Sie sind auf Seite 1von 874

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА

СГПСКИ ЕгаОГРАФСКИ ЗБОРНИК


КЊИГА ШЕСТА

НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА


' КЊИГА П 1 .

УР1ДИО

Др. Ј. ДВИЈИ-К

Са 3 8 екица у т е к е т у и А т л а е о м ев. III.

-^Ј^Ф^^-

ВЕОГРАД
ШТАМНАНО У ДРЈ&АВНОЈ ШТАМПАРИЈН КРАДВВИНВ СРВВЈВ
1905.

НП.АМ Б. ВВБ1ВВ
ИВ1Ш1Е Ш1ЕНЕ «1 ШЕМЕ
СРПСКИ ЕТНОГРАФСЕИ ЗБОРНИЕ

ИЗДАЈЕ

СРПСКА КРАЉЕЕСКА АКАДЕМИЈА

КЊИГА ШЕСТА

«■ - ♦ ♦ » ♦ * - ■»

БЕвГРАД
ШТДЛВМО 1 Д Р Ж А И о а ШТАМПЈгРИЈв ШМАКВВА]! СМЖЛ!

1906.

|ПЈ|Ј20С1 I" у >^оо^1е


САДРЗКАЈ

СТРАНА

Риота Т. Ниноли*, Подаиица и Клиеура 1


Општи део. — I. ОбластПоланнцаса Клвсурои (ветерничком) и њнхоа
геогрмскн подохај 4
II. Историја Поданице н Кднсуре 10
III. Гдавније енгичке прндике Пол>анице н Кднсуре 17
IV. Насела. 1. Подохај села 31
2. Ековомске приднке 35
3. Тии села 54
4. Двор, кућа в остаде аграде 64
5. Трле н кодибе 77
6. Имева 81
7. Старнве, раввја н данашња насеља (поставак в др.). • 85
8. Некодвке етничке особвве Подаиичаиа 123
Поеебнн део. — Големо Село. — Мвјоаце. — Остра Гдава. — Градња.
— Вавсе. — Ушевце. — Древовад. — Лалинце. — Секврје. —
Дрегговвца. — Урманица. — Смиловнћ. — Рохдаце. — Станце.
— Добрејанце. — Мијаковце. — Гагвнце. — Трстена. — Кру-
шеаа Глава. — Драгобухде. — Стрешак. — Кадуђерце. — Црца-
вап, — Рапањ* Бара. — Студена. — Тумба. — Ранни Део. —
Барје. — Вина. — Доња Оруглица 142
Преглед 220
СтаиоЈе И. МиЈатом*, Темии-ћ 245
Охштш део. — I. Област 247
II. Главввје «и8ичке особине области 248
Ш. Нас&м. 1. Полохај и тип села 256
2. Баовомсае првлнке 257
IV. Кућа 258
V. Колнбе, трла или војате 269
VI. Приче и тумачења о именима места 270
VII. Старине • ■ • 271
VIII. Постанак селв н порекло становнвштва 274
IX. Неколвке етннчке особине Темнићана 284
X. Завннање ставонништвв 289

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
VI
СТРАНА
Посебнн д е о . — Милутовац. — Страгаре. — Велика Дреиова. — Се-
лиште. — Лаваревац. — Љубааа. — Кохараие. — Коњух. — Врвј-
ковац. — Бела Вода. — Куклли. — Јаснка. — Срње. — Ведика
Крушевица. — Гааез. — Шаиац. — Бошњане. — Вратаре. — Па-
дех. — Крвавица. — Шашидовац. — Глобаре. — Каменаре. —
Парцане. — Мареново. — Задоговац. — Масввре. — Горња Кр-
чин. — Средњи Крчин. — Доњи Крчин. — Мада Крушевнца. —
Карановчиће. — Тољевац. — Пајковац. — Орашје. — Церавца.
— Избеница. — Суваја. — Ватина. — Варварин. — Доњн Катун.
— Гор&а Катун. — Обреж. — Својиово. — Поточац. — Рашв-
вицв 294
Преглед 385
Саетоаар Том-ћ, Скопска Црна Гора 407
Име областа а гркнице 409
Геодошан састав 415
Орографнја, хидрогравија а положај седа 417
Евононске прадиве 429
Постанак седа 483
Тив седа 434
Ииена свда 487
Зграде (Сувоте) 438
Становаиштао 450
БтнограФске особние 465
Црвве н маиастири, црквашта в манастиришта у Скопској Цриој
Гори 503
Статистичм аодацн 507
Прегдед 510
Радомир М. Илн*, Ибар 521
Општн део. — I. Подожај, границе, име и велнчииа обдасти . . . . 525
II. Орогра*нја, геолошкн састав, мор«олошве особине . . . 527
III. ХидрограФија 530
IV. Комуаивације 534
V. Историја обдасти. Остаци од старина 539
VI. О народу 551
VII. О иасељима. -■ 1. Подожај насеља 555
2. Бвономске придике 561
3. Обдицн својиае 569
4. Тип иасеља 572
5. О узроцима типова 577
6. Кућа и двор 578
7. Зграде оао вуће 588
8. Зграде ио иољу н дданиаи 590
9. Имеиа насеља 595
10. Постаиав седа и порекдо стаиовииштва 598
Посебнн део. "07
Описи поједнних заседака — Додачка кметија. — Брезовска кне-
тија. — Ушћанска кнетија. — Тадењска кметија. — Кнетија Врх.
— Боровачка кметнја. — Сааовска вметија. — Полумирска кме-
VII
СТРЛНД

тија. — Градачка кметија. - - Заревска киетнја. — Бинићска кме-


тија. — Побрћска кметија. — Брвеничка кметија. — Беочва кис-
тија. — Навдичка киетнја. — Поцеска кметија. — Рватска кме-
тија. — Мурсва вметнја. — Семетешка а*етија. — Казиовићска
кметија. — Новоседска кметија. — Кнетија Јошаинчка Бања. —
Триавсва киетија. — Плешиисва кметија. — Писвањска вметија.
— Кремићска кметија. — Баљевачка кнетија. — Варевска кме-
тија. — Боровићска кметија 608
Преглед 665
Поп Богдаи Лалевкгћ ■ Иваи Протић, ВасоЈеви*и у турској граиици ■ • 693
Општв део. — I. Неколике опште особиие области 695
II. Старине. Порекло становништва 699
Посебни део. — Навотина. — Доња Ржаница. -- - Ровца. — Кадудра. —
Загорје. — Петњик. — Доње Луге. — Будинља. — Давсиће. —
Полида. — Виннцка. — Вуче. — Лужац. — Додац. — Пешца. —
Беране (варош). — Беране (седо). — Црни Врх. — Горва Седа.
— Заостро 706
Иреглед ■ 726
Ммл. Т. Раии*, Качер 785
Оншти део. — I. Опште особнне области 739
II. Наседа. Положај седа 746
0 начину аахватањв венље ■ раавитку разних обдика својнне 748
Тин седв 749
Ш. Кућа 752
IV. Трда 766
V. Инвна 767
VI. Старнне 767
VII. Постанак насеља и порекдо становииштва 768
VIII. Неводиве опште особиие Качераца 777
IX. Народиа привреда 779
Иосебнн део. — Рудник. — Гуришевци. — Јарненовци. — Манојдовци.
— Војвовци. — Босута. — Драгољ. — Труд&љ. — Козвљ. — Жив-
вовци. — Кадањевци. — Шутци. — Пољанице. — Пвановци. —
Моравци. - - Липље. — Бранчићи. — Заграће. — Рељннци. —
Мутањ. — Дерова. — Шидопај. - Крива Река. — Угрииовци. —
Вољвовци. — Ладинци. — Штавица. — Бањани. — Дићн. — Гукоши. 784
Преглед 842

•»«»

о&есИм ^ л О О З 1С
ПОЈБАНИДА И КЛИСУРА
АНТРОПОГЕОГРАФОКА ПРОУЧАВАЊА
РИСТЕ Т. Н И К О Л И Ђ А

'ктпип-АФСЖи звогвак кн>. IV. 1

,п,&есј ћ у ^ О О ^ С
Лети 1902. год. — у другој половини Јуна и месеца
Јула — и 1903. — у другој половини Јула и првој по-
ловини Августа — иутовао сам ради антроногеографског
нроучавања по Пол>аници и Клисури ветерничкој (у врањ-
ском округу), додирујућии околнеобласти : Виногош (Ино-
гоште), Лесковачко Поље, Јабланицу и околину Врања.
Рад сам изложио у два дела оишти и иосебпи. У
општем су делу изнете опште особине области Пољанице
и Клисуре (геограФски положај, историја, Физичке при-
лике) и насеља у њима (положај, економске прилике,
типови, кућа и зграде, станови, имена, постанак села
и др.); у посебиом је делу описано свако село за себе').
Уз рад иде карта, на којој су означени типови и
старина села, скице појединих села, на којима је изнет
тип села и порекло становннка, планови кућа и ФОТО-
граФије, које сам сам снимио.
Путовање по областима у два маха олакшала ми
је помоћ (од 250 дин.ј из Фоида пок. В. Карића, на чему
сам дубоко захвалан.

') За одељке у посебном делу о нореклу становииштва од поиоћи су ии


бша обавештењв старих д>уди, због чегв и покињеи иеке; то су: Илија Цве-
тковић — Доински (из Дреиовца, око 80 год.), Маринко Стојаиовић (из Секирјз,
око 70 год.), Илија Стаиковић — Десивојпки (из Голеиог Села, око 105 год.),
Јова Рашииски (иа Градње, око 70 год.), Павле Пешић — Ђоргазов (из Бврја,
око 100 г.), Илијв ТЗураков (из Влвсз, ово 80 год.), Наста Илић (из Ушевца),
Стеван Здравковић (из Големог Села), Илија Џелепски (из Градње, око 80 год.).
Ствиојко из породице Грнчарацв у Градњн (из Барја, око 90 г.), Диса Пешић
(из Мијаковца, око 70 год.), Милисав Станојковић (из П&вчкввице, око 55 год.).
Марко Доган (из Горње Оруглице, око 70 год.) и др.
1*

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ОПШТИ ДЕО

I. Област Пољаница са Клисуром (ветерничком)


и њихов географски положај.
Поланицом се зове област у изворишту Ветернице,
.1еве иритокс Јужне Мораве. Она обухвата њен слив у
горњем току. У средњем току Ветерница тече кроз кли-
сурасту долину, звану Клисура. Ова Пољаницу одваја
од Лесковачког Поља*), које настаје северно од Клисуре,
а око горњег и у неколпко средњег тока Ветернице.
Пољаница спада у ред омањих издвојених котлина, какве
се јављају по југоисточним крајевима Српскнх Земаља.
То је управо басен са свих страна омеђен всицима пла-
нинским. Прсма Ј. и И. граница Пољаннце иде развођем
Мораве и Ветернице. Оно одваја Пољаницу од области
Виногоша (Иногошта! и околине Врања. Највнши делови
тога развођа с јужне стране јесу: Криво Дрво (1223),
Широка Ливада (1246), Гоч (987) и Давидов Гроб (1042).
Према И. по томе су развођу највнши висовн По-
љанпце: Грот (1333), Брестова Чука (1271), Брестовац
(1360), Уши (1197), Облик (1320), Лисац са највишим врхом
Стража (1337), а иа венцу, који се северно од Лисца
пружа, највиша је Орловска Чука (13821. Дсо развођа
пвмеђу Облика « Лисца готово је уједначене висине п
оголићен; на њему се издвајају нсзнатна узвишења:
Здравча Глава (900), Раскрс (840), Стрешачки Вис (762)
на Стрешачком Рпду и Китице (958). На С, према Кли-

') Становвнди Лод.аннце уиотребљују само реч Поле.

1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ јј

сури, граница Пољанице иде најпре ивицом оне косе,


која се од Лисца пружа на 3. између Мијаковачкв и Сту-
денске Рвкв, и има називе: Витановица, Уши и др., а за
тим остроглавском косом и равно-делским ридом. Те
косе као неки свод ограНују Пољаницу са Севера. Према
3: границу Пољанице чине југоисточни огранци планине
Голака, којима данас иде иолитичка граница Србије и
Турске. Они су развође Ветернице и Јабланице с јвдне
II Трновачке и Криве Рвке с друге стране,- граниче По-
љаницу према Гњиланској Нахији. На томе је развођу,
почев са С. према Ј. оругличко-коппљачки рид, на коме
је највиши Коииљак (1060), одакле се према Ј. развође
местимице снижава, а местимице му висима расте, као
што се види по главним узвишвњима, на којима су данас
.стражаре наше и турске. То су: Мустафина (978), Кр-
сгати Пут (852) — код села Трстене, Фетина (9821, Црни
Иамен (1224), Голема Чука (1242), Големи Преслои \1162),
Јазарвв Кладанац (1225) и Песине (1030). То је развође, изу-
зев линију којом води граница, већим делом под шумом.
У Пољаници тако омеђеној постоје села: Дриновац,
Добрејанце (мала Дреновца), Секирје са Дрезговицом (мала
Секирја), Урманица, Смиловић, Рождаце, Станце, Ушевце,
Гродња, Власе, Драгобужде (мала села Власа), Трстена,
Големо Село, Мијаковцв, Крушева Глава и Стрешак. То
су права нољаничка села, која својнм положајем прп-
иадају Пољаници. Осим њих, за време Турака као н
данас, Пољаници су се додавала пека окоина села, која
но своме положају нису у Пољаницн. То су: Тумба и
Студена — у Клисури, за тим Девотин (дапас не ностоји!,
Би.*>аница (такође) и Равии Дел (Деја) — сва три на међи
Пољапице према Ј. и С. 3. Од свнх тих села, правих по-
љаничких и околних,. народ је у Пољаницу рачунао само
села, која су до 1878. г. бида српска, око 15'), а еела,
•) У самој Иољаниди до 1878. г. бидо је 18 сриских н 3 арнаутска села.
— М. Ракић је неодређено забелехио, да је Пољаница ,предео, који ина 12 седа*.
Отаџбина, кн>. V, св. 17, с. 33.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
») ПОЉАЕЈИЦА И КЛИСУРА

која су до 1878. г. била арнаутска (Девотин, Бил>аница,


Добрејанце, Драгобужде, Трстена и Равни Део) чинила
су целину са осталим арнаутским селима око Пол>анице'>.
Осим тога, за време Турака, уз Пол>аницу су ишла, само
у црквеном погледу, и некасела Гњиланске Нахије*). Данас,
као што ћемо видети, многа (око 57) околна села адми-
нистративно припадаЈу пољаннчком срезу.

Клиоуром се зове клисурасти део долине Ветерни-


чине од Витаповице и потока Манастирске Долине до
Умца (447) и Чаиљака, као и сва област у томе делу слнва
Ветерничина. Са Занада јој граница нде развођем Ли~
аовачке 1'еке и Ветернице. Оно полази од копиљачко-
оругличког рида и пружа се готово право на Север,
поступно се спушта и њиме води насип. Главнија су
узвишења на томе развоћу: Оруглички Вис (8091, познат
п иод именом Са.иа Бука, Коњарник, Крчмар (632), Бели
Камен (520), Шијеник (564) и др. Са Истока се Клисура
граничи развођем Ветернице и Мораве. То се развође
едиикује већом внсином. На њему су пајвчши: Бунато-

') Причају даиас, како Ј-е Арнаутин из ма којег од тих села (изузев Де-
вптин и Бпљаницу) говорио, како је: »Вала од Голак*, а ие од Пољанице. Па
и за Србе се ирича, да су та села сматрали за голачка. Када је једаи »ценио*
сиог сииа код Ариаута у Драгобужду, говорио је, како је дао снна у службу:
,у сред Голак у вр Драгобуждс*. — Јамачно јс свако од пол>апичких ссла отиа-
дало од Пољанице, чим би га Арнаути заузели. II та су се села (Добрејааце,
Трстена, Драгобужде и Равни Дсо) снакако, док су била српска, рачунала у Ио-
л,аницу, али, кад су их заузелп Арнаути, опа су издвојеиа од ове. Накнадно за
т<> Пол.аннци су додата облнжња сриска села као што су Тумба и Студена.
*) Нрича се данае, како су поједпип од свештеника Пол>апицс нналн сии-
1|елнје на ссло Десипојцо и друга у Гњилаиској Нахији, а некн веле, да је уз
11ол.ап1шу у цркпеном погледу био н крај Изморнвк. — То је »онај крај Гн>и-
ланске иахнје, који пе иружа од самога Гњплаиа, па пиз Мораву, у дужиии од
прилике нстнаеот кнлометара, до утока Криве Реке у Мораву, потиао је под
пишку спархију посде смрти Захарнје, посдедњег Србнна митрополита у При-
зренској еиархији, п остао је све докле га иеје одвојида политичка граиица пзмеђу
Србије и Турскс, године 1878 У Изморник спадају ова ссла: Кусце, Малешепо,
Велскинце, Влаштица, Липовица, Нодграђс, Билинце, Томанце, Петровце, Дре-
новце, Глоговце, Горње Кормињапе, Доње Кормињанс н Раиилуг.* Зар. Р. Попо-
вић, Пред Кос.том, белешке ил ДОЈН 1874—78. У Срем. Карловцима. 1899, с. II—12.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 7

вац (1210), Брезовић (1120) и др. Јужно је од Клисуре


Пол>аница, а северно Лесковачко Поље, које је од Кли-
суре одвојено Уицем и Чапљаком.
У Клисури тако омећеној постоје села: Тумба, Сту-
двн&, Лалинце, Остра Глава (мала Големог Села), Мијовце,
Дуиељево, Равни Део, Доња Оруглица (део према Ору-
гличко-Мијовачкој Реци), Гагинце, Барје, Бештица (мала
Барја), Калуђерце са Црцавцем и Раиањом Баром и Вина.
И за време Турака, као и данас, половина је Клисуре
(Тумба, Студена, Лалинце, Остра Глава, Мијовце, Дупе-
љево, Равни Део, Д. Оруглица и Гагинце) ишла уз По-
љаницу, а половина (сва остала села) уз Лесковачко Поље.

С обвиром на издвајање као самосталне обласне


целине, разликују се мећу собом Пољаница и Клисура.
Пољаницаје потпуно издвојена, самостална област1),
жупа1), која је измећу Лесковца и Врања. По своме ге-
ографском иоложају припада Лесковцу, јер је у изво-
ришту Ветернице, отворена је и постунно се снушта ка
Лесковцу. Због.тога је Пољаница, изузев најновије доба*),
и административно припадала Лесковцу, о чему, као
што ћемо видети, има потврда разне врсте (старе
границе и др.). Изузетни су случаји, што је по кат-
кад припадала (административно) Врању, као и данас.
Главни ће узрок томе бити неправилност границе у овоме
делу Србије. Иначе сам народ и данас вели, како је
Пољаница „у лесковачко", а гранична област Виногош

') То се потврђује ранијим и данашњин животои Пољаиичана као н прош-


лошћу ове области, у СОЛИБО се зна по писменин спомеиицима, а нарочнто по
усменои предању. — Због тога је и срез прозват аоланичким — по Ноланици,
јер се у њему једино оиа издваја аао права саностадиа област, која уједно чини
и мавнн део тога среза. Внногога у томе погледу, н ако је богатији, изостаје
од ПолАннце.
г
) ЋЈШ ,џупа«, како ће рећи по некн Пољаннчании.
') Када је Усејин Паша (1842) истераи из Врања, несто врањског паша-
лука оста кајмакамлук и тада Митад Паша одедп Лесковцу Дервен до Џепе, а
Полаиицу остави уз Врање.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
8 ПОЛ.АНИЦА И КЛИСУРА

0у врањско"1). Ув Пољаницу, као самосталну област,


била уз Врање или Лесковац, ишла су и села у Клисури
до Барја и Калућерца, а ова и остала ни8 Ветерницу
била су уз Лесковачко Поље. У вкономном погледу По-
љаница црипада и Лесковцу и Врању, али поглавито-
Врању, ау најновије време и Владичином Хану. СаВрањом
имају сталне везе села најближа Врању: Дреновац, Се-
кирје, Добрејанце, Урманица, Смиловић, Ушевце, Власе,
као и сва остала само не у толикој мери, јер одржавају
везе и са Владичиним Ханом и донекле са Лесковцем.
Због веће даљине и незгодних путева, који воде кли-
сурастом долином Ветернице или планинским раввоћима,
што граниче Клисуру, Лесковац је Пољаници у многоме
неприступан (нарочито за пазарни дан). Врање је ближе
Пољаници, али није тако приступно и не може бити за
Пољаницу прави економни центар. Од ње је ограћено
високим развоћем Мораве и Ветернице, а уз то нема
добрих и сигурних путева. У опште и према Врању
и према Лесковцу, коме геограФСки припада, Пољанипа
је у многоме неприступна. То се донекле види и по
старим тврћавама, које су на местима, где путеви воде
кроз теснаце у Лесковац, а нарочито у Врање. Такве
су тврћаве: Марково Кале, на путу из Пољанице у Врање
и Градиште (где је био' град) у Клисури, на путу из По-
љанице у Лесковац. Нарочито је Пољаница имала слабе
везе са Врањом и Лесковцем у позније турско доба до
1878. год. Онда су између Пољанице с једне и Лесковца
и Врања с друге стране, постојала арнаутска села, те
су због Арнаута биле отежане и оне везе, које су се
дотле одржавале1). И то је један од узрока, што је По-

') Данас нк пр. н становници оних села Пољанице, која једино са Врањои
одржавају везе, (нк пр. Урманице) зову обдижње селаке нз Виногоша (на пр. иа
Тесовишта) Врањанпина, смктрајући себе за Лесковчаие.
х
) И онда је пут водно прево Гоча, војн ,за турске шаде н арнаутске
свде бејаше стан свих арнаутских дупежа*. М. Ђ. Мндићевић, Краљевина Ср-
бијк, с. 275.

1П1(12ес1 ћу ^ л О О З 1С
РНСТА Т. НИКОЛИЋ 9

љаница до ослобоћења (1878. г.) била у правом смислу


самостална обласна целина, којасе само административно
рачунала уз Врање или Лесковац, ма да ни једно од тих
места није могло постати прави економпи центар По-
љанице'). То се најбоље види по томе, што се у нај-
новије доба јавља као економни и адмиипстративни центар
Пољанице Владичин Хан*), место новијег постанка, откада
настаје живљи саобраћај долином моравском. Он је ближи
и приступачнији Пољаници, јер је у долини Мораве и
то у Виногошу, с које се стране најлакше улази у По-
љаницу. Али би прави њен центар економни а нарочито
административни (центар другога реда према Врању или
Лесковцу) могао бити само у Пољаници, од прилике на
месту села Градње. Судећи по имену тога села, као и
по многим остацима старина (види опис Градње), пре
данашњег села Градње постојало је веће насеље, које
је свакако служило и било прави центар Пољанице. То
се види данас по неуспешном управљању Пољаницом из
Владичиног Хана, као и по томе, што је и за време
Турака у самој Пољаници било седиште власти, која је
одговарала у неколико данашњој среској власти.
Клисура, због клисурасте долине и малог простран-
ства, нити је била, нити може бити каква самостална
обласна целина. Уз то је правим теснацем, који је го-
тово на средини клисуре (измећу села Гагинца и Лалинца),
подељена у два дела: северни и јужни, први иде уз
Лесковачко Поље, а други уз Пољаиицу, као што је већ
иоменуто. Али у економном погледу сва Клисура (изузев
донекле Тумбу и Студену) прнпада Лесковцу ; становници

') Од 1878. год. самостадност Пољанице вао обдасти у многоме је опала.


Сч стварањем нових путева и поирављањен старнх Пољаница ће изгубнтн још
више од своје оддике као самостадне обдасти, ади ии онда не би могда сва
ирипадати ни једном од тих места. Добар пут кроз Клисуру учиино бн само да
Поданжца у многоме сврене (економно) ка Лесковцу, али ие да искључнво њему
припадне.
*) Он је прави екоиомни центар за жуну Виногош.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
10 ИОЉАНИЦА И КЛИСУРА

села у Клисури готово једино са Лесковцем одржавају


везе, реће са Владичиним Ханом, а још мање са Вра-
њом. Тако је свакако било и пре 1878. год.

II. Историја Пољанице и Клисуре.


0 прошлости Пољанице и Клисуре данас се врло
мало зна, те је готово и непозната историја ових области
у раније доба1). Не зна се поуздано ни име, иод којим
је била иозната Пољаница у средњем веку, јер је да-
нашње свакако новпје и о њему нема помена у нашим
споменицима. Постојп мишљење, да се Пољаница у сред-
њем веку звала Ушка, јер се Оушккд као област помиње
измећу Дубочице (околине Лесковца) и Поморавља (гњи-
ланског), ме1)у којима је данас Пољаннца; на то подсећа
и име села Ушевца., које је на Ветерници у данашњој
Пољаници1}. Оснм тога нмена постоје у Пољаници и
други топограФски назпви*), који нодсећају на име Ушка,
али, норед свега трагања н распитивања у самој По-
љаници, нема других потврда, пи у традицијама ни у
каквом писменом споменику, да се Иољаница икада звала
Ушком. Тиме није искључепа могућност о ранијем имену
Нољанице Ушка, али, ма које име имала, Пољаница је
јамачно у раннје доба ишла уз Дубочицу, којој геограФ-
скн припада. По томе би се прошлост Пољанице и Кли-
суре поклапала са псторнјом околине Лесковца, која је
у средњем веку нозпата као Дубочпца или као Дендра*).
С тога ћу у главпнм потезима изнетн из историје
Дубочпце оно, што се може односити на Пољаницу,
') У народу постоји нредаае, како је Пољаиица толиво стара, да јв и ,од
Стамбол по стара'. Таио је, веле, у »ћутуку« прва Пољанида забелехена.
2
) Љ. Ковачевнћ, Ноколика ннтања о СтеФану Немањп, Глас Срвске Кр.
Ак. Наука. књ. 1 Ј У Ш , С. 78, у иримедби.
3
) Део Вптаиовице ближе Ветериици зове се Уши, као и орви вис — чукл
— јужио од Облнка, висиие је 1197 м. н др.
*) Тако Дубочину иазива, можда иогрешно, грчки писац Кинам. Глас
Српске Краљевске Академије Наука. књ. ^ У Ш , с. 81—82.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 11

пошто је, како изгледа, ова била саставни део Дубо-


чице или бар поглавито с њом судбину делила1).
Када је Дубочица, а с њом и Пољаница, први пут
присаједињена српској средњевековној државн не зна
се поуздано. Може се мислити, да су Срби и Дубочицу,
или један део ове, захватили крајем XI века, када је
велики жупан Вукан, разбнвши Грке код Звечана, продро
у Поморавље и даље у Повардарје. Док је била грчка
жупа, обично су је давали грчки царевн на уживање
појединим српским жупанима. Средином XII века цар
Манојло је дао Дендру (Дубочицу) Десн, српском жупану
(1162—1168), те грчки писац Кинам помиње, како Деса
. »владаше земл>ом Дендром [Д&>д(>а), богатом и врло на-
сељеном, суседном с Нишем «5). По томе је Дубочица
била предата Немањи, који је очува за све време своје
владавине. Изгледа, да је од тада Дубочица са Поља-
ницом-и Клисуром стално била саставни део српске,
средњевековне државе, док ова нијо пала нод Турке.
1395. год. кнегиња Мнлнца, као монахиња Јевђенија,
поклонилајесасвојим синовима СтеФаном н Вуком руском
манастиру св. Пантелејмона иоред неких села у Дубо-
чици (Мирошевца, Горине и др.), једио у Клисурм —
Вину (Киним) и два села на грапнци Пољапнце према
Јабланнци — Горњу и Дои.у Оруглпцу (ОкрЈ(глицл, и долии
Окр^глицл)5!. За владе деснота ЂурНа Бранковића (1427
— 14561 Дубочица је изгледа била крајња област српске
лржаве нрсма југу н Врањско Поморавље као да није
било саставни део Ђурђеве деспотовнне4). Када су 1454.

') (Јтара граница, о којој се данао прича у Пољаници, ишда је развоћима,


која ограђују Пољанииу од Врањског и Гњиланског Поморав.Ба. То је у правом
схислу природна гранида Дубочнце односно Пољанице и Кдисуре с једне н
Вран,ског п Гњиданског Поморавља с друге стране.
*) Гдас Срп. Кр. Ак. Наука, књ. 1ЛГИ1, с. 69.
Ј
) Гдасник Срп. Уч. Др., књ. XXIV, с. 273—274.
*) 0 тохе внди и (у Годишњиии Чупнћевој кн>. XXII) чданак: Војвода Нн-
к а а Скоба.т>ић п његове борбе у Дубочицп у иодов. XV века. од Јована 'Ворћевића.

пШгес! [IV ^Ј
1'2 ПОЉАНИЦА И КЛИОУРА

год. Турци пошли на Србе, једна их је српска војска


чекала у Дубочици. Њу је предводио војвода Никоиа
Скобаљић, који со, по народноме иредању, родио у селу
Вини1). 24. Септембра исте године „оу Бдше" *) Скобаљић
разбије Турке, али га у другом боју, после упорне од-
бране, победе Турци, њега заробе и живог на колац
иабију. Идуће 1455. год., иосле пада Новог Брда, Турци
заузеше од деспота Ђурћа и део његове деспотовине
јужно од Западне Мораве. Од тада је Дубочица са По-
љаницом и Клисуром — ако не још одмах после пораза
Скобаљићева — са свим потпала под власт Турака, којп
су је држали до 1878. год., када би присаједињена Србијп.
О прошлости Пољанице и Клисурв за време Турака
такоће се врло мало зна. Онда се губи средњевековно
нме Дубочица, јављају се нова имена појединих омањих
самосталних области, које су чиниле са^тавни део Ду-
бочице. Таква су јамачно Пољаница, Клисура и др. Онда
је Пољаница са Клисуром свакако била саставни део
лесковачког пашалука, у коме су биле (у позније турско
доба) главније нахије: лесковачка, прокупачка, круше-
вачка, ражањска и параћинска*). Место каквих сигурни-

') Дедо, кн>. IV. с. 86. Ивхећу села Вучја и Збежишта (у десковачкој око-
дини) на једионе вису постоје развалине града, о коне предање вели да је био
трад Николе Скобаљнћа, иа чав да га је он и зидао. Испод тога града иостоји
п нзвор „Свобаљевићев Кладенац*. Види о тоне (Дело кн>. IV. с. 86) чданак:
Нивола СкоСаљић, од Мнл. Вукићевића.
*) Ивгледа вероватно гледвште, које, у Годишњици XXII, износи Јов. Ђор-
ђевић, да та Бања није Врањска Бања, као што се до сада узииадо, јер и ннје
у ДуОочицн. већ бања, воја је постојала у данашњој ЈаОланици, у сливу Бањске
Реке, десне приточице Медвеће. Ту и данас постоји Зања Сијарина, а ту-су
села Равиа Бања н Стара Бања. То је вероватннје у толико пре што Врањско
Поноравље, у коие је Врањска Бања, изгледа ннје онда било у српскии рувака.
*) Десковац је онда бно седиште паше. Ст. Новаковић иисли, да је сто-
лица тога саиџака била ,од искони у Крушевцу*, па је »носде иекил узровои
пренештена у Лесковац*. Тиме и објашњава Факат, да је Параћнн у доба Кара-
Ђорћа иогао привадати лесковачком паши, пошто је столица санпака из Кру-
шевца преиештеиа у Десковац. За вреие Хаџи-Кал*е Десковац је припадао салџаку
Алаџа Хисар (Крушевцу), у коме је поред осталих иеста био н Параћин. Спо-
меник Академнје Наука, XVIII с 62.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА т. николит* 13

јпх података о прошлости Пољанице и Клисуре у ово


доба, данас постоје у народу само тамна предања, која
со тичу познијег турског времепа. Тако се прича, како су
једном дошли Немци („Шабе") у Пол>аницу, веле њих 27'),
па са Пољаничанима избили на Девотни и одатле ишли
даље и допрли до Б&карног Гумна, па се онда вратили
испред Турака, који су их гонили1). То је вероватно и
можда се тпче аустријско-турских ратова крајем XVII
века. Јер су 1689. год. Аустријанци продрли под Пико-
.шмипијем до Нпша, а за тим освојили Прокупл>е п гра-
дић Лесковац |Ка81е11 Г.евсоуасг...), одакле су кренули
дале према Ј. и Ј. 3.. Одељење из Лесковца свакако се
држало „пута Ураније«') (81га8ве ГЈгаше) т. ј . пута у
Врање, на коме је јамачно бпла »ТЈгадшзка С1Ј88ига«*|,
можда Ветерничка или Грделичка Клисура. Ветерничка
Клисура у толико ире, што је до најновијег времена
пут из Лесковца у Врање водио долином Ветернице или
развођем Ветернице и Мораве. У сваком случају, била
то Ветерничка или Грделичка Клисура, одељен.е, које
би се кренуло из Лесковца ка Врању и даље, морало *)
је ударити норед Пољанице, те је према томе и предање,
да су Немци („Шабе") долазили у Пољаницу, са свим
вероватно, само се не зна поуздано из кога је времена.

') Причају, како су се »Шабе* и Турци »свадиди* на неђн, где је Дунав,


и како су онда дошдн до Пољаннце. Зауставили се, веле, иа Градавици, којаје
при улаау у Пољаницу из Кдисуре, н поснатради по Пољаници. Један од ста-
новнижа Годеног Села (Цветко Бугарац) косио оида у Варожегу, а једаи од Н$-
наца окренуо, веле, стредон на њега н превинуо ку косидо.
*) Онда су Пољаничавн пљачаалн по тин крајеаина. Бугарци (данашња
иородоца у Голенон Селу) су до скоро чуаалп једаи котао, аоји им је остао од
те иљачке.
*) Годвшњица Чуппћова, књ. VI, с. 154.
4
) Та је клисура записана ,иа једној карти косовског предела, која расвет-
лује кретања Пиколонннпјеве војске". Годишњица Чупићева VI, с. 154. Изгдеда,
да се тнче Клисуре (Ветериичке нли Грделичке) на нуту нз Лесковца у Врање.
*) Јер из Лесковца ка Врању у аојиом походу норала би се хретатн два
одељења: једно долвиои Мораве — кроз Грделичку Клнсуру, а друго долинон
Ветериице — кроа Ветерничку Клнсуру, као што је Оио случај 1878. год. за
време српско-турсхо! рата.

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
14 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

Другог каквог предања иии помена о Пољаници и


Клисури из времена аустријско-турског ратовања данас
нема, као ни из доба Кочине Крајине. Па ни из вре-
мена првог устанка под Кара-Ђорђем нема о Пољаници
и Клисури никаква помена. Само се прича, како је онда
преко Пол>анице ишла турска војска против Кара-Ђорђа.
нарочито Арнаути '), који су уз пут пљачкали и палили
села, а народ се склањао по збеговима.
Средином XIX века, 1841. год., аа време побуне Вла-
сотинчана"), и у Пољаници се појави у народу покрет
против Турака, али је брзо био угушен3). У ошпте
јаког покрета у Пољаници против Турака као да нијс
ни било, бар у позније турско доба. Сва је пажња По-
љаничана била скренута против Арнаута, који се у По-
љаници јављају од друге половине XVIII века. То је
надирање Арнауга, као што ћемо видети, било од пре-
судног утицаја по насел>а у Пол,аници и око ове. По-

') »Тоска«, »Малснја* и др. — Постојн предање вако је у селу Ушевцу


нека баба Рада онда умрла ,од Манџуке". Ти су »Манпуке« свакако из Ана-
долије (у Малој Азији). С. М. Милутиноаић у својој »Иеторији Србије од
1813.—1815. год.* иа стр. 152., говорећп о нанерана турскии, велн, како су по
неки од Турака: ,... п назуцкивали, да Србадију сау из реда иотурче, ИЛИ све
изсијеку, које би ее гођ нотурчитн нешћело, пак анадолскин Гаигрцина (Ман-
џукана) Србију допунитп и населкти...*.
Ј
) Опширније о тој побуни внди члапак Тих. Ђорђевића: Белсшка о Вла-
сотинцу, ,Дело* XIII, 136—147.
3
) Главпп су покретачи били: поп ТВорђе из села Градње (из породице
Кадуђераца, поииње га и М. 'Б. Милићевић, .Краљевнна Србија*, 49.), Јова нз
Синловића, Љубисав и др. Војска је онда у Пољаницу доведена из Гњилана.
Јова и Љубисаа билн су ухваћеии и посечени. Нашлн су их у једиој ДОЈИНН,.
која је била иод густон шуион. Кад ин је хена попа Ђорђа попела ручак, спазе
је Турци, пођу за њои и ухвате обојицу, па их онда посеку у данашњен Ео-
ванлучком Лотоку у Гридњи. И даиас се прича, како су нх сикираиа на поле
цосекди. Ондашњп .иеркез* (председинк) пољанички Мнлован (нз картавелске
породице у Градњн) није штнтио побуњенике, те се и сада о њеиу говори као
о издајнику. Пои Ђорђе је онда побегао у Србију и настаиио се у Кривом Виру.
Да се не би стаиовиици у будуће буниди, одве.ш еу Турци иноге внђенлје људе
из Пољанице (поиа Илију н Пешу Рогоша нз Градње, Гиитра Таратању из Го-
лемог Села и др.) у Ниш као таоце. То су Турци редовно чиниди, када бн сс
осетио какав покрет у Пољаиици нли близу ње. Прнча се, како је једнон Ио-
љаница давана Турцима 0 месеци »репм* тј. таоце

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


1>ИСТА Т. НИКОЛИЋ 15

љаничани су са Арнаутима били у непрестаној борби


све до ослобођења (1878. г.). Та их је општа опасност
учинила опрезним, сложним и увек готовим за одбрану.
Због тога је Пољаница била чувена са своје слоге, као
ниједна друга област у врањском округу. За то је, код
Арнаута и Турака, Пољаница ц била позната као „Гиди-
Пољаница«. За време ослобођења (1878. г.) Пољаничани
су се показали такви. Оии су били од велике помоћи
при гањању и сузбијању турске војске и Арнаута. Из
свакога је села било онда по неколико бораца. Они
су нападали, пљачкали и палили Арнауте'). 0 томе има
номена у описима ратоваља с Турцима 1878. год. Када
су из Прибоја 1878, год. слате нзвнднице у свнма прав-
цнма, да се сазна пепријатељ и диже устанак, нознато
је, да су се у томе „особито Срби Пољанпчани8 одли-
кобали *). Они су, у даљем походу ка Врању, учество-
вали у свима сукобпма са Турцима и Арнаутима'1.
Посие 1878. год. Пољаница би присаједињена да-
нашњој краљевини Србнји. По попиеу, који је извршен
под врховном командом, села Пољанице и Клисуре сиа-
дала су у ветернички срез, који је имао око 125 села
и у пољанички срез, у коме је бпло 72 села 4 ). По ад-
министративној подели од 1879. год. у срез пољанички,
који је са пчињским и масуричким срезом чинио врањ-
ски округ, спадала су 52 села, мећу којима су била сва
српска села у Пољаницп и Клисури, нзузев Вину *).

*) Појединн старијн људи веле, како даиас годнне нису бернћетне због
тог ненилосрдног гоњења Арнаута од страпе Пол.аничаиа и др.
2
) Рат Србије са Турском за ослобоћење и независност 1877.—1878. год.
У Београду 1879. стр. 122.
*) Још 13. Јануара 1878. год. била је састављена доброволачка чета на
врагујевачке бригаде са задатком да оде у Пољаинцу и састави баталои од та-
ношњих ваљаннх Срба. Види о томе: ,Рат Србије с Турцнма..." стр. 123—9.
*) „Отаџбина" V, 17. стр. 34. — За врене Турака села Пољанице и нева
влисурска спадала су у „ВНИОГОШ-КОЛИ" (внногошки среа). М. Ђ. Мнлићевић
С Дунава на Пчињу, Годишњица Чупићева, IV, стр, 301—303.
*) ^Отаџбина", V, 17, стр. 34—35.

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


16 ПОЉАНИЦА II КЛИСУРА

Остала села у Клисури припала су лесковачком срезу,


који је установљен место ранијег ветерничког среза,
којп је од тада укпнут. Данас, по административној по-
дели од 17. Фебруара 1896. год., пољаничком срезу при-
падају ова поменута права пољаничка села, а осим њих
готово сва села у Виногошу (са некима у Грделичкој
Клисури)') и Клисури (ветерничкој)*) и нека на гра-
ници Пољаницс и Јаблапцце *). У овоме су раду обу-
хваћена сва села у Пољаници и у Клисури, и нека па
граници Пољанице и Клнсуре према Јабланици. То су:
Дреновац, Добрејанце, Секнрје са Дрезговицом, Урма-
ница, СмиловнН, Рождаце, Станце, Ушевце, Градња,
Власе са Драгобуждем, Трстена, Големо Село са Остром
Главом и Мијовцем, Мијаковце, Крушева Глава, Стре-
шак; Тумба, Стулена, Лалинце, Равни Део (Рамни
Дел илн Деја), Доња Оруглица, Гагинце, Барје, Калу-
ђерце са Црцавцем и Рапањом Баром, Вина.

Прилог. Наиомене на ђеноралштабну карту Србије


1:75.000. У лпстовпма И10, И,„ 3 1 0 н З п обухваћена
је област Пољаница са Клнсуром (ветерничком). На њима
те областн нису тачно представљене. Има погрешака
разне врсте.
1. У именима река: треба СмиловиКска или Смиловачка Река,
а не Смиљевићска Река ; Мечишњичка Река (изввре исиод Грота
са места Мечишњицг), а не Мечинска Река; Градишка Река (у
Клисури}, а не Градишничка Река; Студекска Река или Студенка
(у Клисурн), а не Студеничка Река.

') Пљачкавица, Клашннца, Меч&овац. Прибој, Стубо*, Островица, Мазараћ,


Гунериште, Калннаице, Репнвце, Г. и Д. |Јабуаово, Кувово, Брестоао, Куаавица,
Сува Морава, Лепеница, Балнновце, Белншево, Белановце, Ранна Река, Јаовац,
СолачкаСеиа, Костоилатица, Сриећи До, Бачвиште, Кацааун, Јагњило, Струганнца.
Тесовиште, Бојии Дел, Обличка Сена, Летоаиште, Жнтораћа, Прекодолце, Реви-
ште, Теговнште, Јастребац, Зебннце, Урвич, Бричеаје, Сушевје, Гарнне, Мр-
твнца, Раиутовац, Бресвица н Моштанвца.
*) Лалинце, Гагиице, Тумба, Студена. Мијоаце.
') Лвпоаица, Мелово. Г. и Д. Оруглица.

ттгеЈћу \ Ј 0 0 5 1 С
РИОТА Т. ИВКОЛИЋ 17

2. У именима ооталих геограФских објеката: треба Грашиште


а не Граиште; Чорин Кладенац, а нв Чорлин Кладенац 1 ); Ду.
аељевски Рид, а не Дупљански Рид; БреаовиД (у Клисури), а не
Брезовик; Љомино Приче (у Клисури), а не Љомина Прича 1 );
Струља Орница (у Клисурв) а ае Струганица: Ћелије (на коси
иамеђу Рождачке и Трстенске Реке), а не Ћвлицв; Вит&новица, а
не Витановац.
3. Нека су имена погрешно стављена. Између Грађанске н
Мијаковачке Реке не постоји назив »Китице« као што је пред-
стављено. Ту треба ставити с*мо нааич Пресвета, а Китице треба
означити на коси између потока Станчића и потока Мртве Страие.
Село Драгобужде је по Драгобушком Риду између Сеиске и Тр-
стенске Реке, а не у долини поред Трстенске Реке. Кућа села Ми;'а-
ноецв. нема с леве стране Мијаковачке Реке, већ само на двсној.
4. У именима села има ових погрешака: треба СмиловиИ, а.
не Смиљевић, Урманица, а не Урманице, Драгобужде а ие Дра-
гобужда, Зарбиии.« (поред границе у Турској) а не Забринце, Бе-
лишево а не Велишево, Биљаница а не Бељаница, Секирје а ие
Сикирје или Секирије, Добрејанце а не Добријанци, Калуђерце а
не Калуђерица, Судсрце (на југо-западу од Врања) а не Содерци.
5. Бајандолска Долина ивмеђу Сенске Реке и Баљковачког
Потока са кућама Големог Села није озвачвиа. По долини Ро-
ждачке Реке испод њеиог става оа Малом Реком нема шуме, која
је на картн означена; иема шуме ни на оном крајњем лелу косе
изнад става Мале и Рождачке Реке.

III. Главније физичке прилике Пољанице и


Клисуре.
1. Зехљишни облжци. — У мор«олошком погледу раз-
ликује се Пољаница, посматрана у целини, као само-
стална обласна целина, и као област, посматрана у по-
јединостима, када се по њој путује.
У целинн Пољаница је планинска котлина, управо
басен са свих страна омеђен венцима планина, који је
са северне стране, према Клисури, у виду свода огра-

') Од чора (иекрштеио дете) а ие „чорла*.


*) Место тога ииева чује се и назнв Гумниште, јер „ломл" (арнаутска
реч) заата „гумно", а „приче" је „присој".
ЛТНОГРАФСКН 8ВОРНИК, КЊИГА VI 2

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О ^ 1С
18 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРЛ

ђују. Косе, које се са граничних венаца према рецн


спуштају, поступно се снижавају и готово се све према
равници око Ветернице под истом висином завршују.
Свуда је око Пољанице земљиште брдско и ма с које
се стране упутили овој области. на први се мах са
крајњих висова њеннх види иространа котлина, која је
по средини, ближе Клисури, заравњена, а налази се у
сред овога брдског земљишта. То двоје — с једне стране
:?аравњеност и једполикост земљишта Пољанице, а с
друге њен положај, јер је у средипи једног брдског
краја — чинн, да Пољаница у целини, према околном
аемљишту, има нзглед поља, због чега је свакако и
прозвата Пољаницом.
Иначе је Пољанпца, изузев равницу поред реке,
брдска област, нарочито део љен у крајњем изворишту
Ветернице. То се внди и по томе, што се сав транспорт
у Пољаници врши на малнм, иланинским коњима; кола
(са 4 точка) је ретко видети ').
Највећи висови Пољанице јесу на граници, по раз-
воћима, која је ограћују са источне, јужне и западне
стране. Грот (1333) и Облик (1320) наднели су се над
Пољаницом са југоисточне стране и са осталпм је висо-
вима ограћују од суседпе области Виногоша. Оба су брда
иримери дајкова у Србији. То су жице еруптивних стена,
које су продрле кроз седпментне; њихово комаће (био-
тит — трахитондних стена) ваља река Ветсрннца у свом
највишем току 2 ). Грот је шиљатији, а Облик облији, оба
већим делом под шумом. Страие Грота према Дреновпу,
па и Облика према Белишеву, у мпогоме су стрме и
оголнћене, по њнма је снтан камен „љутак" п в груач а ;
по њему је — „груачу" — Грот и име добио. Северно
је од Облика развође снижено, заравњено и оголићено;
') У Врање, Лесковац и Нладпчнн Хан никадл Иољнннчаиин ие дође са
колпиа.
г
) Жујовић Ј. Грађа за геологију крал.евиие Србије. Гласник С. У. Д. 55.
стр. 202.

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 19

њиме води пут. Иосматрано са Облика изгледа готово


неприметно, расповнаје се само по путу, који њиме води.
Због тога је Пољаница и најприступачнија (у широј ли-
нији) с те стране према Виногошу, који је у многоме
сличан Пољаници, а већ у етнограФском погледу чине
целину. Део тога развоћа изнад Крушеве Главе према
селима Мијаковцу п Костомлатици има карактер креч-
шачког земљишта. Туда се јављају вртачаста удубљења
— »рупе« — за која се скупа каже Руаје. Она су под ли-
вадама, где где су њиве, или служе за пашу. Испод њих
према изворишту Мијаковачке и Крушевоглавске Реке
постоје јаки извори: Извор (према долини Мијаковачке
1Јеке1, Смрд&н и Змијевче (црема долини Крушевоглав-
ске Реке). С те, североисточне стране Пољаницо нај-
виши је Лисац (1337 м.), који се диже доста благо, под
шумом је, само местимице оголићен — »лис°, због
чега је, веле, и прозват Лисац.
С јужне стране Пољапице развоће је у многоме за-
равњено, оголићено и на њему је највиши део Гоч,
преко којег води пут из Врања у Пољаницу. По томе
се развоћу јављају серије, по свој прилици палеозојских
слојева, од аргилошиста и сурог пешчара; моћност Ј*е
и>ихова врло велика, нигде се не види, да су са слоје-
вима микашиста дискордантно стратиФиковани '). У селу
Дреновцу, које је прво на путу из Врања у Пољаницу,
јавља се „друга серија пешчара и аргилошиста, чији
су слојеви готово хоризонтални, дакле дискордантно
стратиФиковани са серијом исконских „тпкриљаца« *).
Изгледа као највероватније, да су тн слојеви из јурске
периоде*). Такви се слојеви пружају и даље у Поља-
пици и виђају се с обе стране Ветернице. Где се кли-
сура са свим сузила, ту се кроз њих промаља поново
') Жујовић Ј. Грађа за геологију краљевиве Србије. »Гласник* Срп. Уч
Друштва, 55. стр. 201—205.
*) ша.
») 1ћМ.
2*

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
20 ПОЉАНИЦЛ И КЈШОУРА

микашист, а где су проширења, ту су јурски слојеви


распрострањени').
Венац према западној и југозападној страни Поља-
нице, који је развоће Ветернице и супротних притока
Биначке Мораве, и којим данас иде политичка граница
Србије и Турске, већим је делом уједначене висине,
која неприметно расте према Сев.-Зап. Само се на једном
месту (код Трстене) спушта до 852 м., а по том се одмах
диже до 1060 м. (Копиљак). Тај је венац саставл>ен по-
главито из кристаластих шкриљаца. Поједина узвишења
на њему имају имена, која и садашње стражаре на тим
местима: Широка Ливада (1246), Криво Дрво (1233),.
Ајдучки Кладенац. и др.
Са тих граничних венаца Пољанице пружају се
по унутрашњостн њеној косе, које се поступно спу-
штају према Ветерннци. У самом изворншту Ветернице
косе су краће, доста се стрмо спуштају и поглавито
су под шумом. Долине су дубоке, чешће праве дубо-
лолине, али већим делом обрасле шумом нарочито до-
лине и косе с леве стране Ветернице. Што се иде дал>е
низ Ветерницу, косе су све дуже, благо се спуштају и
по површини као и по странама све су више оголићене
и обраћене. Таква је коса: Добрејански Рид, на коме
с десне стране Рождачко-Станачке Реке, а према Ро-
ждацу и Станцу, постоје чукаста узвишења Веља Глава,
Струља Орница (2 чукице), Преслоа и крајње према гра-
ници Орлова Чука1). Такве су косе и Секирски Рид, ве-
ћим делом оголићен п све остале према Клисури а из-
мећу река Станачке и Трстенске, ове и Сенске и др.
с леве стране Ветернице, а с десне измећу Смиловић-
ске и Граћанске, ове и Мијаковачке и др.

') Гласник Срп. Уч. Др. 55. стр. 201—205.


5
) Она је на међн села Зарбннца, Рождаца и Трстене. Део прена Трстена
је државни, а према Рождацу сеоска својвна.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ. 21

Долине река и потока, што се иде дал>е низ Ве-


терницу већ се разликују од оних у изворишту. Доста
■су дубоке, али су им стране у већини простраие, не
тако стрме, нарочито присојне стране. Или су обраћене
или су — нарочито осојне стране — под шумом и ли-
вадама. Такве су нпр. долине Секирске, Смиловићске,
Рождачко-Станачке (у горњем и доњем току), Граћанске
Реке и др. и то поглавито у њихову ивворишту и средњем
току, где се налазе села: Секирје, Смиловић, Урманица,
Рождаце, Станце и др. Иростране су долине Трстеиске
Реке (у доњем току), Балжовачког и Бајандолског По-
тока, Сенске Реке и Железнице (с леве стране Ветер-
нице). Иначе су долине у многоме клисурасте или су
праве дубодолнне, стрмих страна и већим делом под
шумом, речишта и нема. Тако је клисураста и зове се
Клисура долина Трстенске Реке у њеном средњем току.
Такве су, клисурасте, и многе друге долине у њиховим
појединим деловима.
Равнице у Пољаиици нема много. Сва је поглавито
поред Ветернице, а нарочито од ушћа Смиловачке Реке
па до Клисуре. Равнице у доњем току река — притока
Ветернице — јесу омање и незнатне.

Земљиште ове области очувано је у главноме од


денудације. Или је под шумом или је обраћено или су
по њему паше и ливаде. По равни долина су баште,
конопљишта или по која њива, а реке обично теку кроз
„врбак«. Нема оног оголићеног (неупотребљивог) зем-
љишта, нити сувих јаруга и ровина, што се обично и
редовно вића по областима Врањског Поморавља. Али
се и у Пољаници местимице, само ие тако често, ви-
Кају последице поступног оголићавања земљишта1). Где
где се јавља срозавање земље, нарочито но странама

') Када би се спречила горосеча, По&аница би нома остати очувана


од оних ровииа и дубододина, чији се почедн већ виђају.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
■22 ПОЉАНИЦЛ И КЛИСУРА

лојединих долина, у п.ихову доњем току1). Туда је, и


по долини и по коси, шума уништена, река укопала
своје корито, те се читаве партије страна долинских
срозале, земљиште се „усунуло". Тај се процес сроза-
вања вића у опште по странама свију оних коса или
косањица, где је шума уништена, као по странама до-
лина (доњи ток) Смиловићске Реке и Селишке Долине,
која је у њеном изворишту. То је прва долина, почевши
од изворних кракова Ветернице, која се јаче укопала,
стране су јој оголићене, земљиште се местимице »усу-
њује". Такве с у поглавито у доњем току и стране до-
лина Трстенске, Граћанске (с леве стране), Сенске н
других река. С десне стране Трстенске Реке, где су
куће села Власа, испод Обарка (део Добрејанског Рида)
сровала се готово цела страна долине и потпуно реку
зајазила. Становници Власа и околних села једва су
прокопали ново корито, да отиче вода, која се ујезе-
рила и потопила имања око реке и један део кућа. Неке
су се куће онда са срозаном партијом долине помериле
око 20 корака на ниже и том су приликом напукле.
Од старог корита, које је напуштено, од када се вода
ујезерила, и данас се познаје траг.

Пространо проширење долине Ветерничине, које


чини главни готово цектрални део Пољанице, не про-
стире сс у дужини више од 1 сах. Долина се по том
сузи и испод Пол>анице или северно од ове настаје
Клисура., која се — као клисура — у сваком погледу
разликује од Пољанице као котлине. Почиње одмах
испод Големог Села, од места званог Прошкв2), крајњег
дела косе Витановице према Ветерници, а свршава се

') Такво земљиште, које се срозава, познато је као »иочурљаво* и у опште


»емљиште, које није ва жито.
*) Ту је оила ограда (врљиве), која је представљада крајњу мету за трке,
које су Пољаничани, а и Арнаути приређивали ва време каквог весеља (свадбе
и др).

.т&есЈи^ОО^к
ГИСТЛ Т. ИИКОЛИТч 23

Умцем с леве н Чапљаком с десне стране, два завр-


шкаста виса, од којих је последњи незнатне висине.
У дужини Клисура има 3—4 сах. хода. У многоме
је слична Грделичкој Клисури, само је мања, и по про-
странству и висини околних брда изостаје од ње. Због
тога и по значају у етнограФСком, културном и страте-
гијском погледу изостаје од Грделичке Клисуре, ма да,
као гато ће бити поменуто, за Пољаницу ова Ветерничка
Клисура има релативно исти значај, као Грделичка аа
Врањско Поморавље и друге области на Ј. — Клисура је
местимице уска н сведена на сам водотек, а има и прошп-
рења долине, која су рећа. Долина кривуда, те и није боз
разлога упорећена са Меандером ')• Долине потока п
река, које се уливају у Ветерницу, док ова тече Клн-
суром, јесу врло дубоке и стрмих страна. Крајњи
изданци коса, које се према реци спуштају, јесу где-
где шиљате чуке, које се високо дижу над реком. Сва
је Клисура и стране долнна и косе, поглавито под ви-
соким, старим буквама. Местимице је и раван долине,
где су проширења, под високим буквама. Поред тога
пма по странама долина, по површини коса, као и по
проширењима њива, ливада и иаше. Ту се вићају н
куће појединих клисурских села. До 1878. год. по Кли-
сури су била арнаутска, а сада српска села; још је
слабо насељена.
Већ у самоме почетку Клисура је уска. Косе се
завршују доста стрмо, а долина Манастирског Потока,
који утиче у Ветерницу с леве стране при улазу у Клн-
суру, обрасла је густом буковом шумом. И дссна је страна
долине Ветерничине у почетку Клисуре у многоме под
шумом, али је ова доста прорећена, нарочито око ушћа
Студенске Реке. С леве се стране при улазу у Клисуру
уздиже Остроглавска Чука, поред које има и неколико

') ЕјиагЛ В п т п , КеЈвеп Лигсћ Шес1ег1ап(1, 1)еи18гћ1апа\ Нипдогп, 8<>г-


Т1вп и. 8. V. Кигпђег#. 1711. 8. 12-5—126.

П|||20С1 ^у ^ Л
24 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРА

омањих, све измећу Манастирског Потока и Остроглавске


Реке, а с десне стране је Гр&диште, крајњи изданак косе
измећу Студенске и Градишке Реке. Све су те чуке под
шумом. Даље настаје омање проширење долине, где су
поред реке, као и местимице по странама, њиве и ливаде;
с леве је стране кладанац Блбин Гроб. По том се до-
лина понова сузи, стране су све више обрасле густом,
поглавито буковом шумом, а само се где где вићају њиве
и ливаде, по којима се може судити, да су у близини
куће клисурских села. Местимице и даље настају про-
ширења долине. Једно је такво проширење Гложје, где
иоред реке има паше и њива. Испод Гложја низ реку
ностоји још једно проширење и онда настаје прави теснац.
Долина се веома сузи, сва је под високим буквама, с обе
ое стране дижу високе чуке, или пак зјапе дубоке до-
лине — све под шумом. Река у томе делу веома кривуда.
Пута управо и нема, но стаза, која иоред реке води кроз
шуму, иначе се иде самим речиштем. Јави се и по које
проширење, али је незнатно, махом око ушћа појединих
потока. Ту се обично види по која њива и ливада, иначе
је раван долине под шумом (старе букве). Најзнатиије
је проширење у томе делу Клисуре Голвме Лукв. То је
омања равница с леве стране Ветернице близу ушћа
Гагинске Реке у Ветерницу. Ту су, као и по искрајку
једне ниске косањице с исте стране Ветерничине, њиве
и ливаде, а има и неколико кућа села Лалинца. Дал>е
понова настаје клисурасти део долине, који једнако траје
до Ас&нове Чуке, која је с леве стране Ветернице, а
поппада селу Гагинцу. Од те чуке Клисура се поступно
шири. Висина страна долине почнње опадати. Мести-
мице се јављају проширења долине са иивадама и по
којом њивом. Шума је проређена, иоред букове јавља
се и храстова. Вићају се и чуке, али су омање и са про-
рећеном шумом. Што се иде даље низ реку, све је внше
поред реке њнва и липада. С десне се стране вићају

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТЛ Т. НИКОЧИЋ 25

куће села Црцавца (део села Калуђерца), а с леве по-


следн>е куће села Гагинца, испод којег настају куће.
проптраног села Барја. Ту је ивмеђу Црцавца и Гагинца
највеће проширење по изласку из правог клисурастог
дела долине; око реке су Калуђврске Ливндв и њиве села
Црцавца. Осим поред реке лнвада и њива има и по ко-
сама с обе стране Ветернице, ма да су оне већим делом
под шумом. Под шумом су и Умац и Чапљак, од којих
је даље према С. »пукло0 Лесковачко Поље.

Котлина Пољанице по своме постанку јамачно спада


у ред оних северних потолина родопске системе, које
су постале за време радијалних дислокација у олигоцену
и донекле у неогену1). Она је свакако била неогено је-
зеро, као и већи део старосрбијанских и северних ма-
кедонских котлина. То је језеро доцније због климских
промена и јаче речне ерозије отицало, док се најпосле
није исушило као и остала неогена језера*). Језеро је
отицало клисурастом долином Ветернице, која настаје
северно од Пољанице. Клисура је свакако онда и постала.

2. Воде (извори, реке, тресаве). — Пољаница са Кли-


суром спада у ред области, богатих изворском и водом
текућицом, а по њој има и гресава. Томе ће узрок бити,
што је Пољаница састављена из вододржљивих стена,
које оу богате живом водом, и што је, нарочито Кли-
сура, довољно очувана у погледу шуме; још нема оне
голети (изузев местимице по Пољаници), с којом јеобично
у вези оскудица у изворима.
Извора има свуда по овим областима, по селима и
ван ових. Постоје или као кладанци т. ј . извори обзи-
дани и плочом покривени или као чесмице и чесме т. ј .
пзвори, који отичу по жлебу или коруби од дрвета. Ти
') Цвијић Ј. Др. Структура и подела планлна Бадканскога Полуострва.
Гдас Дхадежије 1 Ј Х Ш , 15.
') Глас Академије 1^X111. 18.

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


_*- _ _ "Г* 1-Т"-" - ~ ' " - - -_ - __?_-_•-.

-'*' " * / ■*■ -<.л ' __г--_ — -Т~ ' ~ - Т —иж-тгпг х. -


г
- -г - т~ _• ' : " - пг: :ЗР . —•канпеда:
&•> » ^ Г. ! • " -., V- 1 -__-____" гг -___. _ Ј знвш _^
:._... - -__ "тг:- ггггг--- *_пу шн-швг
.". - " - _ Г_ -!_. I --_._« - Г 3»'.:11 1|ЈГМВ«—.

