Јован Цвијић - Насеља Српских Земаља: Књига Трећа

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА
СГПСКИ ЕгаОГРАФСКИ ЗБОРНИК

КЊИГА ШЕСТА
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА

' КЊИГА П 1 .
УР1ДИО
Др. Ј. ДВИЈИ-К
Са 3 8 екица у т е к е т у и А т л а е о м ев. III.
-^Ј^Ф^^-
ВЕОГРАД
ШТАМНАНО У ДРЈ&АВНОЈ ШТАМПАРИЈН КРАДВВИНВ СРВВЈВ
1905.
НП.АМ Б. ВВБ1ВВ
ИВ1Ш1Е Ш1ЕНЕ «1 ШЕМЕ
СРПСКИ ЕТНОГРАФСЕИ ЗБОРНИЕ
ИЗДАЈЕ
СРПСКА КРАЉЕЕСКА АКАДЕМИЈА
КЊИГА ШЕСТА
«■ - ♦ ♦ » ♦ * - ■»
БЕвГРАД
ШТДЛВМО 1 Д Р Ж А И о а ШТАМПЈгРИЈв ШМАКВВА]! СМЖЛ!
1906.
|ПЈ|Ј20С1 I" у >^оо^1е

САДРЗКАЈ
СТРАНА
Риота Т. Ниноли*, Подаиица и Клиеура 1

Општи део. — I. ОбластПоланнцаса Клвсурои (ветерничком) и њнхоа
геогрмскн подохај 4
II. Историја Поданице н Кднсуре 10
III. Гдавније енгичке прндике Пол>анице н Кднсуре 17
IV. Насела. 1. Подохај села 31
2. Ековомске приднке 35
3. Тии села 54
4. Двор, кућа в остаде аграде 64
5. Трле н кодибе 77
6. Имева 81
7. Старнве, раввја н данашња насеља (поставак в др.). • 85
8. Некодвке етничке особвве Подаиичаиа 123
Поеебнн део. — Големо Село. — Мвјоаце. — Остра Гдава. — Градња.
— Вавсе. — Ушевце. — Древовад. — Лалинце. — Секврје. —
Дрегговвца. — Урманица. — Смиловнћ. — Рохдаце. — Станце.
— Добрејанце. — Мијаковце. — Гагвнце. — Трстена. — Кру-
шеаа Глава. — Драгобухде. — Стрешак. — Кадуђерце. — Црца-
вап, — Рапањ* Бара. — Студена. — Тумба. — Ранни Део. —
Барје. — Вина. — Доња Оруглица 142
Преглед 220
СтаиоЈе И. МиЈатом*, Темии-ћ 245
Охштш део. — I. Област 247
II. Главввје «и8ичке особине области 248
Ш. Нас&м. 1. Полохај и тип села 256
2. Баовомсае првлнке 257
IV. Кућа 258
V. Колнбе, трла или војате 269
VI. Приче и тумачења о именима места 270
VII. Старине • ■ • 271
VIII. Постанак селв н порекло становнвштва 274
IX. Неколвке етннчке особине Темнићана 284
X. Завннање ставонништвв 289
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
VI
СТРАНА
Посебнн д е о . — Милутовац. — Страгаре. — Велика Дреиова. — Се-
лиште. — Лаваревац. — Љубааа. — Кохараие. — Коњух. — Врвј-
ковац. — Бела Вода. — Куклли. — Јаснка. — Срње. — Ведика
Крушевица. — Гааез. — Шаиац. — Бошњане. — Вратаре. — Па-
дех. — Крвавица. — Шашидовац. — Глобаре. — Каменаре. —
Парцане. — Мареново. — Задоговац. — Масввре. — Горња Кр-
чин. — Средњи Крчин. — Доњи Крчин. — Мада Крушевнца. —
Карановчиће. — Тољевац. — Пајковац. — Орашје. — Церавца.
— Избеница. — Суваја. — Ватина. — Варварин. — Доњн Катун.
— Гор&а Катун. — Обреж. — Својиово. — Поточац. — Рашв-
вицв 294
Преглед 385
Саетоаар Том-ћ, Скопска Црна Гора 407
Име областа а гркнице 409
Геодошан састав 415
Орографнја, хидрогравија а положај седа 417
Евононске прадиве 429
Постанак седа 483
Тив седа 434
Ииена свда 487
Зграде (Сувоте) 438
Становаиштао 450
БтнограФске особние 465
Црвве н маиастири, црквашта в манастиришта у Скопској Цриој
Гори 503
Статистичм аодацн 507
Прегдед 510
Радомир М. Илн*, Ибар 521
Општн део. — I. Подожај, границе, име и велнчииа обдасти . . . . 525
II. Орогра*нја, геолошкн састав, мор«олошве особине . . . 527
III. ХидрограФија 530
IV. Комуаивације 534
V. Историја обдасти. Остаци од старина 539
VI. О народу 551
VII. О иасељима. -■ 1. Подожај насеља 555
2. Бвономске придике 561
3. Обдицн својиае 569
4. Тип иасеља 572
5. О узроцима типова 577
6. Кућа и двор 578
7. Зграде оао вуће 588
8. Зграде ио иољу н дданиаи 590
9. Имеиа насеља 595
10. Постаиав седа и порекдо стаиовииштва 598
Посебнн део. "07
Описи поједнних заседака — Додачка кметија. — Брезовска кне-
тија. — Ушћанска кнетија. — Тадењска кметија. — Кнетија Врх.
— Боровачка кметнја. — Сааовска вметија. — Полумирска кме-
VII
СТРЛНД
тија. — Градачка кметија. - - Заревска киетнја. — Бинићска кме-

тија. — Побрћска кметија. — Брвеничка кметија. — Беочва кис-
тија. — Навдичка киетнја. — Поцеска кметија. — Рватска кме-
тија. — Мурсва вметнја. — Семетешка а*етија. — Казиовићска
кметија. — Новоседска кметија. — Кнетија Јошаинчка Бања. —
Триавсва киетија. — Плешиисва кметија. — Писвањска вметија.
— Кремићска кметија. — Баљевачка кнетија. — Варевска кме-
тија. — Боровићска кметија 608
Преглед 665
Поп Богдаи Лалевкгћ ■ Иваи Протић, ВасоЈеви*и у турској граиици ■ • 693
Општв део. — I. Неколике опште особиие области 695
II. Старине. Порекло становништва 699
Посебни део. — Навотина. — Доња Ржаница. -- - Ровца. — Кадудра. —
Загорје. — Петњик. — Доње Луге. — Будинља. — Давсиће. —
Полида. — Виннцка. — Вуче. — Лужац. — Додац. — Пешца. —
Беране (варош). — Беране (седо). — Црни Врх. — Горва Седа.
— Заостро 706
Иреглед ■ 726
Ммл. Т. Раии*, Качер 785
Оншти део. — I. Опште особнне области 739
II. Наседа. Положај седа 746
0 начину аахватањв венље ■ раавитку разних обдика својнне 748
Тин седв 749
Ш. Кућа 752
IV. Трда 766
V. Инвна 767
VI. Старнне 767
VII. Постанак насеља и порекдо становииштва 768
VIII. Неводиве опште особиие Качераца 777
IX. Народиа привреда 779
Иосебнн део. — Рудник. — Гуришевци. — Јарненовци. — Манојдовци.
— Војвовци. — Босута. — Драгољ. — Труд&љ. — Козвљ. — Жив-
вовци. — Кадањевци. — Шутци. — Пољанице. — Пвановци. —
Моравци. - - Липље. — Бранчићи. — Заграће. — Рељннци. —
Мутањ. — Дерова. — Шидопај. - Крива Река. — Угрииовци. —
Вољвовци. — Ладинци. — Штавица. — Бањани. — Дићн. — Гукоши. 784
Преглед 842
•»«»
о&есИм ^ л О О З 1С
ПОЈБАНИДА И КЛИСУРА
АНТРОПОГЕОГРАФОКА ПРОУЧАВАЊА
РИСТЕ Т. Н И К О Л И Ђ А
'ктпип-АФСЖи звогвак кн>. IV. 1
,п,&есј ћ у ^ О О ^ С
Лети 1902. год. — у другој половини Јуна и месеца
Јула — и 1903. — у другој половини Јула и првој по-
ловини Августа — иутовао сам ради антроногеографског
нроучавања по Пол>аници и Клисури ветерничкој (у врањ-
ском округу), додирујућии околнеобласти : Виногош (Ино-
гоште), Лесковачко Поље, Јабланицу и околину Врања.
Рад сам изложио у два дела оишти и иосебпи. У
општем су делу изнете опште особине области Пољанице
и Клисуре (геограФски положај, историја, Физичке при-
лике) и насеља у њима (положај, економске прилике,
типови, кућа и зграде, станови, имена, постанак села
и др.); у посебиом је делу описано свако село за себе').
Уз рад иде карта, на којој су означени типови и
старина села, скице појединих села, на којима је изнет
тип села и порекло становннка, планови кућа и ФОТО-
граФије, које сам сам снимио.
Путовање по областима у два маха олакшала ми
је помоћ (од 250 дин.ј из Фоида пок. В. Карића, на чему
сам дубоко захвалан.
') За одељке у посебном делу о нореклу становииштва од поиоћи су ии

бша обавештењв старих д>уди, због чегв и покињеи иеке; то су: Илија Цве-
тковић — Доински (из Дреиовца, око 80 год.), Маринко Стојаиовић (из Секирјз,
око 70 год.), Илија Стаиковић — Десивојпки (из Голеиог Села, око 105 год.),
Јова Рашииски (иа Градње, око 70 год.), Павле Пешић — Ђоргазов (из Бврја,
око 100 г.), Илијв ТЗураков (из Влвсз, ово 80 год.), Наста Илић (из Ушевца),
Стеван Здравковић (из Големог Села), Илија Џелепски (из Градње, око 80 год.).
Ствиојко из породице Грнчарацв у Градњн (из Барја, око 90 г.), Диса Пешић
(из Мијаковца, око 70 год.), Милисав Станојковић (из П&вчкввице, око 55 год.).
Марко Доган (из Горње Оруглице, око 70 год.) и др.
1*
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ОПШТИ ДЕО
I. Област Пољаница са Клисуром (ветерничком)

и њихов географски положај.
Поланицом се зове област у изворишту Ветернице,
.1еве иритокс Јужне Мораве. Она обухвата њен слив у
горњем току. У средњем току Ветерница тече кроз кли-
сурасту долину, звану Клисура. Ова Пољаницу одваја
од Лесковачког Поља*), које настаје северно од Клисуре,
а око горњег и у неколпко средњег тока Ветернице.
Пољаница спада у ред омањих издвојених котлина, какве
се јављају по југоисточним крајевима Српскнх Земаља.
То је управо басен са свих страна омеђен всицима пла-
нинским. Прсма Ј. и И. граница Пољаннце иде развођем
Мораве и Ветернице. Оно одваја Пољаницу од области
Виногоша (Иногошта! и околине Врања. Највнши делови
тога развођа с јужне стране јесу: Криво Дрво (1223),
Широка Ливада (1246), Гоч (987) и Давидов Гроб (1042).
Према И. по томе су развођу највнши висовн По-
љанпце: Грот (1333), Брестова Чука (1271), Брестовац
(1360), Уши (1197), Облик (1320), Лисац са највишим врхом
Стража (1337), а иа венцу, који се северно од Лисца
пружа, највиша је Орловска Чука (13821. Дсо развођа
пвмеђу Облика « Лисца готово је уједначене висине п
оголићен; на њему се издвајају нсзнатна узвишења:
Здравча Глава (900), Раскрс (840), Стрешачки Вис (762)
на Стрешачком Рпду и Китице (958). На С, према Кли-
') Становвнди Лод.аннце уиотребљују само реч Поле.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ јј
сури, граница Пољанице иде најпре ивицом оне косе,

која се од Лисца пружа на 3. између Мијаковачкв и Сту-
денске Рвкв, и има називе: Витановица, Уши и др., а за
тим остроглавском косом и равно-делским ридом. Те
косе као неки свод ограНују Пољаницу са Севера. Према
3: границу Пољанице чине југоисточни огранци планине
Голака, којима данас иде иолитичка граница Србије и
Турске. Они су развође Ветернице и Јабланице с јвдне
II Трновачке и Криве Рвке с друге стране,- граниче По-
љаницу према Гњиланској Нахији. На томе је развођу,
почев са С. према Ј. оругличко-коппљачки рид, на коме
је највиши Коииљак (1060), одакле се према Ј. развође
местимице снижава, а местимице му висима расте, као
што се види по главним узвишвњима, на којима су данас
.стражаре наше и турске. То су: Мустафина (978), Кр-
сгати Пут (852) — код села Трстене, Фетина (9821, Црни
Иамен (1224), Голема Чука (1242), Големи Преслои \1162),
Јазарвв Кладанац (1225) и Песине (1030). То је развође, изу-
зев линију којом води граница, већим делом под шумом.
У Пољаници тако омеђеној постоје села: Дриновац,
Добрејанце (мала Дреновца), Секирје са Дрезговицом (мала
Секирја), Урманица, Смиловић, Рождаце, Станце, Ушевце,
Гродња, Власе, Драгобужде (мала села Власа), Трстена,
Големо Село, Мијаковцв, Крушева Глава и Стрешак. То
су права нољаничка села, која својнм положајем прп-
иадају Пољаници. Осим њих, за време Турака као н
данас, Пољаници су се додавала пека окоина села, која
но своме положају нису у Пољаницн. То су: Тумба и
Студена — у Клисури, за тим Девотин (дапас не ностоји!,
Би.*>аница (такође) и Равии Дел (Деја) — сва три на међи
Пољапице према Ј. и С. 3. Од свнх тих села, правих по-
љаничких и околних,. народ је у Пољаницу рачунао само
села, која су до 1878. г. бида српска, око 15'), а еела,
•) У самој Иољаниди до 1878. г. бидо је 18 сриских н 3 арнаутска села.
— М. Ракић је неодређено забелехио, да је Пољаница ,предео, који ина 12 седа*.
Отаџбина, кн>. V, св. 17, с. 33.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
») ПОЉАЕЈИЦА И КЛИСУРА
која су до 1878. г. била арнаутска (Девотин, Бил>аница,

Добрејанце, Драгобужде, Трстена и Равни Део) чинила
су целину са осталим арнаутским селима око Пол>анице'>.
Осим тога, за време Турака, уз Пол>аницу су ишла, само
у црквеном погледу, и некасела Гњиланске Нахије*). Данас,
као што ћемо видети, многа (око 57) околна села адми-
нистративно припадаЈу пољаннчком срезу.
Клиоуром се зове клисурасти део долине Ветерни-

чине од Витаповице и потока Манастирске Долине до
Умца (447) и Чаиљака, као и сва област у томе делу слнва
Ветерничина. Са Занада јој граница нде развођем Ли~
аовачке 1'еке и Ветернице. Оно полази од копиљачко-
оругличког рида и пружа се готово право на Север,
поступно се спушта и њиме води насип. Главнија су
узвишења на томе развоћу: Оруглички Вис (8091, познат
п иод именом Са.иа Бука, Коњарник, Крчмар (632), Бели
Камен (520), Шијеник (564) и др. Са Истока се Клисура
граничи развођем Ветернице и Мораве. То се развође
едиикује већом внсином. На њему су пајвчши: Бунато-
') Причају даиас, како Ј-е Арнаутин из ма којег од тих села (изузев Де-
вптин и Бпљаницу) говорио, како је: »Вала од Голак*, а ие од Пољанице. Па
и за Србе се ирича, да су та села сматрали за голачка. Када је једаи »ценио*
сиог сииа код Ариаута у Драгобужду, говорио је, како је дао снна у службу:
,у сред Голак у вр Драгобуждс*. — Јамачно јс свако од пол>апичких ссла отиа-
дало од Пољанице, чим би га Арнаути заузели. II та су се села (Добрејааце,
Трстена, Драгобужде и Равни Дсо) снакако, док су била српска, рачунала у Ио-
л,аницу, али, кад су их заузелп Арнаути, опа су издвојеиа од ове. Накнадно за
т<> Пол.аннци су додата облнжња сриска села као што су Тумба и Студена.
*) Нрича се данае, како су поједпип од свештеника Пол>апицс нналн сии-
1|елнје на ссло Десипојцо и друга у Гњилаиској Нахији, а некн веле, да је уз
11ол.ап1шу у цркпеном погледу био н крај Изморнвк. — То је »онај крај Гн>и-
ланске иахнје, који пе иружа од самога Гњплаиа, па пиз Мораву, у дужиии од
прилике нстнаеот кнлометара, до утока Криве Реке у Мораву, потиао је под
пишку спархију посде смрти Захарнје, посдедњег Србнна митрополита у При-
зренској еиархији, п остао је све докле га иеје одвојида политичка граиица пзмеђу
Србије и Турскс, године 1878 У Изморник спадају ова ссла: Кусце, Малешепо,
Велскинце, Влаштица, Липовица, Нодграђс, Билинце, Томанце, Петровце, Дре-
новце, Глоговце, Горње Кормињапе, Доње Кормињанс н Раиилуг.* Зар. Р. Попо-
вић, Пред Кос.том, белешке ил ДОЈН 1874—78. У Срем. Карловцима. 1899, с. II—12.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ 7
вац (1210), Брезовић (1120) и др. Јужно је од Клисуре

Пол>аница, а северно Лесковачко Поље, које је од Кли-
суре одвојено Уицем и Чапљаком.
У Клисури тако омећеној постоје села: Тумба, Сту-
двн&, Лалинце, Остра Глава (мала Големог Села), Мијовце,
Дуиељево, Равни Део, Доња Оруглица (део према Ору-
гличко-Мијовачкој Реци), Гагинце, Барје, Бештица (мала
Барја), Калуђерце са Црцавцем и Раиањом Баром и Вина.
И за време Турака, као и данас, половина је Клисуре
(Тумба, Студена, Лалинце, Остра Глава, Мијовце, Дупе-
љево, Равни Део, Д. Оруглица и Гагинце) ишла уз По-
љаницу, а половина (сва остала села) уз Лесковачко Поље.
С обвиром на издвајање као самосталне обласне

целине, разликују се мећу собом Пољаница и Клисура.
Пољаницаје потпуно издвојена, самостална област1),
жупа1), која је измећу Лесковца и Врања. По своме ге-
ографском иоложају припада Лесковцу, јер је у изво-
ришту Ветернице, отворена је и постунно се снушта ка
Лесковцу. Због.тога је Пољаница, изузев најновије доба*),
и административно припадала Лесковцу, о чему, као
што ћемо видети, има потврда разне врсте (старе
границе и др.). Изузетни су случаји, што је по кат-
кад припадала (административно) Врању, као и данас.
Главни ће узрок томе бити неправилност границе у овоме
делу Србије. Иначе сам народ и данас вели, како је
Пољаница „у лесковачко", а гранична област Виногош
') То се потврђује ранијим и данашњин животои Пољаиичана као н прош-

лошћу ове области, у СОЛИБО се зна по писменин спомеиицима, а нарочнто по
усменои предању. — Због тога је и срез прозват аоланичким — по Ноланици,
јер се у њему једино оиа издваја аао права саностадиа област, која уједно чини
и мавнн део тога среза. Внногога у томе погледу, н ако је богатији, изостаје
од ПолАннце.
г
) ЋЈШ ,џупа«, како ће рећи по некн Пољаннчании.
') Када је Усејин Паша (1842) истераи из Врања, несто врањског паша-
лука оста кајмакамлук и тада Митад Паша одедп Лесковцу Дервен до Џепе, а
Полаиицу остави уз Врање.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
8 ПОЛ.АНИЦА И КЛИСУРА
0у врањско"1). Ув Пољаницу, као самосталну област,

била уз Врање или Лесковац, ишла су и села у Клисури
до Барја и Калућерца, а ова и остала ни8 Ветерницу
била су уз Лесковачко Поље. У вкономном погледу По-
љаница црипада и Лесковцу и Врању, али поглавито-
Врању, ау најновије време и Владичином Хану. СаВрањом
имају сталне везе села најближа Врању: Дреновац, Се-
кирје, Добрејанце, Урманица, Смиловић, Ушевце, Власе,
као и сва остала само не у толикој мери, јер одржавају
везе и са Владичиним Ханом и донекле са Лесковцем.
Због веће даљине и незгодних путева, који воде кли-
сурастом долином Ветернице или планинским раввоћима,
што граниче Клисуру, Лесковац је Пољаници у многоме
неприступан (нарочито за пазарни дан). Врање је ближе
Пољаници, али није тако приступно и не може бити за
Пољаницу прави економни центар. Од ње је ограћено
високим развоћем Мораве и Ветернице, а уз то нема
добрих и сигурних путева. У опште и према Врању
и према Лесковцу, коме геограФСки припада, Пољанипа
је у многоме неприступна. То се донекле види и по
старим тврћавама, које су на местима, где путеви воде
кроз теснаце у Лесковац, а нарочито у Врање. Такве
су тврћаве: Марково Кале, на путу из Пољанице у Врање
и Градиште (где је био' град) у Клисури, на путу из По-
љанице у Лесковац. Нарочито је Пољаница имала слабе
везе са Врањом и Лесковцем у позније турско доба до
1878. год. Онда су између Пољанице с једне и Лесковца
и Врања с друге стране, постојала арнаутска села, те
су због Арнаута биле отежане и оне везе, које су се
дотле одржавале1). И то је један од узрока, што је По-
') Данас нк пр. н становници оних села Пољанице, која једино са Врањои
одржавају везе, (нк пр. Урманице) зову обдижње селаке нз Виногоша (на пр. иа
Тесовишта) Врањанпина, смктрајући себе за Лесковчаие.
х
) И онда је пут водно прево Гоча, војн ,за турске шаде н арнаутске
свде бејаше стан свих арнаутских дупежа*. М. Ђ. Мндићевић, Краљевина Ср-
бијк, с. 275.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О З 1С
РНСТА Т. НИКОЛИЋ 9
љаница до ослобоћења (1878. г.) била у правом смислу

самостална обласна целина, којасе само административно
рачунала уз Врање или Лесковац, ма да ни једно од тих
места није могло постати прави економпи центар По-
љанице'). То се најбоље види по томе, што се у нај-
новије доба јавља као економни и адмиипстративни центар
Пољанице Владичин Хан*), место новијег постанка, откада
настаје живљи саобраћај долином моравском. Он је ближи
и приступачнији Пољаници, јер је у долини Мораве и
то у Виногошу, с које се стране најлакше улази у По-
љаницу. Али би прави њен центар економни а нарочито
административни (центар другога реда према Врању или
Лесковцу) могао бити само у Пољаници, од прилике на
месту села Градње. Судећи по имену тога села, као и
по многим остацима старина (види опис Градње), пре
данашњег села Градње постојало је веће насеље, које
је свакако служило и било прави центар Пољанице. То
се види данас по неуспешном управљању Пољаницом из
Владичиног Хана, као и по томе, што је и за време
Турака у самој Пољаници било седиште власти, која је
одговарала у неколико данашњој среској власти.
Клисура, због клисурасте долине и малог простран-
ства, нити је била, нити може бити каква самостална
обласна целина. Уз то је правим теснацем, који је го-
тово на средини клисуре (измећу села Гагинца и Лалинца),
подељена у два дела: северни и јужни, први иде уз
Лесковачко Поље, а други уз Пољаиицу, као што је већ
иоменуто. Али у економном погледу сва Клисура (изузев
донекле Тумбу и Студену) прнпада Лесковцу ; становници
') Од 1878. год. самостадност Пољанице вао обдасти у многоме је опала.

Сч стварањем нових путева и поирављањен старнх Пољаница ће изгубнтн још
више од своје оддике као самостадне обдасти, ади ии онда не би могда сва
ирипадати ни једном од тих места. Добар пут кроз Клисуру учиино бн само да
Поданжца у многоме сврене (економно) ка Лесковцу, али ие да искључнво њему
припадне.
*) Он је прави екоиомни центар за жуну Виногош.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
10 ИОЉАНИЦА И КЛИСУРА
села у Клисури готово једино са Лесковцем одржавају

везе, реће са Владичиним Ханом, а још мање са Вра-
њом. Тако је свакако било и пре 1878. год.
II. Историја Пољанице и Клисуре.

0 прошлости Пољанице и Клисуре данас се врло
мало зна, те је готово и непозната историја ових области
у раније доба1). Не зна се поуздано ни име, иод којим
је била иозната Пољаница у средњем веку, јер је да-
нашње свакако новпје и о њему нема помена у нашим
споменицима. Постојп мишљење, да се Пољаница у сред-
њем веку звала Ушка, јер се Оушккд као област помиње
измећу Дубочице (околине Лесковца) и Поморавља (гњи-
ланског), ме1)у којима је данас Пољаннца; на то подсећа
и име села Ушевца., које је на Ветерници у данашњој
Пољаници1}. Оснм тога нмена постоје у Пољаници и
други топограФски назпви*), који нодсећају на име Ушка,
али, норед свега трагања н распитивања у самој По-
љаници, нема других потврда, пи у традицијама ни у
каквом писменом споменику, да се Иољаница икада звала
Ушком. Тиме није искључепа могућност о ранијем имену
Нољанице Ушка, али, ма које име имала, Пољаница је
јамачно у раннје доба ишла уз Дубочицу, којој геограФ-
скн припада. По томе би се прошлост Пољанице и Кли-
суре поклапала са псторнјом околине Лесковца, која је
у средњем веку нозпата као Дубочпца или као Дендра*).
С тога ћу у главпнм потезима изнетн из историје
Дубочпце оно, што се може односити на Пољаницу,
') У народу постоји нредаае, како је Пољаиица толиво стара, да јв и ,од
Стамбол по стара'. Таио је, веле, у »ћутуку« прва Пољанида забелехена.
2
) Љ. Ковачевнћ, Ноколика ннтања о СтеФану Немањп, Глас Срвске Кр.
Ак. Наука. књ. 1 Ј У Ш , С. 78, у иримедби.
3
) Део Вптаиовице ближе Ветериици зове се Уши, као и орви вис — чукл
— јужио од Облнка, висиие је 1197 м. н др.
*) Тако Дубочину иазива, можда иогрешно, грчки писац Кинам. Глас
Српске Краљевске Академије Наука. књ. ^ У Ш , с. 81—82.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
пошто је, како изгледа, ова била саставни део Дубо-

чице или бар поглавито с њом судбину делила1).
Када је Дубочица, а с њом и Пољаница, први пут
присаједињена српској средњевековној државн не зна
се поуздано. Може се мислити, да су Срби и Дубочицу,
или један део ове, захватили крајем XI века, када је
велики жупан Вукан, разбнвши Грке код Звечана, продро
у Поморавље и даље у Повардарје. Док је била грчка
жупа, обично су је давали грчки царевн на уживање
појединим српским жупанима. Средином XII века цар
Манојло је дао Дендру (Дубочицу) Десн, српском жупану
(1162—1168), те грчки писац Кинам помиње, како Деса
. »владаше земл>ом Дендром [Д&>д(>а), богатом и врло на-
сељеном, суседном с Нишем «5). По томе је Дубочица
била предата Немањи, који је очува за све време своје
владавине. Изгледа, да је од тада Дубочица са Поља-
ницом-и Клисуром стално била саставни део српске,
средњевековне државе, док ова нијо пала нод Турке.
1395. год. кнегиња Мнлнца, као монахиња Јевђенија,
поклонилајесасвојим синовима СтеФаном н Вуком руском
манастиру св. Пантелејмона иоред неких села у Дубо-
чици (Мирошевца, Горине и др.), једио у Клисурм —
Вину (Киним) и два села на грапнци Пољапнце према
Јабланнци — Горњу и Дои.у Оруглпцу (ОкрЈ(глицл, и долии
Окр^глицл)5!. За владе деснота ЂурНа Бранковића (1427
— 14561 Дубочица је изгледа била крајња област српске
лржаве нрсма југу н Врањско Поморавље као да није
било саставни део Ђурђеве деспотовнне4). Када су 1454.
') (Јтара граница, о којој се данао прича у Пољаници, ишда је развоћима,

која ограђују Пољанииу од Врањског и Гњиланског Поморав.Ба. То је у правом
схислу природна гранида Дубочнце односно Пољанице и Кдисуре с једне н
Вран,ског п Гњиданског Поморавља с друге стране.
*) Гдас Срп. Кр. Ак. Наука, књ. 1ЛГИ1, с. 69.
Ј
) Гдасник Срп. Уч. Др., књ. XXIV, с. 273—274.
*) 0 тохе внди и (у Годишњиии Чупнћевој кн>. XXII) чданак: Војвода Нн-
к а а Скоба.т>ић п његове борбе у Дубочицп у иодов. XV века. од Јована 'Ворћевића.
пШгес! [IV ^Ј
1'2 ПОЉАНИЦА И КЛИОУРА
год. Турци пошли на Србе, једна их је српска војска

чекала у Дубочици. Њу је предводио војвода Никоиа
Скобаљић, који со, по народноме иредању, родио у селу
Вини1). 24. Септембра исте године „оу Бдше" *) Скобаљић
разбије Турке, али га у другом боју, после упорне од-
бране, победе Турци, њега заробе и живог на колац
иабију. Идуће 1455. год., иосле пада Новог Брда, Турци
заузеше од деспота Ђурћа и део његове деспотовине
јужно од Западне Мораве. Од тада је Дубочица са По-
љаницом и Клисуром — ако не још одмах после пораза
Скобаљићева — са свим потпала под власт Турака, којп
су је држали до 1878. год., када би присаједињена Србијп.
О прошлости Пољанице и Клисурв за време Турака
такоће се врло мало зна. Онда се губи средњевековно
нме Дубочица, јављају се нова имена појединих омањих
самосталних области, које су чиниле са^тавни део Ду-
бочице. Таква су јамачно Пољаница, Клисура и др. Онда
је Пољаница са Клисуром свакако била саставни део
лесковачког пашалука, у коме су биле (у позније турско
доба) главније нахије: лесковачка, прокупачка, круше-
вачка, ражањска и параћинска*). Место каквих сигурни-
') Дедо, кн>. IV. с. 86. Ивхећу села Вучја и Збежишта (у десковачкој око-
дини) на једионе вису постоје развалине града, о коне предање вели да је био
трад Николе Скобаљнћа, иа чав да га је он и зидао. Испод тога града иостоји
п нзвор „Свобаљевићев Кладенац*. Види о тоне (Дело кн>. IV. с. 86) чданак:
Нивола СкоСаљић, од Мнл. Вукићевића.
*) Ивгледа вероватно гледвште, које, у Годишњици XXII, износи Јов. Ђор-
ђевић, да та Бања није Врањска Бања, као што се до сада узииадо, јер и ннје
у ДуОочицн. већ бања, воја је постојала у данашњој ЈаОланици, у сливу Бањске
Реке, десне приточице Медвеће. Ту и данас постоји Зања Сијарина, а ту-су
села Равиа Бања н Стара Бања. То је вероватннје у толико пре што Врањско
Поноравље, у коие је Врањска Бања, изгледа ннје онда било у српскии рувака.
*) Десковац је онда бно седиште паше. Ст. Новаковић иисли, да је сто-
лица тога саиџака била ,од искони у Крушевцу*, па је »носде иекил узровои
пренештена у Лесковац*. Тиме и објашњава Факат, да је Параћнн у доба Кара-
Ђорћа иогао привадати лесковачком паши, пошто је столица санпака из Кру-
шевца преиештеиа у Десковац. За вреие Хаџи-Кал*е Десковац је припадао салџаку
Алаџа Хисар (Крушевцу), у коме је поред осталих иеста био н Параћин. Спо-
меник Академнје Наука, XVIII с 62.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА т. николит* 13
јпх података о прошлости Пољанице и Клисуре у ово

доба, данас постоје у народу само тамна предања, која
со тичу познијег турског времепа. Тако се прича, како су
једном дошли Немци („Шабе") у Пол>аницу, веле њих 27'),
па са Пољаничанима избили на Девотни и одатле ишли
даље и допрли до Б&карног Гумна, па се онда вратили
испред Турака, који су их гонили1). То је вероватно и
можда се тпче аустријско-турских ратова крајем XVII
века. Јер су 1689. год. Аустријанци продрли под Пико-
.шмипијем до Нпша, а за тим освојили Прокупл>е п гра-
дић Лесковац |Ка81е11 Г.евсоуасг...), одакле су кренули
дале према Ј. и Ј. 3.. Одељење из Лесковца свакако се
држало „пута Ураније«') (81га8ве ГЈгаше) т. ј . пута у
Врање, на коме је јамачно бпла »ТЈгадшзка С1Ј88ига«*|,
можда Ветерничка или Грделичка Клисура. Ветерничка
Клисура у толико ире, што је до најновијег времена
пут из Лесковца у Врање водио долином Ветернице или
развођем Ветернице и Мораве. У сваком случају, била
то Ветерничка или Грделичка Клисура, одељен.е, које
би се кренуло из Лесковца ка Врању и даље, морало *)
је ударити норед Пољанице, те је према томе и предање,
да су Немци („Шабе") долазили у Пољаницу, са свим
вероватно, само се не зна поуздано из кога је времена.
') Причају, како су се »Шабе* и Турци »свадиди* на неђн, где је Дунав,

и како су онда дошдн до Пољаннце. Зауставили се, веле, иа Градавици, којаје
при улаау у Пољаницу из Кдисуре, н поснатради по Пољаници. Један од ста-
новнижа Годеног Села (Цветко Бугарац) косио оида у Варожегу, а једаи од Н$-
наца окренуо, веле, стредон на њега н превинуо ку косидо.
*) Онда су Пољаничавн пљачаалн по тин крајеаина. Бугарци (данашња
иородоца у Голенон Селу) су до скоро чуаалп једаи котао, аоји им је остао од
те иљачке.
*) Годвшњица Чуппћова, књ. VI, с. 154.
4
) Та је клисура записана ,иа једној карти косовског предела, која расвет-
лује кретања Пиколонннпјеве војске". Годишњица Чупићева VI, с. 154. Изгдеда,
да се тнче Клисуре (Ветериичке нли Грделичке) на нуту нз Лесковца у Врање.
*) Јер из Лесковца ка Врању у аојиом походу норала би се хретатн два
одељења: једно долвиои Мораве — кроз Грделичку Клнсуру, а друго долинон
Ветериице — кроа Ветерничку Клнсуру, као што је Оио случај 1878. год. за
време српско-турсхо! рата.
оЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
14 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА
Другог каквог предања иии помена о Пољаници и

Клисури из времена аустријско-турског ратовања данас
нема, као ни из доба Кочине Крајине. Па ни из вре-
мена првог устанка под Кара-Ђорђем нема о Пољаници
и Клисури никаква помена. Само се прича, како је онда
преко Пол>анице ишла турска војска против Кара-Ђорђа.
нарочито Арнаути '), који су уз пут пљачкали и палили
села, а народ се склањао по збеговима.
Средином XIX века, 1841. год., аа време побуне Вла-
сотинчана"), и у Пољаници се појави у народу покрет
против Турака, али је брзо био угушен3). У ошпте
јаког покрета у Пољаници против Турака као да нијс
ни било, бар у позније турско доба. Сва је пажња По-
љаничана била скренута против Арнаута, који се у По-
љаници јављају од друге половине XVIII века. То је
надирање Арнауга, као што ћемо видети, било од пре-
судног утицаја по насел>а у Пол,аници и око ове. По-
') »Тоска«, »Малснја* и др. — Постојн предање вако је у селу Ушевцу

нека баба Рада онда умрла ,од Манџуке". Ти су »Манпуке« свакако из Ана-
долије (у Малој Азији). С. М. Милутиноаић у својој »Иеторији Србије од
1813.—1815. год.* иа стр. 152., говорећп о нанерана турскии, велн, како су по
неки од Турака: ,... п назуцкивали, да Србадију сау из реда иотурче, ИЛИ све
изсијеку, које би ее гођ нотурчитн нешћело, пак анадолскин Гаигрцина (Ман-
џукана) Србију допунитп и населкти...*.
Ј
) Опширније о тој побуни внди члапак Тих. Ђорђевића: Белсшка о Вла-
сотинцу, ,Дело* XIII, 136—147.
3
) Главпп су покретачи били: поп ТВорђе из села Градње (из породице
Кадуђераца, поииње га и М. 'Б. Милићевић, .Краљевнна Србија*, 49.), Јова нз
Синловића, Љубисав и др. Војска је онда у Пољаницу доведена из Гњилана.
Јова и Љубисаа билн су ухваћеии и посечени. Нашлн су их у једиој ДОЈИНН,.
која је била иод густон шуион. Кад ин је хена попа Ђорђа попела ручак, спазе
је Турци, пођу за њои и ухвате обојицу, па их онда посеку у данашњен Ео-
ванлучком Лотоку у Гридњи. И даиас се прича, како су нх сикираиа на поле
цосекди. Ондашњп .иеркез* (председинк) пољанички Мнлован (нз картавелске
породице у Градњн) није штнтио побуњенике, те се и сада о њеиу говори као
о издајнику. Пои Ђорђе је онда побегао у Србију и настаиио се у Кривом Виру.
Да се не би стаиовиици у будуће буниди, одве.ш еу Турци иноге внђенлје људе
из Пољанице (поиа Илију н Пешу Рогоша нз Градње, Гиитра Таратању из Го-
лемог Села и др.) у Ниш као таоце. То су Турци редовно чиниди, када бн сс
осетио какав покрет у Пољаиици нли близу ње. Прнча се, како је једнон Ио-
љаница давана Турцима 0 месеци »репм* тј. таоце
|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С

1>ИСТА Т. НИКОЛИЋ 15
љаничани су са Арнаутима били у непрестаној борби

све до ослобођења (1878. г.). Та их је општа опасност
учинила опрезним, сложним и увек готовим за одбрану.
Због тога је Пољаница била чувена са своје слоге, као
ниједна друга област у врањском округу. За то је, код
Арнаута и Турака, Пољаница ц била позната као „Гиди-
Пољаница«. За време ослобођења (1878. г.) Пољаничани
су се показали такви. Оии су били од велике помоћи
при гањању и сузбијању турске војске и Арнаута. Из
свакога је села било онда по неколико бораца. Они
су нападали, пљачкали и палили Арнауте'). 0 томе има
номена у описима ратоваља с Турцима 1878. год. Када
су из Прибоја 1878, год. слате нзвнднице у свнма прав-
цнма, да се сазна пепријатељ и диже устанак, нознато
је, да су се у томе „особито Срби Пољанпчани8 одли-
кобали *). Они су, у даљем походу ка Врању, учество-
вали у свима сукобпма са Турцима и Арнаутима'1.
Посие 1878. год. Пољаница би присаједињена да-
нашњој краљевини Србнји. По попиеу, који је извршен
под врховном командом, села Пољанице и Клисуре сиа-
дала су у ветернички срез, који је имао око 125 села
и у пољанички срез, у коме је бпло 72 села 4 ). По ад-
министративној подели од 1879. год. у срез пољанички,
који је са пчињским и масуричким срезом чинио врањ-
ски округ, спадала су 52 села, мећу којима су била сва
српска села у Пољаницп и Клисури, нзузев Вину *).
*) Појединн старијн људи веле, како даиас годнне нису бернћетне због
тог ненилосрдног гоњења Арнаута од страпе Пол.аничаиа и др.
2
) Рат Србије са Турском за ослобоћење и независност 1877.—1878. год.
У Београду 1879. стр. 122.
*) Још 13. Јануара 1878. год. била је састављена доброволачка чета на
врагујевачке бригаде са задатком да оде у Пољаинцу и састави баталои од та-
ношњих ваљаннх Срба. Види о томе: ,Рат Србије с Турцнма..." стр. 123—9.
*) „Отаџбина" V, 17. стр. 34. — За врене Турака села Пољанице и нева
влисурска спадала су у „ВНИОГОШ-КОЛИ" (внногошки среа). М. Ђ. Мнлићевић
С Дунава на Пчињу, Годишњица Чупићева, IV, стр, 301—303.
*) ^Отаџбина", V, 17, стр. 34—35.

16 ПОЉАНИЦА II КЛИСУРА
Остала села у Клисури припала су лесковачком срезу,

који је установљен место ранијег ветерничког среза,
којп је од тада укпнут. Данас, по административној по-
дели од 17. Фебруара 1896. год., пољаничком срезу при-
падају ова поменута права пољаничка села, а осим њих
готово сва села у Виногошу (са некима у Грделичкој
Клисури)') и Клисури (ветерничкој)*) и нека на гра-
ници Пољаницс и Јаблапцце *). У овоме су раду обу-
хваћена сва села у Пољаници и у Клисури, и нека па
граници Пољанице и Клнсуре према Јабланици. То су:
Дреновац, Добрејанце, Секнрје са Дрезговицом, Урма-
ница, СмиловнН, Рождаце, Станце, Ушевце, Градња,
Власе са Драгобуждем, Трстена, Големо Село са Остром
Главом и Мијовцем, Мијаковце, Крушева Глава, Стре-
шак; Тумба, Стулена, Лалинце, Равни Део (Рамни
Дел илн Деја), Доња Оруглица, Гагинце, Барје, Калу-
ђерце са Црцавцем и Рапањом Баром, Вина.
Прилог. Наиомене на ђеноралштабну карту Србије

1:75.000. У лпстовпма И10, И,„ 3 1 0 н З п обухваћена
је област Пољаница са Клнсуром (ветерничком). На њима
те областн нису тачно представљене. Има погрешака
разне врсте.
1. У именима река: треба СмиловиКска или Смиловачка Река,
а не Смиљевићска Река ; Мечишњичка Река (изввре исиод Грота
са места Мечишњицг), а не Мечинска Река; Градишка Река (у
Клисури}, а не Градишничка Река; Студекска Река или Студенка
(у Клисурн), а не Студеничка Река.
') Пљачкавица, Клашннца, Меч&овац. Прибој, Стубо*, Островица, Мазараћ,

Гунериште, Калннаице, Репнвце, Г. и Д. |Јабуаово, Кувово, Брестоао, Куаавица,
Сува Морава, Лепеница, Балнновце, Белншево, Белановце, Ранна Река, Јаовац,
СолачкаСеиа, Костоилатица, Сриећи До, Бачвиште, Кацааун, Јагњило, Струганнца.
Тесовиште, Бојии Дел, Обличка Сена, Летоаиште, Жнтораћа, Прекодолце, Реви-
ште, Теговнште, Јастребац, Зебннце, Урвич, Бричеаје, Сушевје, Гарнне, Мр-
твнца, Раиутовац, Бресвица н Моштанвца.
*) Лалинце, Гагиице, Тумба, Студена. Мијоаце.
') Лвпоаица, Мелово. Г. и Д. Оруглица.
ттгеЈћу \ Ј 0 0 5 1 С
РИОТА Т. ИВКОЛИЋ 17
2. У именима ооталих геограФских објеката: треба Грашиште

а не Граиште; Чорин Кладенац, а нв Чорлин Кладенац 1 ); Ду.
аељевски Рид, а не Дупљански Рид; БреаовиД (у Клисури), а не
Брезовик; Љомино Приче (у Клисури), а не Љомина Прича 1 );
Струља Орница (у Клисурв) а ае Струганица: Ћелије (на коси
иамеђу Рождачке и Трстенске Реке), а не Ћвлицв; Вит&новица, а
не Витановац.
3. Нека су имена погрешно стављена. Између Грађанске н
Мијаковачке Реке не постоји назив »Китице« као што је пред-
стављено. Ту треба ставити с*мо нааич Пресвета, а Китице треба
означити на коси између потока Станчића и потока Мртве Страие.
Село Драгобужде је по Драгобушком Риду између Сеиске и Тр-
стенске Реке, а не у долини поред Трстенске Реке. Кућа села Ми;'а-
ноецв. нема с леве стране Мијаковачке Реке, већ само на двсној.
4. У именима села има ових погрешака: треба СмиловиИ, а.
не Смиљевић, Урманица, а не Урманице, Драгобужде а ие Дра-
гобужда, Зарбиии.« (поред границе у Турској) а не Забринце, Бе-
лишево а не Велишево, Биљаница а не Бељаница, Секирје а ие
Сикирје или Секирије, Добрејанце а не Добријанци, Калуђерце а
не Калуђерица, Судсрце (на југо-западу од Врања) а не Содерци.
5. Бајандолска Долина ивмеђу Сенске Реке и Баљковачког
Потока са кућама Големог Села није озвачвиа. По долини Ро-
ждачке Реке испод њеиог става оа Малом Реком нема шуме, која
је на картн означена; иема шуме ни на оном крајњем лелу косе
изнад става Мале и Рождачке Реке.
III. Главније физичке прилике Пољанице и

Клисуре.
1. Зехљишни облжци. — У мор«олошком погледу раз-
ликује се Пољаница, посматрана у целини, као само-
стална обласна целина, и као област, посматрана у по-
јединостима, када се по њој путује.
У целинн Пољаница је планинска котлина, управо
басен са свих страна омеђен венцима планина, који је
са северне стране, према Клисури, у виду свода огра-
') Од чора (иекрштеио дете) а ие „чорла*.

*) Место тога ииева чује се и назнв Гумниште, јер „ломл" (арнаутска
реч) заата „гумно", а „приче" је „присој".
ЛТНОГРАФСКН 8ВОРНИК, КЊИГА VI 2
,пЦ|2ес1ћу ^ л О О ^ 1С
18 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРЛ
ђују. Косе, које се са граничних венаца према рецн

спуштају, поступно се снижавају и готово се све према
равници око Ветернице под истом висином завршују.
Свуда је око Пољанице земљиште брдско и ма с које
се стране упутили овој области. на први се мах са
крајњих висова њеннх види иространа котлина, која је
по средини, ближе Клисури, заравњена, а налази се у
сред овога брдског земљишта. То двоје — с једне стране
:?аравњеност и једполикост земљишта Пољанице, а с
друге њен положај, јер је у средипи једног брдског
краја — чинн, да Пољаница у целини, према околном
аемљишту, има нзглед поља, због чега је свакако и
прозвата Пољаницом.
Иначе је Пољанпца, изузев равницу поред реке,
брдска област, нарочито део љен у крајњем изворишту
Ветернице. То се внди и по томе, што се сав транспорт
у Пољаници врши на малнм, иланинским коњима; кола
(са 4 точка) је ретко видети ').
Највећи висови Пољанице јесу на граници, по раз-
воћима, која је ограћују са источне, јужне и западне
стране. Грот (1333) и Облик (1320) наднели су се над
Пољаницом са југоисточне стране и са осталпм је висо-
вима ограћују од суседпе области Виногоша. Оба су брда
иримери дајкова у Србији. То су жице еруптивних стена,
које су продрле кроз седпментне; њихово комаће (био-
тит — трахитондних стена) ваља река Ветсрннца у свом
највишем току 2 ). Грот је шиљатији, а Облик облији, оба
већим делом под шумом. Страие Грота према Дреновпу,
па и Облика према Белишеву, у мпогоме су стрме и
оголнћене, по њнма је снтан камен „љутак" п в груач а ;
по њему је — „груачу" — Грот и име добио. Северно
је од Облика развође снижено, заравњено и оголићено;
') У Врање, Лесковац и Нладпчнн Хан никадл Иољнннчаиин ие дође са
колпиа.
г
) Жујовић Ј. Грађа за геологију крал.евиие Србије. Гласник С. У. Д. 55.
стр. 202.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
њиме води пут. Иосматрано са Облика изгледа готово

неприметно, расповнаје се само по путу, који њиме води.
Због тога је Пољаница и најприступачнија (у широј ли-
нији) с те стране према Виногошу, који је у многоме
сличан Пољаници, а већ у етнограФском погледу чине
целину. Део тога развоћа изнад Крушеве Главе према
селима Мијаковцу п Костомлатици има карактер креч-
шачког земљишта. Туда се јављају вртачаста удубљења
— »рупе« — за која се скупа каже Руаје. Она су под ли-
вадама, где где су њиве, или служе за пашу. Испод њих
према изворишту Мијаковачке и Крушевоглавске Реке
постоје јаки извори: Извор (према долини Мијаковачке
1Јеке1, Смрд&н и Змијевче (црема долини Крушевоглав-
ске Реке). С те, североисточне стране Пољаницо нај-
виши је Лисац (1337 м.), који се диже доста благо, под
шумом је, само местимице оголићен — »лис°, због
чега је, веле, и прозват Лисац.
С јужне стране Пољапице развоће је у многоме за-
равњено, оголићено и на њему је највиши део Гоч,
преко којег води пут из Врања у Пољаницу. По томе
се развоћу јављају серије, по свој прилици палеозојских
слојева, од аргилошиста и сурог пешчара; моћност Ј*е
и>ихова врло велика, нигде се не види, да су са слоје-
вима микашиста дискордантно стратиФиковани '). У селу
Дреновцу, које је прво на путу из Врања у Пољаницу,
јавља се „друга серија пешчара и аргилошиста, чији
су слојеви готово хоризонтални, дакле дискордантно
стратиФиковани са серијом исконских „тпкриљаца« *).
Изгледа као највероватније, да су тн слојеви из јурске
периоде*). Такви се слојеви пружају и даље у Поља-
пици и виђају се с обе стране Ветернице. Где се кли-
сура са свим сузила, ту се кроз њих промаља поново
') Жујовић Ј. Грађа за геологију краљевиве Србије. »Гласник* Срп. Уч
Друштва, 55. стр. 201—205.
*) ша.
») 1ћМ.
2*
ШЈЉесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
20 ПОЉАНИЦЛ И КЈШОУРА
микашист, а где су проширења, ту су јурски слојеви

распрострањени').
Венац према западној и југозападној страни Поља-
нице, који је развоће Ветернице и супротних притока
Биначке Мораве, и којим данас иде политичка граница
Србије и Турске, већим је делом уједначене висине,
која неприметно расте према Сев.-Зап. Само се на једном
месту (код Трстене) спушта до 852 м., а по том се одмах
диже до 1060 м. (Копиљак). Тај је венац саставл>ен по-
главито из кристаластих шкриљаца. Поједина узвишења
на њему имају имена, која и садашње стражаре на тим
местима: Широка Ливада (1246), Криво Дрво (1233),.
Ајдучки Кладенац. и др.
Са тих граничних венаца Пољанице пружају се
по унутрашњостн њеној косе, које се поступно спу-
штају према Ветерннци. У самом изворншту Ветернице
косе су краће, доста се стрмо спуштају и поглавито
су под шумом. Долине су дубоке, чешће праве дубо-
лолине, али већим делом обрасле шумом нарочито до-
лине и косе с леве стране Ветернице. Што се иде дал>е
низ Ветерницу, косе су све дуже, благо се спуштају и
по површини као и по странама све су више оголићене
и обраћене. Таква је коса: Добрејански Рид, на коме
с десне стране Рождачко-Станачке Реке, а према Ро-
ждацу и Станцу, постоје чукаста узвишења Веља Глава,
Струља Орница (2 чукице), Преслоа и крајње према гра-
ници Орлова Чука1). Такве су косе и Секирски Рид, ве-
ћим делом оголићен п све остале према Клисури а из-
мећу река Станачке и Трстенске, ове и Сенске и др.
с леве стране Ветернице, а с десне измећу Смиловић-
ске и Граћанске, ове и Мијаковачке и др.
') Гласник Срп. Уч. Др. 55. стр. 201—205.

5
) Она је на међн села Зарбннца, Рождаца и Трстене. Део прена Трстена
је државни, а према Рождацу сеоска својвна.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ. 21
Долине река и потока, што се иде дал>е низ Ве-

терницу већ се разликују од оних у изворишту. Доста
■су дубоке, али су им стране у већини простраие, не
тако стрме, нарочито присојне стране. Или су обраћене
или су — нарочито осојне стране — под шумом и ли-
вадама. Такве су нпр. долине Секирске, Смиловићске,
Рождачко-Станачке (у горњем и доњем току), Граћанске
Реке и др. и то поглавито у њихову ивворишту и средњем
току, где се налазе села: Секирје, Смиловић, Урманица,
Рождаце, Станце и др. Иростране су долине Трстеиске
Реке (у доњем току), Балжовачког и Бајандолског По-
тока, Сенске Реке и Железнице (с леве стране Ветер-
нице). Иначе су долине у многоме клисурасте или су
праве дубодолнне, стрмих страна и већим делом под
шумом, речишта и нема. Тако је клисураста и зове се
Клисура долина Трстенске Реке у њеном средњем току.
Такве су, клисурасте, и многе друге долине у њиховим
појединим деловима.
Равнице у Пољаиици нема много. Сва је поглавито
поред Ветернице, а нарочито од ушћа Смиловачке Реке
па до Клисуре. Равнице у доњем току река — притока
Ветернице — јесу омање и незнатне.
Земљиште ове области очувано је у главноме од

денудације. Или је под шумом или је обраћено или су
по њему паше и ливаде. По равни долина су баште,
конопљишта или по која њива, а реке обично теку кроз
„врбак«. Нема оног оголићеног (неупотребљивог) зем-
љишта, нити сувих јаруга и ровина, што се обично и
редовно вића по областима Врањског Поморавља. Али
се и у Пољаници местимице, само ие тако често, ви-
Кају последице поступног оголићавања земљишта1). Где
где се јавља срозавање земље, нарочито но странама
') Када би се спречила горосеча, По&аница би нома остати очувана

од оних ровииа и дубододина, чији се почедн већ виђају.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
■22 ПОЉАНИЦЛ И КЛИСУРА
лојединих долина, у п.ихову доњем току1). Туда је, и

по долини и по коси, шума уништена, река укопала
своје корито, те се читаве партије страна долинских
срозале, земљиште се „усунуло". Тај се процес сроза-
вања вића у опште по странама свију оних коса или
косањица, где је шума уништена, као по странама до-
лина (доњи ток) Смиловићске Реке и Селишке Долине,
која је у њеном изворишту. То је прва долина, почевши
од изворних кракова Ветернице, која се јаче укопала,
стране су јој оголићене, земљиште се местимице »усу-
њује". Такве с у поглавито у доњем току и стране до-
лина Трстенске, Граћанске (с леве стране), Сенске н
других река. С десне стране Трстенске Реке, где су
куће села Власа, испод Обарка (део Добрејанског Рида)
сровала се готово цела страна долине и потпуно реку
зајазила. Становници Власа и околних села једва су
прокопали ново корито, да отиче вода, која се ујезе-
рила и потопила имања око реке и један део кућа. Неке
су се куће онда са срозаном партијом долине помериле
око 20 корака на ниже и том су приликом напукле.
Од старог корита, које је напуштено, од када се вода
ујезерила, и данас се познаје траг.
Пространо проширење долине Ветерничине, које

чини главни готово цектрални део Пољанице, не про-
стире сс у дужини више од 1 сах. Долина се по том
сузи и испод Пол>анице или северно од ове настаје
Клисура., која се — као клисура — у сваком погледу
разликује од Пољанице као котлине. Почиње одмах
испод Големог Села, од места званог Прошкв2), крајњег
дела косе Витановице према Ветерници, а свршава се
') Такво земљиште, које се срозава, познато је као »иочурљаво* и у опште

»емљиште, које није ва жито.
*) Ту је оила ограда (врљиве), која је представљада крајњу мету за трке,
које су Пољаничани, а и Арнаути приређивали ва време каквог весеља (свадбе
и др).
.т&есЈи^ОО^к
ГИСТЛ Т. ИИКОЛИТч 23
Умцем с леве н Чапљаком с десне стране, два завр-

шкаста виса, од којих је последњи незнатне висине.
У дужини Клисура има 3—4 сах. хода. У многоме
је слична Грделичкој Клисури, само је мања, и по про-
странству и висини околних брда изостаје од ње. Због
тога и по значају у етнограФСком, културном и страте-
гијском погледу изостаје од Грделичке Клисуре, ма да,
као гато ће бити поменуто, за Пољаницу ова Ветерничка
Клисура има релативно исти значај, као Грделичка аа
Врањско Поморавље и друге области на Ј. — Клисура је
местимице уска н сведена на сам водотек, а има и прошп-
рења долине, која су рећа. Долина кривуда, те и није боз
разлога упорећена са Меандером ')• Долине потока п
река, које се уливају у Ветерницу, док ова тече Клн-
суром, јесу врло дубоке и стрмих страна. Крајњи
изданци коса, које се према реци спуштају, јесу где-
где шиљате чуке, које се високо дижу над реком. Сва
је Клисура и стране долнна и косе, поглавито под ви-
соким, старим буквама. Местимице је и раван долине,
где су проширења, под високим буквама. Поред тога
пма по странама долина, по површини коса, као и по
проширењима њива, ливада и иаше. Ту се вићају н
куће појединих клисурских села. До 1878. год. по Кли-
сури су била арнаутска, а сада српска села; још је
слабо насељена.
Већ у самоме почетку Клисура је уска. Косе се
завршују доста стрмо, а долина Манастирског Потока,
који утиче у Ветерницу с леве стране при улазу у Клн-
суру, обрасла је густом буковом шумом. И дссна је страна
долине Ветерничине у почетку Клисуре у многоме под
шумом, али је ова доста прорећена, нарочито око ушћа
Студенске Реке. С леве се стране при улазу у Клисуру
уздиже Остроглавска Чука, поред које има и неколико
') ЕјиагЛ В п т п , КеЈвеп Лигсћ Шес1ег1ап(1, 1)еи18гћ1апа\ Нипдогп, 8<>г-

Т1вп и. 8. V. Кигпђег#. 1711. 8. 12-5—126.
П|||20С1 ^у ^ Л
24 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРА
омањих, све измећу Манастирског Потока и Остроглавске

Реке, а с десне стране је Гр&диште, крајњи изданак косе
измећу Студенске и Градишке Реке. Све су те чуке под
шумом. Даље настаје омање проширење долине, где су
поред реке, као и местимице по странама, њиве и ливаде;
с леве је стране кладанац Блбин Гроб. По том се до-
лина понова сузи, стране су све више обрасле густом,
поглавито буковом шумом, а само се где где вићају њиве
и ливаде, по којима се може судити, да су у близини
куће клисурских села. Местимице и даље настају про-
ширења долине. Једно је такво проширење Гложје, где
иоред реке има паше и њива. Испод Гложја низ реку
ностоји још једно проширење и онда настаје прави теснац.
Долина се веома сузи, сва је под високим буквама, с обе
ое стране дижу високе чуке, или пак зјапе дубоке до-
лине — све под шумом. Река у томе делу веома кривуда.
Пута управо и нема, но стаза, која иоред реке води кроз
шуму, иначе се иде самим речиштем. Јави се и по које
проширење, али је незнатно, махом око ушћа појединих
потока. Ту се обично види по која њива и ливада, иначе
је раван долине под шумом (старе букве). Најзнатиије
је проширење у томе делу Клисуре Голвме Лукв. То је
омања равница с леве стране Ветернице близу ушћа
Гагинске Реке у Ветерницу. Ту су, као и по искрајку
једне ниске косањице с исте стране Ветерничине, њиве
и ливаде, а има и неколико кућа села Лалинца. Дал>е
понова настаје клисурасти део долине, који једнако траје
до Ас&нове Чуке, која је с леве стране Ветернице, а
поппада селу Гагинцу. Од те чуке Клисура се поступно
шири. Висина страна долине почнње опадати. Мести-
мице се јављају проширења долине са иивадама и по
којом њивом. Шума је проређена, иоред букове јавља
се и храстова. Вићају се и чуке, али су омање и са про-
рећеном шумом. Што се иде даље низ реку, све је внше
поред реке њнва и липада. С десне се стране вићају
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТЛ Т. НИКОЧИЋ 25
куће села Црцавца (део села Калуђерца), а с леве по-

следн>е куће села Гагинца, испод којег настају куће.
проптраног села Барја. Ту је ивмеђу Црцавца и Гагинца
највеће проширење по изласку из правог клисурастог
дела долине; око реке су Калуђврске Ливндв и њиве села
Црцавца. Осим поред реке лнвада и њива има и по ко-
сама с обе стране Ветернице, ма да су оне већим делом
под шумом. Под шумом су и Умац и Чапљак, од којих
је даље према С. »пукло0 Лесковачко Поље.
Котлина Пољанице по своме постанку јамачно спада

у ред оних северних потолина родопске системе, које
су постале за време радијалних дислокација у олигоцену
и донекле у неогену1). Она је свакако била неогено је-
зеро, као и већи део старосрбијанских и северних ма-
кедонских котлина. То је језеро доцније због климских
промена и јаче речне ерозије отицало, док се најпосле
није исушило као и остала неогена језера*). Језеро је
отицало клисурастом долином Ветернице, која настаје
северно од Пољанице. Клисура је свакако онда и постала.
2. Воде (извори, реке, тресаве). — Пољаница са Кли-

суром спада у ред области, богатих изворском и водом
текућицом, а по њој има и гресава. Томе ће узрок бити,
што је Пољаница састављена из вододржљивих стена,
које оу богате живом водом, и што је, нарочито Кли-
сура, довољно очувана у погледу шуме; још нема оне
голети (изузев местимице по Пољаници), с којом јеобично
у вези оскудица у изворима.
Извора има свуда по овим областима, по селима и
ван ових. Постоје или као кладанци т. ј . извори обзи-
дани и плочом покривени или као чесмице и чесме т. ј .
пзвори, који отичу по жлебу или коруби од дрвета. Ти
') Цвијић Ј. Др. Структура и подела планлна Бадканскога Полуострва.
Гдас Дхадежије 1 Ј Х Ш , 15.
') Глас Академије 1^X111. 18.

_*- _ _ "Г* 1-Т"-" - ~ ' " - - -_ - __?_-_•-.
-'*' " * / ■*■ -<.л ' __г--_ — -Т~ ' ~ - Т —иж-тгпг х. -

г
- -г - т~ _• ' : " - пг: :ЗР . —•канпеда:
&•> » ^ Г. ! • " -., V- 1 -__-____" гг -___. _ Ј знвш _^
:._... - -__ "тг:- ггггг--- *_пу шн-швг
.". - " - _ Г_ -!_. I --_._« - Г 3»'.:11 1|ЈГМВ«—.
— - -. :_• : .—.__ _— г _• « и.Т-ва.

-.-. -■• - --. -:: : ~ ~т- гггп:___ае I ра-
.-. . . . --_ХЈ. -; -- -. - -г. | " ._!"—1 _;1—
' » -.• ' 1'Г :."•- .. :'. I : - •_-.. -:: I ___ _ _ т _■:-
■- Р Ј • ' :" ' I '-.-. : : ^ . --"■ -:-_. : __—__-_№ Ј__ИН*Г
' . \. г: - ■- : • " - . • - _•-"-"•____.. Г.__к;1 - л. _иЈ__г-

* .*'. ',;! -| \- _, -.-. /--_-.';>.- -г _„-_ч_ _■_ _ . ..._„а :а. товсаве
■ ._■> , • _ . ' . - '. .,
._> г г_ и: Г-:Е_
•_. <.'.»**•* _ ..-V. . . . _ - . _ • •■•? —I"— I __.-• -*—г ._-_.-_. _____-г_-_--
•* * '.1-.1 1 . . ___:__»_ _._. ..г:_- ..:.._.*-.. *}а. ..о.-.гА.у ;_

л.>. • . ,,.... , ..| ...,- .-.-г-: _:_-.л:.>_. __: е .'• "•._* х •:__*■
,-■<>• : . - _ и • »I . . - ;*_'-:.-■ \_\ г_- _ - __.,_ ___■__■ 3-_:-Л___: __,:_Ј<:-_ -'-"Д
'•*''■■* - ■ '" " ->--_-1: т:1т.--_1. 7___зе .— г-.ЈСоачзс?

1*-*.л < _Ј... Т-лгпв. —.--:___-1 »■.•._____. _■_-__- А___г*___1- !___, •. . - _ _ | -
' " '' ' '■ "" « ■ > » • - . I -"' _.»• _е .*__-_-_» I Г_Ш»-<1*Г--Ј» ЗМШХ - В М р - У - " "
,.«,ч,* ^.-.г, . ; -^.(ЗЈ.. I , л - . т - - _ . . . Г . Ч 1 ;<• Г . < - ~ _ Ј Н .
Л'. чв чаг :■■» • |^"ли*^ _а '- Г.-И"» ХС*..и_ИЈ>'
П|||20С1 ^^ ^ _ л оо^1е
Река, Трствнска, СмиловиАска, Гра^акска, Мијаковачка,

у доњем току звана Беривојштица, Студвнска и др. Тако
Смиловичка или Смиловичко-Ушевска Река, чије је
извориште северно од Облика, постаје од потока Сла-
ничке и Љутишке Долине, а одмах испод става та два
потока улива се с десне стране УрЈиакичка Речица, која
постаје од потока Големе и Селишкв Долине. Таква су
изворишта и осталих река. Један од изворних кракова
Трстенске Реке полави са Језеришта у Трстени и др.
Највећа притока Ветернице, док ова тече Клисуром,
јесте Барска Река, која се у њу улива са леве стране.
У изворишту се по Бештици зове Бешгичка Река, за
тим Барска, док тече кров Барје, а од Барја до ушћа
зове се Мала Река. Док тече кроз село Вину, становници
је овога села зову Бикка.
Све те реке, као и потоци, готово никада не пре-
сушују. Лети обично ослабе, али ретко са свим иресуше.
Прича се, да је само један пут (пре 40 година) Ветерница
лети пресушила (»прекинула«).
Трвсава у Пољаници има на многим местима'). По-
знате су: ^рековачка Језерина, Језеро или Ракиткии,а и
Језеро — у атару села Дреновца; Обличко Језеро; Је-
звриште у Трстени; Јвзеро или Ракигар у Градњи; Ми-
лошево Језеро у Рождацу и др. И у суседној области
Виногошу има тресава као што су: Островичко Језеро,
тресаве око Мазараћа у атару Белаковца и др. У врањ-
ском округу има их и на Власини. Тресаве су неки де-
лови Власинског Блата. — Дреновачка Језерина је на за-
падном делу Гоча. „Зараван, у којој је Језерина, састав-
л>ена је из микашиста, изнад ње се на јужној странн
диже гранични врх Крнво Дрво, 180—200 м. над тре-
савом; на 3. и И. стране су Језерине са свим ниске,
а на С. има плитак урез, којим вода но некад тече из
') Види о њвиа опширније поненутв рад Др. Ј. Цвијића у Гласу Акаде-
жије 1Ј, с. 73—95.
оЉесИзу \ Ј О О Ф 1 С
28 ПОЉЛНИЦА И КЛИСУРА
тресаве у Ветерницу У пролеће и јесен, кад вода у

језерини присили, она отиче кроз поменути прорез у
Јеверски Поток, један од изворних кракова Ветернице"').
Јеверо или Ракитница је 2 км. северозападно од Грота,
на висини од 758 м., а Језеро је северно од овога, на
Дулану. Обличко је Језеро „под Чуком, која се од Облика
одвојила. Земљиште, у којем је тресава, састављено је
И8 риолита« *). Поток, који из те тресаве потиче, улива
се у Јовачку Реку. Тресава Језериште у Трстени јеоте
на широкоме развоћу Ветернице и Десивојске Реке,
које је састављено ив гнајса*). Та је тресава пречагом
подељена у два басена, из којих вода отиче »у разне
речне сливове, из западног у Десивовачку Реку, а из
источног у Ветерницу« (биФуркација)*). Језеро или Ра-
китар у Градњи јесте у крају Ланишту"), а Милошево
Језеро у Рождацу јесте на месту, званом Језериште. —
Језеро у Градљи, Милошево Језеро у Рождацу и Језеро
у Дреновцу нису типске тресаве, већ чине прелаз од
језера тресавама.
Све те тресаве спадају у ред наших високих тре-
сава. Налазе се »на висоравнима, брдоравнима и вен-
цима плећатих планина« *), које су састављене из водо-
држљивих поглавито кристаластих и млаћих еруптивних
стена. Улегнућа су им плитка и прекриљена или цела
или око обала маховином и барским биљкама. Вода је
у њима поглавито метеорскога порекла. Готово све су
нстога постанка'). Појавиле су се због тога, што су кра-
•) Глас Академије ЈЛ, 91.

*) ЈШ.
*) Глас Академије 1Л, 92.
*) ЈШ.
*) Глас Акадежије 1Л, 95.
•) Глас Акадеиије 1Л, 73.
') У народу постоје предања, како су на месту тих тресава била језера
и како их је иестало. Језеро у Трстеви је »пукдо — распрскадо се 1 , када је
водени бик тога језера био убијен. Твј је, веле, бнк издавно из језера и 66 во-
лове становиика околних села. Један ковач, који је радио у староне селу Но-
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА т. николип 29
јеви, у којима се налаве, незнатнога нагиба, а 8емл>иште

састављено иа вододржл>ивих стена, те је отицање воде
отежаво. Уб то због веће висине, на којој су тресаве,
атмосФерског је талога више, а испаравања је мање.
Због тога се »вода скупл>а и дуго одржи и у најмањим
утолеглицама, и оне су згодно 8емљиште за барске ма-
ховине и друге барске траве, које ту ухвате корена и
почну правити тресаву"').
Минералне воде какве особите врсте нема ни у По-
љаници, ни у Клисури. Само у појединим селима као
у Власу и др. постоје слани извори, познати под именом
Слана Вода. или Сланик; њих становници сматрају за
лековите, нарочито од рана.
3. Клима. — Пољаница је висока, планинска област,

јер је готово сва у изворишту Ветернице. Клима је у
њој хладнија но у оближњим областима, у Врањском
Поморављу, а нарочито у Лесковачком Пољу. Зиме су
хладне, а пошумљеност знатног дела Пољанице чини,
да се и лети не осећа јака жега. Изузима се само онај
централни део Пољанице поглавито равница око Ветер-
нице, где су поједини крајеви Големог Села, Градње,
Власа и Ушевца. Туда је земљиште готово са свим голо,
најнижи је део Пољанице и са свих страна заклоњен,
те се лети осећа јака врућина, а зими снег ту најпре
окопни.
Али, и ако је Пољаница котлина, са свих страна
омеђена доста високим венцима, ипак је изложена свима
ветровима, изузев поједина села или делове њихове, који
су заклоњени од неких ветрова, те се у њима и не осећа
ваковцу 0:ада српсаа Трстена), окове своие волу рогове желевон, те тај во прободе
воденог бнка, и тако спасе околину. Сличио предање постоји и о воденои димех
бижу, којн је И8ЈД8ИО ив иекадввшег јевера иа Облику и бб се са говедииа окол-
ннх ст8Н0виика. Ради тога утврде једиои волу ва рогове анџар, те н>ние прободе
воденог бика, који од рана угине.
') Глас Акадеиије 1Л, 74.
1П1(12ес1 ћу Ч Ј 0 0 5 1С
30 пољлницл и КЛИСУРА
јача хладноћа. На пр. у селу Власу Север »не бије силно".

Од Севера је село заклољено косом с леве стране Тр-
стенске Реке, јер је већи део села на левој страни до-
лине и поред реке. Село Смиловић је заклоњено од нај-
јачег ветра Југа, који га, веле, „пребрисује"'), а Секирје
и пола Урманице изложенн су Југу, који тамо „нај
бије«. И др.
Ветрови, поред иознатих имена (Север, Исток, Запад
и Југ) имају и народне називе. Север свуда зову редовно
Север, само га Арпаути зову Срб. Запад зову Зааад илн
Арнаутин, а у неким селнма и Југ зову Арнаутин*). Поред
тога Југ зову и Иорча*). Исток зову и моравац, кош&вац,
нозјодер, свињоморац *) н горњак*). Северозападни ветар
зову кривац, а југоисточни н нсточни (дува од стране
Облика) ноћник, којим обично за време вршидбе веју
жито *).
Ветрови, који доносе кишу, јесу Север и Запад, а
по некад Југ и Југозапад. Кад Север нанесе кишу, онда
ова пада за дуже време и по читаву недељу дана и више.
Кнша са Запада не траје дуго, као ни са Југа, који ређе
доноси кишу. Кишу доноси и северо-западни ветар.
Најјачи је ветар Југ, за којн обично становници кажу :
„Најбије, раскрије левнне и поломи гору". У селима,
која су заклон.ена од Југа, Север је најјачи1). Југ нај-
•) Због тога, веле, у Смвловићу жито ие роди добро, јер је село у заве-
триви, али воће у томе селу боље иапредује.
>) У Рождацу квд Ј) г дува обично с подснехои кажу: »Налеја се Арнаутин'.
8
) Прича се, да је због овога тако прозват. Једнон је Југ окопнио сав
снег, па се, веде, тиме поносио. Ади један старац, сачувавши ,грутву' (грудву)
снега, подвивне Јуту, како није сав снег окопнло. Када му је Јут одговорио, да
јесте, старац нзвади грудву, удари Југу у око, те од тога остане порав, по'нему
је и прозват Аорча.
*) Тај ветар квари — »изеде* — стоку (козе и свиње), која се вбог тога
слабо плоди. Такав је и кривац с пролећа.
5
) Тако га вову у с. Стрешку, јер им дува одозго, због таквог полохаја села.
") Док греје Сунце тај ветар ие дува, а чим зађе, он почне. По томе; ато
дува ноћу, н прозввт је иоћиик.
') У тим селима и веле, да је Север пајјачи, Ииаче свуда Југ се -смвтра
за нвјјачи ветар, а Север за иајхладннји.
1|П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НВКОЛИЋ 31
више дува с јесени. Најхладнији је ветар Север, а много

је зпмн хладан н Исток, за који веле: „кад дуне, гори
и кида". Од тог ветра нема, веле, „свртншта" (склоништа).
Снег почпње падати или о Митрову или о Крстову Дне,
алп обично и најчешће о Петкову Дне. Најпре падне по
висовима, који окружују Пољаницу: по Лисцу, Копи-
љаку, Облику н Гроту, па онда по осталој Пољаници.
Наиада доста дебео (ИЛИ до чарапа или до колена илп
до појаса као 1878. год.), али га обично ветрови сносе
у сметове. Одржн се ио некада н после Ђурђева Дапа,
парочито у планини, кадаје „мразовита" година. Иначе
п у сред зиме копнн: „како му је кад година8. Обично
од Митрова Дана до летњег св. Николе снег једнако држи.
Клима ове областп најбоље се да видети и по успе-
вању усева. Сва жита доцније сазру но у суседним обла-
стима Врањском и Лесковачком Поморављу. По нски
почпе да жање од Петрова Дне и то јечам, а обично
свуда почиње жетва од св. Илије или недељу дана пре
св. Илије. Осим тога грожђе у Пољаници не може добро
ни да сазри; виногради су ретки, има их само по при-
сојним странама долнна, где је најјачи припек.
Што је таква клима у Пољаници, узрок ће свакако
бити већа висина, на којој је Пољаница (извориште Ве-
торнице) и шума.
IV. Насеља.
1. Полозкај оела.
Сеиа у Пољаници и Клисури разликују се како по
данашњем тако и по њиховом ранијем положају.
Српскм села у Пољаници и Клисури, која су посто-
јала пре ослобођења (1878), нису од свога почетка за-
сељавања (данашњим становннштвом) на данашњим ме-
стима. Сва су била по долинама, поглавито у равници,
поред река, била су мала и заузимала незнатан простор.
Према данашњем сва су била нижега положаја и права
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
32 ПОЉЛНИЦЛ В КЛИОУРА
долинска села. Имала су и тип друкчији но данас. Це-

локупиа је област с обзиром на насеља имала друкчији
изглед од данашњега. Села (куће) је мучно било ви-
дети; она су била као скривена. Оралија је била до
кућа, а остало је земљиште бнло под шумом. Доцније
са прираштајем становништва, а услед недовољне ора-
лије поред река и по падинама, настало је помештање
пз села поред реке на имања (»новинуа — крчевину!
ван села. С тим је помештањем у вези и промена првога
иоложаја ових села. — За то данашњи положај њихов
није исти са положајем, какав су имала у почетку. Данас
већи део села у Пољаници, као и у Клисури, захвата
велики простор. Само су поједини делови Ушевца, Власа,
Градње, Големог Села и Дреновца у равници поред
Ветернице или притока њених. Остали њихови делови,
као и сва друга села, јесу даље од река, на вишим по-
ложајима, достижу и до 800—900 м. висипе, али и на
тим положајима имају поглавито одлику долинских села.
Куће су на згоднијим, заравњеним местима по падинама
на странама долина, већином у присоју, где је мање
шуме, а више оралије и ливада. Или су куће по коса-
њицама, које се са ридова спуштају у реку и којима
воде сеоске путање из долина на ридове, где су имања.
У том је случају село с обе стране косе, на којој су
сеоска имања. То су долинска села. Има кућа и по ко-
сама а дуж сеоских путева, који њима воде. У том су
случају стране долина већега нагиба и под густом шу-
мом, а по косама су имања и куће. Таква су ридска
села. Нека су села у изворишту појединих река, притока
Ветернице. Та су изворишта пространа, без дубодолина,
готово заравњена; ту су имања, а по њиховим окрајцима
куће, које са 8градама око њих готово окружују та сеоска
имања, где је обично било прво село (види слику Горње
Мале у Крушевој Глави). Према свему томе села Поља-
ч
РИСТА. Т. НИКОЛИЋ. 33
нице и Клисуре с обзиром на данашњи положај могу

се овако груписати:
1. Села у р&вници поред Ветернице. Ту су деловп
села Дреновца, Ушевца, Власа, Градње, Големог Села,
Лалипца, Калућерца, Барја и Вине. Ни у Пољаници ни
у Клисури (изузев главни део Вине) нема читавих села у
равници, већ само делови појединих поменутих села, којп
су поглавито поред пута, што води дуж Ветериице. То
је за то, што је равница око Ветериице малог простран-
ства, те није погодна за већа насеља. То су стара по-
л>аничка села, чисто земљорадничка, најнижа су и имају
блажији климат.
2. Села ао долинама притока Ветерничиних или
права долинска села, чије су куће ,,уз покрај реке к .
Таква су: Станце, Рождаце, Дрезговица, већи део Дре-
новца и поједини делови готово свих осталих села
Пољанице, а нарочито оних у крајњем изворишту Ве-
тернице. Због тога већи део села Пол>анице и Кли-
суре снада у ред долинских села. Таква су и многа нова
села, која су насељена иосле 1878. год.
3. Ридска села. Такви су делови појединих села
(Градње, Големог Села, Власа, многих нових села и др.),
чије су куће по ридовима т. ј . по површини плећатих
коса, које се пружају измећу притока Ветернице.
4. Села но пространим готово заравњеним изво-
риштима појединих притока Ветсрничиних. Таква су:
Стрешак, Крушева Глава, у неколико Смиловић и Урма-
вица и др.
Села у Клисури поглавито су ридска: по косама н
падинама на странама коса.
Сва су та села, изузев поједине куће поменутих

села у равници, ван домашаја река. Па и за време на-
доласка Ветернице и њених притока, нема поилаве у
Пол>аници и Клпсури. Када се по које године деси
КТНОГРАФСКИ ЗВОРНИК КЊИГА VI 3
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
»повод«, Ветерница не наноси никакве штете имањима

н кућама, изузев што по коју башту мало „батише",
али се то брзо поправн; нарочито је таква Ветерница
у своме току до ушћа Смиловићске Реке. У даљем току
Ветерница за време надоласка по каткад допире и до
појединих кућа, али се абог тога ове још не помс-
штају. Једино њиве по врлинама за време јаког по-
водња вода „премива" и чнип их неродним н неупотреб-
.БИВИМ. Што у Пољамицн нема поплаве, Јамачно је главни
узрок у томе, што је она очувана у иогледу шуме, а
нарочито Клисура. По њој нема оголићених п сувих до-
лина, ма да срозавања земљишта наговошћују, да се н
такве долине могу ускоро јавнти, а с тпм и поводњп.
Узрок различноме положају села у Пољаници и Кли-
сури биће у многоме само земљиште, а уз то и склоност
овдашњег становништва, да се тако насељава. Равпнце
нма само поред Ветернице и она је малог пространства,
те су због тога по њој само иоједини делови неких села,
који су збијенога гипа, као у опште села у равницп.
Остали је део Пол>анице испресецан дубоким, често про-
страним долинама, чијн су доњи делови дуж река нлн
потока обично под шумом. Између њих се нружају ду-
гачке косе, неравне п често ношумл.ене. На тнм косама
куће могу биги само местпмице, јер су незгодне за на-
сеља; ла то су на странама долпна по падннама илн
косањицама. Таквих јс долина нарочито у изворпшту
Ветернице н иритока њених, где су поглавито долпнска
села. По средипи Пољанице од ушћа Смиловачке п Стл-
начке Реке низ Ветерницу ка Клпсурп долнне су шнре,
иространије, непошумљепе, а косе су измећу њпх пле-
ћатије и заравњене. Због тога су и поједннн делови
Власа, Градње, Големог Села и др. по тим косама т. ј .
ридовима, те су та села у тим деловима ридска. Нека
се ссла палазе по речним пзвориштима, јер су ова
пространа и заравп.енн. Иначе јо код становника те-
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
жња, да се насе.1>авају по долинама и у опште вакло-

њеним положајима. Једино у селнма, која су иа већој
висини (Тумба, Лалпнце и др.), становници се нассља-
вају по долннама и заклоњеним падинама свакако због
јаких ветрова и зимских неногода.
2. Економске прилике.
У економском развитку становништва Пољанице и
Клисуре није било самосталности готово све до наЈно-
вијега времена (1878. год.).
У почетку, када су се досељавали преци данашњих
становника Пољанице н Клисуре, по селима је било са&-
хија. („спаије бератлије"). Они су досељенике наотањи-
вали. Пошто су села онда била ненасељена, трудили су
ее, да их задрже у селу1). Одрећивали су становницима
земљу за обрађивање и одржавали ред у селу (решавали
њихове спорове и др.). Ради лакше управе одржавали су
становнике наокупу, бардокле јетобило могућно2). Свака
је кућа имала своју „баштину" обично близу куће. Тако је
у Големом Селу бнло 17 баштина, по којима је сиахијараз-
розивао све своје дохотке, које је добијао од мештана
(димнину, чибук, бачевнну и др.). Браћа су обично по
очевој смрти делила баштнну, али ју је спахија увек
рачунао уједно. Познато је, како су становницп за време
спахија долазили до оралије (имања) и какви су били
односи инмећу спахија и њих*). Земља је за време сна-
>) Таво на ор. први досељеиицн (Костадиновцн) у селу 'Гумбн биди су

сс заклели спахији, да иикада неће село наиустити, јер би му остало пусто.
П данас, веле, сваки И8 те нородице има „проклетију* од спахије: ако се иселн,
ио може напредовати.
■Ј) Прича се, да су нека села ради тога и номештали. Големо Село је у
почетку било дал>е од Ветернице у долини Сенске Реке, где даиас иостоји се-
лиште. Спахија га је преселио поред Ветериице, јер му је ту било згодиије да
уиравла селои. Тако је било свакако још у почетку, док је било мало кућа.
Доцније, кад се иамнохило становкиштва, спахија иије био у стаљу, да нх држи
иа окупу. Видн о томе Насеља 1, 119—128.
») Насеља II, 1 1 2 - 1 1 3 .
8*
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
хија била „рајска", спахија је добијао десетак 1 ) од бе-

рићета и др. и још онда су становници осигурали себп
прву својину2).
Нека су села (Урманица, Ушевце, Тумба, Стрешак
и др.) поред спахија имала госиод&ре, који су били Турцн,
а доцније Арнаути. Они су у тим селима били „од време«
(од старине). Од појаве Арнаута у Пол>аници и Кли-
сури (друга половина XVIII века), а нарочито од уки-
нућа*) спахија (1839), господаре су добила и сва остала
села Пол>анице, изузев Дреновац, Рождаце, Градњу,
Крушеву Главу, Мијаковце и Големо Село. Када су се
Арнаути почели засељавати, настала је општа несигур-
ност по селима. Појавиле су се »кесеџије«, који су на-
падали села и пленили становнике. Ових је онда било
свуда. Ишли су од села до села и пљачкали. Најпре бн
питали, чије је село, и, чим би сазнали, да у селу нема
господара, пленили су становнике. Због тога су ови при-
стајали, да ког Арнаутина или Турчина признају за го-
сподара, јер су се само тако могли да заштите од ке-
сеџија*).
>) У раније доОа, када аије бнло десетка, становннци су, веле, по обнчају.
посде вршидбе оставдади на њиви по једну крстину жита, сако би се ова иашла
као храна свакој ,божјој зднјвнији' (жнвотињи). Доцније, веле, некн средложи,
да то жито, што би оставили на њнаи, дају цару, те од тада аочну давати
»царску даваннју' — десетак. Обнчно се причв, како су године онда биле бе-
рићетне и старн људи верују, да бн се обновиле са обновљењен десетка,
*) Становници су иогли ондв зен&у међу собои продаватн хао своју; саа-
хија им је давао т. зв. спахијсхе тапије.
') Тада је укинут сталан спахилук (»спанје бератлије'). Место саахија
од тада се јављају ореаупци, који су иаплаћивали спахнлук од становнмва. Пре-
купац је био по векад а само село.
*) Ти су госаодари у почетку билн пољацв сеоскн, аа су се у току аре-
мена наметнули становвицима за господаре, присвојившн сву њихову земл>у н
учинившн вх момцима н чивчијаиа. Сви су они били поглавито Ариаути и по-
стали су господари, како нврод вели, ,од радн кесепије*. За оолаке су жо-
рали примати Ариауте, јер су нх једнио ови могли н да бране од Арнаута.
Али у КОЛИЕЕО су их штитилв, у толнхо су се и користиди, присвојившк
вемл.у сеоску. То је присвајање ншло поступно. Најпре је Ариаутин, као
пол>ак, затрахио, да му становницн ору једну њиву, оа онда друту, па
трећу, док сс тако одомаћио са својим нмањем у селу, па ј<: онда аолаг&о
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТЛ. т. НИКОЛИЋ 97
На тај начин су сва села Пољаиице и Клисуре до

1878. год. имала господаре, ивувев поменута ссла').
Стање у селима 8а време господара било је као и
у Пчињи аа време бегова или у другим крајсвима Ср-
<5пје аа време читлук сахибија. У Пољаници и Клисури
Арнауте и Турке, који су присвојили села зову „госпо-
дарима," а у Пчињи „беговима." Они су, као и спахије,
живели у Лесковцу, само су се господари Ушевца стално
■бавили у селу, где су имали кулу. Њихова је била сва
сеоска земља: оралија, ливаде, земља под шумом и па-
гпом. Становници су били чивчије и момци бев имања.
У недостатку оралије, крчили су шуму, али је земл>а
остајала господарска. Поанати су односи и8међу го-
сподара и становника из описа других области1). У
Пољаинци за време господара стање становника није
бнло онако бедно као у моравским селима, где су бе-
гови живели по селима у чиФлуцима. Као да је носто-
ираво на све село, изиуднвшн нвјпосле од становника и твпију на инање

«еосво. Прн тоне би допустно, да се који Арнвутин иасели, или авуаме ради паше
к»ји део села; у томе случају стаиовиицина иије оствјало иишта друго, ио да се
раселавају. По увинућу свахнја (1889.) аа гослодвре су се у војединин селина
наметнуле спахнје, који су дотле бнлн само спахије. — Нека су села и нв друтн
иачин добнла господвре. Тако се прича, да се оваво ианетнуо Турчин зв госло-
дара становницима селв Власа. Једнон се неки од Ђоргазоввца (данашња поро-
днца у Вдвсу) вадужи Турчину 60 иара, и, иемајући да се одужи, иаће другог
Турчиив у Лесвовцу, који га одужи, алп с тин, дв му ови (Ђоргазовци) у селу
нскрче, изору и посеју једну њиву, ив што онн пристану радн учињеие ин до-
броте. Ту су му њиву доцније сваве године радили, дов се иајпосле Турчии
осили, присвојв сву њнхову аенл.у и иаметну нх се ва гослодара. У почетку им
јс '»по господар један Турчии, л доцнијс двојица, који сву »влашку аенл>у* по-
деле на два дела: један с леве, в други с десие сгране Власачке Реке; њиио
је било н данашње село Драгобужде. На сличан су се начин ианетнули Арнаути
за господаре и у осталим селнма, у војима инје бнло господарв од стариие.
') Становннци села Дреиовца сачували су се, за време оие опште иесн-
гурности (»вјдуклуЕа и бозгунлука*), да признају господарв само тние, што су
се ври појави »кесеџија', прндруживали облнжњен селу Сеанрју, воје је нмало
гослодара, и изјашњавали се, каво је в њимв тај истн господвр. Огановници
Градње н Големог Села успелн су самн да одбију спахије, војн су, по увниућу
спахија, покушали, да се становннцима наметну ав господаре. Таво исто в ста-
иовници села Рождаца, Мијавовца и Крушеве Главе очували су се од госиодара.
*) В. НасељаИ. 116—117.
38 ПОЉАНИЦА И КЛИОУРЛ
јала нека разлика измећу господара у Пољаници и бе-

гова у Пчињи, само се не може поувдано утврдити.
Становници неких села успели су да се ослободе
тих господара, пошто су купили сву земљу од њих.
Тако су се откупили од гог.подара пре ослобођен>а
(1878 год.) становници села Секирја, Власа, Смиловића,
Стрешка и Тумбе. Земљу су поделили мећу собом на
деонице. Једино се становници Ушевца и Урманице
нису откупили од господара, те је њихову земљу от-
купила држава, којој они (већи део становника тих селги
и данас дугују познати аграрни дуг(иаграм (< ),којијесаии-
терссом толико нарастао, да га мучно могу икада испла-
тити; због тога су се многи иселили а и данас исељавају.
Имања по бившим ариаутским селима становници су
или заувели бадава или већином купили — што и данас чи-
не — од Арнаута и Турака, који су се носле 1878 године
враћали и продавали своја имања. Иначе су се становници
после 1878 године, као и раније, настанили на утрини.
На тај су начин становници Пољанице и Клисуре

дошли до својих имања (приватне својине). Данас у
овим областима има четири врсте својине: ириватна,
сеоска, државна и иородична.
Приватну својину чини поглавито земља оралија,
мање је под шумом и ливадама. Свако такво иоједи-
начно имање у почетку је било иознато иод именом «ба-
штина." Пошто су села онда била омања, знало се у
свакоме селу по колико је било баштина т. ј . имања
појединих домаћина. Тај се назив за имање једнога чо-
века данас врло ретко или готово и не употребљује.
Приватна су имања становници увеличавали захвата-
њем незаузете земље — сеоске или државне — што
и данас чине, али у мањој мери1). Промена у приват-
>) У поједишш селима (ва ир. у Голенон Селу) ннко не аабрааује, што
ставовнвцв сталио увећавају своја имааа на штету сеоске утриве, нарочмто
оне, коју прнсваја н село и држава.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т, НИКОЛИЂ 39
ној својини данас се дешава и разменом имања, што

је настало нарочито од 1878. год., када су становници
покуповаии имања по бившим арнаутским селима'|.
Имања ван кућа далеко су од ових '/ 4 —V, сах.
Сеоску својину, односно заједничку земљу једнога
села, чини поглавито паша, која је где-где и под шу-
мом. То је сеоска утрина, која је код неких селамања,
код неких већа, а нека је и немају. То је земља, која
је остала незаузета, док су становницн слободно кр-
чили. Такву земљу имају стара села Пољанице и Клп-
суре, која су била слободна (Мијаковце, Крушева Глава,
Големо Село и др.). Она им је остала од старих и по
њој становници слободно секу шуму и насу стоку као
по својој земљи. Данас је како које године те земље
(утрине) све мање, јер је становници заузимају 2 .
Државна. је земља у Пољаници и Клисури сва под
шумом. Њу су од 1878 год. издвајале власти и да-
нас је има врло много. Сву незаувоту земљу бивших
арнаутских села, као и оних која су била господарска,
присвојила је држава. Где где то није учињено ни да-
нас, те се води спор измећу државе и становника по-
јединих села као што је случај са планином села Тумбе,
Дреновца и др. Сву неподељену земљу тих села, где
је шума и паша („планина"), данас присваја држава,
ма да се становници труде, да је очувају као сеоску
утрину*).
') Некн су прешдн на купдена имања а оставнли своја стара инања у
старон селу. Други, којв је купио нмање а ннје се одседио, чнин разнепу са
оинн, којв се одседво: даје ну купл>ево инање, да му овај уступн љегово, које
оставда у селу.
') Нека су сеаа на тај начнн остада без утрвае.
5
) Такаа је случај са пданинон (пашом в шунон) сели Дреновца наме}|у
Језерк н Градишта. Дреноачавв веле, да ин је пданина (у старои дреиовачком
удуту, вауаев бвлавлчкв и девотввскв) остада од старих (,од паидивек*) н
да ј е иису дврадл нн Арнаути нз оближњег села Зарбиица. Тако је и са нла-
ннпом с. Тумбе. — У поједвним селина (на пр. у Рождацу) самн су станов-
ници уступпди држаив своју иланнну (шуму н пашу), јер нису у стању да ила-
кају порез на н>у.
,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1С
У некпм селима Пољанице и Клисуре има поро-

дичних заједница,: њива и ливада, које су заједннчке
свима становницима једне породице. Тако на пр. у
Градњи Шуруменци имају заједничку њиву на месту
Гаришту (око 1 /Ј сах. далеко од кућа). Грнчарци (око
10 к.) имају заједничку ливаду на Китицама, звану Око-
леж и др. Ту вемљу становници појединих породица за-
једнички раде. При орању њиве сви имају учешћа,
свака кућа даје иодједнако жита за семе, после жетве
„снопја" међу собом поделе на »делке«, а тапију чува
један, који и порез плаћа, у чсму га сви остали по-
мажу. Ако је ливада заједничка, косе је сви заједно и
међу собом поделе сено. Многе су од тих заједница
подељене, те су се до данас очувала само имена »За-
једница," као назив њива или ливада, које данас не
чине заједницу. — Те заједнице пису постајале због
обичаја, да се после деобе задруге нарочито оставља
који део земље неподељен, нити их треба доводитн
у везу са каквом етничком особнном народа, бар се
тако не могу објаснити породичне заједнице у Поља-
ници1). То су они деловп земље, које су становници
ирн деоби задруге оставили неподељене или због њн-
ховог незгодног положаја, нли због даљине, илп пгто
је пајчешће због слабе родности, због чега су као
пмање од споредног значаја. На пр. заједница поро-
дице Шуруменаца на Гаришту далеко је од кућа око
1. сах., велика је за „6 ралета« орања, а уз то неродна,
те је 1—2 године ору, а друге је године остављају
неорану.
Од тих заједница треба разликовати заједнпце у
иојединим селима, чији је постанак друкчији. Тако на
пр. у Мијаковцу њиву једну на међи Мијаковца и Кру-
') Њих ина и у Бидећским Рудниама (в. Насеља II, с. 711). Изгледа ии
да су те заједпице исте са овиха у Пољаиицн, те вбог тога и не треба њнхов
постанак објаитњавати ионоКу етинчких особииа.
|П|Ц2ес1ћу ^ л О О З 1С
шеве Главе зову З&једницом по томе, што су Је дво-

јица радили ваједно. Најаре ју је радио један, па како су је
хтели преотети неки Крушевоглавчани, он со удружи
са још једним из свога села, да би је лакше одржали
као своју заједницу. Неке су заједнице постале тиме,
што су двојица или више разбили заједнички неку кр-
чевину, па су по том заједно орали.
Заједнице више села раније је било, али их данас
нема. Становници села Стрешка и Костомлатице (у Ви-
ногошу) имали су заједничку пашу и шуму по планини
Лисцу. Та им је заједница постала на тај начин, што
су Стречани у почетку терали само стоку на пашу
1„на к' шлу"), и тако стекли право на Лисац са Ко-
отомлатичанима, којима је Лисац припадао од старине.
Доцније су Стречани почели орати по Лисцу, што им
Костомлатичани нису допустили, јер им је Лисац био
само за пашу. Због тога је измећу њих било спора,
који је по ондашњем суду био решен у корист Костомла-
тичана, којима припадне Лисац, јер је Костомлатица
и десетак давала на Лисац1). Доцније становннци Ко-
стомлатице продаду Турчину Лисац (за седам „кеса"),
а онај га прода Стречанима (за 27 кеса), због чега ови
данас и имају земље у Виногошу.
У раније доба као да је било и црквене земље по
Пољаници. За Јованову Падину, која је у Градњи више
Станчића, а између Ђуршине Долине и Кругаевоглавске
Реке, веле, да је »вак'вска в т.ј. својина некадашње цр-
кве Св. Петке.
С обвиром на данашње економно стање становника

Пољанице и Клисуре може се рећи, да су сва села у
главноме земљорадничка, једна у већој, друга у мањој
') Онда су се били потуии Стречани са Костомлатичаиимн н иекн гу

били поубијави. Сиор је вођев дуго. Костомлатица је била уа Врање, а валија
је био у Привреву — Стретав је био уз Лесковац, а валија бно у Ниту.
о&есИзу * ^ л 0 0 3 1 С
42 ПОЉАНИЦЛ И КЛИСУРА
мери. Села у Пољаници с десне стране Ветерпице јесу

готово права земљорадничка као и делови села с лепе
стране Ветернице, који су ближе реци. Од села у Клн-
сури Вина је право земљорадничко село као и Барје,
Калућерце, Лалинце и остала у појединим деловима.
Остала су села у главноме земљорадничка, али су у
многоме и сточарска као у Пољаници сел.-. у изворп-
шту и с леве стране Ветернице, која су даље од реке;
од оних с десне стране такво је Мијаковце и поједпип
делови Големог Села, а у Клисури сва остала, изузев
поменута. Сва села у Пољаници и Клисури, изузев нека'>
(Урманицу, Стрешак, делове Градње), спадају у ред еко-
номно довољно јаких села, нарочито она у Клисури.
Земље оралије има доста у свима селима, само није
исте родности. Најплоднија је оралија поред Ветернице,
нарочито од села Ушевца до уласка у Клисуру, а у
Клисури местимице, где су проширења и где престаје
клисурасти део долине, а настаје равница и то погла-
вито од Барја и Калућерца ка Вини. Ти делови рав-
нице, које има местимице поред Ветернице, носе назив
Луке1). То је не само најплоднија, но и најлакша земља
за рад. Ње је мало и држе је само становници поје-
диних села, чији су делови ближе рецп. Остала је ора-
лија ван равни долинс Ветерничине, а по косама и н>и-
ховим странама; слабија је и не тако родна, ридска
земља, која због слабе родности у појединим селима
не достигне ни да исхрани становништво*). Она је главна
оралија већине становника у свима селима Пољанице
и Клисуре. Позната је под именом: »смолница« „росу-
») У тим селимв као на ир. у Стовшау, Урманици в др. само је по не-

волнко кућа, којнма достиже храна целе годнае, осталн купују храну.
*) Равннца иорвд саме Ветерннце, гдв су најбоље њиве Власа и Градње.
аову се Лухе. У Клисурн постоје у једпоме проширењу нзмећу Гагпнца и Ла-
лннца Големе Луке.
3
) На пр. у с. Урмвннцн човек са 10 че*ади треба да оре 100 раллца
оралпје, па да мохе хввети.
пШгес! 1зу ^ л
љавица",,,шиорка а (жутаи »песикљава земља"), „мртвн-

ца ((| ), и у опште »љискаво" земљиште, где је одмах испод
оралије камен. Родније су само оне н>иве, које су скоро
искрчене и познате под именом „новина." Таквих је
њива у почетку било више, те је и земља била ро-
днија2). Сеју се сва стрмна жита. Поред Ветернице добро
роди кукуруз8) и пшеница (белија, мурејка — крупна
пшеница, иловица, црвенка, јарица — последња про-
летња пшеница од Младенаца до Ђурђева-Дана) и та
жита поглавито сеју по њивама дуж Ветернице. По
осталим њивама највише се сеје овас, раж и јечам;
само по њивама тек искрченим („новинама") и онима,
што су поред кућа, те се могу ћубрити, становници
сеју кукуруз и пшеницу, иначе већином остала стрмна
жита. По највишим њивама, које су на развоћима Ве-
тернице према Морави и Десивојској Реци, сеје се једне
године овас (крупник или лимац), друге јечам, па се
неколико година не сеје ништа, оставља се да земља
»лега," па се онда опет обнавља рад. — Поред жита
данас где-где сеју по мало и проса, које су раније више
сејали*). Постоји предање, како је просо раније одржа-
вало народ, као данас кукуруз, који је главна храна
становништву. Просо су доносили и" из Ниша.
Према свему томе, да једна породица од 10 људи
може осредње живети потребно је земље негде више
') »Мртвнчаво* је у опште место, које је оаревуто прена Северу; испод
орадије је бливу каиен, те такву земљу мраз увек брво пробнје, а врућина из-
гори. У оаште смонице, росуљавнце и мртвицс се тиче, кад народ каже: »Ба-
штнна је ваша т'нка, треба да се ћубри.€
2
) Због тога је в аероаатио, да су раније годвне биде берићетие, што
веде старв дуди. Готоао ске оу њиае онда бвло »новнва,* а ув то су их добро
ђубридв, јер су стоке мвого аише чували. — Доаодно је родна н оиа рндска
гек&а, аоја је према Истоку н коју аетар .брвше.'
') Кукурув (»мумуруз') је прак пут бно доиет у Смвловић, па је оида
распрострањев по свој Пољанипв и данас је мавва храна ставоаништву.
*) Данас у Стрешку само векодкко кућа имају по 100—200 ова проса. У
Секврју су појединцн жели по 200 снопа проса, а сада место њега сеју иај-
ввше јечам. Тако н у Дреновцу нросо су диадн аоджко и хвто, а сада нв ва
»и*ач« (дек). Неки веде, да се жнто (ваљда кукуруз) ,од напрод* није ви рађало.
44 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ
негде мање, како је где родна: у Градњи 5—6 хек-

тара, у Големом Селу око 8 хектара, у Станцу, Мија-
ковцу око 10 хектара, у Дреновцу око 40 »рала« земље
(осам је ралица колико 4 дана орања), у деловима Власа
даље од Ветернице око 15 хек.,'ау Стрешку је, веле,
мало и око 90 хек. Од стоке је обично једној таквој
породици потребно: 30—50 глава ситне (оваца и коза),
око 10 говеда, 2 јарма волова, 1—2 коња, 5—10
свиња и др.
Паше у Пољаници и Клисури има довољно, изузев
нека села с десне стране Ветернице, нарочито Урма-
ницу и поједине крајеве Градње. Најбоље паше има у
самомо изворишту Ветернице на иодножју Облика, Грота
и других висова, где су села Дреновац, Секирје и др.
Ту су на граници Пољанице према Југу и чувена сточна
меота Девотин и Биљаница. Девотин ј е , веле, по
томе и име добио, јер је једна крава давала по девет
ока млека1). И Лисац је тако исто познат са своје паше
као и оближња планина Кукавнца. По Клисури има
свуда добре паше.
Шуме има довољно у Пољаници, а нарочито у Кли-
сури, која је већим делом под шумом. У томе погледу
Пољаница чини прелаз измећу Јабланице н Голака с
једне и Врањског Поморавља с друге стране. То се
најбоље да видети при прелазу из крајњег, југо-источ-
пог дела Јабланице у Пољаницу, а из ове у Врањско
Поморавље. Нарочито пада у очи оголићеност Поља-
нице према Клисури, Јабланици и ј.-и. огранцима Го-
лака, а још више оголелост Врањског Поморавља
према Пољаници, што се нарочито опажа на путу ка
Врању, пошто се цроће теснац Маркова Калета. Ого-
') Када је један Арнаутин из Девотнна продао краву једнонв Србнну у

Врању, овај му се доцннје жално, да крава не даје доводно нлева, на шта ће
му Арнаутин рећи: „Ако сан тп краву продао, Девотан ннсак.'
,п,&есП,у^00^1е
• РИСТА Т. НИКОЛИЋ 45
лелост земљишта, која одатле на све стране настаје,

необична је за онога, који се дуже бавио у Пољаницн
и Клисури.
Сви висови, који ограћују Пол>аницу и Клисуру,
јесу под шуиом, као и аодножје њпхово. Већином је
шумовит део Пол>анице у самоме изворишту Ветер-
нице, где су села Дреновац, Добрејанце, Секирје п
Смиловић. Тек од Дрезговице н Урманице с десне
сгране Ветернице шуме је мање. Ту се прекида онај
појас шуме, који се од изворишта Ветернице пружа
десном страном подножјем Грота и Облика. Одатле па
до долипе Мијаковачке Реке, деспс притоке Ветернице,
шуме има само местимпце; косе су већином голе, по-
главито обраћене нли под ливадама. Од Мијаковачке
Реке па даље према Клисурн и по овој настаје права
област шуме. У Пол>аници с леве стране Ветернице
шуме има много више, но на десној страни. Овде се
пепрекидно пружа појас шуме од изворишта Ветернице
па у правцу каКлисури, а дуж развоћа, којим иде поли-
тичка граница измећу Србије и Турске. Према извори-
шту и ка Клисури тај се појас шуме све више шири,а ио
средини је у многоме прокинут; ту су села Трстена,
Драгобужде, крајеви Власаи Големог Села. Та је страна
долине Ветерничине и слабије насељена Због тога ста-
новници ових области обилују у шуми. Само станов-
ници неких села (Урманице, Стрешка, Градње, донекле
Власа) већ оскудевају у шуми због горосече.
Сва је гора од лисн&тог дрвећа. и то највише бу-
кова, а поред ње има и горунове, храстове, благунове,
кунове (клен), церове1), јаворове, имајасике, леске, га-
брике и др. Има и смреке, али само по развоћу Ве-
тернице и Десивојске Реке (по Копиљаку и др.), којим
') Волу жншвнцу нз церова дрвета употребљују станоагаци као лекпро-

тн» костобом, аоја је позвата оод ииенон цермл. Кад нено од тога болује,
кажу, да се цермосао.
I
46 ПОЉАНИЦЛ И КЛИОУРЛ
данас води грачица. Иначе је на већим висинама земља

иоглавито под памратом.
Осим за обичну уаотребу (гориво и др.) гора служи
н за грађу (греде, даске, латне и др.), за горење ћу-
мура н др. С јесени је крешу и праве ииснике или на-
грањке за исхрану стоке1).
Раније, пп нредању, није било у Пољаници горе
букове. Меото ње је бнло свуда бора2). У појединим
селнма (Смнловићу и др.) наилазили су становници ко-
рење од некадашњих борова. Појаву букове горе као
п папрата народ доводи у везу с појавом Арнаута.
Распоред имања. — Распоред нмања није нсти у се-

лима Пољанице и Клисуре. У томе се разликују стара
села од нових. У старим селима главни је део имања
(њиве, забрани, ливаде и др.) близу кућа, нарочито
оних становника, чији су се преци нз првога села уда-
лили на нмања. Алн у тим селима има нмања и даље
од кућа нарочито вабрана п лнвада; тај је део имања
поглавито од скора, приновљен куиовином'), мање на-
слећем или крчевнном. У новим селима, која су насе-
л.ена после 1878 год., нмања су поглавнто око кућа;
ту су њиве, ливаде, забрани н башге. Становницн су
се доселили на кунљеио групнсано нмање, где су и
') У седнма, где стаиовницн ооидују у шунн, свака готово кућа има во
;10—50 награњака шуме за 30—60 коза, кодико појединн домаћини чувају. Тако
јо иа ар. у с. Рождацу. Мсђу тии у Вдасу, где је мање шуне, најпвше је, што
један окреше, око 10 паграњака и то »церјак.«
2
) Исти је случај запажен и у Вдасиии: »Област око Вдасинског Бдата
била је иекада иод густом горо«, 0 томе сводочс дебсле букве, које се где-где
внде ао страиама његовнн, порсд црича о масе.гавању но горама Вдасние. 11о-
уздави луди казују, да су по пдасииској тресавн надажеиа стабда од четииара.
За ботаничаре бн било интересаитно то утврдитн и сазнати да ли су четииари
заузвнади ове вросторе ире букве или их је са њом унорсдо местимици било.«
Др. Ј. ЦвиЈић, Извори, тресаве и водопадн. Глас Академије 1Л, 89.
8
Ј Такпа иаања, ноглавито забраие и лнваде, становннгш имнју у селииа.
која су до 1878. год. бида арнаутска. Но одласку Ариаута стаповнпци су ку-
новали ниања од њнх.
оЉесИз/\Ј0051С
кућу начинили или се у веК готову уселили. Иман>а су

око кућа и код становника, који су се налазили на
утрпни. Становиици нмају по који део имања и даље
од кућа и ту су земљу скоро купили или захватили од
утрине, што се стално ради у свима селима. Сва је да-
кле разлнка у расиореду имања старих и нових села
у томе, што у новим селима има мање земље ван кућа,
а у старима внше, нарочито се то тиче оннх дслова
старих села, која су на местима, где је било прво село.
Нмање око кућа распорећено је обично тако, да
су забрани изпад кућа, а испод ових су њиве и баште.
Занимање становника. — Данас је главно занимање
становнпка земљор&дња, а норед ње се баве и о сто-
чарству, воћарству, виноградарству, занатима {мутавџи-
ским, дунђерским, коларским, ковачким, терзијским и др.),
трговини и др., а иду н у печалбу.-
0 зем.и>радњи со нскључиво баве становници у селима ближе
Встерници, где је најбоља оралијп. У осталим, више планинским
селима, поред земљора1ње у многоме су развијене и друге врсте
завимања. У тим селима стапооници земљу раде колико да се ис-
хране, п све остале потребе подмирују заннмањнма друге врсте
као нпр. у СмиловиКу воКарством, у Мијаковцу сточарством, а
у другим селима другим занимањем. Сеју се сва стрмна жита
Раније су сејали и просо, што данас не чии«. Где где поред реке
сеју и конопљу. Лан данас не сеју по Пољвници, али изгледа, да
га је раније било (у селу Градњи постоји место зваио Ланиште).
О сточарству се у многоме баве становннцп Клисуре (изузев
Бину) и у Пољаници ставовници села у изворишту и с леве стране
Ветернмце, као и неких с десне стране (нпр. Мијаковца). Сва су
та села Клисуре н Пољанице иозната као сточна месга, где земља
ннје довољно родна'). Гаји се и крупна и ситна стока: говеда,
коњи, овце, козе и свиње*). У селима Клисуре чувају много коза,
') Саио у невин селима јужно од Пољанице (Г. и Д. Доброшево и Честе-

.шн), земља је, воле, родна као в моравска, а уз то су та места. позната и као
сточна.
') Бивола, којих ина у Поморавл>у, у Пољаници нема, нитв их је раиијс
бшо. Повушавадн су једиои у Поланнци да биволе чувају, али се није могло
јер вема довољно воде, а и земљиште је пећииом брдско.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
48 ПОЉАНИЦА Н КЛИСУРА
а у Пољаннци поред коза доста и оваца. У неким селима Поља-

нице као у Градњи козе чувају врло мало, поглавито овце, а нека
су као нпр. Мијаковце поапата као „ коаја" места. где се погла-
вито коае чувају. Највише стоке у Пољаници чувају стааовници
Дреновца. а у Клисури готово свих села, ивузев Вину, која је
само положајем у Клисури, иначе је араво аемљорадничко село.
По неки у тим селима чувају по двадесет глава крупве стоке, а
по 130—150 оваца и коза1).
Становннци Пољаиице и Клисуре у многоме се баве и о во-
Плрству, варочито у селнма: Смиловнћу (право воћарско место).
Варју, Секирју, Дреновцу, Урманици и др. Раније су се о во-
ћарству бавнли у мањој мери. Воће („ашав") еу гајили колико
аа своју домаћу употребу (сушнли и чували за зиму). Сувишно
су воће продавали најдаље у Врању и Лесковцу1). Ракију
од воћа ниоу пекли8). Од ослобођења (1878. г.) воћарство се у
овнм областима веома раавило. Главни је проиавод крушка и ја-
бука, а поред ових: шљиве, ораси и др. Од тога становвици имају
анатне прнходе4). Преко Врања, а нарочито преко Владнчиног
Хана и Лесковца, воће се иа Пољанице и Клисуре нзвози не само у
Веоград но чак и у Пешту и даље, а сваке године ради извоаа
воћа долазе агенти у Владичин Хан и из Немачке (Штутгард и др.;.
Од воћа, данас и ракију пеку (јабуковачу, крушковачу, сливарку,
дренковачу и др.) како за домаћу употребу тако о аа продају. Та
је врста занимања (воћарство) у Пољаници и Клисури давиашња
(,од време", како веле мегатани). Досељеници су јамачно за-
текли воћњаке ^оливњакс«), Воћњака је било и док су села била
на окупу, што се данас види по остацима старих воћњака на но-
вим селиштима. И Арнаути су, доселивши се у ове крајеве, аа-
текли воћњаке. У селу Добрејанцу Арнаути су једну њиву ввалн
ВоКњак, јер је ту бно воћњак оних Срба. који су у томе селу
живели пре Арнаута. — Суседна, жупа Виногош јесте права во-
ћарска област. Тамо становвици гаје много више воћа, које радн
') По планнни с. Тумбе и по Стражи (Лисац) расте, веле, нека отровва

биљка »лопен«, од које шс стока сваке године гиие, чии је поједе. Нкшв трују
н хватају рнбу.
*) Цеиа је бвла врло јевтина: ока ма ког воћа продавала се по 2—5 пара
чаршиски.
') То су почели да чине тек од пре 50 годииа. Дотле се пша поглавито
ракија »велешанка*, коју су куповали у Врању, гдв су је доносили В8 Велеса.
') Кад воће роди појединци годишње вараде по 20—50 банака, иаберу и
по 200 товара воћа, По неки сељак ина данас по 200—300 воћака. Због те добитп
становници сада више обраћају пажау на воће и сваке га годиве све више кивме-
РИСТЛ Т. НИК0ЛИЋ 49
скупље продаје чувају и аа аиму. За то има нарочвтих омањих

кошара, које су удешене аа чување воћа.
0 виноградаротву се готово и не баве становници Пољанице.
Раније су само неколико н>их имали винограде. Већн део да-
нашњих винограда подигли су после ослобођења (1878. г.), али
су неке већ напустили, јер не напредују. Одржали су се само
виногради у селима ближе Ветерници, а на присојнии отраиама
долина, где је јак припек, као : у Власу — на левој страни до-
лине Власачке Реке; у Градњи — на десвој страии долиие Кру-
шевоглавоке Реке; у Рождацу — по левој страни долине Ро-
ждачке Реке и др. Внно у колико им је потребно набављају ку-
повниом, иваче се слабо пије.
И ванатима. се становници у иеколико бвве. Мутавџиоки
или длакарски аанат карактеристичаи је за Пољаннцу као ужар-
ски аа Врањско и Лесковачко Поморавље. У Пољаници се могао
раавити и одржати аа то што је, абог чувања коза у њој и окол-
ним крајевима, увек било и коаиие, која је за тај рад нотребна.
Глааии су проиаводи тога рада: вреће. покровци (аа коње и собе:,
зобнице (торбе за коње), бисази, чарапе (калчине), врчаике (пове-
зицеј и др. Равије су се становници твм аанатом више банили.
Поред осталих села највише је мутавџија или длакара било у
Градњи и Го.чемоме Селу (око 10). Они су били чувени. Од њих су
боље радили само мутавџије у Врању. Данвс је тај занат у мно-
гоме опао кво и ужарски. Њиме се баве само неколико њих у
Големоме Селу и Градњи, али им је главно аанимање земљорадња;
мутавџиске послове раде, кад наћу. У тим су селима заостале и
нарочпте аграде длакарннце или ћеране, у којима се рпде мутав-
џиски послови. И у осталим селима нађе се по који мутавџија,
али ради, колико аа домаћу потребу. Раније су радили и „аа
Стамбол" и то „царску работу", за војску цареву, поглавито по-
кровце н аобнице аа коње. Радили су и за употребу самих По-
љаничана, као н околних становника и Арнаута, а ув то су своје
проиваоде редовно („дајма" — сваки дав) носили на продају у
Лесковац, као и у Врање, али реће. Даиас раде колико само
да подмире потребе становника ове области, а по вешто од својих
проиавода довосе и на трг у Врање'). — И дупђерским се аана-
том баве становници Пољанице и Клисуре. Дунђера или Јиајстора
у Пољаници и Клисури има готово у свакоме селу. Једни су мај-
стори прави Пољаничани, самоуци, којв су обичии дунђери, граде
') Што поми&е и Карић В. Србија 748—749.

ЕТНОГРАФСКЦ 8ВОРНВК КЊИГА VI. 4
50 пољлиицл И КЛИСУРЛ
просте пољаничке куКе, какве се само у Пољаници виђају. Они

су и зидарн, а уз то раде и друге ситније послове око ку^а.
Други су мајсторн новији досељеници, пореклом Пчињани, који
живе у селима. насељеиим после 1878. год. Они сада поред домо-
родаца граде куКе у овим областима. Бољв су мајстори, али им тај
занат нијс главио занимање: раде само кад нађу посао, иначе се
баае о земљорадњи н сточарству, нарочпто мајстори Пољаничанп
од старине. Они у главноме аодмирују потребу мајстора у Пољаници
и Клисури. аан којих не пду пикула да раде. Само су неке куКе гра-
дили мајстори Шопови са Власине. Отуда у неколико и иешоаит тип
кућа Пољанице и Клисуре — у иојединви селима Пољанице и Кли-
суре има и колара, који граде кола и ооталн прибор за кола. Нај-
поанатијн су колари у Градњи, који су раније ишли на рад и по
уиутрашњооти Србнје, што сада не чине. Онн у главпоме подми-
рују потребу тога заната готово у свој Пољаници. И њима ј>
главно занимање земљорадња. — У некпм селима имл н коаача
14 у Големоме Селу, 2 у Мијаковцу, 1 у Ушеацу), који су самоуци
као н остала занатлнје у Пољаници. Поред тога раде и зеиљу. —
Но селииа има и сеоских терзија, којп |>аде мушко одело. Њих
има готово у свакоме селу, негде впше, негде мање, како је које
село велико. Најбоље су терзије из Градње и Големога Села. Само
је у Големоме Селу терзија и дућанџија, који свој посао раде у
дуКану, а оотали по кућама својим илн оних. којима раде. Поред
заната раде и земљу. — Ужарски занат пије развијен у овој
области, и ако је између Ле.сковца н Врања, који су познати са
своје ужарске индустрије нарочито Врпње, где је тај занат са-
вршенији но у Лесковцу. Конопља, коЈа се сеје у појединии селииа,
употребљује се само за домаКу индустрију, на којој ради женска
чељад. Где где ту конопљу тоне у бистрицама тресава'). Само у
новим селима, насељеним пог.лс 1878. год. нма ужара, који оу до-
сељеници из Пчиње илн Врањпкога Поморавља; међу домороцима
Нољаничанима нема ужара. У Клисури ужара има готово саио у
Вини, која је ииаче у свему иста са селима Леокоаачкога Поља.
Па п они су, веле, ужарн »колико за невољу". Саима је гдавпо
зпнимање зеиљорадња. — У појединим селима Пољанице и Кли-
суре има Пумурџија (угљара). који праае ^умур поглавито ва про-
дају. Раније их је било више, пошто је и шуме било више, а и
горосеча није била забрањена. Данас их је иање, ћумур начипе
') Види о т »II' II ,\\\лг. Академије1, 41. стр. 94.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 51
обвчно, кад нмају штогод посла код ковача, коме уступе ћуиур,
да им штогод уради; нначв Кумур продавају. Ћумурџија има нај-
нише у Стрешку, Тумби, Мијаковцу. Сввма је п.има главно зани-
мање вемљорадња. — У поједпним селима Пољанице (у Влаоу) и
Клисуре (у Црцавцу) има и Аеремиџија, који раде само у случају
потребе Пољаничана; споредно им је запимање. У Големоме Селу
раде за сву Пољаницу и већи део Клвсуре: један налб&нтич н
један пекар — обојица лосељепици из вароши Врања. — У тур-
ско доба у Пољаннци је било и аушиара (један у Голеиоме Селу),
којих даиас нема. — Других занатлија (на пр. Курчија, грнчара
итд.) у Пољаници и Клисури нема. Продукте тих заната набав-
љају у Лесковцу, Врању и Владичнноме Хану. Неке занатлнје као
•шр. калајџије пролазе на време кроз Пољаиицу и Клисуру и раде
ио селнма где нађу посла. Лончарске производе обично о сабо-
рима доносе у Пољаннцу поглавито из Врања. Иначе многе по-
требе, нпр. бојадисање тканина (у »бро^у"), подмирују станов-
пици домаКом (породичном) пндустријом, на којој раде жене. У
«вој Пољаници и Клиоури постоји један дуАан (у Големоме Селу)
н једна права сеоска механа (такође у Големоме Селу), поред које
иостоје и још три назови механице у Дреновцу, Власу и Црцавцу;
служе поглавито као продавнице најнужнијих артикала.
У појединим селнма Пољанице и Клисуре има становника,
који се баве н о трговини са стоком. Тих је сеоских трговаца
било и раније, пзгледа више но данас. јер су оида н више стоке
чували. Трговали су поглавито са овновима, јарцима, говедима и
свињама. Ту су сгоку гоиилн на продају у два правца : овнове и
јарце у Врање н преко овога даље по Сгарој СЈЈОИЈИ и Македо-
нији, а свиње и говеда поглавито у Лесковац а одатле у уну-
трашњости Србије; говеда су и свиње изнозп.ш и ио Старој Србији1)-
Пољаничани су обично гонили стоку на продају до Врања и Ле-
сковца, а било је пеких (из Големога Села и Крушеве Главе), који
су терали оинове (и по 300) иа продају чак у Цариград, Витољ
н друга места. Иначе се ирича, како су сами трговци долазили у
Пољаницу за стоку чак из Велеса, Витоља, Охрида (Грци),идру-
гих места. И данас се трговина са стоком води у та оба правца.
али поглавито нреко Врања. Сеоских трговаца има у Крушевој
Главн (ча-Ан>)елко најпознатији у свој Пољаници), Градњи, Га-
') Овда је стока била врло јевтипа: коза и овца ио грош. во ио 3 гроша,
вува по 5 иара, ишеница по 2 паре и ш>. Тако је иродавао стоку отац старца
Илије Досивојског.
4'
гинцу и векнма од осталих села Пољанице и Клисуре. Они п о -

главито прикупљвју овнове в јврце по Пољвници, Клисури в окол-
ним областимв, па нх продају у Врању трговцима (Арввутима
и Турцима), који их извозе у Турску. — Осим тога бвло је, а и
данас постоји, обичне посредне трговине, коју поједиви станов-
вици воде између В т њ а и Лесковца. Твко су нпр. вз Лесковца.
чијв је околивв богатија конопљом, носили конопљу у Врање на
продају, а из Врвња су доносили у Лесковац лоичарске производе
и др. То и данас раде. Иначе рвди набавке појединих артикала
становници су одржаввли везе и са Врањом и Лесковцем. У Врању
су куповалн: жито, које је за време неродвих годива доношено
из Куманова, чија је околииа плоднијв од врањске; со (морскуј;
борину; кагран, који су куповали и у Лесковцу, где су катран
донооиле Ере'); вино и у опште пиКе („пијење"), које су доно-
сили и из Гњилана2); камен воденимни (и са Власине, идр. У Л е -
сковцу су куповали поглавито со (у грумену) и др. Иа Пољвввце
су становници у Врању и Лесковцу продввали поглавито стоку,
вј/ну, масло, даске, дрва, воћс и др. — Ка Приштиип или Гњи-
лану слабо се ко од Пољаничана кретао нарочито откада су се
Арнаутн заселили по селнма западио и јужно од Пољаиице'). Од
тада су и у Врање почели ићн ређе старим путем — на Девотин
и Марково Кале — веК су ударали поред Облика, па кров Вино-
гош у Врање. Данвс на назар иду поглавито у Врање, а поред
тога и у Владичин Хан, ређе у Лесковац. Правих печалбара у
Пољаници п Клисури нема. Становници су ишли, в и данас иду
у печалбу, али нису прави печалбари. Рвније су ишли у пвчалбу
по унутрашњости данвшње Србије („Старе Србије" како је ов-
дашњи становнвци вову — Србију за време кнезв Милоша), погла-
вито за то, што су онда биле веће наднице. Према Југу се од
Врања нису даље кретали, а у другоме лравцу радн печалбе нису
никуда ишли. У печалбу су ишли за време косидбе (од Тројица
до Петрова Дана), жетве, вршидбе, копања (кукуруаа и винограда^
а били су и стругари. Иа Пољанице су ишли махом као косачи,
а из Клисуре као стругари. У печалби су се бавили по 2—4 ме-
') У раније доба није Онло употребе катраиа, јер није бшо кода.
2
) У раније доба пиће су доноснли и из Гњндана. Прнча се, како је па
сабору код Прокопија (Г. Седо), виио гњнланско, које су онда доносшш, било
вајбоље; бнло тако јако, да су га у крпи дрхали.
5
) Једино за врене ратоаа турских, када су иорали восити 'иштиру'
(храиу) турској војсцн, многи су вндели поједине вароши у Старој Србији п
Македопији, куда су се ииаче слабо кретали.

РНСТА Т. НИКОЛИЋ 53
оеца или пише. И данас у то доба становници иду у печалбу, али

ређе, само из неких села (нпр. из Стрешка и по 20 иду у косидбу
и копање), а нз иеких (нпр. из Дреновца, Рождаца и др.) бога-
тијих нико не иде у печалбу. Зарада им је обично 12—15 дин.
на месвц. За време вршидбе иду (са коњима) поглавито у села
Врањског и Лесковачкога Поморавља.
Друге врсте занимања данас у Пољаннци нема. У раније
доба у Пољаници, као и у неким оближњнм обласгима, било је
рудокоање. 0 томе су се и данао очувале традиције у народу, а
има и друге. врсте старина, које опо.мињу на раније рударство.
У селу Трстени, које се раније звало Новаковце, постоји с десне
стране Трстенске Рвке место „Самоков1, где је раније било »вгу-
рије" (троскве). Ту старији људи (на Власа) распознају »ваде«,
којнма је вода за самоков спровађана. И у селу Стрешку било је у
раннје доба рудоиопње. — У близини Пољанице било је онда рудо-
копње ио Голаку (самоков у Рамиој Бањи и др.); он је био тада,
као н Пољаница, без шуме, го, због чега је и прозват Голак.
Само је оближња планина Кукавица била онда под шумом.
У току времена мењао се и начин живота станов-

ника Пољанице и Клисуре. Раније се простије живело.
Причају, да се у почетку у Пољаници није знало за
бибер. Први пут су га донели у Пољаницу из околине
Приштине. Кола раније, по предању, није било, а и данас
се ређе вићају у Пољаници. Нека су села на врлетним
положајима и кола није могућно употребити У место
њих данас се становници у таквим селима за пренос
берићета и др. служе влачкама, саоницама, коњима и
колесницнма (кола са 2 точка). Колима су се почели
служити од скора. Раније није било и неке врсте стоке
као нпр. крупних шарених и црних свиња. Њих има од
појаве Арнаута у овој области, који су их собом довели.
Та промена, које је у току времена било у занимању,
начину живота и свему осталом, огледа се и у раз-
витку куће од почетка до данас. У томе погледу је од
великога значаја доба од ослобоћења (1878.).
54 НОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ
з. Тип оела
С обзиром на начин, како се развио и какав ј о
данас тип села ових области, издвајају се :
1. Стара иоланичка седа.
2. Нова иољаничка села (насељена после 1878. г.|; п
3. Села у Клисури.
Стара су иол&ничка села: Дреновац, Секирје, Ро-
ждаце, Станце, Смиловић, Урманпца, Ушевце, Власе,
Градња, Стрешак, Крушева Глава, Големо Село, Мија-
ковце, Студена и Тумба. По начину постанка, као и по
данашњему типу њихову, слична су селима (поглавито
горњим) Врањске Пчиње у сливу Јужне Мораве'). Има
само неких одступања, која ће бити узгред номенута.
У почетку па до пре 50—100 година сва су била зби-
јенога типа, који је био у вези поглавито са начином
њихова постанка. Налазила су се по долинама. Куће
су им биле у групи („на куп«) близу реке или, што је
чешће, дуж ове с обе стране. Ту су биле у почетку и
зграде за стоку. Онда се села нису делила на мале,
већ су се становници издвајали по породицама, ако пх
је било вигае; земљу су радили колико да се исхране,
а поглавито су се бавили о сточарству.
Доцније због прираштаја становништва, као и због
многе стоке, коју су онда чували, нису могли станов-
нпци опстати у селу. Настаје исељавање из села, што
је само по себи дошло. Најпре су почели удаљавати
стоку од куће на имања, где су им биле зграде за
стоку (колибе, трле), па су се онда и сами са кућама
помештали на та имања, где им је била оралија, пагаа,
шума, стока — управо све, што је један сељак онда
имао. То поступно најпре удаљавање стоке, а по том
и разилажење самих становника из првога села, десило
се код свих старих пољаничких села, код неких раније
') Насеља II, 119.
РИОТЛ т. николип 55
код неких доцније. Негде је првога села (матице садаш-

њег) са свим нестало; сви су се разишли на имања, те
сада нема кућа па месту, где је оно било. Негде се
нису сви становници удалили на имања, те и данас по-
стоји ирво село, само је прорећено и поглавито нема
ивглед села збијенога тина, јер се не увећава. То је
на местима, где и данас има доста оралије и погодаба,
да један део становништва може опстати, а сувншпи
се део поступно исељава иа имања, која су дал>е од
кућа. Нигде на месту првога села иема јаруга, ровииа
или у опште суводолина као на пр. по селима Враљ-
ске Пчиње у сливу Јужне Мораве. Овде су сва та места
очувана. Ту су њиве, ливаде и др., због чега ностоји
местимице и данас прво село, код којега се вргаи онај
поступни процес разилажења становника на имања.
Разилажење из првога села вршило се чл све стране,
те се свако село ширило готово звездасто: у свими
правцима обично дуж долина. Због тога су и селн-
шта, где су била прва села, готово на средини свакога
данашњега старога села, чинећи центар њихов, који је
обично на ставама потока.
Тако су сва стара пољаничка села најпре збије-
нога постала у току развијања р&збијенога типа, каквога
су данас (види планове села Власа н Мијаковца и слику
Горње Мале у Крушевој Глави). Пошто се разилажен.е
нз првога села није десило у псто време код свих тпх
села, то се и зачетак данашњега разбијенога тнпа негде
ночео јавл>ати раније, кегде доцније, од ирилике пре
60—106 година. Свако се од њих дели у малв (крајеве!,
чији зачетак датира од ночетка растурања првога села.
Те су се мале развиле поглавито деобом задруга. Оне
су на свима згоднијим местима по страиама долина,
норед река, као и по косама 'ридовима). Једпа је од
друге одвојена каквом долином, потоком, косом нлн
обичним земљиштем, од чега завнси и растојан.е мала:
56 пољлницл и КЛИСУРЛ
негде је 5 мин. до '/, сах., а авгде и више. Куће су у

њима раздалеко како где: 250—300 корака, негде 400
—450, а нвгде и више, али се врло чвсто виђзју н
групе кућа, које обично припадају једној, издел>еној
породици. Куће су у њима раздалеко 20—30 или 40—
70 или до 130 корака (види слику кућа браће Ђор-
ћевића у Урманици), местимице н више, а групе једиа
од друге или од нојединих кућа 120—300 корака. У
појединим селима куће су готово једино тако и рас-
порећене: у групама, а по породицама. У близу су
куће и у оним малама, управо деловима села Власа,
Големога Села, Градње, Ушевца и др., који су у рав-
ници дуж пута а поред Ветернице или њених при-
тока. Ти делови — мале — појединих свла имају изглед
села збијенога типа, ма да је село у целини разбнјенога
типа. То је обично матица — прво село — из којега се
развило данашње. У томе је делу свла и дућан, какав
занатлија, ту је хлебарница, механа, а уз то и школа
ако је има као и црква и др. Ти делови села одгова-
рају оним доњпм се.шма у Пчнњи, чији се становницн
нису разилазили на нмања1). Мале или носе топограФ-
ске називе или су прозвате по породичним презн-
менима, јер су се развиле деобом Јадруга. Мале са
топограФским називом јесу омање и још погпуно не-
развијене
Са тнм старим нољаничким селима по постанку су
пста клисурска села Тумба и Сгудена, али су по да-
нашњему типу, као и остала клисурска овла. разбијенија
од старих по.ћаничких села.
Новн аол&ничкА села, која су постала после 1878.
год. па месту арнаутских села, у главноме су иста но
данашњему типу са старим пол>аничким селима само су
нешто разбијенија од њих, али не као клисурска села.
То оу : Добрејанце, Трстена, Драгобужде, Равни Део и
'.I Насг.м II, 119.
V о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИОТА Т. НИКОЛИЋ 57
др. Разликују се од старих пољаничких села: 1) по вре-

мену постанка, јер су насељена од прилике пре 25 го-
дина (после 1878); 2) у тим селима нема мала (бар пра-
вих мала као у старим селима); и 3) у њима се вићају
групе кућа становника, који нпсу од исте породице,
већ досељеници ив различних крајева.
Клисурска. су свлп: Тумба, Студена, Лалинце, Остра
Глава (мала Големога Села), Мијовце, Гагинце, Калућерце
са Црцавцем и Рапањом Баром, Барје, Вина, као и Доња
Оруглица (једним делом припада Јабланици). По своме
типу разликују се и од старих и од нових пољаничких
села. (Видн план -Рааање Баре). Са новим су селнма
слична по времену постанка. јер су насељена после
1878. г., изузев Вину, Тумбу и Студену. Са појединим
деловима старих и нових пољаничких села слнчна су
ио своме положају. Иначе су села у Клисури веома
разбијена и заузимају велики простор као н. пр. село
Барје (1 др. Налазе се даље од реке и равни долине,
где је има, а по косама и њиховим странама; у равнп
долине су само неке куће села Лалинца, Гагинца, Ка-
лућерца и Барја. Подељена су у мале, које су разда-
леко једна од друге како где: 5 мин. до 1 сах., што
зависи од долине или косе, која их расгавља. Куће су
у малама раздалеко 100—300 корака, као и 5—20 мин.
пли до 7 2 сах. Има често кућа и у групи, једна близу
друге. Негде су то ку^е издељених задругара, а негде
н становника, којн су се доселили из различннх крајева.
Уз села Пољанице и Клпсуре нема заселака нити
нх је бнло раније. Само има појединих мала, које су
се раније сматрале као села, а сада, због малога броја
кућа, чине саставни део појединих села као на пр. До-
брејанце, које је раније (до 1878) било соло, а сада је
мала Дреновца и друга бивша арнаутска села.
Раније је по селима Пољанице и Клисуре било за-
друњ чешће п већих. Чувена је била задруга Дурукова

у Рождацу и др. Данас их нема много нити великих,

нарочито у новим селима. Где их има, обично су мале
12—15 душа.
Узроци тииовима села Пољанице и Клнсуре раније

п данас различни су.
Стара су села у почетку била збијенога типа као
н села Врањске Пчиње у сливу Јужне Мораве, па су
у току времена ностала разбпјенога типа. Јамачно су н
исти узроци, као и у Пчињи'), изаввали тај у почетку
збијени тип села: 1) што се први зачетак села јавља
од једне породице, чији су издељени чланови градили
куће у близини старе, те је село било збијено (Рождаце
се и развило искључиво од једне породице); 2) или, где
је у самоме почетку било различитнх досељеиика, сами
су узроци досељавања учинили, да становници у почетку
буду један ближе другоме, јер су долазили поглавито
као бегунци а уз то у непознату област, те су и због
мањине а ради сигурности били склони, да се настане
један близу другога; 3| што је већи део области био
под шумом, те су се становници у почетку настањи-
вали на местима, где није било шуме, обично у рав-
ници ближе реци, где је било оралије; 4) и сами су
Турци (спахије и господари) утицали, да становиици
буду на окупу, у близу, јер им је лакше било да од
њих нрибирају своје дохотке*), само овде Турци нису
били од толикога утицаја као у пчињским селима; и 5>
што су се" становници у аочетку настањивали ближс
води (реци или иввору) и због тога били ближе један
другоме.
Из тога збијеног поступно се развио данашњи раз-
бпјенн тип села тиме, што су се услед прираштаја су-
') Насеља II, 1?6.

2
) Када су се једнок становнипи Голекога Села почелл разилааитн И8 села
иа окупу, вратио их јс спахиЈа.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА т. николит. 59
вишни становници удаљавали на имања, која су била

даље од села, у крчевимама. Та су нмања становници
ночели сгварати још од почетка засељавања. Повод,
дакле, растурању из првога села збнјенога типа био је
прираштај становништва, које није могло опстати у
селу1); главни пак узрок данашњему разбијеноме типу
села, који датира од растурања И8 првога села, јесу
имања, на која су становници прелазили, јер су она
била даље од кућа на местима раздалеко једна од
других.
Код осталих села због њиховог скоријега постанка,
као и вбог друкчијег начина насељавања, није било тога
процеса растурања из села на имања. Сва су она но-
вија села, јер оу насељена после 1878. год. И она су
данас разбијена, као и стара села Пољанице и Клисуре,
али нису с њпма истога типа, нити са бившим арна-
утским селима, што би се могло очекивати.
Бев обзира на ранији тип и начин постанка о уз-
роцима данашњега типа свих села Пољанице и Клисуре,
може се ово рећи.
Већ сама појава, да су делови појединих села По-
љанице (Власа, Големога Села и др.) и Клисуре (Вина)
у равници поред Ветернице поглавито збијенога типа,
а остаиа даље од реке и равнн долнне разбијеног, до-
вољно показује, да су томе узрок аласг-ика земљишта.
и шумовитост. Само је око Ветернице по мало равнице
и ту су делови појединих села збијенога типа. Остало је
земљиште брдско, под шумом и неродно, те су по њему
села равбијенога типа. Села су у Клисури разбијенија
од оних у Пољаници, јер Иољаница у ногледу шуме п
висине, на којој су села, изостаје од Клисуре, која је
') На питапе, за што се разидаве на ина&а, станоаници веле аа то, што

је свакоие зенла горе код кодибе: ,таио вде, да св тиоји, да си гради, тамо си
работи, седи, тано ну раиа, драа, таио врши, доле иде само за грејање н
жито воси."
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
60 ПОЉАНИЦА И КЛИОУРА
ув то још ненасељена, а и земљигате је више брдско

но у Пољаници. — Да је земљиште и шумовитост узрок
таквоме типу види се и по томе, што се на завршетку
Клисуре, при прелазу у Поље, где нестаје шуме и брд-
ског земљишта, јавља прави збијени тип села, какав
се вића само у Пољу, односно у равници. Део села
Вине, права Вина, изузев нове и придодате делове Бре-
стов До и Прекоречане, јесте збијенога типа. Тај је део
села само положајем у Клисури, иначе Јв пољско село;
одмах испод села ка Пољу настаје плодна оралија, те
је ово село искључиво земљорадничко и једно од нај-
богатијих села и од оних у Пољу. С тим је у вези и
збијени тип тога села.
У новим селима Пољанице и Клисуре становници
су се насељавали на готовим, већином купљеним има-
њима, шта више наииазили су и готове куће, у које
су се усељавали. По томе и данашњи тип тих села,
може се рећи, да је наслеђен од Арн&ута, чија су имања
заузели данашњи становници тих села, од којих многи
и сада живе у бившим арнаутским кућама, које су само
у неколико преправљене. Алн данашњи становници нису
у свему потпуно наследили тип арнзутских села, јер је
често случај, да су се на имању једног Арнаутина на-
селили више њих, купивши земљу заједнички и куће
су им сада у близу, у групи. Због тога у тим селима
нма често група кућа различних досељеника; њих
нема у старим селима, у којима се виђају само групе
кућа издељених задругара. Али као што су данашњи
становници, населивши се на арнаутским имањима, на-
оледили у неколико н тип њихових села, исто су тако
јамачно и Арнаути такав тип села наследили од рани-
јег српског становншптва, које је живело пре њихова
доласка у тим селнма (в. одељак о Арнаутима). Према
томе данашњи тни нових српских села у Пољаници п
Клисурп може само у неко.шко имати обележје типа
.ш&есј ћ у ^ О О ^ С
РВСТА Т. НИКОЛИЋ 61
арнаутских села1). — У опште у типу нових села По-

љанице и Клисуре запажа се нека неодређеност и ме-
шавина. Правилност у типу вића се у деловима села,
где су се становници насељавали на купљеним има-
њима2), на којима су поједине куће или групе кућа,
које у целини дају известан одређени тип селу. Такве
су групе кућа или поједине куће на падинама о обе
стране коса; испод њих су имања (оралија, ливада,
баште), а изнад њих шума илн паша, а раздвајају их
долине или косањице. Многн се досељеници нису насе-
љавали на купљеним имањима, већ на утрини и.ш близу
ове. Они, којн су дошлн иа познв својих родова имају
и куће („буснице") близу њихових, јер су им ови и по
мало од своје земље одвојили и редовно их помажу,
ма да уз то и утрину крче. Остали, који су дошли
сами или као »бежанци« (из Тургке) или из оближњих
села, нагнани због сиротиње, населили су се обично
на утринн или близу ове, а даље од осталих кућа; при
засељавању главно нм је било, да су на роднијој земљи,
на шта пазе особито досељеници из земљорадничких
крајева. Куће тих досељеника, ирвих ближе а осталих
даље од оних на купљеним имањима, чине, да су у по-
јединим деловима нових села куће разређене, а у дру-
гима разбијене.
Иначе се код свих становника у свима селима По-
љанице и Киисуре запажа тежња и уопште склоност
— да се насељавају ближе један другоме. Због тога се
') Куће су у арнаутским селнма распоређене у групаиа по косана, а

становн су ван хућа раштркани, те им села збот тота нзгдедају разбијена.
Такво нвгдеда арнаутсво сеао Трстена (стара Трстена), у волнко се вндн са
границе. То је село у нзворншту Трстенске Реке, која прн дал>ем тожу протиче
вроз арн. седо Десивојце, које је веће од Трстене. Један је део Трстене у
наворишту потова Поиове Долине, воја је испод Козје Чухе (сва под шунок), а
нанеђу развођа, војим иде данашаа граннца, н косе, која се од Коаје Чуве спу-
шта према рецн.
г
) Сваво тавао нмаае поавато је као »поседав* тога н тога Арнаутнна,
ио чијем нмену давас зову Србнна, војн је на томе нмаау.
. ш & е а и ^ О О ^ к
62 ИОЉАНИЦЛ И КЛИСУРА
и јављају збијени делови села, чим земљиште (пластика

и шума) и економни узроци допугатају. То је један од
узрока, што су први зачеци свију старих села По.1>а-
нице и Клисуре билн збијеиога типа. Та склоност њи-
хова, да су ближе један другоме, у колико им је од
природо урођена, у толико иотиче и од њихова зани-
мања, јер су се сви досељавали и досељавају поглавито
из области, гдо је земљорадња главно занимање. Њима
није потребпо много зомл>е као онима, који се баве о
сточарству те морају захвататн више земље и бити раз-
далеко један од другога'). Уз то је тежња становника,
да се насељавају по падинама и заклоњеним положа-
јима, обично но странама долина'2). Та је особина један
од главпих узрока, што Срби нису у свему наследили
тип арнаугских села, којих је било до 1878. г.
Различни су узроци, због којих се јав.ћају груае
кућа, којих пма у свима селпма Пољанице и Клисуре.
Најчешће су групе кућЗ издељених задругара. У ста-
рим селпма Пољаницо и Клисуре готово се само такве
груне кућа вићају. Одељени вадругар обично гради кућу
до очеве, или, што јо чешће, живи у некој згради у
двору, коју преправља у кућу. Такве су куће на каквој
падини или по каквој косањнци поред нута порећане.
Група кућа рааличних досел>еника има само у новим
селима, а јављају се с тога, што су се становници на-
селили на имању, које су заједнички купили. — У по-
једпним деловима чекнх села и само је земљиште узрок
да се јављају групе кућа. У селима, која су на поло-
') Арнаутв у Поланици и Клнсури до 1873. г. Знлн су погдавито сто-

чари, ради чега су захватадн иного земл>с, због тега су н живеди рагдадесо, аа
да је бнло група кућа, какве се и данас вић&ју по арнаутскви селима (на пр.
у Трстени).
2
) Код Арнаута јс Онло обрнуто, што се данас видп по нодохајима н>в-
ховнх кућа, које су биле на истакиутим местина по површнпн кооа, одакде се
у опште ногдо домиииратн. Србн, који су се наседнди но оддаску Арнаута, на-
чвнндн су куће ошчно иа закдоњским подожајииа.
.ш&есП^ОО^к
житим и нрострапнм странама доиина благога нагиба,

где је земљиште једнолпко, не вићају се груие кућа ;
оне су већином разрећене као на пр. у Стрешку, Кру-
шевој Гиави, појединим деловима Градње и др. Где је
пак земљиште, на коме је село, испресецано дубљим до-
линама, између којих су косо, на чијим су странама
косањице и пашне, јављају се групе кућа (издељене
породице), које су или по коси и косањицама дуж се-
оских путева, или по падинама. Такве се групе кућа
впћају у Лазппи (мала Градње) испод Иресветс. —
Групе кућа у деловима села поред саме границе јав-
.т,ају се несумњиво н због несигурности дуж ове гра-
нпце, јер становницима апсолутно увек иретп опасност
од Аркаута, због чога морају ради снгурности, да се
пастањују у биизу, у групама. Таквих група кућа има
у Трстсни. Због тога су н куће слаине п просто са-
граћенс.
У развпћу данашњега типа села ових области иије
се дошио — при данашњнм економннм прииикама —
до завршнога типа као што је на нр. сиучај код ичињ-
ских сеиа'1. Села Нољанице и Клисуре још нису толико
иарасла, да им се тип у будуће не може мењати. Обе
оу области, нарочито Клисура н Пољаница с леве странс
Встернице, још у многоме ненасељене, а мећу тим су
добро очуване и тек се могу насељавати. Само се у
нсколнко могу издвојити делови сеиа Градње. Урма-
нпце, Стрешка, Крушсве Главе, Големога Села и Вине.
Та су села најјаче насељена и према всличини њихова
атара и земље оралије, којом становници распоиажу,
у скоро ће они почети да се исељавају у обиижња нова
сеиа, што иећ неки и чине. Јсдан је дсо сгановника
сгарих сеиа после 1878. г. прешао у бивша арнаутска
<-ела, аии томе није био узрок немогућносг опстанка у
') Насеља II, 127—128.
.ш&есП^ОО^к
64 ПОЉАВВЦА И КЛИСУРА
старим селима, колико жел>а да захвате више и боље

земље, која је у тим селима остала пуста после 1878.
год. — Због тога и данашњи тип села Пол>анице и Кли-
суре биће изложен промени, али незнатној. Основни
тип његов не може се изменити. По равни долина раз-
виће се јаче збијени тип села, а ван ове разбијени тип
села остаће и даље такав, само ће се ширити више, јер
док има довољно земље, мора се и вршити процес рас-
турања на имања.
4. Двор, к у ћ а и оотале зграде.

Двор, кућа и остале зграде у селима Пољанице и
Клисуре у многоме су као и у пчињским селима1), ма
да има и одступања.
Двор је у опште мањега пространства, тескобан.
Ограђен је зидом, плотом или прошкама (врљикама),
којима су где где ограћена и имања као ио западним
крајевима Србије. Ређе је двор са свих страна ограђен,
већ само прсма забрану или нарочито према њиви и
башти, које су поред куће. Ограћени су са свих страна
само дворови имућннјих становника; код њих је и гумно
које је пред плевњом, обично ограћено. Где где је двор
неограђен и онда поред куће нема ни њиве ни баште.
(Види слику куће Косте Јовића у Ушевцу и слику куће
Николе Милошевића у Крушевој Глави).
Међу кућама Пољанице и Клисуре могу се ивдво-
јити неколико разиичних типова : 1. Праве аоланичке
куће (»самоучке«), чији се развитак да пратити од по-
четка до данас ; 2. Новије куће; и 3. Старв арнаутске
куЛе, које су преправљене.
Пр&ве аољаничке куИе јесу типске за Пољаницу и
Клисуру и старије су од обе друге врсте кућа\ Сличне
су старим арнаутским кућама. И оне су се такве у току
') Насе*а II, 128—129.

времена развиле. У почетку су становници Пољанице

и Клисуре живели у простијим кућама т. зв. шилачама
и бусницама.. Таквих кућа, да у њима живе станов-
ници, данас у Пол>аници готово и нема, изузев нова села ;
где се (у старим селима) но која наће, или је скоро на-
пуштена, те замењује какву зграду у двору, или је то
кућа најсиромашнијег човека у селу1). Има их често у
новим селима Клисуре и у селима према Јабланици (у
Д. и Г. Оруглици и др.).
Шилаче су праае колнбе, одговарају куКама иа кривуљама
у Пчињи, само се од њих разликују по своме облику, јер су оне
дугуљасте, а озе шиљате, имају облик купе (абог чега су јамачи о
и прозвате шиљачама). Осноз су им гредице. аване глаее, неки их
аову и хривуле, којвх је обично 6—10. По дае су од тих гре-
дица једнин крајем, око '/, и., побијене у зенљу, а друга им се
оба краја зглобљују помоКу жлебова. У почетку није било ни тих
жлебова, во су гредице веаиване паутином; клинаца није било,
нити употребе сврдла. Такае дае насарамне гредице везане су
појанга-ма и стављене су по две у изввсним размацима, једне
у продужењу других. С обе друге стране прислоњене су гре-
дице ђжњаци, које су једиим крајем побијене у аеиљу, а дру-
гим су крајевима наслоњене и причаршКене аа главе. Преко
глава су датне, причаршћеие паутином; на овима је сллмл, а
где где је место сламе аапрат, бусење (абог чега их и зову бу-
снице) или друго што. Преко сламе су по крову уз дуж по-
ложене лемезнице. Около је такаа куКа „заплетена« т.ј. окру-
жена плотом. Врага оу утврКена багламама од гвожКа, а остали
су клинци на њима од дрвета. Тако исто је и све остало у
куКи од дрвета, иаузез вериге; иа новијим су бусницама упо-
требљени гвоадени клинци. Унутра је огњиште, ближе једноме аиду
и над њим вксе вериге. Над огњиштем је аод или деса, оплетена
лесковим пруКеи. Димњака иеиа, дин иде кроз кров (»чури се
кров сламу"). Због тогајекуКа ианутра сва поцрнила и оија се као
глеК. У једноне је крају куће руаа, у коју су уровљени кронпири.
Лежи се око огњишта. У једној таквој куКи виКају се ове ствари:
наКве (аа хлеб), ковчег (аа хаљине), кутли (за жито), тикзе и лејке
') У Сеадрју Ј таиој је аућн до скоро (до лвта 1902. г.) жквео један
■з иопске породаце. У свлу Стрешву ■ давас један (Мшосав Па&ица) жкм у
тапој ву^и, чијж осиов таие в гредица (,глава<).
ХТНОГРДФССИ авоганж, књнга т! 5
;за со, бибер и кашике), разбој (аа ткање) и 2—3 троножне сто-
лице. Пред кућом су омањи кош (за кукуруз) н кокошар. У т а -
квим су кућама становници живели у почетку, када су били у
првоме селу и по збеговима.
Од прилике пре 70—80 година почели су да граде
куће „ка греде«; то су научили од мајстора, који су
онда били дошли (неки Јова) од Власотинца1). Прве куће,
које су биле саграћене помоћу греда, јесу сламне куЛс,
какве су и ове зграде око кућа; ретко је која од н>их
покривена плочом.
Сламне су куће плетаре, често се вићају у Пољаиицв и Кли-
сури, јер у њима жиаи већи део становника ових области (и.
слику куће Михајла Ђорћеаића из Голеиога Села). Имају облик
правоугаоника, чија је дужина 10—12, а ширнна 7 — 8 корака.
Зидови су од плота и облепљени, а на гредама подвалама, испод
којих је где где темељ од камена. На такаим је аидовима преко
греда поплотннца подигнут кров, који је слампи и доста иисок.
Таква се кућа састоји из два дела: куКе (кујне) и собе. Кућа
је обично два пута пространија од собе: широка 7—8, а соба
3—4 илн 4—5 корака. У кући је огњиште, укопано у земљу, ближе
дувару, који одваја кућу од собе. Над огњиштем је аод или деса.
Често је део лесе над самим огњиштем (средина лесв), над аери-
гама, оплетен у виду свода, чијп је иадубљени део према огњи-
шту. Таква се леса зове „коруба" или .колиба". Над њом је комин
доле шири, горе ужи, занршује се димњаком ; зове се само комив.
Оплетен је прућем п облепљен. На леси се обично суши кукуруа
и др. Иначе над кућом нема прааога тавана, већ само леса и то
ретко над свом кућом. Кућа обично служи за до-маћи кућни рад
(мешење хлеба, готовљење јела и др.), алп у њој и спавају уку-
ћани, а уз то у кући чувају и крупну стоку, те је за то начн-
њено јасле уза зид или су само побивени кочеви. Има и такаих
сламних кућа, где је и кош за жито у кући; уза зид, где је
обично јасле, подигнута је леса и ту, у кући, држе кукуруз место
у кошу (в. план куће у хоризонталном пресеку бр. 1). Иначе је
место јасла аг'д у зиду, одакле је на више дебљина аида ман>а,
а служи за смештај ствари и др. Под ат'лом су у аиду руав ва
остављање појединих кућних стаари. Зоог тога је кућа и про-
') У Власу су Адаџаковци и Бунушаица орва ивчинвлн куКе »на греде«.
.пШгесЈћу ^ л О О З 1С
страннја од собе, јер сем обичне употребе олужи и за склањање

стоке и др. Соба је од куће однојена видом, ва коме су врата
блвзке великим кућним врати-
ма; мањега је пространства во - * ? — -V-
кућа. Над собом је таван од да-
в*
сака (шивдран), те се ве ввде з
греде, које чине освов крова.
1 «
?} 1
*
6
У место пећи у соби је огњи-
ште уза зид, којв одваја собу \« I
од куће; ту се само зими ложи.
Над огњиштем је комив, који Р'
има отвор кров звд, што пре- Сламаа вућа са хокннои поч. Мијајдв
дааја собу од куће; кроз тај је °в*Р_°™ћа у с е л у МЧ«°«*У (с«А»на-
пуштена).
отвор двм из собе спроведен у Дедови вуће:
кућу. Од стране куће тај је 1 соба о оџав
отвор често обзидан, да дим ва 2 вућа 6 врата
вишв иде. Огњиште у соби зове 3 вош за вувуруа 7 прозори
се оуак и то редовно у саој 4 огњншге
Пољаници и Клисури; таквог огњишта — оџака у ообв — нвма
у пчињским селима. У собв су по звдоввма полвце, ва којима је
посуће в др. Соба служи поглааито
за госте, а зими и за ставовање.
Под је и у собн и у кући земљан. И I
7
Само, кад је испод собе подрум,
под је од дасака, облепљен блатом.
— Врата су на кући двоја и на- ©5
спрамна (в. план куће бр. ?;. Врата
према даору јесу главва, већа су /Г I
но она друга према њима и горња
им је ивица у виду свода. Ув то
су често ишарана обкчним уревима
-.V ■1Ј
кругова са елипсама у њима. На Бр. 2
њих се обичио излази у двор и Сданва вућа браће Сурдуллва у
селу Дреновцу у нади Ливадана. Од
улази ив двора у кућу. Оиа друга
шотв, неокречена.
су споредна врата, мања су, а Дедовн вуће:
ипростија. Обично су према башти. 1 вућа 5 огњнште
која је до куће. Где где су само 2 соба 6 врвта
једна врата и то према двору. На 3 ајат 7 вроворн
4 вревет
пеким су кућама била у почетку
даоја врата алп су доцније затворвва; то је обичво код ових
кућа, чија су споредпа врата била окревута Северу. — Проаори
П|||20С1 ^У ^ Л оо^1е
68 П0Д.АНИЦА И КЛНСУРА
су прости, без стакла, а са капцииа. Негде су место проаора

обичне рупе (прости отвори) на знду. На соби су обично два
прозора: један на зиду према двору, а други на ономе прена соб-
ннм аратима. По неки је са углобљеним дрвеним шипкама на чво-
рове. Прозор у кући, који је на анду близу споредних врата, а
где су наћве за мешење хлеба, јесте иали, врло често обичан прост
отвор на 8иду; где где су на њему прекрштена даа дрвета, а
споља је капак. — Кровови су често врло високи а слаини. —
Димњлкл на сламним кућама негде има, а вегде нема и онда дим.
иде кроз сламу. Где га има, зове се редовно комин1). Он је про-
дужење комина (у ужем смнслу), који је над огњиштем у кући.
Прн основи је шири, а горе ужн, као оџак. Сав је од дрвета, на-
оаћен је по средини олемена куће, а наолоњев на оба крила кроаа;
висок је прилично н на мах пада у очи. Такав је положај коиина
готово на свима оламним кућама, иагледа за то, што су огњиште
(у кући) и оџак (у ооби) готово по среднни куће, а дим са обојих
иде кроа комин. Одозго је покрнаен
даскама. Таквих сламнвх кућа са дим-
њаком нема баш у свима селима По-
љанице. — Где где је, али реће, уз
такву кућу у виду сулдрлмв дозидана
*8 штала, у којој држе крупну стоку.
Таквих сламних кућа нема је-
днодељних, нити их је, како из-
гледа, било, изузев арнаутске
куће. Све сесастоје самоиз собе
и куће. Арнаутске куће Срби
су, пошто су се уселили у њих,
предвојили у собу и кућу (кујну).
СаГрађвИ
Ј^о ^ г Ј ^ Г * Већи део становништва, погла-
пре 20—30 годика. " '
Делови:
1 кућа вито сиромашнији, данас имају
А огњиште
2 соба 7 оџак
такве сламне куће (в. планове бр.
3 ведикаврата 8 дрозор
4 иа*а , 3 и 4 као и неке ФотограФије).
9 ,
5 собва , 10 ,
Код новијих су кућа зидови виша
но код старијих, а остало је исто.
После тих дводељних сламних кућа почеле су се-
градити у Пољаници и Клисури ћерамиднв ку%е. Њих
') Исто је, што и дишмх иа ћерамидниж кућана, ади на сданвин кућ&ма.
мме се само коиин, а оџажом св аове оио огњиште у соби.
П|||20С1 1оу ^ л оо^1е

РИСТА Т. НИКОЛВЋ. 69
су отпочели градити 1б—30 година пре ослобођења

(1878), а у неким селима тек од ослобођења1). Међу њима
се издвајају старијв и нове ћерамидне куће.
Ст&рије Аер&миднв куЛе готово су
исте са сламним кућама. Глаана је рав-
лнка у томе, што су покривене ћера-
мидом, авдовн су им ннжи и са темељем
од камена; реће су окречеие. На ка-
мени темељ стављеие су четирн греде
иодеале, две дуже, две краће. На њих
су усправљене гредице диреци, којих
има на једној подвали по неколико. По
оредвни дирека а паралелно подвалама
стављене су греде бандруци, од којвх Бр. 4
је по једна на свакоме аиду. По горњим Стара сдаииа вућа са комн-
ивицама аида, а иаслоњене на диреке, нои (МнхаЈЈа Стојаножића иа
стављеие су опет четври греде, које од- породице Проданаца у Стре-
говарају подаалама, а аоау се станице. шку), граћена нре 50 годнна.
С доње стране, где се наслањају на ди- Дедови куће:
1 вућа са таванои, ошете-
реке, станице су нжлебљепе. Помоћу ди- вии Јесковин прућем, а одозго
река и бандрука свакн је анд подељеи облеплен блатом;
у праиоугаоне поаршине, које оу чат- 2 соба са таваном од двсажа
мом (цепеним и краћим прућем) опле- 3 врата
тене, те је сав зид од чатме1). Зидови 4 опввусобм I> оои<
мсаогкшап
о о шдд пп ј|ее !свро-
су сниски. На стаиице су наслоњене 5 ОГНЛШТе \ мжеж \ мжеж уу шмжонжж.
греде ареклоанице. Преко ових су пре- 6 провори

Сва је кућа пгирова 8, а ду-
пречене греде ореке, које су таванице гачка 13 воракв; вућа (вујиа)
у кући и соби. По оредини тнх греда је шира од собе, шхрова и ду-
с краја на крај куће опружена је греда гаиа по 8 корава. У вући је
паралелна уадужннм станицама, а аоае равбој и врши се саа посао
се Куарија. Мање је греда преких на домаћн, в у собн су вовтезн.
сламиим кућама. На њих се наслањају греде, које чине кров куће;
то су гдаее. Оие се по две на оба краја једне преке греде иа-
слањају са по једнвм крајем, а друга им се оба краја зглобљују
у слемеиу куће. Четири најдуже главе, које полаае оа четири
кућна ћоша, а састају се по дае у слемену куће, аову се Лош-
') У Шасу је оре 1878. год. бидо саио 6—7 ћераиндннх вућа, а у
Градњн више.
<
'■) Шот је сано код кошева, појединих стаја аа стову ■ др. Ту су ви-
дови опдетенн цехии нрућем.
70 ПОЉАНИЦА В КЛИОУРА
нице. Те су Кошннце најдуже главе. Греднце, које су иамеКу две

Кошнице, а полазе са отаиица, које чиве шврвву звда, аову се
мертеци. Испод глава, Кошиица и мертека по средини њиховој
стављен је појас греда, којих је свега четири, две дуже, две краће.
То су граде м&ије. Све оу на истој висини в свака се од тих
греда ослања на по један ред глава и Кошиица. Одоадо су поду-
прта гредицама, које оу ааолоњене на греде преке. Те се гредице
зову ааоке или аодуаирачи. Тог појаса греда неиа на сламннм
иуКама, јер се код Керамидних куКа ставља ради сигурности грела
глава, да не би ове попуствле абог тежине Керамидв. Преко глава
в Кошница стављене су дагне, а на овима Керамиде.
Таква се куКа састоји вли само из
куЛе (кујне) и собе (в. план бр. 5.] или
поред тога има пред куКом ајаг, а пред
собом кревег (диванану). Последњи су
деловв од скоро и нема их на праанм
пољаничким (самоучкнм; куКама. ЧешКе
је да се те куКе састоје само иа собе и
куКе, а у појединнм се селима друк-
чије куће и ие виде до такве. И у тнм
је куКама пространија ку/Ја (кујна) оа
собе, готово даа пута веКа но соба.
Бр. 5.
КуКа је у свему готово иста као и код
Новија вућа у с. Гагвнцу сламних куКа. Поред наКава, ковчега.
(саграћена 1902 год.) полица аа судове, водника аа тестије и
Дедоаи ауће: др., у једној се таквој куКи (кујни) иаКе
1 жућ« («ујн»)
2 собаипод њои подрум, у и: Керан (аа муКење млека), разбој (ва
воие чужају в арупву стову; ткање), опружене мотке под таваном
8 огвиште ближе аиду (за вешање одела), ат'л или
4 оџаж где где место њега јасле за крупну
5 врата стоку и др. Соба је мањега простравства
6 проаор« ио куКа (кујна) као и код сламних куКа
Кућа је од пдота, а тежел ■
анд подрума је од ааиена. Та- У ооби је огњиште т. зв. оџак, а над ог-
ван је у собж од дасава, а у ЊИШтеН1 н а дрвеиим кукама, опружене
втћв
Ј сако од греда.
* су мотке — »матине* — на којима се
веша паотрма и др.; њих има и у соби и у куКи. По зидовима
оу полвце, таван је од дасака, а под је и у соби и у куКи зем-
љан. Лјаг је обично пред куКом, а са стране двора, где су главна
куКна врата; служн за смештај домаКих ствари (вреКа, алата и
др.). Где где је у место ајата Килер, који је код неких куКа у
једвоме делу ајата. Кревет је пред собом, уздигнут, оивичен обично
П|||20С1 ^У ^ Л оо^1е
РИ0ТА Т. НИКОЛИЋ 71
тробоааиом. Код неких је кућа под собом аодрум (изба), који

служи за омештај каца. — Врата оу даоја: једна главна и већа,
на њих ое иа двора улази, а друга су споредна и мања, на су-
протној страни, према којој је башта или гумно. На по неким
кућама нпсу врата наспрамна, већ су
споредна — мања — врата на другоме
зиду (в. план куће бр. 6.); тако граде
врата абог ветра. — Прозори су где где
прости, обичии пеиџери оа капцима као
и на сламним кућама; већииом су мали
и често стаклени. — Кровови су сииски
као код свих ћерамидиих кућа. — Дим-
њлци су оплетеии и облепљени ичи око-
вани даскама, и кров им је од дасака.
— Б&џл има само на најиовијим сео-
ским кућама; служедасе боље види на Бр. 6.
тавану и да извлаче дим. — Прилепака
Старија кућа у селу Гагнн-
уз кућу има где где. То су сулдраме, Цу(гржђвнапрв16г.). Од мота
у којима се поглавито стока чува. Јв, а теиа* од ваиеиа.
Нове Керамидне праве пољаничке Делова куће -.
куће јесу у главноме исте са старијима. 1 кућа 4 огвлште
Темељ им је од камена, нису инолико 2 соЛа и под н.ом 5 оџак
водруи 6 врата
сииске, куће (кујие) су мањег простраи-
3 амбар 7 проаори
ства, у соби где где нема оџака (вића
се место оџака плекана пећ), проаори су већи, често су окречени,
димњацн оу аидани, облепљенн а покривени ћерамидом или тенећ-
ком. Састоје се или само иа собе и кујнв или, што је чешће,
имају ајат и кревет (диванаиу) пред кућом и собом као и набу
под собом. Кревет је оивичен тробоааиом. Врата су двоја.
С тим новим кућама готово су исте у опште но-
вије куЛе Пољанице и Клисуре, које граде мајстори Пчи-
њани или Шопови са Власине.
То су боље куће и на њима се вића утицај како од стране
мајстора, који их ,граде, тако и самих Пољаничаиа, а у поједи-
ностима се аапажа и утицај ив вароши. Покрнвеее оу ћерамидом,
зидови су им виши, окречене су и у опште боље саграћеие. Састоје
св редовио из куће, собе, ајата и кревета, а уз то имају иабу,
ћилер или какву сулдраму, а неке имају и више делова. Проаори
су стаклени, више их је, пећи су, где где обојени и подсећају на
варошке. У ниједној соби тих кућа нема оџака.
П|||20С1 1оу ^ л оо^к

72 ПОЉЛНПЦЛ И КЛИСУРА
Димњаци на свима ћераиидним кућама Пол>анице

и Клисуре различне су врсте. Положај њихов на кући
није свуда исти. Већина их је на једној страни крова
и високи су колико да надвисе слеме крова. Мање је
димњака, који су на сред слемена куће тако, да се дим-
њак наслања на оба крила крова. Ти су димњаци сниски
често од обичног плота реће од дасака начињени. На
старим ћерамидним кућама димњаци су скроз дрвени,
доле шири, горе ужи, и кров им је шиндран, где где
шиндре чине једноставну раван на једну страну нагнуту.
Покрпвени су и ћерамидом, а негде је димњак просто
поклопљен плочом, где где тенећком. На новијим кућама
димњаци су зидани и личе на варошке.
Осим тих вићају се и такве куће, које су заостале
од Арнаута а Срби у њима живе, пошто су их препра-
вили. То су иреирадлене
•арн&утске куће. Има их
поглавито по клисурским
селима, која су била ар-
наутска.
Те су куНе по спољашњо-
сти всте као а праве поља-
ничке куће сламњаче: пле-
таре, сниске, покриаене сла-
Вр. 7. мом, имају двоја ирата, а у
Стара арааутсва вућа у Ладанцу, сагра- место прозора су обични о-
ћеаа ово 2 год. пре осдобоћеља (1878). До твори на задовима. Унутра је
вуће је одмах пред вратима 3—4 корака К ућа преграћева пердетима,
вошара, пдетара а сдамом покривена. сду- која место зида м .
жнда зк смештаЈ одеда а др. ~ .
собе и к
Дедова вућа: У ћ е У српско] куЈ.и
1 соба 6 врата (■• план «У^е бр. 7). Уз једно
2 вућа (вујна) 7 прозор перде а према овоме делу,
3 аибар 8 огњиште к о ј и одговара кући, јесте ам-
4 јасдезаврупну стову 9 јасде закоња барчић) саа од ш и р 0 К И 1 да_
р
сака. Уза аид ивмеђу кућних
врата постоји јасле за крупну стоку, а у једноме је ћошку јасле
за коња. — Срби, који су се уоелили у те арнаутске куће, ва-
чинили су место оних »пердиња« једноставан аид и на њему арата
,пИ12еси» ^ л О О З 1С
рнста т. НИКОЛИЋ 73
И8 куће у собу, те је тако од једнодељне арнаутске куће пачи-

њена дводељна. У кући је остало огњнште, а у ооби начињен опак
јв. план куће бр. 8). До
:
окоро је било више таквих .— > . —*—
ЛГ
арнаутских кућа,у којима 1
су живелн Срби, па су сада
напуштене, пошто оу ста-
воввици вове саградили.
Ув њих постоје и поједи- к
не вграде: плевње, кошаре
и др.
Зграде око куће. — У

Ч. I
Бр. 8.
овим областима, као и Стара арааутсжа кућа у ^ Ладшцу) №
у ГрДбЛИЧКОЈ Клисури, граћена ире осдобоћеаа (1878), а посде 1878.
у смислу з г р а д е у п о - г- п Р вп Р ав *в ва У СР П «У «ућу. П<>"™О јв на
маена преграда авмеђу собе н куће. Сниска
требљава се СТарин- ј в > о д ш о т а 1 повриеаа сдажои. Таван је у
с к а реч левина (девике) собж од вмромх бувовжх дасава.
Дедова:
како за све зграде око 1 кућа (вујна) 5 јасде
куће тако и за кућу, 2 соба 6 врата
када се,, ова сматра као 3 оцак 7 проаори
_ . 4 огљиште
зграда ). Око куће по-
стоје зграде: кошарв, ћерана, трла, алевнл, казаница,
амбар, кошеви, ладник, млвкарник, а осим њих: кочина,
кокошарник.
Изузев амбар, као и где-где ладник, који су од
дасака, све су остале зграде саграћене од плота, који
је код главнијих зграда гкошара трла, плевњи и ка-
заница) облепл>ен, као и код кућа. Те су главније зграде
често покривене ћерамидом, где где плочом или даскама
(шиндрама), а већина сламом као и све остале споредне
зграде.
Кошаре су по велнчинв често као и куће, само су ниже од
њих. Све су плетаре и већином саграћене као сламне куће. Имају
једна врата. Место проаора где где оу обичви отвори на зиду.
1
) У пчи&скн седижа нитж у морввсвижа (у бдисвој оводжнж Врања) та
се реч ае чује.
|П|(12ес1 ћу
74 ПОЉА.НИЦА И КЛИОУРА
Има их од две врсте: једна је слична по улозн у неколнко ва-

јату западиих крајева Србије, а друга је аоловарка (штала). У
првој се чува одело — »џопе* — (за промену и обично), черге
и постеља обично у ковчезима или повешапо на моткама. а ту
су и друге домаће ствари, често и каце за воће, и бурад од ра-
кије. Пред таквом кошаром има где где и ајата, који служи ва
остављање разних домаћих ствари. Где у двору вема те кошаре,
становници обично испод стреје кућњега крова држе опружену
мотку, о коју вешају постељне ствари и др. Друге кошаре служе
у место штала: у њима становници чуиају коње и говеда или
само волове и онла је то воловарка. Због тога обично има око
кућа по 2 кошаре, а негде и по 3 — 4.
У поједииим селнма Пољанице (у Големоме Селу и Градњи)
очувале су се зграде Деране или дгакарнице, у којима се граде
мутавџиски пронзводи, (покровци, вреће н др.). Оие су, као и ће-
ране у којима се ужа раде, дугачке, саграћене од плота, а по-
кривене сламом или ћерамидом. У раннједоба иису служиле само-
за рад мутавџиски, већ се у њима н пиће продавало, те су биле
као данас механе; оида се није ишло у механу већ у ћерану.
Трла је од плота, често „вртен плот* т. ј . оиругластог обли-
ка, а покривена сламом. У њу се затварају овце и коае, те је с
тога пред аратима трле тор, ограђеп обичним плотом.
Плевње су или близу куће или даље од ове ван ограде двора
обично 30—40 или 40—100 корака. То оу веће зграде као и куће,
иа које и личе из далека, а често су и више од њих; широке су
5—6, а дугачке 7—8 корака1). Плетаре су и покривеие сламом
са лемеаницама. Кров је висок. Имају једна врата. Где где им је
темељ од камена и онда је под плевњом с једне стране штала,
те је плевња с те стране на два боја. Пред плевњом је обично
гумно за вршење, ограћено је плотом. Где где су око гумна по
2 па и по 3 плевње: једне за сламу. а друге аа плеву; служе
искључиво за смештај сламе и плеае.
Казанице су плетаре, често са темељем од камеиа. Покри-
вене су ћерамидом, сламом или даскама. Служе за печење ракије.
Вићају се само по дворовима имућиијих становника, али обнчно-
у свакој мали има по једна.
Амбари су од дасака, покривенн шиндром, сламом или нај-
чешће ћерамидом ; унутра су даскама подељени у „пресеке* за
■) Плевње обвгано стају 5—7 ш 7—8 банака, а највнше, када су ћера-

мидве, око 10 банака, ади никада нису скуоке од куће као што неки веде.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИ0ТА Т. ННКОЛИЋ. 75
равне врсте жита. Пред амбаром је где где ајат н кревет мало
издигнут. Под истим је кровом где где и ладник. Где нема ам-
бара, ту је кош, који је изнутра облепљен блатом. (В. слику
у Крушевој Глави).
Кошеви су од плота. покривени сламон и служе аа снештај
жита. Кошеви у којима се држи кукуруз, већи су, дугуљасти,
подлога су им греде или камени зид, а покривени даскама или
ћерамидом. Кошеви 8а остале врсте житајесу мањи, инају облик
цилиндра, који је где где доле ужи, а горе шири. Подлога су им
даске, на којина су утврћени прутови, којн чине скелет коша.
Изнутра су облепљени блатон или балегом. Нокривени су сланон
или шиндром. Код кошева, покривених сламон, отвор је одовго,
са страве крова. (В. слику кошева у Голеноме Селуј.
Аадник је исти као и у пчињским селина1). Више их ина у
селима Пољанице и Клисуре, у по некима на пр. у Дреновцу н
по 10—15. Омањи су и квадратасти (1 м. висине и гаирине), а са-
граћени или од дасака са шиндраним кровом или су оплетени
прућем, а покривеви сламом или ћерамидом и такви су обично
већи. Увек су уалигнути од земље илв на 4 стуба или подаи-
дани; обично оу пред куКним вратима, али на таквоне месту да
нх увек »ветар бије.*
Млекарник (млекар) је обично пред кућним вратима, сагра-
Кен је од плота („чакма*), покривен плочом или даскаиа, а ви-
сине обичнога човека, колико да се у њему слободно креће; под
је аемљан, у њему се, као у ладнику, држи благота: млеко, сир,
масло и др.
Кочипе су плетаре в покривене сламом као и кокош&рници
— оплетени прућем и покривени сланом.
Мећу свима тим зградама само се где где запажа

да има неког расаореда, који је као и у пчињским се-
лима1). Све су зграде з:једно са кућом око двора, тако
да су кошеви и амбар према кући, а остале зграде с
обе њене стране. Где где су зграде за стоку и плевње
око гумна, које је близу куће или уз саму кућу с
њене друге стране, где су споредна врата. — Баште се
око кућа вићају само где где, али их највише има по-
») Насе*а II, 137—138.

г
) НаседаН, 138.
ред река, приточица Ветернице, као и поред ове. По-

ред кућа има и воћњака („сливњаци"), иначе су воћке
растурене по имањима и има их врло много као на
пр. у Смиловићу.
Изгледа, да су ово главни узроци појави таквих
кућа и зграда у Пољаници и Клисури. Одлика поља-
ничких кућа, да су просте, неукусно саграћене, са мање
одељења и кућних зграда јамачно је у веаи са кул-
турним стуањем, на коме су становници ових области,
а тиме уједио и са особином њиховом, да изостају по
укусу од становника у Поморавл>у. Томе се могу при-
писати и неке појединости као оџак у соби, комин на
сламној кући и др., што се вића у пољаничким кућама,
а тога нема у Поморављу, Пчињи, па можда ни у Ви-
ногошу1). — У пограничним селима Пољанице куће су
просте, колибе и буснице, како због несигурности по-
ред границе, тако и због сиромаштинв, јер су отанов-
ници скорији досељеници, ма да је у многоме узрок и
њихова лењост, јер су многи од тих разноврсних досе-
љеника познати као »нерадиици.« Уз то светекуће граде
сами Пољаничани, који су као мајстори самоуци, те и
невешти у граћењу кућа. — Појави бољих кућа (но-
вијих), које се јављају поглавито после 1878. год., узрок
су мајстори Пчињани и Власинци, који су их градили,
а и даиас их граде (Пчињани досељепици у Равноме
Делу и у другим селима). Уз то су утицали и они ста-
новници, који су се креталп ван Пољанице и вићали
боље куће по селима и варошима; варошки се утицај
вића на најновијим кућама (обојени и већи прозори,
зидани димњаци и др.). Али је често код нових поља-
ничких кућа само с поља утицај варошки, иначе су у
основи праве пољаничке куће.
■) У седу Швачкавици иеиау невим кућама оџака у соби, а у неаииа има,

јер су прве градиди иајстори и» Вра&а, а друге из о&шжњег села Тесовишта
(Вивогош).
РИСТА Т. ННКОЛИЋ 77
У свима селима Пољанице и Клисуре нема комина

на сламним кућама. Таквих кућа нема у Секирју, Ур-
маници, Смиловићу, Власу, (бар их ја нисам видео), а
има их у Стрешку, Крушевој Глави, Големоме Селу,
Мијаковцу, у појединим деловима Градње и др. Изгледа,
да је аојава комина у вези са положајем села или
делова његових. Комина има у селима или у оним дело-
вима њиховим, који су на већој висини и изложеии ја-
ким ветровима; у долииским селима нема комина. Прва
су села ,више но последња, изложена ветровима, због
којих се изгледа и граде комини, јер они спроводе ив
куће дим, којн се на сламним кућама у долинским се-
лима може и кроз сламу чурити, јер ветрови не сме-
тају, пошто су та села у многоме заклоњена.
5. Трле и колибе.
Пољаница, а нарочито Клисура, већим су делом
сточарске области. То се види, како по траговима ста-
новника пре данашњих насеља, тако и по садашњем
стању у овим областима.
Име села Власа као и порекло неких породица у
томе селу, у неколико доказују, да је раније у поједи-
ним деловима Пољанице, а јамачно и по Клисури, било
Влаха, који су можда живели сточарским животом. 0 тим
Власима данас у народу нема никаквих предања иити о
Црновунцима, да их је било по Пољаници. По оближ-
њим планинама Голаку, Кукавици, па и Пљачкавици,
које су и давас познате са својих пашњака, зна се само,
да има или да је било Црновуиаца илиАшана (Арнаута).
По Голаку и Пасјачи било је по ослобођењу 1878 око 25
вородица и са 3—4000 оваца и до 300 коња1). По Ку-
кавици до ослобођења (1878.) није било Црновунаца,
ма да има трагова (Влајиња врх иа Кукавици), који доне-
кле показују, да је по њој раније било Влаха. Од пре де-
') М. Ђ. Мшнћенћ, Крадовина Србија, 245.
.пШгесим ^ л О О ^ 1С
сетак година почели су Црновунци узимати под закуп

планипу Кукавицу, по којој лети чувају стоку, а на
зимовник је гоне у »лесковачко« или у Добрич. По
Пљачкавици се не зна, да је раније било Цриовунаца,
али се ирича како је Турчин, који је до 1878 г. био
господар Пл>ачкавице, издавао пашу по њој под закуп
Цинцарима, који су се по кад-кад лети кратко време
бавили. Иначе су је узимали под вакуп поједини л>уди
из Врања, који су стоке имали. До 1878. год. у селима
Бил>аници и Девотину, која су у непосредној близини
Пљачкавице, живели су Арнаути Ашани, чије је главно
занимање било сточарство. И сви остали Арнаути, који
су до 1878. год. живели у Пол>аници, били су погла-
вито сточари. — Села у непосредној близини тих пла-
нина била су позната као сточарска, каква су и данас
у многоме. Још пре 1878 год. становници појединих
села Пољанице и Виногоша гонили су крупну стоку на
пашу („к'шлус<) у села на подножју Голака, у Кукавицу
и Пљачкавицу.
Па и данашњи становници Пољанице и Клисуре
раније су се бавиии о сточарству више но данас. Стоке
су чували много више1) но сада и обично заједнички
бачевали. Тако су нарочито живели, док су били на
окупу у првоме селу. Онда су бачевали међу собом, а
како су имали и господаре, то су и за њих бачевали
обично по недељу дана. Онда је сваки имао све зграде
за стоку (трлу, колибу и др.) ван купе, на имању. Доц-
није, када су се становници поступно разишли на имања,
престали су заједнички бачевати и стоке су све мање
и мање чували, јер је п паше бивало све мање. Данас
па то заједничко бачевање, којега је било по свима се-
лима, осим предања опомињу називи »Бачевиште," којих
') У селу Мвјаковцу, када су становвици бнлв на окупу у првоже седу н

када ЋЛ је било мање, причају, дз је једвн чувао ко 300 нузвнцв (коза н оваца)
и ло 150 гдавв јадовнве (јараца п оввовв), уз то свиња, говеда н др.
.пШгесИз/ ^ л О О ^ 1С
РИСТА Т. НИК0ЛИЋ 79
има готово у сваком овдашњем селу. Уз то и сада ста-

новници Равнога Дела бачују заједнички, а има и неко-
иико кућа из села Стрешка, које бачују у Лисцу. По
Лисцу Стречанп имају колибе за крупну и ситну стоку,
која им тамо борави. Око пет њих тамо чувају стоку;
имају обично 30—40 оваца, око 30 коза и др.
Сви остали становници Пољанице и Клисуре данас
чувају стоку сваки за се, неко више неко мање. Нема
каквог особитог сточарског живота.
Зграде за стоку или су код кућа или ван њих, на имањнма.

Зову их обичио „колибе." Увек се употребљује реч колиба (»идем
до колибу"), кад се поће ка стоци, где су поред колибе све стаје
за крупну и ситну стоку. Чује се и реч појата, али ређе. Нај-
иећи део стаиовништва Пољанице и Клисуре чува своју стоку
код кућа. На имањима ван кућа стоке чувају обичио имућнији
гтанонпици, који имају стоке више и имања даље, нарочнто у
селима с леве страие Ветернице као и у осталим селима Поља-
нице у изворишту Ветернице, према Клнсури и по Клнсури. Че-
сто они, чије су куће поред реке, имају зграде на имањима, која
су им даље од кућа.
На имањима постоје: трла са оградом пред вратима, колиба,
залсетика, олевња са гумном, кошара (говедарник или воловарка),
кочика; последње се зграде вићају само где где на имању ван
куће. Када су на имању само трле и колибе обично су дзље од
куће "/4—'/* и ' с ах„ иначе су на пр. плевн>е нанмању ближе кући.
Обично сваки нма по једну трлу и колибу, а има сељака, којн
имају и по две колибе са трлама. Никада их не помештају.
Све те зграде — „левине" — (трле, колибе, кошаре и плевњв)
саграћене су од плота, као и оне у двору, а покривене су сламом.
Само су неке од њих простнје саграћене, ,на подввле", нарочито
трле и колибе. Око трле је обично ограда од плота. Уз те се
зграде наће где где и кочина. То је колибица испред које је пло-
том ограћен простор. Пред тим ограћеним нростором постојн други
омањи такође плотом ограћен, а зове се загок или аагокче. У
колиби обично станује овчар, а у нужди и стоку аатварају. У
трли затварају овце и козе. Говедарник је за говеда.
Када су те зграде близу кућа, код њих се сем овчара нико
ис бави. Млеко носе кућп в тамо врше сав рад са њим. Али када
о&есИзу ^ л О О З . С
80 ПОЉАНИЦЛ Н КЛИСУРА
су даље од куће, у нолибн бораве увек по двоје, обичао најста-

ријн укућани, који чувају стоку и сав рад са млеком врше у
колиби. У твм се колвбама становннци баве а зими и лети, јер
јалову стоку стално чувају у трлама ван села, а само муавнце
дотерују кућама. Има колиба, код којвх становницв чувају стоку
само вими, а лети никако. То је случај код становника, који
нмају стоку мувницу. Код већине становннка, пошто сада мање
стоке имају, стока се музница ввше чува код кућа, само по не-
кад звми в у јесен код трла н колиба. И онда се само овчар
бави на колиби, а млеко се доноси кући. У опште је рећи случај,
да се сав посао са млеком обавља на колиби.
Све те колнбе н трле нису прави сточарски станови, какви
се на пр. ввћају по северо-источним крајевима источне Србије.
ма да само по где где одговарају н>има. Оне су на имањима ста-
новвика, те у многоме аамењују кућу. За време лета, док ста-
новнвцн раде своја имања, сав алат при раду држе у тнм ста-
иовима, где се за време летњег рада и баве.
Од даиашњих села позната су као сгочха места она, која
су н раније таква била. То су села у Клисурн, у Пољаннцн на-
рочнто она у изворишту Ветернице као н села на јужној гра-
вици Пољанице : Пљачкавица, која је у близиви чувених сточних
места Девотина и Биљанице и др. У та села становвицв околвнх
села (ва Ввногоша, Поморавља и др.) сваке године дотерују стоку
летн на пашу. Тако у с. Пљачкавици има свакога лета на пашн
по 30 тућих говеда из оближњих села1).
Оподању сточарства н промени у вачину аанимања главни
је узрок у томе, што је данас мање паше но раније, а нека села,
као што је познато, немају паше нн мало. Ув то данас станов-
иици не живе у задругама као раније, те и нису у могућству, да
стоке чувају више, већ по мало. Због тога само задружне куће
имају стоке внше. Стари начнн сточарскога живота, бачевање,
када оу становници свакога села заједнички бачевали, изгубно се
јамачво зато: 1) што становници данао не живе на окупу, у првоме
селу, као раније, већ свакн за себе, раздалеко један од другога,
на своме имању; 2) што је данас, како неки од старих људи кажу,
и »свет други* — сваки воли да живв за себе, не тражи нико
заједницу, као што је то бнло раннје; и 3) што је данас мање паше.
То се с друге стране потврћује оојавом бачевања ставовника
') На једну се гдму пдаћа обнчно по 10 троша аа дето.
,ф\гев 1>/ > ^ з 0 0 3 1 С

РИСТА т. николн-а 81
Равнога Делв и неких у Стрешку* Стречани бачују по Лисцу и

код њнх се бачевање одржало изгледа поглавито зато, што имају
довољно паше. Они у Раввоме Делу бачују изгледа за то : 1) што
имају довољно паше; 2) што живе мећу собом приличпо у бли-
8ини ; 3) што су сви готово пореклом Пчињани, па се овде, на-
шавши се осамљеии, зблнзили једви другоме и у томе погледу; и
4) кво да их на то гони и несигурност поред границе.
Колибе и трла ван кућа имају обично становници оних села,
која су богата пашом, кво и по осталим селима имућни станов-
ннци, чија оу имања даље од кућа, нарочито оних људи, који су
вахватили многа имања по одласку Арнаута 1878. год. Све су те
трле далеко од кућа по читав сат и више. Али у селима дуж
границе и ако ствновници имају и паше и имањв ван кућа, ипак
немају колибе и трла. Томе је главни узрок краћа стоке, коју
врше Арнаути или чешће сами Срби у споравуму са Арнаутима').
Иначе у осталим селима, где су становвици сигурнији (од краће
и др.), ностоје колибе за стоку.
6. Имена.
Имена села, њихових крајева, као и имена брда,
планина, река н сви остали називи могу се поделити у
две главне групе: I. Имена странога порекла, од којих
су многа старпја од данашњих становника; и 2. Имева
сриска, која потичу поглавито од данашњих становника.
У имена прве групе спадају:
а) сва она, која се тичу некадашњих становника
Влаха; то су: Вл&сег), Вл&јињл (иа Кукавнци), Влашке
Шуме (у Урманици), Влашке Аш&де (у Станцу1, Цинц&рин
(под Лисцем), Влашки Кл&данац (у Стрешку), Драголин До*);
') Тако на пр. иеш становницн с. Ушевца, којв су по оддаску Арнаута

из Добрејаица, купндн инања, ииају на аима н колнбе, које су далеко од кућа
оао V*—'/х сах - Тамо стоку затварају саио аини, а летн не, јер нн је враду,
*) И у Јабданвци с обе страве Раано-бањске Реке, једне од нзворних
жракова Медвеђе, востојн истоииено седо Власе.
*) Можда је Дрсиолин од вдашког вмева.Дршул иди Драгол, ако такво ноже
постојатн.Слично тонеДрагулин Дол на севериој страни Вадкапа ио К. Јвретеву
је вдашвога поревда: Драгулова Додина од Драгул. Вндн ЕИгв^епИшт Ви1валеп.
& Ш.
етногрдфски аворник, КЊНГА П. 6
,ф\гев ћ / \ Ј 0 0 5 1 С
82 ПОЉАЈШЦА И КЛИСУРА
б) имена, која се односе на Арнауте као: Дардиште')

|у Дреновцу), Љомино Приче (у Лалинцу), Џерифез (у
Лалинцу); Арнаутски Кладанац (у Секирју), Фирл (у Ла-
линцу); много је назива, који опомињу на њихова осо-
бена лична имена (мухамеданска) као што су: Љуљин
Кладанац, Баљин Ки., Бељурово, Ајдарова Њива, Мивта,-
рово Приче, Таирова Долина (Дреновац), Зекино Селиште
и др.; можда су арнаутска и ова имена: Биљаница,
Гагинце, Калабарина и др.;
в) нме Татарски Кладанац (у Секирју) помиње на
Татарина, турскога гласоношу;
г) имена Турски Дол (Секирје), Абдулов Кладанац
\Вина) и др. помињу на Турке.
За нека се нмена но може одређено рећи, од кога
су остала. Таква су изгледа: Пачавац (Ушевце), Рзаница
(Ушевце), Лекочевац (њиве у Дрезговици), ПЈошоран (Дре-
новац), Дулан (Секирје), Ботуња (Ушевце), Синова Глава
(Калућерце), Кујнац (Власе), Миљак (Власе), Душина. Чука
/Власе), Парамуљковица (Пљачкавица), Чорин Кладанац
(Рождаце), Пардина Ливада (Рождаце), Рачовац (Рождаце),
Сианички Камеп (Рожд.), Рилов Дол (Станце), Гарина
Г. и Д. (Вииа,, Шијеник (Вина), Магурица (Вина), Даби-
окљева Орница (Смиловић), Цремашница (Тумба), Солакова
Долина (Студена), Гаџура (Стрешак), Бина. Ливада (Стр.),
Накова Шума (Стр.), Јејаи (Добрејанце), Преиљиште (Ла-
линце), Рогје (Лал.), Балиик (Лал.), Шиловскв Кочине (Лал.),
Калика Ливада (Власе), Шиндерски Деја (Драгобужде),
Мајевац (Дрен.), Тотоан (Дрен.), Мали Дотин (Дрен.) и др.
Мећу пменима друге групе издвајају се:
Ј. Имена, која опомињу на старија насеља друкчије
врсте од данашњих, и на друга културна стања: Градња,
Градиште, Катуниште (у Секирју), Кућиште, Појатиште
(Студена), Гумниште, Ложиште (Стрешак).
•) Од речи .дарда* (крушка), од које јс н име старих Дардаиа.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
2. Имена, која опомињу на иоједине врсте руда:

Сланик (Секирје), Слаиа Вода (Власе), СланвЛиеаде (Власе).
3. Имена, која се односе иа раније или садашње
занимање становника: Калуђврце (село), Калуђеров Гроб
(у Калућерцуј, К&луђерска. Долина (у Кал.), Кллуђерске
Ливаде (у Кал.), Бачевиште, Просиште (Вина), Јвчмиште,
Ланиште, Лвћиште („лећа<с — сочиво).
4. Имена, која подсећају на разноврсне људске тво-
ревине : Слог (Смиловић), Маркоео Кулиште (Драгобужде),
Кованл'к (Дреновац), Лозиште (Калуђерце), Гнојина (Вина),
Бачвтине и др.
5. Сродствена су изгледа имена: Рождаце (рождаци
— роћаци), Мијаковце (Мијаковци, Мијак) и др.
6. ИмеЕса, која су дата ио шумскоме дрвећу: Дре-
новац, Јасење, Јасика, Јасеновица, Куње, Габер, Церов
Рид, Бресјв, Густа Трница, Дубикв, Лииа, Луг, Трн, Па-
иртљива Орница, Базовничка Падина, Базова Надинл,
Базовник, Благуне, Лвска, Брестов Дол, Букин Чукар и др.
7. Имена, која су дата по еоНкама: Оскоруша,
Крушкар, Густи Ораси, Црешњица, Сами Ора, ВоНњак,
Црешња, Јабука, Јабучица, Јабуково, Слива, Сливица и др.
8. Имена, која су дата по биљу, културним биљкама
и у опште по вегетацији: Грашиштв, Јагодњак, Реиа,
Вина (село) — по виновој лози, Коирива, Шеварина,
Црна Травица, Ливаде, Селимиште (у Мијаковцу) — по
цвећу селиму и др.
9. По особинама воде дата су имена: Бела Вода
\у Студени и у Драгобужду), Смрдан (Лалиице); Барјв
(баре), Вирови (ливаде у Секирју) и др.
10. По пластичним и осталнм особинама земљишта
дата су имена: Рамни Дел, Рамњак, Рамна Падина, Умац,
Голи Риб, Куси Рид, Руије, Шарени Камен, Корутина,
Бели Камен, Груач, Рамна Шума, Голема и Куса Лука,
Росуља, Жути Камен, Црвени Брег (у Дреновцу) и др.
6*
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
84 ПОЉАНВЦА В КЛИОУРЛ
11. По животињама су дата ова имена: Голубињак,

Зајчи Камен, Зајча Страна, Свињска Падинл, Орлова Чука,
Мечји Деја, Гареаник, Којзи Брег, Гарван&чко Приче,
Мечо Приче, Чаплак, Змијевац, Мечја Чука, Мечкина
Падина, Крагујев&ц, Јагњило, Говвдарник и др.
12. Преиначена су и промељена ова имена: Г. и Д.
Округлица — Оруглица Г. и Д. (изгледа), Китица — Власе
(по предању), Краљево — Дуиељево (по предању), Кр-
стена — Трстена (по предању), Размилица — Г. Оруглица
(предање), Божура — Тумба (предање).
0 поставку имева села, као и о многим другим имевима у
народу поотоје приче в домишљања. 0 именима села биће помена
при опису свакога села, а овде ћу помевути прпче в домишљања
о другим именима. — 0 поставку имена Пољанице има веколика
домишљања. По једноме предању (у с. Мвјаковцу) Пољаница је
добвла име од Пољане, како се ввала жена, која је од векуда до-
бегла у ову област. Други веле, да је прозвата Пољаницом због
овога. Када је Пољанвца била под лесковачким пашом, становви-
цвма је бвло далеко ићи у Лескоаац, због чега паша подели, веле,
лесковачкв вилајет на иола, в Пољаница од тада доби д&вашње
вме. Највероватније је предање, по коме је Пољавица проавата
тако абог тога, што ивгледа под>е, када се погледа са Облика илв
којег од гравичнвх висова. — Ветерницл је по једноме предању
проавата по иавору заавом Ветервица, који је блвву Језера у
изворишту Ветернице, а други веле, што вода, одакле тече главни
крак Ветериице, ромори: »вр«, »вр*1). Облик је, прозват по томе,
што се увек на Облику опааи оолвк, из Пољавице, када падне
магла илв када се ваоблачв. — Лисац је прозват по томе, што
је једним делом лис т. ј . бев шуме'). — Грот је добно име п&
свтвоме качеву груачу, кога има највише на стравв његовој према
Дреновцу. — Голак је провват по томе, што је вбог некадашње
рударске радње остао био без шуме, го, само је, веле, ва местуг
где је давас Регког^ер, било три дрвета, те је по томе в ово вне
постало. — Мраковштица (у Власу близу Ветерввце) добвла је
•) Др. Т. Маретнћ име Ветерница стаа&а у народна иа^вања, којина ве

гаа правота ввачења, што ве би треОало, а Мииошић ту рвч ввводи од ветра
Ввди Преглед геогра*ске лвтературе Б. П., кн>. I, с. 5.
а
) Човек, којв јв по главв лие т. ј. бев косе, 801е се лишко.
,П1112ес1иЧЈООЗ[е
мме по томе, што је ту ухватно мрак »цара* Лазара, те је пре-

ноћио на лукама(поред Ветернице), којесупрозвате Царинске Јуке1).
По множини имена Пољаница се издваја од Кли-

суре. Она је већ давно насељена српским становништвом,
које је до данас дало имена свима геограФским објек-
тима, изузев нека страна имена, која су заостала од
старијега становништва. Клисура је скоро насељеиа срп-
ским становништвом (после 1878. год.), изузев нека села,
и данас у њој нема имена ни за најобичније геограФске
објекте. Исти је случај и у новим селима Пољанице према
Јабланици. Од интереса ће бити, како ће и према чему
сам народ у току времена створити имена.
7. Старине, ранија и д а н а ш њ а насеља (постанак и др.).

Отарине. — У Пољаници и Клисури има различите
врсте старина, које опомињу на ранија насеља у овим
областима. То су: селишта, кућишта, гробља, градиштл,
манастиришта, црквишта и други различни остаци ста-
рина — слогови, новци, цигле, калдрма, традиције о сга-
рим границама и др.
Селишта. пн&старих и нових. Старихјеселишта мање,
има их око 10 и то у: Дреновцу, Секирју, Ушевцу, Власу,
Урманици, Градњи, Големоме Селу, Крушевој Глави,
Острој Глави, Доњој Оруглици и Вини. Она су по стра-
нама долина обично на заклоњеним падинама. На њима
има где где остатака старога воћа (ораха и др.). Близу
њих често постоје најбољи сеоски кладанци, а и стара
гробља обично су недалеко од њих. Сада су на њима
обично њиве, на којима становници при орању где где
наилазе поједине остатке .старина од некадашњега на-
сеља. На тим су селиштима била села јамачно ире по-
стојања данашњих насеља. Селишта у Острој Глави и
1
Постоји предаае, како је ,цар« Лазар ту преноћво онда, вада ну Маржо
Крадевић није допустио, да врође вроз теснац, где је данас Марково Еие.
|П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
у Доњој Оруглици млађа су од осталих старих селишта

уз поменута села. На њима су била српска села, која
су постојала пре доласка Ариаута, када су сва даиашња
стара села у Пол>аиици и Клисури постојала. Њих су
и Арнаути звали „стара селишта«. — Нових селишта
има готово уз свако старо село Пољапице и Клисуре,.
уз нека и по два. Позната су под именом „селиште"
или „старо село<(. На тим су селиштима била у почетку
данашња села, па се становници поступно разишли иа
имања, где су им сада куће, те је место, где је најаре
постојало данашње село, постало селиштем. Негде и данас
има кућа на тим новим селиштима, где је било прво село
данашњега села, а већина их је без кућа, на њима су
сада њиве и ливаде. У ред тих нових селишта спадају
и она места, где је раније био збег, па због тога место
прозвато селиштем (као на пр. у Тумби). Таква су но-
вија и селишта у бившим арнаутским селима, где су
до 1878. г. биле арнаутске куће; њих зову и куНишта.
Старих гробала има око 10 и то у: Дреиовцу, Сми-
ловићу, Градњи, Ушевцу, Големоме Селу, Трстени, Га-
гинцу, Лалинцу, Црцавцу, Доњој Оруглици. Сва су та
гробља позната као »старинска«. Урасла су у траву и
жбуње, те се готово и не може распознати, без кази-
вања мегатана, да су ту била гробља. Само се види ши-
л>ато камење, које вири из траве. Заостала су јамачно
од српскога становништва пре данашњих насеља и изгледа,
да су била гробља, када су постојала села на старим
селиштима. За стара гробља у Гагинцу, Лалинцу и у
осталим бившим арнаутским селима може се поуздаио
рећи, да су заостала од Срба, који су у тим селима
живели пре доласка Арнаута. — Осим њих постоје и
друга стара гробља, која су, по свему судећи, старија
од поменутих старих гробаља. Њих има око 6. Изгледа,
да је од њих најстарије „гробје од иидовије« у Секирју
на месту Ржишту. На њему нема никаквих остатака.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
већ се само прича, како су ту копани људи „џидовијв"

(џинови). Можда се то гробље тиче најстаријега народа,
за који се зна, да је живео на Балканскоме Полуострву
а у ономе делу његову, где је данас Пољаница (Дардани?|.
За такво се гробље прича н у селу Градњи. Давнашње
је и чумско (урманачко) гробље, које је на међи Урма-
нице и Ушевца. Прича се, како је ту чума побила 77,
или, како неки веле, 99 девојака, које су биле среле
некога младића и растргле га 1 ). У Угаевцу, Крушевој
Глави, Тумби, Градњи и у Мијаковцу постоје стара гробља,
за која веле, да су латинска. И на Лисцу постоји старо
гробље — лисачко гробјв — на коме нема никаквих
особитих трагова, све је урасло. Близу њега постоје
неке дуварине. На појединим местима (на нр. у селу
Станцу на месту Угар) становници ископавају при орању
врло крупне човечје кости, и веле, да су ту била не-
кадашња гробља.
Гр&дишта. има три: два у Клисури, једно у Поља-
ници, а једно је — Марково Кале — ван ове, на путу
у Врање. Од градишта у Клисури једно је, звано Гра-
диште, при улазу из Пољанице у Клисуру, с десне стране
Ветернице. Оно је на крајњем изданку косе између Сту-
денске и Градишке Реке. То је чукица, од косе одвојона
прекопом, а са осталих страна су реке; обрасла је шумом,
по којој је разбацано камење. Када је ту постојао град
— кале — прича се, да је у њему био збег и „млого
азно". Због тога су, веле, Турцп папа.ш кале са Вита-
новице и уништили га трешњевим топовима. Друго је
градиште у Клисури на Умцу, при уиазу из Лесковачкога
Поља у Клисуру. На њему нема никаквих особитих тра-
гова раније тврђаве. Треће је градиште у Дреновцу (По-
љаница) близу данашње границе. Прича се, да је ту био
град, а данас је готово све земљнште нод шумом. —
') Овда је, веде, чума побила в све становннке села Уржаннце; сиио се иа ко-
вачевске иородице спасао некодико н>нх, од којнх вода поревло иородица Ковачовци.
88 ПОЉД.НИЦЛ Н КДВСУРЛ
Сва су та градишта, како изгледа, из доба Турака. Данас

на њима нема никаквих особитих трагова од иекадашњих
градова, само је по њима разбацан обичан камен и
махом су обрасла ситном шумом. Тврћаве, које су на
њима биле, постојаие су више ради сигурности пролаза,
или да у случају послуже за збег нарочито тврђава при
улазу из Пољанице у Клисуру. Близу тог Градишта по-
једини делови коса јесу виши и са њих би се могло увек
доминнрати тим градом. Тврћава Маркова Калета, од које
су се очувале зидине, била је од већега зиачаја у свакоме
логледу и изгледа, да је ив византијскога доба.
Манастиришта или ман&стирина има на три места

у: Големоме Селу, Градњи и у Дреновцу. Манастирина
или Манастир у Големоме Селу јесте с леве стране Ма-
настирске Долине, чији је поток лева приточица Ветер-
нице. Ту су „зидине од старог манастира, поред кога
се познају остаци од неке друге зграде, где је прича се
живео некакав испосник"'). Манастириште, а по некима
црквиште, у Градњи јесте на левој страни Крушево-
главске Реке. Познато је под именом Света Петка. Од
какве грађевине нема ни трага, већ је само разбацаво
обично камење. У близинн јо старо гробље, за које веле,
да је латинско2). Манастирина у Дреновцу јесте с леве
стране Манастирске Долине. Повната је под именом Св.
'Борће. Заостале су неке дуварине, урасле у трње, а около
је гора. Не зна се, из кога су времена ти манастири.
На месту Св. Петка причају, да је био наћен камен са
натписом »поп Недељко". По томе би ту била српска
црква. Народ их сматра за „латинске" *).
■) М. ТЈ. Милићевић, Крадевина Србија, 284.

