbijanje svetlosti sa ekrana. Brojni jeftini monitori imaju zakrivljene ekrane, zato to je preko njih lake pomerati snop elektrona. Monitori sa ravnim ekranom malo su skuplji, ali bolje izgledaju veini ljudi. Vai jedno opte pravilo to je monitor manje zakrivljen, imae i manji odsjaj.
Isprobavanje monitora
Za razliku od veine drugih delova vaeg raunara, kod monitora ne moete znati da li e vam odgovarati ako razmotrite samo njegove tehnike pojedinosti. Ni cena ne mora da bude pouzdan pokazatelj. Isprobavanje monitora je krajnje subjektivno i najbolje je dobro ispitati nekoliko monitora u prodavnici ili (ako se roba moe vratiti) u privatnosti vaeg doma, odnosno kancelarije. Isprobavanje monitora takoe ne bi trebalo da se svede na gledanje bilo ega to se u tom trenutku prikazuje na njemu. U mnogim prodavnicama raunara na monitorima se prikazuju filmovi, slike predela ili druga bljetava grafika, to je sve samo ne korisno za ozbiljno procenjivanje i vrednovanje. Ako je mogue, trebalo bi da posmatrate iste slike na svim monitorima koje isprobavate i da uporedite nain na koji oni izvravaju odreeni niz zadataka. Sledei niz zadataka je dobar za isprobavanje monitora:
s
s s
Nacrtajte savreni krug u nekom programu za grafiku. Ako se na ekranu prikae oval, a ne krug, taj monitor vam nee dobro sluiti sa softverom za grafiku ili projektovanje. Koristei program za obradu teksta, otkucajte neke rei sa veliinom slova od 8 ili 10 tipografskih taaka (1 taka jednaka je 1/72 ina). Ako su rei nejasne ili ako su crna slova oiviena bojama, odaberite neki drugi monitor. Poveavajte i smanjujte sjajnost i pri tom posmatrajte ugao slike na ekranu. Ako se slika iri ili rascvetava, monitor verovatno gubi iu pri velikoj sjajnosti. Prikaite na ekranu to veu belu povrinu i pogledajte da li se igde menja boja. Promena boje mogla bi da ukae na manu samo tog primerka ili njegovog poloaja, ali ako je ugledate na vie monitora iste vrste, to bi moglo da ukazuje na serijsku greku u proizvodnji; takoe bi moglo da ukazuje na neprilike sa signalom koji dolazi iz grafike kartice. Premestite monitor na drugi sistem koji ima drugi model grafike kartice i ponovite ovo ispitivanje da biste pouzdano utvrdili je li kriv monitor ili video kartica.
728
s
Poglavlje 15
Video hardver
Uitajte Microsoft Windows da biste proverili ravnomernost ie. Da li su ikone u uglovima otre kao ostatak ekrana? Da li je naslovna linija zakrivljena ili talasasta? Monitori obino imaju otriju iu u sredini, dok veoma nejasni uglovi ukazuju na lo monitor. Savijene linije mogu da budu posledica loeg video adaptera, zato ne odbacujte monitor koji prikazuje takve linije dok ga ponovo ne isprobate sa drugim video adapterom. Dobar monitor je tako kalibrisan da zraci crvene, zelene i plave svetlosti tano pogaaju svoje mete (pojedinane fosforne take). Ako ih ne pogaaju, monitor ima lou konvergenciju. Ovo je uoljivo kod rubova linija koji izgledaju kao da su drugaije obojeni. Ako je konvergencija dobra, boje e biti otre, jasne i verodostojne, a u fosforu nee preovlaivati nijedna boja. Ako monitor ima ugraeni program za dijagnosticiranje (to je preporuljivo), moete ga iskoristiti da isprobate monitor nezavisno od grafike kartice i sistema na koje je prikljuen.
Video adapteri
Video adapter predstavlja interfejs izmeu raunara i monitora; on alje signale koji se u vidu slika pojavljuju na ekranu. Tokom istorije PC-ja nastao je itav niz standarda za video prikaz koji donose stalan napredak u rezoluciji ekrana i dubini boja. Sledei spisak moe da poslui kao skraeni pregled istorije tehnologije PC video prikaza: MDA (monohromatski video adapter) HGC (Hercules grafika kartica) CGA (grafiki adapter u boji) EGA (unapreeni grafiki adapter) VGA (video grafika matrica) SVGA (Super VGA) XGA (produena grafika matrica) Veinu ovih standarda uveo je IBM, a prihvatali su ih proizvoai kompatibilnih PC-ja. Danas IBM vie nije vodei u ovoj oblasti i mnogi od ovih standarda su zastareli. Oni koji nisu zastareli sada se retko oznaavaju istim nazivima. Jedini izuzetak predstavlja naziv VGA, koji se i dalje koristi za oznaavanje osnovne sposobnosti prikaza grafike koju imaju praktino svi video adapteri koji se danas prodaju. Ako danas kupujete video adapter verovatno ete naii na odreene vrednosti rezolucija ekrana i dubina boja koje podrava adapter, umesto na spisak standarda kao to su VGA, SVGA i XGA. Ipak, ako proitate poneto o ovim standardima, imaete dobru predstavu o tome kako se tehnologija videa razvijala tokom godina, a biete pripremljeni i za mogue bliske susrete sa opremom nasleenom iz srednjeg veka. Dananji VGA i bolji video adapteri mogu da prikau i veinu starijih grafikih programa u boji napisanih za CGA, EGA i druge zastarele grafike standarde. Zahvaljujui tome moete da koristite starije grafike programe (kao to su igre ili obrazovni programi) na svom sistemu. Neki stariji programi upisivali su podatke neposredno u hardverske registre, koji vie nema na dananjim video karticama, ali to veinu korisnika ne zanima.
Zastareli video adapteri

Mada je mnogo vrsta video sistema smatrano standardima u razliitim razdobljima, samo nekoliko njih predstavlja upotrebljive standarde za dananji hardver i softver.
Video adapteri
Poglavlje 15
729
Napomena
Ako elite da saznate vie o MDA, HGC, CGA, EGA ili MCGA video adapterima, proitajte poglavlje 8 Nadogradnje i popravke PC-ja, Deseto jubilarno izdanje, koje se nalazi na CD-u uz ovu knjigu.
VGA adapteri i monitori

Kada je 2. aprila 1987. godine IBM predstavio PS/2 sisteme, ujedno je izneo i video grafiku matricu (VGA). U stvari, tog dana je IBM je predstavio i grafiku matricu u vie boja (MCGA) manje rezolucije i adapter 8514 vee rezolucije. Adapteri MCGA i 8514 nisu postali omiljeni standardi kao VGA i njihova proizvodnja ubrzo je prestala.
Digitalni protiv analognih signala

Za razliku od ranijih video standarda, koji su bili digitalni, VGA je analogni sistem. Zato monitori od digitalnih postaju analogni, kada veina drugih elektronskih sistema postaje digitalna? CD muziki ureaji (digitalni) zamenili su veinu gramofona (analognih), a noviji videorekorderi i kamkorderi imaju mogunost digitalnog skladitenja slike radi boljeg prikazivanja usporene i zamrznute slike. Na digitalnom televizijskom prijemniku moete da gledate nekoliko programa odjednom, deljenjem ekrana ili postavljanjem jedne slike unutar druge. Veinu monitora za line raunare, koji su uvedeni pre pojave PS/2, ine digitalni monitori. Ova vrsta monitora stvara razliite boje tako to ispaljuje RGB elektronske snopove u reimu ukljueno-iskljueno. Na taj nain moe da se prikae do osam boja (dva na trei stepen). Kod IBM monitora i adaptera, postoji drugi signal koji udvostruuje broj kombinacija boja, sa 8 na 16, tako to svaku boju prikazuje u jednom od dva mogua stepena jaine. Digitalni monitor je jednostavan za proizvodnju, a kombinacije boja su stalne i ne menjaju se od jednog do drugog sistema. Pravu manu digitalnog monitora predstavlja ogranieni broj moguih boja. IBM je kod PS/2 sistema upotrebio analogna video kola. Analogni monitori, kao i digitalni, sastavljaju razliite boje koristei RGB elektronske snopove, ali kod njih svaka boja moe da se prikae u razliitim stepenima jaine u 64 stepena kod VGA. Na taj nain dobijaju se 262144 mogue boje (643). Za raunarsku grafiku, dubina boje esto je vanija od velike rezolucije, zato to ljudsko oko opaa sliku koja ima vie boja kao verodostojniju. IBM je preao na analognu grafiku da bi unapredio prikaz boja na svojim sistemima.
Video grafika matrica (VGA)

Glavni sklop video adaptera kod PS/2 sistema nalazio se na tampanoj ploi. Jedan VLSI ip, posebno projektovan i proizveden u IBM-u, predstavlja kola adaptera, odnosno VGA. IBM je uveo PS/2 video adapter da bi novi grafiki standard prilagodio ranijim sistemima. Ovaj adapter, koji se naziva i VGA kartica, sadri itavo VGA kolo na adapterskoj kartici pune duine sa 8-bitnim interfejsom namenjene raunarima sa ISO konektorima, kao to su IBM AT i IBM PC/XT. IBM vie ne proizvodi VGA karticu, ali praktino sve nezavisne kartice na tritu predstavljaju unapreene verzije VGA sa mnogo vie video reima i svojstava. Iako je VGA uveden na IBM-ovim mikrokanalnim (MCA) raunarima, kao to su PS/2 Model 50 i bolji, danas je nemogue pronai potpuno novu zamenu za VGA koja bi odgovarala zastarelim sistemima sa MCA sabirnicom; meutim, moda se mogu nai preostale ili polovne kartice nezavisnih proizvoaa.
730
Poglavlje 15
Video hardver
VGA BIOS je softver koji se stalno nalazi u sistemskom ROM-u i upravlja VGA kolima. Pomou BIOS-a, softver moe da pokrene komande i funkcije bez potrebe da neposredno radi sa VGA. Programi postaju skoro nezavisni od hardvera i mogu da pozivaju skup komandi i funkcija koji je stalno ugraen u softver za upravljanje sistemskim ROM-om.
tt
Videti BIOS video adaptera, str. 441.
Druga reenja za VGA mogu da se razlikuju po hardveru, ali odgovaraju istim pozivima i funkcijama BIOS-a. Postojeem skupu funkcija dodate su nove mogunosti, tako da VGA ostaje kompatibilan sa funkcijama BIOS-a za grafiku i tekst koje su ugraivane u PC-je od poetka. VGA moe da radi sa skoro svakim softverom koji je originalno napisan za MDA, CGA ili EGA, osim ako nije neposredno pristupao hardverskim registrima ovih kartica. U savrenom svetu programeri bi pisali softver za BIOS interfejs, a ne neposredno za hardver i omoguili bi razmenu softvera izmeu razliitih vrsta hardvera. Meutim, mnogo ee programeri poele da softver radi bolje, pa napiu programe koji neposredno upravljaju hardverom. Kao posledica toga nastaju programi dobrih osobina, ali zavisni od hardvera za koji su prvobitno napisani. Kada zaobilazi BIOS, programer mora da obezbedi da hardver bude potpuno kompatibilan sa standardom, tako da softver napisan za standardni deo hardvera radi na sistemu. To to proizvoa tvrdi da je proizvod kompatibilan na nivou registara, ne znai da je ovaj 100% kompatibilan ili da na njemu sav softver radi kao to bi radio na pravom IBM VGA. Veina proizvoaa je klonirala VGA sistem na nivou registara, to znai da e raditi pravilno ak i programi koji neposredno pristupaju video registrima. Ova kompatibilnost ini da VGA bude pravi univerzalni standard. VGA moe na ekranu da prikae do 256 boja iz palete od 262144 (256 K) boja. S obzirom na to da VGA daje na izlazu analogni signal, morate imati monitor koji prihvata analogni ulaz. Pored VGA monitora u boji, postoje i monohromatski VGA monitori koji koriste sabiranje boja. Kod sabiranja boja, umesto boja prikazuju se 64 nijanse sive boje; prevoenje se obavlja u ROM BIOS-u. Program za sabiranje boja pokree se ako BIOS u toku podizanja sistema otkrije prisustvo monohromatskog monitora. Program koristi algoritam po kojem se za svaku eljenu boju ponovo sastavlja obrazac koji obuhvata sva tri topa za boje i tako stvaraju razliite nijanse sive boje. Na taj nain, korisnici koji vie vole monohromatski monitor mogu da rade sa programima koji koriste boje. U tabeli 15.4 navedeni su reimi VGA prikaza.
Tabela 15.4
Rezol. 360 400 720 400 320 200 640 200 720 400 320 200 640 200 640 350
Reimi VGA prikaza

Boje 16 16 4 2 16 16 16 4 Reim rada Tekst Tekst APA APA Tekst APA APA APA Reim BIOS-a 00/01h 02/03h 04/05h 06h 07h 0Dh 0Eh 0Fh Broj znakova 40 25 80 25 40 25 80 25 80 25 40 25 80 25 80 25 Polje za znakove 9 16 9 16 88 88 9 16 88 88 8 14 Vert. (Hz) 70 70 70 70 70 70 70 70 Horiz. (KHz) 31.5 31.5 31.5 31.5 31.5 31.5 31.5 31.5
Video adapteri
Reim rada APA APA APA APA Reim BIOS-a 10h 11h 12h 13h Broj znakova 80 25 80 30 80 30 40 25 Polje za znakove 8 14 8 16 8 16 88
Poglavlje 15
Vert. (Hz) 70 60 60 70
731
Horiz. (KHz) 31.5 31.5 31.5 31.5
Rezol. 640 350 640 480 640 480 320 200
Boje 16 2 16 256
APA = reim rada sa adresiranjem svih taaka (grafiki)
Danas na je tritu malo video adaptera koji su ogranieni samo na podrku VGA standarda. VGA sa rezolucijom 640 480 u 16 boja postao je polazna taka za prikaz grafike na PC-ju. VGA je prihvaen kao najmanji zajedniki imenilac svih Windows sistema i treba da ga podravaju video adapteri u svim sistemima koji rade pod Windowsom. Instalacioni programi za sve verzije Windowsa koriste ove parametre VGA kao svoje podrazumevano video ureenje. Veina adaptera podrava, pored VGA, i niz veih rezolucija ekrana i dubina boja, u zavisnosti od mogunosti hardvera. Ako sistem sa Windowsom 9x ima tekoa sa pokretanjem, pa mora da se pokrene u zatienom reimu, podrazumevani reim sistema bie VGA sa rezolucijom 640 480 u 16 boja.
XGA i XGA-2
IBM je 30. oktobra 1990. godine predstavio PS/2 XGA video adapter/A, a u septembru 1992. godine XGA-2. I jedan i drugi jesu odlini adapteri za upravljanje sabirnicom od 32 bita u sistemima sa mikrokanalskom arhitekturom. Ovi video podsistemi, razvijeni iz VGA, donose veu rezoluciju, vie boja i mnogo bolja svojstva. Ako objedinite brzi VGA, vie boja, veu rezoluciju, grafiki koprocesor i upravljanje sabirnicom, dobiete XGA. U sutini, upravlja sabirnicom je adapter sa sopstvenim procesorom koji moe da izvrava radnje nezavisno od matine ploe. XGA-2 je poboljao svojstva prvobitnog XGA u nekoliko pogleda. Kao prvo, XGA-2 je podravao vie boja sa rezolucijom 1024 768, ukupno 65536 (64 K) boja. Osim toga, zahvaljujui svojim kolima, XGA-2 je obraivao podatke dvaput bre od XGA. Takoe, XGA2 radi u reimu bez preplitanja, pa slika manje treperi nego kod XGA. Praktino sva ova svojstva preuzele su video kartice koje pripadaju slobodno definisanoj porodici Super VGA.
Napomena
Ako elite da saznate neto vie o XGA I XGA-2 video adapterima, proitajte Poglavlje 8 Nadogradnje i popravke PC-ja, Deseto jubilarno izdanje, koje se nalazi na CD-u uz ovu knjigu.
Super VGA (SVGA)

Kada su se pojavile IBM-ove video kartice XGA i 8514/A, konkurentski proizvoai odluili su da na svojim VGA karticama ne kloniraju ova postepena poboljanja. Umesto toga, zapoeli su proizvodnju jeftinijih adaptera koji su nudili ak i vee rezolucije. Te video kartice potpale su pod kategoriju koja se neobavezno naziva Super VGA (SVGA). SVGA, po mogunosti koje prua, prevazilazi VGA adapter. Za razliku od video adaptera koji su prethodno razmatrani, naziv SVGA se ne odnosi na adapter sa odreenim svojstvima, ve na skupinu adaptera koji imaju razliite mogunosti. Na primer, jedna kartica moe da daje nekoliko rezolucija (kao to su 800 600 i 1024 768) veih od onih koje se postiu sa obinom VGA, dok druga kartica moe da nudi iste ili vee rezolucije sa veim izborom boja. Ove kartice imaju razliite mogunosti; bez obzira na to, obe se podvode pod naziv SVGA.
732
Poglavlje 15
Video hardver
SVGA kartice umnogome su nalik kopijama VGA kartica. Imaju iste prikljuke, ukljuujui i onaj prikazan na sledeoj slici. S obzirom da se tehnike pojedinosti o SVGA adapterima znatno razlikuju od jednog do drugog proizvoaa, nemogue je u ovoj knjizi dati njihov konani pregled. Prikljuak je prikazan na slici 15.1. Namena izvoda data je u tabeli 15.5.
Slika 15.1 SVGA prikljuak
Tabela 15.5
Izvod 1 2 3 4 5
Namena 15 izvoda standardnog VGA prikljuka

Smer Izlaz Izlaz Izlaz Ulaz -_ Izvod 9 10 11 12 13 Funkcija Voica (popunjeni otvor) Uzemljenje sinhronizacije ID 0 monitora ID 1 monitora Horizontalna sinhronizacija Smer -_ -_ Ulaz Ulaz Izlaz
Funkcija Crveni video Zeleni video Plavi video ID 2 monitora TTL uzemljenje (samoispitivanje monitora) Uzemljenje crvene analogne Uzemljenje zelene analogne Uzemljenje plave analogne
6 7 8
-_ -_ -_
14 15
Vertikalna sinhronizacija ID 3 monitora
Izlaz Ulaz
Na VGA utikau kabla koji se umee u video adapter, izvod 9 uvek je bez noice. Izvod 5 koristi se samo za ispitivanje, a izvod 15 retko se koristi; i ovi izvodi esto su bez noica. Da bi utvrdili vrstu monitora prikljuenog na sistem, neki proizvoai slue se razliitim kombinacijama prisustva i odsustva izvoda za ID monitora.
VESA SVGA standardi

lanovi Udruenja za video elektronske standarde (VESA) jesu razliita preduzea koja se bave video proizvodima za PC-je i druge raunare. U oktobru 1989. godine, uvidevi da je postalo praktino nemogue napisati programe koji bi podrali sve SVGA kartice na tritu, VESA je predloila standard za jednoobrazni programerski interfejs za SVGA kartice. SVGA standard nazvan je VESA BIOS proirenje. Ako video kartica zadovoljava ovaj standard, program moe lako da utvrdi njene mogunosti i da im pristupi. Prednost VESA BIOS proirenje predstavlja to to programer, da bi obezbedio podrku SVGA, treba da brine samo o jednom upravljakom programu. Preko zajednikog VESA interfejsa mogue je pristupiti karticama razliitih proizvoaa. Kada je prvi put predloen, ovaj pristup je naiao na ogranieno prihvatanje. Nekoliko glavnih proizvoaa SVGA poelo je da isporuuje VESA BIOS proirenje kao zaseban memorijski rezidentni program koji ste mogli da uitate pri podizanju sistema. Meutim, tokom godina su i drugi proizvoai poeli da isporuuju VESA BIOS proirenje kao
Video adapteri
Poglavlje 15
733
ugraeni deo svojih SVGA BIOS-a. Podrka VBE danas je bitna za DOS programe u realnom reimu, posebno za igre i ne-Microsoftove operativne sisteme koji ele da pristupe veim rezolucijama i dubinama boja. Kompatibilnost sa VESA praktino nema znaaja za korisnike Windowsa 9x/NT/2000, koji za svoje grafike kartice koriste posebne upravljake programe. Oigledno, ako vam je potrebna kompatibilnost sa VESA, podrka VESA u BIOS-u predstavlja bolje reenje. Ne treba da brinete o uitavanju upravljakog programa ili drugog memorijski rezidentnog programa svaki put kada poelite da koristite program koji trai da postoje VESA proirenja. Sadanji VESA SVGA standard obuhvata skoro svaki skup video rezolucije i dubine boja koji trenutno postoji, sve do 1280 1024 taaka u 16 777 216 boja (od 24 bita). Za vee rezolucije, VESA je usvojila opti vremenski format (engl. General Timing Format, GTF); on omoguava da rezolucije koje ne podrava BIOS imaju standardizovana vremena, sve do rezolucije od 1880 1440 taaka za televiziju sa visokom vernou reprodukcije. ak i ako se za neki SVGA video adapter tvrdi da je kompatibilan sa VESA, on ipak ne mora da radi sa odreenim upravljakim programom, kao to je na primer SVGA upravljaki program za rezoluciju 800 600 u 256 boja koji se isporuuje sa Microsoft Windowsom. Kako god bilo, proizvoai nastavljaju da isporuuju svoje sopstvene upravljake programe. U tabeli 15.6 dat je spisak video reima SVGA grafikog akceleratora Chips and Technologies 65554, koji danas predstavlja uobiajeni skup ipova.
Tabela 15.6 Video reimi skupa ipova grafikog akceleratora Chips and Technologies 65554
Reim Reim BIOS-a rada 0, 1 2, 3 4, 5 6 7 D E F 10 11 12 13 20 VGA tekst VGA tekst VGA grafika VGA grafika VGA tekst VGA grafika VGA grafika VGA grafika VGA grafika VGA grafika VGA grafika VGA grafika Polje za znakoveBoje 16 / 256 KB 16 / 256 KB 4 KB / 256 KB 2 KB / 256 KB Mono 16 KB / 256 KB 16 KB / 256 KB Mono 16 KB / 256 KB 2 KB / 256 KB 16 KB / 256 KB 16 KB / 256 KB Uestanost skeniranja (hor./vert.) 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 70 Hz 31,5 KHz / 60 Hz 31,5 KHz / 60 Hz 31,5 KHz / 60 Hz 37,6 KHz / 75 Hz 43,2 KHz / 85 Hz 37,9 KHz / 60 Hz 46,9 KHz / 75 Hz 53,7 KHz / 85 Hz 25,5 KHz / 87 Hz* 49,5 KHz / 60 Hz 60,0 KHz / 75 Hz 68,8 KHz / 85 Hz
Rezolucija
40 25 znakova 9 16 80 25 znakova 9 16 320 200 ta. 640 200 ta. 320 200 ta. 640 200 ta. 640 350 ta. 640 350 ta. 640 480 ta. 640 480 ta. 320 200 ta. 88 88 88 88 8 14 8 14 8 16 8 16 88 8 16
80 25 znakova 9 16
256 KB / 256 KB 31,5 KHz / 70 Hz
SVGA grafika 640 480 ta.
22
88
16 KB / 256 KB
24
8 16
16 KB / 256 KB
nastavlja se
734
Poglavlje 15
Video hardver
Tabela 15.6
Nastavak
Polje za znakoveBoje 16 KB / 256 KB Uestanost skeniranja (hor./vert.) 35,5 KHz / 87 Hz* 35,5 KHz / 60 Hz
Reim Reim BIOS-a rada 28 30
Rezolucija
SVGA grafika 1280 1024 ta. 8 16 SVGA grafika 640 480 ta. 8 16
256 KB / 256 KB 31,5 KHz / 60 Hz 37,6 KHz / 75 Hz 43,2 KHz / 85 Hz 256 KB / 256 KB 37,9 KHz / 60 Hz 46,9 KHz / 75 Hz 53,7 KHz / 85 Hz 256 KB / 256 KB 35,5 KHz / 87 Hz* 48,5 KHz / 60 Hz 60,0 KHz / 75 Hz 68,8 KHz / 85 Hz 256 KB / 256 KB 35,5 KHz / 87 Hz* 35,5 KHz / 60 Hz 32 KB / 32 KB 64 KB / 64 KB 43,2 KHz / 85 Hz 31,5 KHz / 60 Hz 37,6 KHz / 75 Hz 43,2 KHz / 85 Hz 37,9 KHz / 60 Hz 46,9 KHz / 75 Hz 53,7 KHz / 85 Hz 37,9 KHz / 60 Hz 46,9 KHz / 75 Hz 53,7 KHz / 85 Hz 48,5 KHz / 60 Hz 48,5 KHz / 60 Hz 31,5 KHz / 60 Hz 37,9 KHz / 60 Hz
32
8 16
34
8 16
38 40 41
SVGA grafika 1280 1024 ta. 8 16 SVGA grafika 640 480 ta. SVGA grafika 640 480 ta. 8 16 8 16
42
8 16
32 KB / 32 KB
43
8 16
64 KB / 64 KB
44 45 50 52
*
SVGA grafika 1024 768 ta. SVGA grafika 1024 768 ta. SVGA grafika 1024 768 ta. SVGA grafika 1024 768 ta.
8 16 8 16 8 16 8 16
32 KB / 32 KB 64 KB / 64 KB 16 MB / 16 MB 16 MB / 16 MB
Sa preplitanjem
Delovi video adaptera

Svi video adapteri sastoje se od odreenih osnovnih delova:
s s s s s s
Video BIOS Video procesor Video memorija Digitalno-analogni konvertor (DAC) Prikljuak sabirnice Video upravljaki program
Danas na tritu veina popularnih adaptera sadri dodatne module namenjene za posebne svrhe, kao to je 3D ubrzanje. Ovi sastavni delovi bie razmotreni do pojedinosti u sledeim odeljcima.
Video adapteri
Poglavlje 15
735
Video BIOS
Video adapteri sadre BIOS koji je po grai slian BIOS-u glavnog sistema, ali je od njega potpuno odvojen. (Drugi ureaji u sistemu, na primer SCSI adapteri, takoe mogu da imaju sopstveni BIOS.) Ako prvo ukljuite monitor i paljivo posmatrate ekran, na samom poetku postupka pokretanja sistema ugledaete oznaku video BIOS-a vaeg raunara. Poput BIOS-a sistema, BIOS video adaptera ima oblik ROM ipa sa osnovnim instrukcijama koje ine interfejs izmeu hardvera video adaptera i softvera koji se izvrava na sistemu. Softver koji se obraa video BIOS-u moe da bude samostalni namenski program, operativni sistem ili BIOS glavnog sistema. Programi u BIOS ipu omoguavaju vaem sistemu da prikazuje obavetenja na monitoru u toku POST-a i postupka podizanja sistema, pre nego to se sa diska uita bilo koji drugi upravljaki program.
tt
Videti Osnove BIOS-a, str. 310.
Video BIOS moe da se nadogradi, ba kao i BIOS sistema, na dva naina. Ako BIOS koristi prepisiv ip pod nazivom EEPROM (engl. electrically erasable programmable read-only memory prepisiva memorija samo za itanje), moete ga nadograditi pomou programskog alata koji vam obezbeuje proizvoa adaptera. Drugi nain je da postojei ip u potpunosti zamenite novim, ako moete da ga nabavite od proizvoaa i ako BIOS nije tvrdo zalemljen za tampanu plou kartice. BIOS koji moe da se nadogradi pomou softvera naziva se flash BIOS-om i njega koristi veina postojeih video kartica koje nude mogunost nadogradnje BIOS-a. Nadogradnja video BIOS-a ponekad je neophodna, ako postojei adapter treba da se koristiti sa novim operativnim sistemom ili ako je proizvoa uneo ozbiljnu greku u originalni program. U optem sluaju, za video BIOS vai poznato pravilo ako nije pokvaren, ne popravljaj ga. Nemojte da nadgraujete BIOS samo zbog toga to ste otkrili da postoji novo izdanje. Pregledajte uputstvo za nadogradnju i, osim ako imate iskustva sa problemima koje donosi nadogradnja, ne zapoinjite je.
tt
Videti BIOS video adaptera, str. 441.
Video procesor
Video procesor ili skup ipova predstavlja srce svakog video adaptera i sutinski odreuje mogunosti i svojstva kartice. Dva video adaptera sa istim skupom ipova esto imaju iste mogunosti i slina svojstva. Upravljaki programi, pomou kojih operativni sistemi i namenski programi upravljaju hardverom video adaptera, takoe su napisani imajui u vidu prvenstveno skup ipova. esto moete da iskoristite upravljaki program namenjen adapteru sa odreenim skupom ipova, za neki drugi adapter koji koristi isti skup ipova. Naravno, kartice sa istim skupom ipova mogu da se razlikuju po veliini ugraene memorije, tako da im i svojstva mogu biti razliita. U video adapterima koriste se tri glavne vrste procesora:
s s s
Baferi kadrova Koprocesori Akceleratori
Najstarija tehnologija koja se upotrebljava za pravljenje video adaptera poznata je pod nazivom tehnologija bafera kadrova. Po toj emi video adapter je zaduen za prikazivanje pojedinanih kadrova slike. Video adapter odrava svaki kadar, ali je glavni procesor sistema taj koji obavlja sva izraunavanja potrebna da se stvori slika. Ovakva raspodela veoma optereuje procesor, koji je moda zauzet drugim izraunavanjima vezanim za programe. Danas se ova metoda koristi samo kod veoma jeftinih video kartica, obino sa ISA sabirnicom.
736
Poglavlje 15
Video hardver
Na suprotnom kraju niza nalazi se tehnologija za skupove ipova zvana koprocesiranje. Po ovoj emi video adapter sadri sopstveni procesor koji obavlja sva izraunavanja vezana za video. Ovakva raspodela umanjuje optereenje glavnog procesora sistema i omoguava mu da izvrava i druge zadatke. Teoretski, ova vrsta skupova ipova obezbeuje ukupno najbru obradu video signala u sistemu, mada svojstva naravno zavise i od upotrebljenog hardvera. Ova metoda se koristila za video kartice posebne namene, kao to su CAD i inenjerske radne stanice, dok se za obine PC-je pokazala preskupom. Izmeu ove dve raspodele nalazi se srednje reenje akceleratorski ip sa utvrenim delovanjem. Po toj emi, koja se danas koristi na velikom broju kartica sa grafikim akceleratorima, kola video adaptera obavljaju veinu video poslova koji oduzimaju mnogo vremena (poput crtanja linija, krugova i drugih objekata); ipak, glavni procesor i dalje upravlja adapterom, prosleujui mu iz programa komande za grafike primitive, kao to je naredba da se nacrta pravougaonik odreene veliine i boje. Kada prilikom kupovine procenjujete video adaptere obavezno bi trebalo da znate koje skupove ipova imaju. Taj podatak predstavlja dobru osnovu za meusobno poreenje kartica. Uputstva i Web prezentacije, koji iznose tehnike pojedinosti o video adapterima, trebalo bi obavezno da navedu koji je skup ipova ugraen u ureaj. Isto tako, esto moete naii na preglede ili ocene odreenih skupova ipova, koji mogu da utiu na vau odluku o kupovini. Na primer, moete proitati neto o novom sjajnom skupu ipova koji je nedavno izneo neki proizvoa i, na osnovu toga, potraite video adaptere koji imaju taj skup ipova. Ako utvrdite koji se skup ipova nalazi u vaem video adapteru, obezbediete sebi dodatni izvor upravljakih programa i tehnike podrke. Veina proizvoaa skupova ipova ima Web lokacije i odeljenja za tehniku podrku, ba kao to ih imaju i proizvoai adaptera. Ako od jednog proizvoaa ne dobijete potrebna obavetenja, uvek moete pokuati kod onog drugog. U listi isporuilaca na CD-u data su obavetenja o veini najpoznatijih proizvoaa video skupova ipova, izmeu ostalog i o tome kako da stupite u vezu sa njima.
Video RAM
Video adapteri se oslanjaju na sopstvenu ugraenu memoriju, u koju smetaju slike dok ih obrauju. Veliina memorije na adapteru odreuje najveu rezoluciju ekrana i dubinu boja koje ureaj moe da podri. esto moete da odaberete veliinu memorije na odreenom adapteru na primer, danas su uobiajene vrednosti 1 MB, 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB ili 32 MB. Veina kartica sada se isporuuje sa najmanje 4 MB, a mnoge imaju 8 MB ili vie. Poveanje memorije nee obavezno ubrzati video adapter, ali e poveati brzinu ako omogui iru sabirnicu (128 bita umesto 64) ili za esto prikazivane objekte obezbedi ke memoriju koja nije grafika. Osim toga, poveanje memorije omoguava kartici da stvori vie boja i vee rezolucije. Danas se kod video adaptera koristi mnogo razliitih vrsta memorije. Njihov pregled dat je u tabeli 15.7, a podrobnije e biti razmotrene u sledeim odeljcima.
Tabela 15.7
FPM DRAM VRAM* WRAM
*
Vrste memorija kod video adaptera

Definicija RAM sa brzim pristupom strani Video RAM Window RAM DRAM sa proirenim izlazom podataka Relativna brzina Primena Spora Veoma brza Veoma brza Srednja Jeftine ISA kartice; zastarela Skupa; danas retka Skupa; danas retka Jeftine PCI kartice
Vrsta memorije
EDO DRAM
Video adapteri
Vrsta memorije SDRAM MDRAM SGRAM
*
Poglavlje 15
737
Definicija Sinhroni DRAM DRAM sa vie banaka Sinhroni grafiki DRAM
Relativna brzina Primena Brza Brza Veoma brza Srednje PCI/AGP Malo koriena; retka Vrhunske PCI/AGP
VRAM i WRAM jesu vrste memorije sa dvostrukim pristupom, koje mogu da uitavaju podatke sa jednog porta i upisuju podatke preko drugog porta. Brzina je poveana zahvaljujui smanjenju vremena ekanja na pristup video RAM-u.
RAM izraunavanja
Veliina memorije potrebna da bi video adapter prikazao odreenu rezoluciju i dubinu boja zasniva se na matematikoj jednaini. U matrici memorije adaptera mora da se nae mesto za prikazivanje svake take na ekranu, a ukupan broj taaka odreuje rezolucija ekrana. Na primer, rezolucija ekrana 1024 768 zahteva ukupno 786 432 take. Ako biste prikazivali rezoluciju u samo dve boje, za predstavljanje svake take bio bi vam dovoljan tek jedan bit memorijskog prostora. Ako bit ima vrednost 0, taka je crne boje, a ako je njegova vrednost 1, taka je bela. Ako upotrebite etiri bita memorijskog prostora da predstavite svaku taku, moete da prikaete 16 boja, jer postoji 16 razliitih etvorocifrenih binarnih brojeva (2 na etvrti stepen iznosi 16). Ako broj taaka koje zahteva rezolucija ekrana pomnoite sa brojem bitova potrebnih da se predstavi svaka taka, dobiete veliinu memorije koja je potrebna adapteru da prikae datu rezoluciju. Evo kako izgleda to izraunavanje: 1024 768= 786 432 take 4 bita po taki = 3 145 728 bitova = 393 216 bajtova = 384 KB Kao to moete videti, da bi se prikazalo 16 boja u rezoluciji 1024 768, potrebno je tano 384 KB RAM-a na video adapteru. S obzirom na to da veina adaptera podrava samo memorije veliine 256KB, 512KB, 1MB, 2MB ili 4MB, morali biste da ugradite 512 KB da bi va sistem radio sa tom rezolucijom i dubinom boja. Poveanjem dubine boja na 8 bitova po taki, dobija se 256 moguih boja, ali se i zahteva memorija od 786432 bajta, odnosno 768 KB. Jo jednom, kako nijedan video adapter nema tano toliku memoriju, morali biste da nabavite adapter sa 1 MB memorije. Da biste koristili vee rezolucije i vei broj boja, to je danas uobiajeno, bie vam potrebna memorija vea od 256 KB, koliko ima na originalnoj IBM VGA kartici. U tabeli 15.8 navedene su veliine memorije video adaptera potrebne za neke od najeih rezolucija ekrana i dubina boja.
Tabela 15.8
Rezolucija 640 480 640 480 640 480 640 480 800 600 800 600 800 600
Najmanje potrebne veliine memorije video adaptera

Dubina boja 4 bita 8 bitova 16 bitova 24 bita 4 bita 8 bitova 16 bitova Broj boja 16 256 65 536 16 777 216 16 256 65 536 Video 256 KB 512 KB 1 MB 1 MB 256 KB 512 KB 1 MB Potrebna video memorija 153 600 bajtova 307 200 bajtova 614 400 bajtova 921 600 bajtova 240 000 bajtova 480 000 bajtova 960 000 bajtova
nastavlja se
738
Poglavlje 15
Video hardver
Tabela 15.8
Rezolucija 800 600 1024 768 1024 768 1024 768 1024 768 1280 1024 1280 1024 1280 1024 1280 1024
Nastavak
Dubina boja 24 bita 4 bita 8 bitova 16 bitova 24 bita 4 bita 8 bitova 16 bitova 24 bita Broj boja 16 777 216 16 256 65 536 16 777 216 16 256 65 536 16 777 216 Video 2 MB 512 KB 1 MB 2 MB 4 MB 1 MB 2 MB 4 MB 4 MB Potrebna video memorija 1 440 000 bajtova 393 216 bajtova 786 432 bajta 1 572 864 bajta 2 359 296 bajtova 655 360 bajtova 1 310 720 bajtova 2 621 440 bajtova 3 932 160 bajtova
Iz ove tabele se vidi da video adapter sa 2 MB memorije moe da prikae 65536 boja u rezoluciji 1024 768, ali da je za prikazivanje stvarnih boja (16,8 miliona boja) potrebna nadogradnja do 4 MB. Mada mnoge novije video kartice na tritu danas imaju memoriju veliine 8 MB, 16 MB ili ak 32 MB, ova dodatna memorija nije neophodna za 2D grafiku sa 24-bitnim bojama i velikim rezolucijama.
Napomena
Mada neki adapteri mogu da rade u reimu sa 32 bita, to ne znai obavezno da mogu da stvore vie od 16777216 stvarnih boja sa dubinom od 24 bita. Mnogi video procesori i sabirnice video memorija podeeni su da premetaju podatke u slogovima od 32 bita. Meutim, iako rade u 32bitnom reimu, oni prikazuju boje dubine 24 bita, umesto ukupno 4294967296 boja, koliko biste oekivali od stvarnih boja dubine 32 bita. Ako provodite mnogo vremena radei sa grafikom moda ete poeleti da uloite novac u nabavku 24-bitne video kartice sa 8 MB ili vie RAM-a. Mnogo dananjih kartica lako da radi sa bojama od 24 bita, ali e vam biti potrebno najmanje 4 MB RAM-a da ostvarite tu mogunost pri veim rezolucijama. Sa sve veom gustinom RAM-a, niim cenama i poboljanim 2D keiranjem i 3D mogunostima, 2D i 3D programi e sasvim dobro raditi i sa 8 MB brzog SDRAM-a ili SGRAM-a.
Napomena
Kod nekih video adaptera moete da proirite RAM ugradnjom odvojenog modula koji sadri dodatni memorijski ip. Modul obino ima izgled prikljune kartice, tj. tampane ploe koja se ulae u podnoje na video adapteru. Oblik prikljune kartice je svojstven za proizvoaa, ak i kada to nije sluaj sa vrstom memorijskih ipova na ploici. Moraete da nabavite modul od proizvoaa video adaptera.
Windows ne prepoznaje vie od 256 boja

Ako imate video karticu sa memorijom od 1 MB ili vie, ali vam stranica Display Settings u Windowsu 9x ne dozvoljava da izaberete dubinu boja veu od 256 boja, moda je Windows 9x u toku instalacije prepoznao pogrenu video karticu (ovo je est problem sa video karticama iz serije Trident 9680, na primer).
Video adapteri
Poglavlje 15
739
Da biste saznali koju je video karticu prepoznao Windows 9x, pritisnite miem dugme Advanced Properties, a zatim i karticu Adapter ako je potrebno. Na sredini okvira za dijalog bie ispisan tip vae video kartice, bilo sa imenom proizvoaa i modelom video kartice bilo sa imenom proizvoaa skupa ipova video kartice i modelom skupa ipova. Ako je ispisani model kartice ili skupa ipova netaan ili nedovoljno naznaen, pritisnite miem dugme Change i pogledajte koje druge upravljake programe va sistem navodi kao kompatibilne. Mnogi proizvoai video kartica i skupova ipova nude besplatan programski alat koji moete da uitate sa njihovih Web lokacija i koji e prepoznati model kartice, veliinu memorije i druge bitne podatke. Iskoristite takav programski alat da utvrdite koju karticu imate, a zatim runo instalirajte odgovarajui upravljaki program.
irina video sabirnice

Jo jedno pitanje vezano za memoriju video adaptera jeste irina sabirnice koja povezuje skup grafikih ipova i memoriju na adapteru. Skup ipova predstavlja najee jedan veliki ip na kartici koji obuhvata praktino sve performanse adaptera. Vezan je neposredno za memoriju adaptera, preko lokalne sabirnice na kartici. Veina vrhunskih adaptera koristi unutranju sabirnicu memorije koja je iroka 64 bita, ili ak 128 bitova. Ove brojke mogu da zbune, zato to se video adapteri u obliku odvojene kartice za proirenje takoe prikljuuju na glavnu sabirnicu sistema, koja ima sopstvenu irinu. Kada se kae video adapter od 64 bita ili od 128 bitova, znajte da se to odnosi na lokalnu video sabirnicu, a da sabirnica koja povezuje adapter sa sistemom predstavlja u stvari PCI ili AGP sabirnicu na matinoj ploi sistema iroku 32 ili 64 bita.
tt
Videti Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice, str. 249.
DRAM
Posmatrano kroz istoriju, najvei broj video adaptera koristio je kao memoriju obian dinamiki RAM (DRAM). Ova vrsta RAM-a je jeftina, ali prilino spora. DRAM je spor zato to podaci u njemu moraju stalno da se osveavaju i ne mogu istovremeno da se itaju i upisuju. Savremeni grafiki adapteri za PC zahtevaju izuzetno brz prenos podataka do video memorije i od nje. Pri rezoluciji 1024 768 i standardnoj brzini osveavanja od 72 Hz, digitalno-analogni konvertor (DAC) na kartici zahteva da se sadraj memorijskog bafera kadrova ita 72 puta u sekundi. U reimu sa stvarnim bojama (24 bita po taki) to znai da DAC mora biti sposoban da ita podatke iz video memorije brzinom od oko 170 MB/s, to je skoro najvea vrednost koju moe da postigne uobiajeni oblik DRAM-a. Zbog velikog propusnog opsega, neophodnog radi veih brzina osveavanja, rezolucija i dubina boja, tokom nekoliko proteklih godina pojavilo se vie konkurentskih tehnologija koje treba da zadovolje zahteve vrhunske video memorije.
tt
Videti DRAM, str. 379.
EDO DRAM
EDO (Extended Data Out proireni izlaz podataka) DRAM spada meu novije oblike memorije koji se ugrauju u video adaptere. EDO obezbeuje iri propusni opseg time to prebacuje prethodni sadraj memorije u posebna kola, tako da sledei pristup memoriji moe zapoeti pre nego to je prethodni okonan. Zahvaljujui tome EDO nudi poveanje brzine za 10% u odnosu na DRAM, po slinoj ceni. EDO DRAM je prvi uveo Micron Technologies i najpre je bio namenjen za glavni RAM PC-ja, dok se danas koristi i za memoriju video adaptera. EDO ipovi se prave istim alatima kao i obini DRAM ipovi, a razlikuju
740
Poglavlje 15
Video hardver
se od njih samo po tome kako se povezuju u toku zavrne izrade. Ovakav postupak omoguava proizvoaima da prave EDO ipove na istim proizvodnim linijama i po istoj ceni kao i DRAM.
tt
Videti EDO RAM, str. 387.
Reenja veoma brzog video RAM-a starije vrste

Proteklih godina korieno je vie metoda poveanja brzine video RAM-a u odnosu na spori DRAM i jedva neto bri EDO RAM. Nekoliko metoda, meu kojima VRAM, WRAM i MDRAM, bilo je nakratko popularno, ali su ih skoro sasvim zamenili SDRAM i SGRAM.
VRAM
VRAM (Video RAM) napravljen je tako da ima dvostruki pristup, tj. podeljen je na dva dela kojima se mnogo bre pristupa radi itanja ili pisanja nego kod DRAM ili EDO memorije sa jednim pristupom. Zahvaljujui tome VRAM ima mnogo bolja svojstva od obinog DRAM-a ili ak EDO DRAM-a, ali i viu cenu.
WRAM
WRAM, ili Windows RAM, jeste izmenjena vrsta VRAM memorije sa dvostrukim pristupom, koju je Samsung razvio posebno za grafike adaptere. WRAM ima niu cenu i neznatno bolja svojstva od obinog VRAM-a.
MDRAM
MDRAM (Multibank DRAM) predstavlja vrstu memorije koja je takoe posebno namenjena grafikim i video poslovima. MDRAM je razvio MoSys Inc., a sastoji se od velikog broja malih banaka (po 32 KB). Sa MDRAM-om mogue je napraviti video karticu sa 2,5 MB RAM-a, na primer, to je dovoljno da prevazie zahteve dubine boja od 24 bita pri rezoluciji 1024 768. Normalno bi bilo potrebno 4 MB RAM-a. Osim toga, pristup MDRAM-u je ak bri nego kod VRAMa ili WRAM-a. Meutim, vrlo malo video kartica je koristilo ovu vrstu memorije.
Postojea reenja veoma brzog video RAM-a

SGRAM i SDRAM skoro su potpuno zamenili VRAM, WRAM i MDRAM kod veoma brzih reenja RAM-a.
SGRAM
SGRAM, ili sinhroni grafiki RAM, predstavlja vrhunsko reenje za veoma brze video adaptere. Poput SDRAM-a, koji se koristi u matricama memorije na matinoj ploi, SGRAM moe da se sinhronizuje sa brzinom sabirnice, sve do 200 MHz. Ova vrsta memorije moe da bude do etiri puta bra od obinog DRAM-a i da radi na brzinama do 133 MHz, pa i bre. Danas se koristi na mnogim vrhunskim PCI i AGP adapterima. SGRAM predstavlja jednu od najskupljih tehnologija za memorije koja je danas u upotrebi, ali ima izvanredna svojstva za primene sa puno grafike. Osnovna razlika izmeu SGRAM-a i SDRAM-a lei u elektronskom kolu dodatom SGRAM-u kako bi se omoguilo pisanje u blokovima, to moe znatno da ubrza popunjavanje oblika bojom i smetanje u 3D Z bafer.
SDRAM
SDRAM ili sinhroni DRAM jeste ista vrsta RAM-a kao kod Pentiuma II, Pentiuma III i drugih sistema koji koriste DIMM-ove, mada je SDRAM na video karticama obino montiran povrinski ili umetnut u posebnu utinicu. Ova memorija je projektovana da radi sa brzinama sabirnica do 200 MHz i neznatno je sporija od SGRAM-a. Neki isporuioci
Video adapteri
Poglavlje 15
741
koriste SDRAM za svoje vrhunske AGP i PCI video kartice, dok ga drugi ugrauju u srednje i jeftinije video kartice, a za vrhunske modele koriste SGRAM.
Budua reenja veoma brzog video RAM-a

Sledee vrste video RAM-a treba jo vie da ubrzaju pristup video RAM-u i zauvek omogue stvarnu 3D grafiku i ivu sliku na stonom raunaru. Ove tehnologije bi trebalo da se pojave na vrhunskim stonim raunarima u bliskoj budunosti.
DDR SDRAM
SDRAM sa dvostrukom brzinom podataka jeste novija tehnologija video RAM-a koja je projektovana da prenosi podatke dva puta bre od obinog SDRAM-a. Dovoljno je brza da radi na najnovijim Intelovim i drugim matinim ploama sa sabirnicama od 133 MHz. Korisnici obinog SDRAM-a trebalo bi da bez tekoa preu na DDR SDRAM.
Direktni RAMBUS DRAM (DRDRAM)

Preduzee Rambus, koje je blisko povezano sa Intelom, razvilo je ovu tehnologiju koju odlikuju 16-bitna sabirnica podataka (dvaput vie od obinog DRAM-a), kanalisanje i do osam istovremenih poslova.
DRAM sa sinhronom vezom (SLDRAM)

Ova tehnologija memorije odlikuje se veoma velikim brzinama koje se mogu porediti sa brzinama DRDRAM-a. Svi memorijski signali koriste istu liniju, za razliku od odvojenih linija za CAS, RAS, adrese i podatke kod uobiajenih memorija.
tt
Videti SDRAM, str. 388.
Digitalno-analogni konvertor (RAMDAC)

Digitalno-analogni konvertor na video adapteru (esto nazvan RAMDAC) radi upravo ono to mu ime govori. RAMDAC je zaduen za pretvaranje digitalnih slika koje stvara raunar u analogne signale koje monitor moe da prikae. Brzina RAMDAC-a izraava se u MHz; to je bri postupak pretvaranja, to je vea vertikalna brzina osveavanja adaptera. Brzine RAMDAC-a koji se koriste u dananjim vrhunskim video adapterima mogu da budu vee od 200 MHz. Na najnovijim video karticama brzine RAMDAC-a premaile su 200 MHz. Poveanje brzine RAMDAC-a doprinelo je, izmeu ostalog, i veim vertikalnim brzinama osveavanja, koje omoguavaju vee rezolucije pri brzinama osveavanja bez treperenja (72 Hz - 85 Hz ili vie). U tabeli 15.9 prikazan je uticaj brih RAMDAC ipova na uobiajene skupove ipova video kartica. Sa poveanjem brzine RAMDAC-a podrane su i vee rezolucije sa veim vertikalnim brzinama osveavanja.
Tabela 15.9 Spoj uobiajenih skupova ipova i RAMDAC-a i uticaj na rezoluciju i osveavanje
Skup ipova Matrox G200 Matrox G400MAx Brzina RAMDAC-a 250 MHz 360 MHz Najvea rezolucija 1920 1200 (2D) 1920 1080 (3D) 2048 1536 (2D/3D) Brzina osveavanja 70 Hz (2D) 75 Hz (3D) 85 Hz (2D)
742
Poglavlje 15
Video hardver
Napomena
U nekim sluajevima najvee navedene rezolucije i brzine osveavanja zahtevaju nadogradnju RAM-a ili nabavku video kartice sa veim RAM-om.
Sabirnica
U ovom poglavlju ste saznali da su odreeni video adapteri napravljeni za upotrebu sa odreenim sistemskim sabirnicama. Na primer, VGA i XGA adapteri prvobitno su bili namenjeni za korienje sa IBM-ovom MCA sabirnicom. Sabirnica koju imate u raunaru utie na brzinu kojom on obrauje video podatke. Na primer, ISA sabirnica ostvaruje 16bitnu putanju za podatke sa brzinama do 8,33 MHz. EISA i MCA sabirnice mogu odjednom da obrade 32 bita podataka, ali i one rade pri brzinama do 10 MHz. Ove tri sabirnice ne koriste se vie za video adaptere, zato to je IBM prestao da proizvodi MCA sabirnicu, a ostale dve su prespore.
Napomena
Nemojte pomeati brzinu sabirnice sistema sa brzinom procesora sistema, s obzirom na to da se obe izraavaju u megahercima (MHz). Procesor sistema radi pri brzinama do 300 MHz, dok je sabirnica sistema mnogo sporija. Naredno znaajno poveanje brzine sabirnice nastupilo je pojavom standarda VESA lokalne sabirnice (VL sabirnice), koji je razvijen 1992. godine. Prikljuak VL sabirnice najee je pridruen ISA konektorima (kojih je najvie tri) na ISA matinoj ploi. ak i kada se koristi u ISA sistemu, VL sabirnica obrauje odjednom 32 bita podataka punom spoljnjom brzinom procesora do 50 MHz. Stoga ste mogli da postignete mnogo vee brzine ako ste u sistemu imali dobro iskorienu VL sabirnicu. VL sabirnica je bila omiljena kod mnogih 486 i ranih Pentium modela, ali je zamenjena PCI sabirnicom. Danas predstavlja zastareli standard. Jula 1992. godine Intel je predstavio PCI (engl. Peripheral Component Interconnect), kao nacrt neposrednog povezivanja mikroprocesora i sklopova za podrku. Sa pojavom drugog izdanja, 1993. godine, nacrt je prenet i na sabirnice za potpuno proirenje. Popularno nazvan meusabirnicom, PCI objedinjuje brzinu lokalne sabirnice i nezavisnost mikroprocesora. PCI video adapteri, poput onih sa VL sabirnicom, mogu dramatino da poboljaju video svojstva. PCI video adapteri su po svom obliku predvieni da budu Plug and Play (PnP) ureaji, to znai da zahtevaju malo podeavanja. Standard PCI je praktino preko noi zamenio stariji standard VL sabirnice i sve donedavno je vladao videom u klasi Pentiuma. PCI sabirnica je i dalje ostala opti standard za kartice za proirenje, dok je AGP postao novi vladar vrhunskog videa.
tt tt
Videti AGP, str. 280. Videti PCI sabirnica, str. 269.
Poslednju novinu u oblasti sabirnica sistema predstavlja ubrzani grafiki prikljuak, AGP (engl. Accelerated Graphics Port), video sabirnica koja je osmiljena u Intelu. AGP obezbeuje najvei propusni opseg, koji je etiri puta vei od opsega sline PCI sabirnice. AGP u sutini predstavlja poboljanje postojee PCI sabirnice. Namenjen je samo za upotrebu kod video adaptera i obezbeuje im veoma brz pristup matrici memorije glavnog sistema. Tako je adapter u mogunosti da obradi neke 3D video elemente, kao to je mapa povrine, neposredno iz memorije sistema, umesto da preslikava podatke u memoriju adaptera pre nego to obrada zapone. Ovako se tedi vreme i otklanja potreba da se nadogradi memorija video adaptera radi bolje podrke 3D mogunostima.
Video adapteri
Poglavlje 15
743
Iako je projektovan prvenstveno za procesor Pentium II, AGP ne zavisi od vrste procesora. Ipak, neophodno je da ga podrava skup ipova matine ploe, to znai da bez zamene matine ploe ne moete nadograditi postojei sistem da koristi AGP. Za sada AGP podravaju Pentium II matine ploe sa skupovima ipova Intel 440LX, 440EX, 440BX i 440 ZX (skupovi ipova podravaju i Pentium III). Intel pravi i skupove ipova za Celeron koji podravaju AGP; tu spadaju 440ZX66, 440LX AGPset i 440EX AGPset. Iako AGP moe da radi sa procesorima klase Pentium sa leitem 7, Intel je napustio nova istraivanja u ovoj oblasti i u potpunosti preao na porodicu Pentium II/III/Celeron. Acer Laboratories Inc. (Ali) nudi skup ipova Aladdin Pro II koji podrava AGP X2 za Pentium II matine ploe sa leitem 1, kao i Pentium skup ipova Aladdin V koji podrava AGP X2 za Pentium matine ploe sa leitem 7. Apollo VP3 i Apollo MVP3, firme VIA Technologies, podravaju AGP za matine ploe sa leitem 7. Na kraju, i SiS ima svoj SiS 5591 koji takoe podrava AGP na matinoj ploi sa leitem 7.
tt
Videti Leite 7 (i super 7), str. 82.
Meutim, ak ni sa pravim skupom ipova ne moete iskoristiti sve prednosti AGP-a ako nemate odgovarajuu podrku operativnog sistema. AGP ima svojstvo neposrednog izvravanja memorije (engl. DIrect Memory Execute, DIME), koje za odreene poslove koristi glavnu memoriju umesto memorije video adaptera, da bi se smanjio saobraaj prema adapteru i od njega. Windows 98 i Windows 2000 podravaju ovo svojstvo, ali ne i Windows 95.
Brzine AGP-a
Podrka AGP-a postoji u tri brzine: AGP 1x, AGP 2x i AGP 4x. AGP 1x je prva verzija AGPa i radi sa sistemskim satom brzine 66 MHz i najveom brzinom prenosa od 266 MB/s (dvaput bre od PCI video kartica). Uveliko ga je zamenio AGP 2x koji radi na 133 MHz i omoguava brzine prenosa do 533 MB/s. Najnovija verzija AGP-a podrava reim 4x koji omoguava maksimalne brzine prenosa vee od 1 GB/s. Koji da kupite? Microsoft tvrdi da Windows 98 i Windows 2000 zahtevaju od sistema da podrava AGP 2x ili bri kako bi se mogao smatrati kompatibilnim sa ovim operativnim sistemima. Nije teko opredeliti se za ovo, s obzirom na to da je danas veoma teko pronai kartice koje podravaju AGP 1x, osim u najjeftinijim ponudama. Neki isporuioci nude AGP 2x kartice sa skupovima ipova koji su zaista optimizovani za 2D rad. Da biste imali bolji uinak, kupujte samo AGP kartice sa pravim 3D skupovima ipova (proitajte spisak u nastavku). Ako kupite AGP 2x karticu sa skupom ipova optimizovanim za 2D, otkriete da AGP 1x kartice sa skupom ipova optimizovanim za 3D rade bre u 3D reimu zahvaljujui svom nadmonom dizajnu. Da li treba da kupite AGP 4x karticu? Da, ako elite da imate zaista najveu brzinu prikazivanja u 3D igrama. Ove kartice postiu munjevite brzine prenosa tako to koriste dva kanala podataka koji rade istovremeno. AGP 4x kartice su skuplje od odgovarajuih 2x modela, ali su svakako i bre. AGP 4x kartice zahtevaju da matina ploa bude kompatibilna sa verzijom 2.0 standarda AGP. Treba li pre kupovine da proverite kompatibilnost matine ploe i video kartice? Da, zato to su prve AGP kartice (posebno one zasnovane na skupu ipova Intel 740) bile iskljuivo namenjene prvobitnim AGP Pentium II matinim ploama. Mnogi korisnici AGPa imaju matine ploa sa super leitem 7, a neke starije AGP kartice ne rade sa tim matinim ploama. Pre nego to se odluite za kupovinu raspitajte se kod isporuioca video kartice i matine ploe.
tt
Videti Socket 7 (i Super 7), str. 73.
744
Poglavlje 15
Video hardver
Mnogi vrhunski video adapteri danas postoje ve u verzijama za PCI i AGP. Ako va raunar ima skup ipova koji podrava AGP, njegove prednosti e vam verovatno dobro doi.
Napomena
Mnogi jeftiniji sistemi imaju AGP video na matinoj ploi, ali pri tom ne obezbeuju AGP prikljuak za proirenje radi buduih nadogradnji. Tako vas spreavaju da u budunosti preete na AGP video karticu koja je bra ili ima veu memoriju, mada ete moi da koristite sporije PCI video kartice. Da biste imali to veu prilagodljivost, nabavite AGP video na kartici. Postoje izvesne bitne razlike izmeu VL, PCI i AGP sabirnica, kao to je prikazano u tabeli 15.10.
Tabela 15.10 Pojedinosti o lokalnim sabirnicama

Svojstvo Teoretski najvea propusna mo Prikljuci** Podrka za Plug and Play Cena VL sabirnica 132 MB/s 3 (uobiajeno) Ne Niska PCI 132 MB/s* 4/5 (uobiajeno) Da Neznatno via Vrhunski 486, Pentium, P6 AGP 533 MB/s (2x) 1,06 GB/s (4x) 1 Da Neznatno via od PCI Pentium II
Najbolja primena Slabiji 486
**
Pri brzini sabirnice od 66 MHz i 32 bita. Propusna mo bie vea kod sabirnice sistema sa 100 MHz. Vei broj prikljuaka mogu je ako se upotrebe ipovi sa PCI mostom.
Video upravljaki program

Upravljaki program predstavlja sutinski deo podsistema za prikaz slike, ali je esto i uzrok neprilikama. Upravljaki program omoguava vaem softveru da stupi u vezu sa video adapterom. Moete imati video adapter sa najbrim procesorom i najmonijom memorijom na tritu, a da njegova video svojstva ipak budu slaba zbog loe napisanog upravljakog programa. DOS programi neposredno se obraaju hardveru video adaptera i obino imaju sopstvene upravljake programe za razliite vrste video adaptera. S druge strane, sve verzije Windowsa koriste upravljaki program ugraen u operativni sistem. Programi tada mogu da pristupe video hardveru pozivajui funkcije operativnog sistema. Video upravljaki programi uglavnom su napisani da podre procesor na video adapteru. Svi video adapteri isporuuju se sa upravljakim programom koji obezbeuje proizvoa, ali esto moete da koristite i upravljaki program koji je napisao proizvoa skupa ipova. Ponekad ete moda otkriti da jedan ima bolji uinak od drugog ili da otklanja odreene probleme sa kojima ste se verovatno susretali. Veina proizvoaa video adaptera i skupova ipova ima Web lokacije na kojima se mogu dobiti najnoviji upravljaki programe. Upravljaki program proizvoaa skupa ipova moe da bude korisna mogunost, ali bi uvek trebalo da prvo probate sa upravljakim programom proizvoaa adaptera. Pre nego to kupite video adapter, dobro bi bilo da pregledate Web lokaciju proizvoaa i po mogunosti utvrdite koliko ukupno postoji izdanja upravljakog programa za razmatrani adapter. este izmene upravljakog programa mogu
Video kartice za multimedije
Poglavlje 15
745
znaiti da mnogi korisnici nailaze za tekoe. Iako je moda dobro kada preduzee odgovara na primedbe, to moe da ukazuje i na nepouzdani hardver. Video upravljaki program takoe daje interfejs pomou kojeg moete da podesite sliku koju prikazuje va adapter. U Windowsu 98, na strani Settings u Display Control Panelu (prikazanoj na slici 8.2), odreuje se koji su monitor i video adapter ugraeni u va sistem, a moete i da izaberete dubinu boja i rezoluciju ekrana. Upravljaki program upravlja mogunostima koje se nude za ova podeavanja, tako da ne moete izabrati vrednosti koje ne podrava hardver. Na primer, upravljaki program vam nee dozvoliti da odaberete rezoluciju 1024 768 sa dubinom boja od 24 bita ako adapter ima samo 1 MB memorije. Ako miem odaberete dugme Advanced na strani Settings, ugledaete okvir za dijalog Properties za odreeni video adapter. Sadraj ovog okvira za dijalog moe biti razliit, u zavisnosti od upravljakog programa i mogunosti hardvera. Na strani General ovog okvira za dijalog obino moete da izaberete veliinu fonta (veliki ili mali) koji e se koristiti sa odabranom rezolucijom. Windows 98 nudi i mogunost ukljuivanja jednog veoma podesnog svojstva. Polje za potvrdu Show Settings Icon on Task Bar ukljuuje ikonu u odvojenom delu palete poslova, koja vam omoguava da brzo i lako promenite rezoluciju i dubinu boja bez otvaranja Control Panela. Strana Adapter prikazuje pojedinosti o vaem adapteru i upravljakim programima instaliranim u sistemu i omoguava vam da podesite brzinu osveavanja ekrana. Ako adapter ima grafiki akcelerator, strana Performance (slika 8.3) sadri kliza Hardware Acceleration, pomou kojeg moete da odredite koliko e hardver adaptera da pomogne u prikazu slike. Podeavanjem klizaa Hardware Acceleration u poloaj Full, pokrenuete sve mogunosti ubrzanja hardvera adaptera. Pomeranje klizaa ulevo za jednu crticu izaziva tekoe sa prikazom mia, tako to onemoguava hardversku podrku kursora u video upravljakom programu. Ovo je istovetno dodavanju naredbe SWCursor=1 u odeljak [Display] datoteke System.ini. Pomeranje klizaa za jo jednu crticu (na drugu crticu zdesna) spreava adapter da izvri prenos odreenih blokova bitova. Kod nekih upravljakih programa ovakvo podeavanje takoe onemoguava ulaz/izlaz preslikan u memoriju. Ovo odgovara dodavanju naredbe Mmio=0 u odeljak [Display] datoteke System.ini i naredbe SafeMode=1 u odeljak [Windows] datoteke Win.ini (kao i prethodno spomenute naredbe SWCursor). Pomeranjem klizaa na poloaj None (krajnji levi), dodaje se naredba SafeMode=1 u odeljak [Windows] datoteke Win.ini. Ovo onemoguava celokupnu podrku ubrzanju hardvera i primorava operativni sistem da prikazuje slike koristei samo bitmape nezavisne od ureaja (engl. device-independent bitmap, DIB), umesto da prenosi blokove bitova. Ovaj parametar treba da korisitite ako vam se esto dogaaju zastoji ekrana ili ako primite poruke o grekama nevaee stranice.
Napomena
Ako morate da onemoguite bilo koje od pomenutih svojstava video hardvera, to esto moe da ukae na greke u upravljakim programima za video ili mia. Preuzmite i instalirajte aurirani upravljake programe za video ili mia i tada bi trebalo da povratite puno ubrzanje.

Multimedije su postale vaan sastavni deo industrije linih raunara. Tehnologija multimedija najpre je koriena samo u zabavne svrhe i stoga odbaena od strane mnogih strunjaka za raunare, ali je sada prihvaena u poslovnom svetu. Unoenje podataka uivo, video konferencije i animirana vizualizacija samo su neke od tehnologija koje su sada postale uobiajeni elementi poslovnog raunarstva.
746
Poglavlje 15
Video hardver
Kako je rasla potranja za multimedijalnim sadrajima, tako su se poveavale i mogunosti hardvera i softvera da proizvode te sadraje. Video predstavlja samo jedan, mada vaan, deo multimedijalnog doivljaja, a ovi zahtevi za veim mogunostima odrazili su se na grafike adaptere koji se danas nude na tritu. Da bi se danas napravili vrhunski multimedijalni sadraji, esto je potrebno da PC ima mogunost povezivanja sa drugim ureajima, kao to su kamere, videorekorderi i televizijski prijemnici. Veliki broj video adaptera danas ima tu mogunost. Druge tehnologije multimedija, kao to je 3D animacija, u znatnoj meri umanjuju sposobnost sistema da obrauje podatke. Mnogi proizvoai video adaptera nanovo su oblikovali svoje proizvode da bi to vie smanjili optereenje sistema. U odeljcima koji slede bie razmotreni neki od sastavnih delova video adaptera koji ine da ove tehnologije postanu ostvarive i podesne meu kojima VFC, VAFC, VMC i VESA VIP. Poto nijedan od pomenutih tehnikih uslova za unutranje video prikljuke nije postao standard u ovoj oblasti, neki proizvoai video dodataka, kao to su posebne 3D akceleratorske kartice i MPEG dekoderi, poli su drugim putem od VGA prikljuka. Na primer, Diamond Monster 3D (i 3D II) radi kao dodatak standardnom 2D video adapteru sistema, a ne umesto njega. Monster 3D ne zahteva da 2D adapter ima poseban unutranji prikljuak, jer sadri spoljanji prolazni kabl. Ovaj kabl povezuje Monster 3D karticu sa 2D adapterom, pa ete monitor utaknuti u VGA prikljuak na kartici Monster 3D. Igrice i drugi programi, koji podravaju Monster 3D, mogu da adresiraju taj ureaj neposredno preko PCI sabirnice. Svi signali koje stvori 2D adapter prolaze kroz karticu Monster 3D i prosleuju se monitoru.
Video Feature prikljuci (VFC)

Da bi poveali mogunosti VGA standarda iznad neposredne veze sa monitorom, najpre su pojedini proizvoai kartica, a potom i Udruenje za video elektronske standarde (VESA), smislili nekoliko pomonih standarda za prikljuke. Dva rana pokuaja stvaranja opteg prikljuka bila su Video Feature prikljuak (VFC Video Feature Connectors), koji je IBM predstavio 1987. godine, te VESA unapreeni prikljuak (VAFC VESA Advanced Feature Connector) i VESA kanal za medije (VMC VESA Media Channel). Ova reenja prikljuaka nisu ula u iru upotrebu.
Napomena
Ako elite da saznate vie o standardima VFC, VAFC i VMC, proitajte poglavlje 8 Nadogradnje i popravke PC-ja, Deseto jubilarno izdanje, koje se nalazi na CD-u uz ovu knjigu.
VESA prikljuak video interfejsa (VESA VIP)

VESA prikljuak video interfejsa (VESA VIP VESA Video Interface port) predstavlja najnoviji pokuaj stvaranja standardnog interfejsa izmeu video kartica i drugih video ureaja. VESA VIP obezbeuje namensku vezu koja treba da omogui povezivanje video kartica sa jednim ili vie nezavisnih hardverskih ureaja, kao to su MPEG-2 ili HDTV dekoderi, video digitajzeri, video enkoderi itd. Namenska veza spreava nadmetanje sa drugim prenosima podataka preko PCI sabirnice. U odnosu na prethodne standarde, VIP ima mnogo veu podrku, ali postoji u dve verzije i isporuioci kartica ga primenjuju na razliite naine. Da biste izbegli probleme oko kompatibilnosti sa standardom VESA VIP, pregledajte liste kompatibilnosti video kartice i ureaja koje elite da poveete.
Poglavlje 15
747
Ureaji sa video izlazom

Kad je prvi put uvedena, video tehnologija se zasnivala na televiziji. Meutim, postoji razlika izmeu signala koje koristi televizija i onih koje koristi raunar. Nacionalni odbor za televizijski sistem SAD (NTSC National Television System Committee) ustanovio je 1953. godine standarde za televiziju u boji. Standard su prihvatile i neke druge zemlje, poput Japana. Vie evropskih zemalja razvilo je sloenije standarde, meu kojima i sisteme linija sa promenom faze (PAL Phase Alternate Line) i uzastopnih boja sa memorijom (SECAM Sequential Couleur Avec Mmoire). U tabeli 15.11 pokazane su razlike izmeu ovih standarda.
Tabela 15.11 Televizijski naspram raunarskih monitora

Standard Televizija NTSC PAL SECAM Raunar VGA 1987 SAD 640 480** 72 Hz 1953 (u boji) 1941 (c/b) 1941 1962 SAD, Japan Evropa* Francuska 525 625 625 60 polja/s 50 polja/s 25 polja/s God. usp. Zemlja Broj linija Brzina
Polje = 1/2 (0,5) kadra * Engleska, Holandija, Zapadna Nemaka ** VGA se zasniva na vie linija i koristi take (480) umesto linija; uz pomo sinhronizovane digitalizacije slike obezbeuje se da take ostanu u linijama i da raunarski standardi budu usklaeni sa televizijskim.
Adapter sa video izlazom (ili adapter sa VGA na NTSC) omoguava vam da prikaete sadraj raunarskog ekrana na televizijskom prijemniku ili da ga snimite na video traku radi lakeg deljenja. Postoje dve skupine ovih proizvoda: sa sinhronizacijom digitalizovane slike (koja omoguava kartici da uskladi signale od vie video ureaja sa PC grafikom) i bez nje. Ova sinhronizacija daje signalu onu ustaljenost koja vam je potrebna da napravite uspene snimke na traci, ali vam nije neophodna kada koristite televizijski prijemnik umesto monitora. Pretvarai sa VGA na NTSC mogu se nai u obliku unutranjih kartica za proirenje ili spoljanjih kutija koje se mogu prenositi i koristiti sa laptop raunarima za prezentacije na terenu. U stvari, veliki broj laptop i noutbuk sistema danas ima ugraen pretvara sa VGA na NTSC. Pretvara ne zamenjuje postojei video adapter, ve se prikljuuje na adapter preko spoljanjeg kabla. Pored VGA ulaza i izlaznih utinica, kartica sa video izlazom ima izlazni interfejs za S-video i kompozitni video. Veina pretvaraa sa VGA na TV podrava NTSC televizijski standard, a moe da podrava i evropski PAL standard. Rezolucija koju ovi ureaji prikazuju na televizijskom ekranu ili snimaju na video traku najee je strogo ograniena na VGA sa 640 480 taaka. Pretvara moe da ima i kolo protiv treperenja, koje pomae da se slika ustali, s obzirom na to da pretvarai sa VGA na TV esto pate od treperenja slike.
Kartice za preuzimanje zamrznute slike

U PC moete ugraditi karticu pomou koje ete preuzimati pojedinane slike sa ekrana kako biste ih kasnije ureivali ili reprodukovali. Postoje i spoljanji ureaji koji se povezuju na paralelni prikljuak PC-ja. Ove kartice preuzimaju zamrznute slike od NTSC video
748
Poglavlje 15
Video hardver
ureaja kao to su kamkorderi ili videorekorderi. Mada je vrednost slike ograniena ulaznim signalom, ona je jo uvek dovoljno dobra za vizualizaciju i primenu u stonom izdavatvu. Ovi ureaji rade sa VGA karticama od 8 bitova, 16 bitova i 24 bita, a obino prihvataju video ulaz od VHS, Super VHS i Hi-8 ureaja. Kao to moete da oekujete, Super VHS i Hi-8 video ureaji daju bolje pojedinane slike, kao i svi sistemi sa vie od 256 boja.
Rad sa vie monitora

Windows 98 je dobio svojstvo koje ve godinama postoji kod MacIntosh sistema: mogunost korienja vie monitora u jednom sistemu. Windows podrava do devet monitora (i video adaptera), od kojih svaki moe da daje drugaiji prikaz radne povrine. Kada podesite Windows 98 da radi sa vie monitora, on stvori virtualnu radnu povrinu; drugim reima, ekran koji postoji u video memoriji moe da bude vei od slike koja se trenutno prikazuje na jednom monitoru. Sa vie monitora moete prikazati razliite delove virtualne radne povrine, postaviti prozore sa razliitim programima na odvojene monitore i pomerati ih unaokolo po volji. Naravno da svaki monitor koji prikljuite na sistem zahteva svoj sopstveni video adapter. Prema tome, osim ako nemate devet slobodnih prikljuaka na sabirnici, za sada su mali izgledi da odjednom vidite devet ekrana sa razliitim prozorima. Ipak, i dva monitora mogu da budu od velike koristi. U sistemu sa Windowsom 98 koji radi sa vie monitora uvek se jedan monitor proglaava osnovnim monitorom. Osnovni monitor moe da radi sa svakim PCI ili AGP VGA adapterom koji koristi mini upravljaki program iz Windowsa 98 sa linijskim baferom kadrova i pakovanim (neplanarnim) formatom, to znai da u obzir dolazi veina adaptera poznatih proizvoaa koji se danas prodaju. Dodatni monitori nazivaju se sporednim monitorima i imaju veoma ogranienu hardversku podrku. Video kartice sa skupom ipova Permedia (ne sa novijim Permedia NT ili Permedia 2) ne mogu da se koriste u sistemu sa vie monitora. Na sledeem spisku navedeni su skupovi ipova video kartica sa odgovarajuim Microsoftovim upravljakim programima za Windows 98, koji mogu da se koriste bilo kao osnovni bilo kao sporedni adapteri. Skupovi ipova koji nisu navedeni mogu takoe da rade kao osnovni adapteri. Spisak je u skraenom obliku preuzet iz lanka # Q182/7/08 u Microsoftovoj bazi znanja (Knowledge Base). Proitajte lanak da biste aurirali ovaj spisak.
s s
ATI. Mach 64 GX i noviji, ukljuujui 3D kartice, serije Rage Pro, Xpert i druge koje koriste ATI64.drv ili ATIR3.drv S3. 756 (Trio64V+)S3MM.drv
Napomena
Samo neke aurirane verzije rade. To su 40, 42, 43, 44, 52, 53 i 54. Treba istai da, ako je kartica aurirana nekom od ovih verzija, Windows 98 nju prepoznaje kao Trio 64V+, pod uslovom da se koristi Microsoftov upravljaki program. Ako kartica nije aurirana nekom od ovih verzija, prepoznaje se kao Trio 32/64. Neki OEM upravljaki programi ne mare za verziju koja je prisutna; kada koristite takvu karticu paljivo zapiite koji Microsoftov upravljaki program je odabrao Windows 98. Ostali S3 skupovi ipova nalaze se u Trio64V2, raznim Diamond, STB, Hercules, Number Nine i drugim karticama koje koriste skupove ipova Virge ili novije.
s s s
Cirrus. 5436, Alpine, 5446 i druge kartice koje koriste CIRRUSMM.drv Tseng. Kartice sa skupom ipova ET6000 Trident. Skupovi ipova 9685/9680/9682/9382/9385
Poglavlje 15
749
Bitno je da raunar pravilno prepozna koji je od video adaptera osnovni. Za ovo je zaduen BIOS raunara, koji e doneti odluku na osnovu redosleda PCI utinica u raunaru, osim ako vam ne dopusti da izaberete koji e ureaj biti osnovni VGA adapter. Stoga bi trebalo da ugradite osnovni adapter u PCI utinicu najvieg prioriteta.
tt
Videti PCI sabirnica, str. 269.
Poto postavite hardver na svoje mesto, moete podesiti ekran svakog monitora na strani Settings u Display Control Panelu. Osnovni ekran uvek je nepomian u gornjem levom uglu virtualne radne povrine, dok sporedne ekrane moete da pomerate tako da prikazuju bilo koji deo radne povrine. Takoe moete da podesite rezoluciju ekrana i dubinu boja za svaki monitor posebno.
Stone video kartice (DTV)

I NTSC (televizijske) signale moete da preuzmete na raunarski sistem radi prikazivanja ili ureivanja. Drugim reima, moete bukvalno da gledate televizijski program u prozoru na svom raunaru. Kada preuzimate video trebalo bi da razmislite o odnosu digitalnog i analognog signala. Najvea prednost analognog televizijskog signala jeste njegova efikasnost; on predstavlja kompaktan nain prenoenja video podataka kroz kanal malog propusnog opsega. Nedostatak je to to moete samo da odreujete kako e video biti prikazan, ali ne i da ga menjate. Preuzimanje i snimanje videa sa spoljanjih ureaja i uvanje datoteka na PC-ju zahtevaju primenu posebne tehnologije. Za ove poslove potreban vam je ureaj pod imenom kartica za preuzimanje videa, koja takoe nosi naziv TV prijemnik, video digitajzer ili video hvata.
Napomena
Tehniki nazivi u ovom kontekstu opet mogu da budu zbunjujui, poto izraz video ima ovde svoje uobiajeno znaenje, tj. odnosi se na prikazivanje ive slike na PC monitoru. Kada procenjujete video hardver bitno je da pravite razliku izmeu ureaja koji preuzimaju pojedinane slike i onih koji preuzimaju ivu sliku. Analogni video koristi se, izmeu ostalog, i sa interaktivnim programima za raunarsku obuku (CBT Computer-Based Training), koji u toku rada ureaju sa snimljenim laserskim diskovima alju naredbe za pokretanje, zaustavljanje i pretraivanje. Program upravlja radom disk ureaja posredstvom interfejsa, koji uz to pretvara i NTSC signal sa laserskog diska u VGA signal koji se prikazuje na monitoru vaeg raunara. Ovakve primene zahtevaju postojanje hardvera za pretvaranje NTSC u VGA. Dok raunar moe da prikae do 16 miliona boja, NTSC standard dozvoljava samo oko 32000 boja. Pristupaan video visokog kvaliteta predstavlja Ahilovu petu multimedije. Slike su esto isprekidane i ne pokrivaju itav ekran. Razlog tome je to video punog pokreta, poput onoga koji gledate na televizoru, zahteva 30 slika ili kadrova u sekundi (engl. frames per second, fps), koji mogu da predstavljaju ogromnu koliinu podataka. Obian raunarski monitor projektovan je uglavnom za prikazivanje nepokretnih slika. Skladitenje i ponovno vraanje ovih slika zahteva rad sa golemim datotekama. Razmotrite sledee: jedna slika u boji, preko itavog ekrana, u nekomprimovanom formatu moe da zahteva ak 2MB prostora na disku; jedna sekunda videa prema tome bi zahtevala 45 MB. Isto tako, svaki video prenos koji elite da preuzmete, mora da se pretvori iz analognog NTSC u digitalni signal koji moe da koristi raunar. Povrh svega, video signal mora da se unosi u raunar deset puta bre nego kod obine ISA sabirnice. Neophodni su vam ne samo izuzetna video kartica i monitor, ve i odlino proirenje sabirnice, kao to je PCI ili AGP. S obzirom na injenicu da video punog pokreta moe da zauzme ogroman prostor na disku, jasno je da komprimovanje podataka ima sutinski znaaj. Komprimovanje i
750
Poglavlje 15
Video hardver
dekomprimovanje (ili kodek) primenjuje se i kod slike i kod zvuka. Ne samo da komprimovana datoteka zauzima manje mesta, ona i radi bolje; jednostavno ima manje podataka za obradu. Kada poelite da reprodukujete sliku/zvuk, program dekomprimuje datoteku u toku reprodukcije. Za svaki sluaj, ako nameravate da radite sa videom, proverite da li je va disk dovoljno velik i brz da radi sa ogromnim datotekama. Postoje dve vrste kodeka: kodek zavisan od hardvera i kodek softverom (ili nezavisan od hardvera). Kodek hardverom obino radi bolje, ali zahteva dodatni hardver. Kodek softverom ne zahteva hardver za kompresiju ili reprodukciju, ali uglavnom nema isti kvalitet ili stepen kompresije. Dva glavna algoritma za kodek jesu:
s
JPEG (Joint Photographic Experts Group zdruena ekspertska grupa za fotografiju). Prvobitno razvijen za rad sa pojedinanim slikama, JPEG moe da komprimuje i dekomprimuje datoteke brzinama koje su prihvatljive za video skoro punog pokreta (30fps). JPEG i dalje koristi niz nepokretnih slika, to olakava njihovo ureivanje. JPEG uglavnom pravi gubitke (to znai da se mala koliina podataka gubi u toku postupka komprimovanja, neznatno pogoravajui sliku), ali moe da bude i bez gubitaka. JPEG komprimovanje radi tako to uklanja suvine podatke iz svake pojedinane slike (unutar kadra). Stepen kompresije iznosi priblino oko 30:1 (od 20:1 do 40:1). MPEG (Motion Pictures Experts Group ekspertska grupa za igrani film). MPEG sam po sebi komprimuje video u stepenu 30:1, a sa prethodnim komprimovanjem kroz uzorkovanje, stepen moe dostigne 100:1 i vie, uvajui pri tom veoma dobra svojstva slike. Zato MPEG kompresija daje bolji, bri video, za ije je skladitenje potrebno manje mesta. MPEG vri komprimovanje izmeu kadrova. Kako MPEG uva samo izmene u podacima, ne koristi se za ureivanje slike. MPEG dekodiranje izvrava se softverom na veoma jakim Pentium sistemima.
Ako nameravate da preuzimate, saimate i gledate video, bie vam potreban Microsoft Video for Windows (VFW), koji se dobija sa operativnim sistemima Windows 9x i NT, ili QuickTime, koji se moe besplatno uitati sa Web lokacije Applea. Sledei programi za kodek dobijaju se uz VFW:
s
Cinepak. Iako mu je potrebno neto vie vremena za komprimovanje, Cinepak pravi bolju sliku sa veim stepenom saimanja od Indea. Takoe se naziva Compact Video Codec (CVC). Indeo. Indeo moe da nadmai Cinepak i sposoban je da vri komprimovanje u realnom vremenu. Za komprimovanje u realnom vremenu neophodna mu je Intel Smart Video kartica. Microsoft Video 1. Razvijen u MediaVision (MotiVE) i preimenovan u MS Video 1, ovaj kodek predstavlja postprocesor zasnovan na DCT-u. Datoteka se najpre preuzima, a zatim komprimuje.
Postoji jo mnogo kodeka koji se mogu besplatno dobiti od razliitih isporuilaca i koji podravaju druge video formate. Veliki broj dodatnih programa za video, koji rade sa pretraivaima Weba, podrava svoje kodeke i automatski ih instalira u sistem. Ako na strani Devices u Multimedia Control Panelu u Windowsu 98 (na strani Advanced u Windowsu 95) pogledate pod Video Compression Codecs moi ete da pregledate i uredite kodek programe instalirane u vaem raunaru. Da biste prikazivali ili snimali video na multimedijalnom PC-ju (MPC-ju) bie vam potreban dodatni hardver i softver:
s s
Video sistemski softver, kao to je Appleov QuickTime for Windows ili Microsoft Video for Windows Video adapter za kompresiju/digitalizaciju, koji vam omoguava da digitalizujete i reprodukujete velike datoteke

s
Poglavlje 15
751
Adapter sa NTSC na VGA, koji objedinjuje televizijske signale sa raunarskim video signalima, za izlaz na videorekorder. Video signal moe dolaziti sa raznih ureaja: televizora, videorekordera, video kamere ili laserskog diska. Datoteku sa pokretom moete da snimite u razliitim formatima: AVI (Audio Video Interleave), MOV (format za Appleov QuickTime) ili MPG (MPEG format).
Kada prikljuujete video ureaje koristite prikljuak S-Video (S-VHS), ako postoji. Ovaj kabl obezbeuje najbolji signal, zato to se odvojeni signali koriste za boju (hroma) i osvetljenost (luma). Inae biste morali da koristite kompozitni video, koji mea signale luma i hroma. Posledica toga je loiji signal. to je signal bolji, bie bolji i va video. Moete nabaviti i ureaje koji na vaem raunaru prikazuju samo NTSC signale. Imajui u vidu nain na koji napreduje tehnologija multimedije, uskoro neete znati da li koristite raunarski ili televizijski ekran. Digitalni video, slika u slici i boja punog pokreta stigli su na stone platforme sa ureajima za titlovanje, reprodukovanje i kodiranje. Uskoro e biblioteke pokretnih MPEG sliica zameniti skupove gotovih sliica na CD-ROM-u. Sa napretkom u hardveru, kao to je ugraivanje MMX naredbi u Pentium arhitekturu, pokretni video postaje sve vie upotrebljiva stvarnost, a ne samo novotarija. U tabeli 15.12 dat je pregled nekih video kartica koje podravaju glavna multimedijalna svojstva. Tabela nije konana i treba da poslui samo kao primer.
Tabela 15.12 Podrka glavnih multimedijalnih svojstava u video karticama

Vrsta ureaja Ugraeni TV prijemnik Prikljuenje TV prijemnika Prikljuenje preko paralelnog prikljuka USB prikljuak Namenska PCI ili ISA kartica SCSI kartica IEEE-1394 (FireWire) sa digitalnog videa Primer ATI All-in-Wonder Pro ATI-TV ZIPSHOT Nogatech USB Live! Video E-Mailer Iomega BUZ Radius MotoDV Studio 2.0
Sve ove vrste ureaja imaju svoje prednosti i mogue mane. U tabeli 15.13 je dat njihov kratak pregled koji e vam pomoi da odluite koje je reenje za vas najbolje.
Tabela 15.13 Poreenje multimedijalnih ureaja

Vrsta ureaja Ugraeni TV prijemnik Za Pogodno reenje sa jednim prikljukom Protiv Nadogradnja zahteva zamenu kartice Ne moe da se koristi sa svim grafikim karticama
Prikljuenje TV prijemnika Dozvoljava nadogradnju postojeih grafikih kartica; moe da se prenese na novije modele Prikljuenje preko paralelnog prikljuka Prikljuenje preko USB prikljuka Opta upotreba kod stonih i prenosivih raunara; jeftin Jednostavno instaliranje u novije modele raunara sa USB-om koji rade pod Windowsom 98
Brzina kadrova je ograniena brzinom prikljuka Ponekad ne radi pod Windowsom 95B OSR 2.x sa USB-om; zahteva aktivan USB prikljuak
nastavlja se
752
Poglavlje 15
Video hardver
Tabela 15.13
Vrsta ureaja
Nastavak
Za Velika brzina kadrova za stvarni video; ne zahteva iskljuivanje tampaa; radi sa svim grafikim karticama SCSI kartica moe da se koristi sa mnogo razliitih periferijskih ureaja; velika brzina kadrova za stvarni video; spoljanja upravljaka kutija za kablove Nije potrebno pretvaranje iz analognog u digitalno; veoma dobra potpuno digitalna slika bez elemenata kompresije (blokiranih povrina) u videu; velika propusna mo Protiv Veliki zahtevi za resursima (IRQ itd.) kod nekih modela; ISA ubrzo zastareva; zahteva unutranje instaliranje Zahteva unutranje instaliranje
Namenska PCI ili ISA interfejs kartica
SCSI interfejs
IEEE-1394 (FireWire) povezivanje sa digitalnim videom
Zahteva IEEE-1394 interfejs karticu i IEEE-1394 digitalni video izvor; novo i skupo; kartica zahteva unutranje instaliranje
Reavanje problema sa ureajima za preuzimanje slike

U tabeli 15.14 dati su neki saveti za reavanje problema sa ureajima za preuzimanje slike.
Tabela 15.14 Reavanje problema sa ureajima za preuzimanje slike

Vrsta ureaja Prikljuenje preko paralelnog prikljuka Problem Ne moe da prepozna ureaj, a tampai rade dobro Reenje Proverite parametre prikljuka; ureaj moda zahteva parametre IEE-1284 (EPP i ECP); promenite to u BIOS-u; proverite da li je ureaj vezan neposredno na prikljuak; izbegavajte zrakasto ulanavanje osim ako ga ureaj posebno dozvoljava; proverite da li ima IRQ sukoba u Device Manageru Windowsa 9x. Proverite kablove; u programu pravilno podesite izvor signala. Brzina kadrova je suvie mala; da bi se poveala, moda treba preuzimati sliku u manjem prozoru; koristite najbri mogui parametar paralelnog prikljuka. Disk je moda zastao radi toplotne kalibracije; koristite SCSI diskove za AV ili nove UDMA EIDE diskove; radi ubrzanja, instalirajte odgovarajue EIDE upravljake programe za sabirnicu skupa ipova matine ploe. Koristite Windows 98; kasnije verzije Windowsa 95 imaju upravljake programe za USB, ali oni esto ne rade; ako koristite USB vorite, proverite da li ima napajanje.
TV prijemnici (ugraeni u grafike kartice ili dodatni) Svi ureaji
Nema slike
Preuzimanje slike je isprekidano
Svi ureaji
Zastoji u reprodukciji videa, preskoeni kadrovi videa, preskoeni kadrovi
USB ureaji
Ureaj nije prepoznat ili ne radi kako treba

Vrsta ureaja Problem Reenje
Poglavlje 15
753
Interfejs kartice (sve vrste) Kartica nije prepoznata ili ne radi kako treba Svi ureaji
Proverite da li ima IRQ sukoba u Device Manageru Windowsa 9x; razmotrite runo podeavanje kartice, ako je mogue.
Problemi sa preuzimanjem Koristite najnovije upravljake programe; na slike ili instaliranjem Web lokaciji proizvoaa potraite aurirane verzije, esto postavljana pitanja itd.
3D grafiki akceleratori
Poveana upotreba trodimenzionalnih slika predstavlja najnoviji trend u tehnologiji prikaza grafike na PC-ju. Trodimenzionalna vizualizacija koristi se ve godinama u svetu raunarskih igrica, a pronalo je svoj put i do poslovnog raunarstva. Programi za izradu tabela, kakav je npr. Microsoft Excel, godinama koriste 3D tabele za prikazivanje podataka. Naravno da slike nisu zaista trodimenzionalne, s obzirom na to da monitor predstavlja 2D medijum, ali softver moe da stvori 3D utisak koristei perspektivu, povrine i senenja. Nije teko stvoriti apstraktne oblike kao to su 3D linijski grafovi u Excelu, jer se sastoje jedino od poligona i drugih oblika koji su potpuno obojeni u razliitim nijansama. Prava inovatorska strana 3D grafike moe se videti u okruenjima tzv. virtualne stvarnosti, stvorenim u igricama i drugim programima. Kao i kod drugih vrsta multimedije, tehnike stvorene u igricama i drugom softveru za zabavu bie na kraju prihvaene u osnovnim primenama raunara. 3D slika moe da sadri ogromnu koliinu pojedinosti, a animirana 3D sekvenca, poput onih u mnogim igricama, zahteva veliki broj slika. Oigledno, to je vei broj slika, to je potrebno vie mesta na disku za njihovo skladitenje i potrebna je vea brzina obrade slika da bi se one prikazale. Da bi mogli raditi sa svim tim pojedinostima, 3D programi najee skladite i obrauju apstrakcije slika, a ne prave slike. U stvari, 3D slike se stvaraju ili vizualizuju po potrebi, umesto da se prosto uitavaju iz medijuma u kojem se uvaju. Da bi napravio animiranu 3D sekvencu raunar moe matematiki da animira sekvence izmeu kljunih kadrova. Kljuni kadar oznaava posebno mesto. Na primer, lopta koja skakue moe da ima tri kljuna kadra: gornji, donji i gornji. Koristei ove kadrove kao polazne take, raunar moe da stvori sve slike izmeu gornje i donje. Na taj nain, stvara se utisak ravnomernog skakutanja lopte. Poto je stvorio osnovnu sekvencu, sistem moe da preisti izgled slika popunjavajui ih bojama. Najprostiji i najmanje upeatljiv postupak popunjavanja naziva se ravno senenje; kod njega se oblik jednostavno popunjava punom bojom. Gouraud senenje predstavlja neto delotvorniji postupak, u kojem se posebnim takama oblika dodeljuju boje. Take se zatim spajaju sa ravnomernim gradiranjem boja izmeu njih. Postupak popunjavanja koji najvie optereuje procesor, ali daje i najbolji utisak, jeste mapiranje povrine. 3D program sadri uzorke ili povrine (teksture) u obliku malih bitmapa koje rea po oblicima na slici, ba kao to reate malu bitmapu da biste uobliili tapet na radnoj povrini Windowsa. Osnovna razlika lei u tome to 3D program moe da menja izgled svake bitmape korienjem perspektive i senenja, tako da postigne 3D utisak. Sve donedavno 3D programi su morali da se oslanjaju na podrku softvera kako bi pretvorili ove apstrakcije u prave slike. Ovo je veoma optereivalo procesor PC-ja i znaajno umanjivalo uinak prikazivanja slike, kao i svih drugih programa koje je raunar moda izvravao. Danas postoji nova vrsta skupova ipova grafiki akceleratori za mnoge video adaptere, koji mogu da obave mnogo poslova vezanih za vizualizovanje 3D slika, znaajno smanje optereenje sistemskog procesora i poveaju ukupni uinak sistema.
754
Poglavlje 15
Video hardver
Cene ovih 3D akceleratora brzo padaju i sve je vie softvera koji ih koristi. Danas za PC postoji tehnologija koja je nekada bila dostupna samo kod vrhunskih grafikih radnih stanica. Vizualizujui slike odmah na adapteru, 3D grafiki akceleratori mogu da stvore ravnomerne, fotografski stvarne 3D slike na PC-ju brzinama kao kod jednostavnijih radnih stanica. 3D tehnologija unela je potpuno novi renik u svet video adaptera. Pre nego to kupite adapter sa 3D akceleratorom dobro bi bilo da se upoznate sa nekim od izraza i pojmova vezanih za postupak stvaranja 3D slike. Osnovni zadatak 3D softvera jeste pretvaranje apstrakcije slika u potpuno stvarne slike, koje se zatim prikazuju na monitoru. Apstrakcije slika obino se sastoje od sledeih elemenata:
s s
Temena. Poloaji predmeta u trodimezionalnom prostoru, izraeni u obliku x, y i z koordinata, to predstavlja visinu, irinu i dubinu. Primitiva. Prosti geometrijski oblici koje program koristi da bi stvorio sloenije sklopove, a opisani su pomou relativnih poloaja njihovih temena. Na ovaj nain ne odreuje se samo poloaj predmeta na 2D slici, ve se dobija i perspektiva, jer tri ose mogu da odrede bilo koji poloaj u trodimenzionalnom prostoru. Povrina. Dvodimenzionalne bitmapirane slike ili povrine koje se preslikavaju na primitive. Softver pojaava 3D utisak menjajui izgled povrine, u zavisnosti od poloaja i stanja primitiva; ovaj postupak se naziva popravljanje perspektive. Neki programi koriste drugaiji postupak pod nazivom MIP mapiranje, koji upotrebljava razliite slike iste povrine sa izmenjenim brojem pojedinosti, u zavisnosti od toga koliko je predmet blizu posmatraa u trodimenzionalnom prostoru. Jo jedan postupak, nazvan oznaavanje dubine, smanjuje boju i jainu popunjenosti predmeta, srazmerno njegovoj udaljenosti od posmatraa.
Apstraktne slike, opisane pomou ovih elemenata, treba da budu vizualizovane, odnosno prevedene u vidljiv oblik. Vizualizovanje se zasniva na dve standardne funkcije za pretvaranje apstrakcije u upotpunjenu sliku koja se prikazuje na ekranu. Standardne funkcije u vizualizaciju jesu:
s s
Geometrija. Menjanje veliine, usmerenja i poloaja primitiva u prostoru, kao i izraunavanje uinka virtualnih izvora svetlosti koji osvetljavaju sliku. Rasterizacija. Pretvaranje primitiva u take na ekranu popunjavanjem oblika odgovarajue osvetljenim senkama, povrinama ili njihovim spojem.
Savremeni video adapter, sa skupom ipova koji ubrzava 3D video, ima poseban ugraeni hardver koji moe da izvede postupak rasterizacije mnogo bre nego kada bi se on izvravao samo softverom (koristei sistemski procesor). Veina skupova ipova sa 3D ubrzanjem izvode odmah na adapteru sledee funkcije rasterizacije:
s s s s s
Pretvaranje kodova. Odreivanje taaka na ekranu koje pripadaju prostoru koji ograniava svaka primitiva. Senenje. Popunjavanje taaka na ekranu ravnomernim tenim bojama, postupkom ravnog ili Gouraud senenja. Vizualizacija povrine. Postupak popunjavanja taaka na ekranu slikama izvedenim od uzoraka 2D slika ili povrina. Odreivanje vidljivih povrina. Odreivanje taaka na ekranu koje su zaklonjene drugim predmetima bliim posmatrau u trodimenzionalnom prostoru. Animacija. Postupak brzog i istog prebacivanja na sledee kadrove animiranih sekvenci.
Poglavlje 15
755
Opte 3D tehnike
Sledee tehnike koriste praktino sve 3D kartice. S obzirom da su ova svojstva uobiajena, uputstva za napredne kartice ih esto ni ne pominju, iako su prisutna.
s
s s
Zamagljivanje. Zamagljivanje oponaa izmaglicu ili maglu u pozadini ekrana u igrama i pomae da se sakrije iznenadno pojavljivanje upravo vizualizovanih objekata (zgrada, neprijatelja i tako dalje). Gouraud senenje. Interpolira boje da bi krugovi i kugle izgledali zaobljenije i glatkije. Alfa meanje. Alfa meanje spada u najstarije 3D tehnike. Pravi delimino providne objekte na ekranu, to ga ini savrenim reenjem za vizualizovanje eksplozija, dima, vode i stakla. Alfa meanje takoe moe da se koristi za oponaanje povrina, ali je manje uverljivo od mapiranja neravnina u okolini (Videti Mapiranje neravnina u okolini u sledeem odeljku).
Napredne 3D tehnike
U nastavku su navedene neke od najnovijih tehnika koje koriste vodee 3D akceleratorske kartice. Sve kartice nee koristiti sve tehnike.
Smetanje ablona u bafer

Smetanje ablona u bafer predstavlja korisnu tehniku za igre poput simulatora letenja, u kojima se nepokretni grafiki elementi kao to je okvir vetrobrana pilotske kabine, poznat pod nazivom HUD (Heads Up Display prikaz ispred glave) koji koriste piloti pravih borbenih letilica nalaze ispred dinamiki promenljive grafike (kao to je pejsa, druga letilica, deo neba i tako dalje). U ovom primeru, povrina ekrana koju zauzima okvir vetrobrana pilotske kabine ne predstavlja se nanovo. Jedino se povrina koja se vidi kroz staklo ponovo predstavlja, ime se tedi vreme i poveava brzina kadrova u animaciji.
Smetanje u Z-bafer
Blisko povezana tehnika jeste smetanje u Z-bafer, koje je prvobitno bilo osmiljeno za CAD (engl. Computer Aided Drafting crtanje pomou raunara) programe. Z-bafer u video memoriji uva podatke o takama u prizoru. Kako se prizor predstavlja, Z-vrednosti (podaci o dubini) za nove take uporeuju se sa vrednostima koje se uvaju u Z-baferu, da bi se odredilo koje su take ispred drugih i treba da se predstave. Take koje su iza drugih se ne vizualizuju. Ova metoda poveava brzinu i moe da se koristi uporedo sa smetanjem ablona u bafer da bi se stvorile prostorne senke i drugi sloeni 3D objekti.
Mapiranje neravnina u okolini

U ovoj tehnici se uvode specijalni efekti osvetljenja i povrina da bi se oponaala neravna povrina zatalasane vode, cigle i druge sloene povrine. Objedinjuje tri odvojene mape povrina (za boje, za visinu i dubinu i za okolinu ukljuujui efekte osvetljenja, magle i oblaka). To pojaava utisak stvarnosti za prizore u igrama, a moe da se iskoristi i za unapreenje programa za mapiranje terena i planeta, arhitekturu i pravljenje pejzaa. Predstavlja znaajan pomak u odnosu na alfa meanje.
Unapreenja pomou filtriranja mapa povrina

Da bi se poboljale mape povrina razvijeno je nekoliko tehnika filtriranja, meu kojima bilinearno filtriranje, trilinearno filtriranje i anizotropno filtriranje.
s
Bilinearno filtriranje. Poboljava kvalitet slike malih tekstura koje se nalaze na velikim poligonima. Pri tom dolazi do razvlaenja teksture zbog kojeg se mogu pojaviti greke, ali bilinearno filtriranje zamagljuje taj vizuelni efekat.
756
s
Poglavlje 15
Video hardver
Trilinearno filtriranje. Objedinjuje bilinearno filtriranje i MIP mapiranje. Izraunava najuverljivije boje taaka svih poligona tako to uporeuje vrednosti iz dve MIP mape. Ova metoda je bolja i od MIP mapiranja i od bilinearnog filtriranja pojedinano.
Napomena
Bilinearno i trilinearno filtriranje rade dobro sa povrinama koje se prikazuju upravno, ali ponekad ne rade tako dobro pod kosim uglovima (kao to je zid koji nestaje u daljini).
s
Anizotropno filtriranje. Pojedini proizvoai video kartica koriste drugaiju metodu, pod nazivom anizotropno filtriranje, da bi to uverljivije predstavili povrine pod uglom koje sadre tekst. Ova tehnika se koristi kada se mapira na povrinu koja se menja u dve ili tri prostorne oblasti, kao kod teksta na kolovozu (na primer, reklame na trkakoj stazi). Za dodatna izraunavanja je potrebno vreme, zbog ega ovu metodu koristi samo nekoliko proizvoaa video kartica kod svojih najbrih modela.
Vizualizacija u jednom ili vie prolaza

Razliiti proizvoai video kartica na razliite naine primenjuju ove napredne tehnike vizualizovanja. Trenutni trend ide prema primeni filtera i osnovne vizualizacije u jednom prolazu, umesto u vie prolaza. Video kartice sa vizualizacijom u jednom prolazu i filtriranjem obino imaju veu brzinu kadrova u programima animiranim u 3D. Izbegavaju se problemi sa vidljivim predmetima koje nastaju tokom postupka vizualizacije (engl. rendering) zbog greaka u viestrukim izraunavanjima u pokretnom zarezu.
Ubrzavanje hardverom i ubrzavanje softverom

U poreenju sa vizualizacijom samo softverom, vizualizacija ubrzana hardverom daje bru animaciju. Iako vizualizacija softverom uglavnom pravi tanije i lepe slike, ono je presporo. Sa posebnim upravljakim programima, 3D adapteri mogu da izvre intenzivna izraunavanja potrebna za vizualizovanje 3D slike, koja je nekada obavljao softver na sistemskom procesoru. Ovo je posebno korisno ako pravite sopstvene 3D slike i animacije, ali takoe predstavlja veliko poboljanje za mnoge savremene igrice koje se uveliko oslanjaju na 3D utisak.
Optimizovanje softvera
Vano je shvatiti da postojanje naprednog 3D svojstva kod neke video kartice nema smisla ako tvorci igara i programa ne optimizuju svoj softver tako da iskoristi to svojstvo. Kako postoje razliiti 3D standardi (OpenGL, Glide i Direct 3D), proizvoai video kartica obezbeuju upravljake programe sa kojima njihove igre rade po vodeim standardima. Neke kartice rade bolje sa nekim igrama, zato itajte prikaze u izdanjima kao to je Maximum PC da biste saznali kako vaa omiljena grafika kartica radi sa najnovijom igrom.
Napomena
Ako elite da odmah uivate u svojstvima svoje najnovije 3D kartice, obavezno kupite pojedinanu maloprodajnu verziju kartice. Najjeftinije OEM verzije video kartica ili verzije u beloj kutiji prodaju se bez priloenog softvera, samo sa upravljakim programom, a mogu i na druge naine da se razlikuju od preporuenog proizvoda u maloprodaji. Neke kartice ak koriste izmenjene upravljake programe, nemaju poseban TV izlaz ili druga svojstva. Da bi smanjili zabunu, pojedini proizvoai 3D kartica upotrebljavaju razliite nazive za svoje OEM verzije, ali neki to ne ine. Isto tako, neki proizvoai prodaju kartice u velikim pakovanjima koja su namenjena nadogradnji u velikim organizacijama sa sopstvenom podrkom. Ovim karticama ponekad nedostaju pojedinana uputstva i/ili CD sa upravljakim programima.
Poglavlje 15
757
API (programski interfejs aplikacije)

API je programski interfejs aplikacije (Application Programming Interface). API omoguava isporuiocima hardvera i softvera da naprave upravljake i druge programe koji mogu da rade brzo i pouzdano na velikom broju platformi. Kada postoji API mogue je pisati upravljake programe tako da se obraaju API-ju, a ne direktno operativnom sistemu i njemu podreenom hardveru. U vodee API-je za igre spadaju OpenGL firme SGI, Glide firme 3Dfx i Microsoftov Direct3D. Glide predstavlja unapreenu verziju OpenGL-a i ogranien je na grafike kartice sa skupom ipova 3Dfx, dok OpenGL i Direct3D (deo DirectX-a) postoje za praktino sve vodee grafike kartice. Stoga skoro sve novije video kartice nude podrku za OpenGL i Direct 3D. Dok podrku za Open GL obezbeuje proizvoa video kartice, podrku za Direct3D daje Microsoft kao deo mnogo veeg API-ja pod nazivom DirectX.
Microsoft DirectX
Microsoft je razvio DirectX za Windows 95, Windows 98 i Windows NT 4.0/2000 kako bi obezbedio podrku za napredne igre i poslovnu grafiku, ukljuujui 3D video, 3D zvuk, podrku za vie igraa i druge pogodnosti. Mada se DirectX do sada uglavnom koristio za igre, on podrava i poslovne programe kao to su NetMeeting, ActiveMovie i NetShow, koji omoguavaju razliite naine prikazivanja sadraja i saradnje preko World Wide Weba. S obzirom na to da DirectX ima HAL (Hardware Abstraction layer sloj za uoptavanje hardvera), tvorci softvera mogu pisati programe tako da rade sa odreenim izdanjem DirectXa i ne moraju da vode rauna o sve veem broju video kartica, zvunih kartica, palica za igru itd., koje sve imaju razliite skupove ipova i stoga zahtevaju razliite neposredne upravljake programe. DirectX ima i HEL (Hardware Emulation layer sloj za oponaanje hardvera) koji omoguava DirectX programima da pribegnu softverskom oponaanju hardverskih svojstava kako bi podrali hardver koji nema odreeno svojstvo. HEL je oigledno sporiji od HAL-a, ali je svojstvo oponaano softverom ipak bolje od nikakvog. DirectX moe da izvri ove zadatke zato to obezbeuje upravljake programe za hardver koji podrava. Odnos DirectX-a sa hardverom i softverom pojednostavljeno izgleda ovako: HARDVER DirectX Softver DirectX je tako napravljen da DirectX programi pristupaju hardveru i njime upravljaju, umesto da to neposredno ini operativni sistem Windows 9x/NT/2000. To znai da DirectX moe da se aurira nezavisno od operativnog sistema. DirectX sadri temeljni sloj koji omoguava neposredan pristup hardveru za zvuk, 2D i 3D grafiku, ulaznim ureajima i instalacionim rutinama. U tabeli 15.15 su prikazani API interfejsi u temeljnom sloju Microsoft DirectX-a 6.1:
Tabela 15.15 API interfejsi u DirectX-u 6.1

Naziv API-ja DirectDraw Direct3D DirectInput DirectSound DirectSound3D DirectSetup DirectMusic Uloga 2D grafika 3D grafika Palice za igru sa oseajem, upravljai i drugi ulazni ureaji Osnovni zvuni efekti i miksovanja Pravi 3D zvune efekte sa obinom opremom sa dva zvunika Automatska instalacija softvera i upravljakih programa Obezbeuje dinaminu interaktivnu muziku
Starije verzije DirectX-a nemaju sve ove API interfejse.
758
Poglavlje 15
Video hardver
Temelj
Slika 15.2 Temeljni sloj DirectX-a podrava glavne kamene temeljce koji ine da 3D igre i programi
budu prijatni i uverljivi.
DirectX sadri i sloj Media. API interfejsi u sloju Media Microsoft DirectX-a 6.1 prikazani su u tabeli 15.16:
Tabela 15.16
Naziv API-ja
API interfejsi u sloju Media

Uloga Upravlja grafikom 3D prizora Nekada poznat pod nazivom ActiveMovie omoguava sekvencijalnu mulitmedijalnu reprodukciju, preuzimanje zvuka i slike i vizualizacija/striming multimedije Nekada poznat pod nazivom animacija ActiveX pravi animacije, ukljuujui dinamiki HTML, aplete u Javi i scenarija Dozvoljava rukovanje jednom ili vie slika koje se koriste na Webu ili u programima, ukljuujui morfing, brisanja i drugo
Direct3D Retained Mode DirectShow
DirectAnimation DirectX Transform
Starije verzije DirectX-a nemaju sve ove API interfejse.
Sloj Media je prikazan na slici 15.3.
Slika 15.3 Sloj DirectX Media dozvoljava tvorcima igara, programa za Web i interaktivnih medija da
koriste usluge DirectX-a.
Poglavlje 15
759
Razliita izdanja DirectX-a mogu da se preuzmu od Microsofta, postoje kao deo Internet Explorera 4, Internet Explorera 5, Windowsa 95 OSR 2.x, Windowsa 2000, Windowsa 98 i mogu da se dobiju od isporuilaca hardvera i softvera iji proizvodi koriste DirectX. Veina proizvoda koji zahtevaju usluge DirectX-a proverava da li va sistem ima instaliranu odgovarajuu verziju DirectX-a. Ako nema, poziva vas da je instalirate sa instalacionog CD-a i programa. Bitno je shvatiti sledee injenice: DirectX je kompatibilan sa starijim verzijama; DirectX 6.1 podrava starija izdanja DirectX-a. Starija izdanja DirectX-a nemaju sve API-je ili odgovarajue API-je koji se nalaze u poslednjem izdanju. Zato ne moete da koristite stariju verziju DirectX-a ako program ili ureaj hardvera zahteva DirectX 6.1, na primer. Poslednje izdanje DirectX-a za Windows NT 4.0 jeste verzija 3.0. Verzija 6.1 i novije (sa potpuno podrkom 3D i drugih svojstava) podrane su u Windowsu 2000. Ako imate pitanja vezana za podrku DirectX-a vaem hardveru, obratite se isporuiocu video kartice, ulaznog ureaja ili zvune kartice. Da biste utvrdili koju verziju DirectX-a ima va raunar proverite broj verzije datoteke DDRAW.DLL, jedne od malog broja datoteka koje ine deo DirectX-a jo od prvog izdanja (1.0). Odaberite Start, Find, Files or Folders. Otkucajte DDRAW.DLL i pritisnite miem Find. Kada se pretraivanje zavri, desnim tasterom mia pritisnite datoteku DDRAW.DLL i odaberite Properties. Pritisnite karticu Version i pomerite sadraj ekrana nadole do Product Version (u levoj koloni). U desnoj koloni (sa vrednostima) navedeni su brojevi koji zavise od verzije. U tabeli 15.17 dati su brojevi verzija ActiveX-a:
Tabela 15.17 Brojevi verzija ActiveX-a

Verzija ActiveX-a 1.0 2.0 3.0 (ne postoji verzija 4.0) 5.0 6.0 6.1
*
Broj verzije datoteke DDRAW.DLL 4.02.0095 4.03.00.1096 (takoe i 2.0a) 4.04.00.0068 * (takoe i 3.0a) 4.05.00.00155 4.06.00.0318 4.06.02.0436
Proverite broj verzije datoteke D3DRGBxF.DLL da biste odredili da li je verzija 3.0 ili 3.0a: D3DRGBxF.DLL u DirectX-u 3.0 ima broj verzije 4.04.00.0068 D3DRGBxF.DLL u DirectX-u 3.0a ima broj verzije 4.04.00.0070
Napomena
Normalno je da neke komponente DirectX-a imaju razliite brojeve verzija od onih koje su prethodno navedene za datoteku DDRAW.DLL. Razlog tome je to je Microsoft kroz razliite verzije DirectX-a zadrao istovetne datoteke za neke njegove komponente.
Reavanje problema sa DirectX-om

Ako ste instalirali DirectX 6.1, program za dijagnosticiranje pod nazivom dxdiag.exe instaliran je u omotnici \Windows\System. DirectX 6.0 ima slian program koji je instaliran u omotnici C:\Program Files\DirectX\Setup. Pomou ovog programa proverite instalaciju DirectX-a, izmeu ostalog i da li su datoteke ispravne i da li radi pravilno.
760
Poglavlje 15
Video hardver
Najei uzrok problema sa DirectX-om jeste uitavanje starije verzije preko novije. Iskoristite rutine za reavanje problema, koje se dobijaju uz DirectX 6.0 i novije, da biste utvrdili imate li ovu vrstu problema ili instalirajte najnoviju verziju DirectX-a koja postoji za va operativni sistem. Treba naglasiti da verzije DirectX-a koje se dobijaju na CD-ROMovima Windows 95 OSR 2.x i Windows 98 ne predstavljaju najnovije verzije. Preuzmite najnoviju verziju sa Microsoftove Web lokacije. Zbog problema sa DirectX-om ponekad ete morati ponovo da instalirate svoj operativni sistem, zato budite oprezni sa instalacijom DirectX-a tokom nadogradnje programa ili postupka uitavanja. Neki programi za instalaciju ne proveravaju dovoljno da li imate najnoviju verziju i nastoje da vam daju pravu verziju, ak i ako je zastarela. Ako posumnjate da e program za instalaciju da vam ubaci zastarelu verziju DirectX-a, preskoite taj deo instalacije ako moete.
3D skupovi ipova
Kao i kod standardnih 2D video adaptera, postoji nekoliko proizvoaa popularnih skupova 3D video ipova i mnogo vie proizvoaa video adaptera koji ih koriste. U tabeli 15.18 nabrojani su glavni proizvoai skupova 3D ipova, razliiti skupovi ipova koje oni proizvode i video adapteri koji ih koriste.
Napomena
Skupovi ipova oznaeni u ovoj tabeli kao (samo-3D) koriste se u karticama koje moraju da budu prikljuene na postojeu 2D ili 2D/3D grafiku karticu u vaem raunaru i moraju da se koriste zajedno sa njom. Skupovi ipova oznaeni sa (2D/3D) koriste se u karticama koje imaju oba svojstva i stoga mogu da zamene postojee kartice u vaem raunaru. U okviru odeljka svakog proizvoaa koristie se sledee oznaavanje poretka samo za skupove ipova tog proizvoaa: NOVI SKORANJI STARI. U optem sluaju, NOVI skupovi ipova imaju najveu 3D brzinu i napredna svojstva 3D vizualizacije. SKORANJI skupovi ipova, iako nemaju brzinu ili svojstva NOVIH skupova ipova, takoe su vredni panje, naroito ako imate ograniena novana sredstva. STARI skupovi ipova uglavnom su zamenjeni SKORANJIM ili NOVIM i stoga se ne preporuuju. Da biste izabrali najbolju karticu/skup ipova za svoje potrebe, obavezno koristite ove podatke u sprezi sa ispitivanjima osobenim za programe i igre.
Tabela 15.18
Proizvoa 3Dfx Interactive
Proizvoai 3D skupova ipova

Skup ipova Voodoo Graphics (samo-3D STARI) Postojee kartice A-Trend Helios 3D; Canopus Pure 3D; Deltron Flash 3D; Diamond Monster 3D; Guillemot MAxIGamer 3Dfx; Orchid Righteous 3D; Quantum 3D Obsidian serije; Skywell Magic 3D California Graphics Emotion 3D; Deltron Flash AT3D Rush; Hercules Stingray 128/3D; Intergraph Intense 3D; Jazz Adrenaline Rush; Viewtop Rush 3D Gigabyte GA-630; A-Trend Helios 3d-Banshee Edition; Creative Labs 3D Blaster Banshee; Diamond Monster Fusion; ELSA Victory II; Guillemot Maxi Gamer Phoenix; Melco Buffalo WGP-Fx; Metabyte Wicked 3D Vengeance; Pace 3D Edge; Quantum 3D Raven; Sky Well Magic Twinpower (Banshee); ASUS AGP-V3200
3Dfx Interactive
Voodoo Rush (2D/3D STARI) Voodoo Banshee (2D/3D SKORANJI)
3Dfx Interactive

Proizvoa 3Dfx Interactive Skup ipova Voodoo2 (samo-3D SKORANJI)1 Postojee kartice
Poglavlje 15
761
Aopen PA2000 Voodoo2; A-Trend Helios 3D Voodoo2; Bestdata Arcade Fx li 3d; Canopus Pure 3D li; Creative 3D Blaster; Diamond Monster 3D II; Gainward Dragon 3000; Guillemot Gamer 3D2 PCI; Metabyte Wicked 3D; Microconversions Game Wizard; Miro Hiscore DLL; Quantum3d Obsidian2 S-Series; Quantum3d Obsidian2 x-Series Single Board SLI; Skywell Magic 3D II; STB Blackmagic 3D; STB Voodoo2 1000; Techworks Power 3D II; Village Tronics 3D Overdrive 2 3Dfx Voodoo3 2000 AGP; 3Dfx Voodoo3 2000 PCI; 3Dfx Voodoo3 3000 AGP; 3Dfx Voodoo3 3500 AGP Creative Graphics Blaster Extreme; Diamond FireGL 1000Pro; Abit V3D; AccelGraphics AccelSTAR II; Alta Technology PMC/Video-3D; Appian Graphics Jeronimo Pro; Biostar Pluto 3D; Boxx Tchnologies permedia 2; Britek Electronics AGP Mars-2; britek Electronics 3D Mars-2; Densan PD2000/8A; Elitegroup 3Dvision-PAGP; ELSA WINNER 2000/ Office; ELSA GLoria Synergy; First International Computer Extremis; Gainward Power 3D II; Gigabyte GA-600; GVC GA-311; Hercules Dynamite 2D/GL; I-O Data Device GA-PII8/PCI; Iwill 3D Adventure II; Joytech Apollo 3000; Leadtech WinFast 3D L2300; Lung Hwa/ EONtronics DPB21 PERMEDIA 2; Lung Hwa/ EONtronics DPB31 PERMEDIA 2; MaxVision 3DmaxP2; Melco WHP-PS4/PS8; Micro-Labs Ultimate 3D; Micro-Star IntI MS-4413; Omnicomp Graphics Divine3D; Prolink Microsystems MVGA3DP2A; Software Integrators Saturn GL; Soyo Computer SY-3DAGPA-Trend Densan 3D MaxiGrafx; Gainward Accux P200 3D xPRESSION+; All-in-Wonder; ATI 3D Charger * (u zavisnosti od verzije moe da koristi Rage II/II+ ili Rage IIC) Gainward CARDExPERT RAGE IIC; ATI 3D Charger (neke verzije) 3D PRO TURBO PC2TV ATI All-in-Wonder Pro; ATI xPERT LCD; ATI xPERT@Play 98; ATI xPERT 98; ATI xPERT@Play; ATI xPERT@Work; ATI xPERT xL; ATI 3D Charger ATI All-in-Wonder 128; ATI RAGE FURY; ATI RAGE MAGNUM; ATI xPERT 128; ATI xPERT 99 ATI 3D xpression; ASUS 3DP PCI-V264GT
3Dfx Interactive2
Voodoo3 (2D/3D NOVI) Permedia 2 (2D/3D SKORANJI)
3D labs
3D labs Ati
Permedia (2D/3D STARI) RAGE II+ (2D/3D STARI) RAGE IIC (2D/3D STARI) 3D RAGE II+ DVD (2D/3D STARI) RAGE Pro (2D/3D SKORANJI) RAGE 128 (2D/3D NOVI) RAGE I (2D/3D STARI)
Ati Ati Ati
Ati Ati
nastavlja se
762
Poglavlje 15
Video hardver

Proizvoa Intel Skup ipova 740 (2D/3D) Postojee kartice ASUS AGP-V2740; Diamond Stealth II G460; ABIT Intel740; EONTronics Picasso 740; DataExpert DIT5740 (3D Uranus)Real3D StarFighter; Hercules Terminator 2x/I; MaxiGraphics (Guillemot) Gamer 2D/3D AGP ASUS 3D Explorer; Canopus Total 3D 128V; Diamond Viper330; Elsa Erazor Victory; STB Velocity 128 Stb Lightspeed 128Zx; Yuan AGP-300SZ Guillemot Maxi Gamer xentor; Aopen PA3010-A; Aopen PA3010-N; ASUSTeK AGP-V3800 serije; Diamond Viper V770; Creative 3D Blaster RIVA TNT2; Yuan AGP-520T; Hercules Dynamite TNT2 Diamond Viper V770 Ultra; Guillemot Maxi Gamer xentor Ultra; Creative 3D Blaster RIVA TNT2 Ultra; Hercules Dynamite TNT2 Ultra Creative Graphics Blaster RIVA TNT; Diamond Viper V550; Hercules Dynamite TNT Yuan AGP-320V Diamond Stealth S220; Dsystems Gladiator; Hercules Thriller 3D; Jazz Outlaw 3D; QDI Vision 1; InnoVISION Warrior 3D; Kasan Blitz2200; DataExpert DVT5200 Creative 3D Blaster PCI; Intergraph 3D 100; IO MagicVideo 3D; Miro miroCRYSTAL VRx; Sierra Screamin 3D Canopus Total3D Gainward Cardex Genesis SV; Dataexpert Expertcolor DSV3325P; Diamond Stealth 3D 2000 Pro; Elsa Victory 3D; Expert EVP ViRGE; Genoa Phantom 3D; Hercules Terminator 64/3D; Number Nine 9Fx Reality 332; Orchid Fahrenheit Video3D; STB Powergraph 64 3D A-Trend ATG3900; AOPEN NAVIGATOR PA70; Cardexprt ST3D; Colormax Savage 3D; DataExpert Savant 3D DSV5 390; Hercules Terminator BEAST; Galaxie Group Venus Savage 3D; Gainward Cardex Gx3; Sigma Savage 3D; Kasan G-Mania Savage 3D Creative Technology 3D Blaster Savage 4; Diamond Stealth III S540; ELSA Winner II
NVIDIA
RIVA 128 (2D/3D SKORANJI) RIVA 128Zx (SKORANJI) RIVA TNT2 (2D/3D NOVI)
RIVA TNT2 Ultra (2D/3D NOVI) RIVA TNT (2D/3D SKORANJI) VANTA (NOVI) Rendition
3
(Vrit) v2000 (2D/3D SKORANJI)
v1000 (2D/3D STARI) Max 2 Tech 3D S3 ViRGE (2D/3D STARI)
Savage3D (2D/3D SKORANJI)
Savage4 (2D/3D NOVI)
Nadograditi ili zameniti video karticu

Proizvoa SiS Skup ipova 6326
4
Poglavlje 15
763
Postojee kartice ASUS AGP-V1 326; Aopen PG80/DVD; Aopen PA50D; Aopen PG80; Acorp Intl SiS 6326; dataExpert DSI5326; APAC Multimedia SI600A; Full Yes FYISiS 6326; Trumpdale Performx SiS 6326 AGP; Shuttle HOT-155 AGP; Sertek DCS W821; Koutech Systems KW-750D; Palette Multimedia SiS 6326 AGP; Computer Solutions PA50; Genoa Hornet III DVD; Genoa Hornet III AGP Matrox m3D; VideoLogic 3Dx; VideoLogic 5D; VideoLogic 5D Sonic VideoLogic Neon 250
VideoLogic/NEC PowerVR PCx2 (samo-3D SKORANJI) PowerVR 250 (2D/3D NOVI)
1. Iako je Voodoo2 samo-3D skup ipova, ije kartice moraju biti prikljuene na 2D video karticu da bi radile, on je i dalje omiljen zahvaljujui preplitanju linija skeniranja (engl. Scan Line Interleaving, SLI) . Ako se dve istovetne Voodoo2 PCI kartice od istog isporuioca poveu posebnim SLI trakastim kablom, svaka kartica moe da se upotrebi za predstavljanje naizmeninih linija (kartica 1 predstavlja linije 1, 3, 5 i tako dalje, dok kartica 2 predstavlja linije 2, 4, 6 i tako dalje). Na taj nain se skoro udvostruuju brzine popunjavanja, a kombinacija dve Voodoo2 kartice postaje znaajan rival novijim 3D skupovima ipova. 2. 3Dfx je 1999. godine preuzeo proizvoaa video kartica STB i poeo da prodaje video kartice pod imenom 3Dfx. 3Dfx jo uvek isporuuje skupove ipova Voodoo2 i Voodoo Banshee drugim proizvoaima video kartica. 3. Rendition je sada u vlasnitvu proizvoaa PC-ja i memorija Micron Technologies, koji je skupove ipova Rendition Vrit 2100/2200 preimenovao u v2000 (v2x00). Ovi skupovi ipova su slini, jedino je 2100 sporiji i nema svojstva preuzimanja slike. Napredniji 2D/3D skup ipova, poznat kao V4400, trenutno je u razvoju i treba da se pojavi u drugoj polovini 1999. godine. Proizvoa PC-ja i memorija Micron Technologies sada je vlasnik Renditiona. Ranije najavljeni skup ipova Redline nikad se nije pojavio, ali e V4400 predstavljati poboljanu verziju iste tehnologije. 4. SiS 6326 ima relativno malu 3D brzinu, ali je omiljen kao ugraeni video na matinim ploama sa skupom ipova SiS.

S obzirom na trenutno kretanje cena najjeftinijih video kartica, napredak tehnologije 3D prikaza i veliine veoma brzih memorija na novim video karticama (i do 32 MB!), nadograivanje postojee video kartice danas uglavnom nema smisla. U komponente koje se mogu nadograditi spadaju:
s
s s s s
Samo-3D kartice, kao one koje su zasnovane na originalnim 3Dfx skupovima ipova Voodoo i Voodoo2 i koje se prikljuuju na postojeu video karticu posredstvom prolaznog kabla. Nadogradnje memorije da bi se ostvarile vee dubine boja pri odreenim rezolucijama ekrana. TV prijemnici koji vam omoguuju da na svom monitoru gledate kablovski ili difuzni televizijski program. Ureaji za preuzimanje slike pomou kojih moete da snimite zamrznutu ili ivu sliku u datoteku. Dopunske samo-3D video kartice.
Samo-3D kartice se i dalje mogu nai, ali je njihova glavna prednost (dodavanje 3D podrke samo-2D karticama) nestala sa poboljanjem standardnih video kartica. Svi dananji modeli video kartica, izuzev najjeftinijh, nude razliite stepene 3D podrke, a
764
Poglavlje 15
Video hardver
veina daje bolji i bri 3D, ukljuujui i napredna svojstva vizualizacije koja nisu postojala kada su razvijane samo-3D kartice. Da bi radile, samo-3D kartice moraju da se prikljue na VGA grafiku karticu koja ve postoji u sistemu. Na slici 15.4 prikazan je nain vezivanja 3D akceleratora na 2D video karticu.
2D video kartica
3D kartica
Kabl koji povezuje kartice
Slika 15.4 Diamondova kartica Monster 3D (kartica na desnoj strani) ima prikljuak sa 15 izvoda.
Gornji prikljuak slui za povezivanje sa monitorom. Donji prikljuak ima kabl koji ga povezuje sa originalnom grafikom karticom. Samo-3D kartice proputaju standardne signale i rade samo kada to zatrai API za igre, kao to je OpenGL ili Direct3D/DirectX.
Proizvoai samo-3D kartica uveliko su smanjili cene kada su se pojavile veoma brze i jeftine 2D/3D kartice sa istim ili boljim 3D performansama. Ako zaista vodite rauna o svakoj pari, ovo moe da bude primamljivo, ali vam se uglavnom vie isplati da zamenite svoju postojeu samo-2D karticu najboljom 2D/3D karticom koju sebi moete da priutite. Veliki izuzetak ine kartice zasnovane na skupu ipova 3Dfx Voodoo2. Ako ovakvoj kartici pridruite drugu istovetnu Voodoo2 karticu istog isporuioca, moi ete da iskoristite preplitanje linija skeniranja (SLI) za znaajno poveanje brzina popunjavanja. SLI prvu liniju aktivne slike crta jednom karticom, zatim koristi drugu karticu da bi nacrtao liniju 2 i dalje nastavlja naizmenino. Na slici 15.5 prikazan je SLI prolazni prikljuak na tipinoj Voodoo2 kartici, STB Blackmagic 3D.
Memorija video kartice

Posmatrano kroz vreme, veina video kartica bila je pripremljena za nekakav oblik nadogradnje memorije, bilo pojedinanim DIP ipovima (Dual Inline Package moduli sa dva reda izvoda) bilo vlasnikim modulima. Video kartice su obino isporuivane u dve verzije: u jeftinijem obliku, sa ugraenom memorijom i prikljukom za nadogradnju memorije, i u vrhunskom obliku, sa potpuno proirenom memorijom izvan kartice. Poevi otprilike od 1997. godine isporuioci video kartica su postepeno naputali zamisao o memoriji video kartice koju korisnik moe da nadogradi, najverovatnije iz sledeih razloga:
s s s
Najvei broj kartica korisnici nisu nikad nadogradili, ve su ih zamenili. Zbog novijih kretanja u oblasti memorija teko je projektovati nadogradnje memorije koje bi vaile za vie od jednog ili dva modela. Poveana je primena tehnologije povrinske montae, modula sa velikom memorijom i slinih jeftinih i pouzdanih proizvodnih postupaka, zbog ega je video kartica sa

Memorija za povrine
Poglavlje 15
765
Prikljuak za preplitanje linija skeniranja (SLI)
Prikljuak za SVGA monitor
Prolazni VGA prikljuak Memorija bafera kadrova 3Dfx Voodoo2 upravljanje povrinama 3Dfx Voodoo2 procesor za take RAMDAC na 135 MHz Prikljuak za PCI sabirnicu
Slika 15.5 Voodoo2 kartica STB Blackmagic 3D ima prikljuak za SLI trakasti kabl u gornjem levom
delu kartice (kao to je oznaeno na slici). Da bi koristio SLI, korisniku su potrebne dve istovetne kartice, koje su namenjene za SLI, i SLI trakasti kabl od isporuioca kartica, pomou kojeg e meusobno povezati kartice. Proizvoa STB koristi kabl duine 8 cm, zbog ega kartice moraju da budu u susednim utinicama.
memorijom koju korisnik moe da nadogradi postala skuplja za proizvodnju od kartice sa memorijom od 8 MB ili vie. S obzirom na veliinu memorije koju imaju dananje video kartice (video kartice poznatih proizvoaa, sa AGP sabirnicom i memorijom od 32 MB, imaju maloprodajnu cenu manju od 200 $), kao i na napredak 2D i 3D tehnologije, ini se razumnim da svoju vremenu video karticu od 1 MB, 2 MB ili ak 4 MB zamenite savremenom karticom. Ako uporedite cenu dodavanja vlasnike memorije od 2 MB ili 4 MB (pod uslovom da jo uvek moete da je nabavite) u postojeu video karticu sa cenom nove kartice sa memorijom od 8 do 32 MB, zakljuiete da se mnogo vie isplati kupiti novu karticu.
Nadogradnja TV prijema i preuzimanja slike

Najvei broj kartica nema ugraenu mogunost nadogradnje TV prijema i preuzimanja slike, dok se nove kartice sa ovim svojstvima uglavnom svrstavaju u srednje ili skuplje kartice svakog proizvoaa. Ova svojstva su zanimljiva ako se ve bavite ureivanjem videa, ako elite da svojoj Web lokaciji dodate video ili ako nastojite da napravite CD-R/CD-RW arhive kunog videa. Ako imate savremenu video karticu sa prihvatljivim 2D i 3D performansama i najmanje 8 MB video RAM-a, uporedite cenu ovih dodataka sa cenom nove kartice koja ima odgovarajua svojstva. Verovatno e dodaci imati niu cenu. Ako vaa kartica ima video RAM od 4 MB ili manje, preporuio bih vam da je zamenite novom karticom koja ima pomenuta svojstva.
766
Poglavlje 15
Video hardver
Napomena
Ako nameravate da nabavite novu karticu u sledee dve-tri godine, utvrdite da li e dodaci za TV ili video, koje elite da kupite za svoju sadanju video karticu, raditi sa novim modelima. Ako se radi o TV prijemniku, moda ete morati da razmotrite druge kartice isporuioca vae postojee kartice. Ako niste uvereni da e biti kompatibilna i u budunosti, odloite kupovinu ili razmotrite nabavku kartice koja ima eljena svojstva.
Garancija i podrka
Video kartica moe nekoliko puta da promeni upravljaki program tokom svog radnog veka (oko tri godine ili dve izmene operativnog sistema). Ako kupite video karticu poznatog proizvoaa, to vam uglavnom obezbeuje dobru podrku u toku radnog veka kartice. Ako kupite karticu koja koristi iroko rasprostranjene skupove ipova (kao to je S3), moi ete da isprobate upravljake programe razliitih isporuilaca ili da koristite opti upravljaki program isporuioca skupa ipova, ako vas ne zadovolji podrka isporuioca vae kartice. Ne zaboravite da korienje optih upravljakih programa (za skup ipova) ili upravljakih program drugih proizvoaa moe da izazove neprilike ako se dizajn kartice razlikuje od uobiajenog. Da biste stekli predstavu o postojanosti, pouzdanosti i upotrebljivosti podrke i odravanja upravljakog programa koje prua isporuilac, kao i o moguim reenjima u sluaju da se pojave tekoe, pregledajte forume za tehniku podrku isporuioca, nezavisne rasprave na elektronskim konferencijama, Web lokacije sa informacijama o raunarima (kao to je ZDNET) ili Web lokacije asopisa.
Merenje performansi video kartica

Standardni programi za merenje performansi, kao to je Graphics Winmark ZDBOP-a, nastoje da izmere performanse razliitih video kartica pod odreenim uslovima ispitivanja. Na alost svih, a naroito igraa, ova merenja su ponekad doterana, tako da daju izvetaeni visok rezultat koji ne odraava prave performanse. Osim toga, performanse za igre delimino zavise i od API interfejsa koje igra zahteva (DirectX-ov Direct3D, Glide ili OpenGL), kao i od rezolucije monitora, dubine boja i memorije na kartici. Zato, da biste saznali kako e vam odreena video kartica raditi, najbolje je da razmatrate kombinaciju brzine kadrova i svojstava vizualizacije za omiljene igre. Za ova poreenja su koriene standardne igre, izmeu ostalih Quake II (Glide i OpenGL), Forsaken (Direct3D), Hexen II i Quake (OpenGL). Ova poreenja moete nai na Web lokacijama asopisa za igre i proizvoaa igara i video kartica. U sledeim igrama postoji komandna linija ili izbor iz menija koji vam omoguavaju da napravite sopstveni izvetaj o brzini kadrova: Quake/ Quake 2, Incoming, Forsaken, Unreal i Sin. Praktino sve video kartice namenjene igrama koriste Microsoftov DirectX, a njihove performanse mogu da budu razliite u zavisnosti od verzije DirectX-a koja se koristi. Ako za istu video karticu i igru razliiti izvori navode podatke koji se znaajno razlikuju, proverite koju su verziju DirectX-a koristili. Obino je najnovija verzija DirectX-a bra od prethodnih. Ne zaboravite da tano utvrdite sa kojom video karticom je izvedeno merenje. Mnogi proizvoai koriste isti skup ipova za itav niz kartica. Proitajte u sledeem odeljku kako to moe da utie na va izbor. Imajte na umu da brzine kadrova ine samo deo prie. Neki isporuioci podravaju ograniene dubine boja radi bre grafike vizualizacije; meutim, kako boje od 24 bita izgledaju uverljivije, moda ete vie voleti neto manju brzinu kadrova i mnogo lepu sliku na ekranu. Da biste izabrali za sebe najbolju 3D karticu, osim brzina kadrova koristite snimke ekrana, ive demo verzije (kada je to mogue) i preglede.
Poglavlje 15
767
Poreenje video kartica sa istim skupom ipova

Mnogi proizvoai naprave niz video kartica sa istim skupom ipova i prodaju ih po razliitim cenama. Zato da ne utedite neto novca i ne kupite najjeftiniji model? Zato da ne kaete cena nije bitna i nabavite najskuplju karticu? Kada se suoite sa razliitim karticama iz serije sa istim skupom ipova X, obratite panju na razlike kao to su one navedene u tabeli 15.19.
Tabela 15.19 Poreenje video kartica po svojstvima

Svojstvo Brzina RAMDAC-a Uticaj na va izbor Jeftinije kartice iz serije esto koriste sporiji RAMDAC. Kao to smo videli ranije, to smanjuje najveu rezoluciju i rezoluciju bez treperenja. Ako koristite monitor od 17 ina ili vei, to bi moglo da izazove zamor oiju. Kupite karticu sa najbrim RAMDAC-om, pogotovo ako koristite monitor od 17 ina ili vei. Bri RAMDAC je esto spregnut sa SGRAMom ili WRAM-om, koji predstavljaju trenutno najbre vrste RAM-a za video kartice. Nekadanji standard od 4 MB za praktino najveu memoriju video kartice prevazien je sa pojavom 3D igara i programa, kao i padom cena memorije. Iako AGP video kartice mogu da koriste AGP memoriju (deo memorije koji se pozajmljuje za vizualizaciju povrina), ipak je bre ako se to vie posla obavi u memoriji same kartice. PCI kartice moraju da izvre sve poslove u okviru sopstvene memorije. Jeftinije kartice iz serije sa istim skupom ipova esto imaju manju memoriju, a veina postojeih modela kartica ne moe da se nadograuje. Kupite kartice sa dovoljno memorije za vae igre i programe danas ili sutra. Vrhunske video kartice esto koriste novi SGRAM, dok se SDRAM obino koristi za video kartice srednje klase. Nekada omiljeni EDO RAM izlazi iz upotrebe i kod glavne memorije i kod video memorije. Kada je to mogue, izaberite najpre SGRAM, a zatim SDRAM. U nastojanju da korisniku obezbede najbolje performanse, mnogi isporuioci podeavaju preporuenu vrednost brzine grafikih kontrolera. Ponekad isporuilac odlui da prekorai nazivnu vrednost grafikog ipa. Budite obazrivi. Danas su ipovi kontroleri veliki i mogu da se pregreju. U otvorenom sistemu sa velikim protokom vazduha ureaj sa poveanim taktom moe da radi ili moe da otkae posle nekoliko meseci zbog preoptereenosti sklopova. Ako elite da postavite pitanje o nazivnoj brzini kontrolera, pogledajte Web lokaciju isporuioca ipa. Mnoga poznata preduzea koriste delove sa poveanim taktom, ali najbolji isporuioci ugrauju velike hladnjake ili ak elektrine ventilatore da bi spreili pregrevanje. Utedeete neto novca ako kupite karticu sa ugraenim TV prijemnikom, ali to svojstvo nije znaajno kao prethodno razmatrana.
Veliina RAM-a
Vrsta memorije
Brzina memorije i sistemskog sata
TV prijemnik
768
Poglavlje 15
Video hardver
Opravka video adaptera i monitora

Otklanjanje problema sa veinom grafikih adaptera i monitora prilino je jednostavno, mada skupo, jer zamena adaptera ili monitora predstavlja uobiajeni postupak. Ipak, pre nego to preduzmete ovaj korak, proverite da li ste iscrpli sve druge mogunosti. Jedan oigledan nain otklanjanja problema sa slikom na monitoru, koji esto previde mnogi korisnici, jeste podeavanje kontrola na monitoru, kao to su kontrast i sjajnost. Veina monitora danas ima kontrole na prednjoj strani kuita, mada su mogui i drugaiji rasporedi. Na primer, pojedini NEC monitori imaju vijak za podeavanje ie na levoj bonoj strani kuita. Kako je vijak duboko u kuitu, jedini znak njegovog postojanja je otvor u plastinoj stranici. Da biste podesili iu monitora, morate da gurnete dugaak odvrta za oko 5 cm kroz otvor i da napipate glavu vijka. Ovakva podeavanja mogu da vas potede kako plaanja poveeg rauna za opravku, tako i ismevanja od strane tehniara u servisu. Da biste pronali gde se nalaze kontrole uvek pregledajte kuite monitora, uputstvo za njegovu upotrebu i Web lokaciju proizvoaa ili druge servise na vezi. Pokvaren ili neispravan adapter ili monitor obino se ne popravlja, ve se zamenjuje u celini. Opravka veine dananjih adaptera skuplja je od zamene, a ne postoji uvek ni potrebna dokumentacija za propisnu opravku hardvera. Za veinu adaptera i monitora obino ne moete da nabavite dijagrame, liste delova, elektrine eme i druga dokumenta. Osim toga, danas su mnogi adapteri napravljeni tehnologijom postavljanja na povrinu, koja zahteva veliko ulaganje u opremu da biste mogli runo da vadite i stavljate ovakve delove. Za ove kartice ne moete da koristite malu lemilicu od 25 $! Opravka monitora neznatno se razlikuje. Iako se monitor esto zamenjuje u celini, mnogi su preskupi da bi bili zamenjeni. Najbolje vam je da stupite u vezu sa isporuiocem kod kojeg ste kupili monitor ili sa nekim preduzeem koji se posebno bavi radionikom opravkom. Radionika opravka znai da poaljete va monitor strunjacima za opravku, koji ili oprave ureaj ili vam poalju istovetni koji su ve opravili. Ovo se obino obavlja po utvrenoj ceni; drugim reima, cena je ista, bez obzira ta su oni uradili da bi popravili va ureaj. Kako ete uglavnom dobiti natrag drugi (ali istovetan) ureaj, oni mogu da vam poalju popravljeni monitor odmah po prijemu onog kojeg ste im poslali, ili ak unapred u nekim sluajevima. Na taj nain izgubiete najmanje vremena i dobiete popravljeni monitor u najkraem roku. U sluaju da je va monitor jedinstven ili da nemaju takav u skladitu, moraete da saekate da poprave upravo va ureaj. Relativno je prosto utvrditi da li je monitor u kvaru. Na primer, ako vam nestane slika, zamenom sa drugim monitorom moe da se utvrdi je li monitor uzrok problema. Ako problem nestane kada zamenite monitor, uzrok je skoro sigurno u vaem monitoru ili kablu; ako problem i dalje ostaje, verovatno je kvar u video adapteru ili samom PC-ju. Veina boljih, novijih monitora ima ugraen sklop za samodijagnostikovanje. Za vie pojedinosti proitajte uputstvo svog monitora. Ako postoji, ovo svojstvo vam moe pomoi da odredite da li je kvar zaista u monitoru ili je u kablu, odnosno negde drugde u sistemu. Ako sklop za samodijagnostikovanje daje sliku na ekranu, uzrok kvara potraite u drugim delovima video podsistema. Kabl monitora moe ponekad da predstavlja uzrok problema sa slikom. Iskrivljeni izvod u utikau DB-15, koji se umee u video adapter, moe da onemogui monitor da prikazuje sliku. U veini sluajeva prikljuak moete da popravite paljivim ispravljanjem krivog izvoda pomou iljatih kleta. Ako se izvod polomi ili je prikljuak oteen na neki drugi nain, ponekad morate da zamenite kabl monitora. Neki proizvoai monitora koriste kablove koji se iskljuuju iz monitora i video adaptera, dok su drugi stalno prikljueni. U zavisnosti od vrste prikljuka koji se koristi na kraju za monitor, moda ete morati da traite zamenu kod proizvoaa. Ako ste utvrdili da je uzrok problema u monitoru, proitajte uputstvo koje se dobija sa monitorom ili pozovite proizvoaa da biste saznali gde je njegova najblia radionica za
Opravka video adaptera i monitora
Poglavlje 15
769
opravku. Postoje i nezavisna preduzea za radioniku opravku koja mogu da poprave veinu monitora (ako nisu vie u garantnom roku); obino su njihove usluge mnogo jeftinije nego u ovlaenom servisu. U listi isporuilaca na CD-u potraite nekoliko preduzea koja se bave radionikom opravkom monitora i ekrana za raunare.
Upozorenje
Nikada nemojte sami pokuavati da popravite CRT monitor. Dodirivanje pogrenog dela moe da bude kobno. Kola u monitoru mogu da zadre izuzetno visoke napone, danima ili ak sedmicama posle iskljuenja napajanja. Strunjak za opravku treba da rastereti katodnu cev i snane kondenzatore pre nego to se nastavi sa radom. Kod veine monitora ogranieni ste na jednostavnija podeavanja. Ako nemate iskustva, podeavanje monitora u boji moe da bude veoma teko. ak ni ovlaeni servisni tehniari esto nemaju odgovarajuu dokumentaciju i servisne podatke za novije monitore; obino zamene va ureaj drugim, a kvar otklanjaju kasnije. Nikada nemojte kupiti monitor za koji ne postoji ovlaena radionica (servis) za popravku u blizini. Ako imate probleme sa monitorom ili adapterom, isplati vam se da pozovete proizvoaa koji je moda upoznat sa takvim problemima i zna kako se otklanjaju. Ako proizvoa esto nailazi na brojne probleme vezane za odreeni proizvod, moe da ponudi besplatnu opravku, zamenu ili neku drugu velikodunu pomo, za koje ne biste nikada saznali da ga niste pozvali. Ne zaboravite takoe da je veliki broj problema koji se javljaju sa savremenim video adapterima i monitorima povezan sa programima koji upravljaju tim ureajima, a ne sa hardverom. Pre nego to pokuate da popravite hardver, proverite da li imate odgovarajue i najnovije upravljake programe; oni sami ve mogu da predstavljaju reenje.
Reavanje problema sa monitorima

Problem Nema slike Reenje Ako je LCD na prednjoj strani monitora ute ili bljetavo zelene boje, monitor je u stanju smanjenog napajanja. Pomerite mi ili pritisnite Alt+Tab na tastaturi i saekajte najvie jedan minut da se sistem probudi ako je ukljuen. Ako na monitoru ne svetle indikatori, proverite napajanje i prekida napajanja. Proverite na priguivau prenapona ili usmerivau napajanja da li napajanje stie do monitora. Ako je potrebno, zamenite kabl napajanja kablom koji je provereno ispravan. Probajte ponovo. Da biste utvrdili da je kvar u monitoru, zamenite ga monitorom koji provereno radi. Proverite kablove za podatke na krajevima kod monitora i kod video kartice. Kod monitora sa dvojnom namenom proverite TTL i analogne parametre. TTL se koristi sa EGA karticama; analogni se koristi sa VGA i SVGA karticama. Problem Slika treperi LCD monitori. Iskoristite program za podeavanje ekrana da biste smanjili ili uklonili treperenje i plivanje taaka. Svi monitori. Proverite da li je kabl vrsto prikljuen za video karticu i za monitor (ako se vadi).
s s
Uklonite produni kabl i ponovo ispitajte monitor kada je prikljuen neposredno na video karticu. Ako je produni kabl lo, zamenite ga. Proverite da li su kablovi oteeni; zamenite ih ako je potrebno.
770
s
Poglavlje 15
Video hardver
Ako problem nije stalan, proverite da li ima smetnji. (Mikrotalasne penice u blizini monitora mogu da prouzrokuju ozbiljna izoblienja slike kada su ukljuene.)
CRT monitori. Proverite parametre brzine osveavanja; smanjujte ih sve dok ne dobijete sliku prihvatljivog kvaliteta. s Podeavajte parametre slike na ekranu sve dok ne ne dobijete sliku prihvatljivog kvaliteta. s Ako su problemi nestalni i mogu da se poprave ekanjem ili blagim udaranjem po boku monitora, verovatno je napajanje monitora u kvaru ili su prekinute veze unutar napajanja. Monitor odnesite na servis ili ga zamenite.
Reavanje problema sa video karticama i upravljakim programima

Problem Monitor radi u DOS-u, ali ne u Windowsu. Reenje Ako imate sliku prihvatljivog kvaliteta u MS-DOS reimu (podizanju sistema), ali nemate sliku u Windowsu, najverovatnije imate pogrean ili pokvaren video upravljaki program koji je instaliran u Windowsu. Podignite Windows 9x u bezbednom reimu (koji koristi VGA upravljaki program) ili instalirajte VGA upravljaki program i ponovo pokrenite Windows. Ako bezbedni ili VGA reim radi, nabavite odgovarajui upravljaki program za video karticu i instalirajte ga. Problem Ne moete da zamenite ugraenu video karticu dodatnom PCI video karticom. Reenje Kod isporuioca video kartice i sistema potraite spisak prihvatljivih zamena za video karticu. Pokuajte sa nekom drugom video karticom koja ima razliiti skup ipova. Na BIOS-u ili na matinoj ploi potraite kratkospojnike ili parametre konfiguracije da biste iskljuili ugraeni video. Dodatnu karticu postavite na neki drugi PCI konektor.
DisplayMate
DisplayMate predstavlja jedinstven program za dijagnostiku i ispitivanje, namenjen podrobnom ispitivanju video adaptera i monitora. Poseban je po tome to naglaava ispitivanje videa, za razliku od veine uobiajenih programa za dijagnostiku PC hardvera. Smatram da je koristan ne samo za ispitivanje ispravnosti video adaptera, ve i za proveravanje svojstava monitora. Lako moete da ispitate vrednost slike na monitoru i da podesite iu, centriranost, sjajnost i kontrast, jainu boja i drugo, sve to mnogo tanije nego ranije. Ako kupujete novi monitor, pomou ovog programa moete da procenite otrinu i linearnost ekrana. Program vam obezbeuje ustaljeni nain proveravanja svakog monitora koji razmatrate. Ako koristite projektore za prezentacije, kao to ja to inim na seminarima o PC hardveru, program e vam biti nezamenljiv za postavljanje i podeavanje projektora. DisplayMate moe takoe podrobno da ispita video adapter. Postavie video kola adaptera u svaki mogui video reim, tako da moete ispitati sve njegove mogunosti. Pomoi e vam takoe da odredite svojstva kartice vezana za rezoluciju i boje, kao i za brzinu. Program moete upotrebiti da ocenite performanse video adaptera i da meusobno uporedite vie vrsta video adaptera. Potraite u listi isporuilaca na CD-u vie obavetenja o firmi Sonera Technologies, proizvoau i distributeru programa DisplayMate. Pojedini isporuioci video kartica daju posebnu verziju programa DisplayMate namenjenu dijagnostikim ispitivanjima.
1 6
Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji
U OVOM POGLAVLJU
Uvod Serijski prikljuci Veoma brzi serijski prikljuci (ESP i Super ESP)
POGLAVLJE 16
Podeavanje serijskih prikljuaka Ispitivanje serijskih prikljuaka Paralelni prikljuci IEEE 1284 standard za paralelne prikljuke Nadogradnja sistema za EPP ili ECP prikljuak Podeavanje paralelnog prikljuka Povezivanje sistema preko paralelnih prikljuaka Konvertori paralelni u SCSI Ispitivanje paralelnih prikljuaka USB i 1394 (i.Link) zamene serijskih i paralelnih prikljuaka
772
Poglavlje 16
U/I prikljuci
U ovom poglavlju su obraeni glavni U/I prikljuci dananjih PC-ja. Tu spadaju serijski prikljuci, paralelni prikljuci, USB (engl. Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica) i IEEE-1394 (i.Link ili FireWire). Mada su i SCSI i IDE takoe U/I interfejsi dovoljno su znaajni da bi im se posvetila posebna poglavlja. Najosnovniji prikljuci za povezivanje na svakom PC sistemu su serijski i paralelni prikljuci. Serijski prikljuci (koji se nazivaju i komunikacionim ili COM prikljucima) prvobitno su korieni za ureaje koji treba da komuniciraju sa sistemom u oba smera. U takve ureaje spadaju modemi, mievi, skeneri, digitalizatori i drugi ureaji koji se obraaju PC-ju i primaju obavetenja od njega. Novi standardi za paralelne prikljuke sada omoguavaju da se i oni koriste za veoma brze dvosmerne veze. Nekoliko kompanija proizvodi komunikacione programe za veoma brzi prenos izmeu PC sistema preko serijskih ili paralelnih prikljuaka. Neke verzije ovih programa za prenos datoteka su ukljuene u DOS od verzije 6.0 (Interlink), kao i u Windows od verzije 95 (engl. Direct Cable Connection, DCC). Na tritu trenutno postoji nekoliko proizvoda koji koriste paralelni prikljuak na novi nain. Moete, na primer, nabaviti mrene adaptere, disketne ureaje velikog kapaciteta, ureaje za CD-ROM ili ureaje za traku koji se povezuju na paralelni prikljuak.
Serijski prikljuci
Asinhroni serijski interfejs je projektovan kao prikljuak za vezu sistema sa sistemom. Asinhroni znai da ne postoji signal za sinhronizaciju ili vremenski signal, tako da se znakovi mogu slati u bilo kakvim vremenskim intervalima. Svaki znak koji se alje preko serijske veze uokviren je standardnim start i stop signalima. Jedan 0 bit, start bit, ide ispred svakog znaka i obavetava prijemni sistem da sledeih 8 bitova ine bajt podataka. Iza znaka slede jedan ili dva stop bita koji oznaavaju da je znak poslat. Na prijemnoj strani veze, znakovi se prepoznaju po start i stop signalu a ne po vremenu njihovog pristizanja. Asinhroni interfejs je usmeren na znak i ima oko 20% dodatnih podataka koji su potrebni za prepoznavanje svakog znaka. Serijski se odnosi na to da se podaci alju preko samo jednog voda, i da se bitovi reaju u seriji kako se alju. Ta vrsta povezivanja se koristi u telefonskom sistemu, on ima po jedan vod za svaki smer podataka. Mnogi proizvoai prodaju serijske prikljuke koji mogu da se dodaju na PC. Moete ih nai na vienamenskim ploama ili na ploi gde se nalazi bar jedan paralelni prikljuak. Praktino sve savremene matine ploe sadre ugraeni Super I/O ip koji matinoj ploi dodaje jedan ili dva serijska prikljuka, to znai da nisu potrebne dodatne kartice za interfejs. Kod starijih sistema se serijski prikljuci nalaze na kartici. Primetiete i da modemi u obliku kartice takoe imaju ugraeni serijski prikljuak u sklopu modemskog kola. Na slici 16.1 prikazan je standardni prikljuak sa 9 izvoda koji se koristi na veini savremenih spoljnih serijskih prikljuaka. Na slici 16.2 prikazana je prvobitna standardna verzija sa 25 izvoda. Na serijske prikljuke se povezuju razni ureaji kao to su modemi, ploteri, tampai, drugi raunari, itai bar koda, vage i kola za kontrolu ureaja. Kad je god potrebna dvosmerna veza sa PC-jem, koristi se standardan serijski prikljuak RS-232C (Referentni Standard 232 revizija C). On omoguava prenos podataka meu ureajima koji inae nisu usaglaeni. Zvanini standard preporuuje maksimalnu duinu kabla od 50 stopa. Ograniavajui inilac je ukupna kapacitivnost kabla i ulaznih kola interfejsa. Maksimalna kapacitivnost je 2500 pF. Postoje posebni kablovi niske kapacitivnosti koji omoguavaju duinu kabla do 500 stopa. Na veim rastojanjima se koriste pojaivai (repetitori).
Serijski prikljuci
Poglavlje 16
773
9 6
Carrier Detect (otkrivanje noseeg signala) Receive Data (primanje podataka) Transmit Data (prenos podataka) Data Terminal Ready (spremnost za prijem) Spoljni ureaj Signal Ground (uzemljenje) Data Set Ready (skup podataka spreman) Request To Send (zahtev za slanje) Clear To Send (odobreno slanje) Ring Indicator (indikator zvona)
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Serijski Serijski adapter paralelni

adapter
Slika 16.1 Tehnike pojedinosti prikljuka sa 9 izvoda tipa AT za serijski prikljuak
U tabelama 16.1, 16.2 i 16.3 su prikazane namene izvoda serijskih prikljuaka sa 9 izvoda (tipa AT), sa 25 izvoda i za vezu 9 prema 25.
Tabela 16.1 (AT) serijski prikljuak sa 9 izvoda

Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Signal CD RD TD DTR SG DSR RTS CTS RI Opis Carrier detect (otkrivanje noseeg signala) Receive data (primanje podataka) Transmit data (prenos podataka) Data terminal ready (spremnost za prijem) Signal ground (uzemljenje) Data set ready (skup podataka spreman) Request to send (zahtev za slanje) Clear to send (odobreno slanje) Ring indicator (indikator zvona) U/I Ulaz Ulaz Izlaz Izlaz Ulaz Izlaz Ulaz Ulaz
______________________
* Nap. rec. Strujna petlja (engl. current loop) je nain za serijski prenos podataka koji je prethodio RS 232 standardu, a danas se moe nai samo na starim ureajima. Na savremenim prikljucima od 25 izvoda neki izvodi (koje savremeni ureaji ne koriste) predvieni su za vezu sa takvim prenosom. Oni omoguavaju slanje i prijem podataka, ali ne i neposredno povezivanje sa ureajima koji koriste strujnu petlju, jer je napon njihovih signala (i do 100 V) tetan za dananje ureaje. Kako RS 232 i iz njega izvedeni standardi predviaju 9 izvoda za neometan rad, na prikljucima od 9 izvoda nema mesta za prilagoavanje prevazienim ureajima.
774
Poglavlje 16
Prikljuak sa 25 izvoda D oblika
13
25
14
Opis NC (neiskorien) Transmitted Data (preneti podaci) Received data (primljeni podaci) Request to Send (zahtev za slanje) Clear to Send (odobreno slanje) Data Set Ready (skup podataka spreman) Signal Ground (uzemljenje) Received Line Signal Detector (otkrivanje primljenog signala sa linije) + Transmit Current Loop Data (prenos podataka strujne petlje)* NC (neiskorien) - Transmit Current Loop Data (prenos podataka strujne petlje)* NC (neiskorien) Spoljni ureaj NC (neiskorien) NC (neiskorien) NC (neiskorien) NC (neiskorien) NC (neiskorien) + Receive Current Loop Data (prijem podataka strujne petlje)* NC (neiskorien) Data Terminal Ready (spremnost za prijem) NC (neiskorien) Ring Indicator (indikator zvona) NC (neiskorien) NC (neiskorien) - Receive Current Loop Return (prijem povratnih podataka strujne petlje)*
Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Adapter za asinhrone komunikacije (RS-232C)
Slika 16.2 Tehnika specifikacija standardnog serijskog prikljuka sa 25 izvoda.
Serijski prikljuci Tabela 16.2 (PC, XT i PS/2) serijski prikljuak sa 25 izvoda

Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 11 18 20 22 25 Signal TD RD RTS CTS DSR SG CD DTR RI Opis Chassis ground (uzemljenje na asiji) Transmit data (prenos podataka) Receive data(primanje podataka) Request to send (zahtev za slanje) Clear to send (odobreno slanje) Data set ready (skup podataka spreman) Signal ground (uzemljenje) Carrier datect (otkrivanje noseeg signala) + Transmit current loop return (slanje povratnih podataka strujne petlje)
Poglavlje 16
775
U/I Izlaz Ulaz Izlaz Ulaz Ulaz Ulaz Izlaz Izlaz Ulaz Izlaz Ulaz Ulaz
- Transmit current loop data (slanje podataka strujne petlje) + Receive current loop data (prijem podataka strujne petlje) Data terminal ready (spremnost za prijem) Ring indicator (indikator zvona) - Receive current loop return (prijem povratnih podataka strujne petlje)
Tabela 16.3 Veze adaptera za povezivanje serijskih prikljuaka sa 9 i sa 25 izvoda

9-pin 1 2 3 4 5 6 7 8 9 25-pin 8 3 2 20 7 6 4 5 22 Signal CD RD TD DTR SG DSR RTS CTS RI Opis Carrier detect (otkrivanje noseeg signala) Receive data (primanje podataka) Transmit data (prenos podataka) Data terminal ready (spremnost za prijem) Signal ground (uzemljenje) Data set ready (skup podataka spreman) Request to send (zahtev za slanje) Clear to send (odobreno slanje) Ring indicator (indikator zvona)
Napomena
Macintosh sistemi koriste slian serijski interfejs, RS-422. Veina spoljnih modema koji se danas koriste mogu da rade sa RS-232 i sa RS-422, ali je sigurnije ako je spoljni modem koji nabavljate za PC, projektovan za PC a ne za Macintosh.
UART
Srce svakog serijskog prikljuka je UART ip (engl. Universal Asynchronous Receiver/Transmitter - univerzalni asinhroni primopredajnik). Ovaj ip u potpunosti kontrolie pretvaranje
776
Poglavlje 16
podataka iz paralelnog formata svojstvenog PC-ju u serijski format, kao i kasnije pretvaranje serijskih podataka ponovo u paralelni format. Na tritu postoji vie vrsta UART ipova. Prvobitni PC i XT su koristili UART 8250, koji se godinama koristio u jeftinijim serijskim karticama. Poev od prvih 16-bitnih sistema, obino se koristi UART 16450. Jedina razlika izmeu ovih ipova je njihova prilagoenost veoma brzim vezama. 16450 je bolje prilagoen veoma brzim vezama od 8250; u ostalom oni veini softvera izgledaju isto. UART 16550 je bio prvi serijski ip u IBM-ovoj liniji PS/2, pa su ga ubrzo prihvatili i drugi 386 i vii sistemi. Taj ip je mogao da radi kao i raniji ipovi 16450 i 8250, ali ima i dodatni 16-bajtni bafer koji omoguava bre veze. Taj bafer se ponekad naziva FIFO bafer (engl. First In/First Out - prvi unutra, prvi napolje). Naalost, rani ip 16550 je imao nekoliko greaka, pogotovo u podruju bafera. Te su greke ispravljene izlaskom ipa 16550A. Trenutna verzija ovog ipa je 16550D, a proizvodi ga National Semiconductor.
Savet
Veoma brzi UART ip sa baferom 16550A (ili noviji) je usaglaen po izvodima, sa UART ipom 16450. Ako je va UART ip 16450 utaknut u leite na ploi, moete na lak i jeftin nain poboljati brzinu serijskog prenosa tako to ete ga zameniti UART ipom 16550. Kako je 16550 bri i pouzdaniji ip od njegovih prethodnika, postarajte se da vam serijski prikljuci imaju taj ili odgovarajui ip. Veina dananjih matinih ploa sa ugraenim serijskim prikljucima koristi Super I/O ip u kojem se nalaze UART-ovi serijskih prikljuaka. Ako niste sigurni koju vrstu UART-a imate u sistemu, moete to saznati pomou Microsoftovog programa MSD (imaju ga Windows, MS DOS 6.x i Windows 95).
Napomena
U Windowsu 95 ili 98 postoji jo jedan nain da saznate kakav UART ip imate. Sa menija Start izaberite Settings i Control Panel, zatim dva puta pritisnite taster mia na Modems i izaberite karticu Diagnostics. Na toj kartici se nalazi lista svih COM prikljuaka na sistemu, pa i onih na kojima se ne nalaze modemi. Izaberite prikljuak koji hoete da proverite i pritisnite dugme More Info. Windows 95 ili 98 e uspostaviti vezu sa modemom i utvrditi vrstu UART-a pa e se taj podatak nalaziti u delu Port Information okvira More Info. Ako je na prikljuak povezan modem, videete i druge podatke o njemu. National Semiconductor (NS) je napravio prvobitni projekat ovih UART-ova. Mnogi drugi proizvoai prave klonove, tako da u sistemu verovatno nemate pravi NS. I pored toga, deo koji imate e biti usaglaen sa nekim NS delom, nadajmo se 16550. Drugim reima, treba da proverite da li UART ip koji imate zaista ima 16-bajtni FIFO bafer koji postoji u NS 16550. Veina dananjih matinih ploa ima sjedinjene Super I/O ipove koji preuzimaju zadatke vie raznih ipova. Veina tih ipova radi kao 16550, osim na nekim starijim matinim ploama.
tt
Videti Super U/I ipovi, str. 240.
8250
IBM je koristio ovaj prvobitni ip na kartici serijskih prikljuaka za PC. On nema primopredajni bafer, to znai da je veoma spor. Ovaj ip ima nekoliko greaka, od kojih ni jedna nije ozbiljna. ROM BIOS za PC i za XT su pisani tako da zaobilaze bar jednu od tih greaka. Ovaj ip je zamenjen ipom 8250B.
Veoma brzi serijski prikljuci (ESP i Super ESP)
Poglavlje 16
777
8250A
Nemojte koristiti ovu drugu verziju ipa 8250 ni na jednom sistemu. U ovom doraenom ipu je ispravljeno nekoliko greaka ipa 8250, ukljuujui onu sa registrom za omoguenje prekida, ali poto ROM BIOS za PC i za XT oekuju tu greku, on na tim sistemima ne radi kako treba. ip 8250A bi trebalo da radi na AT sistemu, koji ovu greku ne oekuje, ali ne radi dobro na 9600 bps.
8250B
Poslednja verzija ipa 8250 gde su otklonjene greke prethodne dve verzije. Greka vezana za omoguenje prekida, prvobitnog 8250, koju oekuju ROM BIOS-i za PC i za XT, je vraena u ip, tako da je 8250B najpoeljniji ip za svaki serijski prikljuak osim za AT. ip 8250B e raditi i u AT-u pod DOS-om ali ne radi dobro na 9600 bps zato to, kao i drugi ipovi 8250, nema primopredajni bafer.
16450
IBM je za AT odabrao bru verziju ipa 8250. Bolja svojstva su uglavnom postignuta primopredajnim baferom od jednog bajta koji se nalazi u samom ipu. Kako je u ovom ipu ispravljena ranije pomenuta greka vezana za omoguenje prekida, ip 16450 ne radi dobro u mnogim PC i XT sistemima, jer oni oekuju da greka bude tu. OS/2 zahteva ovaj ip kao minimum da bi serijski prikljuci pravilno radili. Ovaj ip ima i privremeni (engl. scrach-pad) registar kao najvii registar. 16450 se u AT sistemima pre svega koristi zbog toga to ima veu propusnu mo od 8250B.
16550A
Ovaj ip je usaglaen po izvodima sa 16450 ali je mnogo bri jer ima ugraeni primopredajni FIFO bafer od 16 znakova. Osim toga, dozvoljava viestruki pristup DMA kanalima. U prvobitnoj verziji ovog ipa bafer nije radio ali u svim kasnijim verzijama, ukljuujui 16550A, ta je greka ispravljena. Poslednja verzija koju je proizveo National Semiconductor se zove 16550D. Tu verziju UART-a bi trebalo da koristite u serijskim prikljucima ako uspostavljate veze na 9600 bps ili vie. Ako va program za povezivanje koristi FIFO, to danas svi ine, ovaj ip e veoma ubrzati vezu i bie izbegnut gubitak podataka pri velikim brzinama. Praktino svi Super I/O ipovi sadre zamenu za 2 UART ipa 16550A ili novije verzije. Veina UART-ova 16550 podrava najveu brzinu veze od 115 Kbps (bitova u sekundi).
16650
Nekoliko kompanija je proizvelo verzije ipova sa veim baferima i nazvalo ih 16650 i 16750. Ti ipovi nisu iz National Semiconductora a oznake samo slue da se naglasi usaglaenost sa 16550 i to da imaju vee bafere. ipovi 16650 obino imaju bafer od 32 bajta, dok ipovi 16750 imaju bafer od 64 bajta. Te verzije sa veim baferima omoguavaju brzine 230 K ili 460 Kbps i preporuuju se za veoma brze spoljne veze kakav je ISDN terminal adapter. O njima e biti vie rei u sledeem odeljku.
Veoma brzi serijski prikljuci (ESP i Super ESP)

Neki proizvoai modema su dodatno usavrili serijski prenos podataka uvoenjem ESP (engl. Enhanced Serial Ports - poboljanih serijskih prikljuaka) ili Super High Speed Serial Ports (super brzih serijskih prikljuaka). Ovi prikljuci omoguavaju modemu od 28,8 Kbps ili brem da komunicira sa raunarom brzinama do 921,6 Kbps. Dodatna brzina ovih prikljuaka dobijena je poveanjem bafera. Ti prikljuci zasnovani su na UART
778
Poglavlje 16
ipovima 16550, 16650 ili 16750 a neki imaju i dodatne bafere na samoj kartici. Veina dozvoljava podeavanje brzine samog prikljuka na 230 Kbps ili 460 Kbps, to veoma mnogo znai kada se PC preko serijskog prikljuka povezuje sa veoma brzim spoljnim ureajem (na primer, ISDN terminal adapterom). Ako serijski prikljuak nije u stanju da dostigne bar 230 Kbps, neete moi da koristite prednost pune brzine spoljnog ISDN modema (terminal adaptera). Lava Computer Mfg. je jedna od kompanija koje nude potpun izbor kartica sa veoma brzim serijskim i paralelnim prikljucima. (Proitajte dodatak Vendor List na CD-u koji ste dobili uz knjigu). Kako se poveava potreba za dodatnim serijskim ureajima, standardna dva COM prikljuka koji postoje na veini savremenih matinih ploa nisu vie dovoljni. Napravljene su kartice sa vie serijskih prikljuaka. Te kartice sadre od 2 do 32 prikljuka. esto se sa njima postiu vee brzine prenosa u bodima nego na standardnim serijskim prikljucima. Veina kartica sa vie serijskih prikljuaka koristi standardne UART-ove 16550 sa procesorom (obino je to procesor 80x86) i neto memorije. Ove kartice mogu neznatno da ubrzaju prenos jer se procesor bavi obradom serijskih podataka. Meutim, taj nain rada ne odgovara uvek brzim programima za prenos podataka. Na nekim boljim karticama sa vie serijskih prikljuaka je model UART-a 16550 razbijen u korist jedinstvenog integrisanog kola. Prednost ovakvih kartica je to podravaju veu propusnost bez gubitaka. Razni proizvoai prave razliite verzije ipa 16550. National Semiconductor je bio prvi. Trenutna verzija je DIP (engl. Dual In-line Pin package) ip sa 40 noica, NS16550D. Ako elite da nabavite NS16550D moete se, na primer, obratiti Frys Electronicsu ili Jameco Electronicsu. Primetiete da savremeni raunari ne koriste pojedinane UART ipove ve na matinoj ploi imaju takozvani super U/I ip. U takvom ipu obino se nalaze dva serijska UART-a kao i vienamenski paralelni prikljuak, kontroler disketne jedinice, kontroler tastature, a ponekad i CMOS memorija. Ipak, takav ip se ponaa kao da su ugraene sve te pojedinane komponente: sa softverskog aspekta, i operativni sistem i aplikacije se ponaaju kao da postoje pojedinani UART ipovi na adapterskim karticama za serijske prikljuke. Super U/I ipovi se pominju u celom ovom poglavlju kao i u poglavlju 4, Matine ploe i sabirnice.
Podeavanje serijskih prikljuaka

Kada znak stigne do serijskog prikljuka, prikljuak mora da privue panju raunara slanjem zahteva za prekid IRQ (engl. Interrupt ReQuest Line). Sistemi sa 8-bitnom ISA sabirnicom imaju osam takvih linija a sistemi sa 16-bitnom ISA sabirnicom imaju 16. Ove zahteve obino obrauje kontrolerski ip za prekide 8259. Uobiajeno podeeni COM 1 koristi IRQ 4, a COM 2 koristi IRQ 3. Kada se u sistem ugradi serijski prikljuak, treba ga podesiti da koristi odreene U/I adrese (koje sistem podrazumeva pod pojmom prikljuak - port), i zahteve za prekid (koji se zovu IRQ). Najbolje je prihvatiti postojei standard za rasporeivanje ovih ureaja. Kod podeavanja serijskih prikljuaka treba adrese i prekide rasporediti kako je prikazano u tabeli 16.4.
Tabela 16.4 Standardne adrese i prekidi serijskih U/I prikljuaka

COM x COM 1 COM 2 COM 3 COM 4 Adresa prikljuka IRQ 3F8 - 3FFh 2F8 - 2FFh 3E8 - 3EFh 2E8 - 2EFh IRQ 4 IRQ 3 IRQ 4* IRQ 3*
Ispitivanje serijskih prikljuaka

*
Poglavlje 16
779
Mada mnogi serijski prikljuci mogu da se podese da dele IRQ 3 i IRQ 4 sa prikljucima COM 1 i COM 2, to se ne preporuuje. Najbolje je podesiti COM 3 na IRQ 10, a COM 4 na IRQ 11 (ako postoje). Ako su vam potrebni serijski prikljuci iznad COM 3, preporuujem da nabavite posebnu karticu sa vie serijskih prikljuaka. Ako osim standardnih serijskih prikljuaka COM 1 i COM 2 elite da dodate jo, treba da im pridruite jedinstvene zahteve za prekid koji nee biti u sukobu. Ako kupujete adaptersku karticu za serijske prikljuke da biste imali vie serijskih prikljuaka od standardnih COM 1 i COM 2, proverite da li ona moe da koristi neke druge zahteve za prekid umesto IRQ 3 i IRQ 4. Primetite da proizvoai BIOS-a nisu nikad u BIOS-u napravili podrku za COM 3 i COM 4. Prema tome, DOS ne moe da koristiti serijske prikljuke iznad COM 2, jer DOS dobija U/I podatke od BIOS-a. BIOS, za vreme POST-a (engl. Power On Self Test - samoispitivanje prilikom ukljuenja) utvruje ta je i gde ugraeno u raunaru. POST proverava samo prva dva prikljuka. Ta smetnja ne postoji u Windowsu, zato to i Windows 95 i Windows 98 imaju ugraenu podrku za 128 prikljuaka. U Windowsu 95 i 98 mnogo je lake na sistemu koristiti ploe sa vie prikljuaka jer ovi operativni sistemi podravaju do 128 prikljuaka. Ploe sa vie prikljuaka omoguavaju da sistem prikuplja ili deli podatke sa mnogo ureaja i pri tom koristi samo jedan slot i jedan zahtev za prekid.
Upozorenje
Deljenje istog zahteva za prekid meu COM prikljucima ili ureajima ponekad je mogue a ponekad ne. Preporuuje se da se nikad ne deli isti zahtev za prekid meu vie serijskih prikljuaka. Ako je to uopte izvodljivo na vaem raunaru, potrebno je mnogo sati za nalaenje upravljakih programa, njihovih ispravki i dopuna.
tt
Videti Otklanjanje sukoba oko resursa, str. 294.

Serijski i paralelni prikljuci se mogu ispitati na nekoliko naina. Dve najee vrste ispitivanja su ona za koje je potreban samo softver i ona za koje je potreban i hardver i softver. Softverska ispitivanja se sprovode pomou nekog programa kakav je Microsoftov MSD, a za ona koja ukljuuju i hardver obino je potreban pribor za ispitivanje sa povratnom petljom.
uu uu
Videti Testiranje paralelnih prikljuaka, str. 788. Videti Napredno ispitivanje sa povratnom petljom, str. 781.
MSD (Microsoft Diagnostics)

MSD je dijagnostiki program koji se isporuuje uz MS-DOS 6.x, Microsoft Windows i Windows 9x. Ranije verzije ovog programa su se isporuivale uz neke Microsoftove programe kakav je Microsoftov Word za DOS. U Windowsu 95 se ovaj program moe nai na CD-u u direktorijumu \other\msd. U Windowsu 98 se takoe nalazi na CD-u u direktorijumu \tools\oldmsdos. MSD se ne instalira automatski kada instalirate Windows. Da biste ga koristili, morate ga pokrenuti neposredno sa CD-a ili ga kopirati sa CD-a na svoj disk. Mnoge dijagnostike programe, kakav je MSD, najbolje je izvoditi u DOS-ovom okruenju da bi se dobili najtaniji rezultati. Zbog toga pre njihove upotrebe treba ponovo
780
Poglavlje 16
da pokrenete mainu u DOS-u. Zatim se prebacite u direktorijum gde se program nalazi. To, naravno nije potrebno ako se direktorijum koji sadri program nalazi u putanji za pretraivanje - to je esto sluaj sa verzijama MSD-a koje se isporuuju sa DOS-om 6.x ili Windowsom. Jednostavno na DOS-ovoj komandnoj liniji upiite MSD i pritisnite taster ENTER. Uskoro e se pojaviti MSD ekran. Izaberite opciju Serial Ports. Primetiete da se pojavljuje podatak o vrsti serijskog ipa koji postoji u sistemu i podaci o raspoloivim prikljucima. Ako je neki od prikljuaka u upotrebi (na primer, na njemu se nalazi mi) ovde se prikazuje i taj podatak. Pomou MSD-a moete da utvrdite da li serijski prikljuci reaguju. Ako MSD ne moe da utvrdi postojanje prikljuka, ne moe ni dati izvetaj po kojem se vidi da prikljuak postoji. Kada pokuavam da utvrdim zato prikljuak ne reaguje, obino prvo probam na ovaj nain.
Reavanje problema sa U/I prikljucima u Windowsu

Windows 95 i 98 mogu da prepoznaju da li prikljuci rade. Prvo treba da proverite da li postoje datoteke za komunikaciju neophodne za podrku serijskih prikljuaka u sistemu: 1. Uporedite veliine i datume datoteka COMM.DRV (16-bitni upravljaki program za serijske prikljuke) i SERIAL.VXD (32-bitni upravljaki program za serijske prikljuke) u direktorijumu SYSTEM i na originalnom instalacionom CD-ROM-u za Windows 9x. 2. Proverite da li u SYSTEM.INI postoje sledee naredbe:
[boot] comm.drv=comm.drv [386enh] device=*vcd
Upravljaki program SERIAL.VXD se ne uitava pomou SYSTEM.INI ve preko baze Registry. Ako su oba upravljaka programa prisutna i prepoznata, moete da ustanovite da li su pravilno definisani IRQ parametri i U/I adrese za neki odreeni serijski prikljuak: 1. Pritisnite desnim tasterom mia na ikonu System i izaberite Properties. Otvorite karticu Device Manager, zatim Ports, pa izaberite odreeni prikljuak (na primer, COM 1). 2. Pritisnite dugme Properties, pa otvorite karticu Resources da bi ste prikazali parametre resursa (IRQ, U/I) koji su trenutno dodeljeni tom prikljuku. 3. Proverite spisak Conflicting Devices List gde se vidi da li prikljuak koristi resurse koji se sukobljavaju sa drugim ureajima. Ako postoji sukob, pritisnite dugme Change Setting pa izaberite resurse tako da izbegnete sukob. Moda ete morati da eksperimentiete dok ne pronaete prave parametre. 4. Ako parametri ne mogu da se menjaju, verovatno ih treba podesiti preko BIOS Setupa. Zatvorite i ponovo pokrenite sistem, uite u program za podeavanje BIOSa i tamo promenite parametre prikljuka.
tt
Videti Otklanjanje sukoba oko resursa str. 294.
esto se javlja problem kada se koristi modem na prikljuku COM 3 a serijski mi ili neki drugi ureaj na COM 1. Obino prikljuci COM 1 i COM 3 koriste istu IRQ liniju, to znai da se ne mogu istovremeno koristiti. Isti problem postoji i sa prikljucima COM 3 i COM 4 koji takoe dele isti IRQ. Ako je mogue, prebacite COM 3 ili COM 4 na neki IRQ parametar koji nee biti u sukobu sa COM 1 i COM 2. Napominjemo takoe da neki video adapteri automatski imaju sukob oko U/I adresa sa COM 4.
Poglavlje 16
781
Napredno ispitivanje sa povratnom petljom

Jedan od najdelotvornijih naina ispitivanja je ono sa povratnom petljom. Njime se proverava ispravan rad serijskog prikljuka i kablova koji su sa njim povezani. Ispitivanja sa povratnom petljom mogu da budu unutranja (digitalna) ili spoljna (analogna). Unutranje ispitivanje se obavlja tako to se jednostavno odvoje svi kablovi sa prikljuka i ispitivanje se sprovede pomou dijagnostikog programa. Ispitivanje sa povratnom petljom spolja je delotvornije. Za to je potreban poseban ureaj za ispitivanje sa povratnom petljom koji se ukljuuje u prikljuak koji hoemo da ispitamo. Prilikom ovakvog ispitivanja se kroz prikljuak podaci alju na ureaj sa povratnom petljom a on ih jednostavno vraa na prijemne izvode prikljuka tako da prikljuak u isto vreme i alje i prima. Utika sa povratnom petljom, odnosno ureaj za ispitivanje nije nita drugo do kabl koji izlazi iz prikljuka i vraa mu se. Veina dijagnostikih programa ove vrste se prodaje sa takvim utikaem, ali ako ga niste dobili on se lako posebno nabavlja ili pravi. Evo uputstava za izradu utikaa za ispitivanje:
s
Standardni IBM-ov serijski (enski DB25S) prikljuak sa 25 izvoda sa povratnom petljom (utika za ispitivanje). Poveite sledee izvode: 1 sa 7 2 sa 3 4 sa 5 sa 8 6 sa 11 sa 20 sa 22 15 sa 17 sa 23 18 sa 25
Norton Utilities (Symantec) serijski (enski DB25S) prikljuak sa 25 izvoda sa povratnom petljom (utika za ispitivanje). Poveite sledee izvode: 2 sa 3 4 sa 5 6 sa 8 sa 20 sa 22
Standardni IBM-ov serijski (enski DB9S) prikljuak sa 9 izvoda sa povratnom petljom (utika za ispitivanje). Poveite sledee izvode: 1 sa 7 sa 8 2 sa 3 4 sa 6 sa 9
Norton Utilities (Symantec) serijski (enski DB9S) prikljuak sa 9 izvoda sa povratnom petljom (utika za ispitivanje). Poveite sledee izvode: 2 sa 3 7 sa 8 1 sa 4 sa 6 sa 9
tt
Videti Serijski prikljuci str. 772.
Da biste napravili utika sa povratnom petljom treba da nabavite utika sa odgovarajuim brojem izvoda. Zatim treba da zalemite ili uvrstite ice povezujui izvode u utikau na gore opisani nain. Uglavnom se vie isplati da kupite gotove utikae sa povratnom petljom nego da ih sami pravite. Veina kompanija koje prodaju dijagnostike programe, na primer Symantec (Norton Utilities), moe da vam proda i komplet utikaa sa povratnom petljom. Prednost ureaja sa povratnom petljom je to to se oni mogu povezati i na kraj kabla pa se moe ispitati i kabl. Tako se proverava da li i kabl i prikljuak pravilno rade.
782
Poglavlje 16
Ako treba serijske prikljuke dodatno ispitati, proitajte poglavlje 25, Dijagnosticiranje, testiranje i odravanje, gde je opisan dijagnostiki softver drugih proizvoaa.
Paralelni prikljuci
Paralelni prikljuci obino se koriste za povezivanje tampaa sa PC-jem. Mada je to prvobitno bila njihova jedina namena, paralelni prikljuci su postali daleko korisniji kao relativno brz interfejs opte namene. Prvobitno su prikljuci bili jednosmerni; savremeni paralelni prikljuci mogu da alju i da primaju podatke. Paralelni prikljuci se tako zovu zato to imaju osam linija, pa mogu istovremeno da poalju svih osam bitova koji ine bajt. Ovo je veoma brzi interfejs i od poetka se koristio za tampae. Meutim, programi koji prenose podatke izmeu sistema uvek su za prenos podataka koristili mogunosti paralelnog prikljuka jer se tako moe slati istovremeno 4 bita podataka umesto samo jednog na serijskom interfejsu. U sledeem odeljku emo ispitati kako ovi programi prenose podatke izmeu paralelnih prikljuaka. Jedina nezgoda sa paralelnim prikljucima je to to se kablovi ne mogu produavati bez gubitka podataka ako se signal ne pojaa. U tabeli 16.5 prikazane su svrhe izvoda na standardnom paralelnom prikljuku za PC.
Tabela 16.5
Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
Prikljuak sa 25 izvoda za paralelni prikljuak na PC-ju

Opis - Strobe (signal za usaglaavanje vremena) + Bit podataka 0 + Bit podataka 1 + Bit podataka 2 + Bit podataka 3 + Bit podataka 4 + Bit podataka 5 + Bit podataka 6 + Bit podataka 7 - Aknowledge (potvrda) + Busy (zauzee) + Paper end (kraj papira) + Select (izbor) - Auto feed (automatsko uvlaenje papira) - Error (greka) - Initialize Printer (inicijalizacija tampaa) - Select Input (izbor ulaza) - Bit podataka 0 u povratku (Uzemljenje) - Bit podataka 1 u povratku (Uzemljenje) - Bit podataka 2 u povratku (Uzemljenje) - Bit podataka 3 u povratku (Uzemljenje) - Bit podataka 4 u povratku (Uzemljenje) - Bit podataka 5 u povratku (Uzemljenje) - Bit podataka 6 u povratku (Uzemljenje) - Bit podataka 7 u povratku (Uzemljenje) U/I Izlaz Izlaz Izlaz Izlaz Izlaz Izlaz Izlaz Izlaz Izlaz Ulaz Ulaz Ulaz Ulaz Izlaz Ulaz Izlaz Izlaz Ulaz Ulaz Ulaz Ulaz Ulaz Ulaz Ulaz Ulaz
Standard IEEE 1284 za paralelne prikljuke
Poglavlje 16
783

Standard IEEE 1284 se zove Standardni nain signalizacije za dvosmerni paralelni periferijski interfejs za personalne raunare, a konano izdanje je odobreno marta 1994. Ovim standardom se odreuju fizike osobine paralelnog prikljuka, ukljuujui naine za prenos podataka i fizike i elektrine pojedinosti. IEEE 1284 odreuje elektrinu signalizaciju van PC-ja za paralelni prikljuak koji podrava 4-bitni i druge naine rada. Standard 1284 ne zahteva da prikljuak podri sve naine ali ostavlja neke mogunosti za pojavljivanje novih. Standard IEEE 1284 ima za cilj standardizaciju ponaanja izmeu PC-ja i prikljuenog ureaja, posebno tampaa, ali njegove odredbe mogu biti od interesa za proizvoae drugih dopunskih ureaja za paralelne prikljuke (diskova, LAN adaptera i tako dalje). IEEE 1284 je standard koji ureuje samo hardver i nain povezivanja i u njemu nije odreeno kako softver treba da se obraa prikljuku. Prvobitni standard 1284 je dobio dodatak kojim je odreen softverski interfejs. Osnovan je komitet IEEE 1284.3 sa zadatkom da razvije standard softvera za hardver koji zadovoljava IEEE 1284. Taj standard je projektovan da bi se razreile razlike izmeu ipova razliitih proizvoaa i sadri pojedinosti za podrku EPP nainu rada preko BIOS-a. IEEE 1284 omoguava mnogo veu propusnost u povezivanju raunara sa tampaem ili u povezivanju dva raunara. Zato se vie ne koristi standardni kabl za tampa. Kabl za tampa po standardu IEEE 1284 koriste se upredene parice kojima se postiu pouzdanije veze bez greaka. Standard IEEE-1284 definie i utinice za paralelne prikljuke, dve vrste koje su i ranije postojale (tip A i tip B) i dodatni prikljuak velike gustine tipa C. Postojei prikljuak sa pinovima DB25 odreen je kao prikljuak tipa A i na veini PC-ja se koristi za veze sa paralelnim prikljukom. Prikljuak Centronix 36 odreen je kao prikljuak tipa B i on se koristi za veinu tampaa, a sasvim novi prikljuak velike gustine sa 36 pinova, koji se ve primenjuje na nekim novijim tampaima (na primer, HP) opisan je kao prikljuak tipa C. Ove utinice su prikazane na slici 16.3. Standard za paralelne prikljuke IEEE 1284 definie pet razliitih reima rada za prikljuke i stavlja naglasak na bre reime, EPP i ECP. Neki od reima slue samo za ulaz a drugi samo za izlaz. Sledeih pet reima u kombinacijama daju etiri razliite vrste prikljuaka, kao to se vidi iz sledee tabele:
Tip paralelnog prikljuka SPP (standardni paralelni prikljuak) Dvosmerni EPP ECP Reim ulaza Pola bajta Bajt EPP ECP Reim izlaza Kompatibilan Kompatibilan EPP ECP Napomene 4-bitni ulaz, 8-bitni izlaz 8-bitni U/I 8-bitni U/I 8-bitni U/I, koristi DMA
Standard 1284 definie reime rada paralelnih prikljuaka koji su u sledeoj tabeli prikazani zajedno sa njihovim priblinim brzinama prenosa.
784
Poglavlje 16

Tip B
Tip A
Tip C
UTINICA UTINICA
UTINICA
UTIKA
UTIKA
UTIKA
Slika 16.3 Tri razliita konektora za paralelne prikljuke po standardu IEEE 1284. Reim paralelnog prikljuka Polubajtni (4-bitni) Bajtni (8-bitni) Kompatibilni EPP (poboljani paralelni prikljuak) ECP (prikljuak poboljanih mogunosti) Smer Samo ulaz Samo ulaz Samo izlaz Ulaz/izlaz Ulaz/izlaz Brzina prenosa 50 KB/sec 150 KB/sec 150 KB/sec 500 KB 2 MB/sec 500 KB 2 MB/sec
U sledeim odeljcima e biti opisane te vrste paralelnih prikljuaka.
Standardni paralelni prikljuci (SPP)

Stariji PC-ji nisu imali razliite vrste paralelnih prikljuaka. Jedini prikljuak je bio paralelni prikljuak kojim su se podaci slali prema ureaju kao to je tampa. Jednosmerna priroda prvobitnih paralelnih prikljuaka za PC potie od njihove osnovne primene - slanja podataka na tampa. Postoje, meutim, sluajevi kada je potreban dvosmeran prikljuak - na primer, kada su potrebna povratna obavetenja od tampaa, to je uobiajeno za PostScript tampae. To sa prvobitnim jednosmernim prikljucima nije bilo lako izvodljivo. Mada paralelni prikljuak nije projektovan da bi se koristio za ulaz, smiljena je veta ema u kojoj se etiri signalne linije koriste kao 4-bitna ulazna veza. Tako su prikljuci osposobljeni da alju 8-bitni izlaz (ovaj reim se zove kompatibilni - Compatible) i primaju 4-bitni (polubajtni reim) ulaz. Ta se ema jo uvek koristi na jeftinijim stonim sistemima. Sistemi napravljeni posle 1993. godine ee imaju bolje paralelne prikljuke: dvosmerne, EPP ili ECP. Standardni paralelni prikljuci mogu da postignu stvarne brzine prenosa oko 150 KB/ sec za slanje i oko 50 KB/sec za prijem.
Dvosmerni (8-bitni) paralelni prikljuci

IBM je uveo dvosmerne paralelne prikljuke 1987. godine na PS/2. Takvi prikljuci se sada nalaze na PC kompatibilnim sistemima, a oznaeni su kao tip PS/2, ili dvosmerni ili proireni paralelni prikljuci. Ovako izveden prikljuak je omoguio pravo povezivanje izmeu raunara i dopunskog ureaja preko paralelnog prikljuka. To je postignuto korienjem nekoliko izvoda koji se u paralelnom prikljuku ranije nisu koristili i
Poglavlje 16
785
odreivanjem statusnog bita koji oznaava smer podataka koji putuju kanalom. Na taj nain je omoguen pravi 8-bitni (bajt) prijem. Ovi prikljuci mogu da obavljaju 8-bitni prijem i slanje jer koriste standardnih osam linija za podatke, a kada se koriste sa spoljnim ureajima mnogo su bri od 4-bitnih prikljuaka. Dvosmerni prikljuci dostiu brzine prenosa od 150 KB/sec kod prijema i kod slanja.
EPP (poboljani paralelni prikljuak)

EPP (engl. Enhanced Parallel Port)je novija odredba koja se ponekad naziva paralelni prikljuak brzog reima (engl. Fast Mode parallel port). EPP su razvili Intel, Xircom i Zenith Data Systems i najavili ga u oktobru 1991. godine. Prvi proizvodi sa EPP prikljucima su bili ZDS prenosivi raunari, Xircomovi depni LAN adapteri i Intelov ip 82360 SL I/O. Trenutno skoro svi sistemi imaju vienamenski paralelni prikljuak (obino ugraen u super U/I ip na matinoj ploi) koji podrava EPP reim. EPP skoro dostie brzinu ISA sabirnice i omoguava gotovo desetostruku protonu mo u odnosu na klasini paralelni prikljuak. EPP je namenski projektovan kao paralelni prikljuak dopunskih ureaja kao to su LAN adapteri, diskovi i ureaji za traku. EPP je ukljuen u novi standard za paralelne prikljuke IEEE 1284. Ovim prikljukom je mogue postii brzine prenosa do 2 MB/sec. Posle prvobitnog Intelovog ipa 82360 SL I/O iz 1992, ostali veliki proizvoai ipova (National Semiconductor, SMC, Western Digital i VLSI) su takoe napravili skupove U/I ipova koji nude neke oblike EPP mogunosti. Nezgoda je to se postupak za omoguavanje EPP-a pomou raznih ipova veoma razlikuje od dobavljaa do dobavljaa a i mnogi dobavljai nude razliite U/I ipove. EPP verzija 1.7 (mart 1992) je prva popularna verzija skupa hardverskih pojedinosti. Ona je naputena i, uz manje izmene, uvrtena u standard IEEE 1284. U nekim prirunicima se grekom pominju EPP odredbe verzije 1.9 i to je izazvalo dosta zabuna u vezi sa EPP standardom. EPP verzija 1.9 ne postoji, a EPP odredbe, posle prvobitne verzije 1.7, spadaju u standard IEEE 1284. To je, naalost, dovelo do dva neusaglaena standarda za EPP paralelne prikljuke: prvobitni standard EPP verzije 1.7 komiteta za standarde i standard IEEE 1284 komiteta, koji se obino naziva EPP verzija 1.9. Ta dva standarda su dovoljno slina da se novi periferijski ureaji mogu projektovati tako da podravaju oba standarda, ali postojei periferijski ureaji po standardu EPP 1.7 ne mogu uvek da rade na EPP 1284 (EPP 1.9) prikljucima. Zbog toga mnogi vienamenski prikljuci dozvoljavaju konfigurisanje za reim EPP 1.7 ili 1.9, to se obino odreuje putem BIOS-a. EPP prikljuke podravaju praktino svi Super U/I ipovi na savremenim matinim ploama. Kako je prikljuak EPP definisan kao standard IEEE 1284, on je dobio softversku podrku i upravljake programe, ukljuujui i podrku u Windowsu NT.
ECP (prikljuak poboljanih mogunosti)

Jo jedna vrsta paralelnog prikljuka sa velikim brzinama prenosa, nazvana ECP (engl. Enhanced Capabilities Port), koju su zajedniki razvili Microsoft i Hewlett-Packard, zvanino je najavljena 1992. Kao i EPP, ECP poboljava svojstva paralelnog prikljuka i zahteva posebnu hardversku logiku. Od kada je najavljen, ECP je ukljuen u IEEE 1284, ba kao i EPP. Za razliku od EPP-a, ECP nije projektovan za podrku dopunskim ureajima na paralelnim prikljucima prenosivih PC-ja. Njegova je svrha da podri jeftino prikljuenje veoma brzih tampaa i skenera. Osim toga, ECP reim zahteva upotrebu DMA kanala, to EPP nije odreivao a to moe da dovede do sukoba sa drugim ureajima koji koriste DMA. Veina PC-ja sa novijim Super I/O ipovima podrae i EPP i ECP nain rada.
786
Poglavlje 16
Veina novih sistema se isporuuje sa ECP prikljucima koji podravaju povezivanje sa velikom propusnou. Veinom se ECP prikljuci mogu putem BIOS-a izmeniti u EPP prikljuke. Meutim, za najbolju propusnost se preporuuje da prikljuak ostane u ECP reimu.
Nadogradnja sistema za EPP ili ECP prikljuak

Ako danas kupujete sistem, preporuio bih sistem sa takozvanim Super I/O ipom koji podrava rad EPP i ECP prikljuaka. Ako elite da ispitate paralelne prikljuke na sistemu, pogotovo ako hoete da utvrdite koje su vrste, toplo preporuujem pomoni program koji se zove Parallel. To je praktian pomoni program koji ispituje paralelne prikljuke na raunaru i prijavljuje: vrstu prikljuka, UI adresu, IRQ i njegovo ime u BIOS-u uz niz korisnih napomena i upozorenja u svedenom i preglednom obliku. Izlazni podaci mogu da se preusmere u datoteku koja e se koristiti prilikom tehnike podrke. Parallel koristi sloen postupak za otkrivanje prikljuka i IRQ-a, a izvetava o irokoj lepezi svojstava prikljuka. Program moete nabaviti od Parallel Technologies (pogledajte Vendor List na CD-ROM-u). Ako imate stariji sistem koji nema EPP ni ECP prikljuak a elite da izvrite nadogradnju, ima nekoliko kompanija koje nude kartice sa odgovarajuim Super I/O ipovima za uvoenje tih mogunosti. Preporuujem da proverite kod Farpoint Communications, Byterunner Technologies ili Lava Computer Mfg. Njihove adrese moete pronai u listi isporuilaca Vendor List na CD-ROM-u. Brzi paralelni prikljuci kao to su EPP i ECP esto se koriste za spoljne dodatne ureaje kao to su Zip ureaji, CD-ROM ureaji, ureaji za traku, pa ak i diskovi. Veina tih ureaja se povezuje na paralelni prikljuak koristei prolaznu vezu. To znai da lokalni tampa moe da radi preko prikljuka, a isto tako i ureaj koji je direktno povezan na njega. Ureaj ima vlastite upravljake programe posreduju u komunikaciju sa ureajem kao i sa prolaznom vezom za tampa. Uz reime EPP i ECP mogu se postii brzine prenosa do 2 MB/sec. Na taj nain relativno brzi ureaji mogu da rade skoro kao da su prikljueni iznutra na sistemsku sabirnicu.
Konfiguracija paralelnog prikljuka

Konfiguracija paralelnih prikljuaka nije tako sloena kao kod serijskih prikljuaka. ak i prvobitni IBM-ov PC ima podrku BIOS-a za tri LPT prikljuka. U tabeli 16.6 prikazane su standardne U/I adrese i vrednosti prekida koje koriste paralelni prikljuci.
Tabela 16.6 U/I adrese prikljuaka i prekidi za paralelni interfejs

Standardni LPTx LPT1 LPT1 LPT2 Zamenski LPTx LPT2 LPT3 U/I prikljuak 3BCh-3BFh 378h-37Ah 278h-27Ah IRQ IRQ 7 IRQ 5 IRQ 5
Kako su BIOS i DOS oduvek i na starijim sistemima omoguavali tri definicije paralelnih prikljuaka, smetnje se retko javljaju. Moe, meutim, na sistemima sa ISA/PCI sabirnicom doi do neprilika zbog nedostatka raspoloivih prikljuaka koji rade pomou signala za prekid. Za poslove tampe nije apsolutno potreban prikljuak sa vlastitim signalom za prekid, mnogi programi uopte ne koriste mogunost prekida. Drugi programi, meutim, zahtevaju tu mogunost. Na primer, mreni programi za tampu, druge vrste programa
Povezivanje sistema preko paralelnih prikljuaka
Poglavlje 16
787
koji obavljaju tampu u pozadini ili programi koji tampaju dokumente iz za to odreenog privremenog direktorijuma. Veoma brzi pomoni programi za laserske tampae takoe esto koriste signal za prekid. Ako koristite te vrste programa sa prikljukom koji nema vlastiti signal za prekid, tampa e biti veoma spora, ako uopte bude mogua. Jedino reenje je da se upotrebi prikljuak koji radi pomou zahteva za prekid. MS-DOS i Windows 95 i 98 sada podravaju do 128 paralelnih prikljuaka. Za konfigurisanje paralelnog prikljuka na sistemima sa ISA/PCI sabirnicom obino se koristi BIOS Setup ako se radi o prikljucima ugraenim u matinu plou, ili ete morati da podesite kratkospojnike i prekidae ako se radi o prikljucima na adapterskim karticama. Kako je svaka ploa na tritu razliita, treba uvek da koristite OEM prirunik za odreenu karticu da biste saznali kako se ona podeava.
tt
Videti BIOS hardver i softver, str. 311.
Povezivanje sistema preko paralelnih prikljuaka

Projektanti prvobitnih IBM-ovih PC-ja su zamislili da e se paralelni prikljuak koristiti samo za povezivanje sa tampaem. Tokom godina je znatno porastao broj ureaja koji mogu da se koriste sa paralelnim prikljukom. Moete nai sve, od ureaja za traku do LAN adaptera i CD-ROM-ova koji se mogu povezati na paralelni prikljuak. Neki proizvoai modema sada imaju modeme koji se radi breg prenosa podataka prikljuuju na paralelni a ne na serijski prikljuak. Moda se dvosmerni paralelni prikljuak najee koristi za prenos podataka izmeu dva sistema, na primer, prenosivog raunara. Ako oba sistema imaju EPP ili ECP prikljuak, veza moe da se odrava pri brzini do 2 M/sec, to se pribliava brzinama nekih diskova. To je dovelo do ponude softvera koji opsluuje taj deo trita. Ako vas zanima ta vrsta softvera (i paralelni prikljuci koji omoguavaju upotrebu tog softvera), trebalo bi da potraite preglede koji se povremeno pojavljuju o ovoj temi u asopisima kakav je PC Magazine. Povezivanje dva raunara sa standardnim jednosmernim paralelnim prikljucima zahteva poseban kabl, poznat kao nul modem kabl. Veina programa, uz softver ukljuuje ili nudi ove kablove. Meutim, ako morate sami da ga napravite, u tabeli 16.7 prikazana je ema povezivanja.
Tabela 16.7 Nul modem, odnosno Lap Link kabl

25-pin pin 2 pin 3 pin 4 pin 5 pin 6 pin 15 pin 13 pin 12 pin 10 pin 11 pin 25 Opis signala Data Bit 0 (bit podataka) Data Bit 1 (bit podataka) Data Bit 2 (bit podataka) Data Bit 3 (bit podataka) Data Bit 4 (bit podataka) -Error (greka) Select (izbor) Paper End (kraj papira) -Aknowledge (potvrda) Busy (zauzet) Ground (uzemljenje) <-> <-> <-> <-> <-> <-> <-> <-> <-> <-> <-> Opis signala -Error (greka) Select (izbor) Paper End (kraj papira) -Aknowledge (potvrda) Busy (zauzet) Data Bit 0 (bit podataka) Data Bit 1 (bit podataka) Data Bit 2 (bit podataka) Data Bit 3 (bit podataka) Data Bit 4 (bit podataka) Uzemljenje 25-pin pin 15 pin 13 pin 12 pin 10 pin 11 pin 2 pin 3 pin 4 pin 5 pin 6 pin 25
788
Poglavlje 16
Savet
Mada se kablovi najee nude uz programe za prenos podataka, korisnici noutbuk raunara e verovatno potraiti adapter kojim se menja standardni paralelni kabl. Lake se putuje bez dodatnih kablova. Ovi adapteri se ukljuuju na kraj kabla tipa Centronics a na drugoj strani imaju standardni DB25 konektor. Prodaju se pod raznim nazivima, a najei su: nul modem kabl, Laplink adapter ili Laplink konverter. Mada gotovi i prilagoeni kablovi za povezivanje opisani u tabeli 16.7 mogu da poveu dva raunara sa ECP ili EPP prikljucima, oni nee moi da koriste napredne brzine prenosa ovih prikljuaka. Za povezivanje ECP ili EPP prikljuaka su potrebni posebni kablovi. Kompanija Parallel Technologies prodaje ECP/EPP kablove za povezivanje sa ECP/EPP raunarima a prodaje i opti kabl za povezivanje bilo koja dva paralelna prikljuka pri najveoj brzini. Adresa je navedena u dodatku Vendor List na CD-u. Windows 95 i novije verzije sadre poseban program koji se zove DCC (Direct Cable Connection - neposredna kablovska veza), kojim se dva raunara mogu povezati u mreu pomou nul modema, odnosno LapLink kabla. U Windowsovoj dokumentaciji moete nai uputstva za uspostavljanje DCC veze. Microsoft je angaovao kompaniju Parallel Technologies (videti dodatak Vendor List na CD-u) da proizvede posebne DCC kablove za povezivanje raunara. Napravili su posebnu vrstu kabla sa aktivnom elektronikom koja obezbeuje pouzdanu vezu velike brzine.
Konvertori paralelni u SCSI

Paralelni prikljuci mogu da se koriste za povezivanje PC-ja i periferijskih ureaja kao to su SCSI ureaji, skeneri i drugi. To se postie povezivanjem konvertora paralelni u SCSI na paralelni prikljuak da bi zatim mogao da se prikljui SCSI ureaj na SCSI prikljuak na konvertoru. Najvei isporuilac ovih konvertora je Adaptec, ali ih moete nabaviti i od drugih kompanija. Uz konvertor paralelni u SCSI na PC moete povezati bilo kakav SCSI ureaj: disk, CD-ROM, ureaj za traku, Zip ili skener, i to preko paralelnog prikljuka. Da bi se omoguilo prikljuenje SCSI ureaja i ostavila mogunost tampanja, veina konvertora paralelni u SCSI sadri i prolaznu vezu za tampa. To znai da na jednom kraju konvertora imate utika za paralelni prikljuak a na drugom kraju jedan SCSI i jedan paralelni prikljuak. Na taj nain moete da prikljuite SCSI ureaj (ili vie ureaja povezanih u SCSI lanac) a takoe i tampa. Upravljaki programi za konvertor paralelni u SCSI automatski proputaju informacije prema tampau tako da tampa radi normalno.
Testiranje paralelnih prikljuaka

Testiranje paralelnih prikljuaka je u veini sluajeva jednostavnije od testiranja serijskih. Postupci su ustvari isti kao kod serijskih prikljuaka, osim to se kod upotrebe dijagnostikog softvera, naravno, biraju paralelni prikljuci a ne serijski. Ne samo to su softverski testovi slini, nego su kod hardverskih takoe neophodni odgovarajui utikai za testiranje povratne petlje kod paralelnih prikljuaka. Zavisno od softvera koji se koristi, potrebno je nekoliko razliitih utikaa sa povratnom petljom. Veina koristi IBM-ovu povratnu petlju ali neki koriste povratnu petlju koja je potekla od dijagnostike Norton Utilitiesa. Ako elite sami da napravite utikae sa povratnom petljom treba da primenite sledei raspored:
USB i 1394 (i.Link) FireWire zamena serijskih i paralelnih prikljuaka

s
Poglavlje 16
789
IBM-ov paralelni (muki DB25P) prikljuak sa 25 izvoda sa povratnom petljom (utika za testiranje). Poveite sledee izvode:
1 sa 13 2 sa 15 10 sa 16 11 sa 17
s
Norton Utilities paralelni (muki DB25P) prikljuak sa 25 izvoda sa povratnom petljom (utika za testiranje). Poveite sledee izvode:
2 sa 15 3 sa 13 4 sa 12 5 sa 10 6 sa 11

Dve nove vrste veoma brzih serijskih sabirnica za stone i prenosive raunare postaju sve dostupnije USB (Universal Serial Bus - univerzalna serijska sabirnica) i IEEE 1394 koji se ponekad naziva i i.Link ili FireWire. To su prikljuci za veoma brze veze, koji daleko premauju mogunosti standardnih serijskih i paralelnih prikljuaka sa dananjih sistema, a mogu da se koriste i umesto SCSI-ja za povezivanje veoma brzih periferijskih ureaja. Osim to imaju bolja svojstva, ovi prikljuci e objedinjavati U/I ureaje, to znai da e se na njih vezivati sve vrste spoljnih ureaja. Novi pristup projektovanju sabirnice za brze periferne ureaje koristi serijski prenos, u kome se niz vod alje bit za bitom. Paralelni prenos koristi 8 ili 16 vodova du kojih se bitovi alju istovremeno. Pri istoj brzini sistemskog sata paralelna sabirnica je bra; meutim, mnogo je lake ubrzati sat na serijskoj vezi nego na paralelnoj. Paralelne veze imaju nekoliko nedostataka, od kojih su najvei ukoavanje i treperenje signala. Zbog ukoavanja i treperenja prenos kod veoma brzih paralelnih sabirnica, kakva je SCSI, ogranien je na udaljenost od 3 metra, ili manje. Kanjenja u prenosu dovode do toga da bitovi koji su istovremeno poslati ne stiu istovremeno na odredite. to je dui kabl, vea je razlika u dolasku prvog i poslednjeg bita. Ukoavanja signala, kako se ta pojava naziva, onemoguava velike brzine prenosa ili upotrebu dugakih kablova, ili pak oboje. Treperenje signala predstavlja tenju signala da dostigne odgovarajui napon ali da na kratko odstupi iznad ili ispod njega. Na serijskoj sabirnici se podaci alju bit za bitom. Kako nije vano kada e bit stii, brzina sata moe da se poveava bez smetnji. Pri velikim brzinama sata paralelni signali se meusobno ometaju. I tu je serijska veza u prednosti, jer ima samo jedan ili dva signalna voda, pa su presluavanje i interferencija izmeu vodova unutar kabla zanemarljivi. Paralelni kablovi su veoma skupi. Osim to sadri vie vodova koji prenose bitove paralelno, ovakav kabl mora da bude izraen na poseban nain da bi se spreilo presluavanje i interferencija izmeu susednih linija sa podacima. Zato su spoljni SCSI kablovi tako skupi. Serijski kablovi su jeftini. Imaju malo vodova, a zahtevi za zatitu su mnogo jednostavniji, ak i pri velikim brzinama. Zato je lake pouzdano prenositi serijske podatke na velike razdaljine, pa su preporuene duine kablova za paralelne interfejse manje nego za serijske. Prema odredbama standarda, serijski kablovi ne bi smeli da budu dui od 50 stopa dok paralelni kablovi ne bi smeli da budu dui od 10 stopa.
790
Poglavlje 16
Zbog svega ovoga, pa i zbog potrebe za novim interfejsima spoljnih Plug and Play ureaja kao i zbog fizike pretrpanosti prenosivih raunara raznim prikljucima, razvijene su nove serijske sabirnice odlinih svojstava. USB i 1394 danas se mogu nabaviti i za stone i za prenosive raunare.
USB (Universal Serial Bus - univerzalna serijska sabirnica)

USB je standard za sabirnicu namenjenu perifernim ureajima koji su razvile vodee firme industrije PC-ja i telekomunikacija - Compaq, DEC, IBM, Intel, Microsoft, NEC, Nothern Telecom i druge, kako bi se rasteretila unutranjost PC-ja. USB e ukinuti potrebu za ugradnjom kartica u namenske slotove u raunaru i ponovnim podeavanjem sistema, a utedee se vani sistemski resursi, kao to su prekidi (IRQ). Na personalnim raunarima sa USB-om, periferni ureaji se automatski podeavaju im se fiziki poveu, pa nema potrebe za ponovnim pokretanjem sistema raunara ili instalacionog programa. USB e omoguiti da na raunaru istovremeno radi do 127 ureaja, s tim to e dodatni ureaji kao to su monitori i tastature obavljati i posao razvodnih kutija. USB kablove prikljuke i ureaje moete prepoznati po simbolu prikazanom na slici 16.4.
Slika 16.4 Ovaj simbol se koristi za oznaavanje USB kablova, konektora i periferija.
Intel je bio glavni zagovornik USB-a, pa e svi njihovi novi skupovi ipova za PC, poevi od ipa PIIX3 South Bridge (koji se koristi na matinoj ploi 430HX Triton II) standardno imati podrku za USB. U razvoju USB-a sa Intelom je saraivalo jo est kompanija: Compaq, Digital, IBM, Microsoft, NEC i Northern Telecom. Te kompanije su zajedniki osnovale Forum za primenu USB-a (engl. USB Implementers Forum) koji ima zadatak da razvija, podrava i promovie USB arhitekturu.
tt
Videti Skup ipova, str. 213.
USB je interfejs od 12 Mb/sec (1,5 MB/sec) preko jednostavne etvorovodne veze. Sabirnica podrava do 127 ureaja i koristi topologiju slojevite zvezde ugraenu u razvodne kutije za proirenje koje se mogu nalaziti u PC-ju, u bilo kom USB serijskom ureaju ili u samostalnoj razvodnoj kutiji. Mada standard dozvoljava do 127 ureaja, oni moraju da dele propusni opseg od 1,5 MB/sec, to znai da svaki dodatni ureaj usporava sabirnicu. Trenutno ima veoma malo korisnika koji istovremeno povezuju vie od osam ureaja. USB ima jedan sporiji podkanal, od 1,5 Mb/sec, za sporije ureaje kakvi su pokazivaki ureaji i tastature. Veza preko njega se koristi za ureaje sa sporijim interfejsima - tastature i mieve. USB ureaji su ili razvodne kutije (engl. hubs) ili periferali (engl. functions) ili oboje. Razvodna kutija sadri dodatne prikljune take prema USB-u i dozvoljava prikljuivanje drugih razvodnih kutija ili periferala. Periferali su pojedinani ureaji koji se povezuju na USB, na primer, tastatura, mi, kamera, tampa, telefon itd. Poetni prikljuci u PC-ju nazivaju se osnovnim razvodnikom i predstavljaju poetnu taku USB-a. Veina matinih ploa ima dva USB prikljuka a na svaki od njih se moe prikljuiti periferijski ureaj ili dodatna razvodna kutija.
Poglavlje 16
791
Razvodne kutije su u osnovi koncentratori koji zvezdastim povezivanjem omoguavaju prikljuenje vie ureaja. Svaka taka za povezivanje je prikljuak (port). Veina razvodnih kutija ima etiri ili osam prikljuaka ali je mogue i vie. Da bi se poveale mogunosti proirivanja, na prikljuak razvodne kutije se moe prikljuiti druga razvodna kutija. Razvodna kutija kontrolie i vezu i napajanje za sve prikljuene ureaje. Na slici 16.5 je prikazana tipina razvodna kutija.
Prema raunaru ili drugoj razvodnoj kutiji
Prikljuak prema mrei
RAZVODNA KUTIJA
Prikljuci
Slika 16.5 Tipina USB razvodna kutija sa osam prikljuaka.
Najvea duina kabla izmeu dva najbra ureaja (12 Mbit/sec) ili izmeu ureaja i razvodne kutije (slika 16.6) iznosi pet metara oklopljenog kabla sa uvijenim paricama kalibra 20. Maksimalna duina kabla za spore ureaje (1,5 M/sec) koji koriste neuvijene parice iznosi 3 metra. Prema tabeli 16.8, maksimalne duine su manje ako se koristi ica manjeg kalibra.
Tabela 10.9 Maksimalne duine kabla zavisno od inog broja

Kalibar* 28 26 24 22 20 Otpor (Om/metar /m) 0,232 /m 0,145 /m 0,091 /m 0,057 /m 0,036 /m Duina (maksimum) 0,81 m 1,31 m 2,08 m 3,33 m 5,00 m
*Nap. rec. Ovde kalibar, odnosno prenik kabla nije izraen jedinicama mere nego brojanim oznakama odgovarajueg amerikog standarda
Mada USB ne prenosi podatke tako brzo kao FireWire ili SCSI, on u potpunosti odgovara periferijskim ureajima za koje je napravljen. Za USB postoje dve vrste konektora, serije A i serije B. Konektor serije A je projektovan za ureaje na koje se kabl trajno uvruje, na primer za razvodnu kutiju, tastaturu ili mia. USB konektori na veini matinih ploa su obino serije A. Konektori serije B su projektovani za ureaje sa kojih se kabl odvaja. Na primer, tampai, skeneri, modemi, telefoni i zvunici. USB prikljuak je malih dimenzija i, za razliku od uobiajenih serijskih ili paralelnih kablova, ne uvruje se zavrtnjima. USB utikai (slika 16.7) precizno leu na mesto kada se stave u USB konektor na PC-ju. U tabeli 16.9 prikazana je namena izvoda USB konektora sa etiri voda u kablu.
792
Poglavlje 16

MONITOR (razvodna kutija/periferal)
TASTATURA (razvodna kutija/periferal)
RAUNAR (host/razvodna kutija)
SVETLOSNO PERO (periferal)
RAZVODNA KUTIJA (razvodna kutija) MI (periferal) ZVUNICI (periferal) TELEFON (periferal) MIKROFON (periferal)
Slika 16.6 PC moe da koristi vie USB razvodnih kutija da bi se podrali razni periferijski ureaji koji se povezuju na najbliu razvodnu kutiju.
USB utinica serije A
USB utika serije A
USB utinica serije B
USB utika serije B
Slika 16.7 USB utikai i utinice serije A i serije B.
USB i 1394 (i.Link) FireWire zamena serijskih i paralelnih prikljuaka Tabela 16.9 Namena izvoda USB konektora
Izvod 1 2 3 4 Ime signala VCC - Data (podaci) + Data (podaci) Ground (uzemljenje) Vod za uzemljenje Komentar Vod za napajanje
Poglavlje 16
793
USB odgovara Intelovoj PnP (Plug and Play) specifikaciji, to podrazumeva i prikljuivanje tokom rada, to znai da se ureaj moe prikljuiti dok raunar radi, pri emu ne treba ponovo pokretati sistem raunara. Jednostavno, prikljuite ureaj, USB kontroler u PC-ju ga otkriva te automatski utvruje i dodeljuje resurse i upravljake programe. Microsoft je organizovao razvoj USB upravljakih programa i ukljuio ih u postojee verzije Windowsa 95C, 98 i 2000. Za podrku USB-u potreban je Windows 95b ili noviji, jer se upravljaki programi ne nalaze u prvobitnom Windowsu 95 ni u verziji 95a. Windows 98 ima punu podrku za USB a takoe i Windows 2000. Upravljaki programi za USB nisu ukljueni u Windows 95B; isporuuju se odvojeno mada poslednje izdanje Windowsa 95 - Windows 95C sadri podrku za USB. I BIOS treba da podrava USB, a to e biti ostvareno u novim sistemima sa ugraenim USB prikljucima. Postoje i ploe uz pomo kojih se USB dodaje sistemima koji ga nemaju na matinoj ploi. Meu USB ureajima nai e se modemi, telefoni, palice za igre, tastature i pokazivaki ureaji kao to su mievi i kugle. Zanimljivo je da e svi ureaji prikljueni na USB sabirnicu sa nje dobijati i napajanje. PnP na USB-u omoguava sistemu da ispita prikljueni periferijski ureaj to se tie njegovih potreba za napajanjem i da izda upozorenje ako se prekorai raspoloivo napajanje. To e biti vano kada se USB bude koristio na prenosivim raunarima, jer snaga baterije za spoljne ureaje moe da bude ograniena. Jo jedna prednost USB specifikacije jesu ureaji koji se sami identifikuju, to veoma olakava ugradnju. Korisnik ne mora da dodeljuje posebne ID brojeve ili oznake za raspoznavanje svakom dopunskom ureaju USB to radi automatski. Osim toga, USB ureaji mogu da se ukljuuju i iskljuuju na vrue, to znai da ne morate iskljuivati raunar i ponovo pokretati sistem kad god hoete da ukljuite ili iskljuite dopunski ureaj. Praktino sve novije matine ploe sadri ugraenu podrku za USB. Osim toga, pre kupovine USB ureaja treba imati na umu da je za USB potrebna i podrka operativnog sistema. Prvobitna nadogradnja Windowsa 95 i Windows NT 4.0 ne podravaju USB, ali je ta podrka uneta u kasnije OSR-2 (engl. OEM Service Release 2) izdanje Windowsa 95 (koje se zove i 95B). Windows 95B e zahtevati dodavanje ili instalaciju USB upravljakih programa, dok se za Windows 95C oni nalaze na instalacionom CD-ROM-u. Windows 98 i novije verzije Windows NT 5.0 sadre potpunu podrku za USB. Poto ovaj standard ima perspektivu, USB bi trebalo da postane znaajna tehnologija sabirnice u narednim godinama. Jedna od najveih prednosti interfejsa kakav je USB jeste to to on od PC-ja zahteva samo jedan signal za prekid. To znai da moete prikljuiti do 127 ureaja za koje nisu potrebni posebni zahtevi za prekid, to bi bio sluaj da je svaki spojen preko posebnog interfejsa. Kako savremenim PC-jima ozbiljno nedostaju zahtevi za prekid, ovo je velika prednost i trebalo bi da podstakne prihvatanje ovog interfejsa za sporije dopunske ureaje. Postoje i neki jedinstveni USB ureaji kao to su konvertori USB/serijski i USB/Ethernet. Konvertori USB u serijski interfejs uvode lak nain da se stariji dopunski ureaji sa interfejsom RS232 (modemi ili serijski tampai) poveu na USB prikljuak. Adapter USB/ Ethernet omoguavaju LAN konekciju kroz USB prikljuak. Upravljaki programi koji se
794
Poglavlje 16
isporuuju uz ove ureaje omoguavaju potpunu emulaciju standardnog serijskog prikljuka, odnosno Ethernet adaptera.
IEEE 1394 (i.Link ili FireWire)

IEEE-1394 (ili samo 1394) je relativno nova tehnologija sabirnice, koja je razvijena zbog potrebe za prenosom velikih koliina podataka kakvu imaju dananji multimedijalni ureaji za zvuk i video. Izuzetno je brz, brzina prenosa ide do neverovatnih 400 M/sec, a razvijaju se i vee brzine. Standard IEEE 1394 (kako se zvanino naziva) objavljen je u odboru za standardizaciju IEEE krajem 1995. god. IEEE je skraenica za Institute of Electrical and Electronic Engineers (Institut inenjera elektrotehnike i elektronike), a to je grupa koja je napisala standard. Broj 1394 jednostavno znai da je to 1394. standard koji su oni objavili. IEEE-1394 ima i druga dva naziva: i.Link i FireWire. Ime i.Link je novi naziv ove tehnologije, predloio ga je Sony smatrajui da treba koristiti naziv koji zvui manje tehniki. Veina kompanija koje prave proizvode za PC prema standardu IEEE-1394 prihvatilo je ovu inicijativu. Izraz FireWire je zatieni naziv koji pripada kompaniji Apple. Kompanija koja bi htela da svoj 1394 proizvod oznai kao FireWire morala bi prvo da potpie licencni ugovor sa firmom Apple, a to nisu uradile mnoge kompanije koje proizvode PC opremu. Standard IEEE 1394 trenutno ima tri brzine signala: 100, 200 i 400 Mbita/sec (12,5, 25 i 50 Mbajta/sec), a u pripremi su verzije od jednog gigabita u sekundi! Veina adapterskih kartica na PC-ju podrava 200 M/sec, mada trenutno ureaji uglavnom rade na samo 100 M/sec. Na jednu samu adaptersku karticu IEEE 1394 mogu se lanano povezati najvie 63 ureaja. Kablovi za IEEE 1394 ureaje imaju prikljuke koji potiu od Nintendo GameBoya i sadre est vodova: etiri se koriste za prenos podataka, a dva za napajanje. Veza sa matinom ploom ostvaruje se preko namenskog IEEE 1394 interfejsa ili preko PCI adapterske kartice. Na slici 16.8 prikazani su 1394 kabl, utinica i utika. Sabirnica 1394 je izvedena od sabirnice FireWire koju su prvobitno razvili Apple i Texas Instruments, a ukljuena je i u novi serijski SCSI standard koji je opisan u poglavlju 8, SCSI interfejs u odeljku SCSI-3. Sabirnica 1394 koristi jednostavan estoilni kabl sa dva odvojena para linija za podatke i vremenski signal te dve linije za napajanje. Kao i USB, 1394 je potpuno PnP, to podrazumeva mogunost dodavanja i uklanjanja komponenti bez iskljuivanja raunara. Za razliku od mnogo sloenije SCSI sabirnice, 1394 ne zahteva sloenu ugradnju zavrnih otpornika a prikljueni ureaji mogu da povuku iz napajanja do 1,5 ampera snage. Sabirnica 1394 nudi ista ili bolja svojstva nego Ultra-Wide SCSI uz mnogo jeftiniju i jednostavniju vezu.
FireWire utika
Parica 1 Oklop
Utinica
Parica 2 Napajanje FireWire kabl
Slika 16.8 EEE-1394 kabl, utinica i utika
Poglavlje 16
795
Sabirnica 1394 gradi se u topologiji lanca sa grananjem, a dozvoljava do 63 vora sa lancima od najvie 16 ureaja na svakom voru. Ako to nije dovoljno, standard dozvoljava i do 1023 premoene sabirnice, koje mogu da meusobno poveu 64000 vorova! Osim toga, 1394 moe, kao i SCSI, da podri ureaje sa razliitim brzinama prenosa na istoj sabirnici. Veina 1394 adaptera ima tri vora od kojih svaki moe da podri po 16 ureaja u lancu. Na PC e se preko 1394 prikljuivati praktino svi tipovi ureaja koji bi danas koristili SCSI, to podrazumeva sve oblike diskova: diskove, optike diskove, diskete, CD-ROM i novi DVD (engl. Digital Video Disc). I digitalne kamere, jedinice za traku i mnogi drugi veoma brzi periferijski ureaji imaju ugraeni interfejs za 1394. Oekujte da e se sabirnica 1394 primeniti u stonim i prenosivim raunarima kao zamena za druge spoljne veoma brze sabirnice kakav je SCSI. Sada ve mogu da se nabave skupovi ipova i PCI adapteri za sabirnicu 1394. Microsoft je razvio upravljake programe za podrku 1394 u Windowsu 95/98 i u Windowsu NT. Dok ovo piem, ureaji koji zadovoljavaju standard IEEE 1394 ogranieni su pre svega na kamkordere i video rekordere sa mogunou digitalnog videa (DV). Sony je meu prvima ponudio takve ureaje, mada njegovi ureaji imaju prikljuak sa etiri izvoda za koji je potreban adapterski kabl da bi se prikljuio na IEEE 1394 karticu PC-ja. DV proizvode prave takoe Panasonic i Matsushita. Budue primene IEEE-1394 trebalo bi da budu DV ureaji za konferencije, oprema za satelitske prenose zvunih i video podataka, sintisajzeri, DVD i drugi veoma brzi diskovi. Zbog toga to se od IEEE-1394 ureaja trenutno najvie trae DV ureaji, veina PC kartica koje trenutno nude Adaptec, FAST Multimedia, Matrox i drugi, ukljuuje DV snimanje i ureivanje. Ako ste spremni da potroite 1000 dolara ili vie na DV opremu, ona bi trebalo da vam omogui ozbiljne mogunosti ureivanja videa na PC-ju. Naravno, morate obezbediti IEEE-1394 U/I povezivanje, to je jo uvek retkost na sadanjim matinim ploama. Sreom, Adaptec i Texas Instruments nude PCI adapterske kartice koje podravaju IEEE-1394. Slinosti u izgledu i funkcijama USB-a i 1394 ponekad dolazi do zbrke. U sledeoj tabeli saete su razlike izmeu ove dve tehnologije.
IEEE-1394 (i.Link) (FireWire) Neophodan PC host Najvei broj ureaja Zamena za vreme rada Najdui kabl izmeu dva ureaja Trenutna brzina prenosa Oekivane brzine prenosa ne 63 da 4,5 metra 200 Mbps (25 MB/sec) 400 Mbps (50 MB/sec) 800 Mbps (100 MB/sec) 1 Gbps+ (125 MB/sec +) DV kamkorderi Digitalne kamere velike rezolucije HDTV Konvertori signala kablovske televizije Veoma brzi ureaji Skeneri velike rezolucije
USB da 127 da 5 metara 12 Mbps (1,5 MB/sec)
Tipini ureaji
Tastature Mievi Palice za igre Digitalne kamere niske rezolucije Spori ureaji Modemi tampai Skeneri niske rezolucije
796
Poglavlje 16
Glavna razlika je u brzini. Trenutno, 1394 nudi brzine prenosa preko 16 puta vee nego USB. Razlika u brzini e se jo poveavati u budunosti kada se pojave bre verzije 1394. Ubudue e PC-ji imati USB i 1394. Udrueni, ova dva interfejsa mogu da zamene veinu standardnih prikljuaka tipinog PC-ja. Zbog razlika u performansama, USB je oigledno projektovan za sporije dodatne ureaje kao to su tastature, mievi, modemi i tampai, dok e se 1394 koristiti za veoma brze raunarske i elektronske digitalne video ureaje. Znaajna prednost 1394 jeste to nije potrebna veza na PC. Tako se 1394 moe upotrebiti za direktnu vezu DV (Digital Video) kamkordera i DV Video rekordera za kopiranje i ureivanje traka. IEEE-1394 sadanjim i buduim korisnicima PC-ja nudi dosad neviene multimedijalne mogunosti. Aktuelni ureaji, pogotovo DV ureaji, veoma su skupi, ali kao to se deava sa svakom novom tehnologijom cene bi trebalo da padnu, a to e irom otvoriti vrata novim primenama ove tehnologije, i za kune i poslovne potrebe. Mnogi e dobiti mogunost da se bave naprednim ureivanjem zvuka i videa. Ako u budunosti nameravate da se bavite multimedijom na PC-ju, IEEE-1394 bie obavezan.
1 7
Ulazni ureaji
U OVOM POGLAVLJU
Tastature Tehnologija tastature Reavanje problema i popravka tastatura
POGLAVLJE 17
Postupci rasklapanja i upozorenja Pokazivaki ureaji
798
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Tastature
Tastatura predstavlja jedan od osnovnih delova raunara i glavni ulazni ureaj. Slui za unoenje komandi i podataka u sistem. U ovom odeljku razmatraju se tastature za PC kompatibilne sisteme i prouavaju se razliiti tipovi tastatura, kako tastatura radi, interfejs tastatura-sistem, otklanjanje zastoja i popravljanje tastatura. U godinama nakon predstavljanja prvog IBM PC-ja, IBM je stvorio tri razliita oblika tastatura za PC, a Microsoft je proirio jedan od njih. Ovi oblici postali su pravi standardi u ovoj oblasti i koriste ih praktino svi proizvoai PC-ja. Nedavno, sa uvoenjem Windowsa 95, pojavila se izmenjena verzija standardnog oblika sa 101 tasterom (koju je stvorio Microsoft), nazvana Windows tastatura sa 104 tastera. Osnovne vrste tastatura su:
s s s s
Proirena tastatura sa 101 tasterom Proirena Windows tastatura sa 104 tastera PC i XT tastatura sa 83 tastera (zastarela) AT tastatura sa 84 tastera (zastarela)
U ovom odeljku govori se o prva dva tipa tastatura, o rasporedu tastera na njima i o njihovom izgledu. Iako jo uvek moete naii na stare sisteme koji koriste tastature sa 83 i 84 tastera, one su danas retke. S obzirom na to da svi novi sistemi koriste proirene tastature sa 101 i 104 tastera, ovde e samo o njima biti rei.
Napomena
Ako elite da saznate vie o PC i XT tastaturi sa 83 tastera ili o AT tastaturi sa 84 tastera proitajte Poglavlje 7 Nadogradnje i popravke PC-ja, Desetog jubilarnog izdanja (Upgrading and Repairing PCs, Tenth Anniversary Edition, koje se nalazi na CD-u uz ovu knjigu.
Proirena tastatura sa 101 tasterom (ili 102 tastera)

IBM je 1986. godine predstavio korporacijsku proirenu tastaturu sa 101 tasterom za novije XT i AT modele (slika 17.1). Koristim izraz korporacijska zato to se tastatura prvi put pojavila u IBM-ovom RT PC-ju, a to je bio RISC sistem (engl. Reduced Instruction Set Computer raunar sa redukovanim skupom instrukcija) projektovan za naune i tehnike primene. Tastature ovog oblika uskoro su isporuivane sa praktino svim vrstama sistema i terminala koje je IBM prodavao. Druga preduzea brzo su poela da podraavaju ovaj oblik i on je od tada postao standard u PC-jima zasnovanim na Intelovim procesorima. Raspored ove univerzalne tastature poboljan je u odnosu na tastaturu sa 84 tastera izuzetak je moda taster Enter koji je vraen na manju veliinu. Proirena tastatura sa 101 tasterom projektovana je tako da odgovara meunarodnim propisima i uslovima za tastature. U stvari, druga preduzea, kao to su Digital Equipment Corporation (DEC) i Texas Instruments (TI), ve su koristila tastature sline IBM-ovim sa 101 tasterom. IBMove tastature sa 101 tasterom prvobitno su isporuivane u verzijama sa svetleim diodama i bez njih, u zavisnosti od toga da li je tastatura prodata sa XT ili AT sistemom. Sada su na raspolaganju mnoge druge varijante, ukljuujui i neke sa ugraenim pokazivakim ureajima. Proirena tastatura moe se dobiti u nekoliko razliitih varijanti, ali su sve one u osnovi po elektrinim karakteristikama istovetne i mogu se meusobno zamenjivati. IBM i njegovo kompanije za tastature i tampae Lexmark proizveli su brojne verzije, meu njima i tastature sa ugraenim pokazivakim ureajima i novim ergonomskim rasporedima. Neke od proirenih tastatura jo uvek se vezuju za sistem preko DIN (akronim od Deutsche Industrie Norm nemaka industrijska norma) prikljuka sa pet izvoda, ali veina se danas isporuuje sa kablovima za mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda koji je prvi put uveden
Tastature
Poglavlje 17
799
Esc
F1
F2
F3
F4
F5
F6
F7
F8
F9
F10
F11
F12
Print Screen
Scroll Lock
Pause
Num Lock
Caps Lock
Scroll Lock
~ ` Tab
! 1 Q
@ 2 W A Z
# 3 E S X
$ 4 R D C
% 5 T F V
^ 6 Y G B
& 7 U H N
* 8 I J M
( 9 O K < ,
) 0 P L > .
_ { [ : ; ? /
+ = } ] " '
Backspace | \
Insert Delete
Home End
Page Up Page Down
Num Lock 7 Home 4 1 End 0 Ins
/ 8 5 2
* 9 PgUp 6 3 PgDn Del
Caps Lock Shift
Enter
Shift
Ctrl
Enter
Ctrl
Alt
Alt
Slika 17.1 Raspored proirene tastature sa 101 tasterom
na IBM-ovom raunaru PS/2. Mada su prikljuci fiziki razliiti, tastature nisu, pa kablove moete da zamenite ili da utaknete jednu vrstu prikljuka u drugu pomou adaptera. Raspored tastature sa 101 tasterom moe da se podeli na sledea etiri dela:
s s s s
Deo za kucanje Numeriki deo tastature Kontrole kursora i ekrana Funkcijske tastere
Tastatura sa 101 tasterom ureena je slino tastaturi Selectric, sa izuzetkom tastera Enter. Tasteri Tab, Caps Lock, Shift i Backspace imaju veu povrinu i nalaze se na uobiajenim mestima, kao kod tastature Selectric. Tasteri Ctrl i Alt se nalaze sa obe strane razmaknice. Deo za kucanje i numeriki deo tastature imaju oznake osnovnog reda za slepo kucanje. Tasteri za kontrolu kursora i ekrana razdvojeni su od numerikog dela tastature, koji je rezervisan za unos brojeva. (Kao i kod drugih PC tastatura, numeriki deo tastature moete da koristite za kontrolu kursora i ekrana kada tastatura nije u reimu Num Lock.) Taster sa znakom za deljenje i dopunski taster Enter dodati su numerikom delu tastature. Tasteri za kontrolu kursora poreani su u obliku obrnutog slova T, kao to se sada trai na svim raunarskim tastaturama. Tasteri Insert, Delete, Home, End, Page Up i Page Down nalaze se iznad tastera namenjenih kontroli kursora i razdvojeni su od numerikog dela tastature. Funkcijski tasteri, grupisani po etiri, smeteni su du gornje ivice tastature. Tastatura ima i dva dodatna funkcijska tastera: F11 i F12. Taster Esc je izdvojen u gornjem levom uglu tastature. Za esto koriene funkcije obezbeeni su tasteri Print Screen/Sys Req, Scroll Lock i Pause/Break. Verzije proirene tastature za strane jezike sadre 102 tastera i imaju neznatno drugaiji raspored od amerikih verzija sa 101 tasterom. Jedno od mnogih korisnih svojstava proirene tastature jesu kapice tastera koje mogu da se skidaju. Ovo olakava zamenu polomljenih tastera i ienje tastature. Osim toga, praznim kapicama tastera i nalepnicama moete da prilagoavate tastaturu. Takoe se mogu nabaviti abloni tastatura za posebne namene. Proirena tastatura sa 101 tasterom ili neka od njenih varijanti verovatno e biti isporuivana uz sve stone PC-je jo neko vreme. Predstavlja ubedljivo najomiljeniju tastaturu i nema nagovetaja da bi mogla biti zamenjena u budunosti. Kako veina PC-ja koristi istu vrstu tastature, lako je prei sa jednog na drugi sistem, bez potrebe da se ponovo ui raspored. Osim toga, polomljenu ili neudobnu tastaturu, kao relativno jeftin deo, moete lako zameniti.
800
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Tastatura sa 104 tastera (Windows 95/98 tastatura)

Ako kucate naslepo kao ja, onda stvarno ne volite da pomerate ruke sa tastature da biste upotrebili mia. Sa Windowsom 95 i 98 koji koriste oba tastera na miu, ovo postaje vie nego problem. Mnoge nove tastature, posebno one kod prenosivih raunara, sadre varijantu pokazivakih ureaja IBM TrackPoint ili Alps Glidepoint (razmotrena kasnije u poglavlju), a oni dozvoljavaju korisnicima koji slepo kucaju da zadre ruke na tastaturi ak i kada pomeraju pokaziva. Ipak, postoji jo jedna mogunost koja moe biti od pomoi. Microsoft je predstavio standard koji na tastaturu dodaje tri nova tastera, namenjena za Windows. Ovi novi tasteri pomau u poslovima koji bi inae zahtevali viestruko pritiskanje tastera na tastaturi ili miu. Microsoftov standard za Windows tastaturu opisuje skup novih tastera i nizova tastera. Uobiajeni raspored sa 101 tasterom porastao je sada na 104 tastera, dodavanjem levog i desnog tastera Windows i jednog aplikacijskog tastera. Ovi tasteri koriste se umesto kombinacija drugih tastera, na nivou operativnog sistema i namenskih programa, slino sadanjim kombinacijama koji sadre Ctrl i Alt. Novi tasteri vam nisu neophodni za Windows 95/98, NT ili Windows 2000, ali isporuioci softvera poeli su da svojim Windows proizvodima dodaju posebne poslove koji koriste novi aplikacijski taster (koji ima istu funkciju kao desni taster mia). Na slici 17.2 prikazan je standardni raspored Windows tastature sa tri nova tastera. Preporueni raspored Windows tastature odreuje da levi i desni tasteri Windows (zvani WIN tasteri) budu pored tastera Alt sa obe strane razmaknice, kao i da aplikacijski taster bude s desne strane desnog tastera Windows. Treba napomenuti da je projektantu tastature preputeno da odredi taan poloaj ovih tastera, tako da ete od jedne do druge tastature nailaziti na razlike. WIN tasteri otvaraju uvodni meni Windowsa 95 i onda po njemu moete da se kreete koristei kursorske tastere. Aplikacijski taster oponaa desni taster mia; u veini programa on otvara kontekstni padajui meni. Nekoliko kombinacija sa WIN tasterima nudi ve odreene makro komande. Na primer, WIN+E pokree program Windows Explorer. U sledeoj tabeli dat je spisak svih novih kombinacija tastera u Windowsu 95 i Windowsu 98:
Namenski program Levi taster Windows
Desni taster Windows
Slika 17.2 Raspored Windows tastature sa 104 tastera
Tastature
Kombinacija tastera WIN+R WIN+M Shift+WIN+M WIN+F1 WIN+E WIN+F Ctrl+WIN+F WIN+Tab WIN+Break Taster namenskih programa Funkcija Prikazuje okvir za dijalog Run Smanjuje sve prozore Ponitava smanjivanje svih prozora Pokree Help Pokree Windows Explorer Pronalazi datoteke ili omotnice Pronalazi raunar
Poglavlje 17
801
Ciklino prolazi kroz dugmad u paleti poslova Prikazuje okvir za dijalog System Properties Prikazuje kontekstni meni za izabranu stavku
Kada se Windows tastatura sa 104 tastera koristi sa instaliranim Microsoft IntelliType softverom na raspolaganju su sledee kombinacije tastera:
Kombinacija tastera WIN+L WIN+P WIN+C WIN+V WIN+K WIN+I WIN+A WIN+razmaknica WIN+S Funkcija Odjavljuje Windows Otvara Print Manager Otvara kontrolni panel Otvara klipbord Otvara okvir za dijalog Keyboard Properties Otvara okvir za dijalog Mouse Properties Otvara opcije Accessibility (ako su instalirane) Prikazuje spisak interventnih tastera Intelli tipa Ukljuuje i iskljuuje taster Caps Lock
Standard za Windows tastature zahteva da tvorci tastatura poveaju broj upotrebljivih trilograma na svojim tastaturama. Trilogram predstavlja kombinaciju tri istovremeno pritisnuta tastera sa specifinom funkcijom kao to je Ctrl+Alt+Del. Dosta je skupo projektovati tastaturu tako da matrica prekidaa ispravno zabelei trilograme. Ova svojstva tastature, zajedno sa dodatnim tasterima Windows, prouzrokovae porast cena tastatura. Ipak, obim prodaje, kao i slobodna trina konkurencija, trebalo bi da odre cenu u razumnim granicama. Praktino svaki proizvoa tastatura sada proizvodi tastature sa ovim posebnim Windows tasterima. Takoe, neki spajaju ove nove tastere sa drugim svojstvima. Na primer, pored novih tastera Windows, tastatura Microsoft Natural Keyboard ima ergonomska svojstva, kao to su odvojeni delovi tastature, koji su zakrenuti prema spoljnim stranama tako da pospeuju pravilno dranje runih zglobova. Korisnicima naviklim na standardno ureenje tastera ovakva reenja mogu da oduzmu poneto od onoga na ta su navikli. Naalost, korisnik na ovoj tastaturi (koju Keytronics pravi za Microsoft) nema ni blizu tako prijatan oseaj kao sa tastaturama s mehanikim prekidaima, koje koriste Alps, Lite-On ili NMB. Niti, pak, ima izrazito dobar oseaj kao sa tastaturama Lexmark i Unicomp. Pored novih tastera Windows, neki proizvoai, npr. Lexmark, NMB i Alps, uzeli su licencu za novi sklop razmaknice, zvani brisati lako (Erase-Ease), od firme Keyboard Enhancements, Inc. Taj novi sklop deli razmaknicu na dva dela, koristei krau levu polovinu (ili po potrebi desnu) kao dodatni taster Backspace. Ako naiete na reklamu za tastatura sa
802
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
105 tastera, ona e verovatno imati tri dodatna tastera Windows i dopunski taster Backspace pored razmaknice. Novi Windows tasteri mogu da olakaju pristup nekim funkcijama u operativnom sistemu Windowsa i u njegovim programima, kako iskusnim korisnicima koji kucaju naslepo, tako i poetnicima. Ipak, treba istai da ovi novi tasteri nisu od presudnog znaaja kada radite u Windowsu. Zapravo ve postoje standardne kombinacije tastera koje izvravaju iste zadatke kao i novi tasteri. Takoe sam primetio da mali broj onih koji imaju dodatne tastere na tastaturama zaista i upotrebljava te tastere. Zbog svega navedenog, kao i zbog injenice da dodavanje novih tastera poveava cenu tastature, nisu svi proizvoai PC-ja prihvatili nove tastere. Pojedini proizvoai dodali su tastere za upravljanje pretraivaem i druge. Iako nisu standardni, ovi tasteri mogu da pojednostave pregledanje Web stranica.
Prenosive tastature
Porast broja laptop i noutbuk sistema bio je od najveeg uticaja na izgled tastatura poslednjih godina. Zbog ogranienja u pogledu veliine oigledno nije mogue da se upotrebi standardni raspored tastature na prenosivom raunaru. Proizvoai su doli do razliitih reenja. Naalost, nijedno od tih reenja nije postalo industrijski standard, kao to je raspored sa 101 tasterom. Zbog razliitog oblika i zbog toga to tastaturu prenosivog sistema nije lako zameniti kao kod stonog sistema, raspored tastera trebalo bi da ima znaajnu ulogu prilikom odluivanja o kupovini. Prvi laptop sistemi esto su koristili manje tastere od uobiajenih radi smanjenja veliine tastature, to je bilo uzrok mnogih albi korisnika. Danas veliina tastera na prenosivim sistemima obino odgovara onim kod stonih tastatura, mada neki sistemi imaju upola manje tastere od uobiajenih za funkcijske tastere i druge manje koriene delove tastature. Osim toga, zahtevi korisnika naterali su mnoge proizvoae da zadre raspored tastera za kursore u obliku obrnutog slova T, posle nekoliko neuspelih pokuaja promene. Naravno, najuoljivija promena na tastaturi prenosivog sistema jeste izostavljanje numerikog dela tastature. Veina prenosivih sistema danas ima numeriki deo koji je umetnut u standardni slovni deo tastature, kao to je prikazano na slici 17.3. Da biste prebacili tastere sa njihovih standardnih vrednosti na numerike vrednosti, obino treba da otkucate kombinaciju koja sadri i korisniki funkcijski taster, esto oznaen sa Fn.
Slika 17.3 Veina prenosivih sistema danas sadri udno oblikovanu grupu numerikih tastera
umetnutu u slovni deo
Ovo predstavlja krajnje nezgodno reenje i mnogi korisnici potpuno odustaju od upotrebe numerikog dela tastature na prenosivim sistemima. Naalost, neke radnje, kao to je unos ASCII kodova pomou tastera Alt, zahtevaju upotrebu brojeva sa numerikog dela tastature, to moe da bude veoma neprijatno na sistemima koji imaju ovako ureene tastature.
Tastature
Poglavlje 17
803
Pored upravljanja numerikim delom tastature, taster Fn esto se koristi za druge specifine mogunosti prenosivog sistema, kao to su prebacivanje izmeu ugraenog i dodatnog ekrana ili kontrolisanje osvetljenosti ekrana i jaine zvuka. Neki proizvoai prenosivih sistema otili su predaleko u pokuaju da snabdeju korisnike odgovarajuim tastaturama. IBM je nakratko prodavao sisteme sa leptirastom tastaturom. Ta je tastatura bila podeljena na dve polovine koje su stajale jedna preko druge kada je sistem bio zatvoren. Kada biste podigli poklopac, dve polovine bi se razdvojile i postavile bok uz bok, formirajui tastaturu veu od kuita raunara. Ima ironije u tome da je opta tenja ka veim ekranima kod prenosivih sistema uinila nepotrebnom ovakvo ureenje tastature. Mnogi proizvoai poveali su povrinu svojih raunara da bi prihvatili ekrane od 12 ili ak 14 ina, ostavljajui tako vie mesta za proirenje tastature.
uu Proitajte Tastature, str. 1100.
Kompatibilnost
IBM-ove proirene tastature su univerzalne. One su i samoprebacujue, to znai da rade sa praktino svim sistemima od XT-a do PS/2 ili bilo kog PC kompatibilnog sistema. Neke tastature, meutim, mogu zahtevati da preklopnik bude u poloaju za rad sa PC/XT sistemima, koji nemaju ip kontrolera tastature 8042 na matinoj ploi. Ponekad ete, moda, morati da stavite drugi kabl koji ima odgovarajui prikljuak za sistem ili da upotrebite adapter. Iako je proirena tastatura elektrino kompatibilna sa svim AT matinim ploama, pa i sa veinom PC/XT matinih ploa, mnogi stariji sistemi imae tekoa sa softverom kada koriste ovu tastaturu. IBM je promenio ROM u sistemima kako bi oni pravilno podrali novu tastaturu, a isporuioci odgovarajuih sistema pratili su ga u tome. Veoma stare maine (iz 1986. ili pre) mogu zahtevati nadogradnju ROM-a da bi pravilno koristile neka svojstva proirene tastature sa 101 tasterom, kao to su tasteri F11 i F12. Ako odreeni ROM BIOS sistema nije sposoban da radi pravilno sa tastaturom sa 101 tasterom, ona moda uopte nee raditi (kao to je sluaj sa sve tri verzije ROM-a za IBM PC). Moda nee raditi dodatni tasteri (F11 i F12) ili ete uopte imati neprilika u radu s tastaturom. Ponekad nekompatibilnost izaziva pojavu pogrenih znakova kada se pritiskaju tasteri (zbog ega sistem isputa zvuni signal bip), pa tastatura radi nepravilno. Ovi nedostaci esto mogu da se otklone nadograujui ROM-a novom verzijom koja pravilno podrava proirenu tastaturu. Probe radi utaknuo sam novu tastaturu u stariji XT. inilo se da tastatura radi dobro. Nije radio nijedan od tastera koji nisu postojali ranije, kao to su F11 i F12, ali su radili novi tasteri sa strelicama i numeriki deo tastature. Izgleda da proirena tastatura radi sa XT ili AT sistemima, ali ne i sa prvim PC-jima zbog neodgovarajueg BIOS-a i strujnih kola interfejsa. Mnoge verzije proirene tastature sa 101 tasterom imaju poseban XT/AT preklopnik na poleini, koji omoguava da tastatura radi sa prvim PC-jima.
Savet
Ako imate stariji IBM sistem postoji nain da saznate da li taj sistem ima potpunu ROM BIOS podrku za tastaturu sa 101 tasterom: kad utaknete tastaturu i ukljuite napajanje sistema, svetiljka Num Lock automatski se pali i omoguen je numeriki deo tastature. Ovaj nain utvrivanja nije sasvim siguran, ali ako se svetiljka upali, onda va BIOS uopteno podrava tastaturu. Izuzetak vredan panje je IBM AT BIOS, sa datumom 10.06.85. On ukljuuje svetiljku Num Lock, ali ipak ne podrava proirenu tastaturu pravilno. Sve verzije IBM BIOS-a sa datumom posle 15.11.85 pravilno podravaju proirene tastature.
804
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Num Lock (primena numerikog dela tastature)

Kada, na IBM-ovim sistemima koji podravaju proirenu tastaturu, sistem prepozna tastaturu posle ukljuivanja napajanja, on omogui svojstvo Num Lock i pri tom se upali odgovarajua svetiljka. Ako sistem prepozna stariju AT tastaturu sa 84 tastera, on ne omoguava funkciju Num Lock, zato to ove tastature nemaju kursorske tastere izdvojene iz numerikog dela tastature. Kada se 1986. godine prvi put pojavile proirene tastature, mnogim korisnicima (meu njima sam bio i ja) nije se dopalo to je numeriki deo tastature bio automatski onemoguen svaki put kada bi se podigao sistem. Veina proizvoaa sistema postepeno je poela da ugrauje u BIOS mogunost odreivanja stanja Num Locka koji e biti nametnut u toku postupka podizanja sistema. Neki korisnici su mislili da je automatsko omoguavanje Num Locka novo svojstvo proirene tastature, zato to se inilo da nijedna od ranijih tastatura ne radi na taj nain. Setite se da ovo u stvari nije svojstvo tastature, ve posao ROM BIOS-a matine ploe, koji prepoznaje proirenu tastaturu sa 101 tasterom i omoguuje Num Lock kao pogodnost. Kod sistema iji BIOS ne kontrolie stanje numerikog dela tastature moete koristiti parametar NUMLOCK= iz datoteke CONFIG.SYS u DOS-u 6.0 ili vioj verziji, da biste po elji omoguili ili onemoguili Num Lock. Ako radite u verziji DOS-a starijoj od verzije 6.0, moete da upotrebite neki od brojnih dostupnih besplatnih programa za kontrolisanje funkcije Num Locka. Izvravanje programa iz datoteke AUTOEXEC.BAT moe da podesi stanje numerikog dela tastature kadgod se sistem ponovo podigne.
Tehnologija tastature
Tehnologija po kojoj je napravljena tipina PC tastatura veoma je zanimljiva. U ovom odeljku razmotreni su svi vidovi tehnologije i sastava tastatura, ukljuujui prekidae tastera, interfejs izmeu tastature i sistema, kodove tastera i prikljuke tastatura.
Dizajn prekidaa tastera

Dananje tastature koriste jednu od nekoliko vrsta prekidaa da bi aktivirali svaki taster. Veina tastatura koristi neki oblik mehanikog prekidaa tastera. Mehaniki prekida tastera oslanja se na mehaniki trenutni kontaktni prekida da bi stvorio elektrini kontakt koji zatvara kolo. Neke vrhunske tastature koriste potpuno drugaiji, nemehaniki sklop koji se zasniva na kondenzatorskim prekidaima. U ovom odeljku raspravljamo o ovim prekidaima i o dometima svakog sklopa. Najea vrsta prekidaa tastera jeste mehaniki taster i on se moe nai u sledeim varijantama:
s s s s
Potpuno mehaniki Sa sunerastim elementom Sa gumenom kupolom Sa membranom
Potpuno mehaniki prekida tastera

Potpuno mehaniki prekida tastera upravo je to jednostavan mehaniki prekida sa metalnim kontaktima koji na trenutak ostvaruju vezu. Prekida esto sadri mehanizam odziva na dodir, koji se sastoji od sklopa draa i opruge, projektovanog da prui izvestan otpor pri pritiskanju tastera. Nekoliko preduzea, meu njima Alps Electric, Lite-on i NMB Technologies, proizvodi ovu vrstu tastatura koristei prekidae koje isporuuje prvenstveno Alps Electric. Mehaniki prekidai veoma su trajni, najee imaju kontakte koji se sami iste i obino su predvieni za 20 miliona otkucaja, to je po dugotrajnosti slabije samo od kondenzatorskih prekidaa. Potpuno mehaniki prekidai imaju i odlian odziv na dodir.
Poglavlje 17
805
Mehaniki prekidai sa sunerastim elementom

Mehaniki prekidai sa sunerastim elementom bili su veoma popularni kod nekih starijih tastatura. Veina starijih PC tastatura, ukljuujui one koje prave Keytronics i mnogi drugi, koristi ovu tehnologiju. Ovi prekidai su osobeni po sunerastom elementu sa elektrinim kontaktom na dnu. Sunerasti element je postavljen na dnu klipa koji je privren za taster (slika 17.4).
Pritisak nadole na kapicu tastera Kapica tastera Povratna opruga Savitljivi suner Sloj folije na dnu sunera
Kontakti na tampanoj ploi
Sloj folije ostvaruje vezu izmeu kontakata
Slika 17.4 Tipian mehaniki prekida tastera sa sunerastim elementom
Kada je prekida pritisnut provodna folija s donje strane sunerastog elementa zatvara kolo na tampanoj ploi ispod nje. Povratna opruga potiskuje taster nagore kada prestane pritisak. Suner priguuje kontakt i spreava skakutanje, ali naalost stvara mlohav oseaj na ovim tastaturama. Veliki nedostatak ovakvog sklopa prekidaa tastera jeste to to esto ima mali odziv na dodir. Sistemi sa ovakvim tastaturama pribegavaju ponekad trikovima, kao to je pucketanje zvunika PC-ja koje oznaava da je ostvaren kontakt. Compaq je koristio ovakve tastature (koje je pravio Keytronics) u mnogim svojim sistemima. Po pitanju oseaja na tastaturi ukusi su ponekad razliiti; ja ne volim prekidae sa sunerastim elementom. Manu predstavlja i to to je ovakav sklop podloniji koroziji na provodnoj foliji i tampanoj ploi ispod nje. Kada se to desi, pritisak na taster moe povremeno da ostane bez dejstva, to ume da bude veoma neprijatno. Sreom, ove tastature spadaju meu najlake za ienje. Potpuno rasklapajui tastaturu obino moete izvaditi deo sa tampanom ploom a da ne vadite svaki sunerasti element posebno i prii donjim stranama sunerastih elemenata. Tada moete lako ukloniti koroziju i prljavtinu sa folije i tampane ploe, vraajui time tastaturu u besprekorno stanje. Naalost, vremenom e se problemi sa korozijom opet pojaviti. Preporuujem da se nanese malo Stabilanta 22a D.W. firme Electrochemicals, radi boljeg ostvarivanja kontakta prekidaa i spreavanja korozije ubudue. Zbog ovakvih nedostataka, sklop sa sunerastim elementima vie se ne koristi mnogo i po popularnosti ga je prevaziao sklop sa gumenom kupolom.
Prekidai sa gumenom kupolom

Prekidai sa gumenom kupolom jesu mehaniki prekidai slini prekidaima sa sunerastim elementom, ali umnogome poboljani. Umesto opruge ovi prekidai koriste gumenu kupolu koja ima grafitno dugme sa donje strane. Kada pritisnete taster, klip tastera pritiska gumenu kupolu, zbog ega ona prua otpor i poputa odjednom, slino poklopcu limenog bureta. Kako gumena kupola poputa, korisnik osea odziv na dodir, a grafitno dugme ostvaruje kontakt izmeu vodova na tampanoj ploi ispod njega. Kada se taster otpusti, gumena kupola vraa se u prvobitni oblik i potiskuje taster nagore.
806
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Guma otklanja potrebu za oprugom i obezbeuje pristojnu jainu odziva na dodir, bez ikakvih posebnih draa ili drugih delova. Prekidai sa gumenom kupolom koriste grafitno dugme zato to je ono otporno na koroziju i zato to deluje kao ista metalnih kontakata ispod njega. Same gumene kupole oblikovane su kao obloga koja u potpunosti titi kontakte ispod nje od prljavtine, praine i ak od manjeg prosipanja tenosti. Ovakvo reenje prekidaa je najjednostavnije i koristi najmanji broj delova, to ga ini veoma pouzdanim, a tastature koje ga koriste danas su najee u upotrebi. Ako tastatura sa gumenom kupolom uopte ima manu, onda je to odziv na dodir koji nije onoliko dobar koliko bi to eleli mnogi korisnici. Iako mnogi smatraju da je taj odziv prihvatljiv, neki korisnici vie vole jai odziv na dodir nego to moe da prui tastatura sa gumenom kupolom.
Tastatura sa membranom
Tastatura sa membranom predstavlja izmenjeno reenje tastature sa gumenom kapicom. Tasteri vie nisu meusobno razdvojeni, ve zajedno ine list koji lei na podlozi od gumenih kupola. Ovakav sklop znaajno ograniava hod tastera. Zbog toga se membranske tastature ne smatraju upotrebljivim za uobiajeno slepo kucanje. Meutim, one su idealne za upotrebu u izuzetno tekim uslovima rada. Kako ploe mogu da budu spojene meusobno i zatiene od spoljnih materija, tastature sa membranama mogu da se upotrebljavaju u uslovima koje ne bi izdrale druge vrste tastatura. Tastature sa membranama koriste se u mnogim industrijskim pogonima za terminale koji ne zahtevaju opsean unos podataka, ve se umesto toga koriste za rad sa opremom, kao to su registarske kase. Kondenzatorski prekidai predstavljaju jedinu vrstu nemehanikih prekidaa tastera koja je danas u upotrebi (slika 17.5). Kondenzatorski prekida je pravi Mercedes meu prekidaima tastera. Mnogo je skuplji od uobiajenog prekidaa sa gumenom kapicom, ali je otporniji na prljavtinu i koroziju i daje najbolji odziv na dodir od svih vrsta prekidaa.
Taster Povratna opruga
Gornja ploa je pokretna Donja ploa je nepokretna Fazna zatvorena petlja
Oscilator
Referenca
Komparator
Izlaz
Slika 17.4 Kondenzatorski prekida tastera
Kondenzatorski prekida ne radi tako to ostvaruje kontakt izmeu provodnika. Umesto toga, dve ploe, obino od plastike, povezane su u prekidaku matricu koja je projektovana da otkrije promene kapacitivnosti kola. Kada se pritisne taster, klip pomera gornju plou prema nepokretnoj donjoj ploi. Obino postoji mehanizam koji ostvaruje jasan odziv na dodir preko sredine hoda, sa odzvanjajuim zvukom klik. Kako se ploe pomeraju, menja se kapacitivnost izmeu njih. Komparatorsko kolo u tastaturi otkriva ovu promenu. Poto se ova vrsta prekidaa ne zasniva na metalnim kontaktima, skoro je imuna na koroziju i prljavtinu. Ovi prekidai veoma su otporni na skakutanje tastera, zbog kojeg se pojavi vie znakova posle jednog otkucaja. Oni su takoe najtrajniji predvieni su za 25 ili vie miliona otkucaja, nasuprot radnom veku od 10 do 20 miliona otkucaja kod drugih
Poglavlje 17
807
vrsta. Odziv na dodir je neprevazien, zato to prekida stvara relativno glasan zvuk klik i jak oseaj preko sredine hoda. Jedini nedostatak ovog reenja jeste njegova cena. Tastature sa kondenzatorskim prekidaima spadaju meu najskuplje. Dobar oseaj i trajnost ine ih ipak vrednim svoje cene. Tradicionalno jedini isporuioci tastatura sa kondenzatorskim prekidaima bili su IBM i njegovi naslednici u tehnologiji tastatura, Lexmark i Unicomp.
Interfejs tastature
Tastatura se sastoji od skupa prekidaa postavljenih u mreu ili niz, pod nazivom matrica tastera. Kada se pritisne taster, procesor u tastaturi prepozna koji taster je pritisnut, tako to odredi koje mesto u matrici pokazuje provodljivost. Procesor u tastaturi, koji takoe tumai koliko dugo je pritisnut taster, moe ak da obradi viestruko pritiskanje tastera u isto vreme. Bafer od 16 bajtova u hardveru tastature moe da prihvati brza ili viestruka pritiskanja tastera i da ih jedno po jedno sprovede u sistem. Kada pritisnete taster u veini sluajeva kontakt lagano vibrira, to znai da se dogodi nekoliko brzih ciklusa ukljuenja i iskljuenja upravo kada prekida ostvaruje kontakt. Ova pojava naziva se skakutanjem. Procesor u tastaturi projektovan je da filtrira skakutanje, odnosno preisti otkucaj. Procesor u tastaturi mora da razlikuje skakutanje od dvostrukog otkucaja tastera koji korisnik namerava da izvede. Ovo je veoma lako razlikovati, jer je skakutanje mnogo bre od onoga to ovek moe da postigne pritiskajui taster vie puta. Tastatura PC-ja u stvari je raunar u malom. Ona se povezuje sa glavnim sistemom preko posebne serijske veze podataka. Ova veza alje i prima podatke u 11-bitnim paketima, koji se sastoje od osam bitova podataka, plus okvirni i kontrolni bitovi. Iako je to zaista serijska veza (u kojoj se podaci prenose jednim provodnikom), interfejs tastature nije kompatibilan sa standardnim RS-232 serijskim prikljukom koji se najee koristi za povezivanje modema. Procesor u prvobitnoj PC tastaturi bio je ip mikrokontroler Intel 8048. Novije tastature esto koriste verziju 8049, koja ima ugraeni ROM ili neki drugi mikrokontroler kompatibilan sa ipom 8048 ili 8049. Na primer, u svojim proirenim tastaturama, IBM je uvek koristio namensku verziju procesora Motorola 6805, koja je kompatibilna sa Intelovim ipovima. Procesor ugraen u tastaturu oitava matricu tastera, preiava signale otkucaje, pretvara ih u odgovarajui kd tastera i alje kd matinoj ploi. Procesori ugraeni u tastature sadre sopstveni RAM, moda neto ROM-a i ugraeni serijski interfejs. Kod originalnog PC/XT oblika tastature serijski interfejs tastature povezan je sa ipom programabilnog periferijskog interfejsa 8255 (engl. Programmable Peripheral Interface, PPI) na matinoj ploi PC/XT-a. Ovaj ip je vezan na liniju IRQ1 kontrolera prekida, koja se koristi da bi se javilo sistemu da su podaci sa tastature na raspolaganju. Podaci se alju od ipa 8255 do procesora preko adrese U/I prikljuka 60h. Signal na IRQ1 uzrokuje da procesor glavnog sistema izvri podrutinu (INT 9h), koja tumai kd tastera i odluuje ta treba da se radi. Kod AT tastature serijski interfejs tastature povezan je sa posebnim kontrolerom tastature na matinoj ploi. Kod originalnog AT oblika, ovaj kontroler je ip Intel 8042 podreeni mikrokontroler univerzalnog periferijskog interfejsa (engl. Universal Peripheral Interface, UPI). Ovaj mikrokontroler predstavlja u stvari poseban procesor koji ima sopstvena 2 KB ROM-a i 128 bajtova RAM-a. Verzija 8742, koja koristi EPROM, moe da se izbrie i nanovo programira. Ranije, kada ste kupovali nadogradnju ROM-a matine ploe od proizvoaa matinih ploa za starije sisteme, nadogradnja je podrazumevala i novi ip kontrolera tastature, zato to je on u sebi sadrao neto zavisnog i dopunjenog ROM koda. Neki sistemi koriste ipove 8041 ili 8741, koji se razlikuju samo po veliini ugraenog ROM-a ili RAM-a, dok drugi sistemi sada imaju kontroler tastature ugraen u skup ipova glavnog sistema.
808
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Kod AT sistema, mikrokontroler (tip 8048) u tastaturi alje podatke kontroleru tastature (tip 8042) na matinoj ploi. Kontroler na matinoj ploi takoe moe da alje podatke natrag matinoj ploi. Kada kontroler tastature primi podatke od tastature, on uputi matinoj ploi jedan zahtev IRQ1 i poalje podatke glavnom procesoru matine ploe preko adrese U/I prikljuka 60h, ba kao kod PC/XT-a. Delujui kao posrednik izmeu tastature i procesora glavnog sistema, kontroler tastature 8042 moe da prevede kodove tastera i da izvri nekoliko drugih zadataka. Sistem moe slati podatke kontroleru tastature 8042 i preko prikljuka 60h, koji ih onda prosleuje tastaturi. Osim toga, kada sistem treba da poalje komande kontroleru tastature na matinoj ploi ili da proveri njegovo stanje, on obavlja itanje ili upisivanje preko U/I prikljuka 60h. Ove komande obino su praene podacima koji se alju u oba smera preko prikljuka 60h. Stariji sistemi koriste kontroler tastature 8042 i da bi kontrolisali adresnu liniju memorije A20, koja omoguava pristup sistemskoj memoriji veoj od 1 MB. Savremenije matine ploe najee imaju ovu mogunost ugraenu neposredno u skup ipova matine ploe.
Automatsko kucanje
Ako se taster na tastaturi dri pritisnut, on prelazi na automatsko kucanje (engl. typematic), to znai da tastatura ponavlja slanje koda tastera matinoj ploi. Kod AT tastatura brzina automatskog kucanja podeava se slanjem odgovarajuih komandi procesoru tastature. Kod starijih, PC/XT tastatura ovo nije mogue, zato to interfejsi ovog tipa tastatura nisu dvosmerni. AT tastature imaju parametre brzine i kanjenja automatskog kucanja koji se mogu programirati. Veina operativnih sistema nudi mogunost da podesite ove parametre na vrednosti koje vama odgovaraju. U Windowsu 9x i Windowsu NT za to koristite kontrolni panel Keyboard. U DOS-u koristite komandu MODE.
Podeavanje parametara tastature u Windowsu

Da biste promenili podrazumevane vrednosti parametara brzine i kanjenja automatskog kucanja u bilo kojoj verziji Windowsa, otvorite kontrolni panel Keyboard. U Windowsu 95, 98 i NT, kontrole se nalaze na strani Speed, kao to je prikazano na slici 17.6. Kliza Repeat Delay odreuje duinu vremena kanjenja tokom kog taster treba da ostane pritisnut pre nego to znakovi ponu da se ponavljaju, dok kliza Repeat Rate odreuje koliko se brzo znakovi ponavljaju posle isteka vremena kanjenja.
Slika 17.6 Windows 9x i NT omoguavaju grafiku kontrolu parametara automatskog kucanja

tastature
Poglavlje 17
809
Napomena
Podeljci na klizaima Repeat Delay i Repeat Rate u kontrolnom panelu Keyboard odgovaraju vrednostima RATE i DELAY u komandi MODE, kao to je navedeno u tabelama 17.1 i 17.2, kasnije u ovom poglavlju. Iz ovih tabela moete da vidite da svaki podeljak na klizau Repeat Delay produava vreme kanjenja za oko 0,25 sekundi, dok svaki podeljak na klizau Repeat Rate odgovara priblino jednom znaku u sekundi. Okvir za dijalog sadri u sebi okvir za tekst koji moete da iskoristite za isprobavanje izabranih vrednosti, pre nego to ih prosledite sistemu. Kada postavite kursor u taj okvir za tekst i pritisnete neki taster, tastatura reaguje koristei vrednosti parametara koje su trenutno podeene na klizaima, iako ih niste jo primenili na Windows okruenje.
Napomena
U Windowsu 3.1 vrednosti parametara iz kontrolnog panela Keyboard ponitavaju sve prethodne vrednosti parametara automatskog kucanja, koje ste moda primenili u DOS-u koristei komandu MODE.
Podeavanje parametara tastature u DOS-u

U verzijama DOS-a 4.0 i kasnijim komanda MODE omoguava vam da podesite brzinu automatskog kucanja tastature, kao i kanjenje, pre nego to zapone automatsko kucanje. Podrazumevane vrednosti (r) parametra RATE jesu 20, za veinu PC-ja, i 21, za IBM PS/2 sisteme. Podrazumevana vrednost (d) parametra DELAY jeste 2. Stoga za veinu sistema standardna brzina automatskog kucanja iznosi 10 cps (characters per second znakova u sekundi), dok kanjenje pre nego to zapone automatsko kucanje iznosi 0,5 sekundi. Da biste pomou DOS komande MODE podesili parametre brzine i kanjenja automatskog kucanja tastature, koristite sledeu komandu:
MODE CON[:] [RATE=r DELAY=d]
Prihvatljive vrednosti broja r i odgovarajue vrednosti brzine automatskog kucanja izraene u cps navedene su u tabeli 17.1.
Tabela 17.1 Parametri brzine automatskog kucanja u komandi MODE DOS-a 4.0+
RATE br. Brzina 20% 32 31 30 29 28 27 26 25 24 23 22 30,0 cps 26,7 cps 24,0 cps 21,8 cps 20,0 cps 18,5 cps 17,1 cps 16,0 cps 15,0 cps 13,3 cps 12,0 cps RATE br. Brzina 20% 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10,9 cps 10,0 cps 9,2 cps 8,6 cps 8,0 cps 7,5 cps 6,7 cps 6,0 cps 5,5 cps 5,0 cps 4,6 cps RATE br. Brzina 20% 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 4,3 cps 4,0 cps 3,7 cps 3,3 cps 3,0 cps 2,7 cps 2,5 cps 2,3 cps 2,1 cps 2,0 cps
810
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
DELAY
U tabeli 17.2 prikazane su vrednosti za sekundama.
i odgovarajua vremena kanjenja u
Tabela 17.2 Parametri kanjenja automatskog kucanja u DOS komandi MODE

DELAY br. 1 2 3 4 Vreme kanjenja 0,25 s 0,50 s 0,75 s 1,00 s
Na primer, kada radim u DOS-u, ja uvek stavim sledeu komandu u datoteku AUTOEXEC.BAT:
MODE CON: RATE=32 DELAY=1
Ova komanda podeava brzinu automatskog kucanja na najveu moguu vrednost 30 cps. Takoe, podeava kanjenje na najmanju vrednost od 0,25 sekundi. Ova komanda daje turbo ubrzanje tastaturi i ini da se mnogo bre izvravaju radnje koje zahtevaju ponovljena pritiskanja tastera, kao to je kretanje po datoteci pomou tastera za kursor. Brzo automatsko kucanje i malo kanjenje mogu da zasmetaju nekim korisnicima. Oni koji sporije kucaju moda e poeleti da ostave brzinu tastature na podrazumevanoj vrednosti, dok ne postanu malo viniji kucanju.
Napomena
Ako radite na veoma starom sistemu ili tastaturi moe se desiti da dobijete ovu poruku:
Function not supported on this computer
Ovo pokazuje da va sistem ili tastatura (ili nijedno od to dvoje) ne podravaju dvosmerni interfejs ili komande neophodne za promenu brzine i kanjenja automatskog kucanja. To se moe ispraviti nadogradnjom BIOS-a ili tastature, to se kod starijih sistema najverovatnije ne isplati.
Napomena
Neke verzije BIOS-a doputaju mogunost izbora brzine tastature; ipak, ne dozvoljavaju sve potpunu kontrolu brzine i kanjenja.
Brojevi i kodovi tastera tastature

Kada pritisnete taster na tastaturi, procesor ugraen u tastaturu (tip 8048 ili 6805) oitava poloaj prekidaa tastera u matrici tastature. Procesor zatim alje matinoj ploi serijski paket podataka koji sadri kd pritisnutog tastera. To je proizvodni kd. Kada se taster otpusti, alje se odgovarajui prekidni kd koji ukazuje matinoj ploi da je taster otputen. Prekidni kd je jednak proizvodnom kdu tastera plus 80h. Na primer, ako je proizvodni kd tastera A jednak 1Eh, prekidni kd je 9Eh. Koristei proizvodne i prekidne kdove sistem moe utvrditi da li se odreeni taster dri pritisnut i da li je pritisnuto vie tastera. Kod AT matinih ploa koje koriste kontroler tastature 8042, ovaj ip prevodi trenutni kd tastera, koji vai u tastaturi, u jedan od najvie tri razliita skupa sistemskih kodova tastera, koji se onda alju glavnom procesoru. U nekim sluajevima korisno je znati koji
Poglavlje 17
811
su to kodovi, posebno ako se otklanjaju neispravnosti u vezi sa tastaturom ili ako neposredno iz softvera treba oitati kodove tastera koji vae u tastaturi ili u sistemu. Kada se prekida tastera na tastaturi zaglavi ili otkae na drugi nain, najee neki dijagnostiki softver, ukljuujui i POST, kao i uobiajeni dijagnostiki programi na disku, prijavljuju kd tastera iji je prekida otkazao. To znai da na osnovu koda morate otkriti koji je taster otkazao. U tabelama 17.3 do 17.5 navedeni su kodovi za sve tastere na Windows tastaturama sa 101 tasterom, sa 102 tastera za strani jezik i sa 104 tastera. Ako u ovim tabelama potraite prijavljeni kd tastera, moete odrediti koji je prekida tastera pokvaren, odnosno koji prekida treba da se oisti.
Napomena
Proirene tastature sa 101 tasterom imaju tri razliita skupa kodova tastera. Skup 1 se podrazumeva. Neki sistemi, meu njima i neke IBM PS/2 maine, koriste jedan od ostala dva skupa kodova tastera tokom POST-a. Na primer, moj IBM P75 koristi skup kodova tastera 2 za vreme POST-a, ali se prebacuje na skup 1 tokom normalnog rada. Ovo je retka pojava i jednom mi je stvarno oteala pronalaenje zaglavljenog tastera. Ipak, korisno je znati za nju ako imate tekoa sa tumaenjem kodova tastera. IBM dodeljuje svakom tasteru jo i jedinstven broj tastera, da bi ga razlikovao od ostalih. Ovo je bitno ako pokuavate da prepoznate tastere na stranim tastaturama, koje moda koriste razliite simbole ili znakove od modela pravljenih za SAD. Kada se radi o proirenoj tastaturi, veina stranih tastatura nema jedan od tastera (taster 29) koji se nalaze na verziji za SAD, ali ima dva dodatna tastera (tasteri 42 i 45). Zbog ovoga ima ukupno 102 tastera, umesto 101 tastera na verziji za SAD. Na slici 17.7 prikazani su brojevi tastera i raspored znakova kod proirene tastature sa 101 tasterom. U tabeli 17.3 navedena su sva tri skupa kodova za sve tastere sa odgovarajuim brojevima tastera i znakovima. Skup kodova tastera 1 se podrazumeva; ostala dva retko se koriste. Na slici 17.8 prikazan je raspored tipine verzije proirene tastature sa 102 tastera za strani jezik u ovom sluaju, verzija za Veliku Britaniju.
110
Esc F1
112
F2
113
F3
114
F4
115
F5
116
F6
117
F7
118
F8
119
F9
120
121
F10
122
F11
123
F12
Print Screen Sys Aq
124
125
Scroll Lock
126
Pause Break
Num Lock
Caps Lock
Scroll Lock
~ `
Tab
! 1
@ 2 17
# 3 18
$ 4 19
% 5 20
^ 6 21
& 7 22
* 8 23
( 9 24
10
) 0 25
11
26
12
+ = 27
13
15
Backspace
75
Insert
80
Home
Page Up
85
Num Lock
90
95
100
105
*
Pg Up
106
16
W 31
E 32
R 33
T 34
Y 35
U 36
I 37
O 38
P 39
{ [
} ]
28
| \
29
76
Delete End
81 Page86
Down
91
8 96 9 101 97
102
Home
30
Caps Lock
S 46
D 47
F 48
G 49
H 50
J 51
: ;
40
" '
41
43
Enter
4 83 1 64 79 84 89
92
44
Shift
C 61
52 < 53 ,
> 54 ? 55 . / 62
Alt
57
Shift
93
98
103
108
Enter
End Ctrl
Pg Dn
58
Ctrl
60
Alt
0
Ins
99
.
Del
104
Slika 17.7 Brojevi tastera i raspored znakova na proirenoj tastaturi sa 101 tasterom (verzija za SAD)
812
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
110
Esc F1
112
F2
113
F3
114
F4
115
F5
116
F6
117
F7
118
F8
119
F9
120
121
F10
122
F11
123
F12
Print Screen Sys Aq
124
125
Scroll Lock
126
Pause Break
Num Lock
Caps Lock
Scroll Lock
1 ` 16
Tab
! 1
" 2 17
3 18
$ 4 19
% 5 20
^ 6 21
& 7 22
* 8 23
( 9 24
10
) 0 25
11
26
12
+ = 27
13
15
75
Insert
80
Home
Page Up
85
Num Lock
90
95
100
105
*
Pg Up
106
W 31
E 32
R 33
T 34
Y 35
U 36
I 37
O 38
P 39
{ [
} ]
28
43
76
Delete End
81 Page86
Down
91
8 96 9 101 97
102
Home
30
Caps Lock
A | \ 46
S 46
D 47
F 48
G 49
H 50
J 51
: ;
40 @ 41
42 83
92
'
#
57 1 64
Ctrl
44
C 61
52 < 53 ,
> 54 ? 55 . / 62
Alt Gr
93
98
103
108
Enter
End
Pg Dn
58
Ctrl
60
Alt
79
84
89
0
Ins
99
.
Del
104
Slika 17.8 Brojevi tastera i raspored znakova na proirenoj tastaturi sa 102 tastera (engleska verzija za
V. B.)
Tabela 17.3 Brojevi i kodovi tastera na (proirenoj) tastaturi sa 101 tasterom, odnosno sa 102 tastera
Broj tastera 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 Taster/znak 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 = Backspace Tab Q W E R T Y U I O P Skup kodova tastera 1 29 2 3 4 5 6 7 8 9 0A 0B 0C 0D 0E 0F 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Skup kodova tastera 2 0E 16 1E 26 25 2E 36 3D 3E 46 45 4E 55 66 0D 15 1D 24 2D 2C 35 3C 43 44 4D Skup kodova tastera 3 0E 16 1E 26 25 2E 36 3D 3E 46 45 4E 55 66 0D 15 1D 24 2D 2C 35 3C 43 44 4D
Broj tastera 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 57 58 60 61 62 64 75 76 79 80 Skup kodova tastera 1 1A 1B 3A 1E 1F 20 21 22 23 24 25 26 27 28 1C 2A 56 2C 2D 2E 2F 30 31 32 33 34 35 36 1D 38 39 E0,38 E0,1D E0,52 E0,53 E0,4B E0,47 Skup kodova tastera 2 54 5B 5D 58 1C 1B 23 2B 34 33 3B 42 4B 4C 52 5D 5A 12 61 1A 22 21 2A 32 31 3A 41 49 4A 59 14 11 29 E0,11 E0,14 E0,70 E0,71 E0,6B E0,6C
Poglavlje 17
813
Taster/znak [ ] Caps Lock A S D F G H J K L ; Enter Levi Shift \ (samo sa 102 tastera) Z X C V B N M , . / Desni Shift Levi Ctrl Levi Alt Razmaknica Desni Alt Desni Ctrl Insert Delete Leva strelica Home
Skup kodova tastera 3 54 5B 5C 14 1C 1B 23 2B 34 33 3B 42 4B 4C 52 53 5A 12 13 1A 22 21 2A 32 31 3A 41 49 4A 59 11 19 29 39 58 67 64 61 6E
\ (samo sa 101 tasterom) 2B
# (samo sa 102 tastera) 2B
nastavlja se
814
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Tabela 17.3
Broj tastera 81 83 84 85 86 89 90 91 92 93 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 108 110 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123
Nastavak
Skup kodova tastera 1 E0,4F E0,48 E0,50 E0,49 E0,51 E0,4D 45 47 4B 4F E0,35 48 4C 50 52 37 49 4D 51 53 4A 4E E0,1C 01 3B 3C 3D 3E 3F 40 41 42 43 44 57 58 Skup kodova tastera 2 E0,69 E0,75 E0,72 E0,7D E0,7A E0,74 77 6C 6B 69 E0,4A 75 73 72 70 7C 7D 74 7A 71 7B E0,5A E0,5A 76 5 6 4 0C 3 0B 83 0A 1 9 78 7 Skup kodova tastera 3 65 63 60 6F 6D 6A 76 6C 6B 69 77 75 73 72 70 7E 7D 74 7A 71 84 7C 79 8 7 0F 17 1F 27 2F 37 3F 47 4F 56 5E
Taster/znak End Gornja strelica Donja strelica Page Up Page Down Desna strelica Num Lock Num 7 (Home) Num 4 (leva strelica) Num 1 (End) Num / Num 8 (gornja strelica) Num 5 Num 2 (donja strelica) Num 0 (Ins) Num * Num 9 (PgUp) Num 6 (desna strelica) Num 3 (PgDn) Num . (Del) Num Num + Num Enter Escape F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 F11 F12
Broj tastera 124 125 126 Skup kodova tastera 1 E0,1C,E0,37 46 E1,1D,45, E1,9D,C5 Skup kodova tastera 2 E0,12,E0,7C 7E E1,14,77, E1,F0,14, F0,77
Poglavlje 17
815
Taster/znak Print Screen Scroll Lock Pause
Skup kodova tastera 3 57 5F 62
Novi tasteri na Windows tastaturi sa 104 tastera imaju svoje jedinstvene kodove. U tabeli 17.4 dati su kodovi za nove tastere.
Tabela 17.4
Novi taster Levi Windows Desni Windows
Kodovi novih tastera na Windows tastaturi sa 104 tastera

Skup kodova tastera 1 E0,5B E0,5C E0,5D Skup kodova tastera 2 E0,1F E0,27 E0,2F Skup kodova tastera 3 8B 8C 8D
Application (aplikacija)
Korisno je znati ove brojeve i kodove tastera ako imate problema sa tasterima koji su se zaglavili ili pokvarili. Dijagnostiki programi mogu da prijave samo kd tastera koji je u kvaru, dok od vrste tastature zavisi koji znak predstavlja taj kd i gde se on nalazi.
Meunarodni rasporedi tastatura

Nakon to kontroler tastature u sistemu primi kodove tastera koje je stvorila tastatura i prosledi ih glavnom procesoru, operativni sistem pretvara kodove u odgovarajue alfanumerike znakove. U SAD ove znakove ine slova, brojevi i simboli koji se nalaze na standardnoj amerikoj tastaturi. Ipak, bez obzira na to koje znakove vidite na tasterima, relativno je jednostavno podesiti postupak pretvaranja kodova tastera tako da se tasterima dodele razliiti znakovi. Windows 9x i Windows NT koriste ovo svojstvo i omoguavaju vam da podesite vie rasporeda tastatura za podrku razliitim jezicima. Kada otvorite kontrolni panel Keyboard i odaberete stranu Language, ugledaete ekran kao na slici 17.9. U okviru Language treba da bude prikazano koji ste raspored tastature odabrali prilikom instalacije operativnog sistema. Pritiskom na dugme Add moete odabrati bilo koji od nekoliko dodatnih rasporeda tastature za strane jezike. Ovi rasporedi tastatura dodeljuju razliite znakove odreenim tasterima na standardnoj tastaturi. Standardni francuski raspored omoguava laki pristup akcentovanim slovima koja se esto javljaju u tom jeziku. Na primer, pritiskom na taster 2 pojavljuje se slovo . Da biste otkucali broj 2, pritisnite kombinaciju Shift+2. Druge zemlje francuskog govornog podruja za iste znakove koriste tastaturu na drugaiji nain, zbog ega Windows za neke jezike podrava po nekoliko razliitih rasporeda tastatura, u zavisnosti od zemlje u kojoj se tastatura koristi.
Napomena
Vano je shvatiti da ovo svojstvo ne predstavlja isto to i instalacija operativnog sistema na razliitom jeziku. Ovi rasporedi tastatura ne menjaju tekst koji se ve prikazuje na ekranu; oni menjaju samo znakove koji se stvaraju kada pritisnete odreene tastere.
816
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Slika 17.9 Strana Language u kontrolnom panelu Keyboard obezbeuje podrku viestrukih skupova
znakova
Alternativni rasporedi tastatura takoe ne podravaju pisma razliita od latininog, kao to su rusko i kinesko. Akcentovani znakovi i drugi simboli, koji se koriste u jezicima poput francuskog i nemakog, ine deo standardnog skupa ASCII znakova. Korisnici koji se slue engleskim jezikom uvek mogu da dou do ovih znakova uz pomo alata Windows Character Map ili kombinacijom tastera Alt i broja otkucanog na numerikom delu tastature. Alternativni raspored tastature samo omoguava laki pristup znakovima koji se koriste u pojedinim jezicima. Ako radite sa dokumentima koji koriste vie od jednog jezika, moete da podesite onoliko rasporeda tastatura koliko je potrebno i da se po elji prebacujete sa jednog na drugi. Kada na strani Language u kontrolnom panelu Keyboard pritisnete miem na polje za potvrdu Enable Indicator on Taskbar, pojavljuje se bira u izdvojenom delu palete poslova, koji vam omoguava lako prebacivanje izmeu tastatura za pojedine jezika. Na istoj strani moete da omoguite i kombinaciju tastera za prebacivanje izmeu podeenih rasporeda tastatura.
Prikljuci interfejsa tastature i mia

Kabl tastature moe da ima jednu od dve glavne vrste prikljuaka na kraju kabla prema sistemu. Na veini tastatura u maloprodaji kraj kabla prema tastaturi povezan je unutar kuita tastature, tako da morate otvoriti kuite tastature ako elite da otkaite ili ispitate kabl. Proirene tastature koje proizvodi IBM koriste jedinstveni kabl koji se ukljuuje i u tastaturu i u sistemsku jedinicu. Zahvaljujui tome, da biste zamenili kabl potrebno je samo utaknuti ga. Poseban prikljuak, nazvan SDL (engl. Shielded Data Link oklopljena veza podataka), primenjen je na kraju kabla prema tastaturi, a odgovarajui DIN prikljuak upotrebljen je na kraju kabla prema PC-ju. Bilo koja IBM tastatura ili kabl mogu se naruiti odvojeno, kao rezervni delovi. Novije proirene tastature imaju spoljanji odvojiv kabl koji se ukljuuje u tastaturu preko posebnog prikljuka, slinog telefonskom prikljuku. Drugi kraj kabla ima jednu od sledee dve vrste prikljuaka:
s s
DIN prikljuak sa 5 izvoda. Koristi se kod veine PC-ja sa matinim ploama Baby-AT oblika i veliine. Mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda. Koristi se kod PS/2 sistema i veine PC-ja sa LPX, ATX i NLX matinim ploama.
Na slici 17.10 i u tabeli 17.5 prikazani su raspored i namena izvoda za sve odgovarajue utikae i utinice prikljuaka.
Tehnologija tastature Tabela 17.5 Signali u prikljuku tastature

DIN sa 5 izvoda 2 4 5 1 3 Mini-DIN sa 6 izvoda 1 3 4 5 2 6
Poglavlje 17
817
Naziv signala Podaci sa tastature Uzemljenje +5 V Takt tastature Nije prikljuen Nije prikljuen Nije prikljuen
SDL sa 6 izvoda B C E D A F
DIN = Nemaka industrijska norma (Deutsche Industrie Norm), odbor koji postavlja nemake standarde za mere SDL = Oklopljena veza podataka (Shielded Data Link), vrsta oklopljenog prikljuka koju je stvorio AM, a koju koriste IBM i drugi za kablove tastatura
Utika 1 DIN sa 5 izvoda 4 2 3 5 5 2 3 Utinica 1 4
Utika
Utinica
5 Mini-DIN sa 6 izvoda 3 1 2
6 4 4
5 3 2 1
Utika SDL sa 6 izvoda A B C D E F F E
Utinica
Slika 17.10 Prikljuci tastature i mia
Prikljuci za mia na matinoj ploi takoe koriste mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda i imaju isti raspored izvoda i opis signala kao i prikljuci za tastature; meutim, paketi podataka nisu kompatibilni. To znai da lako moete utaknuti prikljuak mia, koji ide na matinu plou (tipa PS/2), u mini-DIN prikljuak za tastaturu ili da utaknete mini-DIN prikljuak tastature u prikljuak PS/2 mia; ipak, nijedno nee raditi ispravno u tom sluaju.
Upozorenje
Video sam PC-je koji imaju spoljanja napajanja i koji koriste iste standardne DIN prikljuke za tastaturu i za napajanje. Dok meusobno ukrtanje prikljuaka mia i tastature predstavlja bezopasnu neprijatnost, povezivanje napajanja na prikljuak za tastaturu moe da bude kobno.
818
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
USB tastature i mievi

Poslednja novost u oblasti interfejsa tastature (i pokazivakih ureaja) jeste njihovo prikljuivanje na PC posredstvom USB prikljuka, umesto standardnih prikljuaka za tastaturu i mia. Poto USB predstavlja univerzalnu sabirnicu, jedan USB prikljuak u sistemu moe da zameni standardne serijske i paralelne prikljuke, kao i prikljuke za tastaturu i mia. Dananji sistemi jo uvek imaju i USB i standardne prikljuke, ali bi budui sistemi mogli da napuste ostale i zadre samo jedan USB prikljuak. Nekoliko proizvoaa tastatura poelo je sa prodajom USB tastatura i pokazivakih ureaja; meu njima je i Microsoft sa svojom Natural Keyboard Elite. Ova tastatura predstavlja noviju verziju njegove tastature Natural Keyboard i moe da radi preko standardnog prikljuka za tastaturu, kao i preko USB prikljuka na novijim sistemima. Natural Keyboard Elite izgleda kao standardna tastatura Natural Keyboard i ima standardni mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda koji odgovara utinicama za tastaturu na svim savremenim matinim ploama, ali ima i poseban USB adapter koji omoguava neposredno povezivanje preko USB prikljuka.
Napomena
Treba istai da se elektronika u ovim tastaturama razlikuje i da USB adapter koji se dobija uz Natural Keyboard Elite nee raditi sa drugim standardnim tastaturama, kao to je Microsoftova Natural Keyboard, verzija 1.0. USB tastature ne prihvataju svi sistemi, ak ni svi sa USB prikljucima, zato to standardni BIOS PC-ja ima upravljaki program za tastaturu koji oekuje prisustvo tastature za standardni prikljuak. Ako je instalirana USB tastatura, sistem ne moe da je koristi zato to u BIOS-u ne postoji upravljaki program koji bi omoguio njen rad. U stvari, neki raunari tumae nepostojanje standardne tastature kao greku i zaustavljaju postupak podizanja sistema dok se takva tastatura ne instalira. Da biste koristili tastaturu posredstvom USB prikljuka morate da ispunite sledea tri zahteva:
s s s
Da imate USB prikljuak u sistemu. Da radite pod Microsoft Windowsom 98 ili Microsoft Windowsom NT 5.0 (koji sadre upravljake programe za USB tastature). Da imate tzv. podrku USB Legacy u svom BIOS-u.
Podrka USB Legacy podrazumeva da ROM BIOS vae matine ploe sadri upravljake programe koji prepoznaju USB tastaturu. Bez ovakvog BIOS-a ne moete da koristite USB tastaturu kada radite u DOS-u ili kada prvi put instalirate Windows u sistem. Osim toga, ako instalacija Windowsa ne uspe, a treba da radite izvan Windowsa, USB tastatura nee raditi ako je BIOS ne podrava. Praktino svi sistemi iz 1998. godine i noviji, koji imaju USB prikljuke, sadre i BIOS sa podrkom USB Legacy (tj. USB tastature).
Tastature sa posebnim svojstvima

Brojne tastature na tritu imaju posebna svojstva koja nemaju tastature standardnih oblika. Ova dodatna svojstva kreu se od prostih stvari, poput ugraenih kalkulatora i asovnika, do sloenijih svojstava kao to su integrisani pokazivaki ureaji, posebni rasporedi znakova, oblici i ak programabilni tasteri.
Dvorakova tastatura
Mnogi ljudi su godinama pokuavali da izmene izgled standardne tastature, kako bi poboljali brzinu kucanja i ergonominost. Standardni QWERTY raspored (nazvan tako po prvih est slova ispod tastera sa brojevima), na koji smo danas svi navikli, bio je prvenstveno
Poglavlje 17
819
namenjen da pojednostavi mehanike zahteve kod prvih pisaih maina (slika 17.11). Raspored slova je smanjivao mogunost meusobnog slepljivanja slova dok su se kretala prema papiru. Oko 1936. godine, August Dvorak i William L. Dealy razvili su izmenjeni raspored znakova na tastaturi pod nazivom pojednostavljena tastatura, prikazan na slici 17.12, koji je trebalo da zameni QWERTY raspored. Pri projektovanju rasporeda mislilo se na potrebe oveka koji kuca.
Slika 17.11 QWERTY raspored tastature
Slika 17.12 Dvorakov raspored tastature
Dvorak-Dealy raspored tastature obino se naziva samo Dvorakovim rasporedom, verovatno zato to je, posle predstavljanja poetnog reenja, Dvorak sam potroio mnogo godina na usavravanje i fino podeavanje rasporeda. Dvorakov raspored je 1982. godine najzad prihvaen kao ANSI standard. Razliit poloaj znakova na tasterima projektovan je tako da se podstie naizmenina upotreba ruku u toku kucanja. Znakovi su poreani tako da se samoglasnici nalaze u osnovnom redu ispod leve ruke, dok su najee korieni suglasnici postavljeni u osnovni red ispod desne ruke. Kao posledica ovakvog preureivanja, oko 70 procenata svih otkucanih slova nalazi se u osnovnom redu, u poreenju sa oko 31 procentom kod QWERTY rasporeda. Pored toga, slova su poreana tako da se podstie nain pritiskanja slian lupkanju prstima po stolu. Neki tvrde (mada to nikada nije dokazano) da Dvorakov raspored moe takoe da doprinese umanjenju tegoba kod sindroma karpalnog tunela i drugih povreda do kojih dolazi usled ponavljanja pokreta. Iako moete da kupite posebnu Dvorakovu tastaturu, na Dvorakov raspored moete prei a da pri tom ne potroite ni paru. Ako promenite upravljake programe operativnog sistema, vaa postojea QWERTY tastatura moe da radi kao Dvorakova. Poto promenite upravljake programe, moete da kupite ili napravite nalepnice za tastere koje e ukazati
820
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
na njihove nove poloaje ili da skinete kapice tastera i preuredite ih prema Dvorakovom rasporedu. Da biste u Windowsu 95/98 preli na Dvorakov raspored, uinite sledee: 1. 2. 3. 4. Otvorite kontrolni panel. Pritisnite miem dvaput uzastopno na ikonu Keyboard. Izaberite karticu Language. Pritisnite miem na Properties i promenite raspored na United States-Dvorak.
Umesto da promenite osobine (raspored) postojee tastature na odgovarajuem jeziku, moete da dodate novi jezik sa posebnim rasporedom. Nakon to se dodali novi jezik, obavezno potvrdite polje Enable Indicator on Taskbar. Ovaj izbor znai da e se na paleti poslova pojaviti indikator jezika. Ako pritisnete miem na indikator prikazae se meni sa spiskom svih instaliranih jezika (i rasporeda) na koje moete brzo da preete. Da biste primenili Dvorakov raspored u Windowsu 3.1 uinite sledee: 1. 2. 3. 4. 5. Otvorite kontrolni panel. Izaberite International. Izaberite Country = U.S. Izaberite Language = English (American). Izaberite Keyboard = U.S. Dvorak.
Da biste promenili raspored u DOS-u 5.0 do 6.22 potrebna vam je dodatna MS-DOS disketa. Na njoj se nalazi nekoliko datoteka sa alatkama, meu kojima i rasporedi Dvorakove tastature. Ako nemate ovu disketu, moete da je uitate sa Microsoftove Web lokacije. Dvorakova tastatura jo uvek ima svoje poklonike, ali nije dostigla iru popularnost, najvie zbog tekoa sa prelaskom sa uobiajene QWERTY tastature koja se i dalje najee koristi. Iako Dvorakov raspored ima izvesnih prednosti, teko je konano dokazati da on zaista poveava brzinu kucanja. Ako elite da saznate vie o Dvorakovom rasporedu, moete se obratiti Dvorak Internationalu (proitajte spisak isporuilaca na CD-u), neprofitabilnoj organizaciji posveenoj Dvorakovom rasporedu za tastature.
Ergonomske tastature
Noviji trend predstavlja promena oblika tastature, a ne promena rasporeda znakova. U skladu sa tim trendom pojavili su se brojni razliiti tzv. ergonomski oblici, sa ciljem da se tastatura oblikuje tako da bolje odgovara ljudskoj ruci. Kod veine ovih oblika tastatura je podeljena po sredini, sa polovinama nakrivljenim upolje. Neki od ovih oblika dozvoljavaju podeavanje ugla izmeu polovina, kao kod tastature Lexmark Select-Ease. Drugi opet imaju uvrene polovine, poput Microsoft Natural Keyboard. Ove razdeljene ili nakrivljene tastature vie odgovaraju prirodnom uglu ruku za vreme kucanja, nego standardna tastatura. One mogu da poveaju produktivnost i brzinu kucanja, kao i da umanje mogunost povrede usled ponovljenih naprezanja, kao to je sindrom karpalnog tunela (upala tetiva). Danas praktino svi proizvoai tastatura nude neki slian ergonomski oblik, sa istim merilima za kvalitet i oseaj kao kod standardnih tastatura. Keytronics proizvodi za Microsoft jednu od najpopularnijih ergonomskih tastatura, Microsoft Natural Keyboard, koja koristi jeftine prekidae tastera po kojima su oni poznati. Za one koji vie vole robusniju tastaturu sa veoma dobrim prekidaima, preporuujem tastature Lexmark Select-Ease, Alps, NMB Technologies ili Lite-On. Ove tastature su opremljene veoma dobrim mehanikim prekidaima koji daju jak odziv na dodir. Tastatura Lexmark, posebno, dozvoljava da podesite ugao izmeu dve polovine tastature, od potpuno sklopljenog oblika kao kod standardne tastature, do razdeljenog oblika pod skoro bilo kojim uglom. Moete
Reavanje problema i popravka tastatura
Poglavlje 17
821
ak da potpuno razdvojite dve polovine. Tastatura takoe ima ugraene oslonce za dlanove, poveanu razmaknicu i tastere za kursore na obema polovinama. Zbog toga to predstavljaju novost koja je u trendu, pojedine ergonomske tastature umeju da budu znaajno skuplje od uobiajenih, ali mogu da predstavljaju znaajnu pomo korisnicima koji imaju zdravstvene probleme izazvane ili pogorane nepravilnim poloajem runih zglobova na tastaturi. Opti korisnici, meutim, pruaju veliki otpor promenama, tako da ovi oblici jo uvek nisu uspeli da u znaajnijoj meri zamene standardni raspored tastature.
Programabilne tastature
Nekoliko preduzea, meu kojima i Maxi-Switch, predstavilo je tastature sa programabilnim tasterima. Tasterima moete da dodelite razliite nizove otkucaja ili makroe; moete ak da reprogramirate itav raspored tastature. Ovu vrstu tastatura nekada su isporuivali neki od glavnih prodavaca PC-ja, kao to je Gateway 2000. Izvesno vreme koristio sam vei broj ovih tastatura na svojim seminarima. Naalost, ustanovio sam da je teko zapamtiti programirane funkcije. Nehotino pritiskanje programiranog kontrolnog tastera esto bi promenilo stanje tastature i zahtevalo da se ona resetuje. Ova pojava je za posledicu imala neprijatno veliki broj poziva tehnikoj podrci od strane zbunjenih korisnika koji su se pitali zato su se njihove tastature zaglavile. Jo jedan nedostatak predstavljalo je poveanje irine tastature zbog dodatnih tastera, tako da bi tastatura postajala ira od veine standardnih. Ubrzo sam shvatio da su se programabilne funkcije tako retko koristile da jednostavno nisu bile vredne truda, pa sam odluio da ubudue nabavljam standardne tastature.
Reavanje problema i popravka tastatura

Greke na tastaturi obino su posledice dva jednostavna kvara. Ponekad se mogu pojaviti i ozbiljnije neispravnosti, ali su one mnogo ree. Najei su sledei kvarovi:
s s
Neispravni kablovi Zaglavljeni tasteri
Lako je ustanoviti da su kablovi neispravni ako kvar nije povremen. Ako itava tastatura prestane da radi ili ako svako pritiskanje tastera izaziva pojavu greke ili nepravilnog znaka, verovatno je krivac. Otklanjanje nedostatka je jednostavno, pogotovo ako imate rezervni kabl pri ruci. Prosto zamenite sumnjivi kabl onim sa proverene, ispravne tastature i utvrdite da li greka jo postoji. Ako se greka ponavlja, mora da se radi o neem drugom. Takoe, moete ispitati da li je kabl prekinut kada ga odvojite od tastature, pomou digitalnog multimetra (DMM). Postupak je umnogome olakan ako DMM omoguava zvunu proveru ispravnosti kabla. Uvrnite krajeve kabla kada proveravate svaki provodnik, tako da budete sigurni da nema prikrivenih prekida. Ako otkrijete prekid nekog voda, zamenite kabl ili itavu tastaturu, to je jeftinije. Poto rezervne tastature tako malo kotaju, ponekad je povoljnije zameniti itavu tastaturu nego nabaviti novi kabl. esto se desi da otkrijete kvar tastature kada sistem prijavi greku u toku POST-a. Veina sistema upotrebljava kodove za greke u numerikom formatu 3xx, da biste razlikovali kada se radi o tastaturi. Ako vam se pojavi takva poruka o greci tokom POSTa, zapiite je. Neke verzije BIOS-a ne koriste ifrovane numerike kodove greaka; jednostavno prijave neto slino sledeem:
Keyboard stuck key failure
Ovu poruku obino prikazuje sistem sa Phoenix BIOS-om ako je taster zaglavljen. Naalost, poruka ne otkriva koji je to taster! Ako va sistem prikae greku 3xx (greka na tastaturi) kojoj prethodi dvocifreni heksadecimalan broj, ovaj broj predstavlja kd tastera koji je otkazao ili se zaglavio. Potraite
822
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
taj kd tastera u tabelama koje su date u ovom odeljku i odredite koji je prekida tastera kriv za greku. Kvar ete najee otkloniti tako to ete skinuti kapicu sa tog tastera i oistiti prekida. Radi jednostavne provere prikljuka za tastaturu na matinoj ploi moete da proverite vrednosti napona na nekim od izvoda. Posluite se slikom 17.10 i izmerite vrednosti napona na razliitim izvodima prikljuka za tastaturu. Da biste spreili mogue oteenje sistema ili tastature iskljuite napajanje pre nego to odvojite tastaturu. Zatim odvojite tastaturu i ukljuite napajanje sistema. Merite napon izmeu izvoda uzemljenja i drugih izvoda, prema tabeli 17.6. Ako su vrednosti napona u ovim granicama, kola u matinoj ploi su verovatno ispravna.
Tabela 17.6 Vrednosti napona u prikljuku za tastaturu

Izvod DIN prikljuka 1 2 3 4 5 Izvod mini-DIN prikljuka 5 1 3 4 Signal Takt tastature Podaci sa tastature Rezervisano Uzemljenje Napajanje +5 V Napon +2,0 do +5,5 V +4,8 do +5,5 V +2,0 do +5,5 V
Ako naponi koje ste izmerili ne odgovaraju ovim vrednostima, matina ploa bi mogla da bude u kvaru. U suprotnom, moda je u kvaru kabl tastature ili sama tastatura. Ako sumnjate na neispravan kabl, najlake je zameniti ga provereno ispravnim. Ako sistem i dalje ne radi pravilno, moda morate da zamenite itavu tastaturu ili matinu plou. Kod mnogih novijih sistema prikljuci tastature i mia na matinoj ploi zatieni su zamenljivim osiguraem. Potraite bilo kakav osigura na matinoj ploi u blizini prikljuaka tastature ili mia. Drugi sistemi mogu da imaju ip kontrolera tastature (tip 8042) na podnoju. U tom sluaju kolo za tastaturu na matinoj ploi moda se moe popraviti zamenom tog ipa. Kako ovi ipovi sadre u sebi ROM kd, najbolje je nabaviti zamenu ipa od proizvoaa matine ploe ili BIOS-a. U nastavku sledi spisak standardnih POST i dijagnostikih kodova greaka tastature:
Kd greke 3xx 301 302 302 303 304 305 341 342 343 365 366 367 Opis Greke tastature Reset tastature ili zaglavljeni taster (XX 301, XX = heks. kd tastera) Zakljuan je prekida za zakljuavanje sistemske jedinice Korisnika greka u toku ispitivanja tastature Greka na tastaturi ili sistemskoj ploi; otkaz kontrolera tastature Greka na tastaturi ili sistemskoj ploi; visok takt tastature Greka na +5 V tastature; pregoreo osigura PS/2 tastature (na matinoj ploi) Greka na tastaturi Greka u kablu tastature Otkaz LED kartice na tastaturi ili otkaz kabla Otkaz LED kartice na tastaturi ili otkaz kabla Otkaz kabla interfejsa tastature Otkaz LED kartice na tastaturi ili otkaz kabla
Postupci rasklapanja i upozorenja
Poglavlje 17
823

Popravljanje i ienje tastature esto zahteva da je rastavite na delove, ali morate znati kada da se zaustavite! Neke tastature rastavljaju se bukvalno na stotine delia koje je skoro nemogue opet sastaviti. IBM tastatura u optem sluaju sastoji se od sledea etiri glavna dela:
s s s s
Kabl Kuite Sklop tastera Kapice tastera
Tastaturu moete lako rastaviti na ove glavne delove i zameniti bilo koji od njih, ali ne rastavljajte sklop tastera, inae ete biti zasuti stotinama sitnih opruga, draa i kapica tastera. Pronalaenje svih tih delia i ponovno sastavljanje tastature uopte nije zabavan nain troenja vremena. Moda i ne uspete da pravilno sastavite tastaturu. Na slici 17.13 prikazana je tipina tastatura sa otvorenim kuitem.
Spoljanji kabl
Osnova
LED kartica Sklop tastera Gornji poklopac Unutranji kabl
Noica
Slika 17.13 Delovi tipine tastature
Dodatnu tekou predstavlja to to ne moete odvojeno da nabavite manje delove, kao to su drai kontakta i opruge. Jedini nain da doete do tih delova jeste da ih uzmete sa druge tastature. Ako ikada budete imali tastaturu koja se ne moe popraviti, sauvajte je zbog ovih delova. Moda vam poslue jednog dana. Veina popravki ograniena je na promenu kabla ili ienje nekih delova tastature, od krajeva kabla do taaka kontakta tastera. Kabl tastature trpi dosta toga i lako moe da otkae. Krajevi kabla se isteu, uvru, vuku i sa njima se uopte pogreno postupa. Krajevi kabla su rastereeni od zatezanja, ali ipak moete da imate neprilika sa loim kontaktima u prikljucima ili sa prekinutim vodovima u kablu. Moda e vam biti potreban rezervni kabl za svaku vrstu tastature koju imate.
824
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Svi kablovi tastatura vezuju se za tastature i PC-je preko prikljuaka, tako da moete lako da zamenite kablove, bez vezivanja ica i lemljenja spojeva. Na starijim PC tastaturama sa 83 tastera i na AT tastaturama sa 84 tastera morate otvoriti kuite da biste prili prikljuku na koji je povezan kabl. Na novijim proirenim tastaturama sa 101 tasterom, koje isporuuju IBM, Lexmark i Unicomp, kabl se ukljuuje u tastaturu sa spoljanje strane kuita, preko modularnog prikljuka slinog telefonskom. Zahvaljujui ovakvom reenju, tastature IBM-a/Lexmarka/Unicompa mogu se upotrebljavati sa skoro svakim sistemom (izuzev prvog PC-ja); potrebno je samo da zamenite kabl. Na primer, jedina razlika izmeu proirenih tastatura za IBM AT i IBM PS/2 sistem jeste prikaeni kabl. PS/2 sistemi koriste mrki kabl sa manjim utikaem za raunar. AT kabl je crne boje i ima vei DIN utika na kraju prema raunaru. Proirene tastature moete meusobno da zamenjujete, sve dok upotrebljavate odgovarajui kabl za sistem. Jedini izvodljiv nain da popravite tastaturu jeste zamena kabla i ienje pojedinanih sklopova prekidaa tastera, itavog podnoja tastera ili kontakata na krajevima kabla. Osim ienja tastature, moete jo jedino zameniti itav sklop podnoja tastera (praktino celu tastaturu) ili kabl.
ienje tastature
Redovno ienje tastature predstavlja jedan od najboljih naina da tastaturu odravate u dobrom stanju. Tastaturu bi, preventivno, trebalo da usisate jednom nedeljno ili barem jednom meseno. Prilikom usisavanja najbolje je koristiti nastavak sa mekom etkom; tako ete lake ukloniti prainu. Osim toga, ne zaboravite da mnoge tastature imaju kapice koje se lako skidaju; budite paljivi da ne biste morali da ih vadite iz usisivaa. Umesto da usisate, prainu i prljavtinu moete da izduvate pomou boce sa sabijenim vazduhom. Pre nego to produvate tastaturu uz pomo sabijenog vazduha, prevrnite je naopako, tako da nakupljene estice prljavtine i praine mogu ispasti iz nje. Na svim tastaturama moe da se skine svaka kapica tastera, to je zgodno ako se taster zaglavi ili ne radi pravilno. Na primer, esta pojava je da taster ne radi svaki put kada ga pritisnete. Ovaj nedostatak obino je posledica nakupljene prljavtine ispod tastera. Izvlaka ipova u obliku slova U, koji se nalazi u mnogim kompletima raunarskog alata, predstavlja odlian alat za skidanje kapica tastera sa skoro svih tastatura. Jednostavno podvucite zakrivljene krajeve alata ispod kapice tastera, stisnite krajeve alata tako da se zakae za donju stranu kapice i povucite nagore. IBM prodaje poseban alat za skidanje kapica tastera, ali je izvlaka ipova bolji. Poto ste skinuli kapicu, izduvajte pomou sabijenog vazduha prostor ispod kapice da biste uklonili prljavtinu. Zatim vratite kapicu i proverite da li taster radi.
Upozorenje
Kada skidate kapice tastera dobro pazite da ne skinete i razmaknicu sa originalnih PC tastatura sa 83 tastera i AT tastatura sa 84 tastera. Ovu razmaknicu je veoma teko vratiti na mesto. Novije tastature sa 101 tasterom koriste drugaiji iani nosa, koji se mnogo lake skida i postavlja. Prosuta tenost takoe moe da izazove probleme. Ako na tastaturu prospete neko osveavajue pie ili oljicu kafe, ne znai da je obavezno dolo do nesree. Treba odmah (ili to je mogue pre) isprati tastaturu destilovanom vodom. Delimino rasklopite tastaturu i isperite sve delove. (Proitajte uputstvo za rasklapanje u prethodnom odeljku, Postupci rasklapanja i upozorenja). Ako se prosuta tenost osuila, potopite tastaturu u vodu na neko vreme. Kada se uverite da je tastatura ista, sa par litara destilovane vode isperite tastaturu i posebno prekidae tastera da biste uklonili zaostalu prljavtinu. Poto se tastatura potpuno osui, trebalo bi da radi savreno. Moda ste iznenaeni injenicom da kvaenje vodom ne kodi vaoj tastaturi. Jedino pazite da koristite iskljuivo destilovanu vodu, koja ne sadri mineralne i druge ostatke. Takoe se uverite da je tastatura potpuno suva pre
Poglavlje 17
825
nego to pokuate da je upotrebite, inae bi na nekim njenim delovima moglo da doe do kratkog spoja.
Zamena tastature
U veini sluajeva jeftinije je ili isplativije da zamenite tastaturu nego da je popravljate. Ovo posebno vai ako je tastatura neispravna ili ako je neki prekida tastera pokvaren. Rezervne delove za tastature skoro je nemogue nabaviti i uglavnom ih je teko ugraditi. Osim toga, sa jeftinijim PC-jima isporuuju se tastature koje ostavljaju mnogo neispunjenih elja. esto pruaju oseaj mekoe, sa malim ili nikakvim odzivom na dodir. Loa tastatura moe da uini rad na raunaru neprijatnim, posebno ako kucate naslepo. Zbog svega ovoga esto nije loa ideja da postojeu tastaturu zamenite nekom boljom. Moda najbolje tastature u itavoj raunarskoj industriji pravi IBM ili, tanije, Unicomp. Pre nekoliko godina IBM je izdvojio ogranke za proizvodnju tastatura i tampaa u odvojeno preduzee pod nazivom Lexmark. Lexmark je poeo da proizvodi veinu tastatura i tampaa sa oznakom IBM i da ih prodaje ne samo IBM-u, ve i drugim isporuiocima PCja i krajnjim korisnicima. Lexmark je 1996. godine prodao svoju tehnologiju tastatura preduzeu pod nazivom Unicomp, koje sada nudi irok izbor od preko 1400 tastatura. U tabeli 17.7 dati su brojevi svih tastatura i kablova oznake IBM. Moete se pozvati na ove brojeve kada traite zamenu za IBM tastaturu, neposredno od IBM-a ili od nezavisnih preduzea. Mnoga nezavisna preduzea prodaju tastature sa oznakom IBM-a, nove i obnovljene, za mnogo manje novca nego IBM. Ne zaboravite da te iste tastature moete nabaviti i od Unicompa, iako one ne nose oznaku IBM-a.
Tabela 17.7
Opis
Brojevi IBM tastatura i kablova

Broj dela 8529297 8529168 8286165 8286146 1390290 6447033 1392090 6447051 61X8898 27F4984 72X8537
Amerika PC tastatura sa 83 tastera, sa kablom Kabl za PC tastaturu sa 83 tastera Amerika AT tastatura sa 84 tastera, sa kablom Kabl za tastaturu sa 84 tastera Amerika tastatura sa 101 tasterom, bez LED ploice Amerika tastatura sa 101 tasterom, sa LED ploicom Amerika tastatura sa 101 tasterom, sa LED ploicom (oznaka PS/2) Kabl od 2 metra za proirenu tastaturu (DIN prikljuak) Kabl od 2 metra za proirenu tastaturu (mini-DIN prikljuak) Kabl od 2 metra za proirenu tastaturu (oklopljeni mini-DIN prikljuak) Kabl od 3 metra za proirenu tastaturu (mini-DIN prikljuak)
Treba napomenuti da se originalne IBM tastature sa 83/84 tastera prodaju zajedno sa kablom koji ima vei DIN prikljuak sa 5 izvoda. IBM-ove proirene tastature uvek se prodaju (barem kod IBM-a) bez kabla. Kabl morate da naruite kao odvojeni deo. Mogu se dobiti kablovi za povezivanje tastatura sa starijim sistemima koji koriste vei DIN prikljuak ili sa PS/2 sistemima (i mnogim odgovarajuim) koji koriste manji, mini-DIN prikljuak. IBM je nedavno zapoeo prodaju itavih sklopova tastatura u okviru programa pod nazivom IBM Options. Ovaj program treba da proda delove preko maloprodajne mree krajnjim korisnicima IBM-ovih i odgovarajuih sistema drugih isporuilaca. Stavke u okviru programa IBM Options prodaju se preko uobiajene maloprodajne mree, na primer kod CompUSA i Computer Discount Warehouse (CDW). Ove stavke su mnogo jeftinije nego kada se naruuju kao rezervni delovi. Za njih vai puna garancija i prodaju se kao kompleti
826
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
sa kablovima. U tabeli 17.8 navedene su neke od tastatura iz programa IBM Options i njihovi brojevi.
Tabela 17.8 Tastature iz programa IBM Options (maloprodaja)

Opis IBM proirena tastatura (kabl sa DIN prikljukom) IBM proirena tastatura (kabl sa mini-DIN prikljukom) IBM proirena tastatura, ugraena pokazivaka kugla (kabl sa DIN prikljukom) IBM proirena tastatura, ugraena pokazivaka kugla (kabl sa mini-DIN prikljukom) IBM proirena tastatura, ugraen ureaj za pokazivanje TrackPoint II (kablovi sa mini-DIN prikljucima) Broj dela 92G7454 92G7453 92G7456 92G7455 92G7461
Izuzetno dobar odziv na dodir kod IBM/Lexmark/Unicomp tastatura slui kao reper ostalima u ovoj oblasti. Mada je oseaj pri radu sa tastaturom stvar ukusa, nikada nisam koristio tastaturu koja daje bolji oseaj od ovih. Svaki sistem koji koristim sada opremam Unicompovom tastaturom, ukljuujui tu i brojne sisteme koji nisu IBM-ovi. Ove tastature moete da nabavite od Unicompa po veoma povoljnim cenama. Po oglasima u raunarskim asopisima ponekad moete nai i modele sa oznakom IBM-a za manje od 100 $. Unicomp prodaje i druge tastature po veoma razumnim cenama. Mogu se dobiti brojni razliiti modeli, meu kojima i oni sa ugraenom pokazivakom kuglom ili ak sa revolucionarnim pokazivakim ureajem TrackPoint. (TrackPoint toak za pokazivanje predstavlja malo dugme smeteno izmeu tastera G, H i B.) Ovim ureajem prvo su opremljeni laptop sistemi IBM ThinkPad, mada se takve tastature sada prodaju i uz PC-je drugih proizvoaa. Licencu za ovu tehnologiju dobili su mnogi proizvoai, meu njima i Toshiba. Alps, Lite-On i NMB Technologies proizvode veoma dobre tastature koje daju slian oseaj kao IBM/Lexmark/Unicomp modeli. Tastature ovih proizvoaa takoe daju odlian odziv na dodir, sa dobrim zvukom klik. One predstavljaju moj drugi izbor, odmah posle Unicompove tastature. Maxi Switch takoe pravi veoma dobre tastature koje koriste brojni proizvoai PC-ja, kao Gateway 2000. I one pruaju dobar oseaj, pa ih esto preporuujem. Mnogi od ovih proizvoaa mogu da naprave tastature sa oznakom vaeg preduzea (kao to su modeli Maxi Switcha, koje koristi Gateway 2000), to je idealno za proizvoae klonova koji ele da njihovo ime postane prepoznatljivo.
Pokazivaki ureaji
Mia je izumeo 1964. godine Douglas Englebart, u to vreme zaposlen u Stanford Research Institute (SRI), istraivakom odeljenju koje je sponzorisao Stanfordski univerzitet. Zvanini naziv za mia bio je X-Y pokaziva poloaja za ekranski sistem. Xerox je 1973. godine upotrebio mia u svom revolucionarnom raunarskom sistemu Alto. U to vreme, naalost, ovi sistemi bili su eksperimentalni i korieni su iskljuivo za istraivanja. Nekoliko ljudi iz Applea, meu njima i Steve Jobs, pozvano je 1979. godine da vidi sistem Alto i softver koji ga je pokretao. Steve Jobs je bio oduevljen onim to je video kao budunost raunarstva i to je podrazumevalo upotrebu mia kao pokazivakog ureaja i grafikog korisnikog interfejsa (GUI) koji je radio sa njim. Apple je ubrzo ugradio ova svojstva u ono to e postati raunar Lisa i privukao je 15 do 20 Xeroxovih naunika da rade na Apple sistemu. Iako je Xerox 1981. godine predstavio raunar Star 8010 koji je koristio ovu tehnologiju, raunar je bio skup, loe reklamiran i moda pomalo ispred svog vremena. Apple je 1983. godine predstavio raunar Lisa, svoj prvi sistem koji je koristio mia. Ni on nije imao veeg uspeha, najvie zbog cene od 10000 $, ali je ve tada Jobsov Apple radio na jeftinom
Pokazivaki ureaji
Poglavlje 17
827
nasledniku Lise, Macintoshu. Apple Macintosh pojavio se 1984. godine. Mada nije odmah postao hit, Macintosh je vremenom postajao sve popularniji. Mnogi pripisuju Macintoshu izum mia i GUI-ja; meutim, kao to moete videti, ova tehnologija pozajmljena je od drugih (SRI i Xerox). Izvesno je da su Macintosh i sada Microsoftovi Windows i OS/2 doprineli popularizaciji ovog interfejsa i uveli ga u armiju PC sistema zasnovanih na Intelovim procesorima. Mada se mi nije brzo ustalio na tritu PC-ja, dananji GUI za PC sisteme, poput Windowsa i OS/2, praktino zahtevaju upotrebu mia. Stoga je uobiajeno da se mi prodaje uz skoro svaki novi sistem na tritu. Postoje mievi u brojnim oblicima i veliinama i od mnogo razliitih proizvoaa. Neki su uzeli standardnog mia i okrenuli ga naopake, stvorivi pokazivaku kuglu. Kod pokazivakih ureaja sa kuglom, rukom neposredno pomerate kuglu, a ne sam ureaj. IBM je ak proizveo veoma zgodan promenljiv ureaj mi/kugla, nazvan TrackPoint (broj dela 1397040). TrackPoint moe da se koristi bilo kao mi (sa kuglom nadole) bilo kao pokazivaka kugla (sa kuglom nagore). (Ovaj ureaj ne bi trebalo zameniti sa onim slinog naziva TrackPoint II, koji se ugrauje u tastature prenosivih i stonih raunara. Iste su namene, ali razliite konstrukcije prim. prev.) Pokazivake kugle uglavnom imaju mnogo vee kugle od standardnog mia. Izuzev orijentacije i moda veliine kugle, pokazivaka kugla istovetna je sa miem po konstrukciji, nainu rada i elektrinom interfejsu. Najvei proizvoai mieva jesu Microsoft i Logitech. Iako se mievi mogu razlikovati po obliku, njihovo praktino korienje i odravanje razlikuju se veoma malo. Standardni mi sastoji se od nekoliko delova:
s s s s s
Kuite koje drite u ruci i pomerate po stolu Kotrljajua kuglica koja ukazuje sistemu na pokrete Tasteri za izbor (obino dva) Kabl za povezivanje mia sa sistemom Prikljuak interfejsa koji vezuje mi za sistem
Kuite je nainjeno od plastike i sastoji se od veoma malog broja pokretnih delova. Na gornjoj strani kuita, tamo gde vai prsti obino lee, nalaze se tasteri. Tastera moe biti proizvoljan broj, ali ih u svetu PC-ja obino postoje dva. Ako na vaem miu postoje dodatni tasteri, za njihov rad potreban je poseban softver. Na donjoj strani kuita nalazi se gumena kuglica koje se kotrlja kako vi pomerate mia po povrini stola. Okretanje ove gumene kuglice pretvara se u elektrine signale koji se alju do raunara kroz kabl. Neki mievi imaju poseban optiki senzor koji prepoznaje kretanje preko mree. Ovi optiki mievi pali su u nemilost zato to rade samo ako ispod njih podmetnete posebnu podlogu sa mreom. Kabl moe biti proizvoljne duine, ali je obino dugaak od jednog do dva metra.
Savet
Ako pri kupovini moete da birate duinu kabla, uzmite dui kabl. To e vam olakati postavljanje mia u odnosu na raunar. Nakon to ga poveete sa raunarom, mi se sporazumeva sa vaim sistemom pomou upravljakog programa, koji se posebno uitava ili je ugraen u softver operativnog sistema. Na primer, za upotrebu mia u Windowsu ili OS/2 nisu potrebni posebni upravljaki programi, ali korienje mia u veini programa u DOS-u zahteva da se uita poseban upravljaki program pomou datoteke CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT. Bez obzira na to da li je ugraen ili nije, upravljaki program prevodi elektrine signale koje alje mi u podatke o poloaju i ukazuje na stanja tastera. Iznutra posmatrano, mi je zaista jednostavan. Kuglica se obino oslanja na dva valjia, jedan koji prevodi kretanje po x osi i drugi koji prevodi kretanje po y osi. Ovi valjii
828
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
obino su vezani za male diskove sa prorezima koji naizmenino zaklanjaju i proputaju svetlost. Mali optiki senzori prepoznaju obrtanje diska tako to primaju infracrvenu svetlost koja trepe kako se disk sa prorezima obre i preseca svetlost. Ovo treptanje pretvara se u kretanje du osa. Ovako postavljeni tzv. opto-mehaniki mehanizam danas je ubedljivo najei u upotrebi (slika 17.14).
Presecajui disk za X osu Gumena kuglica Presecajui disk za Y osu
Izlaz X
Izlaz Y
Detektor svetlosti
Izvor svetlosti
Valji za X osu
Valji za Y osu
Izvor svetlosti
Detektor svetlosti
Slika 7.14 Tipini opto-mehaniki mehanizam mia. Treba napomenuti da su, radi preglednosti, na ovoj slici prikazana samo dva optika detektora. Mievi koriste najmanje dva a ponekad i tri senzora po disku.
Vrste interfejsa za pokazivake ureaje

Od vrste interfejsa koji koristite zavisi i vrsta prikljuka preko kojeg je mi povezan na sistem. Tri osnovne vrste interfejsa koriste se za povezivanje mia, uz moguu etvrtu kombinaciju ureaja. Mievi su najee vezani za raunar preko sledea tri interfejsa:
s s s
Serijskog interfejsa Namenskog prikljuka mia na matinoj ploi Interfejsa kartice za sabirnicu
Serijski interfejs
Omiljeni nain povezivanja mia na starije PC-je jeste preko standardnog serijskog interfejsa. Kao i kod drugih serijskih ureaja, na kraju kabla mia nalazi se muki prikljuak sa 9 ili 25 noica. Za komunikaciju izmeu mia i upravljakog programa koristi se samo nekoliko noica u prikljucima DB-9 ili DB-25, ali je u prikljuku mia prisutno obino svih 9, odnosno 25 noica. Kako veina PC-ja ima dva serijska prikljuka, serijski mi moe da se utakne u COM1: ili u COM2:. Upravljaki program prilikom pobuivanja pretrauje prikljuke da bi odredio na koji je povezan mi. Poto serijski mi nije neposredno vezan za sistem, on sam po sebi ne koristi resurse sistema. Umesto mia, resurse sistema koristi serijski prikljuak na koji je povezan. Na primer, ako imate mi vezan na COM2:, on najverovatnije koristi IRQ3 i adrese U/I prikljuka 2F8h-2FFh.
tt Proitajte Serijski prikljuci, str. 772.
Pokazivaki ureaji
Poglavlje 17
829
Prikljuak mia na matinoj ploi (PS/2)

Veina novijih raunara danas ima prikljuak mia ugraen na matinu plou. Ovu praksu je zapoeo IBM sa PS/2 sistemima 1987. godine, tako da se ovaj interfejs esto naziva PS/ 2 interfejsom mia. Ovaj naziv ne znai da takav mi moe da radi samo sa PS/2; on znai da se mi moe vezati za svaki sistem koji na matinoj ploi ima namenski prikljuak za mia (slika 17.10). Sa gledita hardvera, prikljuak mia na matinoj ploi najee je potpuno isti kao i mini-DIN prikljuak koji se koristi za novije tastature. U stvari, prikljuak mia na matinoj ploi povezan je sa kontrolerom tastature 8042 koji se nalazi na matinoj ploi. Svi PS/2 raunari na poleini imaju mini-DIN prikljuak za tastaturu i prikljuak za mia. Veina kompatibilnih tankih raunara takoe ima te iste prikljuke, radi utede prostora. Ostale matine ploe imaju prikljuak za mia sa noicama, zato to u veinu standardnih kuita ne moe da se ugradi mini-DIN prikljuak mia. U tom sluaju, uz sistem se obino isporuuje kabl sa adapterom. Ovaj kabl prilagoava prikljuak sa noicama na matinoj ploi standardnom mini-DIN prikljuku koji se koristi za ovakvu vrstu mieva.
Upozorenje
Kao to je prethodno spomenuto u ovom poglavlju, u odeljku Prikljuci interfejsa tastature/mia, mini-DIN utikai, koji se koriste za vezivanje tastature i mia, na mnogim sistemima meusobno su zamenljivi i fiziki i elektrino, ali nisu zamenljivi i paketi podataka koje oni prenose. Postarajte se da utaknete oba ureaja u odgovarajue utinice ili nijedan nee raditi ispravno. Vezivanje mia na ugraeni prikljuak predstavlja najbolji nain vezivanja, zato to u sistemu ne rtvujete nijedan serijski prikljuak niti prikljuak interfejsa i zato to kola serijskog prikljuka ne ograniavaju mogunosti sistema. Prikljuak za mia na matinoj ploi (ili PS/2) od resursa sistema obino koristi IRQ 12, kao i adrese U/I prikljuka 60h i 64h. Kako prikljuak za mia na matinoj ploi koristi ip kontrolera tastature 8042, adrese prikljuka jesu adrese tog ipa. IRQ 12 zahtev za prekid obino je slobodan na veini sistema i, naravno, mora da ostane slobodan na svim sistemima sa ISA sabirnicom koji imaju prikljuak za mia na matinoj ploi, zato to deljenje zahteva za prekid nije dozvoljeno kod ISA sabirnice.
Serijski i PS/2 (na matinoj ploi) prikljuak za mia

Hibridna vrsta mia moe da se utakne u serijski prikljuak ili u prikljuak za mia na matinoj ploi. Ova kombinacija serijskog i PS/2 mia prilagodljivija je od mia sa jednom vrstom prikljuka. Kola u ovom miu automatski prepoznaju vrstu prikljuka na koji je vezan i podeavaju mia automatski. Ovi mievi obino imaju mini-DIN prikljuak na kraju kabla i adapter koji pretvara mini-DIN u serijski prikljuak sa 9 ili 25 noica. Ponekad ljudi pokuavaju da pomou adaptera veu serijski mi na prikljuak za mia na matinoj ploi ili da veu PS/2 mia na serijski prikljuak. Razlog to to ne radi nije u adapteru. Ako mi nije izriito odreen kao serijski i PS/2 mi, on ne radi na oba interfejsa, ve samo na onom interfejsu za koji je namenjen. Oznaku vrste mia nai ete uglavnom na njegovoj donjoj strani.
Mi za sabirnicu
Mi za sabirnicu obino se koristi kod sistema koji nemaju prikljuak mia na matinoj ploi niti raspoloivih serijskih prikljuaka. Naziv mi za sabirnicu izveden je iz injenice da mi zahteva posebnu interfejs karticu za sabirnicu, koja zauzima prikljuak u vaem raunaru i komunicira sa upravljakim programom preko glavne sabirnice matine ploe. Iako korienje mia za sabirnicu tee nesmetano za korisnika (nema razlike u radu izmeu ovakvog i drugih vrsta mieva), mnogi smatraju da je mi za sabirnicu manje poeljan od
830
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
ostalih vrsta, zato to zauzima prikljuak koji bi mogao da se iskoristi za neki drugi dodatni ureaj. Drugi nedostatak mia za sabirnicu jeste njegova elektrina nekompatibilnost sa drugim vrstama mieva. Poto nisu ba omiljeni, mievi za sabirnicu ne mogu se lako nai. Isto tako, adapteri za sabirnice mogu se dobiti uglavnom samo za ISA prikljuke; kako se uvek radi o 8-bitnim karticama, ogranien vam je izbor zahteva za prekid bez sukobljavanja hardvera. Mi za sabirnicu moe da bude i opasan, jer koristi mini-DIN prikljuak slino miu na matinoj ploi (PS/2) koji ima devet izvoda umesto pet. Na slici 17.15 prikazan je tipini prikljuak za mia za sabirnicu.
Slika 17.15 Mini-DIN prikljuak sa devet izvoda za mia za sabirnicu
Adapterske kartice za ovakvog mia uglavnom imaju mogunost izbora zahteva za prekid i postavljanja adresa U/I prikljuka, ali je izbor IRQ-a ogranien na 8-bitne zahteve za prekid. Ovo obino znai da morate izabrati IRQ 5 na veini sistema koji ve imaju dva serijska prikljuka, zato to su svi ostali 8-bitni zahtevi za prekid u upotrebi. Ako ve koristite neku drugu iskljuivo 8-bitnu karticu koja zahteva prekid, poput nekih zvunih kartica, neete moi da pokrenete oba ureaja u istom sistemu, a da se oni ne sukobe. Sve u svemu, smatram da treba izbegavati mia za sabirnicu.
Napomena
Microsoft za ovakve mieve ponekad upotrebljava naziv inport mi, to je njihovo zatieno ime za mia vezanog na sabirnicu.
USB
Univerzalna serijska sabirnica jeste najnoviji interfejs za PC tastature i praktino za svaki drugi tip dopunskih ureaja. USB tastature vezane su za PC preko univerzalnog prikljuka sa etiri izvoda, koji koriste svi USB ureaji. Kako moete da utaknete do 127 ureaja u jedan USB prikljuak na vaem PC-ju, ove tastature esto sadre dodatne USB utinice ugraene u kuite, to im omoguava da se ponaaju kao razvodna kutija za druge USB ureaje. Kao opciju, USB utika koji se vezuje za va sistem moe da ima prolazni prikljuak. To je standardni USB utika sa integrisanom USB utinicom, tako da moete vezati jo jedan ureaj koristei isti prikljuak na raunaru. Neke USB tastature sadre i standardni PS/2 prikljuak mia, tako da moete vezati postojeeg mia neposredno na tastaturu, a ne na raunar.
Reavanje problema u radu sa miem

Ako vam se pojave tekoe u radu sa miem, treba da pogledate samo dve osnovne stvari hardver i softver. Kako su mievi u osnovi jednostavni ureaji, pregled hardvera oduzima veoma malo vremena. Meutim, otkrivanje i ispravljanje neprilika sa softverom moe da potraje neto due.
Pokazivaki ureaji
Poglavlje 17
831
ienje mia
Ako primetite da pokaziva mia skakue preko ekrana, moda je vreme da oistite mia. Prekide izazivaju prljavtina i praina koje su se nahvatale na sklop kuglice i valjia u miu, ograniavajui njegovo slobodno okretanje. Sa gledita hardvera mi je jednostavan ureaj i njegovo ienje je veoma jednostavno. Najpre kuite mia okrenite naopake, tako da vidite kuglicu na dnu. Obratite panju na to da oko kuglice postoji poklopac koji moete da otvorite. Ponekad tu stoji i uputstvo kako da otvorite poklopac. (Neki mievi bez oznake zahtevaju da odvijete nekoliko vijaka da biste doli do kuglice.) Uklonite poklopac da biste bolje videli kuglicu i leite u kojem se ona nalazi. Ako opet prevrnete mia, gumena loptica treba da vam ispadne u ruku. Pogledajte kuglicu. Moe da bude sive ili crne boje, ali na njoj ne sme da bude nikakve vidljive prljavtine. Ako ima prljavtine, operite je u sapunici ili u blagom rastvarau, na primer u rastvoru za ienje kontaktnih soiva ili u alkoholu, i osuite je. Sada pogledajte leite u kojem se inae nalazi kuglica. Videete dva ili tri tokia ili valjia preko kojih se kuglica okree. Ako ugledate prainu ili prljavtinu na ovim tokiima, odnosno valjiima, ili oko njih, treba da ih oistite. Najbolje bi bilo da to uinite pomou boce sa sabijenim vazduhom, koja moe da izduva svaku prainu ili prljavtinu. Za ienje valjia moete da iskoristite neko sredstvo za ienje elektrinih kontakata. Ne zaboravite da svaka zaostala prljavtina ili praina ometa okretanje kuglice i ini da mi ne radi kako bi trebalo. Sastavite mia tako to prvo ubacite kuglicu u leite i zatim zabravite poklopac. Mi treba da izgleda potpuno isto kao pre otvaranja poklopca, s tim to je sada primetno istiji.
Sukobi zahteva za prekid

Zahtevi za prekid jesu interni signali koje va sistem koristi da bi oznaio kada neto treba da se desi. Kod mia se zahtev za prekid koristi kadgod on ima podatak koji treba da se poalje upravljakom programu. Ako se pojavi sukob, tj. mi i neki drugi ureaj koriste isti zahtev za prekid, mi nee raditi ispravno ako uopte bude radio. Sukobi zahteva za prekid obino se ne javljaju ako va sistem koristi prikljuak za mia, ali mogu da se pojave kod drugih vrsta interfejsa mia. Prikljuci mia ugraeni u savremene matine ploe skoro uvek su postavljeni na IRQ 12. Ako va sistem ima prikljuak mia na matinoj ploi, pazite dobro da ne postavite neku drugu adaptersku karticu na IRQ 12 ili e doi do sukoba. Kada koristite serijskog mia, sukobi zahteva za prekid obino se deavaju ako dodate trei i etvrti serijski prikljuak, koristei za to ili karticu za proirenje ili unutranji serijski ureaj kao to je modem. Sukob nastaje zbog toga to su kod sistema sa ISA sabirnicom neparni serijski prikljuci (1 i 3) obino podeeni da koriste iste zahteve za prekid, a tako je i sa parnim prikljucima (2 i 4). Stoga, ako je va mi vezan na COM2: i ako unutranji modem koristi COM4:, oba bi mogla da koriste isti zahtev za prekid i ne moete ih koristiti u isto vreme. Kako mi zahteva prekide samo kada se pomera, modem bi mogao da radi ispravno sve dok ne dodirnete mia; u tom trenutku modem bi se iskljuio. Mia i modem moete istovremeno da koristite ako jedno od njih premestite na neki drugi serijski prikljuak. Na primer, ako va mi koristi COM1:, a modem i dalje koristi COM4:, moi ete istovremeno da koristite oboje, zato to parni i neparni prikljuci koriste razliite zahteve za prekid. Najbolji nain da izbegnete ove sukobe zahteva za prekid jeste da obezbedite da nijedan zahtev za prekid ne koriste dva ureaja. Postoje adapteri za dodavanje serijskih prikljuaka COM3: i COM4: koji ne dele zahteve za prekid koje koriste COM1: i COM2:. Ove kartice omoguavaju da novi prikljuci COM koriste zahteve za prekid koji su obino slobodni, kao to su IRQ 10, 11, 12, 15 ili 5. Nikada ne preporuujem ureenje sistema sa deljenim zahtevima za prekid; to je siguran nain da kasnije upadnete u nevolje.
832
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Ako kod mia za sabirnicu sumnjate na sukob zahteva za prekid, moete da upotrebite Device Manager (kojem se pristupa iz kontrolnog panela System) u Windowsu 9x ili ak program kao to je Microsoft Diagnostics (MSD), koji e vam pomoi da otkrijete koji zahtev za prekid koristi mi. MSD dobijate besplatno sa Windowsom 3.0 ili novijim, kao i sa MS-DOS-om 6.0 ili novijim.
uu Proitajte Programi za ispitivanje ispravnosti operativnog sistema, str. 1150.

