Sie sind auf Seite 1von 6

Viloviti, Zmajoviti, Vučji narod

Starosedeoci Balkana - Proto Srbi I

Zmajoviti, Vučji narod Starosedeoci Balkana - Proto Srbi I Nekada davno, na području centralnog Balkana, u

Nekada davno, na području centralnog Balkana, u dolini Dunava i oko Stare Planine, pre doseljavanja Kurgana, ţiveo je narod miroljubive naravi. Njegovo carstvo se prostiralo od Kijeva na severu do Samotrake na jugu, i od Crnog mora na istoku do Švarcvalda (Crne šune) na zapadu. Ovaj narod bio je u srodstvu sa Etrurcima, Minojcima, AtlantiĎanima, Pelasgijancima, Legejcima, Iberijcima, Baskima. Svi ovi narodi stare evrope ţiveli su u potpunom miru deleći istu relegiju, običaje, pismenost i jezik, i meĎusobo su se mešali radi trgovine. Ovaj narod o kome smo govorili pominje se u različitim izvorima pod imenima kao što su Hiperborejci, Tuata de Danann. Arheolozi ga često nazivaju preindoevropskim narodom, Vincanskom, Starcevackom kulturom, dok neki autori još pominju ovaj narod kao „male Ljude“. Već smo pominjali paralele u predhodnom tekstu, ovde hoćemo da pomenemo neke detalje ţivota ovog vilinskog naroda. Tako autor kao što je Tolkin, ali i drevna Germanska mitologija pominju srednji svet, mali ljudi koji su ţiveli pre doseljavanja ljudi ovaj srednji svet je upravo ovo carstvo o kojem govorimo.

ovaj srednji svet je upravo ovo carstvo o kojem govorimo. Ovo carstvo, kako god ga zvali

Ovo carstvo, kako god ga zvali bilo je ureĎeno po matrijahalnom sistemu, posebno jer je centar njihove religije predstavljala Velika Boginja Majka. Ţene u ovom društvu su bile neustrašive i moćne, pravične i blage, velese, razuzdane i lepe. Grčka predanja ih nazivaju Amazonkama, a njihovu boginju Artemida – Hekata. Brojčano ih je bilo više nego muškaraca, zato se smatra da su ţivele u poligamnoj zajednici – više ţena delilo je jednog muškarca. Većina njih bile su posvećene sveštenice boginje, primaju se u sluţbu onog momenta kada bi rodile dete, a one koje boginja nije podarila moćima raĎanja postajale su ratnice (Amazonke, Valkire). Još mlade mame bile su u niţem redu sveštenica i tako su sluţile manjoj grupi ljudi. Kako su starile i povećavale broj dece, tako je njihova moć sve više rasla. One starije, koje su već bake, postajale su sveštenice višeg reda i oko njih su se već okupljale porodične zajednice. Najveštije meĎu bakama, najmudrije i najmoćnije, one koje su zajednicu okupljale oko radova, običaja i duţnosti bile su isok sveštenice. Najveća i najmoćnija od njih bila je Kraljica koja je imala titulu Samodiva (najveća meĎu velikima) i predstavljala je samu ruku boginje na zemlji, meĎu narodom. Duţnost sveštenica je bila da sluţe boginju, obavljaju verske običaje i rituale. Druga grupa i

posebna grupa činile su vračare – posebna grupa sveštenica koje su imale ulogu lekarica, boginja ih je obdarila moćima isceljenja i poznavanja lekovitih bilja. Pored vračara bile su tu i proročice, orakulumi, one koje su tumačile znake i predviĎale budućnost. Visoke sveštenice su obično bile i sveštenice i vračare i proročice u isto vreme nosile su titulu Dive (boginje).

u isto vreme – nosile su titulu Dive (boginje). Ovaj narod je pored dubokog poštovanja ţena,