— - -. :_• : .—.__ _— г _• « и.Т-ва.


-.-. -■• - --. -:: : ~ ~т- гггп:___ае I ра-
.-. . . . --_ХЈ. -; -- -. - -г. | " ._!"—1 _;1—

' » -.• ' 1'Г :."•- .. :'. I : - •_-.. -:: I ___ _ _ т _■:-
■- Р Ј • ' :" ' I '-.-. : : ^ . --"■ -:-_. : __—__-_№ Ј__ИН*Г

' . \. г: - ■- : • " - . • - _•-"-"•____.. Г.__к;1 - л. _иЈ__г-


* .*'. ',;! -| \- _, -.-. /--_-.';>.- -г _„-_ч_ _■_ _ . ..._„а :а. товсаве
■ ._■> , • _ . ' . - '. .,
._> г г_ и: Г-:Е_
•_. <.'.»**•* _ ..-V. . . . _ - . _ • •■•? —I"— I __.-• -*—г ._-_.-_. _____-г_-_--

•* * '.1-.1 1 . . ___:__»_ _._. ..г:_- ..:.._.*-.. *}а. ..о.-.гА.у ;_


л.>. • . ,,.... , ..| ...,- .-.-г-: _:_-.л:.>_. __: е .'• "•._* х •:__*■
,-■<>• : . - _ и • »I . . - ;*_'-:.-■ \_\ г_- _ - __.,_ ___■__■ 3-_:-Л___: __,:_Ј<:-_ -'-"Д

'•*''■■* - ■ '" " ->--_-1: т:1т.--_1. 7___зе .— г-.ЈСоачзс?


1*-*.л < _Ј... Т-лгпв. —.--:___-1 »■.•._____. _■_-__- А___г*___1- !___, •. . - _ _ | -
' " '' ' '■ "" « ■ > » • - . I -"' _.»• _е .*__-_-_» I Г_Ш»-<1*Г--Ј» ЗМШХ - В М р - У - " "
,.«,ч,* ^.-.г, . ; -^.(ЗЈ.. I , л - . т - - _ . . . Г . Ч 1 ;<• Г . < - ~ _ Ј Н .

Л'. чв чаг :■■» • |^"ли*^ _а '- Г.-И"» ХС*..и_ИЈ>'

П|||20С1 ^^ ^ _ л оо^1е
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 27

Река, Трствнска, СмиловиАска, Гра^акска, Мијаковачка,


у доњем току звана Беривојштица, Студвнска и др. Тако
Смиловичка или Смиловичко-Ушевска Река, чије је
извориште северно од Облика, постаје од потока Сла-
ничке и Љутишке Долине, а одмах испод става та два
потока улива се с десне стране УрЈиакичка Речица, која
постаје од потока Големе и Селишкв Долине. Таква су
изворишта и осталих река. Један од изворних кракова
Трстенске Реке полави са Језеришта у Трстени и др.
Највећа притока Ветернице, док ова тече Клисуром,
јесте Барска Река, која се у њу улива са леве стране.
У изворишту се по Бештици зове Бешгичка Река, за
тим Барска, док тече кров Барје, а од Барја до ушћа
зове се Мала Река. Док тече кроз село Вину, становници
је овога села зову Бикка.
Све те реке, као и потоци, готово никада не пре-
сушују. Лети обично ослабе, али ретко са свим иресуше.
Прича се, да је само један пут (пре 40 година) Ветерница
лети пресушила (»прекинула«).
Трвсава у Пољаници има на многим местима'). По-
знате су: ^рековачка Језерина, Језеро или Ракиткии,а и
Језеро — у атару села Дреновца; Обличко Језеро; Је-
звриште у Трстени; Јвзеро или Ракигар у Градњи; Ми-
лошево Језеро у Рождацу и др. И у суседној области
Виногошу има тресава као што су: Островичко Језеро,
тресаве око Мазараћа у атару Белаковца и др. У врањ-
ском округу има их и на Власини. Тресаве су неки де-
лови Власинског Блата. — Дреновачка Језерина је на за-
падном делу Гоча. „Зараван, у којој је Језерина, састав-
л>ена је из микашиста, изнад ње се на јужној странн
диже гранични врх Крнво Дрво, 180—200 м. над тре-
савом; на 3. и И. стране су Језерине са свим ниске,
а на С. има плитак урез, којим вода но некад тече из

') Види о њвиа опширније поненутв рад Др. Ј. Цвијића у Гласу Акаде-
жије 1Ј, с. 73—95.

оЉесИзу \ Ј О О Ф 1 С
28 ПОЉЛНИЦА И КЛИСУРА

тресаве у Ветерницу У пролеће и јесен, кад вода у


језерини присили, она отиче кроз поменути прорез у
Јеверски Поток, један од изворних кракова Ветернице"').
Јеверо или Ракитница је 2 км. северозападно од Грота,
на висини од 758 м., а Језеро је северно од овога, на
Дулану. Обличко је Језеро „под Чуком, која се од Облика
одвојила. Земљиште, у којем је тресава, састављено је
И8 риолита« *). Поток, који из те тресаве потиче, улива
се у Јовачку Реку. Тресава Језериште у Трстени јеоте
на широкоме развоћу Ветернице и Десивојске Реке,
које је састављено ив гнајса*). Та је тресава пречагом
подељена у два басена, из којих вода отиче »у разне
речне сливове, из западног у Десивовачку Реку, а из
источног у Ветерницу« (биФуркација)*). Језеро или Ра-
китар у Градњи јесте у крају Ланишту"), а Милошево
Језеро у Рождацу јесте на месту, званом Језериште. —
Језеро у Градљи, Милошево Језеро у Рождацу и Језеро
у Дреновцу нису типске тресаве, већ чине прелаз од
језера тресавама.
Све те тресаве спадају у ред наших високих тре-
сава. Налазе се »на висоравнима, брдоравнима и вен-
цима плећатих планина« *), које су састављене из водо-
држљивих поглавито кристаластих и млаћих еруптивних
стена. Улегнућа су им плитка и прекриљена или цела
или око обала маховином и барским биљкама. Вода је
у њима поглавито метеорскога порекла. Готово све су
нстога постанка'). Појавиле су се због тога, што су кра-

•) Глас Академије ЈЛ, 91.


*) ЈШ.
*) Глас Академије 1Л, 92.
*) ЈШ.
*) Глас Акадежије 1Л, 95.
•) Глас Акадеиије 1Л, 73.
') У народу постоје предања, како су на месту тих тресава била језера
и како их је иестало. Језеро у Трстеви је »пукдо — распрскадо се 1 , када је
водени бик тога језера био убијен. Твј је, веле, бнк издавно из језера и 66 во-
лове становиика околних села. Један ковач, који је радио у староне селу Но-

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА т. николип 29

јеви, у којима се налаве, незнатнога нагиба, а 8емл>иште


састављено иа вододржл>ивих стена, те је отицање воде
отежаво. Уб то због веће висине, на којој су тресаве,
атмосФерског је талога више, а испаравања је мање.
Због тога се »вода скупл>а и дуго одржи и у најмањим
утолеглицама, и оне су згодно 8емљиште за барске ма-
ховине и друге барске траве, које ту ухвате корена и
почну правити тресаву"').
Минералне воде какве особите врсте нема ни у По-
љаници, ни у Клисури. Само у појединим селима као
у Власу и др. постоје слани извори, познати под именом
Слана Вода. или Сланик; њих становници сматрају за
лековите, нарочито од рана.

3. Клима. — Пољаница је висока, планинска област,


јер је готово сва у изворишту Ветернице. Клима је у
њој хладнија но у оближњим областима, у Врањском
Поморављу, а нарочито у Лесковачком Пољу. Зиме су
хладне, а пошумљеност знатног дела Пољанице чини,
да се и лети не осећа јака жега. Изузима се само онај
централни део Пољанице поглавито равница око Ветер-
нице, где су поједини крајеви Големог Села, Градње,
Власа и Ушевца. Туда је земљиште готово са свим голо,
најнижи је део Пољанице и са свих страна заклоњен,
те се лети осећа јака врућина, а зими снег ту најпре
окопни.
Али, и ако је Пољаница котлина, са свих страна
омеђена доста високим венцима, ипак је изложена свима
ветровима, изузев поједина села или делове њихове, који
су заклоњени од неких ветрова, те се у њима и не осећа

ваковцу 0:ада српсаа Трстена), окове своие волу рогове желевон, те тај во прободе
воденог бнка, и тако спасе околину. Сличио предање постоји и о воденои димех
бижу, којн је И8ЈД8ИО ив иекадввшег јевера иа Облику и бб се са говедииа окол-
ннх ст8Н0виика. Ради тога утврде једиои волу ва рогове анџар, те н>ние прободе
воденог бика, који од рана угине.
') Глас Акадеиије 1Л, 74.

1П1(12ес1 ћу Ч Ј 0 0 5 1С
30 пољлницл и КЛИСУРА

јача хладноћа. На пр. у селу Власу Север »не бије силно".


Од Севера је село заклољено косом с леве стране Тр-
стенске Реке, јер је већи део села на левој страни до-
лине и поред реке. Село Смиловић је заклоњено од нај-
јачег ветра Југа, који га, веле, „пребрисује"'), а Секирје
и пола Урманице изложенн су Југу, који тамо „нај
бије«. И др.
Ветрови, поред иознатих имена (Север, Исток, Запад
и Југ) имају и народне називе. Север свуда зову редовно
Север, само га Арпаути зову Срб. Запад зову Зааад илн
Арнаутин, а у неким селнма и Југ зову Арнаутин*). Поред
тога Југ зову и Иорча*). Исток зову и моравац, кош&вац,
нозјодер, свињоморац *) н горњак*). Северозападни ветар
зову кривац, а југоисточни н нсточни (дува од стране
Облика) ноћник, којим обично за време вршидбе веју
жито *).
Ветрови, који доносе кишу, јесу Север и Запад, а
по некад Југ и Југозапад. Кад Север нанесе кишу, онда
ова пада за дуже време и по читаву недељу дана и више.
Кнша са Запада не траје дуго, као ни са Југа, који ређе
доноси кишу. Кишу доноси и северо-западни ветар.
Најјачи је ветар Југ, за којн обично становници кажу :
„Најбије, раскрије левнне и поломи гору". У селима,
која су заклон.ена од Југа, Север је најјачи1). Југ нај-

•) Због тога, веле, у Смвловићу жито ие роди добро, јер је село у заве-
триви, али воће у томе селу боље иапредује.
>) У Рождацу квд Ј) г дува обично с подснехои кажу: »Налеја се Арнаутин'.
8
) Прича се, да је због овога тако прозват. Једнон је Југ окопнио сав
снег, па се, веде, тиме поносио. Ади један старац, сачувавши ,грутву' (грудву)
снега, подвивне Јуту, како није сав снег окопнло. Када му је Јут одговорио, да
јесте, старац нзвади грудву, удари Југу у око, те од тога остане порав, по'нему
је и прозват Аорча.
*) Тај ветар квари — »изеде* — стоку (козе и свиње), која се вбог тога
слабо плоди. Такав је и кривац с пролећа.
5
) Тако га вову у с. Стрешку, јер им дува одозго, због таквог полохаја села.
") Док греје Сунце тај ветар ие дува, а чим зађе, он почне. По томе; ато
дува ноћу, н прозввт је иоћиик.
') У тим селима и веле, да је Север пајјачи, Ииаче свуда Југ се -смвтра
за нвјјачи ветар, а Север за иајхладннји.

1|П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НВКОЛИЋ 31

више дува с јесени. Најхладнији је ветар Север, а много


је зпмн хладан н Исток, за који веле: „кад дуне, гори
и кида". Од тог ветра нема, веле, „свртншта" (склоништа).
Снег почпње падати или о Митрову или о Крстову Дне,
алп обично и најчешће о Петкову Дне. Најпре падне по
висовима, који окружују Пољаницу: по Лисцу, Копи-
љаку, Облику н Гроту, па онда по осталој Пољаници.
Наиада доста дебео (ИЛИ до чарапа или до колена илп
до појаса као 1878. год.), али га обично ветрови сносе
у сметове. Одржн се ио некада н после Ђурђева Дапа,
парочито у планини, кадаје „мразовита" година. Иначе
п у сред зиме копнн: „како му је кад година8. Обично
од Митрова Дана до летњег св. Николе снег једнако држи.
Клима ове областп најбоље се да видети и по успе-
вању усева. Сва жита доцније сазру но у суседним обла-
стима Врањском и Лесковачком Поморављу. По нски
почпе да жање од Петрова Дне и то јечам, а обично
свуда почиње жетва од св. Илије или недељу дана пре
св. Илије. Осим тога грожђе у Пољаници не може добро
ни да сазри; виногради су ретки, има их само по при-
сојним странама долнна, где је најјачи припек.
Што је таква клима у Пољаници, узрок ће свакако
бити већа висина, на којој је Пољаница (извориште Ве-
торнице) и шума.

IV. Насеља.
1. Полозкај оела.
Сеиа у Пољаници и Клисури разликују се како по
данашњем тако и по њиховом ранијем положају.
Српскм села у Пољаници и Клисури, која су посто-
јала пре ослобођења (1878), нису од свога почетка за-
сељавања (данашњим становннштвом) на данашњим ме-
стима. Сва су била по долинама, поглавито у равници,
поред река, била су мала и заузимала незнатан простор.
Према данашњем сва су била нижега положаја и права

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
32 ПОЉЛНИЦЛ В КЛИОУРА

долинска села. Имала су и тип друкчији но данас. Це-


локупиа је област с обзиром на насеља имала друкчији
изглед од данашњега. Села (куће) је мучно било ви-
дети; она су била као скривена. Оралија је била до
кућа, а остало је земљиште бнло под шумом. Доцније
са прираштајем становништва, а услед недовољне ора-
лије поред река и по падинама, настало је помештање
пз села поред реке на имања (»новинуа — крчевину!
ван села. С тим је помештањем у вези и промена првога
иоложаја ових села. — За то данашњи положај њихов
није исти са положајем, какав су имала у почетку. Данас
већи део села у Пољаници, као и у Клисури, захвата
велики простор. Само су поједини делови Ушевца, Власа,
Градње, Големог Села и Дреновца у равници поред
Ветернице или притока њених. Остали њихови делови,
као и сва друга села, јесу даље од река, на вишим по-
ложајима, достижу и до 800—900 м. висипе, али и на
тим положајима имају поглавито одлику долинских села.
Куће су на згоднијим, заравњеним местима по падинама
на странама долина, већином у присоју, где је мање
шуме, а више оралије и ливада. Или су куће по коса-
њицама, које се са ридова спуштају у реку и којима
воде сеоске путање из долина на ридове, где су имања.
У том је случају село с обе стране косе, на којој су
сеоска имања. То су долинска села. Има кућа и по ко-
сама а дуж сеоских путева, који њима воде. У том су
случају стране долина већега нагиба и под густом шу-
мом, а по косама су имања и куће. Таква су ридска
села. Нека су села у изворишту појединих река, притока
Ветернице. Та су изворишта пространа, без дубодолина,
готово заравњена; ту су имања, а по њиховим окрајцима
куће, које са 8градама око њих готово окружују та сеоска
имања, где је обично било прво село (види слику Горње
Мале у Крушевој Глави). Према свему томе села Поља-

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О ^ 1С
ч

РИСТА. Т. НИКОЛИЋ. 33

нице и Клисуре с обзиром на данашњи положај могу


се овако груписати:
1. Села у р&вници поред Ветернице. Ту су деловп
села Дреновца, Ушевца, Власа, Градње, Големог Села,
Лалипца, Калућерца, Барја и Вине. Ни у Пољаници ни
у Клисури (изузев главни део Вине) нема читавих села у
равници, већ само делови појединих поменутих села, којп
су поглавито поред пута, што води дуж Ветериице. То
је за то, што је равница око Ветериице малог простран-
ства, те није погодна за већа насеља. То су стара по-
л>аничка села, чисто земљорадничка, најнижа су и имају
блажији климат.
2. Села ао долинама притока Ветерничиних или
права долинска села, чије су куће ,,уз покрај реке к .
Таква су: Станце, Рождаце, Дрезговица, већи део Дре-
новца и поједини делови готово свих осталих села
Пољанице, а нарочито оних у крајњем изворишту Ве-
тернице. Због тога већи део села Пол>анице и Кли-
суре снада у ред долинских села. Таква су и многа нова
села, која су насељена иосле 1878. год.
3. Ридска села. Такви су делови појединих села
(Градње, Големог Села, Власа, многих нових села и др.),
чије су куће по ридовима т. ј . по површини плећатих
коса, које се пружају измећу притока Ветернице.
4. Села но пространим готово заравњеним изво-
риштима појединих притока Ветсрничиних. Таква су:
Стрешак, Крушева Глава, у неколико Смиловић и Урма-
вица и др.
Села у Клисури поглавито су ридска: по косама н
падинама на странама коса.

Сва су та села, изузев поједине куће поменутих


села у равници, ван домашаја река. Па и за време на-
доласка Ветернице и њених притока, нема поилаве у
Пол>аници и Клпсури. Када се по које године деси
КТНОГРАФСКИ ЗВОРНИК КЊИГА VI 3

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
31 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

»повод«, Ветерница не наноси никакве штете имањима


н кућама, изузев што по коју башту мало „батише",
али се то брзо поправн; нарочито је таква Ветерница
у своме току до ушћа Смиловићске Реке. У даљем току
Ветерница за време надоласка по каткад допире и до
појединих кућа, али се абог тога ове још не помс-
штају. Једино њиве по врлинама за време јаког по-
водња вода „премива" и чнип их неродним н неупотреб-
.БИВИМ. Што у Пољамицн нема поплаве, Јамачно је главни
узрок у томе, што је она очувана у иогледу шуме, а
нарочито Клисура. По њој нема оголићених п сувих до-
лина, ма да срозавања земљишта наговошћују, да се н
такве долине могу ускоро јавнти, а с тпм и поводњп.
Узрок различноме положају села у Пољаници и Кли-
сури биће у многоме само земљиште, а уз то и склоност
овдашњег становништва, да се тако насељава. Равпнце
нма само поред Ветернице и она је малог пространства,
те су због тога по њој само иоједини делови неких села,
који су збијенога гипа, као у опште села у равницп.
Остали је део Пол>анице испресецан дубоким, често про-
страним долинама, чијн су доњи делови дуж река нлн
потока обично под шумом. Између њих се нружају ду-
гачке косе, неравне п често ношумл.ене. На тнм косама
куће могу биги само местпмице, јер су незгодне за на-
сеља; ла то су на странама долпна по падннама илн
косањицама. Таквих јс долина нарочито у изворпшту
Ветернице н иритока њених, где су поглавито долпнска
села. По средипи Пољанице од ушћа Смиловачке п Стл-
начке Реке низ Ветерницу ка Клпсурп долнне су шнре,
иространије, непошумљепе, а косе су измећу њпх пле-
ћатије и заравњене. Због тога су и поједннн делови
Власа, Градње, Големог Села и др. по тим косама т. ј .
ридовима, те су та села у тим деловима ридска. Нека
се ссла палазе по речним пзвориштима, јер су ова
пространа и заравп.енн. Иначе јо код становника те-

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 35

жња, да се насе.1>авају по долинама и у опште вакло-


њеним положајима. Једино у селнма, која су иа већој
висини (Тумба, Лалпнце и др.), становници се нассља-
вају по долннама и заклоњеним падинама свакако због
јаких ветрова и зимских неногода.

2. Економске прилике.
У економском развитку становништва Пољанице и
Клисуре није било самосталности готово све до наЈно-
вијега времена (1878. год.).
У почетку, када су се досељавали преци данашњих
становника Пољанице н Клисуре, по селима је било са&-
хија. („спаије бератлије"). Они су досељенике наотањи-
вали. Пошто су села онда била ненасељена, трудили су
ее, да их задрже у селу1). Одрећивали су становницима
земљу за обрађивање и одржавали ред у селу (решавали
њихове спорове и др.). Ради лакше управе одржавали су
становнике наокупу, бардокле јетобило могућно2). Свака
је кућа имала своју „баштину" обично близу куће. Тако је
у Големом Селу бнло 17 баштина, по којима је сиахијараз-
розивао све своје дохотке, које је добијао од мештана
(димнину, чибук, бачевнну и др.). Браћа су обично по
очевој смрти делила баштнну, али ју је спахија увек
рачунао уједно. Познато је, како су становницп за време
спахија долазили до оралије (имања) и какви су били
односи инмећу спахија и њих*). Земља је за време сна-

>) Таво на ор. први досељеиицн (Костадиновцн) у селу 'Гумбн биди су


сс заклели спахији, да иикада неће село наиустити, јер би му остало пусто.
П данас, веле, сваки И8 те нородице има „проклетију* од спахије: ако се иселн,
ио може напредовати.
■Ј) Прича се, да су нека села ради тога и номештали. Големо Село је у
почетку било дал>е од Ветернице у долини Сенске Реке, где даиас иостоји се-
лиште. Спахија га је преселио поред Ветериице, јер му је ту било згодиије да
уиравла селои. Тако је било свакако још у почетку, док је било мало кућа.
Доцније, кад се иамнохило становкиштва, спахија иије био у стаљу, да нх држи
иа окупу. Видн о томе Насеља 1, 119—128.
») Насеља II, 1 1 2 - 1 1 3 .
8*

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
36 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

хија била „рајска", спахија је добијао десетак 1 ) од бе-


рићета и др. и још онда су становници осигурали себп
прву својину2).
Нека су села (Урманица, Ушевце, Тумба, Стрешак
и др.) поред спахија имала госиод&ре, који су били Турцн,
а доцније Арнаути. Они су у тим селима били „од време«
(од старине). Од појаве Арнаута у Пол>аници и Кли-
сури (друга половина XVIII века), а нарочито од уки-
нућа*) спахија (1839), господаре су добила и сва остала
села Пол>анице, изузев Дреновац, Рождаце, Градњу,
Крушеву Главу, Мијаковце и Големо Село. Када су се
Арнаути почели засељавати, настала је општа несигур-
ност по селима. Појавиле су се »кесеџије«, који су на-
падали села и пленили становнике. Ових је онда било
свуда. Ишли су од села до села и пљачкали. Најпре бн
питали, чије је село, и, чим би сазнали, да у селу нема
господара, пленили су становнике. Због тога су ови при-
стајали, да ког Арнаутина или Турчина признају за го-
сподара, јер су се само тако могли да заштите од ке-
сеџија*).

>) У раније доОа, када аије бнло десетка, становннци су, веле, по обнчају.
посде вршидбе оставдади на њиви по једну крстину жита, сако би се ова иашла
као храна свакој ,божјој зднјвнији' (жнвотињи). Доцније, веле, некн средложи,
да то жито, што би оставили на њнаи, дају цару, те од тада аочну давати
»царску даваннју' — десетак. Обнчно се причв, како су године онда биле бе-
рићетне и старн људи верују, да бн се обновиле са обновљењен десетка,
*) Становници су иогли ондв зен&у међу собои продаватн хао своју; саа-
хија им је давао т. зв. спахијсхе тапије.
') Тада је укинут сталан спахилук (»спанје бератлије'). Место саахија
од тада се јављају ореаупци, који су иаплаћивали спахнлук од становнмва. Пре-
купац је био по векад а само село.
*) Ти су госаодари у почетку билн пољацв сеоскн, аа су се у току аре-
мена наметнули становвицима за господаре, присвојившн сву њихову земл>у н
учинившн вх момцима н чивчијаиа. Сви су они били поглавито Ариаути и по-
стали су господари, како нврод вели, ,од радн кесепије*. За оолаке су жо-
рали примати Ариауте, јер су нх једнио ови могли н да бране од Арнаута.
Али у КОЛИЕЕО су их штитилв, у толнхо су се и користиди, присвојившк
вемл.у сеоску. То је присвајање ншло поступно. Најпре је Ариаутин, као
пол>ак, затрахио, да му становницн ору једну њиву, оа онда друту, па
трећу, док сс тако одомаћио са својим нмањем у селу, па ј<: онда аолаг&о

1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТЛ. т. НИКОЛИЋ 97

На тај начин су сва села Пољаиице и Клисуре до


1878. год. имала господаре, ивувев поменута ссла').
Стање у селима 8а време господара било је као и
у Пчињи аа време бегова или у другим крајсвима Ср-
<5пје аа време читлук сахибија. У Пољаници и Клисури
Арнауте и Турке, који су присвојили села зову „госпо-
дарима," а у Пчињи „беговима." Они су, као и спахије,
живели у Лесковцу, само су се господари Ушевца стално
■бавили у селу, где су имали кулу. Њихова је била сва
сеоска земља: оралија, ливаде, земља под шумом и па-
гпом. Становници су били чивчије и момци бев имања.
У недостатку оралије, крчили су шуму, али је земл>а
остајала господарска. Поанати су односи и8међу го-
сподара и становника из описа других области1). У
Пољаинци за време господара стање становника није
бнло онако бедно као у моравским селима, где су бе-
гови живели по селима у чиФлуцима. Као да је носто-

ираво на све село, изиуднвшн нвјпосле од становника и твпију на инање


«еосво. Прн тоне би допустно, да се који Арнвутин иасели, или авуаме ради паше
к»ји део села; у томе случају стаиовиицина иије оствјало иишта друго, ио да се
раселавају. По увинућу свахнја (1889.) аа гослодвре су се у војединин селина
наметнуле спахнје, који су дотле бнлн само спахије. — Нека су села и нв друтн
иачин добнла господвре. Тако се прича, да се оваво ианетнуо Турчин зв госло-
дара становницима селв Власа. Једнон се неки од Ђоргазоввца (данашња поро-
днца у Вдвсу) вадужи Турчину 60 иара, и, иемајући да се одужи, иаће другог
Турчиив у Лесвовцу, који га одужи, алп с тин, дв му ови (Ђоргазовци) у селу
нскрче, изору и посеју једну њиву, ив што онн пристану радн учињеие ин до-
броте. Ту су му њиву доцније сваве године радили, дов се иајпосле Турчии
осили, присвојв сву њнхову аенл.у и иаметну нх се ва гослодара. У почетку им
јс '»по господар један Турчии, л доцнијс двојица, који сву »влашку аенл>у* по-
деле на два дела: један с леве, в други с десие сгране Власачке Реке; њиио
је било н данашње село Драгобужде. На сличан су се начин ианетнули Арнаути
за господаре и у осталим селнма, у војима инје бнло господарв од стариие.
') Становннци села Дреиовца сачували су се, за време оие опште иесн-
гурности (»вјдуклуЕа и бозгунлука*), да признају господарв само тние, што су
се ври појави »кесеџија', прндруживали облнжњен селу Сеанрју, воје је нмало
гослодара, и изјашњавали се, каво је в њимв тај истн господвр. Огановници
Градње н Големог Села успелн су самн да одбију спахије, војн су, по увниућу
спахија, покушали, да се становннцима наметну ав господаре. Таво исто в ста-
иовници села Рождаца, Мијавовца и Крушеве Главе очували су се од госиодара.
*) В. НасељаИ. 116—117.

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
38 ПОЉАНИЦА И КЛИОУРЛ

јала нека разлика измећу господара у Пољаници и бе-


гова у Пчињи, само се не може поувдано утврдити.
Становници неких села успели су да се ослободе
тих господара, пошто су купили сву земљу од њих.
Тако су се откупили од гог.подара пре ослобођен>а
(1878 год.) становници села Секирја, Власа, Смиловића,
Стрешка и Тумбе. Земљу су поделили мећу собом на
деонице. Једино се становници Ушевца и Урманице
нису откупили од господара, те је њихову земљу от-
купила држава, којој они (већи део становника тих селги
и данас дугују познати аграрни дуг(иаграм (< ),којијесаии-
терссом толико нарастао, да га мучно могу икада испла-
тити; због тога су се многи иселили а и данас исељавају.
Имања по бившим ариаутским селима становници су
или заувели бадава или већином купили — што и данас чи-
не — од Арнаута и Турака, који су се носле 1878 године
враћали и продавали своја имања. Иначе су се становници
после 1878 године, као и раније, настанили на утрини.

На тај су начин становници Пољанице и Клисуре


дошли до својих имања (приватне својине). Данас у
овим областима има четири врсте својине: ириватна,
сеоска, државна и иородична.
Приватну својину чини поглавито земља оралија,
мање је под шумом и ливадама. Свако такво иоједи-
начно имање у почетку је било иознато иод именом «ба-
штина." Пошто су села онда била омања, знало се у
свакоме селу по колико је било баштина т. ј . имања
појединих домаћина. Тај се назив за имање једнога чо-
века данас врло ретко или готово и не употребљује.
Приватна су имања становници увеличавали захвата-
њем незаузете земље — сеоске или државне — што
и данас чине, али у мањој мери1). Промена у приват-
>) У поједишш селима (ва ир. у Голенон Селу) ннко не аабрааује, што
ставовнвцв сталио увећавају своја имааа на штету сеоске утриве, нарочмто
оне, коју прнсваја н село и држава.

1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т, НИКОЛИЂ 39

ној својини данас се дешава и разменом имања, што


је настало нарочито од 1878. год., када су становници
покуповаии имања по бившим арнаутским селима'|.
Имања ван кућа далеко су од ових '/ 4 —V, сах.
Сеоску својину, односно заједничку земљу једнога
села, чини поглавито паша, која је где-где и под шу-
мом. То је сеоска утрина, која је код неких селамања,
код неких већа, а нека је и немају. То је земља, која
је остала незаузета, док су становницн слободно кр-
чили. Такву земљу имају стара села Пољанице и Клп-
суре, која су била слободна (Мијаковце, Крушева Глава,
Големо Село и др.). Она им је остала од старих и по
њој становници слободно секу шуму и насу стоку као
по својој земљи. Данас је како које године те земље
(утрине) све мање, јер је становници заузимају 2 .
Државна. је земља у Пољаници и Клисури сва под
шумом. Њу су од 1878 год. издвајале власти и да-
нас је има врло много. Сву незаувоту земљу бивших
арнаутских села, као и оних која су била господарска,
присвојила је држава. Где где то није учињено ни да-
нас, те се води спор измећу државе и становника по-
јединих села као што је случај са планином села Тумбе,
Дреновца и др. Сву неподељену земљу тих села, где
је шума и паша („планина"), данас присваја држава,
ма да се становници труде, да је очувају као сеоску
утрину*).
') Некн су прешдн на купдена имања а оставнли своја стара инања у
старон селу. Други, којв је купио нмање а ннје се одседио, чнин разнепу са
оинн, којв се одседво: даје ну купл>ево инање, да му овај уступн љегово, које
оставда у селу.
') Нека су сеаа на тај начнн остада без утрвае.
5
) Такаа је случај са пданинон (пашом в шунон) сели Дреновца наме}|у
Језерк н Градишта. Дреноачавв веле, да ин је пданина (у старои дреиовачком
удуту, вауаев бвлавлчкв и девотввскв) остада од старих (,од паидивек*) н
да ј е иису дврадл нн Арнаути нз оближњег села Зарбиица. Тако је и са нла-
ннпом с. Тумбе. — У поједвним селина (на пр. у Рождацу) самн су станов-
ници уступпди држаив своју иланнну (шуму н пашу), јер нису у стању да ила-
кају порез на н>у.

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1С
40 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

У некпм селима Пољанице и Клисуре има поро-


дичних заједница,: њива и ливада, које су заједннчке
свима становницима једне породице. Тако на пр. у
Градњи Шуруменци имају заједничку њиву на месту
Гаришту (око 1 /Ј сах. далеко од кућа). Грнчарци (око
10 к.) имају заједничку ливаду на Китицама, звану Око-
леж и др. Ту вемљу становници појединих породица за-
једнички раде. При орању њиве сви имају учешћа,
свака кућа даје иодједнако жита за семе, после жетве
„снопја" међу собом поделе на »делке«, а тапију чува
један, који и порез плаћа, у чсму га сви остали по-
мажу. Ако је ливада заједничка, косе је сви заједно и
међу собом поделе сено. Многе су од тих заједница
подељене, те су се до данас очувала само имена »За-
једница," као назив њива или ливада, које данас не
чине заједницу. — Те заједнице пису постајале због
обичаја, да се после деобе задруге нарочито оставља
који део земље неподељен, нити их треба доводитн
у везу са каквом етничком особнном народа, бар се
тако не могу објаснити породичне заједнице у Поља-
ници1). То су они деловп земље, које су становници
ирн деоби задруге оставили неподељене или због њн-
ховог незгодног положаја, нли због даљине, илп пгто
је пајчешће због слабе родности, због чега су као
пмање од споредног значаја. На пр. заједница поро-
дице Шуруменаца на Гаришту далеко је од кућа око
1. сах., велика је за „6 ралета« орања, а уз то неродна,
те је 1—2 године ору, а друге је године остављају
неорану.
Од тих заједница треба разликовати заједнпце у
иојединим селима, чији је постанак друкчији. Тако на
пр. у Мијаковцу њиву једну на међи Мијаковца и Кру-

') Њих ина и у Бидећским Рудниама (в. Насеља II, с. 711). Изгледа ии
да су те заједпице исте са овиха у Пољаиицн, те вбог тога и не треба њнхов
постанак објаитњавати ионоКу етинчких особииа.

|П|Ц2ес1ћу ^ л О О З 1С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 41

шеве Главе зову З&једницом по томе, што су Је дво-


јица радили ваједно. Најаре ју је радио један, па како су је
хтели преотети неки Крушевоглавчани, он со удружи
са још једним из свога села, да би је лакше одржали
као своју заједницу. Неке су заједнице постале тиме,
што су двојица или више разбили заједнички неку кр-
чевину, па су по том заједно орали.
Заједнице више села раније је било, али их данас
нема. Становници села Стрешка и Костомлатице (у Ви-
ногошу) имали су заједничку пашу и шуму по планини
Лисцу. Та им је заједница постала на тај начин, што
су Стречани у почетку терали само стоку на пашу
1„на к' шлу"), и тако стекли право на Лисац са Ко-
отомлатичанима, којима је Лисац припадао од старине.
Доцније су Стречани почели орати по Лисцу, што им
Костомлатичани нису допустили, јер им је Лисац био
само за пашу. Због тога је измећу њих било спора,
који је по ондашњем суду био решен у корист Костомла-
тичана, којима припадне Лисац, јер је Костомлатица
и десетак давала на Лисац1). Доцније становннци Ко-
стомлатице продаду Турчину Лисац (за седам „кеса"),
а онај га прода Стречанима (за 27 кеса), због чега ови
данас и имају земље у Виногошу.
У раније доба као да је било и црквене земље по
Пољаници. За Јованову Падину, која је у Градњи више
Станчића, а између Ђуршине Долине и Кругаевоглавске
Реке, веле, да је »вак'вска в т.ј. својина некадашње цр-
кве Св. Петке.

С обвиром на данашње економно стање становника


Пољанице и Клисуре може се рећи, да су сва села у
главноме земљорадничка, једна у већој, друга у мањој

') Онда су се били потуии Стречани са Костомлатичаиимн н иекн гу


били поубијави. Сиор је вођев дуго. Костомлатица је била уа Врање, а валија
је био у Привреву — Стретав је био уз Лесковац, а валија бно у Ниту.

о&есИзу * ^ л 0 0 3 1 С
42 ПОЉАНИЦЛ И КЛИСУРА

мери. Села у Пољаници с десне стране Ветерпице јесу


готово права земљорадничка као и делови села с лепе
стране Ветернице, који су ближе реци. Од села у Клн-
сури Вина је право земљорадничко село као и Барје,
Калућерце, Лалинце и остала у појединим деловима.
Остала су села у главноме земљорадничка, али су у
многоме и сточарска као у Пољаници сел.-. у изворп-
шту и с леве стране Ветернице, која су даље од реке;
од оних с десне стране такво је Мијаковце и поједпип
делови Големог Села, а у Клисури сва остала, изузев
поменута. Сва села у Пољаници и Клисури, изузев нека'>
(Урманицу, Стрешак, делове Градње), спадају у ред еко-
номно довољно јаких села, нарочито она у Клисури.
Земље оралије има доста у свима селима, само није
исте родности. Најплоднија је оралија поред Ветернице,
нарочито од села Ушевца до уласка у Клисуру, а у
Клисури местимице, где су проширења и где престаје
клисурасти део долине, а настаје равница и то погла-
вито од Барја и Калућерца ка Вини. Ти делови рав-
нице, које има местимице поред Ветернице, носе назив
Луке1). То је не само најплоднија, но и најлакша земља
за рад. Ње је мало и држе је само становници поје-
диних села, чији су делови ближе рецп. Остала је ора-
лија ван равни долинс Ветерничине, а по косама и н>и-
ховим странама; слабија је и не тако родна, ридска
земља, која због слабе родности у појединим селима
не достигне ни да исхрани становништво*). Она је главна
оралија већине становника у свима селима Пољанице
и Клисуре. Позната је под именом: »смолница« „росу-

») У тим селимв као на ир. у Стовшау, Урманици в др. само је по не-


волнко кућа, којнма достиже храна целе годнае, осталн купују храну.
*) Равннца иорвд саме Ветерннце, гдв су најбоље њиве Власа и Градње.
аову се Лухе. У Клисурн постоје у једпоме проширењу нзмећу Гагпнца и Ла-
лннца Големе Луке.
3
) На пр. у с. Урмвннцн човек са 10 че*ади треба да оре 100 раллца
оралпје, па да мохе хввети.

пШгес! 1зу ^ л
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 43

љавица",,,шиорка а (жутаи »песикљава земља"), „мртвн-


ца ((| ), и у опште »љискаво" земљиште, где је одмах испод
оралије камен. Родније су само оне н>иве, које су скоро
искрчене и познате под именом „новина." Таквих је
њива у почетку било више, те је и земља била ро-
днија2). Сеју се сва стрмна жита. Поред Ветернице добро
роди кукуруз8) и пшеница (белија, мурејка — крупна
пшеница, иловица, црвенка, јарица — последња про-
летња пшеница од Младенаца до Ђурђева-Дана) и та
жита поглавито сеју по њивама дуж Ветернице. По
осталим њивама највише се сеје овас, раж и јечам;
само по њивама тек искрченим („новинама") и онима,
што су поред кућа, те се могу ћубрити, становници
сеју кукуруз и пшеницу, иначе већином остала стрмна
жита. По највишим њивама, које су на развоћима Ве-
тернице према Морави и Десивојској Реци, сеје се једне
године овас (крупник или лимац), друге јечам, па се
неколико година не сеје ништа, оставља се да земља
»лега," па се онда опет обнавља рад. — Поред жита
данас где-где сеју по мало и проса, које су раније више
сејали*). Постоји предање, како је просо раније одржа-
вало народ, као данас кукуруз, који је главна храна
становништву. Просо су доносили и" из Ниша.
Према свему томе, да једна породица од 10 људи
може осредње живети потребно је земље негде више
') »Мртвнчаво* је у опште место, које је оаревуто прена Северу; испод
орадије је бливу каиен, те такву земљу мраз увек брво пробнје, а врућина из-
гори. У оаште смонице, росуљавнце и мртвицс се тиче, кад народ каже: »Ба-
штнна је ваша т'нка, треба да се ћубри.€
2
) Због тога је в аероаатио, да су раније годвне биде берићетие, што
веде старв дуди. Готоао ске оу њиае онда бвло »новнва,* а ув то су их добро
ђубридв, јер су стоке мвого аише чували. — Доаодно је родна н оиа рндска
гек&а, аоја је према Истоку н коју аетар .брвше.'
') Кукурув (»мумуруз') је прак пут бно доиет у Смвловић, па је оида
распрострањев по свој Пољанипв и данас је мавва храна ставоаништву.
*) Данас у Стрешку само векодкко кућа имају по 100—200 ова проса. У
Секврју су појединцн жели по 200 снопа проса, а сада место њега сеју иај-
ввше јечам. Тако н у Дреновцу нросо су диадн аоджко и хвто, а сада нв ва
»и*ач« (дек). Неки веде, да се жнто (ваљда кукуруз) ,од напрод* није ви рађало.

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
44 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ

негде мање, како је где родна: у Градњи 5—6 хек-


тара, у Големом Селу око 8 хектара, у Станцу, Мија-
ковцу око 10 хектара, у Дреновцу око 40 »рала« земље
(осам је ралица колико 4 дана орања), у деловима Власа
даље од Ветернице око 15 хек.,'ау Стрешку је, веле,
мало и око 90 хек. Од стоке је обично једној таквој
породици потребно: 30—50 глава ситне (оваца и коза),
око 10 говеда, 2 јарма волова, 1—2 коња, 5—10
свиња и др.
Паше у Пољаници и Клисури има довољно, изузев
нека села с десне стране Ветернице, нарочито Урма-
ницу и поједине крајеве Градње. Најбоље паше има у
самомо изворишту Ветернице на иодножју Облика, Грота
и других висова, где су села Дреновац, Секирје и др.
Ту су на граници Пољанице према Југу и чувена сточна
меота Девотин и Биљаница. Девотин ј е , веле, по
томе и име добио, јер је једна крава давала по девет
ока млека1). И Лисац је тако исто познат са своје паше
као и оближња планина Кукавнца. По Клисури има
свуда добре паше.
Шуме има довољно у Пољаници, а нарочито у Кли-
сури, која је већим делом под шумом. У томе погледу
Пољаница чини прелаз измећу Јабланице н Голака с
једне и Врањског Поморавља с друге стране. То се
најбоље да видети при прелазу из крајњег, југо-источ-
пог дела Јабланице у Пољаницу, а из ове у Врањско
Поморавље. Нарочито пада у очи оголићеност Поља-
нице према Клисури, Јабланици и ј.-и. огранцима Го-
лака, а још више оголелост Врањског Поморавља
према Пољаници, што се нарочито опажа на путу ка
Врању, пошто се цроће теснац Маркова Калета. Ого-

') Када је један Арнаутин из Девотнна продао краву једнонв Србнну у


Врању, овај му се доцннје жално, да крава не даје доводно нлева, на шта ће
му Арнаутин рећи: „Ако сан тп краву продао, Девотан ннсак.'

,п,&есП,у^00^1е
• РИСТА Т. НИКОЛИЋ 45

лелост земљишта, која одатле на све стране настаје,


необична је за онога, који се дуже бавио у Пољаницн
и Клисури.
Сви висови, који ограћују Пол>аницу и Клисуру,
јесу под шуиом, као и аодножје њпхово. Већином је
шумовит део Пол>анице у самоме изворишту Ветер-
нице, где су села Дреновац, Добрејанце, Секирје п
Смиловић. Тек од Дрезговице н Урманице с десне
сгране Ветернице шуме је мање. Ту се прекида онај
појас шуме, који се од изворишта Ветернице пружа
десном страном подножјем Грота и Облика. Одатле па
до долипе Мијаковачке Реке, деспс притоке Ветернице,
шуме има само местимпце; косе су већином голе, по-
главито обраћене нли под ливадама. Од Мијаковачке
Реке па даље према Клисурн и по овој настаје права
област шуме. У Пол>аници с леве стране Ветернице
шуме има много више, но на десној страни. Овде се
пепрекидно пружа појас шуме од изворишта Ветернице
па у правцу каКлисури, а дуж развоћа, којим иде поли-
тичка граница измећу Србије и Турске. Према извори-
шту и ка Клисури тај се појас шуме све више шири,а ио
средини је у многоме прокинут; ту су села Трстена,
Драгобужде, крајеви Власаи Големог Села. Та је страна
долине Ветерничине и слабије насељена Због тога ста-
новници ових области обилују у шуми. Само станов-
ници неких села (Урманице, Стрешка, Градње, донекле
Власа) већ оскудевају у шуми због горосече.
Сва је гора од лисн&тог дрвећа. и то највише бу-
кова, а поред ње има и горунове, храстове, благунове,
кунове (клен), церове1), јаворове, имајасике, леске, га-
брике и др. Има и смреке, али само по развоћу Ве-
тернице и Десивојске Реке (по Копиљаку и др.), којим

') Волу жншвнцу нз церова дрвета употребљују станоагаци као лекпро-


тн» костобом, аоја је позвата оод ииенон цермл. Кад нено од тога болује,
кажу, да се цермосао.

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С

I
46 ПОЉАНИЦЛ И КЛИОУРЛ

данас води грачица. Иначе је на већим висинама земља


иоглавито под памратом.
Осим за обичну уаотребу (гориво и др.) гора служи
н за грађу (греде, даске, латне и др.), за горење ћу-
мура н др. С јесени је крешу и праве ииснике или на-
грањке за исхрану стоке1).
Раније, пп нредању, није било у Пољаници горе
букове. Меото ње је бнло свуда бора2). У појединим
селнма (Смнловићу и др.) наилазили су становници ко-
рење од некадашњих борова. Појаву букове горе као
п папрата народ доводи у везу с појавом Арнаута.

Распоред имања. — Распоред нмања није нсти у се-


лима Пољанице и Клисуре. У томе се разликују стара
села од нових. У старим селима главни је део имања
(њиве, забрани, ливаде и др.) близу кућа, нарочито
оних становника, чији су се преци нз првога села уда-
лили на нмања. Алн у тим селима има нмања и даље
од кућа нарочито вабрана п лнвада; тај је део имања
поглавито од скора, приновљен куиовином'), мање на-
слећем или крчевнном. У новим селима, која су насе-
л.ена после 1878 год., нмања су поглавнто око кућа;
ту су њиве, ливаде, забрани н башге. Становницн су
се доселили на кунљеио групнсано нмање, где су и

') У седнма, где стаиовницн ооидују у шунн, свака готово кућа има во
;10—50 награњака шуме за 30—60 коза, кодико појединн домаћини чувају. Тако
јо иа ар. у с. Рождацу. Мсђу тии у Вдасу, где је мање шуне, најпвше је, што
један окреше, око 10 паграњака и то »церјак.«
2
) Исти је случај запажен и у Вдасиии: »Област око Вдасинског Бдата
била је иекада иод густом горо«, 0 томе сводочс дебсле букве, које се где-где
внде ао страиама његовнн, порсд црича о масе.гавању но горама Вдасние. 11о-
уздави луди казују, да су по пдасииској тресавн надажеиа стабда од четииара.
За ботаничаре бн било интересаитно то утврдитн и сазнати да ли су четииари
заузвнади ове вросторе ире букве или их је са њом унорсдо местимици било.«
Др. Ј. ЦвиЈић, Извори, тресаве и водопадн. Глас Академије 1Л, 89.
8
Ј Такпа иаања, ноглавито забраие и лнваде, становннгш имнју у селииа.
која су до 1878. год. бида арнаутска. Но одласку Ариаута стаповнпци су ку-
новали ниања од њнх.

оЉесИз/\Ј0051С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 47

кућу начинили или се у веК готову уселили. Иман>а су


око кућа и код становника, који су се налазили на
утрпни. Становиици нмају по који део имања и даље
од кућа и ту су земљу скоро купили или захватили од
утрине, што се стално ради у свима селима. Сва је да-
кле разлнка у расиореду имања старих и нових села
у томе, што у новим селима има мање земље ван кућа,
а у старима внше, нарочито се то тиче оннх дслова
старих села, која су на местима, где је било прво село.
Нмање око кућа распорећено је обично тако, да
су забрани изпад кућа, а испод ових су њиве и баште.
Занимање становника. — Данас је главно занимање
становнпка земљор&дња, а норед ње се баве и о сто-
чарству, воћарству, виноградарству, занатима {мутавџи-
ским, дунђерским, коларским, ковачким, терзијским и др.),
трговини и др., а иду н у печалбу.-
0 зем.и>радњи со нскључиво баве становници у селима ближе
Встерници, где је најбоља оралијп. У осталим, више планинским
селима, поред земљора1ње у многоме су развијене и друге врсте
завимања. У тим селима стапооници земљу раде колико да се ис-
хране, п све остале потребе подмирују заннмањнма друге врсте
као нпр. у СмиловиКу воКарством, у Мијаковцу сточарством, а
у другим селима другим занимањем. Сеју се сва стрмна жита
Раније су сејали и просо, што данас не чии«. Где где поред реке
сеју и конопљу. Лан данас не сеју по Пољвници, али изгледа, да
га је раније било (у селу Градњи постоји место зваио Ланиште).
О сточарству се у многоме баве становннцп Клисуре (изузев
Бину) и у Пољаници ставовници села у изворишту и с леве стране
Ветернмце, као и неких с десне стране (нпр. Мијаковца). Сва су
та села Клисуре н Пољанице иозната као сточна месга, где земља
ннје довољно родна'). Гаји се и крупна и ситна стока: говеда,
коњи, овце, козе и свиње*). У селима Клисуре чувају много коза,

') Саио у невин селима јужно од Пољанице (Г. и Д. Доброшево и Честе-


.шн), земља је, воле, родна као в моравска, а уз то су та места. позната и као
сточна.
') Бивола, којих ина у Поморавл>у, у Пољаници нема, нитв их је раиијс
бшо. Повушавадн су једиои у Поланнци да биволе чувају, али се није могло
јер вема довољно воде, а и земљиште је пећииом брдско.

1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
48 ПОЉАНИЦА Н КЛИСУРА

а у Пољаннци поред коза доста и оваца. У неким селима Поља-


нице као у Градњи козе чувају врло мало, поглавито овце, а нека
су као нпр. Мијаковце поапата као „ коаја" места. где се погла-
вито коае чувају. Највише стоке у Пољаници чувају стааовници
Дреновца. а у Клисури готово свих села, ивузев Вину, која је
само положајем у Клисури, иначе је араво аемљорадничко село.
По неки у тим селима чувају по двадесет глава крупве стоке, а
по 130—150 оваца и коза1).
Становннци Пољаиице и Клисуре у многоме се баве и о во-
Плрству, варочито у селнма: Смиловнћу (право воћарско место).
Варју, Секирју, Дреновцу, Урманици и др. Раније су се о во-
ћарству бавнли у мањој мери. Воће („ашав") еу гајили колико
аа своју домаћу употребу (сушнли и чували за зиму). Сувишно
су воће продавали најдаље у Врању и Лесковцу1). Ракију
од воћа ниоу пекли8). Од ослобођења (1878. г.) воћарство се у
овнм областима веома раавило. Главни је проиавод крушка и ја-
бука, а поред ових: шљиве, ораси и др. Од тога становвици имају
анатне прнходе4). Преко Врања, а нарочито преко Владнчиног
Хана и Лесковца, воће се иа Пољанице и Клисуре нзвози не само у
Веоград но чак и у Пешту и даље, а сваке године ради извоаа
воћа долазе агенти у Владичин Хан и из Немачке (Штутгард и др.;.
Од воћа, данас и ракију пеку (јабуковачу, крушковачу, сливарку,
дренковачу и др.) како за домаћу употребу тако о аа продају. Та
је врста занимања (воћарство) у Пољаници и Клисури давиашња
(,од време", како веле мегатани). Досељеници су јамачно за-
текли воћњаке ^оливњакс«), Воћњака је било и док су села била
на окупу, што се данас види по остацима старих воћњака на но-
вим селиштима. И Арнаути су, доселивши се у ове крајеве, аа-
текли воћњаке. У селу Добрејанцу Арнаути су једну њиву ввалн
ВоКњак, јер је ту бно воћњак оних Срба. који су у томе селу
живели пре Арнаута. — Суседна, жупа Виногош јесте права во-
ћарска област. Тамо становвици гаје много више воћа, које радн

') По планнни с. Тумбе и по Стражи (Лисац) расте, веле, нека отровва


биљка »лопен«, од које шс стока сваке године гиие, чии је поједе. Нкшв трују
н хватају рнбу.
*) Цеиа је бвла врло јевтина: ока ма ког воћа продавала се по 2—5 пара
чаршиски.
') То су почели да чине тек од пре 50 годииа. Дотле се пша поглавито
ракија »велешанка*, коју су куповали у Врању, гдв су је доносили В8 Велеса.
') Кад воће роди појединци годишње вараде по 20—50 банака, иаберу и
по 200 товара воћа, По неки сељак ина данас по 200—300 воћака. Због те добитп
становници сада више обраћају пажау на воће и сваке га годиве све више кивме-

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИСТЛ Т. НИК0ЛИЋ 49

скупље продаје чувају и аа аиму. За то има нарочвтих омањих


кошара, које су удешене аа чување воћа.
0 виноградаротву се готово и не баве становници Пољанице.
Раније су само неколико н>их имали винограде. Већн део да-
нашњих винограда подигли су после ослобођења (1878. г.), али
су неке већ напустили, јер не напредују. Одржали су се само
виногради у селима ближе Ветерници, а на присојнии отраиама
долина, где је јак припек, као : у Власу — на левој страни до-
лине Власачке Реке; у Градњи — на десвој страии долиие Кру-
шевоглавоке Реке; у Рождацу — по левој страни долине Ро-
ждачке Реке и др. Внно у колико им је потребно набављају ку-
повниом, иваче се слабо пије.
И ванатима. се становници у иеколико бвве. Мутавџиоки
или длакарски аанат карактеристичаи је за Пољаннцу као ужар-
ски аа Врањско и Лесковачко Поморавље. У Пољаници се могао
раавити и одржати аа то што је, абог чувања коза у њој и окол-
ним крајевима, увек било и коаиие, која је за тај рад нотребна.
Глааии су проиаводи тога рада: вреће. покровци (аа коње и собе:,
зобнице (торбе за коње), бисази, чарапе (калчине), врчаике (пове-
зицеј и др. Равије су се становници твм аанатом више банили.
Поред осталих села највише је мутавџија или длакара било у
Градњи и Го.чемоме Селу (око 10). Они су били чувени. Од њих су
боље радили само мутавџије у Врању. Данвс је тај занат у мно-
гоме опао кво и ужарски. Њиме се баве само неколико њих у
Големоме Селу и Градњи, али им је главно аанимање земљорадња;
мутавџиске послове раде, кад наћу. У тим су селима заостале и
нарочпте аграде длакарннце или ћеране, у којима се рпде мутав-
џиски послови. И у осталим селима нађе се по који мутавџија,
али ради, колико аа домаћу потребу. Раније су радили и „аа
Стамбол" и то „царску работу", за војску цареву, поглавито по-
кровце н аобнице аа коње. Радили су и за употребу самих По-
љаничана, као н околних становника и Арнаута, а ув то су своје
проиваоде редовно („дајма" — сваки дав) носили на продају у
Лесковац, као и у Врање, али реће. Даиас раде колико само
да подмире потребе становника ове области, а по вешто од својих
проиавода довосе и на трг у Врање'). — И дупђерским се аана-
том баве становници Пољанице и Клисуре. Дунђера или Јиајстора
у Пољаници и Клисури има готово у свакоме селу. Једни су мај-
стори прави Пољаничани, самоуци, којв су обичии дунђери, граде

') Што поми&е и Карић В. Србија 748—749.


ЕТНОГРАФСКЦ 8ВОРНВК КЊИГА VI. 4

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
50 пољлиицл И КЛИСУРЛ

просте пољаничке куКе, какве се само у Пољаници виђају. Они


су и зидарн, а уз то раде и друге ситније послове око ку^а.
Други су мајсторн новији досељеници, пореклом Пчињани, који
живе у селима. насељеиим после 1878. год. Они сада поред домо-
родаца граде куКе у овим областима. Бољв су мајстори, али им тај
занат нијс главио занимање: раде само кад нађу посао, иначе се
баае о земљорадњи н сточарству, нарочпто мајстори Пољаничанп
од старине. Они у главноме аодмирују потребу мајстора у Пољаници
и Клисури. аан којих не пду пикула да раде. Само су неке куКе гра-
дили мајстори Шопови са Власине. Отуда у неколико и иешоаит тип
кућа Пољанице и Клисуре — у иојединви селима Пољанице и Кли-
суре има и колара, који граде кола и ооталн прибор за кола. Нај-
поанатијн су колари у Градњи, који су раније ишли на рад и по
уиутрашњооти Србнје, што сада не чине. Онн у главпоме подми-
рују потребу тога заната готово у свој Пољаници. И њима ј>
главно занимање земљорадња. — У некпм селима имл н коаача
14 у Големоме Селу, 2 у Мијаковцу, 1 у Ушеацу), који су самоуци
као н остала занатлнје у Пољаници. Поред тога раде и зеиљу. —
Но селииа има и сеоских терзија, којп |>аде мушко одело. Њих
има готово у свакоме селу, негде впше, негде мање, како је које
село велико. Најбоље су терзије из Градње и Големога Села. Само
је у Големоме Селу терзија и дућанџија, који свој посао раде у
дуКану, а оотали по кућама својим илн оних. којима раде. Поред
заната раде и земљу. — Ужарски занат пије развијен у овој
области, и ако је између Ле.сковца н Врања, који су познати са
своје ужарске индустрије нарочито Врпње, где је тај занат са-
вршенији но у Лесковцу. Конопља, коЈа се сеје у појединии селииа,
употребљује се само за домаКу индустрију, на којој ради женска
чељад. Где где ту конопљу тоне у бистрицама тресава'). Само у
новим селима, насељеним пог.лс 1878. год. нма ужара, који оу до-
сељеници из Пчиње илн Врањпкога Поморавља; међу домороцима
Нољаничанима нема ужара. У Клисури ужара има готово саио у
Вини, која је ииаче у свему иста са селима Леокоаачкога Поља.
Па п они су, веле, ужарн »колико за невољу". Саима је гдавпо
зпнимање зеиљорадња. — У појединим селима Пољанице и Кли-
суре има Пумурџија (угљара). који праае ^умур поглавито ва про-
дају. Раније их је било више, пошто је и шуме било више, а и
горосеча није била забрањена. Данас их је иање, ћумур начипе

') Види о т »II' II ,\\\лг. Академије1, 41. стр. 94.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 51

обвчно, кад нмају штогод посла код ковача, коме уступе ћуиур,
да им штогод уради; нначв Кумур продавају. Ћумурџија има нај-
нише у Стрешку, Тумби, Мијаковцу. Сввма је п.има главно зани-
мање вемљорадња. — У поједпним селима Пољанице (у Влаоу) и
Клисуре (у Црцавцу) има и Аеремиџија, који раде само у случају
потребе Пољаничана; споредно им је запимање. У Големоме Селу
раде за сву Пољаницу и већи део Клвсуре: један налб&нтич н
један пекар — обојица лосељепици из вароши Врања. — У тур-
ско доба у Пољаннци је било и аушиара (један у Голеиоме Селу),
којих даиас нема. — Других занатлија (на пр. Курчија, грнчара
итд.) у Пољаници и Клисури нема. Продукте тих заната набав-
љају у Лесковцу, Врању и Владичнноме Хану. Неке занатлнје као
•шр. калајџије пролазе на време кроз Пољаиицу и Клисуру и раде
ио селнма где нађу посла. Лончарске производе обично о сабо-
рима доносе у Пољаннцу поглавито из Врања. Иначе многе по-
требе, нпр. бојадисање тканина (у »бро^у"), подмирују станов-
пици домаКом (породичном) пндустријом, на којој раде жене. У
«вој Пољаници и Клиоури постоји један дуАан (у Големоме Селу)
н једна права сеоска механа (такође у Големоме Селу), поред које
иостоје и још три назови механице у Дреновцу, Власу и Црцавцу;
служе поглавито као продавнице најнужнијих артикала.
У појединим селнма Пољанице и Клисуре има становника,
који се баве н о трговини са стоком. Тих је сеоских трговаца
било и раније, пзгледа више но данас. јер су оида н више стоке
чували. Трговали су поглавито са овновима, јарцима, говедима и
свињама. Ту су сгоку гоиилн на продају у два правца : овнове и
јарце у Врање н преко овога даље по Сгарој СЈЈОИЈИ и Македо-
нији, а свиње и говеда поглавито у Лесковац а одатле у уну-
трашњости Србије; говеда су и свиње изнозп.ш и ио Старој Србији1)-
Пољаничани су обично гонили стоку на продају до Врања и Ле-
сковца, а било је пеких (из Големога Села и Крушеве Главе), који
су терали оинове (и по 300) иа продају чак у Цариград, Витољ
н друга места. Иначе се ирича, како су сами трговци долазили у
Пољаницу за стоку чак из Велеса, Витоља, Охрида (Грци),идру-
гих места. И данас се трговина са стоком води у та оба правца.
али поглавито нреко Врања. Сеоских трговаца има у Крушевој
Главн (ча-Ан>)елко најпознатији у свој Пољаници), Градњи, Га-

') Овда је стока била врло јевтипа: коза и овца ио грош. во ио 3 гроша,
вува по 5 иара, ишеница по 2 паре и ш>. Тако је иродавао стоку отац старца
Илије Досивојског.
4'

|П|Ц2ес1ћу ^ л О О З 1С
52 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

гинцу и векнма од осталих села Пољанице и Клисуре. Они п о -


главито прикупљвју овнове в јврце по Пољвници, Клисури в окол-
ним областимв, па нх продају у Врању трговцима (Арввутима
и Турцима), који их извозе у Турску. — Осим тога бвло је, а и
данас постоји, обичне посредне трговине, коју поједиви станов-
вици воде између В т њ а и Лесковца. Твко су нпр. вз Лесковца.
чијв је околивв богатија конопљом, носили конопљу у Врање на
продају, а из Врвња су доносили у Лесковац лоичарске производе
и др. То и данас раде. Иначе рвди набавке појединих артикала
становници су одржаввли везе и са Врањом и Лесковцем. У Врању
су куповалн: жито, које је за време неродвих годива доношено
из Куманова, чија је околииа плоднијв од врањске; со (морскуј;
борину; кагран, који су куповали и у Лесковцу, где су катран
донооиле Ере'); вино и у опште пиКе („пијење"), које су доно-
сили и из Гњилана2); камен воденимни (и са Власине, идр. У Л е -
сковцу су куповали поглавито со (у грумену) и др. Иа Пољвввце
су становници у Врању и Лесковцу продввали поглавито стоку,
вј/ну, масло, даске, дрва, воћс и др. — Ка Приштиип или Гњи-
лану слабо се ко од Пољаничана кретао нарочито откада су се
Арнаутн заселили по селнма западио и јужно од Пољаиице'). Од
тада су и у Врање почели ићн ређе старим путем — на Девотин
и Марково Кале — веК су ударали поред Облика, па кров Вино-
гош у Врање. Данвс на назар иду поглавито у Врање, а поред
тога и у Владичин Хан, ређе у Лесковац. Правих печалбара у
Пољаници п Клисури нема. Становници су ишли, в и данас иду
у печалбу, али нису прави печалбари. Рвније су ишли у пвчалбу
по унутрашњости данвшње Србије („Старе Србије" како је ов-
дашњи становнвци вову — Србију за време кнезв Милоша), погла-
вито за то, што су онда биле веће наднице. Према Југу се од
Врања нису даље кретали, а у другоме лравцу радн печалбе нису
никуда ишли. У печалбу су ишли за време косидбе (од Тројица
до Петрова Дана), жетве, вршидбе, копања (кукуруаа и винограда^
а били су и стругари. Иа Пољанице су ишли махом као косачи,
а из Клисуре као стругари. У печалби су се бавили по 2—4 ме-

') У раније доба није Онло употребе катраиа, јер није бшо кода.
2
) У раније доба пиће су доноснли и из Гњндана. Прнча се, како је па
сабору код Прокопија (Г. Седо), виио гњнланско, које су онда доносшш, било
вајбоље; бнло тако јако, да су га у крпи дрхали.
5
) Једино за врене ратоаа турских, када су иорали восити 'иштиру'
(храиу) турској војсцн, многи су вндели поједине вароши у Старој Србији п
Македопији, куда су се ииаче слабо кретали.