а
) Као »Латинску Манастирину« поииње је н М. ГВ, Милићевић, Краде-
впна Србија, 285.
*) 0 црави св. Петке, да је сматрају за датннску, видн и М. 'Б. М и и -
ћевића, Кралевииа Србија, с. 284.
I |П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛНЋ. 89
Црквишгаили црквина имау: Дреновцу, Добрејанцу(2),

Градњи, Власу, Големоме Селу, Стрешку, Тумби, Доњој
Оруглици, Црцавцу, Крушевој Глави, Девотину. На свима
су тим црквиштима заостале зидине или темељи од ових.
По њима се види, да су то биле мале цркве, просто са-
зидане. Изгледа, да су из турскога времена или нешто
старије од доласка Турака у ове крајеве. За неке народ
вели, да су »латинске«1). Зидине од тих цркава и данас
где где раскопавају становници (као у селу Дреновцу
с десне стране Ветернице близу насипа), а негде су их
и обновили. За све те цркве постоји предањв, како су
их разорили Турци и Арнаути1).
Остали трагови ранијега живота јесу различитеврсте
и има их само местимице. У бившим арнаутским селима
на пр. у Доњој Оруглици, као и у некима осталим се-
лима на пр. у Тумби и у селима под Обликом, распо-
знају се и данас старе међе, зване »слогови«, некадашњих
имања, која су радили становници — Срби — пре до-
ласка Арнаута*|. Ту су данас паше или је вемљиште под
шумом. Поред тих »слогова« у селу Тумби и у селима
под Обликом налазн се камење, прикупљено у „грамађе"
(уздужне гомиле), те по њему мештани распознају, да
је то земљиште, које је данас под шумом, некада (пре
данашњих насеља) било „работено". „Слогови" и »гра-
мађе" у тим селима јесу од становништва, које је жи-
') Таввих цркава, управо зидина иевадашњих цркава, које су повнате вао
,латннске\ данас иха у седиха јужко од Пољаиице. Позиата је »латинска црква*
на међи села Дубиице и Честедина, друга иа св. Идији (честелинском) и др.
г
) Међу тим чуо сам једно предање, које се свуда не потврђује, те н није
поуздано: како је неки мнтрополит дигво народ одавде, те цркве оотале пусте,
а 8еи&а празпа, Томе у првдог иде траднцнја, по војој је кекадашња црква на
Прокопију (Голеио Седо) нађеиа читава, па су становници из н>е пренели све
у цркау голеноселску. Доциије је та црква напуштеиа и уништена. Једнои се
на сабору код те цркве побију Србн н Ариаути, те од тада Србв нису додазнди
у ту црвау, воју су по том Ариаутн упиштили.
а
) Тих старих међа — »слогова« — има и по селима јужво од Поллнице,
где су до 1878 г. жнведи Арнаути. То су седа: Горње и Доње Доброшево, Че-
стелип, Горњи и Доњн Лебовац.
УО ИОЉАНИЦА И КЛИСУРЛ
вело пре данашњега српскога становпиштва, а можда су

од истих становника и они »слогови« у бившим арнаут-
ским селима. У селу Тумби мештани распознају и стара
гумна, која су данас урасла у жбуње1).
Старински новац (златан и сребрн) и какит сребрн
(синџирчиће) становници су наилазили при орању с леве
стране Грађанске Реке близу њена угаћа у Ветерницу,
где су данас њиве Луке и Росуља. Два нађена бакарна
новца јесу И8 доба византијске владавине, један из вре-
мена Јустинијана I. Ту су, веле, наилазили плтос од ци-
гала и камена, иодруме, иодземне канале, калдрму. То
су јамачно остаци некадашњега насеља — „града" — по
коме је, ивгледа, и данашње село Градња добило име.
На појединим местима (на Коластој Орници у Дре-
новцу) наилазили су, веле, зидине некадашњега дућана,
старе р&онике („ранике"), кон>ско железо и др. — Негде
су ископавали бакарне судове, гвожђурине и др. — На
Ђорговом Трлишту (у Ушевцу), у Богдановом Долу
(Градња) наћена је једна бр&два (личи на секиру); наћен је
и један тоиуз и др.
У многим селима иостоје традицијв о старој граници
Пољанице, а можда и некадашње Србије, према Ј. И.,
Ј. и Ј. 3. Према Ј. И. и Ј. стара је граница ишла да-
нашњом ивицом развоћа Ветернице и Мораве, на коме
су: Лисац, Облик, Грот, Гоч и др., а према Ј. 3. је стара
граница истоветна са данашњом политичком границом
измећу Србије и Турске; она води развоћем Ветернице
и Криве Реке. 0 тој старој граннци забележио је нешто
и М. Ђ. Милићевић. Њему су причали, да је на брду
Црноме Камену (које је на томе развођу према Гњилану!
за време кнеза Лазара била „некака граница« и да је
»Лаварев Кладенац«, који је испод тог брда, пронашла
') Неки у Тумби веле, вако су на каиеновииа налазилн шаре, које су по

вихову причању и8 вреиена, када чекић није радио.
војска кнеза Лавара, када је туда пролазила1). То су праве

природне границе — ограђују области (Пољаницу с једне
и Врањско и Гњиланско Поморавље с друге стране), које
и геограФски не чине целину, те је потпуно вероватно,
да је на поменутим развоћима некада била граница1), о
којој се сада прича.
Путови. — У раније доба Пољаница је била на ударцу
једног од најважнијих друмова, који су водили преко
Балканскога Полуострва. То је моравско-вардарски друмг
којисе од Ниша одвајао од великога цариградскога друма
и водио на Југ најпре долином Мораве, а по том Вардара.
До најпознијега турскога времена тај друм у ономе делу
ивмећу Лесковца и Врања, где је Грделичка Клисура,
није водио због клисуре дуж Мораве, већ је ишао ра-
звоћем Ветернице и Мораве или долином Ветерничином.
То је јамачно правац, којим је пут водио и у средњему
веку. Краћи је од најновијег правца овога пута, дуж
Мораве, куда води од најновијега времена (од доба Митад
Паше). Тим је друмом 1669. г. прошао Енглев Браун').
Пут је онда водио дуж Ветернице. Осим Брауна ниједан од
путника није оставио помена о томе путу ив ранијега вре-
мена, те се с тога о правцу његову може знати једино по на-
родноме предању. Предање говорн само о путу, што је во-
дио развођем Ветернице и Мораве; тај је правац јамачно
од турскога времена, јер су путеви у турско доба водили
поглавито косама и венцима планинским. За време Брауна
(1669) јамачно није био напуштен стари средњевековни
правацтога пута (дуж Ветернице и поред Маркова калета).
Из Лесковца тај је пут водио на Југ преко Леско-
вачкога Поља и даље преко села Накривања, Чукљеника
*) Краљевнна Србнја, 275—6.
*) Као што је н данас граница у деду врема Гњиланскоме Поморављу.
*) Помвње, да се 8а иепуннх 12 сах. Ветериица гази 90 пута, те је 8бог
тога и иааива Меандер мизнјски. Хан је чуо, да се треба газнтн 50 пута, а М.
Ракнћ ју је газио око 90 пута. Данас се Ветериица, док тече Кдисуром (од Го-
ломога Седа до Умца), гази око 45 оута.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
92 ПОЉАНИЦЛ И КЛИСУРЛ
(код св. Николе), аа се онда хватао развођа Ветернице

и Мораве и ударао на Кукавицу, водећи њеним венцем
преко Новога Села, Преке Воде и Ружинога Гроба. Онда
је у Кукавици био „дервен", којим се, веле, ишло око
6 сах. (од Чукљеника до Крушеве Главе). У Кукавици
је била турска кула и ту чесма. Познат је био на томе
путу и Убавичков Кл&дан&ц, прозват по некомв Убавичку,
који га је саградио. У Новоме Селу био је хан, где се
давас прича за „70 задине"; хан је био постојао и више
села Крушеве Главе. Од Кукавице пут је дал>е ишао
преко Лисца, где је на садашњему вису Стражи посто-
јала стража, по којој је, веле, и вис добио име. Одатле
је пут даље водио развођем Ветернице и Моравв, где
су села Мијаковце, Крушева Глава, Стрешак и Урманица.
Од Страшачкога Рида ударао је на Чемерник, па водио
подножјем Облика и Грота, за тим ударао на село Би-
љаницу, где је близу Миркова Кладанца био хан, од кога
су заостале дуварине. Даље је водио долином Мале Реке,
у којој, веле, има остатака старе калдрме, а по том до-
лином Градске Реке силазио у Врање. Тај је правац
пута „старовремски", њиме се ишло пре 80 —100 година,
а од тада је поступно напуштен.
Други већи пут, који је додиривао Клисуру и По-
љаницу, јесте онај друм, који је из Лесковца водио
на Ј. 3. у Гњилане. Тај је друм из Лесковца водио
Лесковачким Пољем, па се онда хватао косе између
Липовачне Реке и Ветернице, ударајући на село Барје
и даље на Југ водио Оругличким Ридом, па ударао н а
Копиљак. На Копиљаку постоји акиште, где је био
иекадашњи хан, од кога су заостале дуварине. Даљеје
ударао пут на Веђе Главе, где такоће постоји дув&ри-
ште, па на Воловски Камен, где има аккшге, за тим
на Китку и даље у Гњилане. Од тога се пута сада по-
знаје траг, а и данашњи пут (Лесковац—Копиљак) води
тим правцем.
■пшгесим ^ л О О З 1С
Осим тих у раније доба било је и других споре-

дних путева, о којима се данас само прича. Водили су
обично косама и венцима и ивбијали на она два главна
пута. Један је водио венцем, којим иде данашња гра-
ница од Копил>ака према Ј. И. Тај је пут од Копил>ака
ударао на Трстену, па на Прибовац, Зарбинце, Ново
Село, Честелин, Собину и Врање. Тим су путем Арнаути
из голачких села и оближњих долавили на пазар у
Врање.
Ранија насеља и насељеноот Пољанице и Кллсуре. —
Прошлост ових области у погледу насеља није позната.
Данас се готово ништа не зна, која су била села и
каква је била насељеност Пољанице и Клисуре пре да-
нашњих насел>а. Из побројаних старина могу се само
видети трагови ранијега живота, али нема никаквих дру-
гих ближих одредаба о њему. Па и ти остаци старина
не могу се поуздано класиФиковати по времеиу. Једино
се може нагађати, каква је била насел>еност у поједи-
иим временима: према помену неких села; према исто-
ријским датима, по којима се може судити, какво је
било стање у овим областима и у оближњима; према
броју појединих врста старииа; према традицијама о нека-
дашњој насељености; према старим изумрлим и данаш-
њим породицама; према заосталим старим именима идр>
У средњему веку не вна се поувдано ни како се
звала Пољаница, а од правих пољаничких села у спо-
меницима нема помена ни о једноме. Једино се крајем
средњега века помиње село Вина у Клисури и сеиа
Горња и Доња Оруглица на граници Пољанице према
Јабланици. Тај је помен од год. 1395. Оида је кнегии.а
Милица, као монахиња Јевђенија, поклонила са својпм
синовима рускоме манастиру св. Пантелејмона поред нс-
ких села у Дубочици (Мирошевце, Горину и др.) и оиа
горе поменута: » . . . и «лз Еишњд с метохолњ и с мегедлш
и здскломк, и лшчатому: до р*ке Оушице, и до рддонинск?
94 ПОЉАВИЦА И КЛИСУРА
легге;..." '); ,,...св сели, .. Округлицд, и долна Окрутлнцл,..." V

Хрисовуља, у којој се помињу та села, писана је у Но-
воме Брду, које је биио познато као знаменити град за
време српске средњевековне државе. Јамачно су онда
и области у близини Новога Брда биле добро насељене
и напредне, те су со лз њих и могла поклањати поје-
дина села. Из Пољанице се у споменицима не спомињу
никаква села, алн -је, као једна од блиских области
Новоме Брду, свакако онда била добро насељена. Бар
се то може рећп за позније доба средњега века, када
је у српској држави Ново Брдо било готово главни
извор богаства. То је вероватно у толико пре, што је
онда и у Иољаници било нешто рударске радње. Из
тога су времена могла и заостати стара селишта, стара
гробља, многобројна црквишта и друге старине, које се
данас по Пољаници и Клисури раскопавају. То потвр-
ћују и неке тамне традиције, које данас постоје о ра-
иијем стању ових области, а тичу се изгледа, тога вре-
мена. Прича се: како је у Пољаници и Клисури пре
данашњих становника живео »други свет*; како онда
ло Пољаници није било букове горе ни папрата, већ
само бора 8 ), иначе је Пољаница била гола, бев шуме;
прича се и о једноме од ондашњих села Нов&ковцу. То
је село постојало на месту, где је данас Трстена (срп-
ска). У њему је било самокова, а прозвато је, веле, по
некоме ковачу Новку, који је у томе селу живео, када
у Пољаници није било буке ни папрата, већ само бора;
') Гласник Срп. Уч. Др. XXIV, 273.

2
) Ш<1. 274. — Та два села Зиће, изгдеда, данашња седа. Горња и Доња
Оруглица. У почетку су се звада Округлида Г. и Д., па је доцније, можда од
лодаска Арнаута, настао назин Оругдида Г. и Д., под којим су именом и давас
оба седа позната у наролу. На неким садашњим картама место Оругдице Г. н.
Д. означеиа је Округдица Г. и Д. Тај се назив можда и даиас употребљује,
•сахо ие у Шљаннцн.
') Чује се предање, како су и онда, као и данас, живеди Срби. — Старац
Павле (»деда-Павол« из Барја) веди, када је Србин праи пут држао ову землу,
иије било буке ии иалрлта.
.ш&есЈћу^ОО^к
дрва су у Новаковце доносили са планине Кукавице.

Можда су у то доба — (пре буке и папрата) — посто-
јала и многа данашња стара пољаиичка села, али о томе
нема поузданих доказа.
Како је н када нестало тих средњевековних на-
сеља, не зна се. Изгледа, да је Пољаница за време ра-
това око Новога Брда и после пада његова (1455.) из-
губила главну масу средњевековнога становништва. То
нестајање средњовековнога сгановннштва можда је
доцније довршено за време познатих сеоба под па-
тријарсима, али се ни о томе не зна 1 ). У народу се
чује где-где иредање: како су становници, који еу жи-
вели пре данашњих, »избегли* из Пољанице, како се
тек онда подигла гора букова и како су се после тога
поред Срба почелн досељаватн Арнаути. Али ни онда,
као што ћемо видети, Пољаница није остала сасвим без
■становништва. Губитак старога, средњевековнога ста-
новништва и досељавање иовога јавља се изгледа у
брзо једно за другим. Поред Срба, као првих досеље-
ника у Пољаницу и у области око ње у позније турско
доба почели су се досељавати и Арнаути, којн су жи-
вели у овим областима до 1878. год.
Арнаути и њихова оела у Пољаници, Клисури (ветвр-

ничкој) и Виногошу. — Пољаница, Клисура и Виногош
спадају у ред североисточних области Балканскога По-
луострва, у којима је било Арнаута до 1878. год.; крајња
област, у којој је било Арнаута до 1878. год., била је Ма-
-сурица, с десне стране Јужне Мораве. Даље од Масурице
у североисточноме правцу као да Арнаута у множини
није било*). У тим областима Арнаути се јављају у нај-
') Постојн предање, како је за врене иеке сеобе у Големоме Селу остало
сано 8 кућа в то у Дубју, а већ помеиуто је оио предање, како је иеки митро-
соллт дигао народ из ових крајева, алн се о свему томе ие ана ништа поуздано.
*) 0 Арнаутима у Бугарској раиије и даиас видн: Бг. С. Лгебек-а Бав
ГОг84еп1ћит Ви1|?апеп. \\Чеп. 1891. 8. 124-125.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
96 ПОЉАНИЦА В КЛИСУРА
позније турско доба 1 ). Нагло ширење Арнаута по Ста-

рој Србији и у неким југоисточним областима данашње
краљевине Србије настаао је после оних сеоба под па-
тријарсима, почевши од краја XVII века, и за време
аустријско-турских ратова крајем XVII и у XVIII веку.
Онда су многи српски крајеви у томе делу Српске Земље
остали без становништва. Од тада настаје надиран>е
Арнаута у те крајеве. У Пољаницу'и Клисуру почели
су се досељавати тек од друге половине XVIII века,
када су те области биле насељене српским становниш-
твом, као и многа села западно од Пољанице, откуда
су Арнаути надирали. Пре но што су се почели да на-
стањују по Пољаници и Клисури били су заузели сав
Голак, као и сва села јужно од Голака, а на Запад
од Пољанице и т о : Десивојце, Поличку, Зарбчнце,
Вељу Главу, Трстену, Суарну, Ново Село и др., за која
се поуздано зна, да су била српска. Заузевши та села,
почели су се настањивати по Пољаници и Клисури. Тако
су до 1878. г. у Пољаници и око ње ова села била
арнаутска: Добрејанцв, Трстена, Драгобуждв, Равни Део
(Дел — Деја), Дуиелево (које се пре Арнаута по пре-
дању звало Краљево), Оруглица Горња и Доња, Лииовица
Г. и Д., Остра Глава, Мијовце, Лалинце, Мвлово, Гагинце,
Калуђерце,Б&рје и Секирје, у коме је било (у већини) Срба1).
Северо-вападно од Пољанице било је Арнаута у Јабланици,
где и данас има око 10 арн. села, а источно у Вино-
гошу (село Лепеница) и у Масурици, у којој је до 1878. г.
било око 7 арнаутских села. Јужно од Пољанице, а у
') О томе надврању Арнаута, вао и о њихову порекду, начнну пастањнвава
н постанку арнаутских села, нема писменнх података бар аа те обдасти и за Ар-
науте до 1878. По иеки писац, као нпр. Хан помиње само арнаутска села у Поданнцн
и Клнсури, ма да ннје био у Пољаници, говорн у опште о старини Арнаута ■
анховој надмоћностн у ширењу, ааи нншта детаљније о њихову насељаваау.
*) О. Брок погрепгао је забележио, да су Стрешак, Рождаце и Станцв
бшн насељени Арнаутима, ннтн је овнх Оило у Дреновцу, Соаачкој Сенк ■
Равној Реци, као што он »елн. 80(181ат1всћв Б1а1ек1еп81п<Цеп Ш. 1Нв В1а1вк1е
ав8 1&<Шсћв1еп 8ег1)1всћепа. \У1еп. 1903. 8. 330.
РНСТЛ Т. НИКОЛИЋ 97
непосредној близини вароши Врања, била су арнаутска

села: Биљаница, Девотин, Доброшево Горњв и Доњв,
Чествлин, Ђорђввац и Горњи и Доњи Аебовац. Сва су
та села, пре доласка Арнаута, била насељена Србима.
По своме аореклу Арнаути у свима тим селима По-

љанице и Клисуре делили су се у две главне групе у :
Арнауте Ашанв и Арнауте Малсиј&не (како их овдашњи
народ у Пољаници зове по »Малсији« — Малисији), а
поред њих било је и Арнаута од других племена: Ма-
л>он&, Отњана (Хоти) и др. Било је и Арн&уташа, као и
Турака Читака. Арнаута Ашана било је мало. Живели
су у селима Девотину, Бил>аници и Честелину, која су
била, а и данас су, чувена као сточна места. Данас тих
Арнаута има у Суарни, Зарбинцу и другим арнаутским
селима дуж границе према Гњилану. Сви су они у тим
селима досељеници. Арнаути у Девотину били су до-
сељени из оближњих села Суарне и Зарбинца, а било
је досељеника и од Качаника, те су, веле, били »ме-
шани а ; до 1878 г. било их је око 15 к. И Арнаути у
Биљаници били су из Суарне, доселиле се 2 куће око
1830 г., а до 1878 г. било их је око 9 кућа (Меметова
— 2 к., Рамове — 3 к. и Мемишове — 4 к.). Арнаути у
Честелину дошли су били од Пећи и Ђаковице, где су
живели по равници (»по рамно"). Старина је тих Ар-
наута Ашана, по народноме предању, »од ашанско" или
»од ашанл'к а , а то је, како народ вели, где и Дибра 1 ).
Но можда су из области Хаса, који је на Дриму, јужно
од Паштрика.
За све остале Арнауте, а за разлику од Ашана,
постоји у народу опште име Малсијани и њих се тиче
она народна изрека у овоме крају, по којој су: „Слепци
2
) О ижену Ашанн прича се, да је оостадо по токе, што су вдховн преци«
још вад св вере дедиде, говорилп: „аша", „аша* т. ј . нећу, нећу, разуме се у
ниједну веру.
ВТНОГРАФСЕН ЗБОГННК, КЊИГД VI. ~
од Битол> — Арнаути од Малсију«. Малсија је позната

област у сливу средњега тока реке Дрима, а овамош-
њем је народу Малсија у ошпте »Арнаутлук« и то »от-
куд латинско", те и веле за Арнауте Малсијане, да су
„од Латини«. Али сви ти Арнаути, за које се чује назив
Малсијани'), нису били баш из Малсије. Од племена из
Малсије у селима Пол>анице и Клисуре били су: Кра-
сниНи или како их у Пол>аници зову „Красници" или
„Краснићани* и Г&ши или „Гашњани". Краснића је
било у селу Добрејанцу и другим селима, а Гашњана
у Секирју и у некима од осталих. За нека се само зна,
да су их заузели поглавито „Малсијани" (не зна се
племе) и то: Драгобужде, Остру Главу, Оруглицу (Горњу!
и др. Остали су Арнаути бнли: из околине Ск&др* (лол
Шкодре«); од племена Отн>ана (Хоти), М&љока и др.;
од ^вчана, од Качаника, Новога. Брда и других места, о
чему ће бити помена у оиису појединих се*а. У селима
Десивојцу, Трстени, Бештици и Гагинцу живели су
Арнаути Хоти или Отњани *), а поред њих било је и
других племена, као нпр. у селу Десивојцу (данагање
арнаутско село у Старој Србији близу границе), где је
било Арнаута од Шкодре (^Шкодринци«) и др. У се-
лима Драгобужду, Равноме Делу и у многима од оста-
лих живели су Маљоци. По селима у Клисури Ветер-
ничкој живели су поглавито Арнаути »Голакчани«, који
су са Голака сишли у та села, а старином су веКином
»Малсијани« или Мал>оци. У неким селима (Лалинцу)
Клисуре било је, како изгледа, и Арнауташа, јер се
зна, да су неки имали српске обичаје (славу), чували
старе везене кошуље са крстовима и др.
>) У седииа, која су бида даље од арнаутсквх, становвнци употребАују
назвв Мадсијани несто Мадока и обрнуто. Због тога н кажу често, како је бвдо
само Арнаута Ашана н Арнаута Мамка, аран су живедн од Помннце нрежа
Мораввцв, а другв прена Годаку. У тоне сдучају оод Ма*оцина треба уве» ра-
зунетн н Мадснјаие. — Пдене Мадоцн и давас постојв у Старој Сроији. За
н>их у Пољанвци веде, да су досељеви »одкуд Бабуну Пдавжву".
2
) У Гагинцу је био позват Арнаутни Сула Отњаниц.
РНСТА Т. НИКОЛНЋ 99
Порекло Арнаута у Ј&бл&ници као да је исто са

онима у По&аници и Клисури. Већ је поменуто, да је
у јабланичкоме селу Липовици било Краснића, а да је
било Арнауташа, може се видети из предања о пре-
цима неких данашњих арнаутских породица у Јабланици').
Ариаута у Виногошу било је у селу Лепеници. Ти
су Арнаути били досељени из (Масурице, Трстене
4 к.), И8 Биљанице, са Голака, а поред њих било је
досељеника из села Трновца (близу Прешева) и из Мо-
равице („од Карадаг«*). Поред њих живели су и Срби,
којима су били господари три Турчина Читака из Врања.
Арнаути од Пољанице (из Трстеве и Биљанице) најпре су
се били населили близу села Белишева (Виногош), на ме-
сту званом Турска Падина, по томе су прешли у село
Равну Реку, а И8 ове у село Лепеницу, где су стално
остали. Земл>у су, веле, притисли бадава, а неке су Србе
нагонили, да им буду чивчије. До 1878 г. у томе је гелу
било око 25 арнаутских кућа, а остале су биле српске
(више их било). Најгори су од тих Арнаута били ,,Тр-
стенчани".
Арнаути у Масурици населили су се раније но они у
Пољаници, Клисури и Виногошу; порекло им се не може
тачно дознати и у свакоме су се погледу ивдвајали од
Арнаута у поменутим областима, о чему ће бити говора
на другоме месту.
Арнаути у селима јужно од Пољаницв (у Биљаници,
Девотину, Честелину и др.) били су пореклом погла-
вито Ашави, о чему је већ поменуто. Села Горње и
Доње Доброшево и др. припадала су Турпима Читацима,
који су живели у Врању5).
') У селу Радевцу (данашње арнаутско седо у Јабданнцж) зна се, да се
предак једне арнвутске, сада чнсто хухажеданске аородице, ввао Никола. То
самн Арнаутн прнчају.
*) Отуда је бма нороднца Арнаутнна Илрвза.
•) Турака Чнтака во 1абааевцн Хапокој 6НЈО је у седу Внда«, које је
јужно од Вра&а, бшзу Вујаноаца. 0 њима он ведн ово: .... еш (ОгкЈвсћ вргеећеп-
7*
Врвме доласка првих досељеника Арнаута у ове

крајеве изгледа по свему, да неће бити раннје од друге
половине XVIII века. То се види из једне синћелије по-
родице Поповића (Шикопараца) у Градњи. Та је син-
ћелија писана у Нишу 1776 године, а печат је на н>ој
од 1752 г. Поред неких села (Рождаца, Власа, Стрешка,
Дреновца, Станца и Големога Села) данас и до 1878 г.
српских, по тој је синћелији предак породице Поповића
имао арава да попује и у селима: Добрејанцу (ДоБршнци),
Мијовцу (Мишпци) и Лалинцу (Лдлинци), која су до 1878
год. била арнаутска, а онда (1776 г.) свакако српска1)-
Да их раније није било види се у неколако и по пут-
нику Бровну (1669), који је путовао уз реку Ветерницу,
а о Арнаутима не помиње ништа, што би свакако учи-
нио, да их је онда било*). Уз то Пољаница спада у ред
крајњих североисточних области, у којима су Арнаути
живели до 1878 г. За то су се у њој и око ње почели
да настањују у најпозније турско доба, када су били
заузели остале западне српске крајеве, а док су њих
населили морало је проћи доста времена. Њихово по-
ступно надирање са Запада може се пратити но узми-
цању и бегању Срба с те стране, које су Арнаути по-
тискивали. Тих дооељеника има готово у свакоме староме
селу Пољанице и Клисуре, као што је поменуто у опису
њихову. По њима се види, како су се Арнаути поступно
приближавали Пољаници, док се најпосле, у њој и у
близини њеној, нису почели настањивати, а то је било
тек од друге половине XVIII века. Од тада, па до осло-
Аев ЂоН Катепв ВЦја(всћ, Деааеп 1л(Је т еграртп тегдеввеп мгагДе. Ђ[е»в ТПг-
кеп ттегДеп топ Њтеп Касћћагп ТвсћМаи вепапп!.' Наћп 0-. Ј. Кеше топ Ве1-
рта<1 пасћ 8а1ошк, 8. 47.
■) Еиа оредања, по војнка су поједмна од садашњнх свештеника у Граднл
нн&ди синћедију аа данашње арааутско седо Десшојце и др. То је свахако
ондо онда, када су та седа бнда српска.
*) Он не поии&е иа сроска седа, којнх је онда свакако] бидо, сало су
јаиатао бвда да*е од пута, а и ако их је бидо бди>у пута, он аа н>их није обра-
ћао оажву.
,п,&есЈ1-,у>^00^1е
РИОТА т. николит. 101
боћења (1878 г.), оии су стално надирали у овоне правцу

и врло се брзо ширили тако, да их је до 1878 г. било и
у Виногошу, а од ранијега су времана у Масурици.
0 узроцума., због којих су се Арнаути досељавали

у ове крајеве, не зна се миого. По томе се ивдвајају
први досељеници, који су дошли непосредно из своје
домовине Арбаније, од осталих, који су се посредно иа-
сељавали у Пољаници и око ње. Није познато због чега
су први досељеници Ариаути у својој правој домовиии
(Арбаиији) напуштали своја огњишта и досељавали се у
ове крајеве, који су, при њихову доласку, били у глав-
номе насељени српским становииштвом, те је према томе
било излишио њихово досељавање. Може се само на-
гаћати прави узрок, ва што су се отуда кретали. Пада
у очи, да су сви први досељеници из Арбаније дола-
зили у ове крајеве, тек пошто су се били потурчили.
За њих се прича свуда, како су били „Латини Рисјани«
и како су се у почетку владали и као Хришћани и као
Мухамеданци и тек у току времена постали прави Му-
хамеданци. 0 томе има доказа и биће говора на до-
тичноме месту. Овде помињем само један пример. Ар-
наути у селу Лалиицу славили су славу и напустили
су је тек онда, када су им приметили Арнаути »Трстен-
чани" |из Трстеие), да су ови на тај начии: »полаТурци
а пола Каури*. По томе и осталоме ивгледа, да је на-
пуштање њихове домовиие у вези са промевом вере.
Што је пак досељавање тих Арнаута ишло у овоме
правцу могао је бити разлог или у томе, што се ми-
слило да су ови крајеви били пусти и ненасељени, или
су можда иарочито упућивани у ове далеке северои-
сточне области, како би, заузимањем Ветерничке и Гр-
деличке Клисуре, прекииули везу ивмећу српских зе-
маља северно и јужно од тих клисура и да у случају
рата буду од сметње продирању Срба даље уз Мораву,
102 ПОЉЛНИЦЛ И К.1ИСУРЛ
као што је доиста и било 1878 год.1). Тоје вероватно

и за то, што су ти крајеви онда били насел?ени, те није
било гЈотребе, да се нови досољеници насел.авају. Уз то
има потврда и друге врсте.
Остали Арнаути, познији досељеници, који су до-
лазили из оближњих села, иедавно од Арнаута насеље-
них, досел>авали су се поглавито пз тежње, да више
имања захвате и они су се насилнички настањивали или
су их опет Турци нарочито доводили. Осим тога било
је и досељеника, који су због учињених недела морали
мапуштати своја огњишта и досељавати се у ове кра-
јеве. Њих је било и по Голаку1).
Начин, како су се Арнаути, од почетка па до 1878
год., засељавали у селима, где су дотле живели Срби,
није био свуда исти, а и разлике је било у начину до-
сељавања између ирвих и иознијих досел>еника. Први
су се Арнаути настањивали мирним путем, управо на
превару, па су се тек иосле насилнички ширили, оти-
мајући имања српска. Када су се досељавали били су,
') Онда су, за време српсво-турсвога рата (1878), Ариаутв биди од ае-
диве помоћи Турцима. Од Лесвовца ва Врању српскв је војсва продирада у два
правца: додвном Мораве кроз Грдедичку Кдисуру н додивом Ветернице кроз
Ветериичку Клисуру а Поданмцу. Турци су браниди обе кдасуре: Грдедичку
сами, а продаз додввом Ветернице оставиди су »бризи и уввћаваоств Арнаута
— обитаоца те додине* (М. М. Магдадеиића, Граћа за историју рата Србије
са Турцнма 1877—1878 г. с. 62.). Целокуван број Ариаута, воји су браввдм аро-
даз вров доднау Ветернаце .оцењује се на 1600 дуди". („Грађа аа историју 1
с. 74 а >Рат Србије са Турсвом..." с. 120). 0 дрхању њихоау ево шта веди М.
М. Магдаденић: ,Готовоста, са војом су ови храбри горштаци врвмида ову за-
даћу ва себе, и евергија, са војон су се ангажовадв у њу, иема аамерве. Нема.
сумње, да их је на тавав поступав јако подстицада та важиа оводиост, што је
бида у питању безбедност њихових седа и донова,...* (»Граћа аа историју...' с.
73.). — Ипав всоред редовнв војске Арваути ће пре но ввојв ударнтм у дмжм
бегстао. 0 њихову страховању и бегању испред иаше аојсве 1878 г. давас се са
подсмехон прича у Пољаници. Један је у Утевцу, чувши да иадире српска војска,
ујашио аезаиога коња, мвсдвћи да избегве; разумв се могао је утећи, тев вада
су му друговн посевдв огдав, војим је воњ бно веаан.
2
) »Годак је — веди А. С Јовановић — васељен већинои Арнаутима што
добегавају из својих крајевв збогкаквога учнњовога здочана, осујећавајући тнме
врвиу освету*. Коло, 1888. г. с. 190.
.ш&есЈћу^ООок
РИСТА Т. НИКОЛИЋ
ш
веле, јадни и жалосии. Најпре су обично долавили сами,
а после су им стизале породице. Кукали су и прекли-
њали, да их становници у селима, где су наишли, приме
на коиак. Ови су их из сажаљења примали у своју кућу,
али се Арнаутин није више удаљавао из куће. Причају,
кад му стигне породица, смести се у кући, ивбаци све,
што му ве треба, па ће онда рећи ономе, који га је
примио наконак: „Јаилемчак из Малсије, сад пдн ти!"
Тако су се први досељеници Арнаути заселили готово
у свима нарочито пограничним селима Пољанице1). На
пр. у селу Добрејанцу до доласка Арнаута живели су
Срби и један »Грк« са својом породицом. Породица, у
чију је кућу Ариаутин дошао, звала се, а и данас се
зове Длб&рци. У њихову кућу дошао Арнаутпн са по-
родицом и молио, веле: „Да коначимо,чорбаџн!" Ови их
примили на конак, али се Арнаути више нису хтели уда-
љавати из куће. Дабарци остану и даље у својој кући,
али им Арнаути убрзо убију оца, те они побегну из села
и доћу у Врање, где и данас живе (Дабарци, позната
породица у Врању). „Грци* су се потурчили и даље
остали у селу, али су их Арнаути увек ввали „Грцима*.
Када су се тако настанили, поглавито по гранич-
ним селима Пољанице и Клисуре, Арнаути су за неко
време после тога почели силом да потискују остале ста-
новнике дотичних села и да се засељавају ио другим
селима. Тако су се почели ширити тек, откада су еко-
номно ојачали — захватили много земље, напатилн стоке
и др. Тек онда су се, веле, Арнаути осилили и „измет-
нали«; од тада је настала права борба („битка") измећу
Арнаута и Срба, које у почетку није било, јер су се
Арнаути насељавали у први мах местимице, а станов-
ници нису одмах увићали опасност, која им од њих прети.
') Т « о старац Илцја Десивојсии (Годемо Село) прнча ово о додасау пр-
внх Арнаута у поједина седа. .Дође, »еда, Арнаутиа од Шкодру (Скадра), ввје,
■олн, оа се набнје у «ућу а ћути'. Затин ну доће в чељад, ла вад ку помену,
да аа куће жде, Арнаутин одговара: ,3ар ја да мреа*.
|П1(|2ес1 ћу ^ л О О З 1С
104 ПОЉАНИЦА И КЛИСУГЛ
Неке су Арнауте засељавали сами Турци, који су

у8 то ишли на руку даљем ширењу Арнаута по срп-
ским селима. Тако се ана, да су први Арнаути у сеиу
Девотину доведени били из оближњих и данас арнаут-
ских села Суарне и Зарбинца. Њих је доселио врањски
паша, по казивању неких, Мехмед паша (-ј- 18x4). Он
је хтео, да иа Језера, које је у изворишту Ветернице,
спроведе воду у Врање. То му није допустио лесковачки
паша, јер је онда Пол>аница припадала Лесковцу. Због
тога врањски паша, за инат лесковачкоме, насели Ар-
науте у Девотину, који је н,ч граници врањског и леско-
вачкога пашалука, да ови досаћују народу и узнеми-
рују лесковачки пашалук, што су доиста и чинили. У
појединим селима Пољанице Арнауте су засел>авали
Турци спахије и господари, који су помоћу њих хтели
држати Србе у стези. Тако је на пр. Турчин, господар
села Власа, уступио Арнаутима, из оближњега села Рав-
нога Дела, Драгобужде, где су дотле данашње породице
села Власа — Алаџаковци и Ђоргазови — имале своје
трле. То је учинио зато, да би у селу био сигурнији
од Срба, који су се били умножили1). Најпре су Арна-
ути У Драгобужду бачевали, па се затим стално наста-
нили. Тако је и спахија села Дреновца био заселио у
Дреновцу Арнауте Зарбинчане, али су Дреновчани ус-
пели помоћу лесковачкога паше (Исмаил Паше) и рас-
терали их из села.
У осталим су се селима Арнаути засељавали по-
главито насилнички („на силе"). Од села ван Пол>анице
зна се, да су се тако заселили у Десивојцу. Села у Кли-
сури Ветерничкој заузели су готово сва тако већиномс
Арнаути из голачких села. Тако су у Лалинце најпре
дошли и силом се настанили Арнаути из оближњега села
Оругдице. Отуда се доселио Арнаутин Беја, који најпре
убије овчара породици Доинцима, па им за тим почне
') Госиодар (Турчин) их, веде, иримиовао суоаше — да »уклуцује наше*.
пШгес) !.->/ ^ л О О ^ 1С
отимати имање, док иајпосле иису били принуђени да

напусте село. Неки се од њих одселе у Големо Село и
Дреновац, где им и данас живе потомци, а иеки су од-
бегли ии8 Ветерницу и Мораву у уиутрашњост Србије
(у околину Алексинца). После њих су побегле и остале
породице. Тако су Арнаути ив села Гагинца ваувели -*
оближ&е село Црцавац. Арнаути села Трстеие (данас у
Турској до границе) заузели су данашње српско село
Трстеиу^, која се у раније доба звала Новаковце. Тако
су Арнаути заузели и Остру Главу (данас мала Големога
Села), чији су становници низ Ветерницу пребегли у
унутрашњост Србије
У по неким селима Арнаути су успели принудити
становнике да се раселе од вулума, пре но што се ико
од Арнаута и васелио у селу. Тако је расељено село
Г. Доброшево, јужио од Пољанице, у близини Врања1).
Становници тога села у неколико су махова одбијали
Арнауте, који су нападали село. Најпосле су били при-
нукени, да напусте село, одселивши се у округ круше-
вачки на имање, које су добили од некога Турчииа у
размену за своје. То је било, а и данас је, познато као
»крвиичко место1', те се у њему слабо ко и насел>ава.
Тако је било и са српским селом Бил>аницом. Најпре су
Арнаути И8 Девотина вулумима растерали становнике
(Србе), од којих су се неки одселили у поједина пол>а-
ничка села, па су по томе ти Арнаути Девотинчаии про-
дали Биљаницу као своју земљу двојици Ариаута (браћи)
из Суарне. Због тога и околни становници веле, како
су Арнаути у Биљаницу дошли , н а празно* т. ј . онда
није било никога у селу. И Арнаути у једноме делу села
Студене васелили су се, пошто су претходно купили
>) Зек&т того седа држади су становнион седа Вдаса и од кнх су је
отадн Арнаутв. Пре но што су се Лриаутн ааседиди иамвђу, &нх је н Влашана
бнда нрава борба. Еада су Вдашанн косндн по анвадана у данашкој Трстена,
увек су ашин н да се боре са Лрнаутниа, аоји су их најпосле н потнсдн.
^) По пржчању Иднје Доенсаог нз седа Дреноаца.
106 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРА
земљу (за 60 гроша) од претка рамчинске породице у

селу Урманици. Ти су Арнаути билп ив села Слишана
у Пустој Реци. Неке су Арнауте сами Срби, надајући
се, да ће их штитити, позвали да се населе. Тако су
насељени Арнаути у Секирју. Становници су били стално
ивложеии нападајима блиских Арнаута <ив Девотива и
Биљанице) и надали су се, да само помоћу Арнаута могу
бити сигурии — једно од послвдњих средстава за обрану
од Арнаута. Ти Арнаути у Секирју били су старином
Гашњани, а неки веле Маљоци. Добегли су из села Глого-
вице (приштинска нахија). Тамо су били „направили крв",
па побегну у Лесковац и потраже место, где да се на-
селе. Онда се десио у Лесковцу Милосав из Секирја, коме
се обрате Арнаути, да их упути, где би се могли населити.
Тада се, веле, у Секирју није могло живети од Арнаута.
С тога Милосав у споравуму са господаром, који је жв-
вео у Лесковцу, одведе Арнаутв у Секирје и они се тамо
населе. То је било пре 100 година и ва све то време
становници су лепо живели са Арнаутима, којих је до
1878 г. било 3 куће; нрича се, да су славили Св. Ни-
колу. Можда су били Арпауташи, те би то био један
од уврока, што су их примили у село.
Тако су се Арнаути заоељввали у појединим се-

лима. Када се пак посматра заувимање целокупне обла-
сти, види се, да је у томе било некога реда. Пре ио
што су се почели насељавати по Пољаници, заузели су
били сва планинска села око Пољанице: села у Кли*
сури, села око развоћа Ветернице с једне и Десивој-
ске и Градске Реке с друге стране, као и сва остала
планинска села према Карпини. То су уједно и сточна
места, на шта су такође пазили. Заузевшп најпре та
села, Арнаути су са свих страна, изувев источну, оп-
колили Пољаницу, по којој су се почели насељавати (у
нижему делу Пољанице) тек у последње време, пре са-
.ш&ес^у^ОО^к
мог ослобоћења {1878), а већ сва је власт била у њи-

ховим рукама, јер је овако село морало имати пол>ака
Арнаутива. Пре самог ослобоћења (1878 г.) Арнаути су
се арипремали, да у селу Градњи заузму плодну долину
Лазину. Дрвновчаии су морали примити Ариаутина за
поллка. Од Големосел>ана су Арнаути из Остре Главе
отимали земљу. Становници Крушеве Главе абог поу-
бијаних Арнаута (око 7) ввћ су се припремали да беже.
У опште до 1878 г. Пол>аничани су били у непреста-
ној борби са Арнаутима и да није било ослобоћвња, ја-
мачно не би до данас било ниједнога српскога села у
Пол>аници.
Нвке особине и одлике Арнаута.. — Арнаути у се-
лима Пољанице, Клисуре и у оближњим селима делили
су се, као што је поменуто, у две главне групе: Ар-
науте Ашане и у праве Арнауте, поглавито Малсијане.
Они су се међу собом разликовали. Већ по своме по-
реклу, као што се види, нису били исти. Са том рав-
ликом у пореклу у вези су и све остале раалике, које
су постојале измећу Арнаута Ашана с једне и осталих
Арнаута с друге стране. Ту су разлику они сами уви-
ђали и издвајали су се мећу собом, говорећи једни дру-
гима: «Ашан бре", »Маљок бре" и др. Ашани су сма-
трани према осталим Арнаутима као Власи према Ср-
бима1). Осим разлике у пореклу било је мећу њима
разлике у нарави, држању, говору, ношњи, обичајима,
вери, храни и у опште у целокупиоме животу.
Ашани су били питомији Арнаути, мање су и до-
саћивали народу но остали. Бавили су се поглавито о
сточарству, те су стоке много више чували од осталих.
Хранили су се киселим хлебом од пшенице, ражи и
јечма1). Држали су се веома чисто и са осталим Ар-
') ИЈН ШТО нем аеде: мо Шоиоан орена Србвха, ш Еао Гурбет иремд
Цвгаивву. То је народно ш тачио мишл>ен.е.
2
) Мдеко су бшн н нравши нукепнцу.
иаутима реће су имали какве веае — држали су их »на

сеир«. Тако су на пр. Арнаути Ашани у Честелину, као
и у осталим селима, где их је било, »терали сеир" са
Маљоцима, који су и »башка зборили«. Реткост је била,
да Арнаутин Ашанин д& кћер коме од осталих АрнаутаМ.
По вери су били прави Мухамеданци, а равликовали су
се од осталих и по говору и ношњи. На пр. Ашанин
је говорио »збинет« (не бива), а остали Ариаути »збо-
нет«, Ашанин »лет* (овца), а остали »лат*, »дегп« (ован)
— »даш*, »огуролсан« (куда идеш/— »купашко« и т. д.
У опште, веле, да су Ашани у говору »завад>ивалив.
Ашанске су се жене иосиле турски (димије), а остале Ар-
иаутке носиле су место димија дугачке шареие кошуље.
Остали су се Арнаути у свакоме погледу издвајали
од Ашана. Они су се делили у Фисове. У почетку, док
су били сиромашнији, они су били мирнији, али су се
доцније, обогативши се, веома осилили и народ је од
њих много претрпео, нарочито од Арнаута Мал>ока, који
су били од свих најгори (»алобије«); ретко су уми-
рали природном смрћу, поглавито од пушке. Освета
је код њих била честа. Бавили су се о сточарству,
радили су и земљу, а били су добри косачи*). Хра-
нили су се потлавито пројом. Поред остале стоке у
почетку, када су се доселили, готово сви су чували
свиње*). Зна се, да су миоги од њих при доласку до-
терали крупие свиње и то црне и шарене, каквих дотле
— пре Арнаута — није било у Пол>аници. Нису били
прави Мухамеданци. Доселили су се, тек пошто су се
били потурчили. Због тога су се за дуго време у по-
четку владали као Хришћани. Били су, веле, »Латини
•) Овн су биди в снромашнији, нечистн ■ т. д.

*) Мадецв су биди познати вао иајбољи косата. И међу Помнвиввма
је бшо добрвх восача. Када бв вод Арнаута коснли, често су их упоређнваи
са Мадоцима.
*) Једав је у седу Мвјовцу (Максуд) чуаао, ввЈв, ово 80 свнња.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЂ 109
Рисјани«, а овде дошли као „Турци Бошњаци" т. ј . као

потурчењаци. Зна се на пр., да су Сиианци (Арнаути
у Оруглици) славили славу на св. Николу. Осим н>их
прича се и ва многе друге Арнауте, да су имали славу.
Код многих је постојао обичај, да на св. Николу и Божић
пале воштане свеће, кувају пшеницу, жене им ишле на
задушницу као и српске и др. Оне су постиле као хри-
шћанке и за дуго се иису хтеле потурчити (у Мијовцу).
Зна се иа пр., како су Ариаути у поједииим селима (у
Оруглици) чували као знамење кошул>е, на којима оу
били извезени крстови, а заостале им из времена, када
су им преци бвли Хришћани. Тек су овде у Пол>а-
ници постали прави Турци1). Тако су на пр., ојачавши
економно, иапустили најпре чување свиња*), иапустили
су славе и др., а неки су се тек овде (у Мијовцу) после
доласка потурчили.
До ослобоћења (1878 г.) у Пољаиици је била једна

џамија \у Трстени), једна у Клисури (у Мијовцу), а у Ви-
иогошу (у селу Лепеници) и до данас се очувала текија
турска.
Арнаутских је куКа у Пол>аиици и Клисури било

свега (до 1878 год.) око 230—250. После 1878 год.
Арнаути су иапустили села у Клисури, Пољаници и сва
оближња, изузев нека (око 10) у Јабланици, која и данас
постоје. Населили су се поглавито у селима, која су
сада дуж границе као: Двсивојцв (око 40 кућа, по ка-
зивању турског омбаше), Прибовцв (око 16 к.), Цер или
Ч&р како га Арнаути зову (око 18 к.), Трствна (око 35 к.),
Зарбинце (око 60 к.), Поличка, Суарна (око 25 к.), Ново
Село и др.
') »Направин се Турцн в Лрнаутм' — ш о веде овдашљв становннцн.

2
) Данас у Јабданици има Арнаута у поједнним с&шма, који се носе н ш у ,
да обнове чување свнка.
.ш&есП.у^ОО^к
110 ПОЉАНВЦА Н КЛВОУРЛ
Постанак ■ отаржна дднашњнх оела. — Не може се

сазиати, када ое јавља арви аочет&к засељења данашњих
села Пол>аиице и Клисуре, па ни оиих која су насе-
л>ена пре 20—30 година. Опажа се само, по разлнчним
врстама старина, промена становништва и непрекидност
у животу насеља; ако је било прекида, трајао је сва-
како кратко време. Може се само констатовати неста-
јање главне маое средњевековнога становништва среди-
ном XV века, а с тим свакако после краткога времена
и појава нових досељеника, ма да нма докава, као што
ће бити поменуто, да је и заостало нешто од тога ста-
рога средњевековнога становништва. Браун (1669) не
помиње никаква иасеља.
0 засељењу становника, чији нотомци данас живе
у селима Пољанице и Клисуре нема других података,
до предања. Сигурно се може рећи, да су данашња села
на местима раиијих насеља, чија су имена и примила.
О првоме досељењу у Пољаницу, које се тиче даиаш-
њега становништва, постоји ова традиција. Прича се,
како је Пољаница остала пуста и ненасељена, само оу
у Стрешку биле три куће н у Костомлатици две1). Чо-
век, који се први доселио, иопео се, ио предању, на
Облик и одатле посматрао, где да се настани. Видевши,
да је код места Дубја, с десне стране Ветернице ближе
Клисури, најпре огрејало Сунце н снег окопнио, он оде
тамо и настани се1). Од тада је Пољаннца поступно иа-
сељавана. Ивгледа, да то досељавање није старвје од
II половине XVI или почетка XVII века, те и постанак
') Бшо је можда вућа и у коне од остадих села, јаматао у ониж седниа.
у којима дааас вма старинаца. Да таво треба рааумеп преддое о нвжадамдој
неиаседоностн Цољ&нице внди се по томе, што н народ веди, да је Пољанида
ост&ла пуста н ненасељона, ади уз то додаје, важо је онда: ,само оме овде
било селпе« т. ј . поједнне вуће. Морадо је, давде, у ПОА&НИЦИ ааостатн нешто
н од старога становништаа.
*) Прнчв се, ваво су ти доседетши бвди »отжуд Враке* м вшлш тодмво
богати, да су иа мазгама ношац носили.

свла Подч&ницв и Кдисуре оа данашњим становништвом

није могао бити ранијв, ивуввв оела у којима је било
»од време" старинаца и старих аородица и села, која
су постада пре 20—30 година.
С обвиром на старину данашњега отановништва,
села По*анице и Клисуре могу ое цоделити у ове три
групе: наЈСтарија, стара и кова седа. У кајстарија села
спадају: Големо Село (име је можда поаније), Власв,
Вина, Стрешак, Урманица, Смидовић, Станце, Студена (?)
и Градња. Мећу њима су пак, цо народноме предању,
најстарија Стрвшак, Костомлатица (у Виногошу) и Ур-
маница. Стрешак је, веле, први засељен у Пољаници,
а 8а Костомлатицу се прича, да је старија и од вароши
Врања. У свима тим селима има данас старих породица
и старинаца („кадимлија"), за које се не зна, да су до-
сел>ени, а за неке иостоје предања, из којих се види
њихова дадека старина. Тако у Големоме Селу о по-
реклу породице Речаера,ц& постоји ово предање. Некада
у Големоме Селу живела два брата, којима се не зна
»ћок° (одакле су), па обојица отишли у неку борбу,
оставивши код куће децу и овоје жене Добру и Неду1).
Обојица се вишв нису вратили, јер су у борби поги-
нули, а од њихових жена једна се — Добра — очувала,
а друга — Неда — „израђала« децу, живећи са неким
Влахом мечкаром (Лингур — Циганин?), који се бавио
у планини Кукавици, откуда га је за тим довела у село.
Од њих води порекло породица Речперци. Када су та
два брата живела, не зна се, по предању у доба кнеза
Лавара1). У селу Власу за породицу Ба.ба.-Иванинце и
Вунуш&нце, који су иста породица (ма да се то сада
једва памти), постоји предање, да воде порекло од
^Нлеаа Добре н Неде до данас еу очувана у назнвима Јобрина То-

ришта ш Недино Гумно.
*) Кад» су они ж и ш пршају (сткрад Станојко у Барју), да ннје било
бувове пгуие, но гаио бора.
Влаха, по којима је свакако и село добило име1), а који

су ту »од време«. Јамачно је то уврок извесним етнич-
ким особииама, по којима се, као што ћемо видети, ив-
двајају становиици села Власа од осталих Пол>аничана.
У оба та села, као и у Виии, Стрегаку и Урманици
има породица старинаца, т. 8В. „кадимлија", за које се
не 8иа, да су досељене. У тим селима, као и у иекима
од осталих, памте се и данас презимена иеких старих
породица — старинаца — који су изумрли, као на пр.
Сол&ци*) у селу Смиловићу и др.
У сгара села Пол>анице и Клисуре спадају: Дре-
новац, Крушева Глава, Секирје, Ушевце, Тумба, Мија-
ковце, Рождаце. Када су баш та села 8асел>ена данаш-
њим становииштвом не може се одредити поувдано,
али да нису тако стара као претходна види се по томе,
што се и 8а иајстарије породице у тим селима зна,
откуда су досељене или бар да су досељеие. Од и»их је
најмлађе село Рождаце.
За нека од тих села постоји предање, да су у по-
четку постојала као једно село. Тако је, веле, било са
селима Ушевцем и Смиловићем. Оба су, под именом
Смиловнћ, постојала у долини Ушевско-Смиловићске
Реке, с десне стране на месту званоме Вресје, где су
данас њиве. Ту је, по причању неких, било и село Се-
кирје. Када је једном пас ујео Турчина, који је кроз
село прошао, требало је казнити становнике села. Да
би избегли казну, становници се, веле, разбегну и тако
се издвоје села Ушевце, Смиловић и Секирје.
У нова села спадају: Добрејанце, Трстена, Драгобужде,
Равни Део, Остра Глава, Барје, Д. Оруглица, Гагинце,Ла-
•)По8иато је предање, каво су 7 ™ мв свЈУ »Вдаинва в иеви Вда седеди',
и ваво се ,од њи подипо Вдасе.* И у Јабланици постоји истоннено седо Вдасе,
воје је свававо било засељено (први пут) од истих стаиовника и у нсто време,
када и Власе у Подаиици.
х
) По њима је прозвато обднж&е седо у Виногошу Солачжа Сена, где
вх, веде, и даиас ина.
п,&ес11-,у^00^1е
РИСТЛ т. николик 113
линце, Мијовце, Калуђерце са Црцавцем. То су иајмлађа

села у Пол>аннци и Клисури. Насељена суданашњим ста-
новништвом (ивузев неколико породица, које су у тим
селима живеле и раније) после 1878 год., пошто су
се Арнаути из њих иселили. У ред њих спадају и остала
поменута бивша арнаутска сада српска села. Од тих
су села старији ва 60—90 година делови — мале —
неких села и то: Рапања Бара (мала Калуђерца) и Дре-
зговица (мала Секирја).
Изгледа, да се према томе ово може рећи о нај-

старијем елементу данашњега становништва Пол>анице
и Клисуре, као и о досељавању, које је настало после
XVI века. Од старога средњевековнога ставовништва
заостала је по која породица, од којих јамачно воде
порекло старинци у поменутим селима1), а од њих су,
изгледа, водиле порекло и оне породице, за које се да-
нас прича, да су биле старе, али изумрле. Њих је било
мало, те је Пољаница била готово и ненасељена. Али по
оближњим планинама заостало је јамачно Влаха, који су
изгледа били пастири, и Цигана (Лингура1), од којих су
неки, у недостатку стаиовништва по Пол>аници, силавили
у ову и васељавали се, док се нису почели јављати нови
досељеници. Тако је могло постати село Власе — од
Влаха. Онда су неки од Цигаиа сишли у Пољаницу и
') Ила н доседених породида из обмжњнх бнвпшх српских сада арна-

утских села, _*оје су по предању биде од старине у тии седиха. Тако се на пр.
врнча ва породицу Кесманце н Десивојчаие (прва у Крушевој Гдави, друга у
Големоме Сеау), која се доседида из седа Десивојца, да је старншш бида ив
тога сеаа, још од ,цара Лазара*. Та је породица вхада тапнју аа све Де-
сивојце, Зароинце н друга обЈнжња седа.
*) То су бнди машкн Цнгани. Њих пожиње Хан (1861) јухно од Врања
у Каршшн: , Ј т \Угацја #ао шап ппа аасћ сИе тегк-№иг<1%е Ио(и, <1ам ш
дет Кагршакеоигве сћпвШсће Здееипег 1еђеи, угаћгепс! сНе аћп#еп 21#еипег ш»
8и<1еп с1ег Бопаи вЈсћ аигсћтов гит Јвћип ђекеппеп, иш! Лазв (ИезеЉеп аит
ТћеИе тоЦасћигсћ зргесћеп, 81е вшс! Копш1еп шк! тогјеп топ јћгеп Насћћаго
Цпртп зепаппг.' Кв18е топ Ве1#га<1 пасћ За1ошк. 8. 47—18.
8ТН0ГРАФСЈШ 8В0РИИК К&НГ1 VI. 8
1П1(12ес1 ћ/ \ Ј О О Ф 1С
настанили се, те од њих и воде порекло неке данашње

породице у Пољаници1). По томе је најстарији елеиенат
у Пољаници и Клисури мешавина влашко-српскога ста-
новништва. После настаје досељавање и то искључиво
Срба до друге половине XVIII века. Од тада је досе-
љавање Срба у многоме ослабљено, јер су се поред
њих почели досел>авати Арнаути, чије је насељав&ње
по Пољаници, Клисури и околним областима трајало
до 1878 год. Од 1878 год., по расељењу Арнаута, до-
сељавали су се и данас се досељавају само Срби и то,
као што ћемо видети, иоглавито из Врањскога Помо-
равља и Пчиње.
Отаржнци, досељеници ■ обдаотж (оа овдика) откуда оу

овн дооељени. — Старинаца и у оиште старих породица
у Пољаници има релативно доста. Раније их је јамачно
било више, па су се у току времена, појавом нових
досељеника, изгубили или призећивањем и поснњавањем,
што је у Пољаници често случај, или су са свим изу-
мрли. За њих — старинце и старе породице — постоји
и нарочити назив у народу »кадимлије«, што ће рећи
породице, које су у селима од вајкада |„од век в ). Под
тим су именом познате и многе старе породице (на пр.
у Градњи), за које се прича, откуда су досељене, али
') Сем Речпераца у Годеноне Седу, за воје се сигурно зна, и за неке друге
породице у Пољавнци (Шик. уГрадњи и др.) чује се предање, да су пореждом
од ,Цнгана', јамачно по женсвој иди нушвој днивјв. То свавахо нвсу Пнгани
■о Вдаси иди вдашки Цигавв, воје помиње Хан, а у овоне су врају познати а
под именом Лннгурн (воритарн — вашичари). Стаиовници Пољаннце Циганижа
зову и оне Вдахе, војв су заселили в давашње село Власе, таје нне иде г
прилог томе, да су они билв Власи, а не Цигани. Баба-Иванвнцииа, породнцн у
селу Власу, вада се с внм свађају, обичво ин данас пребацују, да су ,Циганж€.
да су нналв точ н сурлу, а вада се шале, говоре ин да су Власн. У онште њкх
и остале вад хоће, да иагрде, пребацују им, да су Цнгани, вначе Власи. Да
ноже у нашему иароду бити тога иденти«ивовања Влаха и Цнгана, видн се
у неволиво по једној белешци у ,Седус С. Новавовића (Глас XXIV, 42), ваво ,у
Шумадији катун још и данас значн и циганско село т. ј. село ноиадсво*.
РИСТА т. николик 115
је то непоуздано. Старинаца има свега у Пољаници и

Клисури око 14 породица, а око 94 куће. Њихово се
дал>е порекло не може трагати. Они су, изгледа, остаци
старога средњевековнога становништва. Старинци су
били јамачно и породице, које су живеле у бившим
српским селима пре доласка Арнаута1). Само се за неке
ана, да су биле досељеници као на пр. данашња по-
родица КалуКерци, који су живели у селу Калућерцу,
пре него што су га отели Арнаути, а били су у исто
досељени са Косова. (Види о томе село Градњу и Г.
Село).
Сви су остали становници досељеници. Њих има

око 166 породица, а око 615 кућа. Они чине главну
масу становништва у Пољаници и Клисури. Према вре-
мену, када су се досел>авали, могу се поделити у: 1.
Досељенике, који су се насељавали од почетка па до
1878 год.; и 2. Досељенике, који су се досељавали и
досељавају почевши од 1878 год. Прво је досељавање
ишло поступно н споро, нарочито откада су се почели
досељавати Арнаути. Тада је ослабило досељавање у
Пољаницу и Клисуру, шта више било је онда расеља-
вања. Досељеници од 1878 год. долазили су у групама,
поглавито из области југоисточно од Пољанице.
Области, иа којих су пореклом досељеници у се-

лима Пољанице и Клисуре, могу се издвојити у три
главне групе: 1. Области североисточно и источно од
Пољанице и Клисуре. То су ове области са местима у
њима: околина Ниша (Ниш), Лесковачко Поље (Горина,
Мирошевце, Вучје, Брза, Жабљане, Печењевце), око-
лина Власотинца (Баталовце, Ново Село), Грделичка
Клисура (Копашница, Рупје (»Рупник«), Козаре, Кржинце,
*) За неке од тих породица постоје предања, да су још од времена ,цара*
Лазара.
8»
,ПЈ|Ј20С1 &У ^ Ј
ис ПОЉЛНИЦЛ И КЛИСУРА
Манајле, Дупљане), Влаоина, Масурица (Дуруковце ?(;

села Крива Феја, Бабина Пољана, Првонек, Брезовица;
и Бугарска (Клисура).
2. Области југоисточно и јужно од Пол>анице и Кли-
суре: Виногош (Белишево, Белановце, Рдово, Тесовиште,
Јабуково, Брестово, Калиманце, Гумериште, Кацапун, Ја-
овац, Куново, Рампа Река, Островица, Обличка Сена,
Стубол, Срнећи До, Костомлатица), Врањско Поморавл>е
од Грделичке Клисуре до у Моравицу са Врањском Пчи-
њом у сливу Јужне Мораве (Декутинце, Врбово, Мошта-
ница, Ранутовац, Топлац, Собина, Бунушевце, Доње
Нерадовце, Тибужде, Горње Требешиње, Ћурковица,
Сурдул, Пуношевце, Луково, Буштрење, Вишевце, Русце,
Марганце, Клиновац, Жбевце, Богдановце), права Пчиња
(Врањска, Кумановска и др.1 или Пчиња у сливу Вар-
дара (Нерав, Лесница, Коћура, Стајовце, Голочевце, Ма-
гленце, Ваганце, Сеоце).
3. Области југозападно, западно и северозападво
од Пољанице и Клисуре: Моравица и Горња Морава
(Маовац), гњиланска и приштинска нахија (Ружић, Зар-
бинце, Десивојце, Седларе), Косово, Јабланица (Гргу-
ровце, Ждеглово, Шумане); село Ђунђуша; околинаКур-
шумлије и унутрашњо-т данашње Србије.
Поред ових треба имати на уму и досељеиике из
Клисуре у Пол>аницу, као и из ове у Клисуру.
Становници појединих група тих области разликују
се мећу собом по својим етничким особинама. Први
имају одлике становника шопских села, јер се све по-
менуте области прве групе наслањају на Шоплук. Код
других се опажају особине Маћедонаца, јер су Пчиња,
Врањско Поморавље и Виногош готово крајње северне
об.1асти, у којима има у већој мери досељеника непо-
средно из Маћедоније; таквих досељеника нема у По-
љаници. Код становника у областима треће групе опажа
РИОТЛ Т. НИКОЛИТ. 117
се утицај Арнаута, јер су све те области, као и Поља-

ница са Клисурои, на додиру са Арнаутима.
Досељевика у Пољаници и Клисури, који воде по-
рекло И8 области прве групе нма око 38 породица, а
око 148 кућа; из области друге групе оио 102 поро-
дице, а око 273 куће; из области треће групе око 26
породица, а око 194 куће. Нису узети у обзир досе-
л>еници из Пољанице у Клисуру и из Клисуре у По-
л>аницу, као ни старинци (око 14 породица, а око 94
куће) ни породице непознатога порекла (око 7 поро-
дица, а око 58 кућа).
Према томе у Пол>аиици и Клисури иајвише је до-
сел>еника, и по броју породица и по броју кућа, ив ју-
гоисточних и јужних српских крајева. На друго место,
по броју породица, долазе досел>еници из североисточ-
них и источних српских крајева, а по броју кућа из
југо8ападних, западних и североаападних области, из
чега се уједно види јачи прираштај досел>еника са Ј.
3., 3. и СЗ.. И овде се потврђује повната појава по-
мерања српскога становништва са ЈИ. према СЗ., гато
је у веби са правцем продирања Турака. Ти досељеници
са Ј. и ЈИ. нису се зауставили само у Пол>аници и
Клисури. Њих има и по Пустој Реци, као и по Јабла-
ници, у којој су нека села искључиво они населвли
као на пр. Бувце или Бусце, које су населили готово
само Пчињани, и др.'). Они су се досељавали и пре
1878 год., а у већој мери од 1878 године. Досел>еника
са ЈЗ., 3. и СЗ. има сравмерно доста у Пољаници и
Клисури. Њих је мало, нарочито са 3. и СЗ., у обла-
стима иа И. и ЈИ. од Пољанице, те изгледа, да је
>) Поред Пчнаанв н у оаште доседонива св ЈИ. н Ј. у Јвбланици има

Лрнаута (око 10 седа), воји су ваостадн после 1878 год., вао и досел>еиика по-
сле 1878 год. нг осталнх раздгснтих орисвих врајева: Криворечана (гашансвв
иахнја), Пећанаца, Херцеговаца, Цриогораца и др. Та свежа иешавииа станов-
днштва чжнн, да је Јабланнца веоиа ивтересантва област за нсвдучиво ан-
тропогеогрвФска пронатрања.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
Пољаница крајња југоисточна област, у којој има више

досељеника са ЈЗ., 3. и СЗ.. То је један од узрока, што
се становници Пољанице и Киисуре у етничкоме по-
гледу у неколико издвајају од становника на И., ЈИ.
и Ј.. Пољаница са Клисуром према западпим и севе-
розападним српским крајевима стоји, као Пчиња и
Врањско Поморавље према јужним и југоисточним орп-
ским аемљама. Јер су Пчиња и Врањско Поморавље, го-
тово крајње северне области, где има у већој мери до-
гељеника непосредно из Маћедоније, њих у Пољаници
нема баш ниједне породице.
У распореду досељеника поменутих група области
по појединим селима Пољанице нема реда. Једино у
новим селима Пољанице и Клисуре превлађују досеље-
ници из појединих области. Нова пољаничка села До-
брејанце и Драгобужде населили су сами Пољаничани,
Драгобужде готово само становници села Власа, а у
Трстени и неким оближњим селима Пољаничана има,
али у мањини. Клисуру су населили готово искл>учиво
Пољаничани и то села: Мијовце, Лалинце, Гагинце (само
Пољаничани), Црцавац, Калуђерце, Барје. У тим селима
има досељеника (нарочито у Барју и др.) и са ЈИ. и Ј.
од Пољанице, али их је мало. Досељеници са ЈИ. и Ј.
чине већину или половину становништва, нарочито Пчи-
њани, у селима: Трстени, Равноме Делу, Острој Глави
и Доњој Оруглици. У селима Клисуре (као у Рапашој
Бари и др.) поред Пољаничана и досељеника са Ј И .
и И. има досељених становника и са СИ. (из шоп-
ских села).
За време досељавања првих досељеника било ј е
свуда шуме („била планина"), коју су они крчили и
стварали имања. Поред осталих дивљих животиња. било
је медведа и дивљих кокошака, којих данас нема. Веома
је много било дивљих свиња, нарочито у новим селима
Пољанице и Клисуре према Јабланици. Толико их ј е
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
било, да су становници у почетку (за неколико година

по досељењу 1878) редовно чували своје њиве, да их
чопори дивљих свиња не униште. И данас их има.
Раније је било нного и срна, којих је данас мање на-
рочито у Пољаници.
Ста^а села Пол>анице и Клисуре расту поглавито
арир&штајвм, у њимаје реће нових досељеника, већином
је призећених или посињених. Само нова оела (насел>ена
после 1878 год.) расту колико ирираштајем толико више
досељ&в&њем, које се и данас врши. Становници се до-
сељавају на купљено имање или махом на утрину.
У Пољаници и Клисури има и Цигама свега око
13 кућа: око 10 у Големоме Селу и 2—3 у Дреновцу.
У Големоме Селу куће су им с леве стране Ветернице,
пре но што ова почне тећи Клисуром, а око ушћа Дли-
бокога Дола; у Дреновцу су настањени бливу насипа,
који је не далеко од Ветернице. Сви су они данас српски
Цигани, говоре српски и цигански. Пореклом су ив Ма-
сурице (врањски округ), откуда им се предак доселио
(са 2 жене и око 10 синова) у Големо Село пре 80—90
година. Један је само у Големоме Селу пореклом из
Маовца. (Моравица). Они у Дреновцу прешли су из Го-
лемога Села. Били гочобије и сурлапије, какви су и давас.
Осим тога су неки џамбаси, земл>у и ковачки ванат
раде врло мало, ма да скитају у прошњу и краду.
Увроци досељавања. — Узроци, због којих су се до-
сел>авали становници у Пол>аницу п Клисуру, разликују
се по областима, ив којих је било досељавања, као и
по времену, када су се досел>авали први, познији и
најновији (после 1878 г.) досељеници.
Досел>еници из крајева западно и југозападно од
Пољанице, који су од прилике између Копаоника и
Црне Горе (скопске), досељавали су се од почетка па
до данас поглавито због насиља арнаутских и турских.
Обично су долазнли, пошто су их Арнаути отерали са
120 ПО.Т>АНИЦА И КЛИСУРЛ
њихова огњишта. Ретко је због каквога другог узрока

било досељеника из тих крајева. Из осталих крајева
становници су се у опште доселлвали због сирома-
штине, зулума1) и учињених недела. Уз то је из не-
ких места (село Рупје у Грделичкој Клисури) било до-
сељешгка, који су побегли због тешкога рада у мај-
данима. Мање их је, нарочито у почетку, било, који су
се досел>авали на купљена имања. Поред ових било је
и досел>еника, поглавито ив оближњих сеиа, који су
долазили као доводци (привећени или носињени), а неке
су и Турци довели као чивчије (Пчињанеј.
Према времену досељавања разлнкују се досељеници
пре 1878 год. од оиих после 1878 год. Досел>авање у
Пољаницу и Клисуру пре 1878 год. било је у опште у
виду бегства, вбог чега и веле старији л>уди: »Старо
селење, да ти не да бог«. Бегали су поглавито од зу-
лума или какве беде и долааили бев игде ичега, тра-
жећи само уточиште. Оида су се због учињене беде
(убиства и др.) становници спасавали једино бегством
нз једнога пашалука у други (на пр. ив врањског у ле-
сковачки и обрнуто) Једно због ненасељености у то
доба*), а друго и вбог тога, што је ивдвојена и у мно-
гоме неприступачна област, Пољаиица је била веома
погодиа ва тај ред досељеника, који су тражили при-
бежиште. Данас главни део становииштва у Пол>аници
и Клисури води порекло од тих досел>еника. Досеље-
ници после 1878 год. долазили су поглавито с тога,
што су одласком Арнаута после 1878 год. многа села
у Пољаници и Клисури остала бев становништва. У
њих су се доселнли становници из оближњих областн
') Досељеницп иа Вра&скота Поиораал>а долазидн су погдааито ,од »ЈЛЈЖ

и од кијамет."
*) Да је бида онда — за креме саахија — Пољаинца иенасељеиа «идж ов
и но томе, што су спахије закдињале досаљенике. да се ие раседеаају, а бнао
је саучаја (у ТумОн), да су иеки и откуиљепи, пошто су нх Турци, из чнјих
су се седа одселиди, трахиди, да се врате.
РИСТА Т. НИКОЛИЋ Ш
(Виногоша, Врањскога Поморавља, Пчиње и др.) поглавито

вбог пренасељености тих крајева, као и због сиромаштине.
И данао се врши и још аа дуго ће трајати досе-
љавање у Пољаницу и Клисуру, и то у села, која су
пооле 1878 год. остала без становништва.
Иоељавање отановнжштва. — Пољаница као планинска
облаот спада у ред оних активних српских крајева, из
којих се исељавао један део становништва, истина нај-
више због зулума (арнаутских и турских), а можда у
у раније доба и услед личне иницијативе, али и због сиро-
тиње и ириличне иасељености у најиозније доба. Ако не
првога реда, она је у томе погледу област другога реда.
То се тиче старих села Пољанице и Клисуре, а погла-
вито времена после 1878 год., када се доста станов-
ништва намножило, те је и могло бити исељавања.
Становници су се исељаваии искључиво према С. нив
Ветерницу и Мораву.
Исељавање у раније доба не може се пратити1).
Нешто се, по предању, зна о исељавању, које је на-
стало од појаве Арнаута. Онда су се почели исељавати
становвици оних села, у којима су се Ариаути засеља-
вали. Али је било исељавања и из оних села, у којииа
иије било викако Арнаута, као што су: Градња, Власе,
Урманица, Големо Село и др. Ово је исељавање било
средином XIX века и то у »Стару Србију« (Србија до
ослобоћења давашњих Нових Крајева). И даиас се зна
8а века места у унутрашњости Србије („Грејатин" —
Грејач, Вукања, нека села у Темнићу*) и др.), где има
одсељеника из Пољанице5). Тако се прича, да од Рам-
') Непоуздано је предање, оо коме је народ нз Помнице дигао некн нн-

троподит, те цркве остаде пуств, а земда прмна.
*) У Темннћу пма сродника Ннкоде Мандрде, којн је био порекдом из
седа Вдасн V Поланнцн, а још за време Кара-ТЈорћа прешао нз Поланице у
ондаш&у Србију.
*) Многи су Пољ&ннчини. идући у печадбу (косндбу) ио унутравњостн
Србије, наилазндн иоједине раније одселенике вз Пољанице. Прнча се обнчно,
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
чинац.ч из Градње има у Јагодини п околиии око 20

к., да су се Белчевци и Мил>ковци ш Големога Села са
свим одселили у унутрашњост Србије, да су Марив-
ковци (2 к.) из Урманице отишли у »Каник« (унутраш-
њост Србије), да Џелеачаиа из Градње има у Вукањи
(близу Шиљеговца) око 3 к. и др.
Исељавање из Пољанице после 1878 год. познато
је боље. Онда су се становници исељавали у оближња
села Пољанице и Клисуре, која су после 1878 год.
остала ненасељена. Клисуру су готово само Пољаничани
населили. У коју другу област стаиовници се нису у мно-
жини исељавали после 1878 год. Било је само неких
одсељеника у Виногош, а можда и у коју другу област
северно од Пољанице и Клисуре. Главни узрок исела-
вању био је с једне стране напуштена и јевтина вемља
у тим селима, а с друге прилична насељеност оних
старих села Пољанице, из којих су се становници исе-
љавали. Сва су та села била прилично нарасла, те су
се становници и могли ив њих исељавати, у толико
пре, што није било довољно погодаба за живот1). Иначе
становници су се исел>авали поглавито за то, што им
се дала прилика, да захвате више и боље земље. Неки
су се исељавали (на пр. становници с. Ушевца и др.)
због аграрног дуга, који нису били у стању да исплате.
Раопоред ву&а. — У старим селима Пољанице и
Клисуре, где матица села (прво село) и данас постоји,
распоред кућа је у вези са старином породица. Једино
како су некн копади иовац по Полаиацн, о чему су до8нади од старнх одсеље-

ника, којн су се бегством исељавадж нг Поланице и онда иовац крнди, копајући
га у вемду. Тако је, веде, један у Трстени кооао новац по казивању иекадаш-
њих одсељеинка нз Трстене, које је нашао у Срему.
■) Тако у седу Стрешку веде, како су се многн аседиди ,ннз реку, на.
киде Лесковац*, јер је око седа: ,све годо, дрво нема, водеиица иема, пазар да-
деко, студено, људи мдого". Из Смидовића су се миоги иседнди због ивроднце
жнта и др.
П|||20С1 [IV ^ Ј
старе породице у тим селима имају куће и имања у

првоме селу или на селишту (новом), а куће новијих до-
сељеника су поглавито около првога села и његових ра-
селица. У новим селима су се такоће најновији досе-
љеници засељавали око 8атечених. У оба случаја село
се развија на све стране.
Помештање оела. — У раније доба било је чешће
помештања села. Услед непрестаних немира станов-
ници су били врло често по збеговима и том су се при-
ликом, при новратку, помештали с једнога места на друго.
Бегало се обично у Стражу (Лисац) и Кукавицу. Народ
је био готово увек спреман за бегство, нарочито у по-
зније турско доба за време надирања Арнаута у Поља-
ницу. Чим би се појавили Арнаути, сва би се нејач
склањала у збегове. Нека су се села помештала, како
веле, и због чуме, као и због других узрока, који ће
бити поменути при опису појединих села.
8. Неколике етничке оообине Пољаничана.

Пољаница и Клисура у етнограФскоме погледу, када
се посматрају у целини с обзиром на главније етничке
особине становника, припадају блиским областима јужио
и југоисточно од њих. Јача је разлика у свему, наро-
чито у ношњи (женској) и др., између Пољаничана с
једне и становника Лесковачкога Поља и даљних шоп-
ских села с друге стране. Иначе је Пољаница са Кли-
суром на прелазу и8 јужних и југоисточних српских
крајева у северне и северозападне, што се види по
многим етничким особинама, по којнма се Пољаничани
у многоме издвајају од осталих становника блиских
области на Ј. и ЈИ. Уз то се одлика Пољанице као
самосталне, издвојене области и као области на до-
диру са Арнаутима, у многоме опажа .на Пољанича-
нима. Па и када се посматрају сами становници По :
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
124 ПО.ЂАНИЦЛ И КЛИСУРА
љанице и Клисуре, без обзира на околне становнике,

опажају се разлике измећу старинаца с једне и до-
сељеника из појединих крајева с друге стране.
У погледу расе, односно телесних особина, станов-
ници Пољанице и Клисуре, и ако се више приближују
онима на Ј. и ЈИ., ипак се у појединостима издвајају
од њих1). Они по својим телесним особинама подсећају
на планинце, те се као такви на мах дају расповнати
у селима по Поморављу (врањском и лесковачком|. Обично
су високога стаса и сувоњави, али снажне граће и ве-
ома издржљиви, реће је мећу Пољаничанима видети
тромије и омање л>уде. Очију су поглавито граора-
стих и црних, а ув то и плавих и често чакарастих
(плавих буљастих очију). Жене су омање, сувоњаве, реће
крупне, не одликују се лепотом. Раса је плодна. Народ
се у опште здравствено добро држи. У свакоме селу
има стараца преко 90—100 год., којима у погледу очу-
ваности тела и духа нема равних мећу становницима исте
старости у Поморављу. Ипак се у томе погледу за-
пажа разлика мећу самим становницима Пољанице и
Клисуре. Старинци у овим селима и досељеници из
села западно и југозападно од Пољанице у многоме
су истих телесних, па и душевних особина. У опште
су високи, израсли и развијени; очију су граорастих,
кашто мутно граорастих, има их и црних, крупних
') Од становникв Лесков&чкога Цол* као да се јаче издиајају. М. Раквћ

је о њама забедежио ово: .Народ је овде одвојно стасом в нвмедом од онога
око Лесковца, а ■ дух му је другојачн. Људн су вмнш, крелчи, вмћенмјм, јеамк
нм је бол>и; носе се готово као Шумаднвци; чим од вуће — пушву на раме ;
јуначнн су; звмушн>ег рата, много су наљалн нашој војсцн, где која места сами
су држадн н Ораннлн, илн наладади и освајадн. Посде Пусте Реке, мнлина ј е
видети ову одлжчну расу*. Из Нове Србије, студнја М. Ракнћа. Отаџбнна с в .
17, с. 32-33. Нв другоме месту (с. 54-55) у опште о становннштву врањскога
округа веди: »Првштвјући се с Врањом и његовом обдашћу, ве могу дв не п о -
менем да ми се расв у целон овругу врвн>свом и предеду Ветернвце чннн мвого
оддичнија и бод>а од овс ово Лесковца н у Пустој Реци. Одмах на први погдед
»Вдн се. да су бол>н Сров ; и Физиовомија и говор и одедо — све пн је срвскије.*
|П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
очију, као и плавих и чакарастих. Уз то су многи од

њих ћосави (кратких бркова). Међу становницима села
Бласа (на пр. у породици Ђоргазоваца и др.) има тако
црномањастих, какви се не вићају нигде у Пол>аници
и Клисури; неки имају орловски нос. Мећу станов-
ницима неких старих породица, које су живеле још
пре доласка Арнаута (Ристићи у Мелову, Јовинци у
Оруглици сада у Дубници1) и др.), има и рићих. Они су
уз то крупнији и снажне граће, отворени и слободни,
те се внатно разликују од Пчињана. По телесним и
духовним особинама неких породица, као и становника
читавога једнога села, очигледно се види сој њихов, од-
носно порекло. Становници села Рождаца, који воде
порекло од хајдука Грује Дурука из Масурице, данас
се по својим телесним (као и душевним) особинама увек
могу раснознати од осталих Пољаничана. Они су крупни,
пуни и једри — сви личе једно на друго, у своме др-
жању и иначе имају одлике отменога соја1). Мећу ста-
новницима породице Речпераца (у Големоме Селу) за-
пажају се неке разлике у телесним особинама, које су
у вези са пореклом те породице. Једни од њих, чије је
порекло српско, јесу плави и у опште лепи л>уди, какви
се реће вићају у Пољаници, а други су црни, омањи и
по свему подсећају3) на своје претке Лингуре. И код
других се породица могу запазити сличне особине. —
Од досељеника по телесним се особинама нздвајају у
неколико Пчињани и досељеници из Поморавља. Они
су средњега раста, има их и омањих, као и крупнијих,
') Види Наседа Српсвнх Земалл,, II, с. 225.

*) Њнховн људн, ионцн, жене н девојве иа мах се дају расповнати међу
остални Подаиичанима. Увев се у ваквом друштву жлн породнцн вна, ко је нз
Рождаца, иоглавито по телесној једрннн и очуваности.
3
) Стари нм људн заиажају и друге иеве особнне: вад хоће да седиу,
они скрсте ноге (као Цигани), уста им цнгансгса и у огпнте, веле, ,дома»л'в 1
нм цнганскн.
,ф\гев ћу > ^ з 0 0 3 1 С
126 иољлницл и КЛИСУРЛ
ређе сувоњавих; поглавито су смећи, обично им је маст

коже затворенија (»жутињава«), има их доста плавих
очију, али већином ситних, ие чакарастих као код пра-
вих Пољаничана.
С обзиром на особине духа., а када се упореде са
становницима Поморавља, Пол>аничани се знатно раз-
ликују. Отресити су, примчиви и више пазе на себе
и своје држање, на одело и др. Отворенији су и искре-
нији, мање повучени, више »предављиви«, али још не
као становници западних српских крајева. Мање го-
воре, интересују се довол>но, слабо се хвале и размећу;
пре ће нстаћи какво дело другога но своје1). Са мањим
су задовол>ни. Пре ће трпети и сиосити невол>у, но за-
помагати. Иначе нису мирол»убиви и увреду слабо сносе').
Имају самопоуздања и то јакога. У њихову понашању
и држању иема онога туркоФилскога пренемагања, нити
јадања на немаштину као у областима Поморавља. Имају
самопрегоревања и оружје цене. За време опште опа-
сности од Арнаута (до 1878 г.) Пол>аничани су били
сложни као једно племе. Чувени су били са своје
слоге, што данас већ није случај. Одметника је увек
било, па их и данас има: „Планииа, веле, неје без
ајдука и вука. а — На дому су честити и гостоприм-
л>иви (изузев нова села насељена после 1878 г.). Пре-
дусретл>иви5) су и сматрају за част, да им странац
уће у кућу — радују се „убавим гостима". За бол>и
') У тоне се иогледу не иогу ви упоредита са Црногорцжма, бар оинна

који жаве у Јабданицн.
*) У томе се знатно раздвкују од становника у Поморављу н Пчи&н, као
и од Шопоиа и остадпх иа И. в ЈИ. од Пољавице. Дов је у пчињским селиив
ретко наћи човека, да је био на робвји, дотде у Пољаннци н Кднсури нена
села, а да није по некодико н>их било на робији, некн н аа ,три крва.* Нека
су седа чувева у томе оогдеду.
*) Прв сусрету поадрављају; »Помози Вог! € идн »Помага ан Бог!« (гако
само жене кажу и иикасо друкчије) илн ,Добпо стиже!' вди »Добра срећа!«.
На то се одговара: ,Бог ти иомого (идн помогја)!' идвЈ,Бог ти на поиоћ." (од-
говор за ,Лаку ноћ!*). При здрављењу се витају »Здраво жвво!' нли ,Здраво
мнрно!" на што се одговара ,Здриво вако св тн!* идн »Здраво хвада Богт!' За
.пШгесИзу \ Ј О О Ф 1 С
дочек све ће учинити, што иоже. Тога иема у Помо-

рављу. У кући им влада ред у свакоме погледу. Реч до-
маћинова је вакон у кући. Зна се посао свакога. Старији
се увек поштују и слугаају. Не зову се никада по имену.
Осим обичних назива („бато",' »дадо« и др.) ва ста-
рију браћу и сеотре постоје и други. Млаћа снаја старију
снају или заову зове: „госпоћо/ „Београтке", »СОФИ-
јанке", „големице"; „Јагодинке«, „господинке«, „се-
стрице"; девере пак зове: „убавенко", „господине«,
„братко«, »бајке«, »дилбере« и др. Задруге, којих је
било раније, чуввне су биле у томе иогледу1). Због
тога је домаћи живот развијенији и даје главно обе-
лежје становништву. Јавни је живот према домаћем
нераввијен, нарочито у областима на И. и ЈИ. од По-
л>анице. За то се, поред осталога, становници ових
крајева у јавноме животу друкчије крећу и слабо на-
предују, нарочито, када се удале из своје блиске око-
лине, према С. и СЗ. С тим су у веви и многе другв
слабе стране становника у јавноме животу и иначе (у
школи, у војсци и др.). — Што се тиче вере побожни
су у многоме. Цркава у Пољаници има доста, а и сада
неке обнављају и подижу. Похаћају их редовно, посте
сваки пост, правнују многе правнике. Није било слу-
чаја (изузев неке у Власу), да ко од мушких или жен-
ских преврне вером. Раније су за веру гинули2), па и
данас на веру веома пазе.
стодои се при пнћу повдрављају овако: узме се воадир у деау руку и, пружившн
десну супротноие да се здравн, каже ,Дај Бог!* на <зта се одговара ,Богу је-
днаои!« Иначе су поздрава као н свуда.
') Груја Дурук, чијн су потоици данашњн становннцн с. Рождаца (ро-
ждацн — роћаца, раније заааа Дуруца), бао је за ареие делога свога жваота
старешина веанке вадруге, која је бида чувеаа у свој Пољапицн. Од н>е се раз-
вило данашње село Рождаце. 0 реду, која је ндадао у тој аадрузн, прича се и
данас. Када се подазидо на рад иди на где ван вуће (аа сабор, у цркву и
друтде), вшдо се по старешниству, најпре старнја па идађн. Једнои, веде, саио
што је нстрчада идађа вћер да иде пред старијон, бнда је нстучена.
*) 0 тоие данас ниа предања, а у једној песин, која се данас у Поданнцн
.ш&есП^ОО^к
С обзиром на р&д прилично су вредни. Сви радв

па и свештеник у селу, иоме је дужност: „да попује
и да приорује". Највише раде женске, међу којима су
многе, гбог прекомернога рада, мале и кржљаве. Али
у томе погледу Пољаничани много заостају од станов-
ника у Поморавл>у. Ови су од њих много вреднији. У
недостатку рада не крећу се Пољаничани тако лако
ван куће. Само у извесио време (када је вршидба, ко-
сидба и берба) оии то чине, а Моравци увек, када су
без рада. Уз то су према Моравцима неумвшни и не-
практични (да радом доћу до нечега), ма да су вештији,
да се без рада користе: краћом или другим чнм. Иначе
у Пољаници готово нема пијаница као у Врањскоме
Поморављу нити других порока. Једино су Пољаничани,
ван Пољаиице, познати по краћи и влочииима. Уз то
су осввтљиви, често подмукло: многа убиства или краће
чине данас »привоће« (поглавито Арнаути), који су пот-
плаћени1).
Прилично су и музикални, што ое види по наро-
дним песмама, играма и осталоме. Али у томе заостају
од становника Врањскога Поморавља, ма да су им игре
и песме готово као и у Поморављу. Тек код Пољаии-
чана нема, као у Врањскоме Поморављу, оне претера-
ности, ни у песми, ни у игри, ни у весељу, ни у жа-
лости, па ни у љубави. Занос у песми, повијање у игри,
»заодење« у весељу и жалости, кара-мерак и карасевдах
у љубави и самољубављу карактеристични су за обла-
певв, опеванв је снрт једне девојке збот вере. То је овв песив: ,Ајде, ајде
Џан-Стојаике*, I »Ајде, ајде потурчи се € . I .Потурчн се, не мучи се € . I »Ће тм
купнн свиден појас«. 1 — Нећу, нећу, дв се турчнм, I — Гдаву давам, веру не
даван. I — Пушвв пуче, Џаи Стојанка пвде I и т. д.
!) С тин је у веви аизма, војв је сдичиа освети, в врдо је честа у По-
двинци. Зна свакв, ноји су аизметари т. ј . ив које другн нжају пжаку. Тажвв
се не снеју нивуда сани кретати, нв да се взбегвва њнхово друштво. На дал>в
вут с внив ниво не полази. Тога иенв у оСмастнна Вракскога Поморавм.
РИСТЛ Т. НИКОЛИТ. 129
сти на Ј. и ЈИ. од Пол>анице. У колико се може рећи, да

су то слабе стране тих становника, којима треба узроке
тражити у утнцајима старе културе (византијско-цин-
царске и турскога византизма), у толико пре, да су им
то од природе урођене особинв. Културни су, у колико
је на њих утицала стара култура без обзира на нову
од 1878 год., иначе се у односу према становницима
западних српских крајева, на њима запажа нека див-
л>ииа, која је према Истоку јаче изражена. С тим су
у вези многе. друге особине овамошњих становника, по
којима се разликују од становника западних срнских
крајева. Гусле у Пол>аници нисам видео, гајде су честе,
као и обичне свирале.
Уз то су Пол>аничани према становницима на Ј. и
ЈИ. од Пол>анице иростији, некултурнији и са мање
укуса. у свакоме погледу. Праве пољаничке куће су,
према моравским и пчињским, простије, са мање одел>ења
и удобности, неукусио саграђене, у њима често и стоку
држе. Око кућа- је мање зграда и у опште не виђа се
она »раскомоћеност«, која је карактеристична за ста-
новнике западних крајева. У томе се погледу запажа
нека скученост, која је уроћена — од природе — ста-
новницима; она се запажа у свима правцима њихова
рада и у целокупноме животу. Нарочито је карактери-
стична за области на И. и ЈИ. од Пол>анице и једна
је од главних особина, но којој се разликују од станов-
ннка у западним и северозападним српским крајевима.
Поред тога Пол>аничанн живе и хране се просто, а са
мало су задовол>ни.
Нациоиална је свест развијенија но у икојему крају
Врањскога Поморавл>а, а уз то су живе традпције из
раније српске прошлости, као и из најновијега вре-
мена1). И у погледу аисмености Пол>аница бол>е стоји
') То је нарочито вапазво (1878) М. Ракнћ, жоји велв: , А што вх одли-

кује више од свију другвх у Новој Србвјн, то је жава свест о историјској прош-
КТГГОГРЛ«СЕН ЗВОРННЕ, ЕН>. VI. 9
1П1(12ес1ћу"»Ј0051С ._
130 ПОЛ.АНИЦА И КЛИСГРА
но икоји крај врањоког округа. Не намте, да је швола

у сслу Градњи икада ииала пренлда. Мор&л је у мно-
гоме очуван, ма да се село Власе знатно изувгаа од
осталих села.
Уз то се становници ових крајева, а нарочито они
на Ј. и ЈИ., изузимају од отановника у вападним и С.
3. српским крајевима по начину и охватању рада, по
погледима, поступању и опхоћају у кући и ван ове,
као и по шали и осталоме. Сваки се рад предузима у
опште на ситно, више је квалитативан, но квантита-
тиван. У поступању реч има главну улогу. Иначе се
запажа у многоме чему самовоља или, бол>е рећи,
рад »на своју главу", несхватање дужности, али и не-
обична послушност, извијање и неприродност (за странца}
у опхођају и др. в др. Одлике те врсте нарочито су
уочљиве у крајевима на Ј. и ЈИ. Пољанице, особито
110 варошима (неки су их приповедачи описали).
У етничкоме погледу за Пољаницу су и Клисуру
специјално од значаја и неке друге појединости, по ко-
јима се Пољаничани издвајају од становника на Ј., И.
и ЈИ., а приближују становницима на 3. и СЗ.. У По-
љаници и Клисури има од старине воћњака (шљивака
— п сливњака"|, који су карактеристични за западне
крајеве; у Врањском их Поморављу има тек од најно-
вијега времена. Уз то има неких зграда, које се не ви-
ђају у Врањскоме Поморављу и Пчињи. Ладник је ка-
рактеристичан за те крајеве Поред њега у Пољаници
се виђа и млекар („млекарник"), којег има само по 3.
и СЗ. српским крајевима, а нигде у Врањскоме Помо-
рављу и даље на Ј. и Исток. За тим у Пољаници го-
тово и нема винове лозе, која је карактеристична за
лости својој, о српскоме виену своие »репкн сивови онвх крајева знајт,
вако да је јуче бнло, ва царство српсао, аа ствру слвву народну, за Немањиће.
вв Косово, зв киеза Лааара, Јутовнће, Мшоша Обндића н Вува Бравковвћа....*-
ОтаџОина I 7 , с. 55.
Врањско Поморавље, те и иена оне употребе алкохола

као у тим крајевима. што је од утицаја по телесне и
душевне особине становника. Ув то Пољаница спада у
ред шумских области, те се по томе знатно издваја од
облаоти на Ј. и ЈИ., које су голетне. Па и бибер, који
је одлика јужних и југоисточних орпоких крајева, у
Пољаници је, по предању, пренет од окоро1). Према
томе Пољаница и Клисура као да оу крајн>е области
на ЈИ., у којима се вапажају поменуте одлике запа-
дних и северозападних српских крајева, оие оу на пре>
лаву из тих у ЈИ. српоке крајеве.
Иначе н&родни обичаји становништва Пољанице и
Кллсуре истоветнв су са онима у Врањском Поморављу1).
Исти су у главноме ношња. као и говор становника ових
области; има само незнатних изузетака.
Ношња. — У раиије доба ношња (»рувет«) је да-
нашњега становништва Пољанице и Клисуре била друк-
чија од садашње.
Мушка је ношња раније била бела (бела »руба«): и
гуња и долама и јелек и чакшире, које су биле тешње,
') Преиели су га, веле, досељеаици Шинопарци (у Градњи), ва које се

ирага, да су од Прнвтвае.
*) Могу понанути иеке поједнноств, аоје су каракгеристичне аа Пол>&-
анцу а аначе. — У раније доба, када су стаиовницн живели иа окупу у орвоне
селу, пазнли су се међу собои као једва породицв. Када би у свлу но умро,
сав су његови сродницн вао и осталн невтаан налуштали свнкн рад во ио*у в
у селу. Неки су копали раку, некн правила сандук, неаи крст и др., у опвте су
саа у тоне понагали. Данас се то иаобпчајило. У иочетку се несто саадука
улотребдаваде плоче. — Раавје на саборнна, аа којана су ое прввуи&али чввто
сви Псммшиинн, востојао је обнчај иалметана у бацању канеаа, скакаљу, хрва&у
и др. При тоне су се авдвајалн сел>ани свакога села а уввк, кад бн ко победио,
нивиулн би са&ани оно село, ив којега је иобедилац. — Код Арааута је постојао
обичај, да аа св. Ннколу иа ранику иале вовтаау свећу, а већ код Срба је у
оаин крајевана возиат обичај, да иа бадње вече држе равив под софрон до бад-
њака, повто га претходио посоле. То иде у прклог воеаатој теорији Едуарда
Хаиа о востаику зеидорадње. Рааик је у иајстнрнје доба сматран као светвња.
(Цг. Е4пагс1 Наћл: ХЈгвргппЈвјгегле! ши1 Еп18(ећппсгвтв1М Деа Асквгђаоев. —
бопскг-Ађагиск ацв аег 2еИ8сћг. с1ег Ов8в1асћ. (. Егс1к. ви ВегНп. ЂА. XXXVI.
Л 5.) — Ув то је у ПОЛАВНЦН чест о б п а ј поснњавнња н др.
!>*
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
132 ПОЉАНИЦА н КЛИСУРА
какве се и данас вићају код неких старијих људи. Црна

је ношња (»црна дреја") тек доцније настала'). На глави
су носили каое „барушке«, црне капе од јагњеће коже,
одозго зелено обојене. Носили су и Фес, али реће,
јер су им Турци забрањивали1) Преко каие су зави-
јали беле мараме, које и данас иосе појединци, погла-
вито старији људи. Имали су обичај н перчин остав-
љати, што се данас са свим изобичајило — иерчин носи
по који отарац (као на пр. Илија Десивојски у Г. Селу
идр.). Давно је јамачно било, што неки веле, да су им
стари носили и „тоске« т. ј . Фустанеле и од по 100 „ре-
брњака« (бора).
Женска је ношња раније била као данас новобрд-
ска. Преко кошуља, које су, као и сада, биле дугачке
и везене, опасивале су се жене бочом (бошчом) само с
преда. На горњи део тела преко кошул>е долазила је
саја или сајче, које је допирало до колена. Дуж леђа
по зади била је опружена краа, до испод колена. По њој
су биле ресе и китке. Препасивале су се колажш, на
коме су спреда биле аафте, које данас носе само ста-
рије жене. Младе за време свадбе, као и после свадбе
за неко време, носиле су на глави аерјаницв, које су биле
од паунова перја, а набављали их куповииом. Обично
су их позајмљивали једни другима ради употребе.
Данас такве ношње ни мушке ни женске нема.
Мушке беле ношње сада је ређе видети. Она је готово
свуда од сурога сукна (клашње). Такве су чакшире, за
тим јелек оон>ак (од тањега суква), који долави преко
кошуље, без рукава је а на прсима се преклапа; обоје
ое — и јелек и чакшире — иреиасују иојасом. Преко
јелека доњака долази јелек горњ&к, који је такођв од
клашње, али се не преклапа и пема рукава. Тај је јелек
') Сви старн људи од 90—100 година иа младости знају саио за бедо
одело, какво они оомавито н данас иосе.
г
) Због тога су преко оеса завијали <>еде мараие.
,п,&есЈ1-,у^00^1е
по јаци и другде украшен чојом. Раније је јака бииа

виша, сада је нижа, дотерана по »шумадиски*. Испод
горњака, а место доњака или ореко овога, носи се и мин-
гак од сукна са рукавима, преклапа се на прсима и
препасује појасом. Преко горњака носи се долама., која
има рукаве; она се редовно носи зими, иначе обично
о празницима. Уз то се носи и гуња, која је раније била
дужа, а сада краћа. Место гуње носи се н гуњ&р, који
је дужи и шири од доламе, а краћи од гуње, дооире до
више колена. Обоје су од клашње. Само пастири носе
дугачке обично беле гуње од козине. На глави готово
сви носе шајкаче1), само неки хиуб&ре, обично куповне.
У оеверноме делу Клисуре ближе Лесковачкоме Пол>у по
неки носе и плетене капе т. зв. пољске капе, које су
примили од становника у Пол>у, где се само и носе. То
су црне вунене капе, које плету сами становници Пол>а.
Чарапе су им са жутом (као код Пчињана и становника
Врањскога Поморавља) и црном или затвореном основ-
ном бојом1). Опанци су при врху оплетени жутим „те-
лом", што се не вића код осталих становника у врањ-
скоме округу, а врвце, којима се повевују, јесу од ко-
зине, а у Врањскоме Поморављу од конопље. Многи се
старији л>уди препасују сил&вом*). Сваки пак пастир п па-
стирче носи собом гарачук, који обично опасују око себе.
У њему носе суву храну. Тарачук носе и остали л>уди,
када се крену ван куће. Тарачук је начнњен од јареће
или јагњеће коже, пошто се ова обрија и уштави. Кожа
ое употребл>ује у целини. С једне је стране отвор, а с
') Вдадају ое, ш о века ввле, ,по стари војинчм пронис*.

*) Да је жута боја основна пониње и В. Карнћ (Србија, 116), ш у По-
даанцн жао основна боја инје заступдена сано та, но н друге, обнчво ватво-
реие боје.
*) Те су сндаве већинои днгли од Арнаута прнлнжом последњега српско-
•вурсжог* рата (1878).
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
134 ПОЉлНИЦЛ И КЛИОУРЛ
друге је кожа од ногу исечена на ресице, које су ири-

бране у китке.
И женска се ношња изменила у току времена, те
је данас и друкчија но раније. Поједини делови старе
ношње поступно су замењивани новима. Од бошчи, ко-
јима су се жене црепасивале само с преда, развиие су
се данашње футе, којима се препасује готово сав доњи
део тела. У почетку су Футе биле беле и црне, бело
прошаране, а сада су „мораве" боје и „алеве" (црвена),
одо8до су опточене гајтаном. Место крпа иочеле су се но-
сити шамије и тулбени; шамије носе жене, а тулбене оу но-
силе девојке. Шамије иосе и девојке и то беле, наро-
чито за време рада, а старије жене носе поглавито
жуте шамије. Фута се обично препасује преко акгври/е
ИЛИ бојелвка, испод којега је дугачка кошул>а чеото и
везева. По томе се опасује појас, који је тешњи, шарен
и непритегнут, само омотаи око тела. За тим долаве
јелеци: један или два, један од ћитабије, други од сукна,
које је домаКа израда и шарено. Уз то носе и минтлне,
колије, а у најновије време и рвкле (носе их женске
богатих родителл, обично свештеника).
У селима Клисуре ближе Лесковачкоме Пол»у по
неке се женске нрсе као и у Пол>у, иначе је ношња у
Пол>аници и Клисури иста.
И мушка и женска иошња је готово сва од сукна
домаће израде, изузев неке најновије и споредне де-
лове ношње.
Језик. — Језик становника Пољанице и Клисуре

као и акценат у главноме су исти са говором у обиа-
стима југоисточно и јужно од Пољанице1) Само св у
') По 0. Броку говор Пољаначава чинн предаз нзнеђу вршскога и л е с к о -

вачкога днјалекта. БЈе В1а1ек(е <1ев 8иЛНсћ81еп 3«го1вП8 III. УПеп 1903. 8. ЗЖ>.
Ннје га нарочато испатнвао, као говор становника Врањскота Поноравм, т в н
не иомиње осоЗнне иољапичкога говора. какве се ие чују у Вр. Ноноравл>у.
РИОТЛ т. ннколит. 135
појединостима, које су карактеристичие за Иољаницу,

ивдваја говор Пољаничана од говора у Врањскоме По-
морављу и Пчињи. Уз то се и мећу самим становни-
цима Пољанице запажају неке разлике у говору, ио-
главито измећу досељеника и старинаца.
. У Пољаници је говор у опште аравилнији према
говору становника југоисточно и источно од н>е. Ннје
оиако брв као у Врањскоме Поморављу. Чују се пра-
вилни облици, каквих нема у говору становника Врањ-
скога Поморавља. На пр. предлог ,,ка<( са акузативом
не употребљава ое место датива. Тако кажу: »Кућа
Стевану Стојковом<(, а не »кућа иа Стевана...." као што
би рекли у Врањскоме Поморављу; „Колиба тому Видо-
оаву«, а не „Колиба на тога...."; „Свитни ти он њима«
т. ј . опали пушком, а ие ,на њи<( и др. Местод на крају
речи често се чујеокао: „Богданов-До", „Драголин-До«
и др.; иначе се каже л као „Длибоки Дол* и др. Само-
гласник а чује се чешће између два сутласаика, но у
говору становиика Врањскога Поморавља. Тако кажу:
„остан", а ве »ост'н и и др. Чују се и други правилни
облици и правилне речи: »обуче се«, а не »облече се";
„кука", а не „вије" ; »бити« (у смислу тући), а не »те-
пати", ма да се и тај глагол употребљава у истоме сми-
слу; реч »улица«, која се у селима Врањскога Помо-
равља не употребљује, овде се често чује (Ивишао »на
улице", Истерај га »на улице« и др.): члаи се иикако
не чује.
Поред тих правилности, које се запажају у говору
Нољаиичана, чују се и неки нарочити облици и речи,
од којих су многи сгаргшски; у Врањскоме се Поморављу
никако не употребљују. Тако се на пр. у говору Поља-
ничана редовно & у дативу замењује са е. На пр. кажу:
„Поздрави се мојему Насге« (место Наети), »живот п
здравје .иа/ке" (место мајци), »Колиба го.иу Косге« |ме-
сто Костш, >,0де кубе« [место кући'|, „Оно ми на у.ие"
1П1(12ес11зу.^лООЗ!С
136 ПО.Т.АНИЦА И КЛИСУРЛ
(место на уму) и др. — Место речи „зграда* (зграде п о т .

р1.) редовно се чује старинска реч „лееина" (пот. р1. ле-
вине). — Сугласник л често је претворен- у Ја као »Рамни
Двј&л место „Рамни Дел — Рамни Део", „теј&ци" место
»телци — теоци" и др. — Сугласник ш отпада исаред ч
као на пр.: бача, а не башча; бречићи (бречики), а не
брешчићп; обрамв, а не обрашче (образ) и др. — Кажу:
иав&ђи,јвђи, ајђвмо си и др. место „извади«, »једи«, , а ј -
двмо". — Уввк кажу: »Кидв јв?« а не »Куда је?" или
»Куде је ?«. — Кажу: вршвв (врху), врши ли (јвси вршво),
чинев (чине) и др., а не као у Врањскоме Поморааљу
„вршив(<, „врши ли« и т. д. — Реч шиб употреблује
се редовно у смислу шуме или горе (крупне), реч ир&х
у смислу брашна („нема прах" — нема брашна), ариче
— у место »присоје«, мргвица — меото „осоје", аосме-
шити св — место „постидети се а , ацвта. (пош. ат#.) —
место „псето* („Има опаку пцету«), говеда (пот. 8т#.) —
место »говедо« („Терај говеду«) и др. Иначе имадругих
примера, који су карактеристични иокључиво аа говор
Пол>аничана и тичу се свакако старијега становништва
Пољанице.
Акцен&т је друкчији но у говору становника Врањ-
скога Поморавља'). Види се у неколико из ових примера:
прекб-ноћ, Трстена, рекари, Грађани, (становници села
Градње), грађанскб, беда, Сдлаци (изузима св по нагласку),
Оруглица, Јазовица, Биљаница, Веља-Глава, гиија, Ле-
бане, Сена и др. — Поједине рвчи као Оруглица, Ја-
зовица, Биљаница и др. са истим бројвм слогова нису
истог акцента. Јазовица и Бил>аница имају акценат пра-
вога пољаничкога говора, а Оруглица говора Пчињана,
којима су и Г. и Д. Оруглица поглавито насељене. Солаци
') Конпарацжје чиннм са Врањсклн Пожоравлем за то, што мж је говор

становника Враксвог* Поморавда бо*е иознат, но Грделгчке Клнсуре н Леско-
вачкога Пол>а.
о&есИм ^ л О О ^ 1С
су стара изумрла породица, те је и акценат јамачно

старијега говора.
Разлике у говору међу самим становницима Пол>а-
нице тичу се старинаца поглавито у селу Власу и до-
селеника нз неких области. Једино се становницима
села Власа запажа, да се, употребом неких страних
речи, издвајају од осталих Пол>авичана (старих поро-
дица). Тако се у њихову говору чују ове стране речи:
емен, олен, ном, Ае бвса1), ибрвт и др. На пр. кажу:
»Дође емен до куће." „Емен добар ајдук." „Ти си бре
олвк« (будала). „Јо Ае бвса. овај луд." »Његово је ва
ном* (чудо). И др. Иваче има страних речи, које упо-
требл>ују у говору сви Пољаничани. Такве су: ор&тити
(»Да оратимо« тј. да говоримо), кага (»Ката јутро" тј.
Свако јутро, веле Пчињани), касмет (»Било касмет да
се вндимо«), кабиле (»Не знам одкуд ги је кабиле"),
дибидус и др. — Друге су разлике, које становпици,
прави Пол>аничани, међу собом у говору запажају, не-
знатне. Тако неки запашају Дреновчанима, како у го-
вору заиосе ашански и гозоре мало врањски. На пр.
кажу: ка горе, ка доле — као Врањанци, а остали го-
воре: на гдре, ка ддле и те речи употребљују редовно,
а ретко изразе: уз брдо, низ брдо и др., који се чују
обично у Врањскоме Поморављу. — Знатније се рав-
лике у говору запажају само код досел>еника из Врањ-
ске Пчиње, којих има у множини у појединим бившим
арнаутским селима. Они у говору употребл>ују члан,
али ретко, само код неких речи, као што су: пушката,
мојвто, детето, бабата, кашвто, момчето и др. Уз то
кажу: да жњеју, да иду и т. д., а остали Пол>аничани:
да жњејем, да идвм. Пчињани веле: ајде да работимо,
а Пољаничани: ајде да радимо и др.2).
*) 8бог тога нх осталн ствновввцв зову »ћвоесарн«.

*) Ради примера, хакав је говор у Пољаницн в Кшсурв, навешћу овде
■е*е вародне посдоввце, загонеме н песме. Посдовнце: Од куд боме, огуд м
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
138 п о љ л н н ц л и КЛИОУРА
Према свему томе у етиичкоме погледу становници

Пољанице и Клиоуре у главноме припадају областима
иа Ј. и ЈИ., ма да се иа њима вапажају знатиа одступања
као и особине, по којима су Пол>аничани са становни-
цнма Клисуре на прелазу из ЈИ. у СЗ. српске крајвве.
лек. (Када неко иоли за авпто онога, од жога јв страдао). Цврета вреЛа аросо
Аржи. (Штвдљнв човвк течв). Дигја главу као аоа у ареевету. (Када се неко
ионосн као поп у белу неделу ндв пресвету, хако је народ зове). Пе евирај у
иравму шуаелку. (Празвн разговор). Нашај Кушман огњило, куде етлнуја, е#уд
кљоикуја. (Када нвко доће до каквога подожаја, па се тине хвади). Загоаеткв:
Паш војвОАа вОАу пије, над нега се барјак вије (петао). Караџа улеже. а
рогови не могаш (сврдао). Ову говелу нахара, а караџу не мога (ноћ). Дрое*
жела козе тера (чвшад. н хоса). Поа у руау, а гуња врл руау (»рлква* —
ротква). Мртва кобила а жива чрева (кућа и у њој л>удн). Два орла а једиа
шцја (бнсаге). Дерен бика (бик) низ аоље рика (бубан» — гоч). Простр кожу,
расииа гра, врза јарца ла чува (иебо, хвеаде н иееец). Вела кобила, зелеи реа
(иразнлуа). Песне (жвнске):
»Саднда Стана босиљао,

»Доодн једен, те пасе,
„Отнде Стааа да чуаа,
»Додази једен да касе,
,Понава Станајвлева
»Јелен ааадива, преиднкв,
,Става ваплава, не нога;
,Па внка Стааа до Г>ога,
»Дочудо момче с пданину,
»Дооди Стааи у ионоћ,
,Иаводн Стпву нв воду,
„Одведе мому за себе*.
Сваки се стнх нвговара при певању два пута н ао другв иут се увес р е ч
Стана заиењује са ,мома'.
Божано беда, црвена,

Што даде китку снвоћке
На лудо вдадо неанаио;
Што носи *ече на гдаву,
И оно веје његово:
Из село га је узело.
Вожаио беда, црчева,
Што даде кнтку синоћке
На дудо иладо незнаио,
Што носв пушку нв рамо
II она неје његова
И.ч село гу је увеја.
П|||20С1 1^ ^ л оо^1е
РИСТЛ т. николит. 13-9
Два су главна узрока, што Пољаница и Клисура

по гдавним етнограФским особииама чине целину са об-
лаотима на Ј. и ЈИ.: 1) главни део (већина) становниш-
тва Пољанице и Клисуре пореклом је И8 крајева иа
Ј. и ЈИ., откуда је стално и највише било досељавања,
па и даиас се врши отуда; и 2} веве Пољанице са об-
лаотима ва С , и ако им геограФски припада, у многоме
су отежане но на пр. са областима иа И., што је већ
поменуто.
Ииаче равлични су узроци појединпм етничким осо-
бинама становника Пол>анице и Клисуре, по којима од-
ступају од осталих: порекло и с љим у вези култура
и раса; додир са Арнаутима; одлика Џољанице као
планииске области и као котлине; прилике пре и после
1878 г.; и др. По аореклу ивдвајају се, што је већ на-
глашено, старинци, старе породице и досел>еници са 3 .
и СЗ. од осталих доселченика, нарочито оних са Ј. и
ЈИ. Етничке особине тнх група становника равличне су.
Неке доменуте патријархалне телесне и душевне осо-
бине тичу се старинаца, старих породица и дооељеника
са 3. и СЗ., а особиве старије културе осталих, наро-
чито оних са И. и ЈИ.; особине иооледњих превлаћују
за то, што су они у ввћини. Раније су свакако, судећи
по данашњим новим досељеницима, те особине биле
јаче изражене но данас, јер су се у току времена ути-
цајем области, прилика и мећусобнога живота станов-
иици ирилагоћавали, ма да су основне особине (душевне
и телесне) остајале неивмењене, те се и данас запажају.
— Та је разлика појачана и тиме, што су старинци,
старе породице и досел>еници са 3. и ЈЗ. били у до-
диру оа Арнаутима, који су били од утицаја на њихов
дух. То није био случај са досељеницима из И. и ЈИ
српских крајева, који су према претходнима много више
мирол>убиви. Уз то »ма данас типова, који по својим
телесннм особинама (високи, сувоњави, црних или чака-
.ш&есП^ОО^к
140 пољлнвил н КЛИСУРА
растих очију, ћосави» опомињу на укрштање расе Ар-

наута и Срба, чега је несумњиво било у Пољаницн до
ослобоћења. Тога је рапије било између Влаха и Лингура
с једне и Срба с друге стране. Познате оу нвке поро-
дице, које су тога порекла. Неке се и данас распознају
по њиховим телесним и душевним особинака, из чега
се најбоље види, од коликога је значаја порекло ради
објашњења иојединих етничких особина становникаМ. —
Од општегаје утицаја на целокупно становништво сама
обллст, јер је иланинска, издвојвна, у многоме самосгадка,
а уз то и котлина. Као планинска област, која је у
многоме под шумом, учинила је Пољаннчане планин-
цима. Особине планинаца на њима превлађују, те их
и околни становници (у Поморављу) за такве сматрају.
Та је одлика појачана и тиме, што је земљиште очу-
вано, мање насељено, те се народ економно и у опште
добро држи, чему је донекле узрок штедљивост и при-
лична вредноћп. Уз то Пол>аница оскудева у виновој
лози; с тим је донекле у вези биотрина и отреситост
Пољаничана. Од великога је утицаја по душевно једин-
ство Пољаничана котлина Пољанице, која је ув то из-
двојена и самостална. Она је узрок, да су се Пољани-
чани осећали као једно племе, нарочито до 1878 год.,
када су били притешњени опасношћу с поља (упада-
јима Ариаута). Она је у Пољаничана створила извесну
') Породнце Баба-Иваивнцн и Буиушанци (у Вдасу), које су вдашжо-срн-

окога воревда, ввдвајају се ао вавесним особннажв и оаоме досадаагвшму жнвоту,
вао и сада, од остадих породица у Вдасу. Најчувенији хајдупд (Ннкода Ман-
дрда, Пела Бунушански и др.), воји су се до сада у Помннци јавдади, бидн су нв
твх породвца. Многв из тнх породица дваас су позвати аао убојице (,ватшж<) в
најгорн врнјумшри. Ув то, аво се деси у седу вакаа крађа, намвнна ндж што
друго, опште је увереке, да је то утавво којв иа тих породнца. Поред тога вна
ее, да су се аихове девојке и жене турчиде (од своје шоље), што ннје бндо сду-
чаја нигде у Помницв. Од нлх је можда н аотекда оаа одджка (употреба стра-
нвх рета) у говору, која се ааиажа сано код Вдашана. Другнх трагова нема,
нојн би наговешћлвадв пореио тих породицв, иа ни »наиономнја анхова то не
покааује: иеан су пдави н ћосави.
.пШгесИ« ^ л О О ^ 1С
РИСТА Т. НИКОЛИЋ. 141
обласну одлику, која се огледа у њихову међусобноме

животу у Пољаници и ван ове. Оиа је узрок, што су
11ол>аничани међу собом живели, па и данас у неколико
жаве, као у некоме сродству; везе ради женидбе и
удадбе одржавали су поглавито међу собом, по каткад
из Вииогоша, ређе ив које друге области1). Била је од
утицаја бржему прилагођавању и изједначавању станов-
ништва. -
За неке су особиие од значаја и саме ариликв, у
којима су живели становници Пољаннце и Клисуре до
1878 год. За време Турака Пољаница је била у мно-
гоме самосталва, утицај је њихов био незнатан, те се
на Пољаничанима данас и не опажају оне особине тур-
коФилства, које се огледају код становника у Номорављу,
где је у свакоме селу било турских чиФлука, те је и
у гицај Турака био јачи. Опасност с иоља (од Арнаута)
чинила их је увек опрезним и готовим за одбрану, те
ј е то било од јакога утицаја по дух становника.
Доба слободе, које је настало после 1878 год., од
великога је утицаја на становништво.
») По каткад су по коју деаој&у (обнчно ,адчак') удавали у К р и у Реку

(тлмлгшсхо), јер оу Криворечавн илаћадв за деаојау.
П|||20С1 ^у ^ Л оо^1е
ПОСЕБНИ ДЕО
(ОПИС СВАКОГА СЕЛА)
1. Големо Село
Нодожај. — Највеће је село у Пољаници и Клисури. За-
хвата великв простор. Налааи се с обе стране Ветернице, одаме
ова тече Клисуром. Мањи је део села у равници, поред реке, а
већи ван ове, по косањицама и стравама долина притока Ветер-
ничиних. Има око 11 мала: с десве стране — Тоалик, Рекарм
(и с леве), Варожег, Б?ривој*итиц& и Дубје са Драголин До-
лом, а с леве Рлмни Део [Рамви Деја или Дел), Синорски
Део (Деја), Селиште, Лив&ђе, Синорје, Бајан-Долска. или Балко-
вачка Мала. Под Големим оу Селои и селанца Мијовце в Оотра
Глава, која се оматрају као мале.
Топлик је с десне стране Ветернице на месту таво аваном.
Куће су уз страну долине ивнад васипа, који води дуж Ветер-
нице; око кућа је оралија и меотимице шума.
Рекарв су у равници с обе стране Ветернвце. Куђе на де-
сној страни реке јесу око угаКа Беривојштице, која се у сред-
њем и горњем току зове Мијаковачка Река, а десна је притока
Ветернице. КуКе о леве стране јесу око ушћа Сеиске Реке.
Варожег је с леве стране Беривојштнце изнад Топлнка
делв их долина поточића, који с лове стране утвче у Беривој-
штицу. До кућа има местимице крупне храстове, поглавнто це-
рове горе.
Беривојштица је с обе страве Беривојштвце. Десна је страна
доливе те реке простраиија; по њој је већи део Т>ве мале, туда
је највише оралије становника Берввојштице, а местимице има и
доста шуме.
Дубје и Драголин До су ,'обоје се рачуиају у једну малу
Дубје> на десној страии Ветернице, готово при самом улазу ове
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РВОТЛ Т. НИКОЛНЋ 143
у Клиоуру, а ва подножју Витеновице, како се аове крајњи знатно

уввишеви део косе иамећу Мијаковачке и Студевске Реке. На њој
је Чуна, где је сада машала, а блвже реци је Ушје, како ое аове
преслоо иа Ввтановици, којвм водн пут на Дубја у долину Огу-
денке1). Горњи је део — вевац — Витавовнце оголићеи, под њим
има по мало шуме варочито у доливи потока Јааине, који ое у
почетку аове Бобиште в одваја куће Дубја, које оу арема. Клв-
сурв од кућа Драголин Дола, ноји је према Беривојштици.
Голи Млав је о леве стране долиае потока Железнице, леве
притоке Ветервице. Долина у иаворвшту овога потова с м је под
шумом. Десиа је страва в даље већим делом под шумом и стрма
је. Левв је страна проотраннја, ина благ нагвб и по њој оу куће
раопорећене на свима згоднијим местима по Дреношој Глави, дми-
јчрнику, Ранитници, Бачналу и др.; иопод Бачкала је Угрин До,
који о леве страве утнче у поток Желеаннду. Шуме има меоти-
мнце в блиау и>е су куће. Кућа има и по оамоме темену коое с
леве стране Желеввице.
Рамии. Део је на странама Длнбокога Дола, чвјк поток с леве
страве утиче у Ветеринцу. Стране су долнне стрме, у горњему делу
већином под шумом, а у доњему делу има местимице њвва и ли-
вада, где су и куће. Већв је део мале на лввој страви потока,
на деоној је само 1 кућа.
Синорскн Део је с леве стране од взворвшта потока Длн-
бокога Дола, а под Големом Крушком.
Селнште је на отравама долине Сенске Реке, као и у иаво-
рншту, а с десне стране потока Жедеанице, аахвата у главноме
оредњи део косе иамећу потока Железнице и Сенске Реке. Већи
је део мале на левој странн долине Сенске Реке, која је благога
нагнба и проотранија; десна је страва стрмија и по њој нма више
шуме. Куће су на нествма аванин: Селиште, Јабуче, Гуштерица,
Тиквица н др.
Ливаће је у ваворншту Сенске Реке. Ова постаје од потока
Лие&ђске Долине, десиога крака, и од Синорске Реке, левога крака,
чија су нвворишта под висом Прокопијем (1072). Ливаћска се До-
лина у почетку аове Вучја Рџаа и глава је њенога потока под
самим Прокопијем. Синорска Река нзввре пспод места Грашишта
и Шуманових Кочина, где има по једав кладанац. Куће су ове
') На суоротној је страни од Ушја Рњаковица. Становшпи домишмју,

касо је за време неке борбе на Ушју иекоме уво отшнуто, а да је сод Рља-
жовице рн>е сломно, те су по томе оба нмена постала: Ушје н Ркавоанца.
■ пШгесИз/ ^ л О О ^ 1С
144 110ЉАНИЦА II КЛИОУРЛ
мале на левој отрани Ливађске Долине; испод њнх се саотају по-

тоци, од којих поотаје Сенска Река. Лвва је страна лолине про-
странија. По њој се пружају поједине кооањице, ивме^у којих су
омање долине, које су местимице под шумом, а остало је оралија
и ливаде. Десна је страна Лива1,ске Долине отрмнја, мањега про-
отранотва и поглавито под шумом. У блвзини ове мале има по
неколико кућа и на местнма, аваним: Рачалица (на левој страни
Лива1>ске Долине). Јагњило и Гарваницл.
Сннорје ое налави на левој отрани долнне Синорске Реке.
Та је страна оое долине пространа и готово ова, где су куће. обра-
ћена. Десна је страна, која се зове Јаоење, стрма и поглавмто
под гаумом.
Бајандолска је Мала сва на левој страни долнне Бајавдол-
скога Потока, којн се у початку зове ЗмијоаеКски Поток. И отране
оу ове долине као и претходних: лева је пространа и готово сва
обрађена, само је местимице ретка церова в храстоаа гора; де-
сна је стрмија и по њој је више шуме. Куће су иа левој страни
и горе по косн. Бајаидолских кућа има и поред Ветернице, дуж
пута, ко1и туда водн.
Баљковачка је Мала на левој страни долине Баљковачкога
Потока, који одваја на тој страви Големо Село од Власа. Куће
су на левој отраии долине, по темену косе а дуж сеоскога пута,
који истом всди; кућа има и на искрајку косе, према Ветерницн.
Све су сеоске куће, као л имања (њиве, баште и ливаде) из-
ван домашаја река и потока. Једино, кад Ветерннца по каткад
надође, наиесе штете по којој њиви или башти, а већ су вбог
тога и неке аграде помештене, ма да и данас има кућа блиау
реке, али нису изложеие поплави.
Становннци поде пију са кладенвца, из буиара и са потока
и река; зими поглавито са река, а лети са кладенаца, којих има
сиуда, где и кућа. Кладенци су јаии и не пресушују, једино су
слабнји у Баљкопцу. Познати оу кладанци: Дуруков Кладанац,
Мирска Падинн, Шишавица (стари кладанац), Белова Бара, Груна
Бара, Јађуика (и место се тако зове), Брекакче, Криво Кладлнче
(на месту звавон Коласто Аааинче).. Вироеи, Китке, МајкиЛу Пре-
слаа, Стари Кладанац, Анђелинкое Кладанац, Аешје. Панчприцл,
Баљковац, Полом, Петлоеа Бара н др.
У неким је изворима вода зими врло тоала (»као грејана";,
у њој се лед одмах стопи; зими са њих нико не пије воде'), је-
') Стока се квари. када аије воде са тих извора.
П|||20С1 ^у ^ Л
1>ИСТА т. николит. 145
дино кад је оставе да охлади, а служе се водом са потока. Лети

је у тим изворима вода студева. На неким местима (на пр. где
је извор Белова Бара, па у Беривојштици и др.) вода слаки, те
се ту прикупља стока и лиже оно влажно место. Самовилски Кла-
данац (у Дубју) оматра се за леновит — лечи од рана. И код
места Манастира има једна ивворина, чијом се водом становници
мију, кад се окрастају; ту је био „барчуг", па мештани очистилн
и сада је извор.
Запад становници вову горњи ветар. Кад он зими тера облак,
бвће снег (или киша). Исток зову коајодераи, и кад ,зиме" дува,
најхладпнји ј е ; никада не допоси кишу: дохвати брда. па се
разбије.
Оралија, паша Н шуиа. — Оралије стаиовници имају ве-
ћином око кућа, а и даље од кућа на местима звапим: Р&кито-
вица, Голи Млаз, Змијарник, Дренова Глава, Бегова Бара, Забе-
лина, Угрин До, МеЈјина, Кузманова Чука, Тракино КуКиште,
Лаб&Кевица, Орашје, Ц(да)илина Падина, Гуштерица, Реаељица,
Јеленац, Поког, Бошковица, Бајин До, Дешје, Змијоаек, Брдарица
Кујинац, Дрење, Панчарица, Мијачовица, Влисен (раоте висока
трава »власен"), Мраковштица, Балковац, Вртача, Обршина, Доња
Шума, Дубје, Бобиште.Витановица, Градавица, Луке, Загробиште,
Беличевица, Преке Њиве, Срнда&е, Дулак, Петлова Глава и др.
Највиша су места Прокоиије, Китке, МајкиАу Преслаа, Срн-
даКе, Б'бњи Орница, Поаова Падика и др. На њима данас сеју
овас, а јечам је сејан док су била „новина* ; кукурув на тим ме-
стима остаје аелен. Иаузев та места, близу свих осталих нађе се
и по која кућа.
Ислаше има на местима званим: Иваиова Чука, Стајкова
Шума, Поаова Падина, Голема Крушка, Призетко, Мала Гарина,
Голема Гарина, Бааарник, Тумба, Коласто Дааинче, Јанкиба Па-
дина, Бугарско Кућиште, Вирови, Брекинче, Катићева Дивада,
Станимирово Трлиште, Диаа, Дојћи Вирови, Дрман, Пржар и др.
На санма тим местима нма и шуме, а по где-где н њиаа. Шуме
ииа и на местима званнм: Рашееа Падинп, Равњак, Кликчев
Траа, Доњо Грашиште, Крњино Њивче, Полом, Косовица, Старо
Гумно и др. Шума је већином букова, дубовнна, благунова и др.
Само је на неким местима та шума подељева.
Шуме има и на местима званим: Рашева Падина, Јанкића
Падина, Рамњак, Клинчеа Трап, Доњо Грашиште, Крњино Њивчв!
Полом, Косовица, Старо Гумно и др. Ту су обично вабрани по-
јединаца.
■ ТНОПЧФСКИ 8В0РННЕ, КН.НГА VI. 10
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Тии. — У иочетку је, по предању, ово село било поглавито

збијепога твпа. Када је турска војска преко Пољавице вшла иа
Кара-Ђорћа и хајдук Вељкп, куће Голеиога Села биле су у реци
поред Ветернице. Одатле су се становницв разилазилв в данас
је село раабијенога типа, подељено у мале: Рекаре, Тоалик, Ва-
рожег, Беривојштицу, Дубје, Голи Млаа, Синорски Део, Селиште,
.1ивађе, Синорје, Бајандолску и Баљковачку Мллу.
Све су те мале од' Рекара, који су норед Ветерввце, зве-
здасто на све стране распорећене, у правцу долина в коса, које
се према Ветерпици спуштају. Растављене су мећу собом или
обичним земљпштем [као Синорје од Селишта), влв потокои (као
Рекарн од Тоилнка), ИЛИ долином (као Варожег од Топлика). или
стрином долине [Ливаће од Синорја, пошумљеном страном т. зв.
Јасење), или су мале (као Дубје и др.) васасввм издвојеним, сано-
сталним положајнма. Негде и прелазе једна у другу, а негде су
раздалеко једна од друге по 5—10 минути.
Куће су у иалама на различигим остојањима. Најзбнјеније
су у мали Рекарима, где је суднпца, школа, механа, дућан, ко-
вачница и др. Те су куће ближе Ветерници, а и лоред пута, раз-
далеко су по 30—60 корака или нише. У осталим мапама, изузев
групе кућа појединих породица, куће су раздалеко 30—80 или
250—300 корака или 5—10 мин. Па и куће у групама по поро-
дицама често су на већем растојању 60—70 па и до 120 корака,
али су такве групе кућа раздалеко од других 5—10 мин.
Данас је 8адру?а мање. Већа је аадруга Јонана Рашића, у
којој ииа преко 20 чланона.
У селу има око 240 кућа, рачунајући в Остру Главу.
Старине. — С десне стране Ветернице измећу Студенске
н Градвшке влв Лалинске Реке постоји градкшге ИЛИ метери-
аиште <в. о њему општи део), где има камена од зидина не-
кадашп.е тврћавнце.
На Витановици, на месту знаиом Павуница '), постојв цркви-
ште, где се распознаје траг темеља некадашње црквице. која је
ту бнла. Око тога места има остатака старе храстове горе. Храм
је те цркве по причању неких Си. Прокопије, а литпја се носи
(„крсте") на Спасов Дан.
Црквиште постојп и на брду Прокопију. Прича се, да је ту
раније постојала црква, која је граћена још у доба, када је у
') Тако се зове и коса између Дубја и Драголин Дола. Од праве Вита-
■овице одвојеиа је доливом, где је део села Дубје.
П|||20С1 [IV ^ Ј
РИСТА Т. НИКОЛИТч 147
Трстеви било око 70 српских иућа и када су сва околна бив.

арнаутска села била српска. Постојала је, када и цркпа у Добре-
јанцу, Вељој Глави, Зарбинцу и др. Била је најлепша црква у
Пољаници и ту су се на Св. Прокопија прикупл>али на сабор сви
■таповпици Пољанице и околиих области1). Једном се, веле, за
време сабора побију Срби н Арнаути због једног слуге и од тадп
је та црква опустила и народ се више није никада прикупљао
ту на сабор.
Испод Иванове Чуке, између Манастирске и Остроглавске
Реке, левих приточица Ветернице, постоји место звано Маиа-
стир. Ту је на развалинама старе цркне подигнута нова обична
црквица.
Старих гробаља има на неколико места. Једно је дагимско
гробје на Градавици. До селишта с леве стране Сенске Реке на
месту званом Гуштерица, постоји старо гробље, где је сада из-
расла крупна церова гора. Не ана се, чије је. Види се само ши-
љасто камење, урасло у траву.
Селишта има на два места. Једно је ва левој страни до-
лине Сеноке Реке близу кућа породнце Гиадавкиних. Ту су данас
љиве и ливаде. Ту је у близини и момевуто старо гробље, које
је из времена, када је постојало смло на селишту, а то је, ивгледа,
било ире постанка данашњега насеља. То је старо селиште. Ту су
бнли збегови данашњих становника за време Турака. Старо је свио
поред Ветернице.
На местима, где је данас шума, по Прокспију, Киткама и
другде познају се кроз буке међе — сло:ови, којв су из времева,
када није било шуме на тим местима.
У Баљковцу иаилазе „згурије", Керамидине и др. Ту су, пеле,
биле ковачнице.
На месту, званом Руиица, које је у иаворишту Сенске Реке
у бливини 4р-»*ана (шума) и Реаелице (н.иае), био је раннје збег.
Ту су сада њиве и шума. Прича се, да су се ту преци данашњих
птановника (чукундедеј три године крили и Турци (кесенијеј их
викако нису могли наћи. Дан»у су радили на њивама на садаш-
»«му оелишту и аорвд Ветврннце, а ноћу су се враћали у вбег
Тек када се један од Турака пооео на високи дуб на Бранко-
вој Чуки, спазио јв ватру н ту вбвг. Онда су становници напа-
днути и опљачкани.
•) Постоји оредање, како од трстеаских девојака н момака оида није

•>идо бодшх.
10«
,пЦ|2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
148 П0ЉЛШ1ЦЛ II КЛИСУРА
Постанак села н норевло становништва. — Не зна се, ко

је првв заселно данашње Големо Село. Припа се, да је некада у
њему било око 90 кућа, па ударила чума и уништнла све село.
За породице П&влетовце, Речаерце и Који&евце веле, да су по-
реклом од становииштва тога старога села1). Павлетовцв или Ба-
јандолци славе Св. Николу. Познати су као »старовремци* *).
Некн веле, да је од њих и породнца Гиздавкини. Речаерци ниеу
сни једне крвн. Једнн воде порекло од Лингура (влашки Цигант.
за кога се преудала једна од жена (Неда) поиенута два брата. И
данас на њима старији људи запажају неке знаке њихова поре-
кла'). Остали су Речперци прави потомци ова два брата, што
се и по њима познаје4). Прво им је презиме било Метерци т. ј .
Цигани*), па су доцније прозвати Речаерци по векоме њиховоме
иретку (деди Стојку . који је бно »речперин* т. ј . сточнн трго-
вац. Данас их је највнше, око 40 куКа. Славе Св. Николу. Пре-
дак КојиЛевацп прича се, да је живео у данашњему селу Ро-
ждацу код Чоринога Кладанца, где* и данас постоји КојиКева
Дивада, па одатле прешао у данашн>е Големо Село. Славе Св.
Ђорг>а.
Старинци су у селу и Богдановци, по староме презниеиу
Белчевци. Славе Св. Николу. За овима по старвни долаае Доиици.
који су се доселили (прадедови им) И8 оближњега села Лалинца, от-
куда су побсглн од Арнаута, који су отели оело. Водилн су, још
у Лалинцу, порекло од иекога детета, које је овчар нашао у па-
прату, па га и одгајио (одојио), те су по тоие и прбзвати До-
инцима. Слава им је Св. Јоваи Крститељ. Стара су породица и
Доганци, који славе Св. Ђорг>а. Преци оу ии из „врањско*, от-
куда су овамо побегли. Позиати су као веома опаки људн*).
Пицанци су од Куршумлије. Бнли најпре у Прекобрдцу (Лалинце].
') Посде чуме су, по предању, ОЕО села изоради бразду са два брата и еа
ДЈа вода близиака, те се од тада вије викада иојаввла чума у селу.
*) Многн су се од њих раселилв ив села.
*) Многн су од н>их црвв и омањи. Ииали су, гоч и сурлу (аурлу). Први вх је
предак ииао и иечку, коју је ао нагонору Неде удалло. Т<> је било давио. Ста-
рац Илија Крживски прича, када су се његови стари доселнли, ови су Ретаерцн,
радећи ло лел.у, свирали у вурлу х ударали у бубањ.
*) Ленога су соја, вавав се ређе 1н1ја у ПОЈМВВПД.
5
) И данас у Поданвци Цитаве свнрвче вову »метери*.
*) О вииа се прнча ово. Једном свратио в њииа веки путинк са иазгом,
којој овв исесу јеавк за то, што вн, веде, појела брашво. Због тога, ммсле, вхко
од њнх ие иоже бнтв газда: ,само су аа пијење и бијење4.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
па отуда дошли у ово село. Од н>их су Дунђерци. Славе Св. Ар-

ханђела. Ћокавци — из села Зарбинца. Тамо им дошли Арнаути на
преноћиште и ови их примили. Када су им сутра дан казали:
в Ајде идите!" Арнаути нм, веле, одговорили, како су они доста
ишли, сада треба да иду ови. Тако су Ћокавци напустили Зар-
бинце и дошли у ово село. Од њих су Двда-Ђорђијинци. Славе
Св. Ђорђа. Бугарци су из даиашње југозападне Бугарске, где су
убили кума и добегли у Големо Село. Због тога се, веле, у њихо-
вој породици увек нађе по неко сакато чељаде. Славе Св. Николу.
Пилештарци — пореклом од Равне Бање (јабланички срез), где
им је предак радио тамо на самокову, па се овце доселио и удо-
мио. Десивојчани — из оела Десивојца, откуда су се доселилн пре
90—100 год. 1 ). Старо им је презиме Кесманци, како се и данас
аову неки из те породице, нојих има по ооталим селима: у Кру-
шевој Глави, Градњи *] и др. Старина им је била ив Десивојца.
Прича се, да су до скора чуаали три тапије, које су им, веле,
оотале још од кнеза Лазара, а по њима су имали права на Де-
сивојце, Зарбинце и пола Градње3}. Отуда су побеглн због Ар-
наута, који су им убили прадеду, који је, веле, остао незакопан;
уз то су морали напуотити и све своје имање, па и 60 тоаара а:ита.
Неки су од њих побегли у Огоште. У Огошту су убили госпо-
дара и одатле побегли. Неки су отишли у унутрашњост данашње
Србнје, а нени (преци данашњих Десивојчана у Големоме Селу)
дошли су у Големо Село. Славе св. Арханћела. Ковачевци или
звани Кржинци а по староме ирезимену Веоелинци — ив села
Кржинца ,'близу Владичииога Хана). Тамо и данас имају своје ро-
дове. Отуда су дошли4) због турскога зулума, а овде су већ били
нашли пријатеље. У Градњи их има око 20 кућа, које су према
селу Стрешку. Славе Св. Николу. Калуђерци — из села Калу-
ђерца у Клисури. Врагогерг^и — из Калуђерца (село у Клисури
ветерничкој). Отуда су побегли пре 90 —100 година због тур-
скога зулума, када је око 170 нрџалија иошло ииз Ветерницу
на Кара-Ђорћа. С&вини — пореклом из в ново брдско*, откуда су
нре 90—100 год. побегли браћа Сава, Вуча и Павол -љ оцем Ри-
стом. Тамо су нм Арнаути хтели да уграбе сестру, те су због
тога били приморани ла беже. Неко су време пробавили у Мркоњу
') Старац Илија Десивојски ина око 100 год. Било му је 8 год., када му
се отац отуда доселио.
*) Оиа су у Градњи, веле, саграднлв црвву, те је зато а вову »Кесиатса*.
') Те су тапије изгубили за време аевв паљевиае.
*) Дошао Стаиенкс, отац човеку (Илији Кржииском) од 90 год.
148
Постан&к еелв
је прни заселио дан
њему било око 90 I
За породнце Павле
реклом од становни
јандолци славе С
Некн веле, да је <
сви једне крви. Ј
за кога се преуд
данас на њима с
кла*). Остали СЈ
се и по њима <
Цигани1', па СЈ
иретку 'деди С
вац. Данас их
лак КојиЛевац
ждацу код Ч
Јивада, па с
Ђорђа.
Старин*
Белчевци. С
који су се д<
куда су по
у Лалннцу
прату, па
инцнма. (
Доганци,
куда су
Пицанцг
ДЈМ 1 0 2 »
*)
»Ј
аред&к
рац Ш
рпдећн
појсМ
.т&есЈи^ОО^к
•>тула лоаш т
[арено^ишт« » .т
,А]Ј? гпг> « грт.-, о .
ишлж. с«Ј» пеи и чт •а*
Св. &СЈЧ* Бг-*?чи ст вз » » » * " Ј " ,и ' ■*■ ^ "•'•'•«» * •

Ј5«.Т» 1ГЖ» Ш д.*5егли у Гсое>п Оеа:. Л*"* ч-*'» • • «•*•»■ "> ■>*»■*•
|*»ј ооредцл увек нч^епо вег.о гдсмв • » » » Ож»-/- »V **>►—.ц-
Тчгштарчм — поремом од Рмн« &***• ^о-ввг««« .**• ч • »^
| *« р пр«ли. раожо пио на самокову. :»<**<•«» *к>.^в»». % * »/»■*
*■<>. ЈЈсижи-ими — в се.м Десивојца, отку« ,-т «•* ■л.^«*>* *^».-
^'>—100 ИЈД\. Старо гх Ј> презпмс /1>с**м,^. к*к?« <ч *. >**>•
»лу *»л в :- зороаах. ■ејм ииа ио остмвч ,->м»\\»» N г»рЛ
5М*»'Ј Гча«. ГГАЛЗД : I ЈЈ». СтарПНА ПМ Ј1" Омд.ч Л* ,\* ( *»л1и<>
Прг«» .- 3 ( Т *.. -«=в <г<в»л три тшшјо, «оЈ> >\ •'«! *'ИИ,
1'ГГШЈЈ • « «х каов Јлашс х ао игмл гу имили 1фнии 1н М»«
"кх!ГЗ!" 1 ш в ***л^- г . Отула <:у м о б т . т нЛ..| А р
т"- л..ц ЈЈ >> —авв ш с х = * *>;■ у-, ««•.14, ч> Ш'1 ||1М«И|И|1И 1» ,
г «.«ЈП Ш Р - З В т : » -»>» п : « / , па и #»• * 1"»и|'"> к " » *»
- а ±»1 1 а п ЈП-Г-Ј. > 0*-/вгт/ • / уГнМ* "«' ••'<
ЈТЛ- I ■ •■ аа*** — » ш т т %вуцтшм^љг *»***>* 1*ж
|- I в«ч§ » а а ш ш к Ј^ш» ч .* а м » *''>»•«■ «>• 'у л.л
-•>' ' ' -*» г=» Т» « . ||ТГ Ш» | »1 •*'/„-• •-"»»ЈУ » » ^
&"--=■-=. ".. -=-•■•■» ЈВЖ*Ж**К-* %.
•-V
г^ оо^1е
"1ЈС1Ј|Ј20С1 Г)у 4 ^ 1
150 пољлницл II ИЛИСУРЛ
(јаблав. срез), па отуда прешли у Големо Село; најпро становали

иа месту Рачалици, па одатле сишли ниже. Сливе сп. Архан^ела.
Кесерци — иа Стрешка. Предак им остао сиромашче, па га —
још пре 100 год. — Ћокавци одхраиили и ожеиили. Таратлњци
— из Ушевца, откуда су побегли од Арнаута. Ови им отели се-
стру п понели је у Добрејавце. Деда Гмитар са браћом појури ва
Арнаутима и склони се у данашњу цркву добрејанску, поред које
је водио пут, којим су Арнаути пошли. Када су Ариаути са се-
стром њиховом били близу цркве, ови „расипи" иа пушака и побп
Арнауте (двојицу) и девојку. Одмах потом побегну из Ушевца и
наставе се у Големоме Селу. Слава им је св. Никола. Стоилко П<—
шиК — пореклом из Криве Реке, откуда је побегао са оцем нре
60 год. Тамо су им Арнаути цотурчили једну сестру, па хтелп
и другу, те ови побегну. Зову га Ера по некоме Миљку Ери,
иа чије се породпце оженио. Стамболици (прозвати по Стамболу.
куда су им преци гонили на продају оввове и говеда) — старином
из Десивојца, а овде се доселили пре 50—60 год. иа Студене. Иста
су породаца са Десивојчапима. Шуманци — из села Шумана.
Дошли им прадедови. Славе св. Николу. ЦветковиКи (Ђорђе) — из
Добрејанца. Славе св. Николу. Јах>а СтанковиК — од Печењевца.
Довела га мајка пре 60 год., пошто се преудала у овоме селу
(за Гмитра из Ушевца).
Крсте је Спасов Дан.
2. Мијовце
Положај. — Село је с леве стране Ветервице, по странама
долива Остроглавсвога Потока и Мијонске Реке, и по коси, која је
између тих долина. Долина Остроглавскога Потока, који се у овоме
делу свла зове Бара, дубока је и већим делом под шумом. Н до-
лина Мијовске. Реке је дубока, уска и страве су јој аод шумом.
У ономе делу те долине, где су куће села Мијовца, постоји про-
ширење долине, које се аове Крушкар; раван је долине доста
пространа и ту су њиве и ливаде. До 1878 год. у томе је проши-
рењу с леве стране Реке постојала џамија Куће по коси јесу не-
далеко од пута (насипа) сеоског.
Становници воде пију са извора и потоиа.
Оралија и ливаде поглавито су око вућа, које су већивом ва
месту бввших арнаутских кућа; остало је земљиште под шумом.
Тнп. — Село је разбијенога типа. Мала у селу иема, јер >е
даиашње стаиовииштво скоро насељено (од 1878 г.) и мале се
нису могле издвојити. У селу пма око 17 кућа.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
Постанак еела и порекло становннштва. — Не зна се,

када јв први пут засељено село Мнјовце. До 1878 год. у њему
су жнвели Арнаутн, који су онда напустили село, а по томе су
се почели досељавати Срби и то: МлрковиКи (Станко и Димитрпје)
— нз Мвјаковца, славе св. Арханђела: ЦветковиЛи (Крста и Тонча)
— из Пчиње; а сви остали из Големога Села: Наста ЦветковиК,
Стојан, Станисав и Мил&н ПејковиКи, Адехса СтојковиА, Илија
СтојановиК, СТОЈКО ЈовиП, Горча СтојановиК, Здравко Стојкови/1,
Анта ЂорђевиК, Миле и Илија Стој&новиПи — ови славе св. Ни-
колу, Јова СтевановиК — олави св. Ђорђа и Илија СтевановиК —
слави св. Арханђела.
3. Остра глава
Цоложај. — Село је на коси, Остроглавскоме Риду, који је
између Остроглавске Реке и Остроглавскога Потока. На томе су рнду
две чуке. обе под густом шумом. Куће су на падинама с обе
отране рида, недалеко од пута сеоског.
Становннци воде пију оа иавора и потока.
Њнве и ливаде су поглавито око кућа, јер се већина ста-
новника доселила иа готова арнаутска имања, која и давас иосе
њихова имена: Јусеново КуКиште, Ишљамова Њива и др. Осим тога
њива имв на местима званим: Седшите (ту су бнле 2 арн. куКе . Ко-
аотина, Жар, Бава-Ношкин Рид (косањица је Дупељевскога Рида)
и т. д. Остало је аемљиште под шумом, која је или бука (Букар
на десној страли Алијине Долине) или храстовина (дубице у из-
воришту Остроглавскога Потока) нлн је „срчовииа" (по ридуј.
Оралија је доста олаба. Да једиа породица од 10 чламова
може опстати потребно ј е : 30 ралица земље 100 комада ситне
отоке (иарочито због гиојења земл.е), 2 јарма волова, 2 коња.
Тнп. — Село је раабијенога типа. Подељено је у две мале:
Остру Главу и Синорски Деја. Сматра се као мала (»засеок«' Го-
лемога Села. У задруаи Жввка Стојановића нма око 25 душа. У
оелу има око 10 кућа.
Колнбе. — Ван кућа су свега 3 колибе са трлама (једног
човека) а на местнма Ишљамовој Њиви, Баба-Ношкииоме Рнду и
Селншту. На тим местима стока борави наизменце преко целе го-
дине, те се тако ђубре њнве око колиба.
Старннв. — У селу постоји старо селиште, које су тако и Ар-
наутн авалн. До 1878 год. на њему су биле две арнаутске куће.
Постоји и гровиште, на коме данас нема никаквих остатака.
Постанак села н порекло становннва. — Прича се, да је

пре Арнаута, који су у Острој Глави жввелв до 1878 год., село било
насељено Србима. Од њихје јамачио и заостало давашње гробиште
и селиште и изгледа, да су ти Срби најпре основали ово село и
дали му име Остра Глава. По доласку Арнаута Срби су, по прв-
чању, побеглн пиз Ветернвцу, у увутрашњост давашње Србије.
Заузевшп Остру Главу насилвички, ти су Арнаути аа тим оти-
мали земљу од Големо-сељана. 1861 г. Оотру Главу као арваутско
село помиње Хан — Овћ-а^атеа1). До 1878 год. у Острој је Глави
било око 10 арнаутских кућа. За време ослобоћења (1878 год.)
сви су Арнаути побегли из Остре Главе. а место њих су св до-
селили Срби: око 7 кућа из Големога Села (Марко Речперски,
Станко Ћокавски и др.) и око 4 куКе ив Пчиње (Недељко и Петко
из Русца и др.).
4. Градња
П о л о ж а ј . — Ово је село својим положајем захватило доста
велики простор. Глакии је део с обе стране потока Крушевоглав-
ског и Мртве Стр&не, и реке Грађанске, која од њих постаје. Није
у свима деловмма долинско, нарочито део села од Лавнве па према
Големоме Селу.
Горн?а је Мала с деоне стране долине потока Мртве Стране,
која је прострапа и има благ пагиб. тс су по њој куће као ра-
суте. Обично су на појединим заравњеннм местима, ближе коме
поточиКу, или на којој косањици; иалазе се иа окрајцима имања
'оралнје,, а ближе шуми, које има овде онде. Лева је страва до-
лине Мртве Сгране стрмнја, те по њој нема кућа, већ по коса-
њици, којв се са Китица спушта у Граћанску Реку. Њоме водн
пут и куКе су већвном дуж нута. Ту је, с леве страие потока
Мртве Стране, Шурумчнска Мала.
Доња јс Л/ала на станцима потока Крушевоглавског и Мртие
Стране н низ Граћанску Реку. За н>у ностоји и иазив Река, а аа
становнике Рекари. Куће су у тој мали при ставама поменутих
потока, ближе њима и рецв.
Од Доње се Мале у неколико издваја Беселимска М&ла, ноја
је с левп странс иотока СтанчиКа, а у продужењу Доње Мале.
Ллзина или Џелеаска Мала је с десне стране долине Кру-
шевогланскога Потока и Грађансле Реке, а на местима званим Плр-
Ч'вина Страна, Јааима и др. Куће су ван долине Крушевоглавскога
') ВеЈзв УОИ Ве1»гаЈ плсћ 8а1оп1к. \УЈеп 1861. 8. 141.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИОТА т. николни 153
Потока н Грађанске Реке, чнја је само лева страна благога нагнба

и по њој су куКе Доње Мале, а десиа је отрма, беа шуме и по
њој нема кућа.
Џангалска. је Мала од Џелепске далеко око '/ 4 сах. у правцу
ка Беривојштици. Налази се с десне стране долине Јајковице, чији
је поток лева приточица Беривојштице. Внше кућа те мале је
МамиКвва Чука и Милошев Деја.
Куће су далеко од потока и река, те им ови при доласку не
наносе штете, једино што односе и заеипају баште и њиве, којих има
поред Грађанске Реке.
Воде становницн пију већином са кладанаца а зими и са по-
тока и реке. Бунара је мало (оамо 4). Поанати су кладанци: Св.
Петка, Дурук, Дулан, Горњи Кладанац, Крушје и други поаиати
ио презимену оие породице, блвду чијих је кућа кладанац као:
Картав"локи, Шурумвноки и др. Осим њих има иввора (у Доњој
Мали, Мртвој Страни и др.) поред реке, али их оаа при надоласку
често ивари и ватрпава.
Од лековитих извора позната је Водица у Парчевииој Странн,
ту мештани мију очи и ране.
У деловима села, који су у заклону на пр. у Реци. не ду-
вају сви ветрови, те се н не осеКа толика хладноћа као у ма-
лама, где су куће по косама.
Оралнја, паша и шума. — Оралије има око кућа, а и вап
кућа на мес.тима. знаним: Совчине, Вуч/ак, Селиште, Парчевина
Страна, Св. Петка, Смолница, Преоеета, Станчики, Орлое Час,
Орнич*., Ђурина Блра, Луг, Влашки Рид, Китице, Мртва Страна,
.Јајкоеица, Присађе, Дулан, Рајкин Ус, Баткоео, Богданое-До,
Крушје, Ограђа. Бацин Траа, Бречики, БоЛировица, Ланиште, Око-
лсж, Пожаревац и др. На некнма од тих места (Совчнне, Луг, Ђу-
рина Бара и др.) има и ливада, а шума само где где.
Испаше ово село има врло мало и то на меотима, званим:
Орниче, Станчики, Ровине, Пресевта, Китице, Мами&ева Чука,
Ми.гошев Деја и др. На тим местима има и шуме по мало. Ту су
биле њиве, па их ради паше напустили. То им је заједничка
утрина, и сваки према стоци плаћа за испашу. Али је сва та
утрина незнатна и становници готово од свих села у Пољаници
нијмање стоке чувају.
Шуме становници у овоме селу имају само меотимице по
странама долина или где где по косама и аову је као н њиве,
које су поред њих. Али забране имају готово сви имућнији људи
154 НОЉЛНИЦЛ. И КЛИСУРА
ван овога села а по атарнма села у Клисури илн с леве стране

Ветерпнце, где има много шуме.
Тип. — И село Градња је у ночетку било абијенога типа. Све
су куНе биле меКу собом у блнау поред реке, где је школа п
црква; ту је селиште. Трле и колнбе становвици су имали ва
местииа, где оу им сада куКе. Иа села поред реке почели су ее
помештати пре 90—100 год. Доле им било незгодио жниетн. а
горе им била аемља, стока, дрва, а уз то се, веле, били одвнкли
од оела поред реке, а навиклн да живе горе <по колибе«. Насе-
љавао се свакн, где је хтео (»кој киде имаја вољу«). Село се иа
тај иачив обичио ширило на све страие, звездасто: сваки се по-
мештао од своје старе куКе у правцу ка најблнжој околнни. Тако
се и прво соло Градња готоио у свима правцима звеадаото шп-
рило, јер су се становници из првога села помештали ка Мртвиј
Страни, Аааини, Ллништу, Л&јковици и низ реку.
Сада је' Градња раабијенога типа, подељена у ове мале: Горњу,
Шуруменску, Доњу, Веселинску, Лазину или Џелеиску и Дакмл-
ску Малу.
Неке су мале једна у продужењу друге, неке раздваја каква
коса или обично земљиште, где где и по 5—15 мин. раздалеко.
КуНе су у малама обично по групама, а п поједиице разда-
леко једна од друге 80—120—150 корака нлн више, а већином су
у блививи сеоских путева. Где где су куКе дуж самога пута п
равдалеко по "20—30 корака, као иа ир. неке куКе у Шурумен-
ској Мали нли у делу оела, где су стаици Крушевоглавскога По-
тока и потока Мртве Страие. Ту Градња има абијени тип. КуКе
су ближе реци, а дуж сеоских путева, раздалеко 20—30 корака.
а растављене баштама, плотом, путем или другим чим. ВнКају <-е
и групе куКа и то издељених задругара. Њих има готово у саа-
кој мали овога села.
Средином прошлога века [1861 г.) у Градњи је бнло око 40
куКаЧ Сада има око 75 кућа и то у: Горњој Мали — око 10 (Јова
Терзија, Раљакчинци, Стојко Радив и др.;, у Доњој — око 20
(КалуКерци, Грнчарци, Шуруменчаин, Шикопарци, Рамчинци, Ћо-
сивци и др.), у Шуруменској — око 7—8 (Шуруменци, Стојан То-
доровиК од породице Тодороваца), у Веселинској — око 10 Ве-
селинци, КеселчиКи, ЂоринчиКи, Џеласиицш. у Џелепској — око
10 (Џелепцп), у Џангалској — око 8 (Џангалци, Шагрпнцп, Ма-
ринкоици).
*) Ј. в. V. Цаћп. КвЈве УОП Ве1ртаЛ пасћ 6а1ошк. ^Јеп 1861. 8. 141.
шШгесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
РИОТА Т. 11ИК0.1ИТ. 155
Име. — Име је селу Градња јамачио по некалашњему граду,

који је по предвњу био близу ушћа Грађанске Реке у Ветерницу.
Мале су проавате по преаимену породица, које станују у њима.
Дакгадска је Мала прозвата по презимену Џангалцима, како су
звати становници те мале, јер су били иангадести т. ј . високи и
и крупни. Неке носе топограФске називе.
Старнне. — С леве страие ГраКанске Реке близу њењог ушћа
у Ветерницу, ,међу реке*, био је, веле, град у раније доба, те
је и село Градња по томе добило име. Ту близу, а поред Ветер-
нице, ностојв Даринске Луке, где су иајбоље њиве овдашњих
становника.
С леве стране Крушево-главске Реке постоји гфквиште, где
јв била раније црква Св. Петке. Прича се, да је ту био и ма-
настир, који је разорен, кад је српско царство пропало. Ту је близу
и иоанат кладанац Св. Петка.
С десне стране Грађанске Реке, испод садашње основне
школе, на месту, аваноме Вучјак, постојв старо гробље у коме се
нпко не копа. Осим њега постоје још два гробља, у којима се
копају становници овога села. Јелио је код цркве (,киде цркву*)
с леве стране Грађанске Реке, а друго у Лазини и оно је старије;
у њему су се становиици копали још када су били , у куп«, када
су седели , у село*. За гробље код цркве М. Ђ. Милићевић је за-
бележио ово: „Камени, који су удареви чело главе мртвима, једни
су прави крстови, а други више личе на какву слику крилата чо-
века (анћела). На праима има записа (али нема старнјих од 1837
год.), а на овим другим нема ништа писано*1).
У долини потока Мртве Стране постоји отаро селиште, а
ирема њему је, веле, старо гробље села Урманице.
Постоји селиште и у долини Грађанске Реке, с деоне стране
близу садашње основне школе. Ту су, веле, биле на окупу куће
села Градње, одакле су се становвици доцније помештали на своја
имања. Ту је постојала и куда турскв, којој су становници ноћу
поткопали темељ, те је пала и више је Турци нису подиглв.
V долини Мртве Стране с деоне стране потока постоји се-
лиште, где су сада њиае; то је селиште, како веле, давнашње.
Испод Лааине постоји место, звано Аоаиште, где је било
отаро „лојзе*. Ту сада има старих гиџа (чокота).
Постанав седа н норевло становннштва. — Када је да-
нашње село Градња васељено, не може се довнатн. Има у селу
') М. Ђ. Мшћенћ, Кралевина СрОија, 286.
ш&еаи^ОО^к
неколико породнца, аа које, веле, да су »кадимлије« т. ј . старинци,

то су: Шикоаарци, Џвлеаци (Џелеачани) н Грнчарци. Њнхово
се порекло у неколико зна, али не тако поуздано.
Шикоаарци (12 куКа) — славе св. Арханђела и св. Нвколу.
У њих спадају: Поа-Васини, Јанкови&и, Тувегџици и др. За нлх
се прича (поп Стоилко из те породице), да су пореклом од Прн-
штине. откуда се доселио деда попа Гнитра из те породице. Уа
то веле, да су они први донели у Пољаницу ,папр* (бибер, за
који се дотле није знало у Пољаници.
Џелеаци1) или Џелеачани (око 20 куКа) — дошли из седа
Декутинца после Шикопараца. Данашњи оу им потоици осмн
појас, али се не узимају мег^у собом. Прича се, да је данаш&е
село Студена било џелепска „к'шла* — где им је стока бо-
равила.
Доцнпје је један од њих продао Студену аа 60 гроша не-
коме Турчину из Лесковца. Овај је затим населио у Студени да-
нашњу породицу Ждеглоачане, који су дошли иа села Ждегловца
Њихова је била и Лааина. Њихов је, веле, прадед инао око 1400
оваца. Имао је брата 'Кор-Николу, кога отера од себе давшв му
700 онаца. Од тога Николе ноди порекло породица Рамчинци*),
којих сем овога села (I к.) има у Смиловићу и у Урманицн. Нвки
се од н>их аову: 4есаотовг(и — по Деспоту, како је било нме је-
дноме н.иховом претку. Из породице џелепске миоги су се исе-
лили (око 20 кућа) нз Градње: тога Фиса, веле, има у Вукањи !по
причању блнзу Крушевца), у Грејетину, у Рамној Реци, у Ору-
глици. Половина ол њих слани св. Николу, а половина св. Ар-
ханђела.
Грнчарци*) (7 кућа; — воде порекло од некога дошљака из
»ирањско". У селу Градњи, веле, није било писменога човека, те
потраже и нађу у Врању некога ћурчију, који је био пномен и
доведу га у село, пошто га запопе4). То је био тако зиани Белн
V Џелеаин зната трговац. Некв су од њихових пред&ка били трговци —

џедепи — због чега су и прозвани Џедепцн.
]
) 'Бор-Никода је, веле, имао једао црно дете — вао цнганче — те га некж
прозову именом Рама, а по том п сви његови потомци беху прозвати Рмпмнпж.
Славе св. Никоду.
5
) Прича се, да су прозвати Грнч&рцима због тога, што је једап од н>ж-
хових предака украо чуми грне, којин је ова бида по селу.
4
) Нем веле, да је у Градњи био само један поп (из пгаконарске поро-
днце), па ии је био потребан још један, те су доведж тога Велог Попа.
Поп, који је био родом из села Муовца (Моравицај. Прича се, када
ј е тај Бели Поп дошао, да у Пољаници н блиау Пољанице није
бнло Арнаута, нити је било букове шуме, нити папрата, а у пла-
ннни Кукавици, веле, бор је затекао. Славе св. Арханђела и св.
Николу.
Џеласинци (5 к.) — пореклом су из вароши Ниша, откуда је
добегао у Градњу предак вм Анђелко'). Тамо је, веле, убво Тур-
чина и своју жеиу, коју је с њим нашао. Неки се од њих данас
аову и Кесерци по томе, што се један од њихових предака оже-
нио иа породице Кеоераца у Стрешку. Славе св. Арханђела. Од
н>их су и Цветанови у Моштаници (пч. срез). Један им се од пре-
дака звао Угрин, по коме се и једна ливадица зове Угриново Ливаче.
Веселинци (5 к.) — иа Костомл&тице, где и данас постоји
в веселинско воденичиште"; даиас су у 6 степену (појасу) сродства.
Славе св. Николу. Има их, веле, у Сувотни блиау Житковца, а
недалеко од Алексинца.
Џангшци (4 к.) — иа Дајкинцв; они су у петоме степену
сродства; некн се од њих зову и Јовиловци. Њвхов је лредак
призећен у Џелепце. 1 ку^а слави св. Богородицу, а остале св.
Николу.
Калуђерци или Калуђерчани (3 к.), по отароме преаимену Бо-
гданци — старином су са Косова. Отуда је, веле, добегао њихов
предак Војнн вбог убиства некога Турчина. Он се доселио у да-
нашње село Барје (у Клисури), где је био момак код Арнаута.
Иа Барја оде у оближње „каурско село* Вину, где се ожени, јер
ну у арнаутскоме селу Бврју нико није хтео дати девојку. Ту је
у Вини и кума окумио. Имао је, веле, сина Богдана. Из Вине пре-
селе се у Калу^ерце (у Клисури). где су захватили више аемље.
Њихови потомцн морали су напустити Калуђерце абог Арнвута,
о којнма су се лосле многих досађивања (уанмали им те вола, те
коња, те со, те воденицу и др.) сваднли. Један од њих Јован
са сином Стојком5), чијег су старијега брата Цветана убили Ар-
наути, побегнв из села Калуђерца у оближње село Градњу (у По-
љаницн). Ту их спахија прими и допусти им, да сами одаберу
земљу и место, где ^е се наставнти. Бра^а Јованова побегну неки
у Виву, а неки у Букову Главу. Калу^ерчани славе св. Арханђелв.
') Прадеда човеку од 64 год. Сада су у цетоме степену сродства.

*) Стојко је био отац Јовану Кадуђерцу (старцу од 80 год.), а Богдаву унук.
П|||20С1 11/ ^ Л
158 нољлницл и КЛИСУРЛ
РуокиКевци (3—4 к.) — из села РужиКа близу Гњилана. Отуда

им се доселио чукундед1), пошто је тамо убио Арнаутина. Њих
има и у Власотинцу и по унутрашњости Србије. Славе ов. Нвколу.
Шуруменци (5 к.) — иа оближњега оела Студвне, откуда ин је
добегао деда абог Арнаута из села Лалинца. Славе ов. Ннколу.
Ћосинци — ив Вниогоша, откуда им се дооелио предак по
заиннању мутавџија пре 80—90 год. због сиромаштине. Призетио
се у Џелепчане. Славе св. Николу.
Картавелци (3 к.) — из села Манајла (близу Владичииога Хаиа),
откуда су им преци дошли ире 80 год. у Градњу, те их ту г о -
сподар (Турчин) населио. Славе св. Арханђела, Има их, веле, око
20 к. у Калиманцу.
Тодоровци (3 к.) — из села Гумеришта (у Виногошу), откуда
ин се предак доселио пре 50 год., чувши да је овамо боље. Славе
св. Архаиђела.
Маринковци — иа села Козара (блиау Грделице). Њвхов је
предак (дед) био хајдук, па га тамо убију, те његови побегну и
пре 50—60 год. дођу у Градњу, где их је госнодар населио. Славе
св. Николу.
Крстинци — из села Јабукова, откуда им се предак пре 90
год. доселио у Градњу, где је инао свога рода, који га је заселио.
Славе Петков Дан.
Колареви — из Брестова. Славе сн. Николу.
Шагринци — из Стрешка, откуда им је предак дошао пре
40 год., иошто се призетио у породици џелепској. Славе светог
Арханђела.
Рагушинци — нз Големога Села, откуда нм се оредак д о -
селио пре 40—50 год., а старина им је из „ново брдско". Славе
св. Николу.
Грбинци или Ралакчинцн — нз Белишева, откуда им је п р е -
дак дошао пре 40 год., пошто се призетио у Ристе Стречанина,
којн се још пре 70—80 год. доселио ив Стрешка. Славе светог
Арханђела (славу Р. Стречаннна).
Стојко Баба-Радин — из Копашпице (блнзу Грделице).
Станко МилиА (»Сечко«) — из Ушевца (иа породице Седла-
раца), слави сн. Николу.
Сеоска је слава св. Тројица и св. Тодор.
•) Милићу Ружићевцу (човеку од 50 год.). Из тога је села оореклом и оо-

родица хаџи-Таиаскова у Врању.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
1>ИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 159
Б. В л а о е
П о л о ж а ј . — Ово је село с обе стране реке Ветернице.
Нећим је делом долинско село, мало је кућа на површини коса
'„ридова"). Главии је лео његов с леве страие Ветернице, у
лолини Грстенске или Власачке Реке, леве приточице Ветер-
ничине. Ку^е у томе делу села јесу ио странама долине Тр-
етенске Реке од ушћа њеног у Ветерницу, па до Калине До-
лине, чији поток утиче с леве стране у Трстенску Реку. Неколнко
ј е куКа у почетку Калине Долине, на месту Карагуаоецу. Неке
су с обе стране жупне долинице Баре, која се пружа од Калине
Долине у правцу Трстеиске Реке, у коју њен поток с леве стране
утиче. Остале су куће поред Трстенске Реке, као и по косањн-
цама и падинама на странама долине, а има их и по риду. Не-
колико је куКа с десне стране, недалеко од ушћа, Станачкв Реке,
леве приточице Ветерничине. а неколико је у групицама рас-
поређеиих уа леау страну долине Ветерничине иамеђу Трстенске
Реке и Баљкоеачке Јолинс. Изнад кућа је шума. које ту има
местимице, а испод кућа су њиве. Долина Баљковац дели Власе
■>л Големога Села. Сва је обрађена, иарочито лева страна, по њој
пма ливада, поглавито по равни долине, а шуме има местимице
све више према ииворишту; поток је иезнатан. КуКе у делу села
с десне стране Ветернице јесу неке блиау пута, који води до-
ливом Ветернице, а неке су даље од овога, уз страну долине,
раадалеко једна од друге. Трстенска и Станачка Река јесу праве
планинске речвце, које по некада иадолаае, али никада при надо-
ласку не наносе штете кућама и имањима (баштама и њивама)
поред њих.
Воде становници пију са кладаиаца, од којих су глаанији
у селу и даље ол овога): Јелица, Бара, Обршииа, Доња Бара,
Језеро; Кладанац у Бресју, у Обарку; Коеачев К.*аданац; Иук-
саноеица, Оранице. Никада не пресушују. Осим њих становницн
пију н речну воду. У селу постоји и Слана Вода (блиау општинске
суднице). Она лечи ол рана.
Оралнја, наша м шума. — Већи је део оралије око кућа
сеоских, али је има и даље. иан ку^а, а на местима званнм:
Густа Трница, Беле Аазине, Дреноеа Глаеа, Мракоештица (из-
међу Баљковачке Долине п Трстенске Реке, а према Ветериици';,
4раго(51/гика Бара, Бресје, Дубике, Лиоа, Кујнац, Обршина, Зајча
Сграна, Мијакоа Брег, Китице. Пресвега, Обарак, Широки Пут,
Бунушански Брег, Царинске Ауке, Горња и Доња Росуља, Шумак,
П|||20С1 *оу ^Ј
160 ПОЉАННЦА И КЛИОУРА
Рамњак, Вунсановица, Церови Рид, Слане Ливаде, Велаковица.

Бачиште, Селиште. Та су места удаљена од кућа 5 мин. до '/»
сах. Највише су њиве на месту Густој Трници. Ту се сеје овас.
Паше има на мсстима званим : Расољица, Јабуна, Криви Дел,
Мивтарово Приче, Рамниште и др. То им је, ивузев Рамниште.
сеоска утрина, која им је остала од Арнаута; на н>у порез пла-
ћају. На тим местима имају и шуме. Заједничка им је шума
била, а ту и испаша Мртвица и Доње Приче. Била је господарска.
па су је оељани купили (ва 300 кеса. и поделили мећу собом на
80 деоницај. Приче је с леве страие Трстенске Реке, а Мртвица
с десне, обоје далеко од куКа око '| 4 сах. Шуме има н на другим
местима као што су: Милак, Гол*ми Шиб, Рамњак, Душинл Чука
и др. Сва је од лиснатога дрвеКа.
Тнп. — Власе је раабијенога типа, подељено у два дела
\мале): ираво Власе или, како некн кажу, Горња Мала н Зајска
Мала. Горњу Малу чнни део села с леве стране Ветернице. а
Зајска је на двсној страни. Растављене су Ветерницом, а разда-
леко једна од друге око 3—5 мин. Део села у бливини ушћа Вла-
сачке Реке у Ветерницу има иаглед збијенога типа. Ту је судница
и ковачница, а блиау је и сеоско гробље. Оотале су куће раада-
леко једна од друге 250—300 корака, негде 400—450, а негде и
инше, око 5 мин., али је то ређв. Уоиште, илући према ушћу
Власачке Реке, кућв су све абијеније, а према ивворншту у реву
сие разбвјеније тако, да је крајња кућа уз реку далеко од осталвх
око 10 мнн. Обвчно су по 2—3 распорећене у групама по поро-
дицама. Те су групе кућа по косањицама или падинама, где воде
сеоскн путеви. Раставља нх обвчно долина каквога потока, а куке
оу у њима раздалеко 20—30 или 40—50 корака илн ввшв.
Превимена станоаника овога села јесу: Јанковци, Баба-Ива-
нинци, Бунушанци, Ђуракови, Алаџаковци, Ђоргазови, Зајци
(ЦветковиКи, Јоцкинци, Кајмакамовци и др.), Чарааиниг*, Сими-
џици и др.
Задруга у селу данао нема, а бвло их је равије. Ђоргазовцн
су до пре неколико година живели у вадруви од 30 душа.
Нрича се, како је у селу најпре било око 6 куКа, па око 11,
а пре 30—40 година било око 50—60 кућа 1 ). Данас у Власу нма
око 80 кућа: око 65 у Горњој, а око 15 у Зајској Мали.
') Хан је забележио 35 вућа, ЧУаав! (?), па десној обади (?). Кехзе топ
Ве1&гао\ 8. 141.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИЂ 161
Старинв. — С десне стране Власачке Реке нспод Душине

Чуке, а према ушКу потока Калине Долине, постоји старо се-
лиште на месту званом Бачиште. Ту су данас њиве и ливаде, по
којпиа становннци ископавају ,железурије в и др. Село, када је
ту било, имало је, веле, око 70 кућа. Како је уништено, ие зна
се 1 ). Преци старинаца овога села (породице Јанковаца) живели
су некада на томе месту 2). Данашње село Власе развило се, од
када је то село са селишта расељено.
Према томе староме селишту с леве стране Власачке Реке
испод ушћа потока Калине Долине постоји старо гробле, у коме
су се копали становници села, које је постојало на томе селишту.
Данас је то гробље урасло у траву. Заостале су само "2—3 ае-
лике крстаче (широке 3 стопе, лугачке 6 стопа), а остале су
поразбнјане.
С десне страие Власачке Реке не далеко од ушћа њеног у
Ветерницу постоје темели и зидине некадашње цркве; широка
око 5, а дугачка око 14 корака*). За њу неки веле, ла је „латинска«
Ту постоји и једно старо гробле, где је и даиашње. Причају, да
је било цркве и с леве стране реке на косн, где је данас велики
брест. — Поред Ветернице, где су њиве г. зв. Царинске Луке,
пскопавали су цигле, а ту је, веле, било и неко градиште.
С десие стране Ветериице на месту Горњој Росули, где је
међа Градње в Власа, постојало је старо гробле, од којега даиас
нема ннкаква трага. По некима је „латинско", по другима „је-
врејско." По њему је раније било дугачких плоча, које су раа-
нете. Становници су ископавали врло крупне кости ,од људи
шадовије" (џинова*).
С леве стране Власачке Реке на месту Ровинама постоји
селиште, где су наилазили отаринске паре.
') Лричају неки, да се седо одатде померидо (,смакдо< бдиже Ветерници,

тде је сада, а дотде ту бво ,врбак€) због Арваута, који су поубијади иеве у
ондашњем седу.
*) Предак Јаивоваца Стојхо (деда данашљина) оставио је био аианет, да
га сахране у староме гробљу, тде је старо седшнте. Он је последњи закопав у
гробљу старога седа. То је један доваз, да су Јанковци ваостади од становииш-
тва, које је живедо у староие седу.
Ј
) Ту су аскопане- гвожђурине, еасери, огаидо, капппица од при-
чешћа и др.
*) Увгред помињем причање о в>има, како су се НОДИЈЛ Богу само, да ве
падну, јер би се одмах, веде, сдомиди.
КТНОТРДФСВИ ЗБОРНИК, КН.ИГА VI. 11
.пШгесИи ^ л О О ^ 1С
162 ПОЉАНИЦЛ И КЛВСУРЛ
Постанак села и порекло становнжка. — Први почетак

заснивања овога села губи се у давнини. Преци данашње норо-
дпце Јанковаца, којп су старинци, живели су у селу, када је оно
бпло на староме селишту, према коие Је старо гробље, где је м
даиас заостало неколико гробова предака те породице. Не аиа
се откада су ти Јанкоацо у томе староме селу, које су папу-
стнли и заостали у данашњем. Јамачно воде порекло од старога.
можда средњевековнога становништва оне области. Данас је Јан-
коваца мало кућа (око 5 к.ј, најслабијц су и по имању и преиа
броју кула од осталих породица. Многи су се иселили. Некада
је њихово било глапно н најбоље амање (Луке, Бара и др.) Вла-
шава. Били су „опорити" и према Турцима (господарима) н према
досељеницима1,. Данас се у свакоме погледу губе према осталин
породицама. Славе са. Арханђела. С њима су иста породпца
Бунушанци (око 6 к.), прозвати по томе, што им је предак вз
Бласа бегао у Бунушу (село у Лесковачкоме Пољу), па се понова
вратио у село. Жпиео је, веле, педалеко од данашњега оела ва
месту Дрењу, где се нашао са неком Влахнњом, с којом се
о.кенно и изролио деце, од које воде порекло данашњи Буиу-
шанци. Кадимлије су и Вава-Ивлнинци (око 8 к.), који воде по-
рекло од дпа брата Кит&на и Всдка, који су у Пољаници живслв
„од време«, а били, веле, Власи'). Када су становници билн.
једном у збегу, они су се крили у Вучјој Рупи у Драгобужду.
Њиховим садашњим потомцима отац је био Стојко, а прозвати
су Баба-Ивапипцима но бабн. С њима су исто „кабиле", свакако
по женској лннији, и Бунушанци. Раније се они међу собон
ннсу уаимали, што сада већ чине, те по тоие, као и по оста-
ломе, старац Јова Ђураков (нз Драгобужда) вели, да су Буну-
шанци и Баба-Иваниици: »мутлак једно кабиле." Из те је^ по-
родице био и чунени хајдук пољанички Ннкола Мандрда, о чијен
се пореклу до данас није зпало 5 :. Наба-Иаанинцп славе св. Ар-
ханђела и св. Илију.
') Кпда су сс поједнне иородице (на ир. препи Десивојчаиа) доседеваде,

оии су ии Оацади ковчеге и иасу доиуштади да се насељавају, сматрајући аемлу
за своју, због тога су сс свађадн с Турцима н ради тога су се иноги од н>нх
иседиди.
г
) По Еитану II Велку постада су, веде, имена Велаковит в Китиче(?).
Оии су се раадиковади од ОНИЈС —јаиачно Влашких Дигана — у Годеноме Селу,
од којих воде иорекдо Речпсрци (не сви).
3
) 0 њему је писао П. Срећковић (у Гласнику),\М. Ђ. Миднћевић (у По-
менпку), а иомпње га и С. Мидутиновић Сарајдија (у његовој Историјн). Чшх
.пШгесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. ИИКОЛПЋ 163
Све су остале породице оела Влаоа досељеие. Најстарији су

досељеница Алаџаковци [око 14 кућа), славе св. Арханђела. Не
зна се, откуда су досељени. Боргааови [око 10 к.) НО староме
презнмену Перчинлије, пореклом су иа села Реткоцерја [јабла-
ннчки срез). Отуда су им стари побегли од Арнаута. Најпре су
се склоннлн у село Дрводеље [јаблаиички срез), где су се задр-
жали кратко време, па отуда дошли у Власе. Сва је земља бвла
онда урасла у шиб. којв су они троили. Данашњи су ии потомци
VI колено. По причању неких они су први досељеници. Најпре
су се били настаиилн блиау Драгобужда, па потом, пошто се на-
множили, сишли у данашње Власе. Славе св. Николу и св. Илију.
То су две највеКе породвце у селу Власу. За њвиа по старини
долаае Ђуранови [око 5 кућа), чији је предак прешао у Власе из
оближњега села Ставца, где се аову Томивци, а старивом оу из
„новобрдско* а по некима „од Мало Косово". Њихов ее предак
Стеиан доселво пре 90—100 годииа као приаетко у породицв
баба-вванииској. Славе св. Николу. Зајци оу пореклом ив села
Врућовца блиау Десивојца (до граиице, у Старој Србвји). Отуда
су им преци (прадедови) побегли од Ариаута. Славе св. Архан-
ђела. За Чв.ра.пинцч, који олаве св. Арханђела, не зна се поувдано
откуда су досељени: по некима иа Коћуре [село Врвњске Пчиње
у сливу Вардара), по другима из Старе Србије, где се ра1>а пи-
ринач, а неки веле, да су пореклом мечкари (Лингури — Вл. Ци-
гани). Рашинци — иа Равне Рекв (Виногош), откуда им је прадед
добегао; славе св. Архаађела СтојковиАи (»Трчил^жинци«) — из
Костомлатице (Виногош), откуда им се деда доселво. Јовиловци —
иа Врања, по женској су линији из алаџаковске породице. Младен
ЂорђевиЛ — из Секирја, откуда му се отац доселио. Видосавље-
ви&и или Десивојчани — нз Десивојца, откуда су пре 60 година
дошла два брата, од којих један остане у Власу, а други се на-
стани у Станцу; славе св. Арханђела. Онн су се најиосле досе-
лнли. До скоро су у селу живвли Пчињанци и К&р тавелци (2 к
пореклом из Пљачказице), па се иселили : први у унутрашњост
је пдануо први устаиак, ои је био прешао из Подавице у ондашау Србију, и
учествоаао у ннотин бојевииа с Турцииа (па Јухору и др.). Живео је у Пајковцу.
Док се бавво по Поданвцв, Ариаутииа је тодико био дојадио, да су Арваутке
њпие децу плашиле, ућуткујући их речииа: »Шуј ће Мандрда!' (»Ћути иде
Мандрда'). Његоза иушка »Мавдрдина Шишана* и данас се чува у Поланппи.
Старац један, коие су Аркаути ради|те пушае кућу палиди, гађали га и иенре-
стаио гонили, иадо је поманитио, али ипје доиустио. да се »потурчи* Маи-
дрдина Шишана. 0 њему данас зиа сваки старији човек у Нољаншш и околнпм
областима.
11"
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
164 ПОЉАНИЦА И КЛНСУРА
Србије, а другн у Драгобужде. Пчињаици су опадали у ред нај-

старијвх досељеника.
Сеоска је слава („крсте") четвртак после Духоаа.
6. Ушевце
Положај. — По саоме положају и висини, ва којој је,
село Ушевце је слвчно селима Власу, Градњи и Големоме Селу,
у колико су ова у равници поред Ветернице. Оно је на обема
странама цоливе Ветерничине и Смиловачке (СмиловиИске) Реке,
која с десие страве утиче у Ветерницу. Земљиште, на коме је
село, готово је све оголићено и местнмице је »поточпо место*.
Куће су по странама долива, већином ближе насипу, који водн
поред Ветернице с десне стране, као и дуж сеоскога пута, која
води долином Смилоаачке Реке. Има кућа и по коси иамеђу Ве-
тернице и Смиловачке Реке, али их је мање. Куће ва левој
отраии Ветернице јесу неке у равници, ближе реци, а неке даље
од реке по страни долине. Неке су куће у доњем делу доливе
Главичице, где поток утиче у Ветерницу.
Ветерница и Смиловачка Река при надоласку по каткад заси-
пају по коју њиву нли башту, ма да кућама ве наносе штете.
Воде становници пију са реке (они, који су поред реке'ј и
кладенаца, од којих су поанати : Дугања, Маленово Трње, Зајчи
Камен, Крагујевац, Кладанац у Селишту, у Ћоргову Трлишту и др.
Два места су позиата као слакишта; једно је Слани Камен
— испод Кукавичке Долинеј а друго је у Голубињку.
Оралија, паша н шуиа. — Оралије има око кућа и аан

ових на местима званим: Луке, Ботуња, Церови Рид, Голубињак,
Мириска, Јасика, Бојчина Бара, Миличина Падина, Пресвета,
Голема Ливада, Ј&бучица, Грашиште, Крива Орница, Бачетине,
Пачавац, Сливица, Бресје, Рааница, Зарожак, Кукавичка Долина,
Шуољо Дрво, Пландиште и др. Поред њива на тим местима има
лнаада и где где шуме.
Заједничке паше и шуме (утрине) имају на местима, званим:
Странв, Голубињак, Зајчи Камен.
Тип. — Село је подељено у две мале: Горњу и Доњу.
Место нааива Доња Мала чешће се каже ^олина, а и за куће,
које су ио коси измећу Ветернице и Смиловачке Реке, каже се
обично Рид1). Горња је Мала с обе стране Смиловачке Реке, а

Доња је с обе стране Ветериице.
Куће су у малама негде појединце раздалеко једна од друге
60—80 или 150—250 или 250 — 350 корака и где где ввше, а нма
и група кућа по породицама и иначе, нарочито у делу села око
ушћа Смиловачке Реке у Ветерницу; тај део села има у многоме
вбијени тип, за време Турака ту је бида кула господарева.
У селу има око 50 кућа *): у Горњој Мали — око 23, у
Доњој — око 21 и на Риду — око 6.
Задруга је пре било ввћнх и више. У јвдној је до скоро било
33 члана, па се изделила. Данас постоји задруга Димитрија Сто-
илкоанћа, у којој има око 22 чланп.
Старнне. — На левој страни долине Ушевске Реке постојн
селиште, према којем су, с друге стране реке, куће породице
Јанковаца. Ту је падина, заравањак на отрани долине, где су ли-
ваде и њиве, а ту је и давнашњи кладанац. То је старо селиште,
на коме данас не налазе иишта, иитв се о њему штогод прича.
До тога је селишта и старо гробље, близу којега јв и данашње. —
Испод тога старога селишта у долини с десне стране реке, на
месгу Бресју, где су данас лиааде и њиве, било је у почетку
даиашње село Ушевце заједно са Смиловићем, па се Смиловић
одвојио. По томе се село помештало у Голубињак с левв стране
Ветернице, где постоји кладанац. Ту је било око 7 кућа. Одатле
су се поместили на Ботуњу, где је било старо село, ив којега су
се стаиоаници разишли иа имања.
На десној страни Смнловачке Реке, на местима ТЗоргово-м
Трлишту и Вучкову Ограђу причају, да су при копању станов-
ници навлазнли бакарне судове, гаож1)урине н др.
С десне стране Смнловићске Реке близу данашњега моста
становници су ископавали глаае и др. Причају, да је ту било
датикско гробле.
Постанав села н порекло становника. — О првоме за-
снизању овога села, не може се рећи нвшта поуздано. Најста-
рија су породица били Т&ратањци, који су се иселили. Данас их
вма у Големоме Селу.
') Када кмет прибира са&аке, наређује, да иу зовву онога В8 Долине,

онога са Рцда, другог из Горње Мале.
*) Помињв га и Хак (1861 год.): ПзсћеГхе, 80 ,буг.€ кућа. Вејве топ
Ве1втаа пасћ 8а1ошк. 3.141.
166 пољлницл к КЛИСУРЛ
За остале се породаце ана, да оу досељене. ЈанковиАи (»Ша-

ваковци") — из Белишева, откуда су им стари лобегли још пре
100 годива. Слаее св. АрханКела. (4 куће). Цветанови&и (,Лпн-
гурци*) — из Масурице, откуда им се доселио предак Цветав.
Седларци (7 к.) — из Седлара. које је близу Деоивојца.
Отуда им је дошао прадед. Славе св. Николу. Најпре се доселно
у Дреновац, па одатле прешао у Градњу, а ва Градње у Ушевце.
У Градњв их и сада има. Има их и у Равној Бањи, где се зову
Николиици. Илијинци (АнтиКи, СтоилковвКн, Јовавовићи и др.,
око 10 к.) — из Белишева, откуда им се доселио прадед аоог
свромаштине. То је једна од најјачих породица у Ушевцу (има,
веле, близу 100 мушквх глава). Славе св. АрханКела. Кррттинци
(3 к.) — иа Власине, откуда им се абог сиромаштвне доселво
прадед Јоваи Власинац. Славе св. Николу. ДамњановиЛи (2 к.)
— са Власвне, откуда им се због сиромаштиие доселно предак
„ГТавун". Славе св. Нвколу и св. АрхаиКела. Старвја им је слава
св. АрханКел, а славу св. Нвколу приновили су доциије због са-
нова. Нешинци (!) к.) — из Тесовигата, откуда им се због сваКе
са браКом доселио прадед Неша. Славе св. АрханКела. Дошллци
14 к.) — из села Бунушевца. Зову се БојаниКи, Велпчковићв п
СтојковиКи. Славе св. АрхаиКела. Пурленци или Ковлниици (1 к.
— вз Секирја, откуда им се доселио као призетко предак Јова.
који је код Турака био кованџија; славе св. Николу.
До 1878 г. становнвци су готово сви бвли чввчије Турцика.
Сеоска је слава мали Спасов-Дан.
7. Дрвновац
П о л о ж а ј . — Дреновац је у ономе делу изворишта реке Ве-
тернице, где се почињу састајати њвви ваворни краци: Јеаерски
Поток и поток Манасгирске Долинв, Биллничка Река и др. Мала
Реке — Рекари — иалази се с обе стране Језерскога Потока ва
мествма, званим Кључлница и Грбел, и с обе стране с-ше реке
Ветернице до ушКа Ливадскога Потока у њу. КуКе у ДОЛИНИ Је-
зерскога Потока јесу: у Кључаници једна с леве страве и друга
с десне према њој, а обе у блиаини поточиКа 4-*и6океице; од
куКа у Грбељу раставља их поточиК Грбел. Остале су с обе стране
поред Ветернице. Горња је Мала под Гротом, а на десној страни
доливе Горњо-малске или Биљ&ничке Реке. Та је страна долине
пространа, заравњена и по њој су куКе ове мале. Мала Аивадв
је у почетку а ва десној страни Јивлдске Долинв, чвји је пото-
П|||20С1 ^у ^ Л
чић деона приточица Ветераице. Доња је Млла. поред Ветернице

испод мале Река а па местима Нљужевини и Мајевцу, обојв с десне
стране Ветернице, н с леве стране Ветерннце при ушћу потока
Рваушнице. Куће су неке близу Ветернице, а већнна по падпн-
кама и згодним заравањцима на странама долина. Мала Љсеновица
је с леве стране Ветернице, а по истоименој коои с десне страие
Репушнице.
Ветерница по неке годвне надо^е, алп никада не наносн
штете, изуаев што по некад само окрњи по коју башту пли њнпу.
Становници воде пију са нзвора, потока. реке п бунара. али
највише употребљавају речну воду; Рекари нмају само 1 изворчпћ
код механе, а они у Репушницп пију само речну воду. Само је
1 бунар в то у Горшој Мали, а од извора познати су: Тотоан
(у селншту), тај је извор „од пандпвек", никад не прекида; Мир-
коеаг$ (под Гротом); Мртвиц; Вирина (Лнваде); Ковпнл'к; Стојанов
Кладанац (Доња Мала) и др.
У овоме је селу хладније но у неким оближњим гелима као
ва ир. у Добрејанцу, јер је Дренонац на већој висини.
Оралнја^ наша н шула. — Према отановницима осталих
села По.ванице Дреновчани имају највнше оралије, паше и шуме.
Сву оралвју, пашу и шуму раннјих арнаутских села Девотнна и
Биљанице заузели су готово само Дреновчани, нешто куповпном
а највише самовласно аахватили. Оралије, паше и шуме имл на
мествма званим: Коаана Орница, Дардиште (близу границе у из-
воришту потока Грбелл, леве нриточице Језерскога Потока), Сви-
њарниште (близу гравице у иаворишту потока Длибоквице), Ба-
чевиште, Мали Дотин, Рлкитница. (у Горњој Мали, њиае и лив 1де),
Крагујвв&ц (њиве, ливаде и шума — на левој странв Манаотирсве
Долине), Грог (шума и пагаа), Караула (њиве — идући од Грота ка
Гочу), Ширине, Даеидое Гроб, Побијени Камен, Ђубриште, Гоч,
Јввера, Моо (њиве), Криоо Дрво (њивв, где јв данас стражара),
Ајдучки Кладанац, Куои Рт, Колишта, Широко Поиштв (планина),
Преслоа, Голамо Дрво, Рид, Три Буке, Бачкадо (ЊИВ#Ј. ОСИМ ТИХ
места нма још њива меотвмвце у шуми, скоро искрчених.
Паше има довољно ва сввма поменутим местима вао н иа
осталима, где јв шуме. Нема праве заједничкв сеоске плаиине
(паше и шуме). Сва неподељева планина, паша и шума ван куће,
служи им за пашу стоке, али јв сада држава присааја. Такве шуме
и паше има блиау сваке мале, те и становници на дотичним
меотима пасу своју стоку. Рекари истерују своју стоку према
гравици, ивмећу Градишта и Језерскога Потоиа.
,п,&ес11-,у^00^1е
168 ПОЉАНИЦл II КЛИСУРА
Шуме такође имају довољно становвици овога села. Поред

сваке куће има браника, а даље од кућа око села, нарочито арема
границп у изворвшту Ветернице с леве стране, све је земљиште
под шумом. Осим поменутпх места шуме има п на мествма званжм:
Цреепи Брег, Јагњило, Гоеедарник, Берњак, Габер, Пллндиште,
Цреенкова Солилг (њнве), Крша (њнве и ливаде у близини Гоча,
Острушка, Песина (преполовљена границом Србвје и Турске,, Ла-
аарое Кладанац, Шиндерски Рид (сеоска шума од старине остала.
Гаироеа Долина и др. Сва је гора од лиснатога дрвећа н то погла-
вито бука, местнмице се јавља и горун, али нема праве гору-
нове горе.
Тип. — Село је разбвјевога типа, подељено у ове мале: Ре-

каре, Горњу М&лу, Ливаде, Доњу Малу и Јлсеновицу. Раздалеко
су једна од друге како где: 1 / 4 оат., 20—30 иин., а негде је ра-
стојање мање, што завнси од пространства доливе вли косе, која
их раставља. Рекари од Горње Мале растаиљени су пространом
косом Берњак, којом води пут вз Врања у Пољаницу и удољином
Бачевиште. Ливаде од Горње Мале раставља Мечишњичка Долина.
Доња је Мала исиод Рекара, а Јасеновица је од Доње Мале одво-
јена долипом Репушиицом.
У селу има око 67 кућа.
И х е н а . — Село је прозвато Дреновац по дрену, којег пма
у селу. Мале носе или топогра«ска имена — Јасеновица и Лвваде.
нли су прозвате по своме ноложају — Рекари или Реке н Г.
и Д. Мала.
Старине. — Близу границе с леве страве реке Ветерннце по-

отоји гр&диште, где је по причању био град, а данас је около шума.
На левој стрвни Манастирске Долине, чијн је поток лева
притока Ветернвце, а на месту, где су сада њиве, постојао је
м&настир, но коме је и долвна прозвата. За тај манастир веле,
да је био из латинскога времеаа. Данас су заостале иеке дуварвне,
урасле у трње. а около је гора. Помиње га и М. Ђ. Милићевић:
»Лагинска Мнн&стирина у с. Дреновцу, оотаци од неке старе зи-
днне, која се тако зове, ма да сељаци само оно место, на воме су
те зидине, зову Свети Ђорђе«1).
На подножју Грота према Гочу постоје њвве, зване Караула.
Ту има неких дуварина, а прича се, да је туда, раавођем Мораве
и Ветерннце, у раније доба водила сгара гр&ница. Та је стара
■) Кралевипа Србвја, 285.
РИСТа Т. НИК0ЛИЋ 169
граница ишла данашњом српско-турском граннцом према При-

штини и Гњилаиу. Од Гоча је окретала на Исток и водила да-
нашњим разаоћем Ветериице и Мораве: ударала је, дакле, ва Гоч,
Биљаницу, па на Грот, Облик, Стражу (ва Лисцу) и одатле водила
ка Грделичкој Клисури. 0 тој се старој граници прича у свима
селима Пољанице. Она је одвајала Пољаницу, која је припадала
Лесковцу, од области, које су ишле ув Приштину, Гњилаие и
Врање. Тако је било и до иајпозиијега турскога вреиеиа.
У Горњој Мали прича се за старо гробље, од кога данас
неиа никаквих особитвх остатака.
Ув ово село има два селиштв, од којих је једио старије —
селиште, а друго новије — сгаро село.
Селиштв је с десие стране Ливадске или Мечишњичке Реке,
дссне приточице Ветернице, у крају Ливадама, а изнад данашње
општииске канцеларије. Ту су сада њиве и ливаде, а местииице
има остатака старе шуме. Има и остатака старих зидина (4).
Прича се, да су ту наилазили крајцаре, бакаруше, старе гвожђу-
рине, старе гиџе и др. Испод селишта је Сливњ&к, где су ливаде,
њиве, пуно старнх ораха, о којима и најстарији људи причају,
да су „стара дрвја" Више Сливњака је а према селишту Мрт-
вмца, где оу сада ливаде, њиве и шуме.
Стлро село је изнал селишта а у блпанни кућа Ливадске
Мале, која је под Гротои. Прича се, да су ту у почетку жнаел:1
преци даиашњих најстаријих породнца у Дреновцу. Одатле су се
поместили због Арнаута, који једном ударе на њих и попале то
старо село. Томе су бвли узрок Анђелиици (из породице Пели-
♦аиаца). Неки су од њих иа Дреиовца прешли да живе у облпж-
њем селу Суварни, али како им је оотало у Дреновцу имање („у
Реке* — поред Ветериице), они су из Суварие долазили у Дреиовац
и орали своје љиве. Осталим Дреиовчаиима то није било право.
Наговоре „буљубашу* пољаиичког, те их оеај отера са орања и
не допусти им више да ору, пошто живе у Суварии, која је
вав Пољанице, и ув то не плаћају пореа у Дреновцу. Ови се вбог
тога удруже с Арнаутнма ив Суварне, ударе на село и попале,
а стаиовиици се повуку „у реку* т. ј . доле поред реке, где се
настане. Доцније су становници одатле прелазили иа своја инања,
која су им била даље од реке, где су им данас куће. Пре но
што су се становници почели разилазити, у томе је селу, по при-
чап>у, било 28 кућа.
.пШгесим ^ л О О ^ 1 С
171» ПОЉАННЦА И КЛИСУРА
Иостанак свлл н порекло становннштва. — Најстараја

породнца у овоме селу јесу Гасковци, којн су дошди са Косова
,Косовци",. Они су, веле, првн колац ударнли у Дреновцу. Данас
су пето колено и још се не узимају. Од те су породице: и Деда-
Јовини Доња Мала), Деда-Стеванови .Доња Мала), деда Јова Ми-
линковип Доња Мала), Миташинци (Јасеннца), Јова Милосавле-
ви& (сада у селншту; и Цввтковци. Сви славе св. Арханђела. Зову
нх ц Олелици. — С н>нма су са Косова дошли и Баба-Анђинци, којн
су им кумовн') и Радославци (у Секирју). Од Баба-Анђинмх су:
Кузманци (I к.), Ђорђија Богданов (Лнваде); славе св. Арханђела
После њнх су се доселилн Пелифанци (Пелнванци), само се
не зна откуда. Нека су од њих живели у Суварни. Дошла су, веле.
три брата. Један остао у Дреноацу, а двојица отишлн у унутраш-
њост Србије. Настанили се на месту званом Бара, која је у изво-
ришту Горњомалске Реке. Како нису кмалв орах да млате, Та-
сковци им уступе један од својих ораха1). Од њкх воде норекло:
Станојини, Петрови, Пешини, Стајни, Црвенковци, Анђелинци
Навол и Стева Николић), Вуци (ЂорђевиКи), Парлааанци') (Стојаа
Пегров), Николики (Д. Мала), Иеан Петрое (Ливаде), Николл Ста-
нојин (Ливаде), СгојилкоеиЛ Стојко (Г. Мала). Сви славе св. Архан-
ђела, а неки (Парлапанци, Вуци и др.) — св. Николу, јер водв по-
рекло од доводаца у ПелиФанце. Црвенковцн славе сп. Николу.
Некн (Стојкови) славе обе слаае: св. Архаиђела и са. Ннколу. За
опима по старини долазе Сурдулци или Сурдулани. Дооелили се нз
села Сурдула (пчињско село). Нобегли су од Усвјии-Пашв, који им
је досађиаао. Славе св. Архаађела. Станују у крају Ливадама. До-
јинци (7 к.) — ив Голвмога Села. Отуда им ов доселио прадед. Славе
св. Арханђела. Рашкинци ИЛИ Деда-Анђелкови (2 к.) — нз Добре-
јанца, откуда су побегли због Ариаута, којн оу се настанили у
Добрејанцу. Славе св. Николу. Петровци или Приаеткови (4 к. у
Доњој Мали) — из Стрешка, откуда им св доселио деда Петар, који
се приаетио у тасковоку породнцу. Славе св. Николу. Деда —
') Кумовк су, веле, билп још нв Косову, отауда су заједво пооеглд, јер је
обичај да се Оежи са братом НЈН кунои.
Ј
) У Под>аиицн у општв има воћа. У Дреновцу има доста ораха, те су
досељеннци још у почетку устуцалн један другоие поједине врсте воћа као иа пр.
орах. Прача се, да су Тасковцн уступили јодвн орах и своме зету деда Петру
(из Стрешка), ноји није ииао свој орвх. — Значи, да су Тасковци прн доласку
наншли иа воће, које је ире њнх засађено.
3
) У Секнрју постоји предање, дв су Вуцн и П&рлапанцн добемн ив села
Бндаиице, које се раселило вбог Арнаута.
,п,Љесј и ^ О О ^ С
РИСТА т. пиколит. 171
Павлоеи или Пуношевчани (5—6 к.) — из Пуношенца Пчиња: догали

су пре Усејин-Паше; славе св. АрханКела. .Живе у крају Ливадама.
Има их у Добрејанцу и у Барју. КрстиК. Михајло — из Клиновца
(село близу Бујановца), дошао после Уоејин-Паше, када село није
било ,у реке". Паунови&и — иа Криве Феје, на мале Мусуља-
Дошли на утрину после КрстиКа Михајла. Ненџинци (ЂорКе н
Пеша) — иа Древговице, дошли пре 30—40 год. Славе св. Николу.
Ћока. ЉубиИ — из Куоца («гњиланскоа), слави св. АрхвнКела.
Ово је село бнло вајпре на месту, зпаном сгаро седо. Одатле
су сп становници због Арнаута помештали доле поред реке Ве-
тернице. Доцније су се одатле помештали на колибе, где су им
била имања а д.анас и куКе. Пре но што су се стаковници по-
мели разилазити нз села! поред Ветернице, било је у њему, веле,
и
28 куКа. Све дапашње главне породице овога села биле су за-
ступљене у томе селу. Због тога и веле, да је Дреновац иарастао
поред реке. Одатле оу се почели померати у доба, када су Ар-
наути" прогнали Усејин-Пашу из Врањв. Што су се из тога села
иоред Ветернице почели разилазити узрок је био и пут, који је
туда поред Ветернице водио. Турци п Арнаути, који су путем
ишла, непрестано су им досађивали, те су се ови почели поме-
рати горе на нмања и колибе, где ланас живе.
8. Лалинце
Цоложај. — Село је под БрезовиКем (1120 м.) с деоне стране
Ветернице а по косама, косањицама и где где по странаиа до-
лиие, које се од БрезовиКа према Ветерници пружају и то иа-
меКу Градишне и Црцавачке Реке, десних приточица Ветернице.
Само је неколико куКа у равници поред Ветернице с десне отране
реке. Те су куКе у равницп, где је друго проширење долине Ве-
терничине од улааа у Клисуру вв Пољанице. Оне су према Мн-
јовцу. У Лалинце спадају и куће (2 ЂорКијинеј у равници у Го-
лемнм Лукама. Неке су на утрини. Највећи је вис БреаовиК, го-
тово сав према Лаливцу под шумом, само је местимице, где нема
шуме, обраотво папратом. Знатно оу од н>ега нижи: чукица Црешња
и дбрденце* Рогје, одакле настаје долина истог имена; обоје оу под
шумом. Косо су по површини и по странама, ивузев делове према
Ветерници, веКим делом обраКене.
Део села иамеКу Градишке Реке и Груачке Долине јесте
Лалинце, а иамеКу Груачке Долине и Црцавачке Реке је Пре-
кобрдце, које се сматра као мала села Лаливца. КуКе Лалинца
.ш&есПп^ОО^к
с десне стране долине Градишке Реке јесу ближе путу, који водв
донекле и десном стравем долине, која је дубока и већим дедом
под шумом.
Ку^е Прекобрдца јесу по косаиа с обв страве долине Рогја,
која је под високои буковом шуиом, а само се иестимице ваЦ
по која њива и ливада. Коса с десне страие зове се Глог, веКин
је делои по површини обраћена, а саио је њен крајњи део према
Ветерници под шумом. С десие стране од Глога јесте Језерска
Долина, чији је доњи део, као и њена десна страна, шумовитнји,
но лева страиа, где има доста њива.
Куће поред Ветернице јесу иа местима, аааним: Џврифез
или Жарифез — ва десној и ГодеЈиа Лука — на леаој страни
Ветернице. Куће ва утрини јесу на Језерској Мртвици.
Становници воде пију са кладеваца и са потока. Кладеиаца
пиа готово близу сваке куће. Познатијн су: Баљин Кладанац,
Љуљин Кладанац, Лош 1Сладанац (тако су га и Арваути звалн.
Ајдучки Кладанац (ту је долааио Никола Мандрда); Кладанац у
Смрдану, у Рогју, Лугу; Бунатовац, Преољиште, ГЈрека Вода (далеко
јеј и др. Већпиа је тих кладенаца даље од кућа.
У Големој Луци постоји блатњав извор сланиште каО и сланик.
Оралија, паша н шужа. — ВеКи је део оралије око кућ«
сеоских, а има је и даље од ових; места, на којииа су њиве, зову
се: Бели Камен, Мечкина Падина, Зекино Селиште (ва десној
страни Јеверске Долппе), Луг (и ливаде — на левој страни Језерске
Доливе), Јеаерска Мртвица, Трн (и шуиа), Љомино Приче (и ли-
ваде и шуие), — Гумниште, Селиште (с обе страие долине РОГЈЛ,
ту су и ку^е Мил. и Нов. РистиКа), Глог, Јужине Њиве [поседак.
Жврифеа, Лом, Груач (и ливаде и браници), Фира (и ливаде,
Равна Шума (и браници), Росуља, Чеарњак (и шума), Саасовица
и шуиа), Мали&ово (и шума), Куса и Голема Лука.
Испаше и шуие има иа иестима зааним: Девојкин К&мен.
Струла Орница (сада под папратом, а некада се оралок Недино
Гумно (бука и утрина — орница т. ј . аемља, која се векада орала;,
БрезовиК, Смрдан, Црешња, Рогје, Кусо Приче, Балник, Љомино
Приче ИЛИ Гумниште, Трн, Градиште, Шиловске Кочине, Јеч-
лсишге, Црна Травица, Мајкин Вир и др. Шума је готово сва
државиа, само су местимице забрани појединаца.
Тнп. — Село је раабијенога типа. Правих мала неиа. Део
Лалиниа од Груачке Долине према Калуђерцу — Прекобрдце
— једино се иоже сматрати као нала села Лалинца. Куће су

раздалеко једна од друге 150—200 корака, а има их и у групама;

неке су и на веКем растојан.у, раздвајају их дубоке долине или
косе, које су под шумом.
У селу има око 40 к.
Старнне. — У селу ое виа за неколика стара српска гробља,
где су се копалн становиици овога села, који су жииели пре Ар-
наута. Једно је на десној страни долине Градишке Реке. На њему
нема сада остатака, али се ана, да су се у истоме копали Ћосинци
(породица), који су у Лалинцу живели пре Арнаута; то је ћо-
синско гробље. Друго је брзачко гробље, где се копала породнца
Брзаци, који су такоКе живели у селу пре Арнаута. Поред н>их
анају иештани и за друга гробља, такоКе српска, ачи се не зна, која
се српска породица у н>има копала. У Прекобрдцу има 2—3 та-
ква гробља. Нека су српска гробља била на местнма званим Трн
н Језерско, која су места према Големим Чукама (ове на левој
страни Ветернице).
Постанав села и поревло становннка. — Када је ово
село нрви пут засељеио, није позвато. Зна се, да је најпре било
српско село. Од породица, које су онда живеле у Лалиицу, за
неке је познато нрезиме, као за: Брзаке, Ћосинце и Марковце.
Када су се почели досељавати Арнаути, све су се српске поро-
дице поступно разбегле иа Лалинца. Од Брзака неки су се од-
селили у Врање, некн у Костомлатицу и друга села по Пољаници.
Неки од Ћосинаца и Марковци пребегли су у Студену п друга
села ио Пољаници.
Арнаути, који су најпре дошли у Лалннце, били су из оближ-
њега села Оруглнце. Једин су се звали Беинг^и. У многоме чему,
владали су се као ХришКани (славили славу, чували свиње, као
знамење чували шареие кошуље везене крстовима, палили свеКе
воштане иа ранику на св. Николу и др.). Неки су од Арнаута
у Лалинцу били дошли из оближњега села Мелова, а бнло је до-
сељсника и од Новога Брда и др. И онда је Прекобрдце било
'као мала села Лалинца. Арнаутн, КОЈИ су у њему живели, дошли
су такоКе као потурчењаци. То су били Османовци — који су
дошли из Оруглице. При доласку су дотералн шарене свиње и
веле, да су палили воштане свеће на раиику као и претходници
им Беинци. Неки причају, да су они Прекобрдце купили од До-
инаца [ва 70 гроша', а претходно су ту имали колибе са стоком.
На Зекиноме Селишту колибе су имали Арнаути из Липовице (ја-
блаиички срез).
174 П0ЉАНПЦА И КЛИСУРА
Тако је Лалинце било насељено Арнаутима, који су иожда

билн Арнауташи, јер су имали и друге обичаје исте као и код да-
нашњих становника Пољанице1). Њих је по Хану — 1861 год. —билп
15 кућа, које су биле раштркане 1 ), а по ирнчању до 1878 год.
било је око 16 к.: 14 у Лалинцу а 2 у Прекобрдцу. 1878 год.
сви су Ариаути побегли из Лалинца и за кратко време после њнх
почели су се досељавати Срби из оближњих српских села погла-
иито Пољаиице и Виногоша.
Најстарији је по времену доласка Костадин Илић (у Лреко-
брдцу) — ив Тумбе, доселво се пре 40 годнна и још за вреие
Арнаута живео у Лалинцу као чивчија и моиак арнаутски.
Остали су се сви доселили после 1878 г.: Новко ЂорђевиК (у Пре-
кобрдцу) — из Студене, слави св. Арханђала; Илијл ЈовиЛ (у Пре-
кобрдцу) — иа Студене; Ђорђв ИлиА — из Отудене; Милош Сган-
ковип — из Студене; Стевлн РлшиА — иа Студеие; Јоца Сте-
вановиб. [у Прекобрдцу, — нз Градње; Или&и (Стевл* н Станко/ —
иа Градње; Ивко РистиЛ — нв Стрешка; Станко ИлиК (у Пре-
кобрдцу) — иа Стрешка; Гаса ЈовиК — из Стрешка; РистиИи
(у Прекобрдцу, 2 к., Миле и Новко) — из Голвмога Села; Видослв
ЈањиК [у Прекобрдцу) — из Смиловпћа; Настлс МилошевиК (у Пре-
кобрдцу) — иа Смиловића; Илија ПешиК. (у Прекобрдцу) — из
Тумбе; Димчл ЖивковиК. (у Прекобрдцу) — ив Тумбе; Милутич
Или(\ — из Тумбе; Антл СтевановиА (у Прекобрдцу) — из
Обличке Сене; Димитрије РистиА (у Прекобрдцу) — из Тумбе, а
старинои из Кацапуна; Ђорђе СтевлновиК (у Прекобрдцу) — из
Големога Села; ВеличковиКи (Стојан, Стоилко и Мита)\— иа Тумбе:
Анта СтанковиИ — из Белишева; Стојко Костић — из Белишева;
Живко ДодиЛ — из Белишева; Нетар ДимитријевиК — из Бе-
лановца; Миклил Милојин — из Крушеве Главе; Сгевак Милојин
— нз Крушеие Главе; Станко ЈовиК — из Студене; Сава ЈовиК —
из Студене; Новко СтошиК — из Студене; Микаил ИлиА — из
Студене; Лнтанас ЂорђевиК. — из Студене; Стојко ЈовиИ (у Пре-
коордцуј — иа Белишеиа; Милисав ЋорђевиК — иа Студеие; Ми-
лутин РистиК (у Прекобрдцу) — из Кацапуна; Сгоша СтевановиИ
(у Прекобрдцу) — из Градње; Илија ЈовиК (у Прекобрдцу) — из
Студене.
') Внло је дана, када су метали кошннцу на стожер у гумну. па обаи-

аилн и др., гото чане н овдашњи становницк.
г
) Ј. #. V. Наћп. Ке1зе УОП Ве^гаЛ пасћ 8а1ошк. ЛЛМеп 1861. 8. 141:
,1|а1шге т к 15 гег81гец1еп аЉап. Наизегп ага гесћ1еп Шег;..'.
ЈО&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
9. Свкирје
Положај. — Ово је село нод Обликом, у изворишту Секир-
скв Реко. Странв долина реке и њених првтока јесу простране и
већим делом обрађене. Кућа има по странама долииа и по коси
с десне стране Секирске Реке; та је коса већим делом заравњеиа.
У главноме је встога положаЈа као Крушева Глава и Стрешак.
Мала Рекари налази се с обе стране Секирске Реке. Горња је Мала
у продужењу Рекара с обе стране потока Садиоее Долине, који
је десиа приточица Секирске Реке. Тај поток полази са Беле Воде,
тече поред Бачееишга, које је с леве стране и за тим нротиче
кроз селиште.
Воде становннци нију оа потока и кладенаца, а у селу по-
сгоји и један буиар. Познати су кладенци: Изворје [5—6 кладе-
наца), Игриште, Татарски Кладанац, Бела Вода, Арнаутски Клада-
нац, Николин Кладанац и др. Неки су од тих кладенаца даље
од кућа.
Оралија, паша и шуна. — Оралије са ливадама и забранима
има око кућа, а поглавито ван ових на местима званим: Дулан,
Руаиште, Турски Дол, Големо Дрво, Јез<рика, Дуње, Задеље, Ка-
раиина Ливада, Цветаново Њиече, Друм, Катуниште, Широкаица,
Трстена, Вирови, Ржиште, Младике, Ор&си, Мртеица, Јасење, Куње,
Деја, Габер, Секирна Глава, ВоКњак (њиае), Лоаоее Ливаде, Коеа-
чевац и др.
Паше (заједпнчке) има на местима, званим: Вирови, Сикир-
ске КуАетине, Широквица. Као сеоску заједницу мештани сма-
трају и Облик и Уши, у колико су према Секирју, али им то др-
жава спори.
Тип. — Ово је село разбијеиога типа, подељено у двв мале
Рекаре и Горњу Малу. Одваја их обично обра^еио земљвште. Раз-
далеко су око 100 корака.
Куће су у малама раздалеко једиа од друге како где: негде
150—200 корака, а негде и више. Уз то има и груиа кућа по
породицама, где где их раздваја пут или обичиа ограда; разда-
леко су и по 30—40 корака.
У селу има око 60 куКа.
Презилена су становника: Горње Мале — Радошљевци, Баба-
Анђини; Деда-Нсткоеци; Ћурковчани ИЛИ Саисини. Илипи; Ли-
шковци или Стеванови&и; Шоици или Мијајловци, Маринкоецч;
Рашинци; Кљоцарци нли СтошиАи; Рекари се зову: Десивојчани
или ПавловиЛи, Кљоцарци и Радошљевци или Радослаеци.
,пИ12еси« ^ л О О З 1С
176 ПОЉАНИЦА 11 КЛИСУРА
Старнне. — Испод села близу кућа породице Мијајловнћа

(„ча-Мијајлини«) постоји сгаро седиште. Ту су данас њнве, а
до њега је и „гробје од џидовије", на коме нема никаквих оста-
така. Када је постојало село на томе староме селишту, радила је
црква, од које су до данас заосаале дуварине на новоме селишту.
Ново је селиште с десне стране Секирске Реке испод по-
следњих кућа (рашинских) у мали Рекама. Ту се данас налазе
стара „дрвја", ораси и друге воћке. Ту има и дуварина некадашње
цркве. Када је Секирје било на окупу, куће су биле на томе се-
лишту. Одатле су се становници поместили на имања, где су нм
данас куКе.
Постанав седа и порекло становннва. — 0 првоме засии-
вању овога села не зна се ништа. Од данашњих становника
најстарији су Милошлевци, од којих су и Стојановиби, звани и
Сааиловци. Прича се, да је њихов предак Мидосав, који се до-
селио из Градње, ударио први колац у селу. Свега их је 2 к.
Славе св. Николу.
После њих су се доселили Радошљевци, који су старином са
Косова, а овде је нрешао њихов прадед (човеку од 50 година^ из
села Дреновца. Славе св. АрханКела.
За овима по старинн долазе Ћурковчани (8 к.) или Стојко-
вићи (Станко и Новко). Тодоровипи (Живко), Саасиби (Петар и
Риста), Или&и (Димитрвје), АнтиКи (Ђорђе) и Стошићи (Благоје.
Њихови су преци добегли због зулума из села Ћурковице (пчињ-
ски срез). Славе св. Саву').
За њима су се доселили СтанковиКи (»деда-Станковиа или
„Кљопдрци") или Стоши&и (3 к., Димитрије, Станко и Ђорђе) и Пе-
ши&и (Ђорђе, Младен, Стоилко, Милисав и др.). Њихови су преца
из Рамне Реке у Виногошу. Славе св. Арх. и св. Николу.
После ових су се доселили Лишкови (4 к„ звани и „Каласурци*),
од којих су СтевановиК Станко и МијајловиКи ЈСтојан, Петко,
Манасије и Илија/. Они су ив Бил.анице, одакле су их отерали
Арнаути. Славе св. Арханђела.
За овима су дошли Шоаци (око 5 кућа: Јања Милошевић,
Никола Антић, Коста и Мика АнћелковиК и др.), чија је старина
из Криве Феје. Најпре се доселилн у Пљачкавицу, па одатле у
Биљаницу. а овде су <;е доселили из Биљанице. Право им ј е
презиме Мијајловци и Маринковци. Слапе св. Николу.
') Ту су сдаву, ио предању, иочели да славе зато, што су се у очв св.

