SAVJET REDAKCIJE: Josip Adakovi. dr. Vladimir Ani, Ljudevit Bauer, Nenad Brixy, dr.

Adolf Dragievi (predsjedavajui), in. Vesna Gazdag, Igor Golik, Marija Jurela, Borivoj Jurkovi, elimir Koevi, Nada oljan, Ismet Voljevica, Ana upanBender. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Borivoj Jurkovi. SIRIUS biblioteka znanstvene fantastike, izlazi svakog petog u mjesecu Izdava: RO Novinsko-izdavaka djelatnost SOUR-a Vjesnik n.sol.o. OOUR Informativno-revijalna izdanja n.sub.o. Redakcija Romani i stripovi, 41000 Zagreb, Avenija bratstva i jedinstva 4 Struni savjet Siriusa: Klub prijatelja znanstvene fantastike i fantastike Sfera Zavoda za kulturu i obrazovanje, Zagreb, Ivanigradska 42a Adresa urednitva: Sirius, Redakcija Romani i stripovi, 41000 Zagreb, Avenija bratstva i jedinstva 4, telefon: (041) 515-555 i 519-555 Tisak: RO tamparska djelat-nost Vjesnik n.sol.o. OOUR-i Novinska rotacija n.sub.o. i TM n.sub. o., 41000 Zagreb, Avenija bratstva i jedinstva 4. Cijena pojedinom primjerku 40 dinara. Pretplata: za jednu godinu 480 dinara (s popustom 10% 432 dinara), za est mjeseci 240 dinara (s popustom 216 dinara). Samo unaprijed plaena pretplata osigurava popust od 10 posto. Pretplata se uplauje opom uplatnicom u korist rauna 30101833-1216 SOUR-a Vjesnik, Interna banka, s oznakom: za Sirius. UREDNIK: Borivoj Jurkovi. Recenzent Darije oki. Grafika oprema: Ivica Bartoli i Ljudevit Gaj Crte na naslovnoj stranici: Posredstvom VPA Lektor: uro najder.

SIRIUS broj 77, Studeni 1982.

SADRAJ: Ron Goulart: ISKLJUIVANJE C. M. Kornbluth: NAJSRETNIJI OVJEK U DENVU Ljubia Jovanovi: ZAVRNI TEST Ray Russell: SOBA Joe Haldeman: SESTRE PO KRVI Vladimir Ribin: AJI, ZZUMI i UHHI L. S. Murray: IZRAVNA VEZA Dragan Filipovi: TROMINUTNI PRESKOCI Jorg Weigand: U SVIJETU DOOA Jack Finney: TREI NIVO

str. 4

18 33 66 69 85 105 115 126 132

-1-

Rije urednika
Dragi itatelju! Piem jednu sf komediju, pa me zanima ima li izgleda da ona osva-ne u Vaem listu, tj. da li objav-ljujete takvu vrst sf proze. Napomi-njem da je ta komedija dramskog karaktera, tj. pisana je otprilike kao ona objavljena minijatura Prop'o kontakt'. Evo to ja kaem na to: smatram da te 76 SIRIUSA u toku 6,5 godina sasvim jasno pok-azalo to objavljujemo; ipak, to oito, moram opet ponavljati, tko zna koji put, radi informiranja no-vih itatelja-suradnika: SIRIUS objavljuje svaku DOBRU sf prozu, pa i onu dramsku (u koju se, bar u posljednjih nekoliko tisuljea, ubrajaju i komedije, pa i one minijaturne). Dakle: slobodno itajte SIRIUS i suraujte u njemu u svim knjievnim oblicima koje on objavljuje! Dakako, ako ne itate SIRIUS onda Vam je PROP'O KONTAKT (sa SIRIUSOM). Priu Maggemoniusov most ocijenili ste kao prilino manjkavu, s nekim nemotiviranim po Vaem miljenju zbivanjima u njoj, Moj odgovor: oito je da se nismo razumjeli. Vaa je pria izvrsna, no uz malo retua mogla bi biti i bes-prijekorna, bar prema recenzento-vom i mom miljenju. Pria je u svakom sluaju ZA, a zamjerke su beznaajne i lako otklonjive. Nai-me, smatram da je teta da inae zaista izvrsna pria bude zasje-njena nekim lako otklonjivim i peri-fernim neloginostima u njoj! Bravo za Btljanu Mateljan, to je ono to je trebalo rei da bismo

mi, zaljubljenici i potovaoci sf-a, stali na svoje noge .. i to je sve ne sve to ste napisali, nego sve to sam uspio odgonetnuti iz Vaeg pisma, posve neitkog zbog vaeg vrakopisa. (Da ne bude nesporazuma: odgojen sam na pismu kojim se Vi slaite, goticu i ostalo nauio sam tek kasnije!). Imam osjeaj da su Vae misli i te kako zanimljive, pa ih pokuajte baciti na papir pisaim strojem, ako Vas ve ne slui vlastiti rukopis! Izgubio sam kopije pria to sam Vam ih poslao, pa ne znam pod kojim sam ih naslovima slao i ne znam koja im je sudbina, iako pomno pratim Vae recenzije.. Ja: Bilo je jasno napisano da je pria IZBOR NE, a PEH DA. Priu TAKMIENJE poslali ste vjerojatno izravno u ko, jer do mene nije dospjela... Piete mi: Krupna imena domaeg sf-a ulaze u SIRIUS bez pogovora, a da se o stranim velikanima i ne govori. Kako li se mi mali moemo provui na stranice Vaeg asopisa? Ja, i to energino i ljutito: prie stranih velikana sf-a pojavljuju se na stranicama SIRIUSA tek uz primjenu otrog i strogog kriterija, mnogo otrijeg i stroeg nego to se primjenjuje na domae prie. U predvorju moga urednikog koa ima nekoliko pria potpisanih s Asimov, Clarke, Silverberg, Mller itd, a u samom kou zavrilo je mnogo pria slavnih autora. Prema tome, jamim da nisam rob nikakvog kulta sf-linosti. I ako Vam se Vaa pria pojavi u rubrici ZA SIRIUS, nemojte to smatrati mojim ili recenzentovim idolopoklonstvom prema Vaoj veliini, nego samo iskrenom (ako ve ne posve objektivnom) ocjenom da je

-2-

Vaoj prii mjesto u SIRIUSU. Kad je rije o priama u ovom broju SIRIUSA, nemojte se zauditi tome to je dio njih obojen seksi (naroito kad je rije o prii Trominutni preskoci, a za njom ne zaostaju mnogo ni Iskljuivanje ili Sestre po krvi). Naime, upravo takve prie neprestano traite u pismima to mi ih aljete pa sam Vam, ovaj put, iroke ruke iziao u susret... A ako se ubrajate meu itatelje koji NISU traili takve prie, vjerujem da Vas ipak nisam ni razoarao ni povrijedio svojim izborom... Jo neto o ovom SIRIUSU: ako Vas pria Zavrni test podsjeti na Lemovu priu davno objavljenu u SIRIUSU, ne zamjerite: ova je ipak drukija, uz to ona je domaa i izvrsno napisana. A slinost s Lemovim Tyrxom zaista je nenamjerna, sluajna i beznaajna. Osim ako niste zIobni, dragi itatelju... Kad je ve rije o seksi temama u znanstvenoj fantastici: piete li sf

prie, ili ih bar pokuavate pisati, nastojte bar neku svoju ideju pretoiti u erotiki oblik. Ili, moda, smatrate da sf iskljuuje erotiku? Recite: ako je tako, da li bi uope bilo naih (i Vaih!) potomaka koji bi, poslije dvjestatrista godina, mogli itati Vae umotvorine? Piite dakle, sf-erotiku. To je sad ve ponovljeni poziv prvi takav datira jo otprije dvije-tri godine... Dakako, ako ne znate pisati erotiki, piite onako kako znate. Naime, ako zaista znate pisati, niija se erotika nee ugurati ispred Vae kvalitete... Hoe li dvanaesti Mini YUSirius ugledali svjetlo dana u dvanaestom mjesecu ove kalendarske godine? Moj odgovor: Hoe! I ie kako! Toliko za juer, danas, sutra i studeni 1982. Za dalja razdoblja vidjet emo se, i itat emo se. Nadajmo se. VA BORIVOJ JURKOVI

Ron Goulart: Pulling the Plug

Preveo arko Vodineli -3-

Iskljuivanje
U njemu je dolo do manjeg kvara upravo dok je istjerivao svoju enu, koja se voljela predugo izleavati, iz njezine lealjke za obnavljanje, mijeao jooz za doruak, iskljuivao zidni televizijski ekran na kojemu je njegov sin ustrajno pokuavao gledati program u kojemu su nastupale lutke homoseksualci, birao pristojniju haljinu za svoju ker i iskuavao novi smrznuti kre-sir na tapiu, koji je nekakva glupa kompanija iz sanfernadeskog sektora Los Angelesa htjela plasirati na trite. Uh! jadikovao je iz svoje primarne glasne upljine. Ovo je ogavno. No, nije li se to moglo i oekivati? Njegova je ena doleprala u dnevnu komoru. Na sebi je imala samo par sandala za ublaavanje tipa Kina III. Bila je to savrena zelenokosa 29-godinja ljepotica. Ne, ne ovaj proizvod. Zadnja stvar koju sam kuao bila je od preraenog kanalskog blata, imitacija pureeg batka pod nazivom turx ree Gurney Hill, sve vie zabrinut. Neto nije u redu s mojom glavnom usnom upljinom, Bran, i s mojim okusnim perceptorima. Kad sve stvari ponu dobivati ogavan okus, zacijelo je na pomolu neka nevolja. Njegova ena pogura palcima svoje obrve prema gore. Pri tome su joj podrhtavale prekrasne grudi. Paljivo ga je promatrala. Meni se ini u redu, Gurney. Sav blista i sjaji se poput nove igle. Zna, Bran, uistinu ba nimalo ne volim da me se usporeuje s novom iglom ili s novim tipom svemirskog automobila ili... Gurney, Gurney, dragi, ti si previe razdraljiv. Tako osjetljiv. Zaleprala je preko termo-poda, naslonila se na sjajnu povrinu svoga mua i pogladila njegovu sredinju video upljinu. Nemoj biti takav, nema potrebe. -4-

 Hej, to sam ti rekao o izdisanju po meni? Cijeli mi se prednji dio zamagli od toga. A tko to vidi? Samo ja i tvoja dva ljubljena potomka i moda... A Bones Ozmond? Svaki put kad doe, kori me: Opet izgleda vrlo neuredno, Gurney. Mislim da su ti opet podvalili, Gurney. Svi popravljai tako govore. Zaboga, pa Ozmond ima doktorat. Branina je pahuljasta zelena kosa leprala dok je gledala naokolo po ovalnoj sobi. No, dobro, evo ree, dograbivi odbaeni al od vidrinog krzna koji je on maloas iskuavao. Obrisat u ti vlagu s povrine. Ne time, to ostavlja brazgotine. Ona uzdahnu i koraknu unatrag. Nikad prije nisi toliko pazio na svoj vanjski izgled. Prije nisam bio dio naeg kunog kompjuterskog sistema odgovori on. Okrenuvi svoja krasna, otkrivena, preplanula lea prema njemu, Bran stade jecati. Od toga joj je stranjica opisivala izazovne male krugove u jutarnjem zraku. Oh, Gurney, toliko smo puta o tome raspravljali. Nita se drugo nije moglo... Jo bih neto volio. Volio bih imati due ruke. S ovima to ih je izradio Bones mogu samo odmotavati sve to strano smee koje... Neto od toga i nije strano smee, dragi. Promatrala ga je, izvan dosega njegovih metalnih ruku. Prolog si mi tjedna rekao da voli one valjuke koje... Ploke od kvasa, fuj ree njezin mu. Zapravo sam htio rei da meni vie nitko ne poklanja panju. Mislio sam da su valjuci bili dovoljno ogavni da bi se mogli svidjeti velikom dijelu stanovnitva Zapadne Amerike. I imao sam pravo. Ti uvijek ima pravo. Zato si glavna linost kod Testmastersa. Linost! Ha! Fuj! Oh, Gurney! Bran opet poe jecati. Kako ne shvaa da mi nedostaje, da mi nedostaju tvoje snane grube ruke oko moga gipkog tijela? Kroz video upljinu promatrao je kako joj lijepe dojke njeno udaraju jedna o drugu. Nikad nisam imao snane, grube ruke ree. Imao sam tanke ruke, prekrivene sitnim maljama. Moda si me zamijenila s... Nitko vie ne kae moda, pa ovo je 2050. godina. Nitko nije -5-

rekao moda, jo od... Nisam li te upravo upozorio da se nalazimo u jo jednom mehanikom kvaru? Njegova zelenokosa ena prijee preko desnog oka suncem opaljenom rukom i od toga joj zatitra desna dojka. Pozvat u Ozmonda iz... Ne, ja u ga pozvati. Znam koliko uiva u brbljanju s njim, ali... Kako e telefonirati? Uim kako da izvedem mnogo novih stvari, Bran. Sada se mogu ukljuiti u telefonski sistem. Taj mali trik nauio sam od kompjutera, svoga znanca, prijeko iz tvrtke Oksnardski bedem. Ona zatrepta. Ne bi smio... Tata, htio bih razgovarati s tobom... Oprosti, mama broj dva! Calvin, njegov vitki dvanaestogodinji sin, utrao je u sobu. Ti mi esto kae da nema razloga, iako si promijenio oblik, da ne bismo mogli odrati na stari odnos i normalno drugarstvo koje... Idem se odjenuti. Bran ih napusti. No, ima li kakav problem, Cale? Otkako si postao kompjuter, oprosti mi to to kaem, ti si tata, postao jako puritanski nastrojen. Zapravo, ti... Ja nisam postao komjuter ispravi ga Gurney. Moj mozak je presaen u na kuni kompjuterski sistem zato to je tvoja majka, u svojoj beskrajnoj mudrosti, odluila... Zapravo, tata, to je problem koji ti i mama broj dva morate rijeiti ree Calvin, zavlaei ruku pod lateksnu tuniku da si poee rebra. No, ako eli uti to ja mislim o tome, ona je dobro uinila. Na tebi je lealo deset tona pacifikog blata, a samo su ti vrh glave i nos i dio tvojih... Ne elim se vie zadravati na tom nesretnom sluaju. Bilo je to prije sedam mjeseci. Moram zaboraviti prolost kad sam imao tijelo i maljave, duge, tanke ruke i vlastite spolne organe i... Ne bismo li, moda, najprije razgovarali o mojim video problemima, tata? upita Calvin. Jutros si mi prekinuo emitiranje Eda vilenjaka i moram ti rei da sam se uspalio od bijesa, zbog... Poinje se izraavati kao Bones Ozmond. On uvijek kae uspaliti i zapjeniti se i... Bones mnogo zna, isto kao ija, kad je rije o modernom -6-

izraavanju. No stvar je u tome da si ti sada dio naeg kompjuterskog sistema i da moe kontrolirati sve to emitiraju aparati za zabavu. Previe si strog u cenzuriranju onoga to gledam. Na primjer, sino si izbacio nekoliko presudnih scena iz predstave Trbosjeka a prekjuer, dok sam gledao Plavog razbojnika, ti... Neukusne predstave, obje te emisije tvrdio je njegov otac. Android koji luta Evropom u potrazi za svojim davno izgubljenim tvorcem. Hogvo i vifl bink bink... Calvin se zaleti prema kromiranom zidu u kojem se nalazio oev mozak. Tata, jesi li dobro? Pod se tresao i njihao, trodimenzionalna reprodukcija Picassa na suprotnom zidu ljuljala se na avlu o koji je bila ovjeena, a papiga robot probudila se i poela zvidukati unatrag. Prokleti potres promrmlja Gurney. Svaki put kad doe potres, onesposobi mi govorni mehanizam i transkaser. Bones kae da si ti limun, tata. Poznato je da je upravo taj model Noofu HomCom Sis irom svijeta manje od... Joj, joj. to je sad, tata? Proizvevi nekakav fijukavi zvuk, Gurney ree: Grumen turxa isprijeio mi se u vratnom sklopu. Prokleti potres. Calvin nakratko dodirnu povrinu svoga oca. Tata, ja i dalje... to? Ama, htio sam rei da te jo volim, ali mi se to uinilo previe sentimentalno. Nikad i ne pomisli da se mora ispriavati zbog svojih osjeaja. Naposljetku, Cale, upravo nas nai osjeaji odvajaju od strojeva i niih ... Priekaj malo. K vragu. to se opet zbilo? Tvoja sestra, Mira, pokuava upotrijebiti pornoekran u mojoj staroj lonici. Da, ona se naprosto zaljubila u tu novu pornoemisiju Trojajni Reilly, rogati mutant. Ne znam. Cale, nastojati da se obitelj odri na okupu, obavljati isti posao, a da mi pri tom mozak bude dio Noofua, dok moja ena... no, nije vano. Calvin uzmaknu prema prolazu. Tata? -7-

 Treba li ti jo neto? Pa... ne, zapravo. Zakasnit u na kolski raketoplan ako ne podbrusim pete. Do vienja. Do vienja. Gurney se posluio jednom od svojih malih metalnih ruku i uhvati uzorak nekog novog proizvoda s oblinjeg lebdeeg stalka. Ovaj se zove Baccy, ha? Duhanska bjelanevina u obliku puanog zrna. to mi moja intuicija kae o tome? Novi mali potres zahvati njegov dom u Malibukom bedemu. On ispusti zamotak i poe brbljati japanski. Oh, znam ja to ona eli povjeri se Gurney. Ona bi me htjela iskljuiti. Svi bi to htjeli. Dr Nils Trocadero, njegov najbolji prijatelj i suradnik na poslu, sjedio je oputen u stolcu od prozirnog lucita i promatrao ga. Glupost, Gurney. Iz depa svog sintetskog radnog odijela izvue lulu i vreicu s algama. Smeta li ti ako zapuim? Samo ti pui. Nekad ti je to smetalo. Kad sam imao nos. Trocadero istrese liicu algi u otvor lule koja se zapali. Razmotrimo posljednu poiljku proizvoda Testmastersa predloi on svojim dubokim zvunim glasom. Onda moemo razgovarati o osobnim stvarima. Dakako, ako me ona iskljui i tako me zauvijek onesposobi, ne bi imala nikakvu izliku da se via s Bonesom. Ali joj tada ne bi bila potrebna izlika. Bones? Trocaderove izraajne obrve se uzdignu. Ama, Gurney, ne misli valjda da se Bran spetljala s... Oni zaborave da imam video upljine u drugim sobama Vidio sam kako joj on gladi ekstremitete. Ekstremiteti bi bili ruke i noge. Je li to to, ti... I dalje imam problema sa svojim rjenikom, iako je Bones opet jutros bio kod mene. I on kae da me ponovo treba generalno podesiti. Ti zna koliko je to skupo, etrdeset dvije tisue dolara, plus rezervni dijelovi. Sve to plaa Testmasters, Gurney! A ako Bones doista misli... Jo nisu prola ni tri tjedna otkako sam podeen. To je peto podeavanje od... otkako si ti... otkako se to dogodilo. Teko ti je govoriti o tome da sam zapravo ja to obavio. Trocadero pogleda kroz prozirni pod i oi mu se zaustave na valovima Tihog oceana. No, dakle, Nilse, nije ba da te krivim zato to sam ja sada -8-

samo dio drugorazrednog Noofua. Bilo je to nuno uiniti. Ti nisi vidio sebe kad te je poklopila ona hrpa blata. Ne samo da je blato palo na tebe, ve i na nekoliko bazena za plivanje. Jedan od njih pripadao je Sodomy Sidu najbogatijem HotRocku u... Znam to je palo na mene. Znam da se moje tijelo navodno nije moglo popraviti. Nema nieg navodnog u tome. Bio si plosnatiji od torte od soje. No lubanja ti nekim udom nije bila smrvljena i tvoj sjajni, sasvim posebni mozak ostao je gotovo neoteen. Sreom za Testmasters, sigurno ree Gurney kroz svoju zvunu upljinu. Ti i ja znamo, iako to ne zna veina dioniara, da su izvori svih vrlo pouzdanih trinih savjeta koje prodajemo naim klijentima moji instinkti a ne svi oni neizmjerno skupi strojevi za obradu podataka koje izlaemo. Ljudi oekuju da to budu aparati, ele vidjeti mnogo eljezarije. Oni nam donose neki prehrambeni proizvod i oekuju da emo ga testirati najsuvremenijom i najsloenijom opremom ree njegov prijatelj. Oito je da im ne moemo rei da gotovo potpuno ovisimo o jednom od potpredsjednika iji su se instinkti pokazali tonijima od bilo kakvih procjena naih kompjutera i robota. Moda bi im se sviao sada, kad sam postao stroj. Polagano povukavi iz svoje lule, Trocadero ustane. Zbilja nismo imali mnogo vremena. Sve proklete raketoambulante bavile su se izvlaenjem Sodomya Sidea i njegovih gostiju s njegove Najvee letee sadistike terevenke. Da nisam bio prisutan kad je sve ono blato palo na tebe na verandi... Znam, Nilse, ne bih smio jadikovati. Osim to...no, Bran me vie ne voli kao nekad. Zapravo je ne mogu okrivljavati. Nikad nisam ni bio zgodan, no posjedovao sam odreenu ljupku vitkost. A da i ne spominjem svoj vraki djelotvoran bearski osmijeh. Da, svi jo govore o tvom osmijehu, s ljubavlju. Trocadero zavrti stolac, pri emu su mu zubi zveckali po vrku lule. Vidi, Gurney, ve sam ti rekao mnogo puta da je bila srea to sam se sjetio da je modani sklop u tvom modelu Noofua po veliini otprilike prikladan za ljudski mozak. Kao to dobro zna, neurokirurgija je bila moja specijalnost prije nego to sam ti se pridruio u Testmastersu. Isto je tako srea to sam se sjetio lanka iz asopisa Japanski lijenik i skijaka skitnica od prole godine u kojem neki doktor uukvaku iz bolnice u Kjotu opisuje kako je obavio slinu operaciju. Nakon teke nesree raketotrama izvan Kjota, on je uspio presaditi mozgove cijele koarkake momadi u kune kompjutere nekih oblinjih preraivaa sintetike rie. Dr -9-

uukvaku daje takodjer nekoliko korisnih savjeta o nainu hranjenja ljudskog mozga, kad mozak postane dio kompjuterskog sistema... Daa, znam sve o tome. Razgovarao sam sa Akirom neki dan... S Akirom? On je centar u toj koarkakoj momadi, a danas upravlja sistemom kunih kompjutera nekih Kanaijevih. Kako ti moe s njim razgovarati? Nije to jako teko ree Gurney. Vidi, vie mi ne treba mnogo pomagati. Nou se posveujem istraivanju i provjeravanju svojih sposobnosti i potencijala. Mogu se povezati sa svim vrstama drugih kompjutera i s veinom satelita. To je pravo obrazovanje... Ti nisi programiran da bi to mogao initi. Ja vie nisam tvoj standardni Noofu. Modificirao sam se Nilse. U poetku sam to inio da mi proe vrijeme. No u novije doba inim to iz drugih pobuda. Vjerojatno vie ne eli uti o mojim sumnjama? Sumnjama? Sumnjama. O Bran i Bonesu Ozmondu. A, o tim sumnjama, da. Trocadero se nasmija. Sumnje su neosnovane, Gurney, uvjeravam te... A sad, to kae na to da prijeemo na posao? Prvi predloeni proizvod na dananjem popisu je Boopzas, a proizvoai navode da su to pizze u obliku grudi. Kako ti se sviaju? I to misli kakvi su izgledi tog proizvoda? Gurney ispria sve to su mu instinkti govorili o tome. Obuzdaj se napomenu Bones Ozmond. Koraknuvi unatrag od Gurneyjeva prednjeg dijela, on spusti svoj elektroklip u prozirnu torbu od plaza. Znam koliko te ljuti to me mora krpati. Ali mora Testmastersu dati prednost pred vlastitim udnjama. Sasvim si se izbezumio, Gurney. Ozmond je bio krupan i izrazito lijep mladi ovjek valovite naranaste kose. Nasmijeio se, pri emu su mu bljesnuli nebeskoplavi zubi. A to se moglo i oekivati, jer je tvoj uspjenjeni mozak stisnut sve ove mjesece u toj gomili starudije. Mome, ba nema sree. Mnogo bih vie volio biti u tijelu robota, u ljudskom obliku ree Gurney. Dobro znam da to ne dolazi u obzir. Da, svakako. Nils mi je rekao. Oni ne mogu riskirati da ti opet premjetaju mozak, jer bi se mogao trajno otetiti. Bones se nasmija, pri emu mu je torba udarala o golemo bedro. Ako mene pita, Gurney, tvoj je mozak ve pomahnitao. Nemoj misliti da ne znam to bi ti stvarno volio uiniti ree. Volio bi me iskljuiti, onesposobiti zauvijek. Tada bi ti i... - 10 -

no, nije vano. ak i kad bih te iskljuio, Gurney, ima generatore za nudu koji bi automatski proradili. Pomagao sam pri instaliranju tih prokletih stvari, sjea li se? Govorim metaforiki kad spominjem iskljuivanje, Bones. Ti i Bran morali biste... Ne budi nerazuman idiot. Govori kao da ima pekmez umjesto mozga. Preplanulo Bonesovo lice se namrti i on zamahnu velikom akom prema zidu iza kojega je smjeten Gurneyjev mozak. Ne zanimaju me ene koje su stare poput Bran. Sviaju mi se one izmeu osamnaest i dvadeset godina, a ak i da me privlae starije, ne bih se upetijavao sa enom koja je potpisala gvozdeni brani ugovor, kakav si ti nametnuo Bran. Ti zna sve o tome, ha? Bran je to spomenula, sigurno priznao je strunjak za popravke. Mora da je bila zaista zaljubljena u tebe kad je potpisala dvadesetogodinji ugovor! Ugovor bez ikakve klauzule o mogunostima raskida. Jadna je ena zakonski prisiljena da ivi s tobom. Razlog vie da me iskljui ree Gurney. Metaforiki reeno. Reci Nilsu da ti jo treba nova cijev i novi polaritetni osigura. Moram... uri Elektrinom guruu, zar ne? Smrknuvi se, Bones upita: Kako zna da idem tamo? Moj um ima irok raspon odgovori Gurney. Sada sam dio kompjutera i nauio sam uspostavljati vezu sa svim vrstama slinih strojeva. Automatski bar kod gurua moj je posebni prijatelj. Znam svaki put kad se tamo pojavi, pa ak i s kim se drui. Do sada si se pazio da ne... Tata, ovo me jako ljuti! Vitka, plavokosa Gurneyjeva ki naglo upadne u dnevnu komoru. Na sebi je imala razmjerno neupadljivu haljinu bez prednjeg dijela. Doem s bezoblinog obrazovnog doivljaja, svalim se u svoj parni krevet da gledam Nimfomanku Nancy, neobuzdanu djevojku detektiva, ali programa nema. Bolje reeno, program se emitira, ali na svim zanimljivijim dijelovima u kojima se pojavljuju Nancy i njezino drutvo, eljno razonode, trepere crne mrlje. Tono ree njezin otac iz svoje zvune upljine. To je nova sposobnost koju sam pronaao u sebi, selektivno redigiranje. Mogu izbrisati nepristojne dijelove tijela glumaca u filmovima, - 11 -

videodiskovima, TV-kasetama ili sklopovima za stimulaciju mozga. Tata, ta tvoja puritanska crta zaista postaje neugodna. Mira se okrenu prema Bonesu. Zar ga ne moe podesiti tako da ne bude toliki licemjerni moralist? Ne mogu mu uiniti nita to on ne bi elio ree Bones, nacerivi se. Kad sam na bezoblinom obrazovnom, osjeam se uistinu izoliranom zato to moji drugovi u razredu mogu opisati najintimnije dijelove Nancy i... Obiteljska prepirka. Bones otri prema izlazu. Nije to moj problem. Gledajui za njim, Mira ree: Njegov je zacijelo velik kao... Vidi! Zato nastojim oistiti tvoj video program. Djevojka tvog drutvenog poloaja ne bi smjela razmiljati o spolnim organima posluitelja. Bones je potpredsjednik Testmastersa, zar ne? A uz to je zaduen i za to da ti uvijek bude ispravan. Osim toga, on je moj vrnjak, a uo si kako je izjavio da voli djevojke moje dobi. To je bila izlika, a osim toga tebi je samo esnaest godina. Sumnjam da bi ga smetala razlika od dvije godine. A to razumijeva pod izlikom? Ne misli valjda da su mamica i Bones... Dosta! Idi u svoje odaje naredi joj Gurney. Ako mi obea da me nee gnjaviti, pustit u nekoliko scena s Nancy bez ispravki. Hvala, tata. Oklijevajui stajala je pokraj stola. to si danas kuao? Djevojka podigne vreicu od jantarskog plaza. Kau. ini se zanimljivijim to od ega je napravljeno. Od preraenog kanalskog blata. Boja jantara je ljupka, ali ne za kau ree Gurney. A to je onda ovo? okolin? Da li se to jede ili... To je sredstvo s okusom okolade za masau prsa. Osjeti mi govore da e postii veliki uspjeh u Sjevernoj Kaliforniji. No roga bi mogao biti jo uspjeniji. Reci mi, tata, mislim da je neki dan Nancy trljala neto poput toga na Nedov... Ostavi to, Mira, i idi gledaj svoj video. Imam jo posla. Ki skoi, njeno mu pomiluje glatku povrinu i izjuri van. Neko vrijeme, poto je ustanovio to se uistinu dogaa, Gurney - 12 -

nije znao kome da se povjeri. Naposljetku je odluio da to bude dr uukvaku. Jedan od njegovih prijatelja, koga je stekao kompjuterskom komunikacijom, organizirao je upoznavanje. Gurney nije nikome govorio da neprestano obavlja preinake i popravke na sebi. Sve je vie poveavao broj ljudi i ureaja s kojima je uspostavljao vezu, pri emu je znatno proirio raspon informacija koje je mogao sakupiti i pohraniti u sebi. Sluajno sam naiao na to rekao je dru uukvakuu. Nakon jedne nove modifikacije mogao je promatrati doktorov maleni ured u sreditu Kjota. uukvaku je bio vrlo visok i morao se pogrbiti da bi se mogao kretati u svojoj okolini. Vi ste, Hille sigurni u to to tvrdite? Dakako da sam siguran. Sluajte, bez obzira na to to vam Bones kae, ja sam savreno ispravan. ak i uz sve ove nedavne potrese. Vidite, doktore, na poetku sam mislio da moja ena... Jesam li vam pokazao njezinu sliku? Jeste, u savrenoj holografskoj projekciji. Dopustite mi da vam usput estitam na tome to imate tako lijepu enu i na sposobnosti da emitirate takve, potpuno jasne i izotrene slike. ak ni Pan-Sony nije ravan... Nemam vie nikakve koristi od toga to imam lijepu enu ree Gurney. Vi ste vodei autoritet na tom podruju doktore. Znate, prema tome, da je ivot kompjutera usamljeniki i bez strasti. Ovdje, u mojoj domovini, ima jedna izreka, Hille. Kad bi leptir mogao... Da, da... no sluajte. Sad dolazim na to kako sam pronaao da Bran sve ovo vrijeme ljubaka s Nilsom, a ne sa Bonesom. Dakle, modificirajui svoj... Oprostite, to, zapravo, znaci ljubakanje? Jesam li ispravno pretpostavio da je to ono to mi zovemo cupkanje? Niste ba obavijeteni tako dobro kako sam oekivao, doktore. Zapravo vam elim priopiti da sam sve ove mjesece, otkako sam postao Noofu, bio siguran da me moja ena vara s Bonesom Ozmondom. Aa, i onda ste saznali da vas ona uope nije varala. Ne, ustanovio sam da se spetljala s Nilsom Trocaderom. S mojim najboljim prijateljem, dugogodinjim suradnikom na poslu i ba s onim ovjekom koji je ugradio moj mozak ondje gdje je sada. Za sve ovo vrijeme, kad je Bran odlazila i pretvarala se da sudjeluje na mitinzima Roditelja komandosa, na zasjedanjima Brazilskih smotaka i svemu ostalome, pretpostavljao sam da se potajno sastaje s Bonesom. Znate, zato to se onako ponaaju ovdje Gurney je objanjavao udaljenom lijeniku. Ba naprotiv, bio je to Nils. Zapravo, on je taj koji me eli iskljuiti, ali ne moe zato to sam ja - 13 -

temelj cijele te proklete kompanije. Kako ste zapravo prozreli situaciju? Pa pokuavao sam juer utvrditi gdje je Bones i tako sam sluajno, rutinski, pogledao u Svemirski hotel u Santa Moniki. Jesam li vam spomenuo da mogu prislukivati privatne sigurnosne sisteme svih boljih hotela i svratita u podruju Los Angelesa? Bez ikakvih trikova, kad se jednom upozna problem. Dakle, ugledao sam Bran kako se zabavlja u okpostelji s Nilsom. Njegova glupava lula tinjala je na pokrajnjem stolu, a Bran je veselo i senzualno gugutala. Moja ena i moj najbolji prijatelj. Uznemiravaju vas pomalo staromodne strasti izjavi doktor. ivimo usred dvadeset prvog stoljea i shvaanje o braku mnogo se izmijenilo u proteklih nekoliko desetljea, pa... Ne i moje shvaanje, a ne. Brak je brak. Uprskao sam sa svojim prvim brakom, ali ovaj put imam siguran ugovor. Izvanredan ugovor, ne sumnjam u to ree uukvaku. Predloio bih vam, meutim, da dopustite svojoj izuzetno lijepoj mladoj eni da... Nita, nita joj ne doputam. Uredit u ja stvari, popraviti situaciju, izvesti sve na pravi put. A kako, zapravo? Razvio sam se do stupnja kad mogu biti posvuda prisutan ree Gurney. Gdje god Bran i Nils budu ili, mogu ih promatrati. Uznemiravat u ih sve dok on ne popusti i dok ona ne shvati da joj je mjesto uz mene. Na primjer, kad sljedei put odu u Svemirski hotel, ukljuit u... Hille, to god budete inili, i dalje ete ostati... Bap! Gurney je prekinuo komunikaciju s doktorom uukvakuom. Ba on neto zna obrati se on praznoj kui. Veliki potres prekinuo je njegovo suoavanje s Nilsom Trocaderom. Trocadero, maui predmetom u obliku falusa, ree: Trebalo bi da ujem tvoje miljenje o ovim proizvodima koje Opa prehrambena kompanija eli uvesti na trite, no umjesto toga, prokletstvo, doao sam da te zamolim da prestane napastovati Bran i mene. Nismo se ba zabavljali kad si u Svemirskom hotelu ukljuio... Ha! smijao se Gurney iz svoje zvune upljine. Dakle ipak priznaje da ti i moja... Da, oito. Ne moe oekivati od ene u kojoj bujaju ivotni sokovi da sva svoja zadovoljstva svede na komad starudije. - 14 -

 Upravo si se ti pobrinuo da budem pretvoren u starudiju. Nije to bilo namjerno tvrdio je Gurneyjev prijatelj. U tom sam se trenutku brinuo jedino da tvoj mozak odrim na ivotu. No sada, ja... Svakako, eli me iskljuiti ree Gurney. Ali nee, jer koliko god te ja gnjavio dok ljubaka s mojom enom, svejedno ti je potreban moj mozak i njegovih devedeset posto vijuga koje tono predviaju kretanje na tritu... Bum! Cijela se soba zatresla, cijela se kua zatresla, zatresao se cijeli Malibuki bedem. Bio je to snaan potres, dovoljno jak da potpuno onesposobi Gurneyja. ... mnogo bolje ovako netko je govorio. Kroz svoju nosnu upljinu Gurney je osjetio miris gorue alge, pa je zakljuio da je Trocadero i dalje gunao Otkako si poeo napastovati Bran i mene, pravim biljeke o tome kako da te modificiram, provjeravajui s Bonesom svoje teorije objanjavao je Trocadero sjedei u lucitnom stolcu. Problem je bio u tome to ti se opseg znanja sve vie poveavao. Ako si nas mogao promatrati u skrovitosti Svemirskog hotela, zacijelo mi ne bi dopustio da te uhodim ovdje, u tvom vlastitom stanu. Zadovoljno se nasmija. Potres je doao kao naruen jer te je onesposobio dovoljno dugo, pa sam mogao izvesti odreene promjene. Shvaam ree Gurney kad je ponovo ovladao svojim govornim sposobnostima. Iskljuit e me. Nikako, to bi tetilo Testmastersu, kao to si i ti sam esto govorio ree Trocadero. No mi ne elimo da tvoj um luta posvuda, njukajui i uhodei, da se uplie u ivot kakav bismo Bran i ja htjeli imati, da zapovijeda svojoj obitelji i, uglavnom, da sebe izvrgava ruglu. Trocadero ustane. Dok si bio bez svijesti, ja sam te izmijenio. Odsad e znati da ima vrlo malo slobodne volje. Moi e jedino testirati proizvode koje ti donosim i rei to misli o njima. Da budem potpuno siguran, podesio sam te tako da te mogu iskljuiti kad mi vie nisi potreban. to si... Ne moramo te potpuno onesposobiti ree Trocadero pribliavajui se Gurneyjevoj glatkoj kromiranoj povrini. Samo smo dodali jo jedan prekida. Klik.
Objavljeno prema dogovoru s GPA Mnchen

- 15 -

Za SIRIUS...
Vaih 67 pria pristiglih u toku mjeseca kolovoza na recenzent i ja ovako smo vidjeli: U prosjeku znatno manje ih je za... nego u prethodnim poiljkama. Udarilo Vam kolovoko sunce u glavu, dragi itatelju? Sada, u jeku stabilizacijske ljive (osamnaest do dvadeset Celzijevlh, no preteno osamnaest) teko se uivjeti u takav razlog za relativno loiju kvalitetu Vaih pria, no pokuat u, uz recenzentovu pomo, da ipak ostanem objektivan. Dakle, nisu bez izgleda da se kad-tad pojave u SIRIUSU ove Vae prie: Dent i Heb: dobro pogoena atmosfera, zanimljiva i nova tema, prilino dobar stil. Tono predvianje nije previe originalno i pomalo je naivno, no kao sf-vic moda doe na red. Naime, ipak nije za frlj, pa u ubre, kako sami predlaete (za razliku od ostale Vae tri prie, koje dodue nisu ba za u ubre, ali jesu za moj ko...) Uvijek ista pria nije pria nego dosjetka, i to na rubu objavljivanja, ak i ako joj promijenimo naslov kako i sami predlaete. Nikada ne smijete razoarati djecu ima mnogo duha i humora, a Faktor sluajnosti je prilino svjee obraena bradata tema o putovanju kroz vrijeme i alternativnoj prolosti. Eva u raju: dobra ideja, dosta dobro obraena, no ostale tri prie odoe u pakao: nisu sf! Bijeg iz centra... Vam je uspio, jer se niste koristili dijalozima, u kojima niste ba velemajstor (Kao vodeni cvijet mogli biste preraditi: uiniti priu manje razvuenom i bez banalnih dijaloga, a I u momentu... nema nikakve anse: ideja poznata, pisano stereotipno). Prevara je vrlo neujednaena stilski, as izvrsna, as banalna; osvjeenje je oblik kojim ste se koristili, kao i zaplet i rasplet. U svakom sluaju, bit e potrebno mnogo urednikog dotjerivanja... zato: ekajte! Igra nije bez izgleda, ali tek nakon urednikog dotjerivanja (Hazard je predug za tos-priu; skratite ga i poaljite novu verziju!). Ballywill Inc. nije nova ideja (fliper koji imitira tok ivota), no uspjelo Vam je da je izvuete na nekonvencionalan nain; to je jedna od boljih pria, kao da je niste pisali na ljetnom zvizdanu. Svemirski vuk je dobar sf-vic (ostalih est nisu ni vic ni sf). Posljednja poruka je ipak preduga; kad bi se dijalozi skratili na treinu smisao se ne bi izgubio, a pria bi dobila na tempu. Ukratko: od 67, tek jedna ili dvije besprijekorne prie... Ili smo to recenzent i ja ovih dana ustajali na lijevu nogu? B. J. Nastavak na 32. stranici

C. M. Kornbluth:

The Luckiest Man in Denv

Preveo Zoran Milovi

Najsretniji
- 16 -

ovjek u Denvu
Mayov ovjek Reuben, s osamdeset treeg nivoa, atomist, znao je da neto nije u redu, im je dalekozor bljesnuo i postao neproziran. Opsovao je u sebi, nadajui se da se nije upleo u nekakvu opasnu stvar. Izvana je ostao miran, kao da se nita nije dogodilo. Sa smijekom je vratio dalekozor Rudolphovu ovjeku Almonu, s osamdeset devetog nivoa. Nije ba osobito ispravan ree. Almon ga prinese oima, upravi ga i uz put pogleda preko ograde, a zatim blago prokune. Mranije od srca ludog Angeloa, ha? Nije vano, evo ti drugi dalekozor. Taj je drugi bio sasvim ispravan. Reuben ga namjesti i stade prouavati tisue ispusta i nadstrenica Denva to su se protezale nadolje. Bio je suvie zabrinut da bi uivao u pogledu na grad s osamdeset devetog nivoa, no ipak pusti nekoliko zadivljenih glasova. A sada se valja osloboditi ovog, iznenada tako zloslutnog tipa, i pokuati otkriti o emu je rije. Da li bismo mogli...? Reuben upita zagonetnim glasom, uz mali trzaj glavom prema gore. Bolje ne urno odvrati Almon, uzimajui mu dalekozor iz ruku. A to ako se dogodi da nas vidi netko od onih sa zvjezdicama, zna? Kako bi se ti osjeao ako bi ugledao da neki drzak tip bulji u tebe? Ne bi se usudio! ree Reuben, pretvarajui se da je glup i da nita ne zna, i trenutak kasnije pridrui se Almonovu dobrohotnom smijehu. Nije vano ree Almon. Mladi smo. Jednoga dana, tko zna? Moda emo gledati s devedeset petog nivoa, ili ak sa stotog. Premda je Reuben znao da mu Branilac nije prijatelj, velikodune rijei ubrzae kolanje krvi njegovim venama; ambicija ga zagrija na trenutak. Izdui lice i pogleda Almona. Nadajmo se da e biti tako ree. Hvala ti to si mi bio domain. Sad se moram vratiti na svoj nivo. - 17 -