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


РНСТА Т. НИКОЛИЋ 53

оеца или пише. И данас у то доба становници иду у печалбу, али


ређе, само из неких села (нпр. из Стрешка и по 20 иду у косидбу
и копање), а нз иеких (нпр. из Дреновца, Рождаца и др.) бога-
тијих нико не иде у печалбу. Зарада им је обично 12—15 дин.
на месвц. За време вршидбе иду (са коњима) поглавито у села
Врањског и Лесковачкога Поморавља.
Друге врсте занимања данас у Пољаннци нема. У раније
доба у Пољаници, као и у неким оближњнм обласгима, било је
рудокоање. 0 томе су се и данао очувале традиције у народу, а
има и друге. врсте старина, које опо.мињу на раније рударство.
У селу Трстени, које се раније звало Новаковце, постоји с десне
стране Трстенске Рвке место „Самоков1, где је раније било »вгу-
рије" (троскве). Ту старији људи (на Власа) распознају »ваде«,
којнма је вода за самоков спровађана. И у селу Стрешку било је у
раннје доба рудоиопње. — У близини Пољанице било је онда рудо-
копње ио Голаку (самоков у Рамиој Бањи и др.); он је био тада,
као н Пољаница, без шуме, го, због чега је и прозват Голак.
Само је оближња планина Кукавица била онда под шумом.

У току времена мењао се и начин живота станов-


ника Пољанице и Клисуре. Раније се простије живело.
Причају, да се у почетку у Пољаници није знало за
бибер. Први пут су га донели у Пољаницу из околине
Приштине. Кола раније, по предању, није било, а и данас
се ређе вићају у Пољаници. Нека су села на врлетним
положајима и кола није могућно употребити У место
њих данас се становници у таквим селима за пренос
берићета и др. служе влачкама, саоницама, коњима и
колесницнма (кола са 2 точка). Колима су се почели
служити од скора. Раније није било и неке врсте стоке
као нпр. крупних шарених и црних свиња. Њих има од
појаве Арнаута у овој области, који су их собом довели.
Та промена, које је у току времена било у занимању,
начину живота и свему осталом, огледа се и у раз-
витку куће од почетка до данас. У томе погледу је од
великога значаја доба од ослобоћења (1878.).

оЉесИзу \ Ј О О Ф 1 С
54 НОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ

з. Тип оела
С обзиром на начин, како се развио и какав ј о
данас тип села ових области, издвајају се :
1. Стара иоланичка седа.
2. Нова иољаничка села (насељена после 1878. г.|; п
3. Села у Клисури.
Стара су иол&ничка села: Дреновац, Секирје, Ро-
ждаце, Станце, Смиловић, Урманпца, Ушевце, Власе,
Градња, Стрешак, Крушева Глава, Големо Село, Мија-
ковце, Студена и Тумба. По начину постанка, као и по
данашњему типу њихову, слична су селима (поглавито
горњим) Врањске Пчиње у сливу Јужне Мораве'). Има
само неких одступања, која ће бити узгред номенута.
У почетку па до пре 50—100 година сва су била зби-
јенога типа, који је био у вези поглавито са начином
њихова постанка. Налазила су се по долинама. Куће
су им биле у групи („на куп«) близу реке или, што је
чешће, дуж ове с обе стране. Ту су биле у почетку и
зграде за стоку. Онда се села нису делила на мале,
већ су се становници издвајали по породицама, ако пх
је било вигае; земљу су радили колико да се исхране,
а поглавито су се бавили о сточарству.
Доцније због прираштаја становништва, као и због
многе стоке, коју су онда чували, нису могли станов-
нпци опстати у селу. Настаје исељавање из села, што
је само по себи дошло. Најпре су почели удаљавати
стоку од куће на имања, где су им биле зграде за
стоку (колибе, трле), па су се онда и сами са кућама
помештали на та имања, где им је била оралија, пагаа,
шума, стока — управо све, што је један сељак онда
имао. То поступно најпре удаљавање стоке, а по том
и разилажење самих становника из првога села, десило
се код свих старих пољаничких села, код неких раније

') Насеља II, 119.

,п,&есП,у^00^1е
РИОТЛ т. николип 55

код неких доцније. Негде је првога села (матице садаш-


њег) са свим нестало; сви су се разишли на имања, те
сада нема кућа па месту, где је оно било. Негде се
нису сви становници удалили на имања, те и данас по-
стоји ирво село, само је прорећено и поглавито нема
ивглед села збијенога тина, јер се не увећава. То је
на местима, где и данас има доста оралије и погодаба,
да један део становништва може опстати, а сувншпи
се део поступно исељава иа имања, која су дал>е од
кућа. Нигде на месту првога села иема јаруга, ровииа
или у опште суводолина као на пр. по селима Враљ-
ске Пчиње у сливу Јужне Мораве. Овде су сва та места
очувана. Ту су њиве, ливаде и др., због чега ностоји
местимице и данас прво село, код којега се вргаи онај
поступни процес разилажења становника на имања.
Разилажење из првога села вршило се чл све стране,
те се свако село ширило готово звездасто: у свими
правцима обично дуж долина. Због тога су и селн-
шта, где су била прва села, готово на средини свакога
данашњега старога села, чинећи центар њихов, који је
обично на ставама потока.
Тако су сва стара пољаничка села најпре збије-
нога постала у току развијања р&збијенога типа, каквога
су данас (види планове села Власа н Мијаковца и слику
Горње Мале у Крушевој Глави). Пошто се разилажен.е
нз првога села није десило у псто време код свих тпх
села, то се и зачетак данашњега разбијенога тнпа негде
ночео јавл>ати раније, кегде доцније, од ирилике пре
60—106 година. Свако се од њих дели у малв (крајеве!,
чији зачетак датира од ночетка растурања првога села.
Те су се мале развиле поглавито деобом задруга. Оне
су на свима згоднијим местима по страиама долина,
норед река, као и по косама 'ридовима). Једпа је од
друге одвојена каквом долином, потоком, косом нлн
обичним земљиштем, од чега завнси и растојан.е мала:

1П1(12ес1 ћу ^ л О О З 1С
56 пољлницл и КЛИСУРЛ

негде је 5 мин. до '/, сах., а авгде и више. Куће су у


њима раздалеко како где: 250—300 корака, негде 400
—450, а нвгде и више, али се врло чвсто виђзју н
групе кућа, које обично припадају једној, издел>еној
породици. Куће су у њима раздалеко 20—30 или 40—
70 или до 130 корака (види слику кућа браће Ђор-
ћевића у Урманици), местимице н више, а групе једиа
од друге или од нојединих кућа 120—300 корака. У
појединим селима куће су готово једино тако и рас-
порећене: у групама, а по породицама. У близу су
куће и у оним малама, управо деловима села Власа,
Големога Села, Градње, Ушевца и др., који су у рав-
ници дуж пута а поред Ветернице или њених при-
тока. Ти делови — мале — појединих свла имају изглед
села збијенога типа, ма да је село у целини разбнјенога
типа. То је обично матица — прво село — из којега се
развило данашње. У томе је делу свла и дућан, какав
занатлија, ту је хлебарница, механа, а уз то и школа
ако је има као и црква и др. Ти делови села одгова-
рају оним доњпм се.шма у Пчнњи, чији се становницн
нису разилазили на нмања1). Мале или носе топограФ-
ске називе или су прозвате по породичним презн-
менима, јер су се развиле деобом Јадруга. Мале са
топограФским називом јесу омање и још погпуно не-
развијене
Са тнм старим нољаничким селима по постанку су
пста клисурска села Тумба и Сгудена, али су по да-
нашњему типу, као и остала клисурска овла. разбијенија
од старих по.ћаничких села.
Новн аол&ничкА села, која су постала после 1878.
год. па месту арнаутских села, у главноме су иста но
данашњему типу са старим пол>аничким селима само су
нешто разбијенија од њих, али не као клисурска села.
То оу : Добрејанце, Трстена, Драгобужде, Равни Део и
'.I Насг.м II, 119.

V о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИОТА Т. НИКОЛИЋ 57

др. Разликују се од старих пољаничких села: 1) по вре-


мену постанка, јер су насељена од прилике пре 25 го-
дина (после 1878); 2) у тим селима нема мала (бар пра-
вих мала као у старим селима); и 3) у њима се вићају
групе кућа становника, који нпсу од исте породице,
већ досељеници ив различних крајева.
Клисурска. су свлп: Тумба, Студена, Лалинце, Остра
Глава (мала Големога Села), Мијовце, Гагинце, Калућерце
са Црцавцем и Рапањом Баром, Барје, Вина, као и Доња
Оруглица (једним делом припада Јабланици). По своме
типу разликују се и од старих и од нових пољаничких
села. (Видн план -Рааање Баре). Са новим су селнма
слична по времену постанка. јер су насељена после
1878. г., изузев Вину, Тумбу и Студену. Са појединим
деловима старих и нових пољаничких села слнчна су
ио своме положају. Иначе су села у Клисури веома
разбијена и заузимају велики простор као н. пр. село
Барје (1 др. Налазе се даље од реке и равни долине,
где је има, а по косама и њиховим странама; у равнп
долине су само неке куће села Лалинца, Гагинца, Ка-
лућерца и Барја. Подељена су у мале, које су разда-
леко једна од друге како где: 5 мин. до 1 сах., што
зависи од долине или косе, која их расгавља. Куће су
у малама раздалеко 100—300 корака, као и 5—20 мин.
пли до 7 2 сах. Има често кућа и у групи, једна близу
друге. Негде су то ку^е издељених задругара, а негде
н становника, којн су се доселили из различннх крајева.
Уз села Пољанице и Клпсуре нема заселака нити
нх је бнло раније. Само има појединих мала, које су
се раније сматрале као села, а сада, због малога броја
кућа, чине саставни део појединих села као на пр. До-
брејанце, које је раније (до 1878) било соло, а сада је
мала Дреновца и друга бивша арнаутска села.
Раније је по селима Пољанице и Клисуре било за-
друњ чешће п већих. Чувена је била задруга Дурукова

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


58 пољлницл и КЛИСУРЛ

у Рождацу и др. Данас их нема много нити великих,


нарочито у новим селима. Где их има, обично су мале
12—15 душа.

Узроци тииовима села Пољанице и Клнсуре раније


п данас различни су.
Стара су села у почетку била збијенога типа као
н села Врањске Пчиње у сливу Јужне Мораве, па су
у току времена ностала разбпјенога типа. Јамачно су н
исти узроци, као и у Пчињи'), изаввали тај у почетку
збијени тип села: 1) што се први зачетак села јавља
од једне породице, чији су издељени чланови градили
куће у близини старе, те је село било збијено (Рождаце
се и развило искључиво од једне породице); 2) или, где
је у самоме почетку било различитнх досељеиика, сами
су узроци досељавања учинили, да становници у почетку
буду један ближе другоме, јер су долазили поглавито
као бегунци а уз то у непознату област, те су и због
мањине а ради сигурности били склони, да се настане
један близу другога; 3| што је већи део области био
под шумом, те су се становници у почетку настањи-
вали на местима, где није било шуме, обично у рав-
ници ближе реци, где је било оралије; 4) и сами су
Турци (спахије и господари) утицали, да становиици
буду на окупу, у близу, јер им је лакше било да од
њих нрибирају своје дохотке*), само овде Турци нису
били од толикога утицаја као у пчињским селима; и 5>
што су се" становници у аочетку настањивали ближс
води (реци или иввору) и због тога били ближе један
другоме.
Из тога збијеног поступно се развио данашњи раз-
бпјенн тип села тиме, што су се услед прираштаја су-

') Насеља II, 1?6.


2
) Када су се једнок становнипи Голекога Села почелл разилааитн И8 села
иа окупу, вратио их јс спахиЈа.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА т. николит. 59

вишни становници удаљавали на имања, која су била


даље од села, у крчевимама. Та су нмања становници
ночели сгварати још од почетка засељавања. Повод,
дакле, растурању из првога села збнјенога типа био је
прираштај становништва, које није могло опстати у
селу1); главни пак узрок данашњему разбијеноме типу
села, који датира од растурања И8 првога села, јесу
имања, на која су становници прелазили, јер су она
била даље од кућа на местима раздалеко једна од
других.
Код осталих села због њиховог скоријега постанка,
као и вбог друкчијег начина насељавања, није било тога
процеса растурања из села на имања. Сва су она но-
вија села, јер оу насељена после 1878. год. И она су
данас разбијена, као и стара села Пољанице и Клисуре,
али нису с њпма истога типа, нити са бившим арна-
утским селима, што би се могло очекивати.
Бев обзира на ранији тип и начин постанка о уз-
роцима данашњега типа свих села Пољанице и Клисуре,
може се ово рећи.
Већ сама појава, да су делови појединих села По-
љанице (Власа, Големога Села и др.) и Клисуре (Вина)
у равници поред Ветернице поглавито збијенога типа,
а остаиа даље од реке и равнн долнне разбијеног, до-
вољно показује, да су томе узрок аласг-ика земљишта.
и шумовитост. Само је око Ветернице по мало равнице
и ту су делови појединих села збијенога типа. Остало је
земљиште брдско, под шумом и неродно, те су по њему
села равбијенога типа. Села су у Клисури разбијенија
од оних у Пољаници, јер Иољаница у ногледу шуме п
висине, на којој су села, изостаје од Клисуре, која је

') На питапе, за што се разидаве на ина&а, станоаници веле аа то, што


је свакоие зенла горе код кодибе: ,таио вде, да св тиоји, да си гради, тамо си
работи, седи, тано ну раиа, драа, таио врши, доле иде само за грејање н
жито воси."

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
60 ПОЉАНИЦА И КЛИОУРА

ув то још ненасељена, а и земљигате је више брдско


но у Пољаници. — Да је земљиште и шумовитост узрок
таквоме типу види се и по томе, што се на завршетку
Клисуре, при прелазу у Поље, где нестаје шуме и брд-
ског земљишта, јавља прави збијени тип села, какав
се вића само у Пољу, односно у равници. Део села
Вине, права Вина, изузев нове и придодате делове Бре-
стов До и Прекоречане, јесте збијенога типа. Тај је део
села само положајем у Клисури, иначе Јв пољско село;
одмах испод села ка Пољу настаје плодна оралија, те
је ово село искључиво земљорадничко и једно од нај-
богатијих села и од оних у Пољу. С тим је у вези и
збијени тип тога села.
У новим селима Пољанице и Клисуре становници
су се насељавали на готовим, већином купљеним има-
њима, шта више наииазили су и готове куће, у које
су се усељавали. По томе и данашњи тип тих села,
може се рећи, да је наслеђен од Арн&ута, чија су имања
заузели данашњи становници тих села, од којих многи
и сада живе у бившим арнаутским кућама, које су само
у неколико преправљене. Алн данашњи становници нису
у свему потпуно наследили тип арнзутских села, јер је
често случај, да су се на имању једног Арнаутина на-
селили више њих, купивши земљу заједнички и куће
су им сада у близу, у групи. Због тога у тим селима
нма често група кућа различних досељеника; њих
нема у старим селима, у којима се виђају само групе
кућа издељених задругара. Али као што су данашњи
становници, населивши се на арнаутским имањима, на-
оледили у неколико н тип њихових села, исто су тако
јамачно и Арнаути такав тип села наследили од рани-
јег српског становншптва, које је живело пре њихова
доласка у тим селнма (в. одељак о Арнаутима). Према
томе данашњи тни нових српских села у Пољаници п
Клисурп може само у неко.шко имати обележје типа

.ш&есј ћ у ^ О О ^ С
РВСТА Т. НИКОЛИЋ 61

арнаутских села1). — У опште у типу нових села По-


љанице и Клисуре запажа се нека неодређеност и ме-
шавина. Правилност у типу вића се у деловима села,
где су се становници насељавали на купљеним има-
њима2), на којима су поједине куће или групе кућа,
које у целини дају известан одређени тип селу. Такве
су групе кућа или поједине куће на падинама о обе
стране коса; испод њих су имања (оралија, ливада,
баште), а изнад њих шума илн паша, а раздвајају их
долине или косањице. Многн се досељеници нису насе-
љавали на купљеним имањима, већ на утрини и.ш близу
ове. Они, којн су дошлн иа познв својих родова имају
и куће („буснице") близу њихових, јер су им ови и по
мало од своје земље одвојили и редовно их помажу,
ма да уз то и утрину крче. Остали, који су дошли
сами или као »бежанци« (из Тургке) или из оближњих
села, нагнани због сиротиње, населили су се обично
на утринн или близу ове, а даље од осталих кућа; при
засељавању главно нм је било, да су на роднијој земљи,
на шта пазе особито досељеници из земљорадничких
крајева. Куће тих досељеника, ирвих ближе а осталих
даље од оних на купљеним имањима, чине, да су у по-
јединим деловима нових села куће разређене, а у дру-
гима разбијене.
Иначе се код свих становника у свима селима По-
љанице и Киисуре запажа тежња и уопште склоност
— да се насељавају ближе један другоме. Због тога се

') Куће су у арнаутским селнма распоређене у групаиа по косана, а


становн су ван хућа раштркани, те им села збот тота нзгдедају разбијена.
Такво нвгдеда арнаутсво сеао Трстена (стара Трстена), у волнко се вндн са
границе. То је село у нзворншту Трстенске Реке, која прн дал>ем тожу протиче
вроз арн. седо Десивојце, које је веће од Трстене. Један је део Трстене у
наворишту потова Поиове Долине, воја је испод Козје Чухе (сва под шунок), а
нанеђу развођа, војим иде данашаа граннца, н косе, која се од Коаје Чуве спу-
шта према рецн.
г
) Сваво тавао нмаае поавато је као »поседав* тога н тога Арнаутнна,
ио чијем нмену давас зову Србнна, војн је на томе нмаау.

. ш & е а и ^ О О ^ к
62 ИОЉАНИЦЛ И КЛИСУРА

и јављају збијени делови села, чим земљиште (пластика


и шума) и економни узроци допугатају. То је један од
узрока, што су први зачеци свију старих села По.1>а-
нице и Клисуре билн збијеиога типа. Та склоност њи-
хова, да су ближе један другоме, у колико им је од
природо урођена, у толико иотиче и од њихова зани-
мања, јер су се сви досељавали и досељавају поглавито
из области, гдо је земљорадња главно занимање. Њима
није потребпо много зомл>е као онима, који се баве о
сточарству те морају захвататн више земље и бити раз-
далеко један од другога'). Уз то је тежња становника,
да се насељавају по падинама и заклоњеним положа-
јима, обично но странама долина'2). Та је особина један
од главпих узрока, што Срби нису у свему наследили
тип арнаугских села, којих је било до 1878. г.
Различни су узроци, због којих се јав.ћају груае
кућа, којих пма у свима селпма Пољанице и Клисуре.
Најчешће су групе кућЗ издељених задругара. У ста-
рим селпма Пољаницо и Клисуре готово се само такве
груне кућа вићају. Одељени вадругар обично гради кућу
до очеве, или, што јо чешће, живи у некој згради у
двору, коју преправља у кућу. Такве су куће на каквој
падини или по каквој косањнци поред нута порећане.
Група кућа рааличних досел>еника има само у новим
селима, а јављају се с тога, што су се становници на-
селили на имању, које су заједнички купили. — У по-
једпним деловима чекнх села и само је земљиште узрок
да се јављају групе кућа. У селима, која су на поло-

') Арнаутв у Поланици и Клнсури до 1873. г. Знлн су погдавито сто-


чари, ради чега су захватадн иного земл>с, због тега су н живеди рагдадесо, аа
да је бнло група кућа, какве се и данас вић&ју по арнаутскви селима (на пр.
у Трстени).
2
) Код Арнаута јс Онло обрнуто, што се данас видп по нодохајима н>в-
ховнх кућа, које су биле на истакиутим местина по површнпн кооа, одакде се
у опште ногдо домиииратн. Србн, који су се наседнди но оддаску Арнаута, на-
чвнндн су куће ошчно иа закдоњским подожајииа.

.ш&есП^ОО^к
РИСТА т. николит. 63

житим и нрострапнм странама доиина благога нагиба,


где је земљиште једнолпко, не вићају се груие кућа ;
оне су већином разрећене као на пр. у Стрешку, Кру-
шевој Гиави, појединим деловима Градње и др. Где је
пак земљиште, на коме је село, испресецано дубљим до-
линама, између којих су косо, на чијим су странама
косањице и пашне, јављају се групе кућа (издељене
породице), које су или по коси и косањицама дуж се-
оских путева, или по падинама. Такве се групе кућа
впћају у Лазппи (мала Градње) испод Иресветс. —
Групе кућа у деловима села поред саме границе јав-
.т,ају се несумњиво н због несигурности дуж ове гра-
нпце, јер становницима апсолутно увек иретп опасност
од Аркаута, због чога морају ради снгурности, да се
пастањују у биизу, у групама. Таквих група кућа има
у Трстсни. Због тога су н куће слаине п просто са-
граћенс.
У развпћу данашњега типа села ових области иије
се дошио — при данашњнм економннм прииикама —
до завршнога типа као што је на нр. сиучај код ичињ-
ских сеиа'1. Села Нољанице и Клисуре још нису толико
иарасла, да им се тип у будуће не може мењати. Обе
оу области, нарочито Клисура н Пољаница с леве странс
Встернице, још у многоме ненасељене, а мећу тим су
добро очуване и тек се могу насељавати. Само се у
нсколнко могу издвојити делови сеиа Градње. Урма-
нпце, Стрешка, Крушсве Главе, Големога Села и Вине.
Та су села најјаче насељена и према всличини њихова
атара и земље оралије, којом становници распоиажу,
у скоро ће они почети да се исељавају у обиижња нова
сеиа, што иећ неки и чине. Јсдан је дсо сгановника
сгарих сеиа после 1878. г. прешао у бивша арнаутска
<-ела, аии томе није био узрок немогућносг опстанка у

') Насеља II, 127—128.

.ш&есП^ОО^к
64 ПОЉАВВЦА И КЛИСУРА

старим селима, колико жел>а да захвате више и боље


земље, која је у тим селима остала пуста после 1878.
год. — Због тога и данашњи тип села Пол>анице и Кли-
суре биће изложен промени, али незнатној. Основни
тип његов не може се изменити. По равни долина раз-
виће се јаче збијени тип села, а ван ове разбијени тип
села остаће и даље такав, само ће се ширити више, јер
док има довољно земље, мора се и вршити процес рас-
турања на имања.

4. Двор, к у ћ а и оотале зграде.


Двор, кућа и остале зграде у селима Пољанице и
Клисуре у многоме су као и у пчињским селима1), ма
да има и одступања.
Двор је у опште мањега пространства, тескобан.
Ограђен је зидом, плотом или прошкама (врљикама),
којима су где где ограћена и имања као ио западним
крајевима Србије. Ређе је двор са свих страна ограђен,
већ само прсма забрану или нарочито према њиви и
башти, које су поред куће. Ограћени су са свих страна
само дворови имућннјих становника; код њих је и гумно
које је пред плевњом, обично ограћено. Где где је двор
неограђен и онда поред куће нема ни њиве ни баште.
(Види слику куће Косте Јовића у Ушевцу и слику куће
Николе Милошевића у Крушевој Глави).
Међу кућама Пољанице и Клисуре могу се ивдво-
јити неколико разиичних типова : 1. Праве аоланичке
куће (»самоучке«), чији се развитак да пратити од по-
четка до данас ; 2. Новије куће; и 3. Старв арнаутске
куЛе, које су преправљене.
Пр&ве аољаничке куИе јесу типске за Пољаницу и
Клисуру и старије су од обе друге врсте кућа\ Сличне
су старим арнаутским кућама. И оне су се такве у току
') Насе*а II, 128—129.

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 65

времена развиле. У почетку су становници Пољанице


и Клисуре живели у простијим кућама т. зв. шилачама
и бусницама.. Таквих кућа, да у њима живе станов-
ници, данас у Пол>аници готово и нема, изузев нова села ;
где се (у старим селима) но која наће, или је скоро на-
пуштена, те замењује какву зграду у двору, или је то
кућа најсиромашнијег човека у селу1). Има их често у
новим селима Клисуре и у селима према Јабланици (у
Д. и Г. Оруглици и др.).
Шилаче су праае колнбе, одговарају куКама иа кривуљама
у Пчињи, само се од њих разликују по своме облику, јер су оне
дугуљасте, а озе шиљате, имају облик купе (абог чега су јамачи о
и прозвате шиљачама). Осноз су им гредице. аване глаее, неки их
аову и хривуле, којвх је обично 6—10. По дае су од тих гре-
дица једнин крајем, око '/, и., побијене у зенљу, а друга им се
оба краја зглобљују помоКу жлебова. У почетку није било ни тих
жлебова, во су гредице веаиване паутином; клинаца није било,
нити употребе сврдла. Такае дае насарамне гредице везане су
појанга-ма и стављене су по две у изввсним размацима, једне
у продужењу других. С обе друге стране прислоњене су гре-
дице ђжњаци, које су једиим крајем побијене у аеиљу, а дру-
гим су крајевима наслоњене и причаршКене аа главе. Преко
глава су датне, причаршћеие паутином; на овима је сллмл, а
где где је место сламе аапрат, бусење (абог чега их и зову бу-
снице) или друго што. Преко сламе су по крову уз дуж по-
ложене лемезнице. Около је такаа куКа „заплетена« т.ј. окру-
жена плотом. Врага оу утврКена багламама од гвожКа, а остали
су клинци на њима од дрвета. Тако исто је и све остало у
куКи од дрвета, иаузез вериге; иа новијим су бусницама упо-
требљени гвоадени клинци. Унутра је огњиште, ближе једноме аиду
и над њим вксе вериге. Над огњиштем је аод или деса, оплетена
лесковим пруКеи. Димњака иеиа, дин иде кроз кров (»чури се
кров сламу"). Због тогајекуКа ианутра сва поцрнила и оија се као
глеК. У једноне је крају куће руаа, у коју су уровљени кронпири.
Лежи се око огњишта. У једној таквој куКи виКају се ове ствари:
наКве (аа хлеб), ковчег (аа хаљине), кутли (за жито), тикзе и лејке

') У Сеадрју Ј таиој је аућн до скоро (до лвта 1902. г.) жквео један
■з иопске породаце. У свлу Стрешву ■ давас један (Мшосав Па&ица) жкм у
тапој ву^и, чијж осиов таие в гредица (,глава<).
ХТНОГРДФССИ авоганж, књнга т! 5

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1С
66 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ

;за со, бибер и кашике), разбој (аа ткање) и 2—3 троножне сто-
лице. Пред кућом су омањи кош (за кукуруз) н кокошар. У т а -
квим су кућама становници живели у почетку, када су били у
првоме селу и по збеговима.
Од прилике пре 70—80 година почели су да граде
куће „ка греде«; то су научили од мајстора, који су
онда били дошли (неки Јова) од Власотинца1). Прве куће,
које су биле саграћене помоћу греда, јесу сламне куЛс,
какве су и ове зграде око кућа; ретко је која од н>их
покривена плочом.
Сламне су куће плетаре, често се вићају у Пољаиицв и Кли-
сури, јер у њима жиаи већи део становника ових области (и.
слику куће Михајла Ђорћеаића из Голеиога Села). Имају облик
правоугаоника, чија је дужина 10—12, а ширнна 7 — 8 корака.
Зидови су од плота и облепљени, а на гредама подвалама, испод
којих је где где темељ од камена. На такаим је аидовима преко
греда поплотннца подигнут кров, који је слампи и доста иисок.
Таква се кућа састоји из два дела: куКе (кујне) и собе. Кућа
је обично два пута пространија од собе: широка 7—8, а соба
3—4 илн 4—5 корака. У кући је огњиште, укопано у земљу, ближе
дувару, који одваја кућу од собе. Над огњиштем је аод или деса.
Често је део лесе над самим огњиштем (средина лесв), над аери-
гама, оплетен у виду свода, чијп је иадубљени део према огњи-
шту. Таква се леса зове „коруба" или .колиба". Над њом је комин
доле шири, горе ужи, занршује се димњаком ; зове се само комив.
Оплетен је прућем п облепљен. На леси се обично суши кукуруа
и др. Иначе над кућом нема прааога тавана, већ само леса и то
ретко над свом кућом. Кућа обично служи за до-маћи кућни рад
(мешење хлеба, готовљење јела и др.), алп у њој и спавају уку-
ћани, а уз то у кући чувају и крупну стоку, те је за то начн-
њено јасле уза зид или су само побивени кочеви. Има и такаих
сламних кућа, где је и кош за жито у кући; уза зид, где је
обично јасле, подигнута је леса и ту, у кући, држе кукуруз место
у кошу (в. план куће у хоризонталном пресеку бр. 1). Иначе је
место јасла аг'д у зиду, одакле је на више дебљина аида ман>а,
а служи за смештај ствари и др. Под ат'лом су у аиду руав ва
остављање појединих кућних стаари. Зоог тога је кућа и про-

') У Власу су Адаџаковци и Бунушаица орва ивчинвлн куКе »на греде«.

.пШгесЈћу ^ л О О З 1С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 67

страннја од собе, јер сем обичне употребе олужи и за склањање


стоке и др. Соба је од куће однојена видом, ва коме су врата
блвзке великим кућним врати-
ма; мањега је пространства во - * ? — -V-
кућа. Над собом је таван од да-
в*
сака (шивдран), те се ве ввде з
греде, које чине освов крова.
1 «
?} 1
*
6
У место пећи у соби је огњи-
ште уза зид, којв одваја собу \« I
од куће; ту се само зими ложи.
Над огњиштем је комив, који Р'
има отвор кров звд, што пре- Сламаа вућа са хокннои поч. Мијајдв
дааја собу од куће; кроз тај је °в*Р_°™ћа у с е л у МЧ«°«*У (с«А»на-
пуштена).
отвор двм из собе спроведен у Дедови вуће:
кућу. Од стране куће тај је 1 соба о оџав
отвор често обзидан, да дим ва 2 вућа 6 врата
вишв иде. Огњиште у соби зове 3 вош за вувуруа 7 прозори
се оуак и то редовно у саој 4 огњншге
Пољаници и Клисури; таквог огњишта — оџака у ообв — нвма
у пчињским селима. У собв су по звдоввма полвце, ва којима је
посуће в др. Соба служи поглааито
за госте, а зими и за ставовање.
Под је и у собн и у кући земљан. И I
7
Само, кад је испод собе подрум,
под је од дасака, облепљен блатом.
— Врата су на кући двоја и на- ©5
спрамна (в. план куће бр. ?;. Врата
према даору јесу главва, већа су /Г I
но она друга према њима и горња
им је ивица у виду свода. Ув то
су често ишарана обкчним уревима
-.V ■1Ј
кругова са елипсама у њима. На Бр. 2
њих се обичио излази у двор и Сданва вућа браће Сурдуллва у
селу Дреновцу у нади Ливадана. Од
улази ив двора у кућу. Оиа друга
шотв, неокречена.
су споредна врата, мања су, а Дедовн вуће:
ипростија. Обично су према башти. 1 вућа 5 огњнште
која је до куће. Где где су само 2 соба 6 врвта
једна врата и то према двору. На 3 ајат 7 вроворн
4 вревет
пеким су кућама била у почетку
даоја врата алп су доцније затворвва; то је обичво код ових
кућа, чија су споредпа врата била окревута Северу. — Проаори

П|||20С1 ^У ^ Л оо^1е
68 П0Д.АНИЦА И КЛНСУРА

су прости, без стакла, а са капцииа. Негде су место проаора


обичне рупе (прости отвори) на знду. На соби су обично два
прозора: један на зиду према двору, а други на ономе прена соб-
ннм аратима. По неки је са углобљеним дрвеним шипкама на чво-
рове. Прозор у кући, који је на анду близу споредних врата, а
где су наћве за мешење хлеба, јесте иали, врло често обичан прост
отвор на 8иду; где где су на њему прекрштена даа дрвета, а
споља је капак. — Кровови су често врло високи а слаини. —
Димњлкл на сламним кућама негде има, а вегде нема и онда дим.
иде кроз сламу. Где га има, зове се редовно комин1). Он је про-
дужење комина (у ужем смнслу), који је над огњиштем у кући.
Прн основи је шири, а горе ужн, као оџак. Сав је од дрвета, на-
оаћен је по средини олемена куће, а наолоњев на оба крила кроаа;
висок је прилично н на мах пада у очи. Такав је положај коиина
готово на свима оламним кућама, иагледа за то, што су огњиште
(у кући) и оџак (у ооби) готово по среднни куће, а дим са обојих
иде кроа комин. Одозго је покрнаен
даскама. Таквих сламнвх кућа са дим-
њаком нема баш у свима селима По-
љанице. — Где где је, али реће, уз
такву кућу у виду сулдрлмв дозидана
*8 штала, у којој држе крупну стоку.
Таквих сламних кућа нема је-
днодељних, нити их је, како из-
гледа, било, изузев арнаутске
куће. Све сесастоје самоиз собе
и куће. Арнаутске куће Срби
су, пошто су се уселили у њих,
предвојили у собу и кућу (кујну).
СаГрађвИ
Ј^о ^ г Ј ^ Г * Већи део становништва, погла-
пре 20—30 годика. " '
Делови:
1 кућа вито сиромашнији, данас имају
А огњиште
2 соба 7 оџак
такве сламне куће (в. планове бр.
3 ведикаврата 8 дрозор
4 иа*а , 3 и 4 као и неке ФотограФије).
9 ,
5 собва , 10 ,
Код новијих су кућа зидови виша
но код старијих, а остало је исто.
После тих дводељних сламних кућа почеле су се-
градити у Пољаници и Клисури ћерамиднв ку%е. Њих
') Исто је, што и дишмх иа ћерамидниж кућана, ади на сданвин кућ&ма.
мме се само коиин, а оџажом св аове оио огњиште у соби.

П|||20С1 1оу ^ л оо^1е


РИСТА Т. НИКОЛВЋ. 69

су отпочели градити 1б—30 година пре ослобођења


(1878), а у неким селима тек од ослобођења1). Међу њима
се издвајају старијв и нове ћерамидне куће.
Ст&рије Аер&миднв куЛе готово су
исте са сламним кућама. Глаана је рав-
лнка у томе, што су покривене ћера-
мидом, авдовн су им ннжи и са темељем
од камена; реће су окречеие. На ка-
мени темељ стављеие су четирн греде
иодеале, две дуже, две краће. На њих
су усправљене гредице диреци, којих
има на једној подвали по неколико. По
оредвни дирека а паралелно подвалама
стављене су греде бандруци, од којвх Бр. 4
је по једна на свакоме аиду. По горњим Стара сдаииа вућа са комн-
ивицама аида, а иаслоњене на диреке, нои (МнхаЈЈа Стојаножића иа
стављеие су опет четври греде, које од- породице Проданаца у Стре-
говарају подаалама, а аоау се станице. шку), граћена нре 50 годнна.
С доње стране, где се наслањају на ди- Дедови куће:
1 вућа са таванои, ошете-
реке, станице су нжлебљепе. Помоћу ди- вии Јесковин прућем, а одозго
река и бандрука свакн је анд подељеи облеплен блатом;
у праиоугаоне поаршине, које оу чат- 2 соба са таваном од двсажа
мом (цепеним и краћим прућем) опле- 3 врата
тене, те је сав зид од чатме1). Зидови 4 опввусобм I> оои<
мсаогкшап
о о шдд пп ј|ее !свро-
су сниски. На стаиице су наслоњене 5 ОГНЛШТе \ мжеж \ мжеж уу шмжонжж.

греде ареклоанице. Преко ових су пре- 6 провори


Сва је кућа пгирова 8, а ду-
пречене греде ореке, које су таванице гачка 13 воракв; вућа (вујиа)
у кући и соби. По оредини тнх греда је шира од собе, шхрова и ду-
с краја на крај куће опружена је греда гаиа по 8 корава. У вући је
паралелна уадужннм станицама, а аоае равбој и врши се саа посао
се Куарија. Мање је греда преких на домаћн, в у собн су вовтезн.
сламиим кућама. На њих се наслањају греде, које чине кров куће;
то су гдаее. Оие се по две на оба краја једне преке греде иа-
слањају са по једнвм крајем, а друга им се оба краја зглобљују
у слемеиу куће. Четири најдуже главе, које полаае оа четири
кућна ћоша, а састају се по дае у слемену куће, аову се Лош-

') У Шасу је оре 1878. год. бидо саио 6—7 ћераиндннх вућа, а у
Градњн више.
<
'■) Шот је сано код кошева, појединих стаја аа стову ■ др. Ту су ви-
дови опдетенн цехии нрућем.

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
70 ПОЉАНИЦА В КЛИОУРА

нице. Те су Кошннце најдуже главе. Греднце, које су иамеКу две


Кошнице, а полазе са отаиица, које чиве шврвву звда, аову се
мертеци. Испод глава, Кошиица и мертека по средини њиховој
стављен је појас греда, којих је свега четири, две дуже, две краће.
То су граде м&ије. Све оу на истој висини в свака се од тих
греда ослања на по један ред глава и Кошиица. Одоадо су поду-
прта гредицама, које оу ааолоњене на греде преке. Те се гредице
зову ааоке или аодуаирачи. Тог појаса греда неиа на сламннм
иуКама, јер се код Керамидних куКа ставља ради сигурности грела
глава, да не би ове попуствле абог тежине Керамидв. Преко глава
в Кошница стављене су дагне, а на овима Керамиде.
Таква се куКа састоји вли само из
куЛе (кујне) и собе (в. план бр. 5.] или
поред тога има пред куКом ајаг, а пред
собом кревег (диванану). Последњи су
деловв од скоро и нема их на праанм
пољаничким (самоучкнм; куКама. ЧешКе
је да се те куКе састоје само иа собе и
куКе, а у појединнм се селима друк-
чије куће и ие виде до такве. И у тнм
је куКама пространија ку/Ја (кујна) оа
собе, готово даа пута веКа но соба.
Бр. 5.
КуКа је у свему готово иста као и код
Новија вућа у с. Гагвнцу сламних куКа. Поред наКава, ковчега.
(саграћена 1902 год.) полица аа судове, водника аа тестије и
Дедоаи ауће: др., у једној се таквој куКи (кујни) иаКе
1 жућ« («ујн»)
2 собаипод њои подрум, у и: Керан (аа муКење млека), разбој (ва
воие чужају в арупву стову; ткање), опружене мотке под таваном
8 огвиште ближе аиду (за вешање одела), ат'л или
4 оџаж где где место њега јасле за крупну
5 врата стоку и др. Соба је мањега простравства
6 проаор« ио куКа (кујна) као и код сламних куКа
Кућа је од пдота, а тежел ■
анд подрума је од ааиена. Та- У ооби је огњиште т. зв. оџак, а над ог-
ван је у собж од дасава, а у ЊИШтеН1 н а дрвеиим кукама, опружене
втћв
Ј сако од греда.
* су мотке — »матине* — на којима се
веша паотрма и др.; њих има и у соби и у куКи. По зидовима
оу полвце, таван је од дасака, а под је и у соби и у куКи зем-
љан. Лјаг је обично пред куКом, а са стране двора, где су главна
куКна врата; служн за смештај домаКих ствари (вреКа, алата и
др.). Где где је у место ајата Килер, који је код неких куКа у
једвоме делу ајата. Кревет је пред собом, уздигнут, оивичен обично

П|||20С1 ^У ^ Л оо^1е
РИ0ТА Т. НИКОЛИЋ 71

тробоааиом. Код неких је кућа под собом аодрум (изба), који


служи за омештај каца. — Врата оу даоја: једна главна и већа,
на њих ое иа двора улази, а друга су споредна и мања, на су-
протној страни, према којој је башта или гумно. На по неким
кућама нпсу врата наспрамна, већ су
споредна — мања — врата на другоме
зиду (в. план куће бр. 6.); тако граде
врата абог ветра. — Прозори су где где
прости, обичии пеиџери оа капцима као
и на сламним кућама; већииом су мали
и често стаклени. — Кровови су сииски
као код свих ћерамидиих кућа. — Дим-
њлци су оплетеии и облепљени ичи око-
вани даскама, и кров им је од дасака.
— Б&џл има само на најиовијим сео-
ским кућама; служедасе боље види на Бр. 6.
тавану и да извлаче дим. — Прилепака
Старија кућа у селу Гагнн-
уз кућу има где где. То су сулдраме, Цу(гржђвнапрв16г.). Од мота
у којима се поглавито стока чува. Јв, а теиа* од ваиеиа.
Нове Керамидне праве пољаничке Делова куће -.
куће јесу у главноме исте са старијима. 1 кућа 4 огвлште
Темељ им је од камена, нису инолико 2 соЛа и под н.ом 5 оџак
водруи 6 врата
сииске, куће (кујие) су мањег простраи-
3 амбар 7 проаори
ства, у соби где где нема оџака (вића
се место оџака плекана пећ), проаори су већи, често су окречени,
димњацн оу аидани, облепљенн а покривени ћерамидом или тенећ-
ком. Састоје се или само иа собе и кујнв или, што је чешће,
имају ајат и кревет (диванаиу) пред кућом и собом као и набу
под собом. Кревет је оивичен тробоааиом. Врата су двоја.
С тим новим кућама готово су исте у опште но-
вије куЛе Пољанице и Клисуре, које граде мајстори Пчи-
њани или Шопови са Власине.
То су боље куће и на њима се вића утицај како од стране
мајстора, који их ,граде, тако и самих Пољаничаиа, а у поједи-
ностима се аапажа и утицај ив вароши. Покрнвеее оу ћерамидом,
зидови су им виши, окречене су и у опште боље саграћеие. Састоје
св редовио из куће, собе, ајата и кревета, а уз то имају иабу,
ћилер или какву сулдраму, а неке имају и више делова. Проаори
су стаклени, више их је, пећи су, где где обојени и подсећају на
варошке. У ниједној соби тих кућа нема оџака.

П|||20С1 1оу ^ л оо^к


72 ПОЉЛНПЦЛ И КЛИСУРА

Димњаци на свима ћераиидним кућама Пол>анице


и Клисуре различне су врсте. Положај њихов на кући
није свуда исти. Већина их је на једној страни крова
и високи су колико да надвисе слеме крова. Мање је
димњака, који су на сред слемена куће тако, да се дим-
њак наслања на оба крила крова. Ти су димњаци сниски
често од обичног плота реће од дасака начињени. На
старим ћерамидним кућама димњаци су скроз дрвени,
доле шири, горе ужи, и кров им је шиндран, где где
шиндре чине једноставну раван на једну страну нагнуту.
Покрпвени су и ћерамидом, а негде је димњак просто
поклопљен плочом, где где тенећком. На новијим кућама
димњаци су зидани и личе на варошке.
Осим тих вићају се и такве куће, које су заостале
од Арнаута а Срби у њима живе, пошто су их препра-
вили. То су иреирадлене
•арн&утске куће. Има их
поглавито по клисурским
селима, која су била ар-
наутска.
Те су куНе по спољашњо-
сти всте као а праве поља-
ничке куће сламњаче: пле-
таре, сниске, покриаене сла-
Вр. 7. мом, имају двоја ирата, а у
Стара арааутсва вућа у Ладанцу, сагра- место прозора су обични о-
ћеаа ово 2 год. пре осдобоћеља (1878). До твори на задовима. Унутра је
вуће је одмах пред вратима 3—4 корака К ућа преграћева пердетима,
вошара, пдетара а сдамом покривена. сду- која место зида м .
жнда зк смештаЈ одеда а др. ~ .
собе и к
Дедова вућа: У ћ е У српско] куЈ.и
1 соба 6 врата (■• план «У^е бр. 7). Уз једно
2 вућа (вујна) 7 прозор перде а према овоме делу,
3 аибар 8 огњиште к о ј и одговара кући, јесте ам-
4 јасдезаврупну стову 9 јасде закоња барчић) саа од ш и р 0 К И 1 да_
р
сака. Уза аид ивмеђу кућних
врата постоји јасле за крупну стоку, а у једноме је ћошку јасле
за коња. — Срби, који су се уоелили у те арнаутске куће, ва-
чинили су место оних »пердиња« једноставан аид и на њему арата

,пИ12еси» ^ л О О З 1С
рнста т. НИКОЛИЋ 73

И8 куће у собу, те је тако од једнодељне арнаутске куће пачи-


њена дводељна. У кући је остало огњнште, а у ооби начињен опак
јв. план куће бр. 8). До
:
окоро је било више таквих .— > . —*—
ЛГ
арнаутских кућа,у којима 1
су живелн Срби, па су сада
напуштене, пошто оу ста-
воввици вове саградили.
Ув њих постоје и поједи- к
не вграде: плевње, кошаре
и др.

Зграде око куће. — У


Ч. I
Бр. 8.
овим областима, као и Стара арааутсжа кућа у ^ Ладшцу) №
у ГрДбЛИЧКОЈ Клисури, граћена ире осдобоћеаа (1878), а посде 1878.
у смислу з г р а д е у п о - г- п Р вп Р ав *в ва У СР П «У «ућу. П<>"™О јв на
маена преграда авмеђу собе н куће. Сниска
требљава се СТарин- ј в > о д ш о т а 1 повриеаа сдажои. Таван је у
с к а реч левина (девике) собж од вмромх бувовжх дасава.
Дедова:
како за све зграде око 1 кућа (вујна) 5 јасде
куће тако и за кућу, 2 соба 6 врата
када се,, ова сматра као 3 оцак 7 проаори
_ . 4 огљиште
зграда ). Око куће по-
стоје зграде: кошарв, ћерана, трла, алевнл, казаница,
амбар, кошеви, ладник, млвкарник, а осим њих: кочина,
кокошарник.
Изузев амбар, као и где-где ладник, који су од
дасака, све су остале зграде саграћене од плота, који
је код главнијих зграда гкошара трла, плевњи и ка-
заница) облепл>ен, као и код кућа. Те су главније зграде
често покривене ћерамидом, где где плочом или даскама
(шиндрама), а већина сламом као и све остале споредне
зграде.
Кошаре су по велнчинв често као и куће, само су ниже од
њих. Све су плетаре и већином саграћене као сламне куће. Имају
једна врата. Место проаора где где оу обичви отвори на зиду.
1
) У пчи&скн седижа нитж у морввсвижа (у бдисвој оводжнж Врања) та
се реч ае чује.

|П|(12ес1 ћу
74 ПОЉА.НИЦА И КЛИОУРА

Има их од две врсте: једна је слична по улозн у неколнко ва-


јату западиих крајева Србије, а друга је аоловарка (штала). У
првој се чува одело — »џопе* — (за промену и обично), черге
и постеља обично у ковчезима или повешапо на моткама. а ту
су и друге домаће ствари, често и каце за воће, и бурад од ра-
кије. Пред таквом кошаром има где где и ајата, који служи ва
остављање разних домаћих ствари. Где у двору вема те кошаре,
становници обично испод стреје кућњега крова држе опружену
мотку, о коју вешају постељне ствари и др. Друге кошаре служе
у место штала: у њима становници чуиају коње и говеда или
само волове и онла је то воловарка. Због тога обично има око
кућа по 2 кошаре, а негде и по 3 — 4.
У поједииим селнма Пољанице (у Големоме Селу и Градњи)
очувале су се зграде Деране или дгакарнице, у којима се граде
мутавџиски пронзводи, (покровци, вреће н др.). Оие су, као и ће-
ране у којима се ужа раде, дугачке, саграћене од плота, а по-
кривене сламом или ћерамидом. У раннједоба иису служиле само-
за рад мутавџиски, већ се у њима н пиће продавало, те су биле
као данас механе; оида се није ишло у механу већ у ћерану.
Трла је од плота, често „вртен плот* т. ј . оиругластог обли-
ка, а покривена сламом. У њу се затварају овце и коае, те је с
тога пред аратима трле тор, ограђеп обичним плотом.
Плевње су или близу куће или даље од ове ван ограде двора
обично 30—40 или 40—100 корака. То оу веће зграде као и куће,
иа које и личе из далека, а често су и више од њих; широке су
5—6, а дугачке 7—8 корака1). Плетаре су и покривеие сламом
са лемеаницама. Кров је висок. Имају једна врата. Где где им је
темељ од камена и онда је под плевњом с једне стране штала,
те је плевња с те стране на два боја. Пред плевњом је обично
гумно за вршење, ограћено је плотом. Где где су око гумна по
2 па и по 3 плевње: једне за сламу. а друге аа плеву; служе
искључиво за смештај сламе и плеае.
Казанице су плетаре, често са темељем од камеиа. Покри-
вене су ћерамидом, сламом или даскама. Служе за печење ракије.
Вићају се само по дворовима имућиијих становника, али обнчно-
у свакој мали има по једна.
Амбари су од дасака, покривенн шиндром, сламом или нај-
чешће ћерамидом ; унутра су даскама подељени у „пресеке* за

■) Плевње обвгано стају 5—7 ш 7—8 банака, а највнше, када су ћера-


мидве, око 10 банака, ади никада нису скуоке од куће као што неки веде.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИ0ТА Т. ННКОЛИЋ. 75

равне врсте жита. Пред амбаром је где где ајат н кревет мало
издигнут. Под истим је кровом где где и ладник. Где нема ам-
бара, ту је кош, који је изнутра облепљен блатом. (В. слику
у Крушевој Глави).
Кошеви су од плота. покривени сламон и служе аа снештај
жита. Кошеви у којима се држи кукуруз, већи су, дугуљасти,
подлога су им греде или камени зид, а покривени даскама или
ћерамидом. Кошеви 8а остале врсте житајесу мањи, инају облик
цилиндра, који је где где доле ужи, а горе шири. Подлога су им
даске, на којина су утврћени прутови, којн чине скелет коша.
Изнутра су облепљени блатон или балегом. Нокривени су сланон
или шиндром. Код кошева, покривених сламон, отвор је одовго,
са страве крова. (В. слику кошева у Голеноме Селуј.
Аадник је исти као и у пчињским селина1). Више их ина у
селима Пољанице и Клисуре, у по некима на пр. у Дреновцу н
по 10—15. Омањи су и квадратасти (1 м. висине и гаирине), а са-
граћени или од дасака са шиндраним кровом или су оплетени
прућем, а покривеви сламом или ћерамидом и такви су обично
већи. Увек су уалигнути од земље илв на 4 стуба или подаи-
дани; обично оу пред куКним вратима, али на таквоне месту да
нх увек »ветар бије.*
Млекарник (млекар) је обично пред кућним вратима, сагра-
Кен је од плота („чакма*), покривен плочом или даскаиа, а ви-
сине обичнога човека, колико да се у њему слободно креће; под
је аемљан, у њему се, као у ладнику, држи благота: млеко, сир,
масло и др.
Кочипе су плетаре в покривене сламом као и кокош&рници
— оплетени прућем и покривени сланом.

Мећу свима тим зградама само се где где запажа


да има неког расаореда, који је као и у пчињским се-
лима1). Све су зграде з:једно са кућом око двора, тако
да су кошеви и амбар према кући, а остале зграде с
обе њене стране. Где где су зграде за стоку и плевње
око гумна, које је близу куће или уз саму кућу с
њене друге стране, где су споредна врата. — Баште се
око кућа вићају само где где, али их највише има по-

») Насе*а II, 137—138.


г
) НаседаН, 138.

,пИ12еси» ^ л О О З 1С
76 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

ред река, приточица Ветернице, као и поред ове. По-


ред кућа има и воћњака („сливњаци"), иначе су воћке
растурене по имањима и има их врло много као на
пр. у Смиловићу.
Изгледа, да су ово главни узроци појави таквих
кућа и зграда у Пољаници и Клисури. Одлика поља-
ничких кућа, да су просте, неукусно саграћене, са мање
одељења и кућних зграда јамачно је у веаи са кул-
турним стуањем, на коме су становници ових области,
а тиме уједио и са особином њиховом, да изостају по
укусу од становника у Поморавл>у. Томе се могу при-
писати и неке појединости као оџак у соби, комин на
сламној кући и др., што се вића у пољаничким кућама,
а тога нема у Поморављу, Пчињи, па можда ни у Ви-
ногошу1). — У пограничним селима Пољанице куће су
просте, колибе и буснице, како због несигурности по-
ред границе, тако и због сиромаштинв, јер су отанов-
ници скорији досељеници, ма да је у многоме узрок и
њихова лењост, јер су многи од тих разноврсних досе-
љеника познати као »нерадиици.« Уз то светекуће граде
сами Пољаничани, који су као мајстори самоуци, те и
невешти у граћењу кућа. — Појави бољих кућа (но-
вијих), које се јављају поглавито после 1878. год., узрок
су мајстори Пчињани и Власинци, који су их градили,
а и даиас их граде (Пчињани досељепици у Равноме
Делу и у другим селима). Уз то су утицали и они ста-
новници, који су се креталп ван Пољанице и вићали
боље куће по селима и варошима; варошки се утицај
вића на најновијим кућама (обојени и већи прозори,
зидани димњаци и др.). Али је често код нових поља-
ничких кућа само с поља утицај варошки, иначе су у
основи праве пољаничке куће.

■) У седу Швачкавици иеиау невим кућама оџака у соби, а у неаииа има,


јер су прве градиди иајстори и» Вра&а, а друге из о&шжњег села Тесовишта
(Вивогош).

,п,&есП,у^00^1е
РИСТА Т. ННКОЛИЋ 77

У свима селима Пољанице и Клисуре нема комина


на сламним кућама. Таквих кућа нема у Секирју, Ур-
маници, Смиловићу, Власу, (бар их ја нисам видео), а
има их у Стрешку, Крушевој Глави, Големоме Селу,
Мијаковцу, у појединим деловима Градње и др. Изгледа,
да је аојава комина у вези са положајем села или
делова његових. Комина има у селима или у оним дело-
вима њиховим, који су на већој висини и изложеии ја-
ким ветровима; у долииским селима нема комина. Прва
су села ,више но последња, изложена ветровима, због
којих се изгледа и граде комини, јер они спроводе ив
куће дим, којн се на сламним кућама у долинским се-
лима може и кроз сламу чурити, јер ветрови не сме-
тају, пошто су та села у многоме заклоњена.

5. Трле и колибе.
Пољаница, а нарочито Клисура, већим су делом
сточарске области. То се види, како по траговима ста-
новника пре данашњих насеља, тако и по садашњем
стању у овим областима.
Име села Власа као и порекло неких породица у
томе селу, у неколико доказују, да је раније у поједи-
ним деловима Пољанице, а јамачно и по Клисури, било
Влаха, који су можда живели сточарским животом. 0 тим
Власима данас у народу нема никаквих предања иити о
Црновунцима, да их је било по Пољаници. По оближ-
њим планинама Голаку, Кукавици, па и Пљачкавици,
које су и давас познате са својих пашњака, зна се само,
да има или да је било Црновуиаца илиАшана (Арнаута).
По Голаку и Пасјачи било је по ослобођењу 1878 око 25
вородица и са 3—4000 оваца и до 300 коња1). По Ку-
кавици до ослобођења (1878.) није било Црновунаца,
ма да има трагова (Влајиња врх иа Кукавици), који доне-
кле показују, да је по њој раније било Влаха. Од пре де-
') М. Ђ. Мшнћенћ, Крадовина Србија, 245.

.пШгесим ^ л О О ^ 1С
78 пољлницл и КЛИСУРЛ

сетак година почели су Црновунци узимати под закуп


планипу Кукавицу, по којој лети чувају стоку, а на
зимовник је гоне у »лесковачко« или у Добрич. По
Пљачкавици се не зна, да је раније било Цриовунаца,
али се ирича како је Турчин, који је до 1878 г. био
господар Пл>ачкавице, издавао пашу по њој под закуп
Цинцарима, који су се по кад-кад лети кратко време
бавили. Иначе су је узимали под вакуп поједини л>уди
из Врања, који су стоке имали. До 1878. год. у селима
Бил>аници и Девотину, која су у непосредној близини
Пљачкавице, живели су Арнаути Ашани, чије је главно
занимање било сточарство. И сви остали Арнаути, који
су до 1878. год. живели у Пол>аници, били су погла-
вито сточари. — Села у непосредној близини тих пла-
нина била су позната као сточарска, каква су и данас
у многоме. Још пре 1878 год. становници појединих
села Пољанице и Виногоша гонили су крупну стоку на
пашу („к'шлус<) у села на подножју Голака, у Кукавицу
и Пљачкавицу.
Па и данашњи становници Пољанице и Клисуре
раније су се бавиии о сточарству више но данас. Стоке
су чували много више1) но сада и обично заједнички
бачевали. Тако су нарочито живели, док су били на
окупу у првоме селу. Онда су бачевали међу собом, а
како су имали и господаре, то су и за њих бачевали
обично по недељу дана. Онда је сваки имао све зграде
за стоку (трлу, колибу и др.) ван купе, на имању. Доц-
није, када су се становници поступно разишли на имања,
престали су заједнички бачевати и стоке су све мање
и мање чували, јер је п паше бивало све мање. Данас
па то заједничко бачевање, којега је било по свима се-
лима, осим предања опомињу називи »Бачевиште," којих

') У селу Мвјаковцу, када су становвици бнлв на окупу у првоже седу н


када ЋЛ је било мање, причају, дз је једвн чувао ко 300 нузвнцв (коза н оваца)
и ло 150 гдавв јадовнве (јараца п оввовв), уз то свиња, говеда н др.

.пШгесИз/ ^ л О О ^ 1С
РИСТА Т. НИК0ЛИЋ 79

има готово у сваком овдашњем селу. Уз то и сада ста-


новници Равнога Дела бачују заједнички, а има и неко-
иико кућа из села Стрешка, које бачују у Лисцу. По
Лисцу Стречанп имају колибе за крупну и ситну стоку,
која им тамо борави. Око пет њих тамо чувају стоку;
имају обично 30—40 оваца, око 30 коза и др.
Сви остали становници Пољанице и Клисуре данас
чувају стоку сваки за се, неко више неко мање. Нема
каквог особитог сточарског живота.

Зграде за стоку или су код кућа или ван њих, на имањнма.