Саве сиасли од некога зулума.
,П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
После овнх оу ое дооелили Десивојчани (5 к., Риста Павло-

вић, Антанас Стошић, Димитрије Стошић и Јова и Ђорће Илнћв)
— иа Деснвојца. Дошли им старл пре 100 година вбог беде. Славе
св. Архаићела.
Рпшинци су као и Младеновци (Јова Марковић и Младен
Николић) — из Дреновца, од исте породице ПелиФанвца, који оу
стара породица у Дреновцу. Славе св. Арханћела и св. Николу.
После ових нико се није досељавао у ово село, а ииа од-
сељеника у селнна по Клисури.
Сеоска је слава („крсте") после Духова: петак у Белу Недељу.
10. Дрезговица
Полозвај. — Древговица је иа обена отранана Дрезговичке
Долине, чији поток с десие стране утиче у Ветерницу.
Становници воде пију са кладвнаца, од којих је повнат Шо-
шор&н. С леве стране Дрезговичкога Потока поотоји и взвор Ле-
ковитл Вода, која лечи од рана.
Оралије и шуме ииа по Риду (дрезговичкоме), Лекочевцу и
другде.
Паша (утрина) ое зове Шошоран.
Тип. — Дрезговица је разбнјенога типа. Сматра ое као мала
села Секирја, од којега је удаљена око 1 /, оах., а у туроко је доба
0М8транв као село.
Презимеив су становника СтоилковиАи (»Педоњци«), Пен-
џинци, Шоаци, Деда-Јовини („Крештинци*).
У Дрезговнци има око 10 кућа.
Поетанав села н порекло етановннва. — За време Турака
Дрезговица је била оело једнога господара1), а становницв су били
чивчвје („кованције«).
СтоилковиКи су пореклом из Градње, откуда им је био деда
досељен (ив рамчииске породице). Овде их зову Бркинци (5 к.).
Славе св. Арханћела.
Шоаци су из Секирја, од породнце истога преаимена. Овде
је само 1 кућа — Ђорће Мнлошевић Шоп (,Куша € ). Славе св.
Николу.
Деда-Јовини оу водили порекло од доводца у Стонлковиће.
Сада их нема, иселили се.
Пвниинци (2 к., Илвја и Коста) оу вз Секирја од породице
Милосава. Славе ов. Николу.
1
) Тај је госоодар дрхао н Добрејанце п још друга седа. Када су се
настанилн Арнаутн у Добрејавцу, он је, веле, то сеао ородво Арааутнма.
ЕТНОГРДФОКИ ЗБОРНИВ, КЊИГД VI. 12
17в ПОЉЛНВЦЛ И КЛИСУРЛ
РашиЛ Илија — ва Свкврја, од рашнвсве породиив, кжо н

НиколиЛ Коста.
Кроте је на Мала Спасов Дав.
11. Урманида
Положај. — Ово је село встога положаја као и блнско село
Смиловић. Налааи се у ивворншту Урманичке Реке, која (као по-
ток, чвнв деснн, ивворнн крак Смнловнћске Реке. КуКе су на
странама Големе, Селишке Долвве в долвне Дулава, у којој је
главни део села; има кућа и по косањнцама, падинама н на по-
дножју околних брда.
Становници пију воде поглавито са кладеваца, од којнх су
по8натв: Лива Бука, Кладан&ц у Староме Селу, Кл. у Маломе Се-
лишту, у Угару, Јужврју и др.
На мећн према Градњи постојало је место сланик, сада пре-
трпано земљом.
Оралжја, паша И шужа. — Већи део оралије свакога ое-
љака груписав је око кућа, а ман>е је даље од кућа, вав оела.
Оралије, ливада, као и шуме по мало, вма по местима званим:
Лиаађв, Селиште, Лива Бука, Влашке Шуме, Мало Селиште, Го-
лема Ливада, Јужарје, Старо Село, Длге Њиве, Брдар, Црвенче,
Миљково Њивче и др.
Испаше (сеоске утрине) има врло мало и то ва местнма,
званим: Шуоле Дрео и Раскрсје. И не оматра се за пашу.
Шуме има врло мало. Само некв од становвика имају по којн
аабран блиау куКа илв око села, а на местима аваним: Ду6у Зла-
таноеа Ливада, Гарина, Врла Стрнна, Доброглвд н Кал&рма.
Сеоске шуме има само на месту Пландишту.
Тнл. — И ово је село у почетку било збвјенога типа, а сада
је разбијеног. Као мале, али још ве потпуве, издвајају се деловн
села на местима аваним: Длге Њиве, Мало Селиште, Лиеа Бука,
Јужарје, Дулан и Старо Село. Одвојене су доливама вли кооан>и-
цама. КуКе су у н>има поглавито распоре^ене у групама по по-
родицама или појединце раздалеко 60 — 120 корака. У некнм су
групама куће и на већем растојању (види слвку групе кућа рам-
чинске породице).
Ова су превимена становника у поједвним деловима села:
Рамчинци (3 к.) у Длгим Њнвама; Мијајлинци или Илчинци (2 к.)
у Мапоме Селишту н Лввој Букв; Рамчинци (4 к.) у Јужарју;
Илчинци, Деда-Риотини, Миленкоеци, Маринкоеци, Иелноаци и
Рамчинци у Дулану (око 12 к.); Димитрије СтееановиА в Риста

СтанковиА. у Староме Селу (2 к.).
У селу нма око 23 куће.
Старнне. — У селу поотоји чумно гробје, које је блиау насипа.
Прича се, да је ту оарањено 70 левојака, које је чума побнла.
У овоме селу постоје три селишта: селиште, мало селиште и
старо село. Селиште је у Селишкој Доливи испод кућа породицо
Рамчиваца. Та је долина у иаворишту Урманичке Реке, с десне
страве. На селишту су сада њиве и ливаде, а по левој страии
долвве има дорта шуме. Прича се, да је туда било и веке кал-
дрмине, која се давас не поанаје. Чумно је гробје ве далеко од
тога селишта. Мало оелиште је на десној страни Големе Долине,
којим тпче једаи од изворвих кракова Урмавичке Реке. Старо је
село иа левој страви Големе Доливе, где су сада њиве и ливаде.
Поетанак ееда н порекдо становника. — Ово село спада
у ред најстаријнх села Пољавице. О његову првоме ноставку не
ава се вншта. Зна се, када оу у Урмавицв биле трв куће. За по-
родицу Милвнковцв (1 к.), о којом су иоти Ивановци (I к.) и
Илијинци (2 к.), веле, да је у селу „од време*, ие ава јој се по-
рекло. Само данашњи Ивановци воде порекло од Димитрија Сте-
вановиКа иа мијајливске породице (досељена), који се призетио у
Ивановцв. Миленковци славе св. Арханђела. За остале се породице
прича да су досељеве. Рамчинци или Деда-Јовини (8 к.) — на
Градње, откуда им је предак дошао давво; исти су са породицом
Рамчинцима у томе селу, и до скоро су једви друге ввали на ра-
дост, што сада вв чине. Славе ов. Арханђела и св. Никоду. Ми-
јајлинци (5—6 к.) — иа Ђунђуше, откуда им се доселио прадед
Мијајла, који је имао сива Илију, овај Ставка, а Ставко Ристу 1 ј.
Отуда су побегли абог Арваута, који су ии хтели отети девојку.
С њима оу иста породица Стајни или Илчинци (3 к.) и Двда-Ри-
стини. Славе св. Арханђела и св. Николу. Маринковци — из Дра-
гобужда, откуда нм ое дооелио предак Маринко. Ов је био чивчкја
код Арваута вајпре у Прибовцу, па у Деоивојцу и најпосле у Дра-
гобужду. У Урмаввцу су га поавали и дали му аемљу Рамчинци
и Мијајдинци. Славе св. Николу.
Све оу те породице старији досељевици у овоме селу. Кад
су се досељавале, било је шуие свуда око села, те су је ови
„троили*.
Крсте је у Белу Суботу (на покладе петровданске).
') Којж кн је вричао о пореклу његових предака. Ииа око 80 год.

12»
180 ПОЉАИИЦА И КЛВСУРА
12. Смиловић
Положај. — Село је под Облнком, чнје је подножје обрасло
поглавито буковом гором, а у изворишту Смиловачве Реке, чнји
су главии изворни краци потоци Сланичке и Љугичке Долиме.
Миљковска је Мала у Славвшкој Долвни, на меотима званим: Ће-
раниште, Сл&ниште в др, а Кованџиска ниже од ње у Мртвичкој
Долини, пзван којвх такоће има кућа. Земљиште у самом изво-
ришту реке јесте готоао ове под шумом. Куће су по косањицама
(иребрњима"), којима воде сеоске путање (»врвине«), а растав-
љене долинама, које су обрасле шумом. Већи је део кућа иаван
шуие, али око њих има толико воћа, да ое куће због тога као и
због шуме једва виде. Мало је кућа по стравама долина, где је
вемљиште голо, као и ближе реци, а испод ушћа Урмаиичке Реке.
Пошумљеност земљишта, као и много воће око кућа и на
имањима, чинв, да се ово село по опољашњем иагледу аиатно
разлвкује од блиских села Градње, Стрешка и Крушеве Главе,
где је око кућа мање шума, а више ливада и њвва. Слично је
с њим донекле село Урмаиица.
Куће су ваа домашаја потока и реке.
Становници воде пвју са извора, од којих су познати: Сту-
дени Кладанац, Кладанчики, Добра Вода (у Миљковској Мали',
Дуб, Падина и др.
Село је у ваветрвни, те због тога жито слабо родв, а стока
добијз митиљ; оамо воће напредује.
Оралхја, паша н шу*а. — Оралвје има довољно и то на
мествма, званим: Дубике, Слиеица, Длги Угар (и ливаде), Мртвица.,
Поаое Кладан&ц, Слог, Паиратлива Орница, Велкова Тршевинл,
Орница, Шиљегарник, Црешњица, Белега, Стрчи-Крак, Лив&ђе,
Дреноеи Деја, Кућиште, Длибоко Јеаеро, Голема Њива, Габран.
Кочине, Пл&ндиште, Реоушница, Стр&не, Дабижлева Орницл и
др. Највише су њнве по развоћу према Ввногошу. По њима се
сеје поглавито оаао, лимац и раж, а пшеница у опште одабо роди.
Многе су њиве у близвни кућа, а мање вх је удаљено 5—20 мин.
Паше вма на местима званим: Црна Гора и Ситнар; заје-
дничка је свима становннцима (сеоска утрина). По њој има и шуме
букове. Лввада вма на многима горе поменутим мествма, где је
в оралија.
Шуме има на местима званвм: Врли Дол, Криво Орниче, Ор-
ницл (Арница) и на многим местима, где је оралија.
РИСТА Т. ННКОЛИЋ 181
Тип. — Село је разбијенога типа, подељено у две мале Миљ-

ховску и Кованџиску. Куће су у њима раздалеко 60—100 корака,
па и више, а виђају се групе кућа по породицама. Једна је таква
група кућа — Зловераца или деда-Јовнних — удаљена од оогалих
око 5 минута.
У оелу има око 35 кућа.
Иже. — Село је по предању добило име СмиловиА од неке
Смиллне, коју су Арнаути потурчили, па по њој, веле, и село
акрстили*. Мале су прозвате по презимеиима породица у њима.
Старнне. — На месту давашње, нове цркве, која је с леоне
стране Смиловачке Реке, на једноме ааравањку, била је сгара
цркеа 1 ). Храм је цркве Св. Петка. До ње је старо гробље, где оу
данас велике крстаче, на којима нема никаквих записа, ту је и
данашње гробље. Око цркве и по гробљу има крупне церове горе.
С десне страие Смиловачке Реке, више Ливаг^а, где су њиве
и ливаде, ископававе су старе цигле, Аерамиде и др.
Уа село вема селишта.
Постанак села н порекло становннка. — Прича се, да
је ово село у почетку иостојало заједво са селима Ушевцем и
Секирјем (а по некима и Урмаиицом), па се у току времена,
као што је помеиуто, издвојило једио од другог. И оно је, веле,
припадало господару Турчину, који је држао Ушевце и друга
села, па га иештани купили од Турчина (за 45 кеиа). Најстарији
су у селу били Солаци (Марко Солак), којих данас неиа, „прека-
рали се*2). Старинци су и Ков&чевци ИЛИ Деда-Пвтрови, а по ста-
роме презимену Стлнимировци (4 к.), славе ов. Арханђела и св.
Николу. Обе су породице у селу „од пандивек" (»старовремци«),
аемљу имају сталну: зна се где је била солачка, а где ковачеаска
вемља*). Од старине је у селу и не зна му се порекло Станко
СтојковиА. Остале су породице досељене. Кованџици (9 к.) — из
Добрејанца, откуда им се деда доселио; славе св. Николу, а пооте
аа Петков Дан. Када су се они доселили, био је у селу госпо-
дар (ТурчинЈ, који им је допуотио, да могу трсити, колико им
треба оралије. Цокинци (5 к.) или Зловерци или Стој&нци — по-
реклом су из села Тибужда. Тамо је њиховом деди (оцу Стојанца,
1
) Бнда је обновдона цре 30 годнна, па је од век&отреса напукда те је 1902
године иоиова обновљена.
*) У обднжњеи селу Содачиој Сенл (Виногош) нма Содака, веле, око 20
куКж. То је село јамаччо по н>нма н прозмто. За о»е у Синдовићу прича се,
како их је једнои доирдо ,30 мужа«.
') Данас од њнх нико није ковач; неки се од њнхоких »редака бавно ко-
■ачкнн аанатож.

који се с њнме доовлио) заклао Циганив козу, те овај убије Цига-

нина и „преко рид" (развође Мораве и Ветернвце) добегне ,и$
врањско у лвскоаачко*, из Тибужда у Смнловнћ, где га господар
насели, а по том ови купе и солачко имање1). Славе св. Архан-
Кела. Баба-Смиљанци (2 к.) су из Калиманца (у Виногошу), от-
куда им се, нре 100 година, дооелио деда Стеван са братом, који
се по томе вратио, а Стеван остао у селу. Славе св. Арханђела.
Деда-Јованови или Уле (1 к.) — ив оближњега села Ушевца, где су
с њима иста породица Аптини. Славе св. Арханђела. Миљковци
(10 к.) — из Гумвришта (у Виногошу), где им је предак (деда
Миљко) убио пољака и овамо побегао. Славе св. Арханкела, а на-
пустнли св. Ннколу. Стајини или Рамчинци (3 к.) — исти су са Рам-
чинцима у с. Урмаиици, откуда се и доселио предак им Сгаја.
Мијајлини — из Урманице, откуда се пре 80 година доселио предак
■м деда-Мијајла; био момак (слуга) у селу и тако заостао. Неки
се од њих зову Рашини (они у Цераку), а неки су се одселили
у клисурска села (Барје, Гагинце). Славе св. Арханђела.
У једну кућу породице Миљковаца призећен је Димитрије
иа Јаовца (Виногош); примио је презиме и славу Мвљковаца.
Сеоока је олава о Духовима.
13. Розкдаце
Положај. — Долина Рождачке Реке у горњем току дубока
је и готово сва под шумом, која је према станцима Рождачке и
Мале Реке у мвогоме прореКена. Село је у ономе делу долине, где
оу стране простране, мањег нагиба а шума прореКена. Куће су
по странама долине, неке даље а неке ближе реци; све су на окрај-
цима имања, а олиже шумв, те изгледа, као да је свв село у шуми.
Највећи су висови по овој коси, која се од границе пружа
према станцима Мале и Рождачке Реке. Сви оу под шумом и то:
Веља Глава и Здравчи К&мен, испод којега настаје долина Рачовац,
од које оу с леве страце Саанички К&мен н Равнч Баре.
Рождачка је Река права планвнска река, која при надоласку
не наноси никаквв штете кућама ни имањима.
Вунара у селу нема. Становници пију воде са река и извора
(кладеиаца), од којих су познати: Леаа Вода, Зелениче, Врчва,
Чорин Кладанац, Јазарев Кладлн&ц, Пашиницл, Благуне и д р .
Оралнја, пвшв и шукв. — Оралије има поглавито на м е -
стима, где су куће, а и ван кућа, на местима званим: Ћелије, Рамна
') То је било ире 120 годнна, дошао деда човеку од 80 годива.
Падина, Остра Гллва, Аеокл,' Свињскл Плдинл, Врчве, Бллиново

КуЛишгв, Зеленич, Јеавро, Маковиште, Слуице, /Сатерски Рид, Млр-
ковл Тршевинл, Средњи Рид, Реал и др.
Паше (утриие) нма на иеотима, званнм: Плрдина Ливлда, Ор-
нице, Пеаелова Орница, Струја Орница, Кривл Лааинч, Јабуково
н др. Остала им је од старих (од претва Дурука).
Шума око оела има ове навнве: Приче, Веља Гллвл, Мртвицл,
Саанички Клмен, Здравчи Камен, Големи Луг н др.
Тнп, — Село је раабијенога тнпа. Мало је и у њему нема
надвојених правнх мала, ввК оамо вачетака буауКих мала. Тако
на пр. мештанн кажу: идем у Леау Воду, у Рлмну Падииу и др.,
кад пођу појединим кућама нв тим мествма, где нвма мала више
кућа до једне или две. До 1878 год. ово је село са обчижњим
селом Стаицеи чиннло једно село: Станце је било Доња, д Рождаце
Горња Мала.
Старнне. — С леве стране Рождачкв Реке постоји селиште,
где јв била кућа оониваоца данашњега села Грује Дурука. Ту су
двнас њиве и баште.
Поетанак еела к поревдо етановнива. — Ово је оело
ааселпо Груја Дурук, који се доселио из Масурице. Био је хајдук.
Имао је два брата* од којих је један као хајдук попшуо, а други
се потурчио и остао у Прекодолцу (у Масурици), где су од њега
били Дуроњци. Груја се доселио најпре у Градњу, где се и оже-
нио. Рождаце је онда имало господара Турчииа, од кога је Груја
Дурук куппо цело село (земљу) за 60 гроша и тамо се преселио1).
То је од прилнке било пре 120 година1). Од њега данас воде по-
рекло сви становници оела Рождаца, по чему је свакако и село
прозвато (рождаци — рођаци); само је неколико њих приведено,
посињено и привећено. У почетку су живели у великој залрузн,
која јв била позната у свој Пољаници3). Звали су се Дуруци.
•) Твј је Турчин дрхао и Станце. Груја је вуаио саио данвшње Рождвце,

иа воје је и таинју добио, због чега је иоред осталога в иогао сачувата инви>е
о.т отимача.
*) Прадеда је старцу од 90 годаиа (Станку Стевавовићу). Потомци су му
иеки у IV, а иеки су достагдн и тп стеиен сродства. До скоро се становнпцн
овога седа нису ниаако узинадн међу собом, јер су им то старци »бранили*; тов
је нре 20 годииа био прзи сдучнј женидбе међу њнма.
*) Прича се, да му је задруга бројала преао 70 душа. Причају, када с.у
их једаом за време рада аа миан>у нааали Лрнаути, да се из њихове вуће дагдо
12 пушака. Чували су по 800—1000 брава ситне стове.
1(44 пољлиицл и КЛИСУРА
Сада превлаћују презимева по очевима и дедовима: СтошиКи^

ЦавтковиКи, ИвановиАи, СтамвнковиАи, Јоеи&и и др. Свш олаве
св. АрханКела и ов. Николу; иеки абог сиромаштине славе сано
једну славу.
Приведеви су у селу: Јова ПавловиК из Големога Села (До-
инци), доселио се као призетко; Димитрије МијајловиА из Власа
као посињеник, Димитријв СоасиА из Крушвве Главе и Милан
АврамовиА иа Стрешка — призетили се.
Сеоска је олава („крсте*) у Белу Недељу.
14. Станце
Цолоаеај. — Ово је село испод Рождаца, на станцима Мале
и Рождачке Реке. Готово је све у долини, право долннско село
као и Рождаце веКим делом. Горња је Млла на обема странама
долине Мале Реке, а Доња испод и више става, а иа обема стра-
нама долине Рождачке Реке. Земљиште, где' су куће, оголићено
је, шума настаје тек иавад села.
Становници воде пију поглавито са реке и потока, као и са
кладенаца, од којих је поанат Мечи Двја и др. У долинв Мале
Реке има и два извора сланика.
Оралнја, шуна н паша. — Оралије има око кућа н ван
ових на местима, званим: КуАиште, Велаковица, Оиалена Глава,
Ћелије, Оскоруша, М&ло Приче, Китице, Кашкало, ЗвАиров Кла-
данац, Караџин Крот, Црна Бара, Бунушка Њива, Корита, Гар-
ваник, Рилов Дол, Коласта Орница, Доњи Миллк, Поаова Долина,
Коаји Брег и др. Поред њива нв тим местима има паше и шуме.
Шуме има поглавито на местима, аваиим: Големо Приче,
Гарваначно Приче, Мечо Приче, Мало Приче и др. Сва је та шума
заједничка, преци им је купили од господара.
Паше заједничке има и на местима, аваним: Бавова Падина,
Јагодњак и Мечи Деја.
Тнп. — Село је разбијенога типа, подељено у дие мале Горњу
и Доњу. Куће су у њима равдалеко како гдв: 30—40, 70—80 ко-
рака (близу нута с леве отраие Реке) или више.
Преаимена су стаиовника ова: у Горњој Мали — Зајци (2 к.),
Томинци (1 к.), Цвејинци (1 к.), Дошллци (5 к.), Олелици (3 к.),
Нккодчаг^и (8 к.); у Доњој Мали — Цвејинци (8 к.), Томинци (3 к.),
Зајци (2 к.), Калавер^м (3 к.).
Свега је у селу око 36 кућа.
Постанак села н поревло становннка. — Најстарија оу
нородица у овоме свлу Цвејинци. Њихов је предак Цвеја дошао од

ристл т. НИКОЛИЋ 185
Малог Косова. Од два брата један је (Миљко) остао у Станцу, а

други (Милвсав) прешао у Власе, где од њега воде порекло Ча-
раоинци. Цлејинци славе ов. АрханКела.
Томинци оу стара породица, којој се не ана порекло, те
векн веле, да су старннци. Од н>их су Ђуракови у Власу, који су
иа Станца прешли. Славе ов. Николу.
Николчаци су из Рупја (»Рупник«, у Грделичкој Клисури),
откуда им ое доселио предак Стојица, који је био поп у Градњи.
Тамо га је нестало, не ана ое како. Један је од његових потомака
ааоотао у Драгобужду, где је био момак код Арнаута. Он се оже-
нно И8 Рождаца, па се по томе настанио у Станцу; од њега су Ни-
колчаци.
Зајци су иа Власа, од нотоимене породице, стари им се до-
селили пре 120 година. Славе св. Арханћела.
Олелици су И8 Дреновца, откуда вм св доселно предак пре
100 година.
Дошллци (МарковиЛи и СтојановиАи) су ив Десивојца, пв
Падине, мале тога села. Дошли пре 70—80 година и најпре билв
чивчије код господара (Турчина) у селу. Славе св. Николу.
Калаверци — иа Власа, од баба-нваниноке породнце; доселио
им се деда пре 70 година. Славе св. Николу.
Сеоска је слава у Белу Недвљу.
1В. Добрвјанце
П о л о ж а ј . — Село је с обе отране Ветернице, аећи је део
на левој, а на десвој су отрани само две куће. Део села о леве
страве Ветериице поглавито је о обе стране Самобучке Долине.
Око имања, где су куће, сауда је готово шума, те и село изгледа,
да је све у шуми.
Становници воде пију поглавито са иавора, од којих су по-
знати: Барјамов Кладанац, Зе&иров Кл., Нурин Кл., Ибишов
Кл. и др.
Оралија, наша н шуна. — Главни део имања (њнве, за-
брани и ливаде) становника овога села јесте по коси, која се од
граничвога венца пружа измећу Мале Реке, Ветернице и потока
Репушнице. Та се коса у томе делу зове Добрејаноки Рид, а
према границн има нааиве Церови Рид, Јабуково, Јејак и Лааарев
Кладанац. Поједина места, где су њиае, ливаде и габрани, имају
иааиве: Црномен, Барица, Сама Бука, Барјин Рид, Сами Ора,
Турски Дол, Ћоћњак и др.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О ^ З 1С
Пуринл П&дина је била утрива, коју је сада држава при-

својила.
Тнп. — Село је раабијеиога твпа, као и ова нова села. У
њему нема мала, јер је скоријега постанка (после 1878 ГОД.Ј.
У селу вма око 22 куКе. Данао ое сматра као мала (ааовокј
Дреиовца.
Старнне. — У овоме оелу нема оелишта. Има три сгаре
цркве, од којих су се очувале дуаарине. Код једне се прикупља
сабор на Горешњак.
Поетанав ееда ■ порекло становннка. — Када је оао
село прпи пут основано, није поанато. До 1878 г. у њему су
живелн Арнаути, а пре ових Срби. Арнаути су се ааселили у
Добрејанцу пре 100—120 годнна, када су се настањивали н по
осталој Пољаници и околним о^ластима. Од српоких породица,
које су живеле у Добрејанцу пре Арнаута, сада се анају презн-
мена само за две; то су бвли Дабарци и КованЏици, а поред њих
је у селу живео и некн Грк оа породицом. СудеКи по старинама
(старој цркви) в вмену села, изгледа, да су ово оело основалв
Срби, који су у њему живелв пре Арнаута, па је доцније село
само обнављаво. Поменуто је (в. одељак о Арнаутнма), како су
се први Арнаути заселили у Добрејанцу. Срби, који су дотле
живели, морали су побећи. Зна се само, да су Дабарцн отишли
у Врање, Коваиџици (Ристини) у оближње село Смиловић, а оиај
се Грк потурчио и остао у селу, али га Арнаути и после тога
уаек ввали Грком. Арнаутн нису били истога порекла. Било их
је 4 Фиса. Једнн су били из Десиеојца (браћа Зећир и Ибиш),
једии из Глогова н били Маљоци, а неке су звалн Гашњани, а
друге Краснићани; последњи су билн из Малисије („Малоијани')
п меки су од њих славилв св. Николу. Прича се, како су некв
од тнх Арнаута при доласку дотерали шарене саиње, каквих дотле
није било у Пољанвци.
1861 год. ово оело помиње Хан: Оођгјапге — на левој обали
Ветериице, велико, веома раштркано алоанско село1';. До 1878 г.
у њему је било око 16 арбанашкнх кућа. Онда су се, за нреме
ослобођења (1878), Арнаути нселнли из Добрејанца и село је по-
ноаа насељено Србима.
АКчмоеиКи (3 к.) — из села Островице (у Внногошу), славе
св. Арханђела. -
') Ке1ве топ Ве1вга<1 пасћ 8а1ошк. \\Г1вп. 1861. С. 141.
П||20С1 ^у **Ј
РИСТА т. николил 187
СгееаноеиДи (2 к.) — на Древовца (од породице Петроваца

или Призеткових); славе св. Николу.
ПавлоеиЛи (I к.) — иа Дреновца (од породице Пуношевчана),
славе св. Арханћела.
Антипи или Ћурковчами — иа Секнрја, славе са. Ђорћа.
СтевановиК Диса — иа Дрезговице, слави св. Архавћела.
СтввамовиЛ Пејко — иа Ушевца (од крештинске нородице),
олави св. Николу.
Ристи&и (Цветко, 2 к.) — иа Леснвце у Пчињи, славе св.
Архавћела.
СгојковиЛи (Анта, 2 к.) — нз Белановца, славе св. Архаићела.
Бор/>ијинци (4 к.) — иа Ушевца (од илијинске породице),
славе св. Арханћела.
Шоаци (3 в.) — иа Секирја, слаие св. Николу.
Сганко Гуаезин (I к.) — иа Дреиовца, слави св. Арханћела.
16. Мијаковце
Положај. — По положају и типу ово је село готово исто
са селима Крушевом Главом и Стрешком. Оно је с десне страие
Мијаковачке Реке по ааравњеној страии н>ене долвве, где су њиве
н ливаде. КуКе су по окрајцима имања, а ведалеко од путева,
који кроа село воде. Све су далеко од реке, те ова прн надо-
ласку не наноси иикакве штете нв кућама ни имањима, којих у.
блиаини има, нарочито ливада и башти.
Од кладанаца, оа којих становници пију воде, познатији су:
Кладанац у Лиеадама, Кл. у Оскоруши, Кл. ма Риду, Кл. у Селу
(Селб, где је било првих 5 кућа), Кл. у Руаи, Кл. лкиде врбуа
(ма да нема врбе), Кл. у Селимишту, Кл. у Јабучини, Кл. у »Мало
Јасичеа, Кл. КурвариА и др. Сви тн кладаици иикада ие пресушују.
Са северне стране село је ааклоњено венцам Лисца, који се
пружа иамећу Мијаковачке и Тумбанске Реке. Ипак је у њему
хладвије но у ономе делу Големога Села, који је испод Мијаковца.
Први снег, који падне у Пољаници, захватн ово село, као н об-
лнжња села Крушеву Главу и Стрешак, бар недељу дава раније
но остала села. Највише дувају у селу: Југ, који, веле, и овце
„обаља", и Исток, који дува (,тера*) ниа долину.
Оралнја, паша Н шужа. — Оралије становвици имају око
кућа, а н даље од ових на местима аваиим: Горњи Рид, Росуља,
Јасиче, Селиште, Прека Њива, Лешакска Њива, Аљпви Кум, Ђурка,
Кованџиска Њива, Глуеача, Совје, Китице, Оскоруша, Макови, Љу-
188 ПОЉАВИЦА И КЛИСУРА
теж, Олрелица, Турска Орница, Клуч, Габар, Папратливица, Ко-

иотине, Кошариште н др. Нл тим меотима поред њива нма и
ливада.
Пашв 8а стоку становввци овога села имају довољво. Остала
им је од старвх и већи су део од н>е поделили као: Полом, Лреке
Лавине, Полежак, Кошариште, Чашку и Мили Лом. Заједвнчка
им је паша, до данас"не подељева, ва мествма, званвм: Злрбинв,
Жежница, Мртвица (у Китицама), Широки Пут и Сређан Пут.
На тнм местнма становници вмају и ваједничку шуму.
Шуме има такоће довољно око села, а у вепооредној бли-
аини кућа, тако да су њиае и ливаде ван села само местимице,
а остало је земљиште дшд шумом нарочито долина Мнјаковачке
Реке и доливе њених притока. Оонм поменутнх места, где су њиве
са лввадама и ув њих шуме, има и другвх, која су сва под шумом
као: Бериноки Камен, Горнов До, Орничка, Росула, Каменита
Чуки, Големи Чукар, Тодора и др. Сва је подељена. Највише је
шуме благунове, церове и горунове, а мање је букове, габрове.
кунове и јасикове.
Тни. — Ово је село у почетку било збвјенога типа. Првнх
пет кућа било јв на месту, за које становници данас аеле: »село
киде ораси*. Оно је на левој страни долине Јасичета, чији поток
с двсне отране утиче у Мвјаковачку Реку. Ту је најбољн кла~
данац оаога оела. Одатле су се становници доцније поместилв на
данашња места: где је ко направио ,баштину ( , ту се и иселпо;
саио је један остао у ,селу ( , где и данас живи.
Данас је село разбијенога типа, мало јв и у њему нема правих
мала, ма да се може вадвојити Лешчанска Мала (5 к.) н испол
ње Ливадока (18 к.), у којој оне што су поред реке аову н Ре-
кари. То се ибдвајање [мала слабо употребљује. Куће су разда-
леко негде 70—80, негде 150—200, а и ?50—300 корака. Иамеђу
њих су имања (њвае и ливаде), која су омеКена где где засађеннм
дрвећем. Та су имања обичпо испод кућа, које су ближе сеосквм
путевима. Главни сеоски пут иде горњом ивицом села н неке су
вуће дуж истог. У овоме селу неиа група кућа, јер су се многи
иадељени задругари иселили у оближња, бввша арпаутска села.
Колнбе. — Ван кућа има око 10 трла (са по једном ко-
либои) на меотима званим: Кључ (3), Селиште (2), Турока Орница
(Г), Габар (3) и др. Далеко су од кућа око '/»—1 с а х -
Старннв. — На местима званим Лазине, Чунир и Габар
становници причају ва „стара гробја*, која сматрају, да су била
|П|Ц2еси» ^ л О О З 1С
РИСТА Т. НИК0ЛВЋ. 189
»латинска*. Данас неиа никаканх особитих остатака. места су

урасла , у шиб* или у траву, те се само ввдп побијен „дивји*
канен.
С десне стране Мијаковачке Реке, вспод Мијаковачке Чуке,
постоји селиште; ту су оада њвве, по којвма стаиовнвцв, копа-
јућв в орући, наилазе »коњска желева«.
На меоту Селинншту наилазили су кантаре'У, ранике, ср-
аове (на ЊИВИ званој Макови) и др., што је оотало од становника
пре данашњих. На иесту Полоиу налаае дуваришта, сдоговв, сгара
гумна, Лерамидине н др. То је место већ урасло , у шиб* (шуну).
Ностанак села н иорекло становнжка. — Најотарвја су
породица у овоме селу Црцинци, чијв се предак Стојко (чукун-
дед им) први васелио у Мвјаковцу, где је био »ове сам шиб*
(шума). Он се дооелно иа оела Кацапуна (у Виногошу). Славе св.
Арханћела. У њвх се пооинио Диса иа Тумбе (шарковска поро-
дица), од кога сада воде порекло Ристинци, које аову и Шар-
ковци. Славе св. Арханћела.
После Црцинаца по отарини долазе ПетровиКи или Дуиљанци,
чији се предак Петар доселио вв Стрешка (ранутовска породица)
нв позив Црциваца. Мајка ин је била ив Дупљана, те вх зато
зову в Дупљанцима. Славе св. Архан^ела.
За овима су се доселили ЈованоеиКи (Речперци или Деои-
војчани) ив села Десивојца. Њиховог су претка Јову поввали да
се насели Црцинци в Петровићв. Славе ов. Нвколу.
Аааареви&и или Калуђерчани пореклом су вз села Калућерца
(Клвсура), откуда вм је предак Неша побегао са породицон од
Арнаута. Славе св. Арханћела.
Доганци су из Крушеве Главе (вз породице Бошковића), от-
куда им је дошао прадеда (човеку од 60 год.). Жена му била из
доганске породице у Голеноме Селу, те их аову Доганцима.
Последњи су дошли Гмитровци или Рдовчани иа Рдова (Ви-
вогош), откуда се доселио предак им Гмвтар пре 100 год. Славе
св. Николу.
Сеоска је слава св. Лазар.
17. Гагинце
Положај. — Ово је село по коси ванећу Ветернице и Ли-
повачке Реке и то према Ветерницв. Косом аодв иасип. По по-
') На њнвв званој Шиласти Камеи иађева су у камеиу: 2 стара кавтара

(један ,тегл.и€ 5, а друга 20 ока), једна севнра и тесаа.

90 ПОЉАИИЦА И КЛИСУРА
аршини њеној шума је проређена, а стране су јој испросецане

дубоким долинама, које су под шумом. Кућа има по темеву косе
ближе наоипу, као и по косањвцама в стоаиама долина, које се
према Ветерници пружају. Тако ва пр. има кућа с леве стране
Гагивске Реке, под једном чуком, на падини, а према Големим
Лукама, које оу поред Ветернице.
Воде становннци пвју са кладаваца, војвх има бливу свакв
куће. Познати су кладанци: Леска, Суљина Чешма, Кочине и др.
Њиве, ливаде и браввци јесу ва местима где и куће, а све
скупа — поседак свакога — и данас воси вазвв оног Арнаутина,
на чијем су се имању поједвив становницв насељавали као:
Демово, Јакуаово и друга њима слвчна имева. Других навиаа
вема по овим селима. Остало је земљвште све под шумом-
Тип. — Село је разбијевога типа, као и сва клисурска села.
У њему нема мала, јер је окоријега поотанка, те се оне нису
могле ни развити. Има око 35 кућа.
Старнне. — У селу је постојало сгаро гробле, бливу даваш-
њега насипа, који води косом, на којој је село. Веле, да је било
српско. На њему данас вема никаквих трагова, те се и ве по-
знаје, да је било гробља. Уништили га Арнаути.
На десној стравн долине Липовачке Реке, где су ливаде
(лииада Миленкова), постоји селиште.
У селу и сада има сгарога воЛа (крушака). Веле, да је аао-
стало од Срба, који су живели још пре доласка Арнаута.
Поетанак еела н норевло становннка. — 0 првоме по-
станку овога села данас се не ана ввшта. Пре Арнаута, који су
у њему жввели до 1878 год., билн су Србв. Да ли су ти Србв
основали ово село вли је оно постојало раније, ннје познато.
Доласком Арнаута у Гагвнце, Срби су се из села раселили.
Давас се зна само за једну српску породицу, која се онда иа
Гагинца одселила у Моштавицу, где и данас живи. То су Гагини
(Алекса и Риста Гага), прозвати по селу, откуда су вм се преци
доселили •). Куда су се одселиле остале српске породице, не зна
се. Неки од Арнаута у Гагинцу били су Отњ&ни (Хоти), као и
у Бештици1). Најпре је била једна куКа на Јусенову Риду, па се
доцније намножили и аахватили Гагинце в Бештицу. За време
ослобођења (1878) сви су Арнаути напустили село, које је за
тим понова насељено Србима.
•) Из Гагинца су прешли у Моштаницу њнхове прадеде.

2
) У Гагннцу је био погнат Суља Отњанин.
П|||20С1 ^у ^ Л
1-ИСТЛ т. николит. 191
Антини или Рамчини дошлв су иа Урманаце (2 к.); славе

св. АрханКела. Оив су од Марвнковића у оелу Урнаввцн. Иа
Урианвце су и: ПешиЛи (2 к.), славе св. Арханђела; СтојковиЛи
(3 к), славе св. Арханђела; Јам>а ИлијиЛ (1 к.), олави св. Архав-
ђела; Илија ЈовиЛ, слави св. Николу; СгаЈиенковиХи (Станко,
Сава и Милвнко). СтошиЛи (3 к.) — ва Голенога бела, славе св.
АрханКела. Стој&дин ИвановиЛ — иа Голенога Села, славв св.
Арханђела. Стојко и Млад*.н МилошевиЛ (2 к.) — вв Голеиога
Села, славе св. Арханћела (Горешњак). Димитрије СтоилковиЛ
— иа Стрешка, слави са. Јована. Стојах ДимитријевиЛ — из
Стрешка, слави св. Јована. Дима СтанковиЛ — из Стрешка,
слави са. Архаиђела. Тривун ПешиЛ — иа Стрешка, славн св.
Архан^ла. Стоилко СтанковиЛ — иа Власа, слави св. Николу.
Пешини [Љуба, Вуча, Здравко) — из Ушевца, славе св. Архан-
*)вла. ЂорђевиЛи /Милош и Јања) — ва Туибе, славе св. Ђорђа.
Стојан и Стоилко СтанкоеиЛи — ив Крушеве Главе, славе
Петков дан. Најиовији је дооељенвк Стој&н Илијин — ла Градње,
слави св. Архавђела. Сеоска је олава Бели Четвртак.
18. Тротена
Подожај. — Долина Трстенске Реке у средњен току сва
је готово под густон шуион. Сано по леаој странв долвве, као
и поред реке, где су проширења, нна чешће њива и лввада.
Иначе је већи део додиве Тротенске Реке у средњеи току прааа
клисура, те је и повнат као Клисура. Она траје од Калине До-
лине, чвји поток с леве стране утиче у Трстевску Реку, па до
Јабукоеске Долине, чији је поток десна првтока Трстенске Реке.
Долииа је уска, дубока, река се од шуне једва и внди.
Од Јабуковске Долине на више долина сс у неколвко про-
ширује, по левој страни, која је позиата под инеион Бела Вода,
вма њиаа и ливада, као и поред реке. Од тога прошнрења поноаа
уз реку настаје клвсурасти део доливе, иза којега се опет јавдо
проширење, где има њива в ливада, а у турско доба су ту Ар-
наути инали своју џамију.
Од тога проширења, где је била џаиија, па сав слвв до-
лине Трстенске Реке до раавођа, којим иде граница српско-тур-
ска, звао се Новаковце, а и данас га тако зову старв д>уди;
иначе се аове Трстена.
У тоне делу Трстенске Реке, у иаворишту исте, где је било
Ноааковце, налази се данашње село Грстека. КуКе на левој
страна долвне Трстенске Реке јесу по косама и њихоаим стра-
(92 ПОЉЛИИЦА И КЛИСУРА
вама, а ивмећу долива потока Коииљачког и Црнокаменског, као

и иа десној страни Црвокаменскога Потока и Трстевске Реке, а
горе по рвду. И по обема стравама долине Трстеноке Реке вућа
има све до проширења долине, где је била у туроко доба џа-
мија. Одатле долина Трстенске Реке припада селу Драгобужду.
Становници воде пију са кладенаца, којих нма поред сваке
куће; поанати су: Мандрдино Кладанче у Маљоковој Лнаади в
Суеи Кл&данац.
Оралжја, паша н шуна. — Оралије н паше има на ме-
стима где оу и куће, јер ое оваки населио ва -»посетку*, на
вмању, које је купио. Оотало је аемљиште под шумом и лива-
дама. Оаа су места, где има оралије, ливада и паше: Штумлл,
Рамни Деја, Јаабине, Јусуова Долина, Павловл Њива (»Арај Па-
влит"), Ћорђијина Вр&тница, Црни Камен. Мечевица, Орлоел
Чука, Пардина Лиеада, Селиште, Поног, Растолица и др.
Тнп. — Село је раабијенога типа. Нема нарочитих мала,
већ се оами по себи иадвајају поједини деловн села, којн се
иалаае по косама и косањицама с обе отране Тротенске Реке,
где су имања (њиве) оеоска. Косе и косањнце су по површини
обраћене, а нвмећу њих су дубоке поглавито шумовите долиие,
као што су — с лове страие: доливе потока Коаил&ччог, Кру-
шкарског, Прокооијског и потока Беле Воде, чија је долнна у
многоме обраћена, а с десне стране: долина Црнокаменскога По-
тока и др. Такае долине или местимице косе раадвајају поједнне
делове села.
Куће оу по тим косама негде по 2— 3 у групи, једна од
друге раадалеко наЈвише 30—40 корака, као куке ва косањвцн
иамеђу Копиљачког и Црнокаменскога Потока а испод данашње
српско-турске границе. Таквих група кућа има и по осталим
деловина села. Такве су групе кућа раздалеко једва од друге по
250—450 корака, а где где их раставља каква косањица или до-
линица. На таквоме се растојању меКу собом налазе и поједине
куће као и групе кућа.
У кућама, које су у групи, обично живе становиицв р а з -
личвога порекла. Тако су се наотанили вбог имања, које су к у -
пили ааједнички или сваки аа себе, а имања су била једио д о
другог.
У селу вма 45 кућа.
Старннв. — На месту, где је данашње гробље, било ј е
старо српско гробље, које су Арнаути авали „каурско гробје".
РИСТА т. НИКОЛИБ. 193
На њему нема никаквих осооитих трагова; вири само иа земље

шиљасто камење, које је урасло у траву. Види се по свеиу, да
је гробље давнашње.
Постоји предање, да је место данашњега села Трстена (срп-
ска, не она арнаутска) раније постојало Новаковце. Поиенуто
старо гробље јамачно је иа времена, када је ово село постојало.
С десне страие Трстенске Реке у њеном нз-воришту постоји
месго т. вв. Са-мокое, где су сада ливаде и шума. Ту је, неле,
бно самоков, а старац Илија Ђураков прича о в&дама, којих ту
вма и којвиа је вода 8а самоков спровађана.
Кроб село је водио стари аут, који су Арнаути звали
»каурски пут«. Пролааио је поред Самокова. Данас је туда густа
букова шуиа.
Постанав села ш норекло становншш. — Први постанак
насеља на иесту даиашњега села Трстене губи се у ранијој прош-
лости. Пре оадашњега оела Трстене поотојало је село Новаковце,
о коме се само по предању 8на арло мало. Веле, да је у њеиу
живео ковач Ноеко, по коме је и село добило име. Зна се, да
је постојало и село Грстена али на месту, где је данас ар-
наутско село Трстена у Турокој, у иаворишту Десивојачке Реке.
Тада је Трстена била насељена Србима, као и сва околна села
Зарбиице и др., која оу данас насељена Арнаутвма. Поотоји
предање, да је само из Трстене овда иалааило 70 девојака и да
од њих »по лепа чељад немало*1). Како је Новаковце расељено,
не зна се. Иггледа, да је раније постојало и раоељено но остала
околна раније српска села, која су се од Арнаута раселила. Пре
самога доласка Арнаута, у Трстени су живели Срби, на које ое
свакако и односи поменуто предање, а Новаковце, док га нису
отели Арнаути, било је својина становника села Влаоа. Арваути,
пошто су били зауаели Трстену и остала блиска села, почели су
иахватати и аемљу у Новаковцу. Отимали су је насилнички од
Влашана. То су билн Арнаутн иа Трстене. Зауаевши Новаковце,
они су проширили Трстену и у слив Ветернице. Од тада место
имена Ноааковце настаје име Трстена. Она стара Трстена (да-
нашње арнаутоко село Тротена у Турској) остала је под Гњиланом,
а Трстена, која је постала на месту Новаковца, спадала је под
Лесковац. Неки од Арнаута у Трстени били су пореклом Отњани,
а поједине су се породице звале: Цукиска, Ааироса, Љуљинска
1
) То је, веди Илиј« Десивојски, коме има ово 100 год., бвдо јога за жи-
вота његова оца.
ктиогрдвсаи ЗВОРНИВ, вн>. гт. 13
П|||20С1 11/ ^ Л
и др. После 1878 год. сви су Арнаути ивбегли из Трстеве, којаје

по томе насељеиа Србима.
Данашњи су становиици у Трстени пореклом поглавито вз
Пчиње и из иекнх села Пољанице. Пеаел&рци (3 к.) — на Буш-
трења (старог) у Врањској Пчвњи, а старнном су из села Сте-
панца 1 ); славе св. Николу. Алаџаковци (2 к.) — из Власа. Бор-
гнаовци (3 к.) — из Власа, аову се иначе ПавловиКи. Стошиби
(2 к.) — из Сеоца |у Врањској Пчињи), славе св. Николу. Лоаадпци
ИЛИ Соскинци (3 к.) — из Вагаица у Пчињи, славе св. Николу.
Вељановци (Стојан Мвтровић) — из Вагаица, славе св. Николу.
Гаса СтаменковиА — на Вагаица, призетио се у Вељановце,
слави св. Николу. Ћорђе ВеличковиА, по староме презимену Јовинци
а зову их и Сејачани — из Сеоца, слави св. Николу. Мита Милосааље-
ви11 — из Сеоца, славиов. Николу. Ја&им ГмитровиЛ — иасела Јабла-
нице, која је близу Ваганца у Врањској Пчињи, слави св. Днмнтрнју.
Мита ЈосифовиЛ — из Магленца (Врањска Пчиња), олави св. Архав-
ђела и св. Николу. Здагко СтошиД — иа Маглевца, откуда је дошао
Стоша Вукоња, слави св. Арханђела. Никола ЦввтковиИ — нз Вогда-
иовца (код Билаче), слави Ђурђиц. Младен Јованови^ — на Сеоца,
слави св. Николу. Алекса СтоилковиК — нз Жбевца, славн св. Архан-
ђела. Сгеван Дунђерин — вз Врањоке Пчиње (из Сеоца илв
Магленца), слави св. Архаиђела. /ЈодиАи (Кона н Вељко, 2 кЈ —
из Д. Нерадовца (пчињски срез), славе св. Арханђела. Арса Пешић
— из Буштрења, слави ов. Нвколу. Сгоилко ЈовиА. — из Власа
(од баба-иванинске породице). Никола Десиоојачки — из Власа
Мика ДисиК — иа Власа (од алаџаковске породице). Стојан Стој-
ковиА — из Власа (алаџаковска породица). Милисав СтошиА — га
Власа. Сгоилко СтојановиЛ — из Равне Реке (у Виногошу). Васа
МилисављевиЛ — из Власа (алаџаковска породица). Мане ИлиК —
из Власа (из ђоргазоаске породнце). Стеванови&и (Арса н ЂорЈ^е,
2 к.) — из Пчиње. Маринко ДисиК — нз Власа. Трајко АлексиА
— из Сеоца. Манасије ЈањиА — ив Буштрења. Адекса Саларииски
— Н8 Сеоца. Алекса ПоаовиА — иа Ваганца. Сто;аноеи^и — нз
Маглепца (Врањска Пчиња).
Свн су се становници доселили на купљено имање. Некв
су од државе купили земљу. Сеоска је слава на Ђурђев-Дан.
19. Крушева Глава

Положај. — Село је у изворишту Крушево-главске Реке.
Долвве изворивх кракова ове реке јесу плитке. а све је земљнште
•) Види .Насела« II, 170.
РИСТА Т. НИК0ЛИЋ 195
у њеном изворвшту као зараван, по којој су куће распорећеие

поједавце или у групама. Око њих су имања, поглавито њиве и
ливаде. Горња је Мала по простраиом ввворишту Крушево-главске
Реие (в. олику Горње Мале овога села) ианад селншта, где је
Ливађе; с обе стране су бошковске куКе, а ивме^у њих су ми-
ленковске (5—6) и кесманоке. Доња је Мала испод ње поглавито
с десне стране Крешево-главске Реке, од Горње је одвојена се-
лвштем, где је в баветвна. Здравковска је Мала по страни до-
ливе Дулана испод Доње Мале. . Куће су им с десве стране
Крушеио-главске Реке, ближе риду, неке су по косањицама, а
неке по падинама. Око куће су њиве и местнмице крупна гора.
Куће су вав домашаја реке в потока, који при надоласку
не наносе штете ни њивама ив баштана, које су где где дуж реке.
Воде ставоввици пију са иввора, а и са река в потока; бу-
нара немв. Повнатији су иввори: Иввор, Смрдан, Пилот, дми-
јевче, Вирови; Кладанац у Церју, у Ливађу, у Лиаи, у Средореку
(два), у Ралму, у Дулану, Студени Кладанац (у Стражи) и др.
За један иввор у Ливаћу веле, да је у њему вода »тешка* и
квсели им.
Оралнја, паша а шуна. — Оралије вмд око кућа, кво и
ван ових; сва је ва меотима, ававвм: Радом>а, Јовакоеа Падини,
Јеаерина, Селиштв, Ливађе, Раљак, Лииа, Средњи Рид, Сове, Церје,
Ћерамиднице, Малићеви Ораси, Средорек, Прена Њива, Пиљот,
Голишина, Крушева Глава (њвве), Заједница, Старо Бачевиште,
Превалац, Турске Љиве1), Врла Међа, Побијено Камење, Цер, Сливче,
Гарван, Вирови, Белешка, Крсје, Цинцарин, Стража и др. На по
некима од твх места има и лвваде, а местимице шуме и паше.
Сеоске испаше има ва мествма, званим: Зарбина, Цубало,
Голо Брдо и др.
Сеоске шуме има на местима: Голишини, Бабином Гробу,
Игришту, Бабиној Глави, Ђарђ&ну, Паиратљивици, Вировима,
Кучавици, Мртвици, Јанкином Кладанцу и др.
Сва је шума и паша овога села остала отановницимв од
старих. Овде није било Туракв господара као у многим околиим
селима.
Ткп. — И ово је село у почетку бвло збијеиога типа. Куће
су бвле иа окупу, ва данашњем селишту. Бвло је, веле, иајпре
око 4 куће. Одатле су се стаиовнвци пре 80—90 год. поместили
ва данашњв места, где су им биле колибе. Данас је разбијенога
•) Куплене од Стречана, који су били под господарем (Турчином).

13*
196 ИОЉАНИЦЛ И КЛНСУРЛ
тнпа, подељено у мале: Горњу, Здравковсну н Доњу Малу. Обично

се Здрааковска Мала рачува у Доњу Малу, те су две мале: Горња
и Доња.
У селу живе ове породице: у Горњој Мали — Бошковци
(9 к.) о леве стране у наворишту, Милевковци (6 в.), Баба-Сто-
јини (7 в.) и Кеомаици (6 к.); у Здравковској Мали — Здрав-
ковци и Ивчвнци, јвдна породица (11 к.); у Доњој Мали —
Стајинци (исти са породицом Баба - Стојвнцнма), Кесерцн, Ке-
смавци и Павуновци (нсти са Здравковцнма). У селу има око
55 кућа.
Старнне. — На месту, где је заветнна (кад је Велнка Бо-
городица), поотоји црквиште. Прича се, да је ту била црква, од
које се данас ништа не позиаје.
На деоној страни долине постоји латинско гробје, од којега
сада нема никаквога трага.
У селу постојн селиштв (испод Горње Мале и последњих
здравковских кућа у Дулану), где је било некада село пре са-
дашњег, као и прво село данашњега села. Ту су данас њиве и
ливаде. На томе месту иокопавају данас железурнне, ћерамиде,
сечива, секнре, мотнке, старе паре и др. По сввма остацима,
које становници навлазе, иагледа, како они веле, да је на томе
месту бнло кућа од камена, био ковач, мутавџија н т. д. Од ка-
мења некадашњих кућа сада су остале само гомиле. На томе је
селишту било и прво село (матицај данашњега села, када је ово
вмало око 4 к. Одатле су се становннцв разишли на данашња
места, где су им бнле трле.
Постанан еела и поревло становннштва. — Ово је једво
од старнјих села Пољавице. Прича се, да је у њему живео веки
Богати Јован и то, када је Кукавица бвла „дервев*, када јс
њоме друм водио — познати пут, који је на Лесковца водио у
Врање раавоћем Ветернице н Мораве. Богати Јован је бво чувен
са свога богаства. За њега веле. да је нападао и пленио Турке,
који су ишли друмом и да су га једном напале „катане*, п о у -
бијали му синове и снаје и кад су му кућу разбнли, нашли су
у њој 70 заплењеннх седала. Од њега данас нема потомака.
Прнча се, да је тај Јовав прнаетио Кеомаиа Гмитра нз Градње,
од вога данас воде порекло Кесманци (8 к.) — Славе св. Архан-
ћела1). У Градњи су, веле, жнвели у задруан од 60 људи. Иваче
се за најстарнје у селу сматрају Миленковци (6 к.), који славе
') Старвна је Кесманпима и.) Десивојца, откуда су побеглв због Арнаута.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛИТ. 197
Петков Дан. Старо им је презиме Савинн1). Пореклом су нз села

Кунова (у Морави). Прича се, да је у почетку сва аемља овога
села бнла њихова. Онда је, веле, бнло в спахнје у селу. Онн су
једном бегали у Стражу (Лисац) и Кукавицу, где су били збегови.
Стара су породнца и Баба-Стојини, од којих су н Стајинци (сви
око 12 к.) — слаае св. Ннколу. Имају кумове у Бачевишту. Дав-
нашњи оу и Кесерци (2 к.) — старнном иа оближњега села
Стрешка; славе ов. Арханћела. Здравковци, са којима су „један
огањ* (иста породица) Ивчинци и Павуновци1) (ови око 16 к.) —
пореклом су иа Коћуре (Врањска Пчиња); славе св. Арханђела.
Пооле њнх су се доселнли Бошковци — из Црвене Јабуке,
откуда им је дошао предак (деда) Јоаан пре 100 год. Отуда је
побегао. Најпре је дошао са својима у Тумбу, па у Мијаковце и
иа Мијаковца у Крушеву Главу. Када су онн дошли, земља је
била сва миленковска; осим Миленковаца вашли оу на данаш-
н>ем селишту н Здравковце, Кесманце и Баба-Стојинце.
Нових досељеннка нема у Крушевој Глави, село је расло
поглавито прираштајем. Зиа се, да се око 20 кућа иселило из
овога села. Од Миленковаца један се раније преселио у „јагодии-
ско«, где и данас има тамо његових потомака. Из породице баба
стојинске одселиле се такоКе око 3—4 к., а има одсељеника и
из осталих породица, а нарочито по оближњим бившим арнаут-
ским свлима (у Гагинцу и др.).
Сеоока је слава — ааветина — на Велику Богородицу.
20. Драгобунсде
Положај. — Главнп део овога села јесте по Драгобушкоме
Риду, који је намеКу Трстенске и Сенске Реке. Куће су по Риду
с обе стране путв, који њиме води, као и по странама његоввм,
где је долииа Бела Вода и др. Има кућа и с десне стране Тр-
стенске Реке на месту, званом Криви Деја.
Земљиште је брдско, али је очувано: или је под шумом,
или су по њему њиве и ливаде.
Становници воде пнју са кладаваца, од којих су познати:
Анђелинков Клад&ниц, Ветрењ&ча и др.
Оралнја, паша и шуна. — Оралије има поглавито око
кућа, а на местима вваним: Бела Вода, Криви Деја, Калина До-
') По Сави, који вм је био прадед, Мидеиво дед, ж Стжнго отап човеку од
55 тодииа.
г
ј Поречо ових неки доводе из Рдова.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
Ч
198 ПОЛ.АНИЦЛ II ИЛИСУРА
лина, Јабука, Слива, Расољица, Марково Кулиште, Дрење (долива

у изворишту Сенске Реие, њен је потои десаа приточица Сев-
ске Реке), Леска, Жути Камен (део Драгобушкога Рида између
Калине Долиие и Баљковачке), ЗеЛирова Долина (њеи је потов
лева приточица Трстенске Реке, према њој је Поног), Габрике,
Густа Трница, Бресје и др. На тим местима нма и ливада, паше
и шуме.
Шуме нма и на местима, аваиим: Шиндерски Деја, Китке,
Дренова Глава, Зе&ирово, Маљоково, Веселово. Шабаново и др.
н>нма слична нмена. Гора је поглавнто цероеа и благунова, док
је рождачка поглавито благун, а влашка цер, а то је, веле, за
то, што је место такво.
Тип. — Село је разбијенога типа. Мала нема, јер је ско-
ријега иоставка н иису се могле развити. КуКе оу и раздалеко
Једна од друге, али су махом распоре^ене у групама, које чнве
иуће издељених задругара, а и рааличитих досељеника, последн>е
ое јављају, као што је номеиуто, само у овии новим селима.
У селу има око 20 кућа. Оно се данас сматра као мала
села Власа.
Стариие. — У Драгобужду нема селншта. Има оотатака од
ариаутскога гробља.
Брдо једно у атару овога оела аове се Кулл. Тако су га и
Ариаути авалв, алв се ае ана, да је ту била каква кула.
Постанав еела и поревло етановиика. — Ништа се не
вна о првоме поотанку овога села. Јамачно је и оно било у по-
четку српско село, јер се у селу Градњи прича, како је пои
Гмнтар из породице Шикопараца (предак данашњнм Шикопар-
цима) нмао синђелију поред ооталих села (Добрејанца, Големога
Села, Власа, Рождаца и Станца) и на Драгобужде, које је онда
могло битн саио српско село. До 1878 год. у њему су жнвелв
Арнаути, а пре њих држали су га становницн облнжњега села
Власа. Оав су вмали своје колибе и трле у Драгобужду, где им
је стоиа бораввла1). Доцније, од првлике пре 100—120 год.1), њих
растерају одатле Арнаутв нз оближњега свла Равнога Дела н Ору-
глице. Ове је, веле, позвао господар села Власа, да би помоКу
њих притеонио Влашане, који му нису били одани. Онн су у
') Зна се, да су таио колибе нмали Алаоаковци и друге старије породице
у Власу.
г
) Деда једноне чоаоку из иородице ђоргазовске, коме је око 50 годииа,
инао је саоје трле и колибе у Драгобужду.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
РИСТА Т. НПКОЛИЋ 199
Драгобужду почелн најпре стоку чувати; ту су бачевали, а потом

су се и стално настанили, заузевши од становника села Власа и
сву звмљу драгобушку'). Неки су од њих били Маљоци, неке су
авали Свето Николци, а позната су и ова презвмеиа: Меметовци
(3—4 к.), Аџинци [3 к.), Рустемовци, Ишламовци, Реџинци и др.
Неки су билн встога Фиса са Ариаутнма у Добрејанцу, а већ
саима је била старива из Равиога Дела и Оруглице. До 1878 год.
у Драгобужду је било око 35 арнаутских куна.
После 1878 год. сви су Арнаути побегли из Драгобужда,
и ово јв потом насељено Србима, којих је највиша из села Власа,
а има их и вз неквх оближњнх области. Јова Стев&новиА (од
Ђуракових у Власу) — из Власа, славе св. Николу. Стајко Мгии-
савлевиА и сииовн му Мика и Јова — иа Власа (Алаџаковци),
славе св. Арханђела. Ивко ЂорђевиЛ /»Циганин*Ј и сннови му
ИвкоеиАи — из Гн>нлава, славе св. Ђорћа (аимњег) *). СтајковиАи
(3 к., Јова, Јаича, Станоје) — иг Власа (Ђоргазови), славе св. Ни-
колу и св. Илију. Станко МаринковиА — из Власа (Ђоргазоип),
слави св. Николу и са. Илију. Станко Дисин — из Влаоа (даси-
војска породица), славн св. Арханћела. Сава СтанојевиА — из Власа
'баба-иванинска породица), славв св. Архаиђела. СтоилковуАи или
Марчини (2 к., Станко и Стојан) — иа Влаоа (Картавелци). олаве
св. Архавђела. Стеван Јовин — ив Власа (Ђураковп), слави св.
Николу. Стеван СтанковиА — иа Влаоа (Алаџаковци), слави св. Ни-
колу. Гаврил МаринкоеиА — из Власа (Ђоргааови), олави св. Нн-
колу и св. Илвју. Станко Видошлев — ив Власа (десввојска поро-
дица), слави ов. Арханћела. Ђорђија СтојковиА и син му Јован — вз
Влаоа (десивојска породица), слави св. Арханћела. Крста ТрајковиА
— из Пчиње. Стеван Здравкин или Јовин — из Власа (Алаџак).
Стаменко Рлшин — из Власа, а старином из Равне Реке. Сеоока
је слава у Белу Недељу (трвћи дан Тројица).
21. Стрешак
Иолоак&ј. — Село је у изворишту потока СтанчиКа, и то
с лвве стране Ђуршине Долиие, од које иастаје поток Станчић
лева приточица Крушаво-главске Реке. Та је долина дубока,
с левв стране од ње има дубица. Куће су по једном ааклоњеиом
■) Када су дознадн за њнве у Вдасу, које су на месту ававон Драгобушка
Бара, прнча се, да су их однах почелн ирисвајати насилиички као земљу, воја
је њнхова.
*) Био јо турскн Дигаиин. Сада ип говори никако цигански, у свему св
наједиачио са Србниа, и славу славн. Цорекло његово, које он крнје, стаиовницн
су од других начули.
П|||20С1 *оу ^Ј
200 пољлницл. и КЛИСУРЛ
ааравањку, око некадашњега селишта, а у близини сеооких путева.

Куће Горње Мале јесу иа местима, званим: Стејине Њиве, Циеин
Рид, Прекладе, Јанчине Буке в др., а Доња је Мала иснод Горње
и по Лугу, којв се сматра и као аасебна мала. КуКе Илијинаца
или Цонинаца су испод Вллшке Крушке.
Становници воде пвју са кладенаца, од којих су поаиатв:
Змијевац, Влашки Кллданац, Средорек, Гаџура, Бина Ливадз,
Туа&н, Богдановце (најбољи кладанац). Студени Кладанац (аа
Лвсцу) в др.1). Бунара нема.
У овоме је оелу хладннје, јер је иаложено ветроввма (,ве-
тровито мвсто*). Југ и Север иајввше дувају.
Оралија, паша н шуна. — Оралије становнвци имају око
куКе, као и даље од ових, а на местима званим : Луг, Ложиште
(проавато по виноградима — „лојва" — иојих је ту ранвје било),
Јшавина, Бина Ливада, Средорек, Туаан, Плдина, Богдановце, Бо-
жиКева Бара, Шарвни Камен, Влајков Брег, Дејл, Лисац, Руаје и др.
Паше и шуме становници имају на местима, званвм: Н&кова
Шума, Рудиње (ситна шума), Лиоанко Рамниште, Рамњ&к, Мечја
Чука, Големи Зановет (крупна трава), Корутинл, Горње Трле,
Чукл (карпа), Жежница (лнваде и прнар — ситиа шума), Коште-
ливицл и др.
Највише паше има по Лисцу, који је сав стрешачки и по-
дељен међу мештане. Само је Чука сеоска.
Тнп. — И ово је село у почетиу било збвјенога типа. КуКе
су биле на данашњем оелишту, где су, веле: »биле олвве, баче,
бија спаија". Кад је било око 12—13 и., а то је било пре 90
до 100 год., становннци су иабегли „по нрајеви". где су им данас
куКе. Због тога је свло разбијенога типа, подвљено у Горњу и
Доњу Малу, које су самим положајем издвојене. ИзмеКу њих су
ливаде и њиве, све скупа раадалеио око 80 кораиа. Луг је одвојен
од Доње Мале њивама далвио око 500 корака.
КуКе су у малама раздалеко једна од друге како где: 90—150
кор., негде 150—250 или више. Има и група кућа.
У селу има око 42 кућв, а пре 60—70 г. било око 25 ку^а.
У свлу постоји по иоја омања вадруга са око 15 душа у
иући. Тако Милиоав Стојановвћ из породице Продановаца живи
у задруав са братом и синовцима умрлога брата — свега око 15
душа у ку!)И.
') Прнчч се, да у седу шшл око 70 кладанаца, које су још Турци нерили.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. ИИКОЛИЋ. 201
Старннб. — У оелу постоји цркаиште, које је у Лугу више

куће Ристе Пауновнћа. Кад на томе месту копају, иаилазе цигље.
Ианад села Стрешка, као и изнад Крушеве Главе, постоје
вртачаста удубљења, која становнвцн аову руае илп вртотине а
кажу аа некодико њих и Руаје1). Постоји предање, да ое ту аа-
дило злато и сребро и да је ту био руаних (мајдан). Због тога
су ое и Стречаии авали »рупиици.*
С леве стране Стејиних Њива близу места, где се држи
ааветииа, постоји селиште. Ту су данас њиве и ливаде: Голема
Ливада, Бресје и др., а близу је и Стојнин Кладанац. На томе је
селишту било ирво село (матица) данашњега села. Старији људи
памте, да су ту били »сливњаци*, којих данас нема. Одатле су
се становиици разишли на имања, где су им сада куће.
Постанак еела и поренло етановништва. — Становницп
овога села као и осталих у Пољаници причају, да је Стрешак
најстарије село у Пољаници, и Костомлатица у Виногошу. Да је
старо потврћује се и тиме, што даиас има породица у селу, за
чије се порекло не аиа, те се сматрају аа старинце. Па и аа које
се прича да су досељеие, није тако поуздаво порекло. То су :
Кесерци — славе св. Николу. а неки и св. Арханћела. Они су
од свих иајстарији — »затеченв« у селу. Зову се: Гмитровци,
Стајновци. Старе су породице: Продановци, од којих су Ива-
новци, Бушинци; Ков&чевци и Деда. Павлови; Соливооици —
славе св. Арханћела: и Николинци — св. Архаићепа.
Продановци су пореклом иа Горње Мораве, иа села Прода-
новца. Тамо оу живели у аадруви од 70 душа. Када је у селу
ударила чума, побије све њих, а спасла се оамо једна жеиа, која
је добегла овде у Стрешак у Кесерце, где роди мушко дете,
коме даду вме Продаи. Окумила је била Кесерце, а по томе се
Продан ороди са Соливодицима, Ерцима (у Накривању) и др. Од
њега су се вапатили сви Продановци, чија је ,к'шла" била у
Равној Реци (Вииогош), где су се неки од њих и одселили, те п
данас тамо живе. Славе св. Архаићела.
Соливодици по прнчању иеких пореклом оу из Градње, од
Гричараца.
Р&нутовчани, Маргитинци, СтанковиАи, Петковци, Шава-
ковци — олаве св. Арханћела. Њиховв оу стари пре 100 год.
добегли у Стрешак из села Ранутовца (у околини Врања). Причају,
Ј
) Ржздивују их Голема ■ Мала Руаа.
оЉесИзу > < л 0 0 5 1С

«02 ПОЉАНВЦА И КЛВОУРА
да су побеглв због чуме, која је бвла у Ранутовцу. Овде вх

господвр вадржао, алв су моралв плаКатв димнвну у Ранутовцу.
Цонинци (3 к.) — из Градње, од породвце Шикопарацв.
Славе св. Николу. И Тувегџици су бвлн од шнкопврске поро-
дице. Неки веле, да су Цонинци, Станимирци в Калчвнци од
једиог огњилта. Сви се копају у једноме гробљу.
После њвх се нвко више није доселио у Стрвшак. Село је
расло готово само прираштајем.
Сеоска је слава ва Спасов-Дан.
22. Калуђерце
Иолозвај. — Село јв под брдом Коаривом а по коси с десве
стране потока Калуђерске Долине, којв је десна приточица Ве-
терввце. Долина је дубока и стране су јој под шумом као в већи
део косе. КуКе су по кооањицамв (дуж њих), по падивкамв в по-
вршвнв косе, а на мествма, где су оралија н ливаде, а око ових
шума храстова (дубице). Све су у близвни сеоских путања. Тако
кућа има по Синовој Глави, Јеаеришту, Калуђврову Гробју в
другде.
Становницв воде пију са иавора и потока. Од кладанаца по-
внат је тако авана Висока Чешма.
Оралија је готово сва на помевутвм мествма, где су куће.
Ту су и ливаде, а остало је земљиште под шумом. Њива једиа
вове се Лоаиште (лојве — лоаје = виноград).
Тнп. — Село је разбијенога типа, право клисурско село. КуКе
су равдалеко, обвчно рвстављене долинама потока или косањвцама.
Има и група кућа по породицама и иначе.
У селу вма око 15 кућа.
Као свстввни део овога села сматрају се Црцавац и Рапања
Бара, који су посебно описанв.
Постанак села н иорекло становнина. — О првоме по-
ставку овога села ве може се рећи ништа поувдаво. До 1878 гол.
ово јв било иасељено Арнаутима, а пре оввх живели су Срби.
Иагледа, судећи и по имену, да су га Срби првв пут в ааселилн.
По доласку Арнаута Срби су се раабегли и данао их има по п о -
јединвм селвма Пољанице и Клисуре. Хвн (1861), свакако погрешно,
помиње ово село — Ка1ис18спеп2а — као »бугарско« (?) са 5—6
кућа'). То се свакако тиче Рапвње Баре, која се и овда рачунала
у Калућерце и била насељенв Србима. Ив Калућерца (правог) српске
•) Наћп О. .1. Кејве УОП Ве1^га<1 пасћ Уа1ошк. 142.
П|||20С1 ^у ^ Л
су породице биле избегле раније, чим су се Арнаути почелн у

њему засељавати (крај XVIII или почетак XIX века). Арнаути,
који су ааувели Калуђерце, дошли су са Голака. За време ооло-
боћења (1878) саи су се раабегли и село је по томе насељено Србима.
Бор$е ИвановиА — ив Стрешка, славн св. АрханНела. Ђорђв-
випи (2 к., Здравко н Никола) — ив Стрешка, олаве са. Ннколу.
Димитрије РистиА — на Стрешка, слааи св. Арханћела. Стојах
ЂорђевиК — из Голеиога Села. Пеша СтевановиА и Стоилко ПешиК
— из Градње, славе св. Арханћела. ЈоеиКи (Стојко и Цветко) —
мв Стрешка, славе св. Арханћела. ЈовиКи [Ђорђија и Мгмосае) —
из Стрешка, олаве св. Нвколу. Милош ЈовиК — ва Студене, славв
св. АрханКела. Илија СтанковиА — из Стрешка, олави светог
Арханђела.
Село је расло поглавито досељавањем, које Ке још дуже тра-
јати. Становиици су се населнлн на купљеним имањима (посецима),
а неки су се ааселили и на утрини.
23. Црцавац
ЦолОЖ&ј. — Испод Асанове') Чуке, где настају проширења
Клвсуре и престаје права Клисура, валааи ое с десне страае Ве-
тернице, на подножју пошумљенога брда Коариее, село Црцавац,
према којем су с леве страве последње куће села Гагиица и Барја.
Село је на коси, која се пружа измећу Ветернице н КалуКерске
Долвне. Куће су по овој странн косе, која је окренута Ветер-
ницв и то: по површини косе, где водв сеоски пут. по косањи-
цама и падинама (заравањцима) на отрани косе, на подножју ове,
где прелази у раван доливе, а на иаици Калуђерских Ливадл.
Ивувев иавнве: Коприва, Калућерска Долина и Калућерске
Лнваде, сва остала мвста (шуме, њвае, лвааде, кладенци и др.)
восе вазиве по имену оних Арнаута, који су у селу живели цо
1878 год., а чија је била сва вемља сеоска.
Земља им је око кућа, само вабране, по коју њиву или ливаду
имају даље од кућа; те су удаљене њиве окоро прииовљеие (ку-
пљене) или су у тршевинн.
Тип. — Село је раабијенога типа. Ннје подељево у мале.
Куће су распорећене или појединце или у групама а по породи-
цама; раздалеко су мећу собом по 250—350 корака или 350—500
') Нски веле Лрсланова Чука. Тако би Зила ирозвата ио осоОсноме дичвом
имену Лрелин. Друкчнје се не може објаснити иие Лрс.ланова Чука.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С —
204 ПОЉАНИЦЛ И КЛНОУРА
корака; а куће у грунама 10—20 нлн 20—30 корака, неке раз-

дваја пут.
Куће у ономе делу села, где су се станонннци наоелили на
утринн, јесу разбијеннје. Те су куће у шуми, растављене доли-
нама или косањицама.
До 1878 год. Црцввац је бно засебно село. Даиас са Рвпа-
њом Баром и Калућерцем чини једно село Калућерце и сматра
се као мала овога села. У Црцавцу нма око 23 куКе.
Огарине. — С десне отране Ветернице нопод куће Младевв
Ннколића, досељеника ив Пољанице, из села Крушеве Главе, по-
стоје »задине0 од некадашн.е цркве св. Николе, која је обнов&ена.
На неколико места у атару Црцавца има оотвтака нека-
дашњнх гробала, која су јамачно бнла српска. Ту се внКа ши-
љато камење, урасло у траву. Неки веле, да су на тим местнма
била латинска гробља. Једно такво гробље, веле, постоји с леве
стране Ветернице ианад ливада.
Постанав еела ■ поревло становннва. — Пре Арнвута,
који су у Црцввцу живели до 1878 год., ово је село било српско.
У њему су живелн Срби »Шопови«, којн су се, доласком Арнаута,
рвселили. Арнаути су се доселнли из оближњега села Барја. Мвјка
им је, веле. бнла „каурка* (Српкиња). До 1878 год. у Црцавцу је
било око 5 к. За време ослобоћења (1878 год.) Арнвути су се
иселилн ив Црцввца, који је по томе насељен Србима.
Стеван Стал(ех>;овиЛ — иа Тумбе, слави Ђурћиц; Новко Сте~
еановиИ — иа Тумбе, слави ЂурКнц; Стојан ЖиековиК — из
Тумбе, славн св. Ннколу; Јован Стевану Србинскоме — из Го-
лемога Села, слави св. Ђорђа; Станко, Видосав н Стеван Дисини
(3 к.) — из Мијаковца (од Црцинаца), славе св. Архаићела; Младен
П&вловић (баба-Најдив) — иа Студене, слави св. Арханћела; Трајко
РистиК (Ковачев) — нз Стрешка, слави св. Ннколу; Манча 2>ор-
ђевиК — иа Крушеве Главе, слави св. Арханђела; Трајко Стева-
новиЛ — иа Стрешка, слвви св. Арханћелв; Мија ЗдрлвковиА —
иа Стрешка, слвви ов. Николу; Михајло СтојановиА — из Стрешка,
славн св. Арханђела; Милош РистиА — иа Солвчке Севе, слави
св. Николу; Здравко МилошееиИ — нз Крушвве Главе, слави св.
Николу; Велимир СентиК — из Крушеве Главе, славн св. Николу
(убијен); Петар МладеновиА — из Крушеве Главе, из бошковске
породице; Младен НинолиЛ — иа Крушеве Главе; Петар, Радосла
и Видосав ЈовановиИ — иа Крушеве Главе, славе св. Архвнћела;
Стоилко Ст&нковиА — из Мнјвковца, славн св. Николу; Внсиљко
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Милошев — из Крушеве Главе; Станојко Ђорђијин — вз Јабу-

кова, славв св. Луку и св. Оца; Анта Гмитров (1 к.) — из Мијаковца
(рдовска породица).
Крсте је на св. Јовава. Калу^ерчаии вемају крсте.
24. Рапања Бара

Полонсај. — Саставии је део села Калу^ерца, у које се ра-
чува и Црцавац. Налазв се на Средњем Риду, коси. с десве страве
Големе Долине, чији је поточић десва приточица Ветервице. Куће
су по падиикама с обе страие косе, где оу имања поједвваца, око
којвх је шума. Једна је под Тумб&нским Чук&ром ва једној па-
двви, где је имање сеоско, а около је шума. Све су бливу темена
косе, а ведалеко од сеоскога пута.
Воде пију са кладанаца, од којих је поанат Клад&нац Р&-
аањобарски.
Ораллја, паша в шуна. — Сва им је оралвја попавито
око куКе. Поједине њиве даље од кућа јесу од окоро или искр-
чеие („тршеввнке") или купл>ене.
Шуме вма одмах у блиаини кућа.
Тнп. — Рапања је Бара раабијенога типа (в. скицу села). У
бливу су само куће иадељене породвце (највише по 2), а остале
оу раздалеко међу собом: 300—400 или 500—600 корака или око
5 мвнута.
У Рапањи Бари има 8 к.
Нема селишта ии старих гробаља.
Постанав села н поревло стаиовнина. — Рапања Бара
је новијега постанка, аасељеиа је јамачно почетком XIX в. илв
најдаље крајем XVIII в. Арваути иа оближњега села Барја туда
су чували стоку и косили. Становници, који су у њој живели,
били су им као чивчвје, а лоселили су се сви иа „тршевиву*. Као
чввчије сматранв су у толико, што су оближњим Арнаутвма у
Барју давали радннке, кад су им устребали ва рад по пољу. Свуда
је била шума „шнб"), коју су овв крчилв и земљу раарадили.
Првв су дошли: МитиКи (2 к.) — из Новога Села („шопско*),
где је Виљо Коло (као да је Ново Село блиау Криве Феје), славе
св. Николу (доселио се Мита Стојавовј. Риотини (2 к., Јован и
Таор^е) — ирешли иа Вине, славе св. Нвколу. Стакко Мллденкин
или Дедп-Ђорђин — из Власине, откуда му се доселио отац
'Ђорђе Миленковић) са породицом пре 80—90 год., слави светог
Арханђела. Димча СтанковиЛ — из Големога Села, слави св. Архан-

ћела. Горча ЗдравковиК или СаасиЛ — нз Градње, доселно се ва

имање Арнаутина, који је ту имао шуму и лнваду, и Ћорђе Сто-
илковиК — из Баталовца (власотнначки среа), слави св. Николу.
Последње породице су се доселиле на имање, које су вупнле.
2Б. Студен.а
Подоаеај. — Село је с деснв стране Студенскв Реке, кахо
се зове Тумбанска Река од ушћа потока Соколице. Горња је Малл
на странама Мале Долине, чији поточић с десие стране утнче у
поток Соколнцу. Куће су на странама долине, а неве (Ристнћеваца
и по коси. Доња је Малл испод ушћа потока Мале Долине, а по
странама лолнне потока Соколице. Више је кућа на деоној страна
долине потока Соколнце.
Становницн пију воде са реке, потока и кладанаца, од којнх
су поанати: Бела Вода, Бунатов&чки Кладанац, Шуалл Бука, Кла-
данац у Ливадама, у Говедарнику н др.
Оралнја, паша н шуаа. — Оралија је поглавнто око кућа,
а на' местима, аваннм: Гумниште, Присађе, Гарине, Соллкова До-
лина, Појатиште, Шамак, Голема Њива, Руиа, Здравковица, Срн-
даАе, Тиквица и др. На сввма тим местима поред њнва има ли-
вада н паша, а около шума, за коју поотоје исти називи.
Тнп. — Село је раабијенога типа, подељено у Горну и Доњу
Малу. Куће су у малама раздалеко као у осталнм клнсурским се-
лима, а поглавнто распорећене у групама по породицама.
У Горњој Мали живе: Ћосинци, Ждегловци, Баба-Најдини н
Ристи&евци. У Доњој Мали су: Вељковци, Ждегловци и Ћосинци.
У селу нма око 29 к.
Старине. — С леве стране Студевске Реке код Беле Воде
постоји с<'лишге. Оно је ново селиште. Ту је било прио село да-
нашњега села Студене. Одатле су се становници рааишли на имања,
где су им данас куће. Село је једном било н код места званог
Срнда&е.
Постанак села н поревло становннва. — Не зна се ништа
о првоме засннвању овога села. Најстарнји су Велковци (6 к.,
чији се „ћок" не зна, они су »кадимлије«. Од те су породице
и Шуруменци у Градњи. Славе св. Николу.
За њима по старини долазе Ћосинци (7 к.), који су досе-
д>енн из села Лалинца. Славе св. Архаићела.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Остале су се породице населиле после ових, када је Турчин

(вш Лесковца) купво Студену од Ћор-Ннколе, којн је био из пе-
лепске породице ^Градња), чија је Студеиа у почетку била1).
Ждегловчнни (ИлиКи и др., 17 к.) дошли су из села Ждеглова
(среа лесковачки). Имн их у Лалинцу и у Калуђерцу. Славе св.
АрханКела и са. Николу.
РистиАевци или Деда-Мијлјлини (4 к.) — ив Тумбе, откуда
су им стври дошли пре 60 година. И у Тумби су билн скорији
досељеници. Неки веле, да нм је старина из Лалиица, откуда су
их Арнаути прогнали. Славе св. Јована.
Бава-Најдинци (2 к.) — из Црцавца, откуда су дошли пре
30 година; населио их господар села. Славе св. Арханђела.
Бугарци (1 к.) — из Големога Села, где их и данас има. Славе
св. Архавћела.
Сеоска је слава (»крсте«) на ов. Јована (пред св. Николу
летњег).
26. Тумба
Иоложај. — Тумванска Река постаје од Гаринске в Шу-
Јканске Рвке, које се саствју иопод чуке Дивје Леске1/. Испод ста-
ваца тих изворних кракова Тумбанске Реке, утиче у оау поток
Слеае Долине, која се у почетку зове Зарбинска. Долина или
Зарбине.
Извориште је Тумбвнске Реке готово све под шумом. Село
је у њеном изворишту. Куће су нв нмањииа, око којвх је шума.
КуКе мале Кусога Рида јесу с леве стране Слепе Долине по повр-
шини косе Кусога Рвда. Куће мале Присађа јесу с леве стране
Тумбанске Реке, према стаицима Гаринске и Шуманске Реке.
Мала Седо или Голема Диеада (»међу реке*) јесте по коси измећу
Шучанске и Гаринске Реке. Куће мале Големе Орнице јесу на
десној страни Зарбиноке Долине на месту тако званом.
Туибанска је Река права планинска река, долина је њеиа
дубока, а стране под густом шумом.
') По другоме иредању у Студевн су Џедепчаин из Градње имади само

читдук, жоји су продали (за 60 троша) Ариаутима из седа Сдишања (јабда-
ИИЧЕИ срез).
*Ј Треба Дивја Леска а ие Цремашничва Чука, као што је иа специјад-
пој карти означено. Цремашница је место испод те чуке, где су даиас њиве,
дмаде и шума.
П|||20С1 ^у ^ Л
208 ПОЉЛНИЦЛ И КЛИОУРЛ
Становници воде пију са реке и потока, као и са кладанаца,

којих има близу сваке куће. Ван села познати су кладвнци:
Кладанац у Гарини, Јаккоео Кладанче, Кллданац под Орловвм
Чуком и др.
Оралија, паша и шуаа. — Оралије становиици имају ве-
ћином око својих кућа, а на местима вваним: Голема Орницл,
Куси Рид, Прис&ђе, Заједница, Цремашница, Сушееје, Голема Па-
дина, Големи Лом, Бара и др. На тим местима станоиници имају
и паше в ливада, а око њих је свуда шума. Поглавито шуме и
паше има и на местима вваним: Дивја Леска, Орлоеа Чука, Дубока.
Преслаа, Јуокин Камен и др. У опште је ово оело богато шумом.
Од ушћа потока Сокопице у Тумбанску Реку, па према изворншту
њеном стране долина као и косе, јесу поглавито под густом шу-
мом, где где се само види по која ливада или њиаа.
Тип. — Село је разбијенога типа и то каквог су само села
у Клисури. Подељено је у мале: Куси Рид, Присађе, Село и Голему
Орницу. Те су мале испредвајане дубоким долииама (на пр. мале
Куси Рид и Голема Орница) или косама. Раздалеко су једна од
друге и по 1 сах. Куће су у малама раопорећене или у групаиа
по породицама нли су појединце растурене на рааличитим осто-
јањима обнчно 250—300 корака или више.
У селу има око 26 куКа.
Старине. — На местииа, аваним Цремашница, Пећ и дру-
гима, распознају се грамаде, слогови и стара гумна, што је данас
урасло у шуму а ваостало је од становииштва пре данашњега
насеља.
Код данашњега гробља постоји црквиште, где оу заоотале
дувариве некадашње цркве.
Испод мале Големе Орнице постоји сечиште, које је с обе
стране потока Зарбинске Долине. Ту је био збег, а не село. Када
су једном Костадиновце напали Арнаути, они су се ту склонили
и живели неко вреие.
Селом зове се место на коси изиеђу Гаринске и Шуманске
Реке, где је било прво село данашњега села Тумбе.
На по неким стенама има шара (,шаротине ( ) као ваган н
др. Становници мисле, да су те шаре иа времена, када чекић
иије радио.
Постанав села и порекло становпнка. — Када је први
пут аасељено ово село, не &ва се. Од данашњега становништва
најстарији су Костадиновци, који су се први населили. Они су
иа села Рупја ;'у Грделичкој Клисури), где се „вадило железо*.
I
I
РНСТА Т. НИКОЛИЋ •209
Отуда је због тешкога рада добегао њихов предак Искрит, којн

је даиашњни потомцииа старији предак и од чукундеде '). Када се
он доселио, у Тумби је био спахија, који га настапи у селу. Из
Рупја га Турци разабралн н тражили га, али га спахија крио,
јер му се Искрит заклео, да иикада његово село неће папуотити.
И сада се због „проклетије" од спахије слабо ко од Костадино-
ваца расељава из Тумбе. Славе св. Архан^ела и св. Николу1).
За овима по старипи долазе Шарковци или Илијинци, чији
су дедови у почетку XIX века (у доба Кара-Ђорђа) дошли из
Рамне Реке. Онда су у Тумби, у »мећу реке«, биле само 2 куће
Костадиноваца.
После ових су се доселили Симоновци, по староме презимену,
а сада Вучковци или Бежанци. Њихови су стари добегли из села
Јабукова. Тамо им Турчин убио пса, те им деда гађао Турчана
и побегао са породицом у село Мијаковце. Пре 60—70 година
купе земљу у Тумби од Турчина и доселе се. Славе св. Ар-
ханђела.
Пре 60 година доселили су се због сиромаштипе Младеновци
пз села Зебинца (близу Владичинога Хаиа). Славе св. Николу.
После ових дошли су Новосе*ци (Стеваиовићи, Стајићи, Сто-
шиКи и Величкоаићи). Они су пореклом из села КоКуре у Пчињи.
Најпре су жнвели у Новоме Селу (у близиви оаога села), па тамо
„аавалвли лопови« и они пре 50—60 година пређу у Тумбу, где
су купили имање од Турчииа. Славе св. Николу, а неки почели *)
да слаае и ов. Арханђела.
Пре 15 година доселио ое из Големога Села, од породице ка-
луђерске, Лмта Калуђерчанин. Дошао је на купљено имање. Слави
св. Архан^ела.
Стеван ЂорђевиИ — из Крушеае Главе, од стајивске поро-
дице; дошао пре 10 година на купљено имање. Слави са. Николу.
Јован Милошевип — из Мијаковца, од породице Јоваиовића
(Речперци); дошао као доводац ире 5—6 година.
Сеоска је слава („крсте«) цар Костадин и царица Јелепа.
') Искркт је имао сина Стојицу, овај Костадаиа, • Костаданов је уиук

Стојко Костадииовић, Николић, стврац (пресо 90 г.), којн нв је причао о по-
реклу њвгову и својих нештана.
*) Старија жн је слввв св. Ннкола, а доцвнје су почелн слввита с». Ар-
ханђела. Изгубиле ин се овце, пв пх нашли на св. Арханђелв н од тада почели
тогв свеца славити.
*) Нове славе узииљу з<5ог .свишта* (саиовв) или што ин твко врачарице
нагласе.
КТНОГРАФСКИ ЗВОРНИК, КЊВГА VI. 14
210 ПОЉЛННЦЛ И КЛНСУРЛ
2 7 . Р а в н и Д60 („Рајини Дел* ИЛИ ЂРамни 4*јл*).

Положај. — Село је у изаоришту Мијовоке Ргке, а на
коси измеКу долина њених ивворних кракова Оругличке и Дуос-
левске Р«ке. Обе су долиие дубоке и под шумом. Куће су с обе
стране Равноделскога Потока, леве приточице Дупељевске Реке, а
на местима, где су њиве и ливаде.
Ставоввици воде пију са кладанаца, од којих су познати:
Мустафин Кладанац, Анђелков, Малмчки и др.
Оралије становници имају око кућа, а остало је аемљнште
готово све под густом шумом, по којој ое местимице вић&ју лн-
ваде и пашњаци. Шума је сва букова, где где јасика.
Тнп. — Село ја разбијенога типа. Има око 10 кућа. га
оближњим селом Дупељевом има једвога кмета.
Поставав села и порекло становвнва. — Не ана се, када
је ово село први пут ваоељено. У њему нвма ннкаквих особнтнх
трагова (оотатака старина) ранијвга насеља, а н нме је обнчво,
опомиње на становннштво, какво јв данас. До 1878 год. у овоме
су селу жиаелн Арнаути, а прв њих јамачво су били Срби. На-
виве места Поаово Гумно, Петрова Лиеада (њнве), Анђелков Ка-
д&нац н др. употребљавалн су Арваутн, што доказујв као, и сано
име села, да су пре њих жиаели у Равноме Делу Срби. Изгледа,
да је први поотанак овога села ив тога воемвна пре Арнаута, када
су у њему Срби жиаели. Да ли је Равни Део постојао као село
или као мала неког облнжњега села, није поанато, као што се ве
вна ни како је расељено. До 1878 год. у њему је било око 15
арнаутских кућа. То су били Арааути Маљоци. Неке су ол њих
звали Чукинци. После 1878 год. сви су св ти Арнаути разбеглв
и село је по томе понова насељено Србима, којих је највнше вз
Врањске Пчиње. Почелн су се досељавати од пре 10—15 годииа.
Ђерманци (браћа Иван и Никола, који се одселио у Шумане)
— Н8 села Ђермана (Врањска Пчиња), славе Петков Дав. Јован
Стојчин — из Ствјовца, слааи са. Николу. Басановци (Еоста н
Стеван СтојковнК и Давидко Басановац) — ив Стајовца, славе св.
Николу. Јован ПетковиА — из Белановца, славв св. Николу. Ми-
лош ЗдравковиА и Крста (2 к.) — иа Криве Феје, славе св. Ни-
колу. Стоилко СтошиА — нз Вишввца, слави св. АрханКела. Д#и-
лошевиА — из Брестова, слави св. Јована. Новкови — вз Кувова,
славе св. Ннколу. Илипи (Стеваи н Пеша) — ва Власа. славе св.
РИСТЛ Т. НИКОЛЧЋ 211
.хиколу. Мита Јовин — из Брестова, слааи св. Јована. Цветко —

пв Нерава, слави Петков Дан, и Петко МиљковиА — ив Ђермана.
сланн св. Арханћела').
Сеоска је слава Спасов Дан.
28. Барје
Положај. — Село је по коои и њеним странама с леве
страие Ветернице и на обема отранама долине Барске Реке (Мале
РеквЈ, лене приточпце Ветерничине. КуКе су махом по косањицама
и вгоднијнм падинама, где је оралија, а остало је аемљиште по-
главито под шумом.
Воде становници пију са кладанаца, којих има у блиаини
сваке куће. Позиати су: Веседое Кладанац, Каурски Кладанац,
Суљина Чешма, Кладанац Бељурово и др.
Оралије, шуме н ливада има на местима званим: Бели Камвн,
Награњски Рид, Бачееима, Бељурово, Стража, Крчмар и још нека.
Иначе је имање становннка око кућа. То су »поседци*, купљени
од Арнаута. Таква су имања обично ограђена „нрошкама" (вр-
л>икама), од којих је даље шума, државна или својина појединаца,
али за °њу још не постоје имена.
Тип. — Село је разбијенога типа и захвата велики простор.
Дели се у ове мале: Рекари или Ветерничани, Бештица, Веселово,
Бели Камен и право Барје,
Иие. — Име селу као да долази од бара, ма да се ове не
виЈ^ају у селу1). Арнаути су га звали Барје н Бајре.
Старине. — С десве стране Мале Реке до ' 878 год. поото-
јала је џамија, где је раније била црква3).
Код Ковачеве Дуње, прича се, да постоји неко селиште, где
су биле куће арнаутске.
Поетанак села и поревло становнива. — Не зна се, када
је ово село први пут засељено. Пре Арнаута, који су у њему
живели до 1878 год., било је насељено Србима. По тим Србима
Арнаути су дали имена: Каурски Кладавац, Каурска Јабука, јер
су били својина »каура« т.ј. хришКана (Срба), који су пре н»нх
живели у селу. 0 васељавању Арнаута прича се ово. Веле, да је
први — „севте" — Арнаутин дошао човеку (Србину) на конак и
') Некп су се досељенаци из Ђермана преселили у Пусту Реку.

'•) Тако се туиачн а ине села Баре. В. Премед Геогра*ске Лнтерктуре
о Бадк. Полуострву књ. I. с. 5.
а
) По причању становника села Внае.
14»
,пЦ|2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
212 ПОЉАИИЦЛ Н КЛИСУРА
потоме се није хтео из куКе удалити, те је овај морао напустити

куКу и село. Ти Арнаути, који су најпре село држали, бнлп су
од Дечаиа. Доциије они су продали село за 7 оваца (»дависке*,
Ариаутима, који су после њих дошли. Тих Арваута. који су ку-
пили село. било је 3 куће. За те Арнауте неки веле, да су дошли
са Голака „од више Копиљак«, где је био Синанов поседак (Ору-
глица), а старииа им била од Малсије, ма да аа њнх иеки веле.
да су били Маљоци а неки Огн>ами. Од те три куће доцније се, веле,
развило село од 60 куКа. 1861 год. помиње га Хаи под именом
Бања (Вапја) са 60—70 арнаутоких куКа, последње ариаутско село
на Ветерници 1 ). За време ослобоћења (1878 год.) сви су се Ар-
наути иселили из Барја и село је за тим нонова насељено Сроила.
Неки су се доселилм пре 1878 год. аа време Арнаута, код којих
су били чивчије. То су: Ђорђеви&и (2 к.) — из Клисуре (у Бу-
гарској), откуда је добегао њихов деда 2 ), пошто је тамо убио два
Турчина, због чега су га чак у Барју тражили. Остали су досе-
љени после 1878 год. Шуруменчани (3 к., Цветко Јовановпћ,
Михајло Дим. ЈовановиК, Станко СтојковиК — једна нороднца) —
из Градње. Сгеван ДисиА (1 к.) — из Мијаковца, слави св. А р -
ханКела. Плвол ЛешиЛ — из СрнеКега Дола, слааи св. Николу.
Здравко МитиК — из Градње, слави са. Николу. Станко НовковиЛ
— из Градње (шуруменске породице), слави св. Николу. Милен
Јовановић — из Тумбе, слави св. ЧБорКа. Сгамко СтојковиА. — из
Урманице, слави св. Николу. Стеван Или& (2 к., и брат Јован ИлиА).
— из Градње, а дошао из Вучја. где је за неко време живео, слави
св. АрханКела. Новко Симиџиски — из Власа, слави св. АрханНела.
Јован Дибра — иа Пчиње. Рисга Смиловачки — из СмиловиКа. Риста
Тасин — из Власа. Мл&ден и Плија ПешиА — нз Крушеве Глапе.
Цветко МитиЛ — иа Пчиње. Пејко ДимитријевиК — из СмиловнКа.
Гмитар КуамановиИ — из Дреновца. Трајко МарковиК — из Дре-
новца. Бојко Пешкин — из Пчиње. Коста (Баба) Ташин — иа Се-
кирја. Михаило ИлиК — из Големога Села. Милош ИвковиК — из Го-
лемога Села. Здравко и Јакча НовковиК — из Големога Села. Стојко
Рамчински — из Градње. Лригом Каа&ковип — из КоКуре (Пчнња).
Лрса Јовамови/Ј (терзија) и 7/ера ЈовамооиЛ (браКа) — из Урманице.
Димитрије Пањин — из Пчпње. Ммга Свракаров — из Вине (ста-
роседелац). Крста Маргански — иа Марганца. ПејковиКи (Стоја-
дин, Јован, Милудин) — из Дреновца. Драгутин Н&стиН — пз
') Кехае УОП Ве1вгаа пасћ 8а1ошк. \УЈеп. 1861. 8. 141.

*) Човеку од 33 године.
|ПЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1С
РИСТА т. николик. •213
Смнловића. Михајло ЦветковиА — из Дреновца. Илија и Гаса Содак

— из Дреновца. Јанко п Димитријс СтанојковиИи — ив Градње. Ма-
насије СавиА — ив Белишепа. Младен СтојковиА (у Веселовој Малн)
— из Древовца, слави св. Арханђела. ФилиаовиКи (Гмитар и Јован,
"2 к. у Веселовој Мали) — из Дреиовца, откуда се доселио Филип
Михаиловић, славе св. Арханђела. А*екеа ЈовановиА — из Дреноица.
Буцини (Петар и Ђорђе, 2 к у Веселовој Мали) — из Дреиовца. Гми-
тар МихаиловиА — ив Обличке Сене, слави св. Ииколу. За њега иеле,
да је првн од досељеника после 1878 год. ударио колац у Барју. Сава
ДисиЈх (у Бештици) — из Власа, слави св. Арханђела. Аритон Стоја-
новиЛ или Стојчин (у Бештици) — ив Пчиње. Петар Јов&новиА или
НовковиА (у Бештици) — из Големога Села, слави св. Ђорђа (вимњег).
Стојанови&и ('2 к., Антаиас и Јован, у Бештици) — из Пољанице.
ТодоровиАи (3 к., Манча, Стоилко и Цветко, у Бештици) — из
Смиловића. Јован ДимиА (у Бештици) — из Дреновца или из Се-
кирја, слави св. Николу. Сава Стојанови/г (у Бештици) — из Сми-
ловићв. Мпргита ЖивковиА (у Бештицн) — из Смиловићв. Стоја-
новиКи (2 к., Манасијо и Божил, у Бештици) — из Пчиње. Јања
АрсиА (у Бештици) — из Смиловића. Јан>а Балча (у Бештици) —
И8 Смилопића. Димитрије Зпјац (у Бештици) — из Власа. Пау-
новиАи [-\ к., у Бештици) — из Собине (близу Врања), славе сп.
Арханђела. Живко ПешиА (у Бештици) — из Ушенца, слави св.
Јована. Воличко КрстиА (у Бештици) — из Белановца. Анта МитиА
(у Бештици) — из Белановца. Михаилови&и (2 к., у мали Беломе Ка-
меиу) — из Смилови^а, славе св. Архаиђела и св. Нпколу. Стевано-
виАи (2 к., у Беломе Камену) — из Смиловића, славе св. Арханђела
и св. Николу. Васа СтојановиА (у Беломе Камену) — из Секнрја,
слави св. Николу. И још: оио 4 куће из Пчиње (Аита, Стојче, Крота,
Недељко), 2 куће из Виногоша (Гмитар, слави св, Ннколу, Стојан),
5 иу^а ив Пољанице (Стојко и Димитрије у Бештици ив Смилокића,
Љубнсав из Дреиовца, Димптрије из Градњр, Марко из Крушеве
Главе), 1 кућа из Мораве (ЗаФир), 1 из Власине (Јован)
Становнпци су се насељавали на имањима, која су куннли

од Арнаута, а било је насељавања и на утриии. Многи су се
(последњи) скоро иаселили, те ни порез још не плаћају.
У почетку, по одласку Ариаута, почели су се први досе-
љавати Пчињани и Шопови, али како су их Арнаути убијали и
крали, то се они нису могли одржати, меото и.их су се насеља-
вали Пољаничаии.
ш.&есЈћу^ОО^к
29. Вина
Полозвај. — Ово је село последње у Клисури, идући из По-
љаиице у Поље (лесковачко). Налази се на обема странама долине
Ветерничине. Део села с леве стране Ветернице није на једноме
месту. Један је, правз Вииа, која је матица данашњега села. ва
лепој страни Маде Реке или Винке. КуКе су прибране око ушћа
потока Длибоке /Јолине у Виику, а има их и дуж пута, који води
левом страном ове реке. Други је део села — Брестовчани — у
Брестову Долу, чији је поток лева приточица Мале Реке. Део
Вине Прекоречани јесте с десне стране Ветериице; неке су куКе
ближе реци, а остале по падинама (на страни долине), а на ме-
стима званим: Вујно Трлиште, Смрдљиви Кладанац, Просшите н
др. Ту су куће (као и у Брестову Долу] најскоријих досељеника
из оближњнх села Поља, Клисуре и Пољанице, а неких је кућа
ту било и пре ослобођења (1878).
Воде становиици пију са кладаиаца, иеки (Прекоречаии и
Брестовчани) из потока и реке, а има п бунара у селу. Од када
пију воде из бунара, мање је гушавих људи у овоме селу, каквп
се чешће виђају. Познат је кладанац Абдулов Кладанац и др. без
нааива.
У овоме селу није тако хладио као у горњим селима по Кли-
сури и Пољаиици, јер је иа нпжем положају и у многоме за-
клоњено.
Оралија, паша и шуна. — Оралије, ливада и поједииих
вабрана има на местима аваиим: Горњл и Доња Гарина, Зајкова
Орни^а, Гнојина, Говедарова Њива, Крушкар, Густи Ораси само
њиве), Шијеник, Коиотине, Млгурица, Селишна Долина, Бели Ка-
мен, Трештено Дрво, Плоче, Лоаанова Орница, Голи Рид, Букин
Чукар, Шилегарник, Просиште.
Заједничке испаше има на местима званим: Бели Камен
(мртвнца) и Куса Долина.
Тиа. — Село је, изузев придодате делове Брестовчане и
Прекоречане, збијенога типа. То је онај део села, који је око ушћа
Длибокога Дола у Внику, и представља Вину у правоме смислу.
Иначе је Вина, у целини посматрана, разбијеиога типа. У њој се
издвајају: 1. Део Вине, који је око ушћа Длибокога Дола у Виику;
2. Брестовчаии; и 3. Прекоречани.
У првоме делу села куће су потпуно збијене, једна од друге
одвојева двором, сеоским путем или потоком. Само су куКе дуж
пута уз Вннку разреКевије. Али је ипак тај део Вине збијенога
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
РИСТА Т. НИКОЛПЋ 215
типа, прибран на одреКеноме месгу, и исти је по типу са селима

у Пољу.
Код Прекоречана, као и у Брестову Долу, куКе су разда-
леко као и у осталим селима Клисуре.
У Вини је било једном 6—7 кућа, Хан (1861) их је забе-
лежио 10'), а сада их има око 45; у правој Вини око 28 к., Пре-
коречана око 9 и Брестовчана око 8 куКа.
Старннв. — С десне стране од ушКа реке Вине на стеио-
витом омањем узвишењу не далеко од Магурице постоји црк-
виште и старо гробље, где је и данашње. Црква јамачно иије
старија од турскога времена, судеКи по зидинама. У староме гробљу
постоји и „староврзмскн* бунар.
У Селишкој Долини (која је близу Брестова Дола), где су сада
ливаде, постоји сгаро селиште. Ту наилазе Керамиде, цигље и др.
На месту званом Доња Гарима, која је с десне стране Ве-
тернице, постоји селиште, које је ново, јер је на њему било да-
иашње село Вина. Одатле се село поместило на леву страну Ве-
тернице, на место, где су сада ливаде и конопљишта, а зове се
Рајково или старо село. С претходнога су места нв то прешли за
то, што нм је стока пасла на левој страни Ветернице, те је због
тога увек морала гааити реку. Са овог старога села доцније се
(веле пре 80—90 год.) село преселило на место, где је сада, око
ушћа потока Длибоке Долине у р. Винку, одакле су им пашњаци
још ближе. Неки су се при последњем премештају понова били
вратили у Доњу Гарину, али су се и они аа кратко време пре-
местили око ушћа Длибоке Долине.
На Умцу је, веле, било кале, од којег и данас становници
распоанају трагове. Умац је под ситном гором.
По Ловановој Орници и Чапљаку наилазе старе гиџе.
Поетанан села н поревло становннка. — 0 првоме засни-
вању овога села не зна се данас. Старинци су у селу Черганци,
који славе св. Николу. Од њих су и Младеновци. Од осталих ста-
новника иадвајали су се тиме, што су слабо попуштали Турцима
и Арнаутима, који су их гањали. Зна се, да су једном абог ар-
наутскога зулума бегали у »гњиланско', па се понова вратили. Бе-
гали су колико, да аа неко време затуре траг од Ариаута. У селу
су били још овда, када је село било у Гарини, те неки и веле,
да су се лоселили из Гарине.
Старинци су и Г&јтановци, који славе св. АрханКела.
') КеЈве топ Ве1ртаа пасћ 8а1ошк. 3. 142.
216 ПОЛ.ЛНИЦЛ И КЛИСУРЛ
Стара су породица Петковци (око 20 к.), чији су преци дошли

из села Гргуровца; славе св. Николу.
Пешини, по староме презимену Брданци — ив Рапање Баре;
слаие св. Нвколу.
Бугарци — из Големога Села, славе св. Арханћела.
Јовини — ва Тодоровца, славе св. Ииколу; у турско су доба
били кованџије.
Стара је и породица Здравка Црцс, која се већ затрла. Те
су породице биле у Внни, када ова ннје имала више од 7—8 кућа.
Осталп су стаиовиици поапији досељеници.
Богданци су старином са Косова. Овде су дошли иа Калу-
ђерца. Иста су породвца са Калућерцима у Градњи. Њихови су
преци, напустивши због Арнаута Калућерце, дошли у Ввву, а
неки у Игриште, Мирошевце и Вукову Главу, где их, по причању,
и данас има. У Вину се доселио Спаса, прадед данашњих Богда-
наца. Славе св. Архавћела.
Стајни („Врчвини") — из Мврошевца, славе св. Луку.
Иванови — са Власине (»од шопско"). Доселио им се деда
пре 60 годипа. Славе св. Николу.
МладенооиКи — старином из Калућерца, одвкле су им старн
дошли у Бунушу, « из Бунуше прашли у Вину. Славе св. Ар-
ханћела.
СтојановиАи или Тошини (»Шопци«) — иа Новога Села („од
шопско в ). Славе св. Николу.
Дунђерци — из Големога Села, славе св. Арханђела.
Стамснковић Стоша — из Градње. Слави св. Николу.
Сталенкови/! Петар — из Вучја. Слави св. Арханђела.
ЈовановиЛ [Марко — из Крушеве Главе. Слави св. Николу.
Ђорђевип Стеван (кесерскн) — из Стрешка. Сл. си. Арханћела.
Недељковип Сгоилко — из Големога Села (Голв Млаз). Слави
св. Николу и св. Арханђела.
Стојановић Стојан (Кесман) — из Крушеве Главе. Слави св.
Архапћела.
ГрујиА Стоилко — ив Горвне. Слави св. Арханћела.
Петровип Трајко — из Брзе (носињеник у Стајиће); славио
св. Николу, а сада св. Луку.
ЛазаревиА Пеша — из Жабљана, доводац.
Стојко Кесманац — из Крушеве Главе, дошао ва трсење.
СтанковиЛи (Стојан и Стоилко) — вз Големога Села.
Стоилкови&и (Таорђе и Димитрвје) — иа Големога Села.
Никола Тошип — ив Пољанице.
АрлнђсловиК Јован [у Врестову Долу) — пз Вине, слави св.

Арханђела.
ЈовиК Станко (у Брестову Долу) — из Впие,слави св. Николу.
Крсте је у четвртак у Белу Недељу.
30. Доња Оруглица

Положај. — Коса, која се од Копиљака пружа између Ли-
повачке в Оругличко-Мијовачке Реке, а по том између Ветернице
и Барске Реке, јесте простраиа, висока и већим делом, нарочвто
по странама, под шумом. Она је иа граници Пољанице и Клисуре
према Јабланици. Долине Липовачке и Мијоаачко-Оругличке Реке
јесу веоиа дубоке, све под шумом. Коса се од Копвљака према
Леоковачкоие Пољу поступно опушта. По њој и њеним странама
иалазе се оела: Горња и Доња Оруглица, Миовце, Мелово, Га-
гинце и Барје. Та села само појединин деловимаприпадају Клисури.
Доња Оруглицл је по ономв делу косе, који је нзмеђу Липо-
вачке и Оругличко-Мијовачке Реке, а носи општи назив Ору-
глички Рид. Коса је у томе делу готово уједначене висине. По
њој се издвајају појвдивп истакнутији делови, ивиеђу којих су
незнатие преседли. Такви су: Сама Бука, где је данас гграда
некадашње оруглвчке суднице, а до скора је ту била висока буква;
Коњарник и др. Коњарпик је под шумом као и многа друга уа-
вишења Оругличкога Рида. Иначе је Оруглички Рид оголиКен, об-
растао папратом, те је по њему паша, нлв су местимице њиве,
којих има поглаввто по плдинама иа странама долина, а ближе
површини рвда.
Куће су на местима, где и оралија: по падвнама, косањицама,
страиама долвна потока, ређе по риду, у блпзини насипа. Тако
се поједини делови Доње Оруглице палазе: с левв стране долине
Оругличке Реке, а под Самом Буком, под Коњарником, на коси
између Калабарине (долине) и Оругличке Долине, а не далеко од
насипа; у аалеђу Меловскога Потока, десне приточице Липовачке
Реке; и с десне стране Липовачке Реке ближе површини Ору-
гличког Рида.
Оралнја, паша и шуна. — Оралија је поглавито око кућа,
а по падивама и долиницама с обе стране Оругличкога Рида, као
местимвце и по овоме. Паше има по Оругличкоме Риду, по коме
је пре данашњих стаиоввика било њива, од којих се данас мести-
мице погнају међе. Остало је 8емљиште под шумом, поглавито
буковом. Нема назива за ноједине делове гемљишта у овоме, као
и у осталим иовим селимв.
о&есИзу " < л 0 0 3 1 С

218 ПОЉЛНИЦЛ Н КЛИСУРЛ
Поаната су трн кладавца: Јанин К^аданлц, Витлиште н По-

аова Чешма. Тако су их и Арнаути звали. За друге се вазиве
не ана.
Тип. — Село је разбијенога типа. Нема мала, већ су куКе у
групама или појединце распоре^ене. Растојање је ивме^у њих раа-
личито према томе, шта их раставља: долина, косањица, коса (рид.
или обично варавњено земљиште. Неке су раадалеко око 70 ко-
рака, иеке 250—350, неке 400—500, а неке 5—10 мин. Има и
груиа куКа различних досељеннка, као и група куКа издељених
вадругара (,оделбинеа1.
Старнне. — На Оругличкоме Риду, педалеко од Саме Буке,
постоји црквиште, које је према долини Оругличке Реке. Данас
се само расповвају темељи од видова са два одељења по 5 корака
дужине и шириве. Око црквншта је поред старе млада букова
шума, а ту је одмах и сгаро гробље, урасло у папрат, те внри
само швљато каиење некадашњих гробоаа. Иагледа, да је то била
црква оних Срба, који су жввели пре Арнаута.
Блиау црквишта с десне стране Липовачке Реке, ва једној
ааклоњеној падини, где су сада њиве и ливаде, постоји селиште,
о коме се данас не ана иишта. Ту су становницн наилааили ср-
пове, ввдине од куКа и др. Ивгледа по свему, да је ту бнло српско
село пре доласка Арнаута.
По Оругличкоме Риду, где је сада паша (утрвиа), као н на
поједивнм местима, која су под буковом шумом, распоанају се
сдогоеи т.ј. старе међе некадашњвх имања, гумна и др.
Постанав села н поревло становннна. — Доња Оруглица
је старо село. Постојало је у XIV в. и звало се Д. Округлица.
Пре но што су се доселили Арнаути, који су у њему жнвелв до
1878. г., бвла је насељена Србима. Да ли су тн Срби потомци
оиих Срба, којв су ту живели још у XIV в., не може се рећи,
јер јамачио за време ратова и сеобе, које су после настале, нвје
могло ту иепрекидно остати насеље. И овде се о засељењу Ар-
наута прича, да је било мирним путем. Дошли су на колима и
молили да преноће и када су их ондашњи становннцв прнмили
па конак, више ое Арнаути иису удаљавали нв села. Срби оу се
вбог њих раселили. Зна се данас само 8а Нешинце, да су вз Доње
Оруглице одЈАрнаута побегли у с. Суву Мораву (Виногош) и за Јо-
винце, који су побегли у Дубницу (пчињски среа), где и данас
живе'). Имена: Петријина Крушка, Поиово Гумно, Дееојкин Камен
•) В. Н»сеља II, 220.
и др., ааостала су од тих Срба, јер су их данашњи становиици

чули од Арнаута, који су их употребљавали (»Петрнји са Дарза"
и др.), а примили их од Срба, који су пре њих живели у Доњој
Оруглици.
Арнаути су, веле, били »каури* (»од Латини"). Доселили су
се, тек пошто су се били потурчили. При доласку су дотерали
свиње и аа дуго се владали нао хришћани. Имали су обичај (Оома-
новци), дв на св. Николу кувају пшеницу и да на ранику пале
ноштане свеКе, јели свињско месо в др.
Ти су ое Арнвути доцније веома ооилили. Отимали су имања
од становника околних српских села и нека су села само они за-
уаели. Такви су били нарочито Оем&новци, чије су куће биле код
старога селишта, а већи део имања под Коњарником, према Ору-
гличкој Долини. Они су доцније прешли у Лалинце (Прекобрдцеј.
За време ослабођења (1878 г.) сви су се иселили из Д. Оруглице,
која је по томе насељена Србвма поглавито ие Пчиње, Врањскога
Поморавља и Пољанице.
•«ВКУ-
/
П Р ЕГЛ ЕД
а) преглед географских, етнограоских и археолошких нааива.

ајат 70, 71. „барчуг" 145.
албански 186. бојелек 134.
„алобијо" 108. боча 182.
анбар 73, 74. брадва 90.
аниште 92. браачко гробл>е 173.
арбаиашки 186. „бугарско" 202.
Арнауташа 98. »9, 106, 174. бусиица 65.
Ариаутн 6, 8, 14, 15, 22, 30, 36, 37,
88, 89, 44, 46, 48, 49, 52, 53, 60, 61, вагаи 208.
62, 68, 77, 78, 81, 82, 86, 89, 98, 94, ваде 198.
95, 96, 97, 98, 99, 100,101, 102, 108, „веселаиско водеинчннгге" 157.
104. 105, 106, 107, 108. 109, 113, византијско-цанцарски 129.
114, 115, 117,119, 120,121, 122, 123, Вланнка 112, 162.
125, 126, 128, 131, 183, 189, 140, 141, Власн 77, 81, 107, 111, 112, 113, 114.
147, 148, 149,150, 151,152, 157, 158, 140, 162. с(. Кмх.
160, 161, 163, 169,170, 171, 172,178, Власннцн 76.
174, 176, 177, 179, 181, 183, 185, Власотничани 14.
186, 190, 191,192, 198, 194, 196,198, Влашаии 105, 140, 193, 198.
199, 202, 208, 204, 205, 206, 207, 208, влашки 81, 140, 198.
210, 211, 212, 215. 216, 218, 219. с*. Влашкв Цигани 162, 163.
Арнаутив. иолоиарка 79.
Арнаутке 108, 168. Врањанци 6, 137.
арнаутскн 5, 6, 8, 39, 61, 62, 63, 64, „нрањско" 8, 148, 182.
68, 72, 73, 82, 86, 89, 90, 96, 97, 99,
100, 104, 109,113, 119, 121, 147,150, Гангрцн 14. с(. Маиџуке.
151, 152, 157,167, 174,188,198, 197, „Гашњани" 98, 106, 186. с(. Гаши.
199, 210, 211, 212, 213. гвожђуране 90, 161, 165, 169.
арааутско гробље 198. глава 65, 69.
ат'л 66. „гњиланско" 171, 215.
Аустријанцн 13. говедариик 79.
Ашанн 77, 78, 97, 98, 99, 107, 108. с(. „Голакчани" 98.
Ашанин. Голеиоселани 107, 152.
горњак 30, 182, 133.
бандрук 69. граднште 85, 88, 161, 168.
„барушке" 132. ГраНавн 136.
П1|120С1 ^ у * ^оо^е
1=
РИСТА т. николит; 221
„грамађе" 89, 208. коритари 114.

гробиште 151. коруба 66.
Грцн 11, 51. 103, 186. сх. Грк. Бостомлатичанн 41.
гуња 131, 133, 138. кочнна 73, 75, 79.
гу&ар 138. кошаиац 30.
Гурбет 107. кошара 73, 79.
Красинћн 98, 99, 186. сГ. »Красни-
„дарда" 82.
ћаии', »Красиици'.
Девотинчани 105.
крниац 30.
димвје 108.
Брнворечани 117, 141.
долама 181, 133.
крииуља 65.
доњав 182, 133.
Брушеилани 41.
Дреноичани 89,104,107, 137, 167,1
кућиште 85, 86.
дуаарине 168, 176, 186, 208.
дуваритте 92. 189.
ладннк 73, 75, 130.
Ера 52, 150. Латннн 98, 219.
„Латнни Рнсјати" 101, 108.
„железурнје" 161, 196, 208. „Латннска Манастирина" 88, 168.
„латинска црква" ћ9, 161.
аагон, загонче 79. латннско гробле 87, 88,147,161,165,
апметина 79. 188, 196, 204.
аапка 70. латна 65, 70.
Зврбннчанн 104. лпмеаница 65.
„агурнЈе" 147. леса 65, 66.
видине 90, 161, 169, 204. „леековачко" 7, 182.
Лннгури 111, 113, 114, 125. 140, 148,
„јагодинско" 197.
163. с1 Лингур.
„јеврејеко" 161.
лисачко гробје 87.
јелек 181, 132, 134.
лншко 84.
„каднмлиЈе" 111. 112, 114, 156, 1
206. маија 70.'
каваинца 73, 74. мало селиште 179.
калдрна 85, 90. Малснјани 97, 98, 107, 186.
кале 215. Маљоци 97, 98,106,107, 108, 186, 199,
Каурн 101, 211, 219. 210, 212. с(. Маљок.
„ваурка" 204. манастнрина 88.
„каурскн пут" 193. манастнриште 85, 88.
„каурско гробје" 192. „Мандрднна Шншана" 163.
кашичарн 114. Манџуве 14.
„Бесманка" 149. Маћедонци 116.
новјодер 80, 145. мертек 70.
кокошар 66. мнеиЈскн 91.
кокошарннк 73, 75. минтан 133, 134.
колан 132. млекарннк 78, 75, 130. сГ. млежар.
колнба 66, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 1 моравско-нардарскн друм 91.
171, 173, 188, 195, 198. Моравци 30, 128. с(. Моравац.
колнја 134. мукеница 107.
комнн 66, 67, 68, 76, 77. мухамедански 82, 99.
„кон>ско желево" 90, 189. Мухамедницн 101, 108.
П|||20С1 11у ^Ј
"222 ПОЉАННЦА Н КЛИСУРА
Нвжцн 13. сГ. Швабе. слапик 172, 178, 184.

„иово брдеко" 158, 163. сланнште 164, 172.
ноио селнштв 176. слогоин 85, 89, 90,147,189, 208, 218.
ноћник 30. Срб 30.
С,»би 6, 11, 12, 15, 44, 48, 61, 62, 68,
Отњани 97, 98,190, 193, 212. с(. Хоти. 72, 73, 81, 86, 89, 94, 95, 96, 97, 99,
100, 102, 103, 104,105,106, 107, 114,
пафте 132. 124, 132, 140, 147, 151,152, 174,186,
перјаннца 132. 190, 193, 194,199,202,203, 204, 210,
Пећанцн 117. 211, 212, 218, 219. с*. Србнн.
пленња 73, 74, 79. Српкнња 204.
под 65. српеки 5, 6, 70, 72, 81, 88, 94, 99,100,
поднала 69, 79. 101, 10°, 104,105,109, 113, 118, 121,
појанта 65. 124, 129, 130, 181, 133,140, 169, 173,
Полвничанн 7, 13,14, 18, 22, 49, 50, 174, 186, 190,191,192, 193, 198, 202,
51, 52. 76, 107, 108, 112, 118, 121, 204, 219.
122, 123, 124, 125, 126,128,129, 180, станнца 69.
131, 134, 185,186, 137, 138, 140, 141, стара граиицк 168.
213. с(. Цодаввчавнн. стара ме ч а 89.
пол>ска капа 133. стара црвва 181, 186.
потурчењацн 109, 173. старн пут 193.
ирека 69. етаро гумно 189, 208, 218.
нреклопиица 69. старо гробле 147, 161,162, 165,169,
„пчинско" 170. • 181, 188, 190, 205, 215, 218.
Пчињапи 70, 76, 81,117,120,125,183, старо селиште 147,155,161,162,165,
136, 137, 213. 176, 215, 219.
старо село 165, 169, 171, 179, 215.
Ранчинцн 121. старо српеко грооле 173, 192.
раннк 90, 181, 178, 189, 219. Стречани 41, 79, 81, 195, 201.
„ребрња" 180. с(. восањица.
„ребрњак" 132. тарачук 133.
Рекари 142, 146, 152. Татарнн 82.
рекла 134. Тосна 14.
„речпернв" 148. сС. сточии трговад. „тоска" 182.
ржњаци 65. трла 73, 74, 78, 79, 80, 81, 151, 188,
„руба" 131. 196, 198.
„руиет" 131. „Трстеичанн" 99, 101.
рупиик 201. с?. најдан. тулбен 134.
„рупвици" 201. турскп 5, 8, 82, 91, 96,100, 108, 109,
119, 121, 129, 133, 141,146, 149,155,
саја, оајче 132. 169, 177, 215, 216.
Сиињоморац 30. Турцн 5, 6, 7, 9,11,12,18, 14, 15, 36.
селиште 85, 86, 94,123,143, 147, 151, 37, 38. 52, 58, 78, 82, 87, 88, 89, 97,
155, 161,165,167,169, 170, 175, 176. 99, 101, 102, 104, 105, 109, 112, 117,
179, 181, 183,186,189, 190, 195,196, 120, 132, 141,147, 155, 156, 157,158,
197, 198, 200, 201, 205, 206, 208, 211, 162, 165, 166,171,177, 181, 183, 185,
215, 218. 191, 192, 195, 196, 200, 207, 209, 215.
снлан 133. сГ. Турчин.
Снианцн 109. „Турцн Вошњаци" 109.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
кераиидиие 147, 189, 215. циганскн 199.

керана 73, 71, 77. Цннцари 78.
кнлер 70. црквнна 89.
корча 30. црквиште 85,88, 89, 94, 155,196, 201 ,
ћосвнско гробле 173. 208, 215, 218.
ћошница 69, 70. Црновунцн 77, 78.
ћупрнја 69. Црногорцн 117, 126.
фнс 186, 199. чакшнре 131, 132.

фустанела 132. Читаци 97, 99.
фута 134. чумско гробле 87, 179. с1. чунао.
Херцеговцн 117. швмија 134.

Хотн 97, 98, 190. . шнлача 65.
ХрннАанн 101,108,109,173,211,219. „Шкодрннцн" 98.
Шоновн 50, 71, 107, 126, 213.
Цнганн 107, 111, 113, 114, 119, 125, „шопско" 205, 216.
148. с(. Циганвв. Шумадннцн 124.
б) преглед геограФских имена.

Абдулон Кладанац 82, 214. Балнново Кукнште 183.
АЈдарона Њнва 82. Валнноаце 16.
Ајдучкн Кладанац 20, 167, 172. Балканско ПелуострвФ 91, 95, 211.
Алексанац 105, 157. Балннв 82, 172.
АлнЈкаа Долнна 151. Бал>нн Кладанац 82, 172.
Ал»кави Куи 187. Ваљкоаац 144, 145, 147, 159.
Анадолнја 14. Балковачна Долнна 159, 198.
Аи^елннков Кладанац 144, 197. Балковачва Мала 142, 144, 146.
Ан^елкев Кладанац 210. Балковвчкн Поток 17, 21, 144.
Арбаннја 101. Бш1в 12. с(. Бања.
„Арнаутлук" 98. Бања (Вавја) 212.
Ариаутскн Кладанац 82, 175. Бањека Река 12.
Асанова Чука 24, 203. с1 Арсланом Бара 150, 159, 162, 170, 208, 211.
Чука. Вараца 185.
БарјанФн Кладаиац 185.
Баба-Ношкнн Рнд 151. Барје 7, 8, 16, 25, 27, 33, 42, 48, 57,
Бабнн Гроб 24, 195. 83, 92, 94, 96,111, 112,118, 157, 171,
Вабона Глава 195. 182, 203, 204, 205, 211, 212, 218, 217,
Бабнна Плаиана 98. с(. Бајре.
Бабина Полана 116. Барјан Рнд 185.
Бааариик 145. Варска Река 27, 211, 217.
Бавова Падина 83, 184. БаталФвце 115, 206.
БавФнник 83. БатвФВФ 153.
Бавфванчна Падана 83. Вачвнште 16.
Бајандолска ДФЛННВ 17. Бачевина 211.
Бајандфлека Мала 142, 144, 146. Бачеваште 78, 83,160, 161, 167, 168,
Бајандфлекн ПФТФК 21, 144. 175, 197.
БакариФ ГЈГМНО 13. Бвчегине 83, 164.
224 [10ЉАНИЦЛ И КЛИСУРЛ.
Бачнало 143, 167. Вресје 83, 112, 159, 164,165, 198, 201.
Бацин Трвп 153. Брееннцв 16.
Б'бн»и Орницв 145. Врестов До 60, 83, 214, 215, 217. сГ.
Ведв Водв 83, 175, 191, 197, 206. Брестов Дол.
Велвновце 16.27,116,174,187,210,218. Брестовв Чувв 4.
Веле Лввине 159. Врестовац 4.
Велсгв 180. Врестово 16, 116. 158, 210, 211.
Велешка 195. Врестовчанн 214, 215.
Вели Квмен 6, 83, 172, 211, 213, 214. Вречнкн 153.
Велишево 16, 17, 18, 116, 158, 166, Врнчевје 16.
174, 213. Вувце 117. сГ. Бусце.
Белнчевицв 145. Вугарска 95, 149.
Беловв Ввра 144, 145. Вугарско Кукнште 145.
Бол>вннца 17. Вујанонце 99, 171.
Бол.уроно 82, 211. Бувар 151.
Београд 48. Вукнн Чувар 83, 214.
Бернаојштица 27, 142, 143, 145, 146, Вувова Главв 157, 216.
153. Вунвтовац 6, 7, 172.
Вервнскн Квнен 188. Бунатовачви Кладанац 206.
Борњак 168. Вуиушв 162, 216.
Бекнровнца 153. Вунушвнсвн Врег 159.
Вештица 7, 27, 98, 190, 211, 213. Бунушка Њнва 184.
Вештнчка Река 27. Буштран>е 194.
Видача 99, 194. Вагвнца 116, 194.
Внлекске Руднне 40. Вардар 91, 116, 168.
Внлинце 6. Варожег 13, 142, 146.
Внлвннца 5, 6, 17, 44, 78, 80, 82, 92, Ве1,е Главе 92.
97,99,105,106,136, 167,169,170,176. Велввовицв 160, 162, 184.
Бнланнчка Река 166. Велокннце 6.
Внна Лннада 82, 200. Велес 48, 51.
Битол. 51, 98. Велкова Тршевнна 180.
Вдагуне 83, 182. Веља Глава 20, 96,136, 147, 182,183.
Вобнште 143, 145. Веселннека Мала 152, 154.
Вогданов Дол 90, 135, 153. Вееелов Кладанац 211.
Богдановце 116, 194, 200. Веселовв Жала 213.
Божвкена Вара 200. Веселоно 198, 211.
Бохура 84. Ветерница 4, 5, 6, 7, 8,10, 13, 18, 19,
Војкн Дел 16. 145. 20, 21, 22, 28, 24, 25, 26, 27, 28, 29.
Војчниа Ввра 164. 31, 32, 33, 34, 85, 42. 43, 44, 45, 47.
Вфту&а 82, 164, 165. 49. 56, 59, 68, 76, 79, 80, 84, 85, 88,
Вошковнца 145. 89. 90, 91, 92,100, 102, 104, 105,106,
Бранкова Чува 147. 110. 119, 121,124,142,148, 144, 146,
Брдар 178. 147, 149, 150, 152,154, 155, 159, 160,
Врдарнца 145. 161, 164, 165, 166,167, 168, 169, 171.
Врза 115, 216. 172, 173, 177,182, 185,186, 189, 190,
Брееоник 17. 198. 196, 202, 203, 204, 205, 211, 212,
Вреаовнк 7, 17, 171, 172. 214, 217. сГ. Ветериичин.
Вревовнца 116. Ветроњача 197.
Врекннче 144, 145. Внл,о Коло 205.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Внна 7, 11, 1'&. 15, 16, 27, 33, 42, 47, Врањска Вањв 12.
50, 57, 59, 60, 63, 82, 88, 85, 93, 111, Врањока Пчнња 116, 137, 163, 194,
112, 157, 205,211,212,214. 215, 216, 197, 210.
217. сГ. Еннни. Врањско Похоравле 11, 12, 21, 23,
Вннка 27, 214. 29, 81, 44, 49, 50, 58, 91, 114, 116,
Внногош 4, 7, 8, 9, 15, 16, 18, 19, 27, 118, 120, 121, 124, 128, 129, 180, 181,
40, 48, 52, 76, 78, 80, 95, 96, 99, 101, 133, 134, 135, 136, 137, 219.
109, 111, 112,116, 121,122, 141,158, Врбово 116.
163, 171, 176, 180,181, 182,186,189, Врлв иОДа 195.
194,201, 213, 218. сГ. Ивогоште, Ино- Врла Страна 178.
гошта. Врлн Дол 180.
Внрина 167. Вртача 145.
Внровн 83, 144, 145, 175, 195. Врућовце 163.
Внсока Чешха 202. Врчва 182.
Внтановнца 5, 6,17, 22, 87, 143, 145, Врчве 183.
146. Вујно Трлнште 214.
Внтдиште 218. Вукања 121, .122, 156.
Вншевце 116, 210. Вухеановнца 159, 160.
Вдаднчнн Хан 8, 9, 10, 18. 48, 51, Вучја Рупа 143, 162.
52, 149, 158, 209. Вучјак 158, 155.
Вдајнња 77, 81. Вучје 12, 115. 212.
Влајков Врег 200. Вучково Огра1>е 165.
Власвчка Рска 37, 49,159, 160, 161.
Власе 5, 8, 16, 22, 29, 80, 32, 88, 34, Габар 83, 168, 175, 188. сГ. Габер.
37, 38, 42, 44, 45, 46, 49, 51, 58, 54, Габрак 180.
55, 56, 59, 66, 69, 77, 81, 82, 88, 84, Габрнке 198.
85, 89, 100, 104, 105, 111, 112, 113, Гагннска Река 24, 190.
114, 118, 121, 125, 127,130,187, 140, Гагинце 7, 9, 16, 24, 25, 42, 51, 57,
144, 159, 160, 161,162, 168,164, 184, 70, 71, 82, 86, 96, 98, 105, 112, 118,
185, 191, 193, 194,198,199, 210, 212, 182, 189, 190, 197, 203, 217.
213. Гарван 195.
Власнна 27, 46, 50, 52, 71, 116, 166, Гарваначко Прнче 84, 184.
205, 218, 216. Гарваинк 84, 184.
Власннско Влато 27, 46. Гарваннца 144.
Власотинце 14, 66, 115, 158. Гарина Горња н Доња 214, 215.
Влашка Ерушка 200. Гарнне 16, 82, 178, 206, 208.
Влашка Дивада 81. Гарннскв Река 207, 208.
Влашка Шужа 81, 178. Гарнште 40.
Влашки Кладанац 81, 200. Гаџурв 82, 200.
Влашкн Рнд 153. Главичнца 164.
Влаштнцв 6. Глог 172.
Воднца 153. Глоговнца 106.
Воловснн Канен 92. Глогово 186.
Воћњак 83, 175, 185. Глоговце 6.
Врање 4, 7, 8, 9,10,13,14,17,18, 19, Гложје 24.
44,48,49,50,51,52, 73, 76, 78,87, 91, Глувача 187.
92, 93, 97, 99,102, 108, 104,105,110, Гнојнна 83, 214.
111, 118, 124, 156, 158,168,168,171, Гњнлане 52, 90, 92, 97, 158,169, 193
173, 186, 196, 201, 211. 199.
КТНОГРАФСКВ ЗВОРНИК, КЊИГА VI. 15
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
■226 ПОЉАНИЦА И КЛИСУРЛ
Гњилавска Нахвја 5, 6, 116, 117. Горње Трле 200.

Гњнланско Поморанл>е 11, 91. Горњн Кладанац 153.
Говедарннв 84, 168, 206. Горњи Рнд 187.
Гоаодарова Њнва 214. Горњо-малсна Река 166, 170.
Голак 5, 0, 44. 53, 77, 78, 84, 96, 97, Гоч 4, 8, 19, 27, 90, 167, 168, 16Ј.
99, 102, 203, 212. Градавнца 13, 145, 147.
Голеиа Гарнна 145. Градвшка Рева 16, 24, 87, 146, 171,
Голена Долнна 27, 178, 179, 205. 172, 173.
Голеха Крушка 143, 145. Граднште 24, 39, 82, 87, 88, 167, 172.
Голеиа Лннада 164, 178, 201, 207. Градња 5, 9, 14, 16. 27, 28, 29, 32, 33.
Голема Лука 83. 172, 190. 34, 36, 37, 40, 41, 42, 44, 45, 47, 48.
Голена Њнва 180, 206. 49, 50, 51, 54, 56, 63, 69, 74, 77, 82.
Голена Орннца 207, 208. 85, 86, 87, 89, 90, 100, 107, Ш , 114.
Голема Падина 208. 115, 121. 122, 130, 131, 136, 149, 154,
Голеха Руна 201. 155, 156, 157, 158, 161, 164, 166, 174,
Голема Чува 5. 176, 177, 179, 180, 183,-185, 191, 196.
Голено Луке 24. 42, 171, 173. 198, 201, 203, 200. 207, 212, 213, 21С\
Големн вановет 200. Градена Река 92, 106.
Големи Лом 208. Грађанска Рона 17. 20, 21, 22, 27, 90,
Голени Луг 183. 152, 153, 155.
Големн Преелоп 3. Грашнште 17. 83. 143, 164.
Големв Чукар 188. Грбел. 166, 167.
Големн ганб 160. Гргуровцо 116, 216.
Големо Дрво 167, 175. Грделнца 158.
Голено Прнчс 217. Грделнчва Кднсура 13, 16, 23, 73,91,
Голеио Село 5, 7, 13, 14, 16, 17, 22, 101, 102, 115, 116, 120, 136, 169, 185,
29, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 42, 208.
44, 45, 49, 50, 51, 52, 54, 56, 57, 58, „Грејатнв" 121, 156.
59, 63. 66, 74, 75, 77, 85, 86, 88, 89, Грејач 121.
91, 95, 100, 103. 105, 111, 113, 114, Грот 4, 16, 18, 29, 81, 44, 45, 84, 90,
115, 119, 121, 125, 132, 142, 144, 146, 92, 166, 167, 168, 169.
148, 149, 150, 151. 152, 158,159, 162, Груач 88, 172.
164, 165, 176, 178. 184, 187.189, 191, Груачва Долнна 171, 172.
198, 203, 204, 205, 207, 209, 211, 213, Груна Вара 144.
216. Гунернште 16, 116, 158, 182.
Голн Млаа 143, 145, 146, 216. Гумииште 82, 172, 206.
Голн Рад 83, 214. Густа Трннца 83, 159, 160, 198.
Голншнна 195. Гуетн Ораеи 83, 214.
Гуштернца 143, 145, 147.
Голо Брдо 195.
Голоченце 116. Дабижлева Орннца 82, 180.
Голубињан 84, 164, 165. Давндов Гроб 4, 167.
Горешњак 186, 191. Дајкннце 157.
Горнва 11, 93, 115, 216. Дарднште 82, 167.
Горнов До 188. Девојвнн Канен 172, 218.
Горња Мала 152, 154, 160, 164, 165, Довотнн 5, 6, 13, 44, 52, 78, 80, 89,
166. 167, 168, 169, 170, 175. 183, 184, 97, 99, 104, 105, 106, 107.
195, 196, 200, 206. Деја 175, 200.
Горња Морава 116, 201. Декутннце 116, 156.
Горња Росул,а 161. Дендра 10, 11.
П|||20С1 ^у
РВОТЛ Т. НИКОЛИЋ 227
Дервен 7. сС. Грделичва Клисура. Древговнчкн Поток 177.

Деснвојвчва Рсиа 193. Дренова Главв 143, 145, 159, 198.
Десввојска Рекв 28, 43, 45, 106, 193. Дреновац 5, 8, 16, 18, 19, 27, 28, 36,
с?. Десввовачка Река. 87, 89, 43, 44, 45, 48, 51, 52, 54, 57,
Деенвојце 6, 61, 96, 98, 100, 104, 109, 67, 75, 82. 88, 84, 85, 86, 87, 88, 89,
113, 116, 149, 150, 163, 166, 177, 179, 90, 96, 100, 104, 105, 112, 119, 166,
185, 186, 189, 196. 167, 168, 169, 170, 171, 176, 177, 185,
Дечане 98, 212. 186, 187, 212, 213.
Днбра 97. Дреновачка Јевернна 26, 27.
Дннја Јоека 207, 208. Дреновв Деја 180.
Длге Њнве 178. Дроновце 6, 32, 33.
Длгн Угар 180. Дрење 145, 162, 198.
Длибока Долина 214, 215. Дрнм 97, 98.
Длнбоквнца 166, 167. Дрнан 145, 147.
Длнбокн Дол 119, 135, 143. Друн 175.
Длнбоко Јеаеро 180. Дуб 178, 180.
Добра Вода 180. Дубнке 88, 159, 180.
Добрејанскн Рнд 20, 22. Дубје 95, 110, 142, 143, 145, 146.
Добрејанце 5. 6, 8, 16, 17, 45, 48, Дубница 89, 125, 218.
56, 81, 82, 89, 96, 98, 100, 103, 112, Дубока Преелан 208.
118, 147, 150, 167, 170, 171, 177, 181, Дубочица 10, 11, 12, 93.
185, 186, 198, 199. сГ. Боћгјапае, Дугања 164.
Дфсрештв 100. Дулан 28, 82, 145, 153, 175, 178, 179,
Добрнна Торншта 111. 195, 196.
Добрнч 78. Дуње 175.
Доброглед 178. Дунав 13, 113.
Доброшево Горње н Доње 47, 89, 97, Дуиол>ево 7, 84, 96, 210.
99, 105. Дулељевска Река 210.
Дојки Внровн 145. Дупелевскн Рнд 17, 151.
Додниа 164, 165. Дувлане 116, 189.
Дон>аВара 159. Дурук 153.
Доња Жала 152, 153, 154, 164, 165, Дуруков Кладавац 144.
167, 168, 170, 183,184, 195, 196, 200, Дуруковце 116.
206. Душнна Чука 72, 160, 161.
Доња Шуна 145.
Доње Нерадовце 194. Ђаковнца 97.
Ђар1,ак 195.
Доње Приче 160.
Доња Жндак 184. Ђернан 210, 211.
Дењо Грвшвште 145. Ђоргово Трлвште 90, 164, 165.
Драгобужде 5, 6, 16, 17, 37, 45, 56, Ђор^евац 97.
82, 88, 96, 98, 104, 112, 118, 162, 163, Ђор*»нјина Вратницв 192.
164, 179, 185, 192, 197, 198, 199. Ђубрвшто 167.
Драгобушка Вара 159, 199. Ђун^уша 116, 179.
Двагобушки Рнд 17, 1*7, 198. Ђурнна Вара 153.
Дваголин До 81, 135, 142, 143, 146. Ђурка 187.
Дрводел.« 168. Ђуршнна Долнна 41, 199.
Дреаговнца 5, 16, 45, 58, 82, 118,171, Жаблаие 115, 216.
177, 187. Жар 151.
Дреаговичка Долнна 177. Жбевце 116, 194.
15»
2-28 ПОЈБАНИЦА В КЛИСУРА
Ждеглово 116, 156, 207. Јабука 83, 160, 198.

Жехница 188, 200. Јабуково Горае н Дон>е 16, 83, 110,
Желеаинца 21, 143. 158, 183, 185, 205, 209.
Жнтковац 157. Јабуновска Долвиа 191.
Жнтора^а 16. Јабуче 143.
Жутн Какен 83, 198. Јабучнна 187.
Јабучнца 83, 164.
Забелнна 145.
Јагњнло 16, 84, 144, 168.
Загробвште 145.
Јагоднна 122.
Задеде 175.
Јагодњак 83, 184.
Зајкова Орннца 214.
Јавбвне 192.
Зајска Жала 160.
Јаавина 200.
8ајча Страна 84, 159.
ЗаЈчв Баиен 84, 164. Јаавва 143, 145.
Западна Морава 12. Јааоввца 136.
Зарбнна 195. Ја^упка 144.
Зарбане 188, 207. Јанвн Кладанац 218.
Зарбанеха Долнва 207, 208. Јанкнн Кладанац 195.
Зарбввце 17, 20, 39, 93, 96, 97, 104, Јанвика Падвна 145.
109, 118, 116, 147, 149, 198. Јанково Кладанче 208.
варохак 164. Јанчмне Вуко 200.
Збехвште 12. Јаовац 16, 116, 182.
Звечан 11. Јаееннца 170.
Здравковвца 206. Јасеновица 83, 167,168.
вдраввовска Мала 195, 196. Јасен>е 83, 144, 146, 175.
Здравча Глава 4. Јаснна 83, 164.
Здрапчн Канен 182, 183. Јасвче 187, 188.
Зебннце 16, 209. Јастребац 16.
Зеквно Селвште 82, 172, 173. Јеаера 26, 84, 104, 167.
Зеленнче 182, 183. Јеаервна 175. 195.
Зеквров Кладаиац 184, 185. Јеаернште 27, 28, 202.
Зекврова Долвна 198. Јеаеро 27, 28, 39, 159, 183.
Зећнрово 198. Јеаерска Доднна 172.
Златанова Лнвада 178. Јеаерсна Мртввца 172.
ЗмвЈарнак 143, 145. Јеверскн Поток 26, 28, 166, 167.
ЗхвЈевац 84, 200. Јеаерсно 173.
Змнјеиче 19, 195. Јејак 82, 185.
Змнјопек 145. Јеленац 145.
вмнјопекскн Потов 144. Јелвца 159.
Ибншов Кладанац 185. Јечмвште 83, 172.
Инанова Чука 145, 147. Јовавова Падвма 41, 195.
Нгрвште 175, 195, 216. Јовачка Река 28.
Иавор 19, 195. ЈухарЈе 178.
Наворје 175. Ј у х а н Квмеа 208,
Иаворннк 6. Јухнне Њиве 172.
Ншламова Њвва 151. Јухна Морана 4, 6, 8, 9, 18, 20, 54,
55, 58, 95, 116. сС Морава, Винатеа
Јабланнца 5, 11, 12, 16, 44, 57, 65, 81,
85. 93, 96, 99, 109, 112, 116, 117,118, . Морава.
126, 194, 217. Јуеенов Рвд 190.
оскЛе
РИСТЛ т. НИКОЛИЋ 229
Јусеиово Кукиште 151. Ковачевац 175.

Јусуова Долина 192. Коааре 115, 158.
КоаЈа Чука 61.
Калабарина 82, 217. Коајн Врег 84, 184.
Калдриа 178. КоЈнаева Лнвада 148.
Калиианце 16, 116, 158, 182. Коларевн 158,
Калина Долнна 159,161,191,197,198. Коластв Орннца 90, 184.
Балана Лнвада 82. Коласто Лааннче 144, 145.
Калу^еров Гроб 83, 202. Колншта 167.
Калуђерека Долнна 83, 202, 203. Коњарннк 6, 217, 219.
Калу^ерске Лвваде 25, 83, 203. Конана Орнвца 167.
Калу^ерце 7, 8, 16, 17, 25, 33, 42, 57, Конаоник 119.
82, 83,96,113, 115, П8, 149,172,189, Конашнаца 115, 158.
202, 203, 204, 205, 207, 216. Коналак 5, 20, 31, 45, 92, 93, 212, 217.
Каиеннтв Чука 188. Конвл>ачкн Поток 192.
„Ваник" 122. Конотнне 151, 188, 214.
Карагуаовац 159. Копрвва 83, 202, 203.
„Варадаг" 99. Корнта 184.
Бараула 167, 168. Коринњане Горн»е н Доње 6.
Караџнн Крст 184. Корутнна 83, 200.
Карацана Ливада 175. Косовица 145.
Барнина 106, 113. Косово 115,116, 130,157,170,176,216.
Ка8*е11 Гексотаех 13. Костоилатнца 16, 19, 40, 110, 111,
Батерскн Рнд 183. 116, 157, 168, 173, 201.
Батићева Лнвада 145. Ко&ура 116, 163, 197, 209, 212.
Батуннште 82, 175. Еочние 180, 190.
Бвурска Јабука 211. Кошариште 188.
Баурскн Бладанац 211. Коштел>нвица 200.
Кацанун 16, 116, 174, 189. Крагујевац 84, 164, 167.
Бачаннк 97, 98. Краљево 84, 96.
Башкало 184. Крхнице 115, 149.
Бнтнце 4, 17, 40, 84, 152, 153, 159, Крнва Лавива 183.
162, 184, 187, 188. Крнва Орннца 164.
Бнтке 92, 144, 145, 147, 198. Крнва Река 5, 6, 90, 141, 150.
Кладанац „киде врбу" 187. Крнва Феја 116, 171, 176, 205, 210.
Кдаданчнвн 180. Крнвв Вир 14.
Клашннца 16. Крнвн Дел 160, 197. сГ. Крнаж Деја.
Клнновац 116, 171. Краво Дрво 4, 20, 27, 167.
Клинчев Тран 145. Крнво Кладанче 144.
Клисура (Вугарсва) 116, 212. Крнво Орннче 180.
Клнсура (Трстенске Реке) 21. Кр&нно Њавче 145.
Кључ 187. Креје 195.
Влучаннца 166. Бретати Пут 5.
Кованл'к 83, 167. Кретена 84.
Кованлучкн Поток 14. Крушева Глава 5, 16, 19, 32, 33, 36,
Кованџвска Жала 180, 181. 37, 39, 40, 51, 54, 55, 63, 64, 77, 85,
Кованцнска Њвва 187. 87, 89, 92, 107, 112, 113, 149, 174,
Коиачов Кладанац 159. 175, 180, 184, 187, 189, 191,194,195,
Ковачева Дуња 211. 197, 201, 204, 205, 209, 212, 218, 216.
тШгесИ« Ч л 0 0 5 1С
230 ПОЉ.ШИЦА И КЛИСУРА
Крушевац 12, 156. с{. Адаџа Хисар. Лесковац 7, 8, 9, 10, 12, 13,18, 37. 41,
Крушево-главека Река 19,41,49,88, 48, 49, 50, 51, 52, 84, 91, 92,102, 104,
155, 194, 195, 199. 106, 122,124, 156, 169, 198, 196,206.
Крушево-гдавскн Поток 152,154. лесковачкн пашалук 12, 104.
КрушЈе 153. Лосковачко Пол>е 4, 7, 8, 9, 25, 29,
Крушкар 83, 150, 214. 50, 60, 87, 91, 92, 115, 123, 124, 138,
Крушкарскн Поток 192. 134,136, 162, 214, 215, 217. сГ. Поље.
Крчмар 6, 211. Леековачко Поноравље 31, 49, 53.
Крша 168. 124.
Кувманона Чука 145. Лесннца 116, 187.
Кујнац 82, 145, 159. Летовнште 16.
Кукввнца 16, 44, 53, 77, 78, 81, 92, Лекнште 83.
95, 111, 122, 157, 196, 197. Лешанска Њнва 187.
Кукавнчка Долииа 164. ЛешЈе 144, 145.
Кула 198. Лешчанска Налв 188.
Куманово 52. Лива Вука 178.
Кумавовска Пчнња 116. Лнваде 83,166, 167, 168, 169, 170, 171,
Куново 16, 116, 197. 187, 206.
Куке 83, 175. Лнвадска Долннв 166.
Курварнћ 187. Лнвадекв Малв 169, 188.
Куршумлнјв 116, 148. Лнвадска Река 169.
Куса Долнна 214. Лнвадскн Поток 166.
Куса Лука 83, 172. Лнва^е 142,143,146,178, 180,181,195.
Кусн Рнд 83, 207, 208. Лнва^ска Долнна 143, 144.
Кусн Рт 167. Лнпа 83, 145, 159, 195.
Кусо Прнче 172. Липовачка Река 6, 92,189,190, 217,
Кусце 6, 171. 218.
Ку1нште 82, 180, 184. Липоввца Гор&а и Доња 6, 16, 96,
Кучавица 195. 99, 178.
Лнсвц 4, 5, 19, 31, 40, 44, 48, 78, 81,
Лабакевнца 145. 84, 90, 92, 123, 169, 187, 197, 2О0.
Лааарев Кладанац 5, 90,168,182,185, Ласачко Рамннште 200.
с(. Л&ааров Кааданац. Ложиште 82, 200.
Лавнна 63, 107, 152, 154, 155, 156. Лованова Орннца 214, 215.
Лајковица 153, 154. Лоаиште 83, 155, 202.
Лалннска Река 146. Лом 172.
Лалнмце 7, 9, 16, 24, 33, 35, 42, 57, Лош Кладвнац 172.
72, 73, 82, 88, 86, 96, 98, 100, 101, Луг 83, 153, 172, 200, 201.
104,112,118,148, 158, 171, 172, 173, Луке 42, 90, 145, 162, 164.
174, 206, 207, 219. сГ. Лмннцн 100. Луково 116.
Ланнште 28, 47, 83, 153, 154. Љомнно Прнче 17, 82, 172.
Лебане 136. Љуљнн Кладанац 82, 172.
Љутеж 187.
Лебовац Гор&н н Дон»н 89, 97.
Љутнчка Долнна 27, 180.
Лековнтв Вода 177.
Лекочевац 82, 177. Жагленце 116, 194.
Лепа Вода 182, 188. Мвгурнца 82, 214, 215.
Лененица 16, 96, 109. Мавараћ 16, 27.
Леска 83, 188, 190, 198. МаЈевац 82, 167.
РИСТА Т. НИКОЛПЋ •?31
Мајкии Внр 172. Иечншњнчка Река 16, 169.

Најкнку Преслал 144, 145. Мечја Чука 84, 200.
Македоннја ■*>!, 52, 116, 118. Мечкннв Паднна 84.
Маковн 187, 189. Мечковац 16.
Маковнште 183. Мечо Прнче 84, 184-
Мала Авнја 14. Мнвтарово Прнче 82, 160.
Мала Гарииа 145. Мнјаков Гроб 159.
Мала Долвна 206. МнЈвковачка Река 5, 17, 19, 20. 27,
Мала Река 17, 27, 92, 182, 184, 185, 45, 142, 143, 187, 188, 189.
211, 214. Мвјаковвчкв Чука 189.
Мала Рупа 201. Мнјаковце 5, 16, 19, 36, 37, 39, 40,
Маленово Трње 164. 42. 44, 47, 48, 50. 51, 54, 55, 67. 77,
Малешево 6. 78. 83, 84, 87, 92, 112, 151. 187. 189.
Малн Дотнн 82, 167. 197, 204, 205, 209, 212.
Малиенја 186. сГ. МалЧија. Мнјачоввца 145.
Малнкевн Орасн 195. МнЈовска Река 150. 210.
Малв&ово 172. НнЈовце (Маовце) 7, 16, 17. 57, 96,
„Иало Јаснче" 187. 100, 108, 109, 113, 118,142, 150, 151,
„Иало Косово" 164, 185. 171. сГ. Мниглцн 100.
Мало Прнче 184. Малв Лом 188.
Мало Селнште 178. Мнлнчана Паднна 164.
Малснја 14, 97, 98, 103, 212. сГ. Ма- Ннлошев Дејв 158.
лисија. Ннлошево Јеверо 27, 28.
Маловова Јнвада 192. Мнл.вк 82, 160.
Маљоково 198. Нвљково Њнвче 178.
Малочкн Кладанац 210. Мнл>аовска Мала 180, 181.
Маникева Чука 153. Ннрнска 164.
Манајле 116, 158. Ннрков Кладанац 92.
Маиастнр 88, 145, 147. Мнрковац 167.
Манастирска Долвна 6, 88,166, 167, Ннрошевце 11, 93, 115, 216.
168. Ннрска Паднна 144.
Манаетирекв Река 147. Нладакс 175.
Манастнрскн Поток 23, 24, 26. Моранв 43, 90, 91, 92, 101, 102, 105,
Мандрдино Кладанче 192. 121, 168, 169, 182, 196, 197, 213.
Маоввц 116, 119. Моравнца 98, 99, 116. 119, 157.
Марганце 116, 212. Мос 167.
Мврковв Тршевнна 183. Моштаннца 16, 116, 157, 190.
Марково Калс 44, 52, 85, 87, 88, 91. Мраковштнца 84, 145, 159.
Марково Кулвште 83, 198. Нркоњ 149.
Масураца 95, 96, 99, 101, 116, 119, Нртвв Страва 17, 152, 153, 154, 155.
125, 166, 183. Нртваца 16, 160, 167, 169, 175, 180,
Меандер 23, 91. 183, 188, 195.
Медве^а 12, 81. Мртвачаао 43.
Ме^ниа 145. Нртвнчаа Долвпа 180.
Мелово 16, 96, 125, 173, 217. Нуовац 157. сГ. Маовац.
Меловекн Поток 217. Нустафнн Влвданац 210.
Мечевнца 192. Мустафана 5.
Мечн Деја 84, 184. Нусул> 171.
Мечашњнца 16.
1П1&ес1ћу ^ л О О З 1С
Нагрвњскн Рнд 211. Остра Глава 7,16, 57, 85, 96, 98, 105,
Накова Шума 82, 200. 107, 112, 118,142, 146,151, 152, 183.
Накрввањ 91, 201. Островица 16, 116, 186.
Недвно Гумно 111, 172. Островвчко Јеаеро 27.
Неиачка 48. Остроглавсва Река 24, 147, 151.
Нерав 116, 210. Остроглавска Чука 23.
Нерадовце Доње 116. Остроглааскн Поток 150, 151.
Ннколвн Кладаиац 175. Остроглавскн Рид 151.
Ннш 11, 13, 14, 41, 43, 115, 157. Острушка 168.
Нова Србнја 124, 129. Охрнд 51.
Новакоаце 58, 94, 95, 105, 191, 198. Павлова Њнва (»Арај Памит") 192.
Новн Крајевн 121. Навунвца 146.
Ново Брдо 12, 94, 95, 98, 173. Паднна 180, 185. 200.
Ново Село 92, 93, 96, 109, 115, 205, Пајковац 163.
209, 216. Павчарнца 144, 145.
Нурнн Кладанац 185. Павратлнва Орннца 83, 180.
Панратлнвнца 188, 195.
Паракулиовнца 82.
Обарак 22, 159. Паракнн 12.
Облнк 4, 10, 18, 19, 27, 28,30,81,44, Пардина Јнвада 82, 188, 192.
45, 52, 84, 89, 90, 92, 169, 175, 180. Парчевнна Страна 152, 153.
Облачкв Сена 16, 116, 174, 213.
Пасјача 77.
Облвчко Јеаеро 27, 28.
Пачавац 82, 164.
Обршина 145, 159.
Пашнннца 182.
Огорелнца 188.
Пвштрнк 97.
Огоште 149.
Пеаелова Орнвца 183.
Ограђа 153. Песнне 5, 168.
Оволеж 40, 153. Петлова Вара 144.
Опалена Глвва 184. Петлова Глава 145.
Орвсн 175. Петрнјинв Крушва 218.
Орашје 145, 159. Петрова Јивада 210.
Орлов Час 153. Петровце 6.
Орлова Чува 20, 84, 192, 208. Пек 97.
Орловска Чува 4. Печењевце 115, 150.
Орннца 180, 183. сГ. Арница. Пешта 48.
Орниче 153. Пнл>от 195.
Орничва 188. Нландиште 164, 168, 178, 180.
Оруглнца Горња и Доња 7, П, 16, Плачвавица 16, 76, 77, 78, '80, ^2,
57, 65, 84, 85, 86, 89, 93, 94, 96, 98, 163, 176.
104, 109, 112, 118, 125, 136, 156, 173, Плужевнна 167.
198, 199, 212, 217. 218, 219. с(. Окру- Побнјенн Кажен 167.
ГАНЦЈ
Побнјено Канење 195.
Оруглнчка Долнна 217, 219. Повардарје 11.
Оруглнчка Река 210, 217, 218. Подграђе 6.
Оругличкн Вие 6. Пожареаац 153..
Оруглвчкн Рвд 92, 217, 218. Појатиште 82, 206.
Оругличко-Мијовачна Река 7, 217. Полежак .188.
» с{. Мијовачко-Оругдичка Река. Полнчка 96, 109.
Оскоруша 83. 184, 187. Полом 144, 145, 188, 189.
РИСТЛ Т. НИКОЛИЋ 215 3
Поиоравле 10, 11, 47, 76, 80, 124, Равни Део 5, 6, 7, 16, 56, 76, 79, 81,
125, 126, 127, 128, 140. 88, 96, 98, 104, 112, 118, 136, 142,
Поног 145, 192, 198. 148,192, 198, 199, 210. сГ. Рамни Дел,
Понов Клвданац 180. Деја.
Поноиа Долнна 61, 184. Равно»бањска Река 81.
Попова Падина 145. Равноделскн Поток 210.
Понова Чешна 218. Радевце 99.
Поново Гунко 210, 218. Радоња 195.
нрава Пчнња 116. Равинлнца 84.
Пржар 145. РаЈкин Ч'е 153.
Превалац 195. Рајково 215.
Прека Вода 92, 172. Ракнтар 27.
Прека Њива 145, 187, 195. Ракнтнхца 27, 28, 143, 167.
Проке Њнве 188. Ракнтовица 145.
Прекладе 200. Раљак 195.
Прекобрдце 148, 171, 172, 173, 174, Ранна Паднна 83, 182, 183.
. 219. Ранна Река 16, 116, 156, 176. 20!'.
Прекодолце 16, 183. Рамна Шума 83, 172.
Прекоречани 60, 214, 216. Рамнн Луг 6.
Пренлнште 82, 172. Рамннште 160.
Преевета 17, 63, 153, 159, 164. Ранњак 88, 160, 200.
Преслоп 20, 167. Ранутовац 16, 116, 201, 202.
Прешеио 99. Рапања Бара 7, 16. 57, 118, 118, 202?
Прнбовцо 93, 109, 179. 204, 205, 216.
Прибој 15, 16. Раскрс 4.
Прнветко 145. Раскрсје 178.
Прнарен 41. Расолнца 160, 198.
Присађе 158, 206, 207. 208. Растољнца 192.
Пркче 183. Рачалнца 144, 150.
Прнштнна 52, 58, 181, 156, 169. Рачовац 82, 182.
Прнштннска Нахија 106, 116. Рашева Падннв 145.
ПрокопнЈе 52, 89, 143, 145, 146, 147. Рдово 116, 189, 197.
ПрокопиЈскн Поток 192. Ржиште 86, 175.
Прокунле 13. Рааннца 82, 164.
Проснште 88, 214. Река 150, 152, 153, 166, 167, 176, 18<3.
Прошке 22. Рекарн 166, 167, 168, 175, 188, 211.
Пуношевце 116, 171. с<Г. Ветерннчанн.
Пурина Падвна 186. Репа 83, 183.
Пуста Река 106, 117, 124, 211. Репелица 145, 147.
Пчн&а 87, 38, 50, 54, 55, 56, 58, 65, Ренннце 16.
76, 114, 116, 118, 121, 126, 180, 185, Репнште 16.
151, 152, 171, 187, 194, 199, 209, 212, Репушнвца 167, 168, 180, 185.
213, 219. Реткоцерје 84, 168.
Рнд 165, 167. 187, 197.
Равна Вања 12, 58,149,166. сГ. Ранна Рнд (дрезговичкк) 177.
Бања. Рилов Дол 82, 184.
Равка Река 96, 99, 163, 194, 201. Рњаковица 143.
Равкак 145. Ровпне 153, 161.
Равне Ввре 182. Рогје 82, 171, 172.
'234 . ПОЉАНИЦА И КЛИСУРА
Рождаце 5, 16, 20, 21, 27, 28, 33, 36, Сниова Глава 82, 202.
37. 39, 46, 49, 53, 54, 58, 82, 83, 96, Сннорје 142, 144, 146.
100, 112, 125, 127, 182, 183, 184, Синорска Река 143. 144.
185, 195. Сннорскн Доо 142, 143, 146. 151.
1-ошдачка Река 17, 26, 49, 182, 183, Снтиар 180.
184. Снадар („Шкодра") 98, 103.
Рождачко-Станачна Река 20, 21. Скобалевнћев Кдаданац 12.
Росуља 83, 90, 159, 172, 187, 188. Слана Вода 29, 83, 159.
Руднње 200. Слаие Днваде 83, 160.
Ружнн Рроб 92. Сланн Канен 164.
Ружи1 116, 158. Сданик 29, 83.
Руиа 187, 206. Слаиичка Додина 27. 18о.
Рупнца 147. Сданнште 180.
Руннште 175. Слепа Додвна 207.
Рунје 19, 83. 115, 120. 185, 200, 201, Сднва 83. 198.
208, 209. Слнвнца 83, 164, 180.
„Рупихк" 115, 185. Сднвњак 169.
Руеде 116, 152. Сливче 195.
Слншање 106, 207.
Салнова Долнна 175. Слог 83, 180.
Саиа Вуна 6, 185, 217, 218. Слупце 183.
Санп Ора 83, 185. Синловачха Река 16, 34, 164, 165.
Саиобучка Додвна 185. Сннловн!. 5, 8, 14, 16. 17, 21, 30, 33.
Сановнлскн Бладанац 145. 38, 43, 45, 46. 47, 48. 54, 76, 77, 82.
Саиокое 53, 193. 83, 86, 111, 112, 122, 156. 174, 178.
Св. Петна 153, 155. 180. 181. 182, 186, 212, 213.
Свнњарнште 167. Синловнкска Река 16, 20, 21, 22, 27,
Свнњска Паднна 84, 183. 34. 164,178. 180,181, сГ. Сииловак*
Седларе 116, 166. Река, Смиловичка Река.
Секнрје 5, 8, 16, 17, 21, 30, 37, 38, Синловнчхо-Ушевсва Рева 27.
43, 44, 45, 48, 54, 65, 77, 82, 83, 85, Сиолинца 153.
86, 96, 98, 106, 112, 118, 163, 166, Сирдан 19. 83, 172, 195.
170, 175, 176, 177, 178, 181, 187, Сирдл,нвн Кладаиац 214.
212, 213. Собниа 93. 116. 213.
Секнрна Глава 175. Сове 195.
Секнрека Река 21, 175, 176. Совје 187.
Секнрскн Рнд 20. Совчнне 153.
Селнннште 83, 187. Сокоднца 206, 208.
Селншка Долнна 22, 27, 178, 179, Солахова Доднна 82, 206.
214, 215. Содачка Сена 16, 96. 116, 181. 204.
Селвште 142, 143, 146, 147, 151, 158, Снаинчви Канен 82, 182, 183.
160, 164, 172, 178, 187. 188, 192, 195. Сиасовнца 172.
Село 187, 207. 208. Србнја 5, 6, 7. 12, 15, 16, 18, 20, 4Л.
Сена 136. 50, 51, 52, 64, 80, 90. 96, 105. 116,
Сенска Река 17, 20. 21, 22, 85, 142, 121, 122, 133, 149, 152, 155,164. 168,
143, 144, 147, 197, 198. 170. сГ. Србадија 14.
Сеоце 116. 194. Средњн Рнд 183, 195, 205.
Снјарнна 12. Средорек 195, 200.
Снкнрске Букетнне 175. Срећан Пут 188.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
РИСТА Т. ННКОЛНЋ 235
Срем 122. Сунн Кладанвц 192.

Срндаке 145, 206. Сунотна 157.
Срнекн До 16. 116. Судерце 17.
Српеке Земл»е 4. 96. Сулниа Чешиа 211.
Стајкона Шума 145. Сурдул 116. 170.
СтаЈковце 116, 210. Сушенје 16. 208.
Станачка Река 20, 34. 159. С8шиц4 93.
Ставбол 10, 49, 150.
Станимнрово Трлнште 145. Танрона Долнна 82, 168.
Станцо 5. 16. 20. 21. 33, 44, 54, 81. Татарскн Кладанац 82, 175.
82. 87. 96. 100, 111, 163, 183, 184. Тегоннште 16.
185, 198. Технн! 129.
Станчнкн 153. Тесовнште 8, 16, 76, 116. 166.
Станчн! 17. 41. 152, 199. Тнбужде 116, 181, 182.
Стара Вања 12. Тпкввца 143, 206.
Стара Србнја 51. 52. 96, 98, 163. Тодоровцо 188, 216.
„Стара СрбнЈа" 121. Тожанце 6.
Стври Кдаданнц 144. Тонлац 116.
Старо Баченнште 195. Топлнк 142, 146.
Старо Гужно 145. Тотоан 82, 167.
Старо Село 178, 179. Требетнње Горње 116.
Стејнне Њнне 200. 201. Трештено Дрво 214.
Степанце 194. Трн Буке 167.
Стојанон Кдадвнац 167. Трн 83, 172, 173.
СтоЈннн Кдаданац 201. Трновачиа Река 5.
Стража 4, 48. 92. 123. 169.195.197,211. Трнонце 99.
Стране 164, 180. Трвкнно Кукпште 145.
Стрешак 5. 16, 33, 36. 38, 40, 42, 43. Третена 5, 6, 16, 20, 27, 28, 45, 53,
44, 45, 51, 53, 54. 63, 65, 69, 77. 79. 56, 61, 62, 63, 84, 86, 93, 94, 96, 98,
81, 82,89, 92, 96, 100, 110, 111. 112, 99, 101, 105, 109, 112, 118, 122, 136,
122, 149, 150. 157, 158, 170, 174, 175, 147, 175, 191, 193, 194.
180, 184, 187, 189, 191. 197, 199, 201. Трстенека Река 17,20,21, 22, 27, 30,
202. 203, 204. 216. 53,61, 159,160,191,192, 198,197,198.
Стрешачки Рнд 4. 92. Тумба 5. 6, 7, 9, 16, 35, 36, 38, 39, 48,
Струганнца 16. 17. 51, 54, 56, 57, 82, 84, 85, 87. 89, 90,
Струја Орннца 183. 112, 120, 145, 174,189, 191. 197,204,
Струља Орннца 17, 20. 172. 207, 208, 209, 212.
Гтрчн-Крак 180. Тумбанска Река 187, 206, 207, 208.
Стубод 16. 116. Тухбанскн Чукар 205.
Студена 5, 6, 7. 9, 16, 54. 56, 57. 82. Тупан 200.
83. 105, 111, 150, 156, 173. 174, 203, Турска 5, 6, 17, 20, 45, 52, 61, 90, 105,
204, 206, 207. 168, 193.
Студенн Кдаданац 180. 195, 200. Турека Њнна 195.
Студенка 16, 143. е(. Студенсаа Реаа. Турена Орница 188.
Студенека Река5,16, 23, 24. 27. 87, Турска Паднна 99.
147. 156, 206. Турскн Дол 82, 175, 185.
Суарна 96. 97, 104. 105, 109. 169. 170.
е(. Суаарна. Ћелнје 17, 182, 184.
Суна Жорава 16, 218. 'Верамнднице 195.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
=236 ПОЉАНИЦЛ И КЛИОУРЛ
Ћераннште 180. Црна Гора 119, 180.

Ћурковнца 116, 176. Црна Травица 83, 172.
Црнн Кажен 5, 90, 192.
Убавнчков Кладанац 92. Црнокажеисви Поток 192.
Угар 87, 178. Црножен 185.
Угрин До 143, 145. Црцавац 7, 16, 25,51, 57, 86, 89, 105,
Угрнново Јжваче 157. 113, 118, 202, 203, 204, 205, 207.
Ужац 6, 23, 25, 83, 87, 91, 215. Цубало 195.
ТЈгарт1зжа КНавпга 13.
Уравнје 13. с(. Цгаше. Чапљак 6, 7, 23, 25, 84, 215.
Урвнч 16. Чар 109. с(. Цер.
Урнаница 5, 8, 16, 17,21, 30, 33, 36, Чашка 188.
37, 42, 44, 45, 48, 54, 56, 63, 77, 81, Чежерник 92.
85, 87, 92, 106, 111, 112, 121,122,155, Чепрњак 172.
156, 178, 179, 180, 181, 182, 191,212. Чеетелнн 47, 89, 93, 97, 99, 108.
Уржаннчка Река 27, 178, 179, 180. Чорин Кладанац 17, 82, 148, 182.
Ушевска Река 165. Чука 28, 143, 200.
Ушевско-Сжнлоии1ска Рока 112. ЧукАсник 91, 92.
Ушевце 5, 8, 10, 14, 16, 29, 32, 33, 36,
37, 38, 42, 50, 54, 56, 64, 81, 82, 85, Џангалска Мала 153, 154, 155.
86, 87, 90, 102, 112, 122, 150, 158, 164, Џелепска Нала 152, 153, 154.
165. 166, 181, 182, 187, 191, 213. Џеп 7.
Ушн 4, 5, 7, 10, 175. Џернфеа 82, 172. с{. Жари*ез.
Ушје 143.
Ушка 10. с{. Овшкк«.
Шабаиово 198.
Фетина 5. Шажак 206.
Фвра 82, 172. Шаренв Кажен 83, 200.
Шеварвна 83.
Хас 97. Шијеник 6, 82, 214.
Шнловске Кочине 82, 172.
Царнград 51. Шнл>асти Камен 189.
Царннске Дуке 85, 155, 159, 161. Шил>егарннк 180, 214.
Цвбтавово Њивче 175. Шил>еговац 122.
Цер 109, 195. Шнндерскв Деја 82, 198.
Церак 182. Шнндерскн Рнд 168.
ЦерЈе 195. Шнрнне 167.
Церови Рид 83, 160, 164, 185. Широка Ливада 4, 20.
Цнвнн Рнд 200. Шнроквнца 175.
Ц(дв)нлнна Паднва 145. Широки Пут 159, 188.
Циицарин 81, 195. Швроко Поиште 167.
Црвена Јабука 197. Шишавица 144.
Црвенн Врег 83, 168. Шоплук 116.
Црвенвова 4. одила 168. Шошоран 82, 177.
Црвенче 178. Шуиадија 114.
Црежашннца 82, 207, 208. Шумак 159.
Црежашиичка Чука 207. Шумане 116, 210.
Црешница 83, 180. Шунанова Кочина 143.
Цреш&а 83, 171. 172. Шужаиска Рева 207, 208.
Црна Бара 184. Шупл.а Вука 206.
П|||20С1 ^\/ \ Ј оо^1е

РИОТЛ Т. НИКОЛИЋ 237
Шупл>е Дрво 164, 178. Штунел. 192.

Шурушенска 1 и 1 152, 154. Штутгард 48.
в) преглед породитаих н осталих превимена.

Анрашоаик Мнлан 184. Вошковцн 196, 197, 204. с{. бошков-
Авнроеа 193. саа породицп.
алаџаковска нороднца 163. Бранноннк Вук 130.
Адаџаковцн 66,104,160,163, 194,198, Брашсоник Ђурак 11.
199. Врвацн 173.
Алекскк Трајхо 194. Вркиицн 177.
Аикелвнцш (Павол и Стева Ввко- Вутарац Цветко 13.
дшк) 169, 170. Бугарпн 13, 149, 207, 216.
Анкедко 157 Вунушаисин Пеша 140.
Анта 213. Бунтшанцн 66, 111. 140, 160, 162.
Аитанн 182, 191. Вуциин (Потар н Ђорке) 213.
Аитикн 176, 187. Вушници 201.
Аранкедовнк Јован 217.
Арнаутин Веја 104. Ведичковнк Ђорке 194.
Ареик Јања 213. Величковнкн (СтоЈан, Стонлхо н
Арелан 203. Мита) 166, 174.
Акихевикн 186. Велко 162.
Аџинцн 199. Велановци (СтоЈан Мит^оннк)
194.
Ваба-Аикннци 170,175. сГ. Б. Анђннн. Велковцн 206.
баба-иванннека нородица 163, 185, Веселннци 149, 154, 157.
194, 199. Вндошлов Станко 199.
Ваба-Ивааннци 111, 114, 140, 160, Вндошловцш 163.
162. Влаешиац Јован 166.
Ваба-Најднни 206, 207. сГ. Баба-Нај- ВоЈин 157.
дивци. Враготерци 149.
Ваба-Радин СтоЈко 158. Вук 11.
Баба-Сиил,анци 182. Вукан 11.
Ваба-Стојннн 196, 197. Вукоња Стоша 194.
баба-етојииека нороднца 197. Вуцн (Ђоркеишкх) 170.
Вајандолцн 148. Вуча 149.
Валча Јања 213.
Ваеановци (Коета н Стеваи СтоЈ- Тага Алекеа н Риста 190.
коинк ш Давндко Ваеановац) 210. Гагннн 190.
Веннци 173. Гајтановцн 215.
Велв Пон 156, 157. Гшадавкини 147, 148.
Велчовцх 122, 148. Гинтвр 50, 56, 189, 198, 813.
Вотатн Јован 196. Гшитров Анта 205.
Вотдан 157. Гхштроххк Јакнх 194.
Вогданоици 148. Гхнтровцв 189, 201.
Вогданци 157, 216. Гњилаие 14.
ВоЈааонпки 166. Грбници 158.
Вошковнк 189. Грнчарцн 40, 154, 156, 201.
П|||20С1 ву ^ Л
•238 ПОЉАННЦА И КЛИСУРЛ
Грујнк Стонлко 216. Доввски ИлиЈа 105.

Гуаеаин Ставко 187. Доинци 104, 148, 170, 173, 184.
Доишаци 166, 184, 185.
Дабарци 103, 186. Драгол, Драгул 81.
Дам&ановвкн 166. Дуикернн Стеван 194.
Дарданв 82, 87. Дуикерци 148, 216.
Деда-Ђорквјинцн 149. Дупљанци 189.
Деда-Јовини 170. Дурук ГруЈа 57, 125, 127, 18«.
Дела-Јовпнн („Крештвнцн") 177, Дуруци 183.
179, 181, 182.
Деда-МвјаЈла 179, 182. Ђерханцн (брака Иван н Ннкола)
Деда-Мвлко 182. 210.
Деда-Павловв 201. кергмовека иородица 194, 19«*.
„Деда-Павол" 94. Ђоргааовцн 37, 104, 125, 160, 1*5,
Деда-Петковци 175. 194, 199. сГ. 'Боргазови.
Деда-Петровв 181. Ђорђе (иои) 14.
Деда-Рветиии 178, 179. Ђоркеввк Анта 151.
Деда-Стеван 182. Ђоркеваћ Автаиас 174.
Деда-Стеванови 170. ЂорђевиЈ. Ивко („Цнгажнн") 199.
Деда-Стојко 148. Ђоркеви«. Манча 204.
Демево 190. Ђоркевнк Иилиеав 174.
Дееа 11. Ђоркева!. Мвхајло 66.
Десивојачкв Нвкола 194. Ђоркевнв Младен 163.
десввоЈека породица 199. Ђорђеввк Новко 174.
ДееввоЈски Илија 51, 103, 132, 149, Ђоркевик Стеван 209, 216.
193. Ђор1евв1» СтоЈан 203.
ДееивоЈчанн 113, 149, 150, 162, 163, Ђоркевики 56, 212.
177, 189. Ђоркеввка (Милош в Ја&а) 191.
Деснвојчани 175. сГ. 11амовићн. Ђоркеввки (Здравко и Ннкола) Ш.
Десиот 156. Ђоркијнн СтаиоЈко 205.
Деспотовцв 156. Ђорђијини 171.
Дибра Јоваи 212. ЂоркиЈинцн 187.
Двнвтрије 182, 213. Ђориичнкн 154.
Днмитријевик Пејко 212. Ђураков Илвја 193.
Димитријевнк Петар 174. Ђураков Јова 162.
Днхитрнјевик СтоЈаи 191. Ђуракоии 160, 163, 185, 199.
Двинк Јован 213. ЂурЦе 11, 12.
Диеин Станко 199.
Дисвни Станко, Ввдоеав и Стеван Ера Мнлко 150.
Ерцн 201.
204.
Диенк Маринко 194. ЗВдегловцв 206.
Диснк Мика 194. Ждегловчанв 156.
Дисвћ Сава 213. Ждегловчаии (Илнћн) 207.
Даспк Стеван 212. Жнвковик Дннча 174.
Добра Ш . Живковвћ Маргита 213.
доганска нородица 189. Жввковић Стојан 204.
Доганцн 148, 189.
Доднк Живко 174. ЗаЈац ДвмитриЈе 213.
Доднћв (Кова и Велво) 194. Зајци 160, 163, 184, 185.
РИСТА Т. НИК0.11ГК 239
Звфир 213. Јањнк Вндосав 174.

ЗахврнЈе 6. Јан»ик МаиасиЈе 194.
Здравкин Стеван иди Јовин (Ала. ЈевкениЈа 11, 93.
џак) 199. Јова 14, 66, 166, 189.
Здрввковик илв Спасик Горча 206. Јован 157, 197, 213.
Здравковнк Мнја 204. Јован Стевану Србпнскоке 204.
Здрввковик Милош н Кргтв 210. Јовановнк Алекса 213.
Здрввковци 196. 197. Јовановвк Арса (терзвја) в Јовнно-
Зекнр 186. вик Пера (браћа) 212.
Зловерцн 181. Јовановик Вндосав, Нетар и Ри-
досав 204.
Ибиш 186. Јовановик Марко 216.
Иванови 216. Јовановнк Мвлен 212.
Ивановик Ђорке 'Ш. Јовановвк Младон 194.
Ивановик Стојадин 191. Јонановнк Петар 213. сС. Новковић.
Ивановнкн 184. Јовановнки 189.
Ивановци 178, 179, 201. Јовановикн (Речперци) 209.
Ивковики 199. Јовиловци 157, 163.
Ивковик Мнлош 212. Јовпнп 216.
Ивчннцн 196. 197. Јовннцн 125, 218.
Идриз 99. Јовпнцв 194. сГ. Сејвчапи.
Илнјн 14, 179. Јовин Мнти 210.
ИлиЈнн Стојан 191. Јовин Стеван 199.
нлнЈииска породнца 187. Јовнк Илија 174, 191.
Илијинци 179, 200. Јовик Кости 64.
Илнјинци (Лнтики, Стоилковнкн, Јовик Милош 203.
Јовановикн) 166. Јовнк Сава 174.
Илнк Ђорке 174. Јовик Станко 174, 217.
Илнк Јвња 191. Јовпк Стонлко 194.
Илнк Костаднн 174. Јопнк Стојко 151, 174.
Илвк Мане 194. Јовнк Таса 174.
Илик Мпканл 174. Јовнкп 184.
Илнк Милутнн 174. Јоввки (Ђоркија и>Нилосав) 203.
Илвк Михавло 212. Јовикн (СтоЈко н Циетко) 203.
Илнк Станко 174. Јосифоввк Нита 194.
Илпк Стеваи (брат Јован Илик)212. Јоцпннцн 160.
Илнкп 175. Југоввкв 130.
Илнкп (Днхитрије) 176.
Илнкн Ђорке н Јова 177. Каааковнк Арнтон 212.
Илпкн (Стеваи ■ Пеша) 210. Ккјиакамовцн 160.
Илнкн (Стеввн н Станио) 174. Калаверцн 184, 185.
Илчвпци 178, 179. Калукерац Јован 157.
Исианл>паша 104. валукерска породицв 209.
Ишјмвовцп 199. Калукерцн 14,115,148,154, 157, 216.
Калукерчаиин Антв 209.
Јакупово 190. Калукерчани 157, 189, 205.
Јвнкопикп 156. Калчнипи 202.
Јинкопикп („Швваковци") 166. Квра-Ђорке 12,14, 121,145, 149, 209.
Јаиковцн 160, 161, 162, 165. картаиелска породпци 14.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
"24*) ПОЈ&ЛВНЦЛ Н КДВСУРд
Бартавелцв 158, 143, 199. Наражкгацж 122, 154. 158, 175, 17«.
Еееедчвкн 154. 173, 179.
Бееерцв 150, 157, 196, 197, 201. Нарке 213.
Бееаав Гввтар 196. Наркевв! Јева 177.
Кеевавац СтоЈво 216. Наркова1 ТраЈкв 212.
Ееевапцв 149, 196, 197. Иаркввнки 151, 185.
Бвтан 162. Нирковцв 173.
Е.доиарца 175. сГ. Стоашћи. Неветовв 97.
Еевавфвцв 166, 131. 186. Неветовцв 199.
Еовачеацв 47, 149. 181, 201. Нежажонн 97.
Еојнвевца 148. Нетернж 148.
Коета 135. Нехжед-жажм 104.
Коета (Ваба) Тажвн 212. ИжЈвјдевж! Двжвтвжје 184.
Коетаднн 209. НвјаЈдоввкв („Ча-ИвЈаЈлжвв") 176.'
Еоетадвновнк Стојво 209. сГ. Нж- НвЈвЈдовакв (Стојав, Нетко, 1*-
КОЈВћ. наенје н Ндвја) 176.
Кеетвдвновцн 35, 208, 209. најајлвжека вереджца 179.
Коетнв Стојко 174. ИвЈаЈдвжаж 178, 179.
Краленнк Нарко 85. НнјаЈдовцв 176.
крештннека иороднцв 187. Нвјак 83.
Брештинци 166. Нвјаковцн 83.
Кржснисвв Илнјв 148, 149. Нвдеико 190, 197.
Ерасннцв 148. Нвленковв! Ђор^е 205.
Брета 213. Ннленковнк Јова 170.
Бретннцв 158. Нвденковцв 178. 179, 196, 197.
Бретвк Веднчко 213. Нвдвеан 185.
Кретнћ Нвхвјло 171. Нндвеавлевнк Ваеа 194.
Е у м в н 138. Нидиеавлеввк СтаЈжо ж ежновв
Еувиаиовнк Гмвтар 212. Ивва н Јова 199.
Еуажввцн 170. Ивлвк Ствнко 0)Сечко**) 158.
Нндвца 11, 93.
Лаааревн&в 189. Нвдовав 14.
Лааареанк Пеша 216. Ивдојвв Ннканд 174.
Лвшковцн 175. сГ. Стевааоввћи. НндоЈвн Стеван 174.
Нндосав 106, 176, 177.
Л»убисвв 14, 213. Нжлосавлеввв Јова 170.
.ћубвк Ђокв 171. Хндосввлевнћ Нита 194.
.Булннека 193. Нндош књеа 52.
Нндошеа Ввсвлао 204.
Ноксуд 108. Нвдошеввк 210.
Нандрдв Нивола 121, 140, 162, 163, Нвдошеввв Здравао 204.
172. Нндошеввк Јован 209.
Жвнојло 11. Ивлошеанк Ђорђе Шож („Куви")
Нврганскн Брета 212. 177.
Жвргнтвнца 201. Жвлошеввк Наетас 174.
Нврннко 179. Индошевнв Ннкода 64.
Нврннвовнк 191. Инлошеввк Стојко в Нладен 191.
Нарннковвк Гаврнл 199. Нндошлевцн 176.
Нарннковвк 'Јтанко 199. Жнлко 185.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
РИСТА Т. ННКОЛИЋ "241
Мил>воинћ Петво 210. Павловпћн 187, 193.

Мнљковцв 122, 182. Павлетовци 148.
Митад-иашв 7. 91. Павол 149.
Митвшинци 170. „Павун" 166.
Мнтић Аита 213. Павуновцн 196, 197.
Митић Здравко 212. Паљица Милосав 65.
Митић Цветко 212. Пв&пн ДвмитрнЈе 212.
Митићн 205. Парлапанци (Стојвн Петров) 170.
Мнхвилоинћ Гмптар 213. Пауновпћ Рнств 201.
Михаиловић Фнлнп 213. Пауиовићи 171. 213.
Миханловнћи 213. Пслифанцп 169, 170, 177. с(. 11елв-
Младенкин Станко 205. с(. Деда- ваппи.
Ђорђин. Пејвовнћи (Стојадни, Јован, Ми-
Младоиовнћ Петар 204. лудин) 212.
Младеновнћн 216. Пејковићи (Стојан, Стеван и Мп-
Младеновци 177, 209, 215. лан) 151.
Пенџинци 177.
Настш 135. Псиџинци (Ђорће н Пеша) 171.
Настић Дрвгутин 212. Пенџинцн (Илија и Коста) 177.
Неда 111. 148. Пепеларцн 194.
Недељко 152, 213. Нерчиилнје 163.
Недељковић Стоилко 216. Петар 170, 189.
Немаоа 11. Петко 152.
Нехвњвћ 130. Пстковнћ Јонан 210.
Неша 166,-189. Петковцн 201, 216.
Нешинци 166. 218. Потров Иван 170.
Ннвола 99. Петровв 170.
Ниволвици 166. 170, 201. с{. Нико- Петроинћ Мнјајло 67.
лиав. Петроввћ Трајко 216.
Нинолнћ Коста 178. Петроиићи 189.
Ннколић Младеи 177, 204. Потровци 187.
Ннколчаци 184, 185. Петровци, Приаеткови 170, 187.
Иовко 94, 193. Пешкин Војко 212.
Иоввови 210. Пешини 170.
Нонковић Јанча в Здравко 212. Пешини 216. сС. Брданци.
Новковић Ствико 212. Пешинп (Љубв, Вуча и Здравко)
Новоселци (Стовановићн, Стајићн, 191.
Стошнћи и Велнчновићи) 209. Пешић Арса 194.
Пешић ЗКивво 213.
Обнлић Милош 130. Пешић Илнја 174.
Олелнцн. 170, 184, 185. Иешић Илвја н Младен 212.
Османци 173, 219. Пешнћ Павол 212.
Отњаиин Сула 98, 190. Пешић Стоилко 150, 203.
Пешић Тривун 191.
Навлоив, Пунотевчвни 171. Пешићн 191.
Павловнћ Јова 184. Пешнћи (Ђорће, Нлвден, Стонлко
Пввловић Младен (Ваба • Најднн) и Мнлисав) 176.
204. ПиколоминиЈс 13.
Павловић Риста 177. Нилештарцп 149.
ИТИОГРАФСКИ 8Б0РНИК, КЊИП VI. 16
Пицаици 148. Ристнћеици 206, 207. с(. Деда-Мијај-

Полана 84. лжнв.
Попадицн 194. с{. Сосквнцн. Рнстићи 125, 187.
Поп-васинн 156. Ристнкн Ммл. ■ Нон. 172, 174.
„пои-Неделко" 88. Рогош Пеша 14.
Попоинк 100. Ружи&еиац Мклнк 158.
Поиовнћ Алекса 194. Ружнкевца 158.
Продан 201. Рустемовци 199.
Проданоицн 69, 200, 201.
Пчињанци 163, 164. Сава 149, 197.
Пуношевчанн 187. Савнии 149, 197.
Пурленци 166. Савнк Манасије 213.
Самарпнскн Алскса 194.
Свето-Николци 199.
Рада 14. Сврвкаров Мита 212.
Раднн Стојко 154. Седларцн 158, 166.
Радославци 170, 175. Сентнк Велпмир 204.
Радошлевцн 175, 176. Симнџиски Новко 21*2.
Рагушинци 158. Снмипици 160.
Ранчинци 154. Симоиовци 209. с1. Вучковци, Бе-
Ралакчици 154, 158. жанцн.
Рима 156. Синан 212.
Рамоие 97. Скобалик Никода 11, 12.
Римчннн 156, 178, 179, 182, 191. сГ. Снилоиачки Риста 212.
Раичинцв. Смнљанв 181.
римчинска породица 177, 178. Солак Марко 181.
Раичински Стојко 212. Солак Твса н ИлнЈв 213.
раиутовска породица 189. Солаци 112, 136, 181.
Ранутовчанн 201. Солнводици 201.
Рашни Стамеико 199. Спаса 216.
Рашинци 163, 175, 177, 182. с(. Ра- Спаснк Днмитрнјс 184.
шини. Спасики (Петвр и Риста) 176.
рашнискв породпца 178. Стајковикн (Јова, Јанча н Ста-
Рашић Илија 178. ноје) 199.
Рашић Јован 146. Стајковци 201.
Рвшић Стеван 174. Стајнн („Врчвини") 216.
Рашкници, Деда-Аићелкони 170. Стајни 170, 179, 182. с(. Стајини.
рдовска породнца 205. стајииска породица 209.
Рдовчани 189. Стајннцп 196, 197.
Речперски Нврко 152. Стајики 216.
Речперцн 111, 114, 125, 148, 162,189. Стамболици 150.
Реџннци 199. Ствмсвко 149.
Рнста 149, 179. Стаменкопикн 184.
Ристинци 189. Стаменковик Петар 216.
Ристић Днмитрије 174, 203. СтаменБовнки (Станко, Сава н Мп-
Рпстнћ Ивко 174. ленко) 191.
Гнстнћ Милош 204. Стаменковнк Стеван 204.
Риетнћ Милутии 174. Стаменвовик Стоша 216.
Рнстнћ Трајко (Бовачев) 204. Стамснковик Таса 194.
оЉесИзу \ Ј О О З ! С
РНОТА Т. ННКОЛНЋ •243
Стана 138. Стонлковнкн („Недоњжн") 177.