Znajte da programi koji pokuavaju da otkriju korienje IRQ-a, kao to je MSD, nisu uvek potpuno pouzdani; u stvari, oni daju netane podatke u mnogim sluajevima, a da bi radili obino zahtevaju da bude uitan upravljaki program za dati ureaj. Device Manager u Windowsu 9x predstavlja deo Plug-and-Play (PnP) softvera za sistem i uglavnom je sasvim pouzdan na PnP hardveru. Mada neki od ovih programa mogu da imaju tekoa, veina e lako otkriti IRQ mia ako je uitan upravljaki program za mia. Nakon to je IRQ otkriven, moda ete morati da promenite IRQ adaptera mia za sabirnicu ili IRQ jednog ili vie drugih ureaja u sistemu, da bi sve zajedno radilo ispravno. Ako upravljaki program odbija da uopte prepozna mia, bez obzira na njegovu vrstu, pokuajte da upotrebite drugog mia za kojeg znate da radi. Zamena mia koji ne radi provereno dobrim miem moda predstavlja jedini nain da saznate da li nedae zaista izaziva neispravan mi. Nailazio sam na neprilike u kojima je lo mi izazivao pravo zaglavljivanje sistema kada bi se uitao upravljaki program ili ak kada bi program za dijagnostikovanje problema, kao to je MSD, pokuao da pristupi miu. Ovu vrstu kvara moete lako da otkrijete ako uitate MSD sa opcijom /I, koja ini da MSD izbegne poetno prepoznavanje hardvera. Tada izvrite svako ispitivanje pojedinano, ukljuujui i ispitivanje mia, da biste videli da li se sistem zaglavljuje. Ako se sistem zaglavljuje za vreme ispitivanja mia, pronali ste neispravnog mia ili neispravan prikljuak za mia. Pokuajte da zamenite mia da biste videli da li to pomae. Ako ne pomae, moda ete morati da zamenite serijski prikljuak ili adapter mia za sabirnicu. Ako je neispravan prikljuak mia na matinoj ploi, moete da zamenite itavu matinu plou to je najee skupo ili moete samo da onemoguite prikljuak mia na matinoj ploi, pomou kratkospojnika ili programa za podeavanje BIOS-a sistema, i da umesto njega prikljuite serijskog mia ili mia za sabirnicu. Ovo vam omoguava da i dalje radite sa svojim sistemom, bez potrebe da menjate matinu plou.
Upravljaki program
Da bi radio ispravno, mi zahteva da upravljaki program bude instaliran. U DOS-u upravljaki program morate da uitate runo, preko datoteka CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT, dok se u svim verzijama Windowsa upravljaki program uitava automatski. Obino preporuujem da se iskoriste ponueni upravljaki programi koje sadre operativni sistemi Windows ili OS/2. U tim okruenjima nije potreban dodatni, spoljanji upravljaki program. Jedini razlog za uitavanje spoljanjeg upravljakog programa (preko datoteke CONFIG.SYS) jeste potreba da mi radi sa DOS programima u Windowsu 3.1. Podrazumeva se da upravljaki programi iz Windowsa 9x podravaju korienje mia u DOS programima. Ako vam je potrebno da mi radi u standardnom DOS-u drugim reima, izvan Windowsa ili OS/2 morate uitati upravljaki program preko datoteke CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT. Ako je uitan preko datoteke CONFIG.SYS, upravljaki program se obino naziva MOUSE.SYS. Verzija koja se uitava preko datoteke AUTOEXEC.BAT naziva se MOUSE.COM. (Mogue je da vai upravljaki programi za mia imaju drugaija imena, to zavisi od proizvoaa.) Jo jednom, ne zaboravite da vam nije potreban dodatni upravljaki program ako koristite mia samo u Windowsu ili OS/2, jer je upravljaki program za mia ve ugraen u sistem. Prvi korak pri instaliranju upravljakog programa za mia u DOS-u jeste provera da li se u datotekama CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT nalazi pravilna komanda za uitavanje
Pokazivaki ureaji
Poglavlje 17
833
upravljakog programa. Ako je nema, dodajte odgovarajui red, prema uputstvu koje ste dobili uz mia. Na primer, pravilna komanda za uitavanje upravljakog programa za Microsoftov mi preko datoteke CONFIG.SYS glasi:
DEVICEHIGH=\DOS\MOUSE.SYS
Vaea sintaksa za ovu komandu moe da se razlikuje u zavisnosti od toga da li upravljaki program uitavate u gornju memoriju i gde se na disku nalazi taj upravljaki program. Jedna od najveih tekoa sa posebnim upravljakim programom za mia jeste kako da on bude uitan u blok gornje memorije (UMB). Stariji Microsoftovi upravljaki programi za mia verzije 9.0 i ranije za uitavanje zahtevaju veoma veliki blok od 40 do 56 KB UMB-a, a odmah po uitavanju smanje se na manje od 20 KB. Pa i ako zauzimaju samo 20 KB ili manje nakon uitavanja, jo uvek vam je za njih potrebna veoma velika oblast memorije. Najbolji savet koji mogu da vam dam u vezi sa ovim odvojenim upravljakim programima glasi koristite najnovije upravljake programe koji se mogu dobiti od Microsofta. Ovi upravljaki programi dobijaju se uz novije Microsoftove mieve, a prodaju se i odvojeno kao nadogradnja. Microsoftov upravljaki program radi sa svim vrstama mieva koji su kompatibilni sa Microsoftovim, to znai praktino sa svim mievima. Microsoft trai da platite oko 50 $ za nadogradnju do novijih verzija upravljakih programa za mia. Novi upravljaki program, zajedno sa novim miem, moete da dobijete za 35 $ ili manje, tako da se ba i ne isplati kupiti samo upravljaki program. Microsoft jo uvek isporuuje samo stariji upravljaki program sa MS-DOS-om 6.22 ili ranijim. IBM je davao novi upravljaki program sa PC DOS-om 6.3, ali se vratio na upravljaki program 8.2 u PC DOS-u 7.0. Ako koristite verziju 9.01 ili noviju, upravljaki program zahteva manje memorije od prethodnih verzija i automatski se uitava u gornju memoriju. Jedno od najboljih svojstava jeste to to se upravljaki program prvo uitava u donju memoriju, smanjuje na otprilike 24 KB i zatim automatski premeta u gornju memoriju. Osim toga, upravljaki program trai najmanji UMB koji moe da ga prihvati, umesto da pokua samo sa najveim, kao to bi se desilo ako biste koristili komande DEVICEHIGH, LOADHIGH ili LH za uitavanje upravljakog programa. Prethodne verzije upravljakog programa nisu mogle da stanu u blok gornje memorije, osim ako je taj blok bio velik 40-56 KB ili vie, i pogotovo se nisu premetale automatski u gornju memoriju. Napredna sposobnost samouitavanja Microsoftovog DOS upravljakog programa za mia (verzija 9.01 i vie) moe da vam utedi mnogo prostora u memoriji. Zbog toga vredi imati ga.
tt Proitajte Gornji memorijski prostor, str. 436

Nakon to ste postavili odgovarajuu komandu za uitavanje u datoteku CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT, ponovo podignite sistem sa prikljuenim miem i uverite se da se upravljaki program pravilno uitava. Ako je postavljena pravilna komanda, a upravljaki program se ne uitava, posmatrajte ekran dok se sistem podie. U jednom trenutku trebalo bi da ugledate poruku koja ukazuje da je uitan upravljaki program za mia. Ako umesto toga ugledate poruku da nije uspelo uitavanje upravljakog programa, morate da utvrdite zato. Na primer, upravljaki program moda ne moe da se uita zato to nije dostupno dovoljno memorije. Poto utvrdite zato se ne uitava upravljaki program, treba to da ispravite i obezbedite da se on uita.
DOS programi
Ako upravljaki program ne radi sa odreenim DOS programom, proverite u DOS programu podatke o instalaciji i deo za podeavanje. Proverite da li ste u programu naznaili (ako je to neophodno) da koristite mia. Ako mi i dalje ne radi, a radi sa drugim softverom koji koristite, obratite se odeljenju za tehniku podrku proizvoaa DOS programa.
834
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Microsoft IntelliMouse/IBM Scrollpoint

Krajem 1996. godine Microsoft je predstavio novu varijaciju svog popularnog mia pod nazivom IntelliMouse. Ovaj ureaj izgleda potpuno isto kao standardni Microsoftov mi, osim to ima siuan sivi toak koji se uzdie izmeu dva tastera. Taj toki predstavlja jedinu bitnu promenu u spoljanjem izgledu mieva tokom mnogih godina. Toki ima dve glavne namene. Prvenstvena namena mu je da deluje kao ureaj za pomeranje sadraja, koji vam omoguava da pomerate sadraj dokumenata ili Web strana po ekranu tako to kaiprstom upravljate tokiem. Kada ga pritisnete, toki deluje i kao trei taster mia. Iako mievi sa tri tastera postoje ve godinama, mogunost pomeranja sadraja po ekranu predstavlja pravi prodor u ovoj oblasti. Vie ne morate pomerati pokaziva mia da biste pritisnuli na traku za pomeranje sadraja koja se nalazi na desnoj strani ekrana, niti morate podizati ruke sa mia da biste upotrebili tastere sa strelicama na tastaturi. Treba samo da gurnete ili povuete toki. Ovo je veoma zgodno, posebno kada pretraujete Web strane ili radite u programima za obradu teksta ili izradu tabela. Osim toga, za razliku od mieva sa tri tastera drugih isporuilaca, izgleda da IntelliMouse toki-taster ne smeta toliko i da je manja mogunost da ga pritisnete grekom. Glavni nedostatak IntelliMousa jeste to to toki radi samo u softveru koji je napisan tako da ga podrava. U vreme kada se IntelliMouse pojavio, Microsoft Internet Explorer ve je bio prilagoen za upotrebu novog tokia i podravali su ga svi programi uvreni u Office 97. Na primer, veina Office 97 programa omoguava vam da uveate ili smanjite sliku tako to drite pritisnut taster Ctrl dok okreete toki. Okretanjem tokia dok je pritisnut taster Shift proiruju se i suavaju konture. Kako budu dolazile nove i dopunjene verzije drugog softvera, moete oekivati da e i one podravati rad novog tokia. Upravljaki program IntelliMouse 2.0 objedinjava svojstva ranijih verzija Microsoftovih upravljakih programa za mia i neka zanimljiva nova. Svojstvo zvano ClickLock omoguava vam da povlaite elemente, a da ne morate drati pritisnut prvi taster mia. Ovo svojstvo moete da prilagodite tako to ete propisati koliko dugo treba drati pritisnut taster da bi se aktivirao ClickLock. Takoe moete podesiti toki tako da svaki pritisak na njega pomeri odreeni broj redova ili sadraj itavog ekrana. I upravljaki program moete da podesite pa da toki-taster zanemari sve funkcije osobene za neki namenski program i da umesto njih izvrava neku od etiri unapred definisane funkcije u svim Windows programima:
s s s s
Dvostruko pritiskanje levog tastera Otvaranje datoteke Help u namenskom programu Prebacivanje na Windows Explorer Pozivanje Windows Start menija
Meu ostala svojstva upravljakog programa koja su preuzeta od starijih verzija, spadaju svojstvo Snap To, koje pomera pokaziva na predodreeno dugme u okviru za dijalog, kao i mogunosti koje ostavljaju tragove kako se pokaziva pomera i uklanjaju pokaziva kada ponete da kucate na tastaturi. IBM je predstavio poboljanu verziju IntelliMousa pod nazivom Scrollpoint, koja umesto tokia koristi mera naprezanja u obliku dugmeta (slino pokazivakom ureaju TrackPoint koji se razmatra u sledeem odeljku). Scrollpointer u sreditu mia omoguava vam da ravnomerno pomerate sadraj ekrana kroz dokument i da pri tom ne podiete prst radi okretanja tokia, kao to to inite sa Microsoftovom verzijom mia. Zbog toga je mi Scrollpoint mnogo laki i pogodniji za upotrebu. Kako nema pokretnih delova, on je i pouzdaniji od mia IntelliMouse.
Pokazivaki ureaji
Poglavlje 17
835
Taka za pokazivanje II/III

Na dan 20. oktobra 1992. godine IBM je predstavio novi revolucionarni pokazivaki ureaj, nazvan TrackPoint II i ugraen u nove prenosive raunare ThinkPad 700 i 700C. esto nazivan pokazivakom palicom, ovaj ureaj prvenstveno se sastoji od gumene kapice koja tri na tastaturi odmah iznad tastera B, izmeu tastera G i H. Ovo je bio prvi novi znaajan pokazivaki ureaj otkada je, pre skoro 30 godina, izumljen mi! Ovaj ureaj ne zauzima mesto na stolu, ne mora da se podeava za levoruke ili desnoruke korisnike, nema pokretnih delova koji bi se kvarili ili prljali i to je najvanije da biste ga koristili, ne morate da pomerate ruke sa osnovnog reda tastature. Ovo je posebno korisno za one koji kucaju naslepo. Imao sam sree da upoznam pravog tvorca i projektanta ovog ureaja, poetkom 1992. godine na prolenom sajmu Comdex/Windows World u ikagu. On je stajao u malom kutku IBM-ovog tanda i pokazivao svoje posebno napravljene tastature sa malom palicom od silikonske gume na sredini. U stvari, ureaji koje je on imao predstavljali su runo napravljene prototipove postavljene na standardne stone tastature, a on sam hteo je da vidi odziv i uticaj publike na njegov izum. Bio sam pozvan da se igram sa jednom od tastatura koja je bila prikljuena na sistem za demonstraciju. Pritiskajui palicu kaiprstom, mogao sam da pomeram pokaziva mia na ekranu. Sama palica nije se pomerala, stoga to nije bila palica za igru. Umesto toga, imala je kapicu od silikonske gume koja je bila povezana sa davaima pritiska. Davai su merili veliinu i pravac sile kojom je delovao moj prst i, u skladu s tim, pomerali pokaziva mia. to sam jae pritiskao, bre se pokaziva pomerao. Mogao sam glatko da pomeram pokaziva u svim pravcima, lagano menjajui pravac guranja ili povlaenja. Silikonska guma hvatala se za moj prst iako sam se znojio od guve na sajmu. Posle samo nekoliko minuta poigravanja, pokreti su postali spontani skoro da je bilo dovoljno da samo pomislim kuda bih eleo da pokaziva ide. Poto sam o ovome razmislio nakratko, zakljuio sam: ovo mora da je najrevolucionarniji pokazivaki ureaj od pojave samog mia! Ne samo to e prirodno zameniti mia, ve e takoe predstavljati blagodet za one koji kucaju naslepo i koji, poput mene, ne vole da diu ruke sa tastature. Ispostavilo se da je gospodin na tandu bio Ted Selker, glavni izumitelj ureaja. On i Joseph Rutledge stvorili su ovaj integrisani pokazivaki ureaj u istraivakom centru IBM T. J. Watson. Kada sam ga upitao kada e takve tastature moi da se nabave nije znao da mi odgovori. U to vreme, oigledno, nije bilo nikakvih planova za proizvodnju, a on je samo pokuavao da ispita reakciju korisnika na ureaj. Samo est meseci kasnije, IBM je predstavio ThinkPad 700, koji je sadrao ovaj revolucionarni ureaj, tada nazvan ugraenim pokazivakim ureajem TrackPoint II. Posle prve, pojavila se unapreena verzija sa boljom kontrolom i osetljivou, pod nazivom TrackPoint III.
Napomena
Razlog zbog kojeg je ovaj ureaj nazvan TrackPoint II jeste taj to je IBM prethodno prodavao promenljiv pokazivaki ureaj mi/kugla, nazvan TrackPoint. Ne postoji nikakva veza izmeu prvog ureaja mi/kugla TrackPoint, koji se vie ne proizvodi, i ureaja ugraenog u tastaturu TrackPoint II. Posle prvog TrackPointa II, sada se pojavila poboljana verzija nazvana TrackPoint III. Ona u osnovi predstavlja poboljanu verziju istog sklopa. Radi jednostavnosti, nadalje u sve ureaje TrackPoint II, III i sledee oznaavati samo kao TrackPoint. U svom konanom proizvodnom obliku TrackPoint se sastoji od malog crvenog dugmeta od silikonske gume, smetenog na tastaturi izmeu tastera G, H i B. Primarni i sekundarni
836
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
taster mia nalaze se ispod razmaknice, gde moete lako da ih dohvatite palevima, bez pomeranja ruku sa tastature. IBM-ova istraivanja pod rukovodstvom Selkera utvrdila su da pokreti pomeranja ruke sa tastature da bi se dohvatio mi i vraanja ruke na tastaturu traju priblino 1,75 sekundi. Ako kucate 60 rei na minut, to iznosi skoro dve izgubljene rei na minut, ne raunajui vreme potrebno da povratite tok misli. Ovo vreme moe skoro u celosti da se utedi ako koristite TrackPoint za pomeranje pokazivaa ili za biranje (pojedinani ili dvostruki pritisak na taster). Istovremena upotreba tastera i dugmeta omoguava vam takoe da lako prevlaite predmete sa jednog mesta na drugo. IBM-ova istraivanja takoe su otkrila da ljudi mogu da obave do 20 procenata vie posla ako koriste TrackPoint umesto mia, posebno ako program podrazumeva meavinu kucanja i rada sa pokazivaem, poput programa za obradu teksta, izradu tabela i drugih uobiajenih poslovnih programa. Da bi ispitao upotrebljivost TrackPointa III, IBM je opremio grupu korisnika stonih raunara tim ureajem i obinim miem. Posle dve nedelje 80 procenata korisnika ostavilo je mieve i prebacilo se iskljuivo na TrackPoint. Selker je ubeen (kao i ja) da TrackPoint predstavlja najbolje reenje pokazivakog ureaja za prenosive i stone sisteme. Jo jedno svojstvo TrackPointa: istovremeno za sistem moe da se vee i standardni mi, to omoguava upotrebu dvojnog pokazivaa. U tom sluaju, na ekranu bi se i dalje nalazio samo jedan pokaziva, ali bi mogli da ga pomeraju i TrackPoint i istovremeno prikljuen mi. Ovo ne samo da omoguava jednoj osobi da koristi oba ureaja, ve dozvoljava i da dve osobe istovremeno koriste taku i mia za pomeranje pokazivaa na ekranu. Pokazivaki ureaj koji se prvi pomeri (i time zahteva prekid od sistema) dobija prvenstvo i zadrava kontrolu nad pokazivaem na ekranu sve dok ne zavri pomeranje. Drugi pokazivaki ureaj automatski je zabravljen sve dok se ne umiri prvi ureaj. Ovo dozvoljava upotrebu oba ureaja i spreava da jedan drugom smetaju. Spoznavi znaaj take, posebno za prenosive sisteme, nekoliko drugih proizvoaa laptop i noutbuk prenosivih raunara, kao to su Toshiba i Texas Instruments, uzelo je licencu od IBM-a za ovakav pokazivaki ureaj. Ureaju esto daju i drugaiji naziv, ali su tehnologija i nain rada isti. Na primer, Toshiba svoju pokazivaku palicu naziva Accupoint. Uporedio sam TrackPoint sa drugim pokazivakim ureajima za noutbuk raunare, kao to su pokazivake kugle i ak kondenzatorske podloge osetljive na dodir. Ali sa njim nita ne moe da se uporedi u pogledu tanosti i kontrole, a pri tom naravno ne morate da sklanjate ruke sa tastature! Naalost, mnogi proizvoai jeftinijh prenosivih sistema odluili su da ne uzimaju licencu od IBM-a za TrackPoint tehnologiju, nego su umesto toga pokuali da je kopiraju, koristei pri tom loije pretvara i loiji softver za kontrolu. Najvei nedostatak ovih nelicencnih ureaja jeste to to jednostavno ne rade tako dobro kao modeli sa zvaninom licencom IBM-a. Obino imaju sporiji odziv, tromi su u radu, a nedostaje im osetljivost i tanost koje imaju verzije IBM-ove konstrukcije. TrackPoint ureaj koji ima licencu IBM-a i koristi njegovu tehnologiju moete prepoznati po tome to je u stanju da prihvati gumene kapice sa IBM-ovih ureaja TrackPoint II ili III. One na sebi imaju etvrtast otvor koji dobro nalee na svaku od licencnih verzija, poput onih na Toshibinim sistemima. IBM je nedavno nadogradio TrackPoint i sada se on naziva TrackPoint III. Postoje dve osnovne razlike kod modela III, a ona oiglednija je u gumenoj kapici. IBM uvek koristi crvene kapice za svoje take, dok druga preduzea koriste drugaije boje (na primer, Toshiba koristi zelenu ili sivu boju). Ipak, glavna razlika izmeu novih i starijih kapica je u sastavu gume, a ne u boji. Kapice za IBM TrackPoint II i Toshiba Accupoint nainjene su od silikonske gume koja dobro prianja i radi u skoro svim uslovima. Ipak, ako korisnik ima masne prste, hrapava povrina gumene kapice moe da upije neto masnoe i postane klizava. ienjem kapice
Pokazivaki ureaji
Poglavlje 17
837
(i pranjem ruku) otklanja se ovaj problem, ali on vremenom moe da postane dosadan. Nove kapice za TrackPoint III nainjene su od druge vrste gume, koju Selker naziva plastinim brusnim papirom. Ova vrsta kapica mnogo bolje prianja i ne zahteva ienje, izuzev iz kozmetikih razloga. Koristio sam obe vrste kapica i pouzdano tvrdim da je kapica za TrackPoint III bolja!
Napomena
S obzirom da ureaji Accupoint za Toshibine noutbuk raunare imaju licencu IBM-a, oni koriste isti hardver (prenosnik pritiska nazvan meraem naprezanja) i imaju fiziki iste kapice. Naruio sam komplet novih kapica za TrackPoint III i namestio ih na svoje Toshiba prenosive sisteme, to je znaajno povealo prianjanje. Ove kapice moete naruiti neposredno od IBM Parts ili od drugih prodavaca IBM delova, kao to su DakTech, pod IBM-ovim brojem dela 84G6536. Cena je otprilike 9 $ za komplet od dve crvene kapice od plastinog brusnog papira. Zameniti kapicu je lako prosto uhvatite prstima postojeu kapicu i povucite je nagore; ona e iskoiti. Zatim postavite novu crvenu kapicu na njeno mesto i pritisnite je. Biete mi zahvalni kada osetite koliko je lake drati novu IBM kapicu u odnosu na kapice drugih vrsta. Druga razlika izmeu IBM-ovih ureaja TrackPoint II i III lei u softveru za kontrolu. IBM je dodao rutine koje primenjuju suptilnu tehniku nazvanu negativna inercija, a koja se reklamira pod nazivom QuickStop response (brzi odziv na zaustavljanje). Ovaj softver ne samo da vodi rauna o tome koliko daleko pomerate pokaziva u nekom pravcu, ve i koliko ga brzo gurate ili putate. Selker je utvrdio da vam ovaj poboljani softver (i nova prianjajua kapica) omoguavaju da obavite izbor do 8 procenata bre. TrackPoint je oigledno idealan pokazivaki ureaj za prenosive sisteme; bilo bi nezgodno nosati unaokolo mia ili pokazivaku kuglu. Pokazivake kugle i minipokazivake kugle, ugraene u neke laptop tastature, veoma su teke za upotrebu i obino zahtevaju da pomerite ruke sa tastature. Mievi i ureaji sa pokazivakom kuglom su na loem glasu zbog toga to postanu lepljivi kada se na kugli nakupi prljavtina koja ometa unutranje okretanje valjia. Ovo je posebno primetno kod manjih ureaja sa pokazivakom kuglom. Mnogi noviji noutbuk sistemi imaju podlogu osetljivu na dodir. Mada je najpre izgledala kao dobra zamisao, ona ipak bledi u poreenju sa TrackPointom. Podloge osetljive na dodir zasnivaju se na kondenzatorskom efektu i pokaziva moe da radi nepravilno ako vam je koa previe suva ili previe vlana. Najvei nedostatak ovih podloga jeste to to su postavljene na tastaturi ispod razmaknice, to znai da ili morate pomeriti ruku sa osnovnog reda na tastaturi da biste postavili kaiprst na podlogu ili morate pokuati da koristite podlogu palcem, koji ima preveliku dodirnu povrinu za tano pomeranje i kontrolu. Svako ko kuca naslepo trebalo bi da ozbiljno uzme u obzir samo prenosive sisteme koji imaju TrackPoint sa IBM-ovom licencom (kao to je Toshiba). Taj ureaj je daleko bolji od drugih pokazivakih ureaja, kao to su podloge osetljive na dodir, zato to je bri za rad (ne morate da pomerate ruke sa osnovnog reda na tastaturi), lak je za navikavanje (posebno za one koji kucaju naslepo) i daleko je precizniji. Meutim, prednosti TrackPointa nisu ograniene samo na prenosive sisteme. S obzirom na to da esto koristim noutbuk raunar i da sam utvrdio da je TrackPoint tako brz i lak za upotrebu, poeleo sam da ga upotrebim i na stonim sistemima. Kod stonih sistema ja koristim tastaturu Lexmark sa ugraenim TrackPointom (sa licencom IBM-a). Time je olakan prelazak sa stonog na noutbuk sistem, s obzirom na to da isti pokazivaki ureaj koristim u oba okruenja. Nedostatak nekih starijih sistema predstavlja to to TrackPoint na tim tastaturama radi samo sa sistemima koji koriste prikljuak za PS/2 mia, odnosno mia za matinu plou ne postoji serijska verzija. Broj rezervnog dela za IBM proirenu tastaturu sa ureajem TrackPoint naveo sam u odeljku Zamena tastatura, ranije u ovom
838
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
poglavlju. Ove tastature takoe moete nabaviti neposredno od Unicompa, koji je preuzeo Lexmarkovu tehnologiju za tastature.
Pokazivake ploice
Odgovarajui na TrackPoint druga preduzea su osvojila nove tehnologije za pokazivake ureaje. Na primer, Alps Electric je predstavio pokazivaki ureaj sa podlogom osetljivom na dodir (pokazivaka ploica), koja se zove Glidepoint (ili TrackPad). Ovaj ureaj koristi ravnu, etvrtastu podlogu koja osea poloaj prsta uz pomo kapaciteta ljudskog tela. Ovo je slino dugmetu osetljivom na kapacitet, koje ponekad sreete u liftovima poslovnih zgrada ili hotela. Umesto da se nalazi izmeu tastera, pokazivaka ploica je smeten ispod razmaknice i otkriva pritisak kojim deluju vai palevi ili prsti. Pretvarai ispod podloge pretvaraju kretanje prsta u kretanje pokazivaa. Nekoliko proizvoaa laptop i noutbuk raunara uzelo je licencu za ovu tehnologiju od Alpsa i ugradilo je u svoje prenosive sisteme. Apple je meu prvima prihvatio ovu tehnologiju na svojim prenosivim sistemima. Iako izgleda da je iroko prihvaena, ova tehnologija ima brojne nedostatke. Ureaj ume da radi isprekidano, u zavisnosti od otpornosti koe i sadraja vlage. Najvei nedostatak je taj to korisnici, da bi radili sa podlogom, moraju da pomere ruke sa osnovnog reda na tastaturi, to znaajno usporava rad. Osim toga, podloga moe da radi neprecizno, u zavisnosti od toga koliko je irok vrh vaeg prsta ili palca! S druge strane, ako ne znate slepo kucanje, onda vam pomeranje ruku sa tastature da biste koristili Glidepoint moda lake pada nego upotreba TrackPointa. ak i sa ovim nedostacima, pokazivaki ureaji sa podlogom osetljivom na dodir mnogo su poeljniji kod prenosivih sistema od korienja pokazivake kugle ili tromog mia.
Rad u Windowsu bez mia

Mnogi ne znaju da se korienje Windowsa moe znaajno unaprediti ako se za upravljanje sistemom koristi tastatura kao dodatak miu. Postoji mnogo preica preko tastature i drugih komandi preko tastera koje mogu umnogome da poveaju brzinu i delotvornost vaeg rada u Windowsu, naroito ako pravite dokument, tabelu, poruku elektronske pote i tako dalje, a ak i vie od toga ako ste vini slepom kucanju. S obzirom na to da svoj PC uglavnom koristim za pisanje, zakljuio sam da podizanje ruku sa tastature radi korienja mia primetno usporava moj rad. Ako u radnje Windowsa ukljuite i tastaturu, moi ete da ih kontroliete delotvornije i tanije nego samo miem. U izvesnim sluajevima upotreba tastature umesto mia nije samo poeljna, ve je i neophodna, recimo, kada va mi ne radi kako treba ili ga uopte nema. S obzirom na to da tehniko osoblje esto ispituje ili popravlja opremu koja nije sasvim ispravna, za njega je ak bitnije da zna kako da radi u Windowsu preko tastature. U nastavku slede opte komande samo za tastaturu u Windowsu 95/98:
Kombinacija tastera F1 F10 Shift+F10 Ctrl+Esc Ctrl+Esc, Esc Alt+Tab Shift Rezultujua radnja Pokree Windows Help. Aktivira opcije iz linije menija. Otvara kontekstni meni (pomoni meni) za izabranu stavku. Otvara meni Start. Pomou tastera sa strelicama izaberite stavku. Bira dugme Start. Pritisnite Tab za paletu poslova ili pritisnite Shift+F10 za kontekstni meni. Prelazi na drugi program koji radi. Da biste prikazali prozor za prelazak izmeu poslova, drite pritisnut taster Alt i zatim pritisnite taster Tab. Drite pritisnut taster Shift dok umeete CD-ROM da biste zaobili svojstvo AutoPlay.
Pokazivaki ureaji
Kombinacija tastera Alt+razmaknica Rezultujua radnja
Poglavlje 17
839
Prikazuje glavni meni prozora System. Iz menija System moete da obnovite, premestite, promenite veliinu, umanjite, uveate ili zatvorite prozor. Prikazuje meni prozora potomka System u interfejsu za vie dokumenata (MDI). Iz ovog menija moete da obnovite, premestite, umanjite, promenite veliinu, uveate ili zatvorite prozor potomak. Prelazi na sledei prozor potomak u MDI programu. Otvara odgovarajui meni. Zatvara aktivni prozor. Zatvara aktivni MDI prozor. Prelazi izmeu vie prozora u istom programu. Na primer, kada je prikazan okvir za dijalog Notepada, sa Alt+F6 se prelazi izmeu okvira za dijalog Find i glavnog prozora Notepada.
Alt+- (crtica)
Ctrl+Tab Alt+<podvueno slovo iz menija> Alt+F4 Ctrl+F4 Alt+F6
Komande preko tastature u Windows okviru za dijalog jesu:

Kombinacija tastera Tab Shift+Tab Razmaknica Rezultujua radnja Prelazak na sledeu kontrolu u okviru za dijalog. Prelazak na prethodnu kontrolu u okviru za dijalog. Ako dugme predstavlja aktivnu kontrolu, ova komanda preko tastature pritiska dugme. Ako polje za potvrdu predstavlja aktivnu kontrolu, ona menja stanje polja. Ako dugme opcije predstavlja aktivnu kontrolu, ona odabira dugme opcije. Istovetno pritiskanju izabranog dugmeta miem (dugmeta sa konturom). Istovetno pritiskanju dugmeta Cancel miem.
Enter Esc
Alt+<podvueno slovo Prelazak na odgovarajuu stavku. u stavci okvira za dijalog> Ctrl+Tab/ Ctrl+Shift+Tab Kretanje kroz kartice sa svojstvima.
Slede kombinacije preko tastature za kontrole stabla u Windows Exploreru:

Kombinacija tastera * na numerikoj tastaturi + na numerikoj tastaturi - na numerikoj tastaturi Desna strelica Leva strelica Rezultujua radnja Proiruje sve ispod aktivnog izbora. Proiruje aktivni izbor. Saima aktivni izbor. Proiruje aktivni izbor ako nije proiren; inae prelazi na prvog potomka. Saima aktivni izbor ako je proiren; inae prelazi na roditelja.
Opte preice za Windows omotnicu jesu:

Kombinacija tastera F4 F5 Rezultujua radnja Odabira polje za prelazak na drugu omotnicu i premeta nadole stavke u polju (ako je paleta alata aktivna u Windows Exploreru). Osveava aktivni prozor.
nastavlja se
840
Poglavlje 17
Ulazni ureaji
Rezultujua radnja Prelazak iz okna u okno u Windows Exploreru. Otvara alatku Go To Folder (samo u Windows Exploreru u Windowsu 95) Ponitava poslednju komandu. Odabira sve stavke u aktivnom prozoru. Prebacuje na omotnicu roditelja. Odabira dugme za zatvaranje. (Kod omotnica zatvara aktivnu omotnicu i sve omotnice roditelje).
Kombinacija tastera F6 Ctrl+G Ctrl+Z Ctrl+A Povratni taster Shift+klik
Opte preice za izabrani objekat iz omotnice i Windows Explorera jesu:

Kombinacija tastera F2 F3 Ctrl+X Ctrl+C Ctrl+V Shift+Del Alt+Enter Za kopiranje datoteke Za stvaranje preice Rezultujua radnja Preimenuje objekat. Pronalazi sve datoteke. Iseca. Kopira. Prenosi. Odmah brie izabrano, ne premetajui ga u Recycle Bin. Otvara listu svojstava izabranog objekta Pritisnite i drite taster Ctrl dok povlaite datoteku prema drugoj omotnici. Pritisnite i drite Ctrl+Shift dok povlaite datoteku prema radnoj povrini ili omotnici.
Budui pokazivaki ureaji

Tehnologija pokazivaa razvija se u pravcima koji su bili nezamislivi u doba kada je razvijen prvi mi. U razvoju hardvera postepeno se koristi prednost dvosmernih interfejsa na PCjima, da bi se razvili ulazni ureaji koji reaguju na akcije korisnika. Preduzee pod nazivom Immersion Corp. predstavilo je mia pod nazivom FEELit. FEELit je stalno postavljen na posebno izvedenu podlogu koja sadri procesor za oponaanje u realnom vremenu. Elektromagnetni ureaj unutar podloge omoguava vam da osetite trodimenzionalne ikone, ivice prozora, dugmad za pomeranje sadraja i druge elemente Windowsa. Moete da povlaite i putate objekte sa promenljivim pritiskom i da osetite elastinost njihovog oblika kada ih razvlaite. Mogu da se napiu programi sa pozivima posebnih funkcija koje dozvoljavaju da se ugrade oseaji grae, povrine, tenosti i vibracija. Druga preduzea razvijaju pokazivake ureaje koji prate korisnikovu mrenjau i koji vam omoguavaju da pokaete i odaberete neto samo gledajui u to. Zajedno sa virtuelnim ekranom postavljenim ispred korisnikovog oka, to e omoguiti ljudima da rade sa raunarom slobodnih ruku i bez glomaznih monitora. Ova vrsta tehnologije umnogome obeava da napravi zaista interaktivne raunare i da unapredi stvarnost igara i drugih podraavanih okruenja.
1 8
Povezivanje sa Internetom
U OVOM POGLAVLJU
Odnos Interneta i lokalnih mrea Asinhroni modemi Modemski standardi
POGLAVLJE 18
ISDN (Integrated Service Digital Network) Iznajmljene linije CATV mree DirecPC povezivanje sa Internetom preko satelita DSL (digitalna pretplatnika linija) Poreenje veoma brzih pristupa Internetu Bezbedno deljenje veoma brzog pristupa Internetu preko LAN-a Reavanje problema sa modemima
842
Poglavlje 18
Odnos Interneta i lokalnih mrea

Komunikacija meu raunarima je jedan od vanijih delova industrije PC-ja. Bilo da koriste modeme ili mree, veina PC-ja je nekako povezana sa drugim raunarima, ime se omoguava deljenje datoteka, primanje i slanje elektronske pote i pristupanje Internetu. U ovom poglavlju emo analizirati razliite tehnologije koje se mogu koristiti za proirivanje dometa PC-ja u jednoj prostoriji ili oko celog sveta. Moe iznenaditi da se modemi i mree obrauju u ovom poglavlju i sledeem, ali modemsko povezivanje je ustvari samo jedan od naina umreavanja. U stvari, operativni sistemi Windows 9x i Windows NT skoro da su spojili te dve usluge u jednu celinu. Razlog za to spajanje je to se tokom godina promenio uobiajeni cilj modemske veze. Dugo su korisnici PC-ja birali BBS (engl. Bulletin Board System) zatieni servis koji je omoguavao terminalski pristup drugim raunarima. Mrene slube, kao to su America Online i CompuServe su takoe prisutne ve godinama, ali one koriste zatiene klijente i protokole koji se razlikuju od onih koji se sreu na lokalnim mreama (LAN-ovima). Eksplozivnim porastom Interneta, tehnologije modema i mrea su spojene, zato to obe koriste klijentski softver i protokole. Danas se najpopularniji skup mrenih protokola TCP/IP - koristi kako na lokalnim mreama tako i na Internetu. Kada birate dobavljaa Internet usluga (ISP), vi se ustvari povezujete u mreu i koristite modem umesto mrene kartice.
Asinhroni modemi
Modem je postao takorei standardan deo raunarske opreme za PC-je koji nisu na neki drugi nain povezani sa mreom. Za mnoge privatne korisnike je osnovni razlog za nabavku raunara povezivanje sa Internetom. Bilo da se radi o poslu, o zabavi ili samo o odravanju veza sa prijateljima i rodbinom, modemska veza pretvara izolovani sistem u deo mree koja obuhvata ceo svet. Re modem (to potie od MOdulator/DEModulator) u osnovi opisuje ureaj koji pretvara digitalne podatke koje koristi raunar u analogne signale pogodne za prenos kroz telefonsku liniju, a kada stignu na odredite analogne signale ponovo pretvara u digitalne podatke. Tipini modem za PC-je je asinhroni ureaj, to znai da on prenosi podatke u vidu isprekidanog niza malih paketa. Odredini sistem uzima podatke iz paketa i ponovo ih sastavlja da bi raunar mogao da ih koristi. Asinhroni modemi pojedinano prenose svaki bajt podataka kao zaseban paket. Jedan bajt sadri osam bitova, to je pri upotrebi standardnih ASCII kodova dovoljno podataka za jedan alfanumeriki znak. Da bi modem prenosio asinhrono, on mora primajuem modemu da oznai poetak i kraj svakog bajta. To se postie dodavanjem startnog bita ispred i stop bita iza svakog bajta podataka, to znai da se koristi deset bitova za prenos svakog bajta (slika 18.1). Zato se asinhrone veze ponekad nazivaju start-stop veze, za razliku od sinhronih veza u kojima se ravnomernom brzinom prenosi neprekidan niz podataka. Sinhroni modemi obino se koriste u okruenju iznajmljenih linija, zajedno sa multiplekserima a za komunikaciju izmeu terminala i UNIX servera i mejnfrejm raunara. Prema tome, ta vrsta komunikacije ne spada u temu ove knjige. Kad god se u ovoj knjizi pominju modemi, radi se o asinhronim modemima. (Sinhroni modemi se ne nabavljaju u prodavnicama i ne spadaju u uobiajene konfiguracije raunara, pa ih nikada neete ni videti izvan raunskih centara velikih korporacija koje ih koriste.)
Napomena
Kod modemskih veza velike brzine, startni i stop bit se obino ne prenose telefonskom linijom. Uklanja ih algoritam za kompresiju u modemu. Meutim ti bitovi spadaju u paket podataka koji komunikacioni softver u raunaru priprema i postoje dok ne stignu do modema.
Asinhroni modemi
Poglavlje 18
843
Stop bit
Bitovi podataka
Start bit
Stop bit
Bitovi podataka
Start bit
Asinhroni
Bitovi podataka Sinhroni
Slika 18.1 Asinhroni modemi uokviruju svaki bajt podataka jednim startnim i jednim stop bitom,
dok sinhrone veze koriste neprekidan tok podataka.
U svim oblicima asinhrone komunikacije je jedan startni bit obavezan ali neki protokoli koriste vie stop bitova. Da bi mogli da se prilagode raznim protokolima, programi za komunikaciju obino omoguavaju izmene formata okvira koji e se koristiti za prenos svakog bajta. Standardni nain oznaavanja koji se koristi za opis formata asinhrone veze je: parnost - bitovi podataka - stop bitovi. Zbog toga se skoro sve asinhrone veze danas skraeno oznaavaju kao N-8-1 (N- no, bez parnosti / 8 bitova podataka / 1 stop bit). Znaenje ovih parametara je sledee:
s
Parnost. Dok protokoli za kontrolu greaka nisu postali standard za modeme, koristio se jednostavan mehanizam za softversku proveru ispravnosti podataka pomou parnosti. Danas se taj mehanizam skoro nigde vie ne koristi te je vrednost ovog parametra skoro uvek none - bez parnosti. Ostale mogue vrednosti ovog parametra na koje se u komunikaciji moe naii su: odd (neparno), even (parno), mark (oznaeno) i space (razmak). Bitovi podataka. Ovaj parametar oznaava koliko bitova podataka postoji u paketu (kada se izuzmu startni i stop bitovi). PC-ji obino za podatke koriste 8 bitova, meutim neki tipovi raunara koriste 7-mo bitni bajt a neki moda zahtevaju druge duine. Programi za komunikaciju omoguavaju prilagoavanje, da bi se izbeglo brkanje stop bitova sa bitovima podataka. Stop bitovi. Ovim parametrom se saoptava koliko stop bitova postoji iza svakog bajta. PC-ji obino koriste jedan stop bit, ali neke druge vrste protokola mogu zahtevati 1,5 ili 2 stop bita.
U veini sluajeva neete runo menjati ove parametre ali kontrola je skoro uvek omoguena. Ako, na primer, kod Windowsa 9x otvorite Modems Control Panel i proverite karticu Connection u okviru za dijalog svojstava modema, videete izabrane vrednosti za Data Bits, za Parity i za Stop Bits, kao to se vidi na slici 18.2. Nikada neete doi u priliku da menjate ove parametre osim ako u Windowsu 9x koristite program HyperTerminal za uspostavljanje direktne veze sa drugim raunarom preko telefonske linije. Ako treba da pozovete mejnfrejm raunar i koristite emulaciju terminala za povezivanje sa elektronskim bankarskim sistemom, katalogom biblioteke ili za rad sa udaljenosti, moda ete morati da podesite ove parametre. (Emulacija terminala znai korienje softvera koji pretvara tastaturu i monitor PC-ja u terminal kao to je DEC VT100 i sl.). Mnogi mejnfrejm raunari koriste parnost (engl. even) i duinu rei od 7 bitova. Ako je PC podeen drugaije, na monitoru ete dobijati smee umesto teksta za prijavljivanje ili ekrana za dobrodolicu.
844
Poglavlje 18
Napomena
Kako je modem postala tako uobiajena re ak i meu neiskusnim korisnicima raunara, ona se esto koristi i za ureaje koji, strogo govorei, uopte nisu modemi. Kasnije ete u ovom poglavlju naii na ISDN i najnovije standarde za pristup Internetu kao to su kablovski modemi, DirecPC i xDSL koji uopte ne pretvaraju digitalne informacije u analogne signale. Meutim, kako ti ureaji izgledaju kao standardni modemi i koriste se za povezivanje PC-ja sa Internetom ili drugim mreama, nazivaju se modemima.
Slika 18.2 Control Panel Windowsa 9x omoguava podeavanje parametara veze za modem.
Modemski standardi
Da bi dva modema komunicirala moraju da koriste isti protokol. Protokol je specifikacija kojom se odreuje kako e dva ureaja da komuniciraju. Kao to ljudi treba da koriste isti jezik i renik da bi mogli da razgovaraju, dva raunara ili dva modema treba da koriste isti protokol. Kada se radi o modemima, protokolom se odreuje priroda analognog signala koji e ureaj napraviti od digitalnih podataka iz raunara. Tokom godina su stvoreni mnogi standardi za modemsku komunikaciju, od kojih su veinu napravili dvolani komiteti, a prihvaene su od skoro svih proizvoaa modema. Kako se unapreuje hardverska tehnologija, modemske komunikacije postaju bre i efikasnije, te se stalno razvijaju novi standardi da bi se iskoristile nove mogunosti hardvera.
Napomena
Izraz protokol koristi se i za softverske standarde koji moraju da se uspostave izmeu razliitih raunara kako bi oni mogli da komuniciraju, na primer TCP/IP. Meu grupama koje su stvarale standarde za modemske protokole su Bell Labs i CCITT. CCITT je skraenica za Comit Consultatif International Tlphonique et Tlgraphique to na francuskom znai Konsultativni komitet za meunarodni telefon i telegraf. Organizacija je u ranim 1990-im promenila ime u ITU (engl. International Telecommunications Union Meunarodna telekomunikaciona unija), ali se protokoli koji su razvijeni pod starim nazivom esto tako i oznaavaju. Protokoli koju su razvijeni kasnije nazivaju se ITU-T standardi, gde se T odnosi na Sektor za standardizaciju telekomunikacije (engl. Telecommunication Standardization Sector) u ITU-u. Bell Labs vie ne postavlja nove standarde za modeme ali se vie njegovih starijih standarda jo uvek koristi. Veina modema izraenih poslednjih godina potuje standarde razvijene u CCITT-u.
Modemski standardi
Poglavlje 18
845
ITU je meunarodno telo tehnikih eksperata zaduenih za razvijanje standarda za prenos podataka za ceo svet, sa seditem u enevi u vajcarskoj. Ova grupa organizaciono pripada Ujedinjenim nacijama, a meu lanovima su predstavnici glavnih proizvoaa modema, telefonskih kompanija (kao to je AT&T) i nekih vlada. ITU postavlja standarde za komunikaciju i protokole za mnoge oblasti, tako da jedan modem esto zadovoljava vie razliitih standarda, zavisno od njegovih mogunosti i funkcija. Modemski standardi mogu da se grupiu u sledee tri oblasti:
s
Standardi modulacije Bell 103 Bell 212A CCITT V.21 ITU V.22bis ITU V.29 ITU V.32
ITU V.32bis ITU V.34 ITU V.90 Kontrola greaka ITU V.42 Kompresija podataka ITU V.42bis
uu Videti Standardi za modulaciju, str. 847.

Druge kompanije (ni Bell Labs ni ITU) su razvile druge standarde. Ti se standardi ponekad nazivaju vlasnikim standardima iako veina tih kompanija objavljuje potpune specifikacije svojih protokola kako bi drugi proizvoai mogli da razviju modeme koji e moi da rade sa njima. Evo spiska nekih vlasnikih standarda koji su bili popularni:
s
Standardi modulacije: HST K56flex X2
Kontrola greaka MNP 1-4 Hayes V-serija Kompresija podataka MNP 5 CSP
Napomena
K56flex i X2 su vlasniki protokoli koji su se takmiili da dostignu najveu brzinu preuzimanja od 56 Kbps. K56flex je razvijen kod proizvoaa skupova ipova Rockwell i Lucent, dok je X2 razvijen u U.S. Robotics (sada je deo 3Com). Ova dva kvazi-standarda su sada zamenjena standardom ITU V.90 za preuzimanje brzinom od 56 Kbps ali ih jo uvek podravaju mnogi dobavljai Internet usluga. Da bi se obezbedila kompatibilnost sa starijim modelima, proizvoai modema obino dodaju podrku za nove standarde koji se pojavljuju, a zadravaju podrku za starije standarde. Zbog toga ete, kada budete birali modem, naii na dugake spiskove standarda koje podravaju. U veini sluajeva e vam biti vano samo da li modem podrava najnovije standarde i nee vas zanimati da li modem podrava neki arhaini i retko korieni protokol. Za skoro sve modeme se danas tvrdi da su Hayes kompatibilni, to isto tako malo znai kao i IBM kompatibilno kada se radi o PC-ju. Sada proizvoai modema kau da podravaju grupu AT komandi za upravljanje modemom, jer izraz Hayes kompatibilni znai upravo to. AT komande su nizovi teksta koje softver upuuje modemu da bi se aktivirale njegove funkcije. Na primer, komanda ATDT iza koje stoji broj telefona, nareuje modemu da pozove taj broj i to tonskim biranjem. Aplikacije koje koriste modeme obino generiu AT komande umesto vas, ali se modemom moe i direktno upravljati putem komunikacionih programa koji koriste terminalski reim, kao i iz DOS-a, pomou komande ECHO. Zbog toga, da ne pominjemo to to je Hayes nedavno prestao da postoji, izraz Hayes kompatibilni se veoma retko koristi.
846
Poglavlje 18
Ako je na vaem raunaru modem povezan na prikljuak COM2, moete isprobati ovu mogunost tako to ete sa DOS-ove komandne linije izdati komandu:
ECHO ATH1 > COM2
Ova komanda alje komandni string ATH1 putem prikljuka COM2 vaeg raunara do modema, to e naterati modem da podigne slualicu. Ako modem ima zvunik, trebalo bi da ujete signal za slobodno biranje. Da biste spustili slualicu izdajte komandu:
ECHO ATH0 > COM2
Kako skoro svaki modem koristi skup komandi Hayes, ta je kompatibilnost obezbeena i ne bi trebalo da utie na vau odluku prilikom kupovine modema. Osnovne komande modema mogu malo da odstupaju od jednog do drugog proizvoaa zavisno od posebnih svojstava modema, ali su osnovne AT komande skoro univerzalne. Neki modemi, kao na primer U.S Robotics (sada u 3Com), prikazuju skup komandi ako im se uputi string AT$. Da biste videli skup komandi modema pokrenite neki terminalski program, na primer HyperTerminal iz Windowsa 9x, otvorite novu vezu i u terminalski prozor upiite AT$. Rezultat ove komande upuene unutranjem modemu U.S. Robotics (3COM) x2 56K PnP prikazan je na slici 18.3.
Slika 18.3 Komande i opcije koje mogu da se koriste za modem U.S. Robotics (3COM) x2 56K.
Napomena
Na CD-u u dodatku Technical Reference, moete nai spisak osnovnih AT komandi. Meutim, najbolje ete se obavestiti o komandama ako prouite uputstvo samog modema. Veoma je vano da sauvate uputstvo koje ste dobili uz modem jer se u njemu nalaze ove informacije. Mada veina Windows 9x/NT programa za komunikaciju za modem koristi standardnu datoteku za podeavanje .INF neki MS-DOS programi i neki posebni Windows programi ponekad zahtevaju da unesete ili uredite niz za inicijalizaciju to je u stvari niz komandi koji se modemu alje pre biranja brojeva. Ako te naredbe nisu ispravne modem nee moi da radi sa ovim programima.
Modemski standardi
Poglavlje 18
847
Bod u poreenju sa bitovima u sekundi (bps)

Kada se govori o brzinama modema, esto se brkaju pojmovi brzina u bodima i brzina u bitovima. Brzina u bodima (nazvana po Francuzu Emilu Baudotu, pronalazau asinhronog teleprintera) je brzina kojom se u sekundi menja signal izmeu dva ureaja. Ako, na primer, signal izmeu dva ureaja moe da menja frekvenciju ili fazu uestanou od 300 puta u sekundi, kae se da ureaj komunicira na 300 boda. Prema tome, bod je brzina signalizacije a ne brzina prenoenja podataka. Da bi se izraunala brzina prenosa podataka mnoi se broj boda sa brojem bitova koji svaki bod prenosi (i to se izraava u bitovima u sekundi bps ili kilobitovima po sekundi Kbps). Ponekad se jedna promena modulacije koristi za prenoenje jednog bita. U tom sluaju, 300 boda takoe znai i 300 bitova u sekundi (bps). Kada bi modem mogao da signalizira vrednosti dva bita kod svake promene signala, broj bitova po sekundi bi bio dva puta vei od brzine u bodima, odnosno 600 bps na 300 boda. Veina modema prenosi nekoliko bitova po bodu, tako da je brzina u bodima mnogo manja od brzine u bitovima po sekundi. U stvari, izraz bod se esto pogreno koristi. Obino nas ne zanima sama brzina u bodima, ve brzina u broju bitova po sekundi, to u stvari i jeste merilo za brzinu komunikacije. U sledeoj tabeli se vidi kako noviji modemi mogu kod svake promene signala da alju vrednosti vie bitova.
Brzina u bodima 600 2400 2400 3200 Broj bitova po bodu 4 4 6 9 Brzina modema (bps) 2400 9600 14400 28800
Kao i Mranije, brzina u bodima mnoi se brojem bitova po bodu da bi se izraunala stvarna brzina modema u bps. Na obinim telefonskim linijama se teko postiu brzine preko 2400 boda to objanjava zato modem od 28.8 Kbps na looj liniji ne dostie brzinu preko 19200 bps. Kao to emo kasnije videti, takozvani modemi od 56 Kbps ne koriste bod na gore opisani nain ve rade sasvim drugaije.
Standardi za modulaciju
Modemi poinju od modulacije, a to je elektronski nain signalizacije koji modem koristi (od modulatora prema demodulatoru). Modulacija je promena nekog aspekta signala koji se alje. Moduliranjem signala na neki unapred dogovoren nain, modem ifruje podatke iz raunara i alje ih drugom modemu koji demodulira (ili deifruje) signal. Modemi, da bi se razumeli, moraju da koriste isti nain modulacije. Svaka brzina prenosa koristi drugaiji nain modulacije, a ponekad za odreenu brzinu postoji i vie naina. Bez obzira na nain modulacije svi modemi moraju da obave isti zadatak: da promene digitalne podatke koji se koriste u raunaru (ukljuen/iskljuen, 1-0) u analogne (menjanje tona i jaine) podatke kakvi su potrebni u vodovima telefonske kompanije koji su godinama izgraivani i nisu ni bili predvieni za korienje raunara. Taj deo se odnosi na MO (modulaciju) u modemu. Kada analogni signal stigne do drugog raunara on se ponovo pretvara iz analognog talasnog oblika u digitalne podatke (slika 18.4). To je u modemu DEM (demodulacija). Tri najpopularnija naina modulacije su:
s
FSK (Frequency-shift keying promena frekvencije). Nain modulacije frekvencije, koji se naziva i FM. Dva modema prenose informacije tako to izazivaju odnosno prate promene frekvencije signala koji se alje telefonskom linijom.
848
s s
Poglavlje 18
PSK (Phase-shift keying promena faze). Nain modulacije faze kod kojeg se menja trajanje faze signalnog talasa dok frekvencija ostaje ista. QAM (Quadrature amplitude modulation kvadraturna modulacija amplitude). Postupak modulacije kojim se kombinuju promena faze i promena amplitude signala, to omoguava da signal prenosi vie informacija u odnosu na ostale metode.
Kabl
Frekvencija 1 Frekvencija 2 Frekvencija 3 Frekvencija 2
Slika 18.4 Modem kod svakog raunara menja digitalne (raunarske) signale u analogne (telefonske)
signale kada podatke alje, odnosno analogne opet u digitalne kada podatke prima.
U tabeli 18.1 navedeni su protokoli koji definiu standarde za modulaciju kod asinhronih modema, maksimalne brzine prenosa kao i naine dvosmernog prenosa. Protokol za potpuni dvosmerni prenos je onaj koji omoguava istovremenu komunikaciju u oba smera istom brzinom. Telefonski poziv je, na primer, potpuni dvosmerni prenos zato to oba sagovornika mogu istovremeno da govore. U reimu poludvosmernog prenosa, komunikacija moe da postoji u oba smera ali u jednom trenutku moe samo jedna strana da alje signale. Radio poziv gde u jednom trenutku samo jedna strana moe da govori je primer poludvosmernog prenosa. Va modem i modem na drugom kraju veze automatski pregovaraju o tim protokolima. U osnovi modemi poinju najbrim protokolom koji im je zajedniki i postepeno smanjuju brzinu/protokol u zavisnosti od uslova na liniji u trenutku poziva. Danas se najee koriste industrijski standardni protokoli iz porodice ITUV.90, V34 i V.32.
Modemski standardi
Poglavlje 18
849
Tabela 18.1 Standardi modemske modulacije i brzine prenosa

Protokol Bell 103 CCITT V.21 Bell 212A ITU V.22 ITU V.22bis ITU V.23 ITU V.29 ITU V.32 ITU V.32bis ITU V.32fast ITU V.34 ITU V.90 Maksimalna brzina prenosa (bitovi u sekundi) 300 bps 300 bps 1200 bps 1200 bps 2400 bps 1200/75 bps 9600 bps 9600 bps 14400 bps (14.4 Kbps) 28800 bps (28.8 Kbps) 28800 bps (28.8 Kbps) 56000 bps (56 Kbps)* Reim dvosmernog prenosa Potpuni (Full) Potpuni (Full) Potpuni (Full) Poludvosmerni (Half) Potpuni (Full) Prividno potpuni (Pseudo-Full) Poludvosmerni (Half) Potpuni (Full) Potpuni (Full) Potpuni (Full) Potpuni (Full) Potpuni (Full)
Dok ITU V.90 (naslednik vlasnikih 56Kflex i X2 standarda) dozvoljava tu brzinu prenosa U.S. FCC (Federal Communication Commission) trenutno dozvoljava samo 53000 bps (53 Kbps).
U sledeim odeljcima opisani su svi navedeni protokoli
Bell 103
Bell 103 je 300 bps standard za modulaciju u SAD i Kanadi. Kod njega se koristi FSK modulacija na 300 boda i prenosi se 1 bit po bodu. Veina brzih modema i dalje moe da koristi ovaj protokol iako je on zastareo.
V.21
V.21 je meunarodni standard za prenos podataka za komunikacije na 300 bps, i lii na Bell 103. Zbog nekih razlika u frekvencijama koje koriste, Bell 103 modemi nisu kompatibilni sa V.21 modemima. Ovaj standard je uglavnom korien van SAD.
Bell 212A
Bell 212A je 1200 bps standard za modulaciju u SAD i Kanadi. Kod njega se koristi DPSK (engl. Differential Phase-Shift Keying) modulacija na 600 boda i prenosi se 2 bita po bodu.
V.22
V.22 je meunarodni 1200 bps standard za prenos podataka. Ovaj standard lii na Bell 212A ali u nekim aspektima nije sa njim kompatibilan, posebno kod odgovaranja na poziv. Ovaj standard je uglavnom korien van SAD.
V.22bis
V.22bis je standard za prenos podataka za komunikacije na 2400 bps. Bis je latinska re i znai drugi, to znai da je ovaj prenos poboljanje, odnosno nastavak protokola V.22. Ovaj meunarodni standard se koristi u i van SAD. V.22bis koristi QAM na 600 boda i prenosi 4 bita po bodu i tako dostie 2400 bps.
V.23
V.23 je standard za razdvojeni prenos podataka, koji prenosi brzinom od 1200 bps u jednom smeru a 75 bps u drugom. Zato je modem samo prividno potpuni dvosmerni, to znai da
850
Poglavlje 18
on moe istovremeno da prenosi u oba smera ali ne i najveom brzinom. Ovaj je standard razvijen radi smanjenja trokova tehnologije 1200 bps modema koja je u ranim 1980-im godinama bila skupa. Preteno je korieni u Evropi.
V.29
V.29 je standard za prenos podataka na 9600 bps, koji odreuje nain modulacije za poludvosmerni prenos (u jednom smeru). Ovaj se standard uglavnom koristi za prenos faksimila u okviru grupe III, a veoma retko kod modema. Kako V.29 podrazumeva poludvosmerni prenos, ovakav standard za velike brzine prenosa se mnogo lake uvodi nego standard velike brzine za potpuni dvosmerni prenos. Kao standard za modeme, protokol V.29 nije u potpunosti definisan, tako da V.29 modemi razliitih proizvoaa retko mogu da ostvare komunikaciju. Ovo se, meutim ne odnosi na telefakse, za koje je standard odreen u potpunosti.
V.32
V.32 je potpuni dvosmerni standard za prenos podataka brzinom od 9600 bps. To je potpuni standard za modeme koji sadri odredbe za ispravku greaka prilikom slanja i za pregovaranje. V.32 koristi TCQUAM (engl. Trellis Coded Quadrature Amplitude Modulation) na 2400 boda za prenos 4 bita po bodu, ime se postie brzina prenosa od 9600 bps. Trelis ifriranje je posebna tehnika za ispravku greaka prilikom slanja koja dodaje jedan bit na svaki paket od etiri bita. Ovaj dodatni bit za proveravanje se koristi za kontrolu greaka tokom prenosa na prijemnoj strani. Na taj nain se veoma poveava otpornost protokola V.32 na umove koji postoje na telefonskim linijama. Zbog sloene tehnologije koju zahteva V.32, njegova primena je u prolosti bila skupa. Kako tok od 9600 bps u jednom smeru koristi skoro ceo propusni opseg telefonske linije, V.32 modemi iskljuuju eho, to znai da ponitavaju preklapajui signal koji emituje modem i samo sluaju signal drugog modema. Taj je postupak sloen i ranije je bio skup. Napredak u proizvodnji ipova je doveo do pojeftinjenja ovih modema pa su oni jedno vreme i stvarno bili standardni za 9600 bps.
V.32bis
V.32bis je proirenje V.32 na 14400 bps. Ovaj protokol koristi TCQAM modulaciju na 2400 boda i prenosi 6 bitova po bodu, ime se postie efektivnih 14400 bps. Trelis ifriranje obezbeuje pouzdanost veze. I ovaj protokol je potpuno dvosmerni, a u sluaju loih telefonskih veza, automatski prelazi na V.32.
V.32fast
V.32fast, ili V.FC (First Class prva klasa) kako se nekad naziva, je standard koji je razvio Rockwell a uveden je pre V.34. V.32fast je proirenje V.32 i V.32bis, a nudi prenos brzinom od 28800 bps. Ovaj je protokol zamenjen sa V.34. Ako kupujete polovni modem od 28800 bps, proverite da li to nije neki od ureaja koji koriste V.32fast umesto V.34. Takvi modemi nisu kompatibilni sa mnogim V.34 ureajima koji se sada koriste.
V.34
V.34 je zamenio sve ostale standarde za 28,8 Kbps i tekui je opte prihvaeni standard za sve isto analogne modemske komunikacije. Pokazao se kao najpouzdaniji standard za komunikacije na 28,8 Kbps. Nedavna dopuna standarda V.34 odreuje i mogue vee brzine od 31,2 i 33,6 Kbps. Veina V.34 modema koji se sada proizvode mogu da prenose i na tim veim brzinama, a postojei V.34 modemi mogu lako da se nadograde za 33,6 Kbps samo ako sadre digitalne procesore signala (engl. Digital Signal Processors, DSP). U veini sluajeva se to postie tako to od proizvoaa preuzmete nadogradnju za ROM vaeg modema i zatim pokrenete program koji e novim kodom preprogramirati modemov ROM.
Modemski standardi
Poglavlje 18
851
V.34 je trenutno najbra mogua komunikacija preko analogne serijske veze. Zbog ogranienja samog telefonskog sistema, veoma je verovatno da isto analogne veze nee ni postati bre.
Napomena
Standardi za 56 K koji predstavljaju sledei stepen brzine modemske komunikacije, zahtevaju da veza na jednoj strani bude digitalna, te nisu potpuno analogni. Druge tehnologije za brze komunikacije, kao to je ISDN i kablovske mree potpuno iskljuuju analogne veze te se ne mogu ni nazivati modemima.
V.90
V.90 je ITU-T oznaka za 56 Kbps standard za komunikaciju koji usklauje nesuglasice izmeu specifikacija X2 (U.S. Robotisc 3COM) i K56flex (Rockwell). Vie informacija ete nai u odeljku 56 K Modemi, kasnije u ovom poglavlju.
uu Videti 56 K modemi, str. 855.
Protokoli za kontrolu greaka

Kontrola greaka oznaava sposobnost nekih modema da tokom prenosa prepoznaju greke i da automatski ponovo alju podatke za koje izgleda da su oteeni u prenosu. Iako je mogue softverski kontrolisati greke, to dodatno optereuje procesor i magistralu raunara. Kada se koristi hardverska kontrola greaka pomou modema, greke se otkrivaju i odbacuju pre bilo kakvog prenosa podataka u procesor raunara. Kao i kod modulacije, da bi veza mogla da se uspostavi oba modema moraju da se pridravaju istih standarda za kontrolu greaka. Na sreu, veina proizvoaa koristi iste protokole za kontrolu greaka.
MNP 1-4
Ovo je vlasniki standard razvijen u Microcomu i obezbeuje osnovnu kontrolu greaka. MNP (engl. Microcom Networking Protocol Microcomov mreni protokol) bie detaljnije opisan u odeljku Vlasniki standardi kasnije u ovom poglavlju.
V.42
V.42 je protokol za kontrolu greaka, sa prelaskom na MNP 4, a to je takoe protokol za kontrolu greaka. Kako standard V.42 predvia kompatibilnost sa MNP protokolom preko njegove verzije 4, svi modemi kompatibilni sa MNP 4 mogu da uspostavljaju veze sa kontrolom greaka sa modemima V.42. Ovaj standard koristi protokol koji se naziva LAPM (engl. Link Access Procedure for Modems). LAPM, kao i MNP, savlauje slabe telefonske linije tako to automatski ponovo alje podatke oteene prilikom prenosa, i obezbeuje da se prenesu samo ispravni podaci. V.42 se smatra boljim od MNP 4 zato to, zahvaljujui boljim algoritmima, nudi oko 20% veu brzinu prenosa.
Standardi za kompresiju podataka

Kompresija podataka oznaava sposobnost nekih modema da komprimuju podatke koje alju i na taj nain tede vreme i novac korisnika modema. Zavisno od tipa datoteke koju modem prenosi, podaci mogu da se komprimuju na skoro etvrtinu prvobitne veliine, to efektivno dovodi do etiri puta breg prenosa. Na primer, modem sa 14400 bps sa kompresijom moe da omogui 57600 bps, modem od 28800 bps moe da dostigne do 115200 bps, a modem od 56000 bps moe da dostigne do 224000 bps (samo kod preuzimanja) bar u
852
Poglavlje 18
teoriji. Tu se pretpostavlja da modem ima ugraenu kompresiju podataka V.42bis (to je od 1990. godine uglavnom ispunjeno) i da podaci nisu pre toga softverski komprimovani. Prema tome, vea propusnost zahvaljujui kompresiji ostvaruje se samo za HTML i za obian tekst na Webu. Grafike, ZIP ili EXE datoteke su ve softverski komprimovane, kao i veina PDF (Adobe Acrobat Reader) datoteka.
Da li modemi koji nisu 56 Kbps mogu da postignu propusnost veu od 115200 bps?
Da. Da bi se postigle brzine vee od 115200 bps potreban je UART ip bolji od standardnog 16550 koji se nalazi u serijskim prikljucima savremenih PC-ja. UART-ovi 16650 imaju bafer od 32 bajta za razliku 16-bajtnog bafera u standardnom UART-u 16550. ip 16650 se retko nalazi u ugraenim serijskim prikljucima ili kao deo unutranjeg modema. Prema tome, da bi se postigle najvee mogue brzine potrebni su: spoljni modem sposoban za propusnost od 230.4 Kbps, UART ip 16650 u serijskom (COM) prikljuku na koji se modem povezuje i odgovarajui upravljaki programi za modem. Imajte u vidu da nije potreban modem predvien za 56 K! Veze od 230.4 Kbps mogu se postii opremom u rasponu od V.34bis do ISDN modema ako je ureaj projektovan za tu brzinu i ako imate UART ip i upravljake programe. Meutim, kao i kod ranije pomenutih manjih brzina, ove brzine su mogue jedino ako podaci nisu ve prethodno komprimovani. Kao i kontrola greaka, i kompresija podataka moe da se obavi softverski. Ali, kako podaci mogu samo jednom da se komprimuju, u sluaju da prenosite datoteke koje su ve u komprimovanom obliku, kao to su ZIP arhive ili GIF slike, nee biti osetnog poveanja brzine prenosa kod modema koji mogu kompresiju da obave hardverski. Meutim, u sluaju prenosa obinih tekstualnih datoteka (kao to su HTML stranice) ili nekomprimovanih bitmapiranih slika, prenos se veoma ubrzava ako se koristi modemska kompresija.
MNP 5
Microcom je nastavio razvoj MNP protokola kako bi ostvario protokol za kompresiju koji se zove MNP 5. Ovaj se protokol potpunije opisuje u odeljku Vlasniki protokoli kasnije u ovom poglavlju.
V.42bis
V.42bis je CCITT standard za kompresiju podataka koji je slian sa MNP klase 5, ali postie oko 35% bolju kompresiju. V.42bis nije zaista kompatibilan sa MNP klase 5, ali skoro svi V.42bis modemi sadre i mogunost kompresije podataka sa MNP 5. Ovaj protokol moe, zavisno od naina komprimovanja, ponekad da omogui etiri puta veu propusnost. Ta je injenica dovela do varljivog reklamiranja. Na primer, modem od 2400 bps se reklamira da postie propusnost od 9600 bps tako to ukljuuje V.42bis, ali bi to bilo mogue samo u izuzetno povoljnim okolnostima, kao to je slanje tekstualnih datoteka. Isto tako, mnogi proizvoai 9600 bps modema sa V.42bis reklamiraju propusnost do 38.4 Kbps koja se postie kompresijom. Svakako proverite istinu koja se krije iza takvih tvrdnji. V.42bis je bolji od MNP 5 zato to prvo analizira podatke da odredi da li bi kompresija bila korisna. V.42bis komprimuje samo podatke kojima je kompresija potrebna. MNP 5 uvek pokuava da komprimuje podatke, to usporava prenos datoteka koje su ve komprimovane. Da bi se uspostavila standardna veza sa V.42bis, mora takoe da postoji i V.42. Zato se pretpostavlja da modem sa V.42bis kompresijom sadri i kontrolu greaka sa V.42. U kombinaciji, ova dva protokola ostvaruju vezu bez greaka sa najveom moguom kompresijom podataka.
Modemski standardi
Poglavlje 18
853
Vlasniki standardi
Pored industrijskih standardnih protokola za modulaciju, kontrolu greaka i kompresiju, odobrenih ili potvrenih od ITU-T, vie protokola iz ovih oblasti je napravljeno u raznim kompanijama pa se prodaju bez zvanine podrke bilo kojeg organa za standardizaciju. Neki od ovih protokola su bili povremeno veoma popularni pa su postali zasebni pseudostandardi. Najuspeniji vlasniki protokoli su MNP standardi razvijeni u Microcomu. Ove protokole za kontrolu greaka i kompresiju prihvatio je i vei broj drugih proizvoaa. Jo jedna kompanija koja je uspeno uvela vlasnike protokole kao ograniene standarde je U.S. Robotics (sada je u sastavu 3COM), sa svojim HST (engl. High-speed technology) protokolima za modulacije. Zahvaljujui agresivnom marketingu kod BBS operatora, HST modemi su osvojili veliki deo trita u 1980-im godinama. Imajte u vidu da je mnogo vlasnikih protokola ogranieno na modeme odreenog proizvoaa. U tim sluajevima, da bi mogli da koriste vlasniki protokol i poiljalac i primalac moraju da imaju modeme iste marke koji ga sadre. Korienje vlasnikih protokola se gubi zato to modemi koji ih koriste ne mogu da rade prema svojim najveim mogunostima ako uspostave vezu sa modemom koji nema taj protokol. U sledeim odeljcima opisaemo te i jo neke vlasnike protokole za modeme.
HST
HST je 14400 bps i 9600 bps modifikovan poludvosmerni vlasniki protokol za modulaciju razvijen u U.S. Roboticsu. Iako su ga u 1980im godinama dosta koristili BBSi, HST je praktino ugaen uvoenjem V.32 modema sa konkurentnim cenama. HST modemi rade na 9600 bps ili 14400 bps u jednom smeru i 300 bps ili 450 bps u drugom. To je idealan protokol za interaktivne sesije. Kako nije potrebna oprema za onemoguavanje ehoa, cene su nie. U.S. Robotics je takoe izneo na trite i modeme koji su pored vlasnikog standarda U.S Roboticsa koristili i standardne protokole ITU-T. Ovi modemi sa dvostrukim standardima su sadrali i V.32bis i HST protokol, tj. najbolji standardni i najbolji vlasniki, tako da ste mogli da se sa najveim brzinama komunikacije povezujete praktino sa svakim sistemom. To su tada bili meu najboljim modemima. Ja sam ih dugo koristio i preporuivao.
DIS
DIS je 9600 bps vlasniki protokol za modulaciju razvijen u CompuComu. On koristi DIS (engl. Dynamic Impedance Stabilization), i reklamirao se da bolje savlauje umove nego V.32. Uvoenje je bilo jeftino, ali, kao i HST, samo je jedna kompanija proizvodila modeme koji su podravali DIS standard. Zbog niskih cena V.32 i V.32bis, ovaj vlasniki standard je brzo nestao.
MNP
MNP nudi kontrolu greaka od poetka do kraja, to znai da modemi mogu da otkriju greke u prenosu i zahtevaju ponovni prenos oteenih podataka. Neki slojevi MNP-a nude i kompresiju podataka. Kako se MNP razvijao, definisane su razne klase tog standarda, koje opisuju do koje mere data MNP implementacija podrava protokol. Veina tekuih implementacija podrava klase od 1 do 5. Vie klase su obino podrane samo kod modema koje proizvodi Microcom, Inc. jer su oni vlasnici. MNP se obino koristi zbog mogunosti kontrole greaka, ali klase 4 i 5 nude i poboljanje performansi, a klasa 5 obavlja i kompresiju u realnom vremenu. Nie klase MNP-a nisu vane za sadanje korisnike modema, ali ih radi potpunosti ipak navodimo u sledeem spisku.
854
s
Poglavlje 18
MNP klasa 1 (engl. block mode) koristi asinhroni poludvosmerni prenos orijentisan na bajt. Ovaj metod obezbeuje samo oko 70% efikasnosti i kontrole greaka te se danas retko koristi. MNP klasa 2 (engl. stream mode) koristi asinhroni potpuni dvosmerni (engl. full-duplex) prenos orijentisan na bajt. I ova klasa obezbeuje samo kontrolu greaka. Kako ovaj protokol zahteva due vreme za uspostavljanje i rad samog protokola, propusnost sa klasom 2 iznosi oko 84% od veze bez njega, te se postie oko 202 cps (znakova po sekundi) na brzini od 2400 bps (240 cps je teoretski maksimum). Klasa 2 se danas retko koristi. MNP klasa 3 sadri klasu 2 a efikasnija je. I ona koristi asinhroni potpuni dvosmerni prenos orijentisan na bajt. Poboljani postupak omoguava propusnost oko 108% od veze bez njega, te postie oko 254 cps na 2400 bps. MNP klasa 4 je klasa sa poboljanjem performansi jer koristi postupke za prilagoavanje paketa i optimizovanje faze podataka. Klasa 4 poboljava propusnost i performanse za oko 5%, mada stvarno poboljanje zavisi od vrste poziva i veze i moe da dostigne ak 25 do 50%. MNP klasa 5 je protokol sa kompresijom podataka koji koristi prilagodljiv algoritam u realnom vremenu. Propusnost moe da se povea i do 50% ali performanse klase 5 zavise od vrste podataka koji se prenose. Obine tekstualne datoteke dozvoljavaju najvea poboljanja a programske datoteke ne mogu toliko da se komprimuju pa je i poveanje propusnosti manje. Kod podataka koji su ve komprimovani (na primer, datoteke komprimovane sa PKZIP-om), MNP 5 umanjuje performanse pa je zato esto bio onemoguen na BBS sistemima i drugim uslugama gde se veinom radilo sa ve komprimovanim datotekama.
V-serija
Hayes V-serija je vlasniki protokol za kontrolu greaka koje je Hayes koristio kod nekih svojih modema. Meutim jeftiniji V.32 i V.32bis modemi (koje je proizvodio i Hayes) skoro su ugasili V-seriju. Ti modemi su koristili modifikovani V.29 protokol, koji se ponekad naziva ping-pong protokolom zato to ima jedan brzi i jedan spori kanal koji naizmenino menjaju smer.
CSP
CSP (engl. CompuCom Speed Protocol) je protokol za kontrolu greaka i kompresiju podataka koji se koristi na CompuCom DIS modemima.
Standardi za faksmodeme
Faksimil tehnologija je nauka za sebe iako ima mnoge slinosti sa komunikacijama za prenos podataka. Zbog tih slinosti se u nekim modemima spajaju mogunosti za prenos podataka i za prenos faksa. Takorei svi dananji modemi podravaju faks i prenos podataka. Tokom godina je ITU postavio meunarodne standarde za faks prenose. To je dovelo do grupisanja faksova u etiri grupe. Svaka grupa (I do IV) koristi drugu tehnologiju i standarde za slanje i primanje faksova. Grupe I i II su relativno spore i daju rezultate koji po dananjim standardima nisu prihvatljivi, tako da ih ovde neemo detaljno obraditi. Grupa III je opti standard koji se danas koristi na skoro svim faks mainama, ukljuujui i one koje su kombinovane sa modemima.
Faks protokol za grupu III

Protokol za grupu III odreuje maksimalnu brzinu prenosa faksa od 9600 boda i dva sloja za rezoluciju slike: standardni (203 x 98 piksela) i fini (303 x 196 piksela). Ovaj protokol takoe zahteva protokol za kompresiju podataka definisan u CCITT (nazvan T.4.) i V.29 modulaciju.
Modemski standardi
Poglavlje 18
855
U okviru standarda za faks grupe III postoji podela na dva dela - klasu 1 i klasu 2. Razlika izmeu ove dve klase je to kod faksa klase 1 softver obrazuje sliku i vodi protokol sesije i usaglaava vreme sa prijemnim sistemom. Kod klase 2, softver obrazuje sliku za svaku stranicu i prosleuje je faks modemu koji dalje vodi protokol sesije i usaglaava vreme. Zbog toga je kod klase 1 kompatibilnost sa drugim faks ureajima u nadlenosti softvera dok je kod klase 2 to zadatak modema. Iako obe klase zahtevaju od modema raspoznavanje dodatnih AT komandi koje se odnose na faks, skup komandi za klasu 2 je mnogo vei i sadri vie od 40 novih instrukcija. CCITT je 1988. prihvatio i overio specifikaciju za klasu 1, ali je dokument klase 2 vie puta odbaen. Meutim, neki proizvoai su napravili modeme klase 2 na osnovu predloene (tj. neodobrene) verzije standarda. Danas skoro svi modemi podravaju klasu 1 standarda za grupu III, i to bi trebalo da bude najmanje to treba da zahtevate prilikom nabavke faks modema. Podrka za klasu 2 je dodatna pogodnost ali ne obezbeuje skoro potpunu kompatibilnost koju ima klasa 1.
Faks protokol za grupu IV

Dok su protokoli za grupe I do III po prirodi analogni (kao modemi) i napravljeni su za rad sa standardnim analognim telefonskim linijama, specifikacija za grupu IV zahteva digitalni prenos faks slika i ISDN ili neku drugu digitalnu vezu sa odredinim sistemom. Grupa IV podrava rezolucije do 400 dpi i koristi noviji CCITT protokol za kompresiju, T.6. Da bi digitalno reenje, kakvo je grupa IV, ispravno radilo, veza izmeu izvora i odredita mora da bude potpuno digitalna. To znai da je, iako vaa firma koristi digitalni telefonski sistem, a pota omoguava digitalne veze, veoma verovatno da je u kolu prisutan bar neki analogni element, na primer, izmeu vaeg sistema i lokalne telefonske centrale. Dok se telefonski sistem ne prebaci na potpuno digitalnu mreu (to je izuzetno sloen zadatak), faks sistemi grupe IV nee moi da zamene sisteme grupe III.
56 K modemi
U neprekidnoj potrazi za brzinom, proizvoai modema su preli ono to se smatralo plafonom za brzine asinhronog prenosa preko standardnih telefonskih linija, i ponudili su modeme koji podravaju brzine do 56000 bps (ili 56K bps). Da biste shvatili kako je ta dodatna brzina postignuta, treba da razmotrite osnovni princip tehnologije modema, to jest, pretvaranje iz digitalnog u analogno. Kako ste nauili, uobiajeni modem pretvara podatke iz digitalnog u analogni oblik kako bi oni mogli da se prenose telefonskom mreom. Kod odredinog sistema, drugi modem pretvara analogne signale ponovo u digitalni oblik. Ovo pretvaranje iz digitalnog oblika u analogni i nazad donekle umanjuje brzinu. Iako je telefonska linija u stanju da prenosi podatke brzinom od 56 Kbps ili vie, najvea stvarna brzina je, zbog pretvaranja, oko 33,6 Kbps. ovek po imenu Shannon postavio je zakon (enonov zakon) koji kae da je najvea mogua brzina komunikacije bez greaka preko obine telefonske linije priblino 35 Kbps, zavisno od uma. Meutim, enonov zakon pretpostavlja potpuno analognu vezu izmeu dva modema. To u veini SAD jo nije sluaj. U gradskim podrujima, veina veza je digitalna do telefonske centrale na koju je prikljuena telefonska linija. Centrala prevodi digitalni signal u analogni da bi ga poslala vaem telefonu. Ako se pretpostavi da je vei deo telefonskog sistema digitalan, moete - u nekim sluajevima - da izostavite poetno pretvaranje iz digitalnog u analogni signal i poaljete isto digitalni signal preko telefonske linije do primaoeve centrale. Na taj nain je potrebno samo jedno pretvaranje digitalnog u analogni signal, umesto dva ili vie. Zbog toga moete teoretski da poveavate brzinu prenosa podataka, samo u jednom smeru, iznad 35 K bps koje pominje enonov zakon, skoro do brzine od 56 Kbps koju moe da podnese telefonska mrea. Prenos u drugom smeru je i dalje ogranien na V.34 maksimum od 33,6 Kbps.
856
Poglavlje 18
Centrala u firmi Modem 56 K matinog servera
Slika 18.5 Veza 56 K omoguava slanje podataka standardnom modemskom brzinom (do 36000 bps) ali omoguava skoro dva puta bri prijem.
Ogranienja 56 K
Tako, 56 K modemi mogu da poveaju brzinu prenosa preko granice V.34 modema, ali podleu nekim ogranienjima. Za razliku od standardnih modemskih tehnologija, 56 K modeme ne moete prosto kupiti, instalirati ih na dva raunara i ostvariti brzinu od 56 Kbps. Jedna strana veze mora da koristi posebni digitalni modem koji se povezuje direktno na telefonsku liniju bez pretvaranja digitalnih podataka u analogni signal. Tako, 56 K modemi mogu da se koriste samo za povezivanje sa dobavljaima Internet usluga ili drugim matinim slubama koje su investirale u potrebnu opremu za podrku takvim vezama. Kako ISP ima digitalnu vezu sa telefonskom centralom, prenos od njega do vaeg raunara se ubrzava, a prenos od vas ka njemu ne. To, praktino, znai da moete veom brzinom da pretraujete Web i da preuzimate datoteke, ali ako na vaem PC-ju drite Web server, vai korisnici nee ostvariti poveanje brzine zato to se slanje ne ubrzava. Osim toga, na vezi od dobavljaa Internet usluga do vaeg raunara, sme da se dogodi samo jedno pretvaranje digitalnog u analogni signal. Ovo zavisi od vrste fizike veze izmeu modema i telefonske centrale. Ako budu potrebna dodatna pretvaranja, neete moi da iskoristite prednosti 56 K tehnologije i 33,6 Kbps e vam biti maksimalna brzina. Vodeu Web lokaciju za testiranje linije napravilo je odeljenje U.S. Robotics u 3Comu na adresi:
www.3com.com/56k/need4_56k/linetest.html
Na ovoj lokaciji moete dobiti broj telefona za besplatno povezivanje i jednostavan postupak kojim ete, pomou postojeeg modema, testirati liniju. Mada su sa trita praktino nestali modemi od 33,6 Kbps i sporiji, ipak je korisno saznati da li biste sa trenutne lokacije mogli da postignete vee brzine kad biste kupili modem od 56 Kbps. Kako je test linije specifian za svako mesto, testirajte onu liniju koju ete zaista koristiti sa novim modemom. Poto se telefonski sistem postepeno irio dodavanjem novih centrala i ureaja nije sigurno da bi korisnici iz jedne ulice svi dobili isti rezultat.
Modemski standardi
Poglavlje 18
857
Upozorenje
Veze sa 56 K modemima se veoma usporavaju zbog umova na liniji. Vaa linija moda savreno zadovoljava potrebe govora ili modemskih veza manjih brzina, ali neujni um moe lako da pogora 56 K vezu do take da se postigne samo neznatno poveanje brzine preko 33,6 Kbps ili da poveanja nema. Ako imate probleme sa umom na liniji, moglo bi biti korisno da nabavite priguiva prenapona sa filtriranjem uma. Ako planirate da koristite PCMCIA/PC Card modem u noutbuk raunaru budite svesni da e u hotelskoj sobi uskoro da se pojavi najsporiji 56 K modem na svetu va! Kvalitet veze posebnog prikljuka za analogni telefon ili prikljuak za podatke sa strane na tipinom hotelskom telefonu obino je veoma lo i moete se smatrati srenim ako uspete da postignete brzinu prenosa od 24 Kbps. Konverzije iz analognih u digitalne podatke koje se obavljaju izmeu telefona u sobi i hotelske centrale spreavaju mogunost korienja standarda 56 K koji modem podrava zato to one zavise od direktne digitalne veze prema centrali.
56 K standardi
Da bi se ostvarila veza velike brzine, oba modema, a i va dobavlja Internet usluga (ili druge slube koje koristite za ostvarenje veze), moraju da podravaju istu 56 K tehnologiju, i tu se javlja glavni problem sa 56 K kompatibilnou. Kao to se esto deava, proizvoai modema su bili nestrpljivi da iznesu najnoviju tehnologiju na trite pa su dve kompanije iznele proizvode sa razliitim 56 K standardima. U.S. Robotics (sada u sastavu 3COM) uveo je liniju 56 K modema gde je koristio skup ipova Texas Instrumentsa i nazvao ih X2, dok je Rockwell, proizvoa ipova za modeme, izneo drugi 56 K standard pod nazivom K56flex. Naravno, ta dva standarda nisu kompatibilna pa se ostatak proizvoaa ubrzo podelio i podrao jedan ili drugi standard. Situacija je slina sukobu koji se dogodio 1970ih izmeu Beta i VHS sistema.
Napomena
Da bi stvari bile jo sloenije, samo nekoliko dana pre nego to je U.S. Robotisc isporuio prve X2 modeme, otkrilo se da neko staro FCC ogranienje (poznato kao Part 68) utvruje maksimalnu jainu koja sme da se propusti kroz javnu telefonsku liniju. Kako bre komunikacije zahtevaju vee jaine, ovo ogranienje praktino svodi maksimalnu brzinu na oko 53 Kbps. Ogranienje je uvedeno zato to pojaavanje signala preko odreene granice poveava interferenciju, presluavanje na susednim linijama. FCC je ovo ogranienje uveo veoma davno i ono nije namenjeno posebno modemima, a trenutno preispituje svoj stav. To preispitivanje je poelo u jesen 1998. i jo uvek traje. Zbog postojanja dva standarda, korisnici su primorani ili da ekaju i vide koju e tehnologiju prihvatiti njihov dobavlja Internet usluga, ili da se opredele za jedan od dva standarda i zatim trae dobavljaa koji ga podrava. Kako je investiranje u 56 K tehnologiju za dobavljae Internet usluga veliko, mnogi su ekali da vide koji od dva standarda e prevagnuti tako to e postati standard bilo de facto ili de jure. Za to vreme, eto se dogaalo da se ljudi snau sa pogrenim modemom u rukama jer su mnogi dobavljai Internet usluga na poetku podravali samo jedan od sukobljenih standarda. Kako se poveavala prodaja i popularnost X2 i K56flex mnogi dobavljai Internet usluga su morali da obezbede zasebne pozivne brojeve za svaki od ovih standarda to je povealo njihove trokove ali je oduevilo korisnike.
V.90
Sreom, ovaj je problem razreen. Petog februara 1998, ITU-T je odobrio reenje za 56 K modemski standard pod nazivom V.90. Standard je ratifikovan 15. septembra 1998. Sada
858
Poglavlje 18
kad postoji zvanini standard, svi proizvoai modema su nadogradili svoje proizvode za podrku V.90, pa bi trebalo da bude mogue povezivanje izmeu ureaja koji su podravali ranija dva standarda. Kako je primena X2 i K56flex u osnovi slina to se tie ranije opisanih hardverskih zahteva, trebalo bi da bude mogue promeniti postojee modeme bilo kojeg tipa da podre V.90, bilo nadogradnjom firmvera reprogramiranjem ili jednostavnom zamenom ipa. Meutim, to treba da odlue sami proizvoai modema. Ako ste kupili modem pre nego to je standard V.90 ozvanien, pogledajte na Web lokaciji proizvoaa da biste se obavestili o nadogradnji na V.90. U zavisnosti od modela modema, verovatna su sledea tri reenja:
s s s
Neki korisnici e moi da preuzmu softver kojim e reprogramirati BIOS firmver na novi standardni V.90. Drugi e biti primorani na fiziku zamenu modema. Mali broj korisnika sa modemima proizvoaa koji vie ne postoje (na primer, Hayes, Practical Peropherals i Cardinal Technologies) nemaju sree pa moraju da i dalje koriste standard koji se ne poklapa sa V.90 ili da nabave novi modem.
Napomena
Nemojte reprogramirati modem na standard V.90 dok to ne uini va dobavlja Internet usluga. Proverite na njegovoj Web lokaciji kakav mu je status V.90 i koje standarde podrava na kojim pozivnim brojevima. Od kada je prihvaen V.90, korisnici sa X2 modemima koji su ih reprogramirali na V.90 uglavnom su imali sree sa povezivanjem i esto su ostvarivali vee brzine. Meutim, bilo je vie izvetaja da su korisnici K56flex modema doiveli neprilike u V.90 okruenju ak i posle reprogramiranja na V.90. Po izjavi jednog dobavljaa Internet usluga (Suncoast Networking iz Floride), neki od K56flex modema sa problemima su bili marke Zoltrex, Zoom i WinLT. Ako imate probleme sa uspostavljanjem pouzdane i brze veze posle reprogramiranja K56flex modema na V.90, pokuajte sa sledeim savetima:
Reavanje problema sa V.90 (bivim K56flex) modemima

1. Proverite da li ste dobili najnovije izdanje firmvera. ak i ako ste upravo kupili modem, prodavac je moda na Web lokaciju stavio noviji firmver. Da biste doli do aurne verzije a imate probleme sa povezivanjem, uputite modemom poziv na liniju za 33,6 Kbps ili se pravite kao da je modem stariji tako to ete ga instalirati kao model 33,6 Kbps od istog proizvoaa. 2. Proverite da li jo uvek moete da koristite modem kao K56flex. U ROM ipovima za firmver nekih modema ima dovoljno mesta za oba koda (K56flex i V.90) dok u drugim ima mesta samo za jedno (na primer, Zoom Telephonics svoje modeme koji imaju mesta za oba standarda naziva Dualmode). Obino modemi sa ROM ipom od 1 MB mogu da prihvate samo jednu vrstu firmvera, dok modemi sa ROM ipom od 2 MB imaju dovoljno mesta za oba. Ako u vaem modemu ne moete istovremeno da smestite obe vrste, preuzmite u raunar oba firmvera (i K56flex i V.90) isprobajte oba da biste utvrdili koji daje bolje rezultate. Dok va dobavlja Internet usluga ima modeme koji prihvataju K56flex nema realne potrebe da prelazite na V.90. Na adresi:
www.zoomtel.com/techsprt/readme/Zoom.Uploader.html
moete pronai jedan dobar primer vezan za odreenog proizvoaa. 3. Ako proizvoa nudi vie verzija firmvera za preuzimanje, isprobajte i neku od ranijih verzija a ne samo poslednju. Moda ranija verzija bolje radi kod vas.
Modemski standardi
Poglavlje 18
859
4. Ako koristite modem van SAD i Kanade moda vam treba meunarodno auriranje. Web lokacija firme Zoom Telephonics, na primer, daje posebna auriranja za Australiju, Belgiju, Dansku, Finsku, Francusku, Nemaku, Holandiju, Italiju, Portugal, vedsku, vajcarsku i UK (Velika Britanija i Severna Irska). 5. Nemojte zaboraviti da moda treba i u operativnom sistemu aurirati upravljake programe za modem.
Napomena
Problemi sa prelaskom modema sa K56flex na V.90 ne odnose se na korisnike koji su aurirali V.34 modeme direktno na standard V.90 bilo preuzimanjem aurnog firmvera bilo zamenom modema ili ipa. ak i ako je V.34 modem napravio proizvoa koji je kasnije pravio K56flex modeme ne morate da brinete o tome, osim ako ste modem aurirali na K56flex. U tom sluaju se prethodni saveti odnose i na vas.
Preporuke za modeme
Modem za PC moe da bude bilo spoljni ureaj sa vlastitim napajanjem koji se ukljuuje na serijski prikljuak raunara, ili kartica za proirenje koja se stavlja u konektor na magistrali u raunaru. Veina proizvoaa modema imaju obe verzije svakog modela. Spoljne verzije su malo skuplje zato to imaju posebno kuite i napajanje. Obe verzije rade jednako i odluka obino zavisi od toga da li imate slobodan serijski prikljuak ili slot, koliko prostora imate na stolu, koje su mogunosti napajanja u raunaru i koliko vam je zgodno da rasklapate raunar. Ja sam esto vie voleo spoljne modeme zato to pruaju vizuelno obavetavanje pomou lampica. Po njima se lako vidi da li je modem i dalje povezan i da li prima ili alje podatke. Meutim, neki komunikacioni programi sada podraavaju te lampice na ekranu, pa se moe doi do istih obavetenja. Ima i drugih prilika gde je zgodniji unutranji modem. U sluaju da serijski prikljuci vaeg raunara nemaju baferske UART ipove kao to je 16550, iskoristiete to to mnogi unutranji modemi sadre i 16550 UART. Takav ukljueni UART vas oslobaa potrebe da nadogradite serijski prikljuak. Osim toga, spoljni 56 K modemi ponekad ne mogu da dostignu svoje najvee brzine zbog ogranienja serijskog prikljuka. Zato bi unutranji modem bio pogodniji. U tabeli 18.2 dato je poreenje unutranjih i spoljnih modema.
Tabela 18.2
Svojstvo Ugraeni UART 16550 ili bolji Cena
Poreenje unutranjeg i spoljnog modema

Spoljni ne (koristi UART serijskog prikljuka raunara ili koristi USB) via Unutranji da (ako je 14,4 Kbps ili bri) nia teko mora se otvoriti kuite raunara i izvaditi kartica, otvoriti drugi PC i instalirati kartica ne napajanje dobija iz raunara ponovo pokrenuti raunar
Dodatna oprema RS-232 kabl za modemski interfejs ili USB kabl Mogunost prenoenja na drugi raunar Napajanje Ponovno pokretanje ako se modem ukoi lako odvojiti kablove (za USB modeme je potrebno da na drugom raunaru postoji USB prikljuak koji radi) ukljuuje se u struju iskljuiti modem i ponovo ga ukljuiti
nastavlja se
860
Poglavlje 18
Tabela 18.2
Svojstvo Kontrolisanje rada Vrsta interfejsa
Nastavak
Spoljni lako lampice na ureaju skoro uvek na RS-232 prikljuku, mada su se na tritu pojavili USB modemi. Modemi za paralelni prikljuak su se pojavili pre vie godina ali nisu postali popularni Unutranji teko osim ako komunikacioni softver ne podraava signalne lampice obino ISA ali sada postoji vie modela za PCI, a oni bi trebalo da rade bolje u novim raunarima, omogue prebacivanje COM 3 i 4 na odvojene IRQ od COM 1 i 2, kao i da omogue upotrebu na novim raunarima koji nee imati ISA slotove
tt
Videti UART, str. 775.
Svi modemi iste brzine nemaju ista svojstva. Mnogi proizvoai modema proizvode modeme iste brzine koji se razlikuju po funkcijama i po cenama. Skuplji modemi obino podravaju napredne funkcije kao to je razlikovanje poziva i identifikaciju pozivaa, govor i podatke pa ak i video konferencije. Kada kupujete modem, proverite da li podrava one funkcije koje su vama potrebne. Korisno je proveriti da li softver koji nameravate da koristite, ukljuujui i operativni sistem, moe da se koristi sa modemom koji ste izabrali. Ako ivite na selu ili starijem gradu na odluku moe da utie i kvalitet linije. Paljivo pregledajte rezultate uporednog testiranja i obratite posebnu panju na performanse modema na linijama sa dosta uma. Ako vam telefon kri za vreme nepogoda, tako loa linija e oteati i pouzdano uspostavljanje modemske komunikacije. Veina modema sa imenom na dananjem tritu podrava iroki spektar modulacija, kontrole greaka i standarda za povezivanje. To je zato to modemi koriste automatsko pregovaranje, tj. kada se poveu sa drugim modemom primenjuju najdelotvorniji zajedniki skup protokola. ak i kada se modemi ne sloe u najnaprednijem protokolu odreene vrste, verovatno e imati bar jedan zajedniki protokol. Jo jedno pitanje koje treba imati u vidu je otpornost modema na elektrina oteenja. Neki modemi imaju ugraeno obezbeenje za zatitu od digitalnih telefonskih linija (sa veim naponom i nekompatibilnih sa modemima) i od udarnog napona. Meutim, svaki modem bi trebalo koristiti sa priguivaem prenapona kroz koji se RJ-11 telefonski kabl provodi radi zatite od udara visokog napona. Praktino svi modemi na dananjem tritu podravaju V.90 pa ak ako na mestu gde se nalazite ne moete da koristite te brzine ovakav modem bi mogao da vam omogui napredne usluge kao to su govorne poruke ili istovremeni prenos govora i podataka. Imajte na umu da V.90 veze izgleda bolje rade ako modem podrava i X2. Ako se opredelite za modem proizvoaa koji podrava i K56flex pokuajte da nabavite modem koji u firmveru sadri oba ova standarda.
Napomena
Svaka vrsta Internet veze koristi odreenu kombinaciju TCP/IP parametara. TCP/IP je protokol (softverska pravila) koji koriste svi raunari na Internetu. O protokolu TCP/IP e biti vie rei u poglavlju 19, Lokalno umreavanje, ali za sada imajte na umu da su za modemski pristup kroz NIC ili USB prikljuak (kablovski modem, xDSL i DirecPC) potrebni razliiti TCP/IP parametri. Modemima IP adresu obino dinamiki dodeljuje dobavlja Internet usluga prilikom uspostavljanja veze. Ostali ureaji za pristup Internetu obino imaju stalnu IP adresu koja se ne menja. IP adrese su jedan od parametara mree koje, ako se menjaju, mogu da onemogue uspostavljanje veze sa Internetom. Proitajte detalje u poglavlju 19.
ISDN (Integrated Service Digital Network)
Poglavlje 18
861

Da bi se prevazila ogranienja brzine asinhronih modema, treba prei na potpuno digitalnu komunikaciju, te je ISDN sledei korak u telekomunikacijama. ISDN raskida sa starom tehnologijom analognog prenosa podataka i uvodi novi, digitalni prenos. Uz ISDN se moete povezati sa Internetom na brzinama do 128 Kbps. ISDN postoji ve 10 godina ali je tek nedavno postao praktino reenje za privatne korisnike. Razlozi su uglavnom bili u potekoama da se uredi instalacija tog servisa u telefonskoj kompaniji. Pre tri godine je u veini regionalnih telefonskih kompanija u SAD bilo teko pronai nekoga koji je barem uo za ISDN, ali sada veliki broj kompanija nudi reenja po principu klju u ruke, gde je ukljuen servis dobavljaa Internet usluga, ISDN hardver i pregovori sa telefonskom kompanijom. Iako moe da se koristi i za govorne veze i koristi postojeu telefonsku mreu, ISDN nije kao obina telefonska veza. Za postizanje velikih brzina, oba kraja veze moraju biti digitalna, tako da ete obino ISDN liniju postaviti posebno za vezu sa dobavljaem Internet usluga koji takoe koristi ISDN. Firme takoe koriste ISDN zbog vee propusnosti za pristup Internetu ili za povezivanje lokalnih mrea u udaljenim prostorijama. ISDN nije ni kao iznajmljena telefonska linija, gde su neke dve lokacije trajno povezane. Va softver i dalje bira broj sa kojim hoete da se poveete (iako je to poseban ISDN broj), i prekida vezu (odnosno, sputa slualicu) kada se sesija zavri. Zbog toga moete, ako je potrebno, da se prebacite na drugog dobavljaa Internet usluga koji podrava ISDN a ne morate ponovo da pregovarate sa telefonskom kompanijom.
ta zaista znai ISDN za korisnike raunara?

Poto ISDN prenosi dva signala on omoguava integrisani servis u kojem se mogu koristiti kombinacije kao to su govor+podaci, podaci+podaci, govor+faks, faks+podaci itd. Re digitalni u izrazu ISDN znai kraj vaeg dugogodinjeg pratioca u telekomunikacijama modema. ISDN veze su digitalne od izvora sve do PC-ja konverzija iz digitalnog u analogni signal nije potrebna. Prema tome, takozvani ISDN modem koji se koristi za povezivanje PC-ja na ISDN tanije se naziva terminal adapter. Re mrea (engl. network) odnosi se na mogunost povezivanja sa drugim ISDN ureajima irom sveta. Za razliku od ranijeg naina veoma brzog pristupa, iznajmljene linije, ISDN se ne ograniava na uspostavljanje brze veze prema jednom raunaru. U sutini, ako imate ISDN opremu koja podrava analogne usluge, ISDN veza moe da se upotrebi za obine telefone, faks maine i ostale obine telefonske ureaje (slika 18.6). Odlina Web lokacija za ISDN je www.isdnzone.com
Kako radi ISDN

Kod ISDN veze je propusni opseg podeljen na kanale nosioce (engl. bearer channels, B kanali) koji rade na 64 Kbps i na delta kanal (D kanal) koji radi na 16 Kbps ili 64 Kbps, zavisno od tipa servisa. B kanali prenose govor ili korisnike podatke, a D kanal prenosi kontrolne informacije. Drugim reima, razgovarate, pretraujete Internet ili aljete faks kroz linije B kanala. Tipian BRI servis omoguava da na jednom B kanalu razgovarate na 64 Kbps a na drugom B kanalu koristite raunar za pretraivanje Weba na 64 Kbps. Spustite slualicu telefona i oba B kanala postaju slobodna. Ako je ISDN servis konfigurisan na odgovarajui nain, pretraivanje Interneta vam se ubrzava jer sada radite na 128 Kbps. Postoje dve vrste ISDN servisa: BRI (engl. Basic Rate Interface interfejs za osnovnu tarifu) i PRI (engl. Primary Rate Interface interfejs za primarnu tarifu). Servis BRI je namenjen privatnoj kunoj upotrebi i sastoji se od dva B kanala i jednog D kanala od 16 Kbps, to daje ukupno 144 Kbps. Servis PRI je prvenstveno namenjen korienju u preduzeima, kao na primer za povezivanje telefonskog sistema preduzea sa telefonskom centralom. U Severnoj Americi i u Japanu se servis PRI sastoji od 23 B kanala i jednog D
862
Poglavlje 18
ISDN BRI servis
PC+ISDN adapter
Standardne telefonske linije Faks maina
Telefon
Slika 18.6 Ova tipina ISDN konfiguracija pokazuje kako ISDN povezuje napredne ureaje za
telekomunikaciju sa ISDN i sa analognim okruenjem.
kanala od 64 Kbps sa ukupno 1536 Kbps na standardnom T1 interfejsu. U Evropi se PRI servis sastoji od 30 B kanala i jednog D kanala od 64 Kbps sa ukupno 1984 Kbps to odgovara E1 komunikacionom standardu. Za preduzea kojima je potreban vei propusni opseg no to prua jedna PRI veza, mogue je koristiti jedan D kanal za podrku veem broju PRI kanala ako se koristi NFAS (engl. Non-Facility Associated Signaling). To to je BRI ogranien na dva B kanala moe izgledati malo za bilo ta osim za privatne korisnike ili za male kancelarije ali nije tako. BRI linija u stvari moe da prihvati do osam razliitih ISDN ureaja od kojih svaki ima svoj ISDN broj. D kanal obezbeuje uravljanje pozivima i usluge na zahtev kao to je signalizacija za vie poziva (engl. multiple call signaling) tako da svi ureaji dele dva B kanala.
Telefon
PC+ISDN adapter
Faks
Telefon
Slika 18.7 BRI dozvoljava korienje do osam ISDN ureaja, svakog sa vlastitim ISDN brojem.
Uporedite to sa nainom rada obinog analognog modema (slika 18.8)

Asinhroni modem Javna telefonska mrea
Poglavlje 18
863
Analogna linija
PC
Telefonske linije
Digitalna linija
PC i ISDN adapter
Faks maina
Telefon
Slika 18.8 Analogni modem povezuje samo PC sa Internetom i drugim mrenim uslugama, dok ISDN
moe da povee raunar, faks i mnoge druge ureaje jednim samim ISDN terminal adapterom.
Napomena
Kada se radi o ISDN vezama, jedan kilobajt iznosi 1000 bajtova a ne 1024 bajta kao u standardnim raunarskim aplikacijama. Kako smo ve videli, isto vai i za izraunavanje brzine modema. Izraunavanja gde se za osnovu uzima 1000 esto se nazivaju decimalnim kilobajtima dok se ona sa osnovom 1024 nazivaju binarnim kilobajtima. Ako vam je potrebna jaa i prilagodljivija verzija ISDN-a moete se odluiti za PRI verziju uz komutator kao to je PBX ili server. Dok PRI dozvoljava samo jedan ureaj po B kanalu, ako se koristi uz komutator u stanju je dinamiki da dodeljuje slobodne kanale kada je potreban veliki propusni opseg (na primer, za video konferencije).
Prednosti pristupa Internetu preko ISDN-a

Spajanje propusnih opsega vie B kanala vri se pomou protokola kao to je Multilink PPP ili BONDING (razvijen u Bandwidth ON Demand INteroperability Group), da bi se BRI servisom ostvarila veza od 128 Kbps sa Internetom. Takoe se moe na istu ISDN vezu prikljuiti vie ureaja (sa BRI, najvie osam) da bi se istovremeno slalo vie signala na razliita odredita, to zamenjuje vie standardnih telefonskih linija. Na primer, moe se povezati raunar, digitalni telefon, faks maina i jo pet drugih ureaja, a svi e imati poseban broj telefona. Tako e svaki poziv stii tano na odgovarajui ureaj. Da bi se instalirala ISDN veza, morate, za BRI servis, biti na udaljenosti do 5,5 km (18000 stopa ili 3,4 milje) od telefonske centrale. Kod veih udaljenosti potrebni su skupi repetitori to neke telefonske centrale ne omoguavaju. Veina telefonske mree u SAD moe da podri ISDN komunikacije tako da obino ne morate da plaate instaliranje novog telefonskog kabla.
864
Poglavlje 18
Cene za uvoenje ISDN servisa se veoma razlikuju i zavise od mesta na kojem se nalazite. U SAD cena poetne instalacije moe da bude od 100 do 150 dolara, zavisno od toga da li prilagoavate postojeu liniju ili uvodite novu. Meseni trokovi se kreu obino oko 30 do 50 dolara a esto se naplauje i vreme trajanja veze, to je obino od 1 do 6 centi za minut. Uzmite u obzir da treba da nabavite ISDN terminal adapter za PC i verovatno i druge hardverske delove a da su to samo trokovi koji se tiu ISDN servisa kod telefonske kompanije. Osim tih trokova, treba plaati i dobavljau Internet usluga za pristup Internetu na ISDN brzinama. Kako cene ISDN-a zavise od mnogih razliitih opcija za kanale i od naina na koji ete ih koristiti paljivo planirajte upotrebu ISDN-a. Proverite na Web lokaciji telefonske kompanije kakve su cene i paketi pre nego to se odluite. ak i kod velikih kompanija kao to je Ameritech koje pokrivaju vie saveznih drava, mesto na kojem se nalazite moe bitno da utie na cenu i dostupnost ISDN usluga.
Neprekidna veza dinamikim ISDN-om

Ranije sam poredio ISDN sa iznajmljenom linijom i naglasio da je za mnoge korisnike ISDN bolje reenje. Meutim, uobiajeni ISDN nije reenje ako vam je potrebna neprekidna veza sa najmanje trokova. Stalna (engl. nailed-up) veza je uvek otvorena za neprekidan udaljeni pristup LAN-u. Na taj nain se troe resursi najmanje jednog B kanala, iako se retko koristi njegov puni kapacitet. Kako e na stalnoj vezi saobraaj biti veoma razliit Dynamic ISDN je razvijen da bi se prilagodljivije koristile njegove mogunosti. U Dynamic ISDN-u se kombinuje komutacija kola tradicionalne telefonske veze sa komutacijom paketa LAN-a i WWW. D kanal se koristi za uspostavljanje svake veze protokolom X.31 kroz obinu mreu telefonske kompanije sa komutacijom paketa. Kako se obino koristi za signalizaciju, D kanal ima dovoljan propusni opseg za prenos malog saobraaja, kao to su obavetenja o elektronskoj poti (pa ak i same elektronske pote), pretplatniku vezu i doturanje obavetenja namenjenih adresantu. Brzi B kanali se aktiviraju samo kada se pojavi potreba za veim propusnim opsegom na primer za prenos datoteka. D kanal moe automatski da prebacuje tu vrstu saobraaja na jedan ili oba B kanala (jedan omoguava 64 Kbps a oba zajedno 128 Kbps). B kanali se automatski oslobaaju kada se saobraaj smanji pa mogu da se koriste za govor ili faks saobraaj sve dok raunaru ponovo ne zatreba vei propusni opseg. Prema tome, Dynamic ISDN stvarno koristi mogunosti ISDN-a inteligentnim dodeljivanjem resursa. To je najbolja vrsta ISDN-a ako vam on nije potreban samo za brzi pristup Internetu. Proverite kod prodavca ISDN-a kakve su cene i da li je takva usluga mogua za mesto na kojem se nalazite.
Hardver za ISDN
Da bi se PC povezao na ISDN, morate da posedujete hardversku komponentu koja se zove terminal adapter (TA). Terminal adapter moe da bude kartica za proirenje ili spoljni ureaj koji se prikljuuje na serijski prikljuak, kao neki modem. U stvari, terminal adapteri se esto pogreno nazivaju ISDN modemi. To, ustvari, uopte nisu modemi jer ne pretvaraju analogne signale u digitalne. Za ISDN servis postoje dva razliita interfejsa. U-interfejs se sastoji od samo jedne parice izmeu vaeg telefona i telefonske centrale. Subscriber/Termination (S/T) Interfejs se sastoji od dve parice izmeu utinice i terminalskog adaptera. Ureaj koji pretvara signal U-interfejsa na S/T interfejs se naziva mreni zavretak, ili NT-1 (Network Termination 1).
Iznajmljene linije
Poglavlje 18
865
Neki terminal adapteri sadre NT-1 u samom ureaju pa omoguavaju da se U-interfejs prikljui direktno u raunar. To je odlino reenje ako je raunar jedini ureaj koji prikljuujete na ISDN liniju. Ako elite da prikljuite vie ureaja ili ako va terminal adapter ne sadri NT-1, morate NT-1 da nabavite posebno. Druga mogunost je da nabavite terminal adapter pripremljen za mreu koji moete da prikljuite na postojeu mrenu karticu. To je posebno dobro reenje ako imate vie PC-ja, jer tako svi koriste istu telefonsku instalaciju.
Upozorenje
Kada kupujete ISDN terminal adapter, skoro je uvek bolje uzeti internu verziju. Terminal adapter sa kompresijom moe lako da prevazie mogunosti za pouzdano slanje i primanje podataka serijskog prikljuka. ak i umerena kompresija od 2:1 prelazi najveu brzinu od 232 Kbps koju veina brzih COM prikljuaka moe da podri.
Iznajmljene linije
Korisnici koji zahtevaju veliki propusni opseg (a imaju duboke depove) mogu da dobiju digitalni servis izmeu dve lokacije na brzinama koje osetno prevazilaze ISDN ako iznajme telefonsku liniju. Iznajmljena linija je trajna (24 satna) veza sa odreenom lokacijom koju moe da promeni samo telefonska kompanija. Firme koriste iznajmljene linije za povezivanje LAN-ova na udaljenim lokacijama ili za povezivanje sa Internetom preko dobavljaa usluga. Postoje iznajmljene linije razliitih brzina, kako je opisano u sledeim odeljcima.
T-1 i T-3 veze

Za povezivanje mrea na udaljenim mestima i mrea koje treba da podre veliki broj korisnika Interneta, a posebno kod firmi koje e pruati Internet usluge, T-1 veza bi bila mudro ulaganje. T-1 je digitalna veza sa brzinom od 1,55 Mbps. To je vie nego 10 puta bre od ISDN veze. T-1 moe da bude podeljena (ili rasparana) zavisno od toga kako e se koristiti. Moe se podeliti na 24 pojedinane linije od po 64 Kbps ili ostaviti kao jedinstveni kanal velikog kapaciteta. Neki dobavljai Internet usluga nude iznajmljivanje bilo kojeg dela T1 veze (u celinama od 64 Kbps). Pojedinani korisnik Interneta koristi T-1 liniju samo posredno. Ako Internetu pristupate modemom ili ISDN-om va dobavlja Internet usluga obino ima jednu ili vie T-1 ili T-3 linija koje ine okosnicu Interneta. Veza prema okosnici se ponekad naziva prikljuna taka. Kada se poveete na Internet, dobavlja Internet usluga dodeljuje vam mali deo T-1 linije. U zavisnosti od broja ostalih korisnika koji pristupaju Internetu kod istog ili drugog dobavljaa, imaete veoma brz ili veoma spor prenos, ak i sa istom brzinom modemske veze. To je kao kada se pica deli na sve manje i manje komade za sve vie ljudi koji pristiu na zabavu; to vie ljudi deli brzu vezu, svaki deo e biti sporiji. Da bi odrao brze veze za sve vei broj korisnika dobavlja Internet usluga e na svoju prikljunu taku dodavati delove ili cele T-1 linije. Moda e umesto T-1 veze prei i na T-3 ako bude mogao da je dobije.
Napomena
T-3 veza ima propusnu mo kao priblino 30 T-1 linija. T-3 veze rade na 45 Mbps i pogodne su za veoma velike mree i univerzitete. Podaci o cenama spadaju u kategoriju ako morate da pitate, znai da je preskupo za vas.
866
Poglavlje 18
Ako se sa Internetom povezujete preko korporacijskog LAN-a ili ste povezani sa korporacijskom mreom u drugom delu grada verovatno imate i blii kontakt sa T-1 linijama. Ako je firma povezana direktno na T-1, taj kapacitet delite sa daleko manje korisnika u odnosu na stotine ili hiljade korisnika sa modemima koje obino dobavlja Internet usluga prihvata u isto vreme. T-1 veze u SAD kotaju vie hiljada dolara meseno, osim priline sume potrebne za instalaciju. Ali za velike firme kojima je potreban veliki propusni opseg, moe da bude isplativije da instaliraju servis velikog kapaciteta i postepeno se na njemu ire, nego da neprestano dograuju vezu.
CATV mree
Iako ISDN predstavlja znaajno poveanje brzine u odnosu na standardne modemske tehnologije, tekoe sa instalacijom i cene (posebno ako postoji naplaivanje prema utroenom vremenu), moda nisu opravdane. Sledei stepen u poveanju brzine je mrea kablovske televizije (CATV) a njihove usluge, kada su na raspolaganju, obino su jeftinije od ISDN-a.
Povezivanje sa Internetom kablovskim modemom

Kao i kod ISDN-a, ureaj koji se koristi za povezivanje PC-ja sa CATV mreom se donekle netano naziva modemom. U sutini, tako zvani kablovski modem (naziv koji u i dalje koristiti jer je pogodan) znai ustvari mnogo vie. Ureaj zaista modulira i demodulira, ali takoe radi kao bira kanala, most u mrei, ureaj za ifriranje, SNMP (engl. Simple Net Management Protocol) agent i kao razvodna kutija (engl. hub). Da biste PC povezali sa CATV mreom, neete koristiti serijski prikljuak kao sa standardnim modemskim tehnologijama. Umesto toga, treba da instalirate standardni adapter za Ethernet mreni interfejs u slot na sabirnici. Ethernet adapter se povezuje sa kablovskim modemom istom vrstom kabla sa upredenim paricama koji se koristi u lokalnim mreama. U sutini, PC i kablovski modem ine dvolani LAN, gde modem ima ulogu razvodne kutije. Trenutno se razvijaju unutranji PCI i spoljni USB kablovski modemi. Kablovski modem se na CATV mreu prikljuuje istim koaksijalnim kablovima kao i kablovska televizija (slika 18.9). Kablovski modem tako funkcionie kao most izmeu male mree od upredenih parica u vaoj kui i HFC (Hybrid Fiber/Coax) mree koja povezuje sve korisnike kabla u vaoj okolini. Postojalo je nekoliko sistema CATV kablovskih modema gde se koristio stariji jednosmerni koaksijalni kabl (samo za preuzimanje), ali taj je kabl prespor za kablovske modeme a zastareo je i za CATV i za podatke. U celoj industriji je koaksijalni kabl uglavnom zamenjen HFC-om. Do sada se kablovski modemi nisu prodavali ve su se iznajmljivali od CATV kompanija koje su nudile pristup Internetu. Razlog je to svi kablovski modemi na jednoj CATV mrei moraju biti usklaeni sa vlasnikom tehnologijom koja se na toj mrei koristi. Krajem 1998. godine su neke CATV kompanije poele da koriste kablovske modeme usklaene sa DOCSIS. To su ureaji usklaeni sa standardima DOCSIS (Data Over Cable Service Interface Specification). Oni se ve prodaju na ogranienom broju prodajnih mesta i bie ire dostupni u 2000. godini.
Propusni opseg CATV

Kablovska televizija koristi tako zvanu irokopojasnu mreu, to znai da se propusni opseg te veze deli i istovremeno prenosi mnoge signale. Ti razni signali se odnose na razne kanale koje moete da gledate na televiziji. Uobiajena HFC mrea ima propusni opseg od oko 750 MHz, a svaki kanal zahteva 6 MHz. Prema tome, kako televizijski kanali poinju na oko 50 MHz, drugi kanal biste pronali negde u rasponu od 50 MHz do 56 MHz, trei u rasponu od 57 MHz do 63 MHz i tako dalje do kraja raspona. Na ovaj nain, HFC mrea moe da podri oko 110 kanala.
CATV mree
Poglavlje 18
867
Internet
Kablovska kompanija eoni kontroler Laserski otpremnik Hibridna optiko-koaksijalna mrea Laserski prijemnik Kua
Kablovski razdelnik Kablovska kutija Kablovski modem Televizor
PC
Slika 18.9
Osnovna veza kablovskog modema sa Internetom
Za potrebe mree sa podacima, kablovski sistemi obino odobravaju deo opsega koji bi koristio jedan kanal u rasponu od 50 MHz do 750 MHz za prijem (tj. prenos koji iz CATV mree dolazi do kablovskog modema). Ovde kablovski modem obavlja posao biraa kanala kao i TV aparat, i obezbeuje da PC prima signale prave frekvencije. Za slanje (podatke koji od vaeg PC-ja idu prema mrei) koristi se drugi kanal. Sistemi kablovske televizije obino rezerviu opseg od 5 MHz do 42 MHz za slanje signala raznih tipova (na primer one to na kablovskim TV aparatima omoguavaju naruivanje TV programa koji se plaa). Zavisno od raspoloivog opsega, primetiete da dobavlja CATV usluga ne omoguava istu brzinu za slanje kao za prijem. To se naziva asimetrinom mreom. Tipine tehnike modulacije signala za slanje ukljuuju:
s s s
QPSK (Quardature Phase Shift Keying) Metod digitalne modulacije frekvencije koji se lako primenjuje i otporan je na um. To je najei metod za slanje. DQPSK (Differential Quardature Phase Shift Keying) Omoguava ue putanje i zato vei broj kanala bez uma; esto se koristi za celularnu komunikaciju. S-CDMA (Synchronous Code Division Multiple Access) Metod kojim se podaci razbacuju preko irokog opsega frekvencija da bi se veem broju pretplatnika omoguilo istovremeno slanje i primanje podataka. Prua visok stepen bezbednosti i otpornosti na um. VSB (Versatile Side Band) Tehnika digitalne modulacije frekvencije bra od QPSK ali osetljivija na um.
Metod zavisi od dobavljaa CATV usluga.
868
Poglavlje 18
Napomena
Zbog toga to brzina slanja esto ne odgovara brzini prijema (i da bi se smanjio um koji se nagomilava zbog razgranate strukture mree) kablovske TV veze nisu praktine za World Wide Web servere i druge Internet servise. To je uglavnom namerno, jer je veina CATV dobavljaa trenutno usmerena na privatne korisnike. Meutim, kako tehnologija sazreva, ova vrsta Internet veza e se verovatno proiriti i na poslovni svet. Sada postoje i specijalizovani servisi za traenje domenskih imena (DNS servis) koji se koriste za usmeravanje korisnika mree prema vaem kablovskom modemu ili xDSL vezi. Koliina podataka koju jedan kanal za prijem od 6 MHz moe da podri zavisi od tipa modulacije koja se koristi na otpremniku (tj. na sistemu na koji se PC preko mree povezao). Tehnologijom koja se naziva 64 QAM (engl. quadrature amplitude modulation), kanal moe kod prijema da prenosi do 27 Mbps podataka. Druga varijanta, koja se zove 256 QAM, poveava to na 36 Mbps. Treba, meutim, imati u vidu da na svom PC-ju neete dobiti ni priblino takvo dejstvo. Prvo, Ethernet adapter koji se koristi za vezu sa kablovskim modemom je ogranien na 10 Mbps, ali i to je vie od praktinih rezultata koji se postiu. Kao i u sluaju lokalne mree, ukupni propusni opseg delite sa drugim korisnicima. Svi vai susedi koji se pretplate na ovakav servis koriste isti kanal od 6 MHz. Kako raste broj korisnika, vie sistema se nadmee za isti propusni opseg i propusnost se umanjuje.
Bezbednost na CATV
Kako PC deli mreu sa drugim korisnicima u susedstvu i kako je saobraaj dvosmeran, bezbednost PC-ja i mree postaje problem. U veini sluajeva se koristi neki oblik ifrovanja koji spreava nedozvoljen pristup mrei. Kao i kod kablovske televizije, kablovski modem moe da sadri kola za ifrovanje potrebna za pristup mrei. Dobavlja CATV usluga ponekad nudi i softver za ifrovanje sa posebnim protokolom za prijavljivanje na mreu. To titi dobavljaa od korisnika koji ne plaaju, ali ne titi i vas. Bezbednost zavisi od vrste kablovskog modema koji koristi dobavlja CATV usluga. Ako koristite operativni softver kao to je Windows 9x koji ima funkciju u mrei ravnopravnih raunara moi ete da vidite raunare svojih suseda u mrei. Operativni sistem ima parametre kojima moete odrediti da li drugi korisnici mree smeju da pristupaju vaim diskovima. Ako se ovi parametri pogreno podese, susedi e moi da gledaju, pristupaju, pa ak i briu datoteke na vaim diskovima. Proverite da li se tehniar iz kablovske kompanije koja instalira servis pobrinuo za ovaj problem. Ako hoete da koristite kablovski modem a istovremeno i deljenje pristupa na raunaru (za tampanje, uvanje datoteka itd) preporuio bih da za deljene diskove uvedete lozinke. Besplatan pomoni program Shareclean omoguava jednostavno iskljuivanje deljenja ureaja. Taj program je razvijen u firmi Privacy Software Corporation i moe se preuzeti sa Weba. Za bezbednost moete koristiti i softver za proksi servere i mrene barijere koji se nabavlja kod mnogih isporuilaca.
Performanse CATV
injenica to delite CATV mreu sa drugim korisnicima ne znai da performanse kablovskog modema nisu spektakularne. Obino, propusnost dostie oko 512 Kbps, to je 10 puta vie od najbreg modema i etiri puta vie od ISDN-a. Sa takvom brzinom ete otkriti sasvim nov doivljaj World Wide Weba. Veliki audio i video iseci koje ste izbegavali sada se preuzimaju za nekoliko sekundi i ubrzo ete napuniti diskove svim besplatnim softverom na koji naiete. Dodajte tome injenicu da taj servis ima sasvim razumnu cenu. Imajte u vidu da dobavlja CATV usluge zamenjuje i telefonsku kompaniju i dobavljaa Internet usluga.
DirecPC povezivanje sa Internetom preko satelita
Poglavlje 18
869
Cena je oko 40 dolara meseno, to je dva puta vie od uobiajenih pretplata kod dobavljaa Internet usluga, ali je mnogo manje od ISDN-a, ne zahteva telefonsku liniju i omoguava pristup Internetu svih 24 sata. Jedini nedostatak je to taj servis moda nije dostupan u vaem kraju. Po mom miljenju, ova tehnologija prevazilazi sva danas dostupna reenja pristupa Internetu, po brzini, ceni i komforu.

Ako u vaem kraju nema kablovske televizije a imate DirecTV satelitsku antenu, pogledajte juni deo neba. Ako imate dobar neometan pogled od 45 stepeni na juni deo neba a elite brzo preuzimanje velikih datoteka DirecPC bi mogao biti pravo reenje za vas.
Kako radi DirecPC

DirecPC je hibridni sistem, to znai da se razdvaja slanje i primanje podataka i ostalih operacije. Mnogo hvaljena DirecPC satelitska veza od 400 Kbps vai za preuzimanje i samo za preuzimanje. Ne samo da ete slati datoteke pomou obinog modema ve ete i stranice zahtevati (pretraivanje Weba) istim starim modemom. Prema tome DirecPC je idealan za korisnike koji su opsednuti preuzimanjem ali nije najbolji za istraivae i ostale koji su nestrpljivi. Dok ISDN nudi do 128 Kbps u oba smera, DirecPC nudi skoro tri puta bre preuzimanje. DirecPC radi kako je prikazano na slici 18.10.
Web server DirecPC Noc (mreni operat. centar)
Dobavlja Internet usluga
Direct PC satelit Prema modemu
Satelitska antena PC alje zahtev
Slika 18.10 DirecPC preko modema usmerava zahtev za Web stranicu, za grafike i druge datoteke.
Prednost u brzini dolazi do izraaja kada primate podatke, brzinom preuzimanja od 400 Kbps, zahvaljujui satelitskoj vezi.
870
Poglavlje 18
Uslovi za DirecPC
Za DirecPC potrebna je mala satelitska antena slina ali nekompatibilna sa satelitskim servisima DirecTV i USSB (DirecDuo nudi kombinaciju DirecPC i DirecTV koja koristi istu antenu kao DirecPC). Antena se za prijem podataka povezuje na 32-bitnu PCI Ethernet karticu. Za slanje zahteva i podataka koristi se uobiajeni modem. Dok su, osim ISDN-a, svi servisi bri od 33,6 Kbps nesimetrini bri prilikom preuzimanja nego kod slanja jedini Internet servis sa brzim preuzimanjem koji za slanje nudi neto bolju brzinu je 56 K V.90 modem i njegovi vlasniki prethodnici (X2 i K56flex).
Instaliranje DirecPC-ja
Instaliranje DirecPC-ja sadri sve opasnosti instaliranja televizijske satelitske antene i uobiajenu problematiku prikljuivanja mrenog ureaja u raunar. Potreban je neometan vidik od 45 stepeni prema jugu i prostor za satelitsku antenu od 21 ina. Do nedavno je povezivanje PC-ja sa satelitskom antenom zahtevalo PCI Ethernet karticu ili podeavanje postojee Ethernet kartice. Sada korisnici Windowsa 98 koji imaju USB prikljuke mogu da izaberu USB varijantu. Ako koristite Windows 95 ili NT ipak e vam trebati odvija i slobodan PCI slot za karticu mrenog interfejsa. Kako satelitska veza DirecPC koristi samo jedan satelit na junom delu neba, postavljanje i usmeravanje antene je mnogo vanije nego za televizijske satelitske antene tipa USSB. Uputstvo za DirecPC, Getting Started, naglaava znaaj iskustva u postavljanju obinih satelitskih ili televizijskih antena zato to se javljaju izazovi kao to su postavljanje koaksijalnog kabla, pravilno uzemljenje i slini. Detaljna uputstva za instaliranje DirecPC antene i ostalih komponenti nalaze se na CD-ROM-u koji spada u pribor za samostalno instaliranje DirecPC-ja ali ih nema na Web lokaciji. Razmislite o angaovanju profesionalnog instalatera da biste za razumnu cenu dobili bezbrian, pouzdan i siguran poetak. Kada DirecPC instalirate na raunar koji ve ima PCI Ethernet karticu moete da odluite da li e tu karticu koristiti i DirecPC i postojea mrea ili samo DirecPC. Ta e odluka uticati na nain konfigurisanja TCP/IP povezivanja. Proverite da li su vam pri ruci IP adrese; trebae vam za dovravanje instaliranja. DirecPC kao najnuniju opremu zahteva procesor klase Pentium ali ako razmiljate o tome da stari P-100 uposlite za pretraivanje Weba, razmislite jo jednom. Najnoviji slubeni dokument DirecDuo (DirecPC + DirecTV) sada zahteva procesor klase Pentium 200.
Kupovina DirecPC-ja
Posle sloenog sistema naplate zasnovanog na brzini prenosa iz prvobitne verzije DirecPCja (1.0) sada je kod verzije DirecPC 2.0 uveden jednostavniji sistem koji se kree od 30 dolara meseno za 25 sati do preko 100 dolara meseno za 200 sati. U cenu za DirecPC ukljuen je i dobavlja Internet usluga i jedna adresa za elektronsku potu (ili etiri adrese ako kupujete 200 sati meseno). Uobiajena maloprodajna cena za DirecPC iznosi oko 300 dolara za hardver i softver ali bez instaliranja.
DirecPC FAP konica za brzo preuzimanje?

Korisnike koji ele da koriste mogunost brzog preuzimanja putem DirecPC-ja sada zabrinjava FAP (engl. Fair Access Policy politika fer pristupa) koja je uvedena poto je ovaj servis ve dugo radio. FAP koristi neobjavljena pravila za procenu ko preteruje sa velikim preuzimanjem. Prekrioci se kanjavaju smanjenjem propusnog opsega na polovinu dok ne promene ponaanje. Grupa korisnika je jula 1998. godine tuila DirecPC protivei se takvom postupku. Korisnici kau da Hughes Network Systems, Inc (autor DirecPC-ja) istovremeno prodaje sistem nudei brzo preuzimanje a zatim kanjava one koji ga koriste u tu svrhu.
Poglavlje 18
871
Odline diskusije o problemima koje korisnicima DirecPC-ja donosi FAP i neki saveti za postupak u tim sluajevima mogu se pronai na lokacijama:
http://charon.punk.net/fap/fap.html i http://208.240.252.169/direcpc/
Tehniki problemi i reenja

Kako DirecPC za informacije koristi i zemaljske i satelitske veze, program za podeavanje mora pravilno da se konfigurie da bi se obezbedilo pravilno usmeravanje isto modemskih veza za traenje domenskih imena (DNS servis) i za neke usluge elektronske pote. Neki korisnici DirecPC-ja pod Windowsom 98 moraju da deinstaliraju i ponovo instaliraju softver za DirecPC da bi reili jednu DLL greku. O tome se informacije nalaze na Web lokaciji DirecPC-ja. Korisnici popularnih Matroxovih video kartica Millenium II i skupova ipova moraju da nabave najnoviji Matroxov upravljaki program ili da smanje ubrzanje videa da bi reili problem koji nastaje zbog naina na koji video kartica koristi Automatic PCI Bus Retries, zbog ega na mahove dolazi do gubitka signala iz ureaja za DirecPC. Novi Matroxov upravljaki program ima parametar kojim se ova funkcija iskljuuje. Drugi upravljaki programi za video kartice koji nemaju tu mogunost trebalo bi da smanje ubrzanje videa za jedan podeljak. Kao pomo u reavanju ovog problema moe se preuzeti novi upravljaki program za DirecPC.
Napomena
Dok je za neke vrste proizvoda deljenje brzog pristupa Internetu bilo kakljivo pitanje, DirecPC na svojoj Web lokaciji nudi detaljne informacije o deljenju softvera i o njegovom konfigurisanju.
Stvarne performanse
Zaljubljenici u merenje performansi e utvrditi da DirecPC daje slabe rezultate u ping testovima jer za sloenu putanju koju podaci moraju da preu (zemlja, svemir i nazad) treba najmanje 400 do 600 ms. Interaktivno merenje performansi e ih takoe razoarati. Meutim, prilikom preuzimanja velikih datoteka mogu da se postignu stvarne brzine preko 225 Kbps. Na slici 18.11 prikazano je poreenje DirecPC-ja i drugih naina povezivanja sa Internetom.
Modem 14,4 Modem 28,8 ISDN jedan B kanal ISDN dva B kanala DirecPC T1 digitalni
Slika 18.11 DirecPC nudi najbolje brzine preuzimanja od preko 400 Kbps ali se jedino prilikom
preuzimanja velikih datoteka postie takva brzina zbog zastoja koji su posledica hibridne prirode ovakve veze. Prema tome, brzine prikazane na ovoj slici uzete su u najboljim situacijama.
872
Poglavlje 18
Da li je DirecPC povoljna brza veza sa Internetom nije bilo jasno pre svega zbog zbunjujueg cenovnika njegove prve verzije, zabrinutosti zbog FAP-a i neobine hibridne arhitekture. Meutim, performanse su dobre kada se odjednom preuzima 50 do 70 MB. (Mnogi korisnici tvrde da ogranienja FAP-a esto drastino smanjuju brzinu kada se preuzimaju datoteke vee od 70 MB.) Ako ne moete da nabavite kablovski modem ili xDSL pristup Internetu razmislite o DirecPC-ju ili kombinaciji TV/PC pod nazivom DirecDuo. Ako elite vie informacija koje potiu od korisnika pridruite se diskusionoj grupi alt.satelite.direcpc.
DSL (digitalna pretplatnika linija)

Najnovije reenje za pitanje veoma brzog povezivanja sa Internetom je digitalna pretplatnika linija, DSL (Digital Subscriber Line) ili xDSL. Slovo x zamenjuje razliite predloene verzije DSL-a, a u malom, ali rastuem broju sluajeva zaista se nudi u nekoliko lokalnih telefonskih kompanija. DSL je privlaan za telefonske kompanije koje mogu da koriste postojeu staru obinu mreu i ponude veoma brzi pristup Internetu. Na postojeim mreama se ne moe primeniti svaka vrsta DSL-a ali mogu da se primene sve osim najbre i najskuplje varijante. DSL je privlaan i za firme koje ne mogu doi do kablovskih modema i trae alternativu za skupi ISDN servis ogranien na 128 Kbps. Prednost DSL-a nad njegovim najpopularnijim konkurentom, kablovskim modemom, je to to kablovski modemi dele zajedniki propusni opseg, to znai da se veza usporava kada je istovremeno koriste susedi. Korisnici DSL-a nemaju tu brigu; propusni opseg koji su platili je njihov, i taka.
Ko moe da koristi DSL a ko ne moe?

DSL servis se polako iri celom zemljom, prvo vei gradovi a zatim sve manji i manji. Kao i sa modemima 56 K, sela i mali gradovi verovatno nisu te sree i trebalo bi da za brzine vee od 56 Kbps razmotre satelitski DirecPC ili kablovski modem ako se mogu dobiti. Kao to ste videli, prilikom nabavke ISDN-a vana je udaljenost od lokalne telefonske centrale. I za DSL je vana tamo gde se on nudi. U esto postavljanim pitanjima o DSL-u Micron Internet Services tvrdi da treba biti najvie 18000 stopa (oko tri milje) udaljenosti provodnika (a ne u pravoj liniji) od telefonske kompanije koja nudi DSL. Repetitori ili lokalna optika linija bi mogli da poveaju dozvoljenu udaljenost. I brzina DSL veze e zavisiti od udaljenosti: to ste blie telefonskoj kompaniji bri e vam biti i DSL pristup. Mnoge telefonske kompanije koje nude neku vrstu DSL usluge imaju Web lokacije na kojima moete utvrditi da li i kakvu vrstu DSL usluge moete da dobijete.
Napomena
Ako hoete da poveete DSL na svoj SOHO ili LAN, prvo proverite stav dobavljaa. Neki korisnici su naili na dobru saradnju dok drugi kau da im je reeno ne moemo vam pomoi ili DSL se ne moe povezati na LAN. Potraite ko ima najbolji pristup. Vie informacija o povezivanju DSL-a na LAN dobiete u diskusionim grupama: comp.dcom.xdsl i pbinet.adsl. Informacije o ADSL-u testiranom u stvarnoj upotrebi moete nai na: users.deltanet.com/-ochen/adsl/index.html.
Glavne vrste DSL-a

s
ADSL (asimetrini DSL). Najee korieni DSL. Naziv potie od toga to su brzine slanja mnogo manje od brzina primanja. Kao to smo ve videli to za veinu korisnika nije smetnja zato to uglavnom koriste Internet za preuzimanje Web stranica, grafikih i drugih datoteka. Najvee brzine preuzimanja idu do 1,5 Mbps a slanja do
DSL (digitalna pretplatnika linija)
Poglavlje 18
873
640 Kbps. Veina kompanija koje nude ADSL ponudie razliite nivoe usluga po brzinama i po cenama. Govorni pozivi zauzimaju mali deo istog propusnog opsega pa se ista linija moe koristiti za govor i za podatke. Uvoenje ADSL-a je skuplje od ostalih vrsta DSL-a zato to kod korisnika mora da se postavi razdelnik to znai da u cenu poetnog instaliranja ulazi i dolazak servisera. CDSL (engl. Consumer DSL potroaki DSL) Sporiji (1 Mbps prilikom primanja) oblik DSL-a razvijen kod proizvoaa skupova ipova za modeme, firme Rockwell. Ne zahteva dolazak servisera zato to kod korisnika nije potreban razdelnik. G.Lite (univerzalni DSL, zove se jo DSL Lite ili DSL bez razdelnika). Jo jedna verzija gde se linija razdeljuje u telefonskoj kompaniji a ne kod korisnika. Brzine primanja se kreu od 1,544 do 6,0 Mbps a kod slanja mogu biti od 128 do 384 Kbps. Ovo bi mogao postati najpopularniji oblik DSL-a.
U tabeli 18.3 nalazi se pregled razliitih tipova DSL-a.
Tabela 18.3 Poreenje tipova DSL-a

Tip DSL-a IDSL Brzina slanje ; prijem 128 Kbps Granica udaljenosti 18000 stopa sa provodnikom br. 24 18000 stopa sa provodnikom br. 24 18000 stopa sa provodnikom br. 24 18000 stopa sa provodnikom br. 24
Opis ISDN DSL
Primena Slino kao ISDN BRI ali samo za podatke (nije mogu govor na istoj liniji) Servis za kunu upotrebu ili male firme; bez razdelnika. Slian DSL Lite Standard ADSL rtvuje brzinu da razdelnik ne bi morao da se instalira kod korisnika Standard ADSL rtvuje brzinu da razdelnik ne bi morao da se instalira kod korisnika
CDSL
Rockwellov potroaki DSL DSL bez razdelnika
1 Mbps primanje manje kod slanja od 1,544 Mbps do 6 Mbps zavisno od pretplate od 1,544 Mbps do 6 Mbps (preuzimanje) zavisno od pretplate 1,544 Mbps dupleks na dve linije sa upredenim paricama; 2,048 Mbps dupleks na tri linije sa upredenim paricama 1,544 Mbps dupleks (US i Kanada); 2,048 Mbps (Evropa) na jednoj dupleks liniji za slanje i preuzimanje
DSL Lite (isto kao G.Lite) G. Lite (isto kao DSL Lite)
DSL bez razdelnika
HDSL
DSL velike brzine
12000 stopa sa provodnikom br. 24
T-1 / E-1 servis izmeu servera i telefonske kompanije ili unutar firme; WAN, LAN, pristup serveru
SDSL
DSL sa jednom linijom
12000 stopa sa provodnikom br. 24
Isto kao HDSL ali zahteva samo jednu liniju sa upredenim paricama
nastavlja se
874
Poglavlje 18
Tabela 18.3
Tip DSL-a ADSL
Nastavak
Brzina slanje ; prijem od 1,544 do 6,1 Mbps za preuzimanje; 16 do 640 Kbps za slanje Granica udaljenosti 1,544 Mbps na 18000 stopa; 2,048 Mbps na 16000 stopa; 6,312 Mbps na 12000 stopa; 8,448 Mbps na 9000 stopa;
Opis Asimetrini DSL
Primena Koristi se za Internet i pristup Webu, video punog pokreta, video na zahtev, udaljeni LAN pristup
RADSL
DSL prilagodljive brzine (Westell)
Prilagoava se liniji, od 640 Kbps do 2,2 Mbps za preuzimanje; 272 Kbps do 1,088 Mbps za slanje Nepoznato
Slian sa ADSL
UDSL
jednosmerni DSL predloen u Evropi Veoma brza DSL
nepoznato
Slian sa HDSL
VDSL
od 12,9 do 52,8 Mbps za preuzimanje; 1,5 do 2,3 Mbps za slanje od 1,6 do 2,3 Mbps za preuzimanje;
Na 4500 stopa ATM mree; optiki u blizini 12,96 Mbps; Na 3000 stopa 25,82 Mbps; Na 1000 stopa 51,84 Mbps;
Tabela je autorizovana i koristi se uz dozvolu whatis.com Inc.
Cene DSL-a
Cene DSL-a su veoma razliite poto razliite telefonske kompanije nude razliite brzine i razliite tarife. Jedino to vai za najee oblike DSL-a jeste da je on asimetrian i da se brzine preuzimanja razlikuju od brzina slanja. Cene neogranienog korienja se obino kreu od 25 do 500 dolara meseno u zavisnosti od brzine preuzimanja (od 256 Kbps do 1,5 Mbps). Velike razlike delimino potiu od dozvoljenih brzina slanja. Jeftinije varijante obino nude sporije slanje (neka varijanta ADSL-a ili G.Litea) ali ni to nije pravilo. Paljivo proverite kod dobavljaa. Ponuda za xDSL ne postoji vie samo kod vae uobiajene telefonske kompanije. U nekim veim gradovima moe se pronai vie ponuaa razliitih vrsta xDSL-a.
Vreme i pristup
Takozvani Lini DSL (engl. Personal DSL) planovi postavljaju jedno zanimljivo pitanje: poreenje vremena provedenog na vezi sa prenosom podataka. Pre uvoenja neogranienog pristupa Internetu cena na sat usluga kao to je bio CompuServe je zavisila od dve promenljive: vremena koje provodite na vezi i brzine modema. Seam se traenja datoteka na CIS pri brzini od 2400 bps jer je pretraivanje lokacije tako bilo jeftinije, beleenja potrebnih datoteka a zatim prekidanja veze i
Reavanje problema sa modemima
Poglavlje 18
875
preuzimanja istih datoteka ludakom brzinom od 9600 bps (brzinom koja je u to vreme bila skuplja). Neki lini DSL planovi su se vratili na cenovnik koji zavisi od potronje. Ali kod tih planova nije vana brzina veze niti utroeno vreme: rauna se samo koliina preuzetih podataka. Za mnoge korisnike to i nije glavno pitanje. Na primer, lini DSL planovi firme Micron Internet Service dozvoljavaju prenos do 500 MB podataka meseno a zatim se trai doplata (10 dolara za sledeih 500 MB). To ogranienje je prividno, osim ako stalno preuzimate velike softverske pakete ili radite na rubu zakona preuzimajui cele CD-ove. Mada se svaka Web stranica i slika koju gledate na Webu rauna kao prenos podataka, veliina GIF, JPG i HTML stranica je zaista mala. Ipak proverite ogranienja za prenos podataka pre nego to potpiete takvu vrstu ugovora.
Poreenje veoma brzih pristupa Internetu

Jedan od izlaza iz konfuzije u koju ste se zaglibili pod razliitim ponudama kablovskih modema, xDSL-a, DirecPC dobavljaa jeste da se izrauna prosena cena jednog Mbps preuzetih podataka. Prema PC Magazinu (20. april 1999) cena po Mpbs za DirecPC je bila 229 dolara (pri prosenom FTP preuzimanju brzinom od 223,2 Kbps). xDSL nudi razliite cene i to od 115 dolara po Mbps sve do 1091 dolar po Mbps. Kablovski modemi su bili najpovoljniji sa cenama u rasponu od 67 do 184 dolara po Mbs. Kako bi bio ocenjen modem V.90? Ogromnih 977 dolara po Mbps kod prosenog propusnog opsega od svega 20,9 Kbps! DirecPC je dobar izbor ako u blizini nema kablovskih modema i DSL usluga ije su cene povoljnije.
Bezbedno deljenje veoma brzog pristupa Internetu preko LAN-a

Kako svi servisi koji nude pristup Internetu bri od modemskog koriste NIC (karticu mrenog interfejsa) moglo bi izgledati praktino da se kabl jednostavno povee u razvodnu kutiju Etherneta. Meutim takvo reenje sadri ugraeni bezbednosni problem (slika 18.12). Zbog bezbednosti treba u mreu da dodate proksi server ili program za mrenu barijeru, ili, jo bolje ruter sa mogunostima mrene barijere (slika 18.13). Mnogi isporuioci ih nude.
Napomena
Proksi serveri i mrene barijere su velika tema koja prevazilazi okvire ove knjige. Ako elite vie da nauite preporuujem knjigu Upgrading and Repairing Networks takoe u izdanju Que.

Modem nee da bira
1. Proverite na modemu prikljuke za liniju i za telefon. Utinicom za liniju poveite modem na telefonsku liniju. Utinica za telefon koristi isti RJ-11 srebrni kabl ali je predviena da bi se na modem prikljuio i telefonski aparat kako bi se za oba koristila ista linija. Ako ste ove utinice upotrebili obratno neete dobiti signal za slobodno biranje.
876
Poglavlje 18
PC/Mac
DSL modem
DSL linija
PC/Mac
Slika 18.12 Kada xDSL ili kablovski modem veete direktno na mreu moete da pristupate Internetu ali i svi na Internetu mogu da pristupe vaem raunatu!
PC/Mac
Proksi server
10Base T DSL modem
DSL linija
1. Konfiguracija sa proksi serverom
PC/Mac
PC/Mac
10Base T Ethernet ruter DSL modem /Mrena barijera
DSL linija
2. Konfiguracija sa proksi serverom
PC/Mac
Slika 18.13 Proksi server ili softver za mrenu barijeru ili ruter sa podrkom za mrenu barijeru
omoguavaju da vaa mrea dobije pristup Internetu bez rizika od spoljnih hakera. Za najbolju bezbednost ovoj kombinaciji dodajte i lozinke za zatitu resursa.
Poglavlje 18
877
2. Ako su kablovi pravilno povezani proverite da li su neoteeni. Izolacija je na RJ-11 kablovima minimalna. Ako kabl loe izgleda zamenite ga. 3. Ako imate spoljni modem proverite da li je modemski kabl RS-232 sproveden od modema do ispravnog serijskog prikljuka na raunaru i da li je modem ukljuen. Signalne lampice na prednjoj strani modema pokazuju da li je on ukljuen i da li reaguje na komande biranja. 4. Ako je modem PCMCIA/PC Card proverite da li je dobro utaknut u PCMCIA/PC slot. U Windowsu 98 bi trebalo na paleti alatki da vidite malu ikonu PCMCIA/PC Card. Pritisnite dva puta na ikonu i pregledajte trenutno povezane kartice (slika 18.14). Ako je modem dobro utaknut trebalo bi da se nae na listi. Inae ga izvadite i ponovo utaknite u slot a zatim proverite da li ga je raunar otkrio.
Slika 18.14 Ovaj noutbuk raunar ima mrenu karticu pravilno instaliranu u PCMCIA slot ali nema
modem. Ako modem nije vrsto utaknut u slot izgledae kao da ga nema.
Povezivanje PCMCIA modemske kartice pomou adaptera

Veina PCMCIA modemskih kartica se ne povezuje standardnim RJ-11 kablovima zato to je kartica isuvie tanka. Umesto kabla koriste vezu koja se naziva kljuni (engl. dongle hardverski klju) a vodi od PCMCIA kartice do telefona. Ako se takav nestandardan kabl oteti, modem postaje neupotrebljiv. Dobro je kupiti rezervu kod prodavca modema i nositi ga sa sobom. Ako je adapterski kabl kratak i ne moe da stigne do utinica za podatke u hotelskoj sobi, kupite odgovarajui nastavak u prodavnici elektronske ili telefonske opreme i preko njega poveite standardni RJ-11 kabl sa adapterskim kablom vaeg modema. 5. Proverite da li je modem pravilno konfigurisan za va operativni sistem. Ako koristite Windows 9x pregledajte i isprobajte konfiguraciju modema u kontrolnom panelu Modems. Izaberite modem a zatim karticu Diagnostics. Prikazae se serijski (COM) prikljuci u raunaru. Izaberite prikljuak koji koristite za modem i pritisnite dugme More Info. Na taj nain se modemu upuuju signali za test. Modem koji pravilno radi poslae kao odgovor podatke o prikljuku i o modemu (slika 18.15). 6. Ako dobijete poruku Couldnt Open Port modem nije pravilno prikljuen. Moda je ve u upotrebi ili postoji sukob IRQ-a ili adrese U/I prikljuka sa nekom drugom karticom u raunaru. Bez obzira da li je modem instaliran ili nije, svaki COM prikljuak koji radi prikazae prilikom provere IRQ, adrese U/I prikljuka i vrstu UART (Universal Asynchronous Receive-Transmit) ipa. Tip UART-a bi za svaki savremeni modem trebalo da bude najmanje 16550.
Napomena
Modem moete da testirate i tako to pokrenete sesiju HyperTerminal i aljete komande modemu. Ako modem ne odgovara to je znak da postoji problem sa vezom modema i PC-ja.
878
Poglavlje 18
Slika 18.15 PnP modem U.S. Robotics 56000 prilikom instaliranja je konfigurisan sa nestandardnim
IRQ 5. U njemu se nalazi auran UART ip 16550.
Raunar se koi kada se instalira unutranji modem

Najverovatnije ste naleteli na deljeni IRQ. Podrazumevano, COM 3 deli IRQ 4 sa COM1, a COM 4 deli IRQ 3 sa COM 2. Problem je to deljenje IRQ-a kod ISA ureaja (kao to su COM prikljuci) funkcionie samo ako ga oni ne koriste istovremeno. Najverovatniji razlog je da je mi prikljuen na COM 1, unutranji modem na COM 3 i da oba prikljuka koriste podrazumevani IRQ 4. Problema nema dok mi jedini koristi IRQ 4 ali im pokuate da upotrebite modem raunar nije u stanju da radi sa dva ureaja koji koriste isti IRQ i blokira se. Jedino reenje je da unutranji modem i mi rade na razliitim nesukobljenim IRQ brojevima. Imate dve mogunosti: premestite mia na drugi prikljuak ili onemoguite COM 2 u raunaru da biste napravili mesto za unutranji modem na COM 2.
Premetanje mia na drugi prikljuak

Svaki mi koji radi na COM 1 moe da radi i na COM 2, obino bez ikakve promene softvera. Ako su COM 1 i COM 2 tipini AT prikljuci sa 9 izvoda iskljuite raunar, otkaite mia sa COM 1, ukljuite ga na COM 2 i ponovo pokrenite raunar. Sada bi trebalo da bude mogue istovremeno korienje mia i modema. Ako modem koristi COM 4 a mi koristi COM 2 premestite mia na COM 1. Ako radite u Windowsu 9x moete na kartici Device Manager u System Properties da proverite koji ureaji koriste koji IRQ. Na nekoliko raunara prikljuak COM 2 ima 25 izvoda. Ako uz mia niste dobili adapter moete ga kupiti u svakoj prodavnici opreme za raunare. (Utikai za COM prikljuke sa 9 i sa 25 izvoda su RS-232 pa e adapter omoguiti ureaju sa jednim tipom prikljuka da radi na prikljuku drugog tipa.) Ako na raunaru imate PS/2 prikljuak za mia (okrugli sa 6 izvoda) upotrebite njega a ne serijski prikljuak. Prikljuak PS/2 koristi IRQ 12. Ako na PC-ju klase Pentijum ne moete da naete PS/2 prikljuak proverite u dokumentaciji matine ploe da li je predvien kabl za PS/2 prikljuak za mia. Veina matinih ploa baby-AT klase Pentium ima takav prikljuak ali prodavci ne nude kabl kojim se ploa povezuje sa utinicom ako ga ne traite (i posebno platite!). Proverite kod prodavca sistema.
Onemoguite COM 2
COM 2, drugi serijski prikljuak, nalazi se na veini matinih ploa PC-ja klase Pentium. Da biste ga onemoguili uite u program za podeavanje BIOS-a potraite ekran sa ugraenim prikljucima (na primer, Onboard Peripherals) i onemoguite prikljuak. Sauvajte promenu, napustite program za podeavanje i raunar e se ponovo pokrenuti.
Poglavlje 18
879
Pogledajte karticu Device Manager u System Properties Windowsa 9x i proverite da li je COM 2 onemoguen. Zatim podesite modem na COM 2 i IRQ 3 i instalirajte ga.
Raunar ne otkriva spoljni modem

1. Proverite da li je modem prikljuen na raunar pravilnom vrstom kabla. Za veinu spoljnih modema potreban je modemski kabl RS-232 sa prikljucima sa 9 izvoda na jednom a 25 izvoda na drugom kraju kabla. Kako je RS-232 veoma fleksibilan standard koji obuhvata razliite namene izvoda, proverite da li je kabl napravljen prema sledeim pravilima:
PC (COM prikljuak muki sa 9 izvoda) 3 2 7 8 6 5 1 4 9 TX podaci RX podaci RTS CTS DSR SIG uzemljenje CXR DTR RI Modem (prikljuak enski sa 25 izvoda) 2 3 4 5 6 7 8 20 22
Ako kupite gotov modemski kabl RS-232 imaete kabl koji e raditi sa modemom i sa PC-jem. Meutim prema prethodnoj emi moete sami da ga napravite ili da proverite da li RS-232 kabl na koji ste naili odgovara za modeme ili za neke druge ureaje. 2. Proverite da li radi COM (serijski) prikljuak na koji ste povezali modem. Windowsov dijagnostiki test koji smo ve pomenuli, moe u tom pogledu da bude od koristi ali programi za testiranje drugih dobavljaa kao to su CheckIt (Touchstone Software), AMIDIAG i mnogi drugi sadre temeljitije metode testiranja sistemskih COM prikljuaka. Uz te programe za testiranje prikljuaka koristi se utinica sa povratnom petljom. Signale koji bi otili na modem ta utinica vraa u serijski prikljuak. Takve programe za testiranje je najbolje pokretati iz komandne linije DOS-a. Program CheckIt firme Touchstone Software za testiranje serijskih prikljuaka koristi utinicu sa povratnom petljom. Moete da je kupite gotovu ili da je sami napravite. Raspored izvoda utinice sa povratnom petljom se razlikuje od dobavljaa do dobavljaa. 3. Proverite kabl i prekida napajanja. 4. Proverite USB prikljuak ili razvodnu kutiju (ako je modem USB).
1 9
Lokalno umreavanje
U OVOM POGLAVLJU
Lokalne mree Komutacija paketa u poreenju sa komutacijom vodova Mreni stek Referentni model OSI Hardverske komponente LAN-a Protokoli sloja protoka podataka Tehnologije umreavanja velike brzine Izgradnja ravnopravne mree Klijentski mreni softver TCP/IP Direktne kablovske veze Reavanje problema u podeavanju mrenog softvera Reavanje problema u upotrebi mrea Reavanje problema TCP/IP Reavanje problema direktnih kablovskih veza
POGLAVLJE 19
882
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Lokalne mree
Lokalna mrea (LAN) vam omoguava da sa raznim sistemima delite datoteke, programe, tampae, prostor na disku, modeme, faksove i ureaje za CD-ROM; da koristite softverske proizvode klijent/server; da aljete elektronsku potu i na druge naine radite u timu sa grupom drugih raunara. U dananjem svetu postoji mnogo naina da se napravi LAN. Kao to ste videli, LAN moe da se sastoji od dva raunara spojena preko serijskih ili paralelnih prikljuaka. Iako se re mrea ne koristi esto za ovu vrstu veze, ona se uklapa u definiciju. U veini sluajeva, meutim, raunari se povezuju u mreu pomou adaptera za mreni interfejs koji je ili kartica za proirenje (koja se zove NIC Network Interface Card) ili je integrisan u matinu plou raunara. Zatim se adapteri iz svih raunara povezuju instalacijom kablova tako da svaki raunar u mrei moe da komunicira sa svim ostalim.
Napomena
Iako je velika veina umreenih raunara povezana kablovima, mogue je za mrene veze koristiti i razne vrste beinih tehnologija kao to su infracrveni zraci, laseri ili mikrotalasi. Skoro svi LAN-ovi su mree sa prenosom u osnovnom opsegu, to znai da kada raunar alje podatke, signal zauzima ceo propusni opseg mrene veze. Suprotno od toga je irokopojasna mrea kroz koju moe istovremeno da se kree vie signala. Kablovska TV mrea je primer irokopojasne mree jer se istovremeno prenose signali koji emituju razliite TV kanale. Neke korporacijske mree su irokopojasne, kao u sluaju kada se PC-ji koriste sa softverom za emulaciju terminala prilikom povezivanja sa mejnfrejm raunarima. to se tie korisnika PC-ja prelazak sa jednog pojasa na drugi je transparentan. Korisnik se jednostavno prebacuje, na primer, sa pretraivaa Weba na program za emulaciju terminala. Povezani raunari ne mogu da rade zajedno ako ne znaju da su povezani i nemaju dogovor o zajednikom nainu komunikacije i o resursima koje dele. Mreni softver je isto toliko vaan kao i mreni hardver zato to uspostavlja logike veze pomou kojih fizike veze rade. Svaka mrea mora da sadri bar sledee:
s s s s s
Fizike (kablovske) ili beine (infracrvene zrake ili radio talase) veze izmeu raunara. Zajedniki skup pravila komunikacije mreni protokol. Softver koji omoguava deljenje resursa sa drugim PC-jima mreni operativni sistem. Resurse koji se dele tampae, disk ureaje i ureaje za CD-ROM. Softver koji omoguava raunarima pristup onim raunarima na kojima se nalaze deljeni resursi, prua odreeni nivo kontrole pristupa i prua neki nain prepoznavanja aktivnih raunara u mrei mreni klijent omoguava radnoj stanici da u mrei pristupa deljenim resursima.
Ova pravila vae kako za najjednostavniju tako i za najsloeniju mreu bez obzira na njihovu prirodu.
Klijent/server u poreenju sa ravnopravnim

Iako je u LAN-u svaki raunar povezan sa svakim drugim, oni ne moraju svi meusobno da komuniciraju. Postoje dva osnovna tipa LAN-a zavisno od eme komunikacije meu mainama: klijent/server mree i ravnopravne mree. U klijent/server mrei svaki raunar ima odreenu ulogu, bilo klijenta ili servera. Server slui da deli svoje resurse raunarima klijentima u mrei. Obino se server nalazi na obezbeenom mestu, kao to je zakljuani orman ili raunski centar, zato to se na njemu
Lokalne mree
Poglavlje 19
883
nalaze najznaajniji podaci organizacije i ne sme im se neprestano pristupati. Ostali raunari u mrei imaju funkciju klijenta. (slika 19.1).
Radne stanice Administracija Dostava i primanje robe Obraun Obraun Prodaja
LAN kabl
Zajedniki tampai
Server
Slika 19.1 Komponente klijent/server LAN mree
Raunar - server obino ima bri procesor, vie memorije i vie prostora na diskovima nego klijent jer mora u isto vreme da opslui na desetine ili ak stotine korisnika. Server koristi poseban mreni operativni sistem, kao to je NetWare, koji je usmeren iskljuivo na deljenje resursa. Resursi se mogu nalaziti na jednom serveru ili na grupi servera. Kada se koristi vie servera svaki moe da se specijalizuje za odreen zadatak (server za datoteke, server za tampanje, server za faks, server za elektronsku potu i tako dalje) ili da obezbeuje redundanciju (serveri sa duplikatima resursa) za sluaj otkazivanja servera. Kada se radi o veoma zahtevnim zadacima nekoliko servera moe da radi kao jedna celina pomou paralelne obrade. Raunar klijent komunicira samo sa serverima a ne i sa ostalim klijentima. Sistem klijent je standardni PC, sa operativnim sistemom kao to je DOS ili Windows. Jedina razlika je dodatni softverski paket za klijente koji omoguava raunaru da koristi resurse servera. Za razliku od takve mree, u ravnopravnoj mrei su svi raunari jednaki i mogu da komuniciraju sa svakim raunarom u mrei gde im je dozvoljen pristup (slika 19.2). U sutini, svaki raunar u ravnopravnoj mrei je istovremeno i klijent i server. Zbog toga ujete o klijentskim i serverskim aktivnostima ak i kada se radi o ravnopravnoj mrei. Ravnopravne mree mogu da se sastoje od samo dva raunara ili od vie stotina ureaja. Ravnopravne mree su ee u malim firmama ili u zasebnom odeljenju vee organizacije. Prednost ravnopravne mree je to nije potrebno nameniti jedan raunar poslovima servera, nego svaki raunar deli resurse sa svima ostalima. Potencijalni nedostatak je to je obino manje bezbednosti i manje kontrole jer korisnici normalno ureuju svoje sisteme, dok klijent/server mree imaju prednost centralizovane administracije. Klijent/server mree pruaju veu bezbednost deljenih resursa, bolje performanse, veu efikasnost izrade rezervnih kopija mrenih podataka i mogunost za korienje redundantnih izvora napajanja i RAID nizova ureaja. Klijent/server mree su meutim skuplje za nabavku i za odravanje. U tabeli 19.1 porede se klijent/server mree i ravnopravne mree.
884
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Radna stanica
Radna stanica
Radna stanica
Radna stanica
Radna stanica
Slika 19.2 Logika arhitektura tipine ravnopravne mree
Tabela 19.1 Poreenje klijent server i ravnopravnih mrea

Stavka Klijent/server Ravnopravna liste lozinki prema resursima; svaki resurs ima posebnu lozinku; pristup sve ili nita; nema centralne liste korisnika Kontrola pristupa liste korisnika/grupa sa odobrenjima; jedna lozinka omoguava korisniku pristup resursima sa njegove liste; korisnici mogu imati vie razliitih nivoa pristupa Bezbednost Performanse velika, zato to se pristup kontrolie prema identifikaciji korisnika i grupe velike, jer server ne gubi vreme niti resurse na obradu zadatka radne stanice visoka, zbog posebnog dizajna servera, hardvera najviih performansi, redundancije cena licence za svakog korisnika radne stanice spadaju u cenu serverskog softvera mrenog operativnog sistema (Windows NT i Windows 2000 Server, Novell NetWare) centralizovane kada se podaci nalaze na serveru; mogue je veoma brzo kopiranje na trake velikog kapaciteta sa naprednim katalozima
mala, jer je dozvoljen pristup svakom ko zna lozinku male, jer svaki server moe da postane radna stanica mala, jer svaka radna stanica moe da postane server ako deli svoje resurse besplatno; sav klijentski softver se nalazi u svakom izdanju Windows 9x, Windows NT Workstation i Windows 2000 Professional
Cena hardvera
Cena softvera
Rezervne kopije
preputeno odluci korisnika; obino je meavina ureaja i pravila za svaku radnu stanicu
Referentni model OSI

Stavka Redundancija Klijent/server uobiajeni su dvostruki izvori napajanja; nizovi ureaja zamenjivi bez iskljuivanja, pa i dvostruki serveri; mreni OS obino omoguava automatsko ukljuivanje redundantnih ureaja Ravnopravna
Poglavlje 19
885
nema prave redundancije meu ravnopravnim serverima i klijentima; otkazivanje zahteva runu intervenciju uz veliku verovatnou gubitka podataka
Windows 9x i Windows NT imaju ugraene mogunosti ravnopravnog umreavanja. Zbog Plug-and-play tehnologije, relativno je lako instalirati kartice za mreni interfejs na grupu Windows 9x sistema, povezati ih pravilnom vrstom kabla i napraviti vlastitu ravnopravnu mreu.
Komutacija paketa u poreenju sa komutacijom vodova

Raunari u LAN-u moraju da dele isti medijum za prenos signala u osnovnom opsegu, zato njihova komunikacija mora da bude dizajnirana tako da svaki sistem dobije mogunost da alje podatke. Da bi se to omoguilo, raunari dele podatke koje treba da alju na jedinice koje se zovu paketi. Sistem alje jedan po jedan paket i oni se kroz mreu prenose do odredita pomeani sa paketima koje su napravile druge maine. Na odreditu se paketi ponovo sastavljaju u prvobitni oblik. Takav tip mree zove se mrea sa komutacijom paketa. Isti nain postupanja sa podacima ne primenjuje se samo na lokalnim ve i na regionalnim raunarskim mreama (engl. Wide Area Network, WAN), na World Wide Webu i na drugim delovima Interneta Druga vrsta, mrea sa komutacijom vodova, uspostavlja izmeu sistema koji komuniciraju vezu koja u potpunosti zauzima odreeni propusni opseg za sve vreme trajanja sesije. Dva sistema emituju svoje signale kroz tu vezu u obliku neprekidnog toka, jer ne moraju da dele medijum sa drugim sistemima. Telefonski sistem je primer mree sa komutacijom vodova. Jedan od izazova kod korienja telefonskih linija za komunikaciju raunara bila je fundamentalno razliita priroda raunarskih podataka i telefonskih prenosa.
Mreni stek
Kako klijentski mreni softver u svakom raunaru funkcionie na vie slojeva, on se esto se naziva stek, tj. niz modula i servisa u slojevima. U prethodnom ste poglavlju saznali za razliite tipove protokola koje modemi koriste za komunikaciju. Umreeni raunari u istu svrhu takoe koriste protokole. Da bi dva sistema komunicirala moraju da govore istim jezikom. Meutim, LAN veza je sloenija od modemske pa je u svakom sloju mrenog steka potrebno mnogo vie protokola. Zbog toga se mreni softver ponekad naziva stek protokola. Za projektovanje LAN-a administrator moe, u raznim slojevima steka, da bira razne protokole koji e zadovoljiti potrebe odreenog okruenja.

Jedna od najee korienih alatki za obuku i konsultovanje iz domena lokalnog umreavanja je referentni model OSI (Open System Interconnection). Razvijen 80-ih godina u Meunarodnoj organizaciji za standardizaciju ISO, model OSI deli mreni stek raunara na sedam zasebnih slojeva (slika 19.3). Svaki sloj je zaduen za odreene usluge niim i viim slojevima.
886
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Na dnu modela je fizika strana mree, gde spadaju kablovi, NIC-ovi i drugi hardver. Na vrhu modela je programski interfejs koji omoguava da koristite program za obradu teksta i njime otvorite datoteku na mrenom disku isto kao to otvarate datoteku na lokalnom disku. Izmeu ovih slojeva su slojevi gde se opisuju dodatne usluge, koje u kombinaciji omoguavaju mrenu komunikaciju. Sledi opis svih sedam slojeva:
s
Fiziki sloj. Ovaj deo OSI modela opisuje fizike i elektrine karakteristike veze koje ine mreu (upredene parice, optiki kablovi, koaksijalni kablovi, konektori, repetitori i ostali hardver). Ovaj sloj moete shvatiti kao hardverski sloj. Iako se ostali slojevi mogu primeniti kao firmver (tj. funkcije ipova u mrenom adapteru) a ne isto softverski, svi ostali slojevi se, u odnosu na prvi sloj, smatraju softverom. Sloj protoka podataka. Ovaj sloj kontrolie nain na koji elektrini impulsi ulaze u elektrini kabl ili ga naputaju. Elektrino predstavljanje podataka u mrei (eme bitova, metodi ifrovanja i tokeni) poznati su ovom i samo ovom sloju. Ovde se otkriva i ispravlja veina greaka (zahtevom za ponovljeno slanje oteenih paketa). U nekim mrenim sistemima se sloj protoka podataka deli na kontrolu pristupa medijima (engl. Media Access Control, MAC) i logiku kontrolu veze (engl. Logical Link Control, LLC). MAC se bavi pristupom mrei (predavanje tokena ili otkrivanje sukoba) i kontrolom mree. LLC, odmah iznad MAC-a, bavi se primanjem i slanjem korisnikih podataka. Ethernet i Token Ring su protokoli sloja protoka podataka. Mreni sloj. Ovaj sloj prebacuje i usmerava pakete prema potrebi da bi ih uputio na njihovo odredite i odgovoran je za adresiranje i isporuku paketa poruka. Dok je sloj protoka podataka svestan samo susednih raunara u mrei, mreni sloj je odgovoran za celu putanju paketa od izvora do odredita. IP i IPX su primeri protokola za mreni sloj.
Napomena
Fiziki sloj, sloj protoka podataka i mreni sloj su hardverski dok su transportni, sloj sesije, prezentacije i aplikacije softverski slojevi.
s
Transportni sloj. Kada se u isto vreme obrauje vie od jednog paketa, na primer kada je velika datoteka radi prenosa podeljena na pakete, transportni sloj kontrolie redosled delova poruke i regulie obuhvaeni saobraaj. Ako stigne duplikat paketa, ovaj sloj ga prepoznaje i odbacuje. TCP i SPX su protokoli transportnog sloja. Sloj sesije. Funkcije ovog sloja omoguavaju aplikacijama na dve radne stanice da usklade saobraanje u jedinstvenu sesiju (koju moemo shvatiti kao veoma ustrojen dijalog). Sloj sesije podrava stvaranje sesije, obradu paketa koji dolaze i odlaze tokom sesije i prekid sesije. Sloj prezentacije. Kada IBM, Apple, DEC, NeXT i Linux raunari hoe meusobno da razgovaraju, oigledno je da je potrebno izvesno prevoenje i preureivanje bajtova. Sloj prezentacije pretvara podatke u privremeni format za prenos preko mree a pri povratku u format svojstven maini. Sloj aplikacije. Ovaj sloj definie interfejs aplikacijama na umreenom raunaru. Protokoli ovog sloja mogu i sami da budu programi (kao to je FTP), ili mogu drugi programi da ih koriste (kao to veina aplikacija za elektronsku potu koristi SMTP Simple Mail Transfer Protocol) za usmeravanje podataka na mreu.
Vano je razumeti da i pored toga to je model OSI projektovan kao model za razvoj softvera za umreavanje, proizvodi koji se koriste na dananjim LAN-ovima ne odgovaraju u potpunosti ovim slojevima. Mada postoje protokoli koji se uklapaju u granice slojeva, neki ih mogu prevazii ili obezbediti usluge koje povezuju nekoliko slojeva. Kako sam ranije napomenuo, model se prvenstveno koristi kao pomono sredstvo za obuku iz umreavanja i kao prirunik profesionalcima za umreavanje.
Poglavlje 19
887
Aplikacija
Presentacija
Sesija
Transportni sloj
Mreni sloj
Logika kontrola (LLC) Protok podataka Pristup medijima (MAC)
Fiziki sloj
Slika 19.3 Referentni model OSI
Kako se vidi na slici 19.4, kada je u prenos podataka od izvornog do odredinog raunara ukljueno vie raunara (kao na WWW-u), u prolaznim raunarima se koriste samo prva tri sloja. Raunar koji alje i onaj koji prima moraju da obave posao u svih sedam slojeva modela OSI. Razliite mree koriste razliite nazive za softverske i hardverske komponente koje odgovaraju modelu OSI sa sedam slojeva. U nekim sluajevima mree koriste jedan protokol koji obavlja funkciju dva susedna OSI sloja.
Enkapsuliranje podataka
Paketi podataka koji se alju preko LAN-a nastaju na vrhu raunarovog steka protokola, u sloju aplikacija OSI modela. To su programski podaci u najjednostavnijem obliku, kao to je zahtev da se datoteka sauva na drugoj maini ili zadatak tampanja na mrenom tampau. Kako podaci putuju niz slojeve steka protokola, oni se pakuju za putovanje kroz mreu. To se pakovanje sastoji od podataka koje dodaje svaki protokol u steku, a namenjeni su odgovarajuem protokolu u odredinom raunaru. Svaki protokol dodaje vlastite informacije, u vidu okvira, na podatke koje primi od prethodnog sloja. Okvir se
888
Poglavlje 19
Poiljalac Aplikacija Prezentacija Sesija Transportni sloj Mreni sloj Protok podataka Fiziki sloj
Lokalno umreavanje
Primalac Aplikacija Prezentacija Prolazni raunar Prolazni raunar Sesija Transportni sloj Mreni sloj Protok podataka Fiziki sloj Mreni sloj Protok podataka Fiziki sloj Mreni sloj Protok podataka Fiziki sloj
Slika 19.4 U prolaznim raunarima se koriste samo prva tri sloja modela OSI.
sastoji od zaglavlja a ponekad i od zavretka koji se dodaju na poetak (a po potrebi i na kraj) paketa. Zaglavlje i zavretak su, jednostavno, dodatni bajtovi podataka koji sadre posebne kontrolne informacije, potrebne da bi paket stigao na svoje odredite. Na taj nain, kada se iz sloja aplikacija zatrai datoteka, sledei protokol na koji zahtev nailazi je obino u transportnom sloju (zato to nema posebnih protokola u sloju prezentacije niti u sloju sesije). Transportni sloj uzima podatke od sloja aplikacija, dodaje svoje zaglavlje i prosleuje paket u mreni sloj. Mreni sloj preuzima podatke od transportnog sloja (ukljuujui i transportno zaglavlje) i dodaje svoje zaglavlje pre nego to prosledi paket jo nie u sloj protoka podataka. Protokol u sloju protoka podataka je jedinstven po tome to, osim zaglavlja, dodaje paketu i zavretak. Taj se proces naziva enkapsuliranje podataka. Kada paket stigne do mrenog kabla, on je tri ili vie puta enkapsuliran, i sastoji se od okvira u okviru u okviru (slika 11.7).
Podaci Sloj aplikacije
Zaglavlje Zaglavlje Zaglavlje
Podaci Podaci
Transportni sloj Mreni sloj
Zaglavlje
Zaglavlje
Zaglavlje
Podaci
Zavretak
Sloj protoka podataka
Slika 19.5 Svaki protokol u mrenom steku raunara enkapsulira podatke koje primi od prethodnog
sloja tako to dodaje vlastito zaglavlje.
Kada paket stigne na odredite, putuje kroz stek protokola i svaki okvir se uklanja u obrnutom redosledu. Na taj nain protokoli svakog sloja posredno komuniciraju sa odgovarajuim protokolom u drugom raunaru (slika 19.6).
Hardverske komponente LAN-a

Iako se skoro svaki PC moe povezati u mreu, ako nabavljate ili pripremate raunar posebno za korienje u mrei treba da primenite drugaija merila koja se odnose na hardver. U sledeim odeljcima su opisani tipovi raunara koji se obino nalaze u mreama kao i ostali hardver kao to su adapteri za mreni interfejs i vrste kablova. Iako svi PC-ji u jednoj mrei koriste iste osnovne komponente kao i samostalan sistem, tradicija i iskustvo su doveli do dva glavna hardverska oblika: klijentske radne stanice (koje u jednostavno nazivati klijentskim PC-jima da bi se izbegla zabuna sa CAD ili

Raunar A Raunar B
Poglavlje 19
889
Protokoli
Slika 19.6 Protokoli u mrenom steku indirektno komuniciraju sa odgovarajuim protokolima iz

drugih raunara.
grafikim radnim stanicama) i serveri. Klijentski PC korisnici obino dre na svom stolu dok se serveri obino nalaze na obezbeenom mestu. U klijent/server mrei, klijentski PC koristi samo osoba koja sedi ispred njega, dok server omoguava mnogim ljudima da koriste njegove resurse. Po pravilu su serveri jae maine od klijentskih PC-ja zato to moraju istovremeno da opslue mnogo raznih korisnika. Meutim, u ravnopravnoj mrei ta se razlika zamagljuje. Kako klijentski PC-ji mogu da slue i kao serveri, bie im potrebne i neke jae komponente. Ne postoji tehniki razlog zbog kojeg ne biste kupili PC koji se prodaje kao klijentski PC ili kao samostalan sistem a da ga upotrebite kao server, samo ako ima dovoljno resursa na kojima e raditi serverski softver. Meutim, veina proizvoaa PC-ja nudi raunare koji su posebno projektovani da slue kao serveri. Te maine imaju specijalizovane komponente koje su projektovane za intenzivnu upotrebu i za otpornost na greke, te su zbog toga skuplje.
Klijentski PC
Konfigurisanje klijentskog PC-ja najvie zavisi od operativnog sistema koji nameravate da koristite. Na primer, DOS i Windows 3.1 mogu da prou sa 8 M RAM-a, dok za Windows 9x treba najmanje 16-32 M, a Windows NT mora da ima najmanje 32 M a poeljno je 64 M RAM-a, pogotovo ako se planira nadogradnja na Windows 2000. Isto tako, maina sa Windowsom NT ili Windowsom 2000 bi trebalo da ima bri procesor i vie mesta na disku. Danas je teko kupiti nov sistem sa procesorom manjim od Pentijuma sa 333 MHz, ali klijentski PC-ji obino koriste sporije verzije koje ve due postoje na tritu pa su zbog toga jeftinije. Velika razlika izmeu klijentskog PC-ja i samostalnog sistema je to se uzimaju
890
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
u obzir resursi koji e postojati u mrei. Ako, na primer, planirate da e korisnici uvati podatke na mrenom disku, radne stanice mogu da imaju manje diskove. Isto tako, razmotriete da li su klijentskim PC-jima potrebni CD-ROM-ovi ako im se moe obezbediti pristup umreenim ureajima. Treba uzeti u obzir i okruenje u kojem e se radne stanice koristiti. Verovatno nije pametno opremati PC-je audio adapterima i zvunicima ako se planira vie raunara u istoj prostoriji. Naravno, ako je potrebna podrka zvuka, mogu se koristiti slualice umesto zvunika. Osim toga, korisnici koji nemaju mnogo prostora cenie raunare sa uim kuitem.
Serveri
Mreni server e najverovatnije biti PC najvieg ranga, sa najbrim moguim procesorom, dosta RAM-a i velikom koliinom prostora na diskovima. Serveri moraju biti visoko kvalitetne maine za intenzivnu upotrebu zato to treba da opslue celu mreu i treba da obavljaju vei posao nego obina radna stanica. Njegovu tastaturu ete moda koristiti samo nekoliko puta na dan a monitor ete pogledati veoma retko. Meutim, CPU i diskovi moraju da odgovaraju na sve zahteve radnih stanica u LAN-u.
Serverski procesori
Procesor servera bi trebalo da bude najnapredniji i najbri koji moete sebi da priutite. Trenutno je najbolji Pentium II Xeon ili Pentium III Xeon, ali se sve ee pojavljuju novi modeli. Serveri obavljaju vie vieprocesnog rada od bilo koje radne stanice a to je procesor bri, server e biti efikasniji. Meutim treba voditi rauna i o pouzdanosti. Server nije mesto za isprobavanje nove tehnologije. Klijent/server mrea kao to su Microsoftov Windows 2000 Server, Windows NT Server, Novellov NetWare ili IBM-ov OS/2 podrae vie procesora da bi se podrao veliki broj radnih stanica. Ako hoete da server podri dva ili vie procesora proverite da li ima tu mogunost. U zavisnosti od potreba i konfiguracije sistema sistemi sa vie procesora mogu da prue sledee prednosti:
s s
Mogunost prilagoavanja mrei koja raste da bi performanse servera ostale visoke kada se dodaju nove radne stanice. Redundancija, tako da drugi procesor moe da preuzme posao ako jedan procesor otkae
tt
Videti Intelovi P6 (686) procesori este generacije, str. 135.
Serverska memorija
Serverima je esto potrebna velika koliina memorije, mnogo vie nego radnim stanicama. Minimum je sada obino 64 M, ali vama moda treba vie, u zavisnosti od softvera koji ete koristiti i koliko diskova ste instalirali na server. I Windows NT i NetWare bolje funkcioniu ako imaju vie od preporuene koliine memorije. Kada se nabavlja server, takoe je dobro uzeti u obzir broj memorijskih konektora na matinoj ploi i maksimalnu veliinu RAM-a koju moe da podri. Proverite i konfiguraciju memorije koja ulazi u raunar. Maina sa jednim 64 M DIMM se lake nadograuje nego maina sa modulima od po 16 M koji zauzimaju sva etiri slota. Zbog vee pouzdanosti razmotrite korienje memorije koja podrava funkciju ECC (engl. Error Correcting ispravljanje greaka) ako server podrava tu funkciju. ECC memorija, ako se koristi sa ipom matine ploe za podrku ECC-a, moe stvarno da ispravi memorijske greke od jednog bita i otkrije memorijske greke od vie bitova.
tt
Videti Fizika RAM memorija, str. 395.
Poglavlje 19
891
Diskovi servera
Diskovi su esto najvanija komponenta servera. Deljenje datoteka je jedan od osnovnih razloga za umreavanje raunara i diskovi servera treba da budu trajni i pouzdani, i da budu orijentisani na istovremeno opsluivanje vie korisnika. Iz tih razloga su u dananjim serverima SCSI diskovi pogodniji od IDE diskova. Mada sada postoje i veoma brzi IDE diskovi, SCSI je i dalje bolje reenje zbog njegove inteligencije (manje koristi CPU), vee brzine obrtanja (to daje vee brzine prenosa), veoma velike brzine prenosa od ureaja uz Ultra2Wide SCSI i podrku za redundantne diskove uz RAID (bie objanjeno kasnije). Za ravnopravne mree IDE ureaji mogu da budu dovoljni aki klijent/server mree zahtevaju vee performanse i pouzdanost SCSI-ja i pored veih cena ureaja i interfejs kartica.
tt
Videti Interfejs malih raunarskih sistema (SCSI), str. 478.
Diskovi bi trebalo da budu i veliki i brzi, iako u nekim sluajevima disk najveeg kapaciteta ne mora da bude najbolje reenje. Kada uzmete u obzir da e server istovremeno obraivati zahteve mnogih korisnika, moe se devet SCSI diskova od po 1 G pokazati efikasnijim od jednog diska od 9 G. Tako e se zahtevi podeliti na pojedine ureaje umesto da svi ekaju u redu za jedan isti. Osim standardnih diskova, na tritu postoje i drugi razvijeniji nosioci za velike koliine podataka koji su posebno projektovani za servere. Nizovi diskova mogu da prime veliki broj diskova i za zatitu od greaka koriste preslikavanje (engl. mirroring) ili RAID (Redundant Array of Inexpensive Disks). To su tehnologije koje automatski uvaju vie kopija serverskih podataka na raznim diskovima tako da, u sluaju oteenja nekog diska, korisnicima ipak podaci budu dostupni u celosti. Kod nekih od ovih nizova, mogue je neispravne diskove zameniti bez prekidanja rada raunara. Najbolja verzija RAID-a za servere je RAID 5, koju podravaju sve trenutne verzije operativnih sistema za klijent/server mree. RAID 5 razmeta podatke (engl. striping) na vie SCSI diskova, tako da prilikom otkazivanja jednog ureaja ostali iz grupe sadre dovoljno informacija za oporavak i nastavak rada. Kada se kombinuje sa mogunou zamenjivanja diskova i jedinica za napajanje u toku rada raunara, RAID 5 pomae da se dostigne granica rada raunara od 24 sata, sedam dana u nedelji. U tabeli 19.2 ukratko su opisani glavni nivoi RAID-a.
Tabela 19.2
RAID nivo 0
RAID nivoi
Svojstva Podaci se jednako rasporeuju na ureaje; nema redundancije Napomene Pravi se jedan logiki ureaj od vie diskova; ne obezbeuje oporavak od greaka; koristan za obradu irokopojasnih podataka kao to su video i ureivanje slika Primenjeno sa EIDE i sa SCSI parovima diskova; zahteva samo dva identina diska i posebnu interfejs karticu; moe se primeniti na klijentskom PC-ju i na serverima; hardverska primena je pouzdanija od softverske Veoma skupo zbog hardvera ali daje velike brzine; podesno za servere velikih firmi Popularna varijanta za celovitost podataka uz relativno malu cenu; najmanje tri ureaja
Preslikavanje (engl. mirroring); pravi potpunu kopiju podataka jednog fizikog ureaja na preslikanom ureaju Preplitanje bitova preko 32 disk ureaja dok se podaci o parnosti upisuju na 7 ureaja Rasporeivanje podataka na vie ureaja; podaci o parnosti na namenskom ureaju; primenjuje se na nivou bajta
nastavlja se
892
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Tabela 19.2
RAID nivo 4
Nastavak
Svojstva Rasporeivanje podataka na vie ureaja; podaci o parnosti na namenskom ureaju; primenjuje se na nivou bloka Podaci za ispravak greaka rasporeeni na sve diskove u nizu; istovremeno itanje/pisanje Napomene Sada u irokoj primeni na PC serverima; prilikom zamene ureaja izgubljeni podaci se teko rekonstruiu; loe performanse Najmoniji oblik RAID-a; omoguava laku zamenu tokom rada oteenog diska odgovarajuim serverskim hardverom; najmanje tri ureaja
Iako server obino ima ureaj za CD-ROM zbog instaliranja softvera, ako ne i za druge svrhe, mogu vam zatrebati i dodatni ureaji za CD-ROM koje ete deliti sa korisnicima mree. Na tritu postoje mnogi proizvodi kao to su zamenjivai CD-ROM-ova ili nizovi ureaja za CD-ROM-ove tako da moete korisnicima da ponudite pristup veoj koliini podataka koji se nalaze na CD-ROM-ovima. Zamenjiva CD-ROM-ova je naprava koja moe da primi vie diskova i moe da ih stavlja i vadi iz jedne ili vie CD ureaja. Niz ureaja za CD-ROM-ove je skup CD ureaja u zajednikom kuitu sa zajednikim napajanjem. Niz ureaja za CD-ROM je skuplji od zamenjivaa, ali su svi diskovi trenutno dostupni.
Rezervne kopije na serveru

Redovna izrada rezervnih kopija diskova je obavezna ako vam je uopte stalo do podataka na serveru. Zato ete verovatno na server instalirati SCSI jedinicu za traku. Meutim, ne mora svaki server da ima vlastitu jedinicu za traku, jer softverski proizvodi za izradu rezervnih kopija na mreama mogu da koriste isti ureaj za zatitu podataka sa vie servera i radnih stanica.
Napajanje servera
Kod servera je napajanje vana ali esto zanemarena tema. Kao i za svaki PC, uverite se da li je napajanje dovoljno za sve ureaje na raunaru. Za server to moe da iznosi 400 vati ili vie, zato to serveri obino imaju vie diskova nego klijentski PC. Klijentski PC obino ima napajanje od 200 vati ako se nalazi u srednjem vertikalnom kuitu; klijenti sa uskim kuitem kao i oni sa NLX asijom obino imaju i manje napajanje, na primer, serija Toshiba Equium koristi 145 vati. Prekidi i smetnje u napajanju mogu da dovedu do problema u drugim delovima raunara te je ponekad teko otkriti uzrok. Server moe pre zaustavljanja da prikae poruku da postoji problem sa RAM ipom. Uzrok moe stvarno da bude u ipu ali moe da bude i u napajanju.
uu
Videti Reavanje problema izazvanih napajanjem, str. 994.
Ventilatori jedinice za napajanje nekad prestanu da rade ili se zague prainom i neistoom. Zbog toga se raunar pregreva i prestane da radi ili se ponaa neobino. ienje ventilatora - naravno, posle iskljuenja raunara iz struje - trebalo bi da bude deo redovnog odravanja servera. Neki serveri imaju rezervne ventilatore i jedinice za napajanje koje omoguavaju da raunar ne prekida rad ni u sluaju problema sa napajanjem. Kod nekih modela se ak rezervna jedinica za napajanje moe menjati u toku rada raunara to obezbeuje jo veu otpornost na greke. Trebalo bi preduzeti korake da se server zatiti od promena napona u mrei za napajanje (udari ili padovi). Da bi server bio to pouzdaniji trebalo bi da instalirate ureaj za nepre-
Poglavlje 19
893
kidno napajanje (engl. uninterruptible power supply, UPS) izmeu izvora elektrine energije i servera. UPS ne samo da daje struju u sluaju prekida, ve i regulie struju tako da se server titi od naglih promena napona. Mnogi UPS-ovi imaju i poseban kabl koji se spaja sa serijskim prikljukom servera i softver koji, u sluaju da prekid napajanja potraje, automatski pokree proceduru za ispravno zaustavljanje rada operativnog sistema. To spreava oteenje podataka na serveru zbog nepravilnog prekida rada raunara.
Tastature, monitori i mievi za servere

Kada kupujete server moete slobodno da tedite na komponentama korisnikog interfejsa kao to su tastature, monitori i mievi (ako su uopte potrebni). Kako se te komponente daleko manje koriste na serveru nego na radnim stanicama, moete ovde koristiti jeftinije i loije komponente. Server esto radi satima i danima bez ikakve intervencije. U tim periodima moete ak iskljuiti monitor.
Adapteri za mreni interfejs

Adapter za mreni interfejs je veza PC-ja sa svim ostalim komponentama mree. Svi zahtevi za datotekama i druge mrene komunikacije ulaze u raunar i izlaze iz njega kroz mreni adapter. Na slici 19.7 prikazana je tipina mrena kartica koja se instalira na server ili na radnu stanicu. Mada serveri malih mrea mogu da koriste iste mrene adaptere (NIC) kao i radne stanice, postoje i sve popularniji NIC-ovi projektovani za servere. Nema svrhe instalirati brzi adapter na server ako radne stanice u mrei ne podravaju istu brzinu. Jedina razlika je to serveri mogu da imaju vie adaptera, da bi se povezali na vie mrea.
Slika 19.7 Adapter za mreni interfejs alje i prima poruke svih raunara na LAN-u.
Svi adapteri za mreni interfejs u jednom LAN-u su prilagoeni da koriste Ethernet, Token Ring ili neki drugi protokol sloja protoka podataka. Pre nego to kupite mrene kartice (pa i kablove), treba da odluite koji protokol sloja protoka podataka ete koristiti. Za svaki od ovih protokola ete, meutim, nai adaptere za mreni interfejs koji imaju razliite performanse. Neki adapter bre obrauje poruke zato to ima mnogo vlastite memorije (RAM), zato to ima vlastiti mikroprocesor ili zato to koristi PCI magistralu a ne ISA, pa moe istovremeno da prenosi vie podataka iz CPU i ka njemu.
894
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
U tabeli 19.3 prikazane su glavne vrste mrenih protokola.
Tabela 19.3 Pregled mrenih protokola

Tip mree ARCnet Najvei broj stanica 255
Brzina 2,5 Mbps
Vrste kablova RG-62 koaks. UTP/ STP tip 1 UTP kat. 3 (10BaseT), Thicknet (koaks; 10Base5) Thinnet (RG-58 koaks; 10Base2), Optiki (10BaseF)
Napomene Zastarelo za nove instalacije; korieno za zamenu terminala IBM 3270 (koji su koristili isti koaks. kabl) Zamenjuje se Fast Ethernetom; moe se povezivati sa Fast Ethernetom pomou razvodnih kutija i komutatora sa dve brzine; za velike mree koristite komutatore i usmerivae ako treba da prevaziete pravilo 5-4-3 Fast Ethernet se moe povezivati sa standardnim Eternetom pomou razvodnih kutija, komutatora i usmerivaa sa dve brzine Visoka cena za povezivanje klijenata sa NIC i MAU; pre svega se koristi za srednje IBM-ove i za mejnfrejm raunare
Ethernet
10 Mbps
Po segmentu: 10BaseT-2 10Base2-30 10Base5-100 10BaseFL-2
Fast Ethernet
100 Mbps
Po segmentu: UTP kat. 5 2
Token Ring
4 Mbps ili 16 Mbps
72 na UTP 250-260 na STP tip 1
UTP, STP tip 1 i optiki
Na veini raunara se adapter za mreni interfejs javlja kao mrena kartica, odnosno NIC (Network Interface Card), koja se postavlja u slot u svakom raunaru. Neki sistemi imaju adapter za mreni interfejs ugraen u matinu plou ali se to ee sree kod radnih stanica a ree kod servera zato to veina administratora mree vie voli da ih sama bira. Adapteri Ethernet i Token Ring imaju u firmveru kodirane hardverske adrese. Protokol sloja protoka podataka koristi te adrese za prepoznavanje ostalih sistema na mrei. Paket stie na pravo odredite zato to njegovo zaglavlje (koje dodaje protokol sloja protoka podataka) sadri hardverske adrese sistema koji alje i sistema koji prima. Cena mrenih kartica se kree od ispod 100 dolara pa sve do 300 dolara. ta dobijate za taj novac?
s
Prvenstveno brzinu. Bri adapter moe podatke bre da prenese u kabl, to znai da server moe bre da primi zahtev i bre da poalje odgovor. Brzina mrenog adaptera zavisi najvie od vrste sabirnice i vrste mree koju podrava. Drugo, dobijate posebne serverske mogunosti za unapreenje pouzdanosti. Mada server moe da koristi isti NIC kao i radna stanica postoje i posebne mogunosti koje treba da razmotrite kada birate NIC za server.
Napomena
Neki serverski NIC-ovi imaju mogunost uspostavljanja ravnotee optereenja tako to se koristi vie NIC-ova za iri pojas i spreavanje zaguenja, upravljake programe koji se sami ispravljaju te mogu da ree uobiajene probleme NIC-a bez potrebe da se ponovo pokree sistem, vie veza sa mreom i manju potrebu za fizikim usmerivaima.
Poglavlje 19
895
Vrste sabirnica
Sabirnica EISA, 32-bitna verzija veleasne 16-bitne ISA sabirnice nikada nije bila popularna za radne stanice ali se esto koristila na starijim serverima. Ako na serveru moete da birate izmeu ISA i EISA NIC-a izaberite EISA zbog njene ire sabirnice za podatke. Mada je EISA projektovana tako da se mogu koristiti i ISA kartice one mogu da uspore celu sabirnicu. Veina savremenih servera sada ima PCI slotove za proirenje koji omoguavaju 32bitnu sabirnicu za podatke i brzine slota do etiri puta vee nego na ISA sabirnici. Serveri esto imaju i noviju verziju PCI sa tri a ne dva prikljuka za sabirnicu na svakoj kartici. To je 64-bitna verzija PCI koja prua dvostruku sabirnicu za podatke u odnosu na 32-bitni PCI i osam puta veu od ISA. Ako imate takvu vrstu slota upotrebite 64-bitni PCI NIC. Vano je za servere kupiti NIC sa mogunostima namenjenim serverima (vidi gore) i najveu brzinu sabirnice. U tabeli 19.4 prikazane su mogunosti za serverski NIC.
Tabela 19.4
Vrsta slota PCI 64 bita PCI 32 bita EISA
Mogunosti za serverski NIC

Brzina 33 MHz1 33 MHz1 8,33 MHz
2
irina sabirnice 64 bita 32 bita 32 bita
Preference Najbolje Sledee Tree
1 PCI brzina od 33 MHz podrazumeva brzinu matine ploe od 66 ili 100 MHz; druge brzine matine ploe bi dovele do promenljive brzine. 2 ISA brzina od 8,33 MHz podrazumeva PCI takt/4; drugaije brzine sabirnice ili takt PCI doveli bi do promenljive brzine.
Brzine prenosa podataka u LAN-u

Elektro inenjeri i profesionalci za umreavanje mere brzinu mree u megabitovma po sekundi (Mbps). Kako se bajt informacija sastoji od osam bitova, moete te megabitove po sekundi da podelite sa 8 da biste znali koliko miliona znakova (bajtova) po sekundi moe mrea teoretski da podnese. U praksi, meutim, LAN je uvek sporiji od procenjene brzine. U stvari, LAN nije bri od najsporije komponente. Zbog sporog diska moe da izgleda kako LAN loe radi, a problem je u stvari u jednom od raunara. Zbog toga je teko utvrditi uzroke problema u mrei.
Konektori na mrenim karticama

Ethernet kartice obino imaju utinicu nalik velikoj telefonskoj i naziva se RJ45 (za 10BaseT kablove), samo jednu BNC utinicu (za Thinnet) ili 15-pinsku utinicu D oblika koja se naziva DB15 (za Thicknet). Neke kartice sadre kombinaciju dve ili sve tri vrste konektora. Token Ring kartice imaju 9-pinsku utinicu koja se naziva DB9, a ponekad RJ45. Na slici 19.8 prikazana je Token Ring kartica visokih performansi sa obe vrste utinica. Kartice sa dve ili vie utinica omoguavaju slobodnije biranje kablova za LAN. Ethernet kartica sa dve utinice, na primer, omoguava da se koriste bilo neoklopljene upredene parice (UTP) ili tanki Ethernet (Thinnet) kabl. Ne moete, meutim, istovremeno koristiti oba konektora, osim na posebnim adapterima koji su projektovani ba u tu svrhu.
Funkcije mrenog adaptera

LAN adapter kartica u vaem PC-ju prima sav promet koji prolazi kroz mreni kabl, prihvata samo pakete namenjene vaem raunaru a ostale odbacuje. Adapter zatim prosleuje ove pakete procesoru na dalju obradu. Paketi tada poinju svoj put uz preostali mreni stek do aplikacije gde im je krajnje odredite.
896
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Leita za RAM na ploi ROM sa identifikacijom vora Kratkospojnik (JP1) za izbor veliine RAM-a na ploi
Leite ROM-a za podizanje nije obavezno
Utinica tipa 3 (tip RJ)
Utinica tipa 1 (DB9)
Kratkospojnik za izbor konektora za kabl (JB1)
LED diode za prikaz statusa
Slika 19.8 Thomas-Conrad 16/4 Token Ring kartica (sa utinicama DB9 i RJ45).
Kada raunar hoe da alje podatke, mreni adapter eka odreeno vreme (koje zavisi od primenjenog protokola u okviru sloja protoka podataka), i ubacuje pakete u tok podataka. Odredini sistem obavetava va raunar da li je poruka stigla bez oteenja; ako je potrebno, vaa maina alje paket ponovo. Mreni adapter, pored upravljakog programa za adapter koji ste instalirali, takoe uestvuje u pripremi podataka za slanje. Mreni adapter obavlja sedam glavnih radnji prilikom slanja i primanja svakog paketa. Kada se podaci alju na mreu, adapter obavlja radnje navedene u sledeem spisku. Kada se podaci primaju, one se obavljaju obrnutim redosledom. Evo sedam koraka: 1. Prenos podataka. Podaci se prenose iz memorije PC-ja (RAM) do adaptera mrenog interfejsa ili iz adaptera do memorije PC-ja preko DMA, deljene memorije ili preko programiranog U/I. 2. Baferovanje. Dok adapter obrauje podatke oni se nalaze u baferu. Bafer omoguava adapteru da pristupi celom okviru da bi premostio razliku izmeu brzine mree i brzine kojom PC moe da obrauje podatke. 3. Izrada okvira. Mreni adapter razbija podatke na obradive delove (ili, kod primanja, sastavlja delove). Na Ethernet mrei, delovi su oko 1500 bajtova. Token Ring mree obino koriste okvire od oko 4 K. Adapter enkapsulira paket podataka zaglavljem i zavretkom, i tako pravi okvir sloja za protok podataka. U toj fazi je paket potpun i spreman za prenos. (Kod prispelih paketa, adapter u ovoj fazi ita i uklanja zaglavlje i zavretak.) 4. Pristup mediju. Mreni adapter primenjuje odgovarajui mehanizam kontrole pristupa mediju na protokol sloja za protoka podataka, da uredi prenos. Na Ethernet mrei,
Poglavlje 19
897
mreni adapter pre slanja podataka proverava da li je linija pouzdana (ili, u sluaju sukoba, ponovo alje podatke). U Token Ring mrei, adapter eka dok ne dobije token koji mu pripada. Kada primi token, adapter moe da alje podatke. (Ovi koraci, naravno, nisu primenljivi na prijemni saobraaj.) 5. Pretvaranje iz paralelnog u serijsko i obratno. Mreni adapter prima (ili alje) podatke preko magistrale na paralelan nain, bilo po 16 ili po 32 bita, i sprema ih u bafer. Podaci iz bafera moraju da se alju ili primaju mrenim kablovima na serijski nain, bit po bit. Adapter vri pretvaranje izmeu ova dva formata u deliu sekunde pre prenosa (ili po primanju). 6. ifrovanje/deifrovanje. Mreni adapter ifruje podatke koje prima preko magistrale u elektrine signale koji se prenose mrenim kablom i deifruje signale koji stiu kroz kabl. Ethernet adapteri koriste tehniku koja se zove Manchester ifrovanje, dok Token Ring adapteri koriste malo drugaiju emu koja se zove diferencijalni Manchester. Te tehnike imaju prednost to u podatke ugrauju podatke o vremenu pomou bit perioda. Umesto da predstave 0 kao nepostojanje elektriciteta a 1 kao postojanje, nule i jedinice se predstavljaju kao promene smera struje koje se javljaju usklaeno sa veoma kratkim vremenskim razmacima. 7. Slanje/primanje impulsa. Adapter prima elektriki ifrovane impulse koji sadre podatke (i okvir), pojaava ih i alje ih kroz vod. (Kod primanja, adapter prosleuje dolazee impulse na deifrovanje.) Naravno, svi ovi se koraci obavljaju u deliu sekunde. Dok ste itali o njima, moglo se kroz LAN poslati na hiljade okvira. Kartice mrenih adaptera i njihov softver za podrku prepoznaju i obrauju greke koje se dogaaju kada elektrine smetnje, sukobi paketa (u Ethernet mreama) ili greke na opremi dovedu do oteenja nekog dela paketa. Adapteri obino prepoznaju greke pomou vrednosti CRC (Cyclic Redundancy Check) koju izraunava sistem koji alje i unosi je u zavretak izlaznog okvira. Isti proraun sprovodi i prijemni sistem. Ako izraunata vrednost CRC-a ne odgovara vrednosti u okviru, primalac obavetava poiljaoca da postoji greka i zahteva ponovno slanje loeg okvira.
Kablovi i prikljuci
Uopteno govorei, sistemi povezivanja koje opisujemo u sledeim odeljcima koriste jedan od tri tipa kablova. To su upredene parice (oklopljene ili neoklopljene poznate kao STP i UTP, 10BaseT ili 100BaseT), koaksijalni kabl - tanak ili debeo (poznat kao 10Base2 odnosno 10Base5) i optiki kabl. Vrsta kabla koji ete koristiti najvie zavisi od izabranog protokola sloja protoka podataka, od uslova na lokaciji mree i, naravno, od vaeg budeta. Svi glavni protokoli sloja protoka podataka koji se koriste na LAN-ovima (kao to su Ethernet ili Token Ring) sadre, to je deo specifikacije, detaljna uputstva za instalaciju kablova. Tehniki, ta uputstva spadaju u fiziki sloj, ali ovo je primer kako protokoli u stvarnom ivotu ne potuju u potpunosti model OSI.
Kabl sa upredenim paricama

Kabl sa upredenim paricama je tano to to naziv govori: izolovane ice u zatitnom omotau sa odreenim brojem uvoja po stopi. Upredanje ica umanjuje dejstvo elektromagnetne interferencije (koja moe da potie od oblinjih kablova, elektromotora ili neonskog osvetljenja) na signal koji se prenosi. Naziv oklopljene upredene parice (STP) odnosi se na koliinu izolacije oko snopa upredenih ica i na njihovu zatitu od uma. Verovatno poznajete kablove sa neoklopljenim upredenim paricama (UTP) koji se esto koriste za telefonske veze. Na slici 19.9 je prikazan kabl sa neoklopljenim upredenim paricama, a na slici 19.10 kabl sa oklopljenim upredenim paricama.
898
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Slika 19.9 Kabl sa neoklopljenim upredenim paricama
Slika 19.10 Kabl sa oklopljenim upredenim paricama
Oklopljene u poreenju sa neoklopljenim upredenim paricama

Kada su se razvijali kablovi za rad sa raunarima, prvo se mislilo da je zatita kabla od spoljanje interferencije najbolji nain za smanjenje interferencije i da e to omoguiti vee brzine prenosa. Meutim, otkriveno je da je upredanje parica efikasniji nain spreavanja da interferencija prekine prenose. Zbog toga se raniji naini povezivanja ee oslanjaju na oklopljene, nego na neoklopljene kablove koji se danas vie koriste. Oklopljeni kablovi dovode i do problema sa uzemljenjem zato to jedan - i samo jedan - kraj oklopljenog kabla sme da bude uzemljen. Problemi su se javljali kada su ljudi zbog nepanje stvarali petlje uzemljenja jer su uzemljivana oba kraja, ili je oklop funkcionisao kao antena jer nije bio uzemljen ni jedan kraj. Petlje uzemljenja se javljaju kada se dva razliita uzemljenja spoje. To stanje je loe zato to svako uzemljenje moe da ima malo drugaiji potencijal, a to dovodi do kola struje veoma malog napona ali beskrajne jaine. Zbog toga dolazi do nepotrebnog stresa na elektrinim komponentama a moe dovesti i do poara.
Poglavlje 19
899
Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl u svakodnevnom ivotu sve vie preovlauje i standardan je za kablovske mree i za antene. Nazivi tanki i debeli se, naravno, odnose na prenik samog koaksijalnog kabla. Standardni kabl za Ethernet (debeli Ethernet), koji se danas retko koristi je debeo kao palac. Tanki Ethernet kabl (nekad se naziva Thinnet ili CheaperNet; RG-58) je malo tanji od malog prsta. Debeli kabl ima bolju zatitu od uma, tee se oteuje i zahteva vampir (prikljuak sa zubima koji probijaju tvrdu spoljanju izolaciju) i kabl za prilagoavanje za povezivanje sa radnom stanicom. Iako tanki koaksijalni kabl ne moe da se koristi na tolikim udaljenostima kao debeli, jeftiniji je (otuda potie i naziv CheaperNet jeftinija mrea) a za povezivanje sa radnim stanicama koristi jednostavan bajonet prikljuak koji se zove BNC (Bayonet-Neill-Concelman). Tanki Ethernet je neko vreme bio standard za Ethernet mree ali je zamenjen sa 10BaseT (neoklopljene upredene parice). Thinnet se povezuje direktno na zadnji deo svakog raunara u mrei i obino se mnogo lake instalira nego Thicknet, ali je podloniji smetnjama i fizikim oteenjima. Na slici 19.11 prikazan je Ethernet BNC T-prikljuak za koaksijalni kabl, a na slici 19.12 koaksijalni kabl.
Slika 19.11 T-prikljuak za Ethernet koaksijalni kabl.
Optiki kabl
Optiki kabl za prenos informacija koristi pulsiranje svetlosti umesto elektrinih signala. Zbog toga je potpuno otporan na elektromagnetne interferencije koje ograniavaju duinu bakarnih kablova. Slabljenje signala tokom prenosa kroz kabl je takoe smanjeno, tako da optiki kabl moe da prenosi podatke velikom brzinom na velike udaljenosti. Meutim, veoma je skup i teak za instalaciju i odravanje. Nastavljanje kabla, instalacija prikljuaka i korienje ono malo dijagnostikih alatki za pronalaenje greaka u kablu su znanja koje poseduje izuzetno malo ljudi.
Savet
Optiki kabl se esto koristi za povezivanje zgrada univerzitetskog naselja iz dva veoma vana razloga. Jedan je to optiki kabl moe da bude dug do 2,2 km, dok tehnologije sa bakarnim kablovima imaju manje mogunosti. Drugi razlog je to optiki kabl ne koristi elektrine impulse, te eliminie probleme sa razliitim potencijalima uzemljenja.
900
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Spoljna izolacija Unutranja izolacija
Bakarna ica Koaksijalni kabl
Slika 19.12 Koaksijalni kabl.
Optiki kabl je jednostavan ali ne oprata loe povezivanje. Obino ima jezgro od staklenog vlakna, prenika koji se meri mikronima (milioniti deo metra), oko kojeg je oklop od istog stakla. Preko svega se nalazi zatitni omota. Prvi optiki kabl je bio od stakla ali su razvijena i plastina vlakna. Izvor svetlosti za optiki kabl je svetlea dioda (LED); a informacije se obino ifruju menjanjem jaine svetlosti. Detektor na drugoj strani kabla pretvara dolazei signal ponovo u elektrine impulse. Postoje dve vrste optikog kabla: jednostavan i viestruki. Jednostavan optiki kabl ima manji prenik, skuplji je i moe da prenosi na vee udaljenosti. Na slici 19.13 prikazani su optiki kablovi i njihovi konektori. Viestruki ima prenik pet do deset puta vei od jednostavnog pa se lake povezuje. On se najee koristi od svih vlakana. Meutim, viestruki ima vea izoblienja i manji propusni opseg.
Topologije mree
Svaki raunar u mrei je povezan sa ostalim raunarima pomou kabla (ili nekog drugog medijuma). Ponekad se jedan jedini kabl provlai od stanice do stanice i obilazi svaki raunar u mrei. Takvo povezivanje se zove topologija magistrale, kao to je prikazano na slici 19.14. (Topologija je, prosto, opis naina na koji su, fiziki spojene radne stanice i serveri.) Potencijalni nedostatak ovog tipa povezivanja je to u sluaju da jedan raunar ili kablovska veza loe funkcionie, svi sledei raunari na magistrali gube vezu sa mreom. Na ovaj nain se obino postavljaju tanki i debeli Ethernet koaksijalni kablovi. Kod drugog naina se koriste odvojeni kablovi i svaki se raunar povezuje na zajedniku vezu, koja se esto naziva razvodna kutija ili koncentrator. Na slici 19.15 prikazan je ovaj nain koji se naziva topologija zvezde. Kako svaki raunar koristi zaseban kabl, loa veza sa mreom pogaa samo odreenu mainu. Ostali raunari mogu da nastave da rade normalno. Za povezivanje u topologiji magistrale treba manje kabla nego za zvezdasto ali, kada se jave problemi, greke se tee otkrivaju i prevazilaze. Trenutno se najee koristi Ethernet sa 10BaseT kablovima u zvezdastoj topologiji.
Poglavlje 19
901
Slika 19.13 Optiki kabl prenosi LAN poruke pomou svetlosti. Sa optikim kablom se obino koristi
ST konektor.
Slika 19.14 Linearna topologija magistrale, povezivanje svih ureaja u mrei na zajedniki kabl.
Jo jedna topologija koja se esto navodi u ovoj vrsti diskusija je prsten, u kojem se svaka radna stanica povezuje sa sledeom a poslednja radna stanica ponovo sa prvom (u sutini, topologija magistrale sa spajanjem oba kraja). Podaci na ovaj nain putuju, na primer, oko Token Ring mree. Meutim, prsten nije fiziki vidljiv na kablovima mree. U sutini, prsten postoji samo u razvodnoj kutiji (koji se u Token Ring mrei naziva MSAU multistation access unit) (slika 19.16). Signali nastali u jednom raunaru putuju do razvodne kutije, alju se sledeem raunaru i nazad do razvodne kutije. Podaci se zatim prosleuju redom svakom sistemu dok ponovo ne dou do raunara koji ih je napravio gde se uklanjaju iz mree. Zbog toga, iako su kablovi fiziki postavljeni u vidu zvezde, putanja podataka je teoretski prsten. To se naziva logiki prsten. Logiki prsten je podesniji od topologije fizikog prstena zato to omoguava vei stepen otpornosti na greke. Kod mree u topologiji magistrale, prekid kabla, bilo gde na fizikom prstenu, utie na celu mreu. U Token Ring mrei, ako jedan raunar ne radi dobro, MSAU moe efikasno da ga ukloni iz logikog prstena, tako da ostatak mree moe normalno da radi. Ove se razliite topologije esto kombinuju, ime nastaje hibridna mrea. Na primer, mogu se razvodne kutije nekoliko zvezdastih mrea povezati, i tako nastaje mrea u obliku magistrale/zvezde. I prstenovi se mogu povezati na isti nain.
902
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Razvodna kutija
Slika 19.15 Zvezdasta topologija, gde su raunari i ureaji u LAN povezani na jednu ili vie
razvodnih kutija ili pristupnih jedinica.
Slika 19.16 Svi raunari i tampai su povezani u prsten.
Ugradnja kablova za mree

Ako kablove (bilo koje vrste) treba da provlaite kroz postojee zidove i plafone, instalacija moe da bude najskuplji deo postavljanja LAN-a. Kod svakog grananja treba koristiti
Poglavlje 19
903
posebne razvodnike za spajanje kablova. Ponekad su potrebne i dodatne komponente, kao to su razvodne kutije, repetitori ili MSAU.
Napomena
Neke kompanije, kao to je Motorola, prodaju LAN tehnologije kojima uopte nisu potrebni kablovi. Beini LAN koristi infracrvene ili laserske zrake, odnosno radio talase za prenos signala od raunara do raunara. Te su tehnologije pogodne samo za odreena posebna okruenja ali nisu jo dostigle brzinu i pouzdanost koja se zahteva za optu upotrebu. Poto su razvijeni kablovi sa upredenim paricama kategorije 5 koji su spremni za ugradnju, jeftini i veoma brzi NIC-ovi i razvodne kutije kao i ugraene osnovne mogunosti umreavanja u Windowsu, sada je daleko lake instalirati i podesiti mreu nego ranije. Malu mreu u kancelariji sa boksovima gde ice ne moraju da se provlae kroz zidove i gde se planira Windows 9x za ravnopravne mree, moete postaviti sami uz tehnike informacije iz ove knjige. Ako ice treba provlaiti kroz zidove, dvostruke plafone ili kaiti na nosae u vazduhu ili provlaiti izmeu spratova bolje je da kabl instaliraju profesionalni instalateri mrenih kablova. Profesionalni instalater bi trebalo da zna:
s s s s s s
Kada se moe upotrebiti UTP kabl (neoklopljene upredene parice) Kada treba primeniti STP kabl (oklopljene upredene parice) da bi se izbegla interferencija Kako sprovesti kabl izmeu prostorija, spratova i udaljenih soba Kako iskoristiti zidnu oplatu da bi spojevi kablova izgledali bolje i profesionalnije Kada se mora koristiti kabl otporan na vatru Kako primenom optikog ili STP kabla izai na kraj sa izvorima elektrine interferencije kao to su motori liftova, predajnici, sistemi za uzbunjivanje ili ak neonsko osvetljenje
Ako hoete sami da pravite TP kablove, povedite rauna da parice po boji uskladite sa postojeim kablovima ili sa kablovima na koje dograujete novu mreu. Kako se u TP kablu nalazi osam ica mogue su mnoge pogrene kombinacije. Za TP kablove postoji nekoliko standarda i zato budite dosledni. Najee se koristi standard 568B organizacije Electronic Industry Association/Telecommunications Industry Association. U tabeli 19.5 opisane parice su ica i povezivanje u standardnom konektoru RJ-45.
Tabela 19.5
Parice
Parice i povezivanje ica u konektoru RJ-45

Spajanje na izvod belo/plava # 5 plava - # 4 belo/narandasta # 1 narandasta - # 2 belo/zelena # 3 zelena - # 6 belo/braon # 7 braon - # 8 Parica se koristi za: podatke podatke ne koristi se ne koristi se
Belo/plava i plava Belo/narandasta i narandasta Belo/zelena i zelena Belo/braon i braon
Prema tome, gotov kabl po standardu 568B bi trebalo, ako se gleda sa pljosnate strane prikljuka RJ-45, da izgleda ovako:
904
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
narandasto/bela, narandasta, zeleno/bela, plava, plavo/bela, zelena, braon/bela, braon Ako mrea 10BaseT treba da sadri vie razvodnih kutija i da se prostire na stotine ili hiljade stopa, uzmite razvodne kutije sa BNC (bajonet) prikljucima i sa Thinnet (RG-58) kablom. Mada je takav kabl zastareo za povezivanje radnih stanica uobiajenih mrea, njegova trajnost, otpornost na interferenciju i vee dozvoljene duine preporuuju ga za okosnicu izmeu razvodnih kutija. Primetiete da neke jeftinije Ethernet razvodne kutije ne nude BNC konektore pa e vam biti potrebni odgovarajui T-konektori i zavrni ureaji.
Savet
Povezivanjem razvodnih kutija pravi se virtuelna razvodna kutija koja omoguava veu mreu sa veim udaljenostima izmeu razvodnih kutija zato to je razdaljina od jedne do druge razvodne kutije efektivno nula. Planiranje kablovske instalacije, seenje kabla, postavljanje konektora, instaliranje kablova i nastavaka su poslovi koje je najbolje prepustiti iskusnim radnicima.
Biranje pravilnog kabla

Kako korisnici mrea neprestano trae sve veu propusnost a proizvoai razvijaju nove sisteme mrea da bi ih zadovoljili, neophodno je ispitati mogunosti najosnovnijeg dela infrastrukture mree: samog kabla. Mree 100BaseT (Fast Ethernet) sada predstavljaju najbolji izbor jer razvodne kutije sa dve brzine omoguavaju povezivanje sa postojeim 10BaseT mreama, a 10BaseT mree sa kablom kategorije 5 (CAT 5) se mogu nadograditi na Fast Ethernet bez zamene kabla. UTP kabl koji se koristio za Ethernet mree je u poetku bio isti kao i za telefonsku instalaciju. Taj kabl se naziva i kabl kategorije 3 ili telefonski UTP, po skali kojom se mere mogunosti za prenos podataka. Sam kabl je 24 AWG (American Wire Gauge, standard za merenje prenika ice), bakarna ica, pun provodnik, sa otporom od 100-105 oma i najmanje dva uvoja po stopi. Kabl tree kategorije odgovara za mree koje prenose do 16 Mbps. Taj kabl obino izgleda kao srebrni telefonski kabl ali sa veim konektorom RJ-45. Meutim, novije, bre mree zahtevaju bolje performanse. Fast Ethernet tehnologijama koje prenose 100 Mbps istim brojem vodova kao i standardni Ethernet, potrebna je vea otpornost na presluavanje i slabljenje signala. Zbog toga je kljuno da se koristi UTP kabl kategorije 5 (on se moe kombinovati sa kablom kategorije 3 koji ve imate ako koristite samo brzine od 10 Mbps). Ako prilikom izrade LAN-a moete da iskoristite postojee kablove kategorije 3, svakako to uinite ako ste zadovoljni maksimalnom brzinom od 10 Mbps koliko omoguava mrea 10BaseT. Meutim, ako izvlaite novu instalaciju za mreu, preporuuje se kabl kategorije 5 pa i bolji.
Upozorenje
Svaki lanac je vrst koliko i njegova najslabija karika, a isto pravilo vai i za kablovsku instalaciju mree. Ako se odluite da instalirate UTP kabl kategorije 5, proverite da li su svi konektori, utinice i ostale hardverske komponente takoe kategorije 5. Ako pokuavate da poveete ranije ugraeni kabl kategorije 5 u mreu Fast Ethernet, upotrebite konektore kategorije 5 jer ete inae imati delove mree koji ne zadovoljavaju standard i koji e u mrei otkazati. Projektanti raunarskih sistema vole da pronalaze naine da se zaobiu ogranienja. Proizvoai opreme za Ethernet su omoguili da se izgradi mrea u obliku zvezde, grane ili stabla gde su prevaziena gore navedena ogranienja. U sloenoj Ethernet mrei moete imati na hiljade raunara.
Protokoli sloja protoka podataka
Poglavlje 19
905
LAN-ovi su lokalni zato to mreni adapteri i ostale hardverske komponente obino ne mogu da alju LAN poruke na razdaljinu veu od nekoliko stotina stopa. U tabeli 19.6 data su ogranienja za duine raznih vrsta LAN kablova. Osim navedenih ogranienja, imajte na umu da se na jedan Thinnet Ethernet segment ne moe povezati vie od 30 raunara, na Thicknet Ethernet segment vie od 100 raunara, na UTP Token Ring kabl vie od 72 raunara niti na STP Token Ring kabl vie od 260 raunara.
Tabela 19.6
Ethernet
Ogranienja udaljenosti za mree

Tip kabla tanki* debeli (kabl za prilagoavanje)* debeli (okosnica)* UTP Maksimum 607 stopa 164 stope 1640 stopa 328 stopa 328 stopa 148 stopa 393 stope 1988 stopa Minimum 20 ina 8 stopa 8 stopa 8 stopa 8 stopa 8 stopa zavisno od kabla zavisno od kabla
Mreni adapter
Token Ring ARCnet* (pasivna razvodna kutija) ARCnet* (aktivna razvodna kutija)
STP UTP
* znai da je zastarelo za nove instalacije; moe se nai na postojeim

Izbor protokola za sloj protoka podataka je najvanija pojedinana odluka koju treba da donesete kada projektujete lokalnu mreu. Tim protokolom se definiu brzina mree, kontrolni mehanizam za pristup medijuma koji on koristi, tipovi kablova koji se mogu koristiti, adapteri za mreni interfejs koje morate nabaviti i upravljaki programi za adapter koje ete instalirati u klijentskom softveru za mreu. Institut inenjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) je definisao i dokumentovao skup standarda za fizike karakteristike mrea sa otkrivanjem sukoba i sa predajom tokena. Ti su standardi poznati kao IEEE 802.3 (za Ethernet) i IEEE 802.5 (za Token Ring). Treba imati na umu da se ustaljeni nazivi Ethernet i Token Ring odnose na ranije verzije ovih protokola na kojima su zasnovani IEEE standardi. Postoje manje razlike u definiciji okvira izmeu pravog Etherneta i pravog IEEE 802.3. to se tie standarda, proizvodi IBM-ovog 16 Mbps Token Ringa su proirenje standarda IEEE 802.5. Postoji i jedan stariji protokol protoka podataka, ARCnet, koji se danas retko koristi. U sledeim odeljcima se analiziraju navedeni protokoli sloja protoka podataka.
ARCnet
ARCnet je jedan od najstarijih tipova LAN-a. Prvobitno je to bila vlasnika ema Datapoint Corporation, ali su i druge kompanije poele da proizvode hardver kompatibilan sa ARCnetom. to se tie modemskih standarda, ARCnet je veoma spor ali moe da podnese manje greke u instalaciji. Poznat je po solidnoj pouzdanosti, a problemi ARCnet kablova i adaptera se lako otkrivaju. ARCnet obino kota manje od Etherneta, ali su cene hardvera za Ethernet adaptere poslednjih godina toliko naglo pale da razlika u ceni vie nije neko pitanje. ARCnet radi slino kao Token Ring, ali na sporijoj brzini od oko 2,5 Mbps.
906
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Ethernet
Sa oko 20 miliona instaliranih raunara, Ethernet je najraireniji protokol sloja protoka podataka na svetu. LAN-ovi zasnovani na Ethernetu omoguavaju meusobno povezivanje raznolike opreme, ukljuujui UNIX radne stanice, Apple raunare, tampae i PC-je. Ehternet kartice moete nabaviti kod desetina proizvoaa, sa podrkom za sva tri tipa kablova koji su definisani u standardu: Thinnet, Thicknet i UTP. Tradicionalni Ethernet radi na brzini od 10 Mbps ali noviji Fast Ethernet standardi dostiu i 100 Mbps. Fast Ethernet zahteva adaptere, razvodne kutije i kablove projektovane za podrku veoj brzini. Postoje i ureaji koji mogu da koriste 10 Mbps i 100 Mbps, pa moete postepeno da nadograujete mreu tako to ete nabavljati nove mrene kartice i razvodne kutije tokom dueg vremenskog perioda. Specifikacija Etherneta se sastoji od tri elementa:
s s
Specifikacije fizikog sloja. Skup smernica za instalaciju UTP, Thinnet ili Thicknet kabla. Ethernet okvir. Format okvira kojim je odreeno kakve podatke treba Ethernet protokol da doda u zaglavlje i zavretak, koji se dodaju svakom paketu podataka mrenog sloja. Okvir ukljuuje hardverske adrese sistema koji alje i sistema koji prima paket i CRC vrednost koja se koristi za kontrolu greaka. Kontrola pristupa medijumu. Mehanizam koji se koristi da bi vie raunara pristupalo deljenom medijumu mree.
Kako raunari u mrei dele zajedniki medijum mree (obino kabl), mora da postoji ema za arbitriranje pristupa svakog sistema mrei. Ako dva raunara istovremeno alju pakete, moe se dogoditi sukob, koji bi otetio oba paketa i doveo do gubitka podataka. ema arbitriranja se naziva mehanizam za kontrolu pristupa medijumu (ili MAC) a Ethernet mree koriste MAC mehanizam koji se zove CSMA/CD (engl. Carrier Sense, Multiple Access with Collision Detection prepoznavanje nosioca sa viestrukim pristupom i detekcijom sukoba). Kada raunar na Ethernet mrei hoe da alje, on prvo slua mreu da bi otkrio da li se mrea trenutno koristi. Ako drugi raunar alje, sistem malo eka i zatim ponovo slua. Ako je mrea slobodna, sistem alje podatke. To, meutim, nije potpuno pouzdan metod jer je mogue da dva raunara u isto vreme otkriju slobodnu mreu i ponu da alju, to dovodi do sukoba. Sukobi su redovna i prihvatljiva pojava na Ethernet LAN-u, i dobar deo tehnologije posveen je njihovom otkrivanju. Kada raunar shvati da se njegov prenos sudario sa drugim paketom, on eka odreeno vreme (koje se zove vreme opoziva) i ponovo alje isti paket. Kako dva raunara koja su uestvovala u sukobu koriste razliita vremena opoziva (koja se izraunavaju metodom pseudo-sluajnih multiplikatora) verovatnoa ponovnog sukoba je manja. Dok je odreen broj sukoba na Ethernet mrei normalan i oekivan, sa veom koliinom saobraaja raste uestanost sukoba i produava se vreme odziva. Zasiena Ethernet mrea moe da troi vie vremena na reavanje sukoba nego na slanje podataka. Zbog toga je vano da se jedan Ethernet segment ne preoptereti sa previe raunara. Na Ethernet mrei, ograniavajui faktor je broj raunarskih veza i njihova meusobna udaljenost. Svaka vrsta kabla ima svoja ogranienja za udaljenost preko koje su potrebni elektrini ureaji, repetitori, za pojaavanje signala. Bez repetitora, stojei talasi (aditivne refleksije signala) bi izobliili signal i doveli do greaka. Kako Ethernetov mehanizam za otkrivanje sukoba veoma zavisi od usklaenosti vremena, serijski se moe povezati samo pet segmenata od po 200 metara i etiri repetitora, sa maksimalno tri segmenta spojena na raunare da vreme potrebno za kretanje signala ne bi postalo due od najdueg dozvoljenog vremena za otkrivanje sukoba. Inae, raunari koji su najdalje od poiljaoca ne bi mogli da utvrde da je dolo do sukoba. To je poznato
Poglavlje 19
907
kao Ethernet pravilo 5-4-3. U prethodnoj tabeli su date duine kablova. Za proirenje mree preko tih granica koriste se repetitori, mostovi ili ruteri.
Token Ring
Token Ring mree se u osnovi razlikuju od Etherneta. Prvobitno ga je napravio IBM za rad brzinom od 4 Mbps na STP ili UTP kablu u topologiji logikog prstena. Standard je revidiran da bi se ukljuila verzija na 16 Mbps, koja se danas najee koristi. Token Ring adapteri i razvodne kutije (MSAU) su osetno skuplji od odgovarajue Ethernet opreme ali se cena esto opravdava veom brzinom i izvrsnim performansama, ak i u uslovima velikog saobraaja. Da bi se otvorila veza adaptera na Token Ring LAN-u, potrebno je nekoliko sekundi. Za to vreme, MSAU i Token Ring adapter obavljaju malu dijagnostiku proveru, nakon ega MSAU uvodi raunar u prsten. Kada se raunar prihvati kao aktivna radna stanica, raunar se povezuje sa susednim raunarima, prethodnim i sledeim (kako je definisano pozicijom raunara u MSAU). Kad je na redu, kartica Token Ring adaptera prihvata token ili okvir, preureuje njegove elektrine signale i alje token ili okvir kroz MSAU u smeru sledeeg suseda. Token Ring mree koriste drugaiji MAC mehanizam nego Ethernet LAN-ovi, a naziva se predavanjem tokena. Na Token Ring mrei raunari neprestano prenose jedan drugom poseban paket koji se naziva token. Token je samo kratka poruka koja oznaava da raunar koji ga poseduje moe da alje. Ako raunar nema ta da alje, on prosleuje token sledeem raunaru im ga primi. Samo onaj raunar koji ima token sme da uputi podatke na LAN. Svaki paket upuen na mreu prolazi kroz sve raunare na prstenu, ukljuujui i odredite kojem je namenjen, i na kraju se ponovo nae na raunaru koji ga je poslao. Poiljalac je tada odgovoran za uklanjanje paketa sa mree i stvaranje novog tokena, ime predaje kontrolu mree sledeem sistemu. Poto na Token Ring mrei koja radi ispravno nije mogue da dva raunara istovremeno alju, ne postoje sukobi a kako svaki raunar ima jednake mogunosti da alje, performanse mree ne opadaju kod velikog saobraaja. U posebnim sluajevima, mogue je nekim raunarima dodeliti prioritet, tako da ee dobijaju pristup LAN-u. Ponekad, meutim, neka stanica oteti ili ispusti token. Kada se to dogodi, raunari u LAN-u se meusobno proveravaju i koriste proceduru koja se zove slanje signala upozorenja (engl. beaconing) kojom se otkriva gde se dogodio problem i regenerie se izgubljeni token. Mada to to ne postoje sukobi veoma umanjuje potrebu da se ponovo alju izgubljeni podaci, Token Ring mree su bile i jo uvek predstavljaju relativno mali deo trita. Cene mrenih kartica (NIC) i razvodnih kutija (MSAU) su veoma visoke. Na primer, Token Ring kartica od 16 Mbps moe da bude dva do osam puta skuplja od Fast Ethernet kartice od 100 Mbps. Performanse Token Ringa na optereenim mreama, lakoa otkrivanja i uklanjanja neispravnih vorova kao i lako povezivanje sa srednjim i mejnfrejm IBM raunarima preporuuje ovu vrstu za velike mree u kojima je vano povezivanje sa IBM mejnfrejmom.
Rano oslobaanje tokena

Ako je Token Ring mrea trenutno slobodna, radne stanice razmenjuju token. LAN postaje zauzet (prenosi informacije) kad jedan raunar uzme token i poalje okvir namenjen drugom raunaru na mrei. Poto okvir stigne na odredite on nastavlja da se kree oko LAN-a dok se ne vrati do poiljaoca. Poiljalac zatim uklanja okvir i pravi novi token koji cirkulie dok nekom raunaru ne zatreba. Za sada dobro, to su standardni koncepti Token Ringa. Kada klijent uputi serveru zahtev za datotekom, on se sastoji od samo nekoliko bajtova, mnogo manje od prenosa kojim se datoteka isporuuje klijentu. Ako paket sa zahtevom treba da proe nastavlja se
908
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
(nastavak) kroz mnoge druge sisteme da bi obiao prsten, a okvir je mali, dolazi do kanjenja. Kanjenje je neproduktivan zastoj do kojeg dolazi dok poiljalac eka da mu se okvir vrati. Tokom kanjenja poiljalac dodaje na LAN, iza okvira podataka, beskorisne znakove sve dok okvir ne obie ceo LAN i vrati se na svoj izvor. Uobiajeno kanjenje na 16 Mbps LAN-u dovodi do emitovanja 400 ili vie beskorisnih znakova. Rano oslobaanje tokena, koje postoji samo na mreama od 16 Mbps, je mogunost da poiljalac odmah nakon okvira podataka poalje novi token i tako izbegne kanjenje. Sledea vorita prosleuju okvir podataka i zatim primaju token to im omoguava da sami alju podatke. Ako bi se analizirao protokol na mrei koja koristi rano oslobaanje tokena, videli bi se tokeni i drugi okviri podataka odmah iza zahteva za datotekom, umesto dugog niza beskorisnih znakova.
Tehnologije umreavanja velike brzine

Ako na mrei imate brze raunare, verovatno ete zahtevati i brzu mreu. Ako vae aplikacije intenzivno rade sa podacima, ak e i 16 Mbps Token Ring mrea da vam bude spora. Nagli rast multimedija, softvera za grupe i druge tehnologije koje zahtevaju ogromne koliine podataka primorali su administratore mrea da razmotre potrebu da pojedini stoni raunari dobiju veze velike brzine. Tehnologije umreavanja sa brzinama veim od 16 Mbps postoje ve nekoliko godina a zbog sve manjih cena hardvera sada su velike brzine prenosa do 100 Mbps i vie dostupne svakoj mrei od dvolane ravnopravne do velikih mrea odeljenja. Primanje podataka od finansijskih slubi u realnom vremenu, video konferencije, video izdavatvo i obrada slika sa mnogo boja su samo neki od zadataka koji se danas izvravaju na PCjima gde poveanje brzine prenosa daje bitne efekte.
FDDI
FDDI (engl. Fiber Distributed Data Interface interfejs za prenos podataka optikim kodom) je prisutan ve nekoliko godina ali jo uvek je mnogo noviji protokol od Etherneta ili Token Ringa. Projektovan u X3T9.5 Task Grupi u ANSI (American National Standards Institute), FDDI prosleuje tokene i okvire podataka oko dvostrukog prstena optikog kabla brzinom od 100 Mbps. Dva odvojena prstena (primarni i sekundarni) gde se saobraaj odvija u suprotnim smerovima omoguava otpornost na greke u sluaju prekida kabla ili neke druge neispravnosti. FDDI razvrstava raunare na mrei u klasu A (spojenu na oba prstena) ili klasu B (spojenu samo na primarni prsten). FDDI je projektovan tako da iznad fizikog sloja bude to sliniji standardu IEEE 802.5 Token Ring. Razlike se javljaju samo za potrebe veih brzina i veih udaljenosti koje podrava FDDI. Kada bi FDDI koristio istu emu ifrovanja kao Token Ring, svaki bit bi zahtevao dva optika signala: puls svetlosti i zatim pauzu mraka. To znai da bi FDDI morao da poalje 200 miliona signala po sekundi da bi prenos imao brzinu od 100 Mbps. Zato FDDI koristi emu - koja se zove NRZI 4B/5B i ifruje 4 bita podataka u 5 bitova za prenos tako da je potrebno manje signala za slanje jednog bajta podataka. Petobitni kodovi (simboli) su paljivo izabrani tako da zadovoljavaju potrebe za usklaivanjem vremena u mrei. ema NRZI 4B/5B, na brzini prenosa od 100 Mbps alje 125 miliona signala u sekundi (tj. 125 megaboda). Osim toga, kako svaki paljivo odabrani svetlosni signal predstavlja 4 bita (pola bajta, odnosno nibl), FDDI hardver moe da funkcionie na nivou nibla ili bajta umesto na nivou bita, ime se lake postiu velike brzine. Izmeu naina na koji FDDI i IEEE 802.5 Token Ring upravljaju tokenima postoje dve glavne razlike. Kod tradicionalnog Token Ringa se novi token alje tek kada poiljalac
Tehnologije umreavanja velike brzine
Poglavlje 19
909
ponovo primi okvir koji je poslao. Kod FDDI-ja se novi token alje odmah im poiljalac zavri slanje okvira, a to je princip kasnije prihvaen u Token Ringu kao rano oslobaanje tokena. FDDI razvrstava raunare na mrei bilo kao asinhrone (sisteme koji nisu kruti to se tie vremenskih intervala meu pristupima mrei) i sinhrone (sisteme koji imaju stroge zahteve u pogledu usklaivanje vremena izmeu prenosa). FDDI koristi sloen algoritam kada klasama ureaja odobrava pristup mrei. Iako ima bolje performanse, FDDI se sporo prihvata za stone mree zbog visokih cena uvoenja i odravanja. Jedna od alternativa bi bio uobiajeni bakarni kabl, CDDI (Copper Distributed Data Interface), koji se lake ugrauje i odrava. On, meutim, nije toliko otporan na interferenciju a upravo to optikom kablu omoguava povezivanje na tako velikim razdaljinama.
100 Mbps Ethernet

Jedna od najveih prepreka primeni brzih mrea je to to bi morala da se zameni cela infrastruktura mree. Veina kompanija ne moe da prekine rad dok se ne postavi nova instalacija, zamene sve razvodne kutije i mrene kartice i ponovo sve konfigurie za pravilan rad. Zbog toga su neke od novih tehnologija za 100 Mbps projektovane tako da se to vie olaka nadogradnja. Prvo, esto se koriste kablovi koji ve postoje i drugo, dovoljno su kompatibilne sa postojeom instalacijom da se moe postepeno, sistem po sistem, prelaziti na novu tehnologiju. To, oigledno, takoe smanjuje trokove nadogradnje. Dva sistema projektovana na ovaj nain su 100BaseT, poznat kao Fast Ethernet koji je prvobitno razvijen u korporaciji Grand Junction i 100VG AnyLAN, koji podravaju HewlettPackard i AT&T. Oba ova sistema rade brzinom od 100 Mbps na standardnom UTP kablu ali se tu zavrava sva njihova slinost. U sutini, od ta dva sistema, jedino se 100BaseT moe nazvati Ethernet mreom. 100BaseT koristi isti CSMA/CD mehanizam za kontrolu pristupa medijumu i isti raspored okvira kakav je definisan standardom IEEE 802.3. 100BaseT je ak proglaen proirenjem tog standarda, i naziva se 802.3u. Da bi mogli da se koriste postojei kablovi, dokument 802.u definie tri razliita standarda za kablove, kao to je prikazano u tabeli 19.7.
Tabela 19.7 100 BaseT standardi za kablove

Standard 100BaseTX 100BaseT4 100BaseFX Tip kabla Kategorija 5 (2 parice) Kategorija 3, 4 ili 5 (4 parice) Viestruka vlakna od 62.6 mikrometara (2 struka) Duina segmenta 100 metara 100 metara 400 metara
Lokacije gde ve postoji kabl kategorije 3 mogu da koriste sistem na tom kablu samo ako postoje sve etiri uobiajene parice. Meutim, kako je kabl kategorije 3 esto korien da bi telefonija, govor i raunarski podaci koristili iste ice (po dve parice za svaki zadatak) moda e ipak biti neophodno postavljanje novih kablova kategorije 5.
Napomena
Mada deluje rasipniki, ne preporuuje se da se u istom kablu meaju podaci i glas, ak i kad ima dovoljno parica. Digitalni telefonski saobraaj bi mogao da se kombinuje, ali obine analogne linije za glas uvek umanjuju performanse prenosa podataka. 100BaseT zahteva i instalaciju novih razvodnih kutija i novih mrenih kartica, ali kako je tip okvira novog i starog sistema identian, zamena se obavlja postepeno tako da se i radovi i trokovi mogu razvui na dui vremenski period. Moete da zamenite jednu razvodnu kutija sa modelom 100BaseT i zatim, prema mogunostima, raunare prebacujete
910
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
na nju jedan po jedan. Veina sadanjih PCI i PC card mrenih kartica moe da radi i na 10 Mbps i na 100 Mbps tako da je prelazak jo laki. 100VG (engl. voice grade telefonski kabl) AnyLAN takoe radi na brzini od 100 Mbps i posebno je projektovana za upotrebu postojeih UTP kablova kategorije 3. Ona za komunikaciju zahteva etiri parice, kao i 100BaseT4. U ovom standardu postoji i opcija sa kablom kategorije 5. Osim kablova, 100VG AnyLAN se bitno razlikuje i od 100BaseT i od Etherneta. Dok 10 Mbps i 100 Mbps mree rezerviu jednu paricu za otkrivanje sukoba, 100VGAnyLAN istovremeno moe da prenosi preko sve etiri parice. Ta se tehnika naziva signalizacija u kvartetu. 100VG-AnyLAN koristi i drugu emu ifrovanja, 5B/6B NRZ, koja alje 2,5 puta vie bitova po ciklusu nego Ethernet mrea sa Manchester emom ifrovanja. Kad se to pomnoi sa etiri parice (10BaseT koristi samo jednu), imate desetostruko poveanje brzine prenosa. etvrta parica moe da se koristi za prenos podataka zato to na mrei 100VG-AnyLAN nema potrebe da se otkrivaju sukobi. Umesto CSMA/CD sistema za pristup medijumu, 100VG-AnyLAN koristi sasvim novu tehniku koja se zove prioritet zahteva. Raunari u mrei moraju da zatrae i dobiju dozvolu od razvodne kutije pre nego to ponu da alju podatke. 100VG-AnyLAN moe da koristi iste formate okvira kao IEEE 802.3 Ethernet i kao IEEE 802.5 Token Ring tako da njegov saobraaj moe da postoji na LAN-u zajedno sa saobraajem postojeeg Ethernet ili Token Ring sistema. Kao i kod 100BaseT, postoje kartice sa kombinacijom 10/100 Mbps, i mrea moe postepeno da prelazi na novu tehnologiju. Na tritu je skoro potpuno nestala podrka za 100VG-AnyLAN zbog cena i popularnosti 10/100 Mbps Fast Ethernet adaptera. Fast Ethernet je sada najpopularnija mrea zbog cena i zbog velikih brzina.
Asinhroni reim prenosa

Asinhroni reim prenosa, odnosno ATM, je jedna od novijih tehnologija za velike brzine. Sada se ve dugo nalazi u fazi pojavljivanja i nije jo razvila sve potencijale. ATM definie protokol fizikog sloja gde se standardan paket od 53 bajta (tako zvana elija) koristi za prenos govora, podataka i videa u realnom vremenu, istovremeno istim kablom. elije sadre podatke za identifikaciju kako bi brzi ATM prekidai (razvodne kutije) mogli da razdvoje tipove podataka i obezbede da se elije ponovo sastave u pravilnom redosledu. Osnovni ATM standard radi na 155 Mbps ali u nekim sluajevima se postie i 660 Mbps. Postoji i ATM standard za stone raunare na 25 Mbps ali to, izgleda, nije dovoljno poveanje u odnosu na 16 Mbps koje postie Token Ring da bi se isplatilo prelaziti na potpuno novu tehnologiju. ATM je u osnovi nov koncept, te ne postoji nain za postepenu nadogradnju kakav smo opisali za 100 Mbps standard. Sav mreni hardver mora da se zameni a cene ATM opreme su osetno vee u odnosu na opremu za Fast Ethernet i druge tehnologije za velike brzine. Zbog toga se ATM trenutno prvenstveno koristi za WAN veze. Kada prenos videa u realnom vremenu postane znaajniji nego sada, ATM bi mogao da zauzme svoje pravo mesto. Za sada, on ostaje sporedna tehnologija.
Protokoli viih slojeva

Kada u PC dodate klijentski mreni softver, prvi korak je instalacija upravljakog programa za adapter mrenog interfejsa. Osim to identifikuje adapterski hardver, upravljaki program sprovodi protokol sloja protoka podataka. Sledei korak je instalacija podrke za protokole iznad sloja protoka podataka. U viim slojevima obino postoji nekoliko razliitih protokola, ali se oni, za instaliranje klijenta, posmatraju kao celina. Na primer, nakon instalacije upravljakog programa za Ethernet adapter, moete za gornje slojeve da izaberete skup protokola kao to je TCP/IP ili IPX. I TCP/IP i IPX se
Izgradnja ravnopravne mree
Poglavlje 19
911
sastoje od vie raznih protokola ali se instaliraju kao jedan modul za koji operativni sistemi kao to su Windows 9x i Windows NT, malo zbunjujue, koriste izraz protokol. Skoro u svim sluajevima moete instalirati vie skupova protokola za podrku raznim mrenim klijentima na istom raunaru. Na primer, isti Ethernet adapter moe istovremeno da koristi IPX za pristup NetWare serverima a TCP/IP za deljenje Windows NT resursa.
Izgradnja ravnopravne mree

Za mnoge korisnike PC-ja prvo iskustvo sa mreama je bila ravnopravna mrea u kojoj svaka stanica moe da deli svoje resurse i resurse ostalih. U praksi se veina ravnopravnih mrea uspostavlja radi deljenja nekoliko odreenih resursa kao to su bolji laserski ili inkdet tampai, veliki diskovi i ureaji za CD-ROM. Raunari direktno povezani sa tim resursima se nazivaju ravnopravnim serverima zato to se mogu koristiti i za nezavisne poslove i za nuenje resursa ostalim raunarima. Raunari koji koriste deljene resurse nazivaju se klijentskim radnim stanicama, isto kao u klijent/server umreavanju. Nekada je ravnopravna mrea predstavljala rizinu investiciju. Ravnopravne mree su krajem osamdesetih godina koristile vlasniki mreni hardver i softver mrenih operativnih sistema. Kod irenja mree trebalo je menjati mrene kartice, mreni softver pa ak i kablove. Danas je veoma logino napraviti ravnopravnu mreu za malu firmu, firmu u kui kao i za odeljenje vee organizacije. Kako je softver mrenih operativnih sistema za serverske zadatke kao i za zadatke radnih stanica ve ugraen u Windows 9x i Windows NT nita ne kota pokuati. Kartice mrenog interfejsa (NIC) i kablovi za ravnopravne mree su isti kao za klijent/server umreavanje uz Microsoftov Windows NT, Windows 2000 ili Novellov NetWare. Poetno podeavanje je relativno jednostavno pa ako kasnije utvrdite da su vam potrebni dodatna brzina i bezbednost klijent/server mree hardver e biti spreman.
Hardver za ravnopravno umreavanje

Za dvolanu ravnopravnu mreu gde e se deliti tampa ili disk ureaj potrebno je najmanje:
s s s
dve kartice mrenog interfejsa (NIC), za svaku stanicu po jedna dovoljno kabla da se one poveu konektori i hardver za povezivanje (posebni konektori u zavisnosti od kabla)
Za mreu sa vie stanica potreban je neki nain da se mrea proiri do dodatnih korisnika. Ni to nije teko kada se odluite za odreeno reenje.
Reenja za ravnopravno umreavanje

Da bi bilo prihvatljivo reenje umreavanja mora da sadri najmanje sledee:
s s s
PCI Ethernet kartice sa RJ-45 prikljucima za kablove sa upredenim paricama (za stone ili raunare sa vertikalnim kuitem). PC card ili CardBus Ethernet kartice sa RJ-45 prikljucima (za noutbuk raunare). Razvodne kutije koje se mogu povezivati i koje imaju bar dva slobodna prikljuka. Takva razvodna kutija se sa drugom povezuje standardnim kablovima da bi mrea mogla da se iri. Slobodni prikljuci omoguavaju irenje, bilo prikljukom za vezu navie (engl. uplink) na razvodnoj kutiji projektovanom za povezivanje razvodnih kutija ili posebnim kablom.
Ranije bih preporuio standardne 10BaseT Ethernet kartice i razvodne kutije ili Ethernet kartice za dve brzine (10/100) i standardnu 10BaseT razvodnu kutiju. Meutim, Fast Ethernet razvodne kutije su se po cenama pribliile standardnom Ethernetu. Lako ete se odluiti za Fast Ethernet koji omoguava deset puta bri prenos podataka uz skoro univerzalne
912
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
kablove sa upredenim paricama kategorije 5 koji odgovaraju za Fast Ethernet. Ako nadograujete postojeu 10BaseT mreu uzmite razvodnu kutiju sa dve brzine da biste povezali novu brzu mreu sa postojeom.
Reenja koja u ravnopravnoj mrei treba izbegavati

Mnoge prodavnice nude tako zvane instant mree. Jedna kompanija, LinkSys, svoj proizvod je nazvala Mrea u jednoj kutiji. Takvi kompleti bi mogli da vam utede novac ali ete morati da napravite kompromise zbog kojih ete moda kasnije zaaliti. Izbegavajte komplete (ili posebne komponente mree) sa:
s
ISA karticama za mreni interfejs (NIC). ISA sabirnica, kako je objanjeno u poglavlju 16, Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji, je veoma spora i veoma staromodna. Mada sadanje matine ploe klase Pentium i dalje imaju 1 do 3 ISA slota, ovaj 16bitni slot od 8,33 MHz iz berbe 1984. se uklanja iz PC-ja koji prate smernice PC99 kako ih objavljuju Microsoft i Intel. Svaka ISA mrena kartica koju danas kupite nee sutra moi da se prebaci u novi sistem a dotle ete imati loe performanse i veliko korienje procesora (to e usporiti ostatak sistema). Thin Ethernet kablovima. Tanki koaksijalni kabl, poznat i kao 10Base2, Thinnet ili Cheapernet, je bio drugi tip kabla za Ethernet mree. Lake se postavlja nego Thicknet (10Base5) i bio je poetkom devedesetih najpopularniji za male mree. Danas su veoma oigledne njegove mane u poreenju sa neoklopljenim kablovima sa upredenim paricama. Thinnet kablovi se moraju vui od jedinice do jedinice, jedan kraj na serveru a drugi na poslednjoj radnoj stanici. Na kabl se stavlja Tkonektor koji se ukljuuje u BNC konektor na zadnjoj strani NIC-a. Greka u kablu, u T-adapteru ili zavrnom ureaju prekida celu mreu. To je topologija magistrale. Na tu magistralu bolje nemojte polaziti.
tt
Videti Tehniki podaci za PC 9x, str. 22

s
Ravnopravne mree sa komutiranim vezama

Izmeu dva raunara sa Windowsom 9x, Windowsom NT ili Windowsom 2000 se mrea moe uspostaviti i pomou modema i funkcijom operativnog sistema Dial-Up Networking. Ova funkcija koristi isti klijentski mreni softver kao i standardno umreavanje Windowsa 9x ali umesto mrene kartice koristi modemsku vezu. Na ovaj nain moete sa kunog raunara da se poveete sa PC-jem na poslu pa ak i da pristupate resursima kancelarijske mree. Windows 2000 nudi sledea poboljanja za komutirane veze:
s s s
Oflajn pristup mrenim resursima tako da moete raditi i oflajn i onlajn Bolje mogunosti Plug and Play arobnjak Network Connection koji ureuje komutirano umreavanje, LAN i veze prema Internetu kao i VPN (engl. Virtual Private Networking virtuelna privatna mrea) usluge. Unapreeni arobnjak Add Printer koji radi sa lokalnim, mrenim i tampaima na Webu
Vano je da znate da se klijent/server mree i ravnopravne mree meusobno ne iskljuuju. Moete, na primer, u mrei da imate namenjene servere a da ipak delite lokalne resurse sa drugim korisnicima. U stvari, takve mree su sada veoma popularne poto u mnogim organizacijama koriste i NetWare (klijent/server operativni sistem) i Windows NT (koji moe da se koristi i kao operativni sistem ravnopravne mree i kao klijent/server operativni sistem).
Klijentski mreni softver
Poglavlje 19
913
Klijentski mreni softver

Da biste sa svog PC-ja pristupali mrenim resursima, bilo da ste povezani u ravnopravnu ili u klijent/server mreu, morate na raunar da instalirate klijentski mreni softver. Mreni klijent moe biti deo operativnog sistema ili poseban program ali je to softver koji omoguava sistemu da koristi mrenu karticu za komunikaciju sa drugim mainama. Na pravilno konfigurisanoj radnoj stanici pristupanje mrenim resursima se ne razlikuje od pristupanja lokalnim (osim to moe biti neto sporije). Datoteku na mrenom ureaju otvarate kao to biste je otvorili na vlastitom lokalnom disku. To je mogue jer je mreni softver potpuno sjedinjen sa svakim delom operativnog sistema raunara. Veinom je klijentski mreni softver deo operativnog sistema. Na primer, Windows 9x sadri sav softver potreban za uee u ravnopravnoj Windows mrei ili za povezivanje sa Windows NT, Windows 2000 i Novell NetWare serverima. Meutim, ako hoete da se iz DOS-a ili Windowsa 3.1 povezujete sa mreom morate da instalirate posebni klijentski mreni softver.
Podeavanje mrenog softvera

Prilikom instaliranja NIC-a moe doi do nekih problema. Dijagnoze moda ne prijavljuju greke, ali dok svaka radna stanica na mrei ne bude u stanju da govori istim jezikom, pravilno ne podesi klijentski ili serverski softver i ne koristi iste protokole mrea nee pravilno raditi. U tabeli 19.8 prikazan je minimum mrenog softvera koji se mora instalirati za ravnopravnu Windows 9x, Windows NT ili Windows 2000 mreu:
Tabela 19.8
Item
Minimum mrenog softvera za ravnopravnu mreu

Radna stanica da da ne da da da Server ne da da da da da
Klijent Windows Network Protokol NetBEUI File and Print Sharing for Microsoft Networks Instaliran NIC podeen za prethodno navedene protokole i usluge Identifikacija radne grupe (ista za sve PC-je u grupi) Ime raunara (svaki PC mora imati jedinstveno ime)
Parametre ete podesiti u kontrolnom panelu Network. Da biste postavili mreu trebae vam sledei softver: CD, diskete ili snimak na disku operativnog sistema i upravljaki programi za mrenu karticu. Tokom instaliranja e se pojaviti zahtev da ubacite CD ili disketu ili da pronaete odgovarajuu datoteku ako se ona ne nalazi na instalacionom CDROM-u Windowsa 9x. Kada zavrite instaliranje prema prethodnom spisku pritisnite dugme OK u okviru za dijalog Network protocol. Moraete ponovo da pokrenete sistem raunara da biste zakljuili postupak. Kada i to bude gotovo, moi ete da delite resurse.
Podeavanje korisnika, grupa i resursa

U zavisnosti od izabranog mrenog operativnog sistema pristup e moi da se kontrolie na vie naina. Ravnopravno umreavanje sa Windowsom 9x (isto vai i za Windows for Workgroups, Windows NT i Windows 2000 Professional) omoguava kontrolu pristupa po resursima.
914
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Klijent/server mree kao to su Windows NT, Windows 2000 Server i Novell NetWare kontroliu resurse prema dozvolama korisnika ili dozvolama za grupe. Na sledeem primeru se vidi razlika izmeu ta dva pristupa s Korisnicima 1, 2, 3 i 4 potreban je pristup ureaju za CD-ROM, dva mrena diska, laserskom tampau i inkdet tampau. s Korisnicima 1 i 4 potreban je pristup sa mogunou itanja, pisanja i pravljenja u omotnici Msoffice na disku #1 i pristup laserskom tampau. Korisniku 4 potreban je i pristup samo za itanje omotnici \Photoshop na disku #2 i pristup inkdet tampau. s Korisniku 3 potreban je pristup samo za itanje omotnici Msoffice na disku #1, pristup sa mogunou itanja, pisanja i pravljenja u omotnici Photoshop na disku #2 i pristup inkdet tampau. s Korisniku 2 je potreban samo pristup laserskom tampau. U tabeli 19.9 prikazani su bezbednosni parametri koji bi bili potrebni u ravnopravnoj mrei.
Tabela 19.9
Resurs CD-ROM \Msoffice \Photoshop Laserski tampa Inkdet tampa
Bezbednosni parametri u ravnopravnoj mrei

Lozinke jedna dve dve jedna jedna 1 lozinka za potpun pristup 1 lozinka samo za itanje 1 lozinka za potpun pristup 1 lozinka samo za itanje Razlog za dve lozinke
To znai da bi u sistemu postojalo sedam lozinki. Korisnicima bi bio potreban sledei broj lozinki:
s s s s
Korisnik 1 dve lozinke Korisnik 2 jedna lozinka Korisnik 3 tri lozinke Korisnik 4 etiri lozinke
Po ovom jednostavnom primeru se vidi kako problem kontrole resursa i nije toliko jednostavan. Ravnopravna mrea tipa Windows 9x nema mogunosti za liste korisnika ili odobrenja za grupe i mora svakom resursu da dodeljuje posebnu lozinku. ak i da su svi korisnici u stanju da zapamte svoje lozinke (ili da ih uvaju u listi lozinki) nije sve reeno. Zamislite da korisnici koji ne bi smeli da imaju pristup saznaju lozinke. Ovlaeni korisnici bi morali da upamte do etiri dodatne (nove) lozinke kada ove promenite ako neovlaeni pre toga ne osvoje sistem. Pored ogranienja ovakve kontrole koja se u Microsoftu naziva kontrola pristupa na nivou deljenja (engl. share-level access control) ravnopravna mrea ima i tu manu da ustvari niko nije zaduen za mreu. Ne postoji administrator ili super-korisnik koji moe da podeava i menja lozinke za sve resurse ve korisnik raunara na kojem se nalazi deljeni resurs moe da dodaje, menja i brie parametre deljenih resursa osim ako se korisniki profil svake maine ne podesi tako da obini korisnici nemaju pristup omotnicama Printers i Windows Explorer. U Klijent/server mrei administrator mree svakom korisniku dodeljuje samo jednu lozinku a korisnici se mogu podeliti u grupe prema slinosti potrebnih pristupa. Za prethodni primer bi bezbednosni parametri izgledali kao u tabelama 19.10 i 19.11.
TCP/IP Tabela 19.10 Primer grupa u klijent/server mrei

Korisnik Korisnik 1 Korisnik 2 Korisnik 3 Korisnik 4 Pripada grupama OfficeCreate, LaserPrinter LaserPrinter OfficeRead, PhotoCreate, Inkjet OfficeCreate, LaserPrinter, PhotoRead, Inkjet
Poglavlje 19
915
Tabela 19.11 Primer bezbednosti na klijent/server mrei

Grupa LaserPrinter Inkjet OfficeCreate OfficeRead PhotoCreate PhotoRead Administrator Prava Upotreba Upotreba itanje, pisanje, dodavanje itanje itanje, pisanje, dodavanje itanje Kontrola nad celom mreom lanovi Korisnik 2, Korisnik 1, Korisnik 4 Korisnik 4, Korisnik 3 Korisnik 1, Korisnik 4 Korisnik 3 Korisnik 3 Korisnik 4
Mada na prvi pogled klijent/server mrea izgleda sloenija ona je u stvari laka i bezbednija. Laka je zato to svaki korisnik ima samo jednu lozinku bez obzira na broj resursa kojima treba da pristupa. Laka je i za administratora zato to se pravila mogu menjati za celu grupu ili za bilo kojeg lana grupe. Bezbednija je zato to administrator mree moe da podesi i kontrolie sva prava korisnika i grupa za sve mrene ureaje. Bezbednija je i zato to se prava pristupa mogu preciznije kontrolisati nego u ravnopravnoj mrei gde su mogunosti : potpun pristup, pristup samo za itanje ili zabrana pristupa. U klijent/server mrei se moe odobriti itanje pisanje i dodavanje novih datoteka a zabraniti brisanje, pa se korisnicima moe odobriti korienje programa bez opasnosti da ga neki korisnik izbrie. Ovo objanjenje nije dato sa namerom da se omalovae ravnopravne mree. One se brzo postavljaju, prilagodljive su i trebalo bi ih koristiti kada je vana niska cena a bezbednost manje. U situacijama kada su bezbednost i performanse od veeg znaaja treba se odluiti za klijent/server mreu.
Napomena
Ako hoete vie da nauite o klijent/server umreavanju proitajte Upgrading and Repairing Networks, drugo izdanje (Que).
TCP/IP
TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). TCP i IP su protokoli za transportni sloj, odnosno za mreni sloj, ali to su samo dva od celog niza mrenih protokola prvobitno napravljenih za upotrebu na Internetu i za koje se koristi naziv TCP/IP. Kasnije su TCP/IP protokoli prihvaeni u UNIX operativnim sistemima a sada su postali najee korieni komplet protokola na LAN-ovima PC-ja. Praktino svi operativni sistemi koji mogu da rade u mrei podravaju TCP/IP, tako da je on na putu da zameni sve ostale konkurentne protokole. Novell NetWare 5 i Windows 2000 koriste TCP/IP kao osnovni protokol za veinu usluga.
916
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
TCP/IP je veliki skup protokola koji rade u aplikativnom sloju, u transportnom sloju, u mrenom sloju i u sloju protoka podataka. Prvobitno su ovi protokoli razvijeni u ministarstvu odbrane SAD 1970-ih godina kao sredstvo nezavisno od platforme i od hardvera, a za komunikaciju na onom to je kasnije postalo Internet. Dobar primer za tu nezavisnost je to DOS, Windows 3.1, Windows 9x i Windows NT sistemi pristupaju informacijama i prenose datoteke na Internetu, koji jeste okruenje sa meovitim platformama. Osnovne prednosti TCP/IP su:
s
s s s
Nezavisnost od platforme. TCP/IP nije napravljen za upotrebu u nekom odreenom hardverskom ili softverskom okruenju. Moe da se koristi i koristi se na raunarima i mreama svih tipova. Apsolutno adresiranje. TCP/IP daje mogunost jedinstvene identifikacije svake maine na Internetu. Otvoreni standardi . Specifikacije TCP/IP su javno dostupne korisnicima i projektantima. Svako moe da podnese predlog za izmenu standarda. Aplikativni protokoli. TCP/IP omoguava komunikaciju razliitih okruenja. Protokoli viih slojeva, kao to su FTP i Telnet postali su sveprisutni u TCP/IP okruenjima na svim platformama.
Iako su godinama bili prisutni na UNIX mreama, nagli porast Interneta je doveo TCP/ IP protokole i na sve vrste LAN-ova. Mnogi administratori mree sve svoje mrene operativne sisteme konfiguriu za upotrebu TCP/IP i tako smanjuju probleme saobraaja na mrei koji se mogu pojaviti kada se na istoj mrei koristi kombinacija razliitih skupova protokola. Evo nekih od najvanijih protokola skupa TCP/IP:
s
Internet protokol (IP). Kako radi u mrenom sloju, IP je glavni protokol skupa TCP/ IP. On podacima na mrei dodaje adresne informacije i informacije za usmeravanje i razbija pakete na manje delove prema potrebi putanje do odredita. Podaci koje prave skoro svi ostali TCP/IP protokoli sadrani su u IP paketima koji se zovu datagrami. Ovo odgovara OSI sloju 3, mrenom sloju. TCP (Transmission Control Protocol). TCP je pouzdan protokol okrenut vezi i radi u transportnom sloju. Pouzdan je onaj protokol u kojem odredini sistem vraa poiljaocu poruku kojom se potvruje da su paketi primljeni bez oteenja. Protokol okrenut vezi je onaj gde dva raunara razmene poruke pre bilo kakvog slanja korisnikih podataka. Te poruke uspostavljaju vezu koja ostaje otvorena dok se prenos podataka ne zavri. TCP se koristi za prenos relativno velikih koliina podataka, kao to su FTP prenosi datoteka i HTTP poslovi sa Web stranicama. UDP (User Datagram Protocol). UDP takoe radi u transportnom sloju. To je protokol koji nije okrenut vezi i nije pouzdan, a ustvari je dopuna TCP-a. Protokol koji nije okrenut vezi prenosi podatke ne znajui da li je odredini sistem spreman da ih prihvati, pa ak ni da li on uopte postoji. Nepouzdan protokol je onaj u kojem odredini sistem ne emituje eksplicitnu potvrdu prijema. U stvari UDP je daleko od nepouzdanog u bukvalnom smislu, zato to se uglavnom koristi za kratke poslove tipa pitanje/odgovor u kojima je odgovor sm potvrda. Internetov DNS (Domain Name System) koristi UDP za mnoge svoje komunikacije. TCP i UDP odgovaraju OSI sloju 4 transportnom sloju. ICMP (Internet Control Message Protocol). ICMP ne prenosi korisnike podatke, to je protokol za upravljanje i dijagnostiku koji obavetava ostale sisteme o uslovima i grekama na mrei. TCP/IP pomoni program PING koristi ICMP kako bi utvrdio da li neki sistem na TCP/IP mrei funkcionie.
Ostali slojevi odgovaraju OSI slojevima 5 i 6, sesije i prezentacije.

s
TCP/IP
s s
Poglavlje 19
917
ARP (Address Resolution Protocol). ARP je protokol koji IP koristi za pretvaranje vlastitih adresa mrenog sloja u hardverske adrese sloja protoka podataka. PPP (Point-to-Point Protocol). PPP je protokol sloja protoka podataka ali se ne koristi na LAN-ovima. PPP se koristi za uspostavljanje direktne veze izmeu dva raunara, obino uz pomo modema. Ako za povezivanje sa Internetom koristite funkciju Dial-Up Networking u Windowsu 9x ili Windowsu NT, onda verovatno koristite PPP.
Napomena
Neki dobavljai Internet usluga koji su poeli kao vlasnike komutirane mree, kakav je CompuServe, koriste jednu nestandardnu verziju PPP-a (CompuServe koristi CISPPP). Ako ne moete modemom da uspostavite vezu proverite da li koristite pravilnu verziju PPP-a.
s
FTP (File Transfer Protocol). FTP je protokol sloja aplikacije koji se koristi za prenos datoteka izmeu TCP/IP sistema. Za razliku od veine protokola, FTP zaista definie korisniki interfejs za aplikaciju. Skoro svaka TCP/IP implementacija sadri tekstualni FTP program i mnoge komande su identine bez obzira na operativni sistem koji koristite. HTTP (Hypertext Transfer Protocol). HTTP radi u sloju aplikacije i to je osnovni protokol mree World Wide Web. Kada u svoj pretraiva Weba upiete URL, program prenosi HTTP zahtev serveru koji ste naveli. Server zatim odgovara HTTP odgovorom koji sadri datoteku koju ste traili. SMTP (Simple Mail Transfer Protocol). SMTP je protokol sloja aplikacije koji veina programa za elektronsku potu koristi za slanje pote preko Interneta.
Po emu se TCP/IP u LAN-u razlikuje od komutiranog protokola TCP/IP

Za razliku od ostalih navedenih protokola TCP/IP je takoe protokol koji koriste i oni koji nikada nisu videli NIC. Korisnici koji pristupaju Internetu pomou modema (onim to se u Windowsu 9x zove Dial-Up Networking) koriste TCP/IP kao i oni koji pristupaju Webu preko postojeeg LAN-a. Mada se radi o istom protokolu parametri se veoma razlikuju. U tabeli 19.12 nalazi se pregled razlika. Ako pristupate Internetu i pomou modema i pomou LAN-a morate da proverite da li su dobro podeena svojstva TCP/IP za modeme i za LAN. Moda ete morati da podesite i parametre pretraivaa da biste mu naglasili koju vrstu veze koristite. U tabeli 19.12 date su opte smernice; detalje ete saznati od dobavljaa Internet usluga ili od administratora mree.
Tabela 19.12
Svojstva TCP/IP u zavisnosti od vrste veze pregled

Modem (adapter za komutiranu vezu) Automatski dodeljuje ISP Disable (onemoguiti) LAN (mrena kartica) Odreena (dodeljuje administrator mree) Navesti server ili omoguiti DHCP da bi se dozvolio NetBIOS preko TCP/IP IP adresa mrenog prolaza kojim se LAN povezuje sa Internetom
Kartica TCP/IP svojstava Parametri IP Address WINS Configuration Gateway IP Address Enable/Disable WINS Resolution Add Gateway/ List of Gateways
Ne (za povezivanje modema sa Internetom koristi se PPP)
nastavlja se
918
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Tabela 19.12
Nastavak
Modem (adapter za komutiranu vezu) obino je onemogueno, osim ako ISP koristi proksi server LAN (mrena kartica) Omogueno, navodi se Host i Domain (uzeti od administratora mree)
Kartica TCP/IP svojstava Parametri DNS Configuration Enable/Disable Host Domain
Kao to vidite u prethodnoj tabeli pravilno podeavanje za pristup preko LAN-a ili preko modema se skoro uvek potpuno razlikuje. Uglavnom, najbolji nain da vam DialUp veza dobro radi jeste da za podeavanje upotrebite softver za automatsko podeavanje koji e vam dati dobavlja Internet usluga. To ete obino dobiti kada se prijavljujete (kao deo softvera). Posle toga pregledajte svojstva.
Napomena
Microsoft preporuuje da se u Windowsu 98 TCP/IP svojstva pregledaju preko ikone Dial-Up Networking za odgovarajuu vezu a ne preko ikone Networks iz Control Panela.
IPX
Skup protokola IPX je zbirni naziv za vlasnike protokole napravljene u Novellu za njihov operativni sistem NetWare. Iako su okvirno zasnovani na nekim TCP/IP protokolima, standardi IPX protokola su privatno vlasnitvo Novella. Meutim, to nije spreilo Microsoft da za operativne sisteme Windows napravi svoj protokol kompatibilan sa IPX-om. Sam IPX (Internetwork Packet Exchange) je protokol mrenog sloja koji nije okrenut vezi i nije pouzdan, a po funkciji odgovara IP-u. U tom skupu, TCP-u odgovara protokol SPX (Sequenced Packet Exchange) koji u transportnom sloju obezbeuje pouzdan servis okrenut vezi. IPX protokoli se danas obino koriste samo na mreama sa NetWare serverima i esto se instaliraju uz jo neki skup protokola kao to je TCP/IP. Meutim, ak i NetWare postepeno izbacuje IPX i prelazi na TCP/IP kao i cela preostala industrija za mree. NetWare 5 koristi IPX/SPX samo za neke posebne operacije, a uglavnom koristi TCP/IP.
NetBEUI
NetBEUI (NetBIOS Extended User Interface) je protokol koji se prvenstveno koristi na malim Windows NT mreama. NetBEUI je bio podrazumevani protokol za Windows NT 3.1, to je bila prva verzija tog operativnog sistema. Kasnije verzije, meutim, kao podrazumevani protokol koriste TCP/IP. NetBEUI je jednostavan protokol i nedostaju mu mnoge funkcije koje omoguavaju skupovima protokola kao to je TCP/IP da podre bilo koju veliinu mree. NetBEUI nije usmeriv tako da se ne moe koristiti na veim mreama. Moe se koristiti na malim mreama ravnopravnih raunara ali svaka ozbiljnija Windows NT mrea bi trebalo da koristi TCP/ IP. NetBEUI je i dalje koristan kada treba napraviti instant mreu pomou direktnih kablovskih veza (proitajte sledei odeljak) i predstavlja minimalni protokol za ravnopravne mree Windows 9x.
Direktne kablovske veze

Kada hoete veliku koliinu podataka da prenesete sa jednog raunara na drugi u istoj prostoriji, imate nekoliko moguih reenja. Moete da prepiete podatke na diskete ali, ako se radi o vie od nekoliko megabajta to nije zgodno. Zip diskovi i druge tehnologije sa
Direktne kablovske veze
Poglavlje 19
919
zamenjivim diskovima mogu da prime vie podataka ali morate da imate isti tip ureaja na oba raunara ili da prenesete ureaj sa jednog raunara na drugi i instalirate odgovarajue upravljake programe. Veza preko mree bi bila najbre reenje ali se ne isplati za jednokratnu ili samo povremenu upotrebu. Na kraju, mogli biste da upotrebite modeme i birate jedan raunar sa drugog da biste preneli datoteke. I taj nain funkcionie, ali su potrebna dva modema i dve telefonske linije. Drugaija mogunost bi bila modemska veza izmeu dva raunara bez modema! Ako se koristi poseban tip kabla koji se zove null modem kabl (ili LapLink kabl) moete da spojite serijske ili paralelne prikljuke dva raunara i tako napravite malu mreu od dva lana, i prenesete datoteke izmeu njih. To je posebno praktino ako imate stoni i prenosivi raunar a hoete na oba da koristite iste podatke.
Null modem kablovi

Null modem kabl je poseban kabl tako oien da se TD (engl. transmit data) izvod svakog konektora serijskog prikljuka povee sa RD (engl. receive data) izvodom drugog. Kabl koji na taj nain povezuje paralelne prikljuke sistema se zove dvosmerni paralelni kabl. Takvi kablovi se obino mogu nabaviti u svakoj prodavnici raunara koja prodaje kablove. Ponekad se nazivaju LapLink kablovi, po jednom od prvih softverskih proizvoda koji su uveli koncept direktne veze pomou kabla. Takoe se mogu koristiti FastLynx i drugi dvosmerni paralelni kablovi za MS-DOS i Windows 3.x. Evo jednostavnog pravila: ako kabl funkcionie za LapLink ili za MS-DOS-ov pomoni program za prenos datoteka INTERLINK moete ga upotrebiti i za direktnu kablovsku vezu. Moete i sami da napravite vlastiti null modem odnosno dvosmerni paralelni kabl prema dijagramu koji sledi. U tabeli 19.13 prikazano je koje izvode treba povezati u serijskom kablu za 9-pinske (DB-9) ili 25-pinske (DB-25) konektore. U tabeli 19.14 su prikazana povezivanja za paralelni kabl. Paralelni kabl je malo tee napraviti ali se preporuuje zbog velike brzine prenosa i zato to nee ometati postojee modeme niti upravljake programe za mia na raunarima.
Tabela 19.13 Povezivanje za troini serijski null modem kabl

PC 1 TD RD SG DB-9 3 2 5 DB-25 DB-25 DB-9 2 3 5 PC 2 RD TD SG 2<--------------------> 3 3<--------------------> 2 7<--------------------> 7
Tabela 19.14 Povezivanje za jedanaestoini paralelni null modem kabl

PC 1 PC 2 2 <---------------------------> 15 15<--------------------------->2 3 <--------------------------->13 13<---------------------------> 3 4 <--------------------------->12 12<---------------------------> 4 5 <---------------------------> 10 10<---------------------------> 5 6 <---------------------------> 11 11<---------------------------> 6 25<--------------------------->25
920
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Softver za direktnu vezu

Kada postavite hardver, potreban vam je odgovarajui softver da bi dva sistema komunicirala. Ranije se morao nabavljati proizvod drugih dobavljaa (kakav je bio LapLink), ali je ovo sada ukljueno u veinu operativnih sistema, ukljuujui DOS 6, Windows 9x i Windows NT. U DOS-u se softver sastoji od dve izvrne datoteke: INTERSVR.EXE i INTERLNK.EXE. U Windowsu 9x i Windowsu NT, funkcija se zove Direct Cable Connection. Softver u svakom od ovih sluajeva u osnovi funkcionie na isti nain. Jedan raunar se oznai kao host a drugi kao guest. Softver omoguava korisniku, koji radi na guest maini, da prenosi datoteke na host i sa njega. U DOS verziji, na host raunaru pokrenete program INTERSVR. Ako taj sistem koristi neku drugu verziju DOS-a, moete pomou diskete da prenesete kopiju programa INTERSVR.EXE sa neke DOS 6 maine. Sa Windowsom 9x, izaberite meni Start i zatim Programs, Accessories, Direct Cable Connection (na nekim sistemima se moda nalazi u omotnici Communications ispod omotnice Accessories). Zatim izaberite dugme za izbor opcije Host. U oba sluaja se pojavljuje zahtev da odredite COM ili LPT prikljuak na koji ste povezali kabl. Na drugom raunaru pokrenite program INTERLNK.EXE ili izaberite isti Direct Cable Connection meni u Windowsu 9x i izaberite dugme za izbor opcije Guest. Ponovo se pojavljuje zahtev da se izabere prikljuak, nakon ega softver uspostavlja vezu izmeu dve maine. Kada to bude gotovo, raunar guest ukljuuje diskove hosta u svoj sistem datoteka tako to im pomou Interlinka dodeljuje sledee slobodne slovne oznake za diskove. Sa Windowsovim Direct Cable Connection moete deljenom ureaju da pristupate kao omotnici ili da joj preslikate slovnu oznaku pomou Windows Explorera. Tada moete da koristite slovne oznake koje predstavljaju host sistem kao da pripadaju guest sistemu. Moete da kopirate datoteke u oba smera pomou bilo koje standardne alatke za upravljanje datotekama, kao to je DOS komanda COPY ili Windows Explorer. Jedina razlika je to e prenosi datoteka, naravno, biti sporiji od lokalnih operacija sa datotekama.
Beina direktna kablovska veza

U Windowsu 98 moete da preskoite kabl ako vas zadovoljava puevska brzina serijskih prikljuaka i ako host i guest raunari imaju infracrveni prikljuak. Samo izaberite ureaj u pripremnom podeavanju (Microsoftov podrazumevani pomoni program Infrared Monitor preslikava infracrveni prikljuak kao COM ili kao LPT prikljuak). Proverite u Windows Exploreru ili na paleti alatki za Infrared port da li je prikljuak omoguen i na koji port je preslikan. Kada je omoguen moe se koristiti za spori (ali beini) prenos datoteka.
Majstorije sa direktnom kablovskom vezom (i sa Interlinkom)

Kako se deljene omotnice (bilo da se koristi Direct Cable Connection ili Interlink) mogu preslikati na slovne oznake (sa Interlinkom je preslikavanje automatsko a za DCC se mora koristiti Windows Explorer), svaki od tih pomonih programa e vam omoguiti ove korisne majstorije:
s s
Pomou DCC/Interlinka napravite rezervne kopije na ureaj (traku, Zip, Jaz itd) guest raunara. Pomou DCC/Interlinka podesite deljeni ureaj za CD-ROM na host raunaru za instaliranje softvera na guest raunar
Reavanje problema u upotrebi mrea
Poglavlje 19
921
Bre direktne kablovske mree

Ako planirate da ee koristite direktne kablovske veze i elite da prenosi datoteka budu bri potraite bri i bolji kabl kod autora DCC-a. Firma Parallel Technologies je napravila Direct Cable Connections za Microsoft i njihovi kablovi DirectParallel (69,95 dolara) omoguavaju mnogo bri prenos (ak 10 puta bri) a takoe i mnogo veu fleksibilnost. Kabl DirectParallel se isporuuje sa nekoliko korisnih pomonih programa za odreivanje vrste paralelnog prikljuka i za nadgledanje prenosa. Kako su na kablu oznaeni guest i host krajevi, kabl DirectParallel moe da se upotrebi kao mreni prolaz za guest raunar prema veoj mrei na koju je host ve ukljuen. Vie informacija ete pronai na Web lokaciji firme Parallel Technologies.
Reavanje problema u podeavanju mrenog softvera

Problem Duple identifikacije raunara Reenje Proverite da li svaki raunar na mrei ima jedinstvenu identifikaciju (u Control Panel, Network, Identification). Inae ete dobiti poruku o greci kada ponovo pokrenete sistem raunara sa privrenim kablovima. Problem Razliite identifikacije grupa Reenje Proverite da li svi raunari koji treba da sarauju imaju isto ime grupe. U Windowsu 9x i NT se raunari prikazuju prema radnim grupama u okviru za dijalog Network Neighborhood. Drugaija identifikacija grupe odmah otvara i drugu grupu. One se mogu pregledati i kroz Entire Network, ali je to gubljenje vremena. Problem Ne moe se pristupiti deljenim resursima Reenje Proverite da li su resursi na serveru podeeni za deljenje u mrei (proverite i ravnopravne servere u Windowsu 9x). Ako kroz Windows Explorer ne moete da delite resurse na ravnopravnom serveru proverite da li je instalirano File and Printer Sharing. Problem Mrea ne radi posle menjanja Reenje Da li ste ponovo pokrenuli sistem raunara? Svaka promena preko ikone Network u kontrolnom panelu Windowsa 9x zahteva ponovno pokretanje sistema. Da li ste se prijavili? Mrenim resursima ne moete pristupati ako se niste prijavili kada se pojavio zahtev. To moete brzo ispraviti ako izaberete Start, Shutdown i zatim Close All Programs and Logon as a New User.
Reavanje problema u upotrebi mrea

Problem Jedan korisnik ne moe da pristupa deljenim resursima (dok ostali mogu) Reenje Prvo neka korisnik izabere Start, Shutdown i zatim Close All Programs and Logon as a New User. Ako je na zahtev da se prijavi odgovorio tako to je pritisnuo dugme Cancel ili taster Esc nee moi da pristupa mrei.
922
Poglavlje 19
Lokalno umreavanje
Zatim proverite kablovske prikljuke na serveru i na radnoj stanici. Loe spojeni zavrni ureaji ili BNC T-prikljuci dovode do loeg rada radnih stanica na celom Thinnet segmentu. Problem Pogrena odobrenja za pristup Reenje Ako lozinke uvate u keu za lozinke moda ste upisali lozinku samo za itanje umesto lozinke za potpun pristup i zato ne dobijate odgovarajui nivo pristupa. Pokuajte da prekinete pa ponovo uspostavite deljenje, ili neka korisnik ravnopravnog servera odredi nove lozinke za potpun pristup i pristup samo za itanje. Drugo reenje je da iskljuite upotrebu kea za lozinke tako to ete ukloniti znak za potvrdu iz polja Save Password kada se prijavljujete na deljeni resurs. Na klijent/server mrei gde postoje liste korisnika i odobrenja treba proveriti kod administratora mree koji e morati da ispravi vaa odobrenja.
Reavanje problema TCP/IP

Problem Pogreni parametri u Network Properties Reenje Uzmite ispravne parametre od administratora mree i unesite ih; ponovo pokrenite sistem. Problem Ne radi veza u Dial-Up Networking Reenje Moda koristite pogrenu verziju PPP (klasini CompuServe koristi CISPPP umesto normalnog PPP-a); pod Dial-Up Networking u svojstvima promenite tip servera: neka ne bude Networks. Problem Poruka o duplim IP adresama ni jedna veza ne radi Reenje Duple adrese e onemoguiti i TCP/IP i NetBEUI umreavanje. Ako pokuavate da delite pristup Internetu, posluite se softverom kakav je Ishare firme Artisoft ili potraite savet kod prodavca mrenog hardvera. Ako va LAN za povezivanje koristi proksi server neki programi za deljenje nee raditi. Proksi server je niija zemlja izmeu klijenta za Internet i samog Interneta. Zahtevi za podatke sa Interneta upuuju se proksi serveru koji preuzima podatke sa Interneta. Kada na stanici primite podatke oni ustvari dolaze od proksi servera. Na korporacijskim mreama se koriste proksi serveri i bezbednosni softver da bi joj se spreio pristup spolja. Proksi serveri se koriste i u uslugama filtriranja na Internetu kao to je Integrity Online.
Reavanje problema direktnih kablovskih veza

Microsoftov program za reavanje problema u Direct Cable Connections (Windows 95) i arobnjak DCC Setup Wizard (Windows 95/98) sadre istu ozbiljnu greku jer prilikom podeavanja DCC-a ne uzimaju u obzir mrene protokole (protokoli nisu potrebni za LapLink ni za MS-DOS program Interlink). Ako na host i guest raunaru nije izabran isti mreni protokol direktna kablovska mrea ne moe da radi. Probleme direktne kablovske veze ete reiti na jedan od sledeih naina:
s
Proverite da li su na host i guest raunaru instalirani isti mreni protokoli. Najlake se instalira NetBEUI a on se u firmi Parallel Technologies (autoru DCC-a) i preporuuje za mini-mree.
Reavanje problema direktnih kablovskih veza

s s
Poglavlje 19
923
s s
Koristite paralelne (LPT) prikljuke za DCC; mada prenosi preko serijskih (COM) prikljuaka funkcioniu oni su nepodnoljivo spori. Proverite da li na host i guest raunaru LPT prikljuci ispravno rade i da li imaju probleme oko deljenih IRQ-a. Device Manager u Windowsu 9x prijavie sukob IRQa na paralelnom prikljuku koji koristite. Proverite da li korisnik na guest raunaru zna ime mree host raunara (podeava se u Control Panelu pomou ikone Networks, Identification). Uz jednostavan protokol kao to je NetBEUI moda prilikom prijavljivanja na host mainu treba uneti ime. Instalirajte na guest raunaru klijenta za Microsoft mree. Nemojte tampati preko prikljuka koji koristite za DCC, nee raditi! Osim toga, pustite da se zavre poslovi tampanja (ili ih izbacite) na prikljuku koji nameravate da koristite za DCC pre nego to postavite kablove. Proverite da li host raunar deli disk ureaj da bi guest raunar mogao sa njega da kopira datoteke ili ih na njega upisuje. Deljenje se uspostavlja isto kao na ravnopravnim mreama. Proverite da li su infracrveni prikljuci omogueni u Windowsu 98 na oba raunara ako nameravate da koristite taj spori metod direktne kablovske veze bez kablova.
20
Audio hardver
U OVOM POGLAVLJU
Primene audio adaptera Pojmovi i izrazi u vezi sa audio adapterima Svojstva audio adaptera Izbor audio adaptera Instaliranje audio adaptera Reavanje problema u radu sa zvunom karticom Zvunici Mikrofoni
POGLAVLJE 20
926
Poglavlje 20
Audio hardver
Kada je napravljen PC, on je jedino mogao da proizvede zvuni signal bip ili da generie neki ton, izmeu ostalog i zato to je PC standard ustanovljen 1981. godine, kada ni drugi raunari nisu imali vee mogunosti. Drugi razlog je to to nije postojala nikakva vana primena sloenijeg zvuka. Raunari su koristili signal bip da bi upozorili na nedostatke kao to su prekoraenje bafera tastature ili greke za vreme samotestiranja prilikom ukljuivanja raunara (engl. power on self test, POST) i nita vie. Sistemi koji su projektovani kasnije, npr. Macintosh koji se pojavio 1984, ve su kao sastavni deo sistemskog hardvera i softvera imali mogunost upotrebe veoma dobrog zvuka. Mada jo ne postoji univerzalni standard za audio hardver i softver PC kompatibilnih sistema, osnovno svojstvo PC-ja da se mogu proirivati omoguava korisnicima da postojeim sistemima lako dodaju zvuna svojstva, pa se pojavio bar jedan de facto standard. Dananji audio hardver PC-ja obino se sastoji od audio adaptera na kartici za proirenje (zvunoj kartici) koja se ugrauje u slot sabirnice raunara. Kao to je sluaj i sa video adapterima, neki sistemi imaju audio adapter ve na matinoj ploi. Adapter ima utinice za zvunike, mikrofon, a ponekad i za druge ureaje, npr. palicu za igre ili MIDI hardver. Sa softverske strane, audio adapter zahteva podrku upravljakog programa koji se instalira neposredno iz nekog programa ili uz operativni sistem. U ovom poglavlju e biti govora o audio proizvodima koji se mogu nai na dananjim PC-jima, njihovoj upotrebi i o tome kako se ugrauju i koriste.
Primene audio adaptera

Na poetku su se audio adapteri koristili samo za igre. Nekoliko kompanija (AdLiB, Roland i Creative Labs) predstavilo je svoje proizvode krajem osamdesetih. Godine 1989. Creative Labs uveo je Game Blaster i time omoguio stereo zvuk za nekoliko igara. Mnogi kupci su se pitali: Zato da potroim 100 dolara na karticu koja dodaje zvuk igri od 50 dolara? to je jo vanije, kako u to vreme nisu postojali standardi za zvuk, kupljena kartica bila je neupotrebljiva za druge igre.
Napomena
Priblino u isto vreme kada se pojavio Sound Blaster pojavio se i hardver kojim je omoguena upotreba MIDI (engl. Musical Instrument Digital Interface digitalni interfejs za muzike intstrumente) interfejsa na PC-ju. Meutim, u to vreme ovaj hardver korien je samo uz usko specijalizovane programe za snimanje. Kada je podrka za MIDI postala uobiajena u muzikim instrumentima, postala je i prihvatljiviji dodatak za PC. Nekoliko meseci posle Game Blastera, Creative Labs je najavio audio adapter Sound Blaster. Sound Blaster je bio kompatibilan sa zvunom karticom AdLiB-a i sa karticom Game Blaster. Imao je utinicu za mikrofon i MIDI prikljuak kojim se PC mogao povezati sa sintisajzerom ili nekim drugim elektronskim muzikim instrumentom. Time je audio adapter konano osposobljen i za ozbiljniju primenu nego to je ona u igricama. Naalost, kao i 1989. godine, jo uvek nema zvaninog standarda za audio adaptere za PC. U mnogim oblastima raunarske industrije razvijaju se nezvanini standardi zahvaljujui irokom prihvatanju proizvoda vodeeg proizvoaa na nekom segmentu trita. Ova pojava naziva se de facto standard, za razliku od de jure standarda, tj standarda koji su zvanino prihvatili proizvoai ukljueni u razvoj. Na primer, Hewlett-Packardovi tampai koriste jezik za opis stranice koji se zove PCL i koji je postao de facto standard zato to je prodato mnogo njihovih tampaa i zato to najvei deo softvera podrava te tampae. Ostali proizvoai tampaa se trude da naprave proizvode koji podraavaju Hewlett-Packardove tampae i ne uvode nove komande, ve koriste upravljake programe Hewlett-Packardovih tampaa. Tako se raa de facto standard. Postupak je zasnovan na popularnosti proizvoda i na ekonomskim iniocima. Uprkos tome to postoje i drugi jezici
Poglavlje 20
927
za opis stranice, veina tampaa podrava Hewlett-Packardov standard, jer bi inae najverovatnije propali na tritu. Poslednjih godina nekoliko proizvoaa audio adaptera bori se za prevlast na tritu i postoji nekoliko popularnih marki. Meutim, nema sumnje da vodei poloaj zauzima Creative Labs, iji audio adapter Sound Blaster preovlauje na tritu i predstavlja de facto standard za industriju. Usklaenost sa karticom Sound Blaster je i dalje vana za neke igre u DOS-u ali poto Windows API-ji za zvuk kao to su Microsoftov DirectX, A3D firme Aureal i Sound Blaster Live! same firme Creative Labs postaju popularniji od podrke u DOS-u, podrka ovim novim standardima je isto toliko vana. Prvobitni Sound Blaster i Sound Blaster Pro postali su iroko prihvaeni standardi zbog velike softverske podrke. Kako se industrija ubrzano pribliava Windowsu izaberite onu karticu koja najbolje radi sa aplikacijama koje ete koristiti. Kao to ete videti kasnije, prebacivanje sa ISA sabirnice koja troi mnogo resursa na bru PCI sabirnicu, promenilo je i nain rada zvunih kartica i postupak u sluaju da je potrebna usklaenost sa klasinom Sound Blaster karticom. Danas audio adapteri imaju razliite namene, izmeu ostalog i:
s s s s s s s s s s s s s s s
Dodavanje stereo zvuka multimedijalnom zabavnom softveru (igrama) Poveavanje efikasnosti obrazovnog softvera, posebno za malu decu Dodavanje zvuka poslovnim prezentacijama i softveru za obuku Pravljenje muzike pomou MIDI hardvera i softvera Dodavanje govornih napomena u datoteke Podrka audiokonferencijama i mrenoj telefoniji Dodavanje zvunih efekata pojedinim radnjama u okviru operativnog sistema Osposobljavanje PC-ja da ita Omoguavanje hendikepiranim osobama da koriste PC Sluanje audio CD-a Sluanje MP3 audio datoteka Reprodukovanje audio-video iseaka Reprodukovanje DVD filmova sa zvukom Podrku za raunarski softver sa upravljanjem govorom Podrku softveru za diktiranje i reprodukciju (govor u tekst/tekst u govor)
Igre
Kao i ostale multimedijalne tehnologije, audio adapteri su prvobitno projektovani za igre. Otuda mnogi adapteri sadre interfejs adaptera za igre, a to je prikljuak na koji se povezuju ureaji za kontrolu igara (obino analogna palica, obrtni upravlja ili volan). Neki adapteri koriste isti interfejs da bi dodali i prikljuak za MIDI ureaje. Prikljuak za igre predstavlja mogui uzrok problema, zato to druge kartice, na primer vienamenske U/I kartice, na kojima mnogi PC-ji imaju serijske i paralelne prikljuke, takoe sadre interfejs za igre. To moe da dovede do sukoba adresa U/I prikljuaka, jer veina interfejsa za igre koristi iste adrese U/I prikljuaka. U tom sluaju, obino je najbolje koristiti interfejs adaptera za igre na audio adapteru, a onemoguiti bilo koji drugi, pogotovo ako planirate da koristite MIDI ureaje.
Napomena
Ako ste nabavili prikljuak za igre visokih performansi projektovan za brzi PC i sa sloenim kontrolerima kao to su volani, sloenije palice za igre i sl. trebalo bi da onemoguite prikljuak za igre na zvunoj kartici i koristite novi koji ste instalirali. Dodavanjem audio adaptera igre dobijaju novu dimenziju. Zvuci daju utisak stvarnosti koji bi inae bilo nemogue postii, ak i uz najbolju grafiku. Na primer, neke igre koriste
928
Poglavlje 20
Audio hardver
digitalizovan ljudski govor ili pravi snimljeni dijalog. Mnogi TV i filmski glumci kao to je Mark Hamill iz Ratova Zvezda doiveli su jo jednu karijeru dajui glas ili ak iva izvoenja za interaktivne igre kao to je Wing Commander. Osim realistinih zvukova i efekata, igre mogu da imaju i muziku pratnju, to poveava uzbuenje i zabavu. Najnovije zvune kartice nude i 3D zvuk sa vie zvunika kojima se igri dodaju zvuci iz okruenja. Uz posebne kontrolere i nove zvunike te zvune kartice daju igrama utisak stvarnosti.
Multimedija
Ako od svog PC-ja hoete da napravite multimedijalni PC (MPC), zvuna kartica je prvi uslov. ta je multimedija? Taj pojam obuhvata itav niz PC tehnologija, ali se pre svega radi o videu, zvuku i skladitenju podataka. U osnovi, PC multimedija oznaava mogunost objedinjavanja slika, podataka i zvukova na raunaru u jedinstven doivljaj. U praktinom smislu, multimedija obino znai da se na sistem dodaju audio adapter i ureaj za CD-ROM. Microsoft je osnovao organizaciju MPC Marketing Council sa zadatkom da uvodi standarde za MPC. Oni su napravili nekoliko MPC standarda i izdaju licence za svoj zatitni znak onim proizvoaima iji se hardver i softver uklapaju u te standarde. Nedavno je MPC Marketing Council formalno preneo odgovornost za svoje standarde na radnu grupu Multimedia PC u Udruenju izdavaa softvera (engl. Software Publishers Association, SPA). U ovoj grupi se nalaze mnogi lanovi prvobitnog MPC-a i to telo sada ureuje pojedinosti MPC standarda. Njihov prvi zadatak bio je stvaranje novog MPC standarda. MPC Marketing Council prvobitno je razvio dva standarda za multimedije. Oni su nazvani MPC 1 i MPC 2. Sada je, pod upravom SPA, dodat i MPC 3, koji je predstavljen juna 1995. Ovim standardima je odreena najslabija platforma predviena za rad multimedijalnog softvera. Oni su prikazani u tabeli 20.1.
Tabela 20.1 Standardi za multimediju

MPC 1 Procesor RAM Disk Disketa CD-ROM Audio VGA Video Rezolucija Ostali U/I Softver Datum uvoenja 16 MHz 386 SX 2M 30 M 1,44 M 3 1/2 ina Jedna brzina 8-bitni 640 x 480 16 K boje serijski, paralelni, MIDI, igre Microsoft Windows 3.1 1990 MPC 2 25 MHz 486 SX 4M 160 M 1,44 M 3 1/2 ina Dvostruka brzina 16-bitni 640 x 480 64 K boje Serijski, paralelni, MIDI, igre Microsoft Windows 3.1 Maj 1993 MPC 3 75 MHz Pentium 8M 540 M 1,44 M 3 1/2 ina etvorostruka brzina 16-bitni 640 x 480 64 K boje Serijski, paralelni, MIDI, igre Microsoft Windows 3.1 Jun 1995
Specifikaciju MPC 3 treba smatrati apsolutnim minimumom za multimedijalne sisteme. U stvari, veina novih raunara koji se danas prodaju prevazilaze je u svakom pogledu. Ako uzmemo Windows 95 ili 98 kao standardni operativni sistem, mogao bih preporuiti sistem sa Pentium procesorom na 200 MHz, sa barem 32 M RAM-a i 2 G prostora na disku. Bri CD-ROM i via rezolucija videa takoe unapreuju multimedijalni doivljaj.
Poglavlje 20
929
Zvunici ili slualice ne nalaze se na spisku MPC pojedinosti, ali su neophodni za reprodukciju zvuka. Osim svojstava hardvera, specifikacijom MPC standarda odreuju se i sposobnosti multimedijalnog sistema za primenu zvuka. One moraju da sadre digitalno snimanje i reprodukciju zvuka (linearno PCM uzorkovanje), sintetisanje muzike i miksovanje zvuka. Udruenje izdavaa softvera ima na svojoj Web lokaciji poseban odeljak posveen MPC temama na adresi www.spa.org/mpc iako ta organizacija ne planira nove MPC standarde. Svi noviji i trenutni PC-ji sa CD-ROM-om i zvukom osetno premauju odredbe MPC 3. Kako MPC specifikacije sve vie odslikavaju prolost multimedija korisnici koje zanima ta se sprema moraju se obratiti na drugo mesto. Microsoft i Intel zajedniki ureuju Web lokaciju PC Design Guide na adresi www.pcdesguide.com gde se mogu proitati specifikacije PC97, PC98 i PC99 sa dodacima. Industrija prati ove standarde koji utiru put prema ukidanju ISA sabirnice i mnogim drugim unapreenjima hardvera i softvera za zvuk u Windows okruenju.
Zvune datoteke
Zvuk se na PC-ju moe sauvati u dva osnovna tipa datoteka. Jedna vrsta se izvorno naziva zvunom datotekom i tu se javljaju formati kao to su WAV, VOC, AU i AIFF. Zvune datoteke sadre podatke o obliku talasa, to znai da se radi o analognim audio snimcima digitalizovanim za uvanje u raunaru. Poput slika koje se uvaju u razliitim rezolucijama, i zvune datoteke mogu da imaju razliite rezolucije, pa bolji kvalitet zvuka zahteva veu datoteku. Windows 9x koristi tri unapred odreena nivoa kvaliteta zvuka, kako je prikazano u tabeli 20.2.
Tabela 20.2 Rezolucije zvunih datoteka u Windowsu 9x

Rezolucija Telefonski zvuk Radio zvuk CD zvuk Frekvencija 11025 Hz 22050 Hz 44100 Hz Propusni opseg 8 bita mono 8 bita mono 16 bitova stereo Veliina datoteke 11 K u sekundi 22 K u sekundi 172 K u sekundi
Mnoge nove zvune kartice podravaju i standard 48 KHz projektovan prema zahtevima reprodukcije DVD zvuka i tehnologija za komprimovanje Dolby AC-3. Kao to se vidi, postoji bitna razlika u veliini datoteke izmeu najvie i najnie rezolucije. Datoteke sa CD zvukom mogu da zauzmu ogroman prostor na disku. Za samo 60 sekundi takvog zvuka treba preko 10 M. U primenama gde se ne zahteva takva rezolucija, npr. za snimanje govornih napomena, sasvim je dovoljan telefonski zvuk, a datoteka je daleko manja. Pored ovih standardnih oznaka za kvalitet moete i sami da pravite vlastite kombinacije frekvencija i propusnih opsega sa praktino svakim programom za snimanje zvuka, ukljuujui i aplet Sound Recorder koji se isporuuje uz Windows 9x.
Kompresija zvuka
Pomou programa za ureivanje zvuka kao to je RealProducer G2 firme RealPlayer moete da komprimujete zvuk visokog kvaliteta i upotrebite ga za Web lokacije uz minimalni gubitak kvaliteta i znatno manje datoteke. Najnoviji primer formata za zvuk koji se reklamira na Webu je tip datoteke MP3, digitalni deo MPEG-a samo za zvuk koji je postao izuzetno popularan format za preuzimanje zvuka na World Wide Webu. Datoteke MP3 imaju kvalitet blizu CD-a ali su daleko manje od WAV datoteka CD kvaliteta. MP3 omoguava i preuzimanje ovih kompaktnih kvalitetnih muzikih datoteka i pretvaranje CD-a koje imate u pojedinane MP3 pesme. Mada programi za pravljenje MP3 (ripers) mogu da rade sa razliitim uestanostima uzorkovanja standardno je 120 Kb/sec. Pesma
930
Poglavlje 20
Audio hardver
od pet minuta koja bi sa CD kvalitetom u WAV formatu zauzela 50 MB pretvorena u MP3 format zauzima svega 4 MB. Zahvaljujui formatu MP3 mnogi PC-ji su se pretvorili u muzike stubove na kojima ne treba menjati CD i gde se mogu praviti prilagoeni redosledu izvoenja. MP3 prua ljubiteljima muzike mogunost da sauvaju samo one pesme koje ele i da prave prilagoene CD-e za linu upotrebu. Muziari koji hoe da privuku publiku ili da promoviu novi CD album ili turneju sasvim legalno dele MP3 datoteke. Naalost, mnoge MP3 Web lokacije su pune neovlaenih MP3 snimaka. I pored problema sa piratskim MP3 datotekama na Webu MP3 obeava da postane vodei oblik muzike revolucije bliske potroaima: pomae vam da dobijete pesme koje hoete na medijumu koji hoete bilo da je to prenosivi plejer (kao to je RIO firme Diamond Multimedia), uvanje u raunaru ili muziki CD.
Upozorenje
Mada je MP3 uzbudljiv nain koji legalno koriste mnogi umetnici da bi privukli publiku, pazite ta preuzimate. Distribucija zvunih MP3 datoteka bez dozvole autora umetnika nije ni etiki ni pravno u redu. Ako na Webu pronaete MP3 datoteke i niste sigurni u njihov status nemojte ih preuzeti.
MIDI datoteke
Druga vrsta audio datoteke jeste MIDI datoteka, koja se razlikuje od WAV datoteke kao to se vektorska grafika razlikuje od bitmapirane slike. MIDI datoteke (oznake za tip datoteke su MID ili RMI) predstavljaju potpuno digitalne datoteke koje ne sadre snimljeni zvuk, ve instrukcije audio hardveru da proizvede zvuk. Kao to 3D video adapteri koriste instrukcije i teksture da bi stvorili sliku koju e raunar prikazati, tako MIDI audio adapteri koriste MIDI datoteke za sintetizovanje zvuka. MIDI je moan programski jezik razvijen 80-ih da bi se omoguilo povezivanje elektronskih muzikih instrumenata. Taj standard predstavljao je prelomnu taku u razvoju industrije elektronske muzike, industrije koja se do dananjeg dana opire svim pokuajima standardizacije hardvera i daje prednost vlasnikim sistemima. Uz MIDI moete da stvarate, uvate, ureujete i reprodukujete muzike datoteke na raunaru, bilo pomou MIDI elektronskog muzikog instrumenta, obino je to sintisajzer sa klavijaturom, bilo pomou samog raunara. MIDI poruke, za razliku od ostalih vrsta zvunih datoteka, troe relativno malo prostora. Jedan sat stereo muzike u MIDI formatu zahteva manje od 500 K. Mnoge igre koriste MIDI zvukove, a ne snimke, pa tako pruaju veliku koliinu muzike i ujedno tede prostor na disku. Kako se ne radi o snimcima, korienje razliitih rezolucija ne odnosi se na MIDI datoteke. MIDI datoteka je u stvari digitalna verzija partiture. Sastoji se od odvojenih kanala od kojih svaki predstavlja razliit muziki instrument ili vrstu zvuka. Svaki kanal odreuje frekvencije i trajanje nota koje taj instrument treba da odsvira, ba kao na partituri. Tako MIDI datoteka za gudaki kvartet sadri etiri kanala, koji predstavljaju dve violine, violu i violonelo.
Napomena
MIDI datoteke nisu zamiljene kao zamena za zvune datoteke kakve su WAV datoteke, nego se mogu smatrati dopunskom tehnologijom. Najveu manu MIDI datoteka predstavlja to to je reprodukcija ograniena na zvukove koji se lako sintetizuju, pa one ne mogu da proizvedu glasove (osim sintetizovanih efekata hora). Prema tome, kada sa Interneta preuzmete MIDI datoteku svoje omiljene pesme, moraete sami da pevate. Jo vanije ogranienje MIDI-ja takoe potie od njegove sintetike prirode; kvalitet zvune kartice kod reprodukcije neposredno utie na MIDI zvuk. Kako se MIDI datoteke mogu reprodukovati FM
Poglavlje 20
931
sintezom ili sintezom talasne tabele starije i jeftinije zvune kartice bez talasnih tabela e proizvesti MIDI muziku koja zvui kao orkestar drombulja. Naalost, ak i sa najkvalitetnijom zvunom karticom sa talasnom tabelom neke MIDI datoteke zvue loe zato to su pravljene za reprodukciju FM sintezom. Mada mnoge sadanje zvune kartice omoguavaju neki oblik sinteze talasne tabele broj instrumenata i kvalitet skupa digitalnih uzoraka je razliit od kartice do kartice. Jeftinije kartice sa talasnom tabelom podravaju samo 32 glasa dok bolje mogu da podre 256 pa i vie. Sve tri verzije MPC standarda kao i specifikacije PC9x zahtevaju da audio adapter podrava MIDI. Opti MIDI standard koji je primenjen na veini audio adaptera dozvoljava najvie 16 kanala u jednoj datoteci, ali to ne ograniava broj instrumenata. Jedan kanal moe da predstavlja zvuk grupe instrumenata, na primer deonicu prvih violina, pa tako moete da sintetizujete ceo orkestar. Kako se MIDI datoteke sastoje od digitalnih instrukcija, one se mnogo lake ureuju nego datoteke sa zvukom kakve su npr. WAV datoteke. Koristei odgovarajui softver moete da izaberete bilo koji kanal u MIDI datoteci i da menjate note, instrument i mnoge druge osobine zvuka koji e PC proizvesti. Neki softverski paketi ak mogu da naprave notni zapis muzike koja se nalazi u MIDI datoteci. Kompozitor moe da pie muziku na raunaru, menja je prema potrebi i zatim tampa partituru koju e itati muziari. To je velika prednost za profesionalne muziare jer vie ne moraju da upoljavaju prepisivae ili da satima runo prepisuju note.
Reprodukovanje MIDI datoteka

Kada na raunaru reprodukujete MIDI datoteku vi ne putate snimak nego sistem zaista proizvodi muziku. Raunaru je za to potreban sintisajzer, pa svaki audio adapter sa MIDI svojstvima sadri sintisajzer. Sistem ita MIDI datoteku, a sintisajzer proizvodi odgovarajui zvuk za svaki kanal koristei instrukcije u datoteci za pravilnu visinu i trajanje nota, a za podraavanje zvuka odreenog muzikog instrumenta ima unapred pripremljen uzorak. Uzorak je skup instrukcija koje sintisajzer koristi da bi proizveo zvuk slian zvuku odreenog instrumenta. Pomou softvera za reprodukovanje MIDI datoteka (MIDI plejer) moete da podeavate brzinu i jainu reprodukcije u realnom vremenu. Sintisajzer na audio adapteru ima elektronski sklop slian sintisajzerima u elektronskim instrumentima sa klavijaturom, ali obino nema sve njihove mogunosti. MPC specifikacija nalae da audio adapter sadri sintisajzerske FM ipove koji mogu istovremeno da izvode bar est melodijskih deonica i dve deonice udaraljki.
FM sinteza
Sve do sredine devedesetih godina veina jeftinijih zvunih kartica je proizvodila zvukove FM sintezom. Ta se tehnologija pojavila 1976. godine. Koristei jedan operator sinusnog talasa da bi se izmenio drugi, FM sinteza stvara vetaki zvuk koji podraava neki instrument. MIDI standard za adapter odreuje unapred programirane zvukove veine instrumenata koji se javljaju u pop grupama i orkestrima. Zahvaljujui viegodinjem razvoju tehnologije (neki FM sintisajzeri sada koriste etiri operatora), FM sinteza moe da zvui prilino dobro, ali se ipak primeuje da je vetaka. Na primer, zvuk trube je nekako slian zvuku prave trube, ali se nikad ne moe pobrkati sa njim. Danas praktino sve nove zvune kartice proizvode prirodniji zvuk pomou talasne tabele (videti sledei odeljak), mada mnoge i dalje kao mogunost nude i FM sintezu.
Sinteza uz pomo talasne tabele

Danas se na audio adapterima sve manje koristi FM sinteza, zato to ona ni u najboljem sluaju ne proizvodi zvuk koji verno podraava muzike instrumente. Ensoniq Corp., proizvoa profesionalnih klavijatura, uveo je 1984. godine verniji a jeftin zvuk. Ensoniq je razvio nain za uzorkovanje bilo kojeg instrumenta (klavira, violine, gitare, flaute, trube i bubnjeva) i uvanje digitalizovanog zvuka u talasnoj tabeli, prema tehnologiji
932
Poglavlje 20
Audio hardver
o kojoj se raspravljalo u isto vreme kad i o FM sintezi. Talasna tabela se uva u ROM ipovima ili na disku i sadri stvarni digitalizovani zvuk instrumenta koji audio adapter moe po potrebi da koristi. Ubrzo po ovom Ensoniqovom otkriu mnogi proizvoai su zamenili FM sintisajzere sintezom uz pomo talasne tabele. Sada je Ensoniq u vlasnitvu firme Creative Labs koja je napravila de facto industrijski standardnu liniju zvunih kartica Sound Blaster. Ensoniq i dalje proizvodi profesionalne klavijature a mnogim distributerima raunara dostavlja hardver za zvuk. Tehnologija firme Ensoniq je uneta i u proizvodnu liniju zvunih kartica Sound Blaster. Kod razliitih prodavaca mogu se nabaviti kvalitetne a jeftine PCI zvune kartice na kojima se koriste ipovi iz Ensoniqa. Sintisajzer koji koristi talasnu tabelu moe da uzme uzorak instrumenta koji svira jednu notu i da mu promeni frekvenciju kako bi proizveo bilo koju notu lestvice. Neki adapteri daju bolji zvuk tako to koriste vie uzoraka istog instrumenta. Najvia nota na klaviru ne razlikuje se od najnie samo po visini, pa e zvuk biti verniji ako je visina uzorka blie noti koja se sintetizuje. Veliina talasne tabele ima, znai, veliki uticaj na kvalitet i raznovrsnost zvukova koje sintisajzer moe da proizvede. Najbolji adapteri za uvanje uzoraka u talasnoj tabeli obino koriste nekoliko megabajta memorije na kartici. Na neke adaptere se moe prikljuiti dodatna kartica sa memorijom, pa se izbor uzoraka u talasnoj tabeli moe prilagoavati korisnikovim potrebama. Da bi se utedeo novac bez gubitka kvaliteta mnoge sadanje PCI zvune kartice sa talasnom tabelom koriste tehniku takozvane softverske talasne tabele i pozajmljuju 1 do 8 MB glavne memorije raunara za uvanje uzoraka iz tabele.
Mogunosti povezivanja MIDI-ja

Prednosti MIDI-ja vide se i izvan raunara. MIDI interfejs audio adaptera moete da upotrebite za povezivanje raunara sa elektronskom klavijaturom, generatorom zvuka, ritam mainom ili drugim MIDI ureajem. Na taj nain moete da reprodukujete MIDI datoteke preko sintisajzera u klavijaturi umesto sintisajzera na adapteru, ili da pravite vlastite MIDI datoteke svirajui po klavijaturi. Uz odgovarajui softver moete da komponujete celu simfoniju tako to ete snimiti note svakog instrumenta u svoj kanal, a zatim reprodukovati sve kanale zajedno. Mnogi profesionalni muziari i kompozitori koriste MIDI za stvaranje muzike pomou raunara potpuno izostavljajui tradicionalne instrumente. Neki proizvoai ak nude MIDI kartice koje omoguuju potpuni dvosmerni prenos, to znai da moete da reprodukujete ranije snimljeni zvuni zapis dok snimate novi u istu MIDI datoteku. To je tehnologija koja je pre samo nekoliko godina zahtevala usluge profesionalnog studija sa opremom vrednom vie stotina hiljada dolara. Za povezivanje MIDI ureaja sa raunarom potreban je audio adapter iji su MIDI prikljuci definisani MIDI specifikacijom MPC standarda. MIDI koristi dva okrugla DIN prikljuka sa 5 izvoda (slika 20.1), jedan za ulaz (MIDI-IN) i jedan za izlaz (MIDI-OUT). Mnogi ureaji imaju prikljuak MIDI-THRU kojim se ulaz od ureaja prosleuje direktno na izlaz, ali audio adapteri obino nemaju taj prikljuak. Zanimljivo je da MIDI alje podatke samo preko izvoda 1 i 3 DIN prikljuka. Izvod 2 je uzemljen, a izvodi 4 i 5 se ne koriste.
Slika 20.1 Specifikacija za MIDI nalae upotrebu dva ili tri DIN prikljuka sa 5 izvoda.
Poglavlje 20
933
Prvenstvena uloga MIDI interfejsa na audio adapteru sastoji se u pretvaranju paralelnih bajtova podataka sistemske sabirnice u serijski MIDI format. MIDI koristi asinhrone serijske prikljuke koji rade na 31,25 kboda. MIDI veze koriste 8 bitova podataka sa jednim start i jednim stop bitom, na brzini od 320 mikrosekunde za serijski bajt.
Napomena
Najnoviju specifikaciju MIDI standarda moete dobiti po pristupanoj ceni od udruenja proizvoaa MIDI-ja (MMA, PO Box 3173, La Habra, CA 90632-3173 USA). .midi.or g Udruenje proizvoaa MIDI-ja ima i Web lokaciju: www www.midi.or .midi.org MIDI se prenosi preko posebnih neoklopljenih kablova sa upredenim paricama maksimalne duine 15 metara (mada je veina kablova u prodaji dugaka 3 ili 6 metara). Midi ureaji mogu da se poveu u lanac kako bi se sjedinile njihove mogunosti. Nema ogranienja za ukupnu duina lanca, samo pojedinani kabl ne sme biti dui od 15,24 metra. Mnogi audio adapteri nemaju MIDI prikljuak na samoj kartici, nego se u prikljuak za igre na adapteru ukljuuje poseban pribor koji ima prikljuke za MIDI. Naalost, on se retko isporuuje zajedno sa adapterom pa ga morate posebno nabaviti od proizvoaa.
MIDI softver
Windows 9x sadri osnovni softver za reprodukciju MIDI datoteka, program Media Player, kao i nekoliko muzikih MIDI datoteka. Potpune mogunosti MIDI-ja moete da iskoristiti samo ako nabavite MIDI sekvencer, softver za upravljanje tempom MIDI datoteka i zvukovima kojima se one izvode i za preureivanje ranije snimljenih muzikih sekvenci. Mnogi audio adapteri se prodaju sa programima koji koriste neke od mogunosti MIDIja, a na Internetu postoje besplatni i erver alati, ali softver koji e vam omoguiti stvaranje i ureivanje MIDI datoteka, kao i upravljanje njima, mora posebno da se kupi.
Prezentacije
U poslovnom svetu se sve vie otkriva da grafika, animacije i zvuk omoguavaju uverljivije prezentacije od jednostavnog prikazivanja dijapozitiva i da takve predstave bolje dre panju publike. Audio adapter moe da pobolja svaku prezentaciju ili kolski as. Ve postoje softver za poslovne prezentacije i paketi za vrhunsku obuku i pravljenje prezentacija koji koriste prednosti postojee audio opreme, pa ne morate biti programer da biste napravili prezentaciju. Popularni softverski paketi, poput PowerPointa, sada sadre mogunosti za animiranje i ozvuavanje svojih datoteka za poslovne prezentacije. Ovakvi softverski paketi podravaju WAV, AVI i MIDI datoteke. Uz pomo tih proizvoda moete da sinhronizujete zvuk sa objektima. Kada tokom prezentacije, na primer, prikaete sliku novog proizvoda, moete da joj pridruite zvuk bunog aplauza. Moete upotrebiti i zvuk sa audio CD-a. Mnogi paketi softvera za poslovne prezentacije sadre cele biblioteke medijskih (zvunih i video) iseaka sa audio datotekama koje se mogu koristiti besplatno. Pripremljenu prezentaciju moete i da ponesete sa sobom na put. Mnogi leptop i noutbuk raunari imaju mogunost da reprodukuju zvuk, zahvaljujui ugraenim ureajima za CD-ROM i zvunicima. Postoje i spoljni audio adapteri i ureaji za CD-ROM, kako bi multimedija mogla da se koristi na putu. Audio adapter moe da olaka mnoge poslove na raunaru (na primer, uenje kako se koristi neki softver). Proizvoai softvera za PC su to rano uoili. Mnogi izdavai koriste veliki prostor na kompakt diskovima na kojima isporuuju svoje proizvode, pa dodaju animirane udbenike i elektronsku pomo punu muzike. Zvuk je pronaao svoje mesto i na World Wide Webu. Poto su relativno male, MIDI datoteke mogu lepo posluiti kao muzika koja se uje u pozadini kada korisnik doe na
934
Poglavlje 20
Audio hardver
vau Web stranicu. Prepoznatljiva melodija pomae korisnicima da zapamte vau lokaciju meu mnogima koje viaju svakoga dana, ali beskonano ponavljanje iste melodije moe da ih izludi. Ako elite svoju Web lokaciju da upotpunite MIDI-jem predlaem da izaberete nenu muziku i da omoguite korisniku da sam ukljuuje i iskljuuje muziku, pogotovo ako razmiljate o ponavljanju iste pesme. Ako lokaciji hoete da dodate digitalizovani govor ili muziku, vodei proizvod za tu svrhu je RealPlayer. Iskoristite RealProducer G2 za obradu zvunih datoteka namenjenih Webu jer e se tako ouvati osnovna svojstva a datoteka e biti mnogo manja.
Snimanje
Praktino svi audio adapteri imaju ulazni audio prikljuak. Uz pomo mikrofona moete da snimite svoj glas. Programom Sound Recorder, koji postoji u svim verzijama Microsoftovog Windowsa, moete da reprodukujete, ureujete i snimate zvune datoteke u WAV formatu. U modulu Sounds u Control Panelu Windowsa moete da dodelite odreene WAV datoteke nekim radnjama operativnog sistema. Svi se nasmeju kada se zauje zvuk povlaenja vode u toaletu dok naputam Windows. Ta mogunost, meutim, nije samo zabavna novina. Odreeni zvuci se mogu koristiti da upozore kada se neto vano dogodi, na primer kada doe do greke u raunaru (Za pomo pozovite lokal 999) ili kada primite novu elektronsku potu (Imate potu!). Operativni sistem Windows isporuuje se sa nizom osnovnih WAV datoteka koje moete dodeljivati prema potrebi. Windows 9x sadri i zbirke WAV datoteka koje se nazivaju zvunim emama, a koje sistemu obezbeuju ujednaeno okruenje u zavisnosti od odreenih uslova. Zvuna ema Musica, na primer, automatski dodeljuje datoteke sa zvukom razliitih muzikih instrumenata mnogim standardnim sistemskim dogaajima. Neki programi dodaju svoje dogaaje u operativni sistem, pa moete da podesite zvukove za posebne radnje tog programa. Umesto da koristite postojee WAV datoteke, moete, snimajui vlastiti glas ili neto drugo, napraviti svoje WAV datoteke i dodeliti ih nekim dogaajima. Na veini multimedijalnih sistema moete sa kompakt diska u ureaju za CD-ROM snimati muziku direktno u WAV format. Moete, takoe prikljuiti svoj stereo sistem ili video na audio ulaz i snimiti bilo koji zvuk u WAV datoteku. Na ovaj nain, korisnici su sakupili biblioteke sa hiljadama WAV datoteka koje pronose slavu popularnih pesmama, filmova i TV emisija.
Napomena
Noviji ureaji za CD-R/CD-RW uz softver za snimanje kao to je Adaptecov paket Easy CD-Creator sa pomonim programom Spin Doctor mogu da poboljaju kvalitet prilikom pretvaranja starih analognih izvora kao to su izgrebane LP ploe, oteene kasete ili trake sa 8 kanala u digitalni CD. Spin Doctor i slini pomoni programi mogu da otklone preskakanje, um i druge smetnje uobiajene na starim snimcima. Spin Doctor moe da se upotrebi i za izradu prilagoenih muzikih CD-a od omiljenih snimaka koje ve imate.
Govorne napomene
U WAV datoteku moete snimiti govornu poruku da biste je ugradili u neki dokument Windowsa. Na primer, rukovodilac moe, uz pomo mikrofona uneti u ugovor ili radni list poruku sa uputstvima za svoju sekretaricu. Takva poruka se zove govorna napomena. Govorna napomena moe da bude poruka, predlog ili pitanje koje se alje kolegi zajedno sa dokumentom. Da bi se govorne napomene mogle upotrebiti, program za Windows mora da podrava OLE (engl. Object Linking and Embedding povezivanje i ugraivanje objekata). OLE je tehnologija koja omoguava da se objekti nainjeni u jednom programu ugrade u
Poglavlje 20
935
dokument koji se pravi u drugom. Pozivanje ugraenog objekta u odredinom programu sa dva pritiska na taster mia, automatski pokree program koji ga je napravio. Zvune datoteke mogu da se alju i pomou DCOM-a (Distributed Common Object Model), unapreenje OLE tehnologije pomou ActiveX kontrola. Na primer, ako ugradite deo radnog lista iz Excela u dokument napravljen u Wordu, videete mreu radnog lista na stranici u tom tekst procesoru. Meutim, ako na radnom listu dva puta pritisnete taster mia, pokree se Excel koji privremeno zamenjuje meni i komandnu dugmad Worda. Ako izaberete neki drugi deo dokumenta u Wordu, vraate se u uobiajeno okruenje tekst procesora. Na isti nain funkcionie i ugraivanje zvuka u dokument. Zamislite da pravite radni list u Excelu i hoete da unesete govornu napomenu pored ukupnog iznosa koji vam se ini sumnjivim. Stavite kursor u eliju pored iznosa, izaberite Edit, Insert, Object i Sound da biste pokrenuli Sound Recorder. Pritisnite dugme Record i ponite da govorite. Kada zavrite snimanje, na snimljeni zvuni zapis ukazuje ikona u izabranoj eliji. Poto datoteka sa zvukom predstavlja ugraeni deo radnog lista, moete je kopirati na disketu ili poslati drugom korisniku elektronskom potom. Taj korisnik ue va glas ako na ikoni dva puta pritisne taster mia. Mada se Windows 9x isporuuje sa apletom Sound Recorder ovaj pomoni program omoguava veoma kratke poruke, u zavisnosti od kvaliteta zvuka (vii kvalitet = kraa poruka). Za snimanje iseaka duih od 10 do 15 sekundi posluite se programom drugog dobavljaa.
Savet
Kvalitet zvuka u govornim napomenama nije previe vaan. Zato podesite sistem da za ovu svrhu koristi najslabiji kvalitet zvuka (Telephone Quality), jer e vam inae, dodavanjem govorne napomene, datoteke postati ogromne.
Prepoznavanje glasa
Neki audio adapteri imaju softver koji moe da prepoznaje glas. Ako va adapter nema takav softver, moete ga nabaviti i zasebno. Prepoznavanje glasa, kako se iz samog imena moe naslutiti, omoguava raunaru da naui da prepoznaje izgovorene rei i da reaguje na njih. Postoje dve vrste programa za prepoznavanje glasa: programi koji prepoznaju izgovorene osnovne komande za raunar i programi koji sluaju diktat i unose izgovoreni tekst u program za obradu teksta. Za veinu programa za prepoznavanje glasa zahteva se najmanje zvuna kartica Sound Blaster 16 ili odgovarajua.
Govorne komande
Ovo je jednostavniji nain primene prepoznavanja glasa, poto softver treba da prepozna ogranien broj rei. Uz ovu vrstu softvera, moete sesti ispred raunara, rei file open i tako pristupiti odgovarajuem meniju nekog Windows programa. Za prosenog korisnika ta vrsta primene nema naroit znaaj. Jedno vreme je Compaq isporuivao klijentima raunare sa mikrofonom i jednim programom ove vrste uz malu doplatu. Videti na desetine ljudi u velikoj kancelariji kako sede i govore neto svojim raunarima bio je, u najmanju ruku, interesantan prizor. Eksperiment nije doveo praktino ni do kakvog poveanja produktivnosti; mnogo vremena je potroeno na isprobavanje softvera, a kancelarija je postala buna. Meutim, za korisnike sa fizikim smetnjama koje ograniavaju mogunost upotrebe tastature, ova vrsta softvera moe predstavljati sasvim novi vid komunikacije. Ve zbog toga je vano nastaviti razvoj tehnologije prepoznavanja glasa.
936
Poglavlje 20
Audio hardver
Napomena
Programi za prepoznavanje glasa moraju da budu donekle ogranieni. Na primer, mnogi ve pokazuju svoju duhovitost po kancelarijama tako to uu u tui boks i viknu Format C, kao da e ta komanda izbrisati korisnikov disk. Naravno, softver ne sme biti u stanju da oteti sistem zato to je pogreno razumeo komandu.
Softver za diktiranje
Druga vrsta programa za prepoznavanje glasa daleko je sloenija. Pretvaranje normalnog govora u pisani tekst predstavlja izuzetno teak zadatak, s obzirom na to da ljudi govore na razne naine. Iz tog razloga, skoro sav softver ove vrste (pa i neki programi za govorne komande) mora uvebati da razume glas odreene osobe, to se postie itanjem pripremljenog teksta koji se dobija uz softver. Kako softver unapred zna ta ete da kaete, on povezuje odreene rei sa specifinim nainom na koji vi izgovarate te rei. Rezultati primene ovakvih programa veoma su razliiti, to verovatno zavisi od naina govora svakog pojedinog korisnika. uo sam ljude koji se hvale kako su diktirali cele stranice teksta i nisu nijednom morali da dodirnu tastaturu, dok su drugi tvrdili da im je ispravljanje greaka oduzelo vie vremena nego da su kucali tekst. Mnogo inioca utie na tako razliite ocene kvaliteta govornog diktata. Za prve verzije ovih proizvoda korisnik je morao da razdvaja rei i da govori robotski evo ovako da bi raunar razumeo tekst. Programi koji su zahtevali diskretno izgovaranje su sada zastareli i trebalo bi ih zameniti novijim koji omoguavaju neprekidno izgovaranje. Drugi inilac je mogunost programa da ui. Moje iskustvo sa programima za koje je potrebno uvebavanje raunara i sa programima za koje nije potrebno uenje jeste da se ipak mnogo bolji rezultati postiu ako program naui da prepoznaje nain govora i akcenat jedne osobe. Trei inilac je aktivni i ukupni renik programa. Uz podjednake mehanizme prepoznavanja govora program sa veim aktivnim renikom e bre reagovati na diktat a program sa veim ukupnim renikom e moi da sauva vie rei specifinih za datog korisnika. Ako se bavite medicinom, pravima ili nekim drugim zanimanjem sa posebnom strunom terminologijom verovatno biste mogli utedeti vreme (pa na kraju i novac) ako nabavite verziju svog omiljenog programa za prepoznavanje glasa prilagoenu vaem zanimanju. Ovi programi imaju iri renik prilagoen odreenim strukama. Kada birate program proverite da li poseduje i dodatne mogunosti kao to su govorne komande za raunar, prevoenje teksta u govor da bi raunar mogao da vam proita tekst i usklaenost sa pretraivaem Weba (to bi sada verovatno zahtevalo dodatni program). Koji god program da izaberete uspeh e zavisiti od nekoliko preduslova:
s s
s s s
Mirna prostorija sa to manje promena zvuka u pozadini. Mikrofon posebno projektovan za prepoznavanje glasa (uz softver se obino dobija jeftini model ali se mogu nabaviti bolji). Lo mikrofon i neodgovarajua zvuna kartica stvorie probleme i pored najboljeg programa za diktiranje. Potpuno podeavanje zvuka i vebanje korisnika, ako postoji, da bi se softver podesio za va glas i renik. Ponovno uvebavanje rei koje program teko prepoznaje. Korienje najnaprednije verzije programa koju moete sebi priutiti.
Napomena
Softver za diktiranje koji se nalazi u sklopu kompleta poslovnih programa kao to su IBM-ov Lotus SmatrSuite i Corelov WordPerfect Suite obino ne spada u vrhunske, ali e vas pripremiti za prelazak na najbolje postojee verzije.
Poglavlje 20
937
Tehnologija prepoznavanja govora tek se razvija i veoma je osetljiva na promene glasa. Bolest ili stres esto toliko izmene glas da ga veina potroakih programa vie ne prepoznaje. Uz to, treba imati i brz raunar, bar Pentium, kako bi vreme odgovora moglo da sustie govor. Kako tehnologija prepoznavanja govora (pogotovo diktata) moe da pomogne korisnicima da izbegnu potekoe u lancima, prstima i rukama zbog neprekidnog kucanja verovatno e postajati sve popularnija kako se budu poveavale brzine sistema i poboljavao softver.
Napomena
Kao i u sluaju drugih proizvoda koji zahtevaju mnogo resursa, sistem bi trebalo da bude bolji od minimalnih zahteva to se tie RAM-a, brzine procesora i slobodnog prostora na disku i to dva do tri puta ako hoete da zaista budete zadovoljni ovom vrstom softvera. Meutim, ova tehnologija se veoma brzo razvija tako da e sve vie nas za pisanje raunarom koristiti neprekidni govor a ne kucanje.
Konferencije
Jedna od noviteta u svetu multimedije predstavljaju video i audio konferencije preko Interneta. Postoje programi koji omoguavaju komunikaciju izmeu dva uesnika, npr. VocalTecov Internet Phone, ali i paketi koji podravaju konferencije sa vie uesnika, kao to je Microsoftov NetMeeting. Druga vrsta programa, kakvi su Real Player firme Real Network i Microsoftov Media Player, moe da reprodukuje zvuk (sa video slikom ili bez nje) za vreme dok ga prima sa Interneta, koristei postupak koji se naziva tenim prenosom (engl. streaming) Audio adapter je sastavni deo ove tehnologije. U zavisnosti od brzine veze sa Internetom, tehnologije za komprimovanje podataka koju koristi softver i od vaeg izbora da li da se uz zvuk prenosi i video slika, zvuk koji ujete tokom konferencije kretae se u rasponu od loeg do prilino dobrog. I ova je tehnologija jo u zaetku. Na modemskoj vezi od 33,6 Kbps (koja esto ne dostie punih 33,6 Kbps), prenos zvuka i video slike u jednom smeru moe se smatrati podnoljivim, ali u komunikaciji s potpunim dvosmernim prenosom, ak i samog zvuka, esto dolazi do isputanja rei. Meutim, kako dobijamo bre veze preko Interneta i bolje tehnike za kompresiju, audiokonferencije i videokonferencije e verovatno postati pouzdane koliko i telefonska mrea.
Ispravljanje teksta
Audio adapter moe posluiti i kao jeftina alatka za ispravljanje teksta. Mnogi adapteri imaju pomoni program za pretvaranje teksta u govor, koji moe itati brojeve ili tekst. Ova vrsta softvera ita ili samo obeleene rei ili pak cele datoteke. Isputene rei ili loe sroene reenice lake uoavate kada vam program ita tekst. Raunovoe mogu dvaput proveriti unete brojeve, a prezaposleni rukovodioci mogu da sluaju elektronsku potu dok rade druge poslove.
Audio CD
Dok radite, moete se zabavljati sluajui muziku sa CD-a. Praktino svi ureaji za CDROM podravaju audio CD, a muzika moe da se usmeri ne samo prema zvunicima (pa ak i na bas zvunik) prikljuenim na audio adapter, ve i prema slualicama ukljuenim u utinicu koja postoji na veini ureaja za CD-ROM. Veina zvunih kartica se isporuuje sa pomonim programom CD plejer, ima ga i Windows 9x, a sa Interneta se mogu preuzeti mnoge besplatne verzije. Ti programi obino prikazuju sliku koja lii na kontrolnu tablu
938
Poglavlje 20
Audio hardver
obinog CD plejera. Ureajem moete da upravljate pomou mia ili tastature, pa moete da sluate CD dok radite druge stvari. Ako hoete da sluate CD na sistemskim zvunicima uverite se da je audio kabl povezan sa ureajem za CD-ROM i sa zvunom karticom. Neki novi sistemi imaju digitalne zvunike povezane na USB (Universal Serial Bus). Oni daju odlian zvuk ali ako se koriste sa starijim jeftinijim ureajem za CD-ROM moda uopte nee biti zvuka. USB zvunici moraju se koristiti sa ureajima za CD-ROM koji podravaju digitalno izdvajanje zvuka da bi se na njima sluala muzika sa CD-a. Proverite u dokumentaciji ureaja za CD-ROM da li on ima to svojstvo.
Napomena
Ako pored IDE ureaja za CD-ROM u raunaru imate i CD-R/CD-RW ureaj nemojte zaboraviti da proverite ureaj za snimanje. Mnogi od tih ureaja podravaju digitalno izdvajanje zvuka tako da moete njega koristiti za sluanje muzike a (obino bri) ureaj za CD-ROM koristite za uitavanje programa i pristup podacima. Ako u raunaru imate DVD ureaj proverite da li je pomoni program CD plejer usklaen sa DVD-om. Moda treba da nabavite auran ili sasvim drugi program koji e raditi sa DVD ureajem.
Napomena
Proitajte poglavlje 13, Optiko skladitenje podataka i nauiete vie o audio CD-u.
Mikseta
Na multimedijalnom PC-ju esto je mogue da dva ili vie izvora zvuka istovremeno trae usluge audio adaptera. Kad god se desi da zvuk iz vie izvora treba uti na istom paru zvunika, potrebna je mikseta. Veina audio adaptera sadri miksetu koja omoguava da razliiti izvori zvuka (MIDI, WAV, ulazna linija i CD) koriste istu izlaznu liniju. Mada se na sistemima sa Windowsom 3.1 esto koristila odvojena mikseta za snimanje Windows 9x i NT koriste istu miksetu za snimanje i za reprodukciju. Adapter se obino isporuuje sa softverom koji prikazuje klizae kakvi postoje na mikseti u studiju za snimanje zvuka. Pomou klizaa moete da podesite relativnu jainu zvuka svakog od postojeih izvora.
Da li je audio adapter neophodan?