Зову их обичио „колибе." Увек се употребљује реч колиба (»идем
до колибу"), кад се поће ка стоци, где су поред колибе све стаје
за крупну и ситну стоку. Чује се и реч појата, али ређе. Нај-
иећи део стаиовништва Пољанице и Клисуре чува своју стоку
код кућа. На имањима ван кућа стоке чувају обичио имућнији
гтанонпици, који имају стоке више и имања даље, нарочнто у
селима с леве страие Ветернице као и у осталим селима Поља-
нице у изворишту Ветернице, према Клнсури и по Клнсури. Че-
сто они, чије су куће поред реке, имају зграде на имањима, која
су им даље од кућа.
На имањима постоје: трла са оградом пред вратима, колиба,
залсетика, олевња са гумном, кошара (говедарник или воловарка),
кочика; последње се зграде вићају само где где на имању ван
куће. Када су на имању само трле и колибе обично су дзље од
куће "/4—'/* и ' с ах„ иначе су на пр. плевн>е нанмању ближе кући.
Обично сваки нма по једну трлу и колибу, а има сељака, којн
имају и по две колибе са трлама. Никада их не помештају.
Све те зграде — „левине" — (трле, колибе, кошаре и плевњв)
саграћене су од плота, као и оне у двору, а покривене су сламом.
Само су неке од њих простнје саграћене, ,на подввле", нарочито
трле и колибе. Око трле је обично ограда од плота. Уз те се
зграде наће где где и кочина. То је колибица испред које је пло-
том ограћен простор. Пред тим ограћеним нростором постојн други
омањи такође плотом ограћен, а зове се загок или аагокче. У
колиби обично станује овчар, а у нужди и стоку аатварају. У
трли затварају овце и козе. Говедарник је за говеда.
Када су те зграде близу кућа, код њих се сем овчара нико
ис бави. Млеко носе кућп в тамо врше сав рад са њим. Али када

о&есИзу ^ л О О З . С
80 ПОЉАНИЦЛ Н КЛИСУРА

су даље од куће, у нолибн бораве увек по двоје, обичао најста-


ријн укућани, који чувају стоку и сав рад са млеком врше у
колиби. У твм се колвбама становннци баве а зими и лети, јер
јалову стоку стално чувају у трлама ван села, а само муавнце
дотерују кућама. Има колиба, код којвх становницв чувају стоку
само вими, а лети никако. То је случај код становника, који
нмају стоку мувницу. Код већине становннка, пошто сада мање
стоке имају, стока се музница ввше чува код кућа, само по не-
кад звми в у јесен код трла н колиба. И онда се само овчар
бави на колиби, а млеко се доноси кући. У опште је рећи случај,
да се сав посао са млеком обавља на колиби.
Све те колнбе н трле нису прави сточарски станови, какви
се на пр. ввћају по северо-источним крајевима источне Србије.
ма да само по где где одговарају н>има. Оне су на имањима ста-
новвика, те у многоме аамењују кућу. За време лета, док ста-
новнвцн раде своја имања, сав алат при раду држе у тнм ста-
иовима, где се за време летњег рада и баве.
Од даиашњих села позната су као сгочха места она, која
су н раније таква била. То су села у Клисурн, у Пољаннцн на-
рочнто она у изворишту Ветернице као н села на јужној гра-
вици Пољанице : Пљачкавица, која је у близиви чувених сточних
места Девотина и Биљанице и др. У та села становвицв околвнх
села (ва Ввногоша, Поморавља и др.) сваке године дотерују стоку
летн на пашу. Тако у с. Пљачкавици има свакога лета на пашн
по 30 тућих говеда из оближњих села1).
Оподању сточарства н промени у вачину аанимања главни
је узрок у томе, што је данас мање паше но раније, а нека села,
као што је познато, немају паше нн мало. Ув то данас станов-
иици не живе у задругама као раније, те и нису у могућству, да
стоке чувају више, већ по мало. Због тога само задружне куће
имају стоке внше. Стари начнн сточарскога живота, бачевање,
када оу становници свакога села заједнички бачевали, изгубно се
јамачво зато: 1) што становници данао не живе на окупу, у првоме
селу, као раније, већ свакн за себе, раздалеко један од другога,
на своме имању; 2) што је данас, како неки од старих људи кажу,
и »свет други* — сваки воли да живв за себе, не тражи нико
заједницу, као што је то бнло раннје; и 3) што је данас мање паше.
То се с друге стране потврћује оојавом бачевања ставовника

') На једну се гдму пдаћа обнчно по 10 троша аа дето.

,ф\гев 1>/ > ^ з 0 0 3 1 С


РИСТА т. николн-а 81

Равнога Делв и неких у Стрешку* Стречани бачују по Лисцу и


код њнх се бачевање одржало изгледа поглавито зато, што имају
довољно паше. Они у Раввоме Делу бачују изгледа за то : 1) што
имају довољно паше; 2) што живе мећу собом приличпо у бли-
8ини ; 3) што су сви готово пореклом Пчињани, па се овде, на-
шавши се осамљеии, зблнзили једви другоме и у томе погледу; и
4) кво да их на то гони и несигурност поред границе.
Колибе и трла ван кућа имају обично становници оних села,
која су богата пашом, кво и по осталим селима имућни станов-
ннци, чија оу имања даље од кућа, нарочито оних људи, који су
вахватили многа имања по одласку Арнаута 1878. год. Све су те
трле далеко од кућа по читав сат и више. Али у селима дуж
границе и ако ствновници имају и паше и имањв ван кућа, ипак
немају колибе и трла. Томе је главни узрок краћа стоке, коју
врше Арнаути или чешће сами Срби у споравуму са Арнаутима').
Иначе у осталим селима, где су становвици сигурнији (од краће
и др.), ностоје колибе за стоку.

6. Имена.
Имена села, њихових крајева, као и имена брда,
планина, река н сви остали називи могу се поделити у
две главне групе: I. Имена странога порекла, од којих
су многа старпја од данашњих становника; и 2. Имева
сриска, која потичу поглавито од данашњих становника.
У имена прве групе спадају:
а) сва она, која се тичу некадашњих становника
Влаха; то су: Вл&сег), Вл&јињл (иа Кукавнци), Влашке
Шуме (у Урманици), Влашке Аш&де (у Станцу1, Цинц&рин
(под Лисцем), Влашки Кл&данац (у Стрешку), Драголин До*);

') Тако на пр. иеш становницн с. Ушевца, којв су по оддаску Арнаута


из Добрејаица, купндн инања, ииају на аима н колнбе, које су далеко од кућа
оао V*—'/х сах - Тамо стоку затварају саио аини, а летн не, јер нн је враду,
*) И у Јабданвци с обе страве Раано-бањске Реке, једне од нзворних
жракова Медвеђе, востојн истоииено седо Власе.
*) Можда је Дрсиолин од вдашког вмева.Дршул иди Драгол, ако такво ноже
постојатн.Слично тонеДрагулин Дол на севериој страни Вадкапа ио К. Јвретеву
је вдашвога поревда: Драгулова Додина од Драгул. Вндн ЕИгв^епИшт Ви1валеп.
& Ш.
етногрдфски аворник, КЊНГА П. 6

,ф\гев ћ / \ Ј 0 0 5 1 С
82 ПОЉАЈШЦА И КЛИСУРА

б) имена, која се односе на Арнауте као: Дардиште')


|у Дреновцу), Љомино Приче (у Лалинцу), Џерифез (у
Лалинцу); Арнаутски Кладанац (у Секирју), Фирл (у Ла-
линцу); много је назива, који опомињу на њихова осо-
бена лична имена (мухамеданска) као што су: Љуљин
Кладанац, Баљин Ки., Бељурово, Ајдарова Њива, Мивта,-
рово Приче, Таирова Долина (Дреновац), Зекино Селиште
и др.; можда су арнаутска и ова имена: Биљаница,
Гагинце, Калабарина и др.;
в) нме Татарски Кладанац (у Секирју) помиње на
Татарина, турскога гласоношу;
г) имена Турски Дол (Секирје), Абдулов Кладанац
\Вина) и др. помињу на Турке.
За нека се нмена но може одређено рећи, од кога
су остала. Таква су изгледа: Пачавац (Ушевце), Рзаница
(Ушевце), Лекочевац (њиве у Дрезговици), ПЈошоран (Дре-
новац), Дулан (Секирје), Ботуња (Ушевце), Синова Глава
(Калућерце), Кујнац (Власе), Миљак (Власе), Душина. Чука
/Власе), Парамуљковица (Пљачкавица), Чорин Кладанац
(Рождаце), Пардина Ливада (Рождаце), Рачовац (Рождаце),
Сианички Камеп (Рожд.), Рилов Дол (Станце), Гарина
Г. и Д. (Вииа,, Шијеник (Вина), Магурица (Вина), Даби-
окљева Орница (Смиловић), Цремашница (Тумба), Солакова
Долина (Студена), Гаџура (Стрешак), Бина. Ливада (Стр.),
Накова Шума (Стр.), Јејаи (Добрејанце), Преиљиште (Ла-
линце), Рогје (Лал.), Балиик (Лал.), Шиловскв Кочине (Лал.),
Калика Ливада (Власе), Шиндерски Деја (Драгобужде),
Мајевац (Дрен.), Тотоан (Дрен.), Мали Дотин (Дрен.) и др.
Мећу пменима друге групе издвајају се:
Ј. Имена, која опомињу на старија насеља друкчије
врсте од данашњих, и на друга културна стања: Градња,
Градиште, Катуниште (у Секирју), Кућиште, Појатиште
(Студена), Гумниште, Ложиште (Стрешак).

•) Од речи .дарда* (крушка), од које јс н име старих Дардаиа.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИОТА Т. НИКОЛИЋ 83

2. Имена, која опомињу на иоједине врсте руда:


Сланик (Секирје), Слаиа Вода (Власе), СланвЛиеаде (Власе).
3. Имена, која се односе иа раније или садашње
занимање становника: Калуђврце (село), Калуђеров Гроб
(у Калућерцуј, К&луђерска. Долина (у Кал.), Кллуђерске
Ливаде (у Кал.), Бачевиште, Просиште (Вина), Јвчмиште,
Ланиште, Лвћиште („лећа<с — сочиво).
4. Имена, која подсећају на разноврсне људске тво-
ревине : Слог (Смиловић), Маркоео Кулиште (Драгобужде),
Кованл'к (Дреновац), Лозиште (Калуђерце), Гнојина (Вина),
Бачвтине и др.
5. Сродствена су изгледа имена: Рождаце (рождаци
— роћаци), Мијаковце (Мијаковци, Мијак) и др.
6. ИмеЕса, која су дата ио шумскоме дрвећу: Дре-
новац, Јасење, Јасика, Јасеновица, Куње, Габер, Церов
Рид, Бресјв, Густа Трница, Дубикв, Лииа, Луг, Трн, Па-
иртљива Орница, Базовничка Падина, Базова Надинл,
Базовник, Благуне, Лвска, Брестов Дол, Букин Чукар и др.
7. Имена, која су дата по еоНкама: Оскоруша,
Крушкар, Густи Ораси, Црешњица, Сами Ора, ВоНњак,
Црешња, Јабука, Јабучица, Јабуково, Слива, Сливица и др.
8. Имена, која су дата по биљу, културним биљкама
и у опште по вегетацији: Грашиштв, Јагодњак, Реиа,
Вина (село) — по виновој лози, Коирива, Шеварина,
Црна Травица, Ливаде, Селимиште (у Мијаковцу) — по
цвећу селиму и др.
9. По особинама воде дата су имена: Бела Вода
\у Студени и у Драгобужду), Смрдан (Лалиице); Барјв
(баре), Вирови (ливаде у Секирју) и др.
10. По пластичним и осталнм особинама земљишта
дата су имена: Рамни Дел, Рамњак, Рамна Падина, Умац,
Голи Риб, Куси Рид, Руије, Шарени Камен, Корутина,
Бели Камен, Груач, Рамна Шума, Голема и Куса Лука,
Росуља, Жути Камен, Црвени Брег (у Дреновцу) и др.
6*

1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
84 ПОЉАНВЦА В КЛИОУРЛ

11. По животињама су дата ова имена: Голубињак,


Зајчи Камен, Зајча Страна, Свињска Падинл, Орлова Чука,
Мечји Деја, Гареаник, Којзи Брег, Гарван&чко Приче,
Мечо Приче, Чаплак, Змијевац, Мечја Чука, Мечкина
Падина, Крагујев&ц, Јагњило, Говвдарник и др.
12. Преиначена су и промељена ова имена: Г. и Д.
Округлица — Оруглица Г. и Д. (изгледа), Китица — Власе
(по предању), Краљево — Дуиељево (по предању), Кр-
стена — Трстена (по предању), Размилица — Г. Оруглица
(предање), Божура — Тумба (предање).
0 поставку имева села, као и о многим другим имевима у
народу поотоје приче в домишљања. 0 именима села биће помена
при опису свакога села, а овде ћу помевути прпче в домишљања
о другим именима. — 0 поставку имена Пољанице има веколика
домишљања. По једноме предању (у с. Мвјаковцу) Пољаница је
добвла име од Пољане, како се ввала жена, која је од векуда до-
бегла у ову област. Други веле, да је прозвата Пољаницом због
овога. Када је Пољанвца била под лесковачким пашом, становви-
цвма је бвло далеко ићи у Лескоаац, због чега паша подели, веле,
лесковачкв вилајет на иола, в Пољаница од тада доби д&вашње
вме. Највероватније је предање, по коме је Пољавица проавата
тако абог тога, што ивгледа под>е, када се погледа са Облика илв
којег од гравичнвх висова. — Ветерницл је по једноме предању
проавата по иавору заавом Ветервица, који је блвву Језера у
изворишту Ветернице, а други веле, што вода, одакле тече главни
крак Ветериице, ромори: »вр«, »вр*1). Облик је, прозват по томе,
што се увек на Облику опааи оолвк, из Пољавице, када падне
магла илв када се ваоблачв. — Лисац је прозват по томе, што
је једним делом лис т. ј . бев шуме'). — Грот је добно име п&
свтвоме качеву груачу, кога има највише на стравв његовој према
Дреновцу. — Голак је провват по томе, што је вбог некадашње
рударске радње остао био без шуме, го, само је, веле, ва местуг
где је давас Регког^ер, било три дрвета, те је по томе в ово вне
постало. — Мраковштица (у Власу близу Ветерввце) добвла је

•) Др. Т. Маретнћ име Ветерница стаа&а у народна иа^вања, којина ве


гаа правота ввачења, што ве би треОало, а Мииошић ту рвч ввводи од ветра
Ввди Преглед геогра*ске лвтературе Б. П., кн>. I, с. 5.
а
) Човек, којв јв по главв лие т. ј. бев косе, 801е се лишко.

,П1112ес1иЧЈООЗ[е
РИОТА Т. НИКОЛИЋ 85

мме по томе, што је ту ухватно мрак »цара* Лазара, те је пре-


ноћио на лукама(поред Ветернице), којесупрозвате Царинске Јуке1).

По множини имена Пољаница се издваја од Кли-


суре. Она је већ давно насељена српским становништвом,
које је до данас дало имена свима геограФским објек-
тима, изузев нека страна имена, која су заостала од
старијега становништва. Клисура је скоро насељеиа срп-
ским становништвом (после 1878. год.), изузев нека села,
и данас у њој нема имена ни за најобичније геограФске
објекте. Исти је случај и у новим селима Пољанице према
Јабланици. Од интереса ће бити, како ће и према чему
сам народ у току времена створити имена.

7. Старине, ранија и д а н а ш њ а насеља (постанак и др.).


Отарине. — У Пољаници и Клисури има различите
врсте старина, које опомињу на ранија насеља у овим
областима. То су: селишта, кућишта, гробља, градиштл,
манастиришта, црквишта и други различни остаци ста-
рина — слогови, новци, цигле, калдрма, традиције о сга-
рим границама и др.
Селишта. пн&старих и нових. Старихјеселишта мање,
има их око 10 и то у: Дреновцу, Секирју, Ушевцу, Власу,
Урманици, Градњи, Големоме Селу, Крушевој Глави,
Острој Глави, Доњој Оруглици и Вини. Она су по стра-
нама долина обично на заклоњеним падинама. На њима
има где где остатака старога воћа (ораха и др.). Близу
њих често постоје најбољи сеоски кладанци, а и стара
гробља обично су недалеко од њих. Сада су на њима
обично њиве, на којима становници при орању где где
наилазе поједине остатке .старина од некадашњега на-
сеља. На тим су селиштима била села јамачно ире по-
стојања данашњих насеља. Селишта у Острој Глави и
1
Постоји предаае, како је ,цар« Лазар ту преноћво онда, вада ну Маржо
Крадевић није допустио, да врође вроз теснац, где је данас Марково Еие.

|П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
86 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРЛ

у Доњој Оруглици млађа су од осталих старих селишта


уз поменута села. На њима су била српска села, која
су постојала пре доласка Ариаута, када су сва даиашња
стара села у Пол>аиици и Клисури постојала. Њих су
и Арнаути звали „стара селишта«. — Нових селишта
има готово уз свако старо село Пољапице и Клисуре,.
уз нека и по два. Позната су под именом „селиште"
или „старо село<(. На тим су селиштима била у почетку
данашња села, па се становници поступно разишли иа
имања, где су им сада куће, те је место, где је најаре
постојало данашње село, постало селиштем. Негде и данас
има кућа на тим новим селиштима, где је било прво село
данашњега села, а већина их је без кућа, на њима су
сада њиве и ливаде. У ред тих нових селишта спадају
и она места, где је раније био збег, па због тога место
прозвато селиштем (као на пр. у Тумби). Таква су но-
вија и селишта у бившим арнаутским селима, где су
до 1878. г. биле арнаутске куће; њих зову и куНишта.
Старих гробала има око 10 и то у: Дреиовцу, Сми-
ловићу, Градњи, Ушевцу, Големоме Селу, Трстени, Га-
гинцу, Лалинцу, Црцавцу, Доњој Оруглици. Сва су та
гробља позната као »старинска«. Урасла су у траву и
жбуње, те се готово и не може распознати, без кази-
вања мегатана, да су ту била гробља. Само се види ши-
л>ато камење, које вири из траве. Заостала су јамачно
од српскога становништва пре данашњих насеља и изгледа,
да су била гробља, када су постојала села на старим
селиштима. За стара гробља у Гагинцу, Лалинцу и у
осталим бившим арнаутским селима може се поуздаио
рећи, да су заостала од Срба, који су у тим селима
живели пре доласка Арнаута. — Осим њих постоје и
друга стара гробља, која су, по свему судећи, старија
од поменутих старих гробаља. Њих има око 6. Изгледа,
да је од њих најстарије „гробје од иидовије« у Секирју
на месту Ржишту. На њему нема никаквих остатака.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 87

већ се само прича, како су ту копани људи „џидовијв"


(џинови). Можда се то гробље тиче најстаријега народа,
за који се зна, да је живео на Балканскоме Полуострву
а у ономе делу његову, где је данас Пољаница (Дардани?|.
За такво се гробље прича н у селу Градњи. Давнашње
је и чумско (урманачко) гробље, које је на међи Урма-
нице и Ушевца. Прича се, како је ту чума побила 77,
или, како неки веле, 99 девојака, које су биле среле
некога младића и растргле га 1 ). У Угаевцу, Крушевој
Глави, Тумби, Градњи и у Мијаковцу постоје стара гробља,
за која веле, да су латинска. И на Лисцу постоји старо
гробље — лисачко гробјв — на коме нема никаквих
особитих трагова, све је урасло. Близу њега постоје
неке дуварине. На појединим местима (на нр. у селу
Станцу на месту Угар) становници ископавају при орању
врло крупне човечје кости, и веле, да су ту била не-
кадашња гробља.
Гр&дишта. има три: два у Клисури, једно у Поља-
ници, а једно је — Марково Кале — ван ове, на путу
у Врање. Од градишта у Клисури једно је, звано Гра-
диште, при улазу из Пољанице у Клисуру, с десне стране
Ветернице. Оно је на крајњем изданку косе између Сту-
денске и Градишке Реке. То је чукица, од косе одвојона
прекопом, а са осталих страна су реке; обрасла је шумом,
по којој је разбацано камење. Када је ту постојао град
— кале — прича се, да је у њему био збег и „млого
азно". Због тога су, веле, Турцп папа.ш кале са Вита-
новице и уништили га трешњевим топовима. Друго је
градиште у Клисури на Умцу, при уиазу из Лесковачкога
Поља у Клисуру. На њему нема никаквих особитих тра-
гова раније тврђаве. Треће је градиште у Дреновцу (По-
љаница) близу данашње границе. Прича се, да је ту био
град, а данас је готово све земљнште нод шумом. —
') Овда је, веде, чума побила в све становннке села Уржаннце; сиио се иа ко-
вачевске иородице спасао некодико н>нх, од којнх вода поревло иородица Ковачовци.

|П|Ц2ес1ћу ^ л О О З 1С
88 ПОЉД.НИЦЛ Н КДВСУРЛ

Сва су та градишта, како изгледа, из доба Турака. Данас


на њима нема никаквих особитих трагова од иекадашњих
градова, само је по њима разбацан обичан камен и
махом су обрасла ситном шумом. Тврћаве, које су на
њима биле, постојаие су више ради сигурности пролаза,
или да у случају послуже за збег нарочито тврђава при
улазу из Пољанице у Клисуру. Близу тог Градишта по-
једини делови коса јесу виши и са њих би се могло увек
доминнрати тим градом. Тврћава Маркова Калета, од које
су се очувале зидине, била је од већега зиачаја у свакоме
логледу и изгледа, да је ив византијскога доба.

Манастиришта или ман&стирина има на три места


у: Големоме Селу, Градњи и у Дреновцу. Манастирина
или Манастир у Големоме Селу јесте с леве стране Ма-
настирске Долине, чији је поток лева приточица Ветер-
нице. Ту су „зидине од старог манастира, поред кога
се познају остаци од неке друге зграде, где је прича се
живео некакав испосник"'). Манастириште, а по некима
црквиште, у Градњи јесте на левој страни Крушево-
главске Реке. Познато је под именом Света Петка. Од
какве грађевине нема ни трага, већ је само разбацаво
обично камење. У близинн јо старо гробље, за које веле,
да је латинско2). Манастирина у Дреновцу јесте с леве
стране Манастирске Долине. Повната је под именом Св.
'Борће. Заостале су неке дуварине, урасле у трње, а около
је гора. Не зна се, из кога су времена ти манастири.
На месту Св. Петка причају, да је био наћен камен са
натписом »поп Недељко". По томе би ту била српска
црква. Народ их сматра за „латинске" *).

■) М. ТЈ. Милићевић, Крадевина Србија, 284.


а
) Као »Латинску Манастирину« поииње је н М. ГВ, Милићевић, Краде-
впна Србија, 285.
*) 0 црави св. Петке, да је сматрају за датннску, видн и М. 'Б. М и и -
ћевића, Кралевииа Србија, с. 284.

I |П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛНЋ. 89

Црквишгаили црквина имау: Дреновцу, Добрејанцу(2),


Градњи, Власу, Големоме Селу, Стрешку, Тумби, Доњој
Оруглици, Црцавцу, Крушевој Глави, Девотину. На свима
су тим црквиштима заостале зидине или темељи од ових.
По њима се види, да су то биле мале цркве, просто са-
зидане. Изгледа, да су из турскога времена или нешто
старије од доласка Турака у ове крајеве. За неке народ
вели, да су »латинске«1). Зидине од тих цркава и данас
где где раскопавају становници (као у селу Дреновцу
с десне стране Ветернице близу насипа), а негде су их
и обновили. За све те цркве постоји предањв, како су
их разорили Турци и Арнаути1).
Остали трагови ранијега живота јесу различитеврсте
и има их само местимице. У бившим арнаутским селима
на пр. у Доњој Оруглици, као и у некима осталим се-
лима на пр. у Тумби и у селима под Обликом, распо-
знају се и данас старе међе, зване »слогови«, некадашњих
имања, која су радили становници — Срби — пре до-
ласка Арнаута*|. Ту су данас паше или је вемљиште под
шумом. Поред тих »слогова« у селу Тумби и у селима
под Обликом налазн се камење, прикупљено у „грамађе"
(уздужне гомиле), те по њему мештани распознају, да
је то земљиште, које је данас под шумом, некада (пре
данашњих насеља) било „работено". „Слогови" и »гра-
мађе" у тим селима јесу од становништва, које је жи-
') Таввих цркава, управо зидина иевадашњих цркава, које су повнате вао
,латннске\ данас иха у седиха јужко од Пољаиице. Позиата је »латинска црква*
на међи села Дубиице и Честедина, друга иа св. Идији (честелинском) и др.
г
) Међу тим чуо сам једно предање, које се свуда не потврђује, те н није
поуздано: како је неки мнтрополит дигво народ одавде, те цркве оотале пусте,
а 8еи&а празпа, Томе у првдог иде траднцнја, по војој је кекадашња црква на
Прокопију (Голеио Седо) нађеиа читава, па су становници из н>е пренели све
у цркау голеноселску. Доциије је та црква напуштеиа и уништена. Једнои се
на сабору код те цркве побију Србн н Ариаути, те од тада Србв нису додазнди
у ту црвау, воју су по том Ариаутн упиштили.
а
) Тих старих међа — »слогова« — има и по селима јужво од Поллнице,
где су до 1878 г. жнведи Арнаути. То су седа: Горње и Доње Доброшево, Че-
стелип, Горњи и Доњн Лебовац.

1П1(12ес1 ћу ^ л О О З 1С
УО ИОЉАНИЦА И КЛИСУРЛ

вело пре данашњега српскога становпиштва, а можда су


од истих становника и они »слогови« у бившим арнаут-
ским селима. У селу Тумби мештани распознају и стара
гумна, која су данас урасла у жбуње1).
Старински новац (златан и сребрн) и какит сребрн
(синџирчиће) становници су наилазили при орању с леве
стране Грађанске Реке близу њена угаћа у Ветерницу,
где су данас њиве Луке и Росуља. Два нађена бакарна
новца јесу И8 доба византијске владавине, један из вре-
мена Јустинијана I. Ту су, веле, наилазили плтос од ци-
гала и камена, иодруме, иодземне канале, калдрму. То
су јамачно остаци некадашњега насеља — „града" — по
коме је, ивгледа, и данашње село Градња добило име.
На појединим местима (на Коластој Орници у Дре-
новцу) наилазили су, веле, зидине некадашњега дућана,
старе р&онике („ранике"), кон>ско железо и др. — Негде
су ископавали бакарне судове, гвожђурине и др. — На
Ђорговом Трлишту (у Ушевцу), у Богдановом Долу
(Градња) наћена је једна бр&два (личи на секиру); наћен је
и један тоиуз и др.
У многим селима иостоје традицијв о старој граници
Пољанице, а можда и некадашње Србије, према Ј. И.,
Ј. и Ј. 3. Према Ј. И. и Ј. стара је граница ишла да-
нашњом ивицом развоћа Ветернице и Мораве, на коме
су: Лисац, Облик, Грот, Гоч и др., а према Ј. 3. је стара
граница истоветна са данашњом политичком границом
измећу Србије и Турске; она води развоћем Ветернице
и Криве Реке. 0 тој старој граннци забележио је нешто
и М. Ђ. Милићевић. Њему су причали, да је на брду
Црноме Камену (које је на томе развођу према Гњилану!
за време кнеза Лазара била „некака граница« и да је
»Лаварев Кладенац«, који је испод тог брда, пронашла

') Неки у Тумби веле, вако су на каиеновииа налазилн шаре, које су по


вихову причању и8 вреиена, када чекић није радио.

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 91

војска кнеза Лавара, када је туда пролазила1). То су праве


природне границе — ограђују области (Пољаницу с једне
и Врањско и Гњиланско Поморавље с друге стране), које
и геограФски не чине целину, те је потпуно вероватно,
да је на поменутим развоћима некада била граница1), о
којој се сада прича.
Путови. — У раније доба Пољаница је била на ударцу
једног од најважнијих друмова, који су водили преко
Балканскога Полуострва. То је моравско-вардарски друмг
којисе од Ниша одвајао од великога цариградскога друма
и водио на Југ најпре долином Мораве, а по том Вардара.
До најпознијега турскога времена тај друм у ономе делу
ивмећу Лесковца и Врања, где је Грделичка Клисура,
није водио због клисуре дуж Мораве, већ је ишао ра-
звоћем Ветернице и Мораве или долином Ветерничином.
То је јамачно правац, којим је пут водио и у средњему
веку. Краћи је од најновијег правца овога пута, дуж
Мораве, куда води од најновијега времена (од доба Митад
Паше). Тим је друмом 1669. г. прошао Енглев Браун').
Пут је онда водио дуж Ветернице. Осим Брауна ниједан од
путника није оставио помена о томе путу ив ранијега вре-
мена, те се с тога о правцу његову може знати једино по на-
родноме предању. Предање говорн само о путу, што је во-
дио развођем Ветернице и Мораве; тај је правац јамачно
од турскога времена, јер су путеви у турско доба водили
поглавито косама и венцима планинским. За време Брауна
(1669) јамачно није био напуштен стари средњевековни
правацтога пута (дуж Ветернице и поред Маркова калета).
Из Лесковца тај је пут водио на Југ преко Леско-
вачкога Поља и даље преко села Накривања, Чукљеника
*) Краљевнна Србнја, 275—6.
*) Као што је н данас граница у деду врема Гњиланскоме Поморављу.
*) Помвње, да се 8а иепуннх 12 сах. Ветериица гази 90 пута, те је 8бог
тога и иааива Меандер мизнјски. Хан је чуо, да се треба газнтн 50 пута, а М.
Ракнћ ју је газио око 90 пута. Данас се Ветериица, док тече Кдисуром (од Го-
ломога Седа до Умца), гази око 45 оута.

1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
92 ПОЉАНИЦЛ И КЛИСУРЛ

(код св. Николе), аа се онда хватао развођа Ветернице


и Мораве и ударао на Кукавицу, водећи њеним венцем
преко Новога Села, Преке Воде и Ружинога Гроба. Онда
је у Кукавици био „дервен", којим се, веле, ишло око
6 сах. (од Чукљеника до Крушеве Главе). У Кукавици
је била турска кула и ту чесма. Познат је био на томе
путу и Убавичков Кл&дан&ц, прозват по некомв Убавичку,
који га је саградио. У Новоме Селу био је хан, где се
давас прича за „70 задине"; хан је био постојао и више
села Крушеве Главе. Од Кукавице пут је дал>е ишао
преко Лисца, где је на садашњему вису Стражи посто-
јала стража, по којој је, веле, и вис добио име. Одатле
је пут даље водио развођем Ветернице и Моравв, где
су села Мијаковце, Крушева Глава, Стрешак и Урманица.
Од Страшачкога Рида ударао је на Чемерник, па водио
подножјем Облика и Грота, за тим ударао на село Би-
љаницу, где је близу Миркова Кладанца био хан, од кога
су заостале дуварине. Даље је водио долином Мале Реке,
у којој, веле, има остатака старе калдрме, а по том до-
лином Градске Реке силазио у Врање. Тај је правац
пута „старовремски", њиме се ишло пре 80 —100 година,
а од тада је поступно напуштен.
Други већи пут, који је додиривао Клисуру и По-
љаницу, јесте онај друм, који је из Лесковца водио
на Ј. 3. у Гњилане. Тај је друм из Лесковца водио
Лесковачким Пољем, па се онда хватао косе између
Липовачне Реке и Ветернице, ударајући на село Барје
и даље на Југ водио Оругличким Ридом, па ударао н а
Копиљак. На Копиљаку постоји акиште, где је био
иекадашњи хан, од кога су заостале дуварине. Даљеје
ударао пут на Веђе Главе, где такоће постоји дув&ри-
ште, па на Воловски Камен, где има аккшге, за тим
на Китку и даље у Гњилане. Од тога се пута сада по-
знаје траг, а и данашњи пут (Лесковац—Копиљак) води
тим правцем.

■пшгесим ^ л О О З 1С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 93

Осим тих у раније доба било је и других споре-


дних путева, о којима се данас само прича. Водили су
обично косама и венцима и ивбијали на она два главна
пута. Један је водио венцем, којим иде данашња гра-
ница од Копил>ака према Ј. И. Тај је пут од Копил>ака
ударао на Трстену, па на Прибовац, Зарбинце, Ново
Село, Честелин, Собину и Врање. Тим су путем Арнаути
из голачких села и оближњих долавили на пазар у
Врање.
Ранија насеља и насељеноот Пољанице и Кллсуре. —
Прошлост ових области у погледу насеља није позната.
Данас се готово ништа не зна, која су била села и
каква је била насељеност Пољанице и Клисуре пре да-
нашњих насел>а. Из побројаних старина могу се само
видети трагови ранијега живота, али нема никаквих дру-
гих ближих одредаба о њему. Па и ти остаци старина
не могу се поуздано класиФиковати по времеиу. Једино
се може нагађати, каква је била насел>еност у поједи-
иим временима: према помену неких села; према исто-
ријским датима, по којима се може судити, какво је
било стање у овим областима и у оближњима; према
броју појединих врста старииа; према традицијама о нека-
дашњој насељености; према старим изумрлим и данаш-
њим породицама; према заосталим старим именима идр>
У средњему веку не вна се поувдано ни како се
звала Пољаница, а од правих пољаничких села у спо-
меницима нема помена ни о једноме. Једино се крајем
средњега века помиње село Вина у Клисури и сеиа
Горња и Доња Оруглица на граници Пољанице према
Јабланици. Тај је помен од год. 1395. Оида је кнегии.а
Милица, као монахиња Јевђенија, поклонила са својпм
синовима рускоме манастиру св. Пантелејмона поред нс-
ких села у Дубочици (Мирошевце, Горину и др.) и оиа
горе поменута: » . . . и «лз Еишњд с метохолњ и с мегедлш
и здскломк, и лшчатому: до р*ке Оушице, и до рддонинск?

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
94 ПОЉАВИЦА И КЛИСУРА

легге;..." '); ,,...св сели, .. Округлицд, и долна Окрутлнцл,..." V


Хрисовуља, у којој се помињу та села, писана је у Но-
воме Брду, које је биио познато као знаменити град за
време српске средњевековне државе. Јамачно су онда
и области у близини Новога Брда биле добро насељене
и напредне, те су со лз њих и могла поклањати поје-
дина села. Из Пољанице се у споменицима не спомињу
никаква села, алн -је, као једна од блиских области
Новоме Брду, свакако онда била добро насељена. Бар
се то може рећп за позније доба средњега века, када
је у српској држави Ново Брдо било готово главни
извор богаства. То је вероватно у толико пре, што је
онда и у Иољаници било нешто рударске радње. Из
тога су времена могла и заостати стара селишта, стара
гробља, многобројна црквишта и друге старине, које се
данас по Пољаници и Клисури раскопавају. То потвр-
ћују и неке тамне традиције, које данас постоје о ра-
иијем стању ових области, а тичу се изгледа, тога вре-
мена. Прича се: како је у Пољаници и Клисури пре
данашњих становника живео »други свет*; како онда
ло Пољаници није било букове горе ни папрата, већ
само бора 8 ), иначе је Пољаница била гола, бев шуме;
прича се и о једноме од ондашњих села Нов&ковцу. То
је село постојало на месту, где је данас Трстена (срп-
ска). У њему је било самокова, а прозвато је, веле, по
некоме ковачу Новку, који је у томе селу живео, када
у Пољаници није било буке ни папрата, већ само бора;

') Гласник Срп. Уч. Др. XXIV, 273.


2
) Ш<1. 274. — Та два села Зиће, изгдеда, данашња седа. Горња и Доња
Оруглица. У почетку су се звада Округлида Г. и Д., па је доцније, можда од
лодаска Арнаута, настао назин Оругдида Г. и Д., под којим су именом и давас
оба седа позната у наролу. На неким садашњим картама место Оругдице Г. н.
Д. означеиа је Округдица Г. и Д. Тај се назив можда и даиас употребљује,
•сахо ие у Шљаннцн.
') Чује се предање, како су и онда, као и данас, живеди Срби. — Старац
Павле (»деда-Павол« из Барја) веди, када је Србин праи пут држао ову землу,
иије било буке ии иалрлта.

.ш&есЈћу^ОО^к
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 95

дрва су у Новаковце доносили са планине Кукавице.


Можда су у то доба — (пре буке и папрата) — посто-
јала и многа данашња стара пољаиичка села, али о томе
нема поузданих доказа.
Како је н када нестало тих средњевековних на-
сеља, не зна се. Изгледа, да је Пољаница за време ра-
това око Новога Брда и после пада његова (1455.) из-
губила главну масу средњевековнога становништва. То
нестајање средњовековнога сгановннштва можда је
доцније довршено за време познатих сеоба под па-
тријарсима, али се ни о томе не зна 1 ). У народу се
чује где-где иредање: како су становници, који еу жи-
вели пре данашњих, »избегли* из Пољанице, како се
тек онда подигла гора букова и како су се после тога
поред Срба почелн досељаватн Арнаути. Али ни онда,
као што ћемо видети, Пољаница није остала сасвим без
■становништва. Губитак старога, средњевековнога ста-
новништва и досељавање иовога јавља се изгледа у
брзо једно за другим. Поред Срба, као првих досеље-
ника у Пољаницу и у области око ње у позније турско
доба почели су се досељавати и Арнаути, којн су жи-
вели у овим областима до 1878. год.

Арнаути и њихова оела у Пољаници, Клисури (ветвр-


ничкој) и Виногошу. — Пољаница, Клисура и Виногош
спадају у ред североисточних области Балканскога По-
луострва, у којима је било Арнаута до 1878. год.; крајња
област, у којој је било Арнаута до 1878. год., била је Ма-
-сурица, с десне стране Јужне Мораве. Даље од Масурице
у североисточноме правцу као да Арнаута у множини
није било*). У тим областима Арнаути се јављају у нај-
') Постојн предање, како је за врене иеке сеобе у Големоме Селу остало
сано 8 кућа в то у Дубју, а већ помеиуто је оио предање, како је иеки митро-
соллт дигао народ из ових крајева, алн се о свему томе ие ана ништа поуздано.
*) 0 Арнаутима у Бугарској раиије и даиас видн: Бг. С. Лгебек-а Бав
ГОг84еп1ћит Ви1|?апеп. \\Чеп. 1891. 8. 124-125.

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
96 ПОЉАНИЦА В КЛИСУРА

позније турско доба 1 ). Нагло ширење Арнаута по Ста-


рој Србији и у неким југоисточним областима данашње
краљевине Србије настаао је после оних сеоба под па-
тријарсима, почевши од краја XVII века, и за време
аустријско-турских ратова крајем XVII и у XVIII веку.
Онда су многи српски крајеви у томе делу Српске Земље
остали без становништва. Од тада настаје надиран>е
Арнаута у те крајеве. У Пољаницу'и Клисуру почели
су се досељавати тек од друге половине XVIII века,
када су те области биле насељене српским становниш-
твом, као и многа села западно од Пољанице, откуда
су Арнаути надирали. Пре но што су се почели да на-
стањују по Пољаници и Клисури били су заузели сав
Голак, као и сва села јужно од Голака, а на Запад
од Пољанице и т о : Десивојце, Поличку, Зарбчнце,
Вељу Главу, Трстену, Суарну, Ново Село и др., за која
се поуздано зна, да су била српска. Заузевши та села,
почели су се настањивати по Пољаници и Клисури. Тако
су до 1878. г. у Пољаници и око ње ова села била
арнаутска: Добрејанцв, Трстена, Драгобуждв, Равни Део
(Дел — Деја), Дуиелево (које се пре Арнаута по пре-
дању звало Краљево), Оруглица Горња и Доња, Лииовица
Г. и Д., Остра Глава, Мијовце, Лалинце, Мвлово, Гагинце,
Калуђерце,Б&рје и Секирје, у коме је било (у већини) Срба1).
Северо-вападно од Пољанице било је Арнаута у Јабланици,
где и данас има око 10 арн. села, а источно у Вино-
гошу (село Лепеница) и у Масурици, у којој је до 1878. г.
било око 7 арнаутских села. Јужно од Пољанице, а у
') О томе надврању Арнаута, вао и о њихову порекду, начнну пастањнвава
н постанку арнаутских села, нема писменнх података бар аа те обдасти и за Ар-
науте до 1878. По иеки писац, као нпр. Хан помиње само арнаутска села у Поданнцн
и Клнсури, ма да ннје био у Пољаници, говорн у опште о старини Арнаута ■
анховој надмоћностн у ширењу, ааи нншта детаљније о њихову насељаваау.
*) О. Брок погрепгао је забележио, да су Стрешак, Рождаце и Станцв
бшн насељени Арнаутима, ннтн је овнх Оило у Дреновцу, Соаачкој Сенк ■
Равној Реци, као што он »елн. 80(181ат1всћв Б1а1ек1еп81п<Цеп Ш. 1Нв В1а1вк1е
ав8 1&<Шсћв1еп 8ег1)1всћепа. \У1еп. 1903. 8. 330.

|П|Ц2ес1ћу ^ л О О З 1С
РНСТЛ Т. НИКОЛИЋ 97

непосредној близини вароши Врања, била су арнаутска


села: Биљаница, Девотин, Доброшево Горњв и Доњв,
Чествлин, Ђорђввац и Горњи и Доњи Аебовац. Сва су
та села, пре доласка Арнаута, била насељена Србима.

По своме аореклу Арнаути у свима тим селима По-


љанице и Клисуре делили су се у две главне групе у :
Арнауте Ашанв и Арнауте Малсиј&не (како их овдашњи
народ у Пољаници зове по »Малсији« — Малисији), а
поред њих било је и Арнаута од других племена: Ма-
л>он&, Отњана (Хоти) и др. Било је и Арн&уташа, као и
Турака Читака. Арнаута Ашана било је мало. Живели
су у селима Девотину, Бил>аници и Честелину, која су
била, а и данас су, чувена као сточна места. Данас тих
Арнаута има у Суарни, Зарбинцу и другим арнаутским
селима дуж границе према Гњилану. Сви су они у тим
селима досељеници. Арнаути у Девотину били су до-
сељени из оближњих села Суарне и Зарбинца, а било
је досељеника и од Качаника, те су, веле, били »ме-
шани а ; до 1878 г. било их је око 15 к. И Арнаути у
Биљаници били су из Суарне, доселиле се 2 куће око
1830 г., а до 1878 г. било их је око 9 кућа (Меметова
— 2 к., Рамове — 3 к. и Мемишове — 4 к.). Арнаути у
Честелину дошли су били од Пећи и Ђаковице, где су
живели по равници (»по рамно"). Старина је тих Ар-
наута Ашана, по народноме предању, »од ашанско" или
»од ашанл'к а , а то је, како народ вели, где и Дибра 1 ).
Но можда су из области Хаса, који је на Дриму, јужно
од Паштрика.
За све остале Арнауте, а за разлику од Ашана,
постоји у народу опште име Малсијани и њих се тиче
она народна изрека у овоме крају, по којој су: „Слепци
2
) О ижену Ашанн прича се, да је оостадо по токе, што су вдховн преци«
још вад св вере дедиде, говорилп: „аша", „аша* т. ј . нећу, нећу, разуме се у
ниједну веру.
ВТНОГРАФСЕН ЗБОГННК, КЊИГД VI. ~

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
98 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ

од Битол> — Арнаути од Малсију«. Малсија је позната


област у сливу средњега тока реке Дрима, а овамош-
њем је народу Малсија у ошпте »Арнаутлук« и то »от-
куд латинско", те и веле за Арнауте Малсијане, да су
„од Латини«. Али сви ти Арнаути, за које се чује назив
Малсијани'), нису били баш из Малсије. Од племена из
Малсије у селима Пол>анице и Клисуре били су: Кра-
сниНи или како их у Пол>аници зову „Красници" или
„Краснићани* и Г&ши или „Гашњани". Краснића је
било у селу Добрејанцу и другим селима, а Гашњана
у Секирју и у некима од осталих. За нека се само зна,
да су их заузели поглавито „Малсијани" (не зна се
племе) и то: Драгобужде, Остру Главу, Оруглицу (Горњу!
и др. Остали су Арнаути бнли: из околине Ск&др* (лол
Шкодре«); од племена Отн>ана (Хоти), М&љока и др.;
од ^вчана, од Качаника, Новога. Брда и других места, о
чему ће бити помена у оиису појединих се*а. У селима
Десивојцу, Трстени, Бештици и Гагинцу живели су
Арнаути Хоти или Отњани *), а поред њих било је и
других племена, као нпр. у селу Десивојцу (данагање
арнаутско село у Старој Србији близу границе), где је
било Арнаута од Шкодре (^Шкодринци«) и др. У се-
лима Драгобужду, Равноме Делу и у многима од оста-
лих живели су Маљоци. По селима у Клисури Ветер-
ничкој живели су поглавито Арнаути »Голакчани«, који
су са Голака сишли у та села, а старином су веКином
»Малсијани« или Мал>оци. У неким селима (Лалинцу)
Клисуре било је, како изгледа, и Арнауташа, јер се
зна, да су неки имали српске обичаје (славу), чували
старе везене кошуље са крстовима и др.
>) У седииа, која су бида даље од арнаутсквх, становвнци употребАују
назвв Мадсијани несто Мадока и обрнуто. Због тога н кажу често, како је бвдо
само Арнаута Ашана н Арнаута Мамка, аран су живедн од Помннце нрежа
Мораввцв, а другв прена Годаку. У тоне сдучају оод Ма*оцина треба уве» ра-
зунетн н Мадснјаие. — Пдене Мадоцн и давас постојв у Старој Сроији. За
н>их у Пољанвци веде, да су досељеви »одкуд Бабуну Пдавжву".
2
) У Гагинцу је био позват Арнаутни Сула Отњаниц.

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РНСТА Т. НИКОЛНЋ 99

Порекло Арнаута у Ј&бл&ници као да је исто са


онима у По&аници и Клисури. Већ је поменуто, да је
у јабланичкоме селу Липовици било Краснића, а да је
било Арнауташа, може се видети из предања о пре-
цима неких данашњих арнаутских породица у Јабланици').
Ариаута у Виногошу било је у селу Лепеници. Ти
су Арнаути били досељени из (Масурице, Трстене
4 к.), И8 Биљанице, са Голака, а поред њих било је
досељеника из села Трновца (близу Прешева) и из Мо-
равице („од Карадаг«*). Поред њих живели су и Срби,
којима су били господари три Турчина Читака из Врања.
Арнаути од Пољанице (из Трстеве и Биљанице) најпре су
се били населили близу села Белишева (Виногош), на ме-
сту званом Турска Падина, по томе су прешли у село
Равну Реку, а И8 ове у село Лепеницу, где су стално
остали. Земл>у су, веле, притисли бадава, а неке су Србе
нагонили, да им буду чивчије. До 1878 г. у томе је гелу
било око 25 арнаутских кућа, а остале су биле српске
(више их било). Најгори су од тих Арнаута били ,,Тр-
стенчани".
Арнаути у Масурици населили су се раније но они у
Пољаници, Клисури и Виногошу; порекло им се не може
тачно дознати и у свакоме су се погледу ивдвајали од
Арнаута у поменутим областима, о чему ће бити говора
на другоме месту.
Арнаути у селима јужно од Пољаницв (у Биљаници,
Девотину, Честелину и др.) били су пореклом погла-
вито Ашави, о чему је већ поменуто. Села Горње и
Доње Доброшево и др. припадала су Турпима Читацима,
који су живели у Врању5).
') У селу Радевцу (данашње арнаутско седо у Јабданнцж) зна се, да се
предак једне арнвутске, сада чнсто хухажеданске аородице, ввао Никола. То
самн Арнаутн прнчају.
*) Отуда је бма нороднца Арнаутнна Илрвза.
•) Турака Чнтака во 1абааевцн Хапокој 6НЈО је у седу Внда«, које је
јужно од Вра&а, бшзу Вујаноаца. 0 њима он ведн ово: .... еш (ОгкЈвсћ вргеећеп-
7*

.пШгесЈћу ^ л О О З 1С
100 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

Врвме доласка првих досељеника Арнаута у ове


крајеве изгледа по свему, да неће бити раннје од друге
половине XVIII века. То се види из једне синћелије по-
родице Поповића (Шикопараца) у Градњи. Та је син-
ћелија писана у Нишу 1776 године, а печат је на н>ој
од 1752 г. Поред неких села (Рождаца, Власа, Стрешка,
Дреновца, Станца и Големога Села) данас и до 1878 г.
српских, по тој је синћелији предак породице Поповића
имао арава да попује и у селима: Добрејанцу (ДоБршнци),
Мијовцу (Мишпци) и Лалинцу (Лдлинци), која су до 1878
год. била арнаутска, а онда (1776 г.) свакако српска1)-
Да их раније није било види се у неколако и по пут-
нику Бровну (1669), који је путовао уз реку Ветерницу,
а о Арнаутима не помиње ништа, што би свакако учи-
нио, да их је онда било*). Уз то Пољаница спада у ред
крајњих североисточних области, у којима су Арнаути
живели до 1878 г. За то су се у њој и око ње почели
да настањују у најпозније турско доба, када су били
заузели остале западне српске крајеве, а док су њих
населили морало је проћи доста времена. Њихово по-
ступно надирање са Запада може се пратити но узми-
цању и бегању Срба с те стране, које су Арнаути по-
тискивали. Тих дооељеника има готово у свакоме староме
селу Пољанице и Клисуре, као што је поменуто у опису
њихову. По њима се види, како су се Арнаути поступно
приближавали Пољаници, док се најпосле, у њој и у
близини њеној, нису почели настањивати, а то је било
тек од друге половине XVIII века. Од тада, па до осло-
Аев ЂоН Катепв ВЦја(всћ, Деааеп 1л(Је т еграртп тегдеввеп мгагДе. Ђ[е»в ТПг-
кеп ттегДеп топ Њтеп Касћћагп ТвсћМаи вепапп!.' Наћп 0-. Ј. Кеше топ Ве1-
рта<1 пасћ 8а1ошк, 8. 47.
■) Еиа оредања, по војнка су поједмна од садашњнх свештеника у Граднл
нн&ди синћедију аа данашње арааутско седо Десшојце и др. То је свахако
ондо онда, када су та седа бнда српска.
*) Он не поии&е иа сроска седа, којнх је онда свакако] бидо, сало су
јаиатао бвда да*е од пута, а и ако их је бидо бди>у пута, он аа н>их није обра-
ћао оажву.

,п,&есЈ1-,у>^00^1е
РИОТА т. николит. 101

боћења (1878 г.), оии су стално надирали у овоне правцу


и врло се брзо ширили тако, да их је до 1878 г. било и
у Виногошу, а од ранијега су времана у Масурици.

0 узроцума., због којих су се Арнаути досељавали


у ове крајеве, не зна се миого. По томе се ивдвајају
први досељеници, који су дошли непосредно из своје
домовине Арбаније, од осталих, који су се посредно иа-
сељавали у Пољаници и око ње. Није познато због чега
су први досељеници Ариаути у својој правој домовиии
(Арбаиији) напуштали своја огњишта и досељавали се у
ове крајеве, који су, при њихову доласку, били у глав-
номе насељени српским становииштвом, те је према томе
било излишио њихово досељавање. Може се само на-
гаћати прави узрок, ва што су се отуда кретали. Пада
у очи, да су сви први досељеници из Арбаније дола-
зили у ове крајеве, тек пошто су се били потурчили.
За њих се прича свуда, како су били „Латини Рисјани«
и како су се у почетку владали и као Хришћани и као
Мухамеданци и тек у току времена постали прави Му-
хамеданци. 0 томе има доказа и биће говора на до-
тичноме месту. Овде помињем само један пример. Ар-
наути у селу Лалиицу славили су славу и напустили
су је тек онда, када су им приметили Арнаути »Трстен-
чани" |из Трстеие), да су ови на тај начии: »полаТурци
а пола Каури*. По томе и осталоме ивгледа, да је на-
пуштање њихове домовиие у вези са промевом вере.
Што је пак досељавање тих Арнаута ишло у овоме
правцу могао је бити разлог или у томе, што се ми-
слило да су ови крајеви били пусти и ненасељени, или
су можда иарочито упућивани у ове далеке северои-
сточне области, како би, заузимањем Ветерничке и Гр-
деличке Клисуре, прекииули везу ивмећу српских зе-
маља северно и јужно од тих клисура и да у случају
рата буду од сметње продирању Срба даље уз Мораву,

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О ^ 1С
102 ПОЉЛНИЦЛ И К.1ИСУРЛ

као што је доиста и било 1878 год.1). Тоје вероватно


и за то, што су ти крајеви онда били насел?ени, те није
било гЈотребе, да се нови досољеници насел.авају. Уз то
има потврда и друге врсте.
Остали Арнаути, познији досељеници, који су до-
лазили из оближњих села, иедавно од Арнаута насеље-
них, досел>авали су се поглавито пз тежње, да више
имања захвате и они су се насилнички настањивали или
су их опет Турци нарочито доводили. Осим тога било
је и досељеника, који су због учињених недела морали
мапуштати своја огњишта и досељавати се у ове кра-
јеве. Њих је било и по Голаку1).
Начин, како су се Арнаути, од почетка па до 1878
год., засељавали у селима, где су дотле живели Срби,
није био свуда исти, а и разлике је било у начину до-
сељавања између ирвих и иознијих досел>еника. Први
су се Арнаути настањивали мирним путем, управо на
превару, па су се тек иосле насилнички ширили, оти-
мајући имања српска. Када су се досељавали били су,

') Онда су, за време српсво-турсвога рата (1878), Ариаутв биди од ае-
диве помоћи Турцима. Од Лесвовца ва Врању српскв је војсва продирада у два
правца: додвном Мораве кроз Грдедичку Кдисуру н додивом Ветернице кроз
Ветериичку Клисуру а Поданмцу. Турци су браниди обе кдасуре: Грдедичку
сами, а продаз додввом Ветернице оставиди су »бризи и уввћаваоств Арнаута
— обитаоца те додине* (М. М. Магдадеиића, Граћа за историју рата Србије
са Турцнма 1877—1878 г. с. 62.). Целокуван број Ариаута, воји су браввдм аро-
даз вров доднау Ветернаце .оцењује се на 1600 дуди". („Грађа аа историју 1
с. 74 а >Рат Србије са Турсвом..." с. 120). 0 дрхању њихоау ево шта веди М.
М. Магдаденић: ,Готовоста, са војом су ови храбри горштаци врвмида ову за-
даћу ва себе, и евергија, са војон су се ангажовадв у њу, иема аамерве. Нема.
сумње, да их је на тавав поступав јако подстицада та важиа оводиост, што је
бида у питању безбедност њихових седа и донова,...* (»Граћа аа историју...' с.
73.). — Ипав всоред редовнв војске Арваути ће пре но ввојв ударнтм у дмжм
бегстао. 0 њихову страховању и бегању испред иаше аојсве 1878 г. давас се са
подсмехон прича у Пољаници. Један је у Утевцу, чувши да иадире српска војска,
ујашио аезаиога коња, мвсдвћи да избегве; разумв се могао је утећи, тев вада
су му друговн посевдв огдав, војим је воњ бно веаан.
2
) »Годак је — веди А. С Јовановић — васељен већинои Арнаутима што
добегавају из својих крајевв збогкаквога учнњовога здочана, осујећавајући тнме
врвиу освету*. Коло, 1888. г. с. 190.

.ш&есЈћу^ООок
РИСТА Т. НИКОЛИЋ
ш
веле, јадни и жалосии. Најпре су обично долавили сами,
а после су им стизале породице. Кукали су и прекли-
њали, да их становници у селима, где су наишли, приме
на коиак. Ови су их из сажаљења примали у своју кућу,
али се Арнаутин није више удаљавао из куће. Причају,
кад му стигне породица, смести се у кући, ивбаци све,
што му ве треба, па ће онда рећи ономе, који га је
примио наконак: „Јаилемчак из Малсије, сад пдн ти!"
Тако су се први досељеници Арнаути заселили готово
у свима нарочито пограничним селима Пољанице1). На
пр. у селу Добрејанцу до доласка Арнаута живели су
Срби и један »Грк« са својом породицом. Породица, у
чију је кућу Ариаутин дошао, звала се, а и данас се
зове Длб&рци. У њихову кућу дошао Арнаутпн са по-
родицом и молио, веле: „Да коначимо,чорбаџн!" Ови их
примили на конак, али се Арнаути више нису хтели уда-
љавати из куће. Дабарци остану и даље у својој кући,
али им Арнаути убрзо убију оца, те они побегну из села
и доћу у Врање, где и данас живе (Дабарци, позната
породица у Врању). „Грци* су се потурчили и даље
остали у селу, али су их Арнаути увек ввали „Грцима*.
Када су се тако настанили, поглавито по гранич-
ним селима Пољанице и Клисуре, Арнаути су за неко
време после тога почели силом да потискују остале ста-
новнике дотичних села и да се засељавају ио другим
селима. Тако су се почели ширити тек, откада су еко-
номно ојачали — захватили много земље, напатилн стоке
и др. Тек онда су се, веле, Арнаути осилили и „измет-
нали«; од тада је настала права борба („битка") измећу
Арнаута и Срба, које у почетку није било, јер су се
Арнаути насељавали у први мах местимице, а станов-
ници нису одмах увићали опасност, која им од њих прети.
') Т « о старац Илцја Десивојсии (Годемо Село) прнча ово о додасау пр-
внх Арнаута у поједина седа. .Дође, »еда, Арнаутиа од Шкодру (Скадра), ввје,
■олн, оа се набнје у «ућу а ћути'. Затин ну доће в чељад, ла вад ку помену,
да аа куће жде, Арнаутин одговара: ,3ар ја да мреа*.

|П1(|2ес1 ћу ^ л О О З 1С
104 ПОЉАНИЦА И КЛИСУГЛ

Неке су Арнауте засељавали сами Турци, који су


у8 то ишли на руку даљем ширењу Арнаута по срп-
ским селима. Тако се ана, да су први Арнаути у сеиу
Девотину доведени били из оближњих и данас арнаут-
ских села Суарне и Зарбинца. Њих је доселио врањски
паша, по казивању неких, Мехмед паша (-ј- 18x4). Он
је хтео, да иа Језера, које је у изворишту Ветернице,
спроведе воду у Врање. То му није допустио лесковачки
паша, јер је онда Пол>аница припадала Лесковцу. Због
тога врањски паша, за инат лесковачкоме, насели Ар-
науте у Девотину, који је н,ч граници врањског и леско-
вачкога пашалука, да ови досаћују народу и узнеми-
рују лесковачки пашалук, што су доиста и чинили. У
појединим селима Пољанице Арнауте су засел>авали
Турци спахије и господари, који су помоћу њих хтели
држати Србе у стези. Тако је на пр. Турчин, господар
села Власа, уступио Арнаутима, из оближњега села Рав-
нога Дела, Драгобужде, где су дотле данашње породице
села Власа — Алаџаковци и Ђоргазови — имале своје
трле. То је учинио зато, да би у селу био сигурнији
од Срба, који су се били умножили1). Најпре су Арна-
ути У Драгобужду бачевали, па се затим стално наста-
нили. Тако је и спахија села Дреновца био заселио у
Дреновцу Арнауте Зарбинчане, али су Дреновчани ус-
пели помоћу лесковачкога паше (Исмаил Паше) и рас-
терали их из села.
У осталим су се селима Арнаути засељавали по-
главито насилнички („на силе"). Од села ван Пол>анице
зна се, да су се тако заселили у Десивојцу. Села у Кли-
сури Ветерничкој заузели су готово сва тако већиномс
Арнаути из голачких села. Тако су у Лалинце најпре
дошли и силом се настанили Арнаути из оближњега села
Оругдице. Отуда се доселио Арнаутин Беја, који најпре
убије овчара породици Доинцима, па им за тим почне
') Госиодар (Турчин) их, веде, иримиовао суоаше — да »уклуцује наше*.

пШгес) !.->/ ^ л О О ^ 1С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ. 105

отимати имање, док иајпосле иису били принуђени да


напусте село. Неки се од њих одселе у Големо Село и
Дреновац, где им и данас живе потомци, а иеки су од-
бегли ии8 Ветерницу и Мораву у уиутрашњост Србије
(у околину Алексинца). После њих су побегле и остале
породице. Тако су Арнаути ив села Гагинца ваувели -*
оближ&е село Црцавац. Арнаути села Трстеие (данас у
Турској до границе) заузели су данашње српско село
Трстеиу^, која се у раније доба звала Новаковце. Тако
су Арнаути заузели и Остру Главу (данас мала Големога
Села), чији су становници низ Ветерницу пребегли у
унутрашњост Србије
У по неким селима Арнаути су успели принудити
становнике да се раселе од вулума, пре но што се ико
од Арнаута и васелио у селу. Тако је расељено село
Г. Доброшево, јужио од Пољанице, у близини Врања1).
Становници тога села у неколико су махова одбијали
Арнауте, који су нападали село. Најпосле су били при-
нукени, да напусте село, одселивши се у округ круше-
вачки на имање, које су добили од некога Турчииа у
размену за своје. То је било, а и данас је, познато као
»крвиичко место1', те се у њему слабо ко и насел>ава.
Тако је било и са српским селом Бил>аницом. Најпре су
Арнаути И8 Девотина вулумима растерали становнике
(Србе), од којих су се неки одселили у поједина пол>а-
ничка села, па су по томе ти Арнаути Девотинчаии про-
дали Биљаницу као своју земљу двојици Ариаута (браћи)
из Суарне. Због тога и околни становници веле, како
су Арнаути у Биљаницу дошли , н а празно* т. ј . онда
није било никога у селу. И Арнаути у једноме делу села
Студене васелили су се, пошто су претходно купили
>) Зек&т того седа држади су становнион седа Вдаса и од кнх су је
отадн Арнаутв. Пре но што су се Лриаутн ааседиди иамвђу, &нх је н Влашана
бнда нрава борба. Еада су Вдашанн косндн по анвадана у данашкој Трстена,
увек су ашин н да се боре са Лрнаутниа, аоји су их најпосле н потнсдн.
^) По пржчању Иднје Доенсаог нз седа Дреноаца.

.ш&есЈћу^ОО^к
106 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРА

земљу (за 60 гроша) од претка рамчинске породице у


селу Урманици. Ти су Арнаути билп ив села Слишана
у Пустој Реци. Неке су Арнауте сами Срби, надајући
се, да ће их штитити, позвали да се населе. Тако су
насељени Арнаути у Секирју. Становници су били стално
ивложеии нападајима блиских Арнаута <ив Девотива и
Биљанице) и надали су се, да само помоћу Арнаута могу
бити сигурии — једно од послвдњих средстава за обрану
од Арнаута. Ти Арнаути у Секирју били су старином
Гашњани, а неки веле Маљоци. Добегли су из села Глого-
вице (приштинска нахија). Тамо су били „направили крв",
па побегну у Лесковац и потраже место, где да се на-
селе. Онда се десио у Лесковцу Милосав из Секирја, коме
се обрате Арнаути, да их упути, где би се могли населити.
Тада се, веле, у Секирју није могло живети од Арнаута.
С тога Милосав у споравуму са господаром, који је жв-
вео у Лесковцу, одведе Арнаутв у Секирје и они се тамо
населе. То је било пре 100 година и ва све то време
становници су лепо живели са Арнаутима, којих је до
1878 г. било 3 куће; нрича се, да су славили Св. Ни-
колу. Можда су били Арпауташи, те би то био један
од уврока, што су их примили у село.