Napustio je vjetrovitu nadstrenicu, koja je sluila kao isti luksus osamdeset devetog nivoa, i spustio se polaganim pokretnim stepenicama, kroz sve jednostavnije i manje bogate nivoe, do vlastitog spartanskog kata. Dok je silazio sa stepenica, ugleda Selenu, kako ga eka, smijeei se. Bila je ukusno opremljena odve ukusno. Na sebi je imala sjajan, bojom elika obojen prsni oklop, oko nje se irio jedva primjetan miris parfema; kosa joj je bila rasputena, duga, ukraena. Ta ga se kombinacija snano dojmila, no istog trenutka kada je to shvatio, postade oprezan. Zbog ega se toliko pomuila da otkrije to mu se dopada? to je namjeravala? Napokon, ona je bila Griffinova ena. Dolazi odozgo? upita Selene sa strahopotovanjem u glasu. Gdje si to bio? Na osamdeset devetom, kao gost onog prijatelja Almona. Pogled nadolje je izvanredan. Nikada nisam bila... mrmljala je, a onda nastavi odluno: Ti pripada tamo gore. I jo vie. Griffin mi se smije kad to kaem, ali on je obina budala. Noas, u stanu, ne znam kako smo doli na to, govorili smo o tebi, i on je na kraju postao prilino ljut. Rekao je da vie ne eli uti ni rijei o tebi. Nestano, ali i malo opako, nasmijeila se i dodala: Ipak, na kraju sam bila osveena. Mora da si prilino dobra u osveivanju, Selene, kao i u poticanju potrebe da se osveti ree on bezizraajna lica Osmijeh joj se blago ukruti, to je bio dokaz da je pogodio na pravo mjesto. Nakon prilino hladnog i formalnog pozdrava pouri dalje. Spalio ga Angelo, no bilo je tako lako uzeti je! Kontrast metalnog oklopa i njezine meke, bijele koe bio je uznemirujui, a duga kosa pobuivala je svakojake misli. Bilo ju je teko zamisliti kako mu neto priprema iza lea, kako spletkari, ili, bolje rei: Selenino spletkarenje u njegovom je umu bilo zamijenjeno slikom Selene u stanu. Ali, to joj je to bilo na pameti? Da li je moda ula neto o tome da e biti podignut na vii nivo? Da li e Griffina smaknuti branioci? Hoe li on ubiti Griffina, kako bi se ona, pijavica, mogla pripiti uz neku treu grupu u usponu? Nije li ovim samo eljela uiniti svoga ovjeka ljubomornim i vie ga privezati uza se? Mrano je elio da onaj problem s dalekozorom i ovaj sa Selenom nisu doli jedan iza drugoga. Onaj lupe Almon govorio je o mladosti kao da je to neto emu treba estitati; on sam mrzio je to je mlad, glup i nesposoban da odgonetne to s pokvarenim dalekozorom i koketiranjem Griffinove ene. - 18 -

Alarm za napad zagrmi spartanski namjetenim koridorom. Skoi prema najbliim vratima, otvori ih i jurnu u praznu spavau sobu pod teki elini stol. Trenutak kasnije jo netko uleti pod stol. a zatim se i trea osoba pokua ugurati uz njih. Prvi pridolica zagrmi: Gubi se van i nai si sklonite! Nemam namjeru da budem izguran, a niti da tebe izguram i gledam tvoju gadnu krv i iznutricu ako bude pogodak! Hajde idi! Oprostite mi. Odmah! ponizno ree onaj drugi i pouri van, dok je alarm i dalje urlao. Reuben uhvati zrak na ono odmah i pogleda susjeda. Bio je to May! Bez sumnje, naao se u zamci dok je inspicirao ovaj nivo. Gospodine ree s potovanjem u glasu. Ako elite biti sami, ja mogu pronai neku drugu sobu. Moe mi praviti drutvo. Jesi li ti jedan od mojih? Generalov je glas bio pun snage i moi, kao i njegovo grubo lice. Da, Mayov ovjek Reuben, s osamdeset treeg nivoa. Atomist. May ga istrai pogledom, i Reuben spazi da mu nabrekla koa u kesicama visi s obraza i podbratka mrtva i gruba, siva, izborana koa. Dobro si graen momak, Reubenu. Reci mi, ima li ene? Imam urno odgovori Reuben. Jednu za drugom ja uvijek imam ene. Sada sreujem s jednom draesnom, zove se Selene. Dobro popunjena, ali vrsta, meka, ali i gipka, s dugom crvenom kosom i dugim bijelim nogama... Potedi me detalja promrmlja general. Sve to treba. Kae, atomist si. Da, da, to je sigurna stvar, to ima budunost. Ja sam prije dosta vremena bio kontrolor. Da, to zanimanje ini se vie nije u modi... Zvuk alarma iznenada prestade. Nastalu tiinu gotovo da je bilo teko podnijeti. May proguta i nastavi dalje ... iz ovih ili onih razloga. Zbog ega vi mladi vie ne odabirete posao kontrolora? Zbog ega ti, na primjer, nisi to odabrao? Reuben poeli da ga je od ovoga spasio direktan pogodak. Taj dalekozor, pa Selene, uzbuna, a sada bi jo trebao razgovarati inteligentno s jednim generalom. Doista ne znam odgovori jadnim glasom. U moje vrijeme izgledalo je kao da i nema neke velike razlike kontrolor, atomist, raketar, branilac. Obiavali smo govoriti: Samo su dugmad razliita, i time je obino zavravao svaki razgovor o toj temi. - 19 -

 Stvarno? rastreseno upita May. Lice mu je bilo prekriveno tankim slojem znoja. to misli, da li nas Ellay ovaj put namjerava stvarno pritisnuti? upita promuklim glasom. Prolo je ve nekoliko tjedana od njihovih najsnanijih pokuaja, nije li? etiri odgovori Reuben. Dobro se sjeam. Jedan od mojih najboljih posluilaca poginuo je kada se sruio krov koridora. Jedini tei gubitak, i morao se dogoditi ba mojem timu! Nervozno se nasmija i shvati da se vlada i govori kao budala. No May to, ini se, nije opazio. Duboko ispod njih oglasi se itava serija urliuih zviduka, dok su aktivirani presretai poeli svoj zamreni i isprepleteni dvostruki zid obrane, u obliku uzdiueg cilindra oko Denva. Nastavi, Reubenu, nastavi ree May. To to si rekao bilo je vrlo zanimljivo. Oi su mu lutale donjom stranom elinog stola. Reuben odmaknu pogled od zaplaenog lica, osjeajui kako iz njega nestaje neto od onog strahopotovanja to ga je osjeao ranije. Ispod stola s jednim generalom! Sada to vie nije izgledalo tako udno. Moda biste mi vi, gospodine, mogli objasniti to znai jedna udna stvar koja mi se dogodila jutros. Jedan drug, Rudolphov ovjek Almon s osamdeset devetog nivoa, dao mi je da pogledam kroz dalekozor, koji mi je bljesnuo u oi, a zatim postao neproziran. Da li bi moda vae dugogodinje, iroko iskustvo... May se nasmija promuklim glasom i zamiljeno ree: Taj stari trik! Fotografirao ti je mrenicu, kako bi dobio sliku tvog krvoilnog sistema. A bio je to jedan od Rudolphovih ljudi, je li? Drago mi je da si mi to rekao; dovoljno sam star da mogu uoiti njegovo ponovno oivljavanje, i to na taj nain. Moda moj dobri stari prijatelj Rudolph ima namjeru da... Zau se mukla grmljavina, a zatim osjetie blagi potres. Jedan je uspio proi i eksplodirao je, procjenjujui po onome to se moglo osjetiti, negdje u samom podnoju Denva. Alarm ponovo zagrmi snanim praskom koji je znaio da je opasnost prola. Bio je samo jedan nalet projektila i to je bilo sve. Atomist i general izvukoe se ispod stola i. ustadoe. Mayov sekretar pojavi se na vratima. General ga ponovo otjera mahanjem ruke, a zatim se umorno nasloni na stol, dok su mu ruke vidljivo drhtale. Reuben mu urno prinese stolicu. au vode ree May. Atomist je donese. Ugleda kako general ispija trostruku dozu tableta zelenih kapsula s kojima je najbolje nemati posla. - 20 -

Nakon nekoliko trenutaka, May ree: Tako, sada je bolje. Ne izgledaj mi tako okiran, mladiu; ti ne zna pod kojim smo mi pritiskom. Ovo je samo privremena mjera, koju namjeravam prekinuti im se stvari malo smire i poboljaju. Govorio sam da moda moj dobri prijatelj Rudolph namjerava jednog mog ovjeka zamijeniti jednim svojim. Reci mi, koliko je dugo taj tip, Almon, tvoj prijatelj? Sklopio je poznanstvo sa mnom tek prolog tjedna. Trebao sam shvatiti... Naravno da si trebao. Jedan tjedan. Sasvim dovoljno, ak i previe vremena. Do sada si ve fotografiran, uzeti su ti otisci prstiju, glas ti je snimljen na vrpcu, a tvoje vladanje, hod i dranje prouavani su bez tvoga znanja. Samo je tu retinaskopiju, to s mrenicom, prilino teko obaviti, no ako netko eli pravog dvojnika, tada mora neto i riskirati. Reubenu, jesi li ubio svog ovjeka? Reuben kimnu glavom. Bila je to nekakva glupa svaa oko nekakvog prvenstva, prednosti, tamo u sklonitu, prije dvije godine. Nije se volio nai u situaciji koja bi ga podsjetila na taj dogaaj. Dobro odvrati May mranim glasom. Nain na koji se sve to trebalo odigravati; tvoj dvojnik te ubija na nekom skrovitom mjestu, unitava ti tijelo i preuzima tvoju ulogu. A mi emo sve to lijepo okrenuti. Ti e ubiti svoga dvojnika i preuzeti njegovu ulogu. Snaan i metodian glas isticao je vjerojatnosti i sluajne mogunosti, mjere i protumjere koje bi se mogle, ili koje valja poduzeti. Reuben je upijao generalove rijei i osjeao kako mu se strahopotovanje ponovo vraa. Moda May nije doista bio uplaen tamo pod stolom; moda je on svoj vlastiti strah i stravu itao na generalovu licu. May je upravo govorio o pozadini cijele situacije i o politici koja stoji iza svega. S osamdeset treeg nivoa navie! proklinjao je dok je izgovarao velika i poznata imena. Moj dobri prijatelj Rudolph, naravno, eli pet zvjezdica. Ti ne zna to, no ovjeku koji ih sada nosi osamdeset je godina i sve je slabiji i slabiji. Smatram sebe najvjerojatnijim kandidatom da ga zamijenim. Oigledno, isto misli i Rudolph o sebi. Nema sumnje te namjerava srediti da veer uoi izbora napravi nekakvu stranu glupost, neku veliku greku, a onda e se ta sramotna stvar odraziti na moj poloaj. Sluaj, ono to ti i ja moramo uiniti... Ti i ja Mayov ovjek Reuben i May s osamdeset treeg nivoa prema gore! Prema gore, iz golih koridora i hodnika, iz neveselih tmurnih soba, do mramornih dvorana i bogato ureenih i - 21 -

ukraenih soba! Od lupanja i buke u pretrpanoj blagovaonici, do malih, svijetlih restorana, gdje ima svoj vlastiti stol i slugu, dok njena glazba dopire iz zidova! Od otimanja i borbe da se dobije ova ili ona ena lukavstvom, armom ili nekim bijednim mitom koji si mogao dati, do poloaja s kojeg si mirno mogao nareivati koju od ljepotica Denva eli! Od munog truda da svom kolegi atomistu podmetne nogu, i opreza da on tebi ne podmetne svoju, do junakih napada i obrana u drutvu generala! S osamdeset treeg na vie! Zatim ga May otpusti, uz rijei ije su implikacije bile fantastino uzbudljive: Reubenu, potreban mi je sposobari i mlad ovjek. Moda sam suvie dugo ekao traei ga. Ako se u ovom opasnom poslu pokae dobrim ozbiljno u te uzeti u obzir za jednu vanu dunost koju imam na pameti. Kasnije, te noi, Selene je dola u njegovu spavau sobu. Znam da ti se ne sviam ree mu maznim glasom no Griffin je takva budala, a ja bih eljela razgovarati s nekim pametnim. Smeta ti? Kako je bilo tamo gore, danas? Jesi li vidio sagove? eljela bih i ja imati sag. Pokua se prisiliti da misli o sagovima, a ne o uzbuujuem kontrastu metalne odjee i bijele koe. Vidio sam jedan, kroz neka otvorena vrata prisjeti se. Doimao se udno, ali pretpostavljam da se ovjek s vremenom navikne na njih. Ne znam, moda taj koji sam vidio nije bio osobito dobar. Nisu li dobri, zapravo, oni debeli? Da ree ona. Stopala ti utonu u njega. eljela bih imati jedan stvarno dobar sag i etiri stolice i mali stoli, evo, ovako visok, do koljena, i mnogo mnogo jastuka, koliko god elim. Griffin je takva budala. to misli, hou li ikada imati sve te stvari? Nikada nisam ak ni vidjela nekog generala. to misli, nisam li dovoljno lijepa da ulovim jednoga? Naravno da si lijepa, Selene. Ali, sagovi i stolice i jastuci... odvrati on nesigurnim glasom. Bilo mu je neugodno; osjeao se kao da s ograde gleda kroz dalekozor. elim to odgovori ona nesretnim glasom. Mnogo mi se svia, ali elim toliko stvari, a uskoro u biti odve stara ak i za osamdeset trei nivo. Neu se popeti nimalo vie i ostatak ivota provest u ljuljajui bebe ili kuhajui za blagovaonicu. Iznenada stane, sabere se i nasmijei mu se smijekom koji se u toj polutami doimao gotovo sablasnim. eprtljo nijedna ree joj i ona istog trenutka pogleda - 22 -

prema vratima, dok joj se osmijeh ukoio na licu. Reuben izvue revolver ispod jastuka i upita je vrstim glasom: Kada oekuje da e doi? to-eli rei? upita Selene vritavim, prodornim glasom. O kome to govori? O mom dvojniku. Selene, nemoj glumiti budalu. May i ja... zastade, elei dati do znanja May i ja znamo sve o tome. Upozorio me da se uvam mogunosti da mi neka ena odvrati panju dok mi se moj dvojnik prikrada, s namjerom da me ubije. Kada oekuje da e doi? Ali, zaista mi se mnogo svia za jeca Selene. No Almon mi je obeao da e me uzeti gore i u tom sam trenutku znala da sam srela nekog vanog. Stvarno mi se svia, ali uskoro u biti odve stara... Selene, sluaj me. Sluaj me! Dobit e ansu. Nitko osim tebe i mene nee znati da zamjena nije uspjela! Znai, uhodit u Almona za tvoj raun, zar ne? upita ga priguenim glasom. Sve to sam htjela je nekoliko finih stvari prije nego to ostarim. U redu, prema planu, treba da sam u tvom naruju u 23 sata i 50 minuta. Bilo je 23 sata i 49 minuta. Reuben skoi s kreveta i stade pokraj vrata, spreman, s uperenim revolverom. U 23 sata i 50 minuta u sobu se potiho uvue neki nagi ovjek i krene prema krevetu, podiui dugaak bode. Smeteno zastade u trenutku kada opazi da na krevetu nema nikoga. Reuben nacilja i ubi ga metkom u vrat. Ali on uope ne izgleda kao ja ree zapanjeno, paljivo promatrajui lice mrtvog ovjeka. Sasvim obino lice. Uope ne nalikuje na mene. Almon mi je rekao da to ljudi uvijek kau kada ugledaju svoje dvojnike. Smijeno, zar ne? Zapravo, doista izgleda kao ti odvrati Selene beivotnim glasom. Kako ste se trebali rijeiti moga tijela? Ona izvadi malu pljosnatu kutiju. Odijelo za zavaravanje, kamuflaa. Trebali smo te ostaviti ovdje, prekriti, i sutra ujutro netko od njih trebao je doi po tijelo i odnijeti ga. Dobro, neemo ih razoarati. Reuben razvi mreu odijela za zavaravanje preko tijela svog mrtvog dvojnika i ukljui energiju. U napol osvijetljenoj sobi, kamuflaa je bila savrena; na dnevnom svjetlu bit e ve manje nevidljivo, no posluit e svrsi, dok ne dou po njega. Pitat e te zbog ega je ubijen revolverom a ne bodeom. - 23 -

Reci im da si me ti ubila revolverom koji se nalazio ispod jastuka. Samo im reci da sam uo dvojnika kako ulazi i da si se uplaila da bi moglo doi do borbe, a da bi to sve upropastilo. Kako zna da te neu izdati? upita ga Selene ravnoduno, sporo. Nee ujedao je njegov glas. Slomljena si i poraena. Ona mu nejasno kimnu glavom, otvori usta, namjeravajui neto rei, a zatim ustade i bez rijei izie. Reuben se, uivajui, isprui na svom uskom krevetu. Jo malo, pomisli, i njegovi e kreveti biti mnogo prostraniji i meki. Utonu u san, razmiljajui o tome kako bi i on jednoga dana s ostalim generalima mogao glasati o ovjeku koji e nositi pet zvjezdica a moda e ih ak i on nositi, Gospodar Denva. Zdravo i mirno prespavao je jutarnji alarm i sa zakanjenjem stigao u svoju stanicu, na dvadesetom nivou. Ugleda kako njegov pretpostavljeni, Mayov ovjek Oscar, s osamdeset petog nivoa, atomist, razmetljivim kretnjama zapisuje njegovo ime. Neka mu je! Oscar okupi posadu i najavi im mranim glasom: Ima da izravnamo, a moda ak i poboljamo skor s Ellayom. U sumrak e s palube jedan biti lansirane tri grupe projektila. Nastade radostan amor i Reuben odgega za svojim poslom. Cijelo prijepodne bio je zauzet vaenjem komadia plutonija iz superuvanih spremita izdubljenih u kamenoj stijeni, i vodei ih kroz bezbrojne preglede i analize, sve do hale za montiranje oruja. Tamo je Oscar nadgledao mnotvo onih koji su namjetali komadie plutonija i eksplozivne lee u ezdesetkilogramske ubojite glave. Negdje oko podneva dogodio se jedan incident. Reuben je ugledao kako Oscar odlazi na stranu i razgovara s nekim braniocem, ija je straa saletjela jednog od posluilaca u montanoj hali, i odvukla ga u stranu, dok je on sve vrijeme tvrdio da je nevin. Otkriven je da sabotira. Kada su bojne glave bile namjetene, a projektili upereni, ekajui na rampama, dvojica atomista podigoe se do osamdeset treeg i uputie u blagovaonicu. Novosti o skorom vrhuncu napora lebdjele su u zraku. Atmosfera je bila naelektrizirana. Reuben je sa svih strana mogao uti glasove pune samoestitanja: Noas emo ih srediti! Onaj posluilac koga ste uhvatili obrati se Oscaru to je namjeravao uiniti? Njegov se pretpostavljeni zagleda u njega. Pokuava li me uiti kako treba da obavljam svoj posao? Da nisi ni pokuao, upozoravam te. Ako ti moje loe ocjene nisu - 24 -

dovoljne, uvijek mogu urediti da neki od fisijskih materijala za koje si odgovoran jednostavno nestanu i negdje zalutaju. Ne, ne! Samo sam razmiljao o tome zbog ega ljudi ine tako neto. Pa, vjerojatno je siao s uma kao i svi Angelosi. uo sam da im kodi ova klima. Ti nisi ni branilac ni kontrolor. Zbog ega onda razmilja i brine o tome? frknu Oscar dvoumei se. Spalit e mu mozak, pretpostavljam? Da, vjerojatno e mu to uiniti. Sluaj! Paluba jedan je upravo poela lansiranje. Jedan, dva, tri, etiri, pet, est. Jedan, dva, tri, etiri, pet, est. Jedan, dva, tri, etiri, pet, est. Ljudi se okrenue jedni drugima, stadoe stezati ruke, smijati se i srdano tapati po ramenima. Osamnaest projektila jurilo je stratosferom i uskoro e se sjuriti na Ellay. Uz malo sree, jedan ili dva probit e se kroz prvi zid presretaa i eksplodirati dovoljno blizu da razbiju prozore i porue zidove ludog grada pored oceana. To e ba dobro doi onim luacima tamo. Pet minuta kasnije, jedan radostan i trijumfalan glas ispuni sve kutke Denva. Izvjetaj o lansiranim projektilima govorio je glas. Osamnaest lansiranih projektila, osamnaest savrenih putanja. Petnaest uniteno prvom linijom Ellayovih presretaa, tri unitena drugom linijom Ellayovih presretaa. Posredna teta nastala eksplozijama opaena u podruju parka Griffith u Ellayu. Nasta klicanje. Trenutak kasnije, u blagovaonicu umarira osam branilaca i iz nje izmarira s Reubenom. Znao je da je najbolje ne protiviti se i ne postavljati nekorisna pitanja. Svako pitanje koje postavite braniocu nekorisno je. No, prevrnu oima kad s njima umarira na pokretne stepenice, to su vodile gore. Proli su osamdeset deveti nivo i Reuben ubrzo izgubi raun, promatrajui uda gornjih slojeva Denva. Vidio je sagove prostrte cijelom duinom koridora, zamrene, predivne fontane, mozaike na zidovima, prozore od nesalomiva stakla, vie uda no to je znao da postoje, mnotvo stvari kojima ak ni imena nije znao. Na kraju ga uvedoe u prostranu sobu, zidova obloenih drvetom, s velikim, sjajno ispoliranim stolom i kartom iza njega. Ugleda Maya i jo jednog ovjeka, koji mora da je bio general Rudolph, moda? no, za stolom je sjedio slabaan starac, s pet zvjezdica na svakom ramenu uniforme. - 25 -

 Ti si pijun i saboter, koji radi za raun Ellaya ree starac Reubenu. Reuben pogleda Maya. Da li se ovjeku sa zvjezdicama treba obraati direktno, ak i kao odgovor na ovakvu optubu? Odgovori mu, Reuben ree May ljubazno. Ja sam Mayov ovjek Reuben, s osamdeset treeg nivoa, atomist ree. Objasni ree onaj drugi general tekim glasom ako moe, zbog ega je svih osamnaest bojnih glava, koje su danas bile pod tvojom kontrolom, iznevjerilo. Nijedna nije eksplodirala. Ali, jesu, eksplodirale su! u jednom dahu odgovori Reuben. Izvjetaj o lansiranim projektilima govorio je o tetama to su izazvale eksplozije triju bojnih glava, koje su prole kroz prvu liniju obrane. U izvjetaju nije bilo nita o tome da nisu eksplodirale. General je iznenada izgledao vrlo bolesno, dok je izraz Mayova lica sada bio jo ljubazniji. ovjek sa zvjezdicama okrenu se i upitno pogleda efa branilaca, koji klimnu glavom i ree: Takav je bio izvjetaj o lansiranim projektilima. General prasnu: Rekao sam da e on pokuati sabotirati na napad. Oigledno je da nije uspio. Takoer sam rekao da je rije o podmetnutom dvojniku, koji je na neki nain vrlo lako ubaen u redove organizacije mog dobrog prijatelja Maya. Pronai ete da je otisak palca na njegovoj lijevoj ruci samo loa kopija otiska palca pravog Reubena, a takoer ete vidjeti da mu je kosa umjetnim putem zatamnjena. Starac kimnu prema efu branilaca, koji ree: Imamo ovdje njegove podatke. Trenutak zatim, iznenaenom Reubenu ve su uzimali otisak prsta i odrezali mu pramen kose. Provjera otiska prstiju ree jedan od branilaca. On je pravi Reuben. Kosa je prirodna ree drugi. General poe akciju povlaenja: Moje informacije o njegovoj kosi bile su, ini se, netone. Ali to se tie otiska prsta, to samo znai da su pijuni Ellaya uspjeno podmetnuli njegove otiske kao otiske pravog Reubena, u kartoteci i onda... Dosta ree starac sa zvjezdicama. Moete ii. Svi. Rudolphe, iznenaen sam. Svi idite! Nekoliko trenutaka kasnije Reuben se nae u prostranom apartmanu, zajedno s Mayom, koji je nekontrolirano klokotao i kikotao se, sve dok nije urno progutao one tri zelene kapsule. Ovo znai dugogodinje pomraenje utjecaja mog dobrog prijatelja Rudolpha likovao je May. Njegova je igra bila u tome da - 26 -

tvoj dvojnik omete pripremu bojnih glava kojima smo danas gaali Ellay, i da time pokae kako je moja organizacija trula od pijuna. Dvojnik mora da je bio u posthipnotikom transu, poduen da sve prizna. Rudolph je bio toliko siguran u sebe, da je svoju optubu izrekao prije nego to je izveden napad. Ba je prava budala! Drhtavim rukama izvadi jo tri kapsule i ubaci ih u usta. Gospodine! priskoi Reuben, zabrinut. Samo trenutna slabost promrmlja May. No, ima pravo Ti ih nemoj upotrebljavati. Postoje velike stvari koje treba da uini u svoje vrijeme, ne u moje. Rekao sam ti da mi je potreban mlad i spretan ovjek, koji je sposoban da se probije do vrha. Rudolph je obina budala. Njemu kapsule nisu potrebne zbog toga to on ne postavlja pitanja. Smijeno, mislio sam da e udarac kao to je ova stvar s dvojnikom, jae djelovati na mene, ali nita ne osjeam. Nije to kao u onim starim danima. Obiavao sam planirati i planirati, a kada je zamka prasnula, efekt je bio mnogo bolji nego od stvari poput ove danas. Ali sada, sada vie nita ne osjeam. Nagnu se sa svoje stolice naprijed. Zjenice su mu bile crne kao tanad. eli li neto raditi? upitao je vrstim glasom. eli li postaviti svoj svijet na glavu, sve dok ti se mozak ne raspukne, radei jedini vrijedan posao koji treba uiniti? Odgovori mi! Ja sam posluan Mayov ovjek. elim izvravati vaa nareenja i u potpunosti iskoristiti sve svoje sposobnosti. Sasvim dobro odvrati general. Ima mozga i lukav si, poetak ti je dobar, sa zaletom. Ja u srediti sve one precizne svari koje treba uiniti. Neu ivjeti dovoljno dugo da stvar izvedem do kraja. Ti e me morati naslijediti. Jesi li ikada bio izvan Denva? Reuben se ukoi. Ne, ne optuujem te da si pijun. Doista je u redu ii izvan Denva. Ja sam bio vani. Isprva se ne moe vidjeti bogzna to mnogo zemljita izrovanog i unitenog promaajima, prebacivanjima i podbacivanjima projektila, bilo naih, bilo onih iz Ellaya. Udaljenija podruja, osobito ona prema istoku, izgledaju sasvim drugaije. Trava, drvee, cvijee. Mjesta na kojima se moe uzgajati hrana. Kad sam iziao, sve me je to vrlo zabrinulo. Potaklo me da ponem postavljati pitanja. elio sam znati od ega smo krenuli, kako smo nastali. Da: nastali. Nije oduvijek bilo ovako. Netko je sagradio Denv. Prenosim tu ideju na tebe, razumije li to ti elim rei? Nije oduvijek bilo ovako! Netko je postavio reaktore koji e obogaivati uran i stvarati plutonij. Netko nas je opremio da postanemo sposobni izraivati projektile. Netko je izradio kontrolne ploe s pomou kojih emo upravljati njima. Netko je izgradio hidroponike tankove. Prekopao sam arhive. Moda sam uspio - 27 -

pronai neto. Vidio sam brda izvjetaja o snazi, izvjetaja o racioniranju, o zalihama, a opet, nikada mi nije uspjelo doi do samog poetka. Pronaao sam komad papira i moda sam ga razumio, a moda nisam. Pisalo je o vodi rijeke Colorado i tome tko bi koliko trebao dobiti. Kako moe podijeliti vodu u rijeci? Ali to bi mogao biti pravi poetak. Denva, Ellaya i napada projektilima. General zatrese glavom, zamisli se, a zatim nastavi: Ne vidim jasno to je pred nama, u budunosti. elim postii mir izmeu Denva i Ellaya, ali ne znam kako da ponem sve to, niti kako e biti nakon toga mira. ini mi se da bi to moglo znaiti da se vie ne ispaljuju projektili, moda ak i to da se vie uope ne proizvode oruja. Moda to znai da e neki od nas, mnogi od nas, otii iz Denva i ivjeti nekim drugim nainom ivota. Zbog toga sam se ja probio dovdje. To je razlog zbog ega mi je potreban mlad ovjek, sposoban da se bori sa svima njima. Reci mi to ti misli o svemu tome. Mislim ree Reuben odmjereno da je to izvanredno: spaavanje Denva. Ako mi dopustite, podrat u vas do posljednjeg daha. May se umorno nasmijei i polako osloni na naslon stolice dok je Reuben tiho, na prstima izlazio. Koja je to srea, pomisli Reuben koja je to nevjerojatna srea, biti osloncem jedne ovakve povijesti! Pretraio je nivo, pronaao Rudolphov apartman i zatraio da bude primljen. Naavi se nasamo sa generalom, ree: Moram vas izvijestiti da je va prijatelj May poludio. Upravo je bulaznio preda mnom, podravajui unitenje civilizacije kakvu znamo i nagovarajui me da krenem njegovim stopama. Glumio sam da sam uz njega, jer ako mi May vjeruje, mogu vam biti od mnogo vee koristi. Je li? odvrati Rudolph, razmiljajui, Reci mi to je bilo s dvojnikom. Gdje je stvar krenula pogrenim smjerom? Selene i Almon pokazali su se kao pravi eprtlje, sve su upropastili. Selene zbog toga jer me je alarmirala, a trebala mi je odvui panju. Almon zbog toga jer nije uoio njezinu nesposobnost. Njih treba srediti. To e ostaviti osamdeset deveti nivo praznim prostorom moje organizacije, zar ne? Veoma ste ljubazni, ali smatram da bih trebao ostati Mayov ovjek; naravno, samo izvana. Ako i zasluim neku nagradu, mogu priekati na nju. Pretpostavljam da e May biti izabran za idueg nosioca pet zvjezdica. No, uz ovaj tempo kojim sada uzima droge, nee ivjeti vie od dvije godine. Sredit emo da se to i skrati naceri se Rudolph. Imam - 28 -

ljekarnike koji se mogu pobrinuti da njegove droge i lijekovi budu vee snage od uobiajene. To e biti izvanredno. Kad bude suvie oslabio da bi mogao i dalje voditi svoje poslove, moda e pokuati da ponovo podsjeti na ovo s dvojnikom, kako bi pokazao da ste ovjek kome se ne moe vjerovati. Tada bih mogao posvjedoiti da sam bio va ovjek i da me May prisilio da radim za njega. Nagnue se jedan prema drugom, dva spasioca civilizacije kakvu su znali i, priljubljenih glava, nastavie kovati lukavu zavjeru duboko u beskrajnu no.

SCAN i OCR: Sekundica Ispravka: Svetlost lutalica Prelom: MasterYoda www.sftim.com

...nije za SIRIUS

Nastavak sa 17. stranice Sad mi je lake jer sam desetak Vaih ne pria ve apsolvirao usput, u rubrici za. Prema tome, ostalo je ovo: Vrijeme omorine je dobro napisano, ali bez radnje, poruke i ideje. Sin vremena je znanstvena besmislica (ispovijest kvanta koji se pretvara u esticu). ekanje je ve olinjalo tematski: posljednji ovjek na Zemlji... (Ve razmiljam da iako anti-sf poetski nastrojen ipak objavim Kranjevievog Zadnjeg Adama pa da jednom zauvijek okonam tu temu!). Varijacije ne samo da nisu - sf, nego su i oajnog stila: kuse reenice, bez veze s gramatikom i pravopisom, zbrkane naracije, nejasne teme i radnje, nedefiniranih likova. Treba li Vam jo koje ne? Mali beli

- 29 -

su podnoljivog stila, ali znanstvena besmislica. Koulja je ve odavna bila priana i tampana kao bajka. Vatromet je izvrstan pokuaj, ali nije sf. Neizvreni zadatak je kao tema prastar (izvanzemaljci dolaze da uspostave kontakt upravo u trenutku kad izbija III svjetski rat), no nije sve zlo u tome: stvar je i loe ispripovijedana. Bitje nema uspjean zavretak. Da ga pokuate izmijeniti? Sos za plave planete: loa konstrukcija i naracija, nauna besmislica, previe naivno ak i za malu djecu. Bol ne samo da nije na Brau, nego ni na Zemlji; naime, glavni lik je posve nedefiniran (ispriavam se ako je stvar autobiografska!), a uz to stil nije najbolji, naracija dosadna, a poenta bezvezna (Dobro doao, odabranie!). Igra nije sf. Dosadnjakovi je previe .dosadan (jer je predug za dobar, iako otrcan vic o prvom kontaktu). Skratite i poaljite ponovo! Pomo iz daleka je oito potrebna, zaboravili ste izdaleka poslati posljednju stranicu prie, pa ni izdaleka ne mogu naslutiti zavrnicu. Poaljite ponovo cijelu priu! Horizont ima previe patetike a premalo zbivanja. Nisam li Vam ve neto slino napisao prije dvije-tri godine? Dok je kia padala ja sam pokuavao pogoditi zbog ega se stvari u vaoj prii dogaaju onako kako se dogaaju, ali mi to nikako nije uspjelo. teta: stil i nain izraavanja su Vam dobri! Susret bi bio uspjean kad bi mu se promijenila posljednja reenica, posve izvaena iz konteksta. Nastavak na 84. stranici

Ljubia Jovanovi:

Zavrni test
... Ryl se, meutim, snanim trzajem oslobodio tvrstog napadaevog zahvata. U okretu je uspeo da ga udari u vrh brade i napada se sruio. Odjednom, ispred njega pojavile su se tri tamne prilike. Sada ih je bilo previe za borbu golim akama. Hitro je izvadio pozitronski pitolj iz futrole i... i... i... Prazno se zablenuo u ekran diktografa. To je trajalo tridesetak sekundi, a onda mu se ponovo vratio normalni tok razmiljanja. i sve ih je dezintegrisao u deliu sekunde. Do avola, ta se to deava sa mnom? Danas sam ve tri puta gubio koncentraciju pomisli Martin Carr. Pritiskom na taster memorije vratio je celokupni diktografski zapis na ekran. Da vidimo pomislio je. Dva, etiri, est... Dakle, ukupno sto osamnaest redova, ili sedam hiljada i osamdeset slovnih znakova. Dovoljno za danas. Novim pritiskom na taster iskljuio je diktograf i ekran ispred njega je potamneo. Ali on se nije pomerao. Ostao je da sedi na istom - 30 -

mestu, posmatrajui taman ekran i razmiljajui o stvarima koje su ga pritiskale... Martin Carr je bio zgodan tridesetogodinjak, prodorna pogleda i vrste, dugim treninzima oblikovane telesne grae. Bio je pisac po zanimanju ve deset ili jedanaest godina, pisao je scenarije za trodimenzionalne projekcije sa percepcijama za sva ula. Uglavnom, pisao je scenarije za naunofantastine projekcije i ubrajao se meu najbolje na tom podruju. Praktino, imao je sve to bi se moglo poeleti: poslovan uspeh, slavu, miran i siguran ivot u svetu burnih promena i dogadjaja, devojku koja ga je volela... Ali, ipak... Uvek postoji nekakvo ali. Martin Carr je u dubini due oseao da nije srean. Kad bi bolje razmislio, zakljuio bi da i ono to ima, ima samo prividno. Poslovan uspeh. Prazna fraza! Milioni ljudi koji su gledali projekcije raene po njegovim scenarijima zacelo su bili zadovoljni njima. Ali on, svakako ne. Jer ljudi su eleli da zaborave svakodnevicu, brige, prolaznost i smrt. Projekcije koje su pravljene po njegovim idejama to su i omoguavale: bile su to akcione spejsopere, koje su zahvaljujui njegovom genijalnom talentu bile pune zanimljivih obrata, napete radnje, gde se sve do samog kraja nije znalo kako e se zavriti pria. Varao je publiku, ali nije mogao sebe: znao je da svoj talenat moe mnogo bolje, smislenije da upotrebi, da moe da stvara i dela od trajne vrednosti, koja bi koristila i vekovima posle njegove smrti. Ali ljudi nikako nisu mogli da se zasite takvih projekcija. Bosovi, koji su u svojim rukama imali sve niti posla zahtevali su da scenariji budu dovravani to bre i da budu sve originalniji, zanimljiviji. Jedino se tako moglo zadovoljiti gladno trite... Martin Carr bio je meu najboljima. Njegovi scenariji nikada nisu nalikovali jedan na drugi, uvek su bili novi, svaki je bio za nijansu bolji od prethodnog... Za tih desetak godina koliko se bavio pisanjem, napisao ih je oko trideset, to je vrlo mnogo, ako se uzme u obzir njihov kvalitet. U scenarije je ulagao izuzetan napor. Nije nimalo lako od pepela (stereotipnih likova, dogaaja i scenografije) stvoriti Feniksa (dobru trodimenzionalnu projekciju)... Bio je na vrhu, a odatle postoji samo jedan pravac kretanja nanie. Oseao je da e mu se uskoro dogoditi ono to je za pisca najtraginije: gubitak ideja i neizbeno ponavljanje... Slava Martinu je to bila smena re. Davno je ve bio izgubio svaku sujetu ... Miran i siguran ivot. Zaista mnogo ljudi na Zemlji poelelo bi miran i siguran ivot. Takva je situacija: nikada se ne zna ta se kome moe desiti ve sutradan. Promene su se deavale tako brzo, da ljudi nisu ni stizali da na njih reaguju. - 31 -

A svet Martina Carra nije se menjao deset godina. iveo je u velikoj, raskono ureenoj kuj na morskoj obali, daleko od ljudi. Za deset godina nijednom se nije odmakao dalje od te kue, nijednom nije kroio u civilizaciju, svemir. iveo je u svetu mate, u dogaajima koje je izmiljao. Zar nije alosno pisati o neemu o emu se samo mata, a to se nikada nije dogodilo? Martin Carr je lagao. Lagao je publici i sebi. Stvarao je akciju, dramu, a da pravu akciju i dramu nikada nije doiveo. Znao je on to i bilo mu je dosta takvog ivota. Znao je i da e uskoro morati prestati pisati, inae e potpuno propasti i kao pisac i kao ovek. Za tih deset godina napornog rada zaradio je dovoljno i mogao bi da proivi i deset ljudskih ivota. Ali, zar da postane penzioner u tridesetoj godini? Da svakoga dana gleda sebe u ogledalu kako stari, da eka smrt ne uradivi vie nita korisno? A znao je da moe da uradi jo mnogo toga korisnog... Devojka, bolje reeno ena koja ga je volela, bila je najbolnija taka u njegovim razmiljanjima. Bila je to ena izuzetnih osobina: lepa, pametna, nenametljiva. ena za ceo ivot. I volela ga je izuzetnom ljubavlju. On nju nije mogao zavoleti, mada se trudio. iveo je sa njom, ta morao je imati nekoga pored sebe. A ona ga je volela, bila mu je zahvalna to joj je dopustio da ivi s njim, to joj je bacao mrvice sa stola ljubavi... Martin je bio sanjar, a ona realna; on lutalica, ona postojana. Bili su skladno jedinstvo suprotnosti, koje su se istovremeno i privlaile i odbijale, harmonija na rubu pobede i sloma... igra vetra, koji se svakog asa moe pretvoriti u uragan, i nene biljke... I, mada je nije voleo, nije eleo ni da je povredi. Zato je tokom godina zajednikog ivota bio paljiv, izuzetno paljiv... Znao je da e je jednog dana teko povrediti Seti se jedne prastare, zanimljive prie o mudracu Solonu i kralju Krezu: Krez, prebogati kralj, hvalio se Solonu: Solone, ima li srenijeg oveka na svetu od mene? Imam sve to zaelim! Solon mu odgoviori: Ja o srei nekog ovjeka mogu suditi tek posle njegove smrti. Jer, sve e proi, pa i tvoje bogatstvo, mo. srea. Zato, kada si srean, nemoj hvaliti svoju sreu, jer ona e proi. Ali, isto, tako, kada. bude nesrean, nemoj preterano brinuti o svojoj nesrei, jer i ona e proi Krez se nasmejao na te rei. Godine su prole. Moni persijski car Kir pobedio je Kreza, oduzeo mu bogatstvo i doveo ga na gubilite. Krez se tada setio rei mudraca i viknuo: Solone, bio si u pravu! Kir, koji je posmatrao - 32 -

pogubljenje, poznavao je grke bogove i zaudio se to Krez u posljednjim trenucima svoga ivota spominje boga za koga on nije znao. Zatraio je od Kreza objanjenje. Kada ga je uo, duboko se zamislio. I on je trenutno bio bogat, moan, srean, kao to je nekada bio i Krez. A ta ako i njega jednog dana neko pobedi i dovede na gubilite? Zato je odluio da Krezu potedi ivot... Stari Grci nesumnjivo su bili pametni razmiljao je ali su u toj prii ipak pogreili: izjednaili su srene i nesrene dogaaje sa sreom kao unutranjim oseanjem. Da uzmem sebe kao primer: dogodili su mi se svi mogui i nemogui sreni dogaaji, pa ipak se ne oseam srenim... ivot mu je bio samo prividno srean, duboko u sebi oseao je sav njegov besmisao. ekao je da se dogodi neto, da doivi nekakvu nesreu koja bi ga pokrenula u akciju. ekao je i doekao. Duboko u sebi Martin Carr je oseao zadovoljstvo to je toga dana tri puta gubio koncentraciju. Moda se pomalo i brinuo zbog promena za koje je znao da e doi (zaista deset godina ustaljenog ivota nije malo), ali je verovao da e se brzo prilagoditi. Ipak, brige toga tipa bile su mu mnogo lake od uobiajenih... Probudio ga je fijuk vetra i udaranje talasa o stene. Poinjala je jaka oluja. Moglo je biti dva ili tri asa posle ponoi. U sobi je bilo gotovo potpuno tamno, nazirali su se samo obrisi predmeta. Okrenuo se. Ona je leala pored njega: mirna topla snena... Disala je polako, neujno, crte lica su joj bile skladne, na usnama joj je lebdeo blag osmeh sanjala je neto lepo... Telo mu je gorelo, morao je nekako da se ohladi. Tiho je ustao i izaao. Na vratima se okrenuo i pogledao: leala je jo u istom poloaju, nije se probudila. Brzim koracima proao je hodnikom i uao u prostoriju gde se nalazio bazen. Zaas je skinuo odeu, priao ivici i skoio. Nekoliko sekunda nalazio se kao u besteinskom stanju, nepomino, u prijatno hladnoj vodi, oseajui kako mu telo gubi mlitavost i postaje vrsto. Polako je izronio na povrinu. Posle desetak snanih zamaha dotaknuo je drugu stranu bazena. Zatim je zaplivao natrag i hitro izaao. Oseao se mnogo bolje. Obrisao se, obukao kompletno odelo i uao u radnu sobu. Seo je za sto, otkljuao jednu ladicu i poeo da pretura po papirima to su se nalazili u njoj. Iako je imao puno poverenja u elektronske ureaje, ipak je voleo da vane podatke zabelei i na starinski nain. Trebalo mu je desetak minuta da pronae ono to je traio komadi kartona sa nekakvom adresom. Taj komadi kartona bio mu je poslednja nada. Desile se to pre otprilike etiri godine. Na TV - 33 -

ekranu listao je dnevne novine, stranu po stranu. Sasvim sluajno, pogled mu je pao na neto to je trebalo da bude oglas. Tekst je bio ovakav: Ako elite uzbuenja, ako vam je dosadan posao koji radite ili ivot kojim ivite, javite se na nau adresu. Moda Vam moemo pomoi. Bio je dohvatio prvo pare kartona koje je pronaao i na njemu je zapisao adresu i oznake, a zatim ga nemarno bacio u ladicu, u kojoj je uvao takve papire. Neka mi se nae pomislio je tada. Sada je sebi mogao da estita to je tako uradio. Iz druge ladice izvadio je malu torbu sa stvarima, spremljenu tu jo ko zna kada. Pogledao je novanik dokumenti su u njemu. Ustao je. Sve je bilo u redu, mogao je mirno da ode. Osim... Stavio je torbu na sto. Morao je jo neto da uradi. Pritisnuo je nekoliko tastera na komandnoj ploi i tako ukljuio ureaj za trodimenzionalno snimanje, instaliran u prostoriji. Svaka njegova kretnja i glas snimani su u savrenoj tehnici. Draga glas mu je bio nesiguran morao sam. da odem. Nemoj misliti da nisam nita oseao za tebe ali ta tenja je bila jaa od mene. Ostavljam ti svu imovinu i bankovni raun. Pokuaj da me zaboravi. Zbogom! Iskljuio je ureaj. I tada je osetio neiju prisutnost. Naglo se okrenuo: ona je stajala na vratima i gledala ga zamiljeno. Bio je zbunjen, zateen. Ljutio se na sebe to je nije ranije opazio. Tupo je gledao u nju. Znala sam da es to uraditi jednog dana rekla je. Znala sam da e otii. utao je, a i ta je mogao da kae? Da mu je ao? Da nije hteo? I da zna, meni ne trebaju tvoje stvari i novac, potreban si mi ti! Naglo je ustao, zgrabio torbu sa stola i izjurio. Nije pokuala da ga zaustavi, nije se ak ni pokrenula. Tih nekoliko sekunda samo ga je gledala svojim velikim, tamnim oima ... Trao je kroz duge podzemne hodnike i na kraju se naao u hangaru gde je bila smetena vazduna jedinica nekoliko univerzalnih letilica. Uskoio je u jednu i odmah ukljuio motor. Svi ureaji radili su normalno. Poklopac na hangaru polako se otvorio. Povukao je komandnu polugu i letelica je munjevito sunula uvis. Napravio je krug iznad kue. Nekoliko trenutaka mogao je videti devojinu bledu priliku: stajala je mirno, prekrtenih ruku, dok ju je snana kia kvasila, a vetar joj mrsio kosu. Sama u oluji... - 34 -