Ovaj narod je pored dubokog poštovanja ţena, poštovao je i prirodu kao ţivi organizam, kao majku i verovao da sve u prirodi ima dušu – zato su i ţiveli u skladu sa prirodom. Gradili su gradove na vidokim obroncima planina, u dolinama reka, ne sečući ni jedno drvo, ne uništavajući ni jedno stanište. Pećine su predstavljale svete hramove koje je sama boginja sagradila, tako su najmoćnije Dive često i ţivele u osami u pećinama gde su danonoćno sluţile boginji i bile tu za ostale (Otuda i legende u kojima se govori o vešticama i vilama koje

ţive u pećinama). Izvori reka, posebno lekovitih su predstavljala posebna sveta mesta, mesta odakle izvire zdravlje i moć. Shodno njihovom mestu ţivljenja, postojale su tri etničke grupe, odnosno tri plemena koje su u narodu ostala poznata pod imenima Šumkinje (one koje su ţivele u šumama), Zagorkinje (čiji su gradovi bili na vrhovima planina) i Vodanice (one koje su ţivele na obalama reka i jezera). Tako su mnogi sada poznati gradovi upravo sagraĎeni na temeljima tih drevnih gradova. Ne znamo koji je tačno grad bio glavni ali moţemo izdvojiti planine poput Homolja, grada Golubca, okolina Kapije reke Vratne u istočnoj Srbiji, planina Miroč, Rtanj, naravno Stara Planina, okolina Zlotske pećine, rimski gradovi poput Romulijane, Medijane, Diane,

TakoĎe tu su i Čarnok, Starčevo,, Vinča, Gomolava, pa i Kopaonik, Ţidovar,

Sirmijuma, Viminacijume

Đavolja Varoš, Avala, planina Rudnik, Fruška Gora, planina Tara, Koprija, Bor, Krupajsko Vrelo, nadomak Trgovišta, Maglić, Soko Grad, Golija, okolina Ceremošnje, Juhor itd.

Tara, Koprija, Bor, Krupajsko Vrelo, nadomak Trgovišta, Maglić, Soko Grad, Golija, okolina Ceremošnje, Juhor itd.

Ovaj narod borio se protiv nasrtljivaca strelama i kopljima, jašući konje i pitome jelene, vodeći sa sobom pripitomljene vukove. Ovaj narod je bio moćan i nepobediv, samo previše je bilo razbojnika koji su ţeleli da osvoje ovu zemlju zbog njene moći, plodne zemlje, izvorišta lekoitih reka i bogatstva ruda i dragog kamenja. Ovaj narod bavio se preteţno lovom i ribolovom i ubiranjem plodova, ali takoĎ i poljoprivredom na obalama reka i jezera, kao i keramikom i preradom rude. Veoma su često imali praznike i proslave kad god im se ukazala prilika, okupljajući se na svetim mestima i uz gozbu, piće i mahnitost slavili prirodu, bogove i ţivot. Veruje se da su iz takvih običaja kasnije nastale Dionizijske misterije.

Iako smo pominjali uglavnom ţene, kao dominantne u ovom društvu, ovaj narod je takoĎe imao muškarce, i to veoma poštovane. Muškaraca je bilo manje od ţena ali su bili neustrašivi junaci i šamani. Zbog same veštine i neustrašivosti njhovih majki, muškarci u ovom narodu nasleĎivali su neverovatnu snagu i neustrašivost, ali su pored toga bili veoma neţni visoko poštujući sve ţene. Neki od njih su se raĎali sa posebni darovima poput proroka i vračeva – iscelitelja, i tako postajali šamani u ovom društvu. Takvi šamani bili su pratioci Diva i nosili su titulu Vjedogonja. Ova porodica je meĎu ovim narodom bila posebno plemenitog roda. Najveći od svih junaka i od svih vjedogonja bio je Kralj, pratioc Samodive. Tako je u našem narodu sačuvano sećanje na jednog od najvećih kralja – Podunavskog Konjanika koga je narod zvao Kraljević Marko.

