FRANCUSKA gramatika

AKCENTI (ACCENTS)
U francuskom pravopisu ima tri akcenta: akut ( ), gravis ( ) i cirkumfleks ( ). Uloga ovih pravopisnih znakova nije kao i naem jeziku, tj. pomou njih se ne obiljeava naglasak rijei. Akut (accent aigu) se nalazi samo na slovu e: rpt, parl, t. Ovakvo e ima vrijednost zatvorenog e. Gravis (accent grave) se nalazi takoer na slovu e: mre, lvre, rgle. Ovako akcentovano e ima vrijednost tzv. Otvorenog e. U svega nekoliko sluajeva ovaj akcenat slui za razlikovanje rijei koje se jednako izgovaraju, a znaenje im je isto: a a la l ou o ovaj akcenat se, po trajanju pie iznad slova a jo i nekim rijeima, kao npr. dj, de, del, voil. Cirkumfleks (accent circonflexe) se stavnja iznad svih samoglasnika, izuzev y: ple, tte, dne, diplme, sr. Uloga ovog akcenta nije jednostavna: ima vrijednost tzv. Zadnjeg a; ima vrijednost otvorenog e; ima vrijednost zatvorenog o. Iznad ostala dva slova pie se kad to zahtjeva tradicija. Samo u nekim sluajevima slui za razlikovanje rijei: cru (vjerovao, mislio) cr (rastao, porastao)

APOSTROF (APOSTROPHE) ( f )
Apostrofom se oznaava izostavljene nekog slova na kraju rijei. Obino se izostavnja slovo e, a vrlo rijetko a, i: l'ami (a ne: le ami) l'homme (a ne: le homme) l'cole (a ne: la cole) l'herbe (a ne: la herbe) Ovakvo izostavnje krajnjih slova (odnosno glasova) vri se pred rijeima koje poinju samoglasnikom ili tzv. muklim h. Izostavnjanjem krajnih slova (odn. glasova) naziva se elnzija (lision), za rije koja je tako skraena kaemo da je elidovana (lid). Eliduju se najee ove kratke rijei: ce, de, je, me, ne, que, se, te. Slovo (odn. glas) i se elinuje samo u vezniku si (ako) ispred zamjenica il, ils:

Francuski jezik

Francuski jezik (fr. la langue franaise) je jedan od romanskih jezika koji se primarno koristi u Francuskoj, Belgiji, vajcarskoj, prekomorskim teritorijama Francuske, kao i bivim kolonijama Francuske i Belgije, ukljuujui Kvebek u Kanadi. Ovaj jezik koristi 87 miliona stanovnika na Zemlji kao prvi jezik, a ukupno 182 miliona ljudi ga koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Francuski jezik je jedanesti jezik u svetu po brojnosti govornika. Od 1970. postoji meunarodna organizacija za saradnju zemalja u kojima je francuski zvanini, ili vaan jezik u komunikaciji i kulturi.

Smatra se da su Zakletve iz Strazbura (les serments de Strasbourg) iz 842. prvi tekst napisan na protofrancuskom. Kralj Fransoa Ib je 1539. naredio da francuski bude zvanini jezik administracije i dvora u Francuskoj. Kardinal Rielje je 1634 osnovao Francusku akademiju (Acadmie franaise), koja se bavila Unapreenjem i zatitom francuskog jezika. Od sedamnaestog veka francuski je postao lingua franca evropskih plemia, prvo u centralnoj, a u 18-om i 19-om veku istonoj Evropi (Poljska, Rusija, Rumunija). U ovo vreme Francuska je postala kolonijalna sila, ime je postavila osnove za irenje francuskog jezika van Evrope. Belgija, koja je stekla nezavisnost 1830, takoe je uvela francuski jezik u svoje kolonije. U 18-om veku francuski je postao glavni jezik u domenu meunarodnih odnosa i diplomatije (umesto latinskog). Kasnije je stvaranjem kolonijalnog carstva Velike Britanije u 19-om veku, i porastom moi SAD-a u 20-om veku, situacija promenjena u korist engleskog jezika.

Istorija

Evropski znaaj
Francuski je, uz engleski i nemaki, jedan od tri radna jezika koje koristi Evropska komisija. Po pravilu se od predsednika Evropske komisije oekuje da teno govori francuski jezik. Ovakav znaaj francuskog jezika u EU je posledica injenica da je Francuska jedna od zemalja osnivaa, i da je glavno sedite institucija EU, Brisel, uglavnom frankofonski grad. Po podacima iz 2006, francuski jezik je maternji za 12% stanovnitva EU, a njime ume da govori 26% stanovnika Unije. Van francuskog govornog podruja, francuski se najvie ui u Velikoj Britaniji, Nemakoj, Rumuniji i zemljama Mediterana.

Karakteristike Francuski jezik je veoma daleko od fonetskih pravila itanja

i pisanja. Zavrni suglasnik u reima se nikad ne izgovara. Slova n i m se ponekad ne izgovaraju. Francuski se ita teno, to znai da se zavrni suglasnici esto spajaju sa narednom rei. U pisanju se koristi pet vrsta akcenta: akut , grav `, cirkumfleks, umlaut ili trema , i cedilja . Francuski jezik razlikuje deset glagolskih vremena: 5 prostih i 5 sloenih. Prosta su: sadanje vreme (le prsent), imperfekt (l'imparfait), futur (le futur), prezent subjunktiv (le subjonctif) i sadanji kondicional (le conditionnel). Sloena su: sloeni perfekat (le pass compos), pluskvamperfekt (le plus-que-parfait), futur perfekat (le futur antrieur), imperfekat subjunktiv (le subjonctif pass) i proli kondicional (le conditionnel pass). Francuski razlikuje utivo oslovljavanje od prijateljskog. Za utivo obraanje koristi se drugo lice mnoine (vous). Izgubio je deklinacijukoja je postojala u latinskom jeziku. Francuski jezik razlikuje dva gramatika roda .

Filip Nikolov VII2