Тако су се Арнаути заоељввали у појединим се-


лима. Када се пак посматра заувимање целокупне обла-
сти, види се, да је у томе било некога реда. Пре ио
што су се почели насељавати по Пољаници, заузели су
били сва планинска села око Пољанице: села у Кли*
сури, села око развоћа Ветернице с једне и Десивој-
ске и Градске Реке с друге стране, као и сва остала
планинска села према Карпини. То су уједно и сточна
места, на шта су такође пазили. Заузевшп најпре та
села, Арнаути су са свих страна, изувев источну, оп-
колили Пољаницу, по којој су се почели насељавати (у
нижему делу Пољанице) тек у последње време, пре са-

.ш&ес^у^ОО^к
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 107

мог ослобоћења {1878), а већ сва је власт била у њи-


ховим рукама, јер је овако село морало имати пол>ака
Арнаутива. Пре самог ослобоћења (1878 г.) Арнаути су
се арипремали, да у селу Градњи заузму плодну долину
Лазину. Дрвновчаии су морали примити Ариаутина за
поллка. Од Големосел>ана су Арнаути из Остре Главе
отимали земљу. Становници Крушеве Главе абог поу-
бијаних Арнаута (око 7) ввћ су се припремали да беже.
У опште до 1878 г. Пол>аничани су били у непреста-
ној борби са Арнаутима и да није било ослобоћвња, ја-
мачно не би до данас било ниједнога српскога села у
Пол>аници.
Нвке особине и одлике Арнаута.. — Арнаути у се-
лима Пољанице, Клисуре и у оближњим селима делили
су се, као што је поменуто, у две главне групе: Ар-
науте Ашане и у праве Арнауте, поглавито Малсијане.
Они су се међу собом разликовали. Већ по своме по-
реклу, као што се види, нису били исти. Са том рав-
ликом у пореклу у вези су и све остале раалике, које
су постојале измећу Арнаута Ашана с једне и осталих
Арнаута с друге стране. Ту су разлику они сами уви-
ђали и издвајали су се мећу собом, говорећи једни дру-
гима: «Ашан бре", »Маљок бре" и др. Ашани су сма-
трани према осталим Арнаутима као Власи према Ср-
бима1). Осим разлике у пореклу било је мећу њима
разлике у нарави, држању, говору, ношњи, обичајима,
вери, храни и у опште у целокупиоме животу.
Ашани су били питомији Арнаути, мање су и до-
саћивали народу но остали. Бавили су се поглавито о
сточарству, те су стоке много више чували од осталих.
Хранили су се киселим хлебом од пшенице, ражи и
јечма1). Држали су се веома чисто и са осталим Ар-
') ИЈН ШТО нем аеде: мо Шоиоан орена Србвха, ш Еао Гурбет иремд
Цвгаивву. То је народно ш тачио мишл>ен.е.
2
) Мдеко су бшн н нравши нукепнцу.

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1С
108 пољлницл и КЛИСУРЛ

иаутима реће су имали какве веае — држали су их »на


сеир«. Тако су на пр. Арнаути Ашани у Честелину, као
и у осталим селима, где их је било, »терали сеир" са
Маљоцима, који су и »башка зборили«. Реткост је била,
да Арнаутин Ашанин д& кћер коме од осталих АрнаутаМ.
По вери су били прави Мухамеданци, а равликовали су
се од осталих и по говору и ношњи. На пр. Ашанин
је говорио »збинет« (не бива), а остали Ариаути »збо-
нет«, Ашанин »лет* (овца), а остали »лат*, »дегп« (ован)
— »даш*, »огуролсан« (куда идеш/— »купашко« и т. д.
У опште, веле, да су Ашани у говору »завад>ивалив.
Ашанске су се жене иосиле турски (димије), а остале Ар-
иаутке носиле су место димија дугачке шареие кошуље.
Остали су се Арнаути у свакоме погледу издвајали
од Ашана. Они су се делили у Фисове. У почетку, док
су били сиромашнији, они су били мирнији, али су се
доцније, обогативши се, веома осилили и народ је од
њих много претрпео, нарочито од Арнаута Мал>ока, који
су били од свих најгори (»алобије«); ретко су уми-
рали природном смрћу, поглавито од пушке. Освета
је код њих била честа. Бавили су се о сточарству,
радили су и земљу, а били су добри косачи*). Хра-
нили су се потлавито пројом. Поред остале стоке у
почетку, када су се доселили, готово сви су чували
свиње*). Зна се, да су миоги од њих при доласку до-
терали крупие свиње и то црне и шарене, каквих дотле
— пре Арнаута — није било у Пол>аници. Нису били
прави Мухамеданци. Доселили су се, тек пошто су се
били потурчили. Због тога су се за дуго време у по-
четку владали као Хришћани. Били су, веле, »Латини

•) Овн су биди в снромашнији, нечистн ■ т. д.


*) Мадецв су биди познати вао иајбољи косата. И међу Помнвиввма
је бшо добрвх восача. Када бв вод Арнаута коснли, често су их упоређнваи
са Мадоцима.
*) Једав је у седу Мвјовцу (Максуд) чуаао, ввЈв, ово 80 свнња.

1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЂ 109

Рисјани«, а овде дошли као „Турци Бошњаци" т. ј . као


потурчењаци. Зна се на пр., да су Сиианци (Арнаути
у Оруглици) славили славу на св. Николу. Осим н>их
прича се и ва многе друге Арнауте, да су имали славу.
Код многих је постојао обичај, да на св. Николу и Божић
пале воштане свеће, кувају пшеницу, жене им ишле на
задушницу као и српске и др. Оне су постиле као хри-
шћанке и за дуго се иису хтеле потурчити (у Мијовцу).
Зна се иа пр., како су Ариаути у поједииим селима (у
Оруглици) чували као знамење кошул>е, на којима оу
били извезени крстови, а заостале им из времена, када
су им преци бвли Хришћани. Тек су овде у Пол>а-
ници постали прави Турци1). Тако су на пр., ојачавши
економно, иапустили најпре чување свиња*), иапустили
су славе и др., а неки су се тек овде (у Мијовцу) после
доласка потурчили.

До ослобоћења (1878 г.) у Пољаиици је била једна


џамија \у Трстени), једна у Клисури (у Мијовцу), а у Ви-
иогошу (у селу Лепеници) и до данас се очувала текија
турска.

Арнаутских је куКа у Пол>аиици и Клисури било


свега (до 1878 год.) око 230—250. После 1878 год.
Арнаути су иапустили села у Клисури, Пољаници и сва
оближња, изузев нека (око 10) у Јабланици, која и данас
постоје. Населили су се поглавито у селима, која су
сада дуж границе као: Двсивојцв (око 40 кућа, по ка-
зивању турског омбаше), Прибовцв (око 16 к.), Цер или
Ч&р како га Арнаути зову (око 18 к.), Трствна (око 35 к.),
Зарбинце (око 60 к.), Поличка, Суарна (око 25 к.), Ново
Село и др.

') »Направин се Турцн в Лрнаутм' — ш о веде овдашљв становннцн.


2
) Данас у Јабданици има Арнаута у поједнним с&шма, који се носе н ш у ,
да обнове чување свнка.

.ш&есП.у^ОО^к
110 ПОЉАНВЦА Н КЛВОУРЛ

Постанак ■ отаржна дднашњнх оела. — Не може се


сазиати, када ое јавља арви аочет&к засељења данашњих
села Пол>аиице и Клисуре, па ни оиих која су насе-
л>ена пре 20—30 година. Опажа се само, по разлнчним
врстама старина, промена становништва и непрекидност
у животу насеља; ако је било прекида, трајао је сва-
како кратко време. Може се само констатовати неста-
јање главне маое средњевековнога становништва среди-
ном XV века, а с тим свакако после краткога времена
и појава нових досељеника, ма да нма докава, као што
ће бити поменуто, да је и заостало нешто од тога ста-
рога средњевековнога становништва. Браун (1669) не
помиње никаква иасеља.
0 засељењу становника, чији нотомци данас живе
у селима Пољанице и Клисуре нема других података,
до предања. Сигурно се може рећи, да су данашња села
на местима раиијих насеља, чија су имена и примила.
О првоме досељењу у Пољаницу, које се тиче даиаш-
њега становништва, постоји ова традиција. Прича се,
како је Пољаница остала пуста и ненасељена, само оу
у Стрешку биле три куће н у Костомлатици две1). Чо-
век, који се први доселио, иопео се, ио предању, на
Облик и одатле посматрао, где да се настани. Видевши,
да је код места Дубја, с десне стране Ветернице ближе
Клисури, најпре огрејало Сунце н снег окопнио, он оде
тамо и настани се1). Од тада је Пољаннца поступно иа-
сељавана. Ивгледа, да то досељавање није старвје од
II половине XVI или почетка XVII века, те и постанак

') Бшо је можда вућа и у коне од остадих села, јаматао у ониж седниа.
у којима дааас вма старинаца. Да таво треба рааумеп преддое о нвжадамдој
неиаседоностн Цољ&нице внди се по томе, што н народ веди, да је Пољанида
ост&ла пуста н ненасељона, ади уз то додаје, важо је онда: ,само оме овде
било селпе« т. ј . поједнне вуће. Морадо је, давде, у ПОА&НИЦИ ааостатн нешто
н од старога становништаа.
*) Прнчв се, ваво су ти доседетши бвди »отжуд Враке* м вшлш тодмво
богати, да су иа мазгама ношац носили.

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


РИСТА Т. НИКОЛИЋ 111

свла Подч&ницв и Кдисуре оа данашњим становништвом


није могао бити ранијв, ивуввв оела у којима је било
»од време" старинаца и старих аородица и села, која
су постада пре 20—30 година.
С обвиром на старину данашњега отановништва,
села По*анице и Клисуре могу ое цоделити у ове три
групе: наЈСтарија, стара и кова седа. У кајстарија села
спадају: Големо Село (име је можда поаније), Власв,
Вина, Стрешак, Урманица, Смидовић, Станце, Студена (?)
и Градња. Мећу њима су пак, цо народноме предању,
најстарија Стрвшак, Костомлатица (у Виногошу) и Ур-
маница. Стрешак је, веле, први засељен у Пољаници,
а 8а Костомлатицу се прича, да је старија и од вароши
Врања. У свима тим селима има данас старих породица
и старинаца („кадимлија"), за које се не зна, да су до-
сел>ени, а за неке иостоје предања, из којих се види
њихова дадека старина. Тако у Големоме Селу о по-
реклу породице Речаера,ц& постоји ово предање. Некада
у Големоме Селу живела два брата, којима се не зна
»ћок° (одакле су), па обојица отишли у неку борбу,
оставивши код куће децу и овоје жене Добру и Неду1).
Обојица се вишв нису вратили, јер су у борби поги-
нули, а од њихових жена једна се — Добра — очувала,
а друга — Неда — „израђала« децу, живећи са неким
Влахом мечкаром (Лингур — Циганин?), који се бавио
у планини Кукавици, откуда га је за тим довела у село.
Од њих води порекло породица Речперци. Када су та
два брата живела, не зна се, по предању у доба кнеза
Лавара1). У селу Власу за породицу Ба.ба.-Иванинце и
Вунуш&нце, који су иста породица (ма да се то сада
једва памти), постоји предање, да воде порекло од

^Нлеаа Добре н Неде до данас еу очувана у назнвима Јобрина То-


ришта ш Недино Гумно.
*) Кад» су они ж и ш пршају (сткрад Станојко у Барју), да ннје било
бувове пгуие, но гаио бора.

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1С
112 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ

Влаха, по којима је свакако и село добило име1), а који


су ту »од време«. Јамачно је то уврок извесним етнич-
ким особииама, по којима се, као што ћемо видети, ив-
двајају становиици села Власа од осталих Пол>аничана.
У оба та села, као и у Виии, Стрегаку и Урманици
има породица старинаца, т. 8В. „кадимлија", за које се
не 8иа, да су досељене. У тим селима, као и у иекима
од осталих, памте се и данас презимена иеких старих
породица — старинаца — који су изумрли, као на пр.
Сол&ци*) у селу Смиловићу и др.
У сгара села Пол>анице и Клисуре спадају: Дре-
новац, Крушева Глава, Секирје, Ушевце, Тумба, Мија-
ковце, Рождаце. Када су баш та села 8асел>ена данаш-
њим становииштвом не може се одредити поувдано,
али да нису тако стара као претходна види се по томе,
што се и 8а иајстарије породице у тим селима зна,
откуда су досељене или бар да су досељеие. Од и»их је
најмлађе село Рождаце.
За нека од тих села постоји предање, да су у по-
четку постојала као једно село. Тако је, веле, било са
селима Ушевцем и Смиловићем. Оба су, под именом
Смиловнћ, постојала у долини Ушевско-Смиловићске
Реке, с десне стране на месту званоме Вресје, где су
данас њиве. Ту је, по причању неких, било и село Се-
кирје. Када је једном пас ујео Турчина, који је кроз
село прошао, требало је казнити становнике села. Да
би избегли казну, становници се, веле, разбегну и тако
се издвоје села Ушевце, Смиловић и Секирје.
У нова села спадају: Добрејанце, Трстена, Драгобужде,
Равни Део, Остра Глава, Барје, Д. Оруглица, Гагинце,Ла-
•)По8иато је предање, каво су 7 ™ мв свЈУ »Вдаинва в иеви Вда седеди',
и ваво се ,од њи подипо Вдасе.* И у Јабланици постоји истоннено седо Вдасе,
воје је свававо било засељено (први пут) од истих стаиовника и у нсто време,
када и Власе у Подаиици.
х
) По њима је прозвато обднж&е седо у Виногошу Солачжа Сена, где
вх, веде, и даиас ина.

п,&ес11-,у^00^1е
РИСТЛ т. николик 113

линце, Мијовце, Калуђерце са Црцавцем. То су иајмлађа


села у Пол>аннци и Клисури. Насељена суданашњим ста-
новништвом (ивузев неколико породица, које су у тим
селима живеле и раније) после 1878 год., пошто су
се Арнаути из њих иселили. У ред њих спадају и остала
поменута бивша арнаутска сада српска села. Од тих
су села старији ва 60—90 година делови — мале —
неких села и то: Рапања Бара (мала Калуђерца) и Дре-
зговица (мала Секирја).

Изгледа, да се према томе ово може рећи о нај-


старијем елементу данашњега становништва Пол>анице
и Клисуре, као и о досељавању, које је настало после
XVI века. Од старога средњевековнога ставовништва
заостала је по која породица, од којих јамачно воде
порекло старинци у поменутим селима1), а од њих су,
изгледа, водиле порекло и оне породице, за које се да-
нас прича, да су биле старе, али изумрле. Њих је било
мало, те је Пољаница била готово и ненасељена. Али по
оближњим планинама заостало је јамачно Влаха, који су
изгледа били пастири, и Цигана (Лингура1), од којих су
неки, у недостатку стаиовништва по Пол>аници, силавили
у ову и васељавали се, док се нису почели јављати нови
досељеници. Тако је могло постати село Власе — од
Влаха. Онда су неки од Цигаиа сишли у Пољаницу и

') Ила н доседених породида из обмжњнх бнвпшх српских сада арна-


утских села, _*оје су по предању биде од старине у тии седиха. Тако се на пр.
врнча ва породицу Кесманце н Десивојчаие (прва у Крушевој Гдави, друга у
Големоме Сеау), која се доседида из седа Десивојца, да је старншш бида ив
тога сеаа, још од ,цара Лазара*. Та је породица вхада тапнју аа све Де-
сивојце, Зароинце н друга обЈнжња седа.
*) То су бнди машкн Цнгани. Њих пожиње Хан (1861) јухно од Врања
у Каршшн: , Ј т \Угацја #ао шап ппа аасћ сИе тегк-№иг<1%е Ио(и, <1ам ш
дет Кагршакеоигве сћпвШсће Здееипег 1еђеи, угаћгепс! сНе аћп#еп 21#еипег ш»
8и<1еп с1ег Бопаи вЈсћ аигсћтов гит Јвћип ђекеппеп, иш! Лазв (ИезеЉеп аит
ТћеИе тоЦасћигсћ зргесћеп, 81е вшс! Копш1еп шк! тогјеп топ јћгеп Насћћаго
Цпртп зепаппг.' Кв18е топ Ве1#га<1 пасћ За1ошк. 8. 47—18.
8ТН0ГРАФСЈШ 8В0РИИК К&НГ1 VI. 8

1П1(12ес1 ћ/ \ Ј О О Ф 1С
114 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРЛ

настанили се, те од њих и воде порекло неке данашње


породице у Пољаници1). По томе је најстарији елеиенат
у Пољаници и Клисури мешавина влашко-српскога ста-
новништва. После настаје досељавање и то искључиво
Срба до друге половине XVIII века. Од тада је досе-
љавање Срба у многоме ослабљено, јер су се поред
њих почели досел>авати Арнаути, чије је насељав&ње
по Пољаници, Клисури и околним областима трајало
до 1878 год. Од 1878 год., по расељењу Арнаута, до-
сељавали су се и данас се досељавају само Срби и то,
као што ћемо видети, иоглавито из Врањскога Помо-
равља и Пчиње.

Отаржнци, досељеници ■ обдаотж (оа овдика) откуда оу


овн дооељени. — Старинаца и у оиште старих породица
у Пољаници има релативно доста. Раније их је јамачно
било више, па су се у току времена, појавом нових
досељеника, изгубили или призећивањем и поснњавањем,
што је у Пољаници често случај, или су са свим изу-
мрли. За њих — старинце и старе породице — постоји
и нарочити назив у народу »кадимлије«, што ће рећи
породице, које су у селима од вајкада |„од век в ). Под
тим су именом познате и многе старе породице (на пр.
у Градњи), за које се прича, откуда су досељене, али
') Сем Речпераца у Годеноне Седу, за воје се сигурно зна, и за неке друге
породице у Пољавнци (Шик. уГрадњи и др.) чује се предање, да су пореждом
од ,Цнгана', јамачно по женсвој иди нушвој днивјв. То свавахо нвсу Пнгани
■о Вдаси иди вдашки Цигавв, воје помиње Хан, а у овоне су врају познати а
под именом Лннгурн (воритарн — вашичари). Стаиовници Пољаннце Циганижа
зову и оне Вдахе, војв су заселили в давашње село Власе, таје нне иде г
прилог томе, да су они билв Власи, а не Цигани. Баба-Иванвнцииа, породнцн у
селу Власу, вада се с внм свађају, обичво ин данас пребацују, да су ,Циганж€.
да су нналв точ н сурлу, а вада се шале, говоре ин да су Власн. У онште њкх
и остале вад хоће, да иагрде, пребацују им, да су Цнгани, вначе Власи. Да
ноже у нашему иароду бити тога иденти«ивовања Влаха и Цнгана, видн се
у неволиво по једној белешци у ,Седус С. Новавовића (Глас XXIV, 42), ваво ,у
Шумадији катун још и данас значн и циганско село т. ј. село ноиадсво*.

.ш&есЈћу^ОО^к
РИСТА т. николик 115

је то непоуздано. Старинаца има свега у Пољаници и


Клисури око 14 породица, а око 94 куће. Њихово се
дал>е порекло не може трагати. Они су, изгледа, остаци
старога средњевековнога становништва. Старинци су
били јамачно и породице, које су живеле у бившим
српским селима пре доласка Арнаута1). Само се за неке
ана, да су биле досељеници као на пр. данашња по-
родица КалуКерци, који су живели у селу Калућерцу,
пре него што су га отели Арнаути, а били су у исто
досељени са Косова. (Види о томе село Градњу и Г.
Село).

Сви су остали становници досељеници. Њих има


око 166 породица, а око 615 кућа. Они чине главну
масу становништва у Пољаници и Клисури. Према вре-
мену, када су се досел>авали, могу се поделити у: 1.
Досељенике, који су се насељавали од почетка па до
1878 год.; и 2. Досељенике, који су се досељавали и
досељавају почевши од 1878 год. Прво је досељавање
ишло поступно н споро, нарочито откада су се почели
досељавати Арнаути. Тада је ослабило досељавање у
Пољаницу и Клисуру, шта више било је онда расеља-
вања. Досељеници од 1878 год. долазили су у групама,
поглавито из области југоисточно од Пољанице.

Области, иа којих су пореклом досељеници у се-


лима Пољанице и Клисуре, могу се издвојити у три
главне групе: 1. Области североисточно и источно од
Пољанице и Клисуре. То су ове области са местима у
њима: околина Ниша (Ниш), Лесковачко Поље (Горина,
Мирошевце, Вучје, Брза, Жабљане, Печењевце), око-
лина Власотинца (Баталовце, Ново Село), Грделичка
Клисура (Копашница, Рупје (»Рупник«), Козаре, Кржинце,
*) За неке од тих породица постоје предања, да су још од времена ,цара*
Лазара.

,ПЈ|Ј20С1 &У ^ Ј
ис ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРА

Манајле, Дупљане), Влаоина, Масурица (Дуруковце ?(;


села Крива Феја, Бабина Пољана, Првонек, Брезовица;
и Бугарска (Клисура).
2. Области југоисточно и јужно од Пол>анице и Кли-
суре: Виногош (Белишево, Белановце, Рдово, Тесовиште,
Јабуково, Брестово, Калиманце, Гумериште, Кацапун, Ја-
овац, Куново, Рампа Река, Островица, Обличка Сена,
Стубол, Срнећи До, Костомлатица), Врањско Поморавл>е
од Грделичке Клисуре до у Моравицу са Врањском Пчи-
њом у сливу Јужне Мораве (Декутинце, Врбово, Мошта-
ница, Ранутовац, Топлац, Собина, Бунушевце, Доње
Нерадовце, Тибужде, Горње Требешиње, Ћурковица,
Сурдул, Пуношевце, Луково, Буштрење, Вишевце, Русце,
Марганце, Клиновац, Жбевце, Богдановце), права Пчиња
(Врањска, Кумановска и др.1 или Пчиња у сливу Вар-
дара (Нерав, Лесница, Коћура, Стајовце, Голочевце, Ма-
гленце, Ваганце, Сеоце).
3. Области југозападно, западно и северозападво
од Пољанице и Клисуре: Моравица и Горња Морава
(Маовац), гњиланска и приштинска нахија (Ружић, Зар-
бинце, Десивојце, Седларе), Косово, Јабланица (Гргу-
ровце, Ждеглово, Шумане); село Ђунђуша; околинаКур-
шумлије и унутрашњо-т данашње Србије.
Поред ових треба имати на уму и досељеиике из
Клисуре у Пол>аницу, као и из ове у Клисуру.
Становници појединих група тих области разликују
се мећу собом по својим етничким особинама. Први
имају одлике становника шопских села, јер се све по-
менуте области прве групе наслањају на Шоплук. Код
других се опажају особине Маћедонаца, јер су Пчиња,
Врањско Поморавље и Виногош готово крајње северне
об.1асти, у којима има у већој мери досељеника непо-
средно из Маћедоније; таквих досељеника нема у По-
љаници. Код становника у областима треће групе опажа

1П1(12ес1 ћу ^ л О О З 1С
РИОТЛ Т. НИКОЛИТ. 117

се утицај Арнаута, јер су све те области, као и Поља-


ница са Клисурои, на додиру са Арнаутима.
Досељевика у Пољаници и Клисури, који воде по-
рекло И8 области прве групе нма око 38 породица, а
око 148 кућа; из области друге групе оио 102 поро-
дице, а око 273 куће; из области треће групе око 26
породица, а око 194 куће. Нису узети у обзир досе-
л>еници из Пољанице у Клисуру и из Клисуре у По-
л>аницу, као ни старинци (око 14 породица, а око 94
куће) ни породице непознатога порекла (око 7 поро-
дица, а око 58 кућа).
Према томе у Пол>аиици и Клисури иајвише је до-
сел>еника, и по броју породица и по броју кућа, ив ју-
гоисточних и јужних српских крајева. На друго место,
по броју породица, долазе досел>еници из североисточ-
них и источних српских крајева, а по броју кућа из
југо8ападних, западних и североаападних области, из
чега се уједно види јачи прираштај досел>еника са Ј.
3., 3. и СЗ.. И овде се потврђује повната појава по-
мерања српскога становништва са ЈИ. према СЗ., гато
је у веби са правцем продирања Турака. Ти досељеници
са Ј. и ЈИ. нису се зауставили само у Пол>аници и
Клисури. Њих има и по Пустој Реци, као и по Јабла-
ници, у којој су нека села искључиво они населвли
као на пр. Бувце или Бусце, које су населили готово
само Пчињани, и др.'). Они су се досељавали и пре
1878 год., а у већој мери од 1878 године. Досел>еника
са ЈЗ., 3. и СЗ. има сравмерно доста у Пољаници и
Клисури. Њих је мало, нарочито са 3. и СЗ., у обла-
стима иа И. и ЈИ. од Пољанице, те изгледа, да је

>) Поред Пчнаанв н у оаште доседонива св ЈИ. н Ј. у Јвбланици има


Лрнаута (око 10 седа), воји су ваостадн после 1878 год., вао и досел>еиика по-
сле 1878 год. нг осталнх раздгснтих орисвих врајева: Криворечана (гашансвв
иахнја), Пећанаца, Херцеговаца, Цриогораца и др. Та свежа иешавииа станов-
днштва чжнн, да је Јабланнца веоиа ивтересантва област за нсвдучиво ан-
тропогеогрвФска пронатрања.

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
118 ПОЉАНИЦЛ И КЛИСУРА

Пољаница крајња југоисточна област, у којој има више


досељеника са ЈЗ., 3. и СЗ.. То је један од узрока, што
се становници Пољанице и Киисуре у етничкоме по-
гледу у неколико издвајају од становника на И., ЈИ.
и Ј.. Пољаница са Клисуром према западпим и севе-
розападним српским крајевима стоји, као Пчиња и
Врањско Поморавље према јужним и југоисточним орп-
ским аемљама. Јер су Пчиња и Врањско Поморавље, го-
тово крајње северне области, где има у већој мери до-
гељеника непосредно из Маћедоније, њих у Пољаници
нема баш ниједне породице.
У распореду досељеника поменутих група области
по појединим селима Пољанице нема реда. Једино у
новим селима Пољанице и Клисуре превлађују досеље-
ници из појединих области. Нова пољаничка села До-
брејанце и Драгобужде населили су сами Пољаничани,
Драгобужде готово само становници села Власа, а у
Трстени и неким оближњим селима Пољаничана има,
али у мањини. Клисуру су населили готово искл>учиво
Пољаничани и то села: Мијовце, Лалинце, Гагинце (само
Пољаничани), Црцавац, Калуђерце, Барје. У тим селима
има досељеника (нарочито у Барју и др.) и са ЈИ. и Ј.
од Пољанице, али их је мало. Досељеници са ЈИ. и Ј.
чине већину или половину становништва, нарочито Пчи-
њани, у селима: Трстени, Равноме Делу, Острој Глави
и Доњој Оруглици. У селима Клисуре (као у Рапашој
Бари и др.) поред Пољаничана и досељеника са Ј И .
и И. има досељених становника и са СИ. (из шоп-
ских села).
За време досељавања првих досељеника било ј е
свуда шуме („била планина"), коју су они крчили и
стварали имања. Поред осталих дивљих животиња. било
је медведа и дивљих кокошака, којих данас нема. Веома
је много било дивљих свиња, нарочито у новим селима
Пољанице и Клисуре према Јабланици. Толико их ј е

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 119

било, да су становници у почетку (за неколико година


по досељењу 1878) редовно чували своје њиве, да их
чопори дивљих свиња не униште. И данас их има.
Раније је било нного и срна, којих је данас мање на-
рочито у Пољаници.
Ста^а села Пол>анице и Клисуре расту поглавито
арир&штајвм, у њимаје реће нових досељеника, већином
је призећених или посињених. Само нова оела (насел>ена
после 1878 год.) расту колико ирираштајем толико више
досељ&в&њем, које се и данас врши. Становници се до-
сељавају на купљено имање или махом на утрину.
У Пољаници и Клисури има и Цигама свега око
13 кућа: око 10 у Големоме Селу и 2—3 у Дреновцу.
У Големоме Селу куће су им с леве стране Ветернице,
пре но што ова почне тећи Клисуром, а око ушћа Дли-
бокога Дола; у Дреновцу су настањени бливу насипа,
који је не далеко од Ветернице. Сви су они данас српски
Цигани, говоре српски и цигански. Пореклом су ив Ма-
сурице (врањски округ), откуда им се предак доселио
(са 2 жене и око 10 синова) у Големо Село пре 80—90
година. Један је само у Големоме Селу пореклом из
Маовца. (Моравица). Они у Дреновцу прешли су из Го-
лемога Села. Били гочобије и сурлапије, какви су и давас.
Осим тога су неки џамбаси, земл>у и ковачки ванат
раде врло мало, ма да скитају у прошњу и краду.
Увроци досељавања. — Узроци, због којих су се до-
сел>авали становници у Пол>аницу п Клисуру, разликују
се по областима, ив којих је било досељавања, као и
по времену, када су се досел>авали први, познији и
најновији (после 1878 г.) досељеници.
Досел>еници из крајева западно и југозападно од
Пољанице, који су од прилике између Копаоника и
Црне Горе (скопске), досељавали су се од почетка па
до данас поглавито због насиља арнаутских и турских.
Обично су долазнли, пошто су их Арнаути отерали са

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
120 ПО.Т>АНИЦА И КЛИСУРЛ

њихова огњишта. Ретко је због каквога другог узрока


било досељеника из тих крајева. Из осталих крајева
становници су се у опште доселлвали због сирома-
штине, зулума1) и учињених недела. Уз то је из не-
ких места (село Рупје у Грделичкој Клисури) било до-
сељешгка, који су побегли због тешкога рада у мај-
данима. Мање их је, нарочито у почетку, било, који су
се досел>авали на купљена имања. Поред ових било је
и досел>еника, поглавито ив оближњих сеиа, који су
долазили као доводци (привећени или носињени), а неке
су и Турци довели као чивчије (Пчињанеј.
Према времену досељавања разлнкују се досељеници
пре 1878 год. од оиих после 1878 год. Досел>авање у
Пољаницу и Клисуру пре 1878 год. било је у опште у
виду бегства, вбог чега и веле старији л>уди: »Старо
селење, да ти не да бог«. Бегали су поглавито од зу-
лума или какве беде и долааили бев игде ичега, тра-
жећи само уточиште. Оида су се због учињене беде
(убиства и др.) становници спасавали једино бегством
нз једнога пашалука у други (на пр. ив врањског у ле-
сковачки и обрнуто) Једно због ненасељености у то
доба*), а друго и вбог тога, што је ивдвојена и у мно-
гоме неприступачна област, Пољаиица је била веома
погодиа ва тај ред досељеника, који су тражили при-
бежиште. Данас главни део становииштва у Пол>аници
и Клисури води порекло од тих досел>еника. Досеље-
ници после 1878 год. долазили су поглавито с тога,
што су одласком Арнаута после 1878 год. многа села
у Пољаници и Клисури остала бев становништва. У
њих су се доселнли становници из оближњих областн

') Досељеницп иа Вра&скота Поиораал>а долазидн су погдааито ,од »ЈЛЈЖ


и од кијамет."
*) Да је бида онда — за креме саахија — Пољаинца иенасељеиа «идж ов
и но томе, што су спахије закдињале досаљенике. да се ие раседеаају, а бнао
је саучаја (у ТумОн), да су иеки и откуиљепи, пошто су нх Турци, из чнјих
су се седа одселиди, трахиди, да се врате.

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ Ш

(Виногоша, Врањскога Поморавља, Пчиње и др.) поглавито


вбог пренасељености тих крајева, као и због сиромаштине.
И данао се врши и још аа дуго ће трајати досе-
љавање у Пољаницу и Клисуру, и то у села, која су
пооле 1878 год. остала без становништва.
Иоељавање отановнжштва. — Пољаница као планинска
облаот спада у ред оних активних српских крајева, из
којих се исељавао један део становништва, истина нај-
више због зулума (арнаутских и турских), а можда у
у раније доба и услед личне иницијативе, али и због сиро-
тиње и ириличне иасељености у најиозније доба. Ако не
првога реда, она је у томе погледу област другога реда.
То се тиче старих села Пољанице и Клисуре, а погла-
вито времена после 1878 год., када се доста станов-
ништва намножило, те је и могло бити исељавања.
Становници су се исељаваии искључиво према С. нив
Ветерницу и Мораву.
Исељавање у раније доба не може се пратити1).
Нешто се, по предању, зна о исељавању, које је на-
стало од појаве Арнаута. Онда су се почели исељавати
становвици оних села, у којима су се Ариаути засеља-
вали. Али је било исељавања и из оних села, у којииа
иије било викако Арнаута, као што су: Градња, Власе,
Урманица, Големо Село и др. Ово је исељавање било
средином XIX века и то у »Стару Србију« (Србија до
ослобоћења давашњих Нових Крајева). И даиас се зна
8а века места у унутрашњости Србије („Грејатин" —
Грејач, Вукања, нека села у Темнићу*) и др.), где има
одсељеника из Пољанице5). Тако се прича, да од Рам-

') Непоуздано је предање, оо коме је народ нз Помнице дигао некн нн-


троподит, те цркве остаде пуств, а земда прмна.
*) У Темннћу пма сродника Ннкоде Мандрде, којн је био порекдом из
седа Вдасн V Поланнцн, а још за време Кара-ТЈорћа прешао нз Поланице у
ондаш&у Србију.
*) Многи су Пољ&ннчини. идући у печадбу (косндбу) ио унутравњостн
Србије, наилазндн иоједине раније одселенике вз Пољанице. Прнча се обнчно,

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
122 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

чинац.ч из Градње има у Јагодини п околиии око 20


к., да су се Белчевци и Мил>ковци ш Големога Села са
свим одселили у унутрашњост Србије, да су Марив-
ковци (2 к.) из Урманице отишли у »Каник« (унутраш-
њост Србије), да Џелеачаиа из Градње има у Вукањи
(близу Шиљеговца) око 3 к. и др.
Исељавање из Пољанице после 1878 год. познато
је боље. Онда су се становници исељавали у оближња
села Пољанице и Клисуре, која су после 1878 год.
остала ненасељена. Клисуру су готово само Пољаничани
населили. У коју другу област стаиовници се нису у мно-
жини исељавали после 1878 год. Било је само неких
одсељеника у Виногош, а можда и у коју другу област
северно од Пољанице и Клисуре. Главни узрок исела-
вању био је с једне стране напуштена и јевтина вемља
у тим селима, а с друге прилична насељеност оних
старих села Пољанице, из којих су се становници исе-
љавали. Сва су та села била прилично нарасла, те су
се становници и могли ив њих исељавати, у толико
пре, што није било довољно погодаба за живот1). Иначе
становници су се исел>авали поглавито за то, што им
се дала прилика, да захвате више и боље земље. Неки
су се исељавали (на пр. становници с. Ушевца и др.)
због аграрног дуга, који нису били у стању да исплате.
Раопоред ву&а. — У старим селима Пољанице и
Клисуре, где матица села (прво село) и данас постоји,
распоред кућа је у вези са старином породица. Једино

како су некн копади иовац по Полаиацн, о чему су до8нади од старнх одсеље-


ника, којн су се бегством исељавадж нг Поланице и онда иовац крнди, копајући
га у вемду. Тако је, веде, један у Трстени кооао новац по казивању иекадаш-
њих одсељеинка нз Трстене, које је нашао у Срему.
■) Тако у седу Стрешку веде, како су се многн аседиди ,ннз реку, на.
киде Лесковац*, јер је око седа: ,све годо, дрво нема, водеиица иема, пазар да-
деко, студено, људи мдого". Из Смидовића су се миоги иседнди због ивроднце
жнта и др.

П|||20С1 [IV ^ Ј
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 123

старе породице у тим селима имају куће и имања у


првоме селу или на селишту (новом), а куће новијих до-
сељеника су поглавито около првога села и његових ра-
селица. У новим селима су се такоће најновији досе-
љеници засељавали око 8атечених. У оба случаја село
се развија на све стране.
Помештање оела. — У раније доба било је чешће
помештања села. Услед непрестаних немира станов-
ници су били врло често по збеговима и том су се при-
ликом, при новратку, помештали с једнога места на друго.
Бегало се обично у Стражу (Лисац) и Кукавицу. Народ
је био готово увек спреман за бегство, нарочито у по-
зније турско доба за време надирања Арнаута у Поља-
ницу. Чим би се појавили Арнаути, сва би се нејач
склањала у збегове. Нека су се села помештала, како
веле, и због чуме, као и због других узрока, који ће
бити поменути при опису појединих села.

8. Неколике етничке оообине Пољаничана.


Пољаница и Клисура у етнограФскоме погледу, када
се посматрају у целини с обзиром на главније етничке
особине становника, припадају блиским областима јужио
и југоисточно од њих. Јача је разлика у свему, наро-
чито у ношњи (женској) и др., између Пољаничана с
једне и становника Лесковачкога Поља и даљних шоп-
ских села с друге стране. Иначе је Пољаница са Кли-
суром на прелазу и8 јужних и југоисточних српских
крајева у северне и северозападне, што се види по
многим етничким особинама, по којнма се Пољаничани
у многоме издвајају од осталих становника блиских
области на Ј. и ЈИ. Уз то се одлика Пољанице као
самосталне, издвојене области и као области на до-
диру са Арнаутима, у многоме опажа .на Пољанича-
нима. Па и када се посматрају сами становници По :

1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
124 ПО.ЂАНИЦЛ И КЛИСУРА

љанице и Клисуре, без обзира на околне становнике,


опажају се разлике измећу старинаца с једне и до-
сељеника из појединих крајева с друге стране.
У погледу расе, односно телесних особина, станов-
ници Пољанице и Клисуре, и ако се више приближују
онима на Ј. и ЈИ., ипак се у појединостима издвајају
од њих1). Они по својим телесним особинама подсећају
на планинце, те се као такви на мах дају расповнати
у селима по Поморављу (врањском и лесковачком|. Обично
су високога стаса и сувоњави, али снажне граће и ве-
ома издржљиви, реће је мећу Пољаничанима видети
тромије и омање л>уде. Очију су поглавито граора-
стих и црних, а ув то и плавих и често чакарастих
(плавих буљастих очију). Жене су омање, сувоњаве, реће
крупне, не одликују се лепотом. Раса је плодна. Народ
се у опште здравствено добро држи. У свакоме селу
има стараца преко 90—100 год., којима у погледу очу-
ваности тела и духа нема равних мећу становницима исте
старости у Поморављу. Ипак се у томе погледу за-
пажа разлика мећу самим становницима Пољанице и
Клисуре. Старинци у овим селима и досељеници из
села западно и југозападно од Пољанице у многоме
су истих телесних, па и душевних особина. У опште
су високи, израсли и развијени; очију су граорастих,
кашто мутно граорастих, има их и црних, крупних

') Од становникв Лесков&чкога Цол* као да се јаче издиајају. М. Раквћ


је о њама забедежио ово: .Народ је овде одвојно стасом в нвмедом од онога
око Лесковца, а ■ дух му је другојачн. Људн су вмнш, крелчи, вмћенмјм, јеамк
нм је бол>и; носе се готово као Шумаднвци; чим од вуће — пушву на раме ;
јуначнн су; звмушн>ег рата, много су наљалн нашој војсцн, где која места сами
су држадн н Ораннлн, илн наладади и освајадн. Посде Пусте Реке, мнлина ј е
видети ову одлжчну расу*. Из Нове Србије, студнја М. Ракнћа. Отаџбнна с в .
17, с. 32-33. Нв другоме месту (с. 54-55) у опште о становннштву врањскога
округа веди: »Првштвјући се с Врањом и његовом обдашћу, ве могу дв не п о -
менем да ми се расв у целон овругу врвн>свом и предеду Ветернвце чннн мвого
оддичнија и бод>а од овс ово Лесковца н у Пустој Реци. Одмах на први погдед
»Вдн се. да су бол>н Сров ; и Физиовомија и говор и одедо — све пн је срвскије.*

|П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 125

очију, као и плавих и чакарастих. Уз то су многи од


њих ћосави (кратких бркова). Међу становницима села
Бласа (на пр. у породици Ђоргазоваца и др.) има тако
црномањастих, какви се не вићају нигде у Пол>аници
и Клисури; неки имају орловски нос. Мећу станов-
ницима неких старих породица, које су живеле још
пре доласка Арнаута (Ристићи у Мелову, Јовинци у
Оруглици сада у Дубници1) и др.), има и рићих. Они су
уз то крупнији и снажне граће, отворени и слободни,
те се внатно разликују од Пчињана. По телесним и
духовним особинама неких породица, као и становника
читавога једнога села, очигледно се види сој њихов, од-
носно порекло. Становници села Рождаца, који воде
порекло од хајдука Грује Дурука из Масурице, данас
се по својим телесним (као и душевним) особинама увек
могу раснознати од осталих Пољаничана. Они су крупни,
пуни и једри — сви личе једно на друго, у своме др-
жању и иначе имају одлике отменога соја1). Мећу ста-
новницима породице Речпераца (у Големоме Селу) за-
пажају се неке разлике у телесним особинама, које су
у вези са пореклом те породице. Једни од њих, чије је
порекло српско, јесу плави и у опште лепи л>уди, какви
се реће вићају у Пољаници, а други су црни, омањи и
по свему подсећају3) на своје претке Лингуре. И код
других се породица могу запазити сличне особине. —
Од досељеника по телесним се особинама нздвајају у
неколико Пчињани и досељеници из Поморавља. Они
су средњега раста, има их и омањих, као и крупнијих,

') Види Наседа Српсвнх Земалл,, II, с. 225.


*) Њнховн људн, ионцн, жене н девојве иа мах се дају расповнати међу
остални Подаиичанима. Увев се у ваквом друштву жлн породнцн вна, ко је нз
Рождаца, иоглавито по телесној једрннн и очуваности.
3
) Стари нм људн заиажају и друге иеве особнне: вад хоће да седиу,
они скрсте ноге (као Цигани), уста им цнгансгса и у огпнте, веле, ,дома»л'в 1
нм цнганскн.

,ф\гев ћу > ^ з 0 0 3 1 С
126 иољлницл и КЛИСУРЛ

ређе сувоњавих; поглавито су смећи, обично им је маст


коже затворенија (»жутињава«), има их доста плавих
очију, али већином ситних, ие чакарастих као код пра-
вих Пољаничана.
С обзиром на особине духа., а када се упореде са
становницима Поморавља, Пол>аничани се знатно раз-
ликују. Отресити су, примчиви и више пазе на себе
и своје држање, на одело и др. Отворенији су и искре-
нији, мање повучени, више »предављиви«, али још не
као становници западних српских крајева. Мање го-
воре, интересују се довол>но, слабо се хвале и размећу;
пре ће нстаћи какво дело другога но своје1). Са мањим
су задовол>ни. Пре ће трпети и сиосити невол>у, но за-
помагати. Иначе нису мирол»убиви и увреду слабо сносе').
Имају самопоуздања и то јакога. У њихову понашању
и држању иема онога туркоФилскога пренемагања, нити
јадања на немаштину као у областима Поморавља. Имају
самопрегоревања и оружје цене. За време опште опа-
сности од Арнаута (до 1878 г.) Пол>аничани су били
сложни као једно племе. Чувени су били са своје
слоге, што данас већ није случај. Одметника је увек
било, па их и данас има: „Планииа, веле, неје без
ајдука и вука. а — На дому су честити и гостоприм-
л>иви (изузев нова села насељена после 1878 г.). Пре-
дусретл>иви5) су и сматрају за част, да им странац
уће у кућу — радују се „убавим гостима". За бол>и

') У тоне се иогледу не иогу ви упоредита са Црногорцжма, бар оинна


који жаве у Јабданицн.
*) У томе се знатно раздвкују од становника у Поморављу н Пчи&н, као
и од Шопоиа и остадпх иа И. в ЈИ. од Пољавице. Дов је у пчињским селиив
ретко наћи човека, да је био на робвји, дотде у Пољаннци н Кднсури нена
села, а да није по некодико н>их било на робији, некн н аа ,три крва.* Нека
су седа чувева у томе оогдеду.
*) Прв сусрету поадрављају; »Помози Вог! € идн »Помага ан Бог!« (гако
само жене кажу и иикасо друкчије) илн ,Добпо стиже!' вди »Добра срећа!«.
На то се одговара: ,Бог ти иомого (идн помогја)!' идвЈ,Бог ти на поиоћ." (од-
говор за ,Лаку ноћ!*). При здрављењу се витају »Здраво жвво!' нли ,Здраво
мнрно!" на што се одговара ,Здриво вако св тн!* идн »Здраво хвада Богт!' За

.пШгесИзу \ Ј О О Ф 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 127

дочек све ће учинити, што иоже. Тога иема у Помо-


рављу. У кући им влада ред у свакоме погледу. Реч до-
маћинова је вакон у кући. Зна се посао свакога. Старији
се увек поштују и слугаају. Не зову се никада по имену.
Осим обичних назива („бато",' »дадо« и др.) ва ста-
рију браћу и сеотре постоје и други. Млаћа снаја старију
снају или заову зове: „госпоћо/ „Београтке", »СОФИ-
јанке", „големице"; „Јагодинке«, „господинке«, „се-
стрице"; девере пак зове: „убавенко", „господине«,
„братко«, »бајке«, »дилбере« и др. Задруге, којих је
било раније, чуввне су биле у томе иогледу1). Због
тога је домаћи живот развијенији и даје главно обе-
лежје становништву. Јавни је живот према домаћем
нераввијен, нарочито у областима на И. и ЈИ. од По-
л>анице. За то се, поред осталога, становници ових
крајева у јавноме животу друкчије крећу и слабо на-
предују, нарочито, када се удале из своје блиске око-
лине, према С. и СЗ. С тим су у веви и многе другв
слабе стране становника у јавноме животу и иначе (у
школи, у војсци и др.). — Што се тиче вере побожни
су у многоме. Цркава у Пољаници има доста, а и сада
неке обнављају и подижу. Похаћају их редовно, посте
сваки пост, правнују многе правнике. Није било слу-
чаја (изузев неке у Власу), да ко од мушких или жен-
ских преврне вером. Раније су за веру гинули2), па и
данас на веру веома пазе.

стодои се при пнћу повдрављају овако: узме се воадир у деау руку и, пружившн
десну супротноие да се здравн, каже ,Дај Бог!* на <зта се одговара ,Богу је-
днаои!« Иначе су поздрава као н свуда.
') Груја Дурук, чијн су потоици данашњн становннцн с. Рождаца (ро-
ждацн — роћаца, раније заааа Дуруца), бао је за ареие делога свога жваота
старешина веанке вадруге, која је бида чувеаа у свој Пољапицн. Од н>е се раз-
вило данашње село Рождаце. 0 реду, која је ндадао у тој аадрузн, прича се и
данас. Када се подазидо на рад иди на где ван вуће (аа сабор, у цркву и
друтде), вшдо се по старешниству, најпре старнја па идађн. Једнои, веде, саио
што је нстрчада идађа вћер да иде пред старијон, бнда је нстучена.
*) 0 тоие данас ниа предања, а у једној песин, која се данас у Поданнцн

.ш&есП^ОО^к
128 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ

С обзиром на р&д прилично су вредни. Сви радв


па и свештеник у селу, иоме је дужност: „да попује
и да приорује". Највише раде женске, међу којима су
многе, гбог прекомернога рада, мале и кржљаве. Али
у томе погледу Пољаничани много заостају од станов-
ника у Поморавл>у. Ови су од њих много вреднији. У
недостатку рада не крећу се Пољаничани тако лако
ван куће. Само у извесио време (када је вршидба, ко-
сидба и берба) оии то чине, а Моравци увек, када су
без рада. Уз то су према Моравцима неумвшни и не-
практични (да радом доћу до нечега), ма да су вештији,
да се без рада користе: краћом или другим чнм. Иначе
у Пољаници готово нема пијаница као у Врањскоме
Поморављу нити других порока. Једино су Пољаничани,
ван Пољаиице, познати по краћи и влочииима. Уз то
су осввтљиви, често подмукло: многа убиства или краће
чине данас »привоће« (поглавито Арнаути), који су пот-
плаћени1).
Прилично су и музикални, што ое види по наро-
дним песмама, играма и осталоме. Али у томе заостају
од становника Врањскога Поморавља, ма да су им игре
и песме готово као и у Поморављу. Тек код Пољаии-
чана нема, као у Врањскоме Поморављу, оне претера-
ности, ни у песми, ни у игри, ни у весељу, ни у жа-
лости, па ни у љубави. Занос у песми, повијање у игри,
»заодење« у весељу и жалости, кара-мерак и карасевдах
у љубави и самољубављу карактеристични су за обла-

певв, опеванв је снрт једне девојке збот вере. То је овв песив: ,Ајде, ајде
Џан-Стојаике*, I »Ајде, ајде потурчи се € . I .Потурчн се, не мучи се € . I »Ће тм
купнн свиден појас«. 1 — Нећу, нећу, дв се турчнм, I — Гдаву давам, веру не
даван. I — Пушвв пуче, Џаи Стојанка пвде I и т. д.
!) С тин је у веви аизма, војв је сдичиа освети, в врдо је честа у По-
двинци. Зна свакв, ноји су аизметари т. ј . ив које другн нжају пжаку. Тажвв
се не снеју нивуда сани кретати, нв да се взбегвва њнхово друштво. На дал>в
вут с внив ниво не полази. Тога иенв у оСмастнна Вракскога Поморавм.

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1С
РИСТЛ Т. НИКОЛИТ. 129

сти на Ј. и ЈИ. од Пол>анице. У колико се може рећи, да


су то слабе стране тих становника, којима треба узроке
тражити у утнцајима старе културе (византијско-цин-
царске и турскога византизма), у толико пре, да су им
то од природе урођене особинв. Културни су, у колико
је на њих утицала стара култура без обзира на нову
од 1878 год., иначе се у односу према становницима
западних српских крајева, на њима запажа нека див-
л>ииа, која је према Истоку јаче изражена. С тим су
у вези многе. друге особине овамошњих становника, по
којима се разликују од становника западних срнских
крајева. Гусле у Пол>аници нисам видео, гајде су честе,
као и обичне свирале.
Уз то су Пол>аничани према становницима на Ј. и
ЈИ. од Пол>анице иростији, некултурнији и са мање
укуса. у свакоме погледу. Праве пољаничке куће су,
према моравским и пчињским, простије, са мање одел>ења
и удобности, неукусио саграђене, у њима често и стоку
држе. Око кућа- је мање зграда и у опште не виђа се
она »раскомоћеност«, која је карактеристична за ста-
новнике западних крајева. У томе се погледу запажа
нека скученост, која је уроћена — од природе — ста-
новницима; она се запажа у свима правцима њихова
рада и у целокупноме животу. Нарочито је карактери-
стична за области на И. и ЈИ. од Пол>анице и једна
је од главних особина, но којој се разликују од станов-
ннка у западним и северозападним српским крајевима.
Поред тога Пол>аничанн живе и хране се просто, а са
мало су задовол>ни.
Нациоиална је свест развијенија но у икојему крају
Врањскога Поморавл>а, а уз то су живе традпције из
раније српске прошлости, као и из најновијега вре-
мена1). И у погледу аисмености Пол>аница бол>е стоји

') То је нарочито вапазво (1878) М. Ракнћ, жоји велв: , А што вх одли-


кује више од свију другвх у Новој Србвјн, то је жава свест о историјској прош-
КТГГОГРЛ«СЕН ЗВОРННЕ, ЕН>. VI. 9

1П1(12ес1ћу"»Ј0051С ._
130 ПОЛ.АНИЦА И КЛИСГРА

но икоји крај врањоког округа. Не намте, да је швола


у сслу Градњи икада ииала пренлда. Мор&л је у мно-
гоме очуван, ма да се село Власе знатно изувгаа од
осталих села.
Уз то се становници ових крајева, а нарочито они
на Ј. и ЈИ., изузимају од отановника у вападним и С.
3. српским крајевима по начину и охватању рада, по
погледима, поступању и опхоћају у кући и ван ове,
као и по шали и осталоме. Сваки се рад предузима у
опште на ситно, више је квалитативан, но квантита-
тиван. У поступању реч има главну улогу. Иначе се
запажа у многоме чему самовоља или, бол>е рећи,
рад »на своју главу", несхватање дужности, али и не-
обична послушност, извијање и неприродност (за странца}
у опхођају и др. в др. Одлике те врсте нарочито су
уочљиве у крајевима на Ј. и ЈИ. Пољанице, особито
110 варошима (неки су их приповедачи описали).
У етничкоме погледу за Пољаницу су и Клисуру
специјално од значаја и неке друге појединости, по ко-
јима се Пољаничани издвајају од становника на Ј., И.
и ЈИ., а приближују становницима на 3. и СЗ.. У По-
љаници и Клисури има од старине воћњака (шљивака
— п сливњака"|, који су карактеристични за западне
крајеве; у Врањском их Поморављу има тек од најно-
вијега времена. Уз то има неких зграда, које се не ви-
ђају у Врањскоме Поморављу и Пчињи. Ладник је ка-
рактеристичан за те крајеве Поред њега у Пољаници
се виђа и млекар („млекарник"), којег има само по 3.
и СЗ. српским крајевима, а нигде у Врањскоме Помо-
рављу и даље на Ј. и Исток. За тим у Пољаници го-
тово и нема винове лозе, која је карактеристична за

лости својој, о српскоме виену своие »репкн сивови онвх крајева знајт,
вако да је јуче бнло, ва царство српсао, аа ствру слвву народну, за Немањиће.
вв Косово, зв киеза Лааара, Јутовнће, Мшоша Обндића н Вува Бравковвћа....*-
ОтаџОина I 7 , с. 55.

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИСТА т. николит. 131

Врањско Поморавље, те и иена оне употребе алкохола


као у тим крајевима. што је од утицаја по телесне и
душевне особине становника. Ув то Пољаница спада у
ред шумских области, те се по томе знатно издваја од
облаоти на Ј. и ЈИ., које су голетне. Па и бибер, који
је одлика јужних и југоисточних орпоких крајева, у
Пољаници је, по предању, пренет од окоро1). Према
томе Пољаница и Клисура као да оу крајн>е области
на ЈИ., у којима се вапажају поменуте одлике запа-
дних и северозападних српских крајева, оие оу на пре>
лаву из тих у ЈИ. српоке крајеве.
Иначе н&родни обичаји становништва Пољанице и
Кллсуре истоветнв су са онима у Врањском Поморављу1).
Исти су у главноме ношња. као и говор становника ових
области; има само незнатних изузетака.
Ношња. — У раиије доба ношња (»рувет«) је да-
нашњега становништва Пољанице и Клисуре била друк-
чија од садашње.
Мушка је ношња раније била бела (бела »руба«): и
гуња и долама и јелек и чакшире, које су биле тешње,

') Преиели су га, веле, досељеаици Шинопарци (у Градњи), ва које се


ирага, да су од Прнвтвае.
*) Могу понанути иеке поједнноств, аоје су каракгеристичне аа Пол>&-
анцу а аначе. — У раније доба, када су стаиовницн живели иа окупу у орвоне
селу, пазнли су се међу собои као једва породицв. Када би у свлу но умро,
сав су његови сродницн вао и осталн невтаан налуштали свнкн рад во ио*у в
у селу. Неки су копали раку, некн правила сандук, неаи крст и др., у опвте су
саа у тоне понагали. Данас се то иаобпчајило. У иочетку се несто саадука
улотребдаваде плоче. — Раавје на саборнна, аа којана су ое прввуи&али чввто
сви Псммшиинн, востојао је обнчај иалметана у бацању канеаа, скакаљу, хрва&у
и др. При тоне су се авдвајалн сел>ани свакога села а уввк, кад бн ко победио,
нивиулн би са&ани оно село, ив којега је иобедилац. — Код Арааута је постојао
обичај, да аа св. Ннколу иа ранику иале вовтаау свећу, а већ код Срба је у
оаин крајевана возиат обичај, да иа бадње вече држе равив под софрон до бад-
њака, повто га претходио посоле. То иде у прклог воеаатој теорији Едуарда
Хаиа о востаику зеидорадње. Рааик је у иајстнрнје доба сматран као светвња.
(Цг. Е4пагс1 Наћл: ХЈгвргппЈвјгегле! ши1 Еп18(ећппсгвтв1М Деа Асквгђаоев. —
бопскг-Ађагиск ацв аег 2еИ8сћг. с1ег Ов8в1асћ. (. Егс1к. ви ВегНп. ЂА. XXXVI.
Л 5.) — Ув то је у ПОЛАВНЦН чест о б п а ј поснњавнња н др.
!>*

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
132 ПОЉАНИЦА н КЛИСУРА

какве се и данас вићају код неких старијих људи. Црна


је ношња (»црна дреја") тек доцније настала'). На глави
су носили каое „барушке«, црне капе од јагњеће коже,
одозго зелено обојене. Носили су и Фес, али реће,
јер су им Турци забрањивали1) Преко каие су зави-
јали беле мараме, које и данас иосе појединци, погла-
вито старији људи. Имали су обичај н перчин остав-
љати, што се данас са свим изобичајило — иерчин носи
по који отарац (као на пр. Илија Десивојски у Г. Селу
идр.). Давно је јамачно било, што неки веле, да су им
стари носили и „тоске« т. ј . Фустанеле и од по 100 „ре-
брњака« (бора).
Женска је ношња раније била као данас новобрд-
ска. Преко кошуља, које су, као и сада, биле дугачке
и везене, опасивале су се жене бочом (бошчом) само с
преда. На горњи део тела преко кошул>е долазила је
саја или сајче, које је допирало до колена. Дуж леђа
по зади била је опружена краа, до испод колена. По њој
су биле ресе и китке. Препасивале су се колажш, на
коме су спреда биле аафте, које данас носе само ста-
рије жене. Младе за време свадбе, као и после свадбе
за неко време, носиле су на глави аерјаницв, које су биле
од паунова перја, а набављали их куповииом. Обично
су их позајмљивали једни другима ради употребе.
Данас такве ношње ни мушке ни женске нема.
Мушке беле ношње сада је ређе видети. Она је готово
свуда од сурога сукна (клашње). Такве су чакшире, за
тим јелек оон>ак (од тањега суква), који долави преко
кошуље, без рукава је а на прсима се преклапа; обоје
ое — и јелек и чакшире — иреиасују иојасом. Преко
јелека доњака долази јелек горњ&к, који је такођв од
клашње, али се не преклапа и пема рукава. Тај је јелек

') Сви старн људи од 90—100 година иа младости знају саио за бедо
одело, какво они оомавито н данас иосе.
г
) Због тога су преко оеса завијали <>еде мараие.

,п,&есЈ1-,у^00^1е
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 133

по јаци и другде украшен чојом. Раније је јака бииа


виша, сада је нижа, дотерана по »шумадиски*. Испод
горњака, а место доњака или ореко овога, носи се и мин-
гак од сукна са рукавима, преклапа се на прсима и
препасује појасом. Преко горњака носи се долама., која
има рукаве; она се редовно носи зими, иначе обично
о празницима. Уз то се носи и гуња, која је раније била
дужа, а сада краћа. Место гуње носи се н гуњ&р, који
је дужи и шири од доламе, а краћи од гуње, дооире до
више колена. Обоје су од клашње. Само пастири носе
дугачке обично беле гуње од козине. На глави готово
сви носе шајкаче1), само неки хиуб&ре, обично куповне.
У оеверноме делу Клисуре ближе Лесковачкоме Пол>у по
неки носе и плетене капе т. зв. пољске капе, које су
примили од становника у Пол>у, где се само и носе. То
су црне вунене капе, које плету сами становници Пол>а.
Чарапе су им са жутом (као код Пчињана и становника
Врањскога Поморавља) и црном или затвореном основ-
ном бојом1). Опанци су при врху оплетени жутим „те-
лом", што се не вића код осталих становника у врањ-
скоме округу, а врвце, којима се повевују, јесу од ко-
зине, а у Врањскоме Поморављу од конопље. Многи се
старији л>уди препасују сил&вом*). Сваки пак пастир п па-
стирче носи собом гарачук, који обично опасују око себе.
У њему носе суву храну. Тарачук носе и остали л>уди,
када се крену ван куће. Тарачук је начнњен од јареће
или јагњеће коже, пошто се ова обрија и уштави. Кожа
ое употребл>ује у целини. С једне је стране отвор, а с

') Вдадају ое, ш о века ввле, ,по стари војинчм пронис*.


*) Да је жута боја основна пониње и В. Карнћ (Србија, 116), ш у По-
даанцн жао основна боја инје заступдена сано та, но н друге, обнчво ватво-
реие боје.
*) Те су сндаве већинои днгли од Арнаута прнлнжом последњега српско-
•вурсжог* рата (1878).

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
134 ПОЉлНИЦЛ И КЛИОУРЛ

друге је кожа од ногу исечена на ресице, које су ири-


бране у китке.
И женска се ношња изменила у току времена, те
је данас и друкчија но раније. Поједини делови старе
ношње поступно су замењивани новима. Од бошчи, ко-
јима су се жене црепасивале само с преда, развиие су
се данашње футе, којима се препасује готово сав доњи
део тела. У почетку су Футе биле беле и црне, бело
прошаране, а сада су „мораве" боје и „алеве" (црвена),
одо8до су опточене гајтаном. Место крпа иочеле су се но-
сити шамије и тулбени; шамије носе жене, а тулбене оу но-
силе девојке. Шамије иосе и девојке и то беле, наро-
чито за време рада, а старије жене носе поглавито
жуте шамије. Фута се обично препасује преко акгври/е
ИЛИ бојелвка, испод којега је дугачка кошул>а чеото и
везева. По томе се опасује појас, који је тешњи, шарен
и непритегнут, само омотаи око тела. За тим долаве
јелеци: један или два, један од ћитабије, други од сукна,
које је домаКа израда и шарено. Уз то носе и минтлне,
колије, а у најновије време и рвкле (носе их женске
богатих родителл, обично свештеника).
У селима Клисуре ближе Лесковачкоме Пол»у по
неке се женске нрсе као и у Пол>у, иначе је ношња у
Пол>аници и Клисури иста.
И мушка и женска иошња је готово сва од сукна
домаће израде, изузев неке најновије и споредне де-
лове ношње.