Podunavskog Konjanika koga je narod zvao Kraljević Marko. Krajem bronzanog doba, negde otprilike 2.000 godina pre

Krajem bronzanog doba, negde otprilike 2.000 godina pre nove ere, u ove krajeve počela su da se doseljavaju Kurganska plemena, koje su ovi narodi prihvatali pod uslovom da ne dolazi do sukoba. Tako su prvi došli Tribali koji su se mešali sa ovim narodom, zatim i Grci, Tračani, Dačani, Iliri, Kelti itd. Iako su se mešali sa ovim narodima, i imali ogroman uticaj na njihove običaje i verovanja, bili su poštovani i netaknuti od strane ovih naroda. Osvajanjem rimljana ovih prostora, ovaj narod se koncentrisao u takozvanoj Moeziji, prema nekim autorima bio je svrstan u Tračanska plemena i tada se prvi put nazivaju Moezi. Ubrzo potom dolaze Sloveni koji osnivaju svoju prvu Srpsku drţavu i ovaj narod prihvataju oberučke, posebno mešajući svoje plemiće sa plemićkim kućama ovog naroda. Sloveni su ovaj narod zvali Vilama. Ţene su prema predanju bile vile, a muškarci zmajevi.

Čuvene Dive, plemkinje ovog naroda, zabeleţene su u narodnim predanjima. Jedna od njih je čuvena Ravijojla, najverovatnike Kraljevskog porekla, čiji grad se nalazio na planini Miroč. Njen pratilac je bio upravo podunavski konjanik, u narodu poznat pod imenom Marko Kraljević. Ravijojla je bila plemenita kraljica svog naroda koja je iala mnogo dece, i usvajala mnoga siročad. Ravijojla je bila takoĎe i vešta isceliteljka i pripadala je plemenu Vodenca, odnosno poreklom je bila iz nekog od prirečnik gradova. Zbog dobrog glasa koji je pratio ovu kraljicu i njenog kralja, priča i predanja su se dugo zadrţala iako je ona ţivela i vladala najverovatnije negde 2.000 godina pre nove ere. Poznato je da je ona takodje imala dve sestre pod imenom Janojla i Dragojla. Nije poznato tačno plemenito poreklo ovih sestara, ali se zasigurno moţe reći da su sve tri imale veliku ulogu u tadašnjem društvu. TakoĎe pominju se i Alkima čiji je grad bio na Lovćenu, ona je takoĎe bila visoka sveštenica, veoma moćna, moguće da je vladala narodima koji su ţiveli u pomorskim predelima. Poznata je još i Andesila, jedna od Šumskog naroda. Bila je visoko potovana mati svog plemena da su to pleme zvali Andre.

U predanjima pominje se i AnĎa, Oblakinja – iako su mnoga imena izvedena, a neka pak zadrţala originalni oblik , moguće je da je na primer AnĎa bila DanĎa, s obzirom da je ime Ana izvedeno od imena Dana, Danonna – boginja Dunava, majka naroda Tuata de Dannan. Prema ovome, moguće da je pomenuta DanĎa, bila upravo jedna od Samodiva, kraljica ovog naroda. Pominje se i Danica – mnogi je u predanjima poistovećuju sa boginjom, sa zvezdom Venerom, a najverovatnije je da je ona samo bila sveštenica boginje kojom je narod bio toliko očaran da su je na nebesa digli. Zasigurno poznata kraljica je bila Smodiva ĐurĎa. Kao što vidimo razvoj imena, moguće je da su AnĎa (DanĎa), Danica i ĐuĎa u stvari jedna te ista kraljica, samo prenošenjem priče samo ime se menjalo. Pored dobrih kraljica pominju se i one malo manje omiljene u narodu, poput furiozne, strašne Evdokije, kao i Ţabe-Devojke verovatno kraljica koju je narod toliko omrzeo da su je na ovaj način ismevali. U narodu se još pominje i Jana, oblakinja takoĎe. Prema pominjanju u narodnim predanjima moţemo zaključiti da je pleme Oblakinja bilo jedno od najmoćnijih, i tako najverovatnije imalo najveću vlast – kako su ţene ovog plemena zvali Oblakinjama, tako su muškarci bili Oblačari, kaţu nam narodna predanja. Poznate Samodive su još i Jerina, Lena, Morina (čiji se grad nalazio na Juhoru), Nadanojla koju vodi glas, nazivaju je starešinom, zasigurno je bila jedna od jakih i moćnih kraljica.