Станимировцн 181. Стоплкоинкн (Станко н СтоЈан) 199.
Стангаарци 202. с(. Марчини.
Станво 179, 197. Стојан 213.
Ствнковик Анта 174. Стојапац 181.
Станковн1> Дима 191. СтоЈанов Мнта 205.
Стапковнк Дкича 205. Стојановнк Аритон 213. сГ. Стојчин.
Станковнк ИлнЈа 203. СтоЈановнк Васа 213.
Ствнковпк Јав>а 150. СтоЈановнк Горча 151.
Станковнк Милош 174. Стојановнк Илија 151.
Ствнковпк Риств 179. СтоЈвновик ЗКИВКФ 174.
Стаиковнкв („Деда-Станковн" нлн СтоЈановик МиЈајло 69.
„Кл>оцарцн") 176. СтоЈановнк Мнлвеав 200.
Станковнк Стеван 199. Стојановнк Мнхајло 204.
Станковик Стоилко 191, 204. СтоЈановнк Сава 213.
Станковнкн (Стојан нСтонлко)191, СтоЈановнк Стоилко 194.
216. СтоЈановик СтоЈан (Беоман) 216.
Станковикн 201. СтоЈановикн 194.
СтаноЈевнк Сава 199. СтоЈановикн (Антанас и Јован) 213.
Станојннн 170. Стојановвкн (Манаснје н Божил)
СтаноЈнн Никола 170. 213.
Станојковикн ДимнтрнЈе и Јанко Стојановикн (Миле и ИлвЈа) 151,
■21а. 185.
Старац Павле 94. Стојановнкн 176. сГ. Саивловца.
Старац СтаноЈко 111. СтоЈановнки илв Тошннв („Шоп-
Стеван 163. цн") 216.
Стенаиовнк Анта 174. Стојанцн 181.
Стеваиовнк Днмнтрнје 179. Стојнцв 185, 209.
Стевановвк Днса 187. СтоЈко 157, 161, 162, 189, 213.
Стевановик Ђорке 174. СтоЈкои Стеван 135.
Стевановнк Илија 151. Стојконн 170.
Стеваноиик Јона 151, 199. Стојковик Алекса 151.
Стевановвк Јоца 174. Стојковнк ЂоркиЈа н снн Јован 199.
Стевановик Новко 204. СтоЈковић Здравко 151.
Стевпновнк Пејко 187. Стојковнк Младен 213.
Стевановнк Пеша 203. Стојковнк Станко 212.
Стевановвк Станко 176, 183. Стојковик Стојан 194.
Стевановвк Стоша 174. Стојковвкн 166, 187, 191.
Стевановик ТраЈко 204. Стојковнкп (Станно и Новко) 176.
Стевановнки 187. 213. СтоЈковнки („Трчнл'жпнцн") 103.
Стевановнкн (Арса и Ђорке) 194. СтоЈче 213.
Стефаи 11. СтоЈчнн Јован 210.
Стонлко (пон) 156. Стошнк Антанас 177.
Стонлковнк Алекеа 194. Стошик Двмнтрије 177.
Стоилкоинк Димнтрије 191. Стошик Златко 194.
Стонлковнк Ђорке 206. Стошик Мнлнсав 194.
Стов.жовнк СтоЈко 170. Стошик Новко 174.
Стонлконики (Ђорке в ДнмвтрнЈе) Стошнк Стонлко 210.
216. Стошнки 184. 191, 194.
16*
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
•244 ПОЉАНИЦА Н КЛНОУРА
Стошнки (ВЈагоје) 176. Цнетно 210.

Стошикн (Днмнтрнјв, Ствшно н Цветвовнк Ннхвјло 218.
Ђорке) 176. Цветковик Наета 151.
Стречвннн Рнста 158. Цветковик Ннколв 194.
Сурдуљвни 67, 170. с1. Сурдулцв. Цветконикн (Ђорке) 150, 151. 160,
184.
Тврвтв&в Гмнтар 14. Цветковци 170.
Твратааци 150. 165. Цокннцн 181.
Твсин Ристн 213. Цонннци 200. 202.
тасковска породцна 170. Црвеиковцн 170.
Твсковцн („Коеонцн") 170. Црце Здрввко 216.
Тервнјн Јонн 154. Црцннци 189.
Тодоровнк Стојвн 154. Цукнска 193.
Тодороввки (Жнвво) 176.
Тодороавки (Мвнча, Стонлне н чв-Анкелко 51.
Цнетко) 213. Чнрппиннн 160, 168, 185.
Тодоровци 154, 158. Чергннцн 215.
Тонннци 163, 184, 185. Чукинци 210.
Тошнк Ннколв 216.
Трвјмовик Кретв 199. Џнн-Стојвнки 128.
Тувегџицп 156, 202. Џангнлци 154, 155, 157.
Џелнсницн 154. 157.
'Вокивскв Ствнк« 152. целепекн породнцв 158.
Ђокивцн 149. 150. Џелепцн 154. 156. 157.
Ћор^Никола 156, 207. Џелевчани 122. 156, 158. 207.
Ћосиици 154. 158. 173, 206.
Ћурковчанн 176, 187. Шввнковци 201.
Ђурковчнни, Спасини 175. Шмгринци 154. 158.
шнрковскв породнцв 189.
Убивичко 92. Ширковцв 189.
Угрин 157. Шарковцн 209. с(. Нлнјниаи.
У.1« 182. шивопаронв породнца 156, 2о2.
Усејнв-пвши 7, 170, 171. Шикопарци 100. 131. 154. 156. 198'
202.
Филиповнкн (Гхнтар в Јован) 213. Шопци 177. 187.
Шопци 175. сС. МијаЈЈовци.
Хнјдук Ксл>но 146. Шопцн (Јан>а Мнлошшвик, Ннволв
хиин-тввнскова иородица 158. Антик, Кости н Мнкв Анкелво-
ВИк) 176.
„цир" Лаввр 85, 90. 91, 111, 113. 115, Шумвнцп 150.
130. 149. с1*. киез Лазар. шурумоиекв аородицн 212.
Цвејин 184. Шуруменци 40. 154, 158. 2о6.
Цвејннцн 184, 185. Шуруненчннн 154.
Циетан 157, 16)!. Шуруменчини (Цветко Јоввновнк,
Цветановп 157. Иихијло Дии. Јввановнк, Станшо.
Цвотвноввки („Ламгурци") 166. СтоЈковвк) 212.
,п,Љес1 ћ у ^ О О ^ С
ТЕЈМНИЋ
АНТРОПОГЕОГРАФОКА ОТУДИЈА
СТАНОЈА М. МИЈАТОВИЋА
УЧИТЕЉА
ОваЈ је рад награ^ен са 100 днпара ив фонда покоЈног

Владнжира Карика.
ш&есП./^ОО^к
1ПЈ|Ј20С1 Г>у ^ Ј оо^1е
ОПШТИ ДЕО
I. Област.
Граннцв. — Област Темнић, о којој ће се овде гово-
рити, има, у погледу простирања, три значења. Прави
Темнић је Варварин са селима: Горњи и Доњи Катун,
Бачина, Маскаре и Обреж. Данашњи, најобичнији, Те-
мнић, то је срез темнићски. Стари Темнић је највећег
пространства, и у њ долазе ова села: Милутовац, Ла-
з&рвв&ц, Страгарв, Ввлика Дрвнова, Селиште, Бвла Вода,
Кукљин, Јасика, Велика Крушевица, Гавез, Шанац, Бо-
шњане, М&ск&ре, Вареарин, Доњи Катун, Горњи К&тун,
Обреж, Својново, Поточац, Рашевица, Мала Крушевица,
К&рановниАе, Горњи Крчин, Средњи Крчин, Доњи Крчин,
Тол>евац, Пајковац, Ор&шје, Церница, Избвница, Бачина,
Суваја, Ком&р&не, Љубава, Коњухе, П&рц&не, Мареново,
Залогов&ц, К&мвнаре, Глоб&рв, Ш&шилов&ц, П&двж, Крва-
вица, Вр&т&рв, Срње и Бр&јков&ц. Свега, дакле, 46 села1).
Према томе граница је Темнићу са истока Велика Морава,
од саставака до трешњевичке скеле, где настаје северна
граница, која иде измећу рашевичког и трешњевичког
атара на Гиавицу, вис на Јухору. Западна граница иде
Јухором, од Главице преко висова: Добре Воде, Ветрње,
Змајевца и Металишта, па се спушта косом измећу Бе-
') Мидићевнћ у Кнехевиип Србији иабраја 42 села, а не оомиње: Горњи

Катун, Сувају и Средњи Крчин.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
248 СТАНОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ
лушића, у Левчу, и Горњег Крчина, више којег пре-

лази Калинићску Реку, и удара на Благотин, и, идућн
његовим венцем, спушта се косом ивмећу Пол>не и Ми-
лутовца. Ниже милутовачке механе прелази Рил>ачку
Реку и хвата се косе Топонице, док се најзад, прола-
зећи измећу медвеђског и великодреновског атара, ие
спусти у Голиску Мораву. Овај ће простор изнети, од
прилике, око 450 кт.* Облика је неправилног пето-
угаоника, коме је најдужа источна страна (Велика Мо-
рава), а најкраћа северна граница. Административно
иајвише села овога краја долази под срез темнићски
(округ моравски), мање под срез расински,^а нешто и
под срез трстенички (округ крушеначки). Мита Петро-
вић износи да је год. 1818. кнежина Темнић захватаиа
варош Јагодину и сва села око ње, даље део Левча
(Секурич) и данашњи Темнић сем Велике Дренове п
Милутовца, који су потпадали под кнежину Левач. Међу
темнићским селима не помиње: Љубаву, Мареиово, Га-
вез, Страгаре, Седиште, Горњи Катун и Сувају, а по-
миње: Прњ&вор Својинов&чки, Прњ&вор (в&љда орашкв)
и Нов&нлуч&не, којих села данас нема. Средњи Крчин
Петровић је поменуо, а Милићевић није1).
Као засебан крај под овим именом, Темиић је био
познат под Кара-ћорћем и Милошем. У то је време имао
обор-кнеза Тако се помињу обор-кнез Јевта ив Обрежа,
кнев Милета из Катуна и други1).
II. Главније физичке особине области.

Земљишии облици. — Највише планине овога краја
су на западној му граници, одакле се земљиште по-
ступно спушта на исток и југ. Највеће су планине:
') Финансије и Установе обиовљене Србије, кн>. II., стр. 504.

*) Обор-кнез Јевта <ЈИО је велнки кпсз у квеживи Темнићу под Кара-
Ђорћем (1804 г.), а киез Милета био је велнкн киез под кнезом Миошем (оо-
сле другог устанка). (М. Ђ. Мидићевић, Кнеж. Србија, стр. 195.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ткмник •249
Јухор, с највишим висом Ветрњом (807 га.), и Благотин,

на коме је највиши вис Трлишта. (538 т.) Од ових се
планина пружају огранци који нспуњавају већи део
Темнића. Јухорски се огранци више пружају на запад,
по Левчу, докле је Благотин разгранатији на овој страни.
Од многих коса што од Благотина полазе највећа је
опа што се нружа до села Бошњава, близу саставака
Голиске и Јужне Мораве1). Од ове се косе пружају на
с.-и. краће, као: коса измећу Калинићске Реке и Цер-
ничког Потока, затим она нзмећу Церничког Потока и
Залоговачке Реке, чији је вис Поглед (432 т.) највиша
тачка у унутрашњости Темннћа. Дал>е долази коса нз-
мећу Залоговачке и Падешке Реке. Омање косе спу-
штају се према Голиској Моравп, од којих је најдужа
она измећу Медвећске и Риљачке Реке, која при завр-
шетку чини шумовиту планину Тоионицу. Све су ове
косе покривене шумом, већином ситном. Крупие шуме
има још у Јухору, али је знатно прорећена. Шума је
већином граничева (горун, цер, бел>ик, храст, млеч и
др.); букава има у осојним странама Јухора и Кали-
нићске Реке*).
Од прилике трећина земљишта овога краја је ра-
ван. Највећа је равница поред Велике, а затим поред
Голиске Мораве. Калинићска Река, у колико кроз Те-
мннћ протиче, има само једно пол>е код Крчина, а од
ОрашЈа има с обо стране корита, нарочито с леве, све
до ушћа, велнку и плодну равницу. Бошњанска Река
има од Вратара до ушћа велику и лепу плодну рав-
ницу, а тако и њени кракови: Залоговачка и Падешка
Река. Риљачка Река има већу равницу од Страгара па
до ушћа у Мораву. Срњанска Река има нешто већу
') Овом је косон иекада ишао стари нут Крушевац — Јаснка — Крчпв
— Рековац — Крагујевац.
2
) По теавићским шумама виђа се: Јец, дисица, твор и, ређе, аурјак и
јазавац.

250 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОВИЋ.
равницу од Велике Крушевице, а нарочито од повише

Јасике. И потоци имају своје омање равнице. Све су
ове равнице родне и на њима особито добро успева:
трава (сено), кукуруз, конопља, јечам и дуван.
Поред двеју Морава вемља је јака и плодна — кум-
сача, острова и грбчл. То је плодан нанос или тења.
Посве ретко у моравској долини има и смонице, која
је од пескуше много тежа за обраћивање. На пескуши
особито добро роди кукуруз, јечам, трава (сено), дуван
и детелина, а на смоници кукуруз, јечам и конопља.
По брдима је земља слаба, ретка, измешана с каменом;
то је посна иловача помешана с песком или шљунком;
зову је ирљуша. Како лако пропушта воду, то суша
нашкоди усевима; нарочито кукуруз на њој мучно
успева. Од прљуше треба разликовати гајњачу, која
држи средину измећу слабе и јаке земље; на овој
земљи особито добро успева пшеница. Ова се земља
налази обично при нижим странама појединих коса и
при прелазима брда у равнице. Има доста и црвенка-
сте земље (иловаче), зване ибљњача, која се рачуна у
слабе земље, али на њој може добро да успева аме-
ричка лоза и пшеница. Јаке и плодне земље има још
и у равницама појединих потока п река. Плодна црница
је ретка, и наће се у селима, на местима старих на-
сеља, а може бити и у равни крај каквог потока и ре-
чице ако се не би изливали.
Водв. — Највеће су реке: Велика Морава и Голиска
Морава, које теку границама овог краја, и то: прва
псточном границом и у правцу ј . - с , а друга јужном
границом и у правцу з.-и. Прва је и дубином и шири-
ном два пута већа од друге. Обе имају искривудано
корито и ниске обале, те се често изливају, но ипак
чешће Голиска него Велика. Од река, које кроз Темнић
протичу, највећа је Калинићска Река, која извире у
Левчу, више манастира Каиинића. Дужина њена тока
ТЕМНИЋ 2б1
износи скоро на 30 к т . С десне стране прима Круше-

вички и Цернички, а с леве Избенички Поток. Још се
у Велику Мораву уливају: Рашевички, Поточки, Својно-
вачки Поток и поток Врдуновац. Сви ови потоци из-
виру с Јухора, имају кратак ток и лети пресугаују1).
У Голиску Мораву улива се Рилачка Река, која
извире више села Рил>ца, па, текући за 20 к т . на ј.-и.,
улива се у Голиску Мораву. Још овамо утиче Бошњанска
Река, саставл>ена иб два крака: Падешке и Залоговачке
Реке, који, пошто се саставе ниже села Вратара, чине
Бошњаиску Реку, која тече ка и.-ј.-и. и утиче у Го-
лиску Мораву испод села Бошњаиа. Дужина тока ове
реке изиоси око 15 к т . Поред ове две реке још се у
Голиску Мораву улива Срњанска Река, Тоаонички, Ко-
њушки, Брајковачки Поток и поток Нешинац. Сви су
ови потоци са мало воде и лети редовно пресушују.
И реке и нотоци изливају се и чине штете, сем
Коњушког Потока, који има дубоко корито, те се скоро
никад не излије. Од свију потока највећу штету при-
чињава Брајковачки.
На Великој Морави има код Обрежа сталан дрвени
мост, а на Голиској код Јасике. Сем тога вози скела
преко Велике Мораве код Варварина и Рашевице, а
преко Голиске код Кукл>ина и Маскара. Сем тога по-
једини сел>аци у селима крај ових река имају и чунова
за превожење, нарочито ако имају имања преко воде.
У јуну се може преко Голиске Мораве готово свуда
и газити. На обема Моравама има воденица нарочите
конструкције, које вову моравке.
Било је омањих језера, као у Милутовцу, Лазаревцу,
Коњусима и т. д., али су вештачки оцећена, те су данас
') У Кадииићској Реци и неани иотоцина ииа ситне рибе, пао: беулнца,
»ијулица, кркуша, идатица, сои, шараи, клен, лпњак. мреиа и др. У Ведикој и
Годиској Морави има више и крупнпје рибе. А од иритока Голнске Мораве има
ситније рибе у Бошњанској, Ридачкој и Срњанској Реци.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
252 СТЛНОЈЕ М. МИЈЛТОВИЋ
без воде са пуно зукве и шевара. Поред Морава има

бара, којо се обично зову моравишта. Те се баре на-
пуне водом приликом излива ових река или приликом
великих киша и пуне су шевара, зукве, жаба, пијавица,
па и ситних риба.
Што се тиче пијаће воде, шоме је овај крај до-
вољно снабдевен. Највише се пије бунарска вода, затим
изворска или чесменска, а врло ретко речна (моравока).
Бунари су већином зидани, са ћермом или сантрчем.
У равнијим местима су плићи, у брдскијим дубљи. У
Бачини, Варварину и околним селима има и неози-
даних бунара. Готово сви бунари имају лаку воду. Ив-
вора је највише поред Голиске Мораве и налаае се
обично под брдом, каквом заравни или висоравни. Од
свих је нај јачи онај на ком је подигнута беловодска
чесма. Већпна извора одржава се врло небрижљиво:
граће су најобичније дрвене, на више места иструлеле
и нропале; вода се не одводи, те се унаоколо прави
велико блато; у ивворе завлаче разне нечисте судове
и т. д. Извори се граде на најпримитивнији начин. Где
се нађе вода, закопа ое, па се онда метну са стране
насатице две даске, а једну засеку с преда, куда вода
истиче, и покрију даскама, гредицама или грањем. Пред
отвором налази се положена шира даска за спуштање
судова. Место ове даске је гдегде корито обично дрвено.
Где има камена пешчара, место дасака употребљују ка-
мене плоче. Негде св (као у Љубави и Кукљину) у наћену
водену жицу забије ижлебљено или проваљено подуже
дрво, које на другом крају држе соје, те вода, текући
кроз то дрво, има пад. У најновије време почели су
да праве изворе од тесаног камена, што зову чесмама,
где се вода обично спроводи земљаним или каменим
олуцима. Оваких „чесама* има највише у Коњуху (3—4).
Изворе праве заједнички околни становници. Сем овпх
има п иољских извора, чија је граћа још простија: на
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИТГ 253
месту одакле вода иавире закопа се карличаста рупа

н то је све, али се може наћи по пољима извора и са
бољом граћом. У моравској долини вода је тешка, а
често и нечиста, због чега је у таким местима тиФус
честа болест.
На граиици беловодског и брајковачког атара има
један извор са киселом водом.
Клжма. — Раније је речено да реке овога краја
утпчу у Велику и Голиску Мораву. Слив прве реке окре-
нут је северу и истоку, докле је други изложен југу, према
чему је у првом хладније, нарочито кад дува устока.
У селима у оливу Голискв Мораве највише дува југо~
исток и југ, а носле сввер, запад и исток. Киша долази
највигае оа запада, а најреће с истока. Водени је талог
сад мањи зоог прорећења шума. Највише кише пада
у мају и септвмбру, а снега у новембру, чија дебљина
ретко кад буде већа од 0,20 т . , због чега брзо окопни.
Град или туча чеото удара и наноси велике штете усе-
вима и воћу. Исто тако нису ретке ране јесење и позне
пролећне слане.
Климат је у омште здрав, те је и здравље, како
код људи тако и код стоке, доста добро. Болести су
доста ретке, ма да их има, нарочито у селима крај једне
н друге Мораве. Код људи оу најчешће болести: гро-
знпца, кашаљ, пробади, аапалење, гушобоља, красте, а
ретке су тиФус, СИФИЛИС И др. Код стоке је најобичнија
болест шам.
Напомене на ^енерадштабну варту. — При описнвању Те-
мнића служво сам се секцвјама Ж, в Ж, иаше ђенералштабне карте
1 : 75.000, којом сам цриликом вапааио повише грегаака.
ИзмеЈ)у осталих понајзнатније су: рћаво обележаванв поло-
жајн села. Тако село Страгарв нв налааи ое в на десној отрани
Риљачке Реке, веК само на левој. Бела Вода је поред оамога друма
Јасика — Трстеник, а има кућа и нопод друма. Селиште валааи
с в до саме Велике Древове, са јужве јој стране, а аа 1 —2 к т ,
далеко од друма. Село Брајковац је према Коњуонма на иоточној.
а ие на југо-псточној страни. Тољевац се налаав с обеју страна

КалнниКске Реке, а ве само ва десној. Село Камеваре није с
једве и друге страве Шашиловачке Реке, већ је само неколико
куКа на деоној страни, а веКи је део села на леаој и то даље од
реке. Велика Крушевица забележена је оасвим погрешно. ВеКн
део села находи се с једне н друге страве потока Пешивца, а
само је један крај око Срњанске Реке. Сам пак поток Пешинац
на карти је од Срњанске Реке много удаљенији, пего што је у
ствари. Код села Гавеза забележено је да има куКа с обеју страна
потока, док меКутнм иа левој страни имају само три куКе. ВеКи
део села Рашевице иалазв се испод друма Варварин — Ј а г о -
дина, нити се пак куКе пружају онолико ув поток. Тако исто
ни село Својново не простире се онолико уз поток према Јухору
као што је на карти назначено. У Поточцу пак нема нвједве куКе
испод друма. Још је требало у Буковичком Потоку, взмеКу Бо-
шњана и Вратара, и Штубељу и Церовцу, измеКу Кукљина и Ј а -
сике, вавначити да има по неколико куКа.
При уиошењу река и потока такоКе је учињеио доста и за-
машнијих грешака. Тако Врајковачки Поток (Брајковак) не утнче
у Коњушки Поток, веК непосредно у Голиску Мораву. Овај поток
тече испод села Беле Воде, па, примајуКи воду од беловодске
чесме н потока, Умњака и Белована, скреКе на југ н улива се,
као што је казано, у Голиску Мораву. Риљачка Река тече источ-
ним крајем села Велике Дренове, иа онда кроаа Селиште. У опште
цео ток ове реке од Страгара врло је погрешво назначен. Кру-
шевички Поток улива се у КалиниКску Реку спроКу Средњег, а
не између Средњег и Доњег Крчина. Поток Бакарна Вода у Пај-
ковцу не постоји. Поток Петловац не пролази кроз Шашиловац,
веК кроз Крвавицу. Поток Умњак. који пролази кроз село Белу
Воду не улива се у Коњушки веК у Брајковачки Ноток, као п
поток Белован, који иа карти није нааначен. Између Гавеза и
Шанца не постоји поток Урвииац, веК само Штубељ. Онај поток
кроз Кукљин сасиим је погрешно уцртан, јер кроз ово село
пролазе пет потока који се, почињуКи од Беле Воде, вову: Гове-
дарац, Дубоки Поток, Митицки Поток, Куњак и Буљинац. Сви су
скоро ови потоци мали и протичу кад падне киша. Поток Внровв,
који на карти утиче у Својноаачки Поток, не постоји.
Тако исто има доста грешака код месности, као: Коњушак
је око ушКа Коњушког Потока, а не измеК.у села Почековнне и
Стопање. Нерезине, између Страгара и Коњуха, налазе се мало
сеаерније. Место Врљак, у коњушком атару, налази се источно
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 255
од Нерезиаа, а ве северво. Место Бубан валази се над Доњим,

а не вад Горњим Крчином. Говеђак ааходи се иамеђу потока Пру-
гојевца и Јаруга, а не онде како је на карти назаачено. Осоје,
у пајковачком атару, вије спроћу Пајковца, него се тако зове
цела страва на десној обалн КалиниНске Реке измећу Пајковца и
Орашја. Место Кованлучиште не постоји нигде у атару парцан-
ском. Где су код Варварина забележени Саставци ту је Старо
Село, а Саставци су ниже. Места Бостаништа у Доњем Катуну
нема. већ је на оном месту Купусиште. Орловац и Милутовац
нису ва потоку Ивинцу, како је иа карти, вего на Милутовачком
Потоку. Ивинац је много мањи поток, који се с леве стране улига
у Милутовачки Поток, а Орлозачки Поток и ие постоји.
Има доста грешака и у писању имена потока, река, брда.
Тако вије Грбак у коњушком атару него Грабак. Није Нерезиња
(коњушки атар) иего Нереаина. Није Залогојевачка већ Залоговачка
Река. Није Стара Њива (горњо-крчински атар) аего Старац. Није
Пруговац (поток у Тољевцу) већ Пругојевац. Није Лољски (у Пај-
ковцу) него Љојски Поток. Не каже се Бабина Долииа (вис над
Глвезом) него Бабин Гроб. Место између Падежа и Крваваце није
Лазови него Лаз. Није Содовски Поток, у атару бачинском, већ
Содолски или Суводолски Поток. Поток који протиче кроз село
Поточац ае зове се Платинскв него Поточки Поток. Највиши
вис на Јухору не зове се Велики Ветрен него Ветрња или Ве-
трења. Место Циганског Села код Избенице треба да стоји Суваја.
Кад су већ уаесени поједини називи месноста, онда је тре-
бало унети и Крушак (велико поље. источно од Велике Дренове,
поред пута Јасика — Трстеник), где је црквица Св. Илија, код
које се купи сабор на Илин-дан и где се до скора аежбала на-
родна војска; Бојинац, део моравскога кључа, у коњушком атару,
ол Коњушака до друма Јасика — Трстеник; Росуље, велико поље
између Беле Воде и Коњуха; Гоаолак, источни или доњи крај
Кукљина. Над Великом Дреновом требало је навначити Бело Брдо,
а испод Велике Дренове Дрењак, велика део моравскога кључа.
ИзмеКу Маскара и Вратара требало је унети Брестарац, велики
део атара; даље, место између Катуна и Обрежа Вранково, и већи
део моравског кључа више Поточца, идући Обрежу, Ан или Хан.
Сем овога треба поменути да друм од Беле Воде за Коњухе
не иде уз Коњушки Поток веК источно кроз Росуље, а друм Ба-
чина — Параћин иде кроза сред Обрежа. Затим оно острво у
Голаској Морави испод Велике Дренове треба да буде иопод Ко-
н>уха. мало 8ападиије од ушћа Коњушког Потока. То се острво
|П|Ц2ес1ћу ^ л О О ^ 1С
256 СТЛНОЈЕ М. МИЈЛТОВИЋ.
вове ОсрееЗак и припада коњушком атару. Велико јв 20—30 ћа.

Име цркве Св. Николе у Својнову сасвим је далеко од впака за
цркву. У Бачини пак погрешно стоји да има црква.
III. Насвља.
I. Полоисај и т и п оела.
Као што се и из раннјег вндело овај крај је са-
стављен из мањег равног, око Велике и Голиске Мораве,
и већег брдовитог дела, где долази сва западна и југо-
занадиа страна. Према томе је и највећи део села у
брдским крајевима, а мали је на равној подлози, као:
Горњи и Доњн Катун, Варварин, Маскаре, Шанац, Ја-
снка, Обреж, Кукљин и Селиште. Делом на равном а
делом на неравном тлу су села: Велнка Дренова, Бела
Вода, Бошњане, Бачина, Поточац, Орашје и Рашевица.
Код селн поред Мораве део у равни обичио је мањи и
млаћи. Остали, највећи део села, налази се у странама
каквога иотока или реке; но по гдегде вићају се куће
и у иоточким и речним равницама. Правац протезања
села је дуж потока, реке или главног пута, који кроза
село води. Слив Голиске Мораве насељвнији је од слива
Велике Мораве, јер у првоме, и ако је мањи, има 26
села, а у другом 20.
Темнићска села нису онако разбијена као села по
ужичком и крагујевачком округу, већ су средње раз-
бијености. Обично су села у равницама збијенија, него
брдска, и ако нма изузетака. Тако су Страгари, Вра-
таре и Орашје збијенији него Бошњане и Горњи Катун.
Села се деле на крнјевв или фнмилије, измећу којих
је какав сокачић, река, поток нли поточић. У опште
ова подела најчешће није јасно изражена. Ови крајеви
обично носе породична, а врло ретко топограФСка имена
(Топољак, Буковик, Колибине, Крива Бара и т. д.). У
много случајева села се деле на: горњу, средњу и доњу
малу или крај или на осојну и присојну страну.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЂ 257
Код неколико села види се и делимично ушоравање,

као код: Јасике, Бачине, Варварина, Обрежа, Маскара
и Шанца.
Средња удаљеност између појединих кућа износи
40-50 т . , а буде и по 500, па и више. Измећу сеоских
крајева је обично размак од 0,5 к т . , а може бити и
100, па и мање метара.
Великих задруга, као некад, сада нема у Темнићу.
Данас су највеће до 20 душа, па и толика једва да се
наће по једна у целом селу. Некада их је било са 60
— 80 душа. Чудновато је да свако увића благодет од
задруге, па нпак воли да је за себе домаћин.
2. Екопомске прилике.
У Темнићу, као и у свој Србији, земл>а је приватна
својина сел>ачка. Сеоски атар је око села и, што је село
веће, то му је и атар већи. Од овога праве изузетак
Маскаре и Суваја, који лу са врло малим атарима. Имање
појединих мала, сем ретких изузетака, на истој је страни
атара, на којој су оне села. Каткад су атари појединих
села измешани. Код неких села покрај Голиске Мораве
атари сеоски прелазе и на другу страну реке1).
Заједница нема, сем што неколика села имају по
нешто заједничке шуме. Тако Бачина има заједничке
шуме у Ђерћелину и Содолу (око 2000 ћа), Обреж у
Јухору и Доњи Крчин у Дубоком Потоку (10 ћа). До
пре 50 година било је много заједничких шума, па су
их сељаци, због оскудице у зиратној земљи, изделили и
обично искрчили. Негде је заједничке шуме било до
>) Ко нма доста аиратне земље, а слабу задругу, те ту зеиљу ве може

сам обраћиватн, даје је на иоле ономе воји има доста радннва а мало вемље.
У брдоввтом делу, нарочито у горњем сливу Голисве Мораве, због веће ивсе-
љвшосчи, мање је вемље, те се узниа на поле, докле се у слвву Веливе Мораве
уанма на трећину, јер има више аиратне земље због слабије насехеиости тога
дела. А има пав села са свученнм атаром да људн пристају да газдв даду 2 /,
од свеги што роди, а себи ва рад да задрже сахо трећину.
ЕТИОГРАФСКН ЗВОРНВК, ВЊ. Т1. 17
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С -
скора (у Комаранима и Великој Дренови до пред по-

следњи српско-турски рат).
Заједничких пашњака или утрина, сем Горњег Кр-
чина, нема ниједно село у Темнићу. Ако би која оп-
штина, село или црква имала који комад пашњака обичио
га даје иод вакуп појединцима.
IV. КуКа.
Кућа се обично налази у четвороугаоном дворишту
ограћеном плотом или, реће, тарабама. У двориште се
улази на две вратнице — велику и малу. Велика је
вратница умештена измећу два дирека и најобичније има
5—6 широких летава и два вретена. Али има вратница
и са усправљеним ужим летви-
цама. Каткад је накривена ће-
рамидом. Мала вратница је од-
мах уз велику и прави се као
и она. Кро8 велику вратницу
пролаве кола, због чега се ретко
Сл. 1. Велвка а миа вратннца. ,_ . .
отвара, а на малу чељад. (Сл. 1.).
Вратнице се затварају помоћу обртушке, ск&кавицв или
з&сонице.
У двору је обично само једна кућа. Има и наро-
читих гостинских кућа, али ретко и само код богати-
јих људи.
Грађа темнићских, како старијих тако и новијих,
кућа састоји се од греда, дирека и чатма (чатама).
Чатме се лепе црном или жутом земљом, којој додају
доста плеве. Зидане се куће јавлају тек у најновије
време, али су још ретке1)- У старо пак време, кад је
било више горе, причају да је било и кућа брвнара.
•) До пре 80—40 годииа окречена вућа, као н вућа св стаиешш омкма^

б и а је аелвка ретвост, докле су даиас своро о е кречом премшаие.
П|||20С1 &у \^Ј оод\е

ТВМНИЋ 259
Што се тиче унутрашњег раопореда куће, могу се

запазити неколика ступња раввића. Н&јстлрије су куће
једнодељне просторије. са врло стр-
меним кровом од кровине (трске или
папрати) ИЛИ, и то ретко, од дасака.
Многе су са таваном. Ове куће имају
димњак на средини, који негде про-
вирује и изнад крова, а негде долази
само до крова. (Сл. 2.).
Стлре су куће обичио од три оде-
лења: »куЛе«, највећег оделења, са ва-
триштвм на средини, оџ&клије и собв. ^ » К д а в д ^ - Ј ^
Оџаклија се сматра као најпотребнији ■дамњакшод шетевог
део куће, због чега и ваувима најбол>у
страну — јужну илијуго-источну. Соба, најмање оделење,
је обично на северној страии. У соби се прима гоот и
станује се на великој зими, када
се загрева гломазним пећима
које се ложе с поља. Пред »ку-
ћом" и оџаклијом иалази се
лјлт, ив којег се улази у »кућу«
и оџаклију, а из »куће« у собу.
(Сл. 3). Ове су куће покри-
вене ћерамидом. Кровови су
од четири трапезне или троу-
гаоне, скоро подједнаке, стране Сл. 3. Пресек Е а ј с т а р ф те1Ш11ћ_
са попуштеним стрехама. На ссе »уће аод ћерамждом.
в - ,кућа«
крову су два димњака. Један је о — оџамија
над ватриштем у „кући" и он с = соба
а - ајат
је четвртаст, у врху врло ши- п » пећ
н = наћва
рок, опшивен у наоколо даскама И 1 1 ■ ■атржште
X - проворж
или, реће, олепл>ен блатом. Горе □ - врата
у врху има четири сохе, две
краће а две дуже, иа којима стоји кров од дасака или
ћерамиде, који је обично нагнут на север (Сл. 4.). Ну
17»
П|||20С1 ^у
260 СТАНОЈК II. МИЈАТОВИЋ.
виђају се овакви димњаци исакупастим или округднм

кровом, у ком су случају све сохе једнаке, те му кров
није нагнут. Над оџаклијом је у-
зак, озидан, окречен димњак са
напуштеним раменима, која се
налазе скоро под таваном. Овај
се димњак уздиже високо вад
кровом. Са стране има четири
Сл. 4. Кров са стармсмш одугаке за изилажење дима, 8
диињакои. о д г о ј е затворен и на врху има
обично глеђосану земл>ану ј&буку, нарочито ва ово
правл>ену, са ШИЛАСТИМ врхом и проваљеним дном, да
би се што бол>е утврдила. Ови су димњаци вал>каств
или вишестрани, а не четвртасти, као они из најнови-
јег доба. Велики димњак обично захвата средину идн
теме крова, а мањи је са стране, обично јужне иди
западне.
На соби и оџаклији налазе се прозори, подлепљенп
хартијом пенџерлијом, са дрвеним капцима, који се ноћу
затварају. С тога собе нису довољно осветљене нити
су удешене за проветравање. На кући пак има сано
једно врло мало прозорче са дрненим капком, те у н>у
светлост највише долази кроз димњак и на врата, која
су по цео дан отворена.
Од ових новије куће су без оџаклије, али имају већу
собу и доксаг или диван, који је под кућним кровом.
Доксат је уздигнут од земл>е за 0,50—0,70 ш. на ка-
меним или дрвеним стубовима, опоћен је храстоввм
даскама, а са стране опшивен и потавањен буковим ша-
шовцима. (Сл. 5.) У доксат се улази из ајата1). На док-
сату се спава преко целог лета, па и с јесени и с
пролећа. У »кући« је ватриште мало ближе зиду него
у прве. У собу се улази из »куће«, од које је ова знатно
') Ина вућа и без ајата, те се с поља одиах удази у „кућу."
,пЦ|2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 261
већа. Код неких кућа испод собе има и иодрум, са ка-

меиим зидовима и даскама одозго. На овој кући има
—*—* к—л
9 с д :: С
1
тс
Ш
П П ^11
©* ©*
а а *
с -Ј 1—-1
р-
ЦЈ
- н.
__=,
1 Ј ^ 1
Сл. 5. а. Пресев вуће са доксатом Сл. 5. б. Пресек вуће са иапу-

без напуштеног слемена. штешш доксато*.
к — ,кућа« в — »кућв*
с — соба а = ајат
а — вјат с — собв
д - доксат д - довсат
в — аатрнште в = ватриште
и — наћаа п — пећ
п — пећ в - иаћва
1 «- вреает X — прозори
2 — сто □ «■ врата
3 = разбој
X ■= прозорн
= врата
п
један ведики димњак, у новије време озидан, онако
широк као и код старијих кућа, али је без крова или
са кровом од савијене ластре. Ова је кућа днмензија
истих као и она пред њом.
У Поморављу Велике Мораве вићају се куће »на дуж
пуштене," облика правоугаоника, чије су стране у ра-
змери 4 : 7 .
Најновијв, данашње, куће немају ни доксата, ни
-куће" са широким димњаком, али зато имају две собе,
оџаклију и ајат, који на спољашњим странама има сво-
дове — Авмерв, а на улаву по једна мала вратанца, док
су старински били сасвим отворени. (Сл. 6.|. Из ајата се
улази управо у оџаклију и у малу собу, а из оџаклије
у већу собу. У великој соби седе зими, а мала служи
П|||20С1 *оу ^ л оо^1е

262 СТАВОЈВ М. МИЈАТОВИЋ
за оотаву'). Што се положаја тиче код већине кућа мала

соба и ајат окренути су југу или југо-истоку, ведика
соба западу, а оџаклија истоку,
—*—1 *--* 1 али, према положају, велика соба
в. С. и оџаклија могу бити окренуте и
и противним странама. У оџаклији
п п И
11 и М/Л је ватриште уза собии зид. Ове
0 куће имају краћу кућну стреху,
! а
а више су од првих (обично по
1 с3
1 ж 1 2,5 т.), а и од земље су мало
Сд. 6. Пресек најновије куће с ВИШв уЗДИГНутв. Н а д крОВОМ ј е ,
а)»том на сводовкма. и то на средини или близу сре-
о — оџавдија
а - ајат дине, окречен квадратан димњак,
м.с. — мада соба
в. с. — ведика соба са или без покривача. Димњак
в — ватриште
п — пећ има с преда свод, висине човечпјег
X прозорн раста, и озидана рамена која су
П вратв.
скоро под таваиом.
Код старијих кућа врата су на »кући« проста хра-
стова, која се затварају помоћу з&соницв, а на соби су
чамова, боље израћена и затварају се резом или ска-
к&вицом. Код неких старинских кућа на „кући" су двоја
врата, једна с југа, друга са севера. Још се код старих
кућа вићају с поља ћори&јантв, које су изнад лепа.
На прозорима новијих кућа нема дрвених капака,
а подлепљепи су пенџерлијом, те собе немају довољно
светлости, докле су код најновијих кућа прозорска окна
већином од стакла1).
') Ако у кући има скоро ожењеи који задругар онда обнчио ои спава у
овој соби.
*) Кућс осветљавају иајввше ввтром, пв дучем, »гашћу*, евећом, обнчно
лојаном, и салом. Гас, који употребљују највнше знмв, гори у малвм плехжннн
даилицама без стакдз. Свеће, ноје стоје у гвозденим чвраиима (свећаацнма), горе
о сдави н другим свечаним данила. Од сала праве чучак иди жчошак, који се
добијв кад се у землани чеаар метне мадо топлена иди ветопљена сала у које
се иамести памучни «нтнд>. Луч се највише употдеблша лети во »жућн1.
п1|120с1 ву ^ Л оо^1е
ТЕМНИЋ 263
Сва кућна оделења опођена су нарочитим блатом,

справљеним од жуте земл>е (иловаче) помешане с плевом.
Патоси од дасака или опека још су ретки. Тавани су
у собама од шашоваца или су олепл>ени в&љцимл, а
тако је и у ајату. У »кући« и оџаклији таван је од де-
белих храстових дасака.
Унутр&шњост куАе. — У »кући« или оџаклији обично
су: наАва., најчешће до прозорчета, у којима је струшка,
иерушка, иоскурник и лоаар (лопар негде виси о зиду}
троножне столице; ступа, под наћвама; каце с куиусом,
ако нема подрума; полица с каленицама, лонцима, те-
псијаиа и др.; црепул>е; сач; бакрачи; метла; обр&мњ&ча
и т. д. Црепуље и сач стоје у завали, близу ватришта.
О зиду, дал>е од ватре, виси сланина, за тим близу наћва
тројанка, т. ј . котарица са три преграде за ложице и
вил>ушке, дал>е је сланик од дашчица или од ироваљена
врга са кривом дршком и сито. Над ватром је вери-
жњ&ча, дрвена мотка или гвоздена шипка, о којој виси
верига. Под таваном су мотке за сушење меса.
У собама се находе: сто, пећ, по потреби разбој,
кревет и ирбмвт за хаљине.
У подруму су каце с купусом и бурад и бачве с
пићем. Где подрума нема каце се држе у »кући« или
оџаклији, а бурад и бачве у бачвари.
У ајату висе паприке и венци лука.
У кући доста полажу на чистоћу, али ипак не то-
лико колико би требало и могло. Жене се увек прав-
дају да за то немају времена, јер раде и пољске радове.
Око куће у Темнићу се находе ове зграде: бачвара

или ижина, сал&ш или салош или негде и кош, ладник
или млвкар, бачија, амб&р, ј&р, кокош&р и реће нуокник.
Сем ових, као што је већ поменуто, богатији имају п
нарочиту зграду за дочекивање гостију. Тамо се и слава
слави и праве друге гозбе. А тамо ће и гости преноћити.
.ш&есП^ОО^к
Сем јара, нужника и кокошара, који су мало подал>е,

све су ове зграде у близу око куће.
Бачвара је велика једнодељна вграда, начињена од
материјала од ког и кућа, а ва бачве, каце, бурад, ча-
брове, вучије и друго (као алате и т. д.). Више су мрачне
но видне, пошто немају прозора, а ако има то је један
и малн. Таванисане су даскама, а има их и не потава-
њених. Врата имају велика да могу проћи бачве, а по-
ред тога имају на страни, где се затварају, још по два-
три »закулачеиа« дирека, који се, кад затреба, могу
ваднти. У најновије време, због овога, праве на бачва-
рама двокрилна врата. У Поморављу Велике Мораве
бачвару зову још и качара, иивница, пжина. и просто
згр&да.
Бачваре су бамениле старије чард&ке, који се још
где где вићају. То су двоспратне зграде, од слабог ма-
теријала, а покрпвене ћерамидом. На
чимччг
доњем спрату држи се пиће, а горњи
( 1 1 1 » ( 1 И 1 (|
11.1 1 С 1 С М 1 К *
служи место гостинске собе, а ту бо-
рави и девојка или скоро ожењени. На
га» рпцв горњем спрату а изнад ајата је доксат,
где се лети спава и руча о свечаним
ГЈ данима. На горњи спрат се пење по-
моћу непокретних степеница које иду
Сл. 7. Чардаа из Маде из ајата на доксат (Сл. 7.).
Крушеавце гледан ~
са сграее. Салаш, КОЈИ служи за смештање
2. <&ч>а неокруњена кукуруза, је зграда оди-
3. доксат
4. гостинсаа соба гнута од земл>е за 0,во—0,во ш. на
дрвеним сохама, каменим ћуцима или
зиданим тумбасима. Попоћен је даскама, а покривен
ћерамидом, реће, даскама или кровином. Раније су свв
били покривени даскама, иза којих је дошла кровина.
Многи се граде с ајатом са стране. Лес му је од прућа
или, у најновије време, од летава. С преда се затвара
даскама, које се мећу редом насатице, једна врх друге
П|||20С1 ^у \^Ј оо^1е

ТЕМНИЂ. 265
у жљеботине предњих дирека. Поред овог затвора на

неким имају још и нарочита врата. Обично је дужине
7—8, висине 2,5 и ширине 1 — 1,зо т . Кров је најобич-
није у виду полукалкана, т. ј .
са тространим кровом (Сл.
8.). У најиовије време многи
напуштају дужу страну у
правцу стрехе, коју подупру
сохама или дирецима, а по-
крију ћерамидом, н то им
служи као заклон за кола или Сл- 8 Са1аш на С0И1|а, П0ЧШвен
другу оставу. Тај н&ауст зове ћерамидом.
се и сулдрма,. Многи пак затворе то, зазиђујући с једне
стране, те ту затварају и хране свиње. Салаш је обично
близу велике вратнице, те каткад напуст од салаша по-
крива и вратницу. У Кукљину има салаша и ван куће,
у кључу, преко Голиске Мораве.
Ладник или млекар служи за оставу млека, сира и
кајмака, али је понајвише за »хлађење« млека. Он стоји
на три, четири или и на једној сохи, а за
један метар од земље. Попоћен је даскама,
а са стране оплетен чатмом, прућем или оп-
шивен летвама. Кров му је на једну страну
нагнут илије са две косе стране (на калкан),
а покривен је ћерамидом или, реће, даскама.
(Сл. 9.). Вратанца с у Му ИСПОД ИЗДИГНуТИЈв од детава на
,т једној сохн.
стране крова и окренута су Југу. У селима
крај Велике Мораве много их је мање него у онима
крај Голиске Мораве.
У неким селима ладник у велико замењује бачија,
врло мала, четвртаста зградица, сачетвоространим кровом
и зидовима олепљеним истим лепом, као и кућа, само
сједне или с две стране има у горњем крају испреки-
ване летве. Изнутра има полице или раФове за остав-
љање карлица и чаброва са сиром и кајмаком. По-
.пШгесИи ^ л О О З 1С
266 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОВВЋ
тавањена је шашовцима. Бачија има у брдовитиЈии се-

лима, нарочито у Милутовцу, Горњем, Средњеи и Доњем
Крчину, Малој Крушевици и Карановчићу.
Амб&р, који се већином налази по брдовитијии се-
лима, где се више сеје стрмнина, служи ва оставу пше-
нице, јечма, овса и т. д. Зидови су му од храстових
дасака, а тако и патос. Обично је без тавана. Од вемље
је подигнут иајвише за 0,50 т . и стоји на камеиовина.
Кров јо четворостран и од ћерамиде. Многи имају в
ајат. Унутра има 4-5 преградака, еваних ирбсеци.
У ј&р се обично затварају зими говеда и коњи.
Скоро пред сваким јаром има и велики ајат, у ширину
скоро 8а половину јара. Јар се прави на калкан (са двеј
или на полукалкан (са три страае крова). Таваннсан
је даскама (ва тавану се оставља сено), а попоћен ка-
меном или даскама, реће, гредицама. С цротивне стране
врата находе се исплетена од прућа јасла или су од
дасака. Јар је обично у тору или његовој бливини. Не-
када су прављени код појата, у кључу, где их и данас
има, али реће. Проеори су маии, те су јарови рћаво
осветљени.
Конош&р је за ноћивање кокошију и остале домаће
живине. Облика је округла, у пречнику
је 1,5 — 2 т . , а висок је 2—2,5 т . Плету
га од јаког прућа, а покривају кровином.
Унутра су испрекрштане мотке, на ко-
јима стоје кокоши. Ако има друге жи-
вине врата су до земл>е, тада је и иоде-
љен на двоје, иначе су издигнута. Нај-
Сл. 10. Коишар. обичније му је место иаа куће, и то
а. мотка ув коју се <-.
пе»у кокоши доста далеко. (Сл. 10.).
в. плашио. Нуокник се прави од исте граће као
и кућа, само је по све мали (1 — 1,зо т .
ширине). Попоћен је даскама, тавана нема, а кров му је
на једну страну нагнут. Налази се над ископаном, чешће
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
ТЕМННЋ 267
веозиданом, рупом, или нема рупе, у ком случају стоји

над сохама или подметнутим каменовииа. Место му је
на крају дворишта. Чешће се вића по селима у рав-
нипи, него по онима у брдском крају.
Имућиији људи имају још и к&з&ницу, омању, је-
днодељиу зграду, без тавана, у којој је каваи с осталим
приборои за почење ракије, као: кааак, таб&рка. с лулом
и аостава (буца, џбаи или џбаница). Казаница је обично
где год у крају дворишта, близу пута. На једном крају
8Ида има нивак, скоро до земље, отвор, кроз који се
избацује џибра из казана.
Још је рећа зградајелшшана, сушниг^аили иушница.,
у којој се с јесени суше гаљиве пожегуше. То су вграде
зидане циглом, нокривеие ћерамидом, са по неколико
пећина нри земљи, над којима су од прућа исплетене
лесе, где се мећу шљиве да се суше. Ове се лесе ваде
као Фијоке код столова. Неке имају ајат, а неке су без
њега. Јемишане су већином удаљене од кућа и осталих
зграда.
Ово су зграде које се по двориштима у Темнићу
могу видети. По себи се равуме да свака кућа нема
свих ових зграда, али се ладник, салаш и бачвара наћу
готово код сваке.
Код неких се кућа у дворишту види и бун&р, који
је, као што је једном речено, са сантрчем или ћермом,
али је где где и бев једног и без другог, те се кова вади
рукама. Већином је 08идан пешчаром, али га има и не-
озиданог, као у Бачини, Варварину и још неким селима.
И око бунара, као и око иввора, не одржава се по-
требна чистоћа.
Још је у дворишту дрвљгмик с дрвима, где се сто-
варују и секу дрва; даље камено корито, ва прање рубља,
и буњиштв, где се баца сметлиште.
Сем дворишта скоро свака кућа има цвећ&ру, гра,-
дину и шљивак. Цвећара је баштнца, плотом ограћена,
268 СТАВОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ
за цвеће (перуника, ружа, калопер, селин и божур).

Многи у цвећари држе н пчеле.
У градини се на првом месту сади лук (бели, црни,
влашац и ајмај, затим купус, зел>е, кромпир, боб, грашак,
пасуљ и друго поврће.
У шљивацима су највише шљиве пожегуше, па онда
трешње, јабуке, крушке и ораси. Ту су и свиње, а тако
и свињац, где где и јемишана. Свињац праве са за-
алоћњ&ком. Свињац се прави кад се у земљу побију
три четири рога, на које се наслоне ал&тинв, широке,
дељане даске, па се око ових побије и поплете прошје.
Измећу платина и прошја набију сламу, и горе покрију
кровином. Свињац има купаст облик. Врата су му с
јужне стране. Чешће се у свињцу простре свињама
слама — кртог.
Близу свињца је тор за свиње, а торови ва овце,
козе и говеда су у близини јара. У сваком тору има
ваклон од рћава времена. Негде је тај заклон подигнут
на четири високе сохе — ввњ&к или чардак; негде су
пак са северне или источне стране само косо наслоњепе
талпе или платине — наслон. Наслона има много у
селима крај Велике Мораве.
Кошаре 8а овце праве се као и свињац, оамо су
дуже, те се побијају 6—8 рогова, место 4. Обично им
Сл. 11. Овчија кошара са заолоћњакон.
је основица развучена елипса. Кров је од кровине,

поврх које доће лемезје од прућа. Врата су с југа и
обично на среди дуже стране. (Сл. 11.). У новије време
праве кошаре за овце од плетеног нрућа, које не лепе
шШгесИзу \ Ј О О < ? 1 С
ТЕМНИЋ 269
блатом, као и од често побијеног прошја или изакива-

них тараба. У овом случају ако не би имали наро-
читог покривача одовго дену шашу [(трску, талу) или
сено, те то служи место крова. Кошаре заплотњаче
могу послужити и 8а говеда, нарочито за стеоне и
отељене краве. У том је случају кошара преграћена
по среди плотом (прошјем). Исто тако овакве кошаре
имају и нарочиту преграду 8а одвајање телади и јагњади.
V. Колибе, трла или појате.

Појата, трла" или колиба" ретко има сад по Те-
мнићу, али их је пре педесет година било доста. Њихово
нестајање у вези је с опадањем сточарства, што је опет
проузроковано оскудицом у земљи, због густог насе-
л>ења. Некад је у Темнићу, нарочито у брдским селима,
било много више стоке, која је данас сведена на нај-
нужнији број, те је за то у највише случајева држе код
куће. Оно појата што данас има јесу у кључу, за 2—4
кш. ван села, где их соиственици подижу код својих
забрана или ливада. Појате су једнодељне или дводељне
зграде, начињене од исте граће од које и куће и по-
кривене ћерамидом. Оне што су са два оделења имају
оџаклију и собу. Код појата се стока држи обично зими,
нарочито у време јагњења оваца. Код стоке је слуга
или који члан породице1).
Код појата су кошаре за овце, а код неких, али
врло ретко, и јар за говеда. Ту- се срећује и сточна
храна (тала, сено, слама и лисници), коју дену .у сто-
гове. Стогови су при земљи (на четири врло ниске сохе)
или на вењаку — чардаку (па четири високе сохе) илп,
најзад, на каквом високом дрвету. Пењу је високо да
би се лакше осушила. Код куће слабо држе сточну
храну, ма да им стока ту и зимује.
') Иду н женске н то више њнх у друштву, те ноћу седе и преду.
270 ОТЛНОЈЕ М. МИЈАТОВИИ
У селима покрај Велике Мораве многи оставдају

сламу у илевње, нарочито аа то прављене од цобијеног
прућа или ивакиваних летава, покривене кровином илн
ћерамидом. Плевње могу бити дугуљасте, округле и
Сл. 12. Плеања ароштара во- Сл. 13. Пдеш* латпара (детмра) «о-
кривеиа вровином нз Својиова вривена ћерамидом из Обрежж.
(медаиа са стране).
квадратне |Сл. 12. и 13.). Налазе се поред гумна, неда-

леко од куће или појате. Има их највише у Бачвни,
Својнову, Поточцу и Рашевици.
Док сушибуба није уништила домаћу лозу нмало
је по виноградима иодрума, који су били иримитивне
граће, обично укопани у страни, те им је кров с горње
стране додиривао земљу. Били су озидани каменом нли
опшивени гредама, а покривени лозом.
Нека села у Поморављу Голиске Мораве, а нарочито
Велика Дренова, Селиште и Бела Вода терају лети овце
и говеда у Копаоник на пашу. Тамо је предаду људнма
из копаоничких села на храњење и чување, а за извесну
награду у новцу или млеку. Отуда је дотерују с јесеви.
Због овога су дотична села врло оскудна у белом смоку.
VI. Приче и тумачења о именима места.

ГеограФска имена у овој области су, без врло м-
лог ивузетка (Ђерћелин, Балтинац и т. д.|, српска. Јако
пада у очи велики број тумачења народних о поотанку
тих имена, нарочито имеиа села, о којима по к&ткад
има више таквих сродних или сасвим различитих ту-
мачења. Та се тумачења највише везује за име »Цара"
ТВМНИЋ 271
Лазара, »Царице« Милице, а Високог" Стевана, Милоша

Обилића, дал>е Турака, а каткад и за име Краља Ми-
лутина. Свети Сава, о коне су у западним крајевима
најживље традиције, нигде се не помиње. Овако распро-
страњене традиције о Кнезу Лавару и већини његових
савременика без сумње су због непосредне бливине
овога краја са његовом престонпцом. Многа пак места
доводе своја имена од природе положаја, који заузимају').
0 постанку имена саме области такоће има више
тумачења. Тако једни веле да је некад било много пше-
нице измећу Варварина и Бачине (по једнима та је пше-
ница бнла Цара Лавара), која је била веома напредна,
тако да је Цар Лазар, путујући некад туда, узвикнуо:
„Та ово је прави тамник од берићета", те је од тога
остало име целом крају. Други веле да се крај овако
црозвао због многе таме (магле, думена, чаћи), које на-
рочито много има у селима крај Мораве; а трећи при-
чају да је ово име дошло од тамв, која је пала од пу-
тчаног праха, кад се ту некада био бој.
VII. Старине.
Како овај крај није забачен, а при том је подесан за обра-
ћивање, то је морао бити насељен од иајстаријих времена. То, у
осталом, јасно сведоче и многобројни остаци из прошлости.
У најтешњој су вези са данашњим насељима, остаци ранијих
иасеља. Места, на којима се ти остаци находе, пајобичније ноое
име Старо Село или Селиште (код Велике Дренове, Бошњана, Ка-
рановчића и т. д.), Буњишта и КуКишта, којих има у велвко-
дреновскои, коњушком, беловодоком, обрешком, варвариноком,
катунском, бошњанском и милутовачком атару. По предању су у
Темиићу биле некад и две велике вароши. Једна се простирала
од Крушевца нив Велику Мораву до Јагодвве. Средина те вароши
био је Ан, место ивмећу Поточца и Својнова, где се и сада на-
лаае отаринске отвари, а особито иовци. За обрешко Буњиште
') Поједнна тумачен* навођена су у посебном делу нрв описима е«ла
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
272 СТАНОЈЕ М. МВЈАТОВИЋ
веле да је из времена када је та варош постојала. Друга је ва-

рош била ва месту Ђерћелвну код Бачиве в пружала се нва
ћерћелииску косу до Товарњаче, места у равници Калииићсне
Рвке. У овој су вароши, веле, били дућани тако чести да је ма-
чка могла да иде крововвма с краја до на крај вароши. Ова је
варош имала и бању — купало, од које се и данас налазе раз-
валине. Та је бања била ва крају вароши, у долини Калинићске
Реке. За ову варош предвње вели де се ввала Ђерђелин, и одатле
јс, вели се, био познати у народним песмама Ђерћелва Алија.
Честв су остаци од градова и градиКа. Ти оу се градови на-
лавили већином на брдима, сем оног у Маскарима, који је у рав-
нвци одмах до Мораве. Ови су градови мали, јвр ретко захватају
ввше површине од 1 ћа. Облика су четвороугаоног (у Маскарима,
на Јухору код Девојачке Стеие), многоугаоиог (Момчилоа Град)
и округлог (на кунљинском Градишту). Сви су ови градови зидани
од камена, који се налази у њиховој најближој околнни. За град
више Поточца прича се да га је зидао Војвода Момчило, због
чега се и вове Момчилов Град, а за остале се не ана ко их је
зидао. Онај на кукљинском Градишту је посве нвправилног об-
лика, те по томе, а и због тога што се око њвга находе бров-
занв новци, биће да је најстарији од свију градова у овом крају.
Око ових градова, као и на местима старих насеља, налазе се,
сем разног старог новца, највише римоког, још и комади оружја
и друге старе гаожђурије, као комади од старих мачева, мамузе,
косе, мотике, врхови од стрела, кључеви, бувдувани ц др.1)
Још да поменемо дгужке, које се налазе обично у реду. До сад
је орањем раскопано око 15, али их има још доста. Овамо их зову
дивовсни или џиновоки гробови или гомиле. Под хумкама се на-
ходи тело мртваца у ћуповима или урнама, где се нађу и: ћин-
ћуси, ножићи, бритве, грнвне, лончићи, калеичићи, тестичићи и
') Тако се оао Мончидова Града н Ана (Хана) највнше иадазе неве паре,
аа које народ вели да су Цара Костадина и зоше их хостадинке. У Момчалову
Граду вађена су два депа буздувана од 18 пера и један гвозден и*уч од 0,м> ш.
дуживе. У Ђерђедину је нађева једна гвоадена иотика и једва старинска на-
иуза. Неке старе мотике и будацн изорани су у варвариискии љиваиа. Твко
и у иаскарском граду. У Бошњанима је нађеи један иади сребрн аондир. У Мн-
дутовцу је нађен једав бат и једаи аомад кременог иожа. А скоро сшуда се ва-
■ ходе гвоздени врхоаи са шипака од стреда. Ту скоро пак код села Бошњана нс-
копана је једна старннска иетадна вазна, са полурељвФОм на коие се истиче
орао с рашпренин кридина иисаод овогазмија која се савида и прухида главу
према њему. Ова су испупчења од сребра.
ТЕМНИЋ 273
др. Ови оу ћупови прости, од шљунчане 8емље, дебели по 10—15

шш., а високв по 0,50 ш. Са отраве имају увдужна дебела испуп-
чења в по две дршке кроз које се ае може прст провући. По-
кривени су каменвм поклопцем. Над ћуповииа је обвчно шљунак,
који је где где и испод ћупова.
Старих гробаља ама на врло много места, која се негде по-
звају по каменим плочама, а негде само по имену. Ова се гробља
80ву римска, турска, маџарска, а једно у Бачини аове се је-
врејско. У Залоговцу и Комаранима има и орпских старих гробаља,
а на једној коси измећу Комарана, Каменара и Парцана има сва-
тоеско гробље'). На оаим гробовима плоче оу велике, неотесане
и без натписа*;.
Од отарина у овоме крају највише је црквина. То су обично
рушевине, над којима је негде подигнута капела, а негде су још
бв8 икаква покривача. За многе се ана којем су свецу бнле по-
свећене, те се тада обично код\ њих купе сабори. Иначе их бо-
лесници, особито жене, посећују петком, недељом и празником.
Код маогих црквина стоји цео темељ, па и престони камен'). Скоро
8а сваку црквину народ приповеда да су је порушили Турци, и
да су том приликом исекли многи свет, попове или калућере, а
8вона побацали у бунаре. Од садањих цркава, према народном
казивању, најстарија је она у Орашју, коју је, опет по предању,
подигао Краљ Милутив. Даље су још старе цркве она у Коиара-
нима, коју је, по нредању, сазидао Милош Обилић, и она у Свој-
нову, која је, према причању, задужбина Цара Лавара.
Још да поменемо трагове старих друмова, који су наћени
у Залоговцу и на Јухору под Ветрњом. По предању то су остаци
друма који је вегивао Крушевац с Крагујевцем, а из доба су Цара
Лазара. Даље да споменемо један велики камен, звани Белег, у
Крвавици. Каиен је од пешчара, алн није од оног што се ту на-
ходи. Предање приповеда да је тај камен Краљевић Марко ту до-
бацио ив Каменара
') За нрва два гробда ирича се да су ту Турци исекли Србе, који су

бидн аа сабору, а аа треће предаље казује да су ту опет нсеклн Турци српско
смтове.
2
) Има и усамљених гробова, који носе инена оннх војн су ту сахрањени,
као: Мнлетачии Гроб, Стеваиов ГрвЗ (нидутовачки атар), Мирјанин Гроб (ко-
њужгкж) Бојаџнн Гроб, Дављеникоа Гроб (кукднискв), Хајдучкн Гроб, Девојачки
Гроб (јасички), Ваноиров Гроб, Стојаикнн Гроб (иајкоаачки атар) н т. д.
') Кад кад је довољно накар каква рушевива, па да је нека баба, усннвши,
нрогдаси ва светиау н лаковернн свет одмих почне ту додавнти. Твво је бп-
КТ110Г1 Л4>СК11 аВОРИИК, КН>. VI. 18
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
274 СТАНОЈЕ II. вШЈЛТОВИЋ
VIII. Постанак села и порекло становништва.

Моравска је долииа, због своје плодности, као и
због тога што је један од најглавнијих путова на нашем
Полуострву, била од старине н&оељена. Нарочито јв бнла
добро насељена у последње време трајања наше старе
државе. Према томе и темнићска насеља нису нова. Само
за време Турака, због пролаза тако важног пута, као и
због осталих уврока, морало је бити великих расељавања,
те је местимице прекинута веза измећу тих старих и
нових насеља. А само је неколико села новијег поставка,
која су постала насељавањем из старих села, као: Се-
лиште и Брајковац, који су постали пре 80 и више го-
дина; Средњи и Горњи Крчин, који су засељени иза
Кочине Крајине и Горњи Катун засељен пре 70 година.
Даље неки су крајеви појединих села, иамножавањем
кућа, постали читава села, као Велика Крушевица од
Јасике пре 200 година; Мареново од Залоговца у време
Другог Устанка; Гавез од Јасике и Комаране од Љу-
баве у другој половини XVIII века'). Сасвим је пак ново
насеље Суваја, коју су пре неких 80 година засновалн
Власи из Румуније.
Поаната Кочина Крајина чини прелом у животу
темнићских насеља. Како су у том устат^у највише узели
учешћа Темнићани и Левчани, то су по пропасти устанка
била извршена велика расељавања, управо овај је крај
готово био опустео. Становништво се највише иселило
у Срем. Неки су се од тих исељеника после, по Ир-
вом Устанку, и враћали натраг, тако да данас има
12 породица пдосељенихв из Срема. Неки су по по-
вадо сдутајева да се кавав турсш хаиам (кумтио). гробвжда, хав адп тако
што год промасн за светињу.
') Тако ће ■ременом постата заоеода, па а аасебма седа а Орлоаац у
Мидутовцу, Букоанк у Вошвмиима, Колибше у Токевау н Церовад у Куинну,
а ардо дако се мохе и Момнрсви Крај у Веашој Крушевицв одвојнтн н обра-
аовати заседав ш седо.
.пШгесим ^ л О О З 1С
ТЕИНИЋ 275
вратку заснивали нова насеља, као што је случај са Брај-

ковцем. Прича се кад су заснивана садања насеља —
посде Кочине Крајине — овај је крај, као и сва Србија,
био обрастао ведиком гором, те су насељеници морали
ту гору крчити1).
Врло је чест случај помештања насеља. По пре-
дању ова су села помештана или због моравске поплаве,
или због најезде турске, или због куге или чуме. Тако
су помештана села: Велика Дренова, Милутовац, Сели-
ште, Коњухе, Брајковац, Бела Вода, Бошњане, Бачина,
Обреж, Варварин, Избеница, Суваја, Парцане, Каранов-
чиће и Вратаре. Бошњане је помештено ближе Морави,
Вратаре ближе реци, а сва су остала одмакнута од
воде. Брајковац је помештан два пута: једаред иа мо-
равске долине у врх Брајковачког Потока, а други пут
одатле мало ниже. Још да овде споменемо збеговишта.,
којих има доста и за која се прича да је ту народ скла-
њао нејач од Турака или су ту бежали у време какве
заразне болести.
Ипак у Темнићу има више старинаца него што би
се према томе очекивало, јер је број њихових породица
84, односно 12,17% °Л укупног броја темнићских по-
родица. Кућа пак имају 991, односно 15,98%- Према
њима досел>еници представљају 87,83% °А породица и
84,02% од кућа. Од ових досељеника 65 породица или
9,42%*) су непознатог порекла.
Највише је досељавања извршено о Првом и Другом
Устанку, па је и даље продужавано докле није пре 80
година сасвим завршено, те од тада села расту само
прираштајем. И данас бива насељавања, али само у овим
случајевима: ако ко год ина ћерку, а нема мушке деце,
онда узима зета н& кућу, или ако остане удовица, на-
1) Зааимдиво је како скоро сваки старац прича да је од оца иди деде

слушао како је овај аапамтио кад је у селу бидо седам кућа.
г
) Процеити су израчунавата од целокуппог броја породкца и Кућа.
18»
|ПЈ|Ј20С1 1.")у ^ Ј
рочито са ситном децом, онда узима мужа на кућу, или

пак ако отац или мати при поновном ступању у брак
поведу и децу са собом, те ова тамо в, кад одрасту,
остају. Овакве људе зову дошљ&ци, накућнлци, иришуици.
Они су већином инокосни и слабог стања.
Кад се погледа иа порекло досељевика у Темнићу
виде се две струје насељавања: једна која долази из
крушевачког округа, Топлице и Старе Србије, поглавито
са Косова, и друга, далеко слабија од прве, која до-
лази долииом Биначке Мораве из нишког, лесковачког
и врањског краја или и из скопске Старе Србије и
Македоније. Ова је струја у последње време канда бида
нешто интензивнија. У Поморављу Голиске Мораве пре-
овлађује прва струја, нарочито Жупљани, докле се у
Поморављу Велике Мораве јавља друга струја, ма да
преовлаћују Косовци, којих је у Поморавл>у Голиске
Мораве мало.
Највише је досељеника из крушевачког округа, којих
има 134 породице или 19,42%» а 1*2(> кућа, односно
18,1в%. Иза ових долазе досељеници из Старе Србије,
поглавито Косовци, којих — Старосрбијанаца — има
98 породица или 14,20°/в> а.1164, односно 18,77%. На
Топличане долази 73 или 10,58% породица и 664 или
10,71% кућа. Из врањског округа има досељених 56 по-
родица односно 8,ц%, а 385 или 6,21% кућа. Још су
знатна досељења из нишког и лесковачког краја. Даље
су знатна досељења из оближњих крајева, као алекси-
начког (15), сокобањског (10), иараћинског среза (17) и
Левча (10 породица). Од даљих крајева има нешто до-
сељеника из источних крајева Србије (21 пор.)*ј, Црне
Горе (12), Срема (12), као и нешто из Бугарске и Ру-
муније. За каква пак знатнија исељавања, сем о Кочи-
ној Крајини, народно предање не зна.
') Досељенике из ових крајева зоау Бугарима, те од туда вазиан: Бт-
гарски Крај, Бугарска Мала, презине Бугарчићи.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 277
Свега је у Теннићу на 6200 кућа, а 690 породица.

Највећа су села Обреж са 470, Велика Дреиова са 420
и Варварин са 400 кућа.
Прегдед кеота одакде оу дооељеннци
Ив хфушевачцог ОЈфуга:
а) В8 Жупв:
Из Батота 2 пор.
, Трнаваца '•
, Ржевице
, Велике Врбнвце
• Бучја
, Жупе у опште 3
Саега • • • 43 пор.
о) из оотадог жрушевачког ожруга:

Из Бресног Поља • 1 пор.
„ Ступња • • • 8 ,
„ Ратаја . . . .
, Шогоља • • •
, Злегиње • •
, Шаврана • • •
., Рнбароке Бање
, Тричара • • •
, Мудроковца
„ Срндаља • • •
о Стопање • • •
, Станаца • • •
, Гареаине • • •
„ Треботина • •
, Дољана • • •
, Степоша • • •
„ Омашиице • •
, Шиљиговца • •
1> Макрешана
, Зебице • • • •
1П1|120С1 1")\/ ^ Ј оо^1е

278 СТХНОЈЕ М. МИЈАТОВНЋ
Ив Вивоља вор.
„ Грклана
» Здравиња
„ Слатхве под Јастрепцбм
» Рибара » »
» Вукмм ■« Јастреоцу
, Крушивца под Јаотрепцом
» Головода
„ Камењаче
„ Почековиие
, Крушевца 2
„ Модрице
, Медвеђе
Испод Јастрепца
Из Ћелвја
„ рао*нског краја 3
» крутаеиачког округа у опште 37
Ј, Жупе 43
Свега • -134 пор.
И8 Старе Србије:
а) са Кооова:
Са Великог Кооова '• 4 пор.
, Малог Косова
Из Лепенца
„ Чаброва
, Звремене
„ Кошана
, Бвстрице
» Гмитровице
» Вучитрна
» Роввна
„ Ћукова
в Недељаца
Са Косова у опште 48
Свега • - 65 пор.
П|||20С1 1о\/ ^ л оо^1е

ТЕМНИЋ 279
б) I« •имк) Омре Орвц}«:

И» Колашнна 1 пор.
. Љуптена 1 ,
, Новог Па&ара 2 „
„ Копаоника 2 „
, Пмннввце (наа Копаовика) 1 „
, Чпиље 1 ,
, Кулурдова 1 „
, Ђаковаце 1 „
, Кавара 1 ,
0* Лаба I ,
, Кумавова 2 ,
Иа тетовоке околнне I „
, Старе Србнје у опште 18 »
Свега • • 33 пор.
Са Косова • • 65 ,
4осел>еници И8 Т о п и и ц е :
Иа Беле Стене 1 пор.
, Белаовце 1 „
, Брзака 1 ,
, П&акове 1 ,
, ЛеаиКана 1 ,
, Голача 1 »
, Судимља 1 ,
, Судшгаца 1 »
, Кезавца 1 ,
, Бојнвка 3 ,
, Рамна 2 ,
, Баличеве 2 »
, Крајковца 2 »
, Облачнне 1 „
, Аладања 1 „
, Плане 1 „
, Топлнце у опште 52 „
280 СТАИОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ
Досеиденици н8,врањск.ог КЈраЈа:

Из Извора 1 пор.
„ Игриша I ,
„ Собина 1 ,
о арањског краја у опште • • • ■ 53 ,
Доселеници иа лес^овачцог кЈ>аЈа:

Иа Дугаманца 1 пор.
в Комарице 1 ,
« Пољавице 1 >
» Драшковца 1 ,
„ Лесковца 2 ,
„ лесковачког краја у опште 27 ,
Свега ■ • 33 пор.
Доселзеници из нишцог КЈраЈа:

Ив Душнвка 1 пор.
, Матејевца 1 ,
, Бујимира I ,
0 Кнеа-Села 1 .
„ Гркнња 1 ,
„ нишког краја у опште & ,
Досвленици иа аиексиначког КЈраЈа:

Ив Катуна 1 пор.
„ Адроаца 1 ,
„ Трупала 3 ,
<
, Трњана . . . 3 ,
„ Добрујевца 1
1 Ввтошвзца 1 ,
в Лучине 2 ,
„ Сталаћа 1 ,
в околине Ражња 1 ,
„ алексиначког краја 1 ,
Свега • • 15 пор-
1П1(12ес11» \ Ј О О З ! С
I
I
ТЕМНИЋ 281
Досе«х>еиици из сок.обањск_ог кЈзаја:

Нз Читлука 2 пор,
>, Дугог Поља 1 „
„ Сврдли-Бање (Соко Бање) 1 »
„ сокобањске околине 6 ,
Лосвг&виицв ив пара^инскрг срева:

Нз Ратара 1 пор.
„ Чепура 2 «
„ Ивенковца - 1 «
„ Видова 2 „
„ Буљана 1 „
, Извора 1 «
„ Шавца 1 ,
„ ЋиКевца 4 ,
, Остриковца 1 »
* Нлане ■ •" 1 ,
» Мнрнловца 1 ,
„ Малог Извора 1 »
4осе«х>еиици ив источних кЈ>ајева СрбиЈв:

Нз Крајине 4 пор.
, Леновца (црноречкн округ) 1 ,
„ Лукова (црноречки округ) 1 »
„ серљишког краја 5 ,
„ Стрелца у окр. пнротском 1 «
„ пиротског округа 5 »
„ Беле Паланке 1 ,
» Црне Реке 1 «
„ тииочког краја 1 ,
„ Зајечарске околине 1 „
Свега • ■ 21 пор.
Досе,д>еиици иа «1евча:
Из Пољне 3 пор.
» Горњег Дубича 1 ,
■ Рабеновца 1 ,
1П1(12ес11» > ^ з 0 0 5 1С
282 СТЛНОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ
Из Опарића 1 пор.
, Превештн 1 ,
„ Лепојевића 1 ,
„ Надрља 1 ,
„ Брајиновца 1 «
Досеи>еиици иа кЈрагујевачкрг окјзуга:

Иа Брвана 1 пор.
» Груже 1 „
„ Милатовца 1 „
Досеизвиици ив Беиице:
Из Лоћике 1 пор.
„ Ракитова 1 »
Досе^љеници из остаиих кЈрајева СрбиЈе:

Из рудничког краја 2 пор.
х студеничког краја 1 ,
„ ужичког округа 1 ,
, Породина (окр. пожаревачкв) 1 „
Свегв • • 5 пор.
Досе-љеници из Црне Горе:

Ив Мораче 1 пор.
„ Црне Горе 11 „
Досе»љеници из Босне:
Из сарајеаске околнне 1 пор.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
к
ТЕМНИЋ 283
Доое^ћеници ив МакЈвдожкЈе:
Иа Прилепа и околиве • • 2 пор.
„ Костура 1 „
» охридског краЈа 1 а
, МаквдониЈе у опште 4 »
Досе«д>еници и з Бугарск^е:
Иа Блендије (средачка област) 1 пор.
„ Богове у трнском крају 1 »
* Мелне ( » I 1 »
Саега • • 3 пор.
Д о о е л е н и ц и иа Румунијв:
Из РумуниЈе у онштв 5 пор.
Д о с е љ е н и ц и и з Срема:
Ив Срема у опште 12 иор.
Свега • • 12 лор.
Сеоска гробља. — Сва оела, оем Бошњава, имају вовија гро-

бља, што бв ишдо у прндог томв да садања оела немају веае
оа старијим насељима. Једиво се пак, као што је речено, умрдв
ив Боши>ава копају у гробљу отарог оела. Најобичнвјв у оелу има
Једио гробљв, рв1>е диа. а Још ређе трв идв ввше гробаља. Има
пав олучајева да ое два оела оахрањују у једвом ааједннчком
гробљу, као: Вратаре и Падеж, Крвавица и Шашвловац, Јаоика
в Велика Крушевица, Вачива и Цврвица, што авачи да оу та
села поотала од једиог. Има иото тако н сдучајева да се иввесва
породица идн вавеоаи крај иеиог оела нв оахрањује у гробљу
оела у коме Је, веК у гробљу ког оближњвг оела. Тако ое Пља-
кићи ив Глобара сахрањуЈу у камеиароком гробљу, а Катунци,
Пантићи, Вучићн н Прокићв иа Селвшта копају ое у велико-дрвнов-
оком гробљу, а Иоиловски КраЈ у Мидутовцу копа ое у страгар-
ском гробљу, што значн да је дотичва породица или породнце
дотичног краја пореклом иа тога другог села. Надгробни су спо-
|П|(12ес1 к>/ \ Ј оо^1е

меиицн обично од брајковачког пешчара и имају положену плочу

и крот усправљен чело главе. У данашње ое време на крст обично
меће запис у коие се кааује: име и презиме, године старости,
датум сиртн умрлог, као и име онога који споменик подиже.
Гробље је подељено на породице и био би велики грех аакопати
кога иећу гробове друге породице. Побусивање гробова није у
обичају. Надгробни споменик иора се подићи у року од го-
дине дана.
IX. Неколике етничке особине Темнићана.

Општб Црте, ГОВОр И НОШЊа. — Темннћани су, у опште
уаев, средњег узраота (1,75 — 1,80 т.), а широких плећа. По масти
више је смећих но плавих и црномањастих. Женске оу обично
мање од мушких, и, као и мушки, више оу смеће но црномањасте
или плаве1). Људи су вредни, ааувимљиви, поштени, ма да су
доста лукави и саможиви. Морал је још доста добро очуван, ма
да ив дана у дан све више нестаје оног старог поштења. Кри-
.мииални случајеви су ретки, а тако исто и опасне краће. Равбој-
ииштава нема, а ако се када деои виновници су му са стране. Ре-
лигиозни су до празноверице, али у цркву ретко иду, чему Ке бити
узрок инокоштина и сиротиња. Бога се највише сећају и моле
му се — у нужди. Туће право и имање поштују, а своје чувају
и у одбрани једне стопе вемље не жале погинути. Старешине и
власти поштују, али не воле да имају велика посла са њима. Сваку
новину примају с ревервои и воле најпре да виде како ће то да
испадве. Воле олободу и особито се радују кад им се да прилика
да у јавним пословима употребе своја граћанска права. Госто-
љубље се иагубило. Мало говоре и о сваком раду прво добро про-
иисле. У кући је домаћин неограничени господар. Кад он улаан
у кућу ови га дочекују на иогама, кад где полази свн га испра-
ћају. Женоко неће прећи пут мушкоме, а старнјег човека и чи-
новника љуби у руку. Број пиомених сраамерно доста је мали.
Говор у Темвићу врло је оличан левачком и расинском го-
вору, само је акценат оообити, тако се у овом крају каже: Ми-
ладин, Стојадин, Стојаи, Милан. Даље главна је особина темнић-
ског говора отеаање, чиме се нарочито одликују Беловоћани и,
у неколико, и Коњушани и Брајковци. Даље кажу: тбм путбм, тбм
сокакем, тем човекем, по окету, по челету, по руке, по главб,
;
) У лепои женскињу овај је крај оскудан.
к
ТЕМНИЋ •265
ки она човек и т. д. Маскарци пак и већи део Велико-круше-

вичана и дан дањи говоре оним говором који се чује у врањ-
ској и лесковачкој околини. У Варварину се чује ресавоко ге
место где (а гв си био ?)1).
Мушки у Темнићу аими носе понајвише чакшире и гуњче
од ваљаног вржног сукиа, а лети иосе гвће, кошуљу и јелек. Ове
су чавшире иајобичвије уске, беа веллког трошка т. ј . гајтанв,
али их у највовије вреие у велнко замењују суквене пантвлоие,
које ствју јевтииије, пошто аа њих не треба гајтвна. У селима пак
дуж Калинићоке и Бошњанске Реке носе још велике чакшире на
Фалте, убране. Кошуље су до колена и остраг су убране, само се
у Варварину и околним оелима ноое лети врло дугачке кошуље.
Лети се иосе, али реће, диалуци или тоалуци. У Горњем Крчииу
ноое, нарочито старији људи, беле швроке подвезице као у Леачу
и Гружи. Даље носе гуњу, дугачку до испод бедара, тако да се
по њој може лепо опасиаати, и обично са преклапачима (пеше-
вима). Нв колир од гуње с аредње стране мећу чоху, и то већином
плаву, сем Беловоћана који носе црвену. По многии пдк селима
меото гуња носе сукнене блузе. На ногама носе чарапе и опанке.
Чврапе су с великим поплетима, дугачке су скоро до колени. У
сливу Велике Мораве оваке су чарапе реће, а у Крчину и околним
оелима иосе се и мале чарвпе без поплетв, кво у Левчу. Опанци
оу већивом од пресне коже граћени, а рећи су куповни. На опанке
мећу квјише (обуваче), а само деца иосе узице (сиџимке). На глави
носе мушки иајчешће шубаре, а автвм швјквче или фесове. У се-
лцма око Велике Мораве носе шиљасте шубаре, које шију ћурчије
од јвгњећих или овчијих кожв, од прилике онако кво што се носе
у Ресави, Крајини и око Пожаревца. У Белој Води, Селишту и
Великој Дренови још се вићвју људи с Фесовима, као што ноое
у Жупи.
Праанично летње одело састоји се из: велике кошуље са га-
ћама од бељеног платна, са иавеаеним колиром, грудима и та-
слицвма, даље лепе квнице, прсвики Фермеп, опанци илн ципеле.
На глвви је шешир. У гдекојим селимв стари људи опаоују цр-
вени појас место квницв. 0 свечаним данима, када ће да иду нв
сабор. причест и т. д. облаче стојеће хаљине, које се састоје из
великих Фалтовапих чвкшира, чохане илв сукнене гуње, по врх
које доће Фермен са многим гвјтвном. Опашу канице, врх којих
') У ТЈарцанима и Падежу чуо сам да Мораву 8ову Морава (иорава боја),
иначе се мже Морави.
286 СТАНОЈК М. ИВЈЛТОВИЋ
код неках отарајих људи долаае диогоеи ИЛИ оилави. У оедима

око Голиоко Морава у вајвовнје времо моицв в младв људн воое
уске чакшнре, гуњу оа преклапачима в еермен. Све то са доота
гајтана и од пнротског шајка. У селима око Бачане на »ермену
носе срмева гајтав оа шљокнцама. ВеКн део (овога одела јесте
домаКа рукотворвна; оамо чакшвре, гун»у в јелек швју терзвје.
Женске ноое вими вунене аавц/аче (оукње) и гуњче илв ам-
тврију, а летн тежане, ланеве илв мелеене оукње и јелече од
сукна, Китајке влв шаревог домаКег платва. Женока је гуља бев
преклапача, ноК ое о преда вакопчава в краћа је од мушке, јер
долави до слабина. На ногама носе чарапе, које оаме плету од
бојеног вуненог плетнва. Женоке оу чарапе бев поплета оа клечлма,
а дугвчке оу скоро до колевв. Главе вимв вабраКују куповннн
марамама. У трвиа Крчвввма још се внКа по која баба оа старом
левачкоч џегом на глави, а у Својнову, Поточцу ■ Рашеввцн,
виКа се још по која старвја жева о увнјеннм тканнм шаренвм
убрусом око главе в ручввком, као што се аавијају жене око Ју-
жне Мораве. Трвељи се сада не носе, али су ое до окора могли
видети у селнма поред Велике Мораве, па оу нх напуотилн нв
убеКења да су по вдравље штетни.
Жевско прааинчно одело оастојн се на до аета дугачке ву-
нене сукн>е, кошуље такоКе дугачке, од бељеног платна, оа врло
малвм колиром в швроквм рукавима. Даље ое носи јелече оа па-
муком од сомота, плвша влв кадн«е, навезево жутом срмом. Ме-
сто јелечета виии дође амгврија од Кнтајке оа памуком. На глави
је шамија, а на ногама чарапе н цнпеле или опанцн. Девојачко
празнично одело је шареније. Запааио сам да је у оелима око
Голвске Мораве одело на женскнњу њнхов домаћа рукотвор,
докле је у Варварвну, Бачнни н околннм селима већнном ку-
повно. У ова два села нису ретки случајевв да в сељавке ноое
бунде као варошавке.
0 аорос)ифисА. — Највећвх лородвца вма у слвву Велаке
Мораве. нарочито у Орвшју, Обрежу, Варварину и Бачини. КуКе
једне породице обично оу груписане и зауаимају један крај оела.
Највећа је породица КасавиКи, која у Обрежу, Својнову, Срњу и
Поточцу броји 109 куКп. Даље долаве ЦиицаревнКв у Орашју и
ВеселиноввКи у Горњем Катуну са по 60 куКа, па Грубачи н
Милооавци оа по 50 и т. д.
НајчешКе се породице вову по нменима својих старвјвх.
обично деде, реКе прадеде, а најреКе чукундеде. Мање се превн-
вају по имену места одакле су, као: Ступњани, Срндаљци, Ле-
П|||20С1 ^у
ТЕМНИЋ 287
певци, Ратајци, Чепурцн, Катуицн, даље Црногорци, Сремци, Бо-

шљаци в т. д.
За одреНнвање поревла и ородства иамеђу појединих поро-
дица могу у иеколико поолужвти в олаве. Тако на пример Пе-
тковчанив, Светојоввнац и Светоилинац мучно Ке датн кћер у
кућу која славн иоту олаву, јер држш да оу род. »ОДутим ов Све-
тоникољци и ЂурКевци пријатеље мећу собом.
У Темнићу највише има Ђурћеввца, Светоникољаца и Свето-
аранђеловаца. Ђур^евци су већивом са Косова и Топлице; Свето-
аранћеловци иа врањске околиве, а Светоникољци вз нишке око-
лине. Сем неанатног броја породица које славе једну славу (обично
Св. Мину — Мрату, Ђурћев-дан и Св. Саву), поред главне олаве
држи се и арбк&да. Ђурђевцима је обично правв велика слава Св.
Ђорће јесењи (3/Х1), а прекада Ђурћев-дан (23/1У), а има и
обратно. Светоаранђеловцима је обичво права слава 8. новембра,
а прекада 13. јула, а вма их који прекађују 6. септембра или
Велвку Госпођу (15/УШ). Светоиикољцима је велика славв 6.
децембра, а прекадв Млади Св. Никола (9/У). Петковчанима је
права слава Св. Петка Параскева (14/Х), а прекада Трнова Петка
("26/VII). Али има случајева да веке породице славе две сасвим
рааличве славе, као Ђурђев-дав и Св. Николу, Св. Аранђола и
Петковицу, Св. Тому и Митров-дав и т. д. Ово се дешава кад ко-
дође на жениио имање, па женину славу узима за прекаду. Славе
су се мењале, како се у народу прича, раније у турско време
ако је ко из једве породнце што скривио, да би се што боље
сакрили.
Обичаји. — Свако село у Темнићу има и своју сеоску славу
— литију. Најввше села славе Св. Тројвцу, особито другн дан,
па онда Великв и Мали Спасов-дан (први четвртак по правом —
Великом — Спасов-дану), аатим даље у првој седмици по Тро-
јици (Бели Четвртак и Бели Петак). У вече, у очи славе, оду људи
у цркву или, где ове није, под главни аапис — богомолу, где
свештевик очита прописне молитве. По многим селима ове вечери
под богомољу доиосе со и трвце, које после дају стоци ради
здравља. Сутра-дан иг јутра, после службе или молитве, иду па
пољу од звписв до записа в певају обично: Гооподи помилуј. Овај
се обред зове литиј&, а учесници крстоиоше. Напред се носи
икона дотичног свеца, искићена класоввма јечма и пшенице, отру-
ковима кукурува и гранчицама од шљива и винове лоае. Поред
нконе колачарев брат или син иоси мали крот, такође окнћев
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
288 СТАИОЈЕ М. МИЈЛТОВНЋ
берикетом, а ва овим носе велики крст и барјаке1). Прв пролаау

крова село пред крстовоше ианосе пшћв и млеко оа скорупом.
Код колачареве куКе овн ручају, ту се пије у славу н сече колач,
од кога се половина да ономе који Ке вдуКе године бити колачар.
Новог колачара оките гранчицама од воКака и отруковима од жита,
да идућа година буде берићетна. Свакн аапио обиКу трв пута;
свегатеник очита прописне молитве и окади запис, па га »обнови*
(вадеља мало на месту где је крот васечеи), прелије вином и иде
даље. Сваки аапис још лепо оките цвећем и гранчицама бериКета.
Тога је дана у селу пуно гостију из оближњих оела. У вече је
игранка код црвве или главног ааписа.
Од литије треба рааликовати аавегиме, када се скупљају само
домаКини код цркве или под запис, те свештеник чита молитве.
У вече је игранка, а преко дан су долазили гости, често пута
као и о слави. Неко село има више ааветина, а иеко нема ни-
једне. Највише заветују Пољобраиију (2/У), ради одбране поља од
непогода, нарочито града. Даље много заветују Марков-дан (25/1У),
аа здравље орача и копача. Заветиве обично постају из пужде,
кад неко село страда од поплаве, суше, града, ватре или какве
болести код људи или стоке, онда село, да се то ие би више по-
новило, заветује једаи дан. Како се елементарис непогоде обично
дешавају у пролеКе или лето, то су и заветиве у то доба; ретке
су с јесени, а зими их готово и нека. 0 сточиој заветини про-
копају земљу где год поред обале и иаде живу в&тру, гаруКи за
дуго два суха липова или чамова дрвета. Од те жпве ватре на-
ложе велвку ватру, па пригоне или протерују говеда кроа про-
копану аемљу — ароноа — и прсведу покрај ватре, где их мажу
по куковима и плеКкама катраном, а у неким селииа покрај Ве-
лике Мораве још иагоне стоку да два пута преКе преко ове реке.
Ово раде мислеКи да се овим стока заштиКава од заразннх бо-
лести. Има и породичних заветипа, т. ј . дана које само поједине
породице ааветују. Тако неки ааветују и иеКе иишта да раде за
девет четвртака, почињуКи од Великог. Те дане „чувају« да нх
не би град убно1).
1
) Ако више села потиадају иод једну оЈ.кву, као што је општи случај,
онда за овај дав нора свако село да кма саој барјаа.
*) Сем овнх заветнна, као н поред недеље и прааннка које је цркиа од-
редила за иразновање, празнују се још и: Крстов-дан (5|1), Петрове Вериге
(16|1), Св Аитонпје (17|1), Стрмељевац (Оели понеде*8х пред беле покладе). Св.
Снмеун (13|11), Св Ћирик (14111), Заклопвта Субота (субота пред беле по-
1П1(12ес11» ^ л О О * ? 1С
I
ТЕМНИЋ 289
Од обичаја још да споменемо овде мову. које већ неетаје.

Мобу куое о којем мањем празвику, и купе је и људи и жене.
Нрви је купе о жетви, пластвдби, о грађењу куке или какве еграде,
нарочито 8а вучу потребне грађе; ређе се пак купи о копању,
жетви и брању кукуруза. Жене купе при чешљању, гребенању и
предењу вуне лли тежине. Жене купе мобу с вечери, а људи
дању и то од ручка. Молбарима се даје доста јела и пића, при
раду се пева, а у вече је играње код куће домаћнвове. Још вма
обнчај аамене, нарочито у брдоком делу. То је кад се две, нај-
више три, куће из суседотва илн из исте породице аамењују да
копају н жању. При томе се пааи да обе куће имају подједнак
број радеинка. Прно среде једном њиву, па онда другом. Поред
аамене постоје још и сарежници. Тако се аове кад две или и
три суседне куће саставе волове, те ааједвички ивору. При овоме
се павн да ое једноме оре колико и другоме, у које ое време
полази на орање једвоме у то и другоме, у које се време пу-
штају волови на одмор или и сасвим код једног, у то и код
другога спрежника.
X. Занимање становништва.
Најглавније је занимање становника овога краја
землорлдња. Од жита се највише сеје кукуруз, па онда
јечам, пшеница, овас, рженица (раж) и др. Пшеница се
овде не сеје у оноликој мери као у Левчу и Гружи, те
кладе), девети уторвик од Божнћа, Св. Јован Пндодедац (2411), Св. Тодорица
(прва суоота ведаког поста), Марат(1|Ш), Младенци (9|Ш), Св. Аранћел (26|Ш),
Ба&ави Петак (петак пред Ђурћев-дан), Марков-даи (25|1У). Јереииа-дан (1|У),
Подоораиија (2|У), Сн. Јован Шашиво (8|У), Св. Накода Мдади (9|У), Вартодоиа
(11|У1), Алнсеј (14|У1), Св. Враче (1|УП), Прокопов дан (8|У11), Св. Аранћед
(13|УН), Св. Ћнрак (15|УП), Огњена Марија (17|У11\ Блага Марнја (22|У11),
Траова Петка (26|У11), Св. Пантедија (27|УП), Макивеја (1|УШ), Св. Роиан
(16|УШ), Са. Агатоник (22|УШ), Крадев-дан (24Ј1Х), Св. Аранћед (6|1Х), Св.
Тош- (6|Х), Св. Ђорђе Мрљавац јесењи (3|Х1), Св. Мнна-Мрата (11|Х1), Св.
Ђорће Алемније (2в|Х1), Богородичин Повров (1|Х), Патоварнн Мученнцн
(131X11) ж Св. Пгњат — Кокошнн>и Божић (20|Х11). Неке од овнх празиичића
празнују саио жене. Поред свију овнх празника жене никаво неће да радејош
в у петав пред веднке празввве, у оча сваке среде и петка, дад>е у сваки петак
ме преду, а многе и хлеб ве месе. Још не раде ни оида кад им је у роду сдааа
ако је радви дав. Интересантно је пак како на оводикн број празннчнћа нв
раде, а по мвогин нестлиа раде на: Три Јерарха, Сретење, Константнв и Је-
дену, јесењи Ерстов-дав н иа Пречисту (Ваведење).
ЕТИОГРАФСКН ЗВОРННК, КВ>. VI. 19
,ф\гев 1>у > ^ з 0 0 3 1 С

290 СТАНОЈЕ Н. МИЈЧТОВИЋ
изгледа да темнићска земл>а ва пшеницу иије иајпого-

диија, у чему чине изузетак Крчвн, Карановчиће, Мала
Крушевица, Каменаре и Парцане. У Јасици и околним
селима сади се и духан, који ту добро напредује. У се-
лима пак од Варварииа до Кукљина, дуж Голиске Мо-
раве, сеју и много конопље ужарке, коју киселе у мо-
равској води, па је зими, кад немају великог посла,
трле и тежину продају обично ужарима из околине.
Иначе конопљу и, реће, лан сеју колико за домаћу по-
требу.
Од баштенских усева сеју: лук (бели, црни, влашац,
празан и ајму), купус, кромпир, пасуљ, боб, грагпак,
леће, диње, лубеиице, паприке, краставце, патлиџаие и
тикве. Место где се лук сади зове се лукара и обичио
је близу куће. Куиусара је где год крај реке или по-
тока, а кромиириштв може да буде и у њиви. Паприке
и патлиџаии саде се обично у купусари, гдо ј е згодво
за заливање. Све су сеоске купусаре обично на једном
заједничком месту. Лук, сем празана који трапе у вемљу,
плету у венце и остављају да се суши. Купус мећу у
каце, а паприке, зелене патлиџане и краставце мећу у
туршију. Пасуљ (бели, лозаш) не грувају, већ га у ме-
хуни остављају иа таван, па грувају по колико им кад
затреба.
У брдском делу најчешће ору оралицом и илужицом,
а у равници плугом. У Великој Дренови, Селишту и Белој
Води још се вића стари, гломазни, дрвени плуг, а ио
осталим селима у велико су прошарали гвоздеви. Кукуруз
ссју у бразду и иод мотику; на јачој земљи чешће, а
на слабијој реће. Сгрмнину сеју на сачму (из руке|, а
конопље и лан јоши под мотику. Пшеницу ретко косе
већ је жању српом и то обично презрслу. Пожњевено
руковеће везују у снопове, које мећу у авгакв или кр-
стине, па их после дену у сгогове или каЈиаре. Врху
иајчешће говедима, реће коњима. Овршену пшеницу
ТЕМНИЋ 291
остављају у амбар, а сламу дену у стог, одмах крај гумна,

или је мећу у плевње. Обран пак кукурув мећу у са-
лаше или кошеве, а трску (шаш, талу) прво мећу у ћуме
или куиове, а носле их дену у стогове. Брашно мељу
у воденицама .иоравкалеа, а реће у поточарадеа, којих
има на Калинићској Реци.
Сточарством се мање занимају него земл>орадњом.
У опште сточарство непрестано и нагло оиада због оску-
дице у пашњацима и- због инокосног стања. Стока се у
овом крају не негује добро, те је, поред свега укрштања
и облагороћавања, мршава и рћава. Највише има оваца,
па свиња, говеди, којих је више у равнијим селима, на-
рочито онима поред Голиске Мораве, даље пма коња,
а најмање коза, којих има обично по селима око Јухора
и Благотина. Свако чува своју стоку на свом имању.
Коња, говеди и свиња има доста измешаних са странпм
бол>им расама. Од живине највише пате кокошке, па
онда ћурке, затим крај Мораве шотке и гуске.
Знатно је ванимање и воћ&трство. Скоро свака кућа
има у непосредној близини шљивак (шљивар, воћњакј
са по неколико стотина дрвета шљива, обично поже-
гуша, цепача или маџарки. Шљива боље напредује у
брдским селима. Од шљива пеку ракију (шљивовицу), .
мање их суше за домаћу потребу и продају, или их про-
дају онако сирове. Саде још и: јабуке, крушке, трешње,
вишње, дудове, дуње, мушмуле, орахе, брескве, кајсије
и друго воће. Ово воће ретко продају, већ обично
задржавају за домаћу потребу. Дивљаке „наврћу" под
кору и лист (пупољак), што су једини народни начини
калемљења у овом крају. Јабуке и крушке трапе у трап
као кромпире.
Виноградарство је била знатна грана привреде на-
рочито у неким селима док није сушнбуба (Филоксера)
уништила домаћу впнову лозу. Тако су били чувени
кукљински и јасички впногради са особито лепога грожћа.
19*
У највовије су време у велико отпочели да подижу ви-

нограде на подлози америчке лозе. Док су били стари
виногради бивали су обично на једном месту и имали
су заједничког пудара. Обрано грожће муљају у иолов-
ници (чабру) мулачем или рукама.
Пчеларство је некад била много знатнија грана при-
вреде1). Узрок опадању пчеларства је понајвише у томе
што су прорећене шуме и разорене ливаде. Пчеле гаје
иримитивно. Држе их у кошницама: вршкарама. или оле-
тарама., реће стуиарама. У последње време код стручаих
пчелара вићају се и сандучарв (ђерзонке). 0 Преобра-
жењу их подсецају, а с јвсени, обично о Петковици,
поубијају лакше ирбс&де, а теже оставе да презиме,
при чему копшице добро утопле. Од поваћеннх сатова
цеде мед и топе восак, а восковарину продају воско-
варџијама. Пчеланици су обично близу куће, у цвећари,
а некад су били у пол>у ван села, на засебном месту,
као катуни.
Свил&рство је почело у најновије време да се рас-
иростире.
Поред горњих занимања у селима поред једне в
друге Мораве баве се риболовом. Рибу хватају удидом,
пређом, црпцем, аловом, кошем, загажњем, ахоће крадом
и да трују и да бију динамитом.
Брајковчани, Коњушани, Беловоћани, Крвавичани
н Шашиловци баве се, кад пољске послове посвр-
шавају, још и каменорвштвом и камвн&рством. У ата-
рима ових села находи се добар камен пешчар, од
кога тешу: надгробне крстове и плоче, цокле за зид,
воденице 8а со, корита, басамаке и др., а продају
га и неизраћена у валутама или крупицама. Најглав-
нији је мајдан у атару брајковачком. Ма да овај посао
*) Између осталог ва то су доказ и ннога Мсста у појединжм атаржжх,

која носе име Коваплук (на ир. у атару катунекон, задоговачкон, дагароваиок,
мвЈутовачхон, ведикодрввовсвои. јаснчком н др.).
ТЕМНИП. 293
раде примитивио и простим алатима има их доста врло

извежбаних.
Од ванатлија готово у сиакон темнићском селу има
по један, реће више, ковач, качар, колар, дрводеља и
тервија. Ковачу, који је обично Циганин, врло ретко
Србин, најглавиији је посао клепа&е раоника, секире
и т. д.; реће му се укаже прилика да ради коју алатку,
а још реће да је направи изнова. Сав тај посао он ради
у размену за храну. Цигана ковача има највише у
Бачини. Ковачнице су свуда у средини села, близу
иехане и дућана. Качари већином поправл>ају готову
бурад, каце, бачве и др., а реће праве шта ново. Ко-
лари праве и оправл>ају точкове на сељачкнм колима,
остале делове ретко. Дунћерп,- дрводел>е или граћеви-
иари умеју градити куће чатмаре, а' по неки и зидане.
Терзије шију све хаљине од сукна. Они често пута тнју
у истој кући у којој су и погодили рад, у ком их слу-
чају дотични домаћин и храни. Поред ових занатлија
у веком селу наће се још и по који: лончар (у Бачини
и Варварину), ужар (у Коњуху и Јасици), шећерџија
(у Варварину!, столар (у више села), поткивач (у више
села), обућар (у Милутовцу, Бачини и Великој Дренови),
месар — касапин (у више села), прегледач свиња, стројач
стоке и т. д. Ну скоро сваки од ових занатлија поред
заната бави се још и земљорадњом.
Механа и дућана има на више места. Они су обично
у средини села, једно уз друго. Због материјалне оску-
дице у народу механе слабо напредују, а дућани су
ј о ш горе. По многим селима има напуштених и затво-
рених механа (као у Доњем Крчину, Јасици, Обрежу
и Поточцу), а напуштених дућана је два пута више. Нај-
више је механа у Бачини и Варварину (по 3), а дућана
у варошици Варварину, Бачини и Великој Дренови. Н
механџије и дућанџије, поред овога посла, баве се још
и земљорадњом.
294 СТАПОЈЕ М. МПЈАТОВИЋ
У авчалбу Темнићани не иду, сем што многи сн-

ротнији л>уди и младићи, чим своје послове прераде,
иду у Параћин, Ћуприју и Јагодину, те тамо раде та-
кође пољоке послове под надницу и могу да зараде
30—50 динара месечно. Поред овога у Великој Дре-
нови има знатан број игучених калемара винове лозе,
обично младића, који иду по околиви, те калеме за новац.
Женски је посао да се опреде, обоји, снује, навнје,
изатке, убели платно, скроји, сашије; дал>е приставн,
умеси; окрпи, опере; постави и дигне јело; помуге,
подсири; храни и чува живина и стока; спреми обућа
свима онима који се обувају, и у опште сав рад унутра у
кући, а поред тога још и у пол>у: да се сеје (кукуруз, ко-
ношве, лан), копа, жње, сређује конопл>е, лан, вуна ит.д.
П||20С1 IV \ Ј оо^1е
ПОСЕБНИ Д Е О
1. Милутовац.
ШШ)Жај. — Село се налази у странама Милутовачког По-
тока, који извире иа једне благотинскв косе, па, текући у правцу
с.-ј., улива се испод села у Рнљачку Реку, са леве јој стране.
Овај поток прнма с леве стране поток Ивинац, који пролази
поред гробља и северног краја Новог Милутовца. Већи део кућа
находи се у благим страиана Милутовачког Потока окренутви
западу и истоку. У главном село јо изложено југу. Куће се пру-
жају дуж целог потока, те је село веома развучево. Милутовачки
Поток је мален, лети пресушује, те селу не навосн квара, али
Риљачка Река, која пролази западввм крајем села, кад се излије
чиви штете њивама и ливадама.
У селу се више пије бунарска него изворска вода. Најглав-
нији су взвори код Плоче1), у срединн села, Ивинац, мало више
од првога, и Смрдан у Белостеиској Мали. Ниједан од ових вз-
вора не преоушује.
ЗвМЉв Н шуке. — Око села су њнве, ливаде, виногради и
воћњацн. Најудаљенија њива је за 3—4 кш. од села далеко1).
Сеоски атар пружа се, као и село, од севера на југ. Земља је ме-
шовита: поред Риљачке Реке доста је јака, а по странама је сла-
бија. Сем кукуруза добро успева и пшевица, коју сеју у доста
знатној количини.
') Милутовчпнн говоре у шали да странад, који се с овог нввора ваонје,

мора ту 1-стати н оженвтн со.
2
) Овде неће бити изношева ииеаа појединнх дедова сеоског атара, пошто
је то вспрпннје учннао Ј. Мншковић у свои Топогрн«свои Речннку јагодиаског
округа. — Гласинк Уч. Др. БХ1, 1—202.
ШЈЉесИзу \ Ј0051С
Шума има на јужној и северној страни села: у Топоници

и Церници. Шума је сетна и крупна.
Тип. — И ако је село развучено куће су доста абијене;
иајчешће су у Новом Мвлутовцу (среднни села), а нарочито у
Стошицкој и Миликицкој »амилији. Обично су на растојању ол
40—60 т . Ово село има одвојене крајеве, што је реткост код
села у Темнићу, као: Орловац, северно аа 3 кт., и Белостенски
Крај, Паптицни Крај. Исилова (Исаилова) Мала, на јужној страни
оела, која је од правог села далеко аа 3, а од Пантицке Мале ва
2 кт. 1 ) Највише је кућа у Милутовцу или Новом Милутовцу,
који је право село, а најмање у Белостенском Крају.
Свега у селу инају 283 куће*) са 383 пореске главе.
Имб. — Постанак имена овога села тумачи се у народу
двојако: по једном предању село је овако прозвато по Милутину,
слуви Цара Лааара, који је, дошввши с Косова, казао Царици Ми-
лици шта је тамо било. По другом пак овако је назвато по не-
какву угледном добру Краља Милутина, које је у овом селу било.
Још се прича да се село пре звало Милутиновац.
Спроћу Исилове Мале, с десие стране Риљачке Реке, има
место Кованлук аа које се нрвча да је ту био кованлун Цара
Лааара, те се с тога тако ирозвало.
Отарине. — У врх Новог Милутовца, идућн Орловцу, на
десној страни Милутовачког Потока, нађена је пре неколико го-
дина нека развалива, аа коју се, као обично, веди да је од иеке
старе цркве, те јој жене долаве петком и недељом. У Топовици
се пак налазе сребрни новци Ђурђа Бранковића5).
Поотанак села и порекло становништва. — Ништа се не
првча од кад је ово село насељено. Свмо се ава да нвје било на
месту где су данас сеоске куће, већ за 3 к т . северно од Новог
Милутовца у страви благог нагиба, над данашњим Орловцем, а
са деоне страве Милутовачког Потока, које св место и данас аове
Старм Милутовац, који је, по предању, расељен о Кочиној Кра-
•) Мнош из околиие ову малу убрајају иод Страгаре, у чијем се гробљу

копају. Ова шлл има и другу славу во остало село.
2
) По кљизи Финаи. и Устаноае II, оао је село 1818. годивв нмало свега
84 вуће, и тада је иотоадчо заједио са Великом Дреиовом под кнежину Левач.
*) У потоку Тресави, који долази од села Полне, аађев је у песку један
бат и један комад каменог ноха.
ТЕМНИЋ 297
јини када је становништво пребегло у Срем. На том су иеоту

били до скора, докле их није сушвбуба увиштила, виногради, а
оад су ту њиве.
Да сада прегледаио породвце по крајевима. У Орловцу, који
ј е засиован пре 80—100 годива, ове су породице:
ЈаКовци — МилетиКи (11)'), који су ое доселили из Батота
у крушевачком округу, оданле су, како се прича, пошла три брата,
па један остао у Селишту, други у Страгарича, а трећи је дошао
овде. Има их 3 куће у Милутовцу. Славе Св. Враче (јесење и
летње). — За овима су доселили Мирићи (2), који су овде дошли
из Мнлутовца, а тамо су се доселили са Косова. Има их у По-
точцу и Главиицииа (ср. белички), затим 2 куће у Трстенику и
једна у Београду. Славе Св. Николу знмњег и летњег. — Мих&и-
ловиКи — БелоиавлиКи (2) су дошли пре 60 година из Црие Горе.
Славе јесењу и летњу Петковвцу. — ВесиКи (6) су из крушева-
чког округа. Славе зимњег и летњег Св. Николу. — Доди&и (6) су
дошли И8 Милутовца, а тамо из Степоша у окр. крушевачком.
Славе Св. Јована (7|1 и 24|У1). — ДешиКи (4) су И8 Карановчића.
Славе Св. Николу. — ПитлиКи ("■$) су из крушевачког округа.
Славе Св. Аранђела. — СганкоеиЛи (1) су В8 Мвлутовца. Славе
Св. Николу. — ЖивадиновиЛи (I) су иа Почековине у круше-
вачком округу. Славе Св. Враче. — ВељковиКи (1) су из Милу-
товца од Дробњака. Славе Ђурђев-дан и Св. Илију. — ГајиКи (1)
с у из Медвеђе (срез трстенички). Славе Ђурђев-дан п Св. Ђорђа.
— МиливојевиКи (1) су ив крушевачког окр. Славе Св. Николу.
У Милутовцу су: СтошиИи (14), славе Св. Јована (12|Х1 и
8|У). — ТувегииКи (8), овако проавати ио томе што им је неки отари
био тувегџија — пушкар. Славе Св. Ђорђа Алемпија и Ђурђев-
дан (26|Х1 и 23|1У). — Милпки&и (10), славе Св. Јована (7|1 и
24|У1). За ове се три породице прича да оу старинци. —. Тодо-
ровиАи (8), досељени одмах по Другом Устанку И8 Бресног Поља
у окр. крушевачком. Стари Тодор, веле, убио је тамо неког ТЈ р-
чина, па је пребегао овамо и- оженио се девојком мираџиком из
Стошицке Фамилије. Славе Св. Нвколу бимњег и летњег. — Дроб-
плци (13) су се<доселили за владе Кнеза Милоша из Рипња у окр.
београдском, ж старином су иа Црне Горе. Славе Ђурђев-даи и
Св. Илију. Има их једна кућа и у Иснловој Малв. — Југовићи (34)
су досељеници из Топлице. Јелна су породица с оиима И8 Беле
') Врој у заградв озиачује број кућа дотичне породице.
298 СТЛНОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ
Воде. Кажу да су од старих, косовскнх, Југовића, што је, веле,

потврђивала и века веома стара читуља, коју су пре 30 годива
некоме дали. Славе Св. Араићела (8|Х1 н 13|УП). — ЈошулиАи —
ХаџиКи (11) су иа Трнаваца у Жупи, где је неки њихов стари,
по вмеву Јоша, убио Турчина и овамо пребегао, па, да би се
боље сакрио, променио је прекаду и уаео да олави Св. Агатоника
место дотадање прекаде Св. Николе летњег. Неки Иаав Јогаулић
ипдао је иа хаџвлук, те се с тога три њихове куће аову Хари-
ћима. Тај је Иван обновио комаранску цркву. Славе Св. Николу
(6ЈХН) и Св. Агатоиика (22|УШ). — ВучетиКи (12) су иа Топлвце.
Једаи се пре 40 годииа одселио у Лаааревац. Славе Петковицу
јесењу и летњу. — ВучиАи (14) су дошљаци иа Топлице1). Има
их 3 куће у Пантнцкој Мали. Славе Св. Ђорћа (3|Х1) и Ђурћев-
даи. — Маргити&и (6) су из Жупе. Овако су проавати по баби
Маргити. Славе само Ђурћев-дан. — СтанковиКи (10) су дошли
из Крајине. Славе Св. Николу аимњег и летн>ег. — АавидовиКи
— Дошлаци (3) су се доселнли из Горњег Дубича у Левчу. Славе
Св. Луку и Марков-даи. — ДодиЛи (37) су иа Степоша у Расвни,
где их још има 15 кућа. Затвм их има 2 куће у Врању, 2 у Л е -
сковцу, једна у Свилајнцу, једна у Краљеву, а у овом селу у
Орловцу и Белостенском Крају. Ово је најаећа породица у овом
селу. Славе Св. Јована (7|1 и 24|У1)*).
У Белостенској Мали су: Белостенци (9), који су досељени
из Беле Стене у Топлици. Славе јесење и летње Св. Враче. —
Чареви&и (6) су из Топлице. Славе Св. Јована аимњег и летњег.
— Бушети&и (2) су из Беласице у Топлици. Има их у Рековцу
(Левач) и Падежу. Славе Св. Тому (6|Х) и Томину Недељу. —
ДодиКи (4), који су раније поменути.
У Пантицком Крају су: ПантиАи (10), који су досељени из
крушевачког округа. Славе Св. Ђорђа (3|Х1) и Ђурћев-дан. —
Рашкоеићи (2) су иа Жупе. Три су куће у Милутовцу. Славе је-
сењу и летњу Петковицу. — СимиАи (1) су из Топлице. Слаие
Св. Аранћела (8ЈХ1 и 13|УП). — МаркоеиЛи (3) су се доселили иа
') 0 њнхову иреввнену прича се ово. Кад ин је некн стари пошао с

једнин другон нв Топдице ирођу поред једне ваљавице а пођу да украду једну
трубу сукна. Како су врата бада добро затвореиа, то један протве руку ва-
неђу брвана а стане трубу да вуче. Онај друтн такође протве руку а стане
да чара, да би се труба дааше извукда. По тоие се потоици првога прозоау
Вучпћн, а другог Чареваћи (у Бедостенском Крају). То је, веде, било оида кад
је бно пара копач, а две косач (од прнднке ире 100 н нешто внше годнва).
'') Овако су врозвана што ин некн старн није унео рећа вода већ дода.
к
ТЕМИНТ. $99
крушевачког округа. Славе Св. Јовааа зимњег и летњег. — Ву-

ниАи (3). — ВучетиЛ — ЗариК (1). — Х&џиА (1).
У Исиловој Мали су: Ис&иловиАи (6), који су овамо први
доселили и то из Топлице. Некад их је било више, па оу изуирли.
Славе Св. Николу. — Петровићи (5) су досељени из Топлице одмах
аа Исаилоаићима. Славе Св. Ђорђа (3|ХТ) и Ђурђев-дан. — Мар-
кови&и (3) су иа Пољне у Левчу. Славе аимњег и летњег Св. Ни-
колу. — ТавриКи (3) су такође из Пољае у Леачу. Славе Св. Мину
и Преображење. Једиа је куКа у Милутоацу. — Дробњак (1) и
МаргитиК (1) су ив Новог Милутовца.— ОгњановиКи - ЈовановиАи
(3) су И8 Жупе. Славе Петковицу (26|УИ и 14|Х).
Покрај пута Крушевац — Крагујевац, који кроза село про-
лааи, иаходе се: две механе, три коаачнице, једна поткивачница,
четири дуКана и осаовиа школа.
Сеоска је слава Мали Спасов-дан (четвртак по Спасову-дне),
а зааетиаа Пољобраиија. Само Исилова Мала слави Велики Спа-
сов-даи.
Гробље је једао и то у врх Стошицке Фамилије, преко по-
тока Ивинца. Само се умрли из Исилове Мале копају у страгар-
ском гробљу.
2. Страгаре.
ПоложаЈ| — Село се налааи јужио од Милутоаца, на левој
страни Риљачке Реке, а иа једиој мало уздигнутој заравни, баш
на месту где се равница Риљачке Реке почиње губити у великој
моравској равни. Село је окренуто југо-западу. Од реке до вај-
ближе куће има 250 т . , те га река не може плавити, ма да се
ретко и излива, којом приликом чини штету њивама и ливадама1).
Село пије понајвише бунарску воду. Извор има само један,
крај реке, под обалом, који, као и бунари, иикад не пресушује.
ЗвХЉв И шухв| — Сеооки атар је око самога села и више
се простире на с.-и. Крај реке земља је јака и плодиа (кумсача),
а по странама је слабија (прљуша, пољњача, гајњача и др.). Крајња
њива далеко је од села ва 3 кш.
Шуме има мало и то ситне.
1ИП1 — Село је доста збијеио. КуКе, између којих је ра-
стојање за 20—40 т . , нису ушорене. Село се дели на Фамилије,
') СудеКи но гробл; село се векада аростирало н ирехо рске, иа се отуда

пренестнло на леву јој страву.
300 СТАНОЈБ И. МИЈАТОВИЋ
као: Ћулумовићи, Брзаци, Ракићи, Пљакићн, Ерци, Випнћи ■ Ра-

дичевићи.
У селу ииа 110 кућа са 156 пореских глава.
Ихб| — Народио предање вели да се село некал звало
Стражаре, због некаквих сграаса, које су ту биле у време Цара
Лааарв.
Отаринв. — Сем неких остатака од караула никаквих ста-
ринв у селу нвје валажено.
Постанак оела ж порекдо отановнжштаа. — о времену
постанка овога оела иишта се ве да аакључити. Да није ново докаа
су аеколиве породице отаринаца. Што ое ве помнње у упжснику
села од 1818. биће то да се рачуваао као саотавии део Мнлутовца.
У селу су ове породице : Ерци — ЈаДшиовиАи (25) досвд>еници
из Планилнце иаа Копаоника. Славе Св. Ђорћа (3|Х1) и ЂурКев-
дав. — Р&дичевиАи (12) су дошли ва Топлице, сдаве јеоењу н
летњу Петковицу. — Брааци (19) досељеии ИБ Брзака у Тоолици,
сдаве Лазареву Суботу н Св. Лааара (7|ХЦ — ЋулумоеиЛи [18
оу дошли из Батота у крушевачком округу. Једва оу породнца
са Јаћовцима из Орловца, у Милутовцу, и Велике Дренове. Сжаве
Св. Врвче. — ПљнкиАи (10) су се доселили из Пљакове или Пљаке
у Топлици, славе, као и Брзаци, Лааареву Суботу и Св. Лазара.
— ВиаиАи (10) су досељевици из Жупе, славе Св. Тому и Пре-
ображење. — РакиЛи (10) су досељевици са Великог Косова. славе
Св. Аркнћела (8|Х1) и Велику Госпоћу. — РанџиЛи (6) су досе-
љеници ив Жупе, славе Ђурћев-дан и Св. Ђорћа (3|Х1).
Сеоска је слава други дан Св. Тројице, а нарочитих заве-
тина иема.
Копају се у два гробља, од којих је једно јужно испод села.
а друго запвдно, преко реке. У овом последњем, које је иначе
старије, копају се: Випићи, Брци, Пљакићи, Радичеиићи и Ракићн.
а остали у оном првом. У гробљу преко реке копају ое и они нз
Иоилове Мале у Милутовцу.
3. Велика Дренова.
Положај^ — У равници Голиске Мораве, за 3—4 к т . од
ње, а испод Белог Брда и једне косе, иаходи се ово село, тако
да му је половина у равни, а половина на једиој висоравни. Уз-
дужном средииом селв, а испод висоравии, пролази друм Кру-
шевац — Јаоика — Трстеиик. Источвим крајем села протиче Ри-
љвчкв Река, а западним Топонички Поток, који лети пресушује-
1П1(12ес1 в/ \ Ј 0 0 5 1С
ТЕМНИЋ 301
Река се врдо ретко излива, али тад чиаи осетну штету кључу,
докде се потои вбог дубоког корита никад не иадије. Морава пак,
која се чеото налива, причињава велике штете околним њивама
и ливадама. Прича се да је некад и до села додаанла, а постоји
предање да су некада лаће веаиване аа брестове код цркве и школе.
У селу се понајвише пнје бунарска вода. Само у средини
села, онде где су механе, дућани, црква и школа, десно до друма,
нма једиа лепо оаидана чссма, са бистром и лаком водом, с које
захвата скоро пола села. Чесма је још иа турског времена, од
кад је неколико пута оправљана.
Земље И шумб. — Готово је сва аемља у сеооком атвру,
који се пружа око 6 к т . у дужину а 5 у ширину, јака и нлодна,
јер је већином кумсача (нааос, тења); мање је смоница, а још
мање прљуша. Само село је пак на смоници и црници.
Сеоска шума налааи се на северо-аападном крају атара, у
Топоницн. До пре 1876. год. ту је била сеоска планнна. Данас
је подељена и већином је онтна шума, а на много места искрчена.
Тжв.1 — Село је вбијено. Куће су на растојању од 20 — 40 т . ,
али нису ушорене. Саака кућа има двориште, оточни тор са ота-
јама и окућњицу. Седо се делн на Горњу и Доњу Малу. Горња
Мала аахвата ввсораван н страну која се к равннцн спушта. Доња
Мала аахвата равницу јужно од друма. Западни крај Доње Маде
аове се и Крива Бара. У Горњој Мали има 220, а у Доњој 200 кућа.
Сиега у оелу аиа 420 кућа1) а 600 пореских глава.
Име. — Ово се село некад авало Цигатовац, због Цигаиа
који су у једном делу села били иасељени. Тек доцније, негде око
Кара-Ђорћева Устанка, село се прозове Велика Дренова, због
многих дреноаа који се око села и сад находе.
0таринв| — На северо-источном крају села, у долини Ри-
л>ачке Реке, иало ннже Страгара, има место ввано Старо Село, где
се налазе комади од ћерамиде, лонаца, црепуља, раана гаожђа-
рнја, пепео и др., даље и многи бунарн из времена кад је ту
било насеља. На источном пак крају села, с леве стране Риљачке
Реке, на месту званом Крушак, ииа једна црквица, посвећена Св.
Илији, када се ту купи велики сабор, који је некад мењан у вашар,
а сада је опет сабор. Прича се да је ту црквицу пронашао неки
старац, који је неколико ноћи гледао свећу где ту гори. Кад је
') 1818. гозше ииио је 177 кућа в тада је ово свдо потпада-ао под внв-
живу Левач. — Мжта Петрожнћ, Фнн. и Установе, вњ. II., стр. 503.
302 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОВИЋ
ту копао, иа^еи је темељ а прастони квмен. Ова је црквица сн-

гурно бвла раније црква поменутог Старог Села, јер је од истог
једва за I к т . бвла удаљена. Још је, веле, било више Горње Нале
неко старо гробље. Других отарина немв.
. Поотанак оела и порекдо отановнилгтва. — На данашње*
месту није било васеља од старина, веК јв село било источво, у
долиии Риљачкв Рекв, на месту зааном Старо Село, одакле је пре-
мештено па данашње место због непоапатих узрока. Најпре је
иасељена Горња Мала, па онда Доња
У селу су ове породице, почињући одозго са запада у Гор-
њој Мали:
КачаревиАи (15) су дооељеници иа сврљишког краја. Овако
су прозватв што су им стари билв качари, а и даиас их има којм
се тим иапатом баве. Славе Св. Николу. — ИгњатовиАи (19 су
дошли из Срвма о Првом Устаику. Славе Св. Јована (7|1 н 24 V I .
— ЛевпА&ни (16) оу иа ЛевиКаиа у Топлици. Неколико кућа има
нх и у Доњој Мали. Славе Св. Ђор^а (3|Х1) и Ђурђев-дан. —
Стуиљани (24) су из Ступња у крушевачком округу. Славе Св.
Враче. — ЋурчиАи (12) су тако^е ив крушевачког округа. Овако
су прозватв што им је нвки стари био ћурчија. Славе Св. Арав-
ђвла јесењег н летњег. — СаалаковиАи (8), овако проаватв што
су им стари пнли вино из саплака, досељенвцв су ва Топлвце.
Слвве Св. Јовава (7Ј1 и 24|У1). — МутавџиАи (5) су дошлн на
врањског округа у време Првог Устанкв. Славв Св. Јоваиа Зла-
тоуста. — ТрииковиАи (24) су из сарајевскв околине у Боснв.
Славе Св. Николу. — ЋосиАи (16) су старвнцв. Прича се да су
се у време Кочине Крајине сви рвзбегли, сем некаква Ћосе ■
брата му Чуље, који су се по шевару н врбаку крај Мораве врвлв
од Турака. Ћоса се зва>> тако што је био стар а ћосав, а Ч у м
што је ииао једно уво. Ћосвћа има и у Доњој Мали. Славе Св.
Ђорђа и Ђурђев-дан. — РадиАи (14) су дошли вз Срема, куда
су пребегли о Кочиној Крајини. Старином су пак иа Прилепа у
Македоиији, одакле су прешли у Тоилицу, пв овамо, а затим V
Срем, одакле су се, кво што је речено, опет овамо повратнли.
Једна су породвца са Вељковићима и Брђавнма (Дугстевићима)
из Коњуха и Домишљевцима из Љубаве. Ови се овако прознвљу
по некој баби Радв. Славе Св. Ђор1>а и Ђур^ев-дан. — Несторо-
виАи (8) су са Косова. Славе само Ђурђев-дав. — СтанимировиАи
(СтанимирџиАиЈ (6) су досељени нз сврљвшког краја. Славе Св. Нш-
колу. — ЂориАи (20) су се доселили из Камењаче у окр. кругае-
вачком. 0 Кочиној Крајиии и они су бежали у Срем, одакле су
ТЕМПИЋ 303
се аоцније повратилв. Са Грубачима (Бабићима) у Коњуснма ра-

чунају се као једна породица. Ииа их и у Доњој Малв. Славе Са.
Јоаана (7|1 н 24|У1). — Тодорови&и (5) оу отарвицн. Славе Св.
Петковицу јесењу и летњу. — Бра&нци (3) оу иа Браава у окр.
крагујевачком. Славе Св. Николу. — БабиКи (5) оу од некуд из
крушевачког округа. Славе Св. АранКела. — НедиАи (12) су из
Жупе. Славе Св. Николу. — Шљиви&и (5) су иа крушевачког
округа. Славе Св. Араиђела. — ДачиЛи (3) су ое доселили пре
100 година нв округа крушевачког. Славе Св. Ђорћа в Ђурћев-
дан. — ЗлатановиКи (2) су дошли пре 120 година из топличког
округа. Славе Св. АранКела (8|Х1 и 13|УП). — СтојановиКи (Зј су
дошли пре 100 година из Жупе. Славе Св. Николу. — Џатипи (2)
су дошли пре 95 година иа Старе Србије. Славе Св. Јована (7|Т
в 24|У1).
У Доњој су Мали, поћињући одозго, ове породице:
Лепенци (14) су се доселили иа Лепевца са Косова. Слаие
само Св. Мину. — ЈаКовци (Мавдићи) (16), којих има и у Горљој
Мали, су дошљаци иа Патота у крушевачкои округу, одакле су
пошла трв брата, па се једаи населио у овом селу, другв у Стра-
гарвма (Ћулумовићи), а трећи у Орловцу у Милутовцу. Славе Св.
Враче. — ВукојевиКи (12) су старинци. Славе јесењег и летњег
Св. Аранћела. — ЈоеаноеиКи — МилојееиКи (3) су нз Судимља у
округу топличком. Славе Св. Николу. — Рагајг^и (16) су иа Ра-
таја у окр. крушевачком1). Славе летњег и аимњег Св. Стевана.
Има их једна кућа у Крушевцу и једна у Пољни у Левчу. —
Кривчеви&и (13) су из крушевачког округа. Славе Митров-дан
и Јеремнн-дан (I(V). — ЧуљиАи (10) су старинци. Са Ћосићима
се сматрају као једна породица. Славе Св. Ђорћа (3|ХТ) и Ђурћев-
даи. — КолароеиИч (19). тако прозвани по томе што су им отари
били добри, колари, дошли су из Срема. Славе Св. Аранћела. —
МшсиКи (5) су иа крушевачког округа. Славе Св. Нвколу. — Ђула-
кови&и (9) су ва крушевачког округа. Славе Св. Аранћвла. — На-
стићи (18) су такоће из крушевачког округа. Славе Св. Николу. —
Војиноеи&и (3) су досељеници иа Топлице. Слаае Св. Аранћела. —
/ЈиниАи (6) су досељеницн из Ступња у окр. крушевачком. Славе
јесењег и летњег Св. Аранћела. — Ћеличани (4) су дошли пре
130 година из Ћелија у окр. крушеаачком. Славе Св. Ђорћа и
Ђурћев-дан. —ПеткоеиКи (10) су се доселили пре 100 година из
') У овом и сдичаим сдучајевима под крушевачким округом разуне се само

део овог округа преко Мораве.
|П|Ц2еси» ^ л О О ^ 1 С
304 СТЛНОЈЕ Н. МИЈАТОВИЋ
Судимаца у Топлици. Славе Св. Николу. — МарковиКи (5) су не-

познатог порекла. Слаае Св. Николу. — ОбрадовиКи (5) оу дошлв
пре 130 година иа Жупв. Славе Св. Ђорћа (3|Х1ј н Ђурћев-дан.
У Криаој Бари, западнои крају Доње Мале, ове су породице:
Б&АиКи (8), тако ваавани по иеком старом БаЛи, досед>е-
ници су из Среиа. Славе јесењег и летњег Са. Аранћела. — Ђу-
риИи (4) су иа сврљишког краја. Слаае Св. Ђорђа (3|Х1) и Ђур-
ћеа-дан. — Млкџићи (5) оу такође иа сврљишког краја. Славе
Ђурћев-дан и Са. Ђорћа. — ЂбрковиЛи (8) су такоћ.е из сврљн-
шког краја. Славе Св. Аранћела. Од ове исте Фамвлије имају две
куће у Белој Води (дућанџије) и једна у Великом Градвшту.
У средини села, с једне и друге стране друма, налави се
црква1), школа, судница, дае механе и неколико дућана.
Сеоска је слава Мали Сиасов-дан.
Село има једно гробље, које је на источнои крају села, где
се копа и један крај села Селишта.
4. Селиште.
П(Ш)жај| — Село се налази у равници, аа 2 к т . од Голв-
ске Мораве, а за 200 т . источно од Велнке Дренове. Кроаа село
протиче Риљачка Река, која га дели на даа дела: леви већи и
десни иањи. Река је доста укопана, те се ретко кад иалива. Мо-
рава се пак чешће излива н плави кључ, а 1897. годиие долаанла
је и до села.
У селу се пије искључиао бунарска вода. Бунари су плитки
(најдубљи 6 т.) и има их око 50.
Звмље И шуМб. — Скоро ова земља, која припада овоме
оелу, у равници је, сем места где оу били отари виноградв. Та
је аемља већвм делои плодва куисача, а иање сионвца, на којој
особвто добро рађа кукурув.
Шуие ненају, али и село и кључ имају много јаоења.
ТИП| — Село је абијено. Куће су иа раотојању од 20—40
т . , али нису ушорене. Дели се на Фамилије. Река га је поделила
на леву и десну страну. Село се протеже у правцу оевер-југ.
У селу има 140 кућа в 190 пореских глава.
Ћ.Ж6, — Све до 1844. год. село сс ааало Пањак, што се
види и иа протокола крштених аелико-дреновске цркве, па је те
године проавато садањим именом, и то због овога. Једаи крај
') Црму је подигдо седо 1832. год. на ваувинање свештевнжа Петра Јов-
свиовнћа Медвеђанина. Посвећена је Вазнесењу, вада сваке године слави.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
ТЕМНИЋ 305
села, авани Ступњаноки Крај, био је поред саме Голиске Мораве,

која га је често плавила, те се тај крај преселн северније, због
чега село изгуби старо име и назове се Се.1иште. Данас се један
део сеоског кључа зове Пањак, у близини кога се иаходе 3 куКе
(Катунци).
Старине. — У селу ни око села нема никаквих старипа.
Постанак села и порекло становништва. — иРви пут је
ово село засебно споменуто у МилићевиКа Кнежевини Србнји.
Ну ипак оно није пово, пошто има старинаца, него је можда
урачунавато под Велику Дренову, иошто је с тим селом тако
рећи састављено.
На левој страни Риљачке Реке ове су породице:
МиниКи (II), досељеници су из Топлице. Славс Петкоиицу. —
Стојкови&и (Ступњани) (14) су из Ступња у округу крушевачком.
Славе Св. Саву и Сп. Стевана (27|ХП). — МишиИи (6) су ста-
ривци. Славе само Св. Игњата (20|ХН). — М&ринковиКи (9) су из
Ступња у округу крушевачком. Славе летњег и јесељег Св. Аран-
ђела (13|УП и 8|Х1). — Ђогатови&и — ЧакарановиАи — ЦилиИи
(29) доселили су се из Топлице у љубостињски Прњавор, а одатле
у Селиште. То су била три роКена брата, од којих је један био
сед, те га за то нрозвали ^огат, другн је био у једном оку чака-
раст, а треКег су .из милости прозвали Цила, а право му је име
било Милосав. Од тих њихових надимака добили су нм по-
томци садања нрезимена. Славе само Св. Игњата. — Радојкови&и
(5) су из Топлице. Славе Св. Ђорђа Алимпија и Ђурђев-дап. —
Уњи&и (7), тако нрозваии по томе што им је неки стари уњкао
(кроа нос говорио), досељеници су ив крушевачког округа. Славе
летњег и јесењег Св. Аранђела. — ПантелејиКи (ЈаКовци) (8) су
и з Ватота у крушевачком округу. Славе Св. Враче. — Станојло-
виИи (6) су иа Ступња у округу крушевачком. Славе летљег и
јесењег Св. Аранђела. — Шогољци (6) су из Шогоља у крушева-
чком окр. Славе Св. Стевана летњег и зимског. — ТодоровиИи (6)
доселили су се из крушевачког округа, славе Св. Николу.
С десне стране реке, идући низа њу, ове су породице:
Катунци ^З) су дошљаци из алексиначког Катуна. Славе Св.
Николу (бјХП) и Св. Пантелију (27|У11). — ПантиКи (10) су из
Ш а в р а н а у округу крушевачком, славе Таурђев-дан и Св. Ђорђа
(3|Х1). — Вучи&и (10) су иа Ступња у окр. крушевачком. Рођаци
с у са Стојковићпма. Славе Св. Саву и Св. Стевана (271X11). —
КТИОГРАФСКИ ЗБОРВИК, КН>. VI. 20
1П1(12ес1 ћу ^ л О О З ^ С
306 СТАНОЈЕ М. МПЈЛТОВИЋ.
ПрокиКи 10 су старинцв. Славе Св. Николу. — ВилимоновиИи

(4 . Славе Св. АраиКела, доселвли су се иа Жупе.
Сеоска је слава други дан Свете Тројице; заветнпа иенају.
Куће на левој странв Рвл>ачке Реке вопају сиоје умрле у
једном гроба>у у дну селн, близу Мораве. Они пак иа десној
страни сахрањују се у велпко-дреновском гробљу.
5. Лазаревац.
ПолОжај| — Село се налааи у странама Лазаровачког По-
тока, који извире внше села из једне благотинске косе. Куће су
већином у страпама, а само пеколнко пт је у поточкој раввл.
Више их је на аападној, десвој страии, вего на левој. Овај поток
лети иресушује, и како је мали не прави штете ии кад сс иалвје.
Село пије више бунарску но нзворску воду. Најглавнији су
нзворв: 1/ар-Лазарев Извор и Реаин&ц, којп не пресушују.
Звжље и шумб. — Од све земље у атару V, иада на зи-
ратиу аемљу, а трећина је под шумом. Земља је доста добра.
Шума је ситна и крупна.
ТиП| — Куће су у селу средње збијености, алн су крајевв
један од другога удаљепи по 400—600, па п више метара. Село
се дели на: ГрЈичарску, Тоаличку. Ерску, Луки/Јску и Момиро-
виЛску фамилију, од којпх је нај јужнија Топличка, а најсевер-
нија Ерска.
У селу имају 94 куКе1) са 139 пореских глава.
Име. — По народвом предању село је ово име добмло због
тога, што је некад у њему бво пчелввик и летњиковац Цара
Лааарл, који би овде просодио и8весно врвме преко године.
0таринв| — Каквих трагова од ранијнх насеља на месту
села нема. Да поменемо само корито на Цар-Лазареву Извору.
које се због старине скоро цело абоносало, и за које варод тврдв
да је из доба Цара Лазара.
Постанак села и порекло отановништва. — По прпч&њу
на месту овога села било је насеља и у вреие косовског боја.
Да је старо доказ су старинци у селу.
') 1818. године овоје седо инало свега 22 куће, а 1873. годиие 73 аоре-
ске главе. — Мвта Петроввћ, Фив. и Уст. кн>. II., стр. 505. и М. "В. Мшићевак.
Киех. Србвјв, стр. 20Л.
ТЕИНВЋ 807
У оелу оу ове породнце:

МомировиАи (30), славе Св. Николу и ЂокиЛи (БопнЧевнки)
(7), који слвве Св. Враче, оу ствриицн. — ПетриЛи (2) оу досеље-
ницв вб крушевачког округв. Славе Св. Јовава (7|1 и 24|У1). —
Трмчлрцн (4) су И8 Трмчара у окр. крушевачком. Славе Св. Нв-
колу. — Тоаличаки {12': су однекле вв Топлице. Славе само Св.
Мину (11|Х1). — Луки&и (15) су такође ив Топлице. Слвве Св.
Аравђела (8|Х1 и 13|УП . — РужиКи (5) су иа Топлнце. Славе Св.
Аранђела. — РуђиКи (8) су из Мудроиовца у окр. крушевачком.
€лаве Св. Аравђела. — Ерци (5) су са Копаоиика. Слвве Св.
Николу — ВучетиЛи (2) су дошли из Милутовца, а славе Не-
тковвцу јесењу и летњу. — ИлиКи (4) су дошли вз Жупе. Славе
Св. Николу.
Сеоска је слввв други дан Свете Тројице; ааветвна немају.
Имају једно гробље у првсоју ивмеђу Трмчараца и Ружића.
6. Љубава.
ПолОжај. — Село се ва.^ази више Коњуха, на последњем
огранку једне косе, в на ставама Зереиевског и Комаранског Потока.
од којих први тече с источие, а други са западве отране села.
Једаи део селв иаходи се преко Комаранског Потока, у једној
•страни окреаутој истоку. Ови потоци о сушама пресушују, а о
«аливима не чине велике штете, јер иемају шљунка ви песка.
Већн део села је иаложен југу. Сеоске су куКе веким делом на
лескуши, а мањим на смоницв.
У селу се пије више бунарска, а мање изворска вода. Од
извора су иајглавнвјв: Зеремен&ц у Зереиенском и Водице у До-
мишљевском Крвју, који викад не пресушују.
Звмље Н шутлв. — Сеоскв је земља мешовита, али слабе
има више но јаке. Атар је измешан с коњушким и комаранским,
тако да љубавских њива вна и нопод Коњуха, у моравској долини,
«ао што н коњушких вабрана и њива има у Комаранској Пла-
41вни, више Љубаве.
Већи део сеооке шуне, која је ситва и сва кадељена, находи
■ое иа севериој страни сели.
Тнп. — Село је обичне збијеностн. Куће су на растојању
о д 20 — 40 т . Село је подељево ва Фамилије, међу којимв су по-
најглавније: Смилковицка, БунтиЛска., Домишљевскл, Милојко-
&ицка, ЦрнчевиЛскл, . МартиЛска, Зеременска. КрциЛскл и Лу-
киКскл. Смиљковипка Фамилија гаоввм је олвојенв од села в на-
20*
тШгесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
308 СТАНОЈЕ М. МВЈАТОВИЋ
лави се јужно, између Коњуха и Љубаве. Она се зове још н

Мкрпцки Крај. Зеременци и МартиКи су у врх села.
У селу имају свега 73 куКе са 105 пореских глава.
Имб. — По једном предању село се овако прозвало с тога
што је Цар Лааар овде првп пут Царицу Милицу назвао љубом.
Друго прича да се некад Високи Стеван иешто наљутио на оца
и отишао некуд. После неког времена нађе га Милош ОбилиК н
поведе оцу, кога сретну овде, те Милош рекне Стевану: „љуби
оца у руку«, те с тога, веле, остане овако име селу. По треКем
што је ту нвкад живела нека царска отерава љуба. По четвртон
пак што су то место прво населили двоје младих који су се узели
иа љубави.
ОтариНб. — У селу нема никаквих остатака од старпна.
Постанак седа и поревло отановништва. — Ма да ово
село не помињу ни Вук, ни Вујић, нити гв има у Уписнику села
од 1818. године, инак ово није вово, пошто има старинаца, вего
ивгледв да се рвчунало под Коњухе, чему иде у прилог и то што
је аемља овога села измешапв са коњушком, као и једна сеоска
олава. '
У селу су оне породице: Јеросимци (3), проаванн овако по
нвкој баби Јеросими. Некад их је било више, па су изумрлв.
Славе Св. Ђорђа (3|Х1) и Ђурђев-дан. — СмиљковиАи (10), славе
вимњег и летњег Св. Стевава. — ЛукиКи (5), славе Св. ЂорН*
(3|Х1) и Ђурђев-даи. Ове су породице стариици у овом селу.
Остале су се пак до^ељавале после Првог и Другог Уствнкв п то
овим редом:
Зеременци (15) су досељевици из Зеремене са Косова. Славе
Св. Јована (7|1 и 24|У1). — КрциИи (10) су одакле и Зеременци.
Славе Св. Ђорђа н Ђурђев-дан. — Домишљевци (12) су из Жупе,
а тамо су дошли из Топлице. Имв их и у ТечиКу у Ленчу. Славе
Св. Ђор^а и Ђурђев-дан. — Бунтипи (3) су из Топлице. Славе Св.
Аранђела и Велику Госпођу. — ЦрнчевиИи (3) су дошли из Црнче
у Белици, а старином су са Косова. Славе зимњег и летњег Св.
Стевана. — МиљојковиАи (2) су ив Топлице. Славе Мврков-дан и
Св. Луку. — МициЛи (Пиперци) (3) су дошли пз Коњуха, а тано
иа Црне Горе. Славе Св. Ћирика (14111 и 15[УН). — МартиАи —
РакиКи (5Ј су из крушевачвог округа. Слвве Св. Ђор^а и Ђ у р Ј ^ в -
дан. Има их у Крушевцу 2 куКе и у Јагодини 2 куће. — Пе-
трипи (2) су из крушевачког округа. Славе само Св. Саву.
Сеоска је слава други дан Тројице: заветине немају
,п,&есЈ1-,у>^00^1е
ТЕМНИЋ 309
Гробље је једио и находи се на југо-вападној страии села,

у Домишљевској Мали.
7. Комаране.
ПОЛОЖЗЈ, — Комаране се находи под Комаранском Планином,
на отранама Комараиског Потока, који пролази и кров Љубаву н
кроз Коњух. Како је аападна страна стриенитија, то је на њој
мање кућа, а нешто кућа има и у равници крај потока, на левој
му страни. Овај поток лети првсушује, а кад се излије не чини
велнче штете.
Пије се бунарска и изворска вода. Иавора главнија су два:
Црквена Чесма, близу цркве, озидан у виду лепе чесме. и Јеленин
Ј/звор, у осојној, источној страни, који лети пресушује.
Земље и шунв! — Земља је већвм делом слаба и неродна.
Шуме нма доста, али је ситна. Налааи се на северној странв.
ТжЦ| — Комаране је доста раштркано, тако да има намеђу
неких кућа и по 500, па и више метара растојања. Нешто су
збијеније куКе у долини, око цркве. Дели се на Фамилије, које су
све мале.
Административно се до скора рачунаш у заселак оела Љу-
баве, с којим је имало једног кмета.
Има свега 30 кућа') са 40 пореских глава.
Име. — Народно предање вели кад је Царица Милица зи-
л а л а манастир Љубостињу, вукао се за манастнр камен вз села
Брајковца, а пут је иролазио преко данашњег села. Милошу
Обилићу допадне се ово место, и заиста има леп и романтичан
положај, па науми да ту подигне једну црквицу, те је за то са
свакнх кола скидао по један камен и ту остављао. Кад су се
нбог тога љутили они што су вукли камен, он је рекао: ,/Со мари
з а један камен?« Те од тога »ко мари* остане, вели предање, име
с е л у Комаране.
Старннв! — Једвна је старина мала и тескобна црква, која
с е налааи на ставама оба потока, у долини, а под самом плаиином.
Н е к а д је била, прича се, много већа, па су Турци некад о Ва-
с к р с у , када је ту бно сабор, на овај иаиенада ударили, разјурилн
') 1818. године бнло је саега 4 куће (Мита Петровик, Фни. в Уст&ноае
кн>. II.. стр. 505).
1П1(12ес1 ћу У л О О Ч 1С
310 СТАИОЈЕ II. МИЈАТОВНЋ
оне који су ту билв, а цркву порушили. Неке од оних којв су

побегли ствгну Турцв код места Прокопа, вдућв Лазаревцу, н
ту вх све исеку, те су им ту гробови стојали. По Другом Устаакт
ову је цркву обиовио Иван Јошулић — ХациК из Мвлутовца. Прнча
се да се у овој црквв сваког Ускрса првчешКивао Цар Лазар.
када је боравио на свои летњиковцу у Лазаревцу. Црква је оо-
свећена Св. Николи, а сабор се код ње купи о Ускрсу, Цветвма,
Преображењу и Богородичиву Покрову (1|Х).
Постанак Обла И ПОрбКЛО СТанОВНИШТВа, — Не може се
знати кад је ово село засељено. Неки старци причају да су пре
70—80 годива овде биле само 4 куће, па су се после досеља-
вали људи иа оближњих села, нарочито из Љубаве. Сигурво је
од постанка цркве морало ту бити каквог насеља.
Породице су ове:
ЂурђевиАи (6) су дошли иа Лазаревца од Топличана. Славе
само Св. Мину. — Миладинови&и (4) су иа Љубаве. Славе јесење
и летње Враче. — Ђокипи (5) су ва Лаааревца- Славе само Св.
Мину (11|Х1). — Анђелкови&и (2) су из Љубаве. Славе зимњег в
летњег Св. Стввава. — МпциЛи (Пинерци) (2) су дошди мз Љу-
баве, а тамо вз Коњуха. Славе Св. Ћирика. — Завиши&и (2) до-
селили су се вз Каменара, а тамо из Црие Горе. Славе Петковицу.
— ЈукиЛи (5) су из Љубаве. Славе Св. 'БорКа (3|Х1) и ЂурКев-
дан. — Анти&и (4) су вепознатог порекла. Славе Св. Арацђеда.
Сеоска је слава други дан Св. Тројице, а ваветвне вемају.
Гробље је једво и валази се више цркве под планином.
8. Коњух.
ПоложаЈ. — Село ааузима скоро саа простор око саставака
трвју потока, од којих је најве!>и Марицки Поток, у ствари Ла-
ааровачкв Поток, који тече западном странои села. Други је */о-
лицки Потон или Љкинац, у ствари Комарански и Љубавски По-
ток, који тече средином селв. Најмањв је Јовишњак, којв тече
ноточнон страном оела. Овај ое улива у Чолицки испод школе.
а Чолицки у Марнцки испод села. Овн потоцж нмају дубока
корнта, те се ретко кад нзливају. Летв »ак преоушују, те остану
ва вирове. Сеооке оу куће по крајњии окомцниа двеју коса. воје
се, пружајуНи се од севера на југ, ту завршују. као и по двема
странама: источиој н вападаој. А има доста кућа в у равннпи
Село је подигнуто ва посној жутој пескуши в црвемкастој аловачм.
ТЕМИИЋ 311
У селу се пије бунарска м иаворска вода. Понајглавпији су

извори: Брђанска или Марицка Чесма на западном крају, Јовиш-
њачка Чесма н Пекицки или Чичлновски Иввор, који никад ие
пресушују.
06НЛ>е и шуме. — Сеоски атар се пружа од севера на југ
ва 10 кт., али јв увак. тако да где где нвје шири од 2 кт. Из-
нешан је с комараиским и љубавскии атаром. Земља је мешовита.
алн је ииа више јаке по слабе, нарочито у моравокој долнни.
Поред приватних забрана са доота добро очуваном гором,
ово је село, до последњег српско-турског рата, имало и зајс-
дничку шуму у Коњушкој Планини више Комараиа, али је одмах
после рата иадељена. И данас ту има доста шуме, али је ситна.
Тип, — У опште село је збијено, али је та збијеност огра-
ничена на поједине крајеве или Фамилвје. НаЈ'већа је збијеност у
Марицком Крају. Село се дели на крајеве и мале, као: Марицкн,
Чучалски, Чолицки, Јовишњачки н Пиперски. Ови крајевп нису
одвојеии, већ су у непосредној блвзини једаи до другог. На ју-
жном крају села је Гркоиска Фамилија ^из Ппперског Краја), а на
севериом Бр^авска — Дугстевицка Фамилија у Марвцком Крају.
У селу има 210 кула оа 265 пореских глава.
Име. — У народу се прича да је село ово име добило с
тога што је овде била Коњушница Цара Лазара1,.
Село зову још и Коњух а и Коњусе.
Отарине. — Каквих зиатнијих остатака старих насеља у
селу ни око њега вема. У кључу крај Мораве једно место нооп
назив КуЛишта, где оу некад биле куКе старога села.
Постанак села и порекло становништва, ■— Не прича се
када је ово место васељено, само се зна да је некад било јужно,
на самој обали Голиске Мораве, одакле се преместило на даиашње
место, за 4—5 к т . северно, по једном причању што су му Турци
често досађивали, по другом што га је чума (куга, морила, по
треКем што га је Морава плавила1). То се место данас зове Ку-
') Заиста ово је несто за то арло иодесно, Јер је заклоњено од хладаих

ветрова, ина доста паше н аоде, а у неиосредиој јв близиии Мораве. Оишир-
није о оаоме у Витезу, год. XIII, бр. 6, 7. у чланку Конушница Цара Лазара
од Ст. М. Мијатоввћа.
*) У прилог другом причању пдв и то што је иа месту старог села по-
знат н даиас Мирјамин Гроб, аоја јв, по преда&у, била од Марнћа и коју је
на тон несту чума уморнла. Ииаче се између села н Мораве налази више уса-
Кишта. А на том старом месту морало је село битл од старииа,

пошто у селу пма старинаца.
У селу су ове породице: НешиАи (10).славе Св. Лранђела
(8|Х1 и 13|УП). — Радови&и (12^, славе Св. Аранђела јесењег и
летњег.— МарјановиЛи (9), славе Св. Враче.— ЧолиКи (12), славе
Св. Ђорђа Алемпија и Ђурђев-дан. Ово су најстарије породпце
у селу. Порекло нм је неповнато.
Досељеници су:
БабиКи — Грубачи (30) су досељенвци нз Камењаче ввше
Трстеника. Са ЂориКнма вз Великв Дренове сматрају се као једиа
породица. Славе Св. Јована (7|1 и 24|У1). — КојиАи (10) су дошли
са Великог Косоаа. Славе Св. Ннколу. Ове су две породице нај-
старије од досељеника у селу.
Новији су досељеницн: Пиаерци (16) су дошли о Првом
Устанку из Црне Горе. Има их у Љубави и Комаранима. Славе Св.
Ћирика (14|П и 15|УН). — ГрковиДи (6) су из Црне Горе. Славе
летње и јесење Враче. — Муњи&и — БошковиКи (20) су аз Мо-
раче у Црној Гори. Славе Св. Аранђела (8|Х1) и Келику Госпођу.
— Марићи (30) су дошли о Кара-Ђорђеву Устанку из Ступња у
крушевачком округу. Славе Ђурђев-дан и Св. Ђор1>а. Има их у
Каменарима и у Крушевцу. — ВелковиЛи (8) су дошли ив Ра-
сине, а тамо нз Топлице, а старином су из Прилепа у Македо-
ннјн. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. — Бр^аки — Дугстевипи
(4) су одакле и Вељковићп, с којвма се, као и са Радићима у Ве-
ликој Древови. сматрају као једна породица. Славе Св. ЂорЈ^а и
Ђурђев-дан. Има их једпа куКа у Пољни у Левчу. — ШукиИи
(6) су из Мрмоша у окр. крушевачком, а тамо су дошли иа То-
плице. Има их и у Средњем Крчину и Крушевцу. Две куће славе
Петковицу, а две Св. Тому и Томину Недељу. — ГајиАи (3) су
нз Топлице, слаае Св. Аранђела. — Јасни&и (4) су из Жуае, славе
Св. Николу. — Сими&и (4) су из крушевачког округа. славе Св.
Николу. — КоларовиКи (3) су из Жупе, славе Св. Аранђела. —
КулурдиКи (4) су из некаква Кулурдона у Старој Србији, славе
Св. Николу. — Лпаа.ревиИи (6) су из крушевачког округа, славе
Св. Враче.
Најновнји су досељеници:
Пољанци (2) су дошли пре 50 годнна из Пољне у Левчу.
Славе Св. Јована (7|1 и 24|У1). — Превешгакци (5) су из Пре-
мљених гробова, за које св прича да оу из времена кад је вута морила, јер је

био обичај да где кога унорн, да га одмах ту закопају.
ТЕМНИЋ 313
вешти у Левчу. Славе Св. Аранђела (8|ХТ и 13]VII,. — ЛоГхиКани

(4 су ив Лоћике у Белицн. Славе Св. Николу. — ПоаовиКи (2)
су из Груже, славе Св. Стевана. Једна је кућа у Бачиви.
У селу има основна школа.
Слава је други дан Свете Тројнце, а заветина Прокопов-дан
(противу града).
Гробље је једно и налази се иза Чучалске Мале, иа источ-
ном крају села.
9. Брајковац.
Положај| — Село се налави у стравама Брајковачког По-
тока, за 6—7 к т . од Мораве. Више је кућа на источиој страни.
Село је подигнуто на пескуши, под којои је пешчар. Брајковачки
Поток у доњем свом току, приликом изливан>а, чини велике штете
имањима.
Село пије понајвише воду с иввора, од којих су најглавнији :
Богдански, Живковицки, Ајдумки, Грубачки, Јоксицки и Бего-
вицки, од којих виједав не пресушује.
На јужиој граници атара има једна чесмица, са које теку
дна слаба точурка киселе воде, у којој, веле, има растворева
гвожђа.
ЗбИље И шумв. — Сем мало јаке земље у моравском кључу,
земл>а је већином камевита и слаба. Поред тога је сеоски атар
доста скучен. те село спада у ред сиротних села овога краја.
Шума је ситна и валааи се ва источној и северној страии
атара.
Тип. — У присоју, источној страии, куће су чешће, него
у осојној страии. Средња удаљеност између кућа је по 80 —100 т .
Село се дели на Фамилије.
Сиега је у селу 67 кућа са 89 иореских глава.
Иив. — За име овога села иародио иредање прича да је
постало од неког Брајка, који је био настојник каменог иајдава
Цара Лазара и који је овде боравио. Други веле да се село овако
вазиало због иеког хајдука Браја, којн је овде живео.
Отаринв. — Северно од села, уз поток, за 7—800 т . , ва-
ходе се остаци старнх насел.а. Нарочито се иалазе неке врло
велике потковице, врхови од копаља н стрела и др.
Постанак села и порекдо становништва. — Уз поток за
7—800 ш. било је пре Кочине Крајине село, чији су се стаиов-

ници тада раселили и прешли у Срем. Отуда су се после враћали

и населили се крај Голиске Мораве, па се због иепозватнх узрока
и одатле иселе и дођу иа место, где се сада село налааи. О томе
да лн је одавиа било насеља ва месту старога села вв прича се.
али је ту могло бити иасеља због мајдана камена, у коме се још
нозиају стародревне дубоке рупе1).
Најстарије су породице ове. које су се вратиле из Среми,
и којих има на броју четири:
СтанимировиЛи (5), славе Св. Аранђела (8|Х1 и 13ЈУП). —
Л&лошееиИи (6), славе Св. Николу. — БогданиЛи (10). слаае Сн.
Ђорђа (3|Х1] и Ђурђев-даи. — ЂокиАи (3), славе Св. Ђорђа и
Ђурђев-дан.
Доцније, у време Првог и Другог Устанка, досељавале су
се остале породице овим редом:
ЖивковиАи 16) су ив Стопање у окр. крушевачком. Славе
Св. Николу. — Милосављеви&и (4) су из Жупе. Славе само Св.
Саву. — Грубачи (5) су досељенвци из Камењаче више Трстеввка.
Славе Св. Јоваиа (7|1 и 24|У1). Има их у Коњусима и у Великој Дре-
нови. — МилугиновиКи (4; су иа Гаревине у окр. крушевачком.
Славе Св. Јована авмњег и летњег. — МилковиИи (4) су досељени из
крушевачког округа. Славе Св. Јована. — ЗдравковиКи (2) су дошли
из Топлице. Славе Св. Враче. — ЈоксимовиКи (5) су иа Бојника
у Топлици. Славе Св. ЂорЈ>а (3|Х1) и Ђурђев-дан. — ЂорђевиАи
(3) су из Топлице. Славе Св. Николу. — ЈовановиКи (3) су иа кру-
шевачког округа. Славе Св. ЂорЈ^а и Ђурђев-дав. — Сгојаноеи/ш
(1) су из крушевачког округа. Славе Св. Луку и Марков-даи. — Бе-
говићи (1) су досељеници из Беле Воде. Славе Св. Аранђела је-
сењег и летњег. — ГмитровиИи (1) иа Жупе, славе Св. Аранђела.
Најновији су досељеници: ЈевтиКи или Пиаерци (2), доселили
се ив ."Бубаве. Славе Св. Ћирика. — КрстиИи (2) су досељевици
из пиротског округа. Славе Св. Јоваиа (7|1Ј В Ђурђев-дан.
Сеоска је слава други дан Тројице; ааветиве немају.
Копају се у гробљу у осоју, према Коњусима.
10. Бела Вода.

Положај. — Село се находи већим делом на једвој заравни,
која је као степеиица иамеђу моравске равни и косе кукљинског
1
) Ез овог је мајдава вучен квмен ва Каднвнћ, Љубоствњу и кохаравску
црму.
ТЕМНИЋ 315
Градпшта ивнад села. А има кућа и у равнн испод друма Кру-

шевац—Јасика—Трстеник. Али се овај део почео насељавати у
најновије ареме. Од Мораве је удаљено аа 1 —2 к т . , а положај
му је сличан велико-дреновском. Западним крајем села тече Брај-
коеак или Брајковачки Поток, који у моравској равни нема
сталног корита, те Бедовог^&ннма чини грдне штете. Текући по
дну села прима воду из белоаодоке чесме, потока Умњака и Бе-
лована, и утиче у Голиску Мораву. Сви ови потоци лети пре-
сушују. И Морава, када се излије, навосн кључу штете.
Село пије буиарску и чесменску воду. Има само једну чесму,
алн са те једие чесие захвата воду скоро нола села. Оаа је чесма
иод брдом од заравнн, десно од друма. Ту у њеној близини купи
се оро о празвицима, н находе се дућани, судница и школа.
Чесма је подигнута у виду квадратне ку^ице, чија је свака страна
дуга по 3 ш., а висока је с кровом 3 5 т . Сва је од тесаног пе-
шчара. Са три стране имају по два точка из којих избијају тако
јаки млазеви воде да усред лета један точак за 5 секунада на-
пуни лнтар воде'). Ова се вода држи за најбољу и нај јачу воду
у ТемниНу, а иза ње би лошла велико-дреновска.
ООМДО Е Шужв. ■— У раввици моравској земља је врло

родна, тако и у селу, али је над селом слаба н неродиа прљуша.
Шума је на севериој страни села, алн је ситна и зватво
проређена.
Тип.1 — Село је доста збијево. У средини куће су гушће,
а по крајевима ређе. У средњу руку између кућа је размак од
30—50 т . Село се дели на Горњу, на западном крају, Средњу,
која захаата средину села, и Доњу Малу, на источној странп.
Између појединих мала су сокаци, само је Доња Мала одвојена
потоком Белованом.
У селу има 212 кућа, а 250 пореских глава.
Имб| — По једнииа село се овако прозвало што се ту вегде
ваходило јеаеро са белом водом, а по причању другнх, с тога
и т о је Царица Мвлица сж куле у Крушевцу на овом месту угле-
') За ову се чесну прнча да је аз доба Цара Лазара и да је доведеаа са

Бмготана више Пољне у Левчу. Бида је порушена и доста напуштена, па је
поправ&ека и обаовљена 1847. год., што се вади на урезаном запису. Око чесм*
је водагну* петоугаовж граджћ, чија је саака страаа дуга 6 т., в на коне сг
дм(удаза.
т.&есЈћу^ОО^к
дала сина, Внсоког Стеваиа, кад се враћао иа Руснје в водио

војску, која се, будући у белим хаљинама, белела као вода.
Отаринб. — Близу Мораве, на месту Буњиштима, где је
било старо село, находе се комадв од иамуза, узенгија, копаља,
стрела, даље старински вовци и рботине од земљаног посућа.
Поотанак оела и порекло становништва. — На дана-
шњем месту није село од старина, већ је било близу Мораве до
места званог Буњишта, одакле се преместило иа данашње иесто,
по једнима због чуме, која га је морила. по другима због поплаве,
но трећима због насиља Турака, који су бвли одмах преко Мо-
раве. Место на коме је данас село зволо се Белован, и било је
обрасло густом шумом. Кад је ово село било на старон несту,
одмах више њега био је Брајковац, такође у равници, а више
овога Коњух. Бреме овог премештања, као ни првог засељења,
народним предањем ннје одрећено.
У селу су ове породице, почињући од потока Брајковака,)
Горњој Мали:
Павличипи (20), прозвани овако због неке им бабе Павлвке,
досељеници су нз Топлице. Славе Св. Араићела. — Југови&и 120)
су из Топлице. Једна су породица с онима у Милутовцу. Држе
да су од старог Југ-Богдана. Славе Св. Аранћела јесењег в лет-
њег. — ВеличковиКи — СтајковиКи (10) су из Топлице. СлавеСв.
Ђорћа (3|Х1) и Ђурћев-дан. — Раденковипи (5) су такоће из Тс-
плице. Славе Св. Ђорђа и Ђурћев-дан. — МатејиАи — Костури&и
(3) су из Костура у Македоннји. Славе Св. Ђорђа и Ђурћев-дан.
— Тоиличани (3) су из Топлице. Славе Св. Николу. — Сремчеви&и
— Сремци (3) су нз Срема. Славе Св. Аранћела (8ЈХ1) и Јаву ■
Јаћима. — КованџиКи (4) су[из Топлице. Славе Св. Ђорћа в Бур-
ђев-дан. — ВагиКи (">), не зна се одакле су. Славе Св. Аранћела
(8јХ1 и 13, VII).
У Средњој Мали су:
РадотиКи (12), старинци. Славе Св. Николу. — Саасо]ееи1м
— ЛараданоеиАи (12) су такоће старинци. Славе Марков-дав вСв.
Луку. — КолаковиКи (18) су дошли из Колашина у Старој С|)-
бији. Славе Св. Николу. — БистриГш (6) су ив Бистрвце ва Ко-
сову. Славе зимшег и летњег Св. Јована. — КовачевиКи (10) СЈ
са Великог Косова. Славе Св. Аранђела (8|Х1 и 13|УИ). — Бвди^и
— ЂушиКи (7) су нз Жупе. Славе Св. Ђорћа и Ђурђев-дан.
У Доњој су Малп:
ВидаковиКи {&), досељеницн из Жупе. Славе Св. Ђорђ*
Алемпнја и Св. Пантелпју. — МутавииАи (10) су старинцп. Слдвв
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМиић. 317
само Ђурђев-дан. — ЕриКи (7) су са Копаоиика. Славе Св. Ђорђа

и Ђурђев-дан. — МијаиловиКи — Ћоли&и (6) су старинци.
Славе Св. Николу. — Баличевци (3) су нз Баличеве у Топлици.
Славе Св. Аранђела (8|Х1 и 13|УП). — ШвловиИи (10) су ста-
ринци. Славе Св. Николу. — Обрадови&и (14) су из Жупе- Славе
јесењу и летњу Петковицу. — СгојковиЛ« (7) су старинци. Славе
Ђурђев-дан и Св. Ђорђа. — Радовннови&и — БабиАи (4) су из
Облачиве у Топлици. Славе Св. Николу. — Дољанци (5) су из
Дољана у окр. крушевачком. Има их у Кукљину, само што је тима
преслава Ђурђев-дан. Славе Св. Ђор1)а Алимпија (26|Х1ј и Св.
Пантелију.
Сеоска је слава другн дав Тројпце; особнтих заветнна вемају.
Гробље је једво и находи се пад селом више Горње Мале.
11. Кукљин.
Положај. — Село се находи на самој Голиској Морави, пз-
међу Беле Воде и Јасике. Куће су на једној висоравни изнад Мо-
раве, те су тако заштићене од поплаве. Само је неколнко куКа
у равници. Како је притешњено с једне стране Моравом а с друге
косом. која с Моравом иде паралелно, то је врло издужено, тако
да у дужину имаоко 6, а у ширину једва 1 к т Крозсело, за време
киша, протичу ови потоци : Говедараг^, први одозго, Дубони Поток,
Митицки Поток, Куњак и Буљинац. Сви ови потоци имају дубока
корита, те се не излиаају, али укопавањем наносе знатне штете
околним њивама, јер опучавају земљу. Сем овога сноси бујица
камен и шљунак у село, нарочито Доњу Малу, те се селу и на тај
иачин прнчињава знатна штета. Морава пак, нриликом изливања,
засииа околне њиве каменом и шљунком и опучава их. Северни
део села је на пешчару, а јужни па шљунку од микашиста.
У селу се пије бунарска, изворска и морааска вода. Извора
имају четири, од којих је један безимени у Бурдељима или Горњој
Мали, други, звани РадкАска Чес.на код механе и суднице у СреДњој
Мали. Два су у Доњој Мали, који се зову: Марков Извор1) и Ко-
јинац. Ови извори не пресушују; нарочито је јак Марков Извор.
Збмље и шуме. — Сеоски атар у главном је нреко Мораве,
јер је у селу и више њега готово све камен. У равници је плодна
кумсача. на којој особито добро роди кукуруз, а у страви је тако
1
ј Тако вазван по Марку Мијатовнћу из Коњуха, који га је прокопао,
радећи некад ту ва кулуку.
.пШгесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
слаба да ии овас не може родитн. Док није сушибуба уништила

домаћу лозу билн оу чувепи кукљински вииогради, који су били
на јужној странн именоване косе, особито у Церовцу испод Т о -
нољака. Преко Мораве прелази се па скели и чуни, што је доста
тешио а и опасно кад је велнка вода. С тога иеки тамо на има-
њима имају салаше, где смештају кукуруз.
Шуме има па северној страни села. Има је и крупие и снтие,
а сва је граничева (белогора).
Тип. — Куће су доста раштркаве, нарочито у Доњем и
Горљем Крају, тако да је средња удаљеиост измећу поједнних кућа
по 150-'200 т . У средипи села нешто су збијеније, особито око
механе п школе, тако да је ооде раамак иамеђу поједнних кућа
по 80—100 т . Село се дели на три краја или мале: Горњи Крај,
званн још н Бурдели, Средњи — Кукљин или право село, и Доњи
Крнј или Гоиолак. Горњи од Средњег Краја равдваја Дубокв Поток,
а Средњи од Топољака поток Буљинац. Испод Топољака у потоку
Церовцу, лево идући Јасици, имају три куће. Прича се да је ту
некада било веКе село, старије од Кукљина, па је изумрло и ра-
селило се.
У селу има 205 кућа, а 348 иореских глава 1 ).
Ике. — Село је оао име добило, по једиои предању, што
се нрво ту чула кукњава или што се ту највишв кукало за ив-
гивулима на Косову. Но другом предању што је ту Високи Стеван,
враћајући ое с војском из Русвје, зашао једну окуку, те га Ца-
рица Милвца, која га је гледала с куле у Крушввцу, изгубкаа
из внда и узвикнула: »Куку, нема га!" По треКем пак што су шу
сељаци, због сиротиње и немаштине, навев куклли. Бурдели су
овако проввани што су им стаиовници за дуго живели у бурдт-
љим& (земунвцама). Тоиолак пак вбог многих топола, којих и
данас има, нарочито у морааској равнвци.
Старине. — На брду Градишту (420 т . ) , које је скоро над
Белом Водом, вмају развалине неког старог града, од кога је само
сачуваи још зид за 0.5 т . висок. Град је облика многоугаоника алн
неправилнога круга, а захвата простор скоро од хектара. Град је
на врх брда и са њега је врло леп поглед вга равнвцу Велике н
Голиске Мораве. Сазидан је од пешпара, којн се у околини на-
лази. Не далеко од града има једва развалива, коју је пре неко-
') Годинс 1818. опо јц ССЈО имало 117 кућа, а 1873. год. 229 иореских тлашл.

ТЕМНИК 319
лико година века баба прогласила за цркву1). У граду и његовој

околини находе се стари бронзани новци, који су се веК земљосачи
због р^е, те се лако троше. Тих новаца, кажу, пма и колнко омања
коњска плоча. Један вис на Градишту зове се Страасарац. Прича
се да је ту била некад кула н у овој страаса, олакле су пазилп
ла непријатељ не пређе Мораву. Још се вели да се с те куле
могла да види кула на Стражевицп у Левчу.
Постанак оела и порекло отановништва. — Село је, по на-
родеом предању, „било и пре Косова." Иајпре је насељеп правн
Кукљип, а Бурдељи и Топољак доцније.
У Горњем Крају су ове породице:
МитиКи (14) су досељени пре 100 годмна нз Жупе. Славе
Сп. Ђорђа и Таур^ев-дан. — Бугарчи&и (8) су из врањског округа.
Славе јесењег н летњег Св. Аранђела. — ЈаниАи (12) су из кру-
шевачког округа. Славе СБ. Мвну н Св. Аравђела (6|1Х). — Жи-
киКи (6) су вз Душника у нишком крају. Славе Св. Николу. —
Сомови&и (2) су из крушевачког округа/Славе Св. Мину и Св. Арап-
^ела (6] IX). — ПоаиАи (5) су из врањског округа. Славе Св. Аран-
Ј)вла (8|Х1 и 13|УП). — ВеликиКи (14) су из крушевачког округл.
Славе зимњег н летњег Св. Стевана. — БељтавиАи (4) су из не-
каква Бељака. Славе Св. Луку и Марков-дан. — Неди&и (6) су
дошла пре 100 година из Жупе. Славе Св. Мину и Св. Аранђелл.
— Смудипи (5) су из Жупе. Славе Св. Ћирика (14јИ) и Св. Илију.
— Ст&јипи (5) су из крушевачког округа. Славе зимњег и летњег
Св. Јована. — Јевти&и (7) су из Топлице. Славе Св. Јована. —
Кованџипи (3) су из крушевачког округа. Славе Св. Аранђела (8|Х1
и 13|УП). — ЂокиКи (4) су нз Топлице. Славе Св. Ђорђа Алем-
пија (26|Х1) и Ђурђев-дан. — МилиКевиАи (4, су из Жупе. Славе
Св. Мојсила н Св. Романа (16|УШ). — МиниКи (4) су из расин-
ског краја. Славе Св. Стевана знмњег и летњег. — Пани&и (4) су
дошли из Жупе. Славе Св. Николу.
У Средплј су Мали:
Ступланци (10) су из Стунња у округу крушевачком. Славе
Св. Аранђела и Трнову Петку (24|У1). — ЂешиКи (8) су из То-
плице. Има их још и у Пољнн и Рековцу у Левчу. Славе Св.
Ннколу. — Перичи&и (5) су старинци. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-
') После су ту нодиглм једпу капеду, коју је један човек нз Кукмна раз-
вадно, да ну се ие би инање газило, иа, кад је убрзо восде тога умро, народ
је то узео као казну божнју. Бодесннци додазе обично петкон и неделон, те
деже на оним развадинама.
,п,ЉесП,/^00^1е
320 СТАНОЈЕ М. МНЈАТОВИЋ
дан. — АитриКи (6), овако прозвати с тога што нм је иеки старн

био пијаница и нспијао литре, такође су старинци. Славе само С в .
Пантелију.— Ради/ш(10) су старинци. Славе Св. Аранђела ^8|Х1) м
Трвову Петку (26|У1). — Кар&кли&и (8) су из Рженице у Ж у п н .
Славе јесењег и летњег Св. Аран^ела. — ВасилијевиЛи (6) су » з
Гркљана у расинском крају. Славв Св. Николу. — Милојевићи (7)
су из соко-бањског Читлука. Славе Ђурђев-даи а Св. Ђорђа. —
МирковиКи (5) су из студеннчког краја. Славе Св. Јована (7|1 и
24|У1). — КотлекиГм — Стеви&и (14) су дошли из руднвчког краја
испод планине Котленика. Славе само Св. Мојоила. — ГајиАи (51
су старинци. Славе Св. Николу. — Доланци (4) су из Дољана у
крушевачком округу. Има их и у Белој Води. Славе Св. Ђорђа
Алнмннја и Ђурђев-дан. — МилетачиЛи (5) су дошли пре 100 г о -
дина ив Жупе. Славе само Св. Пантелнју (27|УП).
У Топољаку или Доњој Мали су:
МилиКарци (8) су из нишког краја. Славе Св. Аранђела. —
Мијаилови&и (7) су са Косова. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. —
БуквиИи (14) су из врањског краја. Славе Св. Аран^ела. — Марко-
виАи (5). не зна се одакле су. Славе Св. Николу.— ГајиИи (3) су н з
Жупе. Слане Св. Аранђела. — ВучковиИи (5) су нз расинског краја.
Славе Св. Јована (7|1 и 24|У1). — ЈсремиАи (10) су из Омашнпце
у крушевачком округу. Славе Св. Николу. — Ст&нојевиЛи (6) су
из Велике Врбнице у Жупи. Славе зимњег и летњег Св. Јована.
— Ал&д&нци (7) су ив векаква Аладана или Аладања у Топлицп.
Славе Св. Николу. Од н>их има три куће у потоку Церовцу.
Сеоска је слава други дан Свете Тројице, а заветине: Марков-
дан (ва здравље стоке) и Мали Спасов-дан (ради родности вино-
града).
Гробље је једно и налази се у средини села.
12. Јасика.
П0Л0Жај| — Село се налази на једној уздигнутој заравни
поред саме Голиске Мораве, која село не може плавити, али му
плави кључ. Кроза средину села протиче Срњанска Река, а доњим
крајем села пролази поток Пешинац. Ни река ни поток не изли-
вају се, јер су туда укопани. Село је на врло лепом положају.
Од њега је нарочито леп поглед на Крушеаац, од кога је село
удаљвно ва 4 к т .
Село пије више бунарску но изворску воду, а пнје се, али
ре^е, и моравска вода. Један је извор до Ерицког Рибњака, не-
т.&есЈћу^ОО^к
ТЕМННЋ 321
далвко од Мораве. Испод мехаиа и дућана има једиа чесма, коју

су још Турци подигли1).
ЗвМЉв И шумв, — Пола оеоског атара је у моравској рав-
вици, а гп6'ла у брду. Атар'се проогире и преко Мораве. У рав-
в^аМ је земАа јака и плбдна, и на њој особито' добро роди: ку-
куруа, конбпља' уд*ар*ка и духан,'а у отрани је олабаи неродиа.
Село' има мало ситне шуме, која се иалази на северној
страни, у брду.
ТнП| — Село је абвјено и већином ушорено, нарочито око
дућана и механа. Само су по крајевима куће мало рећ/е. Дели се
на Горњу и Доњу Малу, које раадваја Срњанска" Река. Прва је
аападно, а друга источно, у правцу ушћа1 Моравина! ДонЈу' МЧшу
сељаци аову и /?ово Селд. Измећу мала је раст^Јање" од 100, а
измелу поједииих куКа од 2 0 - 4 0 ш.
У селу има 175 кућа, а 215 пореских глвва1).
Име. — По једиом народном предању село је садање име
добило због тога што је' Царица' Милица ту јасно нидела'сина,
Високог Стеваиа, кад се враћаб с војском ие Русије. Оии који
овако причају веле да се село раније авало и Јаскика. По дру-
гима село је име добило због многих јасика, које туда, поред Мо-
раве, расту.
Отаринв, — Око села ви у селу ве налааи се иикаквих тра-
гова старих насеља. Преко ТЈлискеМораве, одмахспроћу овога
села, било је селбКованлуЧииЈге, Кованлук ИЛИ Кдв&нЛучани, које
се помиње у Уписникусела' од 18(16.' год.;'а'има гаи1 вА ВуЈићевој
карти у »Путешествију*. То се 'село изме^у'" Г825.* и '1830. год\,
абог поплаае, раселИЛо. Већи део становника је отишао у'Читлук
код Крушевца,"а мањи у' ЈасиКу и Га"в'е^'.' Испод цркв'е; на мбрав-
ској обали,' налазе1 се ћулад од'2—3 к^г.Ј)'' ' "' •»■■■"• "- ■•* • —
Поотанак оела и порекло отановништва. — По предању
село је старо и ту је постојало још аа време Цара Лазара. Старости
>) Ову су чесиу Турцн у аманет оставши Гојку С. Шајнћу, трговцу нз

Крушевца, н његовим. потожцижа, да је надмедају н одрхавају, каошто каже
иаоис на нс*ој честа. '~ * "" '
*) Пб МаДнћевићу 1873. год. бнло је 156 порескнх мава.
*) Као што'јУ пЛнатб, С»д1Е>'су гад. 1810; Србж п^гво иреср>ди Рушид-пашу,
жоји је, пошажвгв^иг Ннннц ааобншао -Дашгрвд, — ударно ва-ВрЈгМевмгн^рвнуо
ов.к Варннрнну. вдбнјеин од Срба на Јаснцн, преоин еу Турцн Моравушнже
Јаснке, па ударндн на брдо Јагодњав н отнвин 'ннз Мораву Варварнну.
ЕТНОГРАФСКИ 8ВОРННК, КН>. VI. 21
П|||20С1 &у \^Ј оо^1е

322 СТАНОЈЕ М. МИЈА.ТОВИЋ
села иду у прилог неколике породице стариваца. За турског вре-

мена Јасика је била омања варошица. Пирх пише да је »уолед живог
саобраћаја постало вапредна паланка, у којој има много трговаца
и маса еспапа.* То је било кад је Крушевац био под Турцима.
Доцније, кадје Крушевац оолобоћен, Јаснка није могла у његовој
непосредној близинн као варошица опстатн. И данас стоји калдрма
у улици, где су механе и дућани, неколико старинских дућана и
једна механа, сада Фуруиџнница.
У Горњој Мали су ове породице:
Велики&и (15), који су старинци. Славе Св. Пантелију и Св.
Луку. — СредојевиАи (12) су такођестаринци. Славе Св. Николу.
— ТуеегџиАи (10), тако прозвани по томе што им је неки стари био
тувекџија, досељеници су из Тонлице. Славе Св. Пиколу. — ПуииАи
(8) су такође из Топлице. Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-дан.—Мале-
зи&и (3) су из лесковачког краја. Славе Св. Луку н Марков-дан.
— ЕриЛи (4) су из рудничког краја. Славе Ђурћев-дан и Св. Ђорћа.
— БулурдиАи (Тинчићи) (4) су дошли пре 100 година из Старе
Србије. Славе Св. Аравћела (8|Х1 и 13|УН). — ПоиовиАи (2) су
из Старе Србије. Славе Св. Аранћела. — БачеанџиАи (2) су дошлв
пре 50 година из Беле Паланке. Славе Св. Николу. — УжаревиАи
(4) су из врањског округа. Славе Св. Николу. Има их у Својнову
и Маскарнма. — Стрељи&и (2) су из Стрелца у окр. пиротском.
Славе Сн. Ђорћа и Ђурђев-дан. — ЂориАи (2) су из Старе Србије.
Славе Св. Николу. — ВаниАи (4) су дошли пре 80 година из врањ-
ског округа. Славе Св. Николу. — Цекипи (5) су из врањске око-
лине. Славе Св. Николу. Има их у Маскарима. — Врањанци (6)
су из враљске околине. Славе само Св. Андрију. — ПетриКи (1)
су из врашског округа. Славе Св. Аранћела (8|Х1 и 13|УП). —
Стаменкови&и (1) су такоће из врањскогокруга. Славе Св. Аранђела.
— СтевановиЛи — Влаои (5) су досељеници из крајииског округа.
Славе Св. Стевана (27|ХИ и 2|УШ). — СаековиКи (2) су из Старе
Србије. Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-дан. — ЈаковлевиЛи (2) су
дошли од Лаба у Старој Србијн. Славе Св. Николу.
У Доњој су Мали:
ЂорговиКи (14), који су се доселили пре 150 година из Црне
Горе. Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-дан. — БркиАи (14) су из Вали-
чеве у Топлици. Славе Св. Аранђела (8|Х1) и Петковицу (26|УП). —
ЋосиКи (10) су ив Жупе. Славе Св. Ђорћа и Ђурђев-дан. — Цве-
тановиКи (10) су ив лесковачке околине. Славе Св. Аранћела (8|Х1
и 13|УН). — ЋоЛи&и (4) су из лесковачке околине. Славе Св. Аран-
ћела. — ФилииовиАи (4) су токође из лесковачког краја. Славе Св-
шШгеЈћу \ Ј 0 0 5 1 С
ТЕМНИЋ 323
Николу. — ЛеиожениАи — Јованови&и (2) су ив пиротског округа.

Славе Св. Николу. — ВилимоновиАи (4) су ИБ Топлице. Славе
Митров-дан и Јеремин-дан. Има их у Средњем Крчиву и Медвеђи
код Трстеиика, где су поанати под именом Ђаволовићи. — Та-
киби (1) су из пиротског округа. Славе Св. Николу. — МиЛиЛи —
СтојадиновиЛи (4) су из вишког краја. Слапе Св. Луку и Марков-
дан. — ВељковиЛи — Рђавчани (3) су из врањског округа. Славе
Св. Аранђела (8|Х1 н 13|УН). — СтојилковиКи (1) су дошли ив
лесковачке околине пре 30 година. Славе Св. Николу. — ГајиКи
(2) су из врањског округа. Славе Св. Ћорћа (3|Х1) и Ђурћев-дан.
— ТројановиЛи (2) оу из лескоаачке околине. Славе Св. Аранћ,ела
(8|Х1 и 13|УП). — ИлиКи (1) оу дошлн пре 40 година из крајин-
ског округа. Славе Св. Аранћела (8|Х1 и 13|УИ).
У селу има црква. школа, судница, две механе, један дућан,
једна ковачница и три ужарнице.
Сеоска је слава други дан Свете Тројице, а ваветвна немају.
Гробље је једно в налави ое у врх села, у страни, идући
ка Крушевици и Срњу.
13. Срње.
П0Л03В&Ј| — Село се налааи у стрмим странама Срњанске
Реке, која се код Јасике улива у Голиску Мораву. Више је кућа
ва десној осојној страни него иа левој. Ова река у доњем току
пресушује, али у горњем и средњем викад. У уској равници
око реке кућа готово и нема. Приликом ивливања не чини селу
викакае штете.
Село пије највише бунарску воду. Само у Горњој Мали ииа
један иваор, којв не пресушује.
ЗвМЉв И шукв! — Земља је већином слаба — прљуша.
Многи крче шуме, те имају новина или крчевина, које добро ра-
*>ају, нарочито кукуруа н пшеницу.
Шуме има доста и крупве и ситне, а налави се више села,
с једне и друге стране реке, а иајвише у месту званом Басаре.
ТвП| — Сеоске су куће ретке и подељене су на гомиле од
5—6 кућа; нвмеђу тих гомила је растојање од 2—300 т . Ипак
с е село дели у три мале: Бугарску, у врх села, ва 2 кш. далеко,
Горњу и Доњу Малу, измећу којих има 4—500 т .
У селу вма 78 кућа, а 140 пореских глава.
21*
324 СТАИОЈЕ М. МИЈЛТОВИЋ
I ' I — — ■ ■
т * в. — Село се иекад авало Ораш, па је оадањим именом

проавано у иовије време, абог многих срка којих је у шумнимало.
Отаринв| — Нвкаквих старииа у селу ни око њега нема.
Постанак овла и порекло отановништва! — Не може се
ништа дозиати о нремеиу постанка овога оела."Да није новб до-
каз'су старинци, који се у њему иаходе. Најновнја је' Бугарска
Мала, која је насељена нре 90 година и у кбјој'су' само:
ЖивковиДи (15), досељеници из пиротског округа. Славе Св.
Николу.
У Горњој Мали су:
ПактиАи (10), који су стариици. Славе Св. Мииу и Св. Аран-
ђела. — Жие&ноеиКи (8) су такође старвнци. Славе Св. Ђорђа
Алимпија в Ђурђев-даи. — Милчееи&и (7) су са Малог Косова.
Славе Петковицу (14|Х и 26|УП). — ЈоциАи (4) су из врањског
округа. Славе Св. Ћирика (14|П и 15|У11). — ЈовановиАи [А\ су
иа Старе Србије. Славе Св. Стеваиа (27|ХП) и Св. Илнју.
У Доњој Мали су:
Васиљкоеићи (8), досељеници иа врањске околине. Славе само
Ђурђеа-дан. — Бојкови&и (5) су са Великог Косова. Славе Св. Ђорђа
в Ђурђев-дан. — МарковиАи (4) ду иа Матејевца код Ниша. Славе
Св. Јоваиа (7|1 и 24|У1). — ПетровиКи (4) су иа Старе Србије.
Славе Св. Ђорђа' и Ђурђев-дан. — КасаеиЛи — ЖивпЛи (9) су
доселили са Косова. Славе Св. Арав^ела. Има их и у Обрежу и
л . . . . . . .., , . ', I , , 1 , 1 . 1 , . , .
Поточцу.
Сеоска је слава други дан Св. Тројвце, а заветина Томииа
Недеља, за здравље отоке и родност вииограда-
Гробље је јвдно и иалааи се у Горњој Мали, у страни.
14. Велика Крушевица.

Положај. — Већи део села иатааи се у странама потока
Пешинца, а мањн је око Срњанћке''Реке1. И1 поток'и^ека теку у
гк&Ђвдм 'нају!* и* уливају се у ГдлискуМораву код Јасике. Ноток
је 'источно; 'а'и8*ме*)? љега' и реке има оаШ'јед№' Омбња "коса.
Поток ие чнии готово ивкакве штете, а река, кад се иалије' много
оштећава кључ кроа који протиче. И поток и река о велвким
жегама пресуше.
Село пије највише буиарску воду. Имају и два извора, од
којих је један у Момирском Крају, иа десној обали Срњанске
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМЦРЋ 325
Реке, а другн (чесма) је у Пешицком Крају, н вове ов, као и

поток_, Пешинлц. Овн извори не преоушују.
ЗвИљб И ш у к в | .— Земља је већином јака и родна и на
н>ој особито добро роди: кукуруа, дуван и конопља.
Шуме има доста и ситне и крупне и налази се на коси из-
мећ^у Велнке Крушевице, Падежа и Вратара.
ТНВЛ — Село је обичне збијеноств. Куће су на,растоја$>у
од 30—40 т . Збијени^еЈ.су у Пешвцком Крају. Село се деди на:
Момирски, поред Срњанске Реке, н Пешицки^Кр&ј, у потоку Пе-
шинцу. Ови су крајеви удаљени један од другог аа 2—3 к т . , а
дели их вооа, која је развоће потоку и реци.
У селу има 80 кућа и 90 пореских глава.
■Ц. • - ■ ■ • . ■■ ■ . " 1 М ■ "• • •■'
Имв| — 0 нмену села у народу нема никаквих тумачења.

( Старинб, — у селу ни око њега нема ннкаквих остатака
ранијег живота и наоеља.
:| Прстанах оела. ж пореклд.отановвдоцтва! — Не ^же се
лознатв од кад је село на овоме месту. Иагледа да де. од прилике
пре 200 година ово село био одвојен крај седа Јасвке, јер се с
Јаоичаннма заједно копају и нмају једну сеоску славу. Станов-
ницн су већином дооељеници из врањског округа. Већина их је
задржала у говору стари акценат. Пешицки је крај пре насељен.
У Момирском оу Крају:
Момирци (12^, .дрсељеници; из. ^урдњске ^рк^лиде, ^.Сдаве Са.
Аданћела.(8ЈХ1 и Д З В Д . — Брј^и^ни [9\ ОУЈ и з ^ ј н и к д . ^ у .Т9 7
плиии^^С^аве^Св. ^иколу^— Џаеорци (8) су на Извора у врањској
околннн. Славе само Св. Илију.
У, Пешицком су Крају:
. . П&икиђи (15)<лоји ру иа врањске околнне. Славе, Митров-дан и
Јеремин-дан. — Игришани (7) су на Игрнша у врањокој околини.
Славе Св. Аранђела (8|Х1 н 13|УП). -т- ЂрцариЦџ (6Ј су.-.из .врањ-
ске околвне. Славе Св. Аранћела (8ЈХ1 (и 13,|У1Ј^. — ^ушманци
(7) су на Душманцд у лесковачкој ОКОЈЈИНД. Славе Св. Ндацлу., —
Пооови&џ (4) .незна се р,дакле(су. Славе ,Св. Н.икоду. —.Џаилџ^џ
(12) с у и а Чпиље у Старој Србији. Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-дан.
. . ,Сеос]ф је оцав,а други дан С.в, Тррјице, а заветина Пољо-
бранија (ради одбране усева од непогода!.
Мртваце сахрањују у јасичком гробљу.
П|||20С1 ^\/ ^ Л оо^1е

1Б. Гавез.
ПоДОЖаЈ. — Сепо се иаходи с леве стране пута, који иа
Јасике вде у Шанац и Варварин, и то управо на оредини иамећу
Шанца и Јасике, за 1 к т . далако од друма, а аа 2 к т . од Го-
лиске Мораве. Кроаа село протиче Гавешки Поток, којв га дели
на два неједнака дела: на десни већи и леви мањи. Оеај поток
лети пресушује, а, кад надође, не чини селу квара, јер му је ко-
рито дубоко.
Село пвје већином бунароку воду. Имају и два извора, који
никад не пресушују.
овмље И шуме. — Сеосии се атар пружа од оевера к југу
и прелааи преко Мораве. Кад ое ова иалије онда односи — опу-
чава — обалу и иасипа шљунком и каменом њиве и ливаде
поред ње.
Сеоска је шума уз поток. северно више села, и има је и
ситне и крупне.
Тип. — Село је обичне збијености и не дели се'' на мале.
већ на Фамнлије.
У селу има 18 кућа са 23 пореске главе.
Ихе. — Село је, како се вели, добило име по биљци га-
веау, која туда расте.
Отарине. — Старина нема никаквих.
Поотанак оела и порекдо становништва. — Насеље на
овом месту ннје скорашње, пошто има старииаца, али се није ра-
чунало у засебно село, јер га као таког први помиње Мвлићевић
у »Кнежевини Србијн«, већ је можда сматрано као крај Јасвке,
као и данас Буковик у Бошњанима и Орловац у Милутовцу.
Држи се да су се у ово село преселили становници старог села
Кованлучана.
У селу су ове породице:
Агатонови&и (4), досељеници са Косова. Славе Св. Ђорћа
н Ђурћев-дан. — Риоти&и (4) су стариици. Славе Св. Николу. —
Велкови&и (2) су из Топлвце. Славе Св. Николу. — Санди&и (3), за
које се не зна одакле су. Славе само Св. Игњата. — Јов&новиКи
— Радојкови&и (5) су старвнци. Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-дан.
Сеоска је слава други даи Св. Тројице; ваветине иемају.
Има једно гробље, које је на десној страни потока.
П|||20С1 11/ ^ Л
ТЕМНИЋ 327
16. Шанац.
Положај. — Село ое налавн на самој обалн Голнске Мо-
раве. Како га је с једне стране прнтеснила Морава а с друге
брдо, то има, као и Кукљин, доота ивдужен облик. Већи део се-
ооких кућа је на уаднгнутој заравни, а мањи у моравској рав-
аици, до којих Морава, прнликом наливања, често долази, и кључу
наноси штете. Са севера село је заклоњено једном косом која иде
упоредо с Моравом.
У селу се пије најввше бунарска, а ређе моравска вода. Из-
вора нема.
ЗбНЈБб И шукб. — Сеоски се атар протеже н преко Мо-
раве. Већн део атара је у странн. Поред Мораве аемља је осо-
бито родна (кумоача), те на њој добро роди кукуруа, дуиан, ко-
нопља н јечам. У страни је мешовита, али већином неродна.
Над селом у стравн има нешто ситне шуме.
Тип. — Село је доста збијено, тако да је кућа од куће у
оредњу руку удаљена ва 20 ш. Куће су с једне н с друге отране
друма Јасика — Варварнн. У селу се разлнкују: Горња, Средња
ш Доња Мала, које су раадвојене само сокачићима. У потоку Шту-
бељу, над селом, јесте крај Штубел, којн је удаљен од села скоро
за 1 кш.
У селу нма 126 кућа, а 158 пореских глава.
Име. — Село се овако прозвало због једног шанца, који
се и данас налази у страни над селом. 0 овоме шанцу нвшта се
не прича.
Старине. — Прича се да је у Штубељу бнла некад некаква
велика црква, од које су се до скора нознавале зидине. Других
отарнна нема.
Поотанак оела и порекло отановништва. — Првча се да
ј е пре 120 година у селу било 15 кућа. Али како је у селу ре-
лативно велики број старннаца село је морало бнти засновано
много раније.
У селу су, идућн низ Мораву, ове породнце:
ВидојевиАи — ЂурђеаиКи (19) су са Косова. Две оу им куће
у Штубељу. Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-дан. — Јеремићи (16) су
иа нишке околине. Славе јесењег н летњег Св. Аранћела. — Пе-
јиКи (7) су иа врањске околине. Славе Св. Николу. — Са&сојевиЛи
(9) су старннцн. Славе Св. Аранћела (8|Х1 и 13|УИ). — Смиљко-
виКи (8) су старинцн. Славе Св. Ђорћа н Ђурћев-дан. — Јоеамо-
1П1(12ес1 ћу ^ л 0 0 5 1С
виЛи (16) су старннцн. Славе Митров-дан н Јереиин-дан. — Гли-

горијевиАи (13) су такође старинци. Славе Петковццу ^јесењу и
летњу). — МилетиАи — ВукојевиАи- (16).-су са Косова. Славе Св.
Ђорђа и Ђурђев-дан. — Стеаанови&и (10) оу Н8 врањске околиие,
Славе Св. Аранђела. — Лаваџи&и:(\0) ру неповнатог порекла. Сдаве
Св. Ђорђа и Ђурђбв-дан. — СтојковиКи (2) су стариици. Ови су
у Штубељу. Славе Са. Аранђела.
У селу нма школа, једна механа, један дућан и једна ио-
вачница.
Сеоска је слава другн дан Св. Тројице, а ааветииа по Ђур-
ђеву-дне трећа иедеља (ради .адравља, код стовд),„Тада ваде живу
ватру, правлаче стрку кроз џроко,пану земд»у и мажу је„катранрм,
Гробље је једно и налази се у страни, у дну села, с леве
стране друма.
17. Вошњане.
Положај| — Село се налазн на обали Голноке Моцдве, про-
сткрући се и уа Бошњанску Реку. Сеоске су куће на једној уа-
дигнутој заравни, те с'у осигуране од поплаве, али их има н на
самој моравској обали. Кроаа село протиче Ботњанска Рвка,,-са-
стављена из Залоговачке Реке, која извнре код Сватовског Гробља
внше села Парцана, н Падешке Реке, која нзвнре втпе. Каменара.
Ове.се, рекв саст»ју ,иодод оела В Ј ф т а ^ ^оц;н>аЈаска РекаЈе доста
укопаца, те селу не наноси штете. Ретко када пресушује. Село
је окренуто истоку. љ ^,
Село понајвише пије бунарску, а ређе ивворску и моравску
воду. Иавора имају два. од којих је један у Буковику, а другн
у Обрадовицкој Фамилији. Ниједан од ових извора не пресушује.
овмље Е шумб. — Сеоски атар простире се уз Бошњаиску
Реку скоро до Вратара. У равници земља је јака и родна, а по
странама је мешовнта.
Шуме има доста и ситне в крупне, нарочито идући Врата-
рнма, уз реку, с леве стране, у једном потоку, а на месту зва-
ном Буковик. Она је шума далеко од села за 3 к т .
ГИПЧ — Село је обичне иди средње^збијеиости. Око^школе.
судинце и механе куКе су вбијеније, џ по крајевнма рааређеније.
Село се^ де^и на: Буковикх у потоку Буковику, за 3 кпа. од оста-
лог села, са ЈО^ку^Ка, Горњу, јужно уз Мораву, Средњу, у среднни
села, и Доњу Малу, северно ннв Мораву. Горњу Малу раадваја
од Средње Бошњанска Река.
П|||20С1 1^ ^ л оо^1е
ТЕМННЋ 329
У селу има 260 кућа са 310 пореских глава.

,, Им^, — По,. једнрм^пђичаљу седо се.овакр. проавалр. због
неких Турака ооитака, крји, .су ту ,н,вкад изгинули. ^По^другом
пак због неког спахнје Бошњака, коме је ово село припадало.
Отаринв. — За 2- к т . од села, идуКи уз реку, у равници,
на десној страни реке, било је, веле, иекад село. На томе меоту
находе се неке рушевиие, аа.које.се лриаа да је то. била црква.
Затим се находе стари новци, већином римски^ крмади од ае-
мљаног посуЈ>а, стрела и копаља. По једнима то се село ввало
Дрвнац, а по другима Буковлц.
Поотанак оела и пођвкло отановништва. — Старо село се
. . . . • .......V - • • > . . . |Г * Ч .
преместило на давашње место од прилике пре .150 година, по

једном причању абог чуме која их је морила, по другом абог реке
која их је плавила. У данашњем селу има 8 породица са 74 куће
„старинаца,* т. ј . оних који су и у старом селу били.
У Горњој Мали су ове породице:
ФилиповиКи (14), отаринци. Славе Св. Тому. — ДугалиКи
(8| су старинци. Славе Св. Стевана (27ЈХП и 2|УП1). — ЂурђановиКи
(9; су досељеници ив Шавца. Славе Св. Андрију и Св. Јована(24|УГ;.
— Коаи&и (3) су из Сталаћа. Славе Св. ЂорЈ^а и Ђурђев-дан. —
СтојановиАи (4) су иа Маскара. Славе Св. Николу. — Обрадови&и
(20) су старинци. Славе Св. Јовава (7|1 и 24|У1). — Пиаерци (8)
су дошли пре 100 година из Црне Горе. Има их у Коњусима, Љу-
бави и Комаранима. Славе Св. Ћирика. — ШулиКи (6) су дошли
пре 120 година иа врањскрг краја. Славе Св. Ннколу. — СланиКи
(4) су дошли из Старе Србије пре 100 година. Славе Св. Николу.
— Терзи&и (10) су дошли пре 100 годнна нз лесковачког краја.
Славе Св. Николу.
У Средњој Малн су:
ЉштаркиКи (12), старинци. Славе аимњег в летњег Св. Јо-
ван,а. — ЂосиЛи ]15).су ртарицци. ,С Обрадоаићима и Дештарки-
1>има. нису-род, Ц дко. им Џ једна. сдава.. Славе Св..Јована. —
Јор»цв{<. (12)ЧЈсу ,са Косова.. Славе зимњег.в летњег. Са. Стевана.
—:. -К1ДигЈриЛи,Д0),.су ,ра ЈЛооава. Сдаве. само .Св. Мину, (1Ј|Х1). —
МирЏмски, МирЏниКц,. (6.) су .из...врдн>оке. ..аколин.е, Славе. само
!вЈитров.-дан...Овако.оу,пр.р8вати збо.г наке бабв.Мирјанв. — Цукац>ци
(4; оу дошли пре 100 година иа Вукање у округу . крушевачкрм.
Славе Св. Нрколу. — Јев^осиАи (8> су.нз, Топдице^ али со не знају
посигурно. Има их и у Обрежу. Славе Св. Јована (13ЈХ1 и 24|И).
— ЂокиАи (5) оу ив Топлице. Славе Св. Николу. — СгалаговиЛи
П|||20С1 IV ^ Л оо^1е
330 СТЛВОЈЕ М. МИЈАТОПИЋ
(6) су иа врањског краја. Има их и у Бивољу вод Крушевца.