Језик. — Језик становника Пољанице и Клисуре


као и акценат у главноме су исти са говором у обиа-
стима југоисточно и јужно од Пољанице1) Само св у

') По 0. Броку говор Пољаначава чинн предаз нзнеђу вршскога и л е с к о -


вачкога днјалекта. БЈе В1а1ек(е <1ев 8иЛНсћ81еп 3«го1вП8 III. УПеп 1903. 8. ЗЖ>.
Ннје га нарочато испатнвао, као говор становника Врањскота Поноравм, т в н
не иомиње осоЗнне иољапичкога говора. какве се ие чују у Вр. Ноноравл>у.

|П|Ц2ес1ћу ^ л О О З 1С
РИОТЛ т. ннколит. 135

појединостима, које су карактеристичие за Иољаницу,


ивдваја говор Пољаничана од говора у Врањскоме По-
морављу и Пчињи. Уз то се и мећу самим становни-
цима Пољанице запажају неке разлике у говору, ио-
главито измећу досељеника и старинаца.
. У Пољаници је говор у опште аравилнији према
говору становника југоисточно и источно од н>е. Ннје
оиако брв као у Врањскоме Поморављу. Чују се пра-
вилни облици, каквих нема у говору становника Врањ-
скога Поморавља. На пр. предлог ,,ка<( са акузативом
не употребљава ое место датива. Тако кажу: »Кућа
Стевану Стојковом<(, а не »кућа иа Стевана...." као што
би рекли у Врањскоме Поморављу; „Колиба тому Видо-
оаву«, а не „Колиба на тога...."; „Свитни ти он њима«
т. ј . опали пушком, а ие ,на њи<( и др. Местод на крају
речи често се чујеокао: „Богданов-До", „Драголин-До«
и др.; иначе се каже л као „Длибоки Дол* и др. Само-
гласник а чује се чешће између два сутласаика, но у
говору становиика Врањскога Поморавља. Тако кажу:
„остан", а ве »ост'н и и др. Чују се и други правилни
облици и правилне речи: »обуче се«, а не »облече се";
„кука", а не „вије" ; »бити« (у смислу тући), а не »те-
пати", ма да се и тај глагол употребљава у истоме сми-
слу; реч »улица«, која се у селима Врањскога Помо-
равља не употребљује, овде се често чује (Ивишао »на
улице", Истерај га »на улице« и др.): члаи се иикако
не чује.
Поред тих правилности, које се запажају у говору
Нољаиичана, чују се и неки нарочити облици и речи,
од којих су многи сгаргшски; у Врањскоме се Поморављу
никако не употребљују. Тако се на пр. у говору Поља-
ничана редовно & у дативу замењује са е. На пр. кажу:
„Поздрави се мојему Насге« (место Наети), »живот п
здравје .иа/ке" (место мајци), »Колиба го.иу Косге« |ме-
сто Костш, >,0де кубе« [место кући'|, „Оно ми на у.ие"

1П1(12ес11зу.^лООЗ!С
136 ПО.Т.АНИЦА И КЛИСУРЛ

(место на уму) и др. — Место речи „зграда* (зграде п о т .


р1.) редовно се чује старинска реч „лееина" (пот. р1. ле-
вине). — Сугласник л често је претворен- у Ја као »Рамни
Двј&л место „Рамни Дел — Рамни Део", „теј&ци" место
»телци — теоци" и др. — Сугласник ш отпада исаред ч
као на пр.: бача, а не башча; бречићи (бречики), а не
брешчићп; обрамв, а не обрашче (образ) и др. — Кажу:
иав&ђи,јвђи, ајђвмо си и др. место „извади«, »једи«, , а ј -
двмо". — Уввк кажу: »Кидв јв?« а не »Куда је?" или
»Куде је ?«. — Кажу: вршвв (врху), врши ли (јвси вршво),
чинев (чине) и др., а не као у Врањскоме Поморааљу
„вршив(<, „врши ли« и т. д. — Реч шиб употреблује
се редовно у смислу шуме или горе (крупне), реч ир&х
у смислу брашна („нема прах" — нема брашна), ариче
— у место »присоје«, мргвица — меото „осоје", аосме-
шити св — место „постидети се а , ацвта. (пош. ат#.) —
место „псето* („Има опаку пцету«), говеда (пот. 8т#.) —
место »говедо« („Терај говеду«) и др. Иначе имадругих
примера, који су карактеристични иокључиво аа говор
Пол>аничана и тичу се свакако старијега становништва
Пољанице.
Акцен&т је друкчији но у говору становника Врањ-
скога Поморавља'). Види се у неколико из ових примера:
прекб-ноћ, Трстена, рекари, Грађани, (становници села
Градње), грађанскб, беда, Сдлаци (изузима св по нагласку),
Оруглица, Јазовица, Биљаница, Веља-Глава, гиија, Ле-
бане, Сена и др. — Поједине рвчи као Оруглица, Ја-
зовица, Биљаница и др. са истим бројвм слогова нису
истог акцента. Јазовица и Бил>аница имају акценат пра-
вога пољаничкога говора, а Оруглица говора Пчињана,
којима су и Г. и Д. Оруглица поглавито насељене. Солаци

') Конпарацжје чиннм са Врањсклн Пожоравлем за то, што мж је говор


становника Враксвог* Поморавда бо*е иознат, но Грделгчке Клнсуре н Леско-
вачкога Пол>а.

о&есИм ^ л О О ^ 1С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 137

су стара изумрла породица, те је и акценат јамачно


старијега говора.
Разлике у говору међу самим становницима Пол>а-
нице тичу се старинаца поглавито у селу Власу и до-
селеника нз неких области. Једино се становницима
села Власа запажа, да се, употребом неких страних
речи, издвајају од осталих Пол>авичана (старих поро-
дица). Тако се у њихову говору чују ове стране речи:
емен, олен, ном, Ае бвса1), ибрвт и др. На пр. кажу:
»Дође емен до куће." „Емен добар ајдук." „Ти си бре
олвк« (будала). „Јо Ае бвса. овај луд." »Његово је ва
ном* (чудо). И др. Иваче има страних речи, које упо-
требл>ују у говору сви Пољаничани. Такве су: ор&тити
(»Да оратимо« тј. да говоримо), кага (»Ката јутро" тј.
Свако јутро, веле Пчињани), касмет (»Било касмет да
се вндимо«), кабиле (»Не знам одкуд ги је кабиле"),
дибидус и др. — Друге су разлике, које становпици,
прави Пол>аничани, међу собом у говору запажају, не-
знатне. Тако неки запашају Дреновчанима, како у го-
вору заиосе ашански и гозоре мало врањски. На пр.
кажу: ка горе, ка доле — као Врањанци, а остали го-
воре: на гдре, ка ддле и те речи употребљују редовно,
а ретко изразе: уз брдо, низ брдо и др., који се чују
обично у Врањскоме Поморављу. — Знатније се рав-
лике у говору запажају само код досел>еника из Врањ-
ске Пчиње, којих има у множини у појединим бившим
арнаутским селима. Они у говору употребл>ују члан,
али ретко, само код неких речи, као што су: пушката,
мојвто, детето, бабата, кашвто, момчето и др. Уз то
кажу: да жњеју, да иду и т. д., а остали Пол>аничани:
да жњејем, да идвм. Пчињани веле: ајде да работимо,
а Пољаничани: ајде да радимо и др.2).

*) 8бог тога нх осталн ствновввцв зову »ћвоесарн«.


*) Ради примера, хакав је говор у Пољаницн в Кшсурв, навешћу овде
■е*е вародне посдоввце, загонеме н песме. Посдовнце: Од куд боме, огуд м

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
138 п о љ л н н ц л и КЛИОУРА

Према свему томе у етиичкоме погледу становници


Пољанице и Клиоуре у главноме припадају областима
иа Ј. и ЈИ., ма да се иа њима вапажају знатиа одступања
као и особине, по којима су Пол>аничани са становни-
цнма Клисуре на прелазу из ЈИ. у СЗ. српске крајвве.

лек. (Када неко иоли за авпто онога, од жога јв страдао). Цврета вреЛа аросо
Аржи. (Штвдљнв човвк течв). Дигја главу као аоа у ареевету. (Када се неко
ионосн као поп у белу неделу ндв пресвету, хако је народ зове). Пе евирај у
иравму шуаелку. (Празвн разговор). Нашај Кушман огњило, куде етлнуја, е#уд
кљоикуја. (Када нвко доће до каквога подожаја, па се тине хвади). Загоаеткв:
Паш војвОАа вОАу пије, над нега се барјак вије (петао). Караџа улеже. а
рогови не могаш (сврдао). Ову говелу нахара, а караџу не мога (ноћ). Дрое*
жела козе тера (чвшад. н хоса). Поа у руау, а гуња врл руау (»рлква* —
ротква). Мртва кобила а жива чрева (кућа и у њој л>удн). Два орла а једиа
шцја (бнсаге). Дерен бика (бик) низ аоље рика (бубан» — гоч). Простр кожу,
расииа гра, врза јарца ла чува (иебо, хвеаде н иееец). Вела кобила, зелеи реа
(иразнлуа). Песне (жвнске):

»Саднда Стана босиљао,


»Доодн једен, те пасе,
„Отнде Стааа да чуаа,
»Додази једен да касе,
,Понава Станајвлева
»Јелен ааадива, преиднкв,
,Става ваплава, не нога;
,Па внка Стааа до Г>ога,
»Дочудо момче с пданину,
»Дооди Стааи у ионоћ,
,Иаводн Стпву нв воду,
„Одведе мому за себе*.
Сваки се стнх нвговара при певању два пута н ао другв иут се увес р е ч
Стана заиењује са ,мома'.

Божано беда, црвена,


Што даде китку снвоћке
На лудо вдадо неанаио;
Што носи *ече на гдаву,
И оно веје његово:
Из село га је узело.
Вожаио беда, црчева,
Што даде кнтку синоћке
На дудо иладо незнаио,
Што носв пушку нв рамо
II она неје његова
И.ч село гу је увеја.

П|||20С1 1^ ^ л оо^1е
РИСТЛ т. николит. 13-9

Два су главна узрока, што Пољаница и Клисура


по гдавним етнограФским особииама чине целину са об-
лаотима на Ј. и ЈИ.: 1) главни део (већина) становниш-
тва Пољанице и Клисуре пореклом је И8 крајева иа
Ј. и ЈИ., откуда је стално и највише било досељавања,
па и даиас се врши отуда; и 2} веве Пољанице са об-
лаотима ва С , и ако им геограФски припада, у многоме
су отежане но на пр. са областима иа И., што је већ
поменуто.
Ииаче равлични су узроци појединпм етничким осо-
бинама становника Пол>анице и Клисуре, по којима од-
ступају од осталих: порекло и с љим у вези култура
и раса; додир са Арнаутима; одлика Џољанице као
планииске области и као котлине; прилике пре и после
1878 г.; и др. По аореклу ивдвајају се, што је већ на-
глашено, старинци, старе породице и досел>еници са 3 .
и СЗ. од осталих доселченика, нарочито оних са Ј. и
ЈИ. Етничке особине тнх група становника равличне су.
Неке доменуте патријархалне телесне и душевне осо-
бине тичу се старинаца, старих породица и дооељеника
са 3. и СЗ., а особиве старије културе осталих, наро-
чито оних са И. и ЈИ.; особине иооледњих превлаћују
за то, што су они у ввћини. Раније су свакако, судећи
по данашњим новим досељеницима, те особине биле
јаче изражене но данас, јер су се у току времена ути-
цајем области, прилика и мећусобнога живота станов-
иици ирилагоћавали, ма да су основне особине (душевне
и телесне) остајале неивмењене, те се и данас запажају.
— Та је разлика појачана и тиме, што су старинци,
старе породице и досел>еници са 3. и ЈЗ. били у до-
диру оа Арнаутима, који су били од утицаја на њихов
дух. То није био случај са досељеницима из И. и ЈИ
српских крајева, који су према претходнима много више
мирол>убиви. Уз то »ма данас типова, који по својим
телесннм особинама (високи, сувоњави, црних или чака-

.ш&есП^ОО^к
140 пољлнвил н КЛИСУРА

растих очију, ћосави» опомињу на укрштање расе Ар-


наута и Срба, чега је несумњиво било у Пољаницн до
ослобоћења. Тога је рапије било између Влаха и Лингура
с једне и Срба с друге стране. Познате оу нвке поро-
дице, које су тога порекла. Неке се и данас распознају
по њиховим телесним и душевним особинака, из чега
се најбоље види, од коликога је значаја порекло ради
објашњења иојединих етничких особина становникаМ. —
Од општегаје утицаја на целокупно становништво сама
обллст, јер је иланинска, издвојвна, у многоме самосгадка,
а уз то и котлина. Као планинска област, која је у
многоме под шумом, учинила је Пољаннчане планин-
цима. Особине планинаца на њима превлађују, те их
и околни становници (у Поморављу) за такве сматрају.
Та је одлика појачана и тиме, што је земљиште очу-
вано, мање насељено, те се народ економно и у опште
добро држи, чему је донекле узрок штедљивост и при-
лична вредноћп. Уз то Пол>аница оскудева у виновој
лози; с тим је донекле у вези биотрина и отреситост
Пољаничана. Од великога је утицаја по душевно једин-
ство Пољаничана котлина Пољанице, која је ув то из-
двојена и самостална. Она је узрок, да су се Пољани-
чани осећали као једно племе, нарочито до 1878 год.,
када су били притешњени опасношћу с поља (упада-
јима Ариаута). Она је у Пољаничана створила извесну

') Породнце Баба-Иваивнцн и Буиушанци (у Вдасу), које су вдашжо-срн-


окога воревда, ввдвајају се ао вавесним особннажв и оаоме досадаагвшму жнвоту,
вао и сада, од остадих породица у Вдасу. Најчувенији хајдупд (Ннкода Ман-
дрда, Пела Бунушански и др.), воји су се до сада у Помннци јавдади, бидн су нв
твх породвца. Многв из тнх породица дваас су позвати аао убојице (,ватшж<) в
најгорн врнјумшри. Ув то, аво се деси у седу вакаа крађа, намвнна ндж што
друго, опште је увереке, да је то утавво којв иа тих породнца. Поред тога вна
ее, да су се аихове девојке и жене турчиде (од своје шоље), што ннје бндо сду-
чаја нигде у Помницв. Од нлх је можда н аотекда оаа одджка (употреба стра-
нвх рета) у говору, која се ааиажа сано код Вдашана. Другнх трагова нема,
нојн би наговешћлвадв пореио тих породицв, иа ни »наиономнја анхова то не
покааује: иеан су пдави н ћосави.

.пШгесИ« ^ л О О ^ 1С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ. 141

обласну одлику, која се огледа у њихову међусобноме


животу у Пољаници и ван ове. Оиа је узрок, што су
11ол>аничани међу собом живели, па и данас у неколико
жаве, као у некоме сродству; везе ради женидбе и
удадбе одржавали су поглавито међу собом, по каткад
из Вииогоша, ређе ив које друге области1). Била је од
утицаја бржему прилагођавању и изједначавању станов-
ништва. -
За неке су особиие од значаја и саме ариликв, у
којима су живели становници Пољаннце и Клисуре до
1878 год. За време Турака Пољаница је била у мно-
гоме самосталва, утицај је њихов био незнатан, те се
на Пољаничанима данас и не опажају оне особине тур-
коФилства, које се огледају код становника у Номорављу,
где је у свакоме селу било турских чиФлука, те је и
у гицај Турака био јачи. Опасност с иоља (од Арнаута)
чинила их је увек опрезним и готовим за одбрану, те
ј е то било од јакога утицаја по дух становника.
Доба слободе, које је настало после 1878 год., од
великога је утицаја на становништво.

») По каткад су по коју деаој&у (обнчно ,адчак') удавали у К р и у Реку


(тлмлгшсхо), јер оу Криворечавн илаћадв за деаојау.

П|||20С1 ^у ^ Л оо^1е
ПОСЕБНИ ДЕО
(ОПИС СВАКОГА СЕЛА)

1. Големо Село
Нодожај. — Највеће је село у Пољаници и Клисури. За-
хвата великв простор. Налааи се с обе стране Ветернице, одаме
ова тече Клисуром. Мањи је део села у равници, поред реке, а
већи ван ове, по косањицама и стравама долина притока Ветер-
ничиних. Има око 11 мала: с десве стране — Тоалик, Рекарм
(и с леве), Варожег, Б?ривој*итиц& и Дубје са Драголин До-
лом, а с леве Рлмни Део [Рамви Деја или Дел), Синорски
Део (Деја), Селиште, Лив&ђе, Синорје, Бајан-Долска. или Балко-
вачка Мала. Под Големим оу Селои и селанца Мијовце в Оотра
Глава, која се оматрају као мале.
Топлик је с десне стране Ветернице на месту таво аваном.
Куће су уз страну долине ивнад васипа, који води дуж Ветер-
нице; око кућа је оралија и меотимице шума.
Рекарв су у равници с обе стране Ветернвце. Куђе на де-
сној страни реке јесу око угаКа Беривојштице, која се у сред-
њем и горњем току зове Мијаковачка Река, а десна је притока
Ветернице. КуКе о леве стране јесу око ушћа Сеиске Реке.
Варожег је с леве стране Беривојштнце изнад Топлнка
делв их долина поточића, који с лове стране утвче у Беривој-
штицу. До кућа има местимице крупне храстове, поглавнто це-
рове горе.
Беривојштица је с обе страве Беривојштвце. Десна је страна
доливе те реке простраиија; по њој је већи део Т>ве мале, туда
је највише оралије становника Берввојштице, а местимице има и
доста шуме.
Дубје и Драголин До су ,'обоје се рачуиају у једну малу
Дубје> на десној страии Ветернице, готово при самом улазу ове

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РВОТЛ Т. НИКОЛНЋ 143

у Клиоуру, а ва подножју Витеновице, како се аове крајњи знатно


уввишеви део косе иамећу Мијаковачке и Студевске Реке. На њој
је Чуна, где је сада машала, а блвже реци је Ушје, како ое аове
преслоо иа Ввтановици, којвм водн пут на Дубја у долину Огу-
денке1). Горњи је део — вевац — Витавовнце оголићеи, под њим
има по мало шуме варочито у доливи потока Јааине, који ое у
почетку аове Бобиште в одваја куће Дубја, које оу арема. Клв-
сурв од кућа Драголин Дола, ноји је према Беривојштици.
Голи Млав је о леве стране долиае потока Железнице, леве
притоке Ветервице. Долина у иаворвшту овога потова с м је под
шумом. Десиа је страва в даље већим делом под шумом и стрма
је. Левв је страна проотраннја, ина благ нагвб и по њој оу куће
раопорећене на свима згоднијим местима по Дреношој Глави, дми-
јчрнику, Ранитници, Бачналу и др.; иопод Бачкала је Угрин До,
који о леве страве утнче у поток Желеаннду. Шуме има меоти-
мнце в блиау и>е су куће. Кућа има и по оамоме темену коое с
леве стране Желеввице.
Рамии. Део је на странама Длнбокога Дола, чвјк поток с леве
страве утиче у Ветеринцу. Стране су долнне стрме, у горњему делу
већином под шумом, а у доњему делу има местимице њвва и ли-
вада, где су и куће. Већв је део мале на лввој страви потока,
на деоној је само 1 кућа.
Синорскн Део је с леве стране од взворвшта потока Длн-
бокога Дола, а под Големом Крушком.
Селнште је на отравама долине Сенске Реке, као и у иаво-
рншту, а с десне стране потока Жедеанице, аахвата у главноме
оредњи део косе иамећу потока Железнице и Сенске Реке. Већи
је део мале на левој странн долине Сенске Реке, која је благога
нагнба и проотранија; десна је страва стрмија и по њој нма више
шуме. Куће су на нествма аванин: Селиште, Јабуче, Гуштерица,
Тиквица н др.
Ливаће је у ваворншту Сенске Реке. Ова постаје од потока
Лие&ђске Долине, десиога крака, и од Синорске Реке, левога крака,
чија су нвворишта под висом Прокопијем (1072). Ливаћска се До-
лина у почетку аове Вучја Рџаа и глава је њенога потока под
самим Прокопијем. Синорска Река нзввре пспод места Грашишта
и Шуманових Кочина, где има по једав кладанац. Куће су ове

') На суоротној је страни од Ушја Рњаковица. Становшпи домишмју,


касо је за време неке борбе на Ушју иекоме уво отшнуто, а да је сод Рља-
жовице рн>е сломно, те су по томе оба нмена постала: Ушје н Ркавоанца.

■ пШгесИз/ ^ л О О ^ 1С
144 110ЉАНИЦА II КЛИОУРЛ

мале на левој отрани Ливађске Долине; испод њнх се саотају по-


тоци, од којих поотаје Сенска Река. Лвва је страна лолине про-
странија. По њој се пружају поједине кооањице, ивме^у којих су
омање долине, које су местимице под шумом, а остало је оралија
и ливаде. Десна је страна Лива1,ске Долине отрмнја, мањега про-
отранотва и поглавито под шумом. У блвзини ове мале има по
неколико кућа и на местнма, аваним: Рачалица (на левој страни
Лива1>ске Долине). Јагњило и Гарваницл.
Сннорје ое налави на левој отрани долнне Синорске Реке.
Та је страна оое долине пространа и готово ова, где су куће. обра-
ћена. Десна је страна, која се зове Јаоење, стрма и поглавмто
под гаумом.
Бајандолска је Мала сва на левој страни долнне Бајавдол-
скога Потока, којн се у початку зове ЗмијоаеКски Поток. И отране
оу ове долине као и претходних: лева је пространа и готово сва
обрађена, само је местимице ретка церова в храстоаа гора; де-
сна је стрмија и по њој је више шуме. Куће су иа левој страни
и горе по косн. Бајаидолских кућа има и поред Ветернице, дуж
пута, ко1и туда водн.
Баљковачка је Мала на левој страни долине Баљковачкога
Потока, који одваја на тој страви Големо Село од Власа. Куће
су на левој отраии долине, по темену косе а дуж сеоскога пута,
који истом всди; кућа има и на искрајку косе, према Ветерницн.
Све су сеоске куће, као л имања (њиве, баште и ливаде) из-
ван домашаја река и потока. Једино, кад Ветерннца по каткад
надође, наиесе штете по којој њиви или башти, а већ су вбог
тога и неке аграде помештене, ма да и данас има кућа блиау
реке, али нису изложеие поплави.
Становннци поде пију са кладенвца, из буиара и са потока
и река; зими поглавито са река, а лети са кладенаца, којих има
сиуда, где и кућа. Кладенци су јаии и не пресушују, једино су
слабнји у Баљкопцу. Познати оу кладанци: Дуруков Кладанац,
Мирска Падинн, Шишавица (стари кладанац), Белова Бара, Груна
Бара, Јађуика (и место се тако зове), Брекакче, Криво Кладлнче
(на месту звавон Коласто Аааинче).. Вироеи, Китке, МајкиЛу Пре-
слаа, Стари Кладанац, Анђелинкое Кладанац, Аешје. Панчприцл,
Баљковац, Полом, Петлоеа Бара н др.
У неким је изворима вода зими врло тоала (»као грејана";,
у њој се лед одмах стопи; зими са њих нико не пије воде'), је-

') Стока се квари. када аије воде са тих извора.

П|||20С1 ^у ^ Л
1>ИСТА т. николит. 145

дино кад је оставе да охлади, а служе се водом са потока. Лети


је у тим изворима вода студева. На неким местима (на пр. где
је извор Белова Бара, па у Беривојштици и др.) вода слаки, те
се ту прикупља стока и лиже оно влажно место. Самовилски Кла-
данац (у Дубју) оматра се за леновит — лечи од рана. И код
места Манастира има једна ивворина, чијом се водом становници
мију, кад се окрастају; ту је био „барчуг", па мештани очистилн
и сада је извор.
Запад становници вову горњи ветар. Кад он зими тера облак,
бвће снег (или киша). Исток зову коајодераи, и кад ,зиме" дува,
најхладпнји ј е ; никада не допоси кишу: дохвати брда. па се
разбије.
Оралија, паша Н шуиа. — Оралије стаиовници имају ве-
ћином око кућа, а и даље од кућа на местима звапим: Р&кито-
вица, Голи Млаз, Змијарник, Дренова Глава, Бегова Бара, Забе-
лина, Угрин До, МеЈјина, Кузманова Чука, Тракино КуКиште,
Лаб&Кевица, Орашје, Ц(да)илина Падина, Гуштерица, Реаељица,
Јеленац, Поког, Бошковица, Бајин До, Дешје, Змијоаек, Брдарица
Кујинац, Дрење, Панчарица, Мијачовица, Влисен (раоте висока
трава »власен"), Мраковштица, Балковац, Вртача, Обршина, Доња
Шума, Дубје, Бобиште.Витановица, Градавица, Луке, Загробиште,
Беличевица, Преке Њиве, Срнда&е, Дулак, Петлова Глава и др.
Највиша су места Прокоиије, Китке, МајкиАу Преслаа, Срн-
даКе, Б'бњи Орница, Поаова Падика и др. На њима данас сеју
овас, а јечам је сејан док су била „новина* ; кукурув на тим ме-
стима остаје аелен. Иаузев та места, близу свих осталих нађе се
и по која кућа.
Ислаше има на местима званим: Иваиова Чука, Стајкова
Шума, Поаова Падина, Голема Крушка, Призетко, Мала Гарина,
Голема Гарина, Бааарник, Тумба, Коласто Дааинче, Јанкиба Па-
дина, Бугарско Кућиште, Вирови, Брекинче, Катићева Дивада,
Станимирово Трлиште, Диаа, Дојћи Вирови, Дрман, Пржар и др.
На санма тим местима нма и шуме, а по где-где н њиаа. Шуме
ииа и на местима званнм: Рашееа Падинп, Равњак, Кликчев
Траа, Доњо Грашиште, Крњино Њивче, Полом, Косовица, Старо
Гумно и др. Шума је већином букова, дубовнна, благунова и др.
Само је на неким местима та шума подељева.
Шуме има и на местима званим: Рашева Падина, Јанкића
Падина, Рамњак, Клинчеа Трап, Доњо Грашиште, Крњино Њивчв!
Полом, Косовица, Старо Гумно и др. Ту су обично вабрани по-
јединаца.
■ ТНОПЧФСКИ 8В0РННЕ, КН.НГА VI. 10

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
146 ПОЉЛНИЦА И КЛИСУРА

Тии. — У иочетку је, по предању, ово село било поглавито


збијепога твпа. Када је турска војска преко Пољавице вшла иа
Кара-Ђорћа и хајдук Вељкп, куће Голеиога Села биле су у реци
поред Ветернице. Одатле су се становницв разилазилв в данас
је село раабијенога типа, подељено у мале: Рекаре, Тоалик, Ва-
рожег, Беривојштицу, Дубје, Голи Млаа, Синорски Део, Селиште,
.1ивађе, Синорје, Бајандолску и Баљковачку Мллу.
Све су те мале од' Рекара, који су норед Ветерввце, зве-
здасто на све стране распорећене, у правцу долина в коса, које
се према Ветерпици спуштају. Растављене су мећу собом или
обичним земљпштем [као Синорје од Селишта), влв потокои (као
Рекарн од Тоилнка), ИЛИ долином (као Варожег од Топлика). или
стрином долине [Ливаће од Синорја, пошумљеном страном т. зв.
Јасење), или су мале (као Дубје и др.) васасввм издвојеним, сано-
сталним положајнма. Негде и прелазе једна у другу, а негде су
раздалеко једна од друге по 5—10 минути.
Куће су у иалама на различигим остојањима. Најзбнјеније
су у мали Рекарима, где је суднпца, школа, механа, дућан, ко-
вачница и др. Те су куће ближе Ветерници, а и лоред пута, раз-
далеко су по 30—60 корака или нише. У осталим мапама, изузев
групе кућа појединих породица, куће су раздалеко 30—80 или
250—300 корака или 5—10 мин. Па и куће у групама по поро-
дицама често су на већем растојању 60—70 па и до 120 корака,
али су такве групе кућа раздалеко од других 5—10 мин.
Данас је 8адру?а мање. Већа је аадруга Јонана Рашића, у
којој ииа преко 20 чланона.
У селу има око 240 кућа, рачунајући в Остру Главу.
Старине. — С десне стране Ветернице измећу Студенске
н Градвшке влв Лалинске Реке постоји градкшге ИЛИ метери-
аиште <в. о њему општи део), где има камена од зидина не-
кадашп.е тврћавнце.
На Витановици, на месту знаиом Павуница '), постојв цркви-
ште, где се распознаје траг темеља некадашње црквице. која је
ту бнла. Око тога места има остатака старе храстове горе. Храм
је те цркве по причању неких Си. Прокопије, а литпја се носи
(„крсте") на Спасов Дан.
Црквиште постојп и на брду Прокопију. Прича се, да је ту
раније постојала црква, која је граћена још у доба, када је у

') Тако се зове и коса између Дубја и Драголин Дола. Од праве Вита-
■овице одвојеиа је доливом, где је део села Дубје.

П|||20С1 [IV ^ Ј
РИСТА Т. НИКОЛИТч 147

Трстеви било око 70 српских иућа и када су сва околна бив.


арнаутска села била српска. Постојала је, када и цркпа у Добре-
јанцу, Вељој Глави, Зарбинцу и др. Била је најлепша црква у
Пољаници и ту су се на Св. Прокопија прикупл>али на сабор сви
■таповпици Пољанице и околиих области1). Једном се, веле, за
време сабора побију Срби н Арнаути због једног слуге и од тадп
је та црква опустила и народ се више није никада прикупљао
ту на сабор.
Испод Иванове Чуке, између Манастирске и Остроглавске
Реке, левих приточица Ветернице, постоји место звано Маиа-
стир. Ту је на развалинама старе цркне подигнута нова обична
црквица.
Старих гробаља има на неколико места. Једно је дагимско
гробје на Градавици. До селишта с леве стране Сенске Реке на
месту званом Гуштерица, постоји старо гробље, где је сада из-
расла крупна церова гора. Не ана се, чије је. Види се само ши-
љасто камење, урасло у траву.
Селишта има на два места. Једно је ва левој страни до-
лине Сеноке Реке близу кућа породнце Гиадавкиних. Ту су данас
љиве и ливаде. Ту је у близини и момевуто старо гробље, које
је из времена, када је постојало смло на селишту, а то је, ивгледа,
било ире постанка данашњега насеља. То је старо селиште. Ту су
бнли збегови данашњих становника за време Турака. Старо је свио
поред Ветернице.
На местима, где је данас шума, по Прокспију, Киткама и
другде познају се кроз буке међе — сло:ови, којв су из времева,
када није било шуме на тим местима.
У Баљковцу иаилазе „згурије", Керамидине и др. Ту су, пеле,
биле ковачнице.
На месту, званом Руиица, које је у иаворишту Сенске Реке
у бливини 4р-»*ана (шума) и Реаелице (н.иае), био је раннје збег.
Ту су сада њиве и шума. Прича се, да су се ту преци данашњих
птановника (чукундедеј три године крили и Турци (кесенијеј их
викако нису могли наћи. Дан»у су радили на њивама на садаш-
»«му оелишту и аорвд Ветврннце, а ноћу су се враћали у вбег
Тек када се један од Турака пооео на високи дуб на Бранко-
вој Чуки, спазио јв ватру н ту вбвг. Онда су становници напа-
днути и опљачкани.

•) Постоји оредање, како од трстеаских девојака н момака оида није


•>идо бодшх.
10«

,пЦ|2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
148 П0ЉЛШ1ЦЛ II КЛИСУРА

Постанак села н норевло становништва. — Не зна се, ко


је првв заселно данашње Големо Село. Припа се, да је некада у
њему било око 90 кућа, па ударила чума и уништнла све село.
За породице П&влетовце, Речаерце и Који&евце веле, да су по-
реклом од становииштва тога старога села1). Павлетовцв или Ба-
јандолци славе Св. Николу. Познати су као »старовремци* *).
Некн веле, да је од њих и породнца Гиздавкини. Речаерци ниеу
сни једне крвн. Једнн воде порекло од Лингура (влашки Цигант.
за кога се преудала једна од жена (Неда) поиенута два брата. И
данас на њима старији људи запажају неке знаке њихова поре-
кла'). Остали су Речперци прави потомци ова два брата, што
се и по њима познаје4). Прво им је презиме било Метерци т. ј .
Цигани*), па су доцније прозвати Речаерци по векоме њиховоме
иретку (деди Стојку . који је бно »речперин* т. ј . сточнн трго-
вац. Данас их је највнше, око 40 куКа. Славе Св. Николу. Пре-
дак КојиЛевацп прича се, да је живео у данашњему селу Ро-
ждацу код Чоринога Кладанца, где* и данас постоји КојиКева
Дивада, па одатле прешао у данашн>е Големо Село. Славе Св.
Ђорг>а.
Старинци су у селу и Богдановци, по староме презниеиу
Белчевци. Славе Св. Николу. За овима по старвни долаае Доиици.
који су се доселили (прадедови им) И8 оближњега села Лалинца, от-
куда су побсглн од Арнаута, који су отели оело. Водилн су, још
у Лалинцу, порекло од иекога детета, које је овчар нашао у па-
прату, па га и одгајио (одојио), те су по тоие и прбзвати До-
инцима. Слава им је Св. Јоваи Крститељ. Стара су породица и
Доганци, који славе Св. Ђорг>а. Преци оу ии из „врањско*, от-
куда су овамо побегли. Позиати су као веома опаки људн*).
Пицанци су од Куршумлије. Бнли најпре у Прекобрдцу (Лалинце].

') Посде чуме су, по предању, ОЕО села изоради бразду са два брата и еа
ДЈа вода близиака, те се од тада вије викада иојаввла чума у селу.
*) Многн су се од њих раселилв ив села.
*) Многн су од н>их црвв и омањи. Ииали су, гоч и сурлу (аурлу). Први вх је
предак ииао и иечку, коју је ао нагонору Неде удалло. Т<> је било давио. Ста-
рац Илија Крживски прича, када су се његови стари доселнли, ови су Ретаерцн,
радећи ло лел.у, свирали у вурлу х ударали у бубањ.
*) Ленога су соја, вавав се ређе 1н1ја у ПОЈМВВПД.
5
) И данас у Поданвци Цитаве свнрвче вову »метери*.
*) О вииа се прнча ово. Једном свратио в њииа веки путинк са иазгом,
којој овв исесу јеавк за то, што вн, веде, појела брашво. Због тога, ммсле, вхко
од њнх ие иоже бнтв газда: ,само су аа пијење и бијење4.

1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 149

па отуда дошли у ово село. Од н>их су Дунђерци. Славе Св. Ар-


ханђела. Ћокавци — из села Зарбинца. Тамо им дошли Арнаути на
преноћиште и ови их примили. Када су им сутра дан казали:
в Ајде идите!" Арнаути нм, веле, одговорили, како су они доста
ишли, сада треба да иду ови. Тако су Ћокавци напустили Зар-
бинце и дошли у ово село. Од њих су Двда-Ђорђијинци. Славе
Св. Ђорђа. Бугарци су из даиашње југозападне Бугарске, где су
убили кума и добегли у Големо Село. Због тога се, веле, у њихо-
вој породици увек нађе по неко сакато чељаде. Славе Св. Николу.
Пилештарци — пореклом од Равне Бање (јабланички срез), где
им је предак радио тамо на самокову, па се овце доселио и удо-
мио. Десивојчани — из оела Десивојца, откуда су се доселилн пре
90—100 год. 1 ). Старо им је презиме Кесманци, како се и данас
аову неки из те породице, нојих има по ооталим селима: у Кру-
шевој Глави, Градњи *] и др. Старина им је била ив Десивојца.
Прича се, да су до скора чуаали три тапије, које су им, веле,
оотале још од кнеза Лазара, а по њима су имали права на Де-
сивојце, Зарбинце и пола Градње3}. Отуда су побеглн због Ар-
наута, који су им убили прадеду, који је, веле, остао незакопан;
уз то су морали напуотити и све своје имање, па и 60 тоаара а:ита.
Неки су од њих побегли у Огоште. У Огошту су убили госпо-
дара и одатле побегли. Неки су отишли у унутрашњост данашње
Србнје, а нени (преци данашњих Десивојчана у Големоме Селу)
дошли су у Големо Село. Славе св. Арханћела. Ковачевци или
звани Кржинци а по староме ирезимену Веоелинци — ив села
Кржинца ,'близу Владичииога Хана). Тамо и данас имају своје ро-
дове. Отуда су дошли4) због турскога зулума, а овде су већ били
нашли пријатеље. У Градњи их има око 20 кућа, које су према
селу Стрешку. Славе Св. Николу. Калуђерци — из села Калу-
ђерца у Клисури. Врагогерг^и — из Калуђерца (село у Клисури
ветерничкој). Отуда су побегли пре 90 —100 година због тур-
скога зулума, када је око 170 нрџалија иошло ииз Ветерницу
на Кара-Ђорћа. С&вини — пореклом из в ново брдско*, откуда су
нре 90—100 год. побегли браћа Сава, Вуча и Павол -љ оцем Ри-
стом. Тамо су нм Арнаути хтели да уграбе сестру, те су због
тога били приморани ла беже. Неко су време пробавили у Мркоњу

') Старац Илија Десивојски ина око 100 год. Било му је 8 год., када му
се отац отуда доселио.
*) Оиа су у Градњи, веле, саграднлв црвву, те је зато а вову »Кесиатса*.
') Те су тапије изгубили за време аевв паљевиае.
*) Дошао Стаиенкс, отац човеку (Илији Кржииском) од 90 год.

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
148

Постан&к еелв
је прни заселио дан
њему било око 90 I
За породнце Павле
реклом од становни
јандолци славе С
Некн веле, да је <
сви једне крви. Ј
за кога се преуд
данас на њима с
кла*). Остали СЈ
се и по њима <
Цигани1', па СЈ
иретку 'деди С
вац. Данас их
лак КојиЛевац
ждацу код Ч
Јивада, па с
Ђорђа.
Старин*
Белчевци. С
који су се д<
куда су по
у Лалннцу
прату, па
инцнма. (
Доганци,
куда су
Пицанцг

ДЈМ 1 0 2 »

*)
»Ј
аред&к
рац Ш
рпдећн

појсМ

.т&есЈи^ОО^к
•>тула лоаш т

[арено^ишт« » .т
,А]Ј? гпг> « грт.-, о .
ишлж. с«Ј» пеи и чт •а*

Св. &СЈЧ* Бг-*?чи ст вз » » » * " Ј " ,и ' ■*■ ^ "•'•'•«» * •


Ј5«.Т» 1ГЖ» Ш д.*5егли у Гсое>п Оеа:. Л*"* ч-*'» • • «•*•»■ "> ■>*»■*•
|*»ј ооредцл увек нч^епо вег.о гдсмв • » » » Ож»-/- »V **>►—.ц-
Тчгштарчм — поремом од Рмн« &***• ^о-ввг««« .**• ч • »^
| *« р пр«ли. раожо пио на самокову. :»<**<•«» *к>.^в»». % * »/»■*
*■<>. ЈЈсижи-ими — в се.м Десивојца, отку« ,-т «•* ■л.^«*>* *^».-
^'>—100 ИЈД\. Старо гх Ј> презпмс /1>с**м,^. к*к?« <ч *. >**>•
»лу *»л в :- зороаах. ■ејм ииа ио остмвч ,->м»\\»» N г»рЛ
5М*»'Ј Гча«. ГГАЛЗД : I ЈЈ». СтарПНА ПМ Ј1" Омд.ч Л* ,\* ( *»л1и<>
Прг«» .- 3 ( Т *.. -«=в <г<в»л три тшшјо, «оЈ> >\ •'«! *'ИИ,
1'ГГШЈЈ • « «х каов Јлашс х ао игмл гу имили 1фнии 1н М»«
"кх!ГЗ!" 1 ш в ***л^- г . Отула <:у м о б т . т нЛ..| А р
т"- л..ц ЈЈ >> —авв ш с х = * *>;■ у-, ««•.14, ч> Ш'1 ||1М«И|И|1И 1» ,
г «.«ЈП Ш Р - З В т : » -»>» п : « / , па и #»• * 1"»и|'"> к " » *»
- а ±»1 1 а п ЈП-Г-Ј. > 0*-/вгт/ • / уГнМ* "«' ••'<
ЈТЛ- I ■ •■ аа*** — » ш т т %вуцтшм^љг *»***>* 1*ж
|- I в«ч§ » а а ш ш к Ј^ш» ч .* а м » *''>»•«■ «>• 'у л.л
-•>' ' ' -*» г=» Т» « . ||ТГ Ш» | »1 •*'/„-• •-"»»ЈУ » » ^
&"--=■-=. ".. -=-•■•■» ЈВЖ*Ж**К-* %.

•-V

г^ оо^1е
"1ЈС1Ј|Ј20С1 Г)у 4 ^ 1
150 пољлницл II ИЛИСУРЛ

(јаблав. срез), па отуда прешли у Големо Село; најпро становали


иа месту Рачалици, па одатле сишли ниже. Сливе сп. Архан^ела.
Кесерци — иа Стрешка. Предак им остао сиромашче, па га —
још пре 100 год. — Ћокавци одхраиили и ожеиили. Таратлњци
— из Ушевца, откуда су побегли од Арнаута. Ови им отели се-
стру п понели је у Добрејавце. Деда Гмитар са браћом појури ва
Арнаутима и склони се у данашњу цркву добрејанску, поред које
је водио пут, којим су Арнаути пошли. Када су Ариаути са се-
стром њиховом били близу цркве, ови „расипи" иа пушака и побп
Арнауте (двојицу) и девојку. Одмах потом побегну из Ушевца и
наставе се у Големоме Селу. Слава им је св. Никола. Стоилко П<—
шиК — пореклом из Криве Реке, откуда је побегао са оцем нре
60 год. Тамо су им Арнаути цотурчили једну сестру, па хтелп
и другу, те ови побегну. Зову га Ера по некоме Миљку Ери,
иа чије се породпце оженио. Стамболици (прозвати по Стамболу.
куда су им преци гонили на продају оввове и говеда) — старином
из Десивојца, а овде се доселили пре 50—60 год. иа Студене. Иста
су породаца са Десивојчапима. Шуманци — из села Шумана.
Дошли им прадедови. Славе св. Николу. ЦветковиКи (Ђорђе) — из
Добрејанца. Славе св. Николу. Јах>а СтанковиК — од Печењевца.
Довела га мајка пре 60 год., пошто се преудала у овоме селу
(за Гмитра из Ушевца).
Крсте је Спасов Дан.

2. Мијовце
Положај. — Село је с леве стране Ветервице, по странама
долива Остроглавсвога Потока и Мијонске Реке, и по коси, која је
између тих долина. Долина Остроглавскога Потока, који се у овоме
делу свла зове Бара, дубока је и већим делом под шумом. Н до-
лина Мијовске. Реке је дубока, уска и страве су јој аод шумом.
У ономе делу те долине, где су куће села Мијовца, постоји про-
ширење долине, које се аове Крушкар; раван је долине доста
пространа и ту су њиве и ливаде. До 1878 год. у томе је проши-
рењу с леве стране Реке постојала џамија Куће по коси јесу не-
далеко од пута (насипа) сеоског.
Становници воде пију са извора и потоиа.
Оралија и ливаде поглавито су око вућа, које су већивом ва
месту бввших арнаутских кућа; остало је земљиште под шумом.
Тнп. — Село је разбијенога типа. Мала у селу иема, јер >е
даиашње стаиовииштво скоро насељено (од 1878 г.) и мале се
нису могле издвојити. У селу пма око 17 кућа.

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
РИОТА Т. НИКОЛИЋ 151

Постанак еела и порекло становннштва. — Не зна се,


када јв први пут засељено село Мнјовце. До 1878 год. у њему
су жнвели Арнаутн, који су онда напустили село, а по томе су
се почели досељавати Срби и то: МлрковиКи (Станко и Димитрпје)
— нз Мвјаковца, славе св. Арханђела: ЦветковиЛи (Крста и Тонча)
— из Пчиње; а сви остали из Големога Села: Наста ЦветковиК,
Стојан, Станисав и Мил&н ПејковиКи, Адехса СтојковиА, Илија
СтојановиК, СТОЈКО ЈовиП, Горча СтојановиК, Здравко Стојкови/1,
Анта ЂорђевиК, Миле и Илија Стој&новиПи — ови славе св. Ни-
колу, Јова СтевановиК — олави св. Ђорђа и Илија СтевановиК —
слави св. Арханђела.

3. Остра глава
Цоложај. — Село је на коси, Остроглавскоме Риду, који је
између Остроглавске Реке и Остроглавскога Потока. На томе су рнду
две чуке. обе под густом шумом. Куће су на падинама с обе
отране рида, недалеко од пута сеоског.
Становннци воде пију оа иавора и потока.
Њнве и ливаде су поглавито око кућа, јер се већина ста-
новника доселила иа готова арнаутска имања, која и давас иосе
њихова имена: Јусеново КуКиште, Ишљамова Њива и др. Осим тога
њива имв на местима званим: Седшите (ту су бнле 2 арн. куКе . Ко-
аотина, Жар, Бава-Ношкин Рид (косањица је Дупељевскога Рида)
и т. д. Остало је аемљиште под шумом, која је или бука (Букар
на десној страли Алијине Долине) или храстовина (дубице у из-
воришту Остроглавскога Потока) нлн је „срчовииа" (по ридуј.
Оралија је доста олаба. Да једиа породица од 10 чламова
може опстати потребно ј е : 30 ралица земље 100 комада ситне
отоке (иарочито због гиојења земл.е), 2 јарма волова, 2 коња.
Тнп. — Село је раабијенога типа. Подељено је у две мале:
Остру Главу и Синорски Деја. Сматра се као мала (»засеок«' Го-
лемога Села. У задруаи Жввка Стојановића нма око 25 душа. У
оелу има око 10 кућа.
Колнбе. — Ван кућа су свега 3 колибе са трлама (једног
човека) а на местнма Ишљамовој Њиви, Баба-Ношкииоме Рнду и
Селншту. На тим местима стока борави наизменце преко целе го-
дине, те се тако ђубре њнве око колиба.
Старннв. — У селу постоји старо селиште, које су тако и Ар-
наутн авалн. До 1878 год. на њему су биле две арнаутске куће.
Постоји и гровиште, на коме данас нема никаквих остатака.

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
152 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ

Постанак села н порекло становннва. — Прича се, да је


пре Арнаута, који су у Острој Глави жввелв до 1878 год., село било
насељено Србима. Од њихје јамачио и заостало давашње гробиште
и селиште и изгледа, да су ти Срби најпре основали ово село и
дали му име Остра Глава. По доласку Арнаута Срби су, по прв-
чању, побеглн пиз Ветернвцу, у увутрашњост давашње Србије.
Заузевшп Остру Главу насилвички, ти су Арнаути аа тим оти-
мали земљу од Големо-сељана. 1861 г. Оотру Главу као арваутско
село помиње Хан — Овћ-а^атеа1). До 1878 год. у Острој је Глави
било око 10 арнаутских кућа. За време ослобоћења (1878 год.)
сви су Арнаути побегли из Остре Главе. а место њих су св до-
селили Срби: око 7 кућа из Големога Села (Марко Речперски,
Станко Ћокавски и др.) и око 4 куКе ив Пчиње (Недељко и Петко
из Русца и др.).

4. Градња
П о л о ж а ј . — Ово је село својим положајем захватило доста
велики простор. Глакии је део с обе стране потока Крушевоглав-
ског и Мртве Стр&не, и реке Грађанске, која од њих постаје. Није
у свима деловмма долинско, нарочито део села од Лавнве па према
Големоме Селу.
Горн?а је Мала с деоне стране долине потока Мртве Стране,
која је прострапа и има благ пагиб. тс су по њој куће као ра-
суте. Обично су на појединим заравњеннм местима, ближе коме
поточиКу, или на којој косањици; иалазе се иа окрајцима имања
'оралнје,, а ближе шуми, које има овде онде. Лева је страва до-
лине Мртве Сгране стрмнја, те по њој нема кућа, већ по коса-
њици, којв се са Китица спушта у Граћанску Реку. Њоме водн
пут и куКе су већвном дуж нута. Ту је, с леве страие потока
Мртве Стране, Шурумчнска Мала.
Доња јс Л/ала на станцима потока Крушевоглавског и Мртие
Стране н низ Граћанску Реку. За н>у ностоји и иазив Река, а аа
становнике Рекари. Куће су у тој мали при ставама поменутих
потока, ближе њима и рецв.
Од Доње се Мале у неколико издваја Беселимска М&ла, ноја
је с левп странс иотока СтанчиКа, а у продужењу Доње Мале.
Ллзина или Џелеаска Мала је с десне стране долине Кру-
шевогланскога Потока и Грађансле Реке, а на местима званим Плр-
Ч'вина Страна, Јааима и др. Куће су ван долине Крушевоглавскога

') ВеЈзв УОИ Ве1»гаЈ плсћ 8а1оп1к. \УЈеп 1861. 8. 141.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИОТА т. николни 153

Потока н Грађанске Реке, чнја је само лева страна благога нагнба


и по њој су куКе Доње Мале, а десиа је отрма, беа шуме и по
њој нема кућа.
Џангалска. је Мала од Џелепске далеко око '/ 4 сах. у правцу
ка Беривојштици. Налази се с десне стране долине Јајковице, чији
је поток лева приточица Беривојштице. Внше кућа те мале је
МамиКвва Чука и Милошев Деја.
Куће су далеко од потока и река, те им ови при доласку не
наносе штете, једино што односе и заеипају баште и њиве, којих има
поред Грађанске Реке.
Воде становницн пију већином са кладанаца а зими и са по-
тока и реке. Бунара је мало (оамо 4). Поанати су кладанци: Св.
Петка, Дурук, Дулан, Горњи Кладанац, Крушје и други поаиати
ио презимену оие породице, блвду чијих је кућа кладанац као:
Картав"локи, Шурумвноки и др. Осим њих има иввора (у Доњој
Мали, Мртвој Страни и др.) поред реке, али их оаа при надоласку
често ивари и ватрпава.
Од лековитих извора позната је Водица у Парчевииој Странн,
ту мештани мију очи и ране.
У деловима села, који су у заклону на пр. у Реци. не ду-
вају сви ветрови, те се н не осеКа толика хладноћа као у ма-
лама, где су куће по косама.
Оралнја, паша и шума. — Оралије има око кућа, а и вап
кућа на мес.тима. знаним: Совчине, Вуч/ак, Селиште, Парчевина
Страна, Св. Петка, Смолница, Преоеета, Станчики, Орлое Час,
Орнич*., Ђурина Блра, Луг, Влашки Рид, Китице, Мртва Страна,
.Јајкоеица, Присађе, Дулан, Рајкин Ус, Баткоео, Богданое-До,
Крушје, Ограђа. Бацин Траа, Бречики, БоЛировица, Ланиште, Око-
лсж, Пожаревац и др. На некнма од тих места (Совчнне, Луг, Ђу-
рина Бара и др.) има и ливада, а шума само где где.
Испаше ово село има врло мало и то на меотима, званим:
Орниче, Станчики, Ровине, Пресевта, Китице, Мами&ева Чука,
Ми.гошев Деја и др. На тим местима има и шуме по мало. Ту су
биле њиве, па их ради паше напустили. То им је заједничка
утрина, и сваки према стоци плаћа за испашу. Али је сва та
утрина незнатна и становници готово од свих села у Пољаници
нијмање стоке чувају.
Шуме становници у овоме селу имају само меотимице по
странама долина или где где по косама и аову је као н њиве,
које су поред њих. Али забране имају готово сви имућнији људи

|П|Ц2ес1ћу ^ л О О З 1С
154 НОЉЛНИЦЛ. И КЛИСУРА

ван овога села а по атарнма села у Клисури илн с леве стране


Ветерпнце, где има много шуме.
Тип. — И село Градња је у ночетку било абијенога типа. Све
су куНе биле меКу собом у блнау поред реке, где је школа п
црква; ту је селиште. Трле и колнбе становвици су имали ва
местииа, где оу им сада куКе. Иа села поред реке почели су ее
помештати пре 90—100 год. Доле им било незгодио жниетн. а
горе им била аемља, стока, дрва, а уз то се, веле, били одвнкли
од оела поред реке, а навиклн да живе горе <по колибе«. Насе-
љавао се свакн, где је хтео (»кој киде имаја вољу«). Село се иа
тај иачив обичио ширило на све страие, звездасто: сваки се по-
мештао од своје старе куКе у правцу ка најблнжој околнни. Тако
се и прво соло Градња готоио у свима правцима звеадаото шп-
рило, јер су се становници из првога села помештали ка Мртвиј
Страни, Аааини, Ллништу, Л&јковици и низ реку.
Сада је' Градња раабијенога типа, подељена у ове мале: Горњу,
Шуруменску, Доњу, Веселинску, Лазину или Џелеиску и Дакмл-
ску Малу.
Неке су мале једна у продужењу друге, неке раздваја каква
коса или обично земљиште, где где и по 5—15 мин. раздалеко.
КуНе су у малама обично по групама, а п поједиице разда-
леко једна од друге 80—120—150 корака нлн више, а већином су
у блививи сеоских путева. Где где су куКе дуж самога пута п
равдалеко по "20—30 корака, као иа ир. неке куКе у Шурумен-
ској Мали нли у делу оела, где су стаици Крушевоглавскога По-
тока и потока Мртве Страие. Ту Градња има абијени тип. КуКе
су ближе реци, а дуж сеоских путева, раздалеко 20—30 корака.
а растављене баштама, плотом, путем или другим чим. ВнКају <-е
и групе куКа и то издељених задругара. Њих има готово у саа-
кој мали овога села.
Средином прошлога века [1861 г.) у Градњи је бнло око 40
куКаЧ Сада има око 75 кућа и то у: Горњој Мали — око 10 (Јова
Терзија, Раљакчинци, Стојко Радив и др.;, у Доњој — око 20
(КалуКерци, Грнчарци, Шуруменчаин, Шикопарци, Рамчинци, Ћо-
сивци и др.), у Шуруменској — око 7—8 (Шуруменци, Стојан То-
доровиК од породице Тодороваца), у Веселинској — око 10 Ве-
селинци, КеселчиКи, ЂоринчиКи, Џеласиицш. у Џелепској — око
10 (Џелепцп), у Џангалској — око 8 (Џангалци, Шагрпнцп, Ма-
ринкоици).

*) Ј. в. V. Цаћп. КвЈве УОП Ве1ртаЛ пасћ 6а1ошк. ^Јеп 1861. 8. 141.

шШгесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИОТА Т. 11ИК0.1ИТ. 155

Име. — Име је селу Градња јамачио по некалашњему граду,


који је по предвњу био близу ушћа Грађанске Реке у Ветерницу.
Мале су проавате по преаимену породица, које станују у њима.
Дакгадска је Мала прозвата по презимену Џангалцима, како су
звати становници те мале, јер су били иангадести т. ј . високи и
и крупни. Неке носе топограФске називе.
Старнне. — С леве страие ГраКанске Реке близу њењог ушћа
у Ветерницу, ,међу реке*, био је, веле, град у раније доба, те
је и село Градња по томе добило име. Ту близу, а поред Ветер-
нице, ностојв Даринске Луке, где су иајбоље њиве овдашњих
становника.
С леве стране Крушево-главске Реке постоји гфквиште, где
јв била раније црква Св. Петке. Прича се, да је ту био и ма-
настир, који је разорен, кад је српско царство пропало. Ту је близу
и иоанат кладанац Св. Петка.
С десне стране Грађанске Реке, испод садашње основне
школе, на месту, аваноме Вучјак, постојв старо гробље у коме се
нпко не копа. Осим њега постоје још два гробља, у којима се
копају становници овога села. Јелио је код цркве (,киде цркву*)
с леве стране Грађанске Реке, а друго у Лазини и оно је старије;
у њему су се становиици копали још када су били , у куп«, када
су седели , у село*. За гробље код цркве М. Ђ. Милићевић је за-
бележио ово: „Камени, који су удареви чело главе мртвима, једни
су прави крстови, а други више личе на какву слику крилата чо-
века (анћела). На праима има записа (али нема старнјих од 1837
год.), а на овим другим нема ништа писано*1).
У долини потока Мртве Стране постоји отаро селиште, а
ирема њему је, веле, старо гробље села Урманице.
Постоји селиште и у долини Грађанске Реке, с деоне стране
близу садашње основне школе. Ту су, веле, биле на окупу куће
села Градње, одакле су се становвици доцније помештали на своја
имања. Ту је постојала и куда турскв, којој су становници ноћу
поткопали темељ, те је пала и више је Турци нису подиглв.
V долини Мртве Стране с деоне стране потока постоји се-
лиште, где су сада њиае; то је селиште, како веле, давнашње.
Испод Лааине постоји место, звано Аоаиште, где је било
отаро „лојзе*. Ту сада има старих гиџа (чокота).
Постанав седа н норевло становннштва. — Када је да-
нашње село Градња васељено, не може се довнатн. Има у селу

') М. Ђ. Мшћенћ, Кралевина СрОија, 286.

ш&еаи^ОО^к
156 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ

неколико породнца, аа које, веле, да су »кадимлије« т. ј . старинци,


то су: Шикоаарци, Џвлеаци (Џелеачани) н Грнчарци. Њнхово
се порекло у неколико зна, али не тако поуздано.
Шикоаарци (12 куКа) — славе св. Арханђела и св. Нвколу.
У њих спадају: Поа-Васини, Јанкови&и, Тувегџици и др. За нлх
се прича (поп Стоилко из те породице), да су пореклом од Прн-
штине. откуда се доселио деда попа Гнитра из те породице. Уа
то веле, да су они први донели у Пољаницу ,папр* (бибер, за
који се дотле није знало у Пољаници.
Џелеаци1) или Џелеачани (око 20 куКа) — дошли из седа
Декутинца после Шикопараца. Данашњи оу им потоици осмн
појас, али се не узимају мег^у собом. Прича се, да је данаш&е
село Студена било џелепска „к'шла* — где им је стока бо-
равила.
Доцнпје је један од њих продао Студену аа 60 гроша не-
коме Турчину из Лесковца. Овај је затим населио у Студени да-
нашњу породицу Ждеглоачане, који су дошли иа села Ждегловца
Њихова је била и Лааина. Њихов је, веле, прадед инао око 1400
оваца. Имао је брата 'Кор-Николу, кога отера од себе давшв му
700 онаца. Од тога Николе ноди порекло породица Рамчинци*),
којих сем овога села (I к.) има у Смиловићу и у Урманицн. Нвки
се од н>их аову: 4есаотовг(и — по Деспоту, како је било нме је-
дноме н.иховом претку. Из породице џелепске миоги су се исе-
лили (око 20 кућа) нз Градње: тога Фиса, веле, има у Вукањи !по
причању блнзу Крушевца), у Грејетину, у Рамној Реци, у Ору-
глици. Половина ол њих слани св. Николу, а половина св. Ар-
ханђела.
Грнчарци*) (7 кућа; — воде порекло од некога дошљака из
»ирањско". У селу Градњи, веле, није било писменога човека, те
потраже и нађу у Врању некога ћурчију, који је био пномен и
доведу га у село, пошто га запопе4). То је био тако зиани Белн

V Џелеаин зната трговац. Некв су од њихових пред&ка били трговци —


џедепи — због чега су и прозвани Џедепцн.
]
) 'Бор-Никода је, веле, имао једао црно дете — вао цнганче — те га некж
прозову именом Рама, а по том п сви његови потомци беху прозвати Рмпмнпж.
Славе св. Никоду.
5
) Прича се, да су прозвати Грнч&рцима због тога, што је једап од н>ж-
хових предака украо чуми грне, којин је ова бида по селу.
4
) Нем веле, да је у Градњи био само један поп (из пгаконарске поро-
днце), па ии је био потребан још један, те су доведж тога Велог Попа.

оЉесИзу \ Ј О О Ф 1 С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 157

Поп, који је био родом из села Муовца (Моравицај. Прича се, када
ј е тај Бели Поп дошао, да у Пољаници н блиау Пољанице није
бнло Арнаута, нити је било букове шуме, нити папрата, а у пла-
ннни Кукавици, веле, бор је затекао. Славе св. Арханђела и св.
Николу.
Џеласинци (5 к.) — пореклом су из вароши Ниша, откуда је
добегао у Градњу предак вм Анђелко'). Тамо је, веле, убво Тур-
чина и своју жеиу, коју је с њим нашао. Неки се од њих данас
аову и Кесерци по томе, што се један од њихових предака оже-
нио иа породице Кеоераца у Стрешку. Славе св. Арханђела. Од
н>их су и Цветанови у Моштаници (пч. срез). Један им се од пре-
дака звао Угрин, по коме се и једна ливадица зове Угриново Ливаче.
Веселинци (5 к.) — иа Костомл&тице, где и данас постоји
в веселинско воденичиште"; даиас су у 6 степену (појасу) сродства.
Славе св. Николу. Има их, веле, у Сувотни блиау Житковца, а
недалеко од Алексинца.
Џангшци (4 к.) — иа Дајкинцв; они су у петоме степену
сродства; некн се од њих зову и Јовиловци. Њвхов је лредак
призећен у Џелепце. 1 ку^а слави св. Богородицу, а остале св.
Николу.
Калуђерци или Калуђерчани (3 к.), по отароме преаимену Бо-
гданци — старином су са Косова. Отуда је, веле, добегао њихов
предак Војнн вбог убиства некога Турчина. Он се доселио у да-
нашње село Барје (у Клисури), где је био момак код Арнаута.
Иа Барја оде у оближње „каурско село* Вину, где се ожени, јер
ну у арнаутскоме селу Бврју нико није хтео дати девојку. Ту је
у Вини и кума окумио. Имао је, веле, сина Богдана. Из Вине пре-
селе се у Калу^ерце (у Клисури). где су захватили више аемље.
Њихови потомцн морали су напустити Калуђерце абог Арнвута,
о којнма су се лосле многих досађивања (уанмали им те вола, те
коња, те со, те воденицу и др.) сваднли. Један од њих Јован
са сином Стојком5), чијег су старијега брата Цветана убили Ар-
наути, побегнв из села Калуђерца у оближње село Градњу (у По-
љаницн). Ту их спахија прими и допусти им, да сами одаберу
земљу и место, где ^е се наставнти. Бра^а Јованова побегну неки
у Виву, а неки у Букову Главу. Калу^ерчани славе св. Арханђелв.