zasigurno je bila jedna od jakih i moćnih kra ljica. Mnogi dokazi o ovim kraljevskim lozama

Mnogi dokazi o ovim kraljevskim lozama postoje – i ne samo u narodnim predanjima već i drevni zapisi poput orfičkih misterija govore o ovim narodima. U argonautima govori se o Medeji koja pripada drevnom predgrčkom kultu šamanizma – iz čega saznajemo da je Medeja bila sveštenica i princeza ovog starog naroda, koja se radi političke stabilnosti udala za grka. Tako je i majka Aleksandra Makedonskog bila sveštenica Artemide i čarobnica, u stvari jedna od princeza ovog starog naroda i po defoltu sam Aleksandar Veliki, nasledivši moć od majke, jeste sam bio Kralj ovog naroda. Samo ime Vila jeste staroslovenskog porekla i znači ludilo, viloviti – čiji epitet najverovatnije dolazi od mahnitosnih običaja poput Bahanalija koje su pripadale ovom narodu. Juţni Sloveni su imali veliko poštovanje prema ovom narodu, pa su zadivljeni njihovim moćima, mešali svoje loze sa njima i tako stvorili Srpski narod.

prema ovom narodu, pa su zadivljeni njihovim moćima, mešali svoje loze sa njima i tako stvorili

Srednjovekovna predanja govore i o samim „Vilinskim“ aristokratama koji su imali veliku ulogu u ranoj srpskoj istoriji. Muškarcima, posebno onima plemenitog porekla, čije su majke bile Samodive, ovog naroda Sloveni su davali epitete Zmaja, zbog velike časti, morala i hrabrosti. Poznati meĎu njima bili su Manojlo Grčić, Zmaj Ognjeni Vuk (Ognjeni je bio epitet porekla koji je govorio da je ovaj vlastelin poreklom od Oblačara), takoĎe i čuveni „vilinski“ princ Miloš Obilić. Majka Jugovića bila je Samodiva, i po defoltu njeni sinovi bili su Zmajoviti. Ljutica bogdan oţenio se Divom iz plemena Vodenica sa kojom je imao sinove Straila i Nenada. Jug Bogdan je sa svojom Samodivom ţenom (Majka Jugovića) imao pored sinova i ćerku, Caricu Milicu, koja je nasledila titulu majke i bila jedna od poslednjih Samodiva, odnosno kraljica i Slovena i ovih starosedelaca. Carica Milica je upravo kompletno ujedinila ova dva naroda i tako stvarila Srbe. Despot Stefan

Lazarević, bio je poslednji princ koji je nosio moći Zmajovitog. Još poznatih plemića ovog starog naroda bili su

– Stojan Čupić (Zmaj od noćaja), kao i Banović Strahinja

Stojan Čupić (Zmaj od noćaja), kao i Banović Strahinja Iako se mnoge legende vezju za ovaj

Iako se mnoge legende vezju za ovaj narod, istorija potiskuje tu drevnu istoriju koju je narod zadrţao u svojim

predanjima. Česte tvrdnje da smo poreklom Sloveni imaju polovičnu istinu. Evidentno je da delimo slične epitete i jezik sa ostalim slovenima, ali fizički izgled nam je skoro pa potpuno drugačiji. Starosedelački narod Balkana se opisuje kao niţeg rasta – do 180 cm, tamnih očiju, svetle puti. Genetska istraţivanja dokazala su da

u nama postoji 48% genoma starosedelaca. Sigurno je da su u 6 veku odreĎena plemena, na čelu sa potomkom

kneza Dervana, došla iz Luţice na balkan i preuzela vlast u Duklji i Moeziji. Mešavši se sa ovim starosedelačkim narodom, koji su mili miroljubivi i spremni na kompromis, prihvatili jezik i obeleţja, modifikujući vremenom, ali zbog jačine njihovog genoma, skoro da se gubi Slovenski, i tako nastaje danas poznat narod Srbi.

se gubi Slovenski, i tako nastaje danas poznat narod Srbi. Priča će se nastaviti Posted by

Priča će se nastaviti

M.N.