Славе Св. Ђорћа (3|Х1) п Ђурћев-дан. — ДавидовиИи (6) су из
Топлпце. Славе Св. Тому (6|Х). — Д&чиАи (2) су из Топлице. Има
их у Пољии у Левчу. Славе Св. Враче.
БугарчиАи (8), досељеввцв иа врањске околиве. Славе Св.
Николу. — МиленковиЛи (8), ве ава ое одакле су дошли. Славе само
Св. Луку. — БожаниКи (8) су из врањске околине. Славе Св. Нв-
колу. — ЏигулиЛи (6) су иа леоковачке околиве. Славе само Св.
Тому. — Рлдивојеви&и — ПлетикааиАи (20) су старннци. Славе
Св. Ђорћа и Ђурћев-даи. — Мијаилови&и (9) су вз врањског округа.
Славе аимњег н летњег Св. Стевава. — Пеши&и (6) су старивци.
Славе Са. Ђорћа и Ђурћев-дан. — Милутинови&и (3) су вепознатог
порекла. Славе Св. Николу. — СтанисавлевиЛи (6) су из Леновца
у округу црноречком. Славе Св. Јовава. — ПериЛи (6) су старннци.
Славе Св. Јована. — СтошиЛи (4) су дошли иа лесковачког краја
пре 100 година. Славе Св. Јовава.
У Буковику су:
Бурмази (6) оу из Здравиња у Расини. Славе јесењег и летњег
Св. Аранђела. — Зебичани (3) су ва Зебице у окр. крушевачком.
Славе зимњег и летњег Св. Јована. — ДамњановиК. (1) је доселно
И8 асела* (Бошњана). Славн Св. Ђорћа и Ђурћев-дан.
У селу има судница, школа, црква1), мехава и ковачница.
* Сеоска је слава Мали Спасов-дан, а ааветина Са. Врачи (1. и
14. јула). Прва за адравље људи и отоке, а друга ради берићета.
Село има два гробља. Једно је вово в валази се у Доњој
Мали, поред Мораве, где се сахрањују: БугарчиКи, ЏигулиКи, Бо-
жанвћи, Перићи, Пешићи и Плетикапићи. Саи остали копају се
у старом гробљу, у врх оела, које је оотало још од старог села.
18. Вратаре.
ПоложаЈ. — Ово се село находн на десиој отравн Падешке
Реке, ведалеко од њена оастава са Залоговачком Реком. Око Бо-
шњавске Реке, коју ове две образују, ииа пространа раввнца, воја
се испод села сужава и рачва у два крака, од којих једав иде
уаа Залоговачку, а другв уа Падешку Реку. Ово се село налази
иа месту где престаје равнвца и настаје клисура. Кроа доњи врај
>) Црква је мш н с&орашка. Досвећена је С|. Пет&и Параскеви (14|Х),

жада се код ае купн ваихн сабор. Тако нсто сабор се ту куш и о Баагој М»-
ријн и други дан Ускрса.
,п,&есЈ1-,у>^00^1е
ТЕИНИЋ 331
села протиче поток Паднна, који лети пресушује. Већи је део

кућа у равници покрај Падешке Реке, а мањи у страни. Село је
окренуто северу, али је ааклоњено косом, која чини развође Па-
дешкој и Залоговачкој Реци. Према Маскарима находи се у правој
линијн, те се каже да су: »Вратаре и Маокаре дим у лим. (
У селу се пије само бунарска вода.
Збнље и шунв> — Земља је у равници родна, а у страни
је мешовита. Много оеју конопље и кукуруаа. Село има особито
добрих лиаада које су ниже оела, према Бошњанима.
Шуме има доста и ситне и крупве која је јужно, у Буко-
вику, где су и бошњаноке шуме, и Јасењаку.
Тип. — Селоје средње вбијености (иамеђу кућа је растојање
од 40—60 т . ) . Дели се на Горњу, ув реку, ка Падежу, и Доњу
Малу, ниа реку, взмеђу којих је размак од 200 т .
У селу има 70 кућа са 72 пореске главе1).
Ине. — Село је сигурно ово име добило по положају на
ком је, јер је на вратима клнсуре, која одатле настаје уз реку.
Отаринв. — У селу нема никаквих остатака од старнх
насеља.
Поотанак оела и порекдо становништва. — На овом је
месту село тек од пре 160 годнна, а пре тога је бвло у врх
потока Падине, у меоту Јасењаку, одакле је, абог оокудице у пи-
јаћој води, на оадање место премештено. На старом месту оело
се авало Јасењак.
У селу су ове породице: МиленковиКи (12), који су ста-
ринцв. Славе Св. Аранћела јесењег и летњег. — Плањанци (8)
су досељеници из Плане у Топлици. Славе Св. Враче (1|УП и
1|Х1). — СтојановиЛи (4), дошљацн ив алексвначког краја. Славе
Св. Ннколу. — Стееановићи (16), досељеницн из тимочког краја.
Славе Петковицу (14|Х и 26|УИ). — ПржиИи (12), су дошли пре
100 година иа Адровца код Алексинца. Славе Са. Јована аимњег
в летњег. — МиниКи (3), дошљаци с Косова. Славе Св. Мину и
Св. АранКела (6|1Х). — Слатинци (7), оу дошлв иа Слатине под
Јастрепцом. Славе Св. Аранђела. — Рив&рци (4), оу иа Рибара
под Јаотрепцом. Славе Са. ЂорКа и Ђурћев-дан. — БрваковиКи
') ЗаввиАиво је како ово село ве расте, јер је још 1873. год. ниаао 68
пореских пава. Људа умиру још млади, те в вема стараца.
,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1 С
332 (ТАНОЛЕ М. МИЈЛТОВИЋ
■ . • п • I • • : • :■< Ш' : I: №.•
— Ш&биАи (4) су ив Бивоља код Крушевца. Славе Лааареву

Суботу и Св. Симеуна (13[11|. ( ...,...•.
. . (Јеоска.је слдва,, други, ,ран Ов. Тројлце,, а,заветина бои^и^ри
поклади (да чуиа не мори селој и Петка пред Благовеот (ва вдравље
сточно).
Сељаци се копају у иадешком гробљу.
19. Падезк.
ШдОЖВД ,— Седо се находи на обема. странама Падешке
Реке, пружајући се у.правцу речном. Сеоских је кућа више у стра-
нама негр у равиици. Осојна је сц>ана изложена северу, а при-
сојна ј у г у . а селр је у главном окреиуто на п.-сЛи. С леве. отЈране,
блиау цркве, у реку. ое улива поток СдадагЈ, који лети пресушује.
Река пак никад не. пресуши, и у њој има и рибе. И поток и река,
кад се излију, чине велику шгету селу и атару.
Село иије веНином бунарску воду. Извора имају три: Водице,
у осојиој страни, Чесма, на аападном крвју села, и Кладенац, у
срвдини села. Ниједан од ових иавора, као ни бунари, не пре-
сушују.
. ЗвиДО И шуме. —.. ЈСвоски- атдр се. наЈЈВвше. протаже уз
реку. Земља је.нећинои слвба н неродна, самр је нешто мало боље
земље поред реке, али је ова квари кад вадоће.
Шуме ииа доста и ситне и крупне, и налави се највише
У осоју.
Тип. — Село је обичне збијеиости, алв су куКе много ређе
него у Вратарима, те би се још боље могло рећи да је село на
прелазу између вбијених и раабијених села. Село се дели на осојну
и присојну страиу, између којих је размак од 5—600 т . , куда
тече река. Поједине куће су удаљене једна од друге по 60—80 т .
. . . - •• *•.,.,. , ••I , . ., , < |

. ,.!№% ~.. и.?глеЛД.4Ч Је 9аД9„9,Ч(Ј име доби,л1о„.због прлождја
накомеЈе, јер.Је у пџдини.. У .н^р.рду,. се аак^.црича да се овако
зове с тога што су иеки исељеници прво ту а&ли.
0тарИН6> — у Костпштевцу, иише оела, имв неко старо
гробље, аа које кажу да је турско. Око овога гробља валаве се
комади од иачева и стрела. На брду Лаву, у осојној страви, на-
лазе се неки златни стари новци, за које веле они који су их
виђали да су из Душанова доба.
.ш&еаи^ОО^к
ТЕМНИЋ 333
Поотанак овда н порекло отановннштва. — о постаику

села у'варод^ се ништа не прича. Свакако* нијеново, пош'т'о'имају
неколнке породице'бтарииаца. ' " '"'" ' '
У оелу, и то у прнсоју, ове су породице:
КрстиАи (24). који су ив Вукање у Јастрепцу. Славе Св. Николу.
— Ни*олиКи (5) с у и з Црне Реке:*Славе'самђ Св. 'Араићела 1 (8|Х1).
— ВошКо&иЛи (30) су отарвнци'. Огара БоИко биб' је капетан кбд
кнеЗа МилеТе Радојковкћа' вз'Катуи«\"'Славв' Св! НПколу. —' Бу-
шети&и (4) су из1 Беласице у окр. тбпличком. Има" их 11 кућа у
Рековцу и 2 у Милутовцу. Славе Св. Тому (6|Х) н Томину Е&дељу.
У осоју су: ВасиАи— МилојееиКи (10), старинци. Славе Св.
Враче [\\УН и Ч|Х1)1 — НиМЛиКи (12) су из Головода у окр.
крушевачком. Славв Св. Јбвана |7|1 и 24|У1).' — Жткоеићи (5)
су однекуд'И8 крушевачког округа. СЛаве'Св. Јована (7[1'И ?4[У1).
V средини села, у присоју, је црква, школа, судница и механа.
Црква је пУдНгнута пре 50 годниа и посвећена Св. 'БогојЈодици
(1рСЈ| када се код'ње купи1 великн' сабор. '" '"
Сеоска је слава Мали Спасов-дан, а заветииа Светли Четартак
(пред Цветну Недељу), аа здравље људи и стоке.
Гробље'је"једно и'"налазимсе' у1 'дну оела,' испод цркве, где
се копају и Вратарцн. ' " '
20. Крвавица.
Положај. — Село се иалази иа Падешкој или Шашило-
вачкој'Реци, 'више Падежа. Река га делв ва' ооојву и присојиу
страну. Прва је с десне отраие реке н окренута је северу, докле
ј е присојна лено од реке в изложена јв југу. -Крое осојну страну
протиче поток ПетловаЦ, кбји лети преоушује, али се<о'неликии
кишама, као и р^ека, »издује* и ианосн веливу штету селу и атару.
К у ћ а ј е витле у осојној него у прнсојној страни/ а по(Јед реке
их је врло мало. Већн део села налази се на пескушн, под којом
ј е пешчар.
Село пнје повајвише бунарску воду. Ианора имају два: Чесма
а Јеверо; који су у осојној страни,'н ннкад' не пр^еоушују.
ЗвМЉв' И шумв. — Земља је по странама слаба '(пескуша
и прљуша^а^кра/ реке је јак'а'и роДна. ' •'""*''' <- < : >-
- 1.1 С \ ' '. Ј ■ .11 к>о|\1> ; ■ .1 II-. I I .
Шуме има ситве и крупне, а ввше Је нма у ОСОЈУ ивго у
ПрИСОЈу.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
334 СТАНОЈЕ М. НИЈЛТОВИЋ
Тип( — Село је встог твпа као и Падеж, с којим јвуве-

посредној блвзвни, па је всто тако и подељено — на осојну ■
присојну страну.
У селу вна 109 куКа, а 136 пореских глава.
Имв! — По причању једннх село се овако проввало абог
многе креи, која је ту проливена у некој битци још за време
Римљаиа, докле други причају да је село име добило због иногог
цраеног — крвавог иешчара, који се туда налазн.
Отарнне. — Испод села, а више извора Јеаера, ваааае се
два старвнока гробља, у којима су, како једнв лричају, сахра-
н>ени неки пинови, докле други кажу да су та гробља вз ирекева
помевутог краавог боја, и додају да је једно једне, а друго друге
непријатељоке стране. У осоју код старог гробља налааи се ру-
шевина од неке цркве, где се сад купи сабор о Благој Маријв.
У Басару се налаае иека тучана ђулад од по 2,5 к#г. Још да
кажеио да се у атару сеоскои налази један велики камеи, аванв
Белег, за који се прича да га је ту добацио КраљеввН Марво нз
Каменара.
Поотанак оела и порекло отановништва. — д а је на овои
месту бвло насеља од старина докаа су помвњате стариве, али
се не може звати у каквом је односу са тим старим насељем да-
нашње. Старинаца има једна породица.
У селу, и то у осојиој страни, ове су породице:
РајкоеиЛи (24), старннци. Славе Св. Нвколу. — КоаиКи -
ЈелиАи (15) су из Сталаћа у окр. крушевачком. Са Коаићина V
Бошњаннма сматрају се као једна породица. Славе Св. Ђор^
(31X1) и Ђурђев-дан. — МаксимовиКи—МилиКееиАи (12) су га
Жупе. Славе јесењег и летњег Св. Аранђела. — ДеегковиЛи (8!
су непознатог порекла. Слаае Св. АранКела. — ДамњаноеиАи >6
су из Жупе, а тамо су дооелвли иа Топлице. Славе Св. Николт.
У присојној оу страии:
БелобрковиКи (10), старинои са Косова, одакле су се пре-
селпли у Тонлицу, а одатле у Жупу у оело Лопаш, па отуда су
дошли овамо. Славе Св. ЂорКа и Ђурђеа-дан. — ПлетикааиАи (К
<:у из Бошњана од тамошње породице Радивојевића. Славе Св.
ЂорКа и ЂурКев-даи. — Милетићи (6) су из Топлице. Славе Св.
Аранђела и Госпођнн-дан (15|УШ). — СавкоаиКи (10) су из кру-
шевачког округа. Славе Св. Илију и Св. Ћирика. — АГавриЛи
(8| су из Глобара, а таио су дошли иа Топлице. Славе Св. Јо-
ТЕМИИЋ 335
вана (7|1 н ШИ\\1). — Ив&новиКи (7) су нв Жупе. Слаае Сн. Ђорћа

н Ђурћев-даи.
Сеоска је слава други дав Св. Тројице, а заветина летњи
Св. Стеваи, ради адравља код стоке.
Гробље је једво и налази се у врх села. Ту се копају и
Шашиловци.
21. Шашиловац.
ПолОЖвЈ. — Свло се налази внше Крваввце, а поред Ша-
шиловачке Реке с обеју јој страна. Кућа је много више на десној
страни реке у осоју, него на левој у присоју. Већи му је део
окренут оеверу. а мањи југу. Река је укопана, тв селу и атару
не чнни никакве штете. Скоро је цело село, као и Брајковац, на
камену пешчару.
Село пије понајвише бунарску воду. Иавор има само једав,
близу реке, ва левој страви. Ни бувари ни извор никад ве пре-
сушују. Бунари су обнчно на ћерму и има их око 15.
Земљб И шунб. — У већнии аемља је каменита в неродна,
само што поред реке и у присоју има вешто мало кумсаче.
Шума нма више у осоју ио у присоју и то већвиом ситие.
ТнП1 — Село је обичве збијевоств и дели ое иа Фамилнје.
У селу имају 42 куће. а 60 пореских глава.
Ижв. — Чуо оам од једнога да се село овако прозвало по
аекаквом спахији, којв је бво мало ш&шнут. Другв пак првчаше
да је ово име абог мвогог шаша (шевара), који расте ту у бли-
зивн, око једве баре. Али у самом селу о томе се вишта не
прича 1 ).
Старинб. — У селу имају развалние неке старе цркве, од
које се познају још темељ и престови камен. Над рушевннама
ј е подигнута једиа зградица као капела2). Болесиици је походе
недељом.
Постанав седа и порекло становннштва. — Када је село
насељеио нвшта се не прича. Да је одавна доказ је ј е д в а поро-
д и ц а старииаца.
') У Уииснвву села од 1818. годнне ово се село вове Шашилово (вада
ј е нмало само 8 вућа), ади је то погрешно. Право иие овога села је Шаши-
ловад, али се у ОВОЈИНИ чује и Шиппмовац.
г
) Овој је црввини село дио ово 20 ћа шуие у осоју и једну добру ди-
ваду. То се имање даје под закуп, а од добнјеног новца инсли се да се на том
месту ио вреиену подвгне лепа црква.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
336 СТЛНОЈЕ М. МИЈА.ТОВИЋ

//етровил»и(12), који су старинци. Пружају се од црквине па до
у врх села. Славе Св. Јована. — МарковиАи (12) су досељеници
из Жупе. Славе Св. ЂорКа и ЂурКев-дан. — ЈанковиКи (8) су из
Топлице. Славе Св. Стевана (27|ХИ и 2|УШ). — Димитријевипи
(3) су са Косова. Славе Митров-дав и Јеремин-дан. — СтошиЛгС
(7) су последњн досељеници, који су дошли пре 90 годииа из н и -
шке околине. Славе Св. Николу.
Сеоска је славв други даи Св. Тројице.
Сељаци се копају с Крвавичанима у једном гробљу, које је
измеКу'тпх'села.
22. Глобаре.
ПоложаЈ. — Село се налааи у странама Глобарског Потока,
леве притоке Падешке Реке, који, протнчуКи кроаа сред села,
дели га ва две скоро подједнаке полоиине. После Камевара ово
је најузвишеније село у ТемниКу. Стране потока на којима с у
куће благог су нагиба. Поток лети пресушује, а приликом" иали-
вања не наноси никаквих штета селу ни атару.
Село пије више иаворску но бунарску воду. Главни су и з -
вори: Бубан, Ривник, 'Пескавац, Немачки Клабенац у осојној, и
Стан>евац у присојној страни потока. Од извора' ниједан н'е п р е -
| •>' I . •• , . 1 . н:'
сушу]е.
Земље и шумв. — Земља је веКим делом слаба и иеродна.
Нешто је мало родне аемље поред потока' и у "присоју, идуКи'Пар-
цаиима1).
Шуме има доста, али веКином ситне. Находи се на обема
странама над селом.
ТИПЛ — Село је доста раареКено. КуКе ааузимају по целу
страну и изилаае чак иа венац од коса, тако да је измеКу поје-
диних равмак од 100—«Ф0"'т! А од осојие до'присојне стране
ииа 4—500 т .
У селу имају 52 куКе, а 75 пореских глаиа.
Ижб. — Прича се да Је село ово име добило због неког
турског спахије, који је некад ту живео и Србе гдооио.'
(Јтарине. — Усред села имају раавалине веке старе ц р -
кве, на' ксгјима је пбдвгнута "^сапела. Не вна 'се "коме је ' свецу
•»-. «■ г- ■■. I: •■ > в •.*• *Ј «■- г...
1) Занимљиво је како у цедом глобарском атару неиа пешчара, доие га

но ОКОАНИМ селима: Каменарниа, ШашиовцЈ в Крвавицб има ■ сувише'. '
,п,&есп,у>Ј.оо^1е
ТЕМНИЋ 337
била посвећена. Болесвици је походе обично недељом. Иамећу

Глобара и Каменара има неко старо гробље, аа које се прича да
је из римског времена.
Поотанак оела и порекло отановништва, — Село је у
главном насељено, по каанвању стараца, у почетку XVIII века.
Али, судећи по поменутом старом гробљу, види ое да је и пре
тога некад морало ту бити насеља.
У селу, и то у осојпој страни, ове су породице:
Пљ&киАи (5), досељеницн из Пљакове. Ииа их 10 кућа.
Славе Лазареву Суботу и Св. Лазара (7|Х1). Има их 10 кућа у
Страгарима. Они се једини сахрањују у каменарском гробљу. —
РадовиАи (4) су из Црне Горе. Славе Петковицу јесењу и летн>у.
— МилетиАи (7) су дошли из Кукљина пре 80 година. Славе
Св. Аранћела јесењег и летњег. — ЖивковиАи (4) су из круше-
вачког округа. Славе Јану и Јаћима и Богојавце (6|1).
У присоју су:
КајмаковиАи (15), досељевици из Бистрице на Косову. Има их
и у Белој Води, где се зову још и Бистрићи. Овако су проаванп
вбог тога што им је неки стари кајмак украо. Славе Св. Јована
зим&ег и летњег. — МилосавлевиАи (3) су иа Жупе. Славе Св.
Мину и Св. Аранћела. — ЗдравковиАи (2), ие ана се одакле су.
Славе Ђурћев-даи и Св. Тому. — ЖивковиАи (6) су старинци.
Славе Св. Николу. — ВеселиновиАи (3) су иа неког села под Ја-
стрепцом. Славе Са. Враче(1|УН и 1|Х1). — ДачиАи (5) суиаТоплице.
Славе Св. Враче.
Село слави покладе пред петров пост, а заветује Краљев-дач
(24|1Х), ради здравља код стоке.
Гробље је једно и налааи се на крају села, идући Парцанима.
23. Каменаре.
ПолОЖаЈ. — Село се веКнм делом налази по страпама дрста
стрмог иагиба, а мањим у рецн илн потоку. Управо село је на
раадвојку двеју коса које се од Благотина спуштају према Го-
лнској Морави, а на изворишту оне реке што пролааи кроа: Ша-
шиловац, Крвавицу, Падеж, Вратаре и Бошњане. Ово оело нма
аајузвишевији положај мећу селнма темннћскнм. Кроаа аападни
крај села пролази поток, који извире више села, код Сиатовског Гро-
бља, од кога после постаје Падешка или Бошњанска Река. Село
је у главном изложено југу.
1ТНОГРАФСМ ЗБОРННК, КЊ1ГА VI. 22
338 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОНИЋ
У селу се пије бунарска и иаворска вода. Од иавора нај-

главнвји су: Дпнчицки Извор, Водица и један трећи без наро-
читог имена. Ови иавори викад не пресушују.
Земље и шумв. — Село се налаан на каменвтој пескуши,
а таква је вемља скоро и у целом сеоском атару.
Шума је прорећева. Најаише је има на севервој страви се-
оског атара.
ТиП| — Камеваре долави у ред раштрканих села. Кућа од куће
вегде је удаљена по 3—500 т . , а крај од крајв и више. Село
се дели ва Горњу, северо-аападни, и Доњу Малу, југо-источни
део села, које дели помевутн поток. У Горњој су Мали Секулићн
и Марићи, а у Доњој ооталн. Правац простирања села је ј.и.—с.а.
У селу има 47 кућа1), а 72 пореске глаае.
Имв| — Село је добило име абог мвогог камена, на коме
се налааи, или абог к&менара (каменореааца), који су некад у
овом селу били на гласу.
Отаринб. — Старина нема никаквих.
Постанак седа и порекло становништва. — Село је, по
првчању, постало у другој половиии XVIII века. Квко око села
нема нвкаквих оотатака ранијег живота, то је можда тада првн
пут и аасељено.
Породвце су се досељавале овим редом:
Годи&и (10) су дошли пре 140 година иа Злегиње у округу
крушевачком. Славе Са. Николу. — МиладиновиЛи (5) су из Но-
вог Пазара. Славе Митров-дан и Јеремин-дан. — ЈошиКи (4) су
из Ступња у окр. крушевачкои. Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-даи.
— МијаиловиЛи (5) су иа Бојника у Тоалици. Слаае Св. Ђорћа и
Ђурћев-дан. — МариКи (3) су из Коњуха, а тамо су дошли не
Жупе. Славе Ђурћев-дан и Св. Ђорћа. — СекулиКи (8) су од Вје-
лопавлвћа ва Црве Горе. Једна су »амилија са Михаиловићима иа
Милутовца в Хајдуковићима из Обрежа. Славе Петиовицу. —
МарковиКи (6) су доселили пре 110 година иа Црне Горе. Славе
Св. Јовава (23|1Х) и Спасов-дан. — РаОовановиКи (9) оу дошлв
иа Црне Горе кад и Марковићи. Славе Петковицу (14јХ) и Св.
Николу летњег.
У селу има црква, подигнута пре 20 годииа, воја слави Св.
Петку Параскеву (14|Х).
Сеоска је олава Бели Петав по Тројици.
У селу има једио гробље, воје је у Доњој Малв.
') 1818. годвне село је вмало 8 сућа, а 1873. свега 25 поресках ш м .
|П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ
339
24. Парцане.
ШЛОааЈ, — Село се налази на левој и десној странн Пар-
цанског Потока и то много више на десној осојној, која је блажа
од леве. Већи је део села окренут оеверу, а мањн југу. Поток
селу не наноои никакве штете, нити га ваонпа, јер му јв корнто
од иловаче и довољно укопано.
Пнје се већином бунарска вода. Чеома нма само једна, звана
Змајееац, са доброи водомЧ
ЗвХЈБв И шужв| — Земља аа обраћнвање је раалнчита: нај
јача је поред потока в око црквине, испод села (обичво кумсача,
црница н смоница); по странама је слабија, сом окорашњнх кр-
чевина које добро раћају.
Ваћи је део сеоског атара под шумом, које је највише на
саверној н западној странн, а има је н ситне н крупне. Некад
је село имало ааједннчку планииу са Љубавом, али је данас нз-
дељена.
ТиП| — Сеоске су куће доста гбијене, нарочито у среднвн
села, где јв растојање взмећу појединих кућа по 20—40 т.; реће
су по крајевима, где су на растојању од 60—80 т . Село се дели
иа »амилије.
У селу има 78 домова са 115 пореских глава.
Икв| — Неки веле да је оело ово име добило што су ту
некад наћеие многе аарв. За вгвор Змајевац веле да св тако про-
ззао што су се у њему у старо време купалн амајвви и кажу да
је ту налажено крљуштн од змајева (амајотреоина).
0тариН6| — У дну села, на десној страни потова, има једна
капеда, посвоћена Св. Арханћелу (13. јула), кад се ту купи ве-
лвки сабор. Ова је капела поднгнута на рушевииама неке отара
цркве, у којој су наћанн престо, крот и икона. Предање прича
да је то била велвка црква и да ое авала Студеница, и још се
првповеда да је мало ниже цркве било село Дудовица, ва месту
кога находе се н данао старине.
Поотанак седа и порекло отановништва. — Ништаса не
првча како ја старо село расељено, само садање село нема нвкакве
везе оа њим, јер је постало крајем XVIII века.
') У ОШ1Е1, у подсмеху, ревну аа сдаоу ракију да је од &е бом пар

цаксм вода.
22*
340 СТАИОЈЕ М. МИЈЛТОВИЋ
У селу су најотарији: МојсиАи — МојсиловиКи (35), који

су овде досељеии пре 140 година иа Батота у Жупи, где су им
још кумовв. Ова поводица аахвата оредину села. Славе Св. Ђорћа
Алемпија и Ђурћев-дан. — ЦуриКи (3) досељени из Жупе пре
110 годнн«, Слам Св. Стеваиа (авмњег в летњег). — Ив&новипи
(15) досе&ени пре 100 година на Катуиа код Варварииа. Славе
Са. Николу. — Анђелкови&и (4) досељенв пре 100 година ва Жуле.
Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-дан. — Ђурјанови&и (5) доселжли су
се пре 80 година ва Рибароке Бање, где оу оотала дте брата, а
два дошла овамо. Славе Ђурћев-дан и Св. Ђорћа (ЗЈХ.1). — Пе-
тровиИи (4) су прешли пре 80 годива ив Црие Горе. Славе Пе-
тковицу. — ТодоровиКи (4) су дошли иа крушевачког округа. Славе
Св. Николу. — Ст&ниКи (8) су непоаиатог порекла. Славе Петко-
вицу, а две куће олаае Са. Аранћела.
Сеоска је слава други дав Васкрса, а 8аветина Јелева и
Коистантил (аа здравље стоке).
Гробље је једно и налази ое иа левој отрани потока, у при-
сојној страни.
2Б. Мареново.
ПоложаЈ| — Село се валази испод Парцана, а у непосредвој
бли8ини Залоговца (куће су им скоро саотављене), у Маревовачком
Потоку, који се улива у Залоговачку Реку с леве јој страве. Куће
се простиру уа поток, од ушћа му па скоро све до иааора, и то
их је више иа десној страии. Овај поток, који лети пресушује,
не чини селу никакве штете. У главном село је окренуто југу.
Већииом пвју буиарску воду. У врх села, у Илнчицкој Мали,
налази се један вавор, који иикад не пресушује.
ОбМЛ.6 И шуиб. — Земља је поред потока и река јака и
родна, а по странама има и слабе. Имања су помешана оа зало-
говачким вмањииа.
Село има доста и ситне и крупне шуме, која је северно од
села и пружа ое до ћерћелинске косе. Већи је део атара под шумом.
Тип. — Сеоске су куће местнмнце доота разрећене, н то
све јаче што се даље иде од реке уз поток. Измећу неких је ра-
отојање по 20—30, а иамећу веких и по 2—300 т . Село се
дели ва Горњу, Доњу и Милатовску Малу, иамећу којих је ра-
стојање по 4—500 т . Горња и Дон.а Мала су на левој, а Ми-
латовска на десној страни потока. Милатовска је скоро снроћу
Горње Мале.
П|||20С1 ^у ^ Л
ТВМНИЋ 341
Село има 39 вућа са 57 пореских глава.

Иив| — 0 имену села вмају два тумачења По једном
село се овако прозвало по неком Марј&ну, који се овде први до-
селио, те ое у прво време и ввало Марјаново. Други кажу да је
село име добило по неком Мврину, ваотојннку имања Кнеза Ми-
лоша, који је ту био, те се у прво време авало Марицвво. И
данас се у околини чује Маривово, а по гдегде н Маруново.
Отаринв. — У еелу нема никахвих трагова ранвјих насеља.

Поотанак оела н поревдо отановннштва. — Ово ј« оедо
постало после Другог Уотанка, јер га ве помнњу ви Вук, нн Вујвћ,
ни Сревњевски, нитн га вма у Уписнику села од 1818. годвве.
Вероватно да је дотле рачувато као крај Задогоаца, Већв део
земље, где је давас село, и скоро цео оеоски атар била је адија
Кнеза Милоша, где је он жирио овиње. На многе молбе Маре-
новчана и Залоговчана, он је допустио Шокорцу из Пољие у
Левчу, да то имање распрода по цванцик (4 гроша) лавац, а
целу им је иланину нвнад села поклонио. То је, по причању, бвло
негде око 1824. нли 1825. године.
У Горњој су Мали:
Иличи&и (3), којв су досељеници нв крушевачког округа. Славе
само Митров-дан. — Милатићи (2) су ив Старе Србије. Славе Св.
Мииу (И|Х1) н Са. Аранћела (13|УП).
У Милатоввцкој Малв су:
МилатошиАи (12), који су се досалили ив Мвлатовца у окр.
крагујевачком. Олаае Св. Ђорђа (3|Х1) и Ђурћвв-дан. — ЂориЛи
(2) су иа Залоговца. Славе Св. Аранћела јвоењег и летњег. —
СтввлновиКи (2) су на Залоговва. Славе Св. Мвву в Св. Аранћела.
С Милетићима нису ннкакав род, као што би на први поглед вв-
гледало вбог всте славе в преславе. — ПајчевиКи (3) оу вз Старе
Србије. Славе Св. Нвколу.
У Доњој оу Малв:
АнђелковиКи (5), досељенвци ив Тољевца. Славе Св. Ђорћа
(31X1) и Ђурћев-дан. — Р&дивојевиЛи (5) су из ћелике Дрввове.
Славе внмњег в летњег Св. Стевана. — ГлвтановиЛи (5) су иа
Злегиње у окр. крушевачиом, гдо им је неки стари убво Тур-
чина, па вобегао. Славе Св. Јована (7|1) в Св. Луку.
Крај села, левом отравом нотока, пролаав нови друм Кру-
шевац — Јаовка — Залоговац — Крчив — Рековац — Крагујевац.
342 СТАНОЈЕ М. НВЈАТОВИЋ
Сеоска је слава Бели Четвртак по Тројици, а заветина 5.

авгуот, ради здравља код стоке.
Мртве копају у залоговачком гробљу.
26. Задоговац.
Положај. — Село се валазв око Залоговачке Реке, у отра-
вама осојној и првсојиој, као в у рааници поред реке. У главном
је окренуто нстоку, докле је осојва страиа нзложева северу, а
присојва југу. Река се реће излвва, алв не наноси велнке штете.
Каткад, али ретко, преко лета пресуши.
Село пије већином бунарску воду. Извор вма само једав, у
Проквцкој Малв, који ввкад не пресушује.
ЗвЖЉв Н шуме. — Зиратиа земља зауанма тек половину
сеоског атара, докле је друга половина под шумом. У речној рав-
ници аемља је кумсача и смоница, а по отранама оу обичво пр-
љуша, пескуша и пољњача, које су слабије.
Као што је речено, скоро половину сеоског атара зауаимају
шуме. Шума је крупиа и ситиа и скоро сва се налази у прнсоју
више села, око Содолске и Ђерћелннске Коое.
Твљ — Село је средње збвјеноств. У равннци, нарочито
око школе, суднице н дућана, куће су абијеиије, а по страиама
и крајеанма су реће. Средња равдаљина взмећу кућа нзвоси
40—60 т . Село се дели на крајеве илв мале, од којих оу повај-
знатније: Ђорицка, БеКаревицка и Срндалока на левој, [н Про-
кицкл, ПетровиАска и ГузиКска Мала на десној странн реке. Из-
мећу ових мала је раамак у 980—400 т . Прокицка је Мала у дну
и саовим је одвојена од осталог оела. Петровићска влв Стојко-
вићска Мала је највећа. Она заузима разиицу и пружа се с обе
стране реке.
У селу има 135 кућа, а 157 пореоквх глава.
Ћхб, — О вмену села имају два тумачења. По једном село
се овако прозвало што је бвло. аа лугом, те ее о тога, веле, не-
кад и звало Залуговац. По другом пак тумачењу село је ово име
добило што га је неки спахија дао некакву Србину у аалогу.
Отаринв. — Испод села, на месту Коваилуку, валаае се
стари новцн в комадн од старог оружја н земљаног посућа, а
скоро је откопана в калдрма од »старог цароког друма*. Ту су,
веле, бвле и пчеле Цара Лааара, који је ту имао и неко добро.
Још од старина нма једио старо гробље, у врх села, у Ђорвцкој
|П|Ц2еси» ^ л О О ^ 1С
ТЕМОИЋ 343
»амилнји, где оу, веле, сахрањени Срби, које су Турци појурили

са сабора код парцанске цркве, па нх ту стигли и исекли.
Поотанак села и порекдо отановништва. — По прнчању
село је овде било и пре 200 година, али, како има старинаца, то
Ке бити да је још и старије. Ништа се не прича да је где по-
мештаво.
У Ђорицкој Мали су само Ћорићи (14), који су старинцн.
Славе Св. Араиђела.
У Бећареввцкој Мали су:
БеАаревиАи (20), старинци. Славе Св. Аранђела (8|Х1 и 13|УП).
— Р&дос&влевиКи (6) су неповнатог порекла. Славе Св. Мину
(Мрату) и Св. Аранђела (13]УН). — РистиКи (4) су И8 Жупе.
Славе Св. Ннколу.
У Срндаљској су Мали: »
Срндаљци (26), који оу ив Срндаља у окр. крушевачком. Славе
Св. Мину и Св. Аранђела. — СганачиАи (4) су И8 Станаца у окр.
крушевачком. Слвве Св. Враче (1|УИ и 1|1Х). — Радо/ковиЛи (3)
су дошли пре 40 година из Кукљина. Славе Св. Николу.
У Прокицкој Мали оу само ПрокиЛи (4), који оу ее доселили
аа Треботиаа у окр. крушевачком. Славе Св. Луку и Марков-дан.
У Гувићској Мали су само ГузиЛи (8), који су из крушева-
чког округа. Слаае Св. Мнну и Св. Аранђела.
У ПетровиКској или Стојковићској Мали су:
ПетровиКи — Стојкови&и (10), старинци. Славе само Св. Пан-
телнју (27|УП). — Анђелковићи (13) су из ЛепојевиКа у Левчу. Слаие
Св. Мину и Св. Араађела. — МилчсвиАи (6) су И8 крушевачког окр.
Славе Св. Мину н Св. Аран1>ела. — Ђоки&и (2) су неповнатог но-
рекла. Славе Св. Мвну и Св. Аранђела. — Пури&и (2) су дошли
ив Селвшта (код Великв Дренове). Славе Св. Николу. — Милути-
новиКи (5) су старинцн. Славе Св. Аранђвла. — РадовамовиЛи (4)
су непознатог порекла. Славе Са. Николу.
У селу има судница и школа. Крова село пролази новн друм
Крушевац — Крагујввац.
Село слави Св. Враче (1|УП), а заввтује Прокопов-дан (8|УИ),
поради вдравља код стоке.
Гробље је једао и находн се испод Прокицке Мале, где се
копају и Мареновчани.
.пШгесИз/ ^ л О О ^ 1 С
344 СТАИОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ
27. Маскаре.
Положај. — Село се налааи у раввицв поред Голвске Мо-
раве, а ведалеко од састанка јој оа Јужном Моравом. Пружа
се у правцу тока речвог. Морава га не плавн, јер је на увдн-
гнутој обали, као в скоро сва села поред Мораве, али плави
кључ. А има кућа баш поред саме Мораве.
Село пије бунарску волу.
Земље И шуме. — Сеоски је атар веома скучен, тако да
ианоси око 600 ћа, те је скоро најмањи од свнх сеоских атара
у овом крају. Поред тога аемља је неродна и слаба (нољњача),
сем једвог дела којв је у моравској равввци.
Шуме има мало ва вападном крају сеоског атара, у месту
ававом Бреотарац.
Тип. — Село је вбввево, а вије ушорено. Дели се на Горњу,
уз Мораву, н Доњу М&лу, виз Мораву, које дели друм што спаја
друмове Јасика — Варварив и Крушевац — Сталаћ.
У селу инз 150 кућа, а 195 пореских глава.
Име. — По једном народном првчању село је оввм именом
прозвано због лсаскараде, коју су ту Турци иавршили над мртвии
телом госпође Икоиије, жене Тодора од Сталаћа. По другом пак
име селу је дошло абог мвогих лсасака, којих је ту некад имало.
Отарине. — Више села, баш спроћу куле Тодора од Ста-
лаћа, налазе се развалине од неког града, којв је, по причању,
још из римоког добв. Оаидав је од встог камена од ког и То-
дорова Кула. Облика је четвртаста и данас је раарушев скоро
до темеља. У овом граду и око њега налазе ое стари новцв и
конади од оружја и посуђа'). У Доњој Мали, до Мораве, вмају
неке отаре пећине, у којима су, изгледа, иекад печеви аемљамв
судови. Ту има и некакво старинско гробље.
Постанак оеда и поревло отаиовнинггва. — Село је, од
. прилике, насељево пре 100 годвна. Већи део досвљеввка је из
села Ушевца у Пољаници (врањски округ). Они и данас говоре
дијалектом краја одакде су дошли. као и они на Велике Крушевице.
Отуда су их раселили Ариаути.
У Горњој оу Мали:
1
) Овај је град откопаа пре 15 годиаа. У месту и околина зову га »Бедем«.
Дааас се у велико руши и каиење од истог разаоси се по седу, ради поджвааа
кућа и другпх зграда.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМПНЋ 345
ИлијашковиКи (ИлиКи) (15), који оу и» леоковачког краја, из

кога су се прво преоелили у Мокри Луг, а отуда овде пре 100 го-
дииа. Славе Св. Николу (6|ХИ и 9|У). — СтојковиКи (13) су из села
Комарице у лесковачкои крају. Славе Св. Николу. — КрстиАи (8)
су И8 Лесковца. Славе Св. Николу. — Стојковци — ПешиАи (18) оу
Н8 села Пиљанице у лесковачкој околнии. Славе Св. Николу. Стари
су нм били ужари. — Врањанци (11) су дошли иа вран»ове око-
лине. Славе Св. Нвколу. — Павлови&и (10) су вз леоковачког
краја. Славе Св. Јована (7|1 н 24ЈУ1).
У До&ој су Мали:
ГаадиЛи (6), дошљаци иа лесковачког краја. Славе 8имн>ег и
летњег Св. Јоваиа. — НеделковиКи (9) су дошли из лесковачког
краја. Слаае Св. Николу. — БеКаровиКи (2) су из лескозачког краја,
одакле су, као и Илијашевићи, прешли у Мокри Луг, па отуда у
ово село. Славе само Ђурђев-дан. — ВоденичаревиАи — Мијаи-
ловиЛи (12) су иа лесковачког краја. Славе Св. Николу. — Ма-
ринковиЛи (6) су из лесковачког краја. Славе Св. Николу. — Ту-
векџиАи — СтевановиЛи (7) су ив лесковачког краја. Славе Св.
Николу. — ЗорниАи (5) су из оела Модрице (окр. крушев.). Славе
само ЂурКев-дан. — ГрковиЛи — ИулаковиЛи (4) су из леоковачког
краја. Славе Св. Николу. Овде се доселио неки Стојиљко пре 110
година. — МатејиЛи (4) су иа лесковачког краја. Славе Св. Ни-
колу. — ПеривуновиЛи (2) су из лесковачког краја. Славе Св.
Нвколу. — ПејчиЛи (1) су ив пнротског округа. Славе Св. Арав-
ђела (лет&ег и јеоењег). — НешиКи (3) су иа села Драшковца у
лесковачком крају, одакле је овде дошао (пре 120 годвна) иеки
Стојко Нешић. — ЧичаковиАи (1) су на Куманова у Старој Ср-
бији. Славе Св. Николу. — УжлрввиАи (I) су из села Собина у
врањској околини, откуда је озде дошао (пре 100 годива) некп
старац Никола Ужар. Једна је кућа била пре 100 година, па је једна
и данао. — ИвановиКи (3) су из лесковачког краја. Славе Св. Ни-
колу. — ЦветковиКи — БулкиКи (1) пребеглв оу из Старе Србије
у Лесковац, а отуда у ово село. Славе Св. АраиКела (8|Х1 и 13|УПј.
— ТодоровиКи (1) су из села Мелне у трноком крају, одакле су
се преселнли пре 20 година. — МарковиЛи (3) оу ив лесковачког
краја. Славе Св. Нвколу. — ЗајковиКи (2) су иа врањоке околине.
Славе Св. Николу. — Цукани&и (2) су из Старе Србвје. Славе
само ЂурКев-даи.
У селу има школа, мехаиа, дућан и ковачивца.
шк^ћу^оо^к
346 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОВНЋ
Сеоска је слава други дан Духова (Тројице), а ааветине 9.

децембра, аа адравље стоке, и Пољобранија, ради одбране усева
од непогода.
Гробље је једво и налази се у Доњој Мали.
28. Горњи Кр-чин.

Положај. — На 5—6 к т . аападио од Доњег, а ва 2—3 од
Средњег Крчина, уз Калинићску Реку, а у једном кланцу, близу
границе нзмеђу Темнића и Левча1), налави се село Горњи Крчин.
Село је на левој страни Калинићске Реке, у сплету од огранака
планние Јухора. Сеоске су куће у странама потока Црквенца,
који кроза село протиче и улива се у Калинићску Реку. Нешто
мало кућа има и ваи села, поред друма Варварин — манастир
Калиниће. Поток селу ие чину велике штете, али му је наноси
река када се излије.
Село пије бунарску и изворску воду. Иавора имају даа, од
којих је један, звани Слатина, у Рамњанској Мали, а други, Бучјак,
у Буразерској Фамилији. Оаи извори не пресушују.
Звмље и шуме. — Земља је посве слаба (камеиита прљуша ,
те иа њој једва ако добро родв овас и »рженица.* Око Кали-
нићске Реке скоро и вема равиице, јер је јако првтешњена.
Шуме су сатрвене, те су на све страие око села голетп.
Само на десној страни Калинићске Реке, у Благотиву, има по
мало букове шуме.
Ово село има 25 ћа сеоске утриве око црквине, у потоку
Црквенцу.
Тип. — Село се разликује од осталих темнићских села тиме
што су му поједнни крајеви јасно подељени и што су сеоске куће
доста раабијепе, чему је уарок и незгодан терев на коме је село.
Крајеви су раадалеко један од другог аа више од 500 т . , а иа-
међу појединих кућа је размак од преко 200 т . Село се дели на:
Бучјакски, Рамњански, које дели поток Црквенац, в СтанковиЛски
Крај, који је поред друма Варварин — Калиниће, а ближе реци.
У Бучјанском Крају су: Величковићи — Бучјани, у Рамњанском :
Радовановићи, Николићи и Стојановићн, а у Станковнћском су
само Станковићи. У Бучјанском има 5 кућа, у Рамњаноком 22, а
у Станковићском Крају 8 кућа.
Свега има у селу 35 кућа, а 58 поресквх глава.
') С тога су и говор и иошња више левачи.
,п,&есЈи>^00^1е
ТЕМНИЋ 347
Име. — Види Средњи Крчин.

0тарнН6| — Мало даље од села, уз поток, имале су раава-
лине неке цркве, на којима је подигнута нова црквица1), која
слави Преображење, када се ту купи велики сабор.
Поотанак оела ж порекло становништва. — Село је по-
стало тек пре 150 година. Населили су га тројица, и то два брата,
Никола и Радован, који оу дошли иа Рамна у Топлици. Од ових
су данвс Ниволвћи и Радовановвћи. Трећв насељеник је био неки
Величко из Бучја у Жупи, од кога су даватњв ВелвчковиКв.
Много доцније од ових дооелио се неки Станко из Жупе, од кога
су Станковићи.
ВеличкоеиКи — Бучјани (5), славе Св. Ђорћа и Ђур^ев-дан.
— РадованоеиКи 15) и НиколиКи (10), славе само Лааареву Суботу.
— СтојаноеиКи — БуразериКи (7) су из Топлице. Славе Св. Ни-
колу. — Сганкоеи/ш (8), славе само Св. Ђорћа Алвмпија.
Село олави Петрове Покладе; заветиие нема.
Гробља имвју два, од којих се у једном сахрањују Бучјаии,
а у другом остали.
29. Средњи Крчин2).

Положај> — Село се находи изме^у Горњег и Доњег Кр-
чина с обеју страна Калннићске Реке, а мећу брдима, те је пла-
нинско. Река се често иалива, те навоси велику штету оближњим
њивама и лввадама.
У селу се пије највише бунарска вода. Извор има само један,
у осоју.
ЗбМЉе Н шуме. — Земља је слаба и неродва, понајвише
је квменита прљуша.
Шума има доств, али су већином ситве. У осоју је буковива,
а у присоју храстовива, горувоввва, бељиковина и др.
Тиљ — Сеоске су куће доста разрећене, ма да их пма мести-
мице по неколике у гомили. Село се дели на: Горњи, ближе Гор-
') Ога је црквица дутачка 8 , а високв (до врх крова) 6 т. Има паперту,
срвдину храна н одтар. Иконостас је старв, са врдо депик (живопнсним) нко-
ваиа, покдон орашке цркве. Ту се надазно и неки 8апис иа каненој плочи, па
га сада нема.
*) Средњн Крчни помиае се као село у Уписнику села од 1818. годнне*
па се посде тога ннгде више ие ломиње (ии у Вука, ии у Вујнћа, нн у Мидн-
ћеинћа).
348 0ТАВОЈВ М. МИЈАТОВИЋ
њем Крчину, и Доњи Крај, око ушћа Крушевичког Потожа у Ка-

лииићску Реку. Овн оу ■ крајеви удаљени јвдав од другог ва више
од 500 ш.
У селу има 20 куКа, а 30 пореоких глава.
Имв. — О поставку нмена оиога овла вмају дна аредања.
По једвоме пре 150 година дооелно ое у Средњи Крчвн из То-
плице неки Мина, па, пошто је ту била многа гора, морао је да
много крчи, абог чега ое село у први мах ввало Минин Крчин
или Минина Крчевина. А како је имао велику аадругу, то је за-
хватио цео атар ова три даиашња Крчнаа. Од тога оу Мине Мн-
јатовићи или Мивићи у Средњеи Крчвву. По другом тумачењу
село се овако прозвало абог иеког аелнког и тешког кулука од
кога су крчвла црева код кулучара, па чак и црева детиња у
у утроби материиој.
Отаринб. — На десиој обали Калинићске Реке, мало даље
од ушћа Крушевичког Потока, а у Једиој стрмој отраии, имају
раавалине иеке старе цркве, од које је сачував престони н гроб-
нички каиен. На том је месту окоро подигнута црквица, посве-
ћена Св. Ђорћу, када се ту купи велики сабор. Око ове црквнце
валаае се отарински, обичио римоки новци.
Постанак оела и порекло отановништва. — Држи се да
је ово село постало кад и Доњи Крчин.
У Горњем су Крају:
Ђлволови&и (8), досељеници и8 Топлице. Има их и у Медвећи
код Трстеиика. Славе Митров-дав и Јеремин-дав. — МијлтовиАи
(6) су нв Топлвце. Славе Св. Николу.
У Доњом су Крају:
Саасићи (2), досељеиици И8 Жупе. Славе Св. Аранђела (0,Х1Ј
и Госпођин-дан (15|УШ). — Шуки&и (3) су ив Коњуха, а тамо су
дошли иа крушевачког округа. Славе Петковицу (14|Х и 26|УП). —
ЂокиА (1) доселио се пре 25 година иа Коњуха. Слави Св. Јовава
(7|1 и 24|У1).
Сеоска је слава Бела Субота по Тројици; ааветина иема.
Гробље је једно и налази се у Доњем Крају.
3 0 . ДОЊИ К р ч и н .
ПоложаЈ. — Село се валази на левој обали Калинићске
Реке, у једној отрани или проплавку благог аагвба. Цело је село
окренуто југу. Кад се река излије чвии штету кључу. На реци
има неколико воденица.
.пШгесим " < л 0 0 5 1С

ТЕМНИЋ Ш
Село пнје повајвнше бунарску воду. Иавор има само један,

звани Бубан, блиау Радосављевнцке »амвлије. Овај извор ннкад
не пресушује.
Земље И шуме. — Већи део сеоског атара је састављен
ва слабе земље (пољњаче и камените прљуше). Најбоља је аемља
поред реке, а нарочито оу добре њиве и ливаде у Крчинском
Пољу, које се налази на десној обали реке, намеКу КарановчиКа,
Тољевца и овог села. Ово је поље дугачко око 4. а шнроко внше
од '2 к т .
Шуме има доста, али је веКином ситна. У месту ававом Ду-
боки Поток има општина око 10 ћа шуме, од које приход иде у
општинску касу.
Тил. — Село је абијеније него Средњи и Горњи Крчин.
ИзмеКу кућа је у средњу руку растојање од 50—60 т . Село се
дели на Фамилије.
У селу имају 63 куКе, а 84 пореске главе.
Имв. — Види Средњи Крчин.
Старинб| — Нема нвкакввх остатака од каквог рааијег
жввота на месту овога села
Поотанак овла и порекло отановништва. — Стари људи
причају како су олушали од дедова да су они аапамтилн када је
у сва три Крчвна била оамо по једна куКа. То Ке овакојако бнтв
за време Кочине Крајине, када су скоро сва села у овом делу
ТемииКа расељена. Најпре је насељен Средњн, па Доњи и најзад
Горњи Крчвн. Није било случајева пресељавања иа једвог Крчииа
У други.
Маричи&и (15), који су иа Голаче у Топлици. Славе Св. Ни-
колу. — РадосављевиКи — АндрејиАи (15) су досељени из Срема.
Славе Св. Николу. — Милипи (12) су иа врањског округа. Славе Св.
Николу. — ВељковиКи (5) оу иа Топлице. Славе аимњег и летњег
Св. Стевана. — Љутипи (8) су из Ратара у срезу параКинском.
Славе Св. Стевана. — Пери&и (б) су из Срема. Славе Св. Николу.
— ВасиАи (3) су од МишиКа из КарановчиКа. Славе само Св.
ЂорКа Алимпија (26ЈХ1).
У селу има неколико дуКана, једна механа, школа и судницд.
Сеоска је слава Св. Никола Младн (9|У), а заветина Маки-
веја (1|УШ), поради адравља код стоке.
Има само једно гробље које ое налазн у дну села, до сам&
сеоске механе.
350 ОТАНОЈЕ М. МИЈЛТОВИЋ.
31. Мала Крушевица.

ПоложаЈ. — Село се налази под планином Благотином, ва
југо-источној му страни, а у странама Крушевнчког Потока. Већи
део села је у присоју, у страни окренутој ј.-и. А само је не-
колико кућа у равници поред потока. Овај поток лети пресушује,
а кад дотекне чини штете околним нмањима.
Село пије понајввше буиарску воду. Иввора има свега два,
од којнх је један, Димин Иавор, у Стојковићској Фамилији, а други,
звани Тоааловицки Иавор, налази се у Топаловицкој Мали. Нн-
један од ових извора ве пресушује.
Земљв И шуме. — Земља је мешовита, али је више слабе.
Село има доста и крупне горе. Сен са иоточве отране свуда
је око села шума.
Тип. — Село је абијено. Куће су најчешКе у Ђипанској
Мали, где су на растојању од 20—40 т . Тако исто ни крајеви
нису један од другог много удаљени. Село се дели на: Чабрицку,
која је сасвим одвојена и находи се у осоју, на десној страви
потока, Ђиа&ноку, Дробњ&чку и Тоааловицку Малу, које су у при-
соју, на левој страни потока.
У селу има 58 кућа, а 75 пореоких глааа1).
Имв| — О имену села нема тумачења. Може се од неких
чути да је овако прозвато због многих крушака, којих и данас има.
Отарине. — Старина нема никаквих.
Постанак села и порекло становништва. — Ово је село
наоељено о Првом Устанку. Први су досељеници Стојковићи, иза
којих су дошли Дробњаци, а најзад ЧабрнКи. Постоји пак и пре-
дање да је ово село постало од Пољне у Левчу, с којом има једну
славу — Младенце.
У Ђипанској су Мали:
Ђиа&нци (18), досељеници из Степоша у округу крушева-
чком. Овако су прозвани што им је неки стари могао много да
ђиа& — скаче. Славе Св. Николу.
У Дробњачкој су Мали:
Дробњ&ци (10), који су дошли из београдоког округа, а тамо
из Црне Горе. Славе Ђурђев-дан н Св. Ђорђа (3|Х1). — СтојковиЛи
(З)Јсу из крушевачког округа. Оволико их је било и кад су се до-
селнли, те се вели да су проклети и да се с тога не множв. Славе
Ђурђев-дан в Св. Ђорћа (3|1Х).
>) Годнае 1818. имало је ово село 10 кућа, а 1873. свег» 43 порвске глале.
П|||20С1 [IV ^ Ј
ТЕМНИЋ 351
У Топаловицкој Мали су:

ГоаадовиДи (6), досељеници иа крушевачког округа, а ста-
ривом оу из Топлице1). Славе само Св. Пантелију (27|УП). — РњиАи
(4) су непознатог порекла. Славе Св. Николу.
У Чабрицкој се Мали налаае:
ЧабриКи (10), који су вз некаквог села Уаороеа (абог чега су
овако и прозвани) на Косову. Има их и у Варварину. Славе само
Св. Илију. —ВукањиКи (7) су дошли из Вукање на Јастрепцу. Славе
Св. Тому и Томину Недељу.
Село слави Младенце (9|Ш), а заветује и то тек у најноввје
време Мали Спасов-дан, поради адравља код стоке.
Има једно гробље, које је близу, управо више Дробњачке Мале.
32. Карановчиће.
Положај. — Спроћу Доњег Крчвиа, преко Калвввћоке Реке
и Крчинског Поља јесте село Карановчиће. Село се налааи на
крајњим окомцима двеју коса које се од Благотина спуштају на
север према Калвнвћској Реци. Сеоске оу куће аауаеле оба краја
тнх коса, као и јужну иввцу равнице Калвнвћске Реке, а има
нх и у потоцима ивмећу коса. Према овоме село је окренуто се-
веру, али га кооа иише Доњег Крчнна и Јухор ваклањају од се-
верца. Села Доњи Крчии, Тољевац и КараиовчиКе су пореКани
у кругу око Крчинског Поља, тако да би глаоовит викач из сре-
дине овога поља могао доввати људе из сва трв села. Крова село
протнче поток Пешвиац, који никад не пресушује. Овај поток
не наноси селу никакввх штета, али му их причвњава Кали-
нићска Река, када се иалије.
Село пвје у главном бунарску воду. Иввор има само један,
авави Шобурак, у Дешићској Мали, који је уједно и глава потоку
Пешинцу.
Звмље Е шумб. — Земља је већииом олаба (прљуша и ка-
менита пескуша). Боља је аемља у Крчинском Пољу, у колико
припада овом оелу, аатим у потоку Пешинцу, Павитв в Бакчишту,
као и у меоту на коме је село.
*) Овако су прозватн по вехож етаром њнхову, воме су Турци исеми

нога до водеиа и руке до лаката, те су га зато звадв Тоиалом. То је, веле,
бшо врвдввож отправдања вевог посмиства од страве Кнеза Мњаоша Турцвма
у Зајечар, те Турцв све посданике нсеку, сажо овај иеким чудвиж сдучајем
оставв жив. Отуд га је доиео кући на деђвжа у вотарици једав његоз побратвж.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
352 СТАНОЈЕ И. МИЈАТОВИЋ
Шуме оу у велико прорећене, а оно што има већнном 'је

свтна н налаав ое на всточном и аападиом крају атара. Пре 50
година ово је село нмало доота шуме, али ое, намножавањам, осе-
тила оскудица у зиратној вемљи, те оу нх нагло крчилн.
Тнп. — Село је доста раштркано. Збијеније оу куће у сре-
диии села, а нарочито ка Доњем Крчнну илв Крчвнском Пољу,
а по брду су много ређе. Најгутће оу куће у Ивкићској Мали,
где су на раотојању од 25 т . Средња удаљеност ивмеђу кућа је
100—150 т . , а 300—500 т . иамећу крајееа. Село је подељево
на пет мала: ДешиКску, ПвтровиКску, у врху села, ГмитровиАску,
на источној, ИвкиЛску, у средини села, н МишиЛоку Мллу, на
западној страни села. Мале иису раздвојене већ их има састав-
љених, па и нзмешаних, као Ивкићска. Поједине су породице ра-
стурене по поједивим малама, тако да се куће једве породице на-
ходе у две или три мале.
Име. — 0 имену села имају два тумачеља. По једном ту
су некад побијени многи Турци, који су га зато доцније прозвалн
овако. По другом пак село се овако проввало што су се некад
овде миого каради (сваћалв). У околини се село вове и Карановац.
СтарнНб. — У атару овога села нема викаквих старнна,
сем што се налаае некв бакарнв н сребрни римоки новцн.
Постанак села ж порекло становништва. — Има стараца
који причају да су слушали ол својих оцева како су они аапамтили
кад је у селу било 10 кућа, што је од прилике могло бити пре
120 година. Некад је било у месту Пешинцу, око нввора П1о-
бурка, па се одатле преместило виже, због непознатог узрока. Тај
се крај аове и данас Сгаро Село. Према томе, а и по старннцвма
којвх у селу има, насеља је одавно морало битн у Старом Селу.
ДеишКи (24), славе Св. Николу. Има их и у Милутовцу (Ор-
ловцу). —Ивкићи (10), славе Св. Николу. Сматрају се као једва
цородица са Дешићима. — МишиКи (10), славе само Св. Ђорћа
Алемпија. Ове су породице старввци у селу.
Досељеници су: ПетровиАи — КеаиЛи (8),који су дошлииаКе-
аавца у Топлици(?). Славе Св. Јоваиа (7ј1 н 24|У1). — Глсигро-
еиЛи <— Шразанци (4) су из Гмвтровице на Косову. Славе Св.
Јована. — СгојановиЛи — Шуб&риКи (10) су иа Сврдли-Бање
(Соко-Бање ?). Славе Св. Јована. — Милос&влевиЛи (6) оу не Блен-
П|||20С1 1зу ^ л
ТКМНИЋ. 353
дије у средачкој области (?). Славе Св. Николу. — Ерци (7) оу

из Жупе. Славе Петковицу јесењу и летњу. — Гили&и (5) оу
ав Глобара. Славе само Св. Тому (6|Х). — ЋирковиЛи (6) су иа
крајиноког округа, где и данас имају »амнлију. Слаие Св. Николу.
— МврковиЛи (4) су ив Надрља у Левчу. Славе Пвтковицу. —
СтввиКи (3) оу из Срема. Славе Св. НикоЈу. — БојиАи (2) оу иа
Чаброва на Кооову. Славе само Св. Илвју. Ииа их у Малој Кру-
шевици и Варварицу (види Чабрићи). — Јеки&и (3) оу иа Доњег
Крчпна. Славе Св. Николу. — МилошевиЛи (1) су из Рабеновца
у Леачу. Славе Св. Ђорћа и Ђурћев-дан. — Здравкови&и (1) су
из Лесковца. Славе Св. Арапћела (8|Х1) и Велику Госпођу. — Бро-
ђани (1) су иа Тољевца. Славе Св. Аранђела и Велику Госпођу.
Сеоска је слава Бели Петак по Тројици, а заветина Св. Ага-
тоник (?2|УШ), за вдравље стоке.
Гробље је једно и налази се на источном крају села.
33. Тољевац.
ИОЛОЖај. — Село се налази на источном крају Крчинског
ГГоља, а на самом улазу Калинићске Реке у клисуру која трајв
до Орашја, с једне и друге стране реке. Куће су на страиама
благог пагиба. Некад их је било до саме реке, али су се абог но-
плаве помериле. Већи је број кућа иа десвој страни реке.
Село пије у главном бунарску воду. Иввор има саега једаи,
звани Просина, који никад не пресушује.
Земље И шуме. — Атар је доста велики. Земља је брдо-
вита, али зато што има доста крчевине још је јакв и добро родна.
Главни део земље је пољњвча (црвенкаста иловача), па прљуша,
смоиица, пескуша и црница. Земља је боља на десној но на леаој
страни реке. Оно мало аемље поред реке страда од поплаве н
наноса.
Шуме има доста, вако у забранима, где је крупнија, тако и
иначе. Сва је шума белогорицв (граничева и букова). Ово село,
као и Пајковац, продаје дрва по Бачинв и Варварину.
Тип-! — Сеоске су куће у отрани раштркане. где су на ра-
стојању од 2—300 ш., а поред друма Варварнн — Калиннће
с у збивене, тако да је размак намећу појединих по 30—50 т . Село
с е дели на: Горњу, на десној странн реве, западно, Доњу, такође
в а десној страни реке, али иоточио, Речну или Дримску Мллу,
н а лввој страни реке, поред друма и Колибине, за 3—4 кт. да-
ЕТНОГРАФ11КИ 8ВОРНИК, КЊИГА VI. 23
,пЦ|2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
354 СТАИОЈЕ М. МИЈАТОНИЋ
леко од осталог села, блиау Церничког Потока, с друге стране

исте косе, у присоју.
У оелу вма 110 куКа, а 165 пореских глава.
Ижб| — Једни веле да се ово село авало Тоњевац, абог
том>е, која га је у ввду магле, думена влн чађи опопадала, па се
после проааало Тољевац. Други веле да се село овако проавало
абог неког Тоље, ввђеног и чувеног човека, којв се ту први дооелио.
Отарине. — Од старинн има само једна цркаица илв ка-
пела, која слани Св. Араиђела (26|Ш), када се ту купи велики сабор.
Поотанак оела и порвкло становништва. — Неки убрајају
ово село у иајстарија села у Темннћу. У селу имају 4 породнце
старинаца, које имају 28 кућа, односио петину укупног броја
сеоскнх кућа. Мала Колибине, која је аасељена пре 20 годииа,
изгледа да ће временом постати ааселак, па и село.
ГајиКи (16), који су одавде старииом. Славе Св. Ђорђа в Ђур-
ђев-дан. — ФилиаовиАи (8) су досељеници иа врањског округа.
Славе Св. Нвколу. — АврамоеиКи (10) су стариици. Славе Св. Нн-
колу. — СтанковиЛи (8)су иа врањског округа. Слвве Св. Нвколу.
ГмитровиКи (4), којп су дошли иа Кврановчића, а тамо иа
Гмитроввце на Косову. Славе Св. Јована ^7|1), као стару слаау, в
Св. Нвколу (6|ХП), као славу дома у којв су дошлв. — МиниКи (5) су
старинци. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. — ЈазаревиЛи или Сте-
ванови&и (3) су дошли иа Парцана. Славе само Ђурђев-дан. —
Калимлнци (8) су дошли иа некаква Калимана. Било их је некад
миого више, па су се аатрлн. Славе Св. Аранћела (8|Х1) в Велику
Гоопођу. — МилошееиКи (3) су старинцв. Славе Св. Јована. —
НешковиКи (3) су из врањског округа. Славе Са. Ђорђа в Ђурђев-
лан. — МарковиАи (7) оу иа врањске околине. Славе Св. Нн-
колу. Кажу дв в данас вмају рођака тамо одвкле су дошлв.
У Друмској су Мали, идућн иив реку, ове породице:
СавиАи (4), дооељенвци из врањског округа. Славе Св. Аран-
ђела (8|Х1 и 13|УП). — ЈованчиКи (7) су одакле и Савићи, с ко-
јимв се сматрају аа једну породнцу. Слаае Св. Аранћела. — Бран-
ковиЛи (2) су иа Орашја више Бачине. Славе Св. Аранђела. —
ЈовановиКи (8) су иа врањског округа. Славе Св. Аранђела. —
ДачиКи (4) су иа Опврића у Левчу. Славе Св. Јована (7|1) и Св.
Аранћела (8|Х1). Другу су славу наследили у дому у воји су дошли.
У Колвбииама су:
1П1(12ес1 ћу ^ л 0 0 5 1С
ТЕМНИЋ 355
Милос&вљевиАи (3), досељеннци на Љуптена у Старој Ср-

бнји. Славе Св. Ђорћа н Ђурћев-дан. — ФилиаовиКи (3) оу иа села
(иа Горње Мале). — НвшковиКи (3) су од Нешковнћа у селу у
Доњој Мали. — Калимлнци (1) су од Калнианаца у селу у До-
њој Малн.
Сеоска Јв слава Бели Четвртак по Тројвцн, а ааветина Са.
Аранћел (6|1Х), ради адравља код стоке.
Гробље је једно н налазн ое у Горн.ој Малн.
34. Пајковац.
ПодОЖај. — Село се налазн на левој страни Калннаћоке
Реке, а на друму Варварвн — Калиниће. Простире се највише
поред реке, а нешто мало око доњег тока Водичког Потока н
потока Вучака и Амбаришта, којн овлаае с огранака планине
Јухора. Ови потоци пресушују, али прнликом нзливања, као и
река, наносе селу осетну штету. У главном оело је окренуто
југо-нстоку.
Село пије бунарску н иаворску воду. Најглавннји су взаори:
Студена Вода (аа коју се, као н 8а парцанску, вели да је јача
од слабе ракије), блиау реке, Велики Мандрдин Иавор и Мали
Мандрдин Иавор, у Водичком Потоку, од којих ниједан не пре-
сушује.
ЗвМЉв И шуме. — Сва је аемља, сем малог дела око реке,
прљуша и пољњача, на којој кукурув посве рћаво успева, сем
кад су кишна лета.
Шуме има много више но аиратне земље. Шума је крупна,
а налази се на обе стране реке. Гора, коју продају, држн ово село,
иначе бн поред оно зиратне аенље, мучмо састављало крај с крајем.
Тнп.1 — У ааклонитијим и подесннјим местнма куће су зби-
вене, нарочито крај друма и реке, докле су у отворенвјим н не-
агодннјвм местима ретке. Село је нодељено на 4 краја, којн
већнном иосе имена потока, који кроаа њнх протичу, као: Во-
дички Поток, Амбариште, Вучак и Осој.
У оелу имају свега 44 куће, а 56 пореских глава.
Икб| — По једном тумачењу село се овако проааало абог
векаква Павла — Пајке, који се ту први населно, а по другом
што оу Србн ту много аатили од Турака, те се село прво авало
Патновац, па после Пајковац.
23«
1П1(12ес1 ћу \ Ј 0 0 5 1С
356 СТЛНОЈГ. И. МИЈЛТОВИЋ
СтарИНв. — У Водичком Потоку, на 300 т . иаван Воднчке

Мале, им&ле оу раавалинв од неке цркве, нв којима је данас поди-
гнута нова црквица, која слави Биљани Петак (прод Ђурђев-дан),
када се ту купи велики оабор. Ову је црквицу у сиу проиашла
иека жена. Прича се да је селу пошло на боље од како су ову
цркввцу очистили и поправили.
Поотанак Свла Е ПОрвКЛО ОТ&НОВШШТВ&а — Не ана с е
ништа о времену постанка овога села. Неки старци причају да с у
запамтилн кад је у селу било само 10 кућв.
У селу п то у оеоју ове су породице:
ПетровиЛи (6), који су досељеници иа лесковачке околвне.
Славе Св Стевана аимњег и летњег.
У Водичком Потоку:
Ив&новиКи (2), који су иа врањоког округа. Славе Св. Николу.
— ПешиАи (3) су из врањоке околине. Славе Св. Јована. — Па-
влови&и (1) су из Брајиновца у Левчу. Слаае саио Св. Илију.
У Вучаку с у :
ПавловиАи (3), досељеници иа врањског округа. Са ПешиКима
се рачунају као једна породица. Славе Св. Јована. — ЛвЈиеаано-
виЛи (Г) оу иа Својнова. Слаае Са. Николу. — ЈевтиКи (1) су из
врањског округа. Славе Св. Николу.
У Амбаришту с у :
ЂорђевиКи (3), досељеници из врањског округа. Славе Св.
Аранђела (8|Х1 и 13|УП).
Поред реке с у :
Калуци&и (15), старинци. Слаае Св. Нииолу. — ПавловиКи
(10) су досељеници нз врањског округа. Од овнх Павловића б и о
је чувени јунак из Праог и Другог Устанка, Никола Мандрда1).
') Никода Мандрда био је пеоиа деп, круиан, снаван и гласовит човек.
»Кад би он ввкнуо сав се Јухор треско, те му је и гора глас прихваћада".
Турке је страшао ирзео н убијао би их где их јв год стагао. Квра-Ђорћ« га је
веоха ув&жавао, а нећ с Мшошен није добро стајао. Вио је врдо саиоводав.
Једнои се свади с некон жепои, аз истог села, око некавва казааа, оа је тако
јако истуче, да је једва жвва остала. Жена оде на тужбу Кнезу Мндошу у Кра-
гујевац. Мидош прати кабадвхију Петра Јованоиића ив Божурње н још два пан-
дура, да ухвате Мандрду н да иу га везана доведу у Крагујевац. Кад вандури
доћу у Пајковац, наћу кмета Ђорћв и аановеде ку да одиах ваће Мандрду.
Ђорће поаове Никоду н овај доће, узев најпре тврду реч да иу пандурн веће
ившта учнннти, већ да ће га жнва одвести Кневу Мидошу. Ади кад се преди
онн га затворе у кнетовој кући и стану га вевжиати. На ово нада Никола у
ТЕМПИК 357
Сеоскн је слвва Бели Четвртак (по Тројицв), а заветина Пре-

ображење, ради здравља код стоке.
Гробље је једво и налази се у доњем крају Водичке Мале.
35. Орашје.
ПолоЖЕу. — Село се налаав на месту где КалиниКска Река
излааи иа клнсуре у раввицу. Са северие стране село су надвисили
огранци плвнине Јухорв, а с јужне до њега допиру огранци Влаго-
тина. На тај начин село има ивглед плаиинских нли брдских селв,
ма да је покрај најаеће темнићске рввнице. Калинићска Река, која
внку в дрсиу, да се гора пролаиала, на што дотрчв његон вернн иобратни, .Това
Саилак, ва истог места, разбмје врата, која су бала од дирека, а не од дасака,
осдободи побратниа, па онда заједно исеку иабадахију Петрв и оба иандура, а
вмет Ђорће им умакве. После овога Мандрда побегие у Лесвовац, где је жнвео
око 5 година. Једаом прнлиаом убије тамо некаква турског пашу, узне му кон>а
с опремом, иа пребегне у Србнју в доће у Пајковаа, а одмах сутра-даи уиутв
се Кнезу Малошу. Дошааши у Крагујевац, остааи кон>а у нехани, а ов оде пред
двор, стаие на диваи, прекрсти руке в тако оставв дк чека да га киез примн.
— А шта ћеш та, море? — упвта га Милош с доксата. —Ни ја не зиам;
ти си ме звао, — одговори ои. — А одаклс си ти? — Ја из Темвића. — Е
меин наје у звању да сан кога год од скора звао нз Теннића, — рекне Милош.
— Јеси вала, господару. — Па пиа ли кодико од како сан те ааао? — Ииа пет....
— Милош се опет иромисди, па ће рећи: Чвниш волико, по матери те твојој.
памћење ме још добро служи, алв се ја ооет ие сећам да сам ма кога од свора
авао нг Тенвића, — Јесн, госиодару. — А од кога си села нз Темнића ? — Ја
на Пајковца, а аво хоћеш баш ираво да тн важеи, ја сам Ннкода Мандрда. —
А, та си, Мандрда. — Ја. — Па зашто мн поби иандуре. по иатери те твојој ?!
— Зас-лужндн су, господару. — Каао то ? — Нису одржали задану реч, а ту се
показали гори од Турака, па оида исирича сае каао је било, ца му каже каво
јо баоу Лесковцу, убио пашу и отео му кон>а. Најзад му Милош рече: Б, иа-
шта, нншта, по матери те твојој, Мавдрда са био, Мандрда и остајеш Три ноја
иандура ареде за пашу н његова коња, а тв ИДИ в нека тн је просто од меве
и од Вога!
Мавдрда се на вигае места био с Турцнма. Твхо је са 30 друга раајурио
око 3000 Тураки на друму од 'Еуприје до Снњег Вира. То је свакојаво бвло
1813. год. Овде су га Турцн раинли у ногу. Други иут — 1815. — „пустио се*
од Варварииа до Девојачке Стене на Јухору, те је исекао, побно н заробно око
2000Турака. Једногаје Турчиаа јурао до Дебелог Дрвета над Белушнћен. Кад
су неколнка пута опволили око тога драета, ухаате се у леђв н задуго су се
тако носилн, докле Маидрда иеваво ве подметне вогу Турчлиу, те га обалн и
одмах распори. После је причао да се у животу нивад мие ннје уплашно аего
тада. Мавдрда је умео сам да правв барут. На тавану једвс аграде увек је .шао
по 200 ока осушеиа барута. У боју ва Вараарину трошили су н тај и.егов барут
Умро је у Крушввцу у дубокој старости, оставнв иаа себе сииа Дими-
трија. о воме се ништа не зиа.
,пЦ|2ес1ћу ^ л О О З 1 С
кроа село протиче, ретко кад пресушује, а приликом великвх кпша

излива се и чини штете селу и кључу (атару).
Село пије само бунарску воду. На реци поје стоку и перу
рубље.
Земље И шуме. — Село је на пескуши. Земља јв већином
слаба (пољњача и прљуша); нешто мало јаке 8емље има поред
реке и у кључу, идући Бачиви.
Шума ииа доста, и рне су више села с обе стране реке.
ТжП| — Због малог простора на коме је село, куће су доста
збијене, тако да је међу њима растојање само од 20—25 т . Сем
неколико, које су у благој страни, све су куће у раени; пису
ушорене. Село се дели на Фамилије.
Село броји 105 кућа са 135 пореских глава.
Име. — Село је добило име абог многих ораха, којих и
данас ту има.
Отарине. — Знатна је старина орашка црква, коју је, како,
према неком запису у цркви, прича месни свештеник, Г. Мих. Ж.
Лоповић, подигао Краљ Милутин око 1321. године. Црква има
облик лаће, мала је, с једним кубетом, али врло складна. Никаквих
записа нема. јер је за времеиа Турака два пута рушена. По Другом
Устанку обиовио ју је обор-кнез Јевта из Обрежа. Јоаким ВујиК
пише да је о томе и запис постојао. који ја не могох наћи1). Пре-
дање казује да је до Другог Устанка то био манастир, што по-
тврКује К&луђерско Гробле, недалеко од цркве, као и место /7р-
н>авор, које је у страни мало више од цркве1). У очи боја на Вар-
варину Хајдук Вељко је долавио у ову цркву (манастир) код игу-
мана Рдоаила на неки важан договор.
Пре кратког времена наћен је недалеко од цркве некакав
темељ за који неки причају да је од летњикоица Краља Ми-
лутина.
Постанак оела и порекло становништва. — Старо је село
било манастирски прн.авор и налазило се на месту, које се и
данас тако аове. Кад су Турци 1813. год. порушили манастир,
') Од старина, воје се у црввн надазе, внатвије је јеванћеде, посдано ив

Русвје 1744. год. нарочито овој црвлк н свећкак, поион Киегнње Љубнце 8а
душу квбадахнје Иетра Јовановвћа нв Божурње, вога је убво Ннвода Мвидрда
18. септембра 1824. год.
2
) У Упнсниву седа од 1818. године помнње се, поред селл Орашја (са 24
куће), још н неви Црњавор (са 8 вућа), којн ће, по свој прнднцк, битн овај
орашки (Види Мита Петроввћ, Фин. в Установе, књ. II., стр. 504).
ТЕМНИ-К 359
онда је и то оело расељево и тек по Другом Устанку село је за-

сновано у реци, на данашњем месту.
У селу су ове породице: ЦинцарввиАи — МишковиКи (60),
досељеници иа Македоније, ив охридског краја. Неки Раон (Арон)
Цинцарин дође овде са 8 синова да поправља цркву, па му се
ово место допадне, -те се ту пресели са синовима, који одмах
поградише 20 кућа. Захватају средину села и веКином су, сем
10 кућа, на левој странв рвке. Славе Св. Нвколу. — ЧивтелиАи
(10) су досељеници иа соко-бањокв околнне. Кажу да је ова по-
родица некад била много већа, па ју је 1864. год! поморнла куга.
Славе Св. Ђорћа Алиипија н Ђурћев-дан. — КовачевиКи (12), не
зна св одакле су, само се прича да су од неког Циганина ковача,
који је дао калуђеру 100 дуката, те га покрстио. Славе Св. Николу.
— СтанојевиЛи (4) су досељеннци из врањског округа. Славе Св.
Николу. — ГузиКи (7) су иа Старе Србије. Славе само Св. Луку.
— ТурчиноеиЛи (8) су дошли иа Јасике, а тамо на ужичког округа,
где им је неки стари убио Турчина, па иобегао овамо, откуда
нм сад овако нме. Славе Петковнцу. — МутавџиКи (4) доселили
су се из врањског округа. Славе Св. Николу.
Сеоска је слава други дан Тројчце, заввтине Св. Тома (ради
људског здравља) и Аћим и Ана (ва адравље отоке).
Гробље је једно и налази се на левој страни, више цркве.
36. Церница.
Подожај, — Село се налази у Цернвчком Потоку, недалеко
од ушћа му у Калинићску Реку. Поток извире нспод једног
огравка Благотина, над Карановчићем, па тече на исток и у пољу,
између Бачине и Орашја, утиче у КалиниКску Реку. Поток летн
пресушује. Кућа је више на левој страни потока. О великим ки-
шама излију се и поток и река и чине велику штету селу. Село
је окренуто више истоку.
У селу се пије бунарска вода, јер нема ниједног иавора.
Земљв и Шумв| — Земља је мешовита, али је више олабе.
Село је на цриици и смоници.
Шуме су ие)1Ином ситне и налазе се внше села, у потоку,
с једне и друге отране.
ТИП| — Сеоске су куће доста збивене, али су ниак рвђе
но у Орашју. Средња удаљеност иамеђу кућа ивноси иа 30—40 ш.
Село се дели на Фамилије.
У селу имају свега 64 куће, а 80 пореских глава.
360 стлнол: м. МИЈАТОННК
Име. — Село се овако прозвало абог Церннчког Потока.

на коме се налазн, а овај због многих цвровл што око њега расту.
Отарине. — Ст&рана нена никаквих.
Поотанак села н порвкдо отановннитва. — с«ло је новијег
постаикд, али ое тачно не ана време заснивања. На овоме месту
у отаро време је био кованлук села Бачине." Доцвнје су се ту
иочелн досељавати, те тако постанв крај Бачине а после рагаће-
н>ем и самостално село1).
На десној отранв потока, у осоју, ове су поролице:
Слаи&и (7),' досељеницв нз Топлице. Ставе Св. Николу. —
Иванови&и (6) су из околвне Новог Пааара. Славе само Св. Мој-
свла. — РадослвљевиАи (5) су иа Старе Србије. Славе само Св.
Луку. — ЈевтиЛи (4) оу из Жупе. Славе Ђурђев-дан и Св. ЂорНа.
На левој страни потока, у прнооју, су:
Николи&и (.10), досељеннци из околиве Копаоника. Ово је
највеКа а најотараја породвца у селу. Славе само Св. Мину. —
Глврилови&и 112) су иа раоиноког враја. Славе Св. Аран^ела.
Село славн другв дан Св. Тројвце, а ааветује По&обраннју,
ради чувања поља од непогоде и АНвм и Ану, ради здравља код
стоке.
Мртве сахрањују у бачинсвом гробљу, у Баљоком Крају.
37. Избеница.
Положај. — Село се иаходи под Јухором, на странама Из-
беничког Потока. Кућа је више на десној, осојној, страни потока.
него на левој. КуКе су на уадигнутој страни, због чега је село
на веКој висини но нкоје друго село у околиив, те долааи у ред
брдских села. Поток обично летв пресушв, али после јачнх кнша
излива се и чини штету селу и кључу. У главвом село је окре-
нуто на ј.-и.
У селу се пије само бунарска вода.
Земљб И шумв. — Сеоскв атар више захвата брдске косе
ка Јухору, ио равиицу према Бачини и Варварину, в пружа се
у дужвну од 5 к т . Земља је ввше слаба но јака. На месту ста-
рог села налазн се песковита смоница и то је као ионајбол.а земља
у целом атару.
Шума има лостл и налазе се више села, под Јухором.
') Да оаде напоменем да су иевад ичвЈавацв, као и шввоградв, блмж вх

једном месту.
ТЕМНИТ. 361
Тжп. — Село је обичне абијености. Има случајева да је кућа

до куће, као и то да је намећу појединих раамак од неколико сто-
тииа иетара. Село се дели ва »амилије.
Свега у селу имају 72 куће, а 96 пореских глава.
Имв. — Село је добило име вбог изба (ћумеаа, бурдел>а, ае-
муница), у којвма су досељеннци први пут становали. У околини
оао се село аове и Всница.
Отаржне. — У дну села, према бачинским аинограднма, код
састанка Суааје с Иабеничким Потоком, јесте селиште, где је било
некад село. На том су месту развалине од неке старе цркве, о
којој се ништа више не зна. Око те црквипе находе се стари
римски новци.
У Јухору, код Деаојачке Стене'), имају развалине од неког
градића, чији је темељ квадратног облика, са страном од 100 т .
О овом се граду ништа не прича.
Поотанак села ж порекло становнжштва. — На садање
место село је премештено из селишта на састанку Суваје с Из-
беничким Потоком. Због чега је напуштен лепи положај старога
села за врло неподесни садањега, у народу се аишта не прича.
О томе пак када је село премештено такоће се ништа не може
доаиатн.
У селу неиа старниаца, те је вероватно да садање село није
у веав са помињатим старим иасељем. Како је највише досеље-
ника Косоваца, то се још носв црвени појас, чим се карактервше
ношња старих Косоваца, а и у гоиору имају много речи које
иаговарају са косовоким акцентом.
У селу, и то на левој страни потока, у присоју, ове су по-
родице:
КОшанци (1), који су из Кошана нв Косову. Њих је од пам-
тивека само једна кућа. Славе Петковицу. — СтојковиЛч (2) су са
Косова. Стари Стојко је погинуо у боју на Каменици 1809. год.
Славе само Св. Јована (26|1Х). — МилиЛееиАи (4) су са Косова.
Стари Милић је погинуо ааједно са Стојком на Каменици. Славе
Си. Јовава (7|1 и 24|У1).— БалабановиИи (16) су из Шиљиговца
') Демјачм Стева је стрмен каиен на Јухору, внсон нешто внше од 20

ш. 0 илеву ове стене ирвча со ово. Неку су девојау иојурим Турцн чаа цз
Стадаћа, да би је осранотилв. Она премднва Мораву н бехала је до ове стене,
са које скочи доде н ту оставе иртва. На једиој страни ове стене, на доста
веаи&ој ввсвин, уревао је неко длетои: »Поштсној п јуначној српској девојци
овај сионен нодихс — Бог*.
,ф\гев ћу > ^ з 0 0 3 1 С
у окр. крушеаачкоу. Славе Св. Николу. — ИаунковиЛи (5) су и з

тетовске околвне у Старој Србији. Славе Св. Николу. — Мврко-
виКи (6) су дошли пре 140 година са Косова. Славе Св. Аран-
ђела (8|Х1 и 13|УП). — КоларовиАи [9), овако проввати вбог тога
што им је неки стари био колар, лоселилн су се пре 150 година
из села Трупала у алексиначком крају. Славе Св. Аранђела. —
Цветкоеи&и (2) су из врањског округа. Славе Св. Аранђела. —
РадивојевчКи (7) су са Косоаа. Славе Св. Николу.
У осоју, на десној страни потока, су ови:
СтојановиЛи (2), који су из Трупала, као и Коларовићи. Славе
Св. Нвколу. — П&нтиКи [6] су из Макрешана у окр. крушевачком.
Славе само Св. Срђу (7|Х). — МилошевиИи (3) су нв врањског
округа. Славе Св. Николу. — МиленковиЛи — ЈанковиЛи (3) су
из крушевачког округа. Славе Св. Ђорђа Мрљавца (3|Х1) и Ђур-
ђев-дан. — Момирови&и (4) су са Косова. Славе Св. Аранђела.
— БабиКи (2) су из Вучитрна на Косову. Славе Св. Ђорђа Алем-
пија (26|Х1) и Ђурђев-дан.
У селу има школа.
Сеоска је слава други дан Тројице, а ваветина Пољобранија
(21У,, ради чувања усева од непогода, и Вогородичин Покров
(1|Х), ради здравља код стоке.
Гробље је једно и налави се у дну села, у нрисоју.
38. Суваја.
Подожај. — Село се налави с једне и друге стране потока
Суваје, под Јухором, а између Ивбенице и Својнова, ва 2—3 к т .
од првог. а ва 5—6 кга. од другог села. Село је окренуто више
ј.-и. Нешто мало кућа има и поред потока. Поток је више беа
воде но с водом, вбог чега је и прозван Суваја, а кад дотекне
чини аелику штету.
Село пије бунарску воду.
оемље И шуме. — Сеоски је атар врло скучен, нарочито
од како су ограничене државне шуме. Земља је мешовита. али
више слаба. Њиве су једнаке величвие и са правилним облицима.
Шуме има иало и налави се на северној страни, ка Јухору.
Она је, као и вемља, сва ивдељена на парцеле правилног геоие-
тријског облика.
Тип. — Сеоске су куће доста збивене, управо збијеније но
у Избеници. Село је подељено на пет Фамилија.
У селу имају 52 куће са 56 пореских глава.
ш.&есЈћу^ОО^к
ТЕМНИТ. 363
Име. — Село је добило име од потока на коме је.

Отарине. — У селу вема .викаквих старина.
Поотанак оела и порекло отановнипгтва. — Садање је село
рвде тек од пре 30 година, а пре тога је било у Избеничком По-
току внше Избенице, на месту званом Ћелије, где су се давашњи
ставовницн оаога села доселили пре 80 година из Румувије. Избе-
вичави их туже што су им поганилв воду, те се око тога дуго
годива парница водила, и најзад се сврши на штету оптужених,
који се одатле преселе у Сувају. Сељацв још говоре влашки и
носе дуге гуње са вли без рукава, од белог суква, као и све
остало што је на њима сукнено и врло је слично оделу крајин-
ских Влаха. У околиви их вову Цигавима, а Власи у Крајиви
зову нх Рударима1). Алн наоеље ва овом месту вије вово. Тако
Мита Петроаит> помиње Сувају као засебно село. А у вароду се
прича да су овде до 1830. год. жввели некакви Јагличитш, по
којима се н давас једво место у селу зове ЈагличиКске Куће.
Тих Јагличиг.а, који су се ту склонили од Турака, било је 5
куКа, од којих су 3 иаумрле од куге, а две се векуд одселипе.
У селу, в тоу присоју, слеве стране потока, ове су породице:
РадосављевиКи (10), славе Св. Аранђела (8|Х1) н Велвку Го-
спођу. — Јованови&и — Тоаалови&и (10), славе Св. Аран^ела н
Велику Госпођу. — ТодоровиКи (8), славе Св. Николу.
У осоју, с лесве страве потока, су :
МиленковиКи (16), славе јесењу и летњу Петковнцу. — М&-
ринковиКи (8), славе Св. Аранђела и Велику Госпођу.
Сеоска је слава Спасов-дав, а заветива Ђурђев-дан, ради
адравља код људн, в Св. Врачи (1|Х1), ради напретка у послу ко-
јим се занимају.
Гробље је једво в валази се у присоју.
Сељаци се повајввше вавимају прављењем корита, вагана.
колеввка, заструга, вретена и т. д. Гору за ову грађу набављају
из Јухора, што им је, од како су ограничене државне шуме.
скопчано с већим незгодама, те им в посао иде горе. При овом
послу служе се: секиром, бичкијом (тестере), теслом, сврдлом,
ножем, дубачем и стругом. Израђене ствари раавосе ва леђима
по околиви в то понајвише женске, те их продају, али их радије
>) П]>и женидбама имају вешквх незгода, јер морају узимати девојке и.<
села, те су се тако скоро сви ородидн. Ово задаје ведвки иосао и н>ина самима.
жао и духовним н свет^кнм судовнма. Код н>их је обичпј да момакдевојцв даје
иоваца (иошто се погоде), а ие девојва момку.
П|||20С1 ^у ^ Л
364 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОНИТ.
раамењују ва кукурув, брашно и др. Поред овога аанвмају се

земљорадњом и врло мало сточарством. Село је понајсиротније у
овом крају. Три породвце живе још у земуницама.
Над овим селом. у Јухору, живе Куцо-Власи, који увимају

под закун јухорска пасишта и ту летују, па се с јесени араћају
у Македонију. Од оваца, којих имају на 3000, добијају млеко ол
којег спрааљају сир кашкаваљ. Држе још и коње, в& пренос пр-
тљага, и псе за чување оваца. Живе под чадорима или чергама.
39. Бачина.
Положцј. — Село се иаходи под ограицима Јухора в косама,
које од Благотива полаае. Село је на аападном крају велике рав-
нице која се од Варварина пружа уа Калинићску Реку. Већи део
села је у ранивци ове реке, а само је невнатаа део у страни бла-
готинских коса. Село се протеже од с.-з. на ј.-и., ниа реку. Кроаа
село протиче Калинићска Река, која је доста укопава, те не чвни
осетне штете селу ни кључу.
Село пије воду ив бунлра, који су плвтки и већином иеавдани.
Земље Н шуме. — Сеоски атар, по простору доота велики.
на источној страви је рапан, а на аападној брдовит. Равну страну
захвата зиратна вемља, а брдоаита је сва под шумом. У равници
је земља јака и родна, особито у речној равници, а у брдовитој је
мешовита.
Скоро сае шуме иалазе се на аападном крају атара, у бла-
готинским косама. Има их подељевих, то су приватни забрани
са круинијом гором. и иеподељених са ситном н крупном. Не-
подељена је шума у Ђерђелииу и С<>долу, а има је око 2000 ћа.
Сва је шума граивчева.
Тип. — Село је збивено и доста ушорево. Ушоравање је
вршено по друмооима, који кроза село нролаае (од Мвлутовца за
Обреж и од ман. Калинићау Варварин. Иамеђу кућа у средњу руку
има 15—30 т . Село се дели ва четири мале, које су: Кнежевицка
и Грабовачка Мала, на левој страни реке, које дели друм Бачина
— Оброж, а на десној су: Бањска и Доња или Главичицка Мала.
Име. — За име села народно преданЈв вели да је постало
оа бачија, које су некада ту биле. За те бачије једни веле да
су биле сељака из старог села Грабовца, а другв кажу да су биле
сељака И8 околних села, који су се ту после доселили.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
I
ТЕМНИЋ И65
Отаржне. — Припопеда се да је у месту Ђерђелилу некад

бида варош, звана такође Ђврђелин. Та се варош, веле, про-
отирала од запада иотоку, од данашњег Ђерђелина до Грабоаца,
места у равници, где је некад било старо село Грабоаац, илн
управо варош се простирала од данашњо ђерђелинске до грабо-
вачке чесме. Захватала је целу равницу Грабовац и отрану да-
нашњег Ђерђелнна. Дућани су. како се прича, у тој вароши
били тако чести, да је мачка иогла по крововима прећн с краја
до ва крај вароши. У Ђерђелину има в данас виданих бунара.
за које кажу да су из тога времена. Затим имају зидине од не-
каква градића, које се једва познају. У Грабовцу пак вма нека
развалива за коју се прича да је од бање, која је ту била1). До
бан.е је стара чеома, а одмах до ове развалина за коју ое држн
д а јв од цркве. Близу оае црквине је место Гоеарн>ача, где су
се, веле, товприле и растоваринале камнле, које су доноснте рооу
граду Ђерђелину, а односиле оно што је за одношење. У Ђ«»р-
^елину и околнни и данас се налазе стари римски новци, старе
мамуве, косе, мотике и друге гвоздене и бронзане ствари. Још
народно иредање каже да је ив народних песама поанати Ђер-
г^елев Алнја био из овога града. као и то да оу овај град засно-
вали Турци.
На источној страви Бачине одмах на крај оела нађене су
хумке и у овима урне са пепелом. Ове су урве налик на велике
лончарске ћупове, само су много дебље и нису глеђооане. Скоро
у свакој урни сем пенела наће се још н по која друга ствар,
к а о : нож, бритва, гривна, нннђуша, ђннђуси и др.1)
На северној страни Бачине има неко старо гробље, које ое
зове ^ивутско Гробле, где су, веле, покопани неки Чивути, који су
х у ивгинули. У близини овога гробља имају два запуштеиа и ва-
батаљена бунара, о којима се ништа не зна, а до њих нека ра-
звалина, за коју ое тврди да је била црква. Најзад да споиенем
д в је пре некодико годнна у атару овога оела ископан један печат
н а коме пише турски „суд општине бачинске," а код основве
школе нека стара икоиа,
У дву села, идући Варварину, има у гомили неколнко ве-
ликих н старих брестова, аа које се прича да их је ту посадно
Ц а р Лавар. Он је, веле, ииао ту негде гумно где је врхо пшеницу,
') Мидићеаик прича да је ова баи>а <5ила Царице Милице, ллл менн у
Еачнии нно ннје нигао то да потврди. Пре ће бити да је на рннског доба.
а
) Цеда таиа једна урна посдата је Народвон Музвју у Београд.

ш СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОННЋ
па је једав пут дошао да обиђе раденике. Како је била аеаика

врућина, то се од суичаве араке у путу бно ааклонио јеном бре-
стовом гранчицом, коју је пооле побо у аемљу. Та се грана при-
мила и од н>е порастао велики брест, а поред оаога је ианикло
још неколико.
Поотанак оела н порекло отановништва. — Старо село
било је југо-источно од садањег, код Појила или Кнежевих Воде-
мица на Калинићској Реци п ваало се Грабовац, као што се и даиас
то место аоае, или Габровац. Ради чега ое отуда село преселило
није поаиато. Зва се само да су се последњи иселили Грабовци,
који су аауаели Грабовачку Малу у садањем селу. Њих је тамо
било остало 10 кућа, те су саии и са стоком чиннли штету Ва-
чивцима, абог чега их ови туже, те их власт ватера да ое пре-
селе у Бачину. Ово је од прилике било пре 70—80 годвна, а ма-
тица старог села, по свој прилици, биће да је пресељена пре 130
до 150 година.
Мита Петровнћ помиње као заоебно село и Бачинске Во-
денице или само Воденице са 3 куће. То је село, по причању,
било на Калинићској Реци, иамеђу Бачине и Варварина. Ту је
било 6 кућа једне породице. Када једном неки од њих учини
неку крииицу, побеже у Ражањ, а внез Милета Радојкоаић остале
пресели у Бачину, а сам уаме воденице, те се то место сад зове
и Кнежеае Воденице.
У селу, и то у Кнежевицкој Мали, ове су породице:
Кнежеви&и (48), који оу дошли са Косова. Овако оу про-
звати што им је неки стари био кнеа. Они су се први исе-
лили иа старог села у Бачину. Славе само Св. Авдрију. — Рн-
киАи (19) су са Косова. Славе Св. Николу. — ГмитровиКи (5) су
са Косова. Славе Св. Аранђела (8|Х1 и 13|УН). — Сурџи&и (8)
су на прилепске околине у Македонијн. Славе Св. Ћорђа и Ђурђев-
даи. — Бурдељци (6) су на Крајковца у Топлици. Они су се не-
посредно доселили у ово село, и то одмах после Грабоваца. Славе
само Св. Луку.
У Грабовачкој су Мали:
Милосавци (50), к.оји су прешли пре 70—80 годива иа отарог
села, а тамо су дошли из Читлука код Соко-Бање пре 160 год.
Славе јесењег и летњег Св. Аранђела. — МијаилоаиКи (10) су из
Дугог Поља код Соко-Бање. Славе Св. Николу. — П&нтиКи (8) су из
соко-бањске околиве. Славе само Св. Ћорђа Алемпијп. — ТотиКи
(8) оу иа ооко-бањске околине. Славе Св. Аранђела. — ЂаковиАи (8)
за које се не ана одакле су. Славе јесењу и летњу Петковицу.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
Т8МННЋ 367
У Бањској су Мали:
- Јели&и (34), који су прешли иа старог села, а тамо оу до-
селили иа Рибарске Бање у окр. крушевачком. Славе Св. Николу.
— Здравињци (16) су иа Здраввња. Славе Св. Николу. — Ан-
ђелковиКи (5) су из соко-бањске околиие. Славе само Лазареву
Суботу.
У Доњој или Главичицкој Мали су:
МарковиКи (Савићи — Купинићп) (26), који су прешли из ста-
рог села, а тамо су доселили са Косова. Славе само Са. Мојсила.
— ЈоваџиКи (12) су иа кумановске околине у Старој Србији. Славе
Св. Николу. — Чкоааљи&и (8) су доселилв у старо село из соко-
бањске околиие. Славе Св. Стевана аимњег и летњег. — Уодако-
виКи (Жајкоаићи—Ђорђевићи) (10) су иа Вучитрна у Старој Ср-
бнји. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. — Крсманови&и (14) су
дошли пре 150 година из Македоније. Славе Св. Ђорђа и Ђурђеа-
дан. — К&јдунци СКириКи) (10) оу доселили са Косова у старо
село. Славе Св. Ћирика. — ЈевдиАи (7) не зна се одакле су дошли
у старо село. Славе Св. Аранђела. — Гавриловићи (8) су дошли
у старо село са Косова. Славе Св. Николу. — ОбрадовиАи (8) су
са Косова. Славе Св. Јована аимњег и летњег. — ПоиовиКи (1)
оу дошли из Коњуха. Славе зимњег и летњег Св. Стевана. — По-
аовиКи (1) су иа Падежи. Славе Св. Нвколу. — МутавџиКи (I)
су из Крушевца. Славе Св. Николу. — НешиКи (1) су иа Кру-
шевца. Славе Св. Николу. — Ђорђевипи (1) су из Македоннје.
Славе Св. Јована. — НаумовиКи — КостиКи (2) су из Македонвје.
Славе Св. Ђорђа. — ТоаиКи (1) оу иа Крнвог Вира, у окр. ти-
мочкои. Славе Св. Јована (7ј1 и 24|У1). — ЈоксимовиКи (2) су иа
Цернице. Славе Св. Мину (види Николићи). — МиловановиКи (1)
су иа Малог Иавора (ср. параћински). Славе само Митров-дан. —
ПетровиКи (3) су вз Ћићевца. Славе Св. Николу.
Од прилике до 1840. год. у Бачиии је била среска канце-
ларија аа среа теинићскв, када је пренета у Варварии. И данас
се ради да се отуда врати, што би и требало да буде. Ииаче је
Бачина врло лепо и богато темнићско село. Има основну школу
оа 4 наставника, општинску судницу, три механе, неколико ду-
ћана и 8 кућа Цигана, за које се не ана одакле су дошли. По
вери су мухамеданци, али славе Ђурђев-дан и Васиљев-дан (1|Гј.
Баве се иокључиво ковачлуком.
Сеоска је слава Спаоов-дан, а ааветина Св. Аранђео (26|Ш),
ради људског адравља.
368 СТАИОЈЕ М. МВЈлТОВИЋ
Гробља имају трв, од којих је највеће у Бањској М ш , друго

је у Доњој под брдом Главвчицом и треКе у Грабоиачвој Малн, с
леве стране друма Бачина — Варварин. У оном у Бањској Маи,
као што је помевуто, сахрањују се в Церничаии.
40. Варварин1;.
Положај. — Село и варошица Варварии находе се у рав-
ници на обали Велике Мораве. ИвмеКу села в варошице протиче
К&тиниКска Река. која се ту улива у Велвку Мораву. Варошица
је на левој нишој, а село на десној нижој страви реке. Велика
Морава лрв ивливу чини велику штету кључу, али не и селу, јер
сад ие тече, као некад, поред самога села. веК мало даље, в нз-
међу старог в новог корита има лепих ливада и високих дрвета.
Каливићска Река пак кад се излије чини штету и селу и кључу.
Село пије повајвише воду из бунара, које, као нв Бачинци,
веКином не зидају. Извора имају два, који су у Доњој Мали, под
самом обалом, са којих један део те мале захвата воду. Оав вз-
вори ве пресушују, али их Морава при изливу засипа.
Збмље Н пгухб| — У нижој моравској раввици, ва војој
је оело, земља је јака и родна (кумсача, црнвца и смоница), а у
вишој, где је варошица, већ је мало слабија (обвчно пољњачаг
Идућв пак даље ка косама или стравама ова је све слабија. Се-
оски атар се простире и преко Велике Мораве.
Шума има мало са ситном гором и находе се у страви, идућн
Залоговцу.
Тип, — Село је збивено и веКим делом ушорево, а тако
исто и варошица. КуКе су раздалеко једна од другв ва 15—20 ш.,
а најгушКе су у срединв села, око судввце и механе. Село се
дели ва Горњу, ув Велику Мораву, блвву Селишта, Средњу, у
средини села, и Доњу или Бугнрску М&лу, која је око ушћа Ка-
линиКске Реке. Мале или крајеви нису пошуао одвојевв једав
о" /тугог.
У пелу има 305 куКа, а 500 пореских глава.
Имб! — По нвродвом предању село је добило ово име због
тога што су ту Турци, нашавши мртво гело Иковвје, љубе Тодора
•) Ови су подаци допуњеии беаешхама Г. Чедомира Уровевића, уадтем

вз Вариарвиа, и Г-ђе Живке Вл. Петжовића, роћене Дреновчеве.
ТЕМНИЋ 369
од Сталаћа, па су га секли и варили, те се показали као

еареари1).
0твринб| — Внше села, а недалеко од саставака Голиске в
Јужне Мораве, налазн се Селиште, где се н данас налаае остаци
насеља, као комаће ћерамнде, црепуља, лонаца и др., затнм стари,
обично рнмски, новци, мотике в друга гвожКурија. У Варварин-
ском Пољу познају се шанчеви вз времена битке од 1810. год.
Постанадс села ж порекло стадовништва. — До 1810. го-
дине село је било ва месту вваном Селвште, где су данас нај-
боље њиве ц лнваде. Тада. у очи саме битке, да бв село колико
толико заклоцио од пепријатељске ватре, рускн кнез Орурко иа-
рпдн те се оно одатле раседи и наседи на месту, где је данас,
Кажу да је војска аа ноћ чак н нуће подигла. Тада је у селу
било свега 20 кућа. Пирх га је поретно кад је већ било у велико
поправљено, и вели да му се веома доиало, јер је још тада имало:
дворишта ограђена плотовнма и падисалииа, куће покривеле цре-
пом и било је ушорено. На старом пак меоту морало је село
постојати одавна, јер има релативио велнкн број старинаца, као
и досељеаика који су ту од 200 година.
У селу, н то у Горњој Мали, су:
Ч&бриКи (20), досељеници нв Чаброва на Косову. Има нх
у Малој Крушеанци и у Карановчићу. Славе само Сн. Илију. —
ВојиновиАи (15) су дошли прв 200 годнна из Трњава код Длек-
сннца. Славе Са. Аранћела (8|Х1) и Св. Агатоника. — Вучиби (5)
с у старинци. Славе Св. Аранћела (8|Х1 и 18|УИ). — Протићи (10)
с у са Косова. Ив ове је иороднце био прота Стојан, кога су
Турци о Устаику жиаа набилн на колац. Сллве Св. Николу. —
Ужаровци (15) оу из лесковачке околиве. Славе Са. Аранћела. —
Бошковци (10) су са Косрва. Славе Св. Дуку и Марков-дан.
У Средњој су Мали:
ИлиКи (10), који су иа Трњана код Алекснвца. Славе Св. Ђорћа
Алемпија и Ђурћев-дан. — Д&нџчиКи (5) су старинци. Сдане Св.
*Борћ.а в Ђурћев-дан. — Кркипи (5) су из Ћићевца преко Велике
Мораве. Славе Св. Аранћела. — Ракитовци (10) су дошлн пре 100
година ив Ракитова код Јагоднне. Славе Св. Ђорћа н Ђурћев-дан.
— БојаџиАи (8) су доселнли пре 100 година ив Добрујевца код
Алексинца, Славе Св. Ђорћа и Ђурћеа-дан. — КариКи (5) су
') Оаацо ростоја опедадо д» је при оасадн ГЈЈДД* Стдаа&а Турвдиа по-
мома једиа баба, аоја ■■ је казала да саио паае куда у јутру имаве гуске вв
града у Мораау, и туда да ударе, аа ће евгурно ући, што су они ■ учинидк.
ГГВОГРДФСКИ ЗВОРНИК, КК.НГА Т1. 24
,пЦ|2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
370 СТАНОЈВ М. МИЈАТОВВЋ.
старинци. Славе Св. Арав^ела. — ЖивановиАи (10) су дошди пре

100 година из Витошевца код Алексинца. Славе Св. Николу. —
Бла10јеви&и (16) су старинци. Славе Св. Аран^ела. — ЈуруковиКи
(12) су нз Лучине. Славе Св. Николу. — СвраиАи (16) су дошли пре
100 годииа иа Ћићввца. Овако су прозвани што су се много селилп.
те не могу нигде да се сврстују. Славе само Св. Мниу. — Цве-
тковиЛи (12) су стариици. Славе Св. Јована. — ЛазаревиИи (12.
су дошли пре 100 годииа из Лучиве у алексвначком крају. Славе
Св. Нвколу. — КачаревиКц (14) су старивцн. Славе Св. Николу.
— ДолиКи (8) су дошли пре 200 година са Косова. Славе Св. Нн-
колу. — ПавиИи (12) су са Косова. Славе само Св. Мину. — А Ј -
винци (8) су из Ровпва иа Косову. Славе само Св. Пантелнју. —
ГрчиАи (18) су старвици. Славе Св. Ђор^а и Ђурђев-даи. — Ћу-
ЛиЛи (14) су из Ћукова на Косову. Славе Петковицу.
У Доњој или Бугарској Мали су:
БугарчиИи (29), који су се доселилв из Киез-Села у нишком
крају. Славе Св. Ђорђа н Ђурђев-даи. — ДакиИи (6) су из Старе
Србије. Славе Св. Аран1>ела.
У средини села је судница п једна механа.
Сеоска је слава Бела Субота но Тројици, а заветииа Снетлн
Четвртак по Ускрсу, аа адравље стоке, Пољобранија (2|У), ради
одбране усева од непогода и Св. Катарина, за здравље деце од
гушобоље).
Село имв два гробља, од којих је једио у врх села, код Са-
ставака, на месту старог села, где се копају мртви из Горн-е и
половине Средње Мале, а друго је код цркве, у диу села, где се
копају мртви из друге половине Средње Мале, затим нз Доње
Мале и варошице.
Варошица се налази, као што је поменуто, преко Калииићске
Реке, а нзмеђу Горњег Катуна н села Варварина. Ма да је ОБО
једина варошица у ТемниКу, ма да је за варошицу одавно про-
глашена, и ма да је на врло подесном положају, опет врло слабо
напредује, јер сем 3—4 дућана, 2—3 механе, неколико занлтлијд
цркве, школе, среске канцеларвје и поштанско-телегра*ске ста-
нице аа даиас више ништа нема. Улиценвсу калдрмнсане, н акс-
је уз њу Морава с камењем за калдрму, регулациоие линије нису
све попуњене, те је још ретко место. Готово сав обрт у овој
варошици налааи се у рукама двојице капиталиста. Становвшцп
су досељеници из околних села, а вма и неколвко посрбљеншх
Цпнцара, који су уједно н најбоље капиталисте у месту. Место
иа коме је варошица нодигиута припадало јс Катуну. Ову ва-
■оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 371
рошицу у околвви зову и Бела Црква, абог високе и леие цркве,

која је обновљеиа уз припомоћ Кнеза Милоша, Протића из Вар-
варина и Кнезл Милете из Катуна. Варошица је удаљева од жв-
лезничке станице у Тгићевцу аа 4—5 к т . , од оне у Сталаћу за
5—6. Од Крушевца је далеко за 15—16, од Јагодиве за 25—30, а
од Параћииа за 18—20 к т .
Црквена је слава Петров-дан, када се ту купи велики сабор.
У варошици је панађур 29. јуиа и 15. августа.
41. Доњи Катун.

ШЛОЖај. — Село се налази у правој моравској раиници,
а на десној страни Велике Мораве, која често плави и село и
атар, те чини велику штету. Пекада је Горњи и Доњи Катун
чпнио једно село (као једно село помвњу га и Вујић и Мили-
ћевић), докле га није пре 30 година, при једном великом водо-
плаву, предвојила Морава на двоје. Део на левој страни на-
аван је Горњи, а онај на десној Доњи Катун.
У селу се пије бунарска, а ретко кад и моравска вода.
Збмље Н шуме. — Земља је јака п родпа и окоро сва се
иалази у моравској равници с једне и друге стране Велике Мо-
раве. На овој земљи особито добро успева кукуруз, који се по-
највише и сеје.
Шуме нема.
ТиП| — КуКе су збивене и честе, али нису ушорене. Из-
међу појединих је раз.мак од 20—30 т . Село се дели на Фамилије.
Жме. — О постанку имена оела имају неколика тумачења.
По једиом некад се село звало Кадуњач — Кадун, па од тога
поотало садање име. По другом причању село се овако прозвало
што су му станоаници дошли из оела таквог имева, па то име и
иовом селу наденули. По трећем што су ту векад бвли варварин-
ски катуни, а по четвртом село се векад звало турски Ардун, па
је после названо Катун.
Отаринб. — Старина нема нвкаквих.
Постанак села и порекло отановништва. — Изгледа да је
ово село насељеио ире него Варварин. Како скоро трећину кућа
у селу чине старинци, свакако је одавна иа овоие месту. Давас
се становништво нагло пресељава у Горњи Катун, абог опасности
од поплаве, а и због великих незгода. које има при прелаву преко
24*
о&есПм ^ л О О З 1С
372 СТЛНОЈЕ М. МИЈЛТОВНЋ
реке, јер су на левој страни: црква, школа, суднвца, среска кан-

целвријв, веКи део атвра, а нема сталног моста, већ се превозе
на чуни, скели и чамцу.
РлдојковиЛи (25), који су досељеницн иа Ђуниса у окр. круше-
ввчком, а твмо су дошли са Косова. Ив ове је поролице био по-
знати кнеа темнићски, Милета РадојковиК, кога је отац малог
довео из Ђуниса. Славе Св. Николу. — ГмитровиАи — Шишко-
виЛи (15) су старинци. Слвве само Митров-дан. — Живодерци
1
15), овако проаввти с тога што оу нм неког старог Турци живог
одрали, досељеннци су са Косова. Славе Св. Јована. — ЛалиКи (10),
за које се не зна одаклс су. Славе Пстковицу. — Смоли&и (15) су
ствринци. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. — ВеселиновиАи (1-г>)
су старинцн. Славе само Св. Луку. — Ђаковци (5) су из Ђако-
вице. Славе Св. Николу. Има их и у Горњем Катуну.
Сеоска је слвва други лан Св. Тројице, а заветина Пачнста
Недеља (друга недеља Велнког Поста), за здравље људи, и Ђур-
ђев-двн, за вдрввље стоке.
Гробље је једно и налази се впшс Радојковицке »вмилнје.
42. Горњи Катун.

ПоЛ0Ж0Ј| — Село се налазв на левој обали Велике Мораве.
Мањи део села је у моравској долини, а други веКи на уздигну-
тој висоравни, на којој је и варошицв Варварин, с којом је ово
село, тако рећи, састављено. Доњи крај селв, у равницн поред
Мораве, јесте остатак илн половина стврог села, које је Морава
рмдвојила. Д«о на ннооравни је насељен у новије време. а в
сада ое ту пресељавају нв Доњег Катуна. Село се пружа нив
Мораву и вахвата скоро цео проотор од Варварнна до Обрвжа.
В*лика Морава прилкком изливања чнни и овоме селу велнку
штету,
Село пијв бунароку, а рвђе моравску воду.
Овиље Е шужб| — Сеоски атвр се налааи с обе стране
Велике Мораве. У правој ннокој иоравокој равници аемља је јака
н плодна, а већ иа виооравни је олабнја, и то обично пољњача.
Шуме и утрине немвју.
ТвЛЈа — Овло је обичне или оредње вбиввнооти. Највбнве-
нпјв оу нуКв око мехвнс, суднице и у оредннн села; по крпјевииа
су реткв, а нарочито у доњем крају. Средња је равдаљина пвме^у
о&есИзу ^ л О О ^ 1С
ТЕМНИЋ 373
куНа по 20—30 ш. Куће су постројене у правцу друма, који

кроаа село пролааи. Село се деди ва три краја вли мале: Каду-
њач, одмах до варошице Варварина, Браник, у средиви села, и
Обрнија, на дну оела. Ови су крајеаи један од другог далеко за
200—300 т .
У селу има 240 кућа, а 275 пореских глааа.
Ихб| — Види Дон>и Катун.
СтариН6| — У месту Вравкову, које је на западиој страни
села, налаге се хумке, из којих се ископавају урне са пепелом.
Још се у тој околини налазв старн новци, мотике и др.
Поотанак седа а порекло становништва. — Као што је
већ речено, само иали део Горњег Катува је остатак од старог
села, које је Морава предвојила, а цело остало село је пасељено
у новвје време, од прилике лре 120 годииа, па се и дапас насе-
љава иа Доњег Катува. На месту на ком је данас ве^и део овога
села била су појатишта вли бачијишта старога Катуна.
У селу, и то у Кадуњачу, ове су породице:
СвраиИи (15), који су се доселили из Ћићввца у срегу ражањ-
ском, а тамо са Косова. Има их и у Варварину. Славе само Сн.
Мину. — Ужареви&и (25) су из лесковачке околине. Има их и у
Варварнну. Славе Са. Аранђела. — МутавџиКи (12) су из враљ-
ског округа. Славе Св. Аранђе.ча. — РадунковиКи (12) су ста-
ринци. Славе Св. Николу. — Срндакови&и (6) су из Срндаља у окр.
крушевачком. Славе Петковицу. — КошајиКи (20) су дошли пре
150 година оа Косова. Славе само Св. Вериге. —Несторови&и (15;
су из врањског округа. Славе Св. Аранђела ;8|Х1 и 13|УП). —
Доли&и (10) су дошли пре 200 година са Косова. Ииа их и у
Варварину. Славе Св. Николу.
У Бранику су:
Весе.шновиКи (Лулићи, Урошеви^и) (35), старинци. Има вх
и у Доњем Катуну. Славе само Св. Луку. — ЂукиКи (20) су
досељеиицн пз Ћићевца. Славе Св. Ђорђа и Ђур^ев-дан. — Ста-
мојеви/ш (АнђелковиКн) ;10) су стариици. Слапе Св. Ђорђа и Ђур-
ђев-даи. — РадојевиКи (5) су са Косова. Славе само Св. Мину
(П|Х1).
У Обрнији су:
ЖивковиИи (20), досељеници са Косова. Овамо су прешли
па Доњег Катува. Славе Са. Јована. — ЖивковиКи (5) су дошли
вз Ћићеаца по Другом Уставку. Славе Св. Николу. — Ристи&и
1о) су ив Трупала. Слаае Св. Николу. — Ђаковци (15) су из Ђа-
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
374 СТЛВОЈЕ И. МИЈЛТОВИЋ
ковице у Старој Србији. Има их и у Доњем Катуву. Славе Св.

Николу.— ТукелиЂи (10) су старинци. Славе Митров-дан и Ђур-
ђев-дан.
У оелу је основна школа, суднвца и мехаиа.
Село држи всту славу и заветвве као и Доњи Катун.
Гробље је једио и иаходи се у Кадуњачу.
43. Обрезк.
Положај. — Село се находи у моравској равници, пружа-
ју!>и се у правцу с.-ј., а вамеђу Велвке Мораве и друма Варварин
— Јагодина. Од Мораве је далеко за 1 —2 к т . Некад је ово село
било, као данас Доњи Катув, на десиој странв Велике Мораве, када
је она текла онуда куда се данас находи ве!>и део села. Као остатак
од тог старог корита има в данас једна окука, управо пове!>а
бара, звана Моравиште. Јужним крајем села пролаав поток Вр-
дуновац, који силааи с Јухора. Овај поток лети пресушује и селу
не чиии нвкакае штете, али му Морава, кад се налије, плавв један
крај и велики део атара. Год. 1897. плавила је 5—6 пута Бу-
љаиску Малу, тако ла је аода у том крају стајала више од месец
дана. Кроза сред села пролааи друм. који се одваја од друма Вар-
иарин — Јагодина, н иде преко Мораве у Параћии.
Село пије воду из бунара, који нису иајчистији. Чесма има
само једна, али је повварена и напуштена.
ЗбМЛ>6 Е шумб. — Сеоскв атар, који је на обема обалама
Мораве, већим је делом од јаке и плодве земље (кумсаче, муре,
црвице, смонице), а мањим од слабе. Јака земља је ово Мор&ве,
а слаба у страни ка Јухору.
Село има неподељене и нешто мало подељене шуме — прн-
ватни забрани. Неподељена је шума у Јухору, и зове се једннм
именом Оишггшска Шума.
Тип. — Обреж долази у ред збивених села, али није сав
ушорен. Ноједине куКе су раздалеко за 20— 40 т . Село се делн
иа: Горњу Малу, јужно, КасавиАску или Аоњу, северао, ниа Мо-
раву, Буланску, источно, до Мораие, и ДушкиКску Малу, западно,
ка друму Варварии — Јагодина. Мала од мале је далеко за
60—100 т .
У селу има 470 куКа, а 680 пореских глааа.
Име. — По једном тумачењу село је добило нме по томе
што се налази о брегу, ма да је у ствари у равии; по другом је
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 375
вачржало име села одакле је већина досељеника, а по трећем што

је ту извршено неко обреаатбе1).
Отаринв. — Више села је Селмште, где је било старо село,
где се и сад налазе комади ћерамида и аемљаног посућа. Ту је
у блвзнни Буњиште, где сс находе разни стари новци, комаће
од отарог оружја и пооуђа. По једном причању ово је буњиште
старог Обрежа, а по другом оно је ив времена, кад је поред Мо-
раве бвла векад нека велика варош, која се пружала од Јагодине
до Крушевца (види опис Поточца). Још ое у месту Врдоловцу,
под Јухором. налази нека рушевина, за коју се првча да је од
неке старе цркве.
Поотанак овла н порвкло становништва. — Из онога што
ј е речено види се да је село врло старо. То потврћују в 4 по-
родице старинаца, које чине готово четвртину сеоских кућа.
Пре 130—180 година село је збос поплаве помештено.
СткнкиАи (30), досељеницв са Косова. Славе само Св. Тому.
— Чеаурци (8) су дошли пре 90 година иа Чепура у ср. па-
раКинском. Славе Св. Аранћела (8ЈХ1) и Велику Госпоћу. — Ви-
дојкоеипи (Влајковићи) (7) су иа Старе Србије. Славе Са. Ђорћа
и Ђурћев-дан. — Х&јдукстанкови&и (6) су дошли пре 100 година
из нишког краја. Славе Св. Николу. — Поаовићи (10) су иа Иван-
ковца код Ћуприје. Славе Св. Јована. — Ков&невиЛи (15) су ста-
ринци. Славе Са. Николу. — БргиКи (15), проавани овако што су
били браи у свачему, каквп су још и данас, доселили су се са
Косова. Славе Св. Аранћела. — ДивниИи (35), овако проаванв
због иеке бабе Дивне, су старинци. Славе Св. Тому. — Рисгм^м
(10) су из Горњег Видоаа у срезу параћиноком. Славе само Са.
Илију. — З&рубани (8) су из нишког краја. Славе Св. Јована
зимњег и летњвг. — Снади&и (12) су дошли пре 150 година иа
врањске околиае. Славс Св. Аранћела (8|Х1 и 13|УП). — ЋосиКи
(8) су из Топлице. Славе Св. Тому. — Р&јкови&и (10) су непо-
знатог порекла. Славе Св. Николу. — Гоми&и (6) су иа леско-
вачке околине. Славе Св. Ђорћа (3|Х1) и ЂурКев-дан.
У Касавићској Мали су:
К&с&вићи (50), који оу дошли пре 180 голина са Косова. Од
ове је породице био обор-кнеа Јевта, који је обновио орашку
цркву и кога су Турци жива на колац набили. Ово је највећа по-
1
) У Среиу има једно седо истог амена.
П|||20С1 ^у ^ Л
376 СТАПОЈЕ М. МИДТОВИЋ
родица у овом крају. Има пх и у Срњу, Својнову и Поточцу. Славе

Св. Аранђела (8|Х1) и Алеисандра Невоког. — ЈоксиКи (20) оу из
Старе Србије. Славе само Св. Мојснла. - - Р>акиАи (12) су дошли са
Косова. Славе Св. Аранђела (8|Х1 н 13|УП). — Ст&нис&влевиАи
(5) су ив врањског краја. Славе Св. Тому и Томину Недељу.
У Буљанској су Мали:
Буллнци (35), дооељеници на Буљана у срвау пара1>инском.
Славе Св. Аранђела. — Дввета,новипи (35) оу старинци. Славе Св.
ЂорЈ>а Алвмпија н Ђурђен-дан.
У Душиицкој су Мали:
БркиАи (15), старинци. Славе Св. Аран^ела. — ХлјдуКовиКи
(Зуаи^в) (20) су дошли пре 100 година из Црне Горе. Има нх
у Каменарнма и Милутовцу (крају Ооловцу). Славв Петковицу.
— ДушкиКи (25) су из Старе Србије. Славе Св. Николу. — Цве-
ткови&и (12) су иа нишке околине. Славе Св. Николу. — Угрино-
виЛи (10) су непоанатог порекла. Пеки се њихов стари бно
оженво Циганком, те су их аа то прозвали Угри, што овде зиачн
исто што и Цигаии. Славе Св. Аранђела. — ЈевдосиАи (30) су
такође непознатог оорекла. Славе Св. Јована Златоуотог (13|Х1) и
Св. Јована Иилоделца (24|И). — Плашивранци (10) су дооеље-
ницн са Косова. Овако су прозвати што су им Турцн иеког ота-
рог обеснли, те је тако алашио вране. Славе Петковицу. — Жи-
виАи (6) су дошлн пре 120 годИна нз аајечарске околине. Славе
јесењу и летњу Петковвцу. — Лази&и (6) су иа лескоаачког краја.
Славе Св. Николу. — ШукиАи (5) су из Мрмоша, а тамо су дошли
иа Топлице. Славе Петковицу и Св. Ђорђа (3|Х1). Има их у Ко-
њуснма и Средњем Крчииу.
У селу ина основна школа, црква, која је скоро подигнута,
три механе, некоаико дуКана и судница.
Сеоска је слава Мали Спасов-дае, в ваветина девети четвр*
так од БожвКа, поради здравља код стоке. Црквена је слава Св.
Илнја.
Гробље је једно н вилази се више села, вдући Катуну или
Бачвни1).
') Као што је већ ва саои иесту напомевуто, ово је седо данас вајвеће
т Темнвћу, ми 1818. тодине, од темннћсанх села, био је најавћн Кувдин
(1IV), ла те* *ос*е Обреж (103), па ВачжИа (95), 4» Катун (85), Коњусе (8$),
Беда Вода (70 аућа) ■ т. д. — Мита Петровлћ, Фин. н Установе, кн* II., стр.
604. к 505.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЖМНИЋ 37?
44. Својново.
ПолОЖај. — Село се налааи с обе стране Својновачког По-
тока, под самим Јухором. Овај поток извире испод виса Јаворца
на Јухору и, док се пе састави са Црквеним Потоком, зопе се
Велики Поток. У овај се поток улива, с десне стране, Црквени
Поток, прозван тако што пролази поред цркве Св. Николе, а с
леве стране Минин Поток, који силази с Ветрње, најввшег виса
на Јухору, па пролазв кроз Пејкицку Малу или севернн крај оела
и улива се у Својновачки Поток, испод села. Куће су по стра-
нама потока (у осоју и прнсоју) и нешто мало у равници. Више
је кућа на левој страни потока. У дошем свом току, иролазећн
морааском равницом, Својновачки Поток се излива и чини велвку
штету моравском кључу. Тако исто наносн штете кључу в Ве-
лика Морава, приликом изливања. Село је у главном окреиуто
истоку.
У селу се пије буварска вода.
ЗвМЉв Е шуме. — Сеоски атар ое пружа од врха Јухора
па до Велике Мораве. Може се рећи да */, атара падају на бр-
довити део, а тек '/« на раван. По јухорскии страпама земља је
слаба, а у моравокој равни је јака и плодна.
Шума има доста и налазе се у Јухору. Било их је још п
више, али је држава одувела при ограничавању државвнх шума.
Тжп. ■— Село је средње абпјвности. КуКа од куће је уда-
љена аа 40—50 т . Село се дели в а : Пејкицку или Бугарску М&лу,
која је иа левој, и Филииовицку Малу на десној страни нотока.
Иамећу ових нала је раамак од 100—150 т .
У оелу нма 105 кућа, а 190 пореоких глава.
Жнб| — Вародно предање вели да се село овако прозвало
што је ту Цар Лазар имао неку својту. Други пак првчају да су
се стари Својиновци тужили код цара око неке аемље. па им је
цар одговорио: „сваки на своју (земљу), те да је од тога остало
име селу.
Отаржнв. — У дну села, с леве стране друма Варварин —
Јагодина, имају развалине веке старе велике цркве, која је, цо
причању, постојала онда, кад је овде била нека велика варош,
која се пружала од Крушевца до Јагодине. Ту је сад иодигнута
капела, звана Трпеза, која слави јесењу Петковицу (14|Х), кад се
т у куни велвки сабор. — Внше села, у Црквеном Потоку, налази
с е стара црква Св. Никола, коју је, по првдању, подигао Цар

378 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОВИК
Лааар или његов син Високи Стеваи. У прво време ова је црква
била манастир. Неки пак веле да је била метох манастира Ка-
линића. Год. 1813. Турци су је раврушнли и по други пут, па
ју је обновио кнез Милета Радојковић вз Катуна. Ова црква 1-лавн
Св. Николу летњег, када се ту купи велики сабор.
Постанак села и порекло становништва. — Село је оданна
на овоме месту, како има старинаца. Нлје помештано. МогуКв јв
само да је и код цркне Св. Николе било насеља (ако ј« то био
манастир, онда је то морао бити прњавор), које се сасвим расе-
лило или се преместило доле у село'). У овом је селу рођев старац
Пвјко, који је јуначки овде погивуо у боју с Турцимв 1815. го-
дине, кога помлње МилићевиК (Кнежевина Србија, 198). Кад је
томе Пејку, кога овде зову п Пеко, било 40 година прича се да
је у селу било само 20 куКа.
У Пејкицкој Мали су:
ПејковиАи — ПејкиАи (15), досељеници вз врањског округа.
Они захватају северни крај села. Славе Св. Николу. — Касавипи
(Радојевићп) (10) су са Косова. Има их и у Обрежу, Поточцу и
Срњу. Славе Св. Николу и Св. Александра Невског. —РакиАи (5) су
ив врањске околине. Славе Св. Николу. — РистиАи (6) су И8 ле-
оковачке околине. Славе Св. Аранђела. — ВидиАи (15) су из врањ-
ског округа. Из ове је породвцв био Милетл ВидиА, побратим
Пејков, који се ваједно с Пејком био противу Турака 1815. го-
диве на шанцу код гробља, па је некако умакао, те га Турцв нису
исекли. Славе оамо Митров-дан. — ШвабиАи (5) су дошли из
Срема, куда су пребегли о Кочиној Крајини или у време ау-
стријског вавојевања Србије. Славе Св. Нвколу. — Уж&рци (5) су,
иа врањске околине. Славв Св. Николу. — ПериловиАи (Здравко-
внћи) (7) су ив враљског округа. Славе Св. Николу. — Давидо-
виЛи (5) су иа врањске околине. Слаие само Св. Тривуна (1|И).
У Фвлиповицкој Мали оне су породпце:
ФилиаовиКи (5), старинци. Славе Св. Аранђела. — Дурипи
(2) су непознатог порекла. Славе Св. Николу. — Летовци (3) су
дошли И8 некаква села Летова, за које не знају где је. Славе
Св. Аранђела. — БркиКи (7) су старинци. Славе Св. Николу. —
ИорлесиКи (6) су старинци. Славе Св. Јована. — КостиКи (2) су
непозиатог порекла. Слапе Митров-дан и Св. Николу (бјХИ). —
') Годиие 1818. помиње се као аасебно село Својиновачки Прњавор (са
10 кућп), који даиас ив иостоји. — Мита Петровић, Фив. и Установе, кн». II.,
стр. 504.
.пШгеси« ^ л О О З 1С
ТВМНИЋ 379
ГнјиЛи (3) су нз вишке околнне. Славе Св. Јована аимњег и летњег.

— ЂорђевиАи (3) су из Македоније. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-
дан. — Маркови&и (2) су непознатог порекла. Славе Св. Јонана.
— Манојлови&и (3) су И8 врањске околине. Славе Св. Аранђела.
— МатиЛи (3) су ив врањског округа. Славе само Митров-дан.
Сеоока је слава 24. априла, а зааетина Сретење (за стокуј
и Пољобранија (ради усева).
Гробље је једно и налази се више села. Код гробља је био
шанац, где се Пејко тукао с Турцима.
4Б. Поточац.
ПолОЈЕЦ]. — Село се налави аод Ветрњом, највицшм висом
Јухора, у страни благог нагиба, а с једне и друге страпе По-
точког Потока. који силааи с Јухора, пролааи кроаа село и улива
се у Мораву. Од Ветрње је село далеко око 5, а од Мораве око
3 к т . , између које в села јесте пут Варварин—Јагодина. У глав-
ном село је окренуто истоку, а пружа се уз поток, у правцу од
истока аападу. Поменути поток лети пресушује, а кад се, излије
чнни велику штету селу и кључу, на местима где му корито није
укопано, наносећн многи шљунак и камен. Тако исто и Велика
Морава, приликом изливања, чини кључу велику штету.
Село пије бунарску воду.
ЗбМЉе И шумв. — Сеоски атар се простире од врх Јухора
до Велике Мораве и захвата простор око 50 кт' 2 . У моравској
равници земља је јака и плодна (кумсачај, а у странама је ме-
шовита, оли је више слаба (обично пескуша, прљуша и пољњача].
Шума има доста п ситних и крупних, а било их је још више
док држава пије ограничила своје имање у Јухору. Шума је 8а-
падво и југо-западно од села за 15—20 минути. Највише је има
на местнма званим Бубан и Чук&ра1).
Тип. — Село је обичне збијености. Кућа од куКе је далеко
по 40—50 т . Село се дели на: Горњу и Доњу Малу, које рав-
дваја поток. Доња Мала је јужно, на десној страни потока, а Горња,
веКа, сеаерно, на левој страни потока. Између ових мала је ра-
стојање од 100 т .
У селу има 190 ку^а, а 276 пореских глава1).
Имв. — Село је ово име добило абог потока, на коме је.
') На Ветрњн је шуна исечена да б>< се видела пиранида -- тригононе-

триска тачка — воја је ту намештена.
2
) Године 1873. у селу је бидо 276 порескнх глава.
380 СТЛПОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ
Отаржнв! — Над оелом, пдућн Јухору, аа брду Гродишту,

налазе се раввалине неког омањег града, који народ вааива Мом-
чилов Град в за који прнча да га је кодигао Војвода Момчило').
Град је скоро до темеља порушен. Облика је осмоугаоиа и з а -
хвата простор од 10.000 т*. Јужво од града налази се нека
рушевива аа коју се тврди да је од приднорне цркве Војводе
Момчила. Оаој црквипи лолазе болесници обично недељом.
На Десвој страви друма Варварин—Јагоднна, у моравској
долини, измеНу поточког и својновачког атара, има место знано
Ан или Хап, где је, кажу. некада био неки турски хан. Овај је
хан, прича се, био средива неке врло велике вароши, која се пру-
жала од Крушевца до Јагодиие. Око Ана и Момчилова Града на-
лаве се раани старински, обично римски, сребрни и бакарни ноаци,
као и друге старинске обично гвоадене ствари1). У блиаини грала
има и једно старо гробље, о иојем се у народу ништа не прича.
У овом су гробљу коотури необично велики.
На врху Ветрње, кажу, била је ветрењача Војводе Момчила,
од куда долази и име томе впсу, а одмах испод виса су остацн
од старог друма Цара Лабара, који је везивао Крушевац с Кра-
гујевцем.
Поотанак свла и порбкло становништва, — Без сумње и
ово село, као и остала у моравској равници, због плодности земљн-
шта и подесног положаја, мора бити старо. Како је мали број
старипаца — свега трн породице — изгледа да је село некад ра-
сељавано, па опет засељанано.
У селу, и то у Горњој Мали, ове су породице:
КасавиКи (40), који су досељеници са Косова иа села Неде-
љаца. одпкле су пребегли, побивши тамо неке Турке, абог чега су,
•) Народно преда&е прича да је једиои Војвода Момчндо с војницима

отишао из овог трада у Обрешву Бару да хвата рибу. Турци га опазе и по-
јуре, и овај стаие бехатв граду, алп ^ад је тано дошао град су Турци већ
биди ваувели. Тад се отвори очајва борба између Турака в Срба (Момчнла и
његових војаива), у којој највад Турци иадмадају, ухвате Мошида ва месту
где је данаш&е седо и нсеау га иа вомаде. Тад јс потоком потекла *удска врв,
те иеки важу да је н седо вбог тога ово име добмо.
*) У траду је иаћен једаи кључ, дужи од подн метра, даа бувдовааа, којн
ч
су врло лепо очуваин и мкају по 18 пера, две мамуве, један мач и још неве
друге старнне. Кључ и један бувдован надаае се код Г. Косте М. Поповнћа,
■оревиика из Варварвна.
ТЕМНВЋ 381
да би се боље сакрили, промвнили и славу (Алексаидра Невског)').

Има их још у Обрежу, Својнову, јагодинсном Мајуру, Старом Ан-
беговцу и Срњу. Слаав Св. Аран^ела. — РосиАи (17) су са Косова.
Славв само Ђур1>ев-дан. — ЧвиурчиКи (15) оу ив Чепура у срезу иа-
раћинском. Слане Св. Нвколу. — ВелиХи (15) оу из Топлнце. Има
нх и у Доњој Мали. Славе Св. Андрију Првозваног и Пвтров-дан.
— МилиЛевци (8) оу старинци. Славе Св. Николу. — ВиноаитиЛи
(Стевићн) (14) оу са Кооова. Славв Св. Николу.
Радовамци (Пупљанци) (1*2), за које ое не ана одакле су, али
се држи да су пореклом од Цигана. Славе само Ваовљен-дан (1|1).
— Срндалци (8) су из Срндаља у овругу крушевачком. Славе
Св. Тому. — ЈанкоеиКи (6) су иа Лукова у округу црноречком.
Слаае Св. Јована зимњег и летн>ег. — Станисавлеви&и (4) су из
алексиначких Трњана. Славе Св. Николу. — ЈовичиКи (4) су из
Видова у срезу параћинском. Славе Св. Аранђела јесењег и летњег.
— КостиЛи (4) су стариици. Славе Св. Николу. — ВојиновиКи
(4) су из Бујимира код Ниша. Славе само Св. Лазара. — Поро-
динци (8) су из Породина у округу пожаревачком. Славе само
Св. Паптелију (27|УП). — СрејиАи (Петровићи) (5)оу старинци. Славе
Св. Николу. — КаваровиЛи (5) су вв Кавара у Старој Србији.
Славе Св. Николу. — Нишевци (8) су ва Гркиња код Ннша. Славе
Св. Николу. — Раши&и (5) оу неповнатог порекла. Славе оамо
Ђорћа Алемпија (26|Х1). — ПвјчиновиКи (3) оу иа врањскв околвне.
Славв Св. ЂорНа и Ђурђев-дан. — Блњчани (5) су из соко-бањскв
околвне. Славе оамо АВима н Аау.
У селу имају две механе, два дуКана, судницв, школа н три
ковачннце. Ковачи су Цнгани, којн славе Петковнцу и Ђурђев-
даи. Ту су дошли однекуд још њихови старн.
Сеоска је слава Св. Јован (8|У), а заветине: Ваведење (аа
л>удско здравље), Цветни Петак (аа здрааље стоке} и Марков-дан
(као орачка слава).
Гробље је једно и налази се у Горњој Мали.
46. Рашевица.
Подоасај! — Село се налази на друму Варварин—Јагодина,
који га делн на нсточну, већу половвву, која је у моравској рав-
') И данас се сиатрају као врл) *ути в напраситж л>уди, абог чега су
ушав и у пословнцу, воја каже: ,П1то си, зајо (зече), очв нвбучио и зубе ис-
кезио, ЋЛЉАЛ ннси Квсанћниа шоду саужио (восво)?'
П|||20С1 [IV ^ Ј
382 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОПИЋ
ници и аападну, мању, која заувима страну једне косе што се

постепено спушта од Јухора ирема Морави. Кроза село протичо
Рашевички Поток, који се састоји из: Великог Логока, који И8-
вире у Јухору, из меота званог Добра Вода, и Дубоког Потока,
који долази са виса Велике Чукаре у Јухору. Кад се ова два
потока састаиу у селу над механом, постаје Рашеиички Поток.
Ниједан од ових потока не пресушује; селу или кључу не чине
пикакве штете. али чиии, и то кључу, Велпка Морааа, када се
излије. Од ове реке село је удаљено за 2 к т .
Село пије попајвише бунарску воду. Извор има само један,
који је впше села.
ЗеМЛ>6 И шумв| — Сеоски атвр се простире од Јухора до
Велике Мораае, више је брдоаит но раван и у главном је окренут
истоку. Моравска је аемља јака и на њој особито добро роди ку-
куруз и јечам, а по страиама је мешовита.
Шуме има доста, а бнло је и више докле није лржава огра-
ничила својс шуме на Јухору. Шума је и крупна н ситна. а на-
лази се на западној страни села, у Јухору.
ТиП| — Село је обичне вбијености, није ушорено. Дели се
па Горњу, у страни, више помињатог друма, и Доњу Малу, испод
друма, у равници. КуКе су збивеније у Доњој Малн.
Имб| — По једном народном тумачењу село је ово име до-
било абог некаква Раше — Радована, који се ту први доселио. А
по другом село се овако прозвало због многих храстова — рашја
:
— који су ту некад бпли.
0таринв| — У страни више села има једна развадииа, за коју
кажу да је од неке велике цркве, посвећеие апостолима Петру и
Павлу, а коју су Турци разрушили. У близини ове црквине има
Џидовско Гробље, где се находе отари новци зпани костадинке.
На Караули, опет у страни, више села, извађене су из земље неке
велпке цигле.
Поотанак Сбла Е ПОрвКЛО 0Т&Н0ВНИШТВ&1 — Садање на-
сеље није одавна на овоме месту. БиКе да је садање село од по-
ловине XVIII века. Село није нигде помештапо. Стари људи при-
чају како су слушали од својих оцева да су они вапамтили кад
је у овом селу било свега 20 иуКа. Год. 1873. у селу је било 180
пореских глава, те је, дакле, за 30 година прираштај у 100 пор.
глава. Толики је нрираштај и у Поточцу. Свега су у селу дае по-
ТЕИНИЋ 383
родице старииаца. Још се прича да је пајпре насељева страна,

па се тек после заселила равница.
У Доњој су Мали ове породнце:
МаринковиКи (16), који су се доселили пре 100 година са.Ко-
сова. Славе Св. Ђорђа и Ђур^ев-дан. — МатејиАи (29) су са Косова.
Славе Св. Николу. — Изворци (26) су из Извора у срезу иараћин-
ском. Славе Митров-дан и Младенце (9|Ш). — Алексићи (12) су
пз Шавца у срезу параКпнском. Славе Св. Аранђела (8|Х1) и Кон-
стантина и Јелену. — СтојковиКи (3) су са Косова. Славе Сп.
Ђорђа и Ђур^ев-дан. — МармиГм (26) су са Косова. Славе Св.
Ђорђа и Ђур^ев-дан. — СтошиКи (6) су старинци. Славе Св.
Аранђела. — ВлајиКи (7) су такође стариици. Славе Св. Николу.
— РајиКи (5) су дошли са Косова. Славе Св. Ђор^а и Ђурђев-даи.
— МарковиКи (РадивојевиКи) '16] су са Косоиа. Славе Св. Ђор1)а
и Ђурђев-дан. Свето1>орци су растуренн по селу. Не сиатрају се
као род и узимају се.
У Горњој су Мали :
Раки&и (10), досељеници из околине Ражња. Славе Св. Аран-
ђела јесењег и летњег. — УдовичиПи (12) су из Крајкопца у
окр. топличком. Славе Св. Ннколу. — Цани&и (10) су са Косова.
Њихове су куће у Осретку, измеНу Дубоког и Великог Потока.
Славе само Св. Ђорђа Алемпија. — Бури/ш (Стевановићи) (12) су
св доселили из Острикоица у срезу параћииском. Славе Св. Ни-
колу. — Пл&њани (7) су из Плане код Параћина. Славе само Ми-
тров-дан. — Стој&нови&и (8) су са Косова. Славе Св. Ђорђа и
Ђур^ев-дан. — МитровиКи (5) су И8 Крушинца код Јастрепца.
Славе Св. Враче, летње и јесење. — 1/ветковиЛи (5) су из Богове
у трноком крају. Славе само Сп. Аранђела (8^X1). — СтевановиЛ«
(5) су из Мириловца (срез параћински). Славе Св. Николу.
У селу има једна механа, судница, један дућан и једна ко-
вачница.
Сеоска је слава други дан Св. Тројице, а заветине су: петн
нетак великог поста, ради здравља кол људп, Марков-дан (орачка
заиетина), Св. Стеван (2|УШ), опет ради здравља код људи и Сп.
Илија, ради здравља код говеди. Тада терају сва говеда на Мо-
раву, где их проводе кроза живу ватру, мажу препраиим катра-
ном и иагоне је да прелази преко Мораве.
Гробље је једно и налази се у Горњој Мали, више механе.
Не могу пропустити а да бар на крају не изјавим овоју нај-

срдачнију захвалност свима оиима који су ми припомогли у овоие
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
384 СТАНОЈЕ М. МНЈЛТОВИЋ
раду. Поред отараца, који оу ми давали поједива обавештења, још

су ме нарочито задужила н овагоспода: Михаило Ј. ЂориА, ове-
штенвк велико-дреновски ; 7'аса МарковиА, учите* крчннски; Ми-
хаило Ж. ПоаовиК, свештевик бачински; Костл М. ПоаолиК, управ-
ник пореоког оделења у Варварину; Влљко МутлвџиА, бжчииоки
учнтељ, који је, поред тога што ми је дао иеке податке, још и
пропутовао са мном неиолико оела; Милан ЈавиЛ, учитал. задого-
вачки; Ђорђе ТодоровиИ, учитељ обрешки; Михлило КуичевиА,
учитељ катунски; Чвда Урошевић, учитељ аарварнвони; Др&гутин
ЈаниЛијевиЛ, учитељ поточки: Божа МилиАевиИ, обрешкн ове-
штеннк; Глигорије МиловлновиЛ, саештеник падешки, Нрст* ЈонџА,
учитељ бошњански, и Радисав Ј. ПешиК, екоиом из Маскара.
ПР Е ГЛ Е Д
а) преглед геограФокш и етногра«ОЕих навива,

Ајат 259, 260, 261, 262, 263, 264, 266, дниан 260. сС довсат.
267. днвовехн гробовн 272. сГ. гокие. џн-
антерпја 286. новскн гробовн.
Арнаутн 344. доксат 260, 261, 264. с! диван.
дошлацн 276. сГ. иажућ&ацн, при-
бачнара 263, 264, 267. с*. зградв, н- шупци.
жина, качара, вннннца.
Бачинци 366, 368. жава иатра 288, 328, 383.
Беловођалп 284, 285, 292, 315. ЗКупланн 276.
Внлани Петак 289.
богоиола 287. ааиала 263.
Ботњаци 329. навијача 286.
Брајконцн 284. с{. Брајковчвнн. ваклопнта Субота 288.
Врајкоичанн 292. е{. Брајковцн. Залоговчапн 341.
Бугарн 276. 8анлокв>ак 268.
аасоннца 258, 262.
аграда 264. с1. бачвара, нжнна, аача-
валцн 263.
рв, пивиица,
иатрнште 259, 260, 261, 262, 263.
Велнко-крушовнчани 285.
пжина 263, 264. с{. бачвара, аградв,
нењак 268, 269. сГ. чардак.
качара, пивинца.
нернжњача 263.
Иабеннчавн 363.
Власн 274, 363.
нлашкн 363.
јир 263, 264, 266, 268, 269.
ноеконарнна 292.
Јаснчанн 325.
Вратарца 333. јеирејско гробле 273.
иретено 258.
каваннца 267.
гај&ача 250, 299. канак 267.
гоннле 272. сГ. дивовскн гробовп, џа- качара 264. сС. баиара, вграда, нжнна,
вовски гробовн. пивница.
гроча 250. клече 286.
КТИОГРАФСКИ ЗВОРИНК, КН>. VI. 25
о&есИзу ^ л О О ^ 1С
СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОВИЋ.
:т
Кокошињн Божкћ 289. половввца 292.
колибе 269. сГ. појате, трла. полњача 250, 299, 342, 344, 349, 353,
Коњушанн 284, 292. 355, 358. 368, 372, 379.
Косовцн 276, 361. Пол.обраввја 288. 289, 299, 325, Ш,
косгадвнве 272, 382. 360, 362, 370. 379.
Кочина Крајина 274, 275, 276, 296. воскурввк 263.
302. 313, 349. 378. постава 267.
кош 263. сГ. салаш, салош. поточара 291.
Крвавнчанн 292, 336. прсмет 263.
кромннрнште 290. прншупцв 276. сГ. дошл&ци, накућ-
кртог 268. н>лии.
куга 27б, 311, 312, 359, 363. с(. чуиа.
кумсача 250, 301, 304, 317, 327, 335, рамсна 260, 262.
339, 342, 363, 374, 379. Рни.вавв 334.
куп 291. сГ. ћума. римсвн 272, 273, 329, 337, 344. 348,
кунусара 290. 352, 361, 365, 369, 380.
Куцо-Власн 364. Рудари 363.
.мдиих 263, 265, 267. сГ. кдекар. салаш 263, 264, 265. 267, 318. сГ. вош,
Левчанн 274. салош.
литнја 287, 288. салош 263. сГ. кош, салаш.
лукара 290. сватовско гробле 273.
Својиаовцн 377.
Мареноачанп 341, 343. скаканвца 258, 262.
Иаскарцн 285. сврежннцп 289.
маџарско гробле 273. Србв 273, 293, 321, 336, 342, 343, 355,
Инлутовчавв 295.; 380.
млекар 263, 265. сГ. ладнвк. српски 258. 270, 273, 311, 361.
моранвшта 252. Старосрбнјавцн 276.
моравке 251, 291. Стрмољевац 288.
мура 374. струшка 263.
сулдрма 265.
накукњаци 276. с(. дошлаци, ври-

шупци. табарка 267.
Теиивћаин 274, 284, 294.
Тонлнчанн 276.
обраињача 263. трла 269. сГ. колибе, појате.
обртушка 258. тројавка 263.
оралнца 290. турскн 258, 273, 274, 275, 287, 301,
острова 250. 311, 322, 332, 336, 357, 365, 371, 380,
оџаклнја 259, 260, 261, 362, 263, 269. Турцв 271, 273. 974, 275, 297, 298,
302, 309, 310, 311, 316, 821, 322, 329.
петак 290. 341, 343, 344, 351, 352, 365, 356, 357,
пнввица 264. сГ. бачвара, зграда, и- 358, 359, 361, 363, 365, 368, 369, 372,
жнва, качара. 375, 376, 378, 379, 380, 382.
плеања (датаара, проштара) 270.
клужнца 290. ћорнајанте 262.
појате 266. 269. сГ. колибе, трла. ктма 291. сГ. куп.
<ф\гев 1>/ > ^ з 0 0 3 1 С

ТКМННЂ 387
Угрн 376. сГ. Цвмва. чардак 264, 266,269. сГ. миде.

Уетажак (Друм, К*р*-Ђорђел, Дрви) чеиар 262.
274, 275, 297, 301, 302, 808,310, 812, Чивутн 865.
314, 341, 350, 356, 358, 35», 369, 373. чужа 275, 311, 316, 829, 382. сГ. ауга.
устока 253. нучак 262.
иега 286.
Церннчанн 368. пннонекн гробонн 272. сС гоиме, ди-
Цигаиж 293, 301, 359, 363, 367, 376, вовски гробова.
381. сЈ. Угри.
Цннцарн 359, 370. Шашндовцн 292. 335.
б) прегдед геогравскик икена.

Адронац (адексилвчкн крај) 980, 381. Вело Врдо 255, 300.
Ајдучхи Иадер 313. Белонан (весто а потов) 254, 315, 316.
Алвдан-ање (Тошвм) 879, 820. белонодскн 252, 253, 254, 271, 315.
Адекеннац 331, 369, 370. Белушнће (Лекач) 247, 357.
алекенначкн крај 276, 280, 381, 308, Белак (?) 319.
870. Беннца 361. сГ. Церница.
Амбарвште (врај н воток) 355, 356. Веоград 297.
Ан 255, 871, 878, 880. сГ. Хаи. београдскн округ 297, 350.
Ардун 371. с*. Кадув, Кадг&ач, Катун. Внноле (крушевачки округ) 278. 330,
332.
Бабнн Гроб 255. Внетрнца (Косово) 278, 316, 337.
Бажчжште 351. Бјелонавлнћн (Цриа Гора) 338.
Бадичева (Токавва) 279, 317, 322. Влаготнн 248, 249, 291, 315, 337, 346,
Валтннац 270. 350, 351, .457, 859, 364.
Баеаре 323, 334. алаготннекн 295, 806, 864.
Ватоте (Жуаа) 277, 297, 300, 303, 305. Вденднја (средачва област) 283, 352.
340. Жотдааем Ианор 313.
Бачнни 247, 252, 255, 256, 257, 267, Вогона (триекн врај) 283, 383.
270, 271, 272, 273, 275, 283,286, 298, Вожурвм (крагујввачкж окр.) 356, 858.
313, 353, 354, 458, 359, 360, 364, 366, Бојннац 356.
366, 367, 368, 376. Војннк (Тоалнца) 279, 814, 385, Ш.
Бачннске Водепнце 366. сГ. Воде- Воена 282, »02.
нлце, Коежем Водеоаце. Воишаже 247, 84», 851, Ш, 856,871,
бичннекн 255, 360, 361, 365. 272. 274, 875, 283, 826, 828, 330, 881
Бегожжцжи Иавор 313. 884, 837.
Вела Вода 247, 253, 254, 255, 256, 270, Ввациишлка Гека 249, 851, 285, 928,
275, 285, 290, 297, 804, 314, 317, 318, 330, 887. Вади Залогоаачка Река, Па-
320, 337, 376. дешса Река.
Веда Падажжа 281, 322. бош&анекж 271, 331.
Ведаснца (Топлица) 279, 298, 333. Врајнаовац (Лекм) 282, 886.
Бела Стена (Тевлица) 279, 298. Бвжјжоваж 2*4, 315, 31«. еС. Бра»м-
Веда Цжнва 371. сГ. Вара&рин. вачки Ооток.
Велица 282, 308, 313. Брајжовац 247,253,274, 275, Ш. 81«.
бедачкн среа 297. 816, 335.
25»
388 СТАНОЈВ М. МИЈЛТОВИЋ
брајковачкн 253, 284, 292. Велнко Граднште (на Дуиаву) 304.

БраЈковачкн Поток 251, 254, 275, велнко-дренонскн 248, 271,283,292,
313, 315. с(. Врајковвк. 304, 306, 315.
Браннк 373. Велнко ЈСоеоио 278, 300, 312, 316,
Бр^анска Чесна 311. сГ. Марицка 324. Видн Косово, Мало Косово.
Чесма. Ветрења 255. сГ. Ветрњв.
Бресво Поле (крушевачви округ) 277, Ветрња 247, 249, 255, 273, 377, 379,
297. 380. с(. Ветрења.
Брестарац 255, 344. Вндово (нараћивсвн срез) 281,375,381.
Враанн (крвгујеввчки округ) 282, 303. Внтошевац (алексинвчкн арвј) 280,
Браацн (Товлнца) 279, 300. 370.
Бубан (извор у Глобарима) 336. Воденнце 366. с(. Бачивске Воденице,
Бубан (нзвор у Доњем Крчнну) 349.
Бубан (место ход Иоточца) 379. Кнехеве Воденице.
Бубан (несто над Доњин Крчниом) 255. Водица 338.
Бугарска (кпежевинв) 276, 283. Воднце (извор у Љубвви) 307.
Бујнинр (код Ниша) 280, 381. Воднце (извор у Падежу) 332.
Буковац 329. Воднчкн Поток 355, 356.
Буковачкн Поток 254. Вранково 255, 373.
Буковик 256, 274, 326, 328, 330, 331. Врање 298.
Буланн (нараћниски срез) 281, 376. врнњскн краЈ 276, 280, 285, 287, 320,
Булннац 254, 317, 318. 322, 324, 325, 327, 328, 329, 330, 345^
Буњншта 271, 316. 354, 356, 375, 376, 378, 379, 381.
Буњнште 375. врањскн округ 276, 302, 319,322, 323,.
Вурделн 317, 318, 319. 324, 325, 330, 344, 349, 354, 356, 359,
Бучјак 346. 362, 373, 378, 379.
Вучје (Жупв) 277. 347.
Вратаре 247, 249, 251, 254, 255, 256,
275, 283, 325, 328,300,331,332, 337.
Вариарин 247, 251, 252, 254, 255, 256, Врдоловац 375.
257, 267, 271, 275, 277, 285, 286, 290, Врдуновац 251, 374.
293, 321, 326, 327, 340, 344, 346, 351, Врл»ак 254.
353, 355, 357, 358, 360, 364, 365, 366, Вукања (на Јвстреицу) 278, 329. 383,.
367, 368, 370. 371, 372, 373, 374, 377, 351.
379, 380, 381. с(. Белв Црквв. Вучак (крај и вотов) 355, 356.
Вучнтрн (Косово) 278, 362, 367.
варваринскн 271, 272. 371.
Варварннеко Поле 369. Габровац 366.
Велнка Врбннца (Жупв1 277, 320. Гавеа 247, 248, 254,' 255, 274, 321, 326.
Велнка Дренова 247, 248, 253, 254, Гавешкн Поток 326.
255, 256, 258, 270, 271, 275, 277, 285, Гаревнна (крушевачки округ) 277, 311.
290, 293, 294, 296, 300, 301, 304, 305, Главннци (белички сре:<) 297.
312, 314, 341, 343. сг. Цигктоввц. Главнца 247.
Велнка Брушевица 247, 250, 254, Главнчнца 368.
274, 283, 323, 324, 325, 344. Глобаре 247, 283, 334, 336, 387, 353.
Велика Чукара 382. глобарскн 336.
Велнкн Поток 377. Внди Својвовачки Глобарскн Поток 836.
Поток. Гмнтровнца (Косово) 278, 852, 354.
Веднки Поток 382, 383. Ниди Дубокн Говедтрац 254, 317.
Потов, Рвшевнчкн Поток. Гоие^аи 255.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 389
Гоаача (Топлицв) 279, 349. Жуиа 277, 278, 285, 298, 299, 300, 303,
Головоде (крушевачки округ) 278, 333. 304, 306, 307, 308, 312, 314, 316, 317,
Горњн Дубич (Левач) 281, 298. 819, 320, 322, 334, 335, 336, 337,338,
горњо-крчинекн 255. 340, 343, 347, 348, 353, 360.
Грабак 255.
Граоовац 364, 365, 366. вајечар 351.
грабовачкк 365. , вајечарска околина 281, 376.
Граднште (кукллнсво) 272, 314, 318, Валоговац 247, 273, 274, 340, 341, 342,
319. 368. сГ. Залутовац.
Градкште (над Поточцем) 380. валоговачка Река 249, 251, 255,328,
Гркнн>е (вишки крај) 280, 381. 330, 331, 340, 342. Види Бошњанскв
Грклан (крушевачки оврут) 278, 320. Река, Падешка Рева.
Грубачкн Ианор 313. залоговачкн 292, 340, 342.
Гружа 282, 285, 289, 313. валуговац 342. сГ. Залотоввц.
вдравнње (врушевачкн овруг) 278,330,
Дебело Врдо 357. 367.
Девојачкв Огена 272, 357, 361. вебнца (врушевачки овруг) 277, 330.
Делнград 321. веренева (Косово) 278, 308.
Днннн Иввор 350. веременац 307.
Дннчнцкн Иввор 338. 8ерененекн Поток 307.
Добра Вода 247, 382. Злегнња (врушввачкн окрут) 277, 838,
Добрујевац (алекснначки крај) 280, 341.
369. Знајеввц (ввс на Јухору) 247.
Доданн (крушевачкн оврут) 277, 317, Змајевац (ческв у Парцанина) 339.
320.
Драшковац (лесвовачвн крвј) 280,345. Иванковац (варвћински срез) 281,375.
Дренац 329. Ивинпц (иавор и поток) 255, 295, 299.
Дрењак 255. Игриш (врвљскн врај) 280, 325.
Дубокн Поток (место код Доњег Кр- Иабеница 247, 255, 275, 360, 362, 363.
чина) 257, 349. Избеннчкн Поток 251, 360, 361, 363.
Дубокн Потов (потокуКукл>нну)254, Иавор (врањсвн крај) 280, 325.
■ 317, 318. Иавор (параћинскн среа) 281, 383.
Дубокк Поток (поток у Рвшевнои)
382, 383. Ввди Великн Похок, Раше- Јаворац 377.
вички Поток. Јаглнчикеве Куке 363.
Дуго Поље (сокобањсвв крај) 281, 366. Јагоднна 248, 254, 271, 294,308, 369,
Дудовица 339. 371, 374, 375, 377, 379, 880, 381.
Душмвнац (лесковачвв крај) 280, 325. Јагодњак 321.
Душннк (вишви врај) 280, 319. Јаруге 255.
Јаеењак 331.
Ђаковнца (СтараСрбија) 279,372,373. Јаеикв 247, 249, 250, 251, 253, 254,
ЂерЦелнн 257, 270, 272, 364, 365. 255, 256, 257, 259, 274, 283, 290, 293,
Ђерћелннска Косв 342. 300, 315, 317, 818, 320, 321, 322, 323,
ћер{,елмнски 272, 340, 365. 824, 325, 326, 327, 341, 344, 359. сГ.
Ђунне (врушввачхн окрут) 372. Јасиика.
јаекчкн 273, 291, 292, 325.
Брнцкн Рвбњак 320. Јаекика 321. сС Јасива.
Јветребац 278, 331, 333, 337, 351, 383.
Жнвковицки Иввор 313. Јеаеро 343, 334.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
3»0 СТАНОЈЕ И. МИЈЛТОВИЋ
Јеленин Нввор 309 Конанлучмтте 321. сЈ. Ко»анлук, Ко-

Јовитњав 310. ааллучвни.
Јовипгњачкв Чеена 311. Којинац 317.
Јокенцкн Иавчгр 318. Колашнн (Стара Сронја) 279, 816.
Јухор 247, 249, 251, 254. 255, 257, 272, Колвбнне 256, 274, 353, 354.
273, 291, 346, 351, 355, Збв, 867, 8в0, Комаране 247, 258, 273, 274, 309. 31),
361, 362. 363, 864, 874, 376, 377, 37», 312, 329.
380. 882. Комарансиа Пданина 307, 309.
јухорски 249, 864, 877. ионараискн 298, 307, 311. 314.
Комаранскн Поток 307, 309, 310.
Кивари (Стара Сроијв) 279, 381. Комарнца (лесховачки крај) 280, 345.
К м у н 871. сГ. Ардун, Кадупач, Катун. Коњусе 311, 376. с1. Ков-ух, Коњухе.
Еадукач 871, 373, 874. сЈ. Ардуа, Ка- Коњух 252, 254, 255, 293, 302, 807,
дун, Катун. 309, 310, 311, 317, 338, 348, 367. с1
Калиман (где?) 854. Коаусе, Коаух.
Калиннк-е 250, 314, 346, 353, 355, 364. Коњухе 247, 251, 258, 275, 303, 308,
37& 310, 311, 314, 329, 376. сГ. Коњусе.
Калнннкеиа Река 348, 249, 250,251, Кон>ух.
254, 255, 272, 285, 291, 346, 848, 851, Коњушак 254, 255.
353, 855, 867, 369, 864, 866, 368, 870. Коњушка Ллаинна 311.
Калукереко Гв«0л>е 358. коњушкв 254, 255, 256, 271,273, 307.
Каменаре 247, 254, 273, 290, 810, 312, 308.
328, 884, 38», 887, 838, 876.
Коњуиакн Потон 251, 254, 255.
каменаренн 283, 337.
Копаонни 270, 27Р, 300, 307, 317, 360.
Камеинца (код Ниша) 361.
ввнавнички 270.
Канетача (крушевачви ввруг) 278,809,
Косово 276, 278, 279, 287, 296, 297,
812, 314.
302, 308, 308, 316, 318, 819, 320, 324,
Карановац 352. еГ. Карановчиве.
326, 327, 328, 329, 331, 334. 336, 337,
Карвновчике 247, 266, 271, 275, 990,
351, 352, 353, 354, 361,362,366,367,
297, 349, 851, 354, ЗбР, 369. И. Ка- 369, 370, 372, 373, 375, 376, 378, 380,
рановац. 381, 383. Види Веливо Косово, Мало
Караула 382. Косово.
Катун (алеасиначкп крај) 280,305.
косовски 298, 306, 361.
Катун (Горњн, Дон»н) 247, 248, 255;
Костнштевац 332.
256, 274, 286, 333, 340, 370, 371, 372^
Костув (Макадонвјв) 283, 316.
373, 374, 376, 378. с(. Ардун, Кадун,
Котленик (рудаачкн крај) 320.
Кадун>ач.
Кошаим (Косово) 278, 361.
квтунсии 271, 292.
КрагуЈонац 249, 273, 299, 341, 343,
Кеааиац (Топлица?) 279, 352.
356, 357, 380.
Кладенац 332.
Кнеажеве Водеинце 366. с1. Бачинеке квагуЈевачкн »ивуг 256,282,303,341.
Водеаице, Воденнце, Појило. Крајана (тивочха) 281, 285, 298, 36&.
Кнев-Село (нишкв крај) 280, 370. ираЈвнски 363.
Воваилук (валоговачки атар) 342. крајинскн •крут 322, 323, 353.
Кованлук (јасички атар) 321. сГ. Ко- Крајкомц (Товлнта) 279, 366, 383.
аанлучани, Коваилучнште. Кралево 298.
Кованлуи (инлутовачки атар) 299, 290. Крвавица 247, 254, 256, 273, 283, 333,
Конннлучани 248, 321, 326. с1. Ко- 335, 336, 337.
ванлук, Кованлучиште. Крива Бвра 256, 301, 304.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 391
Крнии Внр (тиночви окрЈг) 367. лескоаачси краЈ 276, 280, 285, 322,
Крушак 255, 301. 323, 325, 329, 380, 345, 356, 869, 378,
Крушевац 249, 271,273, 278, 299, 300, 375, 376, 378.
303, 308, 312, 915, 318, 820, 321, 322, Летово (где?) 378.
330, 332, 341, 343, 844, 357, 367, 371, Лопаш (Жупа) 334.
375, 377, 380. Локика (Белица) 282, 313.
хрушевачки округ 248, 276, 277, 278, Луиоио (црнорачаа округ) 281, 381.
297, 298, 299, 300, 302, 303, 805, 307, Лучнна (адексиааин крај) 280, 370.
308, 312, 314, 317, 319, 320, 329, 330,
333, 334, 337, 338, 340, 341, 343, 845, Љојеки Потох 255.
348, 350, 851, 362. 367, 372, 373, 381. Љуоава 247, 248, 252, 274, 302, 307,
Крушевички Поток251,254,348,350. 308, 309, 810, 812, 814, 829, 339.
Крушинац (под Јастреацои) 278, 383. љубаиеив 307, 311.
Крчин (Горнл, Доњи, Средаи) 247, ЉуФаискн Потох 310.
248, 249, 254, 255, 257, 258, 266, 274, ЉуФостнн,* 309, 314.
285, 286, 290, 293, 312, 323, 341, 346, Љунтон (Стара Србија) 279, 855.
347, 348, 349, 351, 352. 353, 376. сГ.
Миаииа Крчевнна, Манин Крчпа. Иајур (јагодиисви) 381.
Крчнисио Поље 319, 851, 352, 353. Македенија 276, 283, 302, 312, 316,
Кукдин 247, 251, 252, 254, 255, 256, 359, 364, 366, 367, 379.
265, 274, 290, 317, 318, 319, 327, 337, Махрешаии (крушевнчав округ) 277,
343, 376. 362.
Кукл>ин (крај села Куклвна) 318, 319. Мала Крушевица 247, 264, 266, 290,
кукдински 273, 291, 318. 850, 358, 369.
Кулурдоио (Стара Србија) 279, 312. Мали Иавор (аараћинскн срев) 281,
Кунаиово (Стара Србија) 279, 345. 867.
хунаноиека околнна 367. Нало Коооио 278, 824. Вала Велако
Куњак 254, 317. Косово, Косоао.
Купуенште 255. Мандрднн Ивиор (Велики, Малп) 355.
Кућншта 271, 311. Нареиовачкн Поток 340.
МВреново 247, 248, 274, 340. с1 Ма-
ЛаФ (Стара Србија) 279, 322. раново, Марјнаоао, Маруноко.
Лав 255, 332. Нарииово 841. сГ. Мареново, Марја-
Ламревац 247, 251, 298, 306, 310. ноао, Маруново.
лаааровачхи 292. Марнцка Чесиа 311. с(. Брканока
Лааароиачки Поток 306, 310. сГ. Ма- Чесиа.
рнц&а Потоа. Марицки Потох 810. сГ. Лазаровачки
Поток.
Левач 248, 249, 250, 276, 281, 285, 289, Марјаиоио 341. с(. Мареново, Мари-
296, 298, 299, 301, 308, 808, 812, 31.3,
ново, М&руиово.
315, 318, 330, 341, 343, 346, 850, 353,
Марков Иаиор 317.
854, 356.
Маруново 341. с.{. Мареново, Марн-
левачхк 284, 286, 346. ноао, Марјапово.
Левићани (Топлица) 279, 302. Маскаре 247, 251, 255, 256, 257, 272,
Лекинац 310. сГ. Чолицки ПОТОК. 322, 829, 331, 844.
Леноиац (црноречки округ) 281, 830. наскарски 272.
Лепеиац (Косово) 278, 303. Матејеаац (нншка врај) 280, 324.
Леиојеинћн (Левач) 282, 343. Медвећа (крушевачки округ) 278. 297,
Лесиоиац 280, 298, 345, 353, &57. 328, 348.
.пШгесЈћу ^ л О О ^ 1С
392 СТАНОЈЕ М. МИЈЛТОВИТ.
Медвећска Гевв 240. Нереаина 255.

медвећскн 248. Неревине 254, 255.
Нелна (трнсвн врвј) 283, 345. Пиш 321, 324, 381.
Металнште 247. иишкн храј 276, 280, 287, 319, 320,
Мнлвтовац (врагујеавчкн округ) 282, 323, 327, 336, 370, 375, 376, 379.
341. Нови Милутовац 295, 296, 299. сС
Мнлутнновац 296. с& Мшутоввн, Мшутовац.
Иилутовац 247, 248, 251, 255, 266, Иови Пааар (Стара Србнјв) 279,338,
272, 274, 275, 283, 293, 295, 299, 300, 360.
303, 307, 310, 316, 326, 383, 388, 352, Ново Село 321.
367. сГ. Мждутниоввц.
Милутонац (крај селв Мждутовпа) 296, Облачнна (Топдвцв) 279, 317.
297, 298, 299, 376. сГ. Нонв Мжлу- Обреж 247, 248, 251, 255, 256, 257, 270,
товац. 275, 277, 286, 293, 324, 329, 388, 358,
инлутовачкн 248, 271, 273, 292. 364, 372, 374, 375, 376, 378, 381.
Мндутовачкн Потов 255, 295, 296. Обрешка Вара 380.
Мнннна Брчевнна 348. сГ. Крчин, обрешкв 271.
Мнннн Крчин. Обрнија 373.
Минин Крчнн 348. сГ. Крчжн, Мж- Омашнмца (крушеввчкв окр.) 277,320.
вина Крчевина. Оиарике (Левач) 282, 354.
Мнннн Поток 377. Овштннека Шуиа 374.
Мнрнловац (пврвћннскн среа) 281,383. Ораш 324. <*. Срле.
Митицин Потов 254, 317. Орашјо 247, 249, 255, 256, 273, 286,
Модрнца (врушеввчкв округ) 278, 345. 353, 354, 857, 358, 359.
Нокри Луг (где?) 345. орашкн 347, 358, 375.
Орловац 255, 274, 296, 297, 298, 300,
Морава (Бивачка, Велика, Голиска,
303, 326, 352, 376.
Јужкв) 247, 248, 249, 250, 251, 252,
Осој 355.
253, 254, 255, 256, 257, 261, 264, 265,
Осоје 255.
268, 270, 271, 272, 275, 276, 285, 286,
288, 290, 291, 292, 300, 301, 302, 303, Осредак (весто код Рашевнце) 383.
804, 305, 306, 311, 313, 314, 315, 316, Осредак (острво у Голиској Моравж)
317, 318, 319, 320, «21, 323, 324, 326, 256.
327, 328, 330, 837, 344. 361, 368, 369, Острвковац (нврвћнискв срез) 281.
370, 371, 372, 373, 374, 375, 377, 379, 383.
382, 383. охрндски крај (Македовијв)283,359.
Мораввште 374. Павита 351.
иоравсив 248, 250, 252, 253, 255, 274, Падеж 247, 255, 283, 285, 298, 325.
275, 290, 299, 307, 311, 313, 314, 315, 381, 332, 333, 334, 837, 867.
318, 320, 321, 327, 328, 344, 368, 371, Падешка Река 249, 251, 828, 330, 331,
372, 374, 377, 379, 380, 381, 382. 332, 333, 336, 337. сГ. Шашвдовачка
Норача (Цриа Гора) 282, 312. Рева. Внди Бош&виска Река, Заао-
Нрмош (врушевачвн округ) 312, 376. говачкв Река.
Нудрововац (врушевачвн овруг) 277, падешкк 332.
307. Паднна 331.
Пајкоиац 247, 254, 255, 353, 355,356,
Надрде (Левач) 282, 353. 357. сГ. Пвтвовац.
Недел»цв (Босово) 278, 380. најковачки 255, 273.
НеМачкв Владенац 336. Пањак 304. сГ. Селжште.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМННЋ. 39
Пакак 305. Прњавор својнковачкн 248, 378.

Пара1нк 255, 294, 371, 374, 383. Прокоп 310.
паракинеки срев 276, 281, 349, 367, Проенна 35о.
875, 876, 381, 383. Пругојеввц 255.
Парцане 247, 278, 275, 285, 290, 328,
336, 337, 339, 340, 854. Рабеновац (Левач) 281, 353.
парцанскн 255, 339, 343, 355. Раднћска Чесиа 317.
Парцанскн Ноток 339. Ражан. (алексиивчки крај) 280, 366,
Патконац 355. сГ. Пајковап.. 383.
Пекнцкн Ивнор 311. с(. Чвчвновски рвжањскн среа 373.
Извор. Ракнтово (Белнца) 282, 369.
Пеекаиац 336. Ранно (Топлнца) 279, 347.
Петловац 254, 833. Расина 298, 312, 330.
Пеимнац (иввор х лоток у Великој расансив 284.
Крушевлцн) 251, 254, 820, 324, 325. расннскн крај 248,278, 319,320,360.
Пешнпац (несто и поток у Каралов- Ратвјн (крушевачки округ) 277, 303.
чићу) 351, 352. Рвтврн (пвраћииски срез) 281, 349.
Пиланица (лесвовачки крвј) 280, 345. Рашевнца 247, 251, 254, 256,270,286,
пиротскн 286. 881.
ниротскн округ 281, 814, 322, 823, рашенвчкн 247.
824, 845. Рашевнчкн Поток 251, 382. Види
Плана (пвраћинскн срез) 281, 383. Велики Поток, Дубокн Поток.
Плана (Топлида) 279, 331. Рековац (Левач) 249,298,319,333,341.
Плвннннца (иза Копаоника) 279, 300. Репннац 306.
Плоча 295. Рееавв 285.
Плака (?), Плакова (?) (Топлнца) 279, ресавсви 285.
300, 337. Рхенвца (Жуив) 277, 320.
Поглед 249. Рнбврн (под Јвстрепцом) 278, 331.
Пожаревац 285. Рибарсва Вања (крушевачки округ)
ножаревачвн округ 282, 381. 277, 340, 367.
ПоЈнло 366. с(. Кнежеве Водеиице. Рнбнни 336.
Поланнца (врвњскн овруг) 344. Рилиц (Левач) 251.
Полна (Левач) 248, 281, 296,299,303, Рилачкв*Рока 248, 249, 251, 253, 254,
312, 315, 319, 330, 841, 850. 295, 296, 299, 300, 301, 302, 304, 305,
Пожоравле 201, 264, 270, 276. 806.
Породнн (пожаревачкн округ) 282,381. Рнпањ (београдски округ) 297.
Поточац 247, 254, 255, 256, 270, 271, Ровнно (Косово) 278, 370.
272, 286, 293, 324, 875, 376, 378, 879, Росуле 255.
382. рудннчин краЈ 282, 320, 322.
Поточац (беличкн срез) 297. Руиуннја 274, 276, 283, 368.
ноточки 380. РусиЈа 816, 318, 321, 358.
Лоточкн Поток 251, 255, 379.
Почековннв (крушеввчки окр.) 254, сарајевска околннв 282, 302.
278, 297. Саставцн 255, 370.
Лревешт (Левач) 282, 812. Сватовско Гробле 328, 337.
Лрнлен (Македонија) 283, 302, 312. Снндајнац 298.
прндепсиа околнна 366. сиојновачкн 380.
Прн>авор лубостнњсвн 305. Својноввчкн Поток 251, 254, 377.
Прњавор орвшкн 248, 358. Види Велвки Поток.
СвоЈноно 247, 254, 256, 270, 271,273, Степош (хрушевачхн охруг) 277, 297,
286, 322. 356, 362, 376, 377, 381. 298, 350.
Сврдлн-Бања (Соко-Бања?) 281, 352. Стопања (крушеначхн округ) 294, 277,
сврлишви враЈ 281, 302, 304. 314.
Севурич (Левач) 248. Страгвре 247, 248, 249, 253, 254, 256.
Селнште 247, 248, 253. 254, 256, 270, 296, 297, 299, 301, 303, 337. е-1 Стра-
274, 275, 283, 285, 290, 297, 304, 305, жаро.
343. сГ. Пааак. страгарскн 288, 299.
Селнште (код Варварина) 271,368,369. Стражарац 319.
Селнште (вод Обрежа) 375. Стражаре 300. с{. Страгаре.
Снњн Вир 357. Стражевица (Леаач) 319.
Сладац 332. Стрелац (пнротски охруг) 281, 322.
Слатнна (навор) 346. Студена Вода 355.
Слатнна (под Јастрепцом) 278, 331. Студеннца 339.
Снрдан 295. студеннчкн крвј 282, 320.
Собпн (врав>скн крај) 280, 345. Ступањ (хрушеаачки округ) 277, 302,
Содол 257, 364. 303, 305, 312, 319, 338.
Содолсва Коса 342. Суааја (потох н сеЈо) 247. 248, 255,
Сододскн Поток 255. с!". Суаодолски
257, 274, 275, 361, 362, 363.
Поток.
Сунодолсви Потов 255. сГ. Содолски
Соко-Бања 281, 352, 366. Иоток.
еовобањсвн крај 276, 281, 359, 366, Судимле (Товлнца) 279, 303.
367, 381. Судинцн (Тоиллца) 27:\ 304.
Србија 257,275, 276, 281, 282, 357,378.
средачка област 283, 353. Тенннк 245, 247, 248, 240, 250, 263,
Срем 274, 276, 283, 297, 302,303, 304, 257, 258, 263, 267, 269, 271, 275, 276,
314, 316, 349, 353, 375, 378. 277, 284, 285, 287, 296, 315, 336, 346,
Срндал>е (арушеаачки округ) 277, 343, 349, 354, 357, 370, 376.
373, 381. ' темннћенн 248,249, 256, 258,259, 274,
Срњанска Рска 249, 251, 254, 320, 275, 284, 290, 293, 337, 346, 357, 367.
321, 323, 324, 325. 372, 876.
Срње 247, 286, 323, 376, 378, 381. сС тенннћевв среа 247, 248, 867.
Ораш. тетовска околнна (Стара Сро*аја)279,
Сталак (алехсиначхи крај) ,280. 329, 362.
334, 344, 361, 369, 371. Течике (Левач) 308.
Станцп (хрушевачкн охруг) 277, 343. тнночкв краЈ 281, 331, 367.
Стањовац 336. Тонаркача 272, 365.
Стара СрбиЈа 276. 278, 279, 303, 312, Тоденац 247, 254, 255, 274, 341, 349,
316, 322, 324, 325, 329, 341, 845, 855, 351, 353, 354. сС. Тон-евац.
359. 360, 362, 367, 370, 374, 375, 876, Тоњевац 354. сг". Тољеиац.
381. Топалонвцкв Иввор 350.
Старац 255. Топлица 276, 279, 287. 297, 298, 299,
Стари Апбеговац 381. 300, 302, 303, 304, 305, 307, 308, 312,
Стари Мнлутоввц 2Ж 314, 316, 817, 319, 320, 322, 323, 325,
Старо Село (код Вараарина) 255. 326, 329, 330, 331, 334, 336, 337, 338,
Старо Село (код Караномаћа) 271, 347, 348, 349, 351, 352, 360, 366, 375,
352. 376, 381.
Ствро Ссло (ход Страгара) 301, 302. топличкв округ 303. 333, 383.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 395
Тонолвк 255, 256, 318, 319, 320. Црквевац 346.

Топоница 248, 249, 296, 301. Црвнена Чесма 309.
Товоннчки Потов 251, 800. Црквенн Поток 377.
Треботнн (врушеаачка окр.) 277, 343.I. Цриа Гора 276, 282, 297, 808, 310,
Трееава 296. 812, 322, 329. 337, 388, 340, 850, 37».
трешв»енпчжи 247. Црна 1'ека 281, 333.
Трдншта 249. цриоречки окрут 281, 330, 381.
Трмчари 277, 307. Црнча (Белица) 308.
Трнавцн (Жупа) 277, 298.
трнеки крај 283, 345, 383. Чаброво (Косово) 278, 351, 353, 369.
Трњанн (алекснначки крај) 280, 369,*' Ченури (нараћинскисрев)281,375,381.
381. Чесма (у Крвавнцн) 333.
Третеник 253, 255, 297, 300, 312, 314,^ Чесма (у Падежу) 332.
315, 323, 348. Чивутсво Гробле 365.
трстеннчкн ереа 248, 297. Чвтдук (крушевачки округ) 321.
Труиада (алевсипачки крај) 280, 302,!1 Чнтлук (сокобањскн крај) 281, 320,
373. 366.
Чнчановски Иавор 311. с(. Пекицки
ЋелнЈе (крушевакн окр.) 278, 308. Извор.
Ћелмје (меото вод Ивбенице) 363. Чолнцки Поток 310. сГ. Лекинац.
Ии&евац (параћински срез) 281, 367,1 Чннла (Стара Србија) 279, 325.
369, 370, 371, 373. Чукара 379.
Ћуково (Косово) 278, 370.
Т1ув(»иЈа 294, 357, 375. Лндовско Гробле 382.
ужвчкв оврут 256, 282, 359. Шавац (парвћинскн срез) 281, 383.
Умњак 254, 315. Шавран (хрулевачкн округ) 277,305.
Ушевац (арањски округ) 344. Шанац 247,254, 256, 257,326, 327,329.
Шашиловац 247, 254, 283, 335, 336,
Хан 255, 272, 380. с*. Ан. 337. сГ. Шишиловац.
Шашнловачка Река 254, 333, 335.
Цар-Лкаарев Иавор 306. сГ. Падешка Река.
Цернвца 247, 283, 296, 359, 367. сГ.Р. Шилнгоиац (крушеаачан округ) 277,
Бенаца. 361.
Церинчкн Ноток 249, 251, 354, 359,), Шншнлонац 335. сГ. Шашнловац.
360. Шобурак 351, 352.
Церовац 254, 274, 318, 320. Шотол (крушеаачки округ) 277, 305.
Цитатовац 301. с{. Велнка Дренова. Штубел (крај н поток) 254, 327, 828.
в) преглед породнчнвх н остадих презимена.

Авранонићн, Толевац 354. Анћелковићн, Горњи Катуи 373. РГ.
Агатеновићи, Гавез 326; Ставојевнћи.
Аладанцн, Кукљин 320. Анћелконнћи, Залогоаац 343.
Лл»вен1н, Рашевнца 388. Анћелкоинћи, Конаране 310.
Андрејнћи, Доњн Крчни 349. сГ. Ра- Ан^елковпћи, Мареново 341.
досавдевићи. Аићелкоинћи, Парцаае 340.
Анћелконнћи, Бачипа 367. Антићн, Коиаране 310.
\ф\гед ћу ^ л О О З 1С
39 6 СТАНОЈЕ М. МПЈАТОВПТК.
Бвбићн, Бела Вода 317. сС. Радова- Бугврчнћн, Кукдчнн 319.

иовићн. Буквићн, Кукл>ии 320.
Бабићн, Ведика Дренова 303. Вулвићи, Маскаре 345. сГ. Цветвовнћн.
Бвбнћн, Иабеница 362. Булурднћн, Јвсикв 322. сГ. Тиичвћн.
Бабићн, Коњух 303, 312. Види Гру- Вул>внцн, Обреж 376.
бачи, ТЗорићв. Бувтићн, Љубава 308.
БалаФаионнћн, Иабеннца 361. Буравернћн, ГорњнКрчнн347.сГ. Сто-
Балнченци, Бела Вода 317. јановнћи.
Бањчани, Поточвц 381. Бурделцн, Бачина 366.
Ваћнћн, Ведикв Дреновв 304. Бурнввн, Бошњане 330.
Вачванџићн, Јвсикв 322. Бучјвнн, Горњи Крчии 346, 347. сГ.
Веговнћи, Брвјковвц 314. Ведичковнћи.
Велобрковићн, Крвавица 334. Вушетнћн, Мидутоввц, Падеж 298,333.
Болопввлнћн, Мидутовац 297. сГ. Мн-
хаидовићи, Секулнћи. Вагнћн, Беда Вода 316.
Велостенци, Мвдутовац 298. Ваннћн, Јасика 322.
Белтавнћи, Кукд>ин 319. Васидијевнћп, Кукднн 320.
Бећареннћн, Задоговац 343. Ввснлконићи, Срње 324.
Бећаровићн, Маскаре 345. Ввсићи, Доњи Крчин 349. Внди Ми-
Бнстрићи, Беда Вода 316, 337. сГ. тићи.
• Квјнаковнћи. Васнћн, Падеж 333. сГ. Мшојевнћн.
Влагојевићн, Варварин 370. Велнкићи, Јасика 322.
Богдвнићп, Брвјковац 314. Великићн, Кукдин 319.
Богнћсвнћи, Лазаревац 307. сС. Ђо- Величковнћн, Ведв Вода 316. сС. Стај-
Енћи. ковнћн.
Божаннћн, Бошњвие 330. Велнчвовнћн, Горњи Крчин 346, 347.
Бојаџићн, Вврвврии 369. сС. Бучјани.
Бојнћн, Карановчиће 353. Видн Чв- Велнћи, Поточац 381.
брићи. Велконнћн, Гввез 326.
Бојковићи, Срње 324. Велковнћн, Доњи Крчии 349.
Бојничапн, Ведика Крушевица 325. Велвовнћи, Јасикв 323. сС. Рћавч&нн.
Вошковпћн, Кон>ух 312. с1. Муњићи. Велковнћн, Коњух 302, 312. Ввдв Бр-
Бошжовнћн, Падеж 333. ђаии, Доиншљевци, Дугстовићн, Ра-
Бошвовцн, Вврварии 369. дићн.
Бошњвци 287. Ведковнћн, Мидутовац 297. Видж
Врвнковићи, Толеввц 354. Дробњаци.
Брћапн, Коњух 302, 312. сС. Дугсте- Веселнновићн, Гдобаре 337.
вићи. Види Вељковићи, Доиишлевци, Веселнвовнћн, Горњи Катув, Доњн
Раднћи. Катуи 286, 372, 373. Види Лудићи,
Врааковићи, Вратаре 331. с!. Швбићи. Урошевићи.
Врванци, Ведика Дреновв 303. Вееићн, Мвдутовац 297.
Брваци, Стрвгаре 300. Видаковићи, Бедв Водв 316.
Нраићн, Обреж 375. Видићн, Својново 378.
Бркнћи, Јвснвв 322. Вндојенићн, Шаиац 327. сС. Вурће-
Брвнћн, Обреж 376. внћи.
Бркнћн, Својново 378. Видојковнћн, Обреж 375. с-С. Вдај-
Броћани, Кврвновчнће 353. воввћв.
Бугарчпћи, Бошњане 276, 330. Внлиноноиићи, Јвсвкв 323.
Бугарчићн, Варвврин 370. Вилииововнћи, Седвште 306.
1П1(12ес1 ћу \ Ј 0 0 5 1С
Т8МНИЋ 397
Вжноаитнћн, Поточац 881. сГ. Стеанћи. Грновнћн, Коњух 312.

Винићн, Страгаре 300. Грковпћи, Маскаре 345. с{. Кулако-
Високи Стеваи 271, 308, 316, 318, вићи.
321, 378. Грубачн, Брајковац, Коњух 286, 303,
Вдајићи, Рашеаица 383. 312, 314. Види Бабићи, Ђорићи.
Вдајковнћн, Обреж 375. сС. Видој- Грчнћн, Варварин 370.
коанћи. Гуанћн, Залогоаац 343.
Власн, Јасика 322. с(. Стевановићи. Гуаићн, Орашје 359.
Воденнчаревнћи, Маскаре 345. сГ
Мијапловићн. Давлдовнћн, Ботљапе 330.
Војвода Мончидо 272, 380. Давидовићв, Мидутовац 298. с{. До-
Војииовићн, Вараарии 369. шљацн.
Војнноннћи, Велика Дреноаа 303. Давидоввћи, Својноао 378.
Војнновићи, Поточац 381. Давнћи, Варварин 370.
Врвњвнци, Јасвка 322. Данњвиовић, Бошљаие 330.
Врвњанци, Маскаре 345. Дамњаиовићн, Крвавнца 334.
Вуквњнћн, Мала Крушеаапа 351. Даннћп, Варварин 369.
Вукињци, Бошњаве 329. Дачићи, Бошњаие, Глобаре 330, 837.
Вукојевнћи, Велиха Дренова 303. Дачнћи, Велика Дреноаа 303.
Вукојевићи, Шанац 328. сГ Милетвћп. Дачићи, Тодеаац 354.
Вучетићи, Лаааревац, Милутоаац 298, Деветановићп, Обреж 376.
299, 307. сг". Зарић. Дешвћи, Карановчиће 352. Видн Ив-
Вучићн, Вараарнн 369. квћи.
Вучићи, Мнлутоаац 298, 299. Дешићн, Мнлутовац 297.
Вучићи, Сслпште 283, 305. Видн Стој- Днвиићи, Обреж 375.
коанћи. Димитријевићи, Шашиловац 336.
Вучвовићи, Кукљпн 320. Днннћи, Велнка Дреноаа 303.
Доднћи, Милутовац 297, 298.
Гавриловићи, Бачина 367. Долићи, Варвврнн, Горњн Катун 370,
Гаврнловићн, Церница 360. 373.
Гаидићи, Маскаре 345. Дол>аици, Бела Вода, Кукдин 317,320.
Гајићи, Јасика 323. Доиншлеаци, Љубава 302, 308. Вндн
Гвјићн, Коњух 312. Брћанн, Ве.1>ковићв, Радићи.
Гајнћи, Куклин 320. Дошлацн, Милутовац 298. с{. Даан-
Гајићи, Кукднн 320. ДОВИћН.
ГаЈнћи, Милутоаац 297. Дроб&ацв, Мала Крушевица 350.
Гајићн, Саојвово 379. Дробњаци, Мплутоаац 297, 299. Видн
Гајнћн, Тољеаац 354. Велковнћи.
Гилнћи, Караповчнће 353. Дугалићи, Бошњане 329.
Глетаковнћн, Мареиово 341. Дугстевићи, Коњух 302, 312. с{. Бр-
Глигорнјевнћв, Шанац 328. ћани. Види Велкоаићи, Радићн.
Гнштровнћи, Бачпна 366. Дурићн, Саојиово 378.
Гжнтроннћи, Брвјкоаац 314. Душкпћи, Обреж 376.
Гкнтровнћн, Дон>и Катун 372. с1. Шн- Душманци, Велика Крушевнца 325.
шковићн.
Гжгнтровнћн, Карановчиће, Толеаац Ђнволовићи, Средњи Крчин 348.
352, 354. <•{■. Наразавцн. Ђаковићи, Бачина 366.
Годнћн, Каненаре 338. Ђаковцп, Горњи Катун, Доњн Катун.
Грабовци 366. 372, 373.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
4А« СТаНОЈЕ М. МШЈЛТОВНЋ
Ђедшкш, Б*-м В-ма 31*. <± Бгшики. Жншншешшкш, Варварав 370.

Ђешкддеа Ллшја 272. *>-=>. Жшннневикш, Ср*е 324.
Ђершоншки, В«ЈВС* Дренова 3«.Ч. Жшвшкн, Обреж 376.
Ђевинкац Буили 31У. Жшннкш, Срње 324. сГ. Касан1х
Ђкидшвж. Чада Крувкенна 350. Жшвкекшкш, Брајвовап. 314.
Ђегатевшкн, Седашп- Зп5. сС Цкдаки. Жшшсовшкш, Гдобаре 337.
Часарааовикн. Жшнкеннкш, Гдобаре 337.
"Бекарики, Веднна Круш«*нца 325. Хнвневнки, Горн»и Катун 373.
Ђекик, Среднл Крчши 34>. Жнвшевнкн, Горњн Катуа 373.
Ђекики. Боапдане 329. Жшшканнкн, Па«еж 333.
*Бекикн, Брајсован 314. Жшнкеннкн, Срае 324.
"Бекики, Задоговлц 54-'$. Живедсрцк, Доњв Катув 372.
Ђекикн, Конаране 31". Жикикн, Букдчин 319.
Ђокшкш, Буиаи 31 "Л
Ђекикн, Јаздревац 3»7. сС Богиће- Знвншшкв, Конарше 310.
внћн. Знјковики, Масваре 345.
*Боргеишкш, Јасака 322. Зарнк, Мндутовдц 299. сГ. Вуипв*
Ђеркевнкш, Бачинд 367. Знрубншш, Обрех375.
Ћоркеишкш, Баива 367. оГ. Жајко- Здравии.ци, Бачнна367.
•ићн, Чодасивићи. Здрдвковики, Брајковац 314.
Ђеркевики, Брајковац 314. Здравковжки, Гдобдре 337.
Ђерћевнки, Пајкован 356. Здрнвкеннкш, Кардаоачнће 353.
Ђоркевики, Својиово 379. 8дрднковики, Својново 378. & Пе-
Ћерики, Ведика Древо»а302,312. Види рвдовикн.
Бабића, Грубачи. Зебшндшш, Бовшдне 330.
Ђорики, Задоговац, Мареново 341,343. Зеренеици, .ћубава 308.
*Борнкн, Јасика 322. Злнтдшовшкш, Веднка Дреаова Ш-
Ђукнкн, Гор&и Еатун 373. Зоркнкн, Масваре 345.
Ђулакевнки, Веднкд Дренова 303. Зувнћн, Оврех 376. сГ. ХајдукпА!.
Ђурћаиовикн, Бош&ане 329.
Ђурквшевшкш, Царцане 340. Ишдшошшкн, Крвавннд 335.
Ђуркеввка, Бондране 310. Видн То- Ивановнкш, Масваре 345.
идичанн. Ивашовшкн, Пајвовдц 356.
Ђуркевики, Шааац 327. сГ. Вндоје- Ивановнкн, 11арвдав 340.
ввћи. Ивншоннкн, Цервннд 360.
Ђурики, Велнка Древова 304. Ивкнкн, Карановчшке 352. Вадв к"
Ђурићи, Рдшевнца 383. сГ. Стеваио- шнћн.
аићи. Игв>атовнкн, Веднна Дреном 108.
Ђушнки, Бела Вода 316. сГ. Ђеднки. Игришншн, Веднвд БрушевнааЗБ.
Ивворцн, Веднвд Крушееица 82».
Ерики, Бедд Вода 317. Ивнорцш, Рааеннцв 383.
Ернкн, Јаснка 322. Иноннја, хена Тодора од Стин*
Ерцн, Карановчиће 353. 344, 368.
Ернш, Лазаревац 307. Идијдшкввнки, Мдскаре 345. (I В-
Ерцн, Страгаро 300. сГ. Јаћиновићи. даћи.
Идшки, Варвдрни 369.
Жајконнкн, Батаиа 367. сС. Ђорће- Идшкш, Јасика 323.
внки. Чодаковићи. Илнкн, Лазаревац 307.
Жнвадиноввкн, Милутовац 297. Илнкн, Масваре 345. сГ. Идијанвом^
кЦЉеЈћу \ Ј 0 0 5 1 С
ТЕМНИЋ 399
Иднчнћн, Мареноао 341. Јокснховнћн, Врвјковвц 314.

Иеанловнћи, Милутовац 299. Јожси1и, Обреж 376.
Јоргмћн, Бошњаие 329.
Јагличвћн 363. Јоцнћн, Ср&е 324.
Јаковл>евнћи, Јасика 322. Јошнћн, Каиеввре 338.
Јаннћв, Кукд>ни 319. Јошулнћв, Мидутовац 298, 310. с(.
Јанвоввћи, Избеница 362. сС. Мидон- Хаџнћи.
ковићи. Југ-Вогдаи 316.
Јанвовнћи, Ноточац 381. Југоввћв, Бвлв Бода, Мвлутовац 297,
Јаижоввћн, Шашндовац 336. 298, 316.
Јаснићн, Коњух 312. Јуруиоввћи, Варварин 370.
Јаћнмовићн, Страгаре 300. сГ. Ерди.
Јаћовцн, Ведика Дреиоаа, Мидутовац Кааароввћн, Поточвц 381.
297, 300, 303, 305. сГ. Мандићн, Ми- КвЈдунцв, Бвчипа 367. сГ. Ћирићи.
летпћи. ВИДИ Пантедејнћи, Ђудумо- Кајиановвћв, Глобаре 337. сГ. Вн-
вићн. стрићи.
Јевдвћж, Бачипа 367. Квлвманцв, Тољевац 354, 355.
Јевдосићн, Вошњане 329. Калуцнћн, Пајковви 356.
Јевдоеаћв, Обреж 376. Карадановићн, Бела Вода 316. сГ.
Јевта, обор-кмез 248, 358, ;'75. Сласојевићи.
Јевтићн, Врајкоаац 314. сГ. Пиперцн. Кара-Ђорће 248, 301, 356.
Јевтвћв, Куиин 319. Каражлнћв, Кукљнв 320.
Јевтнћв, Пајковац 356. Карвћв, Варварии 369.
Јентнћн, Церница 360. Квсавнћв, Обреж, Поточац, Својново,
Јекаћв, Каравовчићо 353. Срње 286, 324, 375, 378, 380, 381.
Јелићн, Бвчнна 367. Види Живићи, Радојевнћи.
Јелићн, Крвввнцв 334. сС Коанћн. Катунцн, Селиште 283, 287, 305.
Јеремвћн, Кукл,ни 330. Качаревићн, Варварин 370.
Јеремнћн, Швиац 327. Квчареввћи, Велвка Дреновв 302.
Јеросвмцв, Љубава 308. Кеанћв, Карановчнће 352. сГ. Петро-
Јовановићн, Брајковвц 314. аићн.
Јоввноввћн, Ведпка Дреноаа 303. сГ. Кнегиња Л>убвца 358.
Милојеавћи. Кнеховнћи, Бвчина 366.
Јовановићи, Галев 326. с1. Радојво- Кнеа Мнлота Радојиеввћ 248, 333,
вићи. 366, 371, 372, 378.
Јоввионићп, Јасвка 323. сГ. Деаоже- Квев Ннлош 248, 297, 341, 351, 356,
внћн. 357, 371.
Јоввиовнћи, Мндутовац 299. с{. Ог- Кованџнћи, Бела Родв 316.
њановнћн. Кованџнћн, Кукл.нн 319.
Јованоннћн, Срње 324. Ковачевићн, Белв Вода 316.
Јованоавћв, Суааја 363. о(. То ало- Коввчеввћв, Обрвж 375.
авћи. Ковачеввћн, Орашје 359.
Јоваиовићв, Тодчевац 354. Коввћв, Бошн>аис, Крааанца 329, 384.
Јовавовићн, Шанац 327. сГ. Јелићи.
Јоввнчићн,То*евац354. Ввдв Савићв. КоЈмћн, Коњух 312.
Јованићи, Бпчина 867. Колвиовоћв, Беда Вода 316.
Јовнчнћн, Иоточац 381. Колвроввћи, Велика Древова 303.
Јожсвмовнћа, Бачнна 367. Видн Нв- Коларовнћн, Избеннца 362.
кодићн. Коларовићн, Коњух 312.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
' ! = : . € и. нж.-<
1*--Ј«1к. I, х* & 1Л -."."ч '^ ».лиИ-

^ФНЏУ^Л-Х Л л ј а 1ТЈ. >•"- ј34. Л М1-
1>*"-гК*викк. Г ' Л . » ј : - г и ^ ' 1 .
*1>авкки. ^Ј.Л.4. -■/.;. ■ нова ЗУЗ.
*■*.■■»■■■, Х.ЈЈ. I"-'11^*11» ■*">-.
ж- .2±
*К»*Та1.»аКкИ, «.^Ј»И. - •> =*•- •"-"- .ТкићИ.
Дг«вова 303. <г". Ј»-
4*1*: ** « ' - * .
\ аужочнћв.
* Е > * Е Ј > | | . В , 1&ЛШ1Л ирга-џжи о_5.
<_ војново 379.
*Б<»КЈ|к, |.:-1&а &; ^<< -'"--
М и у т о - а в 298. 299.
*Б«кккЈ1. Ј>/ав>.а~ ;;^>
Кн, Магкаре 345.
"Бвкнки, 1>\-*,1.-ллш 3.4.
.||»и, Рашеввца 3*3.
"Бовикн, ;«а г-**д 343.
кнки, Селлште 305.
*Б*кнки, К</в*р*а' 31''.
...внкн, Сгваја 363.
"Бокики, К>1_ив ■'!'.•'
, 111.М. Каленаре 338.
*Боки1и, . и м р г п -
Марики, Кои.тх 311, 312.
*к1н.
Мврнчики, Доња Крчап 349.
Х-грговикн, Ј
Мавјаиовакн, Коњух 312.
Ђе-вк-мнки. м р е Ј45. с€ Грко- Марковвкв, Бачвна :Јв7. с(. КттпиА1.
Х«*к«ии<- ■• Савићи.
внћи. Марковнки, Веднка Дреиовк 304.
&оњух. 312.
Ђарк Марковики, Избеннца 362.
•Вл. '• /. К»*",и"' 367- с^- Марко-
Маркоаики, Каменаре 338.
* !«Ав, 1Јошн.ане .')"20. Марконики, Караноичвће 353.
Марковики, Кукллв 320.
Марковнки, Маскаре 345.
. , « к и , Шанац 328. Маркекики, МиЈГтоиац 29*.
-^Јревики, Варварив 57о. Марконики, МиЈутоввц 299.
.дЈаревнки, Коњгх 312. Мврковнкн, Рашевнца 383. сГ Р*»-
Ј*«*реввии, Толевац 354. сГ Стева- војевића.
вовићв. Марноввкн, Својвово 379.
Јаввки, ОЛреж 376. Марконики, Срње 324.
Лалнкн, Доњи Катун 372. Марковвкн, Тољевац 354.
Лалошевнки, Брајковац 314. Марноввкн, Шашнаовац 336.
Лениквнн, ВеЈика Дренова 302. Мартнки, Љубава 308. сГ Раквћп.
Леневаноннки, Пајковац 356. Марчнки, Рашевида 383.
Лепенцн, Велика Дренова 286, 303. Матејнкн, Бела Вода 316. ст. Квстт-
Леложеннки, .!лсика 323. сГ. Јовано- рвћн.
вићи. Матејнкн, Маскаре 345.
Летовци, Својново 378. М а т е ј и к н , Рашевица 383.
Левтиркнкн, Бошњане 329. М а т н к н , Својново 379.
Лнтрнкн, Кукљии 320. МнЈаиловнки, Бачана 366.
Локнкани, Коњух 313. Мнјанловнкв, БелаВода317. "Бодаи
Лукики, Коичрвие 310. Мнјандовнкн, Бошњане 330.
Лукикн, Лазареиац 307. МнЈанловнкн, Каменаре 338.
Луники, Љубвва 308. Мијаидовикн, Кукл>жн 320.
Лулики, 1'орн.н Катун 373. Вадк Ве- Мнјанловнкн, Маскаре 345. сГ &:-
омановнћи, Урошевићн. деничареввћи.
Мнјнтовнкн, Средњи Крчин 346. <*
Л>утики, Доњи Крчин 349. Мнинћи.
П|||20С1 >Оу \ Ј оо^1е

/ ТЕМНИК 401
човнћи, Каисиаре 338. Ннннћн, Селиште 305.

"вцћи, Коиараие 310. Мнннћн, Средњн Крчии 348. сС. Ми-
ч, Мареноао 341. јатовићи.
*, Вошњаве 330. Ннннћн, Тодевац 854.
ч\ Вратаре 331. Мввнћи, Мидутовац 297.
чбеница 362. сГ. Јаи- Ннрјвннћн, Бошњанв 329. с€. Мир-
јавски.
\ 363. Мнрјансни, Бошњане 329. <А Мнр-
јанићн.
Мнркоинћн, Кукљин 320.
Ннтнћн, Кукљнн 319.
Ннтровнћн, Рашеанца 383.
'ћбВЦН.
Мнћнћн, Јасика 323. с?. Стојадино-
.. нукоје- внћи.
Ннханлоннћн, Мндутовац 297, 338.
1.н, Милутоввц 297. сГ. Белонавдићи, Секулнћи. Види Хај-
аии, Мидутовац 297. дуаовићл.
.нлићнрци, Кухлии 320. Нвцнћи, Коиаране, Љубава 308, 310.
Инликевићи, Иаоеннца №.
с(. Пииерци.
Ннлнћевнћн, Крвамца 334. и{. Мак-
Нншнћн, Караноачвће 349, 352. Види
снновићи.
Васнћи.
Иилмкевићн, Кукљнн 319. Нишнћи, Седнште 305.
Нидићевци, Поточац 381.
Нншковнћн, Ораије 359. сГ. Цинца-
Миднћн, Доњн Катун .349.
. ревићи.
Нидоввновићн, Б&чнна 367.
Нилојевићн, Ведвка Дреиова 303. сГ. Илвџнћи, Велвва Дреиова 304.
Јовановићи. Нојенловнћн, Парцаие 340. с1 Мој-
Иилојевнћн, Куклнн 320. скћи.
Мнлојсвнћи, Падеж 333. сЈ. Васићи. Нојемћн, Парцаие 340. сС Мојсило-
Милоснвлевићи, Брајаовац 814. анћи.
Мнлосвнлмввићи, Гдобаре 387. ■ровнћн, ИзЗеница 362.
Милосввдевнћн, Каралеачиће 362. Ноиировнћн, Лазаревац 307.
МмдоеввАевнћвц Томвац 856. Моннрцн, Веднва Крушеаниа 326.
Милоснвци, Бачина 286, 366. Нун>нћи, Коњух 312. сГ. Бовнсовићн.
Ннлошеннћп, Иабеница 362. Нутавџнћи, Бачнна 367.
Мнлошеввћи, Караноачнће 353. Нутанџнћи, Бела Вода 316.
Мнлошевићн, Тољевац 354. Нутнвџићвц Велика Дренова 802.
М в л о ш Обилнћ 271, 273, 308, 309. Нутвнџнћи, Горњи Катун 373.
Милчеввћн, Задокшац 343. Нутавџнћн, Орашје 359.
Милчеинћн, Срње 324.
М н л у т н и , слуга Цара Лазара, 296. Наетики, Веанка Дренова 303.
Жилутнновнћи, Бошњаие 330. Науновићи, Бачипа 367. сГ. Костићн.
Жнлутиновићн, Брајковац 314. Недел>ковнћн, Масваре 345.
Милутнновнћн, Задоговац 343. Неднћн, Велика Дреноаа 303.
Жи&вовићи, Брајковац 314. Неднћн, Кукхил 319.
Жни*>ојковићи, Љубава 308. Несторовнћн, Велика Дренова 392.
Жншнћн, Вратаре 331. Несторовнћн, Горњн Катуи 373.
Ж н н н ћ и , Куклвн 319. Нешнћи, Бачина 367.
КТВОГРЛФСКИ ЗБОРПНК, КЊИГА VI.
П|||20С1 ^У ^ Л оо^1е
400 СТАНОЈЕ II. МИЈЛТОВИЋ
Костнћи, Бачиив 367. сГ. Науиоваћн. Маврнћн, Крвввицв 334.