') Прадеда човеку од 64 год. Сада су у цетоме степену сродства.


*) Стојко је био отац Јовану Кадуђерцу (старцу од 80 год.), а Богдаву унук.

П|||20С1 11/ ^ Л
158 нољлницл и КЛИСУРЛ

РуокиКевци (3—4 к.) — из села РужиКа близу Гњилана. Отуда


им се доселио чукундед1), пошто је тамо убио Арнаутина. Њих
има и у Власотинцу и по унутрашњости Србије. Славе ов. Нвколу.
Шуруменци (5 к.) — иа оближњега оела Студвне, откуда ин је
добегао деда абог Арнаута из села Лалинца. Славе ов. Ннколу.
Ћосинци — ив Вниогоша, откуда им се дооелио предак по
заиннању мутавџија пре 80—90 год. због сиромаштине. Призетио
се у Џелепчане. Славе св. Николу.
Картавелци (3 к.) — из села Манајла (близу Владичииога Хаиа),
откуда су им преци дошли ире 80 год. у Градњу, те их ту г о -
сподар (Турчин) населио. Славе св. Арханђела, Има их, веле, око
20 к. у Калиманцу.
Тодоровци (3 к.) — из села Гумеришта (у Виногошу), откуда
ин се предак доселио пре 50 год., чувши да је овамо боље. Славе
св. Архаиђела.
Маринковци — иа села Козара (блиау Грделице). Њвхов је
предак (дед) био хајдук, па га тамо убију, те његови побегну и
пре 50—60 год. дођу у Градњу, где их је госнодар населио. Славе
св. Николу.
Крстинци — из села Јабукова, откуда им се предак пре 90
год. доселио у Градњу, где је инао свога рода, који га је заселио.
Славе Петков Дан.
Колареви — из Брестова. Славе сн. Николу.
Шагринци — из Стрешка, откуда им је предак дошао пре
40 год., иошто се призетио у породици џелепској. Славе светог
Арханђела.
Рагушинци — нз Големога Села, откуда нм се оредак д о -
селио пре 40—50 год., а старина им је из „ново брдско". Славе
св. Николу.
Грбинци или Ралакчинцн — нз Белишева, откуда им је п р е -
дак дошао пре 40 год., пошто се призетио у Ристе Стречанина,
којн се још пре 70—80 год. доселио ив Стрешка. Славе светог
Арханђела (славу Р. Стречаннна).
Стојко Баба-Радин — из Копашпице (блнзу Грделице).
Станко МилиА (»Сечко«) — из Ушевца (иа породице Седла-
раца), слави сн. Николу.
Сеоска је слава св. Тројица и св. Тодор.

•) Милићу Ружићевцу (човеку од 50 год.). Из тога је села оореклом и оо-


родица хаџи-Таиаскова у Врању.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
1>ИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 159

Б. В л а о е
П о л о ж а ј . — Ово је село с обе стране реке Ветернице.
Нећим је делом долинско село, мало је кућа на површини коса
'„ридова"). Главии је лео његов с леве страие Ветернице, у
лолини Грстенске или Власачке Реке, леве приточице Ветер-
ничине. Ку^е у томе делу села јесу ио странама долине Тр-
етенске Реке од ушћа њеног у Ветерницу, па до Калине До-
лине, чији поток утиче с леве стране у Трстенску Реку. Неколнко
ј е куКа у почетку Калине Долине, на месту Карагуаоецу. Неке
су с обе стране жупне долинице Баре, која се пружа од Калине
Долине у правцу Трстеиске Реке, у коју њен поток с леве стране
утиче. Остале су куће поред Трстенске Реке, као и по косањн-
цама и падинама на странама долине, а има их и по риду. Не-
колико је куКа с десне стране, недалеко од ушћа, Станачкв Реке,
леве приточице Ветерничине. а неколико је у групицама рас-
поређеиих уа леау страну долине Ветерничине иамеђу Трстенске
Реке и Баљкоеачке Јолинс. Изнад кућа је шума. које ту има
местимице, а испод кућа су њиве. Долина Баљковац дели Власе
■>л Големога Села. Сва је обрађена, иарочито лева страна, по њој
пма ливада, поглавито по равни долине, а шуме има местимице
све више према ииворишту; поток је иезнатан. КуКе у делу села
с десне стране Ветернице јесу неке блиау пута, који води до-
ливом Ветернице, а неке су даље од овога, уз страну долине,
раадалеко једна од друге. Трстенска и Станачка Река јесу праве
планинске речвце, које по некада иадолаае, али никада при надо-
ласку не наносе штете кућама и имањима (баштама и њивама)
поред њих.
Воде становници пију са кладаиаца, од којих су глаанији
у селу и даље ол овога): Јелица, Бара, Обршииа, Доња Бара,
Језеро; Кладанац у Бресју, у Обарку; Коеачев К.*аданац; Иук-
саноеица, Оранице. Никада не пресушују. Осим њих становницн
пију н речну воду. У селу постоји и Слана Вода (блиау општинске
суднице). Она лечи ол рана.
Оралнја, наша м шума. — Већи је део оралије око кућа
сеоских, али је има и даље. иан ку^а, а на местима званнм:
Густа Трница, Беле Аазине, Дреноеа Глаеа, Мракоештица (из-
међу Баљковачке Долине п Трстенске Реке, а према Ветериици';,
4раго(51/гика Бара, Бресје, Дубике, Лиоа, Кујнац, Обршина, Зајча
Сграна, Мијакоа Брег, Китице. Пресвега, Обарак, Широки Пут,
Бунушански Брег, Царинске Ауке, Горња и Доња Росуља, Шумак,

П|||20С1 *оу ^Ј
160 ПОЉАННЦА И КЛИОУРА

Рамњак, Вунсановица, Церови Рид, Слане Ливаде, Велаковица.


Бачиште, Селиште. Та су места удаљена од кућа 5 мин. до '/»
сах. Највише су њиве на месту Густој Трници. Ту се сеје овас.
Паше има на мсстима званим : Расољица, Јабуна, Криви Дел,
Мивтарово Приче, Рамниште и др. То им је, ивузев Рамниште.
сеоска утрина, која им је остала од Арнаута; на н>у порез пла-
ћају. На тим местима имају и шуме. Заједничка им је шума
била, а ту и испаша Мртвица и Доње Приче. Била је господарска.
па су је оељани купили (ва 300 кеса. и поделили мећу собом на
80 деоницај. Приче је с леве страие Трстенске Реке, а Мртвица
с десне, обоје далеко од куКа око '| 4 сах. Шуме има н на другим
местима као што су: Милак, Гол*ми Шиб, Рамњак, Душинл Чука
и др. Сва је од лиснатога дрвеКа.
Тнп. — Власе је раабијенога типа, подељено у два дела
\мале): ираво Власе или, како некн кажу, Горња Мала н Зајска
Мала. Горњу Малу чнни део села с леве стране Ветернице. а
Зајска је на двсној страни. Растављене су Ветерницом, а разда-
леко једна од друге око 3—5 мин. Део села у бливини ушћа Вла-
сачке Реке у Ветерницу има иаглед збијенога типа. Ту је судница
и ковачница, а блиау је и сеоско гробље. Оотале су куће раада-
леко једна од друге 250—300 корака, негде 400—450, а негде и
инше, око 5 мин., али је то ређв. Уоиште, илући према ушћу
Власачке Реке, кућв су све абијеније, а према ивворншту у реву
сие разбвјеније тако, да је крајња кућа уз реку далеко од осталвх
око 10 мнн. Обвчно су по 2—3 распорећене у групама по поро-
дицама. Те су групе кућа по косањицама или падинама, где воде
сеоскн путеви. Раставља нх обвчно долина каквога потока, а куке
оу у њима раздалеко 20—30 или 40—50 корака илн ввшв.
Превимена станоаника овога села јесу: Јанковци, Баба-Ива-
нинци, Бунушанци, Ђуракови, Алаџаковци, Ђоргазови, Зајци
(ЦветковиКи, Јоцкинци, Кајмакамовци и др.), Чарааиниг*, Сими-
џици и др.
Задруга у селу данао нема, а бвло их је равије. Ђоргазовцн
су до пре неколико година живели у вадруви од 30 душа.
Нрича се, како је у селу најпре било око 6 куКа, па око 11,
а пре 30—40 година било око 50—60 кућа 1 ). Данас у Власу нма
око 80 кућа: око 65 у Горњој, а око 15 у Зајској Мали.

') Хан је забележио 35 вућа, ЧУаав! (?), па десној обади (?). Кехзе топ
Ве1&гао\ 8. 141.

оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЂ 161

Старинв. — С десне стране Власачке Реке нспод Душине


Чуке, а према ушКу потока Калине Долине, постоји старо се-
лиште на месту званом Бачиште. Ту су данас њиве и ливаде, по
којпиа становннци ископавају ,железурије в и др. Село, када је
ту било, имало је, веле, око 70 кућа. Како је уништено, ие зна
се 1 ). Преци старинаца овога села (породице Јанковаца) живели
су некада на томе месту 2). Данашње село Власе развило се, од
када је то село са селишта расељено.
Према томе староме селишту с леве стране Власачке Реке
испод ушћа потока Калине Долине постоји старо гробле, у коме
су се копали становници села, које је постојало на томе селишту.
Данас је то гробље урасло у траву. Заостале су само "2—3 ае-
лике крстаче (широке 3 стопе, лугачке 6 стопа), а остале су
поразбнјане.
С десне страие Власачке Реке не далеко од ушћа њеног у
Ветерницу постоје темели и зидине некадашње цркве; широка
око 5, а дугачка око 14 корака*). За њу неки веле, ла је „латинска«
Ту постоји и једно старо гробле, где је и даиашње. Причају, да
је било цркве и с леве стране реке на косн, где је данас велики
брест. — Поред Ветернице, где су њиве г. зв. Царинске Луке,
пскопавали су цигле, а ту је, веле, било и неко градиште.
С десие стране Ветериице на месту Горњој Росули, где је
међа Градње в Власа, постојало је старо гробле, од којега даиас
нема ннкаква трага. По некима је „латинско", по другима „је-
врејско." По њему је раније било дугачких плоча, које су раа-
нете. Становници су ископавали врло крупне кости ,од људи
шадовије" (џинова*).
С леве стране Власачке Реке на месту Ровинама постоји
селиште, где су наилазили отаринске паре.

') Лричају неки, да се седо одатде померидо (,смакдо< бдиже Ветерници,


тде је сада, а дотде ту бво ,врбак€) због Арваута, који су поубијади иеве у
ондашњем седу.
*) Предак Јаивоваца Стојхо (деда данашљина) оставио је био аианет, да
га сахране у староме гробљу, тде је старо седшнте. Он је последњи закопав у
гробљу старога седа. То је један доваз, да су Јанковци ваостади од становииш-
тва, које је живедо у староие седу.
Ј
) Ту су аскопане- гвожђурине, еасери, огаидо, капппица од при-
чешћа и др.
*) Увгред помињем причање о в>има, како су се НОДИЈЛ Богу само, да ве
падну, јер би се одмах, веде, сдомиди.
КТНОТРДФСВИ ЗБОРНИК, КН.ИГА VI. 11

.пШгесИи ^ л О О ^ 1С
162 ПОЉАНИЦЛ И КЛВСУРЛ

Постанак села и порекло становнжка. — Први почетак


заснивања овога села губи се у давнини. Преци данашње норо-
дпце Јанковаца, којп су старинци, живели су у селу, када је оно
бпло на староме селишту, према коие Је старо гробље, где је м
даиас заостало неколико гробова предака те породице. Не аиа
се откада су ти Јанкоацо у томе староме селу, које су папу-
стнли и заостали у данашњем. Јамачно воде порекло од старога.
можда средњевековнога становништва оне области. Данас је Јан-
коваца мало кућа (око 5 к.ј, најслабијц су и по имању и преиа
броју кула од осталих породица. Многи су се иселили. Некада
је њихово било глапно н најбоље амање (Луке, Бара и др.) Вла-
шава. Били су „опорити" и према Турцима (господарима) н према
досељеницима1,. Данас се у свакоме погледу губе према осталин
породицама. Славе са. Арханђела. С њима су иста породпца
Бунушанци (око 6 к.), прозвати по томе, што им је предак вз
Бласа бегао у Бунушу (село у Лесковачкоме Пољу), па се понова
вратио у село. Жпиео је, веле, педалеко од данашњега оела ва
месту Дрењу, где се нашао са неком Влахнњом, с којом се
о.кенно и изролио деце, од које воде порекло данашњи Буиу-
шанци. Кадимлије су и Вава-Ивлнинци (око 8 к.), који воде по-
рекло од дпа брата Кит&на и Всдка, који су у Пољаници живслв
„од време«, а били, веле, Власи'). Када су становници билн.
једном у збегу, они су се крили у Вучјој Рупи у Драгобужду.
Њиховим садашњим потомцима отац је био Стојко, а прозвати
су Баба-Ивапипцима но бабн. С њима су исто „кабиле", свакако
по женској лннији, и Бунушанци. Раније се они међу собон
ннсу уаимали, што сада већ чине, те по тоие, као и по оста-
ломе, старац Јова Ђураков (нз Драгобужда) вели, да су Буну-
шанци и Баба-Иваниици: »мутлак једно кабиле." Из те је^ по-
родице био и чунени хајдук пољанички Ннкола Мандрда, о чијен
се пореклу до данас није зпало 5 :. Наба-Иаанинцп славе св. Ар-
ханђела и св. Илију.

') Кпда су сс поједнне иородице (на ир. препи Десивојчаиа) доседеваде,


оии су ии Оацади ковчеге и иасу доиуштади да се насељавају, сматрајући аемлу
за своју, због тога су сс свађадн с Турцима н ради тога су се иноги од н>нх
иседиди.
г
) По Еитану II Велку постада су, веде, имена Велаковит в Китиче(?).
Оии су се раадиковади од ОНИЈС —јаиачно Влашких Дигана — у Годеноме Селу,
од којих воде иорекдо Речпсрци (не сви).
3
) 0 њему је писао П. Срећковић (у Гласнику),\М. Ђ. Миднћевић (у По-
менпку), а иомпње га и С. Мидутиновић Сарајдија (у његовој Историјн). Чшх

.пШгесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. ИИКОЛПЋ 163

Све су остале породице оела Влаоа досељеие. Најстарији су


досељеница Алаџаковци [око 14 кућа), славе св. Арханђела. Не
зна се, откуда су досељени. Боргааови [око 10 к.) НО староме
презнмену Перчинлије, пореклом су иа села Реткоцерја [јабла-
ннчки срез). Отуда су им стари побегли од Арнаута. Најпре су
се склоннлн у село Дрводеље [јаблаиички срез), где су се задр-
жали кратко време, па отуда дошли у Власе. Сва је земља бвла
онда урасла у шиб. којв су они троили. Данашњи су ии потомци
VI колено. По причању неких они су први досељеници. Најпре
су се били настаиилн блиау Драгобужда, па потом, пошто се на-
множили, сишли у данашње Власе. Славе св. Николу и св. Илију.
То су две највеКе породвце у селу Власу. За њвиа по старини
долаае Ђуранови [око 5 кућа), чији је предак прешао у Власе из
оближњега села Ставца, где се аову Томивци, а старивом оу из
„новобрдско* а по некима „од Мало Косово". Њихов ее предак
Стеиан доселво пре 90—100 годииа као приаетко у породицв
баба-вванииској. Славе св. Николу. Зајци оу пореклом ив села
Врућовца блиау Десивојца (до граиице, у Старој Србвји). Отуда
су им преци (прадедови) побегли од Ариаута. Славе св. Архан-
ђела. За Чв.ра.пинцч, који олаве св. Арханђела, не зна се поувдано
откуда су досељени: по некима иа Коћуре [село Врвњске Пчиње
у сливу Вардара), по другима из Старе Србије, где се ра1>а пи-
ринач, а неки веле, да су пореклом мечкари (Лингури — Вл. Ци-
гани). Рашинци — иа Равне Рекв (Виногош), откуда им је прадед
добегао; славе св. Архаађела СтојковиАи (»Трчил^жинци«) — из
Костомлатице (Виногош), откуда им се деда доселво. Јовиловци —
иа Врања, по женској су линији из алаџаковске породице. Младен
ЂорђевиЛ — из Секирја, откуда му се отац доселио. Видосавље-
ви&и или Десивојчани — нз Десивојца, откуда су пре 60 година
дошла два брата, од којих један остане у Власу, а други се на-
стани у Станцу; славе св. Арханђела. Онн су се најиосле досе-
лнли. До скоро су у селу живвли Пчињанци и К&р тавелци (2 к
пореклом из Пљачказице), па се иселили : први у унутрашњост
је пдануо први устаиак, ои је био прешао из Подавице у ондашау Србију, и
учествоаао у ннотин бојевииа с Турцииа (па Јухору и др.). Живео је у Пајковцу.
Док се бавво по Поданвцв, Ариаутииа је тодико био дојадио, да су Арваутке
њпие децу плашиле, ућуткујући их речииа: »Шуј ће Мандрда!' (»Ћути иде
Мандрда'). Његоза иушка »Мавдрдина Шишана* и данас се чува у Поланппи.
Старац један, коие су Аркаути ради|те пушае кућу палиди, гађали га и иенре-
стаио гонили, иадо је поманитио, али ипје доиустио. да се »потурчи* Маи-
дрдина Шишана. 0 њему данас зиа сваки старији човек у Нољаншш и околнпм
областима.
11"

1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
164 ПОЉАНИЦА И КЛНСУРА

Србије, а другн у Драгобужде. Пчињаици су опадали у ред нај-


старијвх досељеника.
Сеоска је слава („крсте") четвртак после Духоаа.

6. Ушевце
Положај. — По саоме положају и висини, ва којој је,
село Ушевце је слвчно селима Власу, Градњи и Големоме Селу,
у колико су ова у равници поред Ветернице. Оно је на обема
странама цоливе Ветерничине и Смиловачке (СмиловиИске) Реке,
која с десие страве утиче у Ветерницу. Земљиште, на коме је
село, готово је све оголићено и местнмице је »поточпо место*.
Куће су по странама долива, већином ближе насипу, који водн
поред Ветернице с десне стране, као и дуж сеоскога пута, која
води долином Смилоаачке Реке. Има кућа и по коси иамеђу Ве-
тернице и Смиловачке Реке, али их је мање. Куће ва левој
отраии Ветернице јесу неке у равници, ближе реци, а неке даље
од реке по страни долине. Неке су куће у доњем делу доливе
Главичице, где поток утиче у Ветерницу.
Ветерница и Смиловачка Река при надоласку по каткад заси-
пају по коју њиву нли башту, ма да кућама ве наносе штете.
Воде становници пију са реке (они, који су поред реке'ј и
кладенаца, од којих су поанати : Дугања, Маленово Трње, Зајчи
Камен, Крагујевац, Кладанац у Селишту, у Ћоргову Трлишту и др.
Два места су позиата као слакишта; једно је Слани Камен
— испод Кукавичке Долинеј а друго је у Голубињку.

Оралија, паша н шуиа. — Оралије има око кућа и аан


ових на местима званим: Луке, Ботуња, Церови Рид, Голубињак,
Мириска, Јасика, Бојчина Бара, Миличина Падина, Пресвета,
Голема Ливада, Ј&бучица, Грашиште, Крива Орница, Бачетине,
Пачавац, Сливица, Бресје, Рааница, Зарожак, Кукавичка Долина,
Шуољо Дрво, Пландиште и др. Поред њива на тим местима има
лнаада и где где шуме.
Заједничке паше и шуме (утрине) имају на местима, званим:
Странв, Голубињак, Зајчи Камен.
Тип. — Село је подељено у две мале: Горњу и Доњу.
Место нааива Доња Мала чешће се каже ^олина, а и за куће,
које су ио коси измећу Ветернице и Смиловачке Реке, каже се

.пШгесЈћу ^ л О О З 1С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 165

обично Рид1). Горња је Мала с обе стране Смиловачке Реке, а


Доња је с обе стране Ветериице.
Куће су у малама негде појединце раздалеко једна од друге
60—80 или 150—250 или 250 — 350 корака и где где ввше, а нма
и група кућа по породицама и иначе, нарочито у делу села око
ушћа Смиловачке Реке у Ветерницу; тај део села има у многоме
вбијени тип, за време Турака ту је бида кула господарева.
У селу има око 50 кућа *): у Горњој Мали — око 23, у
Доњој — око 21 и на Риду — око 6.
Задруга је пре било ввћнх и више. У јвдној је до скоро било
33 члана, па се изделила. Данас постоји задруга Димитрија Сто-
илкоанћа, у којој има око 22 чланп.
Старнне. — На левој страни долине Ушевске Реке постојн
селиште, према којем су, с друге стране реке, куће породице
Јанковаца. Ту је падина, заравањак на отрани долине, где су ли-
ваде и њиве, а ту је и давнашњи кладанац. То је старо селиште,
на коме данас не налазе иишта, иитв се о њему штогод прича.
До тога је селишта и старо гробље, близу којега јв и данашње. —
Испод тога старога селишта у долини с десне стране реке, на
месгу Бресју, где су данас лиааде и њиве, било је у почетку
даиашње село Ушевце заједно са Смиловићем, па се Смиловић
одвојио. По томе се село помештало у Голубињак с левв стране
Ветернице, где постоји кладанац. Ту је било око 7 кућа. Одатле
су се поместили на Ботуњу, где је било старо село, ив којега су
се стаиоаници разишли иа имања.
На десној страни Смнловачке Реке, на местима ТЗоргово-м
Трлишту и Вучкову Ограђу причају, да су при копању станов-
ници навлазнли бакарне судове, гаож1)урине н др.
С десне стране Смнловићске Реке близу данашњега моста
становници су ископавали глаае и др. Причају, да је ту било
датикско гробле.
Постанав села н порекло становника. — О првоме за-
снизању овога села, не може се рећи нвшта поуздано. Најста-
рија су породица били Т&ратањци, који су се иселили. Данас их
вма у Големоме Селу.

') Када кмет прибира са&аке, наређује, да иу зовву онога В8 Долине,


онога са Рцда, другог из Горње Мале.
*) Помињв га и Хак (1861 год.): ПзсћеГхе, 80 ,буг.€ кућа. Вејве топ
Ве1втаа пасћ 8а1ошк. 3.141.

,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1С
166 пољлницл к КЛИСУРЛ

За остале се породаце ана, да оу досељене. ЈанковиАи (»Ша-


ваковци") — из Белишева, откуда су им стари лобегли још пре
100 годива. Слаее св. АрханКела. (4 куће). Цветанови&и (,Лпн-
гурци*) — из Масурице, откуда им се доселио предак Цветав.
Седларци (7 к.) — из Седлара. које је близу Деоивојца.
Отуда им је дошао прадед. Славе св. Николу. Најпре се доселно
у Дреновац, па одатле прешао у Градњу, а ва Градње у Ушевце.
У Градњв их и сада има. Има их и у Равној Бањи, где се зову
Николиици. Илијинци (АнтиКи, СтоилковвКн, Јовавовићи и др.,
око 10 к.) — из Белишева, откуда им се доселио прадед аоог
свромаштине. То је једна од најјачих породица у Ушевцу (има,
веле, близу 100 мушквх глава). Славе св. АрханКела. Кррттинци
(3 к.) — иа Власине, откуда им се абог сиромаштвне доселво
прадед Јоваи Власинац. Славе св. Николу. ДамњановиЛи (2 к.)
— са Власвне, откуда им се због сиромаштиие доселно предак
„ГТавун". Славе св. Нвколу и св. АрхаиКела. Старвја им је слава
св. АрханКел, а славу св. Нвколу приновили су доциије због са-
нова. Нешинци (!) к.) — из Тесовигата, откуда им се због сваКе
са браКом доселио прадед Неша. Славе св. АрханКела. Дошллци
14 к.) — из села Бунушевца. Зову се БојаниКи, Велпчковићв п
СтојковиКи. Славе св. АрхаиКела. Пурленци или Ковлниици (1 к.
— вз Секирја, откуда им се доселио као призетко предак Јова.
који је код Турака био кованџија; славе св. Николу.
До 1878 г. становнвци су готово сви бвли чввчије Турцика.
Сеоска је слава мали Спасов-Дан.

7. Дрвновац
П о л о ж а ј . — Дреновац је у ономе делу изворишта реке Ве-
тернице, где се почињу састајати њвви ваворни краци: Јеаерски
Поток и поток Манасгирске Долинв, Биллничка Река и др. Мала
Реке — Рекари — иалази се с обе стране Језерскога Потока ва
мествма, званим Кључлница и Грбел, и с обе стране с-ше реке
Ветернице до ушКа Ливадскога Потока у њу. КуКе у ДОЛИНИ Је-
зерскога Потока јесу: у Кључаници једна с леве страве и друга
с десне према њој, а обе у блиаини поточиКа 4-*и6океице; од
куКа у Грбељу раставља их поточиК Грбел. Остале су с обе стране
поред Ветернице. Горња је Мала под Гротом, а на десној страни
доливе Горњо-малске или Биљ&ничке Реке. Та је страна долине
пространа, заравњена и по њој су куКе ове мале. Мала Аивадв
је у почетку а ва десној страни Јивлдске Долинв, чвји је пото-

П|||20С1 ^у ^ Л
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 167

чић деона приточица Ветераице. Доња је Млла. поред Ветернице


испод мале Река а па местима Нљужевини и Мајевцу, обојв с десне
стране Ветернице, н с леве стране Ветерннце при ушћу потока
Рваушнице. Куће су неке близу Ветернице, а већнна по падпн-
кама и згодним заравањцима на странама долина. Мала Љсеновица
је с леве стране Ветернице, а по истоименој коои с десне страие
Репушнице.
Ветерница по неке годвне надо^е, алп никада не наносн
штете, изуаев што по некад само окрњи по коју башту пли њнпу.
Становници воде пију са нзвора, потока. реке п бунара. али
највише употребљавају речну воду; Рекари нмају само 1 изворчпћ
код механе, а они у Репушницп пију само речну воду. Само је
1 бунар в то у Горшој Мали, а од извора познати су: Тотоан
(у селншту), тај је извор „од пандпвек", никад не прекида; Мир-
коеаг$ (под Гротом); Мртвиц; Вирина (Лнваде); Ковпнл'к; Стојанов
Кладанац (Доња Мала) и др.
У овоме је селу хладније но у неким оближњим гелима као
ва ир. у Добрејанцу, јер је Дренонац на већој висини.
Оралнја^ наша н шула. — Према отановницима осталих
села По.ванице Дреновчани имају највнше оралије, паше и шуме.
Сву оралвју, пашу и шуму раннјих арнаутских села Девотнна и
Биљанице заузели су готово само Дреновчани, нешто куповпном
а највише самовласно аахватили. Оралије, паше и шуме имл на
мествма званим: Коаана Орница, Дардиште (близу границе у из-
воришту потока Грбелл, леве нриточице Језерскога Потока), Сви-
њарниште (близу гравице у иаворишту потока Длибоквице), Ба-
чевиште, Мали Дотин, Рлкитница. (у Горњој Мали, њиае и лив 1де),
Крагујвв&ц (њиве, ливаде и шума — на левој странв Манаотирсве
Долине), Грог (шума и пагаа), Караула (њиве — идући од Грота ка
Гочу), Ширине, Даеидое Гроб, Побијени Камен, Ђубриште, Гоч,
Јввера, Моо (њиве), Криоо Дрво (њивв, где јв данас стражара),
Ајдучки Кладанац, Куои Рт, Колишта, Широко Поиштв (планина),
Преслоа, Голамо Дрво, Рид, Три Буке, Бачкадо (ЊИВ#Ј. ОСИМ ТИХ
места нма још њива меотвмвце у шуми, скоро искрчених.
Паше има довољно ва сввма поменутим местима вао н иа
осталима, где јв шуме. Нема праве заједничкв сеоске плаиине
(паше и шуме). Сва неподељева планина, паша и шума ван куће,
служи им за пашу стоке, али јв сада држава присааја. Такве шуме
и паше има блиау сваке мале, те и становници на дотичним
меотима пасу своју стоку. Рекари истерују своју стоку према
гравици, ивмећу Градишта и Језерскога Потоиа.

,п,&ес11-,у^00^1е
168 ПОЉАНИЦл II КЛИСУРА

Шуме такође имају довољно становвици овога села. Поред


сваке куће има браника, а даље од кућа око села, нарочито арема
границп у изворвшту Ветернице с леве стране, све је земљиште
под шумом. Осим поменутпх места шуме има п на мествма званжм:
Цреепи Брег, Јагњило, Гоеедарник, Берњак, Габер, Пллндиште,
Цреенкова Солилг (њнве), Крша (њнве и ливаде у близини Гоча,
Острушка, Песина (преполовљена границом Србвје и Турске,, Ла-
аарое Кладанац, Шиндерски Рид (сеоска шума од старине остала.
Гаироеа Долина и др. Сва је гора од лиснатога дрвећа н то погла-
вито бука, местнмице се јавља и горун, али нема праве гору-
нове горе.

Тип. — Село је разбвјевога типа, подељено у ове мале: Ре-


каре, Горњу М&лу, Ливаде, Доњу Малу и Јлсеновицу. Раздалеко
су једна од друге како где: 1 / 4 оат., 20—30 иин., а негде је ра-
стојање мање, што завнси од пространства доливе вли косе, која
их раставља. Рекари од Горње Мале растаиљени су пространом
косом Берњак, којом води пут вз Врања у Пољаницу и удољином
Бачевиште. Ливаде од Горње Мале раставља Мечишњичка Долина.
Доња је Мала исиод Рекара, а Јасеновица је од Доње Мале одво-
јена долипом Репушиицом.
У селу има око 67 кућа.
И х е н а . — Село је прозвато Дреновац по дрену, којег пма
у селу. Мале носе или топогра«ска имена — Јасеновица и Лвваде.
нли су прозвате по своме ноложају — Рекари или Реке н Г.
и Д. Мала.

Старине. — Близу границе с леве страве реке Ветерннце по-


отоји гр&диште, где је по причању био град, а данас је около шума.
На левој стрвни Манастирске Долине, чијн је поток лева
притока Ветернвце, а на месту, где су сада њиве, постојао је
м&настир, но коме је и долвна прозвата. За тај манастир веле,
да је био из латинскога времеаа. Данас су заостале иеке дуварвне,
урасле у трње. а около је гора. Помиње га и М. Ђ. Милићевић:
»Лагинска Мнн&стирина у с. Дреновцу, оотаци од неке старе зи-
днне, која се тако зове, ма да сељаци само оно место, на воме су
те зидине, зову Свети Ђорђе«1).
На подножју Грота према Гочу постоје њвве, зване Караула.
Ту има неких дуварина, а прича се, да је туда, раавођем Мораве
и Ветерннце, у раније доба водила сгара гр&ница. Та је стара

■) Кралевипа Србвја, 285.

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИСТа Т. НИК0ЛИЋ 169

граница ишла данашњом српско-турском граннцом према При-


штини и Гњилаиу. Од Гоча је окретала на Исток и водила да-
нашњим разаоћем Ветериице и Мораве: ударала је, дакле, ва Гоч,
Биљаницу, па на Грот, Облик, Стражу (ва Лисцу) и одатле водила
ка Грделичкој Клисури. 0 тој се старој граници прича у свима
селима Пољанице. Она је одвајала Пољаницу, која је припадала
Лесковцу, од области, које су ишле ув Приштину, Гњилаие и
Врање. Тако је било и до иајпозиијега турскога вреиеиа.
У Горњој Мали прича се за старо гробље, од кога данас
неиа никаквих особитвх остатака.
Ув ово село има два селиштв, од којих је једио старије —
селиште, а друго новије — сгаро село.
Селиштв је с десие стране Ливадске или Мечишњичке Реке,
дссне приточице Ветернице, у крају Ливадама, а изнад данашње
општииске канцеларије. Ту су сада њиве и ливаде, а местииице
има остатака старе шуме. Има и остатака старих зидина (4).
Прича се, да су ту наилазили крајцаре, бакаруше, старе гвожђу-
рине, старе гиџе и др. Испод селишта је Сливњ&к, где су ливаде,
њиве, пуно старнх ораха, о којима и најстарији људи причају,
да су „стара дрвја" Више Сливњака је а према селишту Мрт-
вмца, где оу сада ливаде, њиве и шуме.
Стлро село је изнал селишта а у блпанни кућа Ливадске
Мале, која је под Гротои. Прича се, да су ту у почетку жнаел:1
преци даиашњих најстаријих породнца у Дреновцу. Одатле су се
поместили због Арнаута, који једном ударе на њих и попале то
старо село. Томе су бвли узрок Анђелиици (из породице Пели-
♦аиаца). Неки су од њих иа Дреиовца прешли да живе у облпж-
њем селу Суварни, али како им је оотало у Дреновцу имање („у
Реке* — поред Ветериице), они су из Суварие долазили у Дреиовац
и орали своје љиве. Осталим Дреиовчаиима то није било право.
Наговоре „буљубашу* пољаиичког, те их оеај отера са орања и
не допусти им више да ору, пошто живе у Суварии, која је
вав Пољанице, и ув то не плаћају пореа у Дреновцу. Ови се вбог
тога удруже с Арнаутнма ив Суварне, ударе на село и попале,
а стаиовиици се повуку „у реку* т. ј . доле поред реке, где се
настане. Доцније су становници одатле прелазили иа своја инања,
која су им била даље од реке, где су им данас куће. Пре но
што су се становници почели разилазити, у томе је селу, по при-
чап>у, било 28 кућа.

.пШгесим ^ л О О ^ 1 С
171» ПОЉАННЦА И КЛИСУРА

Иостанак свлл н порекло становннштва. — Најстараја


породнца у овоме селу јесу Гасковци, којн су дошди са Косова
,Косовци",. Они су, веле, првн колац ударнли у Дреновцу. Данас
су пето колено и још се не узимају. Од те су породице: и Деда-
Јовини Доња Мала), Деда-Стеванови .Доња Мала), деда Јова Ми-
линковип Доња Мала), Миташинци (Јасеннца), Јова Милосавле-
ви& (сада у селншту; и Цввтковци. Сви славе св. Арханђела. Зову
нх ц Олелици. — С н>нма су са Косова дошли и Баба-Анђинци, којн
су им кумовн') и Радославци (у Секирју). Од Баба-Анђинмх су:
Кузманци (I к.), Ђорђија Богданов (Лнваде); славе св. Арханђела
После њнх су се доселилн Пелифанци (Пелнванци), само се
не зна откуда. Нека су од њих живели у Суварни. Дошла су, веле.
три брата. Један остао у Дреноацу, а двојица отишлн у унутраш-
њост Србије. Настанили се на месту званом Бара, која је у изво-
ришту Горњомалске Реке. Како нису кмалв орах да млате, Та-
сковци им уступе један од својих ораха1). Од њкх воде норекло:
Станојини, Петрови, Пешини, Стајни, Црвенковци, Анђелинци
Навол и Стева Николић), Вуци (ЂорђевиКи), Парлааанци') (Стојаа
Пегров), Николики (Д. Мала), Иеан Петрое (Ливаде), Николл Ста-
нојин (Ливаде), СгојилкоеиЛ Стојко (Г. Мала). Сви славе св. Архан-
ђела, а неки (Парлапанци, Вуци и др.) — св. Николу, јер водв по-
рекло од доводаца у ПелиФанце. Црвенковцн славе сп. Николу.
Некн (Стојкови) славе обе слаае: св. Архаиђела и са. Ннколу. За
опима по старини долазе Сурдулци или Сурдулани. Дооелили се нз
села Сурдула (пчињско село). Нобегли су од Усвјии-Пашв, који им
је досађиаао. Славе св. Архаађела. Станују у крају Ливадама. До-
јинци (7 к.) — ив Голвмога Села. Отуда им ов доселио прадед. Славе
св. Арханђела. Рашкинци ИЛИ Деда-Анђелкови (2 к.) — нз Добре-
јанца, откуда су побегли због Ариаута, којн оу се настанили у
Добрејанцу. Славе св. Николу. Петровци или Приаеткови (4 к. у
Доњој Мали) — из Стрешка, откуда им св доселио деда Петар, који
се приаетио у тасковоку породнцу. Славе св. Николу. Деда —

') Кумовк су, веле, билп још нв Косову, отауда су заједво пооеглд, јер је
обичај да се Оежи са братом НЈН кунои.
Ј
) У Под>аиицн у општв има воћа. У Дреновцу има доста ораха, те су
досељеннци још у почетку устуцалн један другоие поједине врсте воћа као иа пр.
орах. Прача се, да су Тасковцн уступили јодвн орах и своме зету деда Петру
(из Стрешка), ноји није ииао свој орвх. — Значи, да су Тасковци прн доласку
наншли иа воће, које је ире њнх засађено.
3
) У Секнрју постоји предање, дв су Вуцн и П&рлапанцн добемн ив села
Бндаиице, које се раселило вбог Арнаута.

,п,Љесј и ^ О О ^ С
РИСТА т. пиколит. 171

Павлоеи или Пуношевчани (5—6 к.) — из Пуношенца Пчиња: догали


су пре Усејин-Паше; славе св. АрханКела. .Живе у крају Ливадама.
Има их у Добрејанцу и у Барју. КрстиК. Михајло — из Клиновца
(село близу Бујановца), дошао после Уоејин-Паше, када село није
било ,у реке". Паунови&и — иа Криве Феје, на мале Мусуља-
Дошли на утрину после КрстиКа Михајла. Ненџинци (ЂорКе н
Пеша) — иа Древговице, дошли пре 30—40 год. Славе св. Николу.
Ћока. ЉубиИ — из Куоца («гњиланскоа), слави св. АрхвнКела.
Ово је село бнло вајпре на месту, зпаном сгаро седо. Одатле
су сп становници због Арнаута помештали доле поред реке Ве-
тернице. Доцније су се одатле помештали на колибе, где су им
била имања а д.анас и куКе. Пре но што су се стаковници по-
мели разилазити нз села! поред Ветернице, било је у њему, веле,
и
28 куКа. Све дапашње главне породице овога села биле су за-
ступљене у томе селу. Због тога и веле, да је Дреновац иарастао
поред реке. Одатле оу се почели померати у доба, када су Ар-
наути" прогнали Усејин-Пашу из Врањв. Што су се из тога села
иоред Ветернице почели разилазити узрок је био и пут, који је
туда поред Ветернице водио. Турци п Арнаути, који су путем
ишла, непрестано су им досађивали, те су се ови почели поме-
рати горе на нмања и колибе, где ланас живе.

8. Лалинце
Цоложај. — Село је под БрезовиКем (1120 м.) с деоне стране
Ветернице а по косама, косањицама и где где по странаиа до-
лиие, које се од БрезовиКа према Ветерници пружају и то иа-
меКу Градишне и Црцавачке Реке, десних приточица Ветернице.
Само је неколико куКа у равници поред Ветернице с десне отране
реке. Те су куКе у равницп, где је друго проширење долине Ве-
терничине од улааа у Клисуру вв Пољанице. Оне су према Мн-
јовцу. У Лалинце спадају и куће (2 ЂорКијинеј у равници у Го-
лемнм Лукама. Неке су на утрини. Највећи је вис БреаовиК, го-
тово сав према Лаливцу под шумом, само је местимице, где нема
шуме, обраотво папратом. Знатно оу од н>ега нижи: чукица Црешња
и дбрденце* Рогје, одакле настаје долина истог имена; обоје оу под
шумом. Косо су по површини и по странама, ивузев делове према
Ветерници, веКим делом обраКене.
Део села иамеКу Градишке Реке и Груачке Долине јесте
Лалинце, а иамеКу Груачке Долине и Црцавачке Реке је Пре-
кобрдце, које се сматра као мала села Лаливца. КуКе Лалинца

.ш&есПп^ОО^к
172 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА

с десне стране долине Градишке Реке јесу ближе путу, који водв
донекле и десном стравем долине, која је дубока и већим дедом
под шумом.
Ку^е Прекобрдца јесу по косаиа с обв страве долине Рогја,
која је под високои буковом шуиом, а само се иестимице ваЦ
по која њива и ливада. Коса с десне страие зове се Глог, веКин
је делои по површини обраћена, а саио је њен крајњи део према
Ветерници под шумом. С десие стране од Глога јесте Језерска
Долина, чији је доњи део, као и њена десна страна, шумовитнји,
но лева страиа, где има доста њива.
Куће поред Ветернице јесу иа местима, аааним: Џврифез
или Жарифез — ва десној и ГодеЈиа Лука — на леаој страни
Ветернице. Куће ва утрини јесу на Језерској Мртвици.
Становници воде пију са кладеваца и са потока. Кладеиаца
пиа готово близу сваке куће. Познатијн су: Баљин Кладанац,
Љуљин Кладанац, Лош 1Сладанац (тако су га и Арваути звалн.
Ајдучки Кладанац (ту је долааио Никола Мандрда); Кладанац у
Смрдану, у Рогју, Лугу; Бунатовац, Преољиште, ГЈрека Вода (далеко
јеј и др. Већпиа је тих кладенаца даље од кућа.
У Големој Луци постоји блатњав извор сланиште каО и сланик.
Оралија, паша н шужа. — ВеКи је део оралије око кућ«
сеоских, а има је и даље од ових; места, на којииа су њиве, зову
се: Бели Камен, Мечкина Падина, Зекино Селиште (ва десној
страни Јеверске Долппе), Луг (и ливаде — на левој страни Језерске
Доливе), Јеаерска Мртвица, Трн (и шуиа), Љомино Приче (и ли-
ваде и шуие), — Гумниште, Селиште (с обе страие долине РОГЈЛ,
ту су и ку^е Мил. и Нов. РистиКа), Глог, Јужине Њиве [поседак.
Жврифеа, Лом, Груач (и ливаде и браници), Фира (и ливаде,
Равна Шума (и браници), Росуља, Чеарњак (и шума), Саасовица
и шуиа), Мали&ово (и шума), Куса и Голема Лука.
Испаше и шуие има иа иестима зааним: Девојкин К&мен.
Струла Орница (сада под папратом, а некада се оралок Недино
Гумно (бука и утрина — орница т. ј . аемља, која се векада орала;,
БрезовиК, Смрдан, Црешња, Рогје, Кусо Приче, Балник, Љомино
Приче ИЛИ Гумниште, Трн, Градиште, Шиловске Кочине, Јеч-
лсишге, Црна Травица, Мајкин Вир и др. Шума је готово сва
државиа, само су местимице забрани појединаца.
Тнп. — Село је раабијенога типа. Правих мала неиа. Део
Лалиниа од Груачке Долине према Калуђерцу — Прекобрдце
— једино се иоже сматрати као нала села Лалинца. Куће су

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


РИСТА Т. НИКОЛИЋ 173

раздалеко једна од друге 150—200 корака, а има их и у групама;


неке су и на веКем растојан.у, раздвајају их дубоке долине или
косе, које су под шумом.
У селу има око 40 к.
Старнне. — У селу ое виа за неколика стара српска гробља,
где су се копалн становиици овога села, који су жииели пре Ар-
наута. Једно је на десној страни долине Градишке Реке. На њему
нема сада остатака, али се ана, да су се у истоме копали Ћосинци
(породица), који су у Лалинцу живели пре Арнаута; то је ћо-
синско гробље. Друго је брзачко гробље, где се копала породнца
Брзаци, који су такоКе живели у селу пре Арнаута. Поред н>их
анају иештани и за друга гробља, такоКе српска, ачи се не зна, која
се српска породица у н>има копала. У Прекобрдцу има 2—3 та-
ква гробља. Нека су српска гробља била на местнма званим Трн
н Језерско, која су места према Големим Чукама (ове на левој
страни Ветернице).
Постанав села и поревло становннка. — Када је ово
село нрви пут засељеио, није позвато. Зна се, да је најпре било
српско село. Од породица, које су онда живеле у Лалиицу, за
неке је познато нрезиме, као за: Брзаке, Ћосинце и Марковце.
Када су се почели досељавати Арнаути, све су се српске поро-
дице поступно разбегле иа Лалинца. Од Брзака неки су се од-
селили у Врање, некн у Костомлатицу и друга села по Пољаници.
Неки од Ћосинаца и Марковци пребегли су у Студену п друга
села ио Пољаници.
Арнаути, који су најпре дошли у Лалннце, били су из оближ-
њега села Оруглнце. Једин су се звали Беинг^и. У многоме чему,
владали су се као ХришКани (славили славу, чували свиње, као
знамење чували шареие кошуље везене крстовима, палили свеКе
воштане иа ранику на св. Николу и др.). Неки су од Арнаута
у Лалинцу били дошли из оближњега села Мелова, а бнло је до-
сељсника и од Новога Брда и др. И онда је Прекобрдце било
'као мала села Лалинца. Арнаутн, КОЈИ су у њему живели, дошли
су такоКе као потурчењаци. То су били Османовци — који су
дошли из Оруглице. При доласку су дотералн шарене свиње и
веле, да су палили воштане свеће на раиику као и претходници
им Беинци. Неки причају, да су они Прекобрдце купили од До-
инаца [ва 70 гроша', а претходно су ту имали колибе са стоком.
На Зекиноме Селишту колибе су имали Арнаути из Липовице (ја-
блаиички срез).

.пШгесЈћу ^ л О О З 1С
174 П0ЉАНПЦА И КЛИСУРА

Тако је Лалинце било насељено Арнаутима, који су иожда


билн Арнауташи, јер су имали и друге обичаје исте као и код да-
нашњих становника Пољанице1). Њих је по Хану — 1861 год. —билп
15 кућа, које су биле раштркане 1 ), а по ирнчању до 1878 год.
било је око 16 к.: 14 у Лалинцу а 2 у Прекобрдцу. 1878 год.
сви су Ариаути побегли из Лалинца и за кратко време после њнх
почели су се досељавати Срби из оближњих српских села погла-
иито Пољаиице и Виногоша.
Најстарији је по времену доласка Костадин Илић (у Лреко-
брдцу) — ив Тумбе, доселво се пре 40 годнна и још за вреие
Арнаута живео у Лалинцу као чивчија и моиак арнаутски.
Остали су се сви доселили после 1878 г.: Новко ЂорђевиК (у Пре-
кобрдцу) — из Студене, слави св. Арханђала; Илијл ЈовиЛ (у Пре-
кобрдцу) — иа Студене; Ђорђв ИлиА — из Отудене; Милош Сган-
ковип — из Студене; Стевлн РлшиА — иа Студеие; Јоца Сте-
вановиб. [у Прекобрдцу, — нз Градње; Или&и (Стевл* н Станко/ —
иа Градње; Ивко РистиЛ — нв Стрешка; Станко ИлиК (у Пре-
кобрдцу) — иа Стрешка; Гаса ЈовиК — из Стрешка; РистиИи
(у Прекобрдцу, 2 к., Миле и Новко) — из Голвмога Села; Видослв
ЈањиК [у Прекобрдцу) — из Смиловпћа; Настлс МилошевиК (у Пре-
кобрдцу) — иа Смиловића; Илија ПешиК. (у Прекобрдцу) — из
Тумбе; Димчл ЖивковиК. (у Прекобрдцу) — ив Тумбе; Милутич
Или(\ — из Тумбе; Антл СтевановиА (у Прекобрдцу) — из
Обличке Сене; Димитрије РистиА (у Прекобрдцу) — из Тумбе, а
старинои из Кацапуна; Ђорђе СтевлновиК (у Прекобрдцу) — из
Големога Села; ВеличковиКи (Стојан, Стоилко и Мита)\— иа Тумбе:
Анта СтанковиИ — из Белишева; Стојко Костић — из Белишева;
Живко ДодиЛ — из Белишева; Нетар ДимитријевиК — из Бе-
лановца; Миклил Милојин — из Крушеве Главе; Сгевак Милојин
— нз Крушеие Главе; Станко ЈовиК — из Студене; Сава ЈовиК —
из Студене; Новко СтошиК — из Студене; Микаил ИлиА — из
Студене; Лнтанас ЂорђевиК. — из Студене; Стојко ЈовиИ (у Пре-
коордцуј — иа Белишеиа; Милисав ЋорђевиК — иа Студеие; Ми-
лутин РистиК (у Прекобрдцу) — из Кацапуна; Сгоша СтевановиИ
(у Прекобрдцу) — из Градње; Илија ЈовиК (у Прекобрдцу) — из
Студене.

') Внло је дана, када су метали кошннцу на стожер у гумну. па обаи-


аилн и др., гото чане н овдашњи становницк.
г
) Ј. #. V. Наћп. Ке1зе УОП Ве^гаЛ пасћ 8а1ошк. ЛЛМеп 1861. 8. 141:
,1|а1шге т к 15 гег81гец1еп аЉап. Наизегп ага гесћ1еп Шег;..'.

ЈО&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 175

9. Свкирје
Положај. — Ово је село нод Обликом, у изворишту Секир-
скв Реко. Странв долина реке и њених првтока јесу простране и
већим делом обрађене. Кућа има по странама долииа и по коси
с десне стране Секирске Реке; та је коса већим делом заравњеиа.
У главноме је встога положаЈа као Крушева Глава и Стрешак.
Мала Рекари налази се с обе стране Секирске Реке. Горња је Мала
у продужењу Рекара с обе стране потока Садиоее Долине, који
је десиа приточица Секирске Реке. Тај поток полази са Беле Воде,
тече поред Бачееишга, које је с леве стране и за тим нротиче
кроз селиште.
Воде становннци нију оа потока и кладенаца, а у селу по-
сгоји и један буиар. Познати су кладенци: Изворје [5—6 кладе-
наца), Игриште, Татарски Кладанац, Бела Вода, Арнаутски Клада-
нац, Николин Кладанац и др. Неки су од тих кладенаца даље
од кућа.
Оралија, паша и шуна. — Оралије са ливадама и забранима
има око кућа, а поглавито ван ових на местима званим: Дулан,
Руаиште, Турски Дол, Големо Дрво, Јез<рика, Дуње, Задеље, Ка-
раиина Ливада, Цветаново Њиече, Друм, Катуниште, Широкаица,
Трстена, Вирови, Ржиште, Младике, Ор&си, Мртеица, Јасење, Куње,
Деја, Габер, Секирна Глава, ВоКњак (њиае), Лоаоее Ливаде, Коеа-
чевац и др.
Паше (заједпнчке) има на местима, званим: Вирови, Сикир-
ске КуАетине, Широквица. Као сеоску заједницу мештани сма-
трају и Облик и Уши, у колико су према Секирју, али им то др-
жава спори.
Тип. — Ово је село разбијеиога типа, подељено у двв мале
Рекаре и Горњу Малу. Одваја их обично обра^еио земљвште. Раз-
далеко су око 100 корака.
Куће су у малама раздалеко једиа од друге како где: негде
150—200 корака, а негде и више. Уз то има и груиа кућа по
породицама, где где их раздваја пут или обичиа ограда; разда-
леко су и по 30—40 корака.
У селу има око 60 куКа.
Презилена су становника: Горње Мале — Радошљевци, Баба-
Анђини; Деда-Нсткоеци; Ћурковчани ИЛИ Саисини. Илипи; Ли-
шковци или Стеванови&и; Шоици или Мијајловци, Маринкоецч;
Рашинци; Кљоцарци нли СтошиАи; Рекари се зову: Десивојчани
или ПавловиЛи, Кљоцарци и Радошљевци или Радослаеци.

,пИ12еси« ^ л О О З 1С
176 ПОЉАНИЦА 11 КЛИСУРА

Старнне. — Испод села близу кућа породице Мијајловнћа


(„ча-Мијајлини«) постоји сгаро седиште. Ту су данас њнве, а
до њега је и „гробје од џидовије", на коме нема никаквих оста-
така. Када је постојало село на томе староме селишту, радила је
црква, од које су до данас заосаале дуварине на новоме селишту.
Ново је селиште с десне стране Секирске Реке испод по-
следњих кућа (рашинских) у мали Рекама. Ту се данас налазе
стара „дрвја", ораси и друге воћке. Ту има и дуварина некадашње
цркве. Када је Секирје било на окупу, куће су биле на томе се-
лишту. Одатле су се становници поместили на имања, где су нм
данас куКе.
Постанав седа и порекло становннва. — 0 првоме засии-
вању овога села не зна се ништа. Од данашњих становника
најстарији су Милошлевци, од којих су и Стојановиби, звани и
Сааиловци. Прича се, да је њихов предак Мидосав, који се до-
селио из Градње, ударио први колац у селу. Свега их је 2 к.
Славе св. Николу.
После њих су се доселили Радошљевци, који су старином са
Косова, а овде је нрешао њихов прадед (човеку од 50 година^ из
села Дреновца. Славе св. АрханКела.
За овима по старинн долазе Ћурковчани (8 к.) или Стојко-
вићи (Станко и Новко). Тодоровипи (Живко), Саасиби (Петар и
Риста), Или&и (Димитрвје), АнтиКи (Ђорђе) и Стошићи (Благоје.
Њихови су преци добегли због зулума из села Ћурковице (пчињ-
ски срез). Славе св. Саву').
За њима су се доселили СтанковиКи (»деда-Станковиа или
„Кљопдрци") или Стоши&и (3 к., Димитрије, Станко и Ђорђе) и Пе-
ши&и (Ђорђе, Младен, Стоилко, Милисав и др.). Њихови су преца
из Рамне Реке у Виногошу. Славе св. Арх. и св. Николу.
После ових су се доселили Лишкови (4 к„ звани и „Каласурци*),
од којих су СтевановиК Станко и МијајловиКи ЈСтојан, Петко,
Манасије и Илија/. Они су ив Бил.анице, одакле су их отерали
Арнаути. Славе св. Арханђела.
За овима су дошли Шоаци (око 5 кућа: Јања Милошевић,
Никола Антић, Коста и Мика АнћелковиК и др.), чија је старина
из Криве Феје. Најпре се доселилн у Пљачкавицу, па одатле у
Биљаницу. а овде су <;е доселили из Биљанице. Право им ј е
презиме Мијајловци и Маринковци. Слапе св. Николу.

') Ту су сдаву, ио предању, иочели да славе зато, што су се у очв св.


Саве сиасли од некога зулума.

,П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 177

После овнх оу ое дооелили Десивојчани (5 к., Риста Павло-


вић, Антанас Стошић, Димитрије Стошић и Јова и Ђорће Илнћв)
— иа Деснвојца. Дошли им старл пре 100 година вбог беде. Славе
св. Архаићела.
Рпшинци су као и Младеновци (Јова Марковић и Младен
Николић) — из Дреновца, од исте породице ПелиФанвца, који оу
стара породица у Дреновцу. Славе св. Арханћела и св. Николу.
После ових нико се није досељавао у ово село, а ииа од-
сељеника у селнна по Клисури.
Сеоска је слава („крсте") после Духова: петак у Белу Недељу.

10. Дрезговица
Полозвај. — Древговица је иа обена отранана Дрезговичке
Долине, чији поток с десие стране утиче у Ветерницу.
Становници воде пију са кладвнаца, од којих је повнат Шо-
шор&н. С леве стране Дрезговичкога Потока поотоји и взвор Ле-
ковитл Вода, која лечи од рана.
Оралије и шуме ииа по Риду (дрезговичкоме), Лекочевцу и
другде.
Паша (утрина) ое зове Шошоран.
Тип. — Дрезговица је разбнјенога типа. Сматра ое као мала
села Секирја, од којега је удаљена око 1 /, оах., а у туроко је доба
0М8транв као село.
Презимеив су становника СтоилковиАи (»Педоњци«), Пен-
џинци, Шоаци, Деда-Јовини („Крештинци*).
У Дрезговнци има око 10 кућа.
Поетанав села н порекло етановннва. — За време Турака
Дрезговица је била оело једнога господара1), а становницв су били
чивчвје („кованције«).
СтоилковиКи су пореклом из Градње, откуда им је био деда
досељен (ив рамчииске породице). Овде их зову Бркинци (5 к.).
Славе св. Арханћела.
Шоаци су из Секирја, од породнце истога преаимена. Овде
је само 1 кућа — Ђорће Мнлошевић Шоп (,Куша € ). Славе св.
Николу.
Деда-Јовини оу водили порекло од доводца у Стонлковиће.
Сада их нема, иселили се.
Пвниинци (2 к., Илвја и Коста) оу вз Секирја од породице
Милосава. Славе ов. Николу.
1
) Тај је госоодар дрхао н Добрејанце п још друга седа. Када су се
настанилн Арнаутн у Добрејавцу, он је, веле, то сеао ородво Арааутнма.
ЕТНОГРДФОКИ ЗБОРНИВ, КЊИГД VI. 12

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
17в ПОЉЛНВЦЛ И КЛИСУРЛ

РашиЛ Илија — ва Свкврја, од рашнвсве породиив, кжо н


НиколиЛ Коста.
Кроте је на Мала Спасов Дав.

11. Урманида
Положај. — Ово је село встога положаја као и блнско село
Смиловић. Налааи се у ивворншту Урманичке Реке, која (као по-
ток, чвнв деснн, ивворнн крак Смнловнћске Реке. КуКе су на
странама Големе, Селишке Долвве в долвне Дулава, у којој је
главни део села; има кућа и по косањнцама, падинама н на по-
дножју околних брда.
Становници пију воде поглавито са кладеваца, од којнх су
по8натв: Лива Бука, Кладан&ц у Староме Селу, Кл. у Маломе Се-
лишту, у Угару, Јужврју и др.
На мећн према Градњи постојало је место сланик, сада пре-
трпано земљом.
Оралжја, паша И шужа. — Већи део оралије свакога ое-
љака груписав је око кућа, а ман>е је даље од кућа, вав оела.
Оралије, ливада, као и шуме по мало, вма по местима званим:
Лиаађв, Селиште, Лива Бука, Влашке Шуме, Мало Селиште, Го-
лема Ливада, Јужарје, Старо Село, Длге Њиве, Брдар, Црвенче,
Миљково Њивче и др.
Испаше (сеоске утрине) има врло мало и то ва местнма,
званим: Шуоле Дрео и Раскрсје. И не оматра се за пашу.
Шуме има врло мало. Само некв од становвика имају по којн
аабран блиау куКа илв око села, а на местима аваним: Ду6у Зла-
таноеа Ливада, Гарина, Врла Стрнна, Доброглвд н Кал&рма.
Сеоске шуме има само на месту Пландишту.
Тнл. — И ово је село у почетку било збвјенога типа, а сада
је разбијеног. Као мале, али још ве потпуве, издвајају се деловн
села на местима аваним: Длге Њиве, Мало Селиште, Лиеа Бука,
Јужарје, Дулан и Старо Село. Одвојене су доливама вли кооан>и-
цама. КуКе су у н>има поглавито распоре^ене у групама по по-
родицама или појединце раздалеко 60 — 120 корака. У некнм су
групама куће и на већем растојању (види слвку групе кућа рам-
чинске породице).
Ова су превимена становника у поједвним деловима села:
Рамчинци (3 к.) у Длгим Њнвама; Мијајлинци или Илчинци (2 к.)
у Мапоме Селишту н Лввој Букв; Рамчинци (4 к.) у Јужарју;
Илчинци, Деда-Риотини, Миленкоеци, Маринкоеци, Иелноаци и

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ. 179

Рамчинци у Дулану (око 12 к.); Димитрије СтееановиА в Риста


СтанковиА. у Староме Селу (2 к.).
У селу нма око 23 куће.
Старнне. — У селу поотоји чумно гробје, које је блиау насипа.
Прича се, да је ту оарањено 70 левојака, које је чума побнла.
У овоме селу постоје три селишта: селиште, мало селиште и
старо село. Селиште је у Селишкој Доливи испод кућа породицо
Рамчиваца. Та је долина у иаворишту Урманичке Реке, с десне
страве. На селишту су сада њиве и ливаде, а по левој страии
долвве има дорта шуме. Прича се, да је туда било и веке кал-
дрмине, која се давас не поанаје. Чумно је гробје ве далеко од
тога селишта. Мало оелиште је на десној страни Големе Долине,
којим тпче једаи од изворвих кракова Урмавичке Реке. Старо је
село иа левој страви Големе Доливе, где су сада њиве и ливаде.
Поетанак ееда н порекдо становника. — Ово село спада
у ред најстаријнх села Пољавице. О његову првоме ноставку не
ава се вншта. Зна се, када оу у Урмавицв биле трв куће. За по-
родицу Милвнковцв (1 к.), о којом су иоти Ивановци (I к.) и
Илијинци (2 к.), веле, да је у селу „од време*, ие ава јој се по-
рекло. Само данашњи Ивановци воде порекло од Димитрија Сте-
вановиКа иа мијајливске породице (досељена), који се призетио у
Ивановцв. Миленковци славе св. Арханђела. За остале се породице
прича да су досељеве. Рамчинци или Деда-Јовини (8 к.) — на
Градње, откуда им је предак дошао давво; исти су са породицом
Рамчинцима у томе селу, и до скоро су једви друге ввали на ра-
дост, што сада вв чине. Славе ов. Арханђела и св. Никоду. Ми-
јајлинци (5—6 к.) — иа Ђунђуше, откуда им се доселио прадед
Мијајла, који је имао сива Илију, овај Ставка, а Ставко Ристу 1 ј.
Отуда су побегли абог Арваута, који су ии хтели отети девојку.
С њима оу иста породица Стајни или Илчинци (3 к.) и Двда-Ри-
стини. Славе св. Арханђела и св. Николу. Маринковци — из Дра-
гобужда, откуда нм ое дооелио предак Маринко. Ов је био чивчкја
код Арваута вајпре у Прибовцу, па у Деоивојцу и најпосле у Дра-
гобужду. У Урмаввцу су га поавали и дали му аемљу Рамчинци
и Мијајдинци. Славе св. Николу.
Све оу те породице старији досељевици у овоме селу. Кад
су се досељавале, било је шуие свуда око села, те су је ови
„троили*.
Крсте је у Белу Суботу (на покладе петровданске).