U prethodnim odeljcima ste saznali na koji nain kvalitetan zvuk moe da unapredi korienje raunara. Audio svakako ini igrice i drugi multimedijalni softver zabavnijim, ali ostaje pitanje da li je audio poeljan u poslovnoj upotrebi. Naravno da postoje primene, koje su poslovnim ljudima izuzetno korisne, npr. govorne napomene ili audio konferencije. U obuci i slinim obrazovnim okruenjima zvuk ponekad moe da bude neophodan. Meutim, tri inioca dovode u pitanje uvoenje raunarskog zvuka u kancelarije:
s s s
trokovi produktivnost buka
Cene osnovnih audio dodataka za PC, kao i praktino sveg ostalog hardvera, tokom poslednjih par godina naglo su pale. Primena na poslu ne iziskuje vrhunska svojstva opreme, kao to je sinteza pomou talasne tabele, pa je dovoljan obian adapter koji
Pojmovi i izrazi u vezi sa audio adapterima
Poglavlje 20
939
zadovoljava MPC standard. Kada se kupuje na veliko, obino se za manje od 50 dolara mogu kupiti pristojan audio adapter i zvunici. Meutim, to nee biti beznaajna suma ako se radi o stotinama ili ak hiljadama PC-ja, a na sve to treba dodati i trokove radne snage za ugraivanje i podeavanje novog hardvera. Najlake reenje ovog problema jeste kupovina PC-ja sa audio adapterima na matinoj ploi. Kako oni stiu ve podeeni, ili ih automatski podeava operativni sistem, ugraeni audio, osim to donosi zvuk po najnioj moguoj ceni, ne zahteva vreme i trokove za ugradnju. Ako elite da budue nadogradnje audia budu to lake pobrinite se da nabavite sisteme sa zvunim karticama koje mogu da se vade ili takve u kojima se lako onemoguava ugraeni audio. U svakom sluaju, u veini PC-ja za poslovnu upotrebu danas zvuk praktino spada u standardne mogunosti. Produktivnost zaposlenih je druga vana tema. Mnogi administratori mree i rukovodioci u kompanijama tek se sada suoavaju sa uticajem Interneta na zaposlene. Zvuk svakako ima primenu u poslovnom svetu, kao i World Wide Web, ali ostaje pitanje nee li ga mnogi efovi smatrati igrakom uz koju se gubi vreme. Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Administratori mogu, pomou sistemskih alata u Windowsu 9x, da korisnicima ogranie pristup kontrolama operativnog sistema za podeavanje zvuka, ali ne mogu lako spreiti korisnike da preuzimaju, snimaju ili presluavaju zvune datoteke a da pri tom ne ogranie i korisnu upotrebu audio hardvera. Meutim, kao to se deava i sa Webom, korisnici e verovatno, kada mogunosti upotrebe zvuka ne budu vie novotarija, troiti manje vremena na igranje zvukom a vie na njegovu korisnu upotrebu. Konano, javlja se i oigledan problem buke koju proizvode zvunici prikljueni na veliki broj PC-ja. Veliina problema, naravno, zavisi od rasporeda radnih prostorija. Ako zaposleni sede u malim ili zasebnim kancelarijama, buka bi trebalo da bude zanemarljiva. Ako sede u boksovima, buka bi trebalo da bude podnoljiva, sve dok se vodi rauna o jaini zvuka. Meutim, u otvorenoj radnoj prostoriji sa mnogo raunara buka bi mogla da bude nesnosna. Slualice koje se ukljuuju u prikljuak za zvunike na zadnjoj strani zvune kartice ili raunara su reenje koje omoguava upotrebu zvuka bez uznemiravanja okoline koje moe da bude problem u mnogim kancelarijama. Administratori mree trebalo bi da imaju na umu ove inioce prilikom odluivanja o tome koje e raunare opremiti audio hardverom.

Da biste potpuno razumeli nain rada audio adaptera, treba da shvatite razne pojmove i izraze. Izrazi 16-bitna, kvalitet CD-a i MIDI prikljuak samo su neki od njih. Uzorkovanje i pretvaranje digitalnog signala u zvuk (engl. Digital-to-Audio Conversion, DAC) predstavljaju pojmove koji se esto sreu u opisima novih proizvoda. Neke od ovih izraza i pojmova ve ste nauili; u sledeim odeljcima razjasniemo jo neke.
Priroda zvuka
Da biste razumeli audio adapter morate razumeti prirodu zvuka. Svaki zvuk se proizvodi vibracijama koje sabijaju vazduh ili druge supstance. Zvuni talasi se ire od izvora zvuka u svim pravcima. Kada ovi talasi stignu do naeg uha, izazivaju vibracije koje doivljavamo kao zvuk. Dva osnovna svojstva zvuka jesu njegova visina i jaina. Visina je uestanost kojom se proizvodi vibracija. Ona se meri brojem herca (Hz) tj. ciklusa u sekundi. Jedan ciklus ini potpuna vibracija, napred i natrag. Broj Hz predstavlja frekvenciju tona; to je via frekvencija, vii je ton.
940
Poglavlje 20
Audio hardver
Ljudsko uho ne moe da uje sve frekvencije. Malo ljudi uje frekvencije nie od 16 Hz ili vie od 20 KHz (kiloherca; 1 KHz jednako je 1000 Hz). Recimo, najnia nota na klaviru ima frekvenciju od 27 Hz a najvia neto iznad 4 KHz. FM radio stanice mogu da emituju tonove sa frekvencijama do 15 KHz. Jaina zvuka se zove amplituda i zavisi od snage vibracija koje proizvodi zvuk. Klavirska ica, na primer, blago vibrira ako se dirka pritisne neno. Ako se dirka pritisne veom snagom, ica vibrira u veem luku, pa proizvodi veu amplitudu i veu jainu. Koliko je zvuk glasan meri se decibelima (db). um lia ima 20 db, uobiajena ulina buka iznosi 70 db, a grmljavina u blizini oko 120 db.
Standardi za igre
Veina audio adaptera podrava Sound Blaster firme Creative Labs, to je postojei audio standard za zabavu. Audio adapteri kompanije AdLiB konkurisali su, ranije, u industriji igara za PC Creative Labsu. AdLiB je uestvovao u izradi standarda MSC 1 i 2, pa su se neko vreme AdLiB i Creative Labs borili da osvoje de facto standard, dok AdLiB nije popustio i neko vreme prekinuo proizvodnju. Sada su ponovo na tritu pod imenom AdLiB Multimedia, ali se vie ne mogu meriti sa Creative Labsom. Da bi se u veini DOS igara uli zvuci, igru treba podesiti biranjem nekog od upravljakih programa za audio adapter isporuenih uz igru. Ako planirate da koristite igru u DOS reimu moda ete moi da je pokreete direktno sa ikone ili e prvo morati da se izvri upravljaki program za uspostavljanje kompatibilnosti sa DOS-om. Poto se veina dananjih PCI zvunih kartica oslanja na Windows, teko da na hardverskom nivou emuliraju nekadanji Sound Blaster onako kako to zahtevaju mnoge starije igre, nemojte baciti staru zvunu karticu SB Pro ili SB 16. uvajte je dok god imate DOS igre. Starije Windows igre mogu da rade sa skoro svakom zvunom karticom koju podrava Windows. Za veinu savremenih Windows igara proverite da li tu karticu podrava Microsoftov API DirectSound3D (deo DirectX-a), Aurealov API A3D 2.0 Positional Audio ili standardi SB Live! firme Creative Labs, u zavisnosti od toga koje API-je igra koristi. Idealna kombinacija bi bila svestrana zvuna kartica koja podrava Sound Blaster Pro ili 16 bez TSR upravljakih programa a koju podrava DirectX i bar jedan od API-ja za igre drugih dobavljaa.
Savet
Ako traite jeftiniju karticu sa skoro savrenom kompatibilnou sa Sound Blasterom, izaberite Ensoniqovu karticu PCI sound card koju prodaje Creative Labs ili verziju od drugog proizvoaa. Kako je Ensoniq sada u porodici Creative Labs/Sound Blaster, njegove kartice dobro rade i u DOS igrama i u osnovnim Windows primenama. Mnoge igre se danas prave za operativni sistem Windows 9x, pa se time izbegava usaglaavanje sa audio adapterom. U Windowsu 9x upravljaki program se instalira u operativni sistem i svaki program moe da ga koristi. Ako za svoj adapter imate upravljaki program za Windows 9x, moete da koristite svaku igru projektovanu za taj operativni sistem mada neke igre pruaju i dodatne zvune efekte ako kartica podrava gore pomenute API-je.
Napomena
Kada koristite softver Windows 9x, to znai i da hardverski parametri koje koristi zvuna kartica (proitajte sledei odeljak) ne moraju vie da budu usklaeni sa tradicionalno podrazumevanim vrednostima za Sound Blaster kada igru koristite iz DOS okvira pod Windowsom. Starije aplikacije koje se koriste u realnom DOS reimu i dalje moraju da potuju starije podrazumevane vrednosti. Sve u svemu, Windows olakava konfigurisanje dananjih prenatrpanih sistema.
Poglavlje 20
941
Najnovije igre podravaju 3D standarde kao to su Sound Blaster Live! i A3D tehnologija firme Aureal.
Frekventni odziv
Vrednost audio adaptera se esto odreuje pomou dva merila: frekventnog odziva (ili raspona frekvencija) i ukupnog harmonijskog izoblienja. Frekventni odziv audio adaptera predstavlja raspon u kojem audio sistem moe da snima i reprodukuje pri nepromenljivoj ujnoj veliini amplitude. Mnoge kartice imaju raspon od 30 Hz do 20 KHz. Adapter je bolji ako ima vei raspon. Ukupno harmonijsko izoblienje jeste mera linearnosti audio adaptera, odnosno ispravljenosti krive frekventnog odziva. Laiki reeno, harmonijsko izoblienje je mera tane reprodukcije zvuka. Nelinearni elementi dovode do izoblienja u vidu harmonika. to je manji procenat izoblienja, to bolje. Ovo harmonijsko izoblienje predstavlja razliku meu karticama koje koriste isti skup audio ipova. Kartice sa jeftinijim komponentama imae vee izoblienje pa e proizvoditi loiji zvuk.
Uzorkovanje
PC uz pomo audio adaptera moe da snima zvuk u obliku talasa. Za dobijanje zvuka u obliku talasa (koji se zove jo i uzorkovan ili digitalizovan zvuk) PC se koristi kao ureaj za snimanje (kao neki magnetofon). Mali raunarski ipovi ugraeni u adapter, koji se zovu analogno-digitalni konvertori (engl. Analog-to-Digital Converter, ADC), pretvaraju analogne zvune talase u digitalne bitove koje raunar moe da razume. Isto tako, digitalnoanalogni konvertori (engl. Digital-to-Analog Converter, DAC) pretvaraju snimljeni zvuk u analogni oblik koji moe da se uje. Uzorkovanje je postupak pretvaranja analognih zvunih talasa (slika 20.2) u digitalne (binarne) signale koje raunar moe da sauva i kasnije reprodukuje. Sistem uzorkuje zvuk tako to u redovnim vremenskim razmacima snima frekvenciju i amplitudu. Na primer, u vreme X izmerena je amplituda Y. to je vea (odnosno, ea) uestanost uzorkovanja, digitalni zvuk e biti pribliniji stvarnom i bie potrebno vie mesta na disku da se on sauva.
8-bita u poreenju sa 16 bita

Prvobitna MPC specifikacija je zahtevala da audio adapter omogui 8-bitni zvuk. To ne znai da audio adapter mora da se prikljui na 8-bitni, a ne na 16-bitni slot za proirenje. Osmobitni audio znai da adapter koristi osam bitova za digitalizaciju svakog uzorka zvuka. To omoguava 256 (28) digitalnih vrednosti koje mogu da se dodele uzorku (to daje loiji zvuk od 65536 digitalnih vrednosti koje se dobijaju korienjem 16-bitne zvune kartice). Za snimanje govora obino je dovoljan 8-bitni audio, dok je 16-bitni zvuk najbolji za muziku. Na slici 20.3 prikazana je razlika izmeu 8-bitnog i 16-bitnog zvuka. Mnogi stariji audio adapteri bili su 8-bitni. Danas sve zvune kartice nude 16-bitnu reprodukciju koja omoguava veoma visoku rezoluciju. Osim rezolucije i uestanost uzorkovanja (odnosno frekvencija), odreuje koliko esto adapter meri nivo zvuka koji se snima ili reprodukuje. U osnovi, uzorkovati treba dva puta ee od najvie frekvencije koju hoete da proizvedete, a treba dodati jo i 10 posto da bi se izbegli neeljeni signali. Ljudsko uho uje do 20000 ciklusa u sekundi, odnosno 20 KHz. Ako se to pomnoi sa dva i doda 10 posto, dobija se uestanost uzorkovanja od 44,1 KHz, uestanost koja se koristi za HI-FI audio CD. Telefonski zvuk snimljen uestanou od 11 KHz (koji hvata 11000 uzoraka u sekundi) je loiji nego radio zvuk uzorkovan uestanou od 22 KHz. Zvuk uzorkovan 16-bitnim stereom (dva kanala) na 44 KHz (CD zvuk) zauzima 10,5 M za svaki minut. Ista koliina zvuka u 8-bitnom mono snimku (jedan kanal) pri 11 KHz zauzee 1/16 tog prostora.
942
Poglavlje 20
Audio hardver
+ jaina
vreme
vreme
- jaina Analogni zvuni talas Uzorkovanje
+ 128
+ jaina
- 127
- jaina Merljiva digitalna vrednost
Slika 20.2 Uzorkovanjem se promenljivi zvuni talas pretvara u merljive digitalne vrednosti.
+ 128
+ jaina
+ jaina
vreme
vreme
- 127
- jaina 8-Bit
- jaina 16-Bit
Slika 20.3 16-bitna rezolucija omoguava taniju reprodukciju zvuka od 8-bitne rezolucije.
Zapamtite da bi za najbolje korienje prostora na disku (i za bre preuzimanje onlajn zvuka sa Weba) trebalo da uskladite kvalitet zvuka sa vrstom zvuka koji snimate. Moete eksperimentisati sa efektima razliitih uestanosti uzorkovanja tako to ete snimiti zvuk Windowsovim Sound Recorderom ili programom drugog dobavljaa podeenim na zvuk CD kvaliteta. Sauvajte zvuk i reprodukujte ga pri istom najboljem kvalitetu. Zatim konvertujte datoteku u loiji kvalitet. Ponovo sauvajte datoteku pod drugim imenom. Reprodukujte razliite verzije i pronaite najloiji kvalitet (i najmanju datoteku) koji moete da koristite bez preteranog pogoranja kvaliteta zvuka.
Svojstva audio adaptera
Poglavlje 20
943

Da biste pametno izabrali audio adapter, trebalo bi da poznajete neke njegove osnovne komponente i njihova svojstva. U sledeim odeljcima opisana su svojstva koja bi trebalo uzeti u obzir kada se procenjuju audio adapteri za PC.
Prikljuci
Skoro svi audio adapteri imaju iste prikljuke. Te utinice od 1/8 ina omoguavaju protok zvunih signala od adaptera prema zvunicima, slualicama i stereo sistemima i prihvatanje zvuka iz mikrofona, CD plejera, kasetofona ili stereo ureaja. Na slici 20.4 prikazane su etiri utinice koje bi audio adapter trebalo da ima.
Kasetofon, magnetofon, CD plejer, sintisajzer itd.
izlaz mikrofon ulaz
prema ureaju za CD-ROM
ulaz za mikrofon
stereo pojaalo ulaz
izlaz za zvunike utinica za palicu za igre ili MIDI ureaj zvunici
palica za igre
Slika 20.4 snovne utinice za ulaz i izlaz zajednike veini audio adaptera.
s
Izlazna utinica opte namene (Line out). Izlazna utinica se koristi za slanje zvunih signala od audio adaptera prema ureajima van raunara. Od ove utinice moete da sprovedete kablove do stereo zvunika, slualica ili do stereo sistema. Ako poveete PC sa stereo sistemom dobiete pojaani zvuk. Neki adapteri, kao Microsoftov Windows Sound System, imaju dve utinice za izlaznu liniju. Jedna je za levi, a druga za desni kanal stereo ureaja. Ulazna utinica opte namene (Line in). Ova utinica omoguava snimanje ili dosnimavanje zvunih signala iz spoljnog izvora, kao to su stereo ureaj ili video, na disk raunara. Utinica za zvunike ili slualice. Ova utinica postoji na veini audio adaptera, ali ne na svim. Kod nekih adaptera se za ovu svrhu koristi (malopre opisana) izlazna utinica, kojom se iz raunara alju signali prema stereo ureaju ili prema zvunicima. Kada adapter sadri posebne utinice za zvunike/slualice i za izlaznu liniju, na utinici za zvunike/slualice pojaan je signal koji moe da pobudi slualice ili male stone zvunike. Veina adaptera moe da obezbedi signal snage do 4 vata. Signal koji adapter daje preko izlazne utinice opte namene nije pojaan. Takav prikljuak obino omoguava bolju reprodukciju zvuka jer je predvien za pojaala u stereo sistemu ili u zvunicima, a ona su po pravilu jaa od malog pojaala u audio adapteru.
944
s
Poglavlje 20
Audio hardver
Ulazna utinica za mikrofon. Mono ulazna utinica slui za mikrofon kojim ete snimati glas ili druge zvukove na disk. Kako je prikljuak mono, a ne stereo, on nije pogodan za muzike snimke. Mnogi audio adapteri, da bi poboljali snimak, koriste AGC (engl. Automatic Gain Control automatska regulacija pojaanja). Ovaj dodatak podeava nivoe u toku snimanja. Sa ovim prikljukom je najbolje koristiti dinamiki ili kondenzatorski mikrofon od 600 oma do 10 Koma. Neki jeftini audio adapteri nemaju ovu utinicu i na njima se za mikrofon koristi ulazna utinica opte namene. Utinica za palicu za igru. Ovo je utinica D oblika sa 15 izvoda i na nju se moe prikljuiti bilo koja standardna palica ili upravlja za igre. Neke utinice mogu da prihvate dve palice za igru ako nabavite dodatni Y adapter. Mnogi raunari ve imaju prikljuak za ovakve palice u sklopu vienamenskog U/I kola na matinoj ploi ili na kartici za proirenje. U tom sluaju morate da utvrdite koji prikljuak je, prilikom podeavanja operativnog sistema ili programa, odreen za povezivanje sa upravljaem za igre. MIDI prikljuak. Na audio adapterima MIDI koristi istu utinicu kao i palica za igre. Dva izvoda tog prikljuka predviena su za prenoenje signala prema MIDI ureaju (na primer elektronskoj klavijaturi) i od njega. U veini sluajeva morate od proizvoaa posebno kupiti adapter koji se prikljuuje na utinicu palice za igre a na sebi ima dva okrugla DIN prikljuka sa 5 izvoda za MIDI i posebnu utinicu za palicu. Palica za igre i MIDI ureaj mogu istovremeno da se poveu zato to signali koriste razliite izvode. Takav prikljuak vam treba samo ako planirate povezivanje spoljnih MIDI ureaja sa PC-jem. MIDI datoteke koje nalazite na mnogim Web lokacijama mogu da se reprodukuju pomou sintisajzera u adapteru. Unutranji prikljuak sa pinovima. Veina audio adaptera ima unutranji prikljuak sa pinovima kojim se unutranji ureaj za CD-ROM neposredno povezuje sa adapterom, pomou trakastog kabla. Ovom vezom se audio signali iz CD-ROM-a upuuju prema audio adapteru i dalje ka zvunicima raunara. Imajte na umu da se ovaj prikljuak razlikuje od prikljuka kontrolera za CD-ROM koji postoji na nekim audio adapterima. Taj prikljuak ne prenosi podatke od CD-ROM-a na sistemsku sabirnicu, ve samo daje ureaju za CD-ROM direktan izlaz na zvunike. Ako va adapter nema ovaj prikljuak, zvuk sa CD-a moete dovesti na zvunike raunara tako to ete spoljnim kablom povezati utinicu za slualice na CD-ROM-u sa ulaznom utinicom opte namene.
Savet
Ulazni i izlazni prikljuci opte namene i prikljuak za zvunike na audio adapteru jesu utinice od 1/8 ina. Obino su obeleeni odgovarajuim natpisima, ali kada PC stoji na stolu ili ispod njega, oznake koje se nalaze iza raunara nije lako proitati. Najei razlog to PC ne proizvodi zvuk jeste to to su zvunici prikljueni na pogrenu utinicu.
Kontrola jaine
Neki audio adapteri imaju okrugao toki za podeavanje jaine zvuka pored ulazne/izlazne utinice, ali na savrenijim karticama za njega nema mesta. Taj toki je uglavnom nepotreban, poto operativni sistem i softver koji se isporuuje sa adapterom obino sadre bilo kombinaciju tastera bilo grafiki prikaz klizaa, koji slue za podeavanje jaine. U stvari, ovakav toki moe da izazove probleme, ako ne znate da on postoji, a okrenut je na minimum, beskrajno ete se uditi slabom zvuku koji dopire iz vaeg raunara.
Sinteza
Kada ste, u svoje vreme, kupovali audio adapter, pred vas se postavljala dilema da li da kupite mono ili stereo karticu. Danas su praktino svi audio adapteri stereofonski.
Poglavlje 20
945
Stereo kartice istovremeno proizvode vie glasova sa dva odvojena izvora. Glas je pojedinaan zvuk koji proizvodi adapter. Gudaki kvartet se sastoji od etiri glasa, po jedan za svaki instrument, dok polifonijski instrument poput klavira zahteva po jedan glas za svaku notu u akordu. Da bi se potpuno reprodukovalo ono to svira pijanista, potrebno je deset glasova, po jedan za svaki prst. to vie glasova audio adapter moe da proizvede, to je vea vernost zvuka. Najbolji audio adapteri na dananjem tritu u stanju su da proizvedu do 340 glasova istovremeno. Veina audio adaptera koji za podraavanje muzikih instrumenata koriste FM sintezu imaju u sebi sintisajzerske ipove koje razvija Yamaha. Stariji i jeftiniji adapteri koriste mono ip sa 11 glasova YM3812 ili OPL2. Bolji modeli koriste stereo ip sa 20 glasova YMF262 ili OPL3. Imitacije muzikih instrumenata nisu tako upeatljive kao pravi instrumenti. Audio adapteri sa talasnim tabelama koriste digitalne snimke pravih instrumenata i zvunih efekata. U ROM ipovima na kartici esto se nalazi vie megabajta tih zvunih iseaka. Na primer, neke zvune kartice koriste Ensoniqov skup ipova (vrstu elektronskog kola) koji sintetie muzike instrumente na osnovu talasne tabele. Umesto da sintetie zvuk trombona koji svira notu Des, Ensoniqov ip uzima digitalizovan uzorak pravog trombona koji svira tu notu. Ako vam je audio adapter potreban pre svega za zabavu, za obrazovne programe ili za posao, kvalitet na nivou FM sinteze sasvim je dovoljan. Ali ako ste muziki zanesenjak ili planirate da vie radite sa MIDI-jem, bolji bi bio adapter sa talasnom tabelom.
Napomena
Da bi poboljao MIDI svojstva Sound Blaster adaptera sa FM sintezom, Creative Labs je proizveo Wave Blaster. Wave Blaster je dodatna kartica koja se utie u karticu Sound Blaster. Kada sistem reprodukuje MIDI muziku, adapter pretrauje Wave Blaster na kojem se nalazi 213 zvukova muzikih instrumenata digitalno snimljenih CD kvalitetom. Kada nema Wave Blastera, Sound Blaster podraava te zvukove pomou FM sinteze. Kada se prikljui Wave Blaster, muzika zvui kao da je izvode pravi instrumenti - jer je zaista tako. Mada se Wave Blaster vie ne proizvodi u Creative Labsu neki prodavci ih moda jo imaju na zalihama. Trenutno dostupna hardverska alternativa je DB50XG firme Yamaha. Kartica DB50XG je projektovana za prikljuivanje na zvune kartice kompatibilne sa Wave Blasterom iz Creative Labsa i drugih firmi. Kartica podrava svojstva General MIDI i Yamahine napredne funkcije XG sa podrkom za preko 500 glasova (General MIDI propisuje 128). Ova dodatna kartica kota oko 80 dolara to je vie od mnogih PCI zvunih kartica koje sa sada prodaju. Ako je vaa zvuna kartica neka od jeftinijih PCI varijanti sa samo 32 glasa proverite kod prodavca da li imaju softversku nadogradnju na vei broj glasova za bolju MIDI reprodukciju. Sve Ensoniqove zvune kartice sa 32 glasa mogu da se nadograde na 64 glasa pomou softvera koji se moe nai na Web lokaciji firme Ensoniq: www.ensoniq.com/multimedia/mm_html/html/drivers.htm.
Kompresija podataka
Veina zvunih kartica danas lako postie CD zvuk, uzorkovan na 44,1 KHz. Pri takvoj frekvenciji datoteke (ak i snimci govora) mogu da zauzmu preko 10 M za svaki minut. Da bi se smanjio zauzeti prostor mnogi audio adapteri sami komprimuju podatke. Na primer, Sound Blaster ASP 16 moe za vreme snimanja da komprimuje podatke u odnosu 2:1, 3:1 ili 4:1. Neki proizvoai audio adaptera koriste algoritam ADPCM (Adaptive Differential Pulse Code Modulation) kompresije, koja smanjuje datoteke za preko 50%. Meutim, kada se u audio tehnologiji koristi takva kompresija, kvari se zvuk.
946
Poglavlje 20
Audio hardver
Zato ne postoji standard za ADPCM. Creative Labs koristi vlasniki hardverski pristup, dok Microsoft potpomae Business Audio ADPCM, koji je razvio zajedno sa Compaqom. Najpopularniji standard za kompresiju je MPEG (engl. Motion Pictures Experts Group ekspertska grupa za igrani film) standard, koji moe da se koristi i za audio i za video kompresiju; on dobija podrku izvan PC sveta, s nizom DVD ureaja koji se pojavljuju na tritu. MPEG omoguava kompresiju i do 30:1, a kao posledica toga pojavljuje se video punog pokreta na MPEG DVD-u i CD-ROM-u. Popularna ema za kompresiju zvuka MP3 je jedan od MPEG formata i moe da se reprodukuje pomou najnovijih verzija Media Playera iz Microsoftovog Windowsa 9x kao i pomou plejera samo za MP3.
Procesori digitalnih signala opte namene

Mnogi audio adapteri sadre procesore digitalnih signala (engl. Digital Signal Processor, DSP) koji adapteru dodaju inteligenciju i tako oslobaaju procesor raunara od napornih poslova kao to su filtriranje uma iz snimaka ili komprimovanje zvuka za vreme snimanja. Na primer, Sound Blaster AWE32 ima DSP koji se moe programirati i sadri algoritme za kompresiju koji omoguavaju prevoenje teksta u govor i trodimenzionalno zvuno okruenje, ukljuujui eho i horske efekte. Sa DSP-om, audio adapter postaje ureaj opte namene. IBM na svoj WindSurfer Communications Adapter pomou DSP-a dodaje faks modem i digitalnu telefonsku sekretaricu.
Prikljuci za CD-ROM
Neki audio adapteri obavljaju i zadatak kontrolera za CD-ROM, odnosno kartica za interfejs. Dok EIDE interfejs nije omoguio da CD-ROM postane uobiajena komponenta sistema, povezivanje ovog ureaja sa audio adapterom predstavljalo je najjeftiniji nain da se sistemu doda pribor za multimediju. Mada neki adapteri imaju SCSI prikljuak, koji teoretski moete upotrebiti za prikljuenje bilo kojeg SCSI ureaja, drugi koriste vlasniku vezu prilagoenu samo odreenim ureajima za CD-ROM koji podravaju isti interfejs. Vlasniki prikljuci koji su postojali na prvim Sound Blaster kompletima za nadogradnju multimedija iz firme Creative Labs odavno su zastareli i ne mogu se koristiti sa dananjim standardnim IDE i SCSI ureajima za CD-ROM. Ako za postojei sistem u isto vreme nabavljate audio adapter i ureaj za CD-ROM, proverite da li imate slobodan IDE prikljuak sa 40 izvoda na kablu IDE interfejsa. Ako imate slobodan prikljuak na njega se moe prikljuiti svaki standardan IDE (ATAPI) ureaj za CD-ROM. Zatim kupite zvunu karticu i ureaj za CD-ROM u kompletu ili odvojeno. Ako zvuna kartica ima ugraeni IDE prikljuak onemoguite ga da ne bi ometao IDE prikljuke sistemske ploe. To ete postii kratkospojnicima na kartici, softverom za podeavanje ili posebnom komandom koja se dodaje u naredbu CONFIG.SYS za plou i izvodi se prilikom podizanja sistema raunara.
Napomena
Po mom iskustvu, imaete bolji izbor za bra reenja ako nabavljate ove ureaje odvojeno a ne u kompletu. Danas jedini razlog za nabavljanje zvune kartice i ureaja za CD-ROM u kompletu jeste mogunost tehnike podrke na jednom mestu jer se u kompletima obino nalaze jeftiniji primerci sa ogranienim mogunostima. Mada su zajednike kartice za audio i CD-ROM jednostavno reenje za starije sisteme, obino preporuujem da se CD-ROM povee preko standardnog EIDE ili SCSI interfejsa, a ne preko prikljuka za CD-ROM na audio adapteru. Praktino svi novi sistemi sadre EIDE interfejs, a SCSI adapter omoguava i povezivanje drugih ureaja (diskova, jedinica trake, skenera) sa istim interfejsom. Softverska podrka upravljakog programa i
Izbor audio adaptera
Poglavlje 20
947
performanse namenskog interfejsa mnogo su bolji od onog to se moe dobiti od dvojne kartice za audio i CD-ROM.
tt Vie obavetenja o prikljuivanju CD-ROM-a na raunar moete pronai u poglavlju 13, Optiko skladitenje podataka, str. 627.
Upravljaki programi za zvuk

Upravljaki program predstavlja veoma vanu vezu izmeu audio adaptera i operativnog sistema koji ga koristi, kao to je sluaj i sa ostalim komponentama PC-ja. Operativni sistemi Windows 9x i Windows NT sadre veliku biblioteku upravljakih programa za veinu audio adaptera. U veini sluajeva te upravljake programe prave proizvoai audio adaptera, a Microsoft ih samo isporuuje. Moe se jedino desiti da je upravljaki program koji dobijete uz audio adapter noviji od onog u operativnom sistemu. Kao i uvek, najnovije verzije upravljakih programa za bilo koji hardver mogu se pronai na Web lokaciji proizvoaa tog hardvera. DOS programi obino ne sadre onakav izbor upravljakih programa kakav postoji u operativnom sistemu, ali veina igara i drugih programa podrava adaptere Sound Blaster. Ako prilikom kupovine pazite i odaberete adapter usaglaen sa Sound Blasterom, ne bi trebalo da imate problema sa upravljakim programima. Bolje je tu podrku imati preko hardvera nego preko softvera. Ako se program igre blokira kada konfigurisanjem pokuavate da otkrijete zvunu karticu, runo podesite parametre kartice. To je esto znak da kartica drugog proizvoaa neuspeno emulira Sound Blaster.
Izbor audio adaptera

ta su kljuni parametri za izbor zvune kartice? Iako su neki elementi subjektivne prirode, navodimo nekoliko stvari koje treba imati na umu.
Potroa ili proizvoa?

Razliitim korisnicima su potrebne razliite osobine i mogunosti audio adaptera. Zato emo korisnike podeliti na potroae i proizvoae zvuka. Mnogima ne treba nita vie od osnovnih mogunosti za obradu zvuka. Oni ele da uju zvune efekte igara ili Web lokacija ili moda samo da sluaju CD dok rade. To su potroai zvuka. Zvuk se dobija iz spoljnih izvora, sa CD-ROM-a ili sa Interneta, a slua se preko zvunika. Za ovu vrstu korisnika dovoljan je skroman audio adapter. Adapter bi trebalo da obezbeuje 16-bitni zvuk, a za proizvodnju zvuka je dovoljna FM sinteza. Korisnici koji ele realniji MIDI zvuk treba da pregledaju izbor jeftinijih adaptera sa sintezom talasne tabele, ali ni njima nisu potrebni najbolji modeli. Potroa igara koji ivi u opasnom trodimenzionalnom svetu neprijatelja sastavljenih od piksela, letova oko sveta po radnoj povrini ili trka za Grand Prix je daleko zahtevniji. Sve stvarniji izgled svih vrsta igara promenio je i video i audio standarde. Samo sluanje sterea nije dovoljno za zagriene igrae koji ele da uju udovita iza sebe ili da osete sudar automobila. Takvi korisnici bi trebalo da izaberu zvunu karticu sa podrkom za etiri ili vie zvunika i neki oblik usmerenog zvuka kakav omoguava tehnologija EAX firme Creative Labs koja se koristi na kartici Sound Blaster Live! ili tehnologija A3D firme Aureal koju koriste drugi proizvoai. Kao to je sluaj i sa 3D video karticama (poglavlje 15, Video Hardver), 3D audio standard (ili standardi) koje podrava njihova omiljena igra pomoi e im da izaberu zvunu karticu. Osnovno pitanje zajedniko za sve 3D zvune kartice je HRTF (Head Related Transfer Function), tj. kako oblik uha i poloaj glave menja doivljaj zvuka. Kako HRTF faktori znae da isti realan zvuk pri jednom poloaju glave moe da izgleda vetaki kada se slualac okrene na jednu ili na drugu stranu, dodavanje vie zvunika koji okruuju
948
Poglavlje 20
Audio hardver
korisnika kao i sloeni zvuni algoritmi koji dodaju kontrolisani eho proizvode sve realistiniji zvuk. Proizvoai su oni koji nameravaju sami da prave zvune datoteke, od korisnika koji u poslu povremeno snimaju govorne napomene loijeg zvuka do profesionalnih muziara i MIDI manijaka. Njima treba audio adapter koji sam obavlja to vei deo obrade zvuka, kako bi se manje opteretio sistemski procesor. U ovom sluaju se preporuuju adapteri sa DSP-ovima koji obavljaju kompresiju i druge poslove. Muziari e svakako eleti adapter sa to vie glasova i sintisajzer sa talasnom tabelom. U poeljna svojstva adaptera spada mogunost proirivanja memorije, kao i mogunost izrade talasnih tabela i njihovog ureivanja. Mnoge od boljih zvunih kartica za zagriene igrae zadovoljie i proizvoae uz dodatak odgovarajuih programa za ureivanje zvuka kakav je Sound Forge.
Kompatibilnost
Zvanini standardi za audio adaptere na postoje, ali je popularna linija Sound Blaster iz Creative Labsa postala de facto standard. Sound Blaster - prvi audio adapter sa velikim brojem korisnika - podrava najvei broj programa, pogotovo u DOS-u. Audio adapter za koji se tvrdi da je kompatibilan sa Sound Blasterom trebalo bi da radi sa praktino svakim programom koji koristi zvuk. Veina adaptera podrava i specifikaciju MPC 2 ili MPC 3, tako da se mogu reprodukovati zvune datoteke u Windowsu i ostalo.
Upozorenje
uvajte se audio adaptera za koje je potreban poseban upravljaki program da bi postali kompatibilni sa Sound Blasterom. Ti upravljaki programi mogu da izazovu probleme i troie dodatnu memoriju koju bi inae koristili programi. Neke zvune kartice sa talasnom tabelom zahtevaju da zbog igara u DOS-u zadrite karticu Sound Blaster. Na taj nain se troi dodatni slot a moe doi i do pomanjkanja ostalih hardverskih resursa. Preporuujem da umesto toga potraite PCI zvunu karticu dobre kompatibilnosti sa Sound Blasterom, zbog igara i sa talasnom tabelom, koja e zauzimati jedan slot.
Propratni softver
Ponekad razlika izmeu dobro i odlino potroenih para lei u propratnom softveru. Uz audio adapter se obino dobija nekoliko pomonih programa koji omoguavaju da se iskoriste njegove mogunosti. Moete dobiti sledee vrste programa:
s s s s s s
Programe za pretvaranje teksta u govor Programe za reprodukciju, ureivanje i snimanje audio datoteka Programe za audio CD plejer Programe za objedinjavanje i ureivanje stereo zvuka Sekvencerski softver, pomou kojeg sa prave, ureuju i reprodukuju MIDI muzike datoteke Razliite zvune iseke
Instaliranje audio adaptera (ukratko)

Instaliranje audio adaptera nije nita tee od instaliranja unutranjeg modema ili video adaptera, pogotovo ako koristite Windows 9x, a adapter je usaglaen sa Plug and Play specifikacijom. Veina adaptera ispunjava ove uslove. Obino je postupak sledei: 1. Otvorite raunar. 2. Podesite zvunu karticu (ako nije Plug and Play).
Ugradnja zvune kartice (detaljno)
Poglavlje 20
949
3. Utaknite audio adapter u slot na sabirnici i poveite prikljuak CD Audio In - ako postoji - sa CD-ROM-om. 4. Zatvorite raunar. 5. Pokrenite sistem. Windows 9x e pronai i instalirati upravljaki program za adapter (ili e pokrenuti instaliranje softvera za zvunu karticu, ako adapter nije Plug and Play). 6. Poveite zvunike i ostali pribor.
Savet
Kada Windows 9x otkrije novi hardver zatraie da ponovo pokrenete sistem raunara. Kako veina zvunih kartica sadri vie funkcija (kompatibilnost sa Sound Blasterom i sa MPU-40- MIDI-jem, FM sintezu, obradu digitalnih signala itd.) nemojte ponovo pokretati sistem kada se uitaju upravljaki programi za prvu stavku. Pritisnite dugme No i esto ete videti da sistem pronalazi dodatne stavke hardvera. Zato? Na istoj kartici se nalazi vie hardverskih komponenti. Ponovo pokrenite sistem raunara tek kada se pojavi radna povrina Windowsa 9x.
Ugradnja zvune kartice (detaljno)

Da biste instalirali zvunu karticu morate najpre otvoriti raunar. Veina dananjih kartica koristi 16-bitni ISA slot, mada neke kvalitetnije koriste PCI sabirnicu. Prelazak sa ISA na PCI je u industriji audio adaptera iao sporije nego kod drugih komponenti, na primer kod video adaptera. Prve PCI zvune kartice bile su mnogo skuplje od standardnih komercijalnih modela i bile su namenjene profesionalnim korisnicima, ali sada veina proizvoaa (npr. Creative Labs, Diamond Multimedia Voyetra/Turtle Beach, VideoLogic i mnogi drugi) prodaje PCI kartice za kunu upotrebu. Ako imate vie slobodnih slotova na sabirnici ugradite zvunu karticu to dalje od ostalih kartica. To e smanjiti moguu elektromagnetnu interferenciju, tj. smanjiti lutajue radio signale sa drugih kartica koji bi mogli da utiu na zvunu karticu. Analogne komponente audio adaptera veoma su osetljive na interferenciju i, mada su izolovane, trebalo bi ih zatititi to je bolje mogue. Zatim treba ukloniti zavrtanj koji dri metalni poklopac kuita naspram praznog slota za proirenje koji ste izabrali. Izvadite karticu iz zatitnog pakovanja. Kada otvorite kesu paljivo uhvatite karticu za metalni nosa i ivice. Nemojte dodirivati komponente na kartici. Statiki elektricitet koji biste mogli da prenesete otetio bi karticu. Isto tako, nemojte dodirivati izvode sa zlatnim ivicama. Ako to elite, moete nabaviti narukvicu za uzemljenje koja, dok radite na raunaru, stalno odvodi statiki elektricitet. U sluaju da kartica nije Plug and Play, moda treba podesiti kratkospojnike ili DIP prekidae kako bi ona mogla da koristi odgovarajue hardverske resurse raunara. Na primer, moda treba da podesite vrednosti IRQ ili DMA, ili da iskljuite prikljuak za palicu ako vam je palica ve ukljuena u raunar na drugom mestu. Proitajte uputstva koja ste dobili uz karticu. U Device Manageru Windowsa 9x pregledajte parametre postojeeg hardvera i uporedite ih sa podrazumevanim parametrima zvune kartice. Ako je mogue ostavite podrazumevane vrednosti kartice. Ako instalirate Plug and Play karticu u stariji sistem koji nema PnP BIOS instaliraete jo i program koji se naziva broja koji se izvrava rano u toku pokretanja sistema i koji podeava karticu.
tt
Videti Plug-and-Play BIOS, str. 360.
Ako raunar ima unutranji ureaj za CD-ROM sa audio kablom, poveite ga sa prikljukom CD Audio In. Ovaj prikljuak ima klju, tako da ga ne moete pogreno povezati. Za ovaj kabl ne postoji pravi standard, pa povedite rauna da nabavite kabl koji e odgovarati ureaju i kartici. Ako kupujete kabl videete da postoje kablovi sa razliitim prikljucima za razliite vrste ureaja za CD-ROM.
950
Poglavlje 20
Audio hardver
Zatim utaknite karticu u slot na sabirnici, ali prvo dodirnite neki metalni predmet, na primer unutranju stranu poklopca raunara, kako biste se oslobodili statikog elektriciteta. Kada je kartica vrsto na svom mestu, uvrstite je zavrtnjem i zatvorite raunar. Kada zavrite sa ugradnjom adapterske kartice, moete da prikljuite male zvunike u utinicu za zvunike. Zvuna kartica obino daje etiri vata po kanalu za stone zvunike. Ako koristite zvunike snage manje od etiri vata, nemojte okretati dugme za podeavanje jaine na zvunoj kartici na maksimum; zvunici bi mogli da pregore. Bolje rezultate dobiete ako u zvunu karticu ukljuite zvunike sa ugraenim pojaalom.
Savet
Ako imate zvunike sa napajanjem ali nemate baterije ili se one upravo pune nemojte ukljuiti zvunike. Ako ukljuite zvunike dok nemaju napajanje neete uti nita. Bolje je da pojaate potenciometar na softverskoj mikseti zvune kartice. Zvunici sa napajanjem daju bolji zvuk ali veina malih modela moe u vanom trenutku da ostane bez napajanja. Kada se zavri instaliranje zvune kartice trebalo bi u desnom uglu palete poslova Windowsa 9x da se pojavi ikona zvunika. Ako je nema (a ona omoguava pristup kontrolama miksete Volume Control) moete je instalirati preko ikone Add/Remove Programs u Control Panelu. Da biste zavrili instaliranje potvrdite polje uz Volume Control i ubacite CD-ROM ili disketu Windowsa 9x ako se pojavi zahtev. Preko kontrole Volume Control proverite da li zvunici primaju signal. Mikseta ponekad prelazi u podrazumevani poloaj Mute. Obino se moe posebno podeavati jaina za WAV datoteke, za MIDI, za mikrofon i za ostale komponente.
Stereo ureaj umesto zvunika

Zvunu karticu moete da poveete sa stereo ureajem i tako jo vie pojaate zvuk. Proverite utinice i dekove sa obe strane. Veina stereo ureaja za ulaz koristi poseban utika, tzv. RCA ili fono utika. Mada se na nekim zvunim karticama nalaze odgovarajue standardne utinice, na veini su one manje - od 1/8 ina, pa vam za prikljuenje na stereo sistem treba adapter. Radio Shack, na primer, prodaje audio kabl koji na jednoj strani ima mali stereo utika od 1/8 ina, a na drugoj strani fono utika (Cat. No. 42-2481A). Nabavite stereo, a ne mono utikae, osim ako vaa zvuna kartica podrava samo mono. Da biste bili sigurni da kabl nee biti prekratak, poto treba da dopre od PC-ja do stereo ureaja, uzmite kabl od 2 metra. Povezivanje stereo ureaja sa audio adapterom nije velika mudrost, samo treba utaknuti utikae u prave utinice. Ako na adapteru moete da birate koji ete izlaz povezati sa stereo ureajem - izlaz za zvunike/slualice ili stereo izlaz, izaberite stereo izlaz. Tako ete dobiti bolji zvuk, jer na toj liniji signal nije pojaan, a stereo pojaalo e svakako bolje obaviti taj posao. Izlaz sa audio adaptera poveite na pomoni ulaz radio prijemnika, pretpojaala ili pojaala. Ako stereo ureaj nema pomoni ulaz, moete da birate - ovim redom - tjuner, CD ili Tape 2. (Nemojte, meutim, koristiti fono ulaze jer nivo signala nee biti ujednaen.) Mali stereo utika prikljuite na utinicu Stereo Line Out na zvunoj kartici, a dva RCA utikaa u utinice Tape/VCR 2 Playback. Kada prvi put pustite muziku preko audio adaptera povezanog sa stereo ureajem, smanjite jainu na radio prijemniku kako biste izbegli pregorevanje zvunika. Samo malo pojaajte signal i izaberite odgovarajui ulaz na stereo prijemniku (na primer Tape/VCR 2). Na kraju ukljuite PC. Nikada ne poveavajte jainu na vie od tri etvrtine, da ne bi dolo do izoblienja zvuka.
Reavanje problema u radu sa zvunom karticom
Poglavlje 20
951
Napomena
Ako stereo zvunici ne sadre zatitu od dejstva magneta moe doi do kranja kada se oni nau blizu raunara. Pokuajte da ih udaljite od raunara ili koristite zvunike koji sadre zatitu od dejstva magneta.
Majstorije za upotrebu kola Tape Monitor stereo ureaja

Va radio prijemnik moda ima neto to se zove Tape Monitor. On usmerava zvuk sa tjunera, trake ili CD-a na prikljuak Tape out i oekuje da se isti pojavi na prikljuku Tape in. Ovi prikljuci, uz prikljuke Line in i Line out na audio adapteru, omoguavaju da reprodukujete zvuk sa raunara i sa radija na istim zvunicima. Evo kako se to postie: 1. Iskljuite kolo Tape monitor na prijemniku. 2. Pomerite sve klizae za jainu na mikseti audio adaptera na minimum. 3. Poveite Tape out prikljuak prijemnika sa ulaznom utinicom opte namene na audio adapteru. 4. Poveite izlaznu utinicu opte namene audio adaptera sa prikljukom Tape in na prijemniku. 5. Ukljuite prijemnik, izaberite neku muziku i podesite srednju jainu. 6. Ukljuite kolo Tape monitor. 7. Polako pomerajte klizae Line in i Main out miksete audio adaptera dok ne dobijete jainu kao ranije. 8. Dok to radite, vie puta ukljuite i iskljuite kolo Tape monitor, da biste dobili istu jainu sa ukljuenim i iskljuenim kolom. 9. Pokrenite reprodukciju neke WAV datoteke. 10. Polako podeavajte kliza za WAV datoteke u mikseti audio adaptera dok ne dobijete primerenu jainu (malo jau ili malo slabiju od prijemnika). Sada moete na istim zvunicima sluati zvuk iz raunara i iz radija. Ako imate digitalne zvunike koji vas okruuju i noviju PCI zvunu karticu bie vam potrebni razliiti prikljuci. Proverite zvunike i zvunu karticu pre nego to ponete instaliranje.

Da bi audio adapter radio potrebni su mu hardverski resursi: IRQ brojevi, bazna U/I adresa i DMA kanali koje nisu zauzeli drugi ureaji. Veina adaptera fabriki je podeena za korienje standardnih Sound Blaster resursa uobiajenih za audio adaptere. Meutim, povremeno se javljaju neprilike, ak i sa Plug and Play adapterima. Otklanjanje nedostataka podrazumeva da ete moda morati da pomerate kratkospojnike ili prekidae na ploi, ili ak da drugaije podesite druge ureaje u raunaru. Niko nije rekao da je ivot lagodan.
Sukobi hardvera (resursa)

Najei nedostatak audio adaptera predstavljaju sukobi sa drugim ureajima na PC-ju. Moda va audio adapter uopte ne radi (ne proizvodi zvune efekte ni muziku), moda stalno ponavlja iste zvuke, ili pak potpuno ukoi raunar. Takva situacija se zove sukob hardvera ili sukob ureaja. Oko ega se bore? Uglavnom za iste signalne linije na sabirnici ili kanale (to su resursi), koji slue za saobraaj na PC-ju. Izvori sukoba prilikom instalacije audio adaptera najee jesu:
952
s s
Poglavlje 20
Audio hardver
IRQ (Interrupt ReQuest) linije. Hardverski ureaji koriste IRQ kako bi prekinuli PC i skrenuli njegovu panju. DMA (Direct Memory Access) kanali. DMA kanali prenose podatke u memoriju PC-ja mimo sistemskog procesora. Oni omoguavaju da se reprodukuje zvuk dok PC radi druge poslove. Adrese U/I (ulazno/izlaznih) prikljuaka. PC koristi adrese U/I prikljuaka da bi usmerio razmenu podataka izmeu PC-ja i hardverskih ureaja na audio adapteru. Adrese koje se obino pominju u priruniku zvune kartice predstavljaju poetne, odnosno osnovne adrese. Audio adapter ima na sebi vie ureaja, a svaki od njih koristi neki raspon adresa koji poinje od posebne osnovne adrese.
Veina audio adaptera ima instalacioni softver koji ispituje PC i pokuava da vas upozori ako neke od njegovih standardnih potreba koriste drugi ureaji. Takoe, u razreavanju sukoba pod operativnim sistemom Windows moe da vam pomogne Device Manager (kojem se pristupa iz System Control Panela). Ovi postupci za otkrivanje mogu da budu prilino pouzdani, ali ako ureaj ne radi za vreme ispitivanja, sukob se ne moe uvek otkriti. Neke novije PCI zvune kartice i matine ploe sa Intelovim skupom ipova ne podravaju uvek adrese U/I prikljuaka tipa ISA koje za komunikaciju sa karticom koristi softver kompatibilan sa Sound Blasterom. Ako imate probleme sa korienjem starijih igara potraite pomo kod isporuioca zvune kartice i sistemske ploe, a posavetujte se i sa autorom igre. Moda postoje ispravke programa ili nain da se problem zaobie. U tabeli 20.3 su navedeni pretpostavljeni resursi koje koriste komponente tipine kartice Sound Blaster 16.
Tabela 20.3 Pretpostavljeni resursi Sound Blastera

Ureaj Audio MIDI prikljuak FM sintisajzer Prikljuak za igre Prekid IRQ 5 U/I prikljuak 220h - 233h 330h - 331h 388h - 38Bh 200h - 207h 16-bitni DMA DMA 5 8-bitni DMA DMA 1
Sve ove resurse koristi jedna zvuna kartica u raunaru i zato nije udo to se esto javljaju problemi prilikom instaliranja audio adaptera! U stvari, kao to ete videti, razreavanje tih sukoba i nije toliko teko. Ako doe do sukoba sa drugim ureajima, veinu resursa koje koriste audio adapteri moete da promenite, ili, jo bolje, moete da promenite resurse koje e koristiti drugi ureaji pa sukoba nee biti. Primetiete da neki ureaji na audio adapteru, kao to su MIDI prikljuak, FM sintisajzer i prikljuak za igre, ne koriste ni IRQ ni DMA kanale. Audio adapter je najbolje instalirati sa prethodno podeenim parametrima, kad god je to mogue. Pre svega zbog loe napisanog softvera koji se teko prilagoava drugim vrednostima, ak i kad one nisu ni sa im u sukobu. Drugim reima, ako postoji sukob sa nekom drugom vrstom adaptera, bolje je da promenite vrednosti za drugi ureaj nego vrednosti za audio adapter. Ovo govorim iz iskustva; uradite tako, inae ete se namuiti objanjavajui svom petogodinjem detetu zato se novi program Dinosaur ne uje! Ovaj problem se uglavnom javlja sa DOS igrama ali neki stariji Windows programi takoe nisu u stanju da rade sa izmenjenim hardverskim parametrima.
Razreavanje sukoba oko resursa

Audio deo zvune kartice ima fabriki podeenu vrednost IRQ linija, ali moe da podri i nekoliko alternativnih vrednosti. Kako sam napomenuo, ne bi trebalo dirati pretpostavljenu
Poglavlje 20
953
vrednost audio IRQ-a (obino je to IRQ 5); bolje je promeniti vrednost za druge adaptere, kad je god mogue. Ako audio adapter koristi isti IRQ kao neki drugi ureaj u sistemu, moe doi do preskakanja, prekidanja zvuka ili do blokiranja sistema. Audio adapter obino koristi dva DMA kanala istovremeno, jedan 8-bitni DMA i jedan 16-bitni DMA kanal. Veina adaptera koristi DMA 1 za 8-bitni zvuk (Creative Labs ovo naziva niskim DMA - Low DMA), a DMA 5 za 16-bitni zvuk (visoki DMA - High DMA). Prvi predznak da u sistemu postoji DMA sukob je da se nita ne uje.
Napomena
PCI zvunim karticama nije potreban DMA parametar osim ako ih koristite u starinskom reimu za emulaciju Sound Blastera kod nekih igara. Ako vaa zvuna kartica predstavlja deo vienamenske kartice kao to je IBM-ova serija Mwave, osim hardverskih resursa za zvunu karticu trebae vam i IRQ i adrese U/I prikljuaka jo za procesor digitalnih signala (DSP) i serijski prikljuak za modem. Takve kartice se teko instaliraju u dananje sisteme sa ozbiljnim manjkom resursa.
Otklanjanje sukoba hardvera

Ako koristite Windows 9x, potprogram Device Manager pomoi e vam da utvrdite koji ureaj koristi odreeni resurs. U drugim operativnim sistemima morate runo da razreite sukobe oko resursa. To ete najbolje uraditi ako prikupite svu dokumentaciju za PC i razne ureaje adaptere za SCSI interfejs, ureaje za CD-ROM i tako dalje. Ova je tema detaljno obraena u poglavlju 16 Serijski, paralelni i drugi U/I interfejsi. Najei uzronici sukoba oko sistemskih resursa jesu:
s s s s s s s
Matini SCSI adapteri Kartice mrenih interfejsa Adapterske kartice za mia Adapterske kartice za serijske prikljuke COM3: ili COM4: Adapterske kartice za paralelni prikljuak LPT2: Unutranji modemi Kartice za interfejs skenera
Evo jednog naina da se utvrdi koji je ureaj u sukobu sa audio adapterom. Privremeno izvadite iz raunara sve kartice za proirenje osim audio adaptera i bitnih ureaja (na primer, video adaptera). Zatim vraajte jednu po jednu karticu dok audio adapter ne prestane da radi. Poslednja kartica koju ste vratili je uzronik sukoba. Kada otkrijete koja kartica izaziva neprilike moete da promenite parametre ureaja koji je u sukobu sa audio adapterom ili parametre audio adaptera. U svakom sluaju, moraete da menjate IRQ, DMA ili U/I adresu. To se postie podeavanjem kratkospojnika, odnosno DIP prekidaa na adapteru ili preko programa za podeavanje koji ste dobili uz adapter.
Napomena
Ako koristite karticu prikljuka LPT2 za spori ureaj kao to je matrini tampa ili jeftiniji inkdet tampa esto moete da oslobodite njegov podrazumevani IRQ 5 tako to ete onemoguiti reime EPP/ECP/IEEE-1284. Ovi reimi zahtevaju IRQ (ECP osim toga koristi i DMA kanal). Kada se vratite na standardno tampanje veina LPT prikljuaka e koristiti samo adrese U/I prikljuaka. Tako ete moi da koristite prikljuak za tampanje a njegov IRQ 5 za zvunu karticu.
954
Poglavlje 20
Audio hardver
Ostale nezgode sa zvunim karticama

Nezgode sa audio adapterom, poput obine prehlade, imaju uobiajene simptome. Sledei odeljci e vam pomoi da postavite dijagnozu.
Nema zvuka
Ako iz audio adaptera ne dobijate nikakav zvuk, razmotrite sledea reenja:
s s
Uverite se da li su audio adapteru ostavljene pretpostavljene vrednosti resursa i da li svi ostali ureaji koriste drugaije vrednosti ili su uklonjeni iz raunara. Da li su zvunici povezani? Proverite da li su zvunici prikljueni u utinicu za zvunike ili izlaznu utinicu opte namene na zvunoj kartici (a ne u utinicu za mikrofon ili ulaznu utinicu). Da li su klizai miksete postavljeni dovoljno visoko? Mnogi audio adapteri imaju softversku miksetu. Miksetom se podeava jaina zvuka pojedinih ureaja mikrofona ili CD plejera. Ponekad postoje posebni klizai za snimanje i za reprodukciju. Kada reprodukujete zvuk, podignite kliza zvunika ili glavni kliza. Ako je u softverskoj mikseti potvrena opcija Mute nee se uti nita. Isprobajte i podesite jainu zvuka adaptera softverom za podeavanje i ispitivanje koji ste dobili uz audio adapter. Takav softver obino sadri uzorke zvukova za testiranje adaptera. Iskljuite raunar na jedan minut i ponovo ga ukljuite. Hardversko ponovno pokretanje sistema (za razliku od pritiska na dugme Reset ili kombinaciju Ctrl+Alt+Del) moe da razrei problem. Ako igri nedostaje zvuk proverite da li je projektovana za rad sa vaim audio adapterom. Na primer, neke igre zahtevaju izriito podeavanje IRQ 7 (ili IRQ 5), DMA 1 i adresu 220 da bi bile kompatibilne sa Sound Blasterom.
Zvuk dolazi samo iz jednog zvunika

U tom sluaju proverite sledee:
s
s s
Da li ste stavili mono utika u stereo utinicu? Korisnici esto gree i stavljaju mono utika bilo u utinicu za zvunike bilo u utinicu za izlaz prema stereo ureaju. Stereo utika ima sa strane dve tamne crte. Mono utika se prepoznaje po tome to ima samo jednu crtu. Ako koristite zvunike sa napajanjem proverite da li su oni ukljueni. Proverite snagu baterija ili prikljuak transformatora naizmenine struje. Da li su zvunici pravilno povezani? Da biste izbegli pogreno prikljuivanje izaberite, ako je mogue, prikljuke sa kljuem ili oznaene razliitim bojama kakvi su Altec Lansing ACS-340 i neki drugi. Da li je uitan upravljaki program audio adaptera? Neke kartice daju samo levi kanal ako je uitan pogrean upravljaki program. Ponovo pokrenite softver za podeavanje adaptera ili ga ponovo instalirajte u operativnom sistemu. Da li su oba zvunika podeena na istu jainu? Neki zvunici imaju pojedinane potenciometre. Podesite jainu prema potrebi. Ponekad je bolje imati pojedinane potenciometre ako jedan zvunik morate da postavite dalje a drugi blie.
Zvuk je slab
Ako se zvuna kartica jedva uje, pokuajte sledee:
s s
Da li su zvunici ukljueni u pravu utinicu? Zvunicima treba jai signal nego slualicama. Podesite i jainu pomou klizaa u programu za miksetu. Da li su klizai miksete postavljeni isuvie nisko? Podesite jainu promenom poloaja klizaa.

s s
Poglavlje 20
955
Da li je poetna jaina preslaba? Ako na audio adapteru postoji dugme za podeavanje jaine, proverite kako je podeeno. Da li su zvunici preslabi? Nekim zvunicima treba vie snage nego to daje audio adapter. Pokuajte sa drugim zvunicima ili ukljuite pojaalo izmeu zvune kartice i zvunika.
Kranje iz zvunika
Niz problema moe da izazove kripav zvuk ili jednolian zvuk. Ponekad se zvuk moe poboljati jednostavnim razmetanjem hardvera. Evo nekih predloga za reavanje problema zvuka koji grebe:
s
Da li je audio adapter blizu drugih kartica za proirenje? Mogue je da do adaptera dolazi elektrina interferencija sa drugih kartica za proirenje u PC-ju. Premestite karticu adaptera to dalje od ostalih kartica. Ako imate ISA audio adapter njemu je potrebno vie panje CPU-a. esto pristupanje disku moe da dovede do gubljenja zvuka zato to se CPU prebacuje od upravljanja zvunom karticom na upravljanje diskom. Da li su zvunici isuvie blizu monitora? Elektrini um sa monitora moe da utie na zvunike. Udaljite zvunike od monitora. Bas zvunici ne bi nikada smeli da se stave blizu monitora jer njihovi snani magneti mogu da utiu na sliku. Za to bolji prenos niskih frekvencija trebalo bi ih staviti na pod. Da li koristite jeftin audio adapter sa FM sintezom? Neki adapteri koji koriste FM sintezu, a ne generisanje zvuka pomou talasne tabele, daju veoma lo izlaz. esto se misli da je zvuna kartica neispravna, a u stvari, loa FM sinteza jednostavno ne zvui dobro. Ovo moete utvrditi ako uporedite zvuk MIDI datoteke (koja koristi FM sintisajzer) sa zvukom WAV datoteke (koja ga ne koristi). Ako je problem u sintisajzeru, preporuujem da zamenite zvunu karticu novom karticom sa sintezom uz pomo talasne tabele, pa ete imati odlian zvuk.
Raunar nee da se pokrene

Ako raunar uopte nee da se pokrene, mogue je da niste do kraja utaknuli audio adapter u slot. Iskljuite PC i vrsto pritisnite karticu da bi ona dobro legla na svoje mesto. Ako instalirate Ensoniqovu PCI zvunu karticu i nakon ponovnog pokretanja Windowsa 95 dobijete poruku IOS error instalacioni softver bi trebalo da sadri program za ispravljanje IOS greke. Pokrenite Windows 95 u reimu sa komandnom linijom i pristupite CD-ROM-u te instalirajte taj program, ako treba. Moda se program nalazi na nekoj od instalacionih disketa. Proverite u datoteci Readme koju ste dobili uz zvunu karticu.
Greke parnosti i drugi prekidi

Moe se dogoditi da dobijete poruku o greci parnosti u memoriji ili da raunar naprosto padne. To se obino dogaa kod sukoba oko resursa u jednom od sledeih podruja:
s s s
IRQ linije DMA kanali U/I portovi
Ako drugi ureaji u sistemu koriste iste resurse kao audio adapter moe doi do prekida rada sistema, koenja ili greaka parnosti. Morate obezbediti da razni ureaji na raunaru ne koriste iste resurse. Primenite postupke opisane ranije u ovom poglavlju i razreite sukobe u korienju resursa.
Nevolje sa palicom za igre

Ako palica ne radi, proverite sledee:
956
s
Poglavlje 20
Audio hardver
Da li koristite dva prikljuka za igre? Ako je prikljuak za igre ve instaliran na vaem raunaru, prikljuak za igre ili za palicu na audio adapteru moe doi u sukob sa njim. Obino je najbolje onemoguiti ostale prikljuke za igru i koristiti prikljuak na audio adapteru. Mnogi Multi U/I ili Super U/I adapteri u sistemima kompatibilnim sa PC-jem imaju prikljuke za igre. Kada instalirate zvunu karticu te prikljuke treba onemoguiti. Da li je raunar prebrz? Jeftin prikljuak za igre moe da zbuni neke brze raunare. Na primer, u jeku virtuelne bitke ostanete da visite naglavce ili se nekontrolisano okreete. To je znak da prikljuak za igre nije odgovarajui. Veina prikljuaka za igre u audio adapterima radi bolje od prikljuaka na Multi U/I adapterima. Postoje i posebne kartice za igre koje mogu da rade sa brzim raunarima. Te kartice imaju softver za badarenje palice za igre, a imaju i dvostruki prikljuak kako biste uivali u igri sa prijateljem. Drugo reenje je da usporite raunar, to se na nekim sistemima lako postie pritiskom na neko svojevrsno de-turbo dugme.
Ostali problemi
Ponekad se problemi sa zvukom teko reavaju. Zbog neodgovarajueg naina primene DMA u nekim skupovima ipova na matinoj ploi moe doi do neispravnog sadejstva sa pojedinim karticama ili upravljakim programima. Ponekad se nedostaci mogu ukloniti menjajui vrednosti opcije za podeavanje skupa ipova (Chipset Setup) u CMOS-u, ali taj nain podrazumeva mnogo isprobavanja. PC standard je labavo zasnovan na saradnji vie kompanija. Ponekad sastav BIOS-a ili matine ploe jednog proizvoaa ini da standard postane nestandardan.
Zvunici
Uspene poslovne prezentacije, multimedijski programi i MIDI primene zahtevaju vrhunske spoljne stereo zvunike. Mada moete da koristite standardne stereo zvunike, oni su obino isuvie glomazni da bi mogli da stoje na stolu ili blizu njega. Bolje reenje predstavljaju mali stoni zvunici. Zvune kartice obino nedovoljno pojaavaju signal za potrebe spoljnih zvunika, ili ga uopte ne pojaavaju. Mada neke zvune kartice imaju mala pojaala od 4 vata, to nije dovoljno za dobre zvunike. Osim toga, obini zvunici koji bi stajali blizu monitora doveli bi do magnetne interferencije koja moe da poremeti boje ili objekte na ekranu ili da oteti podatke na disketama i drugim magnetnim medijumima u blizini. Da bi se izbegle neprilike zvunici za raunar treba da budu mali, efikasni i da imaju vlastito napajanje. Takoe treba da sadre zatitu od dejstva magneta, bilo dodatne slojeve izolacije u kuitu zvunika bilo elektronsko ponitavanje magnetskog izoblienja.
Upozorenje
Mada veina zvunika za raunare sadri ovakvu zatitu, nemojte ispred njih dugo ostavljati snimljene trake, satove, kreditne kartice ili diskete. Kvalitet zvuka zavisi od kvaliteta zvunika. esnaestobitni audio adapter daje na zvunicima za raunare bolji zvuk, ali ak i 8-bitni adapter dobro zvui na dobrim zvunicima. I obratno, na jeftinim zvunicima i 8-bitna i 16-bitna adapterska kartica zvue uplje. Na tritu sada postoje desetine modela zvunika za PC, od jeftinih mini-zvunika firmi Sony, Koss i LabTech, do veih modela sa vlastitim napajanjem prestinih audio kompanija Bose i Altec Lansing. Mnogi bolji sistemi zvunika imaju i bas zvunike. Kada procenjujete zvunike dobro je poznavati argon. Zvunici se procenjuju prema tri merila:
Zvunici
s
Poglavlje 20
957
Frekventni odziv. To je raspon izmeu visokih i niskih tonova koje zvunik moe da reprodukuje. Idealan je raspon od 20 Hz do 20 KHz, raspon koji uje ljudsko uho. Ni jedan sistem zvunika ne moe savreno da reprodukuje taj raspon. U stvari, retki su ljudi koji uju preko 18 KHz. Izuzetan zvunik moe da ima raspon od 30 Hz do 23000 Hz, dok loiji modeli imaju raspon od 100 Hz do 20000 Hz. Frekventni odziv je merilo koje moe najvie da prevari. Zvunici sa istovetnim rasponom mogu da zvue sasvim razliito. Ukupno harmonijsko izoblienje (Total Harmonic Distortion, THD). Ovo je izraz za veliinu izoblienja ili uma koji nastaje prilikom pojaavanja signala. Jednostavnije reeno, izoblienje je razlika izmeu zvuka koji je upuen na zvunik i zvuka koji ujete. Izoblienje se izraava u procentima. Prihvatljivim se smatra stepen izoblienja ispod 0,1% (deseti deo jednog procenta). Kod opreme za snimanje CD zvuka uobiajen je standard 0,05%. Izoblienje kod nekih zvunika iznosi 10% pa i vie. Slualice obino imaju izoblienje oko 2% ili manje. Vati. Obino se izraava kao broj vati po kanalu, odnosno mogunost pojaavanja signala. Uverite se da odreena kompanija izraava snagu po kanalu (odnosno RMS), a ne ukupnu snagu. Mnogi audio adapteri imaju ugraena pojaala sa najvie osam vati po kanalu (najee 4 vata). To, meutim, nije dovoljno za bogat zvuk i zato mnogi zvunici imaju ugraena pojaala. Pritiskom na dugme ili prekida ovi zvunici pojaavaju signal koji dolazi sa audio adaptera. Ako ne elite da pojaavate zvuk moete ostaviti prekida u poloaju direct. Ali u veini sluajeva poeleete da pojaate signal.
Zvunici za PC esto za napajanje pojaala koriste baterije. Kako zvunicima treba dosta snage, mogli biste da nabavite transformator ili da kupite zvunike koji koriste naizmeninu struju. Ako nabavite transformator neete morati svakih par nedelja da menjate baterije. Ako uz zvunike niste dobili transformator, on se moe nabaviti u bilo kojoj prodavnici elektroopreme. Prethodno proverite da li transformator odgovara zvunicima po naponu i smeru struje. Jainu i ostale parametre zvuka moete da podeavate na vie naina. Obino svaki zvunik ima svoj potenciometar, mada neki parovi imaju zajedniki. Ako vam jedan zvunik stoji dalje a drugi blie, dobro e doi mogunost da svaki podesite posebno. Mnogi zvunici za raunare imaju DBB prekida (engl. Dynamic Bass Boost dinamiko pojaavanje basova). Ovim dugmetom se omoguavaju jai basovi i istiji visoki tonovi, bez obzira na jainu. Drugi imaju posebno dugme za pojaavanje basova i posebno dugme za pojaavanje visokih tonova odnosno imaju ekvilajzer sa tri skale gde se kontroliu niske, srednje i visoke frekvencije. Ako se oslanjate na snagu audio adaptera, a ne na pojaalo ugraeno u zvunike, dugme za jainu i za dinamiko pojaavanje basova nemaju efekta. Zvunici tada zavise samo od audio adaptera. Za najbolji kvalitet zvuka postavite Master kliza zvune kartice blizu vrha a za podeavanje jaine upotrebite dugmad na zvunicima sa napajanjem. Inae e zvunici pokuati da pojaaju slabi ulaz iz audio adaptera i moe doi do izoblienja. Za povezivanje izlazne utinice audio adaptera sa jednim od zvunika koristi se utika od 1/8 ina. Taj zvunik razdvaja signal i alje ga do drugog zvunika (koji se esto zove satelitskim zvunikom) kroz odvojeni kabl. Kada kupujete zvunike proverite da li su kablovi izmeu zvunika dovoljno dugaki. Na primer, ako imate uspravno kuite koje se nalazi pored stola, trebae vam dui kablovi za zvunike nego ako imate stoni raunar. uvajte se zastarelih zvunika koji se mogu uspavati. To su zvunici koji se, radi utede struje, sami gase kada ih ne koristite. Oni esto imaju neprijatnu osobinu da odseku prvi deo zvuka ako neko vreme nisu radili. USB zvunici nee moi da reprodukuju muziku sa CD-a ako ureaj za CD-ROM nije u stanju da obavlja digitalno izdvajanje zvuka. Proverite u dokumentaciji ureaja.
958
Poglavlje 20
Audio hardver
Ako ne moete sebi priutiti odline zvunike, uzmite slualice. One vas izoluju od okoline i doputaju da sluate PC koliko god hoete glasno. Sa novijim zvunim karticama koje podravaju etiri i vie zvunika imaete najbolje rezultate ako na stranici Properties zvune kartice oznaite da li koristite slualice, stereo zvunike ili vei broj zvunika.
Mikrofoni
Neki audio adapteri se prodaju sa mikrofonima, ali veina ne. Mikrofon vam, na primer, treba da biste snimili svoj glas u WAV datoteku. Izabrati mikrofon sasvim je jednostavno. Treba vam mikrofon sa utikaem od 1/8 ina koji ete povezati na utinicu za mikrofon ili ulaznu utinicu. Veina mikrofona ima prekida za ukljuivanje i iskljuivanje. Mikrofoni se razvrstavaju prema rasponu frekvencija, kao i zvunici. To, meutim, nije znaajan faktor za odluku o kupovini, jer ljudski glas ima ogranien raspon. Ako treba da snimate samo govor, uzmite jeftin mikrofon koji pokriva ogranien raspon frekvencija. I jeftini mikrofoni pokrivaju vei raspon nego to imaju ljudski glasovi. Zato da plaate neto to vam nee biti potrebno? Ako treba da snimate muziku uloite novac u skup mikrofon, ali proverite da li audio adapter moe da podri signal koji ete dobiti od mikrofona. I najbolji mikrofon e dati jadne rezultate ako ga poveete sa jeftinim 8-bitnim audio adapterom. Kada kupujete mikrofon treba da izaberete onaj koji e biti prilagoen uslovima snimanja. Ako radite u bunoj kancelariji verovatno vam treba jednosmerni mikrofon kojim ete izbei snimanje okolnih zvukova. Viesmerni mikrofon je najbolje reenje za snimanje grupnih razgovora. Veina skupljih audio adaptera prodaje se sa mikrofonom. To moe biti mali mikrofon za rever, mikrofon koji se dri u ruci ili mikrofon sa stalkom za sto. Ako elite da vam ruke budu slobodne izbegnite tradicionalni mikrofon koji se dri u ruci i izaberite mikrofon za rever ili mikrofon sa stalkom. Ako uz audio adapter niste dobili mikrofon, moete ga kupiti naknadno. Povedite samo rauna da impedansa mikrofona koji nabavljate bude prilagoena ulazu audio adaptera. Ako koristite softver kakav je Voice Express firme L&H, Dragon Naturally Speaking, IBM-ov Via Voice, Philipsov FreeSpeach i ostali softver za prepoznavanje glasa uzmite mikrofon koji se isporuuje uz softver ili neki od modela koje preporuuje isporuilac softvera. Ponovo pokrenite softver za podeavanje mikrofona ako softver teko prepoznaje va glas. Ako govorite a softver za prepoznavanje glasa ne reaguje proverite sledee:
s s s
Pogrena utinica. Lako se dogodi da se mikrofon utakne u pogrenu utinicu. Pokuajte markerom da obeleite icu mikrofona i utinicu da biste ih lake uparili. Proverite jainu za snimanje na mikseti. Ona je obino u podrazumevanom poloaju Mute da bi se izbegla mikrofonija. Proverite da li je mikrofon ukljuen (On) u programu za prepoznavanje glasa. U programima za snimanje treba pritisnuti dugme Record, a mnogi programi za prepoznavanje glasa predviaju podizanje mikrofona kada ga koristite i sputanje kada morate da se javite na telefon. Potraite na ekranu u desnom uglu palete poslova Windowsa 9x ikonu mikrofona koja slui za brzo prebacivanje iz jednog reima u drugi.
2 1
Napajanje i kuita
U OVOM POGLAVLJU
O znaaju napajanja Uloga i nain rada napajanja Oblici i veliine napajanja Prikljuci napajanja Optereenje jedinice za napajanje Izlazne vrednosti napajanja Tehnike pojedinosti o napajanju Overena napajanja Prorauni snage napajanja Iskljuiti sistem kada se ne koristi Upravljanje napajanjem Reavanje problema izazvanih napajanjem Popravka napajanja Nabavka zamene za napajanje Korienje sistema za zatitu napajanja RTC/NVRAM baterije (CMOS ipovi)
POGLAVLJE 21
960
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
O znaaju napajanja
Napajanje je ne samo jedan od najvanijih delova PC-ja ve je, naalost, i jedan od najzapostavljenijih. Da se posluim besmrtnim reima uvenog komiara, napajanje niko ne potuje (gets no respect)! Ljudi umeju satima da raspravljaju o brzinama svojih procesora, veliini memorije, veliinama i brzinama diskova, performansama video adaptera, veliinama monitora itd., a da retko uopte spomenu ili razmotre napajanje. Kada proizvoa sastavlja sistem tako da ima to je mogue niu cenu, ta mislite na kojem delu e najvie da utedi? Naravno, na napajanju. Za veinu ljudi napajanje predstavlja uglavnom nejasnu metalnu kutiju koja zauzima mesto u njihovom sistemu i na koju skoro uopte ne obraaju panju. Oni malobrojni koji se sete napajanja izgleda da brinu samo o broju vati izlazne snage (ak i ako ne postoji praktian nain da se proveri ta vrednost), ne obazirui se pri tom da li napajanje isporuuje stabilnu jednosmernu struju ili veoma promenljiv signal pun uma, prekida, pikova i udarnih napona. Nasuprot tome, ja sam oduvek stavljao poseban naglasak na izbor napajanja za svoje sisteme. Smatram da napajanje predstavlja sr sistema i spreman sam da izdvojim vie novca za bolju jedinicu. Napajanje je kljuni deo PC-ja, jer snabdeva strujom sve delove sistema koji to zahtevaju. Po mom iskustvu, napajanje je takoe i jedan od delova najsklonijih kvarovima u svakom raunarskom sistemu. Neispravno napajanje moglo bi da oteti ostale delove raunara tako to bi im isporuilo neodgovarajui ili nestabilan napon. Zbog znaaja napajanja za ispravan i pouzdan rad sistema, trebalo bi da razumete ulogu i ogranienja napajanja, koje probleme ono moe da prouzrokuje i kako da se oni otklone. U ovom poglavlju razmatra se napajanje do pojedinosti. Neu se usredsrediti samo na elektrinu ulogu napajanja, ve i na mehanike oblike i veliine, kao i na fizika reenja koja su se koristila kod PC-ja u prolosti i koja se koriste danas. S obzirom na to da su fiziki oblik i veliina napajanja povezani sa kuitem, neka od ovih razmatranja e se odnositi i na vrstu okvira ili kuita koji imate.
Uloga i nain rada napajanja

Osnovna uloga napajanja jeste pretvaranje elektrine energije iz zidne utinice u oblik koji mogu da koriste elektronski sklopovi u raunaru. Napajanje u uobiajenom stonom sistemu projektovano je tako da pretvori naizmeninu struju od 220 V i 50 Hz u jednosmernu struju napona +3,3 V, +5 V i +12 V. Digitalne elektronske komponente i sklopovi sistema (matina ploa, adapterske kartice i logike ploe disk jedinica) obino koriste napon +3,3 V ili +5 V, dok motori (disk jedinica i svih ventilatora) koriste napon +12 V. Napajanje mora da obezbedi dobro i stalno snabdevanje jednosmernom strujom kako bi sistem ispravno radio.
Uloga signala
Ako pogledate spisak tehnikih pojedinosti tipinog PC napajanja, moete videti da napajanje ne proizvodi samo napone +3,3 V, +5 V i +12 V, ve i -5 V i -12 V. Kako se ini da pozitivni naponi napajaju sve u sistemu (logiku i motore), postavlja se pitanje emu slue negativni naponi? Odgovor je: malo emu! Neka kola za komunikaciju koristila su napon -12 V za struju polarizacije, dok se -5 V danas sasvim retko koristi. Zbog toga novija reenja napajanja, kao to je SFX (Small form factor mali oblik i veliina), vie nemaju signal -5 V. Jedini razlog za njegovo prisustvo jeste to to ga, za punu usaglaenost sa starijim verzijama, zahteva ISA (Industry Standard Architecture standardna industrijska arhitektura).
Uloga i nain rada napajanja
Poglavlje 21
961
Napomena
U vreme kada je Intel poeo da isporuuje procesore koji zahtevaju napon +3,3 V, jo uvek nisu postojala napajanja koja daju odgovarajui izlazni napon. Zato su proizvoai matinih ploa poeli svojim proizvodima da dodaju regulatore napona koji pretvaraju napon +5 V u +3,3 V. Meutim, regulatori napona proizvode i mnogo toplote, koju bi uvek trebalo izbegavati u PC-ju. Noviji DIMM memorijski moduli takoe rade na + 3,3 V, pa se, u cilju smanjenja rada regulatora, ovakve ploe obino projektuju tako da zahtevaju samo signal + 3,3 V.
tt
Proitajte Radni naponi CPU, str. 81.
Iako matina ploa dobija napone -5 V i -12 V preko prikljuaka za napajanje, ona koristi samo +5 V. Signal -5 V jednostavno se prosleuje ISA sabirnici na izvodu B5. Matina ploa ga ne koristi. Prvobitno su kola za izdvajanje analognih podataka u starijim kontrolerima disketnih jedinica koristila napon -5 V, zbog ega je isporuivan sabirnici. Kako savremenim kontrolerima nije potreban napon -5 V, sistemi ga vie ne koriste. Ipak, on je i dalje neophodan, jer je deo standarda ISA sabirnice.
Napomena
Napon -5 V nemaju napajanja u sistemima sa mikrokanalskom arhitekturom (MCA sabirnicom), kao ni novija SFX (Small form factor mali oblik i veliina) napajanja koja se koriste u mikro-ATX sistemima. Ako je to neophodno radi usaglaenosti sa prethodnim verzijama, matina ploa treba da ima regulator koji e obezbediti signal -5 V za ISA sabirnicu. Sistemi koji imaju iskljuivo PCI sabirnice mogu da se prave tako da im nije potreban napon -5 V. Logika matine ploe takoe ne koristi ni signale +12 V i -12 V. Oni se prosleuju izvodima B9 i B7 (respektivno) na ISA sabirnici. Svaka adapterska kartica na sabirnici moe da koristi ove napone ako su joj potrebni, ali ih obino koriste upravljaka/prijemna kola serijskog prikljuka. Ako matina ploa ima ugraene serijske prikljuke, moe da koristi signale +12 V i -12 V za te prikljuke.
Napomena
Serijski prikljuak veoma malo optereuje signale +12 V i -12 V. Na primer, PS/2 dvojni asinhroni adapter koristi samo 35 mA na +12 V i 35 mA na -12 V (svaki po 0,035 A) za upravljanje sa dva prikljuka. Mnogi noviji serijski prikljuci vie ne upotrebljavaju upravljaka/prijemna kola na 12 V. Umesto njih, koriste kola koja rade samo na +3,3 V ili +5 V. Ako imate takve serijske prikljuke u sistemu, signal -12 V iz vaeg napajanja verovatno se nee koristi. Najvanija uloga napona +12 V jeste pokretanje motora disk jedinica. Obino je na raspolaganju velika jaina struje, posebno u sistemima sa velikim brojem leita za disk jedinice (kao to su raunari u uspravnim kuitima). Osim motora disk jedinica, napon +12 V koriste svi ventilatori za hlaenje u sistemu koji, naravno, moraju stalno da rade. Pojedinani ventilator za hlaenje moe da povue struju izmeu 100 i 250 mA (od 0,1 do 0,25 A); ipak, veina novijih ventilatora koristi manju vrednost, 100 mA. Treba napomenuti da, iako najvei broj ventilatora u stonim sistemima radi na +12 V, prenosivi raunari mogu da imaju ventilatore koji rade na +5 V ili ak +3,3 V. Pored toga to isporuuje energiju za rad sistema, napajanje takoe spreava sistem da radi ukoliko je isporuena snaga nedovoljna za pravilan rad sistema. Drugim reima, napajanje spreava pokretanje ili rad raunara ako za to nisu ispunjeni svi potrebni uslovi.
962
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Svako napajanje proverava i ispituje sistem pre nego to dopusti njegovo pokretanje. Ako su ispitivanja uspena, napajanje alje matinoj ploi poseban signal, koji se naziva Power_Good (napajanje ispravno). Ako ovaj signal nije neprekidno prisutan, raunar ne moe da radi. Prema tome, kada opadne vrednost naizmeninog napona i napajanje postane preoptereeno ili pregrejano, signal Power_Good opada i izaziva ponovno pokretanje ili potpuno zaustavljanje sistema. Ako ste ikada radili na raunaru koji je izgledao mrtav sa ukljuenim prekidaem napajanja i ventilatorom i diskovima koji rade, onda su vam poznate posledice gubitka signala Power_Good.
uu
Proitajte Signal Power_Good, str. 981.
IBM je prvi primenio ovo konzervativno reenje, tako da raunar nije mogao da radi ako bi napajanje postalo nedovoljno ili ako bi ureaj za napajanje, usled pregrevanja ili preoptereenja, prouzrokovao kolebanje izlazne struje.
Napomena
Moete ak da iskoristite signal Power_Good da projektujete i ostvarite prekida za ponovno pokretanje PC-ja. Linija Power_Good vezana je za kolo generatora radnog takta, koje upravlja linijama takta i ponovnog pokretanja sistema ka mikroprocesoru. Kada liniju Power_Good prekidaem poveete sa uzemljenjem, ip i povezana kola zaustavljaju procesor. Oni to rade tako to ponitavaju signal radnog takta i zatim ponovno pokreu procesor kada se pojavi signal Power_Good nakon to ste otpustili prekida. Ovo je potpuni hardverski postupak za ponovno pokretanje sistema. Dalje u ovom poglavlju moete pronai uputstva za ugradnju takvog prekidaa, ako sistem ve nije opremljen njime. Veina sistema sa novijim oblicima matine ploe, kao to su ATX, mikro-ATX i NLX, sadre jo jedan poseban signal. Ovo svojstvo, nazvano PS_ON, moe da se iskoristi za iskljuivanje napajanja (time i sistema) putem softvera. Ponekad se naziva i svojstvom softverskog iskljuivanja. PS_ON je najoigledniji kada ga koristite sa operativnim sistemom koji podrava standard za napredno upravljanje napajanjem (APM Advanced Power Management), kao to je Windows 9x. Kada u meniju Start odaberete mogunost zaustavljanja raunara (Shut Down the Computer), napajanje se iskljuuje softverom tj. Windows automatski i u potpunosti iskljuuje raunar, poto je zavrio redosled zaustavljanja operativnog sistema. Sistem koji nema ovo svojstvo samo prikae poruku da je bezbedno iskljuiti raunar.
Oblici i veliine napajanja

Oblik sastavnog dela i njegovo opte fiziko ustrojstvo opisuju se izrazom oblik i veliina (form factor). Elementi istog oblika i veliine u optem sluaju su meusobno zamenljivi, barem to se tie veliine. Kada projektuju PC, inenjeri mogu da izaberu neki od popularnih standardnih oblika i veliina jedinice za napajanje (PSU power supply unit) ili mogu da prave sopstveni. Izbor standardnog oblika i veliine znai da e biti dostupna praktino neiscrpna koliina jeftinih delova za zamenu, razliitih svojstava i vrednosti izlazne snage. Opredeljenje za sopstveni put znai vie vremena i sredstava potrebnih za razvoj. Osim toga, jedinica za napajanje bie jedinstvena za sistem i moi e da se nabavi samo kod originalnog proizvoaa. Ako ne moete ve da pogodite, ja sam ljubitelj oblika i veliina izraenih po industrijskom standardu! Prvih dana PC-ja raunarskom industrijom su vladale kompanije kao to je IBM koje su same proizvodile veinu sopstvenih delova. Kada su drugi proizvoai poeli naveliko da kloniraju PC-je, ovakav nain razmiljanja postajao je sve
Poglavlje 21
963
vie nepraktian. Tenja ka standardizaciji komponenti PC-ja, zapoeta u to vreme, nastavlja se i danas. Sve do uvoenja Intelove ATX arhitekture 1995. godine, oblici i veliine napajanja koji su se koristili u PC-jima razlikovali su se prvenstveno po veliini i poloaju u kuitu raunara. ATX i srodni standardi doneli su neka nova svojstva (kao to je signal PS_ON), ali danas su praktino sva napajanja u PC-jima usklaena sa istim osnovnim elektronskim reenjem. Tehniki govorei, jedinica za napajanje u vaem PC-ju opisana je kao prekidako napajanje nepromenljivog napona sa polupremoenim direktnim pretvaranjem (engl. constant voltage half-bridge forward converting switching power supply).
s
Nepromenljiv napon znai da jedinica za napajanje isporuuje isti napon unutranjim delovima raunara, bez obzira na vrednost napona naizmenine struje ili na snagu napajanja. Polupremoeno direktno pretvaranje odnosi se na prekidako ustrojstvo jedinice za napajanje i nain upravljanja napajanjem. Ova vrsta napajanja ponekad se naziva prekidako napajanje. U poreenju sa drugim vrstama napajanja, ovakvo reenje obezbeuje moan izvor napajanja i oslobaa najmanju koliinu toplote. Takoe zadrava malu veliinu i nisku cenu.
Napomena
ak i ako dva napajanja imaju isto ustrojstvo, oblik i veliinu, mogu se znaajno razlikovati po kvalitetu i efikasnosti. Dalje u ovom poglavlju moete da nauite poneto o svojstvima i tehnikim pojedinostima koje treba uzimati u obzir kada se procenjuju napajanja za PC-je. Trenutno se osam oblika i veliina napajanja moe nazvati industrijskim standardom. Ovi razliiti oblici i veliine jesu: Zastareli: PC/XT oblik AT/stoni oblik AT/uspravni oblik Baby-AT oblik Svaki od ovih oblika napajanja moe biti razliitog sastava i izlazne snage. LPX oblik napajanja bio je standard za veinu sistema sve do pre otprilike etiri godine, kada je ATX oblik stupio na pozornicu. Od tada je ATX postao izrazito preovlaujui oblik i veliina napajanja, sa novim SFX oblikom koji je nedavno uveden da bi zamenio ATX u veoma kompaktnim sistemima. Prethodni oblici i veliine su ve neko vreme uveliko zastareli. Oblici i veliine napajanja povezani su sa oblicima i veliinama matinih ploa na nain koji esto nije oigledan. Na primer, veina sistema sa Baby-AT matinim ploama koristi napajanja LPX oblika, dok sistemi sa NLX matinim ploama koriste ATX napajanja. U nastavku je dat pregled korienja najeih vrsta napajanja sa razliitim matinim ploama:
Oblik i veliina matine ploe: Baby-AT LPX ATX Oblik i veliina napajanja koji se najee koristi: LPX oblik LPX oblik ATX oblik Drugi oblici i veliine napajanja koji se koriste: Baby-AT, AT/uspravni ili AT/stoni Nijedan Nijedan
Savremeni: LPX oblik ATX oblik SFX oblik
nastavlja se
964
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Oblik i veliina napajanja koji se najee koristi: ATX oblik ATX oblik Drugi oblici i veliine napajanja koji se koriste: SFX oblik Nijedan
Oblik i veliina matine ploe: Mikro-ATX NLX

tt
Proitajte Formati matinih ploa, str. 186.
Kao to vidite, danas veina sistema koristi napajanja ATX oblika i veliine, a neki mogu da koriste i SFX ili LPX oblike. Treba istai da, iako ovi oblici napajanja imaju iste nazive kao oblici i veliine matinih ploa, oblik i veliina napajanja vie zavisi od kuita sistema nego od matine ploe. Sva napajanja Baby-AT, LPX i AT/stonog oblika povezuju se sa matinom ploom preko ista dva prikljuka sa 6 izvoda i stoga e raditi sa istim ploama. Da bi mogli stvarno da rade u sistemu, moraju i da stanu u kuite. Ovo moe lako da prevari, zato to skoro sva dananja kuita koja ne predstavljaju neki oblik ATX-a ili NLX-a, mogu da koriste napajanje LPX oblika; to vai ak i za uspravna kuita. Na kraju, ipak, ostaje na vama da proverite da li napajanje koje kupujete moe stati u kuite u koje nameravate da ga ugradite.
PC/XT oblik
IBM-ov XT koristio je isti osnovni oblik napajanja kao i originalni PC, izuzev to je novo XT napajanje imalo vie nego dva puta veu izlaznu snagu. Poto su bili istovetni i po spoljnom izgledu i po vrstama prikljuaka koje su koristili, mogli ste lako da ugradite bolje XT napajanje kao nadogradnju PC-ja. Ogromna popularnost originalnih PC i XT raunara navela je brojne proizvoae da prave sisteme koji podraavaju njihov oblik i izgled. Ovi klonovi, kako su nazvani, sadrali su delove meusobno zamenljive sa gotovo svim delovima IBM sistema, ukljuujui i napajanja. Mnogi proizvoai poeli su potom da proizvode takve delove. Najvei broj tih delova podraavao je oblik i veliinu jednog ili vie IBM sistema. PC/XT napajanja i prikljuci prikazani su na slici 21.1. U savremenim sistemima se ovaj oblik i veliina retko koristi, ako se uopte i koristi.
AT/stoni oblik
AT stoni sistem, koji je IBM uveo posle XT-a, imao je vee napajanje drugaijeg oblika i veliine nego prvi PC/XT. Ovaj sistem, koji je ubrzo bio kloniran, predstavljao je osnovu za mnoge oblike raunara usaglaene sa IBM-ovim. Napajanja koriena u ovim sistemima nazvana su AT/stonim oblikom napajanja (slika 21.2). Stotine proizvoaa poele su da prave matine ploe, napajanja, kuita i druge delove koji su bili meusobno zamenljivi sa originalnim IBM AT delovima. Danas se ovaj oblik i veliina retko koristi, ako se uopte i koristi.
AT/uspravni oblik
Rano trite raunara usaglaenih sa originalnim PC-jem dovelo je do nekih drugaijih reenja na temu AT-a, koja su postale vrlo popularna. AT/uspravni oblik bio je u osnovi stoni sistem AT oblika u punoj veliini, okrenut bono. Oblici i veliine napajanja i matinih ploa bili su uglavnom isti u uspravnom i stonom sistemu. Uspravni oblik nije nov; u stvari, ak i prvobitni IBM-ov AT imao je natpis koji je mogao da se obrne kada biste okrenuli sistem na bok u uspravan poloaj.

48 mm
Poglavlje 21
965
+5V G G +12V
ON
+5V G G +12V
120 mm
OFF
+5V G G +12V
10 12 mm
190 mm
142 mm
10
+5V G G +12V
120 mm 100 mm
+5V +5V +5V -5V G G G G -12V +12V N.C. P.G.
8 mm 20 mm 12 210 mm 222 mm
Slika 21.1 Napajanje PC/XT oblika i veliine
Vrsta napajanja koja se koristi u uspravnim sistemima istovetna je sa onom u stonim sistemima, osim poloaja prekidaa napajanja. Kod veine AT/stonih sistema prekida se nalazi na samoj jedinici za napajanje (obino u obliku velikog dvopoloajnog prekidaa). Veina AT/uspravnih sistema koristi spoljni prekida koji je sa jedinicom za napajanje vezan preko kratkog etvoroilnog kabla. AT napajanje, u punoj veliini i sa udaljenim prekidaem, naziva se napajanje AT/uspravnog oblika i veliine (slika 21.3). Danas se ovaj oblik i veliina retko koristi, ako se uopte i koristi.
Baby-AT oblik
Jo jedan oblik zasnovan na AT-u jeste takozvani Baby-AT, koji predstavlja skraenu verziju AT sistema pune veliine. Napajanje u ovim sistemima skraeno je po jednoj dimenziji, ali odgovara AT ustrojstvu u svakom drugom pogledu. Napajanja Baby-AT oblika mogu da se smeste kako u okvir Baby-AT oblika, tako i u vei okvir AT oblika; meutim, napajanje AT/uspravnog oblika pune veliine ne moe da stane u Baby-AT okvir (slika 21.4). Kako je Baby-AT jedinica za napajanje zadovoljavala iste uslove kao i napajanje AT oblika, ali je bila u manjem kuitu, bila je omiljena sve dok je nisu prevazila kasnija reenja. Danas se ovaj oblik i veliina retko koristi.
966
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
+5V G G +12V
+5V ON 150mm OFF +5V G G +12V +5V 150mm 8 13mm 189mm 16 G G +12V G G +12V
+5V G G +12V
150mm 131mm
P.G. +5V +12V -12V 28mm G G 35mm G G -5V +5V +5V +5V
6mm 6
+
144mm 213mm
+
16mm
7mm 47mm
8.35"x5.9"x5.9"
Slika 21.2 Napajanje AT/stonog oblika i veliine
LPX oblik
Sledei oblik i veliina jedinice za napajanje koji je stekao popularnost bio je LPX oblik, takoe poznat kao PS/2, Slimline ili tanki oblik (slika 21.5). Napajanje LPX oblika ima potpuno iste prikljuke za matinu plou i disk ureaje kao i prethodni standardni oblici napajanja; uglavnom se razlikuje po spoljanjem obliku. LPX sistemi projektovani su tako da imaju manju osnovu i visinu od sistema AT veliine. Ovi raunari koriste drugaiji oblik matine ploe, kod koga se prikljuci sabirnice za proirenje nalaze na uspravnoj kartici koja se utakne u matinu plou. Kartice za proirenje utaknu se u ovu uspravnu karticu paralelno sa matinom ploom. Zbog smanjenog kuita, LPX sistem zahteva i ureaj za napajanje manje veliine. Jedinica za napajanje predviena za LPX sisteme manja je od Baby-AT oblika po svim dimenzijama i zauzima manje od polovine prostora nego prethodnik.
Poglavlje 21
967
+5V G G +12V
+5V G G +12V
150mm
+5V G G +12V +5V G G +12V
150mm 8 13mm 189mm 16
+5V G G +12V
150mm 131mm
P.G. +5V +12V -12V G G 35mm G G -5V +5V +5V +5V
28mm
6mm 6
+
144mm 213mm
+
16mm
7mm 47mm
8.35"x5.9"x5.9"
Slika 21.3 Napajanje AT/uspravnog oblika i veliine
Napomena
IBM je koristio ovu vrstu napajanja za neke od svojih sistema PS/2 krajem osamdesetih godina; otuda se ponekad naziva i napajanjem PS/2 vrste. Kao i Baby-AT oblik u svoje vreme, LPX napajanje obavlja isti posao, ali je smeteno u manje kuite. LPX napajanje brzo je nalo svoj put do sistema brojnih proizvoaa, postavi pravi standard. Ova vrsta napajanja bila je mnogo godina najei proizvod i ugraivala se u sve, od niskoprofilnih sistema koji koriste LPX matine ploe do uspravnih kuita pune veliine koja koriste Baby-AT ili ak AT matine ploe pune veliine. Jo uvek se koristi u nekim PC-jima, ali je u poslednje etiri godine popularnost LPX-a ozbiljno ugroena sve veim prihvatanjem ATX oblika.
ATX oblik
Jedan od novijih standarda u industriji jeste ATX oblik i veliina (slika 21.6). ATX standard, sada u verziji 2.01, odreuje novi oblik matine ploe, kao i novi oblik i veliinu kuita i napajanja. ATX napajanje zasnovano je na LPX obliku, ali vredi napomenuti po emu se od njega razlikuje.
968
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
+5V G G +12V
+5V ON 150mm OFF +5V G G +12V +5V G G +12V G G +12V
150mm 10 13mm 150mm 5
+
+5V G G +12V
150mm
131mm P.G. +5V +12V
6mm 8
+
144mm 165mm
+
15
-12V G G
6.5"x5.9"x5.9"
G G -5V +5V +5V +5V
Slika 21.4 Napajanje Baby-AT oblika i veliine
Jedna od razlika sastoji se u tome to je ATX standard prvobitno zahtevao da ventilator bude postavljen sa unutranje strane napajanja, odakle bi mogao da usmerava vazduh preko matine ploe i da ga uvlai iz spoljne sredine sa zadnje strane kuita. Ovakav tok vazduha ima suprotan smer u odnosu na onaj kod veine standardnih napajanja, kod kojih se vazduh izduvava kroz otvor na zadnjoj strani kuita u kojem se nalazi ventilator. Hlaenje obrnutim tokom, koje se ostvaruje u ATX obliku, usmerava vazduh preko najtoplijih delova ploe, kao to su procesor, memorijski moduli i prikljuci za proirenje, koji su postavljeni tako da to bolje iskoriste strujanje vazduha. Ovo otklanja potrebu za drugim ventilatorima u sistemu ukljuujui ventilatore procesora, danas uobiajene u mnogim sistemima i smanjuje buku koju stvara sistem, kao i potronju energije potrebne za njegov rad. Druga korist od hlaenja obrnutim tokom jeste to to sistem ostaje istiji, bez praine i prljavtine. Kuite je u sutini pod pritiskom, tako da se vazduh stalno izbacuje kroz otvore u kuitu suprotno onome to se deavalo kod ranijih oblika. Iz tog razloga, postupak hlaenja obrnutim tokom esto se oznaavao kao oblik provetravanja sa pozitivnim pritiskom. Na primer, ako biste drali upaljenu cigaretu ispred svoje disketne jedinice u uobiajenom sistemu, dim bi bio uvuen kroz prednji deo disketne jedinice i mogao bi da zaprlja glave za itanje i pisanje. U ATX sistemu sa hlaenjem obrnutim tokom, dim bi bio oduvan dalje od disketne jedinice, zato to bi se vazduh uvlaio jedino kroz otvor za provetravanje na zadnjoj strani napajanja. Kod sistema koji rade u krajnje
Poglavlje 21
969
+5V G G +12V
+5V G G +12V 86mm +5V G G +12V +5V 140mm 5 138mm 7 G G +12V
6mm
P.G. +5V +12V -12V G G
86mm
64mm
+
16mm
+
5 115mm 150mm 30mm
G G -5V +5V +5V +5V
5.9"x5.5"x3.4"
Slika 21.5 Napajanje LPX oblika i veliine
tekim uslovima rada moe se dodati filter na ulazni ventilacioni otvor, kako bi se obezbedilo da sav vazduh koji ulazi u sistem bude ist i bez praine. Mada je teoretski ovo najbolji nain provetravanja sistema, pravilno projektovan sistem sa pozitivnim pritiskom zahteva snaniji ventilator koji e povlaiti potrebnu koliinu vazduha kroz filter. Osim toga, filter mora da se odrava redovno; u zavisnosti od radnih uslova, filter moe da zahteva zamenu ili ienje ak jednom sedmino. Osim toga, napajanje u potpuno optereenom sistemu izbacuje zagrejani vazduh preko procesora, smanjujui njegovo hlaenje. Kako noviji procesori proizvode sve vie toplote, sposobnost vazdune struje da hladi postaje krajnje kritina. Za svakodnevnu upotrebu najbolje reenje je primena standardnog sistema sa negativnim pritiskom, to podrazumeva izduvni ventilator na napajanju i pouzdan ventilator za hlaenje procesora. Iz tog razloga ATX standard za napajanja izmenjen je tako da doputa primenu starijeg naina provetravanja sa negativnim pritiskom. Uprkos prednostima koje prua sistem hlaenja sa pozitivnim pritiskom, standardni sistem sa negativnim pritiskom kod kojeg se vazduh izbacuje kroz zadnju stranu napajanja i uvlai kroz razliite otvore u sistemu ostvaruje bolje hlaenje za datu brzinu ventilatora i protok vazduha. Zato veina novijih ATX napajanja koristi sistem hlaenja sa negativnim pritiskom. Intel je prvi put predstavio ATX standard 1995. godine. Standard je naglo postao popularan 1996. godine u PC-jima zasnovanim na Pentium i Pentium-Pro procesorima, pokri-
970
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
+5V G G +12V
+5V G G +12V 86mm +5V G G +12V +5V G 7 G +12V 3.3V* -12V COM 6mm 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 3.3V* 3.3V* COM 5V COM 5V COM PW-OK 5VSB 12V
140mm 5 138mm
PS-ON COM
86mm
64mm
COM COM
+
16mm
+
5 115mm 150mm 30mm
-5V 5V 5V
*opcionol
Raspored izvoda na prikljuku ATX napajanja
5.9"x5.5"x3.4"
Slika 21.6 Napajanje ATX oblika i veliine koje se koristi i kod ATX i kod NLX sistema
vajui 18 % trita matinih ploa. Sa pojavom Pentiuma II 1997. godine i Pentiuma III 1999. godine ATX je smenio nekada omiljeni Baby-AT i postao preovlaujui oblik i veliina. ATX i njegove verzije najverovatnije e ostati najomiljeniji oblik i veliina u sledeih nekoliko godina. ATX oblik i veliina (slika 21.7) otklanja nekoliko nedostataka Baby-AT i mini-AT oblika i veliina. Dva osnovna nedostatka sistema za napajanje postoje odavno. Prvi je da uobiajeno napajanje za PC ima dva prikljuka za matinu plou. Ako utaknete ove prikljuke obrnuto ili izvan njihovog pravog mesta, spriete matinu plou. Veina odgovornih proizvoaa sistema obezbeuje prikljuke matine ploe i napajanja voicama, tako da ih ne moete umetnuti obrnuto ili u pogrenom redosledu. Ipak, pojedini isporuioci jeftinijih sistema ne koriste takvo osiguranje na svojim ploama i napajanju.
Slika 21.7 Napajanje ATX/NLX oblika i veliine
ATX oblik i veliina uvodi novi prikljuak napajanja na matinoj ploi, kako bi se spreili korisnici da nepravilno prikljue svoja napajanja. Novi prikljuak ima 20 izvoda i tako je oblikovan da je praktino nemogue utaknuti ga obrnuto. Kako sada postoji samo jedan prikljuak, umesto dva skoro istovetna, nemogue je utaknuti ih u pogrenom redosledu.
Poglavlje 21
971
Osim toga, novi prikljuak daje napon +3,3 V, otklanjajui potrebu za regulatorima napona na matinoj ploi za napajanje procesora i drugih kola koja koriste napon +3,3 V. Pored novih signala +3,3 V, ATX jedinica za napajanje isporuuje jo jedan skup signala, koji obino ne postoji kod standardnih napajanja. Skup sainjavaju signali Power_On (PS_On) i 5v_Standby (5VSB), koji se zajedno oznaavaju kao Soft Power. Power_On jeste signal sa matine ploe koji operativni sistemi poput Windowsa 9x koriste za iskljuivanje sistema putem softvera. Ovo omoguava primenu svojstava kao to su Wake na Wingu ili Wake na LAN-u, kojima signal sa modema ili mrenog adaptera moe da probudi i ukljui PC. Kod mnogih takvih sistema moe da se podesi i vreme buenja, kada e se PC automatski ukljuiti i izvriti planirane zadatke. Ovi signali takoe mogu da se iskoriste za ukljuenje sistema pomou tastature ba kao kod sistema Apple Macintosh. Signal 5v_Standby uvek je prisutan i daje matinoj ploi ogranieno napajanje, ak i kada je sistem iskljuen. Da biste upravljali ovim svojstvima, pregledajte program za podeavanje BIOS-a. Drugi zadatak koji je reio ATX oblik napajanja sa hlaenjem obrnutim tokom jeste kako da dananji procesori ostanu hladni. Meutim, to vai samo za primenu u industrijskom pogonu i sa napajanjem primerenim industrijskim uslovima, koje je pravilno projektovano prema toploti koju oslobaa sistem i za koje je obezbeeno stalno odravanje. Veina vrhunskih Pentium i Pentium Pro sistema na tritu koristi aktivne hladnjake na procesoru, to znai da iznad procesora postoji mali ventilator koji treba da ga hladi. Intel i drugi proizvoai sada isporuuju ventilator za hlaenje zajedno sa procesorom zapravo neki su trajno privreni za procesor. Za bolje rezultate koristite samo ventilatore poznatih proizvoaa, jer ventilator procesora moe da bude jedan od najbitnijih delova za pouzdan rad sistema.
Napomena
ATX standard prvobitno je preporuivao ovde opisani nain hlaenja, ali ga ne zahteva, pa mu ak ne daje ni prvenstvo. Proizvoai mogu u sistemima sa ATX matinim ploama da koriste i drugaije naine hlaenja, kao to su uobiajeni sklop sa izduvnim ventilatorom, odnosno aktivni i/ili pasivni hladnjaci. U stvari, ovo moe biti bolje reenje za uobiajenu primenu kod koje nije obezbeeno redovno odravanje filtra napajanja.
NLX oblik
NLX standard, koji je takoe razvio Intel, propisuje kuite niskog profila i matinu plou sa mnogim svojstvima ATX-a. Radi meusobne zamenljivosti NLX sistemi su bili projektovani tako da koriste ATX napajanja, i pored toga to se mere kuita i matine ploe mogu razlikovati. Kao u prethodnim tankim sistemima, NLX matina ploa koristi uspravnu karticu za prikljuke sabirnice za proirenja. Takoe, NLX matina ploa je projektovana tako da joj se lako prilazi prilikom odravanja; otputanje obine kvaice omoguava vam da izvuete itavu matinu plou iz okvira za otprilike 30 sekundi! Ovo je mogue zato to unutra ne prikljuujete nita na matinu plou, izuzev uspravne kartice. Napajanje se prikljuuje na uspravnu karticu, kao i disk ureaji, prednja ploa i prikljuci za multimedije. Nikakve kartice ni kablove ne treba uklanjati sa matine ploe, jednostavno je izvuete po inama i postavite zamenu, proseno za manje od jednog minuta. Kao to je ATX arhitektura po ulozi zamenila Baby-AT oblik i veliinu u stonim i uspravnim sistemima u punoj veliini, tako i NLX treba da zameni nezgrapni i delom vlasniki LPX oblik i veliinu u manjim stonim sistemima. Radi meusobne zamenljivosti sa ATX-om, standard NLX ne propisuje novi oblik i veliinu napajanja, ve umesto toga neposredno preuzima ATX vrstu napajanja. NLX je namenjen vie tritu raunara za preduzea, koje ima sasvim drugaije zahteve za servisiranjem i odravanjem od kunih korisnika. NLX standard prihvata se neto sporije od ATX-a, ali je ve nekoliko proizvoaa
972
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
raunara najavilo sisteme koji koriste prednosti niih cena, manjih osnova i lakeg odravanja, to sve moe da donese novi oblik i veliina.
SFX oblik (mikro-ATX matine ploe)

Intel je objavio trei novi standard za matine ploe pod nazivom mikro-ATX, namenjen jednostavnijim sistemima sa jo manjom osnovom od NLX-a i sa manjim zahtevima za napajanjem. Nove, manje mikro-ATX matine ploe i kuita mogu da se naprave tako da koriste ATX napajanje kao podrazumevano, kao i novo veoma malo napajanje, nazvano SFX (Small form factor mali oblik i veliina, slika 21.8). SFX napajanje projektovano je posebno za primenu u malim sistemima koji sadre ogranienu koliinu hardvera. Jedinica za napajanje moe da isporui 90 W stalne snage (135 W u vrhu) na etiri napona (+5, +12, -12 i +3,3 V). Ova vrednost snage pokazala se dovoljnom za mali sistem sa procesorom Pentium II, AGP interfejsom, najvie etiri prikljuka za proirenje i tri dopunska ureaja kao to su diskovi i CD-ROM-ovi.
Napomena
SFX napajanje ne daje napon -5 V potreban radi pune saglasnosti sa standardom za ISA sabirnice. Mikro-ATX sistemi trebalo bi da koriste PCI sabirnicu ili AGP interfejs za sve kartice za proirenje ugraene u raunar, potpuno izostavljajui ISA sabirnicu. Iako je Intel projektovao SFX standard za napajanje imajui na umu mikro-ATX oblik i veliinu matine ploe, SFX je potpuno izdvojen standard koji je, meutim, saglasan sa drugim matinim ploama. SFX napajanja koriste isti prikljuak sa 20 izvoda koji je odreen ATX standardom i sadri signale Power_On i 5v_Standby. Da li ete u mikro-ATX sistemu koristiti ATX ili SFX napajanje zavisi od kuita ili okvira, a ne od matine ploe. Oba napajanja imaju iste elektrine prikljuke; razlika je u tome koje napajanje kuite moe fiziki da prihvati. Kod standardnog SFX napajanja, ventilator prenika 60 mm postavljen je na povrini kuita napajanja i okrenut je ka unutranjosti kuita raunara. Ventilator uvlai vazduh u kuite napajanja iz unutranjosti raunara i izbacuje ga kroz otvor na njegovoj zadnjoj strani. Ovakvo smetanje ventilatora u unutranjost smanjuje buku koju stvara sistem, ali takoe oznaava povratak standardnom reenju sa negativnim pritiskom. U veini sluajeva bie potrebni dodatni ventilatori u sistemu za hlaenje procesora (slika 21.8). Za sisteme koji zahtevaju bolje hlaenje postoji verzija koja dozvoljava ugradnju veeg ventilatora prenika 90 mm, postavljenog na gornjoj strani. Vei ventilator obezbeuje bolje hlaenje i protok vazduha sistemima kojima je to potrebno (slika 21.9). Na slici 21.10 prikazano je napajanje SFX oblika i veliine sa ventilatorom prenika 90 mm postavljenim na gornjoj strani.
Prikljuci napajanja
Poglavlje 21
973
Ventilator od 60 mm Otvor 9.0 x 3.2 Rastojanje ispod otvora najmanje 4.5 od unutranje strane poklopca
Ogrlica kabla poloaj po volji proizvoaa
2 otvora 11.0 x 5.0 Rastojanje ispod otvora najmanje 6.0 od unutranje strane poklopca
Ventilacioni otvori OPCIONO prema spoljanjoj strani kuita
Br. 6-32 UNC-2B Navojni otvor 0300
Slika 21.8 Mere napajanja SFX oblika i veliine sa standardnim unutranjim ventilatorom prenika
60 mm.
Prikljuci napajanja
U tabeli 21.1 prikazani su rasporedi izvoda kod veine LPX, Baby-AT, standardnih AT i PC/XT sistema. Dva prikljuka sa po 6 izvoda (P8 i P9) povezuju napajanje sa matinom ploom, dok su prikljuci od P10 do P13 istovetni, imaju po 4 izvoda i koriste se za napajanje unutranjih dopunskih ureaja, kao to su disketne i disk jedinice. Na slici 21.11 prikazani su prikljuci P8 i P9 (koji ponekad nose i nazive P1/P2). Kod svih standardnih napajanja za PC koja koriste prikljuke P8 i P9, ovi su smeteni jedan pored drugog i to tako da se dve crno obojene ice (uzemljenja) iz oba kabla napajanja nalaze jedna pored druge. Treba napomenuti da oznake P8 i P9 nisu u potpunosti standardizovane, iako se one najee koriste jer ih je i IBM koristio u originalnim raunarima. Neka napajanja imaju prikljuke oznaene sa P1/P2 ili moda drugaije. Kako prikljuci obino imaju voicu koja spreava da budu utaknuti obrnuto u izvode na matinoj ploi, glavna briga jeste kojim redosledom ih utaknuti. Primenjujui pravilo crna na crnu, ne moete da pogreite. Ipak, trebalo bi da pazite da nijedan izvod na matinoj ploi ne ostane nepovezan izmeu ova dva prikljuka. Pravilno utaknuti prikljuak povezuje i
974
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Ogrlica kabla poloaj po volji proizvoaa
Otvor 11.0 x 5.0 Rastojanje ispod otvora najmanje 6.0 mm od unutranje strane poklopca Ventilator od 90 mm Ventilacioni otvori OPCIONO prema spoljanjoj strani kuita Tok vazduha
Otvor 9.0 x 3.2 Rastojanje ispod otvora najmanje 6.0 mm od unutranje strane poklopca Br. 6-32 UNC-2B Navojni otvor 0300
Tok vazduha
Slika 21.9 Mere napajanja SFX oblika i veliine sa unutranjim ventilatorom prenika 90 mm postavljenim na gornjoj strani.
Slika 21.10 Napajanje SFX oblika sa ventilatorom prenika 90 mm postavljenim na gornjoj strani.
Prikljuci napajanja
Crne ice treba da budu jedna pored druge kada prikljuujete na matinu plou.
Poglavlje 21
975
Prikljuak P9
Prikljuak P8
Slika 21.11 Prikljuci P8 i P9 napajanja za matinu plou (ponekad nose i nazive P1/P2).
pokriva sve izvode za napajanje matine ploe ako se vidi ijedan izvod za napajanje sa bilo koje strane prikljuaka, itav sklop prikljuaka povezan je nepravilno, to moe da izazove katastrofalni kvar matine ploe i svega to je bilo utaknuto u nju u trenutku ukljuivanja u struju. Neki sistemi mogu da imaju manje ili vie prikljuaka za disk jedinice. Na primer, napajanja IBM-ovih AT sistema imaju samo tri prikljuka za disk jedinice, iako najvei broj napajanja AT/uspravnog oblika ima etiri prikljuka za disk jedinice. U zavisnosti od nazivne snage, neka ATX napajanja imaju ak osam prikljuaka za disk jedinice. Ako dodajete nove disk jedinice i potrebni su vam dodatni prikljuci za njihovo napajanje, Y razvodni kablovi mogu se nabaviti u mnogim prodavnicama elektronske opreme (ukljuujui Radio Shack). Ovi kablovi mogu da prilagode jedan prikljuak napajanja tako da opslui dve disk jedinice. Iz predostronosti, uverite se da je ukupna izlazna snaga vaeg napajanja dovoljna da zadovolji ovu dodatnu potronju. U tabeli 21.1 dati su rasporedi signala na prikljucima tipinih PC/XT i AT napajanja.
Slika 21.12 Uobiajeni Y razvodni kabl napajanja .
976
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Tabela 21.1
Prikljuak P8-1 P8-2 P8-3 P8-4 P8-5 P8-6 P9-1 P9-2 P9-3 P9-4 P9-5 P9-6 P10-1 P10-2 P10-3 P10-4 P11-1 P11-2 P11-3 P11-4 P12-1 P12-2 P12-3 P12-4 P13-1 P13-2 P13-3 P13-4
Signali na prikljucima tipinih PC/XT i AT napajanja

AT oblik Power_Good (+5 V) +5 V +12 V -12 V Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) -5 V +5 V +5 V +5 V +12 V Uzemljenje(0) Uzemljenje(0) +5 V +12 V Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) +5 V +12 V Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) +5 V +12 V Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) +5 V PC/XT oblik Power_Good(+5 V) Klju (nije povezan) +12 V -12 V Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) -5 V +5 V +5 V +5 V +12 V Uzemljenje(0) Uzemljenje(0) +5 V +12 V Uzemljenje (0) Uzemljenje (0) +5 V
Treba napomenuti da sva napajanja, od AT/stonog do Baby-AT i LPX-a, koriste isti raspored izvoda. Postoji jo samo jedan industrijski standard za prikljuke jedinice za napajanje na matinu plou, prikljuak Molex 39-29-9202 (ili odgovarajui) ATX oblika sa 20 izvoda (slika 21.13). Najpre korien za napajanja ATX oblika i veliine, sada se koristi za SFX oblik i veliinu. Prikljuak ima 20 izvoda i oblik koji spreava pogreno prikljuivanje. Raspored izvoda dat je u tabeli 21.2. Boje ica su preporuene ATX standardom; ipak, boje nisu uslov za saglasnost sa standardom (drugim reima, boje mogu da se razlikuju od jednog proizvoaa do drugog).
Prikljuci napajanja
Izvod 1 Izvod 2
Poglavlje 21
977
Slika 21.13 Prikljuak napajanja za matinu plou, ATX oblika i sa 20 izvoda.
Savet
Mada PC/XT napajanja uopte nemaju signal na izvodu P8-2, ipak moete da ih koristite na matinim ploama AT oblika, kao i obratno. Prisustvo ili odsustvo signala +5 V na tom izvodu ima mali ili nikakav uticaj na rad sistema.
Tabela 21.2
Boja Narandasta* Plava Crna Zelena Crna Crna Crna Bela Crvena Crvena
*
Signali na prikljuku ATX napajanja

Signal +3,3 V -12 V Uzemljenje PS_ON Uzemljenje Uzemljenje Uzemljenje -5 V +5 V +5 V Izvod 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Izvod 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Signal +3,3 V +3,3 V Uzemljenje +5 V Uzemljenje +5 V Uzemljenje Power_Good +5VSB (Standby) +12 V Boja Narandasta Narandasta Crna Crvena Crna Crvena Crna Siva Ljubiasta uta
= Moe da bude i smee boje, kada oznaava +3,3 V povratne sprege.
Napomena
ATX napajanje uvodi nekoliko signala kojih ranije nije bilo, kao to su signali +3,3 V, Power_On i 5v_Standby. Zbog toga je teko prilagoditi napajanje standardnog LPX oblika i veliine tako da ispravno radi u ATX sistemu, iako same jedinice za napajanje imaju praktino isti oblik.
Dopunski prikljuak ATX napajanja

Pored glavnog prikljuka napajanja sa 20 izvoda (slika 21.14), ATX standard propisuje i dopunski prikljuak sa est izvoda (u dva reda po tri izvoda), koji isporuuje signale navedene u tabeli 21.3. Raunar moe da iskoristi ove signale da bi nadgledao ventilator za hlaenje i upravljao njegovim radom, da bi nadgledao vrednost napona +3,3 V na matinoj ploi i da bi obezbedio napajanje i uzemljenje ureajima koji su saglasni sa standardom IEEE 1394 (FireWire).
978
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Tabela 21.3
Boja
Signali na dopunskom prikljuku ATX napajanja

Izvod 4 5 6 Izvod 1 2 3 Signal FanM FanC Vrednost +3,3 V Boja Bela Plava Smea
Signal Zadran
Siva
1394 Zadran
Signal FanM omoguava operativnom sistemu da nadgleda stanje ventilatora za hlaenje napajanja, tako da moe preduzeti odgovarajue radnje, kao to je zaustavljanje sistema ako ventilator otkae. Operativni sistem moe da koristi signal FanC sa razliitim vrednostima napona da bi upravljao radom ventilatora napajanja, prebacujui ga u stanje nieg napajanja ili iskljuujui ga potpuno kada je sistem u reimu mirovanja ili pripravnosti. ATX standard propisuje da napon vrednosti +1 V ili manji znai da e se ventilator iskljuiti, dok napon vrednosti +10,5 V ili vei nalae ventilatoru da radi punom brzinom. Projektant sistema moe da odredi meuvrednosti napona kako bi ventilator promenljive brzine radio razliitim brzinama. Ako napajanje ne sadri kolo ventilatora promenljive brzine, svaka vrednost napona vea od +1 V na signalu FanC bie protumaena kao naredba da ventilator radi punom (i jedinom) brzinom.
Izvod 1 Izvod 4
Slika 21.14 Dopunski prikljuak ATX napajanja
Napomena
SFX standard takoe propisuje upotrebu kontrolnog prikljuka sa est izvoda, ali koristi samo jedan izvod za signal za kontrolu ventilatora. Svi ostali izvodi zadrani su za budue potrebe.
Prikljuci prekidaa napajanja

Veina napajanja koja su danas u upotrebi koristi udaljeni prekida napajanja koji se moe dohvatiti sa prednje strane kuita raunara. Nasuprot tome, raniji oblici i veliine, kao to su AT/stoni i Baby-AT, koristili su prekida napajanja koji je bio u sastavu kuita napajanja. Kako je napajanje bilo postavljeno u zadnjem uglu kuita raunara, prekida je bio nezgodno postavljen sa zadnje strane kuita raunara. Napajanja pre ATX-a koriste udaljeni prekida koji je sa napajanjem povezan preko standardnog etvoroilnog kabla. Svaki vod kabla opremljen je utinicom (buksnom) koja se prikljuuje na odgovarajue jezike prekidaa napajanja. Prekida obino ini deo kuita raunara, tako da se napajanje isporuuje sa kablom, a bez prekidaa. Kabl koji vodi od napajanja do prekidaa u kuitu sastoji se od etiri provodnika oznaena bojama. Mogue je da postoji i peti provodnik, koji se povezuje za uzemljenje na kuitu.
Upozorenje
Provodnici udaljenog prekidaa napajanja u svakom trenutku prenose naizmeninu struju napona 220 V. Moete da doivite strujni udar ako dotaknete krajeve provodnika kada je napajanje prikljueno na mreu! Obavezno se uverite da je napajanje iskljueno iz mree pre nego to prikljuite ili iskljuite prekida napajanja.
Prikljuci napajanja
etiri od pet ica oznaene su bojama na sledei nain:
s s
Poglavlje 21
979
Smea i plava ica provode fazu i nulu od mrenog kabla 220 V do jedinice za napajanje. Ove ice uvek su pod naponom kada je napajanje prikljueno na mreu. Crna i bela ica provode naizmeninu struju natrag od prekidaa do jedinice za napajanje. Ovi provodnici treba da budu pod naponom samo kada je napajanje prikljueno na mreu i kada je prekida ukljuen. Zelena ica ili zelena ica sa utom prugom povezuje se sa uzemljenjem. Trebalo bi da bude vezana za kuite PC-ja i da pobolja uzemljenje napajanja.
etiri jezika na prekidau obino su oznaena bojama; ako nisu, ipak lako moete na njih da prikljuite odgovarajue provodnike. Ako nema oznaka boja na prekidau, onda prikljuite plavu i smeu icu na dva jezika koja su meusobno paralelna, a crnu i belu icu na ona dva jezika koja stoje meusobno pod uglom. Pogledajte sliku 21.15 da bi vam bilo jasnije.
Upozorenje
Mada se ovakvo oznaavanje provodnika pomou boja koristi kod veine napajanja, ono ne predstavlja opte prihvaeno pravilo. Nailazio sam na napajanja koja ne koriste ovde opisani nain oznaavanja. Osim ako moete da proverite znaenje boja kod proizvoaa napajanja, uvek iskljuite napajanje iz zidne utinice pre nego to dodirnete bilo koji od ovih provodnika.
Smea ica prikljuka Crna ica prikljuka Plava ica prikljuka Plava ica prikljuka POLUNI PREKIDA Bela ica prikljuka
Bela ica prikljuka
Smea ica prikljuka
PRITISNI PREKIDA
Crna ica prikljuka
Slika 21.15 Povezivanje udaljenog prekidaa napajanja za dva oblika prekidaa
Sve dok su plava i smea ica na paru paralelnih jeziaka, a crna i bela ica na onom drugom, prekida i napajanje radie ispravno. Ako pomeate ice, verovatno e pregoreti osigura na koji je vezana zidna utinica, jer zamena mesta icama moe da izazove kratak spoj. Sva ATX i naredna napajanja, koja upotrebljavaju prikljuak sa 20 izvoda za matinu plou, koriste signal PS_ON da bi ukljuila sistem. Zato udaljeni prekida fiziki ne upravlja pristupom jedinice za napajanje naizmeninoj struji napona 220 V, kao kod starijih oblika jedinica za napajanje. Umesto toga, stanje ukljuenog ili iskljuenog napajanja odreeno je signalom PS_ON na izvodu 14 ATX prikljuka.
980
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Signal PS_ON moe da bude stvoren na dva naina: fiziki od strane prekidaa napajanja raunara ili elektronski od strane operativnog sistema. PS_ON je signal koji ima dejstvo kada je nizak, to znai da svi signali jednosmerne struje, koje stvara jedinica za napajanje, prestaju kada je signal PS_ON visok. Jedini izuzetak je signal +5VSB (Standby) na izvodu 9, koji postoji uvek kada je napajanje prikljueno na izvor naizmenine struje. Signal +5VSB obezbeuje napajanje udaljenom prekidau na kuitu kako bi ovaj radio kada je raunar iskljuen. Na taj nain, udaljeni prekida u sistemu ATX oblika (to bi trebalo da podrazumeva veinu NLX i SFX sistema) nosi samo +5 V jednosmerne struje, umesto 220 V naizmenine struje kao kod starijih oblika i veliina.
Upozorenje
Stalno prisustvo signala +5VSB na izvodu 9 u ATX prikljuku znai da matina ploa uvek dobija napajanje od jedinice za napajanje kada je povezana sa izvorom naizmenine struje, ak i kada je raunar iskljuen. Stoga je veoma vano odvojiti ATX sistem od izvora napajanja pre radova unutar kuita, mnogo vanije nego to je to bilo kod starijih sistema.
Prikljuci za napajanje disk jedinica

Prikljuci za disk jedinice na napajanju prilino su univerzalni to se tie rasporeda izvoda, pa ak i boja provodnika. U tabeli 21.4 dati su rasporedi izvoda i boja provodnika standardnog prikljuka za disk jedinice.
Tabela 21.4
Izvod 1 2 3 4
Raspored izvoda prikljuka za napajanje disk jedinica

Boja provodnika uta Crna Crna Crvena Signal +12 V Uzemljenje Uzemljenje +5 V
Ovi podaci vae kada se radi o prikljucima za disk jedinice u iroj Molex verziji ili u mini verziji koja se koristi kod veine disketnih jedinica od 3 1/2 ina. U oba sluaja iste su namene izvoda i boje provodnika. Da biste odredili poloaj izvoda 1, paljivo pogledajte prikljuak. Uglavnom je oznaen reljefno u plastinom telu prikljuka; meutim, oznaka je esto sitna i teko se ita. Sreom, ovi prikljuci su oblikovani tako da ih je teko utaknuti pogreno. Na slici 21.16 prikazan je oblik prikljuka u odnosu na raspored izvoda, za iru verziju prikljuka za napajanje disk jedinica.
+12 Uzem. Uzem. +5
Slika 21.16 Utinica kabla za napajanje disk jedinica
Crvena
4
Crna
Crna
uta
Prikljuci napajanja
Poglavlje 21
981
Napomena
Neki prikljuci za disk jedinice mogu da imaju samo dva voda obino onaj sa +5 V i jedno uzemljenje (izvodi 3 i 4) zato to disketne jedinice u veini novijih sistema rade samo na +5 V i uopte ne koriste +12 V.
Oznake fizikih prikljuaka

Fizike prikljuke koji se koriste u napajanjima industrijskog standarda za PC prvobitno je propisao IBM za napajanja u prvim PC/XT/AT sistemima. Upotrebio je posebnu vrstu prikljuka izmeu napajanja i matine ploe (prikljuci P8 i P9) i posebne prikljuke za disk jedinice. Prikljuci za matine ploe, u svim napajanjima industrijskog standarda, nisu menjani od 1981. godine (kada se pojavio IBM PC) sve do 1995. godine (kada je Intel objavio ATX standard). Kada su se 1986. godine pojavile disketne jedinice od 3 ina, prikljuak sa etiri izvoda za disk jedinice prvog PC-ja dopunjen je manjim prikljukom za napajanje (takoe sa etiri izvoda). U tabeli 21.5 navedeni su standardni prikljuci za napajanje matinih ploa i disk jedinica.
Tabela 21.5
Opis Prikljuka
Fiziki prikljuci napajanja

enski (na kablu napajanja) Molex 39-29-9202 Molex 39-01-2960 Burndy GTC6P-1 AMP 1-480424-0 AMP 171822-4 Muki (na ureaju) Molex 39-01-2200 Molex 39-30-1060 Burndy GTC 6RI AMP 1-480426-0 AMP 171826-4
ATX/NLX/SFX (20 izvoda) Dodatni ATX (6 izvoda) PC/AT/LPX matina ploa P8/P9 Disk jedinica (iroki oblik) Disketna jedinica (uski oblik)
Same prikljuke moete da nabavite kod snabdevaa elektronskom robom (na primer Allied, Newark i Digi-Key) koji su navedeni u listi isporuilaca na CD-u. Skupove kablova i pribor, ukljuujui i adaptere koji pretvaraju iroke prikljuke u uske, zatim Y razvodne kablove za disk jedinice i produne kablove za napajanje matinih ploa, takoe moete da nabavite kod velikog broja snabdevaa kablovskom i meovitom robom, kao to su Ci Design i Key Power.
Upozorenje
Pre nego to instalirate dodatne prikljuke na napajanje, pomou Y razvodnih kablova ili neke druge vrste prikljuka, uverite se da je ono sposobno da isporui dovoljno snage svim vaim unutranjim dopunskim ureajima. Preoptereenje napajanja moe da izazove oteenje elektrinih delova i smetenih podataka.
uu
Proitajte Izlazne vrednosti napajanja, str. 984.
Signal Power_Good
Signal Power_Good (nazivan ponekad Power_OK ili POK) jeste signal +5 V (u optem sluaju smatraju se prihvatljivim vrednosti izmeu +3,0 i +6,0 V) koji napajanje stvori kada uspeno zavri unutranja ispitivanja i kada se ustale izlazne vrednosti napona. Za ovo je obino potrebno od 0,1 do 0,5 sekundi posle ukljuivanja napajanja raunara. Napajanje alje signal matinoj ploi, gde ga prima vremenski ip procesora koji upravlja linijom za ponovno pokretanje prema procesoru.
982
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
U odsustvu signala Power_Good, vremenski ip neprestano ponovo pokree procesor, to spreava sistem da radi sa loim ili nestabilnim napajanjem. Kada vremenski ip primi signal Power_Good, on prestaje ponovo da pokree procesor i ovaj poinje da izvrava bilo koji programski kd koji se nalazi na adresi FFFF:0000 (obino ROM BIOS). Ako napajanje ne moe da odri pravilne izlazne vrednosti (kao u sluaju privremenog pada mrenog napona), signal Power_Good se ukida i procesor se automatski ponovo pokree. Kada se izlazni naponi vrate na potrebne vrednosti, jedinica za napajanje obnavlja signal Power_Good i sistem ponovo poinje da radi (kao da ste ga upravo ukljuili). Ukidanjem signala Power_Good sistem nikada ne prepozna loe napajanje, jer je brzo zaustavljen (ponovo pokrenut), umesto da mu se dozvoli da radi sa nestabilnim ili nepravilnim vrednostima napona, to bi moglo da prouzrokuje memorijske greke parnosti i druge nedostatke.
tt
Proitajte Provera parnosti, str. 417.
U sistemima koji prethode ATX-u, signal Power_Good prenosi se od napajanja do matine ploe posredstvom prikljuka P8-1 (P8 izvod 1). ATX i kasniji sistemi koriste izvod 8 u prikljuku sa 20 izvoda. Dobro projektovano napajanje odlae slanje signala Power_Good dok se ne ustale svi naponi u jedinici za napajanje posle ukljuenja sistema. Loe projektovana napajanja, koja se nalaze u mnogim jeftinim sistemima, esto ne zadravaju signal Power_Good koliko je potrebno i doputaju procesoru da se pokrene prerano. (Uobiajeno kanjenje signala Power_Good iznosi izmeu 0,1 i 0,5 sekundi.) Nepravilno vreme pojavljivanja signala Power_Good uzrokuje i raspad CMOS memorije u nekim sistemima.
Napomena
Ako ustanovite da sistem nikako ne uspeva da se pravilno podigne posle prvog ukljuivanja napajanja, a da se posle toga podigne ako pritisnete dugme za resetovanje ili tastere Ctrl+Alt+Delete kako biste ga ponovno pokrenuli softverski, tekoe verovatno prouzrokuje vreme pojavljivanja signala Power_Good. Morate da ugradite novo, veoma dobro napajanje i da vidite da li to otklanja nedostatke. Neka jeftinija napajanja nemaju odgovarajua kola za signal Power_Good i jednostavno vezuju bilo koju liniju napona +5 V na taj signal. Neke matine ploe su osetljivije od drugih na loe projektovan ili nepravilan signal Power_Good. Povremene tekoe pri pokretanju raunara esto su posledica nepravilnog vremena pojavljivanja signala Power_Good. Uobiajeni primer za ovo je kada zamenite matinu plou u sistemu i onda ustanovite da se sistem ne podie pravilno kada ukljuite napajanje. Ponekad je veoma teko ustanoviti uzrok ovakvog kvara, posebno neiskusnom tehniaru, jer izgleda kao da nova matina ploa izaziva problem. Iako se ini da je nova matina ploa neispravna, najee se ispostavi da je napajanje loe projektovano. Ili napajanje ne moe da proizvede dovoljno stabilne snage za pravilan rad nove matine ploe ili je, to je verovatnije, signal Power_Good loe vezan ili se pojavljuje u pogrenom trenutku. U ovim sluajevima pravo reenje predstavlja, uz novu matinu plou, i nova, veoma dobra jedinica za napajanje.
Optereenje jedinice za napajanje

Napajanja za PC-je projektovana su ee kao prekidaki nego kao linearni sklopovi. Prekidaki oblik koristi veoma brzo oscilatorno kolo za stvaranje razliitih izlaznih napona. U pogledu veliine, teine i snage, veoma je uspean u poreenju sa standardnim linearnim oblikom, koji stvara razliite izlazne napone pomou velikog ugraenog transformatora. Oblik sa transformatorom nepogodan je iz barem tri razloga. Prvo, izlazni naponi transformatora linearno slede vrednost ulaznog napona (odatle i naziv linearni), tako da
Optereenje jedinice za napajanje
Poglavlje 21
983
svako kolebanje naizmenine struje koja napaja sistem moe da izazove neprilike sa izlaznim naponima transformatora. Drugo, veliki zahtevi PC-ja za strujom trae primenu tekih namotaja u transformatoru. I tree, frekvencija od 50 Hz naizmenine struje iz vae kune instalacije teko se filtrira u jedinici za napajanje i zahteva velike i skupe filterske kondenzatore i ispravljae. Za razliku od ovoga, prekidako napajanje koristi prekidako kolo koje iseca ulaznu struju na relativno visokoj frekvenciji. Ovo omoguava upotrebu visokofrekventnih transformatora koji su mnogo laki. Osim toga, mnogo je lake i jeftinije filtrirati visoke frekvencije na izlazu, a vrednost ulaznog napona moe znaajno da se menja. Ako naizmenina struja iz mree ima standardnu vrednost napona 110 V (u SAD), ulazne vrednosti izmeu 90 i 135 V jo uvek proizvode ispravne izlazne vrednosti, a mnoga prekidaka napajanja mogu automatski da se prilagode na ulaznu vrednost napona od 220 V. Odlika svih prekidakih napajanja jeste da ne rade bez optereenja. To znai da napajanje nee raditi ako nije prikljueno na neto to vue struju. Ako na stolu imate samo napajanje na koje nije nita prikljueno, napajanje e ili pregoreti ili e ga iskljuiti zatitni sklop. Veina napajanja zatiena je od rada bez optereenja i automatski se iskljuuje. Meutim, neki jeftini klonovi napajanja nemaju zatitno kolo i relej. Takva napajanja bivaju unitena nakon nekoliko sekundi rada bez optereenja. Pojedina napajanja imaju ugraene sopstvene otpornike za optereenje, tako da mogu da rade i kada nisu prikljuena na pravo optereenje. Prema IBM-ovim zahtevima za standardno napajanje od 192 W, koje se koristilo u prvom AT-u, najmanje optereenje potrebno za ispravan rad napajanja iznosi 7,0 A na izlazu +5 V i 2,5 A na izlazu +12 V. Kako disketne jedinice ne predstavljaju optereenje na +12 V kada se ne okreu, sistemi bez disk jedinice esto ne rade ispravno. Neka napajanja zahtevaju minimalno optereenje na oba izlaza +5 V i +12 V. Ako ne obezbedite ova minimalna optereenja, napajanje se zaustavlja. Zbog ove osobine napajanja, u vreme kada je isporuivao AT sisteme bez disk ureaja, IBM je vezivao veliki otpornik od 5 i 50 W na kabl napajanja za disk ureaj. Otpornik se nalazio u malom metalnom kavezu, na mestu disk ureaja. AT kuite imalo je navojne otvore na vrhu mesta za disk, posebno namenjene ugradnji ovog kaveza sa otpornikom.
Napomena
Nekoliko prodavnica raunara, koje sam obilazio sredinom osamdesetih godina, naruivalo je AT sisteme bez disk ureaja i ugraivalo u njih sopstvene disk ureaje od 20 MB ili 30 MB, koje je moglo povoljnije da nabavi kod drugih isporuilaca nego kod IBM-a. Bacali su na stotine otpornika za optereenje! Uspeo sam tada da se doepam nekoliko komada, zahvaljujui emu i znam koja je vrsta otpornika koriena. Otpornik bi se vezivao izmeu izvoda 1 (+12 V) i izvoda 2 (uzemljenje) u prikjuku za napajanje diska. To bi stvaralo optereenje 2,4 A na izlazu napajanja +12 V, koje bi troilo 28,8 W snage postajalo bi vrue i tako omoguavalo napajanju da radi pravilno. Treba napomenuti da ventilator za hlaenje u veini napajanja vue priblino 0,1 do 0,25 A, to bi povealo ukupno optereenje na 2,5 A ili vie. Ako bi nedostajao otpornik za optereenje, sistem povremeno ne bi uspeo da se pokrene ili da radi ispravno. Matina ploa bi optereivala izlaz +5 V sve vreme, ali bi izlaz +12V obino koristili samo motori, a motori disketnih jedinica bili bi iskljueni vei deo vremena. Veina napajanja koja su danas u upotrebi ne zahteva tako veliko optereenje kao prva IBM AT napajanja. U veini sluajeva smatra se prihvatljivim najmanje optereenje od 0 do 0,3 A na izlazu +3,3 V, od 2,0 do 4,0 A na izlazu +5 V i od 0,5 do 1,0 A na izlazu +12 V. Veina matinih ploa sama od sebe lako povue najmanju struju na izlazu +5 V. Standardni ventilator za hlaenje napajanja vue samo izmeu 0,1 i 0,25 A, tako da minimalno
984
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
optereenje na izlazu +12 V moe jo uvek da stvara tekoe kod radnih stanica bez diska. U optem sluaju, to je vea nazivna snaga napajanja, to je vee i zahtevano optereenje; ipak, postoje izuzeci od ovog pravila, tako da najmanje optereenje predstavlja podatak koji treba da proverite kada procenjujete napajanje. Neka veoma dobra prekidaka napajanja imaju ugraene otpornike za optereenje i mogu da rade u uslovima bez optereenja, jer se sama optereuju. Druga veoma dobra napajanja, kao ona koja proizvodi firma PC Power and Cooling, nemaju unutranje otpornike za optereenje. Da bi ispravno radila, zahtevaju samo manje optereenje na izlazu +5 V. Mnogi jeftiniji klonovi napajanja, koji esto nemaju ugraene otpornike za optereenje, mogu da zahtevaju optereenja na izlazima +3,3 V, +5 V i +12 V da bi radili. Ako elite da ispitate napajanje na stolu, uverite se da ste postavili optereenja na sve pozitivne naponske izlaze jedinice za napajanje. Ovo je jedan od razloga zato je bolje da ispitujete napajanje dok je ono ugraeno u sistem, umesto da ga ispitujete odvojeno na stolu. Za brzo ispitivanje na stolu, moete da opteretite izlaze napajanja pomou polovne matine ploe i disk jedinice.
Izlazne vrednosti napajanja

Trebalo bi da proizvoa sistema moe da vam prui tehnike podatke o napajanjima koje koristi u svojim sistemima. Ovi podaci mogu da se nau tehnikom priruniku sistema, kao i na nalepnici na samom napajanju. Proizvoai napajanja takoe mogu da vam daju takve podatke, to je bolje reenje, naravno, ako uspete da utvrdite ko je proizvoa i stupite u vezu sa njim neposredno ili putem Weba. U tabelama 21.6 i 21.7 navedeni su podaci za nekoliko IBM-ovih jedinica za napajanje, od kojih su izvedena napajanja za mnoge druge sisteme. Ulazni podaci navedeni su kao vrednosti napona u voltima, dok su izlazni podaci dati kao vrednosti jaine struje u amperima za nekoliko razliitih napona. IBM daje vrednost izlazne snage pod nazivom propisana izlazna snaga. Ako va proizvoa ne navodi ukupnu snagu, na osnovu jaine struje moete da izraunate snagu, koristei sledei obrazac: Snaga (W) = Napon (V) Jaina struje (A) Na primer, ako je navedeno da matina ploa vue struju 6 A na naponu + 5 V, to bi prema obrascu bila snaga od 30 W. Mnoei vrednost napona sa jainom struje za svaki izlaz i zatim sabirajui dobijene iznose, moete da izraunate ukupnu dozvoljenu izlaznu snagu napajanja.
Tabela 21.6
Izlazne vrednosti napajanja za IBM-ove klasine sisteme

PC Pren. PC XT 90 137 Da 11,2 0,3 4,4 0,25 113,3 114,0 90 137 Ne 15,0 0,3 4,2 0,25 129,9 130,0 XT-286 90 137 Auto. 20,0 0,3 4,2 0,25 154,9 157,0 AT 90 137 Da 19,8 0,3 7,3 0,3 191,7 192,0 104 127 Ne 7,0 0,3 2,0 0,25 63,5 63,5
Najmanji ulazni napon (V) Najvei ulazni napon (V) Prebacivanje 110/220 V Izlazna jaina struje (A): +5 V -5 V +12 V -12 V Raunska izlazna snaga (W) Propisana izlazna snaga (W)
Izlazne vrednosti napajanja
Poglavlje 21
985
U tabeli 21.6 prikazane su standardne izlazne vrednosti za napajanja industrijskog oblika i veliine. Veina proizvoaa nudi napajanja nazivne snage od 100 do 450 W ili vie. U tabeli 21.7 date su izlazne vrednosti za svaki napon i za razliite izlazne snage koje je propisao proizvoa. Da bih sastavio tabelu, pozvao sam se na tehnike podatke za napajanja proizvoaa Astec Standard Power i PC Power and Cooling. Vrednosti izlaznih snaga uglavnom se slau, mada ima izvesnih odstupanja kod napajanja veih snaga.
Tabela 21.7
Izlazne vrednosti tipinih kompatibilnih napajanja

100 W 150 W 200 W 250 W 300 W 375 W 450 W
Propisana izlazna snaga Izlazna jaina struje (A): +5 V -5 V +12 V -12 V Raunska izlazna snaga (W)
10,0 0,3 3,5 0,3 97,0
15,0 0,3 5,5 0,3 146,1
20,0 0,3 8,0 0,3 201,1
25,0 0,5 10,0 0,5 253,5
32,0 1,0 10,0 1,0 297,0
35,0 0,5 13,0 0,5 339,5
45,0 0,5 15,0 1,0 419,5
Dodavanjem signala +3,3 V napajanju znaajno se menja jednaina. U tabeli 21.8 dati su podaci za razliita ATX napajanja koja sadre signal +3,3 V.
Tabela 21.8
Izlazne vrednosti ATX napajanja

235 W 275 W 300 W 400 W
Propisana izlazna snaga Izlazna jaina struje (A): +3,3 V +5 V +3,3/+5 V max (W) -5 V +12 V -12 V
14,0 22,0 125 0,5 8,0 1,0
14.0 30,0 150 0,5 10,0 1,0
14,0 30,0 150 0,5 12,0 1,0
28,0 30,0 215 1,0 14,0 1,0
Ako izraunavate ukupnu izlaznu snagu na uobiajeni nain, izgledae da ove jedinice za napajanje proizvode snagu mnogo veu od propisane. Za model od 300 W, na primer, dobija se vrednost 354,7 W. Meutim, treba napomenuti da napajanje ima takoe najveu objedinjenu izlaznu snagu za signale +3,3 V i +5 V u iznosu od 150 W. Sa tim ukupna izlazna snaga dobija loginiju vrednost od 308,5 W. Veina napajanja za PC-je ima izlazne snage izmeu 150 i 300 W. Manje vrednosti izlazne snage nisu poeljne, a za veinu sistema mogue je nabaviti napajanja za teke uslove rada koja daju izlaznu snagu od 500 W. Napajanja od 300 W i vea napajanja izvrsna su za entuzijaste koji sklapaju potpuno opremljene stone ili uspravne sisteme. Ova napajanja pokreu svaki sastav matine ploe i kartica za proirenje, kao i veliki broj disk jedinica i drugih dodatnih ureaja. U veini sluajeva ne moete premaiti vrednosti izlaznih snaga ovih napajanja pre toga u sistemu nee biti vie mesta za dodavanje novih ureaja! Za veinu napajanja smatra se da su univerzalna ili svetska. To znai da mogu da rade i sa amerikom naizmeninom strujom od 110 V i 60 Hz. Mnoga napajanja koja mogu da se prebace sa 220 na 110 V obavljaju to automatski, ali kod nekih morate da postavite preklopnik na zadnjoj strani napajanja u poloaj za vrstu struje koju imate.
986
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Napomena
Ako se vae napajanje ne prebacuje automatski, proverite da li je ono podeeno za pravu vrednost napona. Ako napajanje podeeno za 220 V ukljuite u utinicu sa 110 V, nee biti tete, ali sigurno nee raditi ispravno sve dok ga ne podesite na 110 V. Sa druge strane, ako je preklopnik na poloaju za 110 V, a u utinici je napon 220 V, moete da izazovete izvesnu tetu.
Tehnike pojedinosti o napajanjima

Pored izlazne snage, mnoge druge pojedinosti i svojstva ine napajanje veoma dobrim. Tokom godina imao sam mnogo sistema. Po mom iskustvu, kada privremeno padne mreni napon u prostoriji u kojoj radi vie sistema, oni sistemi koji imaju bolja napajanja i vee izlazne vrednosti imaju daleko vie izgleda da neoteeni prou kroz kolebanja napona, dok drugi sistemi posru. Veoma dobra napajanja takoe doprinose zatiti vaih sistema. Napajanje proizvoaa kao to su Astec ili Power and Cooling nee biti oteeno u sledeim okolnostima:
s s s
Ako potpuno nestane struje u mrei u bilo kojem trajanju Ako doe do privremenog pada napona bilo koje vrste Ako doe do skoka napona do 2500 V neposredno na prikljuku naizmenine struje (na primer, usled udara groma ili simulacije udara groma)
Dobra napajanja imaju krajnje malu struju oticanja u uzemljenje, ispod 500 A. Ovo bezbednosno svojstvo bitno je ako u mrenoj utinici ne postoji vod za uzemljenje ili je on loe vezan. Kao to vidite, ovi tehniki uslovi su veoma strogi i svakako ukazuju na veoma dobro napajanje. Postarajte se da vae napajanje dostigne ove vrednosti. Moete koristiti i druga merila za procenu napajanja. Mnogi ne obraaju panju na napajanje kada kupuju PC, zbog ega neki isporuioci sistema odluuju da tede na napajanju. Na kraju, prodavac e radije poveati cenu raunara ugraujui mu dodatnu memoriju ili vei disk nego bolje napajanje. Kada kupujete raunar (ili novu jedinicu za napajanje) uvek je dobro da nauite to je mogue vie o napajanjima. Ipak, mnogi kupci su zaplaeni renikom i brojevima u tehnikim podacima o napajanju. Ovde su navedeni i objanjeni neki od pokazatelja koji se najee pojavljuju u tehnikim podacima o napajanjima:
s
Srednje vreme izmeu otkaza (MTBF Mean Time Between Failures) ili srednje vreme do otkaza (MTTF Mean Time To Failure). Srednja (raunska) vrednost intervala vremena, u asovima, u kome se oekuje da e napajanje raditi pre nego to otkae. Napajanja obino imaju vrednosti MTBF-a (kao 100 000 asova ili vie) koje oigledno nisu rezultat ispitivanja u realnom vremenu. Proizvoai zapravo koriste objavljene standarde za izraunavanje ovog vremena na osnovu vremena otkaza pojedinanih delova napajanja. Izraz za MTBF napajanja esto sadri vrednost optereenja kojem je podvrgnuta jedinica za napajanje (izraenu u procentima) i vrednost temperature okoline u kojoj su vrena ispitivanja. Ulazni opseg (ili radni opseg). Opseg napona koji napajanje moe da prihvati od izvora naizmenine struje. Za naizmeninu struju od 110 V uobiajen ulazni opseg je od 90 do 135 V; za struju od 220 V najei opseg je od 180 do 270 V. Maksimalna struja ukljuivanja. Najvea jaina struje koju napajanje povue u odreenom trenutku, odmah po ukljuivanju, izraena u amperima za pojedini napon. to je manja ova struja, manji je i toplotni udar koji sistem doivi.
Tehnike pojedinosti o napajanjima

s
Poglavlje 21
987
Vreme zadravanja. Trajanje vremena (u milisekundama) za koje napajanje zadrava propisane opsege izlaznih napona, nakon prekidanja njegovog ulaza. Vrednosti od 15 do 25 milisekundi uobiajene su za dananja napajanja. Prelazna karakteristika. Trajanje vremena (u mikrosekundama) potrebnog napajanju da vrati izlazne napone u propisane opsege, posle nagle promene vrednosti izlazne struje. Drugim reima, vreme koje je potrebno da se ustale izlazne vrednosti nakon to je neki ureaj u sistemu poeo ili prestao da troi snagu. Napajanja u pravilnim razmacima uzorkuju struju koju raunar koristi. Kada ureaj prestane da troi snagu u toku jednog od tih intervala (na primer kada disketna jedinica prestane da se obre), jedinica za napajanje moe nakratko da ima previsok napon na izlazu. Ovo prekoraenje napona naziva se preskok i prelazna karakteristika predstavlja vreme potrebno da se napon vrati na propisanu vrednost. Nekada glavni problem koji se javljao kod prekidakih napajanja, preskok je znaajno smanjen poslednjih godina. Prelazna karakteristika ponekad je izraena kao vremenski interval, a ponekad je izraena kao odreena promena izlaza, kao na primer izlazne vrednosti napajanja ostaju stabilne ako je promena izlaza ispod 20 procenata. Prenaponska zatita. Na svakom izlazu, vrednosti na kojima se napajanje iskljuuje ili ponitava signal na tom izlazu. Mogu da budu izraene u procentima (na primer, 120 % na izlazima +3,3 i +5 V) ili kao vrednosti napona (na primer, +4,6 V na izlazu +3,3 V i 7,0 V na izlazu +5 V). Najvea struja optereenja. Najvea jaina struje (izraena u A) koja moe da se bezbedno isporui preko odreenog izlaza. Vrednosti su izraene kao pojedinane jaine struje za svaki izlazni napon. Sa ovim podacima moete da izraunate ne samo vrednost ukupne snage koju moe da prui jedinica za napajanje ve i koliko ureaja na razliitim naponima ona moe da podri. Najmanja struja optereenja. Najmanja jaina struje (izraena u A) koja mora da se povue sa odreenog izlaza da bi taj izlaz radio. Ako jaina struje koja se vue sa izlaza padne ispod najmanje vrednosti, napajanje bi moglo da bude oteeno ili automatski iskljueno. Stabilnost optereenja (ili stabilnost napona optereenja). Kada se povea ili smanji jaina struje koja se vue sa odreenog izlaza, vrednost napona takoe se lagano promeni, obino poraste kada se i struja povea. Stabilnost optereenja predstavlja promenu vrednosti napona na odreenom izlazu, kada se optereenje na izlazu menja od najmanje do najvee vrednosti (ili obratno). Vrednosti, koje su izraene u procentima, obino se kreu od 1 % do 5 % za izlaze +3,3 V, +5 V i +12 V. Mrena stabilnost. Promena izlaznog napona kada ulazni napon naizmenine struje prelazi sa najmanje na najveu vrednost ulaznog opsega. Trebalo bi da napajanje moe da odri izlazni napon sa promenom 1 % ili manje, za bilo koju vrednost naizmeninog napona unutar ulaznog opsega. Koeficijent korisnog dejstva. Odnos izlazne i ulazne snage jedinice za napajanje, izraen u procentima. Vrednosti od 65 do 85 % uobiajene su za dananja napajanja. Preostalih 15 do 35 % ulazne snage pretvoreno je u toplotu tokom postupka AC/DC pretvaranja. Iako vei koeficijent korisnog dejstva znai manje toplote unutar raunara (to je uvek dobro) i manji raun za struju, ne bi trebalo da se naglaava na raun tanosti napajanja, koja se ogleda u stabilnosti optereenja i drugim pokazateljima. Kolebanje (ili kolebanje i um, ili kolebanje naizmenine struje, ili PARD Periodic and Random Deviation periodino i sluajno odstupanje). Srednja vrednost napona pod uticajem svih komponenti naizmenine struje na izlaze napajanja, merena u milivoltima od vrha do vrha (RMS) za svaki izlazni napon. Uticaji mogu da budu izazvani unutranjim prelaznim pojavama, preneti sa ispravljenom mrenom frekvencijom, kao i drugi sluajni umovi.
988
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Overena napajanja
Mnogi zavodi irom sveta overavaju elektrine i elektronske sklopove u pogledu bezbednosti i kvaliteta. Najpoznatiji zavod u Sjedinjenim Dravama jeste Underwriters Laboratories, Inc. (UL). Standard UL-a br. 1950, Standard za bezbednost informacione tehnoloke opreme, ukljuujui elektrinu poslovnu opremu, tree izdanje, obuhvata napajanja i druge delove PCja. Uvek je dobro da se nabave napajanja i drugi ureaji sa overom UL-a. esto se kae da nema svaki dobar proizvod overu UL-a, ali je sigurno da nijedan lo proizvod ne dobija tu overu. U Kanadi, elektrine i elektronske proizvode overava Canadian Standards Agency (CSA). U Nemakoj to ine TV Rheinland i VDE, a u Norvekoj NEMKO. Ova tri zavoda odgovorna su za overe proizvoda irom Evrope. Proizvoai napajanja koji prodaju na meunarodnom tritu trebalo bi da imaju proizvode overene barem od nekog od ovih zavoda ako ne i od svih navedenih zavoda, pa i jo nekih. Nezavisno od overa kao to su UL-ove, mnogi proizvoai napajanja, ak i oni najcenjeniji, tvrde da njihovi proizvodi imaju overe klase B od Savezne komisije za veze SAD (FCC Federal Communications Commisssion), to znai da zadovoljavaju standarde FCC-a za elektromagnetne i radio-frekvencijske smetnje (EMI/RFI). Meutim, ova tvrdnja je sporna, zato to FCC ne overava napajanja kao pojedinane sklopove. Naslov 47 iz Code of Federal Regulations, deo 15, odeljak 15.101(c), glasi ovako: FCC uopte NE izdaje dozvole za matine ploe, kuita i unutranja napajanja. Netane su tvrdnje isporuilaca da prodaju kuita sa overom FCC-a, matine ploe sa overom FCC-a ili unutranja napajanja sa overom FCC-a. U stvari, overa FCC-a moe da se dobije samo zbirno, za osnovnu jedinicu koja se sastoji od kuita raunara, matine ploe i napajanja. Napajanje za koje se tvrdi da ima overu FCC-a zapravo je overeno zajedno sa odreenim kuitem i matinom ploom ne obavezno sa istim kuitem i matinom ploom koje koristite u svom sistemu. Ovo ipak ne znai da je proizvoa eleo da obmane nekoga ili da je napajanje loe. Samo znai da bi, kada procenjujete napajanja, trebalo da date manji znaaj overi FCC-a nego drugim, kao to je overa UL-a.
Prorauni snage napajanja

Kada proirujete ili nadograujete PC vano je da budete sigurni da vae napajanje moe da obezbedi dovoljno struje za sve unutranje ureaje sistema. Jedan od naina da utvrdite da li se va sistem moe proiriti jeste da izraunate vrednosti snage koju troe razliiti delovi sistema i da njihov zbir oduzmete od najvee snage koju daje jedinica za napajanje. Moda e vam ovaj proraun pomoi da odluite je li neophodna zamena napajanja monijom jedinicom. Naalost, ponekad je teko izvriti ovakve proraune, jer mnogi proizvoai ne objavljuju podatke o potronji snage za svoje proizvode. Nije lako doi do podataka o potronji snage za mnoge ureaje koji rade na naponu +5 V, ukljuujui matine ploe i adapterske kartice. Matine ploe mogu da troe razliitu snagu, to zavisi od brojnih inilaca. Najvei broj matinih ploa troi priblino 5 A, ali bi bolje bilo da doete do podatka za plou koju koristite. to se tie adapterske kartice, koristite prave podatke za svoju karticu, ako moete da ih pronaete. Iz opreznosti, ja obino koristim najvee vrednosti dostupne snage, koje su objavljene u odgovarajuim standardima za sabirnice. Na primer, razmotrite podatke o potronji snage za pojedine delove savremenog PC-ja, kao to je stoni ili tanki sistem sa napajanjem snage 200 W, raspodeljene na struju 20 A na naponu +5 V i na struju 8A na naponu +12 V. Standard ISA odreuje najvee vrednosti snage 2,0 A na +5 V i 0,175 A na +12 V, na svakom prikljuku u sistemu. Mnogi sistemi
Prorauni snage napajanja
Poglavlje 21
989
imaju osam prikljuaka i, za izraunavanje potroene snage, pretpostavimo da su etiri popunjena. Sledei raun pokazuje ta dobijate kada oduzmete jainu struje neophodne za rad razliitih delova sistema:
Jaina struje na +5 V: Manje: 20,0 A Matina ploa -5,0 4 popunjena prikljuka sa po 2,0 na svakom -8,0 Disketne jedinice od 3 1/2 i 5 1/4 ina -1,5 Disk jedinica od 3 1/2 ina -0,5 CD-ROM ureaj -1,0 = Preostala jaina struje: 4,0 A Jaina struje na +12 V: Manje: 8,0 A 4 popunjena prikljuka sa po 0,175 na svakom -0,7 Disk jedinica od 3 1/2 ina -1,0 Disketne jedinice od 3 1/2 i 5 1/4 ina -1,0 Ventilator za hlaenje -0,1 CD-ROM ureaj -1,0 = Preostala jaina struje: 4,2 A
U prethodnom primeru ini se da je zasad sve u redu. Sa popunjenom polovinom prikljuaka, dve disketne jedinice i jednim diskom, u sistemu ima jo uvek mesta za proirenje. Neprilike sa napajanjem mogle bi da se pojave ako bi sistem bio proiren do krajnosti. Sa popunjenim svim prikljucima i sa dva ili vie disk ureaja, svakako bi bilo tekoa sa strujom na naponu +5 V. Sa druge strane, izgleda da na naponu +12 V preostaje jo dovoljno snage. Mogli biste da dodate CD-ROM ureaj ili drugi disk i da ne brinete suvie o snazi na naponu +12 V, ali bi napon +5 V bio preoptereen. Ako nameravate da opteretite sistem do krajnosti kao to je to sluaj sa vrhunskim multimedijalnim sistemima zbog bezbednosti bi bilo poeljno da imate napajanje vee izlazne snage. Na primer, napajanje od 250 W obino daje struju 25 A na naponu +5 V i 10 A na naponu +12 V, dok jedinica od 300 W daje struju 32 A na naponu +5 V. Ova napajanja vam omoguavaju da potpuno opteretite sistem i najee se nalaze u sistemima u uspravnim ili stonim kuitima potpune veliine, kod kojih se oekuje ovakva vrsta proirivanja. Matine ploe mogu tokom rada da vuku struju priblino od 4 do 15 A ili vie, na +5 V. U stvari, centralna procesorska jedinica Pentium na 66 MHz sama po sebi vue do 3,2 A na +5 V. Centralna procesorska jedinica Pentium Pro na 200 MHz ili Pentium II na 400 MHz troi do 15 A. Imajui u vidu da sistemi sa dva ili vie procesora danas postaju uobiajeni, moglo bi vam se desiti da samo procesori povuku 30 A ili vie. Takva matina ploa sa dva procesora i sa 128 MB ili vie RAM-a po svakom procesoru mogla bi sama po sebi da povue vie od 40 A. Veoma mali broj bezimenih napajanja moe da obezbedi ovoliku struju. Za ovakve primene bi trebalo da uzmete u obzir samo veoma dobra napajanja velike snage, od cenjenih proizvoaa, kao to je firma PC Power and Cooling. U ovim proraunima svakom prikljuku sabirnice dodeljena je najvea snaga, prema vrednostima iz tabele 21.9.
990
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Tabela 21.9
ISA EISA VL 16-bitna MCA 32-bitna MCA PCI
Najvea potronja snage po prikljuku sabirnice

Struja (A) na +5 V 2,0 4,5 2,0 1,6 2,0 5 Struja (A) na +12 V 0,175 1,5 Nema 0,175 0,175 0,5 Struja (A) na +3,3 V Nema Nema Nema Nema Nema 7,6
Vrsta sabirnice
Kao to se vidi iz tabele, ISA prikljucima je dodeljena snaga 2,0 A na +5 V i 0,175 A na +12 V. Treba istai da su ovo najvee vrednosti. Ne troi svaka kartica ovoliku snagu. Ako prikljuak sadri proirenje VL sabirnice, obraunava se dodatna snaga 2,0 A na +5 V za prikljuak VL sabirnice. Disketne jedinice mogu da se razlikuju po potronji snage, ali veina novijih jedinica od 3 1/2 ina ima motore koji rade na naponu +5 V, zajedno sa logikim kolima. Ove jedinice obino troe snagu 1,0 A na +5 V i uopte ne koriste napon +12 V. Disketne jedinice od 5 ina koriste standardne motore koji rade na naponu +12 V i vuku oko 1,0 A. Ove jedinice takoe zahtevaju oko 0,5 A na +5 V za logika kola. Veina ventilatora za hlaenje troi priblino snagu od 0,1 A na +12 V, to je zanemarljivo. Dananji tipini disk ureaji od 3 1/2 ina troe priblino snagu od 1 A na +12 V za pokretanje motora, i samo oko 0,5 A na +5 V za logika kola. Diskovi od 5 1/4 ina, posebno oni potpune veliine, troe mnogo veu snagu. Tipina disk jedinica potpune veliine troi snagu 2,0 A na +12 V i 1,0 A na +5 V. Jo jedan problem sa diskovima predstavlja to to oni zahtevaju mnogo vie snage tokom ubrzavanja nego tokom redovnog rada. U veini sluajeva disk jedinica tokom ubrzavanja troi dvostruko veu snagu na +12 V, to moe da iznosi 4,0 A, pa i vie za jedinice potpune veliine. Ova potronja se smanjuje na uobiajenu vrednost kada disk prestane da ubrzava. Veina proizvoaa za najveu izlaznu snagu napajanja daje vrednosti koje se odnose na puni ciklus rada. Jedinica za napajanje moe stalno da daje ove vrednosti snage. Uglavnom moete oekivati da napajanje, koje stalno daje odreenu vrednost snage, bude sposobno da premai tu vrednost tokom ogranienog vremena. Napajanje najee moe da prui izlaznu snagu veu za 50 % od stalne vrednosti u toku jednog minuta. Sistemi esto koriste ovu dodatnu vrednost da bi obezbedili neophodnu snagu za ubrzavanje disk jedinice. Nakon to se disk zavrteo do pune brzine, potronja snage opada na vrednost koja se nalazi u granicama stalne snage napajanja. Troenje snage iznad propisane stalne vrednosti, tokom dueg vremena, ima za posledicu zagrevanje napajanja i njegov brzi otkaz, a moe i da izazove udne poremeaje u sistemu.
Savet
Ako koristite interne SCSI disk jedinice, moete da smanjite optereenje napajanja u toku pokretanja raunara. Treba samo da izaberete mogunost Remote Start za SCSI ureaje, koja obezbeuje da disk pone da se obre tek kada preko SCSI sabirnice primi komandu za pokretanje. Tako disk ostaje nepokretan (pri tome troei veoma malu snagu) sve do samog kraja POST-a i poinje da ubrzava tek kada nastupi deo POST-a za SCSI. Ako imate vie SCSI disk jedinica, one ubrzavaju postepeno, u zavisnosti od njihovih SCSI ID oznaka. Ovo je izvedeno tako da u svakom trenutku samo jedan disk ubrzava i da nijedan disk ne pone da se obre sve dok se ostatak sistema ne pokrene, to znaajno smanjuje optereenje napajanja kada prvi put ukljuujete sistem.
Iskljuiti sistem kada se ne koristi
Poglavlje 21
991
U veini sluajeva mogunost Remote Start birate pomou programa za instalaciju vaeg SCSI host adaptera. Ovaj program moe da bude isporuen sa adapterom na posebnom medijumu ili moe da bude ugraen u BIOS adaptera i pokrenut posebnom kombinacijom tastera u toku podizanja sistema. Glavni uzrok preoptereenja napajanja oduvek je bilo popunjavanje prikljuaka za proirenje, kao i dodavanje novih ureaja. Vie disk, CD-ROM i disketnih jedinica moe znaajno da optereti napajanje sistema. Obavezno proverite da li na +12 V imate dovoljno snage za rad svih ureaja koje nameravate da ugradite. Uspravni sistemi posebno su sumnjivi zbog toga to imaju tako mnogo leita. To to u kuitu ima mesta za ureaje, ne znai da napajanje moe da ih podri. Proverite da li imate dovoljno snage na +12 V za rad svih kartica za proirenje, posebno PCI kartica. Isplati se biti oprezan, ali imajte na umu da veina kartica troi manju snagu od najvee dozvoljene. Dananji noviji procesori mogu da zahtevaju od napajanja veoma velike struje na +5 ili +3,3 V. Kada birate napajanje za sistem, obavezno uzmite u obzir svaku buduu nadogradnju procesora. Mnogo ljudi eka da postojei deo otkae i tek onda ga zameni odgovarajuom nadogradnjom. Ako imate malo novca, ovakav pristup ako nije pokvareno, ne popravljaj ga moda je neizbean. Meutim, napajanja najee ne otkazuju potpuno i odjednom; mogu da otkazuju povremeno ili da doputaju kolebanje vrednosti izlazne snage, to izaziva nestabilan rad sistema. Moe vam se desiti da za zastoje sistema okrivite greke u softveru, dok je pravi krivac preoptereeno napajanje. Ako ve dugo radite sa prvobitnim napajanjem i ako nadogradite svoj sistem, treba da oekujete odreene neprilike. Iako tani prorauni potronje snage, o kojima ste itali u ovom odeljku, sigurno imaju odgovarajuu primenu, mnogi iskusni korisnici PC-ja vie vole da snagu proraunaju po sistemu ne brini o tome. Ovaj nain zasnovan je na kupovini sistema sa dobrim napajanjem od 300 ili 350 W (ili ugradnji takvog napajanja u sistem) i zatim u slobodnoj nadogradnji sistema, bez obaziranja na potronju snage. Osim ako ne nameravate da gradite sistem sa est SCSI disk jedinica i tucetom drugih dopunskih ureaja, verovatno neete prevazii snagu jedinice za napajanje, a ovaj nain sigurno iziskuje mnogo manje napora.
Iskljuiti sistem kada se ne koristi

Da li treba da iskljuite sistem kada ga ne koristite? Da biste odgovorili na ovo esto pitanje treba da saznate neke injenice o elektrinim sklopovima i uzrocima njihovog otkazivanja. Ako poveete ove injenice sa podacima o potronji snage, trokovima i bezbednosti, moi ete da izvedete sopstveni zakljuak. Kako okolnosti mogu biti razliite, reenje koje je za vas najbolje ne mora da vai i za druge, to zavisi od posebnih potreba i programa. Ukljuivanje i iskljuivanje napajanja sistema esto izaziva kvarove i oteenja njegovih delova. Ovo se ini loginim i ima jednostavno objanjenje, koje veini ljudi ipak nije oigledno. Mnogi veruju da je esto ukljuivanje i iskljuivanje napajanja tetno zbog toga to sistem doivljava elektrini udar. Prave neprilike, meutim, stvara toplotni udar. Kako se sistem zagreva, sastavni delovi se ire; kako se hladi, oni se skupljaju. Osim toga, razliiti materijali u sistemu imaju razliite koeficijente irenja usled toplote, to znai da se ire i skupljaju u razliitim razmerama. Vremenom toplotni udar izaziva kvarove na mnogim mestima u sistemu. Posmatrajui iskljuivo sa stanovita pouzdanosti sistema, poeljno je zatiti sistem od toplotnog udara koliko god je mogue. Kada ukljuite sistem, delovi se zagrevaju od temperature okoline (sobne temperature) do ak 85 C za 30-tak minuta (ili manje). Kada iskljuite sistem, isti proces se odvija u obrnutom smeru i za kratko vreme komponente se ohlade do temperature okoline. irenje i skupljanje usled promene temperature ostaju najvaniji uzroci kvarova sastavnih delova raunara. Kuita ipova mogu da se razdvoje, tako da vlaga prodre i izazove
992
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
oteenja. Osetljivi unutranji provodnici i spojevi mogu da se prekinu, dok na tampanim ploama mogu da se pojave pukotine usled naprezanja. Delovi oslonjeni povrinom ire se i skupljaju u razliitom obimu od tampane ploe na koju su ugraeni, to izaziva ogromna naprezanja na zalemljenim spojevima. Usled ponovljenih naprezanja na spojevima metal otvrdnjava, pojavljuju se pukotine i zalemljeni spojevi mogu da otkau. Delovi koji imaju hladnjake, kao to su procesori, tranzistori ili regulatori napona, mogu da se pregreju i da otkau zato to se lepak na hladnjacima kvari usled promena temperature i tako prekida vezu za odvoenje toplote izmeu dela i hladnjaka. Iz istih razloga delovi utaknuti u leita i prikljuke mogu da propuze delimino se izvuku iz leita i olabave spoj.
tt
Proitajte SIMM i DIMM, str. 396.
Toplotna irenja i skupljanja ne deluju samo na ipove i tampane ploe, ve i na ureaje kao to su disk jedinice. Veina dananjih disk jedinica sprovodi prefinjene postupke za toplotnu kompenzaciju, koji podeavaju poloaj glave u zavisnosti od irenja i skupljanja ploa disk jedinice. Mnoge disk jedinice izvode ovaj postupak svakih pet minuta u toku prvih 30 minuta rada diska, a posle toga jednom na svakih 30 minuta. Kod mnogih disk jedinica ovaj postupak moe da stvara zvuk slian brzom kuckanju. U sutini, sve to inite da biste odrali sistem na stalnoj temperaturi produava radni vek sistema. Najbolji nain da to postignete jeste da ostavite sistem ili stalno ukljuen ili stalno iskljuen. Naravno, ako se sistem nikada ne ukljuuje, trajae zaista dugo! Ne tvrdim da bi trebalo da svi sistemi budu ukljueni 24 asa dnevno. Sistem koji se ukljui i ostavi bez nadzora moe da postane uzrok poara (imao sam monitore koji su se zapalili sami od sebe sreom, bio sam prisutan), ugrozi bezbednost podataka (zbog istaica i drugih nonih posetilaca), moe lako da bude oteen ako se pomera dok radi i, na kraju, nepotrebno troi elektrinu energiju. Trenutno plaam 0,11 $ za 1 kWh utroene elektrine energije (cena u SAD). Tipini stoni PC sa monitorom troi barem 300 W (0,3 kW) elektrine snage (i to je umerena procena). To znai da bi 1 as rada na tipinom PC-ju kotao 3,3 centa. Pomnoeno sa 168 asova u jednoj sedmici, znai da bi neprekidan rad PC-ja kotao 5,54 $ sedmino. Ako bi PC bio ukljuen samo radnim danom od 9 do 17, to bi iznosilo 40 asova sedmino i kotalo bi samo 1,32 $ utedelo bi se 4,22 $ sedmino! Pomnoite ovu utedu sa 100 sistema i utedeete 422 $ sedmino! Pomnoite ovu utedu sa 1000 sistema i utedeete 4220 $ sedmino! Ako se koriste sistemi koji su overeni po novom EPA Energy Star programu za tednju energije (tzv. zeleni PC), utedeo bi se priblino jo 1 $ sedmino po jednom sistemu ili 1000 $ sedmino za 1000 sistema. Velika prednost Energy Star sistema jeste da su utede ak i vee ako sistemi ostaju ukljueni due vreme, jer se postupci za upravljanje napajanjem izvravaju automatski. Na osnovu ovih injenica ja vam preporuujem da ukljuite sisteme na poetku radnog dana i da ih iskljuite na kraju radnog dana. Ne iskljuujte sisteme za vreme pauze za doruak, za vreme prekida rada ili na krae vreme. Ako ste kuni korisnik raunara, ostavite sistem ukljuen ako nameravate da ga koristite kasnije u toku dana ili ako vam je bitan trenutni pristup. Kunim korisnicima obino preporuujem da iskljue sistem kada izlaze iz kue i kada idu na spavanje. Naravno, serveri treba da budu ukljueni neprekidno. ini se da je ovo najbolji kompromis izmeu tedljivosti i trajnosti sistema. Bilo kako bilo, ovo su samo smernice; ako vam vie odgovara da sistem bude ukljuen 24 asa dnevno i sedam dana nedeljno, onda tako i postupajte.
Kako je standardni sastav PC-ja povean i sada obuhvata svojstva koja su ranije smatrana dopunskim, zahtevi sistema za napajanjem poveali su se znaajno. Vei monitori, CDROM ureaji i audio adapteri trae vie snage za rad, to znatno poveava trokove rada
Poglavlje 21
993
PC-ja. Nekoliko programa i standarda razvijeno je sa ciljem da se, to vie je mogue, smanji snaga potrebna za rad PC-ja. Za standardne stone sisteme upravljanje napajanjem je stvar tednje i pogodnosti. Iskljuujui odreene delove PC-ja kada se ne koriste, moete da smanjite raun za struju i izbegnete runo poveavanje i smanjivanje napajanja raunara. Upravljanje napajanjem je daleko znaajnije za prenosive sisteme. Ugradnjom CD-ROMa, zvunika i drugih delova u laptop ili noutbuk raunar, smanjuje se vek baterija koji je u mnogim sluajevima ionako kratak. Sa novom tehnologijom upravljanja napajanjem prenosivi sistem moe da napaja snagom samo one delove koji su mu trenutno potrebni za rad, ime produava vek punjenja baterija.
Energy Star sistemi

EPA je zapoela program za overu PC-ja i dodatnih ureaja koji tede energiju. Da bi pripadao ovom programu, PC ili monitor mora da smanji potronju snage na 30 W ili manje u toku perioda mirovanja. Sistemi koji zadovoljavaju ovaj uslov mogu da nose znak Energy Star. Iako je program na dobrovoljnoj osnovi, mnogi proizvoai PC-ja otkrili su da se sistemi bolje prodaju ako ih reklamiraju kao sisteme koji tede energiju. Manu ove vrste sistema predstavlja to to matina ploa i disk jedinice bukvalno mogu da odu na spavanje, to znai da mogu da preu u stanje pripravnosti ili mirovanja, u kojem troe veoma malu snagu. Ovo izaziva pravu pusto u nekim starijim napajanjima, zato to mala potronja snage ne predstavlja dovoljno veliko optereenje za njihov ispravan rad. Veina novijih napajanja na tritu projektovana je za rad sa ovim sistemima i zahteva veoma malo potrebno optereenje. Ako nabavljate nadogradnju za napajanje, preporuujem vam da se postarate da oprema u vaem sistemu stvara najmanje potrebno optereenje. U suprotnom sluaju, kada PC ode na spavanje, moe se desiti da za njegovo ponovno buenje bude potrebno da iskljuite i ukljuite prekida napajanja. Ovaj nedostatak najvie bi doao do izraaja ako biste nabavili napajanje sa veoma velikom izlaznom snagom i koristili ga u sistemu koji za poetak troi veoma malu snagu.
Napredno upravljanje napajanjem

Napredno upravljanje napajanjem (APM Advanced Power Management) jeste skup tehnikih uslova koji su zajedniki razvili Intel i Microsoft. APM odreuje niz interfejsa izmeu hardvera koji upravlja napajanjem i operativnog sistema raunara. Kada je primenjen u potpunosti, APM automatski prebacuje raunar izmeu pet stanja, u zavisnosti od trenutne aktivnosti sistema. Svako stanje predstavlja dalje smanjenje potronje snage, koje se postie prebacivanjem nekorienih komponenti u reim male potronje. Pet stanja sistema jesu sledea:
s s
Potpuno ukljuen. Sistem je u potpunosti spreman za rad, bez ikakvog upravljanja napajanjem. Omoguen APM. Sistem je spreman za rad i upravlja napajanjem pojedinih ureaja. Moe se smanjiti napajanje ureaja koji se ne koriste i moe se usporiti ili zaustaviti takt centralne procesorske jedinice. Pripravan APM. Sistem nije spreman za rad, a veina ureaja je u reimu male potronje. Takt centralne procesorske jedinice moe da se uspori ili zaustavi, ali su radni parametri zadrani u memoriji. Kada odreene radnje korisnika ili sistema pobude sistem, on moe skoro trenutno da se vrati u stanje omoguenog APM-a. Obustavljen APM. Sistem nije spreman za rad i veina ureaja je bez napajanja. Takt centralne procesorske jedinice je zaustavljen i radni parametri su snimljeni na disk radi kasnijeg ponovnog uspostavljanja. Kada dogaaj predvien za buenje pobudi sistem, on se vraa relativno sporo na stanje omoguenog APM-a. Iskljuen. Sistem nije spreman za rad. Napajanje je iskljueno.
994
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Da bi radio, APM zahteva podrku i od hardvera i od softvera. U ovom poglavlju ve ste videli kako napajanja ATX oblika mogu da budu upravljana softverskim komandama, koristei signal Power_On i dopunski prikljuak napajanja sa est izvoda. Proizvoai ugrauju ista svojstava upravljanja i u druge delove sistema, kao to su matine ploe, monitori i disk jedinice. Operativni sistemi koji podravaju APM, kao to je Windows 9x, pobuuju dogaaje upravljanja napajanjem tako to nadgledaju radnje koje preduzima korisnik raunara i programe koji se izvravaju u sistemu. Ipak, operativni sistem ne obraa se neposredno mogunostima hardvera za upravljanje napajanjem. Sistem moe da ima mnogo razliitih ureaja u hardveru i mnogo softvera razliitih funkcija, koji uestvuju u radu APM-a, to oteava njihovo sporazumevanje. Da bi se ovaj nedostatak otklonio, i operativni sistem i hardver imaju sloj za izdvajanje koji olakava vezu izmeu razliitih sastojaka arhitekture APM-a. Operativni sistem pokree upravljaki program APM-a koji je u vezi sa raznim programima i softverskim funkcijama, koji aktiviraju upravljanje napajanjem, dok svi ureaji u hardveru, koji imaju mogunost APM-a, stoje u vezi sa BIOS-om sistema. Upravljaki program APM-a i BIOS sporazumevaju se neposredno, upotpunjujui tako vezu izmeu operativnog sistema i hardvera. Stoga, da bi APM radio, podrka mora da bude ugraena u pojedinane ureaje hardvera sistema, BIOS sistema i operativni sistem (koji sadri upravljaki program APM-a). Bez svih ovih inilaca APM ne moe da deluje.
Napredni interfejs za konfiguraciju i napajanje (ACPI)

ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) jeste noviji standard upravljanja napajanjem, koji podravaju BIOS-i novijih sistema pod Windowsom 98 i kasnijim operativnim sistemima. Ako va BIOS i operativni sistem podravaju ACPI, potpuno upravljanje napajanjem je u nadlenosti operativnog sistema, a ne BIOS-a. ACPI treba da obezbedi upravljanje napajanjem sa jednog mesta; ranije ste sa APM-om mogli da podeavate upravljanje napajanjem u BIOS-u, kao i u operativnom sistemu, to je esto imalo za posledicu preklapanje ili sukobljene parametre. Noviji sistemi podravaju ACPI umesto APM-a.
Savet
Ako otkrijete da, iz bilo kojeg razloga, upravljanje napajanjem izaziva probleme u vaem sistemu, kao to su koenje operativnog sistema ili nepravilan rad hardvera, najlaki nain da onemoguite APM jeste preko BIOS-a. Veina BIOS-a koji podravaju APM sadri i opciju za njegovo ukidanje. Ona prekida lanac veze izmeu operativnog sistema i hardvera, izazivajui time prestanak svih dejstava upravljanja napajanjem. Mada je mogue dostii isti cilj otklanjanjem upravljakog programa APM-a iz operativnog sistema, svojstvo PnP (Plug-and-Play) Windowsa 9x prepoznaje mogunosti APM-a u sistemu kad god pokrenete raunar i pokuava ponovo da ugradi upravljaki program APM-a. Ako imate noviji sistem sa ACPI-jem, parametre upravljanja napajanjem moete da onemoguite pomou ikone Power Management na kontrolnom panelu Windowsa.
Reavanje problema izazvanih napajanjem

Otklanjanje nedostataka izazvanih napajanjem u osnovi znai da se napajanje izdvoji kao uzrok nevolja sa sistemom i, ako je to potrebno, da se ono zameni.
Poglavlje 21
995
Upozorenje
Retko se preporuuje neiskusnom korisniku da otvori napajanje radi njegove popravke, zbog visokog napona opasnog po ivot. ak i kada su iskljuena iz mree, napajanja mogu da zadre opasne napone i pre popravke moraju da budu ispranjena (kao monitori). Takve popravke prevazilaze namenu ove knjige i nikako se ne preporuuju, osim ako tehniar zna ta radi. Mnogi simptomi me navode da posumnjam da napajanje u sistemu otkazuje. Neiskusnom tehniaru ponekad teko da ovo je uoi, jer ne postoji oigledna veza izmeu simptoma i uzroka napajanja. Na primer, poruka o greci provere parnosti esto moe da ukazuje na neprilike sa napajanjem. Ovo moda izgleda udno, jer poruka o proveri parnosti posebno ukazuje na to da je memorija otkazala. Objanjenje glasi da napajanje pokree memoriju i da memorija bez odgovarajueg napajanja otkazuje. Potrebno je odreeno iskustvo da bi se znalo kada je ova vrsta otkaza povezana sa napajanjem, a ne sa memorijom. Jedan putokaz predstavlja ponavljanje problema. Ako se poruka o proveri parnosti (ili neki drugi problem) pojavljuje esto i ukazuje svaki put na istu adresu u memoriji, posumnjao bih na neispravnu memoriju. Meutim, ako se problem pojavljuje nasumice ili je promenljiva adresa u memoriji na koju ukazuje poruka o greci, posumnjao bih na neispravno napajanje. U nastavku sledi spisak problema koji su esto povezani sa napajanjem:
s s s s s s s s
Svi otkazi ili koenja pri ukljuivanju ili pokretanju sistema Spontano ponovno podizanje sistema ili povremeno koenje u toku rada Povremene greke provere parnosti ili druge greke u vezi sa memorijom Disk i ventilator istovremeno se ne obru (nema +12 V) Pregrevanje zbog otkaza ventilatora Mali padovi napona izazivaju ponovno pokretanje sistema Strujni udari koji se oseaju na kuitu sistema ili prikljucima Mala statika pranjenja prekidaju rad sistema
U stvari, skoro svaki povremeni problem moe da bude prouzrokovan napajanjem. Uvek posumnjam na napajanje kada je simptom isprekidani rad sistema. Naravno, na napajanje kao mogui uzrok neprilika jasno ukazuju i sledei, prilino oigledni znaci:
s s s
Sistem je potpuno mrtav (ventilator ne radi, nema kursora na ekranu) Dim Pregoreli osigurai
Ako sumnjate na neispravno napajanje, neka od jednostavnih merenja ili sloenijih ispitivanja, ukratko opisanih u ovom odeljku, moda e vam pomoi da odredite je li greka u napajanju. Kako se moe desiti da ova merenja ne otkriju neke povremene zastoje, moda e vam za dugoronu procenu biti potrebno rezervno napajanje. Ako simptomi i problemi nestanu kada ugradite rezervno napajanje koje je sigurno dobro, otkrili ste izvor nedaa. U nastavku je izloen jednostavan dijagram toka koji e vam pomoi da otkrijete uobiajene probleme uzrokovane napajanjem:
996
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Reavanje problema izazvanih napajanjem:

Proverite ulaznu naizmeninu struju. Proverite da li je kabl vrsto utaknut u zidnu utinicu i u utinicu napajanja. Pokuajte sa drugim kablom.
1 2 3 4
Proverite prikljuke jednosmerne struje. Proverite da li su prikljuci matine ploe i disk jedinice vrsto nalegli i da li prave dobar kontakt. Proverite da li nedostaje neki zavrtanj.
Proverite izlaznu jednosmernu struju. Pomou digitalnog multimetra proverite vrednosti napona. Ako su manje od propisanih, zamenite napajanje.
Proverite instalirane periferijske ureaje. Uklonite sve kartice i ureaje i ponovo ispitajte sistem. Ako radi, dodajte jednu po jednu stavku sve dok sistem opet ne otkae. Verovatno je neispravna poslednja stavka koju ste dodali pre pojave otkaza.
Postoji mnogo razliitih simptoma koji mogu da ukau na nevolje sa napajanjem. S obzirom na to da napajanje pokree bukvalno sve ostale delove sistema, ono moe da predstavlja uzrok pojave problema sa svim delovima, od disk jedinice do memorije i matine ploe.
Preoptereena napajanja
Slabo ili neodgovarajue napajanje moe da predstavlja smetnju vaim zamislima o proirenju sistema. Neki sistemi su projektovani sa jakim napajanjima, pri emu je predvien veliki broj dodataka i proirenja sistema. Veina stonih i uspravnih sistema napravljena je na taj nain. Meutim, neki sistemi od poetka imaju neodgovarajua napajanja i ne mogu valjano da opslue sve potroae koje moda nameravate da dodate. Nazivna snaga napajanja moe ponekad da izazove veliku zabunu. Nisu sva napajanja od 300 W napravljena na isti nain. Poznavaoci vrhunskih muzikih sistema znaju da su neki vati bolji od drugih. Jeftina napajanja mogu stvarno da daju navedenu izlaznu snagu, ali ta je sa umom i izoblienjem? Neka napajanja su projektovana tako da jedva dostiu svoje nazivne vrednosti, dok ih druga uveliko prevazilaze. Mnoga jeftinija napajanja daju snagu koja je nestabilna ili sadri um, to moe da izazove brojne nevolje. Druga mana loe projektovanih napajanja jeste da se zagrevaju i da ine to isto i sistemu. Ponovljeno zagrevanje i hlaenje vrstih delova sistema moe da prouzrokuje otkaz sistema, prema tehnikom pravilu koje glasi to je via temperatura PC-ja, to je krai njegov radni vek. Mnogi preporuuju da se originalno napajanje zameni modelom za tee uslove rada, ime se nedostaci otklanjaju. Kako se napajanja nude u uobiajenim oblicima i veliinama, za veinu sistema je jednostavno pronai i ugraditi napajanje za tee uslove rada.
Poglavlje 21
997
Neodgovarajue hlaenje
Neke zamene imaju monije ventilatore za hlaenje od originalnih napajanja, to moe u velikoj meri da produi radni vek sistema i da umanji nevolje sa pregrevanjem, posebno kod novijih procesora koji se jako zagrevaju. Ako buka sistema predstavlja manu, postoje modeli sa posebnim ventilatorom koji rade tie od standardnih. Ova napajanja najee koriste ventilatore velikog prenika koji se okreu sporije, tako da mogu da rade tie od manjih ventilatora i da pri tom pokreu istu koliinu vazduha. PC Power and Cooling je specijalizovan za napajanja za teke uslove rada i za tiha napajanja; Astec takoe ima nekoliko modela za teke uslove rada. Provetravanje sistema takoe je vano. Morate obezbediti odgovarajui protok vazduha za hlaenje toplijih delova sistema. Danas mnogi procesori koriste pasivne hladnjake koji zahtevaju postojano strujanje vazduha da bi hladili ip. Ako hladnjak procesora ima sopstveni ventilator, onda ne treba mnogo da brinete. Ako imate slobodnih prikljuaka za proirenje, dobra je zamisao da razmaknete kartice u svom sistemu tako da vazduh moe da struji izmeu njih. Karticu koja se najvie zagreva u toku rada postavite najblie ventilatoru ili otvorima za provetravanje sistema. Osigurajte odgovarajue strujanje vazduha oko disk jedinice, posebno oko onih koje se obru velikim brzinama. Neki diskovi umeju da stvore prilinu koliinu toplote u toku rada. Ako se disk pregreje, moete izgubite podatke. Obavezno se postarajte da va raunar radi sa poklopljenim kuitem, naroito ako je optereen. Podizanje poklopca kuita moe da izazove pregrevanje sistema. Sa podignutim poklopcem, ventilator napajanja vie ne duva vazduh kroz sistem. Umesto toga, ventilator hladi samo jedinicu za napajanje, dok se ostatak sistema hladi prirodnim strujanjem. Iako se zbog toga mnogi sistemi ne pregreju odmah, neki od mojih sistema, a naroito oni koji su proireni do kraja, pregrevali su se posle 15 do 30 minuta rada bez poklopca kuita. Osim toga, postarajte se da svi neiskorieni otvori za prikljuke na zadnjoj strani kuita budu popunjeni poklopcima. Ako posle vaenja kartice ne stavite poklopce, ostae otvori u kuitu koji e remetiti unutranje strujanje vazduha i moda prouzrokovati viu unutranju temperaturu. Ako imate povremene neprilike za koje sumnjate da su povezane sa pregrevanjem, zamena napajanja monijim obino predstavlja najbolje reenje. Posebno projektovana napajanja sa jaim ventilatorom takoe mogu da pomognu. Postoji barem jedan prodavac ureaja zvanog kartica za ventilator, ali ja nisam ubeen da je to dobro reenje. Ako ventilator nije postavljen tako da uduvava vazduh u kuite ili ga iz njega izduvava, sve to on moe jeste da razbacuje topao vazduh po unutranjosti sistema i hladi samo ona mesta na koje je usmeren. U stvari, dodavanje ventilatora na ovaj nain doprinosi ukupnom zagrevanju unutar sistema, jer ventilator troi snagu i stvara toplotu. Ventilatori postavljeni na procesor predstavljaju izuzetak, zato to su projektovani da hlade samo njega. Mnogi od novijih procesora toliko se zagrevaju u toku rada da uobiajeni rebrasti aluminijumski hladnjaci ne mogu da obave posao. U tom sluaju mali ventilator postavljen neposredno na procesor obezbeuje dodatno hlaenje koje sniava temperaturu procesora. Jedina mana ovih aktivnih hladnjaka jeste da se procesor trenutno pregreva ako ventilator otkae i ak ako je samo oteen. Kad god je mogue, nastojte da upotrebite najvei pasivni (rebrasti aluminijumski) hladnjak koji moete nai i da kupite procesor od cenjenog isporuioca.
Digitalni multimetri
Jednostavno ispitivanje koje moete da izvedete na napajanju jeste provera vrednosti izlaznih napona. Ona pokazuje da li napajanje radi ispravno i da li su izlazni naponi u granicama dozvoljenih tolerancija. Obratite panju na to da sve napone obavezno merite
998
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
sa napajanjem koje je prikljueno na odgovarajue optereenje, to obino znai da ispitujete napajanje dok je ono jo uvek u sistemu.
Izbor multimetra
Potreban vam je jednostavan digitalni multimetar (DMM) ili digitalni volt-ommetar (DVOM) da biste proverili vrednosti napona i otpora u elektronskim kolima (slika 21.17). Trebalo bi da koristite DMM umesto starijih multimetara sa kazaljkom, zato to stariji multimetri ubacuju signal napona 9 V u kolo kada mere otpor, to oteuje veinu raunarskih kola. DMM koristi mnogo manji napon (obino 1,5 V) kada meri otpor, to je bezbedno za elektronsku opremu. Dobar DMM, sa mnogim razliitim svojstvima, moete da nabavite iz nekoliko izvora. Za rad sa raunarima najvie mi odgovaraju mali depni multimetri, jer ih je lako nositi unaokolo. U nastavku su navedena neka svojstva koja bi trebalo da ima dobar DMM:
s
Depna veliina. Ovo je jasno samo od sebe, ali postoje mali multimetri koji imaju mnoga, ako ne i sva svojstva veih multimetara. Sloena svojstva, koja imaju neki od veih multimetara, zaista nisu neophodna za rad sa raunarima. Zatita od preoptereenja. Ovo znai da multimetar moe sam da se zatiti od oteenja ako ga prikljuite na napon ili jainu struje koji su iznad njegovih mernih mogunosti. Jeftiniji multimetri nemaju ovu zatitu i mogu lako biti oteeni ako mere previsoke napone ili jaine struje.
TRIPLETT 2202
DC V
200 20 2 200m
AC
1000 OFF 750 0 NPH PHP
hFE
20m 2m 200x 20x
10 2x 200m 20m 2m 200 200M 1.5V 9V BATT
I0A
COV
V0A
Slika 21.17 Tipini digitalni multimetar

s
Automatsko odreivanje opsega. Ovo znai da multimetar automatski bira odgovarajui opseg napona ili otpora kada vri merenja. Ovo je poeljnije od runog biranja opsega; ipak, stvarno dobri multimetri nude i automatsko odreivanje i runo biranje opsega. Odvojivi provodnici sa sondama. Provodnici mogu lako da se otete, a ponekad je potrebno vie sondi razliitog oblika za razliita ispitivanja. Jeftiniji multimetri imaju stalno vezane provodnike, to znai da ih ne moete lako zameniti. Traite multimetar sa odvojivim provodnicima, onim koji se prikljuuju. Zvuna provera neprekidnosti. Iako se neprekidnost moe ispitati merenjem vrednosti otpora (0 oznaava neprekidnost), multimetar sa zvunom proverom neprekidnosti daje zvuni signal kada ne postoji prekid izmeu njegovih mernih sondi. Uz pomo zvunog signala moete brzo ispitati da li postoji prekid u kablovima i dr. Kada jednom upotrebite ovo svojstvo, nikada vie neete poeleti da u istu svrhu koristite prikazani omski otpor.

s
Poglavlje 21
999
Automatsko iskljuivanje. Ovi multimetri rade na baterije, a one se brzo isprazne ako multimetar sluajno ostane ukljuen. Dobri multimetri imaju svojstvo automatskog iskljuivanja posle zadatog vremenskog perioda bez oitavanja. Automatsko zadravanje ekrana. Ovo svojstvo vam omoguava da zadrite poslednje stabilno oitavanje na ekranu i posle izvrenog oitavanja. Ovo je posebno korisno ako pokuavate da radite jednom rukom na teko pristupanim mestima. Hvatanje minimuma i maksimuma. Ovo svojstvo omoguava multimetru da uhvati najmanju i najveu oitanu vrednost i dri ih u memoriji za kasnije prikazivanje. Ovo je posebno korisno ako oitavate vrednosti koje se menjaju suvie brzo da bi se videle na ekranu.
Najprostiji depni DMM moete da kupite za samo 20 $ (cena u SAD), dok model sa svim navedenim svojstvima kota izmeu 100 i 200 $. Radio Shack nudi nekoliko dobrih i jeftinih instrumenata, a vrhunske modele moete da nabavite u prodavnicama elektronske robe kao to su Newark ili Digi-Key.
Merenje napona
Da biste izmerili napone na sistemu dok radi, morate da koristite postupak merenja zvan ispitivanjem prikljuka otpozadi (slika 21.18). Nijedan prikljuak ne moete iskljuiti dok sistem radi, pa morate da merite sa svim ukljuenim prikljucima. Skoro svi prikljuci koje ete ikad ispitivati imaju otvore sa zadnje strane gde ice ulaze u prikljuak. Sonde multimetra su dovoljno uske da uu u prikljuak pored ica i da dodirnu metalne zavretke unutar prikljuka. Postupak se naziva ispitivanjem otpozadi zato to ispitujete prikljuak sa zadnje strane. Moraete da koristite ovaj postupak za praktino sva sledea merenja.
KABL NAPAJANJA
SONDA
SONDA
Slika 21.18 Ispitivanje prikljuaka napajanja otpozadi
Da biste ispitali da li napajanje daje dobar izlaz, proverite da li napon na izvodu za signal Power_Good (izvod P8-1 kod AT, Baby-AT i LPX napajanja; izvod 8 u prikljuku ATX oblika) ima vrednost izmeu +3 i +6 V. Ako izmerena vrednost nije u tom opsegu, sistem nikada ne prepoznaje signal Power_Good i zbog toga se ne pokree ili ne radi pravilno. U veini sluajeva ovo znai da je napajanje loe i da se mora zameniti. Nastavite sa merenjem vrednosti napona na izvoda prikljuaka za napajanje matine ploe i disk jedinica. Ako napone merite radi ispitivanja, smatra se prihvatljivom svaka oitana vrednost koja je unutar granica 10 % od nazivnog napona, mada veina proizvoaa veoma dobrih napajanja propisuje ue tolerancije, do 5 %. Standard za ATX napajanja zahteva da vrednosti napona budu u granicama do 5 % od nazivnih, izuzev napona 3,3 V koji mora biti u granicama od 4 %. U sledeoj tabeli date su vrednosti napona sa ovim tolerancijama.
1000
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
ira tolerancija Min (-10 %) 2,97 V 4,5 V 10,8 V Ua tolerancija Min (-5 %) 3,135 V 4,75 V 11,4 V
eljeni napon +3,3 V 5,0 V 12,0 V
Max (+8 %) 3,63 V 5,4 V 12,9 V
Max (+5 %) 3,465 V 5,25 V 12,6 V
Signal Power_Good ima razliite tolerancije u odnosu na druge signale, iako je njegova nazivna vrednost +5 V u veini sistema. Vrednost pobuivanja za signal Power_Good iznosi oko +2,5 V, ali mnogi sistemi zahtevaju da vrednost napona bude unutar sledeih tolerancija:
Signal Power_Good (+5 V) Minimum 3,0 V Maksimum 6,0 V
Zamenite napajanje ako izmerene vrednosti napona nisu u ovim granicama. Jo jednom treba napomenuti da se sva ispitivanja i merenja moraju vriti na napajanju sa odgovarajuim optereenjem, to obino znai da napajanje mora biti ugraeno u sistem i da sistem mora raditi.
Posebna oprema za ispitivanje

Radi delotvornijeg ispitivanja napajanja moete da upotrebite razliit pribor za ispitivanje. Kako je napajanje jedan od delova najvie sklonih otkazivanju u dananjim PC-jima, mudro bi bilo da imate ove posebne alatke ako popravljate mnogo PC-ja.
Otpornici za optereenje napajanja pri ispitivanju na stolu

Ispitivanje napajanja na stolu trai poseban postupak, zato to sva napajanja za PC zahtevaju optereenje da bi radila.
Regulacioni autotransformator
Kada ispitujete napajanja ponekad je poeljno da podraavate uslove sa raznim vrednostima napona naizmenine struje iz zidne utinice, sa ciljem da posmatrate kako se ponaa napajanje. Regulacioni autotransformator napona koristan je ureaj za proveru napajanja zato to vam omoguava da kontroliete napon naizmenine struje koja ulazi u napajanje (slika 21.19). Ovaj ureaj sastoji se od velikog transformatora ugraenog u kuite sa brojanikom za izbor izlaznog napona. Mreni kabl transformatora utaknete u zidnu utinicu, a kabl za napajanje PC-ja u utinicu na transformatoru. Dugme na transformatoru koristite da podesite vrednost napona naizmenine struje koja ulazi u PC. Veina regulacionih autotransformatora moe da podesi svoje izlazne naizmenine napone na vrednosti od 0 do 280 V, bez obzira na to kolika je vrednost ulaznog naizmeninog napona (iz zidne utinice). Neki transformatori (u SAD) imaju opsege napona od 0 do 140 V. Pomou transformatora moete da podraavate uslove privremenog pada mrenog napona i da posmatrate ponaanje PC-ja. Na ovaj nain, izmeu ostalog moete proveriti da li napajanje daje pravilan signal Power_Good. Ako pustite da PC radi i smanjujete napon sve dok ne doe do zaustavljanja PC-ja, saznaete koliko veliku rezervu ima napajanje u sluaju privremenog pada ili drugog kolebanja napona. Ispravno napajanje treba da radi na naponima izmeu 90 i 135 V (u SAD), ali treba potpuno da se iskljui ako je vrednost napona izvan tog opsega.
Popravka napajanja
Poglavlje 21
1001
OHMITE
60 50 70 80 90
40
100
110 30 120 20 10 0 140 130
ON
OFF
Slika 21.19 Regulacioni autotransformator
Jedan pokazatelj neispravnosti jeste poruka o greci tipa provera parnosti kada smanjite napon na 80 V (struja u SAD). Ovo ukazuje na to da signal Power_Good nije ukinut pre nego to je nestalo napajanje PC-ja. Trebalo bi da PC jednostavno prestane sa radom kada signal Power_Good nestane i time prouzrokuje da sistem ue u petlju neprekidnog ponovnog pokretanja. Regulacioni autotransformatori napona nude se u brojnim prodavnicama elektronskih delova, kao to su Newark i Digi-Key. Treba de oekujete cenu od otprilike 100 do 300 $ za ovaj ureaj (cene u SAD).
Popravka napajanja
Malo je verovatno da iko vie stvarno popravlja napajanja, prvenstveno zbog toga to je obino jeftinije zameniti ga novim. ak ni veoma dobra napajanja nisu skupa u poreenju sa radom koji je potreban za njihovu popravku. Pokvareno napajanje obino se baca, osim ako se ne radi o boljoj ili skupljoj jedinici. U tom sluaju obino je najbolje da se napajanje poalje preduzeu koje se posebno bavi popravljanjem napajanja i drugih delova. Ova preduzea najee pruaju tzv. radioniku popravku, to znai da im poaljete napajanje, oni ga poprave i vrate vam ga. Ako vam je vreme bitno, veina preduzea za radioniku popravku odmah vam alje drugo napajanje, koje odgovara vaem pokvarenom napajanju, a otkupljuje vae napajanje. Radionika popravka preporuuje se kao nain popravke mnogih delova PC-ja, kao to su napajanja, monitori i tampai. Ako odnesete svoj PC u uobiajeni servis, tamo najee utvrde koji deo pravi neprilike i poalju ga na radioniku popravku. Moete i sami to da uinite i da sebi utedite maru koju servis obino naplauje u ovakvim sluajevima. Za one koji imaju iskustva u radu sa visokim naponima postoji mogunost da poprave pokvareno napajanje sa dva relativno prosta zahvata; ipak, ovo zahteva da se napajanje otvori. Ne preporuujem da se to ini i spominjem to samo kao mogunost umesto zamene napajanja u izvesnim sluajevima. Veina proizvoaa trudi se da vas sprei da otvorite napajanje, tako to ga zatvori posebnim Torx zavrtnjima protiv neovlaenog odvijanja (TT tamperproof Torx). Ovi zavrtnji se odvru odgovarajuim Torx zvezdastim odvijaem i u svom sreditu imaju iviju koja spreava neovlaeno odvijanje uobiajenim odvijaem. Veina proizvoaa alata,
1002
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
kao to su Jensen ili Specialized, prodaje komplete posebnog TT alata kojim se odvru ovakvi zavrtnji. Drugi proizvoai koriste zakivke da zatvore napajanje, tako da morate izbuiti zakivke kako biste pristupili napajanju.
Upozorenje
Proizvoai postavljaju prepreke na ovim mestima sa razlogom da spree pristup onima koji nemaju iskustva u radu sa visokim naponima. Smatrajte da ste upozoreni! Najvei broj napajanja ima unutranji osigura koji ini deo zatite od preoptereenja. Ako ovaj osigura pregori, napajanje ne radi. Moete zameniti osigura ako otvorite napajanje. Meutim, znajte da je u veini sluajeva pregorevanje osiguraa prouzrokovano skrivenim problemom samog napajanja i da zamena osiguraa samo izaziva njegovo ponovno pregorevanje, sve dok se kvar ne otkloni. U ovom sluaju bolje vam je da poaljete napajanje na profesionalnu radioniku popravku. U listi isporuilaca na CD-u navedeno je nekoliko preduzea koja se bave radionikom popravkom napajanja i drugih delova. Napajanje za PC ima podeavanje napona koje je kalibrisano i podeeno u toku proizvodnje. Vremenom moe da se promeni stanje nekih delova u napajanju, to menja vrednost izlaznih napona. U tom sluaju moda ete uspeti da doprete do ureaja za podeavanje napona i da vratite napone na pravilne vrednosti. U napajanju postoji nekoliko ureaja za podeavanje obino su to mali promenljivi otpornici koje moete da okreete pomou odvijaa.
Upozorenje
Trebalo bi da koristite alate od neprovodljivog materijala, kao to su odvijai od fiberglasa ili plastike, predvieni za ove svrhe. Ako biste ispustili metalni alat u napajanje koje radi, moglo bi doi do opasnog varnienja i poara da ne spominjemo opasnost od elektrinog udara i oteenja napajanja. Morate takoe da otkrijete koji od ureaja slue za podeavanje napona i koji od njih odgovara odreenom naponskom signalu. Ovo zahteva nekoliko ispitivanja tipa probagreka. Obeleite trenutne poloaje svih otpornika, ponite sa merenjem jednog naponskog signala i polako okreite svaki od otpornika dok ne primetite da se menja napon. Ako okreete otpornik i nita se ne menja, vratite ga na prvobitni poloaj koji ste obeleili. Ovim postupkom moete da pronaete i podesite svaki od napona na standardne vrednosti 3,3 V, 5 V i 12 V.
Nabavka zamene za napajanje

Najee je jednostavnije, bezbednije ili jeftinije (raunajui vreme i materijal) da se napajanje zameni, umesto da se popravlja. Kao to je spomenuto ranije, zamene za napajanja mogu da se nabave od mnogih proizvoaa. Pre nego to krenete u kupovinu napajanja trebalo bi da razmotrite i neke dodatne inioce.
Izbor napajanja
Pri kupovini novog napajanja trebalo bi uzeti u obzir nekoliko inilaca. Prvo, razmotrite oblik i veliinu napajanja. Na primer, napajanje koje se koristi u sistemu AT oblika razlikuje se po veliini od napajanja koje se koristi u tankom raunaru. Napajanje veeg AT oblika jednostavno nee stati u tanko kuite. Nezavisno od razmatranja elektrinih veliina, vrste napajanja mogu fiziki da se razlikuju po veliini, obliku, poloaju navojnih otvora, vrsti prikljuka, broju prikljuaka, poloaju ventilatora i prekidaa. Ipak, u sistemima koji koriste isti oblik i veliinu mogu
Nabavka zamene za napajanje
Poglavlje 21
1003
lako meusobno da se zamenjuju napajanja. Kada naruujete zamenu za napajanje treba da znate koji oblik i veliinu zahteva va sistem. Mnogi sistemi imaju napajanja specifinog oblika, to oteava njihovu zamenu. Ako sistem koristi neki uobiajeni oblik i veliinu napajanja, jedinice za zamenu mogu se nai kod nekoliko stotina isporuilaca. Nesreni korisnik sistema sa napajanjem nestandardnog oblika i veliine nema ovakav izbor i mora da nabavi zamenu za napajanje od originalnog proizvoaa sistema, a najee i da je skupo plati. Ako napajanje standardnog oblika i veliine moete nai za manje od 100 $ (cena u SAD), specifina napajanja nekih proizvoaa kotaju ak 400 $ ili vie. Kupci PC-ja esto ovo previde i prekasno otkriju koje su posledice posedovanja nestandardnih delova u sistemu.
tt
Proitajte Oblici i veliine napajanja, str. 962.
Preduzea poput Hewlett-Packarda i Compaqa poznata su po korienju sopstvenih oblika i veliina napajanja. Obavezno uzmite to u obzir ako nameravate da koristite ove sisteme posle isteka garancije. Lino sam uvek insistirao na sistemima koji koriste standardna napajanja, kao to je napajanje ATX oblika i veliine, koje se danas moe nai u mnogim sistemima.
Isporuioci zamena za napajanja

Kako napajanje spada u delove PC-ja koji su najvie skloni otkazivanju, esto se od mene trai da preporuim neku zamenu za napajanje. Bukvalno na stotine preduzea proizvode napajanja za PC-je i ja ih svakako nisam sve proverio. Ipak, mogu da preporuim neka preduzea ije proizvode poznajem i u koje imam poverenja. Iako postoje i drugi veoma dobri proizvoai, za sada bih preporuio napajanja koje prave Astec Standard Power i PC Power and Cooling. Astec pravi napajanja koja se koriste u veini vrhunskih sistema proizvoaa kao to su IBM, Hewlett-Packard, Apple i mnoga druga poznata imena. Astec nudi napajanja u vie standardnih oblika i veliina (AT/uspravan, Baby-AT, LPX i ATX) i sa razliitim izlaznim vrednostima. Imaju napajanja snage do 450 W, kao i napajanja koja su posebno projektovana za zelene PC-je i koja zadovoljavaju EPA Energy Star zahteve za malom potronjom snage. Njihova zelena napajanja posebno su projektovana da budu veoma delotvorna pri malom optereenju. Znajte da snana napajanja drugih proizvoaa teko izlaze na kraj sa veoma malim optereenjima. Astec takoe pravi odreeni broj napajanja za laptop i noutbuk PC-je, kao i brojna napajanja koja nisu za PC-je. PC Power and Cooling proizvodi potpunu liniju napajanja za PC-je. Oni prave napajanja u svim standardnim PC oblicima i veliinama koji su danas u upotrebi. U ponudi su brojne verzije razliitih svojstava i izlaznih snaga, od jeftinih zamena do veoma dobrih modela snage do 450 W. ak imaju verzije sa ugraenim rezervnim sistemom napajanja na baterije, kao i seriju posebnih modela sa ventilatorima velikog protoka i male brzine (tihi ventilatori). Njihovi tihi modeli posebno su dobrodoli onima koji rade u tiini stana ili kancelarije i koje nervira buka ventilatora napajanja. PC Power and Cooling takoe nudi jedinice za napajanje koje odgovaraju nekim od Compaqovih specifinih oblika. Ovo moe da predstavlja pravu blagodet ako treba da odravate ili popravljate Compaqove sisteme, jer PC Power and Cooling nudi snanija napajanja nego Compaq. Ova napajanja kotaju mnogo manje od Compaqovih i nameu se kao njihove neposredne zamene. PC Power and Cooling takoe prua odlinu podrku i posluje ve due vreme, to je retkost u ovoj oblasti. Pored napajanja, nudi i odlinu liniju kuita. Veoma dobro napajanje bilo kojeg od ova dva proizvoaa moe da predstavlja najbolje reenje za povremene zastoje sistema i da za due vreme osigura njegov stabilan rad.
1004
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Korienje sistema za zatitu napajanja

Sistemi za zatitu napajanja slue upravo onome to im ime kazuje: tite vau opremu od posledica udara i nestanka napona. Naroito udari i kolebanja napona mogu da otete raunarsku opremu, dok nestanak napona moe da izazove gubljenje podataka. U ovom odeljku, saznaete poneto o etiri osnovne vrste ureaja za zatitu napajanja koje postoje i o tome kada ih treba koristiti. Pre nego to razmotrimo bilo koji stepen zatite napajanja, trebalo bi da znate da vam dobro napajanje ve prua sutinsku zatitu. Vrhunska napajanja, od isporuilaca koje ja preporuujem, projektovana su tako da prue zatitu od napona i jaina struje koji su vii od uobiajenih i da u ogranienoj meri filtriraju um iz mrene struje. Neka jeftina napajanja na tritu verovatno nemaju ovu vrstu zatite. Ako imate jeftin raunar, mudro bi bilo da pojaate njegovu zatitu.
Upozorenje
Svi oblici zatite napajanja izneti u ovom poglavlju i svi oblici zatite unutar napajanja vaeg raunara zahtevaju da mreni kabl raunara bude povezan sa uzemljenjem. Mnoge starije zgrade nemaju zidne utinice sa tri ice (uzemljene utinice) za ureaje koji zahtevaju uzemljenje. Nemojte da koristite adaptere sa tri ice (koji zaobilaze treu icu i omoguavaju ukljuenje u utinicu sa dve ice) da biste prikljuili zatitnik od udara napona, raunar ili UPS u utinicu sa dve ice. Oni esto ne obezbeuju dobro uzemljenje i mogu da spree delovanje vaih ureaja za zatitu napajanja. Takoe bi bilo dobro da ispitate svoje zidne utinice i da se uverite da su uzemljene. Ponekad se desi da utinice, uprkos tome to imaju tri ice, ne budu povezane sa icom uzemljenja; jeftin ispitiva faze (koji se moe nai u veini prodavnica elektroopreme) moe da otkrije da li ima uzemljenja. Naravno, najlaki nain zatite je da svoju raunarsku opremu (ukljuujui i modem) iskljuite iz zidne utinice pre nego to pone oluja sa grmljavinom. Ipak, kada to nije mogue, postoje drugi naini zatite. Jedinice za napajanje treba da ostanu u granicama propisanih radnih vrednosti i da nastave da pokreu sistem u sluaju da se dogodi bilo koji od sledeih poremeaja na mrenoj struji (u SAD):
s s s
Pad napona na 80 V u trajanju do 2 sekunde Pad napona na 70 V u trajanju do 0,5 sekundi Skok napona do 143 V u trajanju do 1 sekunde Potpuni nestanak napona Bilo koji pad napona Udar napona do 2500 V
IBM takoe tvrdi da njihova napajanja i sistemi nee biti oteeni u sledeim sluajevima:
s s s
Zbog toga to njihova napajanja imaju unutranju zatitu, mnogi proizvoai raunara sa veoma dobrim napajanjima tvrde u dokumentaciji da spoljanji zatitnici od udara napona nisu neophodni njihovim sistemima. U cilju provere stepena zatite ugraenog u postojea napajanja raunarskih sistema, jedna nezavisna laboratorija podvrgla je nekoliko nezatienih PC-ja razliitim kolebanjima i udarima napona do 6000 V smatrajui to najveim udarom napona koji sa utinice moe da se prenese na sistem. Svaki vii napon bi izazvao elektrino pranjenje ka zemlji unutar same utinice. Nijedan sistem nije pretrpeo trajno oteenje u ovim testovima.
Poglavlje 21
1005
Najgore to se desilo je da se poneki sistem ponovo podigne ili iskljui ako bi udar napona bio vei od 2000 V. Svi sistemi bi se opet pokrenuli posle zaustavljanja kada bi se ukljuio prekida napajanja. Ja ne koristim nikakav pravi oblik zatite napajanja u svojim sistemima, a oni su ipak preiveli bliske udare groma i snane udare napona. Poslednji dogaaj, na samo 15 metara od moje kancelarije, bio je neposredan udar groma u zidani dimnjak, pri emu je raznet vrh dimnjaka. Nijedan od mojih sistema (koji su radili u to vreme) nije oteen na bilo koji nain; sistemi su se samo zaustavili. Mogao sam da ponovo pokrenem svaki sistem ukljuivanjem prekidaa napajanja. Meutim, alarmni sistem, koji se nalazio u istoj kancelariji, bio je uniten ovim udarom groma. Ne tvrdim da udari groma ili ak mnogo blaa kolebanja i udari napona ne mogu da otete raunarske sisteme jedan drugi bliski udar groma unitio je modem i serijski prikljuak koji su bili ugraeni u jednom mom sistemu. Imao sam sree to nije bila unitena i matina ploa. Prethodno razmatranje ukazuje na znaajan propust u nekim strategijama zatite napajanja: nikako ne zaboravite na zatitu sistema od kolebanja i udara napona na telefonskoj liniji. Automatsko zaustavljanje raunara, dok traju poremeaji u napajanju, predstavlja mogunost ugraenu u veinu veoma dobrih napajanja. Moete ponovo da pokrenete napajanje iskljuivanjem i ponovnim ukljuivanjem prekidaa napajanja. Pojedina napajanja ak mogu automatski da se pokrenu ponovo. Ovakva napajanja deluju na isti nain kao i ostala napajanja u sluaju velikog udara ili kolebanja napona: zaustave sistem. Razlika je u tome to, nakon povratka potrebnog napona, ova napajanja saekaju odreeno vreme (izmeu tri i est sekundi) i onda sama ponovo pokrenu sistem. Kako nije potreban nikakav postupak korisnika, ovo svojstvo napajanja je poeljno kod sistema koji rade kao mreni serveri ili koji se nalaze na udaljenim mestima. Bio sam veoma iznenaen kada sam prvi put video kako veliki udar napona izaziva trenutno zaustavljanje svih mojih sistema. Svi sistemi su utihnuli, ali su lampice na monitorima i modemima jo uvek svetlele. Prvo sam pomislio da je sve uniteno, ali je prosto prebacivanje svih prekidaa napajanja sistema izazvalo ponovno pokretanje jedinica za napajanje i sistemi su dobili ispravno napajanje. Posle tog prvog puta, ova vrsta zaustavljanja deavala mi se u nekoliko navrata, svaki put bez posledica. U odeljcima koji slede, objanjene su sledee vrste ureaja za zatitu napajanja:
s s s s
Zatitnici od udara napona Mreni filtri Pripravna napajanja (SPS Standby power supplies) Neprekidna napajanja (UPS Uninterruptible power supplies)
Zatitnici od udara napona

Najjednostavniji oblik zatite napajanja koji se moe nai na tritu jeste neki od zatitnika od udara napona tj. ureaja umetnutih izmeu sistema i strujne mree. Ovi ureaji, sa cenom izmeu 20 i 200 $, mogu da prihvate impulse visokog napona koje su proizveli bliski udari groma i energetski ureaji. Neki zatitnici od udara napona mogu da budu delotvorni kod izvesnih neprilika sa napajanjem, ali pruaju samo veoma ogranienu zatitu. Zatitnici od udara napona koriste nekoliko ureaja, uglavnom metal-oksidnih varistora (MOV), koji mogu da prihvate i odvuku sve napone iznad odreene vrednosti. Metaloksidni varistori projektovani su da prihvate napone do 6000 V i da sprovedu u zemlju sve napone preko 200 V (u SAD). Oni mogu da se izbore sa obinim udarima napona, ali snaniji udari, kao to je neposredan udar groma, mogu da prou pravo kroz njih. Oni nisu projektovani da prihvate veoma visoku vrednost napona i sami se unite kada odbiju veliki udar. Ovi ureaji tako prestaju da rade posle jednog veeg udara ili posle niza manjih. Prava nevolja je to ne moete lako da znate kada MOV vie nije delotvoran. Jedini nain
1006
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
da proverite MOV jeste da ga podvrgnete udaru napona koji e ga unititi. Stoga, nikada zaista niste sigurni da li va takozvani zatitnik od udara napona stvarno titi va sistem. Neki zatitnici od udara napona imaju svetiljke za proveru stanja koje vas obavetavaju kada se desio udar napona dovoljno jak da pregori MOV. Zatitnik od udara napona koji nema ovakvu svetiljku je beskoristan, zato to nikada ne znate kada je prestao da titi. Strunjaci u Underwriters Laboratories sainili su odlian standard za zatitnike od udara napona, pod nazivom UL 1449. Svaki zatitnik od udara napona, koji zadovoljava ovaj standard, veoma je dobar i bez sumnje prua stepen zatite iznad onog koji ve daje jedinica za napajanje. Jedini zatitnici od udara napona koje vredi kupiti trebalo bi da imaju sledea dva svojstva:
s s
Saglasnost sa standardom UL 1449 Svetiljku za proveru stanja koja pokazuje kada su metal-oksidni varistori pregoreli
Ureaj koji zadovoljava standard UL 1449 ima to i naznaeno na pakovanju ili na samom kuitu. Ako se ovaj standard ne spominje, onda ga ureaj ne zadovoljava. Zato bi trebalo da ga izbegavate. Jo jedno dobro svojstvo koje bi trebalo da ima zatitnik od udara napona jeste ugraeno prekidako kolo koje moe runo da se prepodesi, umesto topljivog osiguraa. Ovo prekidako kolo titi va sistem ako on sam ili dopunski ureaj izazove kratak spoj. Ovakvi bolji zatitnici od udara napona kotaju obino oko 40 $.
Zatitnici od udara napona na telefonskoj liniji

Pored zatite na strujnoj mrei, veoma je vano da svom sistemu pruite i zatitu na svim prikljuenim telefonskim linijama. Ako koristite karticu za modem ili faks koja je utaknuta u telefonski prikljuak, svi udari ili kolebanja napona koji putuju kroz telefonsku liniju mogu da otete va sistem. U mnogim oblastima telefonske linije su posebno podlone udarima groma, koji predstavljaju najei uzrok izgorelih modema i tete na raunarskoj opremi prikljuenoj na modeme. Nekoliko preduzea proizvodi ili prodaje jednostavne zatitnike od udara napona, koji se ukljuuju izmeu modema i telefonske linije. Ovi jeftini ureaji mogu da se kupe u veini prodavnica elektronske robe. Veina isporuilaca kablova i opreme za povezivanje, navedenih u listi isporuilaca na CD-u, prodaje zatitnike od udara napona na telefonskoj liniji. Neki standardni zatitnici predvieni za elektrinu mreu sadre i prikljuke za telefon.
Mreni filtri
Osim visokih napona i jaina struje, mogu da se pojave i drugi problemi sa ulaznom strujom. Napon moe da padne ispod vrednosti potrebne za rad sistema. Kroz strujnu mreu mogu da putuju, osim prostih udara ili kolebljivog napona, i drugi oblici elektrinog uma, kao to su smetnje na radio-frekvencijama ili elektrini um koji prouzrokuju motori, ili indukcija. Kada pomou provodnika povezujete meusobno digitalne ureaje (kao to su raunari i njihovi dopunski ureaji), zapamtite dve stvari:
s
Svaki provodnik moe da deluje kao antena i da sadri napon indukovan bliskim elektromagnetnim poljem, koje moe da potie od drugih provodnika, telefona, katodnih cevi, motora, fluorescentnih svetiljki, pranjenja statikog elektriciteta i, naravno, radio predajnika. Digitalna kola reaguju zauujue uspeno na um od svega jednog ili dva volta, inei ove indukovane napone posebno neugodnim. Elektrini provodnici u vaoj zgradi mogu da deluju kao antena i da pokupe sve oblike uma i smetnji.
Poglavlje 21
1007
Mreni filter moe da se izbori sa mnogim ovakvim nedaama. Mreni filter namenjen je za otklanjanje razliitih smetnji. On filtrira napajanje, premouje privremene padove napona, suzbija pojavu visokih napona i struja i uopte deluje kao odbojnik izmeu strujne mree i sistema. Mreni filter obavlja posao zatitnika od udara napona i mnogo vie od toga. On je vie aktivan ureaj koji deluje neprekidno, nego pasivni ureaj koji deluje samo kada se pojavi udar napona. Mreni filter obezbeuje istinsko podeavanje napajanja i moe da sprei mnoge nevolje. On sadri transformatore, kondenzatore i druge sklopove koji mogu privremeno da premoste pad napona. Ovi ureaji obino kotaju od 100 do 300 $, u zavisnosti od snage koju obezbeuju.
Rezervno napajanje
Sledei stepen zatite napajanja podrazumeva rezervne ureaje za zatitu napajanja. Ovi ureaji mogu da obezbede napajanje u sluaju potpunog nestanka napona, to daje dovoljno vremena za pravilno zaustavljanje sistema. Postoje dve vrste ureaja: pripravno napajanje (SPS standby power supply) i neprekidno napajanje (UPS uninterruptible power supply). UPS predstavlja poseban ureaj, zato to ini mnogo vie od samog obezbeivanja rezervne snage: on je takoe najbolja vrsta mrenog filtra koju moete da kupite.
Pripravno napajanje (SPS)

Pripravno napajanje poznato je kao iskljueni ureaj: radi samo kada je prekinuto normalno napajanje. SPS sistem koristi posebno kolo koje moe da oseti naizmeninu struju iz mree. Ako senzor otkrije gubitak napajanja na mrei, sistem se brzo prebacuje na rezervne baterije i pretvara napona. Pretvara napona pretvara struju iz baterija u naizmeninu struju napona 220 V, kojom se onda napaja sistem. SPS sistemi stvarno rade, ali ponekad se pojavi problem u toku prebacivanja na napajanje iz baterija. Ako prebacivanje nije dovoljno brzo, sistem raunara se zaustavlja ili ponovo podie u svakom sluaju, to dovodi u pitanje svrhu postojanja rezervnog napajanja. Stvarno izuzetni SPS ima u elektrinom kolu dodatni ferorezonantni transformator, veliki transformator koji je sposoban da uskladiti malu koliinu energije i da je isporui dok se ne zavri prebacivanje. Ovaj ureaj radi kao bafer na liniji napajanja, dajui SPS-u skoro neprekidnu sposobnost napajanja. SPS ureaji takoe mogu da imaju ili nemaju sopstvene unutranje mrene filtere. Pod uobiajenim okolnostima veina jeftinijih ureaja postavlja sistem neposredno na redovnu strujnu mreu i ne nudi filtriranje. Dodavanje ferorezonantnog transformatora u SPS daje mu dodatnu sposobnost podeavanja i zatite, zahvaljujui delovanju transformatora kao bafera. SPS ureaji bez ferorezonantnog transformatora jo uvek zahtevaju upotrebu mrenog filtra radi potpune zatite. SPS sistemi obino kotaju od par stotina do nekoliko hiljada dolara, u zavisnosti od kvaliteta i izlazne snage.
Neprekidna napajanja (UPS)

Moda najbolje sveobuhvatno reenje svakog problema sa napajanjem jeste obezbeivanje izvora napajanja koji predstavlja filter i koji ne moe da bude prekinut to je definicija neprekidnog napajanja. UPS-ovi su poznati kao ukljueni sistemi, zato to neprekidno rade i napajaju raunarske sisteme. Mnoga preduzea reklamiraju ferorezonantne SPS ureaje kao da su UPS ureaji, tako da mnogi sada koriste izraz pravi UPS da bi opisali pravi ukljueni sistem. Pravi UPS sistem konstruisan je umnogome na isti nain kao i SPS sistem; ipak, kako raunar uvek radi na baterije, nema prekidakog kola. Sa pravim UPS-om va sistem uvek radi na baterije. Pretvara napona pretvara jednosmernu struju napona 12 V u naizmeninu struju napona 220 V. U sutini, vi imate svoj sopstveni sistem napajanja koji stvara napon nezavisno od elektrine mree. Punja baterija ukljuen u elektrinu mreu odrava baterije napunjene u meri koja je jednaka ili vea od mere u kojoj se troi napajanje.
1008
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
Kada nestane naizmenina struja koja napaja punja baterija, pravi UPS nastavlja da radi bez poremeaja, zato to je izgubio samo mogunost za punjenje baterija. Kako je raunar inae ve radio na baterije, nema nikakvog prebacivanja i nikakvo prekidanje napajanja nije mogue. Baterije poinju da se prazne u meri u kojoj va sistem optereuje napajanje, to vam daje puno vremena (u zavisnosti od veliine baterija) da sprovedete pravilno zaustavljanje sistema raunara. Oslanjajui se na akumulatorske baterije odgovarajue veliine, UPS radi neprekidno, obezbeujui napajanje i spreavajui neprijatna iznenaenja. Kada se struja vrati u mreu, punja baterija poinje ponovo da puni baterije, opet bez prekidanja.
Napomena
UPS moe ponekad da nakupi previe punjenja i nedovoljno pranjenja. Kada se to desi, UPS isputa glasan zvuk alarma, upozoravajui vas da je pun. Jednostavno iskljuivanje ureaja iz izvora naizmenine struje, na odreeno vreme, moe da ga rastereti od vika punjenja (koje napaja va raunar) i izvue UPS iz prekoraenja. Mnogi SPS sistemi reklamiraju se kao da su pravi UPS sistemi. Meutim, ureaji se odaju preko svog vremena prebacivanja. Ako postoji podatak o vremenu prebacivanja, ureaj ne moe da bude pravi UPS, zato to se pravi UPS nikada ne prebacuje. Ipak, dobar SPS sa ferorezonantnim transformatorom moe praktino da ima isti uinak kao pravi UPS, ali po nioj ceni.
Napomena
Danas se mnogi UPS-ovi isporuuju sa kablom i softverom koji omoguava zatienom raunaru da se pravilno zaustavi po prijemu signala od UPS-a. Na taj nain, sistem moe da se zaustavi pravilno i kada je bez nadzora. Neki operativni sistemi, kao to je Windows NT, sadre sopstvene UPS programske komponente. Cena UPS-a zavisi neposredno od toga koliko dugo, posle nestanka mrene struje, on nastavlja da daje napajanje i koliko snage moe da obezbedi. Trebalo bi stoga da kupite UPS koji vam obezbeuje dovoljno snage za rad vaeg sistema i dopunskih ureaja i dovoljno vremena da zatvorite datoteke i omoguite pravilno zaustavljanje sistema. Ipak, ne zaboravite da runo izvedete postupak zaustavljanja sistema im nestane struje. Bie vam verovatno potreban monitor ukljuen u UPS i raunar. Uverite se da UPS koji kupujete moe da obezbedi dovoljno snage za sve ureaje koje morate prikljuiti na njega. Zahvaljujui skoro potpunom odvajanju od mrene struje, pravi UPS je neprevazien kao mreni filter i zatitnik od udara napona. Najboljim UPS sistemima dodat je ferorezonantni transformator, za jo veu sposobnost filtriranja i zatite napajanja. Ova vrsta UPS-a predstavlja najbolji oblik zatite napajanja koji se moe dobiti. Cena, meutim, ume da bude visoka. Da biste saznali koliku snagu zahteva va sistem, pogledajte UL nalepnicu na zadnjoj strani jedinice za napajanje. Na toj nalepnici navedena je najvea potronja snage u vatima ili, ponekad, samo u voltima i amperima. Ako su navedene samo vrednosti u voltima i amperima, pomnoite ih i dobiete snagu u vatima. Na primer, ako je u tehnikim podacima o sistemu navedeno da raunar moe da zahteva 110 V sa maksimalnom strujom 5 A, najvea snaga koju sistem moe da povue iznosi 550 W. Ova snaga vai za sistem sa svim popunjenim prikljucima, dve disk i jednom disketnom jedinicom drugim reima, za sistem proiren u najveoj moguoj meri. Sistem nikada ne bi smeo da troi vie snage od toga; ako ipak to uini, pregoree osigura od 5 A u napajanju. Ovakav sistem obino troi u proseku 300 W; ipak, sigurnosti radi, budite oprezni kada proraunavate snagu UPS-a i uzmite vrednost 550 W. Dodavanjem monitora koji troi 100 W, ukupan iznos se poveava na 650 W ili vie. Za rad dva potpuno optereena sistema,
RTC/NVRAM baterije (CMOS ipovi)
Poglavlje 21
1009
bie vam potreban UPS od 1100 W. Ne zaboravite dva monitora, koji troe svaki po 100 W. Prema tome, ukupan zbir iznosi 1300 W. UPS tolike ili vee snage kotae otprilike 500 do 700 $. Naalost, to je cena najvieg stepena zatite. Veina preduzea moe da opravda ovu vrstu troka samo za najvanije PC-je, kao to su mreni serveri.
Napomena
Najsnaniji UPS, koji se prodaje za korienje na uobiajenoj utinici od 15 A (struja u SAD), ima snagu oko 1400 W. Ako je snaga vea, osigura od 15 A moe da iskoi kada se baterije snano pune i kada pretvara napona vue najveu struju. Osim po ukupnoj raspoloivoj izlaznoj snazi (u vatima), UPS-ovi mogu meusobno da se razlikuju po nekoliko drugih pokazatelja. Dodavanjem ferorezonantnog transformatora poveavaju se sposobnosti ureaja kao filtra i bafera napajanja. Dobri ureaji takoe imaju pretvara koji daje izlaz u obliku pravog sinusnog talasa; jeftiniji ureaji mogu da stvaraju jedino pravougaoni talas. Pravougaoni talas samo je priblian sinusnom talasu sa naglim promenama napona gore-dole. Nagle promene pravougaonog signala nisu usaglaene sa nainom rada nekih jedinica za napajanje raunara. Uverite se da UPS koji kupujete proizvodi signal usaglaen sa vaom raunarskom opremom. Svaki ureaj ima podatak o tome koliko dugo moe da odri izlaz na propisanoj vrednosti. Ako vai sistemi troe manje od te propisane vrednosti, imaete neto dodatnog vremena.
Upozorenje
Budite paljivi! Veina UPS sistema nije projektovana za to da sedite i radite na raunaru satima bez struje. Projektovani su da obezbede napajanje samo za osnovne komponente i da ostanu u radu dovoljno dugo da se omogui pravilno zaustavljanje sistema. Platiete mnogo za ureaje koji obezbeuju napajanje na due od 15 minuta ili sl. Od neke take postaje isplativije kupiti generator, nego dalje ulagati u produavanje vremena rada UPS-a. Meu brojne isporuioce opreme za zatitu napajanja spadaju American Power Conversion (APC), Tripp Lite i Best Power. Ova preduzea prodaju razliite UPS-ove, SPS-ove, mrene filtere i zatitnike od udara napona.
Upozorenje
Ne prikljuujte laserski tampa na utinicu sa rezervnim napajanjem na bilo kom SPS ili UPS ureaju. Laserski tampa ima veliki elektrini um i veoma promenljivu potronju struje. Ovo moe da predstavlja veliko optereenje na pretvarau napona u SPS-u ili UPS-u. esto pretvara moe da otkae ili da otkrije preoptereenje i zaustavi se. U oba sluaja i va sistem gubi napajanje. tampai obino nisu kritini, jer ma ta da je tampano, moe opet da se odtampa. Ne prikljuujte ih na UPS, osim ako za to postoji jak poslovni razlog. Na nekim UPS-ovima i SPS-ovima postoje utinice koje su filtrirane, ali nemaju rezervno napajanje tj. ne troe struju iz baterija. U takve utinice moete slobodno da prikljuite tampae i druge dopunske ureaje.

Svi 16-bitni i vii sistemi imaju u sebi posebnu vrstu ipa koja u sebi objedinjuje asovnik realnog vremena (RTC Real Time Clock) sa najmanje 64 bajta (ukljuujui podatke asovnika) trajne radne memorije (NVRAM Non-Volatile RAM). Ovaj ip zvanino se naziva RTC/NVRAM ip, ali se esto oznaava i kao CMOS ip ili CMOS RAM, zato to se
1010
Poglavlje 21
Napajanje i kuita
proizvodi korienjem CMOS postupka (Complementary Metal Oxide Semiconductor komplementarni metal-oksidni poluprovodnik). CMOS ipovi poznati su po veoma niskoj potronji snage. Ovaj posebni RTC/NVRAM ip projektovan je da radi po nekoliko godina sa jednim punjenjem baterije. Prvi ip ove vrste koji je korien u IBM AT-u bio je ip Motorola 146818. Mada ipovi koji se danas koriste imaju razliite proizvoae i oznake, svi su projektovani da budu usaglaeni sa ovim prvim ipom Motorole. Ovi ipovi sadre asovnik realnog vremena. Njegova uloga je oigledna. asovnik omoguava softveru da ita datum i vreme. asovnik takoe odrava podatke o datumu i vremenu, ak i kada je napajanje sistema iskljueno ili je iskopano iz mrene utinice. NVRAM deo ipa ima drugu ulogu. On je projektovan da uva podatke o konfiguraciji sistema, ukljuujui veliinu ugraene memorije, vrste disketnih i disk jedinica i druge podatke. Neke od savremenijih matinih ploa koriste proirene NVRAM ipove sa 2 KB prostora (pa i vie) za uvanje ovih podataka. Ovo posebno vai za sisteme Plug-and-Play, kod kojih se ne uva samo konfiguracija matine ploe, ve i konfiguracije adapterskih kartica. Ovakav sistem moe da proita ove podatke svaki put kada ukljuite napajanje sistema. Dok je sistem iskljuen, ovi ipovi dobijaju napajanje od neke vrste baterija. Te baterije odravaju podatke u NVRAM-u i pokreu asovnik. Veina sistema koristi litijumske baterije, zato to su izuzetno dugotrajne, posebno pri maloj potronji koju ima tipini RTC/NVRAM ip. Veina veoma dobrih sistema koji se danas prodaju ima novu vrstu ipa sa ugraenom baterijom. Njih pravi vie preduzea, meu njima i Dallas Semiconductor i Benchmarq. Ovi ipovi se istiu po svom dugom veku. Pod uobiajenim okolnostima baterija e trajati 10 godina to je, naravno, due od radnog veka sistema. Ako va sistem koristi neki od modula Dallasa ili Benchmarqa, baterija i ip moraju da se zamene zajedno, zato to ine jednu celinu. Najee su moduli koji objedinjuju ip i bateriju utaknuti u podnoje na matinoj ploi, u sluaju da ih zbog nekog nedostatka treba ranije zameniti. Nove module moete dobiti neposredno od proizvoaa za 18 $ ili manje, to je esto manje od cene stare odvojene baterije. Neki sistemi uopte ne koriste baterije. Hewlett-Packard, na primer, stavlja poseban kondenzator u mnoge svoje sisteme, koji se automatski ponovo puni svaki put kada je sistem ukljuen u mrenu utinicu. Treba istai da sistem ne mora da radi da bi se kondenzator napunio; samo treba da je kabl utaknut u zidnu utinicu. Ako kabl nije utaknut, kondenzator e napajati RTC/NVRAM ip nedelju dana ili due. Ako kabl nije utaknut due vreme od toga, podaci u NVRAM-u bie izgubljeni. U tom sluaju, ovi sistemi mogu ponovo da uitaju podatke u NVRAM sa rezervne kopije koja je sauvana u posebnom flash ROM ipu na matinoj ploi. Jedini podaci koji e stvarno nedostajati kada ponovo ukljuite sistem bie datum i vreme i oni moraju da se unesu ponovo. Koristei kondenzator zajedno sa rezervnom kopijom NVRAM-a u flash ROM-u, ovi sistemi imaju veoma pouzdano reenje koje e veno trajati. Mnogi sistemi koriste samo obinu bateriju, koja moe da bude ili neposredno zalemljena na matinu plou ili uloena u leite baterije. Kod onih sistema sa zalemljenom baterijom najee postoji rezervno leite za bateriju na matinoj ploi, u koje moete da uloite drugu obinu bateriju, ako prva ikad otkae. U veini sluajeva nikada neete morati da zamenite bateriju na matinoj ploi, ak i kada bi se potpuno ispraznila. Obine baterije postoje u mnogim oblicima. Najbolje su litijumske, zato to traju od dve do pet godina ili vie. Video sam sisteme sa obinim alkalnim baterijama postavljenim u posebne drae; one su mnogo loije od litijumskih zato to otkazuju neuporedivo ee i ne traju tako dugo. Takoe, mogu biti sklone curenju, a ako baterija procuri na matinu plou, moe ozbiljno da je oteti. Osim razliitih vrsta baterija, ipovi mogu da zahtevaju nekoliko razliitih vrednosti napona. Baterije u PC-jima obino imaju 3,6 V, 4,5 V ili 6 V. Ako zamenjujete bateriju,
Poglavlje 21
1011
uverite se da je zamena istog napona kao i baterija koju ste izvadili iz sistema. Neke matine ploe mogu da koriste baterije nekoliko razliitih vrednosti napona. Koristite kratkospojnike ili prekidae da izaberete odgovarajue vrednosti. Ako vam se ini da matina ploa ima tu mogunost, pogledajte u uputstvo kako se ove vrednosti menjaju. Naravno, najlake to moete uiniti jeste da zamenite postojeu bateriju drugom iste vrste. U simptome koji ukazuju na to da e baterija uskoro da otkae spadaju, izmeu ostalih, obaveza da iznova podesite asovnik PC-ja svaki put kada zaustavite sistem (posebno posle njegovog premetanja) i zastoji tokom POST-a sistema izazvani oteanim prepoznavanjem ureaja. Ako budete imali ovakve neprilike, dobro bi bilo da zapiete parametre CMOS-a svog sistema i da zamenite bateriju to pre je mogue.
Upozorenje
Kada zamenjujete bateriju na PC-ju pazite da polovi budu ispravno okrenuti ili ete otetiti RTC/ NVRAM (CMOS) ip. Kako je na veini matinih ploa ip zalemljen, ovo moe biti skupa greka! Prikljuak za baterije na matinoj ploi i baterija obino su tako oblikovani da spreavaju obrnuto povezivanje. Raspored izvoda na ovom prikljuku trebalo bi da bude dat u priruniku za upotrebu vaeg sistema. Kada zamenjujete bateriju u veini sluajeva bie izgubljeni postojei podaci koji se uvaju u NVRAM-u. Ipak, ponekad e podaci ostati sauvani jo nekoliko minuta (posmatrao sam kako NVRAM uva podatke bez napajanja sat vremena ili due). Ako brzo zamenite baterije, podaci u NVRAM-u moda e ostati sauvani. Radi svake sigurnosti preporuuje se da zabeleite sve podatke o podeavanju sistema, koje je program za podeavanje smestio u NVRAM. U veini sluajeva trebalo bi da pokrenete program za podeavanje BIOS-a i da iskopirate ili odtampate sve sadraje ekrana koji pokazuju razliite parametre. Neki programi za podeavanje nude mogunost da podatke iz NVRAM-a snimite u datoteku radi kasnijeg obnavljanja, ako bude potrebno.
Savet
Ako je BIOS vaeg sistema zatien lozinkom i ako zaboravite lozinku, jedan od moguih naina da zaobiete ovu prepreku jeste vaenje bateriju na nekoliko minuta i zatim njeno vraanje. Ovo e izazvati prepodeavanje BIOS-a na podrazumevane vrednosti i otkloniti zatitnu lozinku. Posle zamene baterije ukljuite napajanje raunara i iskoristite program za podeavanje BIOS-a da proverite datum i vreme, kao i druge podatke koji su se nalazili u NVRAM-u.
2 2
tampai i skeneri
U OVOM POGLAVLJU
Razvoj tehnologije tampanja i skeniranja Tehnologija tampaa Kako radi tampa tampa u boji Izbor tampaa Instalacija podrke za tampa Zatitno odravanje Uobiajeni problemi pri tampanju Skeneri Reavanje problema sa skenerima
POGLAVLJE 22
1014
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Razvoj tehnologije tampanja i skeniranja

Mogunost stvaranja odtampanog dokumenta predstavlja osnovnu funkciju PC-ja, tako da tampai, pored modema, postaju neophodni pomoni ureaji. Meutim, to ne znai da je svakom PC-ju neophodan sopstveni tampa. Jedan od osnovnih razloga za razvoj lokalnih mrea u poslovnom svetu bila je mogunost da vie korisnika zajedniki koristi tampae. Skeneri, nekada posebni ureaji koji su se jedino mogli nai u odeljenjima za dizajn velikih kompanija, na slian nain pronali su svoj put do stolova u preduzeima i kunim kancelarijama (SOHO). Kako su njihova upotreba, osobine, pa i najei interfejs (paralelni), potpuno usklaeni sa onima kod tampaa, i skeneri e biti razmatrani u ovom poglavlju. Zahvaljujui delimino tritu mrea postoji veliki broj raznolikih tampaa razliitih svojstava i brzina. U ovom poglavlju razmotreni su najbitniji pojmovi svih tehnologija za tampae, osnovne vrste raspoloivih tampaa te naini ugradnje i otkrivanja greaka u vezi sa tampaem u PC sistemu.
Tehnologija tampaa
Tri osnovne vrste tehnologija za tampae koriste se uz PC-je i one se raspoznaju po nainu stvaranja otiska na papiru. To su:
s
Laserska Laserski tampai prave pomou laserskog zraka elektrostatiku sliku itave strane na fotoosetljivom dobou. Kada se izuzetno fini obojeni prah, toner, nanese na dobo on prianja samo na naelektrisane oblasti koje odgovaraju slovima ili slikama na stranici. Dobo se okree i pri tome pritiska list hartije, tako da se toner prenosi na stranicu i stvara otisak. To je u osnovi isti postupak koji primenjuju aparati za kopiranje. Mlaznina tampai sa mlaznicama, kao to se vidi iz njihovog imena, imaju majune mlaznice koje raspruju jonizovano mastilo na stranicu. Namagnetisane ploe usmeravaju mastilo na stranicu prema odgovarajuem uzorku, pa obrazuju slova i slike. Matrina Matrini tampai koriste niz iglica na zaobljenim glavama da bi pritisnuli traku natopljenu mastilom na stranicu. Iglice su rasporeene unutar pravougaone mree (koja se naziva matrica); razliite kombinacije iglica obrazuju razliite znake i slike.
Napomena
etvrta vrsta, sa lepezom sa slovima (engl. daisywheel), stvarala je potpuno formirane znake (slino pisaim mainama) i bila veoma popularna u pravnim slubama u poetku korienja PC-ja, ali je kasnije zamenjena laserskim tampaima. Uopteno govorei, laserski tampai obezbeuju najbolji otisak. Odmah za njima slede tampai sa mlaznicama, dok su matrini tampai na udaljenom treem mestu. Kao to je sluaj i sa veim delom raunarske opreme, cena tampaa je znaajno pala poslednjih godina, pa su nekad nedostupni laserski tampai postali dostupni skoro svim korisnicima. Matrini tampai ostali su u znaajnoj meri vezani za poslovnu primenu koja zahteva neprekidno tampanje obrazaca sa vie strana. tampai sa mlaznicama nali su svoje mesto kao ureaji za tampanje u kunim kancelarijama (engl. small office-home office, SOHO) zbog svojih mogunosti za kvalitetno tampanje (u emu se mogu porediti sa jeftinijim laserskim tampaima), mogunosti za tampanje u boji, zbog svoje viestranosti i zbog toga to su ukljueni u mnoge kombinovane tampa-skener-faks jedinice. Osim za ove posebne namene, laserski tampai su bolji i od onih sa mlaznicama i od matrinih tampaa gotovo u svakom pogledu. Isti osnovni izrazi koriste se za opisivanje
Tehnologija tampaa
Poglavlje 22
1015
svojstava i sposobnosti veine tampaa. U narednim odeljcima razmatraju se neke od tih tehnologija, kako (ili da li) se mogu primeniti na razliite vrste tampaa, kao to se razmatra i ono to bi trebalo imati na umu prilikom kupovine tampaa.
Rezolucija tampanja
Izraz rezolucija koristi se da bi se opisala otrina i istoa otiska. Sve ove tehnologije tampanja stvaraju slike tako to na odreenoj strani postavljaju serije taaka. Veliina i broj tih taaka odreuju rezoluciju tampaa i svojstva otiska. Ukoliko, na primer, pogledate stranicu teksta napravljenu matrinim tampaem niske rezolucije, jasno ete golim okom uoiti uzorak takica koje obrazuju pojedinane znake. Ovo otuda to su take prilino velike i to su sve iste veliine. Meutim, na otisku laserskog tampaa visoke rezolucije znaci su naizgled popunjeni, poto su take znatno manje, a esto i razliitih veliina. Rezolucija tampanja obino se meri u takama po inu (engl. dots per inch, dpi). Mera se odnosi na broj posebnih taaka koje tampa stvara na pravoj liniji duine jedan in. Veina tampaa ostvaruje istu rezoluciju i po horizontali i po vertikali, tako da se oznaka kao to je 300 dpi odnosi na 300 x 300 taaka po jednom kvadratnom inu. Prema tome, tampa sa 300 dpi moe odtampati 90.000 taaka na povrini od jednog kvadratnog ina. Meutim, postoje i tampai sa razliitim rezolucijama po pravcima, na primer 600 x 1200 dpi, to znai da tampa moe da napravi 720.000 taaka na jednom kvadratnom inu. Vano je uoiti da je rezolucija tampane strane daleko via od one na tipinom PC monitoru. Izraz rezolucija takoe se koristi za odreivanje vrednosti video prikaza za PCje, obino izraene brojem piksela, na primer, 640 x 480 ili 800 x 600. Meutim, prema standardima za tampu, uobiajeni video prikaz za PC ima rezoluciju od svega 5080 dpi. Ako izmerite stvarnu visinu i irinu neke slike na ekranu i uporedite je sa merama slike u pikselima, moete utvrditi tanu vrednost dpi prikaza. Iz svega ovoga proizlazi da tvrdnje proizvoaa softvera i hardvera kako je ono to vidite ujedno i ono to ete dobiti na izlazu, vae samo u najgrubljem smislu. Svi tampai, osim onih sa najniom rezolucijom, u stanju su da proizvedu daleko bolji otisak od onoga to vidite na ekranu. Broj od 90.000 taaka po kvadratnom inu moe delovati kao izuzetno velika koliina detalja, ali pri 300 dpi tampani znaci mogu imati uoljivo nazubljene dijagonalne linije. Postoje dva naina da se pobolja otisak i otklone nazubljene ivice. Jedan je poveanje rezolucije. Dananji laserski tampai obino rade sa najmanje 300 dpi, veina koristi 600 dpi, dok najnoviji modeli mogu da dostignu i 1.200 dpi. Za razliku od ovoga, komercijalna ofset tampa (koriena, na primer, prilikom tampanja ove knjige) obino se kree u opsegu od 1.200 do 2.400. Rezolucija od 600 dpi dovoljna je sama po sebi da ukloni upadljiva nazubljenja sa otiska. Sledea prednost poveane rezolucije jeste efekat koji ona ima pri reprodukciji fotografija. Vie rezolucije omoguavaju laserskim tampaima, a posebno tampaima sa mlaznicama, da ostvare detaljniji otisak sa finijim zrnom. Najnoviji fotorealistini tampai sa mlaznicama kombinuju visoku rezoluciju (600 dpi i vie) sa manjim kapljicama mastila i posebnim tehnikama za tampanje otisaka koji se, gledano izbliza, po kvalitetu mogu uporeivati sa snimcima. Laserski tampai sa rezolucijom od 600 dpi i vie takoe postiu bolju reprodukciju fotografija, ali na potpuno drugaiji nain. Via rezolucija im omoguava da koriste manje take za simuliranje polutonova, zahvaljujui emu proizvode foto-otiske boljeg kvaliteta.
Poboljanje rezolucije
Otisak je mogue poboljati i bez poveanja rezolucije pomou promenljive veliine taaka. Taj postupak nastao je u kompaniji Hewlett Packard i naziva se RET (engl. Resolution Enhancement Technology, tehnologija poveavanja rezolucije). RET koristi manje take za popunjavanje nazubljenih ivica koje prave vee take.
1016
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Poto su take veoma male, golim okom se stie utisak da je na otisku otra dijagonalna linija. Ostali proizvoai su razvili sopstvene verzije ove zamisli, koristei pri tom druge nazive, kao to je poboljavanje ivica. Ova vrsta poboljavanja mogua je jedino kod laserskih tampaa i tampaa sa mlaznicama. Poto matrini tampai stvaraju otiske tako to iglicama pritisnu stranicu (kroz traku natopljenu mastilom), nije mogua primena taaka razliite veliine.
Interpolacija
Postoje mnogi tampai koji proizvode otisak vie rezolucije postupkom poznatim pod nazivom interpolacija. Rezolucija tampaa ne odnosi se samo na veliinu taaka koje moe da ostvari neki laserski tampa ili tampa sa mlaznicama u fizikom smislu; slika vie rezolucije podrazumeva da tampa mora da obradi vie podataka. tampa sa 600 dpi mora da obradi i do 360.000 taaka po kvadratnom inu, dok tampa sa 300 dpi koristi svega 90.000 taaka. Slika vie rezolucije, stoga, zahteva etiri puta vie memorije od iste sa najniom i daleko vie vremena za obradu. Neki tampai su napravljeni tako da mogu fiziki da tampaju u vioj rezoluciji, a da pri tome ne zahtevaju dodatnu memoriju i snagu za obradu. Prema tome, taj tampa moe obraditi neku sliku sa 600 dpi, a zatim interpolirati rezultate (ili im promeniti razmeru) zakljuno sa 1200 dpi. Iako je interpolirana slika od 1200 dpi bolja nego ona od 600 dpi bez interpolacije, tampa koji zaista radi sa rezolucijom od 1200 dpi ostvarie uoljivo bolji otisak od onog sa interpoliranih 1200 dpi, ali e biti i znaajno skuplji. Kada uporeujete tampae veoma je vano proveriti da li je rezolucija koju je proizvoa naveo interpolirana.
Kvalitet papira
Laserski tampai proizvode otiske tako to toner vezuju za papir; za razliku od njih tampai sa mlaznicom postavljaju mastilo na papir. I dok su brojni papiri opte namene sasvim prikladni za laserske tampae i aparate za kopiranje, za tampae sa mlaznicama vai pravilo da e stvarna rezolucija tampe biti smanjena ukoliko se za njih ne koristi pravi papir. Ovo zato to papir za tampae sa mlaznicama treba da bude glai od papira za lasersku tampu, odnosno papira za kopiranje, i da omogui brzo suenje mastila. Sa papira koji nema ove osobine otpadaju vlakna i to utie da se mastilo razliva, to izaziva zamuen izgled kada se tampa na tampau sa mlaznicama. Fotorealistino tampanje, pri rezolucijama iznad 720 dpi, zahteva korienje papira fotografskog kvaliteta, koji je teak, veoma gladak i brzo se sui. Brojna razoarenja korisnika u kvalitet mlaznine tampe posledica su upravo pogrenog izbora papira.
Kvalitet matrine tampe

Matrini tampai razlikuju se od laserskih tampaa i tampaa sa mlaznicama po nekoliko osnova. Najvanije je da matrini tampai ne obrauju sadraj itave stranice, kao laserski tampai ili tampai sa mlaznicama, nego obrauju nizove znakova. Rezolucija tampanja kod matrinih tampaa ne zasniva se na njihovoj memoriji ili mogunostima obrade, ve na mehanikim mogunostima. Mrea taaka, koju matrini tampa koristi za izradu znakova, nije skup podataka rasporeenih u memoriji ili uzorak na fotoosetljivom valjku; umesto toga, mreu obrazuje skup metalnih iglica koje se fiziki utiskuju u stranicu u razliitim slogovima. Rezolucija ovih tampaa je prema tome odreena svojstvima njegovih iglica, kojih obino ima 9 ili 24. Poto za izradu znakova iste veliine 24-pinski tampai koriste vei broj iglica, one su manje od onih koje koriste 9-pinski tampai, a manje su i take koje oni prave. Kao kod drugih vrsta tampaa, takice manje veliine daju manje nazubljene znake i bolji opti izgled dokumenta. Meutim, postupci kao to su poveavanje rezolucije ili interpolacija ne mogu se primeniti na takastu matrinu tehnologiju, tako da je podatak o rezoluciji takvog tampaa manje znaajan. Osim to moete proveriti da li je
Tehnologija tampaa
Poglavlje 22
1017
u pitanju 9-pinski ili 24-pinski tampa, neete videti razlike u kvalitetu tampe koje bi bile rezultat tehnologije primenjene na rezolucije tampanja.
Napomena
Proizvoai obino opisuju matrine 24-pinske tampae kao tampae koji ostvaruju izlaz sa kvalitetom koji je priblian pismu. U bukvalnom smislu, pretpostavljam da je ovo tano, jer je otisak koji ovi tampai ostvaruju blizak (ali ne u potpunosti) onome to biste eleli da poaljete u privatnom pismu. Matrini tampai i dalje imaju svoje mesto u profesionalnoj upotrebi kao to je tampanje viestrukih obrazaca i kopija, ali kada na red doe poslovna prepiska ili drugi opti poslovni dokumenti, njima nedostaje rezolucija koja je neophodna da bi se ostvario proizvod profesionalnog izgleda. Dok su svi matrini tampai podloni oteenju glave za tampanje (pinovi su zapravo iglice od fine ice), 24-pinski tampai su posebno osetljivi na pogreno postavljanje proreza na glavi ili na istroenu traku. Ovi problemi mogu da dovedu do lomljenja izuzetno finih ica, to kao posledicu ima prekide u tampi. Prilikom procenjivanja sposobnosti matrinih tampaa za dugotrajno tampanje proverite koliki su oekivani trokovi zamene, odnosno popravke glave za tampanje.
Jezici za opis strane (PDL)

I laserski i tampai sa mlaznicama poznati su kao tampai strana, poto itavu stranu sklapaju u memoriji pre nego to je prenesu na papir. Ovo je potpuno suprotno od matrinih tampaa, koji se zasnivaju na tampanju pojedinih znakova. Kada PC komunicira sa tampaem strane, on to ini pomou posebnog jezika koji se naziva jezik za opis strane (engl. page description language, PDL). PDL je, jednostavno reeno, nain za kodiranje svih svojstava tampanog dokumenta u niz podataka koji se moe preneti tampau. Poto PDL kd stigne na tampa, interni firmver tampaa prevodi kd u uzorak taaka koji se tampa na stranici. Trenutno se koriste dva PDL-a, koji su postali de facto standardi u raunarskoj industriji: PCL i PostScript. Ovi jezici bie objanjeni u narednim odeljcima. tampai koji ne podravaju PDL koriste iskone komande (engl. escape commands) da bi iskoristili sopstvene mogunosti i u spoju sa standardnim ASCII tekstom za sadrinu uobliili dokument (proitajte odeljak Iskoni kodovi, kasnije u ovom poglavlju). Upravljaki program za tampa, koji se nalazi na vaem PC-ju, odgovoran je za stvaranje izlaza za tampanje koji prihvata tampa, bilo da koristi iskone kodove bilo PDL. Bez obzira na izvor dokumenta koji tampate i oblik u kojem se on uva, podaci moraju biti prevedeni u niz PDL podataka, ili u niz ASCII teksta sa iskonim kodovima, da bi tampanje bilo mogue.
PCL (jezik za kontrolu tampaa)

PCL je jezik za opis strane koji je 80-ih godina razvio Hewlett Packard za korienje na svojim tampaima. Kao posledica prevlasti HP-a na tritu tampaa, PCL je postao standard koji su podraavali mnogi nezavisni proizvoai tampaa. Osim teksta koji se tampa, PCL se preteno sastoji od komandi koje su projektovane tako da iskoriste razliite osobine i mogunosti odreenog tampaa. Ove komande spadaju u neku od sledee etiri kategorije:
s s
Kontrolni kodovi Standardni ASCII kodovi koji predstavljaju funkciju umesto znaka, kao to je Carriage Return (CR), Form Feed (FF) i Line Feed (LF). PCL komande U osnovi isto to i iskone komande koje koriste matrini tampai. Ove komande obuhvataju glavninu kontrolnog kda PCL datoteke i ukljuuju parametre svojstvene odreenom tampau koji odgovaraju parametrima dokumenta, kao to su formatiranje strane ili izbor fontova.
1018
s
Poglavlje 22
tampai i skeneri
HP-GL/2 (Hewlett Packard Graphics Language) komande Komande posebno namenjene za tampanje vektorske grafike kao dela sloenog dokumenta. Jedna HP-GL/2 komanda sastoji se od dva slova koja mogu biti praena sa jednim ili vie parametara koji odreuju kako tampa treba da obradi komandu. PJL komande Omoguavaju dvosmernu vezu tampaa i PC-ja, razmenu obavetenja o stanju poslova za tampanje i prepoznavanju tampaa, odreivanje PDL-a koji bi tampa trebalo da koristi za odreeni posao tampanja, kao i druge zadatke sa kontrolnog panela tampaa. PJL komande su ograniene na kontrolu posla tampanja i ne utiu na tampanje pojedinanih dokumenata.
PCL se tokom godina razvijao pratei poboljanja mogunosti tampaa. PCL verzije 1 i 2, koje su koristili Hewlett Packardovi inkdet tampai i tampai sa udarnom glavom s poetka osamdesetih godina, ne mogu se smatrati potpunim jezicima za opis strane. Prvi laserski tampa, koji je stvoren 1984. godine, koristio je PCL 3, dok najnoviji modeli koriste PCL 6. U tabeli 14.1 date su razliite verzije PCL, glavna poboljanja ostvarena u toj verziji kao i HP laserski tampai koji je koriste.
Tabela 22.1
Verzija PCL 3 PCL 4
PCL (Hewlett Packard Printer Control Languages) verzije

Modeli Poboljanja LaserJet LaserJet Plus Formatiranje cele strane; vektorska grafika LaserJet Series II Dodatni oblici tampanih znakova; makroi sa mogunou uitavanja; podrka za vee bitmapirane fontove i grafiku Komprimovani bitmapirani fontovi; slike Oblici tampanih znakova sa mogunou promene razmere; konturni fontovi; (vektorska) grafika Podrka za 600 dpi; dvosmerna veza izmeu tampaa i PC-ja; dodatni fontovi za Microsoft Windows
Datum maj 1984 novembar 1985
PCL 4e PCL 5
septembar 1989 mart 1990
LaserJet IIP, raster IIP Plus LaserJet III, IIID, IIIP, IIIsi, HP-GL/2 LaserJet 4, 4M, 4L, 4ML, 4P, 4MP, 4 Plus, 4M Plus, 5P, 5 MP, 5L, 5L-FS, 5Lxtra, 6L, 6Lxi, 6Lse, 6P, 6MP, 6Psi, 6Pse Color LaserJet, Color LaserJet 5, 5M LaserJet 5, 5se, LaserJet 6, 6Pse, 6Psi, 6MP LaserJet 6P, 6MP
PCL 5e
oktobar 1992
PCL 5C
oktobar 1994
Proirenje boja
PCL 6
april 1996
Bre tampanje grafike i povratak u program
PCL XL
1996
Napredne grafike komande, tampanje vie stranica na jednom listu papira, vodeni ig, datoteke manje veliine
Iako je PCL u potpunosti razvila kompanija Hewlett Packard (PCL je u njenom vlasnitvu), dugogodinja dominacija na tritu tampaa ove kompanije nametnula je PCL kao de facto standard. Mnogi drugi proizvoai tampaa, koji koriste PCL, reklamiraju svoje svoje tampae kao potpuno kompatibilne sa odreenim Hewlett Packardovim modelom.
Tehnologija tampaa
Poglavlje 22
1019
Napomena
Veina HP tampaa sa mlaznicama koristi ogoljene verzije PCL-a; pogledajte dokumentaciju za odreeni tampa da biste utvrdili koje osobine PCL-a on podrava.
PostScript
PostScript je jezik za opis strane koji je razvila kompanija Adobe i koji je prvi put primenjen 1985. godine na tampau Apple LaserWriter. Od samog poetka PostScript je imao svojstva kao to su podrka za promenu razmere tampanih znakova i podrka vektorske grafike, koje su PCL-u pridodate nekoliko godina kasnije. Upravo iz tog razloga PostScript je brzo postao industrijski standard za stono izdavatvo i grafike poslove, a i dalje opstaje na toj poziciji. Mnogobrojni proizvoai tampaa obezbedili su od Adobea licencu za jezik Postscript, ukljuujui i one koji prave fotoosvetljivae visoke rezolucije koji se koriste za pripremu ofset tampe pri tampanju novina, magazina i knjiga. PostScript ne koristi iskone kodove kao PCL; on vie podsea na standardni jezik za programiranje. PostScript je odreen kao objektno orijentisani jezik, poto PC alje slike tampau kao geometrijske objekte, a ne kao bitmape. Ovo praktino znai da, za izradu otiska pomou odreenog fonta, upravljaki program tampaa odreuje oblik fonta i tanu veliinu. Oblik fonta predstavlja obrazac za izradu znakova u tom fontu u svim veliinama. tampa zapravo stvara slike znakova na osnovu njihovih obrisa, umesto da poziva snimljene bitmape svakog znaka u raznim veliinama. Ovakva vrsta slika koja se posebno stvara za korienje na odreenoj strani naziva se vektorskom grafikom i predstavlja suprotnost bitmapiranoj grafici, koja se u tampau pojavljuje kao potpuno oblikovan uzorak taaka. PCL nije imao mogunost tampanja otisaka sa promenom razmere sve do verzije 5, koja se pojavila 1990. godine. Prilikom tampanja fontova obrisi pojednostavljuju proces tampanja tako to omoguavaju tampaima da imaju vie ugraenih fontova koji mogu biti odtampani u bili kojoj veliini. Bitmapirani fontovi se, sa druge strane, obino moraju proslediti tampau sa PC-ja. to se slika tie, razlika izmeu vektorskog objekta i bitmape uoljiva je na otisku. Budui da je vektorska slika ostvarena zapravo unutar tampaa, njen izgled se zasniva na mogunostima tampaa. tampanjem vektorske slike na tampau sa 600 dpi ostvaruje se daleko bolji rezultat nego pri tampanju iste slike na tampau sa 300 dpi. Sa druge strane, bitmapirana slika dae isti otisak na oba tampaa. U poetku, izmene jezika PostScript bile su posledica unapreivanja mogunosti Apple laserskih tampaa, na kojima je prvenstveno korien. Te sitne izmene vremenom su postale dovoljno brojne, pa je Adobe 1992. godine razvio novu osnovnu verziju za taj jezik, pod nazivom PostScript Level 2. Razvoj je nastavljen i 1997. godine pojavio se PostScript 3. Ova unapreenja poboljala su brzinu i svojstva PostScript tampaa i omoguila njihove fizike izmene, kao to su poveanje memorije i koliine papira, ali nisu uvela nove revolucionarne osobine na nain na koji je to uraeno kroz izmene PCL-a. Najznaajnija svojstva PostScripta nisu se menjala od samog poetka, a naredne revizije jezika zadrale su kompatibilnost sa prethodnim. Dopunske informacije o standardu PostScript, o opcionim karakteristikama i korienju potraite na Adobeovoj Web lokaciji.
Napomena
Za korisnike koji ele da dodaju novu grafiku snagu PostScripta postojeem tampau, a nemaju mogunosti za hardversku nadgradnju, postoje mnogi RIP (engl. Raster Image Processing) programi koji omoguavaju obradu slika u PostScriptu na uobiajenim kunim i kancelarijskim laserskim tampaima i tampaima sa mlaznicama. Namena ovih programa je dvostruka: oni poboljavaju tampani izlaz i omoguavaju korisnicima sa jeftinim laserskim tampaima i tampaima sa mlaznicama, monohromatskim ili u boji, da koriste svoje tampae kao pouzdane ureaje za prethodni
1020
Poglavlje 22
tampai i skeneri
prikaz pri pripremi PostScript datoteka za tampanje na vrhunskoj maini. Jedan od vodeih pristupanih RIP-ova, koji podrava veinu laserskih i tampaa sa mlaznicama, jeste Zenographicov SuperPrint, sada u verziji 5. Vie informacija moete pronai na Zenographicovoj Web lokaciji.
PDL podrka
Prilikom procenjivanja tampaa odluka o tome koji bi PDL trebalo koristiti prvenstveno treba da se zasniva na vaem odnosu sa ostalim zainteresovanim stranama, njihovim dokumentima i tampaima. Danas se PCL i PostScript mogu uporeivati po svojim mogunostima (mada to nije bio uvek sluaj), tako da koristei bilo koji od ova dva jezika moete ostvariti odline otiske. Meutim, ako planirate proizvodnju dokumenata koje treba proslediti dalje, na primer studiju za pripremu tampe, najtoplije se preporuuje upotreba PostScripta poto u svetu profesionalne grafike, tampe i izdavatva on predstavlja preovlaujui standard. Takoe, moete pristupati dokumentima na Internetu i drugim lokacijama koji su u PostScript formatu. Ve dugo vremena izlazna PostScript datoteka predstavlja najzahvalniji format za isporuku dokumenta sa grafikim sadrajem, nezavisno od platforme na kojoj se koristi. Na primer, tehnike pojedinosti TCP/IP mrenih protokola slobodno se preuzimaju sa Interneta u obliku ASCII teksta. Meutim, neki od tih dokumenata sadre dijagrame i drugu grafiku koja ne moe da se predstavi kao ASCII, pa su izdati u PostScript formatu. Svaki korisnik sa PostScript tampaem, bez obzira na platformu za obradu, moe jednostavno kopirati odreenu datoteku na tampa i napraviti tampanu kopiju dokumenta koja sadri svu grafiku i fontove koji se nalaze u originalu. Mada je izdavanje prostih PostScript datoteka sve rea pojava danas kada su dostupni formati koji ne zavise od platforme, kao to je Adobe Acrobat, to je i dalje dovoljno dobar razlog da se obezbedi PostScript tampa. I PCL i PostScript javljaju se u velikom broju tampaa. Macintoshova platforma za tampu projektovana je u PostScriptu, koji predstavlja standardnu opremu svih laserskih tampaa kompanije Apple. Naravno, poto je Hewlet-Packard razvio PCL standard, svi njihovi tampai po pravilu koriste taj PDL. Meutim, veina HP laserskih tampaa moe se nabaviti i u verziji sa PostScriptom. Pored toga, veina HP laserskih tampaa moe da prihvati posebne dodatne module koji obezbeuju PostScript podrku za taj tampa. Veoma mali broj modela tampaa sa mlaznicama poseduje PostScript interpreter, a i oni su obino B veliine (papir 11 x 17 ina) ili jo vei ureaji koji se koriste u poslovima pripreme za tampu umetnike grafike.
Napomena
Razliiti HP tampai koriste razliite nivoe PCL-a. Takoe, trebalo bi da znate da tampai koji inae koriste PCL istoga nivoa mogu da se razlikuju po ugraenim PCL komandama. Detalje o korienju PCL na HP-ovim modelima moete pronai na HP-ovoj Web lokaciji. Mnogobrojni proizvoai za svoje tampae koriste PCL ili PostScript (ili oba), bilo kao licence HP-a ili Adobea, bilo kao emulacije napravljene za sopstvene potrebe. Pitanje da li odreeni tampa ima prave licencirane verzije svojih PDL-a moe biti izuzetno znaajno. Postoje brojni primeri u istoriji PDL-a da su neautorizovane ili loe napisane verzije PCLa i PostScripta javnosti predstavljane kao originali. Sredinom osamdesetih godina izraz LaserJet Plus Emulation skoro da je dobio znaenje kakvo je izraz Hayes compatible imao za modeme. Veina emulacija PCL-a (obino verzije 5) koje danas koriste drugi proizvoai tampaa veoma su dobre, ali je PostScript kao daleko sloeniji jezik ujedno i daleko tei za podraavanje. Jo uvek se mogu sresti izvesne razlike izmeu neke emulacije PDL-a i originala, a te razlike se lepo vide na otiscima.
Tehnologija tampaa
Poglavlje 22
1021
I ovde opet uslovi za primenu emulacija PDL-a veoma mnogo zavise od vae saradnje sa ostalim korisnicima. Ukoliko posedujete tampa sa neautorizovanom verzijom PostScripta i upravljaki program tampaa koji tano upravlja drugaije opisanim firmverom tampaa, to to se jezik ne uklapa sasvim tano u Adobe propise nee biti od velikog znaaja. Ako pak aljete PostScript izlaz u studio gde treba da se odtampa na maini za osvetljavanje filma, postojei raskoraci izmeu lanog PostScripta i i originala mogu da naprave velike razlike. Uvek kada je to mogue, preporuuje se da obezbedite tampa koji koristi izvorni PDL sa licencom proizvoaa. Kao minimum preporuuje se PCL 5 ili PostScript Level 2. Mnogi tampai podravaju i PCL i PostScript, tako da bi trebalo da proverite kako tampa izlazi na kraj sa sloenim poslovima koji koriste razliite PDL-e. Najbolji tampai prepoznaju PDL svakog posla kada taj posao stigne na tampa i automatski se prebacuju na odgovarajui jezik. Ukoliko tampa nema ovu mogunost, moraete da aljete komandu za promenu reima rada uz svaki posao za tampanje. Za korisnika na samostalnom sistemu to ne predstavlja tekou, ali kada je tampa prikljuen na mreu teko je sa sigurnou odrediti redosled tampanja poslova, osim ako neko neprestano ne nadgleda redosled tampanja, dok je rune promene naina rada veoma teko organizovati.
Iskoni kodovi
Svi laserski tampai i veina tampaa sa mlaznicama praktino podravaju bar jedan jezik za opis strane, to sa nekim tampaima nije sluaj (posebno matrinim), pa u tom sluaju upravljaki program tampaa obino komunicira sa tampaem preko nizova iskonih kodova. Slino prethodno objanjenim PCL komandama, iskoni kodovi predstavljaju nizove komandi koje se koriste za primenu mogunosti odreenog tampaa. Iskoni kodovi se nazivaju tako poto se ASCII znak Escape koristi kao prvi znak u tom kodu, kako bi se naglasilo tampau da je ono to sledi kd instrukcije, a ne niz teksta koji se tampa. (U ASCII kodu znak Escape ima decimalnu vrednost 27, heksadecimalnu 1B, a odgovarajui taster na tastaturi obeleen je oznakom Esc koja se nalazi na poetku ovakve komande tampau, prikazane u pisanom obliku prim. rec.) U zavisnosti od svojstava, na matrinom tampau mogue je izabrati razliite rezolucije, fontove i brzine. Upravljaki program za tampa, koji je instaliran na vaem PC-ju, projektovan je tako da generie odgovarajue iskone kodove zasnovane na mogunostima koje birate u programu u kojem pripremate dokument i na nainu kako ste podesili podesili sam upravljaki program. Ukoliko upravljaki program tampaa ne moe da generie kodove koje elite, postoji mogunost da odreeni font i njegovu veliinu kao i druge parametre za itav dokument podesite preko kontrolnog panela tampaa ili kontrolnog softvera. Iskoni kodovi nisu standardizovani u meri u kojoj su to PDL-ovi; razni tampai koriste razliite kodove za istu funkciju. Epson je, na primer, dugo vremena bio vodei na tritu u industriji matrinih tampaa, pa su njihove iskone kodove prihvatili i drugi proizvoai, ali prihvaenost tih kodova nije bila tolika da bi se oni mogli nazvati industrijskim standardom. Epsonovi standardi za iskoni kd jesu ESC/P, za starije matrine tampae, i ESC/P2, za novije matrine tampae i veinu modela tampaa sa mlaznicama. ESC/P je bila originalna Epsonova verzija koja nije podravala ugraene fontove promenljive veliine. ESC/ P2 podrava ugraene tipove slova promenljive veliine, koji se mogu nai u novijim matrinim tampaima i tampaima sa mlaznicama, i dobro radi pod Windowsom 3.x i 9.x.
GDI zasnovan na matinom raunaru

Neki matrini tampai i tampai sa mlaznicama ne koriste ni jedan klasini PDL (PostScript ili HP-PCL), ve za obradu odreene strane za tampanje koriste raunar. Ovakvi tampai se nazivaju tampaima zasnovanim na matinom raunaru (engl. host-based). Neka
1022
Poglavlje 22
tampai i skeneri
reenja u tampi zasnovanoj na matinom raunaru obuhvataju tampae koji koriste Windows GDI (engl. graphic device interface) softversku mainu za uobliavanje strane (GDI tampai) i Hewlet-Packardovu liniju PPA (Printing Performance Archtecture) tampaa. Teorijski, ovi tampai imaju izvesne prednosti:
s s
Niska cena. Poto je raunar ve obradio odreenu stranu, nije potrebno da tampa sadri PDL, to smanjuje cenu tampaa. Bri raunar znai bre tampanje. Poto se vei deo posla tampanja obavlja na matinom raunaru, ubrzavanje raunara dodavanjem RAM-a, poveavanjem brzine procesora ili korienjem dvosmernih prikljuaka za tampa IEEE-1284 (EPP/ECP prikljuci i kablovi) moe da unapredi brzinu tampanja. U testovima koje je 1996. godine izvrio PC Magazine, poboljanja su se kretala od skromnih 5 posto pa do 87 posto, pri emu je mnogo vei napredak postignut prilikom tampanju sloenih slika, nego u poslovima tampanja obinog teksta. Prilagodljiva arhitektura sa PPA. Helwet-Packardov PPA, u zavisnosti od tampaa, moe praktino sve funkcije tampaa da obavi na raunaru (iz ekonomskih razloga) ili da prebaci neke aktivnosti na tampa (zbog performansi).
Uz ove prednosti, tampanje zasnovano na matinom raunaru ima i nekoliko bitnih nedostataka:
s
Bez direktne veze nema tampanja. tampai zasnovani na matinom raunaru moraju biti sa njim direktno povezani, jer ovi tampai u postupku tampanja jedino proizvode zavrni otisak. Ovaj nedostatak se uoava kada u novoj kunoj mrei ili mrei u preduzeu vie ne moete da tampate, jer tampai vie nemaju matine raunare sa kojima bi radili. Ovo se odnosi kako na tampae zasnovane na GDI-ju, tako i na HP-ovu PPA liniju. Njihova potreba za matinim raunarom spreava ove tampae da rade sa mrenim serverima, kao to je HP-ova JetDirect serija. Ovo takoe moe da bude tema i pri deljenju tampaa u mrei ravnopravnih subjekata. Problemi sa tampanjem iz namenskih programa koji ne rade pod Windowsom. U zavisnosti od konstrukcije tampaa zasnovanog na matinom raunaru, on moda nee biti u stanju da tampa pod drugim operativnim sistemima osim Windowsa. Neki tampai mogu da tampaju preko DOS prozora MS-DOS sesije koja se izvrava pod Windowsom. Podrka za operativne sisteme kao to je Linux takoe bi mogla da predstavlja problem za neke korisnike.
to su vae potrebe za tampanjem optije, to je manje verovatno da tampa zasnovan na matinom raunaru moe da ih zadovolji. Ali ako planirate da koristite jedino Windows ili Macintosh okruenje, ovakav tampa bi mogao da bude dovoljan. Paljivo odaberite.
Memorija tampaa
tampai sadre memorijske ipove isto kao i PC-ji, a laserski tampai i tampai sa mlaznicama pored toga obino imaju i procesor, tako da i sam tampa predstavlja jedan usko specijalizovani raunar. tampai mogu da koriste sopstvenu memoriju za vie namena: kao bafer za prihvatanje podataka o poslovima za tampanje, dok se oni upuuju na tampanje; kao radni prostor za prihvatanje podataka u toku obrade slika, fontova i komandi; kao stalan i kao delimino promenljiv memorijski prostor za obrise fontova i ostale podatke. Izuzetno vaan pokazatelj mogunosti laserskih tampaa i tampaa sa mlaznicama jeste koliina memorije tampaa strane. tampa mora biti u stanju da obradi bitmapiranu sliku koja prekriva celu stranu koju treba odtampati, kao i grafike oblike i fontove koji se koriste na toj strani i koji su smeteni u memoriji. ak i vektorska grafika i konturni fontovi moraju se u toku obrade prebaciti u bitmape da bi se mogli odtampati. to je
Tehnologija tampaa
Poglavlje 22
1023
grafika na strani vea i to je vie korienih fontova, to je potrebno vie memorije. Pored ovoga potrebna je i memorija za uvanje PDL prevodioca, kao i za stalne fontove tampaa. Moda ete otkriti da va tampa ima dovoljno memorije za tampanje prosene strane na kojoj su pomeani tekst i grafika, ali ne i dovoljno da bi se odtampala strana koja sadri samo grafiku ili strana sa obiljem razliitih fontova. Rezultat ovoga moe biti da se grafika prepolovi i odtampa na dve strane (problem koji se naziva giljotiniranje), nedostatak fontova ili ak da se ne odtampa nita. Sreom, kod veine tampaa mogue je proirenje mogunosti dodavanjem dopunske memorije. Proirenje memorije tampaa moe se obaviti na vie naina. Neki tampai koriste standardne module, kao to su SIMM ili DIMM, dok drugi koriste odgovarajua reenja koja morate naruiti od proizvoaa (naravno po odgovarajuoj ceni). Kao i kod PC-ja, dodatna memorija ugraena u tampa nikada nije na odmet. Pored mogunosti obrade veih slika i vie fontova, tampai mogu koristiti dodatnu memoriju za obradu podataka jedne strane u toku tampanja prethodne, kao i za smetanje veih koliina podataka koje stiu sa PC-ja.
Savet
Poto mnogi laserski tampai koriste postupke za kompresiju podataka za tampanje grafike sa manjom koliinom memorije, neki od njih tampaju strane sa dosta grafike znatno bre posle nadgradnje memorije. Ovo zato to je tampau sada potrebno manje vremena za proraun da li e se strana uklopiti u memoriju i malo (ili mu uopte ne treba) vremena za kompresiju podataka da bi se uklopila. tampa sa dodatnom memorijom moe za isto vreme da prihvati vie podataka sa PCja. U zavisnosti od operativnog sistema na i podeenosti upravljakih programa tampaa dodatna memorija moe znaajno ubrzati rad vaeg sistema. Kada tampate dokument iz nekog DOS programa, (u veini sluajeva) ne moete da produite sa radom sve dok se posao za tampanje u potpunosti ne prenese na tampa. Operativni sistemi koji omoguavaju istovremeni rad nekoliko programa, kao to je Windows 9x, obino tampaju u drugom planu. Pri tome omoguavaju da se nastavi s radom dok PC obrauje posao za tampu, mada i to smanjuje brzinu rada sve dok se tampanje ne zavri. to je vei bafer tampaa, poslovi za tampanje bre naputaju PC i preputaju ga drugim poslovima. Podatak o koliini memorije ugraene u tampa koji nameravate da kupite nije dovoljan za ispravnu odluku o tome ta nabaviti. Morate znati koliko memorije koriste PDL i ugraeni fontovi, odnosno koliko preostaje za podatke poslova za tampanje. Razliiti PDL-ovi, veliine strane i rezolucije zahtevaju razliite koliine memorije. Na primer, za tampa veliine strane A4 (8 1/2 ina x 11 ina) koji koristi PCL, 12 M predstavlja znaajnu koliinu memorije. Za PostScript tampa veliine strane A3 (11 ina x 17 ina) sa 600 dpi to jedva da je dovoljno. Proverite kod proizvoaa raunara i kod isporuioca namenskog softvera uputstva za memoriju, ali imajte na umu da je jedna od najboljih nadgradnji za laserski tampa, kao i za raunar, poveanje RAM-a. Podnoja za SIMM module kod nekih raunara, prvenstveno kod nekih HP LaserJet modela, imaju i druge namene, a ne slue samo za proirenje memorije. Za odreene modele HP nudi nadgradnje PostScripta upakovane kao SIMM modul.
Napomena
Proirenje memorije obino je mogue samo kod tampaa strana kao to su laserski tampai i tampai sa mlaznicama. Veina matrinih tampaa podatke iz PC-ja prima kao kao niz ASCII znakova i, poto ne moraju odjednom da obrauju itavu stranu, dovoljan im je znatno manji bafer, obino nekoliko kilobajta. PC obrauje i alje na tampa kao niz podataka ak i grafike oblike, tako da je poveanje memorije matrinog tampaa retko mogue.
1024
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Neki tampai sa mlaznicama velikog formata, ako to su oni iz HP-ove serije DesignJet, imaju mogunost proirenja memorije. Meutim, to nije uobiajeno za obine kune ili kancelarijske tampae sa mlaznicama, koji koriste papir normalne veliine.
Fontovi
Fontovi su jedno od najee korienih i najzanimljivijih svojstava tampaa. Razlika izmeu profesionalnog i amaterskog izgleda nekog dokumenta upravo je posledica raspoloivih fontova i njihovog ispravnog korienja. Izraz font odnosi se na tano odreen oblik, vrstu i veliinu slova. Pismo predstavlja izgled skupa alfanumerikih znakova u kojem slova, brojevi i simboli zajedniki oblikuju atraktivan i itljiv prikaz. Postoje hiljade pisama, a mnogo novih se neprestano stvara. Neka od osnovnih pisama dobijate uz operativne sisteme Windows, na primer Times New Roman, Arial i Courier. Stil slova predstavlja neznatne izmene oblika slova, na primer polucrno ili kurziv. Pismo u nekim sluajevima ima samo jedan stil, a u nekim desetak i vie stilova. Pisma se obino razvrstavaju prema zajednikim osobinama. Na primer, Times New Roman je poznat kao serifno pismo, poto svi njegovi znaci poseduju male ukrasne poteze koji se nazivaju serifima. Oblici kao to je Arial, koji nemaju takve poteze, nazivaju se sanserifnim oblicima slova (franc. sans bez). Courier spada u neproporcionalna pisma poto sva njegova slova zauzimaju isti prostor u redu, kao to je to sluaj kod pisae maine. Nasuprot tome, Arial i Times New Roman predstavljaju proporcionalna pisma, poto su njihovi znaci projektovani tako da se meusobno uklapaju na osnovu irina. Zato slovo i kod proporcionalnog pisma zauzima manji prostor u redu nego slovo w. U tehnikom smislu, izraz font se odnosi na pismo odreene veliine koja se obino meri takama (72 take odgovaraju jednom inu). Courier od 10 taaka i Courier od 12 taaka smatraju se razliitim fontovima. Razlog za ovo lei u tome to je u tradicionalnoj tampi i kod prvih tampaa za PC-je svaka veliina odreenog pisma predstavljala poseban entitet. Na starim tamparskim mainama svaki znak na strani tampao bi se pomou drvenog ili metalnog sloga, koji bi pritiskom na papir stvarao otisak. Slogovi razliitih veliina bili su potrebni za izradu znakova odgovarajuih veliina. Na isti nain, tampai su prvobitno koristili bitmape za izradu oblika. U ovoj tehnici tampanja svaki znak nekog pisma postoji kao poseban uzorak taaka, koji je spreman za slanje na tampa. U sutini, svaki znak postoji kao posebna sliica. Za tampanje istim pismom u razliitim veliinama potrebne su posebne sliice za svaku veliinu. Te sliice se nazivaju bitmapirani fontovi. U dananje vreme tampai gotovo uvek koriste fontove promenljive veliine. Ovo je tehnologija u kojoj pismo zahteva samo jedan oblik za svaki znak kako bi ostvario znake bilo koje veliine. tampa zadrava oblike u memoriji, a bitmape tekstualnih znakova proizvodi u veliini koja je potrebna za svaki zaseban posao tampanja. Bitmape se uvaju u privremenom keu za fontove, ali samo dok traje odreeni posao. tampa je takoe u stanju da rotira fontove promenljive veliine za bilo koji ugao, dok se bitmape mogu rotirati samo u koracima od 90 stepeni. Konturni fontovi zauzimaju manje memorijskog prostora u tampau i obezbeuju vei broj stilova svakog pisma. Takoe, poto nastaju primenom vektorske grafike tehnologije, fontovi promenljive veliine mogu da iskoriste prednosti najvee rezolucije odreenog tampaa, dok bitmapirani fontovi izgledaju isto pri svim rezolucijama. Nedostatak fontova promenljive veliine jeste to to oni zahtevaju snanije maine za obradu tampanog teksta, ali u poreenju sa prednostima koje nude, to ne predstavlja veliki ulog.
Napomena
Iako se bitmapirani fontovi danas retko koriste u uobiajenim poslovnim dokumentima, neki profesionalci ih radije koriste za pojedine poslove u kojima je potrebna tampa visoke rezolucije, zato to mogu da se prilagode razliitim potrebama. Takoe, bitmapirane fontove ponekad koriste
Tehnologija tampaa
Poglavlje 22
1025
grafiki operativni sistemi kao to je Windows 3.1 za prikaze na ekranu, poto fontovi promenljive veliine ne izgledaju dobro pri niskoj rezoluciji na tipinom monitoru. Meutim, tehnologija uklanjanja nazubljenosti (engl. antialiasing), koja koristi piksele razliitih sivih nijansi (umesto samo crnih i belih) da ublai nazubljenost linija, poinje da se primenjuje umesto bitmapiranih fontova za prikaze na ekranu. Popularizovana kroz Adobe Type Manager (sa fontovima Type1), ova tehnologija je sve rairenija meu korisnicima Windowsa, zahvaljujui karakteristikama uglaivanja u Microsoft Plus! dodatku za Windows 95 i uglaivanju fontova ugraenom u Windows 98. Poto antialiasing moe povremeno da izazove probleme zbog neusaglaenosti sa nekim ekranskim upravljakim programima, postoji mogunost da se ta opcija iskljui. Kao rezultat ovog napretka tehnologije izrazi font i pismo postaju nejasni. Ranije, ako biste naruili neko pismo dobili biste isti skup znakova u vie razliitih veliina, pri emu bi svaka veliina predstavljala jedan font. Danas, kada naruite neko pismo dobijate samo jedan oblik fonta, kojem se na tampau moe proizvoljno menjati veliina. U vreme kada su bili uobiajeni bitmapirani fontovi postojalo je vie naina za prebacivanje bitmapa na tampa. Budui da bitmapirani fontovi zauzimaju vie memorijskog prostora od konturnih, nije praktino stalno uvati veliki broj fontova na tampau. Moete obezbediti softver sa bitmapiranim fontovima i koristiti ga kao poseban usluni program za njihovo uitavanje na tampa u sluaju potrebe, ili pak naruiti fontove na kasetama koje po elji umeete u tampa ili ih uklanjate iz njega. Veoma mali broj tampaa koji se danas proizvode imaju leita za kasete, a postupak za runo uitavanje, iako tehnoloki mogu, suvie je komplikovan da bi se na njega troilo vreme. Danas su fontovi promenljive veliine gotovo univerzalni i mada su tampai obino opremljeni skupom oblika fontova koji se stalno uvaju u memoriji, razlozi za to su pre brzina i lakoa korienja nego stvarna potreba. Upravljaki program tampaa na vaem PC-ju moe u sluaju potrebe automatski da uita oblike fontova na tampa ili da uoblii font promenljive veliine na isti nain kao tampa. Tehnologije kao to su TrueType fontovi, zastupljeni na Windows i na Macintosh sistemima, obezbeuju pristup stotinama vrsta pisama sa puno stilova i u gotovo svim veliinama.
uu Pogledajte Problemi sa upravljakim programom, str. 1051.