1 comment:

1.

1 comment: 1. Svetovid Vid 4 July 2013 03:40 Pozdrav Marko od Vidana. Ja sam zapisao

Pozdrav Marko od Vidana. Ja sam zapisao deo legende iz srbskoga narodnoga predanja o bićima koja su se raĎala iz ljubavi vile i čoveka.Evo jednog dela koji sam zapisao:

SVAROG

Vilinsko kopile

Ponekad se dešavalo da ljubav izmeĎu naočitog čoveka i vile završi grešnim začećem.Dešavalo se da je ta ljubav toliko jaka da se čovek zaslepljen tom ljubavlju prepusti telesnom uţivanju.A to uţivanje

dovodi do sigurne smrti.Vila isušuje mušku ţilu,ali čovekovo seme prosuto u njenu utrobu ume da naĎe put do ovoga sveta. Deca koja se rode iz takve ljubavi obično umiru,ali umire i vila jer ova deca se raĎaju sa rogom na

desnoj strani čela koji raspori vilinu utrobu

daleko brţe,visočije i krasi ih ogromna snaga.Naţalost,osuĎeni su na večno otpadništvo jer rog koji nose na desnoj strani čela pokazuje kakva ih je grešnost donela pod kapu Nebesku. Narod je ova bića nazvao Svarozima.Zašto im je narod nadenuo to ime,ne zna se.Moţda zbog ogromne snage i dugovečnosti Neprihvaćen ni od ljudi niti od vila,Svarog je prinuĎen da ţivi izmeĎu dva sveta zavek tumarajući planinama,rečnim gazovima i šumama.Snaţna telesna graĎa i izuzetne sposobnosti koje se mogu meriti sa hitrošću vukova,oštrovidošću sokola i silinom medveda,od njih čini zveri kojih se valja kloniti.Samo

su po izgledu i konstituciji nalik čoveku.Ali,Svarozi se ne raĎaju zli,i samo onaj koji gospodari njima moţe im dodeliti neku ulogu,poput čuvara ili progonitelja nečega ili nekoga.Jedan Svarog je mogao

pobiti čopor Psoglavaca ili čak i čopor Vukodlaka

vilinskim kopilanima Narod je verovao da su Svarozi bezvremeni i besmrtni.Oni ipak stare,ali daleko sporije od ljudi,a neuporedivo brţe od vila.Dugovečnost koju je narod poistovetio sa bezvremenošću i besmrtnošću moţe biti naglo prekinuta,ne od hladnog oruţja,nego ljudskim mlekom.Ako proguta samo kap ljudskog mleka,sa "izvora" grudi neke bremešne ţene,Svarog umire razjedene utrobe i usahloga srca.Verovatno umiru i od kakvog oruţja,ali nikada nijedan čovek nije ubio Svaroga,pa se verovalo da ih je nemoguće ubiti ikakvim oruţjem Bez obzira na sve,ova bića rastu sa takvom tugom u sebi da pesme tuţbalice koje pevaju na vilinskom

"Nateraju i zvezde da se ugase",kako se govorilo u narodu.Te pesme je narod nazvao SVAROGOVA

BALADA.Svaki Svarog ima svoju i veoma ih je teško čuti.Ostao je jedan stih zapamćen i otrgnut od

zaborava (i ne zna se koji ga je čovek uspeo čuti).Stih kaţe:" nestao "

RaĎaju

se poput ljudske dece,i retki koji preţive rastu

Mnogi

carevi su trošili silna bogatstva u potrazi za

Koračam

da bih beţao,pojem da bih

Kada budem zapisao još neke pojedinosti,proslediću.

Ima još jedna veoma zanimljiva pojedinost.Naime u srbskome narodu (pogotovu kod Starogoraca) je

ostalo ime za vilinskoga Boga:STARPANJA.Naţalost,nema mnogo pojedinosti o Njemu

se zove BAGHA ČORT=mesto gde se vilinske duše skupljaju i sade poput semena da bi ponovo iznikle.Starpanja je bio gospodar Bagha Čorta Pozdrav,odlične priče si iznedrio!

Vilinski "raj"