') Којж кн је вричао о пореклу његових предака. Ииа око 80 год.


12»

ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
180 ПОЉАИИЦА И КЛВСУРА

12. Смиловић
Положај. — Село је под Облнком, чнје је подножје обрасло
поглавито буковом гором, а у изворишту Смиловачве Реке, чнји
су главии изворни краци потоци Сланичке и Љугичке Долиме.
Миљковска је Мала у Славвшкој Долвни, на меотима званим: Ће-
раниште, Сл&ниште в др, а Кованџиска ниже од ње у Мртвичкој
Долини, пзван којвх такоће има кућа. Земљиште у самом изво-
ришту реке јесте готоао ове под шумом. Куће су по косањицама
(иребрњима"), којима воде сеоске путање (»врвине«), а растав-
љене долинама, које су обрасле шумом. Већи је део кућа иаван
шуие, али око њих има толико воћа, да ое куће због тога као и
због шуме једва виде. Мало је кућа по стравама долина, где је
вемљиште голо, као и ближе реци, а испод ушћа Урмаиичке Реке.
Пошумљеност земљишта, као и много воће око кућа и на
имањима, чинв, да се ово село по опољашњем иагледу аиатно
разлвкује од блиских села Градње, Стрешка и Крушеве Главе,
где је око кућа мање шума, а више ливада и њвва. Слично је
с њим донекле село Урмаиица.
Куће су ваа домашаја потока и реке.
Становници воде пвју са извора, од којих су познати: Сту-
дени Кладанац, Кладанчики, Добра Вода (у Миљковској Мали',
Дуб, Падина и др.
Село је у ваветрвни, те због тога жито слабо родв, а стока
добијз митиљ; оамо воће напредује.
Оралхја, паша н шу*а. — Оралвје има довољно и то на
мествма, званим: Дубике, Слиеица, Длги Угар (и ливаде), Мртвица.,
Поаое Кладан&ц, Слог, Паиратлива Орница, Велкова Тршевинл,
Орница, Шиљегарник, Црешњица, Белега, Стрчи-Крак, Лив&ђе,
Дреноеи Деја, Кућиште, Длибоко Јеаеро, Голема Њива, Габран.
Кочине, Пл&ндиште, Реоушница, Стр&не, Дабижлева Орницл и
др. Највише су њнве по развоћу према Ввногошу. По њима се
сеје поглавито оаао, лимац и раж, а пшеница у опште одабо роди.
Многе су њиве у близвни кућа, а мање вх је удаљено 5—20 мин.
Паше вма на местима званим: Црна Гора и Ситнар; заје-
дничка је свима становннцима (сеоска утрина). По њој има и шуме
букове. Лввада вма на многима горе поменутим мествма, где је
в оралија.
Шуме има на местима званвм: Врли Дол, Криво Орниче, Ор-
ницл (Арница) и на многим местима, где је оралија.

1П1(12ес1 ћу ^ л О О З 1С
РИСТА Т. ННКОЛИЋ 181

Тип. — Село је разбијенога типа, подељено у две мале Миљ-


ховску и Кованџиску. Куће су у њима раздалеко 60—100 корака,
па и више, а виђају се групе кућа по породицама. Једна је таква
група кућа — Зловераца или деда-Јовнних — удаљена од оогалих
око 5 минута.
У оелу има око 35 кућа.
Иже. — Село је по предању добило име СмиловиА од неке
Смиллне, коју су Арнаути потурчили, па по њој, веле, и село
акрстили*. Мале су прозвате по презимеиима породица у њима.
Старнне. — На месту давашње, нове цркве, која је с леоне
стране Смиловачке Реке, на једноме ааравањку, била је сгара
цркеа 1 ). Храм је цркве Св. Петка. До ње је старо гробље, где оу
данас велике крстаче, на којима нема никаквих записа, ту је и
данашње гробље. Око цркве и по гробљу има крупне церове горе.
С десне страие Смиловачке Реке, више Ливаг^а, где су њиве
и ливаде, ископававе су старе цигле, Аерамиде и др.
Уа село вема селишта.
Постанак села н порекло становннка. — Прича се, да
је ово село у почетку иостојало заједво са селима Ушевцем и
Секирјем (а по некима и Урмаиицом), па се у току времена,
као што је помеиуто, издвојило једио од другог. И оно је, веле,
припадало господару Турчину, који је држао Ушевце и друга
села, па га иештани купили од Турчина (за 45 кеиа). Најстарији
су у селу били Солаци (Марко Солак), којих данас неиа, „прека-
рали се*2). Старинци су и Ков&чевци ИЛИ Деда-Пвтрови, а по ста-
роме презимену Стлнимировци (4 к.), славе ов. Арханђела и св.
Николу. Обе су породице у селу „од пандивек" (»старовремци«),
аемљу имају сталну: зна се где је била солачка, а где ковачеаска
вемља*). Од старине је у селу и не зна му се порекло Станко
СтојковиА. Остале су породице досељене. Кованџици (9 к.) — из
Добрејанца, откуда им се деда доселио; славе св. Николу, а пооте
аа Петков Дан. Када су се они доселили, био је у селу госпо-
дар (ТурчинЈ, који им је допуотио, да могу трсити, колико им
треба оралије. Цокинци (5 к.) или Зловерци или Стој&нци — по-
реклом су из села Тибужда. Тамо је њиховом деди (оцу Стојанца,
1
) Бнда је обновдона цре 30 годнна, па је од век&отреса напукда те је 1902
године иоиова обновљена.
*) У обднжњеи селу Содачиој Сенл (Виногош) нма Содака, веле, око 20
куКж. То је село јамаччо по н>нма н прозмто. За о»е у Синдовићу прича се,
како их је једнои доирдо ,30 мужа«.
') Данас од њнх нико није ковач; неки се од њнхоких »редака бавно ко-
■ачкнн аанатож.

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


182 ПОЉАНИЦЛ И КЛИСУРА

који се с њнме доовлио) заклао Циганив козу, те овај убије Цига-


нина и „преко рид" (развође Мораве и Ветернвце) добегне ,и$
врањско у лвскоаачко*, из Тибужда у Смнловнћ, где га господар
насели, а по том ови купе и солачко имање1). Славе св. Архан-
Кела. Баба-Смиљанци (2 к.) су из Калиманца (у Виногошу), от-
куда им се, нре 100 година, дооелио деда Стеван са братом, који
се по томе вратио, а Стеван остао у селу. Славе св. Арханђела.
Деда-Јованови или Уле (1 к.) — ив оближњега села Ушевца, где су
с њима иста породица Аптини. Славе св. Арханђела. Миљковци
(10 к.) — из Гумвришта (у Виногошу), где им је предак (деда
Миљко) убио пољака и овамо побегао. Славе св. Арханкела, а на-
пустнли св. Ннколу. Стајини или Рамчинци (3 к.) — исти су са Рам-
чинцима у с. Урмаиици, откуда се и доселио предак им Сгаја.
Мијајлини — из Урманице, откуда се пре 80 година доселио предак
■м деда-Мијајла; био момак (слуга) у селу и тако заостао. Неки
се од њих зову Рашини (они у Цераку), а неки су се одселили
у клисурска села (Барје, Гагинце). Славе св. Арханђела.
У једну кућу породице Миљковаца призећен је Димитрије
иа Јаовца (Виногош); примио је презиме и славу Мвљковаца.
Сеоока је олава о Духовима.

13. Розкдаце
Положај. — Долина Рождачке Реке у горњем току дубока
је и готово сва под шумом, која је према станцима Рождачке и
Мале Реке у мвогоме прореКена. Село је у ономе делу долине, где
оу стране простране, мањег нагиба а шума прореКена. Куће су
по странама долине, неке даље а неке ближе реци; све су на окрај-
цима имања, а олиже шумв, те изгледа, као да је свв село у шуми.
Највећи су висови по овој коси, која се од границе пружа
према станцима Мале и Рождачке Реке. Сви оу под шумом и то:
Веља Глава и Здравчи К&мен, испод којега настаје долина Рачовац,
од које оу с леве страце Саанички К&мен н Равнч Баре.
Рождачка је Река права планвнска река, која при надоласку
не наноси никаквв штете кућама ни имањима.
Вунара у селу нема. Становници пију воде са река и извора
(кладеиаца), од којих су познати: Леаа Вода, Зелениче, Врчва,
Чорин Кладанац, Јазарев Кладлн&ц, Пашиницл, Благуне и д р .
Оралнја, пвшв и шукв. — Оралије има поглавито на м е -
стима, где су куће, а и ван кућа, на местима званим: Ћелије, Рамна

') То је било ире 120 годнна, дошао деда човеку од 80 годива.

,пИ12еси» ^ л О О З 1С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 183

Падина, Остра Гллва, Аеокл,' Свињскл Плдинл, Врчве, Бллиново


КуЛишгв, Зеленич, Јеавро, Маковиште, Слуице, /Сатерски Рид, Млр-
ковл Тршевинл, Средњи Рид, Реал и др.
Паше (утриие) нма на иеотима, званнм: Плрдина Ливлда, Ор-
нице, Пеаелова Орница, Струја Орница, Кривл Лааинч, Јабуково
н др. Остала им је од старих (од претва Дурука).
Шума око оела има ове навнве: Приче, Веља Гллвл, Мртвицл,
Саанички Клмен, Здравчи Камен, Големи Луг н др.
Тнп, — Село је раабијенога тнпа. Мало је и у њему нема
надвојених правнх мала, ввК оамо вачетака буауКих мала. Тако
на пр. мештанн кажу: идем у Леау Воду, у Рлмну Падииу и др.,
кад пођу појединим кућама нв тим мествма, где нвма мала више
кућа до једне или две. До 1878 год. ово је село са обчижњим
селом Стаицеи чиннло једно село: Станце је било Доња, д Рождаце
Горња Мала.
У селу има око 27 кућа.
Старнне. — С леве стране Рождачкв Реке постоји селиште,
где јв била кућа оониваоца данашњега села Грује Дурука. Ту су
двнас њиве и баште.
Поетанак еела к поревдо етановнива. — Ово је оело
ааселпо Груја Дурук, који се доселио из Масурице. Био је хајдук.
Имао је два брата* од којих је један као хајдук попшуо, а други
се потурчио и остао у Прекодолцу (у Масурици), где су од њега
били Дуроњци. Груја се доселио најпре у Градњу, где се и оже-
нио. Рождаце је онда имало господара Турчииа, од кога је Груја
Дурук куппо цело село (земљу) за 60 гроша и тамо се преселио1).
То је од прилнке било пре 120 година1). Од њега данас воде по-
рекло сви становници оела Рождаца, по чему је свакако и село
прозвато (рождаци — рођаци); само је неколико њих приведено,
посињено и привећено. У почетку су живели у великој залрузн,
која јв била позната у свој Пољаници3). Звали су се Дуруци.

•) Твј је Турчин дрхао и Станце. Груја је вуаио саио данвшње Рождвце,


иа воје је и таинју добио, због чега је иоред осталога в иогао сачувата инви>е
о.т отимача.
*) Прадеда је старцу од 90 годаиа (Станку Стевавовићу). Потомци су му
иеки у IV, а иеки су достагдн и тп стеиен сродства. До скоро се становнпцн
овога седа нису ниаако узинадн међу собом, јер су им то старци »бранили*; тов
је нре 20 годииа био прзи сдучнј женидбе међу њнма.
*) Прича се, да му је задруга бројала преао 70 душа. Причају, када с.у
их једаом за време рада аа миан>у нааали Лрнаути, да се из њихове вуће дагдо
12 пушака. Чували су по 800—1000 брава ситне стове.

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
1(44 пољлиицл и КЛИСУРА

Сада превлаћују презимева по очевима и дедовима: СтошиКи^


ЦавтковиКи, ИвановиАи, СтамвнковиАи, Јоеи&и и др. Свш олаве
св. АрханКела и ов. Николу; иеки абог сиромаштине славе сано
једну славу.
Приведеви су у селу: Јова ПавловиК из Големога Села (До-
инци), доселио се као призетко; Димитрије МијајловиА из Власа
као посињеник, Димитријв СоасиА из Крушвве Главе и Милан
АврамовиА иа Стрешка — призетили се.
Сеоска је олава („крсте*) у Белу Недељу.

14. Станце
Цолоаеај. — Ово је село испод Рождаца, на станцима Мале
и Рождачке Реке. Готово је све у долини, право долннско село
као и Рождаце веКим делом. Горња је Млла на обема странама
долине Мале Реке, а Доња испод и више става, а иа обема стра-
нама долине Рождачке Реке. Земљиште, где' су куће, оголићено
је, шума настаје тек иавад села.
Становници воде пију поглавито са реке и потока, као и са
кладенаца, од којих је поанат Мечи Двја и др. У долинв Мале
Реке има и два извора сланика.
Оралнја, шуна н паша. — Оралије има око кућа н ван
ових на местима, званим: КуАиште, Велаковица, Оиалена Глава,
Ћелије, Оскоруша, М&ло Приче, Китице, Кашкало, ЗвАиров Кла-
данац, Караџин Крот, Црна Бара, Бунушка Њива, Корита, Гар-
ваник, Рилов Дол, Коласта Орница, Доњи Миллк, Поаова Долина,
Коаји Брег и др. Поред њива нв тим местима има паше и шуме.
Шуме има поглавито на местима, аваиим: Големо Приче,
Гарваначно Приче, Мечо Приче, Мало Приче и др. Сва је та шума
заједничка, преци им је купили од господара.
Паше заједничке има и на местима, аваним: Бавова Падина,
Јагодњак и Мечи Деја.
Тнп. — Село је разбијенога типа, подељено у дие мале Горњу
и Доњу. Куће су у њима равдалеко како гдв: 30—40, 70—80 ко-
рака (близу нута с леве отраие Реке) или више.
Преаимена су стаиовника ова: у Горњој Мали — Зајци (2 к.),
Томинци (1 к.), Цвејинци (1 к.), Дошллци (5 к.), Олелици (3 к.),
Нккодчаг^и (8 к.); у Доњој Мали — Цвејинци (8 к.), Томинци (3 к.),
Зајци (2 к.), Калавер^м (3 к.).
Свега је у селу око 36 кућа.
Постанак села н поревло становннка. — Најстарија оу
нородица у овоме свлу Цвејинци. Њихов је предак Цвеја дошао од

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


ристл т. НИКОЛИЋ 185

Малог Косова. Од два брата један је (Миљко) остао у Станцу, а


други (Милвсав) прешао у Власе, где од њега воде порекло Ча-
раоинци. Цлејинци славе ов. АрханКела.
Томинци оу стара породица, којој се не ана порекло, те
векн веле, да су старннци. Од н>их су Ђуракови у Власу, који су
иа Станца прешли. Славе ов. Николу.
Николчаци су из Рупја (»Рупник«, у Грделичкој Клисури),
откуда им ое доселио предак Стојица, који је био поп у Градњи.
Тамо га је нестало, не ана ое како. Један је од његових потомака
ааоотао у Драгобужду, где је био момак код Арнаута. Он се оже-
нно И8 Рождаца, па се по томе настанио у Станцу; од њега су Ни-
колчаци.
Зајци су иа Власа, од нотоимене породице, стари им се до-
селили пре 120 година. Славе св. Арханћела.
Олелици су И8 Дреновца, откуда вм св доселно предак пре
100 година.
Дошллци (МарковиЛи и СтојановиАи) су ив Десивојца, пв
Падине, мале тога села. Дошли пре 70—80 година и најпре билв
чивчије код господара (Турчина) у селу. Славе св. Николу.
Калаверци — иа Власа, од баба-нваниноке породнце; доселио
им се деда пре 70 година. Славе св. Николу.
Сеоска је слава у Белу Недвљу.

1В. Добрвјанце
П о л о ж а ј . — Село је с обе отране Ветернице, аећи је део
на левој, а на десвој су отрани само две куће. Део села о леве
страве Ветериице поглавито је о обе стране Самобучке Долине.
Око имања, где су куће, сауда је готово шума, те и село изгледа,
да је све у шуми.
Становници воде пију поглавито са иавора, од којих су по-
знати: Барјамов Кладанац, Зе&иров Кл., Нурин Кл., Ибишов
Кл. и др.
Оралија, наша н шуна. — Главни део имања (њнве, за-
брани и ливаде) становника овога села јесте по коси, која се од
граничвога венца пружа измећу Мале Реке, Ветернице и потока
Репушнице. Та се коса у томе делу зове Добрејаноки Рид, а
према границн има нааиве Церови Рид, Јабуково, Јејак и Лааарев
Кладанац. Поједина места, где су њиае, ливаде и габрани, имају
иааиве: Црномен, Барица, Сама Бука, Барјин Рид, Сами Ора,
Турски Дол, Ћоћњак и др.

1П1(12ес1 ћу ^ л О О ^ З 1С
186 ПОЉЛНИЦА И КЛИСУРА

Пуринл П&дина је била утрива, коју је сада држава при-


својила.
Тнп. — Село је раабијеиога твпа, као и ова нова села. У
њему нема мала, јер је скоријега постанка (после 1878 ГОД.Ј.
У селу вма око 22 куКе. Данао ое сматра као мала (ааовокј
Дреиовца.
Старнне. — У овоме оелу нема оелишта. Има три сгаре
цркве, од којих су се очувале дуаарине. Код једне се прикупља
сабор на Горешњак.
Поетанав ееда ■ порекло становннка. — Када је оао
село прпи пут основано, није поанато. До 1878 г. у њему су
живелн Арнаути, а пре ових Срби. Арнаути су се ааселили у
Добрејанцу пре 100—120 годнна, када су се настањивали н по
осталој Пољаници и околним о^ластима. Од српоких породица,
које су живеле у Добрејанцу пре Арнаута, сада се анају презн-
мена само за две; то су бвли Дабарци и КованЏици, а поред њих
је у селу живео и некн Грк оа породицом. СудеКи по старинама
(старој цркви) в вмену села, изгледа, да су ово оело основалв
Срби, који су у њему живелв пре Арнаута, па је доцније село
само обнављаво. Поменуто је (в. одељак о Арнаутнма), како су
се први Арнаути заселили у Добрејанцу. Срби, који су дотле
живели, морали су побећи. Зна се само, да су Дабарцн отишли
у Врање, Коваиџици (Ристини) у оближње село Смиловић, а оиај
се Грк потурчио и остао у селу, али га Арнаути и после тога
уаек ввали Грком. Арнаутн нису били истога порекла. Било их
је 4 Фиса. Једнн су били из Десиеојца (браћа Зећир и Ибиш),
једии из Глогова н били Маљоци, а неке су звалн Гашњани, а
друге Краснићани; последњи су билн из Малисије („Малоијани')
п меки су од њих славилв св. Николу. Прича се, како су некв
од тнх Арнаута при доласку дотерали шарене саиње, каквих дотле
није било у Пољанвци.
1861 год. ово оело помиње Хан: Оођгјапге — на левој обали
Ветериице, велико, веома раштркано алоанско село1';. До 1878 г.
у њему је било око 16 арбанашкнх кућа. Онда су се, за нреме
ослобођења (1878), Арнаути нселнли из Добрејанца и село је по-
ноаа насељено Србима.
АКчмоеиКи (3 к.) — из села Островице (у Внногошу), славе
св. Арханђела. -

') Ке1ве топ Ве1вга<1 пасћ 8а1ошк. \\Г1вп. 1861. С. 141.

П||20С1 ^у **Ј
РИСТА т. николил 187

СгееаноеиДи (2 к.) — на Древовца (од породице Петроваца


или Призеткових); славе св. Николу.
ПавлоеиЛи (I к.) — иа Дреновца (од породице Пуношевчана),
славе св. Арханћела.
Антипи или Ћурковчами — иа Секнрја, славе са. Ђорћа.
СтевановиК Диса — иа Дрезговице, слави св. Архавћела.
СтввамовиЛ Пејко — иа Ушевца (од крештинске нородице),
олави св. Николу.
Ристи&и (Цветко, 2 к.) — иа Леснвце у Пчињи, славе св.
Архавћела.
СгојковиЛи (Анта, 2 к.) — нз Белановца, славе св. Архаићела.
Бор/>ијинци (4 к.) — иа Ушевца (од илијинске породице),
славе св. Арханћела.
Шоаци (3 в.) — иа Секирја, слаие св. Николу.
Сганко Гуаезин (I к.) — иа Дреиовца, слави св. Арханћела.

16. Мијаковце
Положај. — По положају и типу ово је село готово исто
са селима Крушевом Главом и Стрешком. Оно је с десне страие
Мијаковачке Реке по ааравњеној страии н>ене долвве, где су њиве
н ливаде. КуКе су по окрајцима имања, а ведалеко од путева,
који кроа село воде. Све су далеко од реке, те ова прн надо-
ласку не наноси иикакве штете нв кућама ни имањима, којих у.
блиаини има, нарочито ливада и башти.
Од кладанаца, оа којих становници пију воде, познатији су:
Кладанац у Лиеадама, Кл. у Оскоруши, Кл. ма Риду, Кл. у Селу
(Селб, где је било првих 5 кућа), Кл. у Руаи, Кл. лкиде врбуа
(ма да нема врбе), Кл. у Селимишту, Кл. у Јабучини, Кл. у »Мало
Јасичеа, Кл. КурвариА и др. Сви тн кладаици иикада ие пресушују.
Са северне стране село је ааклоњено венцам Лисца, који се
пружа иамећу Мијаковачке и Тумбанске Реке. Ипак је у њему
хладвије но у ономе делу Големога Села, који је испод Мијаковца.
Први снег, који падне у Пољаници, захватн ово село, као н об-
лнжња села Крушеву Главу и Стрешак, бар недељу дава раније
но остала села. Највише дувају у селу: Југ, који, веле, и овце
„обаља", и Исток, који дува (,тера*) ниа долину.
Оралнја, паша Н шужа. — Оралије становвици имају око
кућа, а н даље од ових на местима аваиим: Горњи Рид, Росуља,
Јасиче, Селиште, Прека Њива, Лешакска Њива, Аљпви Кум, Ђурка,
Кованџиска Њива, Глуеача, Совје, Китице, Оскоруша, Макови, Љу-

.пШгесИи ^ л О О ^ 1С
188 ПОЉАВИЦА И КЛИСУРА

теж, Олрелица, Турска Орница, Клуч, Габар, Папратливица, Ко-


иотине, Кошариште н др. Нл тим меотима поред њива нма и
ливада.
Пашв 8а стоку становввци овога села имају довољво. Остала
им је од старвх и већи су део од н>е поделили као: Полом, Лреке
Лавине, Полежак, Кошариште, Чашку и Мили Лом. Заједвнчка
им је паша, до данас"не подељева, ва мествма, званвм: Злрбинв,
Жежница, Мртвица (у Китицама), Широки Пут и Сређан Пут.
На тнм местнма становници вмају и ваједничку шуму.
Шуме има такоће довољно око села, а у вепооредној бли-
аини кућа, тако да су њиае и ливаде ван села само местимице,
а остало је земљиште дшд шумом нарочито долина Мнјаковачке
Реке и доливе њених притока. Оонм поменутнх места, где су њиве
са лввадама и ув њих шуме, има и другвх, која су сва под шумом
као: Бериноки Камен, Горнов До, Орничка, Росула, Каменита
Чуки, Големи Чукар, Тодора и др. Сва је подељена. Највише је
шуме благунове, церове и горунове, а мање је букове, габрове.
кунове и јасикове.
Тни. — Ово је село у почетку било збвјенога типа. Првнх
пет кућа било јв на месту, за које становници данас аеле: »село
киде ораси*. Оно је на левој страни долине Јасичета, чији поток
с двсне отране утиче у Мвјаковачку Реку. Ту је најбољн кла~
данац оаога оела. Одатле су се становници доцније поместилв на
данашња места: где је ко направио ,баштину ( , ту се и иселпо;
саио је један остао у ,селу ( , где и данас живи.
Данас је село разбијенога типа, мало јв и у њему нема правих
мала, ма да се може вадвојити Лешчанска Мала (5 к.) н испол
ње Ливадока (18 к.), у којој оне што су поред реке аову н Ре-
кари. То се ибдвајање [мала слабо употребљује. Куће су разда-
леко негде 70—80, негде 150—200, а и ?50—300 корака. Иамеђу
њих су имања (њвае и ливаде), која су омеКена где где засађеннм
дрвећем. Та су имања обичпо испод кућа, које су ближе сеосквм
путевима. Главни сеоски пут иде горњом ивицом села н неке су
вуће дуж истог. У овоме селу неиа група кућа, јер су се многи
иадељени задругари иселили у оближња, бввша арпаутска села.
У селу има око 20 кућа.
Колнбе. — Ван кућа има око 10 трла (са по једном ко-
либои) на меотима званим: Кључ (3), Селиште (2), Турока Орница
(Г), Габар (3) и др. Далеко су од кућа око '/»—1 с а х -
Старннв. — На местима званим Лазине, Чунир и Габар
становници причају ва „стара гробја*, која сматрају, да су била

|П|Ц2еси» ^ л О О З 1С
РИСТА Т. НИК0ЛВЋ. 189

»латинска*. Данас неиа никаканх особитих остатака. места су


урасла , у шиб* или у траву, те се само ввдп побијен „дивји*
канен.
С десне стране Мијаковачке Реке, вспод Мијаковачке Чуке,
постоји селиште; ту су оада њвве, по којвма стаиовнвцв, копа-
јућв в орући, наилазе »коњска желева«.
На меоту Селинншту наилазили су кантаре'У, ранике, ср-
аове (на ЊИВИ званој Макови) и др., што је оотало од становника
пре данашњих. На иесту Полоиу налаае дуваришта, сдоговв, сгара
гумна, Лерамидине н др. То је место већ урасло , у шиб* (шуну).
Ностанак села н иорекло становнжка. — Најотарвја су
породица у овоме селу Црцинци, чијв се предак Стојко (чукун-
дед им) први васелио у Мвјаковцу, где је био »ове сам шиб*
(шума). Он се дооелно иа оела Кацапуна (у Виногошу). Славе св.
Арханћела. У њвх се пооинио Диса иа Тумбе (шарковска поро-
дица), од кога сада воде порекло Ристинци, које аову и Шар-
ковци. Славе св. Арханћела.
После Црцинаца по отарини долазе ПетровиКи или Дуиљанци,
чији се предак Петар доселио вв Стрешка (ранутовска породица)
нв позив Црциваца. Мајка ин је била ив Дупљана, те вх зато
зову в Дупљанцима. Славе св. Архан^ела.
За овима су се доселили ЈованоеиКи (Речперци или Деои-
војчани) ив села Десивојца. Њиховог су претка Јову поввали да
се насели Црцинци в Петровићв. Славе ов. Нвколу.
Аааареви&и или Калуђерчани пореклом су вз села Калућерца
(Клвсура), откуда вм је предак Неша побегао са породицон од
Арнаута. Славе св. Арханћела.
Доганци су из Крушеве Главе (вз породице Бошковића), от-
куда им је дошао прадеда (човеку од 60 год.). Жена му била из
доганске породице у Голеноме Селу, те их аову Доганцима.
Последњи су дошли Гмитровци или Рдовчани иа Рдова (Ви-
вогош), откуда се доселио предак им Гмвтар пре 100 год. Славе
св. Николу.
Сеоска је слава св. Лазар.

17. Гагинце
Положај. — Ово је село по коси ванећу Ветернице и Ли-
повачке Реке и то према Ветерницв. Косом аодв иасип. По по-

') На њнвв званој Шиласти Камеи иађева су у камеиу: 2 стара кавтара


(један ,тегл.и€ 5, а друга 20 ока), једна севнра и тесаа.

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С


90 ПОЉАИИЦА И КЛИСУРА

аршини њеној шума је проређена, а стране су јој испросецане


дубоким долинама, које су под шумом. Кућа има по темеву косе
ближе наоипу, као и по косањвцама в стоаиама долина, које се
према Ветерници пружају. Тако ва пр. има кућа с леве стране
Гагивске Реке, под једном чуком, на падини, а према Големим
Лукама, које оу поред Ветернице.
Воде становннци пвју са кладаваца, војвх има бливу свакв
куће. Познати су кладанци: Леска, Суљина Чешма, Кочине и др.
Њиве, ливаде и браввци јесу ва местима где и куће, а све
скупа — поседак свакога — и данас воси вазвв оног Арнаутина,
на чијем су се имању поједвив становницв насељавали као:
Демово, Јакуаово и друга њима слвчна имева. Других навиаа
вема по овим селима. Остало је земљвште све под шумом-
Тип. — Село је разбијевога типа, као и сва клисурска села.
У њему нема мала, јер је окоријега поотанка, те се оне нису
могле ни развити. Има око 35 кућа.
Старнне. — У селу је постојало сгаро гробле, бливу даваш-
њега насипа, који води косом, на којој је село. Веле, да је било
српско. На њему данас вема никаквих трагова, те се и ве по-
знаје, да је било гробља. Уништили га Арнаути.
На десној стравн долине Липовачке Реке, где су ливаде
(лииада Миленкова), постоји селиште.
У селу и сада има сгарога воЛа (крушака). Веле, да је аао-
стало од Срба, који су живели још пре доласка Арнаута.
Поетанак еела н норевло становннка. — 0 првоме по-
станку овога села данас се не ана ввшта. Пре Арнаута, који су
у њему жввели до 1878 год., билн су Србв. Да ли су ти Србв
основали ово село вли је оно постојало раније, ннје познато.
Доласком Арнаута у Гагвнце, Срби су се из села раселили.
Давас се зна само за једну српску породицу, која се онда иа
Гагинца одселила у Моштавицу, где и данас живи. То су Гагини
(Алекса и Риста Гага), прозвати по селу, откуда су вм се преци
доселили •). Куда су се одселиле остале српске породице, не зна
се. Неки од Арнаута у Гагинцу били су Отњ&ни (Хоти), као и
у Бештици1). Најпре је била једна куКа на Јусенову Риду, па се
доцније намножили и аахватили Гагинце в Бештицу. За време
ослобођења (1878) сви су Арнаути напустили село, које је за
тим понова насељено Србима.

•) Из Гагинца су прешли у Моштаницу њнхове прадеде.


2
) У Гагннцу је био погнат Суља Отњанин.

П|||20С1 ^у ^ Л
1-ИСТЛ т. николит. 191

Антини или Рамчини дошлв су иа Урманаце (2 к.); славе


св. АрханКела. Оив су од Марвнковића у оелу Урнаввцн. Иа
Урианвце су и: ПешиЛи (2 к.), славе св. Арханђела; СтојковиЛи
(3 к), славе св. Арханђела; Јам>а ИлијиЛ (1 к.), олави св. Архав-
ђела; Илија ЈовиЛ, слави св. Николу; СгаЈиенковиХи (Станко,
Сава и Милвнко). СтошиЛи (3 к.) — ва Голенога бела, славе св.
АрханКела. Стој&дин ИвановиЛ — иа Голенога Села, славв св.
Арханђела. Стојко и Млад*.н МилошевиЛ (2 к.) — вв Голеиога
Села, славе св. Арханћела (Горешњак). Димитрије СтоилковиЛ
— иа Стрешка, слави са. Јована. Стојах ДимитријевиЛ — из
Стрешка, слави св. Јована. Дима СтанковиЛ — из Стрешка,
слави са. Архаиђела. Тривун ПешиЛ — иа Стрешка, славн св.
Архан^ла. Стоилко СтанковиЛ — иа Власа, слави св. Николу.
Пешини [Љуба, Вуча, Здравко) — из Ушевца, славе св. Архан-
*)вла. ЂорђевиЛи /Милош и Јања) — ва Туибе, славе св. Ђорђа.
Стојан и Стоилко СтанкоеиЛи — ив Крушеве Главе, славе
Петков дан. Најиовији је дооељенвк Стој&н Илијин — ла Градње,
слави св. Архавђела. Сеоска је олава Бели Четвртак.

18. Тротена
Подожај. — Долина Трстенске Реке у средњен току сва
је готово под густон шуион. Сано по леаој странв долвве, као
и поред реке, где су проширења, нна чешће њива и лввада.
Иначе је већи део додиве Тротенске Реке у средњеи току прааа
клисура, те је и повнат као Клисура. Она траје од Калине До-
лине, чвји поток с леве стране утиче у Трстевску Реку, па до
Јабукоеске Долине, чији је поток десна првтока Трстенске Реке.
Долииа је уска, дубока, река се од шуне једва и внди.
Од Јабуковске Долине на више долина сс у неколвко про-
ширује, по левој страни, која је позиата под инеион Бела Вода,
вма њиаа и ливада, као и поред реке. Од тога прошнрења поноаа
уз реку настаје клвсурасти део доливе, иза којега се опет јавдо
проширење, где има њива в ливада, а у турско доба су ту Ар-
наути инали своју џамију.
Од тога проширења, где је била џаиија, па сав слвв до-
лине Трстенске Реке до раавођа, којим иде граница српско-тур-
ска, звао се Новаковце, а и данас га тако зову старв д>уди;
иначе се аове Трстена.
У тоне делу Трстенске Реке, у иаворишту исте, где је било
Ноааковце, налази се данашње село Грстека. КуКе на левој
страна долвне Трстенске Реке јесу по косама и њихоаим стра-

,пИ12еси» ^ л О О З 1С
(92 ПОЉЛИИЦА И КЛИСУРА

вама, а ивмећу долива потока Коииљачког и Црнокаменског, као


и иа десној страни Црвокаменскога Потока и Трстевске Реке, а
горе по рвду. И по обема стравама долине Трстеноке Реке вућа
има све до проширења долине, где је била у туроко доба џа-
мија. Одатле долина Трстенске Реке припада селу Драгобужду.
Становници воде пију са кладенаца, којих нма поред сваке
куће; поанати су: Мандрдино Кладанче у Маљоковој Лнаади в
Суеи Кл&данац.
Оралжја, паша н шуна. — Оралије н паше има на ме-
стима где оу и куће, јер ое оваки населио ва -»посетку*, на
вмању, које је купио. Оотало је аемљиште под шумом и лива-
дама. Оаа су места, где има оралије, ливада и паше: Штумлл,
Рамни Деја, Јаабине, Јусуова Долина, Павловл Њива (»Арај Па-
влит"), Ћорђијина Вр&тница, Црни Камен. Мечевица, Орлоел
Чука, Пардина Лиеада, Селиште, Поног, Растолица и др.
Тнп. — Село је раабијенога типа. Нема нарочитих мала,
већ се оами по себи иадвајају поједини деловн села, којн се
иалаае по косама и косањицама с обе отране Тротенске Реке,
где су имања (њиве) оеоска. Косе и косањнце су по површини
обраћене, а нвмећу њих су дубоке поглавито шумовите долиие,
као што су — с лове страие: доливе потока Коаил&ччог, Кру-
шкарског, Прокооијског и потока Беле Воде, чија је долнна у
многоме обраћена, а с десне стране: долина Црнокаменскога По-
тока и др. Такае долине или местимице косе раадвајају поједнне
делове села.
Куће оу по тим косама негде по 2— 3 у групи, једна од
друге раадалеко наЈвише 30—40 корака, као куке ва косањвцн
иамеђу Копиљачког и Црнокаменскога Потока а испод данашње
српско-турске границе. Таквих група кућа има и по осталим
деловина села. Такве су групе кућа раздалеко једва од друге по
250—450 корака, а где где их раставља каква косањица или до-
линица. На таквоме се растојању меКу собом налазе и поједине
куће као и групе кућа.
У кућама, које су у групи, обично живе становиицв р а з -
личвога порекла. Тако су се наотанили вбог имања, које су к у -
пили ааједнички или сваки аа себе, а имања су била једио д о
другог.
У селу вма 45 кућа.
Старннв. — На месту, где је данашње гробље, било ј е
старо српско гробље, које су Арнаути авали „каурско гробје".

.пШгесЈћу ^ л О О З 1С
РИСТА т. НИКОЛИБ. 193

На њему нема никаквих осооитих трагова; вири само иа земље


шиљасто камење, које је урасло у траву. Види се по свеиу, да
је гробље давнашње.
Постоји предање, да је место данашњега села Трстена (срп-
ска, не она арнаутска) раније постојало Новаковце. Поиенуто
старо гробље јамачно је иа времена, када је ово село постојало.
С десне страие Трстенске Реке у њеном нз-воришту постоји
месго т. вв. Са-мокое, где су сада ливаде и шума. Ту је, неле,
бно самоков, а старац Илија Ђураков прича о в&дама, којих ту
вма и којвиа је вода 8а самоков спровађана.
Кроб село је водио стари аут, који су Арнаути звали
»каурски пут«. Пролааио је поред Самокова. Данас је туда густа
букова шуиа.
Постанав села ш норекло становншш. — Први постанак
насеља на иесту даиашњега села Трстене губи се у ранијој прош-
лости. Пре оадашњега оела Трстене поотојало је село Новаковце,
о коме се само по предању 8на арло мало. Веле, да је у њеиу
живео ковач Ноеко, по коме је и село добило име. Зна се, да
је постојало и село Грстена али на месту, где је данас ар-
наутско село Трстена у Турокој, у иаворишту Десивојачке Реке.
Тада је Трстена била насељена Србима, као и сва околна села
Зарбиице и др., која оу данас насељена Арнаутвма. Поотоји
предање, да је само из Трстене овда иалааило 70 девојака и да
од њих »по лепа чељад немало*1). Како је Новаковце расељено,
не зна се. Иггледа, да је раније постојало и раоељено но остала
околна раније српска села, која су се од Арнаута раселила. Пре
самога доласка Арнаута, у Трстени су живели Срби, на које ое
свакако и односи поменуто предање, а Новаковце, док га нису
отели Арнаути, било је својина становника села Влаоа. Арваути,
пошто су били зауаели Трстену и остала блиска села, почели су
иахватати и аемљу у Новаковцу. Отимали су је насилнички од
Влашана. То су билн Арнаутн иа Трстене. Зауаевши Новаковце,
они су проширили Трстену и у слив Ветернице. Од тада место
имена Ноааковце настаје име Трстена. Она стара Трстена (да-
нашње арнаутоко село Тротена у Турској) остала је под Гњиланом,
а Трстена, која је постала на месту Новаковца, спадала је под
Лесковац. Неки од Арнаута у Трстени били су пореклом Отњани,
а поједине су се породице звале: Цукиска, Ааироса, Љуљинска

1
) То је, веди Илиј« Десивојски, коме има ово 100 год., бвдо јога за жи-
вота његова оца.
ктиогрдвсаи ЗВОРНИВ, вн>. гт. 13

П|||20С1 11/ ^ Л
194 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРЛ

и др. После 1878 год. сви су Арнаути ивбегли из Трстеве, којаје


по томе насељеиа Србима.
Данашњи су становиици у Трстени пореклом поглавито вз
Пчиње и из иекнх села Пољанице. Пеаел&рци (3 к.) — на Буш-
трења (старог) у Врањској Пчвњи, а старнном су из села Сте-
панца 1 ); славе св. Николу. Алаџаковци (2 к.) — из Власа. Бор-
гнаовци (3 к.) — из Власа, аову се иначе ПавловиКи. Стошиби
(2 к.) — из Сеоца |у Врањској Пчињи), славе св. Николу. Лоаадпци
ИЛИ Соскинци (3 к.) — из Вагаица у Пчињи, славе св. Николу.
Вељановци (Стојан Мвтровић) — из Вагаица, славе св. Николу.
Гаса СтаменковиА — на Вагаица, призетио се у Вељановце,
слави св. Николу. Ћорђе ВеличковиА, по староме презимену Јовинци
а зову их и Сејачани — из Сеоца, слави св. Николу. Мита Милосааље-
ви11 — из Сеоца, славиов. Николу. Ја&им ГмитровиЛ — иасела Јабла-
нице, која је близу Ваганца у Врањској Пчињи, слави св. Днмнтрнју.
Мита ЈосифовиЛ — из Магленца (Врањска Пчиња), олави св. Архав-
ђела и св. Николу. Здагко СтошиД — иа Маглевца, откуда је дошао
Стоша Вукоња, слави св. Арханђела. Никола ЦввтковиИ — нз Вогда-
иовца (код Билаче), слави Ђурђиц. Младен Јованови^ — на Сеоца,
слави св. Николу. Алекса СтоилковиК — нз Жбевца, славн св. Архан-
ђела. Сгеван Дунђерин — вз Врањоке Пчиње (из Сеоца илв
Магленца), слави св. Архаиђела. /ЈодиАи (Кона н Вељко, 2 кЈ —
из Д. Нерадовца (пчињски срез), славе св. Арханђела. Арса Пешић
— из Буштрења, слави ов. Нвколу. Сгоилко ЈовиА. — из Власа
(од баба-иванинске породице). Никола Десиоојачки — из Власа
Мика ДисиК — иа Власа (од алаџаковске породице). Стојан Стој-
ковиА — из Власа (алаџаковска породица). Милисав СтошиА — га
Власа. Сгоилко СтојановиЛ — из Равне Реке (у Виногошу). Васа
МилисављевиЛ — из Власа (алаџаковска породица). Мане ИлиК —
из Власа (из ђоргазоаске породнце). Стеванови&и (Арса н ЂорЈ^е,
2 к.) — из Пчиње. Маринко ДисиК — нз Власа. Трајко АлексиА
— из Сеоца. Манасије ЈањиА — ив Буштрења. Адекса Саларииски
— Н8 Сеоца. Алекса ПоаовиА — иа Ваганца. Сто;аноеи^и — нз
Маглепца (Врањска Пчиња).
Свн су се становници доселили на купљено имање. Некв
су од државе купили земљу. Сеоска је слава на Ђурђев-Дан.

19. Крушева Глава


Положај. — Село је у изворишту Крушево-главске Реке.
Долвве изворивх кракова ове реке јесу плитке. а све је земљнште
•) Види .Насела« II, 170.

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИСТА Т. НИК0ЛИЋ 195

у њеном изворвшту као зараван, по којој су куће распорећеие


поједавце или у групама. Око њих су имања, поглавито њиве и
ливаде. Горња је Мала по простраиом ввворишту Крушево-главске
Реие (в. олику Горње Мале овога села) ианад селншта, где је
Ливађе; с обе стране су бошковске куКе, а ивме^у њих су ми-
ленковске (5—6) и кесманоке. Доња је Мала испод ње поглавито
с десне стране Крешево-главске Реке, од Горње је одвојена се-
лвштем, где је в баветвна. Здравковска је Мала по страни до-
ливе Дулана испод Доње Мале. . Куће су им с десве стране
Крушеио-главске Реке, ближе риду, неке су по косањицама, а
неке по падинама. Око куће су њиве и местнмице крупна гора.
Куће су вав домашаја реке в потока, који при надоласку
не наносе штете ни њивама ив баштана, које су где где дуж реке.
Воде ставоввици пију са иввора, а и са река в потока; бу-
нара немв. Повнатији су иввори: Иввор, Смрдан, Пилот, дми-
јевче, Вирови; Кладанац у Церју, у Ливађу, у Лиаи, у Средореку
(два), у Ралму, у Дулану, Студени Кладанац (у Стражи) и др.
За један иввор у Ливаћу веле, да је у њему вода »тешка* и
квсели им.
Оралнја, паша а шуна. — Оралије вмд око кућа, кво и
ван ових; сва је ва меотима, ававвм: Радом>а, Јовакоеа Падини,
Јеаерина, Селиштв, Ливађе, Раљак, Лииа, Средњи Рид, Сове, Церје,
Ћерамиднице, Малићеви Ораси, Средорек, Прена Њива, Пиљот,
Голишина, Крушева Глава (њвве), Заједница, Старо Бачевиште,
Превалац, Турске Љиве1), Врла Међа, Побијено Камење, Цер, Сливче,
Гарван, Вирови, Белешка, Крсје, Цинцарин, Стража и др. На по
некима од твх места има и лвваде, а местимице шуме и паше.
Сеоске испаше има ва мествма, званим: Зарбина, Цубало,
Голо Брдо и др.
Сеоске шуме има на местима: Голишини, Бабином Гробу,
Игришту, Бабиној Глави, Ђарђ&ну, Паиратљивици, Вировима,
Кучавици, Мртвици, Јанкином Кладанцу и др.
Сва је шума и паша овога села остала отановницимв од
старих. Овде није било Туракв господара као у многим околиим
селима.
Ткп. — И ово је село у почетку бвло збијеиога типа. Куће
су бвле иа окупу, ва данашњем селишту. Бвло је, веле, иајпре
око 4 куће. Одатле су се стаиовнвци пре 80—90 год. поместили
ва данашњв места, где су им биле колибе. Данас је разбијенога

•) Куплене од Стречана, који су били под господарем (Турчином).


13*

оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
196 ИОЉАНИЦЛ И КЛНСУРЛ

тнпа, подељено у мале: Горњу, Здравковсну н Доњу Малу. Обично


се Здрааковска Мала рачува у Доњу Малу, те су две мале: Горња
и Доња.
У селу живе ове породице: у Горњој Мали — Бошковци
(9 к.) о леве стране у наворишту, Милевковци (6 в.), Баба-Сто-
јини (7 в.) и Кеомаици (6 к.); у Здравковској Мали — Здрав-
ковци и Ивчвнци, јвдна породица (11 к.); у Доњој Мали —
Стајинци (исти са породицом Баба - Стојвнцнма), Кесерцн, Ке-
смавци и Павуновци (нсти са Здравковцнма). У селу има око
55 кућа.
Старнне. — На месту, где је заветнна (кад је Велнка Бо-
городица), поотоји црквиште. Прича се, да је ту била црква, од
које се данас ништа не позиаје.
На деоној страни долине постоји латинско гробје, од којега
сада нема никаквога трага.
У селу постојн селиштв (испод Горње Мале и последњих
здравковских кућа у Дулану), где је било некада село пре са-
дашњег, као и прво село данашњега села. Ту су данас њиве и
ливаде. На томе месту иокопавају данас железурнне, ћерамиде,
сечива, секнре, мотнке, старе паре и др. По сввма остацима,
које становници навлазе, иагледа, како они веле, да је на томе
месту бнло кућа од камена, био ковач, мутавџија н т. д. Од ка-
мења некадашњих кућа сада су остале само гомиле. На томе је
селишту било и прво село (матицај данашњега села, када је ово
вмало око 4 к. Одатле су се становннцв разишли на данашња
места, где су им бнле трле.
Постанан еела и поревло становннштва. — Ово је једво
од старнјих села Пољавице. Прича се, да је у њему живео веки
Богати Јован и то, када је Кукавица бвла „дервев*, када јс
њоме друм водио — познати пут, који је на Лесковца водио у
Врање раавоћем Ветернице н Мораве. Богати Јован је бво чувен
са свога богаства. За њега веле. да је нападао и пленио Турке,
који су ишли друмом и да су га једном напале „катане*, п о у -
бијали му синове и снаје и кад су му кућу разбнли, нашли су
у њој 70 заплењеннх седала. Од њега данас нема потомака.
Прнча се, да је тај Јовав прнаетио Кеомаиа Гмитра нз Градње,
од вога данас воде порекло Кесманци (8 к.) — Славе св. Архан-
ћела1). У Градњи су, веле, жнвели у задруан од 60 људи. Иваче
се за најстарнје у селу сматрају Миленковци (6 к.), који славе

') Старвна је Кесманпима и.) Десивојца, откуда су побеглв због Арнаута.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИТ. 197

Петков Дан. Старо им је презиме Савинн1). Пореклом су нз села


Кунова (у Морави). Прича се, да је у почетку сва аемља овога
села бнла њихова. Онда је, веле, бнло в спахнје у селу. Онн су
једном бегали у Стражу (Лисац) и Кукавицу, где су били збегови.
Стара су породнца и Баба-Стојини, од којих су н Стајинци (сви
око 12 к.) — слаае св. Ннколу. Имају кумове у Бачевишту. Дав-
нашњи оу и Кесерци (2 к.) — старнном иа оближњега села
Стрешка; славе ов. Арханћела. Здравковци, са којима су „један
огањ* (иста породица) Ивчинци и Павуновци1) (ови око 16 к.) —
пореклом су иа Коћуре (Врањска Пчиња); славе св. Арханђела.
Пооле њнх су се доселнли Бошковци — из Црвене Јабуке,
откуда им је дошао предак (деда) Јоаан пре 100 год. Отуда је
побегао. Најпре је дошао са својима у Тумбу, па у Мијаковце и
иа Мијаковца у Крушеву Главу. Када су онн дошли, земља је
била сва миленковска; осим Миленковаца вашли оу на данаш-
н>ем селишту н Здравковце, Кесманце и Баба-Стојинце.
Нових досељеннка нема у Крушевој Глави, село је расло
поглавито прираштајем. Зиа се, да се око 20 кућа иселило из
овога села. Од Миленковаца један се раније преселио у „јагодии-
ско«, где и данас има тамо његових потомака. Из породице баба
стојинске одселиле се такоКе око 3—4 к., а има одсељеника и
из осталих породица, а нарочито по оближњим бившим арнаут-
ским свлима (у Гагинцу и др.).
Сеоока је слава — ааветина — на Велику Богородицу.

20. Драгобунсде
Положај. — Главнп део овога села јесте по Драгобушкоме
Риду, који је намеКу Трстенске и Сенске Реке. Куће су по Риду
с обе стране путв, који њиме води, као и по странама његоввм,
где је долииа Бела Вода и др. Има кућа и с десне стране Тр-
стенске Реке на месту, званом Криви Деја.
Земљиште је брдско, али је очувано: или је под шумом,
или су по њему њиве и ливаде.
Становници воде пнју са кладаваца, од којих су познати:
Анђелинков Клад&ниц, Ветрењ&ча и др.
Оралнја, паша и шуна. — Оралије има поглавито око
кућа, а на местима вваним: Бела Вода, Криви Деја, Калина До-

') По Сави, који вм је био прадед, Мидеиво дед, ж Стжнго отап човеку од
55 тодииа.
г
ј Поречо ових неки доводе из Рдова.

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
Ч

198 ПОЛ.АНИЦЛ II ИЛИСУРА

лина, Јабука, Слива, Расољица, Марково Кулиште, Дрење (долива


у изворишту Сенске Реие, њен је потои десаа приточица Сев-
ске Реке), Леска, Жути Камен (део Драгобушкога Рида између
Калине Долиие и Баљковачке), ЗеЛирова Долина (њеи је потов
лева приточица Трстенске Реке, према њој је Поног), Габрике,
Густа Трница, Бресје и др. На тим местима нма и ливада, паше
и шуме.
Шуме нма и на местима, аваиим: Шиндерски Деја, Китке,
Дренова Глава, Зе&ирово, Маљоково, Веселово. Шабаново и др.
н>нма слична нмена. Гора је поглавнто цероеа и благунова, док
је рождачка поглавито благун, а влашка цер, а то је, веле, за
то, што је место такво.
Тип. — Село је разбијенога типа. Мала нема, јер је ско-
ријега иоставка н иису се могле развити. КуКе оу и раздалеко
Једна од друге, али су махом распоре^ене у групама, које чнве
иуће издељених задругара, а и рааличитих досељеника, последн>е
ое јављају, као што је номеиуто, само у овии новим селима.
У селу има око 20 кућа. Оно се данас сматра као мала
села Власа.
Стариие. — У Драгобужду нема селншта. Има оотатака од
ариаутскога гробља.
Брдо једно у атару овога оела аове се Кулл. Тако су га и
Ариаути авалв, алв се ае ана, да је ту била каква кула.
Постанав еела и поревло етановиика. — Ништа се не
вна о првоме поотанку овога села. Јамачно је и оно било у по-
четку српско село, јер се у селу Градњи прича, како је пои
Гмнтар из породице Шикопараца (предак данашњнм Шикопар-
цима) нмао синђелију поред ооталих села (Добрејанца, Големога
Села, Власа, Рождаца и Станца) и на Драгобужде, које је онда
могло битн саио српско село. До 1878 год. у њему су жнвелв
Арнаути, а пре њих држали су га становницн облнжњега села
Власа. Оав су вмали своје колибе и трле у Драгобужду, где им
је стоиа бораввла1). Доцније, од првлике пре 100—120 год.1), њих
растерају одатле Арнаутв нз оближњега свла Равнога Дела н Ору-
глице. Ове је, веле, позвао господар села Власа, да би помоКу
њих притеонио Влашане, који му нису били одани. Онн су у

') Зна се, да су таио колибе нмали Алаоаковци и друге старије породице
у Власу.
г
) Деда једноне чоаоку из иородице ђоргазовске, коме је око 50 годииа,
инао је саоје трле и колибе у Драгобужду.

1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
РИСТА Т. НПКОЛИЋ 199

Драгобужду почелн најпре стоку чувати; ту су бачевали, а потом


су се и стално настанили, заузевши од становника села Власа и
сву звмљу драгобушку'). Неки су од њих били Маљоци, неке су
авали Свето Николци, а позната су и ова презвмеиа: Меметовци
(3—4 к.), Аџинци [3 к.), Рустемовци, Ишламовци, Реџинци и др.
Неки су билн встога Фиса са Ариаутнма у Добрејанцу, а већ
саима је била старива из Равиога Дела и Оруглице. До 1878 год.
у Драгобужду је било око 35 арнаутских куна.
После 1878 год. сви су Арнаути побегли из Драгобужда,
и ово јв потом насељено Србима, којих је највиша из села Власа,
а има их и вз неквх оближњнх области. Јова Стев&новиА (од
Ђуракових у Власу) — из Власа, славе св. Николу. Стајко Мгии-
савлевиА и сииовн му Мика и Јова — иа Власа (Алаџаковци),
славе св. Арханђела. Ивко ЂорђевиЛ /»Циганин*Ј и сннови му
ИвкоеиАи — из Гн>нлава, славе св. Ђорћа (аимњег) *). СтајковиАи
(3 к., Јова, Јаича, Станоје) — иг Власа (Ђоргазови), славе св. Ни-
колу и св. Илију. Станко МаринковиА — из Власа (Ђоргазоип),
слави св. Николу и са. Илију. Станко Дисин — из Влаоа (даси-
војска породица), славн св. Арханћела. Сава СтанојевиА — из Власа
'баба-иванинска породица), славв св. Архаиђела. СтоилковуАи или
Марчини (2 к., Станко и Стојан) — иа Влаоа (Картавелци). олаве
св. Архавђела. Стеван Јовин — ив Власа (Ђураковп), слави св.
Николу. Стеван СтанковиА — иа Влаоа (Алаџаковци), слави св. Ни-
колу. Гаврил МаринкоеиА — из Власа (Ђоргааови), олави св. Нн-
колу и св. Илвју. Станко Видошлев — ив Власа (десввојска поро-
дица), слави ов. Арханћела. Ђорђија СтојковиА и син му Јован — вз
Влаоа (десивојска породица), слави св. Арханћела. Крста ТрајковиА
— из Пчиње. Стеван Здравкин или Јовин — из Власа (Алаџак).
Стаменко Рлшин — из Власа, а старином из Равне Реке. Сеоока
је слава у Белу Недељу (трвћи дан Тројица).

21. Стрешак
Иолоак&ј. — Село је у изворишту потока СтанчиКа, и то
с лвве стране Ђуршине Долиие, од које иастаје поток Станчић
лева приточица Крушаво-главске Реке. Та је долина дубока,
с левв стране од ње има дубица. Куће су по једном ааклоњеиом
■) Када су дознадн за њнве у Вдасу, које су на месту ававон Драгобушка
Бара, прнча се, да су их однах почелн ирисвајати насилиички као земљу, воја
је њнхова.
*) Био јо турскн Дигаиин. Сада ип говори никако цигански, у свему св
наједиачио са Србниа, и славу славн. Цорекло његово, које он крнје, стаиовницн
су од других начули.

П|||20С1 *оу ^Ј
200 пољлницл. и КЛИСУРЛ

ааравањку, око некадашњега селишта, а у близини сеооких путева.


Куће Горње Мале јесу иа местима, званим: Стејине Њиве, Циеин
Рид, Прекладе, Јанчине Буке в др., а Доња је Мала иснод Горње
и по Лугу, којв се сматра и као аасебна мала. КуКе Илијинаца
или Цонинаца су испод Вллшке Крушке.
Становници воде пвју са кладенаца, од којих су поаиатв:
Змијевац, Влашки Кллданац, Средорек, Гаџура, Бина Ливадз,
Туа&н, Богдановце (најбољи кладанац). Студени Кладанац (аа
Лвсцу) в др.1). Бунара нема.
У овоме је оелу хладннје, јер је иаложено ветроввма (,ве-
тровито мвсто*). Југ и Север иајввше дувају.
Оралија, паша н шуна. — Оралије становнвци имају око
куКе, као и даље од ових, а на местима званим : Луг, Ложиште
(проавато по виноградима — „лојва" — иојих је ту ранвје било),
Јшавина, Бина Ливада, Средорек, Туаан, Плдина, Богдановце, Бо-
жиКева Бара, Шарвни Камен, Влајков Брег, Дејл, Лисац, Руаје и др.
Паше и шуме становници имају на местима, званвм: Н&кова
Шума, Рудиње (ситна шума), Лиоанко Рамниште, Рамњ&к, Мечја
Чука, Големи Зановет (крупна трава), Корутинл, Горње Трле,
Чукл (карпа), Жежница (лнваде и прнар — ситиа шума), Коште-
ливицл и др.
Највише паше има по Лисцу, који је сав стрешачки и по-
дељен међу мештане. Само је Чука сеоска.
Тнп. — И ово је село у почетиу било збвјенога типа. КуКе
су биле на данашњем оелишту, где су, веле: »биле олвве, баче,
бија спаија". Кад је било око 12—13 и., а то је било пре 90
до 100 год., становннци су иабегли „по нрајеви". где су им данас
куКе. Због тога је свло разбијенога типа, подвљено у Горњу и
Доњу Малу, које су самим положајем издвојене. ИзмеКу њих су
ливаде и њиве, све скупа раадалеио око 80 кораиа. Луг је одвојен
од Доње Мале њивама далвио око 500 корака.
КуКе су у малама раздалеко једна од друге како где: 90—150
кор., негде 150—250 или више. Има и група кућа.
У селу има око 42 кућв, а пре 60—70 г. било око 25 ку^а.
У свлу постоји по иоја омања вадруга са око 15 душа у
иући. Тако Милиоав Стојановвћ из породице Продановаца живи
у задруав са братом и синовцима умрлога брата — свега око 15
душа у ку!)И.

') Прнчч се, да у седу шшл око 70 кладанаца, које су још Турци нерили.

о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. ИИКОЛИЋ. 201

Старннб. — У оелу постоји цркаиште, које је у Лугу више


куће Ристе Пауновнћа. Кад на томе месту копају, иаилазе цигље.
Ианад села Стрешка, као и изнад Крушеве Главе, постоје
вртачаста удубљења, која становнвцн аову руае илп вртотине а
кажу аа некодико њих и Руаје1). Постоји предање, да ое ту аа-
дило злато и сребро и да је ту био руаних (мајдан). Због тога
су ое и Стречаии авали »рупиици.*
С леве стране Стејиних Њива близу места, где се држи
ааветииа, постоји селиште. Ту су данас њиве и ливаде: Голема
Ливада, Бресје и др., а близу је и Стојнин Кладанац. На томе је
селишту било ирво село (матица) данашњега села. Старији људи
памте, да су ту били »сливњаци*, којих данас нема. Одатле су
се становиици разишли на имања, где су им сада куће.
Постанак еела и поренло етановништва. — Становницп
овога села као и осталих у Пољаници причају, да је Стрешак
најстарије село у Пољаници, и Костомлатица у Виногошу. Да је
старо потврћује се и тиме, што даиас има породица у селу, за
чије се порекло не аиа, те се сматрају аа старинце. Па и аа које
се прича да су досељеие, није тако поуздаво порекло. То су :
Кесерци — славе св. Николу. а неки и св. Арханћела. Они су
од свих иајстарији — »затеченв« у селу. Зову се: Гмитровци,
Стајновци. Старе су породице: Продановци, од којих су Ива-
новци, Бушинци; Ков&чевци и Деда. Павлови; Соливооици —
славе св. Арханћела: и Николинци — св. Архаићепа.
Продановци су пореклом иа Горње Мораве, иа села Прода-
новца. Тамо оу живели у аадруви од 70 душа. Када је у селу
ударила чума, побије све њих, а спасла се оамо једна жеиа, која
је добегла овде у Стрешак у Кесерце, где роди мушко дете,
коме даду вме Продаи. Окумила је била Кесерце, а по томе се
Продан ороди са Соливодицима, Ерцима (у Накривању) и др. Од
њега су се вапатили сви Продановци, чија је ,к'шла" била у
Равној Реци (Вииогош), где су се неки од њих и одселили, те п
данас тамо живе. Славе св. Архаићела.
Соливодици по прнчању иеких пореклом оу из Градње, од
Гричараца.
Р&нутовчани, Маргитинци, СтанковиАи, Петковци, Шава-
ковци — олаве св. Арханћела. Њиховв оу стари пре 100 год.
добегли у Стрешак из села Ранутовца (у околини Врања). Причају,

Ј
) Ржздивују их Голема ■ Мала Руаа.

оЉесИзу > < л 0 0 5 1С


«02 ПОЉАНВЦА И КЛВОУРА

да су побеглв због чуме, која је бвла у Ранутовцу. Овде вх


господвр вадржао, алв су моралв плаКатв ди