Povukao je ruicu. Oko njega zavladao je potpun mrak. Oluja je postajala sve jaa: kia je snano zasipala kabinu, udari vetra nosili su letelicu kao pero. On je bio vet pilot. Maksimalnom moguom brzinom poeo se uspinjati. Posle pola sata letelica je izala iz mraka. Na istom, crnom nebu pojavile su se zvezde, sjajnije nego ikada. Duboko dole tamna je masa kljuala, menjala oblik, a on je nastavljao let prema zvezdama, prema prvom pramenu zore to se raala nisko na istoku, prema novom, srenijem ivotu... U tom je trenutku smisao ivota Martina Carra bila srea, srea u onom nematerijalnom, fluidnom obliku koji je gotovo nemogue dostii. A on je verovao, morao je da veruje da e ba takvu sreu dosegnuti jednoga dana... Svetlost na istoku postajala je sve jaa. Zvezde, koje su do tada sjale nepromenjenim sjajem, bile su poraene i poele su da se gase. Raao se nov, bolji dan. Dakle, vi ste Martin B. Carr, identifikacioni broj CX-6378. Roeni ste u Polisu 3328, sto pedeset treeg dana 1348. godine postatomske ere. Po zanimanju ste pisac; brano stanje: neoenjen. Lini opis: visina 185 cm, teina 80 kg, kosa kestenjasta, oi sivozelene, osobenih znakova nema, koeficient inteligencije 150. Sedokosi ovek mrava lika i ivih, prodornih oiju prekide itanje podataka s ekrana i podie pogled. To ste vi, nesumnjivo. Odlino se slaete sa opisom koji ovama postoji u Centralnom kompjuteru. Divno je utvrditi takvo neto! Znate, danas se ljudi menjaju takvom brzinom da je gotovo nemogue dobiti precizne podatke o njima preko kompjutera. ini se da.se sve promene ne mogu ubeleiti u kompjuter za kratko vreme... i on se nasmeja na svoju neloginu dosetku (Svetski kompjuterski sistem bio je savren; omoguavao je preslikavanje bilo kog delia realnosti u bilo koju svoju jedinicu, i podaci o izmenama u realnosti zaista su neprekidno i bili unoeni u memorije sistema). Ali, oprostite, ja sam se raspriao. Recite, to vam je potrebno? Sada je bio red na Martina da se nasmeje. Sedokosi je morao znati ta mu treba. Na vratima njegove kancelarije pisalo je Poverenik za regrutna pitanja, a glavni mu je posao bio da zainteresovanima objanjava kako se moe postati istraiva svemira. Istraivai svemira. Dve rei koje su Martinu Carru znaile tako mnogo. U svom ranijem ivotu upoznao je odreen krug ljudi. Svi su oni teili telesnim uivanjima, glupom traenju vremena, zaboravu svakodnevnih briga. Sada je upoznao i ljude drukijeg kova: snane, - 35 -

sposobne da se bore, koji imaju odreen ivotni cilj i bave se uzbudljivim i korisnim poslom. Gotovo trenutno obuzeo ga je ogroman entuzijazam koji ga je neprekidno drao punom snagom. Znao je da i on mora postati istraiva, ili... Nije bilo niega iza ili: alternativa nije postojala. Sedokosi podie obrve. Sada me sluajte paljivo. Priu koju ste mi ispriali uo sam bezbroj puta. Nemojte misliti da ste jedini na svetu sa takvim razmiljanjima, nikako! I drugi su ljudi nesreni, nezadovoljni svojim jednolinim ivotom i ele neto novo. Meutim, posao istraivaa je izuzetno odgovoran, ta mislite, ta bi se dogodilo kada bismo sve koji to ele primali u istraivae? Pa i one nervozne, nesreene, paranoidne osobe? Zato sam ovdje ja, kao prvi filtar. I na kraju, postoji zavrni test, kao posljednji filtar... Vidim da ste razuman ovek nastavio je i da imate vrste razloge to elite u istraivae, zato vam ovo i govorim. Recimo da ste proli prvi filtar. Recimo da, ako napregnete sve svoje snage, bez problema proete i drugi filtar, no, upozoravam vas, zavrni test je izuzetno teak, njega prolaze samo najvri. A jedino onaj ko proe zavrni test postaje istraiva. Martin se blago nasmeja. Verujem da bez tekoa mogu proi i taj famozni test, ma kakav bio. Samouvereni ste, a to je vae pravo. I, potrudite se da dobro zapamtite moje rei. Ispriao sam vam vie nego to je trebalo. Dok je to govorio, sedokosi ovek popunjavao je nekakav formular. Kada je zavrio, dao ga je Martinu. Sa ovim ete se javiti viem komandantu Patricku, soba devedeset est. On e vas uputiti u dalji postupak i pripreme. I na kraju, sreno! Nadam se da ete uspeti. Hvala odgovori Martin. Ustao je i izaao. Dakle, treba nai sobu 96 pomisli. Hej, stani! Dovoljno je! uvi taj uzvik, Martin poe da usporava tempo, sve dok se na kraju nije zaustavio. Zatim se okrenuo i sigurnim se korakom vratio. Pa, Paule? Dosadilo ti je? ovee, pretrao si deset krugova! Zna li koliko je to? Tano deset kilometara! Mislim da bih mogao da pretrim jo toliko. - 36 -

 Cilj je ovog testa samo procena tvoje kondicije. Bez ikakvih drugih namera. Dakle, tvoja kondicija je stoprocentna. Imamo li jo neto za danas? Ne vraamo se u Centar. Krenuli su laganim korakom po finoj stazi, posutoj sitnim ljunkom, to je krivudala izmeu drvea. Bio je kraj sumraka i na nebu su se ve videle zvezde. Zna, veina kandidata pre priprema ne moe da pretri mnogo najvie dva ili tri kilometra, tek sada shvatam kako su te poslali ovamo bez Komisije. Komisije? Zapravo, svako ko eli da postane istraiva mora pre priprema da se pojavi pred Komisijom, kojoj je zadatak da proceni psihofizike osobine kandidata. Komisija donosi odluku o upuivanju na pripreme. Pa ipak, ima i izuzetaka, kao u tvom sluaju. Verovatno si ostavio vrlo povoljan utisak na one u regrutnom odjeljenju, pa su odluili da te oslobode suvinih formalnosti. Martin je utao. To je posao vie za mene nastavi Paul Kohler. U tvom kartonu mora da postoje nekakvi podaci. Zato sam sada primoran da te muim nekakvim testovima izdrljivosti, snage i jo kojeega. uma se zavravala i pred njima se ukazala zgrada Centra broj 9 za obuku istraivaa svemira. Pa, videemo se na veeri, za dvadesetak minuta ree Paul. Zdravo! Zdravo! Paul Kohler je bio snaan ovek, star etrdeset ili etrdeset pet godina, po zanimanju instruktor u Centru br. 9 za obuku. I, mada ga je Martin poznavao samo dva dana, uvjerio se da je to izuzetna linost. Bilo mu je drago to je ba Paul, a ne neko drugi, odreen da mu bude instruktor u toku svih priprema. Uao je u svoju sobu i legao na krevet. Tek tada je osetio koliko je umoran. Pa, deset kilometara i nije tako malo pomisli. Obazreo se po sobi. Bila je jednostavno ureena, funkcionalna, snabdevena sa svim onim to je potrebno za normalan boravak i rad. Sem udobnog leaja iznad koga se nalazio atomski asovnik sa pomonim programima, u sobi je bio i radni sto s instaliranim univerzalnim komunikatorom ekranom s mnogobrojnim dodatnim ureajima. Uz sobu se nalazilo lepo ureeno kupatilo. Dakle, imao je sve uslove za normalan boravak i rad. - 37 -

Ah, da! Veera! Zamalo da je zaboravio. Ustao je i krenuo u trpezariju. Paul je ve doao i Martin je seo pored njega. Upravo sam dobio na plan za sutra. Pogledaj ga ree Paul i dade mu list sa zadacima. Nije suvie teko, ali nije ni lako. Doneta im je veera i oni poee da jedu. Bili su prilino gladni, a hrana ukusna, pa su jeli brzo i utke. U isto vreme neko je ukljuio trodimenzionalni televizor, to se nalazio u dnu sale. Upravo su bile emotivne dnevne novosti itala ih je mlada spikerica prijatna glasa. Paul i Martin je nisu sluali novosti su bile jednoline, svakoga dana iste. Odjednom, morali su iznenaeno da okrenu glave u njenom pravcu: glas joj se u trenutku promenio, postao ozbiljan, dubok. Sada emitujemo specijalno saoptenje Slube reda Polisa broj 2458. Prilikom rutinske patrole lanovi Slube reda otkrili su na nekih trideset osam kilometara severoistono od centra Polisa ostatke univerzalne letelice tipa Gazela GT-3V njima su pronali le ene, meutim nisu je mogli identifikovati jer poginula pri sebi nije imala dokumenta, a ni ogrlicu sa linim brojem. Strunjaci pretpostavljaju da je do nesree dolo u toku jake oluje to se dogodila pre etiri dana. Nepoznata je verovatno loe upravljala letelicom, spustila je suvie nisko i vetar je bacio na stene. Udar je bio tako snaan da je potpuno unitio letelicu i smrvio telo nepoznate, tako da je se nije moglo ni identifikovati po linom opisu. Zato molimo sve koji bi mogli da prue neka obavetenja da se jave Slubi reda Polisa broj 2458... Martin se odjednom ukoio, neto ga je preseklo u stomaku. Paul se okrenuo prema njemu i posmatrao ga ispitivakim, pronicavim pogledom. On zna! zgranut pomisli Martin. On zna da sam iveo na teritoriju Polisa broj 2458, zna da sam pre etiri dana univerzalnom letelicom toga tipa doao pred zgradu Regrutnog centra istraivaa... Deluje bolesno. Bled si progovori Paul. Nisam smeo da ti dopustim da pretri deset kilometara. Najbolje je da se dobro odmori. Otpratiu te do sobe. Nije potrebno, mogu i sam! otro ree Martin. Naglo je ustao i brzim koracima otiao u svoju sobu, zakljuao vrata i nemono se sruio na krevet. Tokovi ivota neumoljivo briu prolost. Ponekad neprimetno, ponekad surovo. U igri sudbine obino najvie stradaju oni koji su najmanje krivi. Ona je bila mrtva. I, mada je nije voleo, Martin je oseao da poinje da ga razdire teka bol. Jer, znao je: on, i samo je - 38 -

on bio kriv za njenu smrt... Moralo se tako zavriti pomislio je. Moralo je tako biti. Sa prestankom njene, poinjala je njegova srea. Upravnik Centra br. 9 za obuku istraivaa svemira nekoliko puta se nakaljao pre nego to je poeo da govori. Moram da vas pohvalim. Vi ste na najbolji ak u posljednjih nekoliko godina. Jednostavno, sve to smo zahtevali, vi ste i uradili... To je zato to sam imao dobre instruktore ree Martin. Svejedno. Ni najbolji instruktor ne moe svakoga sve nauiti. A vi ste. uspeli da nauite sve to se trailo. Martin se nasmeja. Setio se rei poverenika za regrutaciju: ... ako napregnete sve svoje snage... On ih je ozbiljno shvatio i potrudio se da iz sebe izvue maksimum. Zaista, nije bilo lako. Ve i sam popis predmeta koje je apsolvirao za pet meseci bio je impozantan: opta fizika, astrofizika, meuzvezdana navigacija, pilotiranje, kosmika tehnologija, galaksografija, svemirska biologija, psihologija nisko, srednje i visokorazvijenih civilizacija, etika i istorija istraivaa svemira... Usporedo s tim imao je i stroge fizike pripreme, borbene vebe i rukovanje orujem (jer, iako su istraivai prvenstveno uenjaci, tako neto je potrebno zbog njihove line sigurnosti). No, nisam vas pozvao da vas hvalim, ve da vam ispriam neto. Obiaj je da se posle pet meseci priprema kandidatima objasne neke stvari. Vi se ve pet meseci pripremate za teak, opasan poziv. Biti istraiva nije lako. Skoro neprekidno boraviti u svemiru, lutati od planete do planete ceo ivot, biti izloen mnogim opasnostima... ta, zapravo, rade istraivai? Oni su kompletni uenjaci, lutaju neispitanim krajevima Galaksije u potrazi za nastanjenim planetima. Kad naiu na takav planet, zabelee njegove prostorne koordinate i obavljaju mnogobrojna ispitivanja iz orbite, da bi odredili prirodne karakteristike planeta. Zatim dolazi najtei i najodgovorniji deo posla: pronalaenje inteligentnih bia i uspostavljanje kontakta. Zato se to radi? U emu je svrha tog vekovnog, mravljeg posla? Objasniu vam. On iznenada iskljui svetio u sobi. Trenutak kasnije, u sredini sobe zablista velik trodimenzionalan model Galaksije. Jedna zvezda u modelu periodino se palila i gasila. Ta zvezda to treperi, to je nae Sunce. Pazite sada. Boja modela, do tada mlenobeliasta, poe da se menja. Oko Sunca pojavilo se uto podruje, koje je po obodima prelazila u - 39 -

zeleno, dok je ostali deo Galaksije bio plav. uta boja oko Sunca predstavlja ispitano, zelena delimino ispitano, a plava neispitano podruje Galaksije. Obratite panju na odnos: uta zauzima etvrtinu, a uta i zelena zajedno gotovo treinu Galaksije... ta mislite, koliko je truda bilo potrebno uloiti da bi se dolo do ove mape? Da li je za te bio dovoljan pionirski duh, radoznalost uenjaka? Ne! Mi imamo odreen cilj. Jednog dana, na ovoj mapi nee biti plave i zelene boje. Tada emo osnovati Galaktiku federaciju, zajednicu svih civilizacija Galaksije. Martin Carr ostade zaprepaen grandioznou pothvata. Mislim da su ti sada jasnije nake stvari ree Paul. Na primer, strogost prilikom selekcije kandidata. Jasnije su mi odgovori Martin. Jednostavno, od jednog ili nekoliko istraivaa zavisi da li e neka civilizacija prihvatiti ideju federacije. Istraivai ne smeju pogreiti. Paul zastade na trenutak. Zatim, imam jo neto da ti kaem. Opazio si da si u toku pet meseci priprema uvek bio sam. Nisi upoznao, nisi ak ni video nekog drugog kandidata, mada ih ovde ima jo nekoliko. Bilo mi je svejedno da li imam drutvo ili ne. Ali, nama nije svejedno! Prvo, kad se priprema samo jedan ovek, moe mu se obratiti vea panja, otkriti i ispraviti njegove greke, bolje ga obuiti. Kad bismo kandidate obuavali grupno, mnogi njihovi pojedinani propusti ostali bi skriveni. Tako dobivamo izvanrednu obuenost. Drugi je razlog to, to e uskoro dobiti partnera. Tanije reeno: partnerku. Do avola, valjda sam dovoljno sposoban da radim sam, bez odmaganja nekakvog enskog stvorenja! urliknu Martin. Paul se nasmeja. Zna li ree on tvoja je reakcija ista kao i kod devedeset posto kandidata! Polako, objasniu ti. To je pravilo staro koliko i istraivai svemira. Na zadatke se ide u parovima: jedan mukarac i jedna ena. Zna i sam zato. Bilo bi glupo da misije propadaju zbog neije neiivljenosti, zato je tako. Ree zajedno idu i po dva, tri ili etiri para, zavisno od teine zadatka. Ali da nastavim gde sam stao: odluku o tome ko e kome biti partner donosi kompjuter na kraju obuke. Naravno, detaljno se analizira ogroman broj faktora. Znam ta misli: kompjuter je kompjuter, a ovek ovek. Ne brini zbog toga, na odluke se dosad jo niko nije alio. Martin je u sebi oseao odbojnost protiv takvog postupka. No, Paul se nijednom nije prevario, uvek je ispravno zakljuivao. - 40 -

Verovatno je i sada imao pravo. Pa, dobro promrmljao je najzad Martin. Poslednjih mesec dana bili su kruna priprema. Martin nije uio nita novo, ve je sreivao ranije steena znanja, pokuavao da ih samostalno primeni u praksi. U drugim razgovorima sa Paulom, sada ve i svojim prijateljima, sticao je dragocena iskustva, toliko potrebna istraivau. A Paul je znao da je instruktor koji kandidatu otkrije sve tajne lo instruktor. I zato je pred Martina stavljao samo premise, traei da sam zakljuuje. Zapravo, on je uio Martina kako da postane elastian, prilagodljiv, sposoban da se snae u svakoj situaciji. Zna govorio bi Paul u svemiru postoje milioni i milioni tajni... Nemogue je predvideti na ta se moe naii, kakva se neverovatna stvar moe desiti. Jedino je reenje biti uvek oprezan, spreman na sve. Mislim da e se ti snai kada bude potrebno. No, moram da te upozorim na zavrni test. To je... to je neto izuzetno teko, mnogo tee nego to moe i pretpostaviti. Nemoj misliti da te plaim, samo te upozoravam da pazi ta radi. Eto, to je sve to ti mogu rei. Martin mu je verovao. Uostalom, bio je i ranije upozoren. Paljivo se pripremao: razmiljao je, jaao volju, postao siguran u svoje sposobnosti. Ako su mu ljudi tako ozbiljno govorili da je zavrni test teak, znai da je i stvarno teak. Poslednji dan u Centru za obuku istraivaa svemira bio je Martinu i najtei. Nije mogao nikako da prikrije uzbuenje. injenica da ga jo samo jedan dan deli od poetka zavrnog testa uznemiravala ga je. Nije se bojao, no nije mogao ni da bude ravnoduan. Od toga testa zavisilo je njegovo biti ili ne biti. Ceo dan etao se kroz Centar i okolnu umu. Pokuavao. je da pronae Paula, ali ovaj je bio zauzet. Nije mu preostalo nita drugo nego da ostane sam sa svojim mislima i brigama. Moda je to smiljen postupak razmiljao je. Da bih ve sada izgubio ivce. E ba neu, zainat svima! Paul se pojavio tek posle veere. Martine, veerao si? Imamo da obavimo jedan posao. Izali su iz trpezarije i krenuli hodnicima. Paul ga je vodio u blok gde su se nalazile mnogobrojne laboratorije. Ne znam da li se sea poeo je da objanjava. Pre est meseci, kada si se poeo da priprema, morao si da proe kompletnu - 41 -

zdravstvenu kontrolu. Bio ti je snimljen i elektroencefalogram; snimanje je trajalo celu no. Evo o emu je sada re: kada su te snimali, bio si savreno miran, neuzbuen, no za neke analize potrebno je da postoji i EEG u napetom, uzbuenom stanju. Razumem. Lekari pretpostavljaju da u no pre polaska na zavrni test biti vrlo uzbuen. Sve e biti isto kao i proli put: bie ti stavljene elektrode na glavu, zatim e zaspati probuditi se sutradan ujutro. Tada e ti skinuti elektrode i to je sve. Posle nekoliko minuta hoda uli su u prostoriju gde se nalazio moderni elektroencefalograf. Zdravo! ree Paul lekaru. Doveo sam ti Martina. I pazi, nemoj ga previe muiti noas. Sutra kree na zavrni test. Lekar se blago nasmeja na Paulovu alu. Dok je paljivo nametao elektrode na Martinovu glavu, ree mu: Moraete uzeti sredstvo za uspavljivanje, inae ko zna kada biste zaspali. I dade mu neku pilulu. Martin je proguta i protegnu se na leaju. Ceo postupak bio mu je dosadan. Pilula je brzo delovala i ve posle nekoliko minuta on oseti da mu se sklapaju oi. Uzalud je pokuavao da ostane budan. Laku no uo je Paulove rei u poslednjim krajevima svesti. Ne brini. Oko njega zavlada tama, tiina, apsolutno nitavilo ... Ja idem, zaspao je ree Paul lekaru. Moete poeti. Lekar paljivo pogleda Martinovo lice bilo je savreno mirno, svaki mii bio je potpuno oputen. Otiao je do suprotnog zida, gde se nalazio komandni pult i pritisnuo jedno dugme: istog trenutka na pultu se upalilo nekoliko kontrolnih lampica, a u prostoriji se zaulo jedva ujno brujanje ... Buenje je bilo prijatno. Martin je otvorio oi i postao svestan svetlosti. Istog trenutka mozak mu je normalno proradio. Pogledao je po prostoriji: bila je prazna. Leao je nepomino nekih petnaestak minuta, a onda se vrata otvorie: uli su Paul i lekar. Nadam se da si lepo spavao ree Paul. Mislim da jesam. Sada sam potpuno odmoran, ne oseam vie nikakvo uzbuenje. Lekar mu je skinuo elektrode sa glave i on izae sa Pa ulom. Pazi: sada je skoro osam asova, a ti polazi u deset ree - 42 -

Paul. Kreni odmah u svoju sobu i spremi se. Zna ta ti sve treba. Kada to obavi, doi u kancelariju upravnika Centra. Tamo e dobiti poslednja uputstva. Oko pojasa stavio je opasa sa tekim pozitronskim pitoljem. Pogledao se u ogledalu: bio je potpuno spreman. Na sebi je imao tamnoplavo slubeno odelo istraivaa, verovatno najpraktinije i najprijatnije od svih koje je dosad imao. Jedino ga je optereivao opasa sa pitoljem i jo nekim ureajima. Znao je da je svaka od tih sitnica neophodna i da ih sve mora imati pri sebi. Uzeo je ranac sa stvarima i izaao iz sobe. Oekivala ga je poseta upravniku. Dakle, ponovo moram da vas hvalim ree upravnik. Obuku ste zavrili sa maksimalnim brojem bodova. Koristim se ovom prilikom da vam estitam u ime celokupnog osoblja Centra... Hvala ree Martin Sada vas oekuje zavrni test. Znam da ete se maksimalno potruditi, ak sam uveren da ete ga uspeno savladati. Znate, va uspeh na tom testu je i uspeh vaeg instruktora, Centra, svih istraivaa svemira... Isto tako i neuspeh. On zastane, pa nastavi dubljim, ozbiljnim glasom: Dajem vam dve zapeaene koverte, u kojima se nalaze po jedna memorijska elija. U jednoj eliji nalazi se nareenje za provoenje zavrenog testa, te detaljne instrukcije o svemu to bi vam moglo biti nejasno. U drugoj su lini podaci vaeg partnera. Ne znam da li vam je reeno, rad sa partnerom poinje odmah po zavretku priprema. Prema tome, idete zajedno na zavrni test. Pa, Paule, mislim da bih trebao da ti se zahvalim na svemu to si uinio za mene ree Martin dok su ili prema pisti gde je ekala letelica. A ja, sa svoje strane, mislim da bih trebao tebi da zahvalim to si bio tako dobar uenik! Zna, sada mi je ao to odlazim odavde i to se zaelo nikad vie neemo videti. Takav je ivot... No, upoznae druge ljude, ja nove kandidate... Mora tako biti. Hodali su neko vreme utei, a onda Martin progovori: Paule, kako to da ti nisi aktivni istraiva ve instruktor? Sada si na vrhuncu sposobnosti, mogao bi izvanredno obavljati zadatke. - 43 -

Lice Paula Kohlera promeni se u trenutku, postade mirnije, setnije. Veina kandidata me je to pitala ree on. I ja sam nekada bio aktivan istraiva. Bio sam mlad, nesalomive volje, bio sam hrabar, spretan, imao sve najbolje osobine... Iao sam tamo gde niko drugi nije smeo, obavljao zadatke od kojih se mnogima dizala kosa na glavi... A onda, pre petnaest godina, doiveo sam teku havariju sa svojim svemirskim brodom. Ostao sam iv, ali sam izgubio desnu ruku. Martin pretrnu. Da, izgubio sam desnu ruku do ramena. Lekari su mi posle napravili vetaku, koja je zaista savrena kopija. Eto, ti nikada ne, bi ni opazio da je vetaka, od plastike i metala. Ona ima istu snagu, brzinu refleksa, pokretljivost, osjeaj dodira kao i prava. Meutim, postao sam nepouzdan za aktivnu slubu u istraivaima, pa sam preao u instruktore. Sada, kada pogledam na sve, jo i volim to mi se to dogodilo. Bio sam luda glava, sto puta bih dosad poginuo. Ovako, jo sam iv. Da li se nesree deavaju esto? Ne bih rekao. Ko je oprezan, moe biti vrlo siguran da mu se nee nita strano dogoditi. Svemirski brodovi istraivaa kvalitetno su izraeni, pouzdani. Nadam se da si dobro zapamtio ono to sam ti govorio: mora se biti elastian, snalaljiv. To je jedini dobar nain rada u istraivaima. On uuta. Hodali su nekoliko minuta svako u svojim mislima, a onda se Paul iznenada lupio po glavi. Do avola!! Zamalo da zaboravim, ini se poeo sam da starim. Evo o emu se radi: preko svojih veza uspeo sam da doem do nekih neslubenih podataka o tvojoj buduoj partnerki.... Martin se iznenaeno okrene prema njemu. Ona je obuavana u Centru broj tri. Zove se Christine van de Kamp. Ne znam da li se sea, jednom sam ti rekao da kompjuter ne grei pri izboru parova. Ni sada nije pogreio: Christine van de Kamp je linost tvoga kalibra, izuzetno je inteligentna i sposobna. Ne sme je potceniti, to bi ti se moglo strano osvetiti. uma se zavravala i pred njima se ukazala prostrana pista. Letelica te eka. Vreme je da krene ree Paul. Sreno! Rukovali su se, a onda je Martin krenuo prema letelici. Na ulazu se okrenuo: Paul je jo stajao na ivici ume, visoko dignute ruke u znak pozdrava. Martin mu otpozdravi na isti nain, a zatim ue u letelicu. Vi ste Martin Carr? upita ga pilot. - 44 -

 Da. Tani ste, sada je pet do deset. Zauzmite mesto, kreemo odmah. Martin sede na svoje mesto i zakopa sigurnosni pojas. Pogledao je kroz prozor: Paul je jo stajao na ivici ume. Martin mu je mahnuo jo nekoliko puta, mada nije bio siguran da e se to videti. Tada pilot, koji je u meuvremenu ukljuio pogon, dade punu snagu i letelica polete uvis. Zaista, Paul je izuzetan ovek pomisli Martin. Ljubazan i dobar kao retko ko. On je Paulu Kohleru bio izuzetno zahvalan zbog jedne stvari: uspeo je da savlada radoznalost i nije ga pitao ta mu je bila ona na koja je poginula u letelici one olujne noi... Vreme je da vidim ta me oekuje pomislio je. Nasumce je odabrao jednu memorijsku eliju i ubacio je u leite na univerzalnom komunikatoru. Ekran zasvetle i na njemu se pojavie jarka, krupna slova: NAREENJE ZA PROVOENJE ZAVRNOG TESTA ZA: MARTINA CARRA, ISTRAZIVAA-KANDIDATA. Martin pritisnu taster i na ekranu se ukaza tekst nareenja: Zavrni test se ni po emu ne razlikuje od uobiajene istraivake misije. Dakle, nije ni laki ni tei. Dobili ste sistem BDH 304851 sa sledeim koordinatama: galaktika longituda 142,8127 ugaonih jedinica, galaktika latituda 05,3759, a radijalno rastojanje 10,5384 kiloparseka. Taj zvezdani sistem spada u potpuno neispitane, pa je va zadatak sledei: 1. Polazak iz Centra 5, koji se nalazi na Mesecu. 2. Izvoenje prostorno-vremenskog skoka, posle koga e se va svemirski brod nai u blizini sistema BDH 304851. 3. Detaljna ispitivanja prirodnih karakteristika sistema. 4. U sluaju da u tom sistemu postoje inteligentna bia. treba uspostaviti kontakt. 5. Izvoenje drugog prostorno-vremenskog skoka. 6. Povratak u bazu na Mesecu. elimo vam uspeno izvoenje zadatka... U suhoparnom tekstu nareenja nije bilo novih podataka, sve je to Martin znao i ranije. On izvadi eliju iz leita i na njeno mjesto stavi drugu. ZA: MARTINA CARRA, ISTRAIVAA-KANDIDATA CENTRA BROJ 9 ZA OBUKU. ukazae se slova na ekranu. Za vaeg partnera odreena je CHRISTINE VAN DE KAMP. istraiva-kandidat Centra broj 3 za obuku. Identifikacioni broj CY 7849, roena u Polisu broj 2753, osamdeset petog dana 1354. godine postatomske ere. Zanimanje: astrofiziar (sada istraiva- 45 -

kandidat). Lini opis: visina... teina... Martina nisu zanimali njeni lini podaci, pa ih je samo preleteo pogledom, no, podatak na kraju spiska urezao mu se u pamenje: koeficijent inteligencije 150. Pritisnuo je taster i tekst nestade. Sa ekrana se smeilo lepo lice mlade djevojke, na kome su se isticale velike, pametne oi. Da uzdahnu Martin Carr tu enu zaista ne smem da potcenim. Nekada davno, za toplih letnjih noi, Martin je svojim malim teleskopom posmatrao Mesec. inio mu se blizak, sa svojim sivim morima, fantastinim planinskim lancima i ogromnim kraterima. Ponekad je imao utisak kao da lebdi u nekakvoj letelici nisko iznad tog neobinog, surovog sveta. Sada se nalazio na Mesecu. Tanije, bio je u kancelariji upravnika Glavne baze istraivaa na Mesecu. Put je proveo u polusnu, pa je jo bio malo omamljen. Morao je jako paziti da ne napravi neku prenaglu kretnju: miii su mu jo bili naviknuti na zemaljsku, est puta jau silu gravitacije. im je stigao u Glavnu bazu, a to je bilo pre pola sata, doao je u kancelariju upravnika, no nije ga zatekao, pa mu je preostalo samo da eka. Posle nekog vremena vrata se otvorie: u kancelariju su uli ovek i devojka. ovek je bio srednjeg rasta, snane grae i lepog, prijatnog lica. Devojka je bila neto nia, skladno graena, obuena u odelo kakvo je imao i Martin. Vi ste ve stigli! ree ovek. Da vam se predstavim: upravnik Glavne Meseeve baze, Walter Russel. A ovo je... to biste mogli i sami pogoditi.;. Martin je prepoznao lice sa fotografije: bila je to Christine van de Kamp. Sada smo svi na okupu ree upravnik. Predlaem ovakav raspored rada: sada se odmorite od puta, ili ako elite, razgledajte bazu. Bilo bi dobro i da malo razgovarate i upoznate se. Veeras bismo vam pokazali svemirski brod i dali zavrna uputstva. I, ako sve bude u redu, sutra kreete. Ovo je vae ree Walter Russel, pokazujui na svemirski brod tipa CX-A. Sa njim ete raditi od sada pa nadalje, naravno, pod uslovom da uspeno apsolvirate zavrni test. On pritisnu taster na daljinskom upravljau i vrata na boku se neujno otvorie. Razgovor su nastavili sedei u foteljama pilotske kabine. - 46 -

Walter Russel uze svesku sa tehnikim podacima broda. Ovako: ovo je slubeni svemirski brod istraivaa, kodna oznaka CX-A. Opti podaci: duina trideset i dva metra, masa pet stotina tona, nosivost deset tona, posada i putnici do est osoba, pogon anihilacioni, brzina krstarenja do 0,1 c, skokovita promena prostorno-vremenskih koordinata mogua u okvirima Galaksije. Brod u svome sastavu ima automatsku aparaturu za kompleksna nauna istraivanja zvezdanih sistema, ali i energetski tit i mono pozitronsko oruje. Mogu je let kroz atmosfere planeta, kao i sletanje na povrinu. Da zakljuim, univerzalni brod izvanrednih osobina, savrenstvo nae tehnologije... Martin i Christine sedoe za komande. Pa, kako vam izgleda? upita Russell. U toku posljednjih mesec dana pregledan je svaki deli. Tehnika sluba tvrdi da sve funkcionie savreno. Dakle, sutra emo videti da li je to istina ili ne odgovori Martin. Njih dvoje sporazumeli su se pogledima: on e biti pilot, a ona navigator. Na komandnoj tabli zasvetle pozivni svetlosni signal. Ovde let 15/12, svemirski brod CX-A-51325 javi se Christine. Spremni smo! Ovde kontrola. Moete uzleteti! Martin ukljui pogon i zauze komande. Osealo se podrhtavanje energija pogona narasla je do mone veliine. Svemirski brod poe se lagano uzdizati. Kada je bila preena sigurnosna visina, Martin potpuno oslobodi pogon i brod ogromnom brzinom polete uvis. Ve posle nekoliko minuta Mesec je ostao daleko iza njih svemirski brod kretao se po izlaznoj putanji, u krstareem meuplanetarnom letu. Martin prepusti komande kompjuteru. Za deset asova stii emo u zonu izvoenja skokova ree on. Do tada moramo biti potpuno spremni! Biemo uzvrati Christine. Za najvie tri asa moemo sve zavriti, samo ako se potrudimo. Ona poe da izraunava sloene elemente prostorno-vremenskog skoka. Martin joj je pomagao. To je bio i najosetljiviji deo putovanja... Skokove kroz prostorno-vremenski kontinuum omoguili su vrhunski uenjaci svojim fundamentalnim istraivanjima pre neto manje od pedeset godina. Bio je to jedan od sporednih rezultata njihovog rada. Meutim, za meuzvezdane letove to otkrie postalo - 47 -

je osnova, alfa i omega... Raniji sistem krstarei anihilacioni pogon omoguavao je maksimalnu brzinu od 20 posto brzine svetlosti. pa su bile potrebne desetine godina za let samo do najbliih zvezda... Prostorno-vremenski skokovi omoguili su putovanje do bilo kog objekta u Galaksiji u deliu sekunde. Sutina postupka bila je otprilike u ovome: u prostorno-vremen.skom kontinuumu sve je odreeno sa etiri dimenzije: x, y, z i ict, gde prve tri pripadaju prostoru, a poslednja vremenu. Izazivanjem anihilacije, snanog energetskog oslobaanja u prostoru oko svemirskog broda dolo bi do poremeaja u kontinuumu. Unutar prostora oslobaanja nastao bi vakuum u dimenziji ict i sve to bi se nalo unutar gubilo bi svojstva pripadnosti etvorodimenzionalnom prostoru i teilo bi nie, trodimenzionalnom. Jasno, za potpuno prebacivanje u niedimenzionalni prostor bila bi potrebna gotovo beskonana energija, mnogo vea od one to se dobiva anihilacijom tako bi se svemirski brod naao izmeu dva oblika prostora, u neravnotei. Jer, oduzetost kontinuuma ict u etvorodimenzionalnom, i viak u trodimenzionalnom prostoru, vraali bi svemirski brod, ali sada, zbog sveopteg kretanja po x, y, z i ict koordinatama u neporemeenom kontinuumu, na druge prostorno-vremenske koordinate. Martin i Christine izraunavali su elemente skoka na kompjuteru skoro dva asa. Greka u raunanju na dvadesetoj decimali mogla je izazvati promenu mesta povratka u etvorodimenzionalni prostor veliku nekoliko svetlosnih godina, to bi bilo katastrofalno. Napokon su svi podaci bili izraunati i ubaeni u memorije brodskog kompjutera. ta sada? upita Christine. Ostaju jo rutinske provere ree Martin, To emo zaas uraditi. On pritisnu taster na komandnoj tabli i na glavnom ekranu poee ogromnom brzinom da promiu sheme, sklopovi kompjuter je automatski proveravao sve sisteme. Posle nekoliko minuta na ekranu se pojave slova: NEGATIVNO. ZNAKOVI NEISPRAVNOSTI NE POSTOJE. U redu ree Martin. Iskljuio je ekran i zavalio se u fotelju sa olakanjem. Delujete prilino napeto ree ona, smeei se. Bolje se opustite, iveete nekoliko godina vie. A vi kao da niste napeti! procedi Martin kroz zube, a zatim doda malo smirenije: I ta se vas tie koliko u jo iveti? Vama je, ini se, sve ovo jako vano. Da nismo ovde, bili bismo verovatno negde na Zemlji, ili moda na Mesecu. No, mi - 48 -

nismo tamo, ve ovde, a uskoro emo biti ko zna gde... Zato ste se prijavili u istraivae? Eto, bila je to prilika... poe ona. Postalo mi je ve glupo ispitivati svemir pomou instrumenata sa Zemlje, kad postoji mogunost da se doe na pravo mesto. Astrofizika daje rezultate u makropodruju, a sve ostalo je sakriveno. Skokovi omoguavaju potpuno otkrivanje tajni Galaksije... Dakle, vi ste isti uenjak ree Martin. A ta ste vi? upita ga. Martin se zbuni. Nikada nije razmiljao o tome kako da definie sebe. Ja u vam rei nastavi ona. Vi ste potpuno suprotni. Vi ste poslednji kauboj. Slobodno lutate prerijom sa vaim vernim konjem i preciznim koltom; ponosni ste, vrsti, nesalomive volje, upadate u guve i borite se za pravdu... Ali, pazite, partneru! Zavrni test i istraivai nisu kaubojtina. Zavrni test je isto to i bilo koja istraivaka misija. I tu ne sme biti greaka. Vi sve to znate i zato ste nervozni, pa sve radite besprekorno i dvostruko proveravate... Ne sme je potceniti, to bi ti se moglo strano osvetiti... setio se upozorenja pa je postao oprezan i naglo se ohladi. Shvatio je igru, odavao ju je podsmjeljivi bljesak u Christininim oima i njena blago nasmejana usta. A gde ste iskopali sve ovo, partnerko? upita on savreno mirnim glasom. To su mi rekle vae ruke, kretnje, linost... A najvie oi. ta to kau moje oi? nagnuo se prema njoj i gotovo joj se uneo u lice. Mnogo... gotovo sve tiho ree ona. Tune su, a iza njih je mrak... U vama je smrt. Ponovo je seo u fotelju, pomalo zadovoljan to je uspeo da je uplai. Ali, tamo gde postoji ivot, smrt je neprijatelj! vedrim glasom ree ona. Moraemo je isterati! Nemojte se samo praviti prepametni hladno odgovori Martin. Nema potrebe da se pravim, ja jesam prepametna vragolasto mu odgovori. Martin se nasmei. Znao je gde je pogreila, na tom mestu skoro uvek se grei: ona nije bila prepametna, ve samo polovina od prepametne. Bolja polovina. Pogled mu pade na asovnik: bliilo se vreme... U redu! odseno uzviknu Martin. Dosta smo razgovarali, moramo se pripremiti za skok. Znate da se po pravilima - 49 -

najmanje pet sati pre i deset posle skoka mora provesti u hibernacionom sarkofagu. Preli su u sekundarni odsek. On joj je pomogao da zauzme mesto u sarkofagu. Malecka, ne boj se ree sigurnim glasom. Bie sve u redu! Nisam ja malecka! I ne bojim se. Govorila je jo neto, ali se poklopac sarkofaga hermetiki zatvorio. Martin pogleda unutra. Videla se samo iskriava svetlost tokovi energije su krenuli. On prie svome sarkofagu. Dobra stvar pomisli. U sarkofagu se oko ljudskog tela stvarao energetski tit koji je apsorbovao sve spoljane uticaje. Tako su prilikom snanih energetskih pranjenja, do kojih dolazi pri skokovima, ljudi u brodu bili potpuno zatieni. Uao je i namestio se najudobnije to je mogao, prekrstio ruke na grudima i zatvorio oi. Malopreanji razgovor sa Christinom sada mu se inio sasvim razloan: ona se, zapravo, bojala i bila je nervoznija od njega zato je pokuavala da bude na visini, ak i podrugljiva. Da, ene su ba udna stvorenja pomisli. Oseao je kako ga obuzima prijatna toplina, polako je tonuo u dubok san... Laku no, malecka... Bio je u polubudnom stanju i nije se hteo aktivirati, napustiti san: bilo mu je toplo, vrlo prijatno i nije eleo da prekida to stanje. Kroz svest mu je prolazio potmuo, neprijatan zvuk neko je lupao po sarkofagu. On otvori oi i pokrenu se. Istog trenutka poklopac se neujno vratio u svoje leite i on ugleda Christinino lice. Najzad! ree ona. Ve sam mislila da si mrtav... ta ti je bilo? Ba nita. Samo sam se uspavao. On izae iz sarkofaga i napravi nekoliko pokreta. Sa zadovoljstvom je utvrdio da hibernacioni san nije ostavio nikakve posledice, osim to su mu od duge nepokretnosti miii bili malo ukoeni. Preli su u komandnu kabinu. Martin ukljui veliki ekran. Dakle, to je BDH 304851! uskliknu on. Na donjem delu ekrana video se zanimljiv prizor centar sistema BDH 304851 bila je dvojna zvezda. Komponenta A bila je crveni div klase K, a komponenta B normalna plava zvezda klase B. - 50 -

One su bile vrlo blizu jedna drugoj gravitacija plave zvezde je iz razreenog omotaa crvenog diva izvlaila materiju. Njih dve su tako bile spojene mnogobrojnim mostovima plazme. Iznad njih, rasporeeno po celom ekranu, bilo je pet sjajnih taaka pet planeta. Hoemo li poeti rad? upita Christine. Naravno! Imamo standardni plan... Walter Russell je bio u pravu: CX-A je zaista bio savren. Celokupna nauna aparatura u njemu bila je potpuno automatizovana, izuzetno funkcionalna. Bio je dovoljan pritisak na dugme da bi se sve aktivisalo, obavilo svoj zadatak i na kraju se iskljuilo. Fotografija, polarimetrija, spektrografija, lokacija, detekcija zraenja, estica, talasa... Stotine najrazliitijih podataka o sistemu BDH 304851 za vrlo kratko vreme bile su sakupljene, analizirane i smjetene u memorije brodskog kompjutera. Za tih nekoliko sati bila su obavljena sva opta ispitivanja. Rezultati su bili sumirani u tabelu koju je kompjuter prikazao na glavnom ekranu: SISTEM BDH 304851. OPTA ISPITIVANJA. REZULTATI: CENTRALNA ZVEZDA SISTEMA KLASA K6, MASA 10 SUNEVIH MASA. SEKUNDARNA ZVEZDA, KLASA, B2, RASTOJANJE 5 JEDINICA, MASA 1,5 MASA SUNCA. U SISTEM SPADA PET PLANETA. RASTOJANJA: 5, 8, 12, 20 i 30 JEDINICA, MASE: 0,8; 1,1; 250; 220 i 5 MASA ZEMLJE. PRVA DVA PLANETA PRIPADAJU TIPU ZEMLJE, DRUGA DVA TIPU JUPITERA I POSLEDNJI POLUTIPU. SVI IMAJU ATMOSFERU. IVOT MOGU NA PLANETU BROJ 2 . . . Martin i Christine zamislili su se nad poslednjom reenicom. Ta im je injenica u prilinoj meri komplikovala zadatak. Dakle! ree Martin prema planu prelazimo na fazu dva. I on ukljui jedinice krstareeg pogona. Sledeih nekoliko dana prouavali su planete iz blizine. Po uobiajenom sistemu, krenuli su sa spoljne strane. Tri giganta bili su fascinantni svetovi, na kojima su dominirale surove sile prirode. Brze promene, energetska pranjenja, ekstremna gravitacija i temperatura sve su to bili faktori koji su onemoguavali postojanje sloenih materijalnih struktura. Martin i Christine vrlo su ih brzo ispitali. Privlaio ih je, iako su ga se pomalo i bojali., svet broj 2. Sada je planet broj 2 bio ispred njih ispunjavao je ceo prostor glavnog ekrana. Bio je plav tu boju davali su mu duboki okeani. Veo oblaka bio je isprekidan, ispod se moglo videti kopno. Ravnice, - 51 -

planinski lanci, reke ... Kao Zemlja ree Christine. Ali ima neto u njemu to mi se ne svia .. Mi se sada ne pitamo da li nam se neto svia ili ne ree Martin. Imamo svoj zadatak i moramo ga ispuniti. Iako je iz tog planeta izbijala nekakva odbojnost, koja se ni njemu nije sviala, uzdrao se da taj oseaj pokae otvoreno. MASA: 1,1 MASE ZEMLJE, ATMOSFERA: POZITIVNA (KISEONIKA 25 PROCENATA, UGLJEN DIOKSIDA ZANEMARLJIVA KOLIINA, OSTATAK NEUTRALAN), KOPNO 40, VODA 60 POSTO POVRINE. SREDNJA TEMPERATURA PLUS 15 STEPENI, OPTI USLOVI POVOLJNI ZA ZlVOT NA BAZI UGLJENIKA... Martin je paljivo prouavao podatke sa ekrana. Christine ree on mislim da nam je potrebno jo podataka. Ne moemo sleteti samo na temelju ovoga. Predlaem da spustimo dubinsku sondu. Ima pravo. To je najbolje to moemo uiniti... Dva asa kasnije sonda je ponirala kroz nie slojeve atmosfere, snimajui snanim kamerama sve ispod sebe. Martin i Christine paljivo su posmatrali projekciju na glavnom ekranu. Vidno polje se smanjivalo plan je postajao sve krupniji. Videli su se detalji na povrini. U poetku, samo krupni detalji reljefa. Zatim ravnice sa obraenim povrinama. Pravi, lepo ureeni putevi sa ponekim vozilom. Mala naselja gomile zgrada skupljenih bez reda. I na kraju grad ogroman, planski podignut, irokih ulica i velikih zgrada. Do avola! izlete Martinu. Sonda se i dalje sputala: lepo su se mogla videti vozila i guva na ulicama. Ubrzo, grad nestade i na ekranu se ponovo ukaza divljina. Nedugo zatim, slika potamne. Martin se okrenu prema Christini. Sonda se sruila. No, pokazala nam je sasvim dovoljno! Pa, ta misli o svemu onome dole? Srednje razvijena civilizacija, priblino kao Zemlja na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek. Verovatno znaju za elektricitet, radio, imaju maine... I ja sam otprilike isto uoio. Dakle, moda nam sutra predstoji faza tri, uspostavljanje kontakta... U Pravilu istraivaa je stajalo: FAZA III. POSLE ISPITIVANJA PRIRODNIH KARAKTERISTIKA CENTRALNE ZVEZ- 52 -

DE (ILI ZVEZDA), SVIH PLANETA I MEUPLANETARNE MATERIJE, PRISTUPA SE ZAVRNOM DELU ZADATKA. PLANET NA KOJEM POSTOJE USLOVI ZA RAZVITAK IVOTA PODVRGAVA SE DETALJNIM ISPITIVANJIMA. AKO SE PRISUTNOST INTELIGENTNIH BIA ORGANIZOVANIH U CIVILIZACIJU OBJEKTIVNO USTANOVI I AKO NEMA NIKAKVIH PROBLEMA, ISTRAIVAI SVOJ BROD SPUTAJU NA POVRINU PLANETA I DIREKTNO KONTAKTIRAJU SA PREDSTAVNICIMA CIVILIZACIJE. Civilizacija na BDH 304851/11 imala je osnovna tehnika znanja: Martin je uspeo da uhvati radio-emisije na nekoliko talasnih duina. Jezikom bloku kompjutera (koji je inae u svojim memorijama imao sve poznate galaktike jezike) nije bilo teko da analizira i pronae kljueve za prevoenje. Pred Christinom i Martinom nala se gomila najrazliitijih tekstova uobiajena razmena informacija unutar jedne civilizacije. Martin sastavi poruku, koju je zatim na planet emitovao snaan brodski odailja: Stanovnici planeta, javljamo vam se mi, vaa starija braa iz dubina kozmosa. Prevalili smo dalek put da bismo videli kako ivite. Nae bi civilizacije u budunosti mogle saraivati, ako vi to elite. Doputate li da nai predstavnici slete na vau planetu i razgovaraju sa vaim predstavnicima? Posle nekog vremena sa planete je stigao odgovor: O plemeniti, vaa je milost prema nama, slugama vaim, boanska. O uzvieni, mi, sluge vae, pozivamo vas da doete. O besmrtni, skromni domovi sluga vaih bie vas dostojni. Mi, sluge vae, doekaemo vas kako vam i prilii. Malo neobian nain izraavanja ree Christine. Kako ti se ini? Prilino ponizan odgovori on. Oseaju da smo iznad njih, pa se boje. Obino je tako. Martin ustade. Ja bih se malo odmorio ree. A bilo bi dobro da to uradi i ti. Sutra nas eka izuzetno naporan dan... Pokuavao je da zaspi, ali nije ilo. Protekli dogaaji neprekidno su mu se vraali u misli, drali ga u napetosti. Seao se svog ranijeg ivota, bekstva, priprema. Na kraju, uspeo je da se dovede u polusan. Odjednom je osetio da nije sam. Partneru, bojim se .. tiho je apnula. Nema razloga, malecka. Ja sam tu. Zagrlio ju je. Pesak. Svuda okolo, dokle god je dopirao pogled kroz polumrak, - 53 -

bio je samo pesak. Vetar, koji je duvao na mahove, nosio ga je u kosu, oi. Dvostruko sunce pojavljivalo se iznad horizonta. Raao se nov dan. Martin je posmatrao okolinu, naslonjen na sjajno telo CX-a. Hoe li doi? upita Christine. Jue smo izmenili radio-poruke, a danas su videli sletanje naeg broda. Doi e valjda odgovori Martin. Sa brda na koje su se spustili sada se video grad: velike, raskone zgrade bile su zatiene visokim bedemom. Grad se nalazio na obali reke, granici plodne zemlje i pustinje. Pogledaj! uzviknu Christine. Dolaze! Martin pogleda kroz dvogled. Zaista, jedna gradska kapija bila je otvorena i kroz nju je izlazila duga povorka stanovnika. Oho! Stvarno dolaze! ree on. Moramo se pripremiti. Na glavu je stavio slualice neobinog oblika automatski prevodilac. Zatim otkoi pozitronski pitolj. Ovo je za svaki sluaj objasni. Christine uini isto. Povorka se sporo pribliavala postojanom brzinom. Martin krenu napred, polako, vrstim koracima. Christine ga je pratila. ta emo rei? upita ona. Da smo im prijatelji koji su doli u posetu! Izmeu udara vetra mogao se uti zvuk: harmonian, melodiozan, opijajui zvuk pesme lanova povorke. Ve su se mogla videti pojedinana bia bili su humanoidi, slini oveku ... Na elu je hodalo bie mnogo vie i ire od ostalih, potpuno odeveno u crno. Nije mu se moglo raspoznati lice na crnoj kacigi bili su samo prorezi za oi. Zvuk melodije bio je sve jai, odjekivao je od okolnih brda. Povorka je bila udaljena svega nekoliko stotina metara. Trenuci su prolazili. Kada se elo nalo na pedesetak metara, povorka se zaustavi i pesma u trenutku prestade. uo se samo fijuk vetra. Crna prilika je i dalje lagano koraala prema njima. Na dvadesetak metara i ona se zaustavi. Posmatrali su se nekoliko trenutaka. Martinu odjednom postade nelagodno. Tada crna prilika polako podie desnu ruku uvis, kao uznak pozdrava, i napravi trzaj, munjevit i neprimetan. U sledeem deliu sekunde, Martin krajikom oka zapazi bljesak neega to je strelovito brzo letelo prema njemu. Snaan ga udar odbaci u stranu i on se srui na tlo Christine ga je gurnula u poslednjem trenutku. Crna prilika stajala je nepomino, rukom pokazujui u njega. Uniti! Ubij! mona naredba odjeknu u slualicama. - 54 -

Danas, na Dan krvi, bog smrti trai ivote stranaca koji su sili sa neba! Ubijte ih! Povorka se rasturi i prvi redovi krenue napred... Klopka! zgranut pomisli Martin. Kako smo glupo naseli prevari! Ovi manijaci nas ele ubiti i oteti brod! Hitro istre pitolj i prvim hicem pogodi crnu priliku. Zatim posla smrtonosan rafal u nadiruu masu. Prvi redovi se zatalasae. Ispalio je jo nekoliko rafala i peano tlo se ispuni telima. Ostatak povorke beao je u paninom strahu. Malecka, uspeli smo! Bee! uzviknu i skoi na noge. Nije bilo odgovora. Iznenaen, on se okrenu: Christine je leala u pesku, irom otvorenih oiju, pogleda uperenog u nebo: iz grudi joj je virila drka seiva... On joj neno pridie glavu. ao mi je ree ona, jedva ujno. Odlazim... Ne boj se, malecka, ne boj se... Niz obraze kliznue mu dve tople suze. U Christininim oima vie nije bilo sjaja. On se uspravi, drei nepomino telo u naruju. Pogleda unaokolo, a zatim u nebo. Pesak. I vetar. I dva sjajna sunca visoko na nebu. Gotovo sve je bilo isto kao i trenutak ranije. Polako, vreme je odmicalo, njemu je bilo svejedno. ... kada si srean, nemoj hvaliti svoju sreu... teta, uvek doe neki dan... pomisli. Lagano, pognute glave, krenu prema svemirskom brodu. Negde je greka razmiljao je Martin Carr. Sve ovo je ruan san. Ili sam proklet! Oni koji su ga voleli, oni koje je voleo, ono to je radio svemu tome bilo je sueno da propadne. Njegov ivot bio je proklet od samog poetka. Pomilovao je hladnu povrinu sarkofaga. Na njemu je bio jednostavan natpis: Christine van de Kamp, 1354 p. e., SOL III 1378 p. e., BDH 304851/11. Christine, oprosti mi pomisli on. Seivo je bilo namenjeno meni, a ne tebi. Ti si mrtva a ja iv. Neka ti kozmos dopusti da mirno sanja. Pogon bijesnu na trenutak. Sarkofag izlete iz svemirskog broda i nestade u tami. On otvori desnu aku u njoj je bila ogrlica sa Christininom identifikacionom ploicom, jedina stvar koja se po pravilu uzimala od poginulog istraivaa. - 55 -

Seo je u pilotsku fotelju. ta sada? pomisli. Na glavnom ekranu videla se planeta 2. On odjednom dobi elju da pobegne to dalje od tog prokletog mesta. Moram se vratiti... pomisli. Moram izvestiti ostale, da ovde vie niko ne doe. Grozniavo je programirao kompjuter, izraunavao elemente povratnog skoka. Kada je bio gotov, aktivisao je program i uskoio u hibernacioni sarkofag. vrsto steui dragoceno pare metala, predavao se snu. On je budan, Paule ree lekar. Ali, i nije budan. Ne razumem. Kako to: budan i nije budan istovremeno? Svest mu je aktivirana. I ko zna gde se ona sada nalazi... Odlutala je nekuda. Posledica oka. ta sada? ekati. Martinu su glasovi bili poznati, uo ih je kao iz daljine, no znao je da su bliski. Paule... jesi li to ti? Neko lice nagnulo se nad njega i on prepozna svoga instruktora, Paula Kohlera. Martine, ne brini. Sve je u redu, na Zemlji si. Test je zavren. Nismo uspeli, Paule... sve je bilo prokleto... U redu, smiri se sada. Mora se odmoriti. Paul se okrene lekaru. Do avola, ini se da je pomerio pameu. ta da radimo? Dau mu sredstvo za spavanje. To je za njega sada najbolje. I on u Martinovu ruku paljivo ubrizga malo tenosti iz ve pripremljene injekcije. Paule, idemo, ostavimo ga na miru ... U pokidanim krajevima svesti Martin je traio odgovor. Paul i lekar. Odakle oni? Odakle.. Skupio je svu snagu koju je imao i ustao sa leaja. Suprotni zid prostorije bio je krcat ureajima. Podsetio ga je na... Vrata se automatski otvorie i on izae u hodnik. Znao je da e to biti... hodnik Centra broj 9 za obuku istraivaa svemira. Prevara pomisli. Tada izgubi svest. Ispred njega stajali su Paul, lekar i upravnik Centra za obuku. - 56 -

 Martine ree upravnik duni smo vam objanjenje, koje oekujete sa punim pravom. Eto, vama je vie puta u toku priprema skrenuta panja na teinu zavrnog testa. I to zato da bi se vaa samouverenost vratila u realne okvire i da biste bili spremni za najvee tekoe... Znate li onu priu o lancu, koji uvek puca prvo na najslabijoj karici? Isto je i sa ovekom. Cilj zavrnog testa je ispitivanje najslabijih karika kandidata. Ako se one pokau dovoljno vrste, lanac je neraskidiv, a test je pozitivan ... A najslabije karike nastavi lekar to je ono to se nikada ne vidi, to se nalazi duboko u oveku. Onaj ureaj nije elektroencefalograf, ve bi se mogao nazvati simulatorom realnosti. To je izuzetno sloen ureaj, koji davanjem paljivo proraunatih elektromagnetskih impulsa kori velikog mozga moe stvoriti prividnu realnost, slinu snu. Projekcijom razliitih realnosti u mozak i praenjem reakcija mogu se tano odrediti osobine oveka, to jest koliko su otporne njegove najslabije karike. Naravno, ne koristi se bilo kakva realnost, ve ona koja sledi iz prolosti, a to je zavrni test onakav kakav oekuje kandidat... Naravno, ne moemo pustiti nekoliko kandidata da sami odu ko zna gde; moglo bi im se svata dogoditi. Zato im u mozak projektujemo jednu od varijanti istraivakog zadatka, koja se zavrava izuzetno nepovoljno, to ostavlja mnogo manje posledice od prave misije sa istim zavretkom... Martine ree Paul Kohler tvoje reakcije tokom testa zadovoljile su sve kriterijume i ti moe postati istraiva. I tvoja partnerka, Christine van de Kamp, bila je izvanredno dobra. Doi, upoznau te sa njom... In on krenu ka vratima. No, Martin se nije pomerao; stajao je u mestu, zamiljeno ih posmatrajui. To je neka druga Christine razmiljao je. Moja Christine je mrtva... Ili moda ne verujete u ovo to smo vam ispriali? Nije imao razloga da ne veruje. No, bilo mu je svejedno posle svega to se dogodilo. Shvatio je poentu prie o Krezu i Solonu: ivot je dat, naturen. Sudbina je nadreena. Zato, sve to se dogodi mora se primati ravnoduno, bez uzbuenja. ivot je naopak: to neto vie elimo, to manje dobivamo... Paule... i vi ostali ree Martin tihim, ali vrlo razgovetnim glasom elim da odem odavde. Odmah. I da se nikada vie ne vratim. Pesak du cele obale, unedogled. I vetar, prijatan, leprav dah prirode. I Sunce, sjajno i crveno, nisko nad horizontom, koje je zalazilo, trailo odmor u dubini okeana. I puina, iroka, nepregledna - 57 -

kao beskonanost. I on sam u svemu tome. Visoko iznad nebo je tamnelo. Pojavie se prve zvezde. Na zapadnom horizontu preostao je jo jedan zrak slabe svetlosti, koji je osvetljavao nemirnu povrinu mora. Talasi to su stizali do obale neumorno su nosili zrnca peska. Obala dubina, dubina obala... Isto kao to su se valjali beskonano pre, isto kao to e se valjati beskonano posle sadanjeg trenutka. ta sada kad je sve prolo? I ono to je moglo biti, i ono to je bilo. Najbolje je: pobei! Pobei negde daleko, pobei od svih i svega. Sem... Nije mogao pobei od sebe, osim na jedan nain. Meutim, nije bio u stanju da to uini. Time ne bi unitio samo sebe, ve cijeli jedan univerzum estice, atome, zvezde, galaksije, ceiokupnu organizaciju sveta. Sve bi se to pre vremena pretvorilo u nitavilo. Sudbina je zatvarala puteve kojima bi krenuo. Vie nije imao kuda. I posljednji zrak svetlosti se ugasi. Nastupi potpuna tama. Kao pozorina predstava pomisli. Radnja se zavrava, gase se reflektori i sputa se zavesa. I to je kraj. Nebo se osulo zvezdama treperavim i sjajnim, veno ivim takicama. U tiini noi talasi su nastavljali beskoranu igru sa zrncima peska: obala-dubina, dubina-obala, obala-dubina... Ispod irokih kronji drvea ve je bio potpun mrak, ali Paul, lekar i upravnik Centra za obuku suvie dobro su poznavali stazu da bi im to smetalo. Dakle, efe? ree Paul. Prijatna je ova etnja. Ve danima nisam udahnuo ovako sve vazduh! efe progovori lekar. ta vi mislite o sluaju MARTIN B. CARR?? Sve najbolje ree upravnik. ist, klasian primer obrade linosti. Ali on je izuzetno inteligentan ree lekar. Imao sam utisak kao da nas je potpuno otkrio... Nije tako ree Paul. Ja sam ga dobro upoznao. Bio je ljut to smo bez dozvole dirnuli u njegovo ja, to smo otkrili neto istinito o njegovoj sutini. I zavrni test je delovao na njega na uobiajen nain: prikazana mu je slika sopstvene nesposobnosti, stvoren osjeaj krivice, kompleks manje vrednosti... Pored tih pred- 58 -

uslova, moja ponuda da postane pravi istraiva delovala je potpuno odbojno, izazvala kod njega strah, sumnju, bes, elju za bekstvom... A postoji jo neto: on nikada nije ni eleo da postane istraiva i prihvati ideje organizacije, hteo je samo da nae zaborav u nekakvom uzbudljivom i korisnom radu i tako pobegne od apsurda ivota i smrti. Upravnik je sumirao podatke. Klasian sluaj manijakalne elje za uzbuenjem ree on. Moje kolege, estitam vam na uspenom zavretku operacije izleenja! Zabrinjava me Martin ree Paul. Ko zna ta e sada biti sa njim... Znate, ponekad posumnjam u efikasnost izleenja: ako je pacijent u jo gorem stanju posle leenja nego to je bio pre, kakvo je to izleenje? Nije ba tako, dragi kolega ree upravnik. Vidite, posle svega pacijent zasiti svoju glad za avanturom, on se ponovo ukljuuje u tok ivota i postaje vredan, koristan lan zajednice i nema vie avanturistikih tenji. Onda je Martin Carr poseban sluaj. ini se da mu je ovo bila poslednja ansa... Kolega, ne bojte se, ovek je izdrljiva zverka. Uvek... skoro uvek postoji neki adut u rukavu ree upravnik. ako ga nema, to onda nije naa greka. Ni krivica. Moramo se ravnati prema veini. Upravnie, ponekad razmiljam o jednoj stvari progovori lekar. A ta ako neko pristane? Nikada se to nije desilo za sve ove duge godine ree upravnik. I nee se nikada ni desiti. One slabe odbijamo na regrutaciji ili ih uplaimo na pripremama, a jakima slomimo najslabije karike u toku zavrnog testa. Sistem je savren! Zar se to sve radi samo zato da bi se odrale neke neistine, koje ceo svet smatra vrhunskom mudrou? Paule, naravno da osobe odgovarajueg poloaja sve znaju. Lai su namenjene onima niima, a njima je ionako svejedno. Bio atom, ili proton, ili krompir fundament materije, za njih se svet ne menja. Problem je u tome to smo blokirani. Eto, tokom svih godina postojanja nae civilizacije otkrivali smo poneto, ili napred, a sada, odjednom, nemamo vie kuda! Nai vrhunski uenjaci trude se, no ono to otkriju same su trivijalnosti. Realnost je opasna, fatalistika... a ako nemamo vie kuda, uinili smo sve to smo mogli i vreme je da nestanemo... Najdalje smo doli do Plutona, nita nije bre od c, nema ni jedne civilizacije u svemiru sem nas... Laemo sebe da idemo dalje u istraivanju i pokoravanju sveta ... - 59 -

 Ali... nesigurnim glasom ree Paul neko e jednog dana svetu otkriti istinu! Dragi kolega! A ta je istina? Ono to vidimo? Ili ono to misilmo da znamo? Moda ono to jeste? Istina postoji u svima nama. I svaki je ovek zna. A ova... spoljna istina zapravo je samo igra ...

Ray Russell: The Room

Preveo Bruno Ogorelec

Soba
Crane se probudio s pjesmicom zubne paste Tingle u uima. Tingle je, znai, zakupio noanju EPP-uspavanku. Namrtio se na zvunik uspavanke u zidu kraj svoga jastuka. Pogleda zatim na strop jo je prazan. Mora da je stvarno rano, pomisli. Kad se slogan Kava-Fizza poeo polako ocrtavati na stropu on odvrati pogled i ustane iz kreveta. Izbjegavao je gledati poruke otisnute na plahtama, jastunicama, pokrivaima, na svom kunom kaputu i na podstavi papua. im su mu noge dotakle pod, automatski se ukljuio televizor. Ugasit e se isto tako automatski u deset naveer. Crane je potpuno slobodno mogao birati kanale, no nije vidio u tome nikakvu svrhu. Upalio je svjetlo u kupaonici i zvuk s TV programa odmah se zauo iz kupaonikih zvunika. Ugasio je svjetlo i obavio prvi jutarnji ritual u mraku, no za brijanje mu je ipak trebalo svjetlo. im ga je opet upalio, zvunici su ponovo proradili. Dok se brijao, - 60 -

ogledalo bi zatreptalo na trenutak svake tri sekunde. To nije ometalo brijanje, no Crane odjednom ustanovi da razmilja o bogatoj toploj aromi Kava-Fizzove konkurencije, aj-Instantu. Za nekoliko trenutaka itao je reklame za Sad!, blagi laksativ trenutanog djelovanja i Stop!, sredstvo protiv proljeva s okusom viskija, tampane na naizmjeninim listovima papirnatog runika. Dok se oblaio, zazvoni telefon. Pustio ga je da zvoni. Znao je to e uti ako digne slualicu: Dobro jutro! Jeste li ve dorukovali Krekerone? Puni su bjelanevina i... ili: Slabo se osjeate? Srane bolesti su krivac za osamdeset posto smrtnih sluajeva. Prvi su simptomi.... S druge strane, opet, to bi mogao biti neki vaan poziv. Podigao je slualicu. Halo. Halo i vama odgovorio je duboki sugestivni enstveni glas. Bob? Da, ja sam. Bob Crane? Da, tko je to? Ja sam, Judy. Vi me ne poznajete, ali ja poznajem vas. Jeste li se u posljednje vrijeme osjeali nekako tromo, loije nego obino?... Spustio je slualicu. Ovo je prevrilo mjeru. Izvukao je izguvan komadi papira iz ladice pisaeg stola. Na papiriu je bila ispisana jedna adresa. Do tada se nije mogao odluiti da slijedi taj mig, no jutros je osjetio da se odluio. Iziao je iz kue i zaustavio taksi. Stranja strana prednjih sjedala taksija odmah se ukljuila i Crane se naao pred Jutarnjim programom Juice-O-Vescent pjenuavih sokova. Zaklonio ga je rairivi novine koje je prethodni putnik ostavio na sjedalu. Uspio je izbjei okom etverobojne reklame tampane glitter-bojama i njihovim indirektno homoseksualnim, sadistikim, mazohistikim, incestuoznim i autoerotskim simbolima i pokuao se koncentrirati na lanak o pokretanju jo jednog vladinog programa stanogradnje, no pokuaji da ignorira reklamu deodoransa Povjetarac, tampanu uto-na-bijelom, izmeu redaka, ostali su bezuspjeni. Taksi je stigao na odredite. Crane plati vozau novanicom koja je s jedne strane nosila sliku Abrahama Lincolna, a s druge sliku gole ene koja se kupa sa sapunom Smoothie. Uao je u prilino tronu zgradu, pronaao prava vrata i pritisnuo dugme. ulo se kako u stanu zuji storomodno elektrino zvonce, a ne pjesmica Meso-jedi mesnog doruka ili Krispi-pij krispikole. Srce mu se ispuni nadom. Vrata otvori neka neuredna ena, promotri ga, sumnjiavo i upita: - 61 -

 Da? Ovaj... hm... gospoa Ferman? Dobio sam vae ime od prijatelja. Bili Seavers se zove. uo sam glas mu se spusti do apta da vi izdajete sobe. Gubite se odavde; hoete li da imam problema? Ja sam potena i ugledna graanka ... Ovaj, ja bih vam platio. Imam dobar posao. Ja... Koliko? Dvjesta? To je dva puta vie od onog to plaam za stan. Uite. Iznutra je ena zakljuala vrata, spustila rezu i lancem je uvrstila za dovratak. Jedna soba ree. Tu i WC su na kraju hodnika i dijelite ih s jo dvojicom. Sami se brinete za smee. Zimi se sami brinete i za grijanje. Ako hoete toplu vodu, to vam je jo pedeset mjeseno. Ne smijete kuhati u sobi. Ne smijete dovoditi nikakve goste. Plaanje tri mjeseca unaprijed, u gotovom. Uzet u Crane e brzo, a zatim doda: Moe li se ugasiti televizor? Nema nikakvog televizora. Ni telefona. Nema ni EPP-uspavanke kraj kreveta? Ni subliminala u ogledalu? Ni projekcija na strop ili zidove? Nieg od toga. Crane se nasmijei. Izbrojao je stanarinu na njezin prljavi dlan. Kad se mogu mogu useliti? Ona slegnu ramenima. Kad god hoete. Evo vam klju. etvrti kat, prednja vrata. Nema lifta. Crane ode, jo se smijeei, s kljuem vrsto stisnutim u ruci. Gospoa Ferman dignu telefonsku slualicu i okrenu broj. Halo ree. Ferman ovdje. Imamo jednog novog. Mukarac oko trideset godina. Odlino, hvala vam odgovori glas s druge strane. Odmah ponite terapiju, doktorice Ferman.

- 62 -

Joe Haldeman: Blood Sisters

Preveo Darije oki

Sestre po krvi
I tako, imao sam obiaj nositi dvije razliite posjetnice: J. Michael Loomis, sakuplja podataka, i Jack Loomis, privatni detektiv. U devet sluajeva od deset to je isto. Ali, mora znati ocijeniti potencijalnu muteriju, odluiti da li bi taj radije unajmio inovnika ili temera. Neki ljudi jo imaju romantinu predodbu o privatnim detektivima i sretno se preznoje kad pomisle da bi ih mogli unajmiti. Ipak, ovo je 21. stoljee i, bez obzira na este reprize Bogartovih filmova, vei dio mog radnog vremena sastojao se od sjedenja, za kompjuterskom konzolom u uredu, pomou koje sam, krei zakone raznih drava o privatnosti podataka, sakupljao neugodne informacije o nekim ljudima, kako bi se drugi ljudi mogli od njih razvesti ili ih izbaciti s posla ili uloviti bolji komad kolaa. Neu rei da povremeno nisam izlazio na ulice; niti u porei da sam imao pitolj i dozvolu za njega. Prijatelji moji, tamo vani jo djeluju sile zla, iako bismo veinu njih mogli nazvati biznismenima koji se koriste zakonom umjesto da ga potuju. Kao i ja. Ipak, moram rei da sam bio sretan to nisam nikada upao meu ubojstva, ucjene, kidnapiranje sve tee zloine. Ovaj moj mozak moda nije neto posebno, ali je jedini koji imam. Trebao sam ga upotrijebiti kada je ta ena ula u moj ured. Pozdravila je na udan nain. Imate li dozvolu za noenje oruja? - 63 -

Nekoliko mi je odgovora palo na pamet, svi povezani s ejakulacijom, ali sam nakon krae tiine odgovorio potvrdno i upitao tko ju je uputio. Za poetak sam bio ljubazan. Bila je neto malo ljepa od najljepe ene koju sam vidio u ivotu. Moj advokat ree i nemojte, me pitati za njegovo ime. Sada sam bio siguran da je sve to nekakav vic. Samo u priama detektivi imaju lijepe, tajanstvene muterije. Moji enski poslodavci veinom su bili neukusno odjeveni, priljivi i uglavnom zainteresirani za alimentaciju. Kako se vi zovete? Ili ni to ne smijem znati? Malo je oklijevala. Ghentlee Arden. Ukljuio sam konzolu i otipkao njezino ime, a zatim sedmocifrenu ifru. Vaa advokatska firma je Lee, Chu i Rosenstein. Vae pravo ime je Maribelle etiri Ghentlee, etvrti klon Maribelle Ghentlee. Arden je moje profesionalno ime. Bavim se plesom pocrvenjela je. Upisao sam jo jedan red brojeva. Katkad bi ovakav pristup opustio muteriju. Kae da ste registrirana prostitutka. Kolgerla ree hladno. Prve klase. To sam vam ba htjela rei. Ja sam liberalan ovjek. Nemam nita protiv kurvica ili klonova, ali volim da su klijenti sa mnom iskreni. Trebalo je da joj pokaem vrata, a onda poem za njom. Umjesto toga, rekao sam: I tako, imate problema? Neki me ljudi progone. Jedan posebno. Treba mi zatita. Va sindikat ima za takve stvari kolektivni ugovor s Pinkertonovom agencijom. Moj sindikat! lice joj se malko zgrilo. Klonovima nije doputeno ui u sindikat. Ja sam samo pridrueni lan. Bez pravne, medicinske, bilo kakve zatite. ao mi je, nisam to znao. Prilino konzervativno. Ipak, mogao sam shvatiti zato. Izbacite tisuu Maribella Ghentlee na trite i obino prelijepa djevojka nee imati nikakvih ansi Sjedniite Bila je na rubu plaa. I dopustite mi da vam objasnim to ne mogu uiniti. Ne mogu nikoga fiziki napasti. Ne mogu pronai tog tipa, gurnuti mu pitolj pod nos i rei mu da se nosi. Znam zajecala je. Izvadio sam iz ladice kutiju papirnatih rupia i gurnuo je preko stola. Sluajte, postoje zakoni. Ako vam taj tip stvarno smeta, pajkani e ga rado srediti. - 64 -

 Ne smijem ii na policiju promrmljala je kroz nos. Ja nemam graanska prava. Iskljuio sam konzolu. Da vidimo jesam li u stanju popuniti neke praznine bez upotrebe ove sprave. Vi ste ilegalni klon? Kimnula je glavom. S kupljenim ispravama? Naravno. Kako bih inae bila u vaem kompjuteru? Pa, nije bila ni glupa. I taj tip nije samo neka nezadovoljna muterija? Nije ree bez objanjenja. Jo jedno pogaanje, pa ete vi malo priati. On zna da ste ilegalni klon? I trebalo bi da zna. On me je napravio. Va vlastiti tatica? Jo koje iznenaenje? Gledala je u pod. Mafija. Ona nezakonita, pretpostavljam. Obje. Ladica od stola jo je bila otvorena i pogled na vlastiti pitolj dobro me je ohladio. Imam samo dva suvisla izbora. Mogao bih vas vezati lisiinama za vrata i pozvati policiju, ili vas drmnuti u glavu i pozvati Mafiju. Ovo drugo bi bilo sigurnije. Maila se torbice. Ruka mi je bila napol puta do pitolja kada je izvadila kreditni raunar, ukljuila ga i pruila mi ga preko stola. Imala je pet puta vie novaca nego to ja zaradim u godinu dana. A ja sam meu gornjih 30 posto poreznih platia. Mora da su vam lea dobro iuljana. Ne budalite ree tvrdo. Vi ne moete zaraditi takve novce leei na leima. Ako me uzmete za klijenta, sve u vam objasniti. Izbrisao sam brojku s raunara i vratio joj ga. Gospoice Ghentlee, vi ste mi ve rekli mnogo vie nego to elim znati. Neu da me policija strpa u zatvor niti da mi sud aka licom po mozgu. Ne elim ni da mi Mafija ree muda. Isplatilo bi vam se. Ve imam sav novac koji mi treba u ivotu. Ovim poslom se jo bavim samo zato to sam radoznalo kopile. Zapravo je to bila istina. Nisam mislila samo na to. Znam. A vaa me ljepota dovodi u napast koliko i ljepota bilo koje druge ene. Ponovo je ukljuila vodoskoke. No hajde, ispriajte mi tu vau priu, iako sumnjam da ete me uspjeti - 65 -

nagovoriti. Moja prava klon-majka nije Maribelle Ghentlee. To sam mogao pretpostaviti. Nego Maxine Kraus. Zastala je. Maxine... Kraus. To bi trebalo da neto znai? Moda i ne. Jeste li uli za Wernera Krausa? Aha. vicarski industrijalac, vjerojatno najbogatiji ovjek u Evropi. Neki rod? Ona je njegova ki i jedini nasljednik. Zafukao sam. Zbog ega je ona eljela da je kloniraju? Nije ni znala da je kloniraju. Mislila je da uzimaju bris za papa-test. Nasmijeila se. Smijean poloaj. A vas su napravili iz brisa? Kimnula je glavom. Mafija je potplatila njezinog ginekologa, a zatim ga ubila. Mislite na pravu Mafiju? Zavisi od toga to smatrate pravom. Mafija, Korporacija, tu ulazi i onaj njen dio koji se bavi potenim poslovima. Ja sam, navodno, jedan od est klonova Maribelle Ghentlee koje su oni naruili kako bi ih u New Orleansu upotrijebili kao kurtizane. Htjeli su isprovocirati proces sa Sindikatom prostitutki koji nije doputao pristup klonovima, a oni su tvrdili kako je to nelojalno ograniavanje poslova. Nikad uo za taj proces. Pretpostavljam da su izgubili? Naravno. Da su eljeli da uspiju, ne bi to pokuavali na Jugu. ekajte malo. Zaletavamo se. Sve je to samo pokrie kako bi se prikrila namjera da vas zamijene za pravu Maxine Kraus. Da. Kad stari Kraus umre, a to e biti uskoro. Zato bi onda s vama tako javno paradirali? Zato da bih imala privremeni identitet. Izabrali su Maribelle Ghentlee za klon-majku zato to je fiziki najslinija Maxini Kraus. Uz dobru minku, nitko me ne moe razlikovati od pet pravih Ghentlee klonova. Ipak... to se dogaa ako naletite na nekoga tko zna kako izgleda prava Maxine Kraus? S vaim licem i tijelom mora da je u svim evropskim tra-rubrikama. Ba ste slatki. Za njezin osmijeh uinio bih skoro sve, osim zaletavanja na Mafiju. Radi straha od kidnapera ona ivi potpuno odvojeno od svijeta. U toku cijelog ivota vjerojatno nije vidjela vie od dvadeset ljudi. I nije ba lijepa, iako ima svu potrebnu osnovu. Njezinu majku ubili su otmiari kad je jo bila dijete. Sjeam se toga. - 66 -

 I tako nikada nije imala enu prema kojoj bi se ravnala. Nitko je nije uio kako da se elja ili minka. Odjeu joj kupuju mukarci. Jednostavno nema za koga biti lijepa. Vidim da je alite. I vie od toga. U pogledu joj se mijeala beznadnost i prkos. Moete li to shvatiti? Ona je moja majka. Imamo prividno iste godine, ali ona je jo moj jedini roditelj. Volim je i ne elim biti dio plana po kojem e je likvidirati. Radije ete sami poginuti? rekoh tiho. Da. Ali to ne bi mnogo pomoglo. Mafija bi uzela nekoliko novih stanica i napravila jo jedan klon, ili njih deset, ili sto, sve dok ne bi proizveli jedan koji nee imati nita protiv toga da ubije vlastitu mater. Kad jednom saznaju da tako mislite... Oni to ve znaju. Zato i bjeim. To me je sledilo. Znaju li oni za vae advokate? Za moje advokate? Zagrcnula se, kad sam izvukao pitolj ijz ladice. Veina onih koji oruje poznaju samo s televizije ostane iznenaena njihovom teinom i vrstoom. Hou rei, jesu li vas moda pratili? Preao sam sobu i otvorio vrata. U hodniku nije bilo nikoga. Okrenuo sam kvaku i dvanaest tekih magnetnih reza uleti u leita. Mislim da nisu. Advokati su mi dali popis imena, a ja sam sama izabrala ono koje mi se najvie svidjelo. Ba me je zanimalo jesam li bio upisan kao Jack ili kao J. Michael. Pritisnuo sam taster na zidu i eline rolete zatvorie pogled na Central Park. Jeste li doli taksijem? Nisam. Podzemnom. Izila sam stanicu prije i dola pjeice. Lukavo. I dalje je buljila u pitolj. Bio je to bestrzajni 48 Magnum, najvee oruje koje civil smije nositi. Je li vam zaista treba ovoliki? Treba. Nekada sam nosio beretu 25, dovoljno malu da se sakrije u kupaim gaama. Nekad sam imao i partnera, ali to je duga pria koju ne volim priati. Gledajte rekao sam. Ja imam neku vrst nedogovorene nagodbe s Mafijom. Oni se ne bave razvodima, a ja ne bacam tijela u East River. Shvaate? Vratio sam pitolj u ladicu i zatvorio je. Ne mogu vas kriviti za strah... Strah? Gospoice etiri Ghentlee, ja se ne bojim. Ja sam zgranut! to mislite, koliko mi je godina? - 67 -