Iako se konturni fontovi u osnovi primenjuju na isti nain, postoje razliite vrste fontova promenljive veliine. PostScript predstavlja prvobitnu tehnologiju fontova promenljive veliine, dok je Adobe tokom godina razvio biblioteku pisama koja je bez premca u industriji digitalnih znakova. Veina PostScript tampaa opremljena je zbirkom od 39 ugraenih osnovnih fontova, ali moete birati i izmeu hiljada drugih pregledajui online servise Adobea ili njihov Type On Call CD-ROM. U svakom sluaju, poto obezbedite PostScript Type 1 oblike fontova, instalirajte ih na raunar zajedno sa uslunim programom pod nazivom Adobe Type Manager, koji je odgovoran za uitavanje odgovarajuih oblika fontova na va tampa u sluaju potrebe. Sledea vana tehnologija fontova promenljive veliine, koja je danas u upotrebi, jeste TrueType. Razvijena nekih est godina posle PostSripta, TrueType tehnologija predstavlja rezultat zajednikog projekta kompanija Apple i Microsoft. Obe kompanije elele su da uvrste program za doradu fontova promenljive veliine nalik PostScriptu u svoje operativne sisteme, a ujedno ni jedna od njih nije elela da prepusti kontrolu nad tom vanom komponentom operativnih sistema nezavisnoj kompaniji kao to je Adobe. Microsoftov Windows 9x olakava pregled postojeih TrueType fontova i njihovo meusobno uporeivanje korienjem posebnih menija Windows Explorera u omotnici Fonts. Iako postoje bitne tehnike razlike u nainu izrade oblika fontova, PostScript i TrueType ponaaju se u mnogo emu na isti nain. Osnovnu prednost TrueTypa predstavlja to to je on ve ugraen u operativne sisteme Windows i Macintosh i ne zahteva poseban softver kao to je Adobe Type Manager. Veina proizvoaa pisama svoje fontove danas proizvode
1026
Poglavlje 22
tampai i skeneri
i u PostScript i u TrueType verziji, a mogue razlike izmeu dva konana proizvoda obino su teko uoljive. Kao i kad je u pitanju PostScript, brojni tampai sadre ugraenu zbirku TrueTupe fontova koja se preko operativnog sistema stavlja na raspolaganje programima razliite namene. Prilikom procenjivanja razliitih proizvoda, fontove koji vam se isporuuju uz tampa trebalo bi da shvatite kao poklon. Bilo koje pismo isporueno kao interni TrueType font uz va tampa, isto tako lako se moe proizvesti uz pomo softvera, ali taj softver biste morali posebno da platite.
Napomena
Na raspolaganju je na stotine TrueType i PostScript 1 fontova razliite cene. Mnogi se mogu besplatno uitati sa Interneta ili sa jeftinih CD ROM-ova, dok su ostali (kao oni koje nudi Adobe) u poreenju sa njima prilino skupi. Treba da budete svesni da mogu postojati ogromne razlike u kvalitetu izmeu ovakvih fontova i mada nije uvek tano da je ono to je skuplje ujedno i bolje, postoji znatno vie jeftinih loih fontova nego loih skupih fontova.
Upravljaki programi za tampae

Kao i veina dopunskih ureaja, tampai se znaajno oslanjaju na upravljaki program koji je instaliran na PC-ju. Upravljaki program za tampa obezbeuje softverski interfejs izmeu tampaa i programa ili operativnog sistema. Osnovni zadatak upravljakog programa sastoji se u toma da obavesti PC o mogunostima odreenog tampaa, kao to su PDL-ovi koje koristi, veliine papira koje upotrebljava i ugraeni fontovi. Kada tampate dokument iz nekog programa, mogunosti za tampanje koje birate obezbedio je upravljaki program tampaa, iako se one pojavljuju kao deo tog programa. U DOS-u su upravljaki programi za tampae uvreni u pojedine programe. Nekoliko glavnih softverskih paketa obezbeuje upravljake programe za potpun skup tampaa, ali veina ukljuuje samo nekoliko optih upravljakih programa. U ovakvim sluajevima najbolje je izabrati upravljaki program koji podrava PDL sa istom oznakom revizije kao i kod tampaa. Na primer, upravljaki program za LaserJet III koristi PCL5 koji podrava sve modele LaserJet III i 4, ak i ako ne koristi sva svojstva tampaa. Sasvim je mogue da DOS program koji ne sadri upravljaki program namenjen vaem tampau, nee biti u stanju da iskoristi sve njegove mogunosti. U svim verzijama Windowsa upravljaki program tampaa instalirate kao deo operativnog sistema, a ne kao deo pojedinanih programa. Windows obuhvata upravljake programe za veliki broj tampaa, dok su pojedini upravljaki programi gotovo uvek dostupni preko mrenih slubi proizvoaa tampaa. Uoite da su upravljake programe koji su ukljueni u Windows obino razvijali proizvoai tampaa, a ne Microsoft, kao i da su u paket Windows ukljueni samo radi pogodnosti u radu. Iako proizvoai tampaa razvijaju upravljake programe za sve modele tampaa koji se koriste sa opertivnim sistemom Windows 9x, mogu da se pojave znaajne razlike izmeu upravljakih programa koji su ukljueni u Windows 9x i onih koji se isporuuju uz tampa ili se mogu nai na Internetu. Upravljaki programi ukljueni u Windows obino omoguavaju pristup osnovnim svojstvima tampaa, dok unapreeni upravljaki programi koje isporuuje proizvoa na CD-ROM-u uz tampa ili se preuzimaju sa Interneta, mogu da sadre posebno usaglaavanje boja, unapreeno smetanje u red ekanja na tampanje, poboljane dijaloge i slino. Obavezno isprobajte obe vrste upravljakih programa, da biste utvrdili iji vam rad vie odgovara.
PPD moduli
Dok svi tampai koji koriste PCL ili iskone kodove imaju potpuno odvojene upravljake programe za Windows, PostScript tampai koriste jedan opti upravljaki program za
Kako radi tampa
Poglavlje 22
1027
podrku PDL-u. U svim verzijama Windowsa ovaj upravljaki program ima naziv PSCRIPT.DRV. Radi podrke razliitim mogunostima pojedinih tampaa, upravljaki program koristi dodatne module nazvane PPD (engl. PostScript Printer Descriptions, opisi PostScript tampaa). PPD obezbeuje podatke o posebnim mehanikim svojstvima odreenog tampaa, kao to su vrsta nosaa i veliine papira, dok je jezika podrka obezbeena preko upravljakog programa za PostScript. Da biste podrali vie PostScript tampaa pod Windowsom potrebno je da uz postojei upravljaki program instalirate dodatne PPD-ove. Pored modula koji je ukljuen u Windows, postoji i PostScript upravljaki program pod nazivom AdobePS koji se besplatno moe dobiti od kompanije Adobe, vlasnika jezika PostScript. Ukoliko posedujete tampa koji koristi pravi Adobe PostScript, preporuujemo vam da nabavite ovaj upravljaki program, jer on obezbeuje potpuniju podrku za taj jezik i sve njegove mogunosti. Iako PostScript upravljaki program obezbeujete preko Microsofta ili Adobea, novi PPD-ovi obino se preuzimaju od proizvoaa tampaa.
Kako radi tampa

Svaka od tri glavne vrste tampaa koristi razliit nain stvaranja slika na strani, kao i razliite materijale: prakasti toner, teno mastilo ili tekstilnu traku. U sledeim odeljcima objanjava se kako pojedine vrste tampaa stvaraju slike na strani.
Laserski tampai
Postupak tampanja dokumenta na laserskom tampau sastoji se iz sledeih koraka:
s s s s s s s
komunikacije obrade formatiranja rasterizacije laserskog skeniranja nanoenja tonera fiksiranja tonera
Razliiti tampai ove postupke sprovode na razliite naine, ali su koraci u osnovi isti. Na primer, jeftiniji tampai mogu se osloniti na PC radi obavljanja veine zadataka u obradi, dok drugi poseduju interni hardver kako bi sami izvrili obradu.
Komunikacija
Prvi korak u postupku tampanja jeste prebacivanje podataka koje treba odtampati sa PC-ja na tampa. PC obino koristi paralelni prikljuak za vezu sa tampaem, mada mnogi tampai mogu da koriste i serijski prikljuak. Neki ureaji mogu ak da koriste obe vrste prikljuka u isto vreme za povezivanje na dva razliita raunara. Mreni tampai obino u potpunosti zaobilaze ove prikljuke i koriste ugraeni adapter za direktno povezivanje na mreni kabl. Najnoviji kuni i kancelarijski tampai imaju USB veze, bilo kao jedini prikljuak bilo zajedno sa paralelnim prikljukom.
tt Proitajte odeljak Paralelni prikljuci, str. 883 tt Proitajte odeljak USB i 1394 (i.Link) Zamene za serijske i paralelne prikljuke str.891.
Veza izmeu tampaa i PC-ja uglavnom je zauzeta podacima koje treba odtampati i koji se sa raunara alju na tampa, ali se takoe koristi i u suprotnom smeru. tampa alje raunaru povratni signal za upravljanje protokom, da bi ga obavestio kada da prestane i kada da nastavi sa slanjem podataka. Po pravilu, tampa poseduje unutranji memorijski bafer koji je manji od prosenog posla za tampanje i koji u odreenom vremenu moe da prihvati ogranienu koliinu podataka. tampa isti svoj bafer redom kojim se pojedine
1028
Poglavlje 22
tampai i skeneri
strane odtampaju i obavetava PC da nastavi sa predajom podataka. Ovo se najee naziva rukovanjem (engl. handshaking). Protokoli za rukovanje koji se koriste za ovakvu vezu zavise od prikljuka koji je iskorien za povezivanje na PC. Koliina podataka koju tampa moe da primi veoma je promenljiva, a ranije u ovom poglavlju proitali ste o nainu za poveanje bafera uz pomo dodatne memorije. Neki tampai ak sadre i sopstvene disk jedinice i mogu da uvaju velike koliine podataka za tampanje i zbirke fontova. Postupak za privremeno uvanje vie poslova za tampanje, dok ekaju na obradu, zove se smetanje u red za tampu (engl. print spooling). Brojni tampai danas podravaju i naprednije naine za povezivanjem sa PC-jem, omoguavajui korisniku da ispita trenutno stanje tampaa uz pomo softvera, ak i da podesi parametre kojima je ranije pristup bio mogu samo preko kontrolnog panela na tampau. Ova vrsta veze zahteva da PC poseduje dvosmerni ECP ili EPP prikljuak.
Obrada
Poto primi podatke od PC-ja, tampa poinje da tumai kd. Veina laserskih tampaa i sami su u sutini raunari sadre mikroprocesor i memoriju koji rade slino kao odgovarajue komponente PC-ja. Ovaj deo tampaa najee se naziva kontroler ili interpreter i ukljuuje firmver za podrku jeziku za opis strane koji se koristi za taj tampa. Prvi korak u postupku tumaenja predstavlja pregled ulaznih podataka kako bi se odvojile komande za upravljanje od stvarnog sadraja dokumenta. Procesor tampaa oitava kd i procenjuje komande, sreujui one za formatiranje i izvravajui ostale koje zahtevaju fiziko prilagoavanje konfiguraciji tampaa, kao to su izbor draa za papir i jednostrana ili dvostrana tampa. Neki tampai, takoe, prevode komande za formatiranje dokumenta u poseban kd koji ureuje naredni postupak za formatiranje, dok ostali ostavljaju te komande u prvobitnom obliku.
Napomena
Kada zamene stari tampa novim, ljudi esto prave istu greku: zaborave da taj novi tampa podese kao podrazumevani tampa. To uvek dovodi do slanja pogrenih komandi, to za posledicu ima gomilu papira prekrivenih nerazumljivim znacima, poto novi tampa nije u stanju da razume (pogrene) komande koje su mu poslate. O ovome treba takoe povesti rauna ako se koristi prekidaka kutija za prikljuenje dva tampaa na jedan PC.
Formatiranje
Ovaj korak u postupku interpretacije podataka obuhvata tumaenje komandi koje odreuju nain prikazivanja sadraja na strani. I u ovom sluaju postoje razlike, u zavisnosti od mogunosti tampaa. Kod jeftinijih tampaa PC obavlja veliki deo formatiranja i alje tampau sasvim odreena uputstva koja opisuju taan poloaj svakog znaka na strani. Kvalitetniji tampai formatiranjem se bave sami, tako da je prosto iznenaujue koliko se ovakvog posla obavlja na tampau. Va program moe da prikae dokument u WYSIWYG formatu, koji u velikoj meri izgleda kao budui otisak, ali to ne mora da bude nain na koji upravljaki program tampau alje podatke o dokumentu. U veini sluajeva tampa ponovo ureuje dokument na izlazu, sledei niz komandi koje odreuju parametre kao to su veliina papira, poloaj margina i prored. Kontroler zatim postavlja tekst i slike na stranu u skladu sa tim smernicama, esto sprovodei sloene postupke, kao to je provera teksta na tampau. Postupak formatiranja takoe obuhvata obradu konturnih fontova i vektorske grafike i njihovo pretvaranje u bitmape. U odzivu na komandu koja odreuje upotrebu fonta odreene veliine, na primer, kontroler pristupa obrisu fonta i stvara skup bitmapa znakova odgovarajue veliine. Ove bitmape se uvaju u keu za privremene fontove, kojem kontroler moe da pristupi prema potrebi dok slae tekst na strani.
Kako radi tampa
Poglavlje 22
1029
Rasterizacija
Rezultat postupka formatiranja jeste detaljan skup komandi koje odreuju taan poloaj svakog znaka i slike unutar svake strane dokumenta. U zavrnom koraku postupka za tumaenje podataka kontroler obrauje komande za formatiranje radi izrade uzorka od siunih taaka koji se primenjuje na toj strani. Ovaj postupak se naziva rasterizacija. Niz taaka se obino uva u baferu strane dok se eka na sam postupak tampanja. Efikasnost korienja bafera zavisi od koliine memorije u tampau i od rezolucije posla tampanja. Kod jednobojnog tampaa svaka taka zahteva jedan bit memorije, pa strana formata A4 pri 300 dpi zahteva 1.051.875 bita memorije <(8.5 x11x3002) /8> ili neto preko 1M. Pri 600 dpi potrebe za memorijom skau na 4.207.500 bita preko 4M. Neki tampai imaju dovoljno memorije da u bafer prihvate itavu stranu dok se formatira naredna strana. Neki drugi nemaju dovoljno memorije da prihvate ni jednu stranu, tako da koriste takozvane bafere propusnog opsega. tampai koji koriste bafere opsega dele stranu na nekoliko horizontalnih delova ili opsega. Kontroler rasterizuje podatke iz jednog opsega u odreenom vremenu i alje ih na mainu za tampanje, istei pri tom bafer za sledei opseg. Na taj nain tampa postepeno obrauje stranu sa potpunim uzorkom koji se stvara tek na fotoosetljivom dobou maine za tampanje. Upotreba bafera opsega jeftinija je od bafera strane poto koristi manje memorije, ali je takoe sporija i podlonija grekama. Poslednjih godina cene memorije postale su dovoljno niske, pa se baferi opsega retko koriste u laserskim tampaima. Bafere opsega prvenstveno koriste tampai sa mlaznicama, koji pretvaraju svaku liniju teksta ili grafike u jedan opseg.
Savet
Neki upravljaki programi za tampae omoguavaju vam da odredite da li se slike alju tampau u vektorskom ili u rasterskom obliku. U optem sluaju, vektorska grafika obezbeuje bre tampanje, ali ako se jave problemi sa podeavanjem poloaja slika na strani moete da se prebacite na rasterski postupak. Veina upravljakih programa za tampae koji poseduju ovu mogunost postavljaju njenu kontrolu na stranu Graphics unutar okvira za dijalog tampaa Properties. Meutim, neki upravljaki programi mogu da postave ovu kontrolu i na neko drugo mesto ili da je ak uopte ne obezbede. Uobiajeni razlog za prebacivanje na rastersku grafiku nastaje kada se vieslojna grafika ne tampa pravilno. Ovaj problem se moe pojaviti kod PCL5 laserskih tampaa i nekih programa za prezentaciju kao to su Microsoft Power Point ili Lotus Freelance Graphics.
Lasersko skeniranje
Nakon to kontroler napravi rasterizovani oblik strane, koji se potom smeta u memoriju, obradu te strane preuzima maina za tampanje, gde se ostvaruje fiziki deo postupka tampanja. Maina za tampanje predstavlja opti naziv za tehnologiju stvaranja slike na odreenom tampau koja obuhvata: sklop za lasersko skeniranje, fotoreceptor, rezervoar sa tonerom, razvija, korotrone, lampu za razelektrisavanje, greja i mehanizam za pomeranje papira. Ovi delovi se najee posmatraju kao zbirni sklop, budui da maina za tampanje u sutini sadri isti hardver kao onaj koji se koristi u mainama za kopiranje. Veina proizvoaa tampaa svoje proizvode zasniva na mainama za tampanje koje nabavlja od nezavisnih proizvoaa kao to je Canon. Razlika izmeu tampaa i maine za kopiranje lei prvenstveno u nainu prikupljanja podataka i postupcima obrade. Maina za kopiranje ima ugraeni skener, dok tampa prima i obrauje digitalne podatke sa PCja. Meutim, kada rasterski oblik stigne u mainu za tampanje, dalji postupak u kojem se stvara odreeni dokument u osnovi je isti. Na slici 22.1 prikazan je postupak za lasersko ispisivanje.
1030
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Obrtno ogledalo
Laserski zrak
Laserski zrak (ispisuje stranu na dobou razelektrisavanjem pojedinih delova povrine doboa)
ABC laser
Razvija (rasporeuje toner po dobou) Korotron za naelektrisavanje (korona ica) (dovodi naelektrisanje na dobo) Valjak Papir Valjci za fiksiranje (tope i lepe toner za papi Lampa za razelektrisavanje (brie povrinu doboa)
Toner
Korotron za prenos (korona prenosa) (dovodi naelektrisanje na papir)
Korotron za ponitavanje (odvodi naelektrisanje sa papira)
Slika 22.1 Prikaz faza stvaranja otiska u uobiajenom laserskom tampau
Sklop u laserskom tampau, koji se ponekad naziva i ROS (engl. raster output scanner, skener rasterskog izlaza), koristi se za izradu elektrostatikog uzorka taaka na fotoosetljivom dobou (pod nazivom fotoreceptor). Uzorak odgovara slici sauvanoj u baferu strane. Laserski sklop se sastoji od lasera, obrtnog ogledala i soiva. Laser ne menja poloaj i, da bi se ostvario uzorak taaka du horizontalne irine doboa, ogledalo se zakree u stranu, a soivo se podeava da izotri zrak, tako da take na spoljanjim ivicama doboa ne promene oblik zbog vee udaljenosti od izvora svetlosti. Pomeranje po vertikali obezbeuje se laganim i stabilnim obrtanjem doboa oko svoje ose.
Upozorenje
Poto je dobo osetljiv na svetlost bilo koje vrste ne bi trebalo da bude izloen sobnom ili dnevnom osvetljenju u duem periodu vremena. Neki tampai imaju i zatitne mehanizme koji tite dobo od izlaganja svetlosti uvek kada se otvori kuite tampaa. Meutim, ak i u tom sluaju, kuite treba da bude otvoreno samo onoliko dugo koliko je potrebno za servisiranje ili izmenu kasete sa tonerom. Dobo fotoreceptora, koji kod nekih tampaa moe biti i u obliku remena, presvuen je slojem glatkog materijala koji dri elektrostatiko naelektrisanje. To naelektrisanje moe biti razelektrisano sa pojedinih delova povrine ako se izloi svetlosti. Poetno naelektrisanje celokupne povrine doboa uspostavlja se pomou ureaja koji se naziva korotron za naelektrisavanje. To je zapravo provodnik sa veoma visokim naponom, koji uslovljava da se vazduh u njegovoj blizini jonizuje. Jonizacija izaziva naelektrisavanje povrine doboa i nastanak ozona, od koga potie miris svojstven laserskim tampaima. Neki manji tampai koriste naelektrisane valjke umesto korotrona kako bi se spreilo nastajanje ozona.
Napomena
Neki proizvoai laserskih tampaa kao to je HP koriste izraz korona umesto korotron. Oni imaju istu funkciju.
Kako radi tampa
Poglavlje 22
1031
Upozorenje
Ozon je kodljiv i korozivan gas koji bi trebalo izbegavati u zatvorenim prostorijama bez provetravanja. Iako se ozon koristi za osveavanje vazduha i preiavanje vode, rad u blizini laserskih tampaa u duem periodu bez dotoka sveeg vazduha, moe biti tetan po zdravlje. Mnogi laserski tampai imaju izmenjive ozonske filtere koje bi trebalo menjati posle nekoliko hiljada odtampanih strana. Pogledajte dokumentaciju svog tampaa da biste utvrdili kada treba zameniti ozonski filter. Koristite svojstvo samoprovere tampaa da biste odtampali stranu koja pokazuje broj odtampanih strana do tog trenutka i koja e vam pomoi u odreivanju koliko jo strana moete da odtampate pre zamene filtera (ukoliko ve niste premaili taj broj). Dobo je osetljiv na sve vrste svetlosti, ali jedino laser moe da proizvede take dovoljno visoke rezolucije, koje se zahtevaju za dokumente profesionalnog izgleda. Svaka taka na dobou koju laser osvetli razelektrie se. Pri tome na povrini doboa ostaju uzorci znakova i slika. Laser u tampau odvodi naelektrisanje sa povrina na dobou koje odgovaraju crnim oblastima na strani, odnosno znacima i slikama koji ine sadrinu dokumenta. Ovo je poznato kao tampa sa ispisivanjem crnog. Nasuprot tome, kod maina za kopiranje vri se razelektrisavanje delova strane koji predstavljaju podlogu, a postupak se naziva tampom sa ispisivanjem belog.
Nanoenje tonera
Prilikom obrtanja doboa fotoreceptora deo njegove povrine koji je razelektrisao laser prolazi pored razvijaa (vidite sliku 22.2). Razvija je valjak obloen finim magnetnim esticama, a slui kao etka za toner. Toner je izuzetno fin crni plastini prah koji obrazuje sliku na strani koja se tampa. Dok se valjak razvijaa obre, on prolazi pored posude sa tonerom, kupi ga i njegovim esticama ravnomerno prekriva svoju namagnetisanu povrinu. Ovaj valjak razvijaa smeten je neposredno uz dobo fotoreceptora, pa kada povrina doboa prolazi pored njega, estice tonera sa valjka bivaju privuene na povrine doboa koje je laser razelektrisao, obrazujui na taj nain sliku strane na dobou uz pomo estica tonera kao boje. Kako dobo nastavlja svoje sporo obrtanje, on prolazi blizu povrine papira. tampa poseduje potpuno odvojen mehanizam za uzimanje lista papira u odreenom trenutku sa naslona i za voenje kroz mainu za tampanje. Ravna povrina papira prolazi bez dodira ispod doboa brzinom koja je ista kao periferijska brzina doboa. Ispod lista papira nalazi se jo jedan korotron (pod nazivom korotron za prenos) koji vri naelektrisavanje papira, to uslovljava privlaenje estica tonera sa doboa potpuno u skladu sa uzorkom slike dokumenta. Poto se toner prenese na stranu, povrina doboa prolazi pored lampe za razelektrisavanje (obino red LED dioda), koja brie izgled strane tako to potpuno razelektrie povrinu doboa. Do ovog trenutka dobo je napravio pun krug, tako da kompletan postupak naelektrisavanja i razelektrisavanja moe ponovo da zapone za sledeu stranu dokumenta. Kao to moete zakljuiti i sami, ovi postupci ostavljaju malo prostora za greke kada se radi o razmetaju sastavnih delova. Dobo mora da prolazi veoma blizu korotrona, valjka razvijaa i povrine papira, kako bi se toner pravilno preneo na stranu. Zbog svega ovoga, kod mnogih maina za tampanje sklop ovih delova smeten je u kasetu koja se menja svaki put kada je potrebna zamena tonera u tampau. To poveava cenu kasete sa tonerom, ali vam u isto vreme omoguava laku zamenu najosetljivijih delova tampaa na pravilan nain, to e u dobrom stanju odravati i sam tampa.
1032
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Jedinica za lasersko skeniranje Korotron za naelektrisavanje Laserski zrak Lampa za razelektrisavanje
Levak za toner
Toner
Fotoreceptor Valjak razvijaa Greja
Papir Korotron za prenos Korotron za ienje
Slika 22.2 Maina za tampanje laserskog tampaa okruuje dobo fotoreceptora koji prima izgled
dokumenta preko lasera i prebacuje ga na papir, dok se lagano obre.
Topljenje tonera
Poto se toner prenese sa doboa fotoreceptora na stranu papira, ona nastavlja svoj put kroz tampa prolazei pored jo jednog korotrona pod nazivom korotron za ponitavanje. U sutini, ovaj korotron ponitava naelektrisanje koje je proizveo korotron za prenos neposredno pre prianjanja tonera. Ovo je neophodno jer se naelektrisani komad papira lepi za sve to dodirne, izmeu ostalog za valjke koji usmeravaju papir ili za drugi list papira. U ovoj fazi postupka tampanja imamo list papira sa tonerom rasporeenim po uzorku strane koja se tampa. Toner je jo uvek u obliku praha i, budui da papir vie nije statiki naelektrisan, ne postoji nita to ga dri na odgovarajuim mestima osim gravitacione sile. Neznatno strujanje vazduha ili lak potres mogu da unite sliku u ovome trenutku. Da bi se toner trajno privrstio za stranu, papir prolazi izmeu dva valjka koja su zagrejana na 400 stepeni Farenhajta (205oC) ili vie. Ovo uslovljava topljenje plastinih estica tonera i njihovo vezivanje za vlakna papira. U ovom trenutku postupak tampanja je zavren i strana izlazi iz tampaa. Zahvaljujui prirodi tonera i postupka za nanoenje, znaci koji su odtampani na laserskom tampau deluju kao da su istaknuti to im daje veoma privlaan izgled, dok strana kod koje je korieno mastilo deluje kao potpuno ravna.
Gornji teflonski valjak Halogeni greja Toner nanet u obliku praha
Donji valjak za pritiskanje
Slika 22.3 Lasersko tampanje daje reljefni izgled jer je toner stopljen sa povrinom papira.
Izuzetno grub papir moe prouzrokovati probleme u izgledu otiska, mada laserski tampai mogu da koriste znatno vie vrsta papira od tampaa sa mlaznicama.
LED tampai strana

Led tampai strana, koje je uvela kompanija Okidata, predstavljaju izvanrednu alternativu za pravi laserski tampa. Obe tehnologije za izradu otisaka visokog kvaliteta koriste
Kako radi tampa
Poglavlje 22
1033
obrtni dobo i mehanizam za uvrivanje, kao kod maina za kopiranje. Razlika je u tome to LED tampai strana za postavljanje podataka o slici na dobo (pogledajte sliku 22.4) koriste LED (engl. light-emitteed-diode, svetlosna dioda) matricu umesto laserskog zraka,. Ova razlika u obrazovanju slike omoguava ravnu putanju papira i dui garantni period za glavu tampaa u poreenju sa laserskim tampaima.
LED niz Soiva za fokusiranje
Toner Obrtni dobo
Slika 22.4 LED tampai koriste matricu svetlosnih dioda za postavljanje oblika na dobo.
Kada se radi o kvalitetu tampe i brzini, LED tampai strana ostvaruju kvalitet koji se moe porediti sa onim kod slinih laserskih tampaa. U sutini, LED tampai strana predstavljaju laserske tampae bez lasera.
tampai sa mlaznicama
Koraci pri interpretiranju podataka kod mlaznikog postupka tampanja u osnovi su isti kao i kod laserskog tampaa. Glavna razlika je u tome to je malo verovatno da tampai sa mlaznicama imaju snane procesore ili velike koliine memorije, to se moe sresti kod laserskih tampaa, jer veina od njih spada meu jeftinije na tritu. Zbog toga ete na tritu uglavnom nai tampae sa mlaznicama sa relativno malim memorijskim baferima, jer se oni za veinu svojih poslova u smislu obrade oslanjaju na PC. Takvi tampai tampaju slike pomou bafera opsega umesto preko bafera strane. Kvalitetniji tampai sa mlaznicama, meutim, imaju praktino iste mogunosti za obradu i memorijske kapacitete kao laserski tampai. Glavnu razliku izmeu laserskih tampaa i tampaa sa mlaznicama predstavlja ipak nain na koji se slika nanosi na strane. Tehnologija mlazninog tampanja daleko je jednostavnija od laserskog, koristi manji broj jeftinijih delova i zahteva znatno manje prostora. Umesto sloenog postupka u kome toner prianja na dobo a zatim se prebacuje na stranu, tampai sa mlaznicama koriste siune mlaznice za direktno prskanje mastila na papir po istom obrascu koji koriste i laserski tampai. Zbog toga je mlaznina tehnologija zahvalnija za primenu u prenosivim tampaima. Danas se koriste dve osnovne vrste mlaznine tampe: termalna i piezo (to e biti objanjeno u kasnijim odeljcima). Sami nazivi opisuju tehnologiju koja se koristi za izbacivanje mastila iz kasete preko mlaznica. Po pravilu, mlaznina kaseta se sastoji od posude za mastilo i siunih mlaznica (sa otvorom i do jednog mikrona), kroz koje se mastilo prebacuje na stranu. Broj mlaznica zavisi od rezolucije tampaa; uobiajeni su sklopovi koji koriste izmeu 21 i 128 mlaznica po boji. tampai sa mlaznicama za tampanje u boji koriste etiri posude sa mastilima razliitih boja (cijan, magenta, uto i crno). Meanjem ova etiri mastila tampa moe da proizvede praktino svaku boju. (Neki tampai sa mlaznicama koriste zajedniku izmenjivu kasetu koja sadri posude za tri boje cijan, magentu i utu.)
1034
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Termalna mlaznina tampa

Termalni tampai sa mlaznicama zagrevaju mastilo u kaseti do visoke temperature od skoro 400 oF (oko 220 oC). To dovodi do nastajanja mehuria pare, koji idu ka vrhu rezervoara. Pritisak te pare primorava mastilo da izlazi iz kasete kroz mlaznice u obliku sitnih kapljica koje obrazuju take na strani. Vakuum koji se stvara izbacivanjem mastila dovodi novo mastilo u mlaznice, to u sluaju potrebe stvara neprekidan protok kapljica. Ova vrsta mlaznine tampe razvijena je najranije i jo uvek je najpopularnija. Zbog mehuria pare koji se stvaraju u kaseti kompanija Canon poela je svoje tampae sa mlaznicama da naziva BubbleJets (engl. bubble mehur), to je naziv koji je gotovo postao sinonim za ovu tehnologiju.
Piezo mlaznina tampa

Tehnologija piezo mlaznine tampe novija je od termalne i omoguava znaajne prednosti. Umesto toplote, kod ovih tampaa primenjuje se naelektrisanje piezoelektrinih kristala u mlaznicama kasete. Ovi kristali menjaju svoj oblik pod uticajem elektrine struje, potiskujui pri tom mastilo kroz mlaznice. Uklanjanjem visoke temperature iz postupka mlaznine tampe ostvaruju se dve znaajne prednosti. Prvo, izbor mastila koja mogu da podnesu temperaturu od 400 stepeni veoma je ogranien; piezo tehnologija omoguava tampaima da koriste mastila iji sastav bolje odgovara postupku za tampanje i ujedno je manje podloan stvaranju mrlja, to predstavlja uobiajeni nedostatak mlaznine tampe. Drugo, poto nisu izloene dejstvu visokih temperatura, mlaznice traju znatno due od onih kod termalnih kaseta. Epson je prvi poeo da koristi piezo mlazninu tampu.
Ogranienja mlaznine tampe

Budui da je stvaranje finih taaka tee postii mastilom, koje je po prirodi teno, nego tonerom, tampai sa mlaznicama esto imaju niu rezoluciju od laserskih. Takoe, oni su znatno sporiji od laserskih tampaa. Mogue je napraviti kvalitetne laserske tampae koji tampaju 16 ili vie strana u minutu, dok su tampai sa mlaznicama ogranieni brzinom kojom se nanosi mastilo i teko mogu da dostignu vie od osam strana u minutu. Meutim, najvei nedostatak veine tampaa sa mlaznicama predstavlja to to mastila koja koriste hoe da se razmazuju ako se koriste standardni papiri. Postoje posebni papiri kod kojih je ovaj nedostatak otklonjen, ali su oni skuplji, a izbor je daleko manji od onog za laserske tampae. tampai sa mlaznicama moraju takoe da koriste providne folije sa grubljom povrinom (slinom mirgli) da bi se omoguilo odgovarajue suenje mastila. Dodatni trokovi za poseban papir i ostale medijume za tampanje, zajedno sa relativno visokom cenom i ogranienim radnim vekom kaseta sa mastilom, ine da ova vrsta spada u tampu sa visokom cenom po strani.
Prenosivi tampai
Prenosivi tampai obino koriste jednu od sledee dve tehnologije za stvaranje otiska. Modeli koje pravi Citizen koriste tehniku toplotnog prenosa bez dodira, koja koristi posebne trake i glavu za tampanje sa 60 elija da bi privrstila otisak za papir. Ovaj postupak toplotnog spajanja obezbeuje veoma tih tampa (ispod 50dB) i jasan otisak, ali i kratak vek trak (najvie 30 strana za crnu, najvie pet strana za traku u boji) i relativno nisku rezoluciju tampanja (najvie 360dpi). Prenosivi tampai koje proizvodi kompanija Canon and Brother predstavljaju umanjene verzije uobiajenih stonih tampaa sa mlaznicama, koje obezbeuju rezolucije do 720 dpi uz radni vek kasete sa mastilom od nekoliko stotina strana.
Kako radi tampa
Poglavlje 22
1035
Iako prenosivi tampai sa mlaznicama nude visok kvalitet tampe, blizak stonim tampaima sline tehnologije, oni moraju ispuniti i druge uslove: moraju imati malu teinu (oko 2 kg) i veliinu. Njih obino odlikuje ogranieno rukovanje papirom sa spremitima za papir malog kapaciteta ili, ponekad, samo sa runim ubacivanjem listova. Obino koriste samo jednu kasetu sa mastilom, tako da su potrebne njihove zamene za tampanje u boji. Mogu imati dopunjivu bateriju, ili pak koristiti interfejs PC kartice (PCMCIA) i za napajanje i za prenos podataka. Ostale uobiajene karakteristike obuhvataju infracrveno tampanje i dodatne glave za skeniranje (koje se postavljaju umesto osnovne glave za tampanje). Iako prenosivi tampai ne mogu da se porede po karakteristikama i brzini sa stonim tampaima, oni omoguavaju tampanje kvalitetnih otisaka bilo gde na terenu.
Matrini tampai
Matrini tampai su neko vreme bili najpopularniji na tritu poto su mali, ne previe skupi i veoma pouzdani. Meutim, kako cene laserskih tampaa neprestano padaju, a pojavljuju se i tampai sa mlaznicama koji daju daleko kvalitetniji otisak po priblino istoj ceni, trite matrinih tampaa se veoma suzilo. Iako i dalje odreene zadatke obavljaju veoma dobro, matrini tampai su suvie buni, daju osrednji otisak i imaju skromne mogunosti za rukovanje papirom. Za razliku od laserskih tampaa i veine tampaa sa mlaznicama, matrini tampai ne obrauju dokumente stranu po stranu, ve tampaju niz ASCII znakova red po red i zbog toga imaju veoma male memorijske bafere. Otuda se njihova brzina meri u znacima u sekundi (engl. characters per second, cps) umesto u stranama u minuti (engl. pages per minute, ppm). U poreenju sa laserskim, veoma malo obrade se obavlja u samom tampau. Matrini tampai ne koriste sloene jezike za opis strane kao to su PCL i PostScript. U nizu podataka sa raunara nalaze se i esc. kodovi, koji se koriste za postavljanje osnovnih parametara kao to su veliina strane i kvalitet tampe, a sloenija obrada obavlja se na PC-ju. Rad matrinog tampaa karakterie vertikalno pomeranje papira oko gumiranog valjka, red po red. U isto vreme, glava tampaa pomera se horizontalno napred-nazad po metalnoj ipci. U glavi tampaa nalazi se matrica sa iglicama (obino 9 iglica, odnosno 24 iglice) koje se izvlae u razliitim kombinacijama i utiskuju u papir. Izmeu iglica i papira nalazi se traka natopljena mastilom, slina onoj koja se nalazi kod pisaih maina. Iglice pritiskaju stranu kroz traku i prave nizove malih taaka, obrazujui tipografske znake. Takoe, matrini tampai obino imaju veoma skromne grafike mogunosti, tako da uz pomo svoje ograniene memorije mogu da ostvare samo bitmape niske rezolucije. Na matrinim tampaima obino se koriste povezani listovi papira, koji se vode uz pomo rupica na ivicama. Veina modela moe da koristi i pojedinane listove papira, ali retko sa onom tanou koja se sree kod veine laserskih tampaa ili tampaa sa mlaznicama. Poto su to udarni tampai, to znai da postoji fiziki kontakt izmeu glave tampaa i papira, matrini tampai su u stanju da urade neto to laserski tampai i tampai sa mlaznicama ne mogu: da tampaju viestruke obrasce i kopije. Mnogi tampai vam omoguavaju da podesite pritisak pri udaru kako biste ostvarili razliite brojeve kopija. Matrini tampai se vie gotovo i ne koriste za prepisku i opte kancelarijske poslove. Umesto toga, oni su svoje mesto nali u poslovima kakvi se sreu, na primer, po bankama ili hotelima.
Napomena
Posetite Epsonovu Web lokaciju i pregledajte interaktivni katalog njihovih udarnih tampaa. Okidata nudi slian servis, koji sadri i njihove LED tampae i faks maine. Oba ova servisa e vam postaviti precizna pitanja o tome ta oekujete od tampaa i odgovore uporediti sa modelima koji najblie odgovaraju vaim potrebama.
1036
Poglavlje 22
tampai i skeneri
tampa u boji
Svojevremeno samo alat profesionalnih grafiara i drugih specijalizovanih korisnika, tampai u boji postali su danas uobiajeni pratei ureaji PC-ja. Jednostavnost tehnologije mlaznine tampe omoguila je proizvoaima da naprave veoma jeftine tampae u boji koji, mada ne ispunjavaju profesionalne standarde, zadovoljavaju osnovne line i poslovne potrebe. Postoji nekoliko vrsta ovakvih tampaa, a veina njih predstavlja prepravke postojeih reenja za jednobojnu tampu. U veini sluajeva tampai u boji stvaraju otisak koristei isti medijum za tampu u nekoliko boja (obino etiri). Tako tampa sa mlaznicama u boji koristi etiri mastila u boji, a odgovarajui laserski tampa koristi toner u etiri boje. Kao u postupku za ofset tampu u boji, praktino je mogue napraviti bilo koju boju kombinujui cijan, magentu, utu i crnu u razliitim odnosima. Naziv za ovo je CMYK model boja i predstavlja etvorobojnu tampu. Neki jeftiniji tampai (veinom oni sa mlaznicama) koriste samo tri boje, bez crne. Ovi tampai tampaju crnu boju kombinujui tri preostale boje u maksimalnom odnosu, ali rezultat nije tako dobar kao sa pravim crnim medijumom, a ujedno to predstavlja i skuplje reenje. U zavisnosti od medijuma, postoje razliiti postupci za kombinovanje etiri boje. Kod veine tampaa u boji nemogue je postii eljeni rezultat meanjem etiri boje kao kod obinog farbanja. Umesto toga, tampai slau te etiri boje na veoma malu meusobnu udaljenost i u odnosu koji je potreban za ostvarivanje eljenog rezultata. Na primer, tampai sa mlaznicama rade tako to prepliu uzorke taaka, gde je za svaku taku iskoriena jedna od etiri boje. Ovo je poznato kao dvostepena tampa. Odnos broja taaka u svakoj boji, kao i uzorak po kojem se prepliu, odreuje dobijenu boju. Postupak meanja razliito obojenih taaka radi dobijanja druge boje naziva se stvaranje meutonova (engl. dithering). Ovaj postupak slian je prikazu na kolor monitoru, gde se boja svakog piksela odreuje postavljanjem crvenih, zelenih i plavih taaka razliite jaine meusobno veoma blizu. U veini sluajeva postupak za stvaranje meutonova je samo donekle uspean. Rezolucija veine tampaa nije dovoljno visoka, pa je mogue videti posebno obojene takice ako se paljivo zagleda. Sa vee udaljenosti stie se ukupan utisak o jednoj boji, dok je iz blizine uzorak za stvaranje meutonova vidljiv i golim okom. Neki metodi za prevazilaenje ovih ogranienja ukljuuju HP-ovo korienje slojeva boja, Canonovo korienje kapljica mastila razliite veliine (slino tehnologiji uglaivanja fontova kod laserskih tampaa), mnogi isporuioci koriste vie mastila razliitih boja i unapreuju rezoluciju tampaa zajedno sa korienjem papira sa visokim sjajem. tampanje u boji neminovno uslonjava jezik koji tampa koristi u komunikaciji sa PC-jem. Jedino PostScript jezik za opis strane od samog poetka podrava boje. Kompanija Hewlett Packard je 1994. godine uvela verziju PCL 5 sa proirenjem koje omoguava boje pod nazivom PCL 5c. Meutim, mnogi prozvoai tampaa imaju svoje sopstvene tehnologije za tampanje u boji, pomou kojih se dodatna obrada koju treba obaviti na PCju prebacuje na upravljaki program tampaa. Oigledno je da se tampanje u boji koristi u razne svrhe, ali pravi test za svaki tampa u boji predstavlja tampanje fotografije. Meutonovi koji su prihvatljivi u nekoj tabeli boja, mogu biti sasvim neodgovarajui za tampanje fotografija. Neki relativno jeftini tampai koriste posebne postupke, kao to je korienje est mastila umesto etiri, kako bi proizveli bolju reprodukciju fotografije. Meutim, opte pravilo za postizanje tampe u boji uporedive sa onom koju svakodnevno sreete u asopisima jeste da je potrebno nabaviti daleko kvalitetniju opremu od one koja se najee koristi uz PC. U veini sluajeva profesionalni grafiari koriste tampae u boji zasnovane na PC-ju kao medijumu za probu. Ranije su umetnici i dizajneri esto morali da alju datoteke u specijalizovane radnje za tampu u boji, samo da bi videli rezultate svog rada na otisku. Danas za ovim nema potrebe, jer se uz pomo relativno jeftinog tampaa u boji moe
tampa u boji
Poglavlje 22
1037
usmeravati itav stvaralaki postupak. PostScriptov RIP softver isprobavanje ini mnogo realistinijim ako tampa nema ugraen PostScript.
Napomena
U svetu tampe u boji jeftino je krajnje relativan pojam. Za profesionalne grafiare ili dizajnere 5.000 za laserski tampa jeste jeftina alternativa u poreenju sa izuzetno skupim sistemima za tampu koji se koriste u specijalizovanim preduzeima. Prosenim PC korisnicima, sa skromnijim zahtevima po pitanju boja, dostupni su jeftini tampai sa mlaznicama u boji, ije se cene kreu u opsegu od 200 do 300 . tampa u boji pokazuje nedostatke u poreenju sa jednobojnom tampom na planu brzine i cene. U veini sluajeva, kod tampaa u boji ve se u projektu svesno rtvuje brzina kako bi se ostvario najbolji mogui otisak. Iz tog razloga korisno je, u svakom proizvodnom okruenju, razdvojiti zadatke jednobojne tampe od zadataka viebojne tampe. Ako, na primer, u okviru poslovne organizacije koristite tampae sa mlaznicama, obino je bolje da odvojite jedan tampa za tampu u boji, nego da prisiljavate ostale korisnike da ekaju da se zavri tampanje u boji da bi odtampali obino pismo. Iako najbolji dananji tampai ostvaruju crnu tampu koja je dobra kao i tampa u boji, tampanje u boji je i dalje sporije od jednobojnog crnog tampanja. Takoe, Canon je prvi zapoeo sa korienjem velikih crnih kaseta sa irom glavom za tampanje za izuzetno brzu jednobojnu tampu. Kod Canononovh tampaa i tampaa drugih isporuilaca koji nude takvu mogunost, obine crne kasete i kasete u boji zamenjuju se jednom crnom kasetom za velike brzine. Cene tampaa u boji kreu se u opsegu od nekoliko stotina do vie hiljada dolara, ali postoji jo jedna osobina tampe u boji koju mnogi korisnici u prvom trenutku ne uoavaju. To je cena materijala. Ljudi koji su naviknuti na jednobojnu tampu retko razmiljaju o ceni mastila odnosno tonera za tampae, ili papira za tampanje. Jedna kaseta sa tonerom za laserski tampa po pravilu moe proizvesti na hiljade otisaka, a to se tie papira postoji irok izbor kako prema vrsti, tako i prema kvalitetu, po razliitim cenama. tampai u boji ipak su daleko skuplji za korienje od onih za jednobojnu tampu. U zavisnosti od koriene tehnologije boja, odreeni tampa moe da zahteva poseban papir, znatno skuplji od standardnog papira za tampanje. Pored toga, medijum za boje, bilo da je u pitanju mastilo, toner ili traka, obino je skuplji od odgovarajueg za jednobojnu tampu i moe da proizvede manji broj otisaka. Tekui trokovi po tampanoj strani zavise od sluaja; fotografija preko cele strane sigurno e zahtevati vie boje od neke strane sa tekstom u koju je ugraena mala slika u boji, ali je srednja cena za tampu u boji obino neto vie od pedeset centi po strani; poreenja radi, kod jednobojne tampe cena iznosi nekoliko centi po strani. U sledeim odeljcima dat je pregled razliitih tampaa u boji namenjenih PC tritu.
tampai sa mlaznicama u boji

tampae sa mlaznicama najlake je prilagoditi za korienje boja i uz najmanje trokove. U stvari, veina tampaa sa mlaznicama na tritu u stanju je da tampa u boji; veoma mali broj namenjen je samo jednobojnoj tampi. Tipian sluaj kod ovakvih tampaa jeste da koriste dve kasete, jednu koja sadri samo crno mastilo i drugu koja sadri tri preostale boje. Prednost ovakve organizacije sastoji se u tome to imate manji broj pojedinanih posuda za mastilo koje treba menjati, a nedostatak je to to, ako je bilo koja od posuda sa bojom prazna, morate zameniti celu kasetu sa tri boje, to poveava trokove. Neki tampai (npr. neki od HP DeskJet modela) prihvataju i dodatnu kasetu sa tri boje umesto one sa crnom bojom, postiui na taj nain tampu sa est boja, koja daje bolje rezultate prilikom tampanja fotografija. Neki srednji i vrhunski tampai sa mlaznicama
1038
Poglavlje 22
tampai i skeneri
u boji koriste poseban rezervoar za svaku boju, to obezbeuje isplativije korienje boja, posebno u sluajevima kada se neka od boja esto koristi. tampai sa mlaznicama veoma se mnogo razlikuju, i po mogunostima i po cenama. Jeftiniji modeli obino rade sa 150 do 300 dpi, podravaju samo papir veliine pisma (8.5 x 11 ina) sa brzinom tampanja od 2 do 3 strane u minuti. Kako se pomerate navie na skali cena, rezolucija i brzina rastu, a tampai mogu da koriste i listove veih formata. Posebna vrsta tampaa, a oni najee koriste mlazninu tehnologiju, projektovana je za tampanje slika u poster formatu irine do 36 ina. Jedan tip mlaznine tampe, poznat pod nazivima vrsta, votana tampa ili tampa sa promenom stanja, koristi vrst obojeni vosak kao boju, umesto tenog mastila. U toku rada tampaa vosak se topi i prska na stranu. Ovakvi tampai su u optem sluaju sporiji i skuplji od uobiajenih tampaa sa mlaznicama, ali su boje koje proizvode ivlje i otpornije na razmazivanje, to omoguava korienje gotovo svih vrsta papira.
Laserski tampai u boji

Laserski tampai u boji predstavljaju relativno novo dostignue u poreenju sa ovde opisanim tehnologijama. Tehnologija je ista kao kod laserskog tampaa za jednobojnu tampu, osim to postoje etiri tonera sa razliitim bojama. Za razliku od ostalih vrsta tampaa u boji, koji istovremeno primenjuju sve boje, mnogi laserski tampai nanose zasebno svaku boju na stranu. Poto tampa ima samo jedan dobo fotoreceptora, celokupan ciklus maine za tampanje ponavlja se etiri puta za svaku stranu, pri emu se tonere raznih boja slau jedan preko drugog. Ovaj nain veoma komplikuje upravljanje papirom u tampau. Kod tampaa za jednobojnu tampu strana prolazi pored doboa fotoreceptora brzinom koja je jednaka periferijskoj brzini doboa, tako da se toner podjednako rasporeuje po celoj strani. Kod tampaa u boji strana mora da se vraa natrag, kako bi etiri puta prola ispod doboa. Pored toga, strana mora da zauzme potpuno isti poloaj pre svakog prolaska (pasovanje), kako bi pojedinane take razliitih boja padale tano jedna preko druge. Za prevazilaenje problema sa brzinom i pasovanjem kod uobiajenih laserskih tampaa u boji danas u nekim modelima i Okidata i Lexmark koriste mehanizam LED tampaa strane (koristi svetlosne diode umesto lasera), koji je u stone tampae prvo uvela Okidata. Postoje i laserski tampai koji meaju toner na dobou, slaui redom jedan po jedan toner, posle ega sve etiri boje odjednom prianjaju na papir. To smanjuje tekoe u rukovanju papirom, ali se stvaraju nove, vezane za slaganje tonera na dobo. U svakom sluaju, kao rezultat imamo etiri tonera u boji pomeana na strani i njihov istovremeni prolazak kroz sklop za topljenje. Ovaj postupak obezbeuje daleko bolje rezultate od mastila za meutonove i drugih medijuma. Meutim, laserski tampai u boji i dalje su veoma skupi, sa poetnim cenama koje se za PostScript modele kreu od 2.000 do 3.000 dolara. Takoe, poto dobo mora etiri puta da se okrene za svaku stranu, ovi tampai su znaajno sporiji od odgovarajuih za jednobojnu tampu. Iako su nova reenja kod laserskih tampaa u boji zasnovanih na matinom raunaru, koji su konstruisani za Windows 9x i NT, oborila cene nekih modela ispod 1300 dolara, tampai zasnovani na matinom raunaru u optem sluaju nisu pogodni za detaljnu grafiku tampu. Pored relativno visokih poetnih trokova za laserske tampae u boji, vrstu i trokove potronog i pomonog materijala takoe treba uzeti u obzir pre nabavke laserskog tampaa u boji. Neki modeli koriste krejone vrstog mastila koji se tope i zatim nanose na papir, ali veina koristi poseban dobo i kasetu sa tonerom za svaku osnovnu boju. Prema tome, cena po strani za tampu u boji bie mnogo via nego kod jednobojne crne tampe.
Izbor tampaa
Poglavlje 22
1039
tampai sa sublimacijom boja

Sublimacija boja, tj. nanoenje zagrejanih boja, predstavlja postupak tampanja u kome se koriste trake sa etiri boje koje tampa zagreva i pretvara u gasovito stanje. Na taj nain etiri boje se meaju pre nanoenja na papir. Ovi tampai mogu da proizvedu 256 nijansi svake od etiri boje, to u kombinaciji daje spektar od 16.7 miliona razliitih boja. Rezultat ovoga je slika sa neprekidnim tonom (bez meutonova), koja je po izgledu veoma bliska fotografiji. tampai sa sublimacijom boja proizvode izvanredan otisak, ali imaju nedostatke u gotovo svakom drugom pogledu. Spori su i skupi, kako za kupovinu tako i za korienje. Zahtevaju posebnu vrstu skupog papira, to vai i za kasete sa trakama koje koriste. Ipak, tehnologija sublimacije boja je sasvim usaglaena sa tampanjem pomou nanoenja zagrejanog voska razlika je prvenstveno u vrsti boje koja se koristi. Nekoliko proizvoaa proizvodi tampae sa dva reima rada, jeftinijim reimom nanoenja zagrejanog voska i skupljim reimom sublimacije boja. Ovo vam omoguava da jeftiniji reim nanoenja zagrejanog voska koristite za provere i svakodnevni rad, uvajui reim sa sublimacijom boja za zavrne proizvode i posebne namene. Jedan od pionira ove tehnologije, firma Fargo Electronics, orijentisala se na prenosive tampae, ali mnogi drugi isporuioci, kao to su Alps, Kodak Digital Science, Mitsubishi, Olimpus Seiko Instruments itd., nude tampae sa sublimacijom u opsegu od tampe jeftinih snimaka pa do izrade vrhunskih umetnikih grafika.
tampai sa nanoenjem zagrejanog voska

tampai sa nanoenjem zagrejanog voska koriste votana mastila, donekle slina onima koje koristi vrsta mlaznina tampa, a tampa ih topi pre nanoenja na stranu. Postupak je bri nego pri sublimaciji boja i ne zahteva poseban papir, ali tampa nanosi mastilo kao take, to znai da se pojavljuju meutonovi boja. Kvalitet tampe je loiji u poreenju sa otiskom sa neprekidnim tonom, ali je u optem sluaju bolji od mlazninih i drugih tehnologija sa meutonovima. Kod tampaa koji nude i opciju sublimacije boja i opciju nanoenja zagrejanog voska, ova druga se koristi za isprobavanje, a reim sublimacije se koristi za zavrne rezultate. Da biste videli razlike u kvalitetu tampe ova dva postupka, pogledajte Web lokaciju Seiko Instruments.
tampai sa toplotnim spajanjem

Neki prenosivi tampai kompanija Citizen i IBM/Lexmark koriste varijantu postupka toplotnog prenosa voska, upotrebljavajui pri tome matrinu glavu za tampanje sa toplotnim prenosom i, po izboru, obinu traku za poslove vezane za nacrte i traku sa filmom za jednokratno korienje pri izradi zavrne kopije. Ovi tampai sa toplotnim spajanjem veoma su mali, a po obliku su slini francuskom bagetu duine tridesetak centimetara, to ih ini pogodnim za korienje na putu. Najnoviji modeli mogu da tampaju i u boji. Izuzetno mala veliina i teina, sa druge strane, uslovljavaju izuzetno malu brzinu tampanja, relativno nisku rezoluciju (najvie 360 dpi), trake ograniene dostupnosti i kratkog veka, kao i potrebu da se listovi pojedinano runo ubacuju. Trenutno, Citizen je glavni proizvoa ovakvih tampaa, ali ova tehnologija se koristi i kod brojnih tampaa bar kodova drugih proizvoaa.
Izbor tampaa
Na tritu postoje stotine tampaa i moete utroiti dosta vremena procenjujui koja tehnologija najvie odgovara vaim potrebama. Naravno, cena predstavlja glavni faktor,
1040
Poglavlje 22
tampai i skeneri
ali postoje i mnogi drugi kriterijumi koje treba uzeti u obzir pre donoenja odluke, kao to su ovi izloeni u narednim odeljcima.
Koliko tampaa?
Ukoliko kupujete samo jedan tampa za linu upotrebu trebalo bi da uzmete u obzir sve svoje potrebe i da pokuate da pronaete proizvod koji e ih zadovoljiti. Za povremenu upotrebu, posebno kada su u pitanju porodice sa decom, tampa sa mlaznicama za tampanje u boji zadovoljie veinu ozbiljnih potreba i pruiti dosta zabave u isto vreme.
Napomena
Za postizanje najboljeg kvaliteta otiska i najniih radnih trokova, proverite da li tampa moe istovremeno da koristi i crne kasete i kasete u boji (tampa sa dvostrukom kasetom). Mnogi jeftini tampai sa mlaznicama primoravaju vas da zamenjujete kasete u zavisnosti od toga da li elite crnu tampu ili tampu u boji. tampai sa jednom kasetom obino su oni koji se vezano prodaju u pristupanim paketima raunar/monitor/tampa. Meutim, ako vam je potreban vrhunski kvalitet otiska za poslovnu prepisku ili druge profesionalne dokumente, dobro bi bilo da rtvujete mogunosti tampe u boji i nabavite laserski tampa. Danas postoje mali modeli za linu kunu upotrebu po sasvim pristupanim cenama. Kada je u pitanju posao trebalo bi razmisliti i o tome da li je bolje da sve svoje potrebe obuhvatite jednim tampaem ili da obezbedite dva sa osobinama koje se meusobno dopunjavaju, na primer, tampa sa mlaznicama za slike u boji i za izvetaje, a laserski tampa za prepisku. Drugo merilo trebalo bi da bude udaljenost tampaa od korisnika. Razmislite da li bi bilo pogodnije da imate dva tampaa brzine 8 ppm na dva kraja kancelarije ili jedan brzine 16 ppm u sredini. Mrea ravnopravnih lanova ili korienje servera za tampanje omoguava postavljanje umreenih tampaa gde god elite u kancelariji. U suprotnom, bez mree, paralelni tampa mora biti na udaljenosti ne veoj od jednog metra od raunara na koji je prikljuen.
Sloeni ureaji
Ponekad je dobro razmisliti o vaim potrebama za tampu u kombinaciji sa drugim poslovnim potrebama. Na tritu postoje brojni ureaji koji u okviru jedne kombinuju funkcije vie maina, kako bi se ostvarile utede.
Faks modem/skener/tampa
Sloene jedinice faks/tampa postale su veoma pogodna reenja za kune kancelarije i za one koji rade kod kue, a povezani su preko mree sa preduzeem. U optem sluaju ureaj se sastoji od laserskog tampaa ili tampaa sa mlaznicama, faks modema i skenera, koji su spojeni u jednu celinu. Ovakav ureaj moete iskoristiti da odtampate kopiju neega sa PC-ja, da direktno sa PC-ja aljete faksove, da tampate faksove dok pristiu i da skenirate dokumente bilo za slanje putem faksa bilo za uvanje u obliku datoteka na PC-ju. Iste mogunosti bie vam na raspolaganju ukoliko obezbedite poseban skener, modem i tampa, ali sloena jedinica osigurava usklaenost svih modula, a najee je i znaajno jeftinija. Nedostatak ovakvog postupka lei u tome to najee ne moete pronai proizvod koji ima sve karakteristike koje oekujete od svog tampaa, modema ili skenera. Ukoliko elite mogunosti vee od oekivanih za odreeni proizvod, kao to je tampa ili skeniranje u boji, bolje je da se opredelite za zasebne ureaje. Ranije verzije ovih vienamenskih maina imale su ogranien kvalitet skeniranja i tampe. Skener je bio monohromatski model rezolucije od 200 do 400 dpi, prvenstveno
Izbor tampaa
Poglavlje 22
1041
namenjen skeniranju teksta za slanje faksom. Mehanizam za tampanje je obino bio monohromatski tampa sa mlaznicama i sa relativno visokim radnim trokovima. Iako mnoge pristupane sloene jedinice i dalje imaju ova ogranienja, druge nude laserske tampae ili tampae sa mlaznicama u boji sa 600 dpi, 24-bitno skeniranje u boji sa rezolucijom do 300 dpi, pa ak i karakteristike maine za kopiranje sa ravnom podlogom. Neki modeli imaju mogunost slanja i prijema faksa, dok su neki izostavili slanje faksa u korist drugih karakteristika. Poto se odluite izmeu mlaznine tampe u boji i monohromatske laserske tampe, obratite panju na kvalitet tampe, lakou izrade kopija (neki imaju posebno dugme za izradu kopija) i potrebu za raunarskom podrkom (veina ovakvih tampaa jesu jedinice zasnovane na matinom raunaru barem za neke od funkcija), kako biste odabrali najpogodniju jedinicu za svoju kancelariju. Iako vrhunski tampai, skeneri i faks maine i dalje nude bolje karakteristike od najboljih sloenih ureaja, ovi drugi ipak ispunjavaju potrebe korisnika sa umerenim zahtevima i ogranienim kancelarijskim prostorom. Imajte na umu da kombinacija mogunosti moe da predstavlja nedostatak u sluaju kvara na jedinici. Ukoliko se pokvari bilo koji deo jedinice, cela jedinica mora da se popravlja ili menja. Takoe, nije mogua nadgradnja sloene jedinice.
tampa/aparat za kopiranje
Kao to je objanjeno ranije u ovom poglavlju, laserski tampai i aparati za kopiranje koriste gotovo istu tehnologiju, i tu pogodnost neki proizvoai primenjuju u proizvodnji sloenih ureaja koji rade i kao nezavisan aparat za kopiranje i kao moni mreni tampa. U sutini, takav ureaj predstavlja aparat za kopiranje na koji je proizvoa dogradio procesor i memoriju, to je potrebno za lasersko tampanje sa PC-ja, kao i mreni interfejs adapter. Ovakva strategija posebno je prisutna na tritu tampaa u boji. Kako su i laserski tampai u boji i aparati za kopiranje u boji prestini i skupi ureaji, kombinovanje njihovih funkcija u jednu celinu predstavlja izvanredno reenje. Mopiri nude mogunost da se neto jedanput iskopira, a zatim da se umnoi. Kombinujui mreno povezivanje sa sreivanjem, spajanjem i rukovanjem papirom kao kod maina za kopiranje, ovakvi mreni tampai mogu da uine suvinim kancelarijske maine za kopiranje
Brzina tampanja
Kod tampaa strana, kao to su laserski tampai i tampai sa mlaznicama, brzina se izraava u stranama u minuti (engl. pages per minute, ppm), dok matrini tampai kao meru koriste broj znakova u sekundi (engl. characters per second, cps). Brzina, pored rezolucije, obino raste sa porastom cene. Kada se radi o kunim tampaima brzina nema presudnu vanost, ali kada su u pitanju slubeni, postaje veoma vana, posebno ako vie korisnika deli jedan tampa. Laserski tampai ili tampai sa mlaznicama koji su projektovani za jednog korisnika obino imaju brzinu od 4 ppm. Naredna via kategorija, pogodna za male kancelarije ili radne grupe, ima brzinu od 8 ppm. Veliki mreni tampai dostiu 16 ili vie ppm. Ove brzine se odnose na tampae za jednobojnu tampu; oni za tampanje u boji su uvek daleko sporiji. Kao to je obino sluaj, ove brojke predstavljaju procene proizvoaa i obino su preterane. Stvarna vrednost zavisi od prirode dokumenata koje tampate. to je vie slika ili fontova koji se koriste na strani, vie je vremena potrebno za njeno tampanje. Sledei tehniki podatak koji se pojavljuje, uz brzinu tampaa, jeste njegov radni ciklus. Radni ciklus predstavlja predvieni broj strana koje tampa treba da proizvede u nekom periodu vremena, obino za jedan mesec. Na primer, HP LaserJet 4050 sa 17 ppm ima radni ciklus od 65.000 strana meseno, dok LaserJet 1100 sa 8 ppm, projektovan za linu
1042
Poglavlje 22
tampai i skeneri
upotrebu, ima radni ciklus od 7.000 strana za mesec dana. Ne vai pravilo da sporiji tampa mora imati manji radni ciklus, ali logino je da bi trebalo da bude tako. ak i ako niste previe optereeni brzinom, ne preporuujemo da kupite LaserJet 1100 i da pokuate da na njemu odtampate 20.000 strana za mesec dana. Preoptereivanje tampaa moe da skrati njegov vek i da narui kvalitet tampe. Radni ciklus za tampae sa mlaznicama tee je sagledati, osim ako nisu posebno projektovani za kancelarijski rad. Mnogi isporuioci ne obezbeuju podatke o mesenim radnim ciklusima za kune i kancelarijske (SOHO) modele, ve daju ukupan broj strana koji takav tampa moe da odtampa u toku radnog veka. Na primer, Epson procenjuje svoj Stylus Color 440 na svega 10.000 strana, dok se od skupljeg modela Color 640 oekuje da odtampa 25.000 strana u toku radnog veka. Epsonov mreni tampa 900N ima meseni radni ciklus od 5.000 strana i oekivanu koliinu od 75.000 strana u toku radnog veka. Ovi tampai sa veim mogunostima u toku radnog veka imaju i veu brzinu tampanja, veu rezoluciju i bolje karakteristike, tako da su brojevi koji opisuju radni ciklus, odnosno radni vek tampaa sa mlaznicama, takoe bitni za izbor najboljeg reenja.
Vrste papira
Naredni vaan inilac u vrednovanju tampaa trebalo bi da budu vrste papira koje odreeni tampa moe da koristi. Ovo se ne odnosi samo na tampae sa mlaznicama i druge tipove tampaa za koje su potrebni posebni papiri, ve i na veliine i teine papira koje koristite u radu. Standard za veliinu u Sjedinjenim Dravama jeste veliina pisma (8 1/2 x 11 ina), a u Evropi A4 (210 mm x 297 mm) i gotovo svi tampai podravaju jednu od njih. Treba uzeti u obzir i potrebe za veim formatima papira, kao to su legal (8 1/2 x 14 ina) ili tabloid (11 x 17 ina). Budui da ima istu irinu kao papir veliine pisma, podrka za tampu na papiru veliine legal obino ne poskupljuje previe tampae. To se ne moe rei za format tabloid koji zahteva velike izmene na itavom sistemu za upravljanje papirom. Dodavanje mogunosti tampanja od ivice do ivice, bez margine (takozvano tampanje u margou) u velikoj meri poveava trokove tampanja i predstavlja uobiajenu karakteristiku samo kod tampaa koji su namenjeni profesionalnim grafiarima. Ukoliko vam je potrebno tampanje bez margina (engl. full-bleed), a sve to imate jeste obian tampa, moete ga prevariti tako to ete napraviti prilagoenu veliinu papira u namenskom softveru, uzeti normalan papir i odsei ivice papira ako je veliina za tampanje bez margina manja od irine koju moe odtampati va tampa. Sledee pitanje se odnosi na nain na koji tampai podravaju razliite veliine strane. Neki tampai koriste izmenjive naslone za papir, dok drugi istovremeno koriste vie razliitih naslona. Ukoliko kupujete tampa za kancelariju znajte da e on biti utoliko iskorieniji ukoliko je manje panje potrebno za njegovo korienje. Laserski tampai sa viestrukim naslonima za papir predstavljaju odlian izbor za organizacije gde se tampa mnogo viestranih dokumenata sa zaglavljem ili koricama kao prvom stranom. Oni moraju da se koriste zajedno sa softverom koji upravlja korienjem odgovarajueg naslona za papir za svaku stranu dokumenta. Moete se pozabaviti i teinom papira na kojem ete tampati; neki tampai bolje rukuju teim papirima od drugih. tampanje koverata predstavlja jo jedan est zahtev. Neki tampai koriste vienamenski naslon (otvoren po visini sa podeavanjem irine) za ovu vrstu posla, dok drugi mogu da koriste mehanizam za ubacivanje koverata (obino kao dopunsku opremu). Mnogi modeli laserskih tampaa imaju otvor sa izlazak na zadnjoj strani, to omoguava prolazak bez dodatnog krivljenja papira, potrebnog da bi se on pojavio na uobiajenom izlaznom naslonu na vrhu tampaa. Ovo pojednostavljuje rukovanje debljim papirom i kovertama. Okidatine LED tampae strane odlikuje zaista prava putanja papira, to je posebno dobro pri radu sa teim papirom.
Izbor tampaa
Poglavlje 22
1043
Trokovi korienja
Kao to je ve reeno ranije u ovom poglavlju, trokovi korienja mogu se veoma razlikovati u zavisnosti od vrste tampaa koji se koristi. Trokovi korienja obuhvataju papir, medijum za boje (kasete sa tonerom, kasete sa mastilom ili trake sa mastilom), pa ak i utroak elektrine energije. tampai koji koriste posebne papire imaju poveane trokove korienja, poto su ti papiri znaajno skuplji od standardnih. Takvi tampai takoe ograniavaju mogunosti za izbor papira. Postoji mnogo vrsta papira za laserske tampae; pri korienju, moete se po potrebi prebaciti sa jeftinih papira za kopiranje na luksuznije vrste. Takoe, postoji irok izbor obojenih papira ili papira sa teksturom koji mogu dati poseban izgled vaim dokumentima. Izbor posebnih papira koji se koriste u tampaima sa mlaznicama i drugima koji ih zahtevaju nije ni priblino tako veliki. Kada uzmete u obzir cene boje, cenu strane bi trebalo da proraunate tako to ete cenu kasete podeliti sa brojem strana koji oekujete da ete odtampati. Kao i kod brzine tampanja, ovi brojevi predstavljaju procenu zasnovanu na procentu pokrivenosti strane mastilom ili tonerom. Pri tampanju teksta sa duplim proredom pokrivenost je oigledno manja nego kod gusto tampane strane sa puno slika. tampai sa mlaznicama sa jednom kasetom primoravaju vas da zamenite sve boje (cijan, uta i magenta) ako se neka od njih potroi. To je razlog to sve vei broj srednjih i vrhunskih tampaa sa mlaznicama koristi posebne kasete za svaku boju. Mnogi noviji modeli takoe poseduju uslune programe za nadgledanje koji vas upozoravaju na nizak nivo mastila pre poetka tampanja. Kada su u pitanju laserski tampai, cena tonera se moe osetno menjati od tampaa do tampaa u zavisnosti od ostalih komponenti koje se nalaze u kaseti. Jasnije reeno, kaseta sa tonerom koji sadri novi dobo fotoreceptora i greja bie znatno skuplja od one koja sadri samo toner. Meutim, ako se uzme u obzir odravanje tampaa i kvalitet otiska, ovi dodatni trokovi mogu ipak biti isplativi. U zavisnosti od izabranog tampaa, mogue je da postoji bogato trite kaseta sa mastilom, tonerom ili trakama. Ako odluite da isprobate razliite vrste, korisno bi bilo da pribeleite broj odtampanih strana sa svakom kasetom. Obino se deava da su jeftinije kasete manje ekonomine, jer ostvaruju manji broj strana. Takoe postoji i veliko, mada dosta nestabilno, trite za ponovno punjenje kaseta tonerom i mastilom. Na primer, neki isporuioci kaseta sa tonerom za laserske tampae potpuno prerauju stare kasete tako to iste i popravljaju (ili menjaju) fotoreceptor i greja, pored toga to dodaju nov toner. Tokom godina na ovaj nain moete utedeti ogromne koliine novca, a ujedno se i titi ivotna sredina. Meutim, neki manje ugledni proizvoai jednostavno izbue rupu na kaseti, dospu neto tonera i isporue natrag tako da moe da doe do prosipanja tonera i nastanka problema koji prevazilaze ostvarenu utedu. Ukoliko ne koristite preraene kasete sa tonerom, moete se obratiti bilo kojem isporuiocu sa predlogom o razmeni staro za novo. Takoe, treba da znate da glavni isporuioci kaseta sa tonerom za laserske tampae, HP i Canon, podravaju recikliranje praznih kaseta aljui pakovanje za praznu kasetu sa plaenom potarinom uz svaku novu isporuenu kasetu. Korisnici tampaa sa mlaznicama, koje brinu visoki trokovi, mogu da se opredele za jedno od dva sledea reenja: za naruivanje kaseta sa mastilom nezavisnih proizvoaa (dostupnih za veinu popularnih vrsta i modela) ili za komplete koji se dopunjavaju mastilom. Ovi kompleti za dopunjavanje mastilom predstavljaju najbolji nain za utedu novca, ali je potrebno proveriti da li je to izvodljivo kod vaeg tampaa, uporediti kvalitet i izvriti dopunjavanje uz sve rizike koje rad sa boicama punim mastila nosi sa sobom. Proverite i garancijske uslove za tampa pre nego to se upustite u ovo. Potronja elektrina energije takoe moe biti veoma znaajna. Laserski tampai troe posebno velike koliine energije, a u mnogim slubama ostavljaju ih da budu neprekidno ukljueni. tampai sa mogunou utede energije, koji se automatski prebacuju u reim mirovanja sa niom potronjom ako se neko vreme ne koriste, mogu da ostvare znaajne
1044
Poglavlje 22
tampai i skeneri
utede i ujedno da pomognu u ouvanju ivotne sredine. Zbog velike potronje elektrine energije, laserski tampai ne bi nikad trebalo da se prikljuuju na rezervne izvore baterijskog napajanja.
Instalacija podrke za tampa

Odmah poto ga poveete na paralelni ili serijski prikljuak PC-ja, tampa je u stanju da primi i obradi ulaz u obliku ASCII teksta. ak i pre nego to instalirate upravljaki program moete da izdate jednostavnu komandu u DOS-u na sledei nain:
dir > LPT1
Znak vee od u ovoj komandi preusmerava sadraj direktorijuma na paralelni prikljuak PC-ja. tampa koji je povezan na taj prikljuak primie i odtampati sadraj koristei podrazumevani format strane tampaa. Ukoliko tampa koji je prikljuen na va PC obrauje podatke itave strane, moraete runo da izvadite tekuu stranu da biste videli rezultate tampe. Ovo zato to eho komanda ne sadri iskoni kd za promenu strane koji nalae tampau da izbaci prethodnu stranu. Takoe, moete preusmeriti tekstualnu datoteku na prikljuak tampaa uz pomo komande:
copy readme.txt > LPT1
Ove komande dokazuju da paralelni ili serijski prikljuak PC-ja obezbeuju potpuno upotrebljiv interfejs do tampaa, ali da biste sproveli bilo koju dalju kontrolu nad poslom za tampu morali biste da instalirate upravljaki program tampaa. Meutim, ukoliko otklanjate uzroke problema na sistemu koji spreavaju da uitate Windowsove upravljake programe za tampae, ova mogunost moe biti korisna za tampanje dokumentacionih datoteka ili drugih dokumenata.
Napomena
Ovakve jednostavne provere ne prolaze kod veine tampaa zasnovanih na matinom raunaru. Samo manji broj njih moe da izvede ove provere zasnovane na DOS-u, kroz DOS sesiju pod Windowsom (DOS prozor), ali veina zahteva da se prvo instaliraju upravljaki programi za tampa. PostScript tampai moraju da prime PostScript komande da bi tampali. Jednostavna provera za PostScript tampae zapravo je deo cenjenog Microsoftovog uslunog programa (MSD), isporuivanog uz MS-DOS i Windows 3.1; taj se program se moe nai i na Windows 95 CD-ROM-u. tampai sa dva reima rada, PostScript i PCL, koristie za proveru reim PCL pod uslovom da je to podrazumevani reim rada.
Upravljaki programi za DOS

Brojni DOS programi ne koriste upravljake programe, ve se umesto toga oslanjaju na mogunosti tampaa i na ASCII znake koji predstavljaju kontrolne kodove, kao to je novi red i sledea linija. Meutim, vei programi, poput onih za obradu teksta ili za radne tabele, po pravilu obuhvataju i upravljake programe za pojedine tampae. Inae, izbor upravljakog programa deo je uobiajenog postupka instalacije programa. Postoji svega nekoliko DOS programa koji obezbeuju upravljake programe za podrku velikog broja tampaa. Na primer, WordPerfect je ve po tradiciji ponosan na svoju iroku podrku tampaima, ali u veinu programa ukljuuje se i nekoliko optih upravljakih programa koji vam omoguavaju da svoj tampa opiete samo u optim crtama. U dananje vreme povlaenje DOS-a dovelo je gotovo do prestanka razvoja DOS programa, to znai
Poglavlje 22
1045
da ete verovatno provesti dosta vremena u pronalaenju podrke za nove modele tampaa, ak i ako koristite proizvode kao to je WordPerfect. Ukoliko posedujete laserski tampa koji nije naveden u listi upravljakih programa odreenog programa, trebalo bi da moete da koristite upravljaki program koji podrava isti jezik za opis strane kao i va tampa. Na primer, upravljaki program za LaserJet III radie ispravno sa bilo kojom varijantom LaserJet III, kao to su IIId i IIIsi, jer svi koriste PCL 5. Takoe, isti upravljaki program trebalo bi da, u sluaju potrebe, radi i na tampaima LaserJet 4 i 5, jer je verzija PCL koju koriste ovi tampai kompatibilna sa PCL5. Postoji mogunost da ovi upravljaki programi sa vie optih svojstava ne podravaju sve naslone za papir kod vaeg tampaa ili druge karakteristike koje se pojavljuju kod raznih modela. Na primer, neete moi da ostvarite rezoluciju od 600 dpi na tampau LaserJet 5 sa upravljakim programom za PCL 5 (ne PCL 5e). Meutim, trebalo bi da oekujete sasvim dobre rezultate uz podrku odgovarajueg upravljakog programa.
Upozorenje
Podrka za tampanje pod DOS-om, nekada obavezna za sve osim za PostScript tampae, polako postaje karakteristika koja se izostavlja, naroito kod jeftinijih laserskih i tampaa sa mlaznicama. Neki tampai nude mogunost tampanja iz DOS prozora pod Windowsom, ali to nije od pomoi ako je potrebno da odtampate faze podeavanja BIOS-a, ili ako je potrebno da tampate iz DOS programa bez Windowsa u pozadini. Nedostatak podrke za DOS predstavlja dovoljno dobar razlog da zadrite neke starije matrine ili tampae sa mlaznicom za pojedine poslove.
Upravljaki programi za Windows

Upravljaki programi za tampae u Windowsu razlikuju se od odgovarajuih u DOS-u po tome to su deo operativnog sistema, a ne programa, kao i u tome to uvek moete da pronaete upravljaki program upravo za va model tampaa. Windows 3.1, Windows 9x i Windows NT mogu da koriste razliite upravljake programe za podrku istog tampaa, a interfejs koji koristite da uvedete podrku za tampa moe da bude drugaiji u svakom operativnom sistemu, dok je postupak instalacije upravljakog programa u osnovi isti. Svi Windows operativni sistemi imaju kontrolni panel tampaa i to je centralno mesto za sve poslove koji se odnose na podeavanje upravljakog programa tampaa. Moete instalirati koliko god vam je potrebno upravljakih programa za tampae, ukljuujui i viestruke upravljake programe za isti tampa, upravljake programe za mrene tampae, pa ak i za nepostojee tampae. Ova poslednja karakteristika vam omoguava da napravite imaginarni tampa (proitajte naredni tekst). Ukoliko posedujete tampa koji daje mogunost izbora PDL-a, moete instalirati po jedan upravljaki program za svaki od podranih jezika (po pravilu PostScript i PCL) i izaberite odgovarajui kada tampate dokument. Na osnovu iskustva o prednostima pojedinih jezika odluivaete kada ete koji koristiti. U normalnim okolnostima PCL je bolji za dokumente sa puno teksta, dok je PostScript bolji za grafike obrade, posebno kada su u pitanju proizvodi programa Adobe Ilustrator i CorelDRAW. Ukoliko je na vaem sistemu instaliran mreni klijent moete instalirati upravljake programe za tampae kojima redovno pristupate putem mree. Printers Control Panel vam omoguava da pregledate mreu uz pomo klijenta i da izaberete objekte koji predstavljaju mrene tampae. Takoe, moe vam zatrebati da odtampate dokument na nekom nepostojeem tampau. Ako, na primer, treba da predate lanak na obradu pre tampe, moete instalirati odgovarajui upravljaki program za podeavanje njegovog izgleda na svoj PC i posao za tampanje sauvati kao datoteku, umesto da ga poaljete kroz paralelni ili serijski prikljuak.
1046
Poglavlje 22
tampai i skeneri
PDL kd, koji je stvorio upravljaki program tampaa, jeste obian ASCII tekst i, kao takav, moete ga snimiti kao obinu datoteku na vaem raunaru. Svi upravljaki programi za tampae pod Windowsom i veina pod DOS-om omoguavaju vam da za odredite odaberete DATOTEKU, a ne paralelni ili serijski prikljuak. Kada stvarno tampate dokument, sistem vam daje zahtev za unos naziva i mesto gde izlazna datoteka treba da se napravi. Posle ovoga datoteku za tampanje moete preneti do sistema sa odgovarajuim tampaem, koristei disketu, modem ili bilo koji drugi standardni medijum. Nakon to se datoteka nae na tom sistemu, moete je jednostavno usmeriti na odgovarajui prikljuak tampaa pomou ranije prikazane komande COPY. Poto je upravljaki program tampaa ve obradio posao, nije potrebno da na tom sistemu imate instaliran ni program u kojem je napravljen dokument ni upravljaki program tampaa. Sve komande se nalaze u izlaznoj datoteci i nju samo treba da prebacite na tampa.
Instalacija upravljakih programa u Windows 9x

Windows 9x i Windows NT sadre i arobnjak za instalaciju upravljakog programa tampaa, koji vas vodi kroz ceo postupak. Postupak u Windowsu 3.1 u osnovi je isti, mada su prikazi koji se pojavljuju donekle razliiti. Ukoliko pritiskom na levi taster mia izaberete ikonu Add Printer u Printers Control Panelu, arobnjak vas prvo pita da li instalirate upravljaki program za tampa koji je vezan na lokalnu mainu ili na mreu. Zatim vam se prikazuje okvir za dijalog kao na slici 14.5, u kojem moete da izaberete proizvoaa i odreeni model tampaa.
Slika 22.5 Prikaz Printer Selector u Add Printer Wizard Windowsa 98
Operativni sistemi obuhvataju irok izbor upravljakih programa za tampae, kao i dugme Have Disk, to omoguava da instalirate upravljake programe koje vam je obezbedio proizvoa tampaa ili neki drugi izvor. Nakon to izaberete vrstu tampaa potrebno je da odredite prikljuak na koji je tampa povezan. Mogunost Available Ports (slika 14.6) daje spisak svih COM i LPT prikljuaka na vaem sistemu, kao i komandnu liniju FILE, za snimanje poslova za tampu u datoteke na disku. arobnjak takoe postavlja pitanje da li nameravate da koristite tampa sa DOS programima. Ukoliko je odgovor potvrdan, arobnjak podeava sistem tako da preusmerava sve izlaze poslate na prikljuak za tampa LPT1 na upravljaki program tampaa. Ovo je potrebno pri podeavanju mrenog tampaa, poto DOS programi obino nemaju podrku za tampanje na mrei.
Poglavlje 22
1047
Slika 22.6 Okvir za dijalog Available Ports u Add Printer Wizard
Nakon to odredite da li elite da novi tampa bude podrazumevani tampa pod Windowsom, arobnjak stvara novu ikonu na kontrolnom panelu tampaa. Na ovaj nain tampa postaje dostupan svim Windows programima i obezbeuje se pristup okviru za dijalog Properties tog tampaa, uz iju pomo moete da podesite upravljaki program i da upravljate poslovima za tampu.
Podeavanje upravljakih programa u operativnom sistemu Windows 9x

Okvir za dijalog Properties za odreeni tampa sadri brojna podeavanja, pored onih koja se odnose na izbor prikljuka koji taj tampa treba da koristi. Karakteristike i izgled ovog okvira za dijalog zavise od instaliranog upravljakog programa tampaa; meutim, u veini sluajeva on vam doputa da izaberete stavke kao to su veliina i orijentacija papira, naslon za papir, kao i broj kopija svake strane koja se tampa. Mnogi upravljaki programi za tampa obezbeuju parametre koji vam omoguavaju da podesite nain na koji upravljaki program upravlja elementima tampe kao to su fontovi ili grafika. Tipina strana Graphics, kao ova za upravljaki program HP LaserJet 5P, moe da sadri sledee parametre:
s
Rezolucija (Resolution). Omoguava vam da izaberete odgovarajuu rezoluciju tampe koju daje tampa. Nia rezolucija obezbeuje bre tampanje i koristi manje memorije tampaa. Ovo podeavanje ne utie na kvalitet tampe najnovijih laserskih tampaa; tekst e se i dalje tampati sa maksimalnom rezolucijom tampaa (600 dpi za ove modele). Meutonovi (Dithering). Omoguava vam da izaberete razliite postupke za stvaranje meutonova nijansi sivog ili boja koje proizvodi tampa. Razliite vrste meutonova obezbeuju razliite rezultate u zavisnosti od prirode same slike, kao i od rezolucije pri kojoj radi tampa.
Napomena
Katkada moete otkriti da izbor grubih meutonova za grafike koje e se kasnije fotokopirati zapravo ostvaruje kopiju boljeg kvaliteta nego izbor finih meutonova. Ovo zato to normalni (analogni) aparati za kopiranje tee da stope take stvarajui fotografski izgled. Ukoliko planirate da fotokopirate original za dalju distribuciju, uvek napravite probnu kopiju i procenite je pre nego to napravite veliki broj kopija. Moda e biti potrebno da podesite opcije svog tampaa i ponovo odtampate original da biste ostvarili prihvatljive rezultate menjajui meutonove, osvetljaj, kontrast i drugo.
1048
s s
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Jaina (Intensity). Omoguava da odredite koliko svtlo treba da budu odtampane slike u vaim dokumentima. Reim obrade grafike (Graphics mode). Omoguava vam da izaberete da li e upravljaki program slati tampau grafike slike kao vektore ija se rasterizacija vri na njemu, ili e rasterizaciju slike izvriti na raunaru, a dobijene bitmape poslati na tampa.
Mnogi upravljaki programi za tampae sadre i stranu Fonts, koja vam doputa da odredite kako e upravljaki program upotrebljavati TrueType fontove u dokumentu koji tampate. Uobiajene su sledee opcije:
s
Uitavanje TrueType fontova kao softverskih konturnih fontova (Download TrueType fonts as outline soft fonts). Uslovljava da upravljaki program alje fontove na tampa kao vektorske oblike, kako bi tampa mogao da ih rasterizuje u bitmape odgovarajue veliine. Ova mogunost u optem sluaju obezbeuje najbri rad. Uitavanje TrueType fontova kao softverskih bitmapiranih fontova (Down load TrueType fonts as bitmap soft fonts). Uslovljava da upravljaki program rasterizuje fontove u raunaru i alje dobijene bitmape na tampa. Ova mogunost je neto sporija od slanja obrisa fontova, ali koristi manje memorije. tampanje TrueType fontova kao slika (Print TrueType as graphics). Uslovljava da upravljaki program rasterizuje fontove u bitmape i alje ih na tampa kao slike. Ovo je najsporija od ove tri mogunosti, ali vam omoguava da preklapate tekst i slike, a da ih ne pomeate.
Strana Device Option (mogunosti ureaja) doputa vam da odreujete vrednosti za sledee mogunosti:
s s
Kvalitet tampe (Print Quality). Omoguava vam da izaberete stepen kvaliteta teksta za svoje dokumente. Nii stepen ubrzava tampanje, ali je izgled grublji. Memorija tampaa (Printer Memory). Omoguava vam da odredite koliko memorije je ugraeno u tampa. Ovaj parametar pokazuje koliinu memorije sa kojom je tampa isporuen, ali ako ugradite dodatnu memoriju obavezno ga podesite. Ovo podeavanje koristi karakteristika za praenje memorije tampaa (pogledajte narednu opciju) za proraun kompresije i verovatnoe da se uspeno obavi tampanje. Praenje memorije tampaa (Printer Memory Tracking). Omoguava vam da odredite koliko e agresivno upravljaki program za tampa koristiti memoriju odreenu parametrom za memoriju tampaa. Kada obrauje posao za tampu upravljaki program proraunava potrebnu koliinu memorije tampaa i uporeuje je sa memorijom ugraenom u tampa. Ukoliko posao zahteva mnogo vie memorije od onoga ime raspolae, upravljaki program za tampa prekinue posao i poslati poruku o greci. Kada je koliina potrebne memorije bliska koliini ugraene, ovaj parametar odreuje da li e upravljaki program pokuati da poalje posao na tampa uz postojei rizik da se javi greka usled nedostatka memorije ili e se ponaati konzervativno i prekinuti posao.
Deljenje tampaa preko mree

Windows 9x i Windows NT omoguavaju vam da lokalne tampae delite sa ostalim korisnicima mree. Da biste ovo uradili morate napraviti izriit nain deobe odreenog tampaa, na strani Sharing u njegovom okviru za dijalog Properties (slika 14.7). Na ovoj strani odreujete NetBIOS naziv koji e postati naziv deobe tampaa, kao i lozinku, ako elite da ograniite pristup odreenim korisnicima. Poto napravite deobu, ostalim korisnicima mree tampa se pojavljuje kao deljeni disk ureaj. Da bi mogao da pristupi takvom tampau, korisnik mree mora instalirati odgovarajui upravljaki program za tampa i naznaiti naziv deobe umesto lokalnog prikljuka za tampa. Da bi se izbegla potreba za kucanjem putanje, moete da prevuete
Poglavlje 22
1049
ikonu koja predstavlja mreni tampa iz Network Neighborhood i spustite je u Add New Printer icon u okviru kontrolnog panela tampaa. Posle ovoga potrebno je samo da izaberete odgovarajui upravljaki program i odgovorite na pitanja koja se tiu podrazumevanog tampaa i testa za tampa, ime ete zavriti instalaciju.
Slika 22.7 Windows 9x i Windows NT daju mogunost deljenja tampaa meu korisnicima
Upozorenje
Pre nego to pokuate da na mreu prikljuite svoj tampa proverite da li je on kompatibilan sa tom mreom. Danas su mnogi jeftiniji tampai zasnovani na matinom raunaru i ne mogu biti deljeni preko mree. Za detalje se obratite isporuiocu.
Udaljeni upravljaki programi

Windows NT 4.0 razlikuje se od Windowsa 9x po tome to moe da uva i da isporuuje upravljake programe tampaa za vie operativnih sistema. Kada se tampa deli u Windowsu NT, okvir za dijalog sadri spisak za izbor drugaijih upravljakih programa, Alternate Drivers (slika 14.8); taj spisak vam omoguava da birate operativne sisteme koje koriste ostali raunari na mrei.
Slika 22.8 Windows NT moe automatski da obezbedi upravljake programe tampaa za sisteme
mrenih klijenata.
1050
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Poto arobnjak instalira upravljaki program za sistem Windows NT, on daje zahtev za unos odgovarajueg medijuma na kojem se nalaze upravljaki programi za druge operativne sisteme koje ste izabrali. Na taj nain, kada klijent izabere deobu tampaa u Windowsu NT, automatski se uitava i instalira odgovarajui upravljaki program iz sistema Windows NT, tako da korisnik ne mora da identifikuje proizvoaa i model tampaa.
Deljenje tampe preko razvodnih kutija

Kao zamena za umreavanje postoji niz ureaja za deljenje tampaa koji su dostupni po niskoj ceni. Najlaki i najjeftiniji nain za deljenje jednog tampaa na dva do etiri raunara, koji su u neposrednoj blizini, jeste preko automatskih razvodnih kutija, kakve prave proizvoai kablova kao to su Belkin i mnogi drugi. Razvodne kutije za tampae imaju izlazni prikljuak, na koji se prikljuuje kabl tampaa, i dva ili vie ulaznih prikljuaka u koje se prikljuuju kablovi raunara. Raunari se obino prikljuuju na kutiju preko obinih 25-pinskog kablova, a za vezu od kutije do tampaa koristi se standardni adapterski kabl za tampa DB-25 na Centronics.
Rune razvodne kutije

Obine razvodne kutije koriste preklopnik kojim se odreuje koji raunar ima kontrolu nad tampaem. Iako su ovakve jedinice jo uvek prisutne na tritu, ne preporuuje se njihovo korienje za laserske tampae ili tampae sa mlaznicama i za neke druge ureaje sa paralelnim prikljukom, jer ovakvi ureaji mogu da se otete u postupku prebacivanja preklopnika, a osim toga ova vrsta razvodnih kutija obino ne poseduje mogunost za dvosmerne IEEE-1284 komunikacije.
Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem

Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem napajaju se preko spoljanjeg izvora ili preko kablova za prenos podataka; one kontinualno prebacuju preklopnik sa jednog prikljuka na sledei sve dok se ne pojavi posao za tampanje. U tom trenutku kutija se zakljuava da izvri taj posao sve dok tampa ne prihvati i poslednju stranu. Kada se koriste za tampu pod MS-DOS-om (koji ne moe da saeka da razvodna tabla skenira prikljuak) mnoge ovakve kutije obezbeuju i mogunost runog prebacivanja na eljeni prikljuak. Najnoviji modeli podravaju dvosmerne IEEE-1284 reime, kao to su EPP i ECP. Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem koje podravaju IEEE-1284 reime, u stanju su sa rade sa veinom savremenih laserskih i tampaa sa mlaznicama, a takoe omoguavaju i deljenje dopunskih ureaja kao to su skeneri, jedinice sa trakama i ostali ureaji sa paralelnim prikljukom. Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem prilagoene standardu IEEE-1284 mogu se nai kod Helwet-Packarda, Belkina i mnogih drugih isporuilaca. Veina ovih ureaja je reverzibilna, to omoguava da jedan raunar ima pristup veem broju tampaa, preko samo jednog paralelnog prikljuka.
Ostale opcije za deljenje tampaa

Za deljenje tampaa izmeu vie od etiri korisnika ili za tampanje na daljinu (veu od 8 metara izmeu raunara i tampaa) postoji niz reenja koja koriste posebne vrste telefonskih kablova. Ovde se spominje nekoliko ovakvih proizvoda, a kod svih se tampanje odvija dosta sporije nego preko prethodno pomenutih razvodnih kutija, jer se kod njih komunikacija preko paralelnog prikljuka na kratkom rastojanju konvertuje u serijsku komunikaciju na veim udaljenostima. Proizvodi koji se prikljuuju u MIO prikljuak, a on se moe nai na mnogim HP LaserJet modelima, obuhvataju Excellinkovu JetCard karticu za najvie deset korisnika i BayTechov LaserShare za najvie osam korisnika. Proizvodi koji obrazuju mini-LAN, koji lanano povezuje mnogo raunara na neki paralelni tampa (osim ako je zasnovan na matinom raunaru), obuhvataju sledee: DataDocsov Max-A-Laser, koji opsluuje do trideset
Zatitno odravanje
Poglavlje 22
1051
korisnika na udaljenostima do sedamsto metara, i Linksysov MultiShare za najvie osam tampaa i do 24 raunara, na udaljenostima do 400 metara.
Podrka za ostale operativne sisteme

Ako u kancelariji imate i Macintoshove raunare i PC-je, proverite da li tampa ima podrku i za Macintosh. Mnogi lini tampai zapravo su zasnovani na matinom raunaru i za normalan rad zahtevaju Windows 9x ili NT. Korisnici sve popularnijeg operativnog sistema Linux takoe moraju biti oprezni pri kupovini, poto podrku za Linux prvenstveno obezbeuju proizvoai ovog softvera, a ne proizvoai tampaa. Na primer, popularna verzija Red Hat Linux prirodno podrava PostScript tampae, a za ostale tampae koristi PostScript interpreter pod nazivom ghostscript. Spisak odgovarajueg hardvera moete pronai na Red Hatovoj Web lokaciji. Takoe, potraite i Upgrading and Repairing PCs, Linux Edition, koju je izdao Que.
Zatitno odravanje
Ve po tradiciji tampai su ureaji kod kojih je otkrivanje i otklanjanje greaka najsloenije, jer su podloni brojnim mehanikim kvarovima, to nije uobiajeno za PC-je i druge mrene ureaje. Promenljivi kvalitet potronog materijala, kao i nepravilno rukovanje, mogu dodatno pogorati ove probleme, tako da tampai zahtevaju vie panje i odravanja od ostalih ureaja. Kao i kod PC-ja, zatitno odravanje tampaa uglavnom se zasniva na zdravom razumu. Ukoliko odravate istou ureaja i koristite ga na pravilan nain, trajae due i imae kvalitetniji otisak, nego ako to ne inite.
Laserski i tampai sa mlaznicama

Kod laserskih tampaa najbolje zatitno odravanje ostvaruje se ako obezbedite tampa koji koristi toner kasete sa ugraenim fotoreceptorom i razvijaem. To su vitalni delovi koji stalno dolaze u dodir sa tonerom, tako da njihovo uredno zamenjivanje osigurava da ostanu isti i neoteeni. Ukoliko va tampa ne koristi ovu vrstu kaseta, trebalo bi da, u skladu sa preporukama proizvoaa, u okviru svake zamene tonera paljivo oistite unutranjost tampaa. Uz neke tampae isporuuju se i posebne etke koje se koriste za ienje.
Upozorenje
Uvek kada radite neto u unutranjosti tampaa izuzetno je znaajno da pratite preporuke proizvoaa koje se odnose na bezbednost. Pored oiglednih opasnosti od elektrine struje, morate znati da su pojedini delovi veoma osetljivi i da mogu biti oteeni grubim rukovanjem (razvija i korotroni) ili predugim izlaganjem svetlosti (fotoreceptor). Pored toga, greja kod tampaa predvien je za temperature od 400 oF (oko 205 oC) ili vie, tako da moe da ostane vreo jo neko vreme posle iskljuenja ureaja. Uvek obezbedite da se tampa hladi bar 15 minuta pre nego to bilo ta popravljate u blizini valjaka grejaa unutar tampaa. Veina kaseta za tampae sa mlaznicama sadri nove mlaznice i posudu sa mastilom, to spreava probleme koji nastaju kada se mlaznice zaepe zbog osuenog mastila. Slino laserskim, i termalni tampai sa mlaznicama oslanjaju se na snane izvore toplote, tako da treba biti oprezan prilikom dodirivanja unutranjih delova. Jeftini kompleti za ienje tampaa sa mlaznicama mogu da se obezbede kao pomono sredstvo za otklanjanje naslaga mastila u tampau. Neki od njih koriste list za ienje sa posebnom teksturom, koji se prethodno natopi tenou za ienje, a zatim se propusti kroz tampa i pri tome se odtampa nekoliko rei; ovo se primenjuje kod svih tipova. Drugi pak omoguavaju ienje glave za tampanje ako se ona prethodno izvadi iz tampaa; na ovaj nain iste se Canonovi i HP-ovi modeli.
1052
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Da biste spreili probleme kod tampaa sa mlaznicama obavezno iskljuujte tampa njegovim prekidaem, a ne preko zatitnog napajanja ili upravljanja napajanjem. Prekida za napajanje na tampau prouzrokuje kontrolisano i postepeno iskljuivanje tampaa, ukljuujui tu i zatvaranje glava za tampanje da se zatite od suenja. Ako iskljuite napajanje tampaa spoljnim putem (preko zatitnog napajanja, na primer), glave za tampanje mogu da se osue jer su izloene vazduhu, zbog ega mogu da se zaepe i pored podeavanja koja je izveo korisnik. Manja zaepljenja na kasetama sa mastilom ponekad mogu da se odstrane uz pomo dijagnostikih postupaka, dostupnih preko dugmadi na tampau ili preko dijaloga Properties za taj tampa u Windowsu 9x.
Matrini tampai
Matrini tampai su podloniji sakupljanju praine i prljavtine od svih ostalih vrsta tampaa. Razlozi za ovo jesu kako fiziki dodir trake sa mastilom i glave za tampanje, tako i neprekidan dotok papira. Dok tampa radi, traka se okree u kaseti kako bi obezbedila povrinu koja je natopljena sveim mastilom, ispred glave za tampanje. Ovo pomeranje trake u stranu, u kombinaciji sa neprekidnim izuzetno brzim pomeranjem iglica naprednazad u okviru glave za tampanje, stvara trunje natopljeno mastilom koje moe da zapui glavu za tampanje i da zabrlja tampane znake. Trake sa filmom mogu da umanje te probleme i da obezbede bolji kvalitet, ali po cenu kraeg radnog veka trake. Neprekidni dotok papira donosi sledei problem. Ovaj papir ima izbuene ivice na obe strane sa rupama koje tampa koristi za povlaenje papira. U zavisnosti od kvaliteta papira neki od kruia koji su nastali prilikom pravljenja rupa mogu da zaostanu u papiru. Dok papir prolazi kroz tampa, kruii mogu da spadnu i da ometaju rad mehanizma za upravljanje kretanjem papira. Matrine tampae treba redovno istiti tako to ete prainu i kruie uklanjati pomou vazduha pod pritiskom ili usisivaa, dok glavu za tampanje treba redovno brisati alkoholom.
Izbor najboljeg papira

Laserski tampai i tampai sa mlaznicama koriste iskljuivo seene listove papira i stoga su podloni problemima kao to su guvanje i nagomilavanje papira (istovremeno se povue vie listova). Ove probleme moete svesti na najmanju meru tako to ete koristiti papir koji je namenjen upravo za va tip tampaa. Ovo je posebno bitno ako koristite neuobiajene medijume kao to su karton, nalepnice ili folije. Proizvoai tampaa obino odrede opseg teina papira koje prema projektu tampa moe da koristi, a nepotovanje ovoga moe da dovede do pada kvaliteta tampe. to je jo opasnije, korienje nalepnica ili folija koje nisu predviene za korienje u laserskom tampau moe izazvati katastrofalna oteenja. Ovi medijumi obino nisu u stanju da podnesu toplotu koja se razvija prilikom topljenja tonera, pa mogu da se istope i naprave ozbiljna, ak nepopravljiva oteenja. Takoe je vano da preduzmete odreene mere pri skladitenju papira za tampanje. Ovlaen papir moe biti glavni razlog za guvanje, nagomilavanje papira i loe pokrivanje tonerom. Papir uvek uvajte na hladnom i suvom mestu, na ravnoj podlozi i nemojte ga raspakivati sve dok vam ne treba zatreba. Kada postavljate papire u tampa uvek ih ih prvo dobro razlistajte. Ovo omoguava da se listovi lako odvajaju kada ih tampa povue sa naslona.
Uobiajeni problemi pri tampanju

Mnoge probleme pri tampanju moete spreiti redovnim zatitnim odravanjem, ali i pored toga moe vam se dogoditi da ne dobijate otiske kakve va tampa moe da proizvede ili da tampa uopte ne radi. Kada se suoite sa problemom pri tampanju ponekad e
Poglavlje 22
1053
vam biti teko da odredite da li taj problem potie od programa koji koristite, upravljakog programa tampaa u raunaru ili hardvera tampaa. U veini sluajeva moe se primeniti standardan nain za otkrivanje i otklanjanje greaka. Na primer, ako je isti problem prisutan kada tampate test stranu sa kontrolnog panela tampaa i kada tampate neki dokument sa PC-ja, tada kao mogui izvor problema moete da oznaite raunar, upravljaki program ili vezu sa tampaem i da ponete sa pregledom. Ukoliko uoite isti problem pri tampanju sa razliitim upravljakim programima, onda upravljaki program treba iskljuiti kao mogui uzrok (osim ako proizvoa nije napravio vie upravljakih programa sa istim nedostatkom). Uestalost je takoe vaan inilac pri otkrivanju i otklanjanju problema koji nastaju tokom tampanja. Ukoliko se greka ukae na jednoj od deset strana, onda u optem sluaju moete iskljuiti softver kao uzrok i poeti da pregledate hardver, na primer, da li je kabl prikljuen na tampa. U sledeim poglavljima prikazani su neki od problema koji se najee sreu u radu sa tampaem, razvrstani prema njihovim izvorima. Meutim, ovo nije doslovna podela, poto neki problemi mogu imati i po nekoliko razliitih uzroka. Veoma je vano da shvatite da ni jedan od postupaka koji e biti opisani u narednim poglavljima ne bi trebalo da zameni uputstva za odravanje, odnosno otkrivanje i otklanjanje greaka, koja ste dobili uz tampa. Mogue je da va tampa koristi komponente i reenja koja se sutinski razlikuju od opisanih u ovom poglavlju, tako da re proizvoaa uvek treba da bude presudna kada su u pitanju odravanje hardvera i postupci za otklanjanje problema.
Hardverski problemi kod tampaa

Problemi kod tampaa obino su u vezi sa potronim materijalom, kao to su toner i papir. Ukoliko je kaseta sa tonerom gotovo prazna ili ako su unutranji sklopovi tampaa prekriveni skorelim tonerom, kvalitet otiska moe da opadne na nekoliko naina. Isto tako, pohaban, presavijen i izguvan papir, ili papir nepravilno postavljen na naslon, moe da izazove mnotvo problema. Trebalo bi uvek prvo da proverite ove elemente pre nego to posumnjate na kvar unutranjeg hardvera tampaa.
s
Nejasna tampa. Kod laserskog tampaa, znaci koji najednom postaju nejasni i mutni verovatno su posledica delimine pohabanosti papira. Kod tampaa sa mlaznicama, nejasni ili razmazani znaci mogu da budu posledica korienja razliitih vrsta papira, koji nisu predvieni za ovaj tip tampe. Isti problem moe da se pojavi i ako kaseta za tampanje nije dobro postavljena i prikljuena. Pokuajte da ponovo postavite kasetu za tampanje. Promenljiva jaina tampe. Ukoliko kod laserskog tampaa uoite da su neki delovi strane tamniji od ostalih, taj problem je verovatno posledica raspodele tonera po fotoreceptoru. Najei razlog za ovo jeste neravnomerna potronja tonera pri pranjenju posude. Ukoliko izvadite kasetu sa tonerom i protresete je levo-desno, rasporediete toner i omoguiti njegov ravnomeran protok. Ovaj postupak moete koristiti i ako elite da odtampate jo nekoliko strana nakon to tampa prijavi greku toner low (toner na izmaku). Ukoliko tampa neprestano proizvodi otiske promenljive jaine, problem moe da predstavlja poloaj tampaa. Ukoliko ureaj nije postavljen na ravnu povrinu, toner moe da se koncentrie vie na jednoj strani kasete, to utie na raspodelu tonera na strani. Mogue je takoe da u tampa prodire svetlost koja osvetljava jedan deo fotoreceptora vie od drugih. Premetanje tampaa dalje od jakog izvora svetlosti moe ponekad da otkloni ovaj problem. Zaprljani ili oteeni korotroni . Korotroni kod laserskog tampaa nanose elektrostatika naelektrisanja na fotoreceptor i na papir. Ukoliko korotron za prenos (onaj koji naelektrie papir) ima na sebi naslage tonera ili estica papira, moe doi
1054
Poglavlje 22
tampai i skeneri
do nejednakog nanoenja naelektrisanja na papir, pa ete videti slabe i nejasne bele linije koje se proteu po vertikali tampanih strana. Potpuno crne ili bele strane mogu biti posledica prekinutog korotrona za naelektrisavanje ili za prenos, respektivno. Kaseta sa tonerom koja sadri i dobo fotoreceptora po pravilu ima i korotron za naelektrisavanje, tako da zamena kasete moe otkloniti neke od ovih problema. Takoe moete (paljivo) oistiti zaprljani korotron sa malo vate ili nekog drugog materijala koji preporuuje proizvoa. Korotron za prenos obino je ugraen u tampa (ne u kasetu) i zahteva profesionalnu popravku ako je prekinut. Ove komponente su obino napravljene od osetljivih ica, pa morate biti veoma paljivi kada ih istite. Otre vertikalne bele linije. Otra bela linija koja se protee du cele strane odtampane na laserskom tampau, koja ne nestaje kada protresete kasetu sa tonerom, obino ukazuje na prljavtinu ili oteenje razvijaa, to ga spreava da podjednako rasporedi toner po fotoreceptoru. Opet, ako toner kaseta sadri razvija, zamena kasete je najjednostavnija popravka. U suprotnom, mogue je da va tampa poseduje mehanizam koji doputa da se valjak razvijaa izvadi radi ienja ili ak alatku koja je napravljena za uklanjanje prljavtine sa valjka dok je na mestu. Takoe, mogue je oistiti valjak ako umetnete ugao lista papira u prorez izmeu valjka i metalnih ivica sa obe njegove strane. Take u pravilnim razmacima. Ukoliko strane koje su odtampane na laserskom tampau imaju taku, ili take koje stalno ostaju bele, razlog moe biti ogrebotina ili neko drugo oteenje doboa fotoreceptora ili naslage tonera na valjku grejaa. Gotovo uvek moete da odredite koji je od ova dva problema u pitanju na osnovu rastojanja izmeu taaka na strani. Ukoliko se take pojavljuju na rastojanju koje je neto manje od tri ina (10 cm), po vertikali, onda je verovatni uzrok problema valjak grejaa. Poto je prenik doboa fotoreceptora dosta vei od prenika valjka grejaa, take koje on proizvodi imaju vei razmak, pa se najee javlja samo po jedna na strani. Zamena kasete sa tonerom koja sadri dobo fotreceptora i jastueta za ienje grejaa (jastue natopljeno uljem i priljubljeno uz valjak grejaa da bi se uklonili ostaci tonera) trebalo bi da otkloni ove probleme. U suprotnom, verovatno treba zameniti sklop doboa ili samo jastue za ienje valjka grejaa. Kod nekih tampaa zamenu doboa fotoreceptora treba poveriti strunjaku. Siva tampa ili siva pozadina. Kako se dobo fotoreceptora troi, on poinje da sadri sve manje naelektrisanja, tako da sve manje tonera prianja na dobo, a kao posledica pojavljuje se siva tampa umesto crne. Kod tampaa kod kojih je dobo deo kasete sa tonerom, ovo obino ne predstavlja problem jer se dobo esto menja. tampai kod kojih se dobo koristi u duem periodu, obino omoguavaju podeavanje jaine, to vam omoguava da postupno poveavate koliinu tonera koja se nanosi na valjak razvijaa kako se dobo troi. Ponekad, meutim, morate zameniti dobo; u tom sluaju treba da smanjite jainu tampanja na poetnu vrednost, jer ete u protivnom dobiti sivu pozadinu poto jedinica za razvijanje nanosi isuvie tonera na dobo fotoreceptora. Neuvren toner. Ukoliko strane koje izlaze iz laserskog tampaa imaju na sebi toner koji moete da oistite ili otresete, onda toner nije pravilno istopljen. To obino znai da greja ne dostie temperaturu potrebnu da bi se toner u potpunosti istopio i povezao sa papirom. Kvar ove vrste gotovo uvek zahteva profesionalnu intervenciju. Neprekidna vertikalna crna linija. Vertikalna crna linija koja se protee preko nekoliko uzastopnih stranica, celom njihovom duinom, predstavlja znak da je kaseta sa tonerom gotovo pri kraju. Ako protresete kasetu moete za kratko da otklonite ovaj problem, ali posle kraeg vremena moraete da zamenite kasetu. esto zaglavljivanje papira. Upravljanje papirom moe da bude osetljiv deo u mehanizmu tampaa i na njega utie nekoliko inilaca. Razlog za zaglavljivanje
Poglavlje 22
1055
papira moe da bude papir nepravilno postavljen na naslon, pohaban ili presavijen papir ili upotreba neodgovarajue vrste papira. Povremeno zaglavljivanje je uobiajena pojava, dok razlozi za uestalo zaglavljivanje mogu biti korienje suvie tekih papira ili korienje papira ija tekstura nije pogodna za lasersko tampanje. Takoe, razlog za zaglavljivanje papira moe da bude i ako tampa nije postavljen na ravnu podlogu. Rukovanje kovertima esto predstavlja slabu taku, posebno kada su u pitanju stariji laserski tampai ili jeftini tampai sa mlaznicama. Zbog razliitih debljina koverti, oni u visokom procentu izazivaju zaglavljivanje tokom tampanja; ak i ako je tampa projektovan da prima vie koverti, ukoliko imate problema razmislite o ubacivanju jednog po jednog koverta ili koristite druge naine za adresiranje, na primer nalepnice. Pojavljivanje praznih strana izmeu odtampanih. Pohaban, presavijen ili suvie priljubljen papir moe da bude razlog da dva ili vie listova istovremeno prou kroz tampa. Da biste ovo spreili papir treba da uvate na suvom i hladnom mestu; nemojte slagati prevelik broj papira u tampa i svako pakovanje papira razlistajte pre nego to ga postavite na naslon za papir.
Napomena
Pre nego to posumnjate na ovu vrstu problema proverite podeavanje tampaa. Neki od njih, posebno oni na mreama, podeeni su da koriste prazne strane za odvajanje poslova za tampanje.
s
Greke memory overflow/printer overrun (preoptereenje memorije i tampaa). Ove greke ukazuju na to da je posao koji je poslat na tampanje suvie sloen ili da se sastoji od vie podataka nego to bafer moe da prihvati. Razlog za ovo moe biti korienje prevelikog broja fontova, odve gust tekst ili suvie sloene slike. Ovaj problem moete otkloniti ako pojednostavite svoj dokument ili ugradite dodatnu memoriju u tampa. Takoe, moete pokuati sa podeavanjem zatite strane u upravljakom programu tampaa (pogledajte prethodnu opciju).
Problemi sa vezama
s
Besmisleni znaci. Ukoliko va tampa izbacuje strane sa nerazumljivim sluajnim znacima, greka je verovatno u tome to tampa nije uspeo da prepozna PDL koji se koristi u tom poslu za tampanje. Na primer, posao za tampanje u PostScriptu mora zapoeti sa dva znaka %!. Ukoliko tampa ne uspe da primi ove znake, sve preostale podatke u poslu tampa kao ASCII. Ova vrsta greke obino je posledica poremeaja veze izmeu PC-ja i tampaa. Proverite da li su kablovi ispravno prikljueni ili oteeni. Ukoliko je problem stalno prisutan, razlog moe da bude i neodgovarajue podeavanje prikljuka na PC-ju, posebno ako se koristi serijski prikljuak. Proverite parametre prikljuka u operativnom sistemu. Serijski prikljuak treba da bude podeen da koristi 8 bita podatka, 1 stop bit i bez parnosti (N-8-1). Korienje pogrenog upravljakog programa za tampa takoe moe da izazove tampanje besmislenih znakova. Ukoliko kao podrazumevani imate tampa sa mlaznicama i prebacite se na laserski, a zaboravite da promenite podeavanje, poslovi za tampanje dae neupotrebljive rezultate, osim ako ne poaljete poslove posebno namenjene za laserski tampa. Slino tome, ukoliko na razvodnoj kutiji ne izvrite prebacivanje na odgovarajui tampa, nastae greke iste vrste. Prema tome, mnogi od ovih problema jesu posledice ljudskih greaka. Uvek kada promenite tampa proverite da li ste podesili da on bude i podrazumevani tampa. Takoe, pokuajte da izbegnete greke pri prebacivanju na drugi tampa, razmislite o dodatnom paralelnom prikljuku za drugi tampa ili koristite nove USB kompatibilne tampae, ukoliko je va sistem kompatibilan sa njima.
1056
s
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Greka printer not available (tampa nije dostupan). Kada Windows 9x ne primi odziv tampaa preko naznaenog prikljuka, onda on prebacuje upravljaki program u reim offline, to omoguava da poslove tampanja uvate u sakupljau tampe sve dok tampa ne postane dostupan. tampa moe biti nedostupan zato to paralelni ili serijski prikljuak nije ispravno podeen, zato to je kabl tampaa neispravan, zato to je tampa iskljuen, nepovezan ili je u kvaru. Razlog za neispravnost prikljuka moe da bude takozvani IRQ konflikt (LPT1 koristi IRQ 7 a COM 1 i COM 2 koriste IRQ 4 i 3 kao podrazumevane vrednosti) ili, u sluaju serijskog prikljuka, razlog moe da bude netano podeavanje start/stop/parity bita. Razvodna kutija koja moe automatski da skenira poslove za tampanje, ali koja je postavljena na runi reim rada, ili je iskljuena, takoe moe da izazove ovakvu greku. tampa ne obavetava Windows kada nestane papira, papir se zaglavljuje ili postoji neki problem. Ovo obino ukazuje na poremeaj veze izmeu PC-ja i tampaa. Proverite kabl tampaa i njegove prikljuke na oba kraja. Neki proizvoai preporuuju korienje kabla prilagoenog standardu IEEE 1284.
Napomena
IEE-1284 kablovi ne rade u svojim unapreenim EPP/ECP reimima, osim ako i va prikljuak za tampa nije podeen na taj reim. Proverite dokumentaciju svog sistema za dodatne detalje.
s
Povremena ili prekinuta veza ili delimina tampa praena besmislenim znacima. Prekidi veze izmeu raunara i tampaa mogu da budu razlog za gubljenje podataka u prenosu, to za posledicu ima tek delimino obavljene poslove tampanja ili ak izostanak otiska. Osim zbog neispravnog kabla, ovi problemi mogu da nastanu pod uticajem dodatnog hardvera koji postoji izmeu prikljuka tampaa (na PC-ju) i tampaa. Razvodne kutije koje se koriste za tampae deljene izmeu vie raunara, kao i dopunski ureaji koji dele paralelni prikljuak sa tampaem (kao to su CDROM ureaji), posebno esto izazivaju ovakve probleme. Greka port is busy (prikljuak zauzet) ili prelazak tampaa u offline. Ove greke mogu da se pojave kada ECP alje podatke na tampa brzinom veom od one koju tampa moe da prihvati. Ovaj problem moete otkloniti tako to ete pomou Windows 9x System Control Panela uitati standardni upravljaki program za prikljuak tampaa umesto ECP upravljakog programa.
Problemi sa upravljakim programom

Najbolji nain da odredite da li upravljaki program tampaa izaziva odreeni problem jeste da prestanete da ga koristite. Ako greke u tampanju iz nekog Windows programa nestanu kada odtampate sadraj direktorijuma (tako to iz DOS-ovog odzivnika otkucate DIR > LPT1), onda sa sigurnou moete rei da je potrebno instalirati novi upravljaki program za tampa. Ostali problemi sa upravljakim programom obuhvataju sledee:
s
Svetlo Form feed se ukljuuje, ali se nita ne tampa. Ovo ukazuje na to da tampa ima manje podataka nego to je potrebno za punu stranu u svom baferu, a da raunar nije uspeo da poalje komandu form feed (sledea strana) da bi se izbacila strana. To je uobiajena pojava kada tampate preko komandne linije u DOS-u ili iz programa koji ne poseduje upravljaki program za tampa, ali takoe moe da bude posledica neispravnog upravljakog programa. Neki upravljaki programi (posebno PostScript upravljaki programi) obezbeuju mogunost slanja dodatne komande za promenu strane na kraju svakog posla za tampanje. U suprotnom, stranu morate runo da izbacite preko kontrolnog panela tampaa.
Skeneri
s
Poglavlje 22
1057
tampanje sa neodgovarajuim fontom. Praktino svi laserski tampai imaju izbor ugraenih fontova, a svi upravljaki programi prvenstveno koriste te fontove umesto slinih TrueType ili PostScript Type 1 fontova koji se nalaze na raunaru. Meutim, ponekad se moe pojaviti upadljiva razlika izmeu ta dva fonta, pa odtampani tekst ne izgleda ba kao onaj na ekranu. Neznatne razlike u veliini izmeu fontova mogu takoe da budu razlog da se prelom strane na otisku razlikuje od onog na ekranu.
Napomena
Poto razliiti tampai na razliite naine koriste TrueType ili Type1 fontove, trebalo bi da prvo odaberete tampa na kojem ete tampati, a zatim da snimite dokument. Kada izaberete tampa, proite kroz dokument i proverite ima li problema sa pomerenim prelomima strane, promenom margina ili nekih drugih problema. Ovaj postupak moete da sprovedete i pre nego to poaljete faks preko faks modema. Poto u najveem broju sluajeva rezolucija faks modema nije vea od 200 dpi, ovako niska rezolucija moe da izazove velike promene u izgledu, ak i kod fontova promenljive veliine kao to su TrueType ili PostScript Type 1.
Problemi sa programima
s
Greka margins out of range (margine izvan opsega). Veina laserskih tampaa ima pojas irine oko 11 mm du sve etiri ivice strane, u koji toner ne moe da dopre. Ako program podesite da koristi margine manje od ovih granica, neki upravljaki programi mogu da izbace ovakve poruke o greci, dok ostali jednostavno odtampaju otisak koji se u najveoj meri uklapa u predvienu veliinu strane. Ako program ili upravljaki program ne alje poruke o greci, nego vam daje mogunost da ispravno podesite margine, pre tampanja obavezno potraite doputene veliine margina u uputstvu za tampa.
Napomena
Neki programi nude opciju tampanja sa uklapanjem (engl. print-to-fit), koja automatski podeava dokument da se uklopi na stranu, u sluaju da ste napravili greku u postavljanju margina. Ova opcija radi tako to menja veliinu fonta, ponovo podeava razmak izmeu linija ili prelom strana. Moe biti od koristi, ali je bolje da je prethodno proverite nego da je koristite naslepo.
Skeneri
Skeneri obezbeuju nain za konverziju dokumenata i fotografija razliitih vrsta u oblike koji se mogu itati putem raunara. Slino skeniranju kod maina za kopiranje, skeneri rade tako to prenose digitalne signale koji predstavljaju dokument u raunar na dalju obradu. Bez obzira na konano korienje skeniranog dokumenta, sva skeniranja na raunar stiu kao digitalna slika. Skeneri se razlikuju prema nainu nastanka signala, kako se povezuju na raunare i prema vrsti dokumenata koje mogu da skeniraju. Posle skeniranja, usluni program koji se isporuuje sa skenerom prebacuje ovakav dokument namenskom softveru. Ovaj softver odreuje da li e skenirani dokument biti sauvan kao slika ili e se konvertovati u tekst koji se moe itati preko raunara.
1058
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Runi skener
Najstariju vrstu skenera predstavljaju, danas zastareli, runi skeneri koji su krajem osamdesetih godina nastali u kompanijama za proizvodnju ulaznih ureaja, kao to su Logitech i Genius. Runi skeneri rade na osnovu refleksije uskog svetlosnog snopa, koji stvara LED dioda, sa skeniranog dokumenta. Korisnik lagano pomera skener du dokumenta, pri emu se podaci alju na soiva i CCD (engl. charge-coupled device) ureaj, koji te podatke pretvaraju u digitalni oblik. Dokument se u skeneru konvertuje u linije podataka, a softver u raunaru ponovo od toga formira digitalnu sliku. U zavisnosti od samog skenera, podaci mogu da se uvaju kao crni i beli, kao nijanse sivog ili, ako je u pitanju neki noviji model, u boji na najvie 24-bitnom nivou (16.8 miliona boja). Klizne kontrole na skeneru koriene su za odreivanje rezolucije (u dpi) i osvetljaja prilikom skeniranja. Na crno-belim skenerima postojao je takoe i prekida za linijsko skeniranje i skeniranje sa meutonovima (ovo drugo se koristilo za fotografije).
Povezivanje runog skenera sa raunarom

Prvi modeli runih skenera koristili su sopstvene interfejs kartice, koje su obino zahtevale IRQ, DMA kanal, kao i U/I prikljuak da bi mogle da rade. Kako u PC-jima raste broj ureaja gladnih za resursima, a sve vei broj korisnika eli te ureaje po niskoj ceni ne elei da se mui sa sloenom instalacijom, prethodni nain za povezivanje skenera zamenjen je vezom preko paralelnog prikljuka (LPT prikljuak).
Prednosti runog skenera

s
Niska cena. Runi skeneri, kod kojih korisnici predstavljaju motor koji pokree skener, imaju mali broj pokretnih delova, pa je cena njihove izrade i nabavke niska. Mnogim korisnicima to su bili prvi skeneri. Prenosivost. Kada je veza preko posebne namenske kartice zamenjena vezom preko paralelnog prikljuka, runi skener je postao u pravom smislu te rei univerzalni ureaj koji je u stanju da radi na stonim ili noutbuk raunarima sa paralelnim prikljucima. Skeniranje knjiga bez oteenja. Runi skeneri mogu da se koriste za skeniranje knjiga kod kojih povez ometa skeniranje na normalnim ravnim skenerima. Poto jedino strana koja se skenira treba da bude ravna, na najmanju moguu meru se svodi naprezanje kod starih i retkih knjiga, a omoguava se i skeniranje strana iz debelih knjiga. Korisnik kao motor. Glavni problem kod praktino svih korisnika runih skenera bio je da ostvare ravno skeniranje. Kod ranijih modela bilo je praktino nemogue odrati kretanje skenera po pravoj liniji, poto je bilo potrebno da korisnik dri pritisnuto dugme sa strane da bi jedinica radila. Iako je kod kasnijih modela dugme zamenjeno prekidaem, koliina talasastih skeniranja i dalje je bila ogromna. Neki isporuioci su ak uveli i ine za skeniranje, kao pomono sredstvo za ravnomerno skeniranje. Ovo je imalo efekta, ali je negativno uticalo na prenosivost i nisku cenu ovakvih skenera. ak i kad su poboljanja u tehnici skeniranja gotovo omoguila ravnomerno skeniranje, napredak od crno-belih slika sa meutonovima (meanje malih taaka za ostvarivanje utiska sivih tonova) do onih sa nijansama sivog, a zatim i u boji, doveo je do toga da je brzina skeniranja postala jo kritinija. Brojni korisnici su morali vie puta da skeniraju fotografije u boji, jer su pokuaji da ostvare skeniranja od 300 dpi ukazivali na to da je njihova ruka bra od mehanikog oka koje guraju. Slika vea od skenera. Drugi veliki nedostatak runih skenera bio je njihova ogranienost sopstvenom veliinom: fotografija irine oko 15 cm bila je neto najvee to
Mane runog skenera

s
Skeneri
Poglavlje 22
1059
su mogli da skeniraju. Iako su se kasniji modeli pojavili sa softverom za povezivanje koji je projektovan da omogui spajanje dva ili vie skeniranja koji se preklapaju u jedinstvenu konanu sliku, ovaj nain je zapravo mnogo vie obeavao nego to je pruao.
Skeneri sa listovima Slanje faksa bez faks maine

Runi skeneri zamenjeni su snanijim, manje zapetljanim tehnologijama koje se danas esto nude po priblino jednako niskoj ceni. Skeneri za pojedinane listove koriste valjke sa motornim pogonom za povlaenje dokumenta ili fotografije; skeniranje se obavlja pri prolasku pored nepokretnog senzora za skeniranje. Ovakvo reenje je praktino isto kao kod skenera koji su ugraeni u faks maine. Ova injenica olakava ukljuivanje ogranienih mogunosti skeniranja u vienamenske kancelarijske maine. Skeneri za pojedinane listove, kao to je Visioneerov PaperPort, rade dobro sa dokumentima veliine pisma, a kasniji modeli su se dokazali u obradi fotografija.
Prednosti skenera za pojedinane listove

s
Lako povezivanje. Gotovo svi ovi skeneri koriste skrivene dvosmerne karakteristike paralelnog (LPT) prikljuka i obezbeuju drugi prikljuak koji omoguava lanano prikljuenje tampaa na skener. Niska cena. Poto skeneri za pojedinane listove koriste jednostavan, nepokretan optiki ureaj i mehanizam sa motorizovanim valjcima za prav prolazak, proizvodni i prodajni trokovi su niski. Veliina. Ovi skeneri su veoma kompaktni i prenosivi. Mogu se lako smestiti u tanu. Skeniranje ograniene rezolucije, to potie od mehanizma. Kao izdanak faks maina, ovi skeneri su prvobitno bili namenjeni skeniranju linijskih i tekstualnih dokumenata. Iako su kasniji modeli mogli da podre i nijanse sivog, a na kraju i skeniranje u boji, ogranienja mehanizma utiu na ogranienje rezolucije od 400 dpi. Ovo je sasvim dovoljno ako je u pitanju skeniranje na istu veliinu, ali iskljuuje znaajno uveavanje manjih detalja. Ogranieno rukovanje medijima. Budui da su ovakvi skeneri u sutini raunarski kontrolisani faks skeneri, oni imaju ista ogranienja kao i faks maine. Ne mogu da izau na kraj sa knjigama, kao ni sa bilo im to je deblje od lista papira. Mogu da zguvaju ili neravnomerno provuku dokument, proizvodei neke nenamerne kreativne efekte. Ne mogu da rade ni sa jednom vrstom transparentnih medijuma kao to su negativi ili slajdovi, a imaju problema ak i sa dokumentima manjim od pisma i sa manjim fotografijama.
Mane skenera za pojedinane listove

s
Mada neki noviji modeli skenera za pojedinane listove sadre i transparentni uloak za dranje originala nestandardne veliine, nemogunost rada sa bilo ime razliitim od lista papira predstavlja ozbiljno ogranienje. Iz tog razloga skeneri sa listovima sve se tee nalaze kao zasebni ureaji, ali zato i dalje predstavljaju znaajan deo u vienamenskim kancelarijskim mainama.
Ravni skeneri
Uzmite toner, dobo, mehanizam za papir maine za kopiranje i kada svemu tome dodate interfejs za raunar, dobiete ono to u sutini predstavlja ravni skener, trenutno najpopularnije reenje u tehnologiji obrade slika. Kako i kod drugih vrsta skenera, za zapoinjanje postupka stvaranja slike koristi se reflektovana svetlost, ali ravni skeneri zahtevaju precizniju konstrukciju od runih i skenera
1060
Poglavlje 22
tampai i skeneri
za pojedinane listove, poto svetlost koja se reflektuje od dokumenta treba da prevali dugaak put (a pre svega toga, za skeniranje u boji svetlost treba prvo da proe kroz crveni, zeleni i plavi filter). Pogledajte sliku 22.9. Svetlost koja se odbija od dokumenta prelama se preko niza ogledala do fotoosetljive diode, koja svetlost konvertuje u elektrinu struju. Elektrina struja se zatim vodi na analogno-digitalni konvertor (ADC), gde se konvertuje u digitalne take koji predstavljaju crno-bele ili sive tonove, odnosno boje (ako je original skeniran u boji). Ova digitalna informacija alje se na raunar i tamo se programski odreuje da li je u pitanju tekst, slika ili loe skeniranje koje mora da se ponovi.
Put svetlosti od izvora do A/D konvertora
Stakleni poklopac Obrtno ogledalo Mehanizam za pokretanje
Izvor svetlosti i ogledalo
Soivo Fotoosetljive diode i A/D konvertor Interfejs (SCSI, Paralelni ili USB) Obrtno ogledalo
Slika 22.9
Ovde je prikazana putanja od izvora svetlosti do analogno-digitalnog konvertora.
Prednosti ravnih skenera

s
Rukovanje prilagoeno medijumima. ak i najjednostavniji ravni skeneri, kao to su ravni aparati za kopiranje, mogu da rukuju dokumentima razliitih veliina, od papiria i malih fotografija pa do dokumenata formata A4, kao i knjiga. Sloeniji skeneri sa automatskim ubacivanjem dokumenta mogu ak da rukuju dokumentima veliine 8.5 x 14. Ako se tome doda adapter za transparentne medijume, koji proputa svetlost kroz skenirani objekat, va skener e moi da rukuje negativima, dijapozitivima i filmovima razliitih veliina. Postoji nekoliko naina za rukovanje transparentnim medijumima. Najjeftiniji nain jeste adapter koji reflektuje svetlo uobiajenog mehanizma za skeniranje kroz medijum. Ova jedinica, koja radi sama sa pojedinanim dijapozitivima od 35 mm, namenjena je povremenoj upotrebi. Ozbiljniji korisnici pre e se opredeliti za pravi adapter za transparentne medijume, ureaj koji zamenjuje uobiajeni poklopac skenera, a sadri sopstveni izvor svetlosti i mehanizam sa ogledalima. Upravljaki program skenera koristi se za izbor ovog adaptera kao izvora skeniranja, a svetlost unutar glavnog skenera se iskljuuje. Najsloenija varijanta, kakva se sree u najskupljim skenerima, jeste fioka za medijume, koja se klizno otvara i omoguava da transparentni medijumi skliznu unutar skenera. Od ova tri jedino poslednji ureaj sa fiokom zaista obezbeuje visoku rezoluciju skeniranja za dijapozitive ili negative od 35 mm. Dalje poveanje visoke rezolucije preko interpolacije. Za razliku od jednostavnijih vrsta, ravni skeneri zapravo imaju dve rezolucije: optiku i interpoliranu. Optika rezolucija je odreena stvarnom rezolucijom optike za skeniranje hardverom. Da bi se postigla via rezolucija, ravni skeneri nude drugu rezoluciju sa kojom upravljaki programi skenera popunjavaju fine detalje izgubljene prilikom skeniranja linija ili teksta. Ovaj
Skeneri
Poglavlje 22
1061
drugi postupak naziva se interpolacija i obino poveava najveu rezoluciju skenera bar 4 puta. Prema tome, skener sa optikom rezolucijom od 600 dpi ima interpoliranu rezoluciju od najmanje 2.400 dpi. Poto je interpolacija zasnovana na softveru, a ne na hardveru, loiji upravljaki programi za skener uslovljavaju da imate slabe rezultate kada se koristi ova visoke rezolucije. Meutim, veinu skenera karakteriu odlini interpolacioni reimi, koji mogu da ostvare daleko bolje rezultate pri skeniranju linija ili teksta za OCR upotrebu. Mada se ovi reimi mogu koristiti i za fotografije, to se retko deava zbog ogranienja u rezoluciji nasleenih od samih fotografija (videti u nastavku). Takoe, interpoliranu rezoluciju ne bi trebalo koristiti ni pri skeniranju transparentnih medijuma od 35 mm.
Mane ravnih skenera

s
Veliina i oblik. Poto su ovi skeneri projektovani za obradu dokumenata veliine pisma, oni zauzimaju relativno veliki prostor na stolu, iako neki noviji modeli jedva da su vei papira od veliine 8.5 x 11, to predstavlja najvei format sa kojim rade. Ogranienja u refleksiji kod medijuma. Najjeftiniji ravni skeneri nemaju uslove za adaptere transparentnih medijuma, ali veina srednjih modela i svi vrhunski modeli poseduju dodatne adaptere za negative i dijapozitive od 35 mm i vee. Kvalitet skeniranja je veoma dobar kada se radi o negativima dimenzija 4 x 5 ina i veim. (Skenirao sam na stotine staklenih negativa iz dvadesetih godina za projekte arhiviranja na univerzitetu.) Meutim, zbog ogranienja optike rezolucije, ovo nije najbolji izbor za male negative i dijapozitive.
Povezivanje ravnih skenera

Postoje tri naina za povezivanje koji se koriste na najnovijim modelima ravnih skenera: paralelni prikljuak, SCSI i USB.
Paralelni (LPT) prikljuak kao interfejs

Skeneri sa paralelnim prikljukom zastupljeni su prvenstveno kod jeftinijih i srednjih modela. Ova vrsta interfejsa esto koristi prednosti vee brzine prenosa podataka podeavanjem prikljuaka u skladu sa IEEE-1284, kao to su EPP i ECP reimi, a uvek koristi prednosti dvosmernih ili PS/2 prikljuaka za tampae. Poto skoro svi raunari imaju paralelni prikljuak, skeneri sa paralelnim prikljukom predstavljaju praktino univerzalne ureaje koji mogu da se prikljue na svaki raunar. Ipak, skeneri sa paralelnim prikljukom imaju i neke znaajne nedostatke. Kao prvo, teko je dodati jo neki ureaj pored tampaa i skenera. Ureaji kao to su Zip, LS-120, CD-R/CD-RW, jedinica sa trakom i druge vrste izmenjivih medijuma, uvek se bore za paralelni prikljuak, tako da redosled njihovog prikljuivanja na raunar moe da postane kritian. Da li treba prvo da se prikljui Zip ureaj ili skener? tampa mora da bude poslednji u takvom lancu, jer tampai nemaju propusne prikljuke koji se koriste na drugim ureajima. Moraete da eksperimentiete, ili da dodate drugi LPT, da biste skener i tampa razdvojili od drugih ureaja. Drugi nedostatak je brzina skeniranja. ak i kada skener moe da koristi najbre ECP ili ECP/EPP reime za prikljuke, paralelni prikljuak ne moe da se takmii sa brim SCSI ili USB prikljucima. Skenere sa paralelnim prikljukom koristite za lake povremene poslove ili kada nisu izvodljive druge vrste proirenja.
SCSI povezivanje
Kao to ste videli u poglavlju 8, SCSI interfejs, ova vrsta povezivanja izuzetno je prilagodljiva, obezbeuje lanano vezivanje do sedam SCSI ureaja raznih tipova, a ak i vie sa naprednim SCSI interfejs karticama. SCSI interfejs je detaljno obraen u poglavlju 8, SCSI interfejs.
1062
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Prilikom testiranja ustanovljeno je da skener koji poseduje i SCSI i USB prikljuke sliku u boji veliine 8 x 10 ina skenira upola bre koristei SCSI prikljuak nego koristei USB. SCSI predstavlja najbolji izbor za korisnike koji zahtevaju brzinu i prilagodljivost i koji ve imaju SCSI interfejs, ili koji ne mare za dopunske trokove za samu karticu (neki skeneri se isporuuju sa odgovarajuom intrefejs karticom).
USB povezivanje
Universal Serial Bus predstavlja najnoviji iroko rasprostranjeni prikljuak, od koga se oekuje da u nekoliko narednih godina zameni serijske i paralelne prikljuke. Za korisnike potrebe u kojima se meaju glupe instalacije svojstvene ureajima sa paralelnim prikljukom, sa prilagodljivou upotrebe SCSI ureaja, USB predstavlja nain koji se najradije koristi na novim mainama sa Windowsom 98, prvom verzijom Windowsa u prodaji koja sadri USB upravljake programe. USB interfejs je detaljno obraen u poglavlju 16, Serijski paralelni i ostali U/I interfejsi.
Skeneri za dijapozitive
Skeneri za dijapozitive koriste nosa filma s motorom koji povlai film ili traku sa dijapozitivima od 35 mm pored mehanizma za skeniranje. Iako su pokretni delovi skenera ogranieni dimenzijama nosaa filma, visoka optika rezolucija ovakvih skenera (obino 1.900 2.700 dpi), preciznost motora, kao i relativno usko trite dijapozitiv filmova, ine skenere za dijapozitive prilino skupim ureajima. Skeneri za dijapozitive koriste gotovo iskljuivo SCSI interfejs i obino su ogranieni na filmove od 35 mm, iako neki modeli mogu biti opremljeni i adapterima za nove APS (Advanced Picture System) nosae filma ili mikroskopske dijapozitive. Mali broj skenera moe da obradi medijume veliine 4 x 5 ina. Iako visoka cena i sloen rad skenera za dijapozitive znai da oni nisu za prosene korisnike, to je najbolji nain za poveanje kvaliteta negativa ili dijapozitiva dimenzija 24 mm x 36 mm (1 x 1.5 ina) po razumnoj ceni. Oni nude softver sa naprednim karakteristikama za automatsku ispravku boja, zasnovanu na karakteristikama dijapozitiva ili negativa filmova koji se skeniraju, pa ak i automatsko (digitalno) uklanjanje praine.
Foto skeneri
Najnovija vrsta skenera projektovana je za korisnike koji ele da skeniraju kako porodine snimke, tako i transparentne medijume od 35 mm, ali ne ele da za to plate previe. U ovu mladu proizvodnu kategoriju ukljuena su za sada svega dva uesnika: HP i Artec. HP-ov PhotoSmart obezbeuje rezoluciju snimaka od 300 dpi, za otiske veliine do 5 x 7 ina, i skeniranje visoke rezolucije od 2.400 dpi, za negative i slajdove od 35 mm.
Napomena
Iako razlika u rezoluciji izmeu skeniranja fotografija i dijapozitiva/negativa na prvi pogled iznenauje, za to postoji dobar razlog. Veina fotografija ne obezbeuje bolji kvalitet pri skeniranju sa vie od 300 dpi, jer se prilikom izrade fotografija gube fini detalji. Takoe, veliine originala i kopija posle skeniranja su bliske. Kod dijapozitiva i negativa veliine su svega 24 mm x 36 mm (oko 1 x 1.5 ina) i moraju se znaajno uveati za tampanje ili za korienje na Internet Web stranama. Zato ima smisla skenirati ih sa visokim rezolucijama. Iako su prvobitne verzije od korisnika zahtevale da se mue sa SCSI interfejsima, novija verzija, PhotoSmart S20, umesto njih koristi USB prikljuak. Obe jedinice obezbeuju veoma visok kvalitet slike, posebno kod dijapozitiva i negativa, ali je pratei softver bio razlog za brojne primedbe. Lenik Terenin je razvio besplatnu zamenu za standardni HPov softver za skeniranje za PhotoSmart jedinice. Njegov Pscan32 moete besplatno uitati
TWAIN
Poglavlje 22
1063
sa Weba. Jo jedna zamena za PhotoSmart program za skeniranje jeste erver program VueScan Eda Hamricka. Artecov ScanROM 4E predstavlja obnovljenu verziju njihovog originalnog skenera ScanROM Photo. Naziv ScanROM potie od podloge za ubacivanje medijuma u CD-ROM maniru, koju imaju obe jedinice. 4E nudi rezolucije do 4.800 dpi, dok je rezolucija ScanROM Photo od 300 dpi (sa Windowsom 3.1) do 1.200 dpi (sa Windowsom 9x). Ove jedinice za povezivanje koriste paralelni prikljuak tipa EPP, to ih ini sporijim u poreenju sa HPovim modelima, ali lakim za korienje na irokom spektru raunara. Dodatna obavetenja moete pronai na Artec Web lokaciji.
Skeneri sa doboem
Uprkos poboljanju kvaliteta ravnih skenera i razvoju skenera za transparentne medijume, skeneri sa doboem i dalje su neprikosnoveni za skeniranje slika. Dok ravni skeneri visoke rezolucije mogu da ostvare optiku rezoluciju do 3.000 dpi, skeneri sa doboem mogu da dostignu i do 8.000 dpi, to ih ini odlinim izborom za izradu kolor kopija u profesionalnim asopisima i katalozima. Skeneri sa doboem postavljaju medijum koji se skenira na obrtni dobo, a on se okree brzinom od nekoliko hiljada obrtaja u minutu (rpms). Svetlost prolazi kroz dobo i slika se konvertuje u digitalni oblik preko foto multiplikatorske elektronske cevi (engl. Photo Multiplier Tubes, PMT). Superiorna optika rezolucija skenera sa doboem dopunjena je mogunou da se izvuku fini detalji (snaga razlaganja), kao i mogunou manipulisanja svetlim i tamnim tonovima (dinamiki opseg) u veoma irokom rasponu. Visoko kvalitetni skeneri sa doboem mogu da savladaju celokupan dinamiki opseg optike gustine (OD), od 0 (isto bela) do 4.0 (zagasito crna). Ovo prevazilazi potrebe uobiajenih fotografija (0.05-1.1 OD), pa i potrebe transparentnih medijuma (0.25-3.2 OD). Neki modeli ak obavljaju i separaciju boja u samom skeneru. Kako su skeneri sa doboem preskupi za sve osim za vrhunske grafike studije (uobiajena prodajna cena po modelu iznosi od 10-30 hiljada $, pa i vie), mnoge kompanije nude usluge skeniranja na ovaj nain za grafike koje moraju biti savrenog kvaliteta, kao kada su u pitanju slike sa vrhunskim podeavanjem boja.
TWAIN
Bez obzira na to koji interfejs odaberete za skener, on ne moe da radi bez upravljakog softvera. Jedan od skrivenih inilaca popularnosti skenera jeste i standard pod nazivom TWAIN. TWAIN, akronim koji to nije (pogledajte sledeu napomenu), predstavlja zajedniki naziv za veoma popularnu vrstu upravljakog softvera, koji omoguava praktino svakom programu da upravlja gotovo svakim skenerom ili digitalnom kamerom.
Napomena
TWAIN, u skladu sa zvaninom TWAIN Internet lokacijom, kao skraenica ne znai nita (TWAIN je TWAIN). Meutim, neslubeni naziv koji krui ve godinama jeste Technology Without an Interesting Name (tehnologija bez zanimljivog naziva). Pre TWAIN standarda svaki proizvoa skenera morao je da obezbedi upravljake programe, kao i program za skeniranje slika povezan sa skenerom. Ovi programi obino su bili ogranieni, pa je veina korisnika bila prinuena da najvei deo obrade slika izvede pomou drugih programa, kao to je Adobe Photoshop. Da biste skeniranu sliku prebacili u Photoshop, na primer, morali ste da zatvorite Photoshop, zaponete program za skeniranje slike, skenirate sliku, snimite je i uitate u Photoshop. U kombinaciji sa ogranienim mogu-
1064
Poglavlje 22
tampai i skeneri
nostima za istovremeni rad na vie poslova kod ranih verzija Windowsa, ovako glomazan posao uinio je skeniranje suvie tekim za veinu korisnika. Isporuioci OCR softvera, na primer Caere koji je sainio OmniPage, bili su meu prvima kojima je bio potreban direktan pristup skeneru, a pre TWAIN-a to je znailo da su morali pisati upravljake programe za svaki skener koji su eleli da podravaju. Rezultat svega toga bio je da novi skeneri nisu uvek radili sa postojeim OCR i grafikim programima i da ste morali biti sasvim sigurni da e va skener i kombinacija softvera moi da rade zajedno. TWAIN je 1992. godine formirala grupa isporuilaca hardvera za skeniranje i OCR grafikog softvera. Preko 175 isporuilaca obrazovalo je Koaliciju TWAIN i ona proverava standarde koje razvija Radna grupa TWAIN. TWAIN obezbeuje upravljake programe za posebne vrste hardvera, koji mogu da se ugrade u OCR, grafike programe za obradu teksta i druge vrste namenskih programa. Bilo koji program prilagoen TWAIN-u moe da koristi bilo koji TWAIN ureaj na sistemu. Uobiajena upotreba TWAIN-a sastoji se u tome da omogui programima poput Adobeovog Photoshopa da pristupe skenerima iz samog programa. TWAIN ureaji (skeneri, a danas i digitalne kamere) isporuuju se sa upravljakim programom koji omoguava svim TWAIN prilagoenim programima da pristupe tom ureaju. Mada korisnik sa dva skenera (kao pisac ovih redova sa skenerima Epson i Polaroid) mora da ima TWAIN upravljaki program za svaki ureaj, svaki od tih ureaja moe da se koristi sa bilo kojim softverom koji podrava TWAIN. Umesto da svakom programu treba posebna upravljaka rutina za svaki skener, taj program jedino treba da bude kompatibilan sa TWAIN-om, da bi koristio bilo koji TWAIN ureaj na sistemu. Ovakva integracija omoguava korisnicima Photoshopa, na primer, da izaberu TWAIN ureaj kao izvor slike, pokrenu ureaj (na primer, skener), skeniraju sliku i da im se konana slika pojavi u Photoshop prozoru sve to bez potrebe da zatvarate i ponovo otvarate Photoshop. TWAIN takoe otvara mogunost za podrku direktnom skeniranju pri obradi teksta i programima za prelom teksta, kao i za podrku tradicionalnim programima za ureivanje grafike, fotografija te OCR programima. Poto TWAIN obezbeuje standardizovan interfejs na nivou programa, kreatori programa za ureivanje fotografija, OCR programa i drugih uobiajenih programa za upravljanje skenerima, vie ne moraju da piu prilagoene upravljake programe za sve vei broj skenera na tritu. TWAIN takoe na najmanju meru svodi mogunost da skener zastari zbog nedostatka softverske podrke. Budui da svi proizvoai skenera moraju da napiu poseban TWAIN upravljaki program za svaku kombinaciju operativni sistem/skener, stariji skeneri imaju obezbeenu podrku za nekoliko narednih godina.
Specifikacija interfejsa slika i skener (ISIS)

Specifikacija interfejsa slika i skener (engl. Image and Scanner Interface Specification, ISIS), koju je stvorila i koju kontrolie kompanija Pixel Translations, predstavlja jo jedan popularan standard softverskog interfejsa za obradu slika. Za razliku od TWAIN-a, ISIS je projektovan da obezbedi podrku ne samo za pribavljanje slika, ve i za njihovu obradu i rukovanje slikama preko programskih jezika kao to su Java i Visual Basic OCX, kao i sa namenskim programima napravljenim u tim jezicima. Pixel Translations obezbeuje besplatne skupove alata koji omoguuju isporuiocima izradu ISIS-u prilagoenih upravljakih programa, a takoe mnoge vodee isporuioce skenera snabdeva prilagoenim upravljakim programima. Ukoliko va skener ima i ISIS i TWAIN podrku, isprobajte obe da biste videli koja vam obezbeuje bolje preformanse i karakteristike. Poto je TWAIN, uprkos svojim ogranienjima, popularniji od ISIS-a, Pixel Translations razvija upravljake programe koji e omoguiti svakom ISIS programu da koristi TWAIN upravljake programe.
Reavanje problema sa skenerima
Poglavlje 22
1065
Ako va softver u okviru menija File nudi opcije kao to su Acquire ili Import, program koji koristite verovatno podrava TWAIN ili ISIS skener kontrolu. Ukoliko imate vie TWAIN ili ISIS ureaja, imaete i opciju u meniju Select Source, koja vam omoguava da izberete koji e se skener (ili drugi digitalni izvor) koristiti za dobavljanje slika.
Ostvarite najvie iz hardverske konfiguracije svog skenera

1. Koristite najbri interfejs koji skener nudi. Ukoliko se skener nudi sa SCSI i USB ili SCSI i paralelnim prikljukom, vredi uloiti truda i novca (najmanje je ulaganje ako imate Windows 9x) da se kupi i ugradi SCSI interfejs kartica (neki skeneri se isporuuju sa odgovarajuom SCSI karticom). SCSI je najbri od tri glavna interfejsa, a brzina predstavlja kritian faktor kod skeniranja, posebno kada se radi o velikim originalima i skeniranju sa visokom rezolucijom. Ako ve koristite SCSI karticu za neki drugi ureaj, trebalo bi da moete da na nju prikljuite svoj skener, ako je u pitanju Adaptec ASPI-prilagoena SCSI kartica, kao i skener. 2. Podesite LPT prikljuak za najbolje performanse. U optem sluaju, dvosmerni, EPP ili ECP/EPP reimi preporuuju se za skenere koji koriste paralelne prikljuke. (Proverite svoju dokumentaciju za detalje.) Kao to ste se uverili i kod drugih ureaja sa paralelnim prikljukom, najbolje je da se podesi najvea mogua brzina koja je u skladu sa svim korienim LPT ureajima. 3. Obezbedite pravi SCSI. Iako je SCSI interfejs najbri od svih interfejsa za skenere i mnoge druge dopunske ureaje, postoji nekoliko potekoa. Ukoliko e se va skener lanano povezati na postojee SCSI ureaje, moda ete morati da naruite drugaiji kabl od onog koji ste dobili uz skener. Ukoliko koristite skener zajedno sa SCSI karticom i kablom, kabl e raditi dobro, ali morate biti sigurni da je terminator na skeneru ukljuen ili spojen na kraj SCSI magistrale kod skenera. Ako kasnije dodajete jo neki SCSI ureaj na svoj sistem, povezujui ga na skener, iskljuite terminator na skeneru i ukljuite ili instalirajte terminator na novom ureaju.

Skener ne uspeva da skenira
Ukoliko je skener na paralelnom prikljuku, proverite da li ste uitali ispravan upravljaki program za paralelni prikljuak pod DOS-om, kao i upravljaki program za skener pod Windowsom. Na primer, Epsonovi skeneri koriste EPSN.SYS u datoteci CONFIG.SYS. Za ove upravljake programe neophodno je da se opcijama za konfigurisanje ukae na ispravnu adresu LPT prikljuka. Takoe, uverite se da je paralelni prikljuak pravilno podeen. Skeneri sa paralelnim prikljukom zahtevaju, kao minimum, dvosmerno ili PS/2 podeavanje prikljuka. Neki mogu da rade i sa kasnijim IEE-1284 EPP ili ECP reimima, a neki ne. Ako je skener zasnovan na SCSI-ju, proverite da li ID za skener moda koristi neki drugi SCSI ureaj. Ukoliko je vaa SCSI interfejs kartica Adaptecov proizvod, na primer, moete koristiti isporueni SCSI Interogator da se uverite u dostupnost svog skenera i drugih SCSI ureaja.
1066
Poglavlje 22
tampai i skeneri
Uverite se da su terminatori (zavrni otpornici) SCSI ureaja pravilno postavljeni; terminator treba da bude postavljen na poslednjem ureaju u lancu. Ako ste upravo nadgradili Windows 95 verzijom Windows 98, vana datoteka TWAIN upravljakog programa je zamenjena. Upotrebite Microsoft Windows 98 Version Conflict Manager (VCM) da biste proverili promene datoteke pod nazivom TWAIN.DLL i da biste zamenili verziju koja je ugraena tokom nadgradnje Windowsa 98, onom koju ste ve koristili (i koja je radila!).
Ne moe da se prepozna skener (SCSI ili paralelni)

Skeneri ve moraju da budu ukljueni kada se sistem podie, da bi bili prepoznati. U nekim sluajevima sa ureajima koji su zasnovani na SCSI-ju moete da otvorite Device Manager (Control Panel, System, Properties Sheet) u Windowsu 9x i da pritisnete dugme Refresh poto ponovo pokrenete ili ukljuite skener. Ako ovo ne da rezultat, ili ako je u pitanju skener sa paralelnim prikljukom, morate da ukljuite skener i da ponovo pokrenete raunar kako bi prepoznao skener.
Ne moe da se koristi opcija Acquire iz softvera za skeniranje

Da biste videli je li otkazao skener ili program, upotrebite sopstveni upravljaki program skenera za direktno skeniranje (nalazi se u meniju Windows9x/NT/2000). Ako on pravilno skenira, mogue je da je problem u TWAIN registraciji opcije File, Import/Acquire vaeg namenskog programa. Za pomo proverite dokumentaciju programa; popravka moe da zahteva ponovno instaliranje upravljakih programa za skener.
Pojava izobliene grafike u toku skeniranja

Veina skenera je projektovana tako da manipulie irokim spektrom originala, od crnobelih crtea olovkom do fotografija u punom koloru. Potrebno je da pravilno odredite vrstu slike kako biste ostvarili dobar rezultat. Uporedite svoj dokument ili vrstu slike sa priloenom listom. Verovatno ste izabrali pogrenu vrstu skeniranja za taj dokument. Koristite tabelu 22.2 kao podsetnik za odreivanje najboljeg reima za skeniranje svojih dokumenata.
Tabela 22.2 Preporueni reimi skeniranja za pojedine vrste dokumenata

Vrsta dokumenta/ reim skeniranja Linijski crte OCR Siva skala Fotografija u boji Polutonovi (boja) Crte u boji 256 boja Kopija/faks
1 2
Fotografija u boji Ne Ne Ne Da Da
3
Crte Da Ne Da1 Ne Ne Da Da Da
Tekst Da Da Ne Ne Ne Ne Ne Da4
Crno-bela fotografija Ne Ne Da Da2 Ne Ne Ne Da4
Ne Ne Da4
Preporueno samo za crtee koji sadre senenje olovkom i gva Koristite za pretvaranje boja u crno-belo ukoliko je ta opcija u softveru za obradu fotografija nedostupna ili daje slabe rezultate 3 Podesite polutonove u skladu sa potrebama izlaznog ureaja

4
Poglavlje 22
1067
Koristite za pripremu skenirane slike za slanje putem faksa ili kada slika treba da se fotokopira; konvertuje sve tonove u digitalne polutonove.
Grafika izgleda isto na ekranu, ali je tampanje loe

s
Boje nisu odgovarajue. Treba da koristite alatku za upravljanje bojama (koja moe stii uz skener, a moe biti i naruena posebno) i morate izvriti kalibraciju boja svog skenera i svog monitora. Pogledajte dokumentaciju svog skenera i(li) programa za ureivanje fotografija za odgovarajue alatke za upravljanje bojama. tampa je nejasna i bez otrine. Moda ste skenirali fotografiju sa 72 dpi umesto sa 200 dpi ili vie (u zavisnosti od tampaa). Poto laserski i tampai sa mlaznicama imaju mnogo vie taaka po inu od ekrana, skeniranje koje je prilagoeno ekranu dae veoma malu sliku koja i dalje nee imati potrebnu otrinu kada se odtampa na tampau sa viom rezolucijom.
OCR tekst je iskrivljen

s
s s
Proverite kvalitet svoga dokumenta. Fotokopije dokumenata skeniranih nakon to su na originalu rukom ispisane napomene ili je neto podvlaeno flomasterima mogu da budu veoma teke za deifrovanje, ak i najpouzdanijim programima za prepoznavanje teksta. Skenirajte sa najmanje 300 dpi ili vie, ako va skener to doputa. Uporedite rezultate na 300 dpi sa onima na 600 dpi ili vie; uvedite kao standard rezoluciju koja daje najbolji rezultat. Via rezolucija moe da zahteva neto vie vremena, ali kvalitet je presudan! Podatke koji ne postoje ne moete da uoite. Proverite upravljenost dokumenta. Upravite skeniranu sliku ili ponovite skeniranje. Fontovi u dokumentu mogu da budu jako stilizovani na primer, fontovi koji oponaaju rukopis, gotica i slina pisma. Ako vi imate problema da razlikujete, na primer, A od D, to je isto tako teko i za program za prepoznavanje teksta. Ukoliko planirate da relativno esto skenirate dokumente sa nekim fontom koji je teak za prepoznavanje, razmislite o tome da svoje programe za prepoznavanje teksta obuite za prepoznavanje novih pisama, brojeva i simbola. Pokuajte da runo oznaite dokument (crtajui okvire oko onoga to elite da skenirate). Proverite oekivani tip podataka u svakoj zoni. Program moe pogreno da protumai nacrtani okvir kao oblast za tekst, ili tabelu kao obian tekst.
2 3
Prenosivi personalni raunari
U OVOM POGLAVLJU
Razvoj prenosivih raunara Oblici prenosivih raunara Konstrukcije prenosivih raunara Nadogradnja i popravka Hardver prenosivih raunara Dopunski ureaji Oprema za preivljavanje na putu
POGLAVLJE 23
1070
Poglavlje 23
Razvoj prenosivih raunara

Prenosivi raunari, slino kao i odgovarajui stoni raunari, veoma su napredovali od vremena kada se re prenosiv mogla odnositi na kutiju sa rukom veliine stonog raunara. Danas se prenosivi sistemi mogu porediti po mogunostima sa odgovarajuim stonim raunarima u gotovo svakom pogledu. Dolo se do toga da se mnogi sistemi danas reklamiraju kao zamena za stone raunare, a kompanije ih nabavljaju kao osnovne sisteme za svoje slubenike koji mnogo putuju. U ovom poglavlju prouavaju se raspoloive vrste prenosivih raunara i tehnologije koje su posebno razvijane za korienje kod prenosivih sistema. Prenosivi raunari su u poetku bili sistemi veliine tane, koji su se od stonih raunara razlikovali uglavnom po tome to su sve komponente, ukljuujui i monitor, bile ugraene u zajedniko kuite. Compaq je meu prvima na trite izneo ovakve prenosive raunare tokom osamdesetih godina; mada su njihova veliina, teina i izgled gotovo smeni u poreenju sa dananjim prenosivim raunarima, oni su bili vrhunac tehnologije tog vremena. Same komponente nisu se mnogo razlikovale od onih u standardnim raunarima. Veina prenosivih sistema sada je priblino jednaka veliini sveske (engl. notebook) formata A4 (otuda im i naziv), a izrauju se u preklopljenom obliku (kuite se otvara kao koljka), koji je postao industrijski standard, pri emu se skoro svaka komponenta posebno razvija za korienje u prenosivim sistemima. Tokom cele svoje profesionalne karijere nalazio sam se na putu, predajui o hardveru i softveru PC-ja. Poto gotovo nikada nisam kod kue ili za radnim stolom, morao sam da se oslanjam na prenosive sisteme, obino kao na svoj osnovni, a esto i jedini sistem. Praktino, prenosive sisteme sam koristio i pre postojanja PC-ja. Imao sam neka iskustva sa prvobitnim Osbornovim prenosivim sistemom, kao i sa nekoliko Kayproovih modela. To su bili prenosivi raunari veliine maine za ivenje, na kojima se izvravao CP/M, najpopularniji operativni sistem pre nastanka DOS-a. Moj prvi prenosivi raunar sa DOS-om bio je originalni Compaqov prenosivi sistem (takoe nita manji od maine za ivenje). Preko njega sam napredovao do IBM Portable PC-ja (iste veliine), a potom i do prenosivih sistema koji staju u tanu. Morao sam da koristim te vee sisteme koji se napajaju preko elektrine mree, a ne laptop ili noutbuk sisteme, jer mi je bio potreban sistem sa snagom, osobinama i memorijskim kapacitetom stonog raunara. Godine 1995. laptop i noutbuk sistemi dostigli su po snazi i memorijskom kapacitetu stone sisteme, tako da sam mogao da preem na laptop/noutbuk sisteme, i od tada koristim njih. Sve verzije ove knjige, poevi od prvog izdanja u sopstvenoj reiji (1985. godine), pisane su na prenosivom raunaru neke od navedenih vrsta. Gledajui mogunosti obrade savremenih noutbuk sistema, koje su sve blie stonim sistemima, oekujem da u u budunosti sa sobom nositi jo manji i laki raunar. Prenosivi raunari prihvaeni su u velikom broju razliitih poslova, koje za sada odreuju veliina i mogunosti raspoloivih sistema. Korisnici koji esto putuju imaju posebne zahteve vezane za prenosive raunare, a dodatna teina, kao i trokovi koje nameu dopunske karakteristike, dovode do toga da e ovi korisnici nerado sa sobom nositi moniji sistem od onog koji im je neophodan.
Projektovanje prenosivih sistema

Oigledno, prenosivi sistemi projektovani su tako da budu manji i laki od stonih raunara, a rad na razvoju komponenti za stone raunare svakako je tome doprineo. Disk ureaj od 2 1/2 ina, koji se danas po pravilu koristi u prenosivim raunarima, posledica je smanjivanja veliine svih disk ureaja u poslednjih nekoliko godina. Meutim, druga dva zahteva su
Oblici
Poglavlje 23
1071
uslovila potrebu razvoja posebnih tehnologija za prenosive sisteme; ti zahtevi se odnose na napajanje i toplotu. Briga za ovekovu okolinu dovela je do razvoja efikasnijih tehnologija za upravljanje napajanjem, ali oigledno je da rad raunara uz pomo baterija stvara sistemska ogranienja, koja projektanti stonih sistema nisu ni razmatrali sve do pojave prenosivih sistema. tavie, zahtevi za dodatnim karakteristikama kao to su CD-ROM ureaji, vei ekrani i sve bri procesori u velikoj meri su uticali na poveanje potronje energije kod uobiajenih sistema. Uteda energije i produavanje radnog vremena sistemskih baterija po pravilu se reavaju na sledea tri naina:
s
Komponente male potronje. Gotovo sve komponente dananjih prenosivih sistemima posebno su projektovane da koriste manje energije u poreenju sa odgovarajuim komponentama stonih raunara. Poveana efikasnost baterija. Nova tehnologija litijumskih baterija, mada nije u stanju da prati potrebe za napajanjem previe optereenih sistema, ini izvore za napajanje postojanijim i pouzdanijim. Upravljanje napajanjem. Operativni sistemi i usluni programi koji iskljuuju odreene sistemske sklopove kada se ne koriste, na primer disk, znaajno produavaju radno vreme baterija.
Toplota kod prenosivih sistema verovatno predstavlja jo vei problem od veka baterija. Pokretni delovi u raunaru, kao to su disk ureaji, usled trenja oslobaaju toplotu koju na neki nain treba odvesti. U stonim sistemima ovo se postie pomou ventilatora koji neprestano provetravaju unutranjost sistema. Prenosivi sistemi moraju biti projektovani tako da vei deo vremena rade bez ventilatora i da pri tom koriste nova reenja za prenoenje i oslobaanje toplote. Meutim, glavni krivac, bar kada je toplota u pitanju, upravo je sistemski procesor. Kod prvih verzija, koliine toplote koje su oslobaali Intelovi procesori 80486 i Pentium predstavljale su problem ak i u stonim raunarima. Hladnjaci i mali ventilatori koji se postavljaju na CPU postali su uobiajeni delovi u veini sistema. Savremeniji sistemi Pentium II/III i Celeron koriste prednosti novije tehnologije koju karakteriu manji radni naponi, manje dimenzije, ugraeni ke i uopte manja potronja energije u odnosu na prethodne. Poto su mnogi dananji prenosivi sistemi projektovani kao zamena za stone raunare, korisnici ne ele nikakve kompromise kada se radi o snazi koja se odnosi na obradu podataka. ak i najnoviji i najbri procesori koji su projektovani za stone sisteme, kao to je Pentium II, brzo su prilagoeni za korienje u prenosivim sistemima. Meutim, zbog potronje energije, buke i raspoloivog prostora, ventilatori u prenosivim raunarima moraju biti znatno manji ili se ak izostavljaju, a postoji i veoma malo slobodnog prostora koji se moe provetravati. U s ovim problemom Intel je razvio posebne postupke za pakovanje svojih procesora namenjenih prenosivim sistemima, koji su tako projektovani da oslobaaju minimalne koliine toplote. Intelovi procesori za prenosive sisteme toplotu smanjuju takoe koristei reenja sa izuzetno niskim naponima i smanjenom koliinom drugostepenog kea, koji se danas ugrauje neposredno u procesor. I ostale komponente projektovane su tako da podnose toplotu unutar prenosivog raunara, koja je obino vea nego u stonim raunarima.
Oblici
Postoje tri osnovna oblika koji opisuju veinu prenosivih raunara na dananjem tritu: laptop (engl. laptop), noutbuk (engl. notebook) ili podnoutbuk (engl. subnotebook). Definicije ove tri vrste dosta su neodreene, a mogunosti koje pojedini sistemi nude, doputaju da se odreeni modeli podele u dve podvrste. Podela je prvenstveno zasnovana na osobinama kao to su veliina i teina, s tim da te osobine imaju prirodnu vezu sa mogunostima
1072
Poglavlje 23
sistema, jer je oigledno da u veliko kuite moe vie da stane. Tri osnovna oblika opisana su u narednom odeljku. Imajte na umu da je ova podela donekle neodreena i da prodajna odeljenja u veini kompanija imaju obiaj da istupaju sa sopstvenim nazivima, koji po njihovom miljenju odgovaraju odreenom sistemu. Zato nemojte biti iznenaeni ako vidite da sistem, ovde kategorisan kao laptop, proizvoa naziva noutbuk i obrnuto.
Laptop
Ovo je prvi naziv koji je usvojen za prenosive raunare sa preklopom i predstavlja najvei od tri osnovna oblika. Laptop sistemi obino su teki oko sedam funti (oko tri kilograma) ili vie, a veliina im je oko 9 x 12 x 2 ina, iako poveani ekrani koji se danas pojavljuju na tritu uzrokuju poveavanje prenosivih raunara. Prvobitno raunari najmanje mogue veliine, laptop raunari danas predstavljaju vrhunske maine sa karakteristikama i performansama koje su uporedive sa stonim sistemima. Danas se zaista mnogi laptop raunari nude kao zamena za stone sisteme, ili za multimedijalne sisteme koji su pogodni za prezentacije na terenu. Zbog njihove vee teine, laptop raunare obino koriste trgovaki putnici i slini korisnici, kojima su potrebne karakteristike ba ovakvih raunara. Meutim, brojni korisnici kao svoj jedini raunar koriste vrhunske laptop raunare ak i ako putuju samo od kue do kancelarije. Veliki ekrani, RAM od 16 M i vie, kao i diskovi veliine i do 2 GB postaju postaju sve uobiajeniji, a mnogi sistemi sadre i CD-ROM ureaje, mogunosti prikljuivanja i korienja dodatnog ekrana, memorijskog prostora i zvunih sistema. Da biste laptop raunare koristili kao zamenu za stone, moete ih opremiti prikljunom stanicom (ili jeftinijim replikatorom prikljuka), koja radi kao korisnikova kuna baza i koja omoguava prikljuenje na mreu, kao i korienje klasinih monitora i tastature. Kod osoba koje esto putuju ovakva organizacija esto bolje funkcionie nego odvojeni stoni raunar i prenosivi sistem, jer se kod njih podaci stalno moraju kopirati i usaglaavati. Naravno, ovakav nain rada zahteva vee trokove. Najsavremeniji laptop sistemi kotaju izmeu 2.500 i 4.500 $, pa i vie, to je bar dvostruko vie od cene odgovarajueg stonog raunara.
Noutbuk
Noutbuk raunar projektovan je tako da bude neto manji od laptop raunara u gotovo svakom pogledu: veliini, teini, karakteristikama i ceni. Imajte na umu da je linija podele izmeu onoga to se naziva noutbuk raunar i onoga to se naziva laptop raunar dosta nejasna. Videete da su te kategorije prilino fleksibilne. Teki izmeu pet i sedam funti (dva do tri kilograma), noutbuk raunari po pravilu imaju manje ekrane i manje mogunosti, nedostaju im odreene vrhunske multimedijalne funkcije laptop raunara, ali to ne znai da su u pitanju samo ogoljene maine. Mnogi noutbuk raunari imaju diskove i memoriju koji se mogu porediti sa reenjima kod laptop raunara, a neki su opremljeni i CD-ROM ureajima i ureajima za obradu zvuka. Budui da je projektovan da radi pre kao dopuna, a ne kao zamena stonih sistema, noutbuk raunar mogu da koriste kao zamenu za stoni raunar svi, osim najzahtevnijih korisnika. Noutbuk raunari po pravilu nude irok izbor mogunosti, poto raznovrsni korisnici predstavljaju njihovu ciljnu grupu; od ozbiljnih korisnika koji ipak ne mogu sebi da priute vrhunski laptop (ili im ne odgovara njegova veliina i teina), do preduzetnika kojima su potrebne samo osnovne usluge. Cene im se kreu od 1.200 do vie od 2.500 $.
Podnoutbuk
Podnoutbuk raunari su znatno manji i od noutbuk i od laptop raunara i namenjeni su korisnicima koji unose i obrauju podatke na terenu, a se prikljuuju i na poslovnu mreu. Sa teinom od etiri do pet funti (oko dva kilograma) i debljinom manjom od jednog ina,
Nadogradnja i popravka prenosivih raunara
Poglavlje 23
1073
podnoutbuk raunar je namenjen za putnike kojima bi vee maine predstavljale optereenje, a nisu im potrebne njihove vrhunske mogunosti. Prva komponenta koja se izostavlja u projektu podnoutbuka obino je ugraeni ureaj za diskete, iako neki poseduju takve spoljanje ureaje. Takoe, neete pronai ni CDROM ureaje, kao ni ostale glomazne sklopove, mada neke maine, kao IBM-ov ThinkPad 570 koriste prikljuni modul (ili podlogu) koja omoguava glavnom sistemu da nosi CDROM ili DVD ureaje i disketne ureaje. Meutim, mnogi podnoutbuk raunari sadre velike ekrane visokog kvaliteta, diskove sa puno prostora i potpune tastature (prema standardima za prenosive raunare). Kao to je uobiajeno u svetu elektronike, ureaji postaju sve jeftiniji kako se smanjuju, ali samo do odreene granice pri kojoj mala veliina poinje da predstavlja samo udobnost, pa njena cena poinje da raste. Neki podnoutbuk raunari namenjeni su kupcima sa dubljim depom, na primer, rukovodiocima koji sistem koriste uglavnom za elektronsku potu i planiranje, a ele lagan, elegantan sistem dopadljivog izgleda. Takvi podnoutbuk raunari kotaju od 2.000 do 4.000 $, u zavisnosti od karakteristika.
Palmtop (runi mini noutbuk)

Postoji i kategorija sistema koji su tako mali da mogu stati na dlan. Tu ne mislim na PDA (Personal Digital Assistant) ureaje ili na ne-PC sisteme na kojima se izvrava Windows CE, ve na sisteme koji su, iako mali, potpuno funkcionalni PC-ji na kojima se izvravaju isti operativni sistemi i programi kao na stonim raunarima. Prenosivi raunari vie nisu ogranieni standardnim oblikom i izvoenjem tastature. Oni naravno nude standardnu podlogu sa tasterima, s tim to su ovi mnogo zbijeniji nego na standardnoj tastaturi. Zbog toga su raunari iz ove klase veoma nezgodni za intenzivno kucanje, ali za jednostavne poslove na terenu, elektronsku potu, pristup Internetu, ili bilo ta drugo to ne zahteva veliki unos podataka, izuzetno su korisni. Palmtop raunare (teine oko 1 kg, s ekranima od 8 ina ili manje i sa malom tastaturom u koju je ugraen TrackPoint ureaj) uvela je Toshiba kroz svoju seriju Libretto. Ovi sistemi nemaju brze procesore koji zahtevaju snano napajanje, ali su to potpuno funkcionalni PC-iji na kojima se izvravaju Windows i uobiajeni programi. Ova vrsta sistema idealna je kao drugi raunar za nekoga ko esto putuje i zato zahteva malo i lagano reenje za potpuno funkcionalan PC.
Nadogradnja i popravka prenosivih raunara

Prenosive sisteme koji se danas proizvode u optem sluaju nije uvek mogue nadograditi i popraviti kao tradicionalne stone sisteme, najvie zbog nedostatka standardnih oblika kuita, matinih ploa, tastatura, ekrana, pa ak i baterija. I pored toga, u nekim sluajevima postupak zamene nekog ureaja obino je jednostavniji nego kod stonih raunara, jer prenosivi sistemi po pravilu koriste modularne komponente sa prikljucima sa osiguraem, koji eliminiu potrebu za pljosnatim kablovima, inama za ugradnju i posebnim elektrinim prikljucima. Prema tome, jednostavne nadogradnje, kao to je dodavanje memorije ili zamena diska, obino se obavljaju za vreme koje se meri sekundama. Problemi pri zameni komponenti u prenosivim raunarima posledica su injenice da je njihov hardver slabije prilagoen za optu upotrebu nego hardver stonih raunara. Ovo ne vai kada su u pitanju PC kartice, koje su po definiciji meusobno zamenjive, i u nekim sluajevima disk ureaji. Korienje komponenti koje nisu posebno namenjene upravo vaem modelu sistema moe biti riskantno.
1074
Poglavlje 23
U nekim sluajevima nekompatibilnost komponenti samo je posledica njihovog rasporeda. Proizvoai prenosivih sistema smetaju veliki broj sklopova u veoma malo kuite, tako da se ponekad novi ureaj jednostavno ne uklapa u prostor koji ostaje iza starog. Ovo je naroito sluaj sa ureajima koji treba da budu pristupani spolja, kao to su CD-ROM ureaj i disketna jedinica. Tastature i monitori, ureaji koje je najlake zameniti kada je u pitanju stoni raunar, integrisani su u kuita prenosivih sistema do te mere da ih je praktino nemogue izmeniti. U ostalim sluajevima put za nadogradnju moe biti namerno ogranien mogunostima BIOS-a. Na primer, proizvoai mogu da ogranie sistemsku podrku za razne vrste diskova kako bi vas prinudili da zamenu kupite upravo od njih (po vioj ceni), a ne od nezavisnih proizvoaa. Ovo je neto to moete proveriti prilikom kupovine prenosivog sistema, tako to ete utvrditi da li je mogua nadogradnja BIOS-a i koliko isporuilac naplauje delove prilikom zamene.
tt
Videti Izmene i dopune ROM BIOS-a, str. 325.
U veini sluajeva delovi prenosivih sisteme prodaju se u skladu sa brojem modela sistema, ak i ako su u pitanju nezavisni proizvoai. Na primer, ako pregledate katalog za memorije prenosivih raunara, videete da su delovi sloeni prema osobinama kao to su brzina ipa, njegov oblik i parnost. Lista memorija za prenosive sistema e, sa druge strane, vrlo verovatno sadrati i nazive proizvoaa i brojeve modela, kao i koliine memorije u pojedinim modulima. Naravno, postoje izuzeci i od ovog pravila. Meutim, naruivanje kompatibilnih delova koji se u sistem uklapaju na pravi nain, svakako predstavlja daleko vei izazov nego kada je u pitanju isti posao kod stonih sistema. U tabeli 23.1 navedene su PC komponente koje mogu da se nadograde.
Napomena
Uopteno govorei, najtoplije se preporuuje naruivanje ve sklopljenog prenosivog sistema od renomiranog proizvoaa, kao i naruivanje komponenti za koje se navodi da su predviene za odreeni sistem.
Tabela 23.1 Delovi prenosivih sistema koji se mogu nadograditi

Deo CPU Nadogradnja Ne 1 Izvori nema podataka Napomene Usvajanje novijeg Intel CPU skupa ipova doputa da se novi procesori lake ugrauju u postojee raunare, ali ovo nije uinjeno zbog nadogradnji.
Memorija
Da
OEM isporuilac Moduli nisu meusobno izmenjivi za i nezvisni isporuioci razliite modele; samo jedno podnoje za nadogradnju u veini sistema. OEM isporuilac Kod sistema koji nemaju prikljuak za i nezvisni isporuioci module, nadogradnja zahteva delimino rasklapanje sistema; za prenos podataka na novi ureaj preporuuje se PC prenos podataka zasnovan na kartici. nema podataka sa potpunim bojama; Nabavite najbru video karticu sa 4 MB memorije ili vie, ako vam je potreban ekran neki sistemi nude nadogradnju MPEG2 dekodera za DVD video
Disk
Zavisi
Video Ne Adapter/ skup ipova
Hardver prenosivog sistema

Deo Ekran Ureaji za izmenjive medijume
1
Poglavlje 23
1075
Nadogradnja Ne Zavisi
Izvori nema podataka nema podataka
Napomene Nabavite aktivnu matricu, ako je mogue Za sisteme koji nemaju prikljuke za module koristite PC karticu ili CardBus interfejs IS-120, Zip, Jazz, CD-ROM i tako dalje.
Imajte na umu da postoji svega nekoliko kompanija koje bi nadogradile procesor u vaem prenosivom raunaru. Kada im poaljete sistem, oni e odlemiti ili ukloniti stari procesor i zalemiti ili postaviti nov. U veini sluajeva ovakve nadogradnje su po svojoj prirodi ograniene, skupe, a kao rezultat moe da se pojavi pregrevanje ili ubrzano troenje baterija. S obzirom na trokove i ograniena poboljanja ne smatram da su nadogradnje procesora dobra reenja za prenosive sisteme, osim u retkim i izuzetnim sluajevima.
Veina prenosivih sistema, posebno manji laptop i noutbuk sistemi, teki su za rasklapanje. Oni imaju mnogo vie vijaka, koji su obino sakriveni ispod nalepnica ili poklopaca, a uglavnom su vezani za tanke plastine abice. Za razliku od stonih raunara, kada otvorite prenosivi raunar videete da je svaki pria za sebe. Naravno, nisu potrebni posebni alati, ali najbolji savet je da ipak nabavite servisno uputstvo proizvoaa za svoj sistem. Jedan od razloga zbog kojih toliko cenim IBM-ovu seriju Thinkpad jeste to to je IBM obezbedio servisna i tehnika uputstva sa besplatnim pristupom na svojoj Web lokaciji. Ova dokumentacija sadri potpuna uputstva za sklapanje i rasklapanje, kao i kompletan spisak delova sa dijagramima i brojevima delova. Toshiba takoe ima detaljna servisna i tehnika uputstva, mada treba da ih naruite preko svog isporuioca. Kada se radi o sistemima drugih proizvoaa, treba da proverite da li je takva dokumentacija uopte dostupna. Lino izbegavam bilo koji sistem gde ne mogu da dobijem ove vrste informacija od proizvoaa. Smatram da treba da imam servisna i tehnika uputstva za svaki prenosivi sistem koji posedujem. Nabavka takvih uputstava znatno olakava svaku moguu popravku ili buduu nadogradnju.

Sa tehnike take gledita, neki od sklopovi koji se koriste u prenosivim sistemima veoma su slini onima u stonim raunarima, dok su ostali potpuno drugaiji. U sledeem poglavlju prikazani su razliiti podsistemi koji se nalaze u prenosivim raunarima i njihove razlike u odnosu na odgovarajue podsisteme kod stonih raunara.
Ekrani
Najoiglednija razlika izmeu prenosivog sistema i stonog raunara jeste izgled ekrana. Nema vie kutije sa katodnom cevi koja se bombarduje emisijom elektrona. Umesto nje nalazi se ravan ekran, ija je debljina manja od pola ina. On se naziva LCD (engl. liquid crystal display, ekran sa tenim kristalom). Praktino svi dananji prenosivi sistemi imaju ekrane u boji, iako su monohromatski ekrani u jednom trenutku predstavljali industrijski standard, isto kao kod standardnih monitora. LCD se sastoji od dva lista fleksibilnog polarizujueg materijala sa slojem tenih kristala koji ispunjava prostor izmeu njih. Ako lagano pritisnete osvetljeni LCD ekran, moete da vidite kako se u njemu neznatno pomera tenost. Kad elektrina struja prolazi kroz tenost, kristali se poravnavaju i postaju polupropustljivi za svetlost.
tt
Videti LCD ekrani, str. 712.
Ekran obino predstavlja najskuplju komponentu prenosivih sistema, koji proizvoaa obino kota bar 1.000 $. U stvari, ponekad je ekonominije zameniti ceo raunar, nego menjati oteeni ekran. Kod prvih laptop raunara sa ekranom u boji prikaz je delovao siromano u poreenju sa standardnim VGA monitorom. Ekrani dananjih prenosivih
1076
Poglavlje 23
raunara znatno su unapreeni, a neki vrhunski ekrani po mogunostima mogu se ak porediti sa dobrim monitorima i ostvarivati izvanredne performanse, koje su prikladne ak i za zahtevne grafike poslove, kao to su ureivanje bitmapa ili video konferencije. Danas se proizvode i LCD ekrani za korienje u sistemima koji nisu prenosivi. U prenosivim sistemima LCD ekrani se projektuju da rade sa odreenom rezolucijom. Razlog za ovo lei u tome to veliina ekranskih taaka na LCD panelu ne moe da se menja. Kada je u pitanju stoni sistem, izlazni signal video adaptera moe da menja rezoluciju monitora i na taj nain menja broj ekranskih taaka. Oigledno je da, ako se prebacite sa rezolucije 640 x 480 na 800 x 600, ekranske take moraju biti manje kako bi se uklopile u isti prostor. Trenutno su dostupni sistemi sa sledeim rezolucijama:
s s s s
VGA SVGA XGA SXGA
640 x 480 800 x 600 1.024 x 768 1.280 x 1.024
Budite obazrivi prilikom izbora noutbuka ili laptopa sa XGA ili SXGA ekranima, jer via rezolucija kao rezultat uvek ima manji tekst ili ikone u odnosu na ono na ta je navikao korisnik uobiajenog stonog raunara. Uobiajeni LCD ekrani su mnogo otriji i istiji od analognih monitora stonih raunara; iako su manji, sa njih se lake ita i oi se manje napreu. Sa druge strane, LCD ekran treba da se shvati kao mrea sainjena za odreenu rezoluciju, sa tranzistorskom kontrolom boje svake pojedinane ekranske take. Na osnovu rasporeda tranzistora definiu se dve glavne vrste LCD ekrana, koje se koriste u dananjim prenosivim sistemima: ekrani sa dvostrukim skeniranjem i ekrani s aktivnom matricom. Dok su ekrani sa dvostrukim skeniranjem dugo vladali tritem, nedavni pad cena ekrana sa aktivnom matricom uinio ih je prihvatljivim izborom za sve, osim za najprobirljivije kupce. Danas mnogi proizvoai prave jedino sisteme sa aktivnom matricom, zbog pada cena i superiorne tehnologije. Iako cene ovih ekrana padaju, oni su i dalje jedan od najskupljih delova prenosivog sistema. Takoe, veoma su osetljivi. Ukoliko ispustite laptop ili noutbuk, verovatno ete razbiti ekran, to znai da ga morate zameniti. Zamena ekrana obino kota koliko i nov sistem, a standardna garancija ne pokriva sluajeve kao to je pad raunara. Ljudi esto otete svoje ekrane i tako to zatvore sistem a da sa tastature nisu sklonili penkalo, olovku ili neki drugi predmet. Uvek pre zatvaranja proverite da neto niste ostavili preko tastature.
Ekrani sa dvostrukim skeniranjem (Pasivna matrica)

Ekran sa dvostrukim skeniranjem, koji se ponekad naziva i ekran sa pasivnom matricom, poseduje niz tranzistora poreanih po x i y osi sa obe strane ekrana. Broj tranzistora odreuje rezoluciju ekrana. Na primer, ekran sa dvostrukim skeniranjem sa 640 tranzistora du x ose i 480 du y ose, obrazuje mreu koja izgleda kao na slici 23.1. Svaka taka na ekranu kontrolie se preko dva tranzistora koji predstavljaju njene koordinate na x i y osama. Ukoliko neki od tranzistora na ekranu sa dvostrukim skeniranjem otkae, cela jedna linija ekranskih taaka postaje onemoguena, stvarajui tamnu liniju preko ekrana (bilo horizontalnu bilo vertikalnu). Ne postoji drugo reenje za ovaj problem osim da zamenite ceo ekran ili ga jednostavno tako ostavite. Izraz dvostruko skeniranje potie od injenice da procesor iscrtava ekran koristei poluslike, to u izvesnoj meri ubrzava postupak za osveavanje ekrana. Ekrani sa dvostrukim skeniranjem u optem sluaju loiji su od ekrana sa aktivnom matricom. Oni su obino tamniji, poto ekranske take menjaju svojstva reflektovane svetlosti (bilo sobnog osvetljenja bilo, ee, svetlosti iz nekog izvora koji je u blizini ekrana), umesto da stvaraju sopstvenu svetlost (otuda naziv pasivna matrica prim. rec.). Ekrani sa
Poglavlje 23
1077
dvostrukim skeniranjem takoe su podloni stvaranju viestrukih slika i nejasni su ako se gledaju pod nekim uglom, to oteava mogunost da dvoje ili vie ljudi gleda isti ekran.
Tranzistori
Slika 23.1 LCD ekrani sa dvostrukim skeniranjem koriste kombinaciju dva tranzistora na presecima
osa za kontrolu boje svake ekranske take.
Meutim, novije tehnologije za pasivne matrice, kao to su CSTN (color super-twist nematic), DSTN (double-layer super-twist nematic), a posebno HPA (high-performance addressing) ekrani, ostvarile su veliki napredak u omoguavanju da ekrani sa pasivnim matricama postanu svakodnevna, jeftina zamena za tehnologiju sa aktivnom matricom. Ovi noviji ekrani pruaju bri odziv i vei kontrast to je predstavljalo problem kod mnogih vrsta starijih ekrana ali jo uvek nisu otri i brzi kao ekrani sa aktivnom matricom.
tt
Naravno, ekrani sa pasivnim matricama nisu ni blizu skupi kao ekrani sa aktivnim matricama. Nedostaci ekrana sa pasivnom matricom najuoljiviji su kod aplikacija u kojima se zahteva dobar prikaz, kao to su prezentacije, grafika u punoj boji, video ili igre sa brzim promenama, ili u uslovima sa jakim osvetljenjem, kao to je sedite pored prozora u avionu, rad napolju ili u kancelarijama sa puno dnevne svetlosti. Kada su u pitanju raunarski zadaci koji se uglavnom sastoje od itanja sa ekrana, kao to su obrada teksta ili rad s elektronskom potom, ekran sa pasivnom matricom je sasvim upotrebljiv, i to na due staze. Standardna veliina ekrana sa dvostrukim skeniranjem iznosi 10 1/2 ina (mereno po dijagonali), sa rezolucijom 640 x 480, a danas postoje sistemi sa ekranom od 12.1 in rezolucije 800 x 600. Ukoliko su vam poznati ekrani sa dvostrukim skeniranjem ranijih prenosivih raunara, videete da su dananji modeli u velikoj meri unapreeni. Glavna prednost ekrana sa dvostrukim skeniranjem i dalje je njihova cena zamene u sluaju loma (to predstavlja najveu brigu korisnika noutbuk raunara). Osiguranje od loma kod ekrana sa dvostrukim skeniranjem znatno je manje nego za ekrane sa aktivnom matricom. Cena osiguranja od loma za obe vrste ekrana treba da se uzme u obzir zajedno sa ostalim iniocima prilikom izbora sistema.
Ekrani sa aktivnom matricom

Ekran sa aktivnom matricom razlikuje se od onog sa dvostrukim skeniranjem po tome to sadri bar jedan tranzistor za svaku ekransku taku, a ne samo po ivicama. Tranzistori su rasporeeni po mrei od provodnog materijala, a svaki je povezan i na horizontalnu i na
1078
Poglavlje 23
vertikalnu liniju (slika 23.2). Izabrani naponi se dovode na elektrode na periferiji mree za adresiranje svake pojedinane ekranske take.
Tranzistori
Slika 23.2 LCD ekrani sa aktivnom matricom sadre po jedan tranzistor za svaku ekransku taku. Te
ekranske take stvaraju sopstvenu svetlost za osvetljavanje ekrana.
Veina ekrana sa aktivnom matricom koristi niz TFT (thin film transistor) tranzistora. TFT predstavlja metod za pakovanje od jednog do etiri tranzistora po pikselu unutar fleksibilnog materijala koji ima istu veliinu i oblik kao i ekran, tako da tranzistor svake ekranske take lei neposredno iza elije sa tenim kristalom koju kontrolie. Dva razliita TFT proizvodna postupka primenjuju se za veinu ekrana sa aktivnom matricom na dananjem tritu: a-Si (engl. hydrogenated amorphous silicon amorfni silicijum obogaen vodonikom) i p-Si (engl. low temperatire polysilicon polisilicijum niske temperature). Osnovna razlika izmeu ova dva postupka je u ceni. U poetku je veina TFT ekrana proizvoena uz pomo a-Si postupka, poto je on zahtevao nie temperature (manje od 400 stepeni Celzijusa) u odnosu na p-Si postupak. Danas, p-Si proizvodni postupak nie temperature predstavlja isplativu zamenu p-Si postupka. Iako TFT ekran poseduje veoma mnogo tranzistora, od 480.000 do 1.920.000 za ekran sa rezolucijom 800 x 600, nema svaki od njih sopstvene signalne veze. Umesto toga naponi se dovode kroz veze za svaki red i kolonu, slino tranzistorima kod ekrana sa pasivnom matricom. Poto svaka ekranska taka dobija posebno napajanje, onda i svaka emituje sopstvenu svetlost odgovarajue boje, ostvarujui pri tome prikaz koji je znatno svetliji i ivlji u odnosu na onaj koji daje ekran sa dvostrukim skeniranjem. Vidni ugao je takoe vei, to doputa vei broj posmatraa oko ekrana, a osveavanje je bre i bolje, bez zamuenosti kao kod dvostrukog skeniranja, ak i u sluajevima igara i video prikaza punog kretanja. Sa druge strane, nije iznenaenje to sa 480.000 i vie tranzistora, umesto 1.400 (na ekranu 800 x 600), ekran sa aktivnom matricom zahteva mnogo vie energije za napajanje nego onaj sa dvostrukim skeniranjem. Takoe, takav ekran bre troi baterije, a uz to je i znatno skuplji. Zbog velikog broja tranzistora nije neuobiajeno da poneki otkae, to kao posledicu ima jednu ili vie mrtvih ekranskih taaka, koje su rezultat neispravnih tranzistora. Za razliku od ekrana sa dvostrukim skeniranjem, kod kojih otkaz jednog tranzistora izaziva trenutno i oigledno oteenje, jedna zatamnjena ekranska taka daleko je manje uoljiva. Meutim, mnogi kupci smatraju (s punim pravom) da raunar koji kota nekoliko hiljada dolara treba da bude savren i u stanju su da sisteme vraaju proizvoau samo zbog ovoga. Poto su svi tranzistori kod TFT ekrana integrisani u jednu celinu, ne postoji nain da se popravi mrtva ekranska taka, osim da se zameni celokupna mrea tranzistora. Budui
Poglavlje 23
1079
da je u pitanju jedna od najskupljih komponenti prenosivih sistema, mnogi proizvoai odbijaju da zamene sistem ako je broj oteenih ekranskih taaka manji od unapred utvrenog broja (ovaj broj je razliit kod razliitih isporuilaca). Poloaj ili grupisanje oteenih ekranskih taaka takoe imaju uticaja na ovu politiku. Na primer, sa vie oteenih ekranskih taaka koje se nalaze negde u sredini ekrana verovatno ete pre uspeti da zamenite ekran nego ako su one rasporeene du ivica. Ovo je jo jedna stavka u politici isporuilaca na koju treba da obratite panju pre nego to naruite sistem koji ima ekran sa aktivnom matricom. Ekran sa aktivnom matricom duine 12.1 in (po dijagonali) postao je standard za mnoge prenosive sisteme koji rade pri rezoluciji od 800 x 600 ili ak 1.024 x 768. Vrhunski sistemi danas sadre TFT ekrane veliine 14.1 in. Brojni prenosivi sistemi, takoe, sadre video adaptere za PCI magistralu sa RAM-om od 2 M, to obezbeuje izuzetnu brzinu, ak i sa bojama od 16 bitova ili 24 bita. Dobar TFT ekran sa adapterom za prenosive sisteme moe se po kvalitetu i performansama takmiiti sa monitorom i video adapterom stonih sistema. Praktino, TFT ekran od 12.1 in (koji za razliku od veine obinih monitora daje pravu veliinu slike) u optem sluaju obezbeuje bolji kvalitet i upotrebljivost slike od CRT ekrana pribline veliine.
Napomena
Druga tehnologija za ravne ekrane, pod nazivom ekran sa gasnom plazmom, koristi se kod velikih ekrana, kao i kod nekih za prenosive sisteme. Ekrani s plazmom, pomou dva staklena panela izmeu kojih se nalazi meavina gasova neona i ksenona, obezbeuju isti kvalitet slike kao katodna cev na tankom ravnom ekranu. Naalost, ovi ekrani zahtevaju mnogo vie energije u poreenju sa LCD ekranima i nikada, na tritu prenosivih raunara, nisu postali praktina zamena za njih.
Rezolucija ekrana
Rezolucija ekrana prenosivih sistema moe da predstavlja vaan inilac prilikom odluivanja kod nabavke sistema. Ukoliko ste navikli na stone sisteme koji rade sa 800 x 600 ili 1.024x768 ekranskih taaka, pa i vie, laptop ekran sa rezolucijom 640 x 480 moe vam se uiniti vrlo ogranienim. Imajte na umu da rezoluciju LCD ekrana, pored hardvera samog ekrana, u istoj meri odreuju i upravljaki programi, kao i koliina video memorije instalirana na sistemu.
tt
Videti Rezolucija monitora, str. 718.
Neki prenosivi sistemi koriste postupak za stvaranje virtuelnog ekrana kako bi postigli rezoluciju prikaza 800 x 600 (ili veu) na ekranu sa 640 x 460 ekranskih taaka. Vei prikaz se odrava u video memoriji, dok stvarni ekran prikazuje samo deo koji se uklapa u prozor veliine 640 x 480 (slika 23.3). Kada pomerite kursor do ivice ekrana, slika se pomera tako to se prozor veliine 640 x 480 kree u okviru prikaza sa 800 x 600 taaka. Na ovaj efekat nije se lako naviknuti, kao ni na scan and pan postupak na video snimcima za iroko platno. Najvei nedostatak ovakvog postupka lei u tome to ga neki proizvoai oglaavaju kao ekran 800 x 600, bez jasnijih napomena o njegovoj pravoj prirodi. Sa druge strane, broj boja odreuje koliina video memorije u sistemu, isto kao kod stonih sistema. Da bi neki LCD ekran radio sa 16-bitnim ili 24-bitnim bojama na raspolaganju mora biti dovoljno video memorije. Prenosivi sistemi po pravilu imaju na matinoj ploi ugraen hardver video adaptera, to ostavlja malo nade za nadogradnju video memorije. Meutim, postoji nekoliko video adaptera u PC Card obliku, koje moete koristiti za povezivanje spoljanjeg monitora i poveavanje video mogunosti sistema.
1080
Poglavlje 23
640x480 800x600
Slika 23.3 Virtuelni ekran vam doputa da koristite mali ekran kako biste videli deo velikog ekrana.
Procesori
Kao i kod stonih sistema, veina prenosivih sistema koristi Intelove multiprocesore, a sama kompanija Intel najvie napora ulae u razvoj ipova koji su posebno projektovani za prenosive sisteme. Intel poseduje kompletnu liniju procesora optimizovanih za korienje u prenosivim raunarima. Ova kompanija se koncentrisala na procesore za prenosive sisteme jo u vreme 386SL, a drastino je unapredila tehnologiju i karakteristike procesora za prenosive sisteme kroz seriju Pentium i Pentium II/III/Celeron. Kao kod veine komponenti prenosivih sistema, i kod procesora je posebna panja usmerena na smanjivanje veliine, potronje energije i toplote koja se oslobaa. Praktino svi novi prenosivi sistemi koji se danas mogu nai u prodaji sadre neki od procesora iz porodice Pentium: Pentium, Pentium MMX ili Pentium II/III/Celeron. (Ne postoji verzija Pentium Pro za prenosive raunare.) Prilagoene verzije ovih procesora imaju iste karakteristike i arhitekturu kao i standardni modeli pune veliine; razlikuju se uglavnom po pakovanju i potronji energije. Pakovanje procesora odreuje vrsta kuita koje objedinjuje i titi unutranja kola ipa, kao i vrstu prikljuka koji obezbeuje povezivanje procesora na matinu plou.
Pentium za prenosive raunare

Glavni cilj pri izradi ovakvih procesora jeste njihovo svoenje na najmanju moguu veliinu, to im onda doputa da rade pri manjim naponima. Ovako se tedi energija. Pentium MMX procesori na 200 i 233 MHz namenjeni prenosivim raunarima (kodni naziv Tillamook) predstavljaju prve proizvode koji su uraeni Intelovom unapreenom 0.25mikronskom tehnologijom; ona se danas koristi i za Pentium II/III/Celeron. Kasnije je Intel proizveo i odgovarajue procesore Pentium/MMX na 300, 266 i 166 MHz, takoe u 0.25-mikronskoj tehnologiji. Ovakvi procesori u optem sluaju obezbeuju jedinstvenu priliku za proizvoae noutbuk raunara da korisnicima, pored funkcionalnosti koja je uporediva sa stonim sistemima, ponude i due radno vreme baterija. Proizvodna 0.25-mikronska tehnologija, kao i Intelova tehnologija za smanjenje napona, doveli su do smanjenja napona u jezgru sa 2.45 V na 1.8 V (kod verzije na 266 MHz na 2.0 V), a kod U/I interfejsa sa 3.3 V na 2.0 V. Novi Intelov 0.25-mikronski proizvodni postupak podigao je za 60 procenata brzinu rada ipa, dok je potronju energije smanjio (i do 53 procenta) u poreenju sa odgovarajuim MMX procesorima na 166 MHz i 0.35-mikronskom tehnologijom. Ovo smanjenje napona dopustilo je vee brzine uz manju potronju energije iz baterija i manje oslobaanje toplote. Uobiajena potronja energije moe da se svede sa 7.7 W, kod mobilnih Pentium MMX procesora i 0.35-mikronske tehnologije, na 3.9 W za
Poglavlje 23
1081
procesor na 233 MHz. Ovo poboljanje omoguilo je smanjenje utroene energije od gotovo 50 procenata. Intel je u velikoj meri zamenio svoje Pentium procesore za prenosive raunare odgovarajuim procesorima Pentium II/III i Celeron, a uteda energije i odvoenje toplote, koji su prvi put uvedeni u liniji Pentijum za prenosive raunare, u unapreenom obliku i dalje su prisutni kod novijih procesora za prenosive sisteme.
tt tt tt tt
Videti Pentium procesori, str. 114. Videti Pentium-MMX procesori, str. 122. Videti Pentium II procesori, str. 146. Videti Celeron, str. 158.
Intel je nastavio proizvodnju obinih (ne-MMX ) Pentium ipova sa brzinama od 75, 100, 120, 133 i 150 MHz, za skromnije prenosive sisteme. Ovi ipovi takoe koriste VRT (engl. Voltage Reduction Tehnology tehnologija za smanjenje napona), to znai da vuku standardna 3.3 V sa matine ploe, ali interno rade na svega 2.9 V (3.1 V za model na 150 MHz). Mada ovo nije tako drastino smanjenje kao ono kod ipova sa 0.25-mikronskim postupkom, VRT i dalje smanjuje ukupnu potronju i oslobaanje toplote kod ovih procesora. Ovi procesori se vie ne proizvode, ali postoje u starijim noutbuk raunarima, kakav moda imate ili ste imali.
Pentium II za prenosive raunare

Intel je, 2. aprila 1998. godine, ozvaniio prve Pentium II procesore za prenosive raunare. Za rad na 233 MHz i 266 MHz ovi procesori su proizvoeni uz pomo 0.25- mikronske tehnologije. Uz napon jezgra od 1.7 V i napon U/I bafera od 1.8 V, oni rade sa niim naponskim nivoima od odgovarajuih Pentium/MMX procesora. Iako deklarisan na 8.6 W, Pentium II na 266 MHz troi ukupno vie energije od procesora Pentium/MMX koji radi na istoj brzini; morate uzeti u obzir da Pentium II obuhvata ugraeni ke Level 2, za razliku od procesora Pentium/MMX sa 4.5 W. Da bi se potronja energije i oslobaanje toplote smanjili, a ouvala brzina, Intel je krajem 1998. godine preprojektovao Pentium II za prenosive raunare tako da koriste drugaiji nain za pristup L2 keu. Dok su prvobitni Pentium II procesori koristili L2 ke od 512 KB, sa brzinom jednakom polovini brzine rada CPU-a, na isti nain kao Pentium II procesori za stone raunare, preprojektovana verzija koristi integrisani L2 ke od svega 256 KB, koji sada radi istom brzinom kao CPU. Time to je ugraen u matricu procesora, ke radi istom brzinom kao jezgro, a koristi manje energije od sporijeg spoljnog kea.
tt
Videti Pentium II, str. 146.
U tabeli 23.2 dati su podaci o brzinama, proizvodnim postupcima, kao i naponi za mobilne Pentium, Pentium/MMX i Pentium II procesore prenosivih raunara koje Intel danas proizvodi.
Tabela 23.2
Procesor napon Pentium Pentium Pentium Pentium
Specifikacija Intelovih mobilnih procesora

Brzina 75 MHz 100 MHz 120 MHz 133 MHz Proizvodni proces 0.35 mikrona 0.35 mikrona 0.35 mikrona 0.35 mikrona Osnovni napon 2.9v 2.9v 2.9v 2.9v U/I bafer 3.3v 3.3v 3.3v 3.3v
nastavlja se
1082
Poglavlje 23

Procesor napon Pentium Pentium/MMX Pentium/MMX Pentium/MMX Pentium/MMX Pentium/MMX Pentium/MMX Pentium/MMX Pentium/MMX Pentium/MMX Pentium II Pentium II Pentium II Pentium II Pentium II Pentium II Brzina 150 MHz 120 MHz 133 MHz 150 MHz 166 MHz 166 MHz 200 MHz 233 MHz 266 MHz 300 MHz 233 MHz 266 MHz 300 MHz 333 MHz 366 MHz 400 MHz Proizvodni proces 0.35 mikrona 0.35 mikrona 0.35 mikrona 0.35 mikrona 0.35 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona 0.25 mikrona Osnovni napon 3.1v 2.45v 2.45v 2.45v 2.45v 1.8v 1.8v 1.8v 2.0v 2.0v 1.7v 1.7v 1.6v 1.5* 1.6v 1.6v 1.5v 1.6v 1.5v* 1.5v* U/I bafer 3.3v 3.3v 3.3v 3.3v 3.3v 2.5v 2.5v 2.5v 2.5v 2.5v 1.8v 1.8v
* 1.6V za pakovanje u mini kaseti, 1.5V za BGA pakovanje
Revizije Intelovih procesora za prenosive raunare

Kao i procesori Intelovih stonih raunara, ipovi za procesore podvrgnuti su stalnom razvoju, a izmene se rade u obliku revizija koje obuhvataju korekcije i poboljanja proizvodnje hardvera. U tabelama 23.3 i 23.4 date su revizije linja za Pentium i Pentium/MMX procesore za prenosive raunare.
Tabela 23.3 Verzije Pentium procesora za prenosive raunare i revizije

Tip 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Proiz. Familija Model Revizija revizija 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 2 2 4 4 5 5 5 5 5 5 5 B1 B3 B3 B5 B5 C2 C2 mA1 mA1 mA1 mA1 mA1 Brzina 75-50 75-50 75-50 75-50 75-50 75-50 75-50 75-50 75-50 90-60 90-60 75-50 Broj specifik. Q0601 Q0606 SX951 Q0704 SX975 Q0725 SK079 Q0686 Q0689 Q0694 Q0695 SK089 Napomena TCP TCP TCP TCP TCP TCP TCP VRT,TCP VRT VRT,TCP VRT VRT, TCP
0/2 5

Proiz. Familija Model Revizija revizija 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 5 5 5 B B B B B B B 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 C C C C C C C C C C C C C C C C C mA1 mA1 mA1 mcB1 mcB1 mcB1 mcB1 mcB1 mcB1 mcB1 mA4 mA4 mA4 mA4 mA4 mA4 mA4 mA4 mA4 mA4 mA4 mA4 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 mcC0 Broj specifik. SKO91 SKO90 SKO92 Q0884 Q0779 Q0808 SY029 SK113 SK118 SX999 Q0848 Q0851 Q0849 Q0852 Q0850 Q0853 SK119 SK122 SK120 SK123 SK121 SK124 Q0887 Q0879 Q0880 Q0881 Q0882 Q024 Q0906 Q040 SY056 SY020 SY046 SY021 SY027 SY030 SY019 SY028 SY061
Poglavlje 23
1083
Tip 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Brzina 75-50 90-60 90-60 100-66 120-60 120-60 100-66 120-60 120-60 100-60 75-50 75-50 90-60 90-60 100-66 100-66 75-50 75-50 90-60 90-60 100-66 100-66 100-66 120-60 120-60 133-66 133-66 150-60 150-60 150-60 75-50 100-66 100-66 120-60 120-60 120-60 133-66 133-66 150-60
Napomena VRT VRT,TCP VRT VRT,TCP VRT,TCP VRT,TCP VRT,TCP VRT,TCP VRT,TCP VRT VRT,TCP VRT VRT,TCP VRT VRT,TCP VRT VRT,TCP VRT VRT,TCP VRT VRT,TCP VRT,TCP 3.1v VRT,TCP 3.1v VRT,TCP TCP,3.1v VRT VRT,TCP VRT,TCP 3.1v VRT,TCP 3.1v VRT,TCP 3.1v VRT,TCP
nastavlja se
1084
Poglavlje 23

Tip 0 0 0 0 Proiz. Familija Model Revizija revizija 5 5 5 5 2 2 2 2 C C 6 6 mcC0 mcC0 E0 E0 Brzina 150-60 150-60 75-50 75-50 Broj specifik. SY043 SY058 Q0846 SY009 Napomena TCP,3.1v VRT TCP TCP
Tabela 23.4 Verzije mobilnih Pentium MMX procesora i revizije

Tip 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Proiz. Familija Model Revizija revizija 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 8 8 8 8 8 8 4 4 4 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 1 mxA3 mxA3 mxA3 mxA3 mxA3 mxA3 mxA3 mxA3 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 mxB1 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 myA0 Brzina 150-60 150-60 166-66 166-66 150-60 150-60 166-66 166-66 120-60 133-66 133-66 150-60 150-60 166-66 166-66 133-66 133-66 150-60 150-60 166-66 166-66 166-66 200-66 233-66 200-66 233-66 266-66 Broj specifik. Q016 Q061 Q017 Q062 SL22G SL246 SL22F SL23Z Q230 Q130 Q129 Q116 Q128 Q115 Q127 SL27D SL27C SL26U SL27B SL26T SL27D Q255 Q146 Q147 SL28P SL28Q Q250 Napomena ES,TCP, 2.285V ES, PPGA, 2.285V ES,TCP, 2.285V ES, PPGA, 2.285V TCP, 2.285V PPGA, 2.285V TCP, 2.285V PPGA, 2.285V ES,TCP, 2.2v ES,TCP, 2.285V ES, PPGA, 2.285V ES,TCP, 2.285V ES, PPGA, 2.285V ES,TCP, 2.285V ES, PPGA, 2.285V TCP, 2.285V PPGA, 2.285V TCP, 2.285V PPGA, 2.285V TCP, 2.285V PPGA, 2.285V TCP, 1.8v TCP, 1.8v TCP, 1.8v TCP, 1.8v TCP, 1.8v TCP, 2.0v
ES = Razvojni uzorak (engl. engineering sample). Ovakvi ipovi nisu isporuivani krajnjim korisnicima, ve su pravljeni za potrebe razvoja i testiranja.
Poglavlje 23
1085
STP = Revizija cB1 logiki je ekvivalentna sa C2, ali se razlikuju po proizvodnom postupku. Revizija mcB1 logiki je ekvivalentna sa cB1 (osim to ne podrava DP, APIC ili FRC). Revizije mcB1, mA1, mA4 i mcC0 takoe koriste Intelov VRT (engl. Voltage Reduction Technology) i dostupne su u TCP ili SPGA modulima, prvenstveno za podrku prenosivih aplikacija. Revizija mxA3 logiki je ekvivalentna sa xA3 (osim to ne podrava DP ili APIC). TCP = Pakovanje na traci (engl. Tape Carrrier Package) PPGA = Mreast raspored pinova u plastici (engl. Plastic Pin Grid Array) VRT = Tehnologija za smanjenje napona (engl. Voltage Reduction Technology) 2.285v = Ovo je Pentium procesor za MMX prenosive raunare sa radnim naponom jezgra od 2.28 V-2.665 V. 1.8v = Ovo je Pentium procesor za MMX prenosive sisteme sa naponom jezgra od 1.665 V-1.935 V i U/I naponom od 2.375 V- 2.625 V. 2.2v = Ovo je Pentium procesor za MMX prenosive sisteme sa naponom jezgra od 2.10 V-2.34 V. 2.0v = Ovo je Pentium procesor za MMX prenosive sisteme sa naponom jezgra od 1.850 V-2.150 V i U/I naponom od 2.375 V- 2.625 V.
U tabeli 23.5 date su revizije Pentium II procesora u obliku modula i mini-kaseta za prenosive sisteme.
Tabela 23.5
Revizije mobilnih Pentium II procesora

Revizija jezgra Veliina (KB) L2 ke mdA0 mdA0 mmdA0 mmdA0 mdB0 mdB0 mdB0 mdxA0 mdxA0 mdxA0 mdxA0 mdbA0 mdbA0 mdbA0 mdbA0 mdbA0 mdbA0 mdbA0 mdbA0 mdbA0 512 512 512 512 512 512 512 256 256 256 256 256 256 256 256 256 256 256 256 256 Brzina L2 ke (MHz) 1/2 jezgra 1/2 jezgra 1/2 jezgra 1/2 jezgra 1/2 jezgra 1/2 jezgra 1/2 jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra jezgra Brzina sabirnice (MHz) 233/66 266/66 233/66 266/66 300/66 26666 233/66 266/66 300/66 333/66 366/66 266/66 300/66 333/66 366/66 266/66 266/66 300/66 333/66 366/66
Familija Model 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5
S-Spec. SL2KH SL2KJ PMD233 PMD266 SL2RS SL2RR SL2RQ SL32M SL32N SL32P SL36Z SL32Q SL32R SL32S SL3AG SL3DR SL3HH SL3HJ SL3HK SL3HL
Napomena MC,1.7v MC,1.7v MC,1.7v MC,1.7v MC,1.6v1 MC,1.6v1 MC,1.6v1 MC,1.6v1 MC,1.6v1 MC,1.6v1 MC,1.6v1 BG,1.6v2 BG,1.6v2 BG,1.6v2 BG,1.6v2 BG,1.5v PG,1.6v2 PG,1.6v2 PG,1.6v2 PG,1.6v2
1.7v = Za ove Pentium procesore za prenosive raunare osnovni napon iznosi 1.7 V. 1.6v1 = Za ove procesore osnovni napon iznosi 1.6v +/- 120 mV 1.6v2 = Za ove procesore osnovni napon iznosi 1.6v +/- 135 mV 1.5v = Za ove procesore osnovni napon iznosi 1.5v +/- 120 mV
1086
Poglavlje 23
MC = Pentium II procesor za prenosive sisteme u kaseti MMO = Pentium II procesor za prenosive sisteme ugraen u modul sa 4440BX North Bridge ipom. BG = Pentium II procesor za prenosive sisteme u PGA1 pakovanju za uskoprofilnu povrinsku montau PG = Pentium II procesor za prenosive sisteme u BGA pakovanju (oznaenom slovom Y) tt
Videti Modeli i nivoi razvoja procesora Pentium, str. 125.
Celeron procesori za prenosive raunare i revizije

Intelova verzija procesora niske cene, Celeron, takoe je prilagoena prenosivim raunarima i odlikuju je smanjeni naponi i pakovanja u obliku mini-kaseta ili BGA. U tabeli 23.6 date su revizije Celeron procesora za prenosive sisteme.
Tabela 23.6 Revizije Celeron procesora za prenosive sisteme

Revizija jezgra mcbA0 mcbA0 mcbA0 mcbA0 mcbA0 mcpA0 mcpA0 mcpA0 mcpA0 mcpA0 L2 ke (KB) 128 128 128 128 128 128 128 128 128 128 Brzina jezgra/ sabirnice 266/66 300/66 333/66 266/66 400/66 266/66 300/66 333/66 366/66 400/66
Familija 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
Model 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
S-Spec SL23Y SL3AH SL3C8 SL3DQ SL3GQ SL3HM SL3HN SL3HP SL3HQ SL3GR
Napomene B,1 B,1 B,1 B,2 B,1 P,1 P,1 P,1 P,1 P,1
B = U BGA pakovanju P = U PGA pakovanju (oznaenom slovom Y) 1 = Radi sa naponom jezgra 1.6v 2 = Radi sa naponom jezgra 1.5v
AMD K6-serija procesora za prenosive raunare

AMD-ova K6 serija procesora postala je veoma popularna meu tedljivijim kupcima i kupcima za preduzea, i u toku prole godine dominirala je na tritu raunara ija je cena ispod 1.000 $. Poevi od jeseni 1998. godine, AMD je uspeo da razvije ovu seriju procesora kompatibilnih sa leitem Socket 7, za korienje u prenosivim raunarima.
tt tt
Videti AMD-K6 serija, str. 171. Videti Socket 7 (i Super7), str. 73.
Verzije za prenosive raunare iz AMD K6 familije imaju neke zajednike karakteristike, ukljuujui korienje 0.25-mikronskog tehnolokog postupka, rad na niskom naponu, MMX tehnologiju i korienje ili CPGA (engl. ceramic pin grid array) ili vreg CBGA (engl. ceramic ball grid array) pakovanja. Procesori K6 za prenosive raunare, isto kao i odgovarajui za stone, imaju veliki 64 KB L1 memorijski ke. AMD nudi K6 procesore za prenosive raunare prikazane u tabeli 23.7.
Hardver prenosivog sistema Tabela 23.7

Model CPU Mobile K6 Mobile K6 Mobile K6-2 Mobile K6-III
Poglavlje 23
1087
AMD K6 procesori za prenosive raunare

Napon jezgra 2.1v 2.2v 1.8v 2.2v Brzine (sat) 233, 266 300 266, 300, 333, 350, 366, 380 350, 366, 380 Napomene 66 66 66, 3DN 100, 256KL2, 3DN
66 = Ima magistralu brzine 66 MHz 100 = Ima magistralu brzine 100 MHz 256KL2 = Sadri integrisani ke od 256KB koji radi brzinom procesora i podrava L3 ke na matinoj ploi 3DN = Podrava 3Dnow! Unapreena multimedija.
Pakovanje procesora za prenosive raunare

Ve kod prvih realizovanih ipova toplota koju oslobaaju Pentium procesori predstavljala je razlog za zabrinutost. Kod stonih sistema problem sa toplotom u najveoj meri bio je briga proizvoaa kuita. Upotrebom vie ventilatora za hlaenje, kao i boljim rasporedom u kuitu, moe se ostvariti protok vazduha kroz sistem kako bi se ohladio procesor, koji je obino opremljen i sa sopstvenim ventilatorom i hladnjakom. Meutim, projektanti prenosivih sistema malo toga mogu da postignu rasporedom u kuitu. Stoga je Intelu preostalo da problem otkloni izmenama pri pakovanju samog ipa. U isto vreme, korisnici postaju sve manje skloni kompromisima kada je u pitanju brzina procesora u prenosivim sistemima. Rad Pentiuma na 133 MHz ili 166 MHz zahteva vee napajanje i oslobaa vie toplote od Pentiuma na 75 MHz, koji su prvobitno projektovani za upotrebu u prenosivim raunarima.
Pakovanje na traci (TCP)

TCP (engl. Tape Carrrier Package pakovanje na traci) predstavlja Intelov postupak za pakovanje procesora za korienje u prenosivim sistemima, koji smanjuje veliinu, potronju energije i toplotu koju ip oslobaa. Pentium koji se na matinu plou ugrauje pomou TCP-a znatno je manji i laki od standardnih SPGA (engl. stagered pin grid array, mreasti smaknuti raspored pinova) Pentiuma koji se koriste u stonim sistemima. Kvadrat strane 49 mm kod SPGA smanjen je na 29 mm kod TCP procesora, debljina na priblino 1 mm, a teina sa 55 grama na manje od jednog grama.
tt
Videti Pakovanje PGA ipa, str. 62, i SEC i SEP pakovanje, str. 62.
Umesto metalnih pinova koji se umeu u podnoje na matinoj ploi, TCP procesor je u sutini ogoljena matrica zatiena komadom poliamidskog filma. Ovaj film je slian fotografskom. Matrica je privrena za film postupkom poznatim pod nazivom TAB (engl. tape automated bonding, automatsko spajanje za traku), istim onim koji se koristi za elektrine veze LCD panela. Film (traka) presvuen je slojem bakra u kom se ecovanjem obrazuju provodnici za povezivanje procesora na matinu plou (slika 23.4). Ovo je slino fotografskom postupku izrade elektrinih veza na tampanoj ploi. Na bakarne provodnike se zatim nanosi pozlata da bi se omoguilo spajanje sa zlatnim ispupenjima na silicijumskoj matrici i da bi se zatitili od korozije. U sledeem koraku traka se spaja sa samim procesorom, a zatim se ceo paket oblae zatitnim slojem smole od poliamidnog siloksana i smeta na filmsku traku za mainsku ugradnju. Da biste stekli utisak o veliini ovakvog procesora pogledajte sliku 23.5, gde je on prikazan pored standardne pribadae, radi poreenja.
1088
Poglavlje 23
Provodnici
Procesor
Provodnici
Traka
Slika 23.4 Procesor se ugrauje pomou pakovanja na traci i privren je na komad filma obloenog
bakrom, ija je uloga da zameni pinove koji se koriste kod standardnih desktop procesora.
Posle testiranja procesori se u ovakvom obliku isporuuju proizvoaima matinih ploa. Koturi trake sa TCP ipovima postavljaju se u posebne maine koje leme ipove direktno na matine ploe za prenosive sisteme. Prema tome, ovakva ugradnja je nepromenjiva; TCP procesor se nikada ne moe ukloniti sa ploe radi popravke ili nadogradnje. Poto nema ni hladnjaka ni nekog drugog sklopa koji je direktno spojen sa procesorom, sama matina ploa postaje toplotni provodnik do hladnjaka koji je montiran ispod nje, pri emu i kuite prenosivog sistema slui za odvoenje toplote. Neki bri prenosivi sistemi poseduju i termostatski kontrolisane ventilatore za dodatno odvoenje toplote. Za postavljanje TCP-a na matinu plou neophodan je poseban alat koji se moe nabaviti od svih glavnih isporuilaca opreme za sklapanje ploa. Ovaj alat see trake sa procesorom na pravu veliinu i savija krajeve koji sadre provodnike u oblik galebovog krila, koji omoguava kontakt sa ploom, ostavljajui pri tome sam procesor slobodan neposredno iznad ploe (slika 23.6). Druga alatka, pre postavljanja trake sa procesorom, nanosi termiki provodljivu pastu na plou. Ovo se radi da bi se toplota mogla odvesti do hladnjaka koji se nalazi ispod matine ploe i, ujedno, da bi se spreio njen pristup zalemljenim spojevima.
Slika 23.5 Procesor Pentium MMX u TCP pakovanju za prenosive sisteme. Korienje fotografije odobrila je korporacija Intel.

Procesor
Poglavlje 23
1089
Pasta za odvoenje toplote Matina ploa Hladnjak Prikljuci
Slika 23.6 Traka omoguava da se veze izmeu procesora i matine ploe izvedu na izvesnoj
udaljenosti od ipa, to doputa da se ostvari termiki spoj izmeu donje strane procesora i matine ploe.
Konano, alat za lemljenje u liniji spaja veze na traci sa ploom. Namenske oznake pinova za mobilni Pentium TCP prikazane su na slici 23.7. TCP sklop ostvaruje direktan i efikasan termiki kontakt matrice i matine ploe i doputa da procesor i tako ogoljen radi u okviru svojih uobiajenih temperaturnih granica. Izostavljanjem pakovanja i direktnim vezivanjem matrice na matinu plou ostvaruju se znaajne utede u veliini i teini.
Napomena
Treba napomenuti da pojedini proizvoai prenosivih sistema koriste standardne PGA procesore, ponekad opremljene i ventilatorima. Pored toga to je vek upotrebe baterije znatno krai, ovi procesori ponekad mogu da budu toliko topli da ne moete da ih dodirnete. Zbog svega toga dobro bi bilo da tano utvrdite i vrstu procesora ugraenog u raunar koji hoete da nabavite, a ne samo njegovu brzinu.
Slika 23.7 Namenske oznake pinova mobilnog Pentiuma sa pakovanjem na traci
1090
Poglavlje 23
Modul sa procesorom za prenosive raunare

Proizvoai prenosivih sistema mogu da nabave Pentium procesore u ogoljenom TCP obliku i da ih direktno montiraju na svoje matine ploe. Intel je takoe uveo novu vrstu pakovanja procesora pod nazivom modul za prenosive raunare (engl. mobile module) ili MMO (slika 23.8).
Slika 23.8 Pentium procesor u modulu za prenosive raunare i u ogoljenom obliku sa pakovanjem na traci. Korienje fotografije odobrila je korporacija Intel.
Modul se sastoji od Pentium ili Pentium II procesora u TCP obliku, koji je montiran na maloj prikljunoj ploi zajedno sa sklopom za napajanje, u skladu sa posebnim zahtevima procesora, sistemskom ke memorijom Level 2, kao i sa delom North Bridge skupa ipova matine ploe. Ovo je sutinska logika i ona povezuje procesor sa standardnim sistemskim magistralama koje sadre deo South Bridge skupa ipova, kao to je prikazano na blok dijagramu na slici 23.9. Izrazi North Bridge i South Bridge opisuju opteprihvaeni nain podele rada skupa ipova na dve polovine, koje su montirane na odvojenim modulima. Prilikom projektovanja tipinog prenosivog sistema proizvoa od Intela naruuje modul sa procesorom i North Bridge ipom, a koristi matinu plou drugog proizvoaa koja sadri South Bridge ip. Po mnogo emu MMO je slian Pentium II kaseti sa ivinim prikljukom (engl. Single Edge Cartridge, SEC), a u budunosti se oekuje da omogui da ke memorija radi sa veom brzinom na magistrali koja je izdvojena od preostalog dela sistema.
tt tt
Videti Intelovi skupovi ipova, str. 215. Videti Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom (SEP), str. 62.
Elektrine veze modula i sistema ostvaruju se preko PCI magistrale od 3.3 volta, memorijske magistrale od 3.3 volta i Intelovih kontrolnih signala, koji povezuju polovinu skupa ipova na modulu sa drugom polovinom na sistemskoj matinoj ploi. Intelov modul sa procesorom za prenosive raunare takoe sadri i jednu termiku vezu, koja odvodi svu toplotu sa modula ka glavnom rashladnom ureaju prenosivog PC-ja. MMO se montira pomou vijaka i voica za poravnavanje, koji obezbeuju modul od udara i potresa karakteristinih za korienje prenosivog PC-ja. MMO, prikazan na slici 23.5, dug je 4 ina (101.6 mm), irok 2.5 ina (63.5 mm) i visok 0.315 ina (8 mm) (0.39 ina, tj. 10 mm kod prikljuka).
Poglavlje 23
1091
Slika 23.9
Blok dijagram modula za prenosive raunare Intel Pentium.
Slika 23.10 Modul za prenosive sisteme Intel Pentium MMX koji obuhvata procesor, skup ipova i L2 ke. Korienje fotografije odobrila je korporacija Intel.
Moduli u velikoj meri pojednostavljuju postupak ugradnje procesora Pentium ili Pentium II u prenosivi sistem, omoguavaju proizvoaima da standardizuju oblike svojih prenosivih raunara i eliminiu potrebu za ulaganjem u razvoj posebnih alatki neophodnih za samostalno postavljanje TCP procesora na ploe. Moduli takoe obezbeuju pogodan nain za nadogradnju procesora, koja je bila nemogua kod TCP procesora, jer su oni trajno zalemljeni za matinu plou. IBM je izabrao MMO za najnovije ThinkPad sisteme, to bi trebalo da mu omogui bre pojavljivanje novih projekata, jer je MMO kao deo sistema postao industrijski standard. Veliina MMO spreava njihovo korienje kod nekih veoma tankih noutbuk raunara, tako da IBM i ostali proizvoai u mnogim prenosivim raunarima i dalje koriste ogoljene TCP procesore.
Mini-kaseta
Verzije procesora Pentium II, koje su namenjene prenosivim raunarima, dostupne su u obliku modula, sa North Bridge delom skupa ipova Intel 440BX AGP. Meutim, Intel je
1092
Poglavlje 23
uveo jo jedno novo pakovanje pod nazivom mini-kaseta (engl. mini-cartridge). Mini-kaseta je posebno projektovana za korienje u izuzetno lakim prenosivim raunarima kod kojih bi visina ili obim modula uticali na projekat sistema. Ona, u kutiji od nerajueg elika na kojoj se vide prikljuci i matrica procesora, sadri samo jezgro procesora i 512 K ke memorije Level 2.
tt
Videti Intel 440BX, str. 233.
Priblina veliina mini-kasete jeste 51 mm x 47 mm, sa visinom od 4.5 mm. Sve u svemu, ovakvo pakovanje ima jednu etvrtinu teine, jednu estinu veliine i koristi za treinu manje energije od procesora za stone raunare Pentium II sa ivinim prikljukom (Single Edge Conector, SEC) Za prikljuivanje na podnoje na matinoj ploi, mini-kaseta na jednom kraju s donje strane ima prikljuak sa 240 pinova; koji su rasporeeni po BGA (engl. ball grid array) rasporedu, kao na slici 23.11. BGA pakovanje poseduje kuglice za lemljenje sa donje strane ureaja, to znai da nakon lemljenja nema vidljivih pinova. Ova jedinstvena karakteristika ini BGA jednim od najmanjih fizikih pakovanja, a ovakav nain lemljenja je u termikom smislu stabilniji od veine drugih; ovim se, takoe, obezbeuje bolji prenos toplote sa ureaja na plou.
Slika 23.11 Donja strana Pentium II mini-kasete.

tt
Da biste nauili vie o BGA pakovanju pogledajte Pentium II procesori, str. 162.
Skupovi ipova
Kao i na tritu stonih raunara, Intel je ostvario dominaciju u industriji skupova ipova za prenosive raunare, stvarajui proizvode koji podravaju napredne karakteristike svakog novog procesora. Najnovije verzije Pentium II procesora za prenosive raunare prati uvoenje odgovarajueg skupa ipova 440BX AGPset, koji obezbeuje podrku za ubrzani grafiki prikljuak (engl. Accelerated Graphics Port), memoriju i sistemsku magistralu koje rade na 100 MHz, kao i mogunosti za upravljanje napajanjem, to produava radno vreme baterija. Slian skup ipova, ali prilagoen Celeron procesorima za prenosive sisteme i njihovoj magistrali od 66MHz, jeste 440ZX-66M AGPset. Ostali Intelovi skupovi ipova koji su danas u upotrebi i koji su namenjeni mobilnim sistemima jesu 430TX PCI skup za Pentium/MMX i 430MX PCI skup za Pentium.
tt tt
Pogledajte P5 (586) procesori pete generacije, str. 114. Pogledajte Intelovi P6 (686) procesori este generacije, str. 151.
Meutim, najnovije Intelove inovacije kada je re o skupovima ipova usmerene su ka prilagoavanju prenosnih modula procesorima Pentium/MMX i Pentium II. U tom projektu North Bridge je smeten na modul sa procesorom, a South Bridge na matinu plou.
Poglavlje 23
1093
Na primer, skup 440BX sastoji se od dva VLSI ipa. Prvi od njih, 443BX matini most (North Bridge) deo je modula sa procesorom. Drugi je PIIX4 PCI/ISA, koji proizvoa mora da ugradi u matinu plou za prenosivi raunar. Na ovaj nain se obrazuje South Bridge. Mobilni modul se prikljuuje na matinu plou kroz PCI magistralu od 3.3 volta, memorijsku magistralu od 3.3 volta i preko nekih kontrolnih signala u 443BX matinom mostu. Upravo ti signali spajaju North Bridge i South Bridge u funkcionalno jedinstven skup ipova. Novi skup ipova 440MX, koji je projektovan za prenosive Celeron sisteme, dovodi integraciju skupova ipova na novi nivo, jer kombinuje funkcije North Bridge i South Bridge u jedan ip. Pored smanjenja broja na nivou skupa ipova, 440MX obezbeuje audio podrku i podrku za modem, koji se po osobinama mogu porediti sa modemima i zvunim karticama iji hardver je zasnovan na PCI, sa tek neto veim angaovanjem CPU-a. Jasnije reeno, unapreenja kao to je ovakav modul posebno istiu jedinstvo procesora raunara i odgovarajueg skupa ipova na matinoj ploi. Danas, kada se razvojni ciklusi za nove procesore mere mesecima, a ne godinama, neminovan je zakljuak da ako elite izvui maksimum od najnovijeg Intelovog procesora morate koristiti i Intelov skup ipova. Kao i pri kupovini stonih sistema, treba da budete upoznati koji se skup ipova koristi u prenosivom raunaru koji planirate da kupite i da li on u potpunosti podrava mogunosti procesora i ostalih sistemskih komponenti.
Memorija
Dodavanje memorije jedna je od najuobiajenijih nadogradnji raunara, pa ni prenosivi raunari ne predstavljaju izuzetak. Meutim, veina prenosivih raunara ima poseban dizajn memorijskih ipova. Za razliku od stonih sistema, u kojima postoji samo nekoliko osnovnih vrsta slotova za dodatni RAM, na prenosivim sistemima postoje desetine razliitih sklopova memorijskih ipova, koji su izvedeni tako da uglave nadogradnje RAM-a u gusto napakovana kuita. U veini prenosivih sistema koristi se tip DIMM-ova pod nazivom SO-DIMM (Small Outline DIMM); to su fiziki manji moduli, ali u elektrinom smislu slini standardnim DIMM-ovima korienim u stonim sistemima. SO-DIMM moduli dostupni su u EDO ili SDRAM obliku, sa razliitim brzinama i naponima. U novijim prenosivim sistemima poinju da se koriste SO-RIMM-ovi koji su slini RIMM-ovima korienim u stonim raunarima, ali opet fiziki manji. Ranije su neki sistemi koristili sopstvene memorijske kasete, koje su izgledale slino kao PC kartice, ali su se ukljuivale u poseban IC memorijski prikljuak; to vie nije uobiajeno. U svakom sluaju, izgled nije mera kompatibilnosti, pa morate biti sigurni da e memorija koju naruujete raditi u vaem sistemu, odnosno da e vam biti nadoknaena ili zamenjena ako ne bude radila. Najtoplije se preporuuje da ugraujete samo memorijske module koji su projektovani za va sistem, u konfiguraciji koju definie proizvoa.
tt
Videti SIMM i DIMM, str. 396.
Ove preporuke ne primoravaju vas da memorijsku nadogradnju naruujete iskljuivo kod proizvoaa. Danas mnoge kompanije proizvode memorijske nadogradnje za desetine razliitih prenosivih sistema, tako to prepravljaju originalne proizvode. To unosi izvesnu takmiarsku crtu na trite, obino tako to se na tritu pojavi nezavisni proizvoa iji su moduli znatno jeftiniji nego kod originalnog proizvoaa, koji je sa svoje strane mnogo vie zainteresovan za prodaju novih raunara po ceni od nekoliko hiljada dolara, nego za prodaju memorijskih ipova po ceni od nekoliko stotina dolara.
1094
Poglavlje 23
Napomena
Neke kompanije su razvile memorijske module koji prevazilaze originalne specifikacije proizvoaa sistema, to doputa da ugradite vie memorije nego sa originalnim modulima proizvoaa. Neki proizvoai, kao to je IBM, imaju programe za overu takvih proizvoda. Bez takve overe postoji odreeni rizik da se sistem proiruje na ovakav nain. Komponente unutar memorijskih modula ne razlikuju se od onih kod stonih sistema. Prenosivi sistemi koriste iste vrste DRAM-a i SRAM-a kao i stoni sistemi, ukljuujui i nove vrste memorije kao to su EDO i SDRAM. Jedno vreme u prenosivim sistemima nije bila zastupljena ke memorija, jer SRAM ipovi (koji se po pravilu za nju koriste) oslobaaju dosta toplote. Meutim, napredak u tehnologiji hlaenja umanjio je znaaj ove pojave, pa od vrhunskog sistema treba oekivati da poseduje i SRAM ke memoriju. Najbolja filozofija koje se treba pridravati prilikom dodavanja RAM-a u noutbuk ili laptop jeste popuni sve. Razlog za ovo jesu jedinstveni (neizmenjivi) oblici memorijskih modula i injenica da e dodatna memorija ubrzati rad i produiti radno vreme baterija (zbog manjeg korienja diska za razmenu preko virtuelne memorije). U zavisnosti od skupa ipova i procesora u noutbuk je korisno ugraditi 64 MB ili vie RAM-a. Ne preporuujem ugradnju vie od 64 MB u Pentium sisteme, poto skupovi ipova ne podravaju ke za memorije vee od 64 MB. Pentium II/III ili Celeron sistemi mogu da keiraju 512 MB ili 4 GB, tako da u ove sisteme moete ugraditi onoliko memorije koliko moete sebi da priutite. Imajte na umu da vea koliina memorije znai i veu potronju energije i krae radno vreme baterija, pa irenje memorije preko stvarnih potreba nee toliko poboljati performanse koliko e bre troiti baterije. Kako veina noutbuk/laptop raunara ima samo jedan prikljuak za RAM, treba o tome da vodite rauna prilikom nadogradnje, poto budua nadogradnja nee biti dodavanje na postojee, ve zamena.
Disk ureaji
Tehnologija disk ureaja kod prenosivih sistema uglavnom je neizmenjena, osim kada su u pitanju veliina diskova i oblik njihovog kuita. Poboljani IDE disk ureaji skoro su univerzalni kada su u pitanju prenosivi raunari. Unutranji disk ureaji obino koriste ploe od 2 1/2 ina i imaju visinu od 12.5 mm ili 19 mm, u zavisnosti od veliine sistema. Kao i kod memorijskih modula, proizvoai imaju razliite naine za ugraivanje disk ureaja u sistem, koji zbog nekompatibilnosti mogu predstavljati uzrok problema prilikom nadogradnje. Neki sistemi koriste malu kutiju koja sadri ureaj i preko koje se ostvaruju elektrine veze i veze podataka sa sistemom. Nadogradnja je time znatno olakana, jer se svodi na umetanje novog ureaja u kutiju i njenu ugradnju u sistem. U ostalim sluajevima verovatno ete morati da naruite ureaj koji je posebno projektovan za va sistem, sa odgovarajuim ugraenim prikljucima. Kod mnogih prenosivih sistema zamena disk ureaja je znatno jednostavnija nego kod stonih sistema. Danas neki proizvoai prave prenosive sisteme sa spoljanjim pristupom, koji vam doputaju da jednostavno odvojite disk jedinicu bez otvaranja kuita. Na taj nain i vie korisnika moe da koristi istu mainu, jednostavno pripajajui svoj disk ureaj, a isti postupak moete koristiti i za uitavanje razliitih operativnih sistema na jedan raunar. Najvanija osobina prenosivog raunara, o kojoj morate povesti rauna prilikom nadogradnje disk ureaja, jeste podrka za ureaj u BIOS-u sistema. BIOS u nekim sistemima, posebno onim starijim, moe nuditi ograniene mogunosti kada su u pitanju veliine diska. Ovo je posebno karakteristino za sisteme proizvedene pre 1995, kada su EIDE ureaji uli u standardnu upotrebu. BIOS-i koji su napravljeni ranije podravaju maksimalnu veliinu ureaja od 508 M. U nekim sluajevima reenje za va sistem moe da bude nadogradnja BIOS-a novom verzijom koja podrava dodatne ureaje.

tt
Poglavlje 23
1095
Brojni proizvoai adaptiraju disk ureaje od 2 1/2 ina, koji se mogu nai na tritu, za korienje u starijim noutbuk raunarima, s tim da su mnogi od tih ureaja manji od 2 GB. Pravi kompleti obino imaju veliinu od 3 GB pa do 20 GB. Naravno, za ovo plaate dva do tri puta veu cenu po megabajtu, nego to biste platili da je u pitanju stoni raunar. Da biste to je mogue vie olakali nadogradnju ovakvih sistema, obavezno uz svoj disk ureaj nabavite i komplet za prenos podataka. Ovakvi kompleti bi trebalo da se isporuuju zajedno sa prikljukom PC kartice velike brzine (PCMCIA) za novi ureaj, kao i sa softverom za obradu prenosa podataka, koji automatizuje prebacivanje. Neki od ovih kompleta mogu se zatim iskoristiti za prepravljanje starog disk ureaja u model za prenosive raunare, koji moete koristiti tako to ete ga povezati na prikljuak za PC karticu. Sledee reenje za poveanje prostora na disku jesu PC Card ureaji. To su ureaji koji se uklapaju u tip slota III PC Card, a koji mogu da obezbede i do 450 M prostora na disku u iznenaujue malom pakovanju (po ne manje iznenaujuoj ceni). Takoe, spoljanje disk ureaje moete da prikljuite na prenosivi PC uz pomo PC Card SCSI matinog adaptera ili specijalnog interfejsa ureaja za paralelni port. Ovo uklanja ogranienja koja su nametnuta fizikom veliinom sistema, tako da moete koristiti bilo koji SCSI ureaj, bez obzira na ogranienja koja namee BIOS.
Izmenjivi mediji
Pored disk ureaja, prenosivi sistemi su u dananje vreme opremljeni i drugim tipovima memorijskih medijuma, koji im omoguavaju pristup veim koliinama podataka. CDROM ureaji prisutni su danas u mnogim laptop i noutbuk sistemima, a manji broj njih sadri i ureaje sa izmenjivim kasetama, kao to je Iomega Zip ureaj. Ovo je omogueno specifikacijom za EIDE, koje doputaju da i druge vrste ureaja dele isti interfejs sa disk ureajem. Sledea znaajna tema odnosi se na disketnu jedinicu. Kod malih, podnoutbuk sistema ovi ureaji obino se izostavljaju zbog uteda u prostoru, ili postoje kao spoljanji ureaji. Neki drugi sistemi vam opet doputaju da drugi disk ureaj ili bateriju zamenite disketnom jedinicom. U zavisnosti od korisnika, nepostojanje disketne jedinice moe biti prihvatljivo ili ne. Mnogi korisnici prenosivih sistema, posebno oni koji se esto prikljuuju na mree, veoma retko koriste disketne jedinice. Ona se danas retko koristi i za instaliranje programa, jer se praktino sav softver isporuuje na CD-ROM-u. Jedna od karakteristika koja postaje sve uobiajenija kod laptop i noutbuk sistema jeste leite za izmenjive ureaje, koje moete koristiti za smetanje jednog od vie razliitih ureaja. Ovakvo kuite vam doputa da konfiguraciju sistema prilagoavate svojim trenutnim potrebama. Na primer, u toku putovanja moete da uklonite disketnu jedinicu i zamenite je dopunskom baterijom, ili da instalirate dodatni disk ako treba da poveate prostor za uvanje podataka. Isporuioci noutbuk raunara, kao i prikazi u asopisima, istiu broj osovina (engl. spindles) kada govore o broju ureaja koji jednovremeno mogu biti instalirani. Na primer, raunar moe da koristi ureaj za diskete, CD-ROM i disk ureaj istovremeno u troosovinskom sistemu, a ako sistem ima dve osovine, najee je ugraen disk ureaj zajedno sa leitem u koje moete da ubacite disketnu jedinicu, CD-ROM ureaj ili drugi disk ureaj i tu je kraj. Kada procenjujete svoje potrebe koje se odnose na hardver noutbuk raunara, treba tano da utvrdite koji ureaji u tom modelu mogu da se koriste istovremeno, a koji zahtevaju uklanjanje nekog drugog ureaja. Ukoliko elite da olakate sistem na putovanju, odredite koji delovi vam nisu potrebni i koji mogu da se izvade. Leita za izmenjive ureaje prave se sa maskom ili poklopcem za otvoreno leite, kako bi se spreio ulazak praine i stranih tela kada je leite prazno.
1096
Poglavlje 23
Ukoliko niste zadovoljni izmenjivim medijima koje nudi va noutbuk, prikljuak PC kartice se ponovo pojavljuje kao put ka praktino neogranienim mogunostima. Sva popularna reenja za stone raunare, kao to su Zip, Jazz, LS-120 SuperDrive, CD-R i CDRW, mogu da se prikljue ili preko posebne verzije PC kartice za odreeni ureaj ili preko SCSI PC kartice za SCSI verziju tog ureaja. Iako su paralelni prikljuci veoma popularni, obino ete imati tekoe pri prenosu velikih datoteka zbog znaajnog pada brzine, naroito ako ne koristite EPP/ECP IEEE1284 LPT reime velike brzine za prikljuke. Takoe, razmislite o korienju USB prikljuaka, ako ih va noutbuk/laptop raunar ima.
PC kartice (PCMCIA)
Sa eljom da se i kod laptop i noutbuk raunara omogui neka vrsta proirenja, na ta su korisnici navikli kod stonih sistema, udruenje PCMCIA uspostavilo je nekoliko standarda za ploe za proirenje, veliine kreditne kartice, koje se uklapaju u male slotove na laptop i noutbuk raunarima. Razvoj interfejsa PC Card jedan je od nekoliko podviga u standardizaciji hardvera na tritu, koje je inae puno raznih patentnih reenja. Standardi PC Card, koje je razvio konzorcijum vie od 300 proizvoaa (ukljuujui IBM, Toshibu i Apple), smatraju se revolucionarnim unapreenjem prenosivih raunara. PC Card slotovi u laptop i noutbuk raunarima doputaju vam da sistemu dodajete kartice za proirenje memorije, faks modeme, SCSI adaptere, adaptere mrenih interfejsa i mnoge druge ureaje. Ukoliko raunar poseduje PC Card slotove koji podleu standardima razvijenim u PCMCIA, moete umetnuti bilo koji tip PC kartice (napravljene po istom standardu) u mainu i oekivati da bude upotrebljiva. PC Card tehnologija otvara ogromne mogunosti. To nisu samo PC kartice za proirenje memorije, tanki disk ureaji i beini modemi, ve takoe ISDN adapteri, MPEG dekoderi, adapteri mrenih interfejsa, zvune kartice, CD-ROM kontroleri, ak i GPS sistemi koji koriste satelite za globalno odreivanje poloaja kako bi vam pomogli u tanom odreivanju vae pozicije na Zemlji. Pored upotrebe u mornarikim i vazduhoplovnim sistemima, mnogi novi automobili imaju GPS sistem ugraen u komandnu tablu, koji ne samo da pokazuje taan poloaj automobila ve daje i uputstva o eljenom putnom pravcu. Ukoliko va automobil nema ugraen GPS sistem, za istu namenu moete da koristite i laptop sa GPS prijemnikom i kartografskim softverom. Prvobitno projektovan kao standardni interfejs za memorijske kartice, dokument PCMCIA definie ujedno i hardversku i softversku arhitekturu za podrku rada PC kartice. PC kartice koje su definisane u verziji 1 ovog standarda pod nazivom Type I, imaju veliine kreditne kartice (3.4 x 2.1 in) i debljinu od 3.3 mm. Od tada je ovaj standard prilagoen za podrku karticama razliitih primena. Trea verzija, pod nazivom PC Card Specification February 1995, definie tri tipa kartice koje se jedino razlikuju po debljini. Ovo je uraeno zbog hardverske podrke za kartice razliitih primena. Veina PC kartica na dananjem tritu, kao to su modemi i adapteri za mrene interfejse, jesu ureaji Type II, debljine 5 mm. Kartice Tupe III imaju debljinu od 10.5 mm i po pravilu se koriste za PC Card disk ureaje. Svi tipovi kartica kompatibilni su sa prethodnim; karticu Type I moete da umetnete u slot Type II ili Type III. Prenosivi raunari standardno sadre dva PC Card slota Type II, jedan iznad drugog. Na taj nain moete umetnuti i jednu karticu Type III, koja zauzima oba slota, ali koristi samo jedan kao svoj prikljuak.
Napomena
Postoji i Type IV PC Card, koja je jo deblja od Type III, i koja je projektovana za disk jedinice veeg kapaciteta. Meutim, ovaj tip kartice jo uvek nije priznat od PCMCIA i nije ukljuen u dokument o standardima. Prema tome, ne postoji garancija o kompatibilnosti slota Type IV i ureaja i, uopteno govorei, njih bi trebalo izbegavati.
Poglavlje 23
1097
Najnovija verzija ovog standarda, objavljena u martu 1997, obuhvata mnoge karakteristike koje su uvedene kako bi se poveala brzina i efikasnost interfejsa, kao to su:
s s s s s s s
s s
DMA (direktan pristup memoriji) podrka Rad na 3.3 V Podrka za APM (engl. Advanced Power Management, poboljano upravljanje napajanjem) Podrka za Plug-and-Play Standard PC Card ATA, to doputa proizvoaima da koriste ATA protokole prilikom primene PC Card disk ureaja. Podrka za viestruku namenu jedne kartice (kao to su mreni i adapteri za modeme). ZV (Zoom Video) interfejs, video magistrala za direktnu vezu izmeu PC Card adaptera i sistemskog VGA kontrolera, to doputa izuzetno brze video prikaze u programima za video konferencije i kod MPEG dekodera. Sistem za termiko nadgledanje, koji se moe koristiti za upozorenje korisnika na prekoraenje temperaturnih uslova. CardBus, 32-bitni interfejs koji radi na 33 MHz i obezbeuje 32-bitnu putanju podataka do U/I i memorijskog podsistema raunara, kao i nove oklopljene prikljuke, koji spreavaju da CardBus ureaji budu umetnuti u slotove koji ne podravaju najnoviju verziju ovog standarda. To je znaajno poboljanje u odnosu na 8-bitnu, odnosno 16-bitnu magistralu i brzinu od 8 MHz, koje je podravao originalni interfejs PC Card-16. Ukoliko raunar prikljuite na mreu od 100 Mbps, CardBus obezbeuje interfejs velike brzine, to kod stonih sistema obezbeuje PCI.
tt tt tt
Pogledajte DMA kanali, str. 288. Pogledajte Plug-and-Play BIOS, str. 360. Pogledajte ATA IDE, str. 462.
Sama PC kartica obino se nalazi u vrstoj metalnoj kutiji; ta kutija je zatvorena, osim na jednom kraju, gde se nalazi utinica sa 68 malih otvora za prikljuivanje na PCMCIA adapter raunara. Na drugom kraju, kartica moe imati prikljuak za kabl koji vodi do telefonske linije, mree ili nekog spoljanjeg ureaja. U tabeli 23.8 data je namena pinova za PC Card interfejs.
Tabela 23.8
Pin 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Namena pinova za PCMCIA Card

Pin 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 Naziv signala Ground -Card Detect 1 Data 11 Data 12 Data 13 Data 14 Data 15 -Card Enable 2 Refresh RFU (-IOR)
Naziv signala Ground Data 3 Data 4 Data 5 Data 6 Data 7 -Card Enable 1 Address 10 -Output Enable Address 11
nastavlja se
1098
Poglavlje 23

Pin 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 Naziv signala Address 9 Address 8 Address 13 Address 14 -Write Enable/-Program Ready/_Busy (IREQ) +5 V Vpp1 Address 16 Address 15 Address 12 Address 7 Address 6 Address 5 Address 4 Address 3 Address 2 Address 1 Address 0 Data 0 Data 1 Data 2 Write Protect (-IOIS 16) Ground Pin 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 Naziv signala RFU (-IOW) Address 17 Address 18 Address 19 Address 20 Address 21 +5 V Vpp2 Address 22 Address 23 Address 24 Address 25 RFU RESET -WAIT RFU (-INPACK) -Register Select Battery Voltage Detect 2 (-SPKR) Battery Voltage Detect 1 (-STSCHG) Data 8 Data 9 Data 10 -Card Detect 2 Ground
Softverska podrka za PC Card

PC kartice su, po definiciji, direktno prikljuive, to znai da uz odgovarajuu softversku podrku moete da izvuete karticu iz slota i zamenite je drugom, bez potrebe da iskljuujete i ukljuujete sistem. Ukoliko vai PC Card ureaji i operativni sistem podleu standardu Plug-and-Play, umetanje nove kartice u slot izaziva automatsko podeavanje i uitavanje odgovarajuih upravljakih programa za taj ureaj. Da bi se ovo omoguilo na raunaru su potrebna dva nezavisna softverska sloja koji obezbeuju interfejs izmeu PCMCIA adaptera (koji upravlja slotom kartice) i programa koja koristi servise PC Card ureaja (slika 23.12). Ova dva sloja se nazivaju servisi utinica (engl. Socket Services) i servisi kartica (engl. Card Services). Trei modul, pod nazivom podeiva (engl. enabler), zapravo podeava parametre PC kartica.
Servisi utinica (engl. Socket Services)

PCMCIA adapter, koji obezbeuje interfejs izmeu slotova za kartice i preostalog dela raunara, spada u jedinu grupu delova PCMCIA arhitekture koja nije standardizovana. Postoji mnogo razliitih adaptera koji su na raspolaganju proizvoaima prenosivih sistema,
Poglavlje 23
1099
a kao rezultat toga, program ili operativni sistem ne mogu direktno da se obraaju hardverskom slotu, kao to mogu paralelnom ili serijskom prikljuku. Umesto toga, postoji softverski sloj pod nazivom servisi utinica (engl. Socket Services), koji je projektovan za obraanje hardveru posebnog PCMCIA adaptera odreenog proizvoaa. Softverski sloj Socket Services odvaja sve aspekte adaptera od softvera koji se iznad njega izvrava. Komunikacija izmeu ovog upravljakog programa i adaptera moe biti jedinstvena, a drugi interfejs, izmeu upravljakog programa Socket Services i softvera Card Services, vrsto je odreen PCMCIA standardom. Socket Services mogu imati oblik upravljakog programa ureaja, TSR programa koji se pokree na zahtev za unos komande u DOS-u (ili preko datoteke AUTEXEC.BAT) ili oblik servisa koji se izvrava u okviru operativnog sistema Windows 9x ili Windows NT. Mogue je da raunar ima PC Card slotove sa razliitim adapterima, kao u sluaju stanica za prikljuivanje koje obezbeuju dodatne slotove pored onih u samom prenosivom raunaru. U tom sluaju raunar moe da izvrava vie upravljakih programa Socket Services, a svi oni komuniciraju sa istim programom Card Services.
Servisi kartica (engl. Card Services)

Softver Card Services komunicira sa Socket Services i odgovoran je za pridruivanje odgovarajuih hardverskih resursa PC karticama. PC kartice se ne razlikuju od ostalih tipova kartica za proirenje magistrale, poto je i njima potreban pristup posebnim hardverskim resursima kako bi se povezale sa procesorom raunara i memorijskim podsistemom. Ukoliko ste ikada umetnuli ISA karticu mrenog interfejsa u stoni sistem, znate da morate odrediti hardverski prekid i moda U/I prikljuak ili memorijsku adresu, da bi kartica uopte radila. PC Card mreni adapter zahteva iste hardverske resurse, ali ga ne podeavate runo uz pomo kratkospojnika ili uslunog softvera, kao kod ISA kartica. Dodatni problem predstavlja injenica da PCMCIA standard zahteva da raunar bude u stanju da pridrui hardverske resurse razliitim ureajima, nakon to se umetnu u slot. Card Services reava ovaj problem tako to sadri kolekciju razliitih hardverskih resursa koje prema potrebi dodeljuje ureajima i oslobaa ih kada se ureaji uklone. Na primer, ako imate sistem sa dva PC Card slota, softver Card Services moe da se podesi da koristi dva hardverska prekida, dva U/I prikljuka i dve memorijske adrese, bilo da su kartice u slotovima prilikom podizanja sistema bilo da ih tamo nema. Nijedan drugi ureaj u raunaru ne moe da koristi te prekide. Kada su kartice umetnute, Card Services dodeljuje podeene vrednosti odreenom ureaju, osiguravajui pri tome da svaki skup parametara koji je dodeljen odreenoj kartici bude jedinstven. Card Services nisu isto to i Plug-and-Play, iako su naizgled slini. Praktino, u Windows 9x, Card Services obezbeuju hardverske resurse koje dodeljuju PC karticama uz pomo Plug and Play. Kod drugih operativnih sistema resursi mogu biti dodeljeni programu Card Services pomou tekstualne datoteke ili programskih prekidaa. Kod sistema koji nisu Plug-and-Play, hardverske resurse koji su dodeljeni Card Services morate podesiti sa istom panjom sa kojom biste podeavali ISA karticu. Iako Card Services ne doputaju da dvema PC karticama bude dodeljen isti prekid, u PCMCIA arhitekturi ne postoji nita to bi spreilo konflikte izmeu resursa dodeljenih programu Card Services i onih za druge ureaje u sistemu. Na jednom sistemu moete da koristite vie upravljakih programa za Socket Services, ali samo jedan program Card Services. Socket Services moraju uvek da se uitaju pre Card Services.
Podeivai
Jedno od najstarijih pravila za podeavanje PC-ja jeste da softverska konfiguracija mora odgovarati hardveru. Na primer, ako podesite karticu mrenog interfejsa da koristi prekid
1100
Poglavlje 23
10, onda morate i upravljaki program za mreu podesiti da koristi isti prekid, kako bi mogao da se obraa tom ureaju. Danas to moe da deluje komplikovano, jer se veina hardvera ne podeava razmetanjem kratkospojnika ili DIP prekidaa, ve pomou uslunih programa za podeavanje hardverske konfiguracije. I pored svih svojih mogunosti, ni Socket Services ni Card Services zapravo nisu u stanju da podese hardverske parametre PC kartica. Ovaj posao se preputa softverskom modulu pod nazivom podeiva (engl. enabler). Podeiva prihvata vrednosti koje dodeljuje Card Services i zapravo komunicira sa hardverom PC kartice kako bi podesio odgovarajue vrednosti. Slino kao Socket Services, podeiva mora da omogui obraanje onoj PC kartici koja se nalazi u odreenom slotu. U veini sluajeva postojei PCMCIA softver ukljuuje jedan opti podeiva (engl. generic enabler), koji moe da se obraa mnogim razliitim tipovima PC kartica. Ovo u veini sluajeva doputa da umetnete potpuno novu karticu u slot i da je softver prepozna i omogui njeno podeavanje. Nedostatak opteg podeivaa, kao i arhitekture PCMCIA softvera uopte, jeste to to za rad zahteva znaajnu koliinu memorije. Poto mora da podrava mnogo razliitih kartica, optem podeivau je potrebno 50 K i vie RAM-a, plus dodatnih 50 K za Card i Socket Services. Kod sistema sa DOS-om (sa ili bez Windowsa 3.1) ovo predstavlja znaajnu koliinu osnovne memorije i to samo da bi se aktivirali jedan ili dva ureaja. Posle ugradnje i podeavanja, PC Card ureajima moe biti potrebna dodatna memorija, za mrene, SCSI ili druge upravljake programe ureaja.
Napomena
Windows 9x je definitivno pravi operativni sistem za korienje PC Card ureaja. Kombinacija njegovog naprednog upravljanja memorijom, njegovih Plug-and-Play mogunosti, kao i postojanje Card i Socket Servisa u operativnom sistemu, ine postupak instaliranja PC kartice jednostavnim u istoj meri kao i njeno umetanje u slot. Kod Windowsa NT, na primer, morate da ugasite raunar i ponovo podignete sistem da biste zamenili PC Card u slotu. ta vie, na tritu je vrlo teko pronai Windows NT upravljake programe za mnoge PC kartice. Ako sistem ima oskudnu memoriju, postoji alternativa za opti podeiva. Posebni podeiva (engl. specific enabler) projektovan je za obraanje samo jednoj PC kartici i zato koristi znatno manje memorije. Neke PC kartice se isporuuju sa posebnim podeivaem koji moete koristiti umesto opteg. Takoe, posebni podeiva moete da koristite ako imate PC Card ureaj koji va opti podeiva ne prepoznaje. Posebni podeiva moete uitati da biste mogli da koristite neprepoznatu karticu, zajedno sa optim podeivaem za korienje neke druge kartice koju ve koristite. Naravno ovo poveava potrebe softvera za memorijom. Konano, u potpunosti moete izbei utroak memorije za opte podeivae kao i za Card i Socket Services, ako koristite takozvani takasti podeiva (engl. point enabler). To je softverski modul koji se isporuuje uz neke PC kartice i koji se direktno obraa hardveru, eliminiui potrebu za Card i Socket servisima. Rezultat toga je da takasti podeiva spreava direktno prikljuivanje PC kartica dok raunar radi i ne postoji mogunost da ih sistem automatski prepozna i konfigurie. Meutim, ako nameravate da koristite iste PC kartice sve vreme i nemate potrebu da ih menjate dok je raunar ukljuen, takasti podeivai mogu doprineti ogromnoj utedi memorije.
Tastature
Za razliku od stonih sistema, prenosivi sistemi imaju tastaturu koja je integrisana u kuite. To oteava popravku ili zamenu. Tastatura bi takoe trebalo da predstavlja znaajan ele-
Poglavlje 23
1101
ment u odluivanju pri nabavci sistema, jer su proizvoai prinueni da modifikuju raspored tastera standardne stone tastature sa sto jednim tasterom, da bi se tastatura uklopila u manje kuite. Numeriki deo tastature uvek je prvi deo koji se izostavlja na tastaturama prenosivih sistema. Njegovi zadaci obino se pridruuju alfanumerikoj tastaturi, a pristupa im se preko odreenih kombinacija funkcijskih tastera. Funkcijski taster je dodatni kontrolni taster koji se na mnogim sistemima koristi za primenu posebnih svojstava, kao to je upotreba drugaijeg prikaza ili tastature. Mnogi dananji prenosivi sistemi imaju tastature koje su po veliini i upotrebljivosti bliske stonim modelima. To je veliko poboljanje u odnosu na neka starija reenja, kod kojih je veliina tastera bila gotovo svedena na taku i na kojima se nije moglo komotno kucati sa obe ruke. Standardna pravila, kao to je raspored u obliku obrnutog slova T za tastere sa strelicama, takoe su modifikovana, to je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod korisnika. Neki sistemi i dalje imaju upola manje funkcijske tastere, ali jedna od prateih pojava kod mnogih dananjih prenosivih sistema sa velikim ekranima jeste povean prostor za tastaturu. Taj dodatni prostor mnogi proizvoai uspeli su da iskoriste. Ukoliko planirate da unosite veliki broj numerikih podataka u prenosivi raunar, potraite podlogu sa numerikim tasterima koja se posebno prikljuuje ili upotrebite standardnu tastaturu sa sto jednim tasterom, ako ste u prilici da radite za stolom. Standardne tastature obraene su u poglavlju 17.
Ureaji za pokazivanje
Kao i kada su u pitanju raspored i odziv tastature, pokazivaki ureaji predstavljaju stvar linog ukusa. Veina prenosivih sistema ima pokazivaki ureaj koji spada u jedan od tri naredna tipa:
s
Kugla (engl. Trackball). Mala lopta (obino oko 1/2 ina) koja je delimino ugraena u tastaturu ispod tastera za razmak i koju korisnik okree. Iako su precizne i lake za odravanje, kugle su postale nepopularne, prvenstveno zbog toga to sakupljaju prainu i prljavtinu u leitu koje dri loptu, to kao posledicu ima degradaciju performansi. Pokazivako dugme (engl. Trackpoint). Razvijen u IBM-u i prihvaen od mnogih proizvoaa, TrackPoint je zapravo malo gumirano dugme (oko 1/4 ina), koje se nalazi na tastaturi izmeu tastera G, H i B. Ono izgleda kao gumica za brisanje i moe da se pritiska u svim pravcima kako bi se kursor pomerao po ekranu. TrackPoint je veoma pogodan, jer se koristi bez pomeranja ruke sa tastature. Kod ranijih modela deavalo se da se gumena presvlaka pohaba zbog intenzivne upotrebe. Novije verzije su napravljene od trajnijih materijala, ija je povrina naborana slino maijem jeziku. TrackPoint se uopteno smatra najboljim pokazivakim ureajem za prenosive sisteme naravno, za korisnike koji kucaju naslepo. On je najefikasniji, najlaki za korienje (za veinu korisnika) i najpouzdaniji. Pokazivaka ploica (engl. trackpad). Najnovije od tri navedena reenja predstavlja elektromagnetski osetljiva pokazivaka ploica obino oko 1 x 2 ina, koja reaguje na pokrete prsta po njenoj povrini. Pritisak na taster mia zamenjuje se lakim udarom na ploicu. Mogunosti ploica su izuzetno velike, ali su one prilino osetljive na nehotine dodire, to izaziva nekontrolisano kretanje kursora, a posebno na neeljene pritiske na taster mia. Takoe su veoma osetljive na vlagu i neistou na prstima, to za posledicu moe da ima nepredvidivo ponaanje.
Kod nekih sistema korisnici imaju mogunost izbora, poto tu postoje i pokazivako dugme i ploica. Na alost, kod veine ovakvih sistema ta dva ureaja koriste isti prekid,
1102
Poglavlje 23
to vas primorava da izaberete jedan od njih u sistemskom BIOS-u, bez mogunosti da istovremeno koristite oba.
Napomena
Ako imate raunar sa ploicom i elite da koristite mia, nemojte pretpostaviti da e ona automatski biti deaktivirana im prikljuite mia. Bez obzira na to da li koristite PS/2 ili serijskog mia, kod nekih prenosivih sistema moe da bude neophodno da uete u program za podeavanje BIOS-a i onemoguite ploicu, kako biste spreili nekontrolisana pomeranja kursora. Naredni znaajan inilac rasporeda pokazivaa jesu poloaji primarnog i sekundarnog dugmeta. Neki sistemi imaju neobian raspored ove dugmadi, to zahteva neprirodne pokrete da bi se sproveo postupak za izbor i prevlaenje. Pokazivaki ureaji su deo prenosivih sistema ije karakteristike treba u potpunosti isprobati pre nabavke. Gotovo svi prenosivi sistemi, kao dopunsku mogunost, imaju serijski prikljuak koji moete da koristite za prikljuivanje spoljanjeg mia, pod uslovom da radni prostor to doputa.
Baterije
Radno vreme baterija prenosivih sistema izaziva najvee zamerke korisnika. Iako je mnogo toga uinjeno da bi se poboljale mogunosti upravljanja napajanjem kod dananjih prenosivih sistema, hardverske konfiguracije potpuno opremljenih prenosivih sistema troe za 90 procenata vie energije nego pre tri godine, na primer, i taj trend se i dalje nastavlja. Efikasnost u korienju raunarskog napajanja takoe je gotovo udvostruena u poslednje dve godine, ali tehnologija baterija se ne menja ni priblino istom brzinom, tako da je radno vreme baterija za tipian prenosivi sistem ostalo priblino isto kao i ranije. Zamiljeni cilj mnogih korisnika prenosivih raunara godinama je isti: prenosivi sistem sa svim potrebnim karakteristikama, koji moe da radi sa jednim baterijskim punjenjem za sve vreme leta s kraja na kraj SAD. Na alost, industrija nije nita blia ovom cilju nego to je bila pre nekoliko godina. Korisnici po pravilu na estoasovni let moraju da ponesu bar dva pakovanja baterija. I mada tehnologija za napajanje prenosivih raunara napreduje, rastu i zahtevi dananjih sistema. Meutim, iako je i kod proizvoaa sa najveom reputacijom radno vreme baterija ostalo u granicama od dva do tri sata, prednost novih noutbuk raunara lei u tome to imaju vee diskove, vee i svetlije ekrane, vie RAM-a, bre procesore, ugraene zvunike i CD-ROM ureaje. Porasta popularnosti noutbuk sistema jasno ukazuje da je potroaima mnogo vaniji i korisniji snaan noutbuk sa prosenim vremenom rada baterija, nego sistem koji je u stanju da radi 6-10 sati, ali kod koga su rtvovane karakteristike koje su navikli da koriste. Korisnici kojima je jednostavno neophodan sistem koji moe da radi 6-10 sati treba da potrae avio kompanije koje u sedita ugrauju posebne utinice za napajanje noutbuk raunara strujom tokom leta ili da razmisle o korienju Windows CE raunara, koji sadri kopiju njihovog omiljenog tekst procesora ili programa za radnu tabelu.
Vrste baterija
Naravno, i tehnologija baterija igra vanu ulogu u napajanju prenosivih sistema. Veina prenosivih sistema danas koristi neku od sledee etiri vrste baterija.
s
Nikl-kadmijum (engl. Nickel Cadmium, NiCad). Kao najstarija od ove etiri tehnologije, nikl-kadmijumske baterije se retko koriste u dananjim prenosivim sistemima, zbog kraeg veka i zbog osetljivosti na nepravilno punjenje i pranjenje. Radno vreme baterijskog punjenja moe biti smanjeno i za 40 procenata ukoliko baterije nisu u potpunosti ispranjene pre punjenja ili ako se prepune. Trajno oteenje elija moe da se sprei ako se periodino isprazne do napona koji je jednak 1 V ili manji. Meutim, pored ovog memorijskog efekta, NiCad baterije dobro odravaju punjenje
Poglavlje 23
1103
kada nisu u upotrebi, gubei 10 procenata svog kapaciteta u prva 24 asa i oko 10 procenata meseno posle toga, a mogu da se dopunjavaju vie od 1.500 puta. Nikl Metal-Hidrid (engl. Nickel Metal-Hydride, NiMH). Ove baterije imaju oko 30 procenata due radno vreme od NiCad baterija i manje su podlone memorijskom efektu zbog nepravilnog punjenja i pranjenja. One ne koriste supstance koje su opasne za ivotnu sredinu i koje se mogu nai u NiCad baterijama. Preporuena struja pranjenja za NiMH baterije nia je nego kod NiCad baterija (jedna petina do jedne polovine nazivnog kapaciteta), a brzina samopranjenja je 1 1/2 do 2 puta vea nego kod NiCad baterija. Mogu se dopunjavati i do 500 puta. Vreme punjenja NiMH baterija takoe je skoro upola krae nego kod NiCad baterija. Iako se jo uvek koriste, NiMH baterije uglavnom se mogu nai u jeftinijim prenosivim raunarima. Litijum-jon (engl. Lithium-Ion, Li-ion). Kao trenutni industrijski standard Li-ion baterije imaju due radno vreme od NiCad ili NiMH baterija, ne mogu se prepuniti i veoma dobro zadravaju punjenje kada nisu u upotrebi. Baterije koje koriste litijum jedan od najlakih metala, sa najveim elektrohemijskim potencijalom i najveim energetskim sadrajem proizvode se od sedamdesetih godina. Meutim, litijum je takoe nestabilna supstanca, pa je nekoliko eksplozija baterija poetkom devedesetih godina dovelo do otkazivanja velikog broja porudbina za baterije. Kasniji modeli koristili su litijumske jone iz hemikalija kao to je litijum-kobalt dioksid (LiCoO2). Mada sadre neto manje energije, Li-ion baterije su znatno bezbednije u odnosu na litijumske proizvode. Razliiti tipovi Li-ion baterija koriste razliite aktivne materijale za svoje negativne elektrode; postoje koksane i dve grafitne verzije, koje imaju neznatno razliite naponske karakteristike. Li-ion baterije takoe mogu da podre velika optereenja pri napajanju dananjih vrhunskih sistema. Za razliku od NiCad i NiMH baterija, koje se mogu koristiti u istom sistemu bez izmena elektrinih kola, Li-ion baterije mogu se koristiti samo u sistemima koji su posebno projektovani za njihovo korienje. Umetanje Li-ion baterije u sistem koji je projektovan za NiCad ili NiMH moe da izazove poar. Iako najskuplje od svih, Li-ion baterije se koriste u gotovo svim prenosivim sistemima, osim u najjeftinijim. Litijum-jon polimer. Ovo je etvrta vrsta baterija koja je razvijana nekoliko godina i koja se tek pojavljuje na tritu. Litijum-jon polimerske baterije proizvode se korienjem jona litijuma i elije sainjene od oksida kobalta sa razliitim polimerskim elektrolitima, iji sastav predstavlja vlasnitvo proizvoaa, a mogu da se oblikuju kao tanke ploe debljine i do 1 mm, u gotovo svim veliinama. Zahvaljujui tome, tanak panel sa baterijom moe da se smesti u prenosivi raunar iza LCD ekrana. Litijum-jon polimerske baterije sadre etiri puta vie energije nego NiCad baterije, a vreme pranjenja im je za 40 procenata due nego kod Li-ion baterija, uz jednu petinu njihove teine. Ova tehnologija baterija doputa oko 500 dopunjavanja i imuna je na memorijski efekat koji spreava da se NiCad i NiMH baterije sasvim napune. Kada se jednom proizvede dovoljna koliina litijum-jon polimerskih baterija, one e moi da zamene kabasta baterijska pakovanja koja se danas koriste u prenosivim sistemima.
Napomena
Sve vrste baterija koje su danas u upotrebi najbolje rade kada se potpuno isprazne pre dopunjavanja. Nepotpuno pranjenje najmanje utie na litijum-jonske baterije i one imaju najvii prekidni napon kod pranjenja (2.5-3 V u poreenju sa 1 V kod NiCad), ali uticaj narednih punjenja na radno vreme i dalje je uoljiv. Ako se baterije rashlauju tokom skladitenja, to im pomae da svoje punjenje
1104
Poglavlje 23
zadre u duem periodu, mada uvek treba da obezbedite da baterija dostigne sobnu temperaturu i da se uverite da je potpuno suva pre nego to je stavite u raunar, kako bi se spreila kondenzacija unutar raunara. Meutim, ako kupite prenosivi raunar sa efikasnijim baterijama, to ne mora da znai i da ste obezbedili due vreme rada pre dopune baterija. Potronja energije zavisi i od delova koji su ugraeni u sistem, od mogunosti za upravljanje napajanjem koje obezbeuje sistemski softver, kao i od same veliine baterija. Neki proizvoai, na primer, kada prelaze sa NiMH na Li-ion baterije, to vide kao mogunost za utedu prostora u raunaru. Korienje efikasnije tehnologije za skladitenje energije predstavlja razlog za ovakvu odluku: mogu da naprave manje baterije, a da i dalje zadre iste performanse. Tehnologija baterija kasni za gotovo svim podsistemima koji se mogu nai u prenosivim raunarima, barem kada se radi o razvoju novih ureaja i postupaka. Zbog stalno prisutnog trenda da se sve vie novih karakteristika i komponenti dodaje u prenosive raunare, njihova potronja energije je enormno porasla u poslednjih nekoliko godina, a sistemi za napajanje jedva da su bili u stanju to da prate. Za vrhunske laptop sisteme radno vreme baterija od tri sata je veoma dobro, ak i ako su upotrebljene sve mogunosti za upravljanje napajanjem. Sledei nain na koji neki proizvoai reavaju probleme sa radnim vremenom baterija jeste izrada sistema koji mogu da nose dve baterije. Postojanje vienamenskih leita u kuitu raunara omoguava korisniku da zameni ureaj za diskete ili CD-ROM ureaj drugim pakovanjem baterija, to praktino udvostruava radno vreme raunara.
Postoje razne komponente raunara koje ne moraju da rade neprestano dok je sistem ukljuen. Prenosivi sistemi esto tede energiju baterija tako to iskljuuju te komponente, u zavisnosti od aktivnosti korisnika. Ako, na primer, u editoru otvorite tekstualnu datoteku i ta se datoteka itava uita u memoriju, nema razloga da se disk obre dok radite na toj datoteci. Posle izvesnog perioda mirovanja, sistem za upravljanje napajanjem moe da zaustavi glave diska i zaustavi obrtanje ploa diska sve dok ne pokuate da sauvate datoteku na disk ili dok ne izdate neku komandu koja zahteva pristup disku. Ostale komponente, kao to su disketne jedinice i CD-ROM, kao i PC kartice, takoe mogu da se iskljue ukoliko se ne koriste, to znaajno smanjuje potronju energije potrebne za rad sistema. Veina prenosivih sistema takoe ima i sistemske reime za tednju energije u kojima se, kada nije u upotrebi, itav sistem zaustavlja. Ovim reimima dodeljuju se razni nazivi, ali u sutini to su obino dva stanja sistema koja se razlikuju u tome to se kod jednog RAM sistema i dalje napaja, a kod drugog ne. Po pravilu, u reimu suspend praktino se zaustavlja itav sistem kada se u memoriji uoi prethodno podeen period neaktivnosti. Ovakav reim zahteva vrlo malu koliinu energije i doputa da se sistem ponovo pobudi gotovo odmah. Prenosivi sistemi obino imaju i hibernacioni reim, koji trenutni sadraj memorije upisuje u posebnu datoteku na disku, a zatim iskljuuje itav sistem, briui pri tome i memoriju. Kada se raunar ponovo pokrene, onda se ponovo uita sadraj te datoteke u memoriju i nastavlja se sa radom. Ovaj postupak ponovnog pokretanja traje neto due, ali sistem tedi veu koliinu energije ako se iskljuuje i memorija.
Napomena
Kod nekih maina, datoteka za razmenu podataka (engl. swap file) u hibernacionom reimu moe da se nalazi na posebnoj particiji diska koja je namenjena za ovu svrhu. Ukoliko iz nepanje unitite ovu particiju bie vam potreban poseban usluni program proizvoaa sistema kako biste ponovo napravili tu datoteku.
Periferijski ureaji
Poglavlje 23
1105
U veini sluajeva ovi postupci su odreeni kroz APM (Advanced Power Management) standard, dokument koji su zajedno razvili Intel i Microsoft. Ovaj standard definie interfejs izmeu upravljakog programa koji upravlja napajanjem (a deo je operativnog sistema) i softvera specifinog za odreeni hardver, koji se obraa ureajima sa mogunou za upravljanje napajanjem. Ovaj interfejs je obino ugraen u BIOS sistema.
tt
Videti Napredno upravljanje napajanjem, str. 993.
Meutim, zbog stalnog razvoja tehnika za upravljanje napajanjem, postaje izuzetno teko smestiti u BIOS kompleksne informacije koje su potrebne za primenu naprednijih funkcija. Zato Intel, Microsoft i Toshiba razvijaju novi standard, pod nazivom ACPI (Advanced Configuration and Power Management Interface), koji je projektovan tako da omogui primenu funkcija za upravljanje napajanjem u operativnom sistemu. Microsoft Windows 98 automatski koristi ACP, ukoliko su se ACPI funkcije nalazile u sistemskom BIOS-u kada je Windows 98 prvi put instaliran. Potreba za auriranjem sistemskih BIOS-a zbog ACPI podrke predstavlja razlog zbog kojeg mnogi isporuioci predlau da se prvo aurira BIOS, a zatim instalira Windows 98.
tt
Videti Pogledajte Upravljanje napajanjem, str. 992.
Postavljanje upravljanja napajanjem u okvir operativnog sistema omoguava veu interaktivnost programa. Na primer, program moe da ukae operativnom sistemu koje su njegove aktivnosti kljune i koje automatski aktiviraju disk, a koje mogu da se odloe do pokretanja diska iz nekog drugog razloga.
Periferijski ureaji
Postoji veoma mnogo dopunskih ureaja koji su predvieni za korienje sa prenosivim sistemima i koji obezbeuju funkcije koje se iz praktinih ili ekonomskih razloga ne mogu ugraditi u sam sistem. U velikom broju sluajeva prenosivim sistemima potreban je dodatni hardver, ili zbog mesta na kom se raunar nalazi, ili zbog potreba posla koji se u tom trenutku obavlja. U sledeim poglavljima opisani su neki od najeih periferijskih ureaja koji se koriste kod prenosivih sistema.
Dodatni ekran
Vrhunski laptop sistemi koriste se vrlo esto za prezentacije razliitom broju posmatraa. Skoro uvek je potrebno pronai nain za poveanje prikaza koji daje raunar. Veina prenosivih sistema opremljena je standardnim VGA prikljukom koji doputa prikljuivanje spoljanjeg monitora. Sistem po pravilu doputa korisniku da, preko tastature ili preko BIOS-a, izabere da li e signal biti poslat na sopstveni ekran, na dodatni ekran ili na oba ekrana. U zavisnosti od mogunosti video adaptera u raunaru, moda ete moi da na dodatnom monitoru koristite veu rezoluciju, nego to moete na LCD ekranu. U okruenjima gde ekran standardnog monitora nije dovoljno velik, postoji nekoliko alternativa, to e biti opisano u narednim odeljcima.
tt
LCD paneli za prikazivanje pomou grafoskopa

LCD panel za prikazivanje jeste neto slino LCD ekranu vaeg raunara, osim to nema pozadinu, tako da je prikaz providan. Tehnologija prikaza i opcije za rezoluciju ekrana iste su kao one kod LCD ekrana u prenosivim raunarima. Veina ovih proizvoda na tritu koristi ekrane sa aktivnom matricom.
1106
Poglavlje 23
LCD panel koristite tako to ga postavljate na obian grafoskop, pa se slika sa panela projektuje na platno (ili zid). Budui da nisu namenjeni jedino za prenosive sisteme, ovi ureaji po pravilu sadre skup kablova sa prolaznim prikljucima koji omoguavaju istovremeno povezivanje standardnog spoljanjeg monitora. Iako mogu biti veoma korisni za obuku i sline potrebe, paneli za grafoskope obino ne ostvaruju onu dubinu i raznolikost boja koja bi dodala ivost reklamnim prezentacijama. Takoe, kvalitet slike zavisi i od sjajnosti koju ostvaruje lampa za projekciju. Dok su paneli sami po sebi mali i lagani, grafoskopi to esto nisu. Grafoskopi koji imaju snage da ostvare dovoljno svetao prikaz LCD ekrana veoma su skupi, a ponekad ih je teko i iznajmiti. Ako na mestu prezentacije postoji grafoskop, LCD panel predstavlja pogodan nain za uveavanje prikaza. Ako ste, meutim, u situaciji da morate putovati daleko i pri tome sami obezbediti grafoskop, verovatno je bolje da se odluite za LCD projektor. Paneli za prikazivanje pomou grafoskopa nisu jeftini. Za takav ureaj ete verovatno morati da platite vie nego za raunar. Meutim, kod nekoliko modela IBM ThinkPad moete da uklonite poklopac koji slui kao pozadina ekrana i da koristite LCD ekran raunara kao panel za grafoskop.
LCD Projektori
LCD projektor je u sutini samostalna jedinica koja predstavlja kombinaciju providnog panela za prikazivanje i projektora. Jedinica se prikljuuje na VGA prikljuak kao obian monitor, a esto sadri i zvunike koji se prikljuuju preko posebnog kabla. Nisu svi LCD projektori prenosivi; neki su predvieni da budu stalne instalacije. Prenosivi modeli razlikuju se po teini, tehnologiji prikaza i sjajnosti lampe, koja se izraava u lumenima. Jedinica teine oko 8 kg i sa sjajnou od 500 ANSI lumena obino je dovoljna za prostor veliine konferencijske sale; za vee sale potreban je projektor ija je sjajnost 750 ili vie ANSI lumena, a teina i do 12 kg. LCD projektori su u stanju da ostvare slike koje su mnogo bolje od onih kod panela za grafoskope i nude objedinjeno reenje za poveanje slika. Meutim, za ovu pogodnost mora dosta i da se plati. Cene LCD projektora idu od 3.000 $ do 10.000 $, pa i preko, ali ako se va posao zasniva na prezentacijama, ta cena moe da bude i opravdana. Za ostvarivanje najboljeg rezultata uskladite rezoluciju projektora sa prirodnom rezolucijom svog noutbuk raunara. Ako va noutbuk ima rezoluciju ekrana 1024 x 768, uverite se da li i projektor prua istu rezoluciju bez korienja trikova kao to su skaliranje ili kompresija. Usklaenost izmeu projektora i ugraenog ekrana omogui e korienje jednovremenog prikaza, to u velikoj meri olakava rad izvoau prezentacije.
TV izlaz
Jedno od najjednostavnijih reenja za prikaz jeste karakteristika koja je ukljuena u mnoge vrhunske laptop sisteme na dananjem tritu. Ono vam doputa da raunar prikljuite na standardni TV prijemnik. Razliiti sistemi, pod nazivom TV-out, obezbeuju podrku kako za severnoameriki NTSC standard, tako i za evropski PAL standard, ili za oba. Kad se prikljuite, ugraeni softver vam omoguava da podesite sliku na TV ekranu. TV izlaz postaje popularna karakteristika vrhunskih video adaptera kod stonih sistema, isto kao i kod prenosivih raunara. Neki proizvoai takoe proizvode spoljanje ureaje koji se mogu prikljuiti na VGA prikljuak bilo kog raunara i na TV prijemnik, i na taj nain ostvaruju reenje za dodatni TV ekran. Ovakvi ureaji pretvaraju digitalni VGA signal u analogni izlaz koji se po pravilu moe podesiti za korienje prema NTSC ili PAL standardu. Oigledno, TV izlaz je izuzetno pogodno reenje, poto proizvodi sliku ija je veliina ograniena dostupnim televizorom, praktino nita ne kota i ne stvara dodatnu teinu u prtljagu (osim ako ne nosite i televizor). Raunar moete takoe prikljuiti i na videorekorder, kako biste snimili prezentacije na standardnu video traku. Meutim, rezolucija
Periferijski ureaji
Poglavlje 23
1107
televizijskog ekrana nije ni priblina onoj na monitoru raunara, pa imamo loiju sliku. Ovo je posebno uoljivo kada se prikazuju slike koje sadre dosta teksta, kao to su prezentacioni slajdovi i Web strane. Preporuuje se da paljivo proverite rezultate sa razliitim veliinama televizijskog ekrana pre nego to ponete da koristite TV izlaz za prezentacije. U prezentacijama koristite jednostavne sanserifne fontove, kao to su Arial ili Helvetica, i ograniite koliinu teksta na svakom prikazu, da biste ostvarili najbolje rezultate ureaja sa TV izlazom.
Prikljune stanice
Danas, kada se mnogi prenosivi sistemi prodaju kao zamene za standardne stone raunare, prikljune stanice postaju sve popularnije. Prikljuna stanica predstavlja stonu jedinicu na koju vi pripajate (ili prikljuujete) svoj prenosivi sistem kada ste kod kue ili na poslu. Najskromnija prikljuna stanica obezbeuje prikljuenje na naizmeninu struju, tastaturu standardne veliine, standardni stoni mi, kompletan skup ulaznih i izlaznih prikljuaka, kao i VGA prikljuak za standardni monitor. Kad se jednom prikljue, tastatura i ekran prenosivog sistema prestaju sa radom, ali zato ostale komponente posebno procesor, memorija i disk ostaju aktivne. U sutini vi radite na istom raunaru, ali pri tome koristite kompletan stoni interfejs. Stanice za prikljuivanje takoe mogu da sadre irok spektar drugih karakteristika, kao to je interfejs za mreni adapter, dodatni zvunici, dodatni disk ili CD-ROM ureaji, dodatni PC Card slotovi i rezervni punja za baterije. Operativni sistem kao to je Windows 9x moe da odrava vie hardverskih profila na jednoj maini. Hardverski profil predstavlja skup konfiguracionih parametara za dostupne ureaje u sistemu. Da biste koristili prikljunu stanicu morate napraviti jedan profil za prenosivi sistem kad radi samostalno i drugi koji obezbeuje podrku za dodatni hardver koji se pojavljuje kada se raunar prikljui na stanicu. Korienjem prikljune stanice tedi se mnogo rada u odravanju odvojenog stonog i prenosivog sistema. Sa dve maine svaki program morate dva puta instalirati i neprestano odravati usklaenost podataka na oba sistema. Ovo se obino radi preko mree ili bezmodemskog kabla (koji se koristi za prenos datoteka izmeu sistema povezivanjem njihovih serijskih ili paralelnih portova). Prikljune stanice predstavljaju vlasnike ureaje predviene za korienje sa razliitim modelima raunara. Cene se kreu u irokom opsegu, u zavisnosti od dodatnog hardvera koji obezbeuju, ali budui da prikljune stanice ne sadre CPU, memoriju i ekran, cena obino nije preterana. Za sisteme koji nemaju mogunost korienja prikljune stanice, ili ako vam ta opcija deluje previe skupo, razmislite o manje skupom replikatoru prikljuaka. Iako ne poseduju prikljuke za disk ureaje, a mogu da budu i bez mrene kartice, ak i oni najjednostavniji imaju prikljuke za video, tampa, serijski prikljuak, zatim prikljuke za tastaturu i mia, to vam omoguava da koristite pogodnije ureaje. Zbog jednostavnosti replikatora prikljuaka moda nee ni biti potrebno da koristite vie hardverskih profila iz Windowsa 9x. Sa ekonomske strane vodite rauna da e bilo koji model prikljune stanice ili replikatora prikljuaka moi da radi sa najvie nekoliko modela raunara. Ukoliko planirate da esto menjate raunare i u isto vreme elite da poveate broj serijskih i prikljuaka za tampa, razmislite o univerzalnom replikatoru prikljuaka, proizvodu kompanije Mobillity Electronics. Ove jedinice karakteriu serijski i paralelni prikljuci, prikljuci za PS/2 mia i PS/2 tastaturu, kao i leite za PC karticu. Kompanija Mobillity nudi posebne replikatore prikljuaka za najpopularnije modele noutbuk raunara.
1108
Poglavlje 23
Povezivanje
Jedna od osnovnih namena prenosivih sistema bila je da se u toku putovanja odri veza sa preduzeem pomou modema. Zbog toga mnogi hoteli i aerodromi poinju da obezbeuju telefonske prikljuke za korienje sa modemima, mada jo uvek postoji mnogo mesta gde pronalaenje telefonske linije za prikljuivanje predstavlja tekou. Meutim, na tritu postoje proizvodi koji vam pomau da prevaziete ove probleme, ak i ako putujete preko okeana.
Ureaji za ispitivanje linije

U mnogim hotelima se za telefonske sisteme koristi digitalni PBX, gde se po pravilu pojavljuje jaa struja nego kod standardnih analognih linija. Ova energija je potrebna zbog dodatnih karakteristika na samom telefonu, kao to su svetla za obavetenja i LCD ekrani. Ta jaa struja moe bez upozorenja trajno da oteti va modem, a na nesreu prikljuci koje koriste ovi sistemi isti su oni standardni RJ-11 prikljuci kao kod tradicionalnih telefona. Da biste izbegli ove probleme, po ceni od oko 50 $ moete da naruite ureaj za testiranje linije koji se prikljuuje na zidnu telefonsku utinicu i meri jainu struje u kolu, a zatim vas obavetava da li je bezbedno da prikljuite modem.
Zvune sprege
U prilikama kada ne moete da prikljuite svoj modem na telefonski prikljuak, ili kada nemate na raspolaganju prikljuak (kada su u pitanju javni telefoni), poslednji izlaz su zvune sprege. To su zapravo stari telefonski ureaji koji prethode sistemu modularnih prikljuaka. Za prikljuenje na telefonsku liniju, sprega se jednim krajem prikljuuje na RJ-11 prikljuak na vaem modemu, a drugi kraj se privruje na telefonsku slualicu. Zvunik sprege koji se postavlja uz mikrofon telefonske slualice i mikrofon sprege uz slualicu omoguavaju prevoenje zvunih signala koje stvaraju modem i telefonski sistem. Zvuna sprega moe da bude neprijatni viak prtljaga, ali to je ujedno i potpuno siguran metod za prikljuenje na bilo koji telefon, bez obzira na meunarodne standarde, linijske struje ili veze.
Oprema za preivljavanje na putu

Za uspean rad na terenu potrebno je da uz vas uvek budu:
s s s s s s s s s
Instalacione datoteke za va operativni sistem (na CD-ROM-u ili na disku) 56 Kbps modem i 10BaseT ili dvobrzinska Ethernet kartica (moe i kao kombinacija) Izmenjivi bezbednosni prikljuci za modemske i mrene kartice Prenosivi zatitni ureaji sa RJ11 zatitom telefonske linije Adapteri koji vam doputaju da na svoje bezbednosne prikljuke za modemske i mrene kartice nastavite standardne RJ11 i RJ45 kablove Monofazni produni kabl za mreno napajanje noutbuk raunara (ukoliko koristi kabl za napajanje bez uzemljenja) Spisak lokalnih brojeva vaeg nacionalnog ISP-a (America Online, Compuserve, Compuserve 2000 i tako dalje) Rezervni medijumi za vae disketne, ZIP, LS-120 ureaje Nazivi Web lokacija i telefonski brojevi za tehniku podrku
2 4
Izrada ili nadogradnja sistema
U OVOM POGLAVLJU
Sistemske komponente Kuite i izvor za napajanje Matina ploa Disketna jedinica i zamenljivi ureaji Disk CD/DVD-ROM ureaj Tastatura i pokazivaki ureaj (mi) Video kartica i ekran Zvuna kartica i zvunici USB periferijski ureaji Pomoni ureaji Hardverski i softverski izvori Sklapanje i rasklapanje sistema Priprema za sklapanje Ugraivanje matine ploe Otkrivanje i otklanjanje greaka u novim instalacijama Instaliranje operativnog sistema Priprema za rasklapanje/nadgradnju
POGLAVLJE 24
1110
Poglavlje 24
Sistemske komponente
Prema sadanjim cenama raznih delova i komponenti samostalna izrada sopstvenog sistema od nule vie ne predstavlja obeshrabrujui posao kao nekad. Sve komponente koje su neophodne za izradu sistema zasnovanog na Intelovim reenjima dostupne su ponaosob po konkurentnim cenama. U veini sluajeva sistem koji sami pravite moe da koristi iste komponente kao najuvenije vrste sistema. Meutim, postoje neke injenice koje treba da uzmete u obzir. Osnovno je da ete teko ostvariti utede ukoliko sami pravite svoj sistem; naruivanje kompletnog sistema preko pote, od isporuilaca ili od trgovaca na veliko, obino je daleko jeftinije. Za ovo postoji jednostavan razlog: veina isporuilaca koji sisteme rade po narudbini koristi mnoge, ako ne i iste one komponente koje biste i sami koristili u izradi sistema. Razlika je u tome to oni te komponente kupuju na veliko i tako ostvaruju mnogo vei popust od vas, koji kupujete pojedinane komponente. Pored toga, kada naruujete kompletan sistem samo jednom plaate trokove prevoza i isporuke, umesto brojnih trokova isporuke koji slede kada naruujete deo po deo. Praktino, trokovi prevoza, isporuke i telefonskih poziva pri naruivanju svih pojedinanih delova potrebnih za izradu PC-ja obino podiu cenu za najmanje 100 $. Ova cena dodatno raste ukoliko se pojave problemi sa nekom od komponenti, tako da morate da obavljate dodatne telefonske pozive ili vraate neodgovarajue ili neispravne delove radi zamene. Potpuno je jasno da razlog za izradu sistema od nule nije elja za utedama, ve sticanje iskustva i postizanje odreenih rezultata. Na kraju, dobijate prilagoen sistem koji sadri upravo one komponente i karakteristike koje ste sami izabrali. U veini sluajeva, kada kupujete prethodno napravljen sistem morate da pravite odreene ustupke. Na primer, mogue je da dobijete video adapter koji ste eleli, ali bi vam vie odgovarala drugaije izvedena matina ploa. Pri samostalnoj izradi sistema moete da izaberete upravo one komponente koje elite i da napravite sistem potpuno prilagoen vaim potrebama. Steeno iskustvo je takoe vrlo znaajno. Tano znate kako je va sistem konstruisan i konfigurisan, poto ste to sami uinili. To znatno olakava podrku i ugradnju dodatnih sklopova u budunosti. Sledea prednost izgradnje sopstvenog sistema sastoji se u tome to je to opti sistem koji ete garantovano lako nadgraditi u budunosti. Ukoliko ste proitali ovu knjigu ve znate sve to je potrebno da biste se osigurali da svi prethodno sklopljeni sistemi koje naruujete budu opteg tipa, tako da se mogu nadgraditi i popraviti ako je potrebno. Mogue je ostvariti neke utede ako, pravei novi sistem, iskoristite delove sistema koji ve posedujete. Moda ste nedavno promenili disk ureaj i memoriju u pokuaju da produite vek svog raunara. U veini sluajeva te komponente moete preneti u novi sistem, ako sve pravilno isplanirate. Na primer, ako ste u starom sistemu koristili SIMMove sa 72 pina, moete da kupite novu matinu plou koja podrava SIMM i sa 72 i sa 168 pinova. Naalost, veina ovih ploa ne doputa meanje SIMM-ova sa 72 pina i DIMM-ova sa 168 pinova, to znai da ete koristiti ili staru memoriju ili nabaviti novu DIMM memoriju, ali nikako ne smete da koristite obe na istoj ploi. Ploe koje koriste novije RIMM module nee prihvatiti ni jedan od vaih postojeih modula. Prema tome, ukoliko ste zainteresovani za sticanje iskustva, ukoliko elite prilagoeni sistem koji se razlikuje od svih koje nude razni isporuioci, ukoliko elite da ostvarite izvesne utede tako to ete iskoristiti neke od komponenti iz svog postojeeg sistema i ukoliko vam se u svemu tome ne uri, onda se moete opredeliti za samostalnu izradu PCja. Sa druge strane, ako ste zainteresovani za nabavku PC-ja po najpovoljnijoj ceni, ako elite potpunu podrku za popravke i tehnike probleme u garantnom roku i ako vam je brzo potreban operativan sistem, onda u svakom sluaju treba da izbegnete samostalnu izradu sistema.
Kuite i ureaj za napajanje
Poglavlje 24
1111
U ovom poglavlju objanjene su komponente koje su potrebne za sklapanje sistema, postupci sklapanja, a date su i neke preporuke u vezi sa komponentama i njihovim izvorima. Komponente koje se koriste za izradu uobiajenog PC-ja jesu: Kuite i ureaj za napajanje Matina ploa s Procesor sa hladnjakom s Memorija s Disketna jedinica/Zip ureaj s Disk ureaj s CD-ROM/DVD ureaj s Tastatura s Pokazivaki ureaj (mi) s Video kartica i ekran s Zvuna kartica i zvunici s Ventilatori s Kablovi s Hardver (navrtke, zatvarai, zavrtnji i osigurai) s Softver operativnog sistema Svaka od ovih komponenti objanjena je u sledeim poglavljima.
s s
Kuite i ureaj za napajanje

Kuite i ureaj za napajanje obino se prodaju kao jedna jedinica, iako ih neki isporuioci prodaju odvojeno. Postoji nekoliko reenja izmeu kojih moete da birate, a izbor obino zavisi od oblika matine ploe koju elite da koristite, broja leita za ureaje i od toga da li je u pitanju stoni sistem ili uspravno kuite koje stoji na podu. Za sisteme prilagoene izrade preporuuje se ATX midi kuite i ureaj za napajanje. Kuita projektovana za starije Baby-AT matine ploe jo su uvek dostupna, ali ATX arhitektura sadri znaajna poboljanja. Veliine i oblici samog kuita, ureaja za napajanje, pa ak i matine ploe svode se na oblike. Najpopularniji oblici kuita jesu:
s s s s
Uspravno kuite Mini uspravno kuite Stono kuite Niskoprofilno (ili usko) kuite
Kuita koja sadre ATX ploe obino su uspravnog ili poloenog oblika. Prilikom odluivanja koju vrstu kuita da naruite treba uzeti u obzir i mesto gde ete postaviti raunar. Da li e se nalaziti na stolu? Ili je prikladnije da se sistem postavi na pod, a da na stolu ostanu monitor, tastatura i mi? Veliina prostora koja vam je na raspolaganju za raunar moe da utie i na druge odluke pri nabavci, kao to su duina kablova za monitor, tastaturu i mia. Preporuuje se da izbegavate niskoprofilne sisteme. Ovi niskoprofilni (Slimline) sistemi, koji su prvenstveno razvijeni za korienje u poslovnom okruenju, zauzimaju manje mesta na stolu od uobiajenog stonog raunara i obino nisu predvieni za proirivanje. Za ovakva kuita koristi se poseban tip matine ploe pod nazivom niskoprofilna ili LPX ploa. Niskoprofilna verzija ATX oblika naziva se NLX. LPX i NLX matine ploe sadre praktino sve ugraeno, ukljuujui tu video, zvune, pa ak i mrene adaptere. LPX i NLX matine ploe ne sadre obine prikljuke za adaptere. Umesto toga, svi prikljuci za proirenje nalaze se na posebnoj kartici pod nazivom sabirnika kartica, koja se ukljuuje u poseban prikljuak na matinoj ploi. Adapterske kartice se zatim ukljuuju sa strane u sabirniku karticu (paralelno matinoj ploi), to oteava i donekle ograniava samo proirivanje. Pored toga, skromna veliina kuita oteava rad unutar same maine.
1112
Poglavlje 24
Neka reenja vas primoravaju da uklonite odreene komponente kako biste obezbedili pristup drugima, to je samo po sebi nepodesno za odravanje sistema. U veini kuita, osim kod niskoprofilnih (ili uskih), koriste se matine ploe standardne veliine pod nazivom Baby-AT. Naziv potie od oblika ove matine ploe, koja se od originalne IBM AT ploe razlikuje samo po tome to je neznatno manja. U stvari, Baby-AT oblik predstavlja neku vrstu prelaza sa IBM XT na AT veliinu matine ploe.
tt Vidite Oblici matinih ploa, str. 186.