Коетнћн, Поточвц 381. Мвкснновићн, Крвавица 334. с{. Мн-
Костнки, Својново 378. лићевнћи.
Костурнкн, Бела Вода 316. с(. Мв- Мввснћн, Великв Дренова 303.
тејлћи. Малевнћн, Јаснка 322.
Котленићи, Куиии 320. сС. Стевићи. Манднћн, Велива Дреиова 303. с?. Ја-
Кошајићи, Горњи Катун 373. ћовци. Види Ћулумоввћи.
Бошанцн, Ивбеница 361. МаноЈловнћн, Својново 379.
Крал>евнћ Марко 273, 334. Мвргнтићн, Мнлутовац 298, 299.
Крал. Мнлутни 271, 273, 296, 358. Мнринкоиикн, Маскаре 345.
Брввчеввкв, Великв Дреиовв 303. Мврннковићн, Рашевицв 383.
Бркнћи, Вврварин 369. Нарннновнћн, Селиште 305.
Брснановићн, Бачина 367. Марннковићи, Суваја 363.
Крстићн, Брајковац 314. Марнћн, Каиеивре 338.
Крстнћи, Мвсквре 345. Нарнки, Коњух 311, 312.
Крстнћи, Падеж 333. Марнчнћи, Доњн Крчин 349.
Крцнкн, Љубавв 308. МарЈаноннћи, Коњух 312.
Кулнковнћн, Маскаре 345. с{. Грко- Марковнкн, Бачина 367. с(*. Купиинћн,
внћв. Сввићи.
КЈГлурднћн, Коњух 312. Марконићн, Велика Дреиова 304.
Купнннћн, Бачииа 367. сС. Мврко- Марконнкн, Избеиица 362.
вићп, Саввћи. Мврковнкв, Квнеивре 338.
Куштрнћн, Бошњане 329. Иврковикн, Карвновчнће 353.
Нарконккн, Куклнн 320.
Марконнкн, Масквре 345.
Лаваџићн, Швивц 328. Марконикн, Милутовац 29».
Лаввревнћн, Варварвн 370. Мврковики, Мнлутовац 299.
Лпааревнкн, Коњух 312. Марвовикн, Рвшевица 383. сС. Ради-
Ливаревнћн, Толевац 354. с(. Стева- војеввћи.
вовићи. Марковнћн, Својново 379.
Лавнкн, Обреж 376. Марковвкн, Срње 324.
Лалнкн, Дољн Квтуи 372. Марконнћи, Тодевац 354.
Лнлошевнћв, Брвјковац 314. Мврконнћн, Шашиловвц 336.
Левнћанн, Велвка Дреновв 302. Мартићн, Љубвва 308. сС. Рвкнћи.
Ленеааноннкн, Пајковац 356. Мврчнћн, Рвшевица 383.
Лепенцн, Велика Дренова 286, 303. Иатејикн, Бела Вода 316. с(. Косту-
Лепоженнћн, Јасика 323. сС. Јовано- рнћи.
вићи. Натејнћн, Масввре 345.
Летовцн, Сиојново 378. Нвтејићн, Рашевнца 383.
Лештаркнћн, Бошњаие 329. Матићв, Својново 379.
Лнтрнћн, Кукљнн 320. Ннјанлоннћв, Ввчинв 366.
Лоћнћанн, Коњух 313. МнЈанловикн, БелаВода 317. Ћолнћн.
Лукнкн, Коаарвне 310. Ннјанловнкн, Бошњаие 330.
Лукнћн, Лазареввц 307. НвЈанловићн, Каиеиаре 338.
Лукнћн, Љубава 308. Нијвиловнћн, Куклли 320.
Лулнки, Горњи Квтуи 373. Видв Ве- НнЈвнловнкн, Масквре 345. сГ. Во-
селиноввћи, Урошеввћи. деиичвревкћи.
МнЈатовнкн, Средњи Крчин 348. сС.
Л>утнки, Доњн Крчив 349. Минићн.
П
| 1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 3 1 С
твмиип 401
Мнладиновнћи, Каиоааре 338. Нинића, Седиште 306.

Жиадкновићи, Еоиараве 810. Мивнћн, Средки Крпи 348. сС Мн-
Жиатовићи, Мараново 341. јатовићв.
Хиешсенићи, Вошњаве 330. Нннвћи, Тодевац 854.
Жиеихонићв, Вратаре 331. Ннрнћа, Мидттовац 297.
Ииденкоиићи, Иабеивца 362. с(. Јав- Жнрјанићи, Вош&ане 829. с*. Мвр-
ковнћи. јансви.
Нионковићи, Суваја 863. Мирјвнски, Бошњане 329. с(. Мвр-
Иидетачнћн, Кук*ии 320. јанвћи.
Иидетшћ*, Глооаре 337. Мирковнћн, Кукллв 820.
Иидетнћн, Крвавица 334. Нитићн, Цуклин 319.
Н и е т и ћ и , Мареново 341. Нитровнћи, Рашеввца 383.
Илдетићи, Мидутовац297.сГ. Јаћокци. Мнћићи, Јасикв 323. <Л. Стојадиво-
Нидетићи, Шанац 328. с*. Бувоје-
ввћв.
ввћи.
Ниханловаћи, Мвдутовац 297, 838.
Нидквојевићи, Мидутовац 207. с(. Бедопавлвћи, Секудвћи. Видв Хај-
Хнднкићн, Мвдутовац 207. дуковвћи.
Хилићарци, Куиин 320. Ницићи, Конаране, Љубава 308, 310.
Х и н ћ е в а ћ в , Иаоенаца 361. с(. Пиперцв.
Хндићевићи, Крвввица 334. с(. Мав- Нншнћн, Карановчвће 349, 352. Видв
сииовићи.
Васвћи.
Килићеиићи, Кукллн 319.
Хнлнћенци, Поточац 381. Нншићн, Седаште 305.
Миднћи, Доњв Катуи 349. Мишковнћи, Орашје 359. с(. Циииа-
Мионввовжћн, Бвчвка 367. , ревнћв.
КшлоЈевнћи, Ведвва Дреаом 303. с(. Ндаџнћн, Ведива Дреаова 304.
Јовавоввћи. Нојеивиићи, Парцаие 340. с^ Мој-
Ниојенићи, Кувљнн 320. снћи.
Хнлојенпћи, Падеж 333. с(. Васићи. Иојвићи, Парцаве 340. с(. Мојсидо-
Хилоеавл»еаићн, Брајвовац 314. вићи.
Хнлоеквл»евићи, Гдобаре 387. Јвииншроинћн, Избекида 362.
Хнлосандеинћи, Карановчвће 362. Нонировнћн, Лазаревац 307.
Мидоеажд,евићн, Тодевав 355. Ножирцн, Ввдива Крушевииа 325.
Хнлоеаици, Бачниа 286, 366. Муњнћн, Коњух 312. с ! Боивоввћи.
Килешеиићн, Избеница 362. Иутавџнћи, Бачвнв 367.
Милошенићи, Карановчвће 353. Мутанџнћн, Беда Вода 316.
Нндошевићн, Тољекац 354. Нутавџнћн, Ведвва Древова 302.
Хнлош Обилнћ 271, 273, 308, 309. Нутавџнћи, Горњи Катуа 378.
Мнлчевнћн, Задоговац 343. Жутавџнћн, Орашје 359.
Хнлчеинћи, Срње 324.
Мшдутин, сдуга Цара Лазвра, 296. Наетићи, Ведвка Дренова 303.
Кнлутннонићн, Бошњаие 330. Ниумовићи, Бачина 367. с(. Коствћв.
Хшлутнновнћи, Брајвовац 314. Недед>коаићи, Маеваре 345.
Кндутнновићи, Задоговац 343. Недићи, Веднва Дренова 303.
Хнд.ковнћи, Брвјвовац 314. Неднћн, Кукд>вд 319.
Хшл.оЈконнћн, Љубава 308. Нееторовнћи, Ведика Дрвнова 302.
Хшннћи, Вратаре 331. Несторовнћн, Горњн Катув 373.
Хшннћи, Кукд>нн 319. Нешићн, Бачнна 367.
КТИОГРДФС&И ЗБОРИИВ, КЊИГА VI. 26
1ПЈ|Ј20С1 ку ^ Ј
402 ОТАНОЈЕ Н. МИЈАТОВИЋ.
Нешики, Коњух 312. Перики, Доњи Крчин 349.

Нешикн, Маскаре 345. Перичнкн, Кукљин 319.
Нешкови1|И, Тољевад 354, 355. Петар Јовановнк, кабааахнја, 356.
Ннкола Мандрда 856, 867, 358. 357, 358.
Пнколнкн, Горнл Крчкв 346, 847. Пвтковики, Ввликв Древона 303.
Николики, Падеж 333. Петрнки, Јасика 322.
Ннколикн, Падеж 333. Петрики, Лазаревац 307.
Ннколнкн, Дерница 360, 367. Видн Петрики, Љубава 308.
Јовсвновићи. Петровики, Вачива 367.
Нншевцн, Цоточац 381. Петровнкн, Залоговац 343. сС. Стој-
ковићв.
Обрадоннкн, Бачииа 367. Петровнћн, Караиовчнће 352. с(. Кв-
Обрадовики, Бвла Вода 317. гићи.
Обрадовнки, Бошњаве 329. Петровики, Мвлутоаац 298.
Обрадовнкн, Велика Дренова 304. Петроинкн, Пајкоаац 356.
Огњановнкн, Мвлутонац 299. с1. Јо- Петровнки, Парцане 340.
вановићи. Петровнћн, Поточац 381. сС. Срејвћи.
Петровнки, Срње 324.
Павнки, Варварии 370. Петровики, Шашиловац 336.
Павличнки, Бела Вода 316. Пешићи, Бошњаве 330.
Павловвки, Бела Вода 317. Пешнки, Велика Крушеаица 325.
Павловнки, Маскаре 345. Пешикн, Масваре 345. с(. Стојвоицв.
Паиловнки, Најковац 356. Пешнкн, Пајковац 356. Ввдн Павло-
Павловики, Пајковац 356. ввћн.
Павловики, Иајковац 356. Биди Пе- Пиперци, Бошњане, Коиаране, Коњух,
шнћи. Љубава 308, 310, 312, 329. с{. Ми-
Пајчевићи, Маренови 341. цићи.
Паннкн, Кукл>ни 310. Инперци, Брајкоаац 314. сС Јеатићв.
Пантелејнкн, Селигате 305. Видн Ја- Пнтлићи, Милутовац 297.
ћовци, Мандићв, Мплетићи, Ћулуио- Пла&анн, Рашеаица 383.
внћи. Плпњанцн, Вратаре 331.
Пантики, Бачииа 366. Плашнвранци, Обреж 376.
Пантикн, Избеиица 362. Плетикапнкн, Бошњаве, КрваввцаЗЗО,
Пантнки, Милутовац 298. 334. с(. Радиаојевићи.
Пантнкн, Селиште 283, 305. Пл>акики, Глобаре, Страгаре 283, 300,
Пантики, Срње 324. 337.
Параванци, Карановчиће 352. с(. Гии- Пол>анци, Коњух 312.
тровићи. Поники, Кукљви 319.
Паунковккн, Нзбеница 362. Поповики, Бачииа 367.
Пејнкн, Шаоац 327. Поповнки, Бачвна, Коњух 313, 367.
Пејники, Својново 378. с{. Пејковићи. Поиовики, Велика Крушеввца 325.
Пејковики, Својвово 378. сС. Пејкићи. Поповнкн, Јасика 322.
Пејчиновики, Поточац 381. Поповнкн, Обреж 375.
Пејчики, Масваре 345. Породннци, Поточац 381.
Пернвуиовики, Маскаре 345. Превештанцн, Коњух 312.
Псриловики, Својиово 378. с(. Здрав- Пржићи, Вратаре 331.
коввћи. Нрокики, Залогоаац 343.
Пернкн, Бошњане 330. Прокики, Селиште 283, 306.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ТЕМНИЋ 403
Протики, Вараврин 369, 371. Ракнћн. Рашеаица 383.

Пулнкн, Јасика 322. Раки1и, Својново 378.
Пупланци, Поточац 381. сГ. Радоваицн. Рккнаи, Страгаре 300.
Пурнћн, Залоговац 343. Ранпићн, Страгаре 300.
Ратајци, Ведикн Дренова 287, 303.
Гаденконићи, Беда Вода 316. Рвшики, Поточац 381.
Раднвојенићи, Бошааие 330, 334. сГ. Рвшковићн, Малутоаац 298.
Пдетпвапнћн. Рћавчанн, Јасака 323. сГ. Вељковићи.
Радивојввићи, Иабеиица 362. Рибарци, Вратаре 331.
Рвднвојеицћи, Мареноао 341. Ристићн, Гааез 326.
Раднвојеннћи, 1'ашевица 383. сГ. Мар- Ристнћн, Горњи Катун 373.
ковнћн. Ристићи, Задогоаац 343.
Риетићн, Обреж 375.
Раднћн, Ведика Дреиоаа 302, 312. <■{. Ристиаи, Својноао 878.
Брћани, Вед>коаићи, Донишденци, Рњићи, Мала Крутеаица 851.
ДугстеанКи. Ровинци, Варварпа 370.
Радиаи, Кукљин 320. Роснћп, Поточац 381.
Раднчввики, Страгаре 300. Рућнћи, Лазаревац 307.
Рвдфвановићи, Беда Вода 317. сГ. Ружићи, Лазаревац 307.
Бабићи. Рушид-паша 321.
Рвдоваиовићи, Горњи Крчин34в,347.
Рвдованоинћн, Залоговац 343.
Сввићи, Бачиаа 367. сГ. Купииићи,
Радоиаиовнћн, Канеиаре 338.
Марковићи.
Рвдованцн, Поточац 381. сГ. Лу-
пљанцв. Сввнћи, Тољеаац 354. Вида Јоааичићи.
Рвдовићн, Глобаре-337. Савнћи, Церннца 360.
Радовићи, Коњух 3'2. Саиковнћи, Јасика 322.
Свикоиићи, Крвавица 334.
Радојеинћи, Горњи Катун 37:.
Сазднћн, Оброж 375.
Радојеипћи, Својново 378. Види Кл-
Саиднћи, Гавез 326.
савпћи. Свплакоиићи, Ведиаа Древоаа 302.
Радојковнћп, Гавез 326. сГ. Јовано- Сврзићи, Вараарни, Горњи Катуи 370,
апћи. 373.
Радојковнћи, Доњи Катуи 372.
Радојкоииаи, Залоговац 343. Секулнћи, Каменаре 338. Види Бедо-
Рвдојковики, Селиште 305. пааднћи. Махапдоаићи, Хајдуковићн.
Рвдосавлевики, Доњн Крчни 349. Синићн, Коњух 312.
сГ. Апдрејићв. Снмнћн, Мплутовац 298.
Радосавлевићи, :Јалоговац 343. Сланнћи, Вотњане 329.
Радосавлевнћн, Суааја 363. Слатинци, Вратаре 331.
Радосаалевићи, Цернаца 360. Смил»ковићи, Љубааа 308.
Рвдотнћи, Беда Вода 316. Смилковићи, Шаиац 327.
Радунковићн, Горњи Катуа 373. Снолићи, Доњи Катун 372.
Рајићи, Рашеаица 383. Смуднћн, Куи&ин 319.
Рвјковићн, Крвааица 334. Сононнћи, Кукљип 319.
Рајковнћн, Обрсж 375. Спвсићн, (Јредњн Крчан 348.
Ракитоици, Варварин 369. СпасојевнКн, Бела Вода 316. сГ. Ка-
Ракнћн, Бачнна 366. радановићи.
Ракићи, Љубааа 308. сГ. Мирткћа. Спасојсвићи, Шачац 327.
Ракићи, ООреж 376. Средојеинћн. Јасика 322.
26*
П|||20С1 ^у ^ л оо^1е
404 СТАНОЈЕ М. МНЈЛТОВИЋ.
Срвјикн, Ноточац 381. с(. Петровнћи. СтоЈаднновнкн, Јасика 323. <Л. Мн-
Сренцн, Бела Вода 287, 316. с ! Среи- ћнћн.
чевићи. Стојаноннкн, Бошн>ане 329.
Срвмчевики, Бела Вода 316. сГ. Срем Стојвновикн, Брајвовац 314.
цв. Стојановнки, Веднва Дрепова 303.
Срндавопикн, Горњв Катун 373. Стојвноннкн, Вратаре 331.
Срндалцн, Залоговац 286, 343. СтоЈановнки, Горњи Крчии 346,347.
Срндалци, Поточац 381. сГ. Бурааернћн.
Ствјики, Кувлии :>19. Стојановнкн, Ивбеницк 362.
Стајкоинкн, Бела -Вода 316. сГ. Ве- Стојановнкн, Караиоачиће 352. сГ.
.■■чкоавћи. Шубарнћи.
Станатовнки, Бошњаие 320. Стојвновпкп, Ралевнца 383.
Ствменковнкн, Јасвка 322. СтоЈилковики, Јаснка 323.
Станачикн, Залоговац 343. Стојконнкн, Бела Водк 317.
Станинировнки, Брајковац 314. СтоЈковнкн, Залоговац 343. с€ 11 ^-
Ствииннровики, Велика Дренова 302. тровићи.
сГ. Отанимирџићи. Стојновнкн, Ивбеница 361.
Станнмврџнкн, Белика Дренова 302. Стојковнки, Мада Крушевица 350.
с!'. Станимировнћн. Стојконики, .Маскаре 345.
Станисавлеввки, Бошњаие 330. СтоЈковвки, Рашевица 38:3.
Станнсавленики, Обреж 370. СтоЈвовнкн, Селнште 305. сГ. Стта-
Станисавлевнки, Поточац 381. њаии. Види Вучићи.
Станнкн, Нарцане 310. Стојковнкн, Шанац 328.
Станвикн, ООреж 37о. Стојковцв, Маскаре 345. сГ. Пеапћв.
Станновикн, Гор&и Крчнн 346, 347. Стошнкн, Бошњаве 330.
Стаиковнкн, Милутовац 297, 298. Стошнкн, Милутовап 297.
Ствиновнки, Тољеаац 354. Стошнкн, Рашевнца 383.
Станојевнкн, Горњи Катун 373. с!'. Стошнкн, Шашиловац 336.
Аићедвовнћн. Стрелнкн, Јасика 322.
Станојеннкн, Кувлин 320. Стунланн, Велика Дреноаа 302.
Станојеникн, Орашје 359. Ступланцн, Кувлии 319.
Ствнојловнки, Селнште 305. Стуи&ани, Селиште 286, 305. с ! Отој-
Стевановвкн, Вратаре 331. ковићн.
Сгевановнки, Јасика 322. с!'. Бласи. Сурџики, Бачнна 366.
Стевановнкн, Мареново 341.
Стеваноинкн, Маск&ре 345. сГ. Ту- Танрнкн, Милутоаац 299.
вегџићи. Такнкн, Јасика 323.
Стеввиоввкн, Рашевица 383. Теранки, Бошњане 329.
Стевановвкн, Рашевица 383. сГ. Иу- Тннчнкв, Јаснва 322. сГ. Булурдвћн.
рвћн. Тодоровнкн, Велнка Дренова 303.
Тодоровнки, Маскаре 345.
Стевановнкн, Тол>евац 354. сГ. Лака-
Тодоровнки, Мвлутовац 297.
ревићи. Тодоровшки, Парцане 340-
Стеввкн, Карановчиће 353. Тодоровнкн, Селиште 305.
Стевикн, КукАИн 320. ст". Котленићи. Тодоровнкн, Суваја 363.
Стевпкн, Ноточац 381. сГ. Впноаи- Тодор од Сталака 344, 368.
тићи. Тоннки, Оореж 375.
Огепаиоинкн, Шанка 828. Тоналовнки, Мала Крушевааа 351.
,т&есЦ-,у^0051е
ТВМНИЋ 405
Тоиадовнки, Суваја 363. сС Јовано- Хвјдук Вељко 358.

внћв. Хвјдуковнки, Обреж 338, 376. с{. Зу-
Тоннки, Бачина 367. звћи. Видп Михаиловићи, Сеаулићи.
Топлнчанн, Бела Вода 316. Хајдукетаиковнкн, Обрех 375.
Тонличанн, Лааарввац 307, 310. Видв Хаџикв, Милутоввц 298, 299, 310. с(
Ђурћевићн. Јошулвћн.
Тотнћи, Бачнна 366.
Трипховнкн, Веливв Дреиом 302. Цаники, Рвшевнца 383.
Тржчарци, Дазареаац 307. Цврица Милнца 271, 296, 308, 309,
Тројановнки, Јаснка 323. 315, 318, 321, 365.
Тувегфнкн, Јаснха 322. Цар Кветаднн 272.
Тувегфики, Масмре 345. с(. Стева- Цвр Лавар 270, 271, 273, 206, 300,
новићи. 306, 308, 310, 311, 313, 315, 321, 342,
Тувегфнки, Мвлутовац 297. 365, 377, 380.
Тухеднкн, Горњи Катун 374. Цветановнки, Јасика 322.
Турчнповићх, Орашје 359. Цветковикн, Варварнн 370.
Цветковнки, Ивбеннца 362.
Иеднчанн, Велава Дреиова 303. Цветковнкн, Крвавнца 334.
Ђирићн, Бвчина 367. сЈ. Кајдунцв. Цветковвки, Маскаре 345. <-{'. 1>ул-
Иирковнки, Кврановчиће 353. вићи.
Ћоднки, Бела Вода 317. сЈ. Мијаило- Цветковвка, Обреж 376.
вићи. Цаетконикн, Рвшеввца 383.
Цехнкн, Јасика 322.
Иордесики, Својново 378.
Цилхкх, Селнште 305. с{. 'Вогатовићи,
Ћоеикн, Бошњане 329.
Чакарановићн.
Иоеики, Велнка Дрвнова 302,308. Вн- Цннцаревнкн, Орашје 286. 359. сГ.
ди Чуљићн.
Мвшковвћп.
Ћоенки, Јасввв 322.
Црногорцн 287.
'Коеикн, Обрех 375.
Црнчевики, Љубава 308.
Иокићн, Јвсива 322.
Цукнннкн, Масквре 345.
Иудуновики, Страгвре 300, 303. Ви-
Цурики, Пврцвне 340.
ди Јаћовцн.
Ђурчнкн, Велика Дреиова 302.'
Чабрикн, Варварин, Карановчкће,Мв-
Ћукикн, Варварии 370.
ла Крушевица 350, 351, 353, 36». Ви-
ди Бојвћи.
Угрниовнки, Обрех 376. Чакараиохикн, Селиште 305. сГ. *Во-
Удовнчнћн, Рашевица 388. гвтовнћи, Цилићи.
Ухаревнкн-овцн, Варварнн, Горњи Чаревнки, Милутовац 298.
Катун 369. 373. Чеиурци, Обрех 287, 375.
Ухаревики-рци, Јасива, Масваре, Чеиурчикн, Поточац 381.
Својново 322, 345, 378. Чивтеднки, Орашје 359.
Уњнки, Селиште 305. Чнчановвкн, Маскаре 345.
Увоневикн, 1орњн Батун 373. Видн Чкопаликн, Бачина 367.
Веселиновићн, Лулићн. Чолаховикн, Бачнна 367. сС Ђорће-
вићи, ЈКајжовнћн.
Филииовикн, Вошњане 329. Чоликн, Коњух 312.
Филииоввки, Јаснка 322. Чинливи, Велижа Круиевнца 325.
Филнионики, Својново 378. Чул>нкн, Велнка Дреиова 303. сГ. Ћо-
Филииовикн, Толлвац 354, 355. сићн.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
406 СГЛНОЈЕ М. МИЈАГОВНЋ
Џатнкн, Велика Дренова •03. Шливики, Велнжа Дреиовв 303.

Џигтлики, Бошњаме 330. Шоголцн, Седиште 305.
Шубарикн, Кврановтаће 352. с(. < то
Шабнки, Вратаре 332. с!'. Брзакоиићи. јановићн.
Шнабнки, Својново 378. Шу*н°»н, Коњух, ОЗреж, Средњм К"|>-
Шншковикн, Дин>11 Катуи 372. сГ. тан 312, 348, 376.
Гмнтровнћи. ШтЈИкн, Бошњане 329.
,п,&есЈ1-,у^00^1е
СКОПСКА ЦРНА ГОРА
АНТРОПОГЕОГРАФОКА И ЕТНОГРАФОКА ОТУДИЈА
од
ОВВТОЗАРА ТОМИЋА
•љесп ^ о о ^ 1 е
,П1|120С1 1"^ ^ Ј оо^1е
Име областн и границе.
Име области.^ ■
Не зна се тачно од када назив: Црна Гора. датмра
за овај скопски крај. Најстарујих помена о томе имамо
из почетка друге половнне 13. века. У хрисовуљи
Константина Техова од 1264.—1265. године, којом по-
клања неке земл>е у околини града Скопља неком свом
манастиру, на неколико места помиње се Чрг>нл Гор&.
Да је то заиста Скопска Црна Гора, уверавају нас по-
менута села у тој хрисовуљи, која се и данас налаве
у Црној Гори*). Готово исте речи, где се помиње Црна
Гора у хрисовуљи овој Константина Техова, налазе се
у хрисовуљи Крал>а Милутина од 1300. године, којом
завештава земл>е својој цркви, Св. Ђорђу, на реци Се-
рави у граду Скоољу.*) Па пошто је текст у хрисо-
вул>и Крал>а Милутина јаснији и помиње више имена
из Скопске Црне Горе, да не бих оба преписивао, овде
наводим овај други, т. ј . текст из хрисовуље Крал>а Ми-
лутина, у којој стоји: ЛА меге чрЂгиевкске иочин&ттг:
Ш Чрше Горв како сллзи долц* ка Длг>бицоу нп могилоу
те ка мраморг>, и 0Ј мрамора. до крмта те низо дђлг на.
боутелкски аоутг. Ш боутелмкаго аоути ирЂзг> Кави/-а-
') Цркв Гора, о иојој је овде реч, налази ее у косовском виајету, скоп-
есом сааоаку н скоаској кми.
*) Ша*арш: Рата1ку, II нздање, стр. 24. у хрнсовулама.
*) Оаа хрнсоауља Краља Мплутина још вије издата. Она је саојина г.
.Б. Коаатеанћа и он вш је дао те саж ово преиисао ив рукоинса, на чему иу
веласа хвала.
410 СВЕТОЗАР ТОМИЋ.
ново брг>до како греде аоутг> Кралици на висЂ ставг> нл

роудинЂ на ц"ђстоу коњ гредв на Лввоуново свло. и Ш
БЂлога Калсена бз дЂлг> на Длглоу ПоХђноу те код све-
тоуњ Богородицу чрг>ногорг>скоу до Чрг>ног& Камена*....
У истој повељи на другом месту стоји : „друга нива.
нис иоутЂ кои греде арЂс Челникг оу Чршоу Гороу до
рЂке Оераве и до водовагв"....
Имена: Црешево, Бутељ, и бутељски пут, Дуга По-
л>ана — испаша, више Бродца, св. Богородица црно-
горска (сигурно ће то бити у Побужју), Црни Камен у
планини више Кучевишта, река Серава и т. д. сва и
данас постоје у Црној Гори, што нам доказује да се
све то односи на Скопску Црну Гору, а не на коју
другу, јер назив „Црна Гора« изобилује по свима српским
крајевима.
У споменицама из 14. века још није нигде нознат
назив Црна Гора за скопски крај. У хрисовул>и Краља
Милутина од 1317. године1/ помињу се четири села цр-
ногорска, која и данас постоје. Ту стоји како је Крал>
Милутин нашао запустеии манастир Св. Никите в* скот>-
скоп стран% подигао га и дао своме Пиргу у Св. Гори.
Села су која крал> даје своме манастиру <:в. Никити:
Банденђ ПрЂбоуждоу, Лоаоугиане и Глоуси, а не помиње
се Црна Гора. Тако исто и у хрисовуљи цара Душава
од 1348. године2), којом оснива имање своме манастиру,
св. Архангелу Михаилу и Гаврилу у Призрену, помињу
се црногорска села Клг>чевигца сг>. заселкомг* Бродцемг>;...
хптг> Банњнг> араво мимо село Сливовикг, а нигде не стоји
да је то у Црној Гори.
У 15. веку опет наилазимо на назив Црна Гора,
који се односи на област или планину код Скопл>а. Кон-
стантин ФИЛОСОФ каже у житију Стевана Високог од
') Љ. Стојановнћ: III. Споменн* Крад. Срп. Аиадемнјо стр. 13.

2
) Гдасник Српског Ученог Друштва к&. XV. стр. 284—285.
СК011СКА Ц1'НА ГОРА 411
1431. године1): ирЂшг>дг>ше же Чрг>мноук> Гороу вгзвр&ш-

т&њт се двсаотг>а... Из године 1469. или 1474*) стоји:
»«> Чрг>ноп ГорЂ вг стр&нЂ Скоаља града".
У 16. веку два нутописца помињу име Дрна Гора;
од год. 1519.*) стоји: вг свХђ н&риц&вчемг Клгчввихца
иод бввсге Чргнгв Гари«...
Архијепископ Пајсије, писац житија цара Уроша,
на неколико места помиње: вг> Чршоп Гори чрг>ногор-
ска Богородица и т. д. Тако већ видимо да од иочетка
15. века има доста примера, где се помиње Црна Гора.
Понеки од старијих писаца на пр. Константин Фи-
<(
ЛОСОФ пише чрг>мноук> са „м . Ако је тако написано,
онда то значи црвену а не црну. Доцније то је »мк због
нагомиланости сугласника испало и остало црнл место
црмна. нпр.: Црмница, што је дошло од црвене земље,
па »мв испало и сада готово свако и пише и говори
Црница. Код Скопске Црне Горе има основаности, да
се зове и Чргжнањ, што би значило црввна, јер скоро
свако село црногорско подигнуто је на земљи црвеници.
У оним двема хрисовуљама из 13. века пише се чрг>н&
а не чрг>мн&.
Кад су Турци заузели те крајеве, они су назив
Црна Гора превели на свој језик: Кара-д&г. Ово име
толико је доцније ушло у употребу, да је«сасвим оно
прво потиснуло. Као да се тек од половине ирошлога
века почело обнављати старо име Црна Гора.
У обичноме говору кад се каже Црна Гора, то се
идентиФикује са кнежевином Црном Гором, коју Турци
такоће зову Кара-даг. Да би се то избегло, треба овој
Црној Гори, о којој се овде пише, додавати придев:
скопска или сконљанска или скопал>ска. Ја ћу овде у
описивању свуда узимати скопска за то, што тако ме-
') Гласник ( риског Ученог Друштва вн>. 42. стр. 308.

*) , књ. 42. , 308.
3) , » , «њ. VIII., 149.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
412 СВЕТОЗАР ТОМИЋ
штлни говоре и што се тај иридев евудл у сиоменицима.

сиомиње и н&лааи. Мештани за грађанина града Скошм
кажу »Скопјанац" а иначе придев скоиљански никад ие
употребљавају; а скоиаљски, као што пише П. Бал-
кански, нисам нигде чуо да се каже.
Границе.
Границе Скопске Црне Горе још нису утврКене.
0 њима су разна мишљсња. Ако назив »Цриа Гора*
сведемо на планинску масу, онда Ке та просторија за-
узимати сасвим други обим, а други ако Црну Гору схва-
тимо као област. Планинска маса која је измеКу скопске
равнице, кумановскога пол>а (Длге Н>иве), прешевскога
пол>а и долине Моравице о једне стране, изворишта
Јужне Мораве и њене раанице до Моравице с друге
стране и с треКе реке Лепенца почев од Старога Ка-
чаника па до Скопља — зове се Црна Гора (Кара-дап.
У етнограФоком погледу не може се иста просториЈа
назвати Црна Гора, нити Је мештани зову, а нити је
у књижевности под тим именом повната. Област Црна
Гора, као етнограФска целина, ваузима једну од под-
горина Кара-дага. Ну како Кара-даг има неколико под-
горнна: једна о Јужне стране према Скопл>у, па с југо-
источне према Блату, па с источне према Куманову,
па са северо-источне према Прешеву и Моравици и
најзад са северне стране према Јужној Морави — то
настаје питање, која од тих подгорина носи назив Црна
Гора. Пок. Јастребов у својим белешкама из Старе Ср-
бије и МаКедониЈе'} под Црном Гором разуме подгорину
') Иатовор ииена селв: Горкани, Бањани и Миркввци није стадан. Свв
странци изговарају ш аао што сам нх ја овде написао, а седажи дожородха
кажу: Гор&аие, Ба&ане, и Мираовце. Ну вод њнх остаје овај ооджх стадно, пд
увек кажу Горњаие, Бањаие н Мирковце. ,Како тж се вика седо?* — Гбр&аже.
Бааане, Мирковцо; ,Дека ти је кућа?« - у Гбршше, Бањаие, Мирковце; ,Дека
бднш?« — у Гбрњане, Бакаие, Мирковце, дакде, као што се види увек исгв
обдик. Оваких прииера ииа у овии врајевиаа врдо иного.
ПКОПОКА ЦРНА 1'01>А 413
Кара-дага од Лепеида с јужне стране према Скопљу

иа све до близу Куманова. Тако узииају и администра-
тивне власти — било духовне било световие — у Скопл»у.
А мештани, који су се ту и родили и живе, ограни-
чавају назив Црна Гора само на 11 села, чије ста-
новништво и по начину живота и по говору и по оделу
заиста чини јвдну засебну целину. Та су села: Чучер,
Горњани, Б&њани, Глуво, Бразда, Мирковци, Кучевиште,
Љубанцл, Побужје, Брод&ц и Љувотвн1).
Као што се види ту не спада ни сва јужна под-
горина Кара-дага, која је према Скоиљу. ЧИФЛИЦИ : Б&р-
довцв, Доњв и Горње Ориз&рв, Бутвљ, Ивис-бегово, Ру'
ку мија, Горњв и Доње Р&диш&нв и Ј&зирцв, који су у
ранници по дну пбља црногорских и измећу Скопља,
не спадају у Скопску Црну Гору, као ни села с ис-
точне стране .4>уботена: Раштлк, Бул&ч&не и Црешвво,
која свако, који из ближе не познаје тај крај, рачуна
у Црну Гору. Трговци у Скопљу а тако и остали гра*
ћани скопски рачунају та три села за црногорска. Сами
нак сељаци ин тих села не рачунају оебе за Црногорце.
Пролавећи више пута кроз та села, питао сам једном
једну жену из Булачана: јеоу ли они Црногорци и добио
сам одговор: »неје сме, нас Црногорци викат: Бллтијл (то
значи села из оне скопске равиице, што је плави Вардар).
Осим тога, Ш10 сељаци сами себе не рачунају из тих
села за Црногорце, има још једаи леп иример за доказ
тога, да баш они нису Црногорци. Пре једно 100 го-
дина преселила се једна кућа од породице Пејковске
из Бразде (села праве Црае Горе) у Булачане. Свљаци
булачански ове нове досељенике никада нису авали
правим арезименом: ПејковиКи или Пејковци него увек
Црногорци или Црногорчевићи. Тако се њима отаро
') (Једаци (Јкопске Црне Горе не кажу Кучевиште вего Кучевисте, а. седо
Глџво мења се по заненичвој нронени и каже се из Гдувога, у Глувон а не из
Гдува, у Глуву.
|П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
414 (.'ВЕТОЗЛР ТОМИТл
презиме Пејковићи заборави, и данас се презивају

Црногорчевићи или Црногорци. Њих данас има 4 куће.
Да су Булачанци сматрали себе за Црногорце, не би
ове из Бразде досељенике ввали Црногорци, него по
њиховом презимену Пејковићи.
У поменутој хрисовуљи Краља Милутина од 1300.
године чита се, — оно што се каже — измећу редова.
да ни тада Црешево није спадало у Црну Гору. ,Л
меге чрЂшввгске иочин&тотЂ (В Чргне Горе како слази
долцг на Доубицоу на, могилоу *.... Дакле међа Села Чре-
шева (Црешево) почиње од Црне Горе, то значи да
Црешево није у Црној Гори, него погранично село цр-
ногорско као што је и данас.
Оељаци црногорски кажу: да су оно села црногор-
ска, у којима нема нити је икад било чиФЛИка и у ко-
јима народ носи бело аљиште — било ланено било ву-
нено — извезено црним концима или гајтанима. И за-
иста ово јс правилна карактеристнка села црногорских.
Док по свима другим селима има чиФлика у поменуто
11 села чема. ниједнога А одело црногорско пада у очн
и може се познати Црногорац или Црногорка по оделу
у сабору од неколико хиљада душа, који нису Црно-
горци. Њихово одело, бело као снег са потпуно црвом
орнаментиком, веома одскаче од одела околних сел>ака,
чнје је одело такође бело, али са црвеном орнаментикои.
И тип оно 11 села црногорских у неколико је друк-
чији од типа околних села. Црногорска су села толико
збијена, да изгледају, кад се погледа са стране, као да
су куће једна на другу подигиуте. Околна пак села го-
тово имају сва друкчији тип. Она су издел.ена на мале,
но којима су куће груписане у ћумице н. пр. Булачанн.
Измећу мала има 10 до 30 минута растојања.
Према овоме што се напред рекло, ако узмемо да
само оно 11 села: Чучер, Горњани, Бањани, Глуво,
Бразда, Мирковци, Кучевиште, Побужје, Бродац, .Бу-
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
СКОПСКА ЦРИА ГОРА 415
банце и Љуботен спадају у Црну Гору, онда је граница

Скопске Црне Горе ова: са западне стране Лепенац од
Ормана до испод Елесхана; одатле са северо-западне
стране иде покрај арнаутског села Блаца на Јеленину
Главу, па левим развођем Корбулићске Реке, удутом
арнаутског села Белиградца до Гошнице; северна је
граница удутом села: Гошимце, Љубижде, Шашара, Де-
белога Дола и Врнеца; са источне стране иде граница
покрај Врнеца ираво на Гогоишицу, за тим на Стриму
до на Пупол>ак, па развоћем Раштевице и Љуботенске
Реке; с јужне стране права пруга од Јазирца на Орман.
У овоме ограниченом простору, који је дугачак од
југа ка северу око 7 часова, а широк од запада ка
истоку до 4 часа, малазп се и планина два арнаутска
села: Бреста и Танушеваца. Одкуда њина планина ту,
говориКе се кад се буде говорило о насел>у. Још нека
околна арнаутска села притисла су велике делове цр-
ногорске планине. Тако планину Копиљачу нритисли
оу сељаци из Белиградца, Гошинца, Љубижде и Ша-
шара, а Рамно, планину кучевачку и бродачку при-
својила су два бега из Скопља.
Геолошки састав.
(УКРАТКО')
Планинска маса Скопске Црне Горе састављена је од кри-

сгаластих шкриљаца. Слојевн ое у главноме пружају СН-ЈИ, а по-
негде И-3 са падом СИ-у и С-у. Оии шкриљци најчегп^и оу и нај-
лепши по Пуиљаку и око манастира Матејића. Ту је кристаласта
стена у раааим бојама, а у таквим облицима, да се може цепати
као какво дрво. Ол такога је камена и манастир Матејић.
Кроз шкриљце овде онде провлаче се жнце кварг^а. То се
пајлеише види по голим бреговнма, а особито на Китки и Пу-
пљаку. где земљиште није покривено шумом.
На по неким местима кроз ту кристаласту масу нробијају
еруативне стене. Тако у Качаничкој Клисури а на црногорском
4(6 СВЕТ03Л1' ТОМИЋ
удуту код Чучерских Лука настаје вулканоко стење (еуфотит).

Изнад села Кучевишта види се једна велпка еруптивна стена и
зове се: Црии Камеи.1)
Кристаласти шкриљци од планинске масе спуштају се ло
села нли боље реКн до обра^енога земљишта — пол.а. Поље је
терцијерно а до Вардара је један део дилуеијални. У терцијер
се увлачи понегде двлувијум: изме^у бардовачие косе и хрида иа
коме је скоиаки град, а тако нзмеђу града н Газн-бабе. Тако се
исто н кристаласти шкриљци понегде увлаче у терцијерно аем-
љиште н. пр. Врвеш, чији се шкриљци спуштају кроз терцијер
готово до дилуввјума.
На граници дилувијума и терцијера појављују се конгломе-
рпти и слатноводни кречњнци (испод Гази-бабе н код Киселе Водеј,
а на лраници криоталастих отена и терцвјера налаае се на неко-
лико меота мраморасти кречњаци, тако, код Манаотвришта, више
Булачана: сивкасг, на Путеву Каменику према Кучевишгу црвен
и у Креиљу внше Бање, круано-зрнасг-бео.
Терцијерно земљиште све је обрађено. Оно се може поде-
лити по боји и по обради на два појаса: аојас црнице и аојас
црвенице. Појас црнице је до дилувијума. Протеже се с крај до
на крај Црне Горе. Засејан је цео белнм жнтом и кукурузом. С
.тога се може наавати: житни аојас. До црнице је појас црвенине.
Он се пружа упоредо са појасом црнице и појасом мраморастога
кречњака, који је између кристаластог и терцијерног земљишта.
Овде се црвеница појавила услед распадања кречњака. По црве-
иицн се виде овде онде читаве обрдине јако глиновитог терцијерног
лааора, који је у сталијуму распадања н. пр. обрдина код Петрнног
Дола на путу од Мирковаца ка Кучевишту На овоме су појасу
црвенице црногорски виногради па према ономе житном, овај
се може назвати: лојзани аојас.
Тераса, којих сма на десној обали Вардара испод Водва,
на овој их страни према Црној Гори нема или су сасвим непрн-
метне. По шљунку и по малнм таваниКвма на неколико места
може се аакључити, да их је било, али услед иоЈе, која се слива
с Кара-дага оне су уништене1.)
') Вшце села Годена, већ у Морави, а н& севериој страни Кара-дага, об-
лвк брда Стубловаче и околиих брегова дају сумњу, да су кристадасти, иего
ио свима внацима изгледају да су еруптивни.
х
) Нв десиој су страив Вардвра преиа (Јкопљу те терасе врло јасие. Има
их две: ирва иа граинцн ндувнјума м дшувијума код хришћааског гро&м ви
П
|Ц
| 2ес1 ћу >^з0031С
I
СКОПСКА ЦРНА ГОРА 417
Скопска је Црна Гора сиромашна рудама. Руда ама оамо

на два места и то врло мало. У Момчином Долу, 25 минута ое-
верно од Бањана, налаае се четври окна рударска; три су готово
затрпана а у четарто сам улавио. Оно јв дубоко до 16 метара.
Ианутра сам лдаалио и изнео гвожђану руду што је знак, да се
ту некад гвожђе вадило. Окно иде кров брдо хоривонтално вију-
гајући се тамо амо за рудном жицом. Како је рудна жица у
стени, то су радници ишли аа њом и то све кроаа стену. У окну
нема нигде подупирача нити меког вемљишта. Иаиутри, преко
стена, нахватао се дебео слој сталактитн. Судећи по дебљнни тих
сталактита окна су лавно напуштеиа. Мислим, да се нећу пре-
варити, ако кажем, да се ту гвожђе вадило за време Немањића,
ако не и пре, па са пропашћу српске државе и то пропало. У бли-
вини тих окана нигде нисам могао наћи вгуре Свгурно се ту
руда није пречишћавала, но се сирова негде односила. Народ зове
те рупе Златне Рупе1).
У реци Раштеаици испод нута булачанскога има тресета.
Врло је слаб и много дрвеиаст. До прошле зиме вадило се, али
због рђаае каквоће престало је експлоатисање истога
Серпентина има у бливини хрома и по Врвешу у продужењу
оне еруптивне масе ив Качаника.
Има на неколико места, као што сам поменуо, мраморастог
жречњака, који употребљавају БП зидање кућа и за вар (креч).
Орографија, хидрографија и положај села.

Орографија.
По висинскоме изгледу област црногорску можемо
поделити на два дела: на иоље и аланину (као што
сами сељаци кажу). Пол>е је много мањи јужни део,
који се простире између удута скопских чиФлика и пла-
сока 6 мет. над Вардарон, а друта мало подаље, внше Таснне Чссме, на гра-
ннцн днЈуаијуиа н терцнјера, ваша од прве 23 метра. Друга је тераса ниого
уоиивнја н нротехе се непрекндно од седа Швшева до Киседе Воде. Поред
ове две тврасе измеда да ииа још две аввад њих. Ада ОВА друге ннсу уоииве
жао првв.
') Пре 35. година доЈазша су аеан прадувамачи на Садува, да ту жопају.
Радшн су мадо, па су напустши, снгурно вато, што се није труд аапдаћиаао.
ЕТНОГРАФСКН аворнак, вн>. VI 27
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
418 СВЕТОЗАР ТОМИЂ.
ниие Кара-дага. Оно није сасвим равно, иего је тала-

састо. Избраздано је косама са овалном површином и
речним долинама. Косе и речне долине почињу готово
од врха Кара-дага и иду уаоредо, док се не изгубе у
равноме тлу скопске котлине. Колико је речица црно-
горских толико има и тих паралелних коса или хридова.
Између Лепенца и Вањачске Реке протеже се Врвеш
(а чује се и Врвеж); измећу Бањанске Реке и Кучевачке
хридје мирковачки и кучевачки; између Кучевачкв Реке
и Побушке хрид је кучевачки и побушки; измећу По-
бушке Реке и Љубаначке: побушки и љубаначки; из-
међу Љубаначке Реке и Љуботенске љубаначки и љу-
ботенски ,• између Љуботенске Реке и Раштевице: љу-
ботенски н раштевски. Тако је између Раштевице и
Вулачанске Реке раштевски и булачански хрид. Ови
хридови у својим доњим деловима, изузевши Врвеша,
имају тако благе облине, да се њихова висина једва
примећује, а до самих река ирелазе у праве луке-рав-
нице-ноља, због чега их народ и зове: пољима. Гра-
ница измећу поља и планине јесу села. На лнкији, где
поље престаје а планина настаје, иодигнута су села;
једино чине изу8етак: Бродац, који је мало више у
планини н села Глуво и Бразда и доња мала мпрко-
вачка, што су мало пониже у пољу.
Висина поља црногорскога је иижа, што је ближе
Сконљу, а све виша, што се иде ка планини. Према
карти1) а по изохипсама најнижа је тачка поља црно-
горскога око 350 м., а највиша код Кучевишта око
550 метара. Дакле нагиб је поља, које је широко I1/«
до I 1 /, часа, од 200—250 метра. Од села пак најниже је
Бразда 410 м. (што на карти стоји 450 мет., то је вн-
сина једног брега више Бразде, Градине|, а иајвише
Бродац, 900 метара, разлика око 500 метара у висннн.
>) 1: 200.000 аустр. генерчштаОа.
Ну пошто је Бродац повисоко у планини, то да се узме

висина Кучевишта или кога другога села, онда би раз-
лика била 200 до 250 метара.
Планина црногорска заузима много већи простор
од поља. Она се протеже око 4 1 /, часа од југа ка ое-
веру —• од Кучевишта до Копиљаче, а толико има ако
не више од запада ка истоку. Развоће Вардарево и Јужне
Мораве дели ову иланину на два иеједнака дела: на
јужни присојни, мањи део, са стрмим нагибом изнад
села црногорских, и северни, много већи, део, који је
пространа внсораван. Граница раввоћа иде од Јеленине
Главе (1350 м.) више манастира Благовештења па Билом
на Студену до Ките (1600 м.) шонеко Киту зове и Извор,
јер је ту извор Јужне Мораве, а неко и Скендерица).
Од Ките развоће савија ка ЈИ-у до Пупљака (1515 м.)
виша Бродца, па на Влахов Гроб према манастиру Ма-
тејићу. Овим развоћем и то све голом косом иде пут,
који се зове: „Султан Мурата чаде." Пут је запуштвн
и слабо данас ко иде њиме, ну калдрма се познаје и
ширииа је пута обична').
Као што је поље црногорско речним долинама реб-
расто издељено, тако је исто и овај присојни део пла-
нине црногорске. Речице слазећи с планине удубиле
су себи корита и тиме планину изделиле на косе. Ове
су косе много оштрије него оне у пољу. Косе или хри-
дови по пољу наставак су оних са планине.
Све косе на присојној страни Кара-дага махом су
голе. Оно мало шуме што има, то се налази по речним
долинама и по увлакама. Обично су то забели (забрани)
манастирски или појединих сељака. Наће се по где-где
до самога раввоћа и но косама помало шуме, али је
то исечено и кржљаво. Свака коса има своје име а по-
нека два или три.
') Народ прии да је тим путем Мур»т аровео војсжу на Косоао.

27*
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Северни је део нланине црногорске, као што је по-

менуто, пространа висораван, испресецана Корбулић-
ском Реком — изворпштем Мораве и другим мањим по-
тоцима. Та је висораван доста гола са добром пашом.
Шуме што има, то се налази по долинама и сва је бу-
кова. Око карауле Студене, а и место се зове тако, има
шуме изобила. Одатле гоне дрва неколико села како за
грађу тако и за гориво.
Најсевернији део овог северног дела планине цр-
ногорске је Коииљача, земљиште голо, доста дивљачно
али травом веома родно. До скора је Копиљача при-
падала Кучевишту и Бродцу, а сада су је притисла
околна села арнаутска. После Копиљаче долази про-
страна висораван Рамно, један сат шнрине а три ду-
жине. Рамно је нспаша црногорска. То је најбогатији
крај нланине и травом и водом, а такоће има доста и
шуме. Исто као Копиљачу, тако су и Рамно притисла
два бега из Скопља: Малић-беј и Еди-беј. Они сад Рамно
издају великим ћајама лети за пашу.
Затим долазе помањи делови као: Градина, Бвла-
Гора, Бвлашница, Биљак, Студена, Лопар, Гиновце, Мол-
чиштв, Ровина, Пуиљак, Китна и т. д. по којима преко
лета пасе стока црногорска.
Хидрографија и полозкај оела.

Црна је Гора богатија водом но шумом. Кроз свако
село или поред сваког села протиче поток или речица.
Речице су толике, да на њима меље по више сеоских
воденица. Исто су тако села богата изворима и чесмама.
По свима се селима пије вода изворска или чесменска.
Бунара има врло мало. Из њих се вода не пије (осим
у Љуботену), него служи за прање суда, рубља и за
поливање башти.
Погранична црногорска река са западне стране
јесте Леаенац, који постаје од потбка, што се сливају
СКОНСКЛ ЦРНА ГОРА 421
са планина Сиринићске Жупе, <:а њене западне стране,

и тек од села Оевца добија то име Додирује земљиште
црногорско од Блесхана па до Бардовца. Улива се у
Вардар код села Злокућана.
Прво је село црногорско са западне стране Чучер.
Оно је у присојној страни косе Крвне Главе. Подиг-
нуто је: доња мала на црвеници, средња мала, њен
источни део на белој глинуши а западни на пескуши
и горња мала цела на пескуши. Поред села са западне
стране протиче Чучерски Поток, који долази са Врвеша
од винограда. Лети понекад пресушује, а зими и с је-
сени надоће, да ваља дрвље и камење. Кућа има покрај
самога нотока, али им никада штете не чини. Утпче
у Бањску Реку ниже Бољана.
У селу имају три чесме. Најглавнија је Стара. Чешма
са које лети цело село воду носи. Она је с десне стране
нотока испод пута, где се пут и поток секу. Водом је
веома богата. Има три луле, испод којих стоји неко-
лико камених и дрвених корита. На оне две друге чесме,
једна у средњој а друга у горњој мали, вода је дове-
дена помоћу земљаних чункова са извора Ранђвла, који
је северо-западио од села удаљен за 1200 метара. '200 ме-
тара северо-западно од Ранћела, налазе се два извора:
Горњи и Доњи Радунаи, водом доста богати. Њихова
се вода браздама разводи по баштама и њивама чучер-
ским. У потоку, такоће северо-западно од села, има из-
вор Јанчев Вир, чију воду сељаци сматрају као леко-
виту. Тамо иду, те се куцају од грознице.
Село је без ика,квога зеленила. Осим неколико врба и
топола, које су покрај потока, испод села, другога др-
већа нема. Пашњаци су им — осим иланнне — Врвеш,
Радошевац, Пештер, Станчевац, чији се врх зове Корал-
ско Камење1). Има понеки забел измећу ових пашњака.
') Од вуда је то нме дошдо ннсан иогао дознатн.
П|||20С1 ^у ^ Л
422 ГВЕТОЗАР ТОМИЋ
Десет минути на С-у и СИ-у од Чучера су Гор-

њани, чије су куће у присојној страни подигнуте све
на земл>и црвеници. Ово је најмање црногороко село.
Са западне стране од њега протиче поток, који лети
пресушује. Овај поток долази испод горњанских ба-
чила. Улива се у Бањанску Реку више Вољана. Гор-
њанци пију воду са две чесме: једна на сред села, а
друга у потоку, испод села. Вода је бол»а са чесме у
потоку. Пашњаци оу горњански око вабела Ваведенског
и Благовештенског и испод Јеленине Главе,- а шуме
нити има у селу нити игде бливу села.
На источној сграни од Чучера за осам минути уда-
л.ено је село Б&њани. Куће су с источне стране Крвле
Главе, подигнуте у доњем крају села па црвеници а
остало на белој глииуши и пескуши. Готово по свима
селима црногорским, и око села, има доста дрвећа, на-
рочито: крушака, јабука, врба, топола и др. Обично је
то дрвеће, као у овом, селу око кућа. Река Бањанска,
која је водом од свих речица црногорских најбогатија,
ибвире испод Била, протиче покрај села с источне стране,
поплавом не чини никакве штете, и улива се у Вардар
више Скопл»а. На њој меље преко 40 сеоских воденица.
Сељаци пију воду са једнога јакога извора у севернои
делу села и са две чесме. Вода је најбол>а и најјача јв
водена жица на чесми, која је с леве стране на путу,
како се улази у село с источне стране. Друга је чесма у
северо-западном делу села. Пашњаци су бањански ооим
планиче: Букорамно и Бела Вода, који су три четвртн
часа северно удаљени од села. У близини овога села
нема нигде забела.
Испод брега Крепља, 15 мин. источио од Бањана,
пзвире јако врело, које се зове Бан>а. Ово врело има два
извора у растојању од два метра. Воде има толико да
на самој глави мељу два гнезда (витлај. Вода је бистра
и од прилике је н лети и зими псто температуре: око

9°С. Народ воду с ње не пије, јер вели да је бшор-

лиј& — бикарбонатска. Мало ниже извора налази се
доста бигра. У народу има нредање, да је село Бањани
најпре било подигнуто око тога извора, па се због би-
гровите воде народ поболео и зато преместио село где
је сада. Око Бање има развалина, што је докав, да је
ту било неких граћевина. Бања утиче у Бањанску Реку
више села Глувога.
Јужно од Бањана, а пола часа удаљено, наиази се
село Глуво а мало ниже Бразда. Обадва су села на
левој страни Бањанске Речице. Куће су у оба села по-
дигнуте на равни, на црвено-црној смоници. Бразда има
неколнко кућа с десне стране реке а Глуво нема ни
једне. Села су оба богата изворима. У Глувоме има не-
колико чесама а најважнија је у Поповића Мали, пред
самом поповом кућом Дуж реке има још доста извора
са којих се вода пије. Насред села има један убао
(врста бунара) дубине два метра. Дно му је покривено
бакром. У њ вода долази једним земљаним чунком — цеви
у пречнику 22 см., а одилазн на две бакарне цеви од
по 12 см. у пречнику. Мислим да је овај убао траг од
каквога старога водовода, па му је ту била вододел-
ница, нли је ту у близини бнла каква стара бања (амам)
— а налази се близу реке трагова од неких зидина и
старих цигал>а — па у разна одељења вода се одатле
разводила. Вода је са тога убла питка и увек је има
подједнако.
Испашом је Глуво прилично обилато. Сва је ис-
паша југо-западно од села. Простире се од доњега краја
Врвеша па до Лепенца. Свака главица има своје име :
Марков Камен, Палошевина, Орашац, Стенковац, Кула
и т. д. Кула (а зове се још и ДаФина) је једно купасто
брдо на левој обали Лепенца при излазу из Качаничке
Клисуре са развалинама градским на врху. Народ прича
читаве бајке за краљицу ДаФину — по којој се и дрво
П|||20С1 ^у ^ Л
424 СВЕТ03А1> ТОМИЋ
тако зове, што само ту расте. Ова је Даоина била го-

сподар града — Куле — кад су Турци заузели те
крајеве.
Северно од Глувога за 15. мин. налази се извор Лл-
вовац а чује се и Лаовец, чија је вода одведена у
Скопл>е. (То је онај водовод, што је на карти обележен).
На извору има резервоар: мала кућица од камена, ће-
рамидом покривена. Највећи део воде са овога водо-
нода спроведен је у топџиску касарну, МустаФ иашиву
џамију и ућумат.
Око Глувога има још неколико јаких извора: Ора-
швц, Пудар&ц, Врт&чице а највећи је Барица. југо-за-
падно, један час од села удаљено. Око овога извора
било је некада село, јер се и сада виде зидине кућа и
темељ цркве, која је била поовећена св. Спасу.
Док су куће села Глувога на отвореноме пол>у, не-
заклоњене ничим, дотле су куће у Бразди распросгрте
по лрци дуж Бањанске Реке, измећу Врвеша са западве
стране и Градине са источне. Ово село нема округласт
или унакрсни облик као остала села, него је дугуљасто.
Осим извбра, којих има доста поред реке, имају још и
две чесме: једна у горњој а друга у доњој мали, са
којих сељаци пију воду. У доњој мали има и један јак
инвор, који је ограћен, а вода му је одведена у Скопље
за Куршумли-хан и Сија-бегову џамију.
Пашњаци су браждански испод Врвеша па све до
Лепенца. Има их доста н травом су богати.
Мирковци су на среднни мирковачког хрида. Куће
су подигнуте на рботу хрида на белој глинуши. Ово је
једино село у Црној Гори, чије куће текућа вода не
запљускује и које нема извора у средини. За чесме у
селу — једна у горњој а друга у доњој мали — вода
је доведена чунковима из планине, један час пута се-
верно од села. У селу има и један бунар, из кога се
вода не пије. Око села са источне и западне стране
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
СКОПСКЛ ЦРНЛ. ГОРА 425
протичу реке: Кучевачка и Бањанска, које су од прилике

на истом одстојању од села, удаљзне по 8 минути. Село
је подељено на две мале (по црногорскоме наречју:
мавале): горњу и доњу, измећу којих има 6 минути
растојања. Куће су у обе мале јако збијене и изгледа
као да су два села једно поред другога. И остала су
села црногорска издељена на мале, али се та подела
никако не види код њих.
У околини Мирковаца пма неколико јаких извора:
Докша, Бела Бара, Сливовићи, Сува Чешма и Корита.
Око ова три последња извора, била су некада села, што
се види по зидинама кућа и по гробљу. Пашњаци су
мирковачки подаље од села на северпој отрани. Ту је
Главичица, Висок Хрид, Бела Бара и т. д.
Јужно од Мирковаца за 10 минута удаљено је ма-
настириште св. Илија, на Кучевачкој Реци. Ту има један
јак извор око кога је подигнута капела. Народ на тај
извор долази као на свету воду, те је пије и умива
сс њоме.
Северо-источно од Мирковаца а 15 минути удаљено,
налази се село Кучевиште (сељаци кажу Кучевисте) у
присојној страни брега Крста. Куће су подигнуте у до-
њој и средњој мали на црвеници, а у горњој на пло-
частом кречњаку и пешчару. Ово је село највеће у
Црној Гори. Има 205 кућа и оно је у средини с.елб
црногорскнх. Пашњаци су у близини села: Крст, Мар-
качевац, Рајовске Плоче и Главичица, а Дуга Пољана,
Градиште, Голема Падина и Извор мало су подаље.
Поред Кучевишта са западне стране протиче Ку-
чевнчка Река, која доиааи са планине испод врха Ките.
Постаје од две речице: деснога крака Белинске Речице
и левога Суводола. Пошто се ова два потока састану
зове се: Река, а тек од села Кучевишта назива се:
Кучевачка Река. Тече на југ, иротиче покрај Мирко-
ваца са источне стране и утиче ииже села Бразде у
1ПШ2есим ^ л О О З 1С
Бањаиску Реку. Има осам кућа кучевачких на десној

страни реке испод селишта Марушана, а све су остале
на левој.
У Кучевишту имају три чесме и један бунар нз
кога се вода не пије. Вода на две чесме, што су у горњој
и средњој мали, доведена је са Реке од манастира Св.
Архангела, */4 часа даљине од села. Како су чунковн
тога кучевачкога водовода плитко укопани, то се преко
лета вода угреје и није за пиће. Трећа чесма: Стара.
Чешма водом је врло богата. Она је до саме реке под
горњим делом села. Вода извире из камена, и преко
лета се цело село служи водом с те чесме.
На левој обали реке према кучевачком манастиру
има извор Бигор или Бигорска Вода. Народ је сматра
као лековиту. Око тога извора подигнута је капела.
Ту народ долази те пије, умива се и моли се Вогу.
Оправдано је што носи то име Бигор, јер се- у њој
калцијум карбонат у великим количинама талонш.
На осојној страни кучевачко-иобушког хрида, 10
минути источно од Кучевишта, село је Побужјв. Куће су
по десној страни Побушке Реке на плочастом камеиу
из терцијера, по коме се налазе овде онде читави сло-
јеви беле глинуше. Нобушка Река извире испод Ките
и тече на југ поред Побужја. Пошто се помеша са Љу-
баначком и Љуботенском Реком више села Радишана,
чине све заједно РадишакскЈ/ Реку, која се у доњем
току зове Серава. и под тим именом протиче кроз Скоил>е
и утиче у Вардар ниже велнкога каиенога моста.
Сел>аци побушки служе се водом са једнога врела,
које избија у горњем делу села е десне стране реке.
То врело има толико воде, да одмах на глави мељу два
витла. Речна вода протиче покрај села, а од врела кроз
само село; али ни једна ни друга штете не чине. Других
извора или чесама у селу нем.ч. Близу манастира св.
|П|Ц2ес11«^л0031С
Богородице 15 мин. од села далеко, има јак иввор оа

добром водом за пиће.
Побужје је најсиромашније. село испашом у Црној
Гори. Његову су планину купили Кучевиштани и Бро-
чани. Сељаци из Побужја водили су неку парницу са
Арнаутима из околних села, па су је изгубили, и онда
за глобу — казну узели су им планину. Због оскудице
у нланини ово село и стоке не држи. Ретко који сел>ак
да има по коју козу.
Најсеверније црногорско село и на највишој висини
је Бродац, удаљен један час од Кучевишта и три чет-
врти часа од Побужја. Бродац иснада иа реда црно-
горских села, која су у венац иорећана. Куће су по-
дигнуте па пескуши по странама два врлетна брежуљка,
раопорећене око једне влаке, те једне и друге гледају.
Како је ово село изван поља, оно је ирилично у зеле-
нилу. Има доста дрвећа по селу, а меНу њима много
кестења.
Бродац је по броју кућа мало већи од Горњана, а
водом је најсиромашније село у Црној Гори. Поред Бро-
дачкога Потока, који има воде само ва време киша,
ниају још две слабе чесме, које су у потоку и то: Че-
шм& с источне стране села, са које зими носе воду, јер јв
водадоведена из потока па лети пресушује — и Чешмиче,
северо-источно од села, одакле лети сви воду носе.
На истоку од Побужја, пола часа удаљено, је село
Љуб&нце. Село је у долини Љубаначке Реке, где ова
излази из планине. Кућа има и на осојној и на при-
сојној страни. Подигнуте су на пескуши и на плочастом
кречњаку у горњем крају села, а у доњем на црвеници
и црници. Са северне су стране села забели од растове
и кестенове шуме, а с јужне њиве. Између вабела и
мало севернпје има доста пасишта: Згуровце, Пупљак,
Едријевце, Кула, Млачишта и т. д. Љубаначка је Река
водом обилна, протиче кроз село и никакве штете не
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
428 СВЕТОЗЛР ТОМИЋ
чини. У селу има три извора: у горњој мали: Горњл

Чешма,, у средњој мали: Доња Чешма, и у доњој мали
Ч&ушевац.
Још од црногорских села остаје ми да поменем
село Љуботен. Оно је источно од Љубанца и удаљено
20 минути. И кроз Љуботен, као кроз Љубанце, про-
тиче Љуботенска Река око које су с обе стране —
присојно и осојно — куће подигнуте на земљи пескуши
у горњем крају села и на црвеници у доњем. Река селу
никакве штете не чини и водом је доста богата. У селу
има, у доњој мали, један извор: чешма, а бунара има
више и то не због оскудице текуће — иаворске воде,
иего за то што је становништво, осим 8 кућа, арна-
утско, па Арнаутке не излазе на сокак за воду, во
морају имати воду у дворишту. Пашњака н забела има
Љуботен доста, јер Арнаути воле шуму и испашу, по-
што су више сточари но земљорадници. Пашњаци су им
осим планине: Башинац, Топ-чешма, Доливадишта и др.
Пошто у ред ових црногорских села долазе јога и
блатска села: Рашгак, Булач&ни и Црешево, то ћу и њих
поменути ради целине. Кроз Раштак, који је источно
од Љуботена, за 30 минути протиче речица Раштевица,
која долази испод Пунљака, а губи се у пољу, ниско
испод села, не достижући до Вардара КуКе су с обе
стране реке по странама растуреие на црвеници и мало
на пескуши. У селу има повише извора дуж реке, а
најглавнији је: Горњ& Чешм&, с леве стране реке, више
пута, према цркви. Има доста и бунара у селу за то
што има двајестину кућа арнаутских.
Кроз Булачане и Црешево, која се села налазе,
прво пола часа а друго један час југо-источно од Раш-
така, протиче Булачанска Река. Она постаје од деснога
крака: Дилидере и левога Страшке. Ови се потоци са-
стају у селу више школе. Река се губи у блату испод
Црешева. У обадва села дуж реке има доста извора,
СКОМСКА ЦРНА ГОРА 429
са којих сељаци воду носе. Куће су у Булачанима по

налама, растурене по странама реке, на земл>и рићуши
и црвеници, а у Црешеву куће су у гомили око реке,
подигнуте на глинуши. Обадва су села пашњацима и
шумом прилично богата.
Економске прилике.
Сва су села Скопске Црне Горе у подножју Кара-
дага, порећана су у један венац по ивици поља црно-
горскога. Измећу села растојања су мала: 8 до 45 ми-
нути највише. Изнад села настаје заједничко земљиште,
куда је испаша за стоку свих села — иланина. Мало
подаље уз планину настаје шума, одакле сел>аци гоне
дрва за ватру и граћу. Како испаше тако су и шуме
ваједничке за све сељане, Па не само да је заједничко
ва сељане једнога села, него сељаци из неколико села
имају заједничку планину. Тако сељаци И8 Чучера, Ба-
њана, Горњана, Бразде, Глувога, Горњег Оризара и
Мирковаца имају заједничку, планину ; па сељаци из
Кучевишта, Бродца, Побужја, док је имало нианину, и
арнаутских села Бреста и Таушевца имају заједничку
планину; Љубанце, Љуботен и Радишане имају такоће
заједничку планину, а тако и Раштак, Булачапе и Цре-
шево. Дакле све заједничко земљиште груиисано је у
неколико дела, место да свако село има своју планину.
Како ми изгледа, ово је остало од старијих времена.
Данашња област Црна Гора за време Немањића била
је сва манастирска — припадала појединим манасти-
рима у њој самој или у Скопљу. То видимо из хри-
совуља краљева и царева. На тој земљи појединих ма-
настира било је више села. Пол>е, што су манастирски
људи обраћивали, бнло је издељено по селима, како
би се 8нале њиве и ливаде тих села. Планину пак, која
је припадала једноме манастиру, није било потребе де-
430 СВЕТОЗЛР ТОМНЋ.
лити иа села, него сељаци из свих села једнога ма-

настира служили су се заједиичком планином, како ис-
пашом тако и шумом тога манастира. Чобани су пасли
по планинама саио манастирске овце, јер манастирски
људи имали су својих оваца помало, које су држали
код куће у селу. Трагови од овога лепо су се још и
данас очували у предању народном, па и у самој стварн.
Док је поље Скопске Црне Горе издељено на једанаест
села, дотле је планина само на три дела. Сељаци при-
чају да је сва земља црногорска припадала: Св. Никити
Краља Милутина у Горњанима, Св. Ђурћу Краља Ми-
лутииа у Скопљу на Серави и Св. Ђурћу цара Душана
у Љуботену. А земља села блатских — њих 18 на броју
— припадала је, како они веле, Св. Богородици Мате-
јићској, задужбини цара Душана, цара Уроша и царице
Јелене. Данас пак сва земља поменутих манастира ири-
пада као спахилук највећим и најстаријим сконским џа-
мијама, дакле остала је вакуфска (задужбинска) земља.
Турци, као освајачи, нису манастирска добра присво-
јили и мећу собом поделили, но су земље св. Ђорђа,
Краља Милутина, припале Алаџи-џамији, која је поди-
гнута на темељу св. Ђорћа 1 ); земље св. Ђорћа цара
Душана у Љуботену, припале су Иса-беговој џамији у
Скопљу, која је подигнута на разваиинама Душанова
св. Архангела и од истога камена озидана. Ова је џа-
мија најлепша и најбогатија у Скопљу. Лице и стубовп
су ове џамије од мермера. — Земља Св. Богородице
Матејићске, свих осамнајеот села, припала је Муста*-
пашиној џамији у Скопљу. И ова је џамија постала од
') Обнчај је код Турака, а то их и воран надаже, да у свакок важинјен

■есту, чиж га освоје, подигну прво џаиију, па теа се онда утврћују. А к о ј е и е -
ногуће брво џанију подигиути, онн цркву претворе у џаиију додавши цркви
сано нннаре н један канеи у уиутрашњости храма, иа коже ће оџа клааати н
читати ходитве. Те прве џамвје Турци назинају ,алаџе 1 што је довмо од речи
адаиди (заувети). Тако је и ова алаџа у Скољ&у постада од цркве св. Ђорћа
иа Серави.
цркве св. Петке. Дакле, како се види, сва земл>а на-

ших старих манастира по Окоаској Црној Гори и даље
]о остала манастирска само с том разликом, што су
сад то турски манастири а не наши. Сву ту земљу и
данас вову вакуфска (задужбинска).
Сељаци црногорски у толикој су зависности од
ових џамија, што десетак (спахилук) ие ддју држави
^цару) него џамијама.
По сеоским комуницама има једна врста заовла
(забрана), својина појединих сељака. Ови забели нису
постали двобом комунице ивмећу сељака, него прити-
скивањем од стране сељака. Понеки вреднији сељак
и који има велику задругу на пустом и исеченом сео-
ском земљишту обележи известан проотор себи за за-
бел. Као знак да је тај део земље заузет, присвојилац
по периФерији означенога земљишта око свакога дру-
гога, трећега или четвртога дрвета обвеже црввн конац
»ли га огради. Доциије то се чисти, негује и пази се,
док се не подигне читав гај. Други сељаци, кад виде
тако обележено земљиште или ограђено, они ту више
не секу дрва, па чак, док се не подигне, ни стоку не
пуштају. Тако ти забели постану својина појединих се-
љака, али не својина коју може отуђити, него својина.
за. личну уаотрвбу. Ови су забели од велике користи за
село и пољс. Да нема њих, нигде у бливини села не би
било дрвета и киша би спирањем велике штете на-
носила.
Као што су постали ови забели на комуницама,
тако исто има и њива и ливада по планини, које су
својина појединих сељака. Сељаци, који имају повише
стоке, око трла, а по негде и око бачила, развлаче и
ору. Пошто се то изоре оно се залединчи и коси се. Се- ;
љак скида берићет с те земље као са своје соиствене.
Други сељаци чувају да не чине штете том земљишту, па
и ако је оно комуница. То траје док онај сеје и кос и
432 СВЕТОЗАР ТОМИТч
а чим престане да обделава, опет постане утрина као

што је и била. За чудо ми на*а што вергију — данак
ва то не плаћају. Сигурно ће бити за то, што то није
мерено земљиште и што се нема тапије на то).
У овим црногорским комуницама видим нечега слп-
чнога са дробњачким комуницама. И тамо и овамо по
неколико села имају заједничку планину. Забели, њиве
и ливаде, које постоје у Црној Гори на комуницама
притискивањем, исто су што и дробњачки катуни. И
у Дробњаку оре и коси један део комунице, као ови
у Црној Гори око трла, какав сељак и док се служи
њиме његово је, а чим скине летину, опет је утрина.
Једина је разлика у томе, што у Скопскпј Црној Гори
дуголе уиотребом (вигие од 30 година) сеоско землиште
постаке својина н. пр. ако неки сељак оре или коси
30 година неки део комунпце, и на то плаћа за то
време вергију — данак, то постане његово, док у Дро-
бњацима комуница, док се не издели мећу све сељаке,
никада не може иостати својина. иојединаца. И у Црној
Гори горње правило не важи 8а забеле него само за
њиве и ливаде, што је мислим дошло утицајем турскога
вакона, ио коме тријесто-годишње употребл>авање не-
кога земљишта, постане својина онога, који га је об-
делавао. Врло су ретки случајеви, да хришћанин на
основу горњега закона добије у својину какво земљи-
ште, док Турцима то се врло често дешана. Какав беј
притисне црквено или сеоско земљиште с почетка ко-
лико ради услуге, а доцније сасвим га отме. (Тако су
Рамно бегови скопски одузели од Кучевиштана и Бро-
чана, или Копиљачу околни Арнаути). Досељеник у Скоп-
ској Црној Гори, чини ми се, има више права да упо-
треби сеоску шуму и испашу него у Дробњаку. У Дроб-
њаку дошљак нема апсолутно никаква права на кому-
ницу, док у Црној Гори може градити трла и бачила
по плаиини и пасти стоку. Ну, како ми сељаци при-
СКОПОКА ЦРНЛ ГОРА 433
чају то је само ив гостопримства. Није било случаја у

Црној Гори, да се комуница дели, а кад би то било,
тада би се најбоље видело, каква је равлика у правима
пзмоћу домородаца и досељеника.
Постанак села.
Села су црногорска подигнута на саставцима пол>а
и планине. Порећана су у један венац по ивици обра-
ћене земље, тако, да су њиве све испод кућа а пла-
нина изнад. То је чиото из економских разлога. Сел>ачки
живаљ, који ое поред земљорадње занима и сточарством,
бежн иа равнице, т. ј . нз средине њива, а настањује се
на искрајку истих (обрађене земл>е), а по дну планине,
како би му подједнако одстојање 0ило и до планине н
до пбл>а. Кад су куће на крају обрађене земље, онда
стока не чини штету, јер нпкада не идо испод кућа,
но одмах у планину, која је с горње стране до саме
куће. Код таквих села сел>аци много добивају у радним
снагама. Једно дете, које није за пољске радове, може
да чува стоку без бојазни, да ће какву штету учинити.
Тера у планину и тамо је слободно од нотара. А кад
би село било у пољу и око њега њиве, ту онла не могу
деца чувати стоку, јер је на сваком кораку жито или
трава, на се одмах и штете чвне. Због тога ва чобане
код таквих села требају одрасли младићи. Још код та-
квих села лакше је извлачити ђубре на њиве. Села су
на вишој висини од поља и онда се ћубре извлачи на
подлогу, што је лакше него ув брдо нли пољем. Па и
киша ђубре, што свира око куће, односи на н»иве или
лив&де, што је врло корисво.
Н* осиивање села црвогорских много је утвцао ва-
чив живота самнх освввалаца. У томе има миого ото-
чарскога карактера. Сточари подижу оела по дну плл-
нина а никада у равницама. Ово се нарочито може цри-
менити а* ом« оточарска плем+м«, која оу ое мало по
■ТНОГРАМВИ ЗВОРННК, К&ИГА VI 38
мало почела привикавати земљорадњи. Док прави сто-

чарн немају куће нити сталнога пребивалишта (н. пр.
Куцо-Власи у кочанскоме крају и по Осогову: лети су
ту а зими гоне стада у равницу солунску или Тесалију
на зимовање, па се с пролећа опет враћају натраг) дотле
они сточари, који се привикавају сталности у иреби-
вању, почињу градити коиибице од прилике онакве,
какве су данас по трлима. Из тих малпх колибица раз-
вију се куће и остале зграде. Тако, дакле, могло би се
рећи, да су села црногорска основали они сточари, који
чине прелаз измећу номада и ратара. Такви су сточари
били они Власи, који су се по доласку Словена у ове
крајеве, повукли у планине и тек се доцније одали са-
свим сточарству, а најпре поред сточарства ванималн
су се земљорадњом. За ово имамо много доказа у хри-
совуљама, где поједини наши краљеви дајући села ма-
настирима дају им и Влахе, па им чак и имена помињу.1)
Још за доказ тога да су ти Власи имали доста удела
при оснивању села црногорских служи и то, што многа
места носе назив Влахов Катун (народ каже Влаов) још
и данас, а једно се место зове Вла(х)ов Гроб. У повељи
Краља Мплутина од 1317. године помиње се Влахг>
катоунг>. Ако сељака запитате зашто се то зове Влахов
Катун, одговорн вам: туј су имале катуни Вл&си, а за
катун веле да је то што и бачило.
Тип села.
Тип црногорских села разликује се од типа окол-
них села. Села су сва збијенога типа а куће су толико
наблизу, да изгледа, кад се издалека гледа, као да су
кровови повезани један за други. Особито се ово види
код оних села, чије су куће по каквој страни поди-
*) Из хрисовуља се внди, да су се ови Вдаси у почетку вдаде Нсма-

вића занинадв порел сточарства и земљорадиом, и из ваконика Душанова ви-
димо, да су се у то доба — Душ&ново — занинаш само сточапством.
СКОИСКА ЦРИА ГОРА 435
гнуте н. пр, Побужје, Чучер п др. Измећу кућа по

селима нема нигде баште нити њмве, само има дво-
риште ограћено јаким и високим зидом. И у томе се
види нечега сточарскога. Сточарска су села збијена,
јер немају никакве везе с пољима, па да се куће граде
по њивама п ливадама. Дакле прво су куће начињене
и села постала па тек се доцније народ одао н зем-
љорадњи. Овај се прелаз данас лепо внди код сточар-
ских села у Малој Реци у дебарском санџаку: Галич-
нику, Лазаропољу и др. Прво су ова села била чисто
сточарска. Нико нијо помишљао на какво друго за-
нимање осим сточарства. То је трајало док је сто-
чарство напредовало док се од стоке велика корист до-
бијала. Данас, кад сточарство опада а становништво се
иамножава, сточари се одају другим пословима. Они,
који у близини имају подесно земљиште за обделавање,
одају се иоред заната и одласка у печалбу и земљо-
радњи као н. пр. у мијанким селима поред Радике:
Скудрину, Горнма, Осоју и другима, а који немају земље,
ти се одају само занатима и иду у печалбу: Галичани,
Лазаропољци, Тресончани н т. д. Овај прелаз од сто-
чара у зем.Бораднике иии занатлијо у овоме дебарскоме
крају почео је пре 80—100 год. па се још и данас врши.
Још нечега сточарскога има у типу села црногор-
ских. То је што та села, п ако су збијенога типа, ипак
немају никаквога одрећенога облика. Куће су видане у
близини једна друге без икаквога реда. Сокачићи су
криви. Једино два пута, који се у свакоме селу готово
на средини нстога секу, имају неки правац, и не иду
цик-цак као сокачићи. Пут је један, и то главни који
води од Скопља у село, север-југ, а други који иде из
села у село, исток-запад.1)
') Да су барен овв два пута, кад нду вроз село, права, седо би тада инадо
невога извеснога обдика. Инадо <5и обдив врста и. бндо би тин двеив, тдавнин
удвцама, аво снено таво назввти путеве, подедово на четнри ввадранта.
28*
436 светоалр ТОМИЂ
Лице куће иикада није окренуто сокаку или путу.

Да иије крова, кад се гдеда низ она два пута, не би се
знало које је кућни зид а које је од дворишта. На кући
обично нема ировора са сокака.
Села су издел>ена на мале, и то обично на три:
горњу, доњу и средњу малу. Ну ове мале нвсу јасно
одвојене једна од друге. (Странац не може приметити
где једна мала престаје а друга настаје). Од овога чини
иаузетак село Мирковци, које се дели на две мале:
горњу и доњу, измећу којих вма 6 минути раетојања.
Још се свака мала дели на породичне мале и носи вме
породице, која ту седи, н. пр. село Глуво дели се на 12
породичиих мала: Томашевића, Радичевића, Живанића,
Терзијића, Станића, Пижевића, Рајчића, Поповића, Ава-
ловића, Кошчицовића, Белковића и Русовића. Према
броју кућа једне породице мери се величина мале. Ну
измећу ових мала нема никаквих одрећених граница и
може се рећи, да села црногорска, и ако се деле на
мале, маиа немају.1)
Свако село има цркву. Цркве су обично старе, из
немањићскога доба. Многе су поправљене и проширеие,
јер су биле мале. Неке су се одржале и очувале свој
првобитии облик као што су у Кучевишту и Бањанима.
Осим цркве, свако село има манаотир или манастврнште.
Манастири су сви стари. Неки су се од њих сачували:
Св. Никита код Горњана, Св. Архангел у Кучевишту;
неки су сасвнм пропали: Св. Илија у Мирковцима, Св.
*Борће у Љуботену; Баведење код Бањана, а неки су
поправљани: Св. Богородвца у Побужју, Благовештење
У Кучевишту и Гор&анкш на средини седа ша вомш ирааш прооор

оврумастога обдива н зове се гувно. Обично на гувнкка се севу она два нута.
Гувна су вао саборшпта ■ ту се народ о саборнха свуиа н жтра.
!
) Због црвеннце ■ оне мннуше за време внша во с е д ш кка ккохо Сааха.
С п п о а ш ц м шмго неота о м оомића ваддрие. На п и м и вуту веке
к м м а акмта омравктк, »јер м је цквсво, ■ аа вутеве ое ш а м . м м м вмет
■опраша к градн* с ш п товом.
,п,&есЈ1-,у^00^1е
и Св. Илија у Бањанима, Св. Никола у Љубаицу. Жи-

вопис је како по манастирима тако и по црквама доста
стар. По натпису у Св. Никити и Св. Архангелу види
се да је живопис из почетка 18. века (у Св. Никмти
од 1712. а у Св. Архангелу од 1711. год.). Тон и тип
живописа је исти по свима храмовима.
Имена села.
О тумачењу имена појединих села црногорских, да-
нашње црногорско становништво не зна нпшта; и не
може да зна, пошто су села врло стара, а становништво
готово све досељено. Једино за село Глуво и за Бразду
сељаци причају, како су та имена постала. Веле, да
се село Мчрушани, које је северо-западно од Глувога '/,
часа, раселило се после косовске битке, а само остала
два брата сиромашка: један глув а други сакат. Најзад
се и њима двојици досади самима у Марушанима, па
се иселе, и начине себи земуницу где је сада село Глуво.
Ту се посвађају, и онај сакати напусти глуваћа и па-
чини себи колибу ниже Глувога, до Бањанске Речице,
испод неке бразде1). Тако се по глувоме брату прозове
село Глуво, а по оној бразди село Бразда.. Ну ова на-
родна прича не слаже се у времену са постанком ових
села, јер Глуво се помиње на 80 година пре косовске
битке.
Рекох да су села црногорска врло стара, бар од
600—700 година. То нам сведоче споменици. Бањанн,
Кучевиште, ЧИФЛИК Бутељ, место Дуга Пол>ана, Црни
Камен, помињу се у повељи Константана Техова из
почетка друге половине 13. века1).
') Бравда је јаз помоћу кога се по*а наводњавају.

*) Иста се села н неста нокињу у хрисоцда Крада Миутнва од 1300.
године, аидн 3. и 1. прнмедбу иа стр. 409. и 410.
438 СВЕТОалР ТОМИЋ
Села: Глуво, Побужје, Бањани и данашње селиште

Лопушани помињу се у хриоовуљи Краља Милутина од
1317. године; а село Кучевиште са засеоком Бродцеи
и данашње селиште Сливовићи поиињу се у хрисовуљи
цара Душана од 1348. године. Погранично црногорско
село Црешево помиње се у поменутој повељи Констан-
тина Техова и Краља Милутина од 1300. године. У
овој се хрисовуљн помиње још много места, извора,
заселака у Црној Гори').
Зграде (Сувоте).
Кућа, двор и двориште.
Под кућом се разуме она зграда — сувота, у којој
људи живе. Сељак црногорски ту зграду зове: »кућав
а не кллца. Црногорци радо зидају велике куће. Чак
би их и украшавали, али је то каурима забрањено.
Каурска се кућа не сме да бели нити да је каквим ша-
рама украшепа. У ЧИФЛИЧКИМ селима на први поглед
пада у очи бегова кула. Опа се бели као лабуд мећу
чавкама, мећу рајетинским кућама.
У Црној Гори су: кућа, двор и двориште нераз-
двојни. Све троје се налази у огради — у ограћеноме
простору. Кућа је на крају тога ограћенога простора,
двор је део куће а двориште или авлија је онај отво-
рени простор испред куће ограћен зидом. У дворишту
има још помањнх суиота, које служе сељаку за разне
употребе. Од свију сувота кућа је најглавнија и за то
ћу о њој прво н говоритн.
Кућа.. Кућа је црногорскога сељака махом дво-
спратна и то двојака: цела на изби — подруму, или
пола на пзби а пола горњега спрата попуштено на ће-
') М. ОрОини поми&е село Булач&не в вели, да је у њену троб Кр&де-

вића Марка. За оно сан распнтнвао и ништа иисан могао дознати.
СКОПСКА ЦРНА ГОРА 4*9
лпци'). Граде се од камена, ћерпича, блата, потребне

дрвене граће и покривају се ћерамидом. Прво се удари
темељ од камена и почне се водити камени 8ид, који се
лепи биатом јер је велика оскудица у вару (кречу). Ка-
мење је ситно, па за то узићују дрвене греде, да би било
тврће. Камени зид води се до половине висине вида, ако
је кућа цела на подруму, а ако је на ћелици, онда до
висине ћелице. По каменом зиду наставља се зид од ћер-
пича (непечене цигле). У овај се 8ид од ћерпича још
више узићује дрвееих греда ради веће сигурности. Ви-
сина целога зида није већа од 4—5 метара. У тииској
кући црногорској на саставцима спратова ударају се
јаке дрвепе греде за патос. Ове греде с лица куће по-
пуштају се на поље изван ширине зида од прилике ко-
лнка је ширина куће. Тако ширина куће на горњем
спрату у пола је већа него на доњем због попуштених
греда за чардак. Пошто се зид доврши, сасеку се по
љему дрвене греде — венчанице, а на ове усеку се
рогови — кључеви и дигну. Кључеви су ниски. По ро-
говима прикивају чатије (даске), по којима после ста-
вљају ћерамиде. Цео кров зове се уртија. Кровови су
ниски због ћерамида, да би се ове могле на даскама
одржати. На крововима су обично изнад »куће* —
огњишта, баџе за одвоћење дима; димњаци — оџаци
врло су ретки. Баџе су троугласте ниске, са две стране
од дасака а покривене су ћерамидом. Оџаци су че-
твртасти озидани од ћерпича, високи су 1*2 до 1*5
метара а широки од 50 до 60 см. У Бродцу има не-
колико кућа покривених кровином и ове место баџа
или оџака имају руае На кући има један до два про-
зора. На прозорима нема стакла нити чега другога: ар-
тије или јагњеће коже, него се са вратни^алеа за-
') То је ва »цедој* 8емљн и оо правиду требадо би звати »цедица1. Ну,

како је овај израз из Херцеговиие а тамо кажу »ћедица* то саи и ја употре-
бпо: Келица а ие целица.
440 СВЕТОЗА1* ТОМНЋ
тварају. Вратнице су од дасака. Врло мали прозор вову

прозорац.
Уиутрашњи распоред куће је овај: ако је кућа
двоспратгац оида таван од јаких дасака раздваја горњи
спрат од доњега — од избе, ако лн је кућа привем-
љуша, тавана нема и сасвим је други раопоред.
Код двоопратних кућа су у ивби — подруму ова
одздења: клвт, волов&рник и ар. У клету је сва кућевна
оотава. Ту су ковчеви са хаљивама, мрс (мвсо, сир и
кајмак), кућевни суди, земљорадничке справе, велике
каце за муљ и бурад за вино и ракију, вими разбој, у
општв у клету стоји све покућанство, које се не упо-
требљава овакога часа. У воловарнику ноћивају воловн,
а у ару коњи и магарци. На подруму нема проаора, а
ако св који деси, то је на клету и он је врло мадн.
Иопред клета, воловарника и ара налави се двор. И то
спада у доњи спрат. Двор је дакле сувота, један део
куће, који је увек испод чардака и са две је стране
отворен. Ив двора ое уиази у подрумска одељења. Ов
служи: да се растоварују коњи кад долазе с пута, да
се летп остављају разне справе и оруђе кад раденици
долаае с посла; лети је у двору разбој и ту жене чу.
Из дворишта се улаан у двор, а ив двора воде баса-
маци на чардак.
На горњем спрату оу ова одељења: „ку^а," собе
-(одаје) и чардак. лКућа(< је увек ивнад клета, и то је
овај простор у кући око огњишта. Под огњиштем има
иза клета зид ради сигурности од ватре. У »кући« гор-
њега тавана нема, иего само греде и изнад њих кров
кућни, а доњи је таван ие само по «кући* него цео
набијен иловачом, која се толико спекла, да је тврда
као камев. У »кућиа су по зиду полице за ситно по-
суће, стоји обешен солармик и лоакичармик — сандуче
8а кашике; позади су огњишта, које је отприлпке на
сред »куће«, наћве — лсешарка, а поред наћава је клу-
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
СКОИСКЛ ЦРНЛ Г01-А 441
иица за воду — водник (мешарка и водник су цр-

ногорске речн). Око огњшпта са три стране су прије-
шади, а ивиад ватре висе вериге за вешање котлова.
Увуграшв»ост ИЈВШГА зидова сва је почаћала од дима,
те се црнш као угдон. На ,кући* никада нема прозора,
а врата обично имају једна, која су готово увек отворена.
Ако је кућа приземл>уша илн на ћелици, онда норед
главннх врата могу битв ЈОШ по једпа маиа врата —
каилиџик, која воде у комшвску кућу или двориште а
нжкада на сокак. Ако су на кући двоја врата, она ни-
када нису једна према другима. Кућна врата за то стоје
отвореиа, гито је пред „кућом" сувота, чардак, те ветар
не може кпшу и снег угонити унутра, а лопови треба
да прескоче »ид око дворишта нли сбију капију — иорту,
што је обадвоје врло тешко учинити, па тек онда да
дођу до „куће".
Како је ,кућа" на средини горњега спрата, то око
ње с једне стране налази се соба (одаја) која има и
горњи таван. У собн нема земљане пећи, но ако зими
седе у њој, греју се жаром или ћумуром. Понеки је од
скора почео уносити у собе плехане Фуруне. Намештај
собни је једна клупица ма седење — миндерлук негде
прекривен каквом шареницом а више гола, једна уска
полица испод тавана за оставл>ање ситних ствари, каква
стара икона и пред њоме кандило — и то је све. Ове
собе изгледају као подруми, јер су са стране дувари
облепљени блатом, оздо је набој — блато, а озго рђав
таван и по један мали прозор. У соби нити што стоји,
нити је за какву већу употребу, једино, ако има Фу-
руне, зими по један део чељади спава у њој.
Код сваке двоспратне кућебез разликеиспред „куће"
и соба попуштен је је на гредама чардак. Његова је
ширина 4—5 метара према величини куће а дужина
дужина куће. Чардак оздо има пбд ретко с набојем,
а озго нема, него само кров кућни. Он је са једне а

често и са две стране потпуно отворен, осим што ииа
ниску ограду, да деца не би падала, а с других су страна
зидови. Из чардака се улази у „кућу" а нз „куће" у
собе, а често воде врата и из чардака у собе. Чардак
се може назвати кућним теФеричем. На њему се лети
дању седи и гости дочекују а ноћу спава. Зими се пак
на чардаку остављају по неки ковчези са стварима и
неке од справа за земљорадњу, не седи се више нити
се спава, јер је отворен, па је хладно и снег намеће.
Код неких чардака на оним отвореним странама пмају
покретни капци од дасака, који се ноћу, кад је хладно,
стављају.
Код кућа, које су на ћелици, иодрум је мањи и у
њему има клет а воловарника и ара нема. Чардак је
изнад клета, а „кућа" је одвојена зидом од чардака и
она је на ћелици. Ако је простор на ћелици повећи,
онда поред „куће" пачини се мала собица.
Сиромашнији сељаци граде куће приземљуше. Праве
их од камена и од ћерпича с блатом, а покривају ће-
рамидом или пошивају ржаном сламом. Куће призем-
љуше су много мање од двоспратних и имају у пола
мање одељења. Пемају двора, чардака, воловарника, ара
и собе. Имају „ку#у и и клет, који је пердом одвојев
од „куће« н заузпма једну трећину куће. Ако ли је та
пршзем.Буша мало повећа, онда на другој страни од
„куће" према клету одвоји се ниском преградом једво
одељење где ноћивају: коњи, волови и по која коза.
То се зове аондила.. Приземљуше немају никаквога та-
вана нити горњега ннти доњега. Само имају препречене
греде изнад „куће" а тако и изнад клета и пондииа, где
се оставља пољско оруће или кошеви — лесе за сушење
белога жита. Из „куће" од огњишта виде се преко ог-
раде на понднлима коњи, волови или козе где леже.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
СК)ИСКА ЦРНА ГОРА 443
Лице је од куће увек окренуто у двориште, а на

тој је страни и чардак. Како је кућа на крају дво-
ришта, то јој је једна страна зида на сокаку. Ну на
том делу зида нема никаквих знакова да је то од куће.
Да није крова над њом не би се разликовао од зида
авлијскога, који је исте величине и исте каквоће као и он.
У дворишту су испред куће ове сувоте: хлебна
иећ, амбар, кош, кочинп, воловарнин, девојачка кућа-
рица, кокошарник и алемња. Пред племњом је гувно,
а поред куће, уза зид авлијски, дрвљаник.
Хлебна иећ је начињена од ситнога камена и ћер-
пича облепљена блатом. Изнутра је поплочаиа танким
нлочама из Водна, које купују у Скопљу, а покривена
је ћерамидом. Она је до саме куће или је под кровом
кућним. Готово свака кућа има хлебну пећ, а која нема
та пече хлебац у црепуљи, коју црногорске жене праве.
За црепуљу има одређено место у »кући". Тесто у цре-
пуљи покрива се вршником (сачем).
Амбар је сувота за остављање белога овршенога
— стрмпога, жита и окруњенога кукуруза. Гради се
од дебелих растових дасака, сасечених у облику куће
брвнаре. Покривен је ржаном сламом а често и ћера-
мидом. Испреграћиван је даскама на одељења за ра-
зне врсте жита. Та се одељења зову иресеци. Амбар
је подигнут од земље, било на зид, било на греде, било
на ноге од зида за једно пола метра ради проветра-
вања. Има облик нравоугаоника, и изгледа као мала
колиба брвнара. Врата су му увек са листре или је
кров мало одигнут од најгорњег брвна, па се озго жито
усипа. Велика се пажња обраћа, да амбар буде лепо
начињен. Код неких амбара с листре попуштен је доњи
таван и начињено као мали чардак. Ту се може лети
спавати и могу се разне ситне ствари остављати.
Кош је сувота за држање неокруњеног кукуруза.
Облика је обично дугуљасто ваљкастог. Градн се од
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
дрвених греда и прућа а покрива се кукурувовином

а често п ћерамидом. Понекп је кош четвртастога об-
лика. Увск је повисоко одигнут од 8емл>е ради прове-
травања. Врата су једна и то на оној ужој страни. Кош
и амбар налаве се у близини племње.
Кочинл је зграда за свиње. Гради се од прућа и
дасака. Покрива се кровином (сламом). У кочину се за-
тварају оне свиње, што их гоје за зимницу. Затворе их
о Госпоћину-дне, па их ране до пред Божићне посте.
Тада их кољу. Месо стввљају у пресолицу и суше, а
сланину топе. Кочине су маие, највише могу стати три
свиње. Мршаве свиње, палоције, чува сеоски свињар,
а ноћивају по ђубрегу око куће.
Воловарник. Ако у изби подруму нема воловар-
ника, онда се у дворишту начини једна колибица од
прућа а покрије со кровином. Сохе или рогови ове ко-
либице не ослањају се ни на што, него са вемље су
наслоњене једне на друге, па испреплетане прућем и
после по прућу покривене кровином. У воловарнику во-
лови ноћивају зими и лети кад је ружно време.
Кокош&рник. У зид кућни или у зид авлијски укуца
се по неколико колаца један изнад другога, над којима
се начини мало крова. Ту кокошке ноћивају и зове се
кокошарник. Кокошарник може бити подаље од куће
и тада је исплетен од прућа а покривен кровином.
КуНарица. Кућарица, а зову је и девојачка кућа-
рица, јесте врста трапа. Гради се у ћубрету на бу-
њишту после Митрова-дана, а разваљује се на веколико
дана пред Ђурћев-дан. Ову сувоту саме девојке праве
без помоћи мушких и то овако: ископају у ђубрету у
облику круга једну јаму, али да не додирује земл>у,
него и оздо остане још дебео слој ђубрета. Та је јама
дубока 1 до 1-5 метар, а широка колико могу сести
највише четири девојке, а обично седе по две трп.
Пошто се ископа јама и оставе се кроз ћубре мала
СК0ПС1.Л ЦГНА ГОРА 445
врата, онда се по ивици те јаме побије неколико ко-

лаца од пола метра висиие, око којих се набије ћубре
— то је зид. По врх зида испрекрштају неколико це-
паница, по којима разастру ржану сламу. После, изнад
цепаница натрпају опет доста ђубрета и то им је кров.
Да би кућарица лепша била, и да се кров од ћубрета
не види, преко ћубрета стављају неколико снопова ржане
сламе, који су у горњем крају повезани у ћумицу а до-
њим крајем раширени по крову кућарице. Тако кров
кућариие има купаст облик. На врх крова привежу по
које кокошиње перо разно обојено и то зову: кафтарка.
У ове кућарице седе преко зиме девојке и везу своје
рухо, а граде их у ћубрету због топлоте, јер у кућа-
рици нити кад ватру ложе нити жара уносе. Врата су
па кућарици мала, обично су окренута вратима од ав-
лије ка улици, да се може гледати ко пролази улицом,
иошто су врата од дворишта дан>у увек отворена. Све-
тлост везиљама једиио долави на вратанца од кућарице.
Граде кућарице о Митрову-дне. кад су се сви пољски по-
словв посвршавали, а разваљују их пред Ђурћев-дан,
јер верују, ако кућарицу неразваљену затекне св. Ђурће,
онда се она девојка, која је ту кућарицу правила, тога
лета неће удати.
Кућарица је само девојачка зграда. Ту нико други
не улази осим девојака. Две до три скупе се, седе по
цео дан заједно, певају и везу. Старије млаће поуча-
вају у раду. Везу: кошуље, збане (вабуне), доламе, утајке
и шију све што је кући потребно. Највише губе вре-
мена око вева кошуља, јер је вез на кошуљама Црно-
горакб врло сложен р&д- Само ради примера да наведем:
да крст&тлију кошуљу црногорска девојка везе 6 ме-
сеци — од Митрова до Ђурћева дана. Али која је ив-
ввзе и понесе је првога сабора, та се прочује у селу
као вредна и не дочека другу виму као девојка.
1П1(12ес1 ћу \ Ј О О < ? 1С
У кућарицама девојке проводе зиму од 8-ме године

па док се не удаду. Удата не завири у кућарицу нити
што везе. Све што је потребно једној жени готово за
цео живот сд везених ствари, то се мора урадити де-
војком. Стога девојке преко зиме ништа не раде у
кући. У јутру ручају, па иду у кућарицу и у вече до-
лазе на конак. У кућарици су дакле по цео дан. Је-
дино у нече кад остављају кућарице, узму по две
стомне (тестије) које пм стоје пред кућарицом, те до-
несу воде.
Племња.. Према кућп на другој страни дворншта,
а на самом крају, гради се племња. То је зграда у об-
лику куће приземљуше, начињена од камена и ћерпича
са блатом, покривена ржаном сламом а врло често и ће-
рамидама. Изнутра нема никаквих одељења, и у њој се
оставља слама и сено за стоку преко зиме. Свака кућа
има племњу у дворишту. Богатијп сељаци имају још
по једну племњу негде на крају села, на каквој великој
њиви. Ну ова племња што је изван дворишта слабија
је и гради се од прућа, а покрива се кровином пли
ржаном сламом.
Пред сваком племњом, па ма где она била има гувно
за вршење и млаћење жпта. На гувно, што је у дво-
ришту, зими се избацује ћубре из воловарника или ара,
те ту презими: а то чине, да се гувно прекрије ћу-
бретом, како се не би преко зиме у сред^блата кварило.
Уз авлијски дувар између куће и племње има од-
ређено место за дрва: дрвљ&ник. Дрвљаник је на истоме
месту чптаве деценије година; с тога увек одрећују
склонито место за дрвљаник, где неће никакве сметње
правити.
Понекн од богатијих сељака, а још особито онп,
који имају бразду од чесме кроз авлију, зидају казар-
ницу за печење ракије. Пачине уз дувар од куће у
двору као хлебну пећ; ту узидају две казанице, којима
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
СКОПСКА ЦРНЛ ГОРА 447
само луле вире на поље. Казарница је ретко удаљена

испод крова кућнега и она је непокретљива. Сељаци
који немају казарнице, иеку ракију у тућем и за то
дају ушур (ујам).
Појате, т р л а и бачила.
Појате. Сељаци црногорски имају две врсте појата:
појате, које су у пољу испод села, и појате на трлима.
Појате на њивама у пољу, праве су појате. Граде
се од камена и ћерпича, а покривају се ржаном сла-
мом или кровином. Све имају избу и таван. У изби
станују волови и воловари (орачи) за време орања с
јесени и с пролећа, а на тавану оставља се слама и
сено 8а волове кад раде. По овим појатама склањају
се и раденици од непогоде за време пољских радова.
Сваки домаћин нема оваку појату, него богатији и где
су веће вадруге. Уз ове појате, кад с јесени сјаве овце
И8 планине, начине се наслони: аргачи за ноћивање
оваца, а чобани ноћивају у појати. Поред оваких појата
имају и гувна.
Места на којима сељаци црногорски држе стоку
јесу: трла и бачила. Трло је зимње станиште стоке а
бачило летње. Трла су у близини села а бачила су у
планини. Трла одговарају стајама по Херцеговини а ба-
чила катунима. На трлу су ове зграде: појага (коју с
правом можемо назвати станарница), кућарица, арг&чи,
слонови и слончиАи.
Појате (станарнице) по трлима исплетене су од прућа
а покривене ржаном сламом, ретко кровином, коју држе
лемезови. Ове су појате у виду колиба, док су прве као
куће. Врло су дугачке а уске. Можда су четири до шест
пута дуже но пшре а могу бити још и дуже. Уске се
граде ва то, да је лакше кров дићи, јер је плот слаб.
Плот, који служи место брвана или зида, низак је, једва
да има 1 до 1-5 м. у висину. Изнутра се по некад
448 СИКТОЗАР ТОМИЋ
овај плот облепи Кубретом да је топлије. Оваквих по-

јата нма по две до три на већим трлима1). У њима
преко 8име ноћивају овце, козе и говеда и то овце и
кове кад је рћаво време а говеда увек.
Арг&чи. То су прибори од леса начињени. Лесе та-
мошњи сел>аци зову тарабе, а плету се од прућа, при-
лично су велике. Лесе се изнаслањају једна поред друге
на кочеве и тако се огради један простор са нагнутим
лесама унутра. Иза леса и по врх њих натуче ое доота
трња: једно да је заклоњоније од ветрч, и друго да
је више, како не би курјаци могли ускакати унутра.
Ови се аргачи никада пе премештају. У њима овце и
козе ноћивају с јесени и с пролећа и 8ими, кад је лепо
време.
Слбн (мн. слоноии) је врста аргача. И он се гради
од леса. Узму се по две лесе, па се наслоне једна на
другу врховима, али увек спољашња леса је дужа и
својим врхом иремаша унутрашњу тако, да ивгледа као
да је спољашња наслоњена на унутрашњу а не једна
на другу. Унутрашња леса не додирује земљу, но је
оолоњена на коље, и стоји од земљо толико увдигнута,
да се испод ње могу увлачити козе и овце мећу лесе.
Лесе се покривају и то: спољашња прво се покрије
кровином, па се побуса, а унутрашња се пошије ржаном
сламом. Понеки и спољашњу покрије сламом. Тако се
то удеси и дотера, да је међу лесама суво па макар
највећа киша падала. Таквих се паровб леса ивнасло-
њених једне на друге увме повише, па се њима огради
један простор, који је по оредини отворена ледина а
слонови се налазе около. Врло ое често праве заједно
аргачи и слонови т. ј . у истом ограђеном проотору о
једие оу стране наслони-аргачи а с друге слонови. Ту
се спраћају коае и овце на ноКиште. Кове се одмах за-
') На трлу П«ли Пжоаввнка ш» Гора««а иају две »ојате.
ШШгеЈћу \ Ј 0 0 5 1 С
СКОПСКЛ ЦРНА ГОРА 449
влаче под слонове, а овце остају на пољу у аргачу,

јер оне бев велике студени неће унутра саме да ућу.
Уз ове слонове за стоку начине се мали: слончићи,
по облику великих за чобане, ако на трлу нема чо-
банске колибице — кућарице. Слончић је од дво лесе
и цео је побусан.
Чобанска кућарицп на трлима још се простије и
брже гради од слончића. Наслоне се неколике цепа-
нице једна на другу, те се добије савардак — купаст
облик, то се побуса и ето готова кућарица. А може
кућарица да има и облик колибице: побију се две сохе,
на њих се стави — препречи слеме, на слеме се на-
слони неколико цепаница и то се побуса.
Поред трла дену сељаци сено у мале стогове и
трпају лишњаке, што се зими даје овцама и козама,
кад се нема шта пасти.
Бачило се подиже у планини, близу каквога пз-
вора и где има добре паше. На бачилу су двв коли-
бице оплетене од прућа а покривене ржаном сламом:
једна за млеко, а друга за становање чељади, која се
на бачилу налазе. Колибе су врло мале, доста просте
и кроза њих се све види. У оној колиби где се из-
раћује млеко ложи се ватра, стоје суди: стап (бућкало),
каце за сир, суди за мужење млека и посуће за јело,
а у другој спаваће хаљине и по један ковчег за рубље.
До колибе су летњи аргачи за ноћивање оваца. И
ови се аргачи праве од леса, које се премештају било
због блата било за ћубрење њива с места на место.
Овце на бачилима остају од маја до краја августа, а
остало доба године проведу на трлима.
Људи, који се занимају око стоке, вову се иастири
(овчари за овцама, козари, говедари). Најстарији мећу
пастирима преко лета зове се бач а његова жена ба-
чица. Бач и бачица остају по више година исти. Ув
КТрОГРАФСМ ЗВОРНИХ, КК. VI. 29
■ пШгесИзу ^ л О О ^ 1С
бачипу увек има по једна млаћа жена, која јој помаже

око израћивања млека, а сви остали помажу око муже.
Становништво
Порекло с т а н о в н и ш т в а .
Данашњи становници Скопске Црне Горе већииом

нису староседеоци. Врло је мали број породица, за које
иарод вели, да су ту од вајкада. Све су досељеници
и то: становништво правих села црногорских досе-
љено је из планинских села такоће црногорских, у ко-
јима данас живе Арнаути, или из села по равницама,
која су опустела. Народ прича, да су многа села, по
доласку Турака у те крајеве, сасвим опустела, па се
доцније мало по мало насељавала досељавањем. Така
су села: Чучер, Горњани, Глуво и Бањани. Народ прича
да је то било по доласку Турака, али ће бити, по свој
прилици, после сеобе од 1690. године. Кад се запита
сељак од куда су му стари у томе селу, он без усте-
зања каже: од 200 до 250 година. Једино у Чучеру
сељаци причају, да се први становник данашњега живља
чучерскога, стари Ливрин, доселио у Чучер око 1550
године, а иначе сваки други каже, да су му се праоци
доселили у те крајеве пре 200 или 250 година. Овде
ћу навести становништво два највећа села: Кучевишта
и Мирковаца, колико да се види, одакле су дошли н
каква је размера у досељеноме и староме становништву.
У Мирковцима су по причању народном старосе-
деоци: Новаковићи, Каровићи, Вучковићи, Копчаревићп,
Каимовићи и Зотовићи. Сви имају исту славу св. Нп-
колу (6 децембра).
Досељеници су:
Курбалићи из Сливовића раврушеног села, пола
часа северно од Мирковаца;
\
Кајсторовић из Сливовића, раврушеног села, пола

часа северно од Мирковаца;
Смоковићи из Блаца, данашњег арнаутског села,
1 чаг. западно од Мирковаца;
Шишковићи из Матејића,данашњегарнаутског села,
3 часа северо-источно од Мирковаца;
Јанковићи из Студене Баре, данашњег арнаутског
села, 2 часа северно од Мирковаца;
Вучовићи из Ђурћева Дола, данашњег арнаутског
села, 4 часа северно од Мирковаца;
Шолијевићи из Дробњака, данашњег арнаутског
села, 2 часа северо-8ападно од Мирковаца;
Ковачевићииз вар. Чагловице, данашњег арнаутског
сеиа, близу Вучитрна.
Дабовићи из Паливоденице данашњег арнаутског
села, 3 часа западно од Мирковаца;
Велшићи из Нинковца, данашњег арнаутског села, 4
часа вападно у Качанику.
У Кучевишту су староседеоци:
Бојћићевићн и Црничићи;
а досељеници су:
Рајчинићи и;1 Брезе (Бреста), данашњег арнаутског
села, 3 часа од Кучевишта.
Шегмоновићи из Брезе (Бреста), данашњег арна-
утског села, 3 часа северно од Кучевишта.
Рајовићи нз Шашара, ариаутског села у Морави.
Славковићи и:( Славковца, данашњег арнаутског
села у Морави у Коштаном Пољу;
Минћићевићи из Нинковца, данашњег арнаутског
села, у Качанику 4 часа западно;
Нелељчинићи из Пожаране данашњег арнаутског
села у Морави;
Каровчевићи из Бошњака, опустелог села, пола
часа југо-источно од Кучевишта;
29»
|П[Ј120С1 \зу ^ Ј оо^1е

452 СВЕТОЗАР ТОМИТ*
Цајковићи из Љубанца, домазет.

Пигуловићи из Пигулове Рупе из Блата; и
Белинчевићи из Бошњаковца, опустелога села, у
планини код Белинске Реке.
Као што је размера у становништву измећу старо-
седслаца и досељеника у поменута два села, таква је
и по свима осталим селима. Дакле може се слободно
рећи, да је четири петине данашњега становништва
праве Скопске Црне Горе досељено нз планинских села
Кара-дага, а само су староседеоци једна петина или
досељеници из блатских села. Сада настаје питање':
куда се дело старо становништво, пошто су то села
из немањпћске државе, и зашто су ови своја села на-
пуштали ?
По моме мишљењу у томе исељавању извршио се
овај процес. Историски је Факат, да се српски народ у
немањићско доба више занимао земљорадњом но сто-
чарством, а староседеоци Власи, који су се претапали
у Србе, живели су по планинама и занимали се сто-
чарством, а тако су се сточарством занимали и Арна-
ути у југо-западном делу српскв државе. Села са срп-
ским живљем, дакле махом су била по пољима или ао
дну планина и по средини планина, где је поред паше
било и земље за обделавање. Народ је био вредав и
био је доброга материјалнога стања. Живео је мнрно
по својим селима и гледао свој посао. Ну, тај мирви
живот српских сељака ремети се домаћим трзавицама
после Душана, а још више доласком Турака. Турци као
освајачи и господари мучили су и кињили побеђене
Србе. Срби су трпељиво сносили турски јарам и ве-
престано су изгледали згодан час, да га вбаце са себе.
Отуда и она очајна борби српскога народа противу
Турака у 15. веку. Али већој се сили одолети није могло,
н ми видимо крајем 15. века, место велике и моћне
Душанове царевине, неколико турских пашалука. Па
СКОПСКА Ц1»НА ГОРА 453
ни после губитка коначне политичке слободе, српски

народ није сасвим клонуо духом. Дизао је устанке. исв-
љавао се из земље, пристајао је уз непријатеље турске,
само да се бори противу Турчина. Али. кад му ни то
не поможе, онда духовни старешина целога српскога
народа у договору са народним старешинама науми, да
великом сеобом, спасе свој народ од Турчина. Што је
наумљено, то је и учињено. Године 1690. сав отреси-
тији и богатији елеменат српскога народа ив средишта
Душанове царевине наиушта своје огњиште и сели се.
Мало мање од пола милиона душа српскога живља иде
са патрнјархом Чарнојевићем у Аустрију.
Исељавање је у највећим размерама било са Ко-
сова, из околине Кара-дага, из Мораве и из топличкога
и јвднога дела врањскога округа. Вогатија српска села
из тих крајева, која су била по равницама, осташе са-
свим пуста, а она но планинама, проредише се са ста-
новништвом. Исељавање је веће било из села по рав-
ницама из разлога, што је становништво таквих села
било изложеније нападима турским. И Скопска Црна
Гора узела је великога учешћа у томе исељавању. Сам
народ прича, да су тада сва села остала оуста. Из це-
лога тога краја иарод се искунио на Чвкалишту (од
тада ое то место тако зове) у Студеној. Одатле је отишао
у Гиљане и ту ишчекао патријарха и остали народ, па
се заједно сви кренули за Аустрију.
У опустела села, где су остале куће, појате, то-
рови и све што је потребио за живот, нагрнуше Ар-
наути из својих крајева: Љуме, Малесије и других.
Нико им на пут није стајао, насељавалн су се, где
је ко хтео. Ови Арнаути као сточари нерадо се «а-
сел>аваху у села по равницама, него увек у села, која
су при планинама или у самој планини, да могу по-
ред земљорадње, којој се тек од тада почеше ода<-
вати, и стоке држати. Ткко они наследише српска ила-
454 0ВЕ103АР ТОМИЋ
нинска, сеиа, где је српски живал> сеобом био препо-

ловљен.
Чим су Арнаути дошли у додир са Србима, они
су стали Србе кињити и зулуме им чинити. На то су
Арнаути имаии право, јер су већ тада били потурчени
— били су правоверни, па су имали право кињити рају.
То Срби не могоше триети, него из планина почеше
се спуштати у опустела сеиа по дно планина и по рав-
ницама, где није било Арнаута. Ови Срби, који сла-
жаху из планина, радије се насељаваху у села, која
су, иоред земље за обраћивање, имала и испаше, него
у села по равницама, 8ато што су и стоке имали-
Отуда је, да су сва села испод планина насељена, а
она по пољима сасвим опустела. У колико српски живаљ
напушташе та иланинска села, у толико их Арнаути
насељаваху. То је ишло дотле, док по тим планинским
селима ниједнога Србина није остало.
Процес пресељавања једних и других вршио се
постепено од сеобе па до најновијих дана. То нам до-
казују остаци од кућа и воденица по арнаутским се-
лима, а које су својина нојединих сељака црногорских.
Чак неки сељаци имају још и данас тапије од зе-
маља по селима арнаутским; а два села арнаутска
Брест и Танушевци имају и сада заједничку планину са"
Кучевиштем и Бродцем. Све је то доказ, да је тога
пресељавања до најновијега доба било.
Да данашње арнаутско становништво по планив-
ским селима Окопске Црне Горе нису староседеоци,
него да су нре њих и то не давно у нстим живели
Срби, најбољи је доказ то, што у сваком том селу има
српско гробље и по једно или по два црквишта. У не-
кима од тих села још стоје зидови од цркава. Тако у
Блацу имају два црквишта : св. Богородица и св. Спас,
чији се зидови још држе; у Дробњаку је црквиште
св. Ђорћа; у Бресту св. Богородице; у Танушевцу св.
П|||20С1 [IV ^ Ј
0К01Н'КЛ ЦРНЛ ГОРЛ 455
Атанасија; у Никоштаку, селу с десне стране Лепенца,

иалази се црквиште св. Никите; у селу Матејићу по-
стоји црквиште св. Ђорће и св. Богородица, која још
служи и т. д. У тим селима, осим у Матејићу 13 кућа,
нема данас ниједнога Србина, само се прича, да их је
негда било. То причају како Срби тако и Арнаути.
Сва ова досадашња разлагања о пореклу црногор-
скога становништва могу со свести на ово:
1. сеобом Срба под Арсенијем Чарнојевићем села
Скопске Црне Горе опустела су и то више она по рав-
ннцама него она у планинама;
2. у планинска српска села, где је становништво
сеобом нреполовљено, доселнли су се Арнаути — сто-
чари и настанили се ту;
3. Арнаути су потиснули српско становништво из
тих села;
4. то потиснуто срнско становништво спушта се
у равнице и насељава села по дно планина; и
5. села по равницама готово су сва опустела и про-
пала; њихова је земља доцније прешла у својину по-
јединих бегова турских, и данас су па некима ЧИФЛИЦИ
ИЛИ чиФличка села, а нека су селишта.
Занимање отановништва
Зем.мнпте, клима и околина уиућујо стаповништво
Скопске Црне Горе да се занима земљорадњом и сто-
чарством. Сва су остала занимања споредна. Занати и
одлазак у печалбу је у оскудици земље. Земља је
становништву све и сва. Ко има земље, има свега. Тај
нити се одаје занатима ннти иде у иечалбу. Што је
земље за обраћивање, то посеје и иосади лозе, а ос-
тало пасе отока. Још ако сељак има велику задругу а
доста земље, тај одмах постане газда. Весео је и ради
певајући. Велике државне и снахијске дажбине и при-
П|||20С1 ^у ^ Л
456 СВБТ08АР ТОМИЋ
тисак власти не сломи га, него још и на сабору

коло водн.
Као што је напред поменуто, све земљиште Скопске
Црне Горе двојако ј е : аоле и алагина. Планнна је ко-
муница — сеоско земљиште и служи за испашу, а поље
је обрађена земља. Планина је северно од села а поље
је јужно. Поље (како тамошњи сељаци кажу), то су
њиве засејаке, виногради и орнице. Ту у самој ствари
иема правога поља — ледине, но су све њнве и ви-
ногради. Понегде између њива нађе се по нвки део ди-
ваде, али је то мало и врло ретко. Те њиве нису у
равни, него су растурене по ребрастим овалним косама
— хридовима. Измвђу тих хридова, као што је речено,
теку скоро паралелно малс речице црногорске — у
правцу С-Ј, и најзад неке од њих утичу у Вардар, а
неке се губе у равноме тлу скопске котлине
То обрађено земљиште је голо. Нигде нема шуме
Понегде стоји усамљено које дрво дивље крушке, трешње
или по која топола или врба око река. Није каменито
осим што се испод Булачана и још на неким местима
по утрини налазе растуреии облуци, или што је до са-
мих села понегде избило кристаласто стење кроз тер-
цијер по њивама. Ово се последње највише јавља по
њивама чучерским и глушком, које су по Врвежу.
Поље није сиромашно водом као шумом. Поред
оних речица што браздају поље има доста извора. Из-
вори се махом палазе у близини река. Са свих већих
извора вода је одведена у Скопље.
Све је поље и8дељено, прво ио селима па после
по домовима. Удути су сеоски преко поља упоредни
онако, како и села стоје једно поред другога по ивици
поља. Међе (овако тамошњи сељаци кажу) су границе
удута. Тако свако село има своје поље и зове се по
нмену села, коме ирипада. Има олучајева да куповином
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
СКОПОКА Ц1>НА ГОРА 457
селаци мешају се у поља иносељака, али то ништа не

утиче да се може име поља променути.
Црногорцима је главеије занимање земљорадња но
сточарство. На земљорадњу већу пажњу обраћају и
више времена троше. Од жита сеју они ова: ашеницу,
јеч&м, раж, овас и кукуруз; а уров и грахор сеју као
храну стоци. Паве у какве њиве какво жито сеју. Пше-
ницу свју по обрдииама у риНуши; кукурув у равни-
цама — лукама бливу река или каквих већих потока;
раж и јечам по брдима и где је вемЈБиште неупотрв-
бл>иво за које друго жито. Обично око трла, која су
изиад села, ђубро ледину и ту прво сеју јечам, док је
земља мало јача — ћубровитија, иа после раж, кад
је поснија. После ражи сеје се овас. Грахор и уров
сеју у њиве после озимњега жита. Ту преко лета пасу
волови и кон.и кад дођу с рада, па се доцније покоси
и иоси у племње.
Земља је посна и мора се ђубрити. Ђубре износе
на њиве у јесен или у пролеће, затим њиве преору —
угаре, како би ђубре сагорело, иа се доцније оре и сеје.
Жита су им двојака: ј&р& и озима или раиа и позиа.
Овимна жита или озимнице: пшеницу, јечам и раж сеју
у октобру, а жњу их како кад у мају или почетком
јуна. Јара жита сеју крајем маота и почетком априла
а жњу у јулу. Кукуруз сеју крајем маја а секу крајем
августа и почетком септембра. Сељаци траже и сеју
увек жита, која брже доспевају. Тако је веома раеаро-
стрта пшеница: швсторедица, јечам гол&ћ и бели ситни
кукуруз.
Поред ових поменутих жита сељаци сеју много
поврћа. Ту је иосуљ, с&лат&, бели и црни лук, ари&џик,
кромаир, куаус, диње, лубенице, кр&ст&вци, а&арикв, и&-
тлиџ&ни и б&мле. За поврће имају нарочите баште око
еела, и то се могу назвати окућнице, јер других нема.
Сваки домаћин има своју башту. Она је лепо урећена
и сва је испресецана браздама за наводњавање. Још

сељацн много сеју тикава, обично по кукурувима, за
стоку а нарочито за свиње.
У вези са земљорадњом отоји и воћарство. Црно-
горски сељаци и тиме се баве, особито виноградарством.
Црногорски су виногради чувени. Свака кућа има свој
виноград. За винограде бирају обрдна земл>ишта где
је црвеница или бела глинуша. Како се така земља јавља
по хридовима — косама до самих села и око њих, то
су и виногради у близини истих. Причали су ми се-
љаци, да су отпре људи много већу пажњу обраћали
на винограде. Сада нешто власт, нешто тоња (пероно-
спора) отежавају рад око грожћа. Власт је натурила
данак иа грожће (они веле ћумрук) на сваки товар по
20 гроша. Ово је на обрано грожће данак, а друго је
вергија на лојзе — винограде. На пијаци је товар грожћа
само 60—75 гроша, и кад уз то ђумрука треба пла-
тити 20 гроша, онда сел>ак нема око чега да се мучи.
Једино што се толико ради око грожћа, колико да се
добије мало вина и ракије за домаћу употребу. Својнм
сам очима видео нануштене винограде око Кожл>а и
око Новога Села у углу између Пчиње и Вардара.
Рекли су ми да је узрок напуштању винограда велики
ћумрук на обрано грожће.
Сами сељаци мећу грожђе у каце, цеде вино в
пеку ракију. Випа су им доста танка, а ракија је љута.
Нису вешти око цећења и око претакања вина, па с
тога им се вино после неколико месеци усирћети. Ретки
су сељаци, код којих се може наћи вино старије од
једне године, обично старо сусретне ново, а то није за
то, што немају вина, него што не умеју сачувати. Кад
вино продају, ако је цена Г / , грош од. оке, добро је,
а ракији 2 1 /, гроша. Вино нм је чисто, а у ракију увек
стављају анасона, те има један непријатан мирис за
оне који се нису на то навикли.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
СКОНСКЛ ЦРНЛ 10РА 459
Сел>аци по мало гаје п друго воће: крушке, јабуке,

трешње, шљиве, кајсије, бадеме, орахе и брескве. Они
не губе или бол>е рећи не троше време у неговању по-
менутога воћа, него само оберу оно што је родило.
Највише раћа јабука и крушка п то нарочито у По-
бужју и Бродцу.
Пошто је свака платнена риза црногорска од лана
н.ш конопље, то жене много обделавају лан и коно-
п.Бу. .Буди узору конопљиште, па после саме жене
о томе раде. Сеју, плеве, беру, квасе, суше, трле, преду
н чу поред осталих радова.
Као што жене саме раде око лана и коиопље, тако
су од скора иочеле неговати свилене чауре. Ово гајење
свилених буба брзо би се распрострло, да није велики
ћумрук на чауре. Плаћа се бела меџедија, 4г25 дин.
у злату, ћумрука на оку чаура. Ово жене кријући раде
од мужева а разуме се и од власти — ћумрукчија.
Од како виногради ие раћају и од како је уведен
монопол дувана, те је дуван поскупио, почели су се-
л>аци и но мало дувана сејати, неки колико за домаћу
употребу а иеки и за продају. Ко хоће да сеје дуван,
тај мора да тражи право и да каже колико ће струка
посејати. За допуст плати известан ћумрук, али зато
увек више посеје но што каже. После дуван продају
монополу по 3—5 гроша оку, а онај сувишак кријући
продају по 10—15 гроша оку и то је дуван »качак«
(лоповски). У овоме сејаЕБу дувана и у тајној продаји
особито су вешти Арнаути. Има читавих села арнаут-
ских, у коЈима се стаиовништво искључиво занима се-
јањем дувана.
Справе су за зем.Борадњу код Црногораца прво-
битне. Оре се ралом, а влачи се браном од прућа, с
тога увек трава савлада жито, те има внше уродице
него жита. Врше се коњима и воловима а млати се
млатилом. Справе су пм: рало, дрљача (брана), виле,
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
грабље, мотика, лопата срп, сор и секира. Превлаче

терете и догоне дрва на колима н двоколицима. И једна
и друга су гломазна и нису окована.
Сточаретво. Сточарство је куд и камо у мањем
обиму застуиљено од земљорадње. Једно, неподесно зе-
мљиште за сточарство, а друго, блиско суседство Ар-
наута не дају, да се ннко сасвим ода сточарству. Ис-
тина има доста нланине за пашу нреко лета, али зими
се нема куда. Снег покрије земљу и онда стока нема
шта да једе. Остаје то, да стоку гоне у Солун или Те-
салију на зимовање. Ну како је то скупо, то нико нз
Скопске Црне Горе и не гони тамо осим Сали-ћаје нз
Л>уботена, који има 1200 оваца. Због тога Црногорпи
и држе по мало стоке, колико да имају мало вуне п
мрса преко године за кућу. Само векоиико богатијпх
Цриогораца држе но двеста до триста оваца и по то-
лико коза. Говеда гаје ради волова, јер сел>ачка кућа
без волова непрестано оскудева и никада пољски ра-
дови нису на време свршени. Са стоком се највише
занимају Горњанци, Брочани, Мирковчани и Љубанчанн,
јер су им села на најзгоднијем месту ча држање стоке.
Мало од тога гголожаја одстуна село Мирковци, али п
оно има широк пролаз уз хрид до планине. Арнаути пз
Љуботена држе много више стоке од Срба ио осталнм
селима.
Као што је иримитиван рад око земље, тако је
исто и сточарство на најнижем ступњу. Сељаци, који
никуда не крећу овце из места, друкчије раде око њпх
а друкчије велике ћаје, као што Јв Сали-ћаја из Л>у-
ботена. Први једанпут стригу овце преко године кра-
јем маја а велике ћаје двапута: један пут око Ђурђева-
дне или око првога маја кад враћају овце са зимовишта
кући. а други пут крајем августа или почетком сеп-
тембра, кад се овце крећу на зимовиште. Прва је вуна
много бол>а и зове се цвла а друга аресгргџжена, јев-

тинија је и лошија.
Црногорци држе стоку од краја августа до маја на
трлима — зимовишту. Зими код стоке седе пастири —
мушки без жене. Храна им се доноси из села од куће.
Пастнри гоне овце на пашу, док не падне снег, а кад
је снег, те нема паше, дају им сена н лишћа, а козе
гоне у брст. Говеда и коње држе код кућа" или по но-
јатама, и хране их преко зиме сламом, сеном и шашом
кукурузном. У скопској котлини снег много не лежи на
земл>и, но неколико дана, па нскопни. Али кад се деси,
да аими мало дуже подржи, онда су сељаци, који стоке
имају, пропалн. Сено је скупо и овце саме себе поједу.
Овце се јагње у другој половини јануара и првој по-
ловини Фебруара. Сел>аци одмах почну продавати млеко
а мало доцније и Јагњад у Скопљу. Почетком маја иа-
јављују овце на бачииа. Ту овце стану до краја ав-
густа. На бачилу поред чобана — пастира има и по
једна жена са својом децом. Жена израћује млеко, а
чобани јој помажу мустн. Ако има више стоке, те има
више и млека, онда по две жене седе на бачилу. Ста-
рија жена и која управл>а целим бачилом вове се ба-
чиц&, а најстарији аастир зове се б&ч. Бачица остаје
за више година иста и за то време поучава ону своју
помо1)Ницу у раду око млека.
Бачица израћује од млека: масло, сир и урду. Прво
се из млека вади масло, затим оно што остане иза
масла усири се, а један се део поткисели, те се добија
кисело млеко за јело. У прелу сурутку пошто се сир
иавади, сипа се цело млеко (јомужа) те се заурда и до-
бија се урда. Масло и сир продају а урду једу кућевна
чел>ад. Ово чине, разуме се, онде где има доста млека,
а где има мало ту не продају ништа.
Велики сточари — ћаје друкчије раде око оваца.
ЈБихове овце никада у село не сјавл>ују. Њихова су трла
,ф\гев 1>/ >^з0031С

негде у солунскоме пол>у или у Тесалији. Тамо нема ни-

какве зграде, осим једнога наслона од грања или черге
на каквој сувомећини за чобане. Овце ноћивају по пол>у,
које се нарочито за то вакупи. Ту овце пасу преко целе
зиме, а у случају ако кад падне снег, овцама дају жито.
Са вимовишта овце се крећу првих дана по св. Ђорћију и
иду на бачило. Бачила великих ћаја су по великим плани-
нама нпр. Сали ћаје из Љуботена бачило је на Љуботену
у Шари и на Рамноме у Кара-дагу. На великим бачилима
нема ни аргача ни колиба. Има један велики наслон на
кол>у, покрнвен лишћем и кровином као хладњак, под
којим стоје каце, стапови и ведра — суди за млеко.
Овце и чобани, којих има на сваку хил>аду оваца по
три, ноћивају по пол>у. Пред оним наслоном или мало
подал>е има ограћен цростор са неколико струга —
пролаза, где се овце музу. Ћаје млеко или продаду
закупцима: Јерменима из Цариграда или Јеврејима из
Солуна, који од млека израћују сир кашкавал>, нли
га сами чобани израћују. Прво на овпм великим ба-
чилима од млека праве једну врсту кајмака, па тек
од кајмака израћују масло. То чине за то, што се
бол>и рачун хвата и што се брже до масла доће. Ко би
могао избућкати — измести млеко по два пута дневно
од по 12.000 оваца и колико би за то времена и ра-
деника требало?
Ну, ни зомл>орадња ни сточарство не дају толвко
плода, колико је сељаку потребно, да нодмири све до-
маће потребе. С тога се сел>аци одају и занатима, али
не занатима културним него најпростнјим: дунђерлуку,
дрводељству, и фурунџилуку. Дунћерлук и дрводел>ство
употребл>авају у своме месту, а Фурунџилук у Скопл>у
или по другим местима, по губертлуку. У гурбетлук
их иде врло мало и то момчадија. Иду у Влашку, Ср-
бију и Бугарску. Тамо остану по две до три године и
вараде годишње од 12 до 18 наполеона. У печалби се
0К011СКА ЦРНА ГОРА 463
Чучерци радо примају и за пољаке по селима. У пе-

чалбу иду с јесени а враћају се с пролећа. Ив свих
села сел>аци не иду подједнако у печалбу. Мирков-
чани и Кучевштани не иду готово никако, зато што
нису толико нуждени. Највише иду у печалбу Љу-
банчани.
Селаци црногорски од својих проиввода ианосе на
пазар у Скопле:
Глушани: брашно и дрвена кола и двоколицв;
Чучерци : дрввну јаиију за куће: греде, роговв, штицв;
Љубанчани : масло и сир;
Бањанци: вино и кромид (црни лук);
Браждани: жито;
Горњанци: вуну, сир и лсасло;
Иобужје: воНе: крушке и јабуке;
Мирковчани: жито и вино;
Брочани: дрвенарију (греде) и ћумур;
Кучевштани: лоааге, виле, гр&буље, рала, кола, др-
венв сандуке. Још они износе и брашно на пазар, али
то брашно није од домаћега жита, него жито купују
у Морави или у Куманову па мел>у у својим водени-
цама, којих у селу има преко 80, и после носе у Ско-
пл>е, где лепе новце зараде.
Поред ових својствених (специјалних) производа,
што илносе на пазар, они још износе: дрва за гориво,
по мало сена и сламе; у јесен зелени и бостана; по
мало живпне; ио које свињче око Божића и преко
зиме и т. д.
Домаћа је индустрија код Црногораца, и ако је
проста, добро заступл>ена. Све што је кући и челадима
иотребно дома се израћује. Кућевно посуђе и пол>ске
справе л>уди граде, а жене одело и ноћне хал>ине. У
црногорској кући ништа се не може видети куповно
осим суда аа кафу и која чаша и Флаша за пиће; а од
одела куповни је Фес код мугаких и крпа и ципеле
|П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
464 СВВТОЗАР ТОМИЋ
(кондуре} код женских. У понекој богатој кући наће

се један јорган и по једна Фуруна, куповна и више
ништа.
У сваком селу има по један или по две дућанџије
— сел>аци, који се поред дућана ванимају и земљора-
дњом. Продају по мало каФв, шећера, соли, коноиаца
и ексера.
По селима има и по један или више ковача — Ци-
гана, који за сељаке клепају секире, наде раонике,
прекивају мотикв и оправљају друге сеоске ситне ствари.
Сељаци им плаћају за то годишње по један шиник жита
(10 ока) или како се друкче с којим погоде. Ови Ци-
гани ковачи по селима нису стални.
ш&есј и ^ О О ^ С
Етнографске особине.
Народ из поменутих једанаест села праве Скопске Црне Горе
одликује се од сељака околиих оела како по оделу и говору тако
и самим ФИЗИЧКИМ типом. Севаци су црногорски средњега, више
високога раста, развнјени и окошти. Лице им је правилио, боја
коже бела а коса и брци мрки. Космати су. Редак је ћосав човек,
док по околгшм селима има их мвого, а нарочнто Арнаута, од
којнх је половина ћосава. Ннко од Црногораца не носи браду и
сваки је чисто избријан. Чисто црномањаотв или рићи људи ретки
су. Сви су оторилике једнакв. Израз лица им је ведар. Кад говоре
с ким, слободно говоре и гледају ономе, коме говоре. у очи. По-
носе се имевои Црцогорца, и себе држе као неку властелу према
сељацима осталих села. Узајамно се потпомажу и нсрадо ое ме-
шају или ороћавају са другвма. Највише се жене и удају иамеКу
себе. Турчину не даду мећу се. Диче се тиме, што је у целој
скопској околини само њихових једанаест села, где нити нма сада
нити је када бпло чиФлика. Сваки има саоју веиљу и седи на њој.
Обвчно спахилук, десетак, узимају сами међу собом, опет да
Турчнна ие пуштају у своју средину. Према властима су ио-
правни и нерадо иду на суд. Инају своје кметове и то прве
људе у селу; који им расправљају ситве размирице. Поштени су
и искреии. Прнчао ми је један свештеннк, који је родом из
Србије, а који пећ шест година живи мећу Црногорцииа у јед-
номе манастиру (кучевачком), да је то народ, који се по поштвњу,
гостопрнмству и патрнотнзму може поредити са народои из ма
кога српскога краја.
ОбичаЈи.
Цриогорци су од нрироде весели л>уди. Воле игру, пеому и
весеље. Можда ниједна покрајина српскога народа нема толико
слава, сабора, као Црна Гора. Како у свакоме селу има по не-
КТПОГГЛФСЕИ ЗБОРНИК. КН. VI. 30
колнко цркава или манастира или црквишта илн манастиришта,

то свако село нма по неколико правника у годпни, када се сабор
у њему купи, н. пр. у Кучевишту има сабор ва Спасов-дан, на
св. Архангела и св. Николу; у Мирковцу на Источни Петак. на.
св. Илију и на св. Петку, летњу — Ветрну Петку; у Бањанима
на св. Ђорђију, на Ваведење и иа Благовести: у Побужју на
Малу Госпођу, на св. Ђорђија (3. новембра); у Глуву на св. Ни-
колу летњега; у Бразди на са. Атанасија (18. јан.) и на Малу
Госпођу ; у Горњаннма на св. Никиту 15. септ.; у Чучеру на другн
дан Духова и на Васкрс; у Љубанцу на Ваведење и на св. Ни-
колу; у Бродцу на са. Илију и у Љуботену, арнаутском селу,
само 8 куКа хришћава, на св. Ђорђија 23. апрпла. Међу овнм
црквеним славама једна је главва, и Црногорци тако удесе, да
кад једно село славн ту своју главну црквену славу, друга не-
мају тада главну славу; а то је ва то, да се може цео народ из
свих села сакупити бар једанпу! годишње у сваком селу. Поред
ових црквених слава, још свако село има своју сеоску славу, као
заветину, када се сеооки сабор купи. Још кад се свему томе дода,
да свака кућа има кућевну славу, крсно име, онда се слободно
може реКи, да јечна четвртнна дана у годнни су олаве и сабори
у Црној Горн.
Сабори се славе два дана, никада један. Прави сабор ие нупи
се на сам дан славе нвго сутрадан, впр.: у Кучевишту је сабор
на Спасов-дан. Тога дана после подне почву долавити гости у
село. То долажење гостију иде у толикој мерн. да се Црна Гора
готово цела иа Спасов-дан у вече слегве у Кучевишту. Свака је
кућа добила по неколико гостију. Ту се преноћи, па у петак рано
(како је Спасов-дан увек у четвртак) у свечаном оделу иде се у
цркву. Одстојп се се служба Божја, коју служе по пет до шест
попова, понеки се причести, иа се ивађе из цркве. Тада наставе
весеље. На средини порте засвира свиралица и почие се ударати
у гочеве, младеж се ухвати у коло и ставе нгратн. Увек је једво-
коло. Свирачи су сами сељаци. Они нду поред колово^е. Мушкн
и женске не хватају се заједио у колу, него мушки засебво а
тако и женске. Образују се две лесе играча једна поред друге,
мушкн с поља а женске извутра или обратво и тако играју.
Ретко су женске у жеиском колу коловође, обично је колово^а
један младић, који има сестру или снаху у колу. Кад играју ве
држе се за руке вего ва мараме. Док младеж игра старији људи
седе у наоколо, разгоаарају се и иију ракију. Чудо дивно, да се
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
СКОПСКЛ ЦРЦА ГОРЛ 467
не може видети пијан човек мећу Црногорцима п ако имају доста

и вина и ракије.
Странац кад внди први пут овај сабор вачуди се од једно-
образнооти ликова и одела. Ликови су правилни, ЧИСТИ, мало сма-
гдени од сунца. а одело је бело, као на гори бсли снег, изузевши
оно мало црнога веза, који се губи у оној белоћи. Свако чељаде
на сабору има белу мараму: женске на глави а мушки око главе.
Сабор учиии такав утисак, да се само може поредити са јатом
лабудова, кад попадају но некој пољанн или стадом планинских
оваца, ме1)у којима нема ниједна црна. Човек се тога сабора не
може од милине нагледатн. Што га више гледа, све му се внше
допада.
Народ остане код цркве до 10 часова пре подне. Затим
сваки са својим гостима иде кући иа ручак. После ручка народ
се опет скупн на одрећено место у селу, ако је црква изван села,
илн код цркве ако је близу. Ту се игра до пред вече н онда се
разилазе у иајвећој тишини.
Пиће и јело, које се на сабору код цркве или манастира
потрошило, све храм даје. За то се пише писанија онде на месту
или се гриложн што год у новцу ва цркву. Црквеним нмањем
управљају епитропи, које сељани бирају иа годину дана. Епитроп
може и дуже да остане као управник црквеног имаља, ако је се-
љацима погодан. Код понеких манастира епитропн су наследннци
нпр. у Матејнћу.
Сеоски саборц, завегике, мало су друкчији од општих, ве-
ликих црквених сабора. Они се друкчије и прослављају од првих,
нпр. Бразди је сеоска слава, ваветина св. Атаиасије Ћелави,
18. јануара. У очи тога празника кмет, поп и још који вићенији
сељак иду из куће у кућу и траже: ко ће шта дати за сутрашњи
заједнички ручак. Дају погаче, меса, вина, ракије, сира, купуса
и т. д. То се све однесе цркви и остави се или у школи, ако у
портн има школа, као што је обично, вли у каквој оближњој кући
до цркве. Сутра-дан, иа дан Светога служи се служба затим мало
покграју, па онда сви седну за једну велику со*ру (трпеву) и
ручају заједнички оно, што су јуче прикупили.
На великим црквеним саборима носе литију око цркве и по
селу, а на овим ваветинама, сеоским слаиама, не ноое.
КуЛна сдава или крано име (свети, пресвета) опет је друк-
чпјв. Прославља се отприлике као оно по селима у Херцеговини
или северној Старој Србији. У очи самеславе домаћица умесн два
иелика колача и једну малу проскурицу шарану, која се зове
30*
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
468 овЕтоалр томит.
„пресвста". Од она два велика колача, једаи ое сече, а други се

обеси у кући о какаи ексер и ту остане док се не иза^е на орање
т. ј . Д01; се не иочно орати, па било то с пролећа илн с јесенн
Пресвета се носи у цркву на сам дан слане. Кад се сва трн колача
опреме [] испеку, домаћица их стави у сито и покрије каквим пе-
шкиром, па их тако на ситу остави па трпезу. Сем тих колача
нма на трпези у очи славе још и два бакарва тањира: у једноме
кувана пшеница са запаљеном свећом на средини, а у другом вино.
Пошто се то све тако спреми зове се поп да „кршн колач".
Онај укућапип што је звао попа зопе и остаое сељане на славу.
Он пде нз куће у кућу са буклпјом пииа п где дође. пазове:
„добар вече" па приђе руци домаћиновој н настави даље: «по-
здравио ве отац (чнча) да дођете на чашу ракије н да се мало
провеселимо." Домапии одговорп: „8а много лета још по убаво
да прославите Светога". Кад овај позивач оби^е све, које је тре-
бало звати, врати се кући.
Пошто се гости искупе, и дође поп, устану да крше' колач.
Поп обуче Фелон п стави петрахиљ, на лочне читати пригодне
молитве. Домаћнн са свом чељадн н гостима стоји око трпезе. која
је већ спремљена. Ус.чед тога обреда поп узме онај колач, што
ће се сећи, стави га домаћинЈг на главу, па очита неку молитву. За
тим исти колдч узме ноп са домаћином, обрћу га и поп говори:
„велико име преовјатаја Тројице, пресвјатаја Вогородпце, помагај
нам", а домаћин исте речи понавља за њим. Кад то три путл
изговоре, преломе колач, па једну половину узме поп, а друту
прими домаћин и даје је домаћици. Оиа то ставља у сито: дл је
сита година, па све онако са ситом днже на главу, говорећи:
„оволико да порасте пшеница" и односн. За овнм поп узме овај
други колач, опсеца га пожем н те комаде ставља у вино. Затим
са кашиком узима вичо и сипа га са крајева у колач. Кад и овај
колач тако освете, узима га домаћнн и веша га на ексер за то
нарочпто одређеи. Овај се колач носи на орање, и ломн се ва ралу.
Свршииши овај црквени обред иоседају за вечеру. Ту остану при
чаши вина до пола иоћи невајући разне песме а највнше песме
о Краљевићу Марку. Ово се све чини у очи славе.
Сутрадан, на дан саме слаие, нду сви у цркву. Домаћин по-
несе и пресвету (проскурицу) и остави је у цркви за попове. Из
цркве се враћају кућама, па кад буде пред ручак, домаћни, која
славв, пошље јучерашњега позивача да зове госте на ручак. Овај
иде с буклијом и исто све ионавља, као што је јуче говорио,

СКОПСКА ЦРНА ГОРЛ 469
кад је авао на сечење колача. Тако св гости поаивају и на в е -

черу. Гости ма села иду својим кућама на спавање, а ако има
који из другога села тај ноКива код домаћнна.
Првн дан по слави аову се жене на ручак (јер прва два
дана никако не долаае), а у нече иа псчеру опет људи (мужи).
Тако се слави три д а н а : први дан аове св »кана° (од глагола
канити, покавити, зовнути) т. ј . у очи слане; други дан «слава а
свето (а поиекад чује се и „спетога 11 ) и трс!>и дан „патарице".
Свн гости за време славе служе са куваном (варевом. како
они кажу) пшеиицом.
Сваки Црногорац има сноју славу и нпкада ие пропусти, а
да је не слави. Постоји код њих овако мишљеље : ко не арослпви
слнву, другу неЛе дочекати. Оиде 1>у нааести колнко примера радн
породнце из три села и казати које славе славе. Тако у Мирков-
цнма: цела горња мала (а ту су: Манџуковпћи, СмоковиКи, Курбали-
јевићи н Знвасовићи, има нх 17 кућа) сви слапе исту славу св.
Ђор^ија (поснога 26. новембра). Ови горњо-малци мирковачки имају
засебно цркву н гробље од доњомалаца. У доњој мали Шишковлћи
слаае св. Н и к о л у ; Варсаг>еви1>и св. Димитрију 26. октобра ; Пн-
јаковнћи, има их 11 кућа, славе св. Ђурђа 3. лон; св. Петку
славе Новакови1>и (8 кућа), Кајсторовиг>и, Шолијевићи, Ленајко-
вићи, Копчаропићи, Кајимовићи и Ковачепићи има их све!'а око
45 куг>а; Јанковићи и Зотовиг>и славе Ваведење; Дабовићи славе
еп. Ђупђа 3. нов. и Балши1>и има нх 10 ку!>а славе св. Димитрија.
У Бразди : Пејкови1>и и ДанчопиКп славе св. Ђорђа \23 аир );
а мале: Трамбова, Косова, Дамчиг>ева и Који1>епа св Николу ' 6 .
дец.), Живкова св. Стекана, Киранџијева. ЧекиКева, Поповићева,
Јовчопа н Белкова славе сп. Петку (14 октобра).
У Чучеру: ЛивриниКи славе свету Петку'ј; Ђуриг>и и Ка-
јови!.и славе св. Ђ у р ђ а 3. новембра; ЧеликиКи, Којчииовнг>п.
Качаниклијевиг>и и Урдарићи св. Николу (6. д е ц . ј ; Лалеиићп главе
св. Архаигела, и Џепови славе св. Јована по Божп(>у.
Из ових многих имена и мала, видп се да у Скопској Црној
Горп нма нрло много презимена. Члаиони једне исте породицс,
') Неки Лнвринићп поред св. Иетке сдаве још и са. Пречнсту (21. иов.).
Ова ии је слааа заветииа. Неки стари Чучерац, који је но занииању Оно рибар,
ииао је много зенље, био је богат, а није имао деце. На смрти зовне комшију
неког Ливрииића и све своје имапе остави му аод аманетом да му овај и »«-
гову славу св. Иречисту слави. Ти Ливринићи тај завет поштују и данас славе
двс славе. Лен ирииср ношговања славе.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
па чак чланови једне исте задруге имају различита презимена.

То је дошло услед турске управе и администрације, која не зна
за презиме, него само за очево име, нпр. ако се неко зове Ти-
хомир Маркови}], а оцу му је име Јован, онда га турске влаотп
и у нуфусу (крштеници) и у тескери (малн пасош) и овуда у
званичним књигама аапишу: Тихомир Јован, а за МарковиН нико
п не лоди рачува. Тако исто по очеву имену проаивају и на
суду или испитују сведоке, па се често невешт човек збуни и
не знл, да ли њега аову или кога другога,
Црногорци су код ку^е врло гостољубнви. Свакога странца
дочакају веселога лица. Почасте га вином и ракијом и овим што
имају од срца. Радо се упуштају у говор. Рааговарају се о
свему, а најрадије о покретима и ослобо^ењу њихова краја. Они
су од скора иочели јаче осећати за слободом; нарочито од го-
дине 1878. како су им се границе слободне Србије ближе при-
макле. Сада су ови у онаквоме стању, у каквом су наши претци
били прел први устанак. Да су сада оиаке прилике, Бог ана, да
не би и они устали на оружје. Али прилике су друкчије. Њих
је мало, сами не могу ништа, но иагледају да им други слободу
донесу.
Одело
Црногорско је одело како иа мушкима тако и па жеискпма
домаћа производња. То све Црногорка сама ради од лана, конопље
и вуне. Од ланеног или конопљаног платна, које жене чу, праве
се: кошуље, Фстани, мушке га^е, убруси, мараме за нос, мараме
око главе и застори на асталима са ручницима, где их има; од
вуне израђују сукно, од чега се женама праве забани, младвм
невестама доламе, мушкима чакшире, тозлуке, белаче и јелек.
Свака је риза бела са везом, орнаментиком, црном. Вез је од
црне пређе, коју жене справљају и масте или од црнога гајтана,
који такође саме раде. Пређу н гајтан масте у ораховој кори,
чему још нешто додају и постаие црно, али постојано црно,
које не пушта у води. Кроје, шију и везу ризу жена саме; нема
нпгде терзије. Вез је врло тежак, особито на женским котуљама.
Ово су имена женских риза од једне пресвлаке по реду
узетих:
1. 4угачка кои<уља. Она је од лапенога платиа, дугачка до
чланака и са рукавима. Кошуље се ираве од 4 поле, алн су ипак
врло уске. Извезепа је црно.м пређом ио рукавима и по дну. Ве-
зови су раани. Има 22 врсте рааних женских кошуља по веао-

вима. Сваки вез има своје име, па по везу и кошуља се тако
аове. Крсташнца је иајлепша а н најскупља кошуља. На њој има
најлепшег а и највише вева. Докле вез дохввта илатно се нигде
не види испод њега. Цела кошуља није никада иавеаена.
Опај део кошуље, што је под пеком другом ризом не веве се.
2. Забан (збан). То је кратка сукнена хаљина без рукава,
а досеже ло кукова. Забан се облачи по кошуљи. Иавезен је црвом
пре^ом и окиКен китама од пређе а по пегде и свиленим.
Код младих невеста забан је дужи, има много нише веза
на њему, ките су веома дугачке као ресе и додирују до лспод
колена, н зове се долама.
3. Појас (тканица). Он је изаткан од вунене пређе, која је ра-
зио обојена. Жене се опасују њиме преко кошуље исиод забана.
4. Колун (врста тканица), који стављају преко појаса. То
је тканица ужа од појаса, извезеиа срмом, разним ширитима н
поплочана оитним ђинђувама (рег1ев, маниотра, како они вову).
Ако је колун подвеаан по ввицама с обе стране каквнм парама,
онда се то зове ниаат ремен.
5. Утајка (кецеља) је иааткана од вувене пређе која је равно
обојена, па после нзвезена жутии или белнм ширитимв, а по негде
срмом, да се ве види ни конац вунени.
6. Чараае су од вуневе пређе нсплетене и разно иввевене.
11о чарапама око ногу су у место кајиша вавијене врвце од пређе
као гајтави, обично беле боје.
7. На ногама по чарапама носе оаанке, цреене кондуре (обично
окићене и иавезене), цревје (цревуље) и ааауче раано вввезене.
8. На глави прво имају ниску од разнвх новаца испод браде
подвевану па на темеву састављену. По томе једну шамију, па
крау, једину ризу коју жеве не раде. Крпа је врста свиденога
пешкира (као наши сватовски). Купује се у чаршвји, па га де-
војке довезују и ресе по своме обнчају. Крпе су врло лепе за
вошење а тако и за украс нарочито пошто их Црвогорке поправе.
Ове крпе друкчије веаују на глави девојке а друкчије неаесте и
жене. Девојке пусте оба краја да виое инв рамена тако, да се
види забаи изиећу тих крајева на лећнма, а невесте и жене пу-
штају један крај и то право ниа лећа. Једиво по тои разиом ве-
аивању крпе може се разликовати у оделу жена в девојка.
Девојке, које су спремне за удају, ва саборима ставе на
главу по врх крпе две ките лепо обојеног перја као крила. Пер-
јанице вду са стране и знак су да просиоци могу долазити да
472 СВЕТОВАР ТОМИЋ
је просе. Она је готова да ивлети ва гнезда, мајчине куће, до-

била је крвла.
Мушко је одело мало проствје. Ту долаеи:
1. Кошула. Она је од ланеног илатна са посувраћенвм око-
вратником. Нема никаквога аеаа. Дужина кошуље је до колева.
Ова се увек носи преко гаКа, ако су гаће пртеве, а ставља се
у чакшире. Понекн прави кошуље пошире, то су фстлни.
2. ГаДе. Гаће су од ланеног платна, обичне ширлне, а ду-
жине до чланака. Зими носе место гаКа сукнене чакшире са црннм
гајтаннма, пе баш сасвим уске као арнаутске.
3. Јелек је од сукна беа рукава. То је врста џамадава, јер
се крила ва прсима преклапају. Ов је скоро увек првево вли
црво обојен. Зимн обламе преко јелека памуклију с рукавима илн
доламу од сукна такође с руканима.
4. Препас (појас). По јелеку опасују се препасом. То је
доста широка ткавица иааткана од црвене преће.
5. Колун. Колун је кожвн кајиш, шврвне 6. см. са жутнм
пуљкама (лугмаднма) ишаран. Носи се преко препаса, а препас
ннкада није иагужван, него катови иду право један преко лругог
као да су наслагани.
6. Џубе (белача). То је сукнена риаа без рукава, ол тр!
поле скројена а до колена као код наших Пироћана. Само Цр-
ногорци се никад не опасују преко лоламе као Нироћани. Свака
је долама увек једнако взвезена црним гајтавима. На свакој. ш
била мала вли велика, има на усперку иавеаен ва гајтанима српски
грб. То им је остало од старине, па га и данас чувају. Ннко
не носи доламу без тога веза. Све одело ће допустити пре да
им св ивмени но долама. Доламе са овакввм везом носе само
Црногорци.
7. Гуњче. То је црва горња хаљина од сукна. Дуживе је
до испод појаса с рукавима до лаката. Има јаку не сатввену.
него ва копчама, па кпд је киша скопчају крајеве и добнје се
јака, а на сунцу откопча се в спусти се виа лећа да виси.
Жсне место гуњчега восе кожухе од учвњене јагњеће коже.
а по неки пут и људп носе те исте кожухе.
8. Тозлуче од сукна, са мало црннх гајтана около, восе ал
не ваада. Тоалуке подвеаују испод колена са подвезама — диме.
9. На ногама имају шарене, црнено-црне вувене чарапе. Ове
су високе до чланака. По чарапама носе опавке.
1П1(12ес1 ћу \ Ј О О З ! С
СК0ПСКА ЦРН* ГОРА 473
10. На глави је Фес — једииа риаа од мушкога одела, која

је купљена — и он је без кнћапке. Понекп момак обоји *ес, те
је црн. Око Феса носе белу мараму, коју жене ткнју,
По овоме описаиоме оделу може се поанати Црногорац или
Црногорка у туђем сабору од 1000 душа. Она оштрива боја само
црно и бело пада у очи и иадваја црногорско одело од одеда
околних села. Нпр.: сељаци из Булачана, Раштака, Радншана,
и т. д., које готоао сваки рачуна за Црногорце, кад дођу ва цр-
ногороки сабор, одлах се могу по оделу познати. Црногорско је
одело бело, као снег, са искључиво црном орнаментиком, а свих
ооталих села у овој околини одело је такође бело са орнаментиком
у којој преоблађује црвена <5оја — орналенгика црвена.
Живот
Живот је сељака црногорских доста мучан. Велике дажбине
државне и снахиске, зулуми бегоаа и других Турака однеше све.
Народу од онога, што заради, нс остане ии нетина за живот.
Прво се све подмири, што се има давати било државн било спа-
хијама, па с оним што остане чељад се нздржавају. КуКенни на-
мештај како у посуђу тако п у стварима врло је сироиашан. Од
суда имају: по диа котла; неколпко алеханих тлњира. и по један
или два сана од банра; по две по три зеЈИлане чиније (Касе);
ио неколико дрвених кашика; једну машалку (наћве*.; једну гро-
ноасну триеау; по два дрвеиа суда за воду, а у те суде дрвене
лети муау; по које грне (мали крчаг) и коју сголну (тестију) од
земље: по веколико кац,а за гроасђе и по које буре аа виво и
ракију; један или два велика драена ковчега за остављање хаљина.
У намештају су још сиромашнијн: неколике тронолсне столице;
неколике рогоаеине (асуре) од ржане сламс; по један илн два
губера од отпадака конопљаиих врло грубо изатканих; по једна
иерница. (јастук од сламе) н то је све. КуКа изнутра изгледа као
какав подрум. Оздо земља (набој), луварови аемљом олепљени,
ретко где окречени. Таван по собама груб. На собама је по један
мали прозор и оне су без икаквога намештаја. Ретке су ку^е у
којима има један илн два Килимчнћа претурени преко какве клупе
аа седење. Кад их аапита, човек, који зна да ннсу тако сиромасн,
аашто немају бољи намештај, одговоре, да не смеју ништа боље
имжти од Турака. Чнм Турци осете, да у каквој куЈш има бољи
вамештај и веће удобности, оии долазе, те ту ноћивају. Па, веле,
„више волимо и годину даиа трпети оскудицу, него једну вече
1Га дође Турчин на конак«.

474 СВВТОЗЛР ТОМИЋ
Чељад спавају иа рогожи (како они кажу., асури, на ономв набоју

у „куКи* или соби, а покривају се губером. Приметио оам, да се
ретко свлаче кад спавају. Кошуље врло често мењају а недељом
и правииком мењају и све одело. С тога увек прилично чвсти
изгледају. Имају свакп-дање празнично ^недељом и празником
што носе) и саечано одело, које се само носи о саборима или о
великим празвицима.
Храна им је прилична. Боља је од хране околних сељака.
Мало их убија то, што посте све посте. У обичне дане једу врло
често туцане паприке са сољу и сирКетом и по мало сира илн
кувају пасуљ, кога нма у изобил.у. У пасуљ стапљају пастрме (ов-
нујско месо ва сунцу и ветру сушено) нли сланине. Преко лета
кад и кад једу кисела млека п хлеба. У праанике или кад гости
дођу богатија је трпеаа. Тада нмају четири јела: прво једну вроту
киселе чорбе — то је у сирКету и аоди са мало масла сиуван
свроб, аатим аасул и аастрма или киссо куиус и ластрма, па
ђувечг (овако се зоае по суду), а то је у ђувечету (чинија од
земље) испечено месо јагњеКе, јареКе или свињско на пириичу.
Кад се донесе Кувече донесе се и четврто јело: б&кица (пита
гужвара или дроња) са тепсијом заједио. Последња се два јела
једу заједно. Хлеб им је од каришика, помешане ражи и јепма
или од пшевице, но увек слабо испечен. Гостима дају погачу
и то вруКу. Сви, који су за трпезом, једу из једне чиније. Са
гостима седи за трпезом домаКин и још које мушко чељаде, а
жене не седају. Пре јела пије се ракија, а иезетн се кисело
млеко, кајиак, леблебија, шећерлеме или кисели краставци, а уз
јело пије се аиио. Ракије и вииа пије се доста, пије колико може,
веле, то је домаКе. Много нуде госте јелом и пиКем. Ако им гост
не једе и не пије у куКи, тај им чиии нажао. Кад су гости у куКи,
сва су чељад иа вогама и трче на све стране да што боље госте,
угосте н услуже. И путпика, који сврати у куКу, почасте внион
и ракијом. Једном речи Црногорци су врло гостопримви људи.
Говор
Сељаци црногорсчи говоре јеаиком врло блиским нашем књн-
жевном говору. Слободно се може реКи, да им је говор ближи
књижевном јеаику но и једно наречје нашега варода јужно од
Куманова, па готоно и од наречја врањскога и нвшкога краја.
Црногорци чистоту говора јако чувају. Они, својим немешаљем
СКОПСИЛ. ЦРНЛ ГОРЛ. 475
са иносељацима, свој говор одржавају беа икакве примесе. Повосе

се што не говоре „така тука" — што они' веле — као понеки
Блаћани. У обичном разговору говоре врло течно и доста брзо.
Не замуцкују и ве окреКу иа говор онога с ким говоре као други
сељаци. Они себе сматрају да најчистије говоре у целој јужној
Старој Србији, и заиста то је истина. Како гоноре и какав им
је језик најбоље Ке показати ове наведене песме и приче, које
сам сам бележво од жена, девојака и људи. У бележењу трудио
сам се да будем што тачнији, па оам вбог тога све, како песме
тако и приче, понеколико пута ревидирао.
Ђурђевданева песна.
Се прошета свети ЂурКе — ЂурКев-дане, дане;

Низ^тбј рамно поље; — „ „
Весел отиде, срдит дбјде, „ „
Есењина му не стасала, „ „
Пролетњина му изгинала. „ »
Па га пита мила сестра, „ ,
Мила сестра АнКслина: „ >
„Свбти ЂурКе, мили брате, „ „
„Шо ми весел ти отиде, „ „
Па"ми срдвт дојае?« „ ,
Да л' ме чујеш мила сестро, , „
Мила сестро, АнКелино, „ „
Ја ти пројдо проз тој рамно поље, „ „
И КБД видо рамно поље, „ „
Све~ми есењина нестасала, „ „
А пролетњина изгинала, „ ,
За тој сам ти сестро наљутено. „ ,
(Рефрен се понавља после свакога стиха).
(Из Кучевишта).
II.
Мбнче н девбјче.
Блаве (благо) тебе девојченце.
Које сп се научило:
П|||20С1 1^ ^ Л оо^1е —
476 СВЕТ08АР ТОМНИ
Само легни, само стани.

Мбре, лудо, лудо младо,
Сва^нбћ о^ђу ич не~спију,
Ока памук испређују.
Кола дрва изгорују
Денк ббрину иопаљују,
Ока свећа потопују.
Дрббне слуае порбаују,
Твнки тулбен ноперују,
На срце~га исушују;
Сва~н6ћ сеђу, сва~н6ћ мишљу,
КБД ћ'е дојде пусти (ј)есен;
Мене мајка, не ме дава,
Не ме дава годинава,
Ћ'е мс даде до године,
До гбдине пуоти (ј)есен.
(Из Љубанца).
III.
Песна девојачва пева се кад облаче невеоту у веичаао
руво. Тада праве венац од босиљка, па га подвижу парама, в
онда девојке, другарице младине, певају:
Китке прау, венац нижу, млад Јуначе,
Колко реда на~мој венац,
Толко града да прбшеташ,
Како меве да не најдеш,
Да ме најдеш у ЈОДана.
Мбре венче, зелено, — млад јуначе,

Ће те ираћу надалеко, в ,
Надалеко преко планину, , »
Да ми идеш у девојку. « »
Голем абар да однесеш, „ „
Да се готви тај вечера, „ „
Да свшије свекру кошуљу, п »
Да свшије свекру ем свекрве, „ „
На младожењу да доведе, „ „
Да доведе коња и сокола. „ »
(Ил Куч(вишта)
1П1|120С1 \^ ^ Ј оо^1е
\
СКОПОКА ЦРНА ГОРА 477
IV.
Стана Црногорва.
Стана Црногорка, »Да је виђу Стане русе коое,
Стана болна лежи, „Да је виђу Стане алтаи чело,
Умира, премира »Алтан чело, црне веђе,
Мајке на скутовн, »Црне веђе, црни очи.
Умира, премира ем наручује: »Црни очи, бабо, бело лице.
„Нека дојде. мајке. »Вело лице, бабо, медна уста,
»Моје лудо, младо." ,Да неће ми, бабо, Стана прого-
Дури (док) мајка наручила: вори.
Стана душу дала, »И да је виђу бело грло,
Дури Стану аакопале, „Испод грла тврде дојке,
Лудо младо достасало, »Тврде дојке рамна снага. *
Од коња се увирало (одјахало) „Немој, луде, Стану не откопуј,
За Стану мн пита: »Стаие коое се иамрсиле,
„Кажи бабо, мори кажи, »Стане чело се ољуштило,
»Да л' гу Стану глава боли? »Стане веђе се оскубале,
„Да л' гу треска тресе?" »Станино очи преклопенв,
„Ни гу. лудо, глава боли, „Станино лице, лудо, помодрело,
»Ни гу треска тресе, »Стзнина уста, лудо, не зборив,
»Тик (веК) ми Стана умрела." „Ставино грло, лудо, поцрнело,
Ту се лудо занлакало: »Станине дојке је паднале,
„Ввкни бабо селски киетови, »Станина сиага растојена,
„Селски кметови — ем попови, »Иди дома, лудо, тражи другу."
»Ајде бабо Стану да откопамо, (Из Кучевишха).
Цвета девојва.
Сал што легна, Цвето, Бел-чеиице осатице.
Сан ти видо ја, Оздол иде млад' пударче,
Сан за тебе и аа меие, На рамо му твнка пушка,
Се сторимо два голуба У руке му ново отапче,
Два голуба, три пауна; Сврте пушку, да ги гађа.
Одлетнамо тамо доље, Иша, иша два голуба.'
Тамо доље, Овче Поље, Па му зборив два голуба:
Застанамо на крстице, Не омо мије два голуба,
Те кљукамо бел-ченице, Тик смо мије два анђела. •
(Из Нањана).
П|||20С1 ^\/ ^ Л оо^1е

478 свЕтоалр ТОМИЋ
VI.
Седи момв у ливаде, Алн старо, али иладо?
У ливаде под јабуке, Да анам лице стар ће љуби,
Под јабуке на постеља, Би отишла ва планина,
У руке (ј)е огледало, Би набрала трава чемер,
Па ми гледа бело лице. Бв те лице помааало.
Сама мома проговара: Да знам лице млад ће љубн,
Оро лице, бело лице, Би отишла иа чаршија,
Да анам, да знам бело лице, Би купила благи шећер,
Кој ће тебе да те љуби: Би те тебе помазало.
(Из ГорњапаЈ.
VII.
Девојче, девојче, сина не ми мами;
Пукнал ти, треснал ти, кој ти га мами,
Само ти се, само ти се оно измамнло,
Само ти се, само ти се оно преварило,
За моји, аа моји, моји гајтан веКи.
Девојче, девојче, сина не ми мамн;

Пукнал, ти, треснал ти, кој ти га мами.
Само ти се, само ти се оно измамило,
За моји, за моји, моји прии очи.
Девојче, девојче, сииа ие ми мами;

Пукнал ти, треснал ти, кој ти га мами,
Само ти се, само тп се оно ивмамило,
Само ти се, само ти се ово преварило,
За моје, за моје, моје бело лице.
Девојче, девојче, сина не ми маии;

Пуквал ти, треснал ти, кој ти га мами,
Само ти се, само ти се оно иамамило,
За моје, за моје, моје бело чело.
Девојче, девојче, и т. д. и т. д.
Само ти се, само ти се оно преварило
За моје, за моје, иоје русе косе.
к
ОКОПСКА ЦРНА ГОРА 479
Песиа, која се иева младожењи, кад доведе иевесту кућв:

Месец дојди авезду не доиеде;
Ој млади младожења, куде остааи убаву иевесту'?
Ја гу остави у зелене ливаде,
Да набере траву детелину,
Да варани коња кумовога,
Кумовога I! старојкопога.
(Из Кучмилпта).
VIII.
Клетва Јане девојве.
Седнала мн Јаиа, седнала девојче,
У нбва градина, у башче зелеаа,
Нбге испружпла Јана, руке растегнала,
Руке растегиала Јана, свилни конул суче,
Свилни кбнул суче, Јана, ситав бисер ниже,
Ситан бисер ииже, Јана, дрббне слузе рбнв,
Дрббне слуае рбни, Јана, стару мајку куне:
Да би дал Бог мајке; да би ослеиела,
Шо ме даде мајке далек на далеко,
Далек на дплеко преко Црна Гбра,
Преко Цбна Гбра, мајке, преко мутна вбда.
Преко мутва нода, мајке, у село ајдучко,
У село ајдучко, мајке, у кућа краничка,
У кућа крвиичка, мајке, за нотњога ајдука,
Нбћом иде мајке, ноћом ми дбоди,
Он ми нб-.:и мајке, три тбввра азно:
Један тбвар, мајке, свила немерена,
Други тбвар мајке. свакбјака басна,
Трећн тбвар, мајке, благо иеброеио.
Ем ми нбси мајке, крваве кошуље,
Крваве кошуље, мајке, крвави нбжевн,
КБД ће приђу, мајке, кбњи да растоварам,
Шо да виђу, мајке, мбри од јунаци главе,
КБД ће сувру. мајке, кбнске зббнаце,
Шо да виђу, мајке, од беглери ћемерн.
(Из Кучееишта)
IX.
Марко Кралевић и дете Дукатннче.
Вала Богу, вала единому,
Што ми беше Марко Кралеви)и\
ОВЕТОЗЛР ТОМИЂ
И ои пнје вино и ракију,

Од вечеру па до белу зору.
Мн се качи горе на дивану.
Па ми пружи главу низ пенчере,
И ми гледа иа горе на доле,
Мн доглсда звездицу двницу;
»Орн зкездо, звездо ем двницо,
,Ћ'е те прашам, право да мн кажеш:
,Да ли има јунак па јунака,
, На јунакп Марка КралевиКеУ*
„Оре Марко, Марко мијаницо,
„Ти шго нијеш п1111'1 п ракпју,
,Од вечеру па до белу зору,
»Ја да видиш дете Дукатннче,
„Дукатннче од седам годиие.
„Седам ката од тебе по-јунак. в
Кћд тој зачу.1 Марко КралевиКе,
Туј му паде њему н недраго.
Па ми улезе коњскс коњушнице,
Туј ми најде Шарца пелнванца,
И му даде випо трогодншњо,
,Оре Шарчс, Шарче пеливанче,
,,Ћ'е те прашам право да ми кажеш:
„Дека му је ку1.а на Дукатинче?
„Онде П(|јди бог-ме туј подоле,
«Туј К'е најдеш децу дукатннску,
„Они тебн право Ке ти кажев.«
А Марко ми слезе туј подоле,
Туј ми најде децу дукатнпску,
„Помоз' Богу, децо дукатинска!
„Дај Вог добро, иаши чича Марко."
Ћ'в пе прашам право д.ч кажете:
«Дека му је кућа на Дукатппче?*
п Онде иојди бог-ме туј подоле,
,Па врата му црвена јабука,
„Пред врата му едан мрамор камен.*
И мн слезе Марко туј подоле.
Ц ми најде едан мрамор камен,
И нп врата црвена јабука,
Твда Марко врљи едаи мајмуз,
Да м' урипи у рамни двороаи.
шк^и^оо^к
СКОНОКЛ ЦРПЛ ГОРА
А мајмуз не могал да урипи.

Да урипи у рамии дворови.
КБД му арљи другога мајмуза,
Ои урипи у рамни дворови.
Квд урипил у рамни дпорови,
КуКа му је с чову покри(ј)ена,
Калдрма му с кара-грош пра(ј)ена
Обор му је све дукат ианиаан.
ТБД исиача дете Дукатинче,
Искочило на широке порте,
И отвара теј широке порте;
КБД отвори теј широке порте,
А на врата Марко Кралевиће;
»Оре Марко, мој ујко Марко,
, Ј а сам тебе лутал под земњицу,
,А ти си бил врз земњвцу,
»Оди овамо вино да пијемо*.
»Несам дошал вино да пијемо,
»Твк сам дошал ла се обидемо*.
»Оди овамо вино да пијемо,
»После ћ'е се море обидемо*.
Пак отиде у његову кућу.
Пише, пише три ДБН и три ноћи.
Па му стана на тој мрамор иамен,
И га дигна Марко до колена.
КБД му стана дете Дукатинче,
Он га твда дигпа до гатњика,
Јоне рипна Марко Кралеанће,
И га дигна јопе до појаса.
КБД му стана дете Дукатинче,
Он га јопе дигна до перчина,
Па га врљи у тој мутио море.
ТБде Марку падна му недраго.
,Да ли има јунак да те погуби?"
Марко рече на дете Дукатвнче.
п Ај ћ'е идемо до онвје ридиие,
п Три дии в три иоћи да идемо,
„Ни леб да једемо ни аоду да пијемо*.
ТБД му рече дете Дукатииче,
»Оре Марко, мој ујко Марко,
„Ја д' иђу с мајку да се опрошКу
ПВОГРАФОКН ЗВОРННК, КЊВГА VI.
СВЕТОЗАР ТОМИЋ
.Што ме меве с бело млеко до(ј)ила,

»С бело млеко до(ј]ила, с пексимит равила.*
А Марко рекал на Дукатинче:
,Ај д' идемо до онеј рилине,
»КБД К'е се вратимо, ТБД К'е се опростиш«.
Ови ишле три дни и три ноКи;
ТБда рече дете Дукатинче:
„Оре Марко, мој ујко Марко,
.Мене ми се вода припило".
Њему рече Марко КралевиКу:
.Ај д' идемо доле, подоле,
.Туја има нзвор вода ладна*.
ТБД слегоше до студени извори,
КБД су слегли до студени извори,
Пита Марка дете Дукатинче:
»Да л' да се сувру, да ли с коња да пију?*
ТБД му рече Марко КралевиКу:
,КБД СИ јунак с коња наведни се*.
А дете се бог-ме наведиало.
КБД му се дете наведнало,
ТБД га удари Марко КралевиКу,
Га удари преко половипу.
А дете јопе не осетило.
Тада рече дете Дукатинче:
„Оре Марко, мој ујко Марко,
»Што ле мене срце ем заболе?
,Ај д' идемо доле подоле,
,Тамо нма травка лековита",
Па слегоше доле подоле,
И гу нашле лековита травка.
Пита Марка, дете Дукатинче:
»Да л' да се сувру, да гу откиву?*
„Наведни се п откитш гу°.
ТБД се дете, море, наведнало,
Он га лупна све сабљу по шијаиик,
КБД га лупнал Марко КралевиКу,
КБД га лупнал главу му отсече.
Дукатинче н>ему проговара;
,Оре Марко, мој ујко Марко,
„Што ми менп ти напра(ј]и ујко
,Нигде гроб да ти се не зиа(ј)е,
,А песма свекуде да ти се по(ј]е«.
(Иг Кучсвишга)
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
СКОПОКЛ ЦРНА ГОРА 483
X.
Девет Бујковчана н Асан 6ЈЉЈТ6&Ш&
Литев пројде ниа длћга Стамбола,
Кој ћ'е увати девет Бујковчана,
Му је просто половннв Стамбол,
Му је просто и три куле благо;
Све то земња иод њима пропиштада,
Понлвка је дошла и куде цара,
Живот нема од девет Бујковчана.
Бог д' убије Асвн буљугбашу,
Се навати он да гн уватн.
Отиде ми по девет Бујковчана,
Лупа, вика на шнроке порте.
Туј ми седи једно старо старче,
И до њега једна стара баба.
Проговара Асан буљугбаша:
„Ти да кажеш море старо старче,
,Ти да кажет твоји девет сина,
„Ћ'е ти сечу глану до раменв,
,Ћ'е тн нзврћу твоји црни очн,
„Ћ'е ти сечу ноге до колена,
„Ћ'е ти сечу руке до рамеиа.*
»Али чујеш Асан буљугбаша,
„Сакаш сечи, сакаш печи,
„Осам су ми у оридско поље,
,А иајмладијат у Орида града*.
ТБД му Асан одсече главу до рвмевж,
Па му одсече руке до лактовн,
Му изврте тија црни очи,
Му одсече ноге до коленв.
Па ми пита Асан буљугбаша.
Па ми пита онуј бвбу ствру:
„Кажн бвбо твоји девет сина,
„Ћ'е ти сечу глвву до рамена,
„Ћ'е ти изврћу твоји црни очи,
„Ћ'е ти сечу руке до лвктови,
»Ћ'е ти сечу ноге до колена.*
„Али чујеш Асан буљугбаша,
„Сакаш сечи, сакаш печи,
„Осам су мн у оридско поље,
„Најмлвдијат у Орида града«.
^1
I
484 СВЕТ08АР ТОМИЋ I
Је одсече главу до рамеиа.

Је изврте њојне црни очи
Је одсече руке до лактови
Је одсече иоге до колеиа.
Искочила њина мвла сестра,
Па гу пита Асан буљугбаша:
„Кажи АнЈ)0 твоји девет брата,
в Ћ'е тв сечу твоје длвге коое,
»Ћ'е те остају твика мори АнЈ>о,
,'К'е те остају груба да вдеш по свет.«
,Ел ме чујеш Асан оуљугбаша,
„Ел ме питаш право К'в ти кажу:
ЛСБГ слегоше оии у ТБМНИ клетовн,
»Што ТИКИ ГИ дремка оборвла*.
Пак ми пушти Асан буљугбаша,
Пак ми пушти тријеое оејмена,
Те ги лепо њпма уватише.
Свите ми су убави јупаци,
Најмладијат је најубав.
Ги уватише, ги лепо врзаше,
Свите девет руке иаопако,
Ги изведоше иа широке порте,
КБД видела њива мила оестра,
Па ми скубе теја длБге косе.
Вика, плаче до Бога се чује.
Па ми узе Асан буљугбаша,
Иа ми уае таткове и(м'| очи, рубе, воге,
Па ги тури до његову трупину;
Па ми вика Асав буљугбаша:
в Да ли чујеш, ти ле старо старчв?
,Да л' ти бешев помили синови?
„Или ти су помили твоји очи?
КБД ми дојде до туј стару бабу,
Па гу пита Асаи буљугбаша:
»Али чујеш ти ле старо бабо?
„Ал' ти бешев помил твој живот?
,Ал" ти бешев помилв сннови?в
Збра н>ене руке, главу, очи и ноге,
Па ги тури до њојну трупииу.
Ги отера њојни девет сина,
Ги отера тријесе сејмена.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
СКОПСКЛ ЦРНЛ ГОРЛ 485
А по н>има Асан буљугбаша.

КБД МИ биле на половин пут,
Ми се моле денет Бујковч&на,
А највише најмладијат брат,
Па ми вика најмал Бујковчанин.
, Ал ме чујеш Асан буљугбаша,
,Ти се мољу у Бога милога,
,Да ме пуштиш до дома д' иђу".
Па ми вика најстаријат брат:
,Ал' ме чујеш Асаи буљугбаша,
„Тв мн закла моју стару мајку,
,И ии аакла мојега отарога татка,
„Гв остави како два трупа,
»Нема воду који да имј даде,
„Нема леб којн да и(м) ладе,
»Нема дрва који да и!м) донесе1.)
„Да мн примнш једну божју молбу,
„Да ми пуштиш најмалога брата,
„Да ми рани татка и мајку."
Бог д' убије Асан буљугбашу,
Се превари Бог да га убије,
Те ми пушти најмалога брата.
Асан иде с осам Бујковчана,
Право иде у Стамбола града.
Што путовал Асан буљугбаша,
Што путонал тријесе сејмена,
Што путовал за три Д1.на бд,
Бујковчанин за три сата дојде.
Па отиде на своји дворовп,
Па уанма шарца његонога,
Па уанма опу бритку сабљу,
Па ми појде по тија друмови.
Ћ.'е ми сташе мало бујкоачаиче,
Ћ,'е ми сташе Асан буљугбашу,
Кћд с одзрна Асан Буљугбаша,
КБД МИ виде мћгле и правови,
11а ии ннка на тријесе сејмена:
»Да л' чујете тријесе сејмена.
М Овде ге подразуиева: веиа ко, да нх гахрннн. нитн д.ч ли допније на,

гро<5л>е излази.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
СВЕТ08ЛР ТОМИЋ.
«Што иуштимо најиало Бујковчанче,

( Ми-је омо се превариле лошо,'
„И ја мишљу иде Бујковчаннн;
„Па идете моји ле оејмеви.
»Па идете што побрго можете*.
У збору ми стаса Бујковчании,
Туј ми стаса, туј ии остро збори:
,Ал' ме чујеш Асан буљугбаша,
»Чекај малко да вборимо ми-је* ;
Па му стана пред тријесе сејмеча:
,Зашто ои нам татка погубил?
„Зашто ои нам мајку погубил?
,Какву штету смо ти учинеле.
„Те нам врза руке наопако?
»Слегни доле с коња пеливана,
,Слегни доле ми-је да зборимо.*
Па му вика Асан буљугбаша,
а Да лн чујеш најмал Бујковчанвн
,Ти си било на своји дворови,
а Да л' си се мошњо опијанило?
,Да л' си се мошњо уморило?
„Да л' св се мошњо угањило?*
Он ми вика, а он не слаза,
»Врљи Асане твоје чивте пушке,
,Врљи Асане твоје-то оружје,
„Да видимо ко је поубав јунак."
Он му збори, а он га ве слуша,
Па засуче најмал Бујковчанив,
Па засуче белите рукави,
Па га увати за теј беле косе,
Па га сувра с коња његовога,
Па ми збори најмал Бујковчанив:
»Ди ли чујете тријесе сејмена?
„Ја К'е прашам Асан буљугбашу,
.Зашто мв је татка погубил?
„Зашто ми је мајку погубил?
(Ми бешемо деветина браКа,
ЛА ннкога несмо утепале«.
Му одсече главу до рамена,
Му изврте тија црни очи,
Му одсече руке чо лактови.
Му одоече ноге до колена:

Па он вборн Асану буљугбашу:
„Да л' чујеш Асане буљугбаша?
»Глава тн је ва таткону главу,
,Очи тн оу аа мајквни очн.
»Руке ти су аа три куле благо,
,Ноге ти су ва половин Стамбол*.
Па ми абра руке, ноге н главу,
Натовари коња с једну страну,
Па ну уае трупину његову,
Па му турн коњу с другу страну:
»Ете тв половина Стамбол,
,Ете ти три куле благо,
„Да ги једеш докле ои жив*.
Па мн вбори на тријеое сејмена:
»Бакшиш нооте цару и краљу,
,Што уватиле девет Бујковчана.*
(Ш Иобужја)
XI.
Бако су јелевм постанале.

Некој човек уловил два голуба, и ги дал жене му, да гн
готови за вечеру, а он (муж) отншал на орање. Онија два голуба
је гн ивела мачка. Жева како ћ'е чека мужа од орање, ћ'е гу
утепа за голуби, нема шо да иу зготви аа вечеру, па пресекла
своје сисе и ги турила за вечеру. Дошал је муж дома и посакал
вечеру. Турила му вечеру и он једејећ'и Је збори: , 0 жено, шо
ме гости СБС овуј вечеру, шо биле слатки овија голуби.* А она
му одговара: „Море, мужу, овија неоу голуби; голуби ми ги иаела
мачка, па пресеко сисе, да ти угоћву вечеру. — »0 мори жено,
шо било слатко од човека месо.« „Е, и ако је благо, ајде да за-
кољемо децуну твоју — а оиа била маћева — па да ги иведемо,*
рекла жена. Оннја деца чуле дека збореле татко и(м) н маћвва
н(м; такб аа њнма, па побегле у планину.
После онија деца пораснале големи, па ги внделе дељачв,
дрвари. у плвнину. Па бвл едан бећар, па кажувал мвјкемудома:
„Мори, мајке, шо има једно девојче у планнну мошњо убаво, а не мо-
жемо, мајке никако да га уватимо, не се давв. Ми-је дрво ћ'е
П|||20С1 1ЗУ * ^ л оо^1е

488 СПВТ03ЛР ТОМНЋ
сечемо да падвев, а они Боса молив, па дрво се дебели. Како да гн

уватимо?* Мајка му вика: „Ја ЛБСНО ћ'е ги ува^у." Па уве вршњик
и црепњу, па уве сито и танур (лопар) и брашњо, па одвесе V
планиву под буку, куде шо биле онија брат и сестра. Па оорте
танур ваопако и уве сито наопако да сеје брашњо; а девојче
овгор је вика: „Немој, бабо. не сеј наопако брашво. обрти снто на,
лице и тавур обрти. тако се не сеје.» »Слегвн ^ерко^озгор, кажи
ми како се оеје*. Ова неК'е да слегве. Па баба свртела руве оздол
да меси леб, па девојче је вика: »Немој, бабо, не меси таколеб.'
„Слегни озгор; кажи ми како се меси леб." Па девојче не слазп.
Па баба турила црепњу наопако, да гу гори, па девојче овгор
је ввка: „Немој. бабо, не се гори тако црвпња:* „Слегни, кажи ни.
како да гу туру. Шо имаш страв. ништо тн не прају.* Девојче
јопе не слази. Па турила баба вршњнк на огањ наопако, а де-
војче овгор вика: „Немој, бабо, тако за Бога, не се гори вршњик
наопако." »Слегни, ћ'ерко, научи ме како да работам." Девојче више
од муке ве можеше да трпи и слегна озгор, да је, Боже, каже, како
да работа, а баба гу уватп за руку и гу одведе дома. Ова почва
од жаљ да плаче и брат је идеше ноч њума плачејеЈ/и У туј
планину имало један извор п квд ћ'е пије човек воду од њега.
одног ћ'е постане јелен. Девојче о отна некако од бабу и брго
вабрго ое напи од онуј воду и постапа јелен, па н брата нзлвжа.
те и он се наии и ов постана јвлен. И од ТБД се прикажује да су
јелени постанпле.
/Пз Кучевтит«)
XII.
Два побратииа.
Од једво село пошле два побратима на пазар; едан турп
на дно у врећу шишарке од дуб а озгор залпчил СБС ораев I
тој понел на пазар да продаде како ораси. а други турил на дно
у врећу ману (маховину) од камење а озгор заличил СБС вуну и
тој понел да продаде клко нуну. Па КБД ишле на пазар они се
стасале на пут и почнвле д.г се питав, шо кому требе да купује
на пазар ва дома. Бдан рекал: „Мене мн требе, ппбратиме, да купу
вуну," а други рекал: „Мене ми требе да купу ораси," па св питале,
шо кој носи да продава? Едан рекал: „Ја вошу едну арећу вуву
да продавам," а другв: »Ја ношу једну нрећу ораси.* Туј се овн
трампиле. Онај шо имал вуну, дал вуну а узел ораси. ,А коре
побратиме, викал онај шо дал вуву за орасн, вува је по скупа
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
од орасв, ако ми придадеш јоште три гроша, да се трампимо.*

Овај реквл: »Не давам, побратиме, ама и вемам сБга.«
КБД дошле вечер-ту дома, виделе да се иалБжале обоица
тако, да немаге обраа, да се едан другога прекорив. Пооле не-
колко дБна онај, шо му дал вуну, нашал побратнма-му и му
рекал: „Дај ми ги, бре побратиме, тија три гроша." Овај му одго-
аорвл : »Немам сБга КБД ћ'е имам, ћ'е ти ги враћу.« Такој много
пута му ги тражил, ал све он одговарал: „Немам СБга и КБД Н'е
имаи, К'е ти гн враћу." Једаапут овај шо бил дужан отишал дома,
се истегнал на срел кућу, боже умрел. Жена му почвала да плаче;
надошле свите коњшије, најдаад чул и побратим-му па и он
дошал ла поплаче аа побратвма. КБД улегал на кутња врата, почнал
да плаче и да ввка: »Туго мене за мојега побратима, оотана ми
три гроша дужан." КБД га оплакале, однеле да га закоиав. Алн
већ'е бвло ноћ в не могле да га закопав, га остаиле да преноћи
у цркву и СБС н>ега останпл и побратвм-му да гу чува. Мртаац
би турен на срел цркву а више главу му горел шандаи. Поора-
тим-му се скрвл у штице кудо иконостас. Тако у половин воћ
дошле ајдуци, улегле у цркву, уаеле све шо пашле. па растуриле
мутав на сред цркау да разделив све шо оу твда укралв. Тако
све разделеше, али се најпосле скараше међу себе за један вож.
Један ајдук уане нож па иамане ва мртваца и рекве: »За овај
нож ли да се потепамо, чекај да вкђу, ал не сече мртиаца.' КБД
тој чул мртаац, рипнал в угасил шандан и поввка: „Не дајте,
бреј сељани, шо је овој од ајдуци." Онда онај други рипнал из
штице в повикал: „Еао омо бре," а онија ајдуцн побегнале иа
цркву и остајиле све шо делиле. Онда овија аатворпле врата и
поделиле шо остаиле ајдуци. Па онај нв туј не му гв дал трв
гроша.
Бдан се од овија побратими скрил аад прозор да вардв шо
ћ'е да ираје ајдуци. Едан се од счјдуци повратил да види шо има
у цркау и помуљил главу низ прозор, а онај га увати за перчин.
Он те.гви а овај тегни, докле се откииал ајдук и побегнал. КБД
отишал куде дружвну, дружина га питав: „Кој има бре у цркву?*
Он и(м) одговорил : „Не дајте, све станало живо и мртво по нао, бе-
гајте да бегамо"1).
') Келнкв слнчност ове прнче св ,Два цванцива' од Глпшнћа поствкла

ме је, да се, колаво је могуће, распвтви дв Глншвћевв причв није ималв утн-
цаја вв постанви ове. У томе сам нстрвжвваау дошво до овога: причу сам за-

XIII.
Крнво петлнче и његова баба.
Живела у некој село некоја баба, која нмала једно петличе
крнво. У таја село ншле често пута Турци. КБД ћ'е дојде буљуг-
баша, он ћ'е рекне: „Кољи бабо петличе-то*; па ћ'е дојде ваптија
и он ћ'е рекне: „Кољибабопетличе-то«.Онаи(м)никнала: „Нећ'уда
ви га закољу, шо ћ'е ми остане мене.< Петличе-то се скрило негде,
те ги слушало шо аборив. Квде прошло 10ј ДБН петличе-то ре-
кнало на баба-му: »Ћ'е ићу на гурбет«, а баба га вапитнала:
„Зашто ћ' идеш?<< ,Да сећу овде, ете виднш, вуде ндев свекој д&н
Турци, па ће ме аакољев," рекнало петличе-то.
Тој ДБН КБД рекиало иа бабу-му, истина и отишло. Такој
КБД ишло по пут видело некоје магаре, шо пасало иокрај пут.
Магаре КБД га видело. га запитало: ,Куде ћ' идеш? а петлнче му
одгоиорило: ,На гурбет.« , А зашто ћ' идеш?« ,Е зато, у моје село
имав једну бабу, шо ме ранеше да не бн умрело од глад. У тоја
село идешев много пути Турци, па само викашев на бабу: кољи
га бабо, петличе-то. Ја КБД чу, да ћ'е ме кољев, па бабе реко: ћ'
ићу иа гурбет." Магаре квд то чуло и оно рекнало: ,Чекај ме и ја
ћ' ићу; да сећу овде ете ме терав да ношу дрва, жито* и поч-
нале да идев.
Мало по тамо по пут среле некога вола; вол ги аапитал: ,Куде
ћ' идете? аони му одговориле: „Нагурбет." ,Азашто?* Петличе-то
му рекнадо: „Ја да сећу, ћ'е ме аакољев, а овај да седи, га терав
да носи дрва, жито, па за тој оио пошле.* КБД чул вод и он рекнал;
,Чекајте ме и ја ћ' нћу СБС вас* ,А вашто бре ти ндеш?" запнтале
га. „За тоја, шо ме терав да ору, да вожу жито* и почеле да идев.
Ишле, ишле по пут и ореле трику, па ги запитала трмка:
»Куде ћ' идете?* »На гурбет* одговориле њојае. ,Е, арно н ја сам
пошла.* ГЛо тамо среле лисицу и зајца, па н оне отишле с њима.
КБД ишле 110 пут нашле једнога вука лнпцанога, па га на-
товариле на магаре и пошле да идев и јопе нашле два вука жива.
КБД виделе овија вуци рекнале: ,Вала Богу како ни дојде само
месо,* а петличе рекнало: »Једиога смо натовариле, па ћ'емо н
вас, и КБД то рекиало пошло да иде. Тако ишло и дошло на некоју
бедежио од сина Лазе Доповићв,из Бразде, коае сада ииа осо 40—45 годвм;
в Лаза је чуо прачу од оца пооа Идије из Глувогв пре једно 30 годива иа ве-
коме селу. Нити је ноп, отац попа Илије од кога је Лаво чуо ирнчу, нита
Лаво икудв ишао иа свогв аеста осим иа пвввр у Окопље. И још иза&за дж
је Лаао прс чуо причу, иего што је Гдишићева и нзашда, те тако штаииава
прича пије ии могдв ивати утицвја вв ову. — Ирича исте садркиве, сано је
назпв: ,Два двојава' ирачв со по нелој јужној Старој Србији н Македоиаја.
СКОПОКЛ ЦРНА ГОРА 491
реку. Оно од тују реку уаело све воду и дошло у цареау башчу.
У њума било посадено купуз, од кој била нека главица скапана
и петличе се скри у њума. ТБД цар пратил иамвћари да сечев
купуа. Иамвћари секле један ДБН И КБД се СТБМНИЛО отитле у
царев двор. Цар гв аапитал: „Али исекоств* ? „Исекомо све, само
остана једна главвца скапана*. Цар и(м) рекал: „Идите* и њума
одсечите гу". ИамеКари дотле и гу исеклв. КБД гу исекле нашле
крнво петличе, шо почнало да руга цара. КБД тој чул, цар рекал
иа иамећари: »Турите га у коњарницу*. Оии га туриле, а оно пушти
трмку, те на свите коњи иавртело и(м) очи. КБД видел тој, цар
ааповедал да га турив у кокошке; ово пуштало лисицу и пода-
вило све кокошке. Посче га туриле у вурну да иагорв, али оно
пушти реку и гу угасна. И најпосле га туриле у азно. а петличе
глитало паре, .глитало, док се иапунило, па турило једну пару
на уста, боже се удавило. Дошле измећарн и виделе га, па ка-
зале цару Цар и(м) рекнал: »Иаврљите га* и они га изврљиле.
КБД га иаврљиле, оно летнало н куде своју бабу дошло и је до-
нело паре.
(Из Глувога)
XIV.
Лнсвца н воденнчар.
Некој воденичар ираил кашу у аоденицу. Ввш твда дојдв
лисица и КБД га зиде куде праи кашу, повика: „Водеиичаре, вук
ти под воденицу*. А воденичар се уплаши и отиде да види; докле
се врати лисица му изела кашу. Тако га лвжала до три пути.
КБД дошла треКи пут, он се сети и уаати лисицу, да гу тепа.
Она почна да га моли, да гу ие тепа и рече: ,Ја ћ'е те ожеиу
СБС цареву Керку, само ие ме тепај*. Воденичар не гу веровал а
лисица му рече: Ћ'е видиш кој лвже*. ТБД лисица отиде кудв цара
и идејећ'и преко поље кога видела овчара, коаара, саињара, го-
ведара и други па и(м) рекла. ако ги пита некој чоаек: »Чије овој ?
а ви кажите воденичарово*; па отидв куде цара. »Честити царе,
ја сам пратева од воденичара, да му дадеш ћ'ерку-тн". Цар КБД
тој чул, аачуди се па рече: ,Како да дам царску ћ'ерку воценичару,
какаа је тој човек, да га не знам?* Лисица рече: ,Еј, мој царе,
он море да напраи калдрму од сребро од његовога двора па до
твојега*. КБД чул цар оволико чудо, пратил неколко људи, да
видев, ал је нсткна. Тако КБД ишле но пут кога среле овчара,
козара. свињара, коњара овија људи питале свите: »Чије је тој?
1ПШ2есим ^ л О О З 1С
492 сввтоалр ТОМИЋ
а овв казаше: ,Воденичарово". Тђда се овнја људн вратвше куде

цара. КБД ГИ ВИДОЛ, цар и(х) запитал: а Ал је нстнна?" Они ну ка-
ваше сае што видеше по пут. КБД чул цар, да је тако обрадује
се, што ће дава ћ'ерку за воденичара.
Јопе дојде лисица куде цара, да га пита, ал ћ'е бидне ра-
бота, и ц*ар рече: пЋ.'е бидне, ал му сакам 900 свата: 300 бећара.
300 жен»ени(х) и 300 удовца". „Арно, твки дај му један шнвик
да измери паре.< Цар је даде. КБД пошле куде воденичара, па
узела онај шинвк и нашла паре, на ги у њега снпала и кавала
и њему. По после нрати се цару и довесе му паре. Цар је рече:
„Зашто си гн сбрала ове паре?« ,3ар је он гладан за њима*, од-
говори лисица. После отиде да доаеде сватови, ем гн вема. Она
се договори СБС водевичара како да га излБжев. Лисица рече во-
деничару овако: »Уваљај се ти у кал, па КБД ћ'е отидемо куде
цара, да му кажемо: паде голем облак (кнша) и подави сватови".
Тако и учиннше. КБД дојдоше у двор царски, лисица поче да ЛБЖС
,Еј, царе, нека ти је жив зет, увати не киша и подави сне сватови;
оиај тн је зет и видиш како је све у кал уваљан; тики дај ау
нека се распреми'. Цар заповеда да га преобучев. КБД се обукал.
водевичар салте се огле^ује, не вилвл инкада на себе такву рубу.
Запита цар: „Зашто се оглеђује?« Лисица рече: „Није како његову
рубу. Цар заповеда ла донесев аљншта само од сребро. а овај
јопе тако се оглеђује. Јоне цар запита- „Зашто се оглеђује?" А
лисица каже: „Неје каво његову рубу." Цар заповеда ла му до-
несев друга аљишта од злато. Снга лисица му рече, СБС овој
аљиште да се више не оглеђује, ако ое оглеђује, ћ'е га закоље.
ТБД лисица рече цару: вСБга је како његову рубу." Цар му даде
ћ'ерку и 900 свата: 300 бећара, 300 жвњенв(х) н 300 удоаца. И
појдоше надват сватовв Свга лнсица мнслнв, што ће праи во-
деничар, који нема ни кућу а камо ли толико дворовв. КБД дој-
доше до једно ритче (рид, брвг) св сети лисица, да туј близо
нма некакав змај, па каза иа сватови, да гу чекав, да иде да
каже дома да наместив за сватови. Отишла куде тога змаја и
рече му: „Чујеш ли брате и видиш ли, што је војска на овој
ритче, овв се дикало на тебе, тики дај брго да те скрију". — »А
куде?« „Оди у вурну.* Овај змај улегне, а лисица га затвори п
упалн, тв такој останаше дворови пуоти. Овија двороаи биле иај-
убзви и од цареви. Лисица се повратв и отнде ла доведе сватови.
КБД се оватови вратише каааше цару: , Е ј , царе, встина онај
воденичар могал да напраи н калдрму од сребро и злато, шо
су његови дворови по убави од твоји." Цав ое обрадовал ва тој.