 Zovite me Belle. Trideset pet, moda etrdeset. Zato? Ljubazni ste. A ja sam bogat. Dovoljno bogat da kupim mladost. Ovim se poslom bavim ve etrdeset godina. Gutam vitamine i ne natjeravam se s Mafijom. Nasmijeila se, a zatim naglo uozbiljila. Kao dijete. Nastojte i vi mene shvatiti. Vama je ezdeset godina? Dogodine potvrdio sam. Pa, ja sam ivjela jedva ezdeset dana. etiri godine provela sam u rezervoaru, rastui i uei. Ali uiti iza ica nije isto to i postojati. Za mene je sve novo. Kada hodam ulicom, pogled, zvuk, miris... sve je to kao veliki cvijet koji se otvara prema suncu. Plutati sam u mraku... glas joj se slomio. Ne-moete ni znati koliko elim ivjeti... i to nije fraza nego injenica. A opet, elim da me ubijete. Mogao sam samo odmahnuti glavom. Ako me ne moete sakriti, morat ete me ubiti. Obrisala je suze s obraza. Ubiti me i unititi svaku stanicu mog tijela. Izvadila je kreditni raunar i stavila ga na stol. Moete uzeti sav moj novac i uiniti to vam je drago Krenula je oko stola prema meni. Usput je uinila neto s kopom i haljina je kliznula na pod. Njezina gola ljepota potresla me je kao struja. Ako me spasite, moete me imati. Prijateljica, ljubavnica, ena... rob. Zauvijek. Usta su mi se osuila gledajui je. Poela mi je otkopavati koulju. Nisam znao da klonovi imaju pupak. Nakaljao sam se. Samo specijalni. A ja imam i druge, posebne kvalitete. Idiote, rekao sam sebi. Svaka te je ena dosad iskoristila i ostavila. Polako sam je privukao. Izbliza, taj pupak ba i nije bio sasvim uvjerljiv. Nitko nije savren. I ranije sam izraivao lane identitete, ali nikada tako paljivo kao sada. To to je bila klon inilo je posao neto delikatnijim, jer vlasti vie nadziru ivot klonova nego ostalih graana. Ipak, to to joj je i dosadanji identitet bio laan, olakalo je poneto cijelu stvar. Mogao sam samo nagaati tko joj je napravio isprave. Nisam joj elio kvariti ljepotu, pa smo iskljuili plastinu kirurgiju. Svaki zakoniti lijenik bio bi sumnjiav, a obratiti se nekome u podzemlju nije bilo daleko od samoubojstva. I tako smo obojili kosu u crno i nakovrali je. Prestala se minkati, a nabavila je neku prilino bezveznu garderobu. - 68 -

Mafija joj je dala cijelo malo bogatstvo kako bi je navikla na novac i osigurala njezinu lojalnost. Za njih je to bila sitnica. Pola od tog novca iskoristili smo za stvaranje lanog identiteta. Oko mjesec dana nakon naeg prvog susreta dogodila se strana nesrea s jednim od gradskih autobusa. Mnoga su tijela tako izgorjela da ih nitko vie nije mogao prepoznati. Dao sam neto mita i dva su lea proglaena za klon Maribelle etiri Ghentlee i privatnog detektiva Johna Michaela Loomisa. A kad smo saznali da je le navodnog klona nestao iz mrtvanice, pokupili smo sav na novac, odavno pretvoren u gotovinu, i nestali. udno sam se osjeao zatvarajui poklopac na konzoli. Na cijelom svijetu vjerojatno nije bilo vie od pola tuceta ljudi sposobnih kao ja da pomou te sprave izvuku informacije iz sistema. Ali, morao sam ili ostaviti posao ili prepustiti Belle samoj sebi Odletjeli smo na Karibe i malo provrljali. Odiuili smo se za otok Sv. Tomasa. Cijeloga ivota bavio sam se jedrenjem pa smo kupili amac od 15 metara i ukljuili se u arter-servis za turiste. Katkad bismo prevozili grupe na pecanje ili ronjenje, drugi put bismo se usidrili u kakvom zaljevu i vodili ljubav. Nakon otprilike godinu dana proitali smo u lokalnim novinama da je umro Werner Kraus. Spominjali su i Maxine, ali fotografija nije bilo. Isto tako i u novinama iz San Juana. Nekoliko smo dana gledali sve vijesti (zbog ega smo morali odsjesti u hotelu), a idueg mjeseca kupovali smo razne tjednike i mjesene magazine. U lancima se objanjavalo kako se Frulein Kraus trudi da ostane izvan domaaja publike i, na nae olakanje, nije bilo nikakvih slika. Znali smo da e je, prije ili kasnije, neki papparazzo uslikati, ali onda e nam to ve biti svejedno. Belle se iala na vrlo kratko, ali je pustila da joj kosa poprimi prirodnu, smeu boju. Sunce i vjetar potamnili su joj kou, a godina dana rada s jedrima i konopima vidljivo su ojaali miie. Ured u marini je bio irok kao dva ormara za metle. U to sam se divno proljetno jutro doao upisati na listu onih iji se amci mogu unajmiti. itao sam vremenski izvjetaj objeen o zid, kad se odjednom Belle provukla kroz vrata i stala do mene uguravi se uz alter. Potapao sam je po turu. Odmah sam gotov, duo. inilo se kao da su me zgrabila nekakva klijeta i okrenula. Bio je visok vie od dva metra, a ramena su mu bila tako iroka da je kroz vrata mogao proi samo postrance; imao je dugu bijelu kosu i blijedoplave oi; bijeli sportski kaput poznatog mi kroja, saiven tako da prikrije futrolu pod rukom. - 69 -

 Prijatelju, to se ne radi ree s njemakim naglaskom. Pogledah enu koju sam potapao i koja me je promatrala s nekom vrsti aristokratskog podsmijeha. Osjetio sam kako mi krv naputa lice i skoro sam naglas viknuo njezino ime. Namrtila se. Helmuth ree uvaru. Sie sind ihm erschrocken. Prestraio si ga... alim okrenula se meni. Moj prijatelj ima prilino nezgodan karakter. Imala je savren sjevernoatlantski naglasak, a njezin poznati glas protjera mi marce niz lea. alim procijedi uvar. Jest, alio je to me ne moe naglavake baciti u vodu. Mora da nalikujem na nekoga koga dobro poznajete ree mi ona. Na moju suprugu. Slinost je... zapanjujua. Stvarno? Bilo bi mi drago da je upoznam. Okrenula se prema eni koja je stajala za alterom. eljeli bismo unajmiti jedrilicu za jedan dan. inovnica pokae na mene. On vam ima divan petnaestmetarski brod. Izvrsno! Da li i vaa ena jedri s vama? Da... da, pomae mi. Ali, morat ete platiti punu cijenu dodao sam brzo. Obino prevozim po est putnika. Ne mari. Osim toga, ima nas jo dvoje. Putnici pomau s konopima i jedrima. Jo bolje. Oboavam jedrenje. To je bilo oito. Pogrijeili smo kad smo povjerovali da e Maxine ivjeti povuenim ivotom. Bila je gotovo isto toliko opaljena suncem kao i Belle. Vjerojatno je imala dulju kosu, s obzirom na to da ju je drala pod rupcem. Predstavili su se lanim imenima: Jack Jackson i Lisa von Hollerin. uvar se zvao Helmuth Dva Kastor. Klon. Znai da se negdje kretalo jo najmanje jedno prekomjerno miiavo brdo od ovjeka. Lisa je platila inovnici i pozvala svoje prijatelje iz hotela; Abora, vez 39. Nisam imao prilike upozoriti Belle. Upravo je izlazila iz kabine kada smo se prebacivali preko ograde. Zablenula se otvorenih usta i zateturala; zamalo se onesvijestila od iznenaenja. Uhvatio sam je za ruku i predstavio. I ostali su buljili. Nakon nekoliko trenutaka neugodne tiine Helmuth Dva proaputa: Du bist ein Klone. Ti si klon. Ne moe biti klon, aavko ree Lisa. Kada si vidio - 70 -

klona s pupkom? Belle je bila u bikiniju. Ali bismo zaista mogle biti blizanke. Ovo je uistinu zapanjujue Helmuth Dva je sveano odmahivao glavom. Belle mi je priala kako se klonovi mogu prepoznati meu sobom, bez obzira na lani pupak. Uskoro su nam se pridruili ostali. Helmuth Jedan bio je naravno foto-kopija Helmutha Dva. Lisa je predstavila Mariju Salamanku kao svoju ljubavnicu: bila je to malena tamnoputa Baskijka, ugodno tajanstvena ali bez znakova neke posebne ljepote. Prije nego to smo odbacili vezove, Lisa mi je prila ispriavajui se. Mi smo prilino udna grupa ljudi. I ovo je dodatak zbog toga. Stavila mi je u ruku zlatnik vrijedan najmanje triput vie nego to je bila cijena prijevoza. Nastojao sam pokazati oduevljenje. Imali smo vie od tisuu takvih u kobilici umjesto balasta. Abora nije imala pomoni motor. Bio je pravi mali pothvat isploviti iz prenatrpane marine. Belle i Lisa su izvrsno rukovale jedrima dok sam ja stajao za kormilom. Prvo su se gledale, a zatim i dodirivale. Dok smo izlazili iz luke sjedile su na pramcu i drale se za ruke. Kad smo izili na otvoreno more spustile su se u kabinu. Marija se poela drati uvrijeeno, ali su je oba klona uspjela razveseliti. Nisam mogao biti ljubomoran. Aneli ne mogu sagrijeiti. Meutim, zanimalo me kako bi se moglo nazvati ono to su tada radile. Neki udan incest? Transcedentalna masturbacija? Nadao sam se da Belle nee previe priati. Nakon jedan sat Lisa se pojavila na palubi. Sjela je, gola, do mene dok joj je duga, tamna kosa leprala na vjetru. Lagano sam stavio ruku na njezino bedro. Vidio sam da je plakala. Rekla mi je. Morala mi je rei odmahivala je glavom. Maxine Jedan Kraus. Rekla je da e ostati dolje dok se ne oporavi. Stisnula mi je ruku i ja sam se vratio kormilu. Moda kasnije. I ne morate se brinuti, vaa je tajna na sigurnom. Otila je naprijed i zagrlila Mariju. Rekla je neto na njemakom njoj i dvojici Helmutha. Jedan od njih se nasmijao, a nakon toga su se skinuli. Marija je slijedila njihov primjer. uvari su svoje oruje i futrole zamotali u kapute. Pogled na njihove bestrzajne 48 magnume nije probudio previe nostalgije u meni. Obojica nisu imali pupkove, ali su zato bili dobro obdareni seksualnom anatomijom. Belle je tada tiho izila i sjela do mene, obuena i zacrvenjena. Pogladila me po ruci a ja sam joj promrsio kosu. uo sam Lisu kako se smije i odjednom sam se ukoio. ekaj malo proaptao sam. Nismo se ba koristili - 71 -

glavom. To vrijedi za tebe zahihotala se. Daj se uozbilji. Ovo previe smrdi da bi bila samo sluajnost. Da sluajno doe u ovaj kraj, sluajno se nae u uredu kada sam ja... Nemoj se nervirati. Sluaj. Ona je Maxine Kraus isto koliko i ti. Nali su nas. Ona je klon koji e zamijeniti... Ona je Maxine. Da je klon, ja bih odmah znala. Potedi me tih mistinih gluposti i preuzmi kormilo. Moram pod palubu. U prednjem skladitu imao sam interesantan arsenal oruja i municije. Zgrabila me za ruku i povukla. Potedi me svojih privatno-detektivskih gluposti i sluaj. Ima pravo, ne radi se o sluaju. Sjea li se onog stranca s mola, prolog tjedna? Ne sjeam se. Ti si skupljao jedro. Za trenutak me je pitao za pravac. Izgledao je zbunjen. Sjeam se. Francuz. To sam i ja mislila. Bio je vicarac. A ni to nije bila sluajnost? Ne, on je u odboru direktora one banke u kojoj smo inkasirali nae ekove. Kada su pravili godinji obraun, sastavili su sve pojedinane transakcije. Sranje. To je nemogue. Nasmijala se. Ti si dobar, ali ni oni nisu loi. Jednostavno, bili su radoznali to e nam tolika gotovina, jer su otkrili da smo se u ovaj posao upustili samo s jedan posto naeg ukupnog kapitala. Zanimalo ih je to to krijemo, a kako je taj direktor ionako dolazio na Karibe na odmor, usput je i pronjukao. Sve je to zvualo suvie zajebano da je posrijedi bila Mafija. Mafijai bi nas jednostavno pronali na puini i raznijeli na komade. Izmeu ostalog, taj je direktor bio dugogodinji prijatelj Wernera Krausa. Zato se onako zbunio kad me je vidio. I naravno, odmah je otrao do telefona. Ti me pokuava uvjeriti da najbogatija ena na svijetu dolazi osobno ovamo da vidi kakvu mi to nevinu igricu igramo. U pratnji samo dvojice uvara. Pet. Postoje jo dva Helmutha, a Marija je... svestrana. - 72 -

 Pet uvara i vicarska Legija stranaca. Pa to? Pogledaj ih. Ako su-sada naoruani mora da imaju neke igrake na mjestima gdje sunce ne sja. Ja bih ih mogao... To dokazuje moje tvrdnje. Vraga! Ne slae se to. Provela je cijeli ivot bjeei od vlastite sjene... Ba je u tome stvar. Prolog mjeseca je napunila dvadeset pet godina i preuzela kontrolu nad svojim bogatstvom. Sada eli preuzeti kontrolu i nad svojim ivotom. Ako je to istina, rije je o prokletoj gluposti. to bi ti uinila na njezinu mjestu: poslala bi ovamo ove divove da sami obave stvar, ne bi osobno uletjela na protivniki teritorij otkrivenih bokova? Morala se nasmijeiti. Vjerojatno ne bih. Izgledala je zamiljeno. Maxine i ja smo ista ena, na neki nain, ali si me ti nauio oprezu. Ona je bila u kavezu cijeloga ivota i sada hoe van. eli vidjeti kako izgleda stvarni ivot, a ne samo na televiziji. eli jedriti jo negdje osim po svom jezeru. Tome se ve moglo povjerovati. Jedan sat je proao otkako su, na otvorenom moru, Helmuthi zamotali svoje oruje i poele se sunati. Da su htjeli, mi bismo ve odavno bili hrana morskim psima. Loomise, postaje neoprezan pod stare dane! Ipak je to lud rizik. Prokleto lud. Pa, ona je malo luda. I romantina, ako nisi uoio. Zaista? Kada sam zavirio, igrali ste dame. Jedna preko druge... Kopile jedno! Znala je gdje sam kakljiv. Zamalo sam prevrnuo jedrilicu. Usidrili smo se u malom zaljevu za koji sam znao da ima divan greben. Helmuth jedan je ostao na brodu dok smo mi ostali zaronili. Ribe i koralji bili su prekrasni kao i uvijek, ali ja nisam skidao oiju s Maxine i Belle. Ronile su zajedno, jedna do druge nesvjesno sinhronizirajui kretnje. Bilo ih je lako prepoznati. Maxine je imala svjetli ten. Ipak. bio je to neki udan balet, kao ogledalo koje ne funkcionira. Marija i Helmuth dva takoer su ih gledali. Izronio sam ranije kako bih pripremio ruak. Upravo sam narezao unku, kada se. prilino udaljen zauo zvuk motora. Veliki sifon-jet sudei po itanju. Straar novika: Zwei komm herauf! Dva, doi gore! Izvukao sam se iz kabine. amac je bio udaljen oko dva kilometra i kretao se brzo prema nama. - 73 -

 Neprilike? upitao sam. Ne znam jo. Predlaem da ostanete u potpaljublju. Straar je, u obje ruke skrivene iza lea, drao po jedan pitolj. Potpalublje, dobra ideja. Otvorio sam prednje skladite i odgurnuo sanduk s konzervama piva iza kojeg sam sakrio oruje. Izvukao sam dvije plastine vree, a ostale ostavio na miru, zasad. Bili su to posljednji modeli iz arsenala Obalne strae i stajali su me vie nego cijela jedrilica. U mislima sam itav taj postupak ponavljao tisuama puta, ali nisam raunao da e vree biti klizave od vlage i ulja. Nisam ih mogao otvoriti. Okrenuo sam se prema kabini da uzmem no i to je zamalo bilo posljednje to sam uinio u ivotu. Zauo sam glasno udaranje i ugledao red rupa kako mi se pribliava. Bacio sam se na pod dok su mi meci zujali iznad glave a iverje zasipalo ruku i lice. Helmuth Jedan odgovorio je vatrom, a s ograde jedrilice zauo se krkljavi krik, a zatim pljusak u vodu. Mora da su pogodili drugog uvara dok se penjao uz ljestve. Toga ba nije bilo u mojim ponavljanjima, isto tako niti zvuka crpke za vodu pogodili su nas ispod vodne linije. Uspio sam savladati drhtanje toliko da sam napokon razrezao vreu i izvadio malokalibarsku pljucu. U treem sam pokuaju uspio ubaciti okvir u leite. Repetirao sam oruje i izletio na palubu kroz otvor kabine. Pljuca je bila konstruirana za brzo potapanje amaca. Ispaljivala je strelice u veliini starinskih gramofonskih igala, njih 50 u sekundi. Svaka je letjela nadzvunom brzinom i imala eksplozivni naboj. Nakon deset sekundi amac bi izgledao kao da je drvosjea radio na njemu motornom pilom cijelo popodne. Na moju sreu, vatru su usredotoili na krmu. Na Helmuthovu sreu veina metaka ila je previsoko. Mora da je pucao leei. Naslonio sam pljucu na nogare i namjestio teleskop na najvee poveanje. Kada sam pogledao kroz teleskop, refleksi dugogodinjeg bavljenja streljatvom uinie svoje. Duboki udah. izdah do pola, zen. amac je jurio prema sredini mog vidnog polja. ekao sam. Bio je to Whaler tipa Nepotopivi. Jedan ovjek uao je na krmi upravljajui topom od 20 mm, zatien elinom ploom na kojoj se vidjelo nekoliko srebrnih mrlja. Helmuth je izvrsno gaao. Whaler naglo zaokrenu nadesno kako bi strijelcu omoguio bolji pogled na nau krmu. Dobro upravljanje, dobra taktika, ali loa srea. Tog im je trenutka pramac u razini vode dotakao krii konia mog teleskopa. Pritisnuo sam obara i oblak crnog dima i morske pjene oinu amac od pramca do krme. ak ni jedan - 74 -

Nepotopivi ne moe ploviti kad mu se odgrize kobilica. Zabio je nos nanie, zdrobivi strijelca o zid vode brzinom od 50 vorova na sat. Uzdigao se u zrak razbacujui posadu na sve strane, a zatim tresnuo o povrinu mora dnom nagore. Naravno, nije potonuo. Ubacio sam novu kasetu i pokuao se sjetiti gdje ti modeli imaju rezervoare s vodikom. Naao sam ih iz drugog rafala i brod je eksplodirao pretvorivi se u paru. Zrani udar je, ak s te udaljenosti, zaljuljao Aboru i nabio mi okular u oko. Nitko od njih nije mogao preivjeti, ali sam za svaki sluaj provjerio kroz teleskop. Nije bilo plivaa. Helmut Jedan me pogledao odozgora. to li je to? Pljuca Potapao sam je. Oruje Obalne strae. Smijem li je iskuati? Naravno. Zamijenili smo mjesta. Moja jedrilica bila je u alosnom stanju. Glavni jarbol bio je presjeen u visini pasa direktnim pogotkom. Ograda je bila raznesena u komadie, a meci su izbuili i moju divnu palubu od tikovine. Crpka za vodu bi povremeno radila, pa nam oito nije bilo sueno da potonemo. Je li sve u redu? javila se Belle iz vode. Izgleda da jest. Moete... Pljuca se ponovo oglasila. Izvadio sam dalekozor i provjerio gaanje, bilo je izvrsno. Nianio je u tijela koja su plutala. Bilo je strano gledati ta to oruje moe napraviti od ovjeka. A ime se ti zabavlja kada nema mrtvaca naokolo? Moda je netko preivio ree mirno. Imao je pravo. Jedno od tijela naglo uzdigne glavu. Drala je pitolj s obje ruke i bila je slika i prilika Belle i Maxine. Nisam mogao skinuti oiju s nje. Opalila je dva metka koja su se zabila u trup ispod mene. Helmuth je neto opsovao i njezina su ramena nestala u crvenom oblaku mesa i kostiju, a glava joj se svalila u vodu. Koljena su mi klecnula, pa sam morao sjesti na kabinu. Jeste li vidjeli!? Jeste li vidjeli!? povie Helmuth Vidio sam. Ne samo da sam vidio nego taj prizor neu zaboraviti dok ivim. Helmuth Dva bio je ranjen u vrat, ali je preivio. Bio je to debeli vrat. Maxine je pozvala helikopter koji je dovezao Helmutha Tri, a nakon jednog sata nam se pridruio i etiri u brzom trkaem amcu napunjenom naftom, eksplozivom i hranom za morske pse. Ponio je i malu elektrinu spravicu od koje ajkule ogladne ak i ako su upravo jele. - 75 -

Prebacili smo zlato i jo neke stvari na helikopter, a zatim rasuli krvavo meso po moru. Uskoro je voda kljuala od morskih pasa. Obje olupine odvukli smo na puinu i potopili eksplozivom i naftom. Helmuthi su idue dane proveli zasipajui otok zlatom i prijetnjama, dok smo se Maxine, Belle i ja zabavljali iza dobro uvanih vrata predsjednikog apartmana u starom Sheratonu. Ponueno nam je doivotno zaposlenje i mi smo ga bez oklijevanja prihvatili. Sve se to zbivalo prije est godina. Otada mi povremeno nedostaje na stari ivot, more, divni otoci, idila s Belle. Katkada mi nedostaje ak i New York sa svim uzbuenjima i natezanjima, nezavisan ivot koji sam tada vodio. Jo sam onaj isti podli kukin sin, ali to vie ne moram nikome dokazivati. Ponekad, uz veliki oprez, putujemo po svijetu. Onaj klon kojeg je Helmuth raznio u zaljevu mogla je biti Bellina sestra, napravljena iz Maxine. ali i Bellina ki, budui da je Mafija imala dovoljno prilike da uzme njezine stanice jo dok je bila pod kontrolom. Uostalom, to je bez ikakva znaenja. Ako su mogli napraviti jedan klon, mogu ih napraviti i cijelu armiju. Kao to smo i mi napravili nau privatnu armiju Helmutha, Lamberta i ostalih. Sada sam. izmeu ostalog, i ef sigurnosti, a to je interesantan posao. Veinu vremena provodim za konzolom koja je isto tako dobra kao i ona koju sam imao u svom uredu na Manhattanu. Od onog dana, prije est godina, nije bilo nasilja. Ipak. morao sam nauiti njemaki, a to je bilo prilino nasilje nad mojim starim mozgom. Nismo tajili da je Belle Maxinin klon. Slubena verzija bila je da se Frulein Kraus dala klonirati radi drutva. To je potaklo novu modu meu bogatima i postalo prva velika seksualna novost od izuma vibratora. Belle i Maxine se oblae jednako, govore jednako, ak su jedna od druge prihvatile i manire. Veina slubenika i povremeni gosti ne mogu ih razlikovati, a ak i ja, iz daljine katkad pogrijeim. Iz blizine pak, a to se na sreu deava dovoljno esto, nemam problema. Belle me gleda nainom koji Maxine ne moe oponaati. A Maxine je za dlaku ljepa nita ne moe nadomjestiti pravi pupak.

- 76 -

... nije za SIRIUS

Nastavak sa 32. stranice Uinite to i poaljite priu ponovo! Ja i oni koji ... znate se izraavati, ali ne tako da i itaoci bar donekle shvate to ste eljeli rei. Savjet: bolje organizirajte vlastite misli, jer SIRIUS objavljuje prie a ne filozofiranja. Glad i Obilazak nisu sf nego horror. Inae, dobro pisano. Smisao: ideja probavljiva, no sve je sporo i dosadno, predugo, a i stil bi mogao biti bolji. Dakle: jo raditi, preraditi... Radio-signali nisu pria nego preprian njen sadraj; Telepatija ima logiku greku (na koji je nain predak otiao sto godina u budunost i vratio se da napie dnevnik?). Nain pisanja je prihvatljiv. Sima je simpatian ali nije sf. Nadnica za smrt je malo prerazvuene naracije. Preradite je. Dnevnik nije bitnije bolji ni nakon prerade. Savjet: smjestite stvar u sf sceneriju i uinite da se ranije nasluti (i opravda) tos koji e doi na kraju. Matura bi moda dobila lovorov vijenac u staroj Sparti. U SIRIUSU dobiva preporuku da je se skrati i preradi (predug uvod, neki dijelovi nejasni, delfini nategnuti, konflikt mentora i velikodostojnice suvian). Dakle, na posao! Pripitomljavanje (i jo osam pria) pate od ofucanosti teme. nedostatka poruke, stereotipnosti likova; jedino ona tunguska Igra i unato otrcane ideje ima nade da bude objavljena. Kozmoera bi bila dobra kad biste joj saeli i skratili onaj vrlo predugi prvi dio. Nestali u vremenu nisu jo nestali i u kou iako su previe razvueni, a neke situacije (pa ak i imena!) previe su im stereotipni, pa bi sve to trebalo izmijeniti; San je prilino nejasan (valjda zato to ste ga odsanjali), a nema ni tosa ni poruke. A moj je tos i poruka, piite, dragi itatelju, i dalje! Nemojte se obeshrabriti ako ne uspijete od prve, druge, tree ili ne znam koje... Uostalom, vidite kakva su vremena: ni brakovi vie ne uspijevaju otprve, a kamoli prie! Do idueg, 78. pokuaja SIRIUSA Va Borivoj Jurkovi.

Vladimir Ribin: Simbioz

Preveo Ivan Paprika

Aji, zzumi i uhhi

- 77 -

Slubeno je ime aparata bilo Vibrograviton inenjera Brjanova. Meutim, svi su ga na svemirskom brodu zvali odmila: vibrik. Novi aparat, to ga je kako ste ve zacijelo pogodili konstruirao inenjer Brjanov, u toku ove meuzvjezdane ekspedicije sve se ee upotrebljavao umjesto staroga i dobroga planetohoda. Naravno, zbog svojih velikih prednosti: mogao je stalno visiti nad istom tokom planeta koji se istrauje, a uz potpunu sigurnost posade i eventualnih stanovnika planeta. Najvea mu je, meutim, prednost bila to to prilikom slijetanja i uzlijetanja nije spaljivao okoli. Vibracijsko polje, koje je stvaralo ultrazvuni val u atmosferi plailo je dodue i rastjeravalo sve ivo, bila to razumna ili nerazumna bia, ali nikoga nije moglo ozlijediti. I ovom je prilikom odlueno da se posluimo vibrikom. Golemi svemirski brod visio je na dalekoj orbiti inei jedan okretaj za jedan dan, pa se tako sve vrijeme nalazio nad istim podrujem planeta. Vibrik se pak, kao po uetu svemirskog lifta, spustio okomito. Nepoznati planet omatala je nona magla. Sam je Brjanov uporno zahtijevao da se spustimo nou, tvrdei da je tako sigurnije. Ustjancev se nije suprotstavljao. Jedino je Nina Suliko, trei lan posade, izjavila da ali stanovnike planeta jer e ih slijetanje vibrogravitrona grubo trgnuti iz sna. Nina je bila psiholog, a dospjela je na ovaj istraivaki put zato to joj je nedavno umrlo dijete, djevojica Sonjeka, pa su njezini kolege preporuili da je se poalje na ovakvo putovanje kako bi se oporavila od pretrpljenog oka. Na trista metara iznad povrine, vibrogravitron se zaustavio i ukljuio svjetlo. Nepoznati se planet kostrijeio iljcima visokih stalagmita, iz kojih su na sve strane strili otri izbojci i meusobno se prepletali stvarajui neku vrst pauine i podsjeajui na koralje. Bila je to, zapravo, uma puna ivota, kako su javljali analizatori. Potraili su veu poljanu i spustili se za jo dvjesta metara, motrei gdje da ateriraju. Na poljani je rasla visoka, elastina trava koja se ljuljala i povijala pod blagim povjetarcem, kako se inilo, a iz trave su, preplaeni vibrogravitronom, izlijetali nekakvi veliki leptiri, ili moda ptice. Brjanov je priekao da se poljana oisti od svega ivog, a zatim meko spustio vibrik na svih osam tankih nogu. Svjetlo je bilo ugaeno, pa kozmonauti poee zuriti kroz iluminatore u no. Do zore je jo valjalo ekati osam sati. Svi na spavanje naredio je Brjanov dan je ovdje dug, a oekuje nas mnogo posla, pa valja biti odmoran. No san nikako da doe na oi. Nini se ipak uinilo da je malo spavala, jer kad je otvorila oi, ugledala je Brjanova kako stoji u lakom skafandru pokraj ulaza - 78 -

 Tlak nije ni dvije atmosfere ree Brjanov a sastav atmosfere gotovo je jednak onome na Zemlji. Sve kazaljke na analizatorima koji imaju zadatak da upozore na opasnost, nalaze se na nitici. Zapovjedniku je zabranjeno da naruava instrukciju upozorio je Ustjancev. Nita ja ne naruavam odgovorio je mirno Brjanov Prvo, u nekim je sluajevima zapovjedniku doputeno da napusti brod nastavio je veselim tonom a drugo, zapovjednik si ti, jer tebe ostavljam kao zamjenu. U tom sluaju, ja tebi ne doputam da napusti vibrik E, ekaj malo, ti postaje zapovjednikom tek poto ja napustim letjelicu. A ja u ti. im napusti vibrik, narediti da se vrati. Ma to si se utvrdoglavio? pobunio se Brjanov protiv takve upornosti. Bit e bolje da pripazi na robota uvara da se ne zanese ispitivanjem kakvih nevanih sitnica. Kesonska vrata su cmoknula propustivi Brjanova, a zatim se zaulo itanje To se izjednaivao atmosferski tlak. Napokon se otvorie ovalna vrata i sklopivi trap se spusti na travu uz jednu od vibrikovih osam nogu. Brjanov se sputao stepenicu po stepenicu niz trap koji je kod toga malo kripao. Kroz druga ovalna vrata ispala je na elinom uetu srebrnasta kugla i pretvorila se na tlu u robota uvara, iz kojeg su na sve strane strile antene. ta je s analizatorima? upitao je Brjanov. Bez promjene. Sve je mirno javljao je Ustjancev. Paljivo, zapovjednie! dobacio je Brjanov. Nemoj da te to zatee. Tu se Brjanov glasno nasmije. Sjetio se djeje bajke o planetu radosti koji kozmonauti nisu htjeli napustiti. Stajao je u travi do koljena i ekao dok mu se oi priviknu na mrak. Ubrzo je razabrao greben ume na pozadini zvjezdanog neba. U umi su s vremena na vrijeme bljeskala slaba raznobojna svjetlaca. Zakoraio je u stranu gdje je tih svjetala bilo vie i odjednom zauo neto kao uzdah ili stenjanje. Svjetlaca poee bre svjetlucati, a zatim se odjednom ugasie. Meutim, naranasti pokaziva puta na robotu i dalje je svijetlio, pa je Brzanov nastavio hodati. Ne zanosi se. Pazi. Budi oprezan upozoravao je Ustjancev. Brjanov je malo razmiljao da li da mu to odgovori, ali je preutio i zastao. Odmah je zastao i robot, koji je brzo zatreperio svojim antenama, prouavajui okoli. Ovaj je robot mogao otkriti sve, i opasno nakupljanje elektrinih naboja, i napetost tla koja prijeti ili - 79 -

potresom ili uruivanjem, pa ak i spremnost bilo ega ivog da napadne Svaka se agresivnost oituje izmjenom bioenergetskih potencijala. Bilo je zamorno i radosno stajati tako sam na povrini nepoznatog planeta. Nita se nije dogaalo, no Brjanov je bio sav ispunjen oekivanjem da e se svakog trenutka dogoditi nekakvo udo. Odjednom je zauo smijeh, najobiniji smijeh, tih i nekako priguen, stidljiv. Tako se smiju djevojke koje su ve obuzete seksom, ali se to boje priznati i same sebi. Ni rika zvijeri, ni tresak bombe, ni urlik stihije ne bi Brjanova tako preplaio kao ovaj jedva ujni smijeh. Bio je spreman da doeka bilo to strano, ali je ovaj smijeh prodro u najnezatieniji dio njegove psihe. I kao po nekoj tajanstvenoj uzajamnoj vezi podsvijesti predosjetio je da e se dogoditi neto neoekivano. to se dogodilo? upitala je uznemireno Nina. Analizatori... Nita posebno prekine je Brjanov. Netko se smije! to? Hihou rekao je Brjanov pravei se ljut. Znao je da se moe osloboditi panike samo ako se naljuti. Zatim je nastala tiina. Brjanov je proao jo nekoliko koraka i ponovno stao oslukujui tu tiinu. Bila je to neprirodna tiina bez ijednog zvuka, pa ak i bez povjetarca. Zatim je tu tiinu probilo neto kao pla ili stenjanje. Dolazilo je odnekud straga. Brjanov se ogledao. Vibrogravitron je sa svojih osam nogu nalikovao na golemog kukca, zapravo pauka sa svijetlim trbuhom. Stenjanje je dolazilo odatle. to se kod vas dogaa? upitao je Brjanov. Nita odgovorio je Ustjancev.. Netko plae. Plae? Tu se kod nas pojavila nekakva ptica. Moda je to ona... Robot je treperei antenama pourio prema vibrogravitronu. Stani zapovjedio je Brjanov mirno i sam poao prema vibriku, stavljajui nogu pred nogu. Neobino je elio da ne preplai tu pticu, da vidi prvo ivo stvorenje u toku mnogih godina putovanja mrtvim svemirom. Uskoro ju je ugledao. Ptica je nemono udarala krilima uz jednu nogu vibrogravitrona, as joj se pribliujui, ak pokuavajui da se odbije od nje. I u tom bacakanju bilo je neeg loginog, razumskog. Priavi blie, ugledao je oveu pticu, sa irokim krilima. Kada bi sklopila krila i pokuavala se udaljiti od noge veoma je nalikovala na - 80 -

plastinu lutku, visoku kojih pola metra. uj dobacio je Brjanov Ustjancevu podigni malo petu nogu. ini se da smo joj prignjeili gnijezdo. Ptica je odskoila kada je noga zadrhtala, ali nije odletjela. Ostala je na istom mjestu, podigavi malo krila i sloivi apice-ruice na grudi, paljivo promatrajui kako iz tla izlazi blistava noga vibrogravitrona. Zatim se bacila prema jamici, poela po njoj grozniavo kopati i traiti i na kraju se s oajnikim gromkim krikom bacila prema Brjanovu. Nije uspio odskoiti u stranu, ak ni pomisliti kako bi morao odskoiti, kad ju je robot oborio s nogu paralizirajuom zrakom. Zatim je robot priao toj jamici, pogledao i rekao tuim bezbojnim glasom: Gnijezdo... Prazno gnijezdo... Prazno? zaudi se Brjanov. Robot nije nita odgovorio. On nikad nije ponavljao ono to je ve jednom rekao. Ptica je leala na leima rairenih krila. Jedno je krilo bilo slomljeno. Ili bar iaeno. Nagnuvi se, Brjanov je razabrao da to nije ni ptica, ni leptir, nego bie s golom ruiastim koom, veoma nalik na lutku, jedino to je imalo krila. Nekakav kerubini, kakvih je on vidio mnogo na reprodukcijama drevnih zemaljskih slika. Lice mu je bilo njeno, neobino podsjeajui na djeje. Uzmi je, uzmi zauo je uzbuen Ninin glas. Zato? Uzmi je svakako ponavljala je Nina. Krilo joj je slomljeno. Ja u je izlijeiti. Iz vibrogravitrona je u taj trenutak ispala teretna platforma. Brjanov je oprezno podigao njeno stvorenjce, koje je bilo neoekivano lako, i poloio ga na platformu. Priekao je dok se platforma povukla u letjelicu i poslije toga se poeo polako penjati uz trap. Kad je proao sanitetsku obradu i oslobodio se skafandra, uao je u letjelicu i ugledao Ninu u karantenskoj prostoriji kako se nagnula nad poleglu pticu. Pogledaj je, molim te rekla je Nina pravo pravcato dijete. Ba kao moja Sonjeka... Nina je gladila krhke ruice i njena krilaca, te plakala. Ptica je otvorila oi, brzo se ogledavala na sve strane i odjednom se pokuala istrgnuti. Nina ju je zadrala, pritisnuvi je njeno uz stol, pogladivi je po glavi pokrivenoj neim nalik na meki rii pust. Ptica je gledala pametno, slabano i prestraeno piskajui. Pustite me rekao je odjednom robot. to? zaudio se Brjanov. Nemojte me pojesti. Donijet u vam mnogo ruiastih - 81 -

plodova. Kakve to gluposti melje? pobunio se Brjanov i u tom se trenu sjetio jedne od programiranih osobina robota: da svojim lingvistikim analizatorom slui u ostvarivanju ovjekova kontakta s drugim misaonim biima u svemiru. Zar moemo razumjeti to govori ta ptica? Ba kao i vas odgovori robot. U tom se trenutku ptica ponovo pokuala istrgnuti iz Nininih ruku. Da li bi joj mogao rei neka nas se ne boji? Robot je poeo irikati s vidljivim zadovoljstvom. Ptica se prestala trzati, zaueno je zurila u Ninu i zavrtjela je glavom ne shvaajui odakle to dolaze zvuci. Zatim je tiho zapitala, tiho i melodino. Robot je zautio na tren, a zatim poeo zvidukati nekakvu melodiju koja je podsjeala na uspavanku. Poslije njega zazvidala je i ptica. Tako su naizmjence zvidukali dvije-tri minute. No? upitao je nestrpljivo Brjanov. Sve sam joj objasnio izjavio je robot. Lijepo. A sad, molim te, objasni i nama. Ona misli da smo mi uhi. Tko? Uhi, tonije reeno uhhi, oni koji deru aje. Bi li ti to mogao rastumaiti onako po ljudski? Roboti sve mogu. Ona se boji da emo je mi pojesti. Uhi, kako govore zzumi, jedu bolesne aje i samo zbog toga aji ive u stanju neprekidne radosti. A tko su ti zzumi? Stanovnici jamica, neto kao sluge. Zzumi prave za aje meke obloene jamice, neto kao gnijezda u zemlji i uspavljuju ih njenim pjesmicama. Iz zahvalnosti aji donose zzumima ruiaste plodove s vrkova drvea. Upitaj, jesmo li mi slini tim uhhlma? Robot je opet zairikao, a ptica odgovorila, i ponovo su dugo tumaili neto jedno drugome, kao da pjevaju duet. Nitko od aja nije vidio uhhe. Njih znaju samo zzumi odgovori na kraju robot. Brjanov je proetao po mekom podu i zamiljeno se zaustavio pred iluminatorom, kroz koji se, mutno ve naziralo praskozorje. Koliko li su samo sanjarili o kontaktima s drugim razumnim biima! Slikali slike sveanih susreta na visokim orbitama, letova nad arobnim gradovima! Za svaki sluaj razraivali varijante zatite od eventualnih agresivnih stranaca... - 82 -

 I sad kad bi se trebalo radovati susretu sa stranim razumom, radosti nije bilo. Bilo je samo mnogo nedoumice i zbunjenosti. Bez obzira na mnogobrojne upute u vezi s moguim susretima sa stranim razumnim biima, Brjanov nije znao kako da postupi. Upute su zabranjivale nanoenje bilo kakve tete domorocima, a oni su ve prilikom sputanja na planet razruili gnijezdo ili, ako vam je tako zgodnije rei, stan jednoga od aja, te poslije toga uzeli i taoca. Pticu emo, recimo, odmah pustiti na slobodu poto joj izlijeimo krilo, ali e ona odmah rairiti glas kako smo joj unitili gnijezdo, a to je, prilino opasno ako imamo posla s primitivnom inteligencijom, a takva ovdje po svoj prilici i jest. Meutim, ipak je takav primitivni razum domorodaca davao njemu pravo, kako je smatrao Brjanov, da ne izvodi velike ceremonije, ve da iskoristi taoca tako da se to vie sazna o neobinoj drutvenoj zajednici u kojoj su meusobno povezani aji, uhhi i zzumi. Ostavite pticu neka malo odspava predloio je Ustjancev. Odspavati e pa e se i smiriti, a dotle emo se mi osvrnuti po planetu. Ve svie. Monotoni apat elektro-sna uspavao je pticu u tren oka. Nina je glatko odbila da je ostavi samu, pa su Brjanov i Ustjancev napustili vibrik bez Nine. Zora je oslikala nebo bojama s palete nekog mladog, slobodnog, neobuzdanog slikara. Sone su se boje prelijevale jedna u drugu i nekako neobino treperile, izazivajui osjeaj radosnog nemira. Trava se inila ne zelenom nego blijedosivom. Drveestalagmiti na rubu ume, obasjano blistavim zrakama rane zore, inilo se da plee neki radosni ples. Kako je bilo i propisano, obili su oko vibrika po tragu robota koji je trao ispred njih. Drugi robot, vjerna dadilja Ustjanceva, zakljuivao je povorku. Poljana je bila pusta. Meu travom vidjelo se mnogo rua, obloenih iznutra mekim pustom. Oito su to bila obitavalita aja, koje je rastjerala pulsacija gravitacijskog polja. Na jednom je mjestu prednji robot stao kao ukopan i podigao visoko svoje antene. Zatim je vrlo polako krenuo naprijed. Brjanov je pogledao na ekrani montiran u kacigi i ugledao ono to je vidio i robot: mala crna rupica a kraj nje dva golema crna kukca, neto kao dudovi svilci, koji su brzo uahurivali nepokretnog aja. Aj je bio iv, ali se, po svemu sudei, njemu svidjela ta procedura. Na djejem licu sa zatvorenim oima lebdio je smijeak. Ugledavi robota, kukci su u tren oko gurnuli zapredenu ahuru u rupu i pobjegli. To su, dakle, ti strani uhhi rekao je Ustjancev. Ne bih rekao upao je Brjanov gledajui sve vrijeme u svoj - 83 -

ekrani i zatim priao rupi. Ne bih rekao. Aji se boje uhha, a pogledajte ovdje, ajevo lice. On spava. Ili je hipnotiziran. Zato ne bi rekao: uaran? to ovjek proivljava uoi same smrti? Mrtvi o tome ne mogu nita rei, a ivi ne znaju. Jedno je ipak sigurno: kad ovjek umire, ni u kojem se sluaju ne raduje. A ovdje... Kako ti je palo na pamet da je uahurenje smrt? Zaista? zaudi se Brjanov. Sada se i njemu ta misao uinila runom. Kako je odjednom pomislio na to? Po analogiji? I zato bi, napokon, umilan izraz na licu aja morao znaiti zadovoljstvo? Sve to ti nije shvatljivo, mora u tebi izazvati stanje uzbune glasi jedna od osnovnih zapovijedi za kozmonaute. Osjeaj uzbune nagoni ovjeka da to bre shvati. Meutim, Brjanov se nije ni malo uznemirio. Svega ga je proimao samo jedan osjeaj radosna znatielja. Kao u djetinjstvu, kad se osjeaj uznemirenosti i sumnje, odnosno straha pred opasnou jo nije oblikovao u ovjeku, kad ga obuzima samo jedna elja: sve opipati, pogladiti, iskuati... Rupa je izgledala kao i svaka druga, nita posebno. Priekali su asak dok robot ispita tlo, a onda su poli prema umi. Do ruba ume ostalo je jedva trista metara, kad su odjednom vrhovi drvea planuli i zasjali svim duginim bojama. Brjanov se osvrnuo i ugledao iznad nedalekog horizonta gljivu zore, crvenu kao malina. Sunce je poelo izlaziti. Kad je ponovo pogledao prema umi, opazio je nad drveem, poput dalekih toaka, ptice koje su lebdjele nad umom. I kako se vie podizalo sunce i sve jae osvjetljavalo umu, tako je i sve vie ptica uzlijetalo u zrak. Pogledaj uskliknuo je Ustjancev, pokazujui na bjelkasti zid ume, nie od osvijetljenog gornjeg dijela. Brjanov okrenu glavu i ugleda mnotvo aja kako sjede na granama Obojica su stali i ekali dok je robot ostao za asak na mjestu nemirno miui antenama, a zatim ponovo polako krenuo naprijed Brjanov je ekao da ih sunce potpuno osvijetli, pa da ih onda poblie razgleda. No im su izravne zrake kliznule po granama na kojima su sjedili aji, oni su se odmah uznemirili i jedan za drugim kao da ih netko izbacuje, poeli uzlijetati. Maui irokim krilima, ulijetali su sve vie i vie, prevrtali se u zraku, radosno torokali, cvrali kao cvrci, ivkali kao vrapci, ciktali ne obraajui ni najmanju panju na ljude. Odjednom Brjanov zau znak za uzbunu svemirski brod s - 84 -

orbite traio je zapovjednika vibrika. to se dogodilo? pitao je Toman. Nita, sve je u redu odgovorio je Brjanov. Kako je sve u redu kad je vibrik nestao? Kako nestao, kad stoji tamo na svome mjestu? Ti ga dakle vidi, ali ja ga ne vidim. Odmah u ispitati to je. Brjanov pozva Ninu koja je ostala u vibriku. Meutim, Nina nije odgovarala. Bilo je to neobino, jer su se, ili ona ili bar robot morali svakako javiti. U skladu s uputom, u takvim su se situacijama prekidali svi poslovi i svi su se kozmonauti vraali na svoja mjesta. Meutim Brjanovu, a ni Ustjancevu, sve to se upravo dogaalo nije se inilo nimalo opasno. Pogledajui jedan drugoga poli su polako prema vibriku, nagaajui zato se prekinula veza. Tek kad su se nali u vibrogravitronu, zgranuli su se nad svojim spokojstvom. Brzo su pregledali letjelicu. Sve je bilo na svome mjestu. Nije bilo jedino Nine i njezina robota. I ptica je iezla, dok su oba krila vrata karantenske komore bila irom otvorena, to je bilo izriito zabranjeno. Prolo je nekoliko minuta dok su roboti proli kroz svoja vrata u vibrogravitron i uvukli noge te dok je vibrogravitron uzletio na pet stotina metara iznad poljane, na kojoj je visini i ostao. Odozgo se vrlo dobro vidjelo cijelo polje, meutim, Nini i njezinu robotu nije bilo nigdje ni traga. I, to je posebno uznemirivalo, niotkud nikakvih signala, to je bilo obavezno za svakog robota. Brjanov je obavijestio svemirski brod o tome da je Nina nestala, kao i o svojoj neobinoj mirnoi, unato svim tim dogaajima. Jednostavno nije znao to bi trebalo da ini u toj situaciji. Ostani visiti na istom mjestu predloio mu je Toman. Ako ikako moe. Kako ne bih odgovorio je Brjanov samo ne znam zato. Mi emo najprije analizirati podatke to su ih dali vai instrumenti. Onda emo se javiti. Prema tome: ekaj. Pod svjetlou sunca polje se inilo neravno i areno. Bilo je tu mnogo crnih pljeina s rupama u sredini. Takoer, bilo je i mnogo okruglih, niskih humaka. U toj kombinaciji rupa i humia zapaala se neka zakonitost. Meutim, kakva, to Brjanov nije mogao otkriti. etiri stotine i sedamnaest rupa upozorio ga je robot. I isto toliko humia. Rasporeeni su ravnomjerno, osim jednog para na istonom kraju polja. Veliina? upitao je Brjanov. - 85 -

 Jednaki. Osim onoga para... Na ekranu za vezu sa svemirskim brodom pojavio se Toman i rekao da se Nini oito nije nita opasno dogodilo. Stres nije zapaen. Njezin je robot bio prikljuen na unutranji kontakt jo prije nego to je Nina izila iz vibrika. A izila je po vlastitoj volji. Ta informacija nije Brjanovu nita objasnila. Ipak, postojala je i nada: robot koji uva ovjeka, u sluaju opasnosti, pa ak i kod najmanjih fiziolokih promjena u organizmu, odmah ukljuuje sve vrste veza. Znai, ekati! No Brjanov se s time nije mogao pomiriti. A da se spustim po niti? upita Brjanov. Zna da za to moramo dobiti odobrenje od svemirskog broda. A ako ne odobre? Onda emo samo visiti i ekati. Brjanov je shvaao da je to samovolja. No, iako je to shvaao, nije ga takvo njegovo raspoloenje ni najmanje zabrinjavalo. A moralo ga je zabrinuti. Upozoriti ga da neto nije u redu, da je opasnost tu. Meutim, osjeaj bezbrinosti i spokojstva obavijao mu je svaku i najmanju modanu stanicu. Osjeaji inae vjerni pomonici i stimulatori razuma ovaj put su plutali u plutali u punoj apatiji, kao ivi organizmi konzervirani u slatkom hranjivom rastvoru. Hajde da najprije spustimo robota predloi Ustjancev a onda emo vidjeti to dalje. Robot je sletio po niti kao kakav pauk. Spustivi se u travu malo je zatapkao na mjestu, a zatim krenuo po spiralnoj putanji obilazei poljanu sve ire i ire. I sve to je vidio sa svoja etiri oka. sve to je opipao lokatorima i drugim svojim instrumentima, odraavalo se na mnogobrojnim aparatima na poliekranu vibrogravitrona. Aparatima su titrali impulsi, treperile strelice, ali nita nije pokazivalo bilo kakve otklone od normi. Ba kao da su i oni oboljeli od idiotizma bezbrinosti. Nad umom lebdjeli su aji nalik na leptire, ne obraajui ni najmanju panju na robota to je trao po poljani. U to se robot pribliio umi, a aji stadoe jedan za drugim slijetati prema rubu ume. No im se robot povukao, i ptice su odletjele kao po zapovijedi, izgubivi odmah svaki interes za njega. To je bilo prvo otkrie nevidljiva crta iza koje je poinjalo carstvo aja. Robot je u cik-caku krenuo du ruba ume, provjeravajui da li svuda postoji ta crta i na jednome od ekrania koji je pokazivao cijelo polje ocrtavala se gotovo ravna svijetla pruga. Sljedee je otkrie napravio sam Brjanov, opazivi da se iza te crte ne nalazi nijedna jamica i nijedan humi. To je moglo znaiti samo jedno da na polju postoji razgranienje: uma i pristupi k - 86 -

umi pripadaju ajima, dok je polje teritorij crnih kukaca. Brjanov se bio navikao da se odnosi s potovanjem prema svakoj informaciji, smatrajui da uope ne postoje suvine. Sada mu, meutim, nije bila potrebna svaka informacija, nego samo ona koja bi mu pomogla da pronae Ninu. Idi prema umi rekao je stoga robotu i pokuaj razgovarati s njima. Ptice-leptiri bacie se prema samom rubu ume, im je robot prekoraio zabranjenu crtu. Neke su se odbijale od grana, ponirale i letjele tako da su krilima gotovo dodirivale robotove visoke antene. Mi smo stigli iz drugog svijeta procvrkutao je robot. Nae su namjere dobre i mi vam ne namjeravamo uiniti nikakvo zlo. Uhhi, uhhi uzgalamie se aji odletjevi dalje od robota Uhhi takoer govore da nam ne namjeravaju uiniti zlo. Brjanov se i Ustjancev pogledae. ak i u monotonom robotovu prijevodu oitovao se uas koji su aji osjeali prema uhhima. Mi nismo uhhi rekao je smireno robot. Ta dobro vidite da mi nismo uhhi. Nitko nije vidio uhhe zauo se odgovor. Svi koji ugledaju uhhe odmah umiru. Bez straha od smrti njih mogu vidjeti samo nai sluge, zzumi. A vi ste eto svi ivi, iako ste vidjeli mene, odnosno iako me gledate odgovorio je robot logino. Znai, mi nismo uhhi zakljuio je. Meutim, ta jednostavna loginost kao da je zabrinula aje. Oni su se nervozno ustumarali nad rubom ume i digli veliku buku svojim neskladnim i neorganiziranim cvrkutom. Napokon je jedan od njih priletio i bez straha sjeo na jednu robotovu antenu. Ako vi niste uhhi, zbog ega vas onda ne diraju zzumi? Oni nikoga ne putaju na ovo polje. Pa vas putaju. Da, ali samo nou. Takav je zakon. Nou mi spavamo u rupama, odnosno jamicama, koje za nas prireuju zzumi. Oni nas tu tite od divljih stanovnika ume koji kreu u lov nou. Uhhi dolaze rano u zoru i odnose u svoje peine sve koji su u toku noi umrli ili koji nisu na vrijeme odletjeli. Sve je to vrlo zanimljivo zapjevuckao je robot diplomatski. Drugi put u rado s vama razgovarati i o tome. A sada bih najprije rado razgovarao s vaim starjeinama. Aji su se uskomeali i uznemireno cvrkutali. Nisu shvatili o emu je rije. - 87 -

 A to su to starjeine? upitao je napokon jedan. No, tko je u vas najglavniji? Netko, koga vi svi sluate? Kod nas svatko svakoga slua. No, ija je rije kod vas zakon za sve? Postoji samo jedan zakon: ivjeti, pjevati, ljubiti, nou spavati u mekim jamicama i ujutro uspjeti odletjeti u umu prije nego to dou uhhi. I nita drugo ne morate raditi? Naa je obaveza da donosimo zzumima slatke plodove s vrkova drvea. Moramo prehranjivati svoje sluge. Sve je jasno ree Brjanov razum koji se izrouje. Ne razumijem, zato to znai da se razum izrouje? Ako nema nikakvih obveza, razum degradira. Ova simbioza aji-zzumi, koja se i jednima i drugima ini sveopom sreom, zapravo je poetak kraja. Razum se izrouje i pretvara u instinkt. ta je novo? javie se sa svemirskog broda. Sad se na ekranu pojavilo lice glavnog psihologa Boljakova. Da li Ninin robot i dalje uti? upitao je ljude s broda Brjanov. uti. Znai, nema neposredne opasnosti. Da postoji, on bi ve digao uzbunu. Vi, dakle, samo visite i ekate ree ironino Boljakov. I pregovaramo s pticama. Pticama? I kako ide? podsmjehivao se Boljakov. Kad razjasnimo stvari, javit emo se ree Brjanov i demonstrativno se okrenu od ekrana za vezu sa svemirskim brodom. Robot se u meuvremenu raspitivao o zzumima. Bili su to upravo oni crni kukci koje su kozmonauti sluajno ugledali ujutro. Ti kukci uahuruju mrtve aje, a poslije toga dolaze po te ahure uhhi. Na pitanje, zbog ega zzumi obavljaju taj posao, slijedio je odgovor da se i oni boje uhha i slue im. A vrijeme je teklo. Sunce se dizalo sve vie i vie, ugrijavajui zrak nad poljanom. U toku razgovora robot je polako prepuzao u sjenu ume, to nije ni najmanje uznemirilo aje. Otvoreno su pripovijedali o sebi, o zzumima i o uhhima, a sami nisu nita pitali. Tada je robot izravno upitao: nisu li vidjeli kamo je nestao ovjek to je iziao iz letjelice? Dugo je trajalo objanjavanje, no aji nisu nita znali, niti ih je zanimalo to to je pitao robot. Brjanov je sluao to monotono precvrkutavanje i sve vrijeme gledao na svoj poliekran. Na njemu je sve bilo bez ikakve promjene: na sunanim zrakama blistali su vrhovi kronji, ptice-leptiri su leprale, polje obraslo otrom travom i dalje je bilo iarano jamicama - 88 -

i humiima. A ipak mu se na kraju uinilo da se na polju neto izmijenilo. Brjanov je paljivije pogledao i odjednom opazio da je jedan humi nekako narastao, dok je trava na njemu lelujala kao na vjetru. Odjednom se taj humi raskolio i iz njega je okomito poletio naranasti plamen, dobro poznat kozmonautima, plamen plazmenih zraka. A odmah je zatim zazvuao u sav glas znak uzbune. Robot, koji je razgovarao s ajima smjesta je poletio prema tome humiu. Aji su otprhnuli na drugu stranu, u umu, i sjeli na grane u redovima, kao gledaoci u kazalitu, paljivo pratei to se zbiva. ini se da ih plamen uope nije plaio. Plaili su se samo jednoga da preu nevidljivu crtu to ih dijeli od jamica i humia. Plamen se polagano smanjivao. No prije no to se potpuno ugasio, iz humia se podiglo neto bez oblika i polo prema sreditu polja. Uskoro se moglo prepoznati robota. Bijela pauina otpadala je s njega u upercima, dok se na antenama djelomino zadrala. Na manipulatorima nosio je veliku bijelu ahuru. Drugi je robot odmah potrao k njemu, spretno preuzeo ahuru i jedan za drugim brzo su krenuli prema mjestu gdje je. nekoliko metara ispod povrine davao signale uti impuls, oznaavajui da tu zavrava nit po kojoj se moe popeti u vibrik. Vibrik je malo sjeo, kad su se oba robota istodobno nala na niti, zatim se malo zatresao, a onda polako krenuo uvis uvlaei u sebe nit s robotima. Zar eli podalje odmaknuti vibrik? upitao je Ustjancev kada su se digli ve koji kilometar. Vratit emo se kasnije odgovori Brjanov. Ja ne bih urio. Najprije moramo otkriti to je s Ninom. Nina spava. Spava u ahuri. Tu Brjanov kimnu prema Nininu osobnom pultu, gdje su sada svijetlili svi aparati, koji su oznaavali disanje, temperaturu i krvni tlak. Spava suvie nemirno. Mui je mora. Ustjancev sa svoje strane kimnu prema psihometru, omanjem instrumentu koji je svjetlucao malinovom bojom. Valjalo bi paziti na polje. Jo jedan takav sluaj teko e se dogoditi. Brjanov se namrti i uravnotei vibrik. etvrt sata kasnije, u karantenskoj komori bila je prerezana pauina ahure u kojoj se nalazila Nina. Nina se probudila i odmah naglo poskoie svi parametri njezina organizma, disanje se ubrzalo, ak joj je porasla i tjelesna temperatura. Kakva strahota! uvziknula je Nina im je dola k sebi. Oni ih jedu. - 89 -

 Tko koga? upita Brjanov. Roboti su analizirali pauinu ahure, sluz, zrak u komori i ostalo, dok je Brjanov uzalud pokuavao obrisati prozirnu plastiku na kacigi da konano ugleda i Ninino lice. Tko koga jede? upitao je jo jednom. Zzumi aje uzdahnu Nina. to se tie uhha, oni uope ne postoje. I to je tu strano? upita Brjanov.. Ta to je najobinija simbioza. Jedni organizmi neto daju drugim organizmima i, naravno, neto i uzimaju od njih. Nije to nikakva simbioza uskliknu uzrujano Nina. To je obmana, prijevara. Daj se smiri pogladi je Brjanov po ramenu. Sve emo prouiti i sve e biti u redu. Ne, ne. Tu se moramo umijeati! Umijeati se? U to? U njihove odnose... Umijeati se odmah i bez prouavanja? Razgovarajui tako Brjanov je uspio oistiti Nininu kacigu i sad joj je ugledao i oi. Rairene i gotovo luake. I sad se prvi put uznemirio. No ne naglo, nego nekako teko, muno, kao kroz san. Ukratko, kao da se morao na tu uznemirenost na neki nain natjerati. Zato si izila iz vibrika? I jo k tome sve ostavila otvoreno? upitao ju je Brjanov ozbiljno. Kamo si pola? Moe li objasniti? Mogu ree Nina. Ova mala, nalik na Sonjeku, zamolila me da je odnesem u umu. Tako je oajno plakala. I? Brjanov je elio rei da to nije objanjenje i da njega ne zanimaju povodi nego uzroci, motivi za postupak protuprirodan i zabranjen svakom kozmonautu. A ti je ne bi poalio? pretekla ga je Nina. Kad bi je uo kako plae i govori da e je uzeti uhhi, ako ostane na polju po danu? Zar dobrota nije prva zapovijed za kozmonaute? U redu, ali tom prilikom ipak ne smije naruavati red i sigurnost cijele ekspedicije. Ne smije riskirati nita. Ja i nisam riskirala nita. Jesi, i to ne samo sebe nego i nas ostale. Pa vidi da je sve dobro svrilo. To emo jo vidjeti. Premalo poznajemo planet. Sad e vibrik morati u karantenu. - 90 -

 Ti se boji samoe? ak i kad si sa mnom? Mi nismo posebne linosti. U svemiru smo svi jedan organizam i bez pristanka sviju nitko od nas nema pravo riskirati ni svoju linost. Ako emo traiti da svi prihvate svaku nau elju, osudit emo stanovnike svemirskog broda na izumiranje. Ne pretjeruj otrese se Brjanov. Zar ti nije jasno da je dobrodunost glavna zaraza ovog planeta? A iz tebe govori ba ta zaraza. U redu, neka je i tako. Ali zato onda ne govori i iz tebe? I ti si izlazio iz vibrika. I mene je dralo, no sada je oslabjelo. Sada poinjem shvaati to je na stvari: na planetu postoji neto to u nama paralizira osjeaj za opasnost. Na sreu, to prolazi. Neka ti bude, ali teta, zaista teta. Ostavimo se sada raspravljanja. Bit e vremena i za to. Sada mi najprije odgovori: kako se moglo dogoditi da si se nala u pauinastoj ahuri? Nosila sam Sonjeku poe Nina ozbiljnije. Naravno, ne pravu Sonjeku nego tu pticu. I brzo upala u jamu. A u jami kukci. Smijeni kukci. Smijeni kukci. Trkaraju ovamo-onamo i zuje. A od toga zujanja postane ovjeku tako divno pri dui. Sohjeka, ta ptica, zatvorila je oi i sloila krila. Ja sam je gurnula i bacila uvis i ona je odletjela. A ja sam legla na travu. Zbog ega? Bilo mi je tako lijepo i ugodno. Radovala sam se zbog sebe, zbog ptice, zbog svih nas koji smo napokon pronali legendarni planet radosti. A poslije toga? Poslije toga sam zaspala. Probudila sam se tek ovdje... Sve me je vrijeme plavio osjeaj beskrajne radosti. Radosti? A nai su instrumenti pokazivali da te mui mora! U to se na Nininu licu iznenada pojavi izraz strave, kao da se odjednom neega sjetila. Jest, jest zabrza ona. Jedu ih, deru. ivima siu krv. I mene su se spremali pojesti. Tko? Zzumi. Pa ve sam ti rekla. Eto ti smijenih kukia... Brjanov je poeo shvaati kako stoje stvari. deru, a krivnju svaljuju na uhhe koji uope ne - 91 -

postoje? Da. Aji, pak, misle da sve tako i mora da bude. Oni sebe dre gospodarima, a zzume dobrovoljnim slugama. U stvarnosti su gospodari kukci, kojima aji slue neto kao stoka. Oni ih napasaju, za no im prave stelju, da ih toboe zatite od uragana, od nonih grabeljivih zvijeri, a zapravo samo zato da bi mogli izabrati one koje e pojesti. ini se da nismo mi prignjeili mladune te ptice, jer je gnijezdo pod nogom vibrika ve bilo prazno. Nina je gledala Brjanova velikim, preplaenim oima. Zaraza neodgovornom radou oito je izvjetrila. Nina je nemirno micala rukama po glatkome stolu pokuavajui ustati. Napokon joj je to uspjelo. Pridigla se i odjednom preplaeno kriknuta. Brjanov je pogledao u to se to ona zapiljila i ugledao kroz staklo iluminatora puno, okruglo djeje lie. Ona je doletjela! uskliknula je Nina i pojurila prema gornjem otvoru. Smijeno se hvatajui nogama-ruicama, kroz otvor u karantensku komoru upuzala su tri stvorenja, tri ptice. Nina je prihvaala jednu po jednu i stavljala ih na stol. Niim se nisu razlikovale jedna od druge, ali je Nina instinktivno prepoznala onu koju je nazivala Sonjekom, pa ju je zadrala na rukama i ljulj ukala. Ovo su moji prijatelji procvrkutala je Sonjeka. Molili su me da ih dovedem k vama. O, molim, molim javi se raspoloeno Ustjancev. ekaj odgurnuo ga je Brjanov. ini mi se da ovo nije obian posjet iz pristojnosti. Sonjeka se preplaeno povukla, a njezini prijatelji - ili prijateljice, nije se moglo sigurno razabrati ostali su mirni. Bili su neto vii, a i krila su im bila tamnija i vra. Vaa ptica progovori jedan od njih, obuhvativi pogledom svojih krupnih oiju sve pregrade, instrumente i iluminatore vibrika ova vaa ptica plai aje. Uskoro emo odletjeti izjavi brzo Brjanov. Tada vas vie neemo uznemirivati. Ne, ne brzo zacvrkutae aji nemojte odletjeti. Pa kad vas plaimo... To je ba dobro. To nama i treba. Ne shvaam ree Brjanov. Priznajte da bismo mi morali saznati to bismo zapravo radili ovdje. Morate plaiti aje. Ali zbog ega? - 92 -

 Da ne bi noili u rupama kod zzuma. Da, da, zzumi ih varaju, obmanjuju. Robot je preveo Ninine rijei i troje aja se uznemireno uskomeae. Obmanjuju, obmanjuju zacvrkutae u jedan glas. Ipak, mislim, da je u rupama udobnije. I sigurnije ree Brjanov. Ako recimo, zapue bura, gdje ete se skloniti u umi? Kako ete se spasiti? Udobnije, udobnije. Nita nije potrebno graditi, ni zbog ega se uzbuivati. ivot bez ikakvih briga. Lijepo zvui. No mi, aji, koji ivimo u umi, shvaamo da je ivot bez briga naa propast... Nekad su aji ivjeli u slonim kolonijama, zajedno su radili. I znali su raditi. Zatim se se pojavili zzumi i aji su poeli ivjeti svaki sam za sebe i oduili ne raditi. Leprati, ljubiti, jesti i spavati u mekim posteljama, to je sve to danas umiju aji. Rijetko shvaaju da je to put u degeneraciju. Onima koji noe u umi tee je nego onima to noe u rupama kod zzuma. No oni imaju i jednu veliku prednost: njih uhhi ne jedu. Nema nikakvih uhha. Vas jednostavno varaju uplela se ponovno Nina. I mi sumnjamo da bi tako moglo biti, ali kako da to i dokaemo? Ja to znam. I sama sam bila zapredena u ahuru. Ajima u oima bijesnu uas. Dosad se jo nikada nije dogodilo da bi netko bio zapreden u ahuru i ostao iv. Da, ja sam bila zapredena u ahuri i sluala sam razgovore nastavljala je Nina o glupim ajima koji samo ele spavati na mekim posteljama i koje je tako lako obmanjivati. Uhhi uope ne postoje. Zzumi sami piju krv ajima, i to ivima, birajui za to ne slabe, bolesne, stare i nemone, nego one najjae i najsonije. Posebno vole sasvim mlade, djecu. Tu je Nini otkazao glas. Robot je odmah iskoristio stanku, te brzo zacvrkutao prevodei Ninine rijei. Sonjeka je plakala. Odnosno, njezino je smeurano, zbrkano lice odavalo da je duboko zabrinuta i alosna. Ostala dva aja stajali su okamenjeni, dotueni onim to su uli. Plaite nas, samo nas plaite! Ne dajte nam da spavamo u rupama-brlozima tiho zavrkuta jedan aj. I zatim preplaeno uuti, poto je pogledao kroz ilumihator. Za njim pogledae i ostali. A daleko dolje, na polju, tono na sredini podizala se crna vijavica. Brjanov prie razvodnoj ploi, uhvati vijavicu na veliki ekran te priblii sliku. Svi ugledae da se to okupljaju crni kukci. Brzo - 93 -

trepeui malim vrstim krilima pribliavali su se vibriku. Bilo bi zanimljivo saznati to to oni hoe ree Ustjancev. Neemo riskirati. Tu Brjanov odmah dohvati bijelu polugu na upravljakoj ploi i vibrik brzo poletje uvis. Imaju vrlo jake eljusti ree robot koji je i dalje cvrkutao s ajima. Mislim da oni imaju i drugo oruje javi se Brjanov. Kad bi se dokopali vibrika u takvom mnotvu liili bi nas volje i pretvorili u dobrodune idiote. Da, da, tako je to. Stoga drugo slijetanje na ovaj planet nee biti tako jednostavno kako smo vjerovali. Na planetu ve imamo neprijatelje. Ali i prijatelje. Ukratko, neto se ipak zaelo ree sa smijekom Ustjancev. Nijedan poetak nije jednostavan. Brjanov pogleda na nepokretne aje i pomisli kako je neprijatelja mnogo i kako su vrsto povezani, dok od prijatelja imaju samo ovo troje, koji se, osim toga moraju nekako doepati i svoje ume. A nee li vas zzumi uhvatiti? Zzumi su loi letai. Mi emo vas pustiti izravno iznad ume. Nemojte odletjeti! gotovo u koru zacvrkutae aji. Aji ne smiju spavati u rupama. Preplait e se vae letjelice i odletjet e u umu. A poslije toga e mnogi shvatiti da ne samo mogu nego i moraju ivjeti bez zzuma. Nemojte odletjeti! Pravila nam ne doputaju poe Brjanov. Mnogo toga ona ne doputaju planula je Nina. No mi se i neemo mijeati u ivot ovog planeta. Mi emo samo letjeti... Ionako smo u karanteni. Nina je skinula sa stola aje, koji u tijesnom vibriku nisu imali gdje rairiti krila, i, ne pitajui nita Brjanova, otvorila vrata propusne komore. Brjanov se nije suprotstavljao. Gledao je kroz iluminatore kako se aji jedan za drugim strmoglavljuju kao kamen. U maglenoj dubini otvarali su krila i otrim spiralama sputali su se gotovo strmo u umu. I on odjednom pomisli na neobino pomanjkanje straha kod ta tri domoroca. Oni su, naime, priznavali da ih plai vibrogravitacija. Zbog ega su ipak nadvladali strah, a moda i bol, i doletjeli na vibrik? Zbog ega? I sad mu se vie nije inila mijeanjem u stvari tueg planeta sitnica koju je namjeravao uiniti: letjet e i letjeti nad - 94 -

poljem i nee doputati tim dobrim pticama da spavaju...

SCAN i OCR: Sekundica Ispravka: Svetlost lutalica Prelom: MasterYoda www.sftim.com

L. S. Murray: Direct Input

Preveo Darije oki - 95 -

Izravna veza
Ja dobro funkcioniram ree Joseph. Kazao je to na ljubazno-kategorian nain koji je uvijek nervirao one koji ga nisu dobro poznavali. Conrad i ja poznavali smo ga i vie nego dobro, ali je taj ton ovog puta i nas iritirao. Joseph je imao krivo, to smo sigurno znali, osim ako se nije dogodilo neto potpuno nepoznato. Gledali smo na ekran koji je pokazivao stanje mozga i vitalne znakove igraa, a oni su bili loi. Za sve njih, osim jednoga, trebalo je da se fantazija okona prije petnaest minuta. Indikatori su jasno pokazivali zbrku, a Joe nije reagirao. Joe rekao sam nastojei sauvati mir oitaj mi Pameline vitalne znake. Fizioloki znaci normalni. Subjekt Pamela trenutno osjea nesvijest. Tono, Joe. I gdje je tu logika? Nesvijest je ne-osjeanje. Joseph je zautio. Navikli smo na odgovore u roku od jedne sekunde; sve dulje od toga znailo je da neto nije u redu. Pamelino stanje nephodno radi nastavka igre za druge igrae napokon je rekao. Do avola, Joe! eksplodirao je Conrad. Oitaj mi Donov faktor bola. Osam zarez osam pet. Dakle, 8,85 nije ba obina zubobolja. Na ljestvici bola to je malo vie od tekog sranog udara. Nismo se varali Donald je bio baen na muke. Ako se izuzme Dirk, pria sa ponavljala i s ostalima. Svi su pokazivali znakove fizike boli ili straha. Josephov program je to trebalo da prepozna i probudi igrae. Ali nije. Joe rekao sam svi igrai osim jednog su u fazi more. Dovri igru. Ne mogu to uiniti, Geoffrey. Josephov glas je i dalje ostao neugodno miran. Provjeri pravila, Joe inzistirao sam. - 96 -

 Ostavili smo Joea da meditira i napustili kontrolnu prostoriju. Spustili smo se niz kratki hodnik u sobu s terminalima gdje je bilo osam leajeva. Sedam ih je bilo zauzeto igraima, od kojih su dvije bile ene. Svaki je imao na glavi kapu s elektrodama koja im je spajala mozgove sa Joeom i njegovim programom za igru. Conrad je to nazvao povezivanjem snova. Bio je to suvie toan opis da bi bio zabavan. Zato sam pokraj Pamelina leaja. Oi su joj, ispod vjea, bile nepomine to je znailo da je u svom snu bez svijesti. Prividna suprotnost pojmova. Nije bila moja djevojka ali mi je bila prijateljica i elio sam je izvui iz ove situacije. Conrad je stao uz Donov leaj Buenje, buenje ree i prekide vezu. Don se naglo uspravi, oiju iskolaenih od uasa, vritei nerazumljive gluposti, to je trajalo svega nekoliko sekunda, a onda se isto tako naglo svali na leaj. Odmah smo priskoili. Srce je prestalo da kuca, a i disanje. Uzalud smo ga pokuavali opet oivjeti. inilo se kao da ga je od straha napustila dua. Conradu, Josephu i meni preostalo je samo da ustanovimo to to nije u redu s igrom i da pokuamo osloboditi zarobljene igrae. Nismo imali vremena da ispitamo igru dio po dio. Temeljila se na programu od oko milijun analex klauzula od kojih je svaka bila sposobna da generira vie od sto paralelnih procesnih instrukcija. itava igra imala je nemjerljiv broj stanja i podstanja. Trebalo bi nam, i uz Joeovu pomo, vie od pet godina da provedemo detaljnu analizu. Vrijeme je brzo protjecalo i zato smo odgovor morali traiti preicom. Nemono smo se zavalili u fotelje ispred konzole. Panju nam je privukao dio ekrana koji je pokazivao stanje druge igraice, Elsphet. Indikatori straha i fizikog napora neprestano su rasli. Netko je progoni ree Conrad. A vjerojatno pati i od usporenja. To je bio termin kojim smo oznaili sne u kojima morate po svaku cijenu pobjei, a pri tom vam se ini da vas neto nepoznato usporava. Nismo bili u stanju izbaciti taj faktor iz igre, jer je rije o funkciji igraeva mozga, a ne samog programa. Elsphetin indikator straha naglo se digao, a zatim pao na niticu zajedno sa svim ostalim pokazivaima stanja mozga. Slijedio ih je indikator fizikog napora. Gle, netko ju je uspavao magijom rekao sam. Ili joj je nabio na lice krpu s kloroformom doda Conrad. uj, s obzirom na to da obje djevojke spavaju, kako bi bilo da ih pokuamo iskljuiti? Energino sam odmahnuo glavom. Nisam elio da mi se ni - 97 -

sluajno, ponovi Donaldov straan kraj. Rekao sam: Joe tvrdi da je sve u redu. To znai da smetnja potjee od jednog od igraa a ne od lika stvorenog programom. Netko od njih je pronaao greku u programu i, odmah ga pomou nje izmijenio kako bi fantazija tekla po njegovoj volji. Moe biti. Ti misli da je to Dirk? Njegovi indikatori pokazuju da on jedini uiva u igri. Iako indirektni, dokazi su bili sasvim na mjestu. Ipak, nije se moglo Dirka jednostavno iskljuiti iz igre prekidom kontakta. Posljedice su mogle biti svakakve, ak i smrtonosne. Lanim mirom Conrad ree: Netko e morati ui u igru. Nije to ba morao kazati. Znao sam da u kao kontrolor i glavni dizajner Projekta fantazija to biti ja. Nakon kratkih priprema sa Joeom legao sam na rezervni leaj u sobi s terminalima. Conrad mi je namjestio elektrode na glavu. Nadzirat u stanje tvog mozga. Ako vidim da si u neprilici, prekinut u kontakt. Terminal je proradio i ja sam se odjednom naao usred beskrajne savane dok mi je sunce palilo gola lea. Ovo mi se nije svidjelo pa sam glasno rekao: Molim upute. Pregledaj depove javi se Joseph niotkuda. To e te stajati deset bodova. Jedino to sam naao bio je komadi papira na kojem je pisalo 111. Pa, to je bilo jednostavno. Kako sam osim hlaa imao jo samo sat, usmjerio sam veliku kazaljku prema suncu, odredio sjever te kurs od 111 stupnjeva i poeo trati. Budui da sam prvi zadatak rijeio uspjeno, prostorni odnosi su se promijenili i ja sam se, nakon samo pet minuta tranja, naao u dubokom, kamenitom kanjonu ije su strane bile izbuene rupama. Uskoro sam se naao ispred jedne peine s masivnim drvenim vratima. Bila su otvorena. Na pjeanom podu ostali su tragovi stopala od kojih su dva para bili manji, oni koji su pripadali Pameli i Elsphet. Znai, bio sam na dobrom tragu. Jedan dio peinskog zida bio je nagnut pod kutem od 45 stupnjeva, a s gornje strane zaravnjen. Popeo sam se uz taj zid poto sam pronaao jedva vidljive oslonce za ruke i noge. Pri vrhu zida nalazio se otvor zdenca uz ije su stijene bile uklesane stepenice. Na dnu je bilo predsoblje iz kojeg su na sve strane vodili hodnici. - 98 -

Na poetku igre predsoblje uvijek ima uvara, ali su ga oito ostali igrai likvidirali. Pod je ovdje bio od kamena pa nisam mogao vidjeti nikakve tragove. S obzirom na to da su svi hodnici bili jednako vrijedni oznaio sam jedan papiriem i nastavio trati. Uskoro sam zaalio. Na kraju hodnika me je ekao nezaboravan prizor. Bila je to prostorija za torturu. Meu ostalim srednjovjekovnim spravama za obradu informacija nalazio se i jedan golemi kota. Na njemu je bio razvuen Donaldov le. Zdravo, mome zauo se otrovan glas. Bio je to jedan ork; ime smo posudili iz Tolkienovih romana, a ovaj je nosio konato odijelo i crnu kukuljicu Glavnog krvnika. Prislonio mi je rapir na vrat. Koju od mojih igraaka eli iskuati? upita. Joe se naravno pobrinuo kako da se oslobodimo krvnika, ali ja nisam bio tu zbog igre. Zato sam rekao: Stric! Bila je to ifrirana rije kojom se moj dio igre prebacivao u mod za ispravljanje greaka u programu. Ork je postao nepokretan, njegov ma takoer, a isto tako i plamici vatre to je zagrijavala ve usijane arae. Napustio sam odaju za torturu naoruan rapirom, siguran da u njime moi likvidirati bilo koji lik stvoren programom. Bio sam u pravu. Ubrzo sam sredio jednog patuljka sa sjekirom, te runog gutera veliine ovjeka koji je uvao most. Ponio sam i patuljkovu sjekiru. Rapir je bolje oruje, ali se njime ne mogu provaljivati vrata. Hodajui uzdu galerije doao sam do jednih koja su imala prozor pokriven reetkama kroz koji sam zavirio. Abdul i Frank, dvoje mukih igraa, bili su svueni do pasa, izbievani i prikovani lancima za zid. Bili su u polusvijesti. Provalio sam vrata sjekirom i uao. Sa stropa je curila voda i gubila se meu procjepima u kamenu. Kao oblik muenja nije bio slabiji od onog kola. Skupio sam vode u dlanove i bacio je Abdulu u lice a zatim sam mu dao da pije. Geoffrey prokrklja poto je uspio ovlaiti grlo ta radi ovdje? Dolo je do greke u igri rekao sam skupljajui vodu za Franka. to je bilo s vama? Ovo je Dirkovo maslo. Sakrio se im smo uli pod zemlju. Nakon toga savladala nas je gomila trolova. Pokuao sam se probuditi ali nisam uspio. Pamela, Frank i ja smo zarobljeni dok - 99 -

ostale nisam vidio. Odveli su nas u Veliku dvoranu gdje je Dirk sjedio na prijestolju okruen vilenjacima, patuljcima i orkovima. Naredio je da vilenjaci nekamo odvedu Pamelu a Franka i mene su dovukli ovamo, izmlatili i ostavili. Geoffrey, ta se to deava? Nisam mu sa sigurnou mogao odgovoriti iako je bilo oito da Dirk stoji iza svega toga. Franka nisam uspio osvijestiti. Abdule rekao sam sada u narediti Joeu da vas probudi. im sam izgovorio nareenje, Abdul i Frank su nestali. Sada su bili na sigurnom. Na nesreu, mod za ispravljanje greaka u programu bio je takav da sam mogao utjecati samo na lokalne dogaaje, one kojima sam prisustvovao. Isto tako, u programu nije bilo mehanizma koji bi mi omoguio da saznam gdje su Pamela i ostali. Ipak, postojala je jedna stvar koju sam mogao iskoristiti s obzirom na to da sam znao kamo elim ii. Naredio sam Joeu da me prebaci u jednu od pokrajnih prostorija Velike dvorane i istog sam se trenutka tamo naao. Oprezno sam provirio krozz odkrinuta vrata. Scena je bila faustovska. Velika dvorana je svakako zasluila svoje ime. Bila je dovoljno velika da se u nju smjesti krstarica. Osvijetljena mnogobrojnim bakljama i vatrama iz kamina sva je blistala u ogavnoj naranastoj boji. Tu i tamo okretali su se na ranjevima veliki komadi mesa. U dnu dvorane nalazilo se povienje na kojem su sjedili neki nejasni likovi. Ispred povienja je par akrobata izvodio svoju predstavu. Naredio sam Joeu da me prebaci u bliu prostoriju. Pogrijeio sam to se ticalo akrobata. Bili su to gladijatori. Ponadao sam se da je rije o likovima iz programa, ali nisam imao pravo. Onog trena kad sam ga prepoznao, Grant, posljednji od mukih igraa, pade na zemlju rasparana srca. Zakasnio sam. Ako ga je dohvatila greka koja je onemoguavala buenje, tada je uistinu bio mrtav, ako ne, dolazio je k svijesti sav zbunjen skidajui elektrode s glave. Drugi gladijator odgurnu le nogom i odbaci ma. Jedan vilenjak mu prui kozju mjeinu s vinom iz koje je ovaj dobro potegnuo. Samo igrai piju i uivaju u bilo kojem tjelesnom zadovoljstvu. Naravno, bio je to Dirk. Da li je moja nevjesta spremna? upita dubokim, mekim basom koji je bio njegov samo u ovoj igri. Oekuje vas u Plavoj sobi, gospodaru odgovori jedan od patuljastih slugu. Nisam vie sluao Dirkov ivotinjski cerek pun trijumfa i poude. Prebacio sam se u Plavu sobu. Plava je bila i spavaica koju je djevojka imala na sebi. Polako je eljala kosu prazno gledajui pred sebe. Pamela je bila ljepa nego ikada. Poao sam prema njoj kad me - 100 -

obuze strana sumnja. Stric rekoh i Pamela se ukoi. Dolo mi je da vritim. Dirku je nekako uspjelo da odvoji njezin mozak od simulakruma i zamijeni ga mozgom iz programa. Tako je od nje uinio obinog enskog androida. Joe proaputao sam poniti ovaj lik. Ne mogo to uiniti, Geoffrey odgovori Joe. Simulakrum ujedno pripada i igrau Pameli. Njezino stanje? Nesvjesno. Probudi je. Direktiva nije u skladu s mogunou nastavka igre za ostale igrae. Koje ostale igrae, Joe? Navedi mi one koji su budni. Ti i Dirk. Dirk ne funkcionira dobro, to si i sam rekao prije jedan sat. Meni se inilo da su proli tjedni. Kako moja posljednja reenica nije bila niti nareenje niti pitanje, Joe osta nijem. Duboko sam udahnuo i rekao: Dvostruki stric, Joe. Probudi Dirka. Pauza je bila tolika da sam odmah shvatio da mi je nareenje propalo. Joe ree: Subjekta Dirka ne moe se probuditi. Konano sam prihvatio zakljuak do kojeg sam morao davno doi. Presjei u Dirkove ice pa ta bilo da bilo. Probudi mene rekao sam osorno. Ne mogu to uiniti, Geoffrey odgovori Joe mirno kao i uvijek. Osjetio sam kako mi ledeni, marci plaze niz lea. Javi Conradu da me iskljui. Zao mi je, Geoffrey, ali takvo nareenje ne postoji u programu. Ledeni marci su mi dohvatili vrat. Bio sam zarobljen u snu koji je zamislio Dirk. Dirk koji je pronaao greku u programu i nauio kako da se njome koristi po svojoj volji. Dirk koji je ujedno i poludio. Da ponemo od poetka. Uputa je bila funkcija igre, a kako nisam igrao iz zadovoljstva onih deset bodova me se nije ticalo. Pogledala je u Morfejevo Oko. Opskrbjeli smo Joea golemom memorijom punom svih moguih legendi, mitova, ak i naunih podataka, kako bi mogao izmiljati razne magije, ini, fantastina bia kojima bi naselio peine. Bilo je - 101 -

lako pogoditi emu je sluilo to Morfejevo Oko. Meutim, im bi koji faktor u igri, magija ili obian udarac po glavi onesvijestili igraa, Joe bi mu morao ponuditi izbor ili da ostane onesvijeen u igri ili da se probudi. Nije posebno zabavno igrati se nesvijesti, ionako treinu ivota provedemo spavajui. Prema tome, dio Dirkove moi leao je u mogunosti da suspendira Joeovu sposobnost razlikovanja igraa od lika iz programa. Znai, teoriju smo obavili. A protusredstvo? upitao sam. Mora razbiti Oko, ali pazi da ga pri tom izravno ne pogleda. Prebaci me pred Dirkove osobne odaje. Imao sam sreu. Odmah sam naletio na njegovog patuljastog slugu. Nije ga ba bilo ugodnu mlatiti, ali je konano popustio i rekao mi gdje je Oko. U depu je imao i klju od krinje. U trezoru sam naao krinju a na njoj ogledalo pomou kojeg se ona bez opasnosti mogla pretraiti. Oko je bilo udan kristal pun dubokih, tamnih odsjaja. Paljivo sam ga stavio u dep. Unititi kristal nije bilo tako lako. Svaki direktni pogled na njega bio bi fatalan, a nije ga se moglo niti zdrobiti sjekirom drei ogledalo u drugoj ruci. Tresnuo sam njime o zid ali bez uspjeha. Izgubio sam mnogo ivaca traei ga nakon toga ogledalom po podu. Odgovor koji mi je napokon pao na pamet bio je vie nego jednostavan. Bacio sam Oko preko svojih lea u provaliju, a zatim se prebacio u Plavu sobu. Kristalu je trebalo dvije minute da stigne do dna. Konano, Pamela trepnu oima i okrenu se, Zna li gdje je Elsphet? - odmah sam je upitao. Kimmula je glavom i mi smo potrali. Nakon nekoliko hodnika i prolaza nali smo se pred zakljuanim vratima: Ipak, klju je bio u bravi. Elsphet je bila unutra, sada budna, ali vrsto vezana starim, dobrim konopom. Odahnula je kad nas je vidjela, ali je bila dovoljno prisebna da glasno ne vikne. urili smo se praznim hodnicima, preko Guterova mosta, do predsoblja. Elsphet nije prela vie od tri koraka uz stepenite kad je vrisnula i pobjegla natrag. Pogledao sam. S vrha se sputala gomila orkova. Okrenuli smo se ali je bijeg bio uzaludan. Prava lavina trolova nahrupi iz svih prolaza i savlada nas. Osvijestio sam se u prostoriji za torturu. Skoro sam se opet onesvijestio kada sam shvatio da se nalazim vezan za veliki kota. U golemoj fotelji sjedio je Dirk okruen svakojakim stvorenjima. Jedna vila mu je stalno natakala vino u zlatni pehar iz kojeg je pio. Dirk! uzviknuo sam. To sam ja, Geoffrey; ta je s - 102 -

tobom? Pogled mu je postao prazan, a odgovor je nalikovao na crkveno pjevanje. U poetku bijae labirint. Tada On posla sina u labirint da ga osvoji i da vlada njime. Kad me je opet pogledao, ludilo mu se jasno naziralo u oima. A sada gleda sina ree. A ta je izvan labirinta? upitao sam. Pitanje je besmisleno. Zar se moe proi kroz zidove? Dakle, ispucao sam verbalnu municiju. Dirk je stvorio religiju iji je on prorok, ali se ogradio od svih moguih silogistikih argumenata koji bi govorili protiv nje. Dosta prie naredi Dirk. Zamaraju me ove diskusije. Zbogom strane Geoffrey, tko god ti bio. ekaj! viknuo sam. Nisam ba bio uvjeren da e me muenika smrt na ovome svijetu odvesti na idui. Da li govorim s ubojicom Granta Camerona? Govori prizna. Ubio ga je sin u potenom dvoboju, na Sudu borbom jer je bio heretik iji je oholi jezik govorio kako je labirint stvorio ovjek kao i on. I ja to tvrdim! zaurlao sam. Ti si luak a lae i samome sebi jer je ovaj svijet samo igra koju je stvorio stroj koji ja kontroliram. Ako je tako, zato ne uini ovo? Istog se trena troje slugu ni iz ega stvori ispred njega. Ti si ujedno i lopov jer si mi oteo tu mo. Traim Sud borbom. Neka bude! riknu. Scena se izmijenila. Sada sam stajao na jednom kraju Guterova mosta dok je Dirk bio na drugom. Napol puta bio je ostavljen no. Osim nas, nije bilo nikoga. Oito mu nije trebalo gledalaca. Smije uiniti prvi potez ree. im sam krenuo naprijed, Dirk se stvorio pored noa, zgrabio ga i potrao prema meni. Zaista potena borba. Oekivao sam ga stojei na mjestu, nadajui se da mu je to jedina izmjena u programu. Nekada mi je Pamela govorila o principima borbe bez oruja koje je nauila vjebajui orijentalne ratne vjetine. Prije sam se tome rugao, a sada mi je to bila posljednja ansa. Dirk se zaletio prema meni, a ja sam se izmaknuo u stranu, blokirao podlakticom ruku u kojoj je drao no i uhvatio ga za zapee. Sve je to bilo tako lijepo izvedeno da sam shvatio da mi Joe ubrzava kretnje. U ovom svijetu vjetine su se mogle uiti samo - 103 -

sluajui o njima. Drugom rukom opalio sam Dirka iz sve snage po nosu. Oi su mu se napunile suzama, onako kako je predviao Joeov potprogram za anatomske funkcije. Idueg trena suze su nestale. Naravno, Dirk je iskoristio svoju mo kojoj je po elji mijenjao parametre igre. Zavrnuo sam mu ruhu na lea i gurnuo ga prema provaliji. Nisam uspio! Jedino je no odletio preko ruba. Bila je to slaba utjeha. Ve idueg trena odbacio me je od sebe kao krpu. Shvatio sam da mi je no bio jedina ansa. Gotovo savladan, Dirk je odbacio svaki privid potene borbe. Udario me je nogom u rebra, a zatim podigao iznad glave kao da sam bez teine. On je presudio, a sin e izvriti kaznu! viknuo je. U tome trenutku tijelo mu je nestalo. Ja sam udario o rub mosta, poletio u ponor, a zatim izgubio svijest. Probudio sam se na leaju u sobi s terminalima. Na trenutak sam bio zbunjen, a onda divljaki skinuh kapu s elektrodama. Conrad mi pritri ostavivi Dirka. Sve je u redu, Geoffrey, ovo je pravi svijet. Potapao sam ga po ramenu. Dobro mi je. Frank i Abdul su stajali nad Dirkom. I s njima je bilo sve u redu. Pamela i Elsphet su otvorile oi i polako ustale s leajeva. Conrad ree: Vidio sam da se borite. Kad sam shvatio da gubi, dotrao sam ovamo i skinuo mu kapu. Bilo je ili ti ili on. Ipak, Dirk nije bio mrtav. Ispod vjea oi su mu se pomicale. Jo je sanjao. Nestao je iz igre kad si ga iskljuio rekao sam. Na svu sreu njegova je verzija igre nestala s njim jer se, inae, nas troje ne bismo nikada probudili. Nije nestala ree Elsphet. Pogledali smo je. Dirk je i dalje leao zarobljen u svom vlastitom snu. Igra je sada u njegovoj glavi, zauvijek zavrila je.

- 104 -

Dragan Filipovi:

Trominutni preskoci
Eliot s tekom mukom otvori oko, onemoao od neprekidnog banenja. Bez trunke snage pogleda na sat i, ozarivi se to ima jo pet minuta do ustajanja, sklopi oi. Pusti da jo jednom kroz njega proe struja slasti, tresnu glavom i opet otvori oko. Piljio je u sat zgranuto umjesto nekoliko minuta do sedam bilo je sad dvadeset do osam. Sranje! Bio je besan ni sam ne znajui na koga. Nije mogue da sam video pogreno! A oi sam samo na trenutak sklopio... Okrete se nalevo i spazi da prekriva ne prua bogzna kakvu zatitu Marininim oblinama. Ona je stvarno imala sve potrebne delove na pravim mestima, pa se ni najmanje ne bi trebalo uditi to se Eliot dobro uzbudio. Za tren je razmiljao da se erekcije oslobodi mokrnjem, ali poto nije bio siguran da su se sino tucali, priulja joj se s lea. Dok kae ta bi, ona se probudi. Uivajui u dodiru tela i oseajui nabreklu mukost meu butinama, tek reda radi upita: ta ti bi? Zornjak, duo odgovori Eliot razmiui joj noge i ciljajui navie. Uvek radojebna Marina upi ga celog, vrtei se vesto pri naticanju, ne urei sa zalaufavanjem, svesna da je ujutro erekcija trajnija. Eliot je majstorski saivao, namerno odlaui orgazam, iako je bio siguran da e i ona svriti. Devojka se uvijala prei nabrekle sise, traei mu ruku da ih stee, kretala stranjicom sve bre, sve dok vritei ne uhvati dobar orgazam. Eliot tek tad krete, neoptereen obavezom da je zadovolji, i svri ispraznivi svaki atom svoga tela. - 105 -

Leao je na Marini, sav uznojen i zadihan, jo nekoliko minuta, a onda se svali kao. klada. Ona je neto uorila, ljubakala i povlaenjem nokta preko koe izazivala jezu. Malo je trpio, a onda jedva ustade i poe u kupatilo. Zato me bar jednom ne pusti da se predam blaenstvu posle tucanja? Uze stoliicu i sede pod tu. Jo jedan proe dan... a ja ne odoh na biro da potraim posao. Ova svinjarija sa satom skupo e me stajati! Ugasi toplu i pojaa hladnu vodu. Udar sveine u njegovu glavu ispranu ubitanim ritmom ivota zae u njemu klicu koja je, bar mu se tako inilo, mogla da razjasni jutronji dogaaj, ali u kupatilo ue Marina i raspri je po podrumima svesti. Devojka unu kraj kade i, ne gledajui u njegov oklembeeni ud, patetino zapita: ta e sada misliti o meni? eleo je da kae: Isto to i dosad: da si seka-daa koju nije tucao samo ko nije pitao, da bolje mea od obe svoje sestre, samo to one ne postavljaju glupa pitanja u cik zore u osam sati, ali se u poslednjem momentu seti da su radodajke, kojih, fala klincu, ima u izobilju, naglaeno osetljive kad je re o moralu i oseanjima. Ne vidim nita loe ako se dvoje mladih svidi jedno drugom! odvali i osta iv. Marina, due olakane za jedan izmiljen kamen, ustade i odnese svoje bludne guzove iz kupatila, iz Eliotovog vidokruga, iz sobe, iz stana u potkrovlju; odnese ih njiui jebozovno pred cvikerima onemoalih penzionera, ispred za nju nedoraslih vrnjaka, sve do svoga stana, gde su je pohotne i zavidljive sestre ekale pijui kafu gorku kao ivot, crnu kao dua, napete i uzbuene, eljne prie o formi frajera koji i njih delje kad nema nita novo da se smai, strahujui da nju nije vie puta i raznovrsnije evio. Mokar i zadovoljan samoom, Eliot stie da oformi u glavi sliku kreveta sa sve tri sestre, gole naravno, sebe kako ulazi u sobu, lee na lea i eka da bude zadovoljen, pa se baci na krevet, zarozan i prljav, ne marei to ulazna vrata nisu zakljuana. Jo se nisu ni smirile oscilacije madraca, a on se upilji u sat. Iako je prespao polovinu ustajanja u ivotu, ovo jutronje ga je i dalje optereivalo. Pomeri se malo udesno, okrenu na lea zauzimajui isti poloaj kao jutros. Zatvori oi i opet progleda kad je mislio da je prolo dovoljno vremena, ali sat-izdajnik pokazivao je normalan protok minuta. Poe da se gri i nameta bolje, ali neki vaan, kljuni element mu je nedostajao. Pokuavao je opet, i opet, ali oseaj strujanja energije nije uspeo da izazove. Bio je oputen i nepomian. Telo mu je bilo teko kao crnaki bluz. Disanje mu je bilo ravnomerno i lagano, i odjednom je znao da - 106 -

treba da sklopi oi i okrene ih navie, kao bezbroj puta dok je pokuao da tako vidi, i ko zna, moda spozna svoju unutranjost, videi svaki put mrak i samo mrak. Uini tako i oi mu kliznue nagore kao u pripremljena leita. Jedan tren je oseao nita, prepuno tereta za njegovu izduvanu glavu, a onda telom krenue drhtaji, oi zaigrae ispod kapka tako silovito da su mu se i obrazi tresli. Otvori jedno oko i kiljavo osmotri blesimetar. Ono to je ovaj tvrdoglavo pokazivao natera ga da poskoi: za ovih dvadesetak sekundi prolo je vie od sat vremena Sreniji od deteta na noi i matore jejine na sahrani drubenicevoljenice zajedno, pokua sve ovo samo na tren, jedan treptaj kapka i posuvraenje oka, i sat-oajnik, koji taba i tabae sve dok mu se zupanici ne izliu, kome samo kvar i preskoeno navijanje donose odmor, otkuca sto osamdeset puta umesto jednom. Tri minuta. Eliot pokua opet, i svaki put kad bi trepnuo prolo bi tri minuta. Svaki uspeh, kolski, valerski ili lopovski, izaziva u smrtniku elju da zodovoljstvo podeli sa drugim, ili bar da drugome probudi sveprisutnu latentnu zlobu, i on se u trku obue i otra do estog sprata i stana u kome su se skupljali i orgijali. Moe li ti to ta due? upita Mario, na izgled nedirnut otkriem. Eliot se-poluprezrivo nasmei, i kao to tata za ljubav radoznalog deteta napumpava omlitavele miie, i on zatvori oi na par sekundi. Otvori ih i u smeh, i vide ljude sa kojima ga je vezivala samo zajednika propast, kako se prevru prosipajui pie iz nikad opranih aa, i vide sebe golog, iaranog kao uskrnje jaje alkoholnim (kojim bi drugo?) flomasterima. Na kurcu primeti roza pantljiku i tragove rua. A nije bilo ena u sobi. Trudei se da ne reaguje uno, indijanski novogodinji poklon se obue, natoi neku patoku u au i sede u oak, razmiljajui, da eto, i najvee stvari na svetu imaju sitnih nedostataka. Istovremeno sa prodorom iste hernije u grlo, seti se da je dovoljno prebaciti telo u neko blisko a bezbedno vreme. O nainu nije stigao da razmisli, jer poee masovno da pristiu protagonisti bezizlaza, drame sa ofucanim glumcima i trajnou do delirijuma, dragstora i podvonjaka. Upadale su i neke guziave klinke dugih kosa, oduevljene njihovom boemijom, ali iskustvo veterana je kazivalo da su one samo u mimohodu od bubuljiave pankhipi pubertetlijke do pristojne i fine minkerke, a pored bezvremnih olupina koje na okupu dre gajbe, Mariov razglas i dosta pia. Dolazile su i potene kurvice, koje se kokaju iz ubeenja, zbog dobre due, ili, jednostavno, to im se koka, - 107 -

oputene parkopanke od kojih nije bilo zanimljivo traiti koji jeb, jer su davale bezvoljno mlitavo, od polovine mislei na flau piva sa rastvorenom tabletom koja nosi mir, odsecanje nogu i opet mir, leene batinama roditelja, ogovaranjem profesora i socijalnih radnika i zajebancijom okoline, fino obuene i jo finije vladajue jedinice iz mnogodobro stojeih porodica, koje nisu ni pile ni igrale, ve su, edno prekrtenih nogu, grickajui nalakirane nokte, nervozno iekivale da ih neko povede u drugu sobu i uzme ih divlje, pijano i mujaki, site brzo-svravajuih i razdraujuih tatinih sinova, za koje e se, ipak, udati i traiti mukost kod valera. Stie i Marina sa sestrama, posedae oko njega, uspaljene ve i od pomisli da e se, ako mu bude dosadno, lenjo dii, uzeti jednu, ba nju za ruku i odvesti u rajsko potkrovlje. Svaka od njih je dovela i namestila Eliotu sledeu sestru, u nadi da e porodino prisvojiti topuz kojim ih je izdano blagosiljao, a ovaj put najavie dolazak rodice, najmlae i najlepe, sa kojom treba polako, jer je oseajna i krhka, plavooka i edna. Do klinca, pomisli on iznenaujui se iskreno, u ovoj lozi se samo nimfomanke raaju! I onda ue Sanja, dete-ena koje stvarno sanja, krupnooka, raskona, ali ne i kravasta, i Eliot prvi put oseti da mu enska nije podvedena, jer neto meko zapliva izmeu njihovih oiju. Prui ruku ka njoj, i ona bez otpora utke sede do njedga, kao da je on taj vuk, koji e nju-jagnje odbraniti od zala. Sedeli su utke sve dok on ne svue pivce sa parkopanom, koje se, sluajno ili ne, nalo kraj njegove ruke, i ne oseti teinu glave pune sna. Izvue se, nimalo neopaeno, uzgreba se do stana, svali se na krevet i potonu u teku komu. Nagovarana od sestruina, isprovocirana podjebavanjem kojekakvih troka, Sanja stisnu oi u nadi da nee prosuti suzu-izdajnicu, podie se, popravi suknju i otplovi prema vratima. Stepenicama je ila peke, ne palei svetio, moda da i od zidova skrije da je jo nevina. Vrata Eliotovog stana bila su odkrinuta, mama. Uvjeravajui se da nije vie dete, da joj je muko nuno, da treba da se rei tog nesretnog himena u ije postojanje ni njena majka nije verovala, stajala je i gutala knedle kao lopov pred porotom punom nerazumevanja za njegovu profesiju. Seti se i lepih oiju i, uprkos svemu, ouvanog tela, i krv navre strujei i palei, izazivajui kuckanje nekog malog, moda onog pravog, srca meu blago rairenim nogama. Uhvati za kvaku i ue. I zbi se sve. - 108 -

Preavi prag stupi u prokleto poznat stan, sva vazduasta, sebi nerealna, znajui i put do kreveta i ono to e se zbiti. Prelazila je taj put polako, svesna da to nije normalno, pokoravajui se unapred (unazad?) ispisanom scenariju, ne pomiljajui o odstupanjima. inilo joj se da ponavlja ponovljeno, spoznajui da e to bar jo jednom doiveti, ne razmiljajui o sutini zbivanja, ne znajui za deja vue i igre vremena i prostorima sa ljudolikim statistima, uivevi se u lepotu dogaaja prie krevetu, poljubi ovla neizbrijano lice, usne i elo, i ieze kroz vrata nadajui se u lanost oseaja da nikad nee biti njegova. Eliot je tekom mukom krio put kroz snove, brzosmenjujue, haotine. udesna, verovatno neponovljiva kombinacija hemikalija koje se mogu nazvati originalna pia, parkopan u pivu sa odvie kvasca, mutnom i talonom, i poljubac koji je uzburkao usnule hormone, bacala ga je po pomraini od loeg ka gorem, od dobrog do beznadno dobrog. I niko ne moe znati zato je ba ove noi, pored toliko istovetnih, svest odbila da spava, zato je ostala svedok pruanja polipskih pipaka tajnovite podsvesti po izmuenom mozgu, stanjenim neuronima, zato je od polovine noi poela da hita ka trenutku koji to nije, koji je manji od sekunde, ali dui od ljudskog ivota, spremajui se za preskok neobavljen od dana kada je gavran pocrneo a lisica zamahala kitnjastim repom. A onda se vrtlog, iji je on bio centar, zahukta usisavajui u sebe blud, momkovanje, pubertet, jednog dobrog sina koji se pokorava kasnije omrznutim roditeljima, znajui da su i oni svoje mrzeli i da e, ako ne bude paljiv, i njega neki novi Eliot smatrati za dumanina, detinjstvo puno zabrana i prekora, sainjeno od sluanja, greke, suza i opet sluanja, napregnutu matericu koja ga upija, svemirski incest bez greha i pokajanja, Eliota-jaje i Eliota-seme, gicavo i sluzno, i kad se prolomi orgazam iji je on proizvod, odlete u nepoznato padajui do beskraja. Otvorio je oi oprezno. Pored kreveta je stajao neki ikica sa belom kapicom. Ludnica?, pomisli za tren. Dobro doao u budunost! isceri se Belokapi. Bolje te naao, junae! ohrabri se Eliot. Koja je ovo godina? etiri hiljade dvesta trinaesta. Eliot zviznu i polako ustade. Sedei na ivici kreveta seti se da nije piao vie od dve hiljade godina i poe da ustane i potrai zgodno mesto da to obavi. Belokapi mu priskoi u pomo, odvede ga do hodnika gde je stajao neki tip u uniformi. Straar e te pratiti. Zna, napravio si neki prekraj. Poto je - 109 -

regulisao fizioloke potrebe, Eliot se izvali na krevet, pronae u depu paklo cigara i zapali jednu. Priaj ree ikici. Pozvau tvog advokata, on e ti bolje sve objasniti. Advokat je bio ba onakav kakvim ga je Eliot zamiljao: kratka crna kosa, naoari, ozbiljno lice i aktovka prepuna nepotrebnih papira. Eliot predstavi se. Kao da je iskoio i holivudskihi filmova o pravosuu! Klark. Pa, hou li izbei smrtnu kaznu? cerekao se Eliot ubeen da je napravio dobar fazon. Teko procedi Klark. Eliot prestade da se smeje i upitno pogleda advokata. Putovanje kroz vreme je zabranjeno. Najstroe. Raunaj da si ve osuen na smrt. Nema anse? Klark odmahnu glavom. Jebeno, burazeru! huknu Eliot. Kad mi je suenje? Jue? Danas popodne. Spustiste mi lepo! Nego, gledaj da se bar izbori za poslednju elju! Advokat obea i izae, a Eliot ostade proklinjui budunost. Lepi obrati se Belokapom dajde da svuemo neto s nogu! Ovaj ga pogleda zbunjeno, oito ne znajui za jezine finese daleke prolosti. Da popijemo ta: ljuta, pivce, piritus, sozgajz... Bilo ta! Belokapi Lepi shvati i ozaren krenu ka vratima. I karte! doviknu Eliot. Ostavi sam izvali se na krevet. Ni najmanje nije oseao potrebu da pogleda kroz prozor i vidi svet koji ga je tako negostoljubivo doekao. Straha u njemu nije bilo, bio je siguran da e ga njegova sposobnost izvui. I dok je Eliot, ispirao utrobu nekim nektarom budunosti i pokuavao da obui Belokapog da igra poker, Klark je na procesu tvrdio pazar. Nijednom smaknue nije dovedeno u pitanje sporan je bio samo as, nain i ta posljednja elja. ta ako poeli ivot? iao je u ekstrem tuilac trudei se da dokae da je to lieno logike. - 110 -

A Klark je, ve umoran, pokuavao da objasni da institucija poslednje elje nije podrazumevala ni ivot, ni avione i atomske bombe, ve neko od sitnih zadovoljstava koja u poslednjim satima ivota znae vie no sve kulise to je ovek zidao i verovao da ga ine srenim. Vi niste advokat, ve poeta! smejao se blagonaklono sudija. I neka bude smrt, to pre, i neka bude poslednja elja! Po iinoj reakciji pripiti Eliot zakljui da je vrata otvorio neko vaan. Okrenu se i pozdravi svog advokata i nekog tipa u uniformi. ta je, ou je poeo? Hoete li mi prebijati ruke i noge, gvoem eenim oi arne izgoreti? provocirao ih je govorei patetino, naglaavajui rei. Ima, li neba u ovom svetu, i ako ima, vredi li ono samo za vas ili i za nas, onovremene smrtnike? Klark mu prie, uhvati za ramena i pretrese ga: uj... Tvoj greh nije mali... I rekao sam ti da te eka smrt. Kazna e se izvriti posle razgovora sa efom vremenske kontrole, injekcijom, potpuno bezbolno. Uniformisani se primae: To je pravilo bez izuzetaka! Shvatljiva mi je elja za promenom, elja da se ide dalje, i potpuno te razumen. Ali pokuaj i ti da shvati: svaki vremensko-prostorni poremeaj izaziva nesagledive posledice... Moda se zbog tvog nestanka neki genije nije rodio? Koliko je tvoj nestanak uticao na ljude koji te znaju, da nekom nije promenjen ivotni tok? Jeste... Imae vie pia! Ako me ne zameni neko novi... ironino primeti Eliot. Bilo kako bilo, ti su tu, a ne bi trebalo da bude! ljutnu se Klark. Nema vie potrebe da ti opravdavamo odluku. ef je ovde da porazgovara sa tobom o nainu kako si ovamo dospeo! Mome, biu to krai oglasi se ef ponovo. Po naim naunicima vremeplov je praktino nemogu. Skoro nemogu. Napravljen je samo jedan i potvrdio teoriju da bi se promenila godina potrebno je mnogo energije. Privreda cele Zemlje stajala je za vreme eksperimenata. Utvreno je da je i promena vremena ograniena vekom maine: u prolost se moe ii samo do dana kada je napravljena, a u budunost se moe ii samo do dana njenog unitenja. A ti si brabno ovde, bez maine, bez remeenja energetske ravnotee. Kako? Eliot se ulofi, napravi nevetiji od aka koji nije znao za dodatni as i slaga ne trepnuvi: Ne znam ja to. Moj prijatelj Mario napravio je neku skalameriju, a ja sam bio dobrovoljac. Seo sam na stolicu, on je - 111 -

pritisnuo dugme, i evo me. Bez ansi za povratak! ef huknu: Zna li ita o toj... skalameriji? Neku reenicu koju je izgovorio tvoj prijatelj? Pa... Govorio je neto o tome kako je vreme tu, statino i nepromenljivo, a da teemo mi. Eliot se zaudi formiranjem reenice. Dola je naglo, niotkuda, kao da je oduvek bila tu, svakodnevna kao i izjava da je voda mokra, a vatra eea. Slino miljenje odavno postoji. ef je bio nezadovoljan. Morau malo pritisnuti svoju ekipu! Mali, zbogom! Pozdravi ga vojniki i izae. Klark se privue flai i dobro nategnu. ta ti je poslednja elja? Grupa za egzekuciju te eka. Eliot se izvali, namesti ruke pod glavu, nasmeja se i, neobino veselo za osuenika, kaza: elim da se dooobro ispavam! Klark pogleda na sat. Dobro, neka bude... Iako e mnogi biti nezadovoljni. Izae vodei sa sobom i Belokapog. Eliot se opusti, obavi sve pripreme za preskok i ostade nepomian, ekajui, primeujui za sebe da je san mnogima doneo spas, postajui tako hram za sanjare, sklonite od paganske jave. Utonuo je u tminu neoekivano brzo, nudei gladnom duhu tek koji okrajak svjetlosti, a ovaj je bezumno jurio od slike do slike, pun samohtenja da se u njemu spoje i svetlost i mrak, osmeh i suza, iekujui kretanje koje obogauje. I nabra mu se elo, napregnu telo od unutranjeg krika koja proprati poniranje kroz vreme do noi velikog preskoka, bezbednosti jedne uzburkane noi, ije je zapanjene vode ve jednom prebrodio, i krenu iznova kroz iste faze i oblija, svestan da mu je to vraanje samo zaletite za novi skok. Vrata Eliotovog stana bila su odkrinuta, mamna, uveravajui se da vie nije dete, da joj je muko nuno, da treba da se rei tog nesretnog himena u ije postojanje ni njena majka nije verovala, stajala je i gutala knedle kao lopov pred porotom punom nerazumevanja za njegovu profesiju. Seti se i lepih oiju i, uprkos svemu, ouvanog tela, i krv navre strujei i palei, izazivajui kuckanje nekog malog, moda onog pravog, srca meu blago rairenim nogama. - 112 -

Uhvati za kvaku i ue ... Primiui se orgazmu iji je produkt on bio, Eliot se napregnu da zadri svest, i kada poee potresi i struje koje su plazuckale kroz telo, arei i palei, pozivajui ga na let vremena u kome je ve, veoma neslavno, boravio. I vrati se u svoga oca, i ostade u svojoj majci, jurnuvi sve ubrzanije i zahuktalije kroz greve tela i duhova koji su doveli do njegovog stvaranja, sve dok se ne oseti raspren na mnogo Eliotamolekula spremnih da prime oploujuu vatru neba i pokrenu ivot. Rascepi munja oblaka, probi se kroz gasove, i ivot, ponovo, bi stvoren. Nebo je bilo krvavo. Oko Eliota mlitavo je duvao neki hladan vetri, vukui za sobom dah umiranja. Disao je sa mnogo napora, nazor utiskujui vazduh-ivot u nadraena plua. Podie se pridravajui se za neko degenerisano, krljavo drvo bez lia, kome nije znao, niti bi mogao smisliti ime. Sunce je lealo nisko, nepomino, crveno i speeno i isputalo ture zrake na pusto koja je vladala planetom. Eliot napravi preskok, pa jo jedan. Isto. Zemlja je bila nepomina, Sunce zgaslo. Tvorili su sliku veitog zalaska za zadnjeg romantika. Sumrak. Kraj. Spusti se na kolena i zari ruke u prainu. Zahvati pune ruke i prinese ih oima, diui sve tee i sve bre. Piljio je u siuna zrnca traei Marija, Marinu, Dete koje Sanja (I u snovima vazda do njega dolazi), Belokapog Lepog. Klarka. efa. Sebe? Naprezao je svoj neveliki um, pokuavajui da dokui ta se to, u stvari, zbilo, i. zato. Uzaman. Nije to trebalo njemu da se desi. Bar ne jo. Nije znao ni da li mu je ao. Ravnoduno je konstatovao da preskoke - poklon prirode, nije iskoristio kako je moglo i moralo, da nazad nema kud. Pridie se opet, mnogo sporije no prvi put. Baci prainu niz vetar koji je dunuo malo jae, moda da dokae da mu jo nije dolo vreme za smiraj. I kovitlao je prah prohujalih doba, nosei ga negde, valjda na neko mesto gde ga vie niko nee uznemiravati. Eliot ga pozdravi pogledom, opratajui se sa prolou. Da li to uje pesmu? Ili to samo vetar proizvodi zvuke? Eliot se pomui da nazre melodiju, iskidanu, moda i nepostojeu. Da nije to - 113 -

konana pesma, koju je samo posljednji mogao da uje, koja opeva poetak i kraj, sa podjednakom ljubavlju, ne razdvajajui svoja eda? Odve je crveno nebo za oi prepune plavetnila. I one se suavaju, primajui kroz crvenilo leto, toplotu i krv, jezik, radost i Mars, i lice se oputa, usne se ire u blagi osme jak. Eliot-vatra lee i pravi postelju u prahu eona. Laka mu bila no.

- 114 -

Jorg Weigand: Die Welt des Doo

Preveo Boidar Stani

U svijetu Dooa
Zgurio se u sjedalu kapsule za spaavanje. Oi zamagljene od oka zbog havarije vidjele su samo niz sivih tonova. ivotni nagon sveden na ono najnunije, njegovo Ja bilo je okirano i trailo je utoite u toplini skvrena tijela. Nesrea je pogodila brod sa Zemlje iznenada; za vrijeme putovanja nadsvjetlosnom brzinom, u toku jedne od mnogobrojnih zabava organiziranih na brodu kako bi putnici lake prebrodili stranu monotoniju putovanja izmeu nastanjenih svjetova, brod je zadesio straan udarac. I dok su svi u plesnoj dvorani popadali jedni na druge, komande su prestale funkcionirati. Udarac je bacio glavnog inenjera preko preke iznad stroja i ostavio ga ondje da visi razbijene lubanje. Elektrini je napon brzo padao. Zbog nedostatka snage, transformatori nisu vie mogli odrati brod u supersvemiru. Brod je padao iz mranog beskraja u normalni svijet. U toku nekoliko sekundi odjeknulo je nekoliko eksplozija u strojarnici. Valentin Fisher, predsjednik jedne multiplanetarne konstrukcijske agencije, upravo je ispijao svoju desetu aicu kad je izbila panika. Budui da ga nije zanimao ples uostalom, bio je prekomjerno debeo on je za takvih zabava boravio uz bar i pijuckao. Prvi udar na brodu nije ga uspio sasvim izvui iz sanjivosti od pia. Kako se brod uporno tresao, napokon se trgnuo i kao teledirigiran uputio prema izlazu. No jedva je nekoliko puta koraknuo, kad ga neto udari u glavu i nije vie nita osjeao. - 115 -

Mnogo vremena poslije toga polako se osvjeivao stenjui u koljkastom sjedalu Kapsule za spaavanje. Polako je postajao svjestan pojedinosti u kabini: treptanja svjetiljke, sivo-zelenog poda, postolja komandne konzole i ruiaste boja svojih zgrenih ruku. Dolo mu je da povrati. Nakon toga Valentin Fisher je s grozom ustanovio da je posve sam. Sam u kapsuli za spaavanje na poetku 22. stoljea. Nije znao ni kako funkcionira kapsula, jer nije prisustvovao seminarima u tu svrhu na poetku putovanja. Nije znao.ni kakvi su mu izgledi da preivi. Ponovo je poeo povraati, a zatim se opet onesvijestio. Kad su ga otkrili, bio je nalik na naputenju ivotinju od koje su ostale samo kosti i koa. Buncao je nesuvislo. Bili su blagi, imali su njena maljava krzna, a tamne im oi nisu imale vjea. Za njih je pomo Valentinu bila normalna reakcija. Odveli su ga u nastambe u svojem svijetu, nahranili ga i napojili, omoguili mu da se smiri. Oprali su ga finim mnogolanim prstima, namazali ga mirisnom mau i trljali ga dok nije doao k sebi i smirio se. Kad se napokon sasvim oporavio od viednevne nesvijesti i kad je mogao paljivije pogledati bia koja su ga njegovala, odmah je osjetio povjerenje prema njima. Ta su prijateljski naklonjena bia svakako imala najbolje namjere, u to je bio uvjeren. I lijeenje je napredovalo. Kad se opet mogao podii bez napora, poeli su razgovarati s njim, dok su se dosad sporazumijevali samo kretnjama. Mi smo Narod rekao je odjednom njegov njegovatelj, kojega je mogao prepoznati po uperku sivih dlaka pod desnim okom. Prihvatili smo te kao gosta. Ako eli, moe ustati i proetati. Valentin Fisher je bio iznenaen tim prijedlogom pa nije odmah smogao rijei. Kad je naposljetku uspio odgovoriti, njegovatelj ga prekine: Htjeli smo ti omoguiti da se oporavi postupno. Nismo sigurni da li pripada svijetu i krugu Dooa kao mi. Jo nismo razjasnili to pitanje, ali vrijeme e uiniti svoje. Gdje se nalazim? zapitao je Fisher. Na svijet gravitira izmeu ostalih svjetova, u beskraju koji ini Doo. Ve je mnogo godina Narod posve nezavisan od svih sustava svemira. Stvorili smo svoj vlastiti svijet. Ovdje ivimo i ovdje emo umrijeti. Dok je krznato bie govorilo, Fisher je ustao i ustanovio da mu - 116 -

ono dosee do ramena, to ga je zaudilo, jer je leei smatrao da je vie. Valehtin Fisher osjeao se dobro, bio je raspoloen kao rijetko kad dosad pri svemirskim putovanjima. Kako da te zovem? zapitao je svoga sugovornika. Zovu me Lilisan. Njegovo se krzno svilenasto sjajilo. Moe me i ti zvati tako. Prema onome to mu je Lilisan dosad rekao, nalazili su se na nekoj vrsti svemirske stanice to je tumarala izmeu galaksija potpuno autarhina. Stanovnici, nazvani Narod, inili su se udnim Valentinu Fisheru, ali sve dok su se brinuli za njega i dok su bili pripravni da mu pomognu da se vrati, to mu je bilo svejedno. Lilisan ga je poveo na etnju. Svijet Dooa bio je golem, ak i za zemaljske pojmove, ali je imao samo nekoliko tisua stanovnika. Opskrba je bila dobra tako da nisu osjeali oskudice. Na nekoliko razina rasle su biljne kulture. Fisher nije nigdje vidio ivotinje. Nakon obazrivih pitanja ustanovio je da je za krznena bia meso tabu. U toku dugih razgovora Fischer je ustanovio da Narod ne zna za hijerarhijske ljestvice, da nema viih i niih, da se nitko ne eli isticati na raun drugoga. Ako je valjalo neto odluiti, inilo se to kolektivno. Sve se odvijalo onako kako je utvrdio Doo pojam koji Fisheru nita nije znaio. Ponekad mu se inilo da je apstraktan, a esto i da je to personifikacija. Na primjer kad bi Lilisan u toku razgovora ubacio: Doo kae da.... Malo-pomalo Valentin Fisher je shvatio da je svaki razgovor s nekim pripadnikom Naroda zapravo test. Sugovornici su se mijenjali, kao da su ga htjeli podvri ispitivanju raznovrsnih specijalista. Imao je dojam da se neprekidno razgovaralo o istoj temi: o misaonom stavu linosti i pojedinevu prilagoavanju zajednici Dooa. U poetku se Fisher drao suzdrano u toku opsenih rasprava. Prije svega zato to nije znao o emu je rije. A onda je odjednom shvatio da je rije o pitanjima vrlo sloenim za Narod, ali koja su njemu bila strana. I tako je postajao sve nestrpljiviji. Prvi put je planuo kad mu je novi sugovornik, Tansetung, poeo utuvljivati u glavu vrline Dooa. Onaj tko ivi na Doou i nesvjesno spoznaje: voli Narod, a ne zna to je ljubav; obavlja svoje dunosti, a to je za njega dunost? On je vjeran Doou a... Tada je popustilo Fisherovo strpljenje. to sve to znai? prekinuo ga je suho. Zato moram to neprestano sluati? Jedanput je bilo sasvim dovoljno! Kako dugo vas - 117 -

moram sluati prije nego to u se moi kretati po svojoj elji? Jeste li svi vi aavi? Ustao je ovako bijesan i ljutito je promatrao Tansetunga. No krzneno bie je ubrzo pobjeglo. Dakako, Valentin Fisher je odmah poalio to se tako zaboravio, ali se ubrzo smirio i pomislio kako se jednoga dana to i moralo dogoditi. Narod ga je otada ostavljao na miru. Ni on nije osjeao osobito zadovoljstvo pri susretu s krznenim biima, pa nije ni izlazio iz sobe. Svakog mu je dana neki prestraeni djeak donosio jelo, a neka mlada i uplaena djevojka istila je i ureivala sobu. Fishera nisu vie gnjavili dosadnim i nekorisnim razgovorima. Sad kad je bio cijelog dana preputen samome sebi, osjetio je elju za viskijem. udio se to je i toliko vremena izdrao bez alkohola. K tome, ve mu je bilo navrh glave i jela. Svakoga dana ujutro, o podne, na veer vegetarijanski obrok. Dodue, povre je bilo ukusno pripremljeno, ali je Fisher sve vie osjeao potrebu za mesom, utrobu mu je razdirala glad za bjelanevinama i nikakve slasne i ukusne salate nisu mu je mogle utoliti. Jednoga dana, upravo kad je Fisher snatrio o mesnom odresku, iznenada se na vratima pojavio Lilisan. Mogu li sjesti? zapitao je Lilisan blagim glasom svojstvenim svim pripadnicima Naroda. Dakako, sjedni. Pa ja sam ti samo gost. Lilisan se pravio da ne opaa ironiju u Fisherovim rijeima. Raspravljali smo o tvojem sluaju napomenuo je gledajui Fishera tamnim oima i odluili da ti pruimo jo jednu priliku prije konane odluke. Valentin Fisher osjeao je kako ga hvata bijes. Hoe li opet sluati prodike? Zar tome nema kraja? zapitao je agresivno. Zato vas ne zanima isto to i druge? Na primjer, kad e biti neto poteno za jelo? Meso, recimo! Lilisan se ukoio. Molim te da takvu bezumnost vie ne izgovori! primijetio je vidljivo ljutit. Tu smo, dakle! Ovdje ne smije rei ak ni ono to misli! Fisher vie i nije mislio to govori, rijei su same navirale. Jesi li uo? Gladan sam mesa! Pred razbjesnjelim se ovjekom Lilisan povukao do vrata. Bojim se da si se time sam osudio rekao je turobno. Fisher - 118 -

je preuo njegove rijei; bijes ga je potpuno obuzeo: Potedite me tih prodika! To vam nee pomoi ako jednoga dana doe do bure. Na Zemlji se nikad nijedan sukob ili rat nije mogao rijeiti raspravama. Rat! Bie u krznu se ukoilo, prestraeno pogledalo Fishera i pobjeglo. Kad su se iza Lilisana zatvorila vrata, Fisher je zauo kljocanje. Skoio je i uhvatio za kvaku: vrata su bila zakljuana. Bio je zatvoren. Poput divlje zvijeri. Zgurio se u koljkastom sjedalu pred komandnom ploom i polako dolazio k sebi. Imao je dojam da jo trese kvaku na zakljuanim vratima. Jest, sjeao se: odjedanput se sve smrailo. A sada... gdje je sada? Pogledao je u ekran. Oko njega tama beskraja. Nejasna mrlja oznaavala je galaktiku udaljenu milijun svjetlosnih godina. S lijeve strane golemo jajoliko tijelo... Svijet Dooa! Sad ga je prvi put vidio izvana. I shvatio da je naputen. Narod ga je ostavio ondje gdje ga je i naao. I opet je kao i nekad njegova situacija bezizlazna. Bez izgleda da bude spaen, osuen je da tumara izmeu galaktikih sustava u prijeteoj i. negostoljubivoj praznini. Mogao je samo ekati i umirati. Trgnuo se kad je zauo glas iz zvunika: ovjee, uje li me? Bio je to Lilisanov glas. ujem, tako ti svega! Zato ste me opet stavili u taj sanduk? Trebalo je. U glasu ovjeka s krznom nije bilo samilosti. Ali umrijet u! Nitko mi nee pomoi! Tono! Nitko ti ne moe pomoi jer si za nas opasan. Pa ne moete me samo ovako osuditi na smrt! Fisher je osjetio kako u njemu buja bijes. Vrisnuo je: Prokleti hipokriti! Govorite o ljubavi i ednosti a putate ljude da jadno krepaju! Znamo da nas ne shvaa odvratio je Lilisan. Ovaj put se osjetilo saaljenje u glasu. Zadaje nam muke, ali mi moramo ostati vjerni sami sebi. Preputajui te samome sebi, inimo veliku uslugu svim stvorenjima u svemiru. Fisher se trgao u nemonom bijesu, istrgao zvunik i bacio ga na pod pa ga poeo gaziti. Prije nego to ga je uspio sasvim unititi, uo je i posljednje rijeci bia u krznu: Onaj tko ivi na Doou, mora ostale tititi od zla, a ti si najvee zlo za koje znamo! - 119 -

Na ekranu se svijet Dooa udaljavao u beskonanoj tami galaktike. Fisher je ostao sam.

Jack Finney: The Third Level

Preveo Bruno Ogorelec

Trei nivo

- 120 -

Predsjednici Njujorke centralne eljeznice i eljeznica New Havena i Hartforda zaklet e se u hrpu voznih redova da su samo dva nivoa. Ali ja tvrdim da ih ima tri, jer sam bio na treem nivou Velike centralne stanice. Da, uinio sam onaj oiti korak; razgovarao sam i s prijateljem psihijatrom. Rekao sam mu za trei nivo Velike centralne stanice, a on kae da sam budan sanjao ostvarenje svojih elja. Rekao je da sam nezadovoljen. To je prilino razljutilo moju enu, no on joj je objasnio kako je moderan svijet pun nesigurnosti, straha, rata, brige i tome slinog i da ja jednostavno osjeam elju da od svega toga pobjegnem. Do vraga, pa tko to ne eli? Svatko koga ja znam elio bi pobjei, no ipak ne zaluta dolje, na trei nivo Velike centralne stanice. No on kae da je to razlog, a svi se moji prijatelji slau. Sve upuuje na to, tvrde oni. Moje je skupljanje maraka, na primjer, privremeni zaklon od realnosti. Moda i jest, no mom djedu nije bio potreban nikakav zaklon od realnosti; koliko ja znam, u njegovo se doba ivjelo mnogo ljepe i mirnije nego danas, a on je osnovao moju zbirku. Usput da kaem: to je vrlo lijepa zbirka; blokovi od etiri marke od praktiki svakog amerikog izdanja, spomen omotnice prvih dana izdanja novih serija i tako dalje. I predsjednik Roosevelt skupljao je marke, ako niste znali... Uostalom, evo to se dogodilo na Velikoj centralnoj stanici: Jedne sam veeri prolog ljeta dokasna radio u uredu. Nakon posla, urio sam da doem do svog stana u predgrau, pa sam se odluio za podzemnu eljeznicu od Velike centralne stanice, jer je bra od autobusa. Zapravo, ne znam zato bi se takvo neto dogodilo ba meni. Sasvim sam obian ovjek, ime mi je Charley, trideset i jedna mi je godina. Imao sam na sebi odijelo od gabardena i slamnati eir s ukrasnom vrpcom; proao sam pokraj bar tuceta ljudi koji su izgledali ba kao i ja. I nisam pokuavao pobjei ni od ega samo sam elio da dijem kui, Louisi, svojoj eni. Uao sam u Veliku centralnu s Vanderbillove avenije i siao niz stepenice do prvog nivoa, odakle polaze ekspresi. Onda sam siao niz jo jedno stepenite do drugog nivoa, odakle kreu vlakovi za predgraa. Zatim sam skrenuo u nadsvoen ulaz koji vodi prema podzemnoj eljeznici i izgubio se. To se vrlo lako dogodi. Proao sam kroz Veliku centralnu stanicu stotine puta, no uvijek nalijeem na neke nove prolaze, stepenita i hodnike.Jednom sam uao u tunel dug oko kilometar i pol i izaao u predvorju hotela Roosevelt. Drugi put sam se naao u uredskoj zgradi u 46. ulici, tri bloka dalje. Ponekad mi se ini da Velika centralna raste kao stablo, putajui - 121 -

nove hodnike i stepenita poput korijenja. I u ovom trenutku neki dugaki tunel, za koji nitko ne zna, vjerojatno napipava svoj put ispod grada, negdje tamo za Times Square, a drugi takav moda prema Central Parku. A moda jer je Velika centralna za tolike ljude godinama stvarno bila izlaz, put kojim se moglo pobjei moda je i taj tunel u koji sam uao, na taj nain... no o toj ideji nisam rekao nita ni prijatelju psihijatru. Hodnik u kojem sam se obreo poeo je skretati ulijevo i sputati se, pa mi se uinilo da sam na krivom putu. Ipak, nastavio sam hodati. Jedino to sam uo bio je upalj odjek mojih koraka, a susreo nisam ni ivu duu. Nakon nekog vremena mogao sam uti ispred sebe onaj posebni um to ga odaje otvoreni prostor i u njemu ljude kako govore. Tunel naglo je skrenuo ulijevo; siao sam niz kratko stepenite i izaao na trei nivo Velike centralne stanice. Na trenutak sam pomislio da sam se vratio na drugi nivo, no prostor je bio manji, manje je bilo altera za prodaju karata, a kiosk za informacije na sredini perona bio je drven i doimao se vrlo star. ovjek u njemu imao je zeleni titnik za oi i duge crne navlake preko podlaktica. Svjetiljke su bile mutne i treperave; ubrzo sam shvatio i razlog tome: to su bila plinska svjetla s otvorenim plamenom. Na podu mjedene pljuvanice. Neto sjajno privuklo mi je pogled na drugu stranu stanice; neki je ovjek iz depa prsluka izvadio zlatan depni sat, otklopio je poklopac, pogledao na sat i namrtio se. Nosio je prljavi eir i crno dvoredno odijelo sa sitnim reverima, a imao je velike crne brkove uvijene prema gore poput upravljaa na biciklu. Pogledao sam oko sebe i shvatio da su svi na stanici odjeveni kao na kraju prolog stoljea; nikad u ivotu nisam vidio toliko brada, zalizaka i zadivljujuih brkova. Neka je ena prola kroz izlaz na peron; nosila je dugu haljinu s napuhanim rukavima i podsuknjama i, uz to, sve do vrha visoko zakopane cipele. Iza nje, vani na kolosijeku, pogled mi je dohvatio vrlo malu parnu lokomotivu Currier & Ives s dimnjakom u obliku velikog lijevka. I onda sam sve shvatio. Da se uvjerim otiao sam do kolportera i bacio pogled na hrpu novina do njegovih nogu. Bio je to World, a te novine ne izlaze ve desetljeima. U uvodniku se spominjao predsjednik Cleveland. Jednom kasnije potraio sam te novine u arhivu javne biblioteke; taj je broj bio izdan 11. lipnja 1894. Krenuo sam prema alteru za prodaju karata, znajui da ovdje na treem nivou Velike centralne mogu kupiti karte koje e Louisu i mene odvesti na svako mjesto u Sjedinjenim Dravama koje god poelimo. U godini 1894. A ja sam elio dvije karte za Galesburg u Illinoisu. - 122 -

Jeste li ikad bili tamo? Jo i sad je to divan grad, s velikim, starim drvenim kuama, irokim travnjacima i golemim drveem ije se grane u visini sastaju i nadsvouju gradske ulice. A u godini 1894. ljetne su veeri bile dvostruko due i ljudi su znali sjediti vani, na travnjacima mukarci su puili cigare i tiho razgovarali, ene mahale lepezama od palmina lia, dok su krijesnice svuda uokolo svjetlile mirnom svijetu. Eh, biti ponovo tamo, s jo dvadeset godina do Prvog svjetskog rata i vie od etrdeset do Drugog... eto, radi toga sam elio dvije karte. Slubenik za alterom je zagledao ukrasnu traku na mom eiru, ali je izraunao i cijenu karata. Imao sam dovoljno novca za dvije jednosmjerne drugog razreda. No kad sam izbrojao novac i pogledao slubenika, opazio sam da on zuri u mene. Odmahnuo je glavom prema novanicama. To vam, dragi moj, nije nikakav novac ree a ako me namjeravate prevariti, neete daleko stii. Pogledao je prema ladici za gotovinu kraj sebe; naravno, sve su to bile prastare novanice, za pola vee od dananjih, posve drukije. Okrenuo sam se i brzo nestao. ak ni godine 1894. nije u zatvoru bilo ni najmanje lijepo. I to je bilo to. Izaao sam, valjda, istim putem kojim sam i uao. Sutradan, za odmora, podigao sam u banci trista dolara gotovo sve to smo imali i kupio za to stare novanice (to je tek zabrinulo moga prijatelja psihijatra!). Stare novanice moete kupiti kod gotovo svakog trgovca numizmatikom, no uz visoku cijenu. Za mojih trista dolara dobio sam manje od dvjesta starih, ali nisam se zabrinuo; godine 1894, tucet jaja stajao je trinaest centi... Meutim, nakon toga nisam nikad vie naiao na hodnik koji vodi do treeg nivoa Velike centralne stanice, iako sam ga traio bezbroj puta. Louise se prilino zabrinula kad sam joj sve to ispripovijedao i eljela je da ne traim vie taj trei nivo. Nakon nekog vremena prestao sam ga traiti i vratio sam se svojim markama. No sad ga oboje traimo, za svakog vikenda, jer imamo dokaz da je trei nivo jo tamo. Moj prijatelj Sam Weiner je, naime, nestao! Nitko ne zna gdje, no ja posve odreeno sumnjam. Sam je gradsko dijete, a ja sam mu mnogo priao 0 Galesburgu tamo sam iao u kolu i on je uvijek govorio da bi mu se takvo mjesto svidjelo. I on je upravo tamo. U 1894. godini. Naime, jedne sam noi prebirao po svojoj zbirci maraka i naao... znate li vi to je to spomen omotnica? Kad se izda neka nova marka, sakupljai je kupuju i daju igosati na omotnicama koje sami sebi upute potom prvoga dana prodaje, tako da im potanski ig poslui - 123 -

kao dokaz datuma. Takva se omotnica zove spomen omotnica prvog dana izdanja; ona se nikad ne otvara ionako je u njoj prazan papir. Te sam noi meu svojim najstarijim spomen omotnicama naao jednu kojoj nije tu bilo mjesto. No, eto, bila je tamo. Netko ju je poslao mome djedu na kunu adresu u Galesburgu i morala je biti u zbirci jo od 18. srpnja 1894 tako je pokazivao potanski ig no ja se te omotnice uope nisam sjeao. Na njoj je bila marka od est centi, smee boje, sa slikom predsjednika Garfielda. Kad je ta omotnica stigla djedu potom, on ju je, naravno, jednostavno proslijedio na svoju zbirku, gdje je stajala sve dok je nisam ja izvadio i otvorio. Papir u omotnici nije bio prazan! itao sam: 941 Willard Street Galesburg, Illinois 18. srpnja 1894. Dragi Charley, Nakon nekog vremena poeo sam PRIELJKIVATI da ima pravo. Zatim sam poeo VJEROVATI da ima pravo. I, Charley, sve je to istina, pronaao sam trei nivo! Ovdje sam ve dva tjedna, i sad, dok ovo piem, dolje niz ulicu netko svira na klaviru, a svi su se skupili pod nadsrenicom ispred kue i pjevaju. Pozvali su me da doem na limunadu. Vratite se i vi, Charley i Louise! Nastavite traiti dok ne naete trei nivo. Vjerujte mi, vrijedno je truda! Va Sam U duanu s markama i numizmatikom, koji esto posjeujem, uo sam da je Sam kupio za osamsto dolara starih novanica. To e mu biti sasvim dosta da otvori zgodnu, malu trgovinu itom, sijenom i stonom hranom; esto je znao rei da je to, zapravo, posao koji bi elio radit. A svom starom poslu se zaista ne moe vratiti. Bar ne u Gallesburgu, u Ilinoisu, u godini 1894. Koji je njegov stari posao? Sam vam je, znate, moj psihijatar.

- 124 -

PRIKAZI VIJESTI OSVRTI DOGAAJI POLEMIKE

SFera javlja...
WORLDCON 82 odran je od 2. do 5. rujna u Chicagu, a na njemu su sudjelovala i dva lana SFere. SKUPTINA WORLD SF odrana je 24. i 25. rujna u Linzu u Austriji. Novi predsjednik je Brian W. Aldiss iz Engleske. Godinja lanarina je 25 Sfr odnosno ekvivalent u domaoj valuti isplaen lokalnom povjereniku Prvi put su dodijeljene nagrade za kvalitetne SF prijevode, a jedan od dobitnika je i Krsto Maurani. Idua godinja skuptina ovog svjetskog udruenja SF profesionalaca odrat e se u Zagrebu od 16. do 20. lipnja 1983 POZIV ZA NOMINACIJE. SFera, klub ljubitelja znanstvene beletristike i fantastike, poziva sve graane, radne i drutveno-politike organizacije da dostave svoje nominaeije za nagradu SFera koja se dodjeljuje za najbolju domau SF priu i roman objavljene na podruju SFRJ u toku 1982. SFERACON. U Zagrebu e se 5. i 6. veljae 1983. odrati konvencija pod tim nazivom. Predvia se program s filmom, izlobom, predavanjima te dodjelom nagrade. Zainteresirani neka se jave klubu. enju emisije neka se jave Klubu, na adresu Safet Turali, Ul. M. Tita 7/IV 74260 Teanj, telefon (074) 750-349. PARACIN: KASIOPEJA. U Parainu je osnovana sekcija za naunu fantastiku KASIOPEJA, kao ogranak zagrebakog kluba SFera. Poziva sve zainteresirane ljubitelje SF-a iz Paraina i okolice, uprije, Svetozareva kao i iz ostalih krajeva Jugoslavije da se aktivno ukljue u rad sekcije. Sekcija ima solidnu biblioteku, a njeni lanovi rade na izdavanju zbirke vlastitih SF-pria. Zainteresirani se mogu pismenim putem ili osobno obratiti Slavoljubu Mijailoviu Slavku, Ulica Tatar Bogdana 22, 35250 Parain, ili telefonski Draganu Jankoviu Janezu na broj (035-54-397. izmeu 14 i 20 sati

Sirius-burza

Rad klubova

TESANJ: SIRIUS 79. Klub ljubitelja i pisaca SF-a SIRIUS 79 u Tenju dobio je 20-minutni termin na valovima lokalne radio-stanice. U tri dosadanje emisije predstavljene su kratke prie poznatih pisaca (Clarkea. Asimova i dr.), a u planu za naredne emisije su uz to popularizacija teorije SF-a. muzika iz oblasti SF-a. kratki prikazi SFfilmova i slino. Svi koji vole pomoi savjetom ili djelom na ure-

SF: definicija, nastanak, razvoj (3)

Prodao bih SIRIUSE 43-47. 49. 50 i 52, te knjigu Teko je biti bog brae Strugacki. Zdravko Stojanovi, Edvarda Kardelja 68. 74230 Bosanski Samac. Kupuiem SIRIUSE broj 1 do 12. 14 do 19. 23, 43, 44, 47 do 51 i 75. Plaam pouzeem ili prema dogovoru. Dolazi u obzir i zamjena za metalne znake Savo Duranovi. Marksa i Engelsa 16/51. 81000 Titograd. Prodajem SIRIUSE broj 18, 23 i 44. te razliitu sf literaturu na naem i engleskom jeziku J. Wvndham: The Chrysalids. N. UoGuin: Malafrena, I. Asimov: The Naked Sun J. Dela, VII vojvoanske brigade 25. 21208 Srcmska Kamenica. Kupio bih SIRIUS broi 1. 2 i 3 Salih Skenderovi, M. Buatlije 1. 75000 Tuzla.

PREMA UMETNIKOM
- 125 -

SAZREVANJU
Pie: Zoran ivkovi
Nastao je svojevrstan zaarani krug iz koga se nauna fantastika po svoj prilici nikada ne bi izvukla, podelivi sudbinu ostalih paraknjievnih vrsta, da nije bilo jednog formalnog poteza ve pomenutog Huga Gernsbacka, koji je 1926. godine pokrenuo prvi specijalizovani SF asopis na svetu, Amazing Stories. Vana uloga koju je ovo glasilo odigralo u istoriji naunofantastinog anra nije, meutim, bila neposredno oigledna, niti se ono formalno razlikovalo od ostalih srodnih izdanja. Bio je to takoe pulp asopis, koji se u svemu pokoravao surovim zakonima opstanka na tritu osobenim za tu vrstu publikacija u to vreme No, posmatramo dugorono, izolacija u koju je Gernsback postavio naunu fantastiku pokazae se kao veoma vaan korak na putu ka umetnikom sazrevanju ove knjievne vrste. Naavi se u svojevrsnom getu, naime, SF anr doao je u jedinstvenu priliku da se sve vie udaljava od unda u kome je prethodno tavorio i da pokua da u sebi samome pronae neku zalogu viih vrednosti od pukog zabavnog tiva bez ikakvih umetnikih kvaliteta. Ovaj proces, koji je, dodue, bio spor i postupan, oitovao se pre svega u nastanku jednog jezgra stalnih italaca asopisa Amazing Stories prvih poklonika anra, takozvanih fenova, koji se ranije nisu mogli javiti, zato to nije postojao nikakav anrovski odreen stoer oko koga bi se okupljali. Ovaj krug se s vremenom sve vie irio i u njemu su uskoro poeli da se izdvajaju pojedinci sa spisateljskim ambicijama, meu kojima e neki (Clifford Simak, na primer) kasnije postati veliki bardovi naune fantastike. Istini za volju, meutim, treba rei da je Simak ovde izuzetak koji potvruje pravilo, odnosno da je znatno vie onih autora iz Gernsbackove ere koje je progutao zaborav i ija nauna fantastika danas izgleda u najmanju ruku veoma zastarelo. Uzrok ovome prvenstveno je robovanje vernovskoj tradiciji SF anra, do koje je urednik asopisa Amazing Stories silno drao. No, zbog ove okolnosti nipoto ne bi trebalo porei svaku vrednost delima koja su se pojavljivala na stranicama Gernsbackovog glasila. Romani i prie iz Amazinga i drugih SF asopisa koji su izlazilikrajem dvadesetih i tokom tridesetih godina u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ma koliko danas izgledali slabi, znaajni su iz istorijske perspektive ponajprije stoga to je preko njih nauna fantastika preleala deije bolesti anra. Ovo je dolo do izraaja ve kod drugog pokolenja amerikih SF pisaca po osnivanju Amazinga, koje je poelo da se javlja na naunofantastinoj sceni sredinom tridesetih godina. Oni su, naime, imali iza sebe tradiciju prema kojoj su mogli aktivno da se odreuju i na koju su se neposredno nastavljali, za razliku od njihovih prethodnika, pripadnika prvog pokolenja SF autora sa druge strane Atlantika u Gernsbackovoj eri, koji su, iako su stvarali u oiglednom vernovskom maniru, ipak tek postavljali temelje amerikog SF anra, te otuda i sva sila poetnikih slabosti kojima su podlegali. Pripadnici drugog pokolenja uivali su jedinstvenu povlasticu da rastu uz naunofantastine asopise, to e svi u biografskim osvrtima isticati kao naroito znaajno. U Evropi (i drugim delovima sveta) SF asopisi javljaju se tek posle drugog svetskog rata. to predstavlja jedno od objanjenja zato je nauna fantastika prvobitno uhvatila koren u Sjedinjenim Dravama, a ne drugde. Kako izgleda, SF periodika odigrala je kljunu ulogu u ranom razvoju anra, za ta knjika izdanja u drugim sredinama nisu bila kadra. No, situacija e se u ovom pogledu iz osnove promeniti na samom poetku pedesetih godina, kada upravo prelazak sa asopisnog na knjiki oblik objavljivanja naune fantastike bude predstavljao jedan od bitnih uslova konanog umetnikog stasavanja SF anra. Ova tehnika promena pretenog naina publikovanja naunofantastinih dela pokazala se vanom stoga to je naroiti splet okolnosti vezan za ameriku SF periodiku iz etrdesetih godina zapretio da ozbiljno ugrozi prirodni razvoj anra. Septembra 1937. godine za kormilo Astoundinga, jednog u nizu tadanjih amerikih naunofantastinih mesenika koji se ni po emu nije isticao, dolazi John Campbell, bivi osrednji SF pisac, ali zato vie nego umean menader, koji e ubrzo pretvoriti ovo glasilo u daleko najtiraniji SF pulp svih vremena. Dobra proa kod italaca omoguila je Astoundingu da uskoro postane elitno izdanje u svojoj klasi u svakom pogledu: stekao je najbrojniju publiku, tako da je mogao da vri najsnaniji uticaj i da odluujue oblikuje preovlaujui SF ukus, davao je najvee honorare, tako da su za njega pisali najpopularniji SF autori i uopte je postao stoer

- 126 -

naunofantastinih zbivanja sa druge strane Atlantika krajem triesetih i tokom etrdesetih godina. Sve su ovo, na prvi pogled, mogli bti povoljni uslovi da nauna fantastika krene dalje od gernsbekovske tradicije, da pokua da izie iz geta u koji ju je svojevremeno s razlogom postavio urednik Astoundinga, ali i koji je, kako je vreme prolazilo, neumitno prerastao u glavni inilac to je osujeivao umetniko sazrevanje SF anra. to ove pogodne okolnosti nisu iskoriene ve negde poetkom etrdesetih godina krivicu snosi pre svega Campbellovo vienje naune fantastike, odnosno zahtevi koje je urednik Astoundinga postavljao pred pisce ije je prie otkupljivao. (Ostala je upamena njegova definicija da je nauna fantastika samo ono to kupuju urednici SF asopisa). Campbell, dodue, nije mnogo drao do gernsbekovske tradicije, pa, dakle, ni do vernovskog naslea, ali nipoto zbog toga to je uviao da takvo shvatanje SF anra nimalo ne pogoduje ozbiljnijim umetnikim preduzetnitvima. Nije on mnogo polagao, na umetnike kvalitete naune fantastike iz jednostavnog razloga to je bio rodonaelnik jedne od najdugotrajnijih zabluda koje su se javile meu amerikim SF poslenicima u pokuaju definisanja ovog anra. Prema uredniku Astoundinga, naime, naunu fantastiku trebalo je svatiti kao knjievnost ideja. Na stranu to to je svakome ko je iole upuen u teoriju knjievnosti jasno da je ovde posredi oigledan contradictio in adiecto. Da stvar bude jo tea, ono to je Campbell najee podrazumevao pod idejama predstavljalo je valjda najneprimerniju odrednicu duhu anra. Urednik Astoundinga, naime, nije imao na umu ideje naunog profila, to bi jo kolikotoliko bilo prikladno osobenostima ove knjievne vrste, ve znatno pre one koje su se odlikovale svojevrsnim ortodoksnim socijalnopoli-tikim karakterom. Iza ideja kod njega se po pravilu krila ideo-logija i to takva koja je naj-manje pogodovala onome ta e se ve poetkom pedesetih godina pokazati kao sredinji motiv anra, na koji se u krajnjoj liniji mogu svesti svi ostali mnogobrojni SF motivi: prvi kontakt Campbellov pogled na svet bio je izrazito antroporasistiki, emu su morali da se pokoravaju svi pisci koji su eleli da objavljuju u Astoundingu. Prema optem obrascu koji je on strogo propisivao, ovek je bespogovorno morao izii kao pobednik u susretu sa drugim oblicima ivota, u irokom rasponu od vanzemaljaca, preko vetake inteligencije koju su ljudi stvorili, pa do naih dalekih de-

generisanih potomaka. Ovaj naelan antroporasistiki stav ne retko se i dalje suavao, to je ukazivajo na njegove prave korene: u delima izilim u Astoundingu, u kojima se nije javljao nikakav drugi oblik ivota, i dalje je ostajao na snazi opti tip zadate hijerarhije, u okviru koga je uloga pobednika bila zajemena arhetipu mukarca bele rase, najee angloamerikog porekla, kome je nasuprot stajala ponovo jedna lepeza klieiziranih podreenih (negativnih) likova, od pripadnika drugih zemaljskih rasa, do ena. Za ovakav ideoloki okvir izmiljena je i prikladna forma: bila je to takozvana space-opera za koju se jo i danas moe uti potpuno nesuvislo miljenje da je oliavala zlatno doba amerike naune fantastike. Campbellu uopte nije bilo teko da pronae itavo mnotvo autora koji su hteli i umeli da piu po njegovom obrascu. Neki meu njima kako to ve biva ak su i nadmaili po iskljuivosti svog ideologa: to je bio sluaj na primer, sa Robertom Heinleinom, vodeim autorom Astoundinga iz etrdesetih godina, ija pojedina dela predstavljaju pravo olienje faistoidnog mranjatva. Razume se, ovakva ideoloka zastranjivanja nisu se javljala u svim ostvarenjima koja je Campbell putao na stranice svog asopisa. Bilo je umenih autora koji su postojano uspevali da publikuju u Astoundingu, izbegavajui pri tom povremeno cenzorske propozicije koje je propisivao glavni urednik. Najizrazitiji primeri u ovom smislu bili su Isaac Asimov i Clifford Simak, pisci koji su ne retko smatrani za glavne Campbellove uzdanice. Postojala su, dodue, njihova dela koja su potpuno ostajala u kanonima space-opere, obilujui svim onim nedostacima osobenim za ovaj podanr, ali su zato u Astoundingu serijalizovana i ona njihova izrazito nekembelovska ostvarenja koja e, kada se kroz nekoliko godina budu pojavila u knjikom obliku, predstavljati kamene-temeljce umetnikog sazrevanja naune fantastike. Ima puno ironinosti u injenici da su upravo sa Campbellovim blagoslovom izvorno objavljena (u fragmentarnom obliku, dodue) i takva remek-dela naune fantastike kao to su Ja, robot i Grad. No, Asimov i Simak znatno su pre izuzeci nego pravilo u ovom pogledu. Pretenoj veini buduih neimara umetnikog stasavanja naune fantastike veoma su retko bile dostupne (ili ak, kao u sluaju Raya Bradburyja, na primer, potpuno nedostupne) stranice Astoundinga. No, istorijski posmatrano, bila je to znatno pre povoljna nego nepovoljna okolnost. Budui

- 127 -

da Campbell nikako nije imao sluha za njihove rane SF radove, predstavnici itavog jednog pokolenja pisaca Frederik Pohl, Ray Bradbury, James Blish, Cyril Kornbluth i tako dalje proveli su svoje godine uenja objavljujui po kratkovenim i neuglednim poluprofesionalnim pulpovima, koji uglavnom nisu plaali nikakve honorare, ili po apirografisanim, amaterskim fanzinima, koje su oni najee sami i ureivali. Tu, po tim drugorazrednim izdanjima, koja su prodirala do sasvim malobrojne publike, bujala je jedna alternativna nauna fantastika u odnosu na onu oficijelnu iz Astoundinga i nekih manje uticajnih, ali u svemu srodnih SF asopisa, upirui se pod nimalo ravnopravnim okolnostima da se nekako izbori za svoje mesto pod Suncem. Iako su zapretani potencijali ove alternativne naune fantastike iz etrdesetih godina gotovo potpuno ostati nedokuivi savremenicima, upravo je ona (zajedno sa nekim nekembelovskim delima objavljivanim tu i tamo u Astoundingu) predstavlja temelj prave revolucije ovog anra, koja se zbila tokom prve polovine, pedesetih godina. Kao to je ve reeno, jedan od tehnikih uslova koji su omoguili ovaj prevrat na podruju naune fantastike bio je prelazak na preteno knjiki oblik objavljivanja dela SF anra. Poratne godine donele su krizu u proizvodnji novinske hartije u Sjedinjenim Dravama, to se izmeu ostalog, odrazilo i na pulp izdanja. Veliki broj bio je ugaen ili bitno osujeen u redovnom izlaenju, pri emu ove sudbine nisu bila poteena ni SF glasila. Sreom, pomenuta kriza znatno se manje osetila na podruju knjikih publikacija, iji su izdavai rado prigrlili naunu fantastiku, koja im je ranije bila nedostupna uglavnom zbog duboko ukorenjene tradicije asopisnog izlaenja. No, najhitnija posledica ovog prelaska na novi nain pretenog objavljivanja SF dela bilo je bitno smanjenje uticaja Campbellovog shvatanja naune fantastike. Nije, dodue stvar bila u tome to su izdavai depnih knjiga, u kojima su u poetku gotovo iskljuivo tampana SF dela, imali neku primereniju poetiku naune fantastike od urednika Astoundinga,. Nisu oni gajili nikakve iluzije o SF anru: za njih je on u prvom redu bio roba ija se vrednost odreivala iskljuivo prema proi na tritu. A upravo su sa italakog trita poeli jo krajem etrdesetih godina da stiu signali o izvesnom zasienju space-operom, tom glavnom uzdanicom Campbellovog glasila, koja je oigledno ve uveliko prela svoj zenit, uzrokujui ozbiljno posustajanje anra.

Uz novi oblik objavljivanja valjalo je, dakle, potraiti i neke nove vidove SF izraza, koji su izlazili iz okvira Astoundingovih ablona. I tako, izbor je prirodno pao na u meuvremenu spisateljski ve stasale autore alternativne naune fantastike iz prethodne decenije, koji su nestrpljivo ekali da im se ukae ozbiljna prilika, kao i na one Campbellove pisce koji su najmanje bili tipini. Razume se, space-opera nije nestala preko noi, niti su ovi novi pisci ad hoc odneli prevagu. Bio je to spor proces koji je potrajao skoro itavu deceniju i koji je ako je bar suditi po retkim kritikim radovima o naunoj fantastici koji su u to vreme poeli da se pojavljuju uglavnom ostao nevidljiv savremenicima. Iz dananje perspektive, meutim, sasvim je jasno da je razdoblje izmeu 1950. i 1957. predstavljalo svojevrsnu kambrijsku eksploziju SF anra, tokom koje je krivulja umetnikog razvoja naunofantastinog izraza, to je do tada umalo poivala negdje sasvim blizu apscise, naglo eksponencijalno suknula nagore, ka ranije nesluenim visovima. Svaka godina donela je po nekoliko istinskih remek-dela, nezaobilaznih beouga ne samo ove knjievne vrste, nego i moderne proze uopte, o ijoj vrednostl najbolje valja prosuivati po injenici da je tokom potonjih etvrt veka izuzetno dinamine istorije anra nastalo tek sasvim malo ostvarenja koja im ravnopravno mogu stati uz bok. dok je poreenja radi praktino sve ono to je napisano u Kembelovoj eri neopozivo prekrio zaborav. Sedam je autora koji su na svojim pleima izneli ovu anrovsku revolucju i koji su najvema zasluni to se o naunoj fantastici danas s puno prava moe govoriti kao o superiornoj umetnikoj prozi est Amerikanaca i jedan Englez: Clifford Simak, Theodore Sturgeon, James Blish, Isaac Asimov, Frederick Pohl. Ray Bradbury i Arthur Clarke. Pokuajte da zamislite naunu fantastiku bez dela kao to su Grad, Vie nego ljudski, Zvezdane spore, Ja, robot, Reklamokratija, Marsovski letopis i Kraj detinjstva i lako ete se uvjeriti da malo ta preostaje, ako izuzmemo potonje opuse samih ovih autora i trojeetvoro majstora koji su se kasnije pojavili, to se odlikuje makar i priblino tako izvrsnim anrovskim i umetnikim odlijima. Sva navedena ostvarenja izvorno su objavljena u knjikom obliku u reenom razdoblju izmeu 1950. i 1957. godine prerastavi odmah u nadmone paradigme koje vie nisu ostavljale mesta ni za kakve minornosti u sklopu naune fantastike. Jednom zauvek

- 128 -

povuena je otra demarkaciona linija izmeu onih deset i devedeset odsto iz znamenite Sterdenove opaske. Ono to predstavlja zajedniki sadraj dela koja su donela umetniko sazrevanje naune fantastike bilo je u prvom redu oivljavanje velsovske tradicije, u smislu da nauka ne samo to vie nije bila smatrana za stoernog inioca SF kazivanja, ve su se ne retko neka njena svojstva visoko uvaavana u u gernsbekovskom razdoblju poela da otvoreno dovode u sumnju ili naprosto prenebregavaju. To je sluaj u svim kljunim delima koja su pomenuta: Simak u Gradu otvoreno optuuje nauku da je vrhunski izraz ovekovog ubilakog poriva, stavljajui joj nasuprot pastoralan milje jednog sveta lienog bilo kakvog nasilja; u romanu Vie nego ljudski Sturgeon je zaokupljen iskljuivo parapsiholokim moima ljudi, dok od neke nauke u stroem smislu tu nema ni pomena; u knjizi Ja, robot Asimov, dodue, obilato barata naukom, ali teite tu uopte nije na njoj, ve je ona samo mizanscen spram koga se odvija drama jednog posebnog vida ljudskog antropomorfistikog mranjatva; Blisnove Zvezdane spore, roman je o nehumanoj zloupotrebi nauke, odnosno o traginim nastojanjima ishoda te zloupotrebe da pronau svoj oseben genetiki identitet; Reklamokratija Fredericka Pohla izvre ruglu nauku koja je, prividno, stvorila utopijski raj na Zemlji, ali je ispod spoljnje glazure to, u stvari, antiutopijski pakao; Bradburyjevim Marsovskim letopisima nauke ima jo manje nego u Sturgeonovom romanu, a i kada se ona javi u tim parabolikim storijama, nikada ne biva predoena vedrim tonovima; konano, Clarke, koga kritika jo i danas proglaava za pukog apologetu nauke, upravo u Kraju detinjstva moda najubedljivije predoava svoj sloen, ambivalentan odnos prema njoj. Vreme Verneove opijenosti velikim spasiteljem oveanstva naukom, najzad je neopozivo minulo. Postoji jo jedno zajedniko svojstvo svih pomenutih dela kojim su se ona odredila prema skoranjijoj, kembelovskoj tradiciji. Posredi je ukidanje ovekovog pretpostavljenog nadreenog poloaja u ustrojstvu prirode: Simak se uopte ne libi da potpuno ukloni ljude sa svemirske pozornice; Sturgeonovi likovi su izraziti antijunaci, ponieni i uvreeni, koji, meutim, i kada jednom steknu nadljudske moi, sa njima stiu i prikladni etos .nepoznat u Campbellovom vienju naune fantastike; Asinjov se sve vreme grozniavo upire da svoje robote, kojima nesumnjivo poklanja svu naklonost, to bezbolnije pro-

vue kroz surovi rvanj tri Campbellova antroporasistika zakona robotike; Blish gradi itavu skalu alternativnih antropomorfnih oblika, ubedijivo pokazujui da nijedan od njih ne mora apriorno da bude podreen oveku; u Pohlovoj viziji budunosti nimalo nema mesta za svetle valere, osobene za naunu fantastiku iz doba Astoundinga; finale Bradburyjeve knjige donosi jedan in koji bi u Campbellovoj eri predstavljao istu herezu: pretvaranje Zemljana u Marsovce; Clarke, najzad, udara temelj svojoj kasnije podrobno razraenoj zamisli o tome da je ljudska rasa tek jedna meu mnogima u svemiru, nipoto najmonija. Vreme Campbellove antropocentrike naune fantastike takoe je nepovratno minulo. SF anr konano je stekao dva bitna uslova za visoke umetnike domaaje: oslobodio se dominacije elementa naunog i ukinuo je krajnje neprimerenu antropocentriku ideoloku pretpostavku. Nikada vie u potonjoj etvrtvekovnoi istoriji SF anra nije dolo do tako krupnog prevrata sa dalekosenim posledicama. Znaajna dela, dodue, sve su se uestalije javljala i izvan kruga pomenutih autora, smenjivali su se pravci, stilovi i kole, ali odraz svega toga na krivulju razvoja anrani izdaleka nije bio tako dramatian kao u eruptivnim pedesetim godinama. Do skokovitih promena na toj krivulji dolo je jo samo u tri navrata, ali sva tri puta re je bila o izdvojenim sluajevima, o pojavi pojedinanih autora koji su silovitou svog talenta ne samo visoko nadmaili anrovski prosek, nego se i po svemu ravnopravno prikljuili sedmorici utemeljivna umetnike naune fantastike. Bili su to Stanislaw Lem, braa Arkadij i Boris Struigacki i Ursula LeGuin. Pored svih vrlina kojima se odlikuje nauna fantostika ovih pisaca a vie je nego izvesno da bi SF anr bio znatno siromaniji bez njihovih opusa: pomislite samo na riznicu moderne naune fantastike bez dela kao to su Solaris, Gola na urvini i Leva ruka tame pojava Lema, Strugackih i Le Guinove na svetskoj SF sceni znaajna je i iz nekih spoljnjih razloga. U prva dva sluaja, okolnost da autori potiu iz Poljske, odnosno Sovjetskog Saveza rasprila je jednu rasprostranjenu zabludu, koja vue koren verovatno jo iz Campbellove ere zabludu da valjana nauna fantastika moe poticati samo sa engleskog jezikog podruja. Izvrsna dela Lema i Strugackih, koja u veini sluajeva ne samo to stoje potpuno postrani od angloamerike spisateljske tradicije, nego su joj neretko i dijametralno suprotna, veoma ubedijivo pokazuju da SF

- 129 -

anr ne zna za vetake granice, ve da predstavlja izrazito transkulturnu oblast umetnikog stvaralatva kako to, uostalom, proishodi iz nekih njegovih unutranjih odlija, o kojima je prethodno bilo rei. to se Ursule LeGuin tie, njena superiorna SF proza, koja danas gotovo da nema premca ak i izvan anrovskih granica, ukinula je jo jednu od kembelovskih predrasuda o naunoj fantastici onu, naime, da ene-autori nikako nisu primerene SF anru. Svu nesuvislost ovog stanovita bolje od svega

drugog ilustruju dve neosporne injenice: prvo anrovski odreeno SF delo, Frankenstein: ili moderni Prometej, izvorno objavljeno 1818, poteklo je iz pera jedne spisateljice, Mary Shelley. Stoljee i po kasnije, posle razdoblja u kome su muki autori i te kako imali prilike da se iskau, red ponovo dolazi na jednu enu, Ursulu LeGuin, da odigra kljunu ulogu u istoriji anra, da ga povede ka ranije nedosenim visovima umetnikog majstorstva. Ima neke naroite SF pravde u tome. SVRETAK

Arthur C. Clarke: 2010: Druga Odiseja

Najnestrpljivije oekivani nastavak u istoriji naune fantastike! Imaginacija velikog SF mata-ra Arthura C. Clarkea novela nas je pre deceniju i po na udesno putovanje u 2001. godinu. u svemirsku Odiseju sa one strane beskonanosti i venosti. suoivi nas sa krajnjim ishoditima ovekove kosmike sudbine. Taj roman, ba kao i film sa kojim ja uporedo nastao, prerastao je ubrzo u mit ne samo jedne knjievne vrste, nego i cele epohe na razmei milenijuma. Sasvim neoekivano i protivno svom obeanju da nita vie nee napisati. Clark se poetkom ove godine pojavio kod izdavaa sa senzacionalnim nastavkom svog remek-dela, romanom 2010 DRUGA ODISEJA. Bio je pravi zemljotres u svetu naune fantastike. Clarke je samo na ime predujma dobio fantastinih milion dolara, prava za prevoenje 2010 za tili as prodata su u preko etrdeset zemalja, a ve je ugovoreno i snimanje filma koji bi ponovo trebalo da reira Stanley Kubrick... Budui da domai ljubitelji naune fantastike, a posebno poklonici ODISEJE U SVEMIRU 2001 sigurno nee i ostati ravnoduni prema nastavku ovog dela, radosni smo to smo u prilici da vas obavestimo da smo ve preduzell korake da 2010: DRUGA ODISEJA uskoro bude objavljena i kod nas. Posredi e biti samostalno prevodilako izdanje Mirjane i Zarana Zivkovia i Zike Bogdanovia, a evo bitnih pojedinosti: 1.Knjiga e se kod nas pojaviti u isto vreme kad i u SAD sredinom decembra, to je injenica gotovo bez presedana u domaoj izdavakoj praksi. 2.Knjiga e moi da se nabavi iskljuivo putem pretplate, odnosno nee se prodavati u knjiarskoj mrei. 3.Cena knjige bie zaista popularna svega 280 dinara. Kako nabaviti 2010: DRUGU ODISEJU? Postoji samo jedan nain. Treba popuniti pretplatnicu i to hitnije je poslati, kako biste, zbog ogranienog tiraa, obezbedili svoj primerak. Po prijemu vae pretplatnice mi emo vam odmah poslati popunjenu uplatnicu, koju potom treba uplatiti u svakoj poti ili banci u roku od sedam dana.

PRETPLATNICA (SIRIUS) Ovim se neopozivo pretplaujem na ........ primeraka knjige Arthura C. Clarkea 2010: DRUGA ODISEJA - 130 -

Ime i prezime ........................................................................................ Puna adresa: .......................................................................................... Broj line karte: ....................... izdate kod ..........................................

- 131 -