Veina novijih kuita prihvata ATX ploe; one ve predstavljaju standard za sisteme zasnovane na procesorima Pentium II/III i Celeron. Ukoliko ste zainteresovani za najprilagodljiviju vrstu kuita i ureaj za napajanje, koji mogu da podre nadgradnje u budunosti, preporuujem da se drite onih namenjenih za ATX. Izbor stonog ili nekog od uspravnih kuita prvenstveno je stvar ukusa, ali i mesta gde sistem treba da se postavi. Veini ljudi ini se da su uspravni sistemi prostraniji i laki za rad, a uspravno kuite potpune veliine ima veliki broj leita za razliite ureaje za skladitenje podataka. Uspravno kuite po pravilu ima dovoljno leita da prihvati disketne jedinice, vie disk ureaja, CD-ROM ureaje, jedinice sa trakom i sve drugo to biste eleli da ugradite. Meutim neka od stonih kuita mogu biti isto toliko prostrana kao i uspravna kuita, posebno ako se uporede sa mini ili uspravnim kuitima srednje veliine. U stvari, uspravno kuite se ponekad posmatra kao stono kuite okrenuto na stranu, i obrnuto. Neka kuita se mogu okretati odnosno koristiti i kao stona i kao uspravna. to se tie ureaja za napajanje, najvanije je da imate u vidu koliko ureaja planirate da ugradite u sistem i kolika im je snaga potrebna. Poglavlje 21, Napajanje i kuita, opisuje postupak za izraunavanje potreba za energijom hardvera vaeg sistema i izbor odgovarajueg izvora napajanja.
tt Vidite Izraunavanje potronje energije, str. 988.

Kada sami sastavljate sistem na umu uvek treba da imate nadgradnju. Pravilno projektovan prilagoeni PC trebalo bi da traje znatno due od modela u slobodnoj prodaji, poto sami moete lake dodavati ili zamenjivati stare komponente novim. Prilikom izbora kuita i izvora napajanja ostavite sebi neto prostora za proirenje, sa pretpostavkom da vam moe zatrebati dodatni disk ureaj ili neki novi ureaj koji se moe pojaviti na tritu i bez koga jednostavno neete moi da radite.
Matina ploa
Za matine ploe koristi se nekoliko kompatibilnih oblika. Oblici se odnose na fizike dimenzije i veliinu ploe i odreuju u koju se vrstu kuita moe ugraditi ploa. U optem sluaju dostupni su sledei oblici matinih ploa koji ispunjavaju industrijske standarde: Zastareli oblici
s s s
Baby-AT AT pune veliine LPX ATX Micro-ATX Flex-ATX NLX WTX
Savremeni oblici
s s s s s
Ostali
Matina ploa
s
Poglavlje 24
1113
Zatiena reenja (Compaq, Packard Bell, Hewlett-Packard, noutbuk/prenosivi sistemi itd.)
ATX matine ploe preporuuju se veini ljudi koji danas prave sopstveni sistem. ATX predstavlja otvorenu arhitekturu koja unapreuje stariju Baby-AT konstrukciju na nain koji utie na ostale delove raunara, kao to su kuite i ureaj za napajanje. ATX matina ploa ima iste osnovne dimenzije kao Baby-AT, meutim, u odnosu na standardnu BabyAT orijentaciju ona je zakrenuta za 90 stepeni. Zbog toga su prikljuci za proirenje paralelni s kraom stranom ploe, to ostavlja vie mesta za ostale delove, koji pri tome ne smetaju karticama za proirenje. Komponente koje oslobaaju velike koliine toplote, kao to su CPU ili memorija, postavljene su uz ureaj za napajanje zbog boljeg rashlaivanja i lakeg pristupa procesoru i memorijskim prikljucima. Ureaj za napajanje ATX oblika karakterie preprojektovan (sigurnosni) prikljuak sa voicom koji se ne moe naopako prikljuiti ili pomeriti. Naopako prikljuivanje napajanja ili pomeranje za jedan pin deavalo se kod Baby-AT ploa, a rezultati su bili katastrofalni: Matine ploe bi bile unitene istoga asa kada bi se ukljuio izvor za napajanje. Ovo nije mogue sa pokrivenim ATX prikljukom za napajanje sa voicama. Ovakav ureaj za napajanje obezbeuje matinoj ploi napon od 3.3 V, koji koriste mnogi noviji procesori i druge komponente. ATX ureaji za napajanje takoe su projektovani da podravaju unapreeno upravljanje napajanjem, to predstavlja karakteristiku dananjeg sistemskog BIOS-a i operativnih sistema. Oblik mikro-ATX predstavlja sledei korak u razvoju ATX oblika, koji je namenjen za korienje u komercijalnim sistemima. Arhitektura mikro-ATX ploa kompatibilna je sa ATX; to je matina ploa koja je manja u fizikom smislu, to se moe zakljuiti iz njenog naziva. Ove manje matine ploe mogu da se ugrade u standardna ATX kuita, kao i u manja kuita koja su posebno projektovana za mikro-ATX ploe. Ako planirate da napravite stoni ili uspravni sistem pune veliine, ATX matina ploa predstavlja pravo reenje. Praktino svi proizvoai matinih ploa opredelili su se, na due staze, za novi ATX dizajn, tako da bi reenja ATX matinih ploa trebalo da postanu jeftinija, pristupanija i pouzdanija. Ostali oblici koji se danas koriste kod matinih ploa jesu LPX i NLX. Ovi oblici zahtevaju korienje niskoprofilnih kuita i obino se ne preporuuju za samostalne izrade sistema. Razlog za ovo predstavljaju razliita reenja za kuita i sabirnike kartice, ograniene mogunosti proirenja uslovljene arhitekturom matine ploe i kuita, kao i otean rad u tako malom prostoru. Izmeu sistema sa LPX matinim ploama mogu da se jave izvesne razlike, pa je mogue naii na probleme koji se odnose na izmenjivost razliitih matinih ploa i kuita. NLX oblik predstavlja naredni otvoreni standard (razvio ga je Intel), ije su karakteristike uporedive sa ATX, ali koji definie usko kuite i raspored matine ploe. Kod sistema koji se zasnivaju na NLX standardu nisu uoeni problemi sa usklaenou kao kod LPX sistema, ali nasleeni problemi vezani za niskoprofilnu konstrukciju ostaju. Ova vrsta oblika vrlo je popularna u preduzeima, kao i kod novih korisnika, zbog male veliine sistema i konstrukcije koja ima sve na matinoj ploi.
Napomena
Za dopunske informacije o svim oblicima matinih ploa pogledajte poglavlje 4, Matine ploe i magistrale. Tu se nalaze detaljni opisi i dijagrami za razne vrste matinih ploa. Pored oblika, trebalo bi da razmotrite jo nekoliko karakteristika pri izboru matine ploe. U sledeem poglavlju razmatraju se sve te karakteristike.
1114
Poglavlje 24
Procesor
Ponekad se matina ploa isporuuje sa ve ugraenim procesorom. Veina uglednih proizvoaa matinih ploa rado ugrauje procesor na plou i za sve to garantuje kao za posebnu jedinicu. To nije uvek sluaj, posebno kada se radi o procesorima koji se ulau u slotove, poto je laki transport sa izvaenim procesorom. Veina kompanija koja prodaje matine ploe istovremeno pokuava da proda i procesor, dajui pri tome odreeni popust. Bez obzira na to, ako elite, procesor moete naruiti odvojeno od matine ploe. Matine ploe koje uzimate u razmatranje treba da poseduju jedno od sledeih leita ili slotova:
s s s s
Leite Super7 (Socket 7 do 100MHz). Podrava Intel Pentium, Pentium MMX, AMD K5, K6, K6-2, K6-3, Cyrix 6x86, 6x86MX i MII procesori. Leite Socket 370 (poznata i kao PGA370). Podrava verzije prikljuaka za procesor Intel Celeron. Slot 1 (poznat i kao SC-242). Podrava verzije prikljuaka za procesore Intel Celeron (ili Socket 370 verzije sa jeftinim adapterom), Intel Pentium II i Pentium III procesore. Slot 2 (poznat i kao SC-330). Podrava Intel Pentium II Xeon i Pentium III Xeon procesore.
Budui da matina ploa koju izaberete utie na izbor procesora, prirodno je da se prvo odluite za procesor. U dananje vreme izbor procesora se protee od AMD serije i Intel Celerona, preko Intel Pentium III kao srednjeg reenja, do Pentium III Xeon kao vrhunskog reenja. Za dopunske informacije o ovim i ostalim procesorima pogledajte poglavlje 3, Vrste mikroprocesora i tehniki podaci.
tt Vidite Leita za procesore, str. 65. tt Vidite esta generacija procesora, str. 135.
U zavisnosti od procesora koji ugradite i brzine kojom on radi, na matinoj ploi moe biti kratkospojnika koje treba podesiti. Takoe, mogu postojati i kratkospojnici za podeavanje napona za napajanje procesora. Obino ploe Socket 7 ili Super 7 imaju kratkospojnike za brzinu magistrale matine ploe, za mnoilac takta i za podeavanje napona CPU. Ako nabavite ovu vrstu ploe morate paljivo proveriti da li je sve pravilno podeeno, inae sistem nee ispravno raditi. U najgorem sluaju moe doi do oteenja procesora, na primer, suvie velikim naponom. Ploe sa Socket 370, Slot 1 i Slot 2 automatski se podeavaju, tako da nema opasnosti od nepravilnog podeavanja. I pored toga, nekoliko Socket 370 i Slot 1 ploa ima mogunost za prevazilaenje automatskog podeavanja, to moe da bude korisno za one koji pokuavaju prisilno da ubrzaju svoje procesore. Veina ovih ploa koristi BIOS Setup za prevazilaenje samopodeavanja, to znai da nema kratkospojnika ili prekidaa koje treba podeavati.
Skupovi ipova
Pored procesora, glavnu komponentu matine ploe predstavlja deo pod nazivom skup ipova. Obino je to skup od jednog do pet ipova koji sadre glavna kola matine ploe. Ovi skupovi ipova zamenjuju vie od sto pedeset samostalnih komponenti koje su koriene u prvobitnim IBM AT sistemima i doputaju projektantima matinih ploa da lako naprave funkcionalan sistem. Kod veine sistema skup ipova sadri sva kola matine ploe osim procesora i memorije. Budui da je skup ipova u stvari matina ploa, onaj skup koji se koristi u odreenoj matinoj ploi ima izuzetan uticaj na performanse same ploe i odreuje parametre i ogranienja kao to su: veliina i brzina glavne memorije, vrste procesora i brzine, podravane magistrale i njihove brzine i ostalo. Ako planirate da u svoj sistem ukljuite nove tehnologije,
Procesor
Poglavlje 24
1115
kao to su AGP (Accelerated Graphics Port) ili USB (Universal Serial Bus), morate se uveriti da vaa matina ploa sadri skup ipova koji podrava te karakteristike. Poto su se skupovi ipova neprestano uvodili i usavravali tokom vremena, ne mogu da ih sve nabrojim, kao ni njihove karakteristike. Postoji nekoliko popularnih skupova ipova visokih performansi, koji su projektovani za Pentium matine ploe na dananjem tritu. Najbolji od njih nude podrke za SDRAM ili RDRAM memoriju, PCI i AGP magistrale, ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) i Ultra-DMA ATA (IDE). Intel je daleko najpopularniji proizvoa skupova ipova, to ne predstavlja iznenaenje, jer razvoj novih skupova ipova ide paralelno sa razvojem novih procesora. Postoje i drugi proizvoai, ali Intel razvija nove modele procesora neverovatnom brzinom, tako da oni sve tee mogu da ga prate. Praktino, u veini sluajeva, sa matinim ploama koje sadre Intelove skupove ipova moete da koristite procesore drugih proizvoaa, kompatibilne sa Intelom, kao to su AMD i CyriX.
tt Vidite Skupovi ipova, str. 213. tt Vidite Da li znate ta traite? str. 303.
Jasno je da izbor skupa ipova mora da se zasniva uglavnom na izabranom procesoru i na ostalim komponentama koje planirate da ugradite u raunar. Meutim, bez obzira koji skup ipova traite, preporuujem da proverite da li su podrane sledee karakteristike:
s s s s s
SDRAM ili RDRAM (glavna memorija) Podrka za ECC (Error Correcting Code) memoriju ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) funkcije za utedu energije. AGP 2x ili 4x Dual Ultra-ATA33 ili Ultra-ATA66 ATA interfejsi
Veina boljih skupova ipova, na dananjem tritu, trebalo bi da poseduje ove karakteristike. Ukoliko nameravate da napravite najbolji PC (bar po standardima za ovu nedelju), moraete da uzmete u obzir najbri procesor koji se moe nabaviti. Skupovi ipova koji su projektovani za ovakve procesore trebalo bi da sadre podrku za najnovije tehnologije, kao to su sistemska magistrala od 133 MHz i ubrzani grafiki prikljuak (AGP). Nastojte da vae ulaganje u najmoniji procesor bude opravdano, tako to ete koristiti skup ipova koji u potpunosti podrava njegove mogunosti. Veina matinih ploa koje se danas proizvode koristi i ISA i PCI magistrale za proirenje, iako je ISA magistrala proterana sa mnogih savremenih matinih ploa. Kada projektujete svoj sistem paljivo razmotrite broj i vrste kartica za proirenje koje nameravate da ugradite. Zatim se uverite da matina ploa koju ste izabrali ima dovoljan broj slotova i da njihova vrsta odgovara vrsti magistrale koju koristite za svoje periferne ureaje (ISA, PCI i AGP). Poto mnoge novije ploe nemaju ISA slotove, moda je ovo pravi trenutak da se oslobodite svojih ISA ploa i zamenite ih monijim PCI verzijama. Kada kupujete matinu plou najtoplije preporuujem da stupite u kontakt sa prizvoaem skupa ipova i obezbedite dokumentaciju za skup ipova. Tu je objanjeno kako rade memorijski i ke kontroler, kao i mnogi drugi ureaji u sistemu. Ova dokumentacija takoe treba da opisuje i napredno podeavanje skupa ipova u programu za podeavanje sistema. Sa tim informacijama biete u stanju da fino podesite matinu plou, menjajui karakteristike skupa ipova. Budui da se skupovi ipova vrlo brzo zamenjuju novim modelima (a tada prestaje proizvodnja starih), nemojte previe oklevati da nabavite dokumentaciju, jer veina proizvoaa isporuuje dokumentaciju samo za skupove ipova koji se trenutno proizvode.
1116
Poglavlje 24
Napomena
Interesantna injenica vezana za skupove ipova jeste to da, zbog obima u kojem ih proizvoai isporuuju, njihova cena obino iznosi oko 40 $. Ukoliko imate stariju matinu plou koju treba popraviti, za nju obino ne moete da naruite skup ipova, jer se takvi vie ne proizvode. Da ne pominjem da veinu skupa ipova odlikuje povrinska montaa i BGA pakovanje, koje je izuzetno teko runo ukloniti i zameniti. Niska cena skupova ipova jeste razlog zbog kojeg su matine ploe postale zamenljivi delovi i zbog ega se gotovo nikad ne popravljaju.
BIOS
Sledea vana karakteristika matine ploe jeste BIOS. Takoe se naziva i ROM BIOS, poto se kod uva u ROM ipu. Postoji nekoliko stvari na koje ovde treba obratiti panju. Jedna je da BIOS potie od velikih proizvoaa, kao to su AMI (American Megatrends International), Phoenix, Award ili Microid Research. Uverite se takoe da je BIOS uitan u poseban tip ipa koji se moe ponovo programirati i koji se naziva Flash ROM ili EEPROM (Electrically Erasable Programmable Read Only Memory). To e vam omoguiti da uitate novu verziju BIOS-a istog proizvoaa i da uz pomo odgovarajueg programa lako aurirate kd u svom BIOS-u. Ukoliko nemate Flash ROM ili EEPROM, moraete fiziki zameniti ip, ako je potrebno da se izvri auriranje.
tt Vidite Izmene i dopune ROM BIOS-a, str. 325.

Uverite se da matina ploa i BIOS podravaju Plug-and-Play (PnP) specifikacije. To e vam znatno olakati ugraivanje novih kartica, posebno PnP tipa. PnP automatizuje instalaciju i koristi poseban softver, ugraen u BIOS i u operativni sistem (kao to su Windows 95/98 i Windows 2000), da automatski konfigurie adapterske kartice i razrei konflikte adaptera oko resursa.
tt Vidite Plug-and-Play BIOS, str. 360.
Memorija
Stariji sistemi su imali L2 ke memoriju na matinoj ploi, a kod gotovo svih novijih sistema taj ke sada predstavlja deo samog procesora. Matine ploe Socket 7 ili Super 7 i dalje imaju ke na ploi, koji je obino zalemljen, pa se ne moe ukloniti ili nadograditi.
tt Vidite Ke memorija: SRAM, str. 380.

Veina Super 7 matinih ploa podrava bar 1-2 MB ke memorije. Za Pentium Pro/II/III i Celeron sisteme nije potrebna dodatna memorija za ke drugog nivoa (L2), poto ti procesori imaju ke memoriju ugraenu u pakovanje procesora. Glavna memorija je obino instalirana u obliku SIMM-ova, DIMM-ova ili RIMM-ova. Postoje tri fiziki razliite vrste modula za glavnu memoriju koji se koriste u dananjim PC sistemima, sa nekoliko varijacija u svakoj od njih. Tri glavne vrste jesu:
s s s
72-pinski SIMM 168-pinski DIMM 184-pinski RIM
168-pinski DIMM danas je daleko najzastupljenija vrsta memorije; meutim, samo pre nekoliko godina veina sistema se isporuivala sa 72-pinskim SIMM modulima. Mnogi sistemi koriste DIMM-ove, a oni (zahvaljujui irini od 64 bita) mogu da se koriste kao pojedinane banke na Pentium procesorima ili procesorima vie klase koji imaju 64-bitnu magistralu. Noviji i bri sistemi koriste RIMM-ove, koji obezbeuju najbolje performanse od svih dostupnih vrsta memorije.
Procesor tt Vidite Fizika memorijaSRAM, str. 395.
Poglavlje 24
1117
Pentium sistemu od 64 bita za jednu banku potrebna su dva 72-pinska SIMM modula (svaki irine 32 bita) ili jedan 168-pinski DIMM modul (irine 64 bita). Memorijski moduli mogu da sadre i dodatni bit na svakih osam, koji se koristi za proveru parnosti ili za ECC. Proverite da li va skup ipova (kao i matina ploa) podrava ECC pre nego to naruite skupe ECC module.
tt Vidite Parnost i ECC, str. 414.

Sledea stvar na koju treba obratiti panju jeste vrsta metala od kojeg su sainjeni kontakti memorijskog modula. Postoje moduli sa kontaktima presvuenim ili kalajem ili zlatom. Iako na prvi pogled izgleda da su zlatom presvueni kontakti bolji (i jesu), ne treba da ih koristite u svim sistemima. Umesto toga, uvek treba da uskladite vrstu metala kojom su presvueni kontakti na modulu sa vrstom koja je koriena za kontakte prikljuka. Drugim reima, ako SIMM, DIMM ili RIMM leita na matinoj ploi imaju kontakte presvuene kalajem, onda morate da koristite module sa kontaktima koji su takoe presvueni kalajem. Veina matinih ploa imala je SIMM leita presvuena kalajem, koja su zahtevala SIMM module presvuene kalajem, dok je veina DIMM i RIMM leita presvuena zlatom i zahteva na isti nain presvuene kontakte DIMM i RIMM modula. Ukoliko sastavite razliite metale (kalaj i zlato), korozija na strani kalaja se veoma brzo iri i nastaju male elektrine struje. Kombinacija korozije i malih elektrinih struja stvara pusto i mogu se pojaviti svi mogui problemi i greke u memoriji. Kod nekih sistema primeeno je da sve izgleda u redu u toku prvih godinu dana, tokom koje dolazi do razvoja korozije. Posle toga u memoriji poinju da se pojavljuju sluajne greke. Uklanjanje memorijskog modula i ienje kontakata moe ovaj problem da odloi za oko jo godinu dana, nakon koje se ponovo pojavljuje. Kako biste gledali na ovakav problem ukoliko odravate za 100 ili vie PC-ja? Naravno, ovakve probleme moete da izbegnete ukoliko dosledno koristite SIMM-ove sa kontaktima od istog metala koji je korien i za prikljuke u koje treba da se ugrade.

Za dopunska obavetenja o PC memorijama svih vrsta proitajte poglavlje 6, Memorija.
U/I prikljuci
Veina dananjih matinih ploa ima ugraene U/I prikljuke. Ukoliko ti prikljuci nisu ugraeni, onda treba da se obezbede preko kartica za proirenje, pri emu se naalost troi jedan prikljuak za proirenje. Svi novi sistemi koje sklapate treba da sadre sledee prikljuke:
s s s s s s s s s
Prikljuak za tastaturu (mini-DIN tip) Prikljuak za mia (mini-DIN tip) Jedan ili dva serijska prikljuka (1650A UART tip sa baferom) Paralelni prikljuak (EPP/ECP tip) Dvostruki USB prikljuci Opcioni prikljuak za ekran (integrisani video) Opcioni (audio/game) prikljuci za zvuk ili igre (MIDI/palica, zvunik ili mikrofon) Dva prikljuka za lokalnu unapreenu IDE magistralu (primarni i sekundarni) Kontroler disketne jedinice
Mnoge matine ploe danas karakteriu opcioni ugraeni interfejsi za sliku i zvuk. Svi ugraeni prikljuci podravaju se bilo direktno preko skupa ipova matine ploe, bilo preko dodatnog super U/I ipa i dodatnih interfejs komponenti. Dodavanje opcionih video i audio interfejsa na matinu plou tedi i novac i slotove za proirenje, to je posebno znaajno kod jeftinijih sistema koji se danas prodaju.
1118
Poglavlje 24
Ukoliko ovakvi ureaji nisu prisutni na matinoj ploi, koriste se razliite super ili multi-I/O kartice preko kojih se ugrauju svi ovi prikljuci. Da ponovimo, veina novijih verzija matinih ploa koristi jedan ugraeni ip, jer je jeftiniji i pouzdaniji.
tt Vidite Super I/O ipovi, str. 240.

U poslednjih nekoliko godina sve je popularnija praksa (posebno kod sistema u uskim kuitima) da se u matinu plou ugrade i druge standardne funkcije raunara, kao to su video, zvuk, pa ak i mreni adapter. Prednost ovakvih reenja jeste to to se na ovaj nain oslobaaju prikljuci za proirenje koji bi inae bili zauzeti posebnim adapterskim karticama i to se tedi novac. Razlika u ceni izmeu matine ploe sa ugraenim videom i zvukom i matine ploe bez njih daleko je manja od cene dobre zvune i video kartice. Naravno, u ovom sluaju imate malo, ili ak uopte nemate izbora kada su u pitanju karakteristike ili kvalitet ugraenih adaptera. Integrisane komponente gotovo uvek imaju mogunost popravke, ali po svojim performansama nikada ne dostiu vrhunske kartice za proirenje. Veina ljudi koja se odlui za samostalnu gradnju sistema to radi upravo zato jer ele optimalne performanse od svake komponente, to ne moete dobiti kada su u pitanju ugraeni video i zvuk. Meutim, kupovina matine ploe sa ugraenim adapterima ne spreava vas da dodajete ureaje za proirenje iste vrste. Obino bez veih problema moete da ugradite video ili zvunu karticu u sistem sa ugraenim adapterima, osim nepotrebnog troka za ve ugraenu komponentu. Tekoe moete da prevaziete preko rutina za automatsko prepoznavanje hardvera u operativnim sistemima kao to je Windows 9x i da otkrijete neispravan adapter u svom sistemu, a da biste ovo popravili potrebno je da za potrebe OS runo identifikujete karticu za proirenje. Imajte na umu da, ako vaa matina ploa ima ugraene ureaje kao to su video i zvuk, obino morate ui u program za podeavanje BIOS-a kako biste onemoguili te ureaje, ukoliko elite da dodate ureaje iste namene koji se nalaze na karticama. Proverite menije u svom programu za podeavanje BIOS-a i potraite Enable/Disable parametre za ugraene ureaje.
Disketna jedinica i zamenljivi disk ureaji

Od pronalaska CD-ROM-a znaaj disketne jedinice prilino je opao, a njena uloga je svedena na pomoni ureaj za podizanje sistema. Dananji sistemi obino su opremljeni jedinicama od 1.44 MB i 3.5 ina, ali su i jedinice od 2.88 MB i 128 MB SuperDisk takoe dostupne. Sve dananje ploe potpuno podravaju LS-120 (SuperDisk) jedinice, to je zapravo disketna jedinica koja moe da ita i upisuje ne samo na standardne formate od 720 KB i 1.44 MB ve i na formate velikog kapaciteta od 120 MB. Poto su, za razliku od Zip ureaja, potpuno pod kontrolom BIOS-a, mogu se koristiti za podizanje sistema. Oni zaista predstavljaju opti industrijski standard i mnogo su pouzdaniji od Zip ureaja. Ja uvek preporuujem SuperDisk ureaje pre nego Zip, osim ako ne morate da razmenjujete podatke sa sistemima koji ve imaju Zip ureaje. Postoji jo jedna prednost SuperDisk ureaja nad Zipom. Kako SuperDisk ureaj radi kao standardna disketna jedinica, a takoe i sa disketama od 120 MB, uz ovakav ureaj nije vam potrebna standardna disketna jedinica. Ukoliko koristite Zip ureaj, bie potrebno da instalirate obinu disketnu jedinicu zbog kompatibilnosti unazad, konfiguracije sistema i odravanja. Imajte na umu da mnoge novije matine ploe podravaju samo jednu disketnu jedinicu, a ne dve, kao veina ranijih ploa. Kao dodatne izmenjive ureaje za uvanje podataka preporuujem CD-R ili CD-RW ureaj. Danas to nisu preskupi ureaji, a za CD-R medijum se moe rei da je neverovatno jeftin. Oni omoguavaju jednostavan nain za izradu rezervnih kopija i za arhiviranje i do 650 MB podataka.
Disk ureaj
Poglavlje 24
1119
Disk ureaj
Vaem sistemu je potreban bar jedan disk ureaj. U veini sluajeva preporuuje se ureaj sa kapacitetom od najmanje 10 GB, iako moe da se izae na kraj i sa manjim kapacitetom, kada su u pitanju jeftinije konfiguracije. Vrhunski sistemi treba da imaju disk ureaje od 20 GB, pa i vie. Jedno od osnovnih pravila pri kupovini raunara jeste da nikada nema previe prostora na disku. Kupite to vei disk, a gotovo uvek ete nai nain da ga napunite.
Savet
Ako koristite Internet, jedan neformalan metod za procenu koliko prostora na disku e vam biti potrebno zahteva da uzmete u obzir brzinu svoje veze sa Internetom. Ukoliko imate vezu velike brzine, kao to je ISDN veza, kablovski modem ili LAN, zakljuiete da olako uitavanje velikih koliina podataka neverovatno brzo popunjava disk ureaje. U ovakvom sluaju preporuujem kapacitet od najmanje 20 GB za disk ureaj, a dobro moe da poslui i izmenjivi sistem za uvanje podataka velikog kapaciteta, kao to je Jaz ili CD-R ureaj. Najpopularniji interfejs za disk ureaje na stonim sistemima jeste ATA (IDE), mada se SCSI ee koristi kod OS-a koji omoguavaju istovremeni rad nekoliko programa. U optem sluaju, ATA daje bolje performanse kada je ugraen jedan disk ureaj, dok je SCSI bolji za korienje sa dva ili vie ureaja, odnosno kod operativnih sistema koji podravaju istovremeni rad vie programa, kao to su Windows 95/98 i NT/2000. Ovo je posledica vee inteligencije SCSI interfejsa, koji delimino rastereuje sistemski procesor kada se radi o U/I obradi. Ovo je posebno vano ako koristite Windows NT ili Windows 2000 na serveru, gde podravate vie korisnika i znatno obimniji pristup datotekama.
Napomena
U veini sluajeva sistemski ATA adapter ugraen je u matinu plou. Kod SCSI interfejsa to je daleko rei sluaj. Iako je ponekad mogue naruiti matinu plou sa ugraenim SCSI adapterom, pre ete morati da naruite poseban SCSI matini adapter i ugradite ga u jedan prikljuak za proirenje sistema. Preporuuje se da izaberete SCSI adapter koji koristi najbru magistralu koju va sistem podrava, to je danas u veini sluajeva PCI. SCSI matini adapteri dobrog kvaliteta sloeniji su, razumljivo, od ATA adaptera, pa su prema tome i skuplji. Obavezno uzmite u obzir ovaj dodatni troak, kao i potrebu za dodatnim prikljukom, kada se opredeljujete za interfejs disk ureaja u svom sistemu. SCSI adapteri i disk ureaji znaajno su skuplji od odgovarajuih ATA delova, ali daju vee mogunosti za proirenje (do 7 ili ak 15 ureaja, u zavisnosti od vrste SCSI-ja) i bolje performanse kada nekoliko razliitih procesora pristupa istim ureajima. Ukoliko pravite relativno jednostavan i nezavisan sistem koji sadri samo jedan ili dva disk ureaja i CDROM ureaj, ATA e verovatno zadovoljiti vae potrebe. Meutim, ako planirate dodavanje ostalih periferijskih ureaja, kao to su jedinice trake, kasetni ureaji i skeneri, ili ako planirate da svoje disk ureaje delite preko mree, onda ulaganje u SCSI moe da bude opravdano.
Savet
Za izmenjive ureaje za uvanje podataka koji zahtevaju neprekidan tok podataka da bi ispravno radili, kao to su CD-R ili jedinica sa trakom, iskljuivo se preporuuju SCSI. EIDE ureaji ne trpe viestruke poslove ni blizu tako dobro kao SCSI, a njihovo korienje u ovim sluajevima moe dovesti do sporijeg prenosa podataka i pada kapaciteta kod ureaja za uvanje podataka.
1120
Poglavlje 24
tt Vidite Kako da pouzdano ugradite CD-R ureaje, str. 657. tt Vidite Poreenje SCSI i IDE, str. 507.
Moete birati izmeu nekoliko vrsta diskova visokog kvaliteta i veina njih nudi sline performanse u okviru kategorija po ceni i kapacitetu. Praktino, uoiete da su kapaciteti i tehnike pojedinosti razliitih ATA i SCSI ureaja, koje nude odreeni proizvoai, neverovatno slini. Ovo zato to je jedan sklop proizveden za korienje sa oba interfejsa. Na primer, ATA ureaj uz dodatak SCSI interfejs ipa na ploi, postaje SCSI ureaj koji je obino znaajno skuplji.
CD/DVD-ROM ureaj
Ako danas sastavljate PC na CD/DVD-ROM ureaj trebalo bi gledati kao na glavnu stavku, zato to se danas gotovo sav softver isporuuje na CD-ROM-u, a mnoga nova izdanja nalaze se na DVD-u. DVD ureaji mogu da itaju i CD-ROM i DVD-ROM, tako da su znatno fleksibilniji. Sistemi se danas mogu ak i podizati preko CD-ROM-a, ukoliko sistemski BIOS obezbeuje odgovarajuu podrku. DVD-ROM je medijum za uvanje podataka velike gustine, koji koristi diskove veliine CD-a za uvanje daleko veeg broja podataka od CD-ROM diskova od 4.7 do 17 GB, u zavisnosti od formata. Ovi ureaji mogu da itaju standardne CD-ROM-ove i audio CDove, kao i DVD-ove veeg kapaciteta i video diskove.
tt Vidite DVD, str. 664.

Postoji nekoliko vrsta CD-ROM ili DVD ureaja koji se mogu uzeti u obzir, ali u optem sluaju se preporuuje najmanje 24x CD-ROM ili 2x DVD-ROM ureaj povezan preko ugraenog ATA interfejsa, koji se moe nai na svim savremenim matinim ploama. To daje najbolji mogui rezultat uz najmanje neprilika. Ukoliko planirate da koristite SCSI za svoje disk ureaje, moete da izaberete i SCSI CD-ROM ili DVD-ROM; unaprediete mogunosti za istovremeni rad vie programa. U obzir moete da uzmete i nabavku CD-ROM ureaja sa mogunou upisivanja, opte poznatog kao CD-R. Ukoliko se odluite za ovo, preporuujem da on bude instaliran uz postojei CD-ROM ili DVD-ROM ureaj, jer na taj nain moete lako da kopirate postojee CD-ove. Ovo je dobro i zbog toga to su ureaji sa mogunou snimanja obino mnogo sporiji od onih namenjenih samo za itanje.
CD-R
Narezivanje sopstvenih CD-ova moe da predstavlja pogodan i relativno jeftin metod za uvanje podataka. Veina CD-ROM ureaja sa upisivanjem jesu WORM (engl. write once/ read many, jedan upis/vie itanja) ureaji, koji mogu i samo da itaju standardne CDROM diskove. Na tritu su se pojavili CD-ROM ureaji sa viestrukim upisivanjem pod nazivom CD-RW, ali za razliku od CD-R ureaja, oni mogu da se itaju jedino preko multiread ureaja, poto je stepen refleksije ovakvog diska svega 25-35 procenata standardnog CD-a.
Tastatura i pokazivaki ureaj (mi)

Oigledno, vaem sistemu su potrebni i tastatura i neka vrsta pokazivakog ureaja, kao to je mi. Razliiti korisnici vole razliite tastature, a oseaj pri radu s jednom vrstom tastature moe se znaajno razlikovati od ostalih. Ukoliko je mogue, predlaemo da isprobate vie vrsta tastatura dok se ne odluite za onu koja vam odgovara. Neki vole tvru tastaturu sa veim otporom, dok drugima vie odgovara slabiji pritisak i tii zvuk tastera.
Video kartica i ekran
Poglavlje 24
1121
Poto se kod dananjih tastatura upotrebljavaju dve vrste prikljuaka, uverite se da tastatura koju naruujete odgovara prikljuku na vaoj matinoj ploi. Veina Baby-AT ploa koristi vei, petopinski DIN prikljuak, a veina ATX ploa estopinski, mini-DIN prikljuak; meutim, sve je prisutniji trend da se mini-DIN prikljuak koristi na svim ploama. Kod nekih matinih ploa postoji mogunost izbora prikljuka prilikom naruivanja ploe. Ukoliko se dogodi da dobijete tastaturu i matinu plou koje se ne podudaraju, postoji nekoliko kompanija koje prodaju adaptere za prilagoavanje bilo koje vrste tastature svakoj vrsti prikljuka na matinoj ploi. Takoe, moete da naruite i produne kablove za tastaturu i mia, koji vam omoguavaju da nesmetano postavite uspravni sistem ispod stola, a da tastatura i mi ostanu na njemu.
tt Vidite Tastature, str. 798. tt Vidite Tehnologija tastatura, str. 804.

Isti koncept za izbor primenjuje se i na mia, odnosno na druge pokazivake ureaje; razliitim ljudima odgovaraju razliite stvari. Isprobajte nekoliko njih pre nego to se odluite za vrstu koju elite. Ukoliko vaa matina ploa sadri ugraeni prikljuak za mia, uverite se da ste naruili mia koji je projektovan za taj interfejs. Taj se mi obino naziva PS/2 mi, jer je taj tip prikljuka za mia prvi put primenjen u sistemima IBM PS/ 2. Mnogi sistemi koriste serijski prikljuak za mia, ali je mi ugraen u matinu plou bolje reenje, jer oba serijska prikljuka ostaju slobodna za druge ureaje. Uoite da je mogue naruiti tastaturu i mia koji mogu da se prikljue na USB prikljuak, ali to obino ne preporuujem, osim ako vaem sistemu nedostaju standardni mini DIN prikljuci za tastaturu i mia.
Savet
Moete pasti u iskuenje da na tastaturi i miu utedite nekoliko dolara. Nemojte. Sve interesantno to radite na svom novom PC-ju radite preko tih ureaja, a svaki put kada koristite sistem osetiete da koristite neke jeftine ureaje. Lino, nastojim da u okviru svih svojih sistema uvek imam odlinu mehaniku tastaturu.
tt Vidite Pokazivaki ureaji, str. 826.
Video kartica i ekran

Da biste kompletirali svoj sistem potrebni su vam video adapter i monitor, odnosno ekran. U ovoj oblasti postoji veliki izbor, a najbolji savet koji vam se moe dati jeste da izaberete dobar monitor. Ekran je va glavni interfejs sa sistemom i moe da postane uzrok mnogih asova neprijatnosti ili zadovoljstva, u zavisnosti od toga koji monitor izaberete. Danas se obino preporuuje ekran od najmanje 17 ina. Sve to je manje ne moe na prihvatljiv nain prikazati rezoluciju od 1.024 x 768 ekranskih taaka. Ukoliko razmiljate o ekranu od 15 ina ili manjem, verovatno ete zakljuiti da je najvea upotrebljiva rezolucija 800 x 600. Ovo moe da deluje zbunjujue, jer su mnogi monitori od 15 ina u stanju da prikau rezoluciju od 1.024 x 768, pa i vie, ali su znaci i slike na ekranu pri tim rezolucijama tako mali da esto dolazi do velikog naprezanja oiju i glavobolje. Ukoliko provodite dosta vremena za raunarom, a elite da radite sa viom rezolucijom, prednost bi razumljivo trebalo da dobije ekran od 17 ina. Ako moete to sebi da priutite, preporuujem ekran od 19 ina; oni ak rade bolje pri viim rezolucijama, a i cene su im neto nie nego prethodnih godina. Vaa video kartica i monitor trebalo bi da budu kompatibilni u smislu uestanosti osveavanja, a minimalna uestanost osveavanja za solidan ekran bez treperenja iznosi 70-72
1122
Poglavlje 24
Hz; to vie, to bolje. Ukoliko nova video kartica moe da prikae 16 miliona boja pri rezoluciji od 1.024 x 768 sa uestanou osveavanja od 76 Hz, ali je najvea brzina osveavanja vaeg monitora 56 Hz pri rezoluciji od 1.024 x 768, onda ne moete da koristite pun potencijal svoje video kartice. Podeavanje video adaptera da isporuuje signale koje monitor ne moe da podri predstavlja jedan od nekoliko softverskih postupaka za podeavanje koji moe da dovede do fizikog oteenja sistemskog hardvera. Rad monitora iznad sopstvenih mogunosti moe da prouzrokuje nepopravljivu tetu. Poslednjih godina video adapteri su se standardizovali za AGP interfejs, dok mnogi stariji sistemi koriste PCI video kartice. Moda ete morati da koristite PCI video karticu ako ugraujete dodatni video adapter za dodatni monitor. Windows 98 i Windows 2000 podravaju ovu karakteristiku i to moe da bude veoma korisno u nekim programima. Ukoliko su vam bitne raunarske igre, bie vam potrebna neka od novijih vrhunskih 3D video kartica. Savremene igre su veoma zahtevne, zato obavezno proverite u kompanijama koje ih proizvode koje kartice one preporuuju. Moete da koristite odvojene kartice za 2D i 3D grafiku (povezujui te kartice), ali ja preporuujem kombinovanu 2D/ 3D karticu; mnogo su lake za podeavanje i uopte bolje rade.
tt Vidite AGP, str. 280. tt Vidite 3D grafiki akceleratori, str. 753.
Zvune kartice i zvunici

Za svaki sistem koji treba da bude u stanju da koristi multimediju, mora se obezbediti zvuna kartica i par spoljnih zvunika. Iako zvuna kartica treba da bude kompatibilna sa Sound Blaster karticama firme Creative Labs, koja je ranije postavila standarde za zvuk pod DOS-om, izuzetno je vano da naruite zvunu kartici koja je kompatibilna sa APIjima za zvuk zasnovanim na Windowsu, kao to su DirectX i A3D. Obezbeivanje zvune kartice sa memorijom koja se moe nadograivati (isti SIMM moduli koje koristite za glavnu memoriju) omoguava vam da uitavate dodatne uzorke zvuka. Za najbolje performanse preporuujem da nabavite zvunu karticu zasnovanu na PCI magistrali, a ne starije reenje sa ISA magistralom. Ako je u pitanju neka novija kartica mogu da se pojave problemi u podrci starijih igara pod DOS-om, ali veina ovih zahteva reava se upotrebom posebnih upravljakih programa za te kartice. Zvunici koji su projektovani za korienje u PC-ju kreu se u opsegu od malih pasivnih ureaja do velikih audio sistema. Mnogi vrhunski proizvoai stereo zvunika danas proizvode zvune sisteme za PC-je.
USB periferijski ureaji

Univerzalna serijska magistrala nagovetava zastarevanje standardnih U/I prikljuaka na PC-ju. U sutini, USB ostvaruje Plug-and-Play podrku za periferijske ureaje, omoguavajui vam da prikljuite do 127 ureaja na jedan prikljuak koji podrava brzinu prenosa do 12 Mbps. Po pravilu, ukljuujete USB razvodnik u prikljuak na matinoj ploi, a zatim na njega prikljuujete sledee ureaje. Praktino sve savremene matine ploe i skupovi ipova podravaju USB, a postoje i brojni USB ureaji.
tt Vidite USB i 1394 (i.Link) FireWire Zamene za serijski i paralelni prikljuak, str. 789.
to se tie vrsta ureaja planiranih za USB, praktino ne postoje granice. Modemi, monitori, tastature, mievi, CD-ROM ureaji, zvunici, palice, disketne i jedinice trake, skeneri, kamere i tampai, sve je to u razliitim razvojnim fazama. Meutim, pre nego to ponete da kupujete sve USB periferijske ureaje za svoj novi sistem, treba da znate da se
USB periferijski ureaji
Poglavlje 24
1123
mogu pojaviti problemi sa performansama zbog velikog broja ureaja na jednoj magistrali, kao i problemi sa kompatibilnou.
Pomoni ureaji
Pored glavnih delova, da biste kompletirali sistem, potreban vam je i jedan broj pomonih ureaja. To su uglavnom mali delovi i u zavisnosti od njih postupak sklapanja raunara moe biti zadovoljstvo ili nona mora. Ukoliko komponente za svoj sistem naruujete preko pote, trebalo bi da napravite kompletnu listu potrebnih delova, do poslednjeg kabla ili zavrtnja, i da budete sigurni da imate sve to je potrebno pre nego to zaponete postupak sklapanja. Nekoliko dana ekanja na isporuku zaboravljenog dela sa napola sklopljenim sistemom moe da bude zaista muno.
Hladnjaci/Ventilatori za rashlaivanje
Veina dananjih brih procesora oslobaa znatne koliine toplote koja mora da se odvede, jer e va sistem raditi na mahove ili potpuno prestati da radi. Postoje dva tipa hladnjaka: aktivni i pasivni. Pasivni hladnjaci su jednostavno obraeni metalni komadi (obino aluminijumski), koji su zakaeni ili zalepljeni na vrh procesora. To su obini hladnjaci koji obezbeuju procesoru veu povrinu za oslobaanje toplote. Obino se preporuuje upravo ovaj pasivni tip hladnjaka, poto nema mehanikih delova koji mogu da otkau, iako aktivni hladnjak bolje rashlauje objekat iste veliine. Obino nemate uticaja na izbor hladnjaka, poto se on isporuuje ve zakaen za procesor. Ukoliko je potrebno da sami zakaite hladnjak, treba koristiti mast za provoenje toplote ili lepljivu traku, da bi se popunili vazduni meuprostori izmeu hladnjaka i procesora. Tako se ostvaruje najvei prenos toplote i najbolja efikasnost. Aktivni hladnjak sadri i ventilator. Ovakav hladnjak obezbeuje vei rashladni kapacitet u odnosu na pasivne tipove, a i neki procesori se prodaju sa ve zakaenim ventilatorom. Ukoliko se oslonite na CPU ventilator za rashlaivanje svog procesora, obavezno kupite kvalitetniji ventilator, onaj koji se napaja iz ugraenog napajanja raunara. Neki ventilatori koji se napajaju pomou baterija, pa i neki slabijeg kvaliteta koji se napajaju iz sistema, mogu da otkau bez upozorenja i da izazovu oteenje procesora zbog prevelike toplote.
Napomena
Noviji ATX oblik matinih ploa projektovan je da unapredi rashlaivanje sistema. Kod ovakvih sistema procesor i memorija postavljeni su blie izvoru za napajanje, zbog boljeg rashlaivanja. Obino ih karakterie dopunski ventilator ugraen u kuite kao dodatno osiguranje. Uoite i to da se danas mnogi procesori isporuuju sa ugraenim hladnjakom, obino aktivnim, koji ima ventilator visokog kvaliteta sa kuglinim leajevima.
Kablovi
Da bi se sve povezalo PC sistemu je potreban izvestan broj razliitih kablova. To se odnosi na kablove za napajanje ili za adaptere, kablove za disk ureaje, kablove za ugraene ili spoljne CD-ROM ureaje i mnoge druge. U veini sluajeva matina ploa obuhvata i kablove za sve unutranje prikljuke, kao to su oni za disk ili disketnu jedinicu; ostali unutranji ureaji koje naruujete uglavnom se isporuuju zajedno sa kablovima. U listi isporuilaca na CD-u dato je nekoliko isporuilaca od kojih moete dobiti kablove i druge delove potrebne za kompletiranje sistema. Sledea prednost ATX matinih ploa sastoji se u tome to te ploe imaju U/I prikljuke ugraene na zadnjoj strani ploe, pa su pristupani spolja. Na ovaj nain izbegava se klupko
1124
Poglavlje 24
kablova koje se obino nalazi na sistemima Baby-AT, to takoe donekle pojeftinjuje ATX sisteme i ini ih pouzdanijim. Ukoliko pri izradi svog sistema koristite OEM komponente (neupakovane), vodite rauna da one ponekad ne sadre sva pomona sredstva kao to su kablovi i odgovarajua dokumentacija, koje inae dobijate sa upakovanim verzijama iste komponente.
Hardver
Da biste sklopili svoj sistem potrebni su vam zavrtnji, postolja, ine za nadgradnju i ostalo. Veina ovih delova stie zajedno sa kuitem ili uz druge sistemske komponente. To se posebno odnosi na drae i zavrtnje za kartice i disk ureaje. Kada naruujete deo kao to je disk ureaj, neki isporuioci daju vam da izaberete hoete li uzeti samo ureaj ili komplet koji sadri i potrebne kablove i preostali hardver potreban za ugradnju tog ureaja. Veoma esto diskovi ne obuhvataju dopunski hardver, ali mogue je i da vam on ne zatreba, ukoliko se hardver za montau isporuuje uz kuite. ak i tada ne moe se rei da ste bacili novac ako potroite jo nekoliko dolara na komplet za ugradnju. Ako vam i preostanu neke sitnice, one vam samo mogu dobro doi jednog dana. Ako vam je potreban hardver koji nije ukljuen u sistemske komponente, moete pogledati listu isporuilaca i pronai isporuioce delova potrebnih kako biste svoj sistem doveli u operativno stanje.
Hardverski i softverski resursi

Kada planirate da pravite sistem vano je da uzmete u obzir kako e sve izabrane komponente raditi zajedno i kako e ih softver koji koristite podravati. Da biste bili sigurni, nije dovoljno to to imate dovoljno prikljuaka na matinoj ploi za sve kartice za proirenje i dovoljno leita u kuitu za sve ureaje. Morate imati u vidu i resurse koji su potrebni za sve komponente. Na primer, nije dovoljno da budete sigurni da imate dovoljno hardverskih prekida (IRQ) za podrku svih komponenti, ve i da znate koje IRQ linije podravaju odreeni ureaji. U suprotnom, moete se nai u orsokaku sa hardverom koji ne moete da ugradite i pored toga to imate slobodne prekide. U sutini, potrebno je da potpuno konfiguriete svoj sistem pre nego to naruite bilo koju komponentu. Planiranje sistema do takvih detalja zahteva dosta posla, pa je to jedan od razloga zato je velika veina PC-ja ve prethodno sklopljena. Sledee razmatranje odnosi se na operativni sistem i ostali softver koji vam je potreban. Prethodno sklopljeni sistemi gotovo uvek stiu sa instaliranim operativnim sistemom, dok pri samostalnoj gradnji sistema morate da pripremite kopiju operativnog sistema koji ste izabrali, ukljuujui i sistemsku disketu, kako biste prvi put podigli sistem. Poto se gotovo svi dananji operativni sistemi distribuiraju na CD-ROM-u, morate obezbediti da va raunar prepozna CD-ROM ureaj pre nego to instalirate operativni sistem. Da biste pojednostavili ovaj postupak moete napraviti i CD za podizanje sistema.
tt Vidite CD-ROM za podizanje sistema raunara, str. 675.

Operativni sistem koji birate za svoj novi raunar predstavlja sledeu vanu odluku. Treba da budete potpuno sigurni da taj OS u potpunosti podrava hardver koji ste izabrali, to ponekad predstavlja teak zadatak. Na primer, ako nameravate da koristite USB ureaje, morate da radite najmanje na Windows 95 OSR 2.1, koji se sastoji od operativnog sistema i dodatnog modula za podrku USB-u. Da biste nabavili Windows 95 OSR 2 verziju, morate da je naruite uz novi sistem ili uz novu matinu plou, odnosno disk ureaj. Sreom, podrka za USB u potpunosti je ugraena u Windows 98, koji je namenjen maloprodaji. Upravljaki programi za posebne hardverske komponente takoe mogu da predstavljaju problem. Dobro bi bilo da pribavite sve najnovije revizije drajvera za svoj hardver, kao i
Priprema za sklapanje
Poglavlje 24
1125
modernizacije BIOS-a, aurirani firmver i ostale softverske komponente, da biste ih imali pri ruci u postupku sklapanja. Diskete su za ovo zahvalnije, jer se moe dogoditi da CDROM ureaj i drugi hardver koji treba povezati nije operativan.
Sklapanje i rasklapanje sistema

Sklapanje sistema je zapravo lako nakon to prikupite sve komponente! U stvari, verovatno ete zakljuiti da je pripremna faza najdua i da je tu na proveri celokupno vae iskustvo. Kompletiranje sistema u osnovi se svodi na to da se sve to je potrebno privrsti, da se prikljue svi kablovi i prikljuci i, na kraju, da se sve podesi tako da ispravno radi. Ukratko, videete da li va sistem radi kako ste planirali ili postoje neke nekompatibilnosti izmeu pojedinih komponenti. Obratite panju na nain na koji ugraujete sve svoje komponente. Veoma je retko da sistem koji je upravo sklopljen odmah proradi sasvim ispravno, ak i kada ga sklapa neko sa iskustvom. Veoma lako se deava da se zaboravi poneki kratkospojnik, prekida ili kablovska veza, to kasnije izaziva probleme u radu sistema. Kada se pojave problemi, prva reakcija kod ljudi je da za to okrive hardver, iako on obino nije uzrok problema. Problem je obino posledica nekog proputenog koraka ili greke napravljene u postupku sklapanja. Iznad svega, najvanije pravilo za samostalno sklapanje sistema glasi: sauvajte svaki deo dokumentacije i softvera koji je stigao zajedno sa komponentama sistema. Ovaj materijal je nezaobilazan u postupku reavanja i otklanjanja problema koji nastaju u toku sklapanja, ili kasnije. Takoe, trebalo bi da sauvate sve kutije u koje su bile upakovane komponente, dok se ne uverite da neke od njih ne morate potom slati natrag. Fiziko sklapanje PC-ja zahteva tek nekoliko osnovnih alatki: klju od 1/4 ina ili odvija sa Phillipsovim vrhom za spoljne zavrtnje koji dre poklopac i klju od 3/16 ina ili odvija sa Phillipsovim vrhom za sve ostale zavrtnje. iljata kleta takoe mogu da pomognu u uklanjanju odbojnika na matinoj ploi, kratkospojnika i zaglavljenih prikljuaka na kablovima. Zbog standardizacije trita za sklapanje sistema koristi se svega nekoliko veliina i vrsta zavrtnjeva (uz nekoliko izuzetaka). Takoe, fiziki raspored glavnih komponenti slian je ak i kod razliitih proizvoaa. Ovo poglavlje obuhvata postupke za sklapanje i rasklapanje sledeih sklopova:
s s s s s
Kuite ili poklopac Ureaj za napajanje Adapterske kartice Matina ploa Disk ureaji
Kasnije ete nauiti kako da ugradite i uklonite ove komponente kod nekoliko razliitih vrsta sistema. S obzirom na sklapanje i rasklapanje, najbolje je da svaki sistem razmatrate u skladu sa vrstom kuita koje se koristi. Na primer, svi sistemi koji imaju AT kuita uglavnom se sklapaju i rasklapaju na isti nain. Uspravna kuita su u osnovi AT kuita postavljena na stranu, tako da se ista osnovna uputstva primenjuju i na ta kuita. Veina uskih i XT kuita su slina; ti sistemi se u mnogo emu sklapaju i rasklapaju na isti nain. U sledeem odeljku data su uputstva za sklapanje i rasklapanje nekoliko vrsta kuita.
Pre nego to zaponete sa sklapanjem nekog sistema stalno morate imati na umu ESD (engl. electrostatic discharge, elektrostatiko pranjenje) zatitu, kao i potrebu da se snimi konfiguracija tog sistema sa osvrtom na njegove fizike aspekte (kao to je podeavanje prekidaa i poloaj kablova) i na njegovu logiku konfiguraciju (posebno CMOS podeavanje).
1126
Poglavlje 24
ESD zatita
Kada radite sa unutranjim komponentama raunara treba da preduzmete neophodne mere da biste spreili sluajno statiko pranjenje preko njih. U svakom trenutku vae telo moe da sadri znaajno statiko naelektrisanje koje lako moe da oteti pojedine komponente sistema. Pre nego to uopte spustim ruku na otvoreni sistem, prvo dodirnem uzemljeni deo asije, kao to je kuite ureaja za napajanje Ovo se radi da bi se izjednailo naelektrisanje ureaja i osobe koja je otvorila sistem. Mreni kabl ureaja za napajanje treba da bude iskljuen u toku svih faza sklapanja sistema. Neki tvrde da treba ostaviti sistem prikljuen na mreu, jer se na taj nain preko kabla za napajanje obezbeuje uzemljenje, ali to je nepotrebno. Dodirivanjem kuita, odnosno korienjem narukvice koja je povezana sa kuitem, izjednaie se sva elektrostatika naelektrisanja. Nije znaajno da li je to uzemljenje, jedino je vano da vi i komponente sa kojima radite imate isto relativno naelektrisanje. Ukoliko sistem ostane ukljuen, rizikujete da ga sluajno pokrenete i da ugraujete karticu ili neki ureaj dok sistem radi, to moe da oteti matinu plou ili druge ureaje.
Upozorenje
Imajte na umu da mnogi ATX ureaji za napajanje dananjih sistema neprekidno dovode napon od +5v na matinu plou, odnosno uvek kada je sistem prikljuen na mreu. Zakljuak: sistem na kome radite obavezno mora da bude iskljuen iz zidnog prikljuka na elektrinu mreu. Vrhunski radni stolovi u radionicama za popravku potpuno su uzemljeni, tako da to vie ne predstavlja veliki problem; meutim, ipak je potrebno nekakvo uzemljenje da sprei nagomilavanje statikog elektriciteta u vaem telu. Sloenije reenje za izjednaavanje naelektrisanja izmeu vas i neke sistemske komponente predstavlja korienje ESD zatitne opreme. Takva oprema se sastoji od narukvice oko zgloba i prostirke sa provodnicima za uzemljenje koji se vezuju za asiju sistema. Kada nameravate da radite na nekom sistemu, prostirku postavite pored kuita i delimino ispod njega. Zatim zakaite provodnik za uzemljenje jednim krajem za prostirku, a drugim za asiju sistema, povezujui na taj nain mase. Posle toga namestite narukvicu na zglob i prikaite njen provodnik na masu. Poto su prostirka i asija ve povezane, provodnik narukvice moete da poveete za asiju ili za prostirku. Ukoliko koristite narukvicu bez prostirke, onda provodnik poveite na asiju sistema. Kada ove provodnike kaite na asiju, obavezno izaberite neko neobojeno mesto da biste postigli bolji kontakt. Ovakav postupak omoguava da se izjednai svako naelektrisanje izmeu vas i komponenti sistema, to spreava naglo pranjenje statikog elektriciteta koji moe da oteti kola. Kada ugraujete ili uklanjate disk ureaje, adapterske kartice, a posebno osetljive delove kao to su cela matina ploa, SIMM-ovi ili procesori, treba da ih postavite na statiku prostirku. Poneko stavlja sistem posred prostirke, iako bi ga trebalo postaviti du jedne ivice, tako da imate dovoljno prostora da sve ostale komponente poloite na prostirku dok radite sa njima. Ukoliko nameravate da skinete matinu plou sa sistema, morate biti sigurni da za nju ima dovoljno mesta na prostirci. Ukoliko nemate takvu prostirku, izvaena kola i ureaje jednostavno postavite na ist sto ili tablu. Izvaenu adaptersku karticu uvek podiite drei je za metalni dra koji osigurava kontakt kartice sa sistemom. Taj dra je povezan sa kolom mase same kartice, tako da ako ga prethodno dodirnete, spreavate oteenje komponenti kartice zbog elektrinog pranjenja. Ako ploa sa kolima nema metalni dra (matina ploa, na primer), paljivo je uhvatite za ivice vodei pri tom rauna da ne dodirnete nijedan prikljuak ili komponentu. Ukoliko nemate odgovarajuu ESD opremu kao to su narukvica i prostirka, obavezno povremeno dodirnite kuite dok radite unutar sistema da biste izjednaili naelektrisanje koje se u meuvremenu nagomilalo.
Poglavlje 24
1127
Upozorenje
Neki su ranije preporuivali da se izvaene ploe i ipovi postave na aluminijumsku foliju. Takav postupak se apsolutno ne preporuuje, jer praktino moe da dovede do eksplozije. Mnoge matine ploe, adapterske kartice i ostale dananje ploe imaju ugraene litijumske ili nikl-kadmijumske baterije. Takve baterije burno reaguju ako doe do kratkog spoja, to se i deava ako se ploa koja sadri bateriju postavi na aluminijumsku foliju. Baterija bi se u tom sluaju trenutno pregrejala i verovatno bi eksplodirala kao velika petarda (sa rapnelima od omotaa). Poto niste uvek u stanju da utvrdite je li negde na ploi ugraena baterija, najbezbednije je da nikada ne stavljate bilo koju plou na metalnu povrinu.
Snimanje fizikog rasporeda

Dok sklapate sistem korisno bi bilo da beleite sva fizika podeavanja i raspored svake komponente, ukljuujui tu podeavanja kratkospojnika i prekidaa, orijentaciju i poloaj kablova, pozicije za uzemljenje, pa ak i poloaj adapterskih kartica. Koristite belenicu i zapisujte u nju sva podeavanja. Posebno je vano da zabeleite podeavanja svih kratkospojnika i prekidaa na svakoj kartici koju ugraujete u sistem, kao i onih na matinoj ploi. Ukoliko sluajno poremetite te kratkospojnike i prekidae, znaete kako su prvobitno bili postavljeni. Ovo je posebno vano ukoliko nemate pri ruci kompletnu dokumentaciju za sistem. ak i ako je imate, esto postoje kratkospojnici i prekidai koji se ne pojavljuju u uputstvima, ali moraju da se podese na odreeni nain da bi se uspostavila neka funkcija. Takoe, beleite orijentacije svih kablova. Mnogi uveni sistemi koriste kablove i prikljuke sa voicama, pa ne moe doi do pogrenog prikljuivanja, ali neki opti PC-ji nemaju tu karakteristiku. Uz to, mogue je da se pomeaju kablovi diska i disketne jedinice. Morate da napravite zabeleke o tome kako je svaki kabl bio prikljuen i orijentisan. Pljosnati kablovi obino imaju jedan provodnik razliito obojen (crveni, zeleni, plavi ili crni) na kraju koji oznaava pin 1. Na prikljuku se takoe kao oznaka moe nai trougao ili broj 1. I ureaji u koje se kablovi prikljuuju oznaeni su da bi na neki nain ukazali na pin 1. Obino se uz njega nalazi taka, broj 1 ili neka druga oznaka. Iako orijentacija i poloaj kablova deluju veoma jednostavno, na mojim kursevima za prepoznavanje i otklanjanje greaka kod PC-ja retko se deava da se kod bar jedne grupe ljudi ne pojave problemi pri povezivanju kablova. Sreom, u veini sluajeva (osim kod kablova za napajanje) naopako prikljuenje nekog pljosnatog kabla u sistemu retko izaziva trajno oteenje. Prikljuivanje napajanja i baterija predstavlja izuzetak; pogreno prikljuivanje u veini sluajeva izaziva oteenje. U stvari, ako kabl za napajanje matine ploe prikljuite naopako ili u pogrean prikljuak, moe da se pojavi 12V na mestu gde je dozvoljeno svega 5V to moe da izazove jaku eksploziju neke od komponenti na ploi. rapneli pri eksploziji izazvanoj nepravilnim prikljuivanjem na izvore napajanja mogu da ostave ozbiljne oiljke na licu! Iz predostronosti, uvek okrenem lice od sistema kada prvi put prikljuujem napajanje. Ukoliko koristite ATX plou i izvor za napajanje, mala je verovatnoa da se dogodi neto ovako, zbog vrste prikljuaka koji se koriste. Naopako prikljuivanje CMOS baterije moe da oteti CMOS ip, koji je obino zalemljen na matinu plou; u tom sluaju, matina ploa mora da se zameni. Konano, korisno je ako se pribelee razne stavke kao to su pozicije provodnika za uzemljenje, adapterskih kartica i svega drugog to vam je teko da zapamtite. Neke konfiguracije i podeavanja mogu da zahtevaju poseban raspored prikljuka u koje su prikljuene adapterske kartice; zato se uvek preporuuje da se sve vrati na prvobitno mesto.
1128
Poglavlje 24
Ugradnja matine ploe

Kada ugraujete matinu plou u sistem, raspakujte je i proverite da li sadri sve to bi trebalo. Ukoliko ste naruili novu matinu plou, normalno je da uz nju dobijete neto U/ I kablova i uputstvo za rukovanje. Ukoliko ste naruili matinu plou sa procesorom i/ili memorijom, uobiajeno je da to sve bude ugraeno, ali moe da stigne i odvojeno. Poneki pribor uz plou sadri i antistatiku narukvicu da bi se spreila oteenja usled statikog elektriciteta prilikom ugradnje.
Priprema nove matine ploe

Pre nego to se ugradi, matina ploa mora biti pravilno podeena kako bi mogla da prihvati procesor. Veina novijih matinih ploa ima kratkospojnike koji odreuju brzinu CPU-a i potreban napon. Ukoliko su nepravilno podeeni, moe se desiti da sistem uopte ne radi, da radi sa grekama ili ak da se oteti CPU. Ukoliko imate bilo kakva pitanja koja se odnose na pravilno podeavanje, stupite u kontakt sa isporuiocem koji vam je prodao plou pre nego to ita promenite pomou kratkospojnika.
tt Vidite Radni naponi CPU-a, str. 81.

Veina dananjih procesora zagreva se toliko da im je neophodan hladnjak za odvoenje toplote sa procesora. Da biste ugradili procesor i hladnjak koristite sledee postupke: 1. Izvadite novu matinu plou iz antistatike kese u kojoj je isporuena i postavite je na tu kesu ili na antistatiku prostirku, ako je imate. 2. Ugradite procesor. Postoje dva postupka, jedan za procesore sa podnojem i drugi za procesore koji se ulau u slotove. Pratite odgovarajue instrukcije za vrstu koju ugraujete. Za procesore sa podnojem primenjuje se sledei postupak. Pronaite pin 1 procesora; on je obino na uglu ipa koji je oznaen takom ili je taj ugao odseen. Zatim pronaite odgovarajui pin 1 ZIF podnoja za CPU na matinoj ploi. Pin 1 je obino oznaen na ploi ili je taj ugao podnoja popunjen. Umetnite CPU u ZIF podnoje tako to ete podii polugu do vertikalnog poloaja. Poravnajte pinove procesora sa odgovarajuim rupicama u podnoju i pritisnute ga na mesto. Ukoliko procesor ne nalegne u potpunosti na podnoje, proverite da se nisu iskrivili pinovi ili da moda nisu poravnati, ali obavezno se uverite da je procesor nalegao i da ne postoji meuprostor izmeu donje strane procesora i podnoja. Ukoliko izgleda da procesor ne moe da se potpuno utisne, izvadite ga i proverite kako su pinovi poravnati i ima li savijenih pinova. Ako je potrebno, upotrebite mala picasta kleta i paljivo ispravite te pinove. Nemojte ih previe ispravljati da ih ne biste polomili. Kada procesor u potpunosti nalegne na podnoje, gurnite polugu na dole dok se ne zabravi, da biste osigurali procesor. Za procesore koji se ulau u slot primenjuje se drugaiji postupak. Bie vam potreban procesor, univerzalni mehanizam za dranje sa osiguraima, kao i hladnjak. Veina ovakvih procesora isporuuje se sa ve ugraenim aktivnim ili pasivnim hladnjakom. Ponite sa podeavanjem dva univerzalna draa na svakoj strani procesorskog slota, tako da se otvori na draima poklope sa otvorima na matinoj ploi (vidite sliku 24.1). Pritisnite osigurae kroz otvore za montau u draima i matinoj ploi, dok ne osetite da su uskoili u pravi poloaj. Ubacite pinove za dranje osiguraa u odgovarajue otvore da biste ih zabravili. Zatim sputajte procesor/hladnjak nadole izmeu draa dok vrsto ne nalegne u slot. Bravice na gornjoj strani e se zakljuati kada procesor u potpunosti nalegne. Ugradite drae za hladnjak koristei otvore koji postoje na matinoj ploi i procesoru.
Poglavlje 24
1129
1 Drai 2 Osigurai za utiskivanje
3 Pinovi za dranje osiguraa 4 Prikljuak sa 242 kontakta (Slot1
Slika 24.1 Univerzalni mehanizam za dranje procesora koji se ulau u slot. Ilustracija koriena uz
dozvolu Intel Corporation.
3. Ukoliko procesor nema na sebi ve privren hladnjak, postavite ga sada. Veina hladnjaka se privruje ili direktno na procesor ili na podnoje uz pomo jednog ili vie draa (vidite sliku 24.2). Budite paljivi kada postavljate dra na podnoje; ne treba da ogrebete matinu plou, jer bi to moglo da oteti tampana kola ili komponente. U veini sluajeva dobro je, pre postavljanja hladnjaka, staviti neto smese za odvoenje toplote (obino mast bele boje) na CPU. To spreava nastajanje meuprostora ispunjenih vazduhom i omoguava efikasniji rad hladnjaka. 4. Na osnovu uputstva proizvoaa matine ploe podesite krakospojnike tako da budu u skladu sa CPU-om koju nameravate da instalirate. Potraite emu matine ploe da biste pronali mesta sa kratkospojnicima, a zatim potraite tabele da biste ih pravilno podesili za svoj procesor. Ukoliko je procesor ve ugraen na matinu plou onda bi trebalo da su kratkospojnici pravilno podeeni, ali je uvek dobro da se to proveri.
Ugradnja memorijskih modula

Da bi radila, matina ploa mora na sebi da ima ugraenu memoriju. Savremene matine ploe koriste DIMM ili RIMM module. U zavisnosti od vrste modula postoje posebne metode za postavljanje i privrivanje na podnoja. Obino prvo ugraujete module u prikljuke ili banke sa najniim brojem. Imajte u vidu da neke ploe zahtevaju da moduli budu ugraeni u paru ili ak u grupama po etiri. Potraite dodatne informacije u dokumentaciji za matinu plou o tome koje prikljuke prvo da koristite i po kom redosledu, kao i kako da ugradite posebne module koje koristi ploa.
tt Vidite Banke podataka, str. 410.

Memorijski moduli obino se poravnavaju sa prikljukom preko useka sa strane ili na dnu, tako da se mogu postaviti samo na jedan nain.
1130
Poglavlje 24
Slika 24.2 Ugradnja procesora koji se ulae u slot. Ilustracija koriena uz dozvolu Intel Corporation.
Upozorenje
Budite paljivi da ne otetite prikljuak. Ukoliko otetite prikljuak za memoriju na matinoj ploi, moete se suoiti sa skupom popravkom. Ne povlaite modul na silu; trebalo bi da izae lako. Ukoliko nee, neto pogreno radite.
Ugradite novu matinu plou u kuite

Matina ploa se privruje na kuite pomou jednog ili vie zavrtnjeva i pomou nekoliko plastinih odbojnika. Ukoliko koristite novo kuite, moda ete morati da prikaite nekoliko metalnih rastavnica ili plastinih odbojnika u odgovarajue otvore pre nego to ugradite matinu plou. Koristite sledei postupak za ugradnju nove matine ploe u kuite: 1. Pronaite otvore na matinoj ploi za metalne i plastine odbojnike. Metalne odbojnike treba da koristite uvek kada je oko otvora prsten od kalaja. Plastine odbojnike koristite kada oko otvora nema prstena od kalaja (vidite sliku 24.3). Uvrnite sve metalne odbojnike u novo kuite na odgovarajua mesta, tako da se poklapaju sa otvorima za zavrtnje na matinoj ploi. 2. Ugradite sve plastine odbojnike direktno u novu matinu plou sa donje strane dok ne uskoe na mesto (vidite sliku 24.3). Ugradite U/I zatitnik preko prikljuaka na zadnjoj strani ploe (ako su slobodni).
Poglavlje 24
1131
3. Instalirajte novu matinu plou u kuite postavljajui je na dno tako da svi odstojnici dodiruju kuite. Obavezno poravnajte U/I zatitnik sa kuitem ili prikljuke na zadnjoj strani ploe sa U/I zatitnikom koji je ve na kuitu. Obino ete morati da postavite plou u kuite i pomerite je u stranu da biste odstojnike postavili na mesta u kuitu. Kada se ploa nae na pravom mestu, otvori za zavrtnje na ploi treba da se poklope sa svim metalnim odstojnicima ili sa otvorima za zavrtnje na kuitu. 4. Uzmite zavrtnje i sve plastine podloke isporuene uz matinu plou i privrstite matinu plou za kuite.
Montani lebovi
Odbojnici
(Pogled sa strane)
Slika 24.3 Umetnite odbojnike u odgovarajue montane lebove.
1132
Poglavlje 24
Slika 24.4 Otvori za zavrtnje kod tipine ATX matine ploe. Strelicama su oznaeni otvori za
privrivanje matine ploe za kuite.
Poveite ureaj za napajanje

ATX matine ploe imaju prikljuak za napajanje koji se moe prikljuiti samo na jedan nain, a po potrebi i sekundarni prikljuak koji takoe ima voicu (slika 24.5). Baby-AT ploe i druge ploe obino imaju dva odvojena prikljuka sa est provodnika koji se mogu zameniti (vidite sliku 24.6). Iako je mogue umetnuti ih na nekoliko razliitih naina, samo je jedan ispravan! Ovi provodnici za napajanje obino se, u veini sistema, oznaavaju sa P8 i P9. Kljuna stvar je nain na koji ih prikljuujete na plou; ukoliko ih prikljuite obrnuto, to moe da dovede do oteenja matine ploe prilikom ukljuivanja. Mnogi sistemi koriste ventilator za rashlaivanje CPU-a, koji takoe treba da bude prikljuen. Da biste povezali prikljuke za napajanje iz ureaja za napajanje sa matinom ploom uradite sledee:
tt Vidite Prikljuci napajanja, str. 973.

1. Ukoliko sistem koristi jedan ATX prikljuak za napajanje, ukljuite ga; on se moe prikljuiti samo na jedan nain. Ukoliko se koriste dva odvojena prikljuka sa po est provodnika, dva crna provodnika mase na krajevima prikljuaka moraju biti jedan do drugog u sredini. Postavite prikljuke tako da crni provodnici mase budu jedan do drugog i prikljuite ih. Proverite dokumentaciju za svoju plou kako biste se uverili da je ovakav nain prikljuenja na ureaj za napajanje ispravan. 2. Prikljuite kontakt za napajanje ventilatora za CPU, ukoliko se koristi. Ventilator e biti povezan na ureaj za napajanje preko prikljuka za napajanje disk ureaja ili direktno na prikljuak za napajanje ventilatora na matinoj ploi.
Prikljuite U/I i druge kablove na matinu plou

Postoji nekoliko veza izmeu kuita i matine ploe koje treba da se ostvare. One se odnose na LED diode za disk ureaj i napajanje, na povezivanje unutranjeg zvunika, na dugme za resetovanje i na dugme de-turbo (na nekim sistemima). Veina savremenih matinih ploa ima i nekoliko ugraenih U/I prikljuaka koje treba povezati. Oni bi trebalo da obuhvate dvostruke IDE matine adaptere, kontroler disketne jedinice, dvostruke serijske prikljuke i paralelni prikljuak. Neke ploe takoe sadre elemente kao to su ugraeni video, zvuni ili SCSI adapteri.
Poglavlje 24
1133
Slika 24.5 Prikljuivanje kablova ureaja za napajanje na ATX matinu plou.
Prikljuci ureaja za napajanje Korieno uz dozvolu korporacije IBM.
Slika 24.6 Prikljuivanje kablova ureaja za napajanje na Baby-AT matinu plou.
Ako se radi o ATX ploi, svi spoljni U/I prikljuci ve su ugraeni na zadnjoj strani ploe. Ukoliko koristite Baby-AT plou, onda treba da poveete kablove i privrstite nosae kako biste koristili serijski, paralelni i druge U/I prikljuke na zadnjoj strani kuita. Ukoliko vaa matina ploa ima na sebi U/I prikljuke, koristite sledee postupke za prikljuivanje kablova: 1. Odgovarajuim kablom poveite disketne jedinice i prikljuak disketnog kontrolera sa 34 pina na matinoj ploi. 2. IDE kablovima poveite disk ureaj, IDE CD-ROM i 40-pinski primarni i sekundarni IDE prikljuak na matinoj ploi. Kao to je uobiajeno, koristiete primarni
1134
Poglavlje 24
3.
4.
5.
6.
prikljuak IDE kanala samo za disk ureaj, a sekundarni prikljuak IDE kanala za prikljuivanje IDE CD-ROM-a ili nekog drugog ureaja, na primer, jedinice s trakom. Na ploama koje nisu ATX za paralelni prikljuak obino se koristi 25-pinski enski prikljuak sa nosaem. Uglavnom postoje dva serijska muka prikljuka sa 9 pinova ili jedan sa 9 pinova i drugi sa 25 pinova. Poravnajte pin 1 na kablovima za serijski i paralelni prikljuak sa pinom 1 na prikljuku matine ploe i ukljuite ih. Ukoliko prikljuci nemaju nosae kao to su oni za kartice ili ako su vam potrebni svi prikljuci za proirenje, na zadnjoj strani kuita obino postoje mesta za prikljuke koje moete da koristite umesto njih. Potraite one koji odgovaraju vaim prikljucima i uklonite metalne ploice koje prekrivaju otvore. Odvrnite estougaone zavrtnje sa strana prikljuaka i postavite ih u otvore. Ponovo zavrnite zavrtnje u kuite; tako ste privrstili prikljuke. Veina novijih matinih ploa sadri i ugraeni prikljuak mia. Ukoliko ovaj prikljuak nije ugraen na zadnjoj strani matine ploe (obino pored prikljuka tastature), onda ete verovatno morati da ugradite prikljuak na kartici sa draem. U tom sluaju kabl prikljuite na prikljuak za mia na matinoj ploi, a zatim za kuite privrstite nosa sa spoljnim prikljukom mia. Poveite sa matinom ploom provodnike glavnog prekidaa, LED dioda i ugraenog zvunika sa prednje maske. Ukoliko na matinoj ploi ne postoje odgovarajue oznake, potraite ih u emi datoj u uputstvu za matinu plou.
Ugradite kartice za proirenje magistrale

Veina sistema koristi kartice za proirenje za video adaptere, adaptere za mreni interfejs i SCSI adaptere. Te kartice se postavljaju u prikljuke magistrale koji se nalaze na matinoj ploi (vidite sliku 24.5). Da biste ih ugradili uradite sledee: 1. Umetnite svaku karticu drei je paljivo za ivice, pazei da pri tom ne dodirujete ipove i kola. Postavite ivini prikljuak u odgovarajui prikljuak na ploi. Snano pritisnite vrh kartice, podjednako pritiskujui obe strane, dok kartica ne nalegne na svoje mesto. 2. Osigurajte sve nosae kartice zavrtnjima. 3. Prikljuite sve unutranje kablove koje ste prethodno uklonili sa kartica.
Postavljanje poklopca i prikljuenje spoljnih kablova

Sistem je sada gotovo sklopljen. Sve to preostaje jeste da se sistem zatvori i da se kablovima poveu postojei spoljni ureaji. Ne bi trebalo privrivati poklopac sve dok se sistem potpuno ne proveri i dok se ne uverite da sve radi kako treba (vidite sliku 24.8). Obino se dogaa da neki kabl nije pravilno prikljuen ili da neki kratkospojnik nije pravilno postavljen, pa se poklopac mora skidati kako bi se otklonio problem. Zavrite sklapanje sledeim redom: 1. Postavite poklopac na kuite. 2. Pre nego to ukljuite sistem poveite sve preostale kablove. Veina prikljuaka ima oblik slova D i moe da se prikljui na samo jedan nain. 3. Prikljuite kabl monitora sa 15 pinova na odgovarajui enski prikljuak na video kartici. 4. Prikljuite telefonski kabl na modem, ako postoji. 5. Kabl tastature prikljuite na odgovarajui prikljuak, a mia na njegov ili na serijski prikljuak (ako koristite serijski mi). 6. Ukoliko imate jo neke kablovske veze, kao to su palica ili audio prikljuci na zvunoj kartici, prikljuite ih sada.
Poglavlje 24
1135
Slika 24.7 Umetnite adapter u prikljuak i privrstite ga zavrtnjem.
Slika 24.8 Postavite zavrtnje za privrenje poklopca.
Izvrite program za podeavanje BIOS-a matine ploe (CMOS Setup)

Sada, kada je sve prikljueno, moete da ukljuite sistem i pokrenete program za podeavanje sistema. To e vam omoguiti da podesite matinu plou da pristupa ugraenim ureajima, kao i da podesite sistemsko vreme i datum. Takoe, sistem e izvriti samoproveru kako bi utvrdio da li ima problema: 1. Prvo ukljuite monitor, a zatim sistemsku jedinicu. Posmatrajte operacije na ekranu i sluajte zvune signale. 2. Trebalo bi da sistem automatski proe kroz POST, koji se sastoji od provere video BIOS-a, testa RAM-a i obino izvetaja o ugraenim komponentama. Ukoliko se u toku POST-a pojavi neka fatalna greka, mogue je da ne vidite nita na ekranu, a
1136
Poglavlje 24
3.
4.
5.
6.
sistem e sa nekoliko zvunih signala ukazati na uzrok. Proverite dokumentaciju za matinu plou i BIOS da biste utvrdili ta predstavlja taj zvuni kd. Ukoliko se ne pojave fatalne greke, trebalo bi na ekranu da vidite prikaz POST-a. U zavisnosti od vrste BIOS-a za matinu plou, kao to su Phoenix, AMI, Award i drugi, treba da pritisnete neki taster ili kombinaciju tastera kako biste prekinuli uobiajeni postupak podizanja i preli u prikaze programa za podeavanje, koji vam omoguavaju unos vanih sistemskih podataka. Uobiajeno, sistem preko ekrana javlja koji klju treba pritisnuti u toku POST-a. U protivnom, proverite u uputstvu za matinu plou koje tastere treba pritisnuti da bi se ulo u program za podeavanje BIOS-a. Poto pokrenete program za podeavanje, pomou njegovih menija unesite tekui datum i vreme, podatke o disk ureajima, vrste disketnih jedinica, tip video kartice, parametre tastature i slino. Veina novijih BIOS-a za matine ploe moe automatski da prepozna disk ureaj, pa u tom sluaju ne treba runo da unosite nikakve podatke. Veinu sistema odlikuje automatsko prepoznavanje ureaja. Preporuujem da ovu mogunost iskoristite, ako postoji. To uslovljava da BIOS ita parametre direktno sa ureaja, to otklanja mogunost greke, naroito ako niste dovoljno iskusni. Veina sistema takoe vam doputa da podesite tip sa korisnikim definisanjem, to znai da se broj cilindara, glava i sektora za ovaj tip unosi runo i da nije stalan. Ukoliko podesite ovaj tip, od sutinske vanosti je da tano zapiete podeavanje koje koristite, jer je tu informaciju veoma teko otkriti ako se sluajno izgubi. Savremeni IDE ureaji sadre dodatne konfiguracione stavke koje treba zabeleiti. One obuhvataju reim prevoenja i reim za prenos. Kod diskova veih od 528 MB vano je zabeleiti reim prevoenja, koji se razliito ispoljava u razliitim verzijama BIOS-a. Potraite podeavanja kao to su CHS (Cylinder Head Sector), ECHS (Extended CHS), Large (to je isto to i ECHS) ili LBA (Logical Block Addressing). Za svaki ureaj iznad 528 MB obino se postavlja LBA ili Large. Kada jednom proverite sva podeavanja u BIOS Setupu, pratite instrukcije na ekranu ili u uputstvu za matinu plou da biste snimili podeavanja i izali iz menija Setup.
tt Vidite Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje CMOS-a, str. 336.
Otkrivanje i otklanjanje greaka u novoj instalaciji

U ovom trenutku sistem bi trebalo da se iskljui i da automatski pokua da se podigne, bilo sa diskete bilo sa diska. Sa disketom za podizanje operativnog sistema u ureaju A:, sistem bi trebalo da se podigne i prikae meni za instalaciju ili prompt A:. Ukoliko se pojave problemi, proverite sledee stavke:
s
s s
Ukoliko sistem uopte nee da se ukljui, proverite mreni kabl za napajanje. Ako je taj kabl prikljuen na ureaj za napajanje, proverite da li je on ukljuen. Obino je prekida na prednjoj strani kuita, ali neki ureaji za napajanje imaju prekida i na zadnjoj strani. Proverite da li je prekida za napajanje pravilno povezan unutar kuita. Postoji veza od prekidaa do matine ploe, ija oba kraja treba proveriti. Proverite glavni prikljuak izvora za napajanje do matine ploe. Uverite se da su prikljuci potpuno utisnuti i, ako je u pitanju Baby-AT ploa, uverite se da su pravilno orijentisani i postavljeni. Ako izgleda da sistem radi, ali se nita ne vidi na ekranu, proverite da li je prikljuen monitor i da li je on pravilno povezan na video karticu. Uverite se da je kabl monitora dobro prikljuen na karticu.
Instaliranje operativnog sistema

s s
Poglavlje 24
1137
Proverite da li je video kartica potpuno utisnuta u matinu plou. Izvucite i ponovo postavite video karticu, a ako se radi o PCI kartici probajte sa drugim slotom. Ukoliko se uje vie zvunih signala, BIOS prijavljuje neku fatalnu greku. Pogledajte spisak sa kodovima greke BIOS-a u poglavlju 5, BIOS, za dopunske informacije o znaenju tih kodova, jer oni zavise i od vrste i verzije BIOS-a koju imate. Proverite takoe i dokumentaciju za svoju matinu plou pogledajte tabelu zvunih kodova u odeljku BIOS. Ukoliko LED diode na disketnoj jedinici, disku ili CD/DVD-ROM ureaju neprestano svetle, kabl za podatke je verovatno naopako okrenut ili je smaknut za nekoliko pinova. Proverite da li je oznaka na kablu pravilno postavljena prema pinu 1 i na ureaju i na ploi. Takoe proverite kratkospojnike na pojedinim ureajima i utvrdite da li su oni dobro postavljeni u smislu odnosa glavnog i sporednog disk ureaja.
Kada se uverite da je sistem podignut i da zadovoljavajue radi, iskljuite ga i privrstite poklopac kuita. Sada bi trebalo da je va novi sistem spreman za instalaciju operativnog sistema.
Instaliranje operativnog sistema

Ukoliko imate nov disk ureaj potrebno je da instalirate operativni sistem. Ako koristite neki drugi operativni sistem, sprovedite instalacioni postupak opisan u dokumentaciji. Ovde je opisano instaliranje Windowsa 9x na IDE disk ureaj.
Particionisanje diska
Sa komandne linije A:>, sa disketom za podizanje umetnutom u disketnu jedinicu, upiite sledeu komandu:
FDISK
Ova komanda se koristi za partcionisanje (podelu na particije) diska. Pratite menije da biste napravili ili jednu particiju na celom disku ili vie njih. Prirodno, prva particija mora da bude aktivna, to znai da se moe koristiti za podizanje sistema. Preporuujem da sa Yes odgovorite na pitanje Do you wish to enable large disc support (Y/N)? (Da li elite da obezbedite podrku za velike diskove?). To e omoguiti Windowsu 95B ili kasnijim verzijama (ukljuujui Windows 98) da izvre instalaciju koristei FAT32 sistem datoteka. Zatim moete nastaviti prihvatajui podrazumevane odgovore na sva pitanja kako biste disk uredili kao jednu particiju sa koje se podie sistem i koja obuhvata ceo disk ureaj. Zatim izaite iz programa FDISK, to e usloviti da se sistem ponovo pokrene.
Napomena
Ukoliko ne elite da koristite FDISK za particionisanje diska, u istu svrhu moete upotrebiti Partition Magic. Jedno izdanje Partition Magica nalazi se na CD-u koji ste dobili uz ovu knjigu.
Napomena
Korienje komande FDISK podrobno je objanjeno u poglavlju 27, Sistemi datoteka i obnavljanje podatka.
Formatiranje diska
Posle podizanja sistema sa diskete potrebno je da formatirate svaku particiju koju ste napravili. Prva particija treba da bude formatirana sa datotekama za podizanje sistema pomou sledee FORMAT komande:
1138
Poglavlje 24
FORMAT C: /S
Sve ostale particije treba da se formatiraju bez parametra /S (system). Poto izvrite komandu FORMAT na svim preostalim diskovima, trebalo bi da ponovo podignete sistem pomou diskete za podizanje sistema. Sada ste spremni za instalaciju Windowsa.
Napomena
Formatiranje diska podrobno je opisano u poglavlju 27. Proitajte i poglavlje 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja, zbog dodatnih detalja oko instaliranja i podeavanja diska.
Uitavanje upravljakog programa za CD-ROM ureaj

Pre nego to instalirate Windows treba da proverite je li disketa za podizanje sistema pravilno konfigurisana da podri CD/DVD ureaj na sistemu. To zahteva da upravljaki programi za realni reim (zasnovani na DOS-u) budu instalirani na disketi koja je kompatibilna sa vaim disketnim ureajem. Najlake reenje predstavlja upotreba Windows 98 diskete za podizanje sistema, jer ona ve sadri odgovarajue upravljake programe za 99% svih sistema na tritu. ak i kada instalirate Windows 95, moete koristiti disketu za podizanje sistema Windows 98 da biste zapoeli postupak. Ukoliko koristite disketu za podizanje Windowsa 95 na kojoj nema upravljakim programa za CD-ROM, treba da potraite CD-ROM sa upravljakim programima koji se isporuuju uz ureaj. On bi trebalo da sadri komandnu datoteku za instalaciju upravljakih programa; kada pokrenete tu komandnu datoteku, ona e prekopirati upravljake programe na disketu za podizanje i napraviti odgovarajue datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT, koje omoguavaju podrku CD-ROM-u. Poto ste uspeno napravili disketu za podizanje sa upravljakim programima za CDROM, postavite Windows CD-ROM u svoj CD/DVD ureaj. Kad podignete sistem sa diskete za podizanje sistema, preite na slovo koje oznaava CD/DVD i u komandnu liniju upiite komandu SETUP. Time ete zapoeti program za instalaciju Windowsa. Od ovog trenutka pratite pitanja i poruke koji se pojavljuju na ekranu da biste instalirali Windows onako kako vama odgovara. Ovaj postupak moe da se odui, pa budite na to spremni, jer neete instalirati samo operativni Windows, nego i sve upravljake programe za hardver koji bude otkriven u toku postupka instalacije.
Napomena
Ako elite da napravite CD za podizanje sistema koji sadri instalacione datoteke za Windows, proitajte poglavlje 13. Za dodatne informacije o instaliranju CD/DVD ureaja proitajte poglavlje 14. Kad imate instaliran Windows, moete da instalirate i svaki dodatni upravljaki ili namenski program koji elite. U ovom trenutku va je sistem potpuno spreman za rad.
Pripreme za rasklapanje
Kada ste napravili svoj sistem, verovatno ete ponekad morati ponovo da ga otvorite, da biste izvrili popravku ili nadgradnju. Pre nego to iskljuite sistem i ponete da otvarate kuite trebalo bi da nauite i zapamtite nekoliko stvari o svom raunaru. Kada radite na sistemu, namerno ili sluajno moete da obriete CMOS podeavanja. Veina sistema koristi poseban $I-building;systems;upgrading>CMOS ip za sat i podatke sa baterijskim napajanjem, koji se koristi za uvanje podataka o sistemskoj konfiguraciji. Ukoliko se
Pripreme za rasklapanje
Poglavlje 24
1139
baterija iskljui ili ako se sluajno kratko spoje neki od pinova, CMOS memorija moe da se isprazni i tako izgubi podatke o podeavanju. U veini sistema CMOS memorija se koristi za uvanje jednostavnih podataka kao to su, na primer, podaci o tome koliko je i kakvih disketnih jedinica prikljueno, koliku memoriju ima sistem, kao i podaci o datumu i vremenu. Parametri disk ureaja od presudnog su znaaja. Iako vi sami (ili sistem automatski) moete lako da definiete neke druge parametre pri sledeem podizanju sistema, informacija o tipu diska je ipak neto drugo. Veina savremenih BIOS-a moe da proita informaciju o tipu direktno sa veine IDE i SCSI ureaja. Meutim, kod softvera starijih BIOS-a morate direktno da saoptite sistemu parametre ugraenog diska. To znai da morate znati tekue parametre za cilindre, glave i broj sektora po stazi. Ako rekonfiguriete sistem i ne postavite isti nain prevoenja ureaja, kao to je prvobitno bilo postavljeno za taj ureaj, tada svi podaci mogu da postanu nedostupni. Veinu savremenih BIOS-a karakterie autodetekcija, sposobnost da automatski proitaju mogunosti ureaja i da na odgovarajui nain podese CMOS. ak i tada, pojavljivali su se problemi kada BIOS ne ita ispravno podeavanje ureaja ili kada neko prepravi prethodna podeavanja. Prevoenje treba da uskladite sa onim pod kojim je ureaj formatiran, ukoliko elite da ispravno proitate podatke. Podeavanje brzine neto je jednostavnije. Stariji IDE ureaji mogu da dostignu brzine od 8.3 M/sec, to se naziva PIO (Programmed I/O) reim 2. Noviji EIDE ureaji mogu da dostignu PIO Mode 3 (11.1 M/sec) ili PIO Mode 4 (16.6 M/sec). Veina dananjih BIOS-a doputa vam da odredite reim ili da za automatsko podeavanje brzine iskoristite mogunost prepoznavanja ureaja. Za detaljnija obavetenja o podeavanju disk ureaja pogledajte poglavlje 7, IDE Interfejs, i poglavlje 10, Magnetno skladitenje podataka. Ukoliko ne unesete ispravnu informaciju o tipu diska u CMOS program za podeavanje, neete moi da pristupite podacima. Nije redak sluaj da se izgubi deo podataka (ili svi podaci) sa diska ako se ne unese ispravna informacija o tipu prilikom ponovnog konfigurisanja sistema. Ukoliko je informacija netana, uobiajeni rezultat jeste poruka o greci missing operating system, prilikom podizanja sistema, i onemoguen pristup C: ureaju. Neki smatraju da je mogue podesiti parametre gledanjem u tabelu za odreeni disk. (U tehnike podatke na CD-ROM-u ukljuena je i tabela sa parametrima popularnih disk ureaja, koja se pokazala kao veoma korisna.). Naalost, ovaj postupak daje rezultat jedino ako su i prethodno uneti ispravni parametri. Naiao sam na izuzetno veliki broj disk ureaja kod kojih nisu uneti ispravni parametri; jedini nain da ponovo uspostavite pristup podacima je da zabeleite i zatim ponovo primenite iste neispravne prethodno koriene parametre. Kao to moete videti, ta god da je u pitanju, trebalo bi zabeleiti podatke o disk ureaju iz programa za podeavanje. Veina sistema ima program za podeavanje ugraen u ROM BIOS softver. Ti ugraeni programi za podeavanje aktiviraju se preko kombinacija tastera kao to su Ctrl+Alt+Esc ili Ctrl+Alt+S. Ostali ROM-ovi daju navod za pozivanje programa za podeavanje pri svakom podizanju sistema, kao to je sluaj sa popularnim AMI BIOS-om. Kod AMI-ja jednostavno pritisnite taster Delete kada se u toku podizanja na ekranu pojavi taj navod. Kada utvrdite da program za podeavanje radi, zabeleite sva podeavanja. Najlaki nain da to uradite jeste da ih odtampate. Ukoliko je prikljuen tampa, pritisnite Shift+Print Screen; Kopija prikaza na ekranu bie poslata na tampa. Neki programi za podeavanje imaju po nekoliko strana sa podacima, tako da bi ih trebalo sve snimiti. Mnogi programi za podeavanje, kao oni u AMI BIOS-u, dozvoljavaju odgovarajue podeavanje posebnih skupova ipova koji se koriste na odreenoj matinoj ploi. Ovako sloeno podeavanje moe da zauzme i nekoliko strana sa podacima, koje treba snimiti. Veina sistema vraa ova podeavanja u podrazumevano stanje kada se baterija ukloni, tako da se gube svi ranije posebni podaci.
1140
Poglavlje 24
Glavni snabdevai standardizovali su sledee tastere za ulazak u BIOS Setup:

s s s s
AMI BIOS. Pritisnite Del u toku POST-a. Phoenix BIOS. Pritisnite F2 u toku POST-a. Award BIOS. Pritisnite Del ili Ctrl+Atl+Esc u toku POST-a. Microid Research BIOS. Pritisnite Esc u toku POST-a.
Ukoliko va sistem ne odgovara na neki od ovih uobiajenih pritisaka na tastere, moraete da stupite u vezu sa proizvoaem ili da potraite u dokumentaciji pravilnu kombinaciju koja e vam omoguiti da uete u Setup. Evo nekih jedinstvenih reenja na koja sam naiao:
s s s
IBM Aptiva/Valuepoint. F1 u toku POST-a. Stariji Phoenix BIOS. Podignite sistem u bezbednom reimu sa DOS-ove komandne linije, a zatim pritisnite Ctrl+Alt+Esc ili Ctrl+Alt+S. Compaq. F10 u toku POST-a.
tt Vidite Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje CMOS-a, str. 336.

Kada se jednom naete u glavnom ekranu BIOS Setup, obino se pojavljuje glavni meni za ulazak u druge menije i podmenije koji daju drugaije odeljke i ekrane. Kada pokrenete program za podeavanje pribeleite sve parametre. Najjednostavniji nain da to uradite jeste da ih odtampate. Ukoliko je tampa prikljuen pritisnite Shift+Print Screen; kopija ekrana se alje na tampa. Neki programi za podeavanje imaju po nekoliko strana, pa treba da snimite svaku pojedinano. Mnogi programi za podeavanje doputaju posebne kontrole odreenih skupova ipova koji se koriste na matinim ploama. Ova sloena podeavanja mogu da imaju nekoliko ekrana sa informacijama, koji se mogu snimiti. Veina sistema e vratiti te parametre na podrazumevane u BIOS-u ako se ukloni CMOS baterija, tako da ete izgubiti sva prilagoena podeavanja koja ste postavili. Proitajte poglavlje 5 za dopunske informacije o podeavanju BIOS-a.
2 5
Ispitivanje ispravnosti i odravanje
U OVOM POGLAVLJU
Ispitivanje ispravnosti PC-ja Alatke za odravanje PC-ja Softver za ispitivanje ispravnosti Zatitno odravanje Osnovne smernice za otkrivanje i otklanjanje greaka
POGLAVLJE 25
1142
Poglavlje 25
Ispitivanje ispravnosti PC-ja

Bez obzira na to koliko dobro je napravljen va PC i koliko je dobar korieni softver, moe se dogoditi da neto nije u redu i da pri tome nije dostupan neki sistem za podrku, uz iju pomo bi nastali problem bio otklonjen. Softver za ispitivanje ispravnosti, koji se isporuuje uz raunar ili se nabavlja od nezavisnih proizvoaa, od vitalnog je znaaja kada doe do kvarova na raunaru ili kada zaponete nadgradnju neke komponente u sistemu, odnosno dodavanje novog ureaja. U ovom poglavlju opisane su dostupne vrste softvera, a posebno one koje verovatno ve posedujete jer su ukljuene u uobiajene operativne sisteme, odnosno pridruene uz hardverske proizvode. Takoe, moete utvrditi da je neki hardverski nedostatak razlog za probleme u sistemu i da morate otvoriti raunar kako biste ga popravili. U ovom poglavlju opisani su, uz to, alati i ureaji za ispitivanje koji se koriste za nadgradnju i popravku PC-ja kako osnovni, koje bi morao da ima svaki korisnik, tako i neki sloeniji ureaji. Naravno, najbolji nain jeste prevencija problema, odnosno spreavanje da se oni uopte pojave. Odeljci o zatitnom odravanju u ovom poglavlju opisuju redovne postupke koje treba primenjivati da biste svoj sistem odrali u ispravnom radnom stanju. U ovom poglavlju opisana su tri nivoa softvera za ispitivanje ispravnosti (POST, sistemski i napredni). Dat je nain na koji moete izvui maksimum iz tog softvera. Takoe, detaljno su opisani IBM-ovi zvuni kodovi i kodovi greaka, koji su slini kodovima korienim kod veine proizvoaa raunara, programi za ispitivanje ispravnosti posebnih proizvoaa, kao i odgovarajui programi u javnom vlasnitvu.
Softver za ispitivanje ispravnosti

Postoji nekoliko vrsta softvera za ispitivanje ispravnosti PC-ja. Neke funkcije za ispitivanje ispravnosti ukljuene su u hardver PC-ja ili dopunskih ureaja kao to su kartice za proirenje, dok se druge nalaze u obliku uslunih programa operativnog sistema ili kao posebni softverski proizvodi. Taj softver, iji se jedan deo isporuuje zajedno sa sistemom, pomae korisniku u odreivanju brojnih problema koji se mogu pojaviti u pojedinim delovima raunara. U veini sluajeva ovi programi mogu da obave veliki deo posla u utvrivanju koja je komponenta PC-ja oteena ili neispravna. Postoje sledee vrste softvera za ispitivanje ispravnosti :
s s
POST. Izvrava se uvek kada ukljuite PC. Softver za ispitivanje ispravnosti proizvoaa. Mnogi vei proizvoai posebno oni poznati, vrhunski proizvoai kao to su IBM, Compaq, Hewlet-Packard, Dell i drugi prave poseban softver za ispitivanje ispravnosti koji je razvijen prvenstveno za njihove sisteme. Takav proizvoaki softver obino se sastoji od niza testova koji u potpunosti proveravaju sistem. U nekim sluajevima taj softver moete da uitate sa mree preko odgovarajue slube proizvoaa ili da ga poruite. Mnogi proizvoai, kao to je Gateway, ukljuuju ogranienu trinu verziju nekog od svojih softverskih paketa prilagoenog za korienje na njihovim sistemima. U nekim Starijim IBM-ovim i Compaqovim sistemima taj softver za ispitivanje ispravnosti bio je instaliran na posebnoj particiji diska kojoj je moglo da se pristupi u toku podizanja. Bio je to pogodan nain za proizvoae sistema da osiguraju uvek dostupno ispitivanje ispravnosti. Softver za ispitivanje ispravnosti dopunskih ureaja. Mnogi hardverski ureaji isporuuju se zajedno sa namenskim softverom koji je projektovan za ispitivanje njihovih pojedinanih funkcija. Adaptec SCSI matini adapteri, na primer, obuhvataju funkcije za ispitivanje ispravnosti u BIOS-u kartice, kojima moete da pristupite preko tastera u toku podizanja sistema. Uz zvune kartice obino ide softver za ispitivanje ispravnosti na disketi, zajedno sa upravljakim programom koji ispituje
Poglavlje 25
1143
i proverava funkcije te kartice. Mrene adapterske kartice obino sadre svoj softver za ispitivanje, uglavnom na disketi, uz upravljake programe. Ostali ureaji ili adapteri mogu takoe da obezbede ovu vrstu softvera, obino uz upravljake programe za odreeni ureaj. Softver za ispitivanje ispravnosti u okviru operativnog sistema. Operativni sistemi kao to su Windows 9x i Windows NT/2000 obuhvataju irok izbor odgovarajueg softvera koji je projektovan za pronalaenje i nadgledanje performansi razliitih komponenti raunara. Softver za ispitivanje ispravnosti namenjen tritu. Jedan broj proizvoaa pravi softver za ispitivanje ispravnosti opte namene za PC-je. Ova vrsta softvera obino je povezana sa ostalim uslunim programima za odravanje i popravke, tako da obrazuje opti skup sofverskih alata za PC.
POST (Power On Self Test)

Kada je IBM 1981. godine poeo sa isporukama prvobitnih PC-ja, ukljuio je i bezbednosne karakteristike koje do tada nisu bile viene na personalnom raunaru. Te karakteristike bile su POST i memorija sa proverom parnosti. Iako se memorija sa proverom parnosti izostavlja kod mnogih sistema, svaki PC jo uvek izvrava POST kada ga ukljuite. U sledeim odeljcima dati su dodatni detalji o POST-u, nizu programskih rutina smetenih u ROM-BIOS ip na matinoj ploi, koji ispituje sve znaajne sistemske komponente po ukljuenju. Taj niz programa je delimino odgovoran za kanjenje koje se javlja prilikom ukljuenja PC-ja; raunar izvrava POST pre uitavanja operativnog sistema.
ta se ispituje?
Uvek kada ukljuite raunar on automatski izvodi niz testova koji proveravaju primarne komponente sistema, na primer CPU, ROM, kola za podrku matine ploe, memoriju i vane dopunske ureaje kao to su prikljuci za proirenje. Ti testovi su kratki i projektovani da uoe tee hardverske (a ne povremene) greke. POST postupci nisu uporedivi sa dostupnim programima za ispitivanje ispravnosti koji se izvravaju sa diska. POST postupak obezbeuje poruku o greci, ili upozorenje, uvek kada naie na neispravnu komponentu. Iako ispitivanje koju sprovodi sistemski POST nije ba potpuno, ono predstavlja prvu liniju odbrane, posebno kada se uoe ozbiljni problemi na matinoj ploi. Ukoliko POST uoi problem koji je dovoljno ozbiljan da ometa rad sistema, on zaustavlja postupak za podizanje sistema i saoptava poruku o greci koja obino oznaava uzrok tog problema. Problemi koje uoi POST ponekad se nazivaju fatalnim grekama, jer spreavaju podizanje sistema. Ispitivanja u POST-u obino imaju tri vrste izlaznih poruka: zvune kodove, poruke na ekranu i heksadecimalni numeriki kd koji se alje na adresu odreenog U/I prikljuka.
POST zvuni kodovi greke

POST zvuni kodovi greke imaju oblik niza zvunih signala koji identifikuje neispravnu komponentu. Kada va raunar radi normalno, po zavretku POST moete da ujete jedan kratak signal kada sistem poinje da se podie, iako neki sistemi (kao Compaqovi) to ne ine. Ukoliko se uoi problem uje se razliit broj zvunih signala ponekad kao kombinacija kratkih i dugih signala. Ovi kodovi zavise od BIOS-a i mogu se razlikovati kod razliitih proizvoaa BIOS-a, a ak i kod razliitih BIOS-a istog proizvoaa. Najbolje je da od proizvoaa svoje matine ploe potraite kodove koji su karakteristini za nju i za BIOS. Ako u ovome ne uspete, obratite se proizvoau BIOS-a.
1144
Poglavlje 25
Napomena
Tabele koje sadre kodove greaka za veinu aktuelnih i uobiajenih BIOS-a, nalaze se u odeljku Tehniki podaci na CD-u. Dobro bi bilo da odtampate kodove za svoj BIOS i da ih drite negde na sigurnom mestu.
POST vizuelni kodovi greaka

Na veini PC-ja POST takoe prikazuje, na monitoru, rezultate ispitivanja memorije sistema. Poslednji prikazani broj predstavlja koliinu memorije koja je uspeno testirana. Na primer, sistem moe da prikae sledeu poruku:
32768 KB OK
Broj koji se prikae posle ispitivanja memorije treba da se poklopi sa ukupnom koliinom memorije ugraenom na sistemsku matinu plou. Neki stariji sistemi prikazuju neto manju koliinu memorije jer u brojanju izostavljaju deo ili svih 384 K UMA (gornji memorijski prostor). Na starim sistemima koji koriste kartice za proirenje memorije, POST ne ispituje tu memoriju i ona ne ulazi u broj u izvetaju. Takoe, ova memorije se ispituje pre uitavanja sistemskog softvera, tako da mnogi programi za upravljanje memorijom ili upravljaki programi za ureaje koje ste moda instalirali ne utiu na rezultat ispitivanja. Ako se POST ispitivanje memorije zavri na nekoj vrednosti nioj od oekivane, ona ukazuje na to koliko se daleko u memorijskom nizu nalazi greka. Ovaj broj vam moe pomoi da tano utvrdite modul koji je otkazao i sam po sebi predstavlja znaajnu pomo u otkrivanju i otklanjanju greaka. Ukoliko je greka otkrivena u toku POST postupaka, na ekranu se moe pojaviti poruka o greci. Te poruke su obino u obliku numerikog niza od nekoliko cifara, na primer, 1790-Disk Error. Trebalo bi da pogledate dokumentaciju za svoju matinu plou ili za sistemski BIOS kako biste pronali informacije o tim grekama. Vani proizvoai BIOS-a postavljaju Web lokacije ma kojima se mogu pronai takve informacije.
Napomena
U odeljku Tehniki podaci, na CD-u, nai ete i kodove greaka BIOS-a za AMI Award, Phoenix i IBM. Trebalo bi da kodove za svoj BIOS odtampate i drite negde na sigurnom mestu.
POST kodovi U/I prikljuaka

Manje poznata karakteristika POST-a jeste da, na poetku samoprovere sistema, BIOS alje test kodove na adresu posebnog U/I prikljuka. Te POST kodove moe da proita jedino posebna adapterska kartica koja je utisnuta u neki od prikljuaka za proirenja. Ove kartice prvobitno su projektovane za korienje pri intenzivnom testiranju matinih ploa, kako bi uklonili potrebu za video adapterom i ekranom. Nekoliko proizvoaa je u dananje vreme obezbedilo tehniarima ovakve kartice. Micro 2000, JDR Microdevices, Data Depot, Ultra-X i Trinitech samo su neki od proizvoaa ovih POST kartica. Kada neku od ovih POST kartica postavite u slot, u toku POST-a videete na ekranu kartice kako se menjaju dvocifreni heksadecimalni brojevi. Ako sistem neoekivano stane ili se zakoi, na osnovu dvocifrenog koda moete da odredite test u toku koga je dolo do zastoja. U ovom koraku obino se odreuje komponenta koja je neispravna. Veina sistemskih BIOS-a sprovodi POST kodove na U/I prikljuak sa adresom 80h. Veinu uobiajenih vrsta POST kartica ine one koje se prikljuuju na 8-bitni prikljuak, koji je deo ISA ili EISA magistrale. Ove kartice su odgovarajue poto veina sistema, ak i oni sa PCI prikljucima, i dalje imaju ISA prikljuke. Meutim, u budunosti e biti PCja koji uopte nemaju ISA prikljuke, tako da ISA POST kartice nee moi da rade. Mi-
Poglavlje 25
1145
cro2000 proizvodi karticu pod nazivom Post-Probe, koja ima i ISA i PCI prikljuke na istoj ploi. Post-Probe takoe sadri i MicroChannel (MCA) adapter magistrale, to je ini jednom od najprilagodljivijih dostupnih POST kartica. Data Depot, opet, nudi adaptere prikljuaka koji omoguavaju njihovim postojeim karticama za ISA magistrale da rade u sistemima sa MCA magistralom. Lino preporuujem korienje POST kartica koje su projektovane za rad u PCI prikljucima. One e svakako preovladati zbog sve veeg broja sistema na tritu koji imaju jedino PCI prikljuke (bez ISA prikljuaka). Jo jedna ISA/PCI kartica jeste POSTPlus kompanije ForeFront Direct.
Napomena
Spisak sa POST U/I kodovima greke za razliite BIOS-e (ukljuujui AMI Award, Phoenix, Microid Research i IBM) moe da se pronae u odeljku Tehniki podaci, na CD-u. Takoe, proitajte poglavlje 5, BIOS, da biste nauili vie o radu svoga BIOS-a. Ne zaboravite da pogledate dokumentaciju za matinu plou zbog kodova koji su karakteristini za vau verziju BIOS-a. Takoe, dokumentacija koja se isporuuje uz razliite POST kartice obuhvata veinu starijih, kao i novijih verzija BIOS-a.
Ispitivanje ispravnosti hardvera

Postoje mnoge vrste softvera za ispitivanje ispravnosti koje su namenjene za korienje sa odreenim hardverskim proizvodima. Taj softver moe da bude ugraen u hardver, ukljuen u isporuku hardvera ili da se prodaje kao poseban proizvod. U narednim odeljcima objanjava se nekoliko vrsta programa za ispitivanje posebnih vrsta hardvera.
Napomena
IBM uz svoje raunare daje i specijalizovani softver za ispitivanje ispravnosti starijih PS/2 sistema. Za vie informacija o ovom softveru pogledajte esto izdanje Nadgradnje i popravke PC-ja na CD-ROM-u koji ste dobili uz ovu knjigu.
Ispitivanje ispravnosti SCSI podsistema

Za razliku od podrke za IDE ureaje, koja je ugraena u BIOS praktino svakog PC-ja, veina SCSI matinih adaptera sadri svoj sopstveni BIOS koji omoguava podizanje sistema preko SCSI diska. U nekim sluajevima SCSI BIOS sadri i konfiguracioni softver za razliite karakteristike adaptera, kao i softver za ispitivanje ispravnosti. Najpopularniji proizvoa SCSI matinih adaptera jeste Adaptec i veina njihovih matinih adaptera sadri ove karakteristike. Adaptecov SCSI adapter obino sainjavaju banka od osam DIP prekidaa pored spoljnog SCSI prikljuka. Postavljanjem prekidaa 6, 7 i 8 na poziciju ON, omoguava se BIOS adaptera. Kada se aktivira taj BIOS na monitoru, dok se sistem podie, vidite poruke koje identifikuju model adaptera i reviziju BIOS-a. Poruka vam takoe navodi da pritisnete CTRL+A ako elite da pristupite Adaptecovom uslunom programu SCSISelect. Usluni program SCSIselect identifikuje Adaptecove matine adaptere ugraeni u sistem i, ako ih ima vie, omoguava da odaberete adapter sa kojim elite da radite, tako to ete izabrati adresu njegovog prikljuka. Kada ovo uinite, prikazae vam se meni funkcija koje su ugraene u BIOS adaptera. BIOS svakog adaptera sadri konfiguracioni program i pomoni program SCSI Utilities koji skenira SCSI magistralu, prepoznajui ureaje prikljuene nju. Svaki disk koji je prikljuen na magistralu moete fiziki da formatirate i skenirate u potrazi za oteenjima, ponovo mapirajui pri tom sve neispravne blokove na koje naiete.
1146
Poglavlje 25
Za SCSI adaptere koji koriste DMA (Direct Memory Access) takoe postoji pomoni program, Host Adapter Diagnostic, koji ispituje komunikaciju izmeu adaptera i glavnog memorijskog niza sistema, pomou niza DMA prenosa. Ukoliko je ispitivanje neuspeno, dobiete uputstva kako da konfiguriete adapter da koristi niu brzinu DMA prenosa.
Ispitivanje ispravnosti mrenog interfejsa

Kao i SCSI adapteri, mnogi adapteri mrenih interfejsa opremljeni su sopstvenim softverom za ispitivanje ispravnosti, projektovanim za ispitivanje sopstvenih posebnih funkcija. Program EZSTART, koji je u okviru svih SMC kartica za mrene interfejse, na primer, ima dva reima za ispitivanje adaptera. U osnovnom reimu sprovode se sledea ispitivanja SMC8000 adaptera:
s s s s s s s
Ispitivanje kontrolera interfejsa magistrale Ispitivanje adresnog ROM-a za LAN Ispitivanje kontrolera mrenog interfejsa Ispitivanje RAM-a Ispitivanje ROM-a Stvaranje prekida Ispitivanje povratne sprege
Postupak ispitivanja sa dva vora zahteva da posedujete jo jedan vor na istoj mrei sa SMC adapterom. Izvravajui EZSTART softver na oba raunara moete da konfiguriete jedan adapter kao pobueni (Responder), a drugi kao pobuiva (Initiator). Pobuiva prenosi probne poruke pobuenom adapteru, koji te iste poruke vraa natrag. Ukoliko oba adaptera i mrea rade ispravno, poruke se vraaju pobuivau u istom obliku u kom su poslate. Ostali mreni adapteri imaju sline mogunosti za samoispitivanje, iako nazivi testova ne moraju da budu isti. Na primer, softver za 3COM 3C509B adaptere sprovodi sledee testove:
s s s s s s s s
Ispitivanje pristupa registru Ispitivanje vitalnih podataka EEPROM-a Ispitivanje konfiguracionih podataka EEPROM-a Ispitivanje FIFO pomou povratne sprege Ispitivanje prekida Ispitivanje pomou povratne sprege Ethernet jezgra Ispitivanje pomou povratne sprege koder/dekoder Ispitivanje pomou razmene eha (zahteva postojanje dva adaptera na istoj mrei)
Programi za ispitivanje ispravnosti SMC i 3COM ugraeni su u softver koji koristite za konfigurisanje hardverskih resursa koje koriste adapteri i drugih njihovih karakteristika. Softver nije ugraen u hardver; on se nalazi u obliku posebnog programa koji se isporuuje zajedno sa odreenim ureajem i koji moete besplatno uitati sa odgovarajuih lokacija proizvoaa na Webu.
Programi za ispitivanje ispravnosti opte namene

Nezavisni proizvoai isporuuju veliki broj programa za ispitivanje ispravnosti PC sistema. Postoje i posebni programi za ispitivanje memorije, disketnih jedinica, diskova, video adaptera i ostalih oblasti sistema. Iako bi neki od tih uslunih paketa morali da budu kljuni deo svakog skupa alata, mnogima nedostaje puno toga to je neophodno za otkrivanje i otklanjanje problema na profesionalnom nivou. Mnogi proizvodi su okrenuti krajnjem korisniku, pa im nedostaju preciznost, karakteristike i mogunosti potrebni tehniki obrazovanim ljudima koji ozbiljno shvataju otkrivanje i otklanjanje greaka. Veina boljih programa za ispitivanje ispravnosti ima nekoliko prednosti u odnosu na proizvode
Poglavlje 25
1147
namenjene krajnjim korisnicima. Oni obino bolje odreuju mesto nastanka problema u sistemu i obino sadre ureaje za povratnu spregu preko serijskog ili paralelnog prikljuka, koji su neophodni za pravilno dijagnostikovanje i testiranje rada serijskih i paralelnih prikljuaka. Mnogi od tih programa mogu da rade pomou komandne datoteke, koja vam omoguava da uradite niz testova bez intervencija operatora. Zatim moete uspostaviti oblike za automatsko ispitivanje, koji mogu da budu posebno korisni prilikom testiranja sistema do potpunog otkaza ili ako se isti testovi sprovode na mnogo sistema. Takvi programi testiraju sve vrste memorije, ukljuujui konvencionalnu (osnovnu) memoriju, produenu i proirenu memoriju. Otkazi se obino deavaju u pojedinim memorijskim ipovima ili modulima (SIMM ili DIMM).
Savet
Pre nego to pokuate da problem reite uz pomo nekog komercijalnog programa za ispitivanje ispravnosti, obratite panju na svoj operativni sistem. Veina operativnih sistema danas obezbeuje bar neke od funkcija koje nude programi za ispitivanje ispravnosti. To vam moe utedeti i vreme i novac. Ispitivanja ispravnosti zasnovana na operativnim sistemima obraena su u poglavlju 26, Softver operativnog sistema i otkrivanje i otklanjanje greaka. Naalost, ne postoji jasan pravac u oblasti softvera za ispitivanje ispravnosti. Svaki program koji je ovde predstavljen ima jedinstvene prednosti. Kao rezultat toga, ne moe se ni rei da je neki uopteno bolji od drugog. Prilikom odluivanja da li da neki od ovih programa uvrstite u svoj izbor, obratite panju na karakteristike koje su vam potrebne.
AMIDiag
Danas AMI (American Megatrends, Inc.) predstavlja jednog od najveih proizvoaa PC ROM BIOS softvera. AMI BIOS se moe nai na mnogim PC-jima i kada je on u pitanju, onda znate da veina verzija ima ugraen program za ispitivanje ispravnosti. Mali broj ljudi, meutim, zna da AMI takoe prodaje poboljanu verziju programa ugraenog u AMI ROM, koja radi sa diska. Program AMIDiag, kako se inae zove, ima vei broj karakteristika i poboljanja koja se ne mogu nai u jednostavnijim ROM verzijama. AMIDiag je potpun program za ispitivanje ispravnosti opte namene, projektovan za korienje na svakom PC-ju, a ne samo na onima koji koriste AMI ROM BIOS. Opirni izvetaji o funkcijama za ispitivanje ispravnosti AMIDiaga podravaju praktino sav hardver koji se danas moe nai na PC-jima, ukljuujui tu i najnovije MMX procesore, sisteme sa vie procesora (do 16), memorijske nizove veliine do 4 GB, Intelov Universal Serial Bus kontroler, SCSI ureaje, PCI, poboljano upravljanje napajanjem i Plug and Play. AMIDiag obezbeuje i obiman skup postupaka za ispitivanje multimedija, koji mogu da uoe probleme kod CD-ROM ureaja, zvunih adaptera i video prikaza, kao i testove za modem i mreu.
Checkit Pro
Checkit proizvodi korporacije Touchstone Software nude odlian skup mogunosti za ispitivanje CPU sistema; konvencionalne, produene i proirene memorije; diska i disketne jedinice; video adaptera i monitora (ukljuujui tu VESA-Standard kartice i monitore, mia i tastaturu). Postoji nekoliko verzija Checkit proizvoda Checkit Proffessional Edition predstavlja najkompletniji program za ispitivanje ispravnosti hardvera kompanije. Ovaj paket obuhvata verzije i za Windows 9x i za DOS, Touchstoneov PC-cillin antivirusni program, kao i ureaje za povratnu spregu za ispitivanje paralelnih i serijskih prikljuaka. Checkit Proffessional Edition obezbeuje mogunosti za testiranje ispravnosti veine komponenti u sistemu i daje detaljne informacije o sistemskom hardveru, kao to su ukupna
1148
Poglavlje 25
instalirana memorija, vrsta i veliina diska, trenutno zauzee memorije (ukljuujui korienje gornje memorije), dostupnost i korienje IRQ, brzina modema ili faks modema i jo mnogo raznih stavki koje su znaajne pri otkrivanju i otklanjanju greaka kod PC-ja. Ovaj proizvod sadri i vie karakteristika koje vam omoguavaju da pratite stanje operativnog sistema, kao to je usluni program koji izvetava o promenama u vanim sistemskim datotekama ili program za uvanje rezervnih kopija i ponovno uspostavljanje baze Windows 9x Registry. Iako centralni deo paketa predstavlja Windows 9x verzija programa, smiljeno je pridodata i DOS verzija za sluaj da sistemski problem ne dozvoljava da uitate Windows interfejs.
Micro-Scope
Micro-Scope kompanije Micro 2000 predstavlja kompletan program opte namene za ispitivanje ispravnosti PC sistema. On poseduje mnoge karakteristike i mogunosti koje mogu biti od pomoi pri otkrivanju i otklanjanju hardverskih problema. Micro-Scope ima karakteristiku za proveru hardverskog prekida i adrese U/I prikljuka, koja je daleko preciznija od odgovarajuih karakteristika u veini drugih programa za ispitivanje ispravnosti. Ona vam omoguava precizno odreivanje prekida ili U/I adrese prikljuka, koje koristi odreeni adapter ili hardverski ureaj u vaem sistemu to predstavlja znaajnu mogunost kada se radi o reavanju konflikta izmeu adaptera. Neki od programa za ispitivanje ispravnosti na korisnikom nivou imaju ovu karakteristiku, ali su njihovi izvetaji veoma neprecizni i obino izostavljaju stavke koje su ugraene u sistem. Micro-Scope je posebno upotrebljiv poto program ima sopstveni operativni sistem, koji zaobilazi DOS, a njegova ispitivanja u sluaju potrebe mogu da zaobiu ROM BIOS. Na ovaj nain se odstranjuje maskiranje koje nastaje kada ti elementi rade izmeu sistemskog hardvera i programa za ispitivanje ispravnosti. Iz istog razloga ovaj program je upotrebljiv i na PC-jima koji rade pod drugim operativnim sistemima, kao to su UNIX ili Novell NetWare. Ako vam to odgovara. Micro-Scope moete instalirati na disk i koristiti ga pod obinim DOS-om. Kao i ostali dijagnostiki paketi, Micro-Scope se redovno aurira da bi se prilagodio razvoju novog hardvera. Trenutna verzija prepoznaje i ispituje najnovije procesore koje proizvode Intel, AMD i Cyrix, kao i najnovija reenja matinih ploa i BIOS-a. Takoe, obezbeuje podrku za dopunske ureaje kao to su CD-ROM i DVD-ROM ureaji i zvuni adapteri. Micro-Scope obuhvata alate za popravku diska, kao to je editor sektora koji moe da uredi i popravi osnovni sektor i sektor volumena za podizanje sistema na disku. Micro-Scope se isporuuje u kompletu sa ureajima za povratnu spregu za serijski i paralelni prikljuak, koji su vam potrebni za precizno i potpuno ispitivanje tih prikljuaka. Ureaj za povratnu spregu (engl. loopback) jeste beini modul koji se prikljuuje na odreeni prikljuak i vraa sve signale koji se emituju kroz izlaze porta na njegove ulaze. Sa softverom za ispitivanje kao to je ovaj u okviru Micro-Scope, moete da potvrdite da svaki element paralelnog ili serijskog porta ispravno radi. Konano, Micro 2000 nudi odlinu tehniku podrku putem telefona. Instrukcije njihovih operatera predstavljaju mnogo vie od objanjenja kako da koristite softver one vam pomau u stvarnom otkrivanju i otklanjanju greaka. Ove informacije podrane su dobrom dokumentacijom i ugraenom pomoi u toku rada, tako da u mnogim sluajevima ne morate koristiti prirunike.
Ispitivanje ispravnosti u Nortonovim uslunim programima

Kada uzmete u obzir da se Norton Diagnostics (NDIAGS) isporuuje sa Nortonovim uslunim programima, a da oni predstavljaju sr kolekcije uslunih programa za uvanje podataka, otkrivanje i otklanjanje greaka, ispitivanje i popravku sistemskih podataka, onda je NDIAGS verovatno neto najbolje meu programima za ispitivanje ispravnosti. Trenutne verzije Nortonovih uslunih programa jesu 8.0 za DOS/Windows i 3.0 za Windows 95. Ukoliko ga ve nemate, trebalo bi da ozbiljno razmislite o ovom paketu, ne
Poglavlje 25
1149
samo zbog NDIAGS, ve i zbog ostalih programa kao to su Speedisk, Disk Doctor i Calibrate. Ova tri usluna programa za disk u osnovi predstavljaju vrhunac u ispitivanju ispravnosti diska i popravkama na nivou softvera. SYSINFO i dalje upravlja testovima za Nortonove uslune programe, i taj posao obavlja isto tako dobro kao i ostali slini paketi. NDIAGS sadri dodatne mogunosti koje prethodno nisu bile obezbeene u okviru Nortonovih uslunih programa, ukljuujui potpune informacije o ukupnoj hardverskoj konfiguraciji vaeg sistema CPU-u, sistemskom BIOS-u, matematikom koprocesoru, video adapteru, vrsti tastature i mia, vrstama diska i disketnih jedinica, koliini instalirane memorije, vrsti magistrale te broju serijskih i paralelnih prikljuaka. Za razliku od ostalih programa, ureaji za povratnu spregu ne isporuuju se sa NDIAGS, ali je ukljuen kupon koji vam omoguava naruivanje ovih ureaja preko pote. Uoite da ovaj program koristi neto drugaije veze unutar ureaja za povratnu spregu od onih koje koristi veina drugih programa. Drugaije povezivanje omoguava vam da izvrite i neka dodatna ispitivanja. Na sreu, u dokumentaciji je data i ema ovih ureaja, na osnovu koje moete napraviti i svoju, ako to elite. NDIAGS u potpunosti ispituje glavne sistemske komponente, a omoguava i proveru sitnih detalja kao to su LED diode na tastaturi za NumLock, CapsLock i ScrollLock. NDIAGS takoe obezbeuje ekransku mreu koju moete da koristite za centriranje slike na monitoru i ispitivanje razliitih izoblienja, karakteristinih za neispravne monitore.
PC Technician
PC Technician kompanije Windsor Technologies pojavio se na tritu 1984. godine kao jedan od prvih programa za ispitivanje ispravnosti PC-ja, i u odnosu na to vreme znatno je oplemenjen i neprestano auriran u skladu sa promenama na tritu. PC Technician je, u pogledu karakteristika, kompletan alat za ispitivanje hardvera i otkrivanje i otklanjanje greaka, koji ispituje sve glavne oblasti u sistemu. Kao i nekoliko drugih monijih programa, PC Technician poseduje svoj operativni sistem, koji ga izoluje od problema izazvanih softverskim konfliktima. Program je pisan u asembleru, tako da ima direktan pristup hardveru ispitivanog sistema. Uz ovaj program dobijaju se i ureaji sa povratnom spregom za ispitivanje serijskih i paralelnih prikljuaka. PC Technician je dugo vremena bio omiljen u kompanijama za odravanje na terenu, iji su tehniari koristili upravo ovaj program za otkrivanje i otklanjanje greaka. To je program razvijan za profesionalne servisere; meutim, i amaterima je jednostavno da ga koriste. Povrh svega, PC Technician kota znatno manje od drugih programa iz te klase. PC Technician je nainom projektovanja posebno usmeren ka osnovnom hardveru PCja i ukljuuje veliki izbor testova ispravnosti za procesore, memorije, disk ureaje, U/I portove i video adaptere. U njemu neete nai testove za multimedijalne i neke druge ureaje, ali ete nai mogunosti za ispitivanje jezgra sistema, koje su u veini oblasti bolje ili iste u poreenju sa ostalim proizvodima. Kako je PC Technician projektovan za profesionalce koji se bave hardverom, Windsor nudi i proizvod pod nazivom PC-Diagnosys, vie orijentisan ka krajnjem korisniku. PCDiagnosys sadri mnoge iste testove i karakteristike kao PC Technician, ali ne sadri ispitivanje pomou povratne sprege i neke naprednije karakteristike. Windsor ima i jeftiniji proizvod za ispitivanje ispravnosti pod nazivom #1-TuffTEST, i u verziji za krajnje korisnike i u verziji za profesionalce, koji uz minimalnu naplatu moete uitati sa Web strane kompanije.
QAPlus/FE
QAPlus/FE kompanije Diagsoft predstavlja napredni program za ispitivanje ispravnosti raunara koji su u osnovi Intelovi. Njegovo ispitivanje je potpuno, a interfejs sa menijima ga ini lakim za korienje, ak i onome ko nije posebno iskusan u uoavanju problema u personalnim raunarima. QAPlus/FE ukljuuje i neke od najpreciznijih sistemskih testova,
1150
Poglavlje 25
koje moete iskoristiti da utvrdite je li sistem koji nameravate da kupite zaista toliko bri od onoga koji ve imate. to je jo vanije, QAPlus/FE se isporuuje na disketama od 3.5 i 5.25 ina, koje mogu pokrenu raunar (bez obzira na operativni sistem) kada su prisutni problemi do te mere ozbiljni da sistem ne moe da pronae disk. Mnogi ljudi ve imaju nepotpunu verziju ovog programa, namenjenu krajnjim korisnicima, pod nazivom QAPlus. Ova osnovna verzija esto je ukljuena u sisteme koje prodaju razliiti isporuioci. Iako je program QAPlus sasvim u redu, potpuna verzija QAPlus/FE (Field Engineer) daleko je bolja za ozbiljno otkrivanje i otklanjanje greaka. QAPlus/FE moe da ispituje matinu plou, sistemski RAM, video adapter, disk ureaj, disketne jedinice, CD-ROM ureaj, mi, tastaturu, tampa i paralelne i serijske prikljuke (paket QAPlus/FE sadri ureaje sa povratnom spregom za potpuno ispitivanje ovih prikljuaka). On takoe daje iscrpne informacije o konfiguraciji sistema, ukljuujui tu ugraeni hardver, CPU i ukupnu koliinu RAM-a. Obezbeuje i kompletnu mapu prekida, to je od kljunog znaaja kada ugraujete nove adapterske kartice ili hardverske ureaje, dajui kompletnu sliku upravljakih programa ureaja i ostalih programa uitanih u memoriju, kao i ostale informacije vezane za DOS i korienje sistemske memorije. QAPlus/FE sadri i razne druge uslune programe, koji pre mogu da zatrebaju ozbiljnom serviseru nego prosenom korisniku. Te posebne karakteristike obuhvataju CMOS editor, koji se moe koristiti za promenu sistemskog vremena i datuma, vrste disk ureaja, veliine ugraene memorije i drugih CMOS informacija; program za otklanjanje greaka COM prikljuka; usluni program za ispitivanje diska i fiziko formatiranje; usluni program za ispitivanje disketne jedinice i editor za konfiguracione datoteke. Ovaj proizvod takoe sadri matini komunikacioni program za rad na udaljenim sistemima, koji omoguava serviserima da rade na vaem raunaru preko modema. Za razliku od drugih programa za ispitivanje ispravnosti, QAPlus/FE ima mogunost ispitivanja sistema do otkaza, to se moe uporediti sa radom sistema bez prekida, pod punim optereenjem u smislu raunanja i hardverskih aktivnosti, kako bi se utvrdilo da li je neka od sistemskih komponenti sklona otkazu u toku rada. Mnogi koriste usluni program za ispitivanje do otkaza kada dobiju novi sistem i neposredno pre isteka garancije. Pravo ispitivanje sistema do otkaza traje 4872 asa, pa i due. Vremenski period u kome e QAPlus/FE ispitivati sistem moete da odredite tako to ete podesiti koliko puta treba da se obave izabrana ispitivanja.
Ispitivanje ispravnosti operativnog sistema

U mnogim sluajevima nije neophodno da naruujete softver za ispitivanje ispravnosti nezavisnih proizvoaa, poto u okviru operativnog sistema imate sve alate za ispitivanje ispravnosti koji su vam potrebni. Windows 95, 98 i NT ukljuuju irok izbor programa koji vam omoguavaju da pregledate, nadgledate, otkrivate i otklanjate greke u hardveru sistema. U sledeim odeljcima prikazani su neki od tih alata i njihove funkcije.
Microsoft Diagnostic (MSD)

I MS-DOS 6.x, i Windows 3.1, i Windows for Workgroups svi sadre osnovni alat pod nazivom MSD (Microsoft Diagnostic). MSD je jednostavan DOS program koji prikazuje informacije o sistemskom hardveru. Meutim, poto je realizovan 1993. za korienje sa pomenutim starijim operativnim sistemima, MSD nije u stanju da prepozna mnogo ta od novog hardvera, kao to je recimo Pentium procesor. Iako je MSD stekao reputaciju da nepravilno prepoznaje odreeni hardver, kao to su UART ipovi u serijskom prikljuku PC-ja ili skup korienih prekida, on i dalje predstavlja jedan od najboljih alata za identifikaciju korienja memorije u gornjoj oblasti, to predstavlja najei izvor konflikata izmeu dodatnih adapterskih kartica. Takoe, veoma je koristan za utvrivanje brojeva verzija sistemskog BIOS-a, Video BIOS-a i ostalih upravljakih programa.
Poglavlje 25
1151
MSD se isporuuje i na Windows 9x CD-ROM-u, iako je donekle sakriven i ne instalira se automatski u toku instalacije Windowsa. MSD moete prekopirati direktno sa CDROM-a na disk i pokrenuti ga sa komandne linije DOS-a. Meutim, pouzdanije informacije dobiete ako prvo iskljuite Windows i podignete raunar u MS-DOS reimu.
Windows 9x Device Manager

Windows 9x Device Manager daleko je korisniji alat za popis hardvera od MSD. Kada u System Control Panelu izaberete stranu Device Manager, videete listu svih vrsta ureaja koji se nalaze u sistemu (vidite sliku 25.1). Otvaranjem svakog tipa ureaja prikazuje se hardver koji je zapravo ugraen. Svaka linija ima okvir za dijalog Properties preko kog moete da konfiguriete odreeni ureaj, pregledate hardverske resurse koje koristi i aurirate njegov upravljaki program. Ukoliko miem izaberete opciono dugme View Devices By Connection, prikaz e se preurediti u skladu sa razliitim prikljucima i interfejsima raunara. Ako sa dva uzastopna pritiska na taster mia izaberete liniju Computer na vrhu liste, videete okvir za dijalog Computer Properties, koji je prikazan na slici 25.2, to je jo jedna manje poznata karakteristika Device Managera. Preko ovog okvira za dijalog moete da pregledate sve IRQ-e, U/I prikljuke, DMA kanale i memorijske adrese u svom sistemu, kao i ureaje koji ih koriste.
Slika 25.1 Windows 9x Device Manager.
Slika 25.2 Okvir za dijalog Computer Properties.
U sluajevima kada karakteristika Plug-and-Play Windowsa 9x ne moe umesto vas da dodeli sistemske resurse, Device Manager predstavlja odlian alat za reavanje konflikta
1152
Poglavlje 25
ureaja. Okvir za dijalog Properties za svaki ureaj prikazuje resurse koje on koristi i ukazuje da li neki drugi ureaj koristi te resurse, kao i za koje je resurse konfigurisan hardver odreenog ureaja.
Windows 9x Resource Meter

Windows 9x Resource Meter aktivira se kao ikona na paleti poslova. Ovaj namenski program neprestano nadgleda resurse za sistem Windows 9x, korisnika i GDI. to uitavate vie programa i otvarate vie prozora, ikona na paleti poslova ukazuje na smanjenje raspoloivih resursa u sistemu tako to se smanjuje. Ukoliko sa dva uzastopna pritiska na taster mia izaberete ovu ikonu, videete detaljniji prikaz, kao to je prikazano na slici 25.3
Slika 25.3 Windows 9x Resource Meter
System Monitor/Performance Monitor.

Windows 9x System Monitor i Windows NT Performance Monitor, grubo reeno, obavljaju istu funkciju. Oba programa prate pojedine elemente sistemskih performansi i prikazuju ih u grafikom obliku, kao to se vidi na slici 25.4. Inicijalno, moete da prikazujete razliite statistike pojave koje spadaju u kernel (glavnu komponentu) raunara, upravljanje memorijom, sistem datoteka i ostale funkcije jezgra.
Slika 25.4 Windows 9x System Monitor
Alatke za odravanje PC-ja
Poglavlje 25
1153
Meutim oba ova programa mogu da se proire. Instaliranje dodatnih programa i servisa u raunar moe da doda nove kategorije u statistiku. Na primer, instalacija NetWare klijenta na sistem dodaje skup statistikih alata koji se odnose na ulazni i izlazni saobraaj klijenta.
System Information i Diagnostics

Program System Information Windowsa 98 predstavlja odlian dodatak operativnom sistemu, koji obezbeuje elastian prikaz profila raunarskog hardvera i softvera, a moe se porediti sa najboljim proizvodima nezavisnih proizvoaa na tritu (vidite sliku 25.5). Pored toga to koristi drugaiji format za prikaz, Windows NT Diagnostics obezbeuje gotovo iste informacije.
Slika 25.5 System Information u Windows 98
Ovi programi vam omoguavaju da snimite, izvezete ili odtampate informacije koje otkriju, pojednostavljujui pri tome opisivanje do najsitnijih detalja itave konfiguracije Windows 98 ili Windows NT sistema. Ako se ikada naete u situaciji da morate ponovo da instalirate operativni sistem zbog otkaza diska ili nekog drugog kvara, taj postupak e biti znatno jednostavniji ako pri ruci imate ove informacije.
Windows NT Event Viewer

Event Viewer predstavlja glavni alat za sistemske poruke i beleke u Windows NT. Uvek kada se dogodi neto znaajno u jednoj od sledee tri oblasti radu sistema, bezbednosti ili radu namenskog programa to se belei u jedan od tri odvojena izvetaja.

Za pravilno otkrivanje i otklanjanje greaka i popravku PC sistema potrebno vam je nekoliko osnovnih alatki. Ako nameravate da se profesionalno bavite ovim poslom, postoji veoma mnogo specijalistikih alatki koje biste mogli da naruite. Te napredne alatke omoguavaju vam da daleko preciznije odredite probleme i olakate i ubrzate rad. Osnovne alatke koje bi trebalo da postoje u svakom priboru za otkrivanje i otklanjanje greaka jesu:
1154
s
Poglavlje 25
s s s s s
Jednostavne rune alatke potrebne za sklapanje i rasklapanje, kao to su ravni i krstasti odvijai (srednji i mali), pinceta, alatka za vaenje integrisanih kola, hvataljka za delove ili hemostat. Veina ovih stavki postoji u kompletu alata za poetnike, koji se, po ceni od 10-20 $, moe kupiti u veini prodavnica raunarske opreme. Softver za ispitivanje ispravnosti i hardver za ispitivanje komponenti sistema Multimetar koji obezbeuje precizno merenje napona i otpornosti, kako na elektronskim elementima, tako i na kablovima i prekidaima. Hemikalije, kao to su istai kontakata, sprej za hlaenje komponenti i komprimovani vazduh za ienje sistema Penasti brisai ili pamuni tapii (od vate) Najlonske traice za povezivanje i ureivanje vodova.
Za neka okruenja ima razloga nabaviti i sledee ureaje, iako oni najee nisu neophodni:
s s s s
Maine za ispitivanje memorije, koje se koriste za ocenu rada SIMM, DIMM, DIP ipova i ostalih memorijskih modula. Ureaji sa povratnom spregom za ispitivanje serijskih i paralelnih prikljuaka raunara Skener za mrene kablove (ako radite sa umreenim PC-jima)
Serijske rastavne veze (ako koristite sisteme koji pri radu koriste serijske veze, kao to su UNIX terminali) Pored toga, iskusan serviser bi verovatno eleo da ima i alatke za lemljenje i razlemljivanje radi uvrivanja loih serijskih veza. Ove alatke su detaljnije opisane u sledeim odeljcima.
Runi alat
Kada radite sa PC sistemima, za gotovo sve poslove odravanja potreban vam je jednostavan i jeftin alat. Veinu potrebnih alatki moete poneti u maloj kesi. ak i vrhunski majstorski pribor moe da stane u obinu tanu. Cena ovakvih alata kree se od 20 $ za male pribore do 500 $ za vrhunski pribor u koferu. Uporedite ove trokove sa onima koje ima automehaniar. On bi trebalo da potroi 5.00010.000 $, pa i vie, za kompletan pribor. Alat za PC ne samo da nije skup nego i rad na raunarima nije ni blizu tako prljav kao to je, na primer, rad na automobilima. U ovom odeljku nauiete neto o alatkama koje sainjavaju pribor potreban za izvoenje osnovnih operacija na ploama PC sistema. Jedan od najboljih naina za poetak u prikupljanju pribora jeste naruivanje malog kompleta koji se prodaje upravo za servisiranje PC-ja. U sledeoj listi prikazane su osnovne alatke koje moete pronai u malim kompletima alata za PC, po ceni od oko 20 $:
s s s s s s s s s s s
Klju 3/16 ina Klju 1/4 ina Mali krstasti odvija Mali ravni odvija Srednji krstasti odvija Srednji ravni odvija Alat za izvlaenje ipova Alat za postavljanje ipova Pinceta Hvataljka za delove u obliku kande T10 i T15 Torx odvijai
Poglavlje 25
1155
Napomena
Neke alatke se ne preporuuju zbog ograniene upotrebe. Meutim, obino se isporuuju u okviru ovakvih kompleta. Kljuevi se koriste za rad sa estougaonim zavrtnjima koji u veini sistema osiguravaju poklopac kuita, adapterske kartice, disk ureaje i ureaje za napajanje. Kljuevi su daleko bolji od klasinih odvijaa. Kako neki proizvoai ove standardne estougaone zavrtnje zamenjuju obinim ili krstastim zavrtnjima, za njihove sistem koriste se standardni odvijai.
Upozorenje
Kada radite u skuenom prostoru kao to je unutranjost raunarskog kuita, odvijai sa magnetskim vrhom mogu da budu zaista zgodni, posebno za izvlaenje zavrtnja ako ga ispustite u kuite. Meutim, iako se ovakvi odvijai mogu koristiti nebrojeno puta bez ikakvih problema, treba da budete svesni mogunosti da magnetno polje oteti memorijske ipove ili magnetne ureaje za uvanje podataka, kao to su disk ureaj i diskete. Ostavljanje odvijaa preko ili u blizini disketne jedinice ili rad u neposrednoj blizini disk ureaja mogu da otete upisane podatke. Alatke za postavljanje i izvlaenje ipova u dananje vreme retko se upotrebljavaju, poto se memorijski ipovi montiraju na SIMM ili DIMM module, a procesori koriste ZIF (engl. zero insertion force, umetanje sa nultom silom) leita. Ova leita sadre posebnu polugu i kad se ona podigne olabavi spoj leiita i pinova ipa, to omoguuje da ga lako izvadite prstima. Meutim, ako radite na starom sistemu, onda za ugradnju i uklanjanje memorijskih ipova (ili drugih manjih ipova) bez savijanja pinova na ipu morate da koristite alatku za vaenje ipova (slika 25.6). Vee procesore, kao to su mikroprocesori ili ROM-ovi, izdignite uz pomo malog odvijaa. Vei procesori zahtevaju upotrebu alatke za izvlaenje ipova, ako su montirani u starija LIF (engl. low insertion force, umetanje sa malom silom) leita. Takvi ipovi na sebi imaju toliko pinova da je neophodna velika sila za izvlaenje, uprkos injenici da se nazivaju leita sa malom silom umetanja. Ukoliko koristite odvija za veliki ip, kao to je 486, rizikujete da ga polomite i trajno otetite. Alatka za izvlaenje ovakvih ipova ima veoma iroke krajeve sa malim nastavcima koji prolaze izmeu pinova ipa, kako bi ravnomerno rasporedili silu du donjih ivica ipa. Na ovaj nain smanjuje se verovatnoa lomljenja. Veina ovakvih alatki za izvlaenje mora da se porui posebno za vrstu ipa koji treba da uklonite. Pincete i hvataljke za delove mogu da se koriste za dranje manjih zavtrnjeva ili kratkospojnika, koje je teko drati rukom. Hvataljka za delove (slika 25.7) posebno je korisna ako vam u unutranjost sistema upadne neki manji deo; taj deo obino moete da uklonite bez dodatnog rasklapanja sistema. Konano, Torx odvija je specijalni zvezdasti odvija koji se koristi za posebne zavrtnje koji se nalaze u veini Compaqovih sistema, kao i u mnogim drugim sistemima. Takoe, moete naruiti i sigurnosne Torx odvijae za rad sa Torx zavrtnjima koji u centru glave imaju pin. Sigurnosni Torx odvija ima probuenu rupu u vrhu, koja tom pinu omoguava prolaz. Iako je osnovni komplet koristan, trebalo bi ga dopuniti sa jo nekim malim runim alatkama, kao to su:
s s s s
picasta kleta Mengele ili stega Hemostat Turpija
1156
Poglavlje 25
Slika 25.6 Ovakva alatka za izvlaenje moe da se koristi za izvlaenje pojedinanih ipova RAM-a i
ROM-a iz prikljunica, ali za izvlaenje veih procesora nije upotrebljiva. Za izvlaenje procesora iz leita koristite alat za izvlaenje kao na desnoj strani slike ukoliko procesor nije postavljen u ZIF leite.
s s
Seice ili kleta za skidanje izolacije Mala baterijska lampa
Slika 25.7 Hvataljka za delove ima tri male metalne kande koje se mogu rairiti da bi se uhvatio
deo.
picasta kleta su zgodna za ispravljanje pinova na ipovima, postavljanje i uklanjanje kratkospojnika, krimpovanje (stezanje) kablova i dranje sitnih delova.
Poglavlje 25
1157
Hemostat je posebno koristan za hvatanje sitnih delova kao to su kratkospojnici. (Hemostat je medicinski instrument koji se koristi u hirurgiji za zaustavljanje krvarenja. Prim rec.) Seice ili kleta za skidanje izolacije izuzetno su korisne pri izradi ili popravci kablova i vodova. Stegu moete koristiti pri ugradnji prikljuaka na kablove, za stezanje kablova zbog postizanja eljenog oblika i za dranje delova u toku osetljivih operacija. Pored stega, Radio Shack prodaje i izvanredan ureaj nazvan dodatne ruke, koji ima dve savitljive ruke sa krokodilskim tipaljkama na krajevima. Ova naprava je izuzetno korisna pri izradi kablova ili u drugim osetljivim operacijama kada vam dodatni pribor za pridravanje neega moe biti od koristi. Turpiju moete koristiti za poravnavanje grubih metalnih ivica na kuitima i asijama i za podeavanje eonih ploa disk ureaja radi besprekornog uklapanja. esto moe da vam zatreba i baterijska lampa da biste osvetlili unutranjost sistema, posebno ako je unutranjost sistema skuena, a osvetljenje prostorije loe, ili kada radite na sistemu koji se nalazi ispod stola korisnika. Moe se rei da je ova alatka od sutinskog znaaja.
Slika 25.8 Torx odvija i vrh
Sledei predlog za va komplet alata jeste ESD (eletcrostatic discharge, elektrostatiko pranjenje) zatitni komplet. On se sastoji od narukvice sa provodnikom za uzemljenje i posebne provodljive prostirke sa sopstvenim provodnikom za uzemljenje. Korienje ovakvog pribora pri radu na sistemu pomoi e vam da se osigurate da nikada ne otetite neku komponentu usled elektrostatikog pranjenja.
1158
Poglavlje 25
Napomena
Moete da radite i bez ESD zatitnog kompleta, ako ste disciplinovani i paljivi pri radu. Ukoliko nemate ESD komplet, moete da se razelektriete dodirujui neki metalni deo kuita dok je raunar jo prikljuen na elektrinu mreu, a zatim iskljuite raunar iz elektrine mree. Mnogi dananji sistemi nastavljaju da napajaju matinu plou preko posebne veze, uvek kada je raunar prikljuen na elektrinu mreu, ak i onda kada je prekida za napajanje iz elektrine mree iskljuen. Praktino, veoma je opasno raditi unutar PC-ja kada je prikljuen na mreu. ESD kompleti, kao i drugi alati, mogu se nai kod velikog broja isporuilaca alata. Specijalizovani proizvoai Product Company i Jensen Tools predstavljaju dva najpopularnija isporuioca raunarskih i elektroniarskih alata i servisne opreme. U njihovim katalozima prikazan je irok izbor veoma kvalitetnih alata. (Te kompanije, i jo nekoliko drugih, date su u listi isporuilaca na CD-u.) Sa jednostavnim kompletom runih alata biete opremljeni za popravku ili sastavljanje gotovo svakog PC-ja. Ukupna cena jednog takvog kompleta ne bi trebalo da pree 150 $, to i nije previe u odnosu na mogunosti koje vam se otvaraju.
Nekoliko rei o hardveru

U ovom odeljku dat je osvrt na neke od problema s hardverom (zavrtnji, matice i slino) koji se koristi za sklapanje raunara.
Vrste hardvera
Jednu od najveih tekoa na koju moete naii pri radu na razliitim sistemima stvaraju razliite vrste hardvera i reenja za sklapanje jedinica. Na primer, u veini sistema koriste se zavrtnji sa estougaonom glavom koji odgovaraju kljuevima od 1/4 ina ili 3/16 ina. IBM je koristio te zavrtnje za svoje prvobitne PC, XT i AT sisteme, tako da i veina drugih proizvoaa koristi ovaj standardni hardver. Meutim, neki proizvoai koriste razliit hardver. Compaq, na primer, koristi Torx zavrtnje. Ovakvi zavrtnji imaju zvezdast otvor u koji se postavlja Torx odvija odgovarajue veliine. Ti odvijai imaju oznake veliine kao to su T-8, T-9, T-10, T-15, T-20, T-25, T-30 i T-40. Sigurnosni Torx predstavlja jednu vrstu Torx zavrtnja i moe se nai u ureajima za napajanje i ostalima sklopovima. Ovi zavrtnji su identini obinim Torx zavrtnjima, osim to imaju pin koji se izdie iz sredine zvezdastog otvora na glavi zavrtnja. Ovaj pin spreava da se koristi standardni Torx odvija; potreban je specijalni sigurnosni odvija sa otvorom za pin u svojoj osi. Kao drugo reenje moe da se iskoristi malo dleto kojim e se izbiti pin u zavrtnju. Obino se ureaj zatvoren ovom vrstom zavrtnjeva smatra izmenjivom jedinicom, koja se retko, odnosno nikad ne otvara. Mnogi proizvoai takoe koriste jo standardnije zavrtnje sa prorezom ili krstaste. Alatke za ove zavrtnje koriste se relativno lako, ali se ne moe ostvariti zatezna sila u spoju kao kod estougaonih ili Torx zavrtnjeva, a i glave im se lake kidaju nego kod drugih vrsta. Kod izuzetno jeftinih verzija deava se da pri zavrtanju otpadaju metalni opiljci, koji mogu da padnu na matinu plou. uvajte se jeftinih reenja za spajanje kad god je to mogue; glavobolje zbog kidanja zavrtnjeva nisu toga vredne. Neki proizvoai danas koriste kuite kod koga se delovi spajaju abicama ili koriste leptir zavrtnje. Ova kuita se obino reklamiraju kao kuita za koja nije potreban alat, budui da vam on zaista nije potreban da biste otvorili kuite i pristupili glavnim sklopovima. Kompanija Curtis prodaje specijalne plastine leptir zavrtnje, koji se uklapaju u veinu normalnih kuita i mogu da se koriste kao zamena za postojee zavrtnje, ime se kuite dovodi u stanje da vie nije potreban alat za otvaranje. Meutim, i dalje morate da koristite metalne zavrtnje za ugradnju unutranjih komponenti kao to su adapterske kartice, disk
Poglavlje 25
1159
ureaji, ureaji za napajanje i matina ploa, jer se preko metalnih zavrtnjeva obezbeuje uzemljenje ovih ureaja.
Engleski i metriki sistem

Sledea oblast bremenita hardverskim problemima je injenica da postoje dve vrste mernih sistema, engleski i metriki. IBM je za svoju prvobitnu liniju sistema uglavnom koristio sredstva za spajanje iz engleskog sistema mera, dok mnogi drugi proizvoai koriste sredstva za spajanje iz metrikog sistema. Razlika postaje posebno uoljiva kada se radi o disk ureajima. Ureaji proizvedeni u Americi po pravilu koriste engleska sredstva, dok su ureaji izraeni u Japanu ili Tajvanu u metrikom sistemu. Uvek kada menjate disketnu jedinicu u nekom starijem PC-ju nailazite na ovaj problem. Pokuajte da uz ureaj kupite i odgovarajue zavrtnje i sav potreban hardver kao to su nosai, jer moe biti teko da se pronau kao posebni delovi. Mnogi proizvoai u maloprodaji nude uz ureaj komplete koji sadre sve potrebne komponente za ugradnju. U OEM-ovom uputstvu za disk dati su potpuni podaci o pozicijama otvora za montau na ureaju i veliini navoja. Disk ureaji mogu da koriste jednu od ove dve vrste spojeva; proverite svoj ureaj da biste videli koju vrstu koristi. Veina dananjih ureaja koristi metriki hardver.
Upozorenje
Neki zavrtnji u sistemu moraju da budu odgovarajue duine, posebno oni koji se koriste za privrivanje disk ureaja. Neke od ovih ureaja moete da unitite ako koristite preduge zavrtnje za montau, jer zavrtanj moe da probije ili ulubi zapeaenu komoru diska, ako pri ugradnji sasvim pritegnete zavrtanj. Kada ugraujete novi ureaj u sistem, uvek obavite probno uklapanje hardvera, da biste videli koliko duboko zavrtnji ulaze u ureaj pre nego to zasmetaju njegovim unutranjim komponentama. Ako se pojave sumnje, OEM dokumentacija proizvoaa precizno odreuje koji su zavrtnji potrebni i koliko treba da budu dugaki.
Alatke za lemljenje i razlemljivanje

U odreenim prilikama kao to su popravka prekinutog provodnika, izrada kablova, postavljanje komponente na tampanu plou, skidanje i postavljanje ipova koji su bez postolja ili dodavanje provodnika za prespajanje ili pinova na plou morate upotrebiti lemilicu da biste izvrili popravku. Iako se danas gotovo sve popravke rade tako to se jednostavno zameni cela ploa koja je otkazala, pa mnogi PC serviseri nikada ne upotrebljavaju lemilicu, moglo bi se rei da je u nekim prilikama lemilica veoma korisna. Najuobiajeniji sluaj jeste fiziko oteenje sistema, na primer, kada neko iupa prikljuak tastature sa matine ploe nepravilnim povlaenjem kabla. U ovakvom sluaju sa neto umea u lemljenju moete da spasete matinu plou. U dananje vreme veina matinih ploa obuhvata i komponente kao to su serijski i paralelni prikljuci. Mnogi od ovih prikljuaka na ploi zatieni su osiguraem; meutim, osigura je najee mala komponenta koja je zalemljena na plou. Oni su projektovani da zatite kola na matinoj ploi od oteenja nastalih usled dejstava spoljnih izvora. Ako kratak spoj ili elektrostatiko naelektrisanje iz spoljanjeg ureaja spali te osigurae, moete da spasite matinu plou zamenjujui ih. Da biste obavili manju opravku, kao to je ova, potrebna vam je lemilica male snage obino oko 25 W. Vie od 30 W stvara previe toplote koja moe da oteti komponente na ploi. ak i sa lemilicom manje snage morate da ograniite koliinu toplote kojoj izlaete plou i komponente na njoj. To moete postii brzim i efikasnim korienjem lemilice, kao i korienjem hladnjaka koje kaite na ureaje koje lemite. Hladnjak predstavlja mali
1160
Poglavlje 25
metalni ureaj koji se moe zakaiti i koji je projektovan da apsorbuje suvinu toplotu pre nego to ona stigne do komponente koju taj hladnjak titi. U nekim sluajevima moete da iskoristite par hemostata kao efikasan hladnjak pri lemljenju nekog dela. Za uklanjanje delova koji su zalemljeni na tampanu plou moete da koristite lemilicu sa pumpicom za lemljenje (vakuum pumpica). Ovaj ureaj obino ima oblik male cevi sa vazdunom komorom i sa elastinim klipnim sklopom. (Ne preporuuje se korienje pumpica za lemljenje sa gumenim balonom.) Pumpica se napinje tako to se klip pritisne do kraja u komoru, tako da uskoi u radni poloaj. Kada elite da uklonite neki ureaj sa ploe, lemilica se koristi sa donje strane ploe i zagreva se jedna od taaka u kojoj je jedna od noica dela privrena na plou, sve dok se ne otopi lem. im se to dogodi, vrh pumpice se postavlja na to mesto i pritiska pokreta klipa. Kada se on pokrene, trenutno se usisava otopljeni teni lem sa spoja, tako da noica dela ostaje slobodna u otvoru na ploi. Zagrevanje i usisavanje uvek radite sa donje strane ploe, a ne sa strane na kojoj se nalaze komponente. Ponovite ovaj postupak za sve elemente koji su zalemljeni za tampanu plou. Kada uvebate ovu tehniku, moi ete da uklonite male delove za minut-dva bez opasnosti po plou ili druge komponente. Vei ipovi, koji imaju vie pinova, tei su za uklanjanje i ponovno lemljenje, a da se pri tome ne otete drugi delovi ili sama ploa.
Savet
Ovi postupci odnose se jedino na ureaje za ije se pinove ploa skroz bui. To su komponente iji pinovi prolaze na drugu stranu ploe. Ureaji sa povrinskom montaom uklanjaju se na sasvim drugaiji nain, pomou daleko skupljih alatki. Rad sa povrinski montiranim komponentama uglavnom je van domaaja svih, osim veoma dobro opremljenih servisa. Ukoliko svojim mogunostima elite da pridruite i vetinu lemljenja i razlemljivanja, trebalo bi da vebate. Uzmite neupotrebljivu tampanu plou i vebajte uklanjanje razliitih komponenti sa nje; zatim ih ponovo ugradite. Pokuajte da skidanje obavite sa najmanjom moguom koliinom toplote. Takoe, topljenje lema obavite to je bre mogue, ograniavajui vreme dodira lemilice i spoja. Pre nego to montirate komponente, oistite otvore za prolaz noica i postavite deo na mesto. Zatim sa donje strane ploe lemite spojeve, koristei minimalne koliine toplote. Pokuajte da ostvarite spojeve koji su isti kao mainski spojevi koje je ostvario proizvoa. Lem na spojevima koji ne izgleda isto moe da omete dobar kontakt sa preostalim delom kola. Ovakav hladan lem formira se poto nije korieno dovoljno toplote. Vodite rauna da svoje vebe ne sprovodite na matinoj ploi raunara koji pokuavate da popravite! Ne pokuavajte da radite na upotrebljivim ploama sve dok ne postanete sigurni u sebe. Uvek bi trebalo imati pri sebi nekoliko neispravnih ploa za vebe i probe u lemljenju.
Savet
Kada prvi put lemite, moete doi u iskuenje da postavite lemilicu na lem i drite je tu dok se ne otopi. Ukoliko se lem ne otopi im prislonite lemilicu, toplota se ne prenosi efikasno sa lemilice na lem. To znai ili da je vrh lemilice zaprljan ili da izmeu nje i lema ima neistoe. Za ienje lemilice koristite mokar suner kojim ete obrisati njen vrh. Ako i posle ienja lemilice postoji neki otpor, pokuajte da vrhom ogrebete lem dok je jo topao. U optem sluaju ovo razbija sve prepreke za prenos toplote i trenutno otapa lem. Bez obzira na to koliko ste dobri u lemljenju i razlemljivanju, neke od tih poslova najbolje je prepustiti profesionalcima. Na primer, komponente koje su povrinski montirane na ploi, kao i komponente sa vrlo osetljivim pinovima, zahtevaju posebne alate za lemljenje i razlemljivanje.
Poglavlje 25
1161
Oprema za ispitivanje
U nekim sluajevima moraete da koristite posebne ureaje za ispitivanje matine ploe ili komponenti. Ova oprema za ispitivanje nije ni preskupa ni sloena za korienje, a moe mnogo da unapredi vae mogunosti za pronalaenje i otklanjanje greaka.
Elektrina oprema za ispitivanje

Voltmetar se smatra neophodnom opremom za ispitivanje (pogledajte sliku 21.10 u poglavlju 21). Multimer moe da poslui u mnoge svrhe, ukljuujui proveru naponskih signala u razliitim takama sistema, proveru izlaza sistema za napajanje i proveru da li postoji prekid u kolu ili u kablu. Ispitivanje izlaza predstavlja dragocenu pomo u odreivanju elektrinog izlaza pri normalnom optereenju. Ova mogunost je korisna ako sumnjate da je izvor problema izvan raunara.
Ureaji sa povratnom spregom

Za ispitivanje serijskih i paralelnih prikljuaka potrebni su vam povratni prikljuci, koji se koriste da zaokrue, odnosno vrate signale (vidite sliku 25.9). Oni omoguavaju da serijski i paralelni prikljuci alju podatke sami sebi, kako bi se sprovelo ispitivanje.
Muki i enski paralelni povratni prikljuci sa 25 pinova.
Serijski i povratni prikljuak sa 9 pinova.
Slika 25.9
Uobiajeni povratni prikljuci, serijski sa 25 i sa 9 pinova i paralelni sa 25 pinova
Postoje razliite vrste povratnih prikljuaka. Da biste bili spremni na sve vrste prikljuaka na koje moete da naiete bie vam potreban jedan za serijski prikljuak sa 9 pinova, jedan za serijski prikljuak sa 25 pinova i jedan za paralelni prikljuak sa 25-pinova. Mnoge kompanije te prikljuke prodaju odvojeno, ukljuujui i IBM, s tim to treba da znate da vam je osim njih potreban i softver za ispitivanje ispravnosti koji omoguuje njihovo korienje. Uz neke softverske proizvode za ispitivanje ispravnosti, kao to je Micro-Scope kompanije Micro 2000, isporuuju se i ureaji za povratnu spregu. IBM prodaje poseban kombinovani ureaj koji sadri sve tri vrste prikljuaka u okviru jedne jedinice. IBM-ov ureaj kota oko 30 $. Ukoliko ste veti, moete ak i sami da napravite svoje povratne prikljuke za ispitivanje. Tri eme za povratne prikljuke date su u poglavlju 16, U/I interfejsi. U tom poglavlju pronai ete i detaljno objanjenje serijskog i paralelnog prikljuka. Pored jednostavnih povratnih prikljuaka, mogue je da poelite da imate i kutiju sa rastavnim vezama u okviru svog kompleta. Kutija sa rastavnim vezama jeste DB25 prikljuni ureaj koji vam omoguava da pravite prilagoene privremene veze ili ak da nadgledate signale na kablu. U veini otkrivanja i otklanjanja problema mini kutija sa rastavnim vezama dobro obavlja posao, a nije ni skupa.
Merni ureaji
Neki postupci za otkrivanje i otklanjanje greaka zahtevaju merenja napona i otpornosti. Takva merenja sprovodite pomou digitalnog multimetra. Merni ureaj moe da bude i neki analogni ureaj (sa kazaljkom) ili ureaj sa digitalnim oitavanjem. DMM ima par provodnika koji se nazivaju probni uvodnci ili sonde. Probni uvodnici ostvaruju kontakt tako da moete oitati rezultat. U zavisnosti od podeavanja mernog ureaja, pomou sondi se meri elektrini otpor, jednosmerni (DC) ili naizmenini (AC) napon.
1162
Poglavlje 25
Podeavanje za merenje u okviru jedne merne jedinice obino ima nekoliko radnih opsega. Jednosmerni napon, na primer, moe da se oitava u nekoliko opsega sa maksimumima od 200 milivolta (mV), 2 V, 20 V, 200 V i 1000 V. Poto raunari za razliite operacije koriste i +5V i +12V, za svoja merenja trebalo bi da koristite kao maksimalni opseg 20 V. Merenja ovih veliina u mernom opsegu do 200 mV ili 2 V moglo bi da zaslepi merni ureaj i verovatno ga oteti, jer napon moe da bude mnogo vei od oekivanog. Pri korienju opsega do 200 V ili 1.000 V moe se meriti, ali su oitavanja 5V ili 12V toliko mala u odnosu na maksimum, da tanost postaje niska. Ako zapoinjete merenje i ne znate red veliine napona, zaponite sa najviim opsegom i postepenim smanjivanjem odredite koji je pogodan za rad. Mnogi bolji ureaji za merenje imaju mogunost automatskog odreivanja opsega pri emu ureaj automatski bira najbolji opseg za svako merenje. Ova vrsta ureaja za merenje je mnogo zahvalnija za rad. Potrebno je samo da odredite vrstu oitavanja, kao to je DC napon, i postavite sonde na izvor tog signala. Ureaj sam bira odgovarajui naponski opseg i prikazuje izmerenu vrednost. Zbog naina na koji su projektovani, ova vrsta mernih ureaja uvek ima digitalni ekran umesto skale sa kazaljkom.
Upozorenje
Kada koristite multimetar za proveru mrenog napona ili napona koji je blizak mrenom, uvek pri ispitivanju koristite samo jednu ruku, nikako obe. Ili moete jedan uvodnik zakaiti za jedan kraj izvora, a drugi drati u ruci, odnosno oba uvodnika drati jednom rukom. Ukoliko drite uvodnike obema rukama i sluajno ih dodirnete, lako moete postati deo kola i strujni krug e se zatvoriti preko vas. U tom sluaju putanja elektrine struje ide preko ruku direktno kroz srce. Pod dejstvom visokog napona rad srca moe da prestane. Sa tim se ne treba aliti. Preporuljivi su mali digitalni merni ureaji; tek su neto skuplji od analognih, a izuzetno su precizni i daleko bezbedniji po digitalna kola. Neki od tih ureaja nisu vei od audio kasete; staju u dep od koulje. Radio Shack prodaje dobar ovakav ureaj po ceni od oko 25 $; debljina ureaja je oko pola ina, a teina oko 100 grama. Re je o digitalnom ureaju sa automatskim odreivanjem opsega. Ova vrsta mernog ureaja zadovoljava potrebe veine, ako ne i svih ispitivanja i postupaka za otkrivanje i otklanjanje greaka kod PC-ja.
Upozorenje
Treba da znate da mnogi analogni instrumenti mogu da budu opasni za digitalna kola. Takvi merni ureaji koriste bateriju od 9 V za napajanje mernog ureaja pri merenju otpornosti. Ukoliko koristite ovu vrstu ureaja za merenje otpornosti na nekim digitalnim kolima, moete da otetite elektroniku poto praktino direktno uvodite 9 V u kolo. Digitalni merni ureaji rade sa 3-5 V ili manje.
Logike sonde i generatori logikih impulsa

Logika sonda (vidite sliku 25.10) moe da bude korisna za ispitivanje neispravnosti u digitalnim kolima. U digitalnim kolima signal se predstavlja ili kao visok (+5 V) ili nizak (0 V). Poto su ti signali prisutni vrlo kratko vreme (mereno milionitim delovima sekunde) ili osciluju izuzetno brzo, obian voltmetar je beskoristan. Logika sonda je projektovana da na jednostavan nain prikae stanja tih signala. Logike sonde su posebno korisne za otkrivanje i otklanjanje greaka u sistemima koji su potpuno otkazali. Pomou takvih sondi moete da odredite da li je ispravno kolo glavnog sata, kao i da li su prisutni ostali signali neophodni za rad sistema. U nekim sluajevima sonda moe biti od pomoi pri unakrsnoj proveri signala na svakom pinu ipa nekog integrisanog kola. Signale, koji su prisutni na svakom pinu, moete da uporedite sa signalima koje bi trebalo da prikae pouzdano dobar ip iste vrste to predstavlja poreenje
Poglavlje 25
1163
koje pomae u odreivanju neispravne komponente. Logike sonde su takoe korisne pri otkrivanju i otklanjanju nekih greaka kod disk ureaja, jer vam omoguavaju da ispitate signale koji su prisutni na kablu interfejsa ili na logikoj ploi ureaja. Pratea alatka sonde jeste generator logikih impulsa. Generator logikih impulsa projektovan je za ispitivanje odziva kola na pobudu sa logikim impulsom visokog nivoa (+5V) trajanja 1.5 do 10 mikrosekundi. Uporedite ovaj odziv sa odzivom u ispravnom kolu. Ovakav tip ureaja koristi se daleko ree od logike sonde, ali u nekim sluajevima moe biti od koristi pri ispitivanju kola.
Ureaji za ispitivanje mrene utinice

Ureaji za ispitivanje mrene utinice mogu da budu veoma korisne alatke. Ovi jednostavni, jeftini ureaji prodaju se zajedno sa ostalim hardverom i koriste se za ispitivanje karakteristika elektrine mree. Jednostavno prikljuite ureaj i tri LED diode svetle u razliitim kombinacijama, ukazujui na to da li je utinica pravilno povezana. Iako se moe pomisliti da se loe izvedena elektrina instalacija retko javlja, postoji veoma veliki broj instalacija upravo sa neispravnim utinicama. Najee, problem predstavlja provodnik uzemljenja. Nepravilno povezana utinica moe da bude uzrok nestabilnog rada sistema koji se ogleda u sluajnim proverama parnosti i zastojima u radu sistema. Kod loeg kola uzemljenja mogu se pojaviti lutajue struje u tom kolu. Poto sistem koristi napon u kolu uzemljenja kao signal za uporeivanje da bi odredio je li vrednost bita 0 ili 1, nestabilna masa moe da dovede do pogrenih podataka u sistemu.
Pozitivan kraj (+)
Negativan kraj ()
Slika 25.10 Uobiajena logika sonda
1164
Poglavlje 25
Na jednom seminaru za otkrivanje i otklanjanje greaka autor ove knjige doslovno nije mogao da prie sistemu koji je koristio, a da se sistem ne zakoi. Prilikom svakog prilaska PC-ju elektrostatiko polje njegovog tela uticalo je na sistem tako da se zakoi, prikazujui poruku sa grekom u proveri parnosti. Problem je bio u tome to je hotel u kome je odravan seminar bio veoma star i nije imao izvedeno uzemljenje na utinicama u toj prostoriji. Jedini nain na koji je autor mogao da sprei zastoje u radu sistema bio je da predavanja dri u arapama, poto su njegove kone cipele stvarale elektrostatiko naelektrisanje. Drugi pokazatelj loeg uzemljenja utinica jesu stalni strujni udari pri dodiru kuita ili asije sistema. Ti udari ukazuju da se mreni napon pojavljuje tamo gde ne bi smeo. Razlog za ovaj problem moe da bude i nepravilno uzemljenje u samom sistemu. Pomou jednostavnog ureaja za ispitivanje lako moete da odredite da li je mrena utinica u redu. Ukoliko prilikom prvog dodira sistema doivite inicijalni udar, to je verovatno statiki elektricitet. Ne pomerajui stopala ponovo dodirnite asiju. Ako ponovo doivite udar u pitanju je neto mnogo ozbiljnije. U tom sluaju provodnik za uzemljenje direktno je prikljuen na napon. Trebalo bi da profesionalni elektriar odmah proveri mreni prikljuak. Ukoliko ne elite da izigravate zamore u elektrinom eksperimentu, mreni prikljuak moete da proverite svojim multimetrom. Kao prvo, setite se da oba uvodnika drite jednom rukom. Izmerite napon izmeu otvora u prikljuku. Izmerena vrednost trebalo bi da bude 110 do 125 V (u evropskom podruju oko 220 V). Zatim proverite napone svakog otvora prema uzemljenju. U jednom sluaju napon treba da bude blizak prethodno izmerenom naponu. U drugom, napon prema masi trebalo bi da bude manji od 0.5 V. Poto uzemljenje i nula treba da budu povezani na razvodnoj tabli, velika razlika u oitavanju ukazuje da povezivanje nije izvedeno. Meutim, mala razlika moe da bude posledica struja koje teku kroz nulu zbog optereenja na drugim prikljucima. Ukoliko ne ostvarite rezultate koje oekujete, pozovite elektriara da proveri mrene prikljuke. Postoji daleko vie problema sa uzemljenjem i mrenim napajanjem nego to bi ljudi mogli i da pomisle.
Ureaji za ispitivanje memorije

Smatra se da su ureaji za ispitivanje memorije glavni deo opreme svake ozbiljne osobe koja eli profesionalno da se bavi otkrivanjem i otklanjanjem greaka i popravkama PC-ja. Radi se o malom ureaju koji je projektovan za ocenjivanje SIMM, DIMM i ostalih memorijskih modula, ukljuujui i posebne ipove koji se koriste za ke memoriju. Ovi ureaji su neto skuplji i kotaju izmeu 1.000 i 2.500 $, ali njihovo korienje predstavlja jedini pouzdan nain za ispitivanje memorije. Bez nekog od ovih ureaja ispitivanje memorije se svodi na primenu programa za ispitivanje ispravnosti na PC-ju i ispitivanje memorije po zavretku ugradnje. To moe da bude veoma problematino, poto programi za ispitivanje ispravnosti mogu da rade jedino dve stvari sa memorijom upisivanje i itanje. Ureaj za ispitivanje memorije moe da uradi mnoge stvari koje program za ispitivanje na PC-ju ne moe, na primer:
s s s s s s s s s
Prepoznavanje vrste memorije Odreivanje brzine memorije Odreivanje da li memorija ima parnost ili koristi lano imitiranje parnosti Menjanje vremena osveavanja i brzine pristupa Utvrivanje otkaza pojedinih bita Utvrivanje otkaza zbog napajanja i umova Otkrivanje prekida i kratkih spojeva u lemljenju Otkrivanje greaka zbog neusaglaenog vremena Utvrivanje greaka u zadravanju podataka
Nijedan uobiajeni softver za ispitivanje ispravnosti memorije ne moe da radi ove stvari, poto mora da se oslanja na nepromenljive parametre za pristup, koje postavlja
Zatitno odravanje
Poglavlje 25
1165
hardver memorijskog kontrolera u skupu ipova na matinoj ploi. To spreava softver da menja vreme i nain pristupa memoriji. Moete doi u situaciju da memorija u jednom sistemu pada, a u drugom radi poto su u stvari loi ipovi. Ovu vrstu povremenog problema gotovo je nemogue otkriti softverom za ispitivanje ispravnosti memorije. Osnovni zakljuak je da ne postoji nain da se precizno ispita memorija dok je prikljuena na PC; za potpuno i precizno ispitivanje potreban je ureaj za ispitivanje memorije. Iako cena uobiajenog memorijskog modula od 32 MB moe da bude manja od 50 $, cena ureaja za ispitivanje memorije moe biti isplativa ako se koristi u prodavnici opreme gde se ispituje mnogo PC-ja, jer mnoge softverske ili hardverske nadgradnje zahtevaju dodatnu memoriju. Zbog velikog porasta koliine memorije u dananjim sistemima i otrijih zahteva za usaglaavanje vremena kod novijih matinih ploa, mogunost da se memorija utvrdi, odnosno iskljui kao uzrok problema postaje jo znaajnija. Najee preporuujem ureaj za ispitivanje memorije SIGMA LC kompanije Darkhorse Systems. Za dopunske informacije pogledajte listu isporuilaca na CD-u. Takoe, za vie optih informacija o memoriji pogledajte poglavlje 6, Memorije.
Zatitno odravanje
Zatitno odravanje predstavlja kljuni nain za obezbeivanje viegodinjeg besprekornog rada raunarskog sistema. Pravilno voen program za zatitno odravanje isplauje se jer smanjuje pojavljivanje problema, gubitke podataka, otkaze komponenti i produava radni vek vaeg sistema. Ne jednom dogodilo se da se nepouzdan sistem popravi kroz samo jednu sesiju zatitnog odravanja. Kroz zatitno odravanje moete da ostvarite bolju cenu svog sistema pri prodaji, poto e u tom sluaju izgledati i raditi bolje. Razvoj programa za zatitno odravanje vaan je za svakoga ko koristi ili upravlja sa personalnim sistemima. Postoje dve vrste postupaka za zatitno odravanje: aktivan i pasivan. Aktivni program za zatitno odravanje obuhvata postupke iji je cilj dui, bezotkazni vek vaeg PC-ja. Ova vrsta zatitnog odravanja ukljuuje postupke koji prvenstveno podrazumevaju periodino ienje sistema i njegovih komponenti. U sledeim odeljcima opisano je nekoliko postupaka aktivnog zatitnog odravanja, ukljuujui ienje i podmazivanje glavnih delova, ponovno postavljanje ipova i formatiranje diskova. Pasivno zatitno odravanje sainjavaju koraci koje preduzimate da biste unapredili okruenje sistema, kao to je upotreba ureaja za napajanje sa zatitom, obezbeivanje istog okruenja sa kontrolom temperature, spreavanje jakih vibracija. Drugim reima, pasivno odravanje predstavlja dobar odnos prema svom sistemu.
Postupci aktivnog zatitnog odravanja

Koliko esto bi trebalo sprovoditi postupke zatitnog odravanja zavisi od okruenja sistema i kvaliteta njegovih komponenti. Ukoliko se sistem nalazi u nedovoljno istom okruenju, kao to je recimo pod mainske hale ili benzinska pumpa, moda ete morati da istite svoj sistem svaka tri meseca, pa i ee. U uobiajenom kancelarijskom okruenju, ienje sistema na godinu ili dve obino je dovoljno. Meutim, ako posle godinu dana otvorite sistem i unutra naete naslage praine, trebalo bi da skratite interval za ienje. Postupci za zatitno odravanje diska podrazumevaju i periodinu izradu rezervnih kopija podataka na disku i kritinih delova kao to su sektori za podizanje, tabela rasporeda datoteka (FAT), te strukture direktorijuma na disku. Takoe, trebalo bi periodino vriti defragmentaciju, kako bi se na potrebnom nivou odrale efikasnost i brzina diska.
Izrada rezervnih kopija sistema

Jedan od najvanijih postupaka u zatitnom odravanju jeste redovna izrada rezervnih kopija sistema. U svetu raunara postoji jedna tuna injenica hardver se uvek moe popraviti ili zameniti, a podaci ne mogu. Mnogi postupci za otkrivanje i otklanjanje greaka,
1166
Poglavlje 25
na primer, zahtevaju da se izvri ponovno particioniranje ili formatiranje diska, to unitava postojee podatke. Kapaciteti diskova u uobiajenim PC-jima daleko su prevazili taku do koje su diskete predstavljale zadovoljavajue reenje za izradu rezervnih kopija sistema. Reenja za izradu rezervnih kopija, koja koriste softver u DOS-u, neefikasna su i preskupa u dananjim sistemima. Na primer, trebalo bi 2.867 disketa po 1.44 MB za izradu rezervne kopije diska od 4G mog prenosivog sistema! Samo za diskete trebalo bi odvojiti 1.000 $, ne raunajui potrebno vreme. Uobiajena zamena za diskete jeste magnetna traka. DAT (Digital Audio Tape, digitalna zvuna traka) ili Travan sistem sa trakom moe da snimi izmeu 4 GB i 8 GB podataka na traku koja kota manje od 30 $. Rastua popularnost izmenjivih kaseta (kao to su Iomega Zip i Jaz ureaji) i upisivih CD-ROM ureaja doputa i drugaije zamene. Iako je cena jedinice trake oko 500 $, pa i vie, trokovi za medijume daleko su znaajniji od cene ureaja. Ukoliko odgovorno radite rezervne kopije sistema, trebalo bi da imate bar tri kompleta medijuma za svaki sistem ije kopije radite. Njih bi trebalo koristiti naizmenino, tako da po strani uvek imate bar jednu od njih u svakom trenutku, zbog eventualnog poara ili krae. Nakon godine dana trebalo bi te medijume zameniti novim, da bi se spreio uticaj habanja. Ukoliko radite rezervne kopije vie sistema, trokovi za medijume ubrzano rastu. Takoe, trebalo bi da uzmete u obzir i cenu svog vremena. Ukoliko izrada rezervnih kopija zahteva runo menjanje medijuma, onda takvo reenje nije preporuljivo. Sistem za izradu rezervnih kopija trebalo bi da celokupnu kopiju uklopi na jednu traku, tako da moete da planirate izradu rezervnih kopija bez nadzora. Ukoliko neko treba da bude neprestano u blizini i da svaki as menja trake, izrada rezervnih kopija sistema postaje zamorna, jer zahteva neprestan nadzor. Osim toga, prilikom svake izmene medijuma raste verovatnoa pojave greke i problema kojih ete postati svesni tek kada pokuate da sa kopije oitate podatke radi ponovnog uspostavljanja sistema. Izrada rezervnih kopija daleko je vanija nego to to mnogi misle, pa e se neto vie ulaganja za kvalitetan hardverski deo, kao to je Travan ili DAT ureaj, sigurno isplatiti na duu stazu kroz veu pouzdanost, bolje performanse i izradu bez nadzora rezervnih kopija koje sadre kompletnu strukturu sistema datoteka. Sa porastom popularnosti izmenjivih medijuma velikog kapaciteta kao to su kasetni ureaji Iomega i Jaz, te prepisivi CD-ROM ureaji (CD-RW), mnogi poinju da ih koriste za izradu rezervnih kopija sistema. Meutim, i pored toga to su ovi ureaji odlini za uvanje rezervnih kopija izabranih podataka, nepraktini su za redovne izrade rezervnih kopija sistema. Razlog za ovo jesu kako kapacitet, tako i cena medijuma, u poreenju sa kapacitetom dananjih diskova. Iako medijumi za CD-RW ureaj nisu preskupi, trebalo bi nekoliko njih za izradu rezervne kopije nekog veeg diska, to uslonjava postupak i samim tim umanjuje verovatnou da e se on redovno sprovoditi. ak i Iomega Jaz ureaj, koji moe da smesti 2 GB podataka na jednu kasetu, moe da zahteva nekoliko izmena medijuma da bi kompletirao rezervnu kopiju sistema. Dodajte ovo injenici da jedna Jaz kaseta moe da kota vie od 150 $ i dobiete reenje koje je u isto vreme i neprikladno i skupo.
Savet
Bez obzira koje reenje za izradu rezervnih kopija koristite, sve postaje besmisleno ako kasnije ne moete da povratite podatke sa medijuma za uvanje podataka. Trebalo bi da proveravate svoje kopije tako to ete redovno vriti restauriranje pojedinih datoteka po sluajnom izboru.
Zatitno odravanje
Poglavlje 25
1167
ienje sistema
Jedna od najvanijih operacija u dobrom programu za zatitno odravanje jeste redovno i potpuno ienje sistema. Naslage praine na unutranjim komponentama mogu da izazovu nekoliko problema. Jedan je da se praina ponaa kao toplotni izolator, koji spreava pravilno hlaenje sistema. Prekomerna toplota skrauje vek sistemskih komponenti i doprinosi pojavi toplotnog udara koji je posledica veih promena temperature pri ukljuenju hladnog sistema. Osim toga praina moe da sadri i provodne elemente koji mogu da izazovu pojedinane kratke spojeve u sistemu. Ostali elementi praine mogu da ubrzaju koroziju elektrinih kontakata, stvarajui nepravilne spojeve. Sve u svemu, redovno uklanjanje slojeva praine i neistoa iz unutranjosti sistema omoguava dui rad sistema. Veina ne-ATX i neki ATX PC-ji koriste rashladni sistem sa usmerenim strujanjem vazduha koji omoguuje ravnomerno rashlaivanje kuita. Ventilator je ugraen u ureaj, na ureaj ili u blizini ureaja za napajanje i izbacuje vazduh izvan kuita. To stvara potpritisak u unutranjosti sistema u odnosu na spoljno okruenje. Smanjeni pritisak u unutranjosti uslovljava usisavanje vazduha kroz otvore na asiji i poklopcu. Ovo strujanje, odnosno potpritisak, predstavlja najefikasniji sistem za rashlaivanje bez filtera za vazduh. Oni se u principu ne koriste kod sistema sa potpritiskom, poto je dosta teko da se ulazak vazduha ogranii samo na jedan otvor koji bi bio prekriven filterom. Neki industrijski raunari i ATX (kao i NLX) sistemi koriste sisteme sa usmerenim vazduhom za stvaranje natpritiska, umesto potpritiska, u kuitu. Takav sistem primorava vazduh da izlazi kroz sve otvore na asiji ili kuitu. Kljuna stvar kod sistema sa natpritiskom jeste to to je ventilator mesto gde ulazi sav vazduh. Prema tome, mogue je preiavanje vazduha koji ulazi u sistem tako to se u kuite ventilatora ugrauje sklop sa filterom. Meutim, filter se mora periodino istiti da bi se spreilo da ga zapui praina. Poto je u unutranjosti kuita ostvaren natpritisak u odnosu na spoljni vazduh, neistoa spolja ne prodire u sistem ak i ako nije potpuno zaptiven. Sav vazduh koji ulazi u sistem prolazi kroz ventilator i filter, gde se neistoa uklanja. Rashladni sistem sa natpritiskom prvenstveno je bio projektovan za korienje u industrijskim modelima raunara namenjenim za korienje pod jako neprijatnim uslovima. Meutim, sa porastom popularnosti ATX i NLX arhitektura, sistemi sa natpritiskom postaju sve uobiajeniji. Najnoviji trend u projektovanju ATX kuita i ureaja za napajanje ponovo se okree ka reenju sa potpritiskom. Tvrdi se da upotreba ventilatora u okviru sistema za napajanje za direktno rashlaivanje CPU-a nije efikasno, poto ureaj za napajanje pregreva taj vazduh, naroito ako je napajanje preoptereeno. Drugi vaan razlog jeste to to najvea prednost sistema sa natpritiskom, mogunost filtriranja ulaznog vazduha, ili nije ugraena u sistem ili se ne odrava pravilno. Veina dananjih PC-ja koristi sisteme sa potpritiskom. Ugradnja bilo kakve vrste filtera nemogua je poto vazduh ulazi iz previe pravaca. Kod svakog rashladnog sistema kod koga se vazduh ne filtrira, unose se praina i druge hemijske materije, koje stvaraju naslage u unutranjosti raunara. One mogu biti uzrok mnogih problema, ako se tako ostave.
Savet
Dim cigareta sadri hemijske materije koje su provodne u elektrinom smislu i koje izazivaju koroziju raunarskih delova. Ostaci dima mogu da se uvuku u ceo sistem, stvarajui koroziju i kontaminaciju elektrinih kontakata i osetljivih komponenti kao to su glave za upisivanje/itanje na disketnim jedinicama i sklopovi soiva na optikim ureajima. Trebalo bi izbegavati puenje u blizini raunarske opreme, a razvijati i jaati takvu politiku i na nivou kompanije. Disketne jedinice su posebno osetljive na uticaje neistoe i praine. U sutini, disketna jedinica je jedna velika rupa kroz koju neprekidno struji vazduh. Prema tome, tu se taloi velika koliina praine i naslaga za vrlo kratko vreme. Kod diska ovaj problem nije
1168
Poglavlje 25
tako izraen, zato jer je HAD (Head Disk Assembly, sklop glave diska) zatvorena jedinica sa jednim ventilom, na iji filter moraju da naiu praina ili neistoa. Ovaj filter osigurava da praina i druga neistoa ne mogu da uu u unutranjost HAD. I zato ienje disk ureaja podrazumeva samo da se oduva neistoa sa spoljnih strana ureaja. Nikakvo unutranje ienje nije potrebno.
Alati za rasklapanje i ienje

Za pravilno ienje sistema i svih njegovih unutranjih ploa potrebni su odreeni materijali i alatke. Pored alatki za rasklapanje odreene jedinice, trebalo bi da obezbedite i sledee:
s s s s s
Tenost za ienje kontakata Komprimovani vazduh Malu etku Suneraste tampone za ienje koje ne ostavljaju dlaice Antistatiku pletenicu sa narukvicom Sunerastu traku RTV (engl. room temperature vulcanizing, slabo isparljivi zaptivni kit za vulkaniziranje na sobnoj temperaturi) Silikonska pasta Usisiva za raunare
Takoe, moete da nabavite i sledee:

s s s s
Ovaj jednostavni pribor za ienje i hemikalije omogui e vam da izvrite veinu uobiajenih zadataka u zatitnom odravanju.
Hemikalije
Hemikalije se koriste kao pomona sredstva pri ienju, otkrivanju i otklanjanju greaka, ak i pri popravkama sistema. Moete koristiti nekoliko naina za ienje raunara i elektronskih sklopova. Veina spada u sledee kategorije:
s s s
Standardna sredstva za ienje Sredstva/paste za ienje kontakata istai praine
Savet
Hemijska oprema za ienje elektronskih komponenti dosta se promenila, jer se mnoge hemikalije, koje su ranije bile masovno koriene, danas smatraju tetnim za ivotno okruenje. Pripisuje im se da unitavaju zemljin ozonski omota. Atomi hlora iz hlorofluorkarbonata (CFC) i hlornih rastvaraa vezuju se za molekule ozona i unitavaju ih. Mnoge od ovih hemikalija su pod striktnom regulativom saveznih (u SAD) i meunarodnih agencija u cilju ouvanja ozonskog omotaa. Veina kompanija koje proizvode hemikalije za ienje sistema i za odravanje morala je da uvede zamene koje su bezbedne po ivotno okruenje. Jedina nezgoda u ovome jeste to to je veina tih bezbednih hemikalija znatno skuplja i to obino nisu tako efikasne kao sredstva koja zamenjuju.
Standardna sredstva za ienje

Za veinu osnovnih funkcija ienje komponenti, elektrinih prikljuaka i kontakata jedna od najkorisnijih hemikalija je 1,1,1 trihloretanol. Ta supstanca je veoma efikasna u ienju i jedno vreme se koristila za ienje elektrinih kontakata i komponenti, jer ne oteuje veinu plastinih i materijala za ploe.
Zatitno odravanje
Poglavlje 25
1169
U stvari, trihloretanol bi mogao biti veoma koristan za ienje fleka sa kuita kao i sa tastature. Naalost, on spada u hlorne rastvarae, zajedno sa CFC (hlorofluorkarbonatima) kao to je freon, pa kompanije za snabdevanje hemikalijama koje se koriste u elektronici nude nekoliko zamena. Postoji vei izbor vrsta i oblika alternativnih sredstava za ienje. Moete da koristite ist izopropil alkohol, aceton, freon, trihloretanol ili irok izbor drugih hemikalija. Veina proizvoaa i prodavaca danas se oslanja na alkohol, aceton ili druge hemikalije koje ne izazivaju troenje ozona i potuju dravne zakone i principe zatite ivotne sredine. Ne tako davno nova sredstva koja se bioloki razgrauju i koja se nazivaju sredstva za ienje na bazi limuna postala su veoma popularna u industriji i u mnogim sluajevima su efikasnija i ekonominija kada je u pitanju ienje tampanih ploa i kontakata. Ta sredstva za ienje obino su poznata kao d-limonen ili limunski terpentini i proizvode se od pomorandine kore, koja im daje jak (ali prijatan) miris. Druga vrsta terpentina naziva se a-pinene i proizvodi se od borovine. Meutim, morate biti paljivi sa ovim vrstama sredstava za ienje, poto ona mogu izazvati bubrenje nekih vrsta plastike, posebno silikonske gume i PVC-a. Trebalo bi da znate pouzdano da li je vae sredstvo za ienje predvieno za ienje raunara ili elektrinih sklopova. U veini sluajeva to znai da sredstvo treba da bude hemijski isto i bez neeljenih supstanci. Na primer, ne bi trebalo da da koristite obian alkohol za ienje elektronskih delova ili kontakata, poto on nije ist i moe da sadri vodu ili mirise. Materijal treba da bude suv i ist. Sredstvo za ienje treba da bude u tenom obliku, nikako u spreju. Sprej se rasipa i gotovo se nikada ne nanosi direktno na komponente. Umesto toga, sprejom navlaite sunerasti ili koni tampon kojim ete prebrisati komponentu. Ova sredstva za ienje elektronskih komponenti mogu se nai u svakoj boljoj prodavnici elektronskih delova.
Sredstva/paste za ienje/podmazivanje kontakata

Ove hemikalije su sline standardnim sredstvima za ienje, osim to sadre i sredstva za podmazivanje. Ona smanjuju silu koja je potrebna pri ukljuenju i iskljuenju kablova i prikljuaka, to smanjuje mehanika naprezanja ureaja. Sloj paste se takoe ponaa kao provodni zatitni sloj koji spreava koroziju prikljuaka. Ovakve hemikalije u velikoj meri produavaju vek sistema, tako to spreavaju prekide kontakata u budunosti. Na tritu je trenutno prisutna jedinstvena vrsta sredstva za poboljanje kontakta pod nazivom Stabilant 22. Ta hemikalija, kada se primeni na elektrini kontakt, znatno poboljava spoj i titi kontaktne take; a mnogo je efikasnija od uobiajenih sredstava za ienje kontakata i pasti. Stabilant 22 je teni polimerski poluprovodnik; on se ponaa kao teni metal i provodnik u prisustvu elektrine struje. Ova supstanca takoe popunjava vazdune praznine izmeu povrina koje se dodiruju ili dve take koje su u kontaktu, poveavajui kontaktnu povrinu i spreavajui pristup kiseoniku i ostalim materijama koje mogu da izazovu koroziju take kontakta. Ova hemikalija je dostupna u nekoliko oblika. Stabilant 22 predstavlja koncentrisanu verziju, dok je Stabilant 22a razreen izopropanolom u odnosu 4:1. Jo razreenija verzija, u odnosu 8:1, prodaje se u mnogim prodavnicama vrhunskih stereo i audio sistema pod nazivom Tweek. Samo 15 ml Stabilanta 22a prodaje se po ceni od oko 40 $; litar koncentrata kota oko 4.000 $. Oigledno je da je Stabilant 22 prilino skup, ali u primeni su potrebne veoma male koliine; s druge strane, nita tako efikasno, po pitanju zatite elektrinih kontakata, jo nije pronaeno. (NASA koristi ovu hemikaliju u svom kosmikom programu). Primenom Stabilanta postie se zatita za sledeih 16 godina, prema tvrdnji proizvoaa D.W. Electrochemicals. Adresu i broj telefona ove kompanije moete nai u spisku isporuilaca na CD-u.
1170
Poglavlje 25
Stabilant je posebno efikasan u U/I prikljucima, ivinim prikljucima i pinovima adapterskih kartica, prikljucima disk ureaja i ureaja za napajanje, praktino u svakom prikljuku PC-ja. Pored poboljanja kontakta i spreavanja korozije, primenom Stabilanta kontakti se podmazuju i olakava se prikljuivanje i iskljuivanje.
istai praine
Komprimovani gas se esto koristi kao pomono sredstvo za ienje sistema. Komprimovani gas moete da koristite kao kompresor za uklanjanje praine i neistoa sa komponenti sistema. Prvobitno su ti istai praine koristili CFC (hlorfluorkarbonat) kao to je freon, dok savremeni istai koriste HFC (hidrofluorkarbonati, kao to je difluoretanol) ili ugljendioksid, od kojih ni jedan ne oteuje ozonski omota. Budite paljivi pri korienju ovakvih ureaja poto neki od njih stvaraju statiki elektricitet pri prolasku komprimovanog gasa kroz mlaznicu. Treba da budete sigurni da koristite vrstu koja je odobrena za ienje praine sa raunarskih komponenti, a iz predostronosti treba da koristite narukvicu sa uzemljenjem. Konzerve sa komprimovanim vazduhom koje se koriste za ienje kamera donekle se razlikuju od vrste koja se koristi za ienje osetljivih raunarskih komponenti. Kada koristite proizvode sa komprimovanim vazduhom obavezno drite konzervu uspravno tako da iz mlaznice izlazi samo gas. Ako nagnete konzervu izlazie hladna tenost, to ne samo da predstavlja razbacivanje, ve moe i da oteti ili skine boju sa plastike. Komprimovani gas sme da se koristi samo kad je oprema iskljuena, kako bi se izbegla i najmanja verovatnoa oteenja zbog kratkog spoja. Vrlo bliski proizvodima sa komprimovanim gasom jesu sprejovi za zamrzavanje hemijskim putem. Ovi sprejovi se koriste za brzo hlaenje sumnjive komponente, koja se onda na kratko vreme vrati u normalan radni reim. Te supstance se ne koriste za popravku ureaja, ve za potvrdu da je pronaen ureaj koji je otkazao. Vrlo esto otkaz komponente vezan je za toplotu, tako da se rashlaivanjem privremeno vraa u normalno stanje. Ako kolo pone ispravno da radi, ureaj koji ste ohladili treba zameniti.
Usisivai
Neki ljudi za ienje sistema radije koriste usisivae, nego istae sa komprimovanim gasom. Konzerve sa gasom obino su bolje za ienje malih prostora. Usisiva je korisniji kada se isti sistem koji je pun praine i prljavtine. U tom sluaju bolje je usisati prainu nego je razduvati oko ostalih komponenti, to se ponekad deava kada se koristi komprimovani vazduh. Pri servisiranju na strani (kada odlazite na mesto gde je oprema, umesto da nju donesu kod vas) komprimovani vazduh je lake poneti u priboru nego mali usisiva. Postoje i veoma mali usisivai za ienje sistema. Takvi ureaji su laki za noenje i mogu posluiti kao zamena za konzerve sa komprimovanim vazduhom. Na tritu moete nai i posebne usisivae koji su namenski projektovani za korienje pri odravanju elektronskih komponenti. Oni su projektovani da, dok se koriste, statiki elektricitet (ESD) svedu na najmanju meru. Ukoliko koristite obian usisiva, a ne onaj koji je posebno projektovan sa ESD zatitom, trebalo bi da iz predostronosti nosite narukvicu sa uzemljenjem. Takoe, ako usisiva ima metalnu cev, pazite da njom ne dotaknete tampane ploe ili komponente koje istite.
etke i tamponi
Moete da koristite malu etku za minku, fotografsku ili slikarsku etkicu kako biste paljivo oslobodili naslage neistoe i praine u unutranjosti PC-ja, pre nego to ponete ienje komprimovanim vazduhom ili usisivaem. Meutim, morate biti oprezni zbog stvaranja statikog elektriciteta. U veini sluajeva ne bi trebalo da koristite etku direktno na ploama, ve samo na unutranjem delu kuita i ostalim delovima kao to su pera ventilatora, otvori za vazduh i tastature. Nosite narukvicu sa uzemljenjem ako koristite
Zatitno odravanje
Poglavlje 25
1171
etkicu na tampanim ploama ili oko njih i polako etkajte da spreite pojavu elektrostatikog pranjenja. Koristite tampone za ienje da biste obrisali elektrine kontakte i prikljuke, glave disketnih ureaja i ostalih osetljive delove. Tamponi bi trebalo da budu napravljeni od sunerastog materijala ili materijala od sintetike koe, koji za sobom ne ostavljaju dlaice ili prainu. Naalost, dobri sunerasti ili koni tamponi za ienje mnogo su skuplji od obinih pamunih tampona. Nemojte da koristite pamune tampone, poto iza njih ostaju vlakna na svemu to dodirnete. Pamuna vlakna su provodna pod nekim uslovima i mogu da se zalepe za glave na ureaju i da otete disketu. Sunerasti ili koni tamponi mogu da se nabave u veini prodavnica elektronske opreme. Jedna od stvari koju treba izbegavati, kada je u pitanju ienje kontakata, jeste korienje gumice za brisanje. Ranije su mnogi preporuivali upravo meke gumice za ienje kontakata na ploama sa kolima. Ispitivanja su pokazala da je ovo lo savet i to iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je to se usled pritisaka prilikom brisanja stvara ESD (elektrostatiko pranjenje). Usled ESD mogu da se otete ploe i komponente, posebno noviji niskonaponski ureaji. Ti ureaji su posebno osetljivi na statiki elektricitet, tako da se ienje kontakta bez odgovarajueg tenog sredstva ne preporuuje. Takoe, gumica skida pozlatu sa mnogih kontakata i otkriva kalajni kontakt, koji brzo korodira kada se izloi dejstvu vazduha. Neke kompanije prodaju vlane jastuie za ienje kontakata, koji su natopljeni odgovarajuim sredstvom za ienje ili pastom. Ovakvim jastuiima mogu se bezbedno brisati provodnici i kontakti, jer ne postoji mogunost oteenja usled ESD ili skidanja pozlate.
Silikonske paste
Silikonske paste, kao to je WD40, moete koristiti za podmazivanje mehanizama kao to su vrata disketne jedinice, ili neki drugi deo sistema za koji je potrebna ista i nemasna pasta. Ostale stvari koje moete podmazivati na ovaj nain jesu voice glava disketnih jedinica, pa ak i ine za glavu tampaa, kako bi se smanjio otpor pri radu. Korienje silikona umesto uobiajenih maziva vano je jer silikoni ne stvaraju gumaste naslage i ne privlae prainu i ostalu neistou. Nemojte preterano koristiti silikone. Nemojte sa njima prskati nigde blizu ureaja, poto se i sami rasprostiru i mogu da zavre tamo gde ne bi smeli (na primer, na glavi disketne jedinice). Umesto toga uzmite malu koliinu na vrh akalice ili sunerastog tampona i nanesite silikonsku pastu na komponente samo tamo gde je potrebno. Moete koristiti i tapie za ienje zamoene u silikon za podmazivanje metalne ine za glavu tampaa.
Nabavka potrebnih alatki i pomonih sredstava

Veinu hemikalija za ienje i alatki opisanih u ovom odeljku moete nabaviti u prodavnicama elektronike. Kompanija Chemonic usmerila je svoju proizvodnju na hemikalije za raunarsku i elektronsku industriju. Ova i ostale kompanije koje proizvode alatke, hemikalije i pribor neophodan za ienje raunara i elektronskih ureaja, navedene su u spisku isporuilaca na CD-u. Sa svim ovim pri ruci trebalo bi da budete potpuno opremljeni za veinu operacija vezanih za zatitno odravanje.
Postupci za rasklapanje i ienje

Da biste pravilno oistili svoj sistem morate ga bar delimino rasklopiti. Neki idu toliko daleko da skidaju i matinu plou. Njenim skidanjem postie se najbolji mogui pristup preostalom prostoru u sistemu; ali zbog utede vremena verovatno je dovoljno da se sistem rasklopi samo do take kada matina ploa postane potpuno vidljiva. Da biste ovo postigli, uklonite sve adapterske kartice prikljuene u sistem i disk ureaje. Iako glave disketne jedinice moete da oistite disketom za ienje, bez otvaranja te jedinice, verovatno to elite da uradite detaljnije. Pored glava trebalo bi da oistite i
1172
Poglavlje 25
podmaete mehanizam vrata, kao i logike ploe i prikljuke tog ureaja. Za ovaj postupak obino je potrebno da se ureaj skine. Uradite isto i sa disk ureajima: oistite logike ploe i prikljuke i podmaite pletenicu uzemljenja. Da biste ovo uradili, prvo morate skinuti sklop disk ureaja. Iz predostronosti, najpre napravite rezervne kopije podataka sa diska.
Ponovno postavljanje ipa u leite

Sledea znaajna funkcija u zatitnom odravanju jeste ponitavanje pojave izdizanja ipova. Kako se sistem greje i hladi, on se iri i skuplja, a to fiziko irenje i skupljanje moe da izazove da se komponente, koje su postavljene u leita, postepeno izdiu i izvuku iz njih. Ova pojava se naziva izdizanje ipova. Da biste ponitili ovaj efekat treba u sistemu da pronaete sve komponente u leitima i da proverite jesu li pravilno utisnute u njih. U veini dananjih sistema memorijski ipovi se pojavljuju kao SIMM-ovi i DIMM-ovi sa leitima. SIMM/DIMM ureaji stoje sigurno u svojim leitima, zahvaljujui mehanizmima za zabravljivanje i ne mogu da se izdiu iz njih. Memorijske SIPP (Single Inline Package) module (SIMM moduli sa pinovima umesto kontakata), koji se koriste u ranijim sistemima, ne obezbeuju mehanizmi sa zabravljivanjem, pa oni mogu da se izvuku iz svojih leita. Ovakvi memorijski ipovi glavni su kandidati za izvlaenje iz leita. Veina ostalih komponenti je zalemljena. Kod starijih sistema moete nai ROM ipove, matematiki koprocesor, ak i glavni procesor u leitu. U novijim sistemima CPU se postavlja u ZIF leita sa zakakom koja obezbeuje zategnutost u leitu ipa. U veini sluajeva postoji veoma malo izdizanje kod ZIF leita. Na veini dananjih sistema memorija (SIMM ili DIMM) i procesor jesu jedine komponente koje se nalaze u leitima; sve ostale su zalemljene. Meutim, postoje izuzeci. Deava se da komponenta za leite iz jednog sistema ne moe da se postavi u drugo leite ak i kad je u pitanju isti proizvoa. Ove razlike su ponekada posledica dostupnosti delova u toku proizvodnje ploa. Umesto da prekine liniju za sklapanje ako neki deo nije dostupan, proizvoa radije umesto tog dela postavlja leite. Kada ta komponenta postane dostupna, ona se prikljuuje u leite i ploa je gotova. Da biste se uverili da li su komponente pravilno postavljene u svoja leita, postavite donju stranu ploe na jednu ruku, a zatim prstom druge ruke (odozgo) pritisnite ip dok potpuno ne nalegne. Kada su u pitanju vei ipovi, postavite ga paljivo u leite i pritiskajte prstom posebno na svaki ugao ipa dok se ne uverite da je potpuno nalegao. (Na ovaj nain se obino postavljaju procesori i matematiki koprocesori.) U veini sluajeva uje se krckanje kada ip uskoi u leite. Poto je ponekad potrebna velika sila da bi se postavio ip, ova operacija moe da bude teka ako ne skinete plou. Kod matinih ploa nasilno postavljanje ipa moe da bude opasno ako direktno ne pridravate rukom plou sa donje strane. Suvie veliki pritisak na plou moe da prouzrokuje da se ona ulegne i osloni na asiju, a pritisak moe da je prelomi pre nego to ip potpuno nalegne. Plastina postolja koja razdvajaju plou od metalne asije suvie su meusobno razmaknuta da bi na odgovarajui nain pridravala plou pri ovakvom naprezanju. Ovakve postupke preduzimajte jedino ako moete da skinete plou i da je pridravate drugom rukom sa donje strane na odgovarajui nain. Moda e vas iznenaditi da, ak i ako ip potpuno nalegne, posle godinu dana moe da bude potrebno da se ponovo postavi. Izdizanje se uoi obino posle nekih godinu dana ili ranije.
ienje ploa
Sledei korak posle ponovnog postavljanja svih ipova koji su se moda izvukli iz svojih leita jeste ienje ploe i svih prikljuaka u sistemu. Za ovaj korak koristite ranije opisana sredstva za ienje i tampone koji ne ostavljaju dlaice.
Zatitno odravanje
Poglavlje 25
1173
Prvo oistite prainu i neistou sa ploe, a zatim oistite sve prikljuke na ploi. Da biste oistili ploe, obino je najbolje da se koristi usisiva za elektronske sklopove i tampane ploe ili konzerva sa komprimovanim vazduhom. istai praine su posebno efikasni jer oduvaju svu prainu i prljavtinu sa ploa. Takoe, oduvajte svu prljavtinu sa ureaja za napajanje, a posebno s ulazne i izlazne otvore ventilatora. Ne morate da rasklapate ureaj za napajanje da biste ovo uradili; samo uzmite konzervu istaa praine i uduvajte vazduh u ureaj za napajanje kroz izlazni otvor ventilatora. To e oduvati prainu iz ureaja i oistiti pera i mreu na ventilatoru, to e da olaka vazduni protok kroz sistem.
Upozorenje
Vodite rauna o statikom elektricitetu (ESD), jer moe da izazove oteenja prilikom ienja elektronskih sklopova. Preduzmite posebne mere predostronosti kada su u pitanju zimski uslovi ili izuzetno suvo okruenje gde se pojavljuju visoka elektrostatika optereenja. Moete da primenite i antistatiki sprej u radnom prostoru, kako biste smanjili verovatnou oteenja usled elektrostatikog pranjenja (ESD). Preporuuje se i antistatika narukvica sa uzemljenjem. Ona bi trebalo da bude prikljuena na uzemljenje kartice ili ploe koju briete. Uzemljenje spreava pranjenje elektriciteta izmeu vas i ploe. Drugi nain je da, dok istite matinu plou ili karticu, jednim prstom dodirujete njeno uzemljenje.
ienje prikljuaka i kontakata

ienje prikljuaka i kontakata u sistemu unapreuje pouzdanost veza izmeu ureaja. Na matinoj ploi treba da oistite prikljuke za kartice, napajanje, tastaturu i mia, kao i prikljuke za zvunike. Kod veine prikljuenih kartica treba da se oiste ivini prikljuci koji se ukljuuju u prikljuke magistrale na matinoj ploi i svi ostali prikljuci, kao to su spoljni, koji se nalaze na nosau kartice. Umoite tampone u teno sredstvo za ienje. Ukoliko koristite sprej drite tampon dalje od sistema i naprskajte malu koliinu na sunerasti kraj dok sredstvo ne pone da kaplje. Zatim tim natopljenim krajem obriite prikljuke na ploama. Prethodno navlaeni brisai najlaki su za korienje. Jednostavno protrljajte kontakte da biste uklonili nakupljenu prljavtinu i posle toga ostavili zatitni sloj. Na matinoj ploi posebnu panju obratite na prikljuke magistrale. Nemojte tedeti tenost; vie puta umoite sunerasti tampon i dobro oistite prikljuke. Ne brinite ako neto tenosti proe na povrinu matine ploe. Ova sredstva su potpuno bezbedna za celu plou i nee otetiti komponente. Upotrebite sredstvo za ienje neistoe sa pozlaenih kontakata u prikljucima, a zatim oistite sve ostale prikljuke na ploi. Oistite prikljuke za tastaturu i za mia, mesta za uzemljenje koja se preko zavrtnjeva vezuju za asiju sistema, prikljuke ureaja za napajanje, prikljuke za zvunike i za bateriju. Kad istite adapterske kartice posebnu panju obratite na ivini prikljuak koji se utiskuje u prikljuak magistrale na matinoj ploi. Kada ljudi uzmu ovakve ploe u ruke, obino dodirnu zlatne kontakte na prikljuku. Posle dodira na zlatnom kontaktu ostaju masnoa i neistoa, koje spreavaju dobar kontakt sa prikljukom magistrale kada se ploa utisne. Uverite se da su pozlaeni kontakti oieni od otisaka prstiju. Dobro bi bilo da se koristi neko od sredstava za ienje kontakata koje ostavlja provodljiv premaz, koji opet olakava utiskivanje adaptera u slot i titi kontakte od korozije. Takoe, pomou navlaenog tampona trebalo bi oistiti krajeve pljosnatih kablova, kao i drugih kablova i prikljuaka u sistemu. Oistite kablove disketne jedinice i prikljuke, kablove i prikljuke disk ureaja i sve ostale koje pronaete. Ne zaboravite da oistite ivine prikljuke na logikim ploama disk ureaja, kao i prikljuke za napajanje tih ureaja.
1174
Poglavlje 25
ienje tastature i mia

Tastature i mievi ozloglaeni su sakupljai prljavtine i ubreta. Ako ste ikada otvorili neku stariju tastaturu, verovatno ste bili zapanjeni koliinom ubreta koje se tu nalazi. Da biste spreili probleme povremeno treba da oistite tastaturu usisivaem. Povremeno okrenite tastaturu naopako i izloite je dejstvu komprimovanog vazduha. To e izduvati prljavtinu i neistou koje su se nakupile unutar tastature i verovatno spreiti probleme koji nastaju zbog lepljivih i prljavih tastera. Ako je neki taster zaglavljen ili nema pouzdan kontakt, moete da natopite ili naprskate njegov prekida sredstvom za ienje kontakata. Najbolji nain za to je da prvo uklonite kapicu, a zatim da prsnete sredstvo direktno na prekida. Ovo obino ne zahteva potpuno rasklapanje tastature. Periodino usisavanje ili ienje komprimovanim vazduhom spreie ozbiljnije probleme zbog lepljivih tastera i prekidaa. Veina mieva je jednostavna za ienje. Najee postoji obrtni poklopac koji zadrava kuglu u telu mia. Ako se on ukloni, kugla e da ispadne. Posle uklanjanja, kuglu bi trebalo oistiti nekim sredstvom koje se koristi za elektronske ureaje. Preporuuje se isto sredstvo za ienje, a ne sredstvo za ienje kontakata sa pastom za podmazivanje, poto kugla i ne treba da bude podmazana. Zatim bi trebalo oistiti valjke u telu mia pomou sredstva za ienje i tampona. Periodino ienje mia na ovaj nain uklanja i spreava preskakanje ili pogreno kretanje kursora. Takoe, preporuuje se korienje podloge za mia, jer ona spreava da kugla kupi neistou sa stola. Ostali pokazivaki ureaji, koji zahtevaju malo ili nimalo odravanja, jesu IBM-ov TrackPoint i slini sistemi drugih proizvoaa, kao to je Glidepoint koji proizvodi Alps. Ti ureaji su potpuno zatvoreni i za kontrolu kretanja pokazivaa koriste pretvarae pritiska. Poto su zatvoreni, ienje se obavlja jedino spolja i svodi se samo na brisanje ureaja mekim sredstvom za ienje da bi se uklonila masnoa i ostale naslage, nataloene usled dodirivanja.
Odravanje disk ureaja

Odreeni postupci u zatitnom odravanju tite podatke i osiguravaju efikasan rad diska. Neki od tih postupaka zapravo svode na najmanju meru oteenja i habanje ureaja, to produava njegov radni vek. Pored toga, moe da se postigne visok nivo zatite podataka ako se peroidino sprovode neke jednostavne komande. One obezbeuju naine za izradu rezervnih kopija kritinih oblasti na disku (naravno, i njihovo restauriranje), koje ako se otete mogu da onemogue pristup svim vaim datotekama.
Defragmentacija datoteka
Tokom vremena, kako briete i snimate datoteke na disk, one postaju fragmentirane (rasparane). To znai da se dele na mnogo isprekidanih oblasti na disku. Jedan od najboljih naina zatite, kako diska, tako i podataka na njemu, jeste periodina defragmentacija datoteka na disku. Ovim se postiu dva cilja. Prvo, na najmanju moguu meru svode se kretanje glave, kao i oteenja i habanje diska, poto su datoteke rasporeene u neprekidnim sektorima. To stvara dodatnu korist kroz poveanje brzine kojom ureaj izvlai datoteke, jer se smanjuje broj potresa glave koji se deavaju svaki put kada se pristupa fragmentu datoteke. Druga velika, i moe se rei vanija prednost jeste da u sluaju katastrofe, kada su FAT i osnovni direktorijum teko oteeni, podaci sa diska mogu lako da se restauriraju ako su datoteke neprekidne. Sa druge strane, ako su datoteke razbijene na mnoge komadie na disku, praktino je nemogue odrediti koji komadi ine odreenu datoteku bez netaknutih FAT-ova i sistema direktorijuma. Zbog integriteta podataka i njihove zatite preporuuje se defragmentacija diska na svakih mesec dana.
Zatitno odravanje
Postoje tri glavne funkcije u veini programa za defragmentaciju:
s s s
Poglavlje 25
1175
Defragmentacija datoteka Slaganje datoteka (Free Space Consolidation, sreivanje praznog prostora) Sortiranje datoteka
Defragmentacija predstavlja osnovnu funkciju, ali veina drugih programa takoe dodaje slaganje datoteka. Slaganje datoteka jeste dodatna mogunost kod nekih programa, jer obino zahteva vie vremena za izvrenje. Datoteke se slau od poetka diska, tako da se sav slobodan prostor nalazi pri kraju diska. Ova karakteristika svodi na najmanju meru buduu fragmentaciju datoteka, poto uklanja prazne prostore na disku. Kako je sav slobodan prostor sakupljen u jednu veliku oblast, svaka nova datoteka koja se upisuje na disk moi e da se upie kao neprekidna bez fragmentacije. Poslednja funkcija, sortiranje datoteka (ponekad se naziva i optimizacija diska), obino nije neophodna i u mnogi programima za defragmentaciju izvodi se opciono. Ova funkcija u ogromnoj meri produava postupak, a ima vrlo malo ili nimalo uticaja na brzinu kojom se pristupa podacima. Neke koristi ima samo zbog toga to ete stei pojam o redosledu datoteka u sluaju restauracije posle katastrofalnog otkaza. Ne nude svi programi za defragmentaciju sortiranje datoteka, a dodatno vreme koje ono zahteva verovatno nije vredno doprinosa koji daje. Ostali programi mogu da sortiraju datoteke po redosledu po kom su sloene u direktorijumima, to predstavlja brzu i laku operaciju u poreenju sa sortiranjem datoteka prema disku. Windows 9x sadri program za defragmentaciju diska u operativnom sistemu, koji moete koristiti i na FAT16 i na FAT32 sistemima datoteka. Kod DOS i Windows sistema morate da naruite program za defragmentaciju od nezavisnog proizvoaa. Norton Utilities sadri program za defragmentaciju diska, kao i mnogi drugi paketi sa uslunim programima. Ako se odluite da koristite proizvod nezavisnog proizvoaa na Windows 9x sistemu, morate biti sigurni da on podrava sistem datoteka koji koristite za svoje ureaje. Korienje FAT16 programa za defragmentaciju na FAT32 ureaju moe da izazove ozbiljne probleme. Pre nego to izvrite defragmentaciju diska preporuljivo je da se izvri neki od programa za reparaciju diska, kao to je u Windowsu 9x ScanDisc ili Norton Disc Doctor, ak i ako niste uoili nikakve probleme. Time obezbeujete da vai ureaji budu u dobrom radnom stanju pre nego to zaponete postupak za defragmentaciju.
arobnjak za odravanje Windowsa 98

Windows 98 sadri program Task Scheduler (planer zadataka) koji omoguava da isplanirate rad programa za automatsko izvrenje u odreeno vreme. arobnjak za odravanje Windowsa 98 vas vodi kroz postupak planiranja redovne defragmentacije diska, skeniranja greaka na disku i brisanja nepotrebnih datoteka. Moete isplanirati da se ovi postupci izvravaju u vreme kada se ne radi na sistemu, tako da se ne naruava redovan rad.
Provera postojanja virusa

Virusi predstavljaju opasnost za svaki sistem, pa bi bilo dobro da u svoj redovni program za zatitno odravanje ukljuite i skeniranje antivirusnim programom. Iako i Microsoft i IBM obezbeuju antivirusni softver za MS- i PC-DOS, respektivno, ako koristite Windows 9x ili Windows NT potrebno je da nabavite program nezavisnog proizvoaa za zatitu svog sistema. Postoje brojni paketi uslunih programa za skeniranje i uklanjanje virusa. Bez obzira na to koji od ovih programa koristite, trebalo bi da to bude redovno, a posebno pre izrade rezervne kopije datoteka na disku. To e pomoi da sigurno uoite svaki potencijalni problem sa virusom, pre nego to se proiri i izazove veu katastrofu. Pored toga, vano je da izaberete isporuioca koji obezbeuje redovno auriranje spiska virusa u
1176
Poglavlje 25
antivirusnim programima. Spisak virusa pokazuje koje viruse program moe da uoi i poniti njihovo dejstvo, a poto se stalno proizvode novi virusi, ovo auriranje je od sutinskog znaaja.
Postupci pasivnog zatitnog odravanja

Pasivno zatitno odravanje podrazumeva brigu o sistemu u smislu najboljeg mogueg okruenja kako fizikog, tako i elektrinog. Briga u fizikom smislu odnosi se na temperaturu ambijenta, termike udare zbog ukljuivanja i iskljuivanja, zagaenje usled praine i duvanskog dima te na poremeaje kao to su udari i vibracije. Briga u elektrinom smislu odnosi se na ESD, umove iz linije napajanja i interferencije usled prisustva radio talasa. Svi ovi uticaji okruenja pojedinano su objanjeni u sledeim odeljcima.
Pregled radnog okruenja

Dosta je udno da je jedan od aspekata zatitnog odravanja koji se najee previa, zatita hardvera od uticaja okruenja i znaajni trokovi koje to prouzrokuje. Raunari nisu previe zahtevni i u optem sluaju su bezbedni u okruenjima predvienim za boravak ljudi. Meutim, raunare esto tretiraju kao da su u pitanju stoni kalkulatori. Posledica ovakvog zanemarivanja jesu mnogobrojni otkazi sistema. Pre nego to postavite novi PC pripremite odgovarajue mesto za njega, koje je osloboeno od zagaivaa vazduha kao to su duvanski dim i druga isparenja. Nemojte postavljati svoj raunar pod prozor; raunar ne bi trebalo izlagati direktnom dejstvu suneve svetlosti ili promenama temperature. Temperatura okruenja treba da bude to je mogue ujednaenija. Napajanje bi trebalo sprovesti kroz pravilno uzemljene mrene utinice osloboene od umova i interferencija. Drite svoj sistem dalje od radio-predajnika i drugih izvora energije sa radio-uestanostima.
Zagrevanje i hlaenje
irenje i skupljanje pod uticajem temperature okoline predstavlja udar na raunarski sistem. Prema tome, odravanje ustaljene temperature u sobi ili kancelariji vano je za uspean rad raunarskog sistema. Promene temperature mogu dovesti do ozbiljnih problema. Moete, na primer, da naiete na izuzetno veliko izvlaenje ipa. Ako se velike promene dogode za kratko vreme, tampane veze na ploama mogu da se prekinu, lemljeni spojevi da se polome, a kontakti u sistemu da ubrzano korodiraju. Poluprovodnike komponente, kao to su ipovi, mogu takoe da budu oteene i da izazovu nastajanje novih problema. Temperaturne promene mogu da opustoe disk ureaje. Kod nekih diskova, ako se upisivanje vri pri razliitim temeperaturama okruenja, moe doi do upisivanja podataka na razliite pozicije u odnosu na centre staza sa zapisima. To kasnije moe da izazove probleme pri upisu i itanju. Da biste osigurali ispravnu radnu temperaturu za rad svog sistema, prvo morate da odredite njegov radni opseg. Veina proizvoaa daje podatke o temperaturnom radnom opsegu sistema. Moraju se dati dve temperaturne specifikacije, jedna koja se odnosi na temperaturni opseg u radnom reimu i druga koja se odnosi na temperaturne uslove kada raunar ne radi (obino uslovi skladitenja). IBM, na primer, daje sledee temperaturne opsege kao prihvatljive za veinu svojih sistema: Ukljuen sistem: 60 do 90 0 F (15,5 do 32,30 C) Iskljuen sistem: 50 do 100 0 F (10 do 37,80 C) Zbog bezbednosti diska i podataka koje sadri, izbegavajte nagle promene temperature okruenja. Ukoliko se dese nagle promene temperature na primer, kada se novi ureaj isporuuje u zimskom periodu i unese u zatvoren prostor ostavite ga da se prilagodi sobnoj temperaturi pre nego to ga ukljuite. U ekstremnim sluajevima moe da doe do
Zatitno odravanje
Poglavlje 25
1177
kondenzacije na ploama unutar HAD ureaja, to bi bilo katastrofalno po disk ako bi se ukljuio pre nego to kondenzat ispari. Veina proizvoaa diskova daje vremensku tabelu kao vodi za aklimatizaciju ureaja na sobnu temperaturu, pre putanja u rad. Obino treba da se saeka od nekoliko asova pa do jednog dana, dok ureaj ne bude spreman za korienje posle isporuke ili skladitenja u hladnom okruenju. Najei savet je da disk sve vreme aklimatizacije ostane u svom pakovanju. Raspakivanje ureaja koji je ekstremno hladan poveava verovatnou pojave kondenzacije dok se ureaj zagreva. Veina poslovnih okruenja obezbeuje stabilnu temperaturu za rad raunarskih sistema, ali neka ne. Obavezno uzmite u razmatranje uslove za smetaj svoje opreme.
Ukljuivanje i iskljuivanje napajanja

Kao to ste upravo videli, temperaturne promene kroz koje prolazi sistem predstavljaju veliki udar na fizike komponente sistema. Meutim, najvee temperaturne promene kroz koje prolazi sistem nastaju u periodu zagrevanja posle ukljuenja raunara. Ukljuivanje hladnog sistema prouzrokuje najvee mogue unutranje temperaturne promene. Ukoliko elite da svom sistemu obezbedite to je mogue dui bezotkazni vek, trebalo bi da ograniite temperaturne promene u njegovom okruenju. Ekstremne temperaturne promene u toku hladnog starta moete da ograniite na dva jednostavna naina: ostavite sistem iskljuen ili ukljuen sve vreme. Od ove dve opcije, verovatno vam vie odgovara ova druga. Stalno ukljuen sistem predstavlja najbolji nain za unapreenje njegove pouzdanosti. Ako ste prvenstveno zainteresovani za trajanje sistema, najjednostavnija preporuka glasila bi: neka je sistem neprestano ukljuen (ili iskljuen). Meutim, u stvarnosti postoji vie injenica koje treba uzeti u obzir, kao to je cena elektrine energije, mogunost poara zbog rada opreme bez nadgledanja i slino. Ako razmislite o nainu na koji obino pregoreva sijalica, bie vam jasno u kojoj meri je opasno ukljuivanje i iskljuivanje. Sijalica najee pregoreva pri prvom ukljuivanju, poto vlakno mora da savlada neverovatan termiki udar dok menja temperaturu za manje od sekunde od temperature okruenja do nekoliko stotina stepeni. Sijalica koja je neprestano ukljuena due traje od one koja se esto ukljuuje i iskljuuje. Mesto na kom se, po ukljuivanju, najverovatnije pojavljuje problem jeste ureaj za napajanje. Poetna struja sistema, u prvih par sekundi, znatno je jaa od one koja tee u normalnom radnom reimu. Poto tu struju mora da obezbedi ureaj za napajanje, on treba da podnese izuzetno veliko optereenje u tih prvih nekoliko sekundi rada, a posebno ako treba da se pokrene nekoliko diskova. Za pokretanje motora po ukljuenju potrebna je izuzetno jaka struja. Ovaj zahtev esto prevazilazi moi izlaznog kola ili komponenti ureaja za napajanje, tako da on pregori ili prekine rad u trenutku. esto se to desi neposredno po ukljuivanju. Da biste obezbedili najdui mogui radni vek, pokuajte da temperaturu komponenti odrite na konstantnom nivou i da ograniite broj ukljuivanja izvora za napajanje. Jedini poznat nain za to jeste da sistem ostane stalno ukljuen. Iako moete zakljuiti da sistem treba da radi 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, ovakav nain rada se ipak ne preporuuje. Nekoliko stvari utie na to da sistem ne bude neprestano ukljuen. Jedna je da nenadgledan ukljuen sistem uvek predstavlja mogui izvor poara. Unutranji kratak spoj u monitoru moe da izazove poar, a zakoen ventilator za rashlaivanje moe da bude razlog za pregrevanje ureaja za napajanje i celog sistema. Kada nema nadgledanja nijedan sistem ne bi trebalo da ostaje ukljuen. Sledei razlog je prekomerna potronja elektrine energije. Mnoge kompanije uvele su rigorozne programe za iskljuivanje osvetljenja i ureaja kada se ne koriste. Potronja energije dananjih sistema velike snage i njihovih pomonih ureaja nikako nije zanemariva. Takoe, nenadgledan operativni sistem predstavlja vei izvor rizika od nekog koji je iskljuen i zakljuan. Realni inioci kao to su mogunost poara kod nenadgledanih sistema u toku noi ili vikenda, problemi obezbeenja i prekomerna potronja energije mogu da utiu na to da svoj sistem ne ostavljate ukljuen sve vreme. Prema tome, potreban je kompromis.
1178
Poglavlje 25
Samo jednom u toku dana ukljuujte sistem. Nemojte svakodnevno da ga ukljuujete i iskljuujete po nekoliko puta. Ovaj izuzetno dobar savet gotovo uvek se ignorie, a naroito kad nekoliko korisnika deli isti sistem. Svaki korisnik ukljuuje sistem i iskljuuje ga po zavrenom poslu. Kod ovakvih sistema ima daleko vie problema zbog kvarova. Ako ste u zgradi sa klimatizacijom, imate jo jedan razlog za brigu po pitanju temperature i disk ureaja. Neke zgrade imaju termostate koji su programirani da u toku noi, ili preko vikenda, iskljue grejanje. Ti termostati su takoe programirani da, pred poetak radnog vremena, brzo podignu temperaturu u radnim prostorijama. U ikagu, na primer, spoljna temperatura u toku zime ide i do -200 (ne raunajui uticaj vetra). U tom sluaju temperaturna razlika preko vikenda moe da bude i do 500. U ponedeljak, na poetku radnog vremena, grejanje je ukljueno moda tek nekih sat vremena pre, pa diskovi verovatno nisu postigli ni 600 kada ukljuujete sistem. U toku prvih 20 minuta rada temperatura ploa diska naraste do 1200 i vie. Ukoliko koristite jeftiniji disk ureaj sa koranim motorom i zaponete upisivanje podataka pri niskim temperaturama, moete se nai u neprilici. (Ovde se radi o temperaturama u Farenhajtovim stepenima; odgovarajue u Celzijusovim bile bi -28,80, +100, +15,50, +48,80 prim. rec.)
Savet
Ukoliko sistem nije neprestano ukljuen, dozvolite mu da se posle hladnog starta zagreva bar 15 minuta pre upisivanja na disk ureaj. Ovo na udesan nain utie na pouzdanost podataka na disku. Ukoliko sistem ostaje ukljuen na dui period vremena, obavezno podesite ekran da bude prazan ili da prikazuje sluajan sadraj, ako se sistem ne koristi. Fosfor na ekranu moe da se oteti ako se nepromenljiva slika prikazuje u duem periodu vremena. Najosetljiviji su monohromatski monitori sa visokom perzistencijom, a najmanje su osetljivi monitori u boji niske perzistencije. Na veini monitora koji se danas koriste u PC-jima ne moe se videti efekat sagorevanja ekrana. Ako ste ikada videli monohromatski monitor sa slikom iz nekog programa koja je trajno upisana sagorevanjem ak i kad je monitor iskljuen onda e vam biti jasno o emu se radi. Pogledajte monitore koji prikazuju informacije o letovima na aerodromima, oni obino sadre neke od efekata sagorevanja fosfora. Veina savremenih PC-ja koji poseduju mogunosti za utedu energije automatski ulazi u reim pripravnosti (engl. standby) na komandu sistema. Ukoliko va sistem poseduje te mogunosti, omoguite ih, jer one pomau da se smanje trokovi za energiju i tite monitor.
Statiki elektricitet
Statiki elektricitet moe da izazove brojne probleme u sistemu. Oni obino dolaze do izraaja u zimskim mesecima kada je vlanost niska ili u oblastima sa izuzetno suvom klimom gde je vlanost niska tokom cele godine. U takvim sluajevima morate preduzeti posebne mere predostronosti da spreite oteenja na svom PC-ju. Statiko pranjenje na spoljnom delu asije sistemske jedinice retko moe da bude uzrok stalnih problema. Obino najgora mogua posledica statikog pranjenja na kuitu, tastaturi, pa ak i u blizini raunara, jeste greka u proveri parnosti (memorije) ili zastoj sistema. U pojedinim prilikama bio sam u stanju da izazovem proveru parnosti ili zastoj samim prolaskom pored PC-ja. Veina ovakvih problema sa proverom parnosti jeste posledica nepravilnog uzemljenja sistema za napajanje. Obavezno uvek koristite troilni kabl koji je pravilno ukljuen u ispravno uzemljenu mrenu utinicu. Ukoliko sumnjate u stanje prikljunice, u veini prodavnica hardvera i elektronskih ureaja za svega nekoliko dolara moete da nabavite ureaj za ispitivanje mrenih utinica, slian onima koji su opisani u prethodnom delu ovog poglavlja.
Zatitno odravanje
Poglavlje 25
1179
Uvek kada otvorite sistemsku jedinicu ili rukujete kolima koja ste skinuli sa sistema, morate biti izuzetno oprezni zbog elektrostatikog naelektrisanja. Statikim pranjenjem moete trajno da otetite komponente, ako se ono ne usmeri na uzemljenje. Obino preporuujem hvatanje ploa i adapterskih kartica za taku njihovog uzemljenja, kao to je nosa kartice, kako bi se potencijalna elektrostatika oteenja svela na najmanju meru. Lak nain za spreavanje problema lei u dobrom uzemljenju voda za napajanje, koje je od izuzetnog znaaja za raunarsku opremu. Loe izvedeno uzemljenje voda za napajanje jeste jedan od osnovnih uslova da se celokupna konstrukcija raunara proglasi loom. Najbolji nain za spreavanje elektrostatikih oteenja jeste da se uopte sprei pojava naelektrisanja u unutranjosti raunara. Uzemljenje asije na pravilno projektovanim sistemima slui kao elektrostatika zatita raunara i bezbedno preusmerava statiki elektricitet na uzemljenje. Da bi uzemljenje bilo potpuno, sistem mora biti prikljuen troilnim kablom na pravilno uzemljenu troilnu utinicu mrenog napajanja. Ukoliko je problem statikog naelektrisanja jako izraen, treba da se okrenete i ka drugim merama. Jedna je da koristite antistatiku prostirku ispod raunara. Pre nego to dodirnete raunar, dodirnite prostirku, obezbeujui tako da se sva statika naelektrisanja sprovedu na masu, daleko od unutranjih komponenti sistema. Ako je problem i dalje prisutan, potrebno je proveriti uzemljenje kune instalacije. Deavalo se da troilne utinice ispadnu beskorisne jer celokupna kuna instalacija nije uzemljena.
um u napajanju
Da bi ispravno radio, raunar mora da ima stabilno napajanje energijom bez umova. U nekim instalacijama, meutim, iste linije se koriste i za napajanje raznih velikih potroaa, tako da njihovo ukljuivanje i iskljuivanje moe da izazove probleme na raunaru. Neke vrste ureaja na istoj liniji mogu da izazovu kratkotrajne naponske skokove i do 1000 V, koji mogu da izazovu fiziko oteenje raunara. Iako su ovi skokovi retki, mogu da onesposobe raunar. ak i u kolu koja je namenjeno samo za raunar mogu da se pojave ovakvi skokovi, to direktno zavisi od kvaliteta energije koja se dovodi do zgrade i do tog kola. U toku pripreme mesta za instalaciju sistema treba da budete svesni sledeih inilaca i da osigurate stabilno i isto napajanje:
s s s
Ako je mogue, raunar treba da ima posebnu liniju sa osiguraem. Ovo ne garantuje da e biti osloboen od mrenih uticaja, ali pomae. Mreno napajanje treba da ima dobro uzemljenje niske otpornosti, odgovarajui napon, da bude osloboeno od interferencija i padova napona. Troilno napajanje je obavezno, mada neki ljudi koriste i adaptere troilnih na dvoilne mrene utinice. Ovo reenje se ne preporuuje; za uzemljenje postoje dovoljno jaki razlozi. Problemi sa umovima na liniji nastaju zbog otpornosti linije, to je u vezi sa presekom i duinom linije. Da biste smanjili otpornost izbegavajte produne kablove, osim ako to nije neophodno, a i onda koristite samo pouzdano dobre kablove. Neizbeno, na kraju e se pojaviti potreba za prikljuenjem druge opreme. Planirajte potrebe unapred, da ne biste doli u iskuenje da previe potroaa prikljuite na jedan mreni prikljuak. Ako je mogue, obezbedite jo neki prikljuak za ureaje koji nisu raunarski.
Klima ureaji, automati za kafu, maine za kopiranje, laserski tampai, grejalice, vakuumski tampai i snani elektrini alati imaju veliki uticaj na kvalitet napajanja PC sistema. Svaki od ovih aparata moe da povue izuzetno veliku koliinu struje i opustoi PC sistem prikljuen na istu liniju. U nekim preduzeima deava se da sistemi svakodnevno poinju da padaju u 9:05, kada se ukljue svi aparati za kuvanje kafe!
1180
Poglavlje 25
Takoe, potrudite se da maine za kopiranje i laserski tampai ne budu prikljueni na istu liniju kao ostala raunarska oprema. Ti ureaji troe veliku koliinu energije. Sledei veliki problem u nekim kompanijama predstavljaju izdeljene kancelarije. Mnogi od tih odeljaka opremljeni su sopstvenim mrenim prikljucima, pa se prikljuuju jedan na drugi i formiraju neku vrstu lanca za napajanje. Osoba koja radi u odeljku na kraju takvog elektrinog lanca zasluuje saaljenje, jer za svoj sistem najverovatnije ima napajanje koje obiluje grekama! Kao primer iz ivota za previe ureaja koji dele jednu liniju mogu da opiem nekoliko primera u kojima su personalni raunari imali uestali problem provere parnosti. Svi napori da se sistem dovede u red bili su bezuspeni. Izvetaji o lokaciji greke mogu da budu nekonzistentni, to onda ukazuje na probleme sa napajanjem. Izvor problema moe da bude ureaj za napajanje u sistemu ili mreno napajanje iz prikljuka na zidu. Reenje se nametnulo jednoga dana dok sam stajao i posmatrao sistem. Poruka o proveri parnosti pojavila bi se im bi neko ko radi dva odeljka dalje ukljuio mainu za kopiranje. Prikljuivanje raunara na posebnu liniju za napajanje otklonilo je ovaj problem. Pratei smernice u ovom odeljku moete da obezbedite pravilno napajanje za vae sisteme i da pomognete da se osigura neometani rad.
Interferencije sa radio-uestanostima
Interferencije sa radio-uestanostima (engl. Radio-Frequency interference, RFI) predstavljaju problem koji se lako previa. Interferencije su posledica nekog izvora radio prenosa u blizini raunarskog sistema. Ako u komiluku radi komercijalna radio stanica snage 50.000 W, to predstavlja siguran nain da se pojave RFI smetnje, mada i slabiji predajnici mogu da izazovu probleme. U mnogim primerima beini telefoni mogu da izazovu pojavu slinu sluajnom pritisku na taster, kao da duh kuca po tastaturi. RFI moe i da zakoi sistem. Reenja za RFI probleme izuzetno je teko odrediti, jer je svaki sluaj pria za sebe. Ponekad, dovoljno je pomeriti sistem, poto je radio signal po svojoj prirodi usmeren. U drugim sluajevima morate da podnesete dodatni troak za specijalne oklopljene kablove za spoljne ureaje, kao to su monitor ili tastatura. Jedan od naina za otklanjanje RFI uma jeste da se kabl za napajanje provue kroz torusno metalno jezgro, kruni komad gvoa postavljen oko kabla, koji potiskuje kako prijem, tako i predaju EMI (engl. elecromagnetic interference, elektromagnetska interferencija). Mnogi monitori u kablu za prikljuenje na raunar sadre ugraen torus. Ukoliko u nekom kablu uoite problem sa RFI umom, obino se on reava tako to se taj kabl provue kroz torusno jezgro. Kako kabl mora da proe kroz centralni deo jezgra vrlo je teko, a nekad i nemogue da se na kabl doda torusno jezgro, ako su prikljuci ve postavljeni. Radio Shack prodaje specijalni uklopni torus, predvien za kablove koji su ve u upotrebi. Ovaj torus lii na cev sa debelim zidom, koja je preseena uzdu na pola. Potrebno je samo da postavite kabl u centar jedne polovine i da onda preko ovoga zaklopite drugu polovinu. Ovo konstrukciono reenje omoguava da karakteristiku potiskivanja uma, koju poseduje ovaj torus, ugradite praktino na bilo koji postojei kabl. Najbolji, mada ne i najlaki nain za eliminaciju RFI smetnji jeste da utiete na njihov izvor. Malo je verovatno da ete moi da uutkate komercijalnu radio stanicu u blizini vaeg preduzea, ali ako se radi o manjem predajniku ponekad moete da dodate na njega filter koji potiskuje parazitne emisije radio-talasa. Naalost, ponekad problem ostaje prisutan sve dok se predajnik ili ne iskljui ili ne premesti na veu udaljenost od raunara na koji utie.
Praina i zagaenje
Prljavtina, duvanski dim, praina i ostali zagaivai loe utiu na sistem. Ventilator ureaja za napajanje uvlai estice zajedno sa vazduhom u sistem, tako da se one taloe u njemu.
Osnovne smernice za otkrivanje i otklanjanje greaka
Poglavlje 25
1181
Ukoliko se sistem nalazi u izrazito nepovoljnom okruenju, moete da potraite na tritu neko od reenja koje je projektovano za takve uslove. Mnoge kompanije prave specijalne pojaane verzije svojih sistema za oteane uslove rada. Industrijski sistemi obino koriste razliite rashladne sisteme od onih koji se koriste u obinim PC-jima. Veliki rashladni ventilator obino se koristi za stvaranje natpritiska umesto potpritiska. Vazduh koji se ubacuje u raunar prolazi kroz filter, koji periodino mora da se isti i menja. Sistem je pod pritiskom da zagaeni vazduh ne bi ulazio u njega; vazduh samo izlazi iz njega. Jedini nain za ulazak vazduha jeste kroz sklop ventilatora i filtera. Ovakvi sistemi obino imaju i posebne tastature koje spreavaju prolazak tenosti i prljavtine. Neke tastature sa ravnom membranom nezgodne su za kucanje, ali su izuzetno jake; ostale podseaju na standardne vrste tastatura, osim to imaju tanku plastinu membranu koja prekriva sve tastere. Takvu membranu moete da postavite na normalnu tastaturu da biste je zatitili od neistog okruenja. Nova vrsta ovlaivaa moe da izazove probleme kod raunarske opreme. Ta vrsta ovlaivaa koristi ultrazvuk za stvaranje magle koja se u obliku spreja ubacuje u vazduh. Dodatna vlanost pomae reavanje problema sa statikim elektricitetom koji je posledica suenja vazduha u sistemu za klimatizaciju, ali i vazduh zasien vodom moe da izazove brojne probleme. Ako koristite neki od ovih ovlaivaa, moete da uoite nataloeni beli prah na komponentama. Taj talog je posledica abrazivnih i korozivnih minerala sadranih u rasprenoj vodi. Ako se nakupi suvie tog materijala, on moe da izazove razne vrste problema. Jedini nain da se ovo izbegne jeste da se u ultrazvunim ovlaivaima koristi destilisana voda. Ako ve koristite ovlaiva, morate biti sigurni da ne stvara taloge. Ako date sve od sebe da ostvarite isto okruenje, va sistem e raditi bolje i trajati due. Osim toga, ne biste morali tako esto da otvarate svoj raunar radi ienja u okviru zatitnog odravanja.

U ovom odeljku dat je spisak osnovnih i optih sistemskih postupaka i smernica. Za posebne postupke za otkrivanje i otklanjanje greaka u nekoj sistemskoj komponenti pogledajte poglavlje ili odeljak posveen toj komponenti PC-ja. Pre nego to zaponete bilo kakvo otkrivanje i otklanjanje greaka u sistemu, postoji nekoliko osnovnih koraka koje treba sprovesti da bi se osigurala postojana polazna taka i omoguilo izdvajanje komponente koja je u kvaru. 1. Iskljuite sistem i sve dopunske ureaje. Odvojite sve spoljne dopunske ureaje od sistema, osim tastature i monitora. 2. Proverite da li je sistem prikljuen u pravilno uzemljenu utinicu. 3. Proverite da li su tastatura i monitor prikljueni na sistem. Ukljuite monitor i postavite kontrole za osvetljaj i kontrast na oko dve treine njihovih maksimalnih vrednosti. Neki monitori se rade sa kontrolama na ekranu, koje nisu neposredne. Pogledajte dokumentaciju monitora za dopunske informacije o tome kako da izvrite podeavanja. 4. Da biste omoguili da se sistem podigne sa diska, proverite da nema diskete u disketnoj jedinici, ili pak postavite pouzdano dobru disketu za podizanje sa DOSom ili softverom za ispitivanje ispravnosti u disketnu jedinicu da biste izvrili ispitivanja. 5. Ukljuite sistem. Posmatrajte ureaj za napajanje i ventilatore na asiji (ako ih ima), kao i svetla na prednjoj ploi sistema ili na ureaju za napajanje. Ukoliko se ventilatori
1182
Poglavlje 25
ne okreu i svetla nisu upaljena, ureaj za napajanje ili matina ploa moe da bude u kvaru. 6. Posmatrajte samoproveru pri ukljuenju (POST). Ukoliko nema uoenih greaka, ue se jedan zvuni signal i sistem e se podii. Greke koje se prikazuju na ekranu (greke koje nisu fatalne) i koje ne zakljuavaju sistem prikazuju poruke sa tekstom koji se menja u zavisnosti od vrste i verzije BIOS-a. Zabeleite sve greke koje se pojavljuju i pogledajte poglavlje 5, odeljak Kodovi greke u BIOS-u, za dopunske informacije o kodovima koje ste uoili. Greke koje zakljuavaju sistem (fatalne greke) oznaene su nizom zvunih signala. Vratite se na poglavlje 5 gde su dati zvuni kodovi greaka. 7. Potvrdite da je operativni sistem uspeno uitan.
Problemi u toku POST-a

Problemi koji se pojavljuju u toku POST-a obino su prouzrokovani nepravilnom hardverskom konfiguracijom ili ugradnjom. Stvarni otkaz hardvera daleko je rei sluaj. Ukoliko se pojavi greka u POST-u proverite sledee: 1. 2. 3. 4. 5. Da li su svi kablovi pravilno prikljueni i osigurani? Da li je konfiguracija pravilno podeena u Setupu? Da li su svi upravljaki programi pravilno instalirani? Da li su prekidai i kratkospojnici na osnovnoj ploi pravilno postavljeni, ako su njihovi poloaji menjani u odnosu na podrazumevane? Da li su sva podeavanja resursa na dodatnim karticama i dopunskim ureajima tako postavljena da nema konflikata, na primer, da dve dodatne kartice dele isti prekid? Da li je ureaj za napajanje postavljen na pravilan mreni napon (110/220 V)? Da li su adapterske ploe i disk ureaji pravilno ugraeni? Da li je prikljuena tastatura? Da li je ugraen disk za podizanje (pravilno particioniran i formatiran)? Da li taj BIOS podrava ureaj koji ste ugradili i, ako ga podrava, da li su podeavanja pravilno uneta? Da li je disketa za podizanje postavljena u disketnu jedinicu A:? Da li su memorijski SIMM ili DIMM moduli pravilno ugraeni? Da li je operativni sistem pravilno instaliran?
6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
Hardverski problemi posle podizanja

Ako se problem pojavi poto je sistem radio neko vreme, pri emu nije bilo nikakvih hardverskih ili softverskih izmena, mogue je da se pojavio otkaz u hardveru. Sledi spisak stavki koje treba proveriti u tom sluaju: 1. Pokuajte da ponovo instalirate softver koji pada ili ne moe da se pokrene. 2. Pokuajte da oistite CMOS RAM i da izvrite Setup. 3. Proverite da li je u pitanju sluajan otkaz zbog nedostatka nekog kabla, izvora za napajanje sa strane ili neke druge komponente. 4. Moda se pojavljuju naponski udari, prekidi ili padovi napona. Simptomi naponskih udara jesu i svetlucanje na monitoru, neoekivana podizanja sistema i neodazivanje sistema na komande korisnika. Ponovno uitajte softver i izvrite proveru. 5. Pokuajte sa ponovnim postavljanjem memorijskih modula (SIMM, DIMM ili RIMM).
Problemi u radu softvera

Problemi u radu namenskog softvera (posebno novog softvera) obino su prouzrokovani tim softverom ili su u vezi s njim, ili je u pitanju nekompatibilnost softvera i sistema.
Poglavlje 25
1183
1. Da li sistem ispunjava minimalne hardverske zahteve tog softvera? Proverite to u dokumentaciji za softver. 2. Proverite da li je softver pravilno instaliran. Ponovite instalaciju u sluaju potrebe. 3. Proverite da li su instalirani najnoviji upravljaki programi. 4. Skenirajte sistem u potrazi za virusima, koristei najnoviji antivirusni softver.
Problemi sa adapterskim karticama

Problemi koji se odnose na dodatne ploe obino su vezani za nepravilnu ugradnju ploe ili za konflikte resursa (prekid, DMA ili U/I adresa). Proverite, takoe, da li se koristi najnovija verzija upravljakog programa i da li je ta kartica kompatibilna sa korienim sistemom i verzijom operativnog sistema.
2 6
U OVOM POGLAVLJU
Operativni sistemi od DOS-a do Windowsa 2000 DOS i komponente DOS-a Windows 3.1 Windows 9x Windows NT i Windows 2000 Linux
Softver operativnog sistema i reavanje problema
POGLAVLJE 26
1186
Poglavlje 26
Operativni sistemi od DOS-a do Windowsa 2000

Ovo poglavlje bavi se operativnim sistemima koji se danas koriste na veini PC-ja i njihovoj vezi sa hardverom PC-ja. Nekome se, na prvi pogled, moe uiniti da obavetenja o operativnom sistemu ne spadaju u knjigu koja se bavi nadogradnjom i popravkama hardvera, ali ukoliko pri otkrivanju i otklanjanju greaka zanemarite operativni sistem i drugi softver mogu vam promai mnoge problemi. Najbolji strunjaci za ispitivanje ispravnosti i otklanjanje greaka poznaju ceo sistem i hardver i softver. Veina PC-ja koji se danas koriste radi pod nekom verzijom operativnog sistema Windows, pri emu su najpopularniji sistemi Windows 9x, a odmah iza njih slede NT/2000 i starije verzije DOS/Windows 3.x. Windows NT/2000 jeste naprednija alternativa operativnog sistema, ija popularnost stalno raste, najvie u mrenom okruenju. Postoje i drugi operativni sistemi, koje nije proizveo Microsoft, na primer Linux, koji nudi veliku snagu i fleksibilnost. U sutini, Linux je preao put od ulinog operativnog sistema, do sistema koji sada podravaju vodee kompanije poput IBM-a. Ovo poglavlje razmatra osnovne strukture popularnih operativnih sistema, njihove komponente, postupak podizanja sistema i naine razlikovanja softverskih od hardverskih problema. DOS je izvorni i osnovni operativni sistem za PC-je. Smatra se da on sam po sebi nema dovoljnu snagu i mogunosti da podrava sva svojstva veine dananjeg hardvera. Meutim, osnovni koncepti DOS-a predstavljaju temelj za naprednije operativne sisteme koji se danas koriste, kao to su Windows 95 i Windows 98. Sa izuzetkom operativnih sistema Windows NT/2000 i Linux, svi operativni sistemi koji se razmatraju u ovom poglavlju za svoje osnovne funkcije oslanjaju se na strukturu DOS-a.
Osnove operativnog sistema

DOS je samo jedna komponenta ukupne arhitekture sistema. PC sistem ima jasno odreenu hijerarhiju softvera koji kontrolie sistem u svakom trenutku. ak i kada radite u nekom namenskom programu, kao to je program za obradu teksta ili program za tabelarne proraune, postoji nekoliko programskih nivoa koji se uvek izvravaju ispod namenskog programa. Na kraju krajeva, ovi nivoi softvera obezbeuju pristup hardveru, npr. medijima za uvanje podataka, memoriji i procesoru. Ovi nivoi obino mogu biti zasebno odreeni, ali su im granice ponekad neodreene. Slika 26.1 prikazuje ove nivoe i kako oni mogu meusobno da se razlikuju na dva uobiajena PC-ja. U veini sluajeva, komunikacija se dogaa samo izmeu nivoa koji se granie u arhitekturi sistema, ali ovo nije apsolutno pravilo. Neki programi zanemaruju usluge koje obezbeuje nivo neposredno ispod njih i uklanjaju posrednika preskaui jedan ili vie nivoa. Primer za ovo imamo u sluaju kada program zanemaruje OS i BIOS video rutine i neposredno se obraa video hardveru kako bi se postigle najbolje mogue performanse ekrana. Iako je ovaj cilj poeljan, operativni sistemi u zatienom reimu (kao na primer Windows 9x i Windows NT/2000) vie ne doputaju neposredan pristup hardveru. Ovo u optem sluaju kao rezultat daje stabilnije operativno okruenje sa manje zastoja i sukoba u sistemu. Programi koji ne potuju ova pravila moraju biti ponovo napisani, kako bi mogli da se izvravaju u ovim novim okruenjima. Hardver se nalazi na najniem nivou u hijerarhiji sistema. Postavljanjem razliitih informacionih bajtova u odreene portove ili na mesta unutar memorijske strukture sistema, moete praktino da upravljate bilo kojim ureajem prikljuenim na CPU. Odravanje kontrole na hardverskom nivou je teko; ovakav nain rada zahteva potpuno i tano poznavanje arhitekture sistema. Za pisanje softvera koji radi na ovom nivou nuna je posebna panja kada su u pitanju detalji. Da biste izdavali komande sistemu na ovom
Osnove operativnog sistema
Poglavlje 26
1187
nivou morate koristiti mainski jezik, koji se sastoji od binarnih grupa informacija neposredno primenjenih na mikroprocesor. Instrukcije mainskog jezika ograniene su u svom dejstvu; za izvoenje ak i najmanje koliine korisnog posla neophodan je veliki broj tih instrukcija. Meutim, veliki broj neophodnih instrukcija ne predstavlja veliko optereenje za sistem, jer se one izvravaju izuzetno brzo, troei malo sistemskih resursa. Programeri mogu neposredno da piu kd koji se sastoji od instrukcija mainskog jezika, ali obino koriste alat asembler da bi pojednostavili postupak. Oni piu program pomou editora, a zatim koriste asembler da bi izlazne podatke editora pretvorili u mainski jezik. Komande asemblera jo uvek su na veoma niskom nivou, a njihovo delotvorno korienje zahteva da programer bude izuzetno struan. Niko (pri zdravoj pameti) vie ne pie u mainskom kodu; asembler predstavlja najnii nivo okruenja za programiranje koji se danas koristi. Meutim, ni asembler vie nije omiljen meu programerima zbog koliine znanja i rada neophodnih za izvrenje ak i jednostavnih zadataka, kao i zbog tekoa u prevoenju ili prenoenju (engl. porting) koda kako bi radio na drugom sistemu. Kada pokrenete PC sistem kontrolu preuzima skup programa u mainskom kodu, ROM BIOS. Ovaj skup programa, koji je uvek prisutan u sistemu, neposredno komunicira (pomou mainskog koda) sa hardverom. BIOS prihvata, ili tumai, komande koje stvara program iznad njega u hijerarhiji sistema. On ih zatim prevodi u komande mainskog koda, koje se prosleuju odreenom mikroprocesoru. Komande na ovom nivou obino se nazivaju prekidima ili servisima. Programer moe da koristiti skoro svaki jezik da bi obezbedio te instrukcije za BIOS.
tt
Videti Osnove BIOS-a, str. 310.
Operativni sistem (OS) sainjen je od nekoliko komponenti. On se vezuje za BIOS tako da deo OS-a zapravo postaje produetak BIOS-a, obezbeujui drugim programima da koriste vie prekida i servisa. OS obezbeuje bafer za komunikaciju izmeu BIOS-a i softvera koji se izvrava na viim nivoima u hijerarhiji sistema (kao to su namenski programi). Poto OS piscima namenskih programa obezbeuje prekide i servise koje mogu da koriste kao dodatak onima koje obezbeuje BIOS, ukida se mnogo posla oko ponovnog izmiljanja toka pri programiranju rutina. Na primer, Windows obezbeuje irok izbor funkcija koje mogu da otvore, zatvore, pronau, obriu, naprave datoteke, promene naziv datoteke, kao i da izvedu druge zadatke u rukovanju datotekama. Kada programeri poele da ukljue ove funkcije u svoje programe, u veini sluajeva oni mogu da se oslone na Windows, a ne da sami razvijaju rutine koje obavljaju pomenute poslove.
Napomena
Ugraivanje funkcija hardvera u operativni sistem bilo je jedan od osnovnih pravaca razvoja operativnog sistema tokom godina. Vie uzastopnih verzija operativnog sistema Windows napravljeno je na modelu DOS-a dodavanjem novih hardverskih funkcija OS-u, ime se spreavalo da se namenski programi neposredno obraaju hardveru. Ovaj standardni skup funkcija, koje namenski programi koriste za itanje podataka sa diska i za upisivanje na njega, omoguava obnavljanje podataka. Zamislite kako bi bilo teko pisanje programa i korienje raunara ako bi svaki namenski program morao da primeni sopstveni interfejs za disk, sa odgovarajuim sistemom za pristup direktorijumima i datotekama. Svaki namenski program zahtevao bi svoj poseban disk. Na sreu, svaki OS obezbeuje standardni skup dokumentovanih rutina za uvanje i pristup datotekama, i te rutine mogu da koriste svi namenski programi. Sledei osnovni zadatak OS-a jeste uitavanje i izvravanje drugih programa. Dok obavlja taj zadatak, OS obezbeuje ljusku (engl. shell), tj. korisniki interfejs u okviru koga se izvrava drugi program. OS nastoji da obezbedi konzistentan korisniki interfejs u kome
1188
Poglavlje 26
svi programi mogu da rade. Uoite da, iako grafiki interfejs sada predstavlja operativni standard za Windows, i dalje moete izvravati komande sa komandne linije.
BIOS sistema
O BIOS-u se moe misliti kao o nekoj vrsti lepka u sistemu, koji pomae da se ostvari kompatibilnost izmeu hardvera PC-ja i operativnog sistema. Kako je mogue da DOS operativni sistemi moe da se izvrava na originalnim IBM PC-jima i na najnovijim sistemima Pentium III dakle, na dvema veoma razliitim hardverskim platformama? Kako Windows 9x moe da se izvrava na sistemima od 386 do Pentium III. Da je OS napisan tako da se neposredno obraa hardveru na svim sistemima, bio bi to program koji je vezan za poseban hardver i zahtevao bi opsene izmene pri promeni konfiguracije hardvera. Umesto toga, IBM je razvio skup izvornih standardnih servisa i funkcija, koje bi svaki sistem trebalo da bude u stanju da izvri, i kodirao ih kao programe u ROM BIOS-u. Ovaj BIOS godinama je bio proirivan, ali uvek tako da bude kompatibilan sa prethodnim verzijama. Svaki sistem tako dobija potpuno prilagoeni ROM BIOS, zajedno sa namenskim upravljakim programima projektovanim za posebne ureaje, koji mogu neposredno da razgovaraju sa hardverom u sistemu i tano znaju kako da izvedu svaki poseban zadatak upravo na tom hardveru. Ovo pravilo omoguava da se operativni sistem pie za ono to u sutini predstavlja standardni interfejs, koji podrava razliite vrste hardvera. Svi namenski programi napisani za odreeni operativni sistem mogu da koriste taj standardni interfejs kako bi pristupili hardveru sistema. Slika 26.1 prikazuje da svaka od dve veoma razliite hardverske platforme moe imati prilagoeni BIOS koji se obraa neposredno hardveru, a da i dalje obezbeuje standardni interfejs ka nekom operativnom sistemu. Dve razliite hardverske platforme, opisane na slici 18.1, mogu da izvravaju ne samo potpuno iste verzije operativnog sistema ve i iste namenske programe, zbog standardnog interfejsa koji obezbeuju ROM BIOS i OS. Meutim, imajte na umu da se stvarni kd BIOS-a pojedinih maina razlikuje i da BIOS koji je projektovan za jedan sistem obino nije mogue izvravati na nekom drugom sistemu. Nadogradnju BIOS-a moe izvriti neko ko stvarno dobro poznaje odreenu matinu plou, na koju e ip biti ugraen, jer taj ROM mora biti namenski napisan za taj posebni hardver.
tt
Videti Izmene i dopune ROM BIOS-a, str. 325.

System "B" Hardware Non-standard Interface
System "A" Hardware
System "A" ROM BIOS Standard Interface MS-DOS Standard Interface Application Program
System "B" ROM BIOS
MS-DOS
Application Program
Slika 26.1 Predstavljanje softverskih nivoa na PC sistemu.
DOS i komponente DOS-a
Poglavlje 26
1189
Slika 26.1 predstavlja pojednostavljen pregled sistema; neke sitne ali vane razlike postoje. U idealnom sluaju BIOS i OS razdvajaju namenske programe i hardver, ali u stvarnosti mnogi programeri piu delove svojih programa tako da se neposredno obraaju hardveru, zaobilazei i OS i BIOS. Mada je ovo bilo uobiajeno pod DOS-om, operativni sistemi u zatienom reimu, kao to su Windows 9x, Linux, OS/2 i slini, nee dopustiti da se ovo dogodi. Ukoliko dopuste, videete greku vezanu za naruavanje zatite (engl. protection violation), jer e svaki program koji pokua da prekri ovo pravilo biti prekinut. Kako programi za instalaciju, konfigurisanje i dijagnostiku obino zahtevaju direktan pristup hardveru, oni moraju da se izvravaju van ovih operativnih sistema u zatienom reimu, bilo preko svog OS ili pod DOS-om. Ovo je jedan od razloga zbog kojih se DOS jo uvek puno koristi u sistemima neophodan je veini boljih programa za dijagnostiku hardvera. Neki usluni programi neizostavno moraju neposredno da komuniciraju sa hardverom sistema kako bi izvrili svoju zadatak. Druga vrsta sistemskih uslunih programa, pod nazivom upravlja memorije (engl. memory manager), omoguava da produena memorija u DOS sistemu funkcionie kao proirena memorija. Ovi upravljaki programi rade tako to neposredno pristupaju procesoru sistema i koriste odreena svojstva tog ipa. Upravljai memorijom vie se ne koriste kod Windowsa 9x ili NT/2000, poto se upravljanje memorijom sada obavlja direktno u samom operativnom sistemu.
DOS i komponente DOS-a

DOS se sastoji od dve primarne komponente: ulazni/izlazni (U/I) sistem i ljuska. U/I sistem sastoji se od programa za podrku koji su prisutni u memoriji dok sistem radi; ti se programi uitavaju kada se DOS prvi put podigne. U/I sistem uva se u datotekama IO.SYS i MSDOS.SYS (ili IBMBIO.COM i IBMDOC.COM), koje su na disku za podizanje DOS-a oznaene atributom skriveno (hidden). Bez obzira na to kako se zovu, funkcije ovih datoteka u osnovi su iste za sve verzije DOS-a. Program korisnikog interfejsa, ili ljuska, uva se u datoteci COMMAND.COM, koja se takoe uitava tokom uobiajenog postupka za podizanje DOS-a. Ljuska je deo DOS-a, koji korisnik upotrebljava da bi komunicirao sa sistemom, a obezbeuje komandnu liniju DOS-a i unutranje komande kao to su COPY i DIR. Naredni odeljci detaljno prouavaju U/I sistem DOS-a i ljusku, kako bi vam pomogli da na pravi nain prepoznate i otklonite probleme koji su vezani za DOS, a ne za hardver. Oni takoe sadre razmatranja o tome kako DOS rasporeuje prostor za datoteke na disku.
IO.SYS (ili IBMBIO.COM)

IO.SYS je jedna od skrivenih datoteka i ona se nalazi na svakom sistemskom DOS disku (koji slui za podizanje sistema. Ova datoteka sadri programe niskog nivoa koji neposredno sarauju sa ureajima na odreenom sistemu i ROM BIOS-om. Tokom pokretanja sistema sektor za podizanje DOS-a na disku uitava tu datoteku u nisku memoriju i daje joj kontrolu nad sistemom. itava ova datoteka, osim dela za inicijalizaciju sistema, ostaje u memoriji tokom redovnog rada sistema. Da bi disk mogao da se koristi za podizanje sistema, datoteka IO.SYS (ili odgovarajua) mora da se nalazi na spisku kao prva datoteka u direktorijumu na disku i mora da zauzima najmanje prvi klaster na disku (klaster broj 2). Ostatak datoteke moe da bude razmeten u klastere bilo gde na ostatku diska. Ova datoteka obino je oznaena atributima kao skrivena, sistemska, samo za itanje, a prenosi se na disketu pomou uslunih programa FORMAT (sa parametrom /S) ili SYS.
1190
Poglavlje 26
Izrada diska za podizanje sistema

Upisivanje datoteka za podizanje DOS sistema na disk ili disketu predstavlja postupak koju obuhvata vie od obinog kopiranja datoteka. Da biste napravili disk (ili disketu) za podizanje sistema morate, u DOS-u, upotrebiti program FORMAT.COM ili SYS.COM. Kada pokrenete program FORMAT sa T A: /S parametrom /S /S, npr. kao naredbu FORMA FORMAT /S, program formatira disk na uobiajen nain. Zatim, kopira datoteke IO.SYS, MSDOD.SYS i COMMAND.COM sa diska (ili diskete) koji je korien prilikom podizanja sistema, podeavajui odgovarajue atribute. Program SYS.COM kopira iste datoteke i podeava iste atribute, ali pri tome ne formatira disk. Na disketi mora imati dovoljno prostora da bi SYS.COM mogao na nju preneti datoteke za podizanje sistema. I Windows 9x sadri uslune programe FORMAT.COM i SYS.COM, ali u njemu postoji mogunost izrade diskete za podizanje sistema pomou grafikog korisnikog interfejsa (GUI). Kada izaberete disk ureaj u Windows 9x Exploreru i iz pomonog menija izaberete Format, nudi vam se mogunost da, kao deo postupka formatiranja, kopirate sistemske datoteke na disketu. Disketu za podizanje sistema moete napraviti i ako aktivirate Add/Remove Programs iz Control Panela i pratite uputstva na strani Startup Disk.
Izrada CD-ROM-a za podizanje sistema

Noviji operativni sistemi, kao to su Windows 98 i 2000, isporuuju se sa CD-ROM-om za podizanje sistema. Veina sistema sa BIOS-om koji podrava Phoenic El Torito proirenja za podizanje sistema sa CD-ROM-a moe se podii sa ovih CD-a. Korienjem mogunosti ovih novih sistema moete napraviti sopstveni CD za podizanje sistema. CD-ROM za podizanje sistema razlikuje se od onoga ta mnogi ljudi oekuju. Sistem ne moete da podiete direktno sa CD volumena; umesto toga, CD sadri dva volumena. Prvi je slika diskete za podizanje sistema, koja postaje A: kada sistem podiete sa CD-a (vaa standardna disketna jedinica postae B:). Drugi volumen je sam CD, koji e se videti kao slovo vaeg standardnog CD-ROM-a, na primer D: ukoliko va disk ima jednu particiju oznaenu slovom C:, ili E:, ako va disk ima dve particije (C: i D:). Da biste, na primer, instalirali Windows 98 na svoj novi sistem, nije vam potrebna disketa za podizanje sistema. Sistem ete podii direktno sa volumena diskete na CD-u Windowsa 98, koristei komande FDISK i FORMA T sa tog volumena (koji je na sistem dodat kao A:) da biste pripremili disk, a zatim FORMAT ete prei na E: (ako disk ima dve particije C: i D:) da biste izvrili Windows program Setup. Sve ovo postie se bez korienja bilo kakve disketne jedinice. CD za podizanje sistema moe da se koristi kao sistemska rezervna kopija vae particije C: (koja slui za podizanje sistema) do kapaciteta od 675 MB. Na primer, moete napraviti CD za podizanje sistema sa verzijom Windowsa koja je kod vas instalirana i glavnim namenskim programima, sa koga moete vratiti podatke u bilo kom trenutku ako se pojave problemi. Ukoliko elite da napravite svoj CD za podizanje sistema, proitajte odeljak CD-ROM za podizanje sistema raunara u poglavlju 13. Jedna vana napomena: ukoliko se va sistem ne podie sa CD, ve sa diska, pokrenite BIOS Setup i uverite se da je sekvenca za podizanje sistema podeena tako da se u postupku podizanja sistema CD-ROM proveri pre diska. Ukoliko va BIOS ne nudi niz kontrola za podizanje sistema, ili slovo koje oznaava CD-ROM nije dato kao mogunost za izbor, va sistem moda ne podravati specifikaciju Phoenix El Torito CD-ROM-a za podizanje sistema. Proverite kod proizvoaa matine ploe da li moda imaju na raspolaganju noviji BIOS koji obezbeuje ovu podrku.
MSDOS.SYS (ili IBMDOS.COM)
Poglavlje 26
1191

MSDOS.SYS, jezgro DOS-a, sadri DOS programe za kontrolu diskova i ureaja. MSDOS.SYS se uitava u nisku memoriju prilikom pokretanja sistema pomou sektora za podizanje sistema DOS volumena i ostaje prisutan u memoriji tokom uobiajenog rada sistema. MSDOS.SYS (ili odgovarajua datoteka) mora da bude naveden kao druga stavka u osnovnom direktorijumu svakog diska za podizanje sistema. Veina uslunih programa daje spisak datoteka u datom direktorijumu po abecednom redosledu, ali ovo nije obavezan redosled za njihovo uvanje na disku. Svojevremeno, jedini nain da se datoteke IO.SYS i MSDOS.SYS proitaju redom bio je da one fiziki budu prve dve datoteke na disku. Datoteka MSDOS.SYS oznaena je atributima kao skrivena, sistemska, samo za itanje i (poput datoteke IO.SYS) prenosi se na disk ili komandom FORMAT /S ili komandom SYS. Danas se ne trai da ove datoteke budu fiziki prve datoteke na disku.
Ljuska ili komandni procesor (COMMAND.COM)

DOS komandni procesor COMMAND.COM predstavlja deo DOS-a preko koga se obino ostvaruje razmena informacija sa korisnikom. Ova datoteka se takoe upisuje na sistemsku disketu komandama FORMAT /S ili SYS, ali ona ostaje vidljiva, za razliku od datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS. Posle ove dve sistemske datoteke, DOS u memoriju uitava COMMAND.COM, obezbeujui komandnu liniju i pristup sistemskim komandama DOSa. Sistemske komande mogu da se podele u dve grupe, prema nainu na koji su dostupne: rezidentne (engl. resident) ili tranzicione (engl. transient). Rezidentne komande ugraene su u COMMAND.COM i dostupne su uvek kada je prisutna komandna linija DOS-a. To su uglavnom jednostavne komande koje se esto koriste, na primer COPY, CLS i DIR. Rezidentne komande se izvravaju brzo, jer su instrukcije za njih ve uitane u memoriju, one su prisutne u memoriji. Kada potraite neku komandu u priruniku za DOS, obino ete nai i naznaku o tome da li je komanda rezidentna ili tranziciona. Tada moete utvrditi ta je neophodno da bi se ta komanda izvrila. Jednostavno pravilo kae da su, na komandnoj liniji DOS-a, sve rezidentne komande trenutno dostupne za izvravanje, bez uitavanja potrebnih datoteka. Rezidentne komande ponekad se nazivaju i unutranje komande. Komande koje se izvravaju iz posebnog programa sa diska nazivaju se spoljanjim ili tranzicionim komandama, a esto se nazivaju i uslunim programima. Tranzicione komande nisu uvek prisutne u memoriji raunara; instrukcije za njihovo izvrenje moraju se nalaziti na disku. Poto se ove instrukcije uitavaju u memoriju samo da bi se izvrila odreena komanda, a kada se ona izvri preko njih se u memoriju upisuje neto drugo, one se nazivaju tranzicionim komandama. Veina DOS komandi su tranzicione; da nije tako, zahtevi za memorijom za DOS bili bi mnogo vei nego to inae jesu. Tranzicione komande ne koriste se tako esto kao rezidentne komande i njihovo izvravanje traje due, poto datoteke u koje su smetene na disku treba, pre izvravanja, pronai i uitati. Tranzicione komande DOS-a dolaze u obliku pojedinanih izvrnih datoteka, kao na primer FORMAT.COM i XCOPY.COM, koje su smetene na matinom DOS direktorijumu (obino u C:\DOS ili C:\WINDOWS\COMMAND u Windows 9x). Veina izvrnih datoteka radi na isti nain kao tranzicione DOS komande. Instrukcije za izvrenje komandi moraju da se nalaze na disku. Instrukcije se uitavaju u memoriju samo da bi se datoteka izvrila, a kada program prestane da se koristi preko njih se u memoriju upisuju drugi podaci. Uoite da je COMMAND.COM isti onaj program koji se izvrava u operativnom sistemu Windows da bi se dobio komandni prozor DOS-a. Pravljenjem preice do datoteke COMMAND.COM, koja je ukljuena u Windows, moete po potrebi pozvati sesiju komandne linije DOS-a. Postavljenje ovakve preice na radnu povrinu omoguuje vam
1192
Poglavlje 26
brz pristup prozoru sa komandnom linijom DOS-a. Ja i dalje stalno koristim komandne i paketne datoteke; tako tota mogu efikasnije obaviti nego to se to moe uz pomo mia.
Postupak za traenje datoteka DOS komandi

Jedna od najeih greaka u DOS-u jeste poruka Bad command or filename (Pogrena komanda ili ime datoteke); ona se pojavljuje kada pokuate da izdate komandu koju DOS ne moe da izvri. Ovo moe da se dogodi iz vie razloga i vai napori u otkrivanju i otklanjanju greaka trebalo bi da budu usmereni ka najviem nivou softveru pre nego to posumnjate da uzrok mogu biti hardverski problemi. Uvek kada izdate neku tranzicionu komandu ili pokrenete neku izvrnu datoteku namenskog softvera, DOS pokuava da pronae instrukcije koje su potrebne za izvravanje te komande, traei ih na nekoliko mesta, po odreenom redosledu. Instrukcije koje predstavljaju komande ili programe nalaze se u datotekama na jednom disk ureaju ili na vie njih. Datoteke koje sadre instrukcije za izvrenje imaju oznaku tipa: COM (komandna datoteka), EXE (izvrna datoteka) ili BAT (paketna datoteka). COM i EXE datoteke jesu programi sa mainskim kodom; BAT datoteke sadre ASCII tekst kojim se navodi niz komandi i instrukcija koje koriste procedure DOS-a za grupnu obradu. DOS pokuava da pronae te izvrne datoteke pretraujui radni direktorijum i direktorijume koji su navedeni u komandi PATH. Drugim reima, ukoliko na komandnu liniju DOS-a unesete nekoliko znakova, na primer WIN, a zatim pritisnete taster Enter, DOS e pokuati da pronae i izvri program pod imenom WIN, tragajui pri tome za instrukcijama programa (odreenom datotekom) na dva ili tri nivoa. Prvi korak u potrazi za komandnim instrukcijama jeste provera da li je ova komanda prisutna u datoteci COMMAND.COM i, ukoliko jeste, ona se izvrava iz programskog koda koji je ve uitan u memoriju. Ako komanda tamo nema, DOS e u tekuem direktorijumu traiti datoteku pod imenom WIN, sa oznakom tipa COM, EXE ili BAT (ovim redosledom), pa e uitati i izvriti prvu datoteku sa navedenim imenom koju pronae. Prema tome, ukoliko dve datoteke u direktorijumu imaju imena WIN.COM i WIN.BAT, kao odgovor na komandu WIN uvek e se izvriti datoteka WIN.COM. Ukoliko komanda nije rezidentna, a nema nijedne datoteke sa tim imenom u radnom direktorijumu, DOS e po redu pregledati sve direktorijume navedene u DOS promenljivoj PATH, pratei u potrazi za datotekom isti redosled oznaka tipa datoteka koji je maloas naveden. (Vi navodite direktorijume za promenljivu PATH, pomou komande PATH, najee iz datoteke AUTOEXEC.BAT.) Na kraju, ukoliko DOS ipak ne uspe da pronae traenu instrukciju, prikazae poruku o greci Bad command or filename (Neispravna komanda ili naziv datoteke). Poruka o greci moe vas odvesti na pogrean put i dovesti u nedoumicu kako to DOS ne moe da izvri komandnu datoteku, a nema sumnje da se ona nalazi na disku. Ovo vas navodi da posumnjate na tekoe sa hardverom, brinui se o ispravnosti samog diska, dok problem zapravo potie od injenice da je komandna instrukcija jednostavno izostavljena iz oblasti za pretragu. Uobiajeni postupak podrazumeva da se sve jednostavne komandne datoteke i usluni programi (tranzicione komande) postave u jedan direktorijum i da se putanja (PATH) podesi tako da pokazuje na taj direktorijum. Svaki od ovih programa (ili komandi ) tada se moe odmah izvriti jednostavnim upisivanjem njegovog imena, iz bilo koje komandne linije DOS-a, kao da su bili prisutni u memoriji. Ovakav postupak dobar je za programe koji se odjednom uitavaju, na primer za tranzicione komande ili druge uslune programe DOS-a. Vei namenski programi obino se sastoje od mnogo pojedinanih datoteka i oni mogu imati problema ukoliko se pozivaju sa udaljenog direktorijuma ili diska, pomou DOS PATH-a. Do toga dolazi zato to promenljiva PATH nema uticaja kada namenski program trai svoje pomone datoteke i one koje se uitavaju po potrebi.
Poglavlje 26
1193
Na sistemima sa tvrdim diskovima, korisnici obino instaliraju sve tranzicione komande i uslune programe u poddirektorijume i obezbeuju da PATH pokazuje u tom pravcu. Putanja je doslovno spisak uputstava i poddirektorijuma navedenih u datoteci AUTOEXEC.BAT, koji saoptavaju DOS-u gde da trai datoteke kada komanda ne moe da se pronae u radnom direktorijumu. Putanja na takvom disku moe izgledati slino ovoj:
PATH=C:\DOS; C:\BAT; C:\UTILS
U prethodnom primeru svi pomoni programi koji se isporuuju s operativnim sistemom DOS bie odmah pronaeni jer je putanja C:\DOS uneta u komandu PATH. Komanda PATH obino ne moe biti dua od 128 znakova (ukljuujui tu i razmake, znake zarez, taka-zarez i obrnuta kosa crta). Otuda ne moete imati komandu PATH koja sadri sve vae direktorijume ukoliko nazivi direktorijuma premauju 128 znakova.
Napomena
U sistemima Windows 9x direktorijumi mogu imati nazive duine do 255 znakova i ti nazivi mogu sadrati razmake i druge znake koje nazivi direktorijuma u DOS-u ne mogu. Meutim, poto sistem datoteka uvek odrava skraene nazive direktorijuma u kojima je zanemaren viak znakova, koristei uobiajen nain DOS-a za imenovanje datoteka 8.3, moete da upotrebite te skraene nazive u komandi PATH TH. Da biste u komandu PATH ukljuili nazive direktorijuma koji sadre razmake, morate C :\Pr ogr am Files uokviriti naziv znacima navoda, kao na primer C :\Progr ogram Files. Takoe, moete bitno skratiti DOS-ovo traganje za komandama jednostavnim unoenjem cele putanje do odreene datoteke na komandnu liniju. Na primer, umesto da u komandu PATH upiete putanju C:\DOS i unesete komandu:
CHKDSK
moete uneti pun naziv programa:

C:\DOS\CHKDSK
Ispisana komanda odmah pronalazi i uitava program CHKDSK bez pretrage tekueg direktorijuma ili podeavanja komande PATH. Ovaj postupak za pozivanje programa ubrzava pronalaenje i izvrenje programa, a posebno dobro utie na poveanje brzine izvrenja paketnih datoteka DOS-a. Takoe vam omoguuje da trenutno otklonite tekoe sa putanjama, kao uzrok pojave poruke Bad command or filename.
Verzije DOS-a
Tokom razvoja dueg od jedne i po decenije bio je objavljen veoma veliki broj verzija DOSa. IBM je verziju 1.0 ovog operativnog sistema objavio 1981. godine, a sa verzijom 3.x Microsoft je takoe poeo da objavljuje svoj DOS, koristei u veini sluajeva iste brojeve verzija kao IBM. Rane verzije DOS-a esto su bile projektovane za hardversku konfiguraciju odreene maine. U jednom trenutku, IBM, Compaq i drugi izvorni proizvoai imali su svoje sopstvene verzije DOS-a (koje je napravio IBM ili Microsoft), projektovane da podravaju samo njihov hardver. U mnogim sluajevima niste mogli podii IBM raunar pomou diskete za podizanje sa Compaq DOS-om, a da pri tome i dalje sve dobro radi. Tokom godina, DOS je na svoj repertoar dodao veliki broj komandi. Pri radu sa razliitim verzijama uvek je bilo teko setiti se da li pojedinane verzije sadre odreene komande. Tabela 26.1 sadri spisak spoljanjih MS-DOS komandnih programa, verzije MS-DOS-a u koje su ukljueni, kao i oznaku tipa datoteke koja je koriena.
1194
Poglavlje 26
Tabela 26.1
Spoljanje komande MS-DOS-a prema verzijama DOS-a

3.0 EXE 3.1/3.2 3.3 EXE EXE EXE 4.0 EXE EXE 5.0 EXE EXE 6.0 EXE EXE EXE 6.2 EXE EXE EXE 6.2x EXE EXE EXE
Verzija Komanda 2.0 2.1 APPEND ASSIGN ATTRIB BACKUP BASIC BASICA CHDSK CHOICE COMP DLBSPACE DEBUG DEFRAG DELTREE DISKCOPY DOSKEY DOSSHELL DRVSPACE EDIT EDLIN EMM386 EXE2BIN EXPAND FASTHELP FC FDISK FILESYS FIND FORMT GRAFTABL GWBASIC HELP IFSFUNC INTERLNK
COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
COM COM COM COM COM EXE
COM COM EXE
COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
COMMAND COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
COM COM COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE COM COM EXE
DISKCOMP COM COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE COM COM EXE
DOSSWAP
COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
COM COM COM COM
COM COM EXE
FASTOPEN
COM COM COM COM
COM EXE
COM COM COM COM COM COM
COM COM COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE COM COM COM COM COM COM COM COM COM
GRAPHICS COM COM COM COM

Verzija Komanda 2.0 2.1 INTERSVR JOIN KEYB KEYBFR KEYBGR KEYBIT KEYBSP KEYBUK LABEL LINK LOADFIX MEM MIRROR MODE MORE MOVE MSCDEX MSD MWAV EXE EXE
Poglavlje 26
1195
3.0
3.1/3.2 3.3 EXE EXE EXE
4.0 EXE EXE EXE
5.0 EXE EXE
6.0 EXE EXE EXE EXE
6.2 EXE EXE EXE EXE
6.2x EXE EXE EXE EXE
COM COM COM COM COM COM
COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE
COM COM EXE
COM COM COM COM
MEMMAKER
COM
COM COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE EXE
COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE
MSBACKUP
MWAVTSR MWBACKUP MWUNDER NLSFUNC POWER PRINT QBAIC RECOVER REPLACE RESTORE SELECT SETVER SHARE SIZER
COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM
COM COM COM EXE COM COM COM EXE COM COM COM EXE COM COM
SCANDISK
SMARTDRV SMARTMON SORT EXE
nastavlja se
1196
Poglavlje 26
Tabela 26.1
Nastavak
3.0 3.1/3.2 3.3 EXE EXE 4.0 EXE 5.0 EXE 6.0 EXE 6.2 EXE 6.2x EXE
Verzija Komanda 2.0 2.1 SUBST SYS TREE UNDELETE VSAFE XCOPY
COM COM COM COM COM COM COM COM
COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE EXE EXE EXE EXE COM COM COM COM COM COM COM EXE EXE EXE
UNFORMAT
- = nije ukljueno u ovu verziju
DOS 5.x
Meutim, u vreme kad je Microsoft objavio DOS 5.0, ovo stanje se promenilo. DOS 5.0 bio je prva verzija ovog operativnog sistema koja se pojavila u irokoj prodaji, a veina korisnika je pourila da nadogradi svoj sistem. I Microsoftove i IBM-ove verzije sistema DOS 5.0, kao i kasnije verzije, mogu se koristiti na skoro svim mainama, mada kasnije verzije mogu zahtevati da se koriste neka hardverska reenja novijeg datuma. DOS 5.0 ponudio je znaajno poboljano upravljanje memorijom i ugradio u operativni sistem mnoga svojstva koja su korisnici do tada veinom nalazili u uslunim programima nezavisnih proizvoaa. U to vreme, bilo je ljudi koji su se kleli u DOS 5.0 i odupirali se nadogradnji na DOS 6 (ili vie verzije), koji je istini za volju bio vie poboljanje nego znaajnije unapreenje. U svakom sluaju, ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg bi DOS verzije nie od 5.0 i dalje trebalo koristiti na bilo kojem raunaru (sa izuzetkom muzejskih primeraka koji rade samo sa svojim osnovnim verzijama).
IBM i MS-DOS DOS 6.xx

Posle DOS-a 5.0 bilo je nekoliko razliitih verzija DOS-a 6.xx iz Microsofta i iz IBM-a. Prvobitna verzija MS DOS 6.0 dola je iz Microsofta. Jedno od novih svojstava dodatih DOS-u 6.0 bila je kompresija diska DoubleSpace, odnosno automatska maina za kompresiju koja je mogla delotvorno udvostruiti prostor na disku raunara u veini sluajeva. Naalost, DoubleSpace je imao nekih problema sa odreenim konfiguracijama i vrstama hardvera. U meuvremenu, IBM je preuzeo DOS 6.0 od Microsofta i dopunio ga da bi otklonio nekoliko manjih nedostataka, uklonio mogunost za kompresiju diska i prodavao ga kao IBM DOS 6.1. Microsoft je imao mnogo problema sa DoubleSpace kompresijom diska koja je koriena u verziji 6.0, pa je objavio besplatnu verziju 6.2 za nadogradnju kako bi se ispravile greke. Microsoft je tada upao u pravne neprilike. Firma Stacker Corporation pokrenula je tubu kojom je optuila Microsoft da je prekrio njihova zakonska prava koja se odnose na algoritam za kompresiju koji je koristio softverski paket Stacker. Kao rezultat te parnice Microsoft je iz DOS-a 6.2 uklonio DoubleSpace i ponovo objavio ovu verziju kao 6.21. Vrlo brzo posle toga Microsoft je razvio jedan usluni program za kompresiju diska, pod nazivom DriveSpace, koji nije povreivao tua zakonska prava i objavio ga u verziji 6.22, zajedno sa nekoliko manjih ispravki greaka. IBM je preskoio verziju sa brojem 6.2 i objavio DOS 6.3 (sada se ova verzija naziva PC DOS), koji je takoe sadrao vrstu programa za kompresiju, razliitu od one koju je koristio Microsoft. Izbegavanjem softvera DoubleSpace, IBM je takoe izbegao greke i zakonske neprilike na koje je Microsoft naiao. U obnovljeno
Poglavlje 26
1197
IBM-ovo izdanje takoe su bili ukljueni poboljani PCMCIA i komande za upravljanje napajanjem.
DOS 7.xx
Razvoj DOS-a kao nezavisnog proizvoda prekinut je sa MS-DOS-om 6.22 i PC-DOS-om 7. Meutim, operativni sistemi Windows 95 i 98 zasnovani su na modelu DOS-a. Ukoliko pokrenete izvravanje nekog uslunog program, kao to je MSD (Microsoft Dijagostic) za MS-DOS-a 6.x, na maini Windows 95 ili Windows 98, videete da e se operativni sistem identifikovati kao MS-DOS verzija 7.0 ili 7.10, to je bio naredni korak u razvoju ovog operativnog sistema.
Mogue tekoe u nadogradnji DOS-a

Ve znate da sistem datoteka DOS-a ima posebne zahteve za smetanje na disku. Ponekad ti posebni zahtevi prouzrokuju probleme kada nadograujete sistem sa jedne verzije DOSa na drugu. Ako ste nekad pokuali da nadogradite neki PC sistem sa jedne verzije DOS-a na drugu, onda znate da koristite DOS komandu SYS kojom se stare sistemske datoteke zamenjuju novim. Komanda SYS kopira postojee sistemske datoteke (koje se uvaju na disketi za podizanje sistema, sa atributima skrivena, sistemska i datoteka samo za itanje) na disk, na pravo mesto i sa ispravnim imenom i atributima. Komanda COPY ne kopira skrivene ili sistemske datoteke (niti bi smestila sistemske datoteke na potrebno mesto na odredinom disku ukoliko biste, pre korienja komande COPY, promenili atribute datoteke). Pored prebacivanja dve sakrivene sistemske datoteke sa jednog diska na drugi, komanda SYS takoe kopira datoteku COMMAND.COM i obnavlja sektor za podizanje sistema DOS particije na odredinom disku, tako da bude ispravan za novu verziju DOS-a. Kada izvrite komandu SYS, obino e vas pozdraviti jedna od dve poruke:
System transferred
ili
No room for system on destination disk
Ukoliko na disku postoje podaci pre nego to pokuate da upiete sistemske datoteke na njega, u verziji 3.3 DOS-a i kasnijim komanda SYS verovatno nee uspeti da se izvri, poto nije u stanju da ukloni druge datoteke. Komanda SYS u DOS-u 4.0 i u viim verzijama retko kada ne uspeva da se izvri, jer moe da ukloni datoteke i smesti sistemske datoteke na ispravno mesto. Neki korisnici misle da je uzrok pojave poruke No room (Nema mesta) na sistemu sa nekom starijom verzijom DOS-a to to su sistemske datoteke u novijim verzijama DOS-a vee od onih na prethodnim verzijama, a da se nove datoteke ne uklapaju u prostor koji je rezervisan za starije verzije. Oni veruju da ova komanda ne uspeva da se izvri jer taj prostor ne moe da se obezbedi na poetku diska, a da se pri tome ne uklone drugi podaci. Ovo nije tano. Komanda SYS u ovom sluaju ne uspeva da se izvri jer vi pokuavate da instalirate verziju DOS-a koja ima nazive datoteka razliite od onih koje su ve na disku. Nema razloga za neuspeh komande SYS kada obnavljate sistemske datoteke na disku koji ih ve sadri. Sistemske datoteke praktino mogu biti upisane bilo gde na disku, osim to prvi klaster (ili jedinica za razmetanja) na disku mora da sadri prvi klaster datoteke IO.SYS (ili odgovarajue datoteke). Sve dok je taj zahtev ispunjen, datoteke IO.SYS i MSDOS.SYS mogu da budu podeljene u delove (fragmente) i rasprostrte po disku kao sve druge datoteke, a komanda SYS ih, bez obzira na to, primenjuje bez ikakvih tekoa. Jedini zahtev jeste da nazivi datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS (ili odgovarajuih) moraju biti prvi i drugi unos u direktorijum.
1198
Poglavlje 26
DOS 4.0 i kasnije verzije

Poto sistemske datoteke moraju da zauzmu prva dva unosa u osnovni direktorijum diska i prvi klaster (klaster 2) diska, verzija komande SYS u DOS-u 4.0 (i u kasnijim verzijama) automatski pomera sve datoteke koje se pojave kao prva dva unosa (a koje nisu pomenute dve sistemske datoteke) na druga raspoloiva mesta u osnovnom direktorijumu. Komanda SYS takoe pomera deo svake neodgovarajue datoteke, koji se pojavi u prvom klasteru, u neki drugi klaster na disku. Komanda SYS u verzijama 5.0 i 6.x DOS-a ide korak dalje: ona zamenjuje stare sistemske datoteke novim. ak i kada stare sistemske datoteke imaju druga imena, DOS 5.0 i vii obezbeuju da se preko njih upiu nove sistemske datoteke. Sa poboljanom komandom SYS u DOS-u 4.0 i u kasnijim verzijama teko je napraviti greku pri nadogradnji operativnog sistema DOS.
Windows 95
Kada instalirate Windows 95 na sistem na kome se izvrava DOS, program Setup e promeniti imena postojeim sistemskim datotekama sa DOS-ovom oznakom tipa i zameniti ih verzijama datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS za Windows 95. Nakon to se operativni sistem instalira, ukoliko pritisnete taster F8 dok raunar poinje da radi, moete ui u meni za podizanje sistema, to vam omoguava da podignete sistem pod starom verzijom DOS-a, ako je potrebno. Da bi ovo uradio, operativni sistem jednostavno menja imena sistemskih datoteka Windowsa 95, sa oznakom tipa W95 i vraa nazive DOS datoteka u SYS. Windows 98 i 2000 ne ukljuuju ovu funkciju za izdvajanje; i dalje moete podii sistem do komandne linije DOS-a, ali ne i do vae starije verzije DOS-a.
Postupak podizanja sistema

Izraz za podizanje sistema (engl. boot) dolazi od rei bootstrap (gajka za obuvanje izama) i opisuje postupak kojim se PC dovodi u radno stanje. Ba kao to povlaite (obuvate) veliku izmu pomou gajke koja je priivena na zadnju stranu izme, PC uitava veliki operativni sistem tako to prvo uita mali program koji zatim moe povui operativni sistem u memoriju. Lanac dogaaja poinje primenom napajanja, a zavrava se sa raunarskim sistemom u radnom stanju i uitanim softverom koji se izvrava. Svaki dogaaj pokree se dogaajem pre njega i inicijalizuje dogaaj posle njega. Praenje postupka podizanja sistema moe vam pomoi da utvrdite gde se greka javlja, ukoliko prouite poruku o greci koju sistem prikazuje kada do nje doe. Ukoliko vidite poruku o greci koju prikazuje samo odreeni program, moete biti sigurni da je program koji je u pitanju barem uitan i delimino izvren. Kombinujte ove informacije sa svojim znanjem o toku podizanja sistema i moi ete bar da odredite dokle je stigao postupak za podizanje sistema pre nego to se greka pojavila. Obino elite da pogledate da li je datotekama ili disku bilo pristupano tokom greke pri postupku podizanja sistema. Poruke o grekama koje se pojavljuju tokom postupka podizanja sistema i one koje se prikazuju tokom normalnog rada sistema mogu biti teke za deifrovanje. Meutim, prvi korak u tumaenju poruka o greci jeste da se sazna odakle poruka potie koji program je zapravo stvara ili prikazuje. Naredni programi su u stanju da prikau poruke o greci tokom postupka podizanja sistema:
s s s s s s
ROM BIOS matine ploe Proirenja ROM BIOS-a adapterske kartice Sektor za podizanje sistema glavne particije Sektor za podizanje sistema DOS volumena Sistemske datoteke (IO.SYS/IBMBIO.COM i MSDOS.SYS/IBMDOS.COM) Upravljaki programi za ureaje (koji se uitavaju kroz CONFIG.SYS ili SYSTEM.DAT iz baze Win 9x Registry)

s s s
Poglavlje 26
1199
Programi ljuske (COMMAND.COM u DOS-u) Programi koje izvrava AUTOEXEC.BAT, Startup grupa Windowsa 9x i Registry. Windows (WIN.COM)
Naredni odeljak prouava tok pokretanja sistema i obezbeuje detaljan izvetaj o mnogim porukama o greci koje se mogu dogoditi tokom ovog postupka .
Kako se DOS uitava i pokree

Ukoliko imate problema sa sistemom u toku pokretanja, a moete da utvrdite gde je u sledu dogaaja va sistem zastao, znaete koji su se dogaaji desili i verovatno ete moi da iskljuite svaki od njih kao uzrok problema. U tipinom postupku za pokretanje sistema deava se sledee: 1. Ukljuujete elektrino napajanje sistema. 2. Jedinica za napajanje izvrava samoispitivanje (postupak poznat kao POSTPower On Self Test). Kada su svi nivoi napona i struje prihvatljivi, jedinica pokazuje da je napajanje stabilno i matinoj ploi alje signal Power_Good. Vreme od ukljuivanja do signala Power_Good, obino je izmeu 0.1 i 0.5 sekundi. 3. Mikroprocesorski ip za merenje vremena prima signal Power_Good, to uslovljava da on prestane sa stvaranjem signala za ponovno podeavanje mikroprocesora.
tt
Videti Signal Power_Good, str. 981.

4. Mikroprocesor poinje da izvrava kd ROM BIOS-a, poevi od memorijske adrese FFFF:0000. Poto se ovaj poloaj nalazi tek 16 bajtova od samog kraja dostupnog prostora ROM-a, on sadri JMP (engl. jump) instrukciju za skok na stvarnu poetnu adresu ROM BIOS-a.
tt

5. ROM BIOS ispituje osnovni hardver kako bi proverio da li sistem moe da radi. Sve greke koje se pojave oznaene su zvunim signalnim kodom, poto video sistem jo uvek nije inicijalizovan. 6. BIOS ispituje video ROM na memorijskim poloajima od C000:0000 do C780:0000, traei ROM BIOS programe video adaptera koji se nalaze na video adapteru (bilo da je on kao kartica utisnut u slot bilo da je ugraen u matinu plou). Ukoliko se ispitivanjem pronae video ROM BIOS, on se testira procedurom za proveru zbira. Ako video BIOS proe proveru zbira, ROM je izvren; kd video ROM-a pobuuje video adapter i na ekranu se pojavljuje kursor. Ukoliko provera zbira ne uspe, pojavie se sledea poruka:
C000 ROM Error
7. Ukoliko BIOS ne pronae video adapter, koristie video drajvere ROM-a matine ploe da bi inicijalizovao hardver video prikaza i na ekranu e se pojaviti kursor. 8. ROM BIOS matine ploe ispituje memorijske lokacije od C8000:0000 do DF80:0000 u koracima od 2 K, da bi pronaao bilo koji ROM koji se nalazi na bilo kojoj adapterskoj kartici (na primer, SCSI adapter). Ukoliko se pronae takav ROM, vri se testiranje proverom zbira i izvrava. Ovi ROM-ovi adaptera mogu zamenjivati postojee uslune programe BIOS-a i uspostavljati nove. 9. Neuspeh pri proveri zbira za bilo koji od tih modula ROM-a uslovie da se pojavi sledea poruka:
XXXX ROM Error
gde adresa XXXX ukazuje na adresu segmenta neispravnog modula ROM-a.
1200
Poglavlje 26
10. ROM BIOS proverava vrednost rei na memorijskoj lokaciji 0000:0472 da bi video da li je u pitanju hladno ili toplo pokretanje sistema. Vrednost rei od 1234h na ovoj lokaciji predstavlja oznaku koja ukazuje na toplo pokretanje sistema, koje prouzrokuje da BIOS preskoi deo za ispitivanje memorije prilikom POST-a (Power On Self Test). Bilo koja druga vrednost na ovoj lokaciji ukazuje na hladno pokretanje sistema i BIOS izvrava potpuni POST. Neki sistemski BIOS-i doputaju vam da upravljate razliitim vidovima POST postupka, omoguavajui da se izostavi testiranje memorije, na primer, jer ono na sistemu sa mnogo RAM-a moe dugo da potraje.
tt
Videti POST zvuni kodovi greke, str. 1143.

11. Ukoliko je u pitanju hladno pokretanje sistema POST se sprovodi. Sve greke koje se pojavljuju tokom izvrenja POST-a prijavljuju se kombinacijom zvunog signala i prikazivanjem poruke o greci. Uspean zavretak POST-a oznaava se jednim zvunim signalom . 12. ROM BIOS trai sektor za podizanje sistema DOS volumena na cilindru 0, glavi 0 i sektoru 1 (prvi sektor). Nekada je podrazumevana disketna jedinica za podizanje sistema uvek bila prva disketa ili jedinica A:. Meutim, BIOS-i na dananjim sistemima esto omoguavaju da izaberete podrazumevani disk za podizanje sistema i redosled po kojem e BIOS traiti druge ureaje sa kojih e podii sistem ukoliko je potrebno, koristei disketnu jedinicu, disk ili ak i CD-ROM disk, u bilo kojem redosledu koji izaberete. Ovaj sektor se uitava u memoriju na 0000:7C00 i testira. Ukoliko je disketa u ureaju, ali sektor ne moe da se proita, ili ako nema diskete, BIOS nastavlja sa narednim korakom.
Savet
Ukoliko elite da podignete sistem sa CD-ROM-a proverite da li je ureaj CD-ROM-a naveden prvi u meniju ureaja za podizanje sistema, u vaem instalacionom BIOS-u. Da biste se uverili da sistem moete da podignete sa diska za iznenadne dogaaje, podesite disketnu jedinicu kao drugi ureaj u redosledu podizanja sistema. Disk na kome se nalazi operativni sistem trebalo bi da bude trei ureaj u redosledu podizanja sistema. Ovo vam omoguava da uvek budete spremni za iznenadne dogaaje. Sve dok ne podignete sistem sa umetnutim CD-om ili disketom u odgovarajue ureaje, BIOS e zaobii oba ureaja i podii sistem sa diska. 13. Ukoliko je prvi bajt sektora za podizanje sistema DOS volumena, koji se uitava sa diskete iz podrazumevane jedinice za podizanje sistema, manji od 6h, odnosno ako je vei ili jednak 06h, a prvih devet rei sadre isti uzorak podataka, pojavie se poruka o greci i sistem e se zaustaviti:
602-Diskette Boot Record Error
14. Ukoliko je disketa bila pripremljena pomou naredbe FORMAT ili SYS iz DOS-a 3.3 ili neke ranije verzije, a navedene sistemske datoteke nisu prve dve datoteke u direktorijumu ili se pojavila greka tokom uitavanja tih datoteka, pojavie se sledea poruka:
Non-System disk or disk error Replace and strike any key when ready
15. Ukoliko je disketa pripremljena pomou naredbe FORMAT ili SYS iz DOS-a 3.3 ili neke ranije verzije, a sektor za podizanje sistema nije ispravan, verovatno ete videti ovu poruku:
Disk Boot failure
Poglavlje 26
1201
16. Ukoliko je disketa pripremljena pomou naredbe FORMAT ili SYS iz DOS-a 4.0 ili neke kasnije verzije, a navedene sistemske datoteke nisu prve dve datoteke u direktorijumu, ili ako se pojavila greka tokom uitavanja tih datoteka, ili ako je sektor za podizanje sistema neispravan, pojavie se ova poruka:
Non-System disk or disk error Replace and press any key when ready
17. Ukoliko nijedan sektor za podizanje sistema DOS volumena ne moe da se proita sa jedinice A:, BIOS e potraiti osnovni zapis za podizanje sistema (engl. master boot record, MBR) na cilindru 0, glava 0, sektor 1 (prvi sektor) sa prvog diska. Ukoliko pronae ovaj sektor, on e se uitati u memoriju na adresu 0000:7C00 i ispitae mu se potpis. 18. Ukoliko poslednja dva (potpisna) bajta u osnovnom zapisu za podizanje sistema nisu jednaka 55AAh, u veini sistema poziva se softverski prekid 18h (Int 18h). Ovo prouzrokuje da BIOS prikae jednu poruku o greci koja se moe razlikovati kod razliitih proizvoaa BIOS-a. Najee je slina jednoj od sledee etiri poruke, u zavisnosti od BIOS-a koji imate na sistemu: IBM BIOS
The IBM Personal Computer Basic_ Version C1.10 Copyright IBM Corp 1981 62940 Bytes free_ Ok_
Neke novije verzije IBM raunara prikazuju sliku prednje strane disketne jedinice, diskete od 3 ina i strelicu koja od vas zahteva da stavite disketu u ureaj, a zatim pritisnete taster F1 da biste nastavili postupak. AMI BIOS
NO ROM BIOS SYSTEM HALTED
Compaqe BIOS
Non-System disk or disk error replace and press any key when ready
Award BIOS
DISK BOOT FAILURE, INSERT SYSTEM DISK AND PRESS ENTER
Phoenix BIOS
No boot device available strike F1 to retry boot, F2 for setup utility
ili
No boot sector on fixed disk strike F1 to retry boot, F2 for setup utility
Iako se poruke razlikuju od jednog do drugog BIOS-a, uzrok svake od njih povezan je sa odreenom bajtovima u osnovnom zapisu za podizanje sistema (MBR), to je prvi sektor na disku na mestu cilindar (Cylinder) 0, glava (Head) 0, sektor (Sector) 1. Ovaj problem se odnosi na disk koji ili nikad nije bio podeljen na particije ili ima neispravan osnovni sektor za podizanje sistema (Master Boot Sector). Tokom postupka podizanja sistema BIOS proverava dva poslednja bajta u osnovnom zapisu za podizanje sistema (prvi sektor na disku), da bi pronaao vrednost potpisa 55AAh. Ukoliko poslednja dva bajta nisu 55AAh, primenjuje se prekid 18h, koji poziva potprogram i prikazuje jednu od poruka o greci koje su prethodno prikazane; ta
1202
Poglavlje 26
poruka u sutini obavetava korisnika kako bi trebalo da umetne disketu za podizanje sistema da bi nastavio rad. Osnovni sektor za podizanje sistema MBR (ukljuujui i bajte potpisa) upisan je na disk DOS programom FDISK. Odmah poto se disk fiziki formatira svi sektori se inicijalizuju uzorkom bajtova, a prvi sektor ne sadri potpis 55AAh. Drugim reima, ove poruke o grekama ROM-a jesu upravo ono to vidite ukoliko pokuate da podignete sistem sa diska koji je bio formatiran na niskom nivou, ali jo uvek nije particionisan. 19. Program sektora za podizanje glavne particije pretrauje svoju tabelu particije da bi pronaao stavku sa bajtom indikatorom sistema koja ukazuje na proirenu particiju. Ukoliko program pronae takvu stavku, on uitava sektor za podizanje proirene particije na oznaeno mesto. Sektor za podizanje proirene particije takoe ima tabelu koja se pretrauje radi druge proirene particije. Ukoliko se pronae jo jedna stavka za proirenu particiju, uitava se sektor za podizanje te proirene particije sa oznaenog mesta. Pretraga se nastavlja sve dok vie ne bude indikatora proirenih particija ili dok ne bude dostignut najvei mogui broj od ukupno 24 particije. 20. Sektor za podizanje glavne particije pretrauje svoju tabelu particija da bi pronaao bajt za oznaavanje prilikom podizanja, koji oznaava jednu aktivnu particiju. 21. Ukoliko ni jedna particija nije oznaena kao aktivna (engl. bootabile), BIOS e prikazati poruku o greci na disku. 22. Ukoliko bilo koji indikator u tabeli osnovnih zapisa za podizanje sistema nije ispravan, ili vie od jednog ukazuje na aktivnu particiju, bie prikazana sledea poruka, a sistem e se zaustaviti:
Invalid partition table
23. Ukoliko je pronaena aktivna particija u osnovnom zapisu za podizanje sistema, zapis za podizanje sistema sa odreene particije uitava se iz aktivne particije i testira. 24. Ukoliko zapis za podizanje sistema sa neke particije ne moe uspeno da se proita iz aktivne particije u pet pokuaja zbog greke pri itanju, pojavljuje se ova poruka, a sistem se zaustavlja:
Error loading operating system
25. Zapis za podizanje sistema sa neke particije diska testira se radi potpisa. Ukoliko ne sadri ispravan potpis 55AAh u poslednja dva bajta sektora, pojavljuje se poruka i sistem se zaustavlja:
Missing operating system
26. Zapis za podizanje sistema sa neke particije izvrava se kao program. Ovaj program proverava osnovni direktorijum kako bi se uverio da su prve dve datoteke IO.SYS (ili IBMBIO.COM) i MSDOS.SYS (ili IBMDOS.COM) Ukoliko su ove dve datoteke prisutne, one e se uitati. 27. Ukoliko je disk bio pripremljen pomou komandi FORMAT ili SYS iz DOS-a 3.3 ili nekom ranijom verzijom, a navedene sistemske datoteke nisu prve dve datoteke u direktorijumu ili je greka nastala prilikom uitavanja tih datoteka, pojavie se sledea poruka:
Non-System disk or disk error Replace and strike any key when ready
28. Ukoliko je disk bio pripremljen pomou komandi FORMAT ili SYS iz DOS-a 3.3 ili neke ranije verzije, a neispravan je sektor za podizanje sistema, verovatno ete videti sledeu poruku:

Disk Boot failure
Poglavlje 26
1203
29. Ukoliko je disk bio pripremljen pomou komandi FORMAT ili SYS iz DOS-a 4.0 ili neke kasnije verzije, a navedene sistemske datoteke nisu prve dve datoteke u direktorijumu, ili je nastala greka prilikom uitavanja tih datoteka, ili je sektor za podizanje sistema neispravan, pojavie se sledea poruka:
Non-System disk or disk error Replace and press any key when ready
30. Ukoliko se ne pojavi nikakav problem, sektor za podizanje sistema DOS volumena izvrava IO.SYS/IBMBIO.COM. Ukoliko u sistemima Windows 9x tokom podizanja sistema aktivirate meni za podizanje sistema pritiskom na taster F8, moete izabrati operativni sistem koji elite da uitate. 31. Kd za inicijalizaciju u IO.SYS/IBMBIO.COM kopira sam sebe u najviu oblast neprekidne memorije DOS-a i predaje upravljanje toj kopiji. Kopija koda za inicijalizaciju zatim menja mesto datoteke MSDOS.SYS preko dela IO.SYS u niskoj memoriji koji sadri kd za inicijalizaciju, poto on tamo vie nije potreban. Datoteka IO.SYS Windowsa 9x objedinjuje funkcije DOS-ovih datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS. 32. Kd za inicijalizaciju izvrava MSDOS.SYS (ili IBMDOS.COM), a ta datoteka inicijalizuje osnovne upravljake programe ureaja, utvruje stanje opreme, ponovo podeava sistem diska, ponovo podeava i inicijalizuje prikljuene ureaje i podeava podrazumevane parametre sistema. 33. Potpun sistem datoteka DOS-a spreman je za rad i kontrola se vraa kdu za inicijalizaciju IO.SYS. 34. Kd za inicijalizaciju IO.SYS vie puta ita datoteku CONFIG.SYS. U operativnim sistemima Windows 9x IO.SYS takoe trai datoteku SYSTEM.DAT u bazi Registry. 35. Kada se uita datoteka CONFIG.SYS, prvi se obrauju iskazi DEVICE po redosledu u kojem se pojavljuju. Uitavaju se i izvravaju svi upravljaki programi ureaja ija su imena navedena u iskazima DEVICE. Posle toga, obrauju se svi iskazi INSTALL po redosledu u kojem se pojavljuju; uitavaju se i izvravaju programi ija su imena navedena. Obrauje se iskaz SHELL i uitava se odreeni komandni procesor sa odreenim parametrima. Ukoliko datoteka CONFIG.SYS ne sadri iskaz SHELL, podrazumevani procesor \COMMAND.COM uitava se sa podrazumevanim parametrima. Uitavanje komandnog procesora prepisuje kd za inicijalizaciju u memoriji (poto je posao koda za inicijalizaciju zavren). U Windowsu 9x sistem trai klju Hkey_Local_Machine\System\CurrentControlSet u bazi Registry da bi uitao upravljake programe ureaja i druge parametre koji su tamo navedeni pre izvrenja datoteke CONFIG.SYS. Program CONFIG.SYS uitava se u ovom trenutku samo ako postoji neka datoteka AUTOEXEC.BAT, tako da moe obraditi komande koje ova sadri. Meni za podizanje sistema Windows 9x takoe sadri mogunost safe mode (bezbedni reim). Ova mogunost zaobilazi uitavanje upravljakih programa za odreeni hardver u sistemu i umesto toga uitava skup optih upravljakih programa, projektovanih da podignu sistem tek toliko da proradi sa minimalnom funkcionalnou. Ovo omoguava raunaru da podigne grafiki korisniki interfejs (GUI) Windowsa onda kada bi inae neispravnost nekog upravljakog programa ili ureaja spreila pristup sistemu. Tokom konanog itanja datoteke CONFIG.SYS svi preostali iskazi itaju se i obrauju po prethodno utvrenom redosledu. Prema tome, redosled iskaza, osim za DEVICE, INSTALL i SHELL, u datoteci CONFIG.SYS nema nikakvog uticaja na izvravanje. 36. Ukoliko je prisutna datoteka AUTOEXEC.BAT, COMMAND.COM je uitava i izvrava. Poto se komande iz AUTOEXEC.BAT izvre, pojavljuje se komandna linija DOSa (osim ako AUTOEXEC.BAT ne poziva neki namenski program ili neku vrstu ljuske,
1204
Poglavlje 26
pa u tom sluaju korisnik moe da radi na sistemu a da pri tome nikada ne vidi komandnu liniju DOS-a). 37. Ukoliko nije prisutna ni jedna datoteka AUTOEXEC.BAT, COMMAND.COM izvrava unutranje komande DATE i TIME, prikazuje poruku o pravu na kopiranje i prikazuje komandnu liniju DOS-a. U Windowsu 9x IO.SYS automatski uitava datoteke HIMEM.SYS, IFSHLP.SYS i SETVER.EXE. Konano, on uitava WIN.COM i Windows 9x je ispravno pokrenut. Da biste saznali vie tome kako se uitava Windows 98x proitajte odeljak Postupak podizanja sistema Windows 9x, kasnije u ovom poglavlju. Mogue su neke manje izmene ovog scenarija, kao one koje se uvode drugim programima ROM-a razliitih adaptera koji mogu biti utaknuti u neki slot za proirenje. Takoe, u zavisnosti od primenjenog ROM BIOS programa, neke poruke o greci i redosled mogu biti drugaiji. Meutim, u optem sluaju, raunar prati ovaj lanac dogaaja dok oivljava. Postupak pokretanja sistema moete da promenite menjajui datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT, bazu Registry ili sadraj omotnice Startup Windowsa 9x. Ove datoteke kontroliu konfiguraciju DOS-a ili Windowsa 9x i doputaju posebnim programima da se izvre uvek kada se sistem pokrene.
Upravljanje datotekama
DOS koristi nekoliko elemenata i struktura da uva i preuzima podatke sa diska. Ovi elementi i strukture omoguavaju DOS-u da na pravi nain komunicira sa ROM BIOS-om i sa namenskim programima u obradi zahteva za skladitenje i preuzimanje datoteka. Razumevanje ovih struktura i njihovog meusobnog uticaja pomae vam da otkrijete greke, pa ak i da ih popravite. DOS na zahtev zauzima prostor za datoteke na disku (prostor nije unapred rasporeen). Prostor se zauzima u podeljcima od jednog klastera (ili jedinice zauzea), u jednom trenutku. Klaster se uvek sastoji od jednog ili vie sektora. Klasteri na disku tako su ureeni da na najmanju meru svedu pomeranje glave kod viestranih medijuma. DOS zauzima ceo prostor u cilindru diska, pre nego to pree na naredni cilindar. Ovo radi koristei sektore ispod prve glave, a zatim sve sektore ispod svake naredne glave, sve dok svi sektori svih glava u cilindru ne budu iskorieni. Naredni sektor koji DOS koristi jeste sektor 1 glave 0 u narednom cilindru. Algoritam koji koristi DOS 3.0 (i kasnije verzije) za dodelu prostora datotekama naziva se Next Available Cluster (naredni slobodni klaster). U ovom algoritmu potraga za raspoloivim klasterima u koje se upisuje datoteka ne poinje od poetka diska, kao u prethodnim verzijama DOS-a, ve od mesta prethodnog upisivanja. Prema tome, prostor na disku koji se oslobaa brisanjem datoteke nee se obavezno odmah ponovo koristiti. Umesto toga, DOS odrava pokaziva na Last Written Cluster (poslednji upisani klaster) i poinje svoju pretragu od te take. Ovaj pokaziva se odrava u RAM-u sistema i gubi se kada se sistem ponovo podeava, ili ponovo podie, ili kada se promeni disketa u disketnom ureaju. Algoritam Next Available Cluster bri je od algoritma First Available Cluster (prvi slobodni klaster) iz ranijih verzija DOS-a i pomae da se smanji fragmentiranost datoteka. Ponekad se ova vrsta algoritma naziva uzlaznom potragom (engl. elevator seeking), jer se podaci upisuju u sve vie klastere dok glava ne stigne do kraja diska. U tom trenutku, pokaziva se ponovo podeava i upisivanje ponovo poinje od poetka diska. Primenom algoritma Next Available Cluster datoteke ipak zavravaju kao fragmentirane, jer se pokaziva iznova podeava posle ponovnog podizanja sistema, promene diska ili kada se stigne do kraja diska. Ipak, velika prednost ovog postupka lei u tome to je mnogo verovatnije da e ponitavanje brisanja datoteka uspeti, ak i ako su na disk potom upisivani podaci, jer je malo verovatno da datoteke koje su upravo obrisane budu meta
Povezivanje sa disk ureajem
Poglavlje 26
1205
narednog upisivanja. U sutini, proi e izvesno vreme pre nego to se klasteri koje zauzimaju obrisane datoteke ponovo iskoriste. ak i kada DOS pie preko sadraja neke datoteke, on ne koristi ponovo klastere koji su bili zauzeti originalnom datotekom tokom upisivanja. Na primer, ukoliko sluajno snimite datoteku koristei pri tom isto ime koje ima neka vana postojea datoteka, DOS oznaava postojee klastere te datoteke kao dostupne i upisuje novu datoteku (sa istim imenom) na disk u druge klastere. Prema tome, esto je mogue obnoviti prvobitnu kopiju datoteke. Ovo je esto nain na koji su usluni programi za ponitavanje brisanja, npr. komanda UNDELETE u DOS-u, kao i neki drugi proizvodi nezavisnih proizvoaa, bili u stanju da povrate obrisane datoteke. Meutim, sigurnosni usluni programi, kao to je Recycle Bin u Windows 9x, ne rade na isti nain. Recycle Bin je zapravo samo direktorijum u koji sistem premeta obrisane datoteke. Sistem datoteka nastavlja da vodi rauna o prostoru koji zauzimaju obrisane datoteke, kao da se one i dalje koriste. Direktorijumu Recycle Bin podeena je najvea mogua veliina. Kada se ona dostigne, sistem brie najstarije datoteke koje se tamo uvaju.

DOS koristi kombinaciju komponenti za upravljanje diskom da bi datoteke uinio pristupanim. Te komponente se neznatno razlikuju kada su u pitanju diskete i diskovi, kao i diskovi razliitih veliina. One odreuju kako neki disk izgleda DOS-u i namenskom programu. Svaka komponenta koja se koristi za opis sistema diska uklapa se kao sloj u itav sistem. Svaki sloj komunicira sa slojem iznad i ispod sebe. Zajedniki rad svih tih komponenti omoguava nekom namenskom programu da pristupi disku kako bi pronaao i smestio podatke. Postoje etiri osnovna sloja interfejsa izmeu nekog namenskog programa koji se izvrava na sistemu i disk ureaja koji su prikljueni na sistem. Oni se sastoje od softverskih rutina koje mogu izvravati razliite zadatke, obino da komuniciraju sa susednim slojevima. To su sledei slojevi:
s s s s
Rutine prekid 21h (INT 21) DOS-a Rutine prekid 25/26h (INT 25/26) DOS-a Rutine prekid diska 13h (INT 13) ROM BIOS-a Komande U/I porta disk kontrolera
Svaki sloj prihvata razliite komande, obavlja razliite poslove i ostvaruje rezultate. Ti interfejsi su raspoloivi i za disketne jedinice i za disk ureaje, iako se rutine Int 13h za diskete i za diskove veoma razlikuju. Kontroleri disketnih jedinica i disk ureaja takoe se veoma razlikuju, ali svi slojevi izvravaju iste zadatke i za diskete i za diskove.
Prekid 21h
Rutina DOS-a Int 21h postoji na najviem nivou i obezbeuje najveu funkcionalnost sa najmanjom koliinom utroenog rada. Na primer, ukoliko bi trebalo da neki namenski program napravi poddirektorijum na disku, on moe da pozove Int 21h, Function 39h. Ova funkcija obavlja sve poslove neophodne za izradu direktorijuma, ukljuujui tu i obnavljanje odgovarajuih sektora direktorijuma i FAT-a. Jedini podatak potreban ovoj funkciji jeste naziv poddirektorijuma koji bi trebalo da napravi. Rutina Int 21h DOS-a obavljala bi mnogo vie posla koristei neki od naina za pristup niim nivoima prilikom izrade poddirektorijuma. Veina namenskih programa pristupa disku preko ovog nivoa interfejsa.
1206
Poglavlje 26
Prekidi 25h i 26h

Rutine DOS-a Int 25h i 26h obezbeuju pristup znatno nieg nivo od rutine 21h. Int 25h ita samo iz odreenih sektora na disku, a Int 26h samo upisuje u odreene sektore na disku. Ukoliko bi trebalo da napiete program koji koristi ove funkcije za izradu poddirektorijuma na nekom disku, posao koji treba obaviti bio bi mnogo vei od onog koji zahteva metod Int21h. Na primer, program bi morao da izvede sve sledee zadatke:
s s s s
da tano izrauna koje bi sektore direktorijuma i FAT-a trebalo obnoviti, da iskoristi Int 25 kako bi proitao sadraj tih sektora, da promeni te sektore na odgovarajui nain, dodajui nove podatke o poddirektorijumu, da iskoristi Int 26 kako bi upisao sadraj tih sektora nazad na disk.
Broj koraka je ak i vei kada uzmete u obzir tekoe pri tanom utvrivanju sektora koji bi trebalo izmeniti. Prema Int 25/26 itava oblast diska kojoj se pristupa u DOS-u sastoji se od sektora oznaenih rednim brojevima, poevi od 0. Program koji je napisan tako da pristupa disku pomou rutina Int 25 i Int 26 mora da zna taan poloaj na disku na osnovu broju sektora. Ovakav program e moda morati da se izmeni kako bi radio sa diskovima koji sadre razliit broj sektora ili razliite veliine i poloaje direktorijuma i FAT-a. Zbog suvinog posla koji je potreban da bi zadatak bio izvren mnogi programeri nee izabrati da na ovaj nain pristupaju disku i umesto ovih rutina koristie rutinu Int 21h, rutinu vieg nivoa koja automatski obavlja sav posao. Obino samo programi za ureivanje diska i sektora pristupaju ureajima diska na nivou Int 25h i Int 26h. Programi koji rade na ovom nivou pristupa mogu da ureuju samo oblasti diska odreene za DOS kao logiki volumeni (slovo ureaja). Na primer, DOS-ov program DEBUG, sa ovim nivoom pristupa, moe da ita i da upisuje u sektore na disku.
Prekid 13h
Sledei nii nivo komunikacije sa ureajima, rutine 13h ROM BIOS-a, obino se nalaze u ROM ipovima matinih ploa ili na nekoj adapterskoj kartici u slotu za proirenje. Meutim, upravljaki modul rutine Int 13h takoe moe da se primeni pomou upravljakog programa ureaja koji se uitava u vreme podizanja sistema. Poto DOS zahteva pristup Int 13h da bi podigao sistem sa nekog diska (a upravljaki program diska ne moe da se uita dok se sistem ne podigne), samo diskovi sa podrkom Int 13h zasnovanom na ROM BIOS-u mogu biti diskovi za podizanje sistema. Rutine Int 13h neposredno komuniciraju sa kontrolerima koristei U/I portove na kontroleru. Tabela 26.2 prikazuje spisak razliitih funkcija koje omoguava interfejs BIOS-a Interrupt 13h. Neke funkcije su dostupne samo disketnim jedinicama ili disk ureajima, dok su druge dostupne obema vrstama ureaja.
Tabela 26.2 Funkcije diska Int 13h BIOS-a

Funkcija 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h Disketni ureaj X X X X X X Ureaj diska x x x x x x x Opis Resetovanje sistema diska Status poslednje radnje itanje sektora Upisivanje u sektor Verifikacija sektora Formatiranje staze Formatiranje loih staza

Disketni ureaj Ureaj diska x X x x x x x x x x x x x x x X X X X x x x x
Poglavlje 26
1207
Funkcija 07h 08h 09h 0Ah 0Bh 0Ch 0Dh 0Eh 0Fh 10h 11h 12h 13h 14h 15h 16h 17h 18h 19h 1Ah 1Bh 1Ch
Opis Formatiranje diska itanje parametra diska Inicijalizacija svojstava diska Dugo itanje Dugo upisivanje Pretraga Izmene ponovnog podeavanja diska itanje bafera sektora Upisivanje u bafer sektora Ispitivanje spremnosti ureaja Ponovna kalibracija diska Ispitivanje ispravnosti RAM kontrolera Ispitivanje ispravnosti kontrolera ureaja Unutranja ispitivanja ispravnosti kontrolera Dobijanje podataka o vrsti diska Dobijanje stanja promene diskete Podeavanje vrste disketne jedinice radi formatiranja. Podeavanje vrste medijuma radi formatiranja Parkiranje glava diska ESDIformat niskog nivoa ESDIdobijanje zaglavlja proizvoaa ESDIdobijanje konfiguracije
Tabela 26.3 prikazuje kodove greaka koje rutina BIOS INT 13h moe da vrati. U nekim sluajevima ove kodove moete videti kada primenjujete program za formatiranje niskog nivoa, program za ureivanje diska ili neki drugi program koji moe neposredno da pristupi disk ureaju preko BIOS-a.
Tabela 26.3
Kd 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 07h 09h 0Ah
Kodovi greaka BIOS INT 13h

Opis No error (Nema greaka) Bad command (Neispravna komanda) Address mark not found (Nije pronaena oznaka adrese) Write protect (Zatieno od upisivanja) Request sector not found (Zahtevani sektor nije pronaen) Reset failed (Resetovanje nije uspelo) Media change error (Greka pri promeni medijuma) Intialization failed (Neuspela inicijalizacija) Cross 64 KB DMA boundary (Prelazi preko granice od 64 KB DMA) Bad sector flag detected (Otkrivena je oznaka loeg sektora)
nastavlja se
1208
Poglavlje 26

Kd 0Bh 10h 11h 20h 40h 80h AAh BBh CCh 0Eh FFh Opis Bad sectrack flag detected (Otkrivena je oznaka neispravne staze) Bad ECC on disk read (Proitan neispravan ECC na disku) ECC corrected data error (Greka pri ispravljanju ECC podataka) Controler has failed (Greka u radu kontrolera) Seek operation failed (Greka pri operaciji pretraivanja) Drive failed to respond (Greka pri odzivu ureaja) Drive not ready (Ureaj nije spreman za rad) Undefined error (Nedefinisana greka) Write fail (Greka pri upisivanju) Register error (Greka pri registraciji) Sense operation failed (Nije uspelo prepoznavanje)
Nekoliko snanih uslunih programa za rad sa diskovima, koji se razlikuju od osnovnih programa za formatiranje diska, mogu da razgovaraju sa diskom na nivou Int 13h. DOSov program FDISK komunicira na nivou Int 13h, kao to to radi i program DISKEDIT iz Norton Utilities kada je u reimu rada sa apsolutnim sektorima; ovo su neki od malobrojnih uslunih programa za popravku diska koji to zaista postiu. Ovi programi su vani jer moete da ih koristite za popravku podataka u najgorim sluajevima, kada su tabele particija oteene. Poto tabele particija i sve particije koje nisu iz DOS-a postoje izvan oblasti diska koju je odredio DOS, mogu da im pristupe samo programi koji rade na nivou Int 13h. Veina uslunih programa za popravku podataka radi samo na nivou Int 25/26 DOSa, to ih ini neupotrebljivim za pristup oblastima van nadlenosti DOS-a.
Komande U/I portova kontrolera diska

Na najniem nivou interfejsa programi komuniciraju neposredno sa kontrolerima diska sopstvenim, izvornim jezikom kontrolera. Da bi ovo uradio, program mora da poalje kontroleru komandu preko U/I portova, na koju e se kontroler odazvati.
tt
Videti Poeci IDE, str. 461.
Slika 26.2 pokazuje da veina namenskih programa radi preko interfejsa Int 21h. Ovaj interfejs prosleuje komande ka ROM BIOS-u kao komande Int 13h; ROM BIOS zatim pretvara ove komande u direktne komande za kontroler. Kontroler izvrava te komande i vraa rezultate kroz slojeve, sve dok traeni podatak ne stigne do namenskog programa. Ovaj postupak omoguava ljudima koji se bave razvojem da piu namenske programe, a da pri tome ne brinu o detaljima sistema na niskom nivou, preputajui ih DOS-u i ROM BIOS-u. Takoe, ovo omoguava namenskim programima da rade sa veoma razliitim vrstama hardvera, sve dok postoji pravilna podrka za ROM BIOS i DOS. Svaki softver moe da zaobie bilo koji nivo interfejsa i da komunicira sa nivoom ispod njega, ali takav nain zahteva mnogo vie rada. Najnii raspoloivi nivo interfejsa jeste direktna komunikacija sa kontrolerom pomou komandi za U/I port. Slika 26.2 pokazuje da svaki tip kontrolera ima razliit poloaj (u memoriji) za U/I porta. Pri radu sa razliitim kontrolerima postoje i razlike izmeu komandi koje su izdate portovima. Samo kontroler moe neposredno da razgovara sa disk ureajem. Da nema interfejsa Int 13h ROM BIOS-a morao bi da se pie poseban DOS za svaku raspoloivu vrstu disk ureaja ili disketne jedinice. Umesto toga, DOS komunicira sa ROM BIOS-om, koristei pri tome standardne funkcijske pozive Int 13h, koje interfejs Int 13h
Windows 3.1
Poglavlje 26
1209
Namenski program
DOS INT 21h
DOS INT 25/26h ROM BIOS INT 13h U/I portovi disk kontrolera
Disk. jed. XT ST-412 3F0-3F7 320-323 Disketna jedinica
AT ST-412 1F0-1F7
PS/2 ST-412 320-324
PS/2 ESDI 3510-3517
PS/2 SCSI 3540-3457
Disk ureaj
Slika 26.2 Odnos izmeu razliitih nivoa interfejsa
prevodi u komande za poseban hardver. Zbog postojanja standardnog ROM BIOS interfejsa DOS je relativno nezavisan od hardvera diska i moe da podri mnogo razliitih vrsta ureaja i kontrolera.
Windows 3.1
16-bitne Windows platformeWindows 3.1, Windows 3.11 i Windows for Workgroups ne mogu se u potpunosti smatrati operativnim sistemima. Oni zapravo predstavljaju grafika okruenja koja se izvravaju na vrhu DOS-a, koristei vei deo iste one tehnologije za pristup disku koja je u ovom poglavlju ranije opisana. Windows, meutim, koristi prednosti koje pruaju sposobnosti mikroprocesora (one su prvi put uvedene u ipu Intel 80386) na nain na koji to DOS ne moe.
tt
Videti Reimi rada procesora, str. 51.
Windows se takoe nastavlja na neke osnovne koncepte, koji su uvedeni kroz DOS, da bi olakao programiranje. Ranije ste videli kako DOS, u kombinaciji sa ROM BIOS sistemom, obezbeuje interfejs do disk ureaja za uvanje podataka na PC-ju. Ovaj interfejs omoguava programerima da za pristup disku koriste pozive optih funkcija, koje operativni sistem moe da primeni na bilo koju vrstu hardvera. Meutim, kada instalirate namenski program za DOS, esto morate da izaberete upravljake programe za komponente, kao to su adapter video prikaza, audio adapter i tampa, jer DOS ne obezbeuje bilo ta osim najosnovnijeg pristupa tim ureajima. Sa druge strane, Windows podrava jedinstvene sposobnosti vaeg sistemskog hardvera. Kada instalirate Windows vi birate upravljake programe za odreeni video i audio hardver, kao i za hardver tampaa, koji podravaju sve mogunosti tih ureaja. Kao posledica ovoga, namenskim programima za Windows nisu potrebni sopstveni upravljaki programi za te ureaje, poto okruenje obezbeuje standardni skup funkcijskih poziva koji predstavlja opti interfejs za bilo koji hardver ugraen u sistem.
16-bitne verzije Windowsa

Okruenje koje se uobiajeno naziva 16-bitni Windows ili Windows 3.1, moe se nai u obliku tri proizvoda. Razlike izmeu njih su neznatne, a gotovo i da nisu uoljive kada se radi o korisnikom interfejsu. U optem sluaju, ono to se u ovom poglavlju odnosi na Windows 3.1, vai i za preostale dve verzije.
1210
Poglavlje 26
Windows 3.1 objavljen je 1992. godine i predstavlja standardnu 16-bitnu platformu za sisteme zasnovane na Intelu. Windows 3.11 objavljen je 1994. godine i sastoji se od obnovljenih sledeih kljunih datoteka Windowsa.
s s s s s s s
COMMDLG.DLL GDI.EXE KRNL386.EXE PSCRIPT.DRV SHELL.DLL UNIDRV.DLL USER.EXE
Nadogradnja Windows 3.11 nije donela znaajnija poboljanja performansi sistema, pa je zbog toga bila zanemarena od strane mnogih korisnika i adminstratora zaduenih za odravanje sistema pod Windowsom. Ni Windows 3.1 ni Windows 3.11 nisu sadrali nikakvu mrenu podrku. U vreme kada su objavljeni, NetWare je predstavljao preovlaujuu platformu za umreavanje u poslovnom svetu i obezbeivao je klijentski softver potreban za povezivanje DOS ili Windows sistema sa NetWare serverom. U isto vreme, Microsoft je poeo da najavljuje svoje mreno okruenje, prvobitno realizovano kao Windows for Workgroups 1992 godine, a to je zaokrueno poetnim izdanjem Windowsa NT, 1993. godine. Windows for Workgroups predstavlja okruenje skoro istovetno sa Windowsom 3.1, osim to obuhvata Windows mrene klijente, koji omoguavaju odreenom sistemu da se povee ili sa serverom Windowsa NT ili sa drugim sistemima Windows for Workgroups, na ravnopravnoj osnovi. Windows for Workgroups takoe podrava spoljanje klijente, kao to su oni u NetWare, omoguavajui tako rad raznorodnih mrea koje sadre mrene resurse i Microsofta i Novella. U vreme objavljivanja, Windows for Workgroups i drugi Microsoftovi proizvodi za umreavanje oslanjali su se na protokol NetBEUI za mrenu komunikaciju. Meutim, kako je vreme prolazilo, TCP/IP se nametnuo kao skup protokola industrijskog standarda, tako da je Microsoft objavio TCP/IP klijent dodatak za Windows for Workgroups, pod nazivom TCP/IP-32. I dalje postoji veliki broj PC-ja koji koriste spoj ovih proizvoda za poslovno umreavanje.
Uitavanje Windowsa 3.1

Kao to je ranije pomenuto, Windows 3.1 nije sam po sebi operativni sistem. Uvek morate da podignete PC do standardne komandne linije DOS-a, pre nego to uitate Windows okruenje. Prema tome, postupak podizanja sistema istovetan je ranije navedenom u ovom poglavlju. Meutim, kako se Windows uitava, on menja reim rada sistemskog procesora i obezbeuje dodatni sloj interfejsa izmeu hardvera sistema i vaih namenskih programa. Kada uitate Windows 3.1 kucajui WIN na komandnu liniju DOS-a, sistem e izvriti program WIN.COM, koji ispituje mogunosti hardvera u sistemu i uitava Windows u odgovarajuem reimu, koji podrava taj hardver. U vreme kada je Win 3.1 prvi put objavljen svet PC-ja bio je na prelazu sa procesora 286 na 386. Ako je sistem bio zasnovan na 286, Windows se uitavao u standardnom reimu; sistemi zasnovani na 386 i vii uitavali su poboljani 386 reim. Sada, kada je i Pentium praktino mrtav, na skoro svim sistemima Windows se izvrava u poboljanom 386 reimu, koji se danas naziva zatieni reim za sve Intelove procesore posle 386. Oba reima rada Windowsa zahtevaju pristup memoriji XMS (engl. extended memory specification, specifikacija proirene memorije), to se obezbeuje programom za upravljanje proirenom memorijom (Memory Manager) kao to je HIMEM.SYS, koji uitava datoteka CONFIG.SYS tokom podizanja sistema. Da bi pristupio XMS-u, WIN.COM prebacuje procesor iz realnog reima rada u zatieni reim, a to je neto to DOS ne moe da uradi.
Windows 3.1
Poglavlje 26
1211
U zatienom reimu programu moe biti dodeljena odreena oblast memorije koja je zatiena od meanja drugih programima.
Napomena
Uoite da su realni reim i zatieni reim svojstva sistemskog procesora i da bi ih trebalo razlikovati od izraza standardni reim i 386 poboljani reim, koji predstavljaju stanja Windows softvera. Kada WIN.COM prepoznaje procesor 286 ili nii, on uitava Windows u standardnom reimu izvravajui datoteku pod nazivom DOSX.EXE (MS-DOS Extended za Windows). U standardnom reimu, Windows sistem je sposoban da pristupi proirenoj memoriji sa ciljem stranienja. Stranienje se dogaa kada sistem izvrava dva ili vie programa, ali samo aktivni prozor zapravo ima pristup procesoru sistema. Da bi podrao stranienje zadataka kod namenskih programa za Windows, odnosno DOS, sistem izvrava jednu od dve datoteke, WSWAP.EXE ili DSWAP.EXE. Kad se Windows uita u poboljanom 386 reimu, WIN.COM izvrava datoteku pod nazivom WIN386.EXE, koja potom uitava upravljake programe navedene u odeljku [386enh] datoteke SYSTEM.INI. Poboljani 386 reim omoguava Windowsu da koristi virtuelnu memoriju, tj. prostor na lokalnom disku koji emulira (imitira) RAM da bi obezbedio vei adresni prostor za izvrenje programa. Uz pomo ove virtuelne memorije sistem Windows u poboljanom 386 reimu moe istovremeno da izvrava vie zadataka (engl. multitasking), odnosno da izvrava vie programa u isto vreme, pri emu svaki program regularno pristupa procesoru.
Napomena
Iako pravo istovremeno izvravanje vie zadataka zahteva posebne procesore za svaki zadatak, ovaj izraz se odnosi na deljenje vremenskih ciklusa jednog procesora i uobiajen je za PC-je pod Windowsom. Potrebno je znatno vie vremena za pristup disku nego za pristup memoriji (prvo vreme meri se milisekundama, hiljaditim delovima sekunde, a drugo nanosekundama, milijarditim delovima sekunde), pa virtuelna memorija nikada nije tako delotvorna kao stvarni RAM. Meutim, mogunost premetanja podataka iz radne u virtuelnu memoriju po potrebi daje sistemu sposobnost da izvrava veu koliinu koda od one koju bi izvravao samo sa RAM-om.
Datoteke jezgra Windowsa

Posle uitavanja datoteka za podrku odgovarajuem reimu, Windows uitava komponente jezgra koje obezbeuju osnovne funkcije tog okruenja. To su sledee komponente:
s
KRNL286.EXE ili KRNL386.EXE. Datoteka kernela (koja odgovara procesoru u tom sistemu) odgovorna je za upravljanje sistemskim resursima, npr. memorijom i ciklusom procesora, kao i za uitavanje namenskih programa i rasporeivanje sistemskih dogaaja. USER.EXE. Korisnik je odgovoran za rukovanje prozorima, ikonama i drugim elementima koji ine korisniki interfejs Windowsa. Kada koristite mia ili tastaturu da biste otvorili, zatvorili, pomerili prozore ili promenili njihovu veliinu, USER.EXE prosleuje ulazne podatke namenskom programu koji je vezan za taj prozor. GDI.EXE. GDI predstavlja interfejs grafikog ureaja (engl. graphical device interface), koji je odgovoran za stvaranje slika na ekranu i druge grafike poslove.
Posle izvrenja datoteka jezgra Windows uitava niz upravljakih programa za ureaje, kako bi podrao hardver ugraen u sistem. Ovi upravljaki programi obezbeuju interfejs
1212
Poglavlje 26
koji namenski programi za Windows koriste da bi pristupili hardveru sistema. Za razliku od DOS-a, nekoliko namenskih programa za Windows neposredno pristupa hardveru sistema. Izuzeci su, kao i u DOS-u, usluni programi (za odravanje diska) koji zahtevaju nii nivo pristupa od onog koji obezbeuju Windows upravljaki programi za disk.
32-bitni pristup disku

Pod uobiajenim uslovima hardverski interfejs, koji obezbeuju upravljaki programi za ureaje operativnog sistema Windows, radi kao dodatak drugim interfejsima, koje obezbeuju DOS i sistemski BIOS. Kada, na primer, namenski program za Windows treba da pristupi video prikazu, on upuuje funkcijski poziv upravljakom programu Windowsa za video. Meutim, da bi pristupio disk ureaju, taj isti program po pravilu koristi standardni zahtev Int 21h, isto kao i neki namenski program za DOS. DOS zatim upuuje zahtev 13h sistemskom BIOS-u, koji komunicira sa kontrolerom disk ureaja. Iako Windows i odgovarajui namenski programi pokreu procesor sistema u zatienom reimu, nedostatak ovakvog naina rada sastoji se u tome to DOS i BIOS zahtevaju da procesor radi u realnom reimu (pod nazivom virtuelni 8086 reim u Windowsu). Prema tome, tokom postupka za pristup disku, procesor koji radi u zatienom reimu da bi izvrio zadatak mora da se prebaci u virtuelni reim kako bi obradio zahtev Int 21h, a zatim da se vrati u zatieni reim. Kada DOS zavri obradu zahteva Int 21h, on stvara zahtev Int 13h za BIOS i procesor ponovo mora da se prebaci u virtuelni reim, a zatim ponovo nazad da bi uhvatio prekid. Poto zahtev stigne do kontrolera diska, disk ureaj ita eljene podatke sa tog diska i itav postupak poinje ponovo u nazad, da bi se namenskom programu vratili zahtevani podaci sa diska. Sve ove promene reima rada procesora usporavaju izvrenje rutina za pristup disku, isto kao i relativno mala brzina veine BIOS-a sistema. Windows 3.1 sadri svojstvo koje se naziva 32-bitnim pristupom disku (ili brzim diskom, engl. fastdisk), koje ubrzava postupak izostavljajui pozive sistemskom BIOS-u i neke promene reima rada procesora. Fastdisk u sutini predstavlja upravljaki program u zatienom reimu rada, koji neposredno komunicira sa kontrolerom disk ureaja, zamenjujui u tome sistemski BIOS. Namenski programi rade uobiajeno, stvarajui zahteve Int 21h DOS-a i primoravajui procesor da se prebaci u virtuelni reim. Meutim, kada se procesor prebaci nazad u zatieni reim, kako bi uhvatio zahtev Int 13h koji stvara DOS, on ne prosleuje ovaj zahtev sistemskom BIOS-u. Umesto toga upravljaki program fastdisk obrauje zahtev Int 13h i neposredno se obraa kontroleru diska, i to sve vreme u zatienom reimu. Poto upravljaki program fastdisk komunicira neposredno sa kontrolerom diska, on podrava samo hardver koji odgovara modelu kontrolera Western Digital 1003, koji koriste svi proizvoai IDE diskova. Fastdisk ne moete koristiti sa SCSI ureajima.
tt
Videti Komande ATA, str. 468.
Mnogi sistemi, kao rezultat korienja programa fastdisk pokazuju znaajan napredak u vremenu potrebnom za pristup disku pod Windowsom. Fastdisk takoe omoguava izvravanje vie programa, koji nisu Windows programi, sa istom koliinom memorije. Poto DOS nije zauzet komunikacijom sa BIOS-om, on je znatno dostupniji za korienje u virtualnim mainama.
Hardverski i softverski problemi

Jedna od najgorih situacija prilikom popravke raunara nastaje kada se otvori sistem i zapone traenje greke u itavom hardveru, da bi se na kraju pronalo da je uzrok problema program, a ne hardver. Mnogi ljudi troe velike sume novca na zamenu hardvera, sve pod sumnjom da hardver prouzrokuje problem, mada je zapravo krivac softver. Da bi ste otklonili ovakve neprilike koje su ponekad neprijatne, a uvek skupe, trebalo bi da budete u stanju da razlikujete hardverske probleme od softverskih.
Windows 9x
Poglavlje 26
1213
Na sreu, uoavanje ove razlike moe biti relativno jednostavno. Softverske probleme esto prouzrokuju upravljaki programi ureaja i programi koji su se stalno nalaze u memoriji, a na mnogim sistemima uitavaju se iz datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. Jedna od prvih stvari koje bi trebalo uraditi kada vam se pojave problemi u sistemu jeste da podignete sistem sa DOS diskete koja ne sadri datoteke CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT. Zatim ispitajte sistem kako biste utvrdili da li problem i dalje postoji. Ukoliko je nestao, razlog je najverovatnije bilo neto to se nalazi u ove dve datoteke. Da biste pronali nedostatak ponite sa vraanjem jednog po jednog upravljakog programa i programa koji se stalno nalaze u memoriji u datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT (ponite sa CONFIG.SYS). Na primer, vratite jedan program u CONFIG.SYS, ponovo podignite sistem, a zatim utvrdite da li se problem ponovo pojavio. Kada otkrijete upravljaki program ili program koji se stalno nalazi u memoriji, a koji prouzrokuje probleme, moda ete biti u stanju da ih otklonite menjajui redosled po kojem se u, datotekama CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT, uitavaju upravljaki program i programi koji se stalno nalaze u memoriji. U protivnom, moda ete morati da nadogradite ili ak uklonite upravljaki program ili program koji se stalno nalazi u memoriji, a koji izaziva probleme.
Windows 9x
Windows 9x predstavlja naredni korak u razvoju operativnog sistema koji je zapoeo sa DOS-om. Iako predstavlja u potpunosti 32-bitni operativni sistem i poboljanje Windowsa 3.1 na mnogo naina, Windows 9x nije temeljna novina kao to se tvrdilo pre njegovog objavljivanja. U sutini, Windows 95 je spoj nove verzije MS-DOS-a (koja je nazvana DOS 7.00, prema komandi VER) i novog Windows interfejsa (koji je nazvan Explorer). Kao takav, Windows 9x se svakako moe nazvati operativnim sistemom, jer je objedinio DOS i Windows okruenje u okruenje sa vie mogunosti izbora od onih koje je posedovao spoj DOS/Windows 3.1. Podizanje sistema Windows 9x automatski uitava GUI, ali promena jednog znaka u tekstualnoj datoteci MSDOS.SYS prouzrokuje da se raunarski sistem podigne na DOS komandnu liniju, posle ega morate uneti komandu WIN da biste uitali interfejs Windowsa. Da li vam ovo izgleda poznato?
Poreenje Windowsa 9x i DOS-a

Vei deo operativnog sistema Windows 9x zasnovan je na istim pojmovima kao DOS i Windows 3.1, ali je podignut na naredni logiki nivo. Iste dve sistemske datoteke, IO.SYS i MSDOS.SYS, i dalje postoje i u Windowsu 9x, s tim izuzetkom to se itav kd sistemskih datoteka sada nalazi u IO.SYS. Datoteka MSDOS.SYS sada je tekstualna ASCII datoteka i sadri parametre konfiguracije koji odreuju ponaanje sistema prilikom podizanja. Inicijalne procedure tokom podizanja sistema veoma su sline onima u DOS-u, opisanim ranije u ovom poglavlju. U Windowsu 9x, meutim, IO.SYS automatski uitava u memoriju datoteke koje odgovaraju ranijim HIMEM.SYS, IFSHLP.EXE i SETVER.EXE. Da biste uitali upravljake programe ureaja za rad u realnom reimu, kao i programe koji se stalno nalaze u memoriji, i dalje moete koristiti datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT, ali se 32-bitni upravljaki programi, posebno projektovani za korienje sa Windowsom 9x, kao i veina njegovih konfiguracionih parametara, uitavaju iz stavki baze Registry. Konano, datoteka WIN.COM se izvrava i Windows 9x zvanino poinje da radi. Registry je baza sa obavetenjima koja su potrebna sistemu, parametrima za podeavanje konfiguracije i parametrima namenskih programa, neprekidno na raspolaganju svim modulima Windowsa 9x. Ona funkcionalno zamenjuje datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT, kao i datoteke INI iz Windowsa 3.1.
1214
Poglavlje 26
Napomena
Treba da znate da se, pri nadogradnji raunarskog sistema sa Windowsa 3.1 na Windows 9x, mnogi parametri namenskih programa i operativnog sistema, koji se nalaze u datotekama za konfigurisanje, kao to su SYSTEM.INI i WIN.INI, kopiraju u bazu Registry Windowsa 9x. Kada se ovo jednom dogodi, promena tih parametara u datotekama INI nema nikakvog uticaja na sistem, jer se stvarni parametri koji se koriste u radu nalaze u bazi Registry. Baza Registry nalazi se u dve datoteke, pod imenom SYSTEM.DAT i USER.DAT. SYSTEM.DAT sadri parametre za podeavanje odreene maine, dok USER.DAT sadri posebne parametre za korisnika koji se prijavljuje sistemu. Odravanjem vie datoteka USER.DAT, vie osoba moe da deli jedan raunar, tako da svaki korisnik odrava svoju konfiguraciju i radnu povrinu koja mu najvie odgovara. Datoteke baze Registry mogu biti uvezene, izvezene i izmenjene, mogu se napraviti rezervne kopije i one se mogu povratiti, kako bi se odravali, menjali i titili parametri koji su podeeni za odreenog korisnika ili mainu. to se tie prostora za uvanje podataka na disku, podrazumeva se da Windows 9x i dalje koristi iste sistemske FAT datoteke koje koristi i DOS, odravajui poznate strukture Master Boot Record (MBR), DOS Boot Record (DBR) i direktorijume. Osnovno poboljanje sistema datoteka jeste mogunost korienja naziva datoteke i direktorijuma koji imaju duinu od najvie 255 znakova, a da se pri tome odrava kompatibilnost sa prethodnim verzijama FAT sistema datoteka i uslunih programa.
uu
Videti Tabela rasporeivanja datoteka (FATs), str. 1235.
Windows 9x postie ovo odravanjem dva naziva za svaku datoteku ili direktorijum dugi naziv i skraeni naziv, koji zadovoljava standardni 8.3 format za DOS. Na ovaj nain datoteku Windowsa 9x moete otvoriti iz bilo kog programa za DOS ili Windows 3.1, mada e ponovno snimanje ove datoteke ukloniti njen dugi naziv. Ukoliko na FAT volumenu Windowsa 9x pokrenete stariju verziju nekog uslunog programa za popravku diska, kao to je, na primer, Norton Disk Doctor, moete potpuno da izgubite duge nazive datoteka za sve datoteke i direktorijume na vaem sistemu.
Verzije Windowsa 9x
Od poetnog izdanja Windowsa 95 Microsoft je objavio samo nekoliko popravki i dopuna, kao i dva glavna izdanja. Windows 95 OEM Service Release 2 (OSR2) trenutno je dostupna samo ako nabavite nov raunar ili disk ureaj od nekog ovlaenog proizvoaa originalne opreme Microsoft OEM (engl. original equipment manufacturer). OSR 2.5 dodaje integrisanu USB podrku za OSR2. USB podrka se mogla dodati za OSR2, a rezultat ovoga esto se nazivao OSR2.1. Pored opcione ili integralne USB podrke, najvanija karakteristika u ovim nadogradnjama bio je novi sistem datoteka, pod nazivom FAT32, koji je projektovan kako bi delotvornije podrao rad veih disk ureaja, kakvi se sada mogu pronai u PC-jima. Verzije OSR2 i 2.5 Windowsa 95 bile su objavljene na ovaj nain ne da bi izigrale ili naljutile milione korisnika (to se dogodilo), ve da bi se spreile loe posledice neusaglaenosti koja se mogla ispoljiti kada se operativni sistem instalira na starijem hardveru. Veina drugih popravki i poboljanja operativnog sistema, ukljuenih u izdanje OSR2.x, mogu da se primene na Windows 95 i besplatno su dostupni na Microsoftovoj Web lokaciji. U izdanje Windows 98 po prvi put je dodat FAT32 kao sastavni deo operativnog sistema i to je omoguilo da se postojee particije FAT16 pretvore u FAT32. Windows 98 sadri i veliki broj novih svojstava i pomonih programa, ali je, u poreenju sa OSR2, vrlo malo izmena koje se tiu odnosa operativnog sistema i hardvera PC-ja.
FAT32
Poglavlje 26
1215
Arhitektura Windows 9x
Veliki deo arhitekture sistema Windows 9x slian je arhitekturi Windowsa 3.1, ali je napisan u 32-bitnom kodu. Elementi jezgra operativnog sistema i dalje su Kernel, korisnik (User) i GDI, ali sva tri sada postoje u 32-bitnoj i 16-bitnoj verziji. U optem sluaju 32-bitne verzije obezbeuju bolje preformanse i podravaju 32-bitne namenske programe, dok se 16-bitne verzije zadravaju radi kompatibilnosti u nazad.
Virtual Machine Manager

Windows 9x pokree programe u posebnim, izolovanim okruenjima, koja se nazivaju virtuelne maine. Svaka virtuelna maina napravljena je pomou Virtual Machine Managera (koji je zamenio modul WIN386.EXE iz Windowsa 3.1) i sadri sve servise koji su potrebni za rad nekog programa. Izdvajanjem svakog namenskog programa u njegovo sopstveno okruenje, Windows 9x je u stanju da sprei da ostatak sistema bude pod uticajem nekog neispravnog programa.
Plug and Play (PnP)

Moda najvee poboljanje u Windows 9x, sa stanovita hardvera, predstavlja uvoenje podrke za Plug and Play (PnP). Plug and Play je standard koji omoguava operativnom sistemu da automatski pregovara o sistemskim resursima koji su potrebni odreenom ureaju i da podesi hardver tako da ih koristi. Danas veina dopunskih ureaja za PC podrava PnP, inei ugradnju novog hardvera jednostavnom onoliko koliko je jednostavno ulaganje kartice za proirenje u prikljuak ili prikljuivanje nekog drugog ureaja. Da bi implementirao ovakvu funkcionalnost Windows 9x koristi modul pod nazivom Configuration Manager (upravnik konfiguracije). Configuration Manager sastoji se od vie kodera sabirnice, koji su odgovorni za ispitivanje razliitih magistrala za proirenje sistema u potrazi za ureajima koji su na njih prikljueni. Koderi tada grade hardversko stablo koje sadri sve magistrale i ureaje u sistemu. Kada se zavri popis hardvera u sistemu, Configuration Manager uitava upravljake programe za svaki ureaj sa hardverskog stabla. Svi upravljaki programi Windowsa 9x jesu 32-bitni moduli u zatienom reimu, to im doputa da se uitaju u memoriju sistema mnogo lake od njima odgovarajuih programa u realnom reimu iz Windowsa 3.1, koji za uitavanje zahtevaju konvencionalnu memoriju (memoriju ispod 640 K). Sa uitanim upravljakim programima Configuration Manager koristi arbitratore resursa da pregovaraju o hardverskim resursima, koji bi trebalo da budu dodeljeni svakom ureaju. Oni usklauju sve sukobe oko resursa koji mogu nastati izmeu ureaja i utvruju najbolju kombinaciju hardverskih parametara za namenski rad.
FAT32
Prva prednost sistema datoteka FAT32 jeste sposobnost da podre vee disk ureaje. Originalni FAT sistem koristio je 16-bitne brojeve za praenje klastera ili dodeljenih jedinica na disku. To znai da kad bismo uzeli da je svaki klaster soba, brojevi soba bi se sastojali od 16 cifara (i to binarnih). Duina brojeva uslovljava maksimalnu vrednost koja moe da se dodeli, pa bi, na primer, hotel u kome se sobe oznaavaju brojevima sa dve cifre (sa osnovom 10) bio ogranien na samo 100 soba (00-99). Isto tako, 16-bitni broj ogranien je na upravljanje sa 65563 klastera. Ovo izgleda kao velika koliina, ali sa stalnim poveanjem kapaciteta diskova dokazano je da je to, u stvari, prilino ozbiljno ogranienje. Pre nego to se pojavio FAT32 sve to ste mogli da uradite bilo je da podelite disk na vie particija ili da poveate veliinu klastera u datoj particiji. Sa tek neto preko 65000 soba dostupnih na particiji, sobe su morale da budu velike, to znai da se gubi znaajna koliina prostora na disku ukoliko uvate male datoteke. Sa sistemom datoteka FAT32 imate 32-bitne brojeve za praenje klastera, to znai da imate ukupno preko 4,2 milijarde
1216
Poglavlje 26
klastera! Poto disk moete da podelite na vie delova kojima se odvojeno upravlja, ovi delovi mogu biti manji, pa tako postoji i manji gubitak prostora. Sigurno niko od onih koji su bili ukljueni u razvoj originalnog sistema FAT datoteka nije mogao ni da sanja da e najskromniji kuni raunar imati disk od 10 GB, to sada predstavlja minimum koji se moe nai u mnogim, ako ne i u veini danas prodavanih sistema. Najvea particija diska koju podrava sistem FAT datoteka ne moe prei 2 GB, to znai da bi takav disk trebalo podeliti na najmanje 5 particija ili volumena, i pri tome svakoj od njih dodeliti posebno slovo. Druga mana FAT-a sastoji se u tome to vei klasteri, kada se koriste kod diskova velikog kapaciteta, prouzrokuju veoma veliki gubitak prostora na disku, zbog praznina prouzrokovanih neiskorienim bitovima u dodeljenim klasterima. FAT32 otklanja obe mane, podravajui diskove veliine do 2 TB (2 terabajta ili 2000 GB, sa znatno manjim klasterima. Particije od 2 GB sa FAT16 koriste klastere od 32 K, dok su klasteri na FAT32 particiji iste veliine samo 4 KB. Ovo kao rezultat daje za 10-15% delotvorniji sistem datoteka, kada doe do uvanja najvee mogue koliine podataka na disku.
Napomena
Mada 2 TB izgleda kao bezobrazno velika koliina podataka, uzmite u obzir da je veliina uobiajenog PC diska porasla od 10 MB do 10 GB za manje od 15 godina, to je poveanje od 100.000%! Sa takvom stopom rasta va kuni raunar e 2010. godine biti opremljen diskom od 1000 TB (i najverovatnije e koristiti sistem datoteka FAT256). FAT32 takoe prevazilazi neka druga oigledna ogranienja FAT sistema. Na primer, FAT32 i dalje ima dve tabele rasporeivanja datoteka, ali sada moe da koristi obe, prelazei na rezervnu kopiju ukoliko je prva tabela oteena. Takoe, osnovni direktorijum diska nije vie ogranien na odreenu veliinu. On je sastavljen od lanaca klastera poput bilo kog drugog direktorijuma i moe se nalaziti bilo gde na disku. Volumene FAT32 primenjuje program FDISK, koji postoji u izdanjima OSR2x Windows 95 i Windows 98. Kada nameravate da napravite particiju koja je vea od 512 MB, program vas pita da li elite da omoguite podrku za velike diskove. Potvrdan odgovor prouzrokuje da sve particije koje su vee od 512 MB koriste sistem datoteka FAT32. FAT32 kao i Windows 9x, pored svojih naprednih svojstava, projektovani su i da obezbede najveu moguu kompatibilnost sa prethodnim verzijama. Oni nastavljaju da podravaju DOS programe u realnom reimu, kao i dananje u zatienom reimu. To znai da ete biti u stanju da podignete sistem sa bilo koje DOS diskete, a da i dalje pristupate FAT32 ureajima. Meutim, namenski programi predvieni za korienje na FAT16 ureajima, koji se neposredno obraaju hardveru, kao to su programi za popravku diska, nee raditi na FAT32 volumenima (a mogu ih i otetiti).
uu
Videti FAT32, str. 1242.
Postupak podizanja sistema Windows 9x

Tano poznavanje naina na koji se Windows 9x uitava i pokree moe biti od pomoi prilikom pronalaenja i otklanjanja greaka pri pokretanju sistema. Postupak podizanja sistema Windows 9x moe da se podeli u pet faza:
s s s s s
Pokretanje ROM BIOS-a. Osnovni zapis za podizanje sistema (MBR, engl. Master Boot Record) i sektora za podizanje particije sistema. Uitava se i pokree datoteka IO.SYS. Odvija se konfigurisanje realnog reima rada. Uitava se i izvrava datoteka WIN.COM.
FAT32
Poglavlje 26
1217
Faza 1 Pokretanje ROM BIOS-a

1. Odvija se POST (samotestiranje po ukljuenju napajanja). Ukoliko va raunar ima Plug and Play BIOS, izvravaju se koraci od 2 do 8. 2. Plug and Play BIOS proverava stalni RAM radi odreivanja ulaznih/izlaznih (U/I) adresa portova, IRQ linija, DMA kanala i drugih parametara koji su potrebni za konfigurisanje PnP ureaja u raunaru. 3. Blokiraju se svi PnP ureaji koje je PnP BIOS pronaao. 4. Pravi se mapa iskorienih i neiskorienih resursa. 5. Istovremeno, konfiguriu se Plug-and-Play ureaji i ponovo se omoguava njihov rad. Ukoliko raunar nema Plug-and-Play BIOS, PnP ureaji se inicijalizuju pomou podrazumevanih parametara. Ureaji se mogu konfigurisati dinamiki kada se pokrene Windows 9x. Na tom mestu Configuration Manager za Windows 9x ispituje Plug-and-Play BIOS da bi dobio podatke o ureajima, a zatim ispituje svaki Plugand-Play ureaj radi njegove konfiguracije. 6. Proverava se da li u jedinici A: postoji disketa za podizanje sistema. 7. Ukoliko u jedinici A: ne pronae disketu za podizanje sistema, ROM BIOS program za samopodizanje trai disk. Ukoliko ga pronae, ROM prebacuje kontrolu na program za uitavanje operativnog sistema. 8. Uitava se osnovni zapis za podizanje sistema i tabela particija.
Faza 2 Osnovni zapis za podizanje sistema i sektor za podizanje particija

1. MBR (osnovni zapis za podizanje sistema) utvruje poziciju particije za podizanje sistema u tabeli particija, koja se nalazi na kraju MBR-a. 2. MBR prenosi kontrolu na sektor za podizanje particije u aktivnoj particiji (onoj sa koje se moe podii sistem). Sektor za podizanje particije sadri program za podizanje sistema i tabelu sa karakteristikama diska. 3. Sektor za podizanje particije proverava BPB (BIOS Parameter Block) da bi pronaao poziciju osnovnog direktorijuma i kopira datoteku IO.SYS iz osnovnog direktorijuma u memoriju.
Faza 3 Uitavanje i pokretanje datoteke IO.SYS

1. Uitava se minimalni FAT sistem. 2. ita se datoteka MSDOS.SYS. 3. Prikazuje se poruka Starting Windows u trajanju od <n> sekundi ili dok se ne pritisne funkcijski taster Windows. Trajanje prikazivanja poruke utvreno je u liniji BootDelay=<n>, u datoteci MSDOS.SYS; podrazumevano vreme iznosi 2 sekunde. 4. Ukoliko imate vie hardverskih profila dobiete sledeu poruku i morate izabrati hardversku konfiguraciju koju ete koristiti:
Windows cannot determine what configuration your computer is in.
5. Uitava se datoteka LOGO.SYS i prikazuju se poetne slike na ekranu. 6. Ukoliko postoje datoteke DRVSPACE.INI ili DBLSPACE.INI one se uitavaju u memoriju. 7. Datoteka IO.SYS proverava sistemske datoteke baze Registry (SYSTEM.DAT i USER.DAT). 8. IO.SYS otvara datoteku SYSTEM.DAT. Ukoliko datoteka SYSTEM.DAT nije pronaena, za podizanje sistema e se koristiti datoteka SYSTEM.DA0. Ukoliko se Windows 9x uspeno pokrene, datoteka SYSTEM.DA0 prekopirae se u datoteku SYSTEM.DAT.
1218
Poglavlje 26
9. Uitava se datoteka DBLBUFF.SYS ukoliko je u datoteci MSDOS.SYS DoubleBuff=1 ili ako je omoguen dvostruki bafer pod sledeim kljuem baze Registry:
HKLM\System\CurrentControlSet\Control\WinBoot\DoubleBuffer
Napomena
Setup Windowsa 9x automatski omoguava dvostruki bafer ukoliko utvrdi da je neophodan. 10. Ako imate vie hardverskih profila, iz baze Registry bie uitan onaj koji ste izabrali. 11. Datoteka IO.SYS obrauje datoteku CONFIG.SYS.
Faza 4 Konfiguracija u realnom reimu

Neki stariji hardverski ureaji i programi zahtevaju da se upravljaki programi ili datoteke uitavaju u realnom reimu (16-bitni reim), da bi radili ispravno. Zbog kompatibilnosti sa prethodnim verzijama Windows 9x obrauje datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT, ukoliko postoje. 1. ita se datoteka CONFIG.SYS, ukoliko postoji, a proitane naredbe se obrauju, ukljuujui i uitavanje upravljakih programa u memoriju. Ukoliko datoteka CONFIG.SYS ne postoji, datoteka IO.SYS e uitati sledee neophodne upravljake programe: IFSHLP.SYS HIMEM.SYS SETVER.SYS IO.SYS obezbeuje pozicije za ove datoteke sa linije WinBootDir= u datoteci MSDOS.SYS i mora da se nalazi na disku. 2. Windows rezervie sve blokove gornje memorije (engl. upper memory blocks, UMB) za potrebe operativnog sistema Windows 9x ili za podrku proirene memorije (engl. expanded memory support, EMS). 3. Obrauje se datoteka AUTOEXEC.BAT, ukoliko je prisutna, i u memoriju se uitavaju svi programi koji su njoj navedeni, a izvravaju se i ostaju u memoriji (engl. terminate-and-stay resident, TSR).
Faza 5 Uitavanje i izvravanje datoteke WIN.COM.

1. Uitava se i izvrava datoteka WIN.COM. 2. Datoteka WIN.COM pristupa datoteci VMM32.VXD. Ukoliko postoji dovoljno raspoloivog RAM-a, datoteka VMM32.VXD se uitava u memoriju, a u suprotnom joj se pristupa na disku (to kao rezultat daje sporije pokretanja sistema). 3. U realnom reimu program za uitavanje upravljakih programa za vituelne ureaje proverava da li postoje dupli upravljaki programi za virtuelne ureaje (VxDs) u omotnici WINDOWS\SYSSTEM\VMM32 i u datoteci VMM32.VXD. Ukoliko VxD postoji i u omotnici WINDOWS\SYSSTEM\VMM32 i u datoteci VMM32.VXD, dupli VxD se obeleava u datoteci VMM32.VXD, tako da se on ne uitava. 4. Virtuelni ureaji koji nisu ve uitani uz pomo datoteke VMM32.VXD uitavaju se iz odeljka [386 Enh] u datoteci WINDOWS\SYSTEM.INI.
Upravljaki programi neophodni za vituelne ureaje (VxD)

Neki upravljaki programi za vituelne ureaje neophodni su da bi Windows ispravno radio. Ovi neophodni VxD-ovi automatski se uitavaju i nisu im potrebni ulazni podaci iz baze Registry. Sledei VxD-ovi neophodni su za Windows 9x:
Windows NT i Windows 2000

*BIOSXLAT *DOSMGR *INT13 *SHELL *VCACHE *VDD *VKD *VTD *VXDLDR *CONFIGMG *EBIOS *IOS *V86MMGR *VCOMM *VDMAD *VMCPD *VTAPI *DYNAPAGE *IFSMGR *PAGESWAP *VCD *VCOND *VFAT *VPICD *VWIN32
Poglavlje 26
1219
5. Program za uitavanje upravljakih programa za vituelne ureaje u realnom reimu proverava da li su svi neophodni VxD-ovi uspeno uitani. Ukoliko nisu, on pokuava ponovo da uita ove upravljake programe. 6. Poto se jednom prijavi da je uitavanje upravljakih programa za vituelne ureaje u realnom reimu izvreno, inicijalizuju se upravljaki programi. Ukoliko postoje VxD-ovi kojima je neophodna inicijalizacija u realnom reimu, oni svoju obradu zapoinju u realnom reimu. 7. VMM32 prebacuje procesor raunara iz realnog u zatieni reim. 8. Poinje trea faza postupka inicijalizacije VxD-ova, u kojoj se uitavaju upravljaki programi prema njihovom InitDevice, umesto prema redosledu po kome su uitani u memoriju. 9. Posle uitavanja svih upravljakih programa za vituelne ureaje, uitavaju se datoteke KRNL32.DLL, GDI.EXE, USER.EXE I EXPLORER.EXE (podrazumevana GUI ljuska Windowsa 9x). 10. Ukoliko je navedena mrea, uitajte mreno okruenje i viekorisnike profile. Od korisnika se zahteva da se prijavi na instaliranu mreu. Windows 9x doputa veem broju korisnika da snime svoje parametre za prilagoavanje radne povrine. Kada se neki korisnik prijavi Windowsu, njegovi parametri radne povrine uitavaju se iz baze Registry. Ukoliko se korisnik ne prijavi, konfiguracija radne povrine koristi podrazumevanu radnu povrinu. 11. Programi u grupi StartUp i klju RunOnce baze Registry izvravaju se tokom poslednje faze postupka pokretanja sistema. Posle pokretanja svakog programa iz kljua RunOnce baze Registry, program se uklanja iz ovog kljua.

Dok DOS, Windows 3.1 i Windows 9x mogu da se posmatraju kao uzastopni koraci u neprekidnom razvoju operativnih sistema, Windows NT i Windows 2000 predstavljaju potpuno nov koncept (u poreenju sa Windowsom 3.x i Windowsom 9x). Windows NT i Windows 2000 jesu zaista 32-bitni operativni sistemi koji su iznova projektovani kako bi se ukazalo na budunost mrenog i stonog raunarstva. Osnovni problem koji uporno koi napredak raunarske tehnologije jeste kompatibilnost sa prethodnim verzijama. Teko je prodati proizvod koji prisiljava korisnike da odbace sve ono to su do tada uloili u hardver i softver. Upravo iz tih razloga Windows 9x ima neke ostatke operativnih sistema DOS/Windows 3.1, odnosno 16-bitnog kda. Korporacije veinom oklevaju da se prebace na novi operativni sistem ukoliko to dovodi do gubitka miliona dolara koje su uloili u 16-bitni softver i obuku korisnika. Windows NT je upravo takav proizvod, a njegovo prihvatanje na tritu od objavljivanja prvobitne verzije 1993. godine bilo je postupno ali stabilno. Windows NT 4.0 postao je ravnopravan konkurent Windowsu 9x na tritu stonih raunara,
1220
Poglavlje 26
a Windows 2000 (koji je prvobitno trebalo da se zove NT 5.0) nastavlja taj trend. Porast interesovanja za operativni sistem Windows 2000 uglavnom se pripisuje marketinkoj promociji Windowsa 9x, to je dovelo do znaajnih ulaganja u razvoj 32-bitnog softvera. Veina 32-bitnih namenskih programa za Windows moe da radi u okviru Windowsa 9x, Windowsa NT ili Windowsa 2000, a zahtev za kompatibilnou sa prethodnim verzijama postepeno se gubi, kako nestaje i potreba za 16-bitnim programima. Windows NT i Windows 2000 potpuno su drugaiji operativni sistemi od DOS-a. Iako moete da otvorite prozor za rad u DOS-u iz GUI, to nije ljuska u uobiajenom smislu. To je pre emulacija DOS-a, koja je projektovana da obezbedi interfejs sa poznatom komandnom linijom onim korisnicima koji to ele. Mnogi DOS programi nee moi da se izvre u DOS prozoru Windowsa NT niti e biti mogue da se sistem sa operativnim sistemom Windows NT podigne do interfejsa komandne linije koji prethodi podizanju grafikog interfejsa, kao to je to mogue kod Windowsa 9x. Kao i Windows 9x, Windows NT i Windows 2000 koriste bazu Registry da bi uitali upravljake programe za ureaje i smestili podatke o parametrima za podeavanje konfiguracije. Nema datoteka CONFIG.SYS, AUTOEXEC.BAT ili INI. Windows NT moe da koristi sistem datoteka FAT16, koji vam omoguava da podignete raunarski sistem pomou DOS diskete i da i dalje moete da pristupite njegovim ureajima. Neke od najnaprednijih svojstava Windowsa 2000, meutim, obezbedio je NT File System (NTFS). NTFS (slino kao FAT32) doputa vam da napravite particije do 2 TB veliine, ali obezbeuje i kompresiju datoteka, svojstva za bezbednost i proveru, koja su vana za Windows NT raunare u mrenom okruenju. Poevi od Windows 2000, podrka e biti obezbeena i za sistem datoteka FAT32. Tokom instalacije Windowsa NT osnovno podeavanje se odigrava na FAT ureaju, koji na kraju instalacije moe biti pretvoren u NTFS, ukoliko to elite. Takoe, moete da promenite slovne oznake ureaja pomou uslunog programa CONVERT.EXE, koji je obezbeen u okviru operativnog sistema. Meutim, kada je particija pretvorena u NTFS ne moete da joj pristupi ni jedan operativi sistem. Ukoliko koristite DOS disk za podizanje sistema sa NTFS particijama, moi ete da pristupite samo disketnoj jedinici, kao da na raunaru ne postoji disk. Da bi mainu vratili u Windows 9x, Windows 3.1 ili DOS, morate da obriete NTFS particije (i njihove podatke) i napravite nove FAT particije od poetka.
Verzije
Prva verzija Windowsa NT nazvana je 3.1, jer je objavljena 1993. godine, kada je aktuelni 16-bitni Windows proizvod bio Windows 3.1. Grafiki interfejs bio je identian onom kod Windowsa 3.1, bez obzira na potpuno razliitu infrastrukturu. Naredne verzije (3.5 i 3.51) podvukle su veu razliku izmeu verzija operativnog sistema Server i Workstation, tako to su dodale mogunost za obrazovanje skupova maina Windowsa NT, koji se nazivaju domenima. Ove verzije takoe su obezbedile velike popravke, uvele neke izmene u arhitekturi, poput primene TCP/IP kao podrazumevanog protokola za umreavanje, i dodale nove servise kao to su DHCP i WINS. Windows NT 4.0 predstavlja prvo izdanje koje je donelo sutinske izmene u nainu pojavljivanja operativnog sistema, dodavanjem istog interfejsa Explorera koji koristi i Windows 9x. Windows 2000 nastavlja ovaj trend, konano dodajui mogunosti Plug-andPlay Windowsa 9x, kao i dalja poboljanja radne povrine i korisnikog interfejsa.
Pokretanje Windows NT i Windows 2000

Pri pokretanju sistema Windows NT ili Windows 2000 postupak podizanja istovetan je onom kod DOS-a ili Windowsa 9.x sve do trenutka kada sistem pone da ita zapis za podizanje particije iz aktivne particije. Umesto datoteka IO.SYS i MSDOD.SYS, Windows NT/2000 koristi program za uitavanje operativnog sistema pod nazivom NTLDR, koji
Poglavlje 26
1221
poinje postupak za prepoznavanje hardvera i omoguava vam da izaberete operativni sistem koje ete uitati. Ukoliko ste, na primer, instalirali Windows NT ili Windows 2000 na sistem na kojem se ve izvrava drugi operativni sistem, imate mogunost da podignete sistem pod jednim ili drugim operativnim sistemom. Mogunosti za podizanje sistema uvaju se u datoteci pod nazivom BOOT.INI. Kada izaberete da uitate operativni sistem Windows NT ili Windows 2000, uitava se datoteka pod nazivom NTDETECT.COM koja prepoznaje hardver na tom raunaru. Posle ovoga u memoriju se uitavaju Windows NT Kernel (NTOSKRNL.EXE) i sloj za razdvajanje hardvera (HAL.DLL). Kernel je odgovoran za inicijalizaciju veine delova operativnog sistema, ukljuujui tu upravljake programe za ureaje, podsisteme i servise Windowsa NT, kao i datoteku za stranienje memorije. Tek kada pritisnete kombinaciju tastera Ctrl+Alt+Delete i prijavite se sistemu, smatra se da je proces za pokretanje sistema zavren.
Komponente Windowsa NT i Windowsa 2000

Windows NT i Windows 2000 kernel odgovoran je za planiranje zadataka i upravljanje nitima. Niti su najmanje jedinice dejstva procesora kojima Windows NT moe rukovati. Poto je Windows NT operativni sistem za rad sa vie niti, kernel je odgovoran da nadgleda da niti razliitih procesa koji se izvravaju na sistemu u bilo koje vreme dobiju odgovarajui pristup procesoru, na osnovu njihovih prioriteta. Windows NT projektovan je kao modularni operativni sistem i tako da bude prenosiv na razliite hardverske platforme (tj. na razliite procesore). Da bi se ovo omoguilo modul pod imenom sloj za razdvajanje hardvera (engl. hardware abstraction layer, HAL) sainjava praktian interfejs ka sistemskom hardveru. Kernel operativnog sistema i upravljaki programi ureaja zatim koriste taj interfejs za komunikaciju sa hardverom, umesto da mu neposredno pristupaju. Poto je ovaj interfejs nezavisan od maine, relativno je jednostavna stvar smestiti kernel, upravljake programe i ostale komponente na druge platforme, kao to je na primer procesor Digitalovog raunara Alpha. Windows NT ima dva operativna reima: kernel reim i korisniki reim. Kernel reim obezbeuje pristup svim sistemskim resursima i instrukcijama procesora. I kernel OS-a i HAL izvravaju se u kernel reimu, kao i Windows NT Executive (izvrni moduli). Executive sainjavaju sledee komponente operativnog sistema:
s
s s
Object Manager Svi resursi Windowsa NT, ukljuujui tu datoteke i direktorijume, niti i procese, kao i segmente i sekcije memorije, predstavljaju se apstraktnim oblicima koji su poznati kao objekti. Object Manager obezbeuje hijerarhijski sistem za davanje imena tim objektima, to omoguava praenje njihove izrade i korienja. I/O Manager I/O Manager odgovoran je za sve ulazne i izlazne funkcije Windowsa NT i odrava komunikaciju sa razliitim upravljakim programima za sistemski hardver, da bi to ostvario. Security Reference Monitor Security Reference Monitor (SRM) radi zajedno sa podsistemom zatite korisnikog reima da bi nadgledao pristup objektima Windowsa NT. Svi zahtevi za pristup nekom objektu prosleuju se kroz SRM, koji u kontrolnom spisku pristupa proverava odgovarajua prava. Process Manager Process Manager kontrolie stvaranje i brisanje objekata procesa i niti koje sainjavaju taj proces. Virtual Memory Manager Virtual Memory Manager odgovoran je za zauzimanje adresnog prostora u zatienoj memoriji za svaki proces koji se izvrava u sistemu. Kao i Windows 9x, Windows NT moe koristiti prostor na disku kao virtuelnu memoriju i zauzeti ukupnu koliinu memorije koja je vea od ugraenog RAM-a u sistemu. Local Procedure Call Objekat Local Procedure Call obezbeuje komunikaciju izmeu klijent i server procesa u istom sistemu, ba kao to se Remote Procedure Calls
1222
Poglavlje 26
(pozivi postupka sa udaljenosti) koriste za klijent/server komunikaciju izmeu razliitih sistema. Korisniki reim je manje privilegovan reim i u njemu se proces izvrava izolovano od delova operativnog sistema koji mogu da padnu. Korisniki reim je u interakciji sa korisnikom i korisnikim programima. Ova podela reima doputa namenskim programima koji su pisani za Windows, kao i nekim namenjenim za OS/2 i POSIX, da rade a da se pri tome ovim drugim programima ne dopusti neposredan pristup kernelu.
Linux
Linux je verzija UNIX-a koja se isporuuje besplatno, a napisao ga je Linus Torvalds uz pomo raznih ljudi preko Interneta. Linux ima sve karakteristike koje biste oekivali od implementacije modernog UNIX-a, ukljuujui stvarno istovremeni rad sa vie poslova, virtuelnu memoriju, deljene biblioteke, uitavanje po zahtevu, deljenje izvrne verzije, odgovarajue upravljanje memorijom i integrisano TCP/IP umreavanje. Linux se izvrava na 386 i novijim verzijama PC-ja (uglavnom Pentium i novijim), koristei 32-bitni reim i kapacitete familije Intel procesora. Iako je originalno pisan za Intelove procesore, postaju dostupni i portovi za druge arhitekture. Jedan od najinteresantnijih aspekata Linuxa jeste njegova otvorena priroda. Mada prava kopiranja Linux kernela pripadaju Linusu Torvaldsu, on ih je postavio pod GNU General Public Licence. To znai da moete slobodno da ga kopirate, menjate i isporuujete, ali ne moete nametnuti nikakva ogranienja vezana za dalje isporuivanje i morate uinite izvorni kd dostupnim. Ovo je ohrabrilo druge da dodaju kd u operativni sistem, ali i da veoma intenzivno piu namenske programe za njega. Glavni operativni sistem i usluni programi mogu da se uitaju sa nekoliko lokacija na Internetu, kao i da se narue na CD-ROM-u od kompanija kao to su Caldera ili Red Hat, po razumnoj ceni. Postoji veliki broj namenskih programa prilagoenih Linuxu, od kojih veina takoe moe da se uita preko mree (Net) ili kupi na disku po veoma razumnoj ceni. Na Linuxu se ne izvrava softver za Windows, ali su neki programi (ukljuujui i popularne namenske programe, kao to je WordPerfect, i igre, kao to je Quake) prilagoeni ovom operativnom sistemu. Linux sadri DOS emulator, pa veina programa za DOS moe da se izvrava. Naravno, on takoe sadri potpun skup UNIX-ovih komandi i programa. Da biste saznali vie o Linuxu, posebno kada je to povezano sa nadogradnjom i popravkom PC-ja, potraite verziju ove knjige pod naslovom Upgrading and Reparing for Linux (ISBN 0-7897-2075-2).
27
Sistemi datoteka i obnavljanje podataka
U OVOM POGLAVLJU
Strukture diska sa FAT-om FAT32 VFAT i dugaka imena datoteka
POGLAVLJE 27
Poremeaji u FAT sistemu datoteka NTFS Najee poruke o grekama na disku i postupci koje preporuujemo Opti postupci pri reavanju problema sa sistemom datoteka
1224
Poglavlje 27
Strukture diska sa FAT-om

Diskovi i drugi medijumi obezbeuju osnovnu tehnologiju za fiziko smetanje podataka. Meutim logiki, sistem datoteka je taj koji obezbeuje hijerarhijsku strukturu volumena i direktorijuma u koje smetate pojedinane datoteke, kao i organizacioni model koji omoguuje da sistem odredi poloaj podataka bilo gde na datom disku. Sistemi datoteka su obino integrisani u operativni sistem (OS), mada neki operativni sistemi obezbeuju podrku za vie sistema datoteka, izmeu kojih moete da birate. Danas se najee koriste sistemi datoteka koji se zasnivaju na tabeli rasporeivanja datoteka, nazvanoj FAT (engl. File Alocation Table), u kojoj se evidentiraju podaci smeteni u svakoj grupi sektora (klasteru) na disku. Ima nekoliko varijanata FAT sistema, sa nazivima FAT12, FAT16 i FAT32, koje se razlikuju po broju cifara u brojevima u tabeli rasporeivanja. Drugim reima, FAT32 koristi 32-bitne brojeve za oznaavanje klastera sa podacima; FAT16 koristi 16-bitne brojeve i tako dalje. Ovi razliiti FAT sistemi se uglavnom koriste u sledeim sluajevima: 1. FAT12. Koristi se na volumenima manjim od 16 MB (na primer na disketama). 2. FAT16. Koristi se na volumenima od 16 MB do 2 GB. 3. FAT32. Koristi se opciono na volumenima od 512 MB do 2 TB. FAT12 i FAT16 su sistemi datoteka koji su prvobitno bili korieni u DOS-u i Windowsu, ali ih podravaju i svi drugi operativni sistemi koji se danas primenjuju na PC-jima. Veina diskova ili volumena u PC-jima danas je formatirana jednim od FAT sistema datoteka. FAT32 je podran od strane Windowsa 95B i kasnijih verzija, ukljuujui 95C, 98 i Windows 2000 (koji podrava i NTFS). Iako svi PC operativni sistemi za koje znam podravaju barem FAT12 i FAT16, neki podravaju i sisteme datoteka koji nisu zasnovani na FAT-u. Windows NT je uveo NT File System (NTFS), koji je svojstven samo za NT i Windows 2000 i nije podran od strane Windowsa 9x. U OS/2 1.2 uveden je High Performance File System (HPFS), koji je svojstven samo za OS/2, mada ga je podravao i NT verzija 3.x. U ovom poglavlju se ovi sistemi datoteka detaljnije razmatraju. Zbog popularnosti FAT sistema datoteka, njima je posveena vea panja, ali su istaknuta i dodatna svojstva koja obezbeuju HPFS i NTFS. Radi upravljanja datotekama na disku i omoguavanja svim aplikativnim programima da koriste jedinstven interfejs prema sistemu datoteka bez obzira na vrstu hardvera primenjenu za smetanje podataka, operativni sistem (OS) formira nekoliko struktura na disku. Te strukture su iste za svaki OS koji podrava FAT sistem datoteka, ukljuujui Windows 9x, NT i Windows 2000. U sledeoj listi su navedene sve te strukture i oblasti koje FAT koristi za rukovanje diskom, priblino istim redosledom kojim su one poreane na samom medijumu:
s s s s s s
Osnovni sektori za podizanje sistema (engl. boot) na glavnoj (engl. master) i dodatnoj (engl. extended) particiji Osnovni sektor za podizanje volumena Osnovni direktorijum (engl. root directory) Tabele razmetanja datoteka (FAT) Klasteri (alokacione jedinice u oblasti za podatke) Dijagnostiki cilindar za itanje i pisanje
Sve te strukture se detaljno razmatraju kasnije u ovom odeljku. Na disku postoje sve te strukture za rukovanje diskom, a na disketi postoje sve izuzev osnovnih sektora za podizanje glavne i dopunske particije i dijagnostikog cilindra. U svakoj particiji ili volumenu prisutno je sve, od osnovnog sektora za podizanje volumena, do alokacionih jedinica u oblasti za podatke. Te strukture na diskovima ili drugim medijima velikog kapaciteta stvara pro-
Poglavlje 27
1225
gram FDISK, koji je ukljuen u sve operativne sisteme. FDISK se ne moe primeniti na disketu, jer se ona ne moe deliti na particije. Slika 27.1 je jednostavan dijagram koji pokazuje relativni razmetaj FAT struktura za upravljanje diskom u sluaju Western Digitalovog diska od 2 111 M.
Napomena
Neke jedinice za zamenjive kasete, kao to su SuperDisk (LS-120) ili Iomega Zip jedinica, funkcioniu kao disketne jedinice visokog kapaciteta. Kod njih ne postoje osnovni sektor za pokretanje glavne particije (MBR) i dijagnostiki cilindar, niti se prostor moe deliti na particije kao kod disk jedinica. Druge jedinice veeg kapaciteta, kao to je Iomega Jaz, mogu se podeliti na particije kao disk jedinice. Na slici 27.1 prikazan je poloaj i raspored struktura za upravljanje datotekama na tipinom disku. U ovom konkretnom primeru radi se o Western Digitalovom disku Caviar AC12100, ali slino izgledaju svi diskovi za PC sa FAT sistemom datoteka, izuzev u pogledu broja cilindara. Svaka oblast diska ima namenu i funkciju. Ako se neka od tih posebnih oblasti poremeti, moe doi do ozbiljnih posledica. Poremeaj na jednoj od tih osetljivih struktura obino proizvodi domino efekat koji onemoguuje pristup drugim oblastima diska ili dovodi do naknadnih problema u korienju diska. Na primer, OS ne moe uopte da pristupi disku ako je MBR oteen ili poremeen. Zato je potrebno da dovoljno dobro razumete ove strukture podataka, da biste bili u stanju da ih popravite kada to zatreba. Ponovno osposobljavanje tih posebnih tabela i oblasti diska je sutinski deo umea spaavanja podataka.
Osnovni sektor za podizanje glavne particije

Prvi PC OS koji je podravao diskove, DOS 2.0 koji se pojavio 1983., bio je i prvi koji je uveo 16-bitni FAT i mogunost pravljenja vie particija na disku. Stvaranje particija je u osnovi deoba diska na vie odvojenih volumena. esto se nedovoljno razume koncept da svaki disk koji moe da se particionie mora da se particionie; naime, morate da particioniete disk ak i kada na njemu hoete da imate samo jednu particiju. Drugo ime za particiju je logiki volumen, poto se u OS-u svaka particija prikazuje kao dodatno slovo za oznaavanje diska ili volumena. Iako je osnovna svrha particionisanja danas da se jedan disk podeli na vie volumena koje koristi isti OS, prvobitno je ono bilo predvieno za omoguavanje da vie razliitih OS-a, svaki sa razliitim sistemima datoteka, mogu da se koriste na istom disku. Ta mogunost korienja vie OS-a postoji i danas, mada je esto neophodno nabaviti dodatne pomone programe za upravljanje podizanjem razliitih OS-a na istoj maini. Radi korienja razliitih operativnih sistema na istom disku, moete logiki da podelite disk pravei particije. Moete, na primer, da primenite FDISK za pravljenje jedne ili vie FAT particija za rad sa DOS-om ili Windowsom 9x, a da preostale oblasti za smetanje prepustite sistemu datoteka drugog OS-a. Svaka FAT particija e se u OS-u pojaviti kao posebno sl ovo za disk jedinicu.
Napomena
Detaljnije informacije o pravljenju i formatiranju particija potraite u poglavlju 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja. Informacija o svakoj particiji na disku smetena je u osnovnom sektoru za podizanje particije (ili volumena) na poetku svake particije. Postoji takoe i glavna tabela, u kojoj su u, osnovnom sektoru za podizanje glavne particije, izlistane uklopljene particije.
1226
Poglavlje 27
Western Digitalov disk Caviar AC12100 kapaciteta 2 111 M sa 4092 cilindra, 16 glava, 63 sektora/stazi: Lokacija Ime oblasti diska Opsezi particione tabele
Osnovni sektor za podizanje glavne particije Skriveni (neiskorieni) sektori Osnovni sektor za podizanje DOS volumena #1 Tabela razmetanja datoteka #1 Tabela razmetanja datoteka #2 Osnovni direktorijum Oblast za podatke (klasteri)
Dijagnostiki cilindar
Slika 27.1 FAT-ove strukture za upravljanje datotekama na tipinom disku.
Osnovni sektor za podizanje glavne particije (ili glavni zapis za osnovno podizanje) uvek je lociran na prvom sektoru itavog diska (cilindar 0, glava 0, sektor 1) i sastoji se od sledeih struktura:
s
Glavne tabele particija. Ona sadri spisak particija na disku i lokacije njihovih osnovnih sektora za podizanje volumena. Ta tabela je veoma mala i moe da sadri najvie etiri stavke. Zato, radi omoguavanja veeg broja particija, operativni sistemi kao to je DOS mogu da podele svaku pojedinanu dopunsku particiju na vie logikih volumena. Osnovni kd za podizanje. Mali program kojeg pokree BIOS sistema, ija je glavna funkcija da prepusti kontrolu sistema onoj particiji koja je oznaena kao aktivna (engl. bootable).
Primarne i dopunske FAT particije

Veina operativnih sistema projektovana je tako da podrava do 24 particije na jednoj disk jedinici (one se predstavljaju slovima od C: do Z:), ali tabela particija u osnovnom sektoru za podizanje glavne particije moe da sadri najvie etiri stavke. Da bi se premostila ta neusaglaenost, program FDISK omoguuje da se naprave dva tipa FAT particija: primarna particija i dopunska (engl. extended) particija. Prva FAT particija koju pravite na disku treba da bude primarna, uvrena u glavnu tabelu particija i da se u operativnom sistemu pojavljuje kao jedna slovna oznaka disk jedinice. Dopunska particija je takoe uvrena u glavnu tabelu particija kao i primarna, ali se ona razlikuje po tome to se u njenom prostoru na disku moe napraviti vie logikih
Poglavlje 27
1227
particija ili volumena. Na svakoj disk jedinici se moe napraviti samo jedna dopunska particija, to znai da u glavnoj tabeli particija nikada nee biti vie od dve stavke koje se odnose na FAT volumene. Logiki volumeni koje pravite u dopunskoj particiji pojavljuju se u operativnom sistemu kao zasebne slovne oznake diskova, ali oni nisu uvreni u glavnu tabelu particija. Oni ne mogu da budu aktivne particije, tako da se sa njih ne moe podii sistem. Na jednoj dopunskoj particiji moe da se napravi do 23 volumena (to uz pretpostavku da ste ve napravili primarnu DOS particiju, daje ukupno 24). U svakoj od logikih particija (ili volumena) dopunske particije nalazi se tabela dopunske particije, u kojoj su sadrane informacije o tom volumenu. U stavki glavne tabele particija, koja se odnosi na dopunsku particiju, naveden je podatak o poziciji tabele dopunske particije prvog volumena. Nadalje, ova tabela sadri i podatak o lokaciji tabele drugog volumena. Taj lanac podataka o lokacijama se produava, nadovezujui sve volumene dopunske particije na glavnu tabelu particija. Naravno, vrlo mali broj ljudi ima razloga da pravi 24 FAT particije na jednoj disk jedinici, ali dopunska particija omoguuje da se prevazie ogranienje na etiri stavke u glavnoj tabeli particija. Poto osnovni sektor za podizanje glavne particije sadri prvi program koji se izvrava u sistemu pri podizanju PC-ja, on je esto na udaru kreatora raunarskih virusa. Virus koji inficira ili uniti osnovni sektor za podizanje moe da onemogui BIOS-u da pronae aktivnu particiju, ime se onemoguava uitavanje operativnog sistema. Poto se program sadran u osnovnom sektoru za podizanje sistema prvi izvrava, virus koji se tamo nalazi uitava se pre nego to ga moe otkriti bilo koji anti-virusni program. Da bi se uklonio virus iz osnovnog sektora za podizanje, najpre morate da podignete sistem pomou iste, neinficirane diskete, a zatim da pokrenete neki anti-virusni program. Prvi sektor u svakoj particiji na disku predstavlja osnovni sektor za podizanje volumena i on je naveden u glavnoj tabeli particija. Pomou programa FDISK moete da oznaite samo jednu particiju kao aktivnu (engl. bootable). Osnovni sektor za podizanje glavne particije obezbeuje da osnovni sektor za podizanje volumena aktivne particije preuzme kontrolu pri svakom podizanju sistema. Moete i da napravite dodatne particije na disku za Novell NetWare, za NTFS sa Windowsom NT, za HPFS sa OS/2, za AIX (UNIX), za XENIX, ili druge sisteme datoteka, koristei pomone programe za ureivanje diska koji postoje u tim operativnim sistemima. Te particije su uvrene u glavnu tabelu particija, iako one mogu da koriste drugaije strukture unutar particija. Meutim, podacima smetenim na particijama tih drugih operativnih sistema ne moete da pristupite iz DOS-a. U nekim sluajevima, ne moete da pristupite ni FAT particijama iz drugih operativnih sistema, iako OS/2 i Windows NT, pored sopstvenih sistema datoteka HPFS i NTFS, podravaju i FAT. Da bi se iz nekog operativnog sistema moglo pristupati nekom sistemu datoteka, potrebno je da na disku napravite barem jednu takvu particiju. Stvaranjem particije dodaje se stavka u glavnoj tabeli particija. U tabeli 27.1 prikazan je format Master Boot Recorda (MBR-a, osnovnog sektora za podizanje) i njegovih tabela particija. Tabela pokazuje polja u sve etiri stavke glavne tabele particija, mesto na disku na kome zapoinje svako polje (pomeraj; engl. offset) i njegovu duinu. Za neka od tih polja koristi se format Dwords etiri bajta koja se itaju unazad zbog interne strukture Intelovih procesora.
Tabela 27.1
Pomeraj 1BEh 446
Master Boot Record (tabela particija)

Duina 1 byte Opis Bajt za indikaciju aktivne particije (80h=active, inae 00h)
Stavka #1 u glavnoj tabeli particija
nastavlja se
1228
Poglavlje 27

Stavka #1 u glavnoj tabeli particija Pomeraj 1BFh 447 1COh 448 1C2h 450 1C3h 451 C4h 452 1C6h 454 1CAh 458 Duina 1 byte 16 bits 1 byte 1 byte 16 bits 1 dword 1 dword Opis Poetna glava (ili strana) particije Poetni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita) Bajt za indikaciju sistema (videti tabelu 27.2) Zavrna glava (ili strana) particije Zavrni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita) Relativni pomeraj sektora particije Ukupni broj sektora u particiji
Stavka #2 u tabeli particija Pomeraj 1CEh 462 1CFh 463 1DOh 464 D2h 466 1D3h 467 1D4h 468 1D6h 470 1DAh 474 Duina 1 byte 1 byte 16 bits 1 byte 1 byte 16 bits 1 dword 1 dword Opis Bajt za indikaciju aktivne particije (80h=active, inae 00h) Poetna glava (ili strana) particije Poetni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita) Bajt za indikaciju sistema (videti tabelu 27.2) Zavrna glava (ili strana) particije Zavrni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita) Relativni pomeraj sektora particije Ukupni broj sektora u particiji
Stavka #3 u tabeli particija Pomeraj 1DEh 478 1DFh 479 1EOh 480 1E2h 482 1E3h 483 1E4h 484 1E6h 486 1EAh 490 Duina 1 byte 1 byte 16 bits 1 byte 1 byte 16 bits 1 dword 1 dword Opis Bajt za indikaciju aktivne particije (80h=active, inae 00h) Poetna glava (ili strana) particije Poetni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita) Bajt za indikaciju sistema (videti tabelu 27.2) Zavrna glava (ili strana) particije Zavrni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita) Relativni pomeraj sektora particije Ukupni broj sektora u particiji
Stavka #4 u tabeli particija Pomeraj 1EEh 494 1EFh 495 1FOh 496 1F2h 498 F3h 499 1F4h 500 Duina 1 byte 1 byte 16 bits 1 byte 1 byte 16 bits Opis Bajt za indikaciju aktivne particija (80h=active, inae 00h) Poetna glava (ili strana) particije Poetni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita) Bajt za indikaciju sistema (videti tabelu 27.2) Zavrna glava (ili strana) particije Zavrni cilindar (10 bita) i sektor (6 bita)

Pomeraj 1F6h 502 1FAh 506 Duina 1 dword 1 dword Opis Relativni pomeraj sektora particije Ukupni broj sektora u particiji
Poglavlje 27
1229
Bajtovi za potpis Pomeraj 1FEh 510 Duina 2 byte Opis Potpis osnovnog sektora za podizanje (55Aah)
Jedna re (WORD) je dugaka dva bajta i ita se unazad, a DWORD ima duinu od dve rei i ita se unazad.
Podaci u stavkama tabele particija saoptavaju sistemu gde poinje i gde se zavrava svaka particija, kolike je veliine, da li se sa nje moe podizati sistem i koji je tip sistema datoteka sadran u toj particiji. Svaka stavka u glavnoj tabeli particija sadri bajt za indikaciju sistema, koji ukazuje na vrstu sistema datoteka u particiji na koju se odnosi ta stavka. Tabela 27.2 pokazuje standardne vrednosti i znaenja bajtova za indikaciju sistema.
Tabela 27.2
Vrednost 00h 01h 04h 05h 06h 0Eh 0Fh 0Bh 0Ch
Vrednosti bajta za indikaciju standardnih sistema

Vrsta particije Nema particije Primarna FAT12 Primarna FAT16 Dopunska Primarna FAT16 Primarna FAT16 Dopunska Primarna FAT32 Dopunska Nain prevoenja CHS CHS CHS CHS LBA LBA LBA LBA Veliina particije 015 MB 16 MB32 MB 16 MB32 MB 32 MB2 GB 32 MB2 GB 32 MB2 GB 512 MB2 TB 512 MB2 TB
Tabela 27.3
Vrednost 02h 03h 07h 08h 09h 50h 51h 56h 61h 63h 64h 75h
Vrednosti bajta za indikaciju nestandardnih sistema

Vrsta particije MS-XENIX Root Partition MS-XENIX usr Partition OS/2 HPFS Partition AIX File System Partition AIX boot Partition Ontrack Disk Manager READ-ONLY Partition Ontrack Disk Manager READ-WRITE Partition Golden Bow Vfeature Partition Storage Dimensions Speedstor Partition IBM 386/ix ili UNIX System V/386 Partition Novell NetWare Partition IBM PCIX Partition
nastavlja se
1230
Poglavlje 27

Vrednost D8h F2h FFh Vrsta particije DR Concurrent DOS/CPM-86 Partition Druga particija za DOS 3.2+ kod nekih OEM isporuilaca UNIX-ova particija za tabelu neispravnih blokova
Ove vrednosti su korisne ako elite da runo popravite tabelu particija koristei neki program za ureivanje diska, kao to je Diskedit iz paketa Norton Utilities.
Nedokumentovani FDISK
FDISK je veoma moan program. U DOS-u 5 i kasnijim verzijama, ukljuujui Windows 9x, Windows NT i Windows 2000, dodate su mu nove mogunosti. Naalost, one nikada nisu dokumentovane u dokumentaciji za Windows ili DOS. Najvaniji od nedokumentovanih parametara u FDISK-u je parametar /MBR (engl. Master Boot Record), koji obezbeuje da FDISK ponovo ispie oblast sa programskim kodom u Master Boot Sectoru, bez prepravljanja particionih tabela. Parametar /MBR je skrojen za eliminisanje virusnih programa u osnovnom sektoru za podizanje, koji inficiraju Master Partition Boot Sector (cilindar 0, glava 0, sektor 1) na disku. Da biste iskoristili tu funkciju, jednostavno upiite
FDISK /MBR
Posle toga e FDISK ponovo ispisati kd u osnovnom sektoru za podizanje, ostavljajui nedirnute tabele particija. To ne bi trebalo da izazove nikakve probleme u normalnom funkcionisanju sistema, ali za svaki sluaj, preporuljivo je da pre toga na disketi napravite rezervnu kopiju informacija iz tabele particija. To moete da uradite pomou programa nezavisnih proizvoaa, kao to je Norton Utilities. Treba da znate da ako se koristi FDISK sa prekidaem /MBR kada su oteena dva bajta za potpis na kraju sektora (55AAh), ponovo se ispisuje tabele particija. Takva situacija je, ipak, malo verovatna. U stvari, ako su oteeni bajtovi za potpis; to se lako prepoznaje jer se sistem tada ne podie i ponaa se kao da uopte nema particija.
Osnovni sektori za podizanje volumena

Osnovni sektor za podizanje volumena (engl. volume boot record) prvi je sektor na svakoj oblasti diska koja se tretira kao particija ili volumen (ili logiki DOS disk). Na disketi ili na jedinici za zamenjive kasete (kao to je Zip disk), na primer, taj sektor je prvi na jedinici, poto DOS tretira disk kao volumen, ne uzimajui u obzir podelu na particije. Na disku, osnovni sektor ili sektori za podizanje volumena lociraju se na prvom sektoru unutar svake oblasti na disku koja nije dopunska particija, ili unutar svake oblasti koja je prepoznatljiva kao DOS volumen. Na slici 27.1 moete stei predstavu o fizikim odnosima izmeu tog osnovnog sektora za podizanje volumena i drugih struktura podataka na disku. Osnovni sektor za podizanje volumena lii na osnovni sektor za podizanje glavne particije po tome to sadri sledea dva elementa:
s
Blok parametara diska. Ponekad se naziva i blok parametara medijuma; ovaj blok parametara diska sadri konkretne informacije o volumenu, kao to je njegova veliina, broj sektora diska koje on koristi, veliina njegovih klastera i naziv volumena. Osnovni kd za podizanje volumena. To je program koji zapoinje proces uitavanja operativnog sistema. Za DOS i Windows 9x sisteme, to je datoteka IO.SYS.
uu
Videti IO.SYS (ili IBMBIO.COM), str. 1189.
Poglavlje 27
1231
Osnovni sektor za podizanje volumena na aktivnoj particiji uitava se, u sluaju diskete, pomou sistemskog ROM BIOS-a, odnosno pomou sektora za osnovno podizanje glavne particije u sluaju diska. Programu u osnovnom sektoru za podizanje volumena data je kontrola nad sistemom; on obavlja neka ispitivanja i potom pokuava da uita prvu sistemsku datoteku (u DOS-u je to IO.SYS). Osnovni sektor za podizanje volumena, kao i osnovni sektor za podizanje glavne particije, transparentan je u odnosu na sistem koji se koristi; on se nalazi izvan oblasti sa podacima na disku, u kojoj se nalaze datoteke.
Napomena
Danas su mnogi sistemi u stanju da podizanje sistema obave sa jedinica koje se razlikuju od standardnih disketnih i disk jedinica. U tim sluajevima, jedinica sa koje se podie sistem mora da bude posebno podrana od strane BIOS-a. Na primer, neki BIOS proizvodi omoguuju da odaberete ATAPI CD-ROM kao ureaj sa koga se moe podii sistem, pored disketnih i disk jedinica. Drugi tipovi zamenjivih medijuma, kao to su Zip kasete i LS-120 diskovi, takoe mogu da obave osnovno podizanje. Ako postoji odgovarajua podrka u BIOS-u, LS-120 jedinica moe da zameni postojeu disketnu jedinicu, kao jedinicu A:. Na FAT particiji, osnovni sektor za podizanje volumena se pravi komandom FORMAT (formatiranje na viem nivou), koja je ukljuena u DOS i Windows 9x. Diskovi sa FAT sistemima imaju osnovne sektore za podizanje volumena na poetku oblasti svakog DOSovog logikog diska, kako na primarnoj, tako i na dopunskoj particiji. Iako svi logiki diskovi sadre oblast za program, kao i oblast za tabelu podataka, izvrava se samo programski kd u osnovnom sektoru za podizanje aktivne particije na disku. Ostale sektore itaju samo datoteke operativnog sistema u toku osnovnog podizanja, zbog podataka u njihovim tabelama i utvrivanja parametara volumena. Osnovni sektor za podizanje volumena sadri programski kd i podatke. Sama tabela sa podacima u tom sektoru naziva se blok parametara medijuma ili blok parametara diska. Operativnom sistemu su potrebni podaci iz te tabele radi provere kapaciteta volumena i pronalaenja vanih struktura kakva je FAT. Format tih podataka je veoma specifian. Tabela 27.3 pokazuje format i raspored DOS-ovog Boot Recorda (DBR-a, osnovnog zapisa za podizanje sistema), ukljuujui poloaj svakog polja unutar zapisa (pomeraj) u heksadecimalnoj i decimalnoj notaciji, kao i duinu svakog polja.
Tabela 27.3 Format pomeraja DOS-ovog Boot Recorda (DBR-a)

Hex Dec 00h 03h 0Bh 0Dh 0Eh 10h 11h 13h 15h 16h 18h 1Ah 0 3 11 13 14 16 17 19 21 22 24 26 Duina polja 3 bytes 8 bytes 1 word 1 byte 1 word 1 byte 1 word 1 word 1 byte 1 word 1 word 1 word Opis Instrukcija za skok na programski kd za podizanje sistema Ime OEM isporuioca i verzija DOS-a (IBM 5.0) Broj bajtova po sektoru (obino 512) Broj sektora po klasteru (mora da bude neki stepen od 2) Rezervisani sektori (sektori za osnovno podizanje, obino 1) Broj kopija FAT-a (obino 2) Maksimalan broj stavki u osnovnom direktorijumu (obino 512) Ukupan broj sektora (ako je particija <=32M, inae 0) Bajt za opis medjuma (F8h za disk) Broj sektora po FAT-u Broj sektora po stazi (Sectors/Track) Broj glava
nastavlja se
1232
Poglavlje 27

Hex Dec 1Ch 28 Duina polja 1 dword Opis Sakriveni sektori (ako je particija <=32M, samo 1 re)
Samo za DOS 4.0 ili noviji, inae 00h Hex Dec 20h 24h 25h 26h 27h 2Bh 36h 32 36 37 38 39 43 54 Duina polja 1 dword 1 byte 1 byte 1 byte 1 dword 11 byte 8 byte Opis Ukupan broj sektora (ako je particija >32M, inae 0) Broj fizike jedinice (00h=flopi, 80h=disk) Rezervisano (00h) Potpis sektora za podizanje sa dopunske particije (29h) Redni broj volumena (32-bitni sluajni broj) Naziv volumena (NO NAME se upisuje ako se ne odredi) Identifikacija sistema datoteka (FAT12 ili FAT16)
Za sve verzije DOS-a Hex Dec 3Eh 62 Duina polja 448 bytes 2 bytes Opis Programski kd za podizanje sistema Bajtovi za potpis (55AAh)
1FEh 510
Osnovni direktorijum
Direktorijum (engl. directory) je jednostavna baza podataka koja sadri informacije o datotekama smetenim u FAT particiji. Svaki zapis u toj bazi podataka dugaak je 32 bajta, a izmeu polja ili zapisa nema znaka za njihovo razdvajanje. U direktorijum se smetaju skoro sve informacije koje operativni sistem zna o nekoj datoteci, ukljuujui sledee:
s
Ime datoteke i oznaka tipa. Ime datoteke od 8 znakova i oznaka tipa od 3 znaka. Taka izmeu imena i oznake tipa se uzima u obzir, ali se ne unosi u stavku.
Napomena
Da biste videli kako se u Windowsu 9x imena datoteka mogu proiriti do 255 znaka, uz istovremeno ouvanje strukture 8.3, proitajte odeljak VFAT i dugaka imena datoteka.
s s s s
Bajt sa atributima datoteke. Bajt koji sadri oznake koje predstavljaju standardne atribute DOS-ovih datoteka, primenom formata prikazanog u tabeli 27.5. Datum i vreme poslednje promene. Datum i vreme kada je datoteka napravljena ili poslednji put modifikovana. Veliina datoteke. Veliina datoteke u bajtima. Podatak o poetnom klasteru. Broj onog klastera u particiji na kojem je smeten poetak datoteke. Da biste vie nauili o klasterima, proitajte odeljak Klasteri (alokacione jedinice).
Ima informacija o datoteci koje nisu sadrane u direktorijumu. U takve spadaju: gde su smeteni njeni ostali klasteri u particiji, kao i da li je datoteka fragmentisana ili ne. Te informacije su sadrane u FAT-u. Postoje dve osnovne vrste direktorijuma: osnovni direktorijum i poddirektorijumi. Svaki volumen moe imati samo jedan osnovni direktorijum. Osnovni direktorijum je na disku
Poglavlje 27
1233
uvek smeten na utvrenom mestu, odmah posle dveju kopija FAT-a. Veliina osnovnog direktorijuma zavisi od vrste i kapaciteta diska, i za odreeni disk ona je nepromenljiva. Osnovni direktorijum napravljen pomou komande FORMAT ima odreenu duinu i ne moe se proirivati da obuhvati vie stavki. Ogranienja stavki u osnovnom direktorijumu pokazana su u tabeli 27.4. Poddirektorijumi se smetaju kao datoteke u oblasti za podatke na disku i zato oni nemaju ogranienje na odreenu duinu.
Tabela 27.4
Vrsta jedinice Hard disk
Ogranienja za stavke smetene u osnovnom direktorijumu

Maksimalan broj stavki u osnovnom direktorijumu 512 224 448 512 512 512
1,44 MB flopy disk 2,88 MB flopy disk Jaz i Zip LS-100 Sparq
Napomena
Jedna od prednosti FAT32 sistema datoteka je u tome to osnovni direktorijum moe da se nalazi bilo gde na disku i to moe da sadri neogranien broj stavki. FAT32 je detaljnije objanjen kasnije u ovom poglavlju. Svaki direktorijum, bilo da je osnovni direktorijum ili poddirektorijum, organizovan je na isti nain. Stavke u bazi podataka direktorijuma sadre vane informacije o pojedinanim datotekama i o njihovim imenima na disku. Informacije iz direktorijuma povezane su sa FAT-om preko stavke o poetnom klasteru. U stvari, kada nijedna datoteka na disku ne bi bila dua od jednog klastera, FAT ne bi bio potreban. U direktorijumu su smetene sve informacije potrebne DOS-u za upravljanje datotekom, izuzev liste klastera koje zauzima datoteka pored prvog klastera. Informacije o ostalim klasterima koje datoteka zauzima smetene su u FAT-u. Za utvrivanja mesta datoteke na disku, koristite neki program za ureivanje diska, kao to je DISKEDIT iz paketa Norton Utilities. Krenite od njene stavke u direktorijumu, radi dobijanja informacije o poetnom klasteru datoteke i o njenoj veliini. Zatim, koristei odgovarajue komande tog pomonog programa, preite na tabelu rasporeda datoteka, gde moete da pratite lanac klastera koje datoteka zauzima, dok ne dospete do kraja datoteke. Takvim korienjem osnovnog direktorijuma i FAT-a moete doi do svih klastera na disku koje zauzima odreena datoteka. Ova tehnika je korisna kada postoje oteene stavke i kada pokuavate da pronaete nedostajue delove datoteke. Stavke direktorijuma u FAT-u dugake su 32 bajta, a njihov format je pokazan u tabeli 27.5, koja prikazuje mesto (ili pomeraj) svakog polja unutar stavke (u heksadecimalnom i decimalnom obliku), kao i duinu svakog polja.
Tabela 27.5
Pomeraj (Hex) 00h 08h 0Bh
Format direktorijuma u FAT-u

Pomeraj (Dec) 0 8 11 Duina polja 8 bytes 3 bytes 1 byte Opis Ime datoteke Oznaka tipa datoteke Atributi datoteke
nastavlja se
1234
Poglavlje 27

Pomeraj (Hex) 0Ch 16h 18h 1Ah 1Ch Pomeraj (Dec) 12 22 24 26 28 Duina polja 10 bytes 1 word 1 word 1 word 1 dword Opis Rezervisano (00h) Vreme pravljenja Datum pravljenja Poetni klaster Veliina u bajtima
Imena datoteka i oznake tipa poravnati su sa leve strane i dopunjeni razmacima (koji su predstavljeni kao ASCII bajtovi 32h). Drugim reima, ako je ime datoteke AL, ona je u stvari upisana kao AL, gde umesto crtica stoje razmaci. Prvi bajt u imenu datoteke ukazuje na status datoteke u toj stavci direktorijuma, to je prikazano u tabeli 27.6:
Tabela 27.6
Hex 00h 05h E5h 2Eh
Statusni bajt (prvi bajt) stavke u direktorijumu

Status datoteke Stavka se nikada ne koristi; sledee stavke se ne trae Ukazuje da je prvi znak u imenu datoteke zaista E5h s (malo sigma) ukazuje da je datoteka bila obrisana . (taka) ukazuje da je ta stavka direktorijum. Ako je i drugi bajt takoe 2Eh, u polju klastera se nalazi broj klastera roditeljskog direktorijuma (0000h, ako je roditelj osnovni direktorijum)
U tabeli 27.7 opisan je bajt atributa datoteke u direktorijumu FAT-a. Atributi su oznake od jednog bita koje upravljaju odreenim svojstvima datoteke: na primer, da li e ona biti sakrivena ili e biti doputeno samo njeno itanje. Svaka oznaka se nezavisno ukljuuje (1) ili iskljuuje (0) promenom vrednosti tog bita. Kombinacija vrednosti svih osam bitova moe se izraziti kao jedna heksadecimalna vrednost bajta; na primer, 07h se prevodi kao 00000111 i bitovi sa jedinicama na pozicijama 3, 2 i 1 ukazuju da je ta datoteka sistemska, sakrivena i da je doputeno samo njeno itanje.
Tabela 27.7
Bajt sa atributima datoteke u direktorijumu FAT-a

Hex vrednost 01h 02h 04h 08h 10h 20h 40h 80h Opis Doputeno samo itanje datoteke Sakrivena datoteka Sistemska datoteka Naziv volumena Poddirektorijum Arhiva (naknadno menjana posle snimanja) Rezervisano Rezervisano
Pozicije bitova 76543210 00000001 00000010 00000100 00001000 00010000 00100000 01000000 10000000

Pozicije bitova 76543210
Poglavlje 27
1235
Hex vrednost
Opis
Primeri
00000111 00100001 00110010 00100111 07h 21h 32h 27h Sistemska, sakrivena, doputeno samo itanje Doputeno samo itanje, arhiva Sakrivena, poddirektorijum, arhiva Doputeno samo itanje, sakrivena, sistemska, arhiva
Tabele rasporeivanja datoteka (FAT)

Tabela rasporeivanja datoteka (FAT) je lista sa numerikim stavkama koje opisuju dodeljivanje svih klastera u particiji. Za svaki od klastera u oblasti za podatke na particiji postoji zasebna stavka u tabeli. Sektori izvan oblasti za podatke na particiji ne spadaju u opseg diska koji se kontrolie pomou FAT-a. Dakle, sektori vezani za podizanje sistema, tabele rasporeivanja datoteka i osnovni direktorijum, nisu u opsegu sektora koji se kontroliu pomou FAT-a.
uu
Videti Oblast za podatke, str. 1239.
FAT ne barata sa svakim sektorom za podatke, nego odreuje prostor na nivou grupa sektora, nazvanih klasteri ili alokacione jedinice. Klaster je jedinica za smetanje koja se sastoji od jednog ili vie sektora. Veliina klastera se odreuje pomou programa FDISK pri pravljenju particije, zavisno od veliine particije. Najmanji prostor koji jedna datoteka moe da zauzme u particiji je jedan klaster; svaka datoteka zauzima prostor koji se sastoji od celog broja klasterskih jedinica. Ako je datoteka vea od klastera za jedan bajt, bie iskoriena dva celokupna klastera. FAT se moe shvatiti i kao neka vrsta tabele, u kojoj se evidentiraju dodeljivanja klastera na disku. Svaka elija u tabeli odgovara po jednom klasteru na disku. Broj koji je smeten u toj eliji je kd koji pokazuje da li je klaster iskorien za neku datoteku i, ako jeste, gde je smeten naredni klaster te datoteke. Dakle, radi ustanovljavanja koje klastere koristi odreena datoteka, treba krenuti od prve reference u FAT-u koja se odnosi na stavku te datoteke u direktorijumu. Kada pogledate taj navedeni klaster u FAT-u, videete da je u tabeli data referenca za sledei klaster te datoteke. Svaka referenca u FAT-u ukazuje, dakle, na sledei klaster, obrazujui tako tzv. lanac u FAT-u, dok se ne doe do klastera u kojem se datoteka zavrava. Brojevi u FAT-u su heksadecimalni, duine 12 ili 16 bitova. 16-bitne brojeve je lako pratiti u FAT-u pomou editora za sektore na disku, jer oni zahvataju dva cela bajta. 12-bitni brojevi zahvataju 1 1/2 bajt, to predstavlja problem, jer veina editora za sektore na disku pokazuju podatke u jedinicama od jednog bajta. Radi editovanja 12bitnog FAT-a, morate da odradite malo heksa/binarne matematike, da biste konvertovali prikazane jedinice u bajtovima u FAT brojeve. Sreom (osim ako koristite DOS-ov program DEBUG), veina raspoloivih alata i pomonih programa imaju opciju za editovanje FAT-a, u kojoj se automatski obavlja konverzija brojeva. Veina od njih prikazuje, takoe, FAT brojeve u decimalnom obliku, koji su veini ljudi pogodniji za rad. U tabeli 27.8 prikazan je odnos izmeu direktorijuma i FAT-a za neku datoteku (uz pretpostavku da ta datoteka nije fragmentirana).
1236
Poglavlje 27
Tabela 27.8
Direktorijum Ime USCONST.TXT
Odnos direktorijuma i FAT-a (datoteka nije fragmentirana)

Poetni klaster 1000 Veliina 4
FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 00002 00999 01000 01001 01002 01003 01004 01005 65526 Vrednost 0 0 1001 1002 1003 FFFFh 0 0 0 Znaenje Prvi raspoloivi klaster Klaster je raspoloiv Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Klaster je raspoloiv Klaster je raspoloiv Poslednji raspoloivi klaster
U ovom primeru, stavka u direktorijumu saoptava da ta datoteka poinje u klasteru broj 1000. U FAT-u taj klaster ima vrednost razliitu od nule, to ukazuje da se on koristi; prisutna vrednost ukazuje gde se nastavlja ta datoteka koja se tu nalazi. U ovom sluaju je u klasteru 1000 upisana vrednost 1001, to znai da se ta datoteka nastavlja u klasteru 1001. Upisana vrednost u klasteru 1001 upuuje na 1002, a vrednost u 1002 upuuje na 1003. Upisana vrednost u 1003 je FFFFh, to oznaava da se taj klaster koristi, ali da se datoteka u njemu zavrava i da ne koristi druge klastere. Korienje FAT-a postaje jasnije kada se shvati da datoteke mogu da budu fragmentirane. Recimo da je, pre nego to je upisana datoteka USCONST.TXT, neka druga datoteka zauzimala klastere 1002 i 1003. Ako je upisivanje USCONST.TXT zapoeto u klasteru 1000, ono ne bi moglo da se u celini obavi pre nailaska na neku drugu datoteku. Zato bi operativni sistem preskoio iskoriene klastere i nastavio tu datoteku u sledeem raspoloivom klasteru. Krajnji rezultat se vidi u tabeli 27.9.
Tabela 27.9
Direktorijum Ime PLEDGE.TXT USCONST.TXT
Odnos direktorijuma i FAT-a (datoteka je fragmentirana)

Poetni klaster 1002 1000 Veliina 2 4
FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 00002 00999 Vrednost 0 0 Znaenje Prvi raspoloivi klaster Klaster je raspoloiv

FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 01000 01001 01002 01003 01004 01005 65526 Vrednost 1001 1004 1003 FFFFh 1005 FFFFh 0 Znaenje
Poglavlje 27
1237
Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Poslednji raspoloivi klaster
U ovom primeru je USCONST.TXT je prekinut zbog datoteke PLEDGE.TXT koja je prethodno upisana, tako da su ti klasteri preskoeni i na to ukazuju stavke u FAT-u. U DOS i Windows su ukljueni programi koji u ovakvim sluajevima premetaju datoteke, tako da se one ne prekidaju, nego su sloene jedna za drugom. Prve dve stavke u FAT-u su rezervisane i sadre informacije o samoj tabeli. Sve preostale stavke se odnose na odreene klastere na disku. Veina stavki u FAT-u se sastoji od podataka o klasteru u kojem se nalazi sledei deo odreene datoteke. Meutim, neke stavke u FATu sadre heksadecimalne vrednosti sa posebnim znaenjem, prema sledeem:
s s s
0000. Ukazuje da klaster nije iskorien za neku datoteku. FFF7. Ukazuje da je barem jedan sektor u klasteru oteen i da ga ne treba koristiti za smetanje podataka. FFF8-FFFF. Ukazuje da taj klaster sadri kraj neke datoteke i da nije potreban podatak o sledeem klasteru.
Program FDISK odreuje da li e biti postavljen 12-bitni ili 16-bitni FAT na disku, iako se FAT ne ispisuje dok se ne obavi formatiranje visokog nivoa (korienjem pomonog programa FORMAT). U dananjim sistemima, 12-bitne FAT-ove obino koriste samo diskete, ali FDISK stvara 12-bitni FAT ako napravite volumen na disku manji od 16 M (32 756 sektora). Na volumenima veim od 16 M, FDISK stvara 16-bitni FAT. Na diskovima veim od 512 M, program FDISK koji je u sklopu Windowsa 95 OSR2 i Windowsa 98 omoguuje stvaranje 32-bitnih FAT-ova. FDISK pravi dve kopije FAT-a. Svaka kopija zauzima neprekidan niz sektora na disku, a druga kopija FAT-a se nastavlja odmah na prvu. Naalost, operativni sistem koristi drugu FAT kopiju samo ako sektori u prvoj FAT kopiji postanu neitljivi. Ako je prva kopija FAT poremeena, to je mnogo ei problem, operativni sistem ne koristi drugu FAT kopiju. ak ni komanda CHKDSK ne ispituje niti overava drugu FAT kopiju. ta vie, kad god OS aurira prvi FAT, on automatski kopira velike delove prvog FAT-a u drugi FAT. Ako je u prvoj kopiji dolo do poremeaja i zatim je izvreno auriranje od strane OS-a, veliki deo prvog FAT-a bie prekopiran preko druge kopije FAT-a, ime se i ona remeti. Posle auriranja, druga kopija je obino ista kao prva, zajedno sa izazvanim poremeajem. Dva FAT-a retko ostaju nejednaki due vreme. Ako nisu jednaki, a OS obavi upisivanje na disk, on e aurirati prvi FAT i prekopirati ga na drugi. To je razlog zbog kojeg vas pomoni programi za popravku i ponovno osposobljavanje diskova upozoravaju da prestanete sa radom im ustanovite problem sa FAT-om. Programi kao to je Norton Disk Doctor koriste drugu kopiju FAT-a kao osnovu za popravljenje prve, ali ako je OS ve aurirao drugu kopiju, popravka moe biti nemogua.
1238
Poglavlje 27
Klasteri (alokacione jedinice)

Termin klaster je u DOS-u 4.0 izmenjen u alokacionu (dodeljivu) jedinicu (mada mnogi nastavljaju da koriste stari termin). Alokaciona jedinica je podesan izraz, jer je pojedinani klaster najmanja jedinica diska kojom je operativni sistem u stanju da upravlja pri itanju ili pisanju datoteke. Klaster moe da bude jedan ili vie sektora sa po 512 bajta, i uvek je to broj dva podignut na neki stepen. Iako klaster moe da bude samo jedan sektor na disku, obino je on vei. Kada postoji vie sektora po klasteru, smanjuje se koliina obrade u FAT-u i omoguuje da operativni sistem radi bre, jer rukuje sa manje jedinica. Cena za to je izvestan izgubljeni prostor na disku. Poto operativni sistemi upravljaju prostorom samo na nivou celih klasterskih jedinica, svaka datoteka zauzima prostor na disku u inkrementima (koracima) od jednog klastera. Tabela 27.10 pokazuje veliine klastera (ili alokacionih jedinica) koje su tokom vremena primenjivane u razliitim formatima za diskete.
Tabela 27.10 Unapred utvrene veliine klastera (alokacionih jedinica) za diskete

Vrsta disketne jedinice 5 1/4 ina 360 KB 5 1/4 ina 1,2 MB 3 1/2 ina 720 KB 3 1/2 ina 1,44 MB 3 1/2 ina 2,88 MB Veliina klastera (alokacione jedinice) 2 sektora (1024 bytes) 1 sektor (512 bytes) 2 sektora (1024 bytes) 1 sektor (512 bytes) 2 sektora (1024 bytes) Gustina Mala (low) Velika (high) Mala Velika Veoma velika (extra)
Neobino je da diskete velike gustine, koje imaju mnogo vie pojedinanih sektora nego diskete male gustine, imaju u nekim sluajevima manje klastere. to je FAT vei, to operativni sistem mora da barata sa vie stavki, pa se dobija utisak da on sporije radi. Tu tromost prouzrokuje potreba za rukovanjem sa velikim brojem pojedinanih klastera to je vie klastera sa kojima se barata, to stvari postaju sporije. Smanjivanjem veliine klastera se, ipak, dobija na brzini. Disketne jedinice velike gustine su bre od jedinica male gustine, pa su verovatno IBM i Microsoft ustanovili da se smanjivanjem veliine klastera i brim radom jedinice potiru loe osobine veeg FAT-a. Poto operativni sistem moe da upravlja samo itavim klasterima, neizbeno se javlja odreeni izgubljeni prostor na disku. Veliine datoteka retko se podudaraju sa granicama klastera, tako da je poslednji klaster dodeljen nekoj datoteci retko potpuno popunjen. Preostali prostor izmeu kraja datoteke i kraja klastera naziva se zazor (engl. slack). Particija sa velikim klasterima ima vei zazor, dok manji klasteri stvaraju manje zazore. Kod disk jedinica, veliina klastera se u velikoj meri menja za razliite veliine particije. Polje u bloku parametara diska koje odreuje veliinu klastera dugako je dva bajta, to znai da je njegova najvea mogua vrednost 65 535. Stoga je najvei mogui klaster 32 K, poto bi klaster od 64 K zahtevao vrednost 65 536 u tom polju. U tabeli 27.11 pokazane su veliine klastera koje FDISK bira za odreene veliine volumena.
Tabela 27.11 Unapred utvrene veliine klastera (alokacionih jedinica) za diskove

Veliina volumena na disku Veliina klastera (alokacione jedinice) 0 MB do manje od 16 MB 16 MB do 128 MB Vie od 128-256 MB 8 sektora ili 4096 bytes 4 sektora ili 2048 bytes 8 sektora ili 4096 bytes Vrsta FAT-a 12-bitna 16-bitna 16-bitna
VFAT i dugaka imena datoteka
Poglavlje 27
1239
Veliina volumena na disku Veliina klastera (alokacione jedinice) Vie od 256-512 MB Vie od 512-1 024 MB Vie od 1 024-2 048 MB 16 sektora ili 8192 bytes 32 sektora ili 16384 bytes 64 sektora ili 32768 bytes
Vrsta FAT-a 16-bitna 16-bitna 16-bitna
Uticaj velikih klastera na iskorienost diska moe da bude osetan. Particija od 2 G koja sadri oko 5 000 datoteka, sa prosenim zazorom od jedne polovine poslednjeg klastera od 32 K za svaku datoteku, imae izgubljeni prostor preko 78 M [5000*(.5*32) K]. Veliina klastera, u kombinaciji sa strukturom FAT-a, diktira takoe najveu moguu veliinu FAT particije. Poto FAT koristi 16-bajtne stavke za podatke o poloaju klastera u particiji, moe postojati najvie 65 536 (216) klastera. Sa 32 K po klasteru, proizilazi da je najvea mogua FAT particija 2 096 832 K ili 2 047,6875 M. ak i kada bi polje od 2 bajta za broj klastera moglo da sadri vrednosti za 64 K klastera, najvea veliina particije bi i dalje bila ograniena. Nju bi ograniavalo polje u bloku parametara diska u kojem je odreen broj sektora po klasteru. To polje je dugako samo jedan bajt i njegova vrednost mora biti jednaka broju dva podignutom na neki stepen. Tako je njegova najvea mogua vrednost 128 sektora, odnosno najvea veliina klastera 64 K. U tom sluaju bi, sa 65 536 klastera po 64 K, najvea veliina particije bila 4 G.
Napomena
Windows NT podrava korienje klastera od 64 K u FAT16 particijama, to omoguuje da pravite particije veliine do 4 G. Ipak, zbog ogromnog zazora koji se dobija kod tako velikih klastera, takva praksa nije poeljna.
Oblast za podatke
Oblast za podatke u particiji je mesto na kojem se smetaju stvarne datoteke. Ona sledi iza sektora za podizanje, alokacionih tabela datoteka i osnovnog direktorijuma. Ta oblast diska je podeljena na klastere koji su registrovani u FAT-u i u osnovnom direktorijumu.
Dijagnostiki cilindar za itanje i pisanje

Program za particionisanje FDISK zadnji cilindar na disku uvek rezervie za poseban dijagnostiki cilindar za proveru itanja i pisanja. To rezervisanje je jedan od razloga to FDISK uvek izvetava o manjem ukupnom broju cilindara, nego to saoptava proizvoa. Operativni sistemi ne koriste taj cilindar za svoje normalne potrebe, jer se on nalazi izvan particionisane oblasti diska.
tt
Videti Formatiranje diska, str. 535.
U sistemima sa IDE ili SCSI disk interfejsima, jedinica i kontroler mogu da dodele i dodatnu oblast posle logikog kraja jedinice, za tabelu sa neispravnim sektorima i za rezervne sektore. Takva situacija moe da dovede do jo veeg odstupanja izmeu podataka FDISK-a i proizvoaa. Dijagnostika oblast omoguava da se pomou softvera, kao to je dijagnostika disketa isporuena od strane proizvoaa, proveri itanje i pisanje na disku, bez naruavanja korisnikovih podataka.

U originalnom izdanju Windowsa 95 primenjen je u osnovi isti sistem datoteka kao u DOS-u, izuzimajui nekoliko znaajnih poboljanja. Kao i vei deo Windowsa 95, podrka
1240
Poglavlje 27
za FAT sistem datoteka u operativnom sistemu napisana je ponovo uz primenu 32-bitnog koda i nazvana je VFAT, ili Virtual File Allocation Table. VFAT funkcionie u kombinaciji sa 32-bitnim programom VCACHE za rad u zatienom reimu (koji je zamenio 16-bitni program SMARTDrive za rad u keu u realnom reimu pod DOS-om i Windowsom 3.1), radi postizanja boljih svojstava sistema datoteka. Meutim, najoiglednije poboljanje kod VFATa je njegova podrka za dugaka imena datoteka. DOS i Windows 3.1 su bili godinama sputani standardnom 8.3 konvencijom za imenovanje datoteka, pa je dodavanje podrke za dugaka imena imalo visok prioritet u Windowsu 95, naroito zbog injenice da su korisnici Macintosha i OS/2 ve odavno imali tu pogodnost. Kao to je to est sluaj u PC industriji, za projektante Windowsa problem je predstavljala kompatibilnost sa datotekama nastalim ranije. Nije teko omoguiti dugaka imena datoteka kada se projektuje novi sistem datoteka sam za sebe, kao to je to Microsoft uinio godinama ranije u NTFS-u za Windows NT. Meutim, u Windowsu 95 se htelo da se dugaka imena datoteka dodaju u postojei FAT, uz mogunost da se ta imena smetaju i u postojee DOS volumene, kao i da starije verzije DOS-a i Windowsa mogu da pristupaju tim datotekama. VFAT prua mogunost da se datotekama i direktorijumima daju imena dugaka do 255 znakova (ukljuujui duinu putanje u direktorijumu). Oznaka tipa od tri znaka je zadrana, poto se Windows 95, kao i starije verzije Windowsa, oslanja na oznake tipa za pridruivanje vrsta datoteka odreenim aplikacionim programima. Dugaka imena u VFATu mogu da sadre i razmake i znake +,;=[]., to u standardnim DOS-ovim 8.3 imenima nije mogue. Prvi problem pri uvoenju dugakih imena datoteka bio je kako sauvati njihova upotrebljivost u starijim verzijama DOS-ovih i 16-bitnih Windowsovih aplikacija, koje podravaju samo 8.3 imena. Reenje tog problema je da se svakoj datoteci daju dva imena: dugako ime i pripadajui nadimak, koji je usklaen sa tradicionalnom 8.3 konvencijom za imena. Kada u Windowsu 9x napravite datoteku sa dugakim imenom, VFAT na sledei nain pravi odgovarajue 8.3 ime: 1. Prva tri znaka iza poslednje take u dugakom imenu postaju oznaka nadimka. 2. Prvih est znakova u dugakom imenu (izuzimajui razmake, koji se zanemaruju) pretvaraju se u velika slova i postaju prvih est znakova u nadimku datoteke. Ako je neki od tih est znakova nedozvoljen prema pravilima standarda za 8.3 imena (tj. +,;=[ ili ]), VFAT pretvara takve znake u znake za podvlaenje. 3. VFAT dodaje dva znaka (~1) kao sedmi i osmi znak u nadimku, ako to ne izaziva sukob meu imenima, a u protivnom se prema potrebi koriste znaci ~2, ~3 itd.
Pravljenje nadimaka u Windowsu NT

Imajte u vidu da Windows NT drukije pravi nadimke nego Windows 9x i to: NT najpre uzme prvih est dozvoljenih znakova iz dugakog imena i dodaje im tildu i broj. Ako se prvih est znakova pojavljuju samo jednom, broj iza tilde je 1. Ako se prvih est znakova pojavljuju vie puta, broj iza tilde e biti 2 ili vei. NT koristi prva tri dozvoljena znaka iza poslednje take u dugakom imenu kao oznaku nadimka. Ako se prvih est znakova pojavljuju vie od etiri puta, NT e u petoj iteraciji uzeti samo prva dva dozvoljena znaka, pretvorie ime datoteke u etiri heksadecimalna znaka, dodae ta etiri heksa znaka iza prva dva znaka iz imena i dodae ~5. ~5 e nastaviti da se pojavljuje i u narednim nadimcima; menjae se samo heksa brojevi.
Poglavlje 27
1241
Savet
Moete da promenite ponaanje mehanizma u VFAT-u za skraivanje dugakih imena, da se umesto prvih est znakova plus ~1, koristi prvih osam znakova. Da biste to uradili, treba da unesete novu binarnu vrednost u odrednici baze Registry HKEY_LOCAL_MACHINE\System\CurrentControlSet\ control\FileSystem nazvanoj NameNumericTail, tako da bude 0. Vraanjem te vrednosti na 1, postupak skraivanja se opet vraa u originalni oblik. Ovaj nadimak datoteke VFAT smeta u standardno polje za ime u stavci direktorijuma za tu datoteku. Zato bilo koja verzija DOS-a ili 16-bitni Windows mogu da pristupe datoteci korienjem njenog nadimka. Veliki problem koji, ipak, jo preostaje, jeste gde smestiti dugaka imena datoteka. Naravno, nije mogue smestiti ime datoteke od 255 znakova u 32-bajtnu stavku direktorijuma (jer svaki znak zahteva jedan bajt). Meutim, modifikovanjem strukture stavki direktorijuma, datoteke ne bi bile upotrebljive u prethodnim verzijama DOS-a. Projektanti VFAT-a su taj problem razreili uvoenjem dodatnih stavki u direktorijumu za smetanje dugakih imena datoteka. Svaka od stavki u direktorijumu je i dalje dugaka 32 bajta, tako da se za svako dugako ime, zavisno od njegove duine, moe zahtevati do osam stavki. Da bi se spreilo neispravno tumaenje tih dodatnih stavki u direktorijumu od strane ranijih verzija DOS-a, VFAT ih obeleava kombinacijom atributa koja inae kod normalnih datoteka nije mogua: dopustivo samo itanje, sakrivena, sistemska i naziv volumena. Ovi atributi dovode do toga da DOS ignorie stavke za dugaka imena datoteka, to ih titi i od naknadnog pogrenog upisivanja.
Upozorenje
Pri korienju dugakih imena datoteka u standardnim FAT particijama, dobra je praksa da se izbegava njihovo smetanje u osnovnom direktorijumu. Datoteke sa dugakim imenima, koje zauzimaju vei broj stavki u direktorijumu, bre utroe ogranieni broj stavki namenjenih osnovnom direktorijumu, nego datoteke sa 8.3 imenima. Taj problem ne postoji kod diskova sa FAT32, jer njegov osnovni direktorijum ima neogranien broj stavki. Ovo reenje u Windowsu 9x za obezbeivanje dugakih imena uz ouvanje kompatibilnosti sa prethodnim verzijama je ingeniozno, mada ni ono nije bez mana. Veina problema potie od primene aplikacija koje mogu da pristupaju samo 8.3 nadimcima datoteka. U nekim sluajevima, ako otvorite datoteku sa dugakim imenom koristei neki takav program i potom je sauvate, raskida se veza sa dodatnim stavkama u direktorijumu koje sadre dugako ime i to ime je izgubljeno. To posebno vai kod starijih pomonih programa za diskove, kao to je Norton Disk Doctor, koji nisu predvieni za podrku VFAT-a. Veina starijih aplikacija ignorie dodatne stavke u direktorijumu, zbog kombinacije atributa koja im je pripisana, ali su pomoni programi za popravku diskova nainjeni tako, da otkrivaju i popravljaju takvu vrstu pojava. Kao rezultat izvravanja stare verzije Norton Disk Doctora na particiji sa dugakim imenima datoteka javlja se gubljenje svih dugakih imena. Na isti nain, pomoni programi za pravljenje rezervnih kopija, koji nisu dizajnirani za rad sa VFAT-om, mogu da odbace dugaka imena datoteka u particiji.
Napomena
Pri korienju sposobnosti VFAT-a da radi sa dugakim imenima datoteka preporuuje se da korienje pomonih programa za popravke diska i za rezervne kopije koji podravaju VFAT. U Windows 9x su ukljueni programi za popravku, defragmentaciju i izradu rezervnih kopija diska koji su usaglaeni sa VFAT-om. Ako ste, ipak, naklonjeni korienju nekog starijeg programa koji ne podrava VFAT, Windows 9x ima i jedno nezgrapno, ali efikasno reenje.
1242
Poglavlje 27
Na CD-ROM-u za Windows 9x postoji program sa imenom LFNBK.EXE. On se ne instalira sa operativnim sistemom, ali ga moete upotrebiti da izvuete dugaka imena datoteka iz VFAT volumena i da ih smestite u tekstualnu datoteku nazvanu LFNBK.DAT. Zatim moete da radite sa datotekama na volumenu kao da se radi o standardnim 8.3 FAT datotekama. Potom, moete da primenite LFNBK.EXE radi ponovnog vraanja dugakih imena datoteka na originalna mesta (pretpostavljajui da se struktura datoteka i direktorijuma nije promenila). To nije najbolje reenje i ne treba ga koristiti izuzev u posebnim okolnostima, ali je funkcionalno prihvatljivo u sluaju potrebe. Drugi problem sa dugakim imenima datoteka u VFAT-u odnosi se na postupak kojim sistem datoteka pravi 8.3 nadimke. VFAT pravi novi nadimak svaki put kada napravite ili kopirate datoteku u novi direktorijum, to znai da je mogue da se nadimak promeni. Pretpostavimo da imate datoteku Trokovi-januar99.doc koja se nalazi u direktorijumu sa nadimkom TROKO~1.DOC. Ako u Windows 9x Exploreru tu datoteku kopirate u drugi direktorijum u kojem ve postoji datoteka pod imenom Trokovi-decembar97.doc, ustanoviete da ta datoteka ve koristi nadimak TROKO~1.DOC. U tom sluaju e VFAT nadimak TROKO~2.DOC pripisati novokopiranoj datoteci, bez upozorenja. To ne predstavlja problem u aplikacijama koje podravaju VFAT, poto su dugaka imena datoteka nepromenjena, ali korisnik koji radi sa starijom aplikacijom moe da otvori datoteku TROKO~1.DOC, oekujui da e nai listu sa trokovima za januar 1999., a videe umesto toga listu sa trokovima za decembar 1997.
FAT32
Kad je FAT sistem datoteka bio razvijan, disk jedinice od 2 G nisu postojale i niko nije oekivao da e ogranienje veliine particije, izazvano kombinacijom 16-bitnih stavki u FAT-u i veliine klastera od 32 K, predstavljati neki problem. Danas su, meutim, ak i loiji PC-ji opremljeni disk jedinicama kapaciteta barem 2 G, dok su diskovi od 6 ili 8 G uobiajeni. Kada se koristi standardni FAT sistem datoteka sa takvim veim diskovima, potrebno je da se napravi nekoliko particija, od kojih nijedna ne prelazi 2 G. Mnoge korisnike zbunjuje kada se jedan disk predstavlja pomou vie slovnih oznaka, to im oteava organizovanje i pronalaenje datoteka. Radi reavanja tog problema, Microsoft je napravio poboljanu verziju FAT sistema datoteka, nazvanu FAT32. FAT32 funkcionie isto kao standardni FAT, osim to koristi brojeve sa vie cifara, to znai da on moe da barata sa veim brojem klastera na disku. Za razliku od VFAT-a, koji predstavlja inovaciju u Windowsu 9x, koja se oslanja na strukture postojeeg sistema datoteka, FAT32 je unapreenje samog FAT sistema datoteka. Drugim reima, dok se VFAT uspostavlja pomou Virtual Machine Managera (Vmm.vxd) u Windowsu 9x, dotle se FAT32 uspostavlja pomou FDISK programa, pre nego to se Windowsov GUI ak i uita. FAT32 je prvi put bio ukljuen u Windows 95 OEM Service Release 2 (OSR2), a sastavni je deo i Windowsa 98. Windows NT 5.0 e, takoe, obezbediti podrku za FAT32.
Napomena
Poto se FAT32 sistem datoteka uspostavlja pomou programa FDISK prilikom particionisanja diska, on se ne moe primeniti na disketu ili zamenjivu kasetu, na kojima nema particione tabele. Meutim, svaki medijum koji se moe particionisati pomou FDISK-a, kao to je Iomega Jaz kaseta, moe da primenjuje FAT32. Najuoljivije poboljanje u FAT32 jeste korienje 32-bitnih vrednosti u FAT stavkama, umesto 16-bitnih, ime se maksimalni broj klastera u jednoj particiji poveava sa 65 536 (216) na 268 435 456. Ova vrednost je ekvivalentna sa 228 , a ne sa 232 , poto su etiri bita od
FAT32
Poglavlje 27
1243
32 rezervisana za druge svrhe. FAT32 koristi, takoe, 32-bitne vrednosti za pozive operativnog sistema na niskom nivou, radi ponovnog pristupanja odreenom sektoru diska. Ove proirene vrednosti razbile su ogranienje od 2 G za veliinu particije; particije u FAT32 mogu teorijski da dostignu veliinu od 2 T (1 terabajt = 1 024 gigabajta). To proizilazi iz novog maksimuma od 4 294 967 296 (232) moguih 512-bajtnih sektora. Pojedinane datoteke mogu da imaju veliinu do 4 G, to je ogranieno poljem za veliinu u stavki direktorijuma, koje je dugako 4 bajta. Poto su klasteri numerisani pomou 32-bitnih vrednosti umesto 16-bitnih, neznatno se mora promeniti format stavki u direktorijumu u FAT32 particiji. Polje od 2 bajta za odreivanje poetnog klastera datoteke poveano je na 4 bajta, primenom dva od deset bajtova (bajtovi 12 do 21) u stavci direktorijuma, koji su rezervisani za budue svrhe. Druga vana razlika u FAT32 particijama je u prirodi osnovnog direktorijuma. U FAT32 particiji, osnovni direktorijum ne zauzima nepromenljiv poloaj na disku kao u FAT16 particiji. Umesto toga, on se moe nalaziti bilo gde u particiji i proiriti do bilo koje veliine. To uklanja unapred utvreno ogranienje za stavke u osnovnom direktorijumu i obezbeuje potrebnu infrastrukturu, koja omoguuje dinamiku promenu veliine FAT32 particija. Tu funkciju Microsoft jo nije uveo u Windows 9x, ali postoje proizvodi nezavisnih isporuilaca, kao to je Partition Magic kompanije Power Quest, koji koriste tu mogunost. Osnovni nedostatak FAT32 je to nije kompatibilan sa prethodnim verzijama DOS-a i Windowsa 95. Sa FAT32 diska ne moete podii stariju verziju DOS-a ili prvobitnu verziju Windowsa 95 (pre OSR2), niti e sistem koji je podignut pomou stare diskete za podizanje DOS-a ili Windowsa 95 biti u stanju da vidi FAT32 particije. Pored Windowsa 95 OSR2 i Windowsa 98, jedini operativni sistem koji obezbeuje podrku za FAT32 je Linux.
Veliine klastera u FAT32

Poto FAT32 particije mogu imati toliko vie klastera nego FAT 16 particije, sami klasteri mogu da budu manji. Korienjem manjih klastera smanjuje se izgubljeni prostor na disku usled zazora. Na primer, ista 2 G particija sa 5000 datoteka u sebi, koja je ranije pomenuta, mogla bi sa FAT32 da koristi klastere od 4 K umesto 32 K sa FAT16. Pretpostavljajui isti zazor za svaku datoteku, smanjivanje klastera bi smanjilo i izgubljeni prostor na disku umesto 78 M, gubilo bi se manje od 10 M. Radi poreenja sistema FAT16 i FAT32, objasniu kako bi u svakom od njih bila smetena jedna ista datoteka. Za FAT16 u iskoristiti isti primer kao ranije. U sistemu FAT16 su brojevi klastera upisani kao 16-bitne stavke, od 0000h-FFFFh. Najvea mogua vrednost je FFFFh, to odgovara decimalnom broju 65 535, ali je nekoliko brojeva na poetku i na kraju rezervisano za posebnu namenu. Stvarno raspoloivi brojevi klastera u sistemu FAT16 nalaze se u opsegu od 0002h-FFF6h, odnosno decimalno od 2-65 526. Sve datoteke moraju da budu smetene u klasterima iz tog opsega brojeva. To ostavlja samo 65 524 vaea klastera za smetanje datoteka (jer su brojevi klastera manji od 2 i vei od 65 526 rezervisani), to znai da se particija moe ralaniti na toliki ili manji broj klastera. Tipina stavka neke datoteke u sistemu FAT16 moe da izgleda kao u tabeli 27.12:
Tabela 27.12 Stavke datoteke u sistemu FAT16

Direktorijum Ime USCONST.TXT Poetni klaster 1000 Veliina 4
FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 00002 Vrednost 0 Znaenje Prvi raspoloivi klaster
nastavlja se
1244
Poglavlje 27

FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 00999 01000 01001 01002 01003 01004 65526 Vrednost 0 1001 1002 1003 FFFFh 0 0 Znaenje Klaster je raspoloiv Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Klaster je raspoloiv Poslednji raspoloivi klaster
U sistemu FAT32 brojevi klastera su u opsegu od 00000000h do FFFFFFFFh, odnosno decimalno od 0 do 4 294 967 295. Opet su neke vrednosti na poetku i na kraju rezervisane i vaee su samo vrednosti izmeu 00000002h i FFFFFFF6h, odnosno od 2 do 4 294 967 284, to znai da se disk moe ralaniti na toliki ili manji broj klastera. Poto se disk moe ralaniti na tako veliki broj klastera, oni mogu da budu manji, to tedi prostor na disku. Ista datoteka u sistemu FAT32 moe da se smesti kao to je prikazano u tabeli 27.13.
Tabela 27.13
Direktorijum Ime USCONST.TXT
Stavke datoteke u sistemu FAT32

FAT32 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 0000000002 0000000999 0000001000 0000001001 0000001002 0000001003 0000001004 0000001005 0000001006 0000001007 0000001008 4 294 967 286 Vrednost 0 0 1001 1002 1003 1004 1005 1006 1007 FFFFFFFFh 0 0 Znaenje Prvi raspoloivi klaster Klaster je raspoloiv Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Klaster je raspoloiv Poslednji raspoloivi klaster
FAT32
Poglavlje 27
1245
Poto se u sistemu FAT32 moe dodeljivati mnogo vie klastera, oni su obino manji. Tako, mada datoteke u celini uzev koriste vei broj pojedinanih klastera, manje je izgubljenog prostora, jer je poslednji klaster u proseku popunjen samo do polovine.
Napomena
PC Magazine je objavio besplatan DOS-ov pomoni program nazvan CHKDRV, koji izraunava tp.zdne t.com/ zazor na FAT16 ili FAT32 particijama. Moete da preuzmete taj program sa f tp://f tp://ftp.zdne tp.zdnet.com/ pcmag/1 995/062 7/chkdr v.zip pcmag/1995/062 995/0627/chkdr 7/chkdrv .zip. U tabeli 27.14 prikazane su veliine klastera za razliite veliine FAT32 particija.
Tabela 27.14
Veliine klastera u sistemu FAT32

Veliina klastera 512 bytes 4096 bytes 8192 bytes 16384 bytes 32768 bytes
Veliina particije 0 MB do manje od 260 MB 260 MB do 8 GB 6-16 GB 16-32 GB 32G-2 TB
Naravno, kada su klasteri manji, ima ih mnogo vie, kao i stavki u FAT-u. Particija od 2 GB sa FAT32 zahteva 524 288 stavki u FAT-u, dok je sa FAT16 potrebno samo 65 536 stavki. Zato je veliina jedne kopije FAT16 tabele jednaka 128 KB (65 536 stavki * 16 bita = 1 048 576 bita/8 = 131 072 bajta/1 024 = 128 KB), dok je veliina FAT32 tabele jednaka 2MB. Veliina FAT tabele ima znaajnog uticaja na svojstva sistema datoteka. Windows 9x koristi svoj VCACHE da pokuava da itavo vreme dri FAT u memoriji, radi poboljanja performansi sistema datoteka. Korienje klastera od 4 K za diskove do 8 G predstavlja zato prihvatljiv kompromis za proseni memorijski kapacitet PC-ja. Kada bi sistem datoteka koristio klastere jednake jednom sektoru diska (1 sektor = 512 K), radi smanjenja zazora koliko god je mogue, FAT tabela za disk od 2 G sadrala bi 4 194 304 stavki i imala bi veliinu od 16 M. To bi zauzelo znaajan deo memorije u prosenom sistemu, to bi verovatno dovelo do primetnog usporenja. Iako moe na prvi pogled izgledati i da je FAT od 2 M veoma veliki u poreenju sa 128 K, imajte u vidu da su diskovi sada znatno bri nego u vreme kada je FAT prvobitno projektovan. U praksi, uspostavljanje FAT32 u Windows 9x sistemu tipino dovodi do malog (manjeg od 5%) poboljanja svojstava sistema datoteka. Meutim, u sistemima u kojima se obavlja veliki broj sekvencijalnih zapisivanja na disk, moe se zapaziti manje usporavanje rada.
Preslikavanje FAT-a
U sistemu FAT32 se u veoj meri koristi postojanje dveju kopija FAT-a, smetenih u particiji diska. U particiji sa FAT16, prva kopija FAT-a je uvek primarna i njeni podaci se preslikavaju u sekundarnu FAT tabelu, ali tokom procesa ponekad dolazi i do unoenja neispravnosti u nju. U particiji sa FAT32, kada sistem otkrije problem u primarnoj FAT kopiji, on moe da se prebaci na drugu kopiju, koja tada postaje primarna. Sistem, takoe, moe da sprei proces preslikavanja FAT-a, radi spreavanja da se prihvatljivi FAT kopiranjem poremeti. Time je obezbeen vii stepen otpornosti na poremeaje u FAT32 particijama, omoguujui esto popravku poremeenog FAT-a bez prekida rada sistema ili gubljenja podataka u tabeli.
1246
Poglavlje 27
Pravljenje FAT32 particija

Uprkos bitnim promenama u sistemu FAT32, novi sistem datoteka ne utie mnogo na pravljenje i upravljanje particijama. Nove FAT32 particije pravite u Windowsu 9x primenom pomonog programa FDISK sa komandne linije, kao to biste pravili i FAT16 particije. Kada pokrenete FDISK, program ispituje vae disk jedinice i, ako je njihov kapacitet vei od 512 MB, prikazuje vam sledeu poruku:
Your computer has a disk larger than 512 MB.This version of Windows includes improved support for large disks,resulting in more efficient use of disk space on large drives,and allowing disks over 2 GB to be formatted as a single drive. IMPORTANT:If you enable large disk support and create any new drives on this disk,you will not be able to access the new drive(s)using other operating systems,including some versions of Windows 95 and Windows NT,as well as earlier versions of Windows and MS-DOS.In addition,disk utilities that were not designed explicitly for the FAT32 file system will not be able to work with this disk.If you need to access this disk with other operating systems or older disk utilities,do not enable large drive support. Do you wish to enable large disk support (Y/N)...........?[N ] [Va raunar ima disk vei od 512 MB. Ova verzija Windowsa obezbeuje poboljanu podrku za velike diskove, ime se postie efikasnije korienje prostora na disku za velike jedinice, kao i mogunost da se diskovi vei od 2 GB formatiraju kao jedan disk. VANO: Ako se odluite za korienje podrke za velike diskove i na disku napravite i druge disk jedinice, neete moi da pristupate onim novim disk jedinicama koje koriste druge operativne sisteme, ukljuujui i neke verzije Windowsa 95 i Windows NT, kao i starije verzije Windowsa i MS-DOS-a. Pored toga, pomoni programi za diskove, koji nemaju izriitu podrku za FAT32 sistem datoteka, nee moi da rade sa ovim diskom. Ako treba da pristupate ovom disku iz drugih operativnih sistema ili sa starijim pomonim programima za diskove, nemojte se opredeliti za korienje podrke za velike diskove. Da li elite da obezbedite korienje podrke za velike diskove (Y/N)..?[N]]
Ako na to pitanje odgovorite sa Y, onda e sve particije koje napravite i koje su vee od 512 MB biti FAT32 particije. Ako hoete da napravite particije vee od 2 G, tada morate koristiti FAT32. U ostalim sluajevima, moete da birate sistem datoteka po volji. Svi ostali izgledi ekrana su jednaki onima u prethodnim verzijama FDISK-a. Normalno, pomoni program FDISK odreuje veliinu klastera koja e biti primenjena pri formatiranju particije, zavisno od veliine particije i odabranog sistema datoteka. Meutim, to moete da zaobiete primenom nedokumentovane opcije programa FORMAT. Ako primenite komandu
FORMAT /Z:n
gde n predstavlja faktor koji kad se pomnoi sa 512 daje eljenu veliinu klastera u bajtovima, onda moete da napravite particiju sa manjim ili veim klasterima od unapred odabrane veliine za sistem.
FAT32
Poglavlje 27
1247
Upozorenje
Opcija /Z ne utie na granicu od 65 536 klastera u FAT16 particijama, tako da se preporuuje da je koristite samo za FAT32. Osim toga, ne treba da je primenjujete bez prethodnog temeljnijeg isprobavanja. Promena veliine klastera moe da povea ili da smanji koliinu zazora na particiji, ali moe i da utie na svojstva diska.
Prelazak sa FAT16 na FAT32

Verzija OSR2 Windowsa 95 moe da pravi FAT32 particije samo na praznom prostoru diska. Ako elite da postojeu FAT16 particiju pretvorite u FAT32, morate da napravite rezervnu kopiju podataka, da obriete FAT16 particiju, da napravite novu FAT32 particiju i da onda vratite podatke. S druge strane, Windows 98 ima arobnjaka Conversion koji omoguuje da direktno konvertujete postojee particije. arobnjak prikuplja informacije potrebne za konvertovanje, obavetava vas o posledicama uspostavljanja sistema FAT32 i nastoji da sprei gubitak podataka i druge probleme. Kada odaberete jedinicu koju hoete da konvertujete (slika 27.2), arobnjak u spisku aplikacija trai one koje moda nee dobro funkcionisati u konvertovanoj particiji (kao to su usluni programi za disk). arobnjak vam prua priliku da takve uklonite, a takoe vas i upozorava da napravite rezervnu kopiju podataka sa particije, pre nego to nastavite sa konvertovanjem. ak i ako ne koristite program Microsoft Backup kojeg arobnjak nudi, upozorenje za pravljenje kopije treba uvaavati kao dobru preporuku. Kada odgovorite na sve zahteve arobnjaka i potvrdite da elite da nastavite sa konvertovanjem, sistem se ponovo podie na nivou DOS-a. Samo konvertovanje je postupak u DOS-u, to omoguuje da se konvertuje ak i particija na kojoj je instaliran Windows 98. Poto tokom konvertovanja mora da se barata i sa postojeim podacima u particiji, a ne samo da se prave novi u osnovnom sektoru za podizanje volumena, FAT i klasteri, itav postupak moe da potraje znatno due nego pri formatiranju praznog diska. Zavisno od koliine podataka i od veliine klastera, konvertovanje moe da potraje nekoliko sati. Posle konvertovanja FAT16 particije u FAT32, nju ne moete pomou alata iz Windowsa 98 ponovo vratiti sem da unitite napravljenu particiju, primenite FDISK i formirate novu. Zato, pre nego to uopte ponete da radite, treba pouzdano da znate ta hoete da postignete. Takoe preporuujem da preduzmete i druge mere predostronosti pre nego to zaponete proces konverzije, kao to je prikljuivanje sistema na UPS. Nestanak napajanja u toku konverzije moe da prouzrokuje gubitak podataka.
Slika 27.2 Korisnicima Windowsa 98, FAT32 Conversion Wizard omoguuje konvertovanje postojeih
FAT16 particija u FAT32.
1248
Poglavlje 27
FAT32 i Partition Magic

Windows 95 OSR2 i Windows 98 sadre samo osnovne alate za pravljenje FAT32 particija, ali zato proizvod Partition Magic kompanije Power Quest obezbeuje mnoga druga sredstva za upravljanje particijama. Slino arobnjaku Conversion, Partition Magic moe da pretvara postojee FAT16 particije u FAT32, ali za razliku od arobnjaka on moe i da vraa FAT32 particiju na FAT16. Meu mnogim drugim stvarima koje omoguuje taj proizvod, on moe da menja veliine FAT16 i FAT32 particija bez brisanja podataka na njima, da smanji ili da povea klastere u FAT-u i da vam kae koliko ete prostora na disku utedeti promenom veliine klastera. Partition Magic koristi potencijalne mogunosti FAT16 i FAT32 sistema datoteka, radi obezbeivanja funkcija koje e verovatno u budunosti biti dodate i u Windows 9x.
Poremeaji u FAT sistemu datoteka

Poremeaji u sistemu datoteka se, naravno, mogu dogoditi usled hardverskih problema, ali je mnogo verovatnije da do njih doe zbog sukoba u softverskim zahtevima i neodgovarajueg rukovanja sistemom. Prekidanje rada sistema bez propisnog iskljuivanja Windowsa, na primer, moe da izazove greke zbog kojih se klasteri netano prikazuju kao da su u upotrebi, iako nisu. U sledeim odeljcima su opisane neke od najeih greaka u sistemu datoteka na FAT particijama.
Izgubljeni klasteri
Verovatno najea greka u sistemu datoteka su izgubljeni klasteri. To su klasteri koji su u FAT-u oznaeni kao da su u upotrebi, iako oni to u stvari nisu. Najee zbog prekida procesa u sistemu datoteka, usled konflikata koje izazove neka aplikacija ili zbog prekida rada sistema, na primer, stavka u FAT-u nekog izgubljenog klastera moe da sadri podatak o poloaju narednog klastera. Meutim, lanac u FAT-u koji zapoinje od stavke u direktorijumu, negde je prekinut. Izgubljeni klasteri se pojavljuju u strukturi datoteke, kao to je prikazano u tabeli 27.15:
Tabela 27.15 Izgubljeni klasteri u strukturi datoteke

Direktorijum Ime (ne postoji stavka) Poetni klaster 0 Veliina 0
FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 00002 00999 01000 01001 01002 01003 01004 65526 Vrednost 0 0 1001 1002 1003 FFFFh 0 0 Znaenje Prvi raspoloivi klaster Klaster je raspoloiv Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Klaster je raspoloiv Poslednji raspoloivi klaster
Poremeaji u FAT sistemu datoteka
Poglavlje 27
1249
Operativni sistem vidi ispravan niz klastera u FAT-u, ali ne postoji odgovarajua stavka u direktorijumu preko koje mu se moe pristupiti. Do toga najee dolazi kada se prekine rad nekih programa pre nego to oni zatvore svoje otvorene datoteke. Operativni sistem normalno prepravlja lanac u FAT-u tokom rada na datoteci, a zavrni korak pri zatvaranju datoteke je da se napravi odgovarajua stavka u direktorijumu. Ako se rad sistema prekine pre nego to se datoteka zatvori, nastaju izgubljeni klasteri. Programi za popravku diska, idui du lanca u FAT-u, trae izgubljene klastere svake datoteke i poddirektorijuma u particiji, i prave prepis FAT-a u memoriji. Posle izrade liste svih onih stavki u FAT-u koje imaju ispravno dodeljene klastere, program uporeuje prepis sa stvarnim FAT-om. Izgubljeni klasteri su sve stavke u realnom FAT-u koje se odnose na dodeljene klastere a koje se ne pojavljuju u prepisu, poto one ne pripadaju nekom vaeem lancu u FAT-u. Usluni program obino daje mogunost da se podaci iz izgubljenih klastera sauvaju kao datoteka, pre nego to se oni u FAT stavki prikau kao nealocirani klasteri. Na takav nain moete, na primer, da vratite tekst iz izgubljenih klastera ako vam je sistem pao ili ako je dolo do prekida napajanja dok ste radili na datoteci u programu za obradu teksta. Ako se ne poprave, izgubljeni klasteri su za sistem neupotrebljivi i umanjuju raspoloivi smetajni kapacitet diska. Pri popravljanju izgubljenih klastera obino moete da birate izmeu toga da im izmislite neko ime ili da ispraznite te stavke u FAT-u. Ako im date ime, moete da pregledate njihov sadraj kao da se radi o ispravnoj datoteci i zatim da tu datoteku obriete ako vam ne treba. Program CHKDSK slui za popravku izgubljenih klastera kojima dodeljuje imena koja zapoinju sa FILE0001.CHK. Ako ima vie izgubljenih lanaca, u imenu e biti primenjen sledei broj po redu. Prethodno prikazani izgubljeni klasteri mogu da se poprave pomou CHKDSK-a, kao to je prikazano u tabeli 27.16:
Tabela 27.16
Direktorijum Ime FILE0001.CHK
Pronalaenje izgubljenih klastera

Kao to vidite, uneta je nova stavka koja je vezana sa lancem u FAT-u. Ime je proizvoljno, jer ne postoji mogunost da pomoni program za popravku sazna ime koje je nosila ta datoteka.
1250
Poglavlje 27
Unakrsno povezane datoteke

Unakrsno povezane datoteke se javljaju u sluaju kada se dve stavke u direktorijumu pozivaju na isti klaster u svojim poljima Link to Start Cluster (veza sa poetnim klasterom). Posledica toga je da svaka od tih datoteka koristi isti lanac u FAT-u. Poto klasteri mogu da sadre podatke iz samo jedne datoteke, rad sa jednom od te dve datoteke mogao bi da dovede do neeljenog gubitka podataka iz druge. U strukturi datoteka bi se tada pojavile unakrsno povezane datoteke, kao to je prikazano u tabeli 27.17:
Tabela 27.17 Unakrsno povezane datoteke

Direktorijum Ime USCONST.TXT PLEDGE.TXT Poetni klaster 1000 1002 Veliina 4 2
U ovom sluaju postoje dve datoteke koje pretenduju na posedovanje klastera 1002 i 1003. Za te datoteke se kae da su unakrsno povezane sa 1002. Kada se pojavi takva situacija, obino je jedna od tih datoteka vaea, dok je druga poremeena, poto je samo jedan od skupova podataka mogao da zauzme taj klaster. Uobiajeno se takav problem reava kopiranjem obe datoteke pod novim imenima. Na taj nain se podaci iz njih zasebno kopiraju negde drugde na disku, a zatim se sve unakrsno povezane datoteke briu. Vano je da se sve one obriu, jer ako se obrie samo jedna, taj lanac u FAT-u e biti anuliran, to e dalje otetiti preostale stavke. Potom moete da pregledate datoteke koje ste kopirali, da biste utvrdili koja je od njih ispravna, a koja nije. Otkrivanje unakrsno povezanih datoteka je relativno lak posao za uslune programe za popravku diska, jer je dovoljno da se ispitaju stavke direktorijuma u particiji, a ne sami klasteri. Meutim u momentu kada usluni program otkrije greku, verovatno su podaci iz jedne od dve datoteke ve izgubljeni, mada nije iskljueno da njihove delove moete da vratite iz izgubljenih klastera.
Nevaee datoteke ili direktorijumi

Dogaa se da se informacije u stavki direktorijuma za datoteku ili poddirektorijum do te mere izmene da se ne radi samo o greci (kao kod unakrsno povezanih datoteka), nego o potpuno nevaeim informacijama. Stavka moe da upuuje na nevaei klaster ili da-
Usluni programi za FAT sistem datoteka
Poglavlje 27
1251
tum, ili moe da naruava pravila za format stavke na neki drugi nain. U veini sluajeva, softver za popravku diska moe da ispravi takve probleme i da omogui pristup datoteci.
Greke u FAT-u
Kao to je ranije objanjeno, ponekad se neispravnosti u FAT-u mogu popraviti korienjem njegove druge kopije. Usluni programi za popravku diska obino se oslanjaju na tu tehniku radi vraanja oteenog FAT-a u prethodno stanje, ukoliko kopija nije izmenjena u toku redovnog preslikavanja. Tabele u FAT32 imaju vee izglede za popravljanje, jer njihove naprednije metode preslikavanja umanjuju verovatnou kvarenja kopije. Jedan primer oteenja FAT-a koji bi se mogao pojaviti u operativnom sistemu pokazan je u tabeli 27.18:
Tabela 27.18 Oteeni FAT

Direktorijum Ime USCONST.TXT Poetni klaster 1000 Veliina 4
FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 00002 00999 01000 01001 01002 01003 01004 65526 Vrednost 0 0 1001 0 1003 FFFFh 0 0 Znaenje Prvi raspoloivi klaster Klaster je raspoloiv Koristi se, pokazuje sledei klaster Klaster je raspoloiv Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Klaster je raspoloiv Poslednji raspoloivi klaster
Ova jedna greka bi mogla da prouzrokuje pojavljivanje vie problema. Za datoteku USCONST.TXT sada bi se pojavila alokaciona greka (engl. allocation error), poto njena veliina u direktorijumu vie nije saglasna sa brojem klastera u lancu FAT-a. Ta datoteka bi se zavravala posle klastera 1001 u ovom primeru i ostatak podataka bi nedostajao kada bi neko uitao tu datoteku radi pregledanja. Pojavila bi se, takoe, dva izgubljena klastera; naime, za klastere 1002 1003 ne bi postojala stavka u direktorijumu kojoj oni pripadaju. Kada se pojavi vie takvih problema, oni su esto izazvani jednim incidentom ili oteenjem. U ovom sluaju bi popravka mogla da se sastoji od pravljenja rezervne kopije FAT-a preko primarnog FAT-a, ali e u veini situacija i rezervna kopija biti slino oteena. Pomoni programi bi normalno skratili tu datoteku i od izgubljenih klastera napravili drugu datoteku. Vi biste morali sami da procenite da li one ine jednu celinu. Tu se vidi da je za oporavljanje podataka, pored korienja automatskih pomonih programa koji ne mogu samostalno da prosuuju, potrebno i poznavanje tih postupaka.

Komande CHKDSK, RECOVER i SCANDISK ine DOS-ov tim za popravljanje oteenih diskova. Te komande su dosta sirove, njihove akcije su nekad drastine, ali u nekim
1252
Poglavlje 27
sluajevima one predstavljaju sve to je na raspolaganju ili sve to je potrebno. RECOVER je najpoznatiji po svojoj funkciji popravke podataka. CHKDSK se obino koristi za proveru strukture datoteka. Mnogi korisnici ne znaju da CHKDSK moe da se koristi i za popravku oteene strukture datoteka. DEBUG, sirovi, runo kontrolisani program, moe da pomogne kod problema sa diskom, ako znate tano ta radite. SCANDISK je sigurnija, automatizovanija i efikasnija zamena za CHKDSK i RECOVER. Njega treba koristiti umesto ovih, ako koristite DOS 6 ili noviji, ili Windows 9x.
Komanda CHKDSK
Korisna i efikasna DOS komanda CHKDSK esto se ne shvata u potpunosti. Onim korisnicima koji su sa njom samo povrno upoznati, izgleda kao da je osnovna funkcija te komande da prikae zauzee prostora na datom volumenu diska, kao i zauzee memorije. CHKDSK to radi, ali je njegova osnovna vrednost u otkrivanju, prepoznavanju i popravljanju problema u DOS-ovom direktorijumu i FAT sistemu na nekom volumenu diska. CHKDSK je koristan alat za vraanje izgubljenih podataka, mada je dosta nedoteran i pojednostavljen u poreenju sa nekim programima iste namene, koji su se kasnije pojavili. Kao rezultat komande CHKDSK, kada se ona izvri na tipinom disku, dobija se sledee:
Volume 4GB_SCSI created 01-31-1998 5:05p Volume Serial Number is 1882-18CF 2,146,631,680 bytes total disk space 163,840 bytes in 3 hidden files 16,220,160 bytes in 495 directories 861,634,560 bytes in 10,355 user files 1,268,613,120 bytes available on disk 32,768 bytes in each allocation unit 65,510 total allocation units on disk 38,715 available allocation units on disk 655,360 total bytes memory 632,736 bytes free
Malo je poznato funkcija komande CHKDSK koja omoguuje prikaz stepena rasparanosti neke datoteke ili grupe datoteka. CHKDSK takoe moe da napravi spisak svih datoteka (ukljuujui i skrivene) na odabranom volumenu, kao poboljana komanda DIR. Daleko najvanije mogunosti komande CHKDSK su otkrivanje i popravljanje neispravnosti u FAT sistemu datoteka. Ime programa CHKDSK dovodi do zablude: ono izgleda kao spoj rei CHECK i DISK. Program u stvari ne ispituje da li je naruena celovitost diska, ili datoteka na disku. CHKDSK ak ne moe da pokae koliko na disku ima neispravnih sektora, a kamoli da ih pronae i oznai. Stvarna uloga komande CHKDSK je da pregleda direktorijume i FAT radi utvrivanja njihove usaglaenosti ili odstupanja. CHKDSK ne otkriva oteenja datoteka (i ne izvetava o tome); on ispituje samo oblasti na disku sa FAT-om i direktorijumima. CHKDSK moe, takoe, da ispita fragmentiranost datoteka. Datoteke koje su uitane u neprekidan niz traka i sektora na disku ili disketi prirodno su efikasnije. Datoteke iji se fragmenti nalaze posvuda na diska prouzrokuju da postupak pristupanja due traje. DOS uvek zna poloaj svih delova datoteke, koristei podatke o poloaju klastera u FAT-u. Ponekad, iz raznih razloga, ti podaci mogu da se izgube ili poremete, onemoguujui tako DOS-u da pronae neki deo datoteke. Komanda CHKDSK vas upozorava na takvu situaciju i ak moe da vam omogui da vratite neiskoristivi prostor te datoteke.
Sintaksa komande CHKDSK

Sintaksa te komande je sledea:
CHKDSK [d:\path\] [filename] [/F] [/V]
Poglavlje 27
1253
Opcijom d: se odreuje disk koga treba analizirati. Opcijama \path i filename odreuju se datoteke iju fragmentiranost, pored analize volumena, treba ispitati. Dopustivo je korienje dokera pri navoenju imena datoteka, da bi se pri analizi obuhvatilo vie datoteka u navedenom direktorijumu. Analiza fragmentiranosti je pritom ograniena na navedeni direktorijum i ne vri se izvan njega. Opcija /F (Fix) omoguava da CHKDSK izvri popravke ako naie na probleme u direktorijumima i FAT-u. Ako se ne otkuca /F, program ne moe da pie na disk, pa se ne vre nikakve popravke. Opcijom /V (Verbose) nalae se da program napravi listu svih stavki u svim direktorijumima na disku i da prikae detaljne informacije kad god naie na greke. Navoenje diska, putanje i datoteka je opciono. Ako ne dodate nikakve parametre, komanda CHKDSK obrauje unapred podrazumevani volumen ili disk i ne ispituje fragmentiranost datoteka. Ako unesete parametre [path] i [filename], CHKDSK ispituje sve navedene datoteke, radi utvrivanja da li su one smetene na disk kontinualno. Kao rezultat, program saoptava jednu od sledee dve poruke:
All specified file(s) are contiguous
[Sve navedene datoteke su neprekidne] ili

[filename] Contains xxx non-contiguous blocks
[[ime datoteke] sadri xxx isprekidanih blokova] CHKDSK prikazuje posebnu poruku za svaku datoteku na disku za koju utvrdi da je fragmentirana i navodi broj delova te datoteke. Fragmentirana datoteka je ona iji se delovi nalaze na vie mesta na disku, umesto da bude u jednoj neprekidnoj oblasti. Fragmentirane datoteke se uitavaju sporije, to umanjuje performanse diska. U fragmentiranim datotekama se, takoe, znatno tee vraaju izgubljeni podaci kada doe do problema sa direktorijumom ili FAT-om na disku. Ako imate samo DOS, potpuno objedinjavanje datoteka se moe izvriti na nekoliko naina. Radi objedinjavanja datoteka na disketi, moete formatirati novu disketu i komandom COPY ili XCOPY preneti sve datoteke sa diskete koja sadri fragmentirane datoteke na drugu. U sluaju diska, morate nainiti potpunu rezervnu kopiju, zatim formatirati i potom ponovno uspostaviti disk. Taj postupak zahteva puno vremena i opasan je, pa je zbog toga na raspolaganju veliki broj pomonih programa nezavisnih proizvoaa.
Nain rada CHKDSK-a

CHKDSK izvetava o neispravnostima na koje naie u FAT-u ili sistemu direktorijuma na volumenu diska, koristei neku od opisnih poruka, zavisno od vrste greke. Nekad su poruke nerazumljive ili upuuju u pogrenom smeru. CHKDSK ne predlae postupke u vezi sa grekama. On ne saoptava da li moe da rei problem, da li treba da primenite neki drugi pomoni program, niti kakve e posledice imati greka ili njeno uklanjanje. CHKDSK vam nee rei ni ta je izazvalo problem, ni kako da izbegnete njegovo ponovno javljanje. Osnovni zadatak CHKDSK-a je da uporedi direktorijum i FAT i utvrdi da li su oni saglasni, odnosno, da li svi podaci o datotekama u stavkama direktorijuma (kao to je informacija o poetnom klasteru i veliini) odgovaraju onima u FAT-u (kao to su lanci klastera i oznaka o zavretku lanca). CHKDSK ispituje, takoe, stavke datoteka o poddirektorijumima, kao i specijalne stavke taka (.) i dvostruka taka (..), koje povezuju sistem poddirektorijuma u ureenu celinu. Drugi zadatak CHKDSK-a je da izvri popravke u strukturi diska. CHKDSK pravi zakrpe na disku tako da direktorijum i FAT budu meusobno saglasni. Sa stanovita popravljanja,
1254
Poglavlje 27
CHKDSK se moe relativno lako razumeti. CHKDSK skoro uvek prepravlja direktorijume na disku, da bi ih uskladio sa onim to nae u FAT-u. Samo u nekoliko specijalnih sluajeva CHKDSK modifikuje FAT. Kada to radi, promene u FAT-u su uvek iste i jednostavne. O sposobnosti CHKDSK-a za popravljanje treba misliti kao o krpljenju direktorijuma. Poto CHKDSK ne moe efikasno da popravlja veinu oteenja u FAT-u, on prosto prepravlja direktorijume na disku da bi ih prilagodio onome to je pronaao u FAT-u. CHKDSK nije dovitljiv u reavanju problema i esto moe pri popravljanju da napravi vea oteenja, nego kad ne bi nita preduzeo. U mnogo sluajeva, za neke druge programe informacije u direktorijumima su ispravne i upotrebljive za popravljanje FAT tabela. Meutim, ako pokrenete CHKDSK sa parametrom /F, vie nee postojati originalne informacije u direktorijumu, niti e biti mogue popravljanje FAT-a.
Upozorenje
Nikad ne treba da pokreete CHKDSK sa parametrom /F dok ga prvo ne pokrenete u reimu u kojem on moe samo da ita (bez parametra /F), da biste prvo utvrdili da li i u kojoj meri postoje oteenja. Tek posle paljivog ispitivanja oteenja diska i ustanovljavanja kako bi CHKDSK reavao probleme, treba da pokrenete CHKDSK sa parametrom /F. Ako ne navedete parametar /F pri pokretanju CHKDSK-a, program ne vri nikakve promene na disku. Umesto toga, on obavlja samo prividne popravke. To je bezbednosna mera, koja omoguava da se ne preduzimaju nikakve radnje dok se problem ne proui. Kada zakljuite da su pretpostavke CHKDSK-a o oteenju ispravne, moete da pokrenete CHKDSK sa parametrom /F.
Upozorenje
Ima sluajeva da ljudi stave komandu CHKDSK /F u datoteku AUTOEXEC.BAT, to je veoma opasna praksa. Ako doe do oteenja u sistemskim direktorijumima diska i u FAT sistemu, pokuaj da se uita neki program ije su stavke u direktorijumu i FAT-u oteene moe da blokira sistem. Ako, posle ponovnog pokretanja sistema, CHKDSK izvri promene, jer je smeten u AUTOEXEC.BAT, to moe nepovratno da oteti strukturu datoteka na disku. U mnogo sluajeva, CHKDSK prouzrokuje vea oteenja od prvobitno postojeih i nema jednostavnog naina da se ponite promene koje izvri CHKDSK. Poto je CHKDSK jednostavan pomoni program, koji esto pravi pogrene pretpostavke pri popravljanju diska, morate ga, uz primenu parametra /F, koristiti veoma oprezno. Problemi koje uoava CHKDSK obino su softverski, a ne hardverski. Retki su sluajevi da su izgubljeni klasteri, greke u alociranju ili unakrsno povezane datoteke prouzrokovani direktno nekom hardverskom grekom, mada ni to nije nemogue. Uzrok je obino neki lo program, koji se zaustavi pre nego to zatvori datoteke ili isprazni bafer. Neka hardverska greka moe da obustavi izvravanje nekog programa pre nego to on zatvori datoteke, ali postoji miljenje da se takve poruke o greci odnose na hardver diska, to gotovo nikada nije sluaj.
Komanda RECOVER
DOS-ova komanda RECOVER je namenjena za oznaavanje neispravnih klastera u FAT-u, kada klasteri ne mogu ispravno da se itaju. Kada sistem ne moe da ita datoteku zbog problema sa nekim sektorom na disku, komanda RECOVER moe to da oznai u FAT-u, tako da se takvi klasteri vie ne koriste. Ako se ne koristi na odgovarajui nain, taj program je krajnje opasan. Usluni program RECOVER nije bio ukljuen u DOS do verzije 5 i ne isporuuje se u sklopu Windowsa 9x, poto je njegove zadatke preuzeo program SCANDISK.
Poglavlje 27
1255
Upozorenje
Budite veoma oprezni kada primenjujete RECOVER. Ako se ne primenjuje ispravno, on moe da C OVER bez imena datoteke napravi velika oteenja u datotekama i u FAT-u. Ako izdate komandu RE REC na kojoj treba da se primeni, program podrazumeva da hoete da se primeni na svim datotekama i poddirektorijumima na disku. On pretvara sve poddirektorijume u datoteke, smeta sva imena datoteka u osnovni direktorijum i daje im nova imena (FILE0000.REC, FILE0001.REC, itd.). Taj postupak u sutini brie sistem datoteka na itavom disku. Nemojte koristiti RECOVER bez navoenja imena datoteke na kojoj treba da se primeni. Taj program treba smatrati jednako opasnim kao i komandu FORMA T. FORMAT
SCANDISK
Dobra je praksa da redovno proveravate da li u vaim FAT particijama postoje problemi o kojima govorimo u ovom poglavlju, kao i drugih tekoa koje se mogu pojaviti. Program SCANDISK, koji je ukljuen u DOS 6 i novije verzije, kao i u Windows 9x, daleko je jednostavnije i efikasnije reenje za ispitivanje i popravljanje diska nego to su CHKDSK i RECOVER. Taj program je temeljniji i obuhvatniji nego CHKDSK ili RECOVER i moe da obavi sve to i ta dva programa, a uz to i jo poneto. Windows 95 OSR2 i Windows 98 imaju verziju SCANDISK-a koja podrava FAT32 particije. SCANDISK izgleda kao uproena verzija uslunih programa nezavisnih proizvoaa za popravljanje diska, kao to je Norton Disk Doctor i on moe da proveri ispravnost strukture datoteka i sektora diska. Ako SCANDISK pronae probleme, on moe da popravi direktorijume i FAT. Kada pronae loe sektore usred datoteke, on oznaava u FAT-u klastere (alokacione jedinice) u kojima ima loih sektora i pokuava da proita podatke iz datoteke zaobilazei oteeno mesto. Windows 9x sadri i DOS i Windows verziju SCANDISK-a, koje se nazivaju SCANDISK.EXE i SCANDSKW.EXE, respektivno. Windows 9x pregleda diskove na poetku postupka instaliranja operativnog sistema i automatski uitava DOS verziju SCANDISK-a uvek kada se sistem ponovo pokrene posle nepropisnog iskljuivanja. SCANDISK.EXE se moe pokrenuti i sa komandne linije u DOS-u ili iz komandne (engl. batch) datoteke, koristei sledeu sintaksu.
Scandisk x:[/a ] [/n ] [/p ] [dblspace.nnn /drvspace.nnn] x:-designator of the drive that you want to scan /a -scans all local fixed hard disks /n -noninteractive mode;requires no user input /p -scans only,without correcting errors /custom -runs Scandisk with the options configured in the [CUSTOM] section of the Scandisk.ini file dblspace.nnn or drvspace.nnn -scans a compressed volume file,where nnn is replaced by the file extension (such as 001)
Datoteka SCANDISK.INI, smetena u direktorijumu C:\WINDOWS\COMMAND u Windows 9x sistemu, sadri mnogobrojne i dobro dokumentovane parametre kojima se moe kontrolisati ponaanje programa SCANDISK.EXE. Imajte u vidu, da se opcije u SCANDISK.INI datoteci odnose samo na DOS verziju programa, i nemaju uticaja na Windows GUI verziju. Moete da pokrenete i GUI verziju programa otvarajui Start meni i birajui Programs, Accessories, System Tools. Obe verzije skeniraju i popravljaju FAT i strukture direktorijuma i datoteka, razreavaju probleme sa dugakim imenima datoteka i skeniraju volumene koji su komprimovani sa DriveSpace ili DoubleSpace. SCANDISK obezbeuje dve osnovne opcije za ispitivanje: Standard i Thorough (temeljno). Razlika meu njima je u tome to se primenom opcije Thorough, pored prethodno
1256
Poglavlje 27
pomenutih mogunosti, skenira celokupna povrina diska radi pronalaenja greaka. Moete da odaberete da li e program raditi interaktivno ili e automatski popravljati sve pronaene greke. DOS i Windows 9x verzije SCANDISK-a proveravaju FAT na razliite naine. DOS verzija skenira i, ako treba, popravlja primarnu kopiju tabele rasporeivanja datoteka. Posle toga, ona kopira popravljenu verziju primarne kopije u rezervnu kopiju. Windows verzija, s druge strane, skenira obe kopije FAT-a. Ako program pronae odstupanja meu kopijama, on primenjuje podatke iz one kopije za koju proceni da je ispravna i ponovo obrazuje primarni FAT, koristei najbolje podatke iz obeju kopija. SCANDISK ima, takoe, okvir za dijalog Advanced Options, koji omoguuje da se podese sledei parametri:
s s s s s
Da li program treba da sumarno prikae svoje nalaze. Da li program treba da zapie svoje nalaze. Kako program treba da popravi unakrsno povezane datoteke (dve stavke direktorijuma upuuju na isti klaster). Kako program treba da popravlja izgubljene delove datoteka. Da li da se ispituje valjanost imena, datuma i vremena u datotekama.
Iako je SCANDISK dobar i sigurno predstavlja veliko poboljanje u odnosu na CHKDSK, ja bih preporuio korienje nekog od komercijalnih paketa, kao to je Norton Utilities, za svaki vei problem sa diskom. Ti usluni programi daleko nadmauju ono to imaju DOS i Windows 9x.
Defragmentacija diska
Celokupna ideja FAT sistema datoteka zasniva se na smetanju podataka u klastere, koji mogu da se nalaze bilo gde na disku. To omoguuje raunaru da u svakom momentu moe da smesti datoteku proizvoljne veliine. U procesu praenja FAT lanca radi nalaenja svih klastera koji sadre podatke odreene datoteke, disk jedinica je primorana da pristupa razliitim lokacijama na disku. Zbog fizikog pomeranja glave disk jedinice, itanje fragmentirane datoteke neizbeno je sporije od itanja datoteke koja je smetena na uzastopnim klasterima. Poto se tokom vremena dodaju, premetaju i briu datoteke na disku, njihova fragmentiranost se poveava, to moe da uspori rad diska. Taj problem se moe umanjiti periodinim izvravanjem pomonog programa za defragmentaciju diska, kao to je onaj ukljuen u Windows 9x. Kada pokrenete Disk Defragmenter, taj program ita svaku datoteku na disku, koristei FAT tabelu za pristupanje njenim klasterima, gde god da se oni nalaze. Program zatim upisuje datoteku u niz uzastopnih klastera i brie original. Postepenim itanjem, brisanjem i upisivanjem datoteka, taj program dovodi disk u stanje u kojem su gotovo sve datoteke u neprekidnom nizu klastera. Kao rezultat, itanje bilo koje datoteke sa diska se vri uz minimalno kretanje glava, obezbeujui time primetno ubrzanje rada. Pomoni program Disk Defragmentation iz Windowsa 95 obezbeuje tu osnovnu funkciju defragmentacije. On, takoe, omoguuje da odaberete opciju ureivanja datoteka na disku tako da se prazni klasteri spoje u neprekidan prazan prostor (to traje due). Verzija iz Windowsa 98 ima ugraenu dodatnu funkciju za ispitivanje datoteka na disku i za grupisanje najee korienih programskih datoteka na poetku diska, to moe da doprinese brem uitavanju programa. Da biste videli kako se ostvaruje defragmentiranje datoteka, pogledajte primer fragmentirane datoteke prikazan u tabeli 27.19:
Usluni programi za FAT sistem datoteka Tabela 27.19 Fragmentirana datoteka

Direktorijum Ime PLEDGE.TXT USCONST.TXT Poetni klaster 1002 1000 Veliina 2 4
Poglavlje 27
1257
FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 00002 00999 01000 01001 01002 01003 01004 01005 65526 Vrednost 0 0 1001 1004 1003 FFFFh 1005 FFFFh 0 Znaenje Prvi raspoloivi klaster Klaster je raspoloiv Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Poslednji raspoloivi klaster
U prethodnom primeru je datoteka USCONST.TXT podeljena u dva fragmenta. Ako pokrenemo program za defragmentaciju, te datoteke bi bile oitane sa diska i prepisane u neprekidnom obliku. Jedan mogui ishod je prikazan u tabeli 27.20:
Tabela 27.20
Direktorijum Ime PLEDGE.TXT USCONST.TXT
Defragmentirana datoteka
Poetni klaster 1004 1000 Veliina 2 4
FAT16 tabela rasporeivanja datoteka # FAT klastera 00002 00999 01000 01001 01002 01003 01004 01005 65526 Vrednost 0 0 1001 1002 1003 FFFFh 1005 FFFFh 0 Znaenje Prvi raspoloivi klaster Klaster je raspoloiv Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Koristi se, pokazuje sledei klaster Kraj datoteke Poslednji raspoloivi klaster
1258
Poglavlje 27
Mada ne izgleda da je tu mnogo promenjeno, moete videti da su sada obe datoteke smetene u po jednom komadu, odmah jedna iza druge. Poto defragmentiranje podrazumeva itanje i ponovno ispisivanje esto velikog broja datoteka na disku, ono moe da potraje, naroito ako imate mnogo fragmentiranih datoteka, a relativno malo slobodnog radnog prostora na disku. Pomoni programi nezavisnih proizvoaa za defragmentiranje datoteka, kao to je program Speed Disk iz paketa Norton Utilities, ima i dodatne funkcije, kao to je biranje specifinih datoteka koje treba da se premeste na poetak diska. Speed Disk takoe moe da defragmentira datoteku za stranienje (engl. swap file) u Windowsu 9x, kao i datoteke koje imaju atribute System i Hidden (sistemske i skrivene), koje Disk Defragmenter ne dotie.
Upozorenje
Iako su pomoni programi za defragmentaciju u Windowsu 9x, kao i proizvodi nezavisnih proizvoaa, obino sasvim bezbedni, ipak treba da budete svesni da je defragmentacija diska u osnovi opasan postupak. Program ita, brie i ponovo upisuje svaku datoteku na disku, to u sluaju nepropisnog prekidanja moe da prouzrokuje oteenje podataka. Iako ja nikada nisam video rezultat takvog problema, neoekivani prekid napajanja za vreme defragmentacije mogao bi da bude katastrofalan. Izriito preporuujem, da pre zapoinjanja defragmentacije uvek prvo pokrenete pomoni program za popravku diska, kao to je SCANDISK i da napravite najnoviju rezervnu kopiju.
Programi nezavisnih proizvoaa

Kad vam se pri itanju sa diska C:\ pojavi poruka o greci Sector not found, najbolje to moete da uinite jeste da primenite neki od uslunih programa nezavisnih proizvoaa za popravljanje diska, radije nego DOS-ov RECOVER pa ak i SCANDISK. Danas je na tritu moda najbolji paket za oporavljanje podataka Symantecov Norton Utilities. Taj paket se relativno lako koristi i automatski reava veinu problema sa diskovima. Programi kao to je Norton Disk Doctor mogu da izvre mnogo detaljnije popravke, uz vei stepen bezbednosti. Ako se greka pojavila na disketi, primenite Nortonov DiskTool pre nego to upotrebite Disk Doctor. DiskTool je posebno namenjen za vraanje izgubljenih podataka na disketama. Disk Doctor i DiskTool e sauvati koliko god je mogue podataka u datoteci i mogu da oznae u FAT-u loe sektore ili klastere na disku, da se oni ne bi ponovo koristili. Ovi programi, takoe, obezbeuju informacije za ponitavanje promena koje oni izvre (Undo), omoguujui da se predomislite za bilo koji izvedeni postupak pri vraanju izgubljenih podataka. Disk Doctor i DiskTool su delovi paketa Norton Utilities, koji sadri jo mnogo drugih korisnih alata. Na primer, Norton Utilities ima izvanredan program (editor) za ureivanje sektora, koji omoguuje da se vidi i promeni bilo koji deo diska, ukljuujui osnovne zapise za podizanje na glavnoj particiji i na volumenu, FAT i druge oblasti koje ne spadaju u normalnu oblast za podatke na disku. Trenutno, ne postoji drugi program za ureivanje diska na nivou sektora koji je podjednako razumljiv i podjednako efikasan. Disk Editor, koji je ukljuen u Norton Utilities, omoguuje osobama koje profesionalno ispituju i popravljaju kvarove PC-ja, da direktno rade sa svakim sektorom na disku, pri emu ne moraju imati obimno znanje o formatima sektora i strukturama na disku. Dokumentacija uz paket je izvanredna i moe da bude veoma korisna ako sami uite o vraanju izgubljenih podataka.
Napomena
Vraanje izgubljenih podataka je unosna usluga koju sposobno tehniko lice moe da prua. Ljudi su esto spremni mnogo vie da plate za spaavanje svojih podataka, nego za zamenu diska.
NTFS
Poglavlje 27
1259
Za vei stepen automatskog oporavljanja, koje moe bilo ko da obavi, Norton Utilities raspolae sa nekoliko drugih korisnih modula. Disk Doctor i Calibrate su meu modulima ukljuenim u Norton Utilities (i u verziji 8.0 za DOS/Windows i u verziji 3.0 za Windows 95). Zajedno, ta dva usluna programa obezbeuju temeljno ispitivanje struktura podataka i sektora na disku. Disk Doktor radi i sa diskovima i sa disketama. On ispituje sposobnost jedinice da radi sa sistemom na kome se instalira, ukljuujui osnovni sektor za podizanje jedinice, tabele rasporeivanja datoteka (FAT), strukturu datoteka i oblasti podataka. Calibrate, koji se primenjuje za najintenzivnije ispitivanje oblasti podataka na disku, ispituje takoe elektroniku disk kontrolera. Calibrate moete da koristite i za dubinske provere IDE i SCSI jedinica. U tom procesu se upisuju milioni bajtova podataka u svakom sektoru diska i proverava se da li se ti podaci zadravaju. Podaci se premetaju, ako je sektor sa podacima problematian. Potom se u FAT-u oznaavaju loi sektori. Zbog izvanrednih svojstava Disk Editora, kopija Norton Utilities potrebna je svakom ko se ozbiljno bavi oporavljanjem podataka. I mnogi drugi moduli iz tog paketa su isto tako izvanredni. Najnovije verzije sada imaju i NDIAGS, koji obavlja obimno dijagnosticiranje PC hardvera. Pri nabavljanju uslunih programa za disk od nezavisnih proizvoaa, najvanije je da izaberete proizvod koji podrava va sistem datoteka. Norton Utilities je, na primer, raspoloiv u DOS verziji i u Windows 9x verziji, a samo ova druga podrava FAT32 particije.
NTFS
NTFS je sistem datoteka napravljen u okviru Windowsa NT. Iako NT podrava FAT particije, NTFS ima mnoge prednosti u odnosu na FAT, ukljuujui dugaka imena datoteka, podrku za vee datoteke i particije, dopunske atribute i poveanu zatitu. NTFS je, kao i sve u Windowsu NT, projektovan iznova od temelja. Nije se zahtevala kompatibilnost sa prethodnim Microsoftovim operativnim sistemima, jer je cilj bio da se stvori potpuno nova 32-bitna platforma. Kao rezultat, ni jedan operativni sistem osim Windowsa NT ne moe da ita NTFS particije. To je vana okolnost. Svi drugi Windows operativni sistemi su zasnovani na DOS-u i pruaju alternativu da u specijalnim situacijama podignete sistem na nivou DOS-ove komandne linije. Bilo da treba da pokrenete posebni pomoni program u DOS-u za ukljuivanje u konfiguraciju nekog hardverskog dela, ili da izvrite hitnu popravku diska, DOS opcija je uvek na raspolaganju. Windows NT nije zasnovan na DOS-u. Moete da otvorite poseban prozor koji u Windowsu NT obezbeuje komandnu liniju slino DOS-u, ali je to u stvari programsko podraavanje DOS-a, a ne stvarno DOS okruenje. Ne moete da podignete sistem na nivou komandne linije, bez GUI, kao to to moe u Windowsu 9x. Naravno, moete potpuno da zaobiete NT, pokretanjem sistema sa diskete za podizanje DOS-a, ali ako su na vaim diskovima NTFS particije, neete moi da im pristupate iz komandne linije DOS-a. NTFS podrava imena datoteka do 255 znakova, korienje razmaka, vie taaka i sve druge standardne znakove izuzev sledeih: *?/\;<>|. Poto su polja za pomeraj datoteka (engl. file offset) dugaka 64 bita, datoteke i particije mogu da budu zaista ogromne: veliine do 16E (egzabajt; 1 egzabajt = 264 bajta = 17 179 869 184 terabajta)! Da bi ste imali neku predstavu o tome koliko je to podataka, procenjuje se da bi sve rei koje su tokom itave istorije izgovorila ljudska bia zauzele oko 5E.
Arhitektura NTFS-a
Iako se interno NTFS particije veoma razlikuju od FAT particija, one se podudaraju sa izvan-particijskim strukturama diska koje su ranije opisane. NTFS particije se obeleavaju u glavnoj tabeli particija osnovnog zapisa za podizanje sistema, kao to je to u FAT
1260
Poglavlje 27
particijama, a imaju i osnovni sektor za podizanje volumena, mada je neto drugaije formatiran. NTFS particija zasnovana je na strukturi nazvanoj Master File Table, ili MFT. Koncept MFT-a proiruje onaj za FAT. Umesto korienja tabele sa podacima o poloaju klastera, MFT sadri mnogo vie detaljnih informacija o datotekama i direktorijumima u particiji. U nekim sluajevima, on ak sadri i same datoteke i direktorijume. Prvi zapis u MFT-u naziva se deskriptor, u kome se nalazi informacija o samom MFT-u. Osnovni sektor za podizanje volumena sa NTFS particijom sadri podatak koji oznaava poloaj tog deskriptorskog zapisa. Drugi zapis u MFT-u je preslikana kopija deskriptora, koja obezbeuje otpornost na greke, ako doe do oteenja prve kopije. Trei zapis je datoteka za zapisivanje dogaaja. Sve NTFS transakcije se zapisuju u datoteku koja se moe primeniti za ponovno dobijanje podataka ako doe do problema sa diskom. Najvei deo MFT-a sastoji se od zapisa o datotekama i direktorijumima smetenim u particiji. NTFS datoteke su u formi objekata, ija svojstva se mogu definisati pomou sistemskih i korisnikih atributa. Atributi u NTFS particijama su obuhvatniji nego to je to nekoliko jednostavnih oznaka koje se primenjuju u FAT particijama. Sve informacije o NTFS datoteci smetene su kao atributi te datoteke. U stvari, ak su i sami podaci u datoteci jedan atribut. Za razliku od FAT datoteka, atributi NTFS datoteka su deo same datoteke; oni se ne unose odvojeno u stavku direktorijuma. Direktorijumi postoje i kao MFT zapisi, ali se oni sastoje uglavnom od liste indeksa datoteka u direktorijumu; oni ne sadre veliinu, datum, vreme, ni druge informacije o pojedinanim datotekama. Zato je MFT na NTFS jedinici, za razliku od FAT-a, mnogo vie od liste klastera; on je, u stvari, glavna struktura za smetanje podataka unutar particije. Ako su datoteka ili direktorijum relativno mali (manji od priblino 1500 bajta), oni se ak mogu u celosti smestiti u MFT. Za vee koliine smetajnog prostora, u MFT zapisu za datoteku ili direktorijum navode se pokazivai (engl. pointers) ka spoljanjim klasterima u particiji. Ovi spoljanji klasteri se nazivaju oblasti (engl. extents). Svi zapisi u MFT-u, ukljuujui deskriptore i datoteku za zapisivanje dogaaja, mogu da koriste oblasti za smetanje dodatnih atributa. Atributi datoteke koji su u sklopu MFT zapisa nazivaju se rezidentnim atributima, a oni koji su smeteni u oblastima nazivaju se nerezidentnim atributima.
Kompatibilnost NTFS-a
Iako NTFS particije nisu direktno dostupne iz DOS-a i drugih operativnih sistema, Windows NT je projektovan za mreni rad, gde se oekuje da se NTFS datotekama pristupa iz drugih operativnih sistema. Zbog toga, NTFS i dalje podrava standardne atribute DOS datoteka i 8.3 konvenciju za imena datoteka u FAT-u. Jedan od glavnih razloga za primenjivanje NTFS-a je zatita koju on omoguuje za svoje datoteke i direktorijume. Atributi vezani za zatitu u NTFS-u nazivaju se dozvole (engl. permissions) i projektovani su tako da omogue administratorima sistema da upravljaju pristupom datotekama i direktorijumima, dodeljivanjem specifinih prava korisnicima i grupama. To je detaljniji pristup sa mnogo vie mogunosti nego to nude atributi FAT sistema datoteka, koji vai za sve korisnike. Meutim, za NTFS datoteke moete ipak da podesite atribute po ugledu na FAT, koristei standardne alate za upravljanje datotekama u Windowsu NT, ukljuujui Windows NT Explorer, pa ak i DOS komandu ATTRIB. Kada kopirate FAT datoteke na NTFS jedinicu preko mree, FAT atributi ostaju nepromenjeni dok ih izriito ne uklonite. To je znaajno imati u vidu, poto FAT atributi imaju prednost u odnosu na NTFS dozvole. Na primer, datoteku na NTFS jedinici koja je oznaena FAT atributom koji dozvoljava samo itanje, ne moe da obrie korisnik Windowsa NT, ak ni ako taj korisnik ima NTFS dozvole za pun pristup. Da bi se DOS i 16-bitnim Windows sistemima omoguilo da pristupaju datotekama na NTFS particijama preko mree, ovaj sistem datoteka odrava za svaku datoteku i
Najee poruke o grekama na disku i postupci koje preporuujemo
Poglavlje 27
1261
direktorijum u particiji alijas u 8.3 formatu. Algoritam za pravljenje alijasa od dugakog imena datoteke isti je kao za VFAT u Windowsu 95. Windows NT obezbeuje, takoe, u svojim FAT particijama istu podrku za dugaka imena datoteka kao VFAT, dodeljujui dodatne stavke u direktorijumu za smetanje dugakih imena datoteka, kada je to potrebno.
Pravljenje NTFS jedinica

NTFS se koristi na disk jedinicama. Ne moete napraviti NTFS disketu (mada je mogue da formatirate zamenjive medijume, kao to su Iomega Zip i Jaz kasete, za rad sa NTFSom). Postoje tri osnovna naina za pravljenje NTFS particije na disku:
s
Pravljenje novog NTFS volumena na neparticionisanom prostoru na disku prilikom instaliranja Windowsa NT ili posle instaliranja, primenom uslunog programa Disk Administrator. Formatiranje neke postojee particije u NTFS (unitavajui tokom postupka postojee podatke), korienjem okvira za dijalog Windows NT Format (dostupnog iz Windows NT Explorera ili Disk Administratora) ili komandom FORMAT (primenjujui opciju /fs:ntfs) sa komandne linije. Pretvaranje neke postojee FAT particije u NTFS (uz ouvanje podataka u njoj) prilikom instaliranja Windowsa NT ili posle instaliranja, primenom uslunog programa CONVERT sa komandne linije.
NTFS alati
Zbog sasvim drugaije arhitekture, praktino nijedna ranije opisana tehnika za reavanje problema nije primenjiva u radu sa NTFS particijama, niti se mogu primeniti usluni programi za diskove namenjeni za rad sa FAT particijama. Windows NT ima elementarnu sposobnost da ispituje postojanje greaka u sistemu datoteka ili loih sektora na disku, a uprkos tome, taj operativni sistem nema drugih pomonih programa za popravljanje diska ili za defragmentaciju. Meutim, NTFS sistem datoteka ima sopstvene automatske sposobnosti za popravljanje diska. Pored funkcija koje obezbeuju otpornost na greke u Windowsu NT, kao to je preslikavanje diska (odravanje istih podataka na dve odvojene jedinice) i kombinovanje particija sa parnou (razmetanje podataka na vie diskova, uz dodavanje informacija o parnosti radi rekonstruisanja podataka), ovaj OS koristi i tehniku za otklanjanje greaka na disku nazvanu preslikavanje klastera (engl. cluster remapping). Preslikavanje klastera obezbeuje da Windows NT, kada otkrije lo sektor u NTFS particiji, automatski preslika podatke iz klastera koji sadri taj sektor u drugi klaster. Ako je disk jedinica deo niza jedinica namenjenih za obezbeivanje otpornosti na greke, svaki izgubljeni podatak se rekonstruie na osnovu preslikanih podataka na drugim jedinicama. Ipak, uprkos tim funkcijama, postoji i dalje stvarna potreba za uslunim programima za popravljanje diskova i defragmentiranje datoteka za Windows NT. Oni su dugo pripremani, i najzad su se pojavili usluni programi nezavisnih proizvoaa koji mogu da popravljaju i defragmentiraju NTFS diskove. Ja preporuujem Symantecov paket Norton Utilities for NT.
Najee poruke o grekama na disku i postupci koje preporuujemo

Ima vie uobiajenih poruka o grekama vezanim za probleme u sistemu datoteka ili na disku. U ovom odeljku su navedene one najee, zajedno sa njihovim uzrocima i moguim reenjima. Meu najeim grekama u sistemu datoteka su sledee:
1262
s s s s s s
Poglavlje 27
Missing Operating System (Nema operativnog sistema) NO ROM BASIC SYSTEM HALTED (Nema Basica u ROM-u sistem Boot error Press F1 to retry (Greka u podizanju sistema
zaustavljen) Pritisnite F1 radi
ponovnog pokuaja)
Invalid drive specification (Neispravni podaci o disku) Invalid Media Type (Neispravna vrsta medijuma) Hard Disk Controller Failure (Kvar u disk kontroleru)
One se javljaju pri podizanju sistema, pri pokuaju prijavljivanja na sistem ili pristupanja nekom disku.
Missing Operating System

Ova greka ukazuje na probleme u osnovnom sektoru za podizanje glavne particije (MBRu) ili u stavkama tabele particija. Stavke u tabeli particija mogu da upuuju na sektor u kome nije stvarni poetak particije. Istu poruku moe da prouzrokuje i neispravna podeenost BIOS-a, koja u nekim sluajevima moe da bude posledica istroenosti baterije. U stvari, po mom iskustvu, poremeeni ili neodgovarajui parametri BIOS-a su uzrok broj jedan ovog problema. Drugi uzrok moe da bude unitenje MBR-a virusom. Isti problem se moe javiti i ako u tabeli particija nije definisana aktivna particija. Normalno reenje je da se poprave neodgovarajui parametri u BIOS-u. Da bi se disk mogao ispravno itati, parametri diska u BIOS-u se moraju postaviti na iste vrednosti kao kada je disk bio particionisan i formatiran. Ako je MBR oteen ili inficiran virusom, moete pokuati da ga popravite koristei FDISK/MBR. Druge vrste oteenja zahtevaju delikatnije korienje programa za ureivanje diska ili ponovno particionisanje i formatiranje diska, da bi se on opet aktivirao.
NO ROM BASIC SYSTEM HALTED

Ovu greku saoptava AMI BIOS kada je poremeen ili uniten sektor za podizanje sistema ili sektor za podizanje glavne particije na sistemskom disku. Ista greka se moe takoe dogoditi ako ureaj sa koga se podie sistem nije ispravno konfigurisan ili uopte nije konfigurisan u BIOS-u. U tom sluaju, podaci u toj particiji su ispravni i neoteeni, ali nije ispravno pripremljena particija za podizanje sistema. IBM-ovi sistemi su u toj situaciji obino prelazili na jednu verziju BASIC-a, ugraenu u BIOS, ali ostali proizvoai BIOS-a nisu otkupili od Microsofta licencu za taj kd. Tako umesto prelaska na BASIC, oni saoptavaju ovu nejasnu poruku. Poto je najei uzrok ove greke propust da se bar jedna particija oznai kao aktivna (engl. bootable), normalno reenje je da se pokrene FDISK i da se primarna particija oznai kao aktivna. Ako je problem u neem drugom, reenje moe da bude popravka oteenog MBR-a ili ispravljanje parametara u BIOS-u.
Boot error Press F1 to retry

Ovu greku saoptava Phoenix BIOS kada na disku nema MBR-a ili osnovnog sektora za podizanje, ili kada postoji problem sa pristupom sistemskom disku. Ona ima isto znaenje kao NO ROM BASIC. Najei uzrok ove poruke je nepostojanje particija oznaenih kao aktivne (engl. bootable).
Invalid drive specification

Ova greka se dogaa kada pokuate da se prijavite na disk koji nije particionisan, ili za koga je stavka u tabeli particija oteena ili neispravna. Primenite FDISK da biste particionisali taj disk ili ispitajte postojee particije. Ako su one oteene, problem se obino reava primenom pomonog programa za obnavljanje podataka kao to je Norton
Opti postupci pri reavanju problema sa sistemom datoteka
Poglavlje 27
1263
Utilities. Drugo reenje je da se upustite u ponovno particionisanje diska, ali u tom sluaju ostajete bez postojeih podataka na tom disku.
Invalid Media Type

Ovo ukazuje da je particiona tabela ispravna, ali da su sektor za podizanje volumena, direktorijum ili tabele rasporeivanja podataka poremeeni, oteeni ili jo uvek nisu inicijalizovani. Na primer, to je greka koja e se standardno pojaviti ako pokuate da pristupite disku koji je particionisan, ali jo nije formatiran. Komandom FORMAT se u stvari formiraju sektor za podizanje volumena (VBR), tabele rasporeivanja podataka (FATovi) i direktorijumi na disku. Popravka obino podrazumeva upotrebu pomonog programa za obnavljanje podataka, kao to je Norton Utilities, ili ponovno formatiranje diska.
Hard Disk Controller Failure

Ova poruka ukazuje da je neispravan kontroler diska, da on nije ispravno konfigurisan u BIOS-u ili da kontroler ne moe da komunicira sa diskom, recimo kao u sluaju problema sa kablovima. Reenje je da se ispita instalacija diska i da se proveri da li su kablovi ispravno povezani, da li se disk napaja, da li se okree i da li su parametri u Setupu BIOS-a ispravni. Ako je sve to u redu, mogue je da se radi o fizikom oteenju diska, kabla ili kontrolera. Zamenjujte ih jednog po jednog ispravnim rezervnim delovima dok ne reite problem.
Opti postupci pri reavanju problema sa sistemom datoteka

Evo nekoliko optih postupaka koje treba primenjivati pri reavanju problema sa pristupanjem disku, sa sistemom datoteka, ili sa osnovnim podizanjem sistema: 1. Pokrenite sistem koristei Windows Start Up disketu ili bilo koju disketu za podizanje MS-DOS-a na kojoj postoje FDISK.EXE, FORMAT.COM, SYS.COM i SCANDISK.EXE (poeljan je Windows 95B ili novije verzije). 2. Ako va sistem ne moe da se podigne sa diskete, moda se radi o ozbiljnijim hardverskim problemima. Proverite da li su disketna jedinica i matina ploa ispravno instalirani i konfigurisani. 3. Pokrenite FDISK sa Windows Start Up diskete. Izaberite opciju 4 (Display partition information). 4. Ako u listi ima particija, proverite da li je particija sa koje treba da se podigne sistem (obino je to primarna particija) obeleena kao aktivna (potraite veliko slovo A u koloni Status). 5. Ako u listi nema particija i vi ne elite da sauvate trenutno postojee podatke na tom disku, primenite FDISK radi pravljenja novih particija, a zatim FORMAT radi formatiranja tih particija. Svi postojei podaci na disku e time biti uklonjeni. 6. Ako elite da ponovo vratite podatke sa tog diska, a nisu se pojavile nikakve particije, moraete da primenite program za obnavljanje podataka, kao to je Symantecov Norton Utilities ili PowerQuestov Lost and Found, da biste obnovili podatke. 7. Ako se u FDISK.EXE pojavljuju sve particije i jedna je oznaena kao aktivna, pokrenite komandu SYS na sledei nain, da biste na disku obnovili sistemske datoteke: SYS C: 8. Da bi to imalo odgovarajui efekat, vano je da disketa sa koje ste pokrenuli sistem bude upravo za operativni sistem (ili verziju Windowsa) koji imate na tom disku.
1264
Poglavlje 27
9. Treba da se pojavi poruka System Transferred ako je komanda uspeno izvrena. Izvucite disketu iz jedinice A: i ponovo pokrenite sistem. Ako se i tada pojavi ista greka, verovatno vam je disk neispravno konfigurisan ili je oteen. 10. Primenite SCANDISK sa Windowsove Start Up diskete ili neki drugi kasnije nabavljeni pomoni program za obnavljanje podataka, kao to je Norton Utilities, i ispitajte probleme na disku. 11. Pri korienju SCANDISK-a koristite opciju za proveru povrine diska (engl. surface scan). Ako ScanDisk izvesti o postojanju fiziki oteenih sektora na disku, taj disk bi najbolje bilo zameniti.
28
Zavrna re
U OVOM POGLAVLJU
Prirunici (dokumentacija) asopisi Elektronski resursi
POGLAVLJE 28
Seminari (kursevi) Maine Pregled programa ispita za svedoanstvo CompTIA A+ Kao zakljuak
1266
Poglavlje 28
Zavrna re
Ova knjiga bavi se komponentama PC kompatibilnog sistema. U njoj ste otkrili kako rade sve komponente, kako se one meusobno povezuju, kako ih treba podesiti i instalirati. Videli ste na kakve sve naine komponente mogu otkazati i upoznali ste okolnosti u kojima dolazi do otkazivanja. Stekli ste uvid u postupke dijagnostikovanja i reavanja problema sa glavnim komponentama sistema, tako da moete pronai i zameniti neispravni deo. Upoznali ste se, takoe, sa unapreivanjem komponenata, raspoloivim unapreenjima, dobrim stranama pojedinih unapreenja, kao i s tim kako da nabavite odreeno unapreenje i primenite ga. Poto su komponente koje otkazuju obino tehniki zastarele, esto je poeljno kombinovati popravku i unapreivanje kako bi se neispravni deo zamenio unapreenim delom ili delom sa poboljanim performansama. Informacije koje sam uvrstio u ovu knjigu rezultat su dugogodinjih istraivanja i dugogodinjeg neposrednog, praktinog iskustva sa PC kompatibilnim sistemima. Praktino iskustvo steeno istraivanjem i ispitivanjem ugraeno je u svaki odeljak. Ove informacije i znanja utedeli su mnogim kompanijama, pa i pojedincima, hiljade dolara. itajui ovu knjige i vi moete da iskoristite prednosti ovog bogatstva informacija; uvrtene informacije mogu vama i vaoj kompaniji utedeti vreme, energiju i, to je najvanije, novac! Servisiranje i podrka za PC u okviru kompanije to je jedan od najboljih naina da utedite novac. Odbacivanje ugovora o servisiranju za veinu sistema i skraivanje vremena ispada sistema predstavljaju dve od mnogih prednosti primene informacija predstavljenih u ovoj knjizi. Kao to sam vie puta naznaio u knjizi, mnogo novca moete da utedite i pri nabavljanju komponenata, izbegavanjem posrednika i nabavljanjem komponenata direktno od distributera i proizvoaa. Lista isporuilaca na CD-u upuuje na najbolje izvore sa kojima moete stupiti u vezu. Ako hoete da napravite sopstveni sistem, lista isporuilaca e vam biti krajnje korisna, jer sam u nju uneo izvore za sve komponente potrebne da bi se sastavio kompletan sistem od zavrtnjeva i podmetaa do kuita, napajanja i matinih ploa. Ustanovio sam da je ta lista najvie korieni deo ove knjige; i ja je uvek koristim. U prolosti, ljudi nisu mogli direktno nabavljati komponente, jer je to zahtevalo vii nivo znanja. Takoe, mnogi proizvoai i direktni distributeri proizvoda nisu u stanju da prue podrku poetnicima; to je razlog to oni esto prodaju svojih proizvoda i brigu o podrci za njih poveravaju posrednicima. Naravno, naoruani znanjem steenim iz ove knjige, proizvode moete nabavljati iz direktnijih izvora, eliminiui posrednika i plaajui manje za proizvode. Ova knjiga moe produbiti vae znanje i razumevanje, pa eljene komponente moete da nabavljate direktno od isporuilaca koji ih proizvode i distribuiraju, tedei (na due staze) znatna sredstva. Ne samo da korienjem ove knjige moete utedeti novac, nego e vam informacije u njoj pomoi da steknete znanje i samopouzdanje za izbor ba onih komponenata koje su vam potrebne da biste izgradili specifian i otvoren sistem po sopstvenom izboru. Takav sistem moe lako da se nadograuje i odrava, uz primenu jeftinih, industrijski standardnih komponenata. Informacije u ovoj knjizi sakupljane su iz mnogih izvora, poev od mojih sopstvenih iskustava. Te informacije sam, takoe, iznosio pred hiljade ljudi na stotinama seminara koje je u proteklih 18 godina realizovala moja kompanija, Mueller Technical Research. U stvari, moji seminari o PC hardveru jesu, u toj oblasti, seminari koji se najdue odravaju. Na tim seminarima esto su me pitali gde moe da se nae jo vie informacija i da li ja imam neke tajne za prikupljanje tog znanja. Meutim, ja nemam nikakve tajne! Sasvim slobodno mogu da saoptim onih pet kljunih izvora informacija koji e vam pomoi da postanete provereni ekspert za unapreivanje i popravljanje PC-ja:
s s s
Prirunici (dokumentacija) asopisi Modemi (elektronski resursi kao to je Internet)
Prirunici (dokumentacija)
s s
Poglavlje 28
1267
Struni skupovi (seminari) Raunari (neposredni rad sa sistemima)
Poslednja stvar koju u vam pokazati u ovom poglavlju jeste kako vam ova knjiga moe pomoi da pripremite ispit za svedoanstvo (sertifikat) CompTIA A+. Hiljade PC tehniara sa sertifikatom A+ koristilo je ovu knjigu u okviru priprema za ispit (a nastavljaju da je koriste i na poslu).
Napomena
Da biste se detaljnije informisali o sertifikaciji A+ preporuujem vam da nabavite primerak knjige Upgrading and Repairing PCs: A+ Certification Study Guide, koju je objavio Que.
Prirunici i dokumentacija predstavljaju pojedinano najvanije izvore informacija o raunarima. Naalost, to su izvori koje ete najee prevideti. Veliki deo mog znanja potie od paljivog pregledanja prirunika sa tehnikim karakteristikama i drugih prirunika dobijenih od proizvoaa originalne opreme (engl. Original Equipment Manufacturer - OEM). Jedan od najveih problema pri reavanju sistemskih problema, servisiranju ili unapreivanju sistema jeste posedovanje prave dokumentacije. Uveren sam da je dobra dokumentacija kritian preduslov za sistemsku podrku i za sposobnost za budua unapreivanja. Poto obezbeivanje dokumentacije za starije sisteme ili komponente moe da bude problematino, najbolje je prikupljati takvu dokumentaciju dok su sistem ili komponente novi. U mnogo sluajeva prirunici se moraju dobiti od proizvoaa opreme (OEM) koju nabavljate, jer vam je isporuilac ili prodavac nee obezbediti. Kad god je mogue treba nastojati da se sazna ko je stvarni OEM svake komponente u vaem sistemu, kako biste mogli dobiti dokumentaciju o proizvodu ili komponenti. Jedna jednostavna analogija objanjava vanost prirunika i drugih publikacija za popravku i odravanje sistema. Uporedite korienje raunara u vaem poslu sa taksi kompanijom. Kompanija mora da nabavi automobile koje e koristiti kao taksije. Vlasnici ne nabavljaju jedan auto, nego ceo vozni park. Mislite li da bi oni nabavili vozni park oslanjajui se samo na statistike podatke o pouzdanosti, performansama i potronji goriva? Da li bi oni propustili da uzmu u obzir probleme odravanja i servisiranja tih automobila? Da li bi oni nabavili vozni park koji moe da servisira samo OEM i za koji se ne mogu lako ili jeftino obezbediti delovi? Da li mislite da bi oni kupili kola za koja ne postoji detaljni prirunik za servisiranje i popravljanje? Da li bi oni kupili automobil za koji se delovi teko nabavljaju i za koji postoji slaba prodajna mrea, sa samo nekoliko mesta na kojima se obezbeuje servis i delovi, tako da su neizbena duga ekanja za delove i servis? Naravno, odgovor na sva ova pitanja je ne, ne, ne! Razumljivo je zato veina taksi kompanija i policijskih stanica koristi standardne automobile. Za njih svuda postoje prodavnice, delovi i dokumentacija. Takvi automobili se lako servisiraju i odravaju. U vaem poslu (naroito ako je veliki) moe se govoriti o raunarskom parku. Mislite o tom parku kao o voznom parku taksi kompanije, koja bi brzo ispala iz posla ako se ne bi mogao obezbediti neometan i jeftin rad njenih automobila. Sad vam je jasno zato su neki automobili popularni u taksi kompanijama. Njihov dizajn se obino nije dugo menjao, to znai da su rezervni delovi ostali isti i postupak servisiranja nepromenjen. Po mnogo emu PC kompatibilni sistemi koji predstavljaju industrijski standard lie na te stare, cenjene automobile. Za te sisteme moete da dobijete hrpu tehnikih informacija. Delove i materijal za unapreenja moete dobiti iz toliko izvora da je sve to vam treba
1268
Poglavlje 28
Zavrna re
skoro odmah raspoloivo i po snienim cenama. To su prednosti nabavke industrijski standardnih sistema, koji koriste standardno dizajniranu matinu plou i asiju. Takvi sistemi se lako podravaju, popravljaju i unapreuju. Dodatna prednost potovanja ovih standarda sastoji se u tome to je kompaniji olakano odravanje sistema, zbog mogunosti premetanja delova. Da bi se pokrile potrebe odreenog sistema, moe se obezbediti nekoliko tipova dokumentacije:
s
Dokumentacija na nivou sistema. Prirunici sa opisom odreenog sistema, koje sastavlja proizvoa ili montaer sistema. Neke kompanije to dalje ralanjuju na posebne prirunike za korienje, tehnike karakteristike i servisiranje. Dokumentacija za nivo komponenata. Posebni OEM prirunici za svaku od glavnih komponenata, kao to su matina ploa, video kartica, disk, disketna jedinica, CDROM jedinica, modem, mrena kartica, SCSI adapter itd. Dokumentacija za nivo ipova i skupa ipova. To su najue orijentisani tehniki prirunici koji pokrivaju specifine teme, kao to su procesor, skup ipova (engl. chipset) za matinu plou, Super I/O ip, BIOS, memorijski moduli, skup video ipova, razliiti disk kontroleri, interfejs za SCSI sabirnice, mreni interfejs i drugi ipovi koji se koriste u sistemu.
Dokumentacija na nivou sistema i komponenata bitna je i za najosnovnije zadatke u reavanju problema i unapreivanju. Vie tehnike literature, kakva je dokumentacija za nivo ipova i skupa ipova, verovatno je potrebno samo onima koji se bave razvojem softvera i hardvera. Meutim, ako ste poput mene i zaista elite da saznate o sistemu to je mogue vie, ustanoviete da vam posedovanje dokumentacija za nivo ipova i skupa ipova prua uvid u informacije o sistemu koje se na drugi nain prosto ne mogu obezbediti. U ovom odeljku e biti razmotrena sva takva dokumentacija i, to je jo vanije, bie objanjeno kako da je dobijete!
Osnovna dokumentacija sistema

Kada nabavljate kompletan sistem u njemu treba da postoji osnovni komplet dokumentacije. Ono to se stvarno dobija varira u irokim granicama, u zavisnosti od tipa sistema i njegovog proizvoaa. Poznati proizvoai kao to su IBM, Compaq, Hewlett-Packard, Toshiba, Packard Bell i drugi, skoro sigurno e isporuiti odgovarajue korisnike prirunike, koje oni prireuju za svaki svoj sistem. Ti prirunici esto sadre samo osnovne informacije, dovoljne za osnovno podeavanje sistema, instalaciju i za reavanje problema manjeg obima. Veina proizvoaa na boljem glasu, koji projektuju i proizvode sopstvene matine ploe, imaju mnogo vie raspoloive tehnike dokumentacije. Na primer, IBM, HP, Toshiba i Compaq imaju prirunike sa tehnikim podacima i prirunike za servisiranje svojih sistema, a ti prirunici sadre mnogo vie informacija nego knjige koje se isporuuju uz odgovarajue sisteme. Ovi prirunici sa tehnikim podacima sadre detaljne informacije o komponentama koje se koriste u sistemu te informacije mogu da budu korisne tehniarima ili upuenim korisnicima koji ele da znaju vie detalja. Servisni prirunici sadre detaljna uputstva za rastavljanje i sastavljanje sistema, zatim redosled pri reavanju problema, vodi za reavanje problema i potpun spisak delova. Servisni prirunici posebno su korisni za laptop i noutbuk raunare, gde rastavljanje i sastavljanje esto nije intuitivno i gde su gotovo svi delovi raeni po meri. Trebalo bi da stupite u vezu sa proizvoaem ili njegovim ovlaenim servisnim centrom radi dobijanja eventualno raspoloive servisne dokumentacije ili tehnikih podataka. Kompanije koje sastavljaju ili izrauju sisteme mimo industrijski standardizovanih komponenata, kao to je veina dobro poznatih imena koja posluju preko potanskih porudbina, mogu ili da saine svoju dokumentaciju ili da prosto priloe dokumentaciju
Poglavlje 28
1269
isporuenu uz komponente koje oni ugrauju u svoje sisteme. Najvei sastavljai sistema, kao to su Gateway, Dell, Micron, Midwest Micro, Quantex i drugi, imaju sopstvenu dokumentaciju za glavnu sistemsku jedinicu, a mogu ak imati i prilagoene prirunike za mnoge pojedinane komponente sistema. Ta vrsta dokumentacije korisna je za ljude koji podeavaju sistem po prvi put ili koji vre jednostavna unapreivanja, ali u njoj esto nema detaljnih tehnikih podataka koji mogu zatrebati onome ko reava nastale probleme u sistemu ili ko hoe da ga unapredi mimo onoga to je proizvoa prvobitno predvideo. U tom sluaju bolje je da se oslonite na prirunike za OEM komponente, koji se mogu dobiti direktno od samih proizvoaa komponente ili perifernog ureaja. Veina manjih sastavljaa sistema e zaobii posebno pripremljenu sistemsku dokumentaciju i prosto e, za one komponente koje oni ugrauju, priloiti prirunike za nivo komponenata. Na primer, ako su u odreeni sistem ugraeni Asus matina ploa i STB video kartica, uz sistem e biti priloeni odgovarajui Asusovi i STB-ovi prirunici.
Dobijanje dokumentacije od sastavljaa sistema

Neki sastavljai sistema ne ukljuuju dokumentaciju za komponente koje ugrauju. To primorava kupca sistema da se obraa sastavljau za svaku podrku ili tehniku informaciju. To, takoe, kod kupca stvara utisak da je sastavlja pravi proizvoa sistema, a ne obini sastavlja koji koristi gotove komponente. U nekim drugim sluajevima sastavljai sistema koriste specijalne verzije OEM proizvoda, isporuene u obinim belim kutijama bez dokumentacije. U tom sluaju se od sastavljaa sistema oekuje da obezbedi dokumentaciju u svom prilagoenom priruniku. Ako u sistemu dobijete opte verzije OEM proizvoda, preporuujem vam da se obratite stvarnom proizvoau OEM komponente kako biste dobili detaljniju i precizniju dokumentaciju. Standardni prirunici, koji se dobijaju uz veinu komponenata sistema i perifernih ureaja, sadre osnovna uputstva za podeavanje, korienje, ispitivanje, premetanje sistema i za razliite opcije pri instaliranju. Uz sistem se obino isporuuje i neka vrsta osnovnih dijagnostikih disketa (nekad sa nazivom Diagnostics and Setup ili Reference Disk). To je esto samo prigodno oznaena verzija nekog rasprostranjenog komercijalnog dijagnostikog programa.
Savet
Veina isporuilaca sistema i proizvoaa opreme omoguava da raspored kratkospojnika i prirunike lako preuzmete sa njihovih Web lokacija. U dodatku A, Spisak Web lokacija, nalazi se lista isporuilaca i njihovih Web lokacija.
Dokumentacija za komponente i periferijske ureaje

Dobro je poznata injenica da mnogi danas prodavani sistemi zapravo nisu u celini proizvedeni u jednoj kompaniji, nego da su sastavljeni od standardnih komponenata nabavljenih na otvorenom tritu. U stvari, ja po pravilu preporuujem ljudima da nabavljaju upravo takve sisteme, poto su sve komponente saglasne sa poznatim standardima i mogu se kasnije lako zameniti i unaprediti. ak i u sistemima sa specifinim reenjima, takvih proizvoaa kao to su IBM, Compaq, Hewlett-Packard, Toshiba, Packard Bell i drugi, koriste se barem neke standardne komponente sa trita (na primer, diskovi). Da biste upotpunili dokumentaciju sistema preporuujem vam da popiete primenjene standardne komponente i da onda za njih sakupite svu OEM dokumentaciju, odnosno sve prirunike. To je jednostavan proces; kada ja odravam neki sistem, najpre ga rastavim i zapiem sve informacije sa svake komponente u njemu. Za identifikovanje ugraenih komponenata
1270
Poglavlje 28
Zavrna re
ponekad e biti potrebno da malo vie ispitujete ili ak da pitate kompaniju koja je sastavila sistem. Veina komponenata, poput diskova, CD-ROM jedinica, video kartica, zvunih kartica, mrenih kartica i drugih, moe prilino lako da se identifikuje. Negde na ureaju ili kartici trebalo bi da postoji oznaka koja ukazuje barem na proizvoaa, a obino i na broj modela. Posle toga moete potraiti tog proizvoaa u spisku isporuilaca na naem CD-u. Koristei tu informaciju moete da se obratite datoj kompaniji telefonom, faksom ili preko Web lokacije na Internetu, kako biste dobili potpunu dokumentaciju o njihovim proizvodima. Ako koristite operativni sistem koji je potpuno Plug-and-Play kompatibilan, kao to su Windows 95/98 ili Windows 2000, proizvoae i brojeve modela za mnoge ureaje u vaem sistemu moete da pronaete koristei program Device Manager. Matine ploe mogu da budu tee za identifikovanje, poto njih neki proizvoai ne oznaavaju jasno. U stvari, najvei proizvoa matinih ploa, Intel, ne oznaava svoje ploe ni imenom ni brojem modela! Ovo zato to najvei sastavljai sistema koji koriste te ploe (Gateway, Dell, Micron i mnogi drugi) ne ele da ljudi znaju odakle komponente zaista dolaze. U nekim sluajevima sastavlja sistema ak stavi svoje ime na plou, iako je on nije proizveo. Ako nema oznaka koje govore o proizvoau matine ploe trebalo bi da se obratite kompaniji od koje ste kupili raunar i da ih pitate koju tano matinu plou imate. Ja ak ne bih ni razmatrao nabavku novog sistema dok ne saznam ija je tano matina ploa ugraena i koji je to tano model. Nemojte se ustruavati da pitate sastavljaa sistema koju su tano matinu plou, ili druge komponente, ugradili u sisteme koje prodaju. Ako ne mogu ili nee da odgovore, bolje bi bilo da ubudue kupujete kod druge kompanije. Ako kompanija koja je prodala sistem vie ne postoji ili nije u stanju da pomogne, ispitajte kancelarijske papire koje ste dobili pri nabavci sistema. Ponekad u tim papirima postoje oznake iz kojih se moe videti o kojoj se matinoj ploi radi. U listi isporuilaca na CD-u nabrojana je veina popularnih proizvoaa matinih ploa.
Napomena
Svaka elektronska komponenta u vaem raunaru mora imati FCC (engl. Federal Communications Commission) ID broj. Ako imate problema sa utvrivanjem proizvoaa neke komponente, na osnovu FCC ID broja potraite ime i druge podatke o kompaniji koja je proizvela ureaj. FCC odrava pretraivu bazu podataka ID brojeva na svojoj zvaninoj lokaciji http://www.gov/oet/fccid/. Meni je ta lokacija od neprocenjive vrednosti kada pokuavam da ustanovim poreklo nekog nemarkiranog proizvoda. Na primer, nedavno sam radio na sistemu Dell Dimension XPS R450 (Pentium II) na 450 MHz, koji je sadrao sledee industrijski standardne komponente: Matinu plou: Procesor: Video karticu: Disk: Disketnu jedinicu: DVD-ROM jedinicu: Intel SE440BX Seattle Intel Pentium II ATI Xpert 98D Maxtor DiamondMax 91296 Teac FD-235HG Toshiba SD-M1202
Veina vodeih sastavljaa sistema (Gateway, Dell, Micron i drugi) koristi Intelove matine ploe. Najvei broj matinih ploa danas koristi Intelove procesore i skupove ipova, ali dosta ljudi nije svesno da Intel pravi i kompletne matine ploe. Iako je tako, Dell nije uvrstio originalne Intelove prirunike za matinu plou ili druge komponente, nego je umesto toga priloio svoje prilagoene prirunike za matinu plou, video karticu, disk i CD-ROM jedinicu. Obraajui se pojedinim kompanijama direktno preko Interneta i
Poglavlje 28
1271
telefonom uspeo sam da dobijem detaljniju dokumentaciju o svim tim proizvodima. U mnogim sluajevima OEM dokumentacija ili prirunici za proizvod mogu neposredno da se preuzmu sa kompanijske Web lokacije, esto u obliku Adobe Acrobat .PDF datoteka, koje moete da itate pomou besplatnog Acrobat itaa.
Napomena
Ne moe se svaki od tih prirunika preuzeti s mree, a ak i da moe, bolje je imati odtampane prirunike ili specifikacije podataka.
Dokumentacija za ipove i skupove ipova

Ako elite zaista potpunu dokumentaciju o svom sistemu, preporuujem vam da neizostavno nabavite dokumentaciju za razne ipove i skupove ipova u vaem sistemu. To podrazumeva nabavku posebnih prirunika za svaku od glavnijih komponenata na nivou ipova u sistemu kao to su procesor, skup ipova za matinu plou, BIOS, Super I/O skup ipova, itd. Pre nego to dobijete ovu dokumentaciju morate identifikovati svaki od tih ipova i skupa ipova u svom sistemu. To je relativno jednostavan postupak. Pogledajte dokumentaciju za svaku od glavnih komponenata, posebno za matinu plou. OEM dokumentacija za matinu plou trebalo bi da vam kae koji se skup ipova primenjuje na ploi, koji su procesori podrani i koji se Super I/O skup ipova koristi. Iz OEM dokumentacije o komponentama vaeg sistema trebalo bi da bez problema utvrdite koji su tipovi glavnih ipova i skupova ipova ugraeni: Procesor Skup ipova za matinu plou ROM BIOS Super I/O ip Skup video ipova Ako je video kartica integrisana na matinoj ploi, za nju e biti naveden i skup video ipova. Ako imate odvojenu video karticu, integrisani skup video ipova trebalo bi da bude jasno naznaen u priruniku koji dobijate uz nju. Najvaniji ipovi koje treba da identifikujete nalaze se na matinoj ploi. Prva stvar koju bi trebalo identifikovati jeste procesor. To bi trebalo da bude relativno lako; veina PC sistema koristi Intelove procesore. Mali procenat sistema koristi AMD, odnosno Cyrix procesore, ili verzije tih procesora koje se prodaju pod drugim imenima. Dokumentacija dobijena uz sistem trebalo bi da sadri podatke o tome koji od poznatih procesora imate, kao i njegov model i brzinu. esto je procesor sakriven pod hladnjakom, to bi zahtevalo da izvadite procesor iz podnoja kako biste videli oznake sa njegove donje strane. Intelovi procesori Pentium II i III, ugraeni u kasetu SEC (engl. Single Edge Contact), obino se lake mogu prepoznati, jer se njihove oznake nalaze du gornje ivice i nisu prekrivene hladnjakom. Ako niste sigurni koji je procesor u sistemu, to moete saznati pomou programa kao to je MSD (Microsoft Diagnostics), koji postoji u Windowsu 3.11, ili otvarajui ikonu System u Control Panelu Windowsa 9x, ili moete nabaviti poseban program za sistemsku dijagnostiku, kao to je Norton Utilities. Komercijalni pomoni programi poput programa Norton Utilities mogu da vam prue detaljnije informacije o procesoru, esto ukljuujui podatke o brzini na kojoj radi i druge bitne informacije, kao to je podrka za MMX instrukcije. Procesor je obino najvei ip na matinoj ploi i esto se moe jednostavno identifikovati itanjem podataka odtampanih na njemu. U nekim sluajevima procesor e imati hladnjak ili ventilator na sebi. Tada morate skinuti hladnjak ili ventilator da biste proitali podatke
1272
Poglavlje 28
Zavrna re
odtampane na ipu, ili prosto skinuti itav procesor, zajedno sa hladnjakom ili ventilatorom, da biste proitali podatke odtampane sa donje strane ipa.
Napomena
Trebalo bi proveriti da li je procesor u vaem sistemu zaista predvien za rad na brzini koja je na njemu podeena. Mnogi manji sastavljai sistema instaliraju procesore koji rade sa poveanim radnim taktom. Na primer, oni su vam moda prodali sistem na 266 MHz, ali su ugradili procesor na 233 MHz. Stvarnu predvienu brzinu ipa moete ustanoviti jedino ako ispitate proizvoake oznake odtampane na ipu. Neki isporuioci su ak uobiajili da briu originalne oznake i da naznae veu brzinu ipa, ili da stave profesionalno uoblienu nalepnicu preko originalnih oznaka. Naalost, neiskusni korisnici tee prepoznaju tako premarkirane ipove. Zbog ovakvih prevara mnogi preporuuju nabavku raunara samo kod veih i poznatih sastavljaa sistema. Intel je od skora poeo da u svoje ipove ugrauje zatitno kolo ija je uloga da sprei poveavanje takta; naalost, prepravljai oznaka pronali su naine za zaobilaenje tog kola. Tip skupa ipova za matinu plou teko se moe softverski odrediti, tako da ete najee to morati da utvrdite iz dokumentacije za matinu plou ili pregledanjem same ploe. Skup ipova za matinu plou obino se sastoji od dva ili vie velikih ipova na ploi; postoje, meutim, skupovi ipova koji se sastoje od jednog do est ipova. Po pravilu, na svakom ipu u skupu bie ispisana njegova numerika oznaka, ali e skup ipova imati ime po glavnom ipu. Pentium Pro ploa, koju sam pomenuo, imala je dva ipa sa oznakama 82441FX i 82442FX; ta dva ipa su nazvana North Bridge ili primarne komponente skupa ipova. Postojao je i South Bridge ip 82371SB, koji se naziva i PIIX3 (PCI/IDE/ISA eXcelerator). Sva ta tri ipa su delovi onoga to Intel naziva skupom ipova 440FX. Veina njihovih novijih skupova ipova, kao to su 440LX i 440BX, sastoji se od samo dva ipa jednog za North Bridge i drugog za South Bridge.
tt
Pogledajte Skup ipova, str. 213.
Proizvoa BIOS-a matine ploe lako se pronalazi; taj podatak obino postoji u priruniku za matinu plou. Taj podatak se, takoe, prikazuje, zajedno sa tanim brojem verzije koju imate, svaki put kada ukljuujete sistem. Veina sistema danas koristi AMI, Award ili Phoenix BIOS, ali postoji i nekoliko drugih proizvoaa. Praktino sve matine ploe napravljene tokom devedesetih godina sadre poseban ip za interfejs, nazvan Super I/O ip. To je obino samo jedan ip koji sadri sledee komponente:
s s s s
Primarne i sekundarne IDE host adaptere Kontroler disketne jedinice Dva serijska prikljuka Jedan paralelni prikljuka
Mnogi od novijih Super I/O ipova ne sadre IDE host adaptere, kao npr. National Semiconductor 87308 ili 87309 ili SMsC FCD37M707, koji se koriste na Intelovim matinim ploama Pentim Pro i Pentium II, i to zato to su IDE prikljuci ve ukljueni u razne Intelove 82371 South Bridge ipove. National Semiconductor Super I/O ipovi sadre i kontroler za tastaturu u stilu 8042, kao i za mia. Neki Super I/O ipovi sadre i sat realnog vremena u stilu MC146818, sa nepromenljivim CMOS RAM-om, mada je to obino, takoe, deo Intelovog South Bridge skupa ipova. Drugi Super I/O ipovi mogu da sadre i interfejs za igre (dojstik). Dobijanjem dokumentacije za svoj odreeni Super I/O ip, saznaete, naravno, koje su tano njegove funkcije. Drugi vaan skup ipova u sistemu jeste skup video ipova. On se normalno nalazi na video kartici ili je ugraen na matinu plou. Dokumentacija za OEM video karticu ili za matinu plou rei e vam tano koji skup video ipova imate. Ako nemate takvu doku-
asopisi
Poglavlje 28
1273
mentaciju, pomou besplatnog softvera kao to je MSD ili nekog komercijalnog programa, npr. Norton Utilities, moete da utvrdite skup ipova ne otvarajui kuite. I kao poslednja mogunost ostaje vam da otvorite sistem i direktno oitate numeriku oznaku na skupu video ipova, a on je obino najvei ip na video kartici. U sluaju Pentium III sistema na 500 MHz utvrdio sam da on sadri sledee komponente glavnih ipova i skupa ipova: Procesor: Skup ipova za matinu plou: ROM BIOS: Super I/O ip: Skup video ipova: Intel Pentium III Intel 440BX Phoenix/Intel SMsC FCD37M707 ATI Rage Pro Turbo
Moete zapaziti da na ovoj matinoj ploi nije integrisan video, tako da se skup ipova za video nalazi na video kartici. Iz pribavljene dokumentacije mogao sam dobiti vie informacija o raznim serijskim, paralelnim i disk kontrolerima sadranim u Super I/O ipu i saznati vie o mogunostima za podeavanje CMOS-a u okviru BIOS Setupa (u sluaju skupa ipova 440BX). Na primer, esto dobijam pitanja o Advanced CMOS parametrima. Veina ljudi smatra da su ti parametri opisani u dokumentaciji za ROM BIOS, jer su oni pod kontrolom CMOS Setup programa u ROM-u. Ako pitate proizvoaa BIOS-a ili proitate dokumentaciju za BIOS brzo ete ustanoviti da proizvoa ROM-BIOS-a o tim parametrima zna malo ili ne zna nita. U stvari, ti parametri imaju malo, ili uopte nemaju, veze sa odreenim primenjenim ROM BIOS-om, ali imaju mnogo veze sa odreenim primenjenim skupom ipova na matinoj ploi. Opise svih tih parametara moete nai u dokumentaciji za skup ipova na matinoj ploi, a ona se moe dobiti od proizvoaa skupa ipova.
Proizvoaka dokumentacija za odreeni sistem

Ako je va sistem proizveo neki poznati proizvoa kao to su IBM, Compaq, HewlettPackard, Toshiba i drugi moglo bi postojati bogatstvo informacija u posebnim prirunicima i dokumentaciji za taj sistem. Zbog specifine prirode informacija u takvim vrstama prirunika, najverovatnije ete morati da ih obezbedite od proizvoaa sistema. Veliki proizvoai kao to su IBM, Compaq, Hewlett-Packard i drugi, proizvode i sopstvene komponente i nabavljaju komponente iz drugih izvora. Mnogi od tih proizvoaa stavljaju na raspolaganje potpune biblioteke tehnike dokumentacije o svojim sistemima. IBM, HP i Compaq obezbeuju i CD-ROM verzije svojih tehnikih biblioteka, koje ne samo da su veoma obimne, nego su i vrlo pogodne i lake za pretraivanje. Takvi CD-ROMovi sadre detaljne informacije o PC sistemima i periferijskim ureajima tih kompanija. Ako imate IBM, Compaq ili HP sistem, obratite se proizvoau da biste se obavestili o mogunosti naruivanja njihove dokumentacione biblioteke na CD-ROM-u. Ovu uslugu oni obino nude uz godinju pretplatu od oko $ 250. Proces dobijanja drugih proizvoakih prirunika moe (ali ne mora) da bude lak. Veina velikih kompanija odgovorno izvrava poslove servisiranja i podrke, pa se u odgovarajuim slubama moe obezbediti tehnika dokumentacija. Druge kompanije ili nemaju takvu dokumentaciju ili ne ele da je imaju, kako bi zatitili svoje servisne ogranke (i servisne ogranke njihovih preprodavaca) od konkurencije. Obratite se neposredno proizvoau; on vas moe uputiti na pravo odeljenje gde moete da se raspitate. Informacije potrebne za kontaktiranje sa veinom PC proizvoaa moete nai u listi isporuilaca na naem CD-u.
asopisi
Sledei izvor informacija, asopisi, jeste jedan od najboljih izvora za aktuelne preglede i tehnike podatke. Od posebnog su znaaja ispravke greaka u programima, upozorenja
1274
Poglavlje 28
Zavrna re
na probleme i industrijske novosti. Veoma je teko, pa ak i nemogue, obezbediti aktuelnost tampane knjige, tj. obezbediti da ona ide u korak sa najnovijim dogaajima u raunarskoj industriji. Stvari se tako brzo kreu da i sami asopisi jedva dre korak. Ja sam pretplaen na veinu glavnih raunarskih asopisa i esto se od mene trai da kaem koji je najbolji. Meni su svi oni znaajni i svaki od njih obezbeuje razliite informacije ili iste informacije iz drugaijeg ugla. Iako me pregledi obino ostavljaju u nedoumici, asopisi su ipak vredan nain da se barem uje za nove proizvode, o kojima inae nikad ne bih mogao da saznam bez izvetaja i reklama u asopisima. Veina raunarskih asopisa izlazi i na CD-ROM-u, to moe da olaka izbezumljeno traganje za odreenom informacijom koju ste ranije videli. Ako se CD-ROM verzije ne uklapaju u vae potrebe, imajte u vidu da veini asopisa moete da pristupate i da ih pretraujete preko Interneta. Ta mogunost je veoma pogodna kada hoete da pronaete sve to moete o odreenoj stvari. Jedna od najbolje uvanih tajni u raunarskoj industriji jesu izvanredni komercijalni asopisi koji nude besplatnu pretplatu. Iako su mnogi od tih asopisa usmereni ka velikoprodaji ili ka tehnikim pitanjima, ja volim da se na njih pretplaujem. Evo nekih od mojih omiljenih asopisa iz te kategorije:
Computer Design Computer Hotline Electronic News Computer Reseller News Electronic Products Electronic Design News Processor Electronic Buyers News Service News Electronic Engineering Times Test and Measurement World
Veina ovih asopisa nudi besplatnu pretplatu svakome ko ispunjava zahteve. Namenjeni ljudima iz raunarske i elektronske delatnosti, ovi asopisi nude mnogo dublje i ire tehnike i industrijske informacije od veine popularnih asopisa. Ove i druge preporuene asopise nai ete na naem CD-u.
Resursi na mrei
Pomou modema moete se povezati sa svaim, od Interneta (World Wide Web) do lokalnih BBS sistema i veih informacionih mrea, kao to su CompuServe i AOL. Mnoge hardverske i softverske kompanije nude tehniku podrku, pa ak i softverska unapreenja preko Interneta. Preko Interneta i drugih mrenih resursa moete doi do raunarskih entuzijasta i ljudi iz tehnike podrke razliitih organizacija, kao i eksperata iz praktino svih oblasti raunarskog hardvera i softvera. Takoe, moete da sakupite korisne uslune i pomone programe koji vam mogu prilino olakati posao. Svet javno dostupnog i korisniki podranog softvera lei vam na dohvat ruke, kao i nezamislivo mnogo tehnikih informacija i praktinih iskustava. U listi isporuilaca na CD-u nisu data samo imena, adrese i brojevi telefona za glasovnu komunikaciju sa kompanijom, nego i Internet adrese (Web lokacije) ili brojevi BBS-ova, gde postoje. Ako vam je potrebno vie informacija o proizvodima nekog isporuioca ili tehnika podrka, pokuajte da koristite mrene veze sa tim isporuiocem. Danas mnoge kompanije obezbeuju usluge preko mree kako bi olakale i ubrzale dobijanje aktuelizovanog softvera ili upravljakih datoteka. Ako isporuilac obezbeuje usluge preko mree, ja smatram da on ima veliku prednost u odnosu na isporuioca koji ne obezbeuje takav servis. Meni je korienje mrenih servisa raznih isporuilaca, bilo preko Interneta, bilo
asopisi
Poglavlje 28
1275
preko njihovih BBS-ova, ili ak preko CompuServea, utedelo dosta novca i bezbrojne sate. U stvari, Internet je moda najbolji nain da se doe do mene. Moja elektronska adresa je scottmueller@compuserve.com. Ako imate pitanja, komentare ili korisne informacije za koje mislite da bi mi bile interesantne, poaljite mi poruku. Zbog dopunskih koraka u obradi obine pote, ona moe da se zaturi i moe proi dosta vremena pre nego to odgovorim na obino pismo. Elektronska pota, meutim, zahteva od mene manje koraka pri slanju odgovora, a uvek mi se ini da je vanije odgovoriti na nju. Ako aljete obino pismo nemojte propustiti da priloite adresirani koverat sa markom, to e mi olakati odgovor.
Seminari
Javni i privatni seminari (kursevi) predstavljaju vrlo koristan nain sticanja znanja. Tako sam ja, u stvari, poeo sa pisanjem; drao sam seminare za PC hardver i morao sam da napiem prirunik za program seminara! Seminari su izvanredan nain da ljudima neposredno objasnite stvari, popunjavajui razne praznine i pridodajui informacije koje se u tampanoj knjizi ne mogu ni priblino tako lako predstaviti. Seminari se odravaju kao javni ili kao seminari zatvorenog tipa. Javni kurs nudi se irokoj publici i tu svako moe da se upie i prisustvuje. On se najee odrava u hotelima ili u specijalnim prostorijama za obuku irom zemlje. Seminari zatvorenog tipa organizuju se u prostorijama odreene kompanije i to samo za zaposlene u toj kompaniji. Takvi seminari se esto prilagoavaju specifinim potrebama te kompanije.
Maine
Izraz maine odnosi se na same sisteme to jest, na sticanje praktinog iskustva. Stvarni rad na ivim sistemima jedan je od mojih najboljih izvora informacija. Na primer, uzmimo da treba odgovoriti na pitanje: Da li e XYZ SCSI host adapter raditi sa ABC jedinicom za traku? Odgovor je prost treba samo sve prikljuiti i pritisnuti prekida. (To je lako rei; stvarno isprobavanje moe da potroi dosta vremena!) Meutim, ozbiljno govorei, eksperimentisanje i posmatranje sistema u radu spada meu najbolje alate za uenje koji vam stoje na raspolaganju. Preporuujem vam da sve probate; retko e neto to isprobavate otetiti opremu. Oteenje vrednih podataka sasvim je mogue, mada ne i verovatno, pa radi sigurnosti pravite rezervne kopije. Ne bi trebalo da kao eksperimentalni sistem koristite onaj koji vam treba u svakodnevnom radu; ako moete, koristite zasebnu mainu. Ljudi ponekad nerado eksperimentiu sa skupim sistemima, ali se mnogo moe nauiti kroz neposredne probe i prouavanje sistema. esto sam ustanovljavao da tvrdnje isporuioca o proizvodu, kada ga stvarno instaliram i testiram, nisu sasvim tane. Ako niste sigurni da li e neto zaista raditi, proverite da li kompanija obezbeuje mogunost za vraanje proizvoda i povraaj novca ako proizvod ne ispunjava vaa oekivanja. Ljudi zadueni za podrku u veim kompanijama imaju pristup takvim koliinama hardvera i softvera o kojima ja mogu samo da sanjam. Neke vee kompanije imaju skladite igraaka, za koje redovno uzimaju opremu samo da bi je ocenili i isprobali. Preprodavci i proizvoai takoe imaju pristup enormnom obilju opreme. Ako ste u takvoj situaciji, iskoristite njene prednosti i uite iz tog pomonog sredstva. Prilikom nabavke novih sistema vodite beleke o njihovoj konstrukciji i komponentama. Kad god naiem na sistem sa kakvim do tada nisam radio, odmah ga otvorim i zapoinjem sa voenjem beleaka. Hou da znam tip i model svih unutranjih komponenti, kao to su diskovi, napajanje i matine ploe. Kad se radi o matinim ploama, volim da zapiem brojeve glavnih ipova na ploi, npr. procesora (naravno), integrisanog skupa ipova, ipova kontrolera disketne jedinice, ipova kontrolera tastature, skupa video ipova i svih drugih vanijih ipova na ploi. Kada znate koje skupove ipova koristi va sistem,
1276
Poglavlje 28
Zavrna re
esto moete da zakljuite o drugim mogunostima sistema, kao to je poboljano podeavanje ili konfigurisanje. Ja volim da znam koja je verzija BIOS-a u sistemu pa ak pravim kopiju BIOS-a na disku, i radi rezerve i radi daljeg prouavanja. Takoe, pregledam tabele diskova u BIOSu i sve druge osobenosti u podeavanju i instaliranju sistema. Zapiite tip baterija koje sistem koristi, kako biste obezbedili rezervu. Treba da obratite panju na neuobiajenu montau i konstruktivne izvedbe sa specijalizovanim hardverom (na primer, na Torx zavrtnje), tako da se pripremite za kasnije servisiranje sistema. Postoje programi koji pomau u popisivanju sistema i komponenata, ali mislim da su oni daleko od onog nivoa detaljnosti o kome ja ovde govorim. Nita me iritira toliko kao kad u nekom veem asopisu proitam pregled raunarskih sistema, pregled iji su autori ispitali sisteme i dobili rezultate testova i performanse, recimo, za diskove ili video displej u sistemu, a da pri tom nisu otvorili maine i meni (i drugima) ne saoptavaju nita o tome koje tano komponente koristi proizvoa sistema! Ja hou tano da znam koji se disk kontroler, disk, BIOS, matina ploa, video adapter i drugo nalazi u svakom sistemu. Bez te informacije, njihov pregled i uporedni testovi za su mene beskorisni. Ovi autori zatim ispitaju performanse diska u dva sistema, koristei isti disk kontroler i diskove, i kau (ozbiljnog lica) da je pobednik onaj koji je nekoliko milisekundi ranije zavrio posao. Sa statistikim varijacijama koje su uobiajene kod svih proizvedenih komponenata, takvi rezultati su besmisleni. Sutina je moda u tome da veoma paljivo odaberete kome ete verovati, odnosno kakvom pregledu u asopisu. Ako mi se tano kae koje su komponente testirane, ja mogu da izvuem sopstvene zakljuke i ak da napravim poreenja sa drugim sistemima koji nisu obuhvaeni u pregledu. Uvek moete da pretraite Mreu kako biste pronali nepristrasne prikaze koje pojedinci prave o pojedinim proizvodima. Neki proizvodi sa slabom podrkom ili sa problemima u pogledu pouzdanosti esto od strane nezadovoljnih pojedinaca dobiju anti-produkt Web lokacije. Iako iskustvo jedne osobe sa nekim proizvodom ne mora biti pokazatelj stvarnih svojstava, kada vidite stotine poruka ili lokacija sa pritubama o neemu, to obino neto kazuje. Na isti nain moete naii i na velike pohvale o nekom proizvodu, ili poruke koje pokazuju da su ljudi pronali primene izvan uobiajenih okvira.
Pregled programa ispita za svedoanstvo CompTIA A+

CompTIA je organizacija koja pravi programe ispita za svedoanstvo A+. U mnogim oblastima raunarstva posedovanje svedoanstva moe da doprinese vaoj sigurnosti na poslu ili da povea vau vrednost kod potencijalnih poslodavaca. Ispit za svedoanstvo A+ sastoji se od dva dela. Deo koji je vie povezan sa temama u ovoj knjizi jeste tzv. Core exam (glavni ispit), a on se uglavnom odnosi na hardver. Da biste dobili svedoanstvo A+ morate, takoe, da poloite tzv. DOS/Windows Module Examination (ispit iz DOS/Windows dela sistema). Iako su u ovoj knjizi prilikom razmatranja hardvera pokrivene mnoge teme koje se tiu pitanja iz oblasti DOS/Windows modula, ona ne pretenduje na to da bude potpuni prirunik za DOS ili Windows, tako da taj deo programa nije ovde prikazan. U tu svrhu preporuujem knjigu Upgrading and Repairing PCs: A+ Certification Study Guide (Vodi za sticanje svedoanstva A+) (ISBN:0-78972095-7).
Poglavlje 28
1277
Savet
Na CD-u koji se dobija uz ovu knjigu dat je softver za pripremanje ispita sa 150 pitanja koja vam mogu pomoi da se pripremite za A+ Core exam. Tih 150 pitanja predstavljaju deo veeg programa za pripremanje ispita, koji je napravila kompanija Marcraft. Njihov kompletni program pokriva oba dela ispita za A+ i sadri preko 900 pitanja. Organizacija CompTIA definisala je sledee ciljeve glavnog ispita za svedoanstvo A+.
1.0 Ugradnja, konfigurisanje i unapreivanje

Ovaj odeljak trai od kandidata da opie, ugradi, konfigurie i unapredi mikroraunarske module i periferije. Za sastavljanje i rastavljanje sistema moraju se primenjivati utvreni postupci. Elementi testova obuhvataju sposobnost za opisivanje i konfigurisanje IRQ-ova, DMA-ova i I/O adresa i za ispravno podeavanje konfiguracionih preklopnika i kratkospojnika. 1.1 Opiite osnovne izraze, pojmove i funkcije sistemskih modula, ukljuujui nain rada svakog modula u normalnom radu. Meu primere pojmova i modula spadaju:
Sistemska ploa Jedinica za napajanje CPU/mikroprocesor Memorija Ureaji za skladitenje Monitor Modem Firmver Proces podizanja sistema BIOS CMOS
1.2 Opiite osnovne postupke za dodavanje ili uklanjanje zamenjivih modula. Meu primere spadaju:
s s s s s s
Sistemska ploa Jedinica za napajanje CPU/mikroprocesor Memorija Ureaji za skladitenje Ulazni ureaji
1.3 Opiite raspoloive IRQ-ove, DMA-ove i I/O adrese sa postupcima za njihovo konfigurisanje pri ugradnji ureaja. Meu primere spadaju:
s s s s
Standardno podeavanje IRQ-a Modemi Disketne jedinice Diskovi
1.4 Opiite uobiajene prikljuke za periferije, odgovarajue kablove i njihove konektore. Meu primere spadaju:
s s s s
Vrste kablova Orijentacija kablova Serijski prikljuak nasuprot paralelnom prikljuku Spojevi pinova
1278
Poglavlje 28
Zavrna re
Primeri tipova prikljuaka obuhvataju:

s s s s s s
DB-9 DB-25 RJ-11 BNC RJ-45 PS2/Mini-DIN
1.5 Opiite ispravne postupke za ugradnju i konfigurisanje IDE/EIDE ureaja. Meu primere spadaju:
s s
Master/Slave Ureaji po kanalu
1.6 Opiite ispravne postupke za ugradnju i konfigurisanje SCSI ureaja. Meu primere spadaju:
s s s s s
Konflikti adresa/terminacija Kabliranje Tipovi (standardni, iroki, brzi, ultra iroki) Interno nasuprot eksternom Poloaji preklopnika i kratkospojnika
1.7 Opiite ispravne postupke za ugradnju i konfigurisanje periferijskih ureaja. Meu primere spadaju:
s s s
Monitor/video kartica Modem Ureaji za skladitenje Metode za unapreivanje Kada vriti unapreivanje
1.8 Opiite postupke za unapreivanje BIOS-a. Teme obuhvataju:

s s
1.9 Opiite hardverske metode optimizacije sistema i kada ih treba koristiti. Meu primere spadaju:
s s s s
Memorija Diskovi CPU/mikroprocesori Ke memorija
2.0 Dijagnostikovanje i reavanje problema

Ovaj odeljak trai od kandidata da primeni znanje u vezi sa dijagnostikovanjem i reavanjem uobiajenih problema sa modulima i sistemskim neispravnostima. Tu spada i znanje o simptomima najeih problema. 2.1 Opiite uobiajene simptome i probleme koji mogu da se jave u nekom od modula i kako treba reavati i izolovati probleme. Meu primere spadaju:
s s s s s s s s
Simptomi u procesoru/memoriji Tastature/mi/kugla/pero/mikrofoni/dodirna tabla Kvarovi disketnih jedinica Paralelni prikljuci/skeneri/jedinice za traku Diskovi Zvune kartice/audio Monitor/video Matine ploe

s s s s s s s
Poglavlje 28
1279
Modemi BIOS CMOS Jedinica napajanja Poklopci slotova POST zvuni/vizuelni kodovi greaka Alati za reavanje problema, na primer, multimetar
2.2 Opiite osnovne postupke za reavanje problema i dobre naine da od korisnika saznate simptome problema. Obuhvaene teme:
s s
Traenje uzroka problema/izolovanje/utvrivanje problema Ustanovite da li je problem hardverski ili softverski Korisnikom okruenju Simptomima/kodovima greaka Situaciji u kojoj se problem javio
Sakupite informacije od korisnika o:

s s s
3.0 Bezbednost i preventivno odravanje

Ovaj odeljak trai od kandidata da pokae znanje o bezbednosti i preventivnom odravanju. U pogledu bezbednosti obuhvaene su potencijalne opasnosti za osoblje i opremu pri radu sa laserima, visokonaponskom opremom, ESD (elektrostatika pranjenja) i delovi koji zahtevaju posebne postupke pri odlaganju smea, saglasno uputstvima za zatitu okoline. U pogledu preventivnog odravanja obuhvaena su znanja o proizvodima za preventivno odravanje, postupcima, opasnostima za okolinu i predostronostima u radu sa mikroraunarskim sistemima. 3.1 Opiite namenu razliitih tipova proizvoda i postupaka za preventivno odravanje i kada ih treba koristiti ili izvravati. Meu primere spadaju:
s s s
Tena sredstva za ienje Vrste materijala za ienje kontakata i veza Sistemi za usisavanje praine, jedinice za napajanje, ventilatori UPS (neprekidno napajanje)/priguivai/filtriranje uma/razvodnici Utvrivanje poremeaja sa napajanjem Ispravne metode skladitenja komponenata za buduu upotrebu
3.2 Opiite postupke i ureaje za zatitu od opasnosti po okolinu. Meu primere spadaju:
s s s
3.3 Opiite potencijalne opasnosti i odgovarajue bezbednosne postupke u vezi sa laserima i visokonaponskom opremom. Na primer:
s s
Laseri mogu da prouzrokuju slepilo Visokonaponska oprema moe da prouzrokuje smrt (jedinica napajanja/CRT).
3.4 Opiite ono to zahteva posebne postupke pri odlaganju u smee, saglasno uputstvima za zatitu okoline. Meu primere spadaju:
s s s s s
Baterije Toneri/kasete (kertridi) Hemijski rastvarai i posude Katodne cevi (CRT-ovi) MSDS (engl. Material Safety Data Sheet podaci o bezbednosti materijala)
3.5 Opiite ta je potrebno uraditi kako bi se izbeglo elektrostatiko pranjenje (ESD), obuhvatajui ureaje za zatitu od ESD. Na primer:
1280
s s s
Poglavlje 28
Zavrna re
ta ESD moe da uini i kako to moe da bude vidljivo ili sakriveno Uobiajeni ureaji za zatitu od elektrostatikog pranjenja Situacije koje mogu da budu opasne ili rizine
4.0 Matina ploa/procesori/memorija

Ovaj odeljak trai od kandidata da pokae poznavanje strunih izraza, injenica, naina i sredstava za snalaenje sa klasifikacijama, vrstama i principima matinih ploa, procesora i memorija u mikroraunarskim sistemima. 4.1 Objasnite razlike izmeu popularnih CPU ipova u pogledu njihovih osnovnih karakteristika. Popularni CPU ipovi obuhvataju:
s
Popularne CPU ipove Fizike dimenzije Napon Brzine Da li je ke integrisan ili ne Podnoja Broj pinova
Karakteristike obuhvataju:
s s s s s s
4.2 Opiite terminologiju za kategorije RAM-a, njihov raspored i fizike karakteristike. Terminologija obuhvata:
s s s s s
EDO RAM (Extended Data Output RAM) DRAM (Dynamic Random Access Memory) SRAM (Static RAM) VRAM (Video RAM) WRAM (Windows Accelerator Card RAM) Banke memorije Memorijske ipove (8-bitne, 16-bitne i 32-bitne) SIMMS (Single Inline Memory Module) DIMMS (Dual Inline Memory Module) ipovi sa parnou naspram ipova bez parnosti
Raspored i fizike karakteristike obuhvataju:

s s s s s
4.3 Opiite najpopularnije tipove matinih ploa, njihove komponente i njihovu arhitekturu (na primer, strukture sabirnica i napajanja). Tipovi matinih ploa obuhvataju:
s s
AT (originalnih i Baby dimenzija) ATX Komunikacioni prikljuci SIMM i DIMM Podnoja za procesor Eksternu ke memoriju (Level 2) ISA EISA PCI
Komponente matine ploe obuhvataju:

s s s s
Arhitekture sabirnica obuhvataju:

s s s

s s s
Poglavlje 28
1281
USB (Universal Serial Bus) VESA lokalna sabirnica (VL-BUS) PC Card (PCMCIA)
Osnovni uvid u kompatibilnost 4.4 Opiite namenu CMOS-a, ta je u njemu sadrano i kako se mogu promeniti njegovi osnovni parametri. Meu primere spadaju:
s s s s s s s s
Paralelni prikljuak za tampa: jednosmerni/dvosmerni, omoguen/onemoguen, ECP/EPP COM/serijski prikljuak: memorijska adresa, zahtev za prekid, onemoguen Disk: veliina i tip jedinice Disketna jedinica: omoguena/onemoguena jedinica ili podizanje, brzina, gustina Redosled za podizanje Memorija: parnost, ne-parnost Datum/vreme Lozinke
5.0 tampai
Ovaj odeljak trai znanja o osnovnim tipovima tampaa, o osnovnim pojmovima, o komponentama tampaa, kako one rade, kako tampaju na stranicu, o putanji papira, o tehnikama odravanja i servisiranja tampaa, te o uobiajenim problemima u radu tampaa. 5.1 Opiite osnovne pojmove, operacije u tampau, komponente tampaa i jedinice koje se tokom rada mogu zamenjivati u glavnim vrstama tampaa. Tipovi tampaa obuhvataju:
s s s
Laser Inkdet Matrini tampa
Mehanizmi za uvlaenje papira 5.2 Opiite tehnike odravanja i servisiranja tampaa i uobiajene probleme kod glavnih vrsta tampaa. Meu primere spadaju:
s s s s s s
Uvlaenje i izbacivanje papira Greke Guvanje papira Kvalitet tampanja Mere predostronosti Preventivno odravanje Paralelno Serijsko Mreno
5.3 Opiite tipove povezivanja tampaa i uklapanja u konfiguracije. Teme obuhvataju:

s s s
6.0 Prenosivi sistemi

Ovaj odeljak trai od kandidata da pokae znanje o prenosivim raunarima i o njihovim specifinim komponentama i problemima. 6.1 Opiite specifine komponente prenosivih sistema i njihove specifine probleme. Meu primere spadaju:
s s
Baterije LCD
1282
s s s s s s
Poglavlje 28
Zavrna re
Adapter za naizmeninu struju Prikljuna stanica Disk Kartice tipa I, II, III Mrene kartice Memorija
7.0 Osnovno umreavanje

Ovaj odeljak trai od kandidata da pokae znanje o osnovnim mrenim pojmovima i terminologiji, osposobljenost da ustanovi da li je raunar umreen, poznavanje postupaka za zamenu i za konfigurisanje kartica mrenog interfejsa, kao i znanje o ravanju popravki kada je raunar umreen. 7.1 Opiite osnovne mrene pojmove, ukljuujui objanjenje kako mrea radi. Meu primere spadaju:
s s s s s s
Pristup mrei Protokol Kartice mrenog interfejsa Puni dupleks Razvoenje kablova/upredenih parica, koaksijalnih kablova, optikih kablova Naini umreavanja PC-ja
7.2 Opiite postupke za zamenu i konfigurisanje kartica mrenog interfejsa. 7.3 Opiite ravanje popravki kada je raunar umreen. Meu primere spadaju:
s s s
Smanjivanje propusnog opsega Gubitak podataka Usporavanje mree
8.0 Zadovoljstvo korisnika

Niko ne moe da umanjuje vrednost i znaaj zadovoljstva korisnika. To posebno vai za tehniko osoblje koje popravlja raunare i ono osoblje za kontakt sa korisnicima koji su esto pod stresom zbog toga to im je raunar u kvaru. CompTIA A+ Core Exam ima vie testova koji se odnose na ovu vrstu usluga. Koliko god da je ta tema vana, ona nije obraena u ovoj knjizi koja se bavi osnovnim injenicama vezanim za popravljanje raunara.
Kao zakljuak
Prole godine je ova knjiga dostigla izuzetan domet u oblasti izdavatva raunarskih knjiga. Ona se objavljuje redovno vie od deset godina! Ove godine je obeleena njena jedanaesta godinjica. To je bila prva knjiga takve vrste na tritu i po ugledu na nju pojavio se niz knjiga po ugledu na nju, mnoge sa iznenaujue slinim naslovima. Uprkos tim slinim konkurentskim knjigama, ova je i dalje najdue prisutna, najbolje prodavana, najpopularnija knjiga u svom domenu. U stvari, ova knjiga je prvo bila objavljena kao prirunik za moje seminare, nekoliko godina pre no to se pojavila u ovom obliku, tako da je ona u ovoj ili onoj formi u opticaju jo i vie nego to pokazuje broj ovog izdanja. Nijedna druga knjiga danas na tritu ne sadri tako kompletnu i informativnu tehniku podlogu, to je jedan od razloga zbog ega su mnoge velike kompanije i obrazovne institucije standardizovale primenu ove knjige za svoje tehniare i studente. Ova knjiga se trenutno koristi kao zvanini udbenik na mnogim kursevima za raunarsku obuku na nivou korporacija i koleda, kao i na mojim seminarima za obuku na PC-jima, za koje je knjiga prvobitno i napravljena. eleo bih da se lino zahvalim svim ljudima koji su podrali knjigu tokom proteklih godina, naroito onima koji su mi slali komentare i predloge.
Kao zakljuak
Poglavlje 28
1283
Nadam se da e vam ovo jedanaesto izdanje biti korisno i da ste uivali itajui ga, kao to sam i ja uivao piui ga tokom poslednjih 11 godina. Ako imate pitanja u vezi sa ovom knjigom, ili ako imate ideja za budue verzije, moete mi se obratiti preko sledeih adresa: Scott Mueller Mueller Technical Research 21 Spring Lane Barrington Hills, IL 60010-9009 Telefon: (847) 854-6794 Faks: (847) 854-6795 E-pota: scottmueller@compuserve.com Web adresa: http://www.m-tr.com Vremenska ogranienja me esto spreavaju da odgovorim na obinu potu. Ako vam je potreban odgovor preko pote, priloite adresirani koverat sa markom, da bih mogao da vam odgovorim. Ako ste zainteresovani za neki od mojih mnogih seminara za intenzivnu obuku za PC, ili za video trake, molim vas da pozovete moju kancelariju. Ponovo vam se zahvaljujem za itanje ove knjige, a posebno hvala onim ljudima koji su bili odani itaoci od vremena izlaska prvog izdanja u decembru 1988. godine. S potovanjem, Scott Mueller
A
Spisak Web lokacija
Veina isporuilaca navedenih u listi na CD-ROM-u ima sopstvene Web lokacije na kojima moete da dobijete informacije o njihovim proizvodima, uslugama i tehnologijama. Pored ovih, postoji mnogo Web lokacija koje se ne odnose na neki odreeni proizvod. Takve lokacije imaju organizacije za profesionalne standarde koje objavljuju dokumenta o hardveru za koji piu specifikacije, zatim pojedinci koji kao hobi prikupljaju i daju korisne informacije o hardveru i isporuioci koji pruaju opte informacije koje ne podravaju neki odreeni proizvod. Meu ovim lokacijama nekoliko predstavlja meta-lokacije koje prikupljaju i slau informacije sa drugih lokacija. U ovom dodatku su navedene Web lokacije koje sam smatrao najkorisnijim.
DODATAK A
1286
Dodatak A
Spisak Web lokacija

Opis FAQ (Frequently Asked Questions esto postavljana pitanja) o veoma brzim modemima Povezuje sa hardverskim novostima i pregledima Informacije o procesorima Opti pregled tehnologija PC hardvera Specifikacija SCSI 2 Specifikacije o hard diskovima i CD-ROM-ovima Novosti i obavetenja o KFlex, X2 i v.90 standardnim modemima AGP specifikacije i informacije Pregledi matinih ploa, procesora i dr. Reavanje problema sa sukobima COM-a i IRQ-a Razvoj i tehnologija proizvodnje kompakt diskova Izvori za projektovanje mikroprocesora Povezuje sa Web lokacijama isporuilaca skupova ipova FAQ-ovi o standardima SCSI sa USENET-a Povezuje sa nekoliko FAQ-ova o hardveru u okviru Usenet grupa Specifikacije, informacije i pregledi o procesorima Povezuje sa upravljakim programima za hardver Upravljaki programi za hardver, za Windows 95 i 3.1 Povezuje sa specifikacijama i FAQ-ovima o procesorima FireWire specifikacija i obavetenja Pregledi, FAQ-ovi i drugo o veini delova PC hardvera FAQ o video skupovima ipova Standardi za infracrvenu tehnologiju Informacije i FAQ-ovi o ISDN-u Meunarodno udruenje za telekomunikacije (telo za standarde o modemima i drugim telekomunikacijama) Specifikacije za KFlex verziju modema od 56K Vodi za prevazilaenje problema sa BIOS-om Pregledi, saveti i uporeenja performansi za matine ploe
Adresa
elaine.teleport.com/%7Ecurt/modems.html
hardware.pairnet.com infopad.eecs.berkeley.edu/CIC pclt.cis.yale.edu/pclt/PCHW /PLATYPUS.HTM tx.scitexdv.com/SCSI2/SCSI2.html Web.idirect.com/~frank/index.html www.56k.com
www.agpforum.org www.anandtech.com www.atipa.com/InfoSheets/irqs.shtml www.cd-info.com www.chipanalyst.com/q/ www.chipset.com
www.cis.ohio-state.edu/hypertext/ faq/usenet/scsi-faq/top.html www.cis.ohio-state.edu/hypertext/ faq/usenet-faqs/bygroup/comp/ sys/ibm/pc/hardware/top.html www.cpu-central.com www.driveshq.com www.driverupdate.com
www.erols.com/chare/main.htm
www.firewire.org www.hardwarecentral.com www.heartlab.rri.uwo.ca/vidfaq/chipset.html www.irda.org www.isdn.ocn.com www.itu.ch
www.k56.org www.lemig.umontreal.ca/bios/bios_sg.htm www.motherboards.org
Spisak Web lokacija

Adresa
www.mrdriver.com
Dodatak A
1287
Opis Povezuje sa hardverskim upravljakim programima za mnoge operativne sisteme Standardi PC Card i PCMCIA Vodi za kupovinu memorije Opta obavetenja o PC hardveru PCI specifikacije i razvoj Enciklopedija i pretraivanje PC tehnologije Identifikuje BIOS po ID brojevima Informacija SCSI udruenja o SCSI-ju Hardverski saveti, pregledi i veze Obavetenja o novim tehnologijama za SLDRAM memorije MPC specifikacije Pregledi i testovi SCSI i ATA IDE hard diskova U/I informacije, uglavnom o SCSI Optimizacija sistema i performanse, sa posebnim naglaskom na matinim ploama Specifikacije NLX matinih ploa Pregledi i novosti o hardveru Pregledi i analize matinih ploa, procesora, video kartica i dr. Pregledi i uporeenja performansi novog hardvera Katalog ipova, proizvoaa, rasporeda noica itd. USB specifikacije i obavetenja VESA standardi Nizovi za inicijalizaciju modema Upravljaki programi za hardver, za sve verzije Windowsa Upravljaki programi za hardver, za Windows 95 Tajne o Intelovim procesorima i tehnologijama Vodi za Intelove skupove ipova
www.pc-card.com www.pcengines.com/simm.htm www.pcguide.com www.pcisig.com www.pcWebopedia.com www.ping.be/bios/numbers.shtml www.scsita.org www.sig.net/~slogan/hardware.htm www.sldram.com
www.spa.org www.storagereview.com www.symbios.com/x3t10 www.sysopt.com
www.teleport.com/~nlx/ www.the-view.com www.tomshardware.com
www.tweakit.com www.twinight.org/chipdir/ www.usb.org www.vesa.org www.west.net/~jay/modem www.windrivers.com
www.winfiles.com/drivers www.x86.org wwwcsif.cs.ucdavis.edu/~wen/Intel.html
Renik
Ovaj renik sadri pojmove iz oblasti raunarstva i elektronike koji se odnose na sadraj iz ove knjige. Nastojalo se da renik bude to potpuniji i da obuhvati to vie izraza u vezi sa nadgradnjom i popravkom personalnih raunara. Mnogi pojmovi se odnose na najnovije tehnologije disk interfejsa, modema, video i ureaja za prikazivanje, kao i na mnoge standarde koji vladaju PC industrijom. Iako renik kao izvor obavetenja nije namenjen itanju od poetka do kraja, moda e vam biti zanimljivo, a verovatno i pouno, da prelistate ovaj renik zbog pojmova koji se odnose na noviju PC tehnologiju. Raunarska industrija je puna akronima koji se koriste kao skraenice za veliki broj izraza. Ovaj renik daje definicije akronima i izraza na kojima su oni zasnovani. Definicije akronima su esto date pod odgovarajuim akronimom. Na primer, Video Graphics Array objanjen je pod akronimom VGA, umesto pod punim nazivom Video Graphics Array. Ovakva organizacija renika olakava traenje odreenog izraza na primer, IDE ak i kada ne znate pun naziv od kojega je ova skraenica nastala (Integrated Drive Electronics). Za dodatna obavetenja moete se posluiti Queovim izdanjem Computer Dictionary (ISBN 0-7897-1670-4), sveobuhvatnim renikom raunarske terminologije.
DODATAK B
1290
Dodatak B
Renik
Web lokacije koje vam mogu biti od pomoi oko pojmova koji nisu objanjeni u ovom poglavlju jesu:
http://zeppo.cnet.com/Resources/Info/Glossary hhtp://www-edlab.ucdavis.edu/ed180/hardwarepracticum.html http://www.webopedia.com
.INF datoteka Windows upravljaki program i datoteka sa podacima o ureajima; koristi se za instaliranje novih upravljakih programa i servisa. 100BaseT Lokalna CSMA/CD Ethernet mrea (LAN) na 100 Mb/sec u kojoj se koriste upredene parice kategorije 5. 100BaseT Ethernet LAN-ovi rade u konfiguraciji zvezde, to znai da se kablovi od svake radne stanice sprovode direktno do centralne 100BaseT razvodne kutije. To je noviji standard za Ethernet na 100 Mb/sec. 100BaseVG Zajedniki predlog firmi Hewlett-Packard i AT&T za Fast Ethernet na 100 Mb/sec. Za predaju i prijem koriste se parovi kablova kategorije 5 sa 10BaseT upredenim paricama. 100BaseVG deli signal na etiri para provodnika od kojih svaki radi na 25 MHz. Ovaj standard nije naiao na dobar prijem u korporacijama i gotovo ga je u potpunosti zamenio standard 100BaseT. 10Base2. IEEE standard za Ethernet mreu osnovnog opsega i brzine 10 Mb/sec, po kome se podaci prenose preko RG-68 koaksijalnog kabla na najveu udaljenost od 185 metara. Poznat je i pod nazivom Thin Ethernet (tanki Ethernet) ili IEEE 802.3. 10Base5. IEEE standard za Ethernet mreu osnovnog opsega, sa brzinom prenosa od 10 Mb/sec preko debelog koaksijalnog kabla, na najvee rastojanje od 500 m; poznat i kao Thick Ethernet (debeli Ethernet) ili Thicknet. 10BaseT. CSMA/CD lokalna raunarska mrea brzine 10 Mb/sec koja radi sa upredenim paricama kategorije 3 ili boljim, nalik na telefonske parice. 10BaseT Ethernet lokalna raunarska mrea radi u topologiji zvezde, u kojoj kablovi od svake radne stanice vode neposredno do centralne 10BaseT razvodne kutije. Razvodne kutije mogu meusobno da se povezuju. 286. 386. 486. Vidi 80286. Vidi 80386. Vidi 80486.
56 K. Opti naziv za modeme koji mogu da primaju podatke na 56 Kbps. Vidi takoe V.90, X2, Kflex. 586. Opti naziv za petu generaciju procesora slinih Intelovom Pentiumu. 640 KB barrier (ogranienje od 640 KB). Granica koju postavlja memorija kod PC-ja i odgovarajuih raunara koji rade pod DOS-om. DOS programi mogu da adresiraju najvie ukupno 1 MB memorije, a kompatibilnost sa personalnim raunarima obino zahteva da se gornja 384 KB rezerviu za sistem, pa za DOS i druge programe preostaje samo donjih 640 KB. 80286. Intelov mikroprocesor sa 16-bitnim registrima, 16-bitnom sabirnicom za prenos podataka i 24-bitnom adresnom sabirnicom. Moe da radi u realnom i zatienom reimu. 80287. Intelov matematiki koprocesor, projektovan za raunske radnje sa pokretnim zarezom, sa mnogo veom brzinom i tanou od glavnog procesora. Koprocesor 80287 moe da se ugradi u gotovo sve 286 i u neke 386-DX raunare, pri emu postojeim instrukcijama procesora dodaje vie od 50 novih. 80386. Vidi 80386DX.
Renik
Dodatak B
1291
80386DX. Intelov procesor sa 32-bitnim registrima, 32-bitnom sabirnicom za prenos podataka i 32-bitnom adresnom sabirnicom. Ovaj procesor moe da radi u realnom, zatienom virtuelnom i realnom virtuelnom reimu. 80386SX. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 16-bitnom sabirnicom podataka i 24-bitnom adresnom sabirnicom. Taj procesor, projektovan za jeftinije verzije raunara 386DX, moe da radi u realnom, zatienom virtuelnom ili virtuelnom realnom reimu. 80387. Intelov matematiki koprocesor, projektovan za raunske radnje sa pokretnim zarezom, sa mnogo veom brzinom i tanou od CPU-a. Koprocesor 80387 moe da se instalira u gotovo sve 386-DX raunare, pri emu postojeim instrukcijama CPU-a dodaje vie od 50 novih. 80486. Vidi 80486DX. 80486DX. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 32-bitnom sabirnicom podataka i 32-bitnom adresnom sabirnicom. Ovaj procesor ima ugraeni ke kontroler sa 8 KB unutranjeg kea, kao i matematiki koprocesor isti kao 386DX. Procesor 486DX moe da radi u realnom, zatienom virtuelnom i virtuelnom realnom reimu. 80486DX2. Verzija procesora 486DX sa unutranjim kolom koje udvostruava radni takt procesora u odnosu na radni takt matine ploe. Ako je radni takt matine ploe 33 MHz, ip DX2 e raditi na 66 MHz. Oznaka DX2 stavlja se na ipove namenjene OEM tritu, dok se verzija namenjena maloprodaji isporuuje kao ubrzani (engl. overdrive) procesor. 80486DX4. Verzija procesora 486DX sa unutranjim kolom koje utrostruava radni takt procesora u odnosu na radni takt matine ploe. Ukoliko je radni takt matine ploe 33,33 MHz, ip DX4 e raditi na 100 MHz. 80486SX. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 32-bitnom sabirnicom podataka i 32-bitnom adresnom sabirnicom. Procesor 486SX isti je kao 486DX, samo to nema ugraeni matematiki koprocesor i projektovan je za jeftinije verzije 486 raunara. On moe da radi u realnom, zatienom virtuelnom ili virtuelnom realnom reimu. 8086. Intelov mikroprocesor sa 16-bitnim registrima, 16-bitnom sabirnicom za prenos podataka i 20-bitnom adresnom sabirnicom. Ovaj procesor moe da radi samo u realnom reimu. 8087. Intelov matematiki koprocesor, projektovan za raunske radnje sa pokretnim zarezom sa mnogo veom brzinom i tanou od glavnog CPU-a. Moe da se ugradi u gotovo sve raunare sa procesorima 8086 i 8088, a obezbeuje dodatnih 50 instrukcija, uz one koje obezbeuje glavni CPU. 8088. Intelov mikroprocesor sa 16-bitnim registrima, 8-bitnom sabirnicom za prenos podataka i 20-bitnom adresnom sabirnicom. Ovaj procesor moe da radi samo u realnom reimu, a projektovan je kao jeftinija verzija 8086 mikroprocesora. 8514/A. Analogni video displej adapter (video grafika kartica) koji proizvodi IBM za svoju seriju personalnih raunara PS/2. U poreenju sa prethodnim grafikim karticama, kao to su EGA ili VGA, obezbeuje visoku rezoluciju od 1024 x 768 piksela sa 256 boja ili 64 nijanse sive. Sadri video koprocesor koji interno izvrava dvodimenzionalne grafike funkcije, ime se CPU oslobaa grafikih poslova. Koristi se sa monitorom sa preplitanjem i skenira svaku drugu liniju pri osveavanju ekrana. abend (prekid). Skraenica od abnormal end (neispravan zavretak rada). Neoekivani prekid izvravanja programa ili zadatka zbog greke u programu ili otkaza raunara. absolute address (apsolutna adresa). poloaj unutar ureaja. Izriito ukazivanje na poloaj u memoriji, ureaj ili
1292
Dodatak B
Renik
AC (Alternating Current naizmenina struja). Frekvencija se meri u ciklusima u sekundi (cps) ili hercima (Hz). Standardni napon iz mree je 120 V na 60 Hz (u SAD; kod nas 220 V/50 Hz) preko osiguraa koji obino mogu da izdre struju jaine oko 15 ili 20 ampera. accelerator board (ploa za ubrzanje). Dodatna ploa koja zamenjuje CPU raunara elektronskim sklopom koji omoguuje bri rad raunara. Vidi graphics adapter. access light (kontrolna lampica). Svetlea dioda na prednjoj strani nekog ureaja (ili na prednjoj maski kuita raunara), koja pokazuje da raunar upravo upisuje podatke na ureaj ili ih ita sa njega. access mechanism. Vidi actuator. access time (vreme pristupa). Vreme koje protekne od trenutka kada se zatrai neki podatak do trenutka kada se taj podatak primi. Za memorijske ipove obino se izraava u nanosekundama (ns). Kod diskova se vreme pristupa izraava u milisekundama (ms). Veina proizvoaa prosenu brzinu pristupa disku izraunava kao vreme potrebno za pretragu jedne treine ukupnog broja cilindara plus polovina vremena potrebnog za jedan obrtaj ploe diska. accumulator (akumulator). Registar (privremeni smetajni memorijski prostor) u kojem se obrazuju rezultati nekog posla. acoustic coupler (spreni element, akustika spojnica). Ureaj koji se koristi za povezivanje modema sa telefonskom linijom prikljuivanjem na slualicu klasinog AT&T telefona. Zvuni talas sa linije i zvuni talas koji stvara modem prenose se slualici preko spojnice, kada je slualica sputena na nju. Mada se esto smatra zastarelom, akustika spojnica moe da se koristi za obezbeivanje modemske veze tokom putovanja, ako ne postoji RJ-11 utinica. ACPI (Advanced Configuration and Power Interface napredni interfejs za podeavanje i napajanje). Standard koji su razvili Intel, Microsoft i Toshiba. Projektovan je da bi se svojstva za upravljanje napajanjem uvela u operativne sisteme. Vidi takoe APM. active high (aktivan visoki nivo). Opisuje digitalni signal koji mora da dobije visoku vrednost (u odnosu na drugu moguu vrednost) kako bi proizveo odreeno dejstvo. Sinonim je positive true. active low (aktivan niski nivo). Opisuje digitalni signal koji mora da dobije nisku vrednost (u odnosu na visoku vrednost) kako bi proizveo odreeno dejstvo. Sinonim je negative true. active matrix (aktivna matrica). Vrsta LCD ekrana sa bar jednim tranzistorom za svaku ekransku taku. Aktivna matrica u boji ima tri tranzistora za svaku ekransku taku, po jedan za crvene, zelene i plave take. Tranzistori su rasporeeni na mrei od provodnog materijala i svaki je povezan sa vodoravnim i uspravnim provodnikom. Vidi takoe TFT. actuator (aktuator). Ureaj koji pomera glavu za itanje/pisanje iznad povrine diska. Takoe poznat i kao access mechanism (pristupni mehanizam). adapter description files (ADF datoteke za opis adaptera). Odnosi se na datoteke sa podacima o podeavanju i upravljake programe koji su potrebni za primenu adapterskih kartica, kao to su mrene adapterske kartice. adapter. Ureaj koji slui za interfejs izmeu sistemske jedinice (raunara) i ureaja koji je prikljuen na njega. IBM koristi termine circuit board (ploa sa elektronskim sklopovima), circuit card (kartica sa elektronskim sklopovima) ili card (kartica) kao sinonime. add-in board. Vidi expansion card.
Renik
Dodatak B
1293
address (adresa). Odnosi se na poloaj odreenog podatka ili druge informacije u raunaru; moe da oznaava i poloaj skupa instrukcija. address bus (adresna sabirnica). Jedan ili vie elektrinih provodnika koji se koriste za prenos binarno kodiranih adresa od mikroprocesora do ostatka sistema. ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line asimetrina digitalna pretplatnika linija). Tehnologija za veoma brzi prenos koju je razvio Bellcore, a standardizovao ANSI kao T1.413. ADSL tehnologija podrazumeva korienje bakarnih kablova za veoma brzu digitalnu komunikaciju izmeu centrale i pretplatnika. ADSL podatke alje asimetrino, to znai da je prenos bri u jednom pravcu nego u drugom. U poetku je ADSL slao podatke brzinom T-1 (1,536 Mb/sec) od nosioca ka pretplatniku, a brzinom od 16 Kb/sec u suprotnom pravcu. Meutim, ADSL danas ima raznovrsne konfiguracije i brzine. Vidi DSL. AGP (Accelerated Graphics Port ubrzani grafiki prikljuak). Brzi namenski interfejs izmeu video adaptera ili njegovog skupa ipova i skupa North Bridge ipova na matinoj ploi, koji je razvio Intel. AGP je 32-bitni, radi na 66 MHz i prenosi 1 ili 2 bita u ciklusu (reimi rada 1x ili 2x). aliasing (nazubljivanje). Neeljeni vizuelni efekti (ponekad se nazivaju i artefakti) kod slika stvorenih pomou raunara, koje prouzrokuje neodgovarajui postupak uzorkovanja (digitalizacija). Nazubljene ivice najee se javljaju kod dijagonalnih ili zaobljenih objekata na ekranu. Vidi takoe dithering. allocation unit. Vidi cluster. alphanumeric characters (alfanumeriki znakovi). Skup znakova koji sadri samo slova (A-Z) i cifre (0-9). I drugi znakovi, na primer interpunkcijski, mogu da pripadaju ovom skupu. ampere (amper). Osnovna jedinica za merenje elektrine struje; koristi se i skraenica amp (engleski; A u naem mernom sistemu). analog (analogno). Predstavljanje brojanih vrednosti pomou fizikih promenljivih, kao to su napon, struja itd; kontinualno promenljive veliine ije vrednosti odgovaraju kvantitativnom prirastu promenljivih. Vidi i digital. analog loopback (analogna povratna petlja). Samoispitivanje modema u kojem se podaci sa tastature alju do predajnika modema, moduliraju u analogni oblik, vraaju natrag do prijemnika modema, demoduliraju u digitalan oblik i ispisuju na ekranu zbog provere. analog signals (analogni signali). Stalno promenljivi signali kod kojih i najmanja promena moe da bude od znaaja. Analogni elektronski sklopovi podloniji su izoblienju i uticaju uma od digitalnih, ali su sposobni za rad sa sloenim signalima, uz relativno jednostavnu konstrukciju sklopova. Vidi i digital signals. analog-to-digital converter (analogno-digitalni pretvara). Elektronski sklop koji pretvara analogne signale u digitalni oblik. AND (operator AND). Logiki operator koji ima osobinu da ukoliko su P, Q, R ... logiki izrazi, onda je AND od P, Q, R tano ukoliko su svi izrazi tani, a netano ukoliko je bilo koji od njih netaan. AND gate (I kolo). Logiko kolo koje na izlazu daje 1 samo ako su svi ulazi jednaki 1. animation (animacija). Postupak prikazivanja niza pojedinanih slika pri kojem se postie utisak kretanja.
1294
Dodatak B
Renik
ANSI (American National Standards Institute Ameriki institut za nacionalne standarde). Nevladina organizacija osnovana 1981. godine da bi predlagala, menjala, odobravala i objavljivala standarde za obradu podataka koji su se primenjivali na dobrovoljnoj osnovi u SAD. Takoe, ameriki predstavnik u ISO (International Standard Organization Meunarodna organizacija za standarde) komitetu u Parizu i u IEC (International Electrotechnical Comission Meunarodna elektrotehnika komisija) komitetu. Za vie podataka pogledajte spisak isporuilaca na CD-u. Adresa ANSI-ja: 1430 Broadway, New York, NY 10018. answer mode (reim odgovaranja). Stanje u kojem modem alje podatke na unapred odreenoj visokoj frekvenciji komunikacionog kanala, a prima ih na niskoj frekvenciji. Frekvencije za slanje/prijem obrnute su kod modema koji zove, to se naziva izvornim reimom rada (engl. originate mode). Vidi takoe originate mode. anti-aliasing (uklanjanje nazubljenosti). Softversko podeavanje slika nainjenih pomou raunara, da bi se dobile ravnomerne dijagonale i krive. Vidi takoe aliasing. anti-static mat (antistatika podloga). Podloga koja se stavlja pored raunara i na koju se stavljaju delovi kada se rasklapa sistem kako bi se spreilo oteenje statikim elektricitetom. Takoe moe da se odnosi na vee podloge ispod celog raunarskog stola i stolice, koje uklanjaju statiki elektricitet iz korisnika pre nego to dotakne raunar. antivirus (antivirusni program). Program koji spreava pokretanje datoteka zaraenih virusom, odnosno program koji otkriva, popravlja, isti ili uklanja datoteke zaraene virusom. APA (all points adressable - sve take se mogu adresirati). Reim rada u kojem korisnik ili program mogu da konroliu sve take neke slike. API (Application Program Interface - interfejs aplikacije). Sistemski poziv (rutina) koji omoguava programeru pristup servisima koje obezbeuje operativni sistem. Kod IBM kompatibilnih raunara ROM BIOS i DOS predstavljaju API koji programer moe da koristi za kontrolu hardvera. APM (Advanced Power Managment - napredno upravljanje napajanjem). Specifikacija koju podravaju Intel i Microsoft, nastala radi produenja ivotnog veka baterija u raunarima koji koriste baterijsko napajanje. APM omoguuje aplikacijama, sistemskom BIOS-u i hardveru da rade zajedno na smanjenju potronje energije. BIOS koji podrava APM obezbeuje servise za upravljanje napajanjem operativnom sistemu. Aplikacije prosleuju podatke koji se tiu tednje energije preko APM interfejsa. U novijim sistemima zamenjen ACPI standardom. Vidi takoe ACPI. apperture grille (maska katodne cevi). Vrsta maske koja se koristi za katodne cevi. Uobiajena je maska sa vertikalnim trakama fosfora i vertikalnim prorezima, koja se koristi kod Sonijevih Trinitron monitora, nasuprot uobiajenoj maski senke sa takama fosfora i okruglim otvorima. Vidi i Shadow mask. application (aplikacija). Softver za krajnjeg korisnika, kao to su programi za obradu teksta, programi za tabelarna izraunavanja, baze podataka, programi za rad sa grafikom, igre ili pretraivai Weba. arbitration (arbitraa). Postupak kojim vie ureaja prikljuenih na istu sabirnicu moe da se pogaa i odluuje kojem od njih se dodeljuje upravljanje sabirnicom u odreenom trenutku. archive bit (arhivski bit). Bit u bajtu atributa datoteka koji postavlja arhivski atribut. Pokazuje da li je datoteka menjana od trenutka kada je poslednji put snimljena.
Renik
Dodatak B
1295
archive medium (arhivski medijum). Medijum za uvanje podataka (disketa, kaseta sa trakom ili prenosiva kaseta) za uvanje datoteka koje trenutno nisu potrebne. ARCnet Attached Resource Computer Network (ARCnet raunarska mrea sa dodatim resursima). Tehnologija lokalnih mrea ogranienog opsega sa predajom tokena, koja omoguuje prilagodljiv sastav magistrale/zvezde za povezivanje personalnih raunara. Radi na brzinama od 2,5 Mb/sec, jedan je od najstarijih LAN sistema i bio je popularan kod jeftinijih mrea. Izumeo ga je John Murphy iz firme Datapoint Corporation, mada se ARCnet interfejs kartica moe nabaviti od velikog broja isporuilaca. areal density (povrinska gustina podataka). Gustina bitova (bits per inch, ili BPI) pomnoena sa gustinom staza (tracks per inch, ili TPI), ime se dobija broj koji pokazuje koliko se bitova nalazi na jednom kvadratnom inu povrine diska. ARQ (Automatic Repeat reQuest - automatsko ponavljanje zahteva). Opti pojam za protokol kontrole greaka, koji omoguuje otkrivanje greaka i automatsko ponavljanje prenosa neispravnih blokova podataka. ASCII (American Standard Code for Information Interchange - Ameriki standardni kd za razmenu podataka). Standardni 7-bitni kd koji je 1965. godine izumeo Robert W. Bemer kako bi se postigla kompatibilnost izmeu raznih vrsta ureaja za obradu podataka. Standardni ASCII skup znakova sastoji se od 128 decimalnih brojeva, u opsegu od 0 do 127, koji su dodeljeni slovima, brojevima, znakovima interpunkcije i najee korienim posebnim znakovima. IBM je 1981. godine predstavio proireni skup ASCII znakova, zajedno sa svojim IBM PC-jem, u kojem se kd proiruje na 8 bitova i dodaju znakovi od 128 do 255 za predstavljanje dodatnih matematikih, grafikih i stranih znakova. ASCII character (ASCII znak). Jednobajtni znak iz skupa ASCII znakova, ukljuujui i slova i brojeve, znakove interpunkcije i razne grafike znakove. ASME (American Society of Mechanical Engineers - Ameriko udruenje ininjera mainstva) (http://www.asme.org/). ASME International ima gotovo 500 kodova i standarda, a u njegovim mnogbrojnim komitetima nalazi se oko 3000 pojedinaca, veinom inenjera, ali ne obavezno i lanova ovog udruenja. Njihovi standardi koriste se u vie od 90 zemalja irom sveta. aspect ratio (razmera slike). Mere vidljive filmske i televizijske slike izrane relativnim odnosom irine i visine slike. Razmera slike kod veine savremenih filmova varira od 3:5 pa do 3:7, to stvara tekoe pri obradi filmova irokog formata za prikazivanje na televiziji, jer su televizijski ekrani oblika priblinijeg kvadratu, pa razmera treba da bude 3:4. assemble (spajanje). Prevoenje programa izraenog asemblerskim jezikom u raunarski mainski jezik. assembler language (asemblerski jezik). Jezik usmeren ka raunaru, ije instrukcije obino odgovaraju (u odnosu 1:1) mainskim instrukcijama. asymmetrical modulation (asimetrina modulacija). Postupak za dvosmerni prenos podataka koji razdvaja komunikacioni kanal na jedan kanal velike brzine i jedan sporiji kanal. Tokom poziva, korienjem asimetrine modulacije, modem koji ima veu koliinu podataka za prenos ili prijem koristi kanal velike brzine prenosa. Modem koji ima potrebe za prenosom manje koliine podataka koristi sporiji kanal (450 bps). Modemi dinamiki menjaju kanale tokom veze ukoliko se promeni koliina podataka. asynchronous communication (asinhrona komunikacija). Prenos podataka u kojem je vremenski period izmeu prenoenih znakova promenljiv. Ova veliina zavisi od stvarnog vremena potrebnog za prenos, za razliku od sinhrone komunikacije koja ima utvrene vremenske periode odreene spoljnim signalom sistemskog sata. Zato to prijemnom
1296
Dodatak B
Renik
modemu mora da se naznai kada poinje, odnosno kada se zavrava prenos bitova nekog znaka, svakom znaku se dodaju start i stop bitovi. Vidi takoe synchronous communication. asynchronous memory (asinhrona memorija). (obino sporije) od brzine matine ploe. Memorija koja radi koristei razliit takt
AT clock (AT sat). Odnosi se na Motorolin 146818 sat realnog vremena (RTC) i CMOS RAM ip koji se prvi put pojavio na IBM AT raunarima i ije su funkcije od tada prisutne na svim PC kompatibilnim sistemima. Prati vreme tokom dana i stavlja te podatke na raspolaganje operativnom sistemu i drugim programima. ATA (AT Attachment Interface - AT interfejs za povezivanje). Standard za IDE disk interfejs koji je uveden marta 1989. godine, a definie kompatibilan skup registara te konektor sa 40 pinova i pripadajue signale. Vidi takoe IDE. ATA-2. Druga generacija ATA specifikacije. Ova verzija odreuje bri reim prenosa podataka i nain adresiranja logikih blokova, ime se omoguuje konstrukcija diskova velikog kapaciteta i visokih performansi. Naziva se i Fast ATA, Fast ATA2 i Enhanced IDE (EIDE). ATAPI (AT Attachment Packet Interface - AT paketni interfejs za prikljuenje). Specifikacija koja definie karakteristike prikljuenih IDE periferijskih ureaja, kao to su CD-ROM ili ureaji za trake. ATAPI je u sutini SCSI skup komandi prilagoen IDE interfejsu. ATM (Asynchronous Transfer Mode - asinhroni reim prenosa). Postupak prenosa paketa podataka i multipleksiranja za kanale irokog propusnog opsega, sa malim kanjenjem. Korisni kapacitet se deli na elije nepromenljive veliine, koje se sastoje od zaglavlja i polja sa podacima, a dodeljuju se servisima na njihov zahtev. attribute byte (bajt atributa). Bajt informacija koji se nalazi u zaglavlju svake datoteke, a opisuje njene razliite atribute na primer, da li je datoteka samo za itanje ili da li je napravljena rezervna kopija nakon poslednje izmene. Atributi mogu da se menjaju DOS komandom ATTRIB. ATX. Standard za oblik matine ploe i jedinice za napajanje koji je projektovao Intel, uveden 1995. godine. Odlikuju ga red spoljnih U/I konektora na zadnjoj strani matine ploe; jednodelni prikljuak sa voicom jedinice za napajanje; poloaj memorije i procesora koji je projektovan tako da ne ometa instaliranje adapterskih kartica, kao i poboljani sistem hlaenja. audio (zvuk). Signal koji moe da se uje preko zvunika raunara. Mnogi dijagnostiki programi za ispitivanje ispravnosti PC-ja koriste kodove vidljive na ekranu i zvune signale. audio frequencies (zvune frekvencije). (priblino u opsegu od 20 do 20.000 Hz). Frekvencije koje moe da uje ljudsko uho
auto answer (automatski odgovor). Podeavanje modema koje mu omoguuje da odgovara automatski na svaki poziv preko telefonske linije. auto dial (automatsko pozivanje). Svojstvo modema koje mu omoguuje automatsko pozivanje odreenog telefonskog broja, bez uea korisnika. auto disconnect (automatsko prekidanje veze). Svojstvo modema koje mu omoguuje da prekine telefonsku vezu kada se iskljui modem na drugom kraju. AUTOEXEC.BAT. Posebna komandna datoteka koju DOS izvrava pri pokretanju raunara. Sadri odreen broj DOS komandi koje se automatski izvravaju. Vidi takoe batch file.
Renik
Dodatak B
1297
automatic head parking (automatsko parkiranje glave). Parkiranje glave diska koje se sprovodi pri svakom iskljuenju napajanja diska. Nalazi se kod svih raunara koji koriste aktuator sa zvunom zavojnicom. auto-redial (automatsko ponovno biranje broja). Svojstvo modema ili softvera da automatski ponovo bira poslednji birani broj ako je taj broj zauzet ili se niko ne javlja. available memory (raspoloiva memorija). Memorija koju trenutno ne koriste operativni sistem, upravljaki programi i aplikacije, a koja moe da se upotrebi za uitavanje dodatnih programa. average access time (proseno vreme pristupa). Proseno vreme koje je potrebno da disk pone sa itanjem podataka koji se nalaze bilo gde na njemu. Ono sadri proseno vreme pretraivanja (to je period vremena potreban za pomeranje glave), kao i vreme kanjenja (to je proseno vreme potrebno za prolazak datog sektora sa podacima ispod glava diska). Ova vremena, zajedno, sainjavaju proseno vreme pristupa. Vidi takoe average seek time i latency. average latency (srednje kanjenje). Proseno vreme koje je potrebno da neki bajt podataka koji se nalazi na disku proe ispod glave za itanje/pisanje. Odgovara polovini vremena jednog obrtaja ploe diska. average seek time (proseno vreme pretraivanja). Prosean period vremena koji je potreban za pomeranje glave diska sa nekog cilindra na neki drugi, to obino obuhvata i vreme potrebno za ispravno postavljanje glave. U mnogo sluajeva proseno vreme pretraivanja odreuje se kao vreme potrebno za pretraivanje jedne treine ukupnog broja cilindara. AVI (Audio video Interleave audio-video preplitanje). Postupak za uvanje podataka koji je razvio Microsoft za svoj proizvod Video for Windows koji spaja zvune i video signale u jedan kadar ili stazu, ime se tedi dragoceni prostor na disku, a odrava usklaenost zvunog i odgovarajueg video zapisa. backbone (okosnica, kima). Deo kablova za prenos preko Interneta ili regionalne mree (WAN-a) koji povezuje glavne Internet/WAN servere i rutere i namenjen je prenosu najveeg dela podataka preko Interneta ili regionalne mree. backplane (osnovna ploa). Reenje matine ploe koje se retko koristi, a kod kojeg se komponente matine ploe nalaze na adapterskoj kartici za proirenje uloenoj u slot. Kod takvih sistema ploa sa slotovima naziva se osnovnom ploom. backup (izrada rezervnih kopija). Postupak kopiranja datoteke ili biblioteke na poseban medijum. Dobro obezbeenje protiv gubitka originalnih datoteka. backup disk (disk/disketa za uvanje podataka kopiranih sa drugog diska/diskete). Disk ili disketa koja sadri podatke kopirane sa drugog diska (diskete). Koristi se da bi se obezbedili originalni podaci u sluaju promene ili unitenja. backward compatibility (kompatibilnost unazad). Hardver i softver projekotvan tako da moe raditi sa starijim verzijama istog hardvera i softvera. bad sector (lo sektor). Sektor na disku koji ne moe pouzdano da uva podatke zato to su oteeni medijum ili oznake formata. bad track table (tabela loih staza). Oznaka na kuitu diska koja ukazuje na to koje su staze oteene te se na njih ne mogu snimati podaci. Ovaj spisak se unosi u program za fiziko formatiranje diska. balanced signal (balansirani signal). Odnosi se na signal koji se sastoji od strujnih signala podjednake veliine, a suprotnog smera. Kada izbalansirani signal ili gotovo izbalansirani
1298
Dodatak B
Renik
signal prolazi kroz liniju sa upredenim paricama, dejstvo eletromagnetne interferencije, kao to je presluavanje, u velikoj se meri ponitava. Balansirani signal koristi se kod diferencijalnog prenosa. balun. Skraenica od balanced/unbalanced. Vrsta pretvaraa (prespojnika) koji omoguuje da se balansirani kablovi spajaju sa nebalansiranim kablovima. Kablovi sa paricama (balansirani kablovi), na primer, mogu da se poveu sa koaksijalnim (nebalansiranim) kablovima ukoliko se upotrebi odgovarajui balun prespojnik. bandwidth (propusni opseg). 1) Uopteno, opseg frekvencija u okviru elektromagnetnog zraenja koji je potreban za prenos odreenog signala. Razlika izmeu najnie i najvie frekvencije signala. Propusni opseg raunarskog monitora jeste mera brzine kojom monitor moe da obrauje (prikae) informacije sa adaptera za prikazivanje. to je iri propusni opseg, monitor moe da prenese (prikae) vei broj informacija, ime je omoguena vea rezolucija slike na ekranu. 2) Ovaj izraz se takoe koristi za opis kapaciteta nekog mrenog kola. to je vei propusni opseg, to data mrea moe da prenese vei broj podataka u nekom vremenskom intervalu. bank (banka). Skup memorijskih ipova koji sainjavaju blok memorije koji moe da oitava procesor u jednom ciklusu sabirnice. Prema tome, ovaj blok mora biti iste irine kao i sabirnica ili odreeni mikroprocesor. Kod personalnih raunara procesorska sabirnica za prenos podataka (a time i veliina banke) obino je irine 8, 16, 32 ili 64 bita. Neki raunari koriste i poseban bit za proveru parnosti za svakih 8 bitova, to daje ukupan broj od 9, 18, 36 ili 72 bita za svaku banku. Kada se personalnom raunaru dodaje ili oduzima memorija, to uvek moraju da budu potpune banke. bar code (jedinstveni kd proizvoda, bar kd). Kd koji se koristi za oznaavanje proizvoda iroke potronje i inventara radi raspoznavanja. Sastoji se od pruga razliite debljine; te pruge oznaavaju odreena slova i brojeve koji mogu da se itaju pomou optikih itaa. Najee se koristi verzija tog kda koja se zove UPC (Universal Product Code univerzalni ili jedinstveni kd proizvoda). base address (osnovna adresa). Poetni poloaj neprekidnog memorijskog niza ili adresa U/I portova. base memory (osnovna memorija). Koliina memorije dostupna operativnom sistemu ili aplikaciji u okviru prvog megabajta, kojoj moe da se pristupi u realnom reimu rada procesora. base-2 (sa osnovom 2). Odnosi se na brojani sistem koji se koristi kod raunara i sastoji se od dva broja, 0 i 1. Takoe se kae i binarno. baseband transmission (prenos signala u osnovnom opsegu). Prenos digitalnih signala na ogranieno rastojanje. ARCnet i Ethernet lokalne mree koriste signaliziranje u osnovnom opsegu. Suprotan pojam je irokopojasni prenos, kojim se oznaava prenos analognih signala na veu daljinu. BASIC (Begginers All-purpose Symbolic Instruction Code Optenamenski simboliki kd instrukcija namenjen poetnicima). Popularni programski jezik. Izumeli su ga John Kemeny i Thomas Kurtz, sredinom ezdesetih godina, na Dartmouth koledu. Obino je u pitanju interpreterski jezik, to znai da se svaka naredba prevodi i izvrava pri samom nailasku na nju tokom izvravanja programa; moe da se koristi i kao kompajlerski jezik, to znai da se sve programske naredbe prevode u mainski kd pre izvrenja. batch file (komandna datoteka). Skup komandi koje se uvaju u datoteci za izvrenje od strane operativnog sistema. IBM DOS svaki put pri pokretanju raunara izvrava posebnu komandnu datoteku, pod nazivom AUTOEXEC.BAT. Sve DOS komandne datoteke imaju oznaku tipa BAT.
Renik
Dodatak B
1299
baud (bod). Jedinica za merenje brzine prenosa signala kojom se oznaava broj diskretnih signalnih elemenata koji mogu da se prenesu u jednoj sekundi. Re bod (engl. baud) izvedena je iz imena J. M. E. Baudota (1845-1903), Francuza, pionira na polju telegrafije i pronalazaa Baudotovog koda. Iako tehniki netano, brzina u bodima obino se koristila u znaenju brzine u bitovima. Brzina izraena bitovima u sekundi (bps) obino se razlikuje od brzine u bodima, zato to svaki signal ili bod moe da se prevede u mnogo pojedinanih bitova. Brzina od 2400 boda znai da se alje 2400 promena frekvencije ili signala u sekundi, ali pri tome svaka promena frekvencije moe da oznaava prenos nekoliko bitova informacija. Na primer, 33,6 Kbps modem u stvari prenosi signale brzinom od samo 2400 boda. Baudot code (Baudotov kd). Petobitni kd koji se koristi u razliitim tipovima prenosa podataka, ukljuujui tu i teletajp (TTY), radio teletajp (RTTY) i telekomunikacione ureaje za gluve (TDD). Baudot kd je nekoliko puta prepravljan i proirivan od svog nastanka. bay (leite). Odeljak unutar kuita raunara u koji se smeta (i koji pridrava) disk. BBS (Bulletin Board System sistem oglasnih tabli). Raunar koji, koristei modem i odgovarajui program, omoguava drugim raunarima sa modemom da komuniciraju sa njim bilo kada u toku 24 sata. Hiljade IBM i Apple raunara koji slue kao BBS serveri pruaju mnotvo obavetenja i softvera u javnom vlasnitvu koji pomou modema moe da se prenese na raunar klijenata. B-channel (B kanal). prenose podaci. Dva nosea kanala kod ISDN-a koja rade na 64 Kbps i kojima se
bezel. Prednja maska koja na kuitu prekriva otvor leita u koje je smeten disk ili neki drugi ureaj. Bzier curve (Bezijeova kriva). Matematiki nain za opis krivih koji se esto koristi za iscrtavanje sloenih oblika u vektorskim programima za crtanje i u CAD programima. bidirectional (dvosmerni). 1) Odnosi se na prenosne linije, preko kojih podaci mogu da se prenose u oba smera, kao to su sabirnice za prenos podataka ili telefonske linije. 2) Takoe se odnosi i na mogunost tampaa da naizmenino tampa stranice zdesna ulevo i sleva udesno. binary (binarno). Oznaava raunarski brojani sistem koji se sastoji od dve cifre, 0 i 1; naziva se i brojanim sistemom osnove 2. BIOS (Basic Input/Output System osnovni ulazno/izlazni sistem). Deo operativnog sistema koji obezbeuje komunikaciju izmeu raunara i njegovih periferijskih ureaja. Obino se upisuje (posebnim postupkom nagorevanja) u nepromenljive memorijske (ROM) ili prepisive (fle EPROM) ipove. bipolar (bipolarno). Kategorija poluprovodnikih kola koja su se koristila za izradu prvih tranzistora i prvih integrisanih kola. Bipolarna kola i CMOS jesu dve osnovne tehnologije za tranzistore. Veina personalnih raunara ima ipove po CMOS tehnologiji. CMOS kola troe znatno manje energije od bipolarnih. bisynchronous (bisinhrono, binarna sinhrona kontrola). Stariji protokol koji je razvio IBM za aplikacije i komunikacione ureaje u sinhronim uslovima rada. Protokol odreuje postupke na nivou veze na primer, format paketa podataka koji se izmenjuju modemom preko telefonske linije. bit (Binary digit binarni broj). Binarna cifra. Logiki se predstavlja kao 0 ili 1, a elektrino kao 0 volti i (obino) 5 volti. Za fiziko predstavljanje binarnih brojeva koriste se drugi naini (tonovi, razliiti napon, svetlost itd.), ali je logika uvek ista.
1300
Dodatak B
Renik
bit density (gustina bitova). Izraava se u bitima po inu (BPI). Odreuje koliinu bitova koja moe da se upie na linearnu duinu od jednog ina jedne staze na disku (disketi). Ponekad se naziva i linearnom gustinom. bit depth (bitna irina, broj bitova za opis broja boja). Broj bitova koji se koristi za opis boju svakog piksela neke slike na ekranu monitora. Na primer, broj od 2 bita (bitna irina 2) znai da na ekranu mogu da se prikau samo crni i beli pikseli; broj od 4 bita znai da monitor moe da prikae 16 razliitih boja; 8 bitova omoguava prikazivanje 265 boja itd. bit map (bit mapa). Nain za uvanje grafikih informacija u memoriji; bit koji je pridruen svakom od piksela pokazuje da li je odgovarajui piksel ukljuen ili iskljuen. Bit mapa sadri bit za svaku taku na ekranu i omoguava veu rezoluciju zato to svaka taka ili piksel na ekranu moe da se adresira. Vei broj bitova moe da se iskoristi za opis boje, jaine i drugih svojstava svakog piksela slike. blank ili blanking interval (prazni interval). Period u kojem monitor ne prima nikakav video signal, dok video disk ili video plejer trai sledei video segment ili kadar za prikaz. block (blok). Niz zapisa, rei ili znakova koji se iz tehnikih ili logikih razloga obrazuju kao celina. block diagram (blok dijagram). Logika struktura ili raspored sistema u grafikom obliku. Ne mora obavezno da odgovara fizikom rasporedu, niti mora da opie sve komponente i njihove meusobne veze. BMP (Bit MaP). Windowsov grafiki format koji moe biti zavisan ili nezavisan od vrste upotrebljenog ureaja. BMP datoteke nezavisne od ureaja kodiraju se za prenos na veliki broj ekrana i tampaa. BNC (Bayonet-Neill-Concelman). Takoe poznat i kao British-Naval-Connector, BabyN-Connector ili Bayonet-Nut-Coupler; ne zna se tano pravo ime. Ovaj bajonet prikljuak poznat je po odlinoj zatiti i prilagoenju impedansi, to rezultuje niskim umom i najmanjim gubitkom signala na frekvencijama do 4 GHz. Koristi se u Ethernet 10Base2 mreama (poznatim i kao IEEE 802.3 i Thinnet) za terminiranje koaksijalnih kablova. Koristi se i kod nekih skupih monitora. bonding (pridruivanje). Kod ISDN-a, spajanje dva B kanala od 64 Kbps kako bi se postigla brzina od 128 Kb/sec. Boolean operation (Bulova operacija). jednu od dve vrednosti. Svaka operacija u kojoj operand i rezultat uzimaju
boot (pokrenuti operativni sistem). Uitavanje programa u raunar. Izraz dolazi od fraze povui izmu za gajku (engl. bootstrapping). boot record (osnovni zapis). Prvi sektor diska ili particije koji sadri obavetenje o parametrima diska potrebnim BIOS-u i operativnom sistemu, kao i kd za uitavanje programa za podizanje sistema raunara, koji saoptava raunaru kako da uita datoteke operativnog sistema u memoriju i tako pone postupak za pokretanje raunara. boot sector (osnovni sektor). Vidi boot record. boot sector virus (virus osnovnog sektora). Virus projektovan tako da zauzme osnovi sektor diska. Svaki pokuaj da se podigne sistem raunara sa zaraene diskete prenosi virus na disk, posle ega se virus uitava pri svakom pokretanju sistema. Veina raunarskih virusa jesu virusi osnovnog sektora. bootstrap (dosl. gajka na izmi; fig. podii se sopstvenom snagom). Postupak ili ureaj koji je konstruisan tako da se sopstvenim dejstvom dovede u eljeno stanje. Izraz se koristi
Renik
Dodatak B
1301
da opie postupak u kojem ureaj, kao to je PC, polazei od poetnog stanja ukljuenog napajanja dolazi do radnog stanja bez ljudskog posredstva. Vidi takoe boot. boule. Preieni, cilindrini kristali silicijuma od kojih se proizvode poluprovodniki elektronski ipovi, ukljuujui mikroprocesore, memoriju i druge ipove PC-ja. bps (bits per second bitovi u sekundi). Broj binarnih cifara ili bitova koji se prenose u jednoj sekundi. Ponekad se mea sa pojmom bod (baud). branch prediction (predvianje grananja). Osobina pete generacije procesora (Pentiuma i novijih) koja predvia da li e biti grananja programa ili ne, pa na osnovu toga uzima odgovarajuu sledeu instrukciju. bridge (most). U lokalnim raunarskim mreama, veza izmeu dve sline mree. Takoe, hardverski ureaj koji se koristi za uspostavljanje takve veze. broadband transmission (irokopojasni prenos). Izraz koji se koristi za opis analognog prenosa. Zahteva modem za povezivanje terminala i raunara u mrei. Koristei multipleksiranje frekvencije mnogi razliiti signali ili skupovi podataka mogu da se prenose istovremeno. Drugaiji vid prenosa jeste prenos u osnovnom opsegu ili digitalna transmisija. brownout (privremeni pad napona). Pad napona naizmenine struje koji ne dovodi do potpunog prekida napajanja; on i dalje postoji, ali je ispod uobiajenog nivoa. BSRAM (Burst Static RAM neprekidni statiki RAM). Skraenica za Pipeline Burst SRAM; BSRAM je uobiajena vrsta ipova statikog RAM-a koji se koriste za ke memoriju kod koje se za pristup susednim poloajima u memoriji, po pristupanju prvom bajtu, troi manje mainskih ciklusa. bubble memory (mehurasta memorija). Posebna vrsta trajne radne memorije za itanje/ pisanje koja po iskljuenju ne gubi upisani sadraj. Proizveo ju je Intel. Ona se sastoji od magnetnih oblasti koje se nalaze u rastvoru kristalnog filma, a podaci se odravaju i posle iskljuenja napajanja. Tipini ipovi sa mehurastom memorijom imaju veliinu od 512 KB ili vie od 4 miliona mehurova. Nije uspela da stekne iru popularnost zbog dugog vremena pristupa koje se merilo milisekundama. Nala je primenu u vojsci i u fabrikama, kao poluprovodnika zamena za disk u uslovima gde je upotreba obinih diskova neprihvatljiva. buffer (bafer). Blok memorije koji se koristi za privremeno uvanje podataka. esto se postavlja izmeu sporijih dopunskih ureaja i brih raunara. Svi podaci koji se prenose od dopunskih ureaja ka raunaru prolaze kroz bafer. Bafer omoguava da se podaci itaju sa dopunskih ureaja ili upisuju na njih u velikim blokovima, ime se poboljava uinak. Bafer koji ima veliinu od x bajtova obino sadri poslednjih x bajtova podataka koji su razmenjeni izmeu CPU-a i dopunskog ureaja. Ovaj nain je suprotan onom pri korienju kea koji dodaje logiku baferu kako bi se podaci koji se najee koriste zadrali u registrima bafera, umesto poslednjih korienih podataka. Ke moe u velikoj meri da povea uinak koji se postie obinim baferom. bug (greka u programu). Greka ili neispravnost u programu. burn-in (ispitivanje na pregorevanje). Postupak koji elektronska kola ili neki deo opreme primenjuju kako bi ustanovili da li njihove komponente stabilno rade i maskiraju neispravne prikljuke (portove) ili sklopove. burst mode (nain pristupa grupi podataka; neprekidni prenos grupe podataka). Tehnologija upotrebe memorije zasnovana na injenici da se najee pristupa uzastopnim adresama. Poto se odrede adrese reda i kolone za dati pristup, moe se pristupiti trima susednim adresama bez dodatnog utroka vremena.
1302
Dodatak B
Renik
bus (sabirnica). Linearna elektrina putanja preko koje se prenose napajanje, podaci i drugi signali. Moe da povee tri ili vie ureaja. Sabirnica se uopteno smatra razliitom vrstom veze od radijalne ili veze od take do take. Izraz potie od latinske rei omnibus i znai svima. Kada se koristi za opis topologije, sabirnica uvek podrazumeva linearnu strukturu. bus mouse (mi sa karticom). Zastarela vrsta mia koriena osamdesetih godina, koja se prikljuivala na posebnu karticu umesto na serijski prikljuak ili prikljuak za mia na matinoj ploi. Prikljuak za ovakvog mia slian je onom za prikljuenje mia na matinu plou (koji se naziva i PS/2 prikljukom), ali raspored izvoda im je drugaiji i nije kompatibilan. busmaster (upravlja sabirnice). Inteligentni ureaj koji, kada se prikljui na Micro Channel, EISA, VLB ili PCI sabirnicu, moe da zahteva i preuzme upravljanje sabirnicom, kako bi mogao da izvri odreeni zadatak. byte (bajt). Grupa bitova koji sainjavaju jedan znak ili neki drugi opis. Uopteno, bajt je duine 8 bita. Kada se koristi za opis veliine raunarskog RAM-a dodaje se i dodatni bit za proveru parnosti (provera pojave greke), ime se dobija ukupna veliina od 9 bitova. Vidi parity. C. Programski jezik visokog nivoa koji se esto koristi na velikim, mini ili PC raunarskim sistemima. C++ je popularna varijanta. cache (ke). Inteligentni bafer. Koristei inteligentni algoritam, ke sadri podatke kojima se najee pristupa u prenosu izmeu breg CPU-a i sporijeg dopunskog ureaja. CAM (Common Access Method opti nain pristupa). Komitet formiran 1988. godine, koji se sastoji od odreenog broja proizvoaa dopunske opreme, a posveen je razvoju standarda za zajedniki softverski interfejs SCSI dopunskih ureaja i adaptera matinih raunara. (Istovetna skraenica se koristi i za Computer Aided Manufacturing proizvodnja uz pomo raunara prim. rec.) capacitor (kondenzator). Ureaj koji se sastoji od dve ploe, razdvojene neprovodnim materijalom, koji se koristi za uvanje elektrinog naboja. card (kartica). tampano elektrino kolo sa elektronskim komponentama koje obrazuju itav elektronski sklop, obino projektovano za ulaganje u prikljuak na matinoj ili nekoj drugoj ploi raunara. Ponekad se naziva i adapterom. card edge connector (ivini konektor kartice). Vidi edge connector. CardBUS. Specifikacija PC Card za 32-bitni interfejs koji radi na 33 MHz i obezbeuje 32-bitne putanje podataka za U/I i memorijski sistem raunar, kao i novi oklopljeni prikljuak koji spreava da se CardBus ureaji uloe u prikljuke koji ne podravaju najnoviju verziju PC Card standarda. carpal tunnel syndrome (sindrom karpalnog kanala). Bolna povreda ake koja je naziv dobila po uskom kanalu u aci koji povezuje ligamente i kosti. Kada se neprekidno optereuju tetive aka, one mogu da oteknu i pritisnu nerv koji prenosi impulse od mozga ka aci, ime se prouzrokuje obamrlost, slabost, peckanje ili oseaj poviene temperature u prstima i ruci. Ljudi koji rade na raunarima dobijaju ovaj sindrom zbog neodgovarajueg ergonomskog oblika tastature koji prouzrokuje neprekidno naprezanje lanaka i ake. carrier (nosilac). Signal kontinualne frekvencije koji se moe modulisati ili u njega moe biti utisnut neki drugi signal za prenos informacija. Referentni signal koji se koristi za slanje i prijem podataka. Najuobiajenija upotreba ovog signala kod raunara odnosi se na modemsku vezu preko telefonskih linija. Nosilac se koristi kao signal na koji se smeta informacija.
Renik
Dodatak B
1303
carrier detect signal (signal prepoznavanja nosioca). Signal interfejsa modema koji ukazuje prikljuenom terminalskom ureaju za prenos podataka (Data Terminal Equipment, DTE) da prima signal od udaljenog modema. Definisan je RS-232 specifikacijom. Isto to i signal za prepoznavanje primljene veze. cathode ray tube (CRT katodna cev). Ureaj koji sadri elektrode u staklenoj sfernoj ili cilindrinoj cevi, a prikazuje informacije stvaranjem elektronskog mlaza koji udara u fosforni sloj nanesen na unutranjost ureaja za prikazivanje slike (ekrana). Ovaj ureaj se najee koristi u raunarskim monitorima i terminalima. CAV (Constant Angular Velocity stalna ugaona brzina). Format zapisa optikog diska, gde se podaci upisuju na disk u koncentrinim krugovima. CAV diskovi se obru nepromenljivom brzinom. Ovo je slino postupku snimanja koji se koristi kod disketnih jedinica. CAV ograniava ukupni kapacitet snimljenih podataka u odnosu na onaj koji se dobija kod CLV (Constant Linear Velocity stalna linearna brzina formata zapisa kod diskova konstantne linearne brzine), koji se takoe koristi za optiko snimanje podataka. CCITT. Skraenica (akronim) od Comit Consultatif Tlgraphique et Tlphonique (Internacionalni konsultativni komitet za telegrafiju i telefoniju). Preimenovan u ITU (International Telecommunication Union Meunarodna telekomunikaciona unija). Vidi ITU. CCS (Common Comand Set uobiajeni komandni skup). Skup SCSI komandi koje su odreene ANSI SCSI-1 standardom X3.131-1986 Addendum 4.B. Svi SCSI ureaji moraju biti sposobni da koriste CCS kako bi bili u potpunosti kompatibilni sa ANSI SCSI-1 standardom. CD (Compact Disc kompakt disk ili kompakt audio disk). Optiki disk od 4,75 ina (12 cm) koji sadri informacije digitalno kodirane u CLV formatu. Ovaj popularni zapis za muziku visoke vernosti reprodukcije omoguava odnos signal/um zapisa od 90 dB, 74 minuta digitalnog zvuka, bez umanjenja kvaliteta zapisa pri reprodukciji diska. Standardi za ovaj format (koje su razvili NV Philips i firma Sony) poznati su pod nazivom Red Book (Crvena knjiga). Zvanina (i retko koriena) skraenica samo za CD zvuni format zapisa jeste CD-DA (kompakt disk sa digitalnim zvunim zapisom). Jednostavni zvuni format poznat je i kao CD-A (engl. compact disc-audio). Verzije manjih dimenzija CD-a (3 ina) poznate su kao CD-3 diskovi. CD Video. CD format, koji je nastao 1987. godine, spaja 20 minuta digitalnog audio zapisa i 6 minuta analognog video zapisa na standardnom CD-u od 4,75 ina. Po uvoenju ovog formata mnoge firme su preimenovale video diskove od 8 i 12 ina u CDV, u elji da zarade na velikoj popularnosti CDV audio diskova. Izraz je prestao da se upotrebljava 1990. godine i delimino je zamenjen izrazom laserski disk, a u poslednje vreme i DVD (Digital Versatile Disc, digitalni vienamenski disk). CD+G (Compact Disc Graphics kompakt disk sa grafikom). CD format koji ukljuuje proirene grafike mogunosti definisane originalnom CD-ROM specifikacijom. Obuhvata ogranienu video grafiku, kodiranu u CD potkodu. Razvila ga je firma Warner New Media, koja i prodaje diskove snimljene u ovom formatu. CD+MIDI (Compact Disc-Musical Intruments Digital Interface CD digitalni interfejs za muzike intstrumente). CD format koji dodaje digitalni zvuk, grafike zapise i MIDI specifikaciju i funkcije CD+G formatu. Razvila ga je firma Warner New Media, koja i prodaje diskove snimljene u ovom formatu. CD-DA (Compact Disc Digital Audio kompakt disk sa digitalnim zvukom). Takoe poznat i kao Red Book Audio (zvuk po standardu Crvena knjiga). Ovo je digitalni format za zvuni zapis koji se koristi kod audio kompakt diskova. CD-DA koristi uestanost uzorkovanja od 44,1 KHz i snima 16 bitova informacija za svaki od uzoraka. CD audio se
1304
Dodatak B
Renik
ne reprodukuje preko raunara, ve korienjem posebnog ipa u CD-ROM ureaju. Petnaest minuta CD-DA zvunog zapisa zauzima oko 80 MB. Najbolji zvuni zapis koji moe da se koristi u multimedijalnom PC-ju jeste CD-DA format, uestanosti uzoraka od 44,1 KHz. Vidi takoe CD. CD-I (Compact Disc-Interactive interaktivni kompakt disk). Kompakt disk koji se pojavio na tritu 1991, omoguuje snimanje zvuka, digitalnih podataka, nepokretnih i video zapisa. Standardi za ovaj format (koji su razvili NV Philips i firma Sony) poznati su pod nazivom Green Book (Zelena knjiga). CD-I korisnici nisu prihvatili i sada se smatra zastarelim. CD-R (Compact Disc Recordable nasnimivi kompakt disk). Ponekad se naziva i CDWritable (upisivi CD). CD-R jesu kompakt diskovi koji mogu da se snimaju i itaju vie puta. CD-R je deo Orange Book (Narandasta knjiga) standarda, koji je definisao ISO. CDR tehnologija se koristi za masovnu proizvodnju multimedijalnih sadraja. Ovi diskovi mogu da budu kompatibilni sa CD-ROM, CD-ROM XA i CD audio formatom. Narandasta knjiga odreuje mogunost dosnimavanja u vie navrata, u raznim vremenskim periodima. Kodakov Photo CD primer je CD-R tehnologije. Na ovakav disk moe da se smesti do 100 digitalnih fotografija. Mogunost dosnimavanja u vie navrata dozvoljava da se snimci sa nekoliko rolni fotografskog filma od 35 mm dodaju onima na disku u razliitim prilikama. CD-ROM (Compact Disc-Read Only Memory kompakt disk memorijska jedinica samo za itanje). Laserski kodirani optiki memorijski medijum od 4,75 ina za uvanje podataka sa istim spiralnim CLV formatom (engl. CLV constant linear velocity; stalna linearna brzina obrtanja diska) kao i kod audio CD-a i nekih video diskova. CD-ROM-ovi mogu da prime do 650 MB podataka. CD-ROM zahteva vie podataka za ispravku greaka od standardnog unapred snimljenog audio diska. Standardi za ovaj format (koje su razvili NV Philips i firma Sony) poznati su pod nazivom Yellow book (uta knjiga). Vidi takoe CD-ROM XA.. CD-ROM drive (CD-ROM ureaj). Ureaj koji oitava podatke sa CD-ROM-a; razlikuje se od standardnog audio CD plejera po ugraenom dodatnom elektronskom sklopu za ispravku greaka. CD-ROM ureaji obino mogu da reprodukuju i zvuni zapis sa audio CD-a. CD-ROM XA (Compact Disc Read Only Memory eXtended Architecture - CD-ROM proirene arhitekture). XA standard razvili su zajedniki Sony, Philips i Microsoft 1988. godine, a sada predstavlja deo standarda ute knjige. XA je svojstvo novijih CD-ROM ureaja, a omoguuje reprodukciju zvunog zapisa istovremeno sa prenosom podataka. Ureaji koji nisu XA podravaju bilo reprodukciju zvunog zapisa bilo prenos podataka, ali ne istovremeno i jedno i drugo. Ovaj standard omoguuje kompresiju podataka na disku, to takoe moe da povea brzinu prenosa podataka. CD-RW (CD-Rewritible prepisivi kompakt disk). Vrsta CD-ROM tehnologije definisana u III delu Narandaste knjige. Koristi se drugaiju vrstu diska, na koji ureaj moe da upisuje najmanje hiljadu puta. Takoe, CD-RW ureaji mogu da upisuju na CD-R diskove i mogu da itaju CD-ROM-ove. CD-RW diskovi imaju niu refleksivnost (odbijanje svetlosti) nego standardni CD-ROM, a CD-ROM ureaji moraju biti novije proizvodnje, sa viestrukim itanjem, kako bi ih itali. CD-RW je prvobitno nazvan CD-E (od CD-Erasable, izbrisivi CD). CD-WO (Compact Disk-Write Once kompakt disk sa jednim upisom). Varijanta CDROM diskova na koje se jednom mogu upisati podaci, a koji se zatim mogu oitavati mnogo puta; razvili su ga zajedniki NV Philips i firma Sony. Takoe poznat i pod nazivom CDWORM (CD-write once/read many - CD sa jednim upisom i mnogo oitavanja). Standardi za ovaj format su poznati kao Orange Book (Narandasta knjiga).
Renik
CD-WORM. Vidi CD-WO
Dodatak B
1305
Centronics connector (Centronicsov konektor). Odnosi se na dve vrste konektora za kablove koji se koriste sa paralelnim i SCSI ureajima. ceramic substrate (keramiki substrat). Tanak, ravan keramiki deo koji slui kao osnova IC ipa (obino napravljen od oksida berilijuma ili oksida aluminijuma). CERN (Conseil Europen pour la Recherche Nuclaire Evropski savet za nuklearna istraivanja). Ustanova u kojoj je 1989. godine nastao WWW (World Wide Web svetska raunarska mrea). CGA (Color Graphics Adapter kolor grafiki adapter). Vrsta PC video adaptera koji je IBM izneo na trite 12. avgusta 1981. godine, a koji podrava tekst i grafiku. Tekst je podran sa najveom rezolucijom od 80 x 25 znakova u 16 boja i veliinom znaka od 8 x 8 piksela. Grafika je podrana sa najveom rezolucijom od 320 x 200 piksela u 16 boja ili 640 x 200 piksela u 2 boje. CGA daje TTL (digitalni) izlazni signal frekvencije horizontalnog skeniranja od 15,75 KHz i podrava TTL, kolor ili NTSC kompozitne monitore. channel (kanal). 1) Putanja du koje mogu da se alju signali. 2) Kod ISDN-a propusni opseg za podatke podeljen je na dva B kanala koji nose podatke i jedan D kanal koji nosi informacije vezane za telefonski poziv. character (znak). Slovo, broj ili drugi simbol kodiran binarnim ciframa. character set (skup znakova). Sva slova, brojevi i znakovi koje raunar koristi da predstavi podatke. ASCII standard ima 256 znakova od kojih je svaki predstavljen binarnim brojem od 0 do 255. ASCII skup sadri sva slova, brojeve, veinu znakova interpunkcije, neke matematike simbole i druge znakove. charge coupled device (ureaj spregnut naelektrisanjem). Svetlosno osetljiv memorijski ureaj koji se koristi u skenerima i digitalnim kamerama za hvatanje piksela. check bit (bit provere). Vidi parity. checksum. Skraenica od summation check (provera sabiranjem), postupak koji se koristi za utvrivanje ispravnosti paketa podataka. Paket, niz binarnih cifara, sabira se i uporeuje sa oekivanim brojem. chip (ip). Drugi naziv za IC, tj. integrisana elektronska kola. Smetaju se u plastino ili keramiko kuite sa noicama za prikljuenje. chip carrier (nosilac, osnova ipa). integrisana elektrina kola. Keramiko ili plastino pakovanje u kojem se nalaze
chipset (skup ipova). Jedan ip ili par ipova koji objedinjuju generator radnog takta, kontroler sabirnice, sistemski sat, kontroler prekida, DMA kontroler, CMOS RAM/sat i kontroler tastature. Vidi takoe North Bridge i South Bridge. CHS (Cylinder Head Sector cilinder, glava, sektor). Izraz se upotrebljava da opie netranslacionu shemu koju koristi BIOS za pristup IDE diskovima iji je kapacitet manji od 528 MB. Vidi LBA. CIF (Common Image Format opti format slike). Uobiajeni obrazac koji predstavlja obavetenje o slici jednog kadra kod digitalne HDTV, nezavisno od brzine smene kadrova i sync/blank strukture. Nekomprimovani prenos slike za prenos CIF sa 29.97 kadrova u sekundi iznosi 36.45 Mb/sek. circuit (kolo). Potpuno elektronsko kolo. circuit board (tampana elektronska ploa). Skup kola postavljenih na plastinu osnovu, obino sa kontaktima koji se ostvaruju preko niza noica. tampana ploa se obino oblikuje nagrizanjem metalnog sloja na plastinoj podlozi odreenim hemikalijama.
1306
Dodatak B
Renik
CISC (Complex Instruction-Set Computer raunar sa sloenim skupom instrukcija). Veina savremenih raunara, ukljuujui i Intel 80xxx procesore, spada u ovu kategoriju. CISC procesori imaju proirene skupove instrukcija koje su sloene po svojoj prirodi i zahtevaju vie ciklusa da bi se potpuno izvrile. Ova struktura je potpuno suprotna strukturi RISC (reduced instruction set computer; raunar sa suenim skupom instrukcija) procesora, koji imaju mnogo manje instrukcija koje se brzo izvravaju. clean room (ista prostorija). 1) Prostorija bez praine gde moraju da se proizvode (sklapaju) ili servisiraju odreene elektronski sklopovi (kao to su diskovi) da bi se izbegla neistoa iz vazduha. Ove prostorije su razvrstane po klasama. ista prostorija, klase 100, sme da ima manje od 100 estica praine veih od 0,5 mikrona u kubnoj stopi vazduha. 2) Zakonski pristup kopiranju softvera i hardvera u kojem jedan tim ispituje proizvod i pie detaljan opis, a zatim sledi drugi tim koji ita taj opis i razvija odgovarajuu verziju proizvoda. Kada se ispravno sprovede, ovakav pristup moe da se odbrani u sluaju zakonskog spora. client/server (klijent/server). Vrsta mree kod koje je svaki raunar bilo server sa odreenim deljenjem resursa sa klijentima bilo klijent koji moe da pristupa resursima na serveru. clock (sistemski asovnik). delatnost CPU-a. Izvor vremenskih signala raunara. Sinhronizuje svaku
clock multiplier (mnoilac radnog takta). Svojstvo procesora da interno radi na veoj brzini od matine ploe ili procesorske sabirnice. Vidi takoe overclocking. clock speed (radni takt). Brzina oscilovanja signala sistemskog asovnika nekog ureaja, obino izraena u milionima ciklusa (oscilacija) u sekundi (MHz). clone (klon). Prvobitno se izraz odnosio na raunar koji u fizikom i elektrinom pogledu podraava konstrukciju nekog od IBM-ovih personalnih sistema. U poslednje vreme izraz se odnosi na bilo koji PC sistem zasnovan na Intelovom ili odgovarajuem procesoru iz porodice 80x86. cluster (klaster). Takoe se naziva i alokacionom jedinicom. Grupa sektora koja ini osnovnu jedinicu smetajnog prostora na disku. Veliinu klastera (alokacione jedinice) odreuje operativni sistem prilikom formatiranja diska. Vei klasteri nude bolje performanse sistema, ali troe prostor na disku. CLV (Constant Linear Velocity stalna linearna brzina). Format za optiko snimanje na CD-ROM medijum, gde je razmak podataka nepromenljiv na itavom disku, dok se brzina obrtanja diska menja, u zavisnosti od toga koja se staza oitava. UZ to, vie sektora sa podacima smeta se na spoljnim nego na unutranjim stazama diska, to je slino zonskom zapisivanju kod diskova. CLV ureaji podeavaju brzinu obrtanja kako bi odrali stalnom linearnu brzinu diska pri promeni prenika staza koje se oitavaju. CLV CD-ROM diskovi obru se bre kada su podaci blie centru diska i sporije kada se ita sa spoljnih staza. Podeavanje brzine obrtanja poveava koliinu podataka koja moe da se smesti na disk. CD audio i CD-ROM obino su snimljeni u CLV formatu. CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor komplementarni metalno-oksidni poluprovodnik). Vrsta konstrukcije ipa koja zahteva malo napajanje za rad. Kod AT raunara, baterijski napajana CMOS memorija i ip sistemskog asovnika koriste se za smetanje i uvanje sistemskog vremena i podataka o konfiguraciji sistema. CMYK (Cyan-Magenta-Yellow-Black, cijan-magenta-uta-crna). Standardni etvorobojni model koji se koristi za tampanje u boji.
Renik
Dodatak B
1307
coated media (obloeni medijum). Ploe diska prevuene crvenkastim oksidnom gvoa, medijumom na koji se snimaju podaci. coaxial cable (koaksijalni kabl). Medijum za prenos podataka, poznat po svom irokom prenosnom opsegu, po otpornosti na interferenciju i visokoj ceni u poreenju sa drugim vrstama kabla. Signali se prenose unutar u potpunosti oklopljene sredine, u kojoj je unutranji provodnik okruen vrstim neprovodnim materijalom, a zatim spoljnim provodnikom, odnosno zatitnim omotaem. Koristi se kod mnogih lokalnih raunarskih mrea, kao to su Ethernet ili ARCnet. COBOL (Common business-oriented language opti poslovno orijentisani programski jezik). Raunarski jezik visokog nivoa. Najomiljeniji programski jezik za poslovnu primenu na velikim raunarskim sistemima; nikad nije stekao veliku popularnost na malim raunarima. code page (kodna strana). U DOS-u 3.3 i novijim verzijama, tabela koja podeava znakove sa tastature i na ekranu za razne jezike. code page switching (zamena kodne strane). Mogunost DOS verzije 3.3 i kasnijih da menjaju znakove na ekranu ili tampau. Prvenstveno se koristi za prikazivanje znakova stranih jezika. Zahteva EGA ili bolji video sistem i IBM kompatibilni grafiki tampa. CODEC (CODer-DECoder koder/dekoder). Ureaj koji pretvara glas iz analognog oblika u digitalne signale prihvatljive za savremenije PBX i digitalne sisteme prenosa. Pri prijemu takvih digitalnih signala, pretvara ih u razgovetan ljudski glas (analogni oblik signala). coercivity (koercitivnost). Mera koliine magnetne energije izraena u erstedima koja je potrebna da promeni polaritet fluksa kod magnetnog medijuma za snimanje podataka. Diskovi velike koercitivnosti zahtevaju veu jainu struje za pisanje. cold boot (hladno podizanje sistema). Pokretanje ili ponovno pokretanje sistema raunara ukljuivanjem ili iskljuivanjem i ukljuivanjem prekidaa napajanja. Vidi takoe warm boot. collision (sukob). U lokalnim raunarskim mreama, ako dva raunara prenose paket podataka u mrei istovremeno, podaci se mogu otetiti, to je poznato kao sukob (kolizija). collision detection/avoidance (otkrivanje/izbegavanje sukoba). Nain koji se koristi u lokalnim raunarskim mreama kako bi se spreilo meanje paketa podataka i kako bi se utvrdilo da li se pojavio sukob paketa podataka i podstaklo ponovno slanje oteenih paketa. Color Graphics Adapter. Vidi CGA. Boje koje stoje na raspolaganju grafikom adapteru za color palette (paleta boja). prikazivanje na ekranu.
COM port (komunikacioni port). Serijski prikljuak na PC-ju koji odgovara RS-232 standardu. Vidi takoe RS-232. COMDEX. Najvei meunarodni raunarski sajam i konferencija. COMDEX/Fall se odrava u Las Vegasu, tokom oktobra, a COMDEX/Spring obino u ikagu ili Atlanti, tokom aprila. command (komanda). Instrukcija koja govori raunaru da zapone, zaustavi ili nastavi neku radnju. command interpreter (interpreter komandi). Program operativnog sistema koji upravlja korisnikim interfejsom raunara. Komandni interpreter za MS-DOS je COMMAND.COM. Komandni interpreter za Windows je WIN.COM.
1308
Dodatak B
Renik
COMMAND.COM. Datoteka operativnog sistema koja se poslednja uitava prilikom podizanja sistema raunara. Komandni interpreter ili korisniki interfejs i deo DOS-a za uitavanje programa. common (uzemljenje). Uzemljenje ili povratna putanja za elektrini signal. Ako je u pitanju ica, obino je crne boje. common mode noise (um od zajednikog uzemljenja). um ili elektrini poremeaj koji moe da se izmeri izmeu strujne linije ili linije za prenos signala i odgovarajueg uzemljenja. Ovaj um se obino unosi u signale izmeu pojedinih delova raunarske opreme preko elektronskih sklopova za napajanje. Moe da izazove probleme kada se nesimetrini signali koriste za povezivanje razliitih ureaja ili komponenti koji se napajaju preko razliitih kola. Vidi takoe single ended. CompactFlash (CF). Fiziki format za ATA fle memorijsku karticu koja je za dve treine manja od standardne PC kartice. CompactFlash kartica ima istovetne funkcije kao standardna ATA Flash PC kartica, ali koristi pedesetopinski konektor umesto konektora sa 68 pinova. ATA fle kartica sadri ugraena kola za disk kontroler, da bi mogla raditi kao obian disk. CF kartice se stavljaju u CompactFlash prikljuak ili se uz pomo adaptera prikljuuju na klasian slot tipa I i II za PC kartice. compatible (kompatibilan). 1) U poetnom periodu PC industrije, kada je IBM vladao tritem, izraz koji se koristio da oznai raunare drugih proizvoaa, a istih svojstava kao odreeni IBM-ov model. 2) Uopteno, softver ili hardver koji podlee industrijskim standardima ili drugim de facto standardima pa moe da se koristi na isti nain, zajedno ili nezavisno, sa drugim verzijama softvera ili hardvera drugih proizvoaa. compiler (kompajler; prevodilac). Program koji prevodi program napisan u nekom od viih programskih jezika u mainski jezik. Program koji se dobija kao rezultat ovakvog prevoenja naziva se objektnim programom. complete backup (pravljenje potpunih rezervnih kopija). Arhiviranje svih informacija sa diska, ukljuujui i strukturu direktorijuma. composite video (kompozitni video). Spojeni podaci o televizijskoj slici i oni za sinhronizaciju. Potpun oblik talasa kolor video signala koji sadri: podatke o osvetljenosti i bojama slike; postupak za potiskivanje signala i razdvajanje sinhronizacionih signala od signala slike; sinhronizacione signale polja, linije i boja; signale za izjednaavanje polja. Neke video kartice sadre RCA prikljuak za izlaz kompozitnog videa. Vidi takoe RGB. compressed file (komprimovana datoteka). Datoteka ija je veliina smanjena korienjem postupka/postupaka za komprimovanje. computer (raunar). Ureaj sposoban za prijem podataka, primenu unapred pripremljenih postupaka za njihovu obradu i prikazivanje rezultata ili proizvedenih informacija. computer-based training (CBT obuka zasnovana na raunaru). Primena raunara u nastavi i utvrivanju gradiva, takoe poznata i kao Computer-Aided (ili Assisted) Instruction (CAI nastava pomou raunara), Computer Aided Learning (CAL uenje pomou raunara), Computer-Based Instruction (CBI nastava zasnovana na raunaru) i Computer-Based Learning (CBL uenje zasnovano na raunaru). CONFIG.SYS. Datoteka koja nastaje da bi DOS imao podatke o tome kako treba da se podesi pri pokretanju raunara. Moe da uitava upravljake programe za ureaje u memoriju, odredi broj DOS bafera itd. configuration file (konfiguraciona datoteka). Datoteka aplikacije, u kojoj se nalaze razni podaci o podeenosti samog programa, na primer podaci o tome koji tampa program koristi.
Renik
Dodatak B
1309
console (konzola). Jedinica sistema (raunara), kao to su terminal ili tastatura, preko koje moete da komunicirate sa raunarom. contiguous (susedan). Koji se dodiruje (ili dodaje) na ivicima ili granici, celovit. continuity (neprekidnost). U elektronici, neprekinuta linija. Ispitivanje prekida obino znai proveru provodnika (merenjem 0 oma na krajevima). Prekinuta ica dae pri merenju beskonani otpor. control cable (upravljaki kabl). iri od dva kabla koji povezuju ST-506/412 ili ESDI disk sa kontrolerskom karticom. Kabl od 34 voda koji prenosi komande i signale potvrde izmeu diska i kontrolerske kartice. controller (kontroler). Elektronski sklop koji upravlja ureajima kao to su diskovi i posreduje u prenosu podataka izmeu ureaja i raunara. controller card (kontrolerska kartica). Adapter koji sadri elektronski sklop za upravljanje jednim ureajem ili veim brojem ureaja, kao to su diskovi. Redovno zauzima jedan od prikljuaka sabirnice. conventional memory (konvencionalna memorija). Prvi megabajt ili prvih 640 K sistemske memorije kojima moe da pristupi Intelov procesor u realnom reimu rada. Ponekad se naziva osnovnom memorijom. convergence (konvergencija). Opisuje sposobnost monitora u boji da usmeri tri obojena elektronska snopa u jednu taku. Loa konvergencija prouzrokuje nedovoljno otar prikaz znakova na ekranu, to moe da bude uzrok glavobolji i zamoru oiju. coprocessor (koprocesor). Dodatni procesor projektovan da izvrava posebne zadatke sa glavnim ili centralnim procesorom. copy protection (zatita od kopiranja). Hardverska ili softverska ema koja spreava nedozvoljeno kopiranje programa. core (jezgro). Staromodni izraz za raunarsku memoriju. core speed (brzina jezgra). Interna brzina procesora. Kod svih savremenih procesora ova brzina je vea od brzine sistemske sabirnice i relativni odnos tih brzina odreuje se mnoiocem radnog takta u procesoru. CP/M (Control Program for Microcomputers kontrolni program za mikroraunare; prvobitno Control program/monitor - kontrolni program/monitor). Operativni sistem koji je stvorio Gary Kildall, osniva firme Digital Research. Napisan je prvobitno za 8bitne mikroraunare koji su koristili 8080, 8085 i Z-80 mikroprocesore. Bio je preovlaujui operativni sistem krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina za male raunare koji su se koristili u poslovne svrhe. cps (characters per second znakovi u sekundi). Brzina prenosa podataka koja se uopteno procenjuje prema brzini prenosa i broju bitova potrebnih da se opie jedan znak. Pri brzini prenosa od, recimo, 2400 bps 8-bitni znakovi sa start i stop bitovima (to daje ukupno 10 bitova po znaku) prenose se brzinom koja je oko 240 cps. Neki protokoli, kao to su V.42 i MNP, koriste napredne postupke, na primer due pakete u prenosu i kompresiju podataka, kako bi poveali broj cps. CPU (Central Processing Unit glavna procesorska jedinica; procesor). Mikroprocesorski raunarski ip; mozak raunara. Obino jedno integrisano kolo (IC) koje koristi VLSI (engl. very-large-scale intergration integraciju velike gustine), tehnologiju za pakovanje nekoliko razliitih funkcija na malom prostoru ipa. Najei elektronski ureaji u CPU-u jesu tranzistori, iji se broj moe kretati od nekoliko hiljada do nekoliko miliona.
1310
Dodatak B
Renik
crash (otkazivanje raunara; pad sistema). Neispravnost koja dovodi do zaustavljanja rada raunara. Pad sistema (engl. system crash) prouzrokovan je grekom u softveru, a sistem je obino mogue dovesti u red ponovnim pokretanjem. Pad glave diska (engl. head crash) prouzrokuje fizika oteenja i verovatno unitenje podataka. CRC (Cyclic Redundancy Checking ciklina provera redundantnosti). Postupak za otkrivanje greaka pri slanju i prijemu podataka pomou ciklinog algoritma primenjenog na svaki blok ili paket podataka. Modem koji alje podatke dopunjava ih obraunom u obliku CRC koda. Modem koji prima podatke poredi ih sa primljenim CRC kodom i vraa potvrdu o ispravnom ili pogrenom prijemu. Po ARQ protokolu, koji koriste modemi velike brzine prenosa, modem koji prima podatke obustavie prijem dok ne primi ispravan blok podataka. crosstalk (presluavanje). Meanje signala iz jednog provodnika sa signalom iz drugog bliskog provodnika. Presluavanje je posledica elektromagnetne indukcije, jer signal koji se prenosi kroz neki provodnik stvara magnetno polje koje indukuje struju u susednim provodnicima. CRT (Cathode-Ray Tube katodna cev). ekrana ili ekrana monitora. current (elektrina struja). Izraz koji se koristi za oznaavanje televizijskog
Kretanje elektrona, mereno u amperima (A).
cursor (kursor). Mali pokaziva koji treperi na ekranu da bi pokazao mesto na koje e biti smeten neki niz znakova unesen sa tastature. cycle (ciklus). Vremenski interval izmeu dve uzastopne usponske ivice signala. cyclic redundancy checking. Vidi CRC. cylinder (cilindar). Grupa staza na disku koje se nalaze na obe strane svih ploa diska i na istoj udaljenosti od sredita diska. Ukupan broj staza koje mogu da se oitaju bez pomeranja glava diska. Disketna jedinica sa dve glave obino ima 160 staza, koje ukupno sadre 80 cilindara. Tipian disk od 4 GB ima 10 ploa (diskova) sa 20 glava (19 za podatke i jednu servo glavu) i 4000 cilindara, a svaki od cilindara sastoji se od 19 staza. D/A converter (DAC digitalno-analogni konvertor). digitalnih signala u analogni oblik. Ureaj koji slui za pretvaranje
daisy chain (lanano povezani ureaji). Ureaji povezani tako da se signali kreu od jednog ka drugom ureaju u nizu. Veina viestrukih disk jedinica u mikroraunarima je ulanana. SCSI sabirniki sistem je lanano ureen; u njemu se signali kreu od raunara ka disku, pa do ureaja za traku itd. daisywheel printer (tampa sa lepezom). tampa sa lepezom koji jednovremeno tampa itave znakove obrtanjem krunog sklopa sastavljenog od serije pojedinanih paoka, od kojih svaki sadri po dva znaka na radijalnim krajevima. Daje otisak kao klasina pisaa maina. DAT (Digital Audio Tape digitalna audio traka). Mala kaseta sa trakom irine 4 mm, koja se koristi za smetaj velike koliine digitalnih podataka. DAT tehnologija je nastala u Evropi i Japanu 1968. godine iz potrebe da se ostvari veoma dobar digitalni zapis zvuka, a izmenjena je 1998. godine da bi se prilagodila DDS (Digital Data Storage smetanje digitalnog zapisa) standardu za uvanje raunarskih podataka. Neformatirana traka ima kapacitet 2 GB (dva miliona bajtova) za DDS, 4 GB za DDS-2, a 12 GB za DDS-3 standard, odnosno dvostruko vie za zbijene podatke.
Renik
Dodatak B
1311
data (podaci). Grupa injenica koje se obrauju u informacije. Slikom ili tekstom predstavljene injenice, zamisli, brojevi, slova, simboli ili instrukcije koje se koriste za komunikaciju ili obradu. data bus (sabirnica podataka). Veza kojom se prenose podaci izmeu procesora i ostatka sistema. irina sabirnice podataka odreuje broj bitova podataka koji se mogu preneti ka procesoru ili od njega u jednom ciklusu. data cable (kabl za prenos podataka). Izvorno, kabl koji prenosi podatke. Posebno za povezivanje diska, ui (sa 20 izvoda) od dva kabla koji povezuju ST-506/412 ili ESDI disk sa kontrolerskom karticom. data communications (komuniciranje podacima). Vrsta komunikacije u kojoj raunari i terminali mogu da razmenjuju podatke preko elektronskog medijuma. data compression (kompresija podataka). Primena matematikih algoritama na podatke u datoteci u cilju otklanjanja redundantnosti (suvinih podataka), pa samim tim i smanjenja datoteke. Vidi lossy compression i loseless compression. data link layer (sloj povezivanja podataka). Kod umreavanja, sloj OSI modela za poreenje, koji upravlja elektrinim impulsima na mrenom kablu. Ethernet i Token Ring su dva uobiajena primera protokola za sloj povezivanja podataka. data separator (razdvaja podataka). Ureaj koji slui za razdvajanje podataka i signala sistemskog sata od pojedinano kodiranog signala. Obino isti ureaj razdvaja i spaja podatke, pa se ponekad zove endec, tj. encoder/decoder (koder/dekoder). data transfer rate (brzina prenosa podataka). Najvea brzina kojom podaci mogu da se prenose od jednog ka drugom ureaju. daughterboard (prikljuna ploa). Dodatna ploa za proirenje mogunosti i/ili memorije. Prikljuuje se na postojeu (matinu) plou. DB-25. Prikljuak sa 25 izvoda i sa oklopom u obliku slova D. koji se prevashodno koristi kod paralelnog prikljuka PC-ja. DB-9. Prikljuak sa 9 izvoda i sa oklopom u obliku slova D, koji se prevashodno koristi kod serijskog prikljuka PC-ja. DC (jednosmerna struja). Jednosmerna struja, kao to je ona koja se dobija iz ureaja za napajanje ili baterija. DC-600 (Data Cartridge 600). Medijum za snimanje podataka koji je izumela firma 3M, 1971. godine, a koji koristi traku irine 1/4 ina i duine 600 stopa (oko 182 m). DCE (Data Communications Equipment ureaji za prenos podataka). Hardver za komunikaciju, obino pozivni modemi koji omoguavaju prenos podataka preko telefonske linije i upravljaju njime. Vidi takoe DTE. D-channel (D kanal). Kod ISDN-a, kanal brzine prenosa 16 Kbps koji se koristi za prenos kontrolnih podataka o vezi. DDE (Dynamic Data Exchange dinamika razmena podataka). Oblik komunikacije izmeu procesa primenjen u Microsoft Windowsu za podrku razmeni komandi i podataka meu programima koji se istovremeno izvravaju. Ova mogunost je dalje poboljana konceptom Object Linking and Embedding (OLE povezivanje i ugraivanje objekata). de facto standard (de facto standard; stvarni standard). Softverska ili hardverska tehnologija koja nije zvanino potvrena od neke institucije za standardizaciju, ali je proizvoai i potroai smatraju standardom zbog njene prevlasti na tritu.
1312
Dodatak B
Renik
DEBUG. Naziv korisnikog programa koji se isporuuje sa DOS-om, a koristi se u posebne svrhe: za izmenu memorijskih poloaja, praenje rada programa, popravku programa i sektora na disku i druge poslove niskog nivoa. decibel (dB). Logaritamska mera odnosa dve veliine, snage, napona, struje, jaine zvuka itd. Koeficijent signal/um izraava se u decibelima. dedicated line (namenska linija). Privatna telefonska linija koja povezuje odreeni broj raunara ili terminala u ogranienoj oblasti, na primer u jednoj zgradi. Linija je pre kabl nego javna telefonska linija. Komunikacioni kanal moe takoe da se opie kao nekomutirana linija, zato to poziv ne ide preko javne telefonske centrale. dedicated servo surface (povrina namenjena upravljanju). Kod diska sa zavojnikim aktuatorom strana jedne ploe odreena je za smetanje servo podataka koji se koriste za navoenje i postavljanje glava za itanje i pisanje. default (podrazumevana vrednost ili podrazumevani parametar). Svaki parametar pri pokretanju programa ija je vrednost unapred odreena i vai sve dok ga ne promeni korisnik. Podrazumevane vrednosti koje koristi raunar kada nisu odreeni neki drugi parametri. Na primer, kada otkucate DIR bez naziva disk jedinice (disketne jedinice ili particije diska), raunar podrazumeva da elite pretragu tekue disk jedinice. U vezi sa softverom ovaj izraz se koristi za opis radnje koju raunar ili program sam izvrava koristei podrazumevane (predodreene) vrednosti. defect map (spisak oteenja). Spisak neupotrebljivih sektora i staza upisan na disk prilikom fizikog formatiranja. defragmentation (defragmentiranje). Proces preureenja sektora diska tako da se datoteke sloe u sektore koji slede jedan za drugim i nalaze se u susednim stazama. degauss (razmagnetisati). 1) Uklanjanje magnetnog naboja ili brisanje magnetnih slika. Standardno se koristi kod monitora i diskova ili traka. Veina monitora ima kalem (zavojnicu) za razmagnetisanje koji obuhvata katodnu cev. Po ukljuenju monitora ovaj se kalem pobuuje nekoliko sekundi kako bi uklonio zaostala magnetna polja sa metalne maske unutar cevi, koja izobliuju prikaz na ekranu monitora. Neki monitori imaju taster ili kontrolu koja se koristi za dopunsku primenu ovog kalema za uklanjanje zaostalih magnetnih tragova. 2) Takoe, brisanje ili razmagnetisanje magnetnih diskova i traka korienjem posebnog kalema za razmagnetisanje. density (gustina). Koliina podataka koja moe da se smesti u odreenu oblast nekog medijuma. desktop (stoni). Lini raunar koji se postavlja na sto. device driver (upravljaki program). Program stalno prisutan u memoriji raunara (uitava ga CONFIG.SYS prilikom pokretanja), koji upravlja radom ureaja kao to je kartica sa proirenom memorijom i sl. Dhrystone. Program za ispitivanje koji se koristi za standardnu ocenu performanse raunara u oblastima rada koje se ne odnose na raun sa pokretnim zarezom. Zato to program ne koristi nikakve radnje sa pokretnim zarezom, ne obavlja nikakve U/I poslove i nema nikakvih poziva operativnog sistema, najkorisniji je za merenje performansi procesora raunara. Originalni Dhrystone program napisan je 1984. godine na programskom jeziku ADA, mada su C i Paskal verzije postale popularnije od 1989. godine. diagnostics (programi za ispitivanje ispravnosti). Programi koji se koriste za proveru rada raunara. Oni omoguuju korisniku proveru itavog sistema u vezi sa bilo kojim problemom i pokazuju gde se on javlja.
Renik
Dodatak B
1313
dial-up adapter (adapter za komutiranu vezu). Kod Windowsa 9x, softver koji modem koristi u mreama da podraava mrenu karticu. Uglavnom se koristi pri povezivanju sa serverom dobavljaa Internet usluga ili sa serverom za daljinsko pristupanje lokalnoj raunarskoj mrei. die (matrica). Pojedinani ip (procesor, RAM ili drugo integrisano kolo) iseen iz silicijumske ploice sa ipovima i ugraen u pakovanje koje e ga povezati sa ostatkom PC-ja ili ploe sa tampanim vezama. differential (diferencijalni prenos). Nain elektrinog prenosa signala u kojem se par provodnika koristi za svaki signal. U najveem broju sluajeva diferencijalni signali su uravnoteeni tako to ista struja tee svakim od 2 provodnika u suprotnom smeru. Suprotan je sluaj sa nesimetrinim signalima, koji koriste po jedan provodnik po signalu i zajedniko uzemljenje za sve. Diferencijalni prenos je veoma otporan na um, a javlja se malo presluavanja kad se koristi kabl sa upredenim paricama, ak i ako je dugaak. Ovakav nain prenosa je skup zato to su potrebna dva izvoda za svaki signal. digital loopback (digitalna povratna petlja). Postupak (i ureaj) kojim se proverava RS232 interfejs modema i kabl koji povezuje terminal ili raunar i modem. Modem prima podatke (u obliku digitalnih signala) od raunara ili terminala i odmah ih vraa na ekran radi provere. digital signals (digitalni signali). ava binarne cifre 0 i 1. Diskretni, uniformni signali. U ovoj knjizi izraz ozna-
digitize (digitalizacija). Pretvaranje analognog talasa u digitalni signal koji raunar moe da sauva. Pretvaranje u digitalne i natrag u analogne signale obavlja analogno-digitalni konvertor, obino jedan ip. Koliko e verno niz digitalizovanih uzoraka predstaviti analogni talas zavisi od broja merenja i snimanja amplitude talasa u jedinici vremena (uestanost uzorakovanja) i od broja razliitih nivoa signala. Broj moguih (diskretnih) nivoa digitalnog signala odreen je rezolucijom u bitovima. DIMM (Dual Inline Memory Module dvoredni memorijski modul). ezdesetetvorobitni memorijski modul sa 168 izvoda, koji se koristi u Pentium i novijim raunarima. Postoji nekoliko verzija, ukljuujui one koje rade na 5 V ili 3 V, baferisane ili nebaferisane, sa FPM/EDO ili SDRAM memorijom, kao i one u 64-bitnom (bez ECC, tj. kontrole pariteta) odnosno 72-bitnom (sa ECC, tj. kontrolom pariteta) obliku. Veina Pentiuma i novijih PCja zahteva 3,3 V nebaferisane SDRAM DIMM-ove u verziji sa ECC-om ili bez njega (ECC se preporuuje). DIP (Dual Inline Package). Porodica pravougaonih, ravnih pakovanja integrisanih elektronskih sklopova, koji imaju izvode na dvema duim stranama. Materijal za pakovanje DIP ipa jeste plastika ili keramika. DIP switch (DIP prekida ili preklopnik). Mali prekida (ili grupa prekidaa, odnosno preklopnika) na ploi sa elektronskim sklopovima. Naziv je dobio po izgledu kuita u kojem se nalazi. Direct Memory Access (DMA direktni pristup memoriji). Postupak kojim se podaci prenose od diska (ili drugog ureaja) prema sistemskoj memoriji bez neposredne kontrole centralne procesorske jedinice, ime se CPU oslobaa za izvravanje drugih poslova. Direct Rambus DRAM. Vidi RDRAM. directory (direktorijum). Oblast na disku u kojoj se uvaju nazivi datoteka snimljenih na disk; slui kao tabela sadraja ovih datoteka. Sadri podatke koji odreuju datoteke, njihovu veliinu, atribute (system sistemski; hidden skriveni; read-only samo za itanje
1314
Dodatak B
Renik
itd.), datum i vreme nastanka i pokaziva (engl. pointer) na poloaj datoteke. Svaki zapis u direktorijumu (za opis datoteke) dugaak je 32 bajta. disc (disk). Ravan, okrugao obrtni medijum na koji mogu da se snime razliite vrste informacija, digitalne i analogne. Na engleskom se disc obino koristi u znaenju optikog medijuma za arhiviranje, dok se disk koristi u znaenju magnetnog medijuma za uvanje podataka. disk (disk). Pojam koji se uopteno koristi za magnetni medijum za uvanje podataka, gde podacima moe da se pristupi proizvoljnim redom. Primer za ovu vrstu ureaja jesu diskete i diskovi. disk access time. Vidi access time. disk cache (ke diska). Deo memorije na matinoj ploi PC-ja, odnosno na kartici interfejsa diska ili kontrolera, koji se koristi za smetanje esto korienih podataka sa diska (kao to je tabela rasporeda datoteka FAT, tj. struktura direktorijuma) da bi se ubrzao pristup disku. Sa veim keom diska dodatni podaci sa diska mogu biti keirani. Vidi takoe cache, L1 cache i L2 cache. disk partition. Vidi partition. display adapter (adapter prikaza). Interfejs izmeu raunara i monitora koji prenosi signale koji se pojavljuju kao slike na ekranu. Moe biti u obliku kartice za proirenje ili ipa koji se prikljuuje na matinu plou. dithering (stvaranje meutonova). Postupak stvaranja vie boja i nijansi iz date palete boja. Kod monohromatskih monitora ili tampaa za podraavanje nijansi sive boje menjaju se are crnih i belih taaka. Postupak se koristi za stvaranje razliitih nijansi sive boje kad ureaj moe da prikae samo ogranien nivo crne ili bele boje. Ekrani ili tampai u boji koriste ovaj postupak za stvaranje boja meanjem taaka, promenom njihove veliine i razmaka izmeu njih. Na primer, kada treba pretvoriti boje dubine 24 bita u osmobitne (paleta dubine 8 bitova ima samo 256 boja, u poreenju sa milionima kod one od 24 bita) ovim postupkom dodaju se take (pikseli) razliitih boja kako bi se stvorio privid originalne boje. Meutonovi se opisuju pojmom razlivanja greke (engl. error diffusion). DLL (dynamic link library biblioteka dinamikih veza). Izvrni modul upravljakog programa za Microsoft Windows, koji moe da se uita i povee sa programom na zahtev za vreme rada i ukloni kada vie nije potreban. DMA. Vidi Direct Memory Access. DMI (Desktop Managament Interface - interfejs za upravljanje stonim raunarima). DMI je standard nezavisan od operativnog sistema i protokola, koji je razvila institucija Desktop Management Task Force (DMTF) za upravljanje stonim sistemima i serverima. DMI obezbeuje dvosmernu putanju za ispitivanje svih hardverskih i softverskih komponenti unutar PC-ja, dozvoljavajui da se oni prate (nadgledaju) sa centralne stanice u mrei. docking station (prikljuna stanica). Oprema koja omoguava prenosivim raunarima da koriste dopunske i druge dodatne ureaje koji se obino upotrebljavaju u radu sa stonim raunarima. doping (legiranje; dodavanje primesa). Dodavanje hemijskih neistoa silicijumu (koji je po prirodi izolator) i stvaranje materijala sa poluprovodnikim osobinama koji se zatim koristi u proizvodnji elektronskih ipova. DOS (Disk Operating System - operativni sistem diska). Skup programa upisan na DOS particiju diska, a sadri rutine koje omoguuju sistemu i korisniku da upravljaju
Renik
Dodatak B
1315
informacijama i hardverskim resursima raunara. DOS mora da bude uitan pre drugih programa kako bi se omoguilo njihovo pokretanje. dot pitch (rastojanje izmeu taaka). Mera veliine taaka koje sainjavaju piksel. to je manje rastojanje izmeu taaka, to je slika otrija. dot-matrix printer (matrini tampa). tampa koji tampa znakove sloene od taaka. Znakovi se tampaju jedan za drugim, pritiskom krajeva izabranih iglica na traku sa mastilom i papir. double density (DD dvostruke gustine). Oznaka smetajnog kapaciteta disketne jedinice ili diskete, gde se osam ili devet sektora po stazi snima korienjem MFM tehnike kodiranja. Vidi takoe MFM. downtime (vreme neaktivnosti usled kvara raunara). Radno vreme izgubljeno zbog kvara raunara. DPMI (DOS Protected Mode Interface interfejs za zatieni reim rada u DOSu). Interfejs industrijskog standarda koji omoguava DOS aplikacijama da izvravaju programski kd u zatienom reimu rada 286 ili jaih Intelovih procesora. Specifikacija za DPMI moe se dobiti od Intela. DPMS (Display Power Management Signaling upravljanje potronjom energije monitora). VESA standard za signaliziranje monitoru ili displeju da pree u reim manje potronje energije. DPMS ima dva reima niske potronje: pripravnost (standby) i privremena obustava (suspend). DRAM (Dynamic Random Access Memory dinamika radna memorija). Kao najea vrsta raunarske memorije, DRAM moe da bude vrlo jeftin u poreenju sa drugim vrstama memorije. DRAM ipovi su mali i jeftini zato to obino zahtevaju samo jedan tranzistor i kondenzator za predstavljanje svakog bita. Kondenzatori moraju da budu osveavani (napajani) otprilike svakih 15 ms da bi se odralo punjenje. DRAM je dinamika memorija, to znai da e izgubiti podatke bez napajanja ili bez redovnog osveavanja. drive (jedinica, ureaj). Mehaniki ureaj koji slui za rukovanje medijumom za smetanje podataka. driver (upravljaki program). Program koji je napisan da slui kao interfejs izmeu odreenog hardverskog ureaja i operativnog sistema ili drugog standardnog softvera. drum (bubanj; valjak). Cilindrini fotoreceptor (prijemnik svetlosti) u laserskom tampau koji sa lasera prima sliku dokumenta i otiskuje je na papir dok se sporo obre. DSL (Digital Subscriber Line digitalna pretplatnika linija) Tehnologija za veoma brze modeme. DSL linija moe biti simetrina ili asimetrina. Asimetrina linija ima veu brzinu niz tok, to je podesno za Internet i video prenos. Simetrina ima istu dolaznu i odlaznu brzinu. DSM Digital Storage Media. Digitalni ureaj ili sistem za uvanje i prenos podataka. DSP (Digital Signal Processor procesor digitalnog signala). Namenski procesor ogranienog dejstva, koji se esto nalazi u modemima, zvunim karticama, beinim telefonima itd. DTE (Data Terminal, ili Terminating, Equipment - terminalski ureaj za prikaz podataka). Ureaj, obino raunar ili terminal koji proizvodi podatke ili predstavlja njihovo krajnje odredite. Vidi takoe DCE.
1316
Dodatak B
Renik
dual cavity pin grid array (mreasti poredak noica sa dvojnim leitem). Pakovanje ipa koje je projektovao Intel za smetanje poluprovodnike matrice procesora Pentium Pro u jedno leite; u drugo leite istog pakovanja smeta se L2 ke memorija. Dual Independent Bus (DIB) architecture (arhitektura dvostruke sabirnice). Procesorska tehnologija kod koje se istovremeno koriste dve nezavisne sabirnice u procesoru sabirnica L2 kea i sistemska sabirnica (procesor glavna radna memorija). Procesor moe istovremeno da koristi obe sabirnice, usled ega postie dvostruko vei protok podataka nego procesor sa jednom sabirnicom. Intel Pentium Pro, Pentium II i noviji procesori imaju arhitekturu dvostruke sabirnice. dual scan display (ekran sa dvojnim skeniranjem). Jeftinija vrsta LCD ekrana u boji loijeg kvaliteta, koji ima nizove tranzistora rasporeene du x i y ose ekrana. Rezolucija ekrana zavisi od broja tranzistora. duplex (dvosmerni prenos). Oznaava komunikacioni kanal sposoban za prenos podataka u oba smera. DVD (Digital Versatile Disc digitalni raznovrsni disk). Prvobitno nazvan digitalnim video diskom. Nova vrsta formata CD-ROM diska i ureaja velikog kapaciteta sposobnog da prihvati do 28 puta vie podataka od standardnog CD-ROM-a. Disk je istog prenika kao CD-ROM, ali se na njega moe upisivati sa obe strane i to u dva sloja na svakoj strani. Svaka strana sadri 4,7 GB na jednom sloju, dok dvoslojna verzija sadri 8,5 GB po strani, to daje najvie 17 GB ukupno ako se koriste obe strane i oba sloja, a odgovara kapacitetu 28 CD-ROM-ova. DVD ureaji mogu da itaju standardne audio diskove i CD-ROM-ove. DVI (Digital Video Interactive - interaktivni digitalni video). Standard prvobitno razvijen u RCA laboratorijama, a prodat Intelu 1988. godine. DVI spaja digitalnu animaciju, statinu sliku, zvuk, grafiku i posebne efekte u komprimovanom formatu. DVI je veoma prefinjena tehnika hardverske kompresije koja se koristi za multimedijalne poslove. Dvorak keyboard (Dvorak tastatura). Raspored tastera na tastaturi koji je August Dvorak patentirao 1936. godine, a potvren od strane ANSI komiteta 1982. godine. Omoguuje poveanu brzinu i udobnost u radu i smanjuje koliinu greaka pri kucanju smetanjem najee korienih slova u sredite tastature, kako bi mogli da se koriste najsnanijim prstima. Pomeranje prstiju i potreba za nezgodnim pokretima smanjeni su za vie od 90 % u odnosu na uobiajenu QWERTY tastaturu. Dvorak tastatura ima pet tastera za samoglasnike, AEIOU, koji su pod levom rukom u srednjem redu i pet najee korienih suglasnika, DHTNS, pod prstima desne ruke. dynamic execution (dinamiko izvravanje). Postupak obrade koji dozvoljava procesoru da dinamiki predvidi redosled instrukcija i izvri ih interno preko reda ako je potrebno, zbog poveanja brzine. Koristi tri koraka: Multiple Branch Prediction (predvianje viestrukog grananja), Data Flow Analysis (analiza protoka podataka) i Speculative Execution (preduzimljivo izvravanje). EBCDIC Extended Binary Coded Decimal Interchange Code (proireni binarno kodirani decimalni razmenljivi kd). 8-bitni kd koji je razvio IBM za predstavljanje znakova. Dozvoljava korienje 256 moguih kombinacija znakova u okviru jednog bajta. EBCDIC je standardni kd za IBM miniraunare i mainframe raunare, ali ne i za IBM-ove mikroraunare, na kojima se umesto njega koristi ASCII kd. ECC (Error Correction Code kd za ispravljanje greaka). Vrsta sistemske memorije ili kea koja je sposobna da otkrije i ispravi neke oblike memorijskih greaka, ne prekidajui obradu.
Renik
Dodatak B
1317
ECP (Enhanced Capabilities Port prikljuak poboljanih mogunosti). Vrsta paralelnog prikljuka velike brzine prenosa, koji su zajedniki razvili Microsoft i Hewlett-Packard i koji poboljava uinak paralelnog prikljuka i zahteva posebnu hardversku logiku. edge connector (ivini prikljuak). Deo tampane ploe koji se sastoji od niza tampanih kontakata i ulae u prikljuak za proirenje. EDO (Extended Data Out) RAM (memorija sa neposrednim pristupom i proirenim izlazom podataka). Vrsta RAM ipova kod kojih je mogue preklapanje vremena kod uzastopnih pristupa, usled ega se skrauje trajanje memorijskog ciklusa. EEPROM (Electrically Erasable Read Only Memory prepisiva memorija samo za itanje). Vrsta statike memorije, odnosno memorijskog ipa koji se koristi za uvanje nestalnih (polustalnih) sadraja, kao to je BIOS u raunaru. EEPROM moe da se obrie i preprogamira neposredno na matinom raunaru i bez upotrebe posebne opreme. Primenjuje se kako bi proizvoai mogli da nadgrade sadraj ipova posebnim programima koji briu i preprogamiraju EEPROM ipove novim kdom. Naziva se i FLASH ROM. EGA (Enhanced Graphics Adapter unapreeni grafiki adapter). Vrsta PC video adaptera koji podrava tekst i grafiku; uveo ga je IBM 10. septembra 1984. godine. Tekst je podran do najvee rezolucije od 80 x 25 znakova u 16 boja sa veliinom prostora za znakove 18 x 4 piksela. Grafika je podrana do najvee rezolucije od 640 x 350 piksela u 16 (iz palete od 64) boja. EGA daje TTL digitalni izlazni signal horizontalne frekvencije osveavanja od 15.75, 18.432 ili 21.85 KHz i podrava TTL kolor ili TTL monohromatski monitor. EIA Electronic Industries Association. Udruenje elektronske industrije koje odreuje standarde za elektroniku u SAD. EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics poboljana ugraena elektronika diska). Posebna primena ATA-2 specifikacije, sprovedena u firmi Western Digital. Vidi takoe ATA-2. EISA (Extended Industry Standard Architecture unapreena arhitektura industrijskog standarda). Proirenje Industry Standard Architecture (ISA) sabirnice koju je IBM razvio za AT. Razvoj projekta EISA predvodila je firma Compaq. Kasnije se osam drugih proizvoaa (AST, Epson, Hewlett-Packard, NEC, Olivetti, Tandy, Wyse i Zenith) pridruilo Compaqu u konzoricijumu koji je osnovan 13. septembra. 1988. godine. Ova grupa je postala poznata kao grupa devetorice. EISA u velikoj meri lii na Micro Chanell arhitekturu (MCA) koja postoji kod PS/2 raunara, ali za razliku od MCA, EISA je kompatibilna sa prethodnim tipovima adapterskih kartica. electronic mail (elektronska pota). Nain prenosa poruka od jednog do drugog raunara. electrostatic discharge (ESD elektrostatiko pranjenje). Pranjenje elektrostatikog elektriciteta. Nagli tok elektrine struje od jednog ka drugom objektu koji su na razliitom elektrinom potencijalu. ESD je osnovni uzrok oteenja ili otkaza integrisanih elektronskih kola. embedded controller (ugraeni kontroler). Kod disk ureaja kontroler se ugrauje u isto kuite u kojem se nalazi i sam ureaj, a ne na posebnu adaptersku karticu. IDE i SCSI ureaji koriste ugraene kontrolere. embedded servo data (ugraeni servo podaci). Magnetne oznake smetene izmeu ili unutar staza diska koji koristi aktuator sa zavojnicom. Ove oznake omoguuju aktuatoru da tano podeava poloaj glava za itanje/pisanje. EMM (Expanded Memory Manager upravnik proirene memorije). Upravljaki program koji obezbeuje softverski interfejs za proirenu memoriju. EMS je prvenstveno
1318
Dodatak B
Renik
namenjen karticama za proirenje memorije, ali moe da koristi i mogunosti upravljanja memorijom 386 ili jaih procesora za podraavanje ovih kartica. EMM386.EXE je primer EMM-a koji se isporuuje u okviru DOS-a. EMS (Expanded Memory Specification specifikacija za primenu proirene memorije). Nekad se naziva i LIM spec (LIM specifikacijom), zato to su ga razvile firme Lotus, Intel i Microsoft. Omoguuje mikroraunarima koji rade pod DOS-om pristup dodatnoj memoriji. EMS upravljanje memorijom omoguuje pristup do najvie 32 MB proirene memorije, preko malog (obino 64 KB) prozora (memorijskog bloka) uobiajene memorije. EMS je prilino nezgrapna ema pristupa memoriji, prvenstveno napisana za tipove raunara starije od 286, koji nisu mogli da pristupe proirenoj memoriji. emulator (podraavatelj). Deo opreme za ispitivanje koji podraava dejstvo odreenog ipa. encoding (kodiranje). Protokol pomou kojeg se podaci prenose ili smetaju na medijum. encryption (kriptovanje, ifriranje). Prevoenje podataka u neitljivi kd da bi se osigurala njihova tajnost. Endec (encoder/decoder koder/dekoder). Ureaj koji preuzima podatke i signale sistemskog sata i spaja ih ili kodira, koristei odreenu emu kodiranja, u jedan signal za prenos ili uvanje. Isti ureaj prilikom prijema ili itanja podataka razdvaja ili dekodira podatke i signale sistemskog sata. Naziva se i razdvajaem podataka (engl. data separator). Energy Star. Program za overu koji je pokrenula Agencija za zatitu ivotne sredine (Environmental Protection Agency). Raunari i personalni raunari koji imaju Star uverenje konstruisani su da troe manje od 30 W kad se neposredno ne koriste. Oznaavaju se i kao Green PC (zeleni PC). Enhanced Graphics Adapter (poboljani grafiki adapter). Vidi EGA. Enhanced Small Device Interface (poboljani interfejs za male ureaje). Vidi ESDI. EPP (Enhanced Parallel Port poboljani paralelni prikljuak). Vrsta paralelnog prikljuka razvijena od strane firmi Intel, Xircom i Zenith Data Systems, koja radi brzinom priblino jednakom brzini ISA sabirnice i omoguava gotovo desetostruku propusnu mo u odnosu na klasini paralelni prikljuak. EPP je namenski projektovan za paralelni prikljuak dopunskih ureaja kao to su LAN adapteri, diskovi i jedinice za traku. EPROM (Erasable Programmable Read Only Memory izbrisiva memorija samo za itanje, koja se moe programirati). Vrsta ROM-a iji sadraj moe da se prepie novim. Sadraj se obino brie ultravioletnim zraenjem, a upisuje signalima veeg napona. equalization (ujednaavanje). Kompenzaciono kolo koje se ugrauje u modeme radi ispravljanja izoblienja koja mogu da nastanu na telefonskim linijama. Koriste se dve vrste: utvreni ekvilajzeri (kompromisno reenje) i oni koji se prilagoavaju uslovima na liniji (prilagodljivi). Bolji modemi koriste prilagodljivo ujednaavanje. error control (kontrola greke). Razliiti postupci kojima se proverava ispravnost znakova (parnost) ili bloka podataka. Protokoli za kontrolu greaka V.42, MNP i HST koriste otkrivanje greaka (CRC) i ponovno slanje pogrenih blokova podataka (ARQ). error message (poruka o greci). Re ili skup rei koji pokazuje korisniku da se pojavila greka negde u programu. ESCD (Extended System Configuration Data proireni podaci o ustrojstvu sistema). Oblast u CMOS-u ili Flash/NVRAM-u u koju se smetaju Plug and Play obavetenja.
Renik
Dodatak B
1319
ESDI (Enhanced Small Device Interface unapreeni interfejs za male ureaje). Hardverski standard koji je razvio Maxtor, a standardizovao konzorcijum 22 proizvoaa diskova 26. januara 1983. godine. Grupa od 27 proizvoaa osnovala je ESDI upravljaki komitet 15. septembra 1986, da bi dalje usavravala i poboljavala specifikaciju. ESDI je interfejs odlinih performansi koji se koristi iskljuivo sa diskovima, a omoguava prenos podataka od diska i ka njemu, u granicama od 10 do 24 Mb u sekundi. Ethernet. Vrsta mrenog protokola koji je krajem sedamdesetih godina razvio Bob Metcalf iz firme Xerox, a koji je podrala IEEE. Jedan je od najstarijih LAN komunikacionih protokola na tritu personalnih raunara. Ethernet mree koriste protokol sa otkrivanjem sukoba za odravanje sadejstva prikljuenih raunara. expanded memory (proirena memorija). Poznata i kao EMS memorija; memorija koja odgovara EMS specifikaciji. Zahteva poseban upravljaki program za ureaj i odgovara standardima koje su propisali Lotus, Intel i Microsoft. expansion card (kartica za proirenje). Kartica sa integrisanim kolom koja se ulae u prikljuak za proirenje na matinoj ploi da bi se obezbedio pristup dodatnim ureajima ili mogunostima koje nisu ugraene u matinu plou. Takoe se naziva i add-in board (dodatnom karticom). expansion slot (prikljuak za proirenje). Prikljuak na matinoj ploi koji fiziki i elektrino povezuje karticu za proirenje sa matinom ploom ili sistemskom sabirnicom. eXtended Graphics Array. Vidi XGA. extended memory (produena memorija). Oblast memorije raunara iznad prvog megabajta, koju mogu da koriste Intelovi procesori 286, 386, 486, kao i odgovarajui procesori drugih proizvoaa, samo u zatienom nainu rada. extended partition (dodatna, produena particija). DOS particija diska sa koje se ne moe podii sistem raunara. Poevi od verzije 3.3, DOS-ov program FDISK moe da podeli prostor na disku na dve particije koje slue DOS-u: obinu, sa koje se podie sistem (osnovna particija), i dodatnu produenu particiju, koja moe da se sastoji od najvie 23 odeljka (DOS diska), od D: do Z:. external device (spoljni ureaj). Dodatni ureaj koji se ugrauje izvan sistemskog kuita. extra-high density (ED - veoma velike gustine). Pokazatelj smetajnog kapaciteta diska ili disketne jedinice, na koje se snima 36 sektora po stazi, korienjem vertikalnog snimanja sa MFM kodiranjem. fast ATA (Fast AT Attachment interface brzi AT interfejs za dodatke). Naziva se jo i Fast ATA-2 intefejsom i predstavlja posebnu primenu ATA-2 interfejsa firmi Seagate i Quantum. Vidi takoe ATA-2. Fast Page Mode RAM (RAM sa brzim pristupom strani). Vrsta RAM-a koja poveava brzinu standardnog DRAM-a dozvoljavajui bri pristup svim podacima unutar datog reda memorije, zadravajui adresu reda, a menjajui samo adresu kolone. FAT (File Allocation Table tabela rasporeda datoteka). Tabela smetena blizu spoljne ivice diska, u kojoj se nalaze podaci o tome koji su sektori i kojim redom dodeljeni datotekama na disku. FAT32. Microsoftov sistem za razmetanje datoteka na disku koji koristi 32-bitne vrednosti kao FAT stavke umesto 16-bitnih koje koristi originalni FAT sistem, omoguavajui veliine particija do 2 TB (terabajta). FAT32 pojavio se prvi put u Windowsu 95B, a nalazi se i u Windowsu 98 i u Windowsu NT 5.0.
1320
Dodatak B
Renik
fax/modem. Dodatni i ureaj koji objedinjuje dejstva faks maine i modema na jednoj kartici za proirenje ili u jednom spoljnom ureaju. FDISK. Naziv programa za deljenje prostora diska, koji se koristi u nekoliko operativnih sistema, a slui za izradu glavnog zapisa za podizanje sistema (engl. Master boot record) i particija koje koristi operativni sistem. feature connector (dopunski prikljuak). Prikljuak na video karticama koji omoguuje da se ureaj sa dodatnim svojstvima, kao to su 3D akcelerator, video kartica za snimanje ili MPEG dekoder, povee sa osnovnom video karticom i ekranom. FIFO (First-in first-out prvi unutra, prvi napolje). Nain za smetanje i preuzimanje podataka iz liste, tabele ili steka, tako da se prvi smeten element prvi i preuzima. file (datoteka). Skup informacija koji se uva bilo gde osim u RAM-u. file attribute (atribut datoteke). Obavetenje koje se uva u bajtu atributa zapisa o datoteci u direktorijumu. file compression. Vidi compressed file. filename (ime datoteke). Ime koje se daje datoteci na disku. Za DOS mora biti duine od jednog do osam znakova i moe biti praeno oznakom tipa datoteke, duine od jednog do tri znaka. Windows 95 ukida ova ogranienja i doputa duinu imena datoteke do 255 znakova. FireWire. Takoe poznat kao IEEE 1394. Standard za izuzetno brz serijski U/I interfejs, sa brzinom prenosa podataka do 400 M/sec, 800 M/sec ili 3,2 G/sec, u zavisnosti od upotrebljene verzije standarda. firmware. Softver smeten u ROM. Veza izmeu hardvera i softvera. fixed disk (privreni disk, disk). Naziva se i vrstim diskom; disk koji ne moe da se odvoji ni od svog kontrolnog hardvera ni od kuita. Napravljen je od vrstog materijala obloenog magnetnim slojem i koristi se za uvanje velike koliine podataka i njihovo oitavanje. flash ROM (fle ROM). Vrsta EEPROM ipa koju je razvio Intel. Moe se obrisati i preprogramirati u matinom raunaru u kojem se nalazi. Vidi EEPROM. flicker (treperenje). Pojava u radu monitora izazvana izuzetno malom brzinom osveavanja slike, pri kojoj slika vidno treperi. Ovo moe izazvati naprezanje oiju i vie drugih fizikih tegoba. floating-point unit (FPU jedinica za raun sa pokretnom takom). Ponekad se naziva i matematikim koprocesorom; bavi se sloenim izraunavanjem u procesorskom ciklusu. floppy disk (disketa). Izmenjivi disk napravljen od savitljivog magnetnog medijuma smetenog u polukruti ili kruti plastini omota. floppy disk controller (kontroler disketne jedinice). Logika kola i interfejs koji povezuju disketnu jedinicu sa sistemom. floppy tape (ureaj sa trakom). Standardni ureaj sa trakom, za uvanje podataka, koji se prikljuuje na uobiajeni kontroler disketne jedinice. floptical drive (optika disketna jedinica). Vrsta ureaja za poseban izmenjivi disk velikog kapaciteta koji koristi optiki mehanizam za navoenje glava za itanje i pisanje preko staza na disku, omoguujui taniju kontrolu itanja i pisanja i stoga manji razmak izmeu staza i smetanje podataka na manji prostor od onog kod klasinih disketa.
Renik
Dodatak B
1321
flow control (kontrola toka). Postupak za izravnavanje razlike u toku podataka prema modemu (ili drugom ureaju) i od njega. FM encoding (FM kodiranje). Kodiranje modulacijom frekvencije Zastareli nain snimanja podataka na disk, koji popunjava polovinu prostora na disku signalima za usklaivanje vremena. FM synthesis (FM sinteza). Tehnologija za stvaranje zvuka, koja koristi jedan sinusni talasni operator za modifikovanje drugog i proizvoenje vetakog zvuka koji podraava neki muziki instrument. folder (omotnica). Kod grafikog korisnikog interfejsa predstava fascikle koja sadri dokumenta (tekst, podatke ili grafiku), aplikacije ili druge omotnice. Omotnica je isto to i direktorijum pod DOS-om. form factor (oblik ureaja). Dimenzije fizikog ureaja. Dva ureaja istog oblika fiziki su zamenljivi. IBM PC, XT i XT model 286, na primer, koriste ureaje za napajanje koji se razlikuju po ustrojstvu, ali su potpuno istog oblika. FORMAT. DOS-ov program za fiziko i logiko formatiranje disketa, a samo logiko formatiranje (formatiranje visokog nivoa) diska. formatted capacity (formatirani kapacitet). Ukupan broj bajtova podataka koji staje na formatirani disk (disketu). Neformatirani kapacitet je vei zbog dodatnog prostora koji se gubi pri odreivanju granica izmeu sektora. formatting (formatiranje). Priprema diska kako bi raunar na njega mogao da upisuje podatke i da ih ita. Proverava ispravnost povrine diska i obrazuje organizacioni sistem koji upravlja informacijama na disku. FORTRAN (formula translator prevodilac formula). Programski jezik visokog nivoa razvijen 1954. godine u IBM-u od strane Johna Backusa, prvenstveno predvien za programe koji reavaju matematike formule i algebarske izraze za naunu i tehniku primenu. fragmentation (fragmentacija). Stanje diska pri kojem su delovi iste datoteke rasuti po disku, a ne prikupljeni u jednoj celovitoj oblasti. Fragmentirane datoteke se sporije itaju i tee obnavljaju ako se FAT ili direktorijumi otete. frame (okvir podataka; kadar). 1. Izraz iz prenosa podataka za okvir podataka sa poetnim i zavrnim zaglavljem. Dodatna obavetenja obino sadre broj okvira, podatke o veliini, kodove za proveru greaka i oznake za poetak i kraj okvira. 2. Jedna potpuna slika u video ili filmskom zapisu. Video kadar se sastoji od dva preklapajua polja, bilo od 525 linija (NTSC) bilo od 625 linija (PAL/SECAM), sa brzinom izmene od 30 kadrova u sekundi (NTSC) ili 25 kadrova u sekundi (PAL/SECAM). frame buffer (bafer kadrova). Memorijski ureaj koji belei, piksel po piksel, sadraj neke slike. Bafer kadrova koristi se za osveavanje rasterske slike. Ponekad ovi baferi sadre i mogunost lokalne obrade. Dubina bafera kadrova predstavlja broj bitova po pikselu, to odreuje broj ili jainu boja koje mogu da se prikau. frame rate (brzina izmene kadrova). Brzina kojom se video kadrovi skeniraju ili prikazuju 30 kadrova u sekundi za NTSC, 25 kadrova u sekundi za PAL/SECAM. FTP (File Transfer Protocol protokol za prenos datoteka). Nain za prenos datoteka preko Interneta. FTP moe da se koristi za prenos datoteka izmeu dva raunara na kojima korisnik ima otvoren korisniki nalog. Anonymous (anonimni korisnik, tj. javni pristup) FTP moe da se koristi za prijem podataka sa servera bez otvorenog korisnikog naloga na tom serveru.
1322
Dodatak B
Renik
full duplex (potpuni dvosmerni prenos). Istovremeni protok podataka u oba smera. U mikroraunarskoj komunikaciji moe da se odnosi i na suzbijanje lokalnog eha. full height drive (jedinica pune veliine). Jedinica (ureaj) visine 3.25 ina, irine 5.75 ina i duine 8 ina. full-motion video (video punog pokreta). Video sekvenca koja moe da se prikae u punoj standardnoj televizijskoj rezoluciji i sa punim brojem kadrova. U SAD ovo odgovara NTSC video standardu sa 30 kadrova u sekundi. function keys (funkcijski tasteri). Tasteri posebne namene koji mogu da se programiraju za obavljanje razliitih poslova. Slue za razne namene, u zavisnosti od programa koji ih koristi. gas-plasma display (ekran sa gasnom plazmom). Obino se koristi sa prenosivim raunarima, a predstavlja vrstu ekrana koja prikazuje sliku pobuivanjem gasa, obino meavine argona i neona, primenom napona. Kada se dovede dovoljan napon na presek dve elektrode, gas poinje da svetli narandasto-crvenim sjajem. Poto ekrani sa gasnom plazmom stvaraju svetlost, ne zahtevaju nikakvo pozadinsko osvetljenje. gateway (mreni prolaz). Zvanino, program ili sistem za prevoenje izmeu dve aplikacije. Na primer, elektronska pota se moe pretvoriti iz SMTP (Internet) formata u MHS (Novell) format. Izraz gateway koristi se i u raunarskom slengu za ruter. Vidi takoe router. gender (rod konektora). Konektori na PC-ju opisuju se kao muki (utikai), ako imaju pinove, i enski (utinice), ako imaju otvore za prihvatanje pinova mukog konektora. genlocking (sinhronizovanje digitalizacije slike). Proces usklaivanja brzine prenosa video slike sa brzinom digitalnog ureaja pri digitalizaciji slike i unoenju u raunarsku memoriju. Maina koja izvodi ovu operaciju poznata je pod nazivom genlock (sinhroni digitalizator slike). GIF (Graphics Interchange Format format za razmenu grafike). Popularni rasterski grafiki format datoteka koji je razvio CompuServe, a koristi 8-bitnu (256 boja) paletu i LZW postupak za dostizanje odnosa kompresije koji iznose oko 1,5:1 pa do 2:1. giga. Mnoilac koji oznaava 1 milijardu (1.000,000,000) jedinica. Koristi se skraenica g ili G. Kada se koristi za oznaavanje broja bajtova smetajnog prostora, koristi se druga definicija veliine mnoioca 1,073,741,824 bajta. Jedan gigabit, na primer, ima 1,000,000,000 bitova, a jednom gigabajtu odgovaraju 1,073,741,824 bajta. gigabyte (GB gigabajt). Jedinica skladitenja informacija kojoj odgovaraju 1,073,741,824 bajta. graphics accelerator (grafiki akcelerator). Video procesor ili skup ipova posebno projektovan da ubrza prikaz grafikih objekata na ekranu i rad sa njima. graphics adapter (grafiki adapter). Vidi video adapter. Green Book (Zelena knjiga). Standard za Compact Disc-Interactive (interaktivni kompakt disk format). Philips je razvio CD-I tehnologiju za potroako trite, za povezivanje sa televizorom, a ne sa monitorom. CD-I nije raunarski sistem, ve ureaj za zabavu iroke potronje, koji je samo zatalasao trite i nestao. CD-I diskovi zahtevaju poseban kd i nisu kompatibilni sa standardnim CD-ROM-ovima. CD-ROM ne moe da se reprodukuje na CD-I maini, ali audio CD koji odgovara Red Book standardu moe. GUI (Graphical User Interface grafiki korisniki interfejs). Vrsta programskog interfejsa koji omoguava korisniku da izabere komandu ili funkciju pokazivanjem na
Renik
Dodatak B
1323
grafiku ikonu, upotrebom tastature ili nekog pokazivakog ureaja, kao to je mi. Windows i OS/2 jesu najpopularniji GUI sistemi na PC raunarima. half duplex (poludvosmerni prenos). Protok signala u oba smera, ali u jednom trenutku samo u jednom smeru. U mikroraunarskoj komunikaciji moe da izazove lokalni eho, odnosno da navede modem da kopiju poslatih podataka prosledi na ekran raunara koji ih alje. half height drive (ureaj polovine veliine). Jedinica ureaja koji je visok 1.625 ina, irok 5.75 ili 4 ina, a dug 4 ili 8 ina. halftoning (rasterizovanje). Postupak stvaranja polutonova (engl. dithering ) za predstavljanje slika kontinualnih boja, kao to su fotografije, ili senenih crtea takama razliite veliine. (Novine, asopisi i mnoge knjige sadre rasterizovane slike). Ljudsko oko e sjediniti take, ime se dobija utisak sive nijanse. hard disk (disk). Ureaj velike zapremine za smetaj podataka, prepoznatljiv po vrstoj podlozi medijuma, koja obino nije zamenljiva. Ploe diska najee su nainjene od aluminijuma ili stakla, odnosno keramike. Ponekad se naziva i fiksiranim diskom (fixed disk). hard error (hardverska greka). neispravnim hardverom. Greka u itanju i upisu podataka koja je prouzrokovana
hardware (hardver). Fizike komponente od kojih je napravljen mikroraunar, monitor, tampa itd. HDLC (High-Level Data Link Control kontrola veze podataka visokog nivoa). Standardni protokol koji je razvio ISO za aplikacije ili komunikacione ureaje koji rade u uslovima sinhronog prenosa. Odreuje postupke na nivou uspostavljanja veze na primer, format blokova podataka koji se razmenjuju izmeu modema preko telefonske linije. head (glava). Mali elektromagnetni ureaj unutar disk ureaja ili disketne jedinice, koji ita, snima i brie podatke na medijumu. head actuator (pokreta glave). Ureaj koji pomera glave diska za itanje i pisanje preko povrine diska. Veina disk ureaja koristi korani motor ili aktuator sa zvunom zavojnicom. head crash (udar glave). Retka pojava da glava disk ureaja udari o povrinu diska dovoljno snano da oteti magnetni medijum. head parking (parkiranje glava). Postupak kojim se glave za itanje i pisanje pomeraju do neke neiskoriene staze, tako da ne doe do oteenja podataka u sluaju udara glava o disk ili neke druge greke. head seek (pozicioniranje glave). Pomeranje glave za pisanje/itanje do neke odreene staze. heat sink (hladnjak). odvoenje toplote. Metalni profil koji je prikaen za nosa ipa ili podnoje, a slui za
helical scan (helikoidno skeniranje). Vrsta tehnologije za snimanje podataka koja je u velikoj meri poveala kapacitet ureaja sa trakom. Izmiljena je za upotrebu u sistemima za emitovanje, a sada se koristi u video rekorderima. Uobiajenim uzdunim snimanjem podaci se upisuju u pruge upravno na irinu trake sa jednom stazom. Snimanje sa spiralnim skeniranjem smeta vie podataka na traku, postavljanjem trake pod odreenim uglom prema glavama za snimanje. Glave se obru da omogue upisivanje dijagonalnih pruga sa podacima na traku.
1324
Dodatak B
Renik
hexadecimal number (heksadecimalni broj). Broj predstavljen u brojnom sistemu sa osnovom 16, koji sadri slova od A do F i brojeve od 0 do 9 ( na primer, 8BF3, to odgovara broju 35 827 u dekadnom brojnom sistemu). hidden file (skrivena datoteka). Datoteka koja se ne prikazuje pri izlistavanju DOS direktorijuma zato to bajt sa atributima datoteke sadri posebnu vrednost. high density (HD velika gustina). Pokazatelj smetajnog kapaciteta disketne jedinice, odnosno diskete, pri snimanju 15 ili 18 sektora po stazi, pomou MFM kodiranja. High Sierra format. Standardni format za upis (organizaciju) datoteka i direktorijuma na CD-ROM, koji je predloio ad hoc komitet proizvoaa raunara, softverskih kua i CDROM sistem integratora. (Rad na predlogu ovog formata poeo je u hotelu High Sierra, na jezeru Taho u Nevadi, odakle potie i naziv.) Izmenjenu i dopunjenu verziju ovog formata usvojio je ISO kao ISO 9660 standard. high-definition television (HDTV televizija sa visokom vernou reprodukcije). Svaki od razliitih video formata koji nudi veu otrinu slike (ili rezoluciju) od trenutnih NTSC, PAL ili SECAM standarda za emitovanje televizijskog signala. Trenutni formati obino propisuju rezolucije u opsegu od 655 do 2,155 linija za skeniranje slike, sa odnosom irine i visine od 5:3 (ili 1,67:1) i propusnim opsegom za video signal od 30 do 50 MHz (pet puta veim nego kod NTSC standarda). Digitalni HDTV televizori imaju propusni opseg od 300 MHz. Subjektivno, HDTV se moe uporediti sa 35 mm filmom. high-level formatting (formatiranje visokog nivoa). Formatiranje koje izvodi DOS program FORMAT. Izmeu ostalog uspostavlja osnovni (engl. root) direktorijum i FAT. history file (datoteka hronolokog redosleda). Datoteka koju aplikacija stvara kao trag o sopstvenom radu. Mnogi programi za snimanje rezervnih kopija (engl. backup), na primer, uvaju datoteke sa podacima o ranijim postupcima prilikom pravljenja rezervnih kopija. hit ratio (koeficijent pogodaka). U opisivanju efikasnosti memorijskog kea ili kea diska, odnos broja sluajeva kada je podatak pronaen u keu prema ukupnom broju zahteva za podatkom. Odnos 1:1 je savren koeficijent pogodaka, to znai da je svaki zahtevani podatak pronaen u keu. to je odnos blii 1:1, to je ke efikasniji. HMA (High Memory Area oblast visoke memorije). Prva 64 KB produene memorije, koje obino kontrolie upravljaki program HIMEM.SYS. Programi koji rade u realnom reimu mogu da se uitaju u HMA, da bi se utedela konvencionalna memorija. DOS 5.0 i novije verzije obino koriste HMA iskljuivo za rastereenje konvencionalne memorije. horizontal scan rate (horizontalna brzina iscrtavanja). Kod monitora, brzina kojom se elektronski snop (zrak) popreno pomera po ekranu. Obino se oznaava frekvencijom; standardno je u opsegu od 31,5 KHz do 90 KHz, a poeljno je da je ta frekvencija vea. HPT (High-pressure tin lim visokog pritiska). PLCC podnoje koje obezbeuje veliku potisnu silu izmeu kontakta podnoja i PLCC kontakta, ime se omoguava dobar spoj. HST (High Speed Technology tehnologija velike brzine). Postupak za prenos podataka izmeu modema velike brzine, u vlasnitvu firme US Robotics, razvijen kao privremeni protokol, dok je V.32 protokol bio preskup za iru primenu. HTML (HyperText Markup Language hipertekstualni markerski jezik). Jezik koji se koristi za opisivanje i formatiranje obinih slovnih datoteka na Webu (Internetu). HTML je zasnovan na parovima oznaka (engl. tag), koji omoguavaju meanje grafike sa tekstom, promenu teksta i stvaranje hipertekst dokumenta sa vezama ka drugim dokumentima. HTTP (HyperText Transfer Protocol protokol za prenos hiperteksta). Protokol koji opisuje pravila ponaanja pretraivaa (engl. browser) i servera za komunikaciju preko
Renik
Dodatak B
1325
WWW-a. HTTP omoguava Web pretraivaima da zahtevaju HTML dokumenta od Web servera. Huffman coding (Hafmanov kd). Nain kodiranja kojim se smanjuje prosean broj bitova potreban za predstavljanje znakova teksta. Hafmanovim kodiranjem dodeljuje se manji broj bitova znakovima koji se esto pojavljuju u datoj raspodeli znakova, a vei onima koji se pojavljuju retko. hypertext (hipertekst). Tehnologija kojom se omoguava brzo i lako pretraivanje velikih dokumenata. Hipertekst veze (engl. link) jesu pokazivai na druge odeljke unutar istog dokumenta, na druge dokumente ili druge izvore, kao to su FTP servisi, slike ili zvuci. Hz. Skraenica za herc, meunarodnu jedinicu za merenje frekvencije, koja predstavlja jedan ciklus u sekundi. I/O (Input/Output - ulaz/izlaz). procesora i spoljnih ureaja. Kolo koje omoguava nezavisnu komunikaciju izmeu
I/O port (U/I port, ili prikljuak). Ulazno/izlazni prikljuak. Koristi se za komunikaciju sa ureajima kao to su tampa i disk. Vidi port. IBMBIO.COM. Jedna od sistemskih datoteka u IBM DOS-u, neophodna za pokretanje raunara. Prva datoteka koji se uitava sa diska tokom pokretanja raunara. Sadri produetke ka ROM BIOS-u. IBMDOS.COM. Jedna od sistemskih datoteka u IBM DOS-u, neophodna za pokretanje raunara. Uitava ga IBMBIO.COM, a on zatim uitava COMMAND.COM. IC (integrated circuit integrisano kolo). Potpuno elektronsko kolo koje postoji u jednom ipu. Moe da sadri samo nekoliko tranzistora, kondenzatora, dioda ili otpornika, ili na hiljade ovih komponenti i obino se razvrstava prema sloenosti i priblinom broju elektronskih kola na ipu. SSI (engl. small-scale intergration mali stepen integracije) ipovi sadre 2 do 10 kola. MSI (engl. medium-scale integration srednji stepena integracije) ipovi sadre 10 do 100 kola. LSI (engl. large scale integration veliki stepen integracije) ipovi imaju od 100 do 1000 kola. VLSI (engl. very large scale integration veoma veliki stepen integracije) ipovi sadre od 1000 do 10.000 kola. ULSI (engl. ultra-large scale integration izuzetno veliki stepen integracije) ipovi sadre vie od 10.000 elektronskih kola. IDE (Integrated Drive Electronics ugraena elektronika disk ureaja). Oznaka za disk ureaj sa ugraenim kontrolerom. Prvi IDE diskovi obino su se nazivali ureajima sa hardverskom karticom (engl. cards). Takoe se odnosi i na ATA interfejs standard, standard kojim se opisuje nain prikljuenja disk ureaja na ISA sabirnicu kod IBM kompatibilnih raunara. IDE diskovi obino podraavaju rad ST-506/412 diskova. Vidi takoe ATA. IEEE 1394. IEEE 802.3. Vidi FireWire. Vidi 10Base2.
incremental backup (izrada rezervne kopije samo izmenjenih podataka). Pravljenje rezervnih kopija svih datoteka koji su se promenile od prethodnog snimanja podataka. inductive (induktivan). Svojstvo da energija moe da se prenese sa jednog ureaja na drugi preko magnetnog polja koje je stvorio prvi ureaj, bez uspostavljanja neposredne elektrine veze. initiator (pokreta). Ureaj prikljuen na SCSI sabirnicu koji alje komandu drugom ciljnom ureaju na SCSI sabirnici. SCSI matini adapter koji se ukljuuje u sabirnicu raunara predstavlja primer SCSI pokretaa.
1326
Dodatak B
Renik
inkjet printer (tampa sa mlaznicama). Vrsta tampaa koji prska jednu ili vie boja mastila na papir. Moe da proizvede otisak priblian onom koji daje laserski tampa, po nioj ceni. input (ulaz). Podaci poslati raunaru sa tastature, telefona, video kamere, drugog raunara, palice za igru itd. instruction (instrukcija).
radnjom.
Programski korak koji govori raunaru ta da uradi sa
jednom
integrated circuit (integrisana kola). Vidi IC. interface (interfejs). Ureaj ili protokol koji omoguava jednom ureaju da se povee sa drugim. Usklauje izlaz jednog ureaja sa ulazom drugog ureaja. interlacing (preplitanje). Nain naizmeninog skeniranja redova ekranskih taaka. Parne linije se prve skeniraju od vrha do dna i sleva nadesno. Elektronski top se vraa na vrh i u drugom prolazu skenira neparne linije. Preplitanje zahteva skeniranje u dva prolaza da bi se napravila jedna slika. Zbog dodatnog skeniranja esto se ini da ekran sa preplitanjem treperi, ako se za njegovu izradu ne koristi dugotrajno postojan fosfor. interleave ratio (razmera smenjivanja). Broj sektora diska koji prou ispod glave pre nego to naie sledei numerisani sektor. Na primer, kada je razmera smenjivanja 3:1, sektor se ita, zatim se 2 proputaju, pa se naredni opet ita. Odgovarajua razmera smenjivanja odreena je prilikom formatiranja niskog nivoa (fizikog formatiranja), a treba da omogui itanje podataka bez suvinih obrtaja diska prouzrokovanih promaivanjem sektora. interleaved memory (memorija sa naizmeninim pristupom). Postupak naizmeninog pristupa dvema bankama memorije kako bi se preklopilo vreme pristupa i tako ubrzalo pronalaenje podataka. internal command (interna komanda). U DOS-u, komanda koju sadri COMMAND.COM; ne mora da se uita nijedna druga datoteka da bi se ta komanda primenila. DIR i COPY jesu primeri internih komandi. internal device (unutranji ureaj). Dopunski ureaj koji se ugrauje u kuite osnovnog sistema, u prikljuak za proirenje ili u leite ureaja. internal drive (unutranji disk ureaj). Disk ili jedinica za magnetnu traku, ugraena u kuite raunara (ili disk kartica uloena u prikljuak na ploi). Internet. Raunarska mrea koja povezuje mnoge raunare vlada, univerziteta, kao i privatne raunare, preko telefonskih linija. Internet potie od mree koju je, 1969. godine, osnovalo odeljenje za odbranu SAD (Department of Defence). I vi moete da se poveete sa Internetom preko mnogobrojnih slubi kao to su CompuServe, BIX i America Online, ili preko lokalnih dobavljaa Internet usluga (engl. Internet service providers). Internet raunari koriste TCP/IP komunikacioni protokol. Postoji nekoliko miliona matinih raunara na Internetu. Matini raunar je mainframe raunar, miniraunar ili radna stanica koja neposredno podrava meumreni protokol (IP u TCP/IP). interpreter (interpreter). Program napisan viim programskim jezikom, koji istovremeno prevodi neki drugi program i izvrava ga (red po red). Prevedene instrukcije ostaju u izvornom jeziku onako kako ih je programer napisao, to znai da program ne mora da bude kompajliran pre upotrebe. Prevedeni programi rade sporije od kompajliranih, a da bi se pokrenuli prevodilac mora da bude uitan u memoriju. interrupt (prekid). Privremeno zaustavljanje postupka, kao to je izvravanje raunarskog programa, izazvano spoljnim dogaajem, tako da postupak moe da se nastavi. Prekid
Renik
Dodatak B
1327
moe biti izazvan unutranjim ili spoljnim dogaajem, na primer signalom da je ureaj ili program zavrio prenos podataka. interrupt vector (vektor prekida). Pokaziva u tabeli koji daje poloaj skupa instrukcija koje raunar treba da izvri kad se pojavi odreeni prekid. IO.SYS. Jedna od sistemskih datoteka MS-DOS-a, neophodnih da bi se podigao sistem raunara. Prva datoteka koja se uitava sa diska u toku pokretanja raunara. Sadri produetke ka ROM BIOS-u. IPX. Internet Packet eXchange. IPX je Novell NetWare izvorni LAN komunikacioni protokol koji se koristi za prenos podataka izmeu programa servera i radne stanice, odnosno dveju radnih stanica, koji se izvravaju.na voritima razliitih mrea. IPX paketi su enkapsulirani i tako se prenose u okviru paketa koji se koriste u Ethernetu, odnosno u okvirima u Token-Ring mreama. IRQ (Interrupt Request zahtev za prekid, linija kojom se on prosleuje procesoru). Fizika veza izmeu spoljnih ureaja i kontrolera prekida. Kad je ureaju, poput kontrolera disketne jedinice ili tampaa, potrebno da zaposli procesor kako bi obavio posao, on koristi IRQ liniju da poalje zahtev za prekid (i tako oslobodi procesor za svoje potrebe). U PC i XT IBM kompatibilnim sistemima postoji 8 IRQ linija od IRQ 0 do IRQ7, a u AT i PS/2 sistemima 16 od IRQ0 do IRQ15. Kod sistema sa ISA sabirnicom samo jedan ureaj moe da koristi neku od IRQ linija, a kod onih sa MCA (Micro Channel Architecture) postoji mogunost da vie ureaja koristi jedan prekid. ISA (Industry Standard Architecture standardna industrijska arhitektura). Arhitektura sabirnice koja je uvedena kao 8-bitna sabirnica originalnog IBM PC-ja 1981. godine, a kasnije proirena na 16 bitova kod IBM PC/AT 1984. godine. ISA prikljuci se i danas nalaze u PC sistemima. ISA bus clock (radni takt ISA sabirnice). 8,33 MHz. Radni takt na kojem ISA sabirnica radi jeste
ISDN (Intergrated Services Digital Network digitalna mrea integrisanih usluga). Meunarodni telekomunikacioni standard koji omoguava komunikacionom kanalu da prenosi digitalne podatke istovremeno sa glasom i video informacijama. ISO (International Standards Organization Meunarodna organizacija za standardizaciju). ISO, ije je sedite u Parizu, razvija standarde za meunarodni i lokalni prenos podataka. Ameriki predstavnik u ISO-u je American National Standards Institute (ANSI). ISO 9660. Meunarodni standard koji odreuje sisteme datoteka za CD-ROM diskove, nezavisno od operativnog sistema. ISO (International Standards Organization) 9660 ima dva nivoa Nivo jedan obezbeuje kompatibilnost sa DOS sistemom datoteka, dok nivo dva omoguava nazive datoteka duine do 32 znaka. ITU (International Telecommunications Union Meunarodna unija za telekomunikacije). Ranije pod nazivom CCITT. Meunarodni komitet (organizovale su ga Ujedinjene nacije) koji utvruje preporuke za meunarodne komunikacije koje su esto usvojene kao standardi i za razvoj preporuka za interfejse, modeme i mree. Bell 212A standard za saobraaj na 1200 bps u Severnoj Americi, na primer, ima meunarodni naziv CCITT V.22. U saobraaju na 2400 bps koristi se V.22bis, dok su V.32, V.32bis, V.34 i V.34+ standardi za 9600, 14400, 28800 i 33600 bps (redom). Nedavno je odreen standard V.90 za modeme od 56 Kbps. Java. Objektno orijentisan programski jezik i okruenje slino jezicima C ili C++. Javu je razvio Sun Microsystems za pisanje programa namenjenih upotrebi preko mree.
1328
Dodatak B
Renik
Jaz drive (Dez ureaj). Posebna vrsta ureaja sa izmenjivim medijumom koji je u stvari magnetni disk smeten u kruti plastini omota. Ureaj je razvila firma Iomega, a na raspolaganju su verzije od 1 GB i 2 GB. JEDEC (Joint Electronic Devices Engineering Council). Grupa koja uspostavlja standarde za elektronsku industriju. J-lead. Izvodi u obliku slova J na nosaima ipova, koji mogu biti ugraeni na povrinu PC ploe ili uloeni u prikljuke koji se potom ugrauju na plou, obino sa osnim rastojanjem od 0,05 ina (1,27 mm). joystick (palica za igre; dojstik). Ulazni ureaj koji se uglavnom koristi za raunarske igre, a obino se sastoji od sredinje uspravne ruice koja upravlja vodoravnim i uspravnim kretanjem i od jednog ili vie tastera za upravljanje pojedinim dogaajima kao to je pucanje iz oruja. Sloeniji modeli podseaju na pilotske upravljake palice i volane ili mogu biti osetljivi na dodir. JPEG (Joint Photographic Experts Group). Meunarodni konzorcijum hardverskih, softverskih i izdavakih krugova, koji je pod patronatom ISO-a odredio opte standarde za digitalnu kompresiju i dekompresiju nepokretnih slika u raunarskim sistemima. JPEG komprimuje podatke u razmeri od oko 20:1 pre nego to se pojavi vidljivo pogoranje slike. To je standard za kompresiju sa gubitkom podataka koji je prvobitno predvien za nepokretne slike, ali moe da komprimuje i video zapis u realnom vremenu (30 kadrova u sekundi) i animaciju. Kompresija sa gubitkom podataka trajno zanemaruje nepotrebne podatke, uz neznatan gubitak preciznosti. jukebox (duboks). Vrsta CD-ROM ureaja u koji moe istovremeno da se smesti vie CD-ROM diskova. Sam ureaj odreuje koji je disk potreban sistemu i postavlja diskove u mehanizam za itanje po potrebi. jumper (kratkospojnik). Mala metalna spojnica pokrivena plastikom koja nalee preko dve noice smetene na ploi sa elektronskim kolima. Kada je na mestu, kratkospojnik povezuje dva izvoda i zatvara elektrino kolo. Na taj nain, on deluje kao prekida postavljen na ukljueno. Kermit. Protokol predvien za prenos datoteka izmeu mikro raunara i mainframe raunara. Razvili su ga Frank DaCruz i Bill Catchings sa Univerziteta Kolumbija (nazvan je prema apcu iz serije The Muppet Show). Kermit je iroko prihvaen u akademskom svetu. kernel (kernel). Glavni sastojak operativnog sistema. key disk (kljuna disketa). U softverskoj zatiti od presnimavanja disketa koja se isporuuje sa programom i mora biti prisutna u disketnom ureaju da bi program radio. keyboard (tastatura). Glavni ulazni ureaj kod veine raunara koji se sastoji od tastera na kojima su slova, brojevi i interpunkcija te namenskih tastera. keyboard macro (makro tastature). je pritisnut samo jedan taster. Niz otkucaja na tastere koji se automatski unosi kada
keylock (brava). Fiziki mehanizam za zakljuavanje koji spreava pristup sistemskoj jedinici i dopunskim ureajima. KFlex. Odgovarajui standard za modeme brzine prenosa 56 Kbps, koji je razvila firma Rockwell, a primenjuju ga mnogi proizvoai modema. Nasledio ga je zvanini standard V.90 za modeme od 56 Kbps. Vidi takoe X2 i V.90. kilo. Umnoak koji ukazuje na jednu hiljadu (1000) jedinica. Skraeno k ili K. Kad se koristi za broj bajtova smetenih u memoriju, definicija umnoka menja se na 1024. Jedan kilobit, na primer, iznosi 1000 bitova, a jedan kilobajt 1024 bajta.
Renik
kilobyte (K kilobajt).
Dodatak B
1329
Jedinica skladitenja informacija koja iznosi 1024 bajta.
L1 (level one) cache (ke prvog nivoa). Ke memorija ugraena u jezgro procesora generacije 486 i novijih. Vidi cache i disk cache. L2 (level two) cache (ke drugog nivoa). Ke memorija drugog nivoa koja se nalazi izvan jezgra procesora, obino vea i sporija od L1. Obino se nalazi na matinim ploama sistema 386, 486 i Pentium, kao i unutar pakovanja procesora ili modula, kod sistema Pentium Pro i Pentium II. Premetanje L2 kea u procesor kod Pentiuma Pro i Pentiuma II omoguuje mu da radi brzinama do pune brzine procesora umesto brzinom matine ploe. Vidi SEC (single edge contact) cartridge, cache i disk cache. landing zone (oblast za parkiranje). Neiskoriena staza na povrini diska, na kojoj glave za itanje/upisivanje mogu da se parkiraju kad se iskljui napajanje. Mesto na koje program za parkiranje ili ureaj sa mehanizmom za automatsko parkiranje smeta glave. LAPM (link-access procedure for modems postupak za pristup modema). Protokol sa kontrolom greaka ugraen u CCITT preporuku V.42. Kao MNP i HST protokoli, LAPM koristi ciklinu proveru redundantnosti (CRC) i ponovno slanje oteenih podataka (ARQ) da bi obezbedio tanost podataka. laptop computer (laptop raunar). Raunarski sistem manji od tane, ali vei od noutbuk raunara, obino nalik koljki, u kojem su tastatura i ekran u posebnim, arkama povezanim polovinama. Ovi sistemi obino rade sa baterijskim napajanjem. large mode (nain pristupa velikim diskovima). Drugo ime za LBA emu prevoenja koja se koristi kod IDE ureaja za prevoenje spiska cilindra, glava i sektora ureaja u onaj koji moe da koristi poboljani BIOS. large scale integration. Vidi IC. laser printer (laserski tampa). Tip tampaa koji predstavlja spoj elektrostatike kopirmaine i raunarskog tampaa. Izlaz podataka iz raunara pretvara se pomou interfejsa u rastersku sliku, slino impulsima koje prima ekran televizora. Impulsi pokreu laserski zrak da skenira mali bubanj koji ima pozitivni elektrini naboj. Tamo gde laser pogodi, bubanj se razelektrie. Toner koji nosi pozitivan naboj vezuje se zatim za bubanj. Ovaj toner, fini crni prah, lepi se samo za oblasti bubnja koje su razelektrisane. Dok se obre, bubanj smeta toner na negativno naelektrisan list papira. Drugi obrtni bubanj zatim zagreva toner i vezuje ga za papir. latency (vreme kanjenja). 1) Vreme potrebno disku da se obrne za polovinu kruga. Predstavlja proseno vreme potrebno da se pronae odreeni sektor kada se glave navedu na odreenu stazu. Vreme kanjenja je deo prosenog pristupnog vremena diska. 2) Prilikom prenosa podataka u DRAM memoriju i iz nje osnovno vreme potrebno da se izaberu adrese redova i kolona memorije koja e se itati ili u koju e se upisivati. LBA (Logical Block Addressing logiko adresiranje blokova). Nain koji se koristi kod SCSI i IDE ureaja da bi se preveo spisak cilindara, glava i sektora ureaja u podatke koje moe koristiti unapreeni BIOS. LBA se koristi za ureaje vee od 528 MB i omoguava BIOS-u da prevodi logike parametre ureaja u one koje moe da koristi. LCC (Leadless Chip Carrier kontaktni nosa ipova). Vrsta pakovanja integrisanog elektronskog kola; ima kontakte u obliku jastuia, a ne provodnike po obodu. LCD (Liquid Crystal Display ekran sa tenim kristalom). Ekran koji koristi teni kristal smeten izmeu dva komada polarizovanog stakla. Polaritet tenog kristala menja se pomou elektrine struje da bi se promenila koliina svetlosti koja moe da proe. Poto LCD ekrani ne stvaraju svetlost, oni zavise ili od osvetljenosti okruenja ili od pozadinskog (elektrinog) osvetljenja ekrana. Najbolja vrsta LCD-ova, oni sa aktivnom matricom ili
1330
Dodatak B
Renik
tankoslojnim tranzistorima (engl. thin-film transistor, TFT), omoguava osveavanje ekrana i prikazivanje oko 16 miliona boja. LED (Light-Emitting Diode svetlea dioda). Poluprovodnika dioda koja emituje svetlost kada struja prolazi kroz nju. LIF (Low Insertion Force mala sila umetanja). Vrsta leita koja zahteva malu silu da bi se u njega uloio ip. light pen (svetlosna olovka). Runi ulazni ureaj nalik na olovku sa sondom osetljivom na svetlost, povezan kablom sa grafikom karticom raunara. Koristi se za pisanje i skiciranje na ekranu ili kao ureaj za pokazivanje i biranje. Za razliku od mia, nije iroko podran od strane proizvoaa softvera. line voltage (mreni napon). Naizmenini napon u klasinim zidnim utinicama, obino od 110 do 220 V. Lithium Ion (litijumska baterija). Vrsta baterije za prenosive sisteme koja ima dui vek od NiCad ili NiMH baterija, ne moe da se prepuni i dobro uva naboj kada se ne koristi. Baterije Lithium Ion lake su od NiCad i NiMH baterija. Zbog svojih odlinih osobina ove baterije se koriste u svim prenosivim sistemima, osim u najjeftinijim. Local Area Network (LAN lokalna mrea). Veza dva ili vie raunara, obino preko mrene adapterske kartice ili NIC-a. local bus (lokalna sabirnica). Opti pojam koji se koristi da opie sabirnicu neposredno prikljuenu na procesor, koja radi brzinom procesora i na njegovoj irini propusnog opsega. local echo (lokalni eho). Svojstvo koje omoguava modemu da alje kopije komandi sa tastature i prenetih podataka na ekran. Kada je modem u komandnom reimu (kada nije povezan sa drugim sistemom), lokalni eho se obino izaziva komandom ATE1, pa modem prikazuje komande koje kucate. Kada je modem u vezi sa drugim sistemom, lokalni eho se izaziva komandom ATF0, a ona prouzrokuje da modem na monitoru prikazuje podatke koje alje udaljenom sistemu. logical drive (logiki ureaj). Ureaj nazvan po oznaci koju dodeljuje DOS, kao to su oznake C: ili D:. Pod DOS-om 3.3 ili u kasnijim verzijama jedan fiziki ureaj moe da se ponaa kao vie razliito oznaenih logikih ureaja. logical unit number (logiki broj ureaja). Vidi LUN. lossless compression (kompresija bez gubitka informacija). Postupak komprimovanja koji uva sve originalne informacije u datoteci slike ili u nekoj drugoj strukturi podataka. lossy compression (kompresija sa gubitkom informacija). Postupak komprimovanja kojim se postie najpogodnije smanjenje koliine podataka, zanemarivanjem ponovljenih i nepotrebnih informacija u datoteci slike. lost clusters (izgubljeni klasteri). Klasteri koji su sluajno oznaeni kao neiskoristivi u FAT-u, ak i ako ne pripadaju nijednoj datoteci navedenoj u direkrorijumu. low-level formatting (formatiranje niskog nivoa; fiziko formatiranje). Formatiranje diska koje deli staze na sektore, postavlja podatke za prepoznavanje sektora ispred i iza svakog od njih, popunjava sektore null podacima (obino F6h), odreuje razmeru smenjivanja sektora i obeleava neispravne staze smetanjem netanih vrednosti za proveru zbira u svaki sektor oteene staze. LPT port (LPT prikljuak). Prikljuak linijskog tampaa; esta skraenica za paralelni prikljuak tampaa.
Renik
Dodatak B
1331
LPX. Oblik poluvlasnike matine ploe koja se koristi sa mnogim niskim ili uskim sistemskim kuitima. Kako ne postoji zvanini standard, ploe razliitih proizvoaa nisu meusobno zamenljive i teko se pronalaze rezervni delovi za popravku ili nadogradnju. luminance (osvetljenost; luminacija). Mera kojom se obino izraava svetloa monitora. LUN (Logical Unit Number broj logike jedinice). Broj dodeljen ureaju (logikoj jedinici) prikljuenom na SCSI fiziku jedinicu, a ne neposredno na SCSI sabirnicu. Iako najvie osam logikih jedinica moe da bude prikljueno na jednu fiziku jedinicu, ako je jedina, logika jedinica je obino ugraeni deo jedine fizike jedinice. SCSI disk, na primer, ima ugraeni adapter za SCSI sabirnicu kojem je dodeljen broj fizike jedinice ili SCSI ID, a kontroleru i samom disk ureaju dodeljen je broj logike jedinice LUN (obino 0). Vidi PUN. LZW (Lempel Zev Welch). ema komprimovanja koja se koristi u GIF grafikom formatu. machine address (mainska adresa). Heksadecimalna oznaka poloaja u memoriji. machine language (mainski jezik). Heksadecimalni programski kd koji raunar razume i izvrava. Moe da bude izlaz asemblera ili kompajlera. magnetic domain (magnetna oblast). Mali segment staze, dovoljan da sadri promenu magnetnog fluksa koja kodira podatke na povrini diska. magneto-optical recording (magnetno-optiko snimanje). Postupak snimanja optikog diska sa mogunou brisanja, koji koristi laserski snop da bi zagrejao jamicu na povrini diska do take kada magnet moe da izazove promenu fluksa. magnetoresistive (magnetnootporan). Tehnologija koju je razvio IBM i koja se obino koristi u itakom sklopu glave za itanje/pisanje na magnetnim diskovima velike gustine. Zasniva se na naelu da se elektrini otpor materijala menja kada se on dovede u dodir sa magnetnim poljem. U ovom sluaju to je materijal sklopa za itanje i magnetni bit. U ovakvim ureajima koriste se magnetnootporni senzori za itanje i standardni induktivni sklopovi za pisanje. Magnetnootporna glava za itanje osetljivija je na magnetno polje nego induktivna glava za itanje. mask (maska). Fotografska slika kola za odreeni sloj poluprovodnikog ipa, koja se koristi u proizvodnji ipova. master partition boot sector (sektor glavne particije za podizanje sistema). Na diskovima, zapis u jednom sektoru koji sadri bitna obavetenja o disku i poetne poloaje razliitih particija. Uvek prvi fiziki sektor na disku. math coprocessor (matematiki koprocesor). ip projektovan za brzu obradu sloenih aritmetikih prorauna kao to je aritmetika sa pokretnim zarezom, da bi se rasteretio glavni procesor. U poetku je to bio poseban koprocesorski ip, a poevi od porodice procesora 486, Intel je matematiki koprocesor poeo da ugrauje u glavni procesor, kao tzv. jedinicu sa pokretnim zarezom. MCA (Micro-Channel Architecture mikrokanalna arhitektura). Standard za sabirnicu koji je IBM razvio za PS/2 liniju raunara i predstavio 2. aprila 1987. godine. Podrazumeva 16-bitnu ili 32-bitnu sabirnicu i viestruku glavnu kontrolu. Poto dozvoljava da se nekoliko procesora sporazumeva oko upotrebe raspoloive opreme, MCA sabirnica je prilagoena vierpocesorskim sistemima i istovremenom radu razliitih programa. MCGA (Multi Color Graphics Array). Vrsta PC video adaptera koju je predstavio IBM 2. aprila 1987. godine, a koja podrava i tekst i grafiku. Najvea podrana rezolucija teksta jeste 80 x 25 znakova u 16 boja sa veliinom znakova od 8 x 16 piksela. Grafika je podrana do rezolucije od 320 x 200 piksela u 256 (iz palete od 262144) boja ili 640 x 480 piksela u
1332
Dodatak B
Renik
dve boje. MCGA daje kao izlaz analogni signal sa horizontalnom frekvencijom skeniranja od 31,5 KHz, a podrava analogne kolor ili monohromatske monitore. MCI (Media Control Interface interfejs za kontrolu medijuma). Specifikacija za upravljanje multimedijalnim ureajima i datotekama nezavisno od ureaja. MCI je deo multimedijskih proirenja koji sadri skup komandi standardnog interfejsa za upravljanje ureajima. MCI komande se koriste za snimanje zvuka, reprodukciju zvuka i animacije, odnosno upravljanje CD audio ureajima, digitalnim ureajima za audio trake, skenerima, MIDI sekvencerima, video rekorderima i ureajima za reprodukovanje digitalizovanih datoteka WAVE formata. MDA (Monochrome Display Adapter adapter za monohromatski prikaz). Vrsta PC video adaptera koji je predstavio IBM 12. avgusta 1981. godine, a podrava samo tekst. Najvea podrana rezolucija teksta je 80 x 25 znakova u etiri boje, sa veliinom znakova od 9 x 14 piksela. Boje u ovom sluaju predstavljaju crna, bela, bletavo bela i podvueni tekst. Grafika nije podrana. MDA daje kao izlaz digitalni signal sa horizontalnom frekvencijom skeniranja od 18.432 KHz i podrava TTL monohromatske monitore. IBM MDA sadri i paralelni prikljuak za tampa. mean time between failure (proseno vreme koje protekne izmeu kvarova). mean time to repair (proseno vreme potrebno za opravku). Vidi MTTR. medium (medijum). Magnetna obloga ili sloj koji pokriva disk ili traku. mega. Umnoak koji predstavlja 1 milion (1000000) jedinica. Skraenica je m ili M. Kada se koristi za broj bajtova memorije, definicija umnoka sadri 1048576 jedinica. Jedan megabit, na primer, jednak je 1000000 bitova, a jedan megabajt iznosi 1.048,576 bajtova. megabyte (MB megabajt). memory (memorija). budue korienje. Jedinica skladitenja informacija koja iznosi 1048576 bajtova. Svaka komponenta raunarskog sistema koja uva podatke za Vidi MTBF.
memory caching (keiranje memorije). Usluga koju obezbeuju ipovi sa izuzetno brzom memorijom u koju se (privremeno) smetaju kopije sadraja glavne memorije kojem je najskorije pristupano. Ako je procesoru ponovo potreban isti sadraj, on se isporuuje iz bre ke memorije, a ne iz relativno spore glavne. memory-resident program (program rezidentan u memoriji). Program koji ostaje u memoriji kada je uitan, zauzimajui memoriju koju bi inae mogle da koriste aplikacije. menu software (program sa menijima). Usluni softver koji olakava korienje raunara tako to zamenjuje komande DOS-a nizom izbora iz menija. MFM encoding (Modified Frequency Modulation encoding kodiranje izmenjenom frekventnom modulacijom). Nain upisivanja podataka na povrinu diska. Kodiranje bita podataka menja se u zavisnosti od kodiranja prethodnog bita da bi se sauvala informacija o taktu. MHz. Skraenica za megaherc, jedinicu mere koja predstavlja frekvenciju od jednog miliona ciklusa u sekundi. Jedan herc (Hz) jednak je jednom ciklusu u sekundi. Ime je dato po Heinrichu R. Hertzu, nemakom fiziaru koji je prvi otkrio elektromagnetne talase 1883. godine. MI/MIC (Mode Indicate/Mode Indicate Common pokazni nain/uobiajeni pokazni nain). Nain rada modema u posebnim uslovima. Takoe poznat pod nazivom prinudni ili runi poetni nain (engl. forced or manual originate). Namenjen je instalacijama u kojima neka druga oprema (a ne sm modem) bira telefonski broj pozvanog modema. U takvim instalacijama pozvani modem radi nemo (ne postoji mogunost automatskog pozivanja
Renik
Dodatak B
1333
telefonskog broja), pa jo mora i da prihvati vezu na poetni nain kako bi ona bila uspostavljena. (Pozvani modem za to vreme radi u reimu odgovaranja). Vidi originate mode i answer mode. micro (). Predmetak koji predstavlja jedan milioniti deo (1/1000000) neke jedinice. Micron (mikron) Jedinica mere jednaka milionitom delu metra. esto se koristi za merenje veliine kola prilikom proizvodnje ipova. Danas se vrhunski ipovi prave sa kolima od 0,25 mikrona. microprocessor (mikroprocesor). Poluprovodnika centralna procesorska jedinica nalik raunaru u ipu. Integrisano elektronsko kolo koje prihvata kodirane instrukcije za izvravanje. microsecond (s mikrosekunda). Jedinica vremena koja je jednaka jednom milionitom delu (1/1000000 ili 0.000001) sekunde. MIDI (Musical Instrument Digital Interface interfejs digitalnih muzikih instrumenata). Standard za format datoteka i interfejs za povezivanje muzikog instrumenta i mikroraunara te smetanje podataka koji potiu od muzikog instrumenta. Vie muzikih instrumenata moe biti ulanano i istovremeno svirati uz pomo raunara i odgovarajueg softvera. Mogu biti preuzeta, snimljena, ureena i reprodukovana razliita dejstva instrumenata. MIDI datoteka sadri podatke o notama, njihovom trajanju (koliko dugo se nota uje), jaini zvuka i vrsti instrumenta za najvie 16 kanala. Programi za sekvenciranje koriste se za MIDI poslove kao to su snimanje, reprodukcija i ureivanje. MIDI datoteke uvaju samo instrukcije o notama, a ne stvarne podatke o zvuku. milli (m). Predmetak koji predstavlja hiljaditi deo (1/1000 ili 0,001) neke jedinice. millisecond (ms - milisekunda). Jedinica vremena jednaka hiljaditom delu (1/1000 ili 0,001) sekunde. mini tower (malo uspravno kuite). Vrsta sistemskog kuita za PC-je koje je nie od uspravnog kuita pune ili srednje veliine. MIPS (Million Instructions Per Second milion instrukcija u sekundi). Odnosi se na prosean broj instrukcija mainskog jezika koje raunar moe da izvri u toku jedne sekunde. Poto razliiti procesori mogu da obave razliite poslove u jednoj instrukciji, MIPS bi trebalo da se koristi samo kao opte merilo uinka razliitih vrsta raunara. MMX. Poboljani Intel procesor kome je dodato 57 novih instrukcija. Projektovan je da bi se unapredio rad sa multimedijom. MMX takoe podrazumeva udvostruavanje internog L1 kea procesora. mnemonic (skraenica). Skraeni oblik nekog naziva, komande i sl. Instrukcije procesora raunara obino se skrauju mnemonicima kao to su JMP (Jump), CLR (Clear), STO (Store), INIT (Initialize). Mnemoniki naziv za instrukciju ili radnju olakava njeno pamenje i primenu. MNP (Microcom Networking Protocol Microcomov mreni protokol). Asinhroni protokoli sa kontrolom greaka i komprimovanjem podataka koje je razvio Microcom, Inc., a sada su u javnom vlasnitvu. Omoguavaju prenos bez greaka otkrivanjem greaka (CRC) i ponovno slanje neispravnih okvira podataka. MNP Level 1 do 4 pokrivaju kontrole greaka i obuhvaeni su CCITT Preporukama V.42. MNP Level 5 ukljuuje kompresiju podataka, ali ga nadmauje efikasniji meunarodni standard V.42bis. Veina modema velikih brzina povezae se sa MNP Level 5 ako V.42bis nije na raspolaganju. MO (Magneto-Optical magnetno-optiki). Magnetno-optiki ureaji koriste magnetna i optika svojstva za smetanje podataka. MO tehnologijom moe da se brie i upisuje,
1334
Dodatak B
Renik
nasuprot CD-ROM (Read Only) i WORM (Write Once) ureajima. MO ureaji koriste tehnologiju lasera i magnetnog polja da bi snimili ili obrisali podatke. mobile module (MMO modul za prenosive raunare). Vrsta Intelovog pakovanja procesora za prenosive raunare koje se sastoji od Pentium ili Pentium II procesora u TCP obliku, ugraenog na malu prikljunu plou zajedno sa sistemom za napajanje prilagoenim posebnom naponu za procesor, ke memorijom i North Bridge delom skupa ipova matine ploe. modem (modulator-demodulator). Ureaj koji pretvara elektrine signale raunara u zvuni oblik koji moe da se prenosi preko telefonske linije, i obrnuto. Digitalne signale iz raunara pretvara u analogni oblik, koji moe uspeno da se prenese telefonskom linijom; takoe pretvara signale primljene telefonskom linijom ponovo u digitalne signale, pre nego to ih preda prijemnom raunaru. module (modul). Sklop koji sadri potpuno elektronsko kolo ili njegov deo. Monochrome Display Adapter (monohromatski video adapter). Vidi MDA.. MOS (Metal-Oxide Semiconductor metal-oksidni poluprovodnik). Izraz se odnosi na tri sloja upotrebljena da bi se sklopila kapija tranzistora sa efektom polja (engl. field effect transistor, FET). MOS kola odlikuju se malim rasipanjem energije i omoguuju da se tranzistori smeste na malom rastojanju, a da ne doe do kritinog zagrevanja. PMOS, najstarija vrsta ovakvih elektronskih kola, koristi kapiju sa silicijum dioksidom i P-kanal, odnosno struju pozitivnog naelektrisanja. NMOS uz slinu kapiju koristi N-kanal, odnosno struju negativnog naelektrisanja i najmanje je dvostruko bre kolo od PMOS-a. CMOS (engl. complementary MOS dopunski MOS) jeste kolo izuzetno male potronje, skoro sasvim neosetljivo na smetnje, za gotovo svaku vrstu napajanja. motherboard (matina ploa). Glavna ploa sa elektronskim kolima u raunaru. Zove se i planar, system board ili backplane. mouse (mi). Ulazni ureaj koji je 1963. godine pronaao Douglas Engelbart iz Istraivakog centra Stanford, a popularisao Xerox sedamdesetih godina. Mi se sastoji od kuglice i mehanizma za praenje sa donje strane koji raunaru alje horizontalni i vertikalni poloaj mia, dozvoljavajui tanu kontrolu poloaja pokazivaa na ekranu. Sa gornje strane mia nalaze se 2 ili 3 dugmeta, a ponekad i mali toak koji se koristi za biranje elemenata na ekranu. MPC (Multimedia Personal Computer multimedijalni personalni raunar). Skraenica zatitni znak za Multimedia Personal Computer. Izvornu specifikaciju za MPC razvili su Tandy Corporation i Microsoft, kao elementarnu platformu za rad multimedijalnog softvera. U leto 1995. godine MPC Marketing Council predstavio je unapreeni MPC 3 standard. Specifikacija MPC 1 definie sledee najmanje standardne zahteve: CPU 386SX ili 486; 2 MB RAM-a; disk od 30 MB; VGA monitor; 8-bitni digitalni audio podsistem; CD-ROM ureaj i sistemski softver kompatibilan sa Applications Programming Interfaces (API-jima) Microsoft Windowsa, verzija 3.1 ili novija. Specifikacija MPC 2 odreuje sledee najmanje standardne zahteve: 486SX na 25 MHz sa 4 MB RAM-a; disk od 160 MB; 16-bitna zvuna kartica; video prikaz sa 65536 boja; dvobrzinski CD-ROM ureaj i sistemski softver koji je kompatibilan sa API-ijima Microsoft Windowsa, verzija 3.1 ili novija. Specifikacija MPC3 definie sledee najmanje standardne zahteve: Pentium na 75 MHz sa 8 MB RAM-a; disk od 540 MB; 16-bitna zvuna kartica; video prikaz sa 65536 boja; etvorobrzinski CD-ROM ureaj; MPEG-1 video OM-1 i sistemski softver kompatibilan sa API-jima Microsoft Windowsa, verzija 3.1 i DOS 6.0 ili noviji. MPEG (Motion Picture Experts Group Ekspertna grupa za igrani film). Radni komitet koji je, pod patronatom ISO-a, odredio standarde za digitalnu kompresiju i dekompresiju
Renik
Dodatak B
1335
sa gubitkom podataka (engl. lossy compression) zapisa pokretnog videa i zvuka za primenu u raunarskim sistemima. Pogledajte i lossy. Standarde sainjavaju MPEG-1 i MPEG-2. MPEG-1 standard nalae dekompresiju podataka brzinom od 1,2 do 1,5 Mb/sek, omoguavajui CD ureajima da reprodukuju filmove u boji sa 30 kadrova u sekundi. MPEG-1 omoguava kompresiju od 50:1, pre nego to doe do pogoranja slike, ali je obavezna i razmera kompresije od 200:1. Na osnovu MPEG-1 standarda izgraen je MPEG2, koji omoguava bri protok podataka (2 do 15 Mb/sec), neophodan za signale koji se dobijaju iz udaljenih izvora kao to su radio i TV emisije, kablovska televizija ili satelit. Standard MPEG-2 napravljen je da podri razliite razmere strana slike, ukljuujui i 4:3 i 16:9. MPEG kompresija smanje veliinu datoteke za oko 50 procenata. MPR. Standard vedske vlade za najvee dozvoljeno zraenje video terminala. Trenutna verzija zove se MPR II. MSDOS.SYS. Jedna od sistemskih datoteka MS-DOS-a, neophodnih za podizanje sistema raunara. Sadri osnovne DOS rutine. Uitava se pomou IO.SYS-a, a on zatim uitava COMMAND.COM . MTBF (Mean Time Between Failure proseno vreme izmeu kvarova). Statistiki izvedena vrednost verovatnog vremena u kojem e ureaj raditi bez hardverske greke, obino navedena u satima. Poto ne postoje standardni postupci za merenje MTBF-a, ureaj jednog proizvoaa moe znaajno da se razlikuje po pouzdanosti od ureaja drugog proizvoaa istog MTF-a. MTTR (Mean Time To Repair proseno trajanje popravke). Mera prosenog vremena potrebnog tehniaru za odravanje ili popravku odreenog ureaja; obino se izraava u satima. MultiColor Graphics Array. Vidi MCGA. multimedia (multimedija). Spajanje zvuka, slika, animacije, videa i teksta u jedinstveno raunarsko okruenje. To je grupa hardverskih i softverskih tehnologija koje se brzo menjaju i unapreuju raunarsko okruenje. multisession (viekratno). Pojam koji se koristi pri CD-ROM snimanju da bi se opisao dogaaj snimanja. Mogunost viekratnog snimanja doputa dosnimavanje podataka na disk u razliito vreme i u nekoliko navrata. Kodakov Photo CD predstavlja primer CD-R tehnologije. Vidi takoe session (single or multisession). multitask. Istovremeni rad nekoliko programa multithread (vienitna obrada). Uporedna obrada vie od jedne poruke aplikacije. OS/2 Windows 95 i Windows NT predstavljaju primere operativnih sistema sa vienitnom obradom. Svaki program moe da pokrene dve ili vie niti, koje nose razliite, meuzavisne poslove uz manje zapoljavanje sistema nego to bi to zahtevala dva posebna programa. multiuser system (viekorisniki sistem). Sistem u kojem nekoliko raunarskih terminala deli istu centralnu procesorsku jedinicu (CPU). nano (n). Predmetak koji predstavlja jedan milijarditi deo (1/1000000000 ili 0.000000001) neke jedinice. nanosecond (ns). Jedinica vremena jednaka jednom milijarditom delu (1/1000000000 ili 0.000000001) sekunde. NetBEUI (NetBIOS Extended User Interface NetBIOS proireni korisniki interfejs). Mreni protokol koji se prvenstveno koristi u Windowsu NT i najpodesniji je za male mree ravnopravnih raunara.
1336
Dodatak B
Renik
NetBIOS (Network Basic Input/Output System osnovni ulazno/izlazni sistem mree). est protokol koji su razvili IBM i Sytek za lokalne mree PC-ja. NetBIOS prua usluge sesije i transporta (slojevi 4 i 5 OSI modela). network (mrea). Sistem u kojem je jedan broj nezavisnih raunara povezan da bi delio podatke i dopunske ureaje, kao to su diskovi i tampai. Network Interface Card (NEC mrena interfejs kartica). mreom. Adapter koji povezuje PC sa
network layer (mreni sloj). U OSI modelu sloj koji prebacuje i usmerava pakete onako kako je potrebno da bi oni stigli na odredite. Taj sloj je odgovoran za adresiranje i isporuku paketa poruka. NiCAD. Najstarija od tri tehnologije za baterije koje se koriste u prenosivim sistemima. Nikl-kadmijumske baterije danas se retko koriste u prenosivim sistemima zato to krae traju i zato to su osetljive na nepravilno punjenje i pranjenje. Vidi takoe NiMH i Lithium Ion. NiMH. Tehnologija za baterije za prenosive sisteme. Nikl-metal-hidridne baterije traju oko 30% due od NiCad baterija i manje su osetljive na poremeaje prouzrokovane nepravilnim punjenjem i pranjenjem. Kod njih se ne koriste materije opasne po ivotnu sredinu, kao kod NiCad baterija. Novije litijumske baterije daleko su bolje. NLX. Novi fabriki standard za manje matine ploe, koji u osnovi predstavlja poboljanu verziju poluvlasnikog LPX oblika. Projektovan je da omogui primenu veih procesora i memorijskih modula, a sadri novije tehnologije sabirnice kao to su AGP i USB. Pored poboljanja u samom oblikovanju, ova ploa je u potpunosti standardizovana, to znai da je mogue zameniti jednu NLX plou drugom ploom (nekog drugog proizvoaa); to obino nije bilo mogue sa LPX ploama. noninterlaced monitor (monitor bez preplitanja). Poeljan oblik monitora kod koga elektronski snop prelazi po ekranu u redovima odozgo nadole, red po red, popunjavajui itav ekran u jednom prolazu. nonvolatile memory (NVRAM trajna radna memorija). Radna memorija u kojoj se podaci zadravaju kada se iskljui napajanje. Ponekad se NVRAM odrava bez ikakvog napajanja, kao u EEPROM-u ili u ureajima sa flash memorijom. U drugim sluajevima memorija se odrava uz pomo male baterije. NVRAM koji se odrava uz pomo baterije ponekad se naziva CMOS memorija. CMOS NVRAM koristi se u IBM-kompatibilnim sistemima za uvanje podataka o konfiguraciji. Pravi NVRAM esto se koristi kod inteligentnih modema da bi se sauvala korisnikova predodreena podeavanja koja se uitavaju u RAM modema u toku ukljuenja napajanja. nonvolatile RAM disk (disk sa trajnim RAM-om). RAM disk koji se napaja pomou baterije, tako da uva svoje podatke dok je raunar iskljuen. North Bridge. Intelov pojam za glavni deo skupa ipova matine ploe koji sadri interfejs izmeu procesora i ostatka matine ploe. North Bridge sadri ke, glavnu memoriju i AGP kontrolere, kao i interfejs izmeu veoma brze (obino od 66 MHz ili 100 MHz) sabirnice procesora i PCI (Peripheral Component Interconnect) sabirnice od 33 MHz ili AGP (Accelerated Graphics Port) sabirnice od 66 MHz. Vidi takoe chipset i South Bridge. notebook computer (noutbuk raunar). Veoma mali personalni raunar, otprilike veliine sveske formata A4. NTSC (National Television Standards Committee Komitet za standarde nacionalne televizije). Komitet koji propisuje standard za reprodukovanje i snimanje televizije i videa u Sjedinjenim Amerikim Dravama. NTSC je prvobitno organizovan 1941. godine, kada
Renik
Dodatak B
1337
je zapoelo TV emitovanje crno-belog programa, a format je 1953. godine prepravljen za emitovanje u boji. NTSC format ima 525 linija, frekvenciju polja od 60 Hz, irinu opsega emitovanja od 4 MHz, linijsku frekvenciju od 15,75 KHz, frekvenciju slike od 1/30 sekunde i frekvenciju kolor pod-nosioca od 3,58 MHz. To je signal sa preplitanjem, to znai da skenira svaku drugu liniju svaki put kada se ekran osveava. Signal se obrazuje kao meavina crvenog, zelenog i plavog signala boja i obuhvata FM frekvenciju za audio i signal za stereo. Vidi takoe PAL i SECAM, sisteme nekompatibilne sa NTSC standardom, koji se koriste u Evropi. NTSC se naziva i composite video. null modem (modem nula). Serijski kabl, tako izveden da dva DTE ureaja (Data Terminal Equipment), kao to su personalni raunari, ili dva DCE ureaja (Data Communications Equipment), kao to su modemi ili mievi, mogu da se poveu. Ponekad se zove i modemeliminator ili LapLink kabl. Da biste napravili null-modem kabl sa DB-25 prikljucima, poveite sledee izvode: 1-1, 2-3, 3-2, 4-5, 5-4, 6-8-20, 20-8-6 i 7-7. numeric coprocessor. Vidi math coprocessor. NVRAM (Nonvolatile Random Access Memory postojana, trajna radna memorija). Memorija koja zadrava podatke bez napajanja. Fle memorija i CMOS RAM sa baterijskom podrkom primeri su za NVRAM. object hierarchy (hijerarhija objekata). Javlja se u grafikim programima kada se poveu dva ili vie objekata, pa pomeranje jednog zavisi od drugog. Ovo je poznato kao hijerarhija roditelj-dete (engl. parent-child hierarchy). Ako kao primer koristimo oveije telo, onda su dva prsta objekti-deca u odnosu na aku, koja je objekat-dete u odnosu na ruku, a ona je objekat-dete u odnosu na rame itd. Hijerarhija meu objektima obezbeuje animatoru mnogo vie kontrole pri pokretanju sloenih figura. OCR (Optical Character Recognition optiko prepoznavanje znakova). Tehnologija obrade podataka koja pretvara itljiv tekst u podatke u raunaru. Za itanje strane teksta obino se koristi skener, a OCR softver pretvara slike u znakove. ODI (Open Data-Link Interface otvoreni interfejs veza s podacima). Novellov standard za upravljake programe koji vam omoguava da koristite razne protokole sa istom mrenom karticom. ODI unapreuje rad Novell NetWare i mrenog raunarskog okruenja podrkom za vie protokola i upravljakih programa. OEM (Original Equipment Manufacturer izvorni proizvoa opreme). Svaki proizvoa koji prodaje svoj proizvod preprodavcima. Obino se odnosi na stvarnog proizvoaa odreenog ureaja ili komponente. Veinu Compaqovih diskova, na primer, napravio je Conner Peripherals, koji se smatra izvornim proizvoaem opreme. OLE (Object Linking and Embedding povezivanje i ugraivanje objekata). Unapreenje prvobitnog DDE (Dynamic Data Exchange) protokola koji omoguava spajanje ili povezivanje podataka nastalih u jednoj aplikaciji sa dokumentom stvorenim u drugoj aplikaciji i njihovo neposredno prepravljanje u okviru zavrnog dokumenta. online fallback (smanjenje brzine za vreme rada). Osobina koja omoguava modemima velikih brzina sa kontrolom greaka da nadgledaju stanje veze i smanje brzinu prenosa ako se ono pogora. Neki modemi mogu da poveaju brzinu (engl. fall forward) ako se veza pobolja. open architecture (otvorena arhitektura). Projekat sistema ija je specifikacija objavljena da bi nezavisni proizvoai mogli projektovati dopunske proizvode. PC je pravi sistem otvorene arhitekture, a Macintosh je vlasniki. operating system (OS operativni sistem). Skup programa za rad raunara. Operativni sistemi obavljaju poslove odravanja kao to je prenos podataka izmeu raunara i
1338
Dodatak B
Renik
periferijskih jedinica, te prihvatanje i obrada informacija sa tastature. DOS i OS/2 primeri su popularnih operativnih sistema. optical disk (optiki disk). Disk koji dekodira podatke zapisane kao niz jamica koje odbijaju svetlost. Podaci se itaju (i ponekad upisuju) laserskim snopom. Orange Book (Narandasta knjiga). Standard za kompakt diskove upotrebljive za snimanje (kao CD-ROM, ali i sa mogunou snimanja, a ne samo itanja). Kompakt diskovi na koje moe da se snima zovu se CD-R i postali su popularni sa irenjem multimedija. Jedan deo standarda Narandaste knjige odreuje prepisive magnetno-optike diskove, a drugi delovi odreuju optike WORM (engl. Write Once Read Many pii jednom, itaj mnogo puta) diskove. originate mode (pozivni reim). Stanje u kojem modem prenosi na predodreenoj niskoj frekvenciji komunikacionog kanala, a prima na vioj. Frekvencije prenosa/primanja obrnute su za pozvani modem, koji radi u reimu odgovaranja (engl. answer mode). OS/2. Operativni sistem prvobitno razvijan udruenim snagama IBM-a i Microsofta, a kasnije IBM-a samog. Predstavljen 1987. Godine, OS/2 je 32-bitni operativni sistem namenjen radu sa Intelovim procesorima 386 i novijim. Workplace Shell (radno mesto), sastavni deo OS/2, jeste grafiki korisniki interfejs slian Microsoft Windowsu i onima na Apple Macintosh sistemima. OSI (Open Systems Interconnection povezivanja otvorenih sistema). Referentni model koji je razvila Meunarodna organizacije za standardizaciju (International Organization for Standardization, ISO) osamdesetih godina; OSI model deli mreni stek raunara na nekoliko posebnih slojeva. Svaki sloj prua odreenu uslugu slojevima iznad ili ispod sebe. output (izlaz). Informacija obraena od strane raunara ili postupak slanja te informacije do ureaja za smetanje, kao to su ekran, tampa ili modem. over-clocking (prisilno ubrzavanje). Proces pokretanja procesora na brzinama veim od njegove zvanine brzine korienjem veeg mnoioca takta ili vee brzine sabirnice. Ne preporuuje se niti je prihvaeno od strane proizvoaa procesora. Vidi takoe clock multiplier. OverDrive. Intelov zatieni naziv za vrstu procesora za nadogradnju. overlay (preklapanje; maska). neophodan. Deo programa koji se uitava u memoriju samo kada je
overrun (prepunjavanje). Dogaaj kad podaci stiu sa nekog ureaja bre nego to drugi ureaj moe da ih prihvati. overscanning (skeniranje zaklonjenih delova ekrana). Postupak primenjen kod ekrana opte namene; ovaj postupak poveava savijanje CRT elektronskog snopa preko fizikih granica ekrana da bi slika uvek ispunjavala itav ekran. overwrite (prepisivanje). Upisivanje podataka preko postojeih, pri emu se postojei podaci briu. package (paket). Ureaj koji sadri ip privren za nosa (carrier) i zatopljen. pairing (uparivanje). Spajanje procesorskih instrukcija za najpogodnije izvravanje na superskalarnim procesorima. PAL (Phase Alternating Line System linijski sistem sa promenom faze). 1) Izmiljen je 1961. godine kao sistem TV emitovanja koji se koristi u Engleskoj i drugim evropskim zemljama (osim u Francuskoj). Format PAL slike je 4:3, 625 linija, 50 Hz, i irine video
Renik
Dodatak B
1339
opsega od 4 MHz sa ukupnom irinom video kanala od 8 MHz. Sa 625 linija koje se osveavaju sa 25 kadrova u sekundi, PAL obezbeuje bolju sliku i unapreeni prenos boja u odnosu na NTCS sistem koji se koristi u Severnoj Americi. 2) PAL znai i Programmable Array Logic; to je vrsta ipa koji ima logiku kapiju odreenu od strane programera ureaja. palmtop computer (runi raunar). Raunarski sistem manji od noutbuka, napravljen tako da moe da se dri u jednoj ruci dok se drugom radi. Mnogi se sada zovu PDA ili Personal Digital Assistants (lini digitalni pomonici). parallel (paralelni prenos). Nain prenosa znakova podataka u kojem bitovi putuju istovremeno paralelnim elektrinim putevima na primer, osam putanja za 8-bitne znakove. Podaci se smetaju u raunar u paralelnom poretku, ali za neke poslove mogu da se preurede u serijski poredak. parity (parnost). Nain provere greaka u kome se dodatni bit alje prijemnom ureaju kako bi ukazao da se prenosi paran ili neparan broj binarnih 1 bitova. Prijemni ureaj uporeuje primljeni podatak sa tim bitom i moe u razumnoj meri da proceni ispravnost znaka. Ista vrsta provere parnosti (na parno ili neparno) mora se koristiti kod oba ureaja koji komuniciraju ili oba moraju da izostave proveru na parnost. Kada se koristi provera parnosti, bit parnosti se dodaje svakom prenesenom znaku. Vrednost bita je 0 ili 1, da bi se dobio paran ili neparan ukupni broj jedinica u znaku, u zavisnosti od toga koja se vrsta provere parnosti koristi. park program (pomoni program za parkiranje glava diska). Program koji pretrauje disk do najvieg cilindra ili neznatno dalje od njega, tako da se smanjuje mogunost gubitka podataka ako se ureaj pomeri prilikom parkiranja glava. partition (particija). Deo diska namenjen odreenom operativnom sistemu. Veina diskova ima samo jednu particiju namenjenu DOS-u. Disk moe da ima do etiri particije, svaka sa razliitim operativnim sistemom. DOS v3.3 ili noviji moe da zauzima dve od ove etiri particije. Pascal. Vii programski jezik, nazvan po francuskom matematiaru Blaiseu Pascalu (16231662). Razvio ga je poetkom sedamdesetih godina Niklaus Wirth za nastavu programiranja, a napravljen je da podri koncept strukturnog programiranja. passive matrix (pasivna matrica). Drugo ime za LCD sa dvojnim skeniranjem. PC Card (Personal Computer Memory Card International Association, PCMCIA Meunarodno udruenje za memorijske kartice personalnih raunara). Adapter veliine kreditne kartice za noutbuk i laptop raunare. PC Card je zvanini PCMCIA zatitni znak; mada se nazivi PC Card i PCMCIA kartica upotrebljavaju za iste ureaje. PCMCIA kartice jesu izmenjivi moduli koji mogu da sadre mnogo razliitih vrsta ureaja, ukljuujui memoriju, modeme, fax/modeme, radio prijemnike, mrene adaptere, poluprovodnike i obine diskove. PCI (Peripheral Component Interconnection povezivanje dopunskih ureaja). Standardna specifikacija za sabirnicu, prvobitno razvijena od strane Intela. Izbegava standardnu ISA U/I sabirnicu i koristi sistemsku sabirnicu za poveavanje takta sabirnice i u potpunosti iskoriava prednosti putanje podataka CPU-a. PCL (Printer Control Language jezik za kontrolu tampaa). Razvio ga je HewlettPackard 1984. godine kao jezik za HP LaserJet tampae. PCL je sada de facto industrijski standard za tampanje sa PC-ja. PCL odreuje standardni skup komandi, omoguavajui aplikacijama da komuniciraju sa HP i kompatibilnim tampaima, a podravaju ga gotovo svi proizvoai tampaa.
1340
Dodatak B
Renik
peer-to-peer (ravnopravno). Vrsta mree kod koje svaki raunar moe da se ponaa kao server (dajui drugim raunarima pristup svojim resursima) i kao klijent (pristupa deljenim resursima drugih raunara). PEL. Vidi pixel. Pentium II. Intelov procesor este generacije slian Pentiumu Pro sa MMX sposobnostima, smeten u SEC (engl. Single Edge Contact) kasetu. Pentium Pro. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 64-bitnom sabirnicom za podatke i 36-bitnom adresnom sabirnicom. Pentium Pro ima isto razdeljen ke 1. nivoa kao Pentium, ali takoe ima i 256 K, 512 K ili 1 MB kea 2. nivoa u posebnoj matrici (u posebnim matricama) unutar procesora. Pentium Pro ima FPU, odnosno matematiki koprocesor. Kompatibilan je unazad sa Pentiumom i moe da radi u realnom, zatienom ili virtuelnom realnom reimu. Pentium. Intelov mikroprocesor sa 32-bitnim registrima, 64-bitnom sabirnicom za podatke i 32-bitnom adresnom sabirnicom. Pentium ima ugraeni prvostepeni ke, koji je podeljen na 8 K kea za kd i 8 K kea za podatke. Takoe ima FPU (engl. floating-point unit), odnosno matematiki koprocesor. Pentium je kompatibilan unazad sa 486 i moe da radi u realnom, virtuelnom zatienom ili virtuelnom realnom reimu. peripheral (dopunski ureaj). Bilo koji deo opreme koji se koristi u raunarskim sistemima, a prikljuuje se na raunar. Disk ureaji, terminali i tampai jesu primeri dopunskih ureaja. persistence (perzistencija). Kod monitora, svojstvo fosfornih hemikalija koje odreuje koliko dugo sjaj prouzrokovan emitovanjem elektrona na fosfor ostaje na ekranu. PGA. 1) Pin-Grid Array (mreast poredak pinova). Pakovanje ipa koje ima veliki broj noica sa donje strane, predvienih za ulaganje u leite. 2) Takoe znai i Professional Graphics Adapter (adapter za profesionalnu grafiku); to je grafika kartica velike rezolucije za IBM-ove XT i AT sisteme, proizvedena u maloj koliini. Photo CD. Tehnologija razvijena od strane Eastman Kodaka i Philipsa, koja smeta fotogarafije na CD-R kompakt disk. Slike smetene na Photo CD-u mogu da imaju rezoluciju do 2048 x 3072 piksela. Na jedan disk moe da se smesti najvie 100 slika vernih boja (24bitne boje). Photo CD slike belee se skeniranjem filma i digitalnim snimanjem slika na kompakt diskove (CD-ove). Digitalizovane slike su indeksirane (dodeljen im je kd od etiri cifre), a zajedno sa odgovarajuim indeksnim brojem dat je i smanjeni prikaz (engl. thumbnail) svake slike na disku. Snimanje u vie navrata omoguava dodavanje snimaka sa nekoliko filmova na jedan disk. photolitography (fotolitografija). Fotografski postupak koji se koristi u proizvodnji ipova tranzistora, kola i putanja signala u poluprovodnicima, tako to se nanose razliiti slojevi raznih materijala na ip. photoresist (fotootporan). Hemikalija koja se nanosi na silicijumske ploice prilikom proizvodnje poluprovodnika, koja ih ini osetljivim na svetlost za fotolitografiju. physical drive (fizika jedinica). Jedan disk ureaj. DOS odreuje logike ureaje, kojima se daju nazivi kao to su C: ili D:. Jedan fiziki ureaj moe da se podeli na vie logikih ureaja. Slino tome, poseban softver moe da postavi jedan logiki ureaj preko dva fizika ureaja. physical unit number (broj fizikog ureaja). Vidi PUN. PIF (Program Information File datoteka sa informacijama o programu). Datoteka koja sadri informacije o ne-Windows aplikaciji koja odreuje najpogodnije vrednosti za
Renik
Dodatak B
1341
pokretanje programa pod Windowsom 3.x. U Windowsu 95 ove datoteke nazivaju se spiskovima svojstava (engl. property sheets). pin (pin; noica). 1) Izvod na prikljuku, ipu, modulu ili ureaju. 2) PIN, Personal Identification Number (lini broj za raspoznavanje). Lina lozinka koja se koristi za raspoznavanje. pin compatible (kompatibilni po izvodima). ipovi koji imaju iste funkcije na odgovarajuim izvodima. pinout (namena izvoda). Spisak namena svakog izvoda na ipu, utinici ili drugom prikljuku. PIO mode (Programmed Input/Output mode reim programiranog ulaza/izlaza). Standardni reimi prenosa podataka kod IDE ureaja koji koriste registre procesora za prenos podataka. To je suprotno DMA reimima, koji prenose podatke neposredno izmeu glavne memorije i ureaja. Najsporiji PIO reim je 0, a trenutno najbri reim je 4. pipeline (instrukcijski tok). Putanja kojom se kreu instrukcije ili podaci. pixel (ekranska taka). Mnemoniki izraz koji oznaava element slike. Svaki od malenih elemenata koji uestvuju u stvaranju slike na ekranu. Kao zamena, koristi se izraz pel. planar board (planarna ploa). Izraz koji odgovara matinoj ploi (engl. motheboard), IBM ga ponekad koristi u svojoj literaturi. plated media (obloeni medijum). Ploe diska obloene tankoslojnim metalnim medijumom na koji se upisuju podaci. platter (ploa). Disk koji se nalazi u disk ureaju. Veina ureaja ima dve ili vie ploa, na koje se podaci snimaju sa obe strane. PLCC (Plastic Leaded-Chip Carrier plastini nosa ipa). izvodima u obliku slova J du stranica pakovanja. Popularni oblik ipa sa
Plug and Play (PnP). Hardverska i softverska specifikacija koju je razvio Intel da bi omoguio PnP sistemima i PnP adapterskim karticama da se same, automatski usaglase. PnP kartica nema prekidae i kratkospojnike, a podeava se pomou PnP BIOS-a matinog sistema ili pomou dodatnih programa u ne-PnP sistemima. polling (ispitivanje; testiranje). Postupak u komunikacijama kojim se utvruje da li je ureaj spreman da poalje podatke. Sistem neprestano ispituje odgovarajue ureaje uvek istim redosledom. Ako ureaj ima spremne podatke za slanje, on alje potvrdu i prenos poinje. Postupak suprotan komuniciranju zasnovanom na prekidu, kod kojeg ureaj stvara signal da bi prekinuo sistem kada ima podatke za slanje. port (prikljuak; port). Prikljuak preko kojeg se spoljni ureaji, kao to su tampai, prikljuuju na adaptersku karticu u raunaru. Takoe znai i logike prikljuke, odnosno adrese koje koristi mikroprocesor za komuniciranje sa razliitim ureajima. port address (adresa logikog prikljuka, odnosno porta). Jedan od sistema adresa koji raunar koristi da bi pristupio, na primer, disk ureajima ili prikljucima tampaa. Moda e biti potrebno da navedete neupotrebljenu port adresu kada ugraujete neku adaptersku karticu u sistemsku jedinicu. port replicator (razvodnik prikljuaka). Kod prenosivih raunara, ureaj koji se prikljuuje na laptop i obezbeuje sve prikljuke za povezivanje spoljnih ureaja. Prednost korienja razvodnika prikljuaka sastoji se u tome to se spoljanji ureaji prikljuuju na njega, a prenosivi raunar povezuje se sa njim umesto sa svakim pojedinanim ureajem. Razvodnik
1342
Dodatak B
Renik
prikljuaka razlikuje se od prikljune stanice po tome to ona ima dodatna leita za disk ureaje i prikljuke za proirivanje, kojih nema kod replikatora. portable computer (prenosivi raunar). Raunarski sistem manji od transportabilnih sistema, a vei od laptop sistema. Veina prenosivih sistema odgovara obliku koji je popularizovao Compaq (lunchbox) ili onom koji je popularizovao IBM (briefcase), od kojih svaki ima tastaturu i ugraeni ekran. Ove sisteme odlikuje rad sa napajanjem iz mree, a ne pomou baterija; oni imaju nekoliko prikljuaka za proirenje i mogu da budu snani kao i pravi stoni raunar. POS (Programmable Option Select izbor opcija programiranjem). POS Micro-Channel Architecture izostavlja prekidae i kratkospojnike sa sistemske ploe i adaptera, zamenjujui ih programabilnim registrima. Rutine za automatsko podeavanje smetaju POS podatke u CMOS memoriju koja se napaja iz baterije. Programski alati za konfigurisanje oslanjaju se na ADF (Adapter Description Files, datoteke sa opisom adaptera) datoteke, koje sadre podatke za podeavanje svake kartice. POST (Power-On Self Test samoispitivanje po ukljuenju napajanja). Niz ispitivanja koja raunar sprovodi po ukljuenju. Veina raunara ispituje i proverava mnoga od svojih elektronskih kola i daje zvuni signal iz ugraenog zvunika ako poetno ispitivanje pokae ispravan rad sistema. PostScript. Jezik za opisivanje stranica koji je razvio John Warnock iz firme Adobe Systems, prvenstveno za pretvaranje i premetanje podataka iz raunara na stranicu odtampanu laserskim tampaem. Umesto uobiajenog postupka za prenos grafike i znakova, kojim se tampau saoptava gde da smeta taku po taku (od kojih se sastoje tampane linije, povrine i znakovi prim. rec.), PostScript omoguava laserskom tampau da matematiki tumai itavu stranicu. POTS (Plain Old Telephone Service obina stara telefonska usluga). analogna telefonska centrala. Standardna
power management (upravljanje napajanjem). Postupci koji su se prvo koristili kod prenosivih raunara (a danas i kod stonih sistema) da bi se smanjila potronja struje iskljuivanjem ili usporavanjem ureaja kada se ne koriste. Vidi APM. power supply (ureaj za napajanje). Elektrino/elektronsko kolo koje raunarskom sistemu obezbeuje potreban napon i struju. PPGA (Plastic Pin Grid Array mreasti poredak pinova u plastici). Vrsta pakovanja ipova koje Intel koristi kao zamenu za uobiajeno keramiko pakovanje. PPP (Point-to-Point Protocol protokol taka-taka). Protokol koji omoguava raunaru da koristi Internet uz pomo standardne telefonske linije i modema velike brzine. PPP je novi standard koji zamenjuje SLIP. PPP se ree sree nego SLIP, mada mu se popularnost poveava. precompensation (pretkompenzacija). Izmena naina pisanja podataka na unutranjim cilindrima, neophodna kod nekih starijih ureaja da bi se nadoknadila vea gustina podataka na (manjim) unutranjim cilindrima. primary partition (osnovna particija). Obina jednodelna particija sa koje se podie sistem raunara. Vidi extended partition. processor (procesor). Vidi microprocessor. processor speed (brzina procesora). Takt na kojem mikroprocesor obrauje podatke. Standardni IBM PC, na primer, radi na 200 MHz (200 miliona ciklusa u sekundi).
Renik
Dodatak B
1343
program (program). Skup instrukcija ili koraka koji saoptavaju raunaru kako da obavi posao ili rei zadatak. PROM (Programmable Read-Only Memory memorija samo za itanje koja se moe programirati). Vrsta memorijskog ipa koji moe da bude programiran da trajno sauva informaciju informaciju koja se ne moe obrisati. proprietary (vlasniki). Sve to je smiljeno u jednoj kompaniji i koristi iskljuivo komponente koje nudi ta kompanija. Posebno se odnosi na sluajeve u kojima kompanijapronalaza ulae velike napore da sakrije specifikaciju izuma ili da sprei druge proizvoae da proizvedu sline, odnosno odgovarajue proizvode. Suprotno od standardne ili otvorene arhitekture. Raunari sa nestandardnim komponentama, koje se mogu nabaviti samo od originalnog proizvoaa, kao to su Apple Macintosh sistemi, smatraju se vlasnikim. protected mode (zatieni reim rada). Nain rada koji postoji u svim Intelovim i odgovarajuim procesorima, osim u procesorima prve generacije 8086 i 8088. Ovim reimom proirene su mogunosti za adresiranje memorije preko ogranienja od 1 MB, vaeeg za procesor 8088 i realni reim rada, ali se mogu postaviti zatitna ogranienja razliitog stepena da hvataju greke softvera i kontroliu sistem. protocol (protokol). Sistem pravila i postupaka koji upravlja komunikacijom izmeu dva ili vie ureaja. Protokoli se mogu meusobno razlikovati, ali komunikacioni ureaji moraju podravati isti protokol da bi mogli da razmene podatke. Format podataka, spremnost za slanje i prijem, otkrivanje i ispravka greaka predstavljaju neke od postupaka koji moraju biti propisani protokolom. PS/2 mouse (PS/2 mi). Mi projektovan za prikljuivanje u namenski prikljuak za mia (okrugli mini DIN prikljuak sa 6 izvoda) na matinoj ploi, a ne na serijski prikljuak. Ime potie od injenice da je taj prikljuak prvo uveden na IBM PS/2 sistemima. PUN (Physical Unit Numer broj fizike jedinice). Izraz koji se koristi za opisivanje ureaja prikljuenog neposredno na SCSI sabirnicu. Poznat je i pod imenom SCSI ID. Do osam SCSI ureaja moe da budu prikljueno na jednu SCSI sabirnicu i svaki mora da ima jedinstveni PUN ili dodeljeni ID od 7 do 0. Obino je SCSI matinom adapteru dodeljen ID najvieg prioriteta, a to je 7. Disku sa kojeg se podie sistem dodeljuje se ID 0, a drugim ureajima neki ID vieg prioriteta. QAM (Quadrature Amplitude Modulation kvadraturna amplitudna modulacija). Postupak modulacije koji se koristi kod modema velikih brzina, a spaja modulaciju faze i amplitude QIC (Quarter-Inch Committiee Komitet etvrt ina). Industrijsko udruenje koje odreuje hardverske i softverske standarde namenjene jedinicama sa trakom, koje koriste trake irine etvrtine ina. QWERTY tastatura. Standardna pisaa ili raunarska tastatura, sa znakovima Q, W, E, R, T i Y u gornjem redu slovnih tastera. Zbog nasuminog rasporeda znakova ova tastatura moe da omete brzo kucanje. rails (voice). Plastine voice, privrene za strane disk ureaja, koje slue za ugradnju u IBM AT i kompatibilne raunare, tako da ureaj moe da sklizne na svoje mesto. Ove voice se ulau u kanale sa strane svakog leita za disk ureaje. RAM (Random Access Memory memorija sa proizvoljnim pristupom, radna memorija). Sva memorija dostupna mikroprocesoru u svakom trenutku (nasumino). RAM disk. Fantomski disk ureaj, deo sistemske memorije (RAM-a) odvojen za smetanje podataka, kao da je re o jednom broju sektora diska. Za DOS, RAM disk izgleda i radi kao i bilo koji drugi disk.
1344
Dodatak B
Renik
RAMBUS Dynamic RAM. Vidi RDRAM. random-access file (datoteka sa proizvoljnim pristupom). Datoteka u kojoj su svi elementi podataka (ili zapisi) jednake duine i zapisuju se s kraja na kraj datoteke, bez znakova za odvajanje izmeu njih. Svim elementima (ili zapisima) moe da se pristupi neposredno, izraunavanjem pomaka zapisa u datoteci. random-access memory. Vidi RAM. raster (raster). Raspored horizontalnih linija za skeniranje, obino na ekranu monitora. Elektromagnetno polje prouzrokuje da snop katodne cevi osvetli odreene take, kako bi prikazao potreban znak na ekranu. raster graphics (rasterska grafika). Nain predstavljanja slike kao matrice taaka. Ovo je digitalni pandan analognom metodu koji se koristi kod TV-a. Postoji nekoliko rasterskih grafikih standarda. RCA jack (RCA prikljuak). Naziva se i fono prikljukom. Utika i utinica za dvoilni koaksijalni kabl koji se koristi za povezivanje audio i video ureaja. Utika je iljak debljine 1/8 ina koja tri 5/16 ina izvan sredita cilindra. RDRAM (Rambus DRAM). Veoma brza dinamika RAM tehnologija razvijena od strane Rambus, Inc., koju e podrati Intelovi skupovi ipova matinih ploa od 1999. godine nadalje. RDRAM prenosi podatke brzinom od 1 GB/sec ili bre, to je znaajno bre od SDRAM-a i drugih tehnologija, pa e moi da dri korak sa buduim veoma brzim procesorima. Memorijski moduli sa RDRAM ipovima zovu se RIMM (Rambus Inline Memory Modules). Rambus ustupa svoju tehnologiju drugim proizvoaima poluprovodnika, koji proizvode ipove i RIMM-ove. read/write head (glava diska za itanje/upisivanje). upisuju podatke u staze diska. Siuni magneti koji oitavaju i
read-only file (datoteka koja moe samo da se ita). Datoteka ija vrednost atributa, u zapisu o njoj u direktorijumu, govori DOS-u da ne dozvoli softveru upisivanje u tu datoteku ili preko nje. read-only memory (memorija koja moe samo da se ita). Vidi ROM. real mode (realni reim). Nain rada koji postoji u svim procesorima kompatibilnim sa Intelovim procesorom 8086, a omoguava kompatibilnost sa originalnim 8086. U ovom reimu rada adresiranje memorije je ogranieno na 1 MB. real time (realno vreme). Stvarno vreme koje utroi program ili dogaaj. U raunanju, realno vreme se odnosi na nain rada pod kojim se podaci primaju, obrauju i rezultati vraaju tako brzo da postupak korisniku izgleda trenutan. Izraz se takoe koristi da bi opisao proces istovremene digitalizacije i kompresije audio i video informacija. reboot (ponovno podizanje sistema raunara). Postupak ponovnog pokretanja raunara i ponovog uitavanja operativnog sistema. Red Book (Crvena knjiga). Jedan od etiri standarda za kompakt diskove, poznatiji pod imenom Compact Disc-Digital Audio (CD-DA). Crvena knjiga je dobila naziv po boji prirunika koji se koristio za opis CD Audio specifikacije. Red Book audio standard zahteva da digitalni audio bude uzorkovan na 44.1 KHz, korienjem 16 bita za svaki uzorak. Ovo je standard koji se koristi za audio CD-ove i esto za CD-ROM-ove. refresh cycle (ciklus osveavanja memorije). Ciklus u kojem raunar pristupa svim memorijskim poloajima u DRAM ipovima, tako da sadrina ostane nedirnuta. DRAM ipovima mora da se pristupa nekoliko puta u sekundi ili e, u suprotnom, informacije nestati.
Renik
refresh rate (brzina osveavanja). monitora.
Dodatak B
1345
Drugi izraz za uestanost vertikalnog skeniranja
register (registar). Prostor u memoriji koji ima odreen kapacitet za smetanje veliine bita, bajta ili rei, a predvien je za posebnu namenu. Registry (baza Registry). Sistemske datoteke koje se koriste u Windowsu 9x i Windowsu NT, a u kojima se uvaju podaci o ugraenom hardveru, ureajima, sklonostima korisnika, instaliranom softveru i drugi parametri neophodni za ispravan rad Windowsa. Zamenjuje WIN.INI i SYSTEM.INI datoteke iz Windowsa 3.x. remote digital loopback (udaljena digitalna povratna petlja). Postupak za proveru telefonske veze, odailjaa i prijemnika udaljenog modema. Podaci uneti sa tastature prenose se od polaznog modema do prijemnika udaljenog modema i vraaju se preko njegovog odailjaa na lokalni ekran radi provere. remote echo (udaljeni eho). Kopija podataka koje je udaljeni sistem primio, vraena sistemu koji ih je poslao i prikazana na ekranu. To je funkcija udaljenog sistema. resolution (rezolucija). 1) Odnosi se na veliinu piksela koji se koristi u grafici. U grafici srednje rezolucije pikseli su veliki. U grafici visoke rezolucije pikseli su mali. 2) Broj redova i kolona ekranskih taaka, koje video adapter i monitor mogu da prikau. RFI (Radio Frequency Interference radio-frekventna interferencija). Signal visoke frekvencije koji emituje neodgovarajue oklopljen provodnik, naroito kada je duina putanje signala uporediva sa talasnom duinom signala ili je vea od nje. FCC sada regulie RFI u raunarskoj opremi koja se prodaje u Americi, u delu FCC Regulations Part 15, Subpart J. RGB (Red-Green-Blue crveno-zeleno-plavo). Vrsta izlaznog signala raunarskog video sistema, sastavljenog od posebno kontrolisanih crvenih, zelenih i plavih signala, nasuprot kompozitnom video signalu kod koga se signali spajaju pre izlaza. RGB monitori obino nude veu rezoluciju od kompozitnih monitora. ribbon cable (trakasti kabl). Pljosnati kabl kod kojeg su vodovi postavljeni paralelno, poput onih koji se koriste za unutranji IDE i SCSI. RIMM (Rambus Inline Memory Module RIMM memorijski modul) Vrsta memorijskog modula u kome se koriste RDRAM ipovi. Vidi RDRAM. RISC (Reduced Instruction Set Computer raunar sa suenim skupom instrukcija). Akronim za Reduced Instruction Set Computer, za razliku od CISC, Complex Instruction Set Computer (raunar sa sloenim skupom instrukcija). RISC procesori imaju jednostavan skup instrukcija koje zahtevaju samo jedan ili nekoliko ciklusa za izvravanje. Ove jednostavne instrukcije mogu da se koriste mnogo delotvornije nego u CICS sistemima sa odgovarajue napravljenim softverom, to omoguava mnogo bre izvravanje. RJ-11. Standardna vrsta prikljuaka sa dva izvoda koja se koristi za telefonske veze sa jednom linijom. RJ-14. linije. Standardna vrsta prikljuaka sa 4 izvoda koja se koristi za telefonske veze sa dve
RJ-45. Standardna vrsta prikljuaka koja se koristi kod umreavanja sa upredenim paricama. Podsea na telefonsku utinicu RJ-11/14, ali je prikljuak RJ-45 vei i sa vie izvoda. RLL (Run-Length Limited ograniena radna duina). Vrsta kodiranja koja je dobila naziv po injenici da ograniava rastojanje (radnu duinu) izmeu promena magnetnog fluksa na ploama diska. Postoji nekoliko vrsta RLL kodiranja, iako se samo dve esto
1346
Dodatak B
Renik
koriste. (1,7) RLL kodiranje poveava kapacitet smetanja za oko 30 procenta u odnosu na MFM kodiranje i najpopularnije je kod najbrih i najveih diskova, zahvaljujui pogodnijoj margini prozora, dok (2,7) RLL kodiranje poveava kapacitet smetanja za 50 procenata u odnosu na MFM kodiranje i koristi se u veini RLL primena. Veina IDE, ESDI i SCSI diskova koriste jedan od ovih oblika RLL kodiranja. RMA number (Return-Merchandise Autorization number broj vraene robe). Broj koji vam daje isporuilac opreme kada se dogovorite o vraanju dela radi opravke. Koristi se za praenje dela i same popravke. ROM (Read-Only Memory memorija samo za itanje). Vrsta memorije koja sadri trajno ili polutrajno upisane vrednosti. Koristi se za uvanje vanih programa ili podataka koji moraju biti na raspolaganju raunaru im se napajanje ukljui. ROM BIOS (Read Only Memory-Basic Input Output System memorija samo za itanjeosnovni ulazno/izlazni sistem). BIOS kodiran u obliku memorije koja, radi zatite, moe samo da se oitava. esto se primenjuje za vane poetne programe koji moraju da biti prisutni u sistemu da bi on radio. root directory (osnovni direktorijum). Glavni direktorijum svakog diska ili diskete. Ima nepromenljivu veliinu i poloaj za odreeni disk volumen i ne moe mu se dinamiki promeniti veliina na nain na koji to moe da se uradi sa poddirektorijumima. router (usmeriva). Hardver koji usmerava poruke sa jedne lokalne mree na drugu. Koristi se za meusobno povezivanje slinih ili razliitih vrsta mrea i moe da izabere najbolji put, u zavisnosti od optereenja puteva, brzine linije, cene, kao i otkaza u mrei. routine (rutina). Skup esto korienih instrukcija. Moe da se smatra potpodelom programa od dve ili vie instrukcija koje su meusobno funkcionalno povezane. RS-232. Interfejs koji je predstavio Electronic Industries Association avgusta 1969. godine. RS-232 interfejs standard obezbeuje elektrini opis za povezivanje dopunskih ureaja sa raunarima. scan codes (kodni broj tastera). Heksadecimalni kodovi koje tastatura predaje matinoj ploi kada se pritisne taster. scan lines (linije skeniranja). Paralelne linije preko ekrana kojima putuje elektronski snop i iscrtava video informacije koje ine sliku na monitoru. NTCS sistemi koriste 525 linija na ekranu; PAL sistemi koriste 625 linija. scanning frequency (uestanost skeniranja). Mera za monitore koja pokazuje koliko se esto prikaz osveava. Vidi takoe vertical scan frequency. scratch disk (nasumino popunjena disketa, tj. disketa za ispitivanje). Disketa koja ne sadri korisne podatke i moe da se koristi kao disketa za ispitivanje. IBM ima rutinu na Advanced Diagnostics disketi koja pravi posebno formatiranu disketu popunjenu nasuminim podacima za ispitivanje disketnih ureaja. SCSI (Small Computer System Interface interfejs malih raunarskih sistema). Standard razvijen u kompaniji Shugart Associates (tada pod imenom SASI, skraeno od Shugart Associates System Interface), a odobren od strane ANSI-ja 1986. godine. SCSI-2 je odobren 1994. godine; trenutno se razvija SCSI-3. Obino se koristi prikljuak sa 50 izvoda i mogue je lanano povezivanje do osam ureaja, ukljuujui matini raunar. SDLC (Synhronous Data Link Control sinhrona kontrola veza s podacima). Protokol razvijen od IBM-a za programe i ureaje za povezivanje koji rade u IBM SNA (engl. Systems Network Architecture arhitektura sistemskih mrea). Definie postupke za komunikaciju
Renik
Dodatak B
1347
na nivou veze; na primer, format okvira podataka koji se razmenjuju izmeu modema, preko telefonske linije. SDRAM (Synchronous DRAM sinhroni DRAM). RAM koji radi istom brzinom kao glavna sistemska sabirnica. SEC (Single Edge Contact) cartridge (kaseta sa ivinim prikljukom). Oblik Intelovog procesora kod kojeg se procesor sa nekoliko ipova kea 2. nivoa privruje na malu tampanu plou (slinu poveem SIMM modulu), koja se zatim zatvara u kuite od metala i plastike. Kuite se ulae u matinu plou preko ivinog prikljuka koji se zove Slot 1 ili Slot 2, a izgleda veoma slino prikljuku za adapterske kartice. SECAM (SEquential Couleur A Mmoire sekvencijalna boja u memoriji). Francuski sistem za televiziju u boji koji je usvojen i u Rusiji. Osnova njegovog rada jeste uzastopno beleenje osnovnih boja u naizmenine linije. Format slike je 4:3, 625 linija, 50 Hz i 6 MHz irine video opsega sa ukupnom irinom od 8 MHz video kanala. sector (sektor). Deo staze diska odreen oznakama za raspoznavanje i brojem. Veina sektora sadri 512 bajtova sa podacima. security software (softver za zatitu). Usluni softver koji koristi sistem lozinki i druga sredstva da bi pojedincima ograniio pristup poddirektorijumima i datotekama. seek time (vreme pretraivanja). Vreme potrebno disk ureaju da pomeri glave preko jedne treine ukupnog broja cilindara. Predstavlja proseno vreme potrebno za premetanje glava sa jednog na drugi proizvoljno izabrani cilindar. Vreme pretraivanja je deo prosenog vremena pristupa ureaja. semiconductor (poluprovodnik). Supstanca, na primer germanijum ili silicijum, ija je provodljivost loa na niim temperaturama, ali se poboljava neznatnim dodavanjem nekih drugih supstanci ili pod uticajem toplote, svetlosti i napona. U zavisnosti od temperature i pritiska, poluprovodnici mogu da kontroliu protok elektriciteta. Poluprovodnici su osnova savremene tehnologije elektrinih kola. sequencer (sekvencer). Softverski alat koji kontrolie poruke MIDI datoteka i vodi rauna o upotrebi vremena. Poto midi datoteke sadre podatke o notama, a ne stvarni zvuk, sekvencer je neophodan za reprodukciju, snimanje i prepravljanje MIDI zvukova. Sekvencer programi omoguavaju snimanje i reprodukciju MIDI datoteka smetanjem podataka o instrumentu, visini nota (frekvenciji), trajanju u realnom vremenu i jaini (amplitudi) svake muzike note ili note zvunog efekta. sequential file (sekvencijalna datoteka). Datoteka u kojoj su slogovi podataka razliite duine poreani u niz, od poetka do kraja datoteke, sa oznakom za razdvajanje izmeu slogova. Da bi se pronaao neki slog potrebno je proitati sve slogove koji mu prethode. serial (serijski prenos). Prenos znakova podataka po jedan bit u nizu, korienjem jednostruke elektrine putanje. serial mouse (serijski mi). Mi projektovan za povezivanje sa serijskim prikljukom raunara. serial port (serijski prikljuak). U/I prikljuak koji se koristi za povezivanje sa serijskim ureajima. servo data (servo podaci). Magnetne oznake upisane na ploe diska da bi vodile glave za upisivanje/itanje u ureajima koji koriste aktuatore sa zavojnicom. servo. Mehanizam u disk ureajima koji omoguuje da se poloaj glava neprekidno podeava, tako da se one precizno postavljaju iznad datog cilindra.
1348
Dodatak B
Renik
session (single or multi-session sesija, jednokratna ili viekratna;). Izraz koji se koristi da opie sam dogaaj snimanja na CD-ROM. U jednoj sesiji podaci se snime na disk i naini se indeks. Ako je preostalo prostora na disku, postupak se moe ponoviti da bi se taj prostor popunio novim podacima sa drugim indeksom. Neki stariji CD-ROM ureaji ne oekuju dodatne snimke i ne mogu da ih itaju. Pojava Kodakovog Photo CD-a poveala je potranju za CD-ROM XA (eXtended Architecture) ureajima unapreene arhitekture, koji podacima barataju u viekratnim sesijama. settling time (vreme smirivanja). Vreme potrebno da glave za upisivanje/itanje prestanu da trepere kada se pomere na novu stazu. shadow mask (maska senke). Tanka maska sa otvorima koja prilee na unutranju stranu ekrana u boji. Elektronski snop se na take fosfora usmerava kroz otvore na maski. Vidi takoe aperture grill. shadow ROM (kopija ROM-a). Kopiranje sistemskog BIOS-a iz ROM-a sa sporijim pristupom u RAM, kome se pristupa bre, obino u toku podizanja sistema raunara. Ovakvo podeavanje omoguava sistemu da pristupa kodu u BIOS-u bez dodatnih stanja ekanja koja zahtevaju sporiji ROM ipovi. Zove se i shadow RAM. shell (ljuska). Opti naziv svakog softvera sa korisnikim interfejsom. COMMAND.COM je standardna ljuska (el) za DOS. OS/2 ima tri ljuske: DOS komandnu ljusku, OS/2 komandnu ljusku i OS/2 Presentation Manager, koji je grafika ljuska. shielded twisted pair (STP oklopljena upredena parica). Mreni kabl koji lii na Unshielded Twisted Pair (UTP), ali sa metalnim oklopom ili omotaem; obino se koristi kod Token-Ring mrea. shock rating (mera izdrljivosti na potrese). Mera potresa (obino izraena u jedinicama G sile) koji disk moe da izdri bez oteenja. Obino postoje dve razliite specifikacije, u zavisnosti od toga da li je disk ukljuen ili iskljuen. signal-to-noise (S/N) ratio (koeficijent signal/um). Snaga video ili audio signala u odnosu na interferenciju (smetnje). to je koeficijent S/N vei, to je signal bolji. SIMM (Single Inline Memory Module). Niz memorijskih ipova na maloj PC kartici sa jednim redom U/I kontakata. single-ended (nesimetrina veza). Nain prenosa elektrinih signala u kojem je svaka signalna linija uparena sa jedinim uzemljenjem zajednikim za sve. U nesimetrinoj sabirnici namenjenoj prenosu signala na osrednjem rastojanju, obino postoji jedan vod za uzemljenje izmeu grupa signalnih vodova da bi obezbedio neku zatitu od presluavanja signala. Ovakav nain prenosa signala zahteva samo po jedan izlazni i jedan ulazni izvod za svaki signal, kao i izvod za uzemljenje za grupu signala. Osetljiv je na um zajednikog uzemljenja i presluavanje, ali je znatno jeftiniji od diferencijalnog prenosa. Vidi common mode noise i differential. SIP (Single Inline Package pakovanje ipova na ploici sa jednim redom pinova). Izgledom podsea na DIP, ali sa samo jednim redom pinova. skinny DIP (uski DIP). redova od 0.300 ina. DIP ureaji sa 24 i 28 izvoda sa osovinskim rastojanjem izmeu
sleep (spavati). Vidi suspend. SLIP (Serial Inline Internet Protocol Internet protokol za serijske veze). Internet protokol koji se koristi da omogui rad Internet protokola (IP) preko serijskih linija, kao to su telefonska elektronska kola. IP omoguava da paket prelazi vie mrea na svom putu do krajnjeg odredita.
Renik
Dodatak B
1349
slot (slot; prikljuak). Fiziki prikljuak na matinoj ploi koji dri karticu za proirenje, SIMM i DIMM module ili procesorsku karticu i ostvaruje kontakt sa elektrinim vezama. Slot 1. Prikljuak na matinoj ploi koji je projektovao Intel za procesore u SEC kuitu, kao to je Pentium II. Slot 2. Prikljuak na matinoj ploi za procesore Pentium II Xeon, namenjene prvenstveno serverima. Sistemi sa Slotom 2 podravaju najvie etvorostruku simetrinu vieprocesorsku obradu podataka. SMBIOS. BIOS koji sadri svojstva za upravljanje sistemom i izvetavanje, kompatibilan sa Desktop Management Interface (DMI). SMPTE time code (SMPTE vremenski kd). Osamdesetobitni standardizovani vremenski kd za editovanje koji je usvojen od strane SMPTE-a, Society of Motion Picture and Television Engineers. SMPTE vremenski kd jeste standard koji se koristi da bi se prepoznao jedan video kadar prilikom video montae. SMPTE vremenski kd upravlja poslovima kao to su reprodukovanje, snimanje i premotavanje video traka. SMPTE vremenski kd prikazuje video pomou asova, minuta, sekundi i kadrova radi precizne video montae. snow (sneg). Rasute svetle take koje se pojavljuju na ekranu monitora. socket (leite). Leite, obino na matinoj ploi, mada se pojavljuje i na karticama za proirenje, u koje moe da se uloi procesor ili ip. Socket 1-8. Intelove specifikacije za osam razliitih leita koja prihvataju razliite Intelove procesore iz porodica 486, Pentium i Pentium Pro. soft error (privremena greka). Greka pri itanju ili upisivanju podataka koja se sporadino pojavljuje, obino zbog prolaznih problema kao to je kolebanje napona. software (softver). Niz instrukcija koje se uitavaju u memoriju raunara i ukazuju raunaru kako da rei zadatak ili obavi posao. SO-J (Small Outline J-lead malo pakovanje ipa sa J pinovima). Mali DIP sa izvodima u obliku slova J za ukljuivanje u podnoje ili lemljenje za povrinu ploe. South Bridge. Intelov pojam za sporiji deo skupa ipova koji je uvek bio pojedinani ip. Zove se i PIIX (PCI, ISA, IDE eXcelerator). South Bridge se povezuje sa PCI sabirnicom brzine 33 MHz i sadri prikljuke IDE interfejsa i interfejs za ISA sabirnicu na 8 MHz. Takoe obino sadri USB (Universal Serial Bus) interfejs, pa ak i CMOS RAM i asovnik realnog vremena. South Bridge sadri sve sastojke koje ine ISA sabirnicu, ukljuujui kontrolere prekida i DMA. Vidi takoe chipset i North Bridge. spindle (osovina). Sredinji stubi za koji su privrene ploe diska. spindle count (broj osovina). Kod noutbuk i laptop raunara sa zamenjivim disk ureajima broj osovina odreuje koliko ureaja moe da se ugradi i koristi u isto vreme. SRAM (Static Random Access Memory statika memorija sa proizvoljnim pristupom). Vrsta veoma brze memorije. SRAM ipovi ne zahtevaju ciklus osveavanja kao DRAM ipovi i mogu biti izvedeni da omogue veoma brz pristup. SRAM ipovi su skupi, jer obino zahtevaju est tranzistora po jednom bitu. Ovo ini ip veim od uobiajenih DRAM ipova. SRAM je vrsta memorije koja ne moe da sauva podatke ako nema napajanja. ST-506/412. Disk interfejs koji je proizvela firma Seagate Technology, a predstavljen je 1980. godine, zajedno sa disk ureajem ST-506 SM. stair-stepping (nazubljenost). Stepenast ili nazubljen rasterski prikaz dijagonala ili krivih linija. Ispravlja se uklanjanjem nazubljenosti (engl. antialiasing).
1350
Dodatak B
Renik
standby (stanje pripravnosti). Odreuje dodatno radno stanje u kome je uteda energije najmanja, a vreme povratka u potpuno radno stanje kratko. standby power supply (rezervno napajanje). Rezervno napajanje koje se brzo ukljuuje u rad po nestanku struje. standoff (odstojnik). U projektima matinih ploa i kuita, mali neprovodni odstojnik (obino od plastike ili najlona) koji se koristi da bi se donja strana matine ploe odvojila od metalnog kuita i tako spreio kratak spoj u matinoj ploi. start/stop bits (poetni/zavrni bitovi). asinhronog prenosa. Signalni bitovi dodati ispred i iza znaka u toku
starting cluster (poetni klaster). Broj prvog klastera koji zauzima datoteka. Naveden je u zapisu u direktorijumu za svaku datoteku. stepper motor actuator (aktuator sa koranim motorom). Sklop koji nizom malih deliminih obrtaja koranog motora pokree glave za itanje/upisivanje diska preko ploa. stepping (nivo razvoja). Kd koji se koristi za raspoznavanje izmena i dopuna procesora. Prilikom izrade svakog narednog nivoa razvoja uvode se nove maske koje sadre sve izmene potrebne za ispravku poznatih greaka u prethodnim. storage (skladite). Ureaj ili medijum u koji se ili na koji se podaci mogu uneti da bi se sauvali i kasnije preuzeli. Sinonim je memory. streaming (nesmetani prenos). Pri pravljenju rezervne kopije na traci, sluaj kada se podaci prenose sa diska brzinom kojom ureaj sa trakom moe da ih snimi, pa sam ureaj ne mora da se pokree i zaustavlja, odnosno ne troi uzaludno traku. string. Niz znakova. subdirectory (poddirektorijum). Direktorijum naveden u drugom direktorijumu. Poddirektorijumi se tretiraju kao datoteke. subroutine (podrutina). Deo programa koji moe da se izvri jednim pozivom. Naziva se i program module. superscalar execution (superskalarno izvravanje). Sposobnost procesora da istovremeno izvrava vie od jedne instrukcije. surface mount (ugradnja na povrinu). Nosilac ipa i leite napravljeno za lemljenje na povrinu PC ploe. surge protector (zatitnik od kolebanja napona). Ureaj na napojnom vodu koji titi raunar od naglih promena napona i drugih prolaznih pojava. suspend (obustava). Odnosi se na nivo upravljanja napajanjem kojim se postie bitno smanjenje potronje energije kod ekrana ili drugih komponenti. Ureajima je obino potrebno due vreme da se povrate u radno stanje iz ovog, nego iz stanja pripravnosti. SVGA (Super VGA). Prvobitno se odnosilo na video adapter ili monitor rezolucije 800 x 600. Meutim, ovaj izraz se danas esto pogreno koristi u vezi sa svim video adapterima ili monitorima koji mogu da rade sa rezolucijom veom od 640 x 480. S-Video (Y/C). Vrsta video signala koja se koristi sa video trakama formata Hi8 i S-VHS, kod kojih se razdvajaju komponente osvetljenosti i boje (Y/C), to daje kvalitetnije slike i bolju kontrolu nad njima. S-Video prenosi posebno osvetljenost, a posebno boju, ime se izbegava NTCS postupak kodiranja koji obavezno dovodi do gubitka kvaliteta slike. SWEDAC (Swedish Board for Technical Accreditation vedski odbor za tehniku overu). Ustanova koja uspostavlja standarde kao to su MPR1 i MPR2, koji odreuju
Renik
Dodatak B
1351
najvee vrednosti za naizmenina elektrina i magnetna polja, a proizvoaima monitora prua smernice za proizvodnju monitora sa malim zraenjem. synhronous communication (sinhrona komunikacija). Vrsta komunikacije u kojoj se blokovi podataka alju u tano odreenim intervalima. Poto je vreme usklaeno, nisu neophodni poetni i zavrni bitovi. Uporediti sa asynchronous communication. Neki mainframe raunari podravaju samo sinhronu komunikaciju, iako nije instaliran sinhroni adapter i odgovarajui softver. system crash (pad sistema). Okolnosti u kojima se sistem raunara zaustavi i odbije da nastavi sa radom bez ponovnog podizanja. Pad sistema obino je izazvan loim softverom. Za razliku od kvara diskova, ne dolazi do trajnih fizikih oteenja. system files (sistemske datoteke). Datoteke sa sistemskim atributom. Obino skrivene datoteke koje se koriste pri podizanju operativnog sistema. Sistemske datoteke MS DOSa i Windowsa 9x obuhvataju IO.SYS i MSDOS.SYS; sistemske datoteke IBM DOS-a jesu IBMBIO.COM i IBMDOS.COM. System Management Mode (SMM reim upravljanja sistemom). Kola ugraena u Intelove procesore koja rade nezavisno i upravljaju potronjom energije procesora na osnovu nivoa njegove aktivnosti. Korisniku omoguuje da odredi vremenske intervale posle kojih e napajanje CPU-a biti delimino smanjeno ili potpuno ukinuto i podrava svojstvo obustave/nastavka rada, koje omoguuje da se odmah ukljui i iskljui napajanje. target (ciljni ureaj). Ureaj prikljuen na SCSI sabirnicu koji prima i obrauje komande poslate od drugih ureaja (inicijatora) u SCSI sabirnici. SCSI disk je primer ciljnog ureaja. TCM (Trellis-coded modulation Trelis kodirana modulacija). Postupak za otkrivanje i ispravku greaka primenjen u modemima velikih brzina kako bi se omoguili bri prenosi, otporniji na smetnje na linijama. TCO. 1) Odnosi se na Swedish Confederation of Professional Employees (vedski savez profesionalno zaposlenih), savez koji je postavio stroge standarde za ureaje koji emituju zraenje. Vidi MPR II. 2) Total Cost of Ownership (ukupna cena vlasnitva). Cena korienja raunara. Sastoji se od cene hardvera, softvera i nadogradnji, a u nju ulaze i trokovi osoblja i savetnika koji se bave obukom i pruanjem tehnike podrke. TCP (Tape Carrier Package pakovanje na traci). Nain pakovanja procesora koji se koriste na prenosivim sistemima i koji obezbeuje smanjenje veliine i utroka energije te smanjenje toplote koju stvara ip. Procesor u TCP pakovanju u osnovi predstavlja samo matricu umetnutu u vei komad poliamidnog filma. Film je obloen bakarnom folijom koja je izgravirana tako da prua osnovu za povezivanje procesora sa matinom ploom. TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol protokol za kontrolu prenosa/ Internet protokol). Skup protokola koji je razvilo ameriko Ministarstvo odbrane (U.S. Department of Defense, DoD) da bi povezalo razliite raunare preko razliitih vrsta mrea. Ovo je osnovni protokol koji se koristi na Internetu. temporary backup (privremena rezervna kopija). Druga kopija radne datoteke, obino ima oznaku tipa BAK. Stvara je aplikacija da biste lako mogli da povratite prethodnu verziju onoga to ste radili. temporary file (privremena datoteka). Datoteka koju je privremeno (i obino neprimetno) napravio program za sopstvene potrebe. tera. Umnoak koji predstavlja hiljadu milijardi (1.000,000,000,000) jedinica. Skraenica je t ili T. Kada se koristi da oznai broj bajtova memorije, definicija umnoka se menja na 1.099,511,627,776. Jedan terabit je, na primer, jednak 1.000,000,000,000 bitova, a jedan terabajt je jednak 1.099,511,627,776 bajtova.
1352
Dodatak B
Renik
Jedinica smetanja informacija koja je jednaka 1.099,511,627,776
terabyte (TB - terabajt). bajtova.
terminal mode (terminalski reim). Nain rada potreban mikroraunarima da bi prenosili podatke. U terminalskom radu raunari se ponaaju kao standardni terminali poput teleprintera, a ne procesora podataka. Pritisci na tastere idu neposredno modemu, bez obzira na to da li ulaz predstavljaju modemska komanda ili podaci koji treba da se prenesu preko telefonske linije. Primljeni podaci se neposredno prikazuju na ekranu. Popularniji softver za povezivanje upravlja terminalskim nainom rada i omoguava sloenije poslove, ukljuujui prenos i uvanje primljenih datoteka. terminal. Ureaj ija se tastatura i ekran koriste za slanje i prijem podataka preko komunikacione veze. Razlikuje se od mikroraunara po tome to ne moe da obrauje podatke. Koristi se za unos podataka ili za preuzimanje podataka sa sistema ili iz mree. terminator (terminator; zavrni otpornik). Hardverski element koji mora da bude prikljuen na oba kraja elektrine sabirnice. Njegov zadatak je da sprei odbijanje ili eho signala koji dolazi do kraja sabirnice i da obezbedi ispravnu otpornost za elektronska upravljaka kola sabirnice. TFT (Thin Film Transistor tankoslojni tranzistor). Najbolja i najsvetlija vrsta LCD ekrana u boji. Metod ugradnje jednog do etiri tranzistora po pikselu u savitljivi materijal koji je iste veliine i oblika kao LCD ekran, tako da tranzistor za svaki piksel lei neposredno iza elija tenog kristala kojima upravlja. thin Ethernet. Vidi 10base2 ili IEEE 802.3. thin-film media (tankoslojni medijumi). Ploe diska koje imaju tanak sloj (obino tri milionita dela ina) medijuma koji je nanet na aluminijumsku podlogu prskanjem ili galvanizacijom. Thinnet. Vidi 10base2 ili IEEE 802.3. through-hole (dosl. kroz rupe). Nosai ipova i leita snabdeveni izvodima koji prolaze kroz otvore u PC ploi. throughput (propusna mo). Koliina korisnikih podataka koja se prenosi u sekundi bez dopunskih podataka protokola, kao to su poetni i zavrni bitovi ili zaglavlja i zavreci okvira podataka u prenosu. TIFF (Tagged Image File Format format datoteka oznaene slike). Nain smetanja i razmene podataka digitalnih slika. Razvijen od strane Aldusa, Microsofta i velikih isporuilaca skenera kako bi se olakalo povezivanje skeniranih slika sa popularnim programima za stono izdavatvo. Podrava tri glavne vrste podataka o slikama: crno-bele podatke, podatke o polutonovima i podatke o sivoj skali. time-code (vremenski kd). Adresni kd svakog kadra, vreme snimljeno na rezervnu stazu video trake ili ubeleeno u uspravna zatamnjenja. Vremenski kd je broj od osam cifara koji kodira vreme u asovima, minutama, sekundama i video kadrovima. Token Ring. Vrsta lokalne mree (LAN) u kojoj radne stanice razmenjuju pakete slanjem takozvanih tokena u konfiguraciji logikog prstena. Kada stanica eli da prenosi, ona preuzima token, prikljuuje svoje podatke i zatim oslobaa token kada podaci naprave potpun krug po elektrinom prstenu. Prenosi se brzinom od 16 Mbps. Zbog naina predavanja tokena, pristup mrei je kontrolisan, za razliku od sporijih 10BaseX Ethernet sistema gde dolazi do sukoba podataka, to predstavlja troenje vremena. Token-Ring mree koriste oklopljeni kabl sa upredenom paricom, koji je jeftiniji od koaksijalnog kabla primenjenog u 10Base2 i 10Base5 Ethernet i ARCnet mreama.
Renik
Dodatak B
1353
toner (toner). Izuzetno fini plastini prah u boji koji se koristi za laserske tampae i fotokopir maine, a slui za stvaranje otiska na papiru. tower (uspravno kuite). Personalni raunar sa kuitem koje se obino smeta na pod, i to uspravno, a ne poloeno. TPI (Track per inch broj staza po inu). Mera gustine magnetnih staza. Standardne diskete od 5 ina i 360 K imaju gustinu od 48 TPI, a one od 1,2 MB 96 TPI. Sve diskete od 3 ina imaju gustinu od 135.4667 TPI, a diskovi mogu da imaju gustinu veu od 3000 TPI. track (staza diska). Jedan od mnogih koncentrinih krugova na povrini diska koji sadre podatke. Staza se sastoji od jednog reda promena magnetnog fluksa i podeljena je u odreen broj sektora od po 512 bajtova. track density (gustina staza). Izraava se brojem staza po inu (TPI); odreuje koliko je staza snimljeno na 1 inu prostora, mereno po polupreniku od centra diska. Ponekad se koristi izraz radial density. track-to-track seek time (vreme pretraivanja od staze do staze). Vreme potrebno da se glave za itanje/upisivanje pomere izmeu susednih staza. transport layer (transportni sloj). U OSI referentnom modelu, kada se vie paketa obrauje istovremeno, recimo kada velika datoteka mora da se podeli na vie paketa radi prenosa, ovaj sloj upravlja redosledom delova poruke i ureuje tok ulaznog saobraaja. transportable computer (raunar koji moe da se prevozi). Raunarski sistem koji je vei od prenosivog sistema, a po veliini i obliku slian je prenosivoj ivaoj maini. Veina ovakvih raunara po obliku je slina originalnom Compaq prenosivom raunaru, sa ugraenim ekranom sa katodnom cevi. Ove sisteme odlikuje velika teina, a rade samo na napajanje iz mree. Zbog napretka, naroito u LCD tehnologiji i tehnologiji plazma ekrana, ovi sistemi su prevazieni, pa su njihovo mesto zauzeli prenosivi sistemi. troubleshooting (otkrivanje i otklanjanje problema). problema sa sistemom. Odreivanje uzroka i otklanjanje
true-color images (slike vernih boja). Ove slike zovu se i 24-bitne slike u boji, jer se svaki piksel predstavlja sa 24 bita podataka, omoguavajui 16,7 miliona boja. Broj moguih boja zasniva se na broju bitova koji se koristi za predstavljanje boje. Ako se koristi 8 bitova, postoji 256 moguih vrednosti boja (2 na 8). Da bi se dobilo 16,7 miliona boja, svaka od osnovnih boja (crvena, zelena i plava) predstavlja se sa 8 bita po pikselu, to omoguava 256 moguih nijansi za svaku osnovnu crvenu, zelenu i plavu boju, ili 256 x 256 x 256 = 16,7 miliona boja ukupno. TSR (Terminate-and-Stay-Resident zavri i ostani u memoriji). Program koji po uitavanju ostaje u memoriji. Poto ostaju u memoriji, TSR programi mogu da se pokrenu preddefinisanim nizom pritisaka na tastere ili nekom drugom radnjom, usred rada nekog drugog programa. Obino se nazivaju rezidentnim programima. TTL (Transistor-to-Transistor Logic logika od tranzistora ka tranzistoru). Digitalni signali se esto nazivaju TTL signali. TTL monitor prihvata digitalni ulaz na standardizovanom nivou naponskih signala. twisted pair (upredena parica). Vrsta kabla u kojem su dve male izolovane bakarne ice upredene ili obavijene jedna oko druge da bi se smanjila interferencija ostalih vodova. Postoje dve vrste kablova sa upredenim paricama: neoklopljeni i oklopljeni. Povezivanje neoklopljenim paricama (engl. Unshielded Twisted-Pair, UTP) obino se koristi kod telefonskih linija i obezbeuje malu zatitu od interferencije. Povezivanje oklopljenim upredenim paricama (engl. Shielded Twisted-Pair, STP) primenjuje se za neke vrste mrea i reenja kod kojih je zatita od elektrinih interferencija bitna. Upredena parica se lake ugrauje i jeftinija je od koaksijalnog kabla.
1354
Dodatak B
Renik
typematic (automatsko ponavljanje otkucanog znaka). Ponovljeno slanje koda pritiska na taster sa tastature matinoj ploi za taster koji je pritisnut. Korisnik moe da podesi koliko e vremena proi pre nego to kd pone da se ponavlja i brzinu kojom se on ponavlja. UART (Universal Asynchronous Receiver Transmitter univerzalni asinhroni primopredajnik). ip koji upravlja RS-232 serijskim prikljukom u PC kompatibilnom sistemu, a razvila ga je kompanija National Semiconductor. Postoji nekoliko verzija UART ipova u PC kompatibilnim sistemima: ip 8250B koristi se u PC ili XT sistemima, a ipovi 16450 i 16550A koriste se u AT sistemima. unformatted capacity (neformatirani kapacitet). Ukupan broj bajtova podataka koji moe da stane na disk. Formatirani kapacitet je manji, zato to se pri formatiranju gubi prostor koji slui za odreivanje granica meu sektorima. uninterruptible power supply (UPS ureaj za neprekidno napajanje). Ureaj koji snabdeva raunar napajanjem iz baterija, tako da napajanje za odreeno vreme nee prestati, ak ni na trenutak, ako nestane struje. Baterije se stalno pune iz prikljuka u zidu. Universal Asynchronous Receiver Transmitter (univerzalni asinhroni primopredajnik). Vidi UART. UPC (Universal Product Code jedinstveni kd proizvoda). Desetocifreni raunarski itljiv bar kd koji se koristi za obeleavanje robe. Kd je u obliku vertikalnih linija, a sadri petocifreni broj za raspoznavanje proizvoaa i petocifrenu oznaku proizvoda. update (auriranje). Zamena postojeih informacija u datoteci ili programu najnovijim. 384 KB memorije izmeu 640 KB Upper Memory Area (UMA gornja oblast memorije). i 1 MB.
URL (Uniform Resource Locator uniformni lokator resursa). Osnovni oblik imenovanja koji se koristi za prepoznavanje pojedinih mesta ili datoteka na Webu. URL objedinjuje podatke o protokolu koji se koristi, adresi mesta na kojem se resurs nalazi, poloaju poddirektorijuma na tom mestu i imenu traene datoteke (ili Web strane). USB (Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica). Interfejs od 12 Mb/sec (1,2 M/sec) preko jednostavne etvorovodne veze. Sabirnica podrava najvie 127 ureaja i koristi topologiju slojevite zvezde zasnovanu na voritima za proirenje koja se mogu nalaziti u PC-ju, bilo kom USB serijskom ureaju ili samostalnoj razvodnoj kutiji. utility (usluni program). korienje raunara. Programi koji sprovode ustaljene postupke da bi olakali
UTP (Unshielded Twisted Pair neoklopljene upredene parice). Vrsta voda koji se esto koristi u zgradama za povezivanje telefonskih i raunarskih ureaja. Postoje vodovi sa dve ili etiri upredene ice unutar savitljivog plastinog omotaa ili creva, sa moduliranim ili uobiajenim telefonskim prikljucima. V.21. ITU standard za modemsku komunikaciju na 300 bps. Modemi napravljeni u SAD ili Kanadi podleu standardu Bell 103, ali mogu biti podeeni da odgovaraju na V.21 pozive sa drugih kontinenata. Stvarna brzina prenosa je 300 boda, a primenjuje se FSK (Frequency Shift Keying) modulacija, koja kodira jedan bit po bodu. V.22. ITU standard za modemsku komunikaciju na 1200 bps, sa moguim smanjenjem na 600 bps. V.22 je delimino kompatibilan sa standardom Bell 212, koji se koristi u SAD i Kanadi. Stvarni prenos je 600 boda, a primenjuje se DPSK (Diferential-Phase Shift Keying) modulacija za kodiranje do 2 bita po bodu.
Renik
Dodatak B
1355
V.22bis. ITU standard za modemsku komunikaciju na 2400 bps. Sadri mogunost automatskog smanjenja protoka na 1200 bps tokom pregovaranja i kompatibilan je sa Bell 212A/V.22 modemima Stvarni prenos je 600 boda, a koristi se QAM (Quadrature Amplitude Modulation) modulacija za kodiranje do 4 bita po bodu. V.23. ITU standard za modemsku komunikaciju na 1200 ili 600 bps sa povratnim kanalom od 75 bps. Koristi se u Velikoj Britaniji za neke videotekst sisteme. V.25. ITU standard za modemsku komunikaciju koji propisuje ton za odziv razliit od Bellovog, uobiajenog u Americi i Kanadi. Veina inteligentnih modema komandom ATB0 moe da se podesi tako da, kada odgovara na pozive sa drugih kontinenata, koristi V.25 ton od 2100 Hz. V.32. ITU standard za modemsku komunikaciju na 9600 i 4800 bps. V.32 modemi smanjuju brzinu na 4800 bps, kada je veza loa, a poveavaju brzinu na 9600 bps, kada se stanje veze popravi. Stvarni prenos je 2400 boda, uz upotrebu QAM (Quadrature Amplitude Modulation) modulacije i dopunske TCM (Trellis-Coded Modulation) modulacije da bi se kodiralo do 4 bita po bodu. V.32bis. ITU standard koji proiruje standardni V.32 opseg za povezivanje i podrava prenos od 4800, 7200, 9600, 12000 i 14400 bps. V.32bis modemi prelaze na sledeu manju brzinu kada se pogora stanje veze (i dalje, ako je to potrebno), a prelaze na sledeu veu brzinu kada se ono pobolja. Stvarni prenos je 2400 boda, uz upotrebu QAM modulacije i dopunske TCM modulacije da bi se kodiralo do 6 bita po bodu. V.32terbo. Vlasniki standard koji je predloilo nekoliko proizvoaa modema kao jeftiniji za primenu od standardnog V.32fast protokola; podrava brzine prenosa samo do 18800 bps. Poto nije industrijski standard, nije verovatno da e dobiti iru industrijsku podrku. V.34. ITU standard koji proiruje standardni V.32bis opseg za povezivanje i podrava prenos na 28800 bps, kao i sve osobine V.32bis. U toku razvoja nazivali su ga V.32fast ili V.fast. V.34+. ITU standard koji proiruje standardni V.34 opseg za povezivanje i podrava prenos na 33600 bps, kao i sve osobine V.34. V.42. ITU standard za modemsku komunikaciju koji odreuje postupak iz dva koraka pri otkrivanju greaka i pregovaranju za LAPM kontrolu greaka. Takoe podrava MNP protokol za kontrolu greaka, od nivoa 1 do 4. V.42bis. Proirenje CCITT V.42 koje odreuje poseban oblik komprimovanja podataka za korienje sa V.42 i MNP standardima za kontrolu greaka. V.90. ITU-T oznaka za odreivanje standarda za modemski saobraaj od 56 Kbps. Zamenjuje vlasnike eme X2 firme U.S. Robotics (3Com) i K56Flex firme Rockwell. vaccine (vakcina). Vrsta programa koji se koristi za pronalaenje i unitavanje koda virusa iz zaraenog programa i sistema. VCPI (Virtual Control Program Interface virtuelni interfejs kontrolnog programa). Standard za upravljanje memorijom za 386 i jae procesore, koji je napravila firma Phar Lap u saradnji sa drugim proizvoaima softvera. VCPI obezbeuje interfejs izmeu aplikacija koje koriste DOS produetke i 386 programe za upravljanje memorijom. Vertical Blanking Interval (VBI vertikalno podruje bez slike). Gornje i donje linije video slike u kojima su kodirani brojevi kadrova, oznake za kraj slike ili niza slika, oznake belina, zavrne napomene i dr. Ove linije se ne vide na ekranu, ali unapreuju pristup slici i obezbeuju joj stabilnost.
1356
Dodatak B
Renik
vertical scan frequency (uestanost vertikalnog skeniranja). Brzina kojom elektronski top u monitoru skenira ili osveava ceo ekran u svakoj sekundi. Very Large Scale Integration. Vidi IC. VESA (Video Electronics Standards Association Udruenje za video elektronske standarde). Ovo Udruenje osnovano je krajem osamdesetih od strane firme NEC Home Electronics i osam drugih vodeih proizvoaa video kartica sa osnovnim ciljem da standardizuje elektroniku, usklaivanje vremena i programiranje u vezi sa video prikazom rezolucije 800 x 600, poznatim pod nazivom Super VGA. VESA je takoe razvila Video Local Bus (VL-Bus) standard za neposredno povezivanje adaptera velikih brzina sa lokalnom procesorskom sabirnicom. VFAT (Virtual File Allocation Table virtuelna tabela rasporeivanja datoteka). Sistem datoteka koji se koristi u operativnim sistemima Windows for Workgroups i Windows 95/ 98. VFAT obezbeuje pristup datotekama u 32-bitnom zatienom reimu i podrava dugaka imena datoteka do 255 znakova u Windowsu 95 i novijim verzijama. VFAT je kompatibilan sa standardnim DOS-ovim 16-bitnim FAT-om. U Windowsu for Workgroups VFAT se zvao 32-bitni pristup datotekama. VFAT nije isto to i FAT32. VGA (Video Graphics Array video grafika matrica). Vrsta elektronskih kola (i adaptera) za PC video prikaz koje je prvi predstavio IBM 2. aprila 1987. godine; podrani su i tekst i grafika. Najvea podrana rezolucija teksta je 80 x 25 znakova u 16 boja, sa veliinom znakova od 9 x 16 piksela. Grafika je podrana do rezolucije od 320 x 200 piksela u 256 (iz palete od 262144) boja ili 640 x 480 piksela u 16 boja. VGA daje kao izlaz analogni signal sa horizontalnom frekvencijom skeniranja od 31,5 KHz i podrava analogne monohromatske i analogne monitore u boji. VHS (Video Home System kuni video sistem). Popularni format video trake koji su razvili Matsushita i JVC. video (video). Sistem snimanja i prenosa, pre svega vizuelnih informacija, prevoenjem pokretnih ili nepokretnih slika u elektrine signale. Pojam video u stvari podrazumeva samo sliku, ali kao opti pojam obino obuhvata i zvune i druge signale od kojih se sastoji itav program. Sadanji video ne podrazumeva smo televizijske emisije, nego i primenu u programima koji nisu namenjeni emitovanju komunikaciji unutar preduzea, marketingu, kunoj zabavi, igrama, teletekstu, obezbeenju, pa i primenu u ureajima za prikazivanje u okviru raunarske tehnologije. Video 8 ili 8mm Video. Video format zasnovan na video trakama od 8 mm; iroko se primenjuje kod Sonijevih kamkordera. video adapter (video adapter). Kartica za proirenje ili skup ipova ugraen u matinu plou, koji omoguuje prikazivanje teksta i grafike na ekranu. Ako je adapter deo kartice za proirenje, ona sadri i prikljuak za kabl monitora. Ako je skup ipova na matinoj ploi, video prikljuak je takoe na matinoj ploi. video graphics array. Vidi VGA. video-on-CD ili video CD. Digitalni video format za prikazivanje snimaka punog pokreta koji koristi MPEG video kompresiju, a sadri razne mogunosti za kontrolu poput VCR-a. Vidi White Book. virtuel disk (virtuelni disk). RAM disk ili fantomski disk ureaj u kojem se deo sistemske memorije (obino RAM) izdvaja za uvanje podataka, ba kao da se tu nalazi odreen broj sektora diska. U DOS-u, virtuelni disk izgleda i radi kao i svaki drugi pravi ureaj.
Renik
Dodatak B
1357
virtuel memory (virtuelna memorija). Postupak kojim operativni sistemi (ukljuujui OS/2) uitavaju u memoriju vie podataka i vee delove programa nego to inae moe da smesti. Zato se pojedini delovi programa i podaci smetaju na disk, a po potrebi se otuda premetaju u sistemsku memoriju i natrag. Aplikacije nisu svesne ovog postupka, pa rade kao da im je na raspolaganju velika koliina sistemske memorije. virtuel real mode (virtuelni realni reim rada). Nain rada koji podravaju svi Intel 386 i kompatibilni procesori. Adresiranje memorije ogranieno je na 4096 MB, a mogu da se odrede restriktivne zatitne mere koje e preduprediti greke programa i nadgledati sistem, dok pojedini poslovi prilagoeni realnom reimu rada mogu da se podeavaju i sprovode izdvojeno. virus. Vrsta programa, stalno prisutnog u memoriji, napravljena da se sama razmnoava. Obino se pokree posle nekog vremena i izaziva neeljene posledice. VL-Bus (VESA Local Bus). Specifikacija za standardnu 32-bitnu sabirnicu sa prikljucima za proirenja, koja se koristi kod 486 PC-ja. Sada je zamenjena PCI sabirnicom. VMM (Virtual Memory Manager program za upravljanje virtuelnom memorijom). Pomoni program u poboljanom reimu (engl. enhanced mode) Windowsa, koji upravlja prebacivanjem podataka sa diska u memoriju i obrnuto (kod 386 i jaih procesora) kada vie programa, koji nisu pisani za Windows, rade u virtuelnom realnom reimu. (Vidi takoe Virtual real mode prim. rec.) voice-coil actuator (aktuator sa kalemom). Ureaj koji pomera glave za itanje/upisivanje preko ploa diska, sadejstvom namotaja ice i magneta. Radi slino zvuniku, pa mu otuda i naziv. voltage reduction technology (tehnologija smanjivanja napona). Tehnologija kod Intelovih procesora koja omoguuje procesoru da se napaja standardnim naponom sa matine ploe, ali da jezgro procesora radi na niem naponu. voltage regulator (regulator napona). Ureaj koji ublaava kolebanje napona pri napajanju raunara. volume (volumen). Deo diska koji se oznaava jedinstvenom oznakom ureaja. Pod DOSom 3.3 i novijim jedan disk moe da bude podeljen u nekoliko volumena, svaki sa posebnom logikom oznakom (C:, D:, E: itd.). volume label (naziv diska). Oznaka ili naziv od najvie 11 znakova kojom se obeleava disk. VPN (Virtual Private Network virtuelna privatna mrea). Privatna mrea koja radi u okviru javne mree. Da bi se zadrala privatnost, kod VPN mrea se koristi kontrola pristupa i ifriranje. VRAM (Video Random-Access Memory video radna memorija). VRAM ipovi su izmenjeni DRAM-ovi na video kartici koji omoguavaju istovremeni pristup sistemskom procesoru matinog raunara i procesoru na video kartici. Stoga velika koliina informacija moe brzo da se prenese izmeu video kartice i sistemskog procesora. Ponekad se naziva i dual ported RAM. VxD (Virtual Device Driver upravljaki program virtuelnih ureaja). Posebna vrsta Windows upravljakog programa. VxD-ovi rade u najprivilegovanijem reimu CPU-a (prstenu 0) i omoguavaju povezivanje niskog nivoa izmeu hardvera i internih funkcija Windowsa. wafer (silicijumska ploica). Tanki kruni komad silicijuma od koga se prave procesori, memorija i druga poluprovodnika elektronika.
1358
Dodatak B
Renik
wait states (stanja ekanja). Zastoji u toku rada sistema kad procesor eka jedan ili vie taktnih ciklusa, dok memorija ne odgovori na njegove zahteve. Omoguava mikroprocesoru da usaglasi vreme sa jeftinijom, sporijom memorijom. Sistem koji radi sa nultim stanjem ekanja ne zahteva ekanje jer se koristi bra memorija ili memorijski ke. warm boot (toplo podizanje sistema raunara). Ponovno podizanje sistema raunara softverskim komandama, a ne pritiskanjem dugmeta za ukljuivanje i iskljuivanje. Vidi takoe cold boot. wave table synthesis (sintetizovanje pomou talasne tabele). Nain stvaranja vetakog zvuka na zvunoj kartici. Uzorkovani zvuci pravih instrumenata uvaju se u ROM-u (ili RAM-u) na zvunoj kartici. Zvuna kartica zatim menja ove zvuke da bi stvorila ton odreene visine na tom instrumentu. Daje mnogo bolji zvuk nego FM sinteza. Whetstone. Program za proveru brzine rada raunara razvijen 1976. godine i napravljen da podraava aritmetiki sloene programe koji se koriste u naunim proraunima. Potpuno je vezan za CPU i ne obuhvata nikakve U/I ili sistemske pozive. Prvobitno je napisan u ALGOL-u, iako su C i Pascal verzije postale popularnije krajem osamdesetih godina. Brzina kojom sistem obavlja proraune sa pokretnim zarezom esto se meri u Whetstone jedinicama. White Book (Bela knjiga). Specifikacija standarda koji su razvili Philips i JVC 1993. godine za smetanje standardnog MPEG videa na CD-ove. Predstavlja proirenje standarda Crvene knjige za digitalni audio, ute knjige za CD-ROM, Zelene knjige za CD-I i Narandaste knjige za CD Write Once. Whitney technology. Izraz se odnosi na konstrukciju magnetnih diskova koji obino imaju oksidni ili tankoslojni medijum, tankoslojne glave za itanje/upisivanje, klizae koji lebde na maloj visini i ruice aktuatora male mase, to sve zajedno omoguava veu gustinu bitova nego stara Winchester tehnologija. Whitney tehnologija je prvi put predstavljena 1979. godine, sa disk ureajem IBM 3370. wide area network (WAN regionalna mrea). LAN koji je proiren van granica jedne zgrade. Winchester drive (Winchester ureaj). Svi obini, nezamenjivi (ili fiksni) disk ureaji. Naziv potie od odreenog IBM ureaja iz ezdesetih godina, koji je imao 30 MB stalnog i 30 MB zamenjivog medijuma za smetanje podataka. Ovaj 30-30 ureaj odgovarao je kalibru popularne puke koju je napravio Winchester, tako da je argonski izraz Winchester bio primenjivan na svaki disk sa nezamenjivim ploama. Winchester technology. Izraz Winchester se iroko primenjuje na svaki disk sa neizmenjivim medijumom za snimanje. Tanije, pojam podrazumeva glave za itanje/ upisivanje i kliza od ferita i oksidni medijum; prvi put je primenjen na disk ureajima IBM 3340 (1973. godine). Veina ureaja danas koristi Whitney tehnologiju. Wintel. esto ime kojim se nazivaju raunari sa operativnim sistemom Microsoft Windows i sa Intelovim procesorima. argonski izraz za PC standard. wire frames (iani modeli). Najei postupak za konstruisanje trodimenzionalnih objekata radi animacije. ianom modelu date su koordinate duine, visine i irine. Taj model se zatim dopunjava teksturama, bojom i pokretima. Pretvaranje ianog modela u predmet sa teksturom zove se vizualizacija (engl. rendering). word length (duina rei). zavrnih bitova. Broj bitova u znaku podataka bez bitova parnosti, poetnih ili
Renik
Dodatak B
1359
World Wide Web (WWW). Jednostavno se zove i Web. Grafiki informativni sistem, zasnovan na hipertekstu, koji omoguava korisniku da lako pristupi dokumentima smetenim na Internetu. WORM (Write Once Read Many jednokratno pisanje i viekratno itanje). Optiki ureaj za smetanje podataka koji moe da sadri mnogo megabajta informacija, ali one mogu da budu upisane samo jednom u jednu oblast na disku. WORM diskovi tipino sadre vie od 200 MB podataka. Poto WORM ureajima ne moe da se prepisuje preko stare verzije datoteke, kad god se datoteka izmeni, pravi se nova kopija i smeta na druge delove diska. WORM diskovi se koriste za smetanje informacija kad se moraju sauvati stare verzije. Na WORM diskove snima se laserskim pisaem koji nagoreva jamice u tankom metalnom filmu (obino je to telurium) koji se nalazi na disku. Ovaj postupak nagorevanja zove se ablacija (uklanjanje). WORM ureaji se esto koriste za arhiviranje podataka. write precompensation (pretkompenzacija prilikom upisivanja). Izmena koju primenjuje kontroler pri upisivanju podataka da bi ublaio posledice pomeranja bitova (engl. bit shift), odnosno injenicu da se susedne jedinice upisane na magnetni medijum kasnije oitavaju kao da su udaljene jedna od druge. Kada kontroler oseti niz susednih jedinica, koristi pretkompenzaciju da ih upie jednu uz drugu, omoguavajui da se oitaju u pravilnom okviru bit elije. Ureaji sa ugraenim kontrolerima obino se automatski staraju o pretkompenzaciji. Pretkompenzacija je obino nuna za unutranje cilindre ureaja sa oksidnim medijumom. write protect (zatita od upisivanja). Spreavanje prepisivanja disketa tako to se pokriva otvor ili pomera mali kliza, u zavisnosti od vrste diskete. X2. Vlasniki standard za modeme koje je razvila firma U. S. Robotics (nju je nedavno kupio 3Com); ovaj standard modemima omoguuje da primaju podatke do najvie 56 Kbps. Zamenjen je standardom V.90. Vidi takoe i V90. x86. Opti pojam koji se odnosi na Intelove i odgovarajue mikroprocesore za PC-je. Iako Pentium, Pentium Pro i Pentium II nemaju brojane oznake zbog zakona o zatitnim znakovima, oni su novija generacija ove porodice. XGA (eXtended Graphics Array produena grafika matrica). Vrsta PC video elektronskih kola (i adaptera) koje je prvi predstavio IBM 30. oktobra 1990. godine; podrani su i tekst i grafika. Tekst je podran do rezolucije od 132 x 60 znakova u 16 boja sa veliinom znakova od 8 x 6 piksela. Grafika je podrana do rezolucije od 1024 x 768 piksela u 256 (iz palete od 262144) boja ili 640 x 480 piksela u 65536 boja. XGA daje kao izlaz analogni signal sa horizontalnom frekvencijom skeniranja od 31,5 KHz i podrava analogni monohromatski monitor ili analogni monitor u boji. XMM (eXtended Memory Manager program za upravljanje produenom memorijom). Upravljaki program koji kontrolie pristup produenoj memoriji kod sistema sa procesorom 286 ili jaim. HIMEM.SYS primer je XMM-a, koji se isporuuje sa DOS-om. Xmodem. Protokol za prenos datoteka sa proverom greaka koji je razvio Ward Christensen sredinom sedamdesetih godina; spada u javno vlasnitvo. Napravljen je da prenosi datoteke izmeu maina na kojima radi CP/M operativni sistem, a koriste 300 ili 1200 bps modeme. Sve do kraja osamdesetih godina, zbog svoje jednostavnosti i javnog vlasnitva, Xmodem je bio najire korien protokol za prenos datoteka kod mikroraunara. Kod standardnog Xmodema, blok koji se prenosi velik je 128 bajtova. 1K-Xmodem jeste proirenje Xmodema koji poveava veliinu bloka na 1024 bajta. Vremenom su razvijeni mnogi noviji protokoli za prenos datoteka, mnogo bri i sigurniji od Xmodema, kao to su Ymodem i Zmodem.
1360
Dodatak B
Renik
XMS (eXtended memory Specification specifikacija produene memorije). Microsoft je razvio standard koji obezbeuje da programi koji rade u realnom reimu pristupaju produenoj memoriji na kontrolisan nain. XMS standard se moe dobiti od Microsofta. XON/XOFF. Standardni ASCII kontrolni znakovi koji se koriste da bi saoptili inteligentnom ureaju da zaustavi ili nastavi zapoet prenos podataka. U veini sistema pritisak na Ctrl+S alje XOFF znak. Veina ureaja razume Ctrl+Q kao XON; drugi tumae pritisak na bilo koji taster posle Ctrl+S kao XON. Y-connector. Razdelni kabl u obliku slova Y koji deli ulazni u dva izlazna signala. Yellow Book (uta knjiga). Standard koji se koristi za Compact Disk Read Only Memory (CD-ROM). Multimedijalne aplikacije najee koriste Yellow Book standard, koji odreuje kako se digitalne informacije smetaju na CD-ROM i kako se itaju uz pomo raunara. EXtended Architecture (XA) jeste trenutno proirenje Yellow Book standarda, koje omoguava spajanje razliitih vrsta podataka (zvunih i video, na primer) u jednoj traci CD-ROM-a. Bez XA, CD-ROM moe da pristupi samo jednoj vrsti podataka u jednom trenutku. Mnogi CD-ROM ureaji sada su osposobljeni za korienje XA. Yellow Book standards (standardi ute knjige). Vidi CD-ROM. Ymodem. Protokol za prenos datoteka koji je prvo objavljen kao deo YAM (Yet Another Modem) programa Chucka Forsberga. To je proirenje Xmodema, napravljeno da prevazie ogranienja originala. Omoguava da se obavetenja o datoteci koja se prenosi, kao to su naziv i duina datoteke, poalju zajedno sa sadrinom datoteke uz poveanje veliine bloka sa 128 bajtova na 1024 bajta. Ymodem-batch dodaje sposobnost prenosa grupe datoteka (engl. batch transfer) bez posredstva korisnika. YmodemG je podvrsta koja alje itavu datoteku bez ekanja na potvrdu. Ako prijemna strana otkrije greku u toku prenosa, prenos se prekida. YmodemG napravljen je za korienje sa modemima koji imaju ugraene mogunosti za ispravku greaka. ZIF (Zero Insertion Force sila umetanja nula). Bezpritisno leite, odnosno leite za koje nije potrebna sila pri umetanju ipa. To se obino postie pomou pokretnih kontakata i prvenstveno se koristi u 486, Pentium i Pentium Pro sistemima. ZIP (Zigzag Inline Package pakovanje ipa sa pinovima u cikcak poretku). DIP koji ima izvode sa jedne strane u cikcak rasporedu, a postavlja se uspravno. Zip drive (ZIP ureaj). Spoljni ureaj za skladitenje podataka koji je proizvela firma Iomega, a koji podrava 3 1/2 inne zamenljive magnetne medijume od 100 MB. Zmodem. Protokol za prenos datoteka koji je pribavio Telnet da bi ga preneo u javno vlasnitvo. Napravio ga je Chuck Forsberg, autor Xmodema, kako bi se izbeglo troenje vremena svojstveno protokolima zasnovanim na Send/Ack (slanje/potvrda) postupku, kao to su Xmodem i Ymodem. zoned recording (snimanje po zonama). Nain da se povea kapacitet diskova formatiranjem vie sektora na spoljanjim cilindrima nego na unutranjim. Snimanje po zonama deli cilindre u takozvane zone, a svaka naredna zona ima sve vie sektora po stazi idui od centra diska ka periferiji. Svi cilindri u odreenoj zoni imaju isti broj sektora po traci. zoomed video (zumirani video). Neposredna video veza preko sabirnice izmeu PC Card adaptera i VGA kontrolera prenosivog sistema, koja omoguuje veoma brz prikaz za video konferencije i MPEG dekoder.
Programi PartitionMagic i Drive Image

U OVOM POGLAVLJU
Kako pustiti u rad program PartitionMagic Kako pustiti u rad program Drive Image
DODATAK C
1362
Dodatak C
Queova verzije PowerQuestovih omiljenih i monih programa PartitionMagic 4.0 i Drive Image 3.0 predstavljaju neverovatan par alatki, kako za profesionalne servisere PC-ja, tako i za one koji povremeno nadograuju PC-je. Ma kojoj grupi korisnika da pripadate, sigurno ete iskoristiti ove programe na mnogo naina. Dokumentacija u programima i priloene readme datoteke sasvim dobro pokrivaju rad oba programa. Iz tog razloga, kao i zato to je knjiga ve dovoljno velika (ponestaje mi mesta), u ovom dodatku razmatraju se samo neke praktine upotrebe i primene programa PartitionMagic i Drive Image, a ne sva njihova svojstva.
Kako pustiti u rad program PartitionMagic

Pre nego to prvi put upotrebite PartitionMagic treba da budete svesni da uz njegovu snagu idu i elementi rizika. Postoji mogunost da pogreno upotrebite program i nenamerno unitite itav sadraj diska. Kada birate opcije (naroito opciju brisanja ili ponovnog formatiranja odreene particije), proverite dobro da li ste odabrali pravu particiju sa kojom elite da radite. Poznajem nekoliko ljudi koji su, u elji da obriu i ponovo upiu nepotrebnu particiju, olako odabrali pogrenu particiju i izbrisali ono to su nameravali da sauvaju. Sada, kada sam vas opomenuo da budete paljivi, evo i nekih osnovnih poslova koje moete obaviti uz pomo PartitionMagica da biste fino podesili organizaciju i strukturu diska svog PC-ja:
s s s s
Podela jednog velikog diska na nekoliko manjih particija Promena formata datoteka u particiji Promena veliine postojeih particija bez ikakvog brisanja ili unitavanja podataka koji se nalaze na njima Promena veliine klastera radi optimalnog iskorienja mesta na disku, takoe bez ponovnog formatiranja diska ili unitavanja podataka
Pozabavimo se nekim praktinim primenama ovih svojstava.
Prednosti postojanja vie particija

Dok su diskovi bili manji od 500 MB, jedna particija na itavom disku imala je smisla ako je va operativni sistem mogao da radi sa njom. Sa dananjim diskovima od nekoliko desetina gigabajta (ove nedelje sam video IBM-ovu najavu i reklamu za disk od 50 GB), jedna velika particija ima mnogo nedostataka. Vei disk trebalo bi da podelite na manje particije iz bilo kog od sledeih razloga:
s
Sa jedne particije moete pokrenuti samo jedan operativni sistem. Ako elite da radite sa Windowsom 95 ili 98 i da imate dvostruko podizanje sistema sa Windowsom NT ili Linuxom (ili trostruko podizanje sva tri sistema, ili etvorostruko podizanje sistema sa starom verzijom DOS-a), bie vam potreban disk podeljen na particije. Ako imate dovoljno veliki disk podelite ga na potreban broj razliitih particija tako da svaki operativni sistem ima svoju particiju. Ako na disku ve imate instaliran operativni sistem i samo jednu veliku particiju, pokrenite program PartitionMagic kako biste podelili disk na manje particije. Kada instalirate Windows NT ili Linux, oba operativna sistema sadre sopstvene programe za upravljanje podizanjem sistema koji vam dozvoljavaju da prilikom podizanja sistema izaberete odgovarajui operativni sistem. Druga mogunost jeste instaliranje prilagodljivijeg programa za upravljanje podizanjem sistema, kao to je Mattsoft Boot Manager, koji se takoe nalazi na CD-u priloenom uz ovu knjigu. Smestite svoje podatke i operativne sisteme na razliitim particijama. Ako operativni sistem padne pa ga morate potpuno obrisati i instalirati ispoetka, manja je verovatnoa da ete izgubiti podatke ako ih drite na posebnoj particiji. Ako koristite vie razliitih
Kako pustiti u rad program PartitionMagic
Dodatak C
1363
operativnih sistema, naroito razliite verzije Windowsa, a elite da lako i bezbedno pristupate datotekama sa podacima iz svakog operativnog sistema, ne bi trebalo da uvate podatke na istoj particiji na kojoj se nalazi operativni sistem. Osim toga, ako pravite korisne rezervne kopije datoteka sa podacima, bie vam lake i bre da ih odravate ne meajui ih sa operativnim sistemom i datotekama programa. Olakajte pronalaenje podataka na veem disku. Podela diska na particije daje vam jo jedan nivo organizacije. Ako na disku od 20 GB sa jednom particijom uvate na hiljade datoteka, morate biti najbolji organizator na svetu da biste ita pronali. Nainite posebnu particiju za smetanje datoteka sa slikama iz Drive Imagea. Ako nameravate da koristite Drive Image za uvanje rezervnih kopija diska (a zato i ne biste, kada ste ga ve dobili uz ovu knjigu), ove kopije ete najlake i najbre napraviti i obnoviti ako ih uvate na posebnoj particiji. Naravno, te datoteke sa slikama stanja relativno su velike i neke ete moda morati da premestite na izmenljivi medijum, kao to su CD-R ili Jaz. Ipak, na tipinom sistemu moete da upiete od 500 do 1000 MB podataka sa jedne particije u Drive Image datoteku na drugoj particiji. I upisivanje i obnavljanje ove datoteke oduzee vam manje od deset minuta. Proitajte vie o programu Drive Image dalje u ovom dodatku. Da li imate CD-R ili CD-RW? Ako snimate CD sa podacima ili muzikom, nainite na svom disku jednu ili dve dodatne particije od 650 MB za smetanje podataka. Na taj nain sve datoteke koje elite da upiete na CD moete poreati tano onako kako elite, a ne da ih izvlaite iz razliitih direktorijuma ili diskova tokom postupka snimanja CD-a. Sa particijom od 650 MB sigurni ste da ete na CD-u uvek imati dovoljno mesta za upisivanje.
Postoji jo mnogo razloga za pravljenje odvojenih particija; uveren sam da ete neke od njih i sami otkriti.
Promena formata datoteka u particiji

U Windowsu 95 OSR2 i Windowsu 98 uveden je sistem datoteka FAT32 i mogunost pretvaranja FAT16 diska u FAT32. Meutim, ni u jednom ne postoji mogunost povratka sa FAT32 na FAT16. Ova znaajna mogunost vam je potrebna i nju obezbeuje program PartitionMagic. Mnoge sistemske alatke nieg nivoa koje se aktiviraju sa DOS diskete, a i sam DOS (MS-DOS i nezavisne verzije), nisu sposobni da itaju FAT32 diskove. PartitionMagic moe da pretvori FAT16 u FAT32 (i obrnuto) bez ikakvog gubitka podataka. Ako odluite da preete sa FAT16 na FAT32, PartitionMagic e to mnogo bre obaviti nego ugraena Windows alatka.
Napraviti vie mesta na particiji

Kako se programi i datoteke sa podacima koje oni stvaraju stalno poveavaju, vremenom se svakome desi da njegov disk ili particija na disku ne mogu vie da ih uvaju. Ako je sam disk suvie mali, morate ga nadograditi i pri tom e vam pomoi Drive Image, kao to se razmatra dalje u ovom dodatku. Ako vam je premala jedna particija, naroito primarna particija koja sadri Windows, bez PartitionMagica biete u nevolji. Bez njega biste morali da kopirate sve svoje podatke na drugi disk ili na izmenljivi medijum, da upotrebite FDISK za brisanje particije koja je suvie mala i da zatim izbriete neku drugu particiju kako biste napravili malo mesta (morali biste da iskopirate njen sadraj ako vam je potreban). Na kraju biste morali da napravite novu particiju odgovarajue veliine i uitate natrag ono to ste iskopirali. itav postupak moe lako da potraje satima. Ako vam je potrebno vie mesta na particiji, pokrenite PartitionMagic; pronaite particiju sa vikom neiskorienog prostora i podesite da bude neto manja, a prva particija vea. Grafiki interfejs PartitionMagica ak vam doputa da povuete particiju do eljene veliine.
1364
Dodatak C
PartitionMagic e sve to uraditi bez ikakvog unitavanja postojeih podataka, tako da posle nema potrebe za uitavanjem iskopiranih podataka. itav postupak je mnogo bri i manje podloan grekama od pravljenja rezervnih kopija, brisanja, ponovnog pravljenja i obnavljanja particija pomou FDISK-a.
Poveanje performansi diska

Kao to je razmotreno u poglavlju 27, Sistemi datoteka i obnavljanje podataka, veliina klastera moe da utie na vreme pretraivanja i itanja velikih diskova. Osim toga, neiskorieni prostor u delimino popunjenim klasterima moe da oduzme znaajan deo diska sa velikim brojem datoteka. Uz pomo PartitionMagica mogue je promeniti veliinu klastera te tako poveati performanse diska i ograniiti veliinu neiskorienog prostora. PartitionMagic moete upotrebiti da utvrdite koliko je mesta neiskorieno sa postojeom veliinom klastera i da zatim izmenite veliinu klastera, umanjujui time neiskorienost. Kao to je sluaj i sa drugim operacijama koje izvodi PartitionMagic, ovo moete uiniti bez ikakvog uticaja na podatke koji se ve nalaze na disku. Slian postupak omoguava vam da promenite veliinu osnovnog direktorijuma u sistemu FAT16. (Osnovni direktorijumi u sistemu FAT32 mogu da menjaju veliinu po potrebi, tako da im ovo svojstvo nije potrebno.) Iako u optem sluaju nije dobro drati suvie datoteka u osnovnom direktorijumu, postoje posebne okolnosti kada vam je u osnovnom direktorijumu potrebno vie datoteka nego to on doputa. Ovo e se verovatno desiti ako u osnovnom direktorijumu imate vei broj datoteka sa dugakim imenima, to oduzima vie mesta. PartitionMagic vam omoguava da, menjajui veliinu direktorijuma, poveate doputeni broj datoteka. (PowerQuest ukazuje da postoji mala verovatnoa da ovaj zahvat premesti nekoliko prvih datoteka u particiji. Ako se u particiji nalazi operativni sistem, sistem moda nee moi da se podigne. Datoteke nisu nestale; postoji nain da se povrate. Potraite tehniku podrku PowerQuesta ako elite da saznate kako se to radi).
Kako pustiti u rad program Drive Image

Drive Image je sam za sebe mona alatka za pravljenje rezervnih kopija i nadograivanje. Sa programom PartitionMagic predstavlja sjajan par programa. Verzija Drive Imagea za jednog korisnika prvenstveno se koristi za sledee namene:
s s
Pravljenje identine kopije sadraja diska na drugom disku ili particiji Pravljenje ili obnavljanje rezervne slike itavog sadraja particije
Drive Image izvodi oba ova zahvata sa uobiajenim formatima datoteka, ukljuujui FAT16, FAT32 i NTFS. Drive Image obuhvata i sistemske i skrivene datoteke, a pravilno uva sva dugaka imena. U sledeim odeljcima se razmatra nekoliko primena ovih zahvata.
Novi disk i pomo programa Drive Image

Premetanje datoteka sa starog diska na novi prilikom nadogradnje spada u one postupke koji su najee nepotrebno sloeni. Ako instalirate novi disk kao sekundarni, ovo ne predstavlja tekou; ne morate da kopirate datoteke, a sistem se podie sa starog diska. Meutim, ako ste kupili novi disk od 20 GB kao zamenu za stari model od 500 MB ili 2 GB, verovatno ete eleti da koristite vei i bri disk kao primarni. Iz DOS-a ne moete tek tako iskopirati datoteke i sauvati dugaka imena datoteka. Uz mnoge nove diskove isporuuju se jednostavne programske alatke za prenoenje datoteka, ali su one obino sporije od Drive Imagea i nemaju sve njegove mogunosti. Ako ste kupili novi disk koji nema ove alatke ili ste nabavili polovni disk, opet vam je potreban Drive Image. U tom sluaju treba da instalirate Drive Image na postojei disk pre nego to zaponete sa nadogradnjom. Tokom instalacije vam se nudi mogunost pravljenja diskete za podizanje
Dodatak C
1365
sistema i diska sa programom Drive Image koji e se izvriti nakon podizanja sistema sa diskete. Ovo je najbolji nain nadogradnje. Instalirajte i konfiguriite novi disk kao to je opisano u poglavlju 14, Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja. Nakon to ste podesili BIOS tako da prepozna oba diska, podignite sistem sa diskete. Zatim pomou Drive Imagea iskopirajte itav sadraj starog diska na novi. Ovo e potrajati par minuta, ak i kada se radi o nekoliko gigabajta podataka. Kada se zavri kopiranje, prikljuite i podesite novi disk kao primarni i biete spremni da podignete sistem sa njega. (Zapravo moete da ga prikljuite kao primarni disk i pre kopiranja. S obzirom da ete podii sistem sa diskete, novi disk ne mora biti disk za podizanje sistema da biste ga mogli kopirati.) Posle toga moete konfigurisati stari disk kao sekundarni ili ga izvaditi iz sistema. Nadogradnja korienjem datoteke slike programa Drive Image Postupak opisan u prethodnom odeljku obino predstavlja najbri nain nadogradnje sistema novim diskom. Meutim, postoje okolnosti u kojima se nadogradnja vri na osnovu datoteke slike koju je napravio Drive Image. Takve okolnosti podrazumevaju:
s s s
Otkaz (pad) diska. Nedostatak prostora za smetanje ili slobodnih prikljuaka za oba diska. elite da na novi disk upiete neto drugo, a ne postojei sadraj starog diska.
Pod ovim okolnostima Drive Image e na CD preneti datoteku slike starog diska, sa celokupnim njegovim sadrajem. Ako je va stari disk pao, bilo bi dobro da ste sauvali datoteke slike na drugom disku ili izmenljivom medijumu. Kada podesite BIOS da prepozna novi disk, podignite sistem sa disketa Drive Imagea i obnovite datoteku sliku. Ako ovo morate da uradite sa izmenljivog medijuma, ne zaboravite da na disketu za podizanje sistema stavite upravljake programe za odgovarajui ureaj. Drive Image nee napraviti slike neposredno na CD-R-u (u poslednjem odeljku ovog dodatka se razmatra njegovo korienje sa CD-R-om). Drive Image e stvoriti slike neposredno na Jaz ureaju (ili na Zip ureaju ako su datoteke slike dovoljno male) ili na drugom izmenljivom medijumu sa DOS upravljakim programima koji e omoguiti Drive Imageu da upisuje na ureaj preko DOS slovne oznake diska. Drive Image moe da obnovi slike sa CD-a sve dok su uitani DOS upravljaki programi za CD-ROM i dok CD-ROM ima DOS slovnu oznaku. Kada ste obnovili datoteku sliku na novom disku, moete podesiti BIOS tako da se sistem podie sa novog diska; trebalo bi da se podigne odmah. Nema potrebe za prenoenjem ikakvih sistemskih datoteka, za ponovnim uitavanjem bilo kakvih parametara ili menjanjem bilo ega. Sve to se nalazilo u particiji kada ste pravili sliku, bie i na novom disku.
Pravljenje rezervnih datoteka slika

Kad god pravite slike pomou Drive Imagea, najbolje je da izaberete nizak stepen kompresije (Low Compression). Tada e datoteka slika biti za oko 40 procenata manja od zbira svih podataka na particiji koju kopirate. (Na primer, ako imate particiju od 2 GB, od ega je iskorien 1 GB, slika e biti velika oko 600 MB.) Sa veim stepenom kompresije, u veini sluajeva se utedi samo dodatnih 10 procenata mesta, dok je postupak mnogo sporiji. Kod veine diskova nizak stepen kompresije je veoma brz i neete primetiti znaajno usporenje u odnosu na opciju bez kompresije. Datoteku sliku particije ne moete napraviti na toj istoj particiji. Zahvaljujui tome, PartitionMagic i Drive Image zajedno ine sjajnu kombinaciju. uvajte rezervnu particiju sa neto mesta za vae slike i moi ete da brzo pravite datoteke slika. Zatim ete moi da obnovite particiju direktno na osnovu ovih slika ili da iskopirate i premestite ove slike na izmenljivi medijum kako biste utedeli prostor. Sve dok imate pristup izmenljivom medijumu prilikom podizanja sistema u DOS-u, datoteku sliku moete da obnovite neposredno sa izmenljivog medijuma. Takoe, sliku potrebnu za obnavljanje moete iskopirati na drugu particiju.
1366
Dodatak C
Mnogi urednici i autori u Queu uveliko koriste Drive Image i PartitionMagic kada rade sa beta verzijama programa. Oba programa im omoguavaju da na lak nain sauvaju i obnove radnu kopiju svojih sistema. Kada se pojavi nova beta verzija, jednostavno se obnovi radna kopija sistema pre pojave beta programa i zatim se uita nova beta verzija. Na taj nain moete uvati istu osnovnu kopiju svog sistema, obnoviti je i preko nje uitati novi program kad god treba da ispitate neto. Kada zavrite ispitivanje, jednostavno obnovite sistem i sve je nestalo. Na ovaj nain se otklanjaju nevolje sa programima (beta ili drugim) koje ne moete sasvim da deinstalirate pomou njihovog programa za deinstalaciju, a mnogo je delotvornije od nezavisnih programa za deinstalaciju ako sistem morate da odravate istim. Naravno, kada obnovite prethodnu sliku, nestae svi drugi programi koje ste instalirali posle instaliranja ispitivanog programa, kao i parametri koje ste u meuvremenu izmenili. Osim za ispitivanje programa, ovo je korisno i u sluaju kada vam je potreban ist osnovni sistem da biste na njemu ispitali vie razliitih verzija hardvera i upravljakih programa.
Obnavljanje rezervnih datoteka slika

Obnavljanje datoteke slike iz Drive Imagea tee brzo i lako. Sve to treba da uradite jeste da izaberete disk koji sadri sliku, izaberete samu datoteku sliku i odredite gde treba da se obnovi. Ako je obnavljate na particiju koja nije prazna, Drive Image vas upozorava da ete upisati preko postojeeg sadraja particije. Drive Image ne obnavlja pojedinane datoteke; on zamenjuje celokupan sadraj particije sadrajem slike. Ako na particiji na koju obnavljate postoji neto to elite da sauvate, zaustavite postupak, izaite iz Drive Imagea i pre obnavljanja slike premestite datoteke koje su vam potrebne. U toku postupka obnavljanja slike Drive Image prolazi kroz nekoliko faza i proverava ono to trenutno obnavlja. Ako na particiji na koju obnavljate nema dovoljno mesta za obnavljanje slike, Drive Image vam predlae da poveate particiju. Ako obnavljate sliku na vei disk sa vie mesta, moete podesiti Drive Image da napravi veu particiju od originalne slike, to e za posledicu imati vie slobodnog mesta na particiji sa obnovljenom slikom. Ako Drive Image ne moe da promeni veliinu particije tako da odgovara slici, tada treba da zaustavite Drive Image i da pokrenete PartitionMagic. Ako ste obnovili sliku svoje primarne particije za podizanje sistema, morate ponovo da podignete sistem.
Pravljenje CD-a sa rezervnom slikom za podizanje sistema

Kao to je ranije spomenuto, Drive Image trenutno ne podrava upisivanje slika neposredno na CD-R. Meutim, kada ste ve napravili datoteku sliku, pomou programa za upisivanje na CD veoma lako moete da upiete kopiju slike na CD. Slika na CD-u moe da vam slui kao rezervna kopija; sliku sa diska moete obrisati kako biste utedeli prostor. Ako nameravate da svoje datoteke slike upiete na CD-R, postarajte se da slike mogu da stanu na CD, odnosno da budu manje od 650 MB. U stvari, da bi upisivanje na CD proteklo u najboljem redu, neka vam slike budu manje od 600 MB. U Drive Imageu postoji mogunost podele datoteke slike na vie datoteka, tako da sliku veu od 600 MB moete iskopirati na vie CD-ova. CD sa datotekama slikama lako se pravi, a slike moete da iskopirate neposredno ili da izvrite obnavljanje na osnovu njih ako su uitani DOS upravljaki programi za CD. Ako elite da odete korak dalje, moete napraviti CD za podizanje sistema koristei postupke razmotrene u poglavlju 13, Optiko skladitenje podataka. Kada ovo radite, proverite da li su odgovarajui DOS upravljaki programi za CD-ROM navedeni u datotekama autoexec.bat i config.sys koje e biti na CD-u i da li se ti upravljaki programi nalaze na
Dodatak C
1367
CD-u. Pored datoteka za podizanje sistema, na CD-u treba da budu i datoteke Drive Imagea sa programske diskete i slika (ili slike) koju elite da obnovite. Sa CD-ROM-om za podizanje sistema moete da postavite ist disk u sistem, bez drugog diska za podizanje sistema i zatim da podignete sistem sa CD-ROM-a. Kada se sistem podigne, pokrenite Drive Image sa CD-a, izaberite i obnovite sliku sa CD-a. ak i ako imate brzi CD-ROM ureaj, obnavljanje sa CD-a pomou Drive Image na CD-u tee sporo. Zauzvrat ete imati stalnu i skoro neunitivu kopiju slike za podizanje sistema i neete morati da uvate posebne diskete za podizanje sistema i disketu sa programom Drive Image.
Profesionalne primene programa Drive Image

Za one koji odravaju PC-je i pruaju informatiku podrku, jedna od najkorisnijih primena programa Drive Image jeste mogunost pravljenja jedne slike za konfigurisanje vie istovetnih raunara sa potpuno istim softverom i parametrima. Vano je napomenuti da Que verzija Drive Imagea (kao i standardna verzija Drive Imagea u maloprodaji) nije licencirana za tu svrhu, ve samo za jednog korisnika i jedan raunar. PowerQuests prodaje profesionalnu verziju za preduzea i druge korisnike kojima je potrebna licenca za vie sistema. Ipak, sva svojstva sa kojima ste se upoznali vae i kada se ista slika prenosi na vie raunara. Ako kupite profesionalnu verziju Drive Imagea, ne zaboravite da sistemi koje konfiguriete na osnovu iste slike moraju da budu istovetni. Moraju da imaju iste video kartice, CD-ROM ureaje i druge delove i periferijske ureaje. Ako nemaju, Windows upravljaki programi i parametri sa slike nee raditi kada obnovite sliku sa drugog sistema. Prenoenje slike na vie sistema predstavlja znaajnu primenu slika napravljenih na izmenljivom medijumu, kao i pravljenje CD-R-a sa slikama za podizanje sistema.
Spisak akronima
Simboli
305 RAMAC (Random Access Method of Accounting), IBM 82C836 SCAT (Single Chip AT) skup ipova
B
BASIC (Beginners All-Purpose Symbolic Instruction Code) BBSs (bulletin board systems sistem oglasnih tabli) BEDO (Burst Extended-Data-Out) DRAM BF (bus frequency uestanost sabirnice) pinovi BGA (Ball Grid Array) BiCMOS (bipolar complementary metal oxide semiconductor bipolarni komplementarni metalno-oksidni poluprovodnik) BIOS (basic input/output system osnovni ulazno/izlazni sistem) BNC (Bayonet-Neill-Concelman) konektori BPB (BIOS Parameter Block) BPI (bits per inch bitova po inu) BPS (bits per second bitova u sekundi) BRI (Basic Rate Interface) BSRAMs (Burst Static RAMs) BTB (Branch Target Buffer)
A
AAD (Analog Alignment Diskette) ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) ADCs (analog-to-digital converters analogno/digitalni konvertor) ADPCM (Adaptive Differential Pulse Code Modulation) ADSL (Asymmetrical DSL) AGC (Automatic Gain Control) AGP (Accelerated Graphics Port) AMD (Advanced Micro Devices) ANSI (American National Standards Institute) API (Application Program Interface) APIC (Advanced Programmable Interrupt Controller) APM (Advanced Power Management) ARLL (Advanced Run Length Limited) ARP (Address Resolution Protocol) ASPI (Advanced SCSI Programming Interface) ATAPI (AT Attachment Packet Interface) ATM (Asynchronous Transfer Mode)
C
CACP (Central Arbitration Control Point) CAD (Computer Aided Drafting) CAM (Common Access Method) CAM ATA (Common Access Method AT Attachment) CAV (Constant Angular Velocity)
1370
Akronimi
DIN (Deutsche Industrie Norm) DIP (Dual Inline Package) ipovi DIS (dynamic impedance stabilization dinamika stabilizacija impedanse) DLT (Digital Linear Tape) DMA (Direct Memory Access) DMI (Desktop Management Interface) DMM (Digital Multi-Meter) DOS (Disk Operating System) DPMI (DOS protected mode interface interfejs za zatieni reim DOS-a) DPMS (Display Power-Management Signaling) DQPSK (Differential Quadrature Phase Shift Keying) DRAM (Dynamic RAM) DRDRAM (Direct RAMBUS DRAM) DSL (Digital Subscriber Line) DSPs (digital signal proces sors procesori digitalnih signala) DTV (Desktop Video) ploe DV (digital video digitalni video) DVD (Digital Versatile Disc) DVOM (Digital Volt-Ohm Meters)
CBT (Computer-Based Training) CCITT (Consultative Committee on International Telephone and Telegraph) CD-R (CD-Recordable) CD-ROM (Compact Disc-Read Only Memory) CD-RW (CD-Rewritable) CDSL (Consumer DSL) CFCs (chlorofluorocarbons hlorofluorougljenici) CHS (Cylinder Head Sector) CISC (Complex Instruction Set Computer) CLKMUL (Clock Multiplier) CLV (Constant Linear Velocity) CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor) CP/M (Control Program for Microprocessors) CPUs (Central Processing Units) CRC (cyclical redundancy checking ciklina provera redundantnosti) CRTs (cathode ray tubes katodna cev) CSA (Canadian Standards Agency) CSEL (Cable Select) signali CSMA/CD (carrier sense multiple access with collision detection viestruki pristup sa nadgledanjem nosioca i otkrivanjem kolizija) CSN (Card Select Number) CSP (CompuCom Speed Protocol) CVC (Compact Video Codec)
E
ECC (Error Correcting Code) ECHS (Extended Cylinder Head Sector) ECM (Electronic Control Module) ECP (Enhanced Capabilities Port) EDC (Error Detection Code) EDO (Extended Data Out) memorija/RAM EEPROM (Electrically Erasable Programmable Read-Only Memory) EIDE (Enhanced IDE) EISA (Extended Industry Standard Architecture) ELF (extremely low frequency izuzetno nistak uestanost) EMI (electromagnetic interference elektromagnetna interferencija) EMS (expanded memory support podrka za proirenu memoriju) EPIC (Explicitly Parallel Instruction Computing) EPP (Enhanced Parallel Port) EPROM (Erasable Programmable ReadOnly Memory)
D
DAC (Digital to Analog Converter) DASP (Drive Active/Slave Present) signali DAT (digital audio tape digitalna audio traka) db (decibels - decibeli) DBR (DOS Boot Record) DDD (Digital Diagnostic Diskette) DDR (Double Data Rate) DDR SDRAM (Double-Data-Rate SDRAM) DDWG (Digital Display Work Group) standard DIB (device-independent bitmap bitmapa nezavisna od ureaja) DIB (Dual Independent Bus) DIME (Direct Memory Execute) DIMMs (Dual Inline Memory Modules)
Akronimi
ESD (electrostatic dicharge elektrostatiko pranjenje) ESDI (Enhanced Small Device Interface) ESP (Enhanced Serial Ports)
1371
F-G
FAP (Fair Access Policy) FAT (file allocation table tabela rasporeivanja datoteka) FCC (Federal Communications Commission) FDDI (fiber distributed data interface interfejs optiki distribuiranih podataka) FDIV (Floating Point Devide) FIFO (First In First Out) FIT (Failures in Time) FM (Frequency Modulation) FPM (Fast Page Mode) memorija FPUs (floating point units jedinice sa pokretnom takom) FSK (frequency-shift keying modulacija frekventnim pomerajem) FTP (File Transfer Protocol) FWH (Firmware Hub) GMCH (Graphics Memory Controller Hub) GUIs (graphical user interfaces grafiki korisniki interfejs)
HST (high-speed protocol veoma brzi protokol) HTTP (Hypertext Transfer Protocol) HUD (Heads Up Display) HVD (High Voltage Differential) signalizacija Hz (Hertz)
I-K
ICH (Integrated Controller Hub) ICMP (Internet Control Message Protocol) iCOMP (Intel Comparative Microprocessor Performance) indeks ICs (integrated circuits integrisana kola) IDE (Integrated Drive Electronics) IDE/ATAPI (Integrated Drive Electronics/ AT Attachment Packet Interface) IDT (Integrated Device Technology) IEEE (Institute of Electrical and Electronic Engineers) IML (Initial Microcode Load) IP (Internet Protocol) IPL (Initial Program Load) ROM IPX (Internetwork Packet Exchange) IrDA (Infrared Data) konektori IRQs (Interrupt Requests) ISA (Industry Standard Architecture) ISDN (Integrated Services Digital Network) ISIS (Image and Scanner Interface Specification) ISO (International Organization for Standardization) ITU (International Telecommunications Union) JEDEC (Joint Electronic Devices Engineering Council) JPEG (Joint Photographic Experts Group)
H
HAL (Hardware Abstraction Layer) HDAs (Head Disk Assemblies) HELs (Hardware Emulation Layers) HERS (hard error rates uestanost hardverskih greaka) HFC (hybrid fiber/coax hibridni optiko/ koaksijalni) HFCs (hydrofluorocarbons hidrofluorougljenik) HLF (High-Level Formatting) HMA (High Memory Area) HP-GL/2 (Hewlett Packard Graphics Language) HPA (high performance addressing adresiranje visokih performansi) HPFS (High Performance File System) HRD (High-Resolution Diagnostic Diskette)
L
LANs (local area networks lokalne mree) LAPM (Link Access Procedure for Modems) LBA (Logical Block Addressing) LCDs (liquid crystal displays displej sa tenim kristalom) Li-ion (lithium-ion) baterije
1372
Akronimi
NICs (Network Interface Cards) NiMH (nickel metal-hydride) baterije NMI (non-maskable interrupt nemaskirani prekid) NTFS (NT File System) NTSC (National Television System Committee) NVRAM (Non-Volatile RAM)
LIF (Low Insertion Force) LIM (Lotus Intel Microsoft) LLC (Logical Link Control) LLF (Low-Level Formatting) LVD (Low Voltage Differential) signalizacija
M
MAC (Media Access Control) Mbps (megabits per second megabita u sekundi) MBR (master boot record osnovni zapis za podizanje sistema) MCA (Micro Channel Architecture) MCM (Multi-Chip Module) MDRAM (Multibank DRAM) MFM (Modified Frequency Modulation) MFT (Master File Table) MIC (Memory Interface Controller) MIDI (Musical Instrument Digital Interface) MIG (Metal-In-Gap) MMO (mobile module mobilni module) MMU (memory management unit jedinica za upravljanje memorijom) MMX (Multi-Media eXtensions) MNP (Microcom Networking Protocol) MOVs (metal-oxide varistors metal-oksid varistori) MPC (Multimedia PC) MPEG (Motion Pictures Experts Group) MPS (Multi-Processor Specification) MR (Magneto-Resistive) glave MSCDEX (Microsoft CD-ROM Extensions) MSD (Microsoft Diagnostics) MTBF (Mean Time Between Failures) MTTF (Mean Time To Failure) N NCITS (National committee on Information Technology Standards) NCs (Network Computers) NDP (numeric data processor matematiki koprocesor) NEAT (New Enhanced AT) CS8221 skup ipova NetBEUI (NetBIOS Extended User Interface) NFAS (Non-Facility Associated Signaling) NiCad (nickel cadmium) baterije
O
OEM (original equipment manufacturer proivoa originalne opreme) OLE (object linking and embedding povezivanje i ugraivanje objekata) OLGA (Organic Land Grid Array) OSI (Open Systems Interconnection) OSR2 (OEM Service Release 2) OSR2.5 (OEM Service Release 2.5) OTP (one time programmable jednostruko programabilni) ipovi
P
PAC (Pin Array Cartridge) PARD (Periodic and Random Deviation) PCI (Peripheral Component Interconnect) PCI ISA IDE Xcelerator (PIIX) ipovi PCL (Printer Control Language) PCMCIA (Personal Computer Memory Card International Association) PDL (Page Description Language) PFA (Predictive Failure Analysis) PGA (Pin Grid Array) PIIX (PCI ISA IDE Xcelerator) ipovi PIO (Programmed I/O) PJL (Printer Job Language) PLGA (Plastic Land Grid Array) PMTs (Photo Multiplier Tubes) PnP (Plug and Play) POST (power on self test samotestiranje po ukljuivanju napajanja) PPA (Printing Performance Architecture) PPDs (PostScipt Printer Descriptions) PPGA (Plastic Pin Grid Array) pakovanje PPI (Programmable Peripheral Interface) PPP (Point-to-Point Protocol) PQFP (Plastic Quad Flat Pack) pakovanje PRI (Primary Rate Interface)
Akronimi
PRML (Partial Response, MaximumLikelihood) elektronika PSK (phase-shift keying modulacija faznim pomerajem) PSTN (Public Switched Telephone Network) PSU (power supply unit jedinica za napajanje)
1373
Q
QAM (quadrature-amplitude modulation kvadraturna amplitudna modulacija) QFP (Quad Flat Pack) QIC (Quarter-Inch Committee) QPSK (Quadrature Phase Shift Keying)
R
RAID (Redundant Array of Inexpensive Disks) RAM (Random Access Memory) RAMDACs (Digital-to-Analog Converters) RDRAM (Rambus Dynamic RAM) RET (Resolution Enhancement Technology) RFI (radio-frequency interference radiofrekventna interferencija) RIMMs (Rambus Inline Memory Modules) RIP (Raster Image Processing) aplikacije RISC (Reduced Instruction Set Computer) ipovi RLL (Run Length Limited) RNG (Random Number Generator) ROM (Read Only Memory) ROS (raster output scanner skener sa rasterskim izlazom) RTC (Real Time Clock) RTC/NVRAM (Real-Time Clock/NonVolatile Memory) ip
SASI (Shugart Associates System Interface) SBIC (SCSI Bus Adapter Chip) SCAT (82C836 Single Chip AT) skup ipova SCSI (Small Computer System Interface) SDL (Shielded Data Link) SDRAM (Synchronous Dynamic RAM) SEC (Single Edge Cartridge) SEC (Single Edge Contact) SEC-DED (Single-Bit Error CorrectionDouble-Bit Error Detection) SECC2 (Single Edge Contact Cartridge 2) SEP (Single Edge Processor) SERS (soft error rates uestanost softverskih greaka) SEUs (single event upsets jednokratni poremeaji) SGRAM (Synchronous Graphics RAM) SIMD (Single Instruction, Multiple Data) SIMMs (Single Inline Memory Modules) SIPPs (single inline pinned packages prikljuni sklop sa jednim redom pinova) SIR (Serial Infra Red) SMI (System Management Interrupt) SMM (System Management Mode) SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) SPD (Serial Presence Detect) device SPGA (Staggered Pin Grid Array) SPP (Standard Parallel Port) SPS (Standby Power Supply) SPSYNC (Spindle Synchronization) signali SRAM (Static RAM) SRM (Security Reference Monitor) SSE (Streaming SIMD Extensions) STP (shielded twisted pair oklopljene upredene parice) SVGA (Super VGA)
T
TAB (tape automated bonding automatsko spajanje za traku) TCP (tape carrier package pakovanje na traci) TCP (Transmission Control Protocol) TCQAM (Trellis coded quadrature amplitude modulation Trellis kodirana kvadraturna amplitudna modulacija) TF (thin-film - tankoslojne) glave
S
S-CDMA (Synchronous Code Division Multiple Access) S.M.A.R.T. (Self-Monitoring, Analysis, and Reporting Technology) S/T (Subscriber/Termination) Interface SAM (SCSI Bus Adapter Chip)
1374
Akronimi
VFW (Microsoft Video for Windows) VGA (Video Graphics Array) VID (Voltage Identification) VL (VESA Local) sabirnica VLF (very low frequency veoma niska uestanost) VLSI (very large scale integration veoma visoki stepen integracije) VRAM (Video RAM) VRM (Voltage Regulator Module) VRT (voltage Reduction Technology) VSB (Vestigal Side Band) VTOC (Volume Table of Contents) VxDs (virtual device drivers upravljaki programi virtuelnih ureaja)
TFT (thin-film transistors tankoslojni tranzistori) THD (Total Harmonic Distortion) TIP (Trouble in Paradise) dijagnostiki program TLB (Translation Lookaside Buffer) TPI (tracks per inch staza po inu) TSOP (Thin Small Outline Package)
U
UART (Universal Synchronous Receiver/ Transmitter) UDP (User Datagram Protocol) UL (Underwriters Laboratories, Inc.) Ultra VGA (UVGA) UMA (upper memory area podruje gornje memorije) UMA (Unified Memory Architecture) UMB (Upper Memory Block) UPI (Universal Peripheral Interface) USB (Universal Serial Bus) UTP (unshielded twisted-pair neoklopljene upredene parice) kablovi UVGA (Ultra VGA)
W
WORM (write-once, read-many jedno upisivanje, vie itanja) WRAM (Windows RAM) WYSIWYG (what you see is what you get to vidi, to i dobije)
X-Z
XGA (eXtedned Graphics Array) XMS (extended memory specification specifikacija produene memorije) ZIF (Zero Insertion Force) ZV (Zoomed Vide)
V
VESA (Video Electronics Standards Association) VESA VIP (VESA Video Interface Port) VFAT (virtual file allocation table virtuelna tabela rasporeivanja datoteka)
INDEKS
Simboli
#1-PC Diagnostics 689 .25 mikrona, proizvodnja CPU-a 1081 .35 mikrona, proizvodnja CPU-a 60 +12 V izvori napajanja 960-961 +3,3 V izvori napajanja 960 +5 V izvori napajanja 960-961 1,2 MB disketne jedinice od 5 1/4 ina 586-587 1,44 MB od 3 1/2 ina 584 1/8 ina mini utikai (za zvune kartice) 943 100 Mbps Ethernet (LAN) 909 100 VG AnyLAN protokol 909-910 100BaseT protokol 909-910 100x CD-ROM jedinice 635 101taster, tastature sa 798 kodni brojevi 810 podrka u ROM BIOS-u 804 prikljuci 798 raspored 798 verzije za razne jezike 799 zamenjive kapice tastera 799 104tastera, (Windows) tastature sa 800
1064 dpi tampai 1015 10BaseT standard za kablove 897898, 904-905 128-bitne irine sabirnica, video memorija 739 13-inni monitori 719 15-inni monitori 719 16450 UART ipovi 777 16550 UART ipovi 777 16550A UART ipovi 775-776 16550D UART ipovi 775-776 16-bitne boje, LCD-ovi 1080 16-bitne sabirnice podataka 45 16-bitni audio 943 16-bitni procesori 96-97 80286 98-99 80386 101-102 rad u realnom reimu 51-52 16-bitni sistemi (klasa PC/AT) 2425 16-bitni unutranji registri 45 17-inni monitori 719 2,88 MB disketne jedinice 584-585 20-pinski prikljuci za napajanja ATX stila 976-978 21 MB jedinice za magnetnooptike diskete 600 21-inni monitori 719
INDEKS
1376
Indeks
2400 dpi tampai

podataka u memoriji 104 sekundarni OverDrive, podnoje za 112 AMD K5 134 IDT Centaur C6 Winchip 134-135 Pentium 114 BiCMOS 117 BTB 115 druga generacija 119122 FDIV greka 123-124 greke u upravljanju napajanjem 125 ke 117 klasine revizije (ne MMX) 126-129, 133-134 matematiki koprocesor 118 memorijski adresni prostor 116 napon 118, 133-134 obrada instrukcija 115 pakovanje 118-119 prva generacija 118-119 revizije Modela 1 125 SL poboljanja 117 specifikacije 114-115 superskalarna arhitektura 114 irina adresne sabirnice 116 irina DIMM-a 116 irina sabirnice podataka 116 irina SIMM-a 116 udvojeni tokovi podataka 114-115 Pentium OverDrive 132134 Pentium-MMX 122-123, 130-134 rad u realnom reimu 52 rad u virtuelnom realnom reimu 53-54 rad u zatienom reimu 52-53 32-bitni SIMM-ovi 45 32-bitni sistemi (AT klasa) 24-25 32-bitni softver, P6 (686) CPU optimizacija 137-138 32-bitni unutranji registri 45-46 360 KB disketna jedinica 5 1/4 ina 587 386 procesori 24-25, 99 32-bitni unutranji registri 45-46 80387 matematiki koprocesor 102 82350 skup ipova 217 adresibilni memorijski prostor 99 MMU 100 irine sabirnica 23-24 virtuelni realni reim rada 100 Weitek matematiki koprocesori 102-103 zatieni reim rada 5253, 100 386DX procesori 45 adresibilni memorijski prostor 99 brzina 100 greke (bagovi) 103-104 maksimum memorije 395396 386SL procesori 102 386SX procesori 45, 101-102 387DX matematiki koprocesor 102 387SX matematiki koprocesor 102 3Com Corp., Web lokacija 856 3D grafiki akceleratori 753 API 757 apstrakcije slike 754 cene 754 DirectX 757-760 skupovi ipova 753, 760763, 760-763 vizualizacija slika 754 3DNow tehnologija (AMDovi procesori K6) 174 4004 procesori 32 420EX skupovi ipova 217218
2400 dpi tampai 1015 24-bitne boje, LCD-ovi 1080 24-pinski matrini tampai 1016 25-pinski serijski prikljuci 774-775 286 procesori 24-25, 98 16-bitne sabirnice podataka 45 80287 matematiki koprocesor 99 adresibilni memorijski prostor 98-99 brzina 98 nedostaci 99 realni reim rada 51-52, 98 irine sabirnica 23-24 standardni reim rada (Windows 3.0) 99 zatieni reim rada 98-99 3,3 V OverDrive procesori, Pentium 69 300 dpi, tampai 1015 305 RAMAC, IBM 512 31/2 ina, disketne jedinice 584-586 32-bitne boje 738 32-bitne sabirnice podataka 45 32-bitni interfejs CardBus, PC Cards 1097 32-bitni procesori 99-104 80486 104-106 486DX 106-107 486SL 107-108 486SX 108-109 487SX matematiki koprocesor 109, 112 AMD 486 (5x86) 113-114 brzina 105-106 Cyrix/TI 486 114 DX2/OverDrive 110-111 DX4 procesori 111 L1 ke 104 matematiki koprocesori 104 nova svojstva 104 Pentium OverDrive 111112 periodi obnavljanja neprekidnih grupa
64-bitni procesori
420TX skupovi ipova 217218 420ZX skupovi ipova 217218 430FX (Triton) skupovi ipova 220-221 430HX (Triton II) skupovi ipova 221-222 430LX (Mercury) skupovi ipova 219-220 430MX PCIset (mobilni skupovi ipova) 1093 430NX (Neptune) skupovi ipova 220 430TX PCIset (mobilni skupovi ipova) 1093 430TX skupovi ipova 223 430VX (Triton III) skupovi ipova 222 440BX AGPset (mobilni skupovi ipova) 1093 440BX skupovi ipova 233 440EX skupovi ipova 232233 440FX (Natoma) skupovi ipova 231-232 440GX skupovi ipova 234 440KX/GX skupovi ipova 142, 231 440LX skupovi ipova 142, 232 440MX (mobilni skupovi ipova) 1093 440NX skupovi ipova 234235 440ZX skupovi ipova 233 440ZX-66M AGPset (mobilni skupovi ipova) 1093 486 procesori 24-25, 104-105 32-bitne sabirnice podataka 45 32-bitni unutranji registri 45-46 486SL 54 82350 skup ipova 217-218 brzina 105-106 ke 49-50, 104 matematiki koprocesor 104 nova svojstva 104 periode obnavljanja neprekidnih grupa podataka u memoriji 104 podnoja 65 podnoja za OverDrive 112 irine sabirnica 23-24 skupovi ipova 217-218 unapreivanje 105 vreme izvravanja instrukcija 104 486DX procesori 106-107 486SL procesori 107-108 486SX procesori 108-109 487SX matematiki koprocesor 109, 112 4-bitni jednosmerni paralelni prikljuci 784 4-pinski prikljuci, napajanja 974 5 1/4 ina, disketne jedinice 586-587 5 V_Standby (jedinice napajanja) 971-973 50-pinski Centronics kablovi (SCSI) 701 5581/5582 skup ipova 227 5591/5592 skup ipova 227 56 K modemi 851, 855-858 5600/5595 skup ipova 240 5-pinski DIN prikljuci 816, 931 640 KB memorijska barijera 432, 438 640 KB memorijsko ogranienje 434 64-bitne sabirnice podataka 45 64-bitne irine sabirnica, video memorija 739 64-bitni DIMM 45 64-bitni procesori 135, 158 DIB 137 Dynamic Execution 136 ID informacija o procesoru 162-164 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 potronja snage 162
Indeks
1377
PPGA pakovanje 158159 prednosti 158-159 SEP pakovanje 158 specifikacije 159-162 P7 179 Merced 177-179 Pentium II 135, 146 brzina 148 definicije za ID napona 156-157 DIB 137, 149 dimenzije matrice 148 Dynamic Execution 136, 149 iCOMP 2.0 indeks za vrednovanje 148 ID informacija o procesoru 152-156 instaliranje 152 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 151-152 korienje napajanja 149 MMX tehnologija 148 Mobile Module 157-158 problemi zagrevanja 152 SEC pakovanje 146-148 specifikacije 149-151 tranzistori 148 vieprocesna obrada 152 Pentium II/III Xeon 168170 Pentium III 136, 165 budui razvoj 170 DIB 137 Dynamic Execution 136 ID obeleja 166-167 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 L2 ke 165-166 poveanje uestanosti (overclocking) 167 SECC2 pakovanje 165 specifikacije 166
1378
Indeks
64-bitni sistemi (AT klasa)

80286 procesori 24-25 16-bitne sabirnice podataka 45 80287 matematiki koprocesor 99 adresibilni memorijski prostor 99 brzina 98 maksimum memorije 395396 nedostaci 99 realni reim rada 98 irine sabirnica 23-24 standardni reim rada (Windows 3.0) 99 zatieni reim rada 98-99 80287 matematiki koprocesor 99 80386 procesori 24-25, 100 16-bitne sabirnice podataka 45 32-bitne sabirnice podataka 45 386DX 100-104, 395-396 386SL 102 386SX 101-102, 395-396 80387 matematiki koprocesor 102 adresibilni memorijski prostor 99 MMU 100 irine sabirnica 23-24 virtuelni realni reim rada 100 Weitek matematiki koprocesori 102-103 zatieni reim rada 100 80387 matematiki koprocesor 102 8048 kontroler tastature 807-808 80486 procesori 24-25, 104105 32-bitne sabirnice podataka 45 486DX 106-107 486DX2 111-112 486SX 108-109 486SX2 111-112 487SX matematiki koprocesor 109, 112 AMD 486 (5x86) 113-114 brzina 105-106 Cyrix/TI 486 114 DX2 OverDrive 110-111 DX4 procesori 111 L1 ke 104 maksimum memorije 395396 matematiki koprocesori 104 nova svojstva 104 periode obnavljanja neprekidnih grupa podataka u memoriji 104 podnoja za sekundarni OverDrive 112 irine sabirnica 23-24 unapreivanje 105 vreme izvravanja instrukcija 104 8049 kontroler tastature 807 8080 procesori 10, 32-33 8085 procesori 33 8086 procesori 33-34 8087 matematiki koprocesor 97 maksimum memorije 395396 irina adresne sabirnice 96 irine sabirnica 23-24 trokovi 96-97 8087 matematiki koprocesor 97 8088 procesori 24-25, 34 brzina 98 IBM PC 108, CD:3 maksimum memorije 395396 irine sabirnica 23-24 810 skup ipova 235-238 82360SL I/O podsistem (386SL) 102 82433NX ipovi (akceleratori lokalne sabirnice) 220 8250 UART ipovi 776-777 8250A UART ipovi 777 8250B UART ipovi 777 82C206 ipovi 214
svojstva arhitekture 165 varijacije 167 Pentium Pro 135, 138 brzina 142 DIB 137-138 dimenzije 142 Dual Cavity PGA pakovanje 138 Dynamic Execution 136 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 138, 142 MCM 138 poveaanje uestanosti (overclocking) 167 revizije 143-145 skupovi ipova 142 specifikacije 140-141 tranzistori 138 VID pinovi 142-143 64-bitni sistemi (AT klasa) 24-25 6502 procesori 32-33 66 MHz, brzina matine ploe 40-41 6805 kontroler tastature, Motorola 807 686 procesori 56-58, 89-91 6-pinski mini-DIN prikljuci 816 6-pinski prikljuci, napajanja 974, 978 6x86 procesori (Cyrix) 4243, 176-177 701 Defense Calculator (IBM) 512 720 KB disketne jedinice 585-586 726 Tape Unit (IBM) 512 72-pinski SIMM 400 8 mm jedinice za traku 616617 8/16 bita U/I Recovery Time, (podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u) 341 8008 procesori 32-33 80186 procesori 97 80188 procesori 97
ADC (analogno-digitalni pretvara)

82C836 SCAT skupovi ipova 214 8514 video adapter 729 8-bitni audio 942 8-bitni dvosmerni paralelni prikljuci 784-785 8-bitni procesori 96-97 8-bitni sistemi (klasa PC/ XT) 24-25 9-pinski matrini tampai 1016 9-pinski serijski prikljuci 773-775 9-pinski/25-pinski adapter za prikljuak serijskog porta 775 9ST-506/412 interfejs 457458 informacija o verziji 327 nadogradnja 325-327 prevoenje 470-472 reavanje problema Y2K problematika 358360 Acer Laboratories, Inc. 214, 225, 743 ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) 993 monitori 721-722 onemoguavanje 994 prenosivi raunari 1105 PS_ON signal 962 upravljanje napajanjem 993 Acrobat (Adobe) 662 Adaptec 658-659 adapteri FireWire (IEEE 1394) 795 ASPI 499-500, 669 Easy CD-Creator 661-662 pomoni program SpinDoctor 661, 934 SCSI matini adapteri 508-509 Adapter stranica (Windows Display Control Panel) 744 adapter u BIOS-u (UMA) 434 adapter za ROM 441 disk/SCSI kontroler BIOS 442-444 kartice mrenih adaptera 444-446 memorijski sukobi 449450 video adapter BIOS 441 adapteri 453-454 FireWire (IEEE 1394) 795 interfejs, optike jedinice 699 matini 508-509 konfigurisanje 683 Plug and Play 683 matini 478-479 PC Card 1099-1100 SIMM 400 video 729 710, 728, 734 3D grafiki akceleratori 753-756, 760-763 AGP 743-744 BIOS 735 Cyrix MediaGX 711 DAC 741
Indeks
1379
A
A+ sertifikat (CompTIA A+ program ispita) 1279 dijagnosika i otkrivanje i otklanjanje greaka 1278 instaliranje, konfigurisanje i unapreivanje 1277-1278 matine ploe, procesori i memorija 1280-1281 prenosivi sistemi 1281 tampai 1281 umreavanje 1281-1282 zadovoljavanje korisnika 1282 AAD (Analog Alignment Diskette) 596 Abacus 5 ABIOS for IBM PS/2 Computers and Compatibles 325 Accupoint pokazivaki ureaj (Toshiba) 836 Accurite 596
DTV 749-753, 765-766 kartice za preuzimanje 747-748, 765-766 MCGA 729 memorija 736-741, 764765 merenje performansi (benchmark) 766 multimedija 745-746, 751-752 nadogradnja 763-766 opravka 768 poreenje 767 prepoznavanje u Windowsu 9x 738-739 reavanje problema 770 sabirnice 742-743 skupovi ipova 735-736 standardi 728-729 SVGA 731-734 tehnika podrka 766 uporeivanje/ pretvaranje signala raunar/televizor 747 upravljaki programi 744-745 VAFC 746 VESA VIP 746 VFC 746 VGA 729-732 vie monitora, povezivanje 748 VMC 746 XGA 731 XGA-2 731 zamena 763-764 adapteri mrenog interfejsa 882, 893-897 adapteri terminala 861, 864865. Pogledajte i modemi adapterske kartice 423-424 ROM 379 video 29 Y2K 359 za BIOS 312-315 Adaptive Differential Pulse Code Modulation (ADPCM) 650, 946 ADC (analogno-digitalni pretvara) 940-941
1380
Indeks
Add Printer Wizard (Windows)

Advansys 658 Aeronics, terminatori (SCSI) 494-495 AGC (Automatic Gain Control), zvune kartice 943 AGP (Accelerated Graphics Port) 21, 24, 249, 280-281, 744 brzina 281 DIME 743 maksimalna propusna mo 743 mobilni sistemi 1093 pristup RAM-u 281 skupovi ipova 743 Intel 216, 743 VIA Technologies 743 video memorija 743-744 AGP Apperture Size (MB) podeavanje (meni Advanced u BIOS-u) 342 akceleratori, skupovi video ipova 735-736 aktivna matrica, LCD-ovi 713-714, 1077-1079 aktivna osnovna ploa, sistemi sa 211 aktivni rashladni elementi 84-85 aktivni terminatori (SCSI) 494-495 aktuatori sa koranim motorom (disketne jedinice) 546-547 aktuatori sa kretnim kalemom 553 linearni 548 mehanizam sa zatvorenom povratnom petljom 548 obrtni 548 servo sistemi 548-550 Grejov kd 549 namenski servo 551-553 servo klin 550 servopisai 549 ugraeni servo 550-551 termika kalibracija 550 Aladdin IV skupovi ipova 225-226 Aladdin Pro II M1621 skupovi ipova 238-239 Aladdin V skupovi ipova 226 alati 1002 alfa estice 415 ALi skupovi ipova 238-239 Pentium Pro procesori 238-239 Pentium procesori 225226 ALPS Electric 838 Altair 10 IBM PC 12/14/00 PC-ji 10 personalno raunarstvo 11/16/00 aluminijum, disk jedinice 515 Am5x86(TM)-P75 procesor (AMD) 113-114 ambijent istih prostorija 542 AMD 96 Am5x86(TM)-P75 procesor 113-114 Intel-kompatibilni procesori 92-93 K5 procesori 134 K6 procesori 171-174, 1086, 1093 K7 procesori 175 MMX licenciranje 56 procesori, P-oznake 43-44 Amedia 658 AMI (American Megatrends, Inc.) 321-324 dokumentacija 323-324 prepoznavanje neispravnosti 323-324 Y2K kompatibilnost 360 AMI Software 18 AMP 113, 412 amplituda (jaina zvuka) 940 analitika maina 5 analiza toka podataka 56-57 analiza toka podataka (Dynamic Execution) 136 Analog Alignment Diskette (AAD) 596
Add Printer Wizard (Windows) 1046-1047 Address Resolution Protocol 917 AdLib zvuna kartica 926, 940 Adobe 662 PostScript 1019-1020 fontovi 1025-1026 PCL uporeivanje 1021 PPD 1027 RIP aplikacije 1020 upravljaki programi za tampae 1027 vektorska grafika 1019 Type Manager 1025 ADPCM (Adaptive Differential Pulse Code Modulation) 650, 946 adrese 241-245, 332-336 MIDI Manufacturers Association 931 paralelni prikljuci 786 ROM 378 serijski prikljuci 778-779 U/I portovi 290-293 adrese segmenata 436-438 adresibilni memorijski prostor 99 386 procesori 99 386DX procesori 100 386SX procesori 101 486DX procesori 107 8088/8086 procesori 96 Pentium procesori 116 adresiranje BIOS-a 470-472 adresne sabirnice 96 Pentium procesori 116 procesori 46-47 ADSL (Asymmetrical DSL) 872 Advanced meni (u BIOS-u) 339-340 Advanced Programmable Interrupt Controller 119120 Advanced Run Lenght Limited (ARLL) 520 Advanced SCSI Programming Interface 499-500, 640-641, 669
asinhrone vrste kea

analogne kontrole, monitori 726 analogni video, VGA 729 analogno-digitalni pretvarai (ADC) 940-941 Andromeda Research 317 animacija 754 anizotropno filtriranje 756 ANSI (American National Standards Institute) 459, 479 ESDI 459 SCSI standardi 480 kablovi 480 SCSI-1 479-481, 483-484 SCSI-2 479-481, 483-484 SCSI-3 480, 484 irine prenosa 480 API (Application Programming Interface) 310, 757760 APIC (Advanced Programmable Interrupt Controller) 119-120 aplikacije. Pogledajte i softver 310 CAD 755 CD Player (Windows 9x/ NT) 672-673 DriveImage 1365 particije 1363 profesionalna licenca 1365-1367 rezervne kopije datoteka 1365-1364 unapreivanje disk jedinica 1364-1365 Media Player (Windows 3.x) 672 MS-DOS 832 PartitionMagic 1362-1364 QuickTime 750 RIP 1020 UMA, upravljanje 454 VFW 750 zvune kartice 926 audio CD-ovi, reprodukcija 937-938 audio kompresija 929930 glasovne beleke 935 igranje 927 konferencijska primena 937 kontrolno itanje 937 meanje zvuka 938 MIDI datoteke 930-0933 MIDI podrka 926 multimedia 927-929 poslovne primene 933, 938-939 prepoznavanje glasa 935-937, 958 Sound Recorder (Windows 9x) 934-935 Spin Doctor (Adaptec Easy CD Creator) 934 standardi 926-927 standardi za igranje 940-941 Web lokacije 934 zapisivanje 934 zvune datoteke 929 aplikacioni protokoli (TCP/ IP) 915 aplikacioni sloj (OSI Reference Model) 886 APM (Advanced Power Management) 21, 992-993 monitori 721-722 onemoguavanje 994 PC Card podrka 1097 prenosivi raunari 1105 PS_ON signal 962 stanja sistema 993 APM Enabled stanje 993 APM Standby stanje 993 APM Suspend stanje 993 Apollo MVP3 skupovi ipova 225 Apollo P6/97 skupovi ipova 239 Apollo Pro skupovi ipova 239-240 Apollo VP-1 skupovi ipova 223 Apollo VP2 skupovi ipova 224 Apollo VP3 skupovi ipova 224 Apollo VPX skupovi ipova 224
Indeks
1381
Apple 478 Apple Computer 10, 13, 13 Apple I 10 Apple II 10 Lisa raunar 827 Macintosh 18-19, 827 QuickTime 750 Application Programming Interface (API) 310, 757-760 Application taster, Windows tastature 800 apsolutno adresiranje (TCP/ IP) 915 kolebanja naizmenine struje 986 ARCnet 905 arhiviranje, jedinice za traku 609-610 8 mm, traka 617 brzina 620 cene 621 DAT 616-617 DLT 617-619 instaliranje 707 istorija 610-611 izbor 619 kapacitet 619-620 kompatibilnost softvera 620 ouvanje podataka 625 prenosivi 621 QIC standardi 611-612, 614-616 reavanje problema 624625 softver za rezervne kopije 622-623 standardi, izbor 620 Travan kasetna traka 617619 ugradnja 621-622 ARLL (Advanced Run Lenght Limited) 520 ARP (Address Resolution Protocol) 917 Artect, foto skeneri 1062 a-Si (hidrogenizirani amorfni silikon) 1078 asimetrine mree 868 DirecPC 869 asinhrone vrste kea 384
1382
Indeks
asinhroni modemi
ASPI upravljaki programi 640-641 Astec, napajanja 1003 Asymmetrical DSL (ADSL) 872 Asynchronous Transfer Mode (ATM) 86, 899, 910 AT Attachment Packet Interface (ATAPI) 474-475, 641-642 AT klasa sistema (16/32/64bitni) 24-25 AT matine ploe 187-190 AT matine ploe pune veliine 190 AT/Desktop dimenzije 964 AT/Tower dimenzije 964 ATA (AT Attachment). Pogledajte i IDE 464 ATA-2 specifikacije 469 ATA-3 specifikacije 469474 ATA-4 specifikacije 474 ATA-5 specifikacije 475 Fast ATA 462 FireWire 475 IDE, prikljuci 462-463 iLink 475 interfejsi 689 kompatibilnost sa starijim verzijama 463 PC Cards 1097 standardi 463 ultra-ATA 462 ATA IDE 460, 463 CAM ATA 463 CD-ROM 636 kablovi 465 komande 468-469 konfiguracije sa dva diska 466-468 poloaji kratkospojnika 467-468 prikljuci sa 40 pinova 462-463 prikljuci, U/I 464-465 signali 466 SPSYNC 466 ATA Packet Interface (ATAPI) 475, 641-642 ATA-1 specifikacije 464 ATA-2 specifikacije 469 ATAPI 473-474 BIOS 470-472 brzine prenosa podataka 472 IDE 472 kapacitet diska 470-472 unapreenja 469 ATA-3 specifikacije 469-474 ATAPI 473-474 brzine prenosa podataka 472 IDE 472 unapreenja 469-470 ATA-4 specifikacije 474 ATA-4 standard 569 ATA-5 specifikacije 475 ATAPI (ATA Packet Interface) 475, 641-642 ATAPI prikljuci 247 ATDT komande (modemi) 846 ATH1 komande (modemi) 846 ATM (Asynchronous Transfer Mode) 86, 899, 910 ATX dimenzije 967-971 mikro-ATX sistemi 961 napajanja 967-971 20-pinski prikljuci ATX stil 976-978 izlazne snage 983-985 opcioni 6-pinski prikljuci 978 prikljuci 970-971 soft power 971, 978 ventilacija negativnim pritiskom 968-971 ATX matine ploe 21 formati 200 hlaenje 86, 195-196 memorija 195 nadogradive 195 napajanja 195 Platform Development, Web lokacija 197 poreenje sa LPX 197 prepoznavanje 197 procesori 195 trokovi 196
asinhroni modemi 851, 855856 digitalno-analogne konverzije 856 direktne PSTN veze 856 linijski um 856 ogranienja 856 presluavanje 858 standardi 858 V.90 standard 858-860 ATDT komande 846 ATH1 komande 846 automatsko pregovaranje 860 brzina 847 DOS-ove komande ECHO 846 hardverski kljuevi 875 inicijalizacioni nizovi 847 performansa linijskog uma 860 poetni bitovi 842-844 povezivanja 842-844 protokoli za ispravku greaka 851 reavanje problema 877878 problemi sa biranjem 875-876 spoljanji 859-860, 877878 standardi 844-847 standardi pojedinih proizvoaa 852-853 standardi za faks modeme 853-855 standardi za kompresiju podataka 851-852 standardi za modulaciju 848-851 svojstva 860 terminalska emulacija 843 unutranji 859-860 Windows 9x Hyper Terminal 843, 877 zatita od prenapona 860 zavrni bitovi 842-844 ASPI (Advanced SCSI Programming Interface) 499-500, 640-641, 669
baterije
U/I prikljuci 195 uporeenje Baby-AT 195198 audio. Pogledajte i multimedija; video 929-930 CD-ovi 633 Media Player (Windows 3.x) 672 razlike u odnosu na CDROM 632-634 kapaciteti, CD-ROM-ovi 628 MIDI datoteke 930-0933 MP3 929-930 Spin Doctor (Adaptec Easy CD Creator) 934 zvune datoteke, rezolucije 929 zvune kartice 957 16-bitni audio 943 8-bitni audio 942 aplikacije 926 audio CD-ovi, reprodukovanje 937-938 DSP-ovi (digitalni signalni procesori) 946 frekventni odziv 941 Game Blaster 926 igranje 926-927, 940-941 instaliranje 948-951 kompresija podataka 945-946 konferencijski rad 937 kontrola jaine zvuka 944 kontrolno itanje 937 meanje zvuka 938 MIDI portovi 931 mikrofoni 958 multimedija 927-929 osnovno poznavanje zvuka 940 poslovne primene 933, 938-939 potrebe korisnika 947 pratei softver 948 prepoznavanje glasa 935-937, 958 prikljuci 943-944 prikljuci za CD-ROM 946-947 reavanje problema 951953 sinteza 944-945 Sound Blaster 926-927, 946-948 standardi 926-927 trina dominacija 927 ukupna harmonina izoblienja 941 upravljaki programi 947 uzimanje uzoraka 941942 Wawe Blaster 945 Web lokacije 934 Yamaha DB50XG 945 zapisivanje 934 zvune beleke 935 zvunici 956-958 Auto (opcija u podmeniju IDE Cofiguration u BIOS-u) 346 Auto Configuration (stavka u meniju Advanced u BIOS-u) 341 AUTOEXEC.BAT 1203 upravljaki programi za mia 826, 831-832 Automatic Gain Control (AGC), zvune kartice 943 automatizovano konfigurisanje (EISA sabirnice) 263 automatsko iskljuivanje 1005 automatsko iskljuivanje napajanja (DMM-ovi) 998 automatsko kucanje 807-810 automatsko kucanje, tastature 808 automatsko odranje vrednosti na displeju (DMM-ovi) 998 automatsko parkiranje diska 553 automatsko podeavanje opsega (DMM-ovi) 998 automatsko pregovaranje 860 automatsko prepoznavanje diska (disk jedinice) 687
Indeks
1383
AutoPlay (Windows 9x/NT) 672-673 AUTORUN.INF (Auto Insertion Notification) 672 autosinhroni monitori 711 LCD-ovi 713 Award 320, 324, 360 softver 18 Web lokacija 324
B
B kanali 862 Baby-AT dimenzije, napajanja 965 Baby-AT matine ploe 21, 187 DIN prikljuak sa 5 izvoda 189 duina 190 mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda 189 procesori 188 baferi 657-658 CD-ROM ureaji 637 CD-RW ureaji 658 tampai 1029 bafer prvi u/prvi iz (FIFO) 776-777 baferi kadrova 735 baferovano ulanavanje 290 bagovi (greke) 103-104 Pentium procesori 123125 pomoni programi za zaobilaenje 89-91 balansiranje optereenja, NIC 894 banke memorije, irina 45 banke, memorija 400, 410411, 423 BASIC (Beginners Allpurpose Symbolic Instruction Code) 10 Basic Rate Interface 862-863 BASIC, ROM 371-372 baterije 1071, 1102-1105 prikljuci RTC/NVRAM 1010-1011 zvunici 957
1384
Indeks
baud (bod), brzina modema

kompatibilnost softvera 620 prenosiva 621 QIC standardi 611-616 reavanje problema 624625 softver za rezervne kopije 622-623 standardi, izbor 620 Travan kasetna traka 618-619 ugradnja 621-622 beini LAN 903 beino direktno kablovsko povezivanje 920 BF pinovi 61, 121 BGA (ball grid array) 1093 BiCMOS (bipolar complementary metal oxide semiconductor) 117 bilinearno filtriranje 755 binarni brojevi 7 binarni brojni sistemi (sa osnovom 2) 46 BIOS 312-315 BIOS (basic I/O system) 13, 17 AMD-K6 procesori 172 automatsko prepoznavanje diska 687 IBM tastatura sa 101tasterom, podrka 803 kopiranje IBM BIOS-a 1718 upravljaki programi 826 BIOS (osnovni U/I sistem) 310 AMI 321, 324 dokumentacija 323-324 prepoznavanje neispravnost 323-324 Y2K kompatibilnost 360 ATA-2 specifikacije 470472 ATAPI 473-474 Award 324, 360 BIOS disk/SCSI kontrolera 442-444 ipovi, zamena 336 CMOS podeavanje, uteda 327 CMOS RAM poreenje 312-313 firmver 310 fle BIOS, popravka 330331 meni Advanced 339-340 meni Boot 354-355 meni DMI 347-348 meni Exit 356 podmeni Floppy Options 347 pokretanje sistema 312 pomone rutine 379 poruke o grekama 370373 upravljaki programi 312 Bipolar Complementary Metal Oxyde Semiconductor (BiCMOS) 117 bit/tranzicione elije 515, 518 bita po inu (BPI) 527 bita u sekundi (bps) 851 poreenje sa bodom 847 bitmapirana slika nezavisna od ureaja (DIB) 745 bitmapirane slike 1019 bitmapirani fontovi 10241025 bitovi 7 bitovi podataka, modemske veze 843 blokovi, brzine prenosa podataka sa CD-ROM-a 634 BNC prikljuci 894, 899 boni prikljuci na ploi 703-704 bono osvetljenje (LCD-ovi) 713 boja 738 CD-R medijuma 655 dubina 1080 Windows Display Control Panel 744 laserski tampai 10371038 LCD-ovi 713 monitori 716 palete 749
baud (bod), brzina modema 847 baze (tranzistori) 8 BBS (bulletin board sistem) 842 BEDO (Burst ExtendedData Out) DRAM 388 Beginners All-purpose Symbolic Instruction Code (BASIC) 10 bele ice 979 Bell 103 modulacioni standardi 849 Bell 212A modulacioni standardi 849 Bell Labs 845 bezbednost 868, 873-874 DSL 873-874 klijent/server mree 914915 LAN 922 lozinke 351-352 mree ravnopravnih raunara 913-914 mrene barijere 873, 875 ovlaeni serveri 873, 875 Security Option funkcija (BIOS) 357 bezbednost i rezerve 662 DriveImage 1365 datoteke rezervne kopije 1365-1364 particije 1363 profesionalna licenca 1365-1367 unapreivanje disk jedinica 1364-1365 jedinice za traku 707 ouvanje podataka 625 napajanja 1007-1010 serverski zahtevi 892 bezbednost i rezervne kopije 609-610 8 mm, traka 617 brzina 620 cene 621 DAT 616-617 DLT 617-619 istorija 610-611 izbor 619 kapacitet 619-620
brzina takta Pogledajte i procesori; brzina

VESA SVGA standardi 732 VGA 729-731 XGA-2 adapteri 731 zahtevi za video memorijom 737-739 tampai sa mlaznicama 1033, 1037 tampanje 1035-1039, 1048 VGA 729-731 boje 134-135 Pentium II procesori 148 Pentium Pro procesori 138 Pentium procesori 118-119 proizvodnja procesora 5960 bojno tampanje 1036 BONDING protokol (ISDN) 863 BPI (bita po inu) 527 bps (bita u sekundi) 851 uporeenje sa bodom 847 Branch Target Buffer (BTB) 115 braon ice, prikljuci za napajanje 979 BRI (Basic Rate Interface), ISDN servisi 862-863 brisanje lozinke 351-352 brojevi, adresne sabirnice 46-47 brojevi delova 316 fle ROM 319 PROM 316 RAM ipovi 409 ROM ipovi 315 brojevi tastera 810-815 brojni sistemi sa osnovom 2 (binarni), adresne sabirnice 46 brzi 777-778 brzina 743-744 brzine prenosa podataka 634 CD-R ureaji 656, 660 CD-ROM ureaji 634-636 100x 635 CLV 630 dvostruka brzina 634 jednostruka brzina 634 P-CAV ureaji 630 poreenje sa disk jedinicom 636 problematika unapreivanja 636 upravljanje sabirnicom 638-640 vibracije 636 CLKMUL 105 DirecPC 871 direktno kablovsko povezivanje 921 IDE/SCSI poreenje 504, 504-507 LAN 894 100 Mbps Ethernet 909910 100VG AnyLAN 909910 ATM 910 FDDI 908-909 matematiki koprocesori 88 matine ploe 40-42, 307308 memorija 384-386 BEDO DRAM 388 brzina takta/trajanje ciklusa, poreenje 384 ciklusi za uzastopni pristup 387 DDR SDRAM 394-395 DIMM 399 EDO RAM 387-388 FPM DRAM 386-387 ke 50-51, 1092 preplitanje 386-387 SDRAM 388 SIMM 399 stanja ekanja 382, 385 vreme kanjenja 385, 388 modemi 847 propusna mo 851 OverDrive 67 procesori 105-106 8088 98 80286 98 386DX 100 486DX 107 486SX 109
Indeks
1385
Am5x86(TM)-P75 113 AMD 43-44, 92 brzina matine ploe 40-41 ciklus 35-38 Cyrix 42-43, 94-95, 114, 177 iCOMP 3.0 indeksno rangiranje 39-40 Intelova rangiranja 4041 maksimalna bezbedna brzina 41, 179-180 MHz 35 naela oznaavanja 41 Pentiumi 119-122, 10801082 poreenje sistema 40-41 prisilno ubrzavanje 42 prisilno ubrzavanje 6162 stanja ekanja 38 udvostruavanje takta 41-42 vremena izvravanja instrukcija 38 RAM ipovi 411 SCSI 484-485 SDRAM 388 sistemska sabirnica 742 tampai 1041-1042 radna optereenja 10411042 tampanje u boji 1170 udvajanje 41, 110-111 ureaji za traku 620 utrostruavanje 111 brzina obrtanja 528 brzina osveavanja 711 utvrena 711 brzina takta Pogledajte i procesori; brzina 105 L1 ke 47 procesori 105-106, 109 8088 98 80286 98 386DX 100 Am5x86(TM)-P75 113 AMD 43-44, 92 brzina matine ploe 40-41
1386
Indeks
brzina taktaA148. Pogledajte i procesori; brzina

ATA-2 specifikacija 472 ATA-3 specifikacija 472 ATA-4/5 specifikacije 475 CD-R ureaji 656 CD-ROM specifikacije 634-636 disk jedinice 527, 561-562 ESDI 459 IDE/SCSI poreenje 504507 LAN 894 poreenje vremena pretraivanja 456 vibracije 636 BSRAM (Burst Static RAM) 63 BTB (Branch Target Buffer) 115 bulletin board system (BBS) - sistem elektronskih oglasnih tabli) 842 Burst Extended-Data Out (BEDO DRAM) 388 Burst Static RAM (BSRAM) 63 ke sa odloenim auriranjem (Pentium familija) 50 Nexgen Nx586 procesori 170-171 Pentium II procesori 151-152 Pentium Pro procesori 138 poboljanja u PentiumMMX 55 procesori sa umnoavanjem takta 47 puna brzina memorije 47 uticaj na brzinu 50-51 L2 ke 47-51 analogija 48-49 etvorostruki pridrueni ke 49 DIB arhitektura 57-58 mobilni sistemi 1081, 1092-1093 nezaustavljivi 50 Pentium II procesori 151-152 Pentium II/III procesori Xeon 168-170 Pentium III procesori 165-166 Pentium Pro procesori 142 Pentium procesori 117 SRAM 50 mobilni sistemi 1092 odloeno auriranje 50 Am5x86(TM)-P75 procesori 113 Pentium-MMX procesori 122 P7 (Merced) procesori 179 CACP (Central Arbitration Control Point) 260 CAD (Computer Aided Drafting) 755 Calibrate, formatiranje u 689-690 CAM ATA interfejs (Common Access Method AT Attachment) 463
ciklus 35-38 Cyrix 42-43, 94-95, 114, 177 iCOMP 2.0, indeksno rangiranje 39 iCOMP 3.0, indeksno rangiranje 39-40 Intelova rangiranja 4041 maksimumi 40-41, 179180 MHz 35 naela oznaavanja 41 OverDrive 67 Pentium 119-122 Pentium II 148 Pentium III 167 Pentium MMX 122 Pentium Pro 142 poreenje sistema 40-41 prisilno ubrzavanje 42 stanja ekanja 38 udvostruavanje takta 41-42 vremena izvravanja instrukcija 38 signal takta 35 udvajanje 41-42, 110 umnoavanje takta 40 AMD-K6 procesori 173174 Pentium procesori 120121 utrostruavanje 111 brzina taktaA148. Pogledajte i procesori; brzina 518 brzine horizontalnog skeniranja (CRT) 710 brzine osveavanja 724-726 bez treperenja 724 monitori sa preplitanjem 721 podeavanje 725-726 brzine prenosa 527 DRAM 739 IDE/SCSI poreenje 504507 brzine prenosa 561-562 brzine prenosa podataka 897
C
C6 Winchip (IDT) 134-135 cache. Pogledajte i SRAM 107 Am5x86(TM)-P75 procesori 113 Cyrix 6x86/6x86MX procesori 176 Cyrix/TI 486 114 etvorosmerno asocijativno memorisanje 138 dvorosmerno asocijativno memorisanje 138 interni 117 L1 ke 47 486 procesori 104 analogija 48-49 bez blokiranja 49 etvorostruki pridrueni ke 49 istraivanje sabirnica 50 ke sa direktnim upisom 50
CD-ROM ureaji (Compact Disc-ROM)

Canadian Standards Agency (CSA) 986 Card Select Number (CSN), Plug and Play kartice 370 Card Services softver (PC Cards) 1100 CardBus 24-25, 1097 carrier sense multiple access with collision detection (CSMA/CD) 906 Cassette BASIC 371-372 CATV mree 866, 873 performanse 868 propusni opseg 868-869 sigurnost 868, 873-874 CAV (Constant Angular Velocity) 630 CBIOS for IBM PS/2 Computers and Compatibles 325 CBT (Computer Based Training) 749 CCITT (Consultative Committee on International Telephone and Telegraph) 845 CCS (Common Command Set) 480 CD Audio prikljuci 247, 949 CD Extra 651 CD Player (Windows 9x/ NT) 672-673 CD Plus 651 CD sa poboljanom muzikom 651 CDC ATA IDE. Pogledajte ATA IDE CD-ovi (audio), reprodukovanje 937-938 CD-DA (Digital Audio) CDROM format 648 CD-E. Pogledajte CD-RW ureaji 662-663 CD-ovi meovitog sadraja 651 CD-ovi za spasavanje 662 CD-R ureaji 662 CD-ROM 648-651 PhotoCD 652-653 CD-R ureaji (CD-Recordable) 938 baferi 657-658 brzina pisanja 656 brzine prenosa podataka 656 CD-ovi za spasavanje 662 CD-ROM-ovi za podizanje sistema 1365 itanje 679-680 fotografije 662 medijumi 653-656 muziki CD-ovi 661 obavljanje vie poslova 660 particije 1363 podeavanje brzine upisivanja 660 pouzdanost 657 preporueni interfejsi 641642 priprema upisivanja 659 SCSI 658 snimanja u vie navrata 662 softver za paketno upisivanje 658 softver za upisivanje 656657, 660-661 USB 643 WORM 653 CD-ROM Ready diskovi, CD-ROM XA (Extended Architecture) format 648651 CD-ROM ureaji (Compact Disc-ROM) 28 CD Audio Internet prikljuci 949 itanje CD-ROM-a 629630 ECC 630, 632 EDC 630 formati, CD-ROM-ovi 646 CD sa poboljanom muzikom 651 CD-DA 648 CD-ROM Ready 651 CD-ROM XA 648-651 High Sierra format 647648 ISO 9660 standard 647 meoviti CD-ovi 651
Indeks
1387
PhotoCD 651-653 Picture CD 653 foto detektori 632 IDE/ATAPI 679-680 instaliranje ureaja 699 adapteri za interfejs 699 instalacija softvera 668669 ispitivanje pri podizanju sistema 671-672 MSCDEX.EXE 670-671 upravljaki program ureaja sa SCSI adapterom za DOS 669 upravljaki program ureaja za DOS 669-670 upravljaki programi za MS-DOS 673 Windows 3.x 672 Windows 9x 672-673 Windows NT 4.0 672673 interfejsi 640 ATA/IDE 636 EIDE 641-642 IDE/ATAPI 641-642 paralelni prikljuak 642 SCSI 636, 640-641 USB 643 istorija 628 kapaciteti 628 konfigurisanje 699-700 laserske diode 632 masovna proizvodnja CDROM-ova 629 mehanizmi za ulaganje 643-645 podizanje sistema 675678, 680, 1365 disketa za podizanje sistema sa podrkom za CD-ROM 673-674 potrebe za smetajem softvera 633 prenosivi raunari 1095 prikljuci, zvuna kartica 946-947 problematika unapreivanja 636 razdvajanje zraka 632
1388
Indeks
CD-ROM ureaji dvostruke brzine

Pwrite podeavanje 663 refleksija 663 SCSI 658 softver za paketno upisivanje 658 USB 643 CDSL (Consumer DSL) 873 Celeron 57-58, 135 Pentium II 57-58, 135 brzina 148 definicije za ID napona 156-157 DIB 137, 149 dimenzije matrice 148 Dynamic Execution 136, 149 iCOMP 2.0, indeks za vrednovanje 148 ID informacija o procesoru 152-156 instaliranje 152 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 151-152 korienje napajanja 149 MMX tehnologija 148 Mobile Module 157-158 problemi zagrevanja 152 SEC pakovanje 146-148 specifikacije 149-151 tranzistori 148 vieprocesna obrada 152 Pentium III 135, 165-170 budui razvoj 170 DIB (Dual Independent Bus) 137 Dynamic Execution 136 ID obeleja 166-167 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 L2 ke 165-166 poveanje uestanosti (overclocking) 167 SECC2 pakovanje 165 specifikacije 166 svojstva arhitekture 165 varijacije 167 Pentium Pro 56-58, 135 brzina 142 DIB 137-138 dimenzije 142 Dual Cavity PGA pakovanje 138 Dynamic Execution 136 integrisani L2 ke 142 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 138, 142 MCM 138 poveanje uestanosti (overclocking) 167 revizije 143-145 skupovi ipova 142 specifikacije 140-141 tranzistori 138 VID pinovi 142-143 Pentium-kompatibilni 171-174 AMD K7 175 Cyrix 6x86/6x86MX 176-177 Cyrix MediaGX 175-176 Nexgen Nx586 procesori 170-171 Zoom Telephonix 137 Dynamic Execution 136 ID informacija o procesoru 162-164 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 potronja snage 162 PPGA pakovanje 158159 prednosti 158-159 SEP pakovanje 158 specifikacije 159-162 Celeron procesori 135, 158, 304 DIB 57-58, 137 dimenzije matrice 148 Dynamic Execution 136
razlike u odnosu na audio CD 632-634 reprodukovanje, CAV 630 reavanje problema 679680 sektori 629-630, 634 serveri 892 servo motori 632 soiva sa automatskim ienjem 645 specifikacije 634 baferi 637 brzina ureaja 634-636 brzine prenosa podataka 634-636 DMA 638-640 korienje procesora 637-638 mehanizmi za ulaganje 643-645 vremena pristupa 636637 spoljanji 645, 701, 705 spremite za CD-ROM (caddies) 629 tehnike upisivanja 630 TrueX/MultiBeam tehnologija 630-632 unutranji 645, 703-706 vibracije 636 WORM 653 zatvaranje ureaja 645 CD-ROM ureaji dvostruke brzine 634 CD-ROM ureaji jednostruke brzine 634 CD-ROM ureaji sa vie brzina 630 CD-RW ureaji (CDRewritable) 654 audio CD-ovi, reprodukovanje 938 baferi 658 CD-RW medijumi 662-663 itanje diskova 663-664, 679-680 particije 1363 Perase podeavanje 663 pouzdanost 657 preporueni interfejsi 641642
CPUFAN Turn On Internet Win98 BIOS-u 342

iCOMP 2.0, indeks za vrednovanje 39 ID informacija o procesoru 162-164 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 maksimalna koliina memorije 395-396 potronja snage 162 PPGA pakovanje 158-159 prednosti 158-159 prenosivi raunari 10801081, 1086, 1093 SEP pakovanje 62-65 irine sabirnica 23-24 skupovi ipova 228-233, 240 specifikacije 159-162 cene 754 CD-R ureaji 654 CD-ROM ureaji 644-645 disk jedinice 568 IDE/SCSI poreenje 507 LCD-ovi sa aktivnom matricom 713 monitori 716-717 ureaji za traku 621 Centaur C6 Winchip (IDT) 134-135 Central Arbitration Control Point (CACP) 260 Ceramic Pin Grid Array 41 mobilni Pentium procesori 1087-1090 PAC 179 Pentium 118-119 Pentium II 146-148 Pentium Pro 138 PGA 62 SEC 63 SECC2 63 Sep-63 SPGA 62 Character map, pomoni program, Windows 816 CheaperNet, kabl 897, 899 Chips and Technologies 214 Chipset Options, opcije 956 CHS (Cylinder Head Sector) 470-472 cilindri 574, 581 runo prijavljivanje diska 687-688 Cinepak kodek (VFW) 750 CISC (Complex Instruction Set Computer) ipovi 5455, 114 Click! jedinice 603 ClickLock funkcija Microsoft Intelli mia 834 Clock Multiplier (CLKMUL) 105 CLV (Constant Linear Velocity) 630 CMOS (complementary metal oxide semiconductor) 26, 100, 241, 312-313 adrese 241-245, 332-336 aplikacije za pravljenje rezervne kopije 244 bajt dijagnoze 336 bajt stanja dijagnoza 244 Chipset Setup Options 956 ipovi 1010-1011 greka u kontrolnom zbiru 330 podeavanja, uvanje 327 pristup u programima za podeavanje 336-337 Setup 379 unapreivanja BIOS-a 328 CMYK model boja 1036 color super-twist nematic (CSTN) 1077 COM portovi. Pogledajte serijski portovi. kombinovani ureaji, tampai 1040-1041 Common Access Method (CAM) 500 Common Access Method AT Attachment (CAM ATA) interfejs 463 Common Command Set (CCS) 480 Compact Video Coded (CVC) 750 Compaq 463 EISA sabirnice 260 proizvodnja sistema 19
Indeks
1389
TrueX/MultiBeam tehnologija 632 Complex Instruction Set Computer (CISC) ipovi 5455, 114 CompuCom Speed Protocol (CSP) 853 Computer Aided Drafting (CAD) 755 Computer Based Training (CBT) 749 Computer Reseller News Magazine 19, 619 Computer Shopper Magazine 20, 619 CONFIG.SYS 670-671 Num Lock funkcija 804 SCSI upravljaki programi ureaja 669-670 upravljaki programi za mia 826, 831-832 Configuration disketa (EISA) 263 Configure reim rada (matine ploe) 337 Constant Angular Velocity (CAV) 630 Constant Linear Velocity (CLV) 630 Consultative Committee on International Telephone and Telegraph (CCITT) 845 Consumer DSL (CDSL) 873 Control Panel (Windows 9x) 843 Control Program for Microprocessors (CP/M) 10 CP/M sistemi 10 CP/M sistemi (Control Program for Microprocessors) 10 CPU Internal Cache/ External Cache funkcija (BIOS) 356 CPU Warning Temperature, podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u 342 CPUFAN Turn On Internet Win98, podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u 342
1390
Indeks
CRC (Cyclic Redundancy Check)
CRC (Cyclic Redundancy Check) 475, 897 CRC polje (sektori na disku) 534 Creative Labs 927 Game Blaster 926 Sound Blaster 926, 940, 946-948, 952 Wave Blaster 945 crne ice, prikljuci za napajanje 979 CRT-ovi (katodne cevi) 710, 770 Crvena knjiga 647 CSA (Canadian Standards Agency) 986 CSEL (Cable Select) signali 466 CSMA/CD (carrier sense multiple access with collision detection) 906 CSN (Card Select Number), Plug and Play kartice 370 CSP (CompuCom Speed Protocol) 853 CSTN (color super-twist nematic) 1077 Current CPU Temperature, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 342 Current CPUFAN 1/2/3 Speed, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 342 Current System Temperature, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 342 CVC (Compact Video Coded) 750 Cyrix 96 486 procesori 114 6x86/6x86MX procesori 42-43, 176-177 brzina 177 Intel MMX licenciranje 56 Intel-kompatibilni procesori 94-95 ke 176 matine ploe 176-177 MediaGX procesori 175176, 711 SMM 176 tehnika svojstva 176-177
-
arobnjaci 923 asopisi 619 Computer Shopper Magazine 20, 619 etvorosmerni asocijativni ke 138 etvorostruka signalizacija 909 etvorostruki pridrueni ke 49 ipovi 220 BIOS ROM 336 CISC 54-55, 114 CMOS 1010-1011 DIP 396 proizvodnja procesora 61 RISC 54-55, 114 ROM 379 RTC/NVRAM 312-313 SBIC 502 Super I/O 777-778 Super U/I 240-241 ienje 645, 678 disketne jedinice 594-595 kontakti memorija 412413 mi 830 tastature 824-825 tasteri 805 ienje tastatura 825 isto mehaniki tasteri 804 itanje 679-680 CD-ROM 629 CD-RW diskovi 662-664, 679-680 itanje sa prikupljanjem 290 vorita (habovi) 866 virtuelna 904 vorita sa stekovima (mree) 904 elije, bit/tranzicione 515, 518
D
D kanali 862 D.W.Electrochemicals, Ltd. 413, 805
DAC (digitalno analogni konvertor) 29, 739, 741 DackTech 837 DASP (Drive Active/Slave Present) signali 466 DAT (digital audio tape) 616-617 Data Depot 89 Data Mate, terminatori (SCSI) 494-495 Datapoint Corporation 906 datoteke 826, 831-832 CONFIG.SYS 826, 831-832 datoteke, rezervne kopije (DriveMagic) 1365-1364 MIDI 930-0933 WAV 934-935 zvuk 929-930 db (decibel) 940 DB-25 prikljuci 828 DB50XG (Yamaha) 945 DB-9 prikljuci 828, 894 DBB prekida (dynamic bass boost) 957 DCC Setup Wizard (Windows 9x) 923 DDD (Digital Diagnostic Diskette) 596 DDR (Double Data Rate) 394-395, 741 DDR Consortium 394-395 DDWG (Digital Display Work Group) standard 714 decibel (db) 940 decimalni kilobajt 863 dekoderi (MPEG) 746 dekompresija (kodek) 750 Delayed Transaction, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 342 Dell 19 delta kanali 862 delta raspored (monitori u boji) 716 Desktop Menagement Interface (DMI) 21, 347-348 Desktop Video (DTV) kartice 749-753 Desktop Video (DTV) ploe 765-766
disk jedinice
Deutsche Industrie Norm (DIN) 798 Device Manager 831 Device Options (upravljaki programi tampaa) 10481048 DEVICEHIGH komanda 832 Diamond Monster 3D video adapter 746 DIB (bitmapirana slika nezavisna od ureaja) 745 DIB (Dual Independent Bus) 57-58 Ceeleron procesori 137 Pentium II procesori 137, 149 Pentium III procesori 137 Pentium Pro procesori 137-138 diditi, adresne sabirnice 46-47 diferencijalna maina 5 diferencijalni SCSI signali 493 Differencial Manchester Data kodovanje (Token Ring adapteri) 897 Differencial Quadrapture Phase Shift Keying (DQPSK), CATV 867-868 digitalne audio trake (DAT) 616-617 Digital Diagnostic Diskette (DDD) 596 Digital Display Work Group (DDWG) standard 714 Digital Linear Tape (DLT) 617-619 Digital Multi-Meter (DMM) 821, 997-999 Digital Research 12 digital signal processor (DSP) 946 Digital Subscriber Line (DSL) 872-875 digitalni video (DV) 729, 795 Digital Volt-Ohm Meter (DVOM) 997 digitalne kontrole (monitori) 726 digitalno analogni konvertor (DAC) , 739, 741 dijagnostika 324 CMOS RAM 244, 336 DiagSoft 89 DisplayMate 770 ispitivanje procesora 89 paralelni prikljuci 788789 serijski prikljuci 779-782 DIME (DIrect Memory Execute) 743 dimenzije (matine ploe) 190 Micro-ATX 973 napajanja 962 AT/Desktop 964 AT/Tower 964 ATX 967-971, 976-977, 983-985 Baby-AT 965 industrijski standardi 963-964 LPX 966-967, 978 NLX 971-973 PC/XT 964 saveti za nabavku 1002 SFX 973-974, 976-977 sopstvene izvedbe proizvoaa 1003 Pentium Pro procesori 142 prenosivi raunari 10721073 DIMM (Dual In-line Memory Module) 1116 banke 410-411 brojevi delova 409 brzina 399 ECC 339 instaliranje 424-427 izbor 423-424 parnost 417 poreenje pozlaenih i kalajisanih kontakata 411414 prenosivi raunari 10931094 raspored izvoda 405-407
Indeks
1391
reavanje problema 428430 sa 168 izvoda 397-398 sa baferom 426 serijsko otkrivanje prisustva 407 irina 116 irine banki 45 irokokanalni sistemi 389 veliine 398-399 zamena 423 DIMM sa 168 izvoda 397398 DIN (Deutsche Industrie Norm) 798 DIN prikljuak sa 5 izvoda 189 DIN prikljuci 189, 931 DIP (Dual Inline Package) ipovi 396 DIP ipovi 396 DIP prekidai 949 DirecPC 869-871, 873 Direct Cable Connection (DCC) 918-923 Direct Cable Connection reavanje problema (Windows 95) 923 Direct Memory Execute (DIME) 743 Direct RAMBUS DRAM (DRDRAM) 741 DirectX 757-760 DIS (Dynamic Impedance Stabilization) 853 disk jedinice 469 ATA-3 specifikacije 469474 ATA-4 specifikacije 474 ATA-5 specifikacije 475 CD-R 653 audio diskovi, reprodukovanje 938 boje medijuma 655 cene 654 DriveMagic 1365 izbor medijuma 656 kapaciteti 654 particije 1363 preporuivi interfejsi 641-642
1392
Indeks
disk jedinice
specifikacije 634-636 spoljanji 645, 701 sposobni za podizanje sistema 675-678, 680 spremite za 629 unutranji 645, 703-705 upisivi 653-656, 679-680 upravljaki programi za MS-DOS 673 vibracije 636 viebrzinski 630 vremena pristupa 636637 zatvaranje ureaja 645 CD-RW 654 audio CD-ovi, reprodukovanje 938 particije 1363 preporuljivi interfejsi 641-642 USB 643 disketna jedinica 28, 584, 584-585, 586-587 360 KB 5 1/4 ina 587 720 KB 3 1/2 ina 585586 cilindri 574, 581 ienje 594-595 fizike osobine i rad 580 formati diskova 580-581 glave za itanje/pisanje 572-574 instaliranje 706 kablovi 578-580 klasteri 582 kontroleri 576-577 logike ploe 576 mehanizmi aktuatora glava 575 osnova 572 osovinski motori 576 popravljanje 594 poravnanje 574, 595-596 poruke o grekama 593594 potronja snage 989 prenosivi raunari 1095 prikljuci za napajanje 577-578, 980 prikljuci za signale 577-579 promena diskete 582583 reavanje problema 592593 Shugart, Alan 572 irina staze 580 specifikacije 580 tunelsko brisanje 574 ugradnja 592 diskovi 28, 526, 539-540 brzina obrtanja 528 brzine prenosa podataka 527, 561-562 cene 527, 568 dokumentacija 682 DriveImage 1363-1364 feritne glave 543 filtri za vazduh 554-555 formatiranje 535, 688690, 694-696 glave 529 glave za itanje/pisanje 541-544 gustine staza 529 HDA 529-530, 542 IDE interfejs 569 IDE/SCSI poreenje 501-508 instaliranje 682-685 interakcija glava/ medijum 530-531 iskoristiv prostor 531533 izrada particija 690-692 kapaciteti smetaja 568569 klizai glava 545 konfigurisanje 686 kontroleri kea 563 logike ploe 556 medijum za snimanje 540-542 mehanizmi aktuatora glava 546-550, 553 MicroDrive 527 MIG glave 543 MR glave 527, 544 MTBF 558-559 oblasti na disku 891 osovinski motori 555556
rangiranje medijuma po brzini 656 USB 643 WORM 653 CD-ROM 28 baferi 637 brzina ureaja 634-636 CD sa poboljanom muzikom 651 CD-DA format 648 CD-ROM Ready format 651 CD-ROM XA format 648-651 DMA 638-640 formati 646 foto detektori 632 High Sierra format 647648 IDE/ATAPI 679-680 instaliranje 668-673, 699 interfejsi 640-643 ISO 9660 standard za podatke 647 ispravljanje greaka 633 konfigurisanje 699-700 korienje procesora 637-638 laserske diode 632 mehanizmi za ulaganje 643-645 meoviti CD-ovi 651 P-CAV ureaji 630 PhotoCD 651-653 Picture CD 652-653 podrka za CD-ROM na disketi za podizanje sistema 673-674 prenosivi raunari 1095 prikljuci CD Audio In 949 prikljuci za zvune kartice 946-947 problematika unapreivanja 636 razdvajanje zraka 632 reavanje problema 679680 samoistea soiva 645 serveri 892 servo motori 632
disketne jedinice
particionisanje 535 PartitionMagic 1364 performanse samog interfejsa 562 PFA 559 ploe 526-528, 539-540 podela na manje delove 691-692 podrka za velike diskove 692 pouzdanost 558-561 povrinska gustina 527 pravljenje particija 538 prazno pomeranje diska 550 prenosivi raunari 10941095 preplitanje 563-565 pridruivanje slovne oznake ureaju 692-694 prikljuci interfejsa 557 prikljuci za napajanje 557 prikljuci za uzemljenje 557 problematika podeavanja 557 programi za keiranje 562-563 proseno vreme pristupa 561 reavanje problema 698699 S.M.A.R.T. 559-561 SCSI 479, 569 sektori 531-534 serverski zahtevi 890891 servo sistemi 548-554 smetajni kapaciteti 527 smicanje cilindara 565567 smicanje glava 565-567 stanje, ispitivanje 698699 staze 531-534 temperaturno prilagoavanje 555 termika kalibracija 550 TF glave 543-544 unapreenja 526 vreme latencije 561-562, 564 vreme pretraivanja 561-562 vreme traenja 527 Winchester diskovi 526 zamena 696-698 zatita od potresa 567568 DIVX 667 dva diska (ATA IDE) 466468 DVD 28 audio CD-ovi, reprodukovanje 938 DVD-ROM/DVD-Video poreenje 665 instaliranje 666-673, 699 istorija 664 konfigurisanje 699-700 reavanje problema 679680 specifikacije 664-666 spoljanji 701 standardi 667-668 unutranji 703-705 upravljaki programi za MS-DOS 673 glavni (ATA IDE) 466-468 kaseta 601-602 Click! ureaji 603 Jaz ureaji 604-605, 653 SparQ ureaji 605-606 SyQuest ureaji 605606 Zip ureaji 602-604, 653 kertrid 1095 kratkospojnici 699 leita za zamenu 1095 LS-120 diskovi 600-601 magnetni medijum 599 magnetno-optiki ureaji 600 optiki medijumi 599-601 paralelni portovi 1096 prenosivost ureaja 508 pridruivanje slovne oznake ureaju 606-608 SCSI 989 sporedni (ATA IDE) 466468
Indeks
1393
traka 609 brzina 620 cene 621 DAT 616-617 DLT 617-619 instaliranje 707 istorija 610-611 izbor 619 kapacitet 619-620 kompatibilnost softvera 620 od 8 mm 617 odravanje 625 poreenje sa upisivim CD-ROM ureajima 653 prenosivi 621 QIC standardi 611-616 reavanje problema 624625 serveri 892 softver za rezervne kopije 622-623 standardi, izbor 620 Travan kaseta 618-619 ugradnja 621-622 vremena pretraivanja 456 Disk Manager, softver 689 diskete 590 detektori metala 590-591 fizika konstrukcija 587590 formati disketa 580-581 formatiranje 581 gustina 589 kapacitet diskete 580-581 koercitivnost 590 rendgen aparati 590-591 rukovanje 574, 590 smetanje 590 specifikacije medijuma 589 zatita od upisivanja 589 disketne jedinice 28 3 1/2 ina 584, 584-585 720 KB 585-586 5 1/4 ina 586-587 360 KB 587 cilindri 574, 581 fizike osobine i rad 580 Floppy Options podmeni u BIOS-u 347
1394
Indeks
diskovi
glave za itanje/pisanje 527, 541-545 gustine staza 529-531 Hard Disk Pre-Delay stavka IDE Configuration u meniju BIOS-a 345 HDA 529-530 IDE/SCSI poreenje 501508 instaliranje 682-685 interfejsi 456-459, 557 iskoristivi prostor 531-533 izrada particija 690-692, 695-696 Partition Magic 694-695 kapaciteti memorije 527 kapaciteti smetaja 568569 ke kontroleri 563 klizai glava 545 konfigurisanje 686 kontroleri, BIOS 442-444 LBA Control Mode, podmeniji IDE Configuration u BIOS-u 346 logike ploe 556 medijum za snimanje 540542 mehanizmi aktuatora glava 546-550 aktuatori sa koranim motorom 546-547 aktuatori sa kretnim kalemom 548 automatsko parkiranje glava 553 servo sistemi 548-554 mehanizmi za pokretanje glava 550 MicroDrive 527 MTBF 558-559 oblasti diska, RAID 891 osovinski motori 555-556 particionisanje 535 PartitionMagic 1364 performanse samog interfejsa 562 PFA 559 ploe 526-528, 539-540 podela na manje delove 691-692 podeavanja diska u meniju BIOS-a IDE Configuration 345-346 podeavanje 557 podrka za velike diskove 692 potronja snage 989 pouzdanost 558-561 povrinska gustina 527 pravljenje particija 538 FAT32 sistem datoteka 538 FDISK program 538-539 NTFS 538 prednja maska/bezel 557558 prenosivi raunari 10941095 preplitanje 563-565 prikljuci za napajanje 557 prikljuci za uzemljenje 557 programi za keiranje 562563 proseno vreme pristupa 561 reavanje problema 698699 S.M.A.R.T. 559-561 SCSI 479, 569 sektori 531-534 eme kodiranja 458 slovne oznake, dodeljivanje 606-608 smicanje cilindara 565-567 smicanje glava 565-567 stanje, ispitivanje 698-699 staze 531-534 temperaturno aklimatizovanje diska 555 unapreenja 526 User, stavka u podmeniju IDE Configuration u BIOS-u 347 vreme latencije 561-562, 564 vreme pretraivanja 561562 vreme traenja 527 vremena pretraivanja 456
formati diskova 580-581 glave za itanje/pisanje 572-574 instaliranje 706 kablovi 578-580 klasteri 582 kontroleri 576-577 logike ploe 576 mehanizmi aktuatora glava 575 osovinski motori 576 popravljanje 594 poravnanje 574 poruke o grekama 593594 potronja snage 989 prenosivi raunari 1095 prikljuci za napajanje 577-578, 980 promena diskete 582-583 reavanje problema 592593 Shugart, Alan 572 irina staze 580 specifikacije 580 tunelsko brisanje 574 ugradnja 592 diskovi 28, 526, 539-540 Auto, opcija u podmeniju BIOS-a IDE Configuration 346 brzina obrtanja 528 brzine prenosa podataka 527, 561-562 cene 527, 568 dodeljivanje slova 692-694 dokumentacija 682 DriveImage 1363-1364 filtri za vazduh 554, 554555 formatiranje 535, 688 formatiranje niskog nivoa 689-690 formatiranje visokog nivoa 694-696 HLF 538-539 LLF 535-538 upisivanje po zonama 535-538 glave 529
DVD (Digital Versatile Disc)