СКОНСКА Ц1>НА ГОРЛ 493
КБД лиснца оженила воденичара рече му: ,3најеш. што смо

збориле, да ми напранш гроб од злато«, а водеиичар рече: »Арно,
К'е напраим, свмо ла не кажуваш никому аа нашу работу*.
(Лз Чучера).
XV.
Поп ђавод (шерет).
Бил еден поп у едно село и бнл млбго ђавол (шерет). Догало
време да пројде цар кроз тој село и му (цару) кааале каквога
попа има тој село, шо никој не мбже да га увати с никоју страну.
Цар га викнал при оебе да га види шо памет има н му рекал:
,Сам чул да си ти млбго шерет и сакам од тебе, да ми кажеш
овој шо К'е те питам, а ако ми не кажеш К'е те обешу". — »Кажи
честити царе!"
Цар му рекал: ,Да ми кажеш кблко звезде има на нббо и
куде је сред вемља и шо мишљу ја?* Пои ое мислел, се мислел
и не могал бднвг да му каже, и му сакал мувлет за едан дан.
Кћд отншал дома поп не ћел да вечера од мислу. Га пита жена:
шо му је, а ов не је кааује; га питав деца: ,Шо ти је тате?* Не
Н1м) кажује. Он имал еднога воденичара и кћд дошал он да ве-
чера, видел пбпи убрнната и га питал: „Шо ти је, оче, шо си не-
весел?* Он му рекал: ,Е, шо имам ја едно гаиле никој не може да
ми нбможе*. — ,Кажи ми шо ти је, оелки К'е ти пбможемо?* И поп
му казал све шо му цар запоаедал. Воденичар рекал: ,Тој ЛБСИО,
ја К'е одгоаору цару за теое, салте дај ми твоја аљишта, да ое
ооучу.* И поп му дал аљишта и га иопратил при цара, ббже је он
поп, па напраил и ораду. Цар му рекал: , Е , попе, кажи ма сћг
шо сам те питал, кблко звезде има на иебо ?* Он му рекнал :
, Кблко лакна има бној твој кон>, тблко заезде има на небо; ако
не аерујеш: број*. Цар виде дека не мбже да га увати на бвој,
рече му: »Куде је сред земња? Ои му рече: ,Ту је оред аемња
куде шо стбјиги ти; па ако не аерујеш, мерн*. Цар видв и баде
дска не може да га уватн па му рече: ,Е, кажи ми шо мишљу
ја?« А он рече: ,Тн мислиш, да сам ја поп, али несам, тики саи
воденичар и овуче попбвска аљишта*. Цар се насмеја и рече: ,Иди
одавде, какви људи такви и попбви*.
(Нз Кучевишта).
1ф\гед [^^ЈООЦ. 1С
494 СВЕТОЗАР ТОМНЋ
XVI.
Пепелеш Иара.
Мара сиротиња била, иемала ништа и све у пегшл седела.
па гу затој викала стрина: Пеаелеш Мара. Па ћ'е гу стрина прати
волоаи да пасе, а ћ'ерку дома чувала, па Н'е искочи некоја баба
и ввка: »Оди Маро ћ'ерко, да ме поискаш.' Ћ'е седне Мара ће гу
иска, па гу пита баба: ,Маро, е-лв имам вашке?* „Не, бабо, бисер
ти је, не вашке*. „Ајде, бабо, ћ'е ићу дома да терам волови". ТБД
баба је даје некоје партаљче (крпетине исквдане) ,Да ги носнш
дона Маро, и да ги турнш у раабојну дупку*. — Дошал велик-дан,
променила отрнна К'ерку је, све свилв и срма, а цар ћ'е гжеда снау
аа снна. ТБД гу успратила ћ'ерку је на сабор да гу гледа цар.
А Марарекла: „Стрино, да ићу и јакуде цар сабрал сабор.* ,У што
ћ'е се промеииш, теке идеш, седи туј у пепел, ја вди паси ао-
лови. Она отишла да пасе волови и ги истерале у рид, а баба
је дошла па гу внка: ,Оди ћ'ерко да ме поискаш." ,Мори, бабо, не
ме аадевај, све другачке мв се променнле и отишле цар да ги
гледа аа снау, а мене стрипа пратила волови да пашу, дека немам
аљишта да се промену*. „Остаи волови и иди дома, у разбојну
дупку, туј имаш аљишта да се промениш најубаво од све дру-
гачке*. Отишла Мара и иавадила аљишта од раабојну дупку, се
променила, синула како сунце. Гу видела стрина и је рекла: „У!
Маро, куде уае тај аљишта?« „Ми ги дала една баба, КБД сам гу
нскала у рид, КБД сам паоала волови*. Је паде стрини недраго
па уае корам непран па је га тури на глаау, а Мара оде са све
корам на сабор. А цар оал што гу виде, њујма гу бегевдиса.
, 0 ! оној девојче К'е ми бндне снаа"; и пошле да ндев девојчићи
дома; а братучеде је паднало недраго, е-је цар иаабрал Пепелеш
Мару аа снау, па одвле по некој мост и братучеда гу бутнала
од мост да се удави, да ве бидне царева снаа. Мара се додржала
и не паднала у воду; е-је паднала цреија од иогу. Намећари
царски уватиле цревју, а Мара отишла дома боса. Братучеда је
дошла дома и станала да плаче. „Море, мајке, Пепелеш Мару, цар
гу бегендиса аа снау. Ти си је турила, мајке, корам на глаау, а
иамећарн цароки је подигнаше корам н је сина глава како слунце*.
Јопе гу питала стрина : »Куде уае тај аљишта Маро?* , Е ! баба
ми ги дала, КБД сам пасала волови, нећ'е ти сто-пути кажују." , И
ти ћ'ерко иди да пасеш волови и да гу искаш бабу.* Т\'ерка је
отишла да пасе волови, а баба је дошла, и гу вика да гу иска:
„Оди ћ'ерко да ме поискаш." Седнала да гу иска. па гу пнта баба:
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
Ш.
СКОПСКА ЦРНА ГОРА ' 495
Шо тучеш ћерко?* — „Вашчетине еј гњидетнне, гадиа си у главу

бабо', па гу баба вабркала н аншта је не дала. Дошла дома пла-
чејећ'н: »Мајке, баба ми ништа ве даде.* „Ако ћ'ерко, Мару К'е гу
аапрећемо јопе у пепел. тебе ћ'е извећу пред цара, КБД гу њума
тражи.* А цар дошал и све девојчић'и ги вбира, које 8и ћ'е увати
цревја на ногу, туј ћ'е ужву 8а свау. Све девојчић'и обидувале
цревју ва ногу и викоје аи не ое ваћа. Искочила Пепелеш Мара,
пружила вогу, цревја се б&ш на вогу уаатила и цар рекал, овај
ћ'е ми бидне сваа. И стрвва је рекла ва ћ'ерку, ослепела ћ'ерко,
сечи петицу, да ти се вати цревја. Цар тој не слуша и одаеде
Пепелеш Мару за снау.
(Из Горњана)
Из ових народиих прича и посама види се да је

црногорско наречје чисто и правилно према приликама
у којима се развијало. Могла би се написати читава гра-
матика црногорокога говора ив ово наведених примера,
ну то се неће овим, него ће се укратко напоменути
све главне особине овога наречја и одступања од на-
шега књижевнога језика.
На први поглед пада у очи јасно и правилно ив-
говарање гласова. У њиховим речима: Љубанцв, Љу-
ботен, аољв, наљутено, мишљу; коњ, цреања, ж&њ, есе-
њина., аролетњина.; ноИ, свећа., врећа., куАа; сеђу, веђи,
Анђелина, св. Ђурђе; ја, јунак., дввојчвнце, исушују, дојде.
и. т. д. чују се сугласници, које само Срби имају и из-
говарају.
Глас х немају, нити се игде чује. Место њега ста-
вљају в: мавала (махала), маћева, мува, или ј : сна;'а, или
га сасвим избацују. Ово се последње обично примењује
у 1. лицу једнине и множине код аориста: дојдо(х),
дојдомо, би отишла, би набрала, исекомо све.
Такође слабо употребл>авају и глас ф или скоро
никако: оди у вурну, кава, вренга (наполеон).
Глас ј у многим речима не изговарају и то на-
рочито у оним, које почињу са ј , а после тога ј , долази
е: еден, есен, есењина. Даље ј се не изговара у после-
оЉесИзу « ^ л 0 0 3 1 С
дњем слогу код понеких глаголских облика н замени-

чких, аии опет ако после ј доће е: зкае, аов, мие. Ну
ово нису стална правила за ј , јер један исти човек у
две песме или приче неједнако ј изговара, неки пут
га изговара а неки пут не у истој речи.
Поред правилнога А у речима: ноћ, врећа, браћа,
има још једно ћ, које није јасно као прво, него кад
се оно изговори, чује се глас пзмећу к и ћ. Оно се
чује у речима, у којима после ћ долази в: ћ'ерка, ћ'ебе,
ћ'е у прављењу будућег времена. Странац овај глас не
може изговорити, а тешко га може и приметити. Бу-
гари га бележе са кђ,') а ја сам га означио са ћ'.
У црногорском наречју поред пуних вокала а, е, и,
о, у, очувао се и полувокал Б и то код многих речи,
док г нема нигде: КБД, ТБД, ДБНИца, СБга, тБмница, ДЛБГ,
ДБЊеМ, ДБН, ТБНКИ, СБШИЈв и т. д .
Назали л и А не говоре се. * се нретворило у у,
а А је још много раније замењено са е: рука, субота,
голуб, 1|ут, нет. Ову промену *-а приметио је и В. КЛНЧОВЂ
у својој Македонији стр. 39.
Старо самогласно лт> или ЛБ у већини речи пот-
туно се претворило у у: вук, вуна, жут, муња, Бугарин,
(клашње се праив од вуну; КБД видбле овија вуци,
рекнале ) а у речима слунце, слубица. (јабуке без
слубицу не можеш да ги береш) и суза, чује се и л
и у : дробне слузе пороњују.... Реч, гутати кажу гли-
тати: а петличе глитало паре, глитало"
Код груне сугласника шт у речи што некада се јасно
чују оба сугласника, а некада само ш, док у вези
с предлогом за чују се скоро увек обадва: шо ми вбсел
ти бтиде.., шо било слатко овија голуби!!.. па идете
што иобрго можете... Што тики га дремка оборила.
Ј
) »Ккерко ле ннда, Ккерко ле*.... Зборваи от* В. Икононов« с»р. 33.
скопскл ЦРНА ГОРА 497
Зашто си нам татка погубил; зашто си нам мајку по-

губил
Као што се види из наведених песама и прича,
Црногорци не употребљавају много члан: т, га, то, в,
еа, ео, н, на, но. И оно, што га на понеком месту
месту употребе, то није како ми изгледа први члан,
као што је у бугарском језику, него више личи на при-
девне заменице. Ово се лепо види при употреби чланова
н, на, но и в, ва, во, који се и много четће употре-
бл>авају од т, та, то, нпр: мбне мајка нбме дава, нбме
дава годинава; да заколемо децуку... У оба ова слу-
чаја: ва и ну није члан, него су заменице и значе:
ове годинв и двцу ону или децу нашу. Члан пак т, та,
то, ако се где-год употреби, он више личи правоме
члану, него први: најмладијат, аетличе-то.
Двклинацијв.
Црногорско наречје прилично је богато именским
облицима. Вогатије је но иједно наречје јужно од Шара.
У њему се може наћи свих падежа, негде сасвим пра-
вилно, а негде неправилно употребљених.
Номинатива код именица има доста и то су већином
без члана: куде пдев св&кој дш Турци; окивбла некоја
б&ба; м&гаре, к©д га епдело, г&з&иптало; иамбНари дбшле;
цар ааабввд&л; & ибтличе глпт&ло и&рв, глптало; иетличе-
то се скрило негде, и т. д. Први је падеж увек подмет
и има га у изобиљу како у песмама тако и у причама.
Правилнога генитива реће има но номинатива: тблко
гр&д& да ирбшеташ; кг>д дбшлв д6м&. Нарочито је редак
овај генитив без предлога, док с предлозима има их
доста: сл4гни дблв с кбња. иблие&на., од кбња се увпр&ло,
сбд&м ката од те"6е ибјунак, да ме иушИаш до дбма дпђу.
Посесивни генитив и присвојни придев обично се
изражава с предлогом ка : дека му јв куНа ка Дук&тинче;
Ш&рац на М&рка Кралбвића.
КТНОГРАФСКИ 8ВОГНВК, КЊ1ТА VI. 32
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
Датив је обичнији од генитива: да сгшије св&кру

кошуљу; б&кгииш нбсите ц&ру и кр&лу; а датив ис-
казан с предлогом на налази се веома много: ц&р р4-
кн&л н& измбп&ри; те н& свпте кбњи извртбле им бчи;
аа каза на св&тови.
Готово све именице женскога рода имају у трећем
падежу једнине наставак в место и: умрбла Стана. м&јке
ка скутови; да сгшије св4кру ем св&крве; а бр&тучеде је
а&днпло н4драго.
Акузатив је правилан и има га доста како у пес-
мама тако и у причама. Долази после прелазних гла-
гола и предмет је у реченици: свфте аушку дагиг&ђа;
тт>д& М&рко врљи бдан м&јмуз; туј ћ'в н&јдеш дбцу ду-
к&тинску; он&ј шо пмал вуну; а цар ћ'е глбда сн&у за
сина; с^чк ибтицу да ти се в&ти црбвја; и не а&днала
у вбду; да не кажуваш за нашу р&боту; ти си је турилл,
м&јке, кбр&м ка гл&ву. Као што се види из ових на-
ведених примера има много правилних акузатива и са
предлозима. Овај се падеж, може се рећи, умножио на
рачун локатива, кога и нема.
Вокатив је обичан. Употребл>ава се при дозивању,
уз речицу море и у песмама. Истина, иије увек правилан
или га има доста. Нђдв узе тој аљпшта, М&ро; Њ4му
рбче М&рко Кралевпћу; мбрв венче зелвно, мл&д јуначе.
Аблатива готово нема никако. И ако га где-где
има, то не личи на прави аблатив. Њега је у многоме
заменио датив. Највише се унотребл>ава са предлогом
ас: а бзгор залпчил сг>с ор&си; а други ибнел м&ну (м&-
ховину) од к&мење па залпчил ас вуну.
Тако је исто врло редак и локатив. Ако се где и
наће он је с предлогом и у старијем облику: умпра
м&јке на скутови.
Закржл>алих падежа, који су се претворили у ад-
вербе, има прилично доста: дкњом и нбћом р&ботам:
аимус б&ше мнбго гблема студ; лбтос ич не вфнв.
шШгеЈћу \ Ј 0 0 5 1 С
У облицима заменичке промене црногорско је на-

речје врло богато. Готово све личне 8аменице имају и
□уне и кратке облике: сан тв впдо ја, слн за тббв и з&
мбне; гблуби ми ги абјвде м&чка; да ти гбћву вечбру.
Има много и старијих облика: гјв&ти нв кпша; ва Ст&ну
ми апта; дај ка д4цу лвблвбпје; да ни је жив иатрпка;
в је и&днало нбдраго; ти си јв турила кбрам ка гл&ву.
За мушки и средњи род од заменице он има у је-
днини у акузативу га а за женски гу, а у множини за
сва три рода ги.
Придеви се употребљавају као и именице негде
правилно а негде неправилно. Имају степене поређења
и то овако: жут, ио-окут и нај-жут.
Црногорци кажу:ибт жбне, три жбне, бсам душе,
дбввт Бујковчана, дбввт сика, трпјвсв сбјмена, трпста
бећара.
Коњугацијв.
Глаголи у црногорскоме наречју толико су се у
облицима измешали да их је врло тешко поделити на
врсте. Глаголских облика има доста, али нису сасвим
правилни. На ту неправилност много утичу старији об-
лици, који су се у овоме наречју још очували. Гла-
совне промене још нису свуда извршене те због тога
многи облици одступају од облика нашег књижевног
језика. Тако у садашњем времену већа половина гла-
гола имају на крају у 1. лицу једнине у, а у 3. лицу
множине в: кпткв ирају, вбнац нпжу; тбшки тулбвн ис-
ибрују ка срцв га исушују; к&ко да ги тгјру; цар ир&тил
измбНари да сбчев куаус; однблв да га закби&в; за тбја,
шо мв тбрав да бру, да вбжу жпто, и иочвле да пдев.
Прво лице множине свршава се на мо, а никада
на ме, како у песмама тако и у причама: да з&колемо
двцп-ну твбју, иа да ги избдемо; несмо мп-јв два гблуба
тик смо мп-је два анђвла.
82*
П|||20С1 [IV ^ Ј
Врло ретко у 3. лицу јед. има т у црногорском

наречју, и то у обичном равговору чешће се то т упо-
требљава но што се иалази у песмама и причама: но
си ипјвт мнбго р&кија, у равговору, а у песми: и он
ипје впно и ракпја; јвдвј6ћ'ије зббри; а дбвојче је бзгор впка..
Облика заповеднога иачина има доста и сасвим су
правилни: обфти спто ка лпце и т&нур обфти; н&учи
ме к&ко да р&ботам; пди дбма лудо тр&жи другу; од-
нбсете двој бр&шно у Скдпјв; Од глагола јести има: еђ
морв, а од сгати и иити стој и ииј.
Пређашњег несвршеног времена (вмперфекта) има доста
н његови се облици често употребљавају: Стдјко и Петко
кг>д ирбјдошв ја тг>д кои&ше; иа с&мо виквшев на б&бу;
што ми беше јунак М&рко КралбвиАе. Као што се види
из ових наведених примера у 3. л. миож. има наставак
е, као у садашњем времену.
Првђашње свршено време (аорист). У 1. лицу једнине
х је отпало, а тако и с из 1. лица множине које је
постало од дг: ддјдо, дбјдомо; з&што ддјдосте вп-је јуче
у н&ше с4ло 1 дбјдомо да впдимо Ст&нка, бдлан ли је.
Прошло време. Цело прошло време ретко се у го-
вору употребљава. У песмама и причама налази га се
много више но у обичном говору. Изоставља се спона
а увима се само радни глаголски придев дотичнога гла-
гола: дош&л вблик-дан; а б&ба је дбшла; впдел ибиа
убрин&та и га ипт&л.
Изостављање споне у прошлом времену особива је
свију говора јужно од Шара. Чак ни ђаци, који по седам
година проведу у средњим школама, не могу се тога
отрести.
Претирошло времв. Ово је време тако ретко, да се
слободно може рећи, да га и нема у црногорском го-
вору. Ако се где нађе у песми или причи, оно је постало
слагањем пређашњег несвршеног времена глагола бити
СКОПОКА ЦРНА ГОРА 501
и раднога глаголскога придева онога глагола, који се упо-

требл>ава: б&шв ме иптал за Сгдјлсака.
Будуће врвмв. Облика будућега времена имају и
сувише. Сваки га час употребљавају. Оно увек и не значи
будуће време, али у оскудици начина неодрећенога п
других облика, они ставлају будуће време. Њихово бу-
дуће време прави се од садашњега времена глагола,
који се мен>а и скраћених облика од глагола хтети и то
обично са речицом ћ'е, код које се ћ не изговара као
чисто ћ, него као глас измећу к и ћ. Увек прво долази
ћ'е па онда садашње време дотичнога глагола: ћ'е те
ираћу ка далбко; к&д ћ'е дбјде иусти јбсен; ћ'е ме даде
до гбдина; да зн&м лпце стар ћ'е љуби; туј ћ'е најдеш
дбцу дукатинску, бни тббе ираво ћ'е ти ккжев; ја лг>сно
ћ'е ги ув&ћу.
Погодбени начин. Овај се начин употребљава и има
правилно све облике. Разуме се, да се х не чује у 1.
лицу једнине у аористу код глагола бити, који са радним
придевом гради погодбени начин : би бтишла ка илАнина,
би набрала тр&вв. чбмер; би бтишла н& ч&ршија, би ку-
иила благи ше"ћ'ер.
Начина нводређеног нема.
Радки глаголски иридев. Овога облика има доста
и употребљава се врло често. У мушком роду л је још
остало. Од глагола иогубити радни глаголски придев је:
иогубил, иогубила, иогубило. У множини за сва три рода
гласи: иогубиле; а абтличе рекнало: једнбга смо натб-
вариле; Кђд впделв овпја еуци, рвкнАлв; ми б&шемо де-
в&тина бр&ће, а нпкога нбсмо утбиале.
Трини глаголски иридев. Има и овога облика али
много мање од раднога иридева: жбњен, мужева (удата)
умрен, обучен; од кој бпла нбка главица ск&иана.
Прилог времена сад&шњег очувао се и има га при-
лично: једвј4ћ'и је аббри; и брат јв идбше ио њума ила.-
чеје"ћ'и.
1ПИ|2еси« > ^ з 0 0 3 1 С
Прилога. времена ирошлог нема

Из овога што се рекло о глаголима може се при-
биижно извести образац глаголске аромене. Он би био
у главноме овакав:
садашње времв од глагола иити: пију. аијеш. иије;
пијемо, пијете, плјев.
садашње врвме од глагола носити: ношу носиш, нбси:
носимо, восите, носив.
» « > » дизати: дизам, дизаш, диза
дизамо, дизате, дизан.
зааоведни начин од глагола иити : миј, пијемо. пијте.
» » » » однети: однесн. однеоемо, однесете.
аређашње несвршено време од
глагола чоааги: копаше. копаше, копаше
копашемо. копашете. копагаев.
аређсшње свршгно време од гла-
гола дизати: нли дигнути: дигна. дигна, дигна.
дигнамо, дигнасте дигнаше.
арвђашње свршено време од гла-
гола доКи: дојдо, дојде, дојде.
дојдомо, дојдосте, дојдоше.
арсшло време од глагола аогу-
бити: ја сам погубил ми-је смо а о -
губиле.
ти сн „ ви-је сте а о -
губиле.
он је » они су аогубиле.
будуће време од глагола носити : ћ'е ношу, ћ'е нбсиш, 1>'е нбсн
ћ'е носнмо, ћ'е носите ћ'е носив.
арилог врем. сад. од носити: носејећ'и
„ „ ирош.ш не употребљава се
начин неодређени не употребљава се.
Акценат. Акценат је у црногорском говору врло
близак акценту нашега књижевнога језика. Обичпо је
акценат кратак: благ - или - - Високогаима по гдв-где,
а снажнога врло ретко. Акценат никада не гада у цр-
ногорском наречју на пооледњи слог, нвго бежи што
дал>е од краја: на други, треКи па и четврти слог. То
бслеже и сами Бугари. Вас. Ккнчовг. у својој књизи
оо^1е
|ПЈ|Ј20С1 1~)^ У^Ј
к
СКОПСКА ЦРНА 1'0|>А 503
Македониа аа стр. 33. каже: »на западно МакедонскитЂ

говор1> има правилно ударение на трета-та сричка от-
дирт>а. Оштар акценат увек пада на први самогласник у
речи, што је карактеристично за цео српски књижевни
језик.
Моја акцентуација обележава место акцента, а не
и врсту акцента. Нако је врло тешко означити ак-
ценат и одредити његово место, то сам ја само неко-
лике песме и једну причу акцентовао и то с бојазношћу,
да се нисам где год огрешио о истину.
Цркве и манастири; ц р в в и ш т а и м а н а о т и р и ш т а
у Скопокој Црној Гори.
Скоиска Црна Гора у немањићско доба с правом се могла
звати: Сраска Света Гора, јер сумњам да је иједан српоки крај
тако богат цркваиа, ианастирима, црквиштииа и манаствриштима
као овај. У оваком селу црногорском поред цркве и маиастира
има по које црквиште и маиастириште. Кад ое иде било иољем
било планином непрестано се наилави на раавалине цркава и-ма-
наотира, тако да ианенађује врло велики број цркава на оноликоие
простору. Овде ћу иаиети списак тих богомоља и коче су свецу
посвећене.
1. У Кученишту :
Црква св. Саас (Воаиесење, Спасов-дан) налази се усред
села и служи. То је стара грађевииа иа немањиКског доба. Црква
је са две мале певиице и са великим средишним кубетом, које
је над кровом црквеним 2 до 2-5 иет. високо. Кубе је подупрто
са четири велика зидаиа стуба од камена. Она је аидана од бигра
са старим цигљама. Доста је била мала, с тога су велику припрату
сељаци около (са сенерие, јужне и западне стране) дозидали. Жи-
вописа унутра има доста старога, а један је део ове године
поправљеи•
Дрква св. Никола. Ово је мала црквица и налааи ое у крову
цркве св. Спаоа. После много година, од како је затворена (не
памти се кад је аатворена) ове је годиие први пут отворена на
св. Николу летњега 9. маја и у њој је служио отац Герман из
кучевачког манастира.
Црква св. Атакасије (18. јан.), која је испод села, зрло ретко
служи. Била је до скора у рушевинаиа, па су је сељаци попра-
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
вили, али и оно све старо уништили, те сада изгледа као каква
кућица.
Манасгир св. Архангел, на реци, пола часа удаљен од села,
олужи. Грађевина је стара, али врло лепо очувана. У облику је
крста. Има на средини кубе, чије сводоае држе четири стуба зи-
дана. Живопис је из почетка седамнаестога века, из године 1611.,
доота се лепо очувао.1).
Близу манастира, на реци, иалази се капела Бигор, где
народ долааи и Богу се моли.
Црквиште св. Петкл испод села, према цркви св. Атанасија.
Нвма никаквога трага од аида, осим што има растуреног тесавог
камења и што живи успомеиа у народу; и
Црквиштв близу воде Ср^евца на месту, што се зове: Стара
Гумна.
У Бањанима су:
Црква св. Ђорђе (23. априла), у средини села, служи. Црква
је стара, иема кубета. Жнвопис је у њој стари као и по осталим
црквама.
Манасгир се. Илија у забелу иа реци, сеаерно од села, пола
часа-удаљен. Грађеаина је стара и живопис је једаи од најста-
ријнх у Црној Гори. Манастир служи.
Манасгир Бл&говештење, служи; један час северно од села.
Црква је поправљана, јер је стара била срушена.
Црквиште св. Ваведење у Доњем Забелу. Само се још на-
лазе зидине од манастира.
Црквиште св. Саас изнад манастира св. Илије у стеии. Не
служи, а зидови од манастира и сада постоје.
Црквиште Вел. Госаођа, Оклоањача, испод села. Познају се
зидови од храма. Где је била проскомидија виси једна икоиа,
народ ту пали свеће и моли се Богу.
') У овоне манастиру иалши ое једно звоио из године 1810. Звоно има
ово 5-6 кгр., а на њему је иатпис овак&в:
-(- Е»Арет«унт1 АУХ"* ||Н™< V4*
ев 0 сли*
лрвсгкт «вркск
ирвекФшвн^м мнветн у* з*квАвн»Д
кмнквА шк(в)дн у г.вшграду
1810
На место где Је круг налаза се гЈава Св. Саве изображени.
о&есИм ^ л О О ^ 1С
У Горњанима су:
Манастир ов. Никита, задужбина краља Милутина. Црква
се лепо очувала, има облик крота оа великим кубетом на средини.
Живопис је иоти као у кучевачком манастиру; и
Црква св. Јован. То је мала црквица прввидана с јужне
стране ув манастир ов. Иикитз. Обе оу ове богомоље под једним
кровом и испод њих је попуштева црипрата.
У Чучеру је:
Црква св. Тројица, служи. Како је била опала, то су је се-
љаци пре 30 година оправљали и довилали велику припрату. Од
старога очувале су јој се неке иконе орпских сввтаца. Црква је
изаап села 10 минутн, југо-вападно, удаљена.
У Мирковцима су:
Црква св. Никола, у доњој мали, олужи. Стара је граћевина.
Пре 30 годнна поправљали су је и дозидали јој велику припрату;
Црква ев. Петка, летња, ветрна Петка, у горњој мали. Служи
и иагледа као кућа.
Манаетириште ов. Илија, иопод села, у долини Кучевачке
Реке, 10 минути од села удаљево. Не олужи, јер је све у разва-
линама; само има као пештера, где је био олтар, оа неколико
икона. Ту народ долази о св. Илији и пали саеће. Годишње се
ту купи два пута сабор: о Илииу-дне и на источни петак. Поред
манастиришта има капела са неколико икона, подигнута око је-
днога извора.
Црквиште ов. Меркуријв, у виноградима више цркве св.
Петке. За ово црквиште причају да је била дворска црква иекога
Варсаћевића, од чије »аиилије и данас има један потомак у Мир-
ковцима.
Црквиште св. Ђорђе у селишту, Сливовићима.
У Глуву је:
Црква. св. Никола, летњи. Стара је граћеаииа, ну в она је
поправљена н попуштана. Живопис се доота лепо очувао.
У Бразди оу:
Црква ов. Богородица, олужи, такоће стара граћевина мало
је поправљана; и
Према натпису изгдеда да је ово звоно са иаше Веднке Школе и да се

њиие звоиило на часове. С тога не би рухно бнло кад би се оио измошдо од
улрие нанастнрсЕе, а у и&настир се друго у замену носааао, па се однедо ооет
на Ведиау Шволу ши у музеум.
506 пввтоалр томитв.
Црквиште св. Атанасије, све у раавалинама.

У Побужју су:
Црква. св. Петка у селу, служв. Црква је стара грађевииа,
што се види по знду и по живопвсу изнутра.
Манастир св. Богородица, црногорска, више села у доливи
Побушке Реке, служн. Нова је црква подигнута на старој, али
живопис је изнутра доста очував, јер видање нове цркве наста-
вили су на зидање старе и вови су сводови. Овим поправљањем
манаотнр је нзгубио српскв стил: мали крот са једнвм кубетом
ва срединв, а многе су га цркве још и до данао очувале нпр.
св. Ннкита, св. Архангел, св. Спао у Кучеввшту и други.
Црквиште је св. Димитрије у селу. Раавалвне су, али је
ииак ове годиие отац Герман у тој цркви служио после много
година.
У Бродцу је:
Црнва св. Илија, а зову је и манастир, олужи.
У Љубанцу су:
Црнва св. Ваведење у сред оела. Стара грађевина. Живопис
се врло лепо очувао. Уа цркву са аападне отране дозидана је
велика ирипрата.
Ман&стир св. Никола, северо источно од села, удал.ен 15.
минути. Манастир је стари са кубетом на средини, исти стил као
код св. Никите и св. Архангела.
Црквиште св. Јован [29. авг.) с нсточне стране села, се-
верно више пута, в
Црквиште 'св. Богородици оа аападве страве села, јужно
од пута.
У Љуботену је:
Црква св. Ђорђије, у развалинама, аадужбина цара Душаиа.
Црква је у правом срнском стилу: мали крст од олтара и певнице
оа кубетом на средини. Кубе се још држи. али је озгор пропало.
Зид је од слатководног кречњака са старим цигљама. Црква је
прилнчне величине. Врло ое нешто мало до сад од живописа са-
чувало. Више врата у прагу с поља има натпис урезан у камеву
од годиве 1337., када је црква подигнута.
По свима црквама и манастирима у живопису налаае се и
српскн свецв: Свети Симеун у калуђерским хаљвнама, свети Сава,
краљ Двчансии, а нонегде и цар Урош н краљ Милутнн. Свуда
су ликови ових светаца истакнути на највиднијем меоту и очу-
,п,&ес11-,у^00^1е
ГКОПСКЛ ЦРНА ГОРА 507
вапв оу ое врло лепо а нарочито у манастирнма си. Никити и

св. Архангелу. У кучевачкој цркви нма лвк св. Милоша Обилића.
Статистички подаци
о броју донова и о школама у Скопсвој Црној-Гори.
Села црногорска нису велика ни по простору нити
имају велики број домова. Томе је узрок тескобно зе-
мљиште и притисак од Арнаута, који сву планину црно-
горску притискоше. До сада су Црногорци и могли жи-
вети са онолико становника на оном вемљишту, а од
сада ће бити све теже и теже, јер је нароћавање врло ве-
лико, а област се сужава место да се проширује. Уве-
ћање села једино може бити од сада у броју зграда,
кућа, а већи број становништва но што је сада, не
може тамо живети. Цео прираштај мораће се одати
занатима или ће ићи у печалбу и тамо проводити по
две трећине свога века. Кад би друкчије политичке
ирилике биле, па да се Црногорци поуче културнијем
обраћивању земље и да им се поврати планина од Ар-
наута, а како је бливу Скопље, које има велике будућ-
ности, и које је врло жива варош, могли би живети.
Ну, како политичке прилике прилике остају исте, то
ће и Црногорци под истим условима за живот и дал>е
остати.
Црногорско становништво, да га не назовем сриско
јвр су втнографски сви становници чисти Срби, и ако
они сами себе у понеким селима називају Бугарима,
припада двема православним црквама: васељенској па-
тријаршији, по њиховоме то су Срби, и бугарској ег-
зархији, по њиховоме то су Бугари. Егзархиста има
много мање од патриканаца (како они по некад кажу)
и ево тачнога броја једних и других домова по селима:
1. у Мирковцима има патрнјаршиста 64, егзарх. 50, свега 114 дом.
'2. » Бразди » „ 15, „ 35, , 51) ,
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
3. „ Бродцу има патријаршиота 28, егзарх.— свега 28 дом.

4. „ Љубанцу » » — л 120, , 120
5. , Горњанима 0 » 24, » — , 24
6. „ Побужју » » 64, » 8, » 72
7. , Кучевишту 0 » 193, » — , 193
8. » Чучеру » 0 76, » — . 76
9. , Бањаннма 0 » 79, » — , 79
10. у Глуну 0 » 40, » 20, , 60
11. у Љуботену (поред 86 куКа Арнаута) има 8, 8
Свега: .583 241 824
Горње цифре покавују да има свега у Црној Горн
домова 824. Ако узмемо да у свакоме дому има про-
сечио по 9 душа (бројао сам у Булачанима становии-
штво по домовима, па ми излази просечно иа кућу
више од 10 душа: у 96 кућа има 1028 чељади) онда
излази да у правој Скопској Црној Гори има свега око
7.500 стаиовиика, мећу којима има жеиских више но
мушких готово за једну четвртину.
Школама села црногорска нису сиромашна, аии
су сиромашна писменим људима. У сваком се*у има
по једна а у Мирковцима, Глуву и Побужју имају по
две основне школе: једна српска а друга бугарска.
Школе су и њнхова настава слаби, а учитељи још сла-
бији. Циљ је школама иитерес пропаганде а ие иаставе,
па због тога је у свима овамошњим крајевима писменост
врло рћава и ако у сваком селу има основна школа.
Деца што иауче у школи, чим изађу из ње све за-
бораве. Имао сам прилике да видим, да је дете треће го-
диие по свршетку осиовне школе заборавило писати,
а чита сричући на гласове а не на слогове. Такве шкоде
дају слабу наставу и врло мало поправљају говор код
деце. Бугарпка гимназија у Скопљу има припремни
разред, где деца која хоће да ступе у гимнааију, по свр-
шетку четворо-разредне основне школе, уче бугарски
језик најмање шест месеци, да могу после слушатн
предавања на бугарском језику у гимназији.
к
СКОПСКА ИРНА ГОРА 509
Данашње су школе црногорске постале у новије

доба, јер по свима селима школе су биле укинуте у
почетку српско-турскога рата 1876 године. Прве су
школе биле по манастирима, где су се деца спремала
аа попове и за певаче, а учитељи су били калуђери.
Таква је једиа школа била у кучевачком манастиру св.
Архаигелу још у год. 1780. За ту школу веле да је
најстарија у Црној Гори. У њу су долазила деца из
целе Црне Горе, те их је учио неки отац ТеоФило ив
манастира Дочана. По одласку оца ТеоФила у Св. Гору
и школа се затвори. 1812. опет се отвори, а отворио
је неки хаџи Макарије из Св. Горе. Радила је неколико
година, па се опет затворила. Године 1813 пренесе се
та школа ив манастира у село Кучевиште бливу цркве
св. Спаса. Ну то већ није била манастирска но сеоска
школа. С тога дуго сељани нерадо шил>аху децу у ту
школу. Зато отворе опет манастирску школу у св.
Никити. Ово је била најважнија школа и најдуже се
одржала. У години 1872 она је била једина четворо-
разредна школа у Црној Гори. До тада су се све по
тамошњим школама училе књиге из Србије. Причао ми је
један Бањанац, да је пок. Милојевић, кад је дошао у ту
школу, свакоме ђаку раздао по 12 књига за основну
школу. Данас пак по тамошњим основним школама има
доста и бугарских књига. Сада су тамо оваке школе:
У Чучеру, Бањанима, Кучевишту и Побужју српска
школа са по два учитела; у Мирковцима и у Глуву и
српска и бугарска са по једнвм учитељем; у Љубанцу
бугарска школа са два учитела; у Побужју поред два
сриска учител>а има и један бугарски и у Бродцу српска,
а у Бразди бугарска школа са по једним учитељем. У
Љуботену нема школе, но ако има које дете за основну
школу, то иде у љубаначку. С јесени се упише доста деце
по школама а о испиту нема ни десети део у школи.
П Р Е Г Л ЕД
а) преглод гвограФоких и отнограФОких навива.
авлија 438, 446. сГ. даораште. брана 459. с(. дрлача.

алаџа 430. Ввда џанија. брашно 463. 486, 500.
амим 423. брвнара 443.
амбар 443, 444. бресква 459.
авасон 458. Брочанн 427, 432, 460, 463-
ар 440, 442, 446. Бугари 496, 507.
аргач 447, 448, 449, 462. бугарски 508, 509.
Аркаутн 427, 428, 432. 450, 452, 453, Бујковчани 483, 485, 486, 487, 499.
454, 455, 459, 460, 465, 507. Булачанцн 414.
Арнаутва 428. бунар 420, 428.
арнаутскн -120, 428, 429, 451, 454, буре 473.
459, 472. буккало 449. сЛ стап.
арпаџнк 457.
асура 473, 474. сГ. рогожава, ведро 462.
вевчаннце 439.
бадем 459. вергија 458.
оамЈве 457. верига 441.
баннца 474. с(. дроња, гужвара. внле 459, 463.
Ба&анцн 463, 509. ввно 458, 463, 467, 468, 473, 474, 480,
бач 449, 461. 500.
бачнло 422, 431, 432, 434, 447, 449, виноград 458, 459.
461, 462. внноградаретво 458.
бачица 449, 450, 461. Власн 434, 452.
баџа 439. воднвв 441.
башта 421, 467. воловарнак 440, 442, 413, 444, 446.
бег 415, 420, 432, 438, 455, 473. воКарство 458.
белача 470, 472. с(. џубе. воке 459, 463.
белв лук 457. врата 441, 442, 443, 444, 446. Внда
Блакана 475. аратаице, канаја, кааапик, аорта.
Враждани 463. вратваце 439, 440. Види врата, ка-
бравда 437, 446, 458. с(. јаз. пија, аапиџак, порта.
СКОПСКА ЦРНЛ ГОРА 511
вршннв 443, 488. с1. снч. хито 459, 463, 490, 499.
нуна (целв и орестрижена) 460, 461.
470, 488, 489, 496, 498. аабан 470, 471. с(. аабув, збви. Види
додана.
Галичанн 485. вабув 445. с{. забан, збаи. Види до-
гаће 470, 472. дана.
Глушанн 463. ваветнна 466, 467.
голвћ 457. вадруга 447, 455, 470.
Горњанци 422, 460, 463. аанат 455, 462, 507.
гоч 466. васелпв 438.
грабле 460. вастор нв астадннв 470.
грабуле 463. збан 445, 471. с1. вабан, забун. Види
грахор 457. долаиа.
греде 463. зенљана чиннја 473. с{. ћаеа'
трне 473. с{. крчнг, стониа, тестија. аемлорадња 434, 455, 457, 458, 459,
гробље 454, 469, 485. 460, 462, 464.
грохће 458, 473. векуннца 437.
губер 473, 474.
гунно 436, 443, 446, 447. наба 438, 440, 444, 447. с{. подрун.
гухвара 474. с{. баница, дрооа. нндуотрнја доиаћа 463.
гуњче 472.
гурбет 490. с{. турбетдун, печадба. јвбува 422, 459, 463,
гурбетдук 462. с{. гурбет, печадба. јаз 437. с{. браада.
јара 457.
двоколнце 460, 463. јастук 473. с{. перннца,
двор 438, 440, 446, 481, 492. Јеврејв 462.
дворвште 438, 440, 441, 443, 444, 446. јелев 470, 472. Видн џенвдан.
с{. авлнја. Јерненв 462.
девојвчва вућарица 443, 444. с{. ку- јечам 457, 474.
ћарица.
десетав 465. каварница 446, 447.
днвге 472, с(. подвезе. кајнак 462, 474.
дннњацн 439. с.{. оџаци. кајснја 459.
днња 457. каинја 441. с(. иортн. Видн вратв,
долвна 445, 470, 471, 472. Видн аабаи, врвтиице, вапиџив.
забун, збвн. каннџик 441. Види врата, вратвице,
дрвеив јаонја 463. квиијв, порта.
дрвена вашнва 473. каришик 474.
дрвенв кола 463. катун 432, 447.
дрневарнја 463. кафтарка 445.
дрвеии еаидув 463. каца 458, 462, 473.
дрвланнн 443, 446. кашика 440.
дрнодељсгво 462. кашкавал 462.
дрлача 459. с{ бранв. кецела 471. с(. утајва
дроња 474. с{ баница, тужвара. кнсело хлево 461, 474.
дуван 459. клет 440, 442.
дунћерлув 462. клучевн 439. с{. рогоаи, сохе.
ћуиече 474. кмет 465, 467, 477.
вохух 472.
еннтмоп 467. кокошарннк 443, 444.
.ш&есП^ОО^к
512 сввтоалр ТОМИЋ
кода 460, 463. нанастир410, 415, 426, 429, 481,436.

кодун 471, 472. Види тнаааца. 487, 465, 466, 467, 503, 504, 505, 506.
коиуннца 431, 432, 433. 507, 509.
кондуре 464, 471. наиастириште 436, 466, 503, 505.
коиопла 459. нарана ва нос 470.
кораи 494, 498, 499. нарана око глаае 470, 463.
Косовска битва 437. масдо 461, 462, 463.
котао 441, 473. машад>ка 473. с{. мешарва, иаћве.
вочина 443, 444. мешарка 440, 441. <л". нашад.ка, иаћве.
кош 442, 443, 444. миндерлук 441.
коштла 445, 470, 471, 472, 474, 476, Нврковчани 430, 463.
479. Види Фстав. млатило 459.
краставцн (виседи) 457, 474. мотика 4'ЈО, 464.
кров 439, 442, 443, 445, 447, с*. уртија.
кроиид 463. сг\ цраи лук.
набој 473.
кромпир 457.
насдон 447, 462.
крин 463, 471.
наћве 440, 473 с{. иашаљка, нешарка.
крсио ине 466, 467. Види слава.
ниаат ренен 471. Внди колун.
крстатлнја кошуља 445.
ииска од рааиих воваца 471.
вреташица кошула 471.
овае 457.
крчаг 473. с{. грае, стонна, тестија.
огњиште 440, 441, 442.
нрушка 422, 456, 459, 463.
одаја 440, 441, с{. соба.
кукуруа 457, 458.
оанна 457.
купус (кисео) 457, 467, 474, 491, 499.
овућиица 457.
ку1а 438, 439, 440, 441, 442, 443, 444,
опанцн 471, 472.
446, 447, 453, 454, 460, 461, 463, 466,
ораси 459, 488, 489, .498.
467, 468, 469, 472, 473, 479, 480, 481,
оџаци 439. с{. дии&аци.
480, 495, 507. с(. кжша
,ку1а« 439, 440, 441, 442, 474.
кућарнца 444, 445, 446. с! девојачва пануклија 472.
кућарица. паприка 457, 474.
кућарица ва трду 447. с(. чобавска папуче 471.
кућарица. оастнри 449.
кАш,а 438. с{. кућа пастрна 474.
Куцо-Власи 434. пасул, 457, 474.
Кучевиштаии 427, 432, 463. патлиџаин 457.
пеичер 480. сС провор.
Лаваропољци 435. оериица 473. с{. јастук.
лан 459. печалба 455, 462, 463,507. с{. гурбет,
деблебија 474, 499. гурбетлук.
дистра 443. Пмроћани 472.
ложичариик 440. влемн,а 443, 444, 473.
лопата 460, 463. подвеае 472. с{. дивге.
лубенице 457. подрум 438, 440, 441, 442, 444, 473.
с{. изба.
Љубанчани 460, 463. појас 471,472,481. с{. орепас, тиниил.
појата 447, 448, 461. Видв станар-
навала, мада (махала) 414, 421, 423, ница.
424, 425, 428, 486, 469, 495. пондила 442.
1П1(12ес1 1» ^ л О О * ? 1С
ОКОПСКА ЦРНА ГОРА 513
норта 441, 466, 483, 484. с{. капија. собнца 442. Види соба.
Види врата, вратаице, капипик. соларннв 440.
препае 472. с(. појас, тваница. сор 460.
иресеж 443. софра 467. с{. трпеза.
прнвенлуша 440, 441, 442, 446. сохе 444, 449. с{. кд>учеви, рогоив.
прнјеклад 441. сиахндук 465.
проаор 439, 440, 441, 473, 489. с{. пен- Срби 452, 454, 455, 460, 495, 507.
чер. Види прозорац. срп 460.
проаорац 440. Види пенчер, ироаор. српски 410, 452, 453, 454, 455, 465,
проскурпца 467, 468. 472, 507, 508, 509.
пшеннца 457, 468, 469, 474. стаја, 447.
отанарннца 447. Види појата.
раж 457, 474. стап 449, 462. с{. бућкало
равбој 440. стонна 446, 473. с{. грие, крчаг, те-
ракнја 458,467,468,473, 474, 480, 500. стија.
рало 459. 463, 468. сточарстно 434, 455, 457, 458, 460,
раонжк 464. 462.
роговн 439, 444, 468. <■!. клучеви, сохе, сукно 470.
рогошша 473, 474. с(. асура. еурутка 461.
ртпе 439.
ручник 470. таван 440, 441, 442, 447, 473.
тестија 446,473. с(. грне, крчаг, стониа.
сабор 436, 445, 465, 466, 467, 473, тнкве 458.
474, 494.
ткаинца 471, 472. с{. појас, препас-
саборнште 436.
Види колуи.
савардак 449.
тоалуцн 470, 472.
садата 457.
тор 453.
сан од бакра 473.
трвп 444,
еач 443. сС вршиик.
Тресончанн 435.
свнлена буба 459. треш&е 456, 459.
секнра 460, 464. трло 431, 432, 434, 447, 448, 449, 457,
седиште 438, 455, 505. 461.
село 409, 410. 411,412, 413, 414, 415, троножна столнца 473.
416, 417, 418, 419, 420, 421, 422, 428,
трпева 467, 468, 473, 474. с(. ссмра.
424, 425, 426, 427, 428, 429, 430, 481,
турекн 431, 432, 452, 453, 455, 470,
432, 433, 434, 435, 436, 437, 438, 450,
451, 452, 453, 454, 455, 456, 457, 460, 509.
461, 464, 465, 466, 467, 469, 479, 488. Турцн 411, 430, 432, 450, 452, 453.
490, 493, 500, 503, 504, 505, 506, 507, 465, 473. 490, 497.
508, 509.
снр 461, 462, 463. ћаја 460, 461, 462.
»Скопјанац' 412. ћаса 473. с(. аенл>ана чинија.
слава 450, 465, 466, 467, 468, 469. ћелица 488, 439, 440, 441, 442.
Види крсно иие. ћуннца 445.
сдеже 449. ^унур 463.
Сдовени 434.
слон 447, 448, 449. Види сдоичић. убао 423.
сдоичик 449. Вида слон. убруе 470.
соба 440, 441, 442, 478, 474. с(. одаја. удут 416, 417, 456.
Види собица. ујаж 447. сГ. ушур.
КТНОГР1МКИ 8ВОРИИК, КВ.ИП VI. 38
шШгесИи Ч л О О З ^ С
514 СВЕТ08АР ТОМИЋ.
урда 461. Црмогорци (скопсви) 413, 414, 457,

уров 467. 459, 460, 461, 465, 467, 469, 470, 472,
уртнја 439. с{. кров. 473, 474, 497, 499, 507.
утајка 445, 471. с5. кецеља. Црногорка (ссопска) 414, 445, 470,
уБумат 424. 471, 473.
ушур 447. сЈ. ујам.
чакшире 470, 472.
фес 463, 473. чарапе 471, 472.
фстаи 470. Вадн кошуља. чардак 439, 440, 441, 442, 443.
фурунџидук 462. чатнје 439.
черга 462.
хлебиа пек 443, 446. чесна 423, 424, 426, 427, 428, 446.
чифлик 413, 414, 417, 437, 455, 465.
чобанска ку&арица 449. с{. кућарнца.
Цигаин, ковачи 464. чорба кисела 474.
цревје 471, 494, 495, 498. сЈ. цревуле.'• Чучерцн 463, 469.
цреиуле 471, с{. цревје.
црепн>а 488. с1. црепуља. џамадаи 472.
црепула 443. с1. црепња. џамија 424, 430, 431. Видн адаџа
црква 424, 430, 431, 436, 454, 466,'» џубе 472. сГ. белача.
467, 468, 469, 489, 503, 504, 505, 506,;»
507, 509. шаиија 471.
црквпште 454, 455, 466, 503, 504, 505> шесторедица 457.
506. шливе 459.
црии лув 457, 463. с(. кромид. штице 463.
б) преглед гвогра*ских имена.

Лаалови&а Мала у Глувоме 436. Бела Вода, пашњак 422.
Ллаџа-џамија у Скопљу 430. Бела Гора 420.
Дустрија, земља 453. Белашннц« 420.
Белнградац, арнаутско село 415.
Вања, врело 416, 422, 423. Белииска Река 452.
Вањаии, село у Саопској Цраој Горн БедЕОиа Мала у Вразди 469.
412, 413, 414, 417, 422, 423, 429, 436, Велковнка Мала у Глувоме 436.
437, 438, 450, 466, 477,504, 508, 509. Бел>ниска Речмца 425.
с(. Бананв. Б&лм Каменв 410.
Вањаиска Река 418, 422. 423, 424, Бнгор, нзвор 426. сГ. Бнгорска Вода.
425, 426. Вигор, капела 504.
Бањаиека Речица 423, 437. Бнгорска Вода, извор 426. сГ Бвгор.
Ванннв, село у Скопској Цраој Гори Бндо 419, 422.
410 с1. Бањаии. Виллк 420.
Вањска Рева 421. Бдаговештенскн аабел 422.
Бардовце, ЧИФЛИК 413, 421. Бдаговештење, иавастнр 419,436,504.
Варнца, извор 424. Влаце, арнаутсво седо 415, 451, 454.
Башннац, паш&ак 428. Блатија, раввнца 413.
Вела Бара, игвор 425. Влато, област 412, 452.
Бела Бара, пашњак 428. Вол>аин, 421, 422.
Бошњак, опустедо село 451. Гаав-баба 416.

Бошњакоиац, очустело село 452. Галнчник, седо у дебарском санпаку
Бравда, седо у Скопској Црвој Гори 435.
413, 414 418, 423, 424, 425, 429, 437, Гнлане, аарош у Старој Србнјн 453.
466, 467, 469, 490, 505, 507, 509. Гиновце,.420.
Вреаа, крнаутско село 451. с?. Врест. Гланнчкца, пашњак 425.
Врвет, арниутско село 415, 429, 451, Глоусв, село у Скопској Црвој Гори
454. сГ. Бреаа. 410. сГ. Глуво.
Вродац, село у Скопској Црвој Горв Глуво, село у Скопској Цраој Горв
410, 413, 414, 418, 419, 420, 4Г7, 429, 414, 418, 428, 424, 429, 136, 437, 438,
438, 439, 454, 459, 466, 506, 508, 509. 450, 466, 490, 491, 505, 508, 509.
Бродачка плаинна 415. Гогошница 415.
Бродачки Поток 427. Годеи, село у Старој Србији 416.
Бугарска, аемл>а 462. Голека Падниа, пашњак 425.
Букораино, пашњкк 422. Гори, мијачко село 435.
Булачаии, блатско село 413, 414, 416, Горњани, седо у Скопској Цраој Горн
428, 429, 438, 456, 473, 508. 412, 413, 414, 422, 427, 429, 430, 436,
Булачанска Река 418, 428. 450, 466, 478, 495, 505, 508.
Булачански хрид 418. Горња Чешма 428.
Бутел>, ЧИФЛИК 410, 413, 437. Горње Орннаре, ча«лак 413, 429.
Горње Радишаве, ча«дак 413.
Ваиедење, маиастар 436. Горњи Радунац, извор 421.
Ваведенски вабел 422. Гошикца, село у Старој Србајн 415.
Вардар, река 413, 41<>, 417, 419, 421, Гошнвце, арааутско седо 415.
422, 426, -128, 45% 458. Гошнвца 415.
Велика Госпођа, Оклопаача, црк- Градииа, брег 418, 420, 424.
внште 501. Градиште, пашњак 425.
Висов Хрид, иашњак 425.
Вла(х)ов Гроб, иесто 434. Данчнбена Мала у Бразди 469.
Влаов Ватун, место 434. сГ. Влахоа Дафина, главица 423. сГ. Кулн.
Дебели Дол, селоу Старој Србнја 415.
Катуи, Влахћ Катоуаћ. Дечани, маиастир у Старој Србији
Влахов Катуп, иесто 434. сГ. Вдаоа 509.
Катун, Вдахћ Катоунћ. Двлндеро, река 428.
ВлаХБ ВатоунБ, иесто 434. сГ. Вдаоа ДлБбица 409.
Катун, Вдахоа Катуи Длга Њнна 412.
Влашка, аекл>а 462. Длвга ПолФиа 410. сГ. Дуга Пољана.
Водио, седо и плааиик у Старој Ср- Докша, азвор 425.
бији 416, 443. Долнвадишта, пашњак 428.
Врањскв округ 453. Доња Чешма 428.
Вриеж, аоса (хрид) 418, 456. еГ. Вр- Доње Оринаре, ча«лик 413.
веш. Доње Радншане, ЧНФЛИК 413.
Врвеш, коса (хрнд) 416, 417, 418, 421, Доњи Забел 504.
423. 424. сГ. Врвеж. Доки Радунац, навор 421.
Врвеш, пашњак 431. Доубица, 414.
Врнец, седо у Старој Србији 415. Дробњак, ариаутско седо 451, 454.
Вртачице, азвор 124. Дробњаци, пдене у Цриој Гора 432.
Вучнтрн, варош у Старој Србаји451. Дуга Пол>ана, испаша 410, 425, 437.
сГ. Ддћга ПолЉиа.
33*
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
516 СВЕТОЗЛР ТОМИТК.
Ђур1,ев До, арнаутско седо 451. Боштано Поле 451.

Бошчнцовн&а Мала у Глувонв 436
Едрнјевце, пасвштв 427. Бралнца 410.
Елесхан 415, 421. Брвна Глнва, коса 421, 422.
Бренле, брвг 416, 422.
Живаии&а Мала у Глувоне 436. Брст, брег 425.
Жввкова Мада у Браада 469. Брст, пашњак 425.
Була, глаанца 423, 424 с{. Да*ава.
Згуровце, паснште 427. Була, иасиште 427.
Златне Руие, несто 417. Бунаиово, варош у Старој Србвјв
Злокукане, село у Старој Србвји 421. 412, 413, 463, 474.
Буиановско ооље 412.
Ивнс-бегово, ЧВФЛОВ 413. Вуршунлн-хан 424.
Иавор, брдо 419. с(. Квта, Скевдерица. Бучевачка планина 415.
Ииввр, пашњак 425. Бучевачка Река 418, 425, 505.
Иса-бегова џаиија у Скопљу 430. Кучеиачки нанастнр 426.
Бучевачкн хрнд 418, 426.
Јаанрце, ЧИФАИК 413, 415. Кучевнете, село у Скоиској Црној
Јанчев Ивр, иааор 421. Гори 413, 425. с{. Клиеииш.а, Куче-
Јеленина Глава 415, 419, 422. анште.
Јовчова Мала у Бразди 469. Бучевиште, село у Скооској Дрној
Јужна Морава, реаа 412, 419. Гори 410, 413, 414, 416, 418, 419,
420, 425, 426, 427, 429, 436, 437, 438,
Кавннново брвдо 409, 410. 450, 451, 454, 466, 475, 476, 477, 479,
Кара-даг, област 411, 412, 413, 453. 482, 488, 493, 503, 506, 508, 509. сГ.
с(. Скопска Дриа Гора. Клвчеаивда, Кучеаисте.
Кара-даг, илаиина 416, 418, 419, 429, Лавонац, извор 424. сГ. Лаовец.
452, 462. Лаварополе, село у дебарскох сао-
Кара-даг, земха 411. с1. Кнежевнна џаву 435.
Дрна Гора. Лаовец, извор 424. с(. Лааовац.
Бачаннк, варош у Старој Србнјв 417, Левоуново ссло 410.
451. Ле^ан 474.
Бачаннчка Клнсура, 415, 423. Лененац, река 412, 413, 418, 420, 423,
Кираиџијева Мала у Браздн 469. 424, 455.
Бнсела Вода, 416, 417. Лопар 420.
Кнта, брдо 419, 426. с{. Извор, Скеи- Лопоушане, селнште 410. сГ. Лону-
дерица. шани.
Битка, брег 415, 420. Лоиушанн, селиште 438.
Блћчениша, село у Сковској Дрној
Гори 410, 411. с1. Кучервште. Љубаначка Река 418, 426, 427.
Боаеље, село у Старој Србвјн 458. Љубаначки хрпд 418.
БојнКева Мааа у Браздн 469. Љубанце, село у Скооској Црној Гори
Копиљача, плавина 415, 419, 420,432. 413, 414, 415, 427, 428, 429, 437, 452,
Боралско Калење, арх 421. 466, 476, 495, 506, 508, 509.
Борбули&ска Река 415, 420. Љубизкда, арваутско село 415.
Борнта, взвор 425. Љуботеи, село у Свопској Црвој Гори
Косова Мала у Браадв 469. 413, 415, 420, 428, 429, 480, 486, 460,
Босово, област (пол>е) у Старој Ср- 462, 466, 496, 506, 509.
бији 419, 453. Љуботенска Река 415, 418,426,428.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
СКОГ1СКА ЦРНА ГОРА 517
Љуботвнскн хрнд 418. Пожарани, арааутско село 451.

Љужа, обл&ст 452. Поповн^а Иалв у Глувоие 423, 436.
Поповнвева Нала у Вразди 469.
Иакедонији, земља 412, 490, 496. ПрМоужде, село у Сковској Црној
Иала Рена, ооласт 435. Гори 410.
Налеевја, област 453. Прешево, село у СтароЈ СрбиЈк 412.
Манастнрнште 416. Прешевеко пол>е 412.
Иаркачевац, паш&ак 425. Прнарен, варош у Старој Србпјв 410
Наркев Кавен, главнца 428. Пударац, извор 424.
Нарушанн, селиште 426, 487. Пуплак, брдо 415, 419, 420, 428.
ИатејнЦ иаиастир у Сткрој Србнјн Пунл>ак, ласиште 427.
415, 419, 467. Путев Еаненнк 416.
Ннрковнчкн хрид 418. Пчн&а, река 458.
Ннрконцн, село у Скоиској ЦрноЈ
Гори 412, 413, 414, 416, 424, 425, Раднка, река 435.
429, 436, 450, 451, 460. 466, 469, 505, Раднчевнка Нала у Глувоне 436.
507, 508, 509. Радншане, село у Старој Србији 426,
Нлачишта, пасиште 427. 429, 473.
Нолчнште 420. РадашанеКа Река 426. Видн Серава.
Нежчин До, 417. Рвдошевац, пашњав 421.
Норави, река (област) 420, 451, 453, Рајчн&а Жала у Глувоне 436.
468. Рајовеке Плоче, пашњак 425.
Норавкца, река 412. Ранно, висораван 415, 420, 432, 462.
Нуетаф-пишнна пажнја у Скоплу Ран^ел, извор 421.
430. с{. Св. Петка. Раштак, блатско село 413, 428, 429,
473.
Ннкоштвк, свло у СтароЈ Србвјн 455. Раштевнца, рева 415, 417, 418. 428.
Ниниовац, ариаутско село 451. Раштевекн хрид 418.
Ново Село, село у Старој Србији 458. Ровнна 420.
Река 425
Овче Нол>е, у Старој СрбиЈн 477. РувуннЈа, чи*лик 413.
Орид, варот у МакедоивЈв 488. Руеовн1а Иала у Глувоне 436.
Орндеко пол>е 483.
Орашац, иввор 424. Св. Архангел, напастир у Кучввн-
Орнан, село у СтвроЈ Србији 415. шту 426, 436. 437, 504, 506, 507,
Оеоје, иијачко еело 435. 509.
Св. Архавгел, развалиие нанаствра
Палнводенвци, арваутско село 451. у Скопду 430.
Палошевиаа, глввнца 423. Св. Архангел Ннханл н Гаврнл,
Петран До 416. ианастир у Призреву 410.
Пештер, патњак 421. Св. АтанаенЈе, арква у Кучевишту
Пнгулова Рупа, 452. 503, 504.
Пнжеиића Нала у Глувоие 436. Св. АтанаенЈе, црнвиште у Бравди
Пнрг у Св. Гори 410. 506.
ПобужЈе, село у СвопекоЈ ЦрноЈ Гори Св. Атанаенје, црквиште у Тану-
410, 413, 414, 426, 427, 429, 435, 436, шевцу 454, 455.
438, 459, 463, 466, 487, 506, 508. 509. Св. Погороднца, Црногорска, иа-
Пооушка Река 418, 426, 506. настир у Побужју 410, 411, 426, 427,
Побупкн хрнд 418, 426. 506.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
Св. Богороднца НатеЈићска, иава- Св. Снас, раавадвне цраае у Гдужоме

стар 430. 424.
Св. Богороднца, црква у Браздв 505. Св. Спае, црвва у Кучевншту 503.
Св. Вогородица, црввиште у Бресту 506, 509.
454. Св. Спас, цркваште у Бањаннма 504.
Св. Вогороднца, ш<каиште у Мате- Св. Соае, црвввште у Бдацу 454.
јвћу 455. Са. Тројнца, црква у Чучеру 505.
Св. Богороднца, црквиште у Љу- Севац седо у Старој Србвји 421.
банцу 506. Серава, река 409, 410,426,430. Видн
Сн. Ваведење, црква у Љубаицу 506. Радвшавска Река.
Св. Ваведење, цравиште у Бањанима СнЈа-бегова џаинја у Скоо&у 424.
504. Скрнни&сиа ЗБупа 421.
Светв Гора, подуострао 410, 503, 509. Скеидерица, брдо 419. сГ. Нзвор, Кнта.
Св. Днмнтрнје, црквнште у Иобужју Скопде, аарош у Старој Србаја 409,
506. 410, 411, 412, 413, 415 416,418,420,
Св. Ђерће, цркаа у Бањанима 504. 422, 424, 426, 429, 430, 435, 443, 456,
Св. Ђорће, цркваште у Дробњаау 462, 463, 490, 500, 507, 508.
454. Скокека котлнна 456, 461.
Св. Ђорће, манаствр у Љуботену Сконека равннца 412, 413.
436. Скоиека Црна Гора, област у Ста-
Св. Ђорће, цркаиште у Матејаћу 455. рој Србвјв 409, 410, 411, 412, 413,
Св. Ђорће, црквиште у Славоавћу 414, 415, 416, 420, 424, 425, 427, 429,
505. 430, 431, 432, 433, 438, 450, 452, 453,
Св. Ђорћије, црвва у Љгботену 454, 455, 456, 460, 465, 466, 469, 479,
506. 503, 504, 507, 508, 509. в(. Кара-даг
Св. Ђурће, маиаствр у Сеоплу 430. Чр&мна Гора, Цр&аа Гора.
Св. ИлиЈа, манастир у Бањавнма 437, Скудрни, мијачко седо 435.
504, 505. Славковац, арнаутсво седо 451.
Св. Илнја, мавастзрнште у Мираов- Слиаовик, седо 410.
пдма 425, 436, 506. Сднвоамћп, изаор 425.
Св. Јован, црква у Горњанима 505. Слнвовнки, седиште 438,450,451,505.
Св. Јован, црвваште у Љубавцу 506. Солун, аарош у Македоаијн 417, 460,
Св. Неркурнје, црквиште у Мврков- 462.
цижа 505. Солуиеко ноље 462.
Св. Ннннта, манастар у Горњаанма Сронја, вем*а 462, 465, 470, 509.
410, 430, 436, 437, 505, 506, 507, 509. Сркевац, аода 504.
Св. Никнта, црквиште у Никоштаку Станбол, аарош у Турској 483, 487.
455. с(. Царнград.
Св. Ннкола, црква у Глуау Станн&а Нала у Гдувоме 436.
Св. Ннкола, црава у Кучевншту 503. Станчеаац, иашњак 421.
Св. Никола, црма у Марвовцима Стара Гумна, место 504.
505. Стара СрФија, зеида 412, 467, 475,
Св. Нивола, манастир у Љубавцу 490.
437, 506. Стара Чешиа, 421, 426.
Св. Петка, црава у Своп*у, 431. с?. Старн Сачаник, седо у Старој Ср-
МустаФ-аашана џамија. бијв 412.
Св. Нетка, црква у Мирвовцима 505. Стенковац, гдаваца 423.
Св. Петка, црква у Побужју 506. Страшка, река 428.
Сн. Петка, црввиште у Кучевншту 504. Стрниа, седо у Старој Србнјв 415.
.ш&ес^у^ОО^к
Стубловача, брдо 416- Црни Каиеи 410, 416, 437. сГ. Чрвви
Студена 419, 420, 458. Кааен.
Студеиа, караула 420. Црннца 411.
Студеиа Вара, арнаутско свло 451.
Чагловица, арнаутсво село 451.
Сува Чешма, извор 425.
Чаушевац, извор 428.
Суводол, речвца 425. Чекалнште, несто 453.
.Султан-Мурата чаде* 419. Челннкв 410.
Чешиа 427.
Танушевцн, арваутсво село 415, 429,>, Чешинче 427.
454. Чекићена Мала у Бразди 469.
Таснна Чееиа, 417. Чр&ииаи Гора, Скопсва 411. с$. Ка-
Тервији&а Мала у Глувоме 486. ра-даг, Свопска Црна Гора, Чрвна
Тееалија, зем*а 434, 460, 462. Гора.
Тоиашенића Мала у Глувоме 436. Чрвна Гора Своиска 409, 410, 414.
Топлички округ 453. сС. Кара-даг, Саопска Црна Гора.
Топ-чешиа, пашњак 428. Чрешеио, село у Старој Србцји 414,
Траибона Мала у Бразди 469. сС. Црешево.
Ч р м н Баиен 410. с(. Црни Каиев.
Херцеговииа, аемља 439, 447, 4С7., Чучер, село у Саопсвој Црној Горн
418, 414, 421, 422, 429, 434, 450, 466,
469, 493, 505, 508, 509.
Цараград, варош у Турској 462. с(.
Чучерски Поток 421.
Стамбол.
Црешево, бдвхско седо 410, 413,414,:, Шар (Шара), шанииа у Старој Ср-
428, 429, 438. с{. Чрешево. бнји 462, 500.
Црнннца 411. Шашар, арнаутско село 415, 451.
Шашено, село у Старој Србнјн 417.
в) преглед породичних и осталих превиквна.

архнјеннскоп ПаЈсије 411. Јанконн&и у Мврковцнна 451, 469.
Валшнкн у Марковцвна 451, 469. Каниовнки у Мирковцнна 450, 469.

Белнпченићи у Кучевишту 452. Кајоиићи у Чучеру 469.
Вој&икеввкн у Кучеввшту 451. Кајсторовн&и у Мнрвовцвиа451, 469.
Кароап&н у Мнрвовцнма 450.
Вареакеаићн у Мирковцива 469, 505. Кароиченн&н у Кучеаншту 451.
Вучовићи у Мирвовцжиа 451. Качаниклијевн&н у Чучеру 469.
Вучконн&н у Мврвовцииа 450. Ковачевн&и у Мнрвовцина 451.
Којчнновн&и у Чучеру 469.
Дабовнки у Мираовцвна 451, 469. Копстантнп Техон 409, 437, 438.
Даичонићи 469. Копетаптин Фнлоеоф 410, 411.
Ђурнћн у Чучеру 469. Коичаревп&и у Мирвовцина 450,469.
Крал> Дечанскн 506.
Еди-беј 420. Крал.еин& Мнрко 438, 468, 479, 480,
481, 482, 497, 498, 500.
8иваеовикИ у Мнрковцижа 469. Краљ Мнлутнн 409, 410, 414, 430
Зотовнан у Мирковцима 450, 469. 434, 437, 488, 505, 506.
о&есИзу ^ л 0 0 3 1 С
Кралнци Дафиив 423. Садн-ћаја из Љуботена 460, 469.

Курбалнкн у Мирковцина 450. Св. Свва 504, 506.
КурФалијевикн у Мирковцика 469. Св. Сннеун 506.
Славновн&в у Кучевишту 451.
Лалевн1н у Чучеру 469. Сиококићи у Мкрковциив 451, 469,
Левајконнкн у Мкрковцикв 469. Стеван Внеови 410.
Лнврнн 450. Султан Иурат 419.
Лннрнннкн у Чучеру 469.
Урдарнкн у Чучеру 469.
Налић-оеј 420.
Ианнукони1и у Мирвовцина 469. Цајковики у Кучевишту 452.
Нндош ОФнлик 507. Цвр Душан 410, 430, 434, 438, 459.
Нинкнкеннвн у Кучевишту 451. 453, 506.
Нустаф-Паша 424. Царнца Јелена 430.
Цар Урош 411, 430, 506.
Неделчинини у Кучевишту 451. Цринчнћн у Вучевишту 451.
Неиа&нкн 417, 429, 434. Црногорци у Булачанииа 413, 414.
Новаковжки у Мкрковцина 450, 469. С1*. Пејвовцк, Пејковићи, Цриогор-
чевићи.
Пејкоин&н у Булачаииив 413, 414, Црногор4еви1и у Булачанинк 413,
469. с*". Пејковци, Цриогорцк, Црио- 414 аГ. Пејковци, Пејковнћк, Црио-
горчевнћн. горцх.
Пејвонцк у Булвчаника 413. с{. Пеј-
ковићи, Црногорци, Црлогорчевићи. Чврнојевнћ Ареевнје, иатрвјврх
Пнгуловићи у Кучевишту 452. 453, 455.
Пнјакоинћн у Мирковцииа 469. Челнкикн у Чучеру 469.
Пнслеиић Петво 448.
Поновнћ у Браздк 490. Џеповв у Чучеру 469.
Рајоввкн у Кучевншту 451. Шегионовнки у Кучеввшту 451.

Рајчиинки у Кучевншту 451. Шишвоввкн у Мирковцнкв 451, 469.
Шолијевнки у Мпрвовцика 451, 469.
П|||20С1 I./ ^ Л оо^1е

1
ИБАР
АНТРОПОГЕОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА
Р А Д О М И Р А М. ИЛИЋА
у ^оо^1е
,ПЈ|Ј20С1 I"
Кад ми је ивмећу области у Србији ваљало једиу
ивабрати да је у геограФско-аитропогеограФском по-
гледу проучим, зауставио сам се на сливу Ибра.
Више је разлога било са којих сам се на ово од-
лучио. Важнији су: 1., значај ове области у доба наше
славне прошлости; 2., са раниЈих својих путовања внао
сам како је она пуна материјалних остатака из тога
старога доба и свеже народне традиције о њима; 3., био
сам уверен и у то да ћу у овом.крају ив патријархалног
културног круга моћи доиети доста ваљаних антропо-
геограФских података.
Проучавања сам започео још у почетку 1900. год.
па сам на њима радио све до ових дана. Прибирање
материјала било је двојако: 1., претходно проучавање
старих споменика и остале геограФСКо-историјске ли-
тературе о овој области и 2., путовање и проучавање
области. Путовао сам у четири маха: у лето 1900., 1902.,
1903. и 1904. године.
Резултат тога петогодишњег рада је ова расправа.
У њој је у главним цртама изнет геограФски опис слива
Ибра у Србији са кратком историјом његовом. А антро-
погеограФске прилике су дет&лно проучене. Овом је
одељку поклоњено највише пажње.
Уз рад иде више карата, цртежа и ФотограФија што
ће олакшати разумевање.
Обавеван сам да се овде захвалим своме ироФесору
г. Др. Јов. Цвијићу, који ме ни овом приликом иије
524 РЛДОМИР М. ИЛИЋ
оставио бев својих савета и допустио ми да већи део

претходног рада извршим у ГеограФском З а в о д у кори-
стећи се књижнвцом, картографским справама и другим
апаратима заводским.
Материјално сам при путовањима помаган из Фонда
пок. Виадимира Карића. Нека је слава писцу „Србије!"
**с5и1С»
оо^1е
к
,П1|120С1 I",/ ^ Ј
01ТШТИ ДЕО
I. Положај, границе, име и величина области.

Предмет јеовога рада геограФско-антропогеограФоко
проучавање слива реке Ибра од кад од Рашке почне
тећи кроз Краљевину Србију па док на северу не уђе
у клисуру код Маглича. Овај слив припада областима
југо-западнв Србије и налази се измећу копаоничког
била на истоку и Голије са њеним северним продуже-
њнма на западу. На истоку ова област допире до 38*30'
и. г. д. (по Феру), а на западу до 38° и. г. д. Најјужнија
тачка додирује 43°10' с. г. ш. а најсевернија 43°40' с.
с. ш. Средином њеном тече у меридијанском правцу
река Ибар примајући с обе стране више река и потока.
НајвеКи део границе поклапа се са развођем Ибра
и на истоку почиње од највише тачке Столова — Равног
Стола — па иде гребеном Столова на југо-запад делећи
воду Рибници на северу и Ибру на југо-западу, аатим
се хвата Дебелог Брда 1985 м.) и Белог Камена и ту
скреће у луку на запад обилазећи изворну челенку реке
Рибнице, која тече к северу непосредно у Западну Мо-
раву. Граница, односно развоће, даље прелази преко
Кобасица добивши правац исток-запад и дели воду Со-
кољој Реци на северу и Гвоздачкој Реци на југу. Одавде
граница осетно почиње скретати југу обилазећи лучно
врло лепу изворну челенку Гвоздачке Реке и прелази
преко: Обле Главе, Савине Трпезе, Металнце, Буковика
и Жељина на Стражиште и Раскорје по том на Ладо-
П|||20С1 11/ ^ Л
I
526 РАДОМИР М. ИЛИЋ
јевац и Караулу. С овога дела развођа слива се много

потока Ибру с једне — западне — стране а на су-
протној страни постаје речни систем Расине. Од К а р а -
уле где се развође јако суви (јер се на 1 км. растојан>а
примичу изворишта Мале Реке и Кознице) граница иде
на Нераћу (1332), Гарушану (1324) и Врлу Страну п а
одатле једним јако 8аталасаним гребеном иа Војничке
Колибе и ту се хвата гребена правога Копаоника п р е -
лазећи преко Јарма, Пајиног Пресла, Сувог Рудишта
(где достиже највећу висину од 2140 м.) и код Вампи-
ровог Гроба (1256 м.) избија на српско-турску државну
границу.
Јужна граница ове области није природна. Она се
поклапа са државном границом измећу Краљевине С р -
бије и Отоманске Империје. На занаду граница иде
реком Студеницом док ова не скрене из мсридијанског
правца у правац исток-запад, па онда гребеном Чемерна
на Дубочицу и Маглич.
По главној реци, која дужином од 60 километара
кроз ову област тече, она се зове Ибар. Ово име није
ново, датира из најранијих времена, из доба балканских
староседелаца и свакојако биће илирског (а можда и
келтијског) порекла. Словеии су, дошав на Балканско
Полуострво, примили ово име па га и задржали. Срби
су и у најранијим временима Ибром називали не само
реку већ и област око ње. У нашим старим спомени-
цима ми се често сретамо са речју Ибар у овом другом
значењу. Тако Стеван Првовенчани у животопису Не-
мањину вели: ,,...н дднд в и т еиоу уестк откУћствнп гего,
Ккстоуна стрдна, рекомдп Топлнцд, Нврћхе н Рлсннл н глд-
голгешле ргкм..." Новаковић1] је утврдио, да под овим
Немањиним Ибром ваља разумети крајеве око реке Ибра
од Звечана до Мораве. Даље у врхобрезничком родо-
дослову стоји, да јс Немања поред осталих подигао
') Ст. НоваковиК, Земљаште радње Немањнве. Годвшњнца I. Стр. 173.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
ИВЛР 527
»...и дроугоу цркком. свеглго Ннколн оу Нкр*...*,1) „...ОБА

1
Нкрл..." ) даде Жичи краљ СтвФан Првовенчани и т. д.
Ибар као обиасно име остаио је и на даље у упо-
треби. Соомиње се за деспота Стевана Лазаревића па
се одржало и до наших дана. Јер и у Вука налазимо
називе Ибар, Подибар и Горњи Ибар.5) Но данас је
Ибар, као обласно име у слабијој употреби, ма да није
са свим ишчезло. Овоме је поглавито узрок, што се
данас тако не назива ни једна административна јединица
(срез, округ), те се народ тако одвикава од њега. У
јачој су употреби четири имена ва четири мање целине,
на које се Ибар дели, то су: Студвница, Бан>а (или
Вањско), Коа&оник (или Копаоничко) и Иб&р (у ужем
смислу). Студеницом се назива цео леви слив Ибров,
ограђен реком Студеницом на западу, Чемерном на се-
веру и Ибром на истоку. Бања је непосредни слив доњег
тока Јошанице. Копаоник је на југу од Бање па до
Ибра на западу. А Ибром се зову насеља, која су по
дну и странама Иброве долине.
Област ова овако схваћена и ограничена пространа
је око 1200 км.1
II. Орографија, геолошки састав, морфолошке

особине.
Цела ова област у орограФском погледу припада
старој маси или родопској планинској системи. Ј. Цвијић
вели за њу ово: »Захватајући Конаоник, Голију, Ја-
стребац и т. д. она (родопска маса) се као ужа зона
пружа средином Србије и веже се са остацима старе
угарске масе, која је готово сва потонула«.*)
>) Споменнк Срп. Кра*. Акад. Наука III.

2
) Мопиш. бегМса 14.
3) Вук Ст. Караџић, Даница за 1827 г. стр. 55.
4
) Др. Ј. Цвијић, Структура и подела пданииа В. П. стр. 9. Гдас Г Ј Х Ш .
,ф\гев ћу > ^ з 0 0 3 1 С
Главне стене из којих су састављене планине ове

области јесу: еруптивне стене, архајски и палеозијски
шкриљци. Само се местимице јављају кречњаци и мрки
угал> а на много су места избили и разни метали у
жицама.
У погледу на геолошки састав има извесних раз-
лика измећу леве и десне стране Ибра. Ова се разлика
заиажа и у орограФСком и морФолошком погледу, зато
ћемо обе стране оделито проматрати.
Деона страна. Десну страну ибарског слива испу-
њује Копаоник са својом подгорином. Гребен Копаоника
пружа се СЗ.—ЈИ. и састављен је највећим делом из
гранита а Суво Рудиште из гнајса. ') Подножје је
махом из серпентина. Главни гребен Копаоника је
узан но није оштар, нити је где избила гола стена на
површину. Највећу ширину и најблажи нагиб има било
онде где достиже и највећу висину, дакле, у Сувом
Рудишту. Оно је, као и остали главичасти врхови, који
су на копаоничком гребену насаћени, без шуме. Обрасло
је густом, ниском травом а местимице и ниском закр-
жљалом клековином, која у малим жбуновима избија.
Само су стране јаруга и потока у горњим деловима
Копаоника обрасле шумом, ниже буковом а више че-
тинарском, поглавито смрчом и јелом. Има и врло про-
страних комплекса под јеловином, такав је Јељак, који
је у десној страни долине Самоковске Реке п дуг је
преко 8 км. — Од Рудишта па даље к соверозападу
гребен се копаонички таласасто пружа и многим пото-
цима и речицама, који постају у највишим деловима
његовим, разбијен је у бочне косе и ребра, те и Ко-
паоник као и Јастребац има перјасту структуру. Све
су ове бочне косе у доњим деловима спљоштене, са за-
равнима су, па се после према потоцима стрмо спу-
•) По Хердеру на њему има још и жнца магнетнта, хематита, гравата н
бакарннх руда.
ИБЛР 529
штају. Још се са Копаоником уиоредо нив Ибар пружа

више гломазних планинских била, порастављаних међу
собом дубоким долинама. Таква су била: Козје Стране,
Једовник, Шанац, Кремићска Планина и др. Од њих се
ка Ибру налази још много серпентинских масива, који
према Ибру опадају у висини, тако да кад се са су-
протне стране гледају вири један иза другога само
својим највишнм врховима. Али се Једовннк најјаче
нстиче. Изнесен је над осталим планинама тако да се
са запада и југозапада он једини види врло јасно.
Пре се угледа него и само Суво Рудиште. Највиши му
је врх Кукавица. Висок је 1858 м. Сам му је гребен
састављен из серпентина а подлога је ив гранита и
исконских шкриљаца. Гребен Једовника је прилнчно
оштар, у горњем је делу потпуно без шуме; па ни
жбуња на њему нема, лети је мрко-црвепе боје, кад
се са стране гледа. У нижим је деловима под травом.
Ту су бачије за неколика околна насеља.
Л.ева отрана. На левој се страни јављају опет сер-
пентини у већој количини по том шкриљци архајски и
палеозојски. Трахитоидних стена има мање и то око
Ибра, овде има местимице и гранита. Има и кречњака,
којн су нарочито заступљени на Радочелу. Радочело је
у највишим деловима састављено из зрнастог мермера.
Јако кварцевитог кречњака има у Бнвићима а код Ба-
љевца се јављају млаћи кречњаци: глиновити су и ме-
стимице се јављају заједно са ситнозрним, жућкастим
пешчаром. У Јаран-долу се мећу овим млаћим кречња-
цима наиази јача жица млаћег мрког угља, који се и
експлоатише.'|
Ова лева страна ибарског слива заклопљена је на
западу реком Студеницом. Главна је овде планина Радо-
') Вадв се у Јаранскои Иотоку вз осаи налих окаиа на првннтиаан аачин

(ћуикијама и будацима одвадују вомађе и колима одвлаче у Кралево). По стра-
нами ових окана иабио је у иадии гомилицамв сумпории цвет.
КТНОГГЛФСВИ ЗБОРНИК, КЊ. VI. 34
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
5 30 РАДОМИР М. ИЛИЋ
чело, од кога се на југ провлачи једно било, које чини

развође Ибра и Студеннце. Оно је врло вијугаво и јаком
ерозијом местимице је знатно сужено. Потоци и речице
усекли су дубоко своја корита у овом мекои шкриља-
стом терену и разбили су га у многобројие пласе, које
су у горњим деловима заравњене, негде праве висо-
равнп, а стране су им врло стрме. По овим варавњении
пласама јављају се серпентинске главичице са плитким
преседлима, те ти гребени изгледају као јако затала-
сане линије. Обично нема оштрих облика. Све је махом
постављено где дубљим где плићим слојем хумуса, обра-
сло је травом и шумом, највише буковом па четинарском.
Поменуто развоће вишеје примакнуто Студеницн но
Ибру, јер су Иброве притоке веће и јаче су ерозивне
снаге, пошто им је и пад већи. На том су развођу: Ко-
либиште (1430 мет.), Срњача (1319 мет.), Раскрсница,
јако шумовита и ливадама богата Бисер Вода, Караула,
Кути и Шанац.
На левој страни доњег тока Студенице су Ђаково,
Бресничка Планина и Чемерно са својим огранцима.
Прве су две састављене из серпентина, шкриљаца (ми-
кашиста?! и мермсра; има мало гранита и пешчара. А
Чемерно је из кристаластих шкриљаца и белог креч-
њака. Оно је простран планински масив, чији се гребен
пружа у правцу ССЗ-ЈЈИ. На њему је пасаћено више
главпчастих врхова од којих су највиши Велики Ком
(1649) п Мали Ком.
III. Хидрографија.
Главна је река Ибар која тече у меридијанском
правцу готово средином области градећи на више места
огромне окуке око серпентинских ртова.
Ибар је прво гранична река између Србије и Турске
све до Рашке а од тада почиње тећи кроз Србију.
ИБАР 531
Његова се долина може поделити на два дела. Први

траје од уласка у Србију па до Ушћа. Дотле Ибар тече
једном уском долином, која се местимице јаче прошири.
У том делу свога тока Ибар тече нешто мирније, јер
му је корито чистије, нема много стена и облутака.
Овоме је поглавито узрок, што су планиие, које му
ограђују долину, даље од корита, мећу њима је широко
дно долине 500—800 м. а местимице (у баљевачкој кот-
лини) и преко I 1 /, им. Поред тога стране су обрасле
травом или шумом или су култивисане или насељене.
Други део почиње од Ушћа. Ту се долина почиље
поступно сужавати тако да од Полумира Ибар већ течв
узаном клисуром. Стране су махом голе и камените.
Ретко су насељвне. Од њих се одваљује комаће серпен-
тина и трахита или гранитни полиедри и падају у ко-
рито. Ибар је у овом делу пун брзака, јер је на миого
места престругао попречне стеновите пречаге. На та-
квим је местима река јако сужена; у кориту је доста
џиновских лонаца. Највнше их је на Грнчићу измећу
Полумира и Ушћа. Ио њима (грнчић=лонац, лончић) је
и Грнчић име добио. Народ их 8ове Савини Лонци, јер
их је, вели се, направно Св. Сава и у њима хватао рибу.
Местимице се н у овом клисурском делу долине јане
мања прошпрења и ту је јача пошумљеност, поглавито
у горњим деловима страна, где се виде већи комплекси
букове и смрчеве шуме.
Своју долину Ибар је удубио поглавито у серпен-
тниу, но местимице се појављују и друге стене, које
се наизменце са серпентином смењују. Тако: трахито-
идне се стене појављују изнад Казновића, у Беоцимаг
иа ушћу Брвенице, око Лучице; гранита има на Пасу-
љишту измећу Полумира и Ушћа.1)
1
) Жујовић у Геологијн Србије I стр. 109—1И говорећи о Ибру и н>е-
ГОВОЈ до4инн не споивње г р а т т , ма да га на речено« меоту има.
34*
Стране ибарске долине су редовно избраздане ду-

боким јаругама. Јаруге почињу на самим гребенииа и
готово вертикално падају у Ибар. Измећу њих су танке
косе са оштрим гребенима. И њихове су стране раз-
ривене.
Сви потоци и реке сносе у Ибар огромне количине
пиавине и потискују Ибар на супротну страну. Услед
ове плавине и ушћа се речна померају низ Ибар. На
више је места плавине тако много да преставл>а праву
пустош (поток Поћарша испод полумирске механе).
Често се у долини Ибра виде испрекидани комади
тераса. Дају се уочити две терасе. Једна је нижа и
млаћа. Она је боље очувана, пространија је и да се
стално пратити с обе стране реке од Рашке па све
низ Ибар до Жиче. Најлепше је очувана у баљевачкој
котлини. Висока је око 20 м., широка је и потпуно
равна. Види се с обе стране Ибра и у атару Пискање
с десне стране и Баљевца с леве стране. Даље се виде
мањи комади око Ушћа, Полумира, Маглича и Лопат-
нице. Горња је тераса старија, каменита је и висока
око 80 м. Од ње су очувани само мали комади. Уска
је и мало према Ибру нагнута. Комаде ове терасе видео
сам у баљевачкој котлини, код Полумира, близу Маглича,
и код Лопатнице.
Ибар је врло лепа река. И у сушно доба релатнвно
је богат водом. Вода му је бистра, боје је отворено
зелене. Брз је, те су бродови на њему ретки.
Притоке. С десне стране у Ибар утичу ове г л а в -
није притоке: Рудничка Река, Павлица, Јошаница и
Гокчаница. С леве стране утичу: Рашка, Брвеница, С т у -
деница, Пуста Река, Дубочица и Лопатница. Осим ових
река слива се у Ибар још много потока и поточића.
Све су ове реке по карактерима долина сличне
Ибру. Све теку већим делом клисурама, које се само
местимице проширују у тесне долине или мала пол>а.
ИБЛР 533
Све су то бистре планинске реке са брзацима и мањим

водопадима. Већином имају умерену количину воде а
бујне су кад надођу. Све теку у правцу И-3 или обрнуто;
само Студеница чини изузетак. Она прво тече у мери-
дијанском правцу па код села Придворице скреће на
лакат у правац ЗСЗ-ИЈИ и у селу Ушћу готово под
правим углом утиче у Ибар. И њена је долина погла-
вито у серпентину, где-где у палеозојским шкриљцима
а испод манастира и у табиичастом кречњаку.
Карактеристична је долина Јошанице. Изнад Бање
се Јошаница аробија кроз једну узану клисуру, која је
целом својом дужином удубљена у самом граниту. Кад
изаће из те клисуре она улази у једно мало проширење,
где је Бања, па одатле све до ушћа у Ибар тече опет
клисуром. По дну корита разбацане су огромне гранитне
стене.
Долина Јошанице је предиспонирана раседом. Ово
сам извео отуда, гато у Бањи, у кориту реке, на неко-
лико места избијају из слојева старијих кристаластих
шкриљаца јаки кључеви вреле воде (1; = 78° С) — ј о -
шаничка терма — а осим тога на оном месту, где се
Јошаница у Ибар улива, сериентин, нз кога је састав-
л>ена супротна страна Ибра управо за онолико колико
је широка долипа Јошанице, јако јв исаечен, добио је
жуту боју и трош&н јв. Значи да се расед и на другој
страни Ибра у истом правцу продужава.
Овде нам вал>а споменути још и језера ове области.
Имаихмало: у Семетешу под Копаоником и на Локви
у Градцу. У Семетешу их је више. Једно је веће и на-
лази се баш изнад села у једној већој ували испод Ве-
лике Чукаре. Кружног је облика и има у кречњаку до
50 м. Са горње стране му притиче вода са два три из-
ворка, али по површини не отиче. Вода је модро-зелене
боје. Ивице су обрасле у густ шевар Сељаци тврде да
му је стање воде стално, да се често тресе, да је врло
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
534 РАДОМИР м. илик
•дубоко и да му се дно не може наћи. Јако таласаста

површина у овом селу упуКује па стропоштавање зем-
л>ишта, те је тако и заграћена с доње стране ова увала.
Испод села налазе се још три мања јеаерца, бар-
ског карактера.
У селу Грацу на кречњачкој Локви има неколико
вртача тањирастог облика. У једној од њих, која је на
врху Локве, вода се ујезерила, ко при великим сушама
може и да пресахпе и остане само пиштолина.
Тоилих и минераииих вода има више у овој обла-
сти. Тако:
1., Јошаничка Бања извире на левој обали реке
Јошанице. Топла је 78° С. По Хердеру садржи у себи
мало сумпорне и хлороводоничне киселине и гвожћа.
2., Више киселих вода: у Рудници, Плани, код ма-
настира Студенице.
3., У Грацу у долини Брвенице испод старе цркве
јавл>ају се изворн топле воде.
IV. Комуникације.
Говорећи о комуникацијама ове области ми морамо
днојити иравце и значај старих комуникација од нових.
Отаре комуннкације( Кроз ибарску је област у сред-
њем веку пролазила једна важна комуникациона ли-
ннја. У то је доба ова област заузимала средишни
положај у опдашњој Србији. Ту је (у Жичи) била ар-
хнепископска столица; ту су славне задужбине: Жича,
Студеница и Градац; ту је било раввијено рударство;
уз руднике је било насељених места (вароши) у којима
је осим рудара (Саса) било и трговаца ив далматинских
градова, те је за овај, по предњем судећи, жнви сао-
браћај морало бити вал>ана пута. Ово сведоче још и
развалиие градова: Маглича и Брвеника, који су имали
да чувају тај пут.
о&ес! ћу > ^ з 0 0 5 1С
ИГ.А1' 535
По Јирвчвку и другима Ј. Ердвл&новић и Р. Ни-

колић овако обележавају правац тога пута: »Осим ве-
диког цариградског друма, од Београда је у средњем
веку полазио и други важан друм у правцу на југ. Тај
је друм водио најпре на Рудник, Борач, Жичу, Маглич,
Студеницу, долину Рашке, Пећ, Дечане, Ђаковицу и
Нризрен«.') Али је овај пут добио особити вначај и
постао важаи државни пут за владе деспота Ђурћа Ву-
ковића.1) По смрти Стевана Лазаревића (1427. г.) прими
унраву над деспотовином Ђурће Вука Бранковића. Али
је и турски Султан Мурат полагао право на деспото-
вину по сродиичким везама са деспотом Стеваном Ла-
заревићем, с тога навали иа деспотовину и ваузме Кру-
шевац. На овај начии Турци су пресекли цариградски
друм код Сталаћа и јужне српске земље: Ново Брдо
и Приштина нису могле цариградским друмом комуни-
цирати са Београдом и Смедеревом. Зато у ово доба
избија јаче на видик овај друш пут нреко Борча, Ибра,
Новог Павара, Пећи и Призрена за Ново Брдо.
Сад је на реду да утврдимо куда је све пролазио
и какав је био по теренским особинама и техничкој
изради тај пут.
У опште се до сад држало да је овај пут водио
неносредно поред реке Ибра. А. АлексиН, КОЈИ се се-
дамдесетих грдина прошлог (19. в.) века спустио чам-
цем нив Ибар од Рашке до Краљева пише о томе путу
и назива га »краљевски пут,а*| јер је, вели, по изради
надмашивао све друге путеве, и био је круна нашег
средњевековног инжињерства. По његовом описивању
видели су се тада целои дужином Ибра где већи где
мањи добро очувани комади тога пута, а иа много места
') Ј. Ердедановнћ п Р. Николић, Трговачкн цевтри и иутови. Стр. 99 и 100.

2
) Значај њогов у ово време особнто је јасно истакао г. Ст. Новаколн^
у свои раду Ново Брдо и Врањ. Поморавле.
3
) А. Адекспћ, Ибир од Рашке до Каранокца. Годпшњпца Ш .
.ш&есП^ОО^к
536 РАДОМИР М. 11ЛИТ.
с обе стране реке.') И он отуда изводи закључак, да

је морало бити пута и с једне и с друге стране реке.
По њему то је био широк 6—8 а местимице и 15 м.
пут, озидан од крупних стена (серпеитина, гранита и
трахита) и ишао је све поред реке. Ја сам мећутим
много распитивао о томе путу и народ не зна о њему
да прича. Тврде, да је пре данашњег пута, било ко-
њаничких стаза само местимице у долини ибарској.
Народ зна за друга два стара пута, али оии нису ишли
реком, и о њима ћу ниже говорити. Имам много ра-
злога да посумњам, да је у опште раније могло бити
пута, који је неарест&но ишао поред Ибра. Могло је
бнти стаза за локални саобраћај а иикако великог пута.
Доказе ва ово навешћу мало доцније а сад да се освр-
нем на Алексићева описивања.
Пре свега да кажем да је пок. АлвксиА најнижу
(најмлађу) речну терасу Ибра сматрао за стари пут. Са
његовим описом у руци пролазио сам кроз Ибар и тра-
жио нарочито места која он описује као трагове тога
пута и нисам их нашао али сам свуда иа таквнм местима
иаилазио на комаде испрекидане речие терасе. Да је
тако ево његових речи:
».... Сам друм граћен је овако: грдно велико ка-
мење служи му за подлогу или управо образује тело
целога друма. За грађу је употребљен серпентин, кога
има у горњем и гранит и трахит кога има у средњем
току Ибра. Камење је огромно велико, има их по 2—3
и више т 8 запремине...."*) Ово су облуци речни из којих
је састављена доња тераса Иброва. Он је, дакле, комаде
терасе сматрао 8а пут. И данас је тешко провестн
а нарочито одржавати у исправном стању пут овуда, а
онда је то било и немогуће. Па како да се објасни не-
нормална ширина пута (1бш.)? Од куда пут с обе стране
') 1ћ. стр. 34.
*) шл.

ИБАР 537
реке? Ово је једино јасно.кад се каже, да је он терасе

сматрао као остатке пута.
Али да стари пут није водио непрестано реком већ
гребеном планинским сведочи још и ово:
1., Места која се на нуту спомињу и због којих је
пут и граћен нису била непосредно у долини Ибра већ
даље у страни по 2 и више часова (Студеница, Градац,
Плана, копаоничка окна и др.).
2., И данас постоје два стара пута кроз ову об-
ласт. Један десним а други левим гребеном изнад реке.
Народ за ове путеве зна да су стари. Зове их пазарски
иуг. Њима се путовало ив Пазара док није просечен
нови пут ибарски (1883—86. г.).
Ови путови нису били као што су данашњи путови.
Колима се по њима није могло путовати, те кола није
ни било, а ни сада их нема. Већ су ови путови били
удешеии поглавито 8а коњанике, имали су местимице
ширину од 2 м. а местимице су били сужени и на ши-
рину мању од 1.м., на мочварним су местима билп по-
калдрмљени. Овакве је израде био и онај важни дубро-
вачки друм, који је ишао из Дубровника преко Требиња,
Љубомира, Билеће, Фоче, Плевал>а, Сјенице, Трговишта,
прелавио Ибар, па се преко Копаоника хватао Топлице
и водно у Ниш, јер за то осим традиције имамо и ову
сведоџбу. Рамберти, који је путовао дубровачким путом
у Ниш преко Копаоника вели: „Ова је планина (Ко-
паоник) врло висока н врло је мучно на њој се пети,
особито зими. Њоме води пут једну и по стопу широк,
којим је страшно и опасно пролазити а таквих путања
има на овом путу доста". Овде још вреди нарочито на-
гласити да се наш пут вевивао са овим дубровачким
путом негде на Ибру изнад данашње варошице Рашке.
По иародном казивању и по траговима (калдрмама)
које сам ја налазио ти стари. путови имали су овај
правац:
538 РАДОМНР М. ПЛИЋ
(' леве стр&нв. Пут је ударао на село Трнаву (сада

на граници Србије) па је ишао на Брезу, на Ладоје-
виће, Котражу, Јаблановик, па испод брда Локве на
Градац уа Крушевнчку Реку, норед Дражинића, преко
Заједнице, на Реку, на Студеницу манастир, па преко
Ђакова силавио у долину Ибра код Лопатнице.
С деснв стр&нв. Пут је ишао на Кавновиће, Пав-
лицу, Јошаничку Бању, Коваче, изнад Плане, на Гок-
чаницу па је преко Кобасица и Столова силазио код
Жиче у долину Ибра. 0 овоме путу има у повије доба
помена. Тако К. Иротић вели: „ кад су Турци Ново-
пааарци стигли из Новог Павара на Сто (ишли су у
помоћ Краљеву), Јелечанин је био у страни Столова у
заседама« 1).
Осим ова два пута било је у турско доба сигурно
ако не и пре још и ових пугова:
1., Један који се од Граца одвајао од левог пута
и преко Рудна, Придворице и Вел. Ливаде водио у Стари
Влах (у Ивањицу).
2., Један који је преко Копаоника водио у Топлицу.
3., Један се код Јошаничке Бање одвајао од де-
сног нута и водио за Крушевац.
Ови путеви и данас служе као једине комуникације
8а ове крајеве. Сви воде махом страном планине, где
где и гребеном, уски су, врлетни и местимице покал-
дрмљени.
Нови путови. Осим иобројаних старих путова који
су и данас у локалној употреби просечен је п један
добар колски пут дуж Ибра левом страном. Он везује
Рашку за Краљево.
Од Ушћа се од њега одваја један крак за манастир
Студеницу.
') Коста Протић. Ратни догађаји из другог устанка. Годишн>мцаХП. Стр. 71.
ИВЛР 539
Исто је тако везана и Павлица за Рашку добрим

колским путем, који иде десном страном Ибра. Других
путова за сада нема.
V. Историја области. Остаци од старина.

Ради потпунооти ивнећеио овде кратак преглед исторвје о
ибарској области.
Старооедеоцв Балкаискога Полуотрва: Илири н Трачани до-
диривали су се мсђу собом овде. По Љ. КовачевиКу и Љ. Јова-
новиКу граница овим иародима бпла је река Ибар1). Доцније су
овуда проливиле ннвазије равних иарода, док најзад целим Бал-
канским Полуострвом, па и оаом облашћу, не занладаше Ргшљави.
Онн пороманише побе^ене народе и као сауда тако н у овој об-
ласти основаше колоније и почсше се бавитн о рударству. За
доказ тога нека послуже ови подаци:
Код Јиречека налазимо ово: „ Још Римљанн су се ба-
вили о руларству на Балканском Нолуострву. Римски натписи у
Руднику, остаци римских топлих купатила кос) Јошанице, Ноиог
Пазара, између Преполца и Куршумлије, сое у оисегу мајдина.
кооаоничких, доказују да су тамошњи сребрни слојеви још у ста-
роме веку били нознати в 1 ) ; осим тога у селу Рудници под Ко-
паоником валази се један велики мермер са римским натписом;
у Грачацу код Краљева је такође један нађен.
У VI. веку иочињу на Балканско Нолуострво прелазити Сло-
венн а већ у VII в. дођоше Срби и Хрвати и населише цео се-
веро-западни део Нолуострва. Иоромањени староседеоци — Бласи
— повукоше се испред дошљака у брдске иеприступачне крајеве
а у такве свакако долази понајаре нзша област.') Отуда се и
може разумети откуда овде онако анатан број имена која упућују
на Влахе (што ће се вндети у VI. одељку, кад се буде говорило
о именима). Али временом су се Срби ночели ширити на њин
') Љ. Ковачевић и Л>. Јоиановић, Историја Српгког Народа. I. за средње

школе. Стр. 3.
*) Рударство у СрОијн и Босни у средњен веку од Јвречека. Превео Љ.
Стојановнћ. Отаџбнна кн>. IV. стр. 277.
3
) Љ. Ковачеанћ в Љ. Јовановић (Историја Српсаиг Народа II. Књвх.
Задруте стр. 170), говорећн о Часлаиљевој државв, веле оао: ,Сад су оин (Власн)
ливећн хивотои засебнии преха својој српско словевској околнвн посталв жипа
преграда између пограннчнпх крајрва.... Ово нпрочнто вреди за гравицу грисву
прена Бутарској, где су Влаеи држали два таква аојаеа, арви у аланинама
■нЈмсђу Дрине и Ибра а АРУ'» *а Коааонику и пеговим огранџима "
.пШгеси« ^ л О О ^ 1С
540 РАДОМИР м. ИЛВЋ
рачун и мешати се са њима, те су Власи у овој области потпуно

вшчезли.
Још у најновије доба Ибар је увек улазио у састав загорске
српске државе а као поуздано се може сматрати да је цео био
у Часлављевој власти').
У другој половиии 11. века његови (ибарски) становници са
најсимпатичвијом историјском личношћу из жупанскога доба, сла-
вним рашким жупаном Вукавом, вавалом Бодивовим, аадаваху ве-
лике јаде Грцима испадајуки из граничног града Звечана у Ко-
сово чак до Липљана. Онн су, по свој прилици, успели да осло-
боде од Грка земље у источиом суседству између Ибра и Јужне
Мораве.1)
Још је до веће славе дошао овај крај у XII. веку. Њему је
било су!>ево да буде заметак славне државе немањићске. Из њега
је из своје дедине иелики жупаи Немања отпочео свесрпско ује-
дињење, које су његовп достојни потомци продужили и извршили.
Од тада па све до коначве пропасти деспотоаиве српске у другој
половини 15. в. ова је област била језгро државе орпске, област
културна и васељена не само Србима већ и Сасима. Трговина в
рударстао били оу овде у највећем јеку. 0 свему овоме аоуздани
су нам сведоци многе старине и до данас одржане а о којима
1>емо ниже гоаорити.
Од половине 15. сголеКа и ова је област делила жалосну
судбиву осталих српских земаља све до 19. в. када су је про-
будили пуцњи са Иванковца и Мишара. Зраци потпуне слободе
озарили су је 1833. годиие, када је стално Србији присаједињена.
Отарине и њихови разни остаци, којих много има у

овој области, могу се скупити у ове четири груае:
1., Старе цркве и гробља;
2., Градине;
3., Места и остаци ранијих насеља и
4., Старо рударство и његови трагови.
') Љ. Ковачеаић и Љ. Јовановић, Исторнја Српског Народа I за срвдае

школе стр. 28: »Источна граннца држ&ве великог жупана Часдава иђаше од
ушћа Колубаре преко пданива на ушће Иброво. Одатле иђаше све ■сточном во-
домеђом Ибра до његових нзвора*.
2
) 1ћ. стр. 46 у напомени.
1ТБЛР 541
Највише је старих цркава. Нема скоро ниједног

већег засеока у коме нема старе цркве или места за
које се не зна да ј"е била стара црква. Ове старе цркве
или су сасвим порушене и распознају се само темељи
или места где су биле (Црквиште, Црквина, Стара Црква)
или су још очувани зидови па и целе цркве.
Све се ове старе цркве могу поделити у две групе:
велике, лепо саграћене цркве и манастири и мале, про-
сте црквице. У прву групу долазе: Студеница, Жича,
Градац и Павлица; а у другу преко 30 малих црквица.
Али се овде намеће питање: од куда тако много тих
старих црквица у овој области? Народно предање не
уме на то да да одговор. За сваку се скоро од ових
црквица прича, да ју је правио Св. Сава или Немања
или цар Костадин и царица Јела, за сваку тотово кажу,
да је врло стара, да је појала пре манастира (Студе-
нице| и т. п. Али ја мислим да су то биле мале вла-
стелинске цркве из средњега века, које су поједини
властеиини градиии на својим баштинама. Овде у бли-
зини Жиче и Студенице; овде где ј> била прва српска
архијепископија; овде, у области најчистијег хришћан-
ства у српским земљама, није чудо што налазимо тако
много старих цркава. Властела (велика и мала) се угле-
дала на своје крал>еве, цареве и деспоте па је и сама
градила цркве. На овакав закључак упућује нао и путни
извештај Француза Буркада, балканског путника из
XIV. века јер он за наше суседе и угледе Грке пише
ово: ,,....А ко год има толико, да од свог имања може
одвојити да издржава једног човека, диже цркву на
свом властитом имању... и поставља нопа којега сам
хоће .. «') Осим тога о овим баштинским црквама и по-
повима говори и Душанов Законик, што значи да их је
било доста у то доба.
') Стојан Новвковвћ, Буркад и Бертрнндон де ла Броввјер. Гласник Срп.

Учев. Друштва. Стр. 81.
.ш&ес^у^ОО^к
542 РАДОМИР М. ИЛИТч
0 Студеници п Жичи нећеио овде ништа говорити.

Оне су врло познате и толико пута описиване да је
потпуно излишно на њих се више враћати. Али ћемо
се са неколико речи забавити о градачкој цркви Св.
Богородице. О њој до сада нигде није било више го-
вора ма да долази у ред најлепших старина наших.
Развалине ове старе цркве налазе се на десној
страни реке Брвенице (или Градачке Реке), на једној
тераси. Задужбина је срнске краљице Јелене, матере
краљева српских: Драгутина и Милутнна. Архиепископ
Данило вели: »к>же (цркву) сама сн\а клашнма госпождд
Шлшл отк оснокдини достол*пкн* ккздкиже.«1) Црква је
ова подигпута у времену нзмећу 1276—1314. године,
највероватније у самом почетку 14. века. И ако је да-
нас јако порушена, нарочито у горњем делу, инак и
сада чнни на гледаоца необично силан утисак; погла-
вито са симетрије и врло лепе израде. У кроју много
потсећа на чачанску цркву; у облику је крста и ози-
дана је од тесане сиге. Врата н прозори су оперважени
врло лепим, призматичним стубовима од жућкасто-белог
студеничког мермера. У црквп се, унутра, распознају
рћаво очувани трагови старога живописа. У задњем
делу цркве су две гробнице. С десне је стране већа,
дуга око Г 9 0 т . широка Г 1 0 т . а висока 0*90т., од мер-
мера је. С леве стране према овој великој налази се једна
мања, у пола ужа и нижа, такоће мермерна гробница.
Из наших средњевековних писаних споменика види
се, да је краљица Јелена, која је умрла у своме двору
у Брњацима, сахрањена у својој задужбнни у Градцу.1)
1) Данило, Жнвоти крадева сроскнх. Стр. 93.

*) II). стр. 9 1 . : . . . . . н т « о шсоушт! -скло ЕМЖИШМ ск САМОМ пуиилох**к
1к С*41кН(н МОН4СТН1 И)И) ГвЈАкЦк...' Н СТр. 9 3 . : ,Н ПОЛОЖИЈОМк ПГГММ ИИ МОШТИ
1к ОуТОТОМНОМк ПК Г0С1-к 1к В1ЛНц4н Н ПО-кдНВкН-кн ЦОКкВН П11КМТЂ1И1 Д ^ Ђ ! Б * -
Г0в«АИЦ1...»
ИБЛС 543
Њена би дакие била једна, свакако већа, гробница.

Чија је мања? Народ вели, да је у њој сахрањена кћи
царице Јеле.
Одмах позади цркве једно се место зове Ћелије,
ту су били манастирски конаци и калућерске ћелије,
кад је Градац био манастир.
Вреди овде забележити и народну традицију о овој
цркви и ако је врло окучена. Народ прича, да је ова
црква задужбина царице Јеле и цара Костадина, те се
сваве године на дан 21. маја окупл>а овде велики сабор
(ова пометња је разумл>ива, јер потиче из истоветности
имена српске краљице Јелене и царице Јелено, матере
цара Константина). Дал>е се прича, да је Градац некада
био врло богат манастир и да су га Турци често па-
лили и рушили,1) с тога је данас у овако жалосном
стању. За мермерне стубове око врата и прозора при-
чају, да су их мајстори, градећи ову цркву украли у
манастиру Студеници и овде наместили.
0 осталим малим црквама говориће се у иосебном
делу, прилнком описа појединих села.
Интересантно је да овде нема оних старих гробаља

са великим каменовима, којих онако много има у Босни
и по неким деловима Западне Србије. Биће да их нема
зато, што су она у вези с Богумилима, којих у Ибру
нпје могло бити, као у крају где се зачела држава не-
мањићсна, и где је Св. Сава делао највише на утврђи-
') И. Руварац. Рашкв епископи и матроподнтн. Глас 1ЈХИ. стр. 27., штам-
цао је једаа заанс. која је нађен уједнои Богородичнику XV. века, у коие мв-
троподит рашки, кир Ввсадије, важе да је он дошао у манастир саздвн има-
кои крадицом све сриске н поморске земље Једеном у место звано Градац н
све беше потпуно иохараао, и не беше нн књигв на службу, нн сасуда, ћелије
све беху ваде н рааорене до темелв, и оомоћу Вожјом и маштвама Богородице
нотрудио се он у то „прискрбно" време да поиови колико може. Прво ћедије
саградише, потом приложи СЈужбеае кљиге... По Руварцу ово је било у почетку
XVI. века
1ПЈ|Ј20С1 &У ^ Ј
вању чисте хришћанске вере. Но ни Ибар није без

старих гробаља, само су она друкчија, мања су, нема ве-
ликих надгробиих каменова, већ мали мермери, често
с крстом. То су, несумњиво, стара српска (хришћанска)
гробља.
Градинв. На два места имају у Ибру остаци од

градова. То су Маглич и Брвеиик. Први су оиисали и
значај му истакли иок. Владимир Карић у „Србији" и
А. Алексић у Годишњици Чупићевој књ. III., а други
Новаковић (Споменик XVIII) и М. Ђ. Милићевић, у Кне-
жевиии Србији и ја с тога нећу овде о њима ништа,
више говорити. Али осим ова два града, од којих још
стоје зидови било је у Ибру градова и утврћења ко-
јима се сада не познају трагови, али је остало име и
традиција о томе. Тако има шест места која сад носе
име Градина, два места која носе име Градиште и је-
дно које се зове Градска Коса. Више места носи име
Шаиац, а у Павлици, на Гушавом Дубу једно се место
зове Караула.
Има доста, сада пустих, места за која се зна да су

раније била насељена. Таква се места сада зову Сели-
ште, Старо Село, Пазариште, Дулрине и др. Овде ћемо
рећи нешто само о оним местима где су раније била
већа насеља — вароши, а о измештеним и опустелим
селима биће говора у посебном делу.
За заселак Поноре у јужном подножју Чемерна
предање вели да је некада био велика чаршија, међутим
ово се ничим другим не може утврдити.
Али је несумњиво у засеоку Плани у средњем веку,
у доба интензивне рудокопње српске, било веће ру-
дарско насеље. Ово се даје утврднти и многим писаним
споменицима из почетка 15. века, и народном традицијом
1П1|120С1 ву ^ Ј
^
ИВАР 545
и, што је најглавиије, материјалним остацима, који се

на месту старе Плане иалазе1.)
') Шана се надагк иа десној обади Ибра прена ушћу реке Студенице,
а на СЗ-у од Јошаннчвв Бан>е.
Ова се у средњеаековнин споненнцниа (1346—1415) врло често спокнље.
По Јиречеау то јв бидо анатно трговачко хесто. Дубровачка кодонија, која је
у љему бнда, стај&да је у трговачкој веви Рудннкок, Сребрницои, Крушевцек,
Тргоанштеи в Трепчох. Кодонија је ниада свога консуда н сатодкчву цркву.
Јкречек даље иааодн, да се у неквк оапскик споиеницииа иа XIV. века надаге
списковн катоднчвих нурија в у једнои таквок списку покињу се: КооађегЛа,
Тгер1е, Соропсћ, Р1апа, ОзШзд Осни тога Пдана се покнње у више спокв-
ника из тога доба, нарочито дубровачких, во ја ћу пресо тога нрећн а овде
ћу описати иесто где је стара Пдава н остатке, којн су остади на тога доба
и потврћују идеитичвост.
Јнречек је утврдио да је стара Паана бвда у Ибру, а на иесту где се
н данас надазн сеоце истога пнеиа (Рударство у Србнјн н Босни у средњек
веку). С тога сак се бно решво, да пркднвои продаска кроа ове крајеве видик
да ди се до даиас очувадо остатааа од старе Пдане. И заиста сан их и нашао.
Маао взнад ушћа реке Студенице удива се у Ибар с десне стране једиа
кања речица, која тече ускок додннок. На некоднко квдокетара уа ту речнцу
надази се сада васедаа Пдана, која нна ва 16 кућа. До засеока, даље уз ресу,
надагн се једва гдомозва, вараањена коса састав&ена погдавито иа серпентина.
Сад је ова воса обрасда густон трааок н на њој су бачије и стока ааседака:
Пдане и Ковача.
Ову восу раадваја кдисураста доднна речнце Пдане на два деда. Најис-
точнији део пданског атара с десне стране речице аове се Цеовине, а нспод
Цеовина је кесто, аоје се аове Иазариште. На девој стравн ресе а нрека Це-
овннаиа је Царина, ииже Царнне 600—800 ш. је једва пространнја аараван,
коју седацн зову Дуарине (Дуварине). Испод Дуарина, даље низ ресу надаги
се кесто звано Селиште.
Чии сан срео првога сељаса иа Пдане и од њега чуо аа ове нааиве (Це-
овнне, Дуарнне, Пазариште) бндо кл је јасво, да је ту бвда стара Пдава н од-
ках сан св уоутно да набдиже прегдедак то кесто и распитан шта сед.ацн аиају
о старнни.
Цеовиве су ва десној страни Пдаве. Тако се управо аове она страва восе,
аоја чвви десну обаду рекв на овои кесту. Данас се овде когу да распоанају
неве аакопиие и претрпаие рупчаге (неке у обдиау дввкастих вртача). За њих
народ веди да су нх копаде старе хајданпнје н нз њих ваднде руду. Да је овај
назиа, Цеосиие, рударски и иа тога доба, јасно је. Он је дошао од рударскв речи
чех, што је (но Јнречеву) значндо рударско окно, а по Новавоввћу в драене ру-
дарске граћевние у окннка.
Јужво од Цеовнна је Лазариште. То је једна ка рецн бдаго нагнута за-
рааан. У срединн те варавнн иадаги се ведика водичниа шљакље (агуре). Ово
кесто зову Шлахњиште. Народ веди, да је ту бида чаршија у доба кад су нај-
данпнје живеде у Пдани.
На Царнни се ие хоже данас ништа расоозиатн, ади у тодико се внше
остатака сачувадо у Дуаринама н Селишту.
НТНОГРАФОКИ аворвик, ВЊИГА Т1. 35
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Осим ових и насел>а у Магличу и Брвенику у овој

области као да није било других, ведиких, варошких на-
сеља, бар се о томе није спомен ни у кон облику сачувао.
Ма да се може претпоставити с доота равлога да је
свуда где има трагова старе рудокоцње морало бити
ма и мањих радничких и рударских нолонија.
Рударство. Да је у копаоничкој области рударство
било јако раавијено у средњем веку види се из мио-
гобројних писаних споменика. Али има и многих ма-
теријалних остатака, који су се до данас у овом крају
сачували. Њих има три врсте: 1., уопомена на старо ру-
дарство и некадашње рударе, која се у народу и до
данао очувала; 2., многобројне рударске речи и вазиви,
који су се и до данас одржали било као имена за по-
једине геограФске објекте, било иначе у говору народном.
На пр.: Саси, Самоков, Царина, Шл>акња, 18гура), Шл>ак-
њиште, Сребрнац, Гвоздац, Рудно, Рудњак, Рудиште, и
др. и 3., равни материјални остаци, као: рударска окна
и закопине, темељи од грађевина и огромне количине
шљакње (згуре), која местимицеобразујечитавабрдашца.
У Ибру се могу издвојити три рударске облаоти.
Прва је испод и око Рудишта, друга је северно од Јо-
шаничке Бање у Ковачима, Плани и Рудњаку а трећа
је на левој страни Ибра око Остатије, Бинића, Рудна
и Саса.
На свима овим местима данас се распознају оква
из којих је вађена руда, највише их је око Рудишта,
по том у Ковачима и Плани. У овој последњој место
У Дуаранама се н сад расноавају темеди од дав цраве, воје су бвдв врдо

бдазу једна друге (оао 200 м.), а сељаци иричају да чвото иворавају шдавду н
темеде од грађеаиаа к др. м оо Дуарвнама ■ оо Седвшту. Дуарвве по томи
(дунар) ■ восе име. За Седвште ведв да је иввада бидо насемао место у
коме су мајданџвје жлаеде.
У опште варод зна, да су овдо некада живеде ваае мајданџије в соиаде
руду, оа су се од Турака рааОегдв а иегде у осодана сакрвди садло бдаго.
Друго што о њниа ве знају. (В. Д«ло са. аа сеатембар 1906. год.).
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
ИВАР 547
где се распознају стара окна зову Цеовине'), И у Са-

сима сам видео једио рударско окно.
Свуда око ових окана налазе се велике количине
згуре, коју овде зову шљакња. Има је много иа и око
Сувог Рудишта, у Ковачима, Плани, Рудњаку. С леве
стране Ибра мање је има. У Сасима је по мало изора-
вају у њивама а у Бинићима у кориту потока Плака-
онице налази се по неки комад. Ово иомађи доноси
Плакаоница из горњег дела свога слива, од Остатије
где је руда рађена.
У нивоу Самоковске Реке налазе се гвоздени ос-
таци неке машинерије у облику наковња. Сељаци веле,
да су то справе, којима су старе мајданџије ковале руду.
Но Хердер, који је исто такође видео, вели, да је то
у почетку 19. века био самоков пазарскога паше и да
је примитивне конструкције.
По досадашњим геолошким и рударским испитива-
њима у области копаоничкој се надазе руде које у себи
садрже поглавито: олова, гвожђа, цинка, сребра и злата;
оловних је руда највише. Године 1347. спомиње се да се
у Трепчи продаје олово и да га Млечани купују (Споме-
ник XI стр. 28). Вадило се и сребро и гвожће (Лгебек,
Напае1881га«8еп. стр. 53). Путописци италијански називају
Копаоник Моп1а^па с1е1Гаг^еп(о а Турци Ћамиш-даг,
што ће рећи сребрни брег. То се одржало и доцније.
Боа ле Конт (1834) назива Копаоник Сребрним Плани-
нама1). И данас има на Копаонику врх Сребрнац.
0 нашој средњевековној топогрммјж*)

Још и данас вма доста места, која се спомињу у вашим
средњевековвим споменицама а за која се или ве зва никако где
су поотојала или се вна погрешно или недовољно.
') Ј. Жујовић (Геодогвја I стр. 106.) погрешво зове ово весто Цогаштв.
Видн прииедбу пред пвом.
*) К. Н. Коствћ, Стара срасва трговина ■ индустриј*. Страва 143—144.
*) Дело св. з» аврвд 1902. год.
35*
Најввше је на оаом пољу урадио пок. Даничић (Рјечаик из

Књижевних Старина), по том Ст. Поваковић, ЈБ. КовачевиК и др.
Прегледајући ДаничиКев Рјечпик наишао сам на неколико
погрешака у одређивању места. С тога ћу овде делимице испра-
вити неке погрешке, делвмице нзнети и иеке иове ствари.
Али како се питања ове врсте ие могу инкад тачио и с пот-
пуиом поуаданошћу решвти без путовања и лнчног осматрања
положаја иа који хоКемо да ставимо неко старо место, то Ке се
овде говорити само о местима из слива Ибра у Србији.
I.
До данас још није иаКена даровна повеља манастира Сту-
денице. Али се некако сачувао један Фрагменат, за који се ми-
сли, да је доцнији (из XVI или XVII века) препис те повеље. Тај
је одломак штампао МиклошнК у Мопит. бегђша стр. 8. и ои
гласи:
„....пдкн дд сстк всдоио вдсшк хотсшник зндтн, дшклс
сстк исђд иондстнрскс зшлс: до Идссннцс оупрдво вилоик нд
врк<(к нд ЦДдвинцоу, инс плдннноу оупрдво нд Гоуштсрнцоу, ©у-
прдво оуз вркдо, нд плдинноу ср-ксинчкоу, оупрдво нд Полоу-
инрк, оупрдво нд Ивдрк, оупрдвоик Ивроик нд Оускс рскои
бтоудсинцои, оупрдво нд рскоу Идссннцоу...."
Заиеден сличношКу имена а немајући ваљаних топограФскнх
података Даиичић је овде учииио погрешну одредбу.
На страии 505. у књизи III. свог Рјечиика он пише: ,Исс-
ннцл, река која утиче у Мораву у даиашњој Србнјв. Међа мана-
стиру Студевици ишла на Иссницоу*.
На страви 491). под: »ЦДдвннцд, аемљама маиастира Студе-
ннце ишла је мећа на врх нд ЦДдвницоу, а то је без сумње са-
дашње село Штавица у окр. рудвичком и може бити да у спо-
менику иије добро сачуваио име".
Не треба много докаанвати да је обоје погрешно. Треба
само уаети карту, па да се видн, како се не могу никако иден-
тиФиковати Јасеница и Штааница из повеље са Јасеннцом и Шта-
вицом иа Рјечника.
Увидев ово решио сам се да окушам, не бих ли у околиви
маиастира могао наћи оачувана спомена о Јасеницн и Штавницв.
А аакључивао сам да Ке обоје бити негде ближе маиастиру Сту-
деници, јер ое у истој поаељи као меКа спомињу још: Доллц,
Полумир, Ибар, УшКе, река Студеница, лакле, објекти из непо-
средве околиве маиастира, па би било непојмљиво, да граница
ИВАР 549
земље на другој страни иде тако далеко од манастира, као гато

је Даничвћ уаео.
Кад сам дошао у Студеиицу, поред ооталих проучавања,
трагао сам и аа горњии именииа и сва сам их нашао и до данас
одржана.
Јасеницом народ аове једну косу, која се одааја од планине
Радочела и лежи око 6 км. југо-западно од манастнра Студенице.
Одмах на северу од Јасенице а наврх Радочела налаан се једна
пространа ливада, која од старине припада манастиру и аове ое
Штавница. Додамо ли томе, да се и у повељи каже: ,нд врЈ^к Н4
Ц1двннцоус, онда је несумњиво да је овуда ишла манастирска
ме1>а а не на рудничко седо Штавицу. Између Јасевице и Штав-
нице налази се и сада ааоелак Долац, који је и у повељи споменут
као граница земље манастирске.
Од Штавнице је међа ишла, вели се у повељи, ниа планину
управо на Гуштерицу (на једној северној тераси Радочела и сад
постоји заселак Гуштерице, лежн на десиој страни реке Студе-
нице. На специјалној карти Србије погрешно забележено Гуште-
риће) одатле преко реке (т. ј . Студенице) уа брдо на планнну
бресничку. (и данас се планина на којој је заселак Бресник зове
Бресничка Планина). Одатле је граннца ишла на ГГолумир (васе-
лак на Ибру), па Ибром на Ушће (ааселак у коме се улива Сту-
деница у Ибар) па" реком Студеницом на реку Јасеницу.
Алн се једиа ствар на праи поглед не слаже са мојом од-
редбом, а то је што се на крају одломка повеље вели: ,....Ст©у-
Д1ННЦ011к нд рскоу Ис1Ннцоу....а Сад овде не постоји никаква
река Јасеница, већ се, како је горе речено, тако аове једна нла-
нинска коса. Но испод ове косе иввире једна речица, коју данас
аову Река и која се улиаа у реку Студеницу 3 км. испод мана-
стира. На оиу се реку у повељн мислило, да јс граничила маиа-
стирску земљу. И онда може бнти двоје: илн се и ова речица
раније авала као и брдо Јасеница, па се то име доцнвје иагубило;
или (што иени изгледа далеко вероватније) последња реченица у
одломку повеље треба да гласи: »на ргкоу нл МсЈННЦоу" т. ј . на
Реку (реку) па на ЈасеннЦу (брдо). Овоме иде у прилог и то што
св у почетку не каже: „на реку Јасеницу«" веК просто ,на Ја-
сеиицу".
И.
У Моп. Зегђ)са стр. 568. наштампана је једна повеља де-
спота СтеФана Лазаревића у којој се говори: како је дошло деспоту
550 РАДОМВР М. НЛИЋ
неколвко калуђера ва иаваствра Хил&ндара и саоаштили му да је

Обрад Драгојлалић (Ст. Новаковнћ у „Пронијарв н баштаннци*
пише Драголајлвћ, док у Моп. ЗегШса и код Љ. Ковачевића [Деспот
Стеван Лаааревић] стоји Драгојл&тић. Даничић у Рјечнику ииолв
да јв правилво Драгослалић) био обећао ианастиру Хилавдару
цркву Св. Богородице у Ибру, па да то није учинио. Но како
се тај Драгојлалић показао неверав првиа деспоту, то му је де-
спот одувео баштвну в дао је другом у пронију. Алв иад је де-
опот саввао оаравдано потраживање ових калућера и пошто ое
договорио , с госпођон иајкои кнегињом Мвлвцои в с господинои
преосвећеним патријархом квр Данвлои* н т. д. прнложи Хилан-
дару цркву са овии још оелнма: „Кегкднк, здсМкКк иоу Чдмтнид,
С1Л1У ШнпкЧкнш, здс«лкКк иеу Невешн, с»л» Прноринк* н оу
ХјМЦЈДЈр* трЧ здсслкцн*. Дакле, деопот је том прпликом поклонио
села: Кукањ са аасеоком Чајетвном, Шипачно п заселак Новосели
и село Присојннк и у Храшћу три засеока.
На стр. 514. Даничићева Рјечника чнтамо за Коукдик, да ће

то бити село Кућанв у ужвчкои округу близу златиборске Чаје-
тине. Али је лако опазвтв, да је овде Даничић нехотично погре-
шио, јер на другом иесту у Рјечнику (књ. III). под Чдмггннд он
8на аа Чајетину под Копаонвком. Али како ни на карти ни у реч-
ницима ввје могао наћи ништа што би одговарало селу Коукднк,
то се и могао преваритв и узети да ће то бнти село Кућави вод
алатиборске Чајетине. Но в из повељв и из распраае г. Љ. Кова-
чевића (Деспот Стеван Лазаревнћ. Отаџбина. Кн>. IV. страна '269.)
внди се, да је Обрадова баштина била у Ибру, па ту ваља тра-
жити и поклоњвна села. С тога саи ја приликом својих путовања
и на ово обратио пажњу и ево шта саи утврдио.
На западној страви Копаоника у горњвм (иаворном) делу уске
в стрие допиие Џепске Реке налазн се сада иалени заоелак Ча~
јетина. Старији ив људи причаше да је раније Чајетива била ве-
лико село н да се иалааила на десној страни потока а на месту
које се сада аове Селиште. Ту и сад сељацв ископааају темеље
од аграда и цвгљу. У блиавни Селишта налааи се једио старо
гробље с темељниа од неке старе цркве.
На југо-западу нало испод Чајетннв налави се већп заоелжк
Шиаачина. И аа Шипачвну сељаци по традицији анају да је стара.
Веле, да је у њој некада и руда вађеиа. И сад се, на месту које
се аове Оелвште, поанају траговв од тога. Ииа в једно старо
гробље, које зову Грчко Гровље.
.ш&есП^ОО^к
ИБАР 551
Испод Шипачвне је васвлак ЏеПе а на западу од н>ега јв

Ново Село. Оно данвс има ва 30 куНа. У васеоку су свега две
породнце: Пауновићи и Живкоиићн. Обе су врло старе и ве памте
ни кад су ни одакле досељене. Над њим у страаи једно место
аову Селиште. Ту је веле, раније било село. Зашто се и кад одатле
изместило нвко ие ана.
Као што ое ив иаложеиога види од поклоњеннх села и до
данас су св као насељена меота очувала: Чајетива, Шипачина и
Ноао Село. А иа Кукањ и Приоојник, воји данас не поотоје као
наоељева места, опомнњу нмена потока Кунња и брда Присојника.
Обоје је блвау Новог Села.
Измећу васелака Лисине и Чајетине извире један поточић,
који после протвче кров аасеоке: Бељаи и Ново Село н улива ов
у Рудввчку Реку код Мура. Данас га аову Куншњ вли Нунањица.
На десиој отрани његовој блиау утћа, валааи ое једна носв, ноју
аову Градина. На њој је, веле, некада бно град. & једно меото
на Градини аову Виноградина, јер су ту билн иеки стари вино-
гради. И сада једвно ту може, у целој околинн, да успева грожће.
Иамећу Бељака, Рудиице и потоиа Кунња налаан ое једна
вооа, коју зову Присојник. На Присојнику имају и сада неве кућв
и колибе. Сумње вема, да је овде био отари Првсојвик, који је
деспот поклонио Хилаидару.
Сва оу ое дакле, поклоњена оела иалазвла нв вападној страви
од Суаог Рудишта, иавад Руднице. Ижена су се, као шго се види,
и до дакас сеа одржала. Само нека су и дакас иМена села, друга
су имена брда а треКв имена иотока.
VI. О народу.
Данас у Ибру живе искључиво Србн, нема тамо стално на-
етањенот аиједвог човвка другв вародност*. Саио лети но над-
■ад ■ то ретко ваићу ■барокви путем Цагага чврташи, иоји раде
ковачка пооао. Дои ранијв нијв било тако. У средњем веиу, у
оао доб* над је у Ибру бвла развијева рудокоања било је у њвму
■аетањеааж Сава рудара а трговвоа из |««К1П далматансшп гра-
дваа. Да ла има в њиие кпв* у жилама дааииоњег отановаиигтва
■бвроког ваће се ввнад исЛм утардитн поуадаио.
Даиашле етановништво Ибра по својим телесним и дуптов-
впш особввама ■ по јеаику може се увротитв у ону огггату це-
лину, коју чиве становници југо-аападвих крајева орпоких зе-
.ш&есП^ОО^к
маља (Херцеговина, Стари Влах, Пазарски Санпак и Брда Црно-

горока), који у овему долазе у патријархални културнв круг.
Ови планинци махом су внсоког раста (мали људи ретки су),
развијени су в космати. Највише их је смеђих, затим црномањч-
отих, но могу се и ако не твко често видети и плави (риђови),
који су ииаче у овим југо-вападиим крајевима ретки. Једна од
главних душевних особива нм је опорост и промишљеност. Што
год раде, раде врло споро но промишљено. Врло су поверљивн и
питомн алн и осетљиви. И радозналост им је једна од важних
особива. Не могу пропустити човека било поанатог или неповнатог
а да се са њим ве поздраве и не поразговоре. Неповватога ће до
ситница испитивати и посматрати. Врло су разборити н госто-
првмљиви. Сваки ое сматра аа срећиа кад има госта, па било да
је отранац или њихов чоаек. Поштење им је главна особнна, у
том погледу као да су још ва овом ступњу иа коме је остали
народ наш био пре много година. КраКа, пожара в парввца
мало је.
Вредни су, јер нх на то и оама природа њвховог кршевитог
и неродног вавичаја нагони. И жене им непрестано раде без мало
све послове које и мушки. Овоме Ке главни узрок битн инокоштнна,
која је ва чудо оаде јако раввнјеиа, јер су задруге права реткост.
С тога се женскиње ве одликује лепотом и брво стари. Од мана
вајвећа им је пијанотво. Радо се оиијају во ипак ве тако чеото.
Нарочито много пнју ракију. Пију је не само људи него н жеие
и мала деца. Пију је свакад: и о свадби н о даћи и о слави н
изјутра и пре јела и ва нреме јела, но не пооле јела. Друго пиће
(вино, медовину), употребљују врло ретко.
ДомаКи живот им је врло прост. Они су, као и сви пла-
нинци, с малим аадовољни. Потребе су нм сведене на најмању
меру. Осим соли не купују вишта друго од животиих намирница.
Хране се просто: хлеб (кукуруани, пшеиични, оасенвца им од
овтие проје), пастрме, сланина, купус, кромпир и бели мрс ова нм
је готово храна. Приметио сам још да се мвоги лети место саа-
ког другог јела задовоље хлебом и једном зделом сирћета које
кашиком срчу. Само прн свечаним нрнликама или кад имају госте
справљају и нека боља јела. Кад доКе гост с њиме једе само до-
маћин нли и сва мушка одрасла чељад, женскнње ввкад у таким
првликама не оеда за соару, оно служн. Прву чашу пије домаКин
пошто се претходно прекрсти и навдрави госту, другу чашу служн
госту и тако редом.
И8ЛР 553
Говоре јужнвм дијалектом но не тако чистнм, т е б и се њв-

хов гоаор могао увети као прелав од јужног ка источном. И ак-
ценат им је оообвт. Све речи вешто ввше отегнуто нзговарају.
0 већвм прааницнма окупљају се на саборе и игре код цркава,
манастира илв где у пољу илв планиви. Ту нграју коло в певају.
Но на тим саборвма још жале в мртве. На сабору се увек у је-
дном крају саборвшта нвдаоји једна група жева, које у глас ку-
кају. Ту се ивдвајају жеие којнма је скоро ко умро ва куће, њвма
првћ,е која жена од даље родбине и онда обе у глас аапевају неко
време, таквих парова увек има внше, али им то не смета да после
опет оду у коло.
Мртве жале ва тај начвв што мушки преарну вубуне и гу •
њеае и тако носе неко време, жене то раде са сукњама и јопт
носе црну шамију. Док се мртвац не оахравв свв мушки иа куће
иду гологлави.
Одело им је као и све остало врло просто. Мушки носе
обвчво: чакшвре, зубун. гуњче в џамадан. Опасују се појасом.
Хаљине су им од црног сукна, често пута беа икаквих украса,
иначе је обнчно само ивнцом уваннм црним гајтаном опточено.
Чакшвре су уске в од колена се на копче спучавају. Подвезе
махом ие носе. Зубун је без рукава и с преда (на прснма) кра-
јеви се не могу саставити. Гуњче је као и зубун само је с ру-
кавнма. Џамадан је широк н на прсвма ое преклапа н веаује по-
моћу врпца од гајтана илв копча. Чарапе су кратке, плетене и
мало црвеном, веленом илн жутом вуном прошаране. Опаике носе
куповне а в преоне, које оами кроје. Од свих осталих крајеаа од-
лвкују се варочвтвм начвном увраивања кајнша у опанке. По томе
их је најлакше расповнатв. Лети носе, кад су код кућа, само гаће
и кошуље са вубуном, но кад вду где даље облаче ове као в 8ими.
Пршннчио одело је исто, оамо је новнје и чистије. Свакв готово
још носи о рамену већу кожну чантру (јанпик) и о пасу брнтву.
Копаоиичани увек нмају за пасом револвер а некад, кад иду у
плаиину, носе и дугу пушку. У опште оу велики љубитељи оружја.
Од кише нх штите кабанице а од 8име по планвни џоке. Џоке су
по кроју као и кабанице, то јеот само се огрћу н под грлои спу-
чавају, до колева су и нмају капуљачу. Џоке су од црне или
беле вуне и ковје длаке, јер тада не пропуштају воду. Жене
носе дуге кошуље, вубуне, који су белн и кратки, само лећа по-
кривају, с преда остају грудв отворене. Ишарави су црном вувом
вли шљокама. Сукње саме тку и мало оу по дну разнобојном ву-
ницом илн вуном прошаране. Јелеке и гуњеве од оукна ноое та-
коће, варочвто вими. И жене и девојве обичио се повеаују по

глави шамијама, које у вароши купују. Ваља ми наноменути да
и овде продиру осетно куповне ствари, нврочнто аа кнћење.
Врло су пажљиви према родбини, внају се и кад су далек
род. Сродство равликују ао крви (по оцу) и ао млеку (по мајцн)
и захваљујући тој њиховој особини могао сам сааватн аа порекло
и оиих породица, које су рвароћеие и раоељеие по целој овој
области. То су породице које би се и племенвма могле нааватн.
Нарочито још што мвоге вмају века особвта и иеобична ииена,
од којих миогв упућују иа вмеиа старих родоиа и брастава (Ка-
шићи, Гаре, Букумире и др.) иека су опет имена ннтересантна са
свог облика, с тога Ку овде ианети преглед свих тих иеобичии-
јих преаимена:
Барлови славе Св. Луку живе у Гуштернцама и Сењцима.

БаруџиЛи • Св. Стеваиа 9 , Градцу.
Баммуље » Св. Симеуна » , Доцу и Калудри.
Баштани » Св. Јована » , Брвеиику.
Бежанци » Ђурћев-даи • „ Павлицв.
Богавци » Св. Луку » „ Понорима.
Бубаје » Ђурћиц 1) , Грабоввву.
Бунаре » Св. Јована П „ Рвљин-долу.
Букумире » Св. Николу ЈЗ „ Понорима.
Врланци 0 Св. Николу » „ Гуштерицама.
ВрндиЛи ЈЗ Св. Николу » „ Биннћима.
Гагрице » Св. Лазара » „ Жељезници.
Гаљци » Св. Нвколу 1 „ Мурама.
Гаре » Св. Ниволу » „ Орннцама, Главочу, По-
лумвру.
ЗврмбаловиК и„ Св. Нвколу » , Рватима и Радошићима.
ЗојиАи в Св. Јовава 1> , Савову.
Клечаци » Св. Нвколу ЈЗ » Градцу.
Нрџе 1) Сн. Ђирила » » Ушћу.
Ладолежи » Св. Петку ЈЗ , Градцу.
Мед&ри » Мнтров-дав » , Радочевцииа, Бечаарима,
Домиима.
Пандрци Л Св. Алимпија » „ Ушћу.
Пенде •о Св. Јован » , Бинићима.
Пењиши л Св. Јована 1> „ Беоцнма.
Пбсаци г Ђурћен-дан » „ Ушћу.
Покимице л Св. Александра „ „ Рватима, Луковику.
оо^1е
|ПЈ1Ј20с1 1оу Ч Ј
ИБАР 555
Товрл&ми славе Св. Петку живе У Рватима.

Ч&кани » Св. Алимпвја » <т Тадењу.
ЋораааиИи » Митров-дан » » Побрђу.
Шеговићи » Св. Луку » » Градцу.
КраговиКи » Св. Аравђела » » Мурама.
Прњаци П Са. Јаћима » » Горњим Ка&новићима.
Прчићи » Митров-дан » л Шарпвл>у.
МишутлиКи » Св. Ђорђа » » Шарпељу.
Буб&је » ЂурђиЦ » » Трнави.
Кучевићи » Св. Јоваиа » » Плешину.
КуХизе I) Св. Аранђела » » Бањској.
Каши&и » Св. Ннколу Ђ » Пискањи.
Гркајци Ђ Св. Аранђела » » Ппскањи.
МургиЛи 1) Св. Аранђвла В » Курићима.
Мачузпи&и » Св. Ђорђа » » Баљввцу.
БиЛелци » Св. Лааара » » Чврењу.
VII. О насељима.
1. Полозкај наоеља.
Ни орограФске, ни морфолошке, ни климске, па
отуда ни антропогеограФске прилике ниоу истоветне у
целој овој области, те и у положајима, типовима и т. д.
појединнх насеља мора бити иввесних равлика. Само
ове разлике нису тако велике, битне, већ више мале,
локалне, и ми ћемо их у току далег разлагања наро-
чито наглашавати.
На првом месту да изложимо оне главне чиниоце,
који у овоме ирају утичу у опште на положај наоеља,
по том ћомо описати саме положаје, остављајући да
локалности нарочито истичемо у посебном делу обога
рада, приликом деталног опиоивања појединих села.
На положаје иасеља у овоме крају од највећег су
утицаја:
1., геолошки састав и морфолошке особине вем-
љишта;
2., клима и
3., иввори.
.шљ^ћу^ОО^к
Разлике у положајима појединих насеља у толико

су веће у колико јаче у коме крају преоблада један од
ових чинилаца.
С&ст&в и облици земљишта у опште су од знатног
утицаја на положаје насеља а негде они искључиво
преобладају. Тако на пр. засеоци бинићске кметије на-
лазе се на терену састављеном из серпентина у коме
има мањих заравни и по тим заравнима се подижу куће
појединих заселака и нижу се у низове. Највећи број
насеља је на шкриљастом земљишту, јер је оно згодио
за иасељавање, пошто је богато изворима, благих је
облика и није голо и кршевито као серпентинско и кре-
чњачко земљиште. По кречњаку нема насеља, јер се
он јавља само у највигаим деловима планина, кршевит
је и безводан. Неки засеоци кметије бањске (Јоша-
ница) су на гранитном терену. У предњим одељцима
наглашено је већ да се и по странама долиие Иброве
и главних му притока вићају комади од две терасе,
доње, млаће дилувијалне и горње, старије камените.
Доња тераса је већа и равна али је скоро увек не-
насељена. Тако на пр. у баљевачкој котлини и с једве
и с друге стране Ибра виде се велики комади ове доње
терасе али су ненасељени. Свега се на левој страни
налази баљевачка механа и још једиа кућа а на десној
судница општине пискањске. Сва је остала тераса под
ливадама и њивама. Куће и колибе налазе се тек онде,
где се земљиште почне из терасе увдизати. Међутим
горња, старија и каменита тераса, која је ужа и мање
очувана, готово је редовно насељена. Нарочито је овај
случај чест код тераса Студенице. Засеоци Рајин До,
Гуштерице, Церово, Лесковице, Бажали, Раленићи и др.
су цели на горњој тераси. Овоме појаву биће чисто
економски узрок. Доња је тераса плодна а како је овде
мало такве земље то се она мора чувати. Може бити
да и сељаци имају право кад веле, да је тако остало
тШгесим^лООЗ^С
к.
ИБЛР 557
још од Турака. Турци — спахије — држали су раније

сву земљу и они су одређивали где ће сељаци моћи
себи подизати куће, па су чували плоднија места за
њиве и ливаде а Србе су потискивали у брдо да се
насељавају, а како је горња тераса мало заравњена, то
је била згодна за подизање кућа и зграда и народ се
тиме користио где год је могао.
Али у оном другом, клисурском, делу долине Иброве,
где доње терасе готово и нема, налазе се крај реке
мали терасасти опрудци или луке (ваграм), који су
увек насељени са по једном или највише две куће, ко-
јима се све имање ту иалази. То су махом нове куће,
скоро подигнуте. Ово су једина насеља у овом делу
долине Иброве.
Клима. је такође од јаког утицаја на положај насеља
ове области. Стално се избегавају истакнута и ветро-
вита места и места у осоју. Насеља се често пута иро-
тежу уз јаругу (по странама њеним) до самог изворишта,
да би се од ветрова заклонили или се бирају иначе зи-
клоњена места и залеђа долина.
Заравњени делови по врховима коса и маса пла-
нинских, који су по свему врло згодни за подизање
кућа, ненасељени су, јер су изложени ветровима. Тамо
су само летишта за стоку.
Из климских су разлога и куће високо у странама
а не ниско по дну долина, јер су све долине врло ду-
боке, узане и заклоњене стрмим странама те зими сунце
врло мало (местимице и нимало) обасјава доње делове
долина. Народ прича, да се снег пре отопи горе, по
засеоцима, него доле у реци. Изузетак чине аростране
Иброве котлине: Баљевац, Рашка, Ушће, Павлица, које
су жупније.
И извори у неколико утичу на положаје насеља,
јер се она увек јављају око њих. Али је утицај извора
далеко већи на типове насеља.
У целој овој области насел>а су увек врло високо

по странама брда. Куће ивгледају као да су прилеп-
л>ене по стрмим планинским странама. Све је 8емл>иште
више мање пласасто. То су гломазне масе пуне варавви в
косих равница у горњим деловима. Мало је оштрих гре-
бена и шиллстих врхова. Равдробл>ено је уским, ду-
боким долинама. И куће су по странама тих коса и
маса. Доле у нивоу потока и речица нема насел>а из
напред наведених разлога.
Г. Ј. ЦвијиН с правом држи') да су ово највиша
села у Србији. Мало је кућа које се налазе ниско у
долини. Најниже су оне куће, које се налаве непосредно
на обалама Ибра, алн је њих врло мало. Највећи број
кућа налази се на висини од 700—1000 т . Тако за-
сеоци око Радочела (Долац, Врх, Годовић, Вревова, и
др.) налазе се око изохипсе од 1000 т . а неки засеоци
по Копаонику (Чајетина) иду и до 1400 т . Насел>а по
странама Иброве, Јошаничине, брвеничке и др. долине
не иду иреко изохипсе од 900 т .
За релативну висину појединих васелака имамо ове
податке:
Т&дење. Најниже куће над нивоом потока Радуше
су високо 49-5 т . Највише куће над најнижим су ви-
соко 110 т . Горње куће над ннвоом Радуше су високо
159*5 т . Апсолутна висина ових горњих кућа је 660 т .
Годовић. Најниже су куће над највишим високо 66 т .
Апсолутна висина горњих кућа је 1070 т .
Гр&д&ц. Доње куће над Градачком Реком (Брве-
ницом) су високо 38 ш. Горње куће над доњнм су ви-
соко 126 т. 2 ) и т. д.
•) 1)-г. Јомн Цвнјнћ, Антровогеогрмсм Проодемн Башшског Полуо-

стрва. Етнограгскн Зборннк. IV. Стр. Х^.
2
) Податке ове добно сан сопствемм иерењеи помоћу анерожда.
к.
ИБАР 559 ■
Сва су ова насеља постала у крчевинама. До скора

је цео крај био под густом шумом. То сведочи и да-
нашња јака пошумљеност као и традиција код станов-
ништва. Старац Андрија Дугалић (90 година) из Вра-
њева вели: »Раније је свуда била густа шума, куће се
из горе нису могле видети. Честина је била толика, да
се секиром није могло измахиути".
Цела ова област обилује бујним потоцима, који теку
дубоким јаругама, са врло стрмим, готово управним
падом и могу нагло и много да надођу, али ипак не
могу олавити куће јер су оне више у страни а и ко-
рита су врло дубока (по 100—180 т.). Већина ових по-
тока лети пресуши а најјачи имају слаб водоток, који
једва влажи дно корита.
И извора има доста и свуда, па ипак има заселака
који трпе оскудицу у води. Иввори са којих се пије
вода разних су облика и носе разна имена. Тако имају:
чесму, цоток, бубан и уставу. Најпростија је устава. То
је мали изворак, око кога је закопана плитка јамица
и у њу се скупља вода а врло слабо отиче. Бубан је
сличан устави, само је изнутра даском или плочом по-
дуварен и одовго покривен. Ако вода из извора отиче
једним дрвеним жљебом и пада обично у какво корито,
онда се зове точак. Чесма је вештачки озидана и има
јак млав воде. Копани су бунари за сада права реткост
у овоме крају.
Температура извора је врло различита и зависи
од висине и положаја места где је извор. Топлији су
нижи извори и они који су у присоју. Хладнији су они
који су у склоповима и у шумама. Особито су ови по-
следњи (у шумама) добри и хладни Кадина Чесма при
врху Чемерна има 7#5*С. Висок чесма у потоку Пла-
каоници у Бивићима има 8*С. Коиаонички извори: Чесма
на Крсту има 6°С. Марина Вода, под Пајиним Пре-
слом и Извор под Караманом имају по 5*С. Иввори по
560 РЛДОМИР м. илит>
насељима имају температуру ивмећу 10"5вС. и 12*С. Нај-

чешћа је температура 10,5° 11дС.').
Поред изворске у неким се засеоцима пије и речна
вода. У тим местима лети захвате воде рано изјутра за
цео дан, па је чувају у хладу да се много не угреје.
Због великог пространства и разнолике вертикалне
разгране овога слива и клима је различита у појединим
деловима његовим.
У склонитијим местима и у неким котлинама поред
Ибра и већих му притока топлије је него иа високим
и истакнутим местима, иначе је увек топлије на стра-
нама планина него по дну дубоких и уских дубодолина,
јер зимп сунчаии зраци падају тако косо да преко дана
за врло кратко време озаре и дна тих дубодолина.
Снег обично пада у половини октобра и држи се
до месеца марта. Може да напада до */, метра а у скло-
повима и један метар па и више. У долини Ибра има
две до три котлинице, које се одликују жупном климом
(Павлица, Баљевац, Ушће)*) иначе је свуда хладно те
усеви и воће увек доцније стижу но у долини Западне
Мораве око Краљева и Чачка.
Кроз ову област дувају ветрови са свих страна и
у главноме имају ове називе: устока, север, кривац
(запад), бошњак (ј. з ) и југ. Најхладнија је устока. Она
иајгоре досади и стоци и чељадима. Југ је најсилнији,
он зими разбија снег и кишу доноси.
') Мерења сам вршно у иесецу јуду.

*) А. Адексвћ, Ибар од Рашке до Каравовца (Годнш&вца III) ведв: , . . .
Радуша ндаивна бида је снегои завејана. Сидааећв ввв Радушу аа Баљемд
отвара се преда мнон врдо питом котао, у коне је снег већ истопљеи бво. Трав«
већ местнмице проннцаше, варочито бдвже бадевачквх кућа, где је већв ваиов
од анме. Пут води кроа винограде, који су у подножју Радуше засаћевн ш к
југу окренути *
ИБАР 561
2. Евоношове приливе.
Напред смо покавали, да је овај крај брдовит а
местимице и кршевит те је отуда и неродан. Земл>о-
радња је овде сведена на најмању меру. Управо овде
се обделавају само мањи комади зеиље поред река. Све
остале њиве врло су слабе родности и доносе врло
мало приноса. Отуда велики део становништва ни у
добро родиим годинама не може да добије ни толико
жита, колико му је потребно да се исхрани за годину
дана. Зато многи имућнији сељаци имају по коју њиву
у Морави код Краљева, нарочито у атару села Кона-
рева и Јанока. Остали купују жито.
На њивама се сеје: кукуруз, овас, елда, раж а реће
пшеница. Од свих се ових жита меси и једе хлеб. Нај-
неродније су оне њиве, које су високо у планини а
најбоље су на терасама и опрудцима'1 поред река.
И воћарство у овоме крају није одвећ добро раз-
вијено. Једно због доста хладне климе а друго што су
овде комуникације по све рђаве, управо их и нема, те
се не може извозити. Шљива има мало. Око сваке куће
наће се 10—20 дрвета, те да се испече мало ракије аа
кућу. У јошаничким селима, Бал>евцу, Ушћу, Павлици и
околини има нешто више воћњака, које зову градгшалса.
Ту се и сад производи доста ракије, коју на коњима
и у мешинама носе и продају по крушевачким краје-
вима. Данас кад је просечен добар колски пут поред
Ибра долазе Крушевљани с воловским колима те купују
и извозе знатну количину ракије. Око Руднице, Ба-
љевца, Ушћа и Јошанице на присојним местима успева
и винова лоза, те ова места важе као винарски кра-
јеви ове области, а ушћанско и баљевачко вино стоје
још на добром гласу и у даљој околини. Осим овога
има још од воћа по мало јабука и крушака.
') Мала равничвца ваграђена са трн стркне реаом а са једне брдоа зове
се: отока, очрудак, лука, лучица.
1ТНОГРАФСКД ЗВОРННК, КЊИГА VI. 36
562 РАДОМИР м. илик
Сточарство је овде добро раавијено. Оно је у овој

области готово главна привредна грана од које станов-
ништво овога краја добија целокупио своје издржа-
вање, јер држање стоке поред осталога омогућава и
обраћивање оно мало ораће земл>е. Кад не би бнло
стоке, да ћубри њиве, оне не би могле раћати. Осим
тога кад година са свим омане (што није редак случај,
тада се продајом стоке и сточних производа одржавају.
Зато овде сељаци и обраћају главну пажњу пашама и
ливадама. Најглавније имање свакога сељака чине ли-
ваде, којих и има највише. Њима становништво посве-
ћује и највише старања. Све су ливаде добро навод-
њене, очишћеве од камења и врло често и ограћене.
Много пута се вода доводи ив даљиње од једног па и
витле часова помоћу бразда, т. ј . плитких јарака, а кад
воду треба превести преко какве јаруге или дубодо-
лине, тада се праве ваде (бадњеви, вш$. бадањ) од
ижлебл>ених букових или јелових дебала. Лети нема
стоке по ливадама; оне се косе. Нарочито.су чувене
ливаде на Чемерну, Радочелу, Бисер Води, Великој
Ливади, по доњој тераси око Ибра и т. д., где су саме
ливаде прекрилнле огромне просторије. Сиротнији се-
л>аци који немају својих сопствених ливада 8акупл>ују
поједине лнваде или мање делове истих да их косе ва
једно лето.
Ливаде иду врло високо уз планине. На самим вр-
ховима: Радочела, Чемерне и Велике Ливаде налазе се
простране ливаде каје се косе. На највишим пл&нинама
су горњи делови под суватима (Конаоиик), ту су летње
паше. Трава је ниска и не може се косити. Правих
сувата има само на Копаонику и једном двлу Чемерна.
Да проговоримо нешто и о гајењу стоке у овој
области,
Од стоке највише се гаји оваца, коза, па рогате
марве и коња. По подацима Државне Статистике из-

ИБАР 563
рачунао сам колико које врсте стоке долави на једну

кућу у овој области. Ти су бројеви занимљиви и врло
јасно показују стање у погледу стоке. Тако:
На једну кућу доиази просечно 12.з оваца.
» » » » » *-8 коза.
» » » » „ 3.9 говеди.
» , » » » 0.74 коња.
» » » » » О.гз свиња.
Види ое, дакле, да иросечно узев свака кућа има

12 оваца, 4— 5 коза и скоро четири говечета а на сва-
ких седам кућа доће по 5 коња, а то је стање какво
се може наћи још у мало коме крају Србије. Пада у очи
врло мали број свиња, јер, као што се види ив горњих
података, тек на 4—5 кућа доће по једно свињче а
овакав проценат добива се још само за Златибор у
целој Западној Србији. Главни узроци овако малом броју
свиња ове области мислим да ће бнти ови: 1., жита, као
што је напред речено, мало пма и скупо је, те је и др-
жање свиња скупл>е, пошто их немају чиме да хране.
И жира нема много, јер је мало букових н растових
комплекса шума и 2., држање свпња не би се нн рен-
тир&ло, јер је ово брдовпт крај са врло рћавим кому-
никацијама, те се угојене свиње не би могле нигде из-
ложити на продају. Зато овде сваки сељак купи преко
иета у Краљеву или на Рашкој по 1—2 реће и више
комада свиња које урани за »посјек«.
Но коњи су овде од особитог значаја као главно и
једино транспортно средство. Само одвећ сиромашне
куће немају ниједног коња а имућне их имају и више.
У таквом случају увек је по једно кл>усе код куће при
руци за употребу а остала се пусте у планину са дру-
гом стоком и не самаре се — то је лаНимија.
36»
Напред је већ говорено да су ливаде ниже, а изнад

њих су летње пагае. Како се лети ливаде брижљиво
чувају то се сва стока изгони лети ван воне ливада у
горњу зону — зону летњих паша. То су: лвтишта, ле-
товишта., летнице.') Ту су бачије са колибама, кошарама
и торовима. Ова су летишта само у већим планвнама,
зато су неким селима врло далеко, по 4—6 сахата. На-
сеља с десне стране Ибра имају летишта поглавито по
Копаонику и Једовнику а она с леве стране по Чемерну,
Радочелу, Ђакову, Коритнику и Голији.
На летишта иду у другој половини маја а обично
21. маја о Цару Константину и Царици Јелени а слазе
о Великој Госпоћп. Зими или држе стоку код кућа или,
што је чешће, око засеока на њивама и ливадама — то
су сточни зимовници. На зимовницима стока проведе
од краја септембра па до Благовести (25 марта).
Стоку гоне на зимовнике из ових разлога:
1., ради ћубрења њива и ливада;
2., што им је тамо сточна храна, јер је кућама не
могу довући, због врлетног терена, немања путова и
транспортних средстава и
3., тамо, на ливадама, стока може по мало и да
пасе, кад је снег плитак.
На зимовницима су трла за чобане, кошаре за стоку
и котари, сламњаци и кревети*) за сточиу храну. Испод
Чупавице (заселак у баљевачкој котлини) налази се је-
дна тераса Иброва по којој су ливаде и њиве. На месту
где се из терасе диже страна брда налазе се кошаре,
то је зимовник стоци. Ту су по 1—2 кошаре за стоку.
Зграда за људе нема, јер је близу сам заселак. Од
') Овн нааивк Летнште, Летница, Зижовник, Доаимовннж на много су се

неста тако укорениди, да су посталл геогра*ска имена >а поједнне просторе и
дедове пдавнна.
*) Кревет се аове, кад се сточна храва (сено, шаша ндн днсник) адене на
дебду ваквог дрвета, да не би на аенди трунуда ш н да је внсоко аа стоку.
ИБА1> 565
кад се поље отвори о Крстову-дне (14. септембра) стока

се пусти по ливадама и ту пробави све док може да
пасе — док не падне већи снег — а после се затвори
у кошаре и ту јој се полаже. Тако остане све до Бла-
говести кад се поље затвара и стока ивгони из поља.
Сточарство сада опада, само то бива постепено.
Бачија је све мањо једно вбог инокоштине а друго што
се дели земља где су биле бачије а нешто одузима и
држава. Да је некада било внше бачија то потврђују н
многи називи: Бачиште, Колибишта, Катуниште и др.
као геограФска имена за кеста где су некад биле ба-
чије, што у осталом и народ потврђује. Ман>е је стоке
и с тога што се народа намножило, те су многе ливаде
у њиве преобраћене. У опгате сад је много већа по-
треба у ораћој земљи но што је то раније било, а то
утиче на смањивање стоке. И инокоштина дејствује у
истом смислу, јер стоку нема ко да чува.
Шуме и њихов економски значај треба такође уви-
мати у обзир кад се говори о економским приликама
овога краја. Овде још има шуме доста. Особито су ве-
лике просторије под шумом у Копаонику, Чемерну, Ра-
дочелу, Боровој Страни, Бисер Води и Голији. У шу-
мама је гора: букова, јовова (поред река), јасенова, смр-
чева, борова, и јелова.
И ако је све, што човек направи за заклон себи
и стоци, поглавито од дрвета, ипак народ овде није
умео рационалио да искористи све добре стране овог
ивобиља у шумама. Још у првој моловини 19. века ретко
се могла видети кућа брвнара. Све је било од кровине.
Ибарце су стругари Дибралије научили да стружу брвна
и од тада почињу дизати грађевине од брвана. Дрво
се још употребљава и за гориво и ограду а од боро-
вине још од древних времена ироизводе луч и катран.
.ш&есП^ОО^к
Луч и катран у овој области производе се у овим

засеоцнма: Ушћу, Боровцима, Студеницн, Камењанима,
Заоаду и Зареву.
Катран справљају овако: на нвколико борових де-
бала ољуште кору и дебло засеку на више места, па
оставе неко време те назасеченим местима избију знатне
количине смоле. За то време ископају у страни каквога
брда једну повећу рупу, коју добро очисте. Испод ове
рупе исконају другу мању, која је у вези једним ка-
налом са горњом рупом. Земл>у у рупама добро набију,
да ни воду не може упијати. Кад је ово свршено онда
заћу од бора до бора, које су рапије били засекли, те
одсецају иверје са смолом и трпају га у горњу рупу. Кад
је напуне онда иверје заиале. Услед тога се почне лу-
чити црна смола — катран и падати на дно рупе. Одатле
се каналом цеди у доњу рупу и ту се скупља. Кад се
заврши-сагоревање у горњој рупи, сељак вади катран
нз доње рупе и сасипа га у мешине. Ово произвоћење
катрана бива само у пролеће и лето, кад је дрво пуно
сокова, те је и лучење смоле јаче. Катран производе
само по неколико људи у једном крају, али га они ие
разноее на пијаце, већ то раде прекупци. Кад коме
се.ћаку нестане жита или соли, он од произвођача купи
товар катрана, натовари на коње и иоси у Поморавље
или Шумадију, те прода нли размени за жито. Али у
сваком крају има по неколико људи који само од кн-
риџилука живе. Они обично имају по неколико товарних
коња. Такви људи највише прекупљују катран, па често
тога ради иду чак у Златибор') те га и тамо купују
па разносе по Источној Србији (Голупцу, Нишу, Него-
тину, Књажевцу, Зајечару), па прелазе често и у Видин.
Кад купују катран плаћају га по 24 паре чаршиске оку
а продају по 60—70 пара кило.
■') Но да и овом прилиаом не би тамо пшли празни, ови одовуд патоваре

белих нернерних крстова те их у Ужицу и околини рродају.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ИВЛР 567
Луч производи сваки за своју потребу. Од старог

бора одовку трупцв, које просуше и као луч продају
по Краљеву и Рашци.
У последње се вреие и стругарство одомаћило, но
ведостаје саио добрих колских путева, па би ова област
изашла јако на гдас са својих шума. У Ибру има више
стругара примитивне конструкције (поточара) а пре две
године отпочела је у Јељаку (Копаоник) рад и једна
нодерна-вештачка-стругара, но услед њене појаве мо-
рале су обуставити рад све мале стругаре по Копаонику.
Раније више, али и данас још и ако кријући, многи
сел>аци с пролећа љугате кору с јове {јоше, јошикеУ,
па је осуше и у врећама товаре на коње и иосе у об-
лижње вароши и варошице па је продају опанчарима
и другим занатлијама за справљање боје.
Осим свега довде наведеног, до најскоријег закона
о шумаиа, кора са дебла четинарског дрвећа играла је
зиатну улогу. Све стаје на бачијама, нарочито чобански
кућери и кошаре, биле су лубои (кором четинарскон)
покривене.
У околини манастира Студенице у вони белог мер-
мера и у околини Јошаничке Бање у зони лепог јо-
шаничког гранита раввијено је каиенарство. Нарочито
се од мермера израћују камени крстови, плоче и над-
гробни споиеници. Но све се ово ради с врло нало
укуса и техничке вештине. Ове мериерне крстове ра-
зносе Студеничани и даље, тако сан у Ужицу видео
неколико дућана у којина се они иродају, а г. ироФесор,
Михаило Живковић је вићао сане сељаке из околине
Студенице где на ужичкој пијаци продају те крстове.
У некии ое селина западно и југо-западно од мана-
стира Студенице пече и креч, који се разноси по око->
лиии и продаје.
Риболов је од локалног вначаја. Сваки се сељак
овда-онда и о томе бави, али је то у мањен размеру
П|||20С1 [IV ^ Ј
568 РЛДОМИР М. И.1ИЋ.
тек да се улови колико је за кућу потребно. Свака го-

тово кућа увек има сухе рибе, нарочито пастрмке, које
има по рекама у овој области. Нарочито се мвого риба
лови кад је Ибар мутан, кад надоће. Једном таквом при-
ликом десио сам се у овим- крајевима и видео сам тако
много рибара, да су готово целу реку били прекрилили
мрежама и прећама (безивоје).
Да споменемо и кириџилук ових крајева кад гово-

римо о економским приликама. Наговештено је већ, да
су овде комуникације врло рћаве. Изузев ибарског пута
Рашка—Краљево нигде више нема пута којим би се ва
колима дуже могло путовати, те се сав транспорт врши
о људској снази (за ближа одстојања) и на коњима (за
даља одстојања). Сама је природа подарила овдашњем
становништву ове мале, издржљиве коњиће, који се по-
уздано и лако, носећи највеће, често пута врло гломазне,
товаре, веру по узаним стазама преко овог врлетног
земљишта. На њима сељаци сносе жито у воденицу, на
њима терају своје домаће производе: бели мрс, месо,
вуну, луч, катран, јабуке, ракију, јовову кору, мермерне
крстове и др. на тргове и отуда доносе: со, жито, лонце,
црепуље и др. Нарочито вешто намештају товаре на
дрвене самаре ових коњића при чем удешавају апсо-
лутну равнотежу с обе стране товара помажућп се при
овоме једном дугом, на једном крају ракљастом мотком
— соаро.и. Њоме подупру једну натоварену страну, док
другу товаре или растоварују. Без соаре нигде не иду.
У раније време кириџилик је био развијенији и
област куда су путовали већа. Ишли су осим свих го-
тово вароши у Србији, и у Видин, а нарочито у Восну,
највише у Сарајево. Сад иду у ове вароши: Београд,
Ниш, Књажевац, Зајечар, Неготин и Голубац а по неки
пут и сада оду из Зајечара и у Видин, кад им се тамо
учине бол.е цене за катран.
ИВАР 569
У аргатлук не иду (и ако су врло вредни и воле

рад) јер нису навикли да се од куће удал>авају на тако
дуго време. Но кад се у околиии може наћи какав рад
иду радо. И данас причају о оном времену кад је гра-
ћен ибарски пут како се добро зараћивало. У по-
следње време иду многи у разне државне службе: по-
граничне и ноћне стражаре, жандарме, путаре и др.
У свакој општини има по неки сељак који ради
узгредво и какав занат: терзија, ковач, качар и др.
Рад се плаћа у натури или у новцу.
3. Облици својине.
Данас је тешко тачно одредити какви су облици
својине раније били у овоме крају, како је земља пр-
вобитно заузимана и како се дошло до данашњег стања,
јер немамо о томе никаквих поуаданих података по
којима би се могло о тој ствари што закључити. И
народна традиција мало говори о овоме. Нарочито је
све отежано и тиме још што се народни живот у овом
погледу вије раавијао слободно по природним законима,
већ је пометен државно-политичким урећењем турским
и нове српске државе, а то није било у свему у духу
народном, отуда је данашње стање више вештачка тво-
ревина.
Највероватније је, да је у ранијем времену овде
била врло слабо развијена приватна својина земље.
Управо као приватна својина рачунала се само земља
око куће — иоткуНница. са по којом њивом и ливадом
опет ближе кући. Сва остала земља била је заједничка
својина. Од ове земље могао је сваки захватити и окр-
чвти кад му је и колико требало. Али доцније са раз-
витком нове српске државе почињу се раввијати и нови
правви појмови. На приватну се својину почело више
полагати и сваки је захватао повише земље, управо
онолнко колико му је било потребно 8а живот и колико
570 1'ЛДОМИР М ИЛИЋ
је могао сам са својим укућанима да срађује. Остала

незаузета земља у сеоском атару постајала је заје-
дничка својина заселака. Кад су пак засеоци згрупи-
сани у села и општине, поједини већи делови незаузете
земље оглашавани су за сеоске и општинске заједнице.
Ио кад се у другој половини 19. века намножило више
становништва те се осетила већа потреба у земљи, тада
се почињу делити многе заједнице на поједине поро-
дице, а ове су даље делиле земљу на поједине куће.
Поједини делови општинских заједница давани су новим
досељеницима из неослобоћених земаља, нарочито 1878.
год. Но нри свем том још увек је остајало доста зајед-
ница, тако да и данас свако село и општина имају бар
по нешто заједничке шуме и утрине. А на неколико
места и до данас су очуване и аородичне зајвдницв.
Тако у Бинићима имају заједничко имање Радаци и То-
мовићи и то Томовићи у месту Прдошљезцу и Вију-
лама, а Радаци имају своје ваједничко имање у Друму.
Бачани у Чајетини (под Сувим Рудиштем) имају зајед-
ничку земљу у Костовцу. И данас има много места која
се зову Зајвдница, и Заједнице и ако то сад нису зајед-
ничка имања, али се зна да су била раније ваиста не-
подељена, заједничка имања, те се име одржало.
Но врло је занимљив појав, да су просторије под
шумом подељене на поједине домове, али је паша за-
једничка. Ту се зна које је чији део шуме и иа гору
из свога дела сопственик има сва права, али је целом
засеоку или и селу слободно да стоку напаса по целој
шуми без обвира на својину. Они су овде, као што се
види, ивделили вајодничко имање, али су видели да за
сточарство мали комади нису пробитачни па су с тога
морали прибећи горњем начину т. ј . да у погледу паше
то и даље буде заједница, јер сточарство условљ&ва
веће просторе. Ово је општа појава у целој овој области.
ИБАР 571
У многим се засеоцима зна тачно кад је заједничка

земља издељена. Тако су Градац и Радочевци изделили
своје заједничке земље, које су биле у атару Радочевца,
пре 15 година. Дотле су тамо н бачије подизали, сад
то не раде пошто је земља издељена на ситне комаде.
Кад се погледа на карту занажају се врло велики
празпи простори измећу појединих насеља. Нарочито су
велики ти ненасељени иростори по Копаонику, Радочелу,
Једовнику, Бисер Води и др. Сви су ти простори били
у прво доба општа или боље рећи ничија својина и све
становништво и из даље околине експлоатисало их је.
Свако је село знало своје место у планини где лети из-
гони стоку и ивлази на бачије и то су сматрали као
своје и /.о последњих година нико их у томе није узнеми-
равао. Негде |на Копаонику) плаћали су као неку аренду
држави и звали су је травнина. Али у последње време
почела је држава да их узнемирује у уживању тих нро-
сторија и сад је око тога отворен велики спор, који
још ннје окончан. Али се одмах запажа како су те про-
сторнје животно питање за цео овај крај. Бев њих је
овде немогућно одржавати стоку а без ове не може овде
ни становништво опстати. Неки засеоци у Копаонику
(Шипачина, Чајетина и др.) већ се жале како су ове
(1902) године са мање стоке, јер немају где да је држе. Ба-
чије су морали градити одмах око засеока, јер им у
Копаонику не допуштају, и то оамо да би за копао-
ничке наше држава могла узети коју хиљаду динара
годишње више од Црновунаца, него што су сељаци
плаћали.
Засеоци су, као што ће се у одељку за овим ви-
дети, врло мали и вбијеног су типа. Око кућа се налази
мало земље, то је поткућница. Она је чешће неогра-
ћена, засађена са нешто воћа, где-где је при крају
мала башчица и то је све. Остала приватна имања су
око и исаод засеока, често и врло далеко. Једино за-
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
572 РАДОМИР М ИЛИЋ
селак Сријемча чини одступање у овом погледу. Овде

(у Сријемчи) се јавља врло правилна згруписаност имања.
Све имање једног човека вгруписано је готово око куће,
те Сријемча отуда ивгледа јачв растурена но остали
засеоци у околини. Узрок овоме биће поглавито тај,
што је Сријемча мање насеље и цео се атар простире
по страни једне планинске масе, те је вемл>иште по
квалитету једнако. Иначе оваквих случајева више нисам
нашао а није их ни било. Овде где је земљиште овако
равличито по квалитету немогућна је комасација имања.
4. Тип наоеља.
У Иброву сливу налави се много малих насел>а, нај-
више са јако вгруписаним кућама. Народ ове мале групе
кућа махом зове аасвоцима.
Ови засеоци обично имају по 5—^20 кућа. Куће су у
њима јако вбијене, управо једна ув другу без ограћеног
двора. Најобичније растојање мећу кућама је 10—50 м., а
ни код најрећих не прелави 150 м. Сваки заселак има
свој одрећен атар, коме се внају границе.
Поједини засеоци су на растојању '/» — 2 км. и
постали су у крчевинама. Увек су око сваког засеока
где већи где мањи комплекси шума а куће су поди-
зане на пропланцима, који су на згодним местима и о
крчени.
Но нису у Ибру сва насеља потпуно једнака што
се њихова типа и величине тиче Има их већих и са
јаче разрећеним кућама и мањих са кућама збијеним
у гомилу. Првих је мање и она су постала тамо где је
било више равног земљишта а поглавито у прошире-
њима око река: Ибра (Горњи и Доњи Кавновићи, Ба-
љевац, Павлица, Ушће), Јошанице (Јошаничка Бања),
Град&чкв Рвке (Брвеник и Брвеница) и др. То су села
(она се већ селима могу назвати) са 30—100 кућа. Куће
су разрећеније и имају веће окућнице. Друга мања и
ИБАР 573
збијенија насеља су по стрмим странама брда. Ту нема

згодног земљишта за настањивање, те се нису ни могла
развити већа насеља, већ мали засеоци са 5—20 кућа
збијених у гомииу. Облик земљишта утиче, дакле, и на
величину и на тип насеља. Већа су насеља дуж река,
као: Баљевац 31 кућа, Рвати 65 кућа, Павлица, 54 куће,
УшКе 63 куће, Градац 43 куће и т. д. Мала су насеља
у стрмим странама планинским, као: Бели Поток 6 кућа,
Гобеља 6 кућа, Палеж 7 кућа, Чајетина 14 кућа и т. д.
У целој овој области мало је места згодног за по-
дизање кућа, па где се нашло такво згодно место окр-
чено је и насељено са неколико кућа, за колико је
имало места. У овом погледу овај је тип сиичан вда-
синском тииу. Већи број кућа није се могао подићи
на једноме месту поглавито из ових разлога:
1., Што није било довољно земљишта за поди-
зање кућа.
2., Што је земљиште слабе родности и на једном
месту земља није могла да издржава гушћу насељеност,
те су нове куће подизане даље, на другом месту и за-
узимале су нову земљу и
3., У почетку 19. века а поглавито после 1815.
године како насеља у Србији интензивио расту доби-
вајући ново становништво с југа, ова област издајв
из себе становништво (јер је била још у турској власти),
које се насељава по тадашњој кнежевини Србији. А
после 1833. године када је и ова област присаједињена
Србији процес досељавања био је бећ внатно умањен.
И оно мало породица што је у ову област дошло од
Новог Пазара попунило је само ону празнину, која се
појавила услед ранијег исељавања.
Засеоци су постајали поглавито на ова два начина:

1., Ранији крајеви, који су имали само по једну
иди две куће јачају и одвајају се од правог засеока
574 РЛДОМИР М. В.1ИЋ.
и образују нов заселак, који или носи име породице,

која је у њему или геограФски назив места на коме
су куће.
2., Одсел>авањем одел>ених задругара одвајају се
нови засеоцн. За ово је најбол>и доказ то што у по неко-
лико околних заселака живи иста породица. Тако: Ду-
галићи се налазе у Доцу, Врањеву, Годовићу, Тадењу,
Побрђу и др. Исто су тако расирострањене и друге
породице нарочито старије као: Ромчевићи, Медарн,
Вујанци, Зврмбаловићн и по неке скоро досел>ене, као
Кошани и др.
За највећи број заселака не може се ни ариблнжно
тачно утврдити доба иостанка, ма да би се по једној
околности дало закључити, да су једн.1 постајали из
других, само се нн ту не може знати који су старији
а који миаћи. Та окоиност је, што се једна породица
налази у више околних заселака.
Куће се у засеоцима иии истежу у једној линији

или се згрупишу у круг, те заселак има округао облнк,
или су разбијеие у више малих гомила. Последњп је
случај најобичнији и јавл>а се свуда где су села по
брдовитом и врлетпом терену. Први се случај јавл>а
тамо, где су куће порећане на каквој терасастој за-
равни (Горње Ивање, један дсо Бинића и др.) плн кад
куће иду уз јаругу (Чајетина). Други је случај рећн и
јавља се тамо, где се заселак налазн на равном зе-
мл>ишту (Засад, Тлачина и дрј.
У засеоку је обично маио породнца а није редак
случај да је цео засеиак насељен само једном поро-
дицом (Радочевци, Читлук, Гостирадићи, Крал>и, Коњско
и др). Отуда је и лако разумети што веиикн број за-
селака носи породнчно име. У сливу Ибра има на 27
заселака чпје име као да потиче од иородичног ире-
зимена. Такви су: Арбулићи, Бачевићи, Кошани, Боги-г
ивлг 575
Иввићи, Бинићи, Боројевићи, Гостирадићи, Дајићи, Ка-

зновићи (Горњи и Дон>н), Кљуновићи, Кнежевићи, Ко-
јиновнћи, Курићи, Ладојевићи, Марушићи, Мачужићи,
Мплићи, Милатковићи, П&чавриНи, Пои&дићи, Радочевци,
Ројчићи, Чаирићи, Радешићи, Косурићи, Прћани, ДЈаи-
товићи, Р&довци.1)
У некима од ових заселака и данас живе породице
цо којима се и засеоци зову, и они су изгледа новији
по иостанку. Нека опет од ових имена стара су по не-
колико векова (Казновићи, које помиње св. Сава у ти-
пику за манастир Студеницу.*)
Сасвим мали засеоци не деле се ни на какве де-
лове, али чим су мало већи или су разрећенијег типа
А,еле се на крајеве или џем&те. Тако се Полумир дели
на: Луке, Долове, Старо Село, Јагњило, Кривачу и
Трњаке; Бревова со такоће делн на: Балтиће, Избице,
Борику и Отребе и т. д. Понеки и ове крајеве као
делове заселака називају засеоцим&, алп су ови крајеви
или да их тако назовемо секундарнивасеоци редовно врло
мали и свагда су јасно издвојени и представл>ају опет
неку више мање самосталну целину.
Није редак ни тај случај да се од засеока одвоји
по која усамл>ена кућа на прилично удаљено место. Али
за ове осамл>ене и удал>ене куће немају нарочитог пмена,
већ их називају или по месту где су, или по породици
чија је кућа. Ово су, дакле, црногорске и херцеговачке
раселице, оамо што их тако овде не називају.
') Ииевв заседавв штвнпава курзввом населеиа су и даиас истоииевом

породидом.
*) Гдаоивк Х1> стр. 15.5. Говорв се о поставда&у игумвиа зв мавастир
Студенвцу: ....да диђе краљ све сриске земље и дв поаеде собом: еписвопа и
нгумвве сшетогв Георгија у Расу и свете Богородице градачке, в светог Нвколе
у Топдвии ,и дроугаго Ннколн оу Казновикихг....* Ст. Новаковић (Сронијари
в Баштивици стр. 173) каже дв су то Казновићв у Ибру в ввводи касо се у
данашњим сиисковима пнше Казиојеввћи, пв Ои, велн, бидо вредво ухватнти како
народ каже (варод кажв Ка8новићн).
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
Као што се види ми до сада нигде нисмо говорили

о селима, већ смо као основну антропогеографску је-
диницу у овоме крају узелн заседак, а то по народноме
појимању и јесте правилно. Но ваља одмах нагласити
да у овом случају заселак не значи део села нити мање
насеље придато већем, ввћ је то термин за мало село.
Појам заселак према појму село стоји, дакле, у слич-
ном односу као појам варошица према појму варош.
Али овако мале јединице насељавања косиле су се
са политичко-административним потребама, јер један
ибарски заселак био је одвећ мали да буде најмања
административна целина, те су државне власти скупљале
више оваквих (три до седам) заселака и једну целиву,
КОЈ'У су назвале селом а народ још и кметијом. Према
овоме селом се у овомв крају аове скуа од неколико
малих насвља (ааселака), која су једно од другог удаљена
'/, — 2 КЈК. одстојања. Овај појам села није првобитно
народни; да он постане потпомогле су државне власти
и административно урећење нове Србије.
Неприродност оваког састављања села најбоље се
огледау овоме.
1., Што за многа ова села нема у народу имепа.
Сваки сељак радо истиче име свога засеока за име це-
лога села а остале засеоке сматра као придодате. Но
обично превлада име највећег засеока а често и име
онога засеока из кога је кмет. И статистике се у овом
не слажу. Док државна статистика готово све засеоке
у овој области назива селима, дотле К. Јовановић у
Речнику (1872. г.) сматра свв за засеоке.
2., Чеото се дешава да поједини засеоци прелазе
И8 састава једног у састав другог села (кметије), што већ
не би могло бити да су села природне творевине по-
стале у духу народном.
Има и таквих случајева да је ово комплетирање
испало тако срећно да је данас тешко увидети да је
ЦБАР 577
такво село вештачка творевина. Овакав је случај или

кад се два до три мала засеока придаду каквом већем
засеоку који има преко 20 кућа или кад се више малих
заселака налазе на таквом земљишту, које и оамо чини
једну целину те засеоцн тако рећи срасту међу собом
(Ушће, Полумир, Бања). Овакви комплети почињу до-
бијати Физиономију правих села власинскога типа.')
Б. 0 узроцима типова.
Већ је у иредњим одељцима наговештавано да је
облик земљишта од битног утицаја на тип насеља. Овде
су брда и планине великих висина са дубоким и уским
долннама. Места згодног за подизање кућа мало је, а
где се наће, на њега се збије по неколпко кућа у
гомилу.
Исто су тако и извори од утицаја на тип насеља.
Засеоци су увек високо у странама планина а у тој
зони мало је извора и где се но који јави око њега
се згрупише више кућа у гомилу.
И привредне су прилике у овој области знатно при-
помогле да се развије овај тип збијених насеља. Ево
како. Земљорадња је у овом крају од споредног зна-
чаја. Жито се купује. Главно је занимање становни-
штва сточарство. Најбоља земља је под ливадом и пашом.
Ливаде су у нижим зонама и приватна су својииа. Паше
су у вишим зонама и или су породична, или сеоска,
или општинска илн државна заједница (својина). Терен
је мећутим врлетан н незгодан за комуникацију (кола
су права реткост), те се сточна храна са ливада и њива
не може довлачити у село, већ се оставља на ливадама
') До скоро истоветвих закључака о овим мадим иасељима дошао је вок.

Танаснје Пејатовић (Петар Мркоњић) проучааајући у антрооогеограФСком но-
гледу овој врло сдичну оЗдаст Полнмља и Потарја (Етногрдоски Зборвик Кр.
Срп. Академвја Наука. Књига IV. Стр. 262.).
КТВОГРАФСКИ ЗБОРИИК, КЊИГА VI 37
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
578 РАДОМИР М. ИЛИЋ.
и по њивама далеко од села па се и стока тамо махом

држи преко зиме. То су сточни зимовници. Лети пак
стока се гони на паше, које су на високим планинама
и обично далеко од села по више километара. Тамо су
сточна летишта. И ка зимовницима, и ка летиштима.
има колиба. и ношара где се држи стока. т&ко да ока
кикад готово и није у селу код кућа, те око кућа и нису
аотребне оне аростране шумадијске окуАницв, К0Ј6 утИЧу
на разређени тип тамошњих села. С тога је овде окућ-
ница ретка и ако је има мала је и састоји се из не-
ограћеног двора мало воћњака и каткад мале њивице
и зове се иоткућница,. Лети су засеоци готово пусти.
Све је или у планини код стоке или у пољу на раду.
6. К у ћ а и двор.
Услед јаче згруписаности кућа, двор је у овој об-
ласти мали, ретко је кад ограћен и зове се авдија. Има
заселака где су куће тако јако згруписане да двора
никако и нема. Али има и кућа са ограћеним двором.
Ово је нарочито случај код села, која су на равнијем
земљишту и мало прорећенијег типа. Још је двор ограћен
код кућа које су поред ибарског друма и код имућних
људи. Код ограћених авлија ограда је или од врлика1!
(то су тања јелова стабла, ољуштене коре, дуга ао
7—8 метара и положена хоризонтално једно над другим>
нли су ограћене дуваром (наслагано камење, сухозидина)
или оградом »у низи или лу дубак« (ово је исто што и
шумадиско прошће, само је косо у земљу побивено).
Око авлије се налази мало земље са воћем и баш-
чицом, то се зове ноткућница. Ње нема код сваке куће.
Изгледа ми да је овај крај од свих у Србији остао
најприближнији ономе стању које је било под Турцима.
■) У ожолини Јошаничхе Бање ограду од врљиха зову четвртка.
ИБАР 579
Ово нарочито важи за кућу. Њен се развитак од то

доба да потпуно пропратити, јер се и до данас одр-
жава кућа каква је и у раније доба граћена.
КуНа је нрвобитно била једноћелична — једнодељна
— па се доцније, тек пре 50 година, почела гранати
у хоризонталном и вертикалном правцу. Само је гра-
нање у вертикалном правцу незнатно, постало је тако
рећи из нужде, због стрмог земљишта на коме се куће
граде.
Најпростији облик куће, која је у овом крају пра-
вљена до половине прошлог (19. в.) века, а и данас
се још у приличном броју одржава, јесте: шиља, ши-
л>ача, шиљањ
Шиља је у облику купе и од кровине је. Прави
се овако: дуге мотке побију се у земљу по периФерији
једнога круга који има у пречнику око 2. м. Ове се
мотке горњим крајевима приближе једна другој. По-
прекс преко ових мотака ударе се кратке летве, које
држе суседне мотке мећу собом. Преко оваквог скелета
трпа се одозго кровина (слама, шаша, реће папрат и
грање с лишћем). Да кровину не би разносио ветар
пребаце се преко ње друге мотке, које се зову лвмези.
Изнутра се за један и по метар опколи шиља широким
прошћем побивеним у земљу, тако да то прошће обра-
зује као неки дрвени зид.
До пре 50 година шиља је била готово једина
лрста куће, коју су сељаци у овом крају градили. Сви
стари људи уверавају, да су запамтили кад нигде овуда
није било друкчије куће до шиље и да су сви они ро-
ћени у таквим кућама. Данас је шиља мање, па ипак
нема скоро засеока у коме не би било бар по које
шиље. Више их је у високим селима изнад Студенице
и по Копаонику а мање их је у засеоцима око Ибра.
Но ваља и то казати, да их последњих пет—шест го-
дина осетно нестаје. Ипак она не ишчезава потпуно.
37*
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
580 РЛДОМИР м. илии
Боље куће истискују је из заселака и поти^кују у поље

и планину. Шиља је врло распрострањена по бачи-
јама и трлима. Све зграде за становање по бачијама
и трлима махом су шиље.
Шиља је увек једноћ Јлична. Унутра на сред зем
љаног пода је огњиште. С једне је стране кревет за
спавање а с друге су стране клупе за пооуће. Има само
врата, без прозора је и димњака.
Као савршенији облик куће после шиље јавља се
брвња-ча.. По причању она се у овој области почела
правити тек око половине деветнаестога века. Бво како
ми је њену појаву објаснио стари и разборити Андрија
Дугалић из Врањева: »Брвњаче смо почели правити
од онога времена, кад су овде мочели долазити мај-
стори Дибралије да стружу јапију. Тада смо се и ми
почели од њих томе учнти, јер ми раније нисмо умели
стругати јапију, но кад нам је за што требало које
брвно, ми смо тесали сикиром, и од целе јеле отешемо
само једно брвно, а сад од једне јеле настружемо ја-
пије за целу кућу. И зато тек кад смо почели да стру-
жемо јапију почели смо градити овакве брвњаче.«
Нема непосредних доказа о томе, да је брвњача
у прво време своје појаве била једноћеличиа. Изгледа
да се одмах правила двоћелична а само сам на два
места чуо, да су имале брвњаче с једним одељењем —
само »кућом«. Мислим да се ово да најириродније овако
објаснити: брвњача је у овај крај пренета из суседних
краЈева, где је већ у то доба била достигла известан
ступањ развића, била се на пме већ развила у хори-
зонталном правцу — поделила се на »кућу" и собу и
иа томе је ступњу у Ибру прихваћена и даље моди-
Фпкована према локалним потребама и околностима. Ово
јо вероватно још и зато, што овде нема онако много
успомена на једноћеличну брвњачу као у Доњем Дра-
гачеву и Љубићу.
I
ИБАР 581
Дапас је у Ибру брвњача највише. То је за сада

овде најраспрострањенији облик куће.
Гради се овако: најчешће се на земљи озида су-
хозидом за 70—80 см. широк зид, који служи као нека
врста темеља. По средини тога темеља поставе се
танка јеиова брвна. И сиоља и изнутра претекне по
20—30 с т . широк зид и то је атула. Оваква кућа има
ове димензије: дужина износи 8—10 метара, ширипа
4—5 метараЈ висина 2—2*50 метара, ретко је је кад
виша. Средином куће поставља се један попречни бр-
внени зид, који одваја собу од куће. Соба је овде
увек низ брдо окренута.
Кровови су махом осредњи, реће високи или ниски.
Покривени су кровином, даском, а где-где и плочом
(шкриљцем). У последњим годинама у нека села про-
дрла је ћерамида. Зграда под ћерамидом осим у варо-
шици Рашци има још у насељима дуж Ибра.
Кровови од кровине су средње висине. Преко кро-
вине су лемези а на оба краја слемена за по 1 т . у
вис стрче, у виду громобрана, две мотке, које држе
кров и зову се игле. Дашчани су кровови високи а
покривени су или даском или клисом (кратке дашчице).
Сасвим су нискн кровови под плочом, јер би били
врло тешки ако би били високи.
гГа кровињарама нема димника, већ се у крову
са стране налаве рупе које се, кад је рћаво време, за-
птивају. Исте су као и руие • »вићелице« на босанским
кућама. На кућама брвњачама са дашчаним крововима
оџаке зову димницима (атд. димник) и њих има од не-
колико врста.
1., Најпростије су баџе. То су надстрешени отвори
у страни крова. Има их бе8 мало на свакој кући са
дашчаним кровом, па имала она и димник друге врсте
или немала.
5*-2 РАДОМИР М. ИЛИЋ
2., Обично се при врху крова с обе стране слемена

на средини налази по један отвор величине колико та-
бак писаће хартије. Те отворе надстрешава једна кратка
дрвена купа, коју држи један штап. Ова купа са шта-
пом у свему личи на кишобран. Штап који држи купу
стрчи у вис и на њему је обично какав украс: дрвена
јабука или дашчица изрезана лепезасто или какав зе-
мљани судић.
3., Има и четвртастих димника од дасака, који у
свему личе на зидане. И они су покривени одозго др-
веном пирамидом или купом. Рупе за дим оставлене
су са стране димника.
Кућа брвњача се најчешће састоји из куАе у ужем
смислу (кухиње), собе и ајата (види сл. 1.). Има кућа код
Сднка 1.
Хори80нтални пресек брвњаче са надстрешеним ајатои.

к. - вућа
с. = соба
в. = арата.
којих је део ајата поред собе претворен у доксат или

у Аилер (види сл. 2.).
»КуЛа« је више собе т. ј . према брду. Зато „кућа"
у ствчри има само три зида, јер је због стрмог нагиба
земљишта четврти зид обично укопан у земљу и кров
П|||20С1 ^\/ ^ Л оо^1е

ИВАР 583
с те стране почнње од саме земље. На »кући« код

брвњаче су најчешће двоја врата, једна наспрам других
Сдика 2.
ћ-
К.
%в.
а 1а т ил е\
Хоризоитадии пресек брвњаче са ајатом и ћидером.
положена. Ближе једним — велнкнм — вратнма су врата,

која из „куће" у собу воде.
Собл је од брвана. Има но један или два мала, че-
твртаста прозорчића махом хартијом залепљена, у по-
следње време граде прозоре и од стакла. Под је зем-
љан, врло ретко дашчан. Соба је често пута изнутра
облепљена и окречена, редовно има таван од дасака.
Пећи су земљане (које сами граде), по сад их истурају
п замењују плеханим пећима које купују по варошима.
Зими се у соби ноћива.
Ајат се протеже дуж куће с предње стране (од куда
се кући долази). То је сувота надстрешена за 1 — 1'/,
метар продуженим кућним кровом. Некад је ајат огра-
ђен с преда шашовцима за један метар у вис. Та ограда
зове се перда и на њу износо преко дана спаваће ха-
љине и рубље те га ветре и суше.
На многим се кућама онај део ајата поред собе
претвори у доксат. Доксат је подигнут мало од земље
и са страна је ограћен шашовцима за један метар у
висину. ПопоКен је да-ком. На доксат се иење дрвеним
П|||20С1 1^\/ ^ л оо^1

584 РАДОМИР м. ИЛИЋ.
степеницама. На доксату се лети спава и ветре ао-

стел>не ствари.
Ћилер је такође део ајата. Има кућа код којих је
део ајата поред собе ограђен усправљеним даскама са
свију страна од земље до крова. Ћилер служи за оставу
разних ствари: рубља, одела, вуне, а често замењује п
млекар.
Али је особита и по унутрашњем распореду врло
занимљпва кућа Пауна Кошанина из Тадења, зато ћу
је детаљно опнсати.
Кућа има ова одељења: »кућу«, собу, доксат, ко-
мав, наћвар, перду, иодрум и трнезу.
„Кућа 8 има атулу. У „кући" је перда од дасака
висока 1*60 метара а дуга 2 метра. Део куће иза перде
зове се триеза, ту се ручава. Наћвар је део ајата на-
спрам „куће" и од ње није ничим ограћен. ту стоји
брашно и наћве где се хлеб меси. Соба је од брвана,
под је земљан, пећ плехана. Комак је део ајата, с преда
је отворен из њега се пде у кућу и на доксат. Доксат
је одигнут мало од земље и до половине шашовцима
ограћен. Подрум је укопан у зомљу и под собом је (види
слику 3).
Са свим је ретка кућа брвњача. с калканом. Ја сам
видео свега две такве. Тнпска је кућа с калканом Јо-
вана Николића у Студеници у месту званом Скланни-
цама. Овај је тип куће заступљен јако у округу ужид-
ком, ја сам их видео много у Стапарима и по селима
рачанскога среза. Ове куће су у свему исте као и брв-
њаче напред описане, само се с горње страпе, од брда,
на крову налазе велика врата, на која се са земљс иде
лраво на таван над ,,кућомсс. Калкани су само код оних
кућа направљени, где је земљиште врло стрмо и где
кров од саме земље иочин.е, те се за пењање на таван
преко калкана не морају градити степенице, или бар
пису високе. Калкани се граде с тога, што је кроз њих
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
11БАР 585
лакше износити ствари на таван, особито жнто и друго

што ваља сушити.
Н1 1
* п т.
с. к.
4*
Л X. н.
Хоризонталви пресек брзњаче Пауна Кошавина нз Тадења.

с. соба и. — иерда
к. = »аућа* т. = триеза
н. ■» ваћвар д. = дохсат
х. = комак.
Унутрашњост брвњаче је обично оваква:

Соба је са таваном и увек пма пећ (земљану или
од плеха), осим постеље и иконе с кандилом обично
нема никаквог другог намештаја. Мрачне су и праве
врло рћав утисак, нарочито с тога што никад нису про-
ветрене. У »кући0 нема тавана, али се често бар у
једном делу направи мало дашчаног тавана и то блнже
огњишту, то је черјен. Черјен је често и од прућа опле-
тен. Служи за сушење жита и оставу других ствари
преко зиме У »кући« су још: раф, наћве, бр&шњар,
иолица и агула. На сред »куће« је поплочано огњишге.
На оној страни огњишта према соби налазе се по два
призматична камена стуба, висока око 4 дсм. То су
иреклади. Са стране огњишта налази се још једна
плоча, која је положена и зове се ирочевље. На про-
чевље стављају црепуље, кад пеку хлеб. За седење упо-
требљавају сниске троножне столице а и клупе. За ру-
оЉесИзу \ Ј О О < ? 1 С
чавање употребљују асгале и совре. Совре (трпезе) су

округле и сниске. У пречнику имају по 80—100 см.
Столови 1ма да сељаци кажу астали) су сниски и врло
дугн по 2 ' / Ј И више метара, а при том су уски. За н>нма
се ручава о слави, моби, свадби, даћи и у опште онда
кад има више лица за трпезом. За совром обедује само
породица н гости ако их је мало. Летн се обично ру-
чава напољу у хладу под дрветом или код које зграде.
У случају ружног времена и зими у „кући" или собп.
Осим брвњаче, која је у Ибру најраспрострањенпји
облик куће, у доцније се време почињу јављати н но-
вији облици куће. Услед прорећености шума и новог
начина експлоатисања истих, дрвене је граће мање, те
се уноси нов магеријал за граћењо кућа и стаја, то је
калеек, поглавито серпентин, негде трахит, гранит, па
и шкриљац. Сад се у сваком засеоку може наћн по која
стаја од к&мена, а врло често је и „кућа" сазидана
од сухознда или како овде сељаци кажу од дувара. (то
је просто наслагано камење без тесања и без малтера).
Од кад је нак овај крај почео долазити у јачу везу
са околним напреднијим крајевима иочело је угледање
на те крајеве у свему па и у граћењу кућа. У некнм
засеоцима дуж Ибра и око манастира Студенице види
се по која чатмара и иолу-чатмара полу-брвнара, слнчва
драгачеиској. Осим тога од скора су на два-три ме-
ста око Павлице и Рашке почели долазити цигљари
од Ниша и правити цигљу и ћерамиду, те се већ сада
може видети и понека кућа цигљом зидана и ћера-
мидом покривена. Тек од скора може овде човек где-
где угледатн беле зидове и црвене кровове, јер је иначе
свс од кровпне и дрвета и мрко-жуте је боје.
Види се да је ова област почела мењати начин
граћења куће услед утицаја других напреднијих запа-
дпо-моравских крајева. Дибралије их уче стругати граћу,
те иочињу граднти дрвене граћевине; идући разнпм
ИБАР 58
пословима у Краљево и Чачак внде чатмару и кућу

од цигље па и то уносе. Нишлије долазе да им спра-
вл>ају цигљу и ћерамиду. Уносе понешто и од наме-
штаја, што им се учини корисно и подесно: плехане
нећи место земљаних и др.
У Ибру се кућа развила донекле и у вертикалном
правцу. Овде је врло велики број кућа, које одго-
варају типу херцеговачке куће на ћелици'). Да оваква
кућа ностане узрок је врло стрмо земљиште на коме
су принућени да граде куће. Под собом увек остане
празан простор, који би требало подзидати или насути
(што некп, кад је блажи нагиб, и чине), али они тај
Слика 4.
Вертикалии пресек брвњаче са избох.

к. =- кућа.
с. = соба.
и. = ивба.
3.3,- = иагиб зеиљишта.
простор ограде зидом са страна и то им је изба (види

сл. 4). Врата на изби су једна и увек низ брдо окре-
Д-р. Јоввн Цвијић, АнтропогеограФски Проблеми Балканскога Полуострва.

ЕтиограФски Зборник Акадеиије Нвука. Кн>. IV. Стр. СХУ1.
нута. У нзби се држе разне ствари: разбоји за ткање,

одело, рубље и др., а није редак случај да се она упо-
требљује и за снавање. Рећи је случај да је изба под
собом у подрум претворена. У изби се стока никад не
ватвара. А као млекар понеки ивбу употребе. Дешава
се, да кад је земљиште блажег нагиба, те изба не
би била довољно висока, ову и не праве. Тада је
темељ собе над земљом по један до један и по метар
висок н држе га неколико дпрека у земљу побивених.
На тај се начцн место избе добије под собом сувота,
која им служи за смештање разних ствари, поглавито
пољскпх алата.
На неколико сам места видео да је изба уздуж-
нпм зидом подељена на два дела. Сваки овај део има
засебна врата и један служи као изба а други као
подрум или млекар.
7. Зграде око куће.

Ма да је у Ибру сточарство знатно раавијено, ипак
у већипи заселака влада право спромаштво у зградама
око куће, а то поглавито с тога, што се стока држи
врло ретко код кућа, већ ван засеока, лети по па-
шама у планини а зими по пољу (њивама и ливадама)
на трлима. Зато се све зграде за стоку, сточну храну
и бели мрс дижу по планини — б&чије и по пољу — трм.
У засеоцима око кућа види се тек понека зграда,
а има случајева да осим куће и хлебне иећи или које
кошаре нема више ничега. Иначе се обично уз кућу
јављају ове зграде: зграда (вајат), кошара, салаш, амбар,
кокошар, трап, реће: млекар, хлебна пећ, качара, раки-
џиница и коваоница.
Зграда, зову је кад-кад и колиба, је увек од брвава,
јер је тврћа, а у њој <е чувају све ствари од вредности.
Мала је, четвртастог јс облика, са једним вратима. зе-
мљаннм иодом, без прозора је и без тавана. Покривена
ИВАР 589
је најчешће кровином, ређе даском и плочом. Где-где

сам видео зграду са ајатом а негде и с малим док-
сатићем, обично врло укусно саграђеним и дрворезом
окићеним и украшеним. Велики број зграда има под
собом избу. Изба под зградом обично служи као подрум.
Видео сам и две зграде под једним кровом. То су ду-
гачке брвњаче, преграђене по средини попречним зи-
дом од брвана. Оба дела имају по једна засебна врата
за улазак с ноља. Улога еграде је довољно позната.
Кошара је већином од кровине. Направљена је на
две воде. Дно јој је облика правоугаоника. Кошаре ова-
квог облика зову се овде: сибарв. Осим тога честе су
кошаре од брвана и од дувара (сухозидине). Ове две
последње врсте кошара по некад су двоспратне. Доле
је (у том случају) кошара за стоку а над таваном по-
дигнута је колиба од кровине у облику куће и служи
за смештај сточне хране.
Салаш је или оплетен од прућа или је од летви
ретко исприкиваних. У свему личи на онај у Доњем
Драгачеву и Љубићу само му је карактеристична осо-
бина да је редовно мали, јер и жита има мало у овој
области.
Амбар је ретка зграда. Од брвана је и разликује
се од зграде у томе, што је понатосап даскама и врата
су му ори крову, те се до њих пење преко дрвених
степеница.
Хлебна ивН је озидана овалио и од земље је оди-
гнута. Још је доста ретка. У овом се крају почела гра-
дити од пре неколнко година и као по све практична
ствар одомаћила се брзо.
Коношар је од прућа или од дувара |сухозидине|.
Мали је, округао или четвртастог облика.
Грасг је најмање до половине у земљу укопан, ка-
меном или даском подуварен; покривен је даском преко
које се набаца земља.

590 РАДОМИР м. ИЛИЋ
Млекар је на бачији а има га и у засеоку. Он је

од брвана, четвртастог је облика и мали је. Често ћи-
лер врши улогу млекара.
Качара је од брвана, пространа је и даском или
кровином иокривена. Има је у нижим и питомијим за-
сеоцима (Павлици, Баљевцу, Ушћу, Јошаничкој Бањи
и др.). У њој стоје каце и бурад са пићем.
Ракиџиница, је од дасака. То је зграда где стоји
казаница са осталим прнбором за печење ракије. Ра-
киџинице сам видео у Павлици и Јошаничкој Бањи.
Коваоница. је мала брвнарица. У њој стоје вигњеви
и ковачки алат. Имају их само задружне куће у којима
по који задругар зна ковачки занат, јер овде нема Ци-
гана. Сад је коваоница ретка зграда. Видео сам их
свега неколико, ма да се може поуздано тврдити, да
је раније била јачо распрострањена. Али она, и ако
тако рећи преживљује последње дане, јер се сад ретко
прави, најлепше упућује на стари задружни живот по
српским селима. Она је у овоме крају још једини ру-
дименат, који на то упућује. Немо нас она опомиње
на доба, кад је свака задруга израђивала све што јој
је потребовало и када је у задрузи било занатлија сд
сваке руке.
Свињарац је округао. Прави се овако: побије се
у круг два реда коља, па се простор између та два
реда испуни и набије кровнном и покрије плочом или
кровином.
8. З г р а д е по пољу и планини.
0 сточарству ове области ми смо већ говорили у
предњим одељцима (VII део, тачка 2.) овога рада. Тамо
смо нагласили да се стока већином држи вап засеока.
Лети у планини, а зими у пољу.
Паше, где се стока држи преко лета, увек су за-
једнице: породичне, засеочке, општинске или државне.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
ИВАР 591
Ако припадају засеоку или општини, онда сељаци на

њих само плаћају порез, а ако су државне, онда их узи-
мају под закуп.'
Истеривање стоке у планину бива у првој поло-
вини маја. Почиње од св. Јеремије (1. маја) па траје
до Цара Константина и Царице Јелене (21. маја). То се
зове излаз на бачије или на летишта. Али се сад у
многим засеоцима не излази на бачије. У некима је
то престало пре 10—15 година, а у некима (Чајетина»
Шипачина и др. насељима под Копаоником) престају из-
лазити баш ових годнна. Узроци су овоме у главном
двојаки:
1 , Услед дел>ења задруга овладала је на много ме-
ста инокоштпна, па ако су летишта далеко од засеока
снда не могу излазити, јер иема ко да остане код кућа
(Сријемча, Крушевица и др.ј.
2., Бачија нестаје кад се издели земља на којој
су бнле (заселак Радочевци имао је бачије у Бачишту.
Земља та била је заједница целога засеока, па је пре
10 година издел>ена и од то доба они не излазе на ба-
чије, већ стоку држе око села на имањима). Дешава
се да и држава одузме земљу на којој неки заселак
подиже бачије. У прошлим годинама држава је ио јев-
тину цену издавала општинама и засеоцима поједине
делове Копаоника, те су ту подизане бачије. Сад пак
све боље паше по Копаонику држе Црновунци,1) јер
више плаћају, те су због тога сељаци из околине при-
нућени да држе мање стоке, а то је за собом повукло
нагло економско пропадање народа у иодгорју Копа-
оника. Сељани из Чајетине (заселак под Сувим Рудиш-
тем) нису могли први пут прошле године излазити на
>) Међу селлцима мада због овога велнко незадоводство и много жвле
аа Црновунце, које вову: Грцима, Циицарина а понеки н Бугарима. Они су
са становима у Бећировцу, дакле, у сливу реке Тоилице, те не долазе у нашу
област, зато ја о њима иећу овде више ни говорити.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
бачије у Копаоник, где су раније ишли, јер им је др-

жавна власт то закратила, те су стоку држали по утрини
око засеока.
Бачије су обично по: Копаонику (највише по Бањ-
ском н Репушком Копаонику), Јадовнику, Радочелу, ТЈа-
кову, Голијп и њеној подгорини. Готово свака кућа у
засеоку има и бачију у планини. Бачије су мало раз-
макнутије мећу собом ио куће у засеоцима, но и оне
су где-где јако згруписане.
На бачији је лети планинка са својим мужем и не-
колико деце (чобана). Планинке се смењују редом, да
да свака жена буде по једно лето.
Под бачијом се у овом крају разуме цео комплекс
зграда и торова, које има једна кућа на једном месту
у нланини. На бачији су ове стаје: бачееина или кодиба
млеклр, кошарв, обори, торови, телвчар, или твлачар и
ку ћери.
Бачевинаје стаја где гори огањ, вари се млеко п
спава. Зову је и колиба, огњлр, огњарица, али је нај-
обичнији назив бачееина.
Обично се орави од брвана, четвртаста је и без
прозора. Покривена је даском или кровином. Сирома-
шнији направе шиљу и то им је бачевина. На врло
много места бачевина је дводељна и' у том случају је
увек од брвана.
Овде ћу детаљније описати дводел>пу бачевину Иг-
њата Томовића из Бинића, која се налази на пространој
висоравни Бинићском Пољу. Бачевина је направл>ена
од танких јелових брвана, дугачка је 6 метара а ши-
рока 2-50 метара. По средини иде попречни зид од бр-
вана, којн бачеиину дели на два дела. У једном гори
ватра и спава се ноћу, то ј е : огњар, а у другом се држи :
млеко, сир, скоруп, вуна и др., то је .млекар, С пол>а
се нрво улази у огњар, који има увек само једна врата
На средини огњара је плочом озидано сниско огњиште,
ИБАР 593
над огњиштем висе вериге. Около огњара уза зид су

понамештане клупице за судове. У једном крају је др-
вени кревет за спавање. Из огњара се улази у млекар
где су таксђе клупице за карлице с млеком и качице
с мрсом. Бачевина је покривена даскама, које су тако
уковане, да се дужина дасака слаже са дужином зграде.
Свака горња даска најахује мало на доњу (види слику 5.ј
Има и тродељних бачевина. Ја сам их гледао у
Градцу. Оне се састоје из огњара, млекара и ајата (види
Слнка 5.
Хорнзонтални пресек дводељне Оачевине.

0 . — огњар ат> — б с т .
М. «= мдекар сг — 2*5 т .
о. — огњнште в. — врата.
слику 6.). Све троје је под заједничким кровом од кро-

вине. Огњар и млекар су ограђени зидом од брвана
С ш > 6.
а 11
о
0. А М.
>• *«
' /
Хоривонтадн н оресек тродел.1:е бачевине.
0 . ■= огњар; М. — мдекар; А. — гцат; в. > врата.
аЂ. и е{. = отворене стране ајата.
са све четири стране, а између њих је ајат, чије су обе

спол>не стране отворене. У ајату се спава, ручава и
КТИОГРДФСКИ аворннк, кн>. тг 38
|П|(|2ес1 [IV \ Ј оо^1е

594 РЛДОИИР м. илик
преко дана ради сав посао. У вгњару гори огањ и

држв се судвви.
Око бачевине су торови и обври за ствку и на-
слвни за ввце. Уз торове је телеч&р. Он се налази на
свакој бачији и у њега се нвћу затварају телад, једно
збвг велике хладнвће која ноћу на планини влада а
друго и да пх одлуче да не доје. Телечари су мале
зградице, најчешће су од брвана наиравл>ене. Високе
су до крова тек један и по метар а твликв су и ши-
роке и дугачке. Пвкривени су кровом од кровине а
раније и од луба. Сиромашнији праве телечаре и од
кровине.
Кошара нема на свима бачијама већ се стока за-
твара у оборе и торове. Где има кошара, оне су од
крввине — тв су, дакле, сибаре, истс какве смо у
одељку пред овим видели.
На свакој бачији уз оборе и торове има и по један
или више кућера (зт^. кућер) у којима нвћивају чо-
бани, квји чувају ствку вд звервва и краће. Крађе су
нарочито честе у Копавнику. Највише се краде квња
и волова. Најчешће краће извршују Арнаути, који ввамо
прећу из Старе Србије.
Кућери су дрвени и различитог су облика. Али им
је општа особина да су покретни. Најчешће личе на
дрвене сандуке сп кроввм на две воде. Или су на са-
оницама или су са ручицама, да би се мвгли лакше
превовити или преносити с једног мсста на другв, како
се кад буде указала пвтреба. Сниски су и у њима се
може само лежати. Пвкривени су даском или лубом.
Зими се стока држи око села на имањима (лива-

дама и њивама). Зато тамо сељаци имају колибе, ко-
ш&ре, сламња,кв (котаре) и крееетв (сено или лисник
вденуто на деблу каквог дрвета) са сточном храном. У
ИБАР 595
васеоцима где су бачије ближе кућама оне врше и

улогу ових зимњих станова или како их овде аову трла.
На њима се и прско зиме полаже стоци.
На зимњим стаповима (зимовницима) колибе зову
н трла. На зимоввпцима стока пробави од краја јесени па
до Благовести (25. марта) т ј . од кад се поље »отвори«
па док се не »затвори."')
9. Имена наоеља.
Ова је област врло богата геограФском номенкла-
туром. Свака зараван, брдо, коса, планина, поток, река,
речица, свака група кућа има своје име. Ова је номен-
клатура поред тогајош и разноврсна. Нигде, можда,
више неће имена упући1;ати на ранија културна и еко-
номска стања него у овој области. И ми ћемо се прн
решавању многих антропогеограФских и етнограФских
питања морати ослањати и на геограФску номенклатуру
ове облавти.
На овом месту ћемо се само ограничити на то да
сва геограФска имена ове области распоредимо по кате-
горијама, које је у АнтропогеограФским Проблемима Бал-
канскога Полуострва поставио г. Ј. Цвијић, а народну
етимологију о постанку појединих имена оставићемо ва
посебни део, прво што је она од спореднијег значаја
за ова питања, а друго и зато што је она овде доста
мршава.
Доста је геограФских имена тућег порекла: влашког,
саског и турског, а има их и таквих којима не могох
одредитн корен ни значење. Многа од њих биће веома
стара, потичу још из доба најстаријих староседелаца
ових крајева — илирских племена.
Сва имена која су страног порекла упућују неми-
новно на то да су овде раније и били народи на које
Више о овоие види у одаму Евоиомске прмиве, стр. 561.

38*
,ф\гев ћу > ^ з 0 0 3 1 С
596 РАДОИИР М. ИЛИЋ.
та имена упућују. Да је влашког становништва, одно-

сно полатињених (поромањених) старооеделаца било овде
п по досељењу Словена доказује нам поред осталога
и историја. Да јв пак саских рудара бпло на више места
у ибарској области и сувишв је познато. Исто тако није
потребно докавивати ни то од куда овде турског ути-
цаја и њихових речи у номенклатури.
Имена која су несумњиво романског порекла илп
на њих упућују јесу: Битуш, Изубра, Мунцела, Латинско
Гробл>е, Калудра (?), Власово, Валашица, Бурмази (име
породице), Баљевац.
Саског су порекла: Саси, Цеовине, Шљакња.
Турског: Бећировац, Еминовац, Кара-даг, Мазгит,
Ћава, Караман, Џамија, Алин-поток.
Има неколико имена датих ио обл&сним и илемвп-
ским наав&њима: Бошњане, Кашићи Кути, Срчјемча,
Рвати.
Око нетнаест имена сведоче о некадањем развијеном
рударству ове области. Сва су та нмена баш онде, где
се види да је и данас аа рударство подесно, а о ста-
ром рударству сведоче многи остаци из онога доба.
Та су имена: Рудно, Рудница, Рудњак, Рупе, Сребрнац,
Сува Руда, Суво Рудиште, Копаоник, Варево, Гвожће,
Гвовдац, Жељевница, Самоков, Вигњишки Поток, Пла-
каоница (у овом се потоку, вели народ, плакала руда!,
Ковачица.
Много је места чија имена сведоче да су раније
била нлселувна, за неке још о томе постоји и народна
традиција. Такви су: Град, Градац, Гариште (?), Градска
Коса, Двориште, Кула, Кулина, Пусто Поље, Селиште
(врло често), Аниште, Сабориште.
Има имена која сведоче да су ту раније били исау-
сти за стоку и сточни станови: Бачиште, Бачевица, Ко-
либиште, Катуниште, Летница, Дозимовник, Зимовник,.
Јагњило.

ИВАР 51»7
Неколико имена васелака постало је по ранијем

заним&њу становништва: Ковачи, Ратари, Угљари, Че-
шљари (?).
По разним титулама постала су ова назвања: Кне-
жевићи, Краљи, Краљско, Тепечи (тепечија=благајник).
По равним људским творввинама носе имена ова
места: Бадањ, Коритл, Брвеник, Вратнице, Шанац, Бу-
парски Поток, Маљ, Јарам, Јасле, Скела, Црепуљник,
Гобеља (точак), Црквнште.
Од особених личних имвна постала су ова назвања:
Аћимово Брдо, Асаново Село, Баљевац, Божовац, Бело-
шевац, Пљаков Шанац, Павлица, Караћорћев Шанац.
У вези су с рвлигијом и религијским обреднма:
Крст (врло чосто), Крстановица, Крижевац (?), Крстац,
Крстата Вода, Запис (често), Поповац.
На бојеве и војничке стварн упућују: Бојиште, Бој-
новпца, ПолумиЈј, Шанац, Караула, Стража, Бригада,
Војничке Колибе.
Па народне аразноверице упућују имена: Виљеколо,
Виловска Коса, Змај, Змајевац.
Ио води и њеним особинама добила су своја имена
ова места: Језеро, Ушће, Понори, Бања, Бањска, Каре,
Барине, (?), Блато, Блатиште, Водице, Киже (кисела
вода), Кисељак, Слатина, Студеница, Бисер Вода,
По клими : Ветровник, Леденице, Осојница, Прпсој-
ник, Студена.
По лудсним надимцима: Глумчево Врдо, Глушци
Гушави Дуб, Слепчево и Слепачко Брдо.
Многа су места добила своја имена од разних жи-
вотиња. Таква су места: Камила, Жабице, Јеленац, Ко-
шутица, Мечкаре, Ослица, Сокоља, Соколовица, Вучак,
Вучи Крш, Вучја Река, Говеђа, Говедарник, Жуњевина,
Ждрепча, Јаребпце, Јарик, Козја Глава, Коњско, Ку-
кавица, Мачак, Мачковац, Орљуњак, Орлушина, Орљача,
Петлово Брдо.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
По биљу су добила своја инеиа ова места: Биља-

новац, Борје, Боровци, Борова Раван, Боројевић, Бре-
зна, Брезјак, Брезова Глава, Бресник, Буковик, Буковица,
Вишњица, Глоговац, Јасен, Дрење, Дуб, Јабуковац, Ја-
ворово, Лесковица, Копривница, Крушчица, Лозно, Лоз-
њак, Оскоруша, Луковик, Маовина, Перуника, Шевар,
Шибови, Шумарци, Шумиик.
Највећи је број имена ао облику землишта са раз-
ним атрибутима: Бели, Црни, Дуги, Голи — Врх, Лаз
и др. или и без атрнбута, као: Врлетница, Врљак, Врбви,
Вртаче, Голија, Долац, Долови, Дубоко, Клисура, Кот-
лови, Крш, Луке, Побрђе, Превој, Предола.
Извесном броју имена нисам могао одредпти сми-
сао и порекло. Таква су имена: Ибар, Папул.и, Наре-
овица, Паћарша, Пачарада, Пињаж-дол, Чајетина, Рапо-
рито, Сижњак, Скугуровица, Демероња, Јегомиште и др.
10. Постанак села и порекло становништва.

У АнтропогеограФскнм Проблемима Балканскога
Полустрва (страна ССХ) г. Ј. Цвијић класиФикује бал-
канске области у погледу миграциЈа у три категорије:
у земл>е којо су се активно, иасивпо и мешовито пона-
шале. У чисго активне, т. ј . оне које су издавале из
себе становништво, убраја: Херцеговину, Брда Црногор-
ска и Македонију. У пасивне долази Србија а донекле и
Бугарска и Далмација. Стара Рамка. се мешовито иона-
шала. А наш ће задатак овде бити да одредимо тачео
у коју од ове три категорије дслази ибарска област.
Из података о времену досељавања појединнх по-
родица у ову област увића се ово: све су аородице или
врло старе, давно оосвљвне, или су сасвил* нови досе-
љеници. Нигде готово нема породица које би биле до-
сел>ене у првнм трима деценијама деветнаестога века,
дакле, у доба кад су свн остали крајеви данашње Ср-
,пЦ|2еси» ^ л О О З 1С
ИВАР 599
бпје баш најинтензивнији насељавани. Овај се појав,

мислим, једино овако може правилно објаснити:
1., Овај је крај врлетан и сиромашан те ничим не
привлачи народ да се у њега насељава. И они који овдс
наићу, ретко да се задрже, већ пролазе за питомије
области даље на северу — у Поморавље Западне Мо-
раве — које су погодније за насељавање.
2., Ова област долази у састав Србије тек 1833.
године, а дотле је била иод Турцима. И онда када се
становништво у осталој Србији онако нагло увећавало
досељавањем из јужних, неослобоћених крајева сриских
и ибарска се област понашала као и остали деловн
старе Рашке који су билп под Турцима т. ј . издавала
је становништво за Србију делимице из себе, а дсли-
мице је служила као пролазна земља за становништво,
које је из околине Новог Пазара, Горњег Ибра, Кола-
шина и Васојевића струјало за Србију.
Тврћење нзното нод 2., утврдио сам у неколико п
непосредним проматрањем, јер сам прошао неколика
села из крајева на северу ове области (Горње Драга-
гачево, Подибар и Мораву око Краљева) и нашао сам
да у тим селима има породица досељених из Ибра, од
Студенице и др.1) Осим тога у посебном делу се видп
да у појединим ибарским засеоцима има породица које
знају да су се поједини чланови њихови одселили у
доње крајеве (око Краљева), а има их и које су се после
поново враћале у Ибар. Тако Петроиићи у Врху знају,
да су старином из Дајића под Голнјом и да су се прво
били одселили у Чпбуковац код Краљева, алн су им
тамо почела чељад много умнрати, те се отуда поврате
и населе у Врху, где су и данас. За породицу Јолдовића
') Узгред сам нашао доседенвке из Ибра у овим седина: Квонн, Мнлат-
ковићиха (Горње Драгачево) Крушевнци, Конареву, Адранина (све ово Краљсва)
и у Кинћу у Гружи. Из више разлога држим да ће их у Гружн Анти внше, но.
ав сада о томе нелвм довољно содатака.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
600 РЛ.ДОМИР М. ИЛИЋ
у Радошићима зна се, да је пореклом из Колашина и

да се прво настанила у селу Отроцима код Кралева
па се отуда повратила и населила у Радошиће. А ко-
лико ли их је тек остало тамо?
0 правцима и узроцпма миграција на Балканском

Полуострву има већ доста ваљаних података тако да
се то питање може сматратн да је у главноме већ ре-
шено. Али ипак остаје, да се тек доцније, кад се буде
иубликовало више података, одрећују и ироучавају спе-
цијални правци струјаља.
Г. Ј. Цвијић је утврдио1) да је преко југо-зааадкшс
крајева Србије аролазила југо-зааадна струја. н&селавања.
Она је населила Шумадију становништвом рашанског
порекла, нарочито сјеничког и старовлашког, загим од
Црногорских Брда и Херцеговине.
Али сада кад имамо више детал>них испитивања
појединих крајева и кад се имају у виду географске
прилнке ових југо-западнпх крајева, а нарочито кад се
упореди порекло досељеника ове ( бласти са областима
у суседству (Доње Драгачево, Љубић) које су за сада
ироучеие, виде се извесне разлике. Тако у Ибру нема
Сјеничана, а они чине главну масу становништва у горс-
поменутим областима. У Доњем Драгачеву и Љубићу,
опет неми много досељеника од Новог Пазара и нз
Горњег Ибра, а онп су у ибарској области многобројни.
Граница која дели у Србији ове области насел>ене
разним досељеницима из југо-западних крајева иде вн-
соким планннским билом, које се на Голију на северу
наставља и које чинн развоће Западне Мораве и Сту-
денице, односно Ибра. Ово је и права ирнродна гра-
лшца Старога Влаха на источној страни.
') Ј. Цвијић, Антропогеогра*скн Проблеми Балк*нокога Полуострва. Страпа

('•1ЈХХХУ Етнографси Зборник IV.
ш.&есП^ОО^к
ИВАР 601
Види се, дакле, да је ова југо-западна струја на-

сел>авања сложеиа из два, а можда и више сиецијал-
иих праваца струјања. Једним се кретало стаиовништво
сјеничке области, и преко Јавора па кроз Стари Влах
у Србији и Драгачево ишло северу. Има и пут овуда.
Њиме су се кретале и војске: Караћорћева (1809) и
наша јаворска војска у нрвом рату с Турцима (1876.).
Њиме се кретало и становпнштво Полимл>а и нагеља-
вало поглавнто ужичке крајеве. И сама варога Ужице
искључиво је њима насел>ена (досо.БСНИцима из Н. Ва-
роши, Пл>евал>а, Прнјеиоља и околних села).
Области опет, које су источно од моменутог раз-
воћа ивмећу Западне Мораве и реке Студенице, дакле,
и Ибар, немају јачнх комуникационих веза са западним
крајевима н кроз њпх је пролазио други аравац југо-
западне струје. Овај јо правац Полазио од Новог Па-
нара н Ибром снлазио до Крал>ева, иа се ту расилињује.
Продужавао се, можда, кроз Гружу 1јср се тамо наста-
вл>а ибарска комуникациона линија), али то вал>а тек ис-
питивањем потпуно утврдити. Овим се правцем кретало
становншитво нз слива Рашке, Средњег и Горњег Ибра
и северо-западних делова Црногорских Врда.
Све ово бива потпуно јасно кад се упореде подаци
о иореклу становништва у Ибру, које ћу за овим из-
ложити са онима, које смо дали Ердељановић за Дра-
гачево (ЕтнограФСки Зборник IV) и ја за Љубић (Етно-
граФСки Зборник V).
Трећи специјални правац југо-западне струје насе-
л^авања ишао је, како се мени чини, негде Дрином и
населио Подриње и западне деливе вал>евског округа.
Њиме се кретало становништво окупиране Херцеговиие
и Источне Босне.
Да се овакви појави развију од главног су утицаја,
као што се види, комуникационе ирилике овог (југо-
западног) дела наше Краљевнне.
Још вреди истаћи и ту интересантну појаву гато

у Ибру има доста старинаца, релативно два пута више
него у Љубићу и Доњем Драгачеву. Јер док проценат
старинаца у цоменутим двема областима износи око
20°/о> дотле је тај нроценат у Ибру већи и ивноси 43°/,
Даље у Ибру је мање породица по броју, али су поје-
дине породице врло велике и разгранате. У свима про-
ученим засеоцима у Ибру нашао сам свега 287 породица.
Овде су још чести случајеви да само једна поро-
дица насељава цео заселак, на пр. у Зареву живе све
сами Вујанци, у Сенцима Барлови, у Р.чдочевцима Ме-
дарн м т. д. Све су ово махом старе породице, које не
памте ни кад су ни одакле су дооељене. Исто је тако
чест случај да једна породица насељава више заселака,
некад и удаљених једаи од другог. Тако су Дугалићи
насељени у девет, Вујанци у четири, Кошани у четири,
Балтићн, Медари, Ромчевићи, Чорбићи у по два и три
засеока.
0 досељеницика.
Напред је већ у неколико наговештеио, да се овде
не може говорити о неколиким Фазама несељавања,
како сам у свом раду о љубићским селима утврдио.
Већ се све становништво ове области с погледом на
доба досељења дели на две групе:
1., на старинце који су ту од давнина или су тако
рано досељенн да им се заборавило већ и доба и место
досељења и
2., на скор&шњв досвљвнике који су у ову област
почели долазити од кад је и она ушла у састав онда-
шње кнежевине Србије.
Ако се игде у Србији може говорити о старим
породицама, најпре ће их овдо бити. Традиције о ста-
ринама сачуваее у народу несумњиво сведоче, да ће
овде бити више врло старих породица.
ИБЛР 603
Као што смо већ напред казали, овде има свега

287 породица. Од тога броја долази на старе породице
125, за 9 породица нисам могао да довнам одакле су
се доселиле, а за остале сам утврдио порекло. Теже је
било утврдити тачно време досељавања, но сигурно је
да је највише породица досељено око половине 19. века,
а доста ах се доселило и у времену 1875—1879 год.
На основу казивања старих и отреситих људи ово
сам могао утврдити о пореклу породица:
1., Старих породица има • • • 125
2., Досељеника из Ст. Србије • 88
3., » » Црне Горе • 15
4., » „ Херцеговине 1
5., „ » Србије • • 49
6., „ непоз. порекла • 9
Свега 287 породица
Преглед доселенжка по кестнна.

/. Из Старв Србије.
Из Бискупића 1 породица
в Врачева 2 »
„ Клековице 1 »
» Расне 1 >,
» Бихора 3 „
Од Сјенице 1 »
Ив Шекулара 1 »
» Корита 2 „
» Црнчева под пл. Гајтаном • • • • 1 „
» Колашина1) 7 „
» Врањева 1 »
» Драмића 3 „
') Они веде ,из Колашина у Старој Србнји,* што вначж да су из оног
деш Колашниа који је остао у Цазарском Санџаку.
П|||20С1 ^\/ \ Ј оо^1е

604 РАДОМИР М. И.1ИЋ
Из Јемуова 1 породица
» Крњина 3 »
„ Мељанице од Рибнице 1 »
» Тушимље 4 „
» Павлићана 1 „
„ Ровина 1 „
п
Бијелог Поља 1 „
, Арнаутлука 1 „
» Остраћа 1 ,,
» Букоша од Вучитрна 1 .»
Од Мојстара 1 „
Из Сочанице 1 л
,> Кончуиића 2 в
,, Биће/а 1 п
» Рикова 1 „
„ Дежеве 1 „
„ Кравића 1 „
» Голица 2 „
)) Ос1С6Л»& * 1 д
„ Белог Брда 1 „
» Прибоја 1 „
„ Забрђа • • • 4 „
Од Повог Пазара, но знају место • • 5 „
Из Старе Србије „ „ „ • • 26 »
С Косова 1 „
Л. Из Црне Горе.
Из Црне Горе, не ^нају место • • • 9 породица
,, Васојевића 4 „
„ Бјелопавлића 1 „
С Мораче 1 „
ИВАР 605
III. Из Херцеговине.
Из Херцеговине, не вна место • 1 породица
IV. Из Србије
Из Бањске под Голијом • • • • 1 породица
» Бзовика, срез студенички 2 »
» Боровића » » 1 »
» Ушћа „ „ 1 »
» Ре ке „ „ 1 »
» Лука „ „ 1 |>
» Бресника » » 1 »
» Малешева ,, „ 2 »
» Шарпела „ „ 1 »
» Шииачине „ » 1 »
» Жел>е8нице „ „ 1 »
» Отреба » „ 1 »
» Милића „ „ 1 »
» Каменске „ „ 1 »
» Варева „ „ 2 »
» 1 адења „ „ 1 »
» Бороваца „ „ 2 »
» Крушевице „ » 1 >*
» Корлаћа » „ 1 »
» Ђакова » „ 1 »
» Дворишта „ „ 1 »
» Брезове, жички срез • • • 1 »
» Мораве, не 8нају село • • • 2 »
» Чечине, моравички срез • 9 »
»> Ерске од Голије 1 »
» Запоточа (васелак Придворице), мо-
>>
|П1|120С1 1"^ ^ Ј
606 РАДОМНР И. ИЛИЋ
Из Коритника, моравички срев 2 породице

„ Јелакаца под Копаоником 1 » -
в Вионице, моравички срев • 3
» Ратара у Старом Влаху • 1
» Дајића под Голијом • • • 1
» Усиља'), моравички срез 2
') Већина сода, која се спомињу, да су у Старој Србији, утврджо с&м да

постоје или помоћу карата нлн помоћу кавииања поједвших л>уди. За нека само
иисам могао утврдити поуздаио да постоје, то су оиа која су сувише дадеко
од наше граиице. На Рашкој и ниаче у појединим сааима дуж траиице р&спи-
тивао сам за села у Старој Србији н дознао сан да постоје ова: Сочанжца,
Супње, Кућаии, Коичудићи, Кравиће, Остраће, Равие Њиве, Доњи Крњин, Гор&н
Крњии, Борова Гдава, Постење, Стрн, Бедуће, Лешак, Гаилвца, Требнће, Бат-
ник, Бербериште, Голице, Тушииља, Паресија, Туново, Рвацка, Ку&ничево, Дра-
миће, Тењково, Људац, Шароње, Губерево, Нпслопоље, Радаљица, Свиданово,
Биочин, Лувово, Баре, Камен, Дреи, Симичиште, Забрђе, Поповпца. Највише сам
ових имена чуо од т. Драгомира Бурмаза с Рашве.
П|||20С1 ^у ^ Л оо^1е
ПОСЕБНИ ДЖО
У овоме одељку су изложени оппси поједпних на-

сеља ове обиасти. У опису сваког насеља посебно су
нзложеии: положај насеља и остало што је с тим у
вези, порекло становништва и постанак села, име села
(поглавито народна причања о постанку имена) и ста-
рине. Све остало што се по упуствима тражи, као о
типу, кући, зградама и занимању, НИЈО овде спомињато
зато што је о тим питањима исцрпно говорено напред
у општем делу, те је на тај начин избегнуто ионављање
јодних и истих ствари на више места. Али је ипак и
од тих иитања по неко где-где и у посебном делу до-
дирнуто, и то онде где је ваљало истаћи какав рећи
случај, какву особеност или изузетак од општих пра-
вила постављених напред, у општем делу. Местп-
мице има врло кратких описа, но то не треба да за-
чућава, јер се о насељу, које има само пет-шест кућа,
које још ув то припадају једној истој породици, и које
су збивене у једну гомилу, и нема шта много рећи.
А одељку о пореклу породица поклоњено је највише
пажње и слободно се може рећи, да је учињено све да
подаци о томе буду што исцрпнији. Није остављен не-
саслушан скоро ни један • старији и отреситији човек,
па се ипак за неколико породица није могло сазнати
порекло, ово с тога, што су те породице данас бев ста-
ријих чланова, а млаћи нараштаји не знају много тра-
диција.
608 РЛДОИИР М. ИЛВЋ.
Описи појединих заселака
Долачха кметнја.
1. Долац.
Долац се налааи на источној страви Радочела под Сввском
Стеном1). Над нивоом реке Студенице доње су куће ввсоке 380
а горн.е 510 метара.
Воду пију са Долачке Чесме (I = 11° С) и Чссме код Ја-
вора (I = 9° С). Прва је под засеоком а друга је при врху за-
оеока1).
Куће су збијене у поједиие гомиле, од којвх су две јаче
издвојене. Једва се вове Бели Поток, л друга Банкуле. То су ое-
матн овога засеока. Две куће нородице Дугалнћа одвојиле су
се 5 минута од засеока у месту званом Цеста, у нсточиом под-
ножју Јазваиа.
КуКе су двојаке граКе: шиле и брвњаче. Вачије су но Ра-
дочелу. Од стоке имају највише оваца и говеди, потом коза и
коња. Свиње су ретке.
Порекло породица:
Бачкуле слаие св. Симеуна. Има их иа 10 кућа. Стара су
породица.
БогојевиКи славе св. Јована. Има их 7 кућа. Доселили су
ое давио из Шекулара.
Дуг&лиКи славе св. Лазара. Има их две куКе. 0 нореклу ове
породице види у опису Врањева.
СретеповиЛи славе ов. Луку. Има их само I кућа. Дооелнли
су се прс 25—30 година из Усиља (срез моравнчкв, на реци Сту-
деници).
Долац је врло стари заселак. Помиње се у повељи СтеФапа
Првовенчаиога, као гранично место земаља маиастира Студеннце'.
2. Обарак.
Заселак се овај валазп на источним странама долачког брла.
Поред васеока тече Обарачки Поток.
') На специјадној варти Србнје 1:75.000, иа дисту Д, погрешио зааисано

Сура Стена.
*) Мерење теноературе ншора вршио сам у несецана јуну ■ јуау.
') Више се о овоие ноже вкдети на стр. 547: 0 нашојсредвдевековноЈ топо-
грмији.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
И8АР 609
Воду пију са чеоме Точка ((;= 10*5° С.) Како се ааоелак на-
лази у страни потока, то је заклоњен од ветрова, те је у њему
жупиије него у околним васеоцнма.
КуКе су врло близу јвдна другој. Ни код најре))их расто-
јање није веКе од 60 т .
Непосредио ивнад аасеока је сеоска шума, која се налааи у
месгу звавом На Брежинама.
Од засеока се одвојила једиа кућа на 10 минута удаљено
место Курјачу.
Бачије овога засеока су у Радочелу, на местима, која се
зову: Курјача, Дочеаииа и Зимовница.
БогојевиАи (Марковићи, ЛуковиКи) славе св. Јована. Има нх
на 12 куНа. Једна су иста породица с БогојевиКима нз Доца.
Зл&тиКи славе св. Илију. Има их 4 куће. Доселилп су се у
овај ааселак пре 50 година ив села Запоточа у моравичком среву.
КараКевиКи славе св. Николу. Има их 1 куКа. Доселилн су
се пре двадесет година из Бзовика у срезу студеничком.
На врх косе изнад Обарка налазн се једна отара црква, која
је у горњем делу порушена. Дуга је 8 метара а широка 3*50
метра. Озвдана је од мермера и шкрвљца с малтером. Под пред-
њнм делом цркве (олтаром и правом црквом) укоиан је и на снод
озидан простор у облику подрума. У цркви се местимице поанају
трагови живопнса. У олтару с леве н десне стране прозора нма
један запис, који је внатно оштећен. Ја сам могао само с леве
стваве прочитати ово:
НСТ— 9/- /,*</-.-
ЕТПОГРАФСКИ ЗБОРНВК, КН.ВГА п . 39
пШгеЈћу \ Ј 0 0 5 1 С
610 РАДОИИР М. ИЛИЋ
Код народв постоји предање, ве знам од куда, да је ова

црква била латинска.
Место, где се налази ова стара црква, зове се Старо Седо.
Ту је у прво време, веле, била једна једина кућа у целом Обарку
па се одатле преселила на данашње место и изделила. То је била
кућа породице Богојевића.
3. Врањево.
Врањево се палаги у страии брда Јазвина.
Цео заселак захвата воду са чесме у Долини (4 = 10-5* С.1
Данас имају мало заједничке сеоске шуме у месту које се
вове Стрмац. Раније су имали више заједпичке шуме, али су је
поделили, но земљиште под шумом још је заједничко. Та се за-
једница огледа у томе, што сваки сељанин има права да напаса
своју стоку по целој сеоској шуми, без обзира на својину.
Куће су по засеоку разређене на растојању 30—80 метара.
На петнаест минути од засеока одвојене су четири куће Шап-
товића, које чине засебан крај у засеоку, који се по преаимеиу
породице зове такође Шаптовићи. Шаптовићи пију воду са чссме
Бубава.
Врањево носи име по истоименом селу (Врањеву) у Старој
Србији'), одакле су се доселили Дугалићи, који су у Врањеву
најмиогобројнији.
АугалиКи славе св. Лазара. Има их 23 куће. Доселили су
се из села Врањева у Старој Србији. 0 времену свога досељења
знају ово: данашњи је нараштај пето колево Тому, којн је давно
умро, а овде се доселио ђед Томов. Значи, дакле, да је данашњи
нараштај седмо колено од досељења.
Ромчеви&и су прво били у месту Склапницама испод мана-
стира Студенице па су се због куге изместили овде. Стара су
породица. Има их седам кућа.
ШаитовиКи су се доселили из места Пустоселина, које је у
засеоку Воровцима (срез студеничкв). Има их пет кућа.
') Ово село Ј Старој Србији иисан могао наћа на карти, ааи свештеннк
градачкн, који је пре некошко годииа прешао овамо вз Старе Србије, рече мн
да то село постоји СЗ-но од Новог Пазара.
ИБАР 611
ДражовиКи су се доселили из села Бруснице у Старој Србији.

Данас се у Врањеву једва могу 8апа8ити три групе куКа:
РомчевиКи, ДугалиКи и ШаптовиКи (ови последњи једино су
јасно иадвојени), али стари људи причају, да је пре 80 година
у сваком овом крају била само по једна куКа и да се од то доба
образовао оиај ааселак уметањем нових куКа подељених задругара.
Брезовска кметија.
4. Брезова.
Бреаова се налази иа сеаеро-источиој страни планине Ра-
дочела и то по средини планине.
Воду захватају са чесме Језера (4 = 10'5°С) и других иавора
који немају нарочитих имена.
Брезова захвата већи простор по коме су растурене неко-
лике групе куКа, које сачињанају крајеве овога аасеока. То су :
Избице, БалтиКи, Отребе, Подбање и Долови.
КуКе су у овим крајевима згруписане у близу, а крајеви су
или блиау један другоме или су по 15 минута удаљени један од
другога.
Места у пољу имају ове назазе: Батлаш, Амбариште, Ђур-
ковива, Градиште, Петрова и т. д.
Сеоска је шума код Беле Стене')
Иабице.
ЖивковиКи су давно досељени ив околине Новог Пазара.
Има их у овом крају 16 куКа.
БалтиАи.
БалтиАи су иста породица са ЖивковиКима, али су још за
владе Турака променили презиме због учињеие крви (убиства).
Има их 4 куКе.
Борика.
МатовиКи славе Св. Јоаана. Има их 7 куКа. Доселили се ив
Бреаове у срезу ЖИЧКОУ.
ЂориКи славе Св. Вратеве. Има их 6 куКа. Старинци су.
х
) На соецијадној карти Краљевине Србије оогрешно написано Мермер
(днст Д,).
89"
П|||20С1 1оу ^ л оо^1е

612 РАДОМИР М. ИЛНЋ
Отребе.
ЂориАи иоти су с овима иа Борике. У Отребама их има
3 куће.
Долови.
Ду?алиАи су истн с овима иа Врањева. Овде их има 8 кућа.
У Брезови има једна стара црква: Петрова Црква. Служи
данас као капела у гробљу. Врло је стара. Народ првча да је
прављена пре маиастира Студенице и да се у њој служило док
св Студеница правила.
Б. Рајин-до.
Рајин-до је мали заселак. Има оамо 6 кућа, којв су поди-
гиуте на једној високој малој тераси, која се по врху јвдвог
ртастог гребена налааи. Од кућа тераса одсечоо пада у реку Сту-
деницу. Заселак јв овај на десној отрани Студенице. Куће су зби-
венв у гомилу и тамав су притисле сав овај равни простор ва
тераси.
У оаом су аасеоку оамо Балти&и, који су једна породица с
оиима из Брезове, од којих су се и одвојилн овдв. Овај Факат
јасно нам снедочи, да је Рајин-до постао одсељавањем иа Бре-
зове, те би се пре могао сматрати као део Бреаове (с којом и
чвин једву кметију) него ли као самосталав ааселак. А што га
поред свега тога сматрамо за самосталан засвлак узрок јв и су-
више издвојен и осамљвн положај његов.
6. Леоковице.
И Лесковице су притисле једну такође малу, 750 метара
високу, терасасту зараван као и Рајин-до. И то је мали ааселак,
који живи поглавито од сточарства.
У њему су саега две породице, заступљене са по четирн
куће. То су:
МилосављевиАи слаае Св. Алимпија. Доселили су се из села
Ровнна у Старој Србији.
КузуновиКи славв Св. Ннколу. Стара су породица.
Нн у Лесковицама ни у Рајии-долу нвма никаквих остатака
од старииа.
Стоку држе по шуми и утрнни изнад засеока н по Радочелу.
V ,п,&есП,у^00^1е
ИБАР 613
7. Гуштерице.
Гуштерице ое налаае на северној страни Радочела, онде где
река Студеница оде лучно најдаље на север.
Воду пнју са иввора: Дола и Бара, а пију н речну воду са
Студенице.
Имања су им у пољу и восе ове нааиве: Пиочевина, Гла-
вица, Дољача, Ливада, Солиоце, Сувогуае, Камењача, Старо Село.
Шуме има мало по Радочелу. Куће су све на једном месту.
Растојање међу кућама је 30—60 метара.
ПлтииКи славе Св. Симеуна. Има их овде 6 кућа. Старинци
су. У кућу Плашића ушао је као уљез један аргат од Новог Па-
зара и примио презиме Плашић, а задржао своју славу Ђурћиц.
СтанимировиАи славе Св. Николу. Овде их има 3 куће. Ста-
ринци су.
Врљанци славе Св. Николу. Има их 6 кућа. Старинци су
Барлови славе Св. Луку. Има их оамо једна кућа. Досељени
су скоро из Клековице у Старој Србнји.
Гуштерице оу врло старо насеље. Ово се види по старим
породицама а то потврђују и опоменици, јер се оно спомиње у
одломку студепичке повеље, коју је штампао Миклошнћ у Мо-
питепЈа Вегђјса1).
8. Еели Поток.
Бели Поток се налази на једној косој зараани у страни Ра-
дочела. Заселак је овај по сие мали, пма само пет кућа.
РадовановиКи славе Св. Јована. Има их 3 куће. Доселила
се пре 70 година аз Милића у срезу студеничком.
РакиАи славе Митров-дан. Има их само једна кућа. Досе-
лили су се иа оближњег засеока Растишта.
Сави/Ји славе Св. Луку. Има их само једпа кућа. Овој се
породици не зна порекло.
9. Годовић.
Годовић се налази у страни брда Змајевца и Великог Брда.
Висинска разлика измећу највише и најниже куће извосн 6? мет.
1
Ввше о овоме вида на стр. 547.: О нашој средњевековаој топограФнји.

614 РЛДОМИР М. ИЛИЋ.
Ово је врло збијен заселак. Куће су у њеиу најзбијеније у

целој околини, па ипак се овде запажају два краја: Горњи Крај
или Кундовнћи и Доњи Крај нли ДугалиКн.
Кундови&и славе Св. Лазара. Старинцн су. Има их 6 кућа.
Дуг&ли&и су од оних ив Врањева. Има их 13 куКа.
На југо-западној страни од засеока тече поток Ћ.елије, који
код манастнра утиче у реку Студеницу. У томе се потоку на-
лазе рушевнне ол неке цркве а распознају се и неке зндиве. За
њих народ велн, да су ту некад биле калућерске Келије и ту је,
по њихову причању, раније у време некога рата, кривен Свети
Краљ из Студенице.
Ушћансва кметија.
10. Ушће.
Већи део овога насеља је с леве стране реке Студенице у
отрани брда Кремина1), а мањи је део с десне стране реке Сту-
денице у странн брда Кукавице.
Чесме су: На Долу, Поток, Жоја и Безовац.
Називу у пољу: Виља Кола, Превоја, Гај, Ушћанско Поље,
Аџнњак, Под Ковачицом, Стајиште, Шербутин, Свињарац, Тнца,
Ракчићи, Дело, Вртешка, Лађа, Јарчева Ћуприја, Клисура, Со-
колов Крш, Увале, Перувика, Градиште.
УшНе је врло пространо насеље и раздељено је на седам
крајева, од којнх је сваки доста јасно издвојен. Ови су крајеви
ве(.ином мале, усамљене групице кућа збијених једна уа другу.
Има крајева (ВлатиЦ, који имају само но једну кућу.
Крајеви су овн:
Кремин. У њему су оне породице: РадовиНи, Тошићи, Дра-
жовићи, Павдрци, Дугалићи.
Брдо. У њему су ПешиКи.
Свлиште. У њему су СтевановиКи и Вукићевићн.
ПланојевиАи. У њима су Планојевићи.
Паунови&и. У њима су ПауновиКи и Крџе.
') На секцији погрешно Кремин оут.
П|||20С1 ^у ^ Л
ИБАР 615
Подрез. У овом су крају Песаци.

ВлашиЛ. У њему су Пејковићи.
УшКанске су бачије по Аџињаку и Кукавици.
Најотарије су породице у Ушћу: Крџе, Пвндрци и Пвс&ци.
Крие слава св. Ћирила.
Пандрци славе св. Алимпија. За Паидрке се прича да су
врло стара породица. Њихови су отари, вели се, учествовали* при
граћењу маиастира Студенице.
Пес&ци (Милетићи) славе Ђурђев-дан. За Пеоаке се прича
да су. за време турске владавине у овим крајевима. били врло
богата и угледна породица.
Исто су тако старе и не памте ни место ни време свога
досељења још и ове породрце :
Стее&новиАи славе св. Мојсила.
ВукиАсвипи славе Ђурђиц.
ПејковиКи славе св. Јована.
Новн су досељеници:
Р&доаиКи славе св. Мрату. Доселили се у Ушће из Чечине
у среау моравичком.
ТошиКи славе св. Аранћела. Доселили се из Чечина заједно
са РадовнКима.
Дражовиби олаве св. Ћирила. Доселили се из Вороваца (об-
лижњи заселак.)
Дугали&и (Види Врањево).
ПешиКи славе св. Мрату. Досељани од некуда иа Старе Ср-
бије. Прво су били настањени на Локви, па су ив непознатог уз-
рока сишли овде.
Пл&нојевиКи славе св. Аранђела. Иста су породица с Пе-
ришићима иа Вионице. Овде су се доселили иа Чечине.
П&уновиКи славе св. Луку. Старивом су из Херцеговине, те
их с тога зову и „Ерци*.
У месту које зову Трњаци има једио старо српско гробље
са рушевинама од једне старе цркве, коју зову Сретење. Прича
се, да су се овде некада срела браћа Св. Саве с њим и измирила
се, па су с тога подиглн ову цркву и због тога сусрета вазвали
је Сретење.
Ушће је за Турака било мали заселак од неколико кућа, које
су биле у месту, које се зове Вртаче. Доцније се одатле изме-
стило на данашње место па расло деобом и новим досељеницима.
П|||20С1 ^у ^ Л оо^1е
Тадењска кметија.
11. Тадвњв.
Овај ое заселак налази по странама Брда и Каменитог Брда,
а мећу њима је једна дубока, суха јаруга, која вема нарочитог
имена.
Извори, са којих ое пије вода у овом засеоку, зову се: Бу-
бап, Бунар под Селом, У Ооредку, У Малом Пландишту, Код Во-
дице и др.
Поједина места у пољу нмају ове називе: Велика Чукара,
Вртешка, Радов Лаз, Стара Вртешка, Прогорелица.
Куће су згруписане у гомиле од 4—5 кућа. У тим гомн-
лама удаљена је кућа од куће 18 — 30 метара а група од групе
око 100 метара. Само се једна кућа Кошана одвојнла од осталог
8асеока на место Прогорелицу на 1'|, километар одстојања.
Дон>е куће овога заоеока су над потоком Радушом високо
49 метара, а највише над доњим су високо 116 метара.
Дуг&лиКи (Види исту породицу у засеоку Врањеву).
Арсенијеви&и славе св. Николу. Доселили су се од некуда
из Старе Србије.
ПеришиКи славе св. Аранћела. Доселили се ив Вионнце.
Ч&кани славе св. Алимпија. Доселили су се из Старе Ср-
бије (село не знају).
Кошани славе св. Петиу (14. октобра). Доселвлн су се из
Чечине.
ГољовиАи славе Св. Александра (30. августа). Доселили су
се из Васојевића (Црна Гора").
Најстарија породица у Тадењу биле су неке Ердоглије, али
су већином иаумрли а последња кућа Ердоглија, која је била ос-
тала одсели се негде у жички срез.
Ол Тадења на запад по странама једне простране, гломазие

масе планинске, која је дубоким јаругама нзраабијана у кратка
') Већииа Васојевића сдави Аранћедов-дан, а првличан број и Св. Адек-

сандра (30. августа). О тој разлицн у сдави чуо сан у засеоку Којнвоанћиш
(на Ведикој Ливадн) оно. Сви су Васојеввћи сдаавдн Св. Аранђела, алп једнои
лриднкон кавалн иа Васојевиће 12.000 Турака. Васојевнћа је било ту свега 300
пушака (бораца). Како је бој био на Св. Адевсавдра то Васојеаићи кажу: ,По-
моаа иан, Св. Адексаидре, па ћено те сдавити докде је ћеда и кодеиа*. Оин
одрже иобеду а н задану реч.
ИБАР 617
била, налааи се оствли део кметије тадењске, коју сачињавају

засеоци: Сенци, Дољани, Жвлезница, Крали, ПрЛани и Коњско.
То оу све малв засеоци од по неколвко кућа и иаузев Жељезвице
увек насељеии само по једном породицом.
12. Сенци.
У овом аасеоку иасељена је породица Барлова (Павловићи).
Досељени су из Клековице у Старој Србији. славе Св. Луку.
13. Дољани.
У Дољанима су: МедаревиКи. Они су иста породица с Ме-
даревићима из ваоеока Котраже.
У једну иућу Медаревића дошао је, као доводак из оближњег
засеока Палежа, ДрагојловиЛ.
14. Краљи.
Краљи су у страни брда Делова. Имају само четири куће
Дугалиба. 0 пореклу ове породице вреди оно исто што је ре-
чено ирилнком описа засеока Врањева. Прича се да је овај аа-
селак добио своје име по томе, што је ту некакав краљ залутао
идући за манастир Студеницу.
15- Прћани.
У Прћанима су насељени:
РомчевиКи. Ово је иста породица с Ромчевићима из Врањева.
ПешиКи су досељени од Пешића из Ушћа.
16. Жељезница.
У Жељезници живе ове породпце:
ЈесандриЛи славе Св. Арамћела. Старивци су овде.
ВучковиКи славе Св. Ваведење (21. вовембра). Доселили су
се из облвжљег засеока Реке.
НоваковиКи славе Св. Мрату. Досељени су из „Арнаутлука*.
Зову их и Арнаучићима. Један од њих пре неколико годииа од-
селио се негде у Топлицу.
Гагрице (Јовановићи) славе Св. Лазара. Старинци су.
17. Коњоко.
У овом засеоку живи само једна породица. То су Пеши&и,
досељени овде од исте породице пз Ушћа.
Кметија Врх.
18. Врх.
Врх се налази по јужној страни Сивске Стене (на секцији
погрешво Сура Стена). Воду пију са иавора Кучибаре и са
бразда, којима наводњавају ливаде
Поједина места у пољу имају ове називе: Кривача. Дело,
Врело, Мириловац, Штавница.
Вачије се налазе по Радочелу.
Услед велике стрмеиптости земљишта, на коме је овај за-
селак, куће су растурене у неколико малих гомила, јер нигде
нема довољно згодног земљвшта за подиаање већег броја кућа.
Те поједине гомиле кућа образују крајеве засеока Врха и вову
се : Догања, Сељаци, Долина. и Царина.
У Догањи су: Ковачевићи.
У Сељацимв су: Ковачевићи.
У Долини су: Драгојловићн.
У Царини су: Петровнћи.
КовачевиКи славе Ов. Стевана. Има их у Врху 13 кућа. Ста-
ривци су ;
Драгојлови&и славе Св. Николу. Има их 13 кућа. Овде су
се доселили из оближњег засеока Палежа.
Петрови&и славе Са. Ђорђа. Има их 5 кућа. Старивом су
из места Дајића под Голијом, па су се прво иа Дајића били од-
селили у Чибуковац код Краљева, но тамо им почне много чељад
умирати те се поврате отуда и населе у Врху.
19. Гобеља.
Гобеља се налази у страни брда Јасенице одмах с противве
стране од Врха. Ивмећу Врха и Гобеље је једна јаруга, којом
тече мали поток.
И Гобеља се иа истих разлога као и Врх дели иа крајеве:
Стару КуКу и Гобелу.
V целом засеоку има свега 15 кућа Божи&а (Симовића), који
славе Св. Николу. Ово је стара породица.
20. Палеж.
Између Стрмца и једне внсоке косе, која се пружа од Ра-
дочела на југ тече речица Река. С леве стране Реке по падипи
поменуте косе радочелске налаае се куће васеока Палежа.
ИВЛР 619
Јасно се разликују даа краЈа. Једаи је нижи — Доњи Крај

и други ниши — Горњи Крај.
Бачије су им у Радочелу.
ДрагојловиКи слаае Св. Николу. Стара су породица.
Госаави/ш славе Св. Стевана. И они су старинци.
МилиЛанци славе Са. Јована. Доселнли су се из Милића
(студенички срез.)
Боровачка кметија.
21. Боровци.
Боровци се налазе на једној мањој заравни под Боронцем
и Голим Брдом, а на меоту које се аове Дело. Овај је заоелак
нешто виши од оближњег Засада.
Боровци нам могу послужнти као тип насеља посталог у
крчеаини. Овај се Факат нигде, можда, тако јасно не испо-
љааа као овде. Куће са имањима су на једном већем пропланку.
С доње стране пропланак је заграћен једнии комплексом букове
шуме. Од аасеока па нааише је бороаа шума, која прекриљује
прилично велики простор. •
Воду пију са неколико мањих извора, који се зову : У Бо-
ровцима, Мала Бара, Водице и У Сред Села.
Карактеристично је још, да овај ааселак има прло мало стоке.
Узрок је овоме тај, што нигде у околинн нема добре паше.
Сељани из овог засеока пеку катран и кириџијају с коњима.
Куће овога ааоеока абилв су се у две одаојене гомиле —
краја (цемата). То су: Трсно и Боровци.
У Трснои оу оае породице:
Костовнћи и Васвљевићи.
У Боровцима Вујоаићи и Дражовићи.
ВасилевиАи (Пашићи, Алекоићи) славе Св. Лазара. Старинци оу.
С њииа су иста породвца КостовиКи. Њих и Васиљевића
ииа 15 кућа.
ДражовиКи славе Ћирилов-дан. Од њвх се разродила поро-
дица ВујовиКа. Има нх свога 15 кућа. Доселили се пз Старе
Србије.
П|||20С1 ^у ^ Л
22. Заоад.
Овај се заселак налааи на левој странн реке Студеиице на
једној високој терасастој заравни, која се око 300 метара над
реком издиже. Ова је тераса иа југо-аападној странв планине
Ђакова, и са југо-запада н северо-истока аасечена је двема ду-
боким јаругама.
Изнад засеока налааи се један комплекс борове шуме, а около
кућа су њиве засејане стрмним жнтима.
Тераса, на којој је ааселак, мала је и одсечно се ка Сту-
деници спушта.
Воду пију са малих изворака, који немају нарочитих имена.
Шума се с горње стране око аасеока лучно взвила, што не-
сумњиво сведочи да је и овај заселак аасиован на искрченом
пропланку.
Бачија немају. Стоку, и ако је има више, држе у аасеоку
код кућа, а напасају по нспустима ианад засеока.
Све су куће збијене у три гомнле, које немају нарочитог
имена.'
БаитиАи су стара породнца. Веле да су некада њихови стари
били врло богатн н да су у Копаонику имали свој саиоков за
ковање руде. Балтићи славе Св. Андрију.
Један од старих Балтнћа (праћед данашњем арелом нара-
штају) довео је на своје имање, уступивши им трећину истога,
Вукосављевиће.
МатовиИи славе Аранћелов-дан. Не знају одакле су стара-
ном. Овде су се доселили нз оближњег засеока Отреба.
У Засаду се пече катран, јер се нзнад засеока налази још
нешто борове шуме, те је и кириџилук с коњима у овоме засе-
оку нешто јаче развијен. То се види по томе, што у Засаду ниа
око 50 коња, док кућа има једва 35.
2Б. Камењани.
Југо-источно од Бороваца но једној стрмој страни погра-
ћене су куће засеока Камењана. Њнхов положај, па готово п
опстанак, условљен је јединнм извором овога засеока: Буиарон,
са кога све куће носе воду.
И овај заселак има мало стоке. Узрок је исти онај, који смо
напред аа Боровце нааели.
Бачија нема.
ИВАР 621
У Камењанпма оу ТошиКи. Славе Аранђелов-дан. Давио су
се доселили иа Чечине. У једну њину кућу дошао је давно Симо
Биорац. Симо је пореклом иа Биора у Старој Србији. Слави Св.
Николу.
Савовска кметија.
24. Савово.
На обема странама Савовске Реке, а по странама њене до-
лине налаве се куће засеока Савови. Стране долине су врло стрме
те се куће нису могле да збију у густу гомилу већ су нешто
више разређене. Земљиште у атару овога васеока је по све не-
родно с тога овде вма мало њива, веК је веКн део аемљишта под
ливадама, те отуда овде има више стоке. Нарочито има доста
говеди и оваца.
ВеКи део сељака из овога заоеока има њиве око Краљева,
те готово сви мушки, способни за пољски рад, проведу веКи део
лета тамо на њивама. Тамо имају колибе и салаше. Кад им преко
године затреба жита, иду с коњима и донесу по који товар.
ЗојиКи и РианиКи су стара породаца. Славе Св. Јовааа.
Усиллни славе Лучин-дан. Доселили су се из села Усиља
са горњег тока реке Студенице.
У Савову се налазе развалине једне старе цркве. Веле да је
то била црква Св. Саве, па је отуда и заселак добио своје дана-
шње име.
Пола сахата северо-западно од ушка Савовске Реке у Студе-
ницу налави се једна мала црквица названа Испосница Св. Саве.
Десетину минута од н>е уз брдо налази се Каца Св. Саве. То је
једно бунараото удубљење у отени са траговима од зида у нао-
коло. Предање вели да је ту живио Св. Сава, а после њега н
неки други испосници1)
Других старина у Савову нема.
') На тшгаку за манастир Студеннцу од Св. Саве Шмарнк је својои

руком запнсао, како му је Вук по чувењу од неког архнмандрита казао, да је
у овој пећинн Испосвици ,....1агђа1еаИђи8 (ешроНђпв Оеог^и Ре*пт6, аНав
Сегпу, вгепии 1осаИа сосИсез тапивопр1ов е топаагепо б(1м1ешса ођ то*ш
Тшчодиоа аа »е а!1аи>в 8(оИс1о е* (ешегапо сопаШо т 1ртет тЈзвК! Уепвшшв
081 ео 1етроге јреит^ио^ие (урјсоп 8. Зађђае Латшв регшзе.* Гдасннк Срп-
ског Ученог Друштва књ. 40.
,п,Љес1 и ^ О О ^ С
25. Орнице.
Савввска Река ивнире у Чемврну. Челенка јој је доста раз-
граната и онде где се сви ти потоци скупљају валази се засе-
лак Орнице.
То је мали заселак од десетак кућа, које су раврећвне по
једној масиввој коси, коју су потоци, који састављају Савовску
Реку, из Чемерна издвојили.
Извора има два три. Најглавнијв је Чесмица.
Свуда око засеока налази се шума.
Бачије су на општинској заједници у Ржиштима.
Гаре су стара породица. Дооељени су даано из Црне Горе.
Славе Сн. Николу. Има их 5 кућа. У овом засеоку имају и три
куће Гара, које славв Митров-дан. За њих веле да су пореклом
од некога доводка у гарску кућу. Овај је презиме примио њино,
али је своју славу аадржао. Одакле је био пореклом овај доводак
не знају сада.
26. Понори.
Понори се налазе у подножју Чемврна на таласасто-аарав-
њевом земљишту, где су све куНе на међусобном растојању од
60—80 метара пограђене
Заселак има испусте за стоку по Чемерну. Вачије су одмах
уза заселак, при дну Чемерна.
У горњем делу засеока налази се неколико плитких тан»и-
растих вртача, превучених хумусом и обраслих травом. Због овога
је (вртача, понор), можда, дошло и име засеоку.
Грачанци славе Св. Николу. То је најстарија породвца у
оаом аасеоку.
Букумире славе Св. Николу. Доселили се од некуд иа Црве
Горе.
Вогавци славе Лучин-дан. Досељени су од Сјенвце. Стари
су им били трговци.
Зл&тиКи славе Св. Илију. Доселили се ив Запоточа у срезу
моравичком.
Народно предање казује да је овде била некад аелика варош,
алн се ово иначе ни по чему другом не може потврдити, јер од
каквог већег старог насеља нема данас никаквих видних трагова.
ИВАР 623
27. Главоче.
Баш под ирвседлином. која раздваја Ђаково од масива Че-
мериа налаае се куКв засеока Главоча. Засеок се попео анатно
у висину и то за 500 метара над ушћем Савовске Реке. Он се и
данас налази у сред шуме. Има свега 12 кућа. Врло је сточан,
јер има добрих паша и лиаада, али је оскудан у ораници, а и што
је има врло је неплодиа.
Гаре славе Св. Нпколу. Овде су досељени од Гара иа Орница.
Боровип&ни славе Св. Јована. Досељени су из Боровића под
Голијом.
ЕровиКи славе Св. Луку. Досељени из Ерске од Голије.
РпкиКи славе Св. Николу. Овде су прешли из оближњег за-
сеока Калудре.
Ово је нов заселак. Њега су, као што се види иа горњвх
података о пореклу породице, аасновали досељеници вз околнвх
заселава. Први је окрчио окућницу у овом аасеоку ђед данаш-
њих Гара.
28. Калудра.
Калудра се налази ниско на левој страни реке Студенице.
Воду нију са два извора: Код Врбе и Под Селом.
Имања су по Брду и Боровој Луци, а шуме: у Крчевини
и Отачком Брду.
Бачије су око засеока.
Народ прича да се овај заселак аове Калудра с тога што
су овде некада боравили калуђери. И сад се у средини засеока
познају дуварине од њихоиих Келија.
Бачкуље славе Св. Симеуна. Доселили су се овде из аасеока
Доца. Има их две куће.
РакиКи славе Св. Николу. Овде су старинци и одавде су се
раселили по околним засеоцима (Растишту, Главочу и Ржаниј.
Има их 2 куће.
ЛааовиКи славе Митров-дан. Доселили се ив Старе Србвје
Има их 1 кућа.
АлексиАи славе Св. Луку. Доселили се иа Бнскупића у Ста-
рој Србији.
29. Растиште.
Растиште је у страни једне бочне косе Каконске, која се ка
југо-западу пружа и засечена је долииом Савовске Реке.
624 РЛДОМИР м. илик
Ово је ааселак збијенога типа, доста сточан. Има добре ис-

пусте по Ђакову аа стоку.
Аиковићи славе Св. Луку. Старинци су. Има пх 3 куће.
ЈааовиКи славе Митров-дан. Иста су породица са Лазови-
ћима из Калудре. Има их 1 кућа.
РакиИи досељени од нстоимене породнце из Калудре.
ПавловиСм славе Мратин-дан. Доселнли се иа Ђакова. Има
их 2 куће.
АлексиГм доселили се овде ив Калудре аре 40 година.
И овај је заселак нов по постанку. Засновали су га већином
одсељеници из суседних васелака.
Старнна нема никаквих.
30. Селиште.
Селиште је мали васелак од дванаест кућа, које су подвг-
нуте по стрмој страни једне ђаковске косе.
За овај се ааселак вна да су га ааоновали досељеници иа
Ђакова, крчећи гору.
Пивлови&и (Јовичићи)славе Мратин-дан. Једна су породица
са Павловипима иа Ђакова, од куда су се и доселили. Има их
6 кућа.
СтеаовиЛп славе Св. Стевана, прешли овде И8 Ђакова. Има
их 6 кућа.
31. Радаци.
Радаци се налазе измећу Ђакова и Селишта на висини од
700 метара.
Има свега седам кућа, које су ое збиле око једног извора
и све припадају једној истој породицн Радацима. Радаци слаае
Св. Стевана. Старивци су.
32. Ђаково.
На југо-западној страни ва 300 метара нспод главног гре-
бена Ђакова на врло великом простору, а на неколнким подесним
местима, распорећене су неколике групе кућа, које састављају
Ђаково. Свака ова група толико је самостална и од осталвх тако
вндно издвојенада би се потпуно за засебаи васелак могла смв-
тратн. А што то није овде случај главнн је уарок, што су сае
ове групе насељене готово једном истом само разроћеиом по-
роднцом.
к
ИВАР 625
И ове групе сељаци зову засеоцима, само овде ова реч не

авачи заселак у ширем смислу т.ј. мало село, већ васелак у ужем
смислу т.ј. део села.
Ђаково је разбијено у ове засеоке: Крижевац, Сретеж, Вр-
таче На Водоводама, Пачаврпће, Стрмоглавицу и Говеђу.
У Крижевцу, Сретежу и Водовадама оу Павловићи. У Пача-
врићима су Богојевићи. У Вртачама су Чуљовићи (Павловићи). У
Стрмоглавици су: Дуловићи и Каровићи (обе су од Павловића). У
Говећој су Стојићп:
Порекло породвца:
П&вловиИи (Дулови1<и, Каровићи, Чуљовићи) славе Мрвтив-
дав. Ствра и миогољудна породица расељена је по многим засе-
оцима у околиип. Овде се давно доселвла из Црне Горе.
Богојеви&и славе Св. Јоввна. Досељени из села Шекулара.
Један од њихових прелака био је киез и ввао се Симо Пачазра.
По томе ии се и заселак иазове Пачаврпћи.
СтојиКи славе Св. Николу. Стара породица.
Има једио старо гробље, које аову Џиновско Гробље. По
гробовима се налази просто нетесано камење већих дименвија,
готово утоиуло у земљу. Ово се гробље налази у засеоку Стрмо-
главици, на месту које се зове: Пвскавице.
Подумирсва вметија
33. Полумир.
Полумир се налазп на левој обали Ибра високо у странама
долине.
У овом засеоку воду пију с потока и неколнко изаора,
Поједииа места у пољу имају ове наввве: Равне Ливаде,
Велика Њива, Јвснк, Парлог, Луке, Јагњило, Горњи и Доњи До-
лови, Металица, Колевка, Осоје, Бачпште, Ствро Село, Витлик,
Полумир се по типу иајвише нриближује седима власинскога
типа.
То је заселак састввљен ив иеколико група кућа, мећу собом
размакнутих, док су куће у тим групама абијене.
Ове поједине групе кућа вову крајевима, а и аасеоцима и
њих има осам: То оу: Луке, Горњи и Доњи Долови, Старо Село,
Јагњило, Паћарша, Трњаци и Кривача.
У Лукамл су ове породице: Милетићи, Коввчеввћи, Јојићи,
Петковићи и Благојевићи.
У Горњим Доловима. су : Матковићи, Бинићи и Тошићи.
КТНОГГАФСКН ЗВОРИПа. КЊ. VI. 40
626 РЛД0МИ1' М. ИЛИЋ
У Доњим Доловима, су: Ћировићи, Тошићи и Радичевићн.

У Старом Селу су: Кошани и Гаре.
У Ја>њилу су: Кошани.
У Трњацима су: Кошани н Здрввковићи.
У Кривачи су: Тошићи.
У Пп&арши су: Вукајловићи, Стеновнћн и Божићи.
Вукајлови&и славе Св. Мојсила. Има их 4 куће. Стара по-
родица.
МилетиИи славе Св. Аранђела. Има их 4 куће. Стара по-
родица.
Ћировићи слане Ђур1>иц. Има их 3 куће. Стара породица.
Петкови&и славе Св. Ннколу. Има их 6 кућа. Стара породица.
Ковачеви&и славе Св. Николу. Има вх 3 куће Стара по-
родица.
Кошани славе Петков-дан. Има их 7 кућа. Дооелили се овде
из Чечине у орезу моравичком.
Благојеви&и славе Петров-даи. Има их 3 куће. Доселилн се
из Бзовика, у срезу студеничком.
Матовићи славе Св. Јовава. Има нх 1 кућа. Доселили се нз
Брезове (срез жичкиј.
ЈојиКи славе Ђурђиц. Доселили се из Шарпеља (село код
Рашке).
Пајови&и славе Св. Јована. Има их 1 кућа. Доселили се из
Букоша иа околине вароши Вучитриа. Прво је отац ове поро-
двце служио у Куршумлијн и ио другим местима, па се овде
аауставио и приаетио.
Здравковићи славе Сп. Алимпија. Има их 1 кућа. Доселнли
се из Бресника (заселак на планпни Ђакоиу). Има их и у По-
норима.
Стеаови&и славе Св. Стевана. Њихов се отац приаетно нз
села Ђакова у Полумир.
Тоши&и славе Аранђелов-дан. Припуз из Камењана.
Радичеви&и славе Св. Тгирила. Призетак из Бороваца.
Гаре слане Са. Николу. Приветак од Гара вз Главоча.
У крају Паћарши изнад полумирске механе има један стари
гроб. Ту је, веле, сарањена нека Паћара. Не знају ко је то Па-
ћара и шта је. И ово је старо насеље, поред остадог ово утвр-
Кује и један податак из почетка 18. века. На ,Саг4е УОП о!ет
Кбш^геЈсп 8ег\чеп и.а. \у. а из времена јаустрнјске окупације и»
1718 г. аабележено је ово село: РоИопмг са сигнатуром за на-
НВАР 627
оељева села (БОгГег ћецгогшЈ;). Осим њега аабележена су вз овог

краја још ова места: МапдЦ^асп са сигнатуром аа Сав1е)1 ос1ег
8сћ1бвзег. то је Маглич; Сгегта В. (Чвмерно); МНапо (Миланџа)
село; Р80ТО1& (Бзоввк) село; Кис1по (Рудно) село ; Ро11ав1 (Плешвн)
село; Б е а с ћ т о (Дежева) село; Соррошр Вег$ (Копаоник); ЈЈо-т
Вагаг (Новв Пазар) са сигнатурои аа варош (Ра1апкеп). Планине
оу престављене методом кртичњака.
Градачва кметија
34. Крушевица.
Крушевица се налази на левој странв реке Крушевнце,
по Чнчином Брду.
Поред текуће воде пнју и изворску воду оа иавора: Стри-
чевца, Улице и Грозничавнце.
Поједина места у пољу носе ове вазиве: Поље, Клековац,
Гувниште, Бачиште, Јованица, Улица.
Шуме су у Чичином Брду н Збирађи. Имања су им рао-
турена. Куће су у груиицама, само је по која, која се налави
при крају, прсла у страну. Ове груие кућа чине крајеве (џемате)
овог засеока. То су:
Ламегина: Јоковићи 4 к.
Клекова.ц: Максовићи 3 к.
У Потоку: Максовићи 2 к.
Подосојци : Бошковићи 3 к.
ПантовиЛи: Лантовићи 5 к.
У Реци: Јањовићи 3 к.
Вишв Пола.: Бошковићи 5 к.
Засеок је овај, прича се, добио име по Турчнну Крушку, који
је некада овде држао спахнлук.
Максовићи славе Св. Стевана. Старинци су.
ПантовиКи славе Св. Јована. Стариици су.
БоишовиЛи славе Св. Стевана. Доселилн су из Корита (село
у Старој Србији), но прво су били у Рудну па се одатле доселили
у Крушевицу из непознатих узрока.
ЈоковиКи славе Св. Јована. Доеелили се из Малешева (срев
отудеиички). Једна су породица с Јовановићима из Сријемче.
Једно место зову Колибиште, ту су им, веле, раиије биле
.колибе за стоку.
40»
|ПЈ|Ј20С1 ву ^ Ј
628 РАДОМИР М. НЛИЋ
35. Сријемча.
Сријемча се налази на југо-аападвим стравама Трештенца
и Раскрсннца.
Иавори су: Код Корвта и Топлик.
Називи у пољу: У Борју, Оглавак, У Врду, Под Главицом,
У Равви.
Шуме су: Говећа Главица, Ооредак, Матковска Главица.
Испусти су у Вуковијама и Трештенцу.
У овом се васеоку сусреКемо са једиом врло занимљивом
појавом. Овде се на име јавља згрупнсаност имања. Све имање
једног доиа — породице — агруписано је код куАе'), те је и тип
овог засеока разбијевији него код осталих заселака у околивв.
Дворишта су неограђепа. Стоку држе на имањима око кућа. Ба-
чија немају.
МатковиКи славе Св. Петку. Има их 10 кућа. Доселили се
ив Павлићаиа у Старој Србији пре 150 година.
Јовановићи славе Св. Јована. Има их 8 куКа. Доселили се
аз Малешева срез студенички.
Има два стара хритћанска гробља.
36. Малашево.
Малешево је иали заселак који има само 4 куће. Налази се
у стрмој страни брда Локве. У њему су сада БошковиЛи. Ово јр
стара породицв, слави Св. Луку. Један део од ове породице од-
селио се у аеселак Гладнице код Ушћа.
37. Котразка.
Оиај је заселак удаљен од Градца, с којим чиви једну кме-
тију, читав сахат и иалази се по странама Локве.
Сељави овог аасеока пију воду са иавора: Бунара, Малог
Потока и Стублине.
Називи у пољу: Џамија, Ставовиште, Долина, Страва,
У Котражи се могу нздвојити два краја: ЧорбиАи и Рлдо-
виАи. Ови су крајеви мало један од другог изоловани, а куће су
збијене у близу и без ограћевог двора.
>) 0 овоие вида виае у одедку и» стр. 569.: Облицн Својин*.
к
оЉесИм \ Ј 0 0 5 1 С
НВАР 629
ЧорбиЛи су стара породица и јако распроотрањева у аасе-

оцииа овога краја. Веле да су старнвом негде иа Старе Србије с
црногорске грдиице. Славе Св. Николу. Има их свега 5 куКа.
РадовиАи су се овде давно доселнли. Сад нм се ва свет ро-
дило шесто колено од досељења. 0 своме досељењу знају ово:
Једаи од ЧорбиКа, који је био удовац, путујуКи по трговиви аа
Новв Пазар, сретве јвдву жеву, која је у наручју вооила иало
дете. Жена се допадве ЧорбиКу те је упнта одакле је. Она му од-
говори да је удовица и да је од Мојстара. Ов је поведе собои
својој куКи, ожени се њоме, а и њено дете, коме је бнло име
Раде, уаме у своју куКу и одржи га. Од овога Рада су даиашњи
РвдовиКи. Има их 4 куКе. Славе Св. АранКела.
38. Градац.
Кроз оред овога засеока тече једиои широм долином Кру-
шевичка Река, у коју се при дву аасеока с десве стране улива
Брвеннца вли Градачка Река. С обе страве Крушевичке Реке и
Брвевице, а по брдима: Лаау, Борју н Глоговаку, валазе св гра-
дачке куће.
Воду пнју с река и иавора. Иавори су: Бубан, У Потоку,
Студева Вода и т. д.
Поједииа места у пољу имају ове нааиве: Ливада, ЧорбнКоко
Поље, Лаа, Вртача, У Глоговаку, КрстиК, Чукара, Главичнца, Локва.
Шуме су у местима: Борју, Локвн и Остром Врху.
Градац је састављев из неколико група куКа. Те су групе:
ЧорбиКи, Поток, Главица, Градац и АрсовиКн,
Бачнје су по брду изнад куКа, но ве мвого далеко.
У овом засеоку нма и неколико чатмара са внсокнм дашча-
вим кровом.
Порекпо породица:
Б&руџиКи славе. Св. Стеваиа. Стара породица. Има их овде
3 куКо. С њима су једиа породица и Јованови&и, који оу иадво-
јеии у џемату Главици. Има нх 4 куКе.
Арсови&и славе ЂурКиц. Старинци су. Има их 4 куКе.
Бубрегови&и славе ЂурКвц. Стариицн су. Има их 3 куКе.
Јадолежи славе Св. Петку. Доселили су се иа Тушимље у
Старој Србвји, а из засеока Бекове. Има их 2 куКе.
Шеговићи славе Св. Луку. Доселили се из Голица у Старој
Србији. Има их 6 куКа.
ЧорбиЛи олаве Св. Николу. 0 њину пореклу види исту по-
роднцу у засеоку Котражи. Има их 9 куКа.
.ш&есП^ОО^к
630 рлдомир М. ВЛИЋ
РаковиАи сдаве Св. Николу. Доселили се из Крњина у Ста-

рој Србији. Има их две куће.
Клечаци (Радонановићи) славе Св. Николу. Досељени из Кр-
њина у Старој Србији као и Раковићи.
Белчевићи славе Св. Николу. Једна оу породица с Чорби-
ћима. Има их само једна кућа.
РадивојевиАи славе Петков-дан. Доселили се из Чечине у
моравичком орезу. Има их 3 куће.
ВуловиКи славе Лучин-дан. Доводак с Ушћа. Има их само
једна кућа.
ГрковиКи славе Св. Јоваиа. Доводак пз Чечине у срезу мо-
равичком. Има их само једна кућа.
Градац је чувен са своје старе цркве, задужбине краљице
Јелене, матере српских краљева Драгутина и Милутина, коју смо
ми напред (у општем делу овога рада) описали. А овде да спо-
менемо још само ово:
Кад се иде путем ив Градачке Реке ка цркви налазн се с
леве стране пута једна велика стена, која је внсока до 2-50т.,
а широка 2 ш. У њој је с горње стране утесана једна рупа, ду-
бока око пола метра. У дужину се пружа у правцу запад-исток.
У источном је крају нешто ужа, а према западу се поступно
шири. Дуга је и широка толико да би н висок човек у њу мо-
гао лепо лећи. Сељаци ову стену зову гробница, но не анају чијв
је. Да није овде проводио у средњем веву свој живот какав
српски калућер испооник — аскет?
Заревсва кметија
39. Зарево.
Зврево се налази по странама Гњивца и Голога Брда, ва
левој страни Заревског Потока.
Воду пију са извора Галожћа.
Шуме се налазе по овим местима: у Гњивцу, код Гранчице,
у Галожћи, у Зарићима.
У Зареву живи свега једна породица, то су Вујанци (имају
још и ова превимена: Аксовићи, Николићи, Ђоровићи, Мила-
кићн) славе Св. Јована. Свега их имаовде 23 куће. Ово је стара
породнца. Више о њеном пореклувндиу опису Горње Брвенице,
код породпце Андријанића.
У месту Шарама има једно обично старо гробље.
V о&есИзу > ^ з О 0 3 1 С
ИВАР 631
Зиа се у народу да је овуда ишао у време Турвка стари

пазарска пут. Сад ое твм путем иде у маиастир Студеницу.
40. Радочевци.
Радочеаци се налазе на обема странама Радочевачког По-
тока, у страни коса: Шара (с леве стране) и Дубочина (с де-
сне стране}.
Воду пију са извора : Под Шарама, Илиног Потока и Ј е -
лине Воде.
Поједнна места у пољу носе оае називе: У Рецн, Лпвада,
У Долу, За Брдом, У Осоју, Код Бачије, Код Букве и т. д.
Места где су шуме носеове називе: У Осоју, Беловача, Бак-
чине, Борје.
До пре 15 година су у Бачишту на заједничкој земљи биле
бачнје, али је у то доба земља издељева и сад ту више нема
б&чија.
МедвровиКи (Коловићи, Спаловићи) славе Митроа-дан. До-
селилн се од Медароаића нз оближњег засеока Бечвара. Једаи
део од ове породице одселио се у село Дединце код Куршумлије.
Само је ово досељење овде из Бечвара било давно и данашњи
нараштај не зна кад је било. Медара овде сада има 7 кућа.
41. Чешљари.
Чешљари су у страни брда Косовца.
Воду пију са иавора: Водице и Дркјења.
Поједина места у пољу носе ове иазиве: Поље, У Долу, По~
ток, Турско Гуано, Б&ра и Код Борјанке.
Шуме су у Косовцу и Борју.
Порекло породнца:
Сакови&и славе Са. Стевана. Старв су породица. Има их
3 куће.
Јањови&и славе Св. Јована. Стара породица. Има их 3 куће.
МиловановиАи (Симовићи^ слаае Св. Стевана. Стара су по-
родица. Има их 3 куће.
МојсиловиКи су замрли.
42. Двориште.
У Дворишту су оаега две куће, које се налазе у страни Дво-
рншког Потока. Воду пију са извора Стублине. Обе ове куће при-
П|||20С1 ^у ^ Л
632 РАДОМИР М. ИЛИЂ.
падају породици МиловановиАа (Дамнлвовића). Ова породица слави

Св. Јована и досељеиа је по одавно из Душимље у Старој Ср-
бији. Види исту породицу у Рватима.
43. Доњи Градац.

Доњи Градац налази се ва левој страви Брвенице, испод
засеока Зарева. Ту је осам кућа Николи&а (Весовића). Ово је
врло отара породица и аа њу се не зиа ни кад је ни одакле је
досељеиа.
44. Бечвари.
Бечвари се налазе ио странама два била, која се од Треш-
тенца одвајају а која су међу собом раадвојена једном јаругом,
којом тече Бечварски Поток.
Пију воду са ових извора: Бубана, Иавора у Страни, Под
ВИСОКИМ Брдом, а веки пију и текућицу с потока.
Поједина места у бечварском пољу носе ове иазиве: Шаран,
Код Смрче, У Падинама, У Равни, У Брду, Велика Њива.
Шуме су у Високом Брду, у Борју, у Осредку, испод Мир-
кове Ливаде.
Порскло породпца:
Петрови&и славе Митров-дан. Једна су породица с Меда-
рима из Радочеваца. Старо им је прсзиме Медари а још се пре-
зивају и ВеличковиАи, Перови&и, Минови&и Има их овега 7 кућа
МилошевиКи славе Митров-дан а прислужују Св. Јована.
Овај Милошевић дошао је пре 10 годииа из аасеока Каменске
(срез студенички) као припуз у једну медарску кућу, и од тада
своју славу прислужује а женину слави.
Винићска кметија
4Б. Винићи.
Бинићи се налазе на једном серпентииском платоу и захва-
тају велики простор. Овај се плато зове Бинићско Поље и има
апсолутну висину преко 1000 метара. Из равни овога поља дижу
се неколика узвишења, као: Јеселевица (на секцији спецнјалие
карте погрешио Јаселовица), Кукаљ, и др. и имају иисину нешто
већу од 1100 метара.
'» ,п,&есП,у^0031е
>
ИВАР 633
Кроз Биниће теку потоци: Плакаоница и Братељниац, који

су удубили своја корита по 140 метара.
Воду пију са извора: Код Радака, Код Томовића, Цветовца,
Комбарја, Бање, Високог Точка (I = 8° С).
Називи у пољу: Бинићско Поље, Петровица, Раваш, До, На-
брштак, Плоча. Рудиште, Расадник, Копилиште, Комбарје.
Заједничка сеоска шума налази се у Јабучју, а општинска
у Бисер Води.
Породице Радаци и Томовићи имају ааједничка, пеподељеиа
имања и то Томовићи у Прдошљевцу и Вијулама а Радаци у
Друму.
И ако су куће врло јако згруписане ипак се у засеоку могу
и8Двојити трн засебне гомнле: Радаци, Пенде и Томови&и.
Бачнје су у Бинићском Пољу.
Свака, готово, кућа има имања у моравичком срезу (по Ко-
ритннку п Остатијв). Тамо су им поглавито ливаде, реће њиве.
По један део породице проводи тамо лето са стоком.
Радаци славе Св. Стевана. Стара породица. Има их 2 кућ ф
ЖивкивиКи славе Св. Стевана. Стара породица. Има их 6 кућа.
ТомовиКи славе Св. Јована. Стара породица. Има их 4 куће.
Пендв славе Св. Јована. Четирн су колена овде роћена а
пето се доселило од некуда нв Старе Србије. Има их 10 кућа.
ЉубичиАи славе Аранћелов-дан. Доселили се нз Жељезнице
!срез студеиички). Има их 3 куће.
МлађовиКи (Брдоглије) славе Св. Врачеве. Доселили су се
из Тадења (срез отудеиички). Има их 2 куКе.
Врнди&и славе Св. Николу. Не знају одакле су се доселили.
Има нх 3 куће.
Нерод прича да су овде живели прво неки Грци, па кад је
једне годоне о Св. Илији пао велики снег, оии забоду рало у
земљу и оду из Бииића некуд далеко.
Има и једно старо гробље са великим надгробним плочама.
у гробљу се распознају и темељи од неке старе цркве.
У месту Рудишту у атару засеока Бннића ваћена је некада
руда. Има старе згуре. И у потоку Плакаоници нађе се по мало
птаре вгуре, коју овај поток доноси из атара Остатије. Пла-
каоница, народ прича, и име носи по томе што се у њој пла-
кала руда.
634 РАДОИИР И . ВЛИЋ
46. Риљин-до.
Риљин-до се налази с обе стране јаруге Риљиндолског По-
тока и то у страиаиа Јанковог Брда и Јеселевнце.
Иавори су: Бунар, Под Дејовићском Кућои и др.
Навиви у пољу: Росно, Забео, Белоча, Раван.
Шуие су у Збираћи и Забељи.
Бачије су у Белочи.
Највећа је задруга Букара, ииа у кући 30 чељади.
Букаре славе Св. Јована. Овде бораве од вајкада. Има вх
6 кућа.
БалтиАи (Дејовнћи) славе Св. Андрију. Доселили се из За-
сада (у срезу студеничкои). Има их 2 куће.
Поиовићи (Марићи) славе Св. Петку. Доселили се из Чечиие
(у срезу иоравичкои). Има их 5 кућа.
4 7 . Грабовик.
Грабовик се налазк у странн Крајњег Брда и захвата врло
иало простора.
У овом засеоку ииа свега један знатнији извор и зове се Вода.
Заједнвчка шуиа налази се у Крајњем Брду.
Бачије су одмах ивнад кућа, опвт по Крајњем Брду.
Бубаје с.чаве Ђурћиц. Врло стара породица. Ииа их 6 кућа.
48. Рзкана.
Ржана се налазн у страни под Бисер Водои.
Извори су: Поток и Преоди.
Поједина иеста у пољу ииају ове назнве: Раван, Вељача,
Спасовац, Гај, Виља Кола, Ливада код Старе Цркве, Дубље.
Шуиа је у Бисер Водн, Гају и Равни.
Бачије су по Виљии Колима.
Порекло породика:
НестороеиКи славе Св. Јована. Стара породица. Ина их 4 куће.
Милићи славе Св. Јована. Стара породица. Има их 2 куће.
ДшичиЈхи славе Св. Стевана. Стара породица. Ииа их сада
сано једна кућа.
Р&киКи славе Св. Николу. Доселили се из Растишта (заселак
под Ђаковои у срезу студеничком). Има их 2 куће.
к 1П1(12ес1 ћу ^ л О О З 1 С
ИБАР 635
У месту, које се зове Дубље има јвдно старо гробље и тра-

гови од неке отаре цркве.
49. Јаблановик.
Јаблановик се налази под Дубљем.
Има свега један пааор, који се зове Ивовак.
У пољу су ови називи: Јаблановик, Селлатица, Раввиште.
Шуме су: у Заравњу, Дедином Долу, Ливчивама. Сае оу
шуме сеоске.
Бачвје су по Јаблановику. Трла су испод засеока на њи-
вама и лввадама.
МатовиКи (Здравковићи) славе Св. Стеаана. Доселили се нз
Корвта у Старој Србији. Има их 8 кућа.
Кроа овај је заселак ишао у турско доба стари пазарски
пут. Местимице и сад има очуване калдрме.
50. Луке.
Луке се налаае под Ржавском Равни, око Лучке Реке.
Извори су: Орашје, других нема, аећ пију твкућицу.
Нааиви у пољу: Пејин-до и Њпве.
Шума је у Заравњу.
Бачвје су око кућа.
КотуровиАи славе Св. Лазара. Стара породица. Има их 6 кућа.
Побрђока кметија
51. Побр^е.
Побрће ое налази по источним странама једве косе, која се
клинасто увукла између Побрђског и Луковичког Потока. Ова је
коса прво стрма, а по средипи се налааи пространа терасаста аа-
раван, где је највећи део кућа. Из ове се заравии опет купасто
дижу два врха: Смрк и Борова Раваи. Други део засеока (3 куће
Дугалића) одвојио се с десне страпе Побрђског Потока у страни
једне пласе на којој је ааселак Паклење. А једиа кућа Бељака од-
селила се на читав сахат од засеока с ону страну планине на
општинску утрину. На диадесет минута од засеока у Луковичком
Потоку, у месту које се зове Старо Село, има опет једна кућа
Бељака.
П|||20С1 ^\/ ^ Л оо^1е

636 РАДОМИР М. ИЛВЋ
Воду пију с Асановца, Бара и Ореша.

Шуме у мањим комплексима има свуда око засеока.
Називи у пољу су: Блац, Старо Село, Лукачине, Паловина,
Раванштак, ГрнчиКе, Бара, Металица, Бостанлште.
Заселак ПобрКе подељен је у иеколико крајева, од којих
свакн представља по једиу абијену гомилу кућа, које првпадају
једној иотој породици. Гако се иод Боровом Равни налазе даа
џемата: у једном су две, а у другом чвтири куКе ЋорпапвКа н
једва МилошениКа, а северио од н>их виде се три краја. У првом
су девег, у другом седам и у трећем три куће Бељака. Три куКе
ДугалиКа су у крају Угљевинама издвојене на десаој страни По-
брћског Потока.
КуКе су брвњаче кровином покривене. Но има и два шиљака
и једна куКа под Керамидом. Дворишта су, као и снуда, махон
неогра^ена.
Имају имања у баљевачком пољу на терасама ибарсквм, у
атарима заселака Баљевца и Пискање.
Бачије су им у Радуши, Копчарцу, Средњаку, Смрку, Језеру,
Састанцима, Чукарини, Зеленикама, Шнроком Долу, Драшковинама,
Великој Грижаји, Радомирићима, Татару и Кошаринама.
Бељ&ци славе Св. Ђорћа. Стара породица. Има их 20 куКа.
Ћориа.аиЛи славе Митров-дан. Стара породица. Има их 5 куКа.
ДугалиАи славе Лазарену Суботу. Дошлн су овде пре 50 го-
дина из оближњег засеока Краља.
МилошевиЛи славе Св. Јовава. Доселилн се из васеока Ка-
менске 6д Студенице манастпра.
МаричиКи слаае Св. Стевана. Доводак иа Вионнце (у срезу
моравичком) у једну бељачку куКу.
Из овог се засеока одсељавају поједини у Морану код Краљеаа.
У сеоском гробљу била је иека стара црква, која је сада
преправљена у капелу.
52. Луковик.
Луковичке су куКе по стрмим страиама једног уског гре-
бева, који опкољавају Луконнчки Поток и Лесковик.
Због врло стрмог нагиба земљишта куће се ннжу у редове
и анатно су разређеиије но у околним засеоцима.
Прво се запажа једаи такав низ од четирн куКе Јемуоаића,
па други са две куће Покимица. Осталих пет кућа су усамљене
и растурене на по 200 метара мећусобног одстојања.
1П1|12ес11» > ^ з 0 0 3 1 С
ИВАГ 637
Навиви у пољу: Рупчине, Вучи Забео, Јеаеро, Стрмоглавице,

Суморовац и Просеченица.
Бачије су по Бротњаку, Радуши, Јованоиој Води, Тамном
Долу, Велењској Сечини, Вељем Врху.
Покимице славе Св. Александра. Стара породица досељена
пре 250 година из ВасојевиКа. Има их 3 куКе.
МладеновиАи славе Св. ЂорКа. Стара породица. Има их 3 куКа.
ЈемуовиКи славе Петров-дан. Доселили се пре 200 година
и8 села Јемуова у Старој Србији. Има их 5 куКа.
У Луковику има једно старо гробље.
53. Грачевине.
Грачевине су на јужној страни Грачевинске Косе, која се
на вапад-северо-запад од Чупавице пружа. У Грачевинама је снега
8 куКа, и то једна кућа Кошана, и седам куКа ЈемуовиКа.
Извори су: Бубан и у Браковицн.
Назвви у пољу: Крушевица, Браковвца, Лесковик, Станковина.
КуКе су разређене, а три куКе ЈемуовиКа одвојене су 10
минути од засеока у месту знаном Кула.
Јемуовићи славе Петров-дан. 0 пореклу ове породице види
напред опис засеока Луковика. У Грачеаинама их је 7 куКа.
Кош&ни славе Сп. Петку. Досељепи су из Чечине у мора-
вичком срезу. Има их овде 1 куКа.
54. Паклење.
Паклење се налазн па десној страни ПобрКског Потока. У
овом се васеоку запажају три групе кућа. У једној су две куКв
ЕкиКа и три куКе ВујиКа, у другој су три куКе МиловановиКа.
То је Старо Паклење. И у треКој су групи три куКе ПеришиКа.
Ова треКа група је најизолованија и зове се Лужница.. Осим
тога налази се по једиа усамљена куКа Вујанаца и СтаничиКа.
СтаничиКа куКа је под Татар Брдом.
Извори су: Бубан, Леска, Стара Корита, Татар Вода, Пантовац.
Називи у п о љ у : Раван и Татар Брдо.
Еки&и славе Св. Николу. Стара породица.
ВујиАи славе Св. Николу. Стара породица.
П|||20С1 ^\/ \ Ј оо^1е

СтевановиКи славе Св. Стевана. Доселилв се вз васеока Дво-

ришта са српско-турске границе.
ПеришиКи слеве Св. Јована. Доселили су се иа Вионице.
Миловановићи славе Св. Мрату. Доселили се пре 50 година
из Црве Горе.
БожиК је дошао у кућу Перишићима. Пореклом је из Рудна.
СтаничиАи славе Св. Јована. Доселили су се иа Беоца (у
среау студеничком).
Вујинци славе Св. Јована. Досељевици су овде ив Зарева.
У Паклењу, у месту званом Лужиица, у гробљу имају ан-
дине од старе цркпе. Ова је црква порушена и била је затрпава
земљом. Пре две годиве раскопали су сељаци темељ и откопали
испод патоса цркве један простор као подрум. Овај је простор
укопан у аемљу и озидан је на свод. Стране су од камева а свод
од црвене, широке цигље. Цигља је дуга 36 см., шврока 24 см. а
танка је.
55. Чупавице.
У овом су засеоку свега три куће. намештене на југо-источ-
ној страни једне капе над Јаранским Потоком. Овај је заселак од
осталих околних удаљен око 2 к т . у ваздушвој лвивјв.
Воду пију са извора Гроца.
ТомовиКи славе Св. Николу. Доселилн се ва Старе Србије.
Пејови&и доселилп се из Вионице (у срезу моравичком). Има
их 1 кућа
АрагојловиКи досељеки из Јарандола. Има их 1 кућа.
Брвеничка кметија
56. Доња Брвеница.
Доња Брвеница налази се на левој страви реке Брвенице
по странама и терасицама неколиких брла састављеиих из еруп-
тивних стена. Ова се брда одвајају од Градине, и потоцима: Јо-
шевиком, Гостиради^ским Потоком и Римањским Потоком испре-
двајана су у мање гломаане ртове.
У целом овом засеоку има 34 куће, које су подељенв у више
гомила на врло различитим растојањима (од 50—600 метара), а
куће у тим гомилама су једна уз другу. Најосамљенији оу џемати
П|||20С1 11/ ^ Л
ИБАР 639
МакснмовиКа, који се одвојио 2 километра сенеро-западно од за-

сеока и наместио по обема страиама потока Бабнног Дола и Гво-
вденовића, који је сишао најниже ка реци Брвепици и има 9 кућа.
МаксимовиКи славе Св. Јована. Ова је породица старином
од Вујанаца из Зарева. Има их 12 кућа.
АндријаниАи славе Св. Јована. Пореклом од истоимене по-
иодице у Горљој Брвеиици. Има их 1 кућа.
ПантовиКи славе Св. Николу. Стара породица. Има их 3 куће.
Главчипи славе Св. Николу. Сгара породица. Има вх 2 куће.
ГвоаденовиКи славе Св. Аранђела. Доселили се иа Лука (у
срезу студеничком). Има их 9 кућа. С њима су једна породица
МитровиКи, којвх има 2 куће.
НешовиКи слвве Петров-дан. Досељени из Ратара (у Ста-
ром Влаху). Има их 2 куће.
КоларовиАи славе Св. Николу. Доселили се из Драмића (у
Старој Србији). Има их 3 куКе.
57. Горња Брвеница.

Горња Брвеница је мали заселак. Има само 21 кућу и на-
лази се на десној странв реке Брвенице по трима косама које с-е
од Ступнвка на север пружају и које су потоцима Малом Кли-
суром, Пећинским и Јоваријевпм Потоком раадвојене.
АндријаниЛи славе Св. Јована. Стара породица. Род су с
Вујанцима вз Зарева и о пореклу знају ово: Биле су две сестре
Вујана н Андрпјана. Вујапа је била у Зареву, а Андријана у Бр-
веивци н од Вујане су произашли Вујапци а од Андријаие Ан-
дријанићи. Андријаннћа овде има 16 кућа.
Бојовићи славе Св. Јована. Једна су породица с Андрија-
нићима.
Шумарац је доводак у Андрпјаниће из суседног засеока
Варева.
Има једно место које зову Селиште. Ту је, веле, за Турака
било село.
Б8. Гоотирадићи.
ГостирадиКи су над Дон.ом Брзеницом, иод Крушевим Вр-
хом. Ту су све Вујанцн, којих овде има 20 куКа. Славе Св. Ј о -
вана. Једна су иородица с Вујанцима из Зарева.
.пШгесЈћу ^ л О О ^ 1 С
640 РАДОМНР М. ИЛИЋ
Беочка кметија
59. Беоци.
Беоци су већи заселак и простиру се на неколико простра-
нијих брда, која су разбијеиа Беочким и Брајишиним Потоком и
њиховим притокама.
Беоци су састављени из внше густих гомнла кућа, које
обично припадају једној породицк.
Назпви у пол.у : Догања, Бианнца, Мецовача, Луг, Растоке,
Беочко Борје.
Шуме има мало у Водпци. Утрина је у Зимовппку.
Стоку држе лети у Коштуру, Вељем и Црпом Врху.
ПореЛо породпца:
СтиничиКи славе Св. Јовапа. Најстарпја породвца у Беоцииа.
Ков&чевиКи слаае Св. Јоиана. Стара нородица. Има их 10 кућа.
Читлучани слаое Ђур^иц. Стара породица. Има пх 1 кућа.
ЂутровиИи славе Ђурђиц. Доселили се на Коритвика (у мо-
равичком срезу). Има их једна кућа.
БојовиКи славе Ђурђиц. Доселилв се из Рашке, алн су ста-
рином из Старе Србије. Има их једна кућа.
ГајтановиКи слане Св. Алимпија. Доселнли се из Црнчева од
планине Гајтана из околипе Пећи у Старој Србији. Има их 10
кућа. С њима су једва иста породнца Стеааноавћи. Има их 9 кућа.
МојовиКи славе Петков-дан (14. октобра). Иста су породнца
с Ђоровићима из Павлвце. Има их 7 кућа.
Пењиши славе Св. Јована. Доселили се из Варева од Рашке.
Радоњипи славе Св. Јована. Доселили се иа Коритника (у
среау моравичком). Има их 3 куће.
ТрифуновиИи славе Са. Јована. Доселили са из села Рикова
у Старој Србији. Има их 4 куће.
Шум&рци. Види исту породицу у опису Д. Браенице. Овде
их има 2 куће.
Овде има једно место које се зове Селиште. У месту које се
еове Бианица има једно старо гробље.
60. Брвеник.
Брвеник је мали заселак. Има саега 13 иућа н налааи се у
једној узаној долини стрмих страаа. Овом дочином тече река
Брвсннца баш пред својим ушћем у Ибар.
|П1|120С1 1~)^ ^ Ј оо^1е

ИБАР 641
Све су брвенвчке куће с десве стране реке, по странама

Коштура п Вељег Врха.
Брвеник се дели на три самостална краја, који су скоро по
читав квлометар удал>ени један од другог. Ти су крајеви: По-
љаник, Брвеник и Река.
МарковиЛи славе Ђурђиц. Стара су породица. Има их 4 куКе.
Велови/ш славе Араиђелов-дан. Стара породица. Има нх
ЈаковљевиКи славе Св. Николу. Стара породица. Има их 2 куКе.
ТрифуновиАи славе Св. Јована. Нста су породица са Три-
оуноввћима из Беоца. Има их 2 куКе. *
МаринковиКи славе Св. Јована. Стара породица. Има их
Баштани славе Св. Јована. Доселили се из Бањске под Го-
лијом. Има их једна куКа. \
ЧекиКи славе Св. Николу. Доселили се из Старе Србије (не
знају из кога села). Има их једна куКа.
Младенови&и славе Ђурђиц Доселили су се ив Бијелог Поља
'у Старој Србији). Има их једна ку!>а.
У Брвенику се налази једиа стара порушеиа црквица, а на
врху Градске Косе налаве се јако оштећене аидвие старог грала
Брвеиика. На веК помињатој карти Србије из аремена ауотријсие
онупацвје (1718. г.) помнње се и Брвеиик (Ргетоешк) са сигнатуром,
која означапа: Сав(е11 оо!ег 8сћ10авег. А Хаџн Кал»а (Спомзннк
XVIII стр. 87. и 88.) га зове Пирауник, и по њему он је долазио
у санџак зворнички, а налазио се мећу Новим Пазаром, Палави-
џои (Павлицом) и Старим Влахом (ИстариФлак), 20 даиа од Ца-
риграда.
61. Читлук.
Чптлук се палази о обе стране кратког потока Ивањ-дола,
који иостаје на Црвом Врху, а улива се у Ибар одмах испод
Читлука.
Назнви у пољу: Равви, Слатина, Старе Кућетине.
Цсо заселак има само девет куКа и све припадају породицл
Читлучана. Стара породица. Слави Ђурћиц.
КТУОПАФОЖИ ЗСОРН1В, КЊ. VI. 41
ш.&есП^ОО^к
Павличва кнетија.
62. Павлица.
Павлица се налааи по странама брда: Врље Главе, Разбије-
ног Раста, Крушчице и Ђоровске Молитве.
Воду пију са иавора: Врбе, Студеие, Стубла п Бунара.
Сеоска је шума на Једовнику. Стоку гоне лети на Копаоник.
Најбоље су им овце па гоиеда. Од усева им најбоље успева: пше-
ница, кувуруа и раж. Пшеница је у највижим њивама, поред Ибра.
Кукуруа је по њивама у селу, а раж по највишим њивама.
Заселак је доста рааређенога твпа ирема осталим засеоцима
у околиви. Има и иадвојевих група кућа, као : Сочанци, Остра-
Кани и ЂоровиКи.
Вреди папоменути да има овде неколико кућа чатмара и три
циглом зидаве, остале су брвњаче. Од пре неколико годвва по-
чели су овде да долазе ћерамнпије од Ниша, да раде ћерамилу
и цигљу, те ће се поступно уносити све ввше и више овај ма-
тервјал при грађењу ку^а.
Порекло породвца:
ЂоровиКи славе Св. Параскеву (14. октобра). Стара породица.
Нма их 1 кућа.
ЋировиКи славе Св. Аранђела. Стара породица. Има их 4 куће.
ВучиКевићи славе Св. Аранђела. Стара нородица. Има их
три куће.
МилошевиКи (Павловићи) славе Св. Аранђела. Доселилв су
се из Црне Горе с Мораче. Има их 11 кућа.
Остр&Кани (ЈочовиНи) славе Св. Ђорђа. Доселили се нз
Остраћа у Старој Србији. Има их 11 кућа.
Сочанци славе Св. Јовава. Доселили се иа Сочанице у Ста-
рој Србији. Има вх 4 куКе.
Бежанци (Белчевићи) славе Ђурђев-дан. Дошли пре 5 го-
дина нз Расне у Старој Србији. Има их 1 кућа.
ЧоловиКи славе Св. Александра (30 августа). Доселили су се
иа Краввћа у Старој Србији. Има их 3 куће.
ВујовиКи славе Св. Николу. Досељени су од некуда иа Старе
Србије. Има их 10 кућа.
ПетровиАи славе Св. Николу. Доселилв се иа Крушеиице (у
срезу студеничком). Има вх 5 кућа.
Испод аасеока на десној тераси ибарокој налазе се ру-
шевине старе цркве — Павлице. 0 њој нисам иогао чути ви-
пфкед ћу ^ л О О З 1С
ИБАР 643
какво народно предање. Име овога за-еока несумњиво је доста

старо, јер се, истина мало на турски начин иамењеио, налази у
Хаџи-КалФе (Споменик XVIII стр. 87.), где он вели: »/Уирауник, међу
Новим Пазаром, Палавчџом и Старим Влахом, 20 дана од Цари-
града*. По коментару г. Стојана Новаковића на истом месту Пи-
рауник (Первенек) је Брвевик, а „у месту назначеном по турском
читању Палааиџаа, вели г. Иоваковић, ,не треба тражити ништа
друго него Павлицу, цркву на десној страии Ибра....*
Поцеска кметија.
63. Поцесје.
И оно се налааи по странама брда и коса: Карауле и Ђо-
ровске Молитве.
Воду пију са иааора: Радошићске Воде, Миливојеваче, Цре-
шњака, Иааора, Кавака. Вирина.
Земд>а за обрађивање је у местима која носе ове нааиве:
Репиште, Росуља, Чалија, Расоаача.
Стоку држе лети по Копаонику. а зими на имању око засеока.
Порекло породица.
Милови&и славе Св. Николу. Стара породица, живи овде од
»бир-вакта*. Има их 10 кућа.
МилчЛевиКи славс Св. Николу. Стара породица. Има их
3 куће.
Сави&и славе Ђурђиц. Стара породнца. Има их 5 кућа.
Ш&елови&и славе Св. Илију. Стара породица. Има их 12 кућа.
Рашкови&и славе Св Илију. Стара породица. Има их 5 кућа.
ЂорђевиЛи славе Св. Николу. Доселили се из Старе Србије.
Кнежеви&и славе Св. Николу. Доселили се из Старе Србије.
ВукмировиКи славе Са. Илију. Не знају место одакле су
досељени. Има их 4 куће.
ЈазиКи славе Ђур^ев-дан. Доселили се пре 20 годана иа
Шипачине (у среау студеничком).
Рватска кметија
64. Рвати.
Рвати се налазе у странама Орловца и Гушавог Дуба, ва-
падним деловима копаоничке подгорине, која се завршује на де-
41*
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
644 РЛДОММР М. ИЛИЋ
сној обали Ибра. Цело је аемљиште овде састављено ив серпен-

тина и разбијено је сувим јаругама у неколико брда, по којима
оу распоређене куКв.
Воду пију са ових извора: Стараче, Под ДражониКским Вр-
дом, Код Бреста, У Великом Пољу.
Места где су н>иве и ливаде носв оае навиве : До, Котлиие
,по котловима, џиновскви лонцима, којих има у кориту Ибра\
Острвица, Бабаи Поток, Старо Село.
Утрина је у Раздољу. Шума у Осоју п "Бурђеву Долу.
Бачије су но Копаонику на општинској утрини.
АЛимови&и слапе Сн. Пмколу. Сгара породица. Нма пх је-
дна кућа.
ЈаниКи славе Мптров-дан. Стара иородица. Има их две куКе.
ГлувчРвиКи славв Св. Нетку. Стара иородица. Има их 3 куКе.
Товрљани славе Св. Петку. Стара породица. Има их 3 иуКе.
Покимице славе Св. Александра (30. аигуста). Досељени
давпо нз ВасојевиКа у Црној Гори. Има их 12 куКа.
ВељовиКи славе Св. Ђор^а (зимњег). Досељени давно од не-
куда од Моравв. Има их 3 куКе.
Др&жовиКи (ДеспотовиКи) славе Ђуођев-дан. Доселили се
пре 120 година из Комина (Стара Србија). Зато их аову још и
Кониицима. Има их 10 куКа.
КнежевиКи славе Св. Врачеве. Доселили се из Јелакаца (Ко-
маоник). Има их 12 куКа.
СлвиКи славе Ммтров-дан. Доселилв се из Тушпмље (Стара
Србија) пре осамнаест година. Има их 1 куКа.
Кола,рееиКи слаие Св. Пиколу. Доселили се скоро из Дра-
миКа (Стара Србија). Нма мх 1 куКа.
ЗврмбаловиКи славе Св. Николу. Доселилм се из ДрамиКа
кад и КоларевиКи. Има их 2 куКе.
Кошани славе Св. Петку. Доселилн се из Чечине (у мора-
вичком срезу). Ина их 2 куКе.
МилоеановиКи славе Св. Јонаиа. Доселили су се пре неко-
лико годииа »8 Тушимље у Старој Србији. Има их 1 куКа.
У месту Острвици ииају трагови од нвке старе цркае. Ту
ов налази и једно старо гробље, које зову Латиноко Гробље.
У Бабину Потоку, у месту које се зове Старо Село, било је
■екада велмко оело, па јв опусгило.
П|||20С1 ^у ^ Л
ИБЛР 645
6Б. Мислопоље.
Мислопољв се налази на десној страни Ибра на 2 километра
испод варошице Рашке. Оно се налааи у самом подиожју једне
повисоке косе која је огољена и без икаквог је ирорашћа. По-
иривена је тапким слојем црвенкасте вемљв, кроз коју су свуда
избиле веће и мање груде српептпна, иа чега је искључиво и
састављена цела ова коса.
Мислопоље се протегло у дужину готово у правој линији.
Испод кућа по равници око Ибра су љнве. Овај је заселак
врло сиромашан. Око кућа нема готово пикаквих зграла; дво-
ришта су неограћена. Има и по која чатмара.
Воду пију са пзвора: Кладенца и Код ДОЊР Бакче.
Утрина је на брду Шанцу. Вачија нема.
За постанак имена села народ зна ову мричу: Кад је Кра-
л>евић Марко пошао на Косово задржао се опде 3 дана разми-
шљајући да ли да иде или не. Отуда је дошло име засеоку Ми-
слоиоле.
РосиКи славе Св. Ђорћа (зимњег). Стара породица. Има нх
три куће.
КрасојевиСм славе Митров-дав. Доселилн су се из Меља-
нвце од Рибнице (Стара Србија). Има их 5 кућа.
ЧизмиЛи славе Ђурћев-дан. Доселилп се из Дежеве (северо-
западно од Новог Пазара). Има пх I кућа.
66. Радошићи.
Радошићи се налазе ва десној страни Радошићске Реке и
пењу СР ува стране Орловца и Борја.
Ђуровипи славе Св. Николу. Стара породица. Има их 3 куће.
ПремовиКи славе Митров-дан. Стара породица. Има пх 2 куће.
ЈовановиКи славе Св. Луку Стара мородица. Има их 2 куће.
ВељовиКи (Радојковићи) олаве Св. Ђорћа (зимњег). Иста по-
ролица са Вељовићима нз Рвата. Има их 6 кућа.
Милијановиби славе Ђурћев-даи. Стара породица. Има их
ЈевђиКи славз Ђурђиц. Досељени из Старе Србнје. Има нх
РадичввиКи олаве Св. Аравћела. Доселили се иа Врачсва у
Старој Србији. Има их 2 куће.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ЈолдовиАи (Арсићн) славе Св. Петку. Доселили се нз Ко-

лашина Прво су били отишлв у село Отроке код Краљева, па
се после поврате в овде населе. Има их 6 кућа.
Пановиби славе Св. Врачеве. Доселили су се кад и Ради-
чевићи из Врачева у Старој Србији. Има их 2 куће.
СтевановиКи славе Св. Мрату. Доселили се из Кончулнћа у
Старој Србији. Има их 1 кућа.
КоларевиКи славе Св. Луку. Доселили се из Драмића. Има
их I кућа.
ЗврмбаловиКи славе Св. Николу. Једва су иста породица
са онима из Рвата. Има их овде једва кућа.
Изнад засеока на брду Гушавом Дубу била је некад турска
караула.
Још се у атару радошићском налаве и темељи од неке
старе цркве, која се зове Св. Петка. Народ првча како се некад
отисла с брда велика стена те срушила ову цркву и побила са-
бор, који је ту био сакупљен. И сада се сваке године о Цветима
скупља код ове црквине велики сабор.
У месту где су сада Јолдовића имања веле да је било ра-
није село. Сад се само познају рупе где су биле куће. То је
Старо Ссло.
Мурсва кметија
67. Муре.
Муре се се налаае у подножју копаоиичког масива на десној
страни реке Ибра, на самој граници нзмећу Србије и Турске.
Куће су растурене по странама Осојнице и Вучје Рупе. Село је
нешто разрећеног типа.
Шуме и паше су изнал засеока по подгориви Копаовика.
Порекло породицг:
Гаљци славе Св. Ннколу. Они су у Мурама староседеоци.
Има их 14 кућа. Овим се имсном данас превивају само четири
куће, а оста.ш су променили презиме и зову.се: Лазаревићи, М&-
рићн, Стајићи, и Ћеловићи.
ЂорђевиКи слапе Св. Ђорћа ^посног, 24. новембра) Има их
'6 куКе. Старинци су.
Кузм&новипи олаве Св. Николу. Прво су живели у Засељу
(село у Старој Србији, једав сахат удаљено од границе), па се
одатле иреселе у село Стунње у Жупи, но доцније се поврате и
П|||20С1 ^у ^ Л
^
ИВЛР 647
населе овде. Има их 8 кућа. Презввају се још и Пајевићи. После

њнховог досељења у Муре, доће иепосредно из Засеља у Муре
још једна кућа исте породице. и она се сад овде преаива Не-
тровићи.
Крагови&и или Арсови&и славе Св. Аранћела. Доселили су
се из Кобиље из Колашииа. Тамо су бвли врло чувева породица.
Има их 10 кућа. Прво се доселио Арсо, који је вмао 7 сниова.
Семетешва кметија
68. Семетеш.
Семетеш се валази иа једном високом, пространом и по врху
таласасто ааравњеном масиву. Из остале масе копаоничке подго-
ризе издаојеи је дубоким јаругама Семетешког и Добравивског
Потока, а западном страном диже се као зид Чукара (1363 м.) и
у виду једиог слабо издубљеног лука заграћује овај масив. Земља
је дивљачва и врло слабо родна, али је за траву врло подесва и
целу ову висораван прекрилиле су изврсне ливаде. Куће овог
засеока згрупнсане су у две раздвојеие гомиле. Једиа је гомнла
кућа виша, она је одмах код Семетешкег Језера, баш у подножју
Чукаре, а друга је за 8—10 минути испод ње. Обе су раздвојеве
једном оиижом главицом на којој се валази гробље са развали-
вама од неке старе цркве.
У овом заоеоку има внше нзвора, као: Јовичин До, Врела,
Више Језера, и др. беа нарочвтог имена. Овде се, као што мало
пре споменух, налази једно језеро — Семетешко Језвро. На-
род прича да се често тресе, да му је количина воде сталиа
и тврдо верује да је врло дубоко. У старо су време људи хтели
да га иамере, те су везали камен и спуштали у језеро, и наве-
зали су били аа четирп товара ковопаца па опет дао ииоу могли
дохватнти. Остало о овом језеру види напред у општем делу, у
одељку: ХпдрограФија.
Заселак је збнјеног типа. Куће су врло близу једна другој,
око кућа има врло мало зграда, по која кошара за стоку и где
где млекар. Све су остале зграде у Копаонику у месту које се
зове Орннце.
Најстарија је породица у Семетешу Секули&и (Јовановићи)
славе Са. Мину, у очи божићњих поклада. За тим ВучковиКи,
који славе Св. Николу.
П|||20С1 [IV ^ Ј
648 РЛДОИВР и . ИЛИЋ
Досељеинцв су:
ВуковиКи славв Спасов-дан. Доселвлв су се иа Велог Брда.
Крушевци славе Св. Николу. Доселили ое из Корлаћа (среа
отуденичкн).
Од старина вма једно отаро, српоко гробље, у коие се на-
лаав развалиив од старе цркве.
Да споиенеио још да овде има на неколико иеста вииограда
— Лојае.
69. Бадањ.
Бадањ се нплззи према Сеиетвшу, ва суседвој коси с десве
отране Добравинског Потока. И у њему су куће згрупвоане, а
јвдан, ка северо-западу издвојени, део зове се Лачновићи (чује
се, само ређе, и Лачнојевићиј.
И овде око куће влада сиронаштво у зградама, јер су летњи
станови за стоку, мрс и људе у Копаонику.
РадуловиИи славе Св. Аранђела. Старинци.
Караџе или Л&чнови^и славе Св. Ђорћа. Старинци.
Поиови&и славе Св. Јована. Доселили се пв Старе Сропје.
К&ановићсжа кметија
70. Горњи Казновићи.
Каановићи Горњи налазв се на десиој обали Ибра, по стравв
доЈвне, која је састављена из брежуљака: Грабља и Дуба. Све је
аенљкште овдв састављено из серпентиаа н пуно је извора. Нај-
главнији од свих је иавор, који се аовв Чоиур.
Поједина места у нољу носе ове називе: Код Бреста, Горњи
Каановићски Луг, Дубови, Корвта и др.
Заселак је нешто разрећенијег типа, јер јв овде нешто про-
странија долина Иброва.
Шуие је у санон засеоку врло мало. Бачијв се иалазе да-
леко од кућа у Копаонику и то у Репушкои Копаоввку (кажу и
Репух) и Раздољу, а некима и у Бањском Копаонику. Већива
бачија је на општинској утрини.
У Горњим Казновићима, а тако исто и у Доњим Казновв-
ћииа и свима околним засеоцима ретке су куће брвњаче, управо
их и ивиа, већ су већинои од камена или чатме, а новпје су и од
цигле. Оооме појаву узрок је врло прост: шуне је мало а каиеиа,
.ш&ес^у^ОО^к
ИВАР 649
серпевтина, који се услед пукотина парчета у доста правилно

полиједарско кома^е, има и суввше, те је природно, што су њега
употребили као најагоднији материјал аа грађење кућа и свнх
осталих агрпда. Чатма и цигла су новије ствари, донесене са
отраие.
Старе су породице:
ПударевиЛи славе Св. Мнву (Св. Мрату). Веле да су пре
300 година досвљени од некуда иа Црве Горе. Има их 2 куће.
Прњаци славе Св. Јаћима. Стари су. Живелп су овде, веле,
још и аа време Турака Има их 12 кућа.
Беочани славе Св. Јована. Одавна су овде. Не знају одакле
су досељени. Има их 5 кућа.
РадивојевиКи славе Ђурђиц. Стари су. Има их 4 куће.
НастиКи славе Св. Јаћима. Род су с Прњацима. Има их
ГрковиКи славе Св. Мину. Овде дошли од некуд из Старе
Србије. Има их 4 куће.
ЂорђевиЛи доселили се пред 1876 г. (српско-турски рат) из
старо-србијавског села Мекинића.
ЛешевиЛи славе Св. Петку а прекаћују Трнову Иетку (26.
јули), доселили су се за време српско-турског рата из села Кон-
чулића у Старој Србији.
Има једва стара црквииа. Других остатака од старина нема.
71. Доњи Казновићи.

Доњи Каановићи налазе св по странама Дуба и Рудииа.
Одмах су уа Горње Казновиће, равдвојени су једном јаругом. И
за овај заселак важи спе оно шго је речено за Горње Казновиће
(о шуми. бачијама, типу и кући).
У Доњим Казновићима су ове породице:
ЋурчиАи славв Св. Јовава. Старинци су Има их 4 куће.
ЗччевиАи славе Митров-дав. Доселили се из Старе Србије од
Новог Пазара. Има их 6 кућа.
Кол&шинци славе Петков-дан Доселили су се из Колашина.
НинчиКи славе Спасов-дан. 0 њихову се пореклу не може
ништа аватн. Има их 1 кућа.
ЉшевиКи. Види Горње Казновиће.
Не по народном причању, јер иарод данас то не зна, аећ но

историјским споменицима може се поуздано утврдити, да је ово
насеље врло старо, и да је саио име такоће врло старо. јер га
спомиње Св. Сава у своме типику за мавастир Студеницу (авди
примедбу под 2. на стр. 575.). Ту се још види, да је у Кааиоаи-
ћима постојала нека црква Св. Николе (дроугаго Николм оу Ка-
зновикБХХБј. Та је црква била у то доба чувена, јер је и њен
игуман учестаовао, поред краља и осталих снештених лица, у аз-
бору старешине (игумаиа) за манастир Студеницу. Да ли је та
црква Св. Николе она развалина у Гор. Каановићима, не могу
тврдити.
Ново-оелсва вметија
72. Ново Село.
Овај се заселак налази по странама Косовца и Ресника, које
се као косе заравни поступно снуштају ка долнни потока Кукња
(Кукањице). Куће су згруписане.
Воду у засеоку пију са извора: Точурка (вт#. Точурак)
и Бара.
У пољу су ови називи: Голубица, Кућиште, Селиште. Једав
део Селишта зову Дуарине. Бачије су у Коловрату.
Заоелак сада бројп на 30 кућа.
У овом засеоку живе данас само две породице. Обе оу врло
старе. Не памте ни кад су, ни одакле су досељене. То су: Жив-
кови&и славе Св. Ђорћа и ПановиАи славе Св. Ђорђа. У једну
кућу Пановића дошао је један уљез из Казновића па је примно
и славу и презиме Пановића.
За време Турака ово је био турски спахилук, ага је бво
неки Сали-беговић.
Причају да је раније ово насеље било на месту, које се сада
вове Селиште, и које је над данашњим кућама. Где су сада Ду-
арине, веле, да је раније било велнко место. Имају и развалвие
ггаре цркве. Поанају се и неке вертикалве, но затрпане руве,
сада у облику плићих левкастих нртача, за које веле, да су стара
окна из којих се вадила руда.
Насеље је ово несумњпво старо. Поред традиције и поие-
нутих остатака то утврћују и споменици').
') Види одедак: 0 нашој средњевековној тоаограгаји. (сгр. 547.)
ИВАР 651
Шарпељсва вметија
73. Шарпељ.
Шарпељ се налази под брдом Лопаром и разбијен је у три
засеока: Шараељ, Бистрицу и Громаду. Громада се валази између
Доњег Јариња и Шарпеља. на левој обали речице Бнстрице. А
Бистрица се налааи ивнад Шарпеља в Громаде, идући уз речицу
Бистрицу. Куће су с обе стране речице. Оне на левој страни су
по брду Јарику, а на десној у страни брда Лопара.
У Шарпељу су ове породице: МилиКи славе Ђурђиц. Ста-
ринци су.
У Громади су ове породице: ПрчиКи славе Митров-дан в
Премовићи славе Митров-дан. Досељене обе ив Старе Србије, »из
преко границе".
У Бистрици су: Милутинови&и, старо им је презиме Мишу-
тлиКи, славе Са. Ђор^а (зимњег). Старинци су. Г*ши&и славе Са.
Ђор^а. Стариицв су. Гашића куће су под самим врхом брда
Јарика.
Старина нема.
74. Јариње.
Овај заселак дели се на два дела — засеока: Горње и Доње
Јарвње.
Горње Јврвње налази се под брдом Јвриком и од Доњег Ја-
риња одвојено је брдом Галичником.
У Горњем Јарињу живе ове породице: Ваталовипи Блажа-
риЛи и МилиоојевиЛи. Сви славе Ђурђев-дан. Досељени су из
Старе Србије.
Доње Јариње насељеио је овим породицама: МијатовиКима.
који славе Св. Аравђела, Јаношевипима, који такође славе Аран-
^елон-дан, НиколиКима, који славе Св. Врачеве и Куаманови-
Кима, који славе Ђурђиц.
Мијатовићи и Јаношевићи су одавна у Јарињу, а Николићи
и Кузмавоввћи су прешли »преко границе*.
7Б. Чајетина.
Овај се заселак паходи сада у јарузи потока Сенокоса. По
моме мерењу ово је највиши ааселак ове области и лежи за не-
пуних 800 м. испод иајввшег врха Копаоника — Сувог Рудишта.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
652 РЛЛОМИР М. ИЛИЋ
КуКе су пограђене по стравама нлиткв јаруге у самом изворном

делу поменутог иотока.
Воду у засеоку пију са извора, од којих су главннјн: То-
плик (зими је веле топао а лети хладан), Код Борнћа, Коваоница,
Под Букпом (1=9°Сј.
Заселак је разређеног типа, Бачије су раиије гралили ио
Копаонику на општинској утрини, а сада им је ту земљу одузела
држава, те су иринуђени да арже мање стзке н да граде бачије
одмах око куће по Костовцу. Још су им паше око засеока у ме-
стима која се вову : Грабовац, Дугачки Брег, Селиште н лр.
У Чајетини данас жине ове породице:
Бачани славе Св. Јована. Старинци су.
Колашинци (Петровнћи) славе Петков-дан, досељеин давно
из Колапшна.
Није увек Чајетина била на данашњем месту. Раније је она
бвла на десиој страни потокв н то не у јарузи као данас него
по једној коси, која чини десну страну те јаруге. То се место,
где је раније била Чајетина, зове сада Селиште. Испод Селишта
на једној мањој гланичици налазп се једно мање гробље са мер-
мерним споменицпма (махом са малим крстовима), а у средпвп
гробљв, темељи једне старе цркве, који се још доста добро ра-
спознају.
На неколнко места у атару овог засеока налази се приличва
количина старе рударске шљакње, што неминовно упућује в»
стару окнарску радњу.
И овај се ааселак спомиње, у једвом нашем споменику вз
средњега века. Поменут је у истој оној повељи деспота СтеФана
Лазаревића манастиру Хиландару ')
Кметија Јошаничка Бања

Опу кметију састављају засеоцп: Бања, Добрчин, Чомаге,
Вележ, Шутановина и Паљевштица.
76. Бања.
Опај се заселак налази с обе стране реке Јошанице, по стра-
нама, које чине једну чалу котлину у којој се налазн јошаничка
терма, о којој смо ввше у општем делу говорилп.
У овом васеоку воду ннју с реке.
') Види одељак: 0 нашој средњевековној тоногра+ији (стр. 547.).
ИБАР 653
Поједина места у пољу имају овеназиве: Круг, Дубље, Ђо-

ровско Поље, Селпште, Побрђе, Равнине, Внтуш.
Знмовник с трлима јо у Кокоровцу, а летње бачије су у
Бањском Копаонику.
Шуме су : Асановац, Ворје, Под Погребпном и Старчевица;
шума је букова н четиварска.
Село је разређеног типа. Земљнште је нотоцима разбијено у
ребра и косе, и сваку оваку косу експлоатише једиа породнца,
ређе "2—3 куће. Ово је у многоме сличпо са селима власинскога
типа. Зе.мљу, која је под утрином, зову »плац11.
ЂорооиИи, ВељчовиИи, КотурановиАи, ПајовиКи, ЂековиКи,
Митровипи старином су једна породица, Славе Св. Јована. Веле
да су давно досељени с Косова. У кућу Пајевића ушао је један
припуз из Корлаћа од поподице ДиадарееиАа.
Прибојци (Алексићи) славе Св. Мојсила. Доселили се иа
Прибоја.
У месту Сарачевцу има једпо старо гробље, које зову Чу-
мино Гробље.
77. Шутановина.
Овај заселак налази се у страни Јошанице под копаонвчким
Вучаком и све су куће на левој обали реке Јошанице. Одмах
ивнад овог засеока почиње тесна Бањска Клисура, кроз коју вв-
југа река Јошаница. Клисура је у самом граниту и усечена је
иамећу брда Витуша и Кулине.
У Шутановпип пију воду с извора : Кулине, Шутановнне и
Ћелина (ЗШЈЈ. Ћелин).
МариАи славе Св. Николу. Старинци су. С и.има славе исту
славу и Мечкари. У Мариће је доведен као доводак један од
ТрифуновиИа из Брвеника.
Радулови&и славе Св. Аранћела. Старинци су.
78. Добрчин.
Добрчвн се налази по страии бода Срђевца, око Добрчнн-
ског Потока. У њему жпвп саио једна породица: Јовоеипи, славе
Св. Аранђела. Доселили се из Старе Србије.
654 РАДОМИР М. ИЛИЂ.
79. Чомаге.
Чомаге су на левој страни реке Јошанице под Погребином.
Ту живе Павлови&и, Богданови&и, ИгњатовиКи, РатковиКи и Бо-
гатиКи, славе Св. Араиђела. Старииом су једва породица. Старо-
седеоци су.
80. Велезв.
Вележ је под Кремићском Планином на левој страни Сано-
ковске Реке. Заселак је равдвојен у два краја. ЛекиЛи Демиро-
виКи и Вучети&и су се протеглв уз Самоковску Реку, а ЧолониКв
су издвојени с друге стране под Кокоровцем. Осим Вучетика
сви су једна породица и славе Св. Стевана. Старвнци су. А Ву-
четиКи славе Св. Аранђела и досељени су из Старе Србије.
81. Паљевштица.
Паљевштица се налази у страни Којзих (Коајих) Стена. Т\
жиае само Веселинови&и, славе Св. Аидрију. Доселили се вз
Црне Горе.
У овом засеоку вма старе шљакње.
Трнавска кметија
82. Трнава.
Брда под којима се налани овај великв ааселак вову се:
Коњска Раван, Кршањак, Виље Коло, Дубље, Кошариште, Гла-
вица, Бачиште и Себимиљско Брдо. Куће оу вбивене у једној до-
лини, којом тече Трнавска Река. Средином аасеока иде један пут
око кога су згомилане куКе, те ово село потсећа у неколико ва
нека шумадиска села.
Воду пију с веколико малих иввора, који иемају нарочитн*
имева.
Бачије и шуме су по огранцима Голије.
У Трнави има и кућа од чатме, ио ипак је веКина брвнара
СтанишиАи славе Млтров-дан. Старинци су. С њима су једва
породица Гвозденовићи и Чуиовићи.
РадојевиЛи славе Ђурђиц (3 новембра). Доселили се нв Старе
Србије са реке Рашке.
ПриаовиКи славе Св. Стевана. Досељени ив Тушимље (Старе
Србвје).
ИБЛР 655
Буб&ји&и славе Ђурђнц. Доселили се из Бубаје (Стара Србија).

Курпнди&и славе Св. Стевана. Досељеии ва Старе Србије.
Не гнају вз кога села.
РадовиАи славе Аранћелов-дан. Досељени иа Колашина.
Број&чеви&и славе Св. Јована. Досељени нз Голица у Ста-
рој Србији.
МатовиАи славе Св. Аранђела. Не знају одакле су досељени.
У овом месту била је стара црква, где је сада подигнута нова.
83. Драганиће.
Овај ааселак налази се по странама Вара, Голиша и Бар-
оког Брда. С леве је страпе реке Рашке, */4 часа југо-вападно
од варошице Рашке.
Марковићи славе Митров-дан. Досељени су пре 200 година
из Колашииа.
БелобрковиАи славе Ђурђиц. Досељени иа Старе Србнје.
ШиаговиКи и Томови&и славе Ђурђиц. Доселвли се ив Но-
вог Пазара.
С&ви&и (Дошљаконићи) славе Ђурђев-дан. Досељеии пре 80
годива од некуд „на преко границе".
ВучетиКи славе Миољ-дан. Досељенв у време рата српоко-
турског 1876. г. и8 околине Новог Пазара.
У драганићском гробљу била је стара црква. Других каквих
остатака од старина нема у овоме засеоку.
Плешинска кметија
84. Плешин.
Плешин се налази по стрмим странама планинским с обе
стране Плешинског Потока. Куће су по страни Црвог Врха и
Бауииог Гроба. Изаори су врло чеоти, мали су и бев нарочитог
имена. Свуда око аасеока налазе се гдв већи гдв мањи комаци
шума. Земља је врло неплодна, њива има мало и оне су испод
кућа, паше и ливада има нешто више.
Куће су све брвн.аче. Стаје за стоку су сибаре. Бачије
у по подгорини голијској.
Кутлачи&и. ПеровиКи, КучевиАи, Радомирови&и, ЈанковиАи
и Марјановићи славе Св. Јована. У овом су аасеоку одавно и
П|||20С1 1"^ ^ Л оо^1е

656 РАДОМИР М. ИЛИЂ
и себе сматрају за староседеоцв, но један ми старац рвче, да је

од снојих старих слушао, како су они старином нз Црне ГореМ.
У Плешину имају развалпне од једне старе цркве. која од
давна не пева.
8Б. Жари.
Западно од Плешина иа 1 сат по стрмнм стравама Жарског
Потока у страни брда Лисс па.чазн се збивено шест кућа Џодл,
то је заселак Жари. Џоде слаае Св. Аранђела и староседеоци
су овде.
86. Бањска.
Баљска се находн јужно од Жара с протване стране брда
Лисе н на самој је граници између Србије и Новопааарског Сав-
џака. Испод засеока тече мала планипска речнца Бањска и улнва
се у реку Дежеву, која тече кроз Новопазарски Санџак.
Ово је, као и осталп околни засеоци, чисто сточарско место.
Живи само од стоке, коју држи по голијским пашама. Све су нм
стаје брвиаре, кровином вли даском покривене. За стоку само
праве и сибаре. Од жита успева само јечам, овас, раж и проха.
Порекло породпца:
ШарковиКи славе Ђурђев-дан. Досељена од Новог Пазара.
Кулиае олаве Св. Араиђела, дооељенн су из Црне Горе.
87. Двориште.
Испод Плешина, један сат нсточно од Бањске, под Кутима
валааи се мали засеочнћ Двопиште. Над самим засеоком брдо
вове се Шанац, јер је ту, веле, КараЈ^орНе био ископао шавац,
кад је ишао на Пааар. У странп Кута, око засеока, јавља се не-
колико јачпх извора, који обравују јвдан поток — Кучеаски Поток,
којн са Плешинском и Бањском Реком образује реку Дсжеау.
БлагојевиЛи и ВучковиЛи славе Св. Стввана. Старивци су.
Нема ниваквих остатака од старина.
') Како се један део презива Кучевићи ноже бита да су од Куч» у Цриој
Горн, ио они то не анају и ие тврде.
■с Љ е с И - ^ О О ^ к
ИБАР 657
Пиовањока вметија
88. Пиокања.
Кад Ибар изађе из Брвеничке Сутескв, уђе у једно широко
поље. С обе стране види се добро очувана проотрана доња те-
раса, а са ње нодгорина Којзнх Страна: Трсије, Буковог Коца и
Погребине. По странама тих брда иалазе се групе кућа Пискање,
а тераса је сва под ливадама и њивама.
Један део засеока издвојен је јаче од осталих група кућа
баш прн ушћу реке Јошанице и чини као један засебан крај за-
сеока. Овај се део аове Кашићи по истоименој породици, која у
њему живи.
Каши&и славе Са. Николу. Старинци су.
Грк&јци славе Св. Аранђела. Старинци су.
СтоловиКи славе Св. Аранђела. Старинцв су.
ЈасниКи славе Св. Враче. Досељени из Забрђау Старој Србији.
Медари славе Митров-дан. Једна су породица са Медарима
из Радочеваца.
89. Курићи.
Јужно од Пискање по странама Срвдовице, Буковог Коца и
Погребине налази се овај мали заселак.
МатовиКи, ЈоковиКи, ВучетиКи, Каровићи и СтојиКи славе
Св. Симеуна (13. Фебруара). Старинци су.
ВранчиКи славе Св. Василија. Досељени из Старе Србије.
МургиКи славе Св. АранКела. Не знају одакле су досељени
ни када.
Старина у овом засеоку нема.
Времићсва вметија
90. Креваиће.
Ово је брдски заселак. Налази се у страну од Ибра за I 1 /,
час, а у подножју Кремићске Планине п Погребине. Заселак овај
обухвата управо изворну челенку речице Павлице. Куће су зби-
вене на једиој коси, одозго нешто мало ааравњеној која се рта-
ото пружа од Кремићске Планине на запад и засечеиа је са се-
1ТаОГРА*СКИ ЗБОРНИК, КЊвГА VI. 42
П|||20С1 [IV ^ Ј
658 РАДОМИР М. ИЛИТч
вера и југа дубоким јаругама потока, који састављају речицу

Павлицу.
Земљиште је већином иа серпеитина, богато је изнорима.
Бачије и сточне станове дижу по брдима взнад села: Коз-
јим Стенама, Једовнику и КремиКској Планини. .
СкЈИоновиЛи, МаксимовиАи, ГлишовиАи, АксентијввиКи, Сте-
вановиАи, КовлчевиЛи, БогојевиКи и ЈаковљевиКи славе Са. Ан-
дрију. Старинци су.
МилојевиИи слане Св. Петку, досељени И8 Црне Горе.
МилојевиКи (други) славе Св. Аранђела. Досељенн из Кр-
њииа у Старој Србији.
НиколиАи славе Св. Николу. Досељени су, но не анају одакле.
Остатака од старина нема.
Ваљевачка кметија
91. Баљевац.
Баљевац се налави на левој обали Ибра по странама једве
његове веће проширице. Куће су подигнуте по страпама брда:
Влашке Равни, Чукаре, Попове Њиве и Лучичког Врха.
Овде је нешто жупније но у осталим меотима ван ове ибар-
ске котлине, те има доота добрих винограда. Под засеоком се
налази доња, пространа и плодна тераса, све под ливадама в
љивама засејаним пшеницом н кукурузом. Гаји се доста шљива
и производи ракија, коју продају Крушевљанима.
Порекло породицв:
ГимовиЛи славе Св. Александра. Досељени су И8 Васојенића
иа Црне Горе.
Моравчи&и славе Св. Стевана. Досељени од некуда иа Мораве.
М&чужиКи елаве Св. Ђорђа. Мачужићи су досељени из аа-
сеока Мачужнћа из Чечине (срев моравички).
Јовичеви&и славе Св. Николу. Старннци.
Андри&и славе Св. Јована. Досељени иа Биора у Старој
Србији.
ПеловиАи славе Св. Јована. Досељени И8 Старе Србије с
границе.
На доњој тераси нбарској, крај оадашњег ибарског пута, на-
ЈЈавн се једно гробље и у њему развалане од једне отаре цркве.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
ИВАР 0*59
Раваалиие ове сведоче да је ова црква некада бвла доста велика

и лепа, лепша од свих других мањих црквица у овоме крају.
92. ЗКижавци.
Северно од Баљевца по странн брда Шашева разређеие су
куће засеока Жижаваца. Овде Ибар прави једну врло велику
окуку и урезао је дубоку и уску клисуру.
ЂоковиАи славе Св. Николу. Старинци су.
ГољовиЛи славе Св. Алексаидра, једна су породица са Го-
љовићима нз оближњег Тадења. Старииом су из Црне Горе из
Васојевића.
93. Лучице.
Лучице су између Баљевца и Жижаваца по странама Лу-
чичкога Врха и Крчаоника.
Куће су разрећене, где-где се види гомилица од по 2 куће.
Брда су иешто иижа и вгоднија ва обра^ивање. Испод аасеока су
добре ливаде, а поред Ибра има и њива засејанвх кукурузом. Стоку
држе око засеока.
Порекло иородица:
ПешовиАи славе Ђурђиц. Старинци су.
ИлиЛи славе Св. Игњата. Досељеници И8 Старе Србије.
Стевамовипи славе Св. Луку, досељени с границе.
94. Јаран-до.
Јаран-до налази се с обе стране Јараиоког Потока по Вељем
Врху и Боровњаку.
У Јаран-долу се валави мрки угаљ, који се вади ив неко-
лико малих окана, но о томе више види у општем делу.
Драгојлоеи&и славе Св. Николу. Ова је породица стара и
распрострта по више околних васелака (Чупавицама, Врху и
Палежу).
ЈемуовиКи славе Петров-дан. Досељени су И8 села Јемуова
у Старој Србвји. Има их у још неквм васеоцима у околиии.
42*
|П1|120С1 ву ^ Ј
'660 РЛДОМИР М. ИЛИЋ
9Б. Шунник.
Шумник је мали заселак, који се налази иа горњој каменн-
тој тераси нбарској, а на брду Градини. Куће, брвњвче и шиље,
збивене су у једну гомилу и цео заселвк изгледа таман толнко
велики као једна добра шумадиска кућа са зградамв.
ЈасниАи су иста породица са онима из Пискање, одакле су
и прешли овде.
МартиКи славе Митров-дан. Стара породица.
ПројовиКи славе Св. Петку. Досељени из Белопавлића из
Црне Горе.
ДушлиАи славе Лазареву Суботу. Иста породица оа Дугали-
ћимв из Врањева више манастира Студенице.
Имају развалине старе цркве.
96. Бела Стена.
Вела Стена се налази по странп брда Дела (е ваља отегиуто
изговорити). Куће су вбивене у гомилу и све припадају једној
породици Биорцима, који слвве Св. Николу, а досељени су из Вн-
ороке Нахије у Старој Србији. Има их и у засеоку Камењанима.
97. Черење.
Черење се налази под брдом Бићеле (зову га још и Бићелско
Брдо). Подељено је у две засебне гомиле: Черење и Бпћеле. Би-
Келв је при врху, а Черење по средини брда.
ВукоеиАи слвве Св. Арвнћела. Старинци су.
РакиЛи славе Св. Николу. Старинци су.
ЈасниКи, једна су породица са Јаснићимв пз Шумника.
БиАелци (МиладиновиКи) славе Св. Лазара. Досељени су из
Бићела у Старој Србији.
98. Боровак.
Овај мали засеочић налази се по врху Крушевог Врха и Ка-
рауле. У њему живе оамо Вујанци, прешли овде од Вујаваца из
суседнога Зарвва.
Варевска кметија
99. Варево.
Варево се налази на левој страни реке Ибра. Ова страиа
његове долиие затворена је са више облих и нижих брда из-
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
ИВАР 661
растављавих уским долинама* И ова ваоеља- у овом делу аалазе

се распорећена по тим брдима и њиховним ааравнимв. И Варево
се валааи на таком аемљншту. по овим брдима: Крстацу, Ступњу
в Борју. Једав ка југу ивдвојени део овога аасеока, који ое на-
лази по Шумарском Брду, аоае се Шумарци^ а све остало Варево.
По^ед Ибра има добрих ливада, има и њива само оне вису
особито родне.
Куће и згржда оу брвњаче, но има в чатмара а н камевом
аоданих, али махом ировивом или даоком покривенвх, пре дае го-
дине поиривене оу 2—3 и ћерамидом.
Шумарци славе Св. Јована. Старинци су.
НоеакоеиДи славе Св. Ђорћа авмњег (Алимпнјев-дав). Ста-
ринци оу.
ЉшовиАи олаве Св. Николу. Стармнци су.
Дуг&лиАи славе Лааареву Суботу. Иста породица са Дуга-
лићима из Врањева.
ЈеленковиКи олаво Св. Јована. Старином су од Шумараца.
Андрови&и олаве Сн. Јеремију.
Има једва раввалиаа, коју аову Црквина. Налави са под. иу-
ћама Јеленковића.
100. Власово Горље и Дон>е.

Испод Варева пред самом Рашком (варошицом) налаае се
Горње и Доње Власово. Земљиште иа коме је овај заселак одли-
кује се у саему истим оним особинама које смо у Вареву вавели.
Горње Власово од Доњег одвојено је јаругом Власовског
Потока.
Горње Власово налазв' се под Петровом Лввадом, Власнћем,
Белом Стеном и Преслежом. У Горњем Власову живе Сакови&и
славе Митров-дан. Старивцв су. Породица Ковачевића ивумрла је.
Доње Власоао валази се под Великим Власом, Главицом,
Власићем и Бабином Страном. Ту живе ове породице:
СавиЛи и ПегровиЛи славе Митров-дан. Старинци су.
МилетиАи славе Св. Ђорћа (знмњег). Старивци су.
Кротови&и славе Св. Јована.
РакитиКи славе Св. Николу. Досељеви су из Старе Србије.
не анају место.
Миј&илови&и славе Св. Александра. Досељени из Црне Горе
од Васојевића.
оЉесИзу ^ л О О ^ 1С
662 РЛ.ДОМИР М. ИЛИЋ
Шлитовићи су иста породица с онима из Врањева.

Имају у гробљу раавалине од старе цркве.
Боровићсва кметија
101. Боровиће.
Овај се заселак налааи по стрмим странама Буковнка. на
десној обали Боровпћске Реке, која у Брвеницу утиче. Сирома-
шан планински заселак, живв само од сточарства. Околива јако
пошумљена. Све куће и зграде од брвана и кровнне. Стоку лети
држе 110 Бисер Води и њеним побрКима.
Породице су:
Недови&и, Ни&ифоровиКи, Маринковиби, АксентијевиКи и
НиколиКи. Сви славе Св. Јоваиа и овде су од старнна „од бнр-
вакта*.
102. Ивање Горње и Доње.

Ивање је под Бисер Водом према Боровнћу и с леве страве
Боровићске Реке. Највећи део засеока ивдужио се у једвој лв-
иији на једној малој заравни у подножју једиог серпентинског
гбата. Њива је врло мало. Добре су ливале и паше. Земљиште врло
брдовито са стрмим падовима. Јаруге врло дубоке и пошумљене.
Породице:
КнежевиКи славе Св. Игњата. Врло стара породица. Стари-
ном су с њима једна породица РадосављевиАа, МаркоеиЛа и Ми-
лиКевиКо..
МирковиКи славе Св. Алимпија. 0 њима види опис засе-
ока Саса.
Има једиа стара цркаица. која и дааас »поје" (служп).
Овај заселак подељен је иа две групе куКа, као два краја,
то је Горње и Доње Иваље.
103. Ладојевиће.
Овај васелак зову још и Ладовиће, налази се под Црним
Врхом. Имања су им по Котиљевцу, Валашвцв и Кутима.
Воду пију са малих извораха — точкова, који лети готово
пресуше, те влада врло велика оскуиица у води, поглавито с тога
што је земљиште без шуме и стеновиго, покривено је врло плит-
кнм слојем земље, те се вода не може да задржи.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ИБАР 663
Породнце су:
РадосавлввиКи, МирковиКи н Или&и. Свв славе Аранћелов-
дан. Староседеоцв оу.
104. Ријека.
Овај се ааселак налази под Валашицом. Овде живе Петро-
виАи (Аксентијевићв) олазе Св. Николу. Старинци су. На меоту
које се зове Борова имају развалине од старе цркве.
105. Драке.
Овај заселак лежи у страни Црног Врха. У њему живе Ни-
колиАи, славе Св. Николу. Старинци су.
106. Котиљевац.
Котнљевац је под Кутима. Ту су ЂорђевиКи, славе Св. Аран-
1>ела. Старинци су.
107. Тлачина.
Овај је заселак на мало питомвјем месту но остали нз ове
кметије. Налази сеуједној малој котлиннци под Коњском Равни.
Све су куће збввене у једну гомилу, поред куће нема готово нн-
каквих з града. Заоелак је кружвог облика. Све су куће брвњаче
Овде влада оскудица у пвјаћој води и поое је лети нз далека
по 2 км.
Породице су:
ПантовиКи, Симионови&и, Миленкови&и, СтефановиКи, Ра-
дов&нови&и, НеделковиКи. Сви славе Св. Аранћ,ела. Старинци су.
Од Павтовића се један део одавна одселио у заселак Плавце
код Ушћа. Тв одсељеници тамо се зову Тлачинци-
108. Саои.
Заселак Сасв налази се на стрмим отранама Кулинв према
Сашком Потоку.
Воду пију са изаора: Мијушковца, Кута, Бисер Воде.
Поједина места у пољу имају ове називе: Река, Равав
Ланишта.
Шуме су у Кутнма и Реци. Шума је заједннчка целом за-
сеоку. Има и вешто заједнччке пспаше уза сами заселак.
П|||20С1 11/ ^ Л
Простране испаше које су државна својина налаае се у Би-

сер Води и њих сељаии узимају под закуп. Ово чиве и остали
засеоци из околине.
Бачије су по Јадовитој и Кутима.
Миркови&и 3 к., Јовкови&и (Ђолонићи) 5 к. и ЂоковиЛи 2 к.
Сви славе Св. Алимпија. Све су ове породице досељене пре 150
годииа И8 села Забрђа у Старој Србији и настанили се у Сасима,
који су тада били опустили, јер су се Чурле, који су цотле у
Сасима становали, били некуда одселили.
Мало испод Саса у месту Папратњацима валазе се две куКе
Јовковвћа, које су се ив Саса тамо на имање одселиле.
У овом се засеоку налааи згуре (шљакље), коју сељаци и
сада изоравају по њивама, што сведочи да је некада овде било
рударства. На ово упућује и име засеока. Има овде и једно отаро,
запуштено рударско окно, које је врло дуго.
П Р Е ГЛ ЕД
а) преглед географоких и етнографоких навива.

авдија 578. бунар 559.
ајат 582, 583, 584, 589, 593. бурад 590.
аибар 588, 589.
аргатлук 569. ваде 562.
Арнаутн 594. вајат 588 сС. зграда (кодиба).
астал 586. вернге 593.
ат»р 561, 570, 571, 572, 636. „внђелнце" 581.
атула 581, 584, 585. внно 552, 561.
вннова лоаа 561.
внноградн 551, 648, 658.
бадан. 562. Власн 539, 540.
бачевниа 592, 593, 594. <Л. колиба, воденнца 568.
огњар, огњарица. вокарство 561.
бачаје 545, 564, 565, 567, 571, 580, воке 561, 571, 578.
588, 590, 591, 592, 594, 595, 608, 609, вокњак 561, 578.
615, 618, 619, 620, 622, 623, 629, 681, врата 548, 580, 582, 583, 584, 588, 589(
638, 634, 635, 636, 637, 644, 645, 648, 593.
649, 652, 653, 654, 658, 664. вуна 553, 568 584, 592.
баџе 581.
башчнца 571, 578. гаће 553.
беанвоје 568. говеда 563, 608, 621.
белн нрс 568, 588. граднна (остацв града) 540, 544.
Вогуиили 543. градвна 561 сГ. воћњак
Фраада 562. гроб 626.
брашаар 585. гробле 540, 543, 544, 550, 612, 615,
брвнара 565. 586, 654. сС. Срвњача. 625, 628, 630, 633, 635, 636, 637, 688,
брвнарвца 590. 640, 644, 647, 648, 652, 653, 655, 658,
брањача 580, 581, 582, 583, 584, 585, 662.
586, 587, 589, 608, 636, 642, 648, 655, гробннца 542, 543, 630.
660, 661. грожђе 551.
брнтва 553. Грцн 540, 541, 591, 633.
бубан 559. гун> 553. Види гуњче.
Бугарн 591. гуњче 553. Види гуњ.
1П1(12ес1 ћу ^ л 0 0 5 1С
666 ГЛДОМИР М. НЛПЋ
диор 572, 578. јовова кора 567, 568.

двориште 636, 645. југ, ветар 560.
Дибралије 565, 580, 586.
димннк 581, 582. сГ. динњак. кабанпца 553.
димњак 580. сГ. дининк. кадкан 584.
доксат 582, 583, 584. Видв доксатаћ. камеиарство 567.
доксатић 589. Види доксат. каидндо 585.
државна ааједницв 577, 590. капеда 612, 636.
дубровачкв друм 587. катраи 565, 566, 568, 619, 620.
каце 590.
елда 561. качара 588, 590.
кариџидук 566, 568, 620.
асато 561, 563, 566, 568, 577, 585, 589, кмет 576.
620, 621. кметија 576, 608, 611, 612, 614, 616
617, 618, 621, 625, 627, 628, 630, 682,
вадруга 552, 590, 591, Ш. 635, 638, 640, 642, 643, 646, 647. 650,
аапад, ветар 560. сГ. крнвац. 651, 652, 654, 655, 657, 658, 660, 662.
ааселак 541, 544, 545, 549, 550, 551, с{. седо.
556, 558, 559, 560, 564, 566, 570, 571, коваоница 588, 590.
572, 573, 574, 575, 576, 577, 578, 579, коао 562, 553, 608.
586, 588, 590, 591, 592, 595, 597, 599, кокошар, 588, 589.
602, 608, 609, 610, 611, 612, 613, 614, колпба 551, 556, 564, 578, 588, 589,
615, 616, 617, 618, 619, 620, 621, 622, 592, 594, 595, 621, 627. с*. (бачемгна
623, 624, 625, 626, 627, 628, 629, 631, вајат, зграда), огњар, огњарица.
632, 633, 634, 635, 636, 637, 638, 639, комак 584, 585.
640, 641, 642, 643, 644, 645, 646, 647, коњи 562, 563, 566, 567, 568, 608. 621.
648, 649, 650, 651, 652, 653, 654, 655, Види жоњићи.
656, 657, 658, 659, 660, 661, 662, 663, ко&ићн 568. Видн коњн.
664. с{. здевлкк. Бопаоиичани 558.
вдсвлкк 550. сГ. заседав. котарн 564, 594. с?. сдамњацн.
аасеочка ваједвица 590. кошара 564, 565, 567, 578, 588, 589,
аграда 588. сГ. вајат (волиОа). 592, 594, 647. (сГ. снЛарв).
аемлорадња 561, 577. кошуља 558.
вимовнаци 564, 578, 595. крај седа (засеова) 575, 614, 618, 619-
аубуи 553. 627, 628, 636, 641, 654. <а". џемат.
„краљевски пут" 535.
ибарска друм 578 с1. вбарскн пут. кревет (за спавање) 593.
ибарски пут 568, 569, 658. с{. нбар- кровети за сточну храиу 564.
ски друм. кривац, ветар 560 сГ. залад.
Ибарцн 565. кров 581, 582, 583, 584, 589, 593, 594,
игде 581. 629.
иаба 587, 588, 589. кровнњара 581.
нвдав на бачије 591. Ерушевлани 561, 658,
Идири 539. крушке 561.
кукурув 561, 642, 658, 659.
јабуке 561, 568. кука 551, 553, 556, 557,558, 559, 560,
јаиџнк 553 с!'. чантра. 561, 563, 564, 568, 569, 571, 572, 573.
једек 553. 575, 577, 578, 579, 580, 581, 582. 583,
јсчам С56. 584, 586, 587 588, 590, 591, 592, 595
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
НВАР 667
607, 608, 609, 610, 611, 612, 613, 614, пећ 583, 584, 585, 587.
616, 617, 618, 619, 620, 621, 622, 623, нодвеве [553.
624, 625, 626, 627, 628, 629, 630, 681, иодрум 584, 588, 589, 609, 638.
632, 633, 634, 635, 636, 637, 638, 689, полнца 585.
640, 641, 642, 643, 644, 645, 646, 647, породичнв ваједница 570, 590.
648, 649, 650, 651, 652, 653, 654, 655, „посјев" 563.
656, 657, 658, 659, 660, 661, 662, 663, потку&нпца 569, 571, 578.
664. поточара 567,
„кућа" 580, 582, 583, 584, 585, 586. ирекладн 585.
с{. кухиња. нрнаетак 626.
кућер 592, 594. прнпуа 626, 632, 653.
кухнка 582. сг". »кућв«. проаор 543, 580, 583, 588, 609. Видн-
Пр080рчнћ.
ла^ннија 563. проаорчи! 583. Внди провор.
ленеан 579, 581. нроха 656.
летиште за стоку 557, 564, 578, 591, проченде 585.
сГ. летница, летовншта. пшеннца 561, 642, 658.
летиица 564. сГ. летиште, летовиште.
детовнште 564. сГ. летвште, летивца, раж 561, 642, 656.
луч 565, 566, 567, 568. раабој 588.
равнја 552, 561, 568, 590, 658.
жднвстир 533, 534, 541, 542, 543,548,
ракнџнннца 588, 590.
549, 553, 567, 575, 608, 610, 612, 614,
раеелнца 575.
615, 617, 621, 631, 650, 652, 660.
раф 585.
хедовина 552.
риболов 567.
хернерни крстовн 566, 567, 568.
Рннљанн 539.
илекар 588, 590, 592, 593, 647.
рударство 534, 539, 540, 546, 596, 664.
Млечвки 547.
сГ. рудокопњв. •
мрс 593, 648.
рудокопка 544, 546, 551. с(. рудар-
наслои 594. ство.
накиар 584, 585.
наћве 584, 585. свбор 543, 553, 646.
Нншлије 587. саборнште 553.
Новопааврцн Турци 538. салаш 558, 589, 621.
саиоков 547, 620.
обор 592, 594. Сасн, рударн 534. 540, 546 551.
овас 561, 656. сввкарац 590.
овце 562, 563, 594, 608. свнае 563, 608.
огаар 592, 593, 594. с(. бачевина, ко- север, ветар 560.
лвба, огњарвца. село 533, 534, 539, 543, 544, 548, 549,
огкарнца 592. сГ. бачеввиа, колиба, 550, 551, 558, 561, 564, 567, 570, 571,
огњар. 572, 576, 577, 578, 579, 581, 584, 590,
огњнште 580, 585, 592, 593. 599, 601, 606, 607, 609, 610, 625, 627,
овукница 578, 639, 642, 644, 645, 646, 654, 658. сГ.
опанни 553. св«и>. ВИДИ сеоце.
оивггинска ааједннца 570, 577, 590. св«0> 650. сг: село.
сеоска ааЈедница 570.
паварскн иут 537, 631. сеоце 545. Видв село, свлиг.
перда 583, 584, 585. оибара 589, 594, 656. с{. вошара.
.шљеаћу^ООдк
668 РАДОМВР М. ИЛИЋ
-Сјеничана 600. хлебиа пек 588, 589.

слаињацн 564, 594. с1. котари.
Словеии 539, 596. Цариградскн Друи 535.
соара 568. цах 546.
соба 580, 581, 582, 583, 584, 585, 586, Цигани, чергашн 551, 590.
587, 588, 589. Циицари.591.
совра 552, 586. сГ. трпева. црваа. 527, 534, 540, 541, 542, 543, 54«.
епахија 557. 550, 553, 609, 610, 612, 614, 615, 680,
Срби 539, 540, 551, 557. 683, 635, 686, 638, 648, 643, 644, 6 4 4
«точарство 562, 565, 570, 577, 588, 648, 650, 652, 655, 656, 658, 659, 6 6 0 .
590, 612, 662. 662, 668. Бида црквица.
струтара 567. цркввна 649.
стругарство 567. црквица 541, 621, 611, 659, 662. Видп
Отуденвчани 567. црква.
сувати 562. Црновунци 571, 591.
сукно 553.
сукае 553. чажшире 553.
чаитра 553. с(. јаиџик.
таван 583, 584, 585, 588, 589. чарапе 553.
телачар 592. сС. тедечар. чатиара 586, 587, 629, 642, 645, 661.
телечар 592, 594. с$. тедачар. черјен 585.
тепечија 597. чесиа 559, 699, 610, 611, 614.
тор 564, 592, 594. четиртка (ограда) 578.
точак (взвор) 559. чобанскн кућер 567.
травнина 571.
трап 588, 589. панадан 553.
Трачанн 539. пенат 575, 608, 619, 627, 636, 638. сГ.
трла 580, 588, 595, 635. крај.
тршаа 584, 585, 586. с*. соара. цока 553.
Турцн 535, 538, 543, 546, 547, 557, 578,
59», 611, 615, 616, 631, 639, 649. шаиија 554.
шила 579, 580, 592, 608, 660. сЈ. кш-
1илер 582, 583, 584, 590. дак, швљача.
шкл>ак 579, 636. сг". пшља, шидеча.
уотава 559. шилача 579. с1. шида, шиљак.
устока, ветар 560. шливе 561, 658.
б) преглвд геограФсвих имена.

Алнн-поток 596. Акижово Врдо 597.
Ажбарилте, иесто 611. Аџнњак, иесто 614, 615.
Аниште 596.
Арбулики, заседак у сдиву Ибра 574. Вабина Страна 661.
Арнаутлук у Старој СрЗнји 604. Вабин До, поток 639.
„Ариаутлук", зеи*а 617. Вабин Поток, иавор 644.
лрсовнћн, крај (џемат) у Градцу 629. Вадањ, заселак у Ибру 597, 648.
Асановац, извор 636. Ваисалн, ааселак у Ибру 556.
Асановац, шуха 653. Вакчине, шуиа 631.
Асаново 1'ело 597. Валканско Полуострво 526,539,600.
,П||Ј20С1^^Л0031^
#
ИВАР 669
Балтнки, >рај (џеиат) у Бревови 575, Белуке, село у Старој Србији 606.
611. Вељак, заседак 551.
Балевжц, васелак у Ибру 529, 532, Веоград, аарош у Србији 535, 568.
555, 560, 561, 572, 573, 590, 566, 597, Веоцн, заселак у Ибру 531, 554, 638,
636, 658, 659. 640, 641.
Бжлевжц, жотлнна 557, 560. Беочва жнетија 640.
Баљевачка кметвја 658. Беочкн Поток 640.
-Бааљевачво поле 686. Беочко Борје, иесто 640.
Балевачка вотдина 531, 532, 556. Бербервште, село у Старој Србијн 606.
Вања, ааседак у Ибру 533, 577, 597, Бекировац 591, 596.
652. Вечвари, заселак у Ибру 554,631, 632.
Бан>а, иавор 633. Бечварска Поток 632.
Бања, област 527. сГ. Бањско. Бзовик, село у студеиичаон срезу 605,
Баасжа, заселак у Ибру 555, 597, 605, 609, 626.
641, 656. Бнаиаца, иесто 640.
Ба&сва, речица 656. Ввјело Поље у Старој Србији 604,
Ба&ска Бднеура 653. 641.
Бж&ежж киетнјж 556. Биљанонжц 598.
Ба&сва Река 656. Винићи, заселак у Ибру 529, 546, 547,
Бан>еки Боиаонаж, планниа 592, 648, 554, 559, 570, 574, 575, 592, 632, 633.
653. Бинићсвж вметнја 556, 632.
Баксво, област 527 сГ Бан>а. Вииинсво Поље 592, 632, 683.
Бара, место 631, 636. Бнор, село у Старој Србијн 621, 658.
Баре, брдо 655. Внорска Нахија 660.
Баре, нзвор 597, 613, 686, 650. Вночин, село у Старој Србнји 606.
Баре, село у Старој Србијн 606. Бнсер Вода, изаор 663.
Барине 597. Бисер Вода, планааа 530, 562, 565,
Барсво Врдо 655. 571, 597, 683, 634, 662, 664.
Батлаш, несто 611. Бнсвуиннн у Старој СрСија 608, 623.
Батнив, село у Старој Србији 606. Бистрвца, ааселак (џемат) у Шарие-
Баунн Гроб 655. љу 651.
Бачевићи, заселак у сливу Ибра 574. Вветрнца, речица 651.
Вачевнца 596. Внтуш 596.
Вачнште, брдо 654. Викеле, брдо 660 с?. Бићедско Брдо.
Бжчнште, место 565, 591, 596, 625, Биведе, крај (џеиат) у Чере&у 660.
627, 631. Внкедсво Врдо 660. сГ. Бићеле.
Вачвуде крај (џвмат) Доца 608. Виведе у Старој Србији 604, 660.
Бевова, ааселак у Старој Србијн 639. Бнхор у Старој Србији 603.
Веда Стена 611. с('. Мермер. Вједонавднкн, пдеие у Дриој Гори
Бела Стена, васедаа у Ибру 660. 604.
Беда Стева 661. Вдатнште 597.
Белв Банен 525. Вдато 597.
Вели Потов, заселак у Ибру 573, 613. Влац, место 636.
Велн Поток, крај (џемжт) у Доцу 608. Богввевићв, заседак у сливу Пбра
Вело Врдо у Старој Србији 604, 648* 574, 575.
Бедовача, шума 631. Вожовац 597.
Ведоиавлнћи, олеме у Цриој Гори 660. Војиште 597.
Велоча, несто 634. Војновица 597.
Ведоиенац 597. Борач 535.
.ш&есП^ОО^к
670 РАДОМНР II. ИЛИЋ
Ворика, крај (џемав) у Бревовв 575, Бреаова, седо у жнчвом срезу 605.
611, 612. 611, 626.
Ворје, брдо 629, 645, 661. Вревова Глава 598.
Ворје, шума 629, 631, 682, 658. Вреновац, чесма 614.
Ворова, несто 663. Бревовска кнетија 611.
Ворова Глава, седо у Старој Србијн Вреснак, васедав у Ибру 549, 598,
606. 605, 626.
Воровав, васедав у Ибру 660. Бресннчка Планина 530,549. сГ. Б?к-
Ворова Лука 623. сничк* Пкннн«.
Ворова Раван, врх 598, 635, 636. Врнгада 597.
Ворова Страна 565. Бр-ксннчк« Пмнши 548. с?. Бресничка
Воровац, брдо 619. Пданина.
Воровачва кнетија 619. Врњацн, двор 542.
Воровкће, заседак у Ибру 605,623,662. Бротњак 637.
Боровмћска кнетнја 662. Врусница, седо у Старој Србнјн 611.
Боровићска Рока 662. Бубаја у Старој Србијж 655.
Боровњак 659. Вубаи, извор 616, 629, 632, 637.
Воровцн, ааседак у Ибру 566, 598, Вубан, чесма 610.
605, 610, 615, 619, 620, 626. Вугарска, зеила 539, 598.
Боровцн, крај (џехат) у Боровжимв Вуковнк 525, 598, 662.
619. Бунвиицн 598.
Боројевн), 598. Вувов Колац, брдо 657.
Боројеви&и, ааседаку сдвву Ибра 575. Букош у Старој Србнји 604, 626.
Восна, аемља 543, 568. Буиар, швор 620, 628, 634, 642.
Востаинште, место 686. Вуиар под Седон, нзаор 616.
Вошњане 596. Вунарсвв Поток 597.
Врајншннчки Поток 640.
Враковнца, нзвор 637. Валапшпа 596, 662, 663.
Бражовнца, несто 687. Ванииров Гроб 526.
Врателннац, поток 633. Варево, васелак у Ибру 596, 605, 639,
Врвеинк, заседак у Ибру 554, 572, 640, 660, 661.
597, 640, 641, 643, 653. сГ. Первенек, Варево, врај (џенат) у Вареву 661.
Пнраунив, Рге^ешк. Варовска кжетија 660.
Врвеннк, крај (џемат) у Брвенику 641. Васојеввћн, пдеме 599, 604, 616, 637,
Врвеннк, раавадиве града 534,544,546. 644, 658, 659, 661.
Врвеннца, васедав у Ибру 572, 639. Вележ, заседах у Ибру 652, 654.
Врвеннца, рева 531,532,534,542, 558, Веле&ска Сечнна 637.
629, 632, 638, 689, 640, 662. оГ. Гра- Веднка Грнжаја 686.
дачка Река. Велнка Дивада 538, 562, 616.
Врвеннчка кнетнја 638. Велнка Њнва, хесто 625, 632.
Врвевлчка Сутеска 657. Велнка Чукара, несто 533, 616.
Брда Црногорсна 552. Велнки Влас 661.
Врдо 616, 623. Великн Кои, врх 530.
Врдо, крај (џенат) у Ушћу 614. Велнко Брдо 613.
Врева 538. Вел>ача, место 634.
Вревјак 598. Вели Врх 637, 640, 641, 659.
Вревна 598. Ветровннв 597.
Вреаона, заседав у Ибру 557, 575, 611, Внгњвшкн Поток 596.
612. Виднн, варош у Бугарској 566, 568.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ИВАР 671
Вијуле, место 570, 633. Вуковије (испуст) 628.

Виловска Воса 597. Вучак (копаоничкн) 597, 653.
Ввл>а Вола, иесто 614, 634. Вучн Забео, место 637.
Внл>е Воло, брдо 597, 654. Вучи Врш 597.
Внноградииа, иесто 551. Вучатри, варопт у старој Србији 604,
Вионнца, седо у моравичком среву 626.
606, 615, 616, 636, 638. Вучја Река 597.
Вирнне, извор 643.
Внсок, чесма 559. ГаЈ, место 614, 634.
Високн Точак, пзвор 633. Гајтан, пданина 603, 640.
Ввсоко Врдо (шума) 63*2. Галичник, брдо 651.
Витлнк, место 625. Галожђа (шума) 630.
Ввтуш, брдо 653. Галоасђе, извор 630.
Внтуга, место 653. Гариште 596.
Внше Јеиера, иввор 647. Гарушаиа 526.
Внше Поља, крај (џемат) у Круше- Гвожђе 596.
вици 627. Гвоадац 546, 596.
Ввшњнца 598. Гвоадачка Река 525.
Власнћ 661. Гвовдеиовн&а џемат у Доњој Брве-
Власово (Горње и Доње), заседак у нпци 639.
Ибру 596, 661. Главнца 654, 661.
Власовски Поток 661. Главица, крај (џемат) у Градцу 629.
Влашвћ, крај (џеиат) у Ушћу 614,615. Главица, место 613.
Влашка Раван, брдо 658. Главвчица, место 629.
Вода, взвор 634. Главоче, васедак у Ибру, 554.623,626.
Водица, извор 631. Гладнице, заседаа код Ушћа 628.
Водвца, пгума 640. Глоговак, брдо 629.
Кодице, извор 597, 619. Глоговац 598.
Војничке Болибе 526, 597. Глумчево Врдо 597.
Врањево, заседкк у Ибру 559, 574, Глушцв 597.
603, 608, 610, 611, 612, 614, 615, 616, Гњивац 630.
617, 660, 661, 662. Гњилица, седо у Старој Србнјн 606.
Врањево, седо у Старој Србнјн 610. Гобела, заселак у Ибру 573, 597, 618.
Вратннце 597. Гобела, крај (џемат) у Гобели 618.
Врачево у Старој Србвји 603,645,646. Говедарвнк 597.
Врба, иавор 642. Говећа, заседак (крај) у Ђакову 597,
Врела, иввор 647. 625.
Врело, место 618. Говеђа Главица, шума 628.
Врла Страна 526. Годоинћ, васедак у Ибру 558, 574,613.
Врлетница 598. Гокчаница, река 532, 538.
Врл>а Глава, брдо 642. Голија, пдвнииа 525, 527, 564, 565,
Врлак 598. 592, 598, 599, 600, 605, 606, 618, 623,
Врввн 598. 641, 654.
Вртача, несто 629. Голице, седо у Старој Србији 604,
Вртаче, место 598, 615. 606, 629, 655.
Вртаче, васедвк (крај) у Ђакову 625. Голиш, бр,;о 655.
Вртешка, место 614. Голо Врдо 619, 630.
Врх, васедак (и кнетија) у Ибру 558, Голубац, варошица у Србији 566, 568.
599, 618, 659. Голубвца, место 650.
^ооз.е
\
672 РАДОМИР М. И.1ИЋ
Горња Брвевнца, заселак у Ибру Громада, заседак (џенат) у ШарпеЈву

630, 639. 651.
Горње Власово, заседак у Ибру 661. Гроце, извор 638.
ГО|»ње Драгачвво, област 599. Гружа, обдаст 599, 601.
Горње Ивање, заседак у Ибру 574, Грчко Гробље 550.
662. Губерево, село у Старој Србајп 606.
Горње Јарнње, заселак (џемат) у Ја- Гувииште, место 627.
рињу 651. Гушави Дуб, брдо 544, 597, 643, 646.
Горњи Доловн, крај (заселаа) Полу- Гуштериће, заседаа у Ибру 549. с{.
мвра 625. Гоу-шпрнцд, Гуштернце.
Горњи Долови, место 625. Гуштерице, гаседав у Ибру 549, 554.
Горњи Ибар, област 527, 599, 600, 601. 556, 613. с{. Гоу-ш-прицД) Гуштервће.
Горњн Каановићн, заседак у Ибру
555, 572, 648, 64:', 650. Дајићи, заседак у сднву Ибра 575
Горњи Каановнћскн Луг, иесто 648. 599, 606, 618.
Горњи Крај, крај (џемат) Годовића ДадмацнЈа, земд>а 598.
614. с{. Куидовићи. Дворишкн Поток 631.
Горњн Крај, крај (џемат) Падежа 619. Дворнште, заседах у Ибру 596, 605,
Горњн Крњвн, село у Старој Ср- 631, 638, 656.
бији 606. Дебело Брдо 525.
Гостираднћн, засвдак у И5ру 574, Дедин До (шуна) 635.
575, 639. Дедннци, седо код Куршумднје 631.
Гостирадићскв Поток 638. Деаеева, седо 627. сГ. 1)евсћто.
Гоушпрнц«, заседак 548 с{. Гуштериће, Дехева у Старој Србији 604,645, 656.
Гуштерице. Дело, брдо 660.
Грабље, брежуљак 648. Дело, место 614, 618, 619.
Грабоаац, место 652. Деловн, брдо 617.
Грабоввв, заседак у Ибру 554, 634. Демероња 598.
Град 596. 1)е8сћ1тто, село 627. сГ, Дехева.
Граднц, заседак у Ибру 533, 534, 538, Дечаив, наиастир у Старој Србнјн.
554, 055, 558, 571, 573, 596. 628, 629. 535.
Градац, арај (џемат) у Градцу 629. До, извор 613.
Градац, манастнр у Ибру 534, 537, До, место 633, 644.
541, 542, 543. с1'. ГМАШ>. Добравввскн Поток 647, 648.
Градачка вметвја 627. Добрчии, гаседак у Пбру 652, 653.
Градачва Гева 542, 558, 572, 629, Добрчински Ноток 653.
630. с{. Брвевнца. Догања, крај (џемат) у Врху 618.
Градина, коса (брдо) 551, 638, 660. Догања, место 640.
Градина, место 544. Дозимовнвк, место 564, 596.
Градиште, место 5-14, 611, 614. Долац, заселак у Ибру 548, 549, 554,
Градска Боса, несто 544, 596, 641. 558, 574, 598, 608, 609, 623,
Гр*д>Ц>, манаствр у Ибру 542. с{. Гра- Долачка вметвЈа 608.
дац. Долачка Чесма 608.
Грачац 539. Долачко Брдо 608.
Грачевинс, заседак у Ибру 637. Долина, крај (џемат) у Врху 618.
Грачевннска Коса 637. Долнна, несто 628,
Грвчић 531. Долови, крај (џемат) у Врезовн 611.
Грнчнће, место 636. 012.
Гроаничавнца, взвор 627. Доловн, врај (џемат) у Подумнру.
П|||20С1 ^у ^ Л оо^1е
ИБАР 67 3
Долани, заселак у Ибру 554, 617. Ђаконо, плавиаа 530, 538, 564. 592,
Дол>ача, место 613. 620. 623, 624, 626, 634.
Доња Врвеница, заседах у Ибру 638, Ђоровнкн,крај (џеиат) у Паадвпп 642.
639, 640. Ђоровска Молнтва, брдо 642, 643-
Дов>е Власоко, заседак у Ибру 661. Ђоронско Поле, несто 653.
Доње Драгачево, област 580,600, 602. Ђурћев До, шума 614.
Доње Икање, васедак у Ибру 662. Ђурковииа, иесто 611.
Дон>е Јарнње, заседак (џемат) у Ја-
рнњу 651. Емвновац 596.
Дон»и Градац, заселак у Ибру 632. Ерскп од Голије 605, 623.
Доњи Доловн, крај (заседак) у Поду-
миру 625. Жабнце 597.
До&и Доловн, место 625. Жари, заселак у Ибру 656.
Доњи Бааноннћи, заседак у Ибру Жарекн Поток 656.
572, 648, 649. Ждрепча 597.
Доњн Брај, крај (џеаат) у Годоввћу Желеаница, заседак у Ибру 554, 596,
614. с(. Дугалвћв. 605, 617, 633.
Доњи Брај, крај (џеиат) у Иалежу 619. Жел>ин, планнна 525.
Дов>н Брњнн,седо у Старој Србији 606. Жнжавци, заселак у Ибру 659.
Дочевина, место 009. Жича, манастир у Србији 527, 532
Драганнке, заселак у Ибру 655. 531, 535, 538, 541, 542.
Драгачево, област 601. ЖНЧЕИ срез 605, 611, 616, 626.
Дражинн), 538. Жоја, чесма 614.
Драке, заселак у Ибру 663. Жуњевнна 597.
Драмнће, ссло у Старој Србнји 603, Жуиа, обдаст 646.
606, 639, 644.
Драшковиие 636. 8абел>а (шуиа) 631.
Дрен, село у Старој Србији 606. Забео, иесто 634.
Дрење 598. За Врдои, иесто 631.
Дрнјењ, извор 631. Забрће, седо у Старој Србнјн 604,606,
Дрина, река 539, 601. 657, 664.
Друм, несто 570, 633. Заједннци, место 538, 570.
Дуарине, несто 544, 545, 546, 650. с5. Заједннце, место 570.
Дуварине. Зајечар, варош у Србији 566, 568.
Дуб, брежглак 598, 648, 649. Занадна .Норава, река 525, 560, 599,
Дубле, место 634, 635, 653, 654. 600, 601.
Дубони, место 648. Западва Србнја, област 543, 563.
Дубоко 598. Заннс 597.
Дубочни, коса 631. Запоточе (;>аселах Нрндворице) у ао-
Дубочнца, заседак у Ибру 526. равичком срезу 605, 609, 622.
Дубочнца, река 532. Заравње (шума) 635.
Дубровннн, варош у Дадиацијн 537. Зарево, заседак у Ибру 566, 602, 630,
Дуварнне, несто 545. сГ. Дуариие. 632, 638, 639, 660.
Дугалнћи, врај (џемат) у Годовићу Заревска кнетија 630.
614. с{. Доња Крај. Заревскн Поток 630.
Дугачки Врег, несто 652. Засад, заседах у Ибру 566, 574, 619,
620, 634.
Ђаконица, варош у Старој Србијн 535. Засеље у Старој Србији 604, 646, 647.
Ђакоао, заседак у Ибру 605,624, 625- Збнраћа (шума) 627, 634.
ВТвОГРАФСКИ ЗБОРВВК, К&ИГА VI. 43
■оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Звечан, град 526, 540. Јадовита 664.

Зворннчкн санпак 641. Јадовник, плавииа 592.
Зеленике 636. Јазвине, брдо 608, 610.
Зиновник, место 564, 596, 640. Јанково Брдо 634.
Зиновница, иесто 669. Јараи 526, 597.
Златнбор, област (ввсораваи) 563,566. Јаран-до 529, 638, 669.
Знај 597. Јаранскн Поток б29, 638, 659.
Знајевац, брдо 597, 613. Јаребнце 597.
Јарик, брдо 597, 651.
Ибар, област 526, 527, 536, 540, 543, Јарнњо, заселак у Ибру 651.
544, 545, 546, 547, 550, 551, 567, 572, Јарчева Ћунрија, иесто 614.
575, 580, 581, 586, 587, 588, 599, 600, Јаседовнца, брдо 632. с1. Јеселевица.
601, 602. Јасен 598.
Ибар, река 523, б2б, 526, 527, 528, 529, Јасеница, брдо 548, 549, 618. с(. Ме«-
530, 531, 532, 533, 535, 536, 537, 538, ннцл.
539, 540, 545, 546, 548, 549, 556, 557, Јасеннца, река 548, 549.
558, 560, 561, 562, 564, 568, 572, 579, Шмннцл, брдо 548, 549. с{. Јасеиаца.
581, 586, 598, 600, 625, 640, 641, 642, Пс(нмц4, река 548.
643, 644, 645, 646, 64«, 657, 658, 658, Јасик, иесто 625.
660, 661. сГ. Имрк. Јаеле 597.
Нкдрк, река 548. с1'. ИОар. Јастребац, плваана 527, 528.
Иванковац, село у Србији 540. Јегониште 598.
Инањ-до, поток 641. Једоиннк, плааииа (бало, брдо) 529.
Ивање Горње и Доње, заселак у 564, 571, 642, 658.
Ибру 662. Јеверо, иесто 636, 637.
Ивањнца, варошица у Србија 538. Јеаеро, чесиа 597, 611.
Мвовик, нзвор 635. Јеланцн, село под Копаоннком ("ин;,
Иабвце, крај (џематЈ у Брезови 575, 644.
611. Једенац 597.
Извор, извор 643. Јелина Вода, извор 631.
Иавор под Караманом 559. Јељак, шуна 528, 567.
Иавор у Странн 632. Јенуово, село у Старој Србијн 604,
Изубра 596. 637, 659.
Илин Иоток, извор 631. Јеселевнца, брдо 632, 634. с{. Јасе-
Исиосница Св. Саве 621. ловица.
Истарифлак, област 641. сС. Стара Јованнца, иесто 627.
Влах. Јованова Вода 637.
Источна Восна, оОласт 601. Јоваријев Поток 639.
Источна Србнја, област 566. Јовнчнн До, извор 647.
Јошаница, ааселак у Ибру 556, 561.
Јаблановик, васелак у Ибру 538,635. Јошаннца, река 527, 532, 533, 539,
Јабланоинк, несто 635. 558, 572, 652, 658, 654, 657.
Јабуковац 598. Јошаннчна Вања, аасел&а и кхетгја
Јабучје (шуиа) 633. у Ибру 534, 538, 545, 546, 567, 572,
Јввор, илаиииа 601. 578, 590, 652.
Јаворово 598. Јошевнв, поток 638.
Јагњило, крај (заселак) у Иолумиру Јужна Морава, река 540.
575, 596, 626.
Јагњнло, кесто 625. Ваднна Чесма 559.
П|||20С1 ^\/
ИБАР 6?5
Бавноннћн (Горњи и Доњв), заселак Код Бреста, место 648.

у Ибру 531, 538, 575, 650. сГ Казио- Код Букве, место 631.
јевићи. Код Воднце, извор 616.
Каановнкска кметнја 648. Код Врбе, извор 623.
Бааиојевнкн, заселаа у Ибру 575. с(- Бод Гранчице, шуна 630.
Казиовићи. Бод Доње Бвкче, извор 645.
Еалудра, гаселак у Ибру 554, 596, Код Еорнта, извор 628.
623, 624. Вод Радака, лзвор 633.
Ванен, село у Старој Србнји 606. Бод Сирче, иесто 632.
Каменнто Врдо 616. Вод Тоиовића, извор 633.
Каненска, заселак у ИЗру 605, 632, Коаја Глава 597.
636. Козје Стене, брдо 654, 658. сГ. Којзе
Еалењани, заседак у Ибру 566, 620, Стене.
621, 626, 660. Бовје Стране, бидо 529.
Канењача, несто 613. Еовинца, река 526.
Квннла 597. Бојае Стене, брдо 654. с1. Козје Стеае.
Каона, село у Горњем Драгачезу 599. Којзе Стране 657.
Кара-даг 596. Бојиноввћв, заселак у слину Ибра
Кнраћорћев Шанац 597. 575, 616.
Карахан 596. Бокоронац, место 653, 654.
Епраулв, брдо (коса) 643. Волашни, област 599, 600, 646, 647,
Квраула, место 526, 530, 544, 597. 649, 652, 655.
Катуниште, место 565, 596. Еоленка, место 625.
Кацв Св. Саве 621. Болибнште, место 530, 565, 596, 627.
Башнћн, крај (пенат) у Писка&и 596. Еолонрат, место 650.
Кнже 596. Еолубвра, овка 540.
Кпсел>ак 597. ЕоибарЈе, извор 633.
Владенац, извор 645. Еоибарје, место 633.
Елеконац, крај (џенат) у Крушвви- Воиин у Старој Србији 644.
ци 627, Воиарево, село код Крал>ева 561, 599.
Елековац, место 627. Вончулнћк, село у Старој Србији 604
Елековнца у Старој Србији 603,613, 606, 646, 649.
617. Воњска Раван, брдо 654, 663.
Клвсура, несто 598, 614. Воњско, заселав у Ибру 574,597,617
Бљуновнћн, заселак у сливу Ибра 575. Вонаоник, област 527, 571.
Виезкевнћи, ааселак у слнву Ибра Вопаоннк, плаанаа 526, 527, 528, 529,
575, 597. 533, 537, 538, 539, 547, 550, 558, 562,
КниЦ село у Гружи 599. 564, 565, 567, 571, 579, 591, 592, 594,
Бњажевац, варош у Србији 566, 568. 596, 606, 620, 642, 643, 644, 647, 648,
Бобаснце 525, 528. 651, 652. сГ. Соррошв Вег#, Моп-
Еобнда, село у Колашииу 647. ОДпа ае1Г аг#еп1о, Срвбрие Планвие,
Воваоннцк, извор 652. Ћахиш-даг.
Бовачн, ааселак у Ибру 538, 545, 546, Еопилиште, иесто 633.
547, 597. Сорроп1к Вегк 627. с(. Коваоник,
Бовачица 596. Моп1н#па <1е1Гаг#еп1о, Сребрие Пла-
Бод Ввчије, несто 631. пиие.
Код Борнка, извор 652. Сорог!сп 545.
Код Борјанке, несто 631. Воприиинца 598.
Код Бреста, извор 644. Вопчарац 636.
43*
Н70 ГАДОМИР М. И.1МЋ
Корита, иесто 597, 648. Крстац, брдо 597, 661.

Коритнив, плаивпа 564, 633. Крстнћ, иесто 629.
КорнтннЕ, ссло у моравичкох срезу Круг, место 653.
ооб, 640. Крушеввц, варош у Србијн 535, 538,
Корито, село у Старој Србпји 603, 545.
027, »535. Крушев Врх 639, 660.
Корлаће, седо у студеничком срезу Крушевнца, ааседак у Ибру 591, 6<>-~>,
005, 648, 653. 627, 642.
Косовац, брдо 631, 650. Крушевица, место 637.
Косовац, шука 631. Крушевица, село код Краљева 599.
Косово, област (по.ће) 604, 645, 653. Крушевнчкв Рева 538, 629.
Костоаац, 570, 652. Крушчнца, брдо 598, 642.
Косурнкн, ааседак у сливу Ибра 575. Крчаоник, брдо 659.
Котнл>е8ац, ааседав у Нбру 063. Крш 598.
Котлине, несто 644. Кршвњак, брдо 654.
Котловн 598. Куамнчево, седо у Старој Србнјн
Котража, заседвк у Ибру 538, 617, 606.
628, 629. Кукавнцв, врх (брдо) 529, 597, <П4,
КоукЈНк, седо 550. сГ. Кукањ, Кука- 615.
њица. Кукал>, брдо 632.
Кошани, заселак у сднву Ибра 574> Кукан>, иоток (векадашње седо) 550,
Кошарине 030. 551, 050. сГ Коупинк, Кукањица.
Кошарнштс, брдо 654. Кукањнца, поточиК 551, 650. сГ. Ку-
Коштур 640, 641. кањ
Кошутнци 597. Кула, место 596, 637.
Крввнке, седо у Стврој Србији 604, Кулнна, брдо 596, 653, 663.
606, 642. Кулнна, изаор 653.
Крајње Врдо 034. Кундовнкн, арај (пемат) у Годовнћу
Кралево, варошица у Сроајн 529, 535, 614. сГ Горњи Крај.
538, 539, 500, 561, 563, 567, 568, 587, Курпћв, заседак у Ибру 555, 575.
599, 600, 601, 618, 621, 636, 646. 057.
Крал>и, заселак у Ибру 574, 597, 617, Курјвчв, иесто 609.
636. Куршумлија, варошаца у Србији 539.
Крал>ско 597. 020, 031.
Кренни, брдо 014. сГ. Креннн оут. Кутн, брдо 530, 596, 656, 662, 003,
Кремин пут 614. сГ. Кремии. 004.
Кренике, заседак у Ибру 657. Кутн, извор 663.
Кремићсва кметија 657. Кучевски Поток 656.
Кремикска Плаввна 529, 654, 657, Кућани, село у Старој Србији 600.
658. Кукани, седо у ужвчком округу 550-
Крнвача, крај (заседак) у Подуииру Ку1>нште, несто 650.
575, 625. Кучн, одене 656.
Крнвача, место 618. Кучнбара, взвор 618.
Крнжевац, ааселак (крај) у ТЗакову
597, 025. Лвдовнке, зас?лак у Ибру 662. сГ Ла.
Крњин у Старој Србнји 604, 630, 658. довићи, Ладојеаићн.
Крст 597. Лвдојевац 525, 526.
Кретановнца 597. Ладојевиће, ааселак у Ибру 662. с{-
Крстата Вода 597. Ладојеваће, Ладојевићи.
,пЦ|2ес1ћу " ^ л О О З ! С
ИБАР 677
Ладојевики, заседак у Ибру 538, 575. Лучичкн Врх, брдо 658, 659.
с(. Ладоввће, Ладојевнће. Лучнчка Река 635.
Лађа, место 614.
Лаз, брдп 629. Љубић, област 580, 589, 600, 601.
Лав, иесто 629. Љубожир у Херцеговинн 537.
Ланишта, несто 663. Љуљац, село у Старој Србијн 606.
Латннско Гробље 596, 644.
Лачновићн, врај (џеиат) у Бадњу 648. Маглнч, село и развадине града у Ср-
с(. Лзчнојевићв. бвји 525, 526, 532, 534, 535, 544, 546,
Лачнојевини, крај (џемат) у Бадњу 627. с(. МапјгШвсћ.
648. с(. Лачновићи. Маагит 596.
Ледевпце 597. Македоиија, зеиља 598.
Леска, извор 637. Максиновићи, крај (џемат) у Доњој
ЛесЕОкии 636, 637. Брвеннцв 639.
Лесковица 598. Мала Вара, извор 619.
Мала Елисура, поток 639.
Лосвоиице, заседах у Ибру 556, 612.
Мала Рена 526.
Летиште, место 564.
Летннца, несто 564, 596. Малешево, заселак у Ибру 627, 628.
Лешак, село у Старој СрОнји 606. Малн Кои, врх 530.
Лнвада, иесто 613, 629, 631. Малп Поток, извор 628.
Лнвада код Старе Цркве, иесто 634, Мал> 597.
Ливчнне (шуиа) 635. Мвпо-Швсћ, село у Ибру 627. е(. Ма-
Лнлл>ан, село на Косову 540. глнч.
Лиса, брдо 656. Маовина 598.
Лнсина, заседак 551. Марнна Вода, извпр 559.
Лоано 598. Марушики, заселак у сливу Ибра 575.
Лоа&ак 598. Матковска Главица, шума 628.
Мачав 597.
Лојае, иесто (внногради) 648.
Мачиовац 597.
Локва, брдо 533, 534, 538, 615, 628.
Локиа, иесто 629. Мачузкићи, ааседак у слнву Ибра 575.
Локва, шуиа 629. Малешево, село у студеничкои срезу .
Лопар, брдо 651. 605.
Лонатннца, васедак у Ибру 532,538. Мекиннћи, село у Старој Срдији 649.
Лопатннца, река 532. Мелавица, село у Старој Србпјн 604,
Луг, место 640. 645.
Лужннца, крај (џеиат) у Иаклењу Мермер 611. с(. Бела Стена.
637, 638. Металица, место 525, 625, 636.
Мецовача, несто 640.
Лукачине, иесто 636. Мечкаре 597.
Луке, заселак у Ибру 635. Мијушковац, извор 663.
Луке, крај (заселак) у Полумнру 575, МПапо, село 627. с(. Миланџа.
605, 625. Мнланџа, село 627. с(. МПапо.
Луке, иесто 625. Милатковићи, заселак у слнву Ибра
Луконик, заселак у Ибру 554, 598, 575.
636, 637. Милатвовики, село у Горњем Дра-
Лувовички Поток 635, 636. гачеву 599.
Луково, село у Старој Србији 606. Милпвојевача, извор - 643.
Лучица 531. Мнлнћи, заселак у сливу Ибра 575,
Лучнце, заселак у Ибру 659. 605, 613, 619.
|П1(12ес1ћу ^ л О О З ! С
«78 РЛДОМИР м. ИЛИЋ
Мириловац, иесто 618. Њнве, место 635.

Миркова Лииада, (шума) 632.
Мислопо.ке, ааселак у Ибру 645. Обарак, ааселак у Ибру 608, 609, 610.
Мншвр, село у Србвји 540. Обарачкн Поток 608.
Мојстар, у Старој Србији 604, 629. Обла Глава 525.
Моп1акпа ае11> агкеп1о, плапааа 547. Оглавак, иесто 628.
сГ. Копаопвк, Соррошв Вег&, Сре- ОрашЈе, изаор 635.
брао Плакиае, Ћаииш-даг. Ореш, изаор 636.
Морава (око Краљева), област 599. Орловац 643, 645.
Морава, река и област 526, 548, 561, Орлушина 597.
605, 636, 644, 658. Орл»ача 597.
Моравнчкн среа 605, 606, 608, 609, Орд>ун>ан 597.
615, 622, 626, 630, 633, 634, 636, 637, Орннце, ааселак у Ибру 554, 623, 623.
638. 640, 644, 658. Орнице, несто 647.
Морача, област и река 604, 642. Оскоруша 598.
Мтнпела 596. Ослица 597.
Муре, засвлак у Ибру 551, 554, 555, Осоје, иесто 625.
646, 647. ОсоЈе, шума 644.
Мурска ннетнја 646. ОсоЈница 597.
Осредак, шуна 628, 632.
На Брежинама, шуна 609. Оствтија 546, 547, 633. сГ. Оа1ас.а.
Набрштак, несто 633. Оа1ас1а 545. сГ. Остатија.
На Водоиадана, крај (ааселак) у ТЈа- Остракаин, крај (џеиат) у Павдици
кову 625. 642.
На Долу, чесма 614. Остраће, село у Старој Србвји 604,
Неготнн, аарош у Срби.јв 566, 568. 606, 642.
Нера1>а 526.
Острвнца, иесто 644.
Ннслопоље, село у Старој Србојв 606.
Острн Врх, шуиа 629.
Ннш, варош у Србији 537, 566, 568,
Отвчко Врдо, шуиа 623.
586, 642.
Отоманска НнпернЈа 526.
Нова Вврош, варош у Старој Србвји
Отребе, заселак у студеничком срелу
601.
N0-4*1 Вагаг, варош у Старој Србији 605, 620.
627. сГ. Ноан Пазар, Пазар. Отребе, крај (џеиат) у Вреаови 575,
Ноии Пааар, варот у Старој Србијв 611, 612,
535, 538, 539, 573, 599, 600, 604, 610, Отроцн, село код Кралева 600, 646.
611, 613, 629, 641, 643, 645, 649, 655. ОусЦ«, заселак у Ибру 548. с^. УпЉе.
сЕ. Мо\У1 Вагаг, Назар.
Ново Брдо у Старој Србији. сЕ. Иоиа- Павли^ани у Старој Србвја 604,628.
ђегс!а. Павлица, заселак у Ибру 538, 539,
Новопаварскн Свнџан 656. 544, 554, 561, 572, 573, 586, 590, 597,
Новоселн, заселак 550. сГ. Новоши, С40, 641, 642. сГ. Палавиџа.
Ноао Село. Павлнца, котлива 557, 560.
Новосмн, ааселак 55°. сГ. Новосели, Но- Павлица, река 532, 657, 658.
во Село. Пввлнца, дрква 541, 642, 643.
Ново Село, заселак у Ибру 551.650. Павличка киетпја 642.
сС Ноаосела, Новосми. Пввар, варош у Старој Србнјн 537,
Новоселска кметнја 650. 65(5. сГ. Ко-дг! Нагаг, Нови Паззр.
КопађегЛа 545. сГ. Ново Лрдо. Пааарпштс, иесто 544, 545.
оЉесИзу Ч л О О З ^ С
ИБАР 679
ПазарсЕН Санџак 552, 603. с?. Ноао- Плавцн, заседак у Ибру 663.
иазарски Санџак. Плаваоница, поток 547, 559, 596. 638.
Пајнно Преело 526, 559. Плана, ааседак у Ибру 584, 537, 538,
Паклење, заселак у Ибру 635, 637. 544, 545, 546, 547. сГ Р1апа.
Палавнџа, ааселак у Ибру 641. с(. Плвна, речица 545.
Цавдица. Р1апа 545. сГ. Пдааа.
Лалеж, ааседак у Ибру 573, 617, 618, Плаиојевнћи, крај (џеиат) у Угаћу
659. 614.
Паловнна, несто 636. Плешнв. заседак у Шру 627, 655, 656.
Палевштвца, заселак у Ибру 652,654. сГ. Ро11ав1.
Паметнна, крај (џеиат) у Крушевнци Плешинсва кметнја 655.
627. Плешннсва Реха 656.
Пантовац, извор 637. Плешнисвн Поток 655.
Пантовнћн, крај (џенат) у Крушеав- Плочв, несто 633.
ци 627. Плаков Шанац 597.
Папратњацн, иесто 664. Плевле, варош у Старој Србијн 537,
Панул>н 598. 601.
Пареовнца 598. Побрће, заседак у Ибру 555, 574, 598,
ПареснЈа, село у Старој Србијн 606. 685, 636.
Парлог, мосто 625. Побрће, иесто 653.
Пасулиште 531. Побрћска вметиЈа 635.
Наћ&рта, крај (ааседак) у Полуииру Побрћскн Поток 635, 036. 037.
625. Погребина, брдо 054, 657.
Паћарша, иоток 532, 598, 626. Подбање, крај (џемат) у Брезоаи 611.
Пауновнћн, крај (џенат) у Ушћу 614. Под Вуввом, иааор 652.
Пачаврићи, крај (ааседак) у Ђалозу Под Високим Брдом, взаор 632.
575, 625. Под Главвцом, аосто 628.
Пачарада 598. Под ДеЈовнћсвож Кућож, иавор 634.
Пејни-до, место 035. Под Дрвжовићсвнм Брдом 644.
Пеиде, црај (џенат) у Бввнћииа 633. Подибар, обдаст 527, 599.
Иервенек, ааседак у Ибру 643. сГ. Под Еовачнцом, иесто 614,
Браеиик, Пврауник, Рге^ешк Подосојцн, крај (џеиат) у Крушевицв
Перуннка, место 598, 614. 627.
Петлово Брдо 597. Под Погребнном, шума 653.
Петрова, несто 611. Подреа, крај (џенат) у Ушћу 615.
Петрова Лнвада 661. Подрнње, обдаст 601.
Петрова Црква 612. Под Селом, извор 623.
Петровнца, несто 633. Под Шарама, извор 631.
Нећ, аарош у Старој Србији 535, 640. Полннле, обдаст 577, 601.
Пећннски Потон, 639. Ро11ав1, заседак у Ибру 627. с{. Лде-
Пињаж-дол 598. шин.
Пиочевнна, несто 613. Ро11ош1г, знселак у Ибру 626. с(. По-
Пнрауннв, ааседак у Ибру 641, 643. доу-мнр, Подунар.
сГ. Брвекик, Первеиек, Ргечгешк. Полоу-мнр, заседак у Ибру 548. сГ. Ро1-
Писвавнце, несто 625. 1оппг, Подуиар.
Пискања, заседак у Ибру 532, 555, Полумнр, заседак у Нбру 531, 532,
636, 057, 660. 548, 549, 554, 575, 577.597, 625, 626.
Пискањска кметија 057. с{. РоПоппг, Подоу-мнр.
Пнскањски општнна 550. Нолунирскн кметија 025.
о&ес! ћу \ Ј
ш
ч ►_
вв а а в в в в в вв Ч и I в в в ев еа в вавв О-
V
а ш 9 Ш
« а ■=
»
Ш
■е ■«
е е
о _
Ф е
л -е
е
Н 0-2
II У ^<_- 5-
ф! _1 _1
со ■ ■
» Ј . ©\
■в -.
ф ф
2 "«
2 >
* 2
_ - III е
е е е - н ■ о- е е е р
►Ј 3 н е е _ » ■ * е
» н е »_ _И Јх- » в
-"."
■в ■_ -« __
00
о
И, 3
[ИК,
■ ___.
626.
авл
Ф а Ј- ш _•&■ ■о • ш Ја
мес
2 в*
Н -
* о
п н
■ _
Ј - ЈВ
^
_ Ј"
8"! « ш5 *■ Ф
-
II!
Ф Р ■ с, *
-° Ф Ј_
■
К * 2 «
и »
ц °
I! __ *" * Г" 8 *• ° •_
1
М С_
?' о -5 . . -' «•
10
_ | § ; Вр 09
!:»»«•
2 «2- _ - „н б _ о 2
в : ^ = ■о _? Ј сг, _
►. ►.
1=) 3 4
ч
3» и Н „ »
о о н ■ 5 о ^ О ^ ОI _т ^ 1 _},
• о •«* о
«■5
О-
—_ с
с
со 1 - '
II "8 в •_ о 5.
г 5 __ <?
V. «■
__.•§
о> о
&_ _ «
!П
Ј-
оо _:
_ *- •а
_? _-
«1 о. С.
& •_
* ?■ _ <_. •о
■ р
С-1 0» о. о.
о о
1»? Сл •о с; с«
•.
_ «•'
- 2
л <
9? «
II -"_
1
11|
»
гп Ј -
81."-1
-
О Ч
-" _.
-
ОЈ •»
о "Ј 5
* _ н
- •_ е
35 _
10 -
_,
(ТЈ
I
И
1
»
-ф
?!
н
Н III
II
1» II! 0 _ в
и и
•_ •«
- _
ф «
ОЈ еп
КЈ
00 _>о
_*
Г.
■
л
■ е
__
*-,
_ _ •
_и
•_
*• _г з - о>
* ?»
-
__1
►.
_ в
? б *е 25_ -
е е
- В = _
ћ_
• _ _ б 3 - Ј - -ео зе-
9. ■
Р1 И
_ » ео ео
о и
1_
н Ч М
Ф е
з-
_ _ оо сл и_ »
05
_
0 5 «<1
"-■ С".
СО №
о> СЛ
"-• о_
00 4.
с : сл
■-- ОЈ
_> 0 1
5.11
Зб
~Ј _
_. е
-
Сл Ф
-. » ш
В
С,<_
2 - *
- " __
СЈ ^
Ч Ч
*
ео
Ј"
о
А
ф
Л
И
н ш
III «8 •-< « <
►_ * «
«
» ■
ВЈ дд
- _
Ј"
_Ђ
° с-
« _§
аа
е• ._
<?
8 I
I В _3 -,
| со ^з о: « — Ф
"• о> с» •о с\ м
0 8: О!
8' _ •о
'•<
о
се
►_ -в
О- хз •в
•^
о 1 1 « __
» а
С
ев
ОЗ
■*■
- _< ев
а01 !
~__- а ел т ^) со % 2 % •в
?•' оа 55
5, _ Ј «П
св
О- !» ГГ •о
* - - ►— О' -_Ј §
рџ' _>
I . 00 о
С/1
_• »1
—1
Р
ИБАР 681
Рашка, неквдашња земл>а 598, 599. Сввово, .часелак у Ибру 554, 621.
Рашна, река 532, 535, 601, 654, 655. Сввоаска кметиЈа 621.
Рвати, звселак у Ибру 554, 555, 573, Савовска Река 621, 622, 623.
596, 632, 643, 646. Сахокои, место 546, 596.
Рватска кметнја 643. Самоковска Река 528, 547, 654.
Риацка, ссло у Старој СрЗији 606. СараЈево, варош у Босни 568.
Рева, заселак у студеинчком срезу Сарачевиц, место 653.
538, 549, 605, 617. Саси, заселак у Нбру 546, 547, 596,
Рока, крај (џемат) у Брвеиику 611. 662, 663, 661.
Рска, место 063. Саставцп 630.
Река, речицв 618. Сашкн Потов 663.
Репиште, место 643. Св. Богородмца, црква у Ибру 550,
Ренух, плввинв 648. сС. Репушки Ко- 575.
паоник. Св. Нвкола у Топлицк 575.
Репушкн Копаоник, шаиниа 592, Свиланово, село у Стврој Србвјв 606.
648. с{. Репух. Свињарац, несто 614.
Ресник, брдо 650. Себимнљско Врдо 654.
Ржана, заселак у Ибру 623, 634. Седлатица, место 635.
Ржанска Раван 635. Селаште, звселвк у Ибру 624.
Ржншта 622. Селнште, крвј (демат) Ушћа 614.
Ркбница, река 525. Селиште, несто 544, 546, 550. 551,
Рабннца у Старој Србији 604, 615. 596, 639, 640, 650, 652, 653.
Ријекв, ааселак у Ибру 663. Сел>ацн, крај (џемат) у Врху 618.
Рнково, село у Стврој Србији 604, Семетеш, звселвк у Ибру 533, 647, 648.
640. Семстешио Јеаеро 647.
Рил>ин-до, заселвк у Ибру 554, 634. Семетешка киетија 647.
Рпљнндолскп Поток 634. Сснстешвн Поток 647.
Рихањски Потов 638. Сенокос, поток 651.
Ровнне, село у Стврој Србији 604,612. Сенци, ?аселак у Ибру 5б4, 602, 617.
Ројчнкн, заселвк у слвву Ибра 575. Сивска Стенн 608,618. сГ. Сура Стеиа.
Росно, место 634. Снжњак 598.
Росул.а, место 643. Снмнчиште, село у Стврој Србији 606.
Ртдине 649. СЈеница, вврош у Стврој Србији 537,
Рудиште, мссто 546, 633. 003, 622.
Руднвв б35, 539, 545. Скела 597.
Рудинца, село иод Копвоником 534, Склапннце, несто 584, 610.
539, 551, 561, 596. Скугуровнца 598.
Рудпнчка Река 532, 551. Слатииа, иесто 597, 641.
Рудиичкв овруг 548. Слепачко Врдо 597.
Рудно, село 538, 546, 596, 627, 638. Слепчево 597.
сГ. Ки<1по. Смедерево, варош у Србијв 535.
Кнопо, село 627. сС. Рудно. Смрв, врх 635, 636.
Рудњав 546, 547, 596. Соколовица 597.
Рупе 596. Соколов Врш, место 614.
Рунчпне, место 637. Сокол>а 597.
Сокоља Рева 525.
Саборнште 596. Солвоце, место 613.
Сааанв Трпеаа 525. Сочаница, село у Старој Србији 604,
Савинн Лонцн 531. 606, 642.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
68? РЛЛОМИР М. ИЛИЋ
Сочанци, врај (пемат) у Павдицн 642. Столови, плампна 525, 538.

Спасоиац, место 643. СтФу-дмиц«, река548,549. сГ. Студениоа.
СрбиЈа, земља 523, 525, 526, 527, 530, Стража 597.
531, 534, 548, 549, 558, 563, 568, 573, Стражиште 525.
576, 578, 598, 599, 600, 601, 602, 603, Страна, место 628.
605, 656. Стричевац, извор 627.
Сребрнац, врх 546, 547, 596. Стрнац, несто 610, 618.
Сребрне Плаинне 547. сГ. Копаоник, Стрмоглавица, крај (заселак) у Ха-
Соррошд Вег?, Моп1арта <1в1Гагееп1о, кову 625.
Ћаииш-даг. Стрмоглавице, место 637.
Сребрнвца 545. Стрн, село у Старој Србијн 606.
Средњак, несто 636. Стубао, извор 642.
Средњн Ибар, област 601. Стублнна, иввор 628, 631.
Средоввца, брдо, 657. Студена, извор 597, 642.
Сретеж, врај (ааселак) у Ђакову 625. Студева Вода, азвор 629.
Сретење, црква 615. Студеница, манастир у Ибру 534,537,
Срђеаац, брдо 653. 538, 541, 542, 543, 548, 549, 566, 567.
СрвЈенча, ааселак у Ибру 572, 591, 575, 584, 586, 597, 599, 600, 608, 610,
596, 627, 628. 612, 614, 615, 617, 621, 631, 636, 650,
Срњачв 530. 660. с(. 8(и<1ешса.
Стајнште, место 614. 81нДеа1са, маиастир у Ибру 621.
Сталак, село (рвзналиие града) у Ср- Студеница, област 527, 549, 579.
бијц 535. Студеиица, река 526, 529, 530, 532,
Станвовина, мвсто 637. 533, 535, 545, 549, 556, 601, 608, 612,
Становвште, место 628. 613,614, 620, 621, 623. сГ. СтФгдтнч*-
Стапарв, село у ужвчком округу 584. Студеничкв ерев 605, 609, 610. 613,
Стара Вртешва, место 616. 619, 626, 627, 628, 632, 633, 634, 638,
Стара Борвта, иввор 637. 639, 642, 643, 648.
Стара Бу1>в, крај (џемат) у Гобељн Ступнвв 639.
618. Ступањ, брдо 661.
Стара СрбвЈа, вемл,а 594, 603, 604, Ступње, село у Жуии 646.
606, 610, 611, 612, 613, 615, 616, 617, Сувогуае, место 613.
619, 621, 623, 627, 628, 629, 630, 632, Сува Руда 596.
635, 637, 638, 639, 640, 641, 642, 643, Суво Рудвште, врх 526, 528, 529,
644, 645, 646, 648, 649, 651, 653, 654, 547, 551, 570, 591, 596, 651.
655, 657, 658, 659, 660, 661, 664. Суморовац, несто 637.
Стара Црква, несто 541. Супње, село у Старој Србија 606.
Старача, извор 644. Сура Стена 608, 618. сГ. Сивска Стена.
Старе Кукетине, место 641.
Старн Влах,област 538, 552, 600, 601, Тадење, заселак у Ибру 555, 558,574,
606, 639, 641, 643. сГ. ИстарнФлак. 584, 585, 605, 616, 633, 659.
Старо Паклење, крај (џемат) у Па- Тадењсва кметија 616, 617.
клењу 637. Тамнв До 637.
Старо Село, крај (заселак) у Полу- Татар 636.
мнру 575, 625, 626. Татар Врдо, место 637.
Старо Село, место 544, 610, 013, 625, Татар Вода. 637.
635, 636, 644, 646. Тењково, село у Старој СрОнјн 60«!
Старчевнца, шума 653. Тепечи 597.
Ото 538. Тнпа, мссто 614.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
11БЛР 633
Тлачина звседак у Ибру 574, 663. Ухичкн округ 550, 584.

ТОМОВНБН, крај (џемат) у Бинићина У ЗариБИна, шунв 630.
633. У Ерчеввнн, шума 623.
Топлик, извор 628, 652. Улица, извор 627.
Тоилнца, област 526,537,538, 575,617. Улнца, несто 627.
Топлнца, река 541. У Налои Плаидншту, нзвор 616.
Точак, чесма 609. У Оеоју, место 631.
Точурак, извор 650. У Осоју, шума 631.
Трговиште, село у Старој Србнји 537, У Осредку, иввор 616.
. 545. У Падинииа, место 632.
Требиње, вврош у Херцеговнни 537. У Потоку, извор 629.
Требике, село у Старој Србијв 606. У Потоку, арвј (џемат) у Крушевнци
Тгер(е 545. сГ. Трспча. 627.
Трепча, село 545, 547. сГ. Тгер*е. У Равнн, мвсто 628, 632.
Трештенац 628, 632. У Рецн, врај (џемвт) у Крушевици 627.
Трнава, заселак у Ибру 538, 555, 654. У Реци, место 631.
Трнавска кнетнја 654. Уснље, село у морввичком среву 606,
Трнавскн Река 654. 608, 621.
Трњаци, крвј (заседак) у Полумнру У Сред Села, извор 619.
575, 625, 626. УшБанекц кметнјн, 614.
Трњаци, место 615. Уш&аиско Пол>е 614.
Трснја, брдо 657. УшКе, заселвк у Ибру 531, 532, 533,
Трсно, крај (џемат) у Боровцинв 619. 538, 548, 549, 554, 566, 572, 573, 577,
Туново, село у Старој Србнји 606. 597, 605, 614, 615, 617, 628, 630. с{.
Турскн, вемља 530. Оус*|.
Турско Гувно, место 631. Угаке, котлина 557, 560, 561, 590.
ТушимАа, село у Стврој Србвји 604,
606, 629, 632, 644, 654. Фоча у Херцеговнмн 537.
11ави 596. Херцеговвна, земл>в 552, 598, 600,

<
Ћммпш-даг, иданинв 547. сГ. Сорропј^ 601, 603, 605, 615.
ВегЈ, Конаоник, Моп1в#па ае1Г нг- Хилаидар, мвнастир у Светој Гори
#еп1о, Сребрне Планнве. 550, 551, 652.
Ћолнје, мссто 543. Хр4ф1 550. сГ. Храшће.
Ћелије, поток 614. Храшве 550. сГ. Хрдцн.
Ћелин, нзвор 653.
Царнград, вврош у Турској 641, 643. •
У Ворју, место 628. Царина, крвј (џемвт) у Врху 618.
У Боровцнма, извор 619. Царина, место 545, 546.
У Врду, место 628, 632. Цветовац, извор 633.
Увале, место 614. Цеовнне, место 545, 547, 596. сГ. Цо-
У Великом Полу, извор 644, вