e l e k t r o n s k i

m a g a z i n

Sionska truba
U OVOM BROJU:
==================================

70
================

2012.
Maj - Jun

BOJE GORUINO ZRNO Vlado Penko NAUI NAS MOLITI Tom A. Fletcher UGODIO JE BOGU Gipsy Smith ZA NAS I ZBOG NAS Aleksandar Birvi SUPROTNE PREDSTAVE O BOGU C.S. Lewis misaone refleksije Smena strana...

"Jer, ako neko samo slua Re, a ne izvrava je, slian je oveku koji posmatra svoje roeno lice u ogledalu: pogleda se, pa ode i odmah zaboravi kako izgleda." (Jak. 1:23-24 SSP) Biblija je poput ogledala. Pokazuje nam nae bie onako kakvo ono jeste. U ovom ogledalu, ako emo iskreno, svako od nas i ne dobija ba neku sjajnu sliku sebe, i uvek postoji potreba za doterivanjem i lickanjem naeg bia. Ova iskrenost Boijeg ogledala je ujedno i razlog zato mnogi ljudi odbijaju da se uopte ogledaju u njemu ili pak imaju elju da ga unite - razbiju. Drugi, odmah potisnu ono to u ogledalu vide - prave se, da je to bio neko drugi a ne oni. Postoji jedna anegdota o nekom starijem gospodinu, inae veoma ostraenom ljubitelju umetnosti. Jednoga dana, on je sa svojom enom posetio novu galeriju u gradu. No, u urbi on je zaboravio da ponese svoje naoare. Kada su doli u galeriju on je odmah poeo iznositi svoje kritike poglede o izloenim slikama. Naroito se dugo zadrao ispred jednog portreta u prirodnoj veliini. Govorio je na potcenjujui nain i bahato o toj slici i slikaru. Nadmenim tonom je rekao: "Ovaj okvir uopte ne odgovara ovoj slici. Prikazani ovek je suvie jadan i bezlian. Istinski je nezanimljiv i umetnik je uinio veliku greku to je jednu ovakvu osobu uopte portretirao!" Konano je njegovoj eni uspelo da ga povue na stranu i da mu apne: "Dragi, prestani, ti gleda u ogledalo." Dragi nai itaoci, ova pria istie veliku lekciju za sve nas: Greke i mane kod drugih nam se ponekad ine prevelike i uasne, do te mere da postanemo slepi za svoje vlastite. Meutim, ako sebe paljivo pogledamo u Boijem ogledalu - kroz Re Boiju - shvatiemo da nije mudro da sebe merimo prema drugima. Naa istinska slika o nama bie nam jasno predoena, i uvideemo da uvek postoji neto na nama to treba srediti ili popraviti. Bogu je stalo da svakoga dana lepo izgledamo, zato, upotrebljavajmo dato nam ogledalo (Rim. 13:14; Kol. 3:12-14)! Vaa, SIONSKA TRUBA.

SIONSKA TRUBA
==================================

Urednitvo: Jan Vareca, Marina Bako, Vlatko Dir, Jelena Janji . Saradnici: Janko Bako, Branko Milijaevi .

www.siont.net

BOJE GORUINO ZRNO

Vlado Penko
Dragi itatelju, upitam li te za najvea svetska uda, verujem da e spomenuti Kineski zid, palatu Taj Mahal u Indiji, piramide u Egiptu, sputanje oveka na Mesec, moda i Eiffelov toranj ili ak i njujorki Empire State Building, nekadanju najveu zgradu na svetu, ali evo ti jo jedno pitanje za razmiljanje! ta misli, to bi Isusovi uenici stavili na svoju listu najveih svetskih uda? Meni se ini da bi na prvom mestu bio hram u Jerusalimu. Taj mi se zakljuak namee dok itam dogaaj iz Matejevog evanelja, sam poetak 24. poglavlja. Na izlazu iz hrama, Isusa ekaju uenici i ele mu pokazati hramsku zgradu. Verujem da su oekivali uzdah divljenja i Isusove rei pohvale, neto kao: "Ah, dragi moji prijatelji, vi ste u pravu, ovo je uistinu pravo svetsko udo!" No, kada im je Isus rekao: "Vidite li sve ovo?... Istinu vam kaem: ne e ovde ostati ni kamen na kamenu koji nee biti razvaljen." (Mt. 24:2 SSP). Zbog ove Isusove izjave oni su zasigurno doiveli veliko zaprepatenje. Moje posljednje pitanje bi bilo: ta misli, ta bi Isus stavio na svoju listu najveih svetskih uda? Ponudiu ti svoj odgovor. Mislim da bi na toj listi bilo jedno malo goruino seme. Jednom je prilikom Isus izneo usporedbu o tome. Rekao je: "Carstvo nebesko je slino zrnu goruice koje je ovek uzeo i posejao na svojoj njivi. Iako je najmanje od sveg semenja, kad izraste, vee je od sveg povra. Razvije se u drvo pa ptice nebeske dolaze i gnezde se u njegovim granama." (Mt. 13:31-32 SSP) Isus je ovde najverovatnije govorio o crnoj goruici, ije su se semenke uzgajale za dobijanje ulja ili kao zain. Ovom je usporedbom zasigurno imao u vidu malu grupu uenika, s kojima e zapoeti njegova Crkva i vremenom se proiriti u sve krajeve sveta. Poput siunog semena goruice koje izrasta u veliku biljku. No, razmiljajui o udesnim Bojim putevima, doao sam do zakljuka da se usporedba o goruinom zrnu na ovome i ne zavrava. Dogaaji vezani uz Josifa, jedanaestog sina starozavetnog izraelskog patrijarha Jakova, podseaju me na goruino seme. Usudio bih
2