Winchester diskovi 526 zahtevi servera 890-891 zamena 696-698 zamenjivi disk 526 zatita od potresa 567-568 Display Power Management Signaling (DPMS), monitori 721-722 DisplayMate, dijagnostiki softver 770 DIVX 667 DLT (Digital Linear Tape) 617-619 DMA (Direct Memory Access) 638-640 kanali 288, 683 baferovano ulanavanje 290 EISA sabirnice 289-290 ISA sabirnice 288 konfigurisanje zvunih kartica 949 konflikti 699 konflikti zvunih kartica 952 MCA sabirnice 290 oitavanje 290 memorijska ogranienja 395-396 omoguavanje 638-640 PC Card, podrka 1097 reimi 472-473 reimi prenoenja 472-475 skupovi ipova za upravljanje sabirnicama 639-640 DMI (Desktop Menagement Interface) 21, 347-348 DMM (Digital Multi-Meter) 821, 997-999 dobo, fotoreceptor (laserski tampai) 10301032, 1053 dodatne particije 691-694 dodavanje hemijskih primesa 59 dodeljivanje 692-694 slovnih oznaka diskovima 606-608 dodirne table 838 dokumentacija 324 matine ploe 307 Phoenix 325 dokumenti, glasovne beleke 935 DOS (Disk Operating System) 16 DPMI 54 licenciranje 18 podrka za CD-ROM na disketi za podizanje sistema 673-674 primene 832 pristup dodatnoj memoriji 53-54 softver za direktno povezivanje kablom 920 upravljaki programi 1044-1045 upravljaki programi za mia 832 Windows 9x 53-54 DOS komanda ECHO 846 DOS Protected Mode Interface (DPMI) 54 DOS upravljaki program za SCSI adapter 669 DOS upravljaki programi za CD-ROM ureaj 669-670 doterivanje upotrebe memorije adaptera 453-454 Double Data Rate SDRAM (DDR SDRAM) 741 Dow Corning (MemCor) 539 dpi (taaka po inu) 1015 DPMA (Dynamic Power Management Architecture) 21 DPMI (DOS Protected Mode Interface) 54 DPMS (Display Power Management Signaling), monitori 721-722 DQPSK (Differencial Quadrapture Phase Shift Keying) 867-868 Drajveri. Pogledajte i BIOS; ROM-BIOS 1218 DRAM (Dynamic RAM) 376 BEDO DRAM 388 DDR SDRAM 394-395
Indeks
1395
FPM DRAM 386-387 greke 416 kondenzatori 379-380 RDRAM 389-394 SDRAM 388 SRAM, poreenje 380-382 tranzistori 380 uestanost osveavanja 379-380 unapreivanja memorije 1093-1094 video memorija 739 DRAM Data Integrity Mode (stavka u meniju Advanced u BIOS-u) 341 DRDRAM (Direct RAMBUS DRAM) 741 Drive Active/Slave Present (DASP) signali 466 Drive Copy (PowerQuest) 697-698 Drive Probe 596 DriveImage (PowerQuest) 662, 1363-1366 drugi ROM-ovi 446 DSL (Digital Subscriber Line) 872-875 DSP-ovi (digitalni signalni procesori) 946 DTC 658 DTV (Desktop Video) kartice 749-753 Dual Cavity PGA pakovanje 138 Dual Inline Package (DIP) ipovi 396 duina udubljenja (DVD) 665 DV (digitalni video) 729, 795 dva diska (ATA IDE) 466468 DVD (Digital Versatile Disc) 28, 664 audio CD-ovi, reprodukovanje 938 instaliranje ureaja 666, 699 adapteri interfejsa 699 DOS SCSI adapter upravljaki program 669
1396
Indeks
DVD+RW (DVD Phase Change Rewritable) standard

dynamic bass boost prekida (DBB) 957 Dynamic Execution 136 Pentium II procesori 5657, 136, 149 Pentium III procesori 136 Pentium Pro procesori 5657, 136 Dynamic Impedance Stabilization (DIS) 853 Dynamic ISDN 864 Dynastat Data Recovery 690 depni DMM 997 dojstik 927 reavanje problema 955 zvune kartice 944 interfejsi 641-642 EISA (Extended Industry Standard Architecture) 20, 24-25, 215, 217-218, 261263 automatsko konfigurisanje 263 disketa EISA Configuration 263 DMA kanali 289-290 IRQ-ovi 283-285 video adapteri 742 ekrani 1075 pikseli 1015 prenosivi raunari 1075, CD: 17-CD: 18 gasna plazma 1079 LCD projektori 1105 LCD-ovi 1075-1080 projekcioni LCD paneli 1105 spoljanji 1105-1106 TV izlaz 1106 rezolucija 1015 serveri 893 ekrani sa stvarnim bojama 738 ekrani trake (stereo sistemi) 951 Electrical Numerical Integrator and Calculator (ENIAC) 6 Electronic Control Module (ECM) 316 elektromagnetizam 513-514 elektromagnetna zraenja monitora 722-723 elektronske grupe 872 elektronski raunari 6 elektrostatiko pranjenje (ESD) 424 ELF (izuzetno niska frekvencija) zraenja 722723 emitori, tranzistori 8 emulacija terminala 843 endec 458 Energy Star sistemi 125, 721, 992 Enhanced BIOS 470-472
DOS upravljaki program za CD-ROM ureaj 669-670 instalacija softvera 668669 ispitivanje pri podizanju 671-672 MSCDEX.EXE 670-671 upravljaki programi za MS-DOS 673 Windows 9x 672-673 Windows NT 4.0 672673 istorija 664 konfigurisanje 699-700 poreenje DVD-ROM/ DVD-Video 665 reavanje problema 679680 specifikacije 664-666 spoljanji ureaji 701 standardi 667-668 TrueX/MultiBeam tehnologija 630-632 unutranji ureaji 703-706 DVD+RW (DVD Phase Change Rewritable) standard 668 DVD-R standard 667-668 DVD-R/W standard 667668 DVD-RAM prepisivi standard 667-668 DVD-Video 665 dvojna konsrukcija napajanja 82-83 DVOM (Digital Volt-Ohm Metar) 997 Dvorak tastature 818-820 dvosmerni asocijativni ke 138 dvosmerni paralelni prikljuci 784-785 dvostepena tampa 1036 dvostruki korak 586 DX2 procesori 114 hladnjaci 66 potronja snage 68 DX2/OverDriveprocesori 110-111 DX4 procesori 111, 114
E
Easy CD-Creator (Adaptec) 661-662, 934 ECC (Error Correcting Code) 421 audio CD/CD-ROM, razlike 632 CD-ROM-ovi 630 omoguavanje 339 SEC-DED 421 ECM (Electronic Control Module) 316 ECP (Enhanced Capabilities Ports) 785-786 EDC (Error Detection Code) 630 EDO (Extended Data Out) memorija 21, 387-388 430FX (Triton) 220-221 video memorija 739-740 EDO DRAM Speed Selection, podeavanje stavke u meniju Advanced BIOS-a 341 EIDE (Enhanced IDE), 462, 469 ATAPI 473-474 BIOS 470-472 brzine prenosa podataka 472 disk jedinice 1094 DMA 472-473
fluks
Enhanced Capabilities Ports (ECP) 785-786 Enhanced IDE (EIDE) 462 Enhanced Parallel Ports (EPP) 785 Enhanced Serial Ports (ESP) 777-778 Enhanced Small Device Interface (ESDI) 458-459 ENIAC (Electrical Numerical Integrator and Calculator) 6 enkapsuliranje podataka 887 Ensoniq 931, 941, 945 EPIC (Explicitly Parallel Instruction Computing) 178 epilepsija, treperenje ekrana 721 EPP (Enhanced Parallel Ports) 785 EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory) 315, 318-319, 807 Erase-Ease tastature 801 ergonomske tastature 801, 820 Errata No. 23 123-124 Error Correction Code polje 649-650 Error Detection Code (EDC) 630 Error Detection Code polje 649-650 Erso 214 ESD (elektrostatiko pranjenje) 424 ESDI (Enhanced Small Device Interface) 458-459 ESP (Enhanced Serial Ports) 777-778 Ethernet 894-897 interfejsi 866 protokol 906, 909-910 protokoli za sloj veze za podatke 906 Evergreen 113 Explicitly Parallel Instruction Computing (EPIC) 178 Extended CHS adresiranje 470-472 eXtended Graphic Array 731 eXtended Graphics Array 718 extremely low frequency (ELF), zraenja 722-723
Indeks
1397
F
Failures in Time (FIT) 415 FanC signal 978 FanM signal 978 FAP (Fair Access Policy) 870 Fast Mode paralelni prikljuci 785 Fast Page Mode DRAM 220221, 386-387 Fast SCSI 486 Fast-20 (Ultra) SCSI 480, 486 Fast-40 (Ultra2) SCSI 480, 485 Fast-80 (Ultra3) SCSI 484487 Fast-ATA 462, 469 Fast-ATA-2 469 Fast-Wide SCSI 486 FAT (tabela rasporeivanja datoteka) 538 FAT32 sistem datoteka 538 fatalne posebne greke 429 fazna modulacija (PSK) 848 FCC (Federal Communications Commission) 986-988 FDDI (Fiber Distributed Data Interface), LAN 908909 FDISK 690 dodeljivanje slovnih oznaka diskovima 692694 izrada particija 690-692 ogranienja 695-696 podrka za velike diskove 692 pravljenje particija 538 FDIV (Floating Point Divide) greka 123-124
Federal Communications Commission (FCC) 986-988 FEELit mi 840 feritne glave 543 ferorezonantni transformatori 1008 Fiber Distributed Data Interface (FDDI), LAN 908909 fiber-optiki kablovi, LAN 899-900 FIFO (prvi u/prvi iz) bafer 776-777 fiksne veze 864 fiksni broj piksela 713 File Transfer Protocol (FTP) 917, 922 filteri za vazduh, disk jedinice 554-555 filteri, za vazduh (diskovi) 554-555 filtri 1031 polarizujui, LCD-ovi 712 smanjivanje odsjaja 727 fino stvaranje meutonova 1048 FireWire (IEEE 1394) 475, 789, 794-796 firmver 310 FIT (Failures in Time) 415 fiziki prikljuci napajanja, numerike oznake 981 fiziki sloj, OSI referentni model 885 fiziko formatiranje 535538, 689-690 fle BIOS 735, 1094 fle ROM 315, 319 nadogradnja 319-320, 328331, 441 popravka BIOS-a 330-331 zatita od upisivanja 328 Flex Slots (WTX matina ploa) 205 Flex-ATX matina ploa 200-201 Floating Point Divide (FDIV) greka 123-124 Floppy Options podmeni u BIOS-u 347 fluks 458, 515-516, 521
1398
Indeks
FM (Frequency Modulation)
formatiranje. Pogledajte i particije 581 diskovi 535, 688 formatiranje niskog nivoa 689-690 formatiranje visokog nivoa 694-696 HLF 538-539 LLF 535-538 particionisanje 535 pravljenje particija 538 upisivanje po zonama 535-538 foto skeneri 1062 fotodetektori (CD-ROM ureaji) 632 fotografije (CD-R-ovi) 662 fotografije, tampanje 652 fotografska reprodukcija (tampanje u boji) 1036 fotolitografija 59-60 fotoreceptorski bubnjevi 1030-1031 FPM (Fast Page Mode) Dram 220-221, 386-387 FPT terminatori, SCSI 494 FPU greka 123-124 FPU-ovi (jedinice za pokretnu taku) 86-88 486DX 107 487SX 109, 112 Cyrix 686/6x86 176 Pentium procesori 118, 123-124 frekventni odziv 941 zvunici 956 Frequency Modulation (FM) 519 FSK (Frequency-Shift Keying) 847 FTP (File Transfer Protocol) 917, 922 Full On State (APM) 993 funkcija Boot Up Floppy Seek (BIOS) 357 funkcije 897-898 funkcije mosta (kablovski modemi) 866 Future Domain (CAM) 500
FM (Frequency Modulation) 519 FM sinteza 931 poreenje postupaka sinteze 944-945 Wave Blaster 945 Yamaha DB50XG 945 font sa fiksnim razmakom 1024 fontovi 1024-1026, 1057 fontovi podesive veliine 1024-1026 Fonts page (upravljaki programi tampaa) 1048 Forced Perfect Termination (SCSI) 494 FORMAT 690, 694-696 format (matine ploe) 186 ATX 194-198 Baby-AT 187-190 Flex-ATX 200-201 LPX 192-194 Micro-ATX 198-200 NLX 201-205 standardni 186 WTX 205-209 format vrsta podataka (CDROM XA) 649-650 formati 646 CD sa poboljanom muzikom 651 CD-DA 648 CD-ovi sa meovitim reimom 651 CD-ROM Ready 651 CD-ROM XA 648-651 High Sierra 647-648 ISO 9660 standard za podatke 647 PhotoCD 651-653 Picture CD 652-653 zvune datoteke 929-930 formati (matine ploe) 209 ATX 200 vlasniki 187-188, 209-212 formatiranje niskog nivoa (LLF), disk jedinice 689-690 formatiranje visokog nivoa (HLF) 694-696 formatiranje zavisno od operativnog sistema 694695
G
G.Lite (DSL) 873 galvanizovani medijumi 541 Game Blaster zvuna kartica (Creative Labs) 926 gasna plazma displeji 714, 1079 Gate A20 Option funkcija (BIOS) 357 Gateway 827 programabilne tastature 820 sastavljai sistema 19 GDI tampai 1022-1023 geometrija, vizualizacija 3D slika 754 Gibson Research 604 gigaherc (GHz) 384 glasovne beleke 935 glave 514 disketne jedinice 572-574, 581 diskovi 529 automatsko parkiranje glava 553 itanje/pisanje 541-544 feritni 543 HDA 529-530, 542, 567568 interakcija glava/ medijum 530-531 MIG 543 MR 527, 544 TF 543-544 GMR 517-518 MR 517 runo prijavljivanje diska 687-688 glave za itanje/pisanje 574, 581 ienje naslaga 574 disk jedinice 541-544 disketne jedinice 572-574 magnetno memorisanje 514 poravnanje 574 glavni diskovi, optiki 699700 glavni meni (BIOS) 338-339
hlaenje obrnutim strujanjem

gledanje informacija u BIOS-u 327 Glidepoint pokazivaki ureaj (ALPS Electric) 800, 838 Global Engineering Documents 464, 475 GMR (velike magnetno otporne) glave 517-518 Gouraud senenje 753-754 grafiki korisniki interfejs (GUI) 827 granina optereenja, poreenje prekidake i linearne izvedbe 982-983 graninici pomeranja (TrackPoint pokazivaki ureaj) 837 Graphics page (upravljaki programi za tampae) 1047-1048 Green PC-ji 125 Grejov kd (servo sistemi) 549 greke deljenja 429 greke prekoraenja brzine prenosa ka tampau 1054 greke prekoraenja internog steka 282 greke prekoraenja memorije (tampai) 1054 greke u bitovima 632 greke. Pogledajte i bagovi 99 bita 633 deljenja 429 DRAM 416 fatalne posebne greke 429 greke preoptereenosti unutranjeg steka 282 hardverski otkaz (memorija) 414 na disketi 582-583 nedostaci globalne zatite sistema 429 nedostaci opte zatite sistema 429 obavetenja 934 parnost 429, 994 poruke 428-429 softverske greke u memoriji 380, 416-421 SRAM 416 zvune kartice 951-956 Group III protokol za faks 855 Group IV protokol za faks 855 grubi meutonovi 1048 GUI (grafiki korisniki interfejs) 827 gustina (diskete) 589, 590 gustine staza 529
Indeks
1399
H
HAL (Hardware Abstraction Layer) 757 HALT instrukcija 125 Hard Disk Pre-Delay stavka IDE Configuration u meniju BIOS-a 345 Hard Error Rates (HER) 414 hardverski kljuevi (modemi) 875 Hardware Abstraction Layer (HAL) 757 Hardware Acceleration kliza 745 Hardware Design Guide for Microsoft Windows 95 22 Hardware Design Guide Supplement for PC 95 22 Hardware Emulation Layer (HEL) 757 Hayes kompatibilnost 846847 Hayes V-serija protokola (modemi) 853 HDA (Head Disk Assemblies) 504-507, 529 ambijent iste prostorije 542 otvaranje 542 popravljanje 530 zatita od potresa 567-568 HDD S.M.A.R.T. funkcija (BIOS) 357 Heads Up Display (HUD) 755 HEL (Hardware Emulation Layer) 757
hendikepirani korisnici 935 HER (Hard Error Rates) 414 hertz (Hz) 35, 940 Hertz, Heinrich Rudolph 38 Hewlett-Packard 663 DVD+RW 668, 1018 foto skeneri 1062 P7 (Merced) 177-178 PPA 1022 Printer Control Language (PCL) 1018-1019 Resolution Enchancement Technology (RET) 1016 HFC (hibridni optiko/ koaksijalni) mree 866 hibridni procesori (pete i este generacije) 171-174 Cyrix 6x86/6x86MX 176177 Cyrix MediaGX 175-176 Nexgen Nx586 procesori 170-171 hidrogenisani amorfni silikon 1078 Hi-Flex BIOS 321-323 High Performance Addressing (HPA) 1077 High Sierra format 647-648 High Voltage Differential (HVD) signalizacija 481483, 493 High-Level Formatting (HLF) 538-539 High-Resolution Diagnostic Diskette (HRD) 596 High-Speed Protocol (HST) 852-853 HIMEM.SYS 448-449 Hitachi 644 hlaenje 83 ATX matine ploe 86, 195-196, 967-971 hladnjaci 83-86, 195-196 ventilatori 195-196 napajanja 996-997 SFX dimenzije 973 signal FanC (opcioni ATX prikljuci napajanja) 978 hlaenje obrnutim strujanjem 967-971
1400
Indeks
hladnjaci
I/O sabirnice 683 I/O ureaji 789, 794-796 paralelni prikljuci 772, 782 dijagnostika 788-789 dvosmerni 784-785 ECP 785-786 EPP 785 IEEE 1284 783-784 konfiguracija 786-787 nul modemski kabl 787 pomoni program Parallel 786 povezivanje ureaja 787-788 preporuke 786 SCSI konvertori 788 SPP 784 serijski prikljuci 772 25-pinski 774-775 9-pinski 773-775 9-pinski/25-pinski adapteri 775 dijagnostika 779-782 podeavanje 778-779 UART ipovi 776-777 veoma brzi 777-778 USB (Universal Serial BUS) 789 kablovi 791 periferali 790-791 Plug and Play 793 poreenje sa FireWire (IEEE 1394) 795 prekidi 793 razvodne kutije (habovi) 790-791 tastature 818 utikai 791-793 IBM 512 701 Defense Calculator 512 726 Tape Unit 512 baby-AT matina ploa 21 BIOS 17-18 hardver 17-18 istorija magnetnih memorija 512-513 MicroDrive 527 Model 5100 10 Model 5110 10 Model 5120 10 proizvodnja sistema 19 Reference and Options disketa, Web lokacija 260 Scrollpointe mi 834 softver 17-18 System/23 Datamaster 1011 tastature 824-826 ThinkPad 827, 835 TrackPoint 800, 826, 835837 Web lokacija 689 IBM kompatibilni 12-14, 18 IBM hardver 17-18 IBM softver 17-18 istorija 12-14 IBM Microelectronics 96 IBM PC 10-11, 16 8088 procesori 97 istorija 10-12, CD: 3 tastature 803-804, CD: 4 IBM PC AT, CD: 32 98 proirena tastatura sa 101tasterom 798-799, 804, 810 tastature 803-804, 807810, CD: 34 IBM PC XT, CD: 18 798799, 804, 810 tastature 803-804, CD: 20 IBM PS/2 829 port za mia na matinoj ploi 829 VGA 729-730 video adapteri 731 IBM XT, CD: 7- CD: 8, CD: 22 338-339 ID nizovi 321-323 IDE Configuration 345347 podmeni 345-347 IML 331 informacija o verziji 327 matine ploe 311-315, 434, 446-448 memorija 423 sukobi 449-450 meni Maintenance 337 meni Peripheral Configuration 342-344
hladnjaci 83 aktivni 84-85 drai 84 naela obeleavanja procesora 42 OverDrive procesori 66, 180-181 pasivni 85-86 Pentium II procesori 152 postavljanje 86 rangiranje 84 toplotni interfejsi 85-86 HLF (High-Level Formatting) 538-539 horizontalne uestanosti 724, 726 host-bazirani/GDI tampai 1022-1023 HPA (High Performance Addressing) 1077 HRD (High-Resolution Diagnostic Diskette) 596 HST (High-Speed Protocol) 852-853 HTTP (Hypertext Transfer Protocol) 917 HUD (Heads Up Display) 755 HVD 481-483, 493 LVD 483, 493 HVD (High Voltage Differential) signalizacija 481-483, 493 hibridne optiko/ koaksijalne (HFC) mree 866 Hyper Page Mode 387-388 HyperTerminal (Windows 9x) 843, 877 Hypertext Transfer Protocol (HTTP) 917 Hz (herc) 35, 917
I
i.Link 789, 794-796 I/O interfejsi 1097 I/O portovi 830 I/O portovi, adrese 927, 952 I/O prikljuci, adrese 683, 699
igranje, zvune kartice

meni Power Menagement 352-354 meni Resource Configuration 349-350 meni Security 351-352 meni Video Configuration 348-349 Microid Research (MR) 325 mi 831-832 nadogradnja 325-327 fle ROM 328-331 kontroleri tastature 327 prenosivi raunari 1073 OEM 320-321 OverDrive, kompatibilnost procesora 180-181 Phoenix 324-325, 360 Plug and Play 302-303, 360 ID-ovi ureaja 360-370 pobuivanje ureaja 370 POST 312 prenosivi raunari 1094 prevoenje 470-472 reavanje problema 330 runo prijavljivanje diska 687-688 SCSI 683 Setup 312 funkcija Boot Up Floppy Seek 357 funkcija CPU Internal Cache/External Cache 356 funkcija Gate A20 Option 357 funkcija PCI/VGA Palette Snoop 357 funkcija PS/2 Mouse Function Control 357 funkcija Quick Power On Self Test 357 funkcija Report No FDD For WIN 95 358 funkcija ROM Shadowing 358 funkcija Security Option 357 funkcija Swap Floppy Drive 357 funkcija Typematic Delay 357 funkcija Typematic Rate 357 funkcija Virus Warning 356 meni 337 numeriki deo tastature 803 sposobnost HDD S.M.A.R.T. 357 ST-506/412 interfejs 457458 VGA 729 video 441, 735 Y2K problematika 358360 ICMP (Internet Control Message Protocol) 917 ICOMP indeks 39, 148 iCOMP 3.0, indeks za vrednovanje 39-40 ID (XT) 475-476 ID String 321-323 IDE (Integrated Drive Electronics) 456 ATA 460-463 ATA-1 specifikacije 464 ATA-2 specifikacije 469 ATA-3 specifikacije 469474 ATA-4 specifikacije 474 ATA-5 specifikacije 475 CAM ATA 463 interfejsi 689 kablovi 465-466 komande 468-469 kompatibilnost sa starijim verzijama 463 konfiguracije sa dva diska 466-468 poloaji kratkospojnika 467-468 prikljuci 463 prikljuci, U/I 464-465 signali 466 standardi 463 endec 460 interfejsi 569, 699
Indeks
1401
ISA 460 kablovi 462 kompatibilnost 463 kontroleri 459 MCA 460-463, 475-476 meukartice 461 ogranienja 507-508 PCI povezivanje 461 performanse 460 poreenje sa SCSI 501508 pouzdanost 460 prikljuci 459-461, 686 Quantum Corporation 460 sabirnice 462-463 softver za formatiranje niskog nivoa 689 trokovi 460 XT 462-463 IDE Configuration podmeniji 345-347 IDE Configuration, meni u BIOS-u 345-347 IDE kartice (BIOS) 312 IDE/ATAPI (Integrated Drive Electronics/AT Attachment Packet Interface) 641-642, 679-680 identifikovanje 409 disk jedinica 687-688 identifikovanje poziva (modemi) 860 Identify Drive, komanda 468 ID-ovi 478, 495-496 ureaja 360-370 IDS ureaja (Plug and Play) 360-370 IDT (Integrated Device Technology) Winchip 95, 134-135 IEEE (Institute of Electrical and Electronic Engineers) 783-784 IEEE 1394 (serijski prikljuak) 794-796 protokoli za sloj veze za podatke 906 igranje, zvune kartice 926927, 940-941
1402
Indeks
iLINK (ATA)
adapteri interfejsa 699 DOS CD-ROM upravljaki program ureaja 669-670 DOS SCSI upravljaki program adaptera 669 instalacija softvera 668669 ispitivanje pri podizanju 671-672 MSCDEX.EXE 670-671 upravljaki programi za MS-DOS 673 Windows 9x 672-673 Windows NT 4.0 672673 ISDN veze 863-864 jedinica za traku 707 memorija 427 polomljene ili iskrivljene noice 424426 umetanje 424-427 mreni kablovi 903-904 OverDrive procesori 180 Pentium II procesori 152 prikljuci napajanja 974 spoljanji ureaji, optiki 701 unutranji ureaji, optiki 702 upravljaki programi za mia 831-832 upravljaki programi za tampae 1046-1047 zvune kartice 948-951 instaliranje bez gaenja 488 Integrated Device Technology (IDT) 95, 134-135 Integrated Drive Electronics/AT Attachment Packet Interface (IDE/ATAPI) 641642, 679-680 integracija velikih razmera (VLSI) 100 integrisana kola 8 integrisana kola (IC) 8 integrisani multimediji 175176 Intel 12 APM 21 ATX dimenzije matine ploe 21 DMI 21 DPMA 21 istorija 8-10 kontrola standarda za hardver 19-22 kontroleri tastatura 807808 LPX dimenzije matine ploe 21 matine ploe, industrijska kontrola 1922 memorijska podrka 21 mikroprocesori 8-10 naponski regulatori (napajanje) 961 NLX dimenzije matine ploe 21 PC Design Guide Web lokacija 929 PC/100 standard brzine 388, 411 PC/133 standard brzine 411 procesori 32 8008 32-33 8080 10, 32-33 8085 33 8086 33-34, 96-97 8088 24-25, 34, 96-97 80186 97 80188 97 80286 24-25, 98-99 80386 24-25, 99-104 80486 23-25, 104-112 Celeron 135-138, 158164 kodna imena 91-92 P7 (Merced) 23 Pentium 23-25, 114-131, 133-134 Pentium Celeron 23-24 Pentium II 23-25, 135138, 146-158 Pentium II/III Xeon 168170 Pentium III 23-24, 135138, 165-167, 170 Pentium MMX 23-25
iLINK (ATA) 475 Image and Scanner Interface Specification (ISIS) 1064 Imation LS-120 ureaji 600601 IML (Initial Microcode Load) 331 Immersion Corp. 840 IN0-IN6 (V), meni Advanced u BIOS-u 342 indeksni otvori (diskete) 587 Indeo kodek (VFW) 750 informacije o uspostavljanju kontakta 1283 infracrveni (IrDA) prikljuci 245 inicijatori (PCI sabirnice) 287 Initial Program Load (IPL) ROM 312, 444-446 ink-jet tampai 1014 baferi 1029 boja 1033, 1037 tampanje 1033-1035 zatitno odravanje 10511052 inport mi 830 instaliranje 699 adapteri interfejsa 699 DOS CD-ROM upravljaki program ureaja 669-670 DOS SCSI upravljaki program adaptera 669 instalacija softvera 668669 ispitivanje pri podizanju 671-672 MSCDEX.EXE 670-671 upravljaki programi za MS-DOS 673 Windows 3.x 672 Windows 9x 672-673 Windows NT 4.0 672673 DirecPC 869-870 disk jedinice 682-685 disketni ureaji 706 DVD ureaji 666, 699
ISA (Industry Standard Architecture)

Pentium OverDrive 132134 Pentium Pro 23-25, 135145 Pentium-MMX 122-123, 130-134 rangiranje brzina 40-41 specifikacije 36-37 skupovi ipova 217-218 20-22, 215-216 440LX skup ipova (Pentium Pro) 142 450KX/GX skup ipova (Pentium Pro) 142 486 procesori 217-218 AGP sabirnice 216, 743 brojevi modela 216 Celeron procesori 228233, 304 EISA sabirice 215, 217218 North Bridge 216 PCI sabirnice 216 Pentium II procesori 228-240 Pentium III procesori 228-240 Pentium Pro procesori 142, 228-232 Pentium procesori 218223 South Bridge 216 Smart Video kartica 750 VRT 1081 Web lokacije 68 Intel Comparative Microprocessor Performance (iCOMP) indeks 39, 148 iCOMP 3.0 indeksi rangiranja 39-40 Intel-kompatibilni procesori 92-96 AMD 486 (5x86) 113-114 AMD K5 134 AMD K6 171-174 AMD K7 175 Cyrix 6x86/6x86MX 176177 Cyrix/TI 486 114 IDT Centaur C6 Winchip 134-135 Nexgen Nx586 170-171 specifikacije 3637 Intellimouse (Microsoft) 834 intenzitet, zvuk 940 interfejsi 641-642 ATA 464-465, 469-475 CD-ROM 636, 640-643 disk jedinice 569 Ethernet 866 foto skeneri 1062 GUI 827 ISDN 864 memorija 456-459 mi 829-830 optiki disk 699 procesor tastature 807-808 runi skeneri 1058 skener sa uvlaenjem listova papira 1059 skeneri 1063-1064 skeneri sa ravnim postoljem 1061 skeneri za dijapozitive 1062 Slot 1 228 Socket 370 228 Socket 7 228 Socket 8 228 tastature 810-815 interfejsi adaptera za igre 927 INTERLNK.EXE 920 International Organization for Standardization (ISO) 647 International Telecommunications Union (ITU) 845 Internet Control Message Protocol (ICMP) 917 Internet Phone (VocalTec) 937 Internet Protocol (IP) 917 Internetwork Packet Exchange (IPX) 910, 917 interni registri 54-55 interpolacija (rezolucija tampaa) 1016 interpoliranje izgubljenih podataka, audio CD-ovi 633
Indeks
1403
INTERSVR.EXE 920 Iomega 601-602 Click! ureaji 603 IP (Internet Protocol) 917 IPL (Initial Program Load) ROM 312, 444-446 IPX (Internetwork Packet Exchange) 910, 917 IrDA (infracrveni) prikljuci 245 IRQ (kanal zahteva za prekid) 24-25, 683, 830 EISA sabirnice 283-285 greke prekoraenja internog steka 282 ISA sabirnice 283-285 konfigurisanje zvunih kartica 949 konflikti 699 konflikti zvunih kartica 952 maskirni prekid 282 MCA sabirnice 283-285 mi 830-831 modemi 877-878 PCI IRQ Steering 282, 285-287 PCI sabirnice 285-287 podeavanje mia za sabirnicu 830 reagovanje na signal prekida 282 serijski prikljuci 778-779 sukobi 287-288 zajedniko korienje prekida 282 IRQ prekidi 282 ISA (Industry Standard Architecture) 263 reagovanje na prekide 282 IDE 460 mi za sabirnicu 830 paralelni prikljuci 787 sabirnice 24, 249, 255 16-bitne 256-257, 283285, 289 32-bitne 260, 283-285, 289 8-bitne 255-256, 283, 288
1404
Indeks
ISDN (Integrated Services Digital Network)

diferencijalna maina 5 elektronski raunari 6 ENIAC 6 IBM kompatibilni 12-14 IBM PC 12/14/00 integrisana kola 8 Intel 12 istorijski prikaz razvoja 2-4 mehaniki kalkulatori 5 Microsoft 12 mikroprocesori 8-10 Murov (Moore) zakon 13-14 sistemi sa buenim karticama 6 standardi kompatibilnosti 12 tranzistori 7-8 UNIVAC 7 vakumske cevi 7 istovremeni rad sa vie poslova 448 upisivanje na CD-ROM 660 ITU (International Telecommunications Union) 845 ivino osvetljenje (LCD-ovi) 713 izbor 997-998 matine ploe 304 problematika prisilnog ubrzavanja 307-308 reimi skeniranja 1066 ureaji za traku 619-621 memorijski ipovi 423-424 modemi 859-860 izgrebani optiki diskovi 678 iznajmljene linije 865-866 izuzetno niska frekvencija (ETF), zraenja 722-723 izvedba (kuita) sa ventilacijom pomou pozitivnog pritiska 968-971 izvitoperavanje 565-567 izvodi 466 CD Audio, prikljuci 247 DIMM 405-407 infracrveni prikljuci 245 izvodi za otkrivanje prisustva 401, 402-405 LED prikljuci 245 linijski prikljuci u ATAPI stilu 247 PCI sabirnice 274, 274-277 5 V 270-274 univerzalne 277-279 prikljuci za baterije 245 prikljuci za bezbednosno osiguranje asije 247 prikljuci za napajanje mikroprocesorskog ventilatora 246 prikljuci za telefoniju 247 prikljuci za zvunike 245 RIMM 391-392 SCSI 488-493 SIMM 401-405 VL-sabirnice 267, 267-269 Wake on LAN prikljuci 247 Wake on Ring prikljuci 247 izvodi za otkrivanje prisustva (SIMM) 401-405 izvravanje instrukcija pomou procesnog toka 5455
voice 257 video adapteri 742 ISDN (Integrated Services Digital Network) 863 BRI 862-863 decimalni kilobajti 863 delta kanali 862 Dynamic ISDN 864 hardver 861, 864-865 Multilink PPP protokol 863 NFAS 862 nosei kanali 862 PRI 862-863 trokovi servisa 863 veze 863 ISIS (Image and Scanner Interface Specification) 1064 iskoni (escape) kd, tampai 1051 ISO (International Organization for Standardization) 647 ISO 9660 standard za CDROM podatke 647 ISP 858, 865 ispitivanja sa povratnom petljom 781, 781-782 ispitivanje. Pogledajte i pomo; odravanje; popravljanje; reavanje problema 61 disk jedinice 698-699 FDIV greka 123-124 kablovi 821 monitori 727-728 napajanja 1000-1001 pri podizanju 671-672 procesori 89 video adapteri 766 Y2K kompatibilnost 358360 ispravljanje greaka 633 DVD 665 ispravljanje greaka za memoriju 221-222 istorija raunara 10 analitika maina 5 Apple Computer 10, 13 CP/M sistemi 10
J
Jaz ureaji 604-605 prepisivi kompakt disk, poreenje 653 specifikacije 604-605 TIP dijagnostiki program (Gibson Research) 604 jedanput programabilni ipovi (OTP) 316 JEDEC (Joint Electronic Devices Endineering Council) 403 jedinice za traku 609-610, 892 8 mm traka 616-617 brzina 620 cene 621 DAT 616-617 DLT 617-619 instaliranje 707
ke. Pogledajte i SRAM

istorija 610-611 izbor 619 kapacitet 619-620 kompatibilnost softvera 620 ouvanje podataka 625 poreenje sa prepisivim CD-ROM ureajima 653 prenosivi 621 QIC standardi 611-612, 614-616 reavanje problema 624625 softver za rezervne kopije 622-623 standardi, izbor 620 Travan kasetna traka 618619 ugradnja 621-622 jednosmerni paralelni prikljuci 784 jednostrani zvuk, reavanje problema sa zvunim karticama 954 jezici, objektno orijentisani 1019 JPEG (Joint Photographic Experts Group) 750 izbor 904-905 koaksijalni 899 RJ-45 prikljuci, uparivanje i postavljanje provodnika 903 topologije logikog prstena 901 topologije sabirnica 900 upredene parice 897-898 zvezdaste topologije 900 mi 826 neispravni 821 nul-modem 919 podaci (disk jedinice) 685 rastavljanje tastature 823 SCSI 480, 487-493, 501, 701 traka, instalacija unutranjeg ureaja 703704 USB 791-793 zajedniko korienje tampaa 1050 kablovi sa upredenim paricama 897-898, 933 kablovi za disk 684-685 kablovi za paralelni prenos podataka 919 kablovi za podatke (disk jedinice) 686 kablovi za prenos glasa 904 kablovski modemi (CATV) 866, 873 Kai, Power Show 662 kalajisani memorijski kontakti 411-414 kalibracija, termika (disk jedinice) 550 kalkulatori 5 kanali 862 MIDI datoteke 930 kanalisani prenos neprekidne grupe podataka 384 kapacitet 654 CD-ROM ureaji 628, 678 disk jedinice 568-569 DVD-ovi 665 jedinice za traku 619-620
Indeks
1405
K
K5 procesori (AMD) 134 K56flex 56 KB modemski standard 858-860 K6 procesori (AMD) 171174 K7 procesori (AMD) 175 kablovi 909 ATA IDE 465-466 direktno povezivanje kablom 918-919 disk jedinice 684-685 disketne jedinice 578-580 IBM-ove numerike oznake delova 825-826 IDE 462 ispitivanja sa povratnom petljom 781-782, 788-789 LAN 897-898 fiber-optiki 899-900 instalacija 903-904
magnetne memorije 522523 kapaciteti formatiranih/ neformatiranih diskova 568 kapice tastera 800, 824-825 kartice 192-194 kartice sa vie serijskih portova 777-778 kartice za preuzimanje (video adapteri) 747-748, 765-766 kartice za preuzimanje videa 747-748, 765-766 kartice za proirenja 192 kartice/ivini prikljuci (ISA sabirnice) 255 kasetne jedinice 601-602 Click! ureaji 603 Jaz ureaji 604-605, 653 SparQ ureaji 605-606 SyQuest ureaji 605-606 Zip ureaji 602-604, 653 katodne cevi (CRT) 710, 770 Kenwood Technologies 632 kertridi, memorije (prenosivi raunari) 10931094 ke sa odloenim auriranjem 50 Am5x86(TM)-P75 procesori 113 Cyrix/TI 486 113 Pentium procesori 117 Pentium-MMX procesori 122 reavanje memorijskih problema 429 ke za protono upisivanje 50 Am5x86(TM)-P75 procesori 113 Pentium procesori 117 ke. Pogledajte i SRAM 221 430HX skupovi ipova 221-222 430VX skupovi ipova 222-223 asinhroni/sinhroni tipovi 384 CD-ROM ureaji 637
1406
Indeks
Keyboard Control Panel (Windows)

System BIOS for IBM PC/ XT/AT Computers and Compatibles 325 Upgrading and Repairing Networks, Second Edition 915 Upgrading and Repairing PCs, Linux Edition 1027 Upgrading and Repairing PCs, Sixth Edition 427, 458, 459 Upgrading and Repairing PCs, Tenth Anniversary Edition 438, 449-450, 798, 821 koaksijalni kabl 899 Kodak 652-653 kodek (kompresija/ dekompresija) 749-750 koder/dekoder 518 kodirana imena, procesori 91-92 kodni brojevi 810-815, 821 kodovani podaci 897 koercitivnost (disketne jedinice) 590 kolektori (tranzistori) 8 komande 468-469 PCL 1018 SCSI 487 tastatura (Windows 9x) 838-840 XCOPY 696-697 XCOPY32 697-698 komande Multiple 469 komande specifine za isporuioca 469 komande za snimanje oteenja (ESDI) 459 kombinacije tastera (Windows 9x) 801 kombinacije tri tastera 801 komitet X3 480 kompatibilnost 1073 OverDrive procesori 180181 QIC ureaji za traku 615616 sa starijim verzijama 5254 SCSI 479-481 Sound Blaster 946-948 tastature 803-804 unapreenje memorije 1093-1094 zvune kartice 926-927, 940-941 kompatibilnost sa buduim verzijama, SCSI 480 kompatibilnost sa starijim verzijama 52-53 32-bitni procesori u zatienom reimu 52-54 DVD jedinice 665-666 kontrola standarda 19 modemski standardi 846 P7 (Merced) procesori 178 SCSI 480 kompleti za disk (instaliranje diska) 684 kompleti za prenoenje podataka (prenosivi diskovi) 1095 komponente male snage 1071 kompresija 929-930 podataka sa zvune kartice 945-946 video, kodek 750 kompresija podataka (modemski standardi) 851852 kompresija podataka, (zvune kartice) 945-946 komprimovani vazduh, ienje tastatura 824 komunikacije 842 CATV mree 866-869, 873-874 DirecPC 869-871, 873 direktno povezivanje kablom 918-923 DSL 872-875 ISDN 861-862 iznajmljene linije 865-866 LAN 882-883, 888 100 Mbps Ethernet 909910 adapteri mrenog interfejsa 893-897 beini 903
kanalisani prenos neprekidne grupe podataka 384 ke promaaj 381 kontroleri 381, 384, 563 L1 ke 382 poreenje sa L2 382-384 L2 ke 382 Celeron procesori 228 Pentium II procesori 228 Pentium III procesori 228 Pentium Pro procesori 228 poreenje sa L1 382-384 maksimumi 384 memorija 380-382 odloeno auriranje 429 pogodak 381 programi (disk jedinice) 562-563 stanja ekanja 382 Keyboard Control Panel (Windows) 808, 815-816 Keytronics 801 kilobajti 863 Kingston 113 klasteri 582 klijenti 998 LAN-ovi 889, 894 Softver 912-913 klijentsko/serverske mree (LAN-ovi) 882-884, 912-915 klizai glava (diskovi) 545 kljuni kadrovi 753 klonovi, PC/XT standardne dimenzije 964 knjige 325 CBIOS for IBM PS/2 Computers and Compatibles 325 Nadogradnja i popravka PC-ja, Deseto jubilarno izdanje 746 XGA 731 zastareli video adapteri 729 Programmers Guide to the AMIBIOS 324
konvencionalna memorija, barijera

brzina prenosa podataka 894 enkapsuliranje podataka 887 FDDI 908-909 granina rastojanja 905 IPX 910, 917 kablovi 897-0905 klijenti 889 klijentski softver 912913 klijentsko/serverske mree 882-884, 914-915 komutacija paketa 885 komutacija vodova 885 mree ravnopravnih raunara 883-884, 911915 mree u osnovnom opsegu 882 mreni protokoli 893894 NetBEUI 918 NIC 882, 894 OSI Referentni Model 885-0887 protokoli sloja veze za prenos podataka 905 reavanje problema 921922 sabirnice 894 serveri 889-893 irokopojasne mree 882 stek 885 TCP/IP 910, 915-918, 922-923 velike brzine 908 virtuelna vorita 904 modemi 851, 855-860 asinhroni 842-844 ATDT komande 846 ATH1 komande 846 automatsko pregovaranje 860 bitovi podataka 843 brzina protoka 851 DOS ECHO komande 846 emulacija terminala 843 hardverski kljuevi 875 modulacioni standardi 848-851 N-8-1 veze 843 parnost 843 performansa linijskog uma 860 poetni bitovi 842-844 poreenje bod/bps 847 protokoli za ispravljanje greaka 851 reavanje problema 875879 sinhroni 843 spoljanji 859-860 standardi 844-846 standardi proizvoaa 852-853 standardi za faksmodeme 853-855 standardi za kompresiju podataka 851-852 unutranji 859-860 Windows 9x HiperTerminal 843, 877 zatita od prenapona 860 zavrni bitovi 842-844 protokoli 906-908 komutacija paketa (LAN) 885 komutacija vodova (LAN) 885 kondenzatori (DRAM) 379380 kondenzatorski tasteri 806807 konektori 487-493, 501 Slot 1 77 Slot 2 80-81 USB 791-793 konferencijski rad, zvune kartice 937 konfiguracija 466-468 datoteke 826, 831-832 klijentski softver 912-913 konfigurisanje prenosivih raunara 1095 memorija adaptera 453454 paralelni prikljuci 786787
Indeks
1407
Plug and Play 499-500 SCSI 495-496 napajanje terminatora 498-499 parnost 498 reavanje problema 500501 sinhrono pregovaranje 499 Start on Command (odloeno ukljuivanje) 498 terminiranje 496-498 skeneri 1199-1065 upravljaki programi tampaa (Windows) 1047-1048 zvune kartice 949 konfigurisanje 699-700 disk jedinice 683, 686 DVD-ROM ureaja 699700 SCSI-ja 495 video adaptera (Windows 9x) 738-739 konflikti 830-831 portovi za igre 927 zvune kartice 951-956 konstantni napon 963 kontrast (monitori) 720 kontrole za jainu 944 kontroleri 576-577 ke 381, 384, 563 matini adapteri (SCSI) 478-479, 508-509 ST-506/412 MFM 535 Super U/I ipovi 240 tastature 807-808 video 236-238 kontroleri tastatura 240, 327 kontrolni kodovi, PCL (Printer Control Language) 1018 kontrolni paneli, Sounds 934 kontrolno itanje, zvune kartice 937 konvencionalna memorija 434 konvencionalna memorija, barijera 434, 438
1408
Indeks
konvencionalna memorija, ogranienje

ke sa odloenim auriranjem operativne memorije (Pentium familija) 50 ke sa trenutnim auriranjem operativne memorije (486 familija) 50 Nexgen Nx586 procesori 170-171 nezaustavljivi 50 Pentium II procesori 151152 Pentium Pro procesori 138 Pentium procesori 117 Pentium-MMX poboljanja 55 poreenje sa L2 382 problematika brzine 50-51 procesori sa viestrukim taktom 47 puna brzina memorije 47 sabirnice, istraivanje 50 L2 (Level 2) ke 47, 55, 382384 analogija 48-49 Celeron 228 etvorostruki pridrueni ke 49 DIB arhitektura 57-58 L1, poreenje 382 mobilni sistemi 1081, 1092-1093 nezaustavljivi 50 Pentium II procesori 151152 Pentium II/III Xeon 168, 228 Pentium III 165-166, 228 Pentium Pro procesori 142, 228 Pentium procesori 117 problematika brzine 50-51 SRAM 50 LAN (lokalna mrea) 888 100 Mbps Ethernet 909910 adapteri mrenog interfejsa 893-897 ATM 910 beini 903 brzina prenosa podataka 894 enkapsuliranje podataka 887 FDDI 908-909 kablovi 897-0905 klijenti 889 klijentski softver 912913 klijentsko/serverske mree 882-884, 914-915 komutacija paketa 885 komutacija vodova 885 mrea sa osnovnim opsegom 882 mree ravnopravnih raunara 883-884, 911-915 mreni protokoli 893-894 NIC 882, 894 ogranienja rastojanja 905 OSI referentni model 8850887 protokoli 910, 917 NetBEUI 918 TCP/IP 910, 915-918, 922-923 protokoli sloja veze za podatke 906-908 reavanje problema 921923 sabirnice 894 serveri 889-893 irokopojasna mrea 882 stek 885 trajno uspostavljene veze 864 velike brzine 908 virtuelna vorita 904 lanano povezivanje 467 lanano umreavanje (daisy chain) 795 lanci 703-706 LapLink 920 LAPM (Link Access Procedure for Modems) 851 laserske diode (CD-ROM ureaji) 632 laserski tampai 1014-1015 boja 1037-1038 laserski tampai bez lasera 1032
konvencionalna memorija, ogranienje 432 konvertori 788 video 747 kopiranje diskova 696-698 kopiranje matrice 629 kopiranje memorije, ROM 358, 450-452 kopiranje, ROM 315 koprocesorski video skupovi ipova 736 korani motor aktuatora (disketne jedinice) 575 korone, laserski tampai 1031 korotroni, laserski tampai 1030-1032, 1053 kosmiki zraci 415 koverte, tampai 1054 kratkospojnici 467-468 fle ROM 328 matine ploe 113 podeavanje napona 113 Pentium-MMX procesori 123 podeavanje 427, 949 SCSI ID 495-496 kratkospojnici na disku 699 krukasti kristal 58-59 kruenje (Token Ring protokol) 907 kuita 27 ventilacija pomou negativnog pritiska 968971 ventilacija pomou pozitivnog pritiska 968971 kutije za runo preklapanje 1050 kvarovi, napajanja 994-0999
L
L1 (Level 1) ke 55, 382-384 486 procesori 104 486DX procesori 107 analogija 48-49 etvorostruki pridrueni ke 50 ke promaaj 382
lokacije (Web)
ozonski filtri 1031 proces tampanja 1027 formatiranje 1028 fuzionisanje tonera 1032-1032 komunikacije 1027 obrada 1027-1028 primena tonera 10311032 rasterizacija 1028-1029 skeniranje 1029-1031 uspostavljanje veze 1027 razvijanje 1031 rezervno napajanje 1010 skener sa rasterskim izlazom 1030 toner 1054 zatitno odravanje 1051 Lava Computer Mfg. 778 LBA (Logical Block Addressing) 346, 470-472 LBA Mode Control (stavka u podmeniju IDE Configuration BIOS-a) 346 LCD (displej sa tenim kristalom) 712, 1075-1076 aktivna matrica 713-714, 1077-1079 boja 713 ivino osvetljenje 713 lomljivost 1076 monohromatski 713 pasivna matrica 712-713 polarizujui filtri 712-714 pozadinsko osvetlenje 713 projekcioni paneli 1105 projektori 1105 ravan ekran 714-716 rezolucije 712, 1075-1076, 1079-1080 sjajnost 720 super-uvrtanje 713 trostruko super-uvrtanje 713 veliina ekrana 719 viestruka uestanost 713 LCD-ovi sa dvostrukim skeniranjem 712-713, 1076 LCD-ovi sa pasivnom matricom (ekrani sa tenim kristalima) 712-713, 10761077 LCD-ovi sa ravnim ekranom 714-716 LCD-ovi sa super-uvrtanjem (ekrani sa tenim kristalima) 712-713 LCD-ovi sa trostrukim super-uvrtanjem 713 LED prikljuci 245 LED tampai 1032 Legacy USB Support (stavka u meniju Peripheral Configuration u BIOS-u) 344 Lexmark 820, 824-825 leita 228 Super7 250 Socket 8 228 leita za zamenjive disk jedinice 1095 leite za disk jedinicu 686 LH komanda 832 licenciranje, DOS 18 LIF (Low Insertion Force) podnoja 76-77 Li-ion (litijum-jon) baterije 1103 LIM (Lotus Intel Microsoft ) 102 linearna gustina 589 linearne adrese (UMA) 436438 linearni aktuatori sa kretnim kalemom 548 linearnost, zvune kartice 941 linerna izvedba (napajanja) 982-983 linijska regulacija 986 linijski ispitni pribor 1107 linijski izlazni prikljuci 943 linijski um 856, 860 linijski ulazni prikljuci 943 linijsko prilagoenje 1007 Link Access Procedure for Modems (LAPM) 851 Linux 1027 Lisa raunar (Apple) 827 liste, lokacije (Web) 12861287 Lithium-Ion Polymer baterije 1103
Indeks
1409
LLC (Logical Link Control) sloj 885 LLF (Low Level Formatting), disk jedinice 535-538 LOADHIGH komanda 832 lociranje hardverskih konflikata 953-954 Logical Block Addressing (LBA) 346, 470-472 Logical Link Control (LLC) sloj 885 logika memorija adaptera 453-454 konvencionalna 434 proirena memorija 434, 448-449 raspored 432-434 sukobi, spreavanje 449450 UMA 441-446 adrese segmenata 436438 BIOS matine ploe 434, 446-448 linearne adrese 436-438 programi za upravljanje 454 rezervisana memorija 436 Shared Memory 436 video RAM 434, 439-441 logike ploe 556 disketne jedinice 576 logiki prstenovi (mree) 901 logiko formatiranje 535539, 689-690 logiko mapiranje, memorija 376 Logitech 826 lokacije (Web) 1286-1287 3Com Corp. 856 ADSL informacije 872 AMP 412 Award 324 bmdrivers.com 639 DirecPC 871 vodi Getting Started 871 Ensoniq 945
1410
Indeks
lokalne sabirnice
Low Voltage Differential (LVD) signalizacija 483, 493 lozinke 351-352 klijent/server mree 914915 LAN 922 mree ravnopravnih raunara 913-914 Supervisor 351-352 User 351-352 LPX dimenzije 966-967 LPX matina ploa 21, 192 kartice za proirenja 192 poreenje sa NLX 193-194 prikljuci 192-194 sabirnika kartica 192-194 slotovi sabirnice 193 LS-120 ureaji 600-601 LVD (Low Voltage Differential) signalizacija 483, 493 LVD terminatori (SCSI) 494 magnetno oklapanje, raunarski zvunici 956 magnetno zraenje monitora 722-723 magnetno-optike jedinice 600 magnetnootporne (MR) glave 517, 527 magneto-optiki ureaji 599-601 Magneto-Resistive (MR) glave 544 Make codes (tastature) 810 maksimalna brzina (procesori) 41, 179-180 maksimalna koliina memorije koja se moe instalirati 395-396 manestersko kodiranje podataka 897 mapiranje neravnina u okolini 755 margine, opseg 1057 maine za kopiranje (kopiranje pomou tampaa) 1041 maine za tampanje 1029 maske 109 proizvodnja procesora 59-60 maskirni prekidi 282 masovna proizvodnja CDROM-ova 629 Master Boot Record (MBR) 371-373 matematiki koprocesori 104 8087 97 80287 99 80387 102 486DX 107 487SX 109, 112 Pentium procesori 118, 123-124 procesori 86-88, 176 Weitek 102-103 matine ploe 113 A+ program ispita 12801281 adrese U/I portova 290293
FAP (Fair Access Policy) 871 IBM 260 LLF softver 689 informacije o poveavanju brzine procesora 42 Intel 68 Maxtor 689 Micro Firmware, Inc. 325 MIDI Manufacturers Association 931 multimedijalne aplikacije 934 PC Design Guide 929 Phoenix 325 Platform Developer 197, 199, 204 Privacy Software Corporation 868 Quantum 689 Seagate 689 Shareclean pomoni program 868 Software Publishers Association 929 Western Digital 689 WTX matine ploe 205 Zoom Telephonix 858 lokalne sabirnice 23, 263265 AGP 280-281 PCI 269 inicijatori sabirnica (bus masters) 287 IRQ-ovi 285-287 izvodi 270-279 PCI IRQ Steering 282, 285-287 Plug and Play 279 prikljuci 269-270 irine propusnog opsega 269-270 specifikacije napajanja 270 sporedne 287 VL-Bus 265-269 Lotus Intel Microsoft (LIM) 102 Low Insertion Force (LIF) podnoja 76-77 Low Level Formatting (LLF), disk jedinice 535-538
M
MAC (Media Access Control) 885, 906-907 Macintosh (Apple) 18-19, 827 magnetna polja 515-516 magnetne memorije 512 elije, bit/tranzicione 515, 518 elektromagnetizam 513514 fluks 515-516 glave za itanje/pisanje 514 GMR glave 517-518 istorija 512-513 kapaciteti 522-523 magnetna polja 515 materijali diskova/traka 515 metode kodiranja 515 MR glave 517 postupci itanja 515-516 postupci pisanja 515-516 PRML 522 eme kodiranja 518-519, 518-521
Mean Time Between Failures (MTBF)

AT pune veliine 190 ATAPI prikljuci 247 ATX 21, 86, 194-198, 200 Baby AT 21, 187-190 brzina 40-42 brzina takta 105 CD Audio prikljuci 247 CMOS RAM 241-245, 332336 aplikacije za rezervno kopiranje 244 bajt dijagnoze 336 bajt stanja dijagnoza 244 pristup programima podeavanja 336-337 Cyrix 6x86/6x86MX procesori 176-177 delovi 212 dokumentacija 307 fle ROM 319-320, 328331 popravka BIOS-a 330331 zatita od upisivanja 328 flex-ATX 200-201 formati 186, 209 vlasniki 187-188, 209 infracrveni (IrDA) prikljuci 245 Intel-kompatibilne 134, 171-172 Intelova kontrola standarda 19-22 LED prikljuci 245 LPX 21, 192-194 memorija 423-424 merila izbora 303 micro-ATX 198-200, 269 napajanje 961, 988 napon 122-123 NLX 21, 201-205 Normal mode 337 Pentium 120-121, 134 Pentium MMX 123 Pentium Pro 142 PPI ipovi 807 prikljuci 245 IDE 459-461 na prednjoj strani 248 prikljuci za napajanje 974-976 prikljuci za tastaturu 821-822 prikljuci za bateriju 245 prikljuci za bezbednost asije 247 prikljuci za mikroprocesorski ventilator 246 prikljuci za zakljuavanje tastature 245 prikljuci za zvunike 245 prisilno ubrzavanje 307308 procesorski slotovi/leita 212-213 reim Configure 337 ROM-BIOS 26 RTC/NVRAM ipovi 312313 sabirnice 249, 280-281 brzina 254 DMA kanali 288-289 EISA 261-263 IRQ-ovi 282-288 ISA 249, 255-259, 263 lokalne 263-265 MCA 259-261 memorija 252 ogranienje irine 24 PCI 249, 269-280 procesori 249-252 resursi 281, 294-303 sistemski resursi 281 U/I sabirnice (slotovi za proirenja) 252-253 VL-Bus 265-269 sistemi sa osnovnom ploom 210-212 tednja SIMM-a 400 Super U/I ipovi 240-241 telefonski prikljuci 247 UPI ipovi 807 Wake on LAN prikljuci 247 Wake on Ring prikljuci 247 WTX 205-209 matini adapteri 683 optiki diskovi 699
Indeks
1411
Plug and Play 683 SCSI 478-479, 508-509, 705 matini adapteri sa automatskim zavravanjem 705 matrica tastera 807, 810-815 matrice 629 matrini tampai 1014, 1017, 1051, 1035, 1052 matrini tampai kvaliteta priblinog kvalitetu poslovne prepiske 1017 Matrix Math eXtensions (MMX) 55-56, 148, 175-176 Matsushita-Kotobuki Industries, Ltd. 600 Maxi-Switch 820, 827 Maxtor Corporation 689 Maxtor korporacija 458-459 Mbps (megabita u sekundi) 894 MBR (Master Boot Record) 371-373 MCA (Micro Channel Architecture) 460-463, 475476 sabirnice 24-25, 259-261, 284 CACP 260 dimenzije kartica adaptera 260 DMA kanali 290 IRQ-ovi 283-285 kompatibilnost 260 napajanje 961 reference, diskovi 260 upravljanje sabirnicama 260 video adapteri 742 MCGA (MultiColor Graphics Array) adapter 729 McKinley procesori (P7) 179 MCM (Multi-Chip Module) 138 MDRAM (Multibank DRAM) 740 Mean Time Between Failures (MTBF) 558, 986
1412
Indeks
Mean Time To Failures (MTTF)

ATX matina ploa 195 banke 400, 410-411, 423 barijera konvencionalne memorije 438 BEDO DRAM 388 brojevi ipova 409 brzina 382, 384-386 brzine ipova 411 brzinski standard PC/100 388, 411 brzinski standard PC/133 411 CMOS RAM 27, 100, 241, 312-313 adrese 241-245, 332-336 aplikacije za izradu rezervne kopije 244 bajt dijagnoze 336 bajt stanja dijagnoza 244 Chipset Setup Options 956 ipovi 1010-1011 greka kontrolnog zbira 330 postavke, snimanje 327 pristup programima za podeavanje 336-337 Setup 328, 379 DDR SDRAM 394-395 DIMM 27, 400 banke 410-411 brojevi delova 409 brzina 399 ECC 339 instaliranje 424-427 izbor 423-424 parnost 417 poreenje pozlaenih i kalajisanih kontakata 411-414 prenosivi raunari 10931094 raspored izvoda 405-407 reavanje problema 428430 sa 168 izvoda 397-398 sa baferom 426 serijsko otkrivanje prisustva 407 irina 116 irine banaka 45 irokokanalni sistemi 389 veliine 398-399 zamenjivanje 423 DIP ipovi 396 DRAM 376, 379-380 EDO 21, 220-221, 387-388 fizika 395-396 FPM DRAM 386-387 identifikacija ipova 409 instaliranje 424-427 Intelova podrka 21 iznos koji se moe adresirati 97, 99-101, 107, 116 konvencionalna 434 kopiranje ROM-a 450-452 logika 432-434 logiko preslikavanje 376 nadogradnja 421-424 najvea koliina koja se moe instalirati 395-396 ogranienje konvencionalne memorije 432, 434 ogranienje pristupa 53-54 opti podeiva (PC Cards) 1100 podrka za ispravljanje greaka 221-222 ponovno rasporeivanje 452 poreenje memorija 376377 poreenje pozlaenih i kalajisanih kontakata 411414 privremene greke 380, 416-421 program ispita A+ 12801281 proirena 53-54, 448-449 RDRAM 21, 389-394 reavanje problema 428432 RIMM 389-390 izvodi 391-392 mogui poloaji zareza 393
Mean Time To Failures (MTTF) 986 Media Access Control (MAC) 885, 906-907 Media Player 933 Windows 3.x 672 Media sloj (DirectX) 758 MediaGX procesori (Cyrix) 95, 175-176, 711 MediaVision 750 medijum za snimanje 540542 medijumi 655-656 snimanje (diskovi) 540542 meukartice (IDE) 461 meunarodni rasporedi tastatura 815-816 megabita u sekundi (Mbps) 894 megaherc (MHZ) 35, 384 mehaniki kalkulatori 5 mehaniki tasteri 805 mehaniki tasteri sa gumenom prevlakom 805806 mehaniki tasteri sa sunerastim elementom 804-805 mehanizam sa zatvorenom povratnom petljom 548 mehanizmi aktuatora glava 546-550 aktuatori sa koranim motorom 546-547 aktuatori sa kretnim kalemom 548 automatsko parkiranje glava 553 servo sistemi 548-554 termika kalibracija 550 disketne jedinice 575 mehanizmi povratne sprege dodira 804 mehanizmi za ulaganje (CDROM ureaji) 643-645 MemCor 539 MEMMAKER pomoni program 454 memorija 376-378 adaptera 453-454
MIDI (Musical Instrument Digital Interface)

SO-RIMM 391, 10931094 SPD ureaji 393 SDRAM 21, 222-223, 388, 394-395, 411, 740-741 serverski zahtevi 890 SIMM 27 adapteri 400 banke 45, 410-411 brojevi delova 409 brzina 399 instaliranje 427 izbor 423-424 izvodi 401-405 matine ploe koje tede SIMM 400 parnost 417 poreenje pozlaenih i kalajisanih kontakata 411-414 preplitanje memorije 400 reavanje problema 428432 sa 30 izvoda 398-399 sa 72 izvoda 396-398, 400, 402-405 SIPP 397-398 irina 116 ugradnja 424-426 veliine 398-399 zamena 423 irokokanalni sistemi 389 SRAM 380-382, 384 tampai 1023 stranienje 386 sukobi 449-450 trajna memorija 312, 377 trokovi 377 ugraena/upotrebljiva, poreenje 450-452 UMA 684 adrese segmenata 436438 BIOS matine ploe 436, 446-448 linearne adrese 436-438 programi za upravljanje 454 rezervisana memorija 436 ROM adapter 441-446 Shared Memory 436 video RAM 434, 439-441 UMB, upravljaki programi za mia 831-832 veliina ipova 408-409 video 736-741, 764-765 zajedniko korienje 444446 memorija sa reimom usitnjavanja 386 memorija za preslikavanja 452 memorijske sabirnice 252 Memory Hole na 15 MB-16 MB, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 342 Memory Menagement Unit (MMU) 100 meni Boot (BIOS) 354-355 meni Exit, BIOS 356 meni Maintenance za BIOS 337-338 meniji 339-340 BIOS Setup 337 glavni meni (BIOS) 338339 meni Boot (BIOS) 354-355 meni DMI (BIOS) 347-348 meni Exit (BIOS) 356 meni IDE Configuration (BIOS) 345-347 meni Maintenance (BIOS) 337-338 meni Peripheral Configuration (BIOS) 342-344 meni Power Menagement (BIOS) 352-354 meni Resource Configuration (BIOS) 349-350 meni Security (BIOS) 351352 meni Video Configuration (BIOS) 348-349 podmeni Floppy Options (BIOS) 347 podmeni IDE Configuration (BIOS) 345-347 Merced procesori (P7) 177179
Indeks
1413
Mercury (430LX) skup ipova 219-220 merenje performansi (benchmark) 766 Metal-In-Gap (MIG) glave 543 metal-oksidni varistori (MOV) 1006 metode kodiranja 515 MFM (Modified Frequency Modulation) 515, 519, 614 MHz (Megaherc) 35 Micro 2000 89, 689 Micro Firmware, Inc. 325 micro-ATX matina ploa 198-200, 961, 973 Microcom Networking Protocol (MNP) 851-853 MicroDrive 527 Microid Research (MR) 18, 325 Micron, sastavljai sistema 19 MicroScope softver 689 Microsoft 12-13, 12 Diagnostics 779-780 DirectX 757-760 DOS, licenciranje 18-19 ergonomske tastature 820 mi 826 MSD 831 Natural Keyboard Elite 818 NetMeeting 937 PC 9x specifikacije 22 PC Design Guide Web lokacija 929 PowerPoint 933 softver 16 Microsoft CD-ROM Extensions (MSCDEX) 641, 670-671 Microsoft Diagnostics (MSD) 779-780, 831 Microsoft Intellimouse 834 Microsoft Natural Keyboard 801 Microsoft Video for Windows (VFW) 750 MIDI (Musical Instrument Digital Interface) 926
1414
Indeks
MIDI Manufacturers Association

upravljaki programi 827, 831 MMO (Mobile Module) 157158, 1090-1093 MMX-2 56 MNP (Microcom Networking Protocol) 851-853 Mobile Module (MMO) 157158, 1090-1093 Mobility Electronics 1107 Mode 1 (CD-ROM XA) 649 Mode 2 (CD-ROM XA) 649650 MODE komanda (MS-DOS) 808-810 modemi 842 56 K 851, 855-860 asinhroni 842-844 ATDT komande 846 ATH1 komande 846 automatsko pregovaranje 860 brzina 847 brzina protoka 851 poreenje bod/bps 847 DOS-ove komande ECHO 846 faksmodem/skener/ tampa ureaji 1040-1041 hardverski kljuevi 875 inicijalizacioni nizovi 847 kabl 866, 873 nul-modem kabl 787 performansa linijskog uma 860 povezivanja 842-844 povezivanje na paralelni port 787 prenos podataka 842-844 prenosivi raunari 11071108 protokoli za ispravku greaka 851 reavanje problema 875878 sinhroni 843 spoljanji 859-860, 877878 standardi 844-847 standardi pojedinih proizvoaa 852-853 standardi za faksmodeme 853-855 standardi za kompresiju podataka 851-852 standardi za modulaciju 848-851 svojstva 860 terminalska emulacija 843 unutranji 859-860 Windows 9x Hyper Terminal 843, 877 zatita od naponskih udara 860 zatita od prenapona 860 Modified Frequency Modulation (MFM) 515, 519, 614 modulacija bitova u kanalu (DVD) 665 mogui poloaji zareza (RIMM) monitori 29, 710 bez preplitanja 720-721 boja 716 brzine osveavanja 724726 CRT-ovi 710 ekrani sa gasnom plazmom 714 isprobavanje 727-728 izbor uestanosti 724-726 LCD (Lyquid Crystal Display) ekrani 712-716 monohromatski 716 odsjaj na ekranu 723 osvetljenje 727 podeavanje 726 preplitanje 720-721 provera tehnikih karakteristika 726 rastojanje izmeu taaka 719-720 reavanje problema 769700 rezolucija 718-719 sjajnost 720 smanjivanje odsjaja 727 svojstva tednje energije 721-722 uticaj poloaja 727 veliina 716-719
datoteke 930-0933 podrka zvune kartice 926 portovi 931 prikljuci 944 softtver 933 MIDI Manufacturers Association 931 MIG (Metal-In-Gap) glave 543 mikrofoni 926, 958 mikrofonski prikljuci 943 mikrokd, prepravljanje 8991 mikroprocesori 8-10 miksovanje zvuka 938 mini upravljaki programi 748 mini-ATX matina ploa 197 mini-DIN prikljuak sa 6 izvoda 189 mini-DIN prikljuci 826 mini utinice 943 minikertridi 1093 mini-LPX matina ploa 192-194 minimalna struja optereenja 986 minimalni i maksimalni softverski prekid (DMM) 998 MIP preslikavanje 754 mi 29 ienje 1095-1096 FEELit 840 interfejsi 828-830 kablovi 826 komponente 826 kontroleri 240 Microsoft Intellimouse 834 opto-mehaniki mehanizam 826 podloga 827 prikljuci 818 reavanje problema 830832 Scrollpoint mi (IBM) 834 serveri 893 tasteri 826
nadogradnja
video adapteri 748 video kartice 29 vidljiva povrina ekrana 716-717 vie uestanosti 711 zraenja 722-723 monitori bez preplitanja 720-721 monitori sa preplitanjem 720-721 monitori sa vie uestanosti 723-724, 726 provera tehnikih karakteristika 726 mono prikljuci 943 monofonske zvune kartice 944 monohromatski LCD ekrani 713 monohromatski monitori 716 MOS Technologies 32-33 MoSys, Inc. 740 Motorola 807 MOUSE.COM (upravljaki program za mia) 831 MOV (metal-oksidni varistor) 1006 MP3 929-930 MPC (Multimedia PC) 927929 MPC-3 standardi, minimalna brzina CDROM-a 636 MPEG (Motion Pictures Expert Group) 746, 750, 946 MPEG-2 kompresija 664 MPR I standard za zraenje monitora 723 MPR II standard za zraenje monitora 723 MPS 1.1 (Multi-Processor Specification) 142 MR (magnetnootporne) glave 517, 527 MR (Magneto-Resistive) glave 544 mree ravnopravnih raunara (LAN) 883-884, 911-915 mree sa osnovnim opsegom (LAN) 882 mrena barijera 873-875 mrene kartice 312 mreni adapteri 444-446 mreni protokoli 893-894 mreni sloj, OSI referentni model 885 mreni zavreci (NT-1) 864 mrtvi pikseli 1077-1078 MSCDEX (Microsoft CDROM Extensions) 641, 670671 MSD (Microsoft Diagnostics) 779-780, 831 MS-DOS. Pogledajte i DOS 808-810 CONFIG.SYS 669-671 DPMI 54 Dvorak raspored na tastaturi 820 podrka za CD-ROM na disketi za podizanje sistema 673-674 prelazak na drugi disk 697-698 primene 832 pristup dodatnoj memoriji 53-54 Windows 9x, prozori 5354 MTBF (Mean Time Between Failures) 558, 986 MTTF (Mean Time To Failures) 986 Multi Media eXtensions (MMX) 55-56, 148, 175-176 Multibank DRAM (MDRAM) 740 MultiBeam tehnologija 630632 Multi-Chip Module (MCM) 138 Multilink PPP protokol 863 Multimedia CD standard 664 Multi-Media eXtensions (MMX) 55-56, 148, 175-176 Multimedia PC (MPC) 927929
Indeks
1415
Multimedia PC Working Group (Software Publishers Association) 927-929 multimedija. Pogledajte i audio; video 753-756 audio CD-ovi, reprodukcija 937-938 CD-ROM 636 FireWire (IEEE 1394) 796 integrisanje 175-176 MPC-3 standardi 636 NLX matine ploe 203 prezentacije 933 QuickTime 750 standardi 927-929 tehnologija MMX procesora 55-56 VFW 750 video adapteri 745-753, 765-766 Web lokacije 934 zvune kartice 927-929, 934-0938, 958 Multi-Processor Specification (MPS 1.1) 142 Murov zakon 13-14 muziki CD-ovi, upisivanje 661 Mylar, disketni ureaji 515
N
N-8-1 modemske veze 842844 naela kodiranja 458 naela oznaavanja 41 nadogradnja 325-327 uvanje podeavanja u CMOS-u 327 fle ROM 328-331 kontroleri tastature 327 odreivanje verzije 327 video 441 disk jedinice 1094-1095 memorija 423-424 adapterske kartice 423424 fle ROM 319-320, 328331 opcije 421-422
1416
Indeks
najvea ukupna struja

ispitivanje 1000-1001 matine ploe 961 MCA sabirnice 961 micro-ATX sistemi 198, 961 naponski regulatori 961 opasnosti 994 optereenja 983-984 popravljanje 1001-1002 potronja 81-83, 988-991 baterije (prenosivi raunari) 1103-1104 Celeron procesori 162 OverDrive procesori 68 Pentium II procesori 149 Pentium procesori 118, 133-134 Power_Good signal 962, 981-982, 999 Power_On signal 971-973, 978 prekidaka jedinica napajanja 963 prekidaka/linearna izvedba, poreenje 982983 prekoraenje 986 prikljuci 974-976 disk jedinice 557, 686 disketne jedinice 577578 problemi 996-997 PS_ON signal 962 reavanje problema 994999 SCSI, terminatori 498-499 serijski portovi 961 sertifikacija 986-988 serveri 892 sistemi za zatitu napajanja 1004-1010 specifikacije 983-986 ukljuivanje/iskljuivanje napajanja 991-992 univerzalno 985 upravljanje napajanjem 992-994 monitori 721-722 Pentium procesori 125 prenosivi raunari 1071, 1080, 1104-1105 SMM 54 VRT 1081 WTX matine ploe 208209 zamena 1002-1004 napajanja primenjiva irom sveta 985 napajanje 555-556 Power Management, meni u BIOS-u 352-354 prenaponska zatita 860 napon za memoriju (AMDK6 procesori) 172 napon. Pogledajte i napajanja 113 efikasnost 986 ispitivanje izlaza 997-998 konstantni 963 kontrole za podeavanja 1002 maksimalno strujno optereenje 986 merenje 998-0999 moduli za mobilni Pentium procesor 1092 negativni 960-961 prekidanje 985 prekoraenje 986 prelazni odziv 986 procesori 81-83, 1081-1082 Am5x86(TM)-P75 113 AMD K5 134 AMD K6 172 dvojna konsrukcija napajanja 82-83 Pentium 118, 133-134 Pentium II 156-157 Pentium Pro 142-143 Pentium-MMX 122, 133134 Socket 7 procesori 82-83 VRT 82 regulacija linije 986 talasanje 986 ulazni opseg 986 vreme uspostavljanja 986 VRM (Voltage Regulator Module) 73, 122, 213 vrna struja 986 zatita od prenapona 986 Narandasta knjiga 647
prenosivi raunari 10931094 SIMM/DIMM 423 paralelni prikljuci 786 prenosivi raunari 10731075 sistemi sa osnovnom ploom 211-212 video adapteri 763-764 kartice za preuzimanje 765-766 memorija 764-765 merenje performansi (benchmark) 766 poreenje 767 tehnika podrka 766 vlasnikih matinih ploa 209 najvea ukupna struja 986 naknadno svetljenje, katodne cevi 710 namenske iznajmljene linije 865-866 nanosekunde 384 napajanja 28, 960. Pogledajte i napon. +12 V izvori napajanja 960-961 +5 V izvori napajanja 960961 5 V_Standby signal 971973, 978 ATX matine ploe 195 baterije 1010-1011 dimenzije 962 AT/Desktop 964 AT/Tower 964 ATX 967-971, 976-977, 983-985 Baby-AT 965 industrijski standardi 963-964 LPX 966-967 NLX 971-973 PC/XT 964 SFX 973-974, 976-977 FireWire (IEEE 1394) 794 Flex-ATX matine ploe 200 funkcija 960-962 funkcionisanje 960-962
odravanje
nasleene kartice 302 National Semiconductor 94, 777-778 Natoma (440FX) skup ipova 231-232 Natural Keyboard Elite 818 NC (Network Computer) 312 NCITS (National Committee on Information Technology Standards) 463, 480 NCR 500 NEAT (New Enhanced AT) CS8221 skup ipova 214 nebalansirano signaliziranje 223 nedestruktivno formatiranje, alati 689-690 nedostaci globalne zatite sistema 429 nedostaci opte zatite sistema 429 neformatirani/formatirani kapaciteti smetaja 568 negativni naponi 960-961 neispravni pikseli 713 neispravni tranzistori 713, 1077-1078 neispravnosti (Pentium procesori) 123-125 neparna parnost 418 neparni ciklusi (RDRAM) 390 nepodeljeni DSL 873 nepostojana memorija 377 Neptune (430LX) skup ipova 220 NetBEUI (NetBIOS Extended User Interface) 918 NetMeeting (Microsoft) 937 Network Interface Card (NIC) 300, 882, 894 New Enhanced AT (NEAT) CS8221 skup ipova 214 Nexgen Nx586 procesori 170-171 nezavisnost od platforme (TCP/IP) 915 NFAS (Non-Facility Associated Signaling) 862 NIC (Network Interface Card) 300, 882, 894 NiCad (nikl kadmijum) baterije, prenosivi raunari 1102 NiMH (niklmetal-hidrid) baterije, prenosivi raunari 1103 niski DMA 953 nisko-temperaturni polisilikon 1078 NLX dimenzije 971-973 NLX matine ploe 21, 201205 NMI (nemaskirani prekid) 419 Non-Facility Associated Signaling (NFAS) 862 NonVolatile RAM (NVRAM) 312-313, 726, 1011 Normal mode (matine ploe) 337 North Bridge 216, 1093 430FX (Triton) 220-221 430HX (Triton II) 221-222 430LX (Mercury) 219-220 430NX 220 AGP sabirnice 216 Celeron 228-239, 233 PAC 216 PCI sabirnice 216 Pentium II procesori 228239, 233, 238-239 Pentium III procesori 228239, 233 Pentium Pro procesori 228-232, 238-239 poreenje skupa ipova 810 236 procesorske sabirnice 249 skupovi ipova za Pentium matine ploe 218 Norton Ghost 662, 698 Norton Image 662 nosei kanali (ISDN) 862 noice 424-426 NT-1 ureaj 864 NTFS (NT File System) 538, 692
Indeks
1417
NTSC, preuzimanje videa 749 nul-modem kabl 787 null modemi 919 Num Lock 804 numatiki sa dvostrukim skeniranjem i superuvrtanjem 713 numerike oznake delova 825-826 prikljuci 981 tastature 825-826 numeriki deo tastature 798, 803-804, 1100 NVRAM (NonVolatile RAM) 312-313, 726, 1011 Nx586 procesori (Nexgen) 170-171
O
O.R. Technology 600 obavetenja o dogaajima 934 obavetenje, pridruivanje zvukova 934 obavljanje posla u vie navrata 648-651, 652-653, 662 objektno orijentisani jezici 1019 oblasti diska, RAID 891 obnavljanje podataka 456 Zip ureaji 604 obrada instrukcija 115 obrazac konfiguracije sistema 295-298 obrtni aktuatori sa kretnim kalemom 548 odbacivanje pritisaka na taster 807 odloeno ukljuivanje (SCSI) 498 odredita 287 SCSI 499 odreivanje vidljivih povrina 754 odravanje 678, 821, 951. Pogledajte i pomo; popravljanje; ispitivanje; reavanje problema
1418
Indeks
odsjaj na ekranu
adapteri interfejsa 699 DOS CD-ROM upravljaki program za ureaj 669-670 instalacija softvera 668669 ispitivanje pri podizanju sistema 671-672 MSCDEX.EXE 670-671 upravljaki program za DOS SCSI adapter 669 upravljaki programi za MS-DOS Windows 3.x 672 Windows 9x 672-673 Windows NT 4.0 672673 konfigurisanje 699-700 LS-120 600-601 magneto-optiki ureaji 600 podrka za CD-ROM na disketi za podizanje sistema 673-674 SCSI lanci 703-706 spoljanji ureaji 701 unutranji ureaji 703-704 vibracije 636 opto-mehaniki mehanizmi (mi) 826 Organic Land Grid Array (OLGA) pakovanje 156 originali 466-468 Orion Workstation/Server skup ipova (450KX/GX) 231 OSI (Open System Interconnection) 885-0887 osnovna memorija 434 osnovni procesor 133 osovine 1095 osovinski motori 555-556 disketne jedinice 576 osvetljenje, monitori 727 osveavanje ekrana bez treperenja 724 otkazivanja 955 otkucaji smrti (Zip jedinice) 603-604 OTP (jedanput programabilni ipovi) 316 otpornici optereenja 1000 otpornost na greke 416-421 otvaranje HDA 530, 542 otvoreni standardi (TCP/IP) 915 OverDrive podnoja 66, 112 OverDrive procesori 66-68, 110-112, 119, 123, 180-181 oznaavanje CD-ROM-ova 629 oznaavanje dubine 754 oznake ureaja (CD-ROM upravljaki programi) 670 ozon, tampai 1031
CD-ROM-ova 645 tampai 1051-1052 odsjaj na ekranu 723 OEM (proizvoai originalne opreme) 320-321 Oersted, Hans Christian 513 Off stanje (APM) 993 ograniena veliina ke memorije 384 oksidni medijumi za snimanje (disk jedinice) 540 okviri (Ethernet protokol) 906 okviri za dijalog 1047-1048 OLE (Object Linking and Embedding) 935 OLGA (Organic Land Grid Array) pakovanje 156 om-metar 483 omoguavanje 339 upravljanja sabirnicom 638-640 USB 344 onemoguavanje 994 APM 994 onemogueni korisnici 935 onlajn podrka, vidovi 1283 Ontrack Disk Manager softver 689 opcije za uklopljeno tampanje 1057 Open System Interconnection (OSI) 885-0887 operativni opseg 986 operativni sistemi 16-17 particije 1362-1363 podrka za tampa 1050 provera Y2K kompatibilnosti 358-360 opravka 768 opti SIMM sa 30 izvoda 399 optereenja (napajanja) 983984 Opti 214 optiko memorisanje 628 CD-ROM-ovi za podizanje sistema 675-678, 680 DIVX 667 instaliranje ureaja 699
P
P1/P2 prikljuci napajanja 974-976 P6 (686) procesori 168-170 Pentium-kompatibilni 171-174 AMD K7 175 Cyrix 6x86/6x86MX 176-177 Cyrix MediaGX 175-176 Nexgen Nx586 procesori 170-171 P7 (786) procesori 179 Merced 23, 177-179 P8/P9 prikljuci napajanja 974-976 PAC (PCI/AGP Controller), Intel skupovi ipova 216 PAC (Pin Array Cartridge) 179 Packard Bell 19 pad 529 pad glave 529 Page Description Language (PDL) 1017-1022 Page Mode memorija 386 paketi 885, 887, 906 pakovani procesori 90 PAL (Phase Alternate Line) 747 Palmtop 1073 papir, tampai 1016, 1042, 1052, 1054 paralelni portovi 927 kontroleri 240
Pentium II procesori
skeneri sa ravnim postoljem 1061 ureaji 1096 paralelni prikljuci 772, 782 CD-ROM ureaji 642 dijagnostika 788-789 dvosmerni 784-785 ECP 785-786 EPP 785 IEEE 1284 783-784 konfiguracija 786-787 nul-modem kabl 787 pomoni program Parallel 786 povezivanje ureaja 787788 preporuke 786 SCSI konvertori 788 SPP 784 paralelno/serijska konverzija 897 Parallel Technologies, Inc. 786, 921 parametar NUMLOCK= (CONFIG.SYS) 804 PARD (Periodic and Random Deviation) 986 parni ciklusi (RDRAM) 390 parnost 416 greke 429, 955, 994 ispitivanje 220-222, 416421 memorija 417 modemske veze 843 SCSI 498 Partial-Response, Maximum-Likelihood (PRML) elektronika 522, 527 particije. Pogledajte i formatiranje 1363 CD-RW ureaji 1363 disk jedinice 535, 538 dodatne particije 691-694 DriveImage 1363 FDISK 690-692, 695-696 operativni sistemi 13621363 Partition Magic 694-695, 1362-1364 primarne particije 691-694 zamrznuti reim 1104 Partition Magic 694-695, 1362-1364 pasivni hladnjaci 85-86 pasivni rashladni element 195 pasivni terminatori (SCSI) 494-495 Passive Release, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 342 PC 2000 System Design Guide 22 PC 97 Hardware Design Guide 22 PC 98 System Design Guide 22 PC 99 System Design Guide 22 PC 9x specifikacije 22 PC Design Guide Web lokacija 929 PC DOS 832 PC kartice 1070, 1073, 10961100 PC Power and Cooling 1003 PC/100 standard brzine 388, 411 PC/133 standard brzine 411 PC/XT 24-25, 964 P-CAV ureaji 630 PCI (Peripheral Component Interconnect) 21 FireWire (IEEE 1394) 795 Intelova industrijska kontrola 21 povezivanje 462 sabirnice 24-25, 249, 269270, 742 inicijatori sabirnica (bus masters) 287 Intelovi skupovi ipova 216 IRQ-ovi 285-287 izvodi 270-279 mobilni sistemi 10921093 PCI IRQ Steering 282, 285-287 Plug and Play 279 prikljuci 269-270 propusni opsezi 269-270
Indeks
1419
Resource Configuration meni (BIOS) 350 specifikacije napajanja 270 sporedni 287 PCI IRQ Steering 282, 285287 PCI ISA IDE Xcelerator (PIIX) ipovi 221 PCI/AGP Controller (PAC), Intelovi skupovi ipova 216 PCI/VGA funkcija Palette Snoop (BIOS) 357 PC-ji 16 PC-ji za jednokratnu upotrebu 187-188, 192 PCL (Printer Control Language) 1018-1021 PCMCIA (Personal Computer Memory Card International Association) 1070 kartice, prenosivi raunari 1096-1100 sabirnice 24-25 PDL (Page Description Language) 1017 Pentium II procesori 135, 146 64-bitne sabirnice za podatke 45 brzina 148 definicije za naponski ID 156-157 DIB arhitektura 57-58, 137, 149 dimenzije 148 Dynamic Execution 56-57, 136, 149 iCOMP 2.0 indeksno rangiranje 39, 148 iCOMP 3.0 indeksno rangiranje 39-40 instaliranje 152 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 49 L1 ke 151-152 L2 ke 151-152 MMX tehnologija 148
1420
Indeks
Pentium II/III Xeon procesori

Pentium Pro procesori 135, 138 64-bitne sabirnice za podatke 45 brzina 142 DIB arhitektura 57-58, 137-138 dimenzije 142 Dual Cavity PGA pakovanje 138 Dynamic Execution 56-57, 136 iCOMP 2.0 indeksno rangiranje 39 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 49 L2 ke 142 MCM 138 najvea koliina memorije koja se moe instalirati 395-396 podnoja 65 popravljanje greaka, promena mikrokda 8991 skupovi ipova 142, 228232, 238-239 specifikacije 140-141 SPGA procesori, pakovanje 62 tranzistori 138 varijacije 143-145 VID pinovi 142-143 Pentium procesori 24, 114 32-bitni unutranji registri 45-46 64-bitne sabirnice za podatke 45 AGP 743-744 BiCMOS 117 BTB 115 DIMM, irina 116 druga generacija 119-122 dvostruka protona obrada podataka 114-115 greke u upravljanju napajanjem 125 iCOMP 2.0 indeksno rangiranje 39 iznos memorije koja se moe adresirati 116 ke 117 etvorostruki pridrueni ke 49 L2 117 reimi 117 sa odloenim auriranjem operativne memorije 50 matematiki koprocesori 118, 123-124 MMX 23-25, 55-56 najvea koliina memorije koja se moe instalirati 395-396 napon 118, 133-134 obrada instrukcija 115 OverDrive procesori 6668, 132-134 pakovanje 118-119 Pentium II/III Xeon 168170 Pentium-kompatibilni 171-174 Cyrix 6x86/6x86MX 176-177 Cyrix MediaGX 175-176 Nexgen Nx586 procesori 170-171 podnoja 65 prenosivi raunari 10801093 procesorske sabirnice 250 prva generacija 118-119 revizije 125-129, 133-134 SIMM, irina 116 irina adresnih sabirnica 116 irina sabirnica za podatke 116 irine sabirnica 23-24 skupovi ipova 218-227 SL poboljanja 117 specifikacije 114-115 SPGA procesori, pakovanje 62 superskalarna arhitektura 114 udvojeno procesiranje 133
Mobile Module 157-158 najvea koliina memorije koja se moe instalirati 395-396 podnoja 65 popravljanje greaka, promena mikrokda 8991 potronja snage 149 problemi zagrevanja 152 procesorska ID informacija 152-156 procesorske sabirnice 250252 SEC pakovanje 63, 146148 Sep-63 skupovi ipova 228-240 specifikacije 149-151 tranzistori 148 vieprocesna obrada 152 Pentium II/III Xeon procesori 168-170 Pentium III procesori 136 arhitektonska svojstva 165 budui razvoj 170 DIB arhitektura 57-58, 137 Dynamic Execution 136 iCOMP 3.0 indeksno rangiranje 39-40 ID oznake 166-167 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 165-166 MMX tehnologija 56 najvea koliina memorije koja se moe instalirati 395-396 podnoja 65 poveavanje brzine 167 SEC pakovanje 63 SECC2 63 Sep-63 skupovi ipova 228-240 specifikacije 166 SPGA 62 varijacije 167 Pentium OverDrive procesori 111-112
ploe, disk jedinice

Pentium procesori prve generacije 118-119 Pentium-kompatibilni procesori 171-174 AMD K7 175 Cyrix 6x86/6x86MX 176177 Cyrix MediaGX 175-176 Nexgen Nx586 procesori 170-171 Pentium-MMX procesori 5556 brzina takta 122 iCOMP 2.0 indeksno rangiranje 39 najvea koliina memorije koja se moe instalirati 395-396 napon 122, 133-134 podnoja 65 poveani L1 ke 55 rad na 60/66 MHz 123 SIMD 55-56, 122 SPGA procesori, pakovanje 62 udvojeno procesiranje 133 unapreivanje 123 varijacije 130-134 VRM 122 Pentium-SX 67 Perase podeavanje, CDRW 663 performanse 868 disk jedinice 561-567 IDE 460 memorija 382, 384-386, 394-395, 450-452 memorija adaptera 453454 SCSI/IDE poreenje 507 performanse interfejsa (disk jedinice) 562 periferali 790-791 periferijski ureaji koji se sami identifikuju 793 periferni ureaji 793 prenosivi raunari 11051108 SCSI lanci 703-706 USB 793 Periodic and Random Deviation (PARD) 986 Peripheral Configuration, meni u BIOS-u 342-344 Personal Computer Memory Card International Association (PCMCIA) 1070 kartice, prenosivi raunari 1096-1100 sabirnice 24-25 Personal DSL planovi 873874 PFA (Predictive Failure Analysis) 559 PGA (Pin Grid Array) 62, 76-77, 213 PGA-370 podnoje 75-76, 158-159 Phase Alternate Line (PAL) 747 kartice, prenosivi raunari 1038 Philips 651 CD-ovi, istorija 628 CD-RW 663 DVD+RW 668 Multimedia CD, standard 664 uta knjiga 647 Phoenix 17-18, 320, 324325, 360 dokumentacija 325 Web lokacija 325 Photo Multiplier Tubes (PMT) 1062 PhotoCD 651-653 PhotoCD Catalogue, disk 652 PhotoCD Portfolio, disk 652 PhotoSmart (HP) 1062 PhotoYCC format kodiranja 652 Picture CD 652 Picture Disk usluge (Kodak) 653 piezo tampanje (inkdet) 1033-1035 PIIX (PCI ISA IDE Xcelerator) ipovi 221 PIIX4 PCI/ISA brid 1093
Indeks
1421
pikseli 712-713, 718, 1015, 1078 Pin Array Cartridge (PAC) 179 Pin Grid Array (PGA) 62, 76-77, 213 pinovi 121 disk jedinice 685 kablovi za paralelni prenos podataka 919 null-modem kablovi 919 PC Card interfejs 10971098 Slot 1 78-80 STPCLK# 125 SVGA 732 uestanost sabirnica 61 VGA 732 VID 142-143 pinovi za uestanost sabirnica (BF pinovi) 61, 121 PIO (Programmed I/O) 472 Pioneer 668 Pipelined Burst SRAM 304 pitch (broj znakova po inu) 940 PJL (Printer Job Language) komande 1018 P-kablovi 701 Plastic Land Grid Array (PLGA) pakovanje 156 Plastic Pin Grid Array (PPGA) pakovanje 158-159 Plastic Quad Flat Pack (PQFP) pakovanje 222 Platform Developer, Web lokacija 199, 204 Platform Development, Web lokacija 197 plave ice, prikljuci za napajanje 979 PLGA (Plastic Land Grid Array) pakovanje 156 ploa za proirenje, DOS 53-54 ploe sa nadogradnjom za disketne ureaje (BIOS) 312 ploe, disk jedinice 526-528, 539-542
1422
Indeks
Plug and Play (PnP)

meni Power Menagement (BIOS) 352-354 meni Resource Configuration (BIOS) 349-350 meni Security (BIOS) 351352 meni Video Configuration (BIOS) 348-349 podmeni Floppy Options (BIOS) 347 podmeni IDE Configuration (BIOS) 345-347 podeavanje 808 brzina upisivanja, CD-R ureaji 660 brzine osveavanja monitora 725-726 CMOS podeavanje 328 kratkospojnici 467-468 lozinke 351-352 naponi 82-83 pristupa 914-915 mree ravnopravnih raunara 913-914 raspored na tastaturi 820 serijski prikljuci 778-779 tampai, podrazumevani 1028 upravljaki programi za tampae 1047-1048 upravljaki programi, video 744 zvune beleke 934 podeiva 1099-1100 podizanje sistema, ROM 311 podizanje sistema. Pogledajte i uitavanje 371373 CD-ovi za spasavanje 662 CD-ROM-ovi za podizanje sistema 1365 narezivanje 675-678, 680 Windows 2000 674 ispitivanje optikih jedinica 671-672 meni Boot (BIOS) 354-355 podrka za CD-ROM na disketi za podizanje sistema 673-674 ROM, uporeivanje sa RAM-om 378 sektor glavne particije za podizanje sistema 690 podnoja 76-77 OverDrive 112 Socket 1 66 Socket 2 67-69 Socket 3 69 Socket 370 75-76, 158-159 Socket 4 70 Socket 5 71-72 Socket 6 72 Socket 7 73-74 naponi 82-83 Super7 74 VRM 73 Socket 8 74 ZIF 62, 76-77 podrazumevani tampa, podeavanje 1028 podrhtavanje signala 789 podrka za razliito zvonjenje, modemi 860 podrka. Pogledajte i odravanje; popravljanje; ispitivanje; reavanje problema 307 Point-to-Point Protocol (PPP) 863, 917 pojaanje, zvunici 956 POK signal 962, 981-982, 999 pokazivaki ureaj s kuglom 827, 1101 pokazivaki ureaj s ploicom 838, 1101 pokazivaki ureaji 836 Glidepoint, (ALPS Electric) 800, 838 mi 840 hibridni port serijski/ matina ploa (PS/2) 829 kablovi 826 komponente 826 Microsoft Intellimouse 834 opto-mehaniki mehanizam 826 podloga 827
Plug and Play (PnP) 683 BIOS 360-370 Card Services, poreenje 1100 ID ureaja 360-370 ISA sabirnice 263 PC Card podrka 1097 PCI sabirnice 279 Plug-and-Play OS (stavka u meniju Advanced u BIOS-u) 340 Resource Configuration, (meni u BIOS-u) 350 SCSI 499-500 STANDARDI-506/412 interfejs 457-458 sukobi izmeu resursa 302-303 USB 793 video adapteri 742 Windows 9x 831 PMT (Photo Multiplier Tubes) 1062 poboljane tastature sa 101tasterom 804 pobuivanje, Plug-and-Play ureaji 370 poetni znakovni nizovi (modemi) 847 podaci za prepoznavanje sektora 534 podaci, CD-ROM 628, 632634 podela diska na manje delove 691-692 podeljena konsrukcija napajanja 82-83 podeavanja, BIOS 337 Advanced u BIOS-u 339340 glavni meni (BIOS) 338339 meni Boot (BIOS) 354-355 meni DMI (BIOS) 347-348 meni IDE Configuration (BIOS) 345-347 meni Maintenance (BIOS) 337 meni Peripheral Configuration (BIOS) 342-344
potronja energije
portovi na matinoj ploi (PS/2) 829 prikljuci 818 reavanje problema 830832 sabirnica 830 Scrollpoint mi (IBM) 834 serijski interfejsi 828 tasteri 826 upravljaki programi za ureaj 827 USB 818, 830-830 pokazivaki ureaj s kuglom 827 prenosivi raunari 11011102 TrackPoint 800, 826, 835837 pokretai (SCSI) 499 polarizujui filtri (LCD-ovi) 712-714 poligoni 753 polja, magnetska 515 polje za korisnike podatke 649-650 polje za podatke (sektori na disku) 534 polje za podzaglavlje (Mode 2, Form 1 CD-ROM XA tip podataka 650 polje za sinhronizaciju 649650 polje za zaglavlje 649-650 poloaj, monitori 727 poludupleksni protokoli 850 poluprovodnici 7-8 poluprovodnike ploice 5961 poluvlasniki dizajn matinih ploa, LPX 192194 pomean zvuk, reavanje problema 954-955 pomo. Pogledajte i odravanje; popravljanje; ispitivanje; reavanje problema 325 CBIOS for IBM PS/2 Computers and Compatibles 325 dokumentacija o standardima, Global Engineering Documents 464, 475 Nadogradnja i popravka PC-ja, Deseto jubilarno izdanje 746 XGA 731 zastareli video adapteri 729 onlajn 1274 Programmers Guide to the AMIBIOS 324 System BIOS for IBM PC/ XT/AT Computers and Compatibles 325 Upgrading and Repairing Networks, Second Edition 875, 915 Upgrading and Repairing PCs, Linux Edition 1027 Upgrading and Repairing PCs, Sixth Edition 427, 458, 459 Upgrading and Repairing PCs, Tenth Anniversary Edition 438, 449-450, 798, 821 pomone rutine u BIOS-u 379 pomoni program Parallel 786 pomoni programi 816 MEMMAKER 454 Parallel 786 Shareclean 868 Spin Doctor, Easy CD Creator Deluxe Edition 661 zvune kartice 937 pomoni programi za uitavanje operativnog sistema 379, 446-447 BIOS 312 ROM BIOS 26-27 ponavljanje oteenja zbog potresa 820 popravka 330-331 popravljanje perspektive 754
Indeks
1423
popravljanje u skladitu 1001-1002 popravljanje. Pogledajte i pomo; odravanje; ispitivanje; reavanje problema 530 disketne jedinice 594-596 napajanja 1001-1002 poravnanje disketnih jedinica 574, 595-596 poreenje 521-522 sistema, brzina procesorskog takta 40-41 video adapteri 767 portovi 24 COM 828, 831, 877-878 I/O 952 podeavanja sabirnikog mia 830 igre 927 MIDI 931 paralelni 240, 1061, 1096 port za mia na matinoj ploi (PS/2) 829 SCSI 1062 serijski 961 Super I/O ipovi 240 U/I 290-293 USB 818, 1062 poruke o greci 330, 370373 disketne jedinice 585-586 posebni podeiva 1100 poslovne primene 933 zvune kartice 938-939 POST (samoispitivanje po ukljuenju napajanja) 18, 379, 446-447, 811 BIOS 312 greke u vezi tastature 821-822 Phoenix BIOS 324 Quick Power On Self Test funkcija (BIOS) 357 postavljanje hladnjaka 86 PostScript 1019-1021, 10251027 PostScript Printer Descriptions (PPD) 1027 postupci itanja 515-516 potronja energije 721-722
1424
Indeks
potronja, napajanje
PPP (Point-to-Point Protocol) 863, 917 PR skala 42-44, 96 pratei softver 623 saveti za kupovinu zvunih kartica 948 pratei zapisi 531 pravljenje okvira 897 praznina iza indeksa 533 pranjenje baterija prenosivog raunara 1103 prazno pomeranje diska (disk jedinice) 550 prebacivaka izvedba (napajanja) 963 Predictive Failure Analysis (PFA) 559 preduzimljivo izvravanje 136 predvianje grananja 136 Pentium procesori 115 predvianje viestrukog granjanja 56-57, 136 pregrevanje 996-997 OverDrive procesori 180181 prekid, BIOS 356 prekidai 328 podeavanje 427 vremena 1009 prekidaka izvedba (napajanja) 982-984 prekidi 793 prekompenzacija upisivanja 688 prelazni odziv 986 premaivanje (napona) 986 prenosivi raunari 10701072 A+ , program ispita 1281 baterije 1102-1105 CD-ROM ureaji 1095 disk jedinice 1094-1095 disketni ureaji 1095 ekrani 712-714, 719, 10751080, 1105-1106 izvedba 1070-1071 laptopovi 1072 leite za zamenjivu disk jedinicu 1095 memorija 1093-1094 modemi 1107-1108 nadogradnja 1073-1075 noutbuk raunari 10721073 Palmtop raunari 1073 PC Cards 1096-1100 Pentium II procesori 157158 pokazivaki ureaji 11011102 prenosive tastature 802803 prenosivi tampai 1035, 1039 prenosivi ureaji za traku 621 prikljune stanice 1072, 1106-1107 procesori 102 486SL 107-108 AMD K6 1086, 1093 Celeroni 1080-1081, 1086 Pentiumi 1080-1082, 1087-1090 revizije 1082-1085 skupovi ipova 1093 raunari manji od noutbuka 1073 replikatori portova 1107 saveti za nabavku 1074 tastature 1100-1101 teina 1072 trokovi 1072-1073 ureaji sa paralelnim portom 1096 Zip ureaji 1095 prenosne brzine 255 PCI sabirnice 269-270 procesorske sabirnice 250252 SCSI 481 prenosni korotroni 1031 prenosni medijum 933 preoptereenje napajanja 981, 996 preplitanje 386-387, 563565 CD-ROM XA 649 memorija 400
potronja, napajanje 988991 potvrivanje spremnosti za prenos, laserski tampai 1027 pouzdanost 558-561 memorija 414-417 poveavanje brzine 61-62 Pentium III procesori 167 Pentium procesori 121 povezani skupovi diskova 507 povezivanje 466 IDE 462 ispitivanja sa povratnom petljom 781-782, 788-789 SCSI 487-493, 501 USB 791-793 povratna petlja, ispitivanje 781 povrine za podatke (DVD) 665 povrinska gustina (disk jedinice) 527 Power Management, meni u BIOS-u 352-354 Power Show (Kai) 662 Power_Good signal 962, 981-982, 999 Power_OK signal 962, 981982, 999 Power_On signal 971-973, 978 PowerPoint 933 PowerQuest 698 DriveImage 662, 13631366 Partition Magic 694-695, 1362-1364 pozadinsko osvetljenje, LCD-ovi 713 pozlaeni memorijski kontakti 411-414 P-oznake 42-44, 96 PPA (Printing Performance Architecture) 1022 PPD (PostScript Printer Descriptions) 1027 PPI (Programmable Peripheral Interface) ipovi 807
pristup u programima za podeavanje

preplitanje uzastopnih sektora 565 prepoznavanje govora 958 softver 935-936 prepoznavanje hardvera 672 prepravljanje 931 preslikavanje povrina 754 presluavanje, (56 K modemi) 858 pretvaranje formata particione datoteke (Partition Magic) 1363 pretvaranje kodova 754 prezentacije, multimedijalne aplikacije 933-0934 prezentacioni sloj, OSI Referentni Model 886 PRI (Primary Rate Interface) 862-863 prigunice prenapona na telefonskoj liniji 1007 prijemnici 868 prikaz razvoja raunara 2-4 prikljuak za slualice/ zvunike 943 prikljuak za tastaturu 190 prikljuci 894-897 AT matina ploa u punoj veliini 190 AT matine ploe 189-190 ATA IDE 462-463 ATX matine ploe 195198 Baby AT matine ploe 189 BNC 899 CD-ROM ureaji 949 disk jedinice 556-557 disketni ureaji 577-579 Ethernet adapteri 894-897 FireWire (IEEE 1394) 789, 794-796 IDE 459-461, 685 matina ploa LPX 192, 192-194 matina ploa NLX 204 matine ploe 245-248 mi 818, 828-830 na ivici kartice 255, 703704 napajanja 976-978 ATX dimenzije 970-971 ATX opcioni prikljuak za napajanje 978 disk jedinice 685, 980 instaliranje 974 numerike oznake delova 981 opcioni SFX prikljuak za napajanje 979 P8/P9 974-976 preoptereenje 981 prikljuak za prekida napajanja 979-980 paralelni 772, 782-789 PCI sabirnice 269-270 prolazni 830 proirena tastatura sa 101nim tasterom 798 rastavljanje tastature 824 RCA prikljuci 950 serijski 772 25-pinski 774-775 9-pinski 773-775 9-pinski/25-pinski adapteri 775 dijagnostika 779-782 podeavanje 778-779 UART ipovi 776-777 veoma brzi 777-778 serijski prikljuci 773-775 SVGA 731 S-Video 751 tastatura 816-818, 821-822, 826 Token Ring adapteri 897 USB 789-796 video 746 zvune kartice 943-0947 prikljuci (IDE) sa 40 pinova 462-463 prikljuci (IDE) sa 72 pina 462 prikljuci na prednjoj ploi 248 prikljuci na sabirnicama 989 prikljuci prekidaa napajanja 979-980 prikljuci sa izvodima, IDE 462-463
Indeks
1425
prikljuci za interfejs (disk jedinice) 557 prikljuci za kartice 191 prikljuci za mikroprocesorski ventilator 246 prikljuci za prolaz 830 prikljuci za proirenje 2425 prikljuci za signale 577-579 prikljuci za tienje kuita od upada 247 prikljuci za telefoniju 247 prikljuivanje u toku rada 793-794 prikljuna taka 865 prikljune kartice 945 video memorija 739 Yamaha DB50XG 945 prikljune stanice 1072 prenosivi raunari 11061107 prilagoavanje konfiguracija prenosivih raunara 1095 primarne particije 691-694 primarni (master) diskovi 699-700 primitivi 754 Print PhotoCD disk 652 Printer Control Language (PCL) 1018-1021 Printer Job Language (PJL) komande 1018 Printers Control Panel (Windows) 1045-1047 Printing Performance Architecture (PPA) 1022 prioritet zahteva 909 prisilno ubrzavanje 42, 307308. Pogledajte i procesori; brzina 307-308 pristup 914-915 LAN-u 922 mreama sa ravnopravnim raunarima 913-914 pristup medijumu, adapteri mrenog interfejsa 897 pristup u programima za podeavanje 336-337
1426
Indeks
pritiskanje tastera, odbacivanje/prihvatanje

Celeron 304 najvea koliina memorije 395-396 skupovi ipova 228-233, 240 fizika memorija 395-396 funkcija CPU Internal Cache/External Cache (BIOS) 356 hlaenje 195-196 leita 212-213 Super7 250 NLX matine ploe 202 Pentium 395-396 procesorske sabirnice 250 skupovi ipova 218-227 Pentium II 238-239 Apollo skupovi ipova 239-240 maksimalna koliina memorije koja se moe instalirati 395-396 procesorske sabirnice 250-252 skupovi ipova 228-231 Pentium III 395-396 skupovi ipova 228-231 Pentium Pro 238-239 Apollo skupovi ipova 239-240 maksimalna koliina memorije koja se moe instalirati 395-396 Pentium-MMX 395-396 problemi zagrevanja 195 realni reim rada 395, 432, 448 sistemi sa osnovnom ploom 211-212 slotovi 212-213 virtuelni realni reim 448 zatieni reim rada 432433, 448 procesori (CPU-ovi) 51-52 386 52-54 486 65 80186 97 80188 97 80286 98-99 80386 99-104 80486 106-107 486SL 107-108 486SX 108-109 487SX matematiki koprocesor 109, 112 AMD 486 (5x86) 113-114 brzina 105-106 Cyrix/TI 486 114 DX2 OverDrive 110-111 DX4 procesori 111 L1 ke 104 matematiki koprocesori 104 nova svojstva 104 Pentium OverDrive 111112 periodi obnavljanja neprekidnih grupa podataka u memoriji 104 podnoja za sekundarni OverDrive 112 unapreivanje 105 vreme izvravanja instrukcija 104 23, 27, 32 32-bitni 52-54 4004 (Intel) 32 6502 (MOS Technologies) 32-33 8008 (Intel) 32-33 8080 (Intel) 10, 32-33 8085 (Intel) 33 8086 (Intel) 33-34, 96-97 8088 (Intel) 24-25, 34 brzina 98 IBM PC 97 A+ , program ispita 12801281 AMD 92-93, 134, 171-175 Celeron 135 DIB 137 Dynamic Execution 136 ID informacija o procesoru 162-164 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcije 137 potronja 162 PPGA pakovanje 158159
adrese 241-245 aplikacije za pravljenje rezervne kopije 244 bajt stanja dijagnoza 244 dijagnostiki statusni bajt 336 pritiskanje tastera, odbacivanje/prihvatanje 807 Privacy Software Corporation 868 privremene greke u memoriji 380 alfa estice 415 ECC 421 kosmiki zraci 415 otpornost na greke 416 provera parnosti 416-421 uvanje posla 419 lani ipovi za parnost 421 NMI 419 poruke o grekama 419 PRML (Partial-Response, Maximum-Likelihood) elektronika 527 Pro PhotoCD Master disk 652 problem zagrevanja 1071 mobilni Pentium procesori 1087-1090 Pentium II procesori 152 Pentium Pro procesori 142 procesori 41, 83-86 procesi, proizvodnja procesora 60 procesori 225-226 Apollo skupovi ipova 223-226 procesori 217-218 80286 395-396 80386 395-396 80486 395-396 upakovani procesori 195 8086 (Intel) 395-396 8088 (Intel) 395-396 82350 skupovi ipova 217218 ATX matina ploa 195 Baby AT matina ploa 188
procesori (CPU-ovi)
prednosti 158-159 SEP 64, 158 specifikacije 159-162 Cyrix 94-95, 175-177, 711 DIP arhitektura 57-58 Dynamic Execution 56-57 IDT Winchip 95, 134-135 ispitivanje 89 istorija 32-34 kodirana imena 91-92 korienje (CD-ROM ureaji) 637-638 matematiki koprocesori 86-88 MMX tehnologija 55-56 napon 81-83 Nexgen Nx586 170-171 P7 179 Merced 23, 177-179 pakovanje 41 PAC 179 PGA 62 SEC 62 SECC2 63 SEP 63-64 SPGA 62 Pentium 114 AGP 743-744 BiCMOS 117 BTB 115 druga generacija 119122 FDIV greka 123-124 greke (bagovi) u upravljanju napajanjem 125 ke 117 klasine revizije (ne MMX) 126-129, 133-134 koliina memorije koja se moe adresirati 116 matematiki koprocesor 118 napon 118, 133-134 obrada instrukcija 115 OverDrive 66-68 pakovanje 118-119 podnoja 65 prva generacija 118-119 revizije Modela 1 125 irina adresnih sabirnica 116 irina DIMM-a 116 irina sabirnice podataka 116 irina SIMM-a 116 SL poboljanja 117 specifikacije 114-115 superskalarna arhitektura 114 udvojeni tokovi podataka 114-115 Pentium II 135, 146 brzina 148 definicije za ID napona 156-157 DIB 137, 149 dimenzije matrice 148 Dynamic Execution 136, 149 iCOMP 2.0, indeks za vrednovanje 148 ID informacija o procesoru 152-156 instaliranje 152 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 151-152 korienje napajanja 149 MMX tehnologija 148 Mobile Module 157-158 pdnoja 65 problemi zagrevanja 152 SEC pakovanje 146-148 Sep-63 specifikacije 149151, 166 tranzistori 148 vieprocesna obrada 152 Pentium II/III Xeon 168170 Pentium III 136, 165 budui razvoj 170 DIB 137 Dynamic Execution 136 ID obeleja 166-167 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138
Indeks
1427
izvravanje instrukcija 137 L2 ke 165-166 poveanje uestanosti (overclocking) 167 podnoja 65 SEC 63 SECC2 pakovanje 63, 165 Sep-63 specifikacije 166 svojstva arhitekture 165 varijacije 167 Pentium OverDrive 132134 Pentium Pro 135, 138 brzina 142 DIB 137-138 dimenzije 142 Dual Cavity PGA pakovanje 138 Dynamic Execution 136 integrisani ke 142 izvravanje 32-bitnog softvera 137-138 izvravanje instrukcija 137 ke 138 MCM 138 podnoja 65 revizije 143-145 specifikacije 140-141 tranzistori 138 VID pinovi 142-143 Pentium-MMX 122-123 60/66 MHz 123 brzina procesora 122 napon 122, 133-134 podnoja 65 revizije 130-134 SIMD 122 unapreivanje 123 VRM 122 podnoja 65 LIF 76-77 OverDrive (Socket 1) 65 PGA-370 75-76, 158-159 Socket 2 67-69 Socket 3 69 Socket 4 70 Socket 5 71-72 Socket 6 72
1428
Indeks
procesori etvrte generacije

486DX 106-107 486SL 107-108 486SX 108-109 487SX matematiki koprocesor 109, 112 AMD 486 (5x86) 113-114 brzina 105-106 brzina prenosa neprekidne grupe podataka 104 Cyrix/TI 486 114 DX2/OverDrive 110-111 DX4 procesori 111 L1 ke 104 matematiki koprocesori 104 nova svojstva 104 Pentium OverDrive 111112 sekundarna podnoja za OverDrive 112 unapreivanje 105 vremena izvravanja instrukcija 104 procesori digitalnog signala (DSP) 946 procesori druge generacije 98-99 Penntium procesori 119122 procesori pete generacije 134 IDT Centaur C6 Winchip 134-135 OverDrive 132-134 Pentium 114 BiCMOS 117 BTB (Branch Target Buffer) 115 druga generacija 119122 FDIV greka 123-124 greke (bagovi) u upravljanju napajanjem 125 ke 117 matematiki koprocesor 118 memorijski adresni prostor 116 napon 118, 133-134 obrada instrukcija 115 pakovanje 118-119 prva generacija 118-119 irina adresne sabirnice 116 irina DIMM-a 116 irina sabirnice podataka 116 irina SIMM-a 116 SL poboljanja 117 specifikacije 114-115 superskalarna arhitektura 114 udvojeni tokovi podataka 114-115 Pentium-kompatibilni 171-174 Cyrix MediaGX 175-176 Nexgen Nx586 procesori 170-171 Pentium-MMX 55-56, 122123 60/66 MHz 123 brzina procesora 122 napon 122, 133-134 revizije 130-134 SIMD 122 unapreivanje 123 VRM 122 procesori prve generacije 96-97 procesori tree generacije 99-104 procesorske sabirnice 249252 procesorski sklop (sistemi sa osnovnom ploom) 211212 produktivnost, zvune kartice 939 produivai (SCSI) 493-495 profili, hardver 1106 programabilne tastature 820-821 programator 316 programi za ispitivanje ispravnosti 428 programiranje ROM-a 315317 Programmable Peripheral Interface (PPI) ipovi 807
Socket 7 73-74, 82-83 Socket 8 74 Super7 74 ZIF 62, 76-77 Power_Good signal 982 P-oznake 96 prenosivi raunari 1086, 1093 Celeroni 1080-1081 Pentiumi 1080-1082, 1087-1090 revizije 1082-1085 skupovi ipova 1093 problemi zagrevanja 83 ATX matina ploa 86 hladnjaci 83-86 procesori u kuitu 90 proizvodnja 58-62 reavanje problema 183184 sabirnice 23 pinovi za uestanost 61 irine 23-25 serveri 889-890 irine 34 slotovi 77-80 Slot 2 77, 80-81 SMM 54 specifikacije 34 adresne sabirnice 46-47 brzina 34-35, 38-44, 6162 Intel 36-37 Intel-kompatibilni 36-37 L1 ke 47-51 L2 ke 47-51 naela oznaavanja 41 reimi 51-54 irina sabirnica za podatke 45 unutranji registri 45-46 SSE 56 superskalarno izvravanje 54-55 tastature 807-808 unapreivanje 179-182 Z-80 (Zilog) 32-33 Ziff-Davis Winstone merenja performansi 96 procesori etvrte generacije 104
RAM (Random Access Memory)

Programmed I/O (PIO) 472 Programmers Guide to the AMIBIOS 324 proizvodnja 629 procesori 58-62 projekcioni LCD paneli 1105 projektori, LCD 1105 prolazni kabl 746 prolazni utikai 642 PROM 315-317 promena diskete 582-583 promena tampaa 1028 Promise Tech 658 Properties okvir za dijalog (Windows) 1047-1048 proporcionalna tamparska pisma 1024 propusni opsezi 743 CATV mree 868-869 ISA sabirnice 255 ISDN 862 PCI sabirnice 269-270 procesorske sabirnice 250252 proputanje tokena 907 proseno vreme pretraivanja (disk jedinice) 527, 561-562 proseno vreme pristupa (disk jedinice) 561 proirena tastatura sa 101tasterom 798-799, 810 proirena memorija 434, 448-449, 1023 proireni paralelni prikljuci 784-785 protona obrada 45-46, 5455, 114-115 protona obrada parova podataka 115 protok podataka 620 protokoli sa ispravljanjem greaka (modemi) 851 protokoli sa punim dupleksom 850-851 protokoli. Pogledajte i specifikacije; standardi 917 BONDING 863 Ethernet 909-910 faks modem 855 FDDI 908-909 FTP 917 HTTP 917 ICMP 917 IP 917 IPX 910, 917 MNP 5 852 mrea 893-894 Multilink PPP 863 NetBEUI 918 polu-dupleks 850 PPP 917 proizvoaki 852-853 puni dupleks 850-851 sloj veze za podatke 906908 SMTP 917 TCP 917 TCP/IP 910, 915-917 aplikacija 915 apsolutno adresiranje 915 LAN/umreavanje telefonskim pozivom, poreenje 917 nezavisnost od platforme 915 otvoreni standardi 915 reavanje problema 922923 UDP 917 zatita od greaka 851 provera veza zvunim signalom (DMM-om) 998 proxy serveri 873-875 prskani medijumi 541 prskanje (disk jedinice) 541 prstenaste topologije (mree) 901 prstenasto ojaanje (diskete) 587 PS/2 966 paralelni prikljuci 784785 prikljuci 189 PS/2 Mouse Function Control, stavka u BIOS-u 357 PS_ON signal 962, 979 p-Si (niskotemperaturni polisilikon) 1078
Indeks
1429
PSK (fazna modulacija) 848 PSTN (Public Switched Telephone Network) 856856 puna brzina memorije (L1 ke) 47 punjenje baterija prenosivog raunara 1103 Pwrite podeavanje, CDRW 663
Q
QAM (Quadrature-Amplitude Modulation) 848 QIC (Quarter-Inch Committee) standardi 611-616 QPSK (Quadrapture Phase Shift Keying) 867-868 Quantum Corporation 460, 689 Quick Power On Self Test funkcija (BIOS) 357 QuickStop odgovori 837 QuickTime 750 QWERTY tastature 818-820
R
raunanje potronje (napajanja) 988-991 radijalna gustina 589 radionika opravka 768 radne stanice (LAN) 889, 894 radni takt 518 Raduced Instruction Set Computer (RISC) ipovi 5455, 114, 798 RAID (Redundant Array of Inexpensive Disks) 891 RAM (Random Access Memory) 27, 376-378 AGP sabirnice 281 BEDO DRAM 388 brojevi 409 brzina ipa 411 BSRAM 63 CMOS RAM 27, 100, 241, 312-313 adrese 241-245, 332-336
1430
Indeks
Rambus DRAM (RDRAM)

memorijske sabirnice 252 nepostojana memorija 377 PC/100 standard brzine 388, 411 PC/133 standard brzine 411 prenosivi raunari 10931094 RDRAM 21, 389-394 RIMM 389-390 izvodi 391-392 mogui poloaji zareza 393 SO-RIMM 391, 10931094 SPD ureaji 393 ROM, poreenje 312, 378 SDRAM 21, 222-223, 388, 394-395, 411, 740-741 serverski zahtevi 890 Shared Memory 436, 444446 SIMM 27 adapteri 400 banke 45, 410-411 brojevi 409 brzina 399 instaliranje 427 ispreplitana memorija 400 izbor 423-424 matine ploe za utedu SIMM-a 400 parnost 417 pozlaeni/kalaisani kontakti, poreenje 411414 raspored izvoda 401-405 reavanje problema 428430 sa 30 izvoda 398-399 sa 72 izvoda 396-398, 400, 402-405 SIPP 397-398 irina 116 ugradnja 424-426 veliine 398-399 zamena 423 irine banki 45 SRAM 50, 304, 380-382, 415, 1093-1094 ugraena/ upotrebljiva, poreenje 450-452 veliina ipova 408-409 Video RAM 434, 439-441 Rambus DRAM (RDRAM) 21, 389-394 RAMDAC (Digital-toAnalog Converter) 741 rana verzija tokena 907-908 Random Access Method of Accounting (305 RAMAC, IBM) 512 rangiranje izlaza, napajanja 984-985 rasporedi 432-434 konvencionalna memorija 434 proirena memorija 434, 448-449 UMA 436-448 tastatura 818-820 rastavljanje sistema. Pogledajte i sastavljanje sistema 823-824 Raster Image Processing (RIP) aplikacije 1020 rasterizacija 1028-1029 vizualizacija 3D slika 754 rasterski uzorak 710 rastojanje izmeu taaka (dot pitch) 719-720 rasuto pisanje 290 ravni ekrani sa fosforom 711 ravni LCD ekrani 714-716 ravno senenje 753 razdeljivanje kabla za napajanje 703 razdvajanje zraka (CD-ROM jedinice) 632 razmak izmeu zapisa 534 razmak pre indeksa 534 razmak za ukljuenje pisanja 534 razvijai (toner tampaa) 1031 razvodne kutije (habovi) 790-791, 1050 RCA utikai 950 RDRAM (Rambus Dynamic RAM) 21, 389-394
bajt dijagnoze 336 bajt stanja dijagnoza 244 Chipset Setup Options 956 ipovi 1010-1011 greka kontrolnog zbira 330 podeavanje, uvanje 327 programi za kopiranje 244 programi za podeavanje, pristup 336-337 Setup 328, 379 DDR (Double Data Rate) SDRAM 394-395 DIMM 27, 400 banke 410-411 brojevi 409 brzina 399 ECC 339 instaliranje 424-427 izbor 423-424 parnost 417 pozlaeni/kalaisani kontakti, poreenje 411414 prenosivi raunari 10931094 raspored izvoda 405-407 reavanje problema 428430 sa 168 izvoda 397-398 sa baferom 426 serijsko otkrivanje prisustva 407 irina 116 irina banki 45 irokokanalni sistemi 389 veliine 398-399 zamena 423 DRAM 376, 379-380 EDO 21, 387-388 FPM DRAM 386-387 identifikovanje ipova 409 ke 221 konvencionalna memorija 434
reavanje problema
reagovanje na signal prekida (ISA sabirnice) 282 Real Time Clock (RTC) 332, 358-360, 1010 Real Time Clock/NonVolatile Memory (RTC/ NVRAM) 312-313, 10101011 realni reim 51, 395, 432 16-bitni procesori 51-52 486DX procesori 107 80286 procesori 98 procesori 448 redosled (SCSI) 480 redosled komandi (SCSI) 480, 484, 484-487, 486-487 Redundant Array of Inexpensive Disks (RAID) 891 refleksija 663 registri 96-97 386SX 101 Pentium 117 unutranji 45-46 regulacija optereenja 986 rendgen aparati, uticaj na diskete 590-591 replikatori portova 1107 Report No FDD For WIN 95, funkcija (BIOS) 358 reprodukovanje 937-938 CD-ROM 630 MIDI datoteke 931-0931 reavanje problema 183-184 286 procesori 99 AMI BIOS 324 BIOS 330, 370-373 CD-ROM-ovi 679-680 DirecPC 871-872 DirectX 759-760 direktne kablovske veze 923 disk jedinice 698-699 disketne jedinice 592-593 DTV 752 DVD-ROM 679-680 izvori informacija 1283 K56flex 56 K modemi 858860 LAN 922-923 memorija , 336 instalacija 424-427 ispitivai za SIMM/ DIMM 428 izdvajanje kvarova 429432 ke sa odloenim auriranjem 429 poruke o grekama 428429 premetanje adapterske ploe 453 programi za ispitivanje ispravnosti 428 sukobi 449-450 memorijski sukobi adapterskih ploa 453 mikrofoni 958 mi 830-832 modemi 875-879 monitori 769-700 napajanja 997-998 DVOM (Digital VoltOhm Metar) 997 greke parnosti 994 mogui siptomi problema 994-0995 pregrevanje 996-997 preoptereenje 996 OverDrive procesori 180181 Pentium procesori 124-125 Phoenix BIOS 325 SCSI konfigurisanje 500501 serijski prikljuci 781-782 MSD (Microsoft Diagnostics) 779-780 Windows 9x 780 skeneri 1065-1067 tampai 1054 guvanje papira 1054 hardver 1053-1054 inkdet 1051-1052 izbor papira 1052 laser 1051 opseg margina 1057 oteeni/zaprljani korotroni 1053 povezivanje 1055 prazne strane 1054
Indeks
1431
promenljiva gustina tampanja 1053 rasplinuto tampanje 1062 rastresit toner 1054 sivo tampanje/ pozadina 1053 upravljaki programi 1056-1057 vertikalne bele linije 1053 vertikalne crne linije 1054 zatitno odravanje 1051-1052 sukobi u resursima 300301 NIC 300 obrazac konfiguracije sistema 295-298 Plug-and-Play sistemi 302-303 posebne ploe 299 razliite kartice 301 runo 294-295 SCSI adapteri 300 USB 301 virusi 294 zvune kartice 299-300 tastature 824-825 greke u kodnim brojevima 821 greke u POST-u 821 kablovi 821 kodovi greaka 822 postupci rastavljanja 823-824 prikljuci na matinoj ploi 821-822 specifikacije prikljuka 821-822 tasteri 821 zamena 825-827 ureaji za traku 624-625 video adapteri 770 video upravljaki programi 770 zvune kartice 956 greke parnosti 955 pomeani zvuk 954-955
1432
Indeks
Reset Configuration Data, podeavanje u Advanced meniju BIOS-a

zatieni 52-54, 432-433, 448 486DX procesori 107 80286 procesori 98-99 80386 procesori 100 reimi prikaza, VGA 730731 reimi privremene zaustavljenosti 108 prenosivi raunari 1104 rezistori 1000 rezolucija 1015 LCD 1075-1076 monitori 718-719 LCD 712 podeavanje 745 SVGA 731 PhotoCD 652 tampai 1015-1016 zahtevi za video memoriju 737-739 RIMM (Rambus Inline Memory Module) 389-390 izvodi 391-392 mogui poloaji zareza 393 SO-RIMM 391, 1093-1094 SPD ureaji 393 RIP (Raster Image Processing) aplikacije 1020 RISC (Raduced Instruction Set Computer) ipovi 5455, 114, 798 RJ45 prikljuci 894, 903 RLL (Run Lenght Limited) kodiranje 458, 515, 520-521 Rockwell Semiconductor Systems, standardi za 56 K modeme 858 ROM (Read Only Memory) 27 adapterske kartice 379 adrese 378, 683 BIOS matine ploe 434, 446-448 ipovi 315, 379 CMOS Setup 379 EPROM 318-319 fle ROM 315, 319 nadogradnja 319-320, 328-331, 441 popravka BIOS-a 330331 zatita od upisivanja 328 IPL ROM 312, 444-446 kopiranje 315, 358 korienje kopiranja 450452 maska 316 pomoni program za uitavanje operativnog sistema 379 POST 379 programator ROM-a 316317 PROM 316-317 RAM, poreenje 312, 378 ROM adapter 441-446 ROM za podizanje sistema 312 sukobi u memoriji 449450 upisivanje 316-317 upravljaki programi 379 zamena 336 ROM BASIC 371-372 ROM BIOS 312-315 ROM BIOS 310-311 CMOS 312-313 firmver 310 matine ploe 311-315 ROM BIOS (Read Only Memory basic input/ output system) 379 AMD-K6 procesori 172 AMI 321-324, 360 ATA-2 specifikacije 470472 ATAPI 473-474 automatsko prepoznavanje diska 687 Award 324, 360 CMOS 327 Exit meni 356 IBM tastatura sa 101 tasterom, podrka 804 ID String 321-323 IML 331 meniji 339-340 Boot 354-355 DMI 347-348
konflikti meu ureajima 951-956 nema zvuka 954 padanje sistema 955 pokretanje 955 prikljuci 944 problemi sa dojstikom 955 slab zvuk 954 zvuk samo sa jedne strane 954 Reset Configuration Data, podeavanje u Advanced meniju BIOS-a 340 Resolution Enhancement Technology (RET) 1016 Resource Configuration meni (BIOS) 349-350 RET (Resolution Enhancement Technology) 1016 revizije 162-164 mobilni procesori 10821085 P6 procesori 90 Pentium II 152-156 Pentium III 23-24, 135138, 165-167, 170 Pentium Pro 143-145 Pentium procesori 126129, 133-134 Model 1 125 OverDrive 132-134 Pentium-MMX 130-134 rezervisana memorija 436 reim grupnog pristupa strani 386 reim priticanja (MNP Class 2) 853 reimi 337 Normal (matine ploe) 337 realni 51-52, 395, 432, 448 486DX procesori 107 80286 procesori 98 skeniranje 1066 standard 99 video (SVGA) 733-734 virtuelni realni 53-54, 448 486DX procesori 107 80386 procesori 100
sabirnice
Floppy Options 347 glavni meni 338-339 IDE Configuration podmeni 345-347 meni Maintenance 337 Peripheral Configuration 342-344 Power Management 352-354 Resource Configuration 349-350 Security 351-352 Video Configuration 348-349 Microid Research (MR) 325 OEM 320-321 OverDrive, kompatibilnost procesora 180-181 Phoenix 324-325, 360 Plug and Play 360 ID-ovi ureaja 360-370 pobuivanje ureaja 370 podeavanje 356-358 pomoni program za uitavanje operativnog sistema 313 popravka fle BIOS-a 330331 poruke o grekama 370373 POST 313 prenosivi raunari 1094 runo prijavljivanje diska 687-688 sadraji 26 Setup 313, 337 upravljaki programi 313 upravljanje memorijom 423 zamenjivanje ipova 336 ROM maska 316 ROS (skener sa rasterskim izlazom) 1030 RTC (Real Time Clock) 332, 358-360, 1010 RTC/NVRAM (Real Time Clock/Non-Volatile Memory) 312-313, 10101011 runi skeneri 1058-1059 runo prijavljivanje diska 687-688 rukovanje 629 diskete 574, 590-591 Run Lenght Limited (RLL) kodiranje 458, 515, 520-521
Indeks
1433
S
S.M.A.R.T. (Self-Monitoring Analysis and Reporting Technology) 357, 559-561 S/T (Subscriber/Termination) Interface 864 sabirnice 249 8-bitne (PC/XT klasa) 24 adresa 46-47 AGP 249, 280-281 AT klasa (16/32/64-bitni) 24-25 brzina 40-42 CardBus (PCMCIA) 24-25 DMA kanali 288-289 EISA 24-25, 215, 217-218, 261-263 FireWire (IEEE 1394) 789, 794-796 IDE 462-463 IRQ-ovi 282 16-bitni ISA 283-285 32-bitni ISA 283-285 8-bitni ISA 283 EISA 283-285 greke prekoraenja steka 282 MCA 283-285 onemoguavanje prekida 282 PCI 282, 285-287 reagovanje na signal prekida 282 sukobi 287-288 zajedniko korienje prekida 282 ISA 24, 249, 263 16-bitni 257, 256-257 32-bitni 257 8-bitni 255-256
prikljuci, ivini 255 voice 257 LAN 894 lokalne 263-265 lokalni akceleratori 220 MCA 259-261, 961 memorija 252 mi 830 mobilni sistemi 1093 PCI 24-25, 249, 269 inicijatori sabirnica (bus masters) 287 Intelovi skupovi ipova 216 izvodi 3,3 V 274, 274-277 izvodi 5 V 270-274 meni Resource Configuration (BIOS) 350 mobilni sistemi 1092 Plug and Play 279 prikljuci 269-270 propusni opsezi 269-270 specifikacije za napajanje 270 sporedni ureaji 287 univerzalni izvodi 277279 PCMCIA 24-25 Pentium procesori 116 povezivanje CD-ROM ureaja 640 EIDE 641-642 IDE/ATAPI 641-642 paralelni prikljuak 642 SCSI 640-641 USB 643 procesor 249 brzina 250 brzine prenosa 250-252 procesori 23-25, 44 PS/2 MCA (Micro Channel Architecture) sabirnice 24-25 SCSI 478 Apple 478 ASPI (Advanced SCSI Programming Interface) 499-500 brzina 484 brzine prenosa 480
1434
Indeks
sabirnice na zadnjoj strani

terminatori 494-495, 501 terminiranje 486 ugraeni 478 Wide SCSI 486 irine, video memorija 739 sistemski resursi 281 skupovi ipova. 743 brzina 281 Intel skupovi ipova 216 pristup RAM-u 281 sukobi meu resursima 281 adapteri za vie COM portova 300-301 NIC 300 Plug and Play 302-303 posebne ploe 299 razliite kartice 301 reavanje problema 294295 SCSI adapteri 300 USB 301 virusi 294 zvune kartice 299-300 U/I 252 adrese portova 290-293 brzina 254 kompatibilnost 254 unutranji registri 45-46 upravljanje sabirnicama 260 CD-ROM ureaji 638640 DMA 638-640 MCA sabirnice 257 omoguavanje 638-640 skupovi ipova 639-640 www.bmdrivers.com 639 USB (Universal Serial Bus) 789-790, 793 kablovi 790-791 mi 818 periferali 790-791 Plug and Play 793 poreenje sa FireWire (IEEE 1394) 795 prekidi 793 razvodne kutije (habovi) 790-791 tastature 818 utikai 791-793 usmeravanje sabirnicama 287 video adapteri 742 AGP (Accelerated Graphics Port) 743-744 brzina 743 EISA 742 ISA 742 MCA 742 PCI 743-744 VL-Bus 743-744 VL (VESA local) 24-25, 265 brzina 265 izvodi 267-269 nedostaci 265-266 XT (IDE) 475-476 sabirnice na zadnjoj strani 135. Pogledajte i DIB sabirnice, istraivanje (L1 ke) 50 sabirnice, topologije (mree) 900 sabirnika kartica 192-194 NLX matine ploe 202 SAM (SCSI Architectural Model) 484 Samsung, WRAM 740 sans serif, tipografsko pismo 1024 SASI (Shugart Associates System Interface) 478, 572 sateliti, DirecPC 869-871, 873 saveti za kupovinu 958 monitori 715-716 brzine osveavanja 724726 isprobavanje 727-728 izbor uestanosti 723724, 726 kontrole 726 osvetljenje 727 potronja energije 721722 provera tehnikih karakteristika 726 rastojanje izmeu taaka 719-720 rezolucija 719
CAM (Common Access Method) 500 disk jedinice 479 Fast SCSI 486 Fast-20 (Ultra) SCSI 480, 486 Fast-40 (Ultra2) SCSI 480, 485 Fast-80 (Ultra3) SCSI 484-487 Fast-Wide SCSI 486 HVD signalizacija 481483, 493 ID 478 kablovi 480, 487-493, 501 komande 486 kompatibilnost 479-481 konfigurisanje 495-498 LVD signalizacija 482, 493 matini adapteri 478479, 508-509 namena izvoda 488-493 odredita 499 odreivanje signalnog reima 482 opte oznake za vrstu signalizacije 483-484 Plug and Play 499-500 pokreta 499 poreenje sa IDE 501508 povezani skupovi diskova 507 prednosti 507 produivai 493-494 redosled komandi 480, 484-487 reavanje problema 500501 SAM 484 SBIC 502 SCSI optikog kanala 486 SE signalizacija 481-483 sinhrono pregovaranje 499 irine prenosa 480 standardi 479-481, 483484
SDRAM CAS Latency Time (podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u)

sa preplitanjem ili bez preplitanja 720-721 sjajnost 720 smanjivanje odsjaja 727 uticaj poloaja 726 veliina 717-718 zraenja 722-723 napajanja 1002-1004 prenosivi raunari 1074 ravni LCD ekrani 715-716 tampai 1039-1044 video adapteri, skupovi ipova 735-736 zamenjivi memorijski ureaji 608-609 zvune kartice 947-948 zvunici 956-958 SBIC (SCSI Bus Adapter Chip) 502 SC330 (Slot 2) 77, 80-81 ScanROM 4E (Artec) 1062 S-CDMA (Synchronous Code Division Multiple Access) 867-868 Scrollpoint mouse (IBM) 834 SCSI (Small Computer System Interface), CD: 40 300, 312 adapteri glavnog raunara 508-509 adapteri ugraeni na matinu plou 479 Apple 478 ASPI 499-500 BIOS 683 brzina 484 brzine prenosa 481 CAM 500 CD-R 658 CD-RW 658 disk jedinice 479 foto skeneri 1062 HVD signalizacija 481483, 493 ID 478 IDE, poreenja 501, 507508 disk jedinice 501-508 performanse 507 instaliranje bez gaenja 488 interfejsi 636, 699 CD-ROM ureaji 640641 disk jedinice 569 kablovi 480, 487-493, 501 klizaki skeneri 1062 komande 487 kompatibilnost 479-481 konektori 489-493 konfigurisanje 495 ID 495-496 napajanje terminatora 498-499 parnost 498 reavanje problema 500501 sinhrono pregovaranje 499 Start on Command (odloeno ukljuivanje) 498 terminatori 496-498 kontroleri 442-444 konvertori 788 lanci 703-706 LVD signalizacija 483, 493 matini adapteri raunara 705 namena izvoda 488-493 odredita 499 optiki ureaji, povezivanje 701 Plug and Play 499-500 pokretai 499 potronja snage 989 povezani skupovi diskova 507 prednosti 507-508 produivai 494 reanje komandi u red 484-487 redosled komandi 480 SAM 484 SBIC 502 SE signalizacija 481-483 irine opsega 480 skeneri sa ravnim postoljem 1062
Indeks
1435
softver za formatiranje niskog nivoa 689 standardi 479-481 ANSI 479-481 Fast SCSI 486 Fast-20 (Ultra) SCSI 480, 486 Fast-40 (Ultra2) SCSI 480, 485 Fast-80 (Ultra3) SCSI 484-485, 486 Fast-Wide SCSI 486 komitet X3 480 SCSI optikog kanala 486 SCSI-1 479-481, 483-484 SCSI-2 479-481, 483-484 SCSI-3 481, 484-485, 569 terminatori 494-495, 501 terminiranje 486 ugraeni 478 vrsta signalizacije 483 Wide SCSI 486 SCSI Architectural Model (SAM) 484-485 SCSI Bus Adapter Chip (SBIC) 502 SCSI optikog kanala 486 SDL (Shielded Data Link) 816 SDRAM (Synchronous DRAM) 21 100 MHz, podrka za sabirnice 388 430VX skup ipova 222223 DDR SDRAM 394-395 EDO RAM, poreenje 388 FPM RAM, poreenje 388 PC/100 standard brzine 388, 411 PC/133 standard brzine 411 podrka skupa ipova 388 video memorija 740-741 vreme kanjenja 388 SDRAM CAS Latency Time (podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u) 341
1436
Indeks
SDRAM Precharge Control (podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u)

DVD 665 po stazi 688 preplitanje 565 preplitanje uzastopnih sektora 565 vreme latencije 561-562, 564 sekundarna podnoja za OverDrive 112 sekundarni diskovi 699-700 Selectric 799 Self-Monitoring Analysis and Reporting Technology (S.M.A.R.T.) 357, 559-561 senenje, rasterizacija 3D slika 754 SEP (Single Edge Processor) pakovanje 63, 158 separatori podataka 458 SER (soft error rates greke) 415 Serial Presence Detect (SPD) ureaji 393, 398 Series A prikljuci (USB) 791-793 Series B prikljuci (USB) 791-793 serif, tipografska pisma 1024 serijske kartice 777-778 serijski mi 828-829 serijski portovi 831 kontroleri 240 modemi, reavanje problema 877-878 napajanje 961 povezivanje serijskog mia 828 serijski prikljuci 772 25-pinski 774-775 9-pinski 773-775 9-pinski/25-pinski adapteri 775 dijagnostika 779-782 podeavanje 778-779 UART ipovi 776-777 veoma brzi 777-778 sertifikacija 1279 dijagnostika i reavanje problema 1278 instaliranje, konfigurisanje i unapreivanje 12771278 matine ploe, procesori i memorija 1280-1281 prenosivi sistemi 1281 pripremanje 1276-1277 tampai 1281 umreavanje 1281-1282 zadovoljavanje korisnika 1282 napajanje 986-988 serveri 882-884 LAN 889-894 servisi 793 servo klin 550 servo motori 632 servo sistemi 548-550 Grejov kd 549 klin 550 namenski 551-553 servopisai 549 ugraeni 550-551 Setup (BIOS) 313, 356-358 SEU (single event upset) 415 SFX dimenzije 973-974 20-pinski prikljuci u ATX stilu 976-978 opcioni 6-pinski prikljuci 979 ventilatori 973 SGRAM (Synchronous Graphics RAM) 740 SGS-Thomson Microelectronics 96 Shareclean, pomoni program 868 Shared Memory 436, 444446 Shielded Data Link (SDL) 816 shielded twisted pair (STP) 897-898 Shugart Associates System Interface (SASI) 478, 572 Shugart, Alan 513, 572 Shutdown Temperature, podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u 342
SDRAM Precharge Control (podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u) 341 SDRAM RAS Precharge Time (podeavanje u meniju Advanced u BIOSu) 341 SDRAM RAS-to-CAS Delay (podeavanje u meniju Advanced u BIOS-u) 341 SE (single-ended signaling) 481-483 SE SCSI (Small Computer System Interface) 489-493 SE signalizacija 481-483 Seagate Technology 456-459 Web lokacija 689 SEC (Single Edge Cartridge) 63, 156, 165 MMO, poreenje 1092 pakovanje procesora 63, 146-148 Pentium II/III Xeon procesori 168 SEC-DED 421 Security meni (BIOS) 351352 Security Option funkcija (BIOS) 357 sedma generacija, procesori 177-179 sektor glavne particije za podizanje sistema 690 sektori. Pogledajte i staze 629, 634 disk jedinice 534 iskoristivi prostor 531533 podaci za prepoznavanje sektora 534 polje za podatke 534 praznina iza indeksa 533 razmak izmeu zapisa 534 razmak pre indeksa 534 razmak za ukljuenje pisanja 534 zaglavlja/zavrni zapisi 531
skupovi ipova
signal takta 35 signali 466 SCSI 481-483, 493 LVD 483, 493 odreivanje vrste signalizacije 483 opte oznake za vrstu signalizacije 484 SE 481, treperenje 789 ukoavanje 789 signali Cable Select (CSEL) 466 SIIG 658 Silicon Integradet Systems Corp. (SiS) skupovi ipova 214 5581/5582 227 5591/5592 227 5600/5595 240 silikon, proizvodnja procesora 58-59 SIMD (Single Instruction Multiple Data) 55-56, 122 SSE 56 simetrina signalizacija 481483 simetrina vieprocesorska obrada 152 SIMM (Single Inline Memory Module) 27 adapteri 400 banke 45, 410-411 brojevi delova 409 brzina 399 instaliranje 424-426 postavljanje 424-427 programi za ispitivanje ispravnosti 427 izbor 423-424 izvodi 401-405 matine ploe koje tede SIMM 400 parnost 417 poreenje pozlaenih i kalaisanih kontakata 411414 preplitanje memorije 400 reavanje problema 428432 sa 30 izvoda 398-399 sa 72 izvoda 396-398, 400, 402-405 SIPP 397-398 irina 116 ugradnja 424 veliine 398-399 zamena 423 SIMM sa 72 izvoda 396-398 izvodi 402-405 izvodi za otkrivanje prisustva 402-405 veliine 398 SIMM/DIMM ispitivai 428 SIMM-ovi sa 30 izvoda 398399 SIMM-ovi sa 30 izvoda u IBM stilu 399 Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) 917 sindrom karpalnog tunela 820 Single Edge Processor (SEP) pakovanje 63, 158 single event upset (SEU) 415 Single Inline Pinned Package (SIPP) 397-398 Single-Bit Error CorrectionDouble-Bit Error Detection (SEC-DED) 421 sinhrone izvedbe kea 384 sinhroni matematiki koprocesori 104 sinhroni modemi 843 sinhrono pregovaranje 499 sintetizacija 945 FM sintetizacija, poreenje 944-945 MIDI datoteke, reprodukcija 931 sintetizatori sa promenljivom uestanou 40 sinteza, zvune kartice 944945 SIPP (Single Inline Pinned Package) 397-398 SiS (Silicon integrated Systems Corp.) 214 sistem termikog rangiranja 1097
Indeks
1437
sistem elektronskih oglasnih tabli bulletin board system (BBS) 842 sistemi datoteka 692 sistemi sa buenim karticama 6 sistemi sa mikrokanalskom arhitekturom, XGA adapteri 731 sistemi sa osnovnom ploom (posebne matine kartice) 210-211 sistemi sa pasivnim osnovnim ploama (matine kartice) 210-211 sistemi za zatitu napajanja 1004-1010 sjajnost (monitori) 720 skener sa doboem 10621063 skener sa rasterskim izlazom (ROS) 1030 skeneri 1057 bubanj 1062-1063 faksmodem/skener/ tampa ureaj 1040-1041 foto 1062 kliza 1052 konfiguracija 1064-1065 naini skeniranja 1066 proces tampanja u laserskom tampau 10291031 ravno postolje 1059 reavanje problema 10651067 reimi rada 1066 runi 1058-1059 upravljaki programi 1063-1064 uvlaenje papira 1059 skeneri sa klizaem 1062 skeneri sa ravnim postoljem 1059 skeneri sa uvlaenjem papira 1059 skeniranje 710 skupovi ipova 213 3D grafiki akceleratori 753, 760-763, 760-763 82C206 ipovi 214
1438
Indeks
skupovi instrukcija (matematiki koprocesori)

SL poboljanja 117 slabljenje, fiber-optiki kablovi 899 slanje impulsa 897 SLDRAM (Sync Link DRAM) 741 slike 754 3D apstrakcije 754 bit mapa 1019 skeneri 1066 tampanje 1029 vektor 1019 vizualizacija 754 sloj veze za podatke 885 protokoli 906-908 sloj sesije (OSI Referentni Model) 886 slojevi metalizacije 60 Slot 1 procesori 77, 228 konektori 77 pinovi 78-80 SEC pakovanje procesora 63 Slot 2 procesori 77, 80-81 slotovi 187 procesori 77-80 Slot 2 77, 80-81 procesori 212-213 proirenja (U/I sabirnica) 252-253, 949 AGP 280-281 aspekt brzine 254 EISA sabirnice 261-263, 283-285, 289-290 ISA sabirnice 255-259, 283-285, 288-289 kompatibilnost 254 lokalne sabirnice 263265 MCA sabirnice 259-261, 283-285, 290 PCI sabirnice 269-280, 285-287 Plug and Play 263 VL-Bus 265-269 voice 257 WTX matine ploe 205 slotovi sabirnice 193 slotovi za proirenja 252253 AGP 280-281 EISA sabirnice 261-263, 283-285, 289-290 ISA sabirnice 255 16-bitne 256-257, 283285, 289 32-bitne 257, 283-285, 289 8-bitne 255-256, 283, 288 ivini prikljuci na kartici 255 Plug and Play 263 reagovanje na prekide 282 kompatibilnost 254 lokalne sabirnice 263-265 MCA sabirnice 259-261, 283-285, 290 PCI sabirnice 269 inicijatori sabirnica (bus masters) 287 IRQ-ovi 285-287 izvodi 270-279 PCI IRQ Steering 282, 285-287 Plug and Play 279 prikljuci 269-270 irine propusnog opsega 269-270 specifikacije napajanja 270 sporedne 287 problematika brzine 254 umetanje adaptera 949 voice 257 smanjivanje odsjaja 727 Smart Video kartice (Intel) 750 smetanje podataka 458 interfejsi 456-459 magnetno 512 ARLL 512 elije, bit/tranzicione 515, 518 elektromagnetizam 513514 fluks 515-516 glave za itanje/pisanje 514 GMR glave 517-518 istorija 512-513
82C836 SCAT skup ipova 214 Acer Laboratories, Inc. 225-226, 238-239 AGP 743-744 dokumentacija 307 EDO RAM 387-388 EISA sabirnice 215, 217218 FireWire (IEEE 1394) 795 Intel 217-218 20-22, 215-216 486 procesori 217-218 AGP sabirnice 216 brojevi modela 216 Celeron procesori 228233, 304 North Bridge 216 PCI sabirnice 216 Pentium II procesori 228-240 Pentium III procesori 228-240 Pentium Pro procesori 142, 228-232 Pentium procesori 218223 South Bridge 216 istorija isporuioca 214 komponente 213 matine ploe 26 memorijska ogranienja 395-396, 423 mobilni procesori 1093 NEAT CS8221 skup ipova 214 oscilatorna kola promenjive frekvencije 40 podrka parnosti u memoriji 417 SDRAM 388 Silicon Integrated Systems Corp. (SiS) 227, 240 upravljanje sabirnicom 639-640 VIA Technologies 223225, 239-240 video 733-736 skupovi instrukcija (matematiki koprocesori) 87
softver
kapaciteti 522-523 koder/dekoder 518 magnetna polja 515 materijal za diskove/ trake 515 MFM 515, 519 MR glave 517 poreenje ema kodiranja 521-522 postupci itanja 515-516 postupci pisanja 515-516 PRML 522 RLL 515, 520-521 eme kodiranja 518-522 Shugart, Alan 513 MIDI datoteke 930 neizbrisivo 526 nepostojana (RAM) memorija 377 optiko 628 audio CD/CD-ROM, razlike 632-634 DIVX 667 instaliranje ureaja 668673, 699 konfigurisanje 699-700 SCSI lanci 703-706 spoljanje veze 701 unutranje povezivanje 703-704 poreenje memorija 376377 eme kodiranja 458 softver 633 zamenjivo 598-599 dodeljivanje slovne oznake 606-608 LS-120 ureaji 600-601 magneto-optiki ureaji 600 poreenje disk/traka medijuma 598 poreenje, nabavka 599 saveti za kupovinu 608609 specifikacije 608 Zip ureaji 1095 smetanje u bafer 755 smetanje u bafer adaptera mrenog interfejsa 897 smetanje u red (tampanje) 1027 smetanje u Z-bafer 755 SMI (System Management Interrupt) 102, 108 smicanje cilindara (disk jedinice) 565-567 smicanje glava (diskovi) 565-567 SMM (System Management Mode) 54 486SL procesori 107-108 Cyrix 6x86/6x86MX procesori 176 Pentium procesori 117-118 SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) 917 snaga zvunika 957 snimanje datoteke sa CMOS podeavanjima 327 soiva sa automatskim ienjem (CD-ROM ureaji) 645 soiva, samoistea (CDROM ureaji) 645 Socket 1 66 Socket 2 67-69 Socket 3 69 Socket 370 75-76, 158-159 Socket 4 70 Socket 5 71-72 Socket 6 72 Socket 7 73-74, 228 naponi 82-83 Super7 74, 250 VRM 73 Socket 8 74, 228 Socket Services softver 1099 SO-DIMM 1093-1094 softverske greke (SER) 415 softver za paketno upisivanje 658 softver. Pogledajte i aplikacije 53-54, 137-138 3D grafiki akceleratori 756 Adobe Acrobat 662 CD/DVD-ROM 669-670 DOS SCSI adapter 669 instaliranje 668-669
Indeks
1439
MSCDEX.EXE 670-671 dijagnostika 770 ispitivanje procesora 89 diktiranje glasom 935-936 direktne kablovske veze 919-920 Disk Manager 689 DOS 18-19, 832 Drive Copy (PowerQuest) 698 Drive Image (PowerQuest) 662 DTV 750 Easy CD-Creator (Adaptec) 662 FDISK 690 FORMAT.COM 690, 694695 formatiranje niskog nivoa 689 IBM, kopiranje BIOS-a 1718 ke 562-563 klijent 912-913 komandovanje glasom 935 kompatibilnost 19, 620 kontrola standarda 16-19 MicroScope 689 MIDI 933 Norton Ghost (Symantec) 662, 698 Norton Image (Symantec) 662 paketno upisivanje 658 PC Cards 1098-1099 Card Services 1100 podravanje 1099-1100 Socket Services 1099 Phoenix softver 17-18 PhotoCD razgledanje (Kodak) 653 potrebe za memorijom 633 Power Show (Kai) 662 pratei 948 razvijanje 22 rezervna kopija (ureaji za traku) 622-623 upravljaki programi 669671
1440
Indeks
softverski fontovi
SparQ ureaji 605-606 SPD (Serial Presence Detect) ureaji 393, 398 specifine izvedbe, napajanja 1003 specifini modemski standardi 844-846, 852-853 specifikacije za viestruko oitavanje 662-664 specifikacije. Pogledajte i protokoli; standardi 616 CD-ROM ureaji 637 brzina diska 634-636 brzine prenosa podataka 634-636 DMA 638-640 korienje procesora 637-638 vremena pristupa 636637 DAT 616 disketne jedinice 580 DVD 664-666 IDT Centaur C6 Winchip 134-135 Jaz ureaji 604-605 matematiki koprocesori 88 napajanja 983-986 Pentium MMX 122 procesori 46-47 AMD-K6 173-174 brzina 34-35, 38-44, 6162 Celeron procesori 159162 Intel 36-37 Intel-kompatibilni 36-37 naela oznaavanja 41 Pentium 114-115, 119122 Pentium II 148, 149-151 Pentium II/III Xeon 169170 Pentium III 166 Pentium Pro 140-142 reimi 51-54 sekundarni (L2) ke 4751 irina sabirnica za podatke 45 unutranji (L1) ke 4751 unutranji registri 45-46 SparQ ureaji 605-606 zamenjive jedinice memorije 608 Zip ureaji 602-603 SPGA (Staggered Pin Grid Array) 62, 119, 213 Spin Doctor (Adaptec Easy CD Creator) 934 Spindle Synchronization (SPSYNC) signali 466 SpinDoctor, pomoni program 661 SpinRite programi za formatiranje 689-690 spoljanji diskovi 701 ureaji za traku 622, 707 spoljanji displeji 1105-1106 spoljanji modemi 859-860, 877-878 spoljanji zvunici 956-958 spoljni CD-ROM ureaji 645 sporedni diskovi 466-468 optiki diskovi 699-700 PCI sabirnice 287 sporedni procesor 133 SPP (Standard Parallel Port) 784 Spread Spectrum, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 342 spreavanje memorijskih sukoba 449-450, 453 spremite za CD-ROM jedinice 629, 644-645 SPS (Standby Power Supplies) 1008 SPSYNC (Spindle Synchronization) signali 466 SRAM (Static RAM). Pogledajte i ke 380-382 greke 415 L1 ke 382-384 L2 ke 50, 382-384 nadogradnja memorije 1093-1094 SRAM sa neprekidnim prenosom grupa podataka 304
upravljaki programi za mia 831-832 video 744-745 zvune kartice 947 zapisivanje 656-657, 660661 softverski fontovi 1025 Software Publishers Association 927-929 sondiranje sa zadnje strane, merenje napona 998-0999 Sony 628 CD sa poboljanom muzikom 651 DAT 616 DVD+RW 668 Multimedia CD standard 664 uta knjiga 647 SO-RIMM 391, 1093-1094 Sound Blaster 940 Ensoniq kartica, kompatibilnost 941 kartice po uzoru 945 kompatibilnost 946-948 MIDI podrka 926 mikrofoni 926 podrazumevana raspodela resursa 952 Sound Blaster Pro standard 927 Sound Recorder (Windows 9x) 934-935 Sounds Control Panel 934 South Bridge 216 430FX (Triton) skupovi ipova 220-221 430HX (Triton II) skupovi ipova 221-222 810 skupovi ipova, poreenje 236 Celeron 228-230 Intel ipovi 218-219 Pentium II 228-230 440BX 233 Aladdin Pro II M1621 238-239 Apollo Pro 239-240 Pentium III 228-230, 233 Pentium Pro 238-239 South Bridges 1093
sukobi
trokovi 381 SSE (Streaming SIMD Extensions) 56 ST-506/412 interfejs 456458, 535 endek 458 eme kodiranja 458 Stabilant 22 413, 805 Staggered Pin Grid Array (SPGA) 62, 119, 213 staklo, diskovi 515 Standard CHS adresiranje 470-472 Standard Ethernet kabl 899 Standard Parallel Port (SPP) 784 standardi kompatibilnosti 12 standardi za faksmodeme 853-855 standardi za modulaciju (modemi) 848-851 standardi za podatke (CDROM ureaji) 647-648 standardi. Pogledajte i protokoli; specifikacije 858-860 DVD 667-668 faksmodemi 853-855 kompresija podataka 851852 MIDI datoteke 931 modem 843 Bell Labs 845 CCITT 845 Hayes kompatibilni 846 ITU 845 kompatibilnost sa starijim verzijama 846 modulacija 848-851 vlasnika izvedba 844846 MPC-3 standardi 636 multimediji 927-929 otvoreni 915 PC Cards 1096 APM podrka 1097 ATA standard 1097 Card Services 1100 CardBus interfejs 1097 DMA podrka 1097 omoguavanje 10991100 Plug and Play podrka 1097 raspored pinova 10971098 sistem termikog rangiranaja 1097 Socket Services 1099 Type I 1096 Type II 1096 Type III 1096 Type IV 1097 Windows 2000 1100 Windows 9x 1100 Windows NT 1100 zamena tokom rada 1098-1100 Zoomed Video interfejs 1097 SCSI 479-481 ANSI 479-481 komitet X3 480 SCSI-1 479-481, 483-484 SCSI-2 479-481, 483-484 SCSI-3 481, 484-485, 640-641 sopstvena izvedba 852853 CSP 853 DIS 853 HST 853 MNP 853 V-serija (Hayes) 853 ureaji za traku 617 DAT 616-617 DLT 617-619 izbor 620 QIC 611-616 Travan kaseta sa trakom 618-619 video 728-729 raunar/televizor, pretvaranje signala 747 SVGA (Super VGA) 731-734 VGA (Video Graphics Array) 729-732 XGA (eXtended Graphics Array) 731 XGA-2 731
Indeks
1441
zraenja monitora 722-723 zvune kartice 926-927 igranje 940-941 Sound Blaster, kompatibilnost 946-948 standardni format (matine ploe) 186 standardni formati 209 standardni reim, Windows 3.x 99 Standby Power Supplies (SPS) 1008 stanja ekanja 38, 382, 385 Star 8010 827 Start on Command (odloeno ukljuivanje) 498 startni bitovi 842-844 start-stop komunikacije 842 statiki elektricitet 949 reavanje problema 954955 staze po inu (TPI) 527 staze. Pogledajte i sektori 629 disk jedinice 531-534 DVD 665 stereo sistemi 950-951 sterofonske zvune kartice 944-945 stilovi tamparskih znakova 1024 stilovi, fontovi 1024 stop bitovi 842-844 STP (oklopljene upredene parice) 897-898 STPCLK# pin 125 stranienje memorije 386 stranienje, FPM DRAM 386-387 Streaming SIMD Extensions (SSE) 56 String 321-323 struja maksimalnog optereenja 986 stvaranje 3D slika 753 Subscriber/Termination (S/T) Interface 864 substrat, materijal 515 sukob (kolizija), paketi 906 sukobi 281
1442
Indeks
sukobi izmeu resursa

pinovi 732 prikljuci 731 rezolucija 731 VESA standardi 732 video reimi skupa ipova 733-734 S-Video prikljuci 750 Swap Floppy Drive funkcija (BIOS) 357 SWEDAC standardi za zraenje monitora 723 SyDOS ureaji 605-606 Symantec Corporation, Norton Utilities 89 Norton Ghost 662, 698 Norton Image 662 Symphony 214 Sync Link DRAM (SLDRAM) 741 Synchronous Code Division Multiple Access 867-868 Synchronous Graphics RAM (SGRAM) 740 SyQuest 605-606 System BIOS Cacheable, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 341 System BIOS for IBM PC/ XT/AT Computers and Compatibles 325 System Management Interrupt (SMI) 102, 108 System/23 Datamaster 1011 DIMM 116 sabirnice za podatke 116 SIMM 116 specifikacije procesora 34 adresne sabirnice 46-47 irina sabirnice za podatke 45 unutranji registri 45-46 irina staze 580 irine prenosa 480 irokokanalni sistemi 389 irokopojasne mree 868869 LAN 882 tampa sa kontinualnim toniranjem 1038 tampa sa lepezom 1014 tampai 1014 1064 dpi 1015 2400 dpi 1015 300 dpi 1015 A+ program ispita 1281 baferi, opseg 1029 belo pisanje 1031 crno pisanje 1031 Daisywheel 1014 fontovi 1024-1026, 1057 inkdet 1014, 1029, 10331035, 1051-1052 iskoni kodovi 1022 koverte 1054 kvalitet 1014 laser 1014-1015 bubnjevi 1030-1031 formatiranje 1028 komunikacije 1027 korienje tonera 10311032 korone 1031 korotroni 1030-1032 obrada 1027-1028 potvrivanje spremnosti za prenos 1027 proces tampanja 1027 rasterizacija 1028-1029 razvijai 1031 rezervno napajanje 1010 skener sa rasterskim izlazom 1030 skeniranje 1029-1031 topljenje tonera 10321032
adapteri za vie COM portova 300-301 IRQ-ovi 287-288 memorija 449-450, 453 NIC 300 ploe sa SCSI adapterima 300 Plug and Play 302-303 posebne ploe 299 razliite kartice 301 reavanje problema 295298 runo 294-295 USB 301 virusi 294 zvune kartice 299-300 sukobi izmeu resursa 300301 NIC 300 Plug-and-Play sistemi 302303 posebne ploe 299 razliite kartice 301 reavanje problema 295298 runo 294-295 sabirnice 281, 287-288 SCSI adapteri 300 USB 301 virusi 294 zvune kartice 299-300 Suntac 214 Super Density CD standard 664 Super ESP 777-778 Super High Speed Serial Ports 777-778 Super I/O ipovi 240-241, 777-778 Super7 arhitektura leita 74, 250 SuperDisk (LS-120) ureaj 600-601 SuperPrint (Zenographics) 1020 superskalarna arhitektura 46, 114 superskalarno izvravanje 54-55 Supervisor lozinke 351-352 SVGA (Super VGA) 718
eme kodiranja 520 endec 458 FM 519 koder/dekoder 518 magnetna memorija 518 MFM 519 poreenje 521-522 radni takt 518 RLL kodiranje 520-521 usaglaavanje vremena 518 eme kodiranja podataka 518-522 irina 96, 116
termiki tampai sa otapanjem

zatitno odravanje 1051 LED tampai stranica 1032 maine za tampanje 1029 matrini 1014, 1017, 1035, 1052 memorija 1023 menjanje 1028 opcije za uklopljeno tampanje 1057 ozon 1031 podrazumevani, podeavanje 1028 podrka 1044-1050 prenosivi 1035 Printers Control Panel (Windows) 1045-1047 problemi 1053-1057 radna optereenja 10411042 rezolucija 1015-1016 slike (PhotoCD), tampanje 652 slike, tampanje 1029 smetanje u red 1027 stranica, PDL 1017-1022 u boji 1035-1038, 1048 upravljaki programi 1026-1027, 1047-1048, 1056-1057 zajedniko korienje 1048-1050 zatitno odravanje 10511052 tampai sa vrstim mastilom 1037 tampai stranica 1032 PDL 1017-1022 tampane ploe (disketne jedinice) 576 tampanje belim 1031 tampanje crnim 1031 tampanje topljenim voskom 1037 um, zvune kartice 939 TAB (Tape Automated Bonding) 1087 tabele particija 691 talasanje (napajanje) 986 tanki Ethernet (Thinnet) kablovi 897, 899 tankoslojni medijumi za snimanje 541 tankoslojni tranzistor (TFT) 714 Tape Carrier Packaging (TCP) 118, 1087-1090 tastature 28-29, 798 104 tastera (Windows) 800 automatsko kucanje 807810 ergonomska 820 IBM-ova numeracija delova 825-826 interfejs 810-815 kodni brojevi 810-815 odbacivanje/prihvatanje pritisaka tastera 807 procesor 807-808 internacionalni rasporedi 815-816 izvedba tastera 804-807 komande 838-840 kompatibilnost 803-804 kontroleri 807-808 Natural Keyboard Elite 818 Num Lock 804 numeriki deo tastature 798, 803-804 prenosive 802-803 prenosivi raunari 11001101 prikljuci 816-818, 826 programabilni 820-821 proirena 101 taster 798799, 803-811 rasporedi 818-820 reavanje problema 821824 serveri 893 USB 818 tasteri 805 oteeni 825 tastature 804-807 umetanje 821
Indeks
1443
T
T-1 veze 865-866 T-3 veze 865
tasteri sa membranom 806 tasteri za prekid rada 810 tasteri, mi 826 TCO standardi za zraenje monitora 723 TCP (Tape Carrier Packaging) 118, 1087-1090 TCP (Transmission Control Protocol) 917 TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) 910 aplikacioni protokoli 915 apsolutno adresiranje 915 ARP 917 FTP 917 HTTP 917 ICMP 917 IP 917 LAN/umreavanje preko telefoske veze, poreenje 917 nezavisnost od platforme 915 otvoreni standardi 915 PPP 917 reavanje problema 922923 SMTP 917 TCP 917 UDP 917 TCQAM (kodirana kvadratna amplitudna modulacija) 850 tehnika podrka 1274 video adapteri 766 Tekram 658 telekonferencija (modemi) 860 televizija 749-753, 765-766 pretvaranje VGA signala 747 standardi za signale 747 temeljni sloj (DiectX) 757758 termika kalibracija 550 termiki interfejsi 85-86 termiki ok 991 termiki tampa 1038 termiki tampai sa otapanjem 1039
1444
Indeks
termiki tampai sa voskom

trokovi 907 toner 1031-1032, 1054 topologija sa grananjem (FireWire) 795 topologije 795 Torx zavrtnji 1001-1002 Toshiba 836 Super Density CD standard 664 Total Harmonic Distortion (THD) 956 TPI (staze po inu) 527 TrackPoint pokazivaki ureaj 800, 826, 835-837 trajanje poslova (brzina tampaa) 1041-1042 trajni smetajni medijum 526 trakasti kablovi 703-704 transformatori 1000-1001 transformatori sa promenljivim naponom 1000-1001 Translation Lookaside Buffer (TLB) 117 Transmission Control Protocol (TCP) 917 transportni sloj, OSI Referentni Model 886 tranzicione elije 515, 518 tranzistori 7-8 486DX procesori 106 baze 8 DRAM 380 emitori 8 integrisana kola 8 kolektori 8 neispravni 1077-1078 Pentium II procesori 148 Pentium MMX procesori 122 Pentium Pro procesori 138 Pentium procesori 119 tranzistor, tankoslojni (TFT) ploe 1077-1079 Travan kaseta sa trakom 618-619 Trellis kodirana kvadraturna amplitudna modulacija (TCQAM) 850 trenutne mree 911 treperenje 710, 721, 724725, 747 treperenje ekrana 725-726, 747 epilepsija 721 treperenje na ekranu 710 TreX/MultiBeam tehnologija (CD/DVD) 630-632 trilinearno filtriranje 756 trilogrami 801 Trinitech dijagnostiki softver 89 Trinitron oblik ekrana 711 triode 7 Triton (430FX) skup ipova 220-221 Triton II (430HX) skup ipova 221-222 Triton III (430VX) skup ipova 222-223 Triton IV skup ipova 223 trokovi 96-97 adapteri mrenog interfejsa 894 ATX matina ploa 196 ekrani 1105 IDE 460 laptop raunari 1072 LCD-ovi sa pasivnom matricom 1077 memorija 377, 381 noutbuk raunari 1073 potroni materijali za tampa 1043-1044 raunari manji od noutbuka 1073 sistemi sa osnovnom ploom 211-212 struja 991-992 Token Ring mree 907 zvune kartice 938 trokovi elektrine energije 991-992 Trouble in Paradise (TIP) program 604 True Type fontovi 1026 tunelsko brisanje 574 TV prijemnici 749-753, 765766 TV-out, povezivanje 1106
termiki tampai sa voskom 1038 termiko tampanje (inkdet) 1033 terminiranje, SCSI 486, 494495, 501 teki kvarovi, memorija 414 testiranje performansi (benchmark) 39-40 rangiranje performansi (Prating) 96 unapreivanje procesora 182 Ziff-David Winstone test 96 testiranje performansi napajanja 1000-1001 Texas Instruments, adapteri FireWire (IEEE 1394) 795 teina (prenosivi raunari) 1072 TF (Thin Film) glave 543544 TFT (tankoslojni tranzistor) ekrani 714 TFT ploe 1077-1079 THD (Total Harmonic Distortion) 956 Thin Film (TF) glave 543544 ThinkPad 827, 835 Thinnet (tanki Ethernet) kablovi 897, 899 Time Warner, Super Density CD Standard 664 TIP (Trouble in Paradise) program 604 tipografska pisma 1024 tipografska taka, tamparsko pismo 1024 TLB (Translation Lookaside Buffer) 117 Token Ring protokol 906908 Differencial Manchester Data kodiranje 894, 897 kanjenje 908 kruenje 907 MAC 907 prikljuci 897 rana varijanta tokena 907908
ulazni ureaji
TWAIN (upravljaki programi za skenere) 10631064 Type I PC Cards 1096 Type II PC Cards 1096 Type III PC Cards 1096 Type IV PC Cards 1097 Type Manager (Adobe) 1025 Typematic Delay funkcija (BIOS) 357 Typematic Rate funkcija (BIOS) 357 Typematic Rate Setting funkcija (BIOS) 357 prikljuci 269-270 propusni opsezi 269-270 specifikacije za napajanje 270 VL-Bus 265-269 UART (Universal Asynchronous Receiver Transmitter) 240, 776-777 ubrzivai lokalnih sabirnica (82433NX ipovi) 220 uestanosti (monitori) 723724, 726 Uitavanje. Pogledajte i podizanje sistema 371-373 Boot meni u BIOS-u 354355 uvrivanje, montiranje procesora 61 udaljeni upravljaki programi, podrka za tampae 1049 udaljenost provodnika 872 UDP (User Datagram Protocol) 917 udubljenja, itanje CDROM-a 629 udvojeni procesori 133 udvostruavanje brzine procesora 110-111 ugraena memorija 450-452 ugraeni kontroleri (IDE diskovi) 459 ugraeni mikrofoni 926 ugraeni SCSI 478 ugraeni servo 550-551 ugraeni sinhroni matematiki koprocesori 104 ugraeni sistemi za zatitu napajanja 1005 ugradnja 592 jedinica za traku 621-622 memorija 424 U-Interface 864 ukidanje odbacivanja pritisaka tastera 807 uklanjanje nazubljenosti (fontovi) 1025 ukljuivanje/iskljuivanje sistema 991 toplotni udar 991
Indeks
1445
U
U.S. Robotics 858 HST privatni protokol 853 ispitivanje linije 856 U/I portovi, adrese 290-293 U/I prikljuci 195-198, 464465 NLX matina ploa 204 U/I sabirnice 252-253 AGP 280-281 brzina 254 EISA 261-263, 283-285, 289-290 ISA 255 16-bitni 256-257, 283285, 289 32-bitni 257, 283-285, 289 8-bitni 255-256, 283, 288 prikljuci, ivini 255 reagovanje na signal prekida 282 voice 257 lokalne 263-265 MCA 259-261, 283-285, 290 PCI 269 inicijatori sabirnica (bus masters) 287 IRQ-ovi 285-287 izvodi 270-279 PCI IRQ Steering 282, 285-287 Plug and Play 279 podreene 287
trokovi struje 991-992 ukoavanja (signali) 789 UL (Underwriters Laboratories, Inc.) 986, 1006 ulaz (monitori) 711 ulazni opseg 986 ulazni ureaji 836 mi 29 FEELit mi 840 hibridni port serijski/ matina ploa (PS/2) 829 kablovi 826 komponente 826 Microsoft Intellimouse 834 opto-mehaniki mehanizmi 826 podloga 827 portovi na matinoj ploi (PS/2) 829 prikljuci 818 reavanje problema 830832 sabirnica 830 Scrollpoint mi (IBM) 834 serijski interfejsi 828 tasteri 826 upravljaki programi ureaja 826 USB 818, 830-830 pokazivaki ureaji 800, 838 prenosivi raunari 11011102 TrackPoint 800, 826, 835-837 pokazivaki ureaji s kuglom 827 tastature 28-29, 797 104 tastera (Windows) 800 automatske funkcije tastera 807-810 brojevi tastera 810-815 Dvorak raspored 818820 ergonomska 820 interfejs 807-808 izvedba tastera 804-807
1446
Indeks
ulivanje
DirecPC 869-871, 873 dirktne kablovske veze 918-923 DSL 872-875 ISDN 861-863 iznajmljene linije 865-866 logiki prstenovi 901 lanano 933 mrene barijere 873, 875 ovlaeni serveri 873, 875 protokoli 906-908 prstenaste topologije 901 topologije sabirnica 900 Upgrading and Repairing Networks, Second Edition 875, 915 Windows 9x 1048-1049 Windows NT 1048-1049 zvezdaste topologije 900 umreavanje preko telefonske linije 911-912 protokoli 917 Unacknoledge Datagram Protocol (UDP) 917 unapreivanje 735 CD-ROM ureaji 636 disk jedinice 1364-1365 memorija 739 procesori 105 DX2/OverDrive 110-111 DX4 procesori 111 maksimalna brzina 179180 merenje performansi 182 Pentium 119 Pentium OverDrive 112, 180-181 Pentium-MMX 123 Underwriters Laboratories, Inc. (UL) 986, 1006 Unicomp 824-826 Unicore Software, Microid Research BIOS 325 Uniterruptible Power Supplies (UPS) 1008-1010 UNIVAC (Universal Automatic Computer) 7 Universal Asynchronous Receiver Transmitter (UART) 240, 776-777 Universal DSL 873 Universal Peripheral Interface (UPI) 807 Universal Port Replicator 1107 univerzalno napajanje energijom 985 Universal Serial Bus (USB) 789-790, 793 unoenje zvunih beleki 935 Unshielded Twisted Pairs (UTP) kablovi 897-898 unutrajni CD-ROM ureaji 645 unutranji diskovi, SCSI 703-705 unutranji modemi 859-860 reavanje problema 877878 unutranji prikljuci sa pinovima 944 unutranji registri 45-46 unutranji ureaji za traku, instaliranje 622, 707 upakovani procesori 195 Upgrading and Repairing Networks, Second Edition 875, 915 Upgrading and Repairing PCs, Linux Edition 1027 Upgrading and Repairing PCs, Sixth Edition 427, 458, 459 Upgrading and Repairing PCs, Tenth Anniversary Edition 438, 449-450, 798, 821 UPI (Universal Peripheral Interface) 807 u-pipes 115 upisivanje 630 disketne jedinice 574 muziki CD-ovi 661 softver 656-657, 660-661 Spin Doctor (Adaptec Easy CD Creator) 934 video 750 zvune kartice 942-943 glasovne beleke 935 Sound Recorder 934 talasni audio 941-942
kodni brojevi 810-815 kompatibilnost 803-804 meunarodni rasporedi 815-816 Num Lock 804 numeriki deo tastature 798, 803-804 podeavanje rasporeda 820 prenosive 802-803 prenosivi raunari 11001101 prikljuci 816-818 programabilne 820-821 proirena sa 101 tasterom 798-799, 798, 810 QWERTY raspored 818820 reavanje problema 821827 USB 818 ulivanje 937 Ultra VGA (UVGA) 718 Ultra2-SCSI 481, 485 Ultra3-SCSI 484-487 ultra-ATA 462 ultra-DMA reimi 475 Ultra-SCSI 481, 486 UMA (Upper Memory Area) 434, 684 adaptera 453-454 adrese segmenata 436-438 BIOS matine ploe 434, 446-448 Cyrix MediaGX 711 linearne adrese 436-438 programi za upravljanje 454 rezervisana memorija 436 ROM 441-446 Shared Memory 436 video RAM 436, 439-441 UMB (Upper Memory Block) 831-832 UMC 214 umekavanje tonova 1036, 1048 umreavanje 1281-1282 CATV mree 866-869, 873-874
uzemljenje
WAV fortmat 934 upisivanje na CD-ove 675678 CD-R (upisivi CD-ovi) 653 baferi 657-658 boja medijuma 655 brzine prenosa podataka 656 brzine upisivanja 656657 CD-ovi za spasavanje 662 cene 654 fotografije 662 izbor medijuma 656 kapaciteti 654 muziki CD-ovi 661 podeavanje brzine upisivanja 660 pouzdanost 656-657 pripremanje 659 rad na vie poslova 660 rangiranje brzina medijuma 656 SCSI 658 snimanja u vie navrata 662 softver za paketno upisivanje 658 softver za upisivanje 656-657, 660-661 CD-RW (prepisivi CD-ovi) 654, 662-663 baferi 658 itanje diskova 663-664 medijumi 662-663 Perase, podeavanje 663 pouzdanost 656-657 Pwrite, podeavanje 663 reflektansa 663 SCSI 658 softver za paketno upisivanje 658 sposobnost uporednog itanja 662-664 WORM 653 upisivanje po zonama 535538 upisivanje u ROM 316-317 Upper Memory Area (UMA) 436, 684 Upper Memory Block (UMB) 831-832 upravljaki programi za pokretanje 379 upravljaki programi. Pogledajte i BIOS; ROMBIOS, 499-500, 669-671, 744-745, 770, 826-832, 1045-1048, 1049, 10631064, 1218 ATAPI 473-474 CAM (SCSI) 500 CD-ROM 640-641 DOS 1044-1045 pokretanje iz ROM-a 379 tampai 1026 Device Options postavke 1048-1048 podeavanja u okviru Fonts 1048 podeavanja u okviru Graphics 1047-1048 PostScript 1027 problemi 1056-1057 zvune kartice 947 upravljanje sabirnicama 260 CD-ROM ureaji 638-640 DMA 638-640 MCA sabirnice 257 omoguavanje 638-640 skupovi ipova 639-640 www.bmdrivers.com 639 upravljanje sabirnicama (alternativni procesori) 50 upravljanje sabirnicom za DMA 472-473 upravljanje, napajanje 992994 UPS (Uniterruptible Power Supplies) 1008-1010 ureaji koji omoguuju ponovno upisivanje 667668 ureaji sa optikim medijumima 599-601 ureaji za traku sa zatezanjem 625 usaglaavanje vremena 518 USB (Universal Serial Bus) 789-790, 793 CD-R ureaji 643
Indeks
1447
CD-ROM ureaji 643 CD-RW ureaji 643 foto skeneri 1062 kablovi 791 Legacy USB Support (stavka u meniju Peripheral Configuration u BIOS-u) 344 mi 818, 830-830 periferali 790-791 Plug and Play 793 prekidi 793 prikljuci 791-793 razvodne kutije (habovi) 790-791 skeneri sa ravnim postoljem 1062 sukobi meu resursima 301 tastature 818 User Datagram Protocol (UDP) 917 User lozinke 351-352 User, stavka u podmeniju IDE Configuration u BIOSu 347 usisivai, ienje tastatura 824 usmeravanje sabirnicama 287 uspravljanje izvoda (SIMM/ DIMM) 424-426 utikai 642 sa povratnom petljom 781, 788-789 utikai, USB 791-793 UTP (Unshielded Twisted Pairs) kablovi 897-898 UTP kablovi kategorije 3 904 UTP kablovi kategorije 5 905 utrostruavanje brzine procesora 111 utvrena brzina osveavanja 711 UVGA (Ultra VGA) 718 uzemljenje 949 petlje 899 prikljuci za interfejs 557
1448
Indeks
uzimanje uzoraka, zvune kartice

monitori 719 cene 716-717 razlike izmeu proizvoaa 717 rezolucija 719 rezolucija Web stranice 718 saveti za kupovinu 719 vidljiva povrina ekrana 716-717 WYSIWYG 717 particije 1363-1364 RAM ipovi 408-409 veliina ekrana 1079 monitori 719 ventilacija pomou negativnog pritiska (kuita) 970, 971 ventilatori 195-196, 967-971 FanC signal (ATX opcioni prikljuak napajanja) 978 FanM signal (ATX opcioni prikljuak napajanja) 978 napajanja 996-997 serveri 892 SFX dimenzije 973 procesori 195-196 vertikalne uestanosti 724 vertikalno upisivanje 584 very large scale integration (VLSI) 100 very low frequency (VLF) zraenja 722-723 verzije 162-164 DirectX 759 PCL (Printer Control Language) 1018-1019 Pentium II 152-156 Pentium III 23-24, 135138, 135-138, 165-167, 165167, 170, 170 Pentium Pro 143-145 Pentium procesori 126129, 133-134, 133-134 Model 1 125 OverDrive 132-134 Pentium-MMX 130-134 PPP 917 VESA (Video Electronics Standards Association) 721-722 lokalne sabirnice 24-25 SVGA standardi 732-734 VESA VIP 746 video adapteri 742 Vestigial Side Band (VSB) 867-868 veze 856-860 CD-ROM ureaji 640-643, 701-704 direktne kablovske 918921 DVD-ROM ureaji 701704 fiksne 864 FireWire (IEEE 1394) 795 ISDN 863-864 iznajmljene linije 865-866 modem 842-844, 11071108 paralelni prikljuci 787788 prikljuna taka 865 tampai 1055 VFC (Video Feature Connector) 746 VFW (Microsoft Video for Windows) 750 VGA (Video Graphics Array) 439-441, 718 analogni video 729 BIOS 730 boja 729-731 IBM PS/2 Display Adapter 729 pinovi 732 pretvarai na NTSC 747 PS/2 sistemi 729 reimi prikazivanja 731 VAFC 746 VFC 746 VMC 746 VIA Technologies skupovi ipova 214 AGP sabirnice 743 Apollo MVP3 skupovi ipova 225 Apollo P6/97 skupovi ipova 239 Apollo Pro skupovi ipova 239-240
uzimanje uzoraka, zvune kartice 941-943
V
V.21 standard za modulaciju 849 V.22 bis standard za modulaciju 849 V.22 standard za modulaciju 849 V.23 standard za modulaciju 850 V.29 standard za modulaciju 850 V.32 bis standard za modulaciju 850 V.32 fast standard za modulaciju 851 V.32 standard za modulaciju 850 V.34 standard za modulaciju 851 V.42 bis standard za kompresiju podataka 851 V.42 protokol za ispravljanje greka 851 V.90 standard za modulaciju 851, 858-860 VAFC (VESA Advanced Feature Connector) 746 vakuumske cevi 7 valjak tampaa, matrini tampai 1035 vampirski prikljuci 899 VCR, preuzimanje videa 747-748 vektorska grafika 1019 veliina 539-540 ekrani 1079 LCD-ovi sa pasivnom matricom 1077 matine ploe 200 Flex-ATX 200 NLX 204 WTX 205 memorijski ipovi 423 Micro-ATX matine ploe 198 mini-kertridi (Pentium II) 1093 MMO 1092
virtuelna vorita
Apollo VP-1 skupovi ipova 223 Apollo VP2 skupovi ipova 224 Apollo VP3 skupovi ipova 224 Apollo VPX skupovi ipova 224 Pentium Pro procesori 239 vibracije, CD-ROM ureaji 636 VID (Voltage Identification) pinovi 142-143 video adapter BIOS 441 Video BIOS Cacheable, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 341 video digitajzeri 749-753, 765-766 video RAM (VRAM) 436, 439-441, 740 Video RAM Cacheable, stavka u meniju Advanced u BIOS-u 341 video. Pogledajte i audio; multimedija 753 alfa meanje 755 anizotropno filtriranje 756 API 757 apstrakcije slika 754 bilinearno filtriranje 755 cene 754 DirectX 757-760 Gourand senenje 753754 optimizovanje softvera 756 skupovi ipova 753, 760763, 760-763 smetanje ablona u bafer 755 smetanje u Z-bafer 755 trilinearno filtriranje 756 ubrzavanje hardverom/ softverom 756 vizualizacija slika 754 vizualizacija u jednom ili vie prolaza 756 zamagljivanje 755 adapteri 729 710, 728, 734 AGP 743-744 BIOS 735 Cyrix MediaGX 711 DAC 741 DTV 749-753, 765-766 kartice za preuzimanje 747-748, 765-766 MCGA 729 memorija 736-741, 764765 merenje performansi (benchmark) 766 multimedija 746, 751752 nadogradnja 763-766 opravka 768 poreenje 767 prepoznavanje u Windowsu 9x 739 rad sa vie monitora 748 reavanje problema 770 sabirnice 742-743 skupovi ipova 735-736 standardi 728-729 SVGA 731-734 tehnika podrka 766 uporeivanje/ pretvaranje signala raunar/televizor 747 upravljaki programi 744-745 VAFC 746 VESA VIP 746 VFC 746 VGA 729-732 VMC 746 XGA 731 zamena 763-764 DV 795 ekrani 1015 kartice 29 kontroleri 236-238 monitori 29, 710 bez preplitanja 720-721 boja 716 brzine osveavanja 724726 CRT-ovi 710
Indeks
1449
gasno plazmni ekrani 714 isprobavanje 727-728 izbor uestanosti 724726 izvori ulaznih signala 711 kontrole 726 LCD (displej sa tenim kristalima) 712-716 monohromatski 716 odsjaj na ekranu 723 osvetljenje 727 potronja energije preplitanje 720-721 rastojanje izmeu taaka 719-720 ravni ekrani sa fosforom 711 reavanje problema 769700 rezolucija 719 saveti za kupovinu 715716, 719, 723, 726 sjajnost 720 smanjivanje odsjaja 727 SVGA 718 svojstva tednje energije 721-722 Trinitron oblik ekrana 711 uticaj poloaja 727 UVGA 718 veliine 716-719 VGA 718 vidljiva povrina ekrana 716-717 vie uestanosti 711 XGA 718 zakrivljeni ekrani sa fosforom 711 zraenja 722-723 QuickTime 750 upravljaki programi 770 VFW 750 Video Configuration meni u BIOS-u 348-349 vidljiva povrina ekrana (monitori) 717 virtuelna vorita 904
1450
Indeks
virtuelni aranmani ekrana

Voltage Identification pinovi 142-143 Voltage Reduction Technology (VRT) 82, 1081 Voltage Regulator Module (VRM) 73, 122, 213 Volume of Table of Contents (VTOC) 647-648 VRAM (Video RAM) 436, 439-441, 740 vreme kanjenja 385 SDRAM 388 Token Ring protokol 908 vreme latencije 561-562, 564 vreme pretraivanja 561-562 vreme pristupa 561 vreme traenja 527 vreme zadravanja 986 vremena izvravanja instrukcija 38, 104 vremena osveavanja 379380 vremena pretraivanja 456 vremena pristupa 636-637 VRM (Voltage Regulator Module) 73, 122, 213 VRT (Voltage Reduction Technology) 82, 1081 VSB (Vestigial Side Band) 867-868 VTOC (Volume of Table of Contents) 647-648 WIN tasteri 800 Winchester diskovi. Pogledajte i disk jedinice 526 Winchip (IDT) 95, 134-135 Windows 2000 674 Character Map pomoni program 816 PC Cards 1100 prelazak na drugi disk 697 Printers Control Panel 1045-1047 upravljaki programi 1046-1047 konfigurisanje 10471048 podrka za tampae 1045-1048 Windows 3.x 808 CD-ROM ureaji 672 Character Map pomoni program 816 Dvorak raspored na tastaturi 820 Keyboard control panel 815-816 podrka za CD-ROM na disketi za podizanje sistema 673-674 prelazak na drugi disk 697 Printers Control Panel 1045-1047 upravljaki programi 1045-1048 Windows 95/98 672 instaliranje 672-673 podrka za CD-ROM na disketi za podizanje sistema 673-674 reavanje problema 679680 upravljaki programi 673 Character Map pomoni program 816 Control Panel 843 DCC Setup Wizard 923 Device Manager 831 Diagnostics 780 DMA podrka 639 DOS 53-54
virtuelni aranmani ekrana 1079 virtuelni realni reim 53-54 486DX procesori 107 80386 procesori 100 procesori 448 Virus Warning funkcija (BIOS) 356 virusi 294 Virus Warning funkcija (BIOS) 356 viefrekventni monitori 711-713, 723, 726 vieprocesni rad 508 vieprocesorska obrada 152 viesinhroni monitori 711713 vieskenirajui monitori 711-713, 723, 726 viestruki interni registri 54-55 vie monitora 748 viestruki pristup nosioca sa otkrivanjem kolizije 906 visoki DMA 953 vizualizacija 3D slika 754 vizualizacija u jednom prolazu 756 vizualizacija u vie prolaza 756 vlasnike matine ploe 187, 209-212 VL-Buses (VESA lokalne sabirnice) 744 VL-Buses (VESA lokane sabirnice) 24-25, 265 brzina 265 izvodi 267-269 nedostaci 265-266 video adapteri 742 vlasniki formati matine ploe 186 VLF zraenja 722-723 VLSI (very large scale integration) 100 VMC (VESA Media Channel) 746 VocalTec Internet Phone 937 voica (ISA sabirnice) 257 VOLDET pin 113
W
Wake on LAN prikljuci 247 Wake on Ring prikljuci 247 WAV datoteke 934-935, 941942 Wave Blaster 945 Weitek matematiki koprocesori 102-103 Western Digital 502-506 Web lokacija 689 What You See Is What You Get (WYSIWYG) 717, 1015 Whitney (810) skupovi ipova 235-238 Wide SCSI (Small Computer Systems Interface) 486
zatita od prenapona
ekrani 745 rad sa vie monitora 748 HyperTerminal 843, 877 igranje 941 kompatibilnost sa 16bitnim sistemima 52-53 Media Player, aplikacija 933 PC Cards 1100 prelazak na drugi disk 697 softver za direktno povezivanje kablom 920923 tampai 1045-1047 zajedniko korienje 1048-1049 tastature 808 Dvorak raspored 820 Keyboard control panel 815-816 komande sa tastature 838-840 sa 104 tastera 800 upravljaki programi 1046-1047 konfigurisanje 10471048 podrka za tampae 1045-1048 video 739 upravljaki programi 745 virtuelni realni reim rada 53-54 zapisivanje dogaaja 934 zvuk 934-935 Sounds Control Panel 934 zvune kartice 948 Windows NT 672-673 PC Cards 1100 tampai 1048-1049 tastature 808 Keyboard control panel 815-816 Windows RAM (WRAM) 740 Winstone merenje performansi 96 Wintel sistemi 22 WORM (jedno upisivanje, vie itanja) 653 DVD ureaji 668 WRAM (Window RAM) 740 Write Multiple komanda (ATA IDE) 469 WTX matine ploe 205 napajanja 208-209 razliita reenja 207 veliina 205 Web lokacija 205 WYSIWYG (What You See Is What You Get) 717, 1015
Indeks
1451
X
X2 56 K modemski standard 858 XCOPY komanda 696-697 XCOPY32 komanda 697-698 xDSL 872-875 Xerox, Star 8010 827 XGA (eXtended Graphics Array) 718, 731 XMS (extended memory specification - specifikacija produene memorije) 448449 X-ocena (CD-R) 656 XT 462-463, 475-476 matine ploe 187-188
Y
Y rascepljeni kablovi 975 Y2K 359 AMI BIOS 360 Award BIOS 360 ispitivanje 358-360 Phoenix BIOS 360 Y2K ploe 312 Yamaha DB50XG 945
Z
Z-80 procesor (Zilog) 32-33 zaglavlja, sektori (diskovi) 531 zaglavljivanje, papir 1054 zajedniko korienje prekida (IRQ-ova) 282
zajedniko korienje tampaa 1048-1050 zakrivljeni ekrani sa fosforom 711 zakrpe, reprodukcija MIDI datoteka 931 zamagljivanje 755 zamena diska 696-698 zamena komponenata, CD: 3 1073 BIOS ROM ipovi 336 disk jedinice 696-698, 1094 memorijski ipovi 423 napajanja 1002-1004 tastature 825-827 video adapteri 763-764 zamena u toku rada 891 PC Cards 1098-1100 zamenjiva memorija 598599, 1096 disk/traka medijumi, poreenje 598 dodeljivanje slovne oznake 606-608 optiki medijumi 600-601 magnetno-optike jedinice 600 poreenje, nabavka 599 prenosivi raunari 1095 saveti za kupovinu 608609 specifikacije 608 zamenjive kapice tastera 800 zamrznuta stanja 1104 zaobilazno reenje, auriranje procesora 89-91 zapisivanje dogaaja, DMI 347-348 zastareli standardi za video adaptere 728-729 zatieni reim 432-433, 448 32-bitni procesori 52-54 486DX procesori 107 80286 procesori 98-99 80386 procesori 100 zatita od potresa 567-568 zatita od prenapona 986, 1006-1007
1452
Indeks
zatita od preoptereenja (DMM)

audio CD-ovi, reprodukcija 937-938 audio kompresija 929-930 dominacija na tritu 927 DSP (digital signal processors - procesori digitalnih signala) 946 frekventni odziv 941 Game Blaster 926 igranje 926-927 instaliranje 948-951 kompresija podataka 945946 konferencijska primena 937 kontrole za jainu zvuka 944 kontrolno itanje 937 meanje zvuka 938 mikrofoni 958 multimedia 927-929 osnove zvuka 940 portovi 931 poslovne primene 933, 938-939 prepoznavanje glasa 935937, 958 prikljuci 943-0947 reavanje problema 956 greke parnosti 955 konflikti meu ureajima 951-956 nema zvuka 954 otkazivanje 955 poremeen zvuk 954955 problemi sa dojstikom 955 slab zvuk 954 zvuk samo sa jedne strane 954 saveti za nabavku 947-948 sinteza 944-945 Sound Blaster 926-927 standardi 926-927, 940941 sukobi u resursima 299300 ukupno harmonijsko izoblienje 941 upravljaki programi 947 uzimanje uzoraka 941-942 Web lokacije 934 zapisivanje 934 zvune datoteke 929-0933 zvunici 956-957 zvune kartice sa sintisajzerom 945 zvune sprege (modemi), prenosivi raunari 1108 zvunici 956-957 baterije 957 DBB prekida (dynamic bass boost) 957 frekventni odziv 956 magnetno oklapanje 956 pojaanje 956 povezivanja zvunih kartica 949-950 prikljuci 245, 943 saveti za nabavku 956-958 snaga 957 THD (Total Harmonic Distortion) 956
zatita od preoptereenja (DMM) 997 zatita od upisivanja 328, 589 zatvaranje (CD-ROM ureaji) 645 zavrtnjevi 685 Zelena knjiga 647 zelene ice, prikljuci za napajanje) 979 Zen Research TrueX/ MultiBeam tehnologija 630-632 Zenographics SuperPrint 1020 ZIF (Zero Insertion Force) podnoja 62, 76-77 Ziff-Davis Winstone merenje performansi 96 Zilog Z-80 procesor 32-33 Zip ureaji 602-604 korisniki aspekti 603-604 oporavljanje podataka 604 poreenje sa upisivim CD-ROM ureajima 653 pouzdanost 603-604 TIP dijagnostiki program (Gibson Research) 604 Zip 250 ureaji 604 Zoom Telephonics Web lokacija 858 zraenja, monitori 722-723 ZV (Zoomed Video) 1097 zvezdaste topologije (mree) 900 zvune kartice 943 8-bitni audio 942 AdLib 926 aplikacije 926
iva slika 749 uta knjiga 647
Uputstvo za instaliranje
Windows 95/98/NT 4
1. Stavite CD u CD-ROM ureaj. 2. Sa Windowsove radne povrine, izaberite ikonu My Documents sa dva pritiska na taster mia. 3. Pritisnite dva puta ikonu koja predstavlja va CD-ROM ureaj. 4. Pritisnite dva puta ikonu STARTUP.EXE da biste pokrenuli aplikaciju Que Interface.
Napomena
Ako vam je na raunaru instaliran Windows 95/98/NT 4.0 i omoguena je funkcija Autoplay, program setup.exe se automatski pokree uvek kada stavite disk u CD-ROM ureaj. Ukoliko na vaoj maini interfejs nee da radi, proitajte datoteku README.TXT iz osnovnog (root) direktorijuma CD-a da biste se po disku kretali preko Explorera.
Napomena
CD-ROM koristi dugaka imena datoteka i imena sa meovitom veliinom slova, to zahteva rad sa CD-ROM-om u zatienom reimu.
Windows 3.1 i Windows NT 3.5.1

1. Stavite CD u CD-ROM ureaj. 2. U File Manageru izaberite slovnu oznaku koju ste dodelili CD-ROM ureaju. 3. Otvorite datoteku Readme.txt da biste pregledali sadraj CD-ROM-a.
MS-DOS i drugi operativni sistemi

Pogledajte pojedinane direktorijume za softver i odgovarajue demonstracije. U osnovnom (root) direktorijumu CD-ROM-a se nalazi datoteka README, u standardnom tekstualnom formatu, sa opisom programa.
Sadraj CD-a koji se dobija uz jedanaesto izdanje

Ako biste kupili softver koji se nalazi na CD-u, kotao bi vas vie od $ 100. Uz jedanaesto izdanje knjige Nadogradnja i popravka PC-ja besplatno dobijate softver Queovo specijalno izdanje programa PartitionMagic i Drive Image. Ne radi se o demo ili vremenski ogranienim probnim verzijama. Softver je u potpunosti licenciran. U nastavku dajemo opise tih aplikacija kako biste mogli da zavirite u to kako one rade, na koji nain mogu da vam pomognu da utedite vreme, ak i podatke. U dodatku C, Programi PartitionMagic i Drive Image, dobiete detaljniji uvid u to kako da iskoristite ta dva mona softverska alata. Onlajn demonstracija i readme datoteka sa CD-a za obe aplikacije daju detaljna uputstva za korienje ovih aplikacija.
Queovo izdanje programa PartitionMagic

Ova mona aplikacija vam pomae da pravite i upravljate sa vie particija na disku. PartitionMagic vam omoguuje da particioniete disk bez potrebe da prethodno napravite rezervnu kopiju podataka i brisanja postojeih particija. Ovaj program omoguava pravljenje i upravljanje particijama korienjem generikog izvrnog programa koji radi u Windowsovom interfejsu. Radom u Windowsovom interfejsu na istom disku koji i particioniete ne morate da troite sate ponovo uitavajui operativni sistem, aplikacije ili datoteke sa podacima. PartitionMagic vam omoguuje da lako preete sa sistema datoteka FAT na FAT32. On takoe omoguuje da upravljate sa vie operativnih sistema na odvojenim particijama. PartitionMagic ima podrku za sisteme datoteka FAT, FAT32, NTFS, HPFS i Linux ext2. Ovaj program moete da koristite kao zamenu za FDISK ili da ga upotrebite za doterivanje diska poto ga konfiguriete programom FDISK. Ako kasnije odluite da izmenite nain na koji je disk particionisan, pokrenite PartitionMagic i realocirajte particije.
tt Proitajte Kako pustiti u rad program PartitionMagic, str. 1362.
Quevo izdanje programa Drive Image

Spavajte mirno znajui da su vai podaci bezbedni jer ste napravili komprimovane rezervne kopije diska i bezbedno ih smestili na Zip, LS-120 SuperDrive ili CD-R. Drive Image pravi tampanu kopiju diska, ukljuujui celokupnu optimizaciju i konfiguraciju, omoguavajui vam da napravite kompletnu rezervu koju moete da upotrebite da biste restaurisali sistem ili napravili taan duplikat sistema. Drive Image uz sliku diska snima i sve lozinke, parametre iz baze Registry, korisnike profile i prilagoavanja; tako ete svoj sistem mnogo bre vratiti u radno stanje. Napravite datoteku komprimovane slike diska koja je oko 40% manja od zauzetog prostora na vaem disku. ak moete da napravite sliku samo primarne particije, smestite je na posebnu particiju i restauriete primarnu particiju onda kada se za tim ukae potreba. Drive Image vam takoe otvara mogunost da snimite stari disk, zamenite disk i potom sadraj starog diska prenesete na novi. Drive Image podrava sisteme datoteka FAT, FAT32, NTFS i HPFS i omoguuje da podatke sa diskova pod Windowsom, Linuxom, Unixom i NetWareom kopirate sektor po sektor.
tt Proitajte Kako pustiti u rad program Drive Image, str. 1364.
Ostali vredan sadraj na CD-u

Ako mislite da ste videli sve to CD ima da ponudi, razmislite jo jednom. Na CD smo napakovali toliko mnogo vie vrednog materijala nego to bilo koja druga knjiga moe da ponudi. Pored Queovog izdanja programa PartitionMagic i Drive Image, stavili smo jo i ovo:
s
Pitanja za A+ ispit koje je pripremila firma Heathkit. Uite za A+ ispit koristei 150 pitanja koje je pripremio obrazovni centar Heathkit, vodea ustanova za tehniko obrazovanje. Pitanja su u interaktivnom formatu zasnovanom na Windowsu koji omoguava da odgovarate na pitanja kao da ste na pravom testu. Upotrebite ovu knjigu da biste nauili koncepte i tehnologije, a zatim na pitanjima vebajte svoje znanje. Na taj nain ete saznati i koje oblasti ne znate dovoljno i treba da douite.
Napomena
Ako vam je potrebna dodatna pomo za uenje za A+ certifikat, na raspolaganju je i knjiga Scotta Muellera Upgrading and Reparing PCs: A+ Certification Study Guide, koju je takoe izdao Que (ISBN 0-7897-2095-7).
s
s s
Specifikacije diskova sa Blue-Planet.com. Ova baza sadri specifikacije preko 4.000 diskova kompanija Seagate, Quantum, Western Digital, Maxtor, IBM i mnogih drugih. Ova izuzetno korisna baza vam hiljade specifikacija stavlja na dohvat ruke, a njen elegantni dizajn vam omoguuje da brzo pronaete i tampate specifikaciju koja vam je potrebna. Spisak dobavljaa. Koristite Muellerovu u potpunosti pretraivu bazu podataka sa spiskom svih dobavljaa koji su spomenuti u ovoj knjizi, njihovih adresa, telefonskih brojeva i URL adresa. Bazu pretraujete na osnovu kljunih rei i u njoj moete svakog dobavljaa ili proizvod da pronaete koristei bilo koju kljunu re. Umesto da pretraujete 70 i vie stranica tampanog materijala, zadajte kljunu re i izvucite samo podatke koji vam trebaju. BIOS kodovi, zvuni kodovi i poruke o grekama. Na CD-u se nalaze kompletni listinzi BIOS kda, kodova zvunih upozorenja i poruka o grekama kompanija Phoenix, AMI, Award, Microid Research (MR BIOS) i IBM, kao i deo kodova koje koriste OEM dobavljai. Ako radite u tehnikom odravanju, ovi listinzi e sigurno postati sastavan deo vaih profesionalnih alatki. Ako ste prosean korisnik, preporuujem vam da tampate kodove za BIOS i uvate ih na bezbednom mestu upotrebiete ih kada bude potrebno da reite neki problem sa BIOS-om. Softver drugih proizvoaa. Koristite Queovu obimnu biblioteku softvera, ukljuujui alatke za testiranje performansi da biste optimizovali svoj PC. Ranija izdanja ove knjige. Ako traite obavetenja o starijim tehnologijama, obavezno proitajte starija izdanja ove knjige koja se na CD-u nalaze u PDF formatu (etvrto, esto i deseto izdanje su dati u celosti i mogu da se tampaju). Jednostavno upotrebite priloeni Adobe Acrobat Reader da biste otvorili i tampali stranice koje elite iz izdanja ove knjige koje izaberete. Prirunik za IBM-ovom familijom hardvera personalnih raunara. Mnoge tehnologije koje se koriste u dananjim PC-jima potiu od prvobitnih IBM PC, XT i AT sistema. Ovo poglavlje slui kao Tehniki prirunik koji je veoma vredan ako radite na tehnikom odravanju i morate da radite sa svim tipovima raunara. Ako jednostavno elite da saznate o razvojnom putu prvog PC-ja do dananjih sistema, ovo je odlino mesto od koga treba da ponete.
Sadraj ukratko
Uvod xxvii 1 Poreklo personalnog raunara 1 2 PC komponente, svojstva i sastav sistema 15 3 Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije 31 4 Matine ploe i sabirnice 185 5 BIOS 309 6 Memorija 375 7 IDE interfejs 455 8 SCSI interfejs 477 9 Principi magnetnog skladitenja podataka 511 10 Skladitenje na disku 525 11 Skladitenje na disketi 571 12 Zamenjivi ureaji velikog kapaciteta 597 13 Optiko skladitenje podataka 627 14 Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja 681 15 Video hardver 709 16 Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji 771 17 Ulazni ureaji 797 18 Povezivanje sa Internetom 841 19 Lokalno umreavanje 881 20 Audio hardver 925 21 Napajanje i kuita 959 22 tampai i skeneri 1013 23 Prenosivi personalni raunari 1069 24 Izrada ili nadogradnja sistema 1109 25 Ispitivanje ispravnosti i odravanje 1141 26 Softver operativnog sistema i reavanje problema 1185 27 Sistemi datoteka i obnavljanje podataka 1223 28 Zavrna re 1265 A Spisak Web lokacija 1285 B Renik 1289 C Programi PartitionMagic i Drive Image 1361 Lista akronima 1369 Indeks 1375
N ADOGRADNJ A I POPRAVKA PC-ja

Prevod jedanaestog izdanja
Scott Mueller
Prevod Goran Jerkin Jasna Gonda Miodrag Miljevi Milosav Stameni Nikola Miladinovi
CET Computer Equipment and Trade
Nadogradnja i popravka PC-ja, prevod 11. izdanja

Prvo izdanje ISBN 86-7991-095-3 Autorizovan prevod sa engleskog jezika jedanaestog izdanja knjige Upgrading and Repairing PCs, 11th Edition Original Copyright 1999. by QUE Corporation. Copyright prevoda, 2000. CET Computer Equipment and Trade Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan, snimljen, ili emitovan na bilo koji nain: elektronski, mehaniki, fotokopiranjem, ili drugim vidom, bez pisane dozvole izdavaa. Informacije koriene u ovoj knjizi nisu pod patentnom zatitom. U pripremi ove knjige uinjeni su svi napori da se ne pojave greke. Izdava i autori ne preuzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greke i omake, kao ni za njihove posledice. Svi termini pomenuti u ovoj knjizi, za koje se zna da su zatieni znakovi, odgovarajue su oznaeni. Izdava ne moe proveriti tanost tih informacija. PREVOD GORAN JERKIN JASNA GONDA MIODRAG MILJEVI MILOSAV STAMENI NIKOLA MILADINOVI GORDAN POMORIAC VLADO UKANOVI DRAGAN MARKOVI RADMILA IVANOV
UREDNIK
RECENZENT LEKTOR UREDNIK TEHNIKI PRELOM IZDAVA
DUAN AI DUAN AI ZORAN STEVANOVI CET COMPUTER EQUIPMENT AND TRADE BEOGRAD, SKADARSKA 45 tel/fax: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246 http://www.cet.co.yu e-mail: redakcija@cet.co.yu DRAGAN STOJANOVI, DIREKTOR BIT INENJERING, BEOGRAD SVETLOST, AAK
ZA IZDAVAA OBRADA KORICA TAMPA
Ako imate pitanja ili komentare, ili elite da dobijete besplatan katalog piite nam na gornje adrese.
Sadraj
1 Poreklo personalnog raunara 1
Istorija raunara pre personalnih raunara 2 Hronologija 2 Mehaniki kalkulatori 5 Prvi mehaniki raunar 5 Elektronski raunari 6 Savremeni raunari 7 Integrisana kola 8 Prvi mikroprocesor 8 Istorija personalnog raunarstva 10 Raanje personalnog raunara 10 IBM personalni raunar Industrija PC-ja 18 godina kasnije 12 11
3 Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije 31

Mikroprocesori 32 Istorija pre mikroprocesora za PC 32 Specifikacije procesora 34 Ocena brzine procesora 35 Brzine i oznake procesora u odnosu na brzinu matine ploe 40 P-oznake Cyrixa 42 P-oznake AMD-a 43 Sabirnica podataka 44 Unutranji registri (unutranja sabirnica podataka) 45 Adresna sabirnica 46 Unutranji ke 1. nivoa (L1) 47 Ke 2. nivoa (L2) 49 Organizacija kea 49 Reimi rada procesora 51 Realni reim 51 Zatieni (32-bitni) reim 52 Virtuelni realni reim 53 SMM (upravljanje energijom) 54 Superskalarno izvravanje MMX tehnologija 55 SSE (proirenja SIMD za protok podataka) 56 Dinamiko izvravanje 56 Predvianje viestrukog grananja 57 Analiza protoka podataka 57 Spekulativno izvravanje 57 Arhitektura dvostruke nezavisne sabirnice 57 Proizvodnja procesora 58 Pakovanje ipa PGA 62 54
2 PC komponente, svojstva i sastav sistema 15

ta je PC? 16 Ko ima kontrolu nad softverom? 16 Ko kontrolie PC hardver? 19 Tehniki podaci za PC 9x 22 Vrste sistema 22 Sastavni delovi sistema 25 Matina ploa 26 Procesor 27 Memorija (RAM) 27 Kuite (asija) 27 Napajanje 28 Disketna jedinica 28 Disk jedinica 28 CD-ROM ureaj 28 Tastatura 28 Mi 29 Video kartica 29 Monitor (ekran) 29
iv
Sadraj
Kuita sa ivinim prikljukom (SEC) i procesor sa ivinim prikljukom (SEP) 62 Leita procesora 65 Socket 1 66 Socket 2 67 Socket 3 69 Socket 4 70 Socket 5 71 Socket 6 72 Socket 7 (i Super7) 73 Socket 8 74 Socket PGA-370 75 ZIF leita 76 Slotovi procesora 77 Slot 1 77 Slot 2 (SC330) 80 Radni naponi CPU 81 Tekoe sa toplotom i hlaenjem 83 Hladnjaci 83 Matematiki koprocesori (jedinice za raun sa pokretnom takom) 86 Greke u procesoru 89 Svojstvo auriranja procesora 89 Kodirana imena Intelovih procesora 91 Procesori kompatibilni sa Intelovim (AMD i Cyrix) 92 Procesori AMD 92 Cyrix 94 IDT Winchip 95 P-oznake 96 P1 (086) procesori prve generacije 96 Procesori 8088 i 8086 96 Procesori 80186 i 80188 97 Koprosecor 8087 97 P2 (286) procesori druge generacije 98 Procesori 286 98 Koprocesor 80287 99 Nedostaci procesora 286 99 P3 (386) procesori tree generacije 99 Procesori 386 99 Procesori 386DX 100 Procesori 386SX 101 Procesori 386SL 102 Koprocesor 80387 102 Koprocesori Weiteka 102 Greke u procesoru 80386 103 P4 (486) procesori etvrte generacije 104 Procesori 486 104 Procesori 486DX 106 486SL 107 486SX 108 487SX 109 Procesori DX2/OverDrive i DX4 110 Pentium OverDrive za raunare sa 486SX2 i DX2 111 ,,Upranjeno mesto dodatna leita za OverDrive 112 Nadgradnja 80487 112 AMD 486 (5x86) 113 Cyrix/TI 486 114 P5 (586) procesori pete generacije 114 Procesori Pentium 114 Prva generacija procesora Pentium 118 Procesor Pentium druge generacije 119 Procesori Pentium-MMX 122 Greke Pentiuma 123 Ispitivanje greke FPU 124 Greke u upravljanju napajanjem 125 Modeli i nivoi razvoja procesora Pentium 125 AMD-K5 134 Lani procesori pete generacije 134 IDTCentaur C6 Winchip 135 Intelovi P6 (686) procesori este generacije 135 Procesori Pentium Pro 138 Procesori Pentium II 146 Celeron 158 Pentium III 165 Pentium II/III Xeon 168 Budunost Pentiuma III 170
Sadraj
Drugi procesori este generacije 170 Nexgen Nx586 170 Serija AMD-K6 171 3DNow 174 AMD-K7 175 Cyrix MediaGX 175 Cyrix/IBM 6x86 (M1) i 6x86MX (MII) 176 P7 (786) procesori sedme generacije 177 Merced 177 Nadgradnje procesora 179 Procesori OverDrive 180 Ugradnja procesora OverDrive 180 Nedostaci kompatibilnosti OverDrivea 180 Programi za uporedna ispitivanja procesora 182 Otkrivanje kvarova procesora 183 Intel 430NX (Neptune) 220 Intel 430FX (Triton) 220 Intel 430HX (Triton II) 221 Intel 430VX (Triton III) 222 Intel 430TX 223 Skupovi ipova klase P5 Pentium drugih proizvoaa 223 VIA Technologies 223 Apollo VP-1 223 Apollo Vp2 224 Apollo VPX 224 Apollo VP3 224 Apollo MVP3 225 Acer Laboratories, Inc (ALi) 225 Aladdin IV 225 Aladdin V 226 Silicon integrated Systems (SiS) 227 5581 i 5582 227 5591 i 5592 227 Skupovi ipova este generacije (klasa P6 Pentium Pro i Pentium II) 228 Intel 450KX/GX (Orion za radnu stanicu/server) 231 Intel 440FX (Natoma) 231 Intel 440LX 232 Intel 440EX 232 Intel 440BX 233 Intel 440ZX i 440ZX-66 233 Intel 440GX 234 Intel 450NX 234 Intel 810 235 Skupovi ipova klase P6 drugih proizvoaa 238 Acer Laboratories, Inc. (ALi) 238 Aladdin Pro II 238 VIA Technologies 239 Apollo P6/97 239 Apollo Pro 239 Silicon integrated Systems (SiS) 240 SiS5600/5595 240 Super U/I ipovi 240 CMOS RAM adrese na matinoj ploi 241
4 Matine ploe i sabirnice 185

Formati matinih ploa 186 Baby-AT 187 AT pune veliine 190 LPX 192 ATX 194 Mikro-ATX 198 Flex-ATX 200 NLX 201 WTX 205 Vlasniki oblici 209 Sistem sa osnovnom ploom Delovi matine ploe 212 Leite ili slot za procesor Skup ipova 213 Intelovi skupovi ipova 215 Brojevi modela Intelovih skupova ipova 216 Intelovi rani skupovi ipova 386/ 486 217 Skupovi ipova pete generacije (klasa P5 Pentium) 218 Intel 430LX (Mercury) 219 212
210
vi
Sadraj
Prikljuci za interfejs na matinoj ploi 245 Zadaci i mogunosti sistemske sabirnice 249 Procesorska sabirnica 250 Memorijska sabirnica 252 Zato su potrebni slotovi za proirenje 252 Vrste U/I sabirnica 254 ISA sabirnica 255 8-bitna ISA sabirnica 255 16-bitna ISA sabirnica 256 32-bitne sabirnice 257 Mikrokanalna sabirnica 259 EISA sabirnica 261 Automatizovano podeavanje 263 Lokalne sabirnice 263 Lokalna sabirnica VESA 265 PCI sabirnica 269 AGP 280 Sistemski resursi 281 Prekidi (IRQ) 282 Prekidi 8-bitne ISA sabirnice 283 Prekidi 16-bitne ISA, EISA i MCA sabirnice 283 PCI prekidi 285 Sukobi zahteva za prekid 287 DMA kanali 288 DMA kanali 8-bitne ISA sabirnice 288 DMA kanali 16-bitne ISA sabirnice 289 EISA 289 MCA 290 Adrese U/I portova 290 Otklanjanje sukoba oko resursa 294 Runo otklanjanje sukoba 294 Korienje obrasca konfiguracije sistema 295 Izbegavanje problema: posebne ploe 299 Zvune kartice 299 SCSI adapteri 300 Kartice mrenog interfejsa (NIC) 300 Adapteri za vie COM portova 300 USB (Univerzalna serijska sabirnica) 301 Razliite kartice 301 Plug-and-Play sistemi 302 Hardverska komponenta 302 BIOS komponenta 302 Komponenta operativnog sistema 303 ta da se izabere (merila) 303 Dokumentacija 307 Korienje oznaenih brzina delova 307
5 BIOS
309
Osnove BIOS-a 310 BIOS Hardver i softver 311 BIOS matine ploe 313 ROM hardver 313 Kopiranje ROM-a (Shadowing) 315 ROM maska 316 PROM 316 EPROM 318 EEPROM/Fle ROM 319 Proizvoai ROM BIOS-a 320 Proizvoai originalne opreme 320 AMI 321 Award 324 Phoenix 324 Microid Research (MR) 325 Izmene i dopune ROM BIOS-a 325 Gde da nabavite aurni BIOS 326 Odreivanje verzije BIOS-a 327 Rezervna kopija CMOS parametara BIOS-a 327 ipovi kontrolera tastature 327 Korienje Flash BIOS-a 328 Popravka Flash BIOS-a 330 Korienje IML BIOS-a iz sistemske particije 331 CMOS RAM adrese na matinoj ploi 332 Zamena BIOS ROM-a 336
Sadraj
CMOS parametri 336 Pokretanje ili pristupanje programu za podeavanje CMOS-a 336 Meniji za podeavanje BIOSa 337 Meni Maintenance (odravanje) 337 Main (glavni) meni 338 Meni Advanced (napredni) 339 Dodatna napredna svojstva 340 Podeavanje dopunskih ureaja 342 Meni za podeavanje IDE ureaja 345 Podmeniji za podeavanje IDE ureaja 345 Opcije za disketnu jedinicu 347 Beleenje DMI dogaaja 347 Podeavanje videa 348 Podeavanje resursa 349 Meni bezbednosti 351 Meni za upravljanje napajanjem 352 Meni za podizanje sistema (redosled podizanja) 354 Meni za prekid 356 Dodatne mogunosti podeavanja BIOS-a 356 BIOS teme u vezi sa godinom 2000. 358 Award 360 AMI 360 Phoenix 360 Plug-and-Play BIOS 360 Oznake PnP ureaja 361 Pobuivanje PnP ureaja 370 BIOS-ove poruke o grekama 370 Opte BIOS-ove poruke o grekama prilikom podizanja sistema 371 Ke memorija: SRAM 380
vii
Brzine RAM memorije 384 DRAM sa reimom brzog pristupa strani (FPM Fast Page Mode) 386 EDO RAM (sa produenim izlazom podataka) 387 EDO sa grupnim pristupom 388 SDRAM 388 Budue tehnologije DRAM memorije 389 RDRAM 389 DDR SDRAM 394
Fizika RAM memorija 395 SIMM i DIMM 396 Raspored izvoda SIMM-a 401 Raspored signala za DIMM 405 Veliina i ustrojstvo fizikog RAMa 408 Banke podataka 410 Brzina RAM ipa 411 Zlato protiv kalaja 411 Parnost i ECC 414 Provera parnosti 417 ECC (Error Correcting Code) 421 Nadogradnje RAM-a 421 Razliite mogunosti i pristupi nadogradnji 422 Izbor i ugradnja memorije sa ipovima, SIMM-ovima ili DIMM-ovima na matinu plou 423 Zamena SIMM-ova i DIMM-ova veim modulima 423 Ugradnja adapterskih kartica 423 Ugradnja memorije 424 Reavanje problema 428 Postupci izdvajanja kvara memorije 430 Logiki raspored memorije sistema 432 Konvencionalna (osnovna) memorija 434 Gornji memorijski prostor (UMA) 436
6 Memorija
ROM 378 DRAM 379
375
Osnovno o memoriji 376
viii
Sadraj
Segmentno i linearno adresiranje 436 Video RAM memorija 438 Memorija video grafike matrice 439 ROM adaptera i RAM memorija posebne namene 441 BIOS video adaptera 441 BIOS Kontrolera diska i SCSI Host adaptera 442 Mreni adapteri 444 Drugi ROM-ovi u gornjoj memorijskoj oblasti (UMA) 446 Memorija BIOS-a matine ploe 446 Produena memorija 448 Memorija XMS 448 Spreavanje sukoba i preklapanja memorije ROM BIOS-a 449 Kopiranje ROM-a 450 Ukupna ugraena memorija nasuprot ukupnoj upotrebljivoj memoriji 450 Podeavanje i doterivanje memorije adaptera 452 Kako da odredite koji adapter zauzima UMA 452 Prerasporeivanje memorije adaptera za otklanjanje sukoba 453 Doterivanje upotrebe memorije adaptera 453 ATA-1 (AT Attachment interfejs za disk ureaje) 464 ATA U/I prikljuak 464 ATA U/I kabl 465 ATA signali 466 Konfiguracije sa dva diska 466 ATA komande 468 ATA-2 (AT Attachment interfejs sa proirenjima) 469 ATA-3 (AT Attachment 3) 469 Poveanje kapaciteta diska 470 Bri prenos podataka 472 DMA reimi prenosa 472 ATAPI (ATA Packet Interface) 473 ATA/ATAPI-4 (AT Attachment 4 sa proirenjem za paketni interfejs) 474 ATA/ATAPI-5 (AT Attachment 5 sa paketnim interfejsom) 475 Zastarele verzije IDE 475 IDE za (8-bitne) XT sabirnice 476 MCA IDE 476
8 SCSI interfejs
477
Interfejs malih raunarskih sistema (SCSI) 478 ANSI SCSI standardi 479
7 IDE interfejs
455
SCSI signalizacija 481 SCSI-1 i SCSI-2 483 SCSI-3 484 Fast i Fast-Wide SCSI 486 Fast-20 (Ultra) SCSI 486 Fast-40 (Ultra2) SCSI 486 Fast-80 SCSI 486 Wide SCSI 486 SCSI optikog kanala 486 Terminiranje 486 Redosled komandi 486 Nove komande 487 SCSI kablovi i konektori 487 Namena izvoda SCSI kablova i konektora 488
Pregled IDE interfejsa 456 Pretee IDE interfejsa 456 Interfejs ST-506/412 457 eme kodiranja diskova i njihovi nedostaci 458 Interfejs ESDI 458 Interfejs IDE 459
Poeci IDE 461 Vrste IDE sabirnice 462 ATA IDE 462 ATA standardi 463
Sadraj
Kablovi i konektori nesimetrinog SCSI-ja 489 Diferencijalni SCSI signali 493 Produivai 493 Terminiranje 494 Konfigurisanje SCSI ureaja 495 Ukljuivanje po komandi (odloeno ukljuivanje) 498 SCSI parnost 498 Napajanje terminatora 498 SCSI sinhrono pregovaranje 499 PnP SCSI 499
ix
10 Skladitenje na disku 525

Definicija diska 526 Unapreenja diskova 526 Povrinska gustina 527 Rad disk ureaja 528 Konano poreenje disk ureaja 530 Staze i sektori 531 Formatiranje diska 535 Formatiranje niskog nivoa 535 Particije 538 Formatiranje vieg nivoa 538 Osnovni delovi disk ureaja 539 Ploe (diskovi) 539 Medijum za snimanje 540 Glave za itanje/pisanje 541 Vrste glava za itanje/ pisanje 543 Feritne 543 MIG 543 TF 543 Magneto-Resistive 544 Klizai glava 545 Mehanizam aktuatora glave 546 Aktuatori sa koranim motorom 546 Aktuatori sa kretnim kalemom 547 Servo sistemi 548 Servo klin 550 Ugraeni servo 550 Namenski servo podaci 551 Automatsko parkiranje glava 553 Filteri za vazduh 554 Prilagoavanje diskova na promene temperature 555 Osovinski motori 555 Logike ploe 556 Kablovi i prikljuci 556 Ureaji za podeavanje 557 Prednja maska ili bezel 557 Svojstva diskova 558 Pouzdanost 558 S.M.A.R.T. 559
Reavanje problema sa konfigurisanjem SCSI ureaja 500 IDE interfejs u poreenju sa SCSI interfejsom 501 Razvoj i konstrukcija SCSI diskova 502 Performanse 507 SCSI u poreenju sa IDE: prednosti i ogranienja 507 Preporueni SCSI matini adapteri 508
9 Principi magnetnog skladitenja podataka 511

Magnetno skladitenje Istorijat magnetnog skladitenja 512 Kako se magnetna polja koriste za uvanje podataka 513 Magnetnootporne (MR) glave 517 eme kodiranja podataka 518 FM kodiranje 519 MFM kodiranje 519 RLL kodiranje 520 Poreenje ema kodiranja 521 PRML dekoderi 522 Merenje kapaciteta 522 512
Sadraj
Performanse 561 Programi i kontroleri za keiranje 562 Izbor preplitanja 563 Smicanje glava i cilindara 565 Zatita od potresa 567 Cene 568 Kapacitet 568 Posebne preporuke 569 Koercitivnost i debljina medijuma 590 Odravanje i rukovanje disketama i disketnim jedinicama 590 Aerodromski rendgen aparati i detektori metala 590 Postupak ugradnje ureaja 592 Reavanje problema sa disketnim jedinicama 592 Uobiajene poruke o grekama vezane za disketni ureaj uzroci i reenja 593 Popravljanje disketnih ureaja 594 ienje disketnih jedinica 594 telovanje disketnih jedinica 595
11 Skladitenje na disketi 571

Disketne jedinice 572 Sastavni delovi ureaja 572 Glave za itanje/pisanje 572 Aktuator glave 575 Osovinski motor 576 Ploe sa elektronskim sklopovima 576 Kontroler 576 Prednja maska 577 Prikljuci 577 Kabl disketne jedinice 578 Fizike osobine disketne jedinice i njen rad 580 Kako operativni sistem koristi disketu 580 Cilindri 581 Klasteri ili alokacione jedinice 582 Linija za promenu diskete 582 Vrste disketnih jedinica 583 Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 1,44 MB 584 Ureaj od 3 1/2 ina kapaciteta 2,88 MB 584 Ureaj od 3 1/2 ina sa 720 KB 585 Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 1,2 MB 586 Ureaj od 5 1/4 ina kapaciteta 360 KB 587 Analiza konstrukcije diskete 587 Vrste medijuma za diskete i tehnike pojedinosti 589 Gustina 589
12 Zamenjivi ureaji velikog kapaciteta 597

Zato su potrebni zamenjivi ureaji? 598 Vrste ureaja sa zamenjivim medijumima 599 Optika disketna jedinica velikog kapaciteta 599 Magnetno-optika disketna jedinica od 21 MB 600 Magnetno-optika disketna jedinica od 120 MB (LS-120) 600 Ureaj Bernoulli 601 Zip ureaji 602 Otkucaji smrti ureaja Zip 603 Zip 250 (SCSI i paralelni prikljuak) 604 Jaz ureaji 604 SyQuest ureaji 605 SparQ ureaj 605 Dodeljivanje slovnih oznaka ureajima sa zamenjivim medijumima 606 Poreenje ureaja sa zamenjivim medijumima 608 Ureaji za traku 609 Poreklo standarda za pravljenje rezervnih kopija na traci 610
Sadraj
QIC standardi 611 Prvi tipovi QIC traka za pravljenje rezervnih kopija 614 Ureaji velikog kapaciteta po QIC standardima 614 Kompatibilnost QIC traka 615 Drugi standardi za trake velikog kapaciteta 616 Standard za DAT trake 617 Jedinica za traku od 8 mm 617 DLT (digitalna linearna traka) 617 Kaseta sa trakom Travan 618 Izbor ureaja za pravljenje rezervnih kopija na traci 619 Kapacitet 619 Standardi za trake 620 Usaglaenost softvera 620 Protok podataka 620 Cene ureaja i traka 621 Prenosivi ureaj za traku 621 Ugradnja ureaja za trake 621 Ugradnja unutranjeg ureaja 622 Ugradnja spoljnog ureaja 622 Softver za rezervne kopije na traci 622 Softver uz ureaj 623 Softver drugih proizvoaa 623 Reavanje problema sa ureajima za traku 624 Nemogunost izrade rezervne kopije ili vraanja podatakasanje 624 Poruka o loim blokovima i druge greke u vezi medijuma 624 Blokiranje ili zamrzavanje sistema prilikom izrade rezervne kopije na traci 624 Ostali problemi ureaja za traku 625 Zatezanje trake 625
xi
13 Optiko skladitenje podataka 627

ta je to CD-ROM 628 Kratka istorija kompakt diskova 628 Tehnologija CD-ROM-a 628 TrueX/MultiBeam tehnologija 630 CD za podatke 632 Kakve vrste ureaja postoje? 634 Tehniki podaci o CD-ROM ureaju 634 Brzina prenosa podataka 634 Vreme pristupa 636 Bafer ili ke 637 Korienje CPU-a 637 DMA (Direct Memory Access) 638 Interfejs 640 SCSI/ASPI 640 IDE/ATAPI 641 Paralelni prikljuak 642 USB interfejs 643 Mehanizam za ulaganje 643 Leite 643 Spremite 644 Druge osobine ureaja 645 Nain zatvaranja 645 Samoistea soiva 645 Unutranji ili spoljni ureaj 645 Formati diskova i CD-ROM ureaja 646 Standard za podatke: ISO 9660 647 Format High Sierra 647 CD-DA (Digitalni audio) 648 CD-ROM XA 648 Snimanje u vie navrata 648 Poreenje CD-ROM-a za upisivanje u vie navrata sa CD-RW-om 649 Preplitanje 649 Mode 1 i Mode 2, Form 1 i Form 2 649 Diskovi sa meanim formatima 651 CD-ROM Ready 651 Enhanced Music CD 651
xii
Sadraj
PhotoCD 651 Vrste PhotoCD diskova 652 Snimanje u vie navrata 652 Picture CD 653 Ureaji za pisanje na CD-ROM 653 CD-R 654 Kapacitet CD-R-a 654 Boja CD-R medijuma 655 Biranje najboljeg medijuma 656 Ocena brzine upisivanja na CDR medijum (X-ocena) 656 Pisanje na CD ureaju CD-R/ CD-RW 656 Kako pouzdano napraviti CDR 657 Veliina bafera na CD-R/CDRW ureaju 658 Organizovanje podataka za CDR 659 Podeavanje brzine upisivanja na CD-R 660 Izbegavajte vieprocesnu obradu dok pravite CDR 660 Softver za CD-R 660 Muziki CD 661 Digitalni foto-album 661 CD za spasavanje podataka 662 Snimanje u vie navrata 662 CD-RW 662 Medijum CD-RW 663 itanje CD-RW diskova 663 DVD 664 Istorija DVD-a 664 DVD specifikacije 664 Dodavanje DVD ureaja u raunar 666 DVD standardi 667 Zato je umro DIVX 667 DVD standardi 667 Softver za CD-ROM u PC-ju 668 Upravljaki program SCSI adaptera za DOS 669 Upravljaki program CD-ROM ureaja za DOS 669 MSCDEX: dodavanje CD-a pod DOS-om 670 Uitavanje softvera 671 CD-ROM u Microsoft Windowsu 3.x 672 Optiki ureaji u Windowsu 9x i Windowsu NT 4.0 672 Upravljaki programi MS-DOS-a i Windows 9x 673 Disketa za podizanje sistema sa podrkom za CD-ROM 673 CD-ROM za podizanje sistema raunara 675 Datoteke na CD-u za podizanje sistema 675 Odravanje optikih medijuma 678 Reavanje problema sa optikim ureajima 679 itanje CD-a ne uspeva 679 CD-R i CD-RW diskovi ne mogu da se itaju u CD-ROM ili DVD ureaju 679 IDE/ATAPI CD-ROM ureaj sporo radi 679 Slabi rezultati prilikom pisanja na CD-R medijum 680 Problemi prilikom itanja CD-RW diskova u CD-ROM ureaju 680 Problemi prilikom itanja CD-R diskova na DVD ureaju 680 Problemi prilikom pravljenja CD-a za podizanje sistema raunara 680
14 Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja 681

Postupci za ugradnju diska 682 Podeavanje disk ureaja 682 Podeavanje matinog adaptera 683 Fizika ugradnja 684 Fizika instalacija diska korak po korak 685 Podeavanje sistema 686
Sadraj
Automatsko prepoznavanje disk ureaja 687 Runo prijavljivanje disk ureaja 687 Formatiranje 688 Formatiranje niskog nivoa 688 Softver za formatiranje niskog nivoa SCSI diskova 688 Softver za formatiranje niskog nivoa IDE diskova 689 Programi za formatiranje koji ne unitavaju podatke 689 Izrada particija programom FDISK 690 Podrka za velike disk ureaje 692 Dodeljivanje slovnih oznaka programom FDISK 692 Izrada particija programom Partition Magic 694 Formatiranje vieg nivoa 694 Ogranienja programa FDISK i FORMAT 695 Zamena postojeeg ureaja 696 Zamena disk ureaja za korisnike DOS-a 696 Zamena disk ureaja za korisnike Windowsa 9x 697 XCOPY32 za prenos podataka u Windowsu 9x 697 Reavanje problema i popravka diska 698 Testiranje disk ureaja 698 Ugradnja optikog ureaja (CDROM, CD-R) 699 Izbegavanje sukoba: uredite kartice 699 Podeavanje ureaja 699 Povezivanje spoljnog (SCSI) ureaja 701 Ugradnja unutranjeg ureaja 702 Trakasti kabl i boni prikljuak na kartici 702
xiii
SCSI lanci: unutranji, spoljni i od svakog poneto 704 Postupak ugradnje disketnog ureaja 706 Ugradnja ureaja za trake 707 Ugradnja unutranjeg ureaja 707 Ugradnja spoljnog ureaja 707
15 Video hardver
CRT Monitori 711 LCD ekrani 712
709
Tehnologije ekrana 710
Ravni LCD ekrani 714 Merila za izbor monitora 716 Monohromatski ili u boji 716 Prava veliina 716 Rezolucija monitora 718 Rastojanje izmeu taaka 719 Sjajnost i kontrast slike (LCD ekrani) 720 Sa preplitanjem ili bez preplitanja 720 Potronja i sigurnost 721 Upravljanje napajanjem 721 Zraenja 722 Uestanosti 723 Brzine osveavanja 724 Horizontalna uestanost 726 Kontrole 726 Okruenje 727 Isprobavanje monitora 727 Video adapteri 728 Zastareli video adapteri 728 VGA adapteri i monitori 729 Digitalni protiv analognih signala 729 Video grafika matrica (VGA) 729 XGA i XGA-2 731 Super VGA (SVGA) 731 VESA SVGA standardi 732 Delovi video adaptera 734 Video BIOS 735 Video procesor 735 Video RAM 736
xiv
Sadraj
RAM izraunavanja 737 irina video sabirnice 739 DRAM 739 EDO DRAM 739 Reenja veoma brzog video RAMa starije vrste 740 VRAM 740 WRAM 740 MDRAM 740 Postojea reenja veoma brzog video RAM-a 740 SGRAM 740 SDRAM 740 Budua reenja veoma brzog video RAM-a 741 DDR SDRAM 741 Direktni RAMBUS DRAM (DRDRAM) 741 DRAM sa sinhronom vezom (SLDRAM) 741 Digitalno-analogni konvertor (RAMDAC) 741 Sabirnica 742 Brzine AGP-a 743 Video upravljaki program 744 Video kartice za multimedije 745 Video Feature prikljuci (VFC) 746 VESA prikljuak video interfejsa (VESA VIP) 746 Ureaji sa video izlazom 747 Kartice za preuzimanje zamrznute slike 747 Rad sa vie monitora 748 Stone video kartice (DTV) 749 Reavanje problema sa ureajima za preuzimanje slike 752 3D grafiki akceleratori 753 Opte 3D tehnike 755 Napredne 3D tehnike 755 Smetanje ablona u bafer 755 Smetanje u Z-bafer 755 Mapiranje neravnina u okolini 755 Unapreenja pomou filtriranja mapa povrina 755 Vizualizacija u jednom ili vie prolaza 756 Ubrzavanje hardverom i ubrzavanje softverom 756 Optimizovanje softvera 756 API (programski interfejs aplikacije) 757 Microsoft DirectX 757 Reavanje problema sa DirectXom 759 3D skupovi ipova 760 Nadograditi ili zameniti video karticu 763 Memorija video kartice 764 Nadogradnja TV prijema i preuzimanja slike 765 Garancija i podrka 766 Merenje performansi video kartica 766 Poreenje video kartica sa istim skupom ipova 767 Opravka video adaptera i monitora 768 Reavanje problema sa monitorima 769 Reavanje problema sa video karticama i upravljakim programima 770
16 Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji 771

U/I prikljuci 772 Serijski prikljuci 772 UART 775 8250 776 8250A 777 8250B 777 16450 777 16550A 777 16650 777 Veoma brzi serijski prikljuci (ESP i Super ESP) 777 Podeavanje serijskih prikljuaka 778 Ispitivanje serijskih prikljuaka 779 MSD (Microsoft Diagnostics) 779 Reavanje problema sa U/I prikljucima u Windowsu 780
Sadraj
Napredno ispitivanje sa povratnom petljom 781 Paralelni prikljuci 782 Standard IEEE 1284 za paralelne prikljuke 783 Standardni paralelni prikljuci (SPP) 784 Dvosmerni (8-bitni) paralelni prikljuci 784 EPP (poboljani paralelni prikljuak) 785 ECP (prikljuak poboljanih mogunosti) 785 Nadogradnja sistema za EPP ili ECP prikljuak 786 Konfiguracija paralelnog prikljuka 786 Povezivanje sistema preko paralelnih prikljuaka 787 Konvertori paralelni u SCSI 788 Testiranje paralelnih prikljuaka 788 USB i 1394 (i.Link) FireWire zamena serijskih i paralelnih prikljuaka 789 USB (Universal Serial Bus univerzalna serijska sabirnica) 790 IEEE 1394 (i.Link ili FireWire) 794
xv
Mehaniki prekidai sa sunerastim elementom 805 Prekidai sa gumenom kupolom 805 Tastatura sa membranom 806 Interfejs tastature 807 Automatsko kucanje 808 Podeavanje parametara tastature u Windowsu 808 Podeavanje parametara tastature u DOS-u 809 Brojevi i kodovi tastera tastature 810 Meunarodni rasporedi tastatura 815 Prikljuci interfejsa tastature i mia 816 USB tastature i mievi 818 Tastature sa posebnim svojstvima 818 Dvorakova tastatura 818 Ergonomske tastature 820 Programabilne tastature 821 Reavanje problema i popravka tastatura 821 Postupci rasklapanja i upozorenja 823 ienje tastature 824 Zamena tastature 825 Pokazivaki ureaji 826 Vrste interfejsa za pokazivake ureaje 828 Serijski interfejs 828 Prikljuak mia na matinoj ploi (PS/2) 829 Serijski i PS/2 (na matinoj ploi) prikljuak za mia 829 Mi za sabirnicu 829 USB 830 Reavanje problema u radu sa miem 830 ienje mia 831 Sukobi zahteva za prekid 831 Upravljaki program 832 DOS programi 833 Microsoft IntelliMouse/IBM Scrollpoint 834
17 Ulazni ureaji
797
Tastature 798 Proirena tastatura sa 101 tasterom (ili 102 tastera) 798 Tastatura sa 104 tastera (Windows 95/98 tastatura) 800 Prenosive tastature 802 Kompatibilnost 803 Num Lock (primena numerikog dela tastature) 804 Tehnologija tastature 804 Dizajn prekidaa tastera 804 Potpuno mehaniki prekida tastera 804
xvi
Sadraj
Taka za pokazivanje II/III 835 Pokazivake ploice 838 Rad u Windowsu bez mia 838 Budui pokazivaki ureaji 840 ISDN (Integrated Service Digital Network) 861 ta zaista znai ISDN za korisnike raunara? 861 Kako radi ISDN 861 Prednosti pristupa Internetu preko ISDN-a 863 Neprekidna veza dinamikim ISDN-om 864 Hardver za ISDN 864 Iznajmljene linije 865 T-1 i T-3 veze 865 CATV mree 866 Povezivanje sa Internetom kablovskim modemom 866 Propusni opseg CATV 866 Bezbednost na CATV 868 Performanse CATV 868 DirecPC povezivanje sa Internetom preko satelita 869 Kako radi DirecPC 869 Uslovi za DirecPC 870 Instaliranje DirecPC-ja 870 Kupovina DirecPC-ja 870 DirecPC FAP konica za brzo preuzimanje? 870 Tehniki problemi i reenja 871 Stvarne performanse 871 DSL (digitalna pretplatnika linija) 872 Ko moe da koristi DSL a ko ne moe? 872 Glavne vrste DSL-a 872 Cene DSL-a 874 Vreme i pristup 874 Poreenje veoma brzih pristupa Internetu 875 Bezbedno deljenje veoma brzog pristupa Internetu preko LANa 875 Reavanje problema sa modemima 875 Modem nee da bira 875 Raunar se koi kada se instalira unutranji modem 878 Premetanje mia na drugi prikljuak 878
18 Povezivanje sa Internetom 841

Odnos Interneta i lokalnih mrea 842 Asinhroni modemi 842 Modemski standardi 844 Standardi za modulaciju 847 Bell 103 849 V.21 849 Bell 212A 849 V.22 849 V.22bis 849 V.23 849 V.29 850 V.32 850 V.32bis 850 V.32fast 850 V.34 850 V.90 851 Protokoli za kontrolu greaka 851 MNP 1-4 851 V.42 851 Standardi za kompresiju podataka 851 MNP 5 852 V.42bis 852 Vlasniki standardi 853 HST 853 DIS 853 MNP 853 V-serija 854 CSP 854 Standardi za faksmodeme 854 Faks protokol za grupu III 854 Faks protokol za grupu IV 855 56 K modemi 855 Ogranienja 56 K 856 56 K standardi 857 V.90 857 Reavanje problema sa V.90 (bivim K56flex) modemima 858 Preporuke za modeme 859
Sadraj
Onemoguite COM 2 878 Raunar ne otkriva spoljni modem 879
xvii
19 Lokalno umreavanje
FDDI 908 100 Mbps Ethernet 909 Asinhroni reim prenosa 910 Protokoli viih slojeva 910 Izgradnja ravnopravne mree 911 Hardver za ravnopravno umreavanje 911 Reenja za ravnopravno umreavanje 911 Reenja koja u ravnopravnoj mrei treba izbegavati 912 Ravnopravne mree sa komutiranim vezama 912 Klijentski mreni softver 913 Podeavanje mrenog softvera 913 Podeavanje korisnika, grupa i resursa 913 TCP/IP 915 Po emu se TCP/IP u LAN-u razlikuje od komutiranog protokola TCP/IP 917 IPX 918 NetBEUI 918 Direktne kablovske veze 918 Null modem kablovi 919 Softver za direktnu vezu 920 Beina direktna kablovska veza 920 Majstorije sa direktnom kablovskom vezom (i sa Interlinkom) 920 Bre direktne kablovske mree 921 Reavanje problema u podeavanju mrenog softvera 921 Reavanje problema u upotrebi mrea 921 Reavanje problema TCP/IP Reavanje problema direktnih kablovskih veza 922 922
881
Lokalne mree 882 Klijent/server u poreenju sa ravnopravnim 882 Komutacija paketa u poreenju sa komutacijom vodova 885 Mreni stek 885
Referentni model OSI 885 Enkapsuliranje podataka 887 Hardverske komponente LANa 888 Klijentski PC 889 Serveri 890 Serverski procesori 890 Serverska memorija 890 Diskovi servera 891 Rezervne kopije na serveru 892 Napajanje servera 892 Tastature, monitori i mievi za servere 893 Adapteri za mreni interfejs 893 Vrste sabirnica 895 Konektori na mrenim karticama 895 Funkcije mrenog adaptera 895 Kablovi i prikljuci 897 Kabl sa upredenim paricama 897 Koaksijalni kabl 899 Optiki kabl 899 Topologije mree 900 Ugradnja kablova za mree 902 Biranje pravilnog kabla 904 Protokoli sloja protoka podataka 905 ARCnet 905 Ethernet 906 Token Ring 907 Tehnologije umreavanja velike brzine 908
20 Audio hardver
925
Primene audio adaptera 926 Igre 927 Multimedija 928
xviii
Sadraj
Zvune datoteke 929 Kompresija zvuka 929 MIDI datoteke 930 Reprodukovanje MIDI datoteka 931 FM sinteza 931 Sinteza uz pomo talasne tabele 931 Mogunosti povezivanja MIDIja 932 MIDI softver 933 Prezentacije 933 Snimanje 934 Govorne napomene 934 Prepoznavanje glasa 935 Govorne komande 935 Softver za diktiranje 936 Konferencije 937 Ispravljanje teksta 937 Audio CD 937 Mikseta 938 Da li je audio adapter neophodan? 938 Pojmovi i izrazi u vezi sa audio adapterima 939 Priroda zvuka 939 Standardi za igre 940 Frekventni odziv 941 Uzorkovanje 941 8-bita u poreenju sa 16 bita 941 Svojstva audio adaptera 943 Prikljuci 943 Kontrola jaine 944 Sinteza 944 Kompresija podataka 945 Procesori digitalnih signala opte namene 946 Prikljuci za CD-ROM 946 Upravljaki programi za zvuk 947 Izbor audio adaptera 947 Potroa ili proizvoa? 947 Kompatibilnost 948 Propratni softver 948 Instaliranje audio adaptera (ukratko) 948 Ugradnja zvune kartice (detaljno) 949 Stereo ureaj umesto zvunika 950 Reavanje problema u radu sa zvunom karticom 951 Sukobi hardvera (resursa) 951 Razreavanje sukoba oko resursa 952 Otklanjanje sukoba hardvera 953 Ostale nezgode sa zvunim karticama 954 Nema zvuka 954 Zvuk dolazi samo iz jednog zvunika 954 Zvuk je slab 954 Kranje iz zvunika 955 Raunar nee da se pokrene 955 Greke parnosti i drugi prekidi 955 Nevolje sa palicom za igre 955 Ostali problemi 956 Zvunici 956 Mikrofoni 958
21 Napajanje i kuita
O znaaju napajanja 960
959
Uloga i nain rada napajanja 960 Uloga signala 960 Oblici i veliine napajanja 962 PC/XT oblik 964 AT/stoni oblik 964 AT/uspravni oblik 964 Baby-AT oblik 965 LPX oblik 966 ATX oblik 967 NLX oblik 971 SFX oblik (mikro-ATX matine ploe) 972 Prikljuci napajanja 973 Dopunski prikljuak ATX napajanja 977 Prikljuci prekidaa napajanja 978 Prikljuci za napajanje disk jedinica 980 Oznake fizikih prikljuaka 981
Sadraj
Signal Power_Good Optereenje jedinice za napajanje 982 Izlazne vrednosti napajanja 984 Tehnike pojedinosti o napajanjima 986 Overena napajanja 988 Prorauni snage napajanja 988 Iskljuiti sistem kada se ne koristi 991 Upravljanje napajanjem 992 Energy Star sistemi 993 Napredno upravljanje napajanjem 993 Napredni interfejs za konfiguraciju i napajanje (ACPI) 994 Reavanje problema izazvanih napajanjem 994 Preoptereena napajanja 996 Neodgovarajue hlaenje 997 Digitalni multimetri 997 Izbor multimetra 998 Merenje napona 999 Posebna oprema za ispitivanje 1000 Otpornici za optereenje napajanja pri ispitivanju na stolu 1000 Regulacioni autotransformator 1000 Popravka napajanja 1001 1002 981 Neprekidna napajanja (UPS) 1007 RTC/NVRAM baterije (CMOS ipovi) 1009
xix
22 tampai i skeneri 1013

Razvoj tehnologije tampanja i skeniranja 1014 Tehnologija tampaa 1014 Rezolucija tampanja 1015 Poboljanje rezolucije 1015 Interpolacija 1016 Kvalitet papira 1016 Kvalitet matrine tampe 1016 Jezici za opis strane (PDL) 1017 PCL (jezik za kontrolu tampaa) 1017 PostScript 1019 PDL podrka 1020 Iskoni kodovi 1021 GDI zasnovan na matinom raunaru 1021 Memorija tampaa 1022 Fontovi 1024 Upravljaki programi za tampae 1026 PPD moduli 1026 Kako radi tampa 1027 Laserski tampai 1027 Komunikacija 1027 Obrada 1028 Formatiranje 1028 Rasterizacija 1029 Lasersko skeniranje 1029 Nanoenje tonera 1031 Topljenje tonera 1032 LED tampai strana 1032 tampai sa mlaznicama 1033 Termalna mlaznina tampa 1034 Piezo mlaznina tampa 1034 Ogranienja mlaznine tampe 1034 Prenosivi tampai 1034 Matrini tampai 1035 tampa u boji 1036
Nabavka zamene za napajanje Izbor napajanja 1002 Isporuioci zamena za napajanja 1003
Korienje sistema za zatitu napajanja 1004 Zatitnici od udara napona 1005 Zatitnici od udara napona na telefonskoj liniji 1006 Mreni filtri 1006 Rezervno napajanje 1007 Pripravno napajanje (SPS) 1007
xx
Sadraj
tampai sa mlaznicama u boji 1037 Laserski tampai u boji 1038 tampai sa sublimacijom boja 1039 tampai sa nanoenjem zagrejanog voska 1039 tampai sa toplotnim spajanjem 1039 Izbor tampaa 1039 Koliko tampaa? 1040 Sloeni ureaji 1040 Faks modem/skener/ tampa 1040 tampa/aparat za kopiranje 1041 Brzina tampanja 1041 Vrste papira 1042 Trokovi korienja 1043 Instalacija podrke za tampa 1044 Upravljaki programi za DOS 1044 Upravljaki programi za Windows 1045 Instalacija upravljakih programa u Windows 9x 1046 Podeavanje upravljakih programa u operativnom sistemu Windows 9x 1047 Deljenje tampaa preko mree 1048 Udaljeni upravljaki programi 1049 Deljenje tampe preko razvodnih kutija 1050 Rune razvodne kutije 1050 Razvodne kutije sa automatskim podeavanjem 1050 Ostale opcije za deljenje tampaa 1050 Podrka za ostale operativne sisteme 1051 Zatitno odravanje 1051 Laserski i tampai sa mlaznicama 1051 Matrini tampai 1052 Izbor najboljeg papira 1052 Uobiajeni problemi pri tampanju 1052 Hardverski problemi kod tampaa 1053 Problemi sa vezama 1055 Problemi sa upravljakim programom 1056 Problemi sa programima 1057 Skeneri 1057 Runi skener 1058 Povezivanje runog skenera sa raunarom 1058 Prednosti runog skenera 1058 Mane runog skenera 1058 Skeneri sa listovima Slanje faksa bez faks maine 1059 Prednosti skenera za pojedinane listove 1059 Mane skenera za pojedinane listove 1059 Ravni skeneri 1059 Prednosti ravnih skenera 1060 Mane ravnih skenera 1061 Povezivanje ravnih skenera 1061 Paralelni (LPT) prikljuak kao interfejs 1061 SCSI povezivanje 1061 USB povezivanje 1062 Skeneri za dijapozitive 1062 Foto skeneri 1062 Skeneri sa doboem 1063 TWAIN 1063 Specifikacija interfejsa slika i skener (ISIS) 1064 Ostvarite najvie iz hardverske konfiguracije svog skenera 1065 Reavanje problema sa skenerima 1065 Skener ne uspeva da skenira 1065 Ne moe da se prepozna skener (SCSI ili paralelni) 1066 Ne moe da se koristi opcija Acquire iz softvera za skeniranje 1066 Pojava izobliene grafike u toku skeniranja 1066
Sadraj
Grafika izgleda isto na ekranu, ali je tampanje loe 1067 OCR tekst je iskrivljen 1067
xxi
23 Prenosivi personalni raunari 1069

Razvoj prenosivih raunara 1070 Projektovanje prenosivih sistema 1070 Oblici 1071 Laptop 1072 Noutbuk 1072 Podnoutbuk 1072 Palmtop (runi mini noutbuk) 1073 Nadogradnja i popravka prenosivih raunara 1073 Hardver prenosivog sistema 1075 Ekrani 1075 Ekrani sa dvostrukim skeniranjem (Pasivna matrica) 1076 Ekrani sa aktivnom matricom 1077 Rezolucija ekrana 1079 Procesori 1080 Pentium za prenosive raunare 1080 Pentium II za prenosive raunare 1081 Revizije Intelovih procesora za prenosive raunare 1082 Celeron procesori za prenosive raunare i revizije 1086 AMD K6-serija procesora za prenosive raunare 1086 Pakovanje procesora za prenosive raunare 1087 Pakovanje na traci (TCP) 1087 Modul sa procesorom za prenosive raunare 1090 Mini-kaseta 1091 Skupovi ipova 1092 Memorija 1093 Disk ureaji 1094 Izmenjivi mediji 1095 PC kartice (PCMCIA) 1096
Softverska podrka za PC Card 1098 Servisi utinica (engl. Socket Services) 1098 Servisi kartica (engl. Card Services) 1099 Podeivai 1099 Tastature 1100 Ureaji za pokazivanje 1101 Baterije 1102 Vrste baterija 1102 Upravljanje napajanjem 1104 Periferijski ureaji 1105 Dodatni ekran 1105 LCD paneli za prikazivanje pomou grafoskopa 1105 LCD Projektori 1106 TV izlaz 1106 Prikljune stanice 1107 Povezivanje 1108 Ureaji za ispitivanje linije 1108 Zvune sprege 1108 Oprema za preivljavanje na putu 1108
24 Izrada ili nadogradnja sistema 1109

Sistemske komponente 1110 Kuite i ureaj za napajanje 1111 Matina ploa 1112 Procesor 1114 Skupovi ipova 1114 BIOS 1116 Memorija 1116 U/I prikljuci 1117 Disketna jedinica i zamenljivi disk ureaji 1118 Disk ureaj 1119 CD/DVD-ROM ureaj 1120 CD-R 1120 Tastatura i pokazivaki ureaj (mi) 1120 Video kartica i ekran 1121
xxii
Sadraj
Zvune kartice i zvunici 1122 USB periferijski ureaji 1122 Pomoni ureaji 1123 Hladnjaci/Ventilatori za rashlaivanje 1123 Kablovi 1123 Hardver 1124 Hardverski i softverski resursi Sklapanje i rasklapanje sistema 1125 Priprema za sklapanje 1125 ESD zatita 1126 Snimanje fizikog rasporeda 1127 Ugradnja matine ploe 1128 Priprema nove matine ploe 1128 Ugradnja memorijskih modula 1129 Ugradite novu matinu plou u kuite 1130 Poveite ureaj za napajanje 1132 Prikljuite U/I i druge kablove na matinu plou 1132 Ugradite kartice za proirenje magistrale 1134 Postavljanje poklopca i prikljuenje spoljnih kablova 1134 Izvrite program za podeavanje BIOS-a matine ploe (CMOS Setup) 1135 Otkrivanje i otklanjanje greaka u novoj instalaciji 1136 Instaliranje operativnog sistema 1137 Particionisanje diska 1137 Formatiranje diska 1137 Uitavanje upravljakog programa za CD-ROM ureaj 1138 Pripreme za rasklapanje 1138 1124 Softver za ispitivanje ispravnosti 1142 POST (Power On Self Test) 1143 ta se ispituje? 1143 POST zvuni kodovi greke 1143 POST vizuelni kodovi greaka 1144 POST kodovi U/I prikljuaka 1144 Ispitivanje ispravnosti hardvera 1145 Ispitivanje ispravnosti SCSI podsistema 1145 Ispitivanje ispravnosti mrenog interfejsa 1146 Programi za ispitivanje ispravnosti opte namene 1146 AMIDiag 1147 Checkit Pro 1147 Micro-Scope 1148 Ispitivanje ispravnosti u Nortonovim uslunim programima 1148 PC Technician 1149 QAPlus/FE 1149 Ispitivanje ispravnosti operativnog sistema 1150 Microsoft Diagnostic (MSD) 1150 Windows 9x Device Manager 1151 Windows 9x Resource Meter 1152 System Monitor/Performance Monitor. 1152 System Information i Diagnostics 1153 Windows NT Event Viewer 1153 Alatke za odravanje PC-ja 1153 Runi alat 1154 Nekoliko rei o hardveru 1158 Vrste hardvera 1158 Engleski i metriki sistem 1159 Alatke za lemljenje i razlemljivanje 1159 Oprema za ispitivanje 1161 Elektrina oprema za ispitivanje 1161
25 Ispitivanje ispravnosti i odravanje 1141

Ispitivanje ispravnosti PC-ja 1142
Sadraj
Ureaji sa povratnom spregom 1161 Merni ureaji 1161 Logike sonde i generatori logikih impulsa 1162 Ureaji za ispitivanje mrene utinice 1163 Ureaji za ispitivanje memorije 1164 Zatitno odravanje 1165 Postupci aktivnog zatitnog odravanja 1165 Izrada rezervnih kopija sistema 1165 ienje sistema 1167 Alati za rasklapanje i ienje 1168 Hemikalije 1168 Standardna sredstva za ienje 1168 Sredstva/paste za ienje/ podmazivanje kontakata 1169 istai praine 1170 Usisivai 1170 etke i tamponi 1170 Silikonske paste 1171 Nabavka potrebnih alatki i pomonih sredstava 1171 Postupci za rasklapanje i ienje 1171 Ponovno postavljanje ipa u leite 1172 ienje ploa 1172 ienje prikljuaka i kontakata 1173 ienje tastature i mia 1174 Odravanje disk ureaja 1174 Defragmentacija datoteka 1174 Provera postojanja virusa 1175 Postupci pasivnog zatitnog odravanja 1176 Pregled radnog okruenja 1176 Zagrevanje i hlaenje 1176 Ukljuivanje i iskljuivanje napajanja 1177 Statiki elektricitet 1178 um u napajanju 1179 Interferencije sa radiouestanostima 1180 Praina i zagaenje 1180
xxiii
Osnovne smernice za otkrivanje i otklanjanje greaka 1181 Problemi u toku POST-a 1182 Hardverski problemi posle podizanja 1182 Problemi u radu softvera 1182 Problemi sa adapterskim karticama 1183
26 Softver operativnog sistema i reavanje problema 1185

Operativni sistemi od DOS-a do Windowsa 2000 1186 Osnove operativnog sistema 1186 BIOS sistema 1188 DOS i komponente DOS-a 1189 IO.SYS (ili IBMBIO.COM) 1189 MSDOS.SYS (ili IBMDOS.COM) 1191 Ljuska ili komandni procesor (COMMAND.COM) 1191 Postupak za traenje datoteka DOS komandi 1192 Verzije DOS-a 1193 DOS 5.x 1196 IBM i MS-DOS DOS 6.xx 1196 DOS 7.xx 1197 Mogue tekoe u nadogradnji DOS-a 1197 DOS 4.0 i kasnije verzije 1198 Windows 95 1198 Postupak podizanja sistema 1198 Kako se DOS uitava i pokree 1199 Upravljanje datotekama 1204 Povezivanje sa disk ureajem 1205 Prekid 21h 1205 Prekidi 25h i 26h 1206 Prekid 13h 1206 Komande U/I portova kontrolera diska 1208
xxiv
Sadraj
Windows 3.1 1209 16-bitne verzije Windowsa 1209 Uitavanje Windowsa 3.1 1210 Datoteke jezgra Windowsa 1211 32-bitni pristup disku 1212 Windows 9x 1213 Poreenje Windowsa 9x i DOSa 1213 Verzije Windowsa 9x 1214 Arhitektura Windows 9x 1215 Virtual Machine Manager 1215 Plug and Play (PnP) 1215 FAT32 1215 Postupak podizanja sistema Windows 9x 1216 Faza 1 Pokretanje ROM BIOS-a 1217 Faza 2 Osnovni zapis za podizanje sistema i sektor za podizanje particija 1217 Faza 3 Uitavanje i pokretanje datoteke IO.SYS 1217 Faza 4 Konfiguracija u realnom reimu 1218 Faza 5 Uitavanje i izvravanje datoteke WIN.COM. 1218 Windows NT i Windows 2000 1219 Verzije 1220 Pokretanje Windows NT i Windows 2000 1220 Komponente Windowsa NT i Windowsa 2000 1221 Linux 1222 Tabele rasporeivanja datoteka (FAT) 1235 Klasteri (alokacione jedinice) 1238 Oblast za podatke 1239 Dijagnostiki cilindar za itanje i pisanje 1239 VFAT i dugaka imena datoteka 1239 FAT32 1242 Veliine klastera u FAT32 1243 Preslikavanje FAT-a 1245 Pravljenje FAT32 particija 1246 Prelazak sa FAT16 na FAT32 1247 Poremeaji u FAT sistemu datoteka 1248 Izgubljeni klasteri 1248 Unakrsno povezane datoteke 1250 Nevaee datoteke ili direktorijumi 1250 Greke u FAT-u 1251 Usluni programi za FAT sistem datoteka 1251 Komanda CHKDSK 1252 Sintaksa komande CHKDSK 1252 Nain rada CHKDSK-a 1253 Komanda RECOVER 1254 SCANDISK 1255 Defragmentacija diska 1256 Programi nezavisnih proizvoaa 1258 NTFS 1259 Arhitektura NTFS-a 1259 Kompatibilnost NTFS-a 1260 Pravljenje NTFS jedinica 1261 NTFS alati 1261 Najee poruke o grekama na disku i postupci koje preporuujemo 1261 Missing Operating System 1262 NO ROM BASIC SYSTEM HALTED 1262 Boot error Press F1 to retry 1262 Invalid drive specification 1262 Invalid Media Type 1263
27 Sistemi datoteka i obnavljanje podataka 1223

Strukture diska sa FAT-om 1224 Osnovni sektor za podizanje glavne particije 1225 Primarne i dopunske FAT particije 1226 Osnovni sektori za podizanje volumena 1230 Osnovni direktorijum 1232
Sadraj
Hard Disk Controller Failure 1263 Opti postupci pri reavanju problema sa sistemom datoteka 1263 Promena formata datoteka u particiji 1363 Napraviti vie mesta na particiji 1363 Poveanje performansi diska 1364
xxv
28 Zavrna re
1265
Prirunici (dokumentacija) 1267 Osnovna dokumentacija sistema 1268 Dokumentacija za komponente i periferijske ureaje 1269 Dokumentacija za ipove i skupove ipova 1271 Proizvoaka dokumentacija za odreeni sistem 1273 asopisi 1273 Resursi na mrei 1274 Seminari 1275 Maine 1275 Pregled programa ispita za svedoanstvo CompTIA A+ 1276 1.0 Ugradnja, konfigurisanje i unapreivanje 1277 2.0 Dijagnostikovanje i reavanje problema 1278 3.0 Bezbednost i preventivno odravanje 1279 4.0 Matina ploa/procesori/ memorija 1280 5.0 tampai 1281 6.0 Prenosivi sistemi 1281 7.0 Osnovno umreavanje 1282 8.0 Zadovoljstvo korisnika 1282 Kao zakljuak 1282
Kako pustiti u rad program Drive Image 1364 Novi disk i pomo programa Drive Image 1364 Pravljenje rezervnih datoteka slika 1365 Obnavljanje rezervnih datoteka slika 1366 Pravljenje CD-a sa rezervnom slikom za podizanje sistema 1366 Profesionalne primene programa Drive Image 1367
Spisak akronima INDEKS Uvod 1375
1369
xxvii
Koji su osnovni ciljevi ove knjige? xxix Kome je ova knjiga namenjena? xxix ta ete nai u ovoj knjizi? xxix ta je novo i posebno u jedanaestom izdanju xxxi CD-ROM uz jedanaesto izdanje xxxiii Lina beleka xxxv
A Spisak Web lokacija 1285 B Renik 1289
Baza dobavljaa
na CD-u na
Spicifikacije diskova CD-u Tehniki prirunik CD-u na
C Programi PartitionMagic i Drive Image 1361

Kako pustiti u rad program PartitionMagic 1362 Prednosti postojanja vie particija 1362
Hardver IBM familije personalnih raunara CD-u
na
O autoru
Scott Mueller je predsednik kompanije Mueller Technical Research, meunarodne firme za istraivanje i obuku u preduzeima. Od 1982. godine MTR je specijalizovana za seminare o raunarskom hardveru i tehnici, koji imaju dugu tradiciju i krase ih dubina kojom zalaze u materiju, preciznost i efikasnost; na spisku njihovih klijenata nalaze se kompanije koje spadaju meu Fortune 500, amerika i strane vlade, velike softverske i hardverske korporacije, kao i PC entuzijasti i preduzetnici. Seminari koje je irom sveta odrao profesionalcima koji pruaju tehniku podrku za personalne raunare broje vie hiljada. Scott Mueller je razvio i odrava kurseve za obuku iz svih oblasti hardvera i softvera za personalne raunare. Strunjak je za PC hardver, operativne sisteme i tehnike za oporavak podataka. Za vie informacija o namenskom PC hardveru ili seminarima o oporavku podataka moete se obratiti na adresu: Mueller Technical Research 21 Spring Lane Barrington Hills, Il 600010-9009 Tel. (847) 854-6794 Faks (847) 854-6795 Internet: scottmueller@compuserve.com Web: http://www.m-tr.com Scott je napisao mnoge popularne knjige, lanke i materijale za obuku koji mu slue na ast, ukljuujui Nadogradnju i popravku PC-ja, knjigu koja je prodata u preko 2 miliona primeraka, to je ini daleko najpopularnijom knjigom o PC hardveru na dananjem tritu. Postoji i dvosatni video snimak pod naslovom Your PC The Inside Story koji se moe poruiti od: LearnKey, Inc. 1845 West Sunset Boulevard St. George, UT 84770 Tel. (800) 865-0165 i (801) 674-9733 Faks (801) 674-9734 Ako imate pitanja o PC hardveru, predloge za sledee izdanje knjige ili uopte bilo kakve komentare, poaljite ih elektronskom potom na adresu scottmueller@compuserve.com. Kada ne pie knjige o raunarima i ne predaje na seminarima, Scott obino provodi vreme u garai radei na projektu poboljavanja performansi vozila. Ove godine najvie vremena posveuje Harley Road Kingu, a za sledeu godinu obeava rad na Impali.
Uvod
Dobrodoli u knjigu Nadogradnja i popravka PC-ja, jedanaesto izdanje. Ona nije samo malo preraena, ve sadri stotine stranica sa novim materijalom i opseno je aurirana. Industrija personalnih raunara se razvija bre nego ikad, a danas je ovo najtanija, najkompletnija i najaktuelnija knjiga iz ove oblasti na tritu. Ona je namenjena ljudima koji ele da nadograde, poprave i odravaju raunar, odnosno da pronalaze kvarove na njemu, ili entuzijastima koji ele da bolje upoznaju hardver PCja. Obuhvata PC kompatibilne sisteme od najstarijih 8-bitnih maina do najnovijih vrhunskih 64-bitnih radnih stanica. Ako vam je potrebno da znate sve, od prvih PC-ja do najnovije PC tehnologije, ova knjiga je upravo za vas. Knjiga opisuje vrhunski hardver i pomone ureaje, koji ine najsavremenije personalne raunare lakim, brim i produktivnijim za upotrebu. Pregled hardvera ukljuuje sve Intelove procesore i sve procesore kompatibilne s njima, zakljuno sa poslednjim CPU ipovima Pentium III, Celeron i AMD, novim tehnologijama za ke i glavnu memoriju, tehnologijama za PCI i AGP lokalne sabirnice, CD-ROM ureajima, trakama za rezervne kopije podataka, zvunim karticama, PC-Card i Cardbus ureajima za laptop raunare, IDE i SCSI ureajima, veim i brim diskovima i novim mogunostima video adaptera i displeja. Opsean pregled PC kompatibilnih personalnih raunara u ovoj knjizi neprekidno nailazi na odobravanje jo od 1988. godine, kada je ova knjiga objavljena kao prva ovakve vrste na tritu. Objavljivanjem jedanaestog izdanja knjiga Nadogradnja i popravka PC-ja i dalje dri svoje mesto, ne samo kao najbolje prodavana knjiga ovog tipa, ve i kao najsveobuhvatniji i lako upotrebljiv izvor informacija ak i za najsavremenije sisteme, zasnovane na najnaprednijem hardveru i softveru. Knjiga ralanjuje personalne raunare do detalja, prikazuje razlike meu njima i daje brojne varijante za konfigurisanje svakog sistema. Delovi ove knjige pruaju detaljne informacije o svakoj komponenti sistema personalnog raunara, od procesora do tastature i video displeja. Ova knjiga ispituje kako to bolje iskoristiti sve raspoloive mogunosti savremenih PC konfiguracija visokih performansi, usredsreuje se na mnotvo danas dostupnog hardvera i softvera i pokazuje optimalne konfiguracije koje omoguuju da vam se maksimalno isplate uloeni novac i vreme. Ukratko, glavne komponente sistema i periferija o kojima se govori u ovom izdanju knjige Nadogradnje i popravke PC-ja su:
s
s s
Pentium III, Pentium II, Celeron, Xeon i stariji mikroprocesori (CPU) kao i procesori kompatibilni sa Intelovim koje proizvode AMD, Cyrix i drugi isporuioci. Procesor je jedan od najvanijih delova PC-ja i ova knjiga sadri obuhvatniji i aurniji opis procesora nego ikada pre. Najnovije specifikacije procesorskih utinica i konektora, ukljuujui obimno razmatranje matinih ploa Super7 i Intelovog novog Socket 370. Nove konstrukcije matine ploe, ukljuujui ATX, WTX, mikro-ATX i NLX. Novo izdanje sadri najtanije, najdetaljnije i najpotpunije podatke o matinim ploama za PC-je koje se danas moe pronai. Najnoviji skupovi ipova za sadanje familije procesora, ukljuujui nova razmatranja o Intelovom skupu ipova 810, kao i o novim lanovima familije skupova ipova 440, u koje spadaju 440ZX, 440GX i 440NX. Posebne arhitekture i sklopovi sabirnica, ukljuujui veoma brze PCI (engl. Peripheral Component Interconnect, povezivanje periferijskih ureaja) i AGP (engl. Accelerated Graphics Port, ubrzani grafiki prikljuak) sabirnice, kao i procesorsku sabirnicu na 100 MHz.
xxviii
s
Uvod
Resursi sabirnice i sistema koji se esto sukobljavaju, kao to su linije zahteva za prekid (engl. Interrupt ReQuest, IRQ), kanali direktnog pristupa memoriji (engl. Direct Memory Access , DMA) i ulazno/izlazne adrese (engl. Input Output, I/O) prikljuaka. Plug and Play arhitektura za automatsko postavljanje resursa sistema, obuhvatajui mogunosti kao to je takvo upravljanje IRQ linijama koje dozvoljava njihovu deobu. IRQ linije su inae resurs oko kojeg je najvea konkurencija u savremenom PC-ju. Potpuno novo razmatranje o BIOS-u, ukljuujui detaljno upoznavanje sa uslunim programima za postavljanje BIOS-a, BIOS-ima koji su nadogradivi zahvaljujui Flashu, i Plug-and-Play BIOS-ima. Takoe, CD koji se dobija uz ovu knjigu sadri kodove greaka BIOS-a, zvune kodove i poruke o grekama kod BIOS-a Phoenixa, AMI-ja, Awarda, Microid Researcha i IBM-a. Znatno detaljnije objanjenje IDE-a i SCSI-ja, uz temeljni pregled interfejsa i tehnologija za diskove, ukljuujui nove IDE specifikacije kao to su Ultra ATA/33, Ultra ATA/66 i najnovije o SCSI-3. Disketne jedinice i drugi zamenjivi ureaji za smetanje podataka, kao to su Zip i LS-120 (SuperDisk), strimeri i upisivi kompakt diskovi. Novi opis instaliranja i konfigurisanja ureaja, ukljuujui postupke pravljenja particija na diskovima, odreivanje slovnih oznaka za ureaje i prenoenje podataka sa stare na novu disk jedinicu. Proireno razmatranje CD tehnologija u razvoju, kao to je najnoviji MultiBeam CD-ROM. Opis CD-R/CD-RW sada obuhvata detaljne korake i savete kako da se optimalno koriste baferi pri radu, pravljenje CD-ova za podizanje operativnog sistema i izbor najpouzdanijih medijuma. Poveavanje kapaciteta sistemske memorije SIMM, DIMM i RIMM modulima i poveavanje pouzdanosti ECC RAM-om. Novi tipovi memorije, ukljuujui Synchronous Pipeline Burst ke, EDO RAM, Burst EDO, Synchronous DRAM i Rambus DRAM. Super VGA monitori sa velikim ekranom, LED displeji sa ravnim panelom, grafiki adapteri velike brzine i 3D grafiki akceleratori. Ukljueni su saveti za izbor 3D akceleratora za optimizovanje sistema za igranje igrica, kao i opis 3D tehnologija, skupova ipova i API-ja. Periferijski ureaji kao to su zvune kartice, modemi, DVD ureaji i kartice za mreno povezivanje. PC-Card i Cardbus ureaji za laptop raunare. Svojstva, odravanje i popravka laserskih i matrinih tampaa. Dodat je novi deo o skenerima i skenerskim tehnologijama.
s s
s s s
s s s
Jedanaesto izdanje sadri jo detaljnije savete za reavanje problema, koji e vam pomoi da utvrdite da li se radi o problemima sa memorijom, resursima sistema, instalacijom novih ureaja, BIOS-om, U/I adresama, video i audio performansama, modemima i mnogo vie. Knjiga takoe poklanja panju softverskim problemima, dajui osnovne podatke o tome ta DOS ili Windows rade sa hardverom da bi pokrenuli sistem. Nauiete, uz ostalo, kako da pronaete i izbegnete probleme koje prouzrokuju hardver sistema, operativni sistem i softverske aplikacije. Knjiga je rezultat viegodinjih istraivanja i usavravanja u pripremi seminara o PC hardveru, o operativnim sistemima i o obnavljanju podataka. Od 1982. godine poduio sam (i jo uvek se time bavim) hiljade ljudi tome kako da trae greke, nadograuju, odravaju i popravljaju PC-je i kako da obnavljaju izgubljene podatke. Knjiga predstavlja vrhunac velikog praktinog iskustva i znanja probranog iz iskustva hiljada drugih ljudi.
Uvod
xxix
Ono to je zapoeto kao knjiga sa vebama za kurs tokom godina je izraslo u kompletan prirunik. Sada se i vi moete koristiti ovim iskustvom i istraivanjima.
Koji su osnovni ciljevi ove knjige?

Nadogradnja i popravka PC-ja usredsreuje se na nekoliko ciljeva. Primarni cilj je da vam pomogne da nauite kako da odravate, dogradite i popravite svoj PC sistem. U tom pogledu knjiga Nadogradnja i popravka PC-ja omoguuje vam da u potpunosti razumete porodicu raunara koja je izrasla iz originalnog IBM PC-ja, ukljuujui i PC kompatibilne sisteme. U njoj se raspravlja o svim aspektima poboljanja sistema, to podrazumeva i disketne jedinice, diskove, centralne procesorske jedinice i poboljanja napajanja. Knjiga se bavi pravilnim odravanjem sistema i pojedinih komponenata; ona navodi najee neispravnosti u razliitim PC sistemima i savetuje vas kako da locirate i prepoznate neispravnu komponentu. Nauiete poneto i o monom dijagnostikom hardveru i softveru, koji omoguuje raunaru da vam pomogne pri odreivanju uzroka problema i njegovom otklanjanju. Promene u snazi i mogunostima personalnih raunara se deavaju velikom brzinom. Performanse procesora poveavaju se sa pojavom svakog novog ipa. Nadogradnja i popravka PC-ja pomae vam u razumevanju svih procesora koji se koriste u PC kompatibilnim raunarskim sistemima. Ova knjiga razmatra i vane razlike izmeu glavnih arhitektura sistema, od originalne ISA arhitekture pa do poslednjih u PCI i AGP sistemima. Nadogradnja i popravka PC-ja objanjava svaku od ovih arhitektura i njihove adapterske kartice kako bi vam pomogla da se odluite za odgovarajui sistem, nadogradite ga i reavate probleme sa njim. Kapacitet smetajnog prostora za podatke u savremenom PC-ju poveava se geometrijskom progresijom. Zato knjiga Nadogradnja i popravka PC-ja, s jedne strane, govori i o velikim, brzim diskovima i o najsavremenijim ureajima za skladitenje podataka. S druge strane, daje se detaljna informacija o nadogradnji i traenju greaka u sistemskom RAM-u. Kada proitate ovu knjigu trebalo bi da znate da nadogradite raunar, da reavate probleme s njim i da popravite skoro svaki sistem i svaku komponentu.
Kome je ova knjiga namenjena?

Nadogradnja i popravka PC-ja napisana je za ljude koji ele u potpunosti da razumeju kako PC sistemi rade. Svaki deo potpuno objanjava uobiajene probleme i one koji nisu ba tako uobiajeni, njihove uzroke i nain na koji ih treba reavati kada se pojave. Uz ovu knjigu bolje ete razumeti, na primer, konfiguraciju diska i njegovu povezanost sa sistemom, to moe unaprediti vetinu sa kojom ete dijagnostikovati probleme i uklanjati ih. Razviete oseaj za ono ta se deava u raunarskom sistemu, pa ete prilikom pojave problema vie moi da se pouzdate u svoje rasuivanje i posmatranje, nego na gotove eme postupaka za reavanje problema, kakve se sreu u razliitim prirunicima. Nadogradnja i popravka PC-ja napisana je za one koji e sami izabrati, instalirati, konfigurisati, odravati i popravljati svoje sisteme, kao i sisteme koji se koriste u njihovim kompanijama. Da biste to postigli potreban vam je vii nivo znanja od onog koji ima prosean korisnik sistema. Morate znati koji alat da upotrebite za koji zadatak i kako da ga pravilno iskoristite. Ova knjiga vam moe pomoi da dostignete takav nivo znanja.
ta ete nai u ovoj knjizi?

Ova knjiga je podeljena na poglavlja koja opisuju delove PC raunara. Namena nekih poglavlja jeste da vas uvedu u materiju ili proire vae znanja iz onih oblasti koje se ne odnose posebno na neku komponentu, ali je veinom svakom delu PC-ija posveeno
xxx
Uvod
posebno poglavlje ili deo poglavlja, to e vam pomoi u pronalaenju potrebnih informacija. Takoe napominjem da je indeks znatno proiren u odnosu na prethodno izdanje, to e vam sigurno pruiti bolju pomo pri pronalaenju informacija u ovako obimnoj knjizi. Poglavlja 1 i 2 su uvodna poglavlja. Poglavlje 1, ,,Poreklo personalnog raunara, poinje uvodom u razvoj originalnog IBM-ovog PC-ja i kompatibilnih personalnih raunara. Ovo poglavlje opisuje neke istorijske dogaaje koji su doveli do proizvodnje mikroprocesora i PC-ja. Poglavlje 2, ,,PC komponente, svojstva i sastav sistema, daje informacije o razliitim vrstama sistema na koje moete naii i o onome to te sisteme ini razliitim, ukljuujui i razlikovanje po tipovima sistemskih sabirnica. Ono, takoe, daje pregled vrsta PC sistema da biste stekli osnovno znanje neophodno za razumevanje ostalih delova ove knjige, a ujedno nudi uvid u to kuda se kree trite PC-ja i odakle izviru komponente i tehnologije. Poglavlja od 3 do 6 pokrivaju osnovne komponente sistema PC-ja. Poglavlje 3 ,,Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije detaljno vas upoznaje sa centralnim procesorskim jedinicama, tj. glavnim procesorima, ukljuujui one koje proizvode Intel, AMD i druge kompanije. Poglavlje 4, ,,Matine ploe i sabirnice, objanjava detaljno matine ploe, skupove ipova, komponente matinih ploa i sabirnice sistema. Poto su procesor i matina ploa moda najznaajniji delovi PC-ja, najvie sam bio usredsreen na poglavlja 3 i 4 kada sam preraivao ovu knjigu. Ova poglavlja su znatno proirena novim podacima i dodato je mnotvo novog materijala. Poglavlje 5, BIOS, detaljno razmatra BIOS raunara ukljuujui vrste, svojstva i njegovu nadogradnju. Od nekadanjeg odeljka u jednom od poglavlja, materija o BIOS-u je narasla toliko da sada obuhvata itavo poglavlje koje sadri vie informacija nego ranije. Svakako pogledajte iscrpnu listu kodova BIOS-a i poruke o grekama koje sam uvrstio na CDROM. Oni se mogu odtampati, pa svakako to uinite da biste imali kodove za va BIOS ako vam kasnije zatrebaju u nekoj prilici. Poglavlje 6, ,,Memorija, detaljno razmatra PC memoriju, ukljuujui najnovije podatke o ke memoriji i glavnoj memoriji. Uporedo sa procesorima i matinim ploama, memorija raunara je jedan od najvanijih delova PC-ja. Takoe, memorija je jedan od koncepata koji se najtee razume, poto je neopipljiva i nije uvek oigledno kako radi. Ovo poglavlje je pretrpelo velike izmene da bi tehologije memorija bile razumljivije, kao i da bi se prikazale najnovije tehnologije na dananjem tritu. Opis ke memorije je izmenjen da biste lake razumeli ovu sloenu temu i da biste tano znali kako razliiti nivoi kea rade, utiu jedan na drugoga i utiu na ukupan uinak sistema savremenih PC-ja. Poglavlje 7, ,,IDE interfejs, daje detaljan pregled o ATA/IDE, ukljuujui njihove vrste i specifikacije. Obuhvaen je i opis novih reima Ultra-ATA koji dozvoljavaju rad na 33 MB/s i 66 MB/s. Poglavlje 8, ,,SCSI interfejs, daje pregled SCSI-ja, a sadri i nove bre reime mogue sa SCSI-3. Poglavlje o SCSI-ju opisuje nove diferencijalne signale niskog napona (engl. low voltage differential signaling), koji se danas koriste kod nekih brih ureaja, kao i najnovije informacije o kablovima, terminatorima i konfiguracijama SCSI-ja. Poglavlje 9, ,,Principi magnetnog skladitenja podataka, detaljno objanjava unutranji rad ureaja sa magnetnim skladitenjem podataka kao to su diskovi i ureaji za trake. Poglavlje 10, ,,Skladitenje na disku, detaljno razjanjava funkcionisanje i rad diskova, dok poglavlje 11, ,,Skladitenje na disketi, objanjava funkcionisanje i rad disketnih jedinica. Poglavlje 12, ,,Zamenjivi ureaji velikog kapaciteta, opisuje zamenjive ureaje za skladitenje podataka kao to su SuperDisk (LS-120), Zip i ureaji za traku. Poglavlje 13, ,,Optiko skladitenje podataka, govori o optikim ureajima i skladitenju podataka kod kojih se koriste CD i DVD tehnologije, a objanjeni su i CD pisai, prepisivi CD-ovi i druge optike tehnologije. Ovo poglavlje sadri mnotvo podataka o DVD-u kao i o svim tehnologijama za snimanje CD-a. Poglavlje 14, ,,Instaliranje i konfigurisanje fizikih ureaja, opisuje kako da instalirate raznovrsne ureaje u sistem PC-ja. Poglavlje 15, ,,Video hardver, govori o svemu ta treba znati o video karticama i monitorima. Poglavlje 16, ,,Serijski, paralelni i drugi U/I ureaji, opisuje standardne serijske i
Uvod
xxxi
paralelne prikljuke, koji se jo uvek nalaze kod veine raunara, kao i novije tehnologije kao to su USB i iLink (FireWire). Poglavlje 17, ,,Ulazni ureaji, daje pregled tastatura, pokazivakih ureaja i portova za igrice koji se koriste za komunikaciju sa PC-jem. Poglavlje 18, ,,Povezivanje sa Internetom, opisuje razliite metode za povezivanje sa mreom svih mrea. Poglavlje 19, ,,Lokalno umreavanje, razmatra detaljno lokalne mree zasnovane na PC-ju. Poglavlje 20, ,,Audio hardver, obrauje zvuk i ureaje u vezi sa zvukom, ukljuujui zvune kartice i zvunike. Poglavlje 21, ,,Napajanje i kuita, detaljno istrauje napajanje, koje je i dalje ostaje osnovni uzrok problema i greaka u PC sistemima. Poglavlje 22, ,,tampai i skeneri, posveeno je detaljnom objanjenju razliitih vrsta tampaa i skenera. Poglavlje 23, ,,Prenosivi personalni raunari, obrauje prenosive sisteme, ukljuujui laptop i noutbuk sisteme. Usredsreuje se na tehnologije svojstvene prenosivim sistemima, kao to su procesori za prenosive raunare, ekrani, baterije i druge tehnologije. Poglavlje 24, ,,Izrada ili nadogradnja sistema, usredsreuje se na kupovinu ili sastavljanje PC kompatibilnog sistema, kao i na dogradnju i poboljanje sistema. Ove informacije su posebno korisne ako sami odluujete o tome, a slui i kao opti vodi kroz performanse koje odreeni kompatibilni raunar ine loim ili dobrim izborom. Ljudi avanturistikog duha mogu ove informacije upotrebiti da sami sklope svoj sistem. Takoe su objanjeni i postupci za rasklapanje i sklapanje sistema. Poglavlje 25, ,,Ispitivanje ispravnosti iodravanje, obuhvata postupke i alate za dijagnostiku i testiranje. Ovde je takoe dodato vie optih informacija o reavanju problema sa PC-jem i utvrivanju problema. Poglavlje 26, ,,Softver operativnog sistema i reavanje problema, pokriva softver operativnog sistema i reavanju problema koji se kod njega javljaju. Poglavlje 27, ,,Sistemi datoteka i obnavljanje podataka, obrauje sisteme datoteka i postupke obnavljanja podataka. Poglavlje 28, ,,Zavrna re, povezuje sve tehnologije u celinu i obavetava vas o tome gde moete potraiti dodatne informacije.
ta je novo i posebno u jedanaestom izdanju

Mnogi od vas kupili su jedno ili vie prethodnih izdanja. Na osnovu vaih pisama, e-pote i drugih dopisa znam da procenjujete svako novo izdanje i elite da znate koje vam nove informacije donosim. Sledi kratak pregled glavnih poboljanja u ovom izdanju:
s
PC industrija nastavlja da se pomera dalje od ,,IBM kompatibilnog razmiljanja i nomenklature, pa i ovo izdanje ini isto. U poglavlju 2 govorim o tome ko kontrolie industriju PC hardvera i kakve posledice ta kontrola ima na vas. Poglavlje 3 je aurirano i u velikoj meri reorganizovano i sadro mnogo stranica posveenih novim sadrajima. Nova organizacija daje pregled svih bitnih procesora (koprocesora i procesora za nadogradnju) u okviru familija procesora kojima pripadaju. Pregled procesora Pentiuma II, III i Celerona pojaan je obnovljenim spiskom verzija, a procesorima AMD-a, Cyrixa i drugih isporuilaca posveeno je vie panje. Najnovije mogunosti, kao to je ke drugog nivoa (L2), objanjavaju se detaljno. Opisuju se poslednji slotovi i utinice za procesore, ukljuujui Slot 1, Slot 2, Socket 370 i arhitekturu utinice Super7. Nadam se da e vam se dopasti mnogobrojnije ilustracije i fotografije, koje su dodate da bi se bolje prikazali elementi kao to su tipovi utinica, svojstva procesora i oznake na njima. Poglavlje 4 sadri nov pristup razmatranju o matinim ploama i sabirnicama koje se na njima nalaze, kao jedinstvenoj temi. U njemu ete nai opiran, obnovljen pregled skupova ipova, koji su temelj svih modernih matinih ploa. Ovo poglavlje ukljuuje izvetaj o svojstvima, mogunostima i ogranienjima skupova ipova koji se danas uobiajeno koriste.
xxxii
s
Uvod
Poglavlje 5 je novi dodatak koji je posveen objanjavanju kako upravljaki programi za ureaje u sistemu rade zajedno, da bi ispunili ulogu interfejsa izmeu hardvera i softvera operativnog sistema. Ovo poglavlje objanjava ROM ipove instalirane na adapterskim karticama, kao i sve dodatne upravljake programe koji se uitavaju kada se podie sistem raunara. Takoe ete nai temeljno uputstvo za rad sa programom Setup za BIOS. s Poglavlje 6 je reorganizovano tako da poinje pregledom vrsta memorije i naina instaliranja. Sve novije vrste memorije, ukljuujui SRAM i RDRAM, detaljnije su objanjene u ovom izdanju. Ovde ete pronai odgovore na esto postavljana pitanja o odnosu brzine memorije i brzine procesora i potpunije objanjenje zato je provera greaka jo uvek vano svojstvo memorije. Ovo poglavlje takoe poseduje nova uoptena razmatranja o RIMM-u, kontinualnim modulima i Rambus memoriji. s Poglavlja 7 i 8 takoe sadre veliku koliinu novih informacija. Ovde ete nai temeljno razmatranje o oba interfejsa, ATA/66 i SCSI-3. s Poglavlja 9 i 10 imaju proireni opis mehanike diska i principa elektromagnetizma. Poglavlje 12 sadri poslednje informacije o ureaju SuperDisk i istrauje mogue probleme sa drugim zamenjivim formatima kao to je takozvani sindrom otkucaj smrti kod Zip ureaja firme Iomega. s Poglavlje 13 sadri proireno razmatranje o ureajima CD-R i CD-RW, a poseduje savet za pouzdanije upisivanje na CD-ove i pravljenje CD-ova sa mogunou pokretanja operativnog sistema. Ovo poglavlje takoe sadri unapreeni opis DVD-a i nove tehnologije MultiBeam. s Poglavlje 14 vas vodi kroz instaliranje ureaja diskova, disketnih jedinica, CDROM-ova, ureaja za traku i pomae vam da odredite emu za dodelu slovnih oznaka ureajima. s Poglavlje 15 prua proireni opis video displeja obuhvaen je i LED displej sa ravnim panelom i video kartica za zaljubljenike u igrice i multimediju. s Poglavlje 18 sadri izuzetno proireno objanjenje opcija za povezivanje sa Internetom, a ukljueni su i obimniji opisi povezivanja sa 56 K, ISDN, DSL, DirecPC i iznajmljenim linijama. s Poglavlje 19 je odlian bukvar za one koji se prvi put susreu sa umreavanjem kod kue ili u kancelariji. Ovo poglavlje postavlja osnovu koja vam je neophodna da biste bili produktivni na mrei bilo da ste deo LAN-a preduzea ili jednostavno kod kue umreavate dva raunara. s Poglavlje 20 pomae vam da postignete optimalni zvuk na vaem raunaru, bilo da ste okoreli igra, muziar sa MIDI-jem ili ako elite da nauite vie o formatu MP3, koji je napravio revolucionarne promene u nainu na koji muziari razmenjuju muziku preko Interneta. s Poglavlja 25 i 26 imaju mnogo novog i razliitog sadraja. Dosta toga dolazi zahvaljujui novijim operativnim sistemima, kao to su Windows 98, NT i Windows 2000. injenica da alati za otkrivanje i reavanje problema i konfigurisanje manje zavise od proizvoaa hardvera sistema (kao to su IBM ili Compaq) i da su to veinom softverski alati nezavisnih proizvoaa namee potrebu da se na novi nain posmatra podeavanje i testiranje raunara. s Poglavlje 27 poseduje iscrpan opis sistema datoteka, a obuhvata i nove primere koji objanjavaju kako radi FAT16, FAT32 i NTFS. Ako elite da nadogradite svoj sistem i preete na Windows 2000, uvideete da je izbor pravog sistema datoteka vana odluka koju morate unapred doneti. Ovo poglavlje e vam dati dovoljno podataka za donoenje ove odluke na zdravim osnovama. Ovo su glavne izmene u knjizi, ali je i svako poglavlje ponaosob bitno osavremenjeno. Ako ste mislili da su dodaci u desetom jubilarnom izdanju bili izuzetni, saekajte samo da
Uvod
xxxiii
vidite ta sam uradio sa jedanaestim izdanjem. To je najsveobuhvatniji remont koji je ova knjiga doivela od kada sam napisao prvo izdanje pre 11 godina!
CD-ROM uz jedanaesto izdanje

Kao da sve to se nalazi u tampanoj knjizi nije dovoljno, uz nju je napravljen i potpuno novi CD-ROM. Otkriete da je novi sadraj CD-a nezamenjiva dopuna knjige . CD sadri:
s
Queovo izdanje programa PartitionMagic. Napravite i upravljajte sa vie particija diska pomou ove snane aplikacije. PartitionMagic vam dozvoljava da napravite particije bez izrade rezervnih kopija vaih podataka i brisanja postojeih. Takoe vam dozvoljava da pravite particije i upravljate njima jer se ovaj program prirodno izvrava pod operativnim sistemima Windows 95/98 i NT. Najbolje od svega je to to zbog rada iz samog Windows interfejsa na istom ureaju na kojem pravite particije, ne morate da provedete sate ponovo instalirajui operativni sistem, aplikacije i datoteke sa podacima. PartitionMagic vam dozvoljava da sa lakoom prelazite iz sistema datoteka FAT u FAT32 i obratno. Takoe vam omoguuje da rukujete sa vie operativnih sistema u razliitim particijama. PartitionMagic prua podrku za sisteme datoteka FAT, FAT32, NTFS, HPFS i Linux ext2. PartitionMagic moete koristiti kao zamenu za FDISK ili za manje izmene particija diska nakon zavrenog podeavanja jedinice sa FDISK-om. Ako kasnije odluite da promenite particionisanje diska, pokrenite PartitionMagic i ponovo alocirajte particije. Queovo izdanje programa Drive Image. Spavajte mirno znajui da su vai podaci bezbedni jer ste napravili komprimovanu rezervnu kopiju sadraja diska i smestili je na Zip, LS-120 SuperDrivea ili CD-R. Drive Image pravi kopiju vaeg ureaja, ukljuujui sve optimizacije i konfiguracije, dozvoljavajui vam da napravite potpunu rezervnu kopiju koju moete da koristite da sa nje vratite svoj sistem ili za pravljenje tanog duplikata sistema. Drive Image uva sve lozinke, parametre baze Registry, profile korisnika i korisnika prilagoavanja, tako da na taj nain izbegavate sate praznog hoda. Pravi komprimovane preslikane datoteke diska koje zauzimaju oko 40 procenata manje prostora od prostora koji inae zauzimaju na disku. ak moete da napravite sliku vae primarne particije, sauvate je u posebnoj particiji i u sluaju preke potrebe vratite svoju primarnu particiju. Drive Image podrava sisteme datoteka FAT, FAT32, NTFS i HPFS i dozvoljava kopiranje podataka sektor po sektor sa ureaja Windowsa, Linuxa, UNIX-a i Net Warea.
uu Videti dodatak C, Programi PartitionMagic i Drive Image, str. 1361.

s
uu Videti dodatak C, Programi PartitionMagic i Drive Image, str. 1361.
Napomena
PartitionMagic i Drive Image bi kotali vie od $ 100 ako bi se kupili odvojeno. Obe aplikacije u Queovom izdanju su vam dostupne po ceni knjige. Ovo su potpuno licencirani proizvodi, a ne demo verzije ili vremenski ograniene.
s
Heathkitova pitanja za A+ test. Priprema za ispite A+ sa 150 pitanja za vebanje iz Heathkit Educational Systemsa, jednog od lidera u poduavanjima iz oblasti tehnike. Pitanja su interaktivnom formatu zasnovanom na Windowsu, to omoguuje da na njih odgovarate kao da ste zaista na ispitu. Koristite ovu knjigu da biste nauili
xxxiv
Uvod
koncepte i tehnologije, a zatim upotrebite ispitna pitanja da biste sami sebe testirali i uoili za koje oblasti niste dovoljno pripremljeni.
Napomena
Ako vam je potrebna dodatna pomo za pripremu za ispit A+, na raspolaganju je i knjiga Upgrading and Repairing PCs: A+ Certification Study Guide, koju je takoe izdao Que (ISBN 0-7897-2095-7).
s
Specifikacije diskova sa Blue-Planet.com. Ova baza podataka sadri specifikacije za vie od 4000 diskova firmi kao to su Seagate, Quantum, Western Digital, Maxtor, IBM i mnoge druge. Zahvaljujui ovoj neverovatno korisnoj bazi podataka nadohvat su vam hiljade specifikacija diskova, a elegantan dizajn baze omoguuje vam da brzo pronaete i tampate samo specifikacije koje su vam potrebne.
Napomena
CD sadri obilje tehnikih informacija iz PC naslea. Pogledati deo o optim tehnikim informacijama (Technical Reference) na CD-u.
Napomena
Ako ste terenski tehniar ili neko ko esto radi na PC-ju daleko od svog radnog stola, preporuujem da uzmete primerak Upgrading and Repairing PCs: Technicians Portable Reference, takoe u izdanju Quea (ISBN: 0-7897-2096-5). Ovaj koristan prirunik je bogat tabelama i tehnikim detaljima iz ove knjige, kao i saete verzije poglavlja sa najbitnijim detaljima i tehnikim specifikacijama sve u depnom izdanju knjige koja lako moe da stane u va komplet alata ili aktentanu.
s
Baza podataka liste isporuilaca. Koristite bazu podataka Scotta Muellera o isporuiocima, koja je potpuno pretraiva i u kojoj se lako pronalaze potanske adrese, telefonski brojevi i URL adrese svih proizvoaa o kojima se govori u ovoj knjizi. Baza se moe pretraivati po kljunim reima i dozvoljava vam da traite bilo kojeg isporuioca ili proizvod koristei bilo koju kljunu re. Umesto pretraivanja kroz 70 i vie tampanih stranica sa spiskom isporuilaca, potraite i uzmite samo podatak koji vam je potreban. Kodovi BIOS-a, kodovi zvunih signala i poruke o grekama. Nai ete potpunu listu kodova BIOS-a, kodova zvunih signala i poruka o grekama firmi kao to su Phoenix, AMI, Award, Microid Research (MR BIOS) i IBM kao i neke od onih koje koriste OEM isporuioci. Ako ste servisni tehniar, ove liste e brzo postati deo vaeg arsenala alatki za reavanje problema. Ako ste privatni korisnik, preporuujem da tampate kodove za svoj BIOS i drite ih na sigurnom mestu za sluaj da vam zatreba da reavate probleme sa BIOS-om. Softver nezavisnih proizvoaa. Koristite Queovu obimnu biblioteku softvera, ukljuujui savete za ubrzavanje procesora, reavanje problema 2000. godine (Y2K) i merenje performansi radi podeavanja i optimizovanja vaeg PC-ja. Prethodna izdanja ove knjige. Ako traite opise starijih tehnologija, obavezno proverite prethodna izdanja ove knjige koja su na CD-u u PDF formatu (etvrto, esto i deseto jubilarno izdanje su takoe uvrtena i mogu se odtampati). Jednostavno upotrebite softver Adobe Acrobat Reader da otvorite i odtampate stranice koje su vam potrebne iz izabranih izdanja ove knjige.
Uvod
s
xxxv
Prirunik za hardver familije personalnih raunara IBM. Mnoge tehnologije koje se nalaze u dananjim personalnim raunarima potiu od prvih IBM PC, XT i AT sistema. Ovo poglavlje e se pokazati kao vredan tehniki prirunik ako ste serviser koji mora da radi na svim vrstama raunara. Ako elite da saznate kako se prvi PC razvio u ono to vi danas koristite, ovo je izvrsno mesto za poetak.
Lina beleka
Izuzetno sam uzbuen zbog svih izmena u ovom izdanju i sa nestrpljenjem oekujem da publika da svoj sud. Poslednjih nekoliko meseci pre izlaska iz tampe novog izdanja bilo mi je tee nego obino, ne samo zbog sustizanja dogovorenih rokova da bi se knjiga pojavila na vreme, ve i zato to sam se istovremeno dopisivao sa itaocima i drao kurseve koristei stara izdanja, a pri tom znao da sam imao mnogo novih informacija napisanih za ovo izdanje. Sve mi je to palo tee nego ikada ranije zato to se ovoga puta radi o najopsenijim izmenama koje sam ikada uradio; toliko je bilo dodatnog novog materijala. A sada je ekanju kraj i novo izdanje je pred vama. Kada bi Davea McLellana, biveg direktora proizvodnje modela Corvette u General Motorsu, pitali koji mu je model tipa Corvette najdrai, uvek je odgovarao: Model za sledeu godinu. Sa novim jedanaestim izdanjem, model za sledeu godinu je sada upravo postao ovogodinji model, i tako, do sledee godine Tokom meseci koji su prethodili putanju u prodaju jedanaestog izdanja, ja i svi ostali u Queu naporno smo radili da napravimo ovo, do sada najbolje izdanje. Veoma sam zahvalan svima koji su mi pomagali oko izrade knjige tokom proteklih 11 godina, kao i svim vernim itaocima od kojih su mnogi sa nama jo od prvog izdanja. Imao sam line kontakte sa hiljadama od vas na seminarima na kojima sam predavao od 1982. godine i elim da vam zahvalim na komentarima i izvanrednim kritikama. Korienje ove knjige u funkciji nastave bio je glavni faktor u njenom razvoju. Nekima od vas moglo bi biti zanimljivo da znaju da sam pisanje ove knjige zapoeo 1985. godine; tada je koriena iskljuivo na mojim seminarima za hardver PC-ja, sve dok je Que nije objavio 1988. godine. I dok ovo govorim shvatam da sam ovu knjigu pisao i dopisivao gotovo neprekidno vie od 15 godina! Za vie od 11 godina od kada je prvi put objavljena, knjiga Nadogradnja i popravka PC-ja dokazala je ne samo da je prva, ve i apsolutno najbolja knjiga ove vrste na tritu. U svom novom, jedanaestom izdanju, ona je i bolja nego ikad. Vai komentari, predlozi i podrka pomogli su da ova knjiga postane najbolja o PC hardveru na tritu. Bie mi drago da opet ujem vae komentare, kada pregledate i ovo zanimljivo novo izdanje. Scott

Nadogradnja I Popravka PC-Ja

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Nadogradnja I Popravka PC-Ja

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Poreklo personalnog raunara

Istorija raunara pre personalnih raunara Hronologija Istorija personalnog raunarstva

IBM personalni raunar Industrija PC-ja 18 godina kasnije

Poreklo personalnog raunara

Istorija raunara pre personalnih raunara

Istorija raunara pre personalnih raunara

Poreklo personalnog raunara

Istorija raunara pre personalnih raunara

Prvi mehaniki raunar

Poreklo personalnog raunara

Poreklo personalnog raunara

Poreklo personalnog raunara

Istorija personalnog raunarstva

Raanje personalnog raunara

IBM personalni raunar

IBM personalni raunar

Poreklo personalnog raunara

Industrija PC-ja 18 godina kasnije

Industrija PC-ja 18 godina kasnije

Poreklo personalnog raunara

PC komponente, svojstva i sastav sistema

Sastavni delovi sistema

PC komponente, svojstva i sastav sistema

Ko ima kontrolu nad softverom?

Videti ,,BIOS, str. 309

PC komponente, svojstva i sastav sistema

Videti ,,Matine ploe i sabirnice, str. 185.

PC komponente, svojstva i sastav sistema

Tabela 2.1 Najvei proizvoai matinih ploa (Computer Reseller News)

PC komponente, svojstva i sastav sistema

Videti Sabirnica podataka, str. 44.

Tabela 2.2 Procesori Intela i irina njihovih sabirnica podataka

Videti Unutranji registri, str. 45.

Videti ,,Specifikacije procesora, str. 34.

PC komponente, svojstva i sastav sistema

8-bitni, 16-bitni, 32-bitni, 64-bitni.

8-bitne sisteme (klasa PC/XT); 16/32/64-bitne sisteme (klasa AT).

Videti ,,ISA sabirnica, str. 255.

Sastavni delovi sistema

Razlike izmeu PC/XT i AT raunara

Sastavni delovi sistema

PC komponente, svojstva i sastav sistema

Sastavni delovi sistema

PC komponente, svojstva i sastav sistema

Kuita su detaljno objanjena u poglavlju 21, ,,Napajanja i kuita.

Sastavni delovi sistema

Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije

Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije

Istorija pre mikroprocesora za PC

Istorija pre mikroprocesora za PC

Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije

ulazna i izlazna sabirnica podataka, unutranji registri, adresna sabirnica memorije.

Ocena brzine procesora

Vrste mikroprocesora i njihove specifikacije

Tabela 3.1 Specifikacije Intelovih procesora

Napon 5V 5V 5V 5V 3,3 V 5V 5V 5V 5V 5V 3,3 V 5V 3,3 V 5V 5V 3,3-3,5 V 1,8-2,8 V 3,3 V

3,5-4,5x 3,5-4,5x 3,5-7x 3,5-6x 4-4,5x

1,8-2,8 V 1,8-2,8 V 1,8-2 V 1,6 V 1,8-2,8 V

32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni 32-bitni

2 x 16K 2 x 16K 2 x 16K 2 x 16K 2 x 16K

64- bitna 64- bitna

Tabela 3.2 Procesori kompatibilni sa Intelovim

Vrsta kea 1. stepena WT WT WT WT WT WT WT WT WB WB WB WB WB Ke 2. stepena 256 KB