se rei da je Josif bio goruino seme u Bojoj ruci. I to onda kad je nepravedno optuen i baen u tamnicu. Zasigurno si u udu, kada uje ovako neto. No, predlaem ti da uzme Bibliju u ruke i ita. Od 37. poglavlja Prve Mojsijeve, prve knjige u Bibliji, moe pratiti Josifov razvoj od njegove mladosti. Josif je u tamnicu dospeo poto ga braa "prodadoe u Egipat", a razlog tome saeto iznose Dela apostolska, "jer su mu zavideli". (Dela 7:9) Josif je - prema biblijskom opisu - bio sanjar i oev ljubimac. No, s druge strane, bio je trn u oku svojoj mnogobrojnoj bra i. Tuakao ih je ocu, priao im snove, koje su braa doivljavala kao Josifovo razmetanje. ini se, da je oeva pristrasnost prema sinu, kojeg je dobio u poodmakloj dobi, izazvala bojazan u brai da e Josif moda biti i jedini naslednik. Stoga su braa zamrzela Josifa do te mere da su smiljali plan kako da ga uklone - ubiju. Prilika im se ukazala dok su uvali stada. Opazivi Josifa u daljini, kako im dolazi u posetu, osetili su da je to pravi trenutak za izvrenje njihovog kobnog plana. Uhvatili su ga i bacili u duboku jamu, u jedno isueno spremite vode. Malo kasnije su ga izvadili i prodali u roblje karavanu trgovaca, koja je tim putem iao prema Egiptu. A ocu su rekli da je Josifa rastrgala divlja zver. Braa su mogla likovati: njihov je njihov plan savreno uspeo! Nisu okrvavili svoje ruke, a ipak su se brata reili, kao po onoj: "Vuk sit a sve koze na broju!" Josif je kao rob odveden u Egipat i tu ga je kupio Petefrije, dvoranin egipatskog faraona. inilo se u poetku da je Josif doao u dobre ruke. Petefriju se Josif svideo, ali pored toga on je primetio da Bog iskazuje naklonost ovom njegovom robu. Zbog toga ga je Petefrije unapredio i imenovao za upravitelja celog svog doma. No, onda je novo zlo zadesilo mladia. Petefrijeva ena je pokuala zavesti Josifa. Kako joj to nije uspelo, iz besa ga je nepravedno optuila pred muem za napastovanje. "I gospodar Josifov uhvati ga", pie u Bibliji, "i baci ga u tamnicu, gde leahu sunji carski: i bi onde u tamnici." (1. Moj. 39:20 RDK) Skoro da oseam tvoje saaljenje nad Josifom, sigurno misli u sebi: "Siroti Josif, taj mladi ba nema sree." Meutim, ja verujem da Bog ima o tome drugaije misli. Istina je, da je Josif u tamnici bespomoan, lien oslonca. Otac je

mislio da mu je sin mrtav, braa su bila srena to su ga se reila. Njegov gospodar je na njega gledao kao na napasnika. Josifovi su izgledi za izlaskom iz ove beznadne situacije bili vrlo mali - ja bih rekao - sitni poput goruinog zrna, koje je najmanje od sveg semena. No, zna li ta mislim da Bog kae u ovom trenutku, dok je Josif u egipatskoj tamnici? Neto poput ovog: "Drago moje dete, morao sam te smanjiti do veliine mog goruinog zrna, tek sada - oslonjen samo na mene - moi e dati ono to je najbolje u tebi." Da! Josif sanjar, pomalo razmaeni mladi, iznenada dospeva u ropstvo, a onda u tamnicu. No, u svemu tome ga Boja naklonost ne naputa. Bog mu daje mudrost da moe protumaiti snove dvojici faraonovih slubenika, koji su takoe bili baeni u tu istu eliju tamnice. Sledom daljnjih okolnosti, Josif biva pozvan pred faraona, kako bi protumaio san, koji faraonovi arobnjaci i mudraci nisu mogli. I u ovom sluaju, Bog je dao mudrost Josifu, te je on dao ispravno tumaenje faraonovog sna o "sedam mravih i sedam debelih krava". To je toliko zapanjilo najmonijeg oveka u Egiptu, da je u Josifu prepoznao pravu osobu da vodi njegovu zemlju. Josif je konano uzdignut na visok poloaj. "Evo, postavljam te" - faraonove su rei Josifu - "nad svom zemljom misirskom." (1. Moj. 41:41 RDK) Nastavi li dalje itati o dogaajima koji slede, naii e na to kako se Josif velikoduno izmirio sa braom, i kako je oca, brau i njihove porodice spasio od gladi. Njegov otac Jakov je sa pravom za svog sina mogao rei sledee: "Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci rairie svrh zida." (1. Moj. 49:22 RDK) Ili kako je rekao Isus u usporedbi o goruinom semenu: " Ono je, istina, najmanje od svih semena, ali kad naraste, vee je od povra, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i gnezde se na njegovim granama." (Mt. 13:32 DS) Zato sam ispriao ovu priu o Josifu, s naglaskom na njegovo zatoenje u tamnici? Moja namera je da te kroz nju ohrabrim. Osea li se sitnim, poput goruinog semena, bez izgleda da te iko primeti u ovom svetu, ili ti prui ruku pomo? Zatvara li se nebo nad tobom i liava te svakog spoljanjeg oslonca? Nemoj biti brz u osudi ivotnih okolnosti, jer moda je Bog kroz njih na delu - kao u sluaju Josifa. Moda ti Bog govori u dubini due:
3

"Dopusti da te smanjim na veliinu goruinog zrna, kako bi u nedostatku svakog drugog oslonca, potraio svoj oslonac samo u meni." No, jedno znaj i upamti: da bi Bog mogao od tebe nainiti goruino seme, treba u tvom srcu imati i materijala za to. Josif je taj materijal imao. Kada ga je Petefrijeva ena iz dana u dan pokuavala zavesti, nagovarajui ga da legne s njom, Josifov je vrsti odgovor bio: "Pa, kako bih uinio tako grdno zlo i Bogu zgreio!" (1. Moj. 39:9) Kad je stajao pred faraonovim slubenicima, ili samim faraonom, Josif je imao Boga u srcu i na usnama. "Zar tumaenje" (snova) - rekao je faraonovim slubenicima "ne pripada Bogu?" (1. Moj. 40:8). "Nita ja tu ne mogu" - odgovorio je Josif faraonu, kad ga je upitao za tumaenje snova - nego e jedino Bog dati pravi odgovor." (1. Moj. 41:16) Prikloni se i ti tako Bogu, da bi siuno goruino seme, koje e On posejati moglo se i razviti - u veliko drvo. Tada e poput psalmiste moi i ti zapevati: "Znajte da Gospod divno uva svetog svog; Gospod uje kad Ga zovem." (Ps. 4:4)
Vlado Penko vladimir.psenko@zg.t-com.hr www.krscanski-radio.hr

NAUI NAS MOLITI

Tom A. Fletcher
Molitva je prirodna stvar. Neko jednom ree: "Molitva je najuzvienija upotreba govora." Stvoreni smo za ivot molitve. Danas mnogi ljudi smatraju da je molitva neka zastarela tradicija, jer nama ljudima je nemogu e da doemo u kontakt sa Bogom. Drugi opet, mole se iz nekog obiaja ili zato jer to zahteva pravilo ponaanja njihove vere - religiozne pripadnosti da ne odskau od gomile. Neki drugi, mole se samo u vremenima krize i nesigurnosti - kada nita drugo ne pomae onda vredi pokuati i jo kod Boga. Pitam se, meutim, kako neko ko sebe smatra sledbenikom Isusa Hrista moe iveti a da ne naglaava silu molitve? Hrist je upuivao svoje

sledbenike da se neprekidno mole (1. Sol. 5,17). Hristove molitve su bile toliko usrdne i neposredne da su Ga uenici, kada je jednom doao sa svog molitvenog asa, zapitali i zatraili: "Gospode, naui i nas se tako moliti." (Lk. 11,1). Oni su videli injenicu da je Isus kroz molitvu povezan sa Bogom, pa su i oni poeleli imati takvo iskustvo. U Bibliji nalazimo mnoge izvetaje o ljudima kojima je Bog odgovorio na njihove molitve. Svi oni su bili arki molioci i Bog ih je usliavao. Bog je odgovarao na molitve ovih ljudi i oni su silnije od bilo kog vojskovoe skretali tok istorije. Biblija i istorija je puna takvih primera. Mogli bi i mi menjati tok dogaaja ako bi klekli na svoja kolena i arko molili za spasenje drugih, ali i za probuenje onih koji vode crkve i drave. Don Vesli (John Wesley) se molio i Englesku je zahvatilo probuenje. Donatan Edvards (Jonathan Edwards) se molio i dolo je obnovljenje u Nortamptonu (Northampton, Massachusetts), gde su se hiljadu ljudi pridruili crkvama. Molitve su menjale tokove istorijskih dogaanja. Kada su uenici doli Isusu sa molbom: "Gospode, naui nas moliti", On im je odgovorio dajui im obrazac molitve, koji mi nazivamo "Oe na". Meutim, ova molitva je bila sam deo njegove svete pouke o molitvi. U mnogim odeljcima Isus Hrist je dao dalja uputstva i itave serije lekcija o molitvi. Isus je imao samo tri godine za svoju javnu slubu, no ipak nikad nije previe urio a da ne bi posvetio dovoljno vremena molitvi. Isus je mnogo vremena provodio u molitvi i to je bila najvea lekcija o molitvi koju je ostavio svojim uenicima - ivi primer.. No, kako smo mi brzi i nemarni u molitvi i nemamo vremena za nju. Najee, izgovaramo uurbano neke fraze i reenice, koje tokom dana i zaboravio - ono ta smo govorili Bogu. Ovo nije molitveni program koji je Isus dao svojim uenicima. Isus je vapio dugo i uestalo, i oekivao odgovor na molitvu. Mi itamo da je On provodio itave noi u arkoj molitvi. A kako malo istrajnosti i doslednosti u moljenju pokazujemo mi! Pismo nam zapoveda: "Bez prestanka se molite" (1. Sol. 5,17). Ovo bi trebala biti lozinka svakog Isusovog sledbenika. Nikada ne prestaj moliti se - ma koliko mraan i
4

beznadean tvoj sluaj izgledao. Jednom mi je pisala neka ena da se molila deset godina za obraenje svoga mua, ali ovaj je postajao sve tvri. Preporuio sam joj da nastavi sa molitvom. Posle nekog vremena kasnije ponovo sam se uo sa njom. Govorila mi je kako se njen mu slavno i na udesan nain obratio. ta bi se dogodilo da se ona prestala moliti nakon deset godina? Gospod se esto molio nasamo, odvajajui sebe od svega to bi ga prekidalo ili ometalo. Snano vam preporuujem da potraite neku sobu, neki svoj molitveni kutak u vaoj kui gde se moete redovno nasamo susretati sa Bogom. Dok posmatramo Isusov molitveni ivot, primeujemo ozbiljnost kojom se molio. Novi zavet izvetava kako je uzviknuo jakim glasom u Getsemaniji. Fiziki i duevni intenzitet ovog moljenja je bio takav da se znoj pretvorio "u kapi krvi" (Lk. 22,44). To je bila arka molitva, molitva u kojoj je uestvovalo celo Njegovo bie. Mi preesto koristimo siune molbe, govornike fraze i rei drugih ljudi, umesto da uzvikujemo iz dubine svoje due. I tako preesto, kada poemo na molitvu nae misli lutaju. Vreamo Boga kada mu svojim usnama govorimo dok su nam srca daleka od Njega. Pretpostavimo da govorimo nekoj vanoj osobi. Da li bi nae misli makar i za trenutak odlutale? Ne, bili bi smo sabrani i zainteresovani za sve to se govori i pomno bi pratili i oslukivali reakcije koje dolaze od te osobe. Isus nas pouava za koga treba da se zastupniki molimo. Koliko iznenauju njegove pouke i njegov primer! Govori nam da se "molimo za one koji vas zloupotrebljavaju i koji vas proganjaju" (Mt. 5,44). Drugim re ima, kae da se molimo za svoje neprijatelje - one koji nas mrze i ele nam zlo. U prvim reima koje je Isus izgovorio sa krsta, poto su teki ekseri probili njegove ruke i noge, bila je molitva za one koji su ga razapeli. Rekao je: "Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine." (Lk. 23,34) Koliko nas je ikada provodilo vreme na molitvi molei za svoje neprijatelje? Pismo nas, takoe, ui da se molimo za obraenje grenika. Prislukivao sam diskusiji nekih verskih voa "o nainima uspene evangelizacije". Nisam uo da su i jednom

spomenuli molitvu. Meutim, poznajem itav niz crkava koje svake godine pridobijaju mnoge za Gospoda jedino zahvaljujui molitvi. Ako u naem krugu poznanika postoji i jedna osoba kojoj je potreban Hrist, onda treba po eti da se za njega/nju molimo. Biemo zaueni kako e Bog poeti svoje delo privlaenja te osobe k sebi. Jo jedna lekcija koju Isus pouava jeste pobedonosna sigurnost da Bog odgovara na svaku istinsku molbu. Skeptici moda u to sumnjaju, sve poriu ili se tome ismejavaju. No evo, linog Hristovog obeanja: "Ako ostanete u meni i rei moje u vama ostanu, itite to god hoete i bie vam." (Jn. 15,7) Treba da se na ovo obeanje oslanjamo, ali pre toga da ispuni i uslov koji tu stoji: "Ako ostanete u meni i rei moje u vama ostanu". Radi se o poslunosti, o izvravanju Gospodnjih zapovesti - Rei Boje. Oni koji hodaju u poslunosti, takvi mogu oekivati da e njihov nebeski Otac "ispuniti sve njihove potrebe prema bogatstvu svoje slave po Isusu Hristu." (Fil. 4,19), jer oni ive za "carstvo nebesko i njegovu pravednost" (Mt. 6,33) Molitva nije ni malo lak "posao", i da bi dobro molili mi trebamo pomo. Zbog toga mi trebamo dozvoliti Svetom Duhu da nam pomogne u naem molitvenom ivotu, upravo kao to je obeao u Rimljanima 8,27: "On zastupa svete prema Bojoj volji." Tvoja molitva mora biti u skladu sa Bojom voljom i Sveti Duh je u stanju to uini za tebe (1. Kor. 14,2; 1. Kor. 14,13-15). Trebamo da nauimo ta znai "pokoriti se Bogu", da svoju volju ne stavljamo iznad Boje volje. Da nauimo teku lekciju moljenja poput Bojeg Sina koji se molio: "Ali ne moja, nego tvoja volja neka bude." (Lk. 22,42) Molitva koja odie ovakvim stavom jeste jednostavna neposredna molitva. Molitva koja e otvarati nove duhovne horizonte i pobede za tebe i dodati novu dimenziju tvom ivotu sa Hristom.

UGODIO JE BOGU
Gipsy Smith

"Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nae se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedoanstvo da ugodi Bogu." (Jev. 11,5 RDK) Koliko je vano ugoditi Bogu i hodati s Njim! U Engleskoj je bila jedna mala devojica koja je ula starije kako govore o tome da je Enoh bio prenesen. lako joj sve to nije bilo sasvim jasno, stvorila je vlastitu sliku svega toga te rekla: "Mama, on je onoga dana otiao sa Bogom tako daleko da se zaboravio vratiti. Pretpostavljam da mu je Bog tada rekao: 'Tako si daleko doao, ostani ovde. Tamo u svetu si bio dovoljno dugo, ostani sada zauvek sa mnom.'" Da ste poznavali Enoha, poznavali bi ste i Boga. Kaem to sa strahopotovanjem. Jer hodati sa Bogom kao to je Enoh hodao sa Njime, znai pokazivati Boga onima oko sebe. To je ono to vera u sutini i znai. Dakle, uzeti i imati Boga u svojem ivotu je kao otvoreni poziv drugima, vi im govorite: "Gledaj Boga!" Govorim li ili ne, moj e ivot, ako Bog ide sa mnom, odraavati moga Gospodara, a isto tako e biti i sa vaim ivotom. Ako moj ivot ne pokazuje Hrista, on je pogrean, a ako i va ivot to ne ini i on je pogrean. Negde je usput zapelo. Zato ve tri nedelje svakoga dana ispunjavate ovu salu? Zato? Zato ste ovde i ovoga jutra? ta vas je dovelo? ta vas je navelo da doete i po dananjoj kii, po ovom groznom vremenu? ta vas je podstaklo? ta je to pokrenulo va grad? ta je jednako privuklo panju i bogatih i siromanih? ta je postala tema "broj jedan" razgovora u gradu? Probuenje? Gipsy Smith? Ako tako mislite, onda nita ne znate. Ako bi Gipsy Smith stao na ovaj podij i est dana govorio bilo koju drugu temu vi ne bi ste ispunili ovu salu. Mogu govoriti o stvarima prolosti, o stvarima sadanjosti, o stvarima koje e doi i vi ete moda jednom doi, ali ovu salu neete dvaput ispuniti ni zbog koje druge teme osim zbog osobe Sina Bojega. Evanelje Sina Bojega zahvatilo vam je srce i na ovaj ili onaj nain
5

oseate i raspoznajete delovanje Njegovog Duha na vama. To je ono to vas je dovelo ovamo i nita drugo na ovom svetu. Hrist u meni znai nada za nekog drugog. To je pokazivanje Boga u ljudskim ivotima koje e spasiti svet, a vi i ja moramo nauiti kako Ga drugima istinito pokazivati. Avraam je hodao za Bogom, ali on je hodao i pred Bogom. To znai da je on sledio svog Gospoda potpuno i predano. On je hodao tako kroz ivot da je Gospod gledao i mogao videti svaki njegov korak. Meutim, Enoh je hodao sa Njim, uz Njega, pored Njega. Pitam se, idete li vi za Njim? Ili idete li ispred Njega? Ili hodate li sa Njime? Pitam se, jeste li izlazili sa ovih bogosluenja tokom ovih dana sa Njime, jeste li ili lakeg koraka, sa vie radosti u svojoj dui i sa svetlom u oima koje nikada ranije nije bilo prisutno? Pitam se jeste li rekli: "Video sam Gospoda"? Ovo su vana pitanja, jer to sve ini drugaijim. Kada Bog ulazi u va ivot, moj brate, moja sestro, nebo se ne ini daleko, ve vrlo blizu i vrlo stvarno. Kaem vam to iz mog srenog iskustva. Znate li ita o hodanju sa Bogom? Jer ako znate, i vaa ena to zna. Prvo mesto gde e to biti vidljivo bie u vaem domu. Nedavno mi je dola jedna ena i rekla: "Brate Smith-e, Gospod mi je otkrio da moram i i propovedati evanelje po svetu. Udata sam ena i imam dvanaestero dece..." Uzeo sam je za ruku i rekao joj da mora biti najsre nija ena na svetu. "Zato?" pitala je. "Bog ti je rekao da mora propovedati evanelje i pobrinuo se za porodicu, te je ti moe napustiti, svu svoju decu..." Ona se zamislila, kada sam joj ovo rekao. Ne, draga majko tvoje mesto je uz tvoju porodicu. Tvoje mesto je u tvome domu gde su tvoja deca. Tvoje mesto je, moj brate, tamo gde su tvoja deca. Jer ako ne moe propovedati Hrista kod kue, na svome pragu, onda Ga ne moe propovedati ni nigde drugde, barem to se mene tie. Prvo u svome vlastitom domu, to je pravo mesto. Kaem ti, ako ljubi Hrista, razumee to je jedan od vaih vlastitih pesnika tako divno izrekao kad je napisao: "I sa mnom hoda i govori mi da i ja Njemu pripadam; radost koju delimo dok tako hodamo niko ne poznaje."

Jutros sam ovde video jednu majku, a sa njom su bile njene krasne kerke, hrianke. One se interesuju za duhovne stvari. Zato? Jer je njihova majka to stavila u njih dok su jo bile male devojice. Ona im je bila uzor u hodanju s Bogom. Da li hodate sa Bogom, a vaa ena i deca nisu s vama? Dragi moji ljudi, negde ste zali s puta. Negde ste se morali napraviti pogrean korak. Da nije tako, zadobili bi ste svoju porodicu za Hrista. Kada se sve smei, a onda iznenada dolazi do provale i postaje mrano te inite stvari zbog kojih se kajete, onda negde dolazi do iskrivljenosti. Imao sam takvu osobu u zajednici gde sam bio pastor. Jedna ena je obiavala moliti za svoga mua na svakome molitvenom sastanku. Ime mu je bilo Don. Pokuavao sam ga dovesti u crkvu. Za njega sam pripremio i propovedi. Bacao sam mreu oko njega, ali nekako ga nisam uspevao zadobiti. Video sam da je duboko ganut i da plae na bogosluenju te sam oekivao da e se predati, ali nikada to nije uinio. No, u crkvi su se deavala obraenja. Nije prola nijedna nedelja za etiri godine moje slube kao pastora a da nisam imao obraenja. I ljudi u mojoj crkvi su predano radili na tome. Nisam imao nijednog oveka koji bi sedeo u zadnjem redu i nestao iz sale im bi uo "amen". Znate, neki ljudi to ine. Ona je, dakle, esto i ozbiljno sa suzama molila za njega i oekivala da e doneti odluku, ali nije. Nije se predao i moje je srce bilo razoarano. Jedne noi nisam mogao spavati. Sledeeg jutra otiao sam u njegovu kancelariju (bio je poslovan ovek) i traio da ga vidim. "Radim, zauzet sam", poslao je odgovor, po sekretarici. "Recite mu", rekao sam, "da i ja radim i da ne u otii dok ga ne vidim." Rekli su mu to i za nekoliko trenutaka dola je poruka: "Ako ste u takvom raspoloenju, onda bolje da uete." Kad sam uao, rekao sam: "elim nasamo s vama razgovarati. Molim vas, neka sekretarica ode." Kad je izala, rekao sam mu: "Prole veeri Bog vam je govorio, ali niste se predali Hristu, a
6

ja ne znam zato. Zbog vaeg odbijanja nisam mogao spavati. Uznemiren sam. elim znati je li to moja pogreka, jer ako jeste, spusti u se na koljena i traiti Boga da mi oprosti. Video sam vas dotaknute silom Bojom, ali sam video i da odlazite bez Hrista. Je li to moja pogreka? "Ne", rekao je, "nije. Volim vas. Potujem vas. Znam da bi trebao doi Hristu, ali postoje razlozi." Ako je ikada jedan mukarac hteo biti odan svojoj eni, on je to pokuao biti tog jutra. "elim znati o emu se radi", rekao sam mu. "Mary je dobra ena", rekao je, "ljupka ena, ali ima uasnu ud. Prole nedelje ponovno se razljutila i to je ono to me dri podalje od svega toga." Dakle, to je bilo to. To je bio kamen spoticanja. Na ovom svetu morate uzeti ljude takve kakvi su. avo e sve uiniti da male prepreke postanu velike, da vi nesvesno, drugima blokirate put i spreite druge ljude da uu u spasenje. "O, Mary!" rekao sam. "Dobro, biu spreman za Mary sledei put." Iste nedelje Mary je dola na molitveni sastanak i rekla: "Gospodine Smith-e, kada e se moj John obratiti?" "im ti sredi svoje stvari sa Bogom", odgovorio sam joj. "Ja?" "Da, ti, Mary." "Znam", rekla je plaui, "radi se o mom nekontrolisanom besu." "Da, to je ta stvar koja zadrava tvoga mua." Mary nije hodala sa Bogom kad je bila ljuta i runo se ponaala, a osim toga, rei izgovorene u gnevu su vrlo skupe i opasne. Neki od vas slomili ste neije srce okrutnim reima i besom. Sa svojom ljutnjom vi niste poput Isusa. Hodajte s njim! O, kako je to blagosloven put! Neka vam Bog pomogne! Enoh je hodao sa
7

Bogom, a i vi i ja moemo hodati poput njega ii tim istim putem.

Rodnej Smit (Rodney Smith, 1860-1947), poznat kao "Dipsi Smit" (Gipsy Smith), je bio poznati metodistiki evanelista. Roditelji su mu bili Romi i iz tog razloga on nosi nadimak Dipsi. Obraenje Gospodu je doiveo kada je imao esnaest godina. Vodio je brojne sastanke probuenja irom Engleske, i bio je poznat kao vatreni propovednik. Njegovi pozivi natrag Hristu i na probuenje i dan danas pale srca.

ZA NAS I ZBOG NAS

Aleksandar Birvi
"A On bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se, a mi miljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i mui. Ali On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na Njemu naeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas." (Isa. 53:4-6 RDK) Prorok govori o Bogu, ali i o ljudima. Boija volja se ostvaruje na oveku, na sinovima oveijim, na narodu i pojedincima. Nae bolesti i nemoi. Kakve veze ima obeani Pomazanik sa bolestima i nemoima. Sluga Boji se prihvata poslova kojima se ne hrani ljudska sujeta: Ljudi vole da budu lekari, ali ne vole da budu bolesni. Hristos se prihvatio upravo toga. Pritom On ne gubi od svog dostojanstva. ta je Gospod Isus uzeo na sebe? Uzeo je moje slabosti, nemoi, prestupe, grehe. Spasitelj je prihvatio stanje za koje nije bio kriv. Zato je Njegova lina nevolja bila vea i alost Mu je bila dublja: Njega je oduevljavalo poslanje i zadatak, ali Mu je bilo teko da se bez svoje krivice naao na mukama. Jedini razlog Njegovog uea u izbavljenju je bila ljubav prema palom oveku: Sin Boiji se stavio na mesto prestupnika i patio kao da je On uinio greh i kao da je duan da ispata za grenike krivice. A mi miljasmo. Nerazumevanje je bilo stalno prisutno i za vreme proroka i za vreme Hristovo

i za vreme apostolsko. Ono je prisutno i danas. Spasiteljevi savremenici i sunarodnici nisu shvatali ta im ono donosi. Jo manje su bili naklonjeni proslavljanju neugledna Pomazanika. Njih je zbunjivala i odbijala Njegova snishodljivost i to su Mu raunali kao nedostatak. U svojim poslednjim ovozemaljskim asovima Gospod Isus je bio izloen ruganju. Rugai su odista verovali da Spasitelj nije po volji nebeskog Oca. Osnova za takvu pretpostavku je bila ono to su videli: Otac se ne zauzima za Sina, preputa Ga nasilnicima i ne skida Ga s krsta. To je za ruga e (i ne samo za njih) znailo da je Isus izgubio Oevu naklonost. Pa, i oni mirni i poboni Jevreji nisu mogli da prihvate Hrista kao stradalnika. Oni su bili skloni da veruju da je Bog odbacio Isusa iz Nazareta. Zato? To oni nisu pitali, jer bilo bi greh postavljati Bogu pitanja. Do ovekove svesti teko dopire istina da to to se s Gospodom deavalo, da je to bilo zbog ljudi. Treba verovati da je Hristos neto u inio za nas. Njegova dela nisu bila samopokazivanje i samodokazivanje. To su dela sa odreenim i vrlo stvarnim posledicama. Ljudski zakljuci su bili pogreni. Prorok pokazuje u emu je bila greka. Hristove patnje i umiranje ne daju se ukljuiti u koloseke i struje ljudskoga miljenja. eli li ovek da se ukljui u Re, on mora da se osloni na otkrivenje da to produbljuje. Neki zakljuak i stav moe izgledati ludost. Pred ljudima tako i izgleda jer se protivi njihovim zakonima miljenja i navikama ubeivanja. Meutim, to ne znai da je Boija re netana i nedelotvorna. Naprotiv, ona je vrlo delotvorna, jer sadri Boiju volju. On bi ranjen. Hristove rane nas obavezuju da se uzdamo samo u Njegovu rtvu, da ljudske napore i dostignua ne smatramo spasonosnim i ivotvornim. Apostol Pavle pie: "Jer nisam mislio da znam to medu vama osim Isusa Hrista, i toga raspeta." (1. Kor. 2,2) Istovremeno zajednica dece Boije se mora okrenuti objavljivanju Hrista Isusa, Spasitelja i Gospoda. Prestupi i bezakonja. Ljudski gresi nisu okrivili Gospoda, nego je On dobrovoljno i promiljeno prihvatio krivicu za greh kao osnov za Boiju kaznu koja e se nad njim izvriti. Ljudi iz Hristove okoline su izbegavali ovaj znaaj krsta. Mnogi izbegavaju i danas. Ipak, Spasiteljev in ostaje. Njegove posledice su delotvorne i u nae vreme. Potrebno je verom prihvatiti Hristovu zastupniku smrt: Ljudima je
8

oproteno, nee biti ispatanja i umiranja, jer nebeski Otac je prihvatio Spasiteljevu rtvu. Danas Bog nudi opravdanje onima koji veruju u Hrista. Za naa bezakonja, naeg mira radi. Pogrena miljenja nisu i slaba miljenja. ovek se teko oslobaa neeg to je sam izgradio i to je postalo deo njegove svakodnevice. Meutim, Spasitelj je toliko mnogo uinio za nas da je tetno i pogubno ako ovek ostane slep i gluh za dobrotu i milost i sve drugo to Bog nudi. Saberimo se i odluimo da vidimo Njega, Spasitelja i Gospoda, kako za nas gine i kako nama donosi izbavljenje i mir. Ranom njegovom. Nije bila rana nekog od nas. Nisam patio ja. ovekovi napori nisu dovoljni da bi se razumeo Hristos stradalnik. Greniku nedostaje potrebna volja da bi se prihvatio Boije volje. Kako to prebroditi? Treba traiti puteve koji ne zavise od oveka. (1) Ne obraati se ljudima, obraati se Bogu. Gospod je patio, Sin Boiji je uspostavio mir s nebeskim Ocem, Hristos nam je doneo isceljenje. Bog jedini moe da spase. On je pokazao i svoju dobru volju da izbavi. Njega treba traiti pre svega i svrh svega. Ne usaglaavati svoju volju sa bilo im drugim. (2) Neizostavno posluati Gospodnje zahteve. U Svetom pismu nam je otkrivena Boija volja. Neke od zamisli iz Boije rei danas ive tako samostalno da ljudi i ne primeuju odakle one dolaze. Zato se zaboravlja da sve to je dobro, plemenito i lepo potie od Boga. Istinsko dobro je zato dobro to potie iz Boije rei. Izvorna plemenitost je zato plemenitost to ju je Bog obeleio kao takvu. Neiskvarena lepota je zato lepota to je izila iz Boije stvaralake radionice. Zato se mora temeljito paziti na Svevinja merila i zahteve Svevinje volje. (3) Udruiti se sa traiocima spasenja. Hristos nam je omoguio da postanemo Boiji sinovi i Boije keri. To je posledica vere. Bog je obeao: "I biu vam otac, i vi ete biti moji sinovi i keri govori Gospod Svedritelj." (2. Kor. 6,18) Verom se ukljuujemo u veliku porodicu. Tako mi, ovde, imamo brata iz Libana, brata iz Centralne Afrike, sestru iz Grke i dve amerike porodice. Nita nama ne smeta da budemo svoji zato to smo Gospodnji. Pripadamo Hristu i tako pripadamo onima koji su bili, koji jesu i koji e doi da Mu se prikljue.

(4) Pripadati Bogu. Kad neko pripada zajednici dece Boije, trebalo bi da pripada i samom Bogu. U tom sluaju mi bismo imali da razgovaramo o nekoj posebnoj pripadnosti. Meutim, postoji ivi savez izmeu Boga i oveka. Kao svaki ugovor i ovaj valja da se proverava u ivotu. Kako se obavlja? Ko se dri obaveza i u kojoj meri ih dosledno ispunjava? a) Ima ljudi koji vrlo iskreno i portvovano pripadaju zajednici dece Boije, ali ipak nisu Boga doiveli i ne pripadaju Mu. Njihov ivot je ispunjen doivljajem naeg oblika zajednitva i bratstva, te veruju da su time ispunili Boiju volju. Sva srea je da ih Gospod ne ostavlja u tom prividu. On ih dovodi k sebi, daje im odreena iskustva i osposobljava sasvim odreenim darovima dajui im sasvim odreene zadatke. b) Ima vernika koji su prihvatili Hrista kao Spasitelja, ali im On jo nije Gospod. Gospod znai "Onaj koji jeste". U odnosu na Njegovo "jeste" sve drugo je "nije". Drugim re ima, Hristovo postojanje u ivotu jedne osobe iskljuuje sve drugo, pa i vlastiti ivot iste osobe, "jer ja zakonom zakonu umreh da Bogu ivim; s Hristom se razapeh. A ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos. A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Boijeg, kome omileh, i predade sebe za mene" (Gal. 2,19-20). To je potpuno pripadanje Bogu i u njemu se valja usavravati. "Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas." Prorok uvodi neke nove slike, ali ne saoptava nita neobino. Pre bi se moglo kazati da saoptava neto to je bilo uobiajeno. Svi mi. Sav ljudski rod se odvojio od Boga. Prvi sluaoci i itaoci razumevali su da se to odnosi na Jevreje. Meutim, svaki italac i slualac do kog dopire ova re treba da bude poten i da kae: Ovo se odnosi i na mene. Niko nije bez greha, pa ni ja. Tu je po etna taka svake evangelizacije, bilo da sluaoci veruju ili ne veruju. Greh je toliko prisutan i uoljiv u celokupnom ljudskom rodu da ni najokoreliji bezbonici ne mogu a da ne priznaju njegovo postojanje. Kao ovce. Poreenje sa ovcama je svakako proisteklo iz pastirskog ivota. U ono vreme (a i u vreme do raspada Otomanske Imperije posle prvog svetskog rata) sav narod je vrlo dobro
9

poznavao ovarstvo i nain ivota u vezi s njim. Meutim, ovo poreenje ima i svoj duhovni razlog: Ovca je ivotinja koja se prinosila na rtvu. Ona je oznaavala Jevrejima razumljive obrede, jer su se oni bogosluenju pouavali od malena. Tako su pri pogledu na ovcu ili pri razgovoru o njoj, jevrejski de aci, mladii i zreli ljudi podrazumevali Boiji naum. Ovca posredno, ali oigledno, govori o namerama Boijim i njegovoj spasonosnoj ljubavi, a i o nepodmitljivoj pravednosti ivog Boga. Takva jedna ivotinja, namenjena svetinji hrama, prikazana je kao spremna da zastrani, da otpadne. Nije li to pouka oveku: Bog ga je namenio svetinji, a on je otiao u suprotnom pravcu? Okrenu svojim putem. Ovce su ivotinje sklone stadu, tj. hrianski ivot je ivot u zajednici. Sveti Duh savetuje na ovaj nain: neka se hriani dre svoje zajednice; opasno je ako je naputaju i trae nekakve vlastite puteve bilo k Bogu bilo od Boga. Sa gledita Svetog pisma traenje sopstvenog puta spasenja je lutanje koje odvodi u greh. Zato? Zato to je to elja za zadovoljenjem line gordosti i nadmenosti. Pisano je: "Nego svakog kua njegova slast, koja ga vue i mami." (Jak. 1,14) Istina o ovoj vrsti zastranjivanja i lutanja vai za svako vreme i za budunost to e prethoditi Spasiteljevom ponovnom dolasku: "I ovo znajte najpre da e u poslednje dane doi rugai koji e iveti po svojim eljama." (2. Pet. 3,3) Greh je postao navika, grehovnost nasledna, sa njom se raamo, a esto je i volimo. Ljudi imaju posebne sklonosti, elje, miljenja, potrebe i mogunosti, ali im je stremljenje uvek isto - svi tee prema grehu, sve dok ih Gospod ne uputi putem pravde. Svevinji to ne ini na silu. Vraanje Bogu nije in prinude. Bog ne ini nasilje nad ovekovom voljom, nego upoznaje ljude sa Hristovim delom. Gospod pusti na nj. Obeani Pomazanik uzima na sebe sve ljudske opakosti, teke i lake, naivne i prepredene, sluajne i namerne. Sve njih je nebeski Otac stavio na Sina i sve njih e Sin izneti na krst. Saznavi ovo hriani valja da objavljuju Evanelje i da pozivamo narod na obraenje. Zato? (1) Obraenje je potreba, jer nema drugih mogunosti da ogrehovljeni ovek pristupi Bogu, "jer onaj koji hoe da doe Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaa onima koji ga trae." (Jev. 11,6)

(2) Obraenje je hitna potreba. Za ljude je vano da to pre uju vest o Hristu, jer (a) svi su pod grehom i u stalnoj su opasnosti da odu u venu propast; (b) sutra se mogu promeniti prilike i pogodnosti za obljavljivanje Evanelja i prihvatanje Hrista. (3) Ne oekujmo da sutranji propovednici vie uine od onog to dananji ve ine.
Izvor: ISKRE, 1989/8-9.

SUPROTNE PREDSTAVE O BOGU

C.S. Lewis
Ako me upitate u ta hriani veruju, poeu odgovor time to u rei u ta bi hriani trebalo da veruju. Ako ste hrianin, ne treba da verujete da su sve druge religije potpuno pogrene. Ako ste pak ateista, morate verovati da su sve religije sveta u osnovi jedna velika pogreka. Ukoliko ste hrianin, slobodno moete verovati u sve te religije, ak i najneobinije meu njima. U vreme dok sam jo bio ateista, morao sam da se prisilim na pomisao da je veina oveanstva u zabludi u vezi najvanijeg. Kada sam postao hrianin, mogao sam razmiljati mnogo slobodnije. Naravno, biti hrianin znai misliti da je hrianstvo u pravu tamo gde se razlikuje od drugih religija. Kao u aritmetici - samo je jedan rezultat ispravan, dok su svi ostali pogreni, ali su neki od njih blii ispravnom rezultatu od drugih. Na toj osnovi oveanstvo se, grubo uzevi, moe podeliti na dve velike grupe: na veinu koja veruje u nekog Boga ili bogove i na manjinu koja ne veruje ni u kakvog Boga. Prema tome, hrianstvo bi smo mogli ubrojati u veinu - tj. svrstati ga uz stare Grke, Rimljane, savremene divljake, stoike, platoniste, hinduse, muslimane, itd. nasuprot savremenom materijalizmu zapada. Nadalje, oni koji veruju u Boga mogu se podeliti prema tome u kakvog Boga veruju. Ovde se miljenja uveliko razlikuju. Jedni tvrde da je Bog s one strane dobra i zla. Ljudi neto nazivaju dobrim, a drugo loim. Meutim, neki smatraju, da je tako samo s nae take gledanja, to to je
10

ovek mudriji, to e manje neto nazivati dobrim ili loim. Sve vie e uviati da je svaka stvar s jedne strane dobra, a s druge loa i da drukije ne moe biti. Dosledno tome, ovakvi misle da e ta razlika nestati mnogo pre no to se pribliimo Bojem gleditu. Kazae otprilike ovako: Rak nazivamo loim, jer ubija oveka, no isto tako mogli bi smo loim nazvati vrsnog hirurga zbog toga to ubija rak. Sve zavisi od ugla iz kojeg gledamo. Prema drugom, suprotnom miljenju dobar ili pravedan Bog je onaj koji se opredeljuje, ljubi ljubav, dok mrzi mrnju, koji od nas trai da se ponaamo na ovaj, a ne na onaj nain. Prvo gledite, dakle ono koje tvrdi da je Bog s one strane dobra i zla, naziva se panteizam. Zastupnik ovog pravca je veliki pruski filozof Hegel, i koliko se meni ini takoe i hindusi. Zastupnici drugog stava su Jevreji, muslimani i hriani. Uporedo sa ovom velikom razlikom izmeu panteizma i hrianskog poimanja Boga obino ide i druga razlika. Panteisti obino veruju da Bog, da tako kaemo, pokree svemir onako kao to mi pokreemo vlastito telo - gotovo da je sam svemir Bog, tako da ako ne bi postojao svemir, ne bi bilo ni Boga, pa je prema tome, sve to postoji, deo Boga. Hrianska predstava o Bogu je potpuno razliita. Hriani veruju da je Bog zamislio i stvorio svet onako kao to umetnik stvara sliku ili kompozitor muziku. Slikar nije isto to i slika i on ne umire ako unitimo njegovo delo. Kazaete: "Da, ali on je uneo veliki deo sebe u tu sliku." No, to jedino znai da su itava njezina lepota i zanimljivost proizili iz njegove glave. Njegovo se umee ne nalazi u slici na isti nain kao to se nalazi u njegovoj glavi ili rukama. Verujem da sada uoavate kako prva razlika izmeu panteizma i hrianstva nosi sa sobom i drugu. Ako razliku izmeu dobra i zla ne uzimate sasvim ozbiljno, tada je lako rei kako je sve to postoji deo Boga. Ukoliko smatrate da neto moe biti stvarno loe, a da je Bog stvarno dobar, onda neete moi govoriti na taj nain. Moraete verovati da je Bog odvojen od sveta te da je mnogo onoga to prime ujemo u svetu protiv njegove volje. Panteista koji je suoen sa problemom bolesti ili sirotinje, rei e: "Kad biste to mogli pogledati iz boanskog ugla, shvatili biste da je i to Bog." Hrianin bi rekao: "Ne lupetaj gluposti!" Jer, hrianstvo je aktivna religija. Ono tvrdi da je Bog stvorio svet - prostor i vreme, toplinu i hladnou, boje i ukuse, sve ivotinje i biljke, sve je to Bog izmislio iz svoje glave.

Naravno, to pokree, vrlo veliko pitanje. Ako je dobri Bog stvorio svet, zato je taj svet poao nizbrdo? Mnogo godina nisam nikako eleo sluati odgovore hriana na ova pitanja. inilo mi se da je mnogo jednostavnije i lake kazati da svet nije stvorila nikakva razumna sila, bez obzira na to koliko njihovi dokazi bili uverljivi. Zar nisu ti dokazi, u stvari, samo sloen pokuaj da se izbegne prihvatiti ono to je sasvim oigledno? No, tada je za mene iskrsnula druga nevolja. Moj dokaz protiv Boga se svodio na to da je svet okrutan i nepravedan. Meutim, kako sam uopte doao do zamisli o pravdi i nepravdi? No, sa ime sam ja to ustvari uporeivao svet kada sam ga nazvao nepravednim? Po kojem kriterijumu ja to merim ili odreujem? Ako je sve tako loe i besmisleno, zato se ja, koji sam takoe deo tog besmisla, tako estoko bunim protiv njega? ovek osea da je mokar tek kad padne u vodu i to zato, jer nije vodena ivotinja. Riba se ne osea mokrom. Naravno, mogao bih se odrei svoje zamisli o pravdi, govorei da je ona samo moja subjektivna predstava. No, ako bih tako postupio, tada bi propao i moj dokaz protiv Boga, jer se on zasniva na tvrdnji da je svet stvarno nepravedan, a ne samo da ne ispunjava moja lina oekivanja. Dakle, upravo prilikom pokuaja da dokaem kako Bog ne postoji, drugim reima, kako je celokupna stvarnost besmislena, doao sam do saznanja da je jedan deo stvarnosti - naime moja predstava o pravdi - sasvim smislena. Iz toga sledi da je ateizam suvie jednostavan. Kada bi itav svemir bio besmislen, mi to nikad ne bi smo mogli otkriti - isto kao, ukoliko ne bi postojalo svetlo, pa prema tome niti bia sa oima, nikad ne bi smo znali da smo u tami. Tama bi bila besmislena.
Iz knjige HRIANSTVO.

misaone refleksije
ALJENJE ZA PROLIM DANIMA Preuzeto sa Interneta
"Gospode, naui nas tako brojati dane nae, da bismo stekli srce mudro." (Ps. 90:12) Broni Ver se godinama brinula o pacijentima u kritinom stanju ili na samrti i tokom godina primetila je da se veliki broj ljudi, kada su suoeni sa sigurnom smru, po pravilu okree prolosti i analiziranju stvari koje su mogli da promene ili urade drugaije. Veina stvari za kojima su pacijenti alili mogu se svrstati u pet kategorija a koje je objavio Huffington Post: 1. Voleo bih da sam imao vie hrabrosti da ivim ivot onako kako sam smatrao da treba, a ne onako kako su to drugi traili od mene. Ovo je bila najea stvar za kojom su ljudi alili. Kada neko shvati da je njegov ivot na samom kraju, i pogleda iza sebe, lako je shvatiti zato su proputeni snovi i prilike na prvom mestu. Veoma je vano da tokom ivota pokuamo da ispunimo to vei deo naih snova, jer e u jednom trenutku doi trenutak kada to nee biti mogue. Zdravlje nudi veliku slobodu koju veliki broj ljudi ne ceni, sve dok ga ne izgubi. 2. Voleo bih da nisam toliko radio. Ovo je izgovorio skoro svaki od mojih pacijenata. Zbog posla su proputali odrastanje dece i druenje sa voljenima. Ovaj problem najvie su imali mukarci koji su skoro svo svoje vreme provodili na poslu pokuavajui da obezbede bolje materijalno stanje za svoju porodicu. Ukoliko pokuamo da uprostimo svoje ivotne navike moemo smanjiti i sredstva koja su nam potrebna za sreniji ivot. Manje posla stvorie vie slobodnog vremena za druenje sa blinjima i voljenima. 3. Voleo bih da sam imao hrabrosti da podelim svoja oseanja. Veliki broj ljudi skrivao je svoja prava oseanja kako ne bi dolazio u sukob sa ljudima. Rezultat toga bio je prosean ivot koji nikada nije imao ansu da preraste u neto bolje. Mnogi su se ak i razboleli zbog emocija koje su drali u
11

sebi i koje su samo raale nezadovoljstvo i bes. Mi ne moemo da kontroliemo reakcije drugih ljudi. Ipak, ukoliko svakome prilazite iskreno i bez skrivenih motiva, ljudi e moda na poetku biti iznenaeni ili uvreeni, ali to e dovesti do znatno zdravijih i boljih odnosa ili do prekida nezdrave veze. U svakom sluaju, Vi ste ti koji e biti na dobitku. 4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa starim prijateljima. Vrlo esto ljudi ne shvataju vrednost koju prijatelji iz detinjstva imaju sve dok ne bude kasno. Mnogi od nas zarobljeni su u svakodnevnim obavezama da su dozvolili da im veze sa starim prijateljima propadnu, veze sa ljudima koji nas najbolje poznaju. 5. Voleo bih da sam sebi dozvoljavao da budem sreniji. Mnogi od mojih pacijenata sve do samog kraja nisu shvatili da je srea izbor. Mnogi od njih zarobili su se u svakodnevnu rutinu - strah od promene doveo ih je do toga da se pred svima, ak i pred samim sobom, pretvaraju da su sreni. Meutim, duboko u sebi, eleli su da se ponovo iskreno smeju i ale kao nekada. Kada ste pri samom kraju svoga ivota, ono ta drugi misle o vama postaje Vama potpuno nebitno.

ustane, iskorai iz amca i "hodajui po vodi" ode po svoje naoare i vrati se. Trei propovednik, ija je crkva bila najvea i najpoznatija u gradu, sve je to utke i pomalo zavidno gledao ne usuujui se ita komentarisati. Muio se neko vreme u sebi videi ta su ova dvojica uinila a onda ustade i ree: "Brao, idem ja malo do obale, da protegnem noge!" Hrabro iskorai ispred sebe napolje iz amca i u istom trenu pljusne u vodu... A kada se nekako ponovo uvukao u amac i dok je posramljen cedio mokru odeu sa sebe, jedan od propovednika mu ree: "Brate, oprosti nam. Mi ve dugo pecamo na ovom mestu i tano znamo gde se nalazi podvodno kamenje. Trebalo je to i tebi da kaemo..."

Smena strana...
NEUSPELA DUHOVNA IMITACIJA
Jednog dana tri propovednika su reila da odu zajedno na pecanje. Skupili su se ujutro na obali jezera, seli u amac i otisnuli se malo dalje od obale, zabacili svoje udice i ekali da riba zagrize. Kako je sunce bivalo ve malo jae, jedan od propovednika ree: "Uh, ba poinje da greje, moram na obalu po eir, ostao mi je u kolima." Zatim je ustao i "hodajui po vodi" otiao do obale uzeo svoj eir i vratio se. No, im se vratio u amac drugi propovednik ree: "O, ne. Trebao sam ti rei da donese i moje naoare za sunce. No, idem ja po njih." Propovednik
12

SIONSKA TRUBA je nezavisna (interdenominaciona) hri anska publikacija, neprofitabilnog karaktera, koja se bavi pisanjima o verskom ivotu. Njeni prvi itaoci i pisci su vernici, ljudi koji su svoje ivote predali Isusu Hristu, da bi On postao njihov li ni Gospod i Spasitelj. Ideja SIONSKE TRUBE je da vernicima stvori prostor, gde e se uti njihov glas. I naravno, da poslui kao most za upoznavanje vernika u Isusa Hrista. Opirnije o SIONSKOJ TRUBI moete proitati na stranicama: O nama i ta verujemo? koje se nalaze na naoj Internet prezentaciji, ili nam piite na siont@ptt.rs i slobodno nas pitajte. Stare brojeve SIONSKE TRUBE takoe moete preuzeti sa naeg sajta.

http://www.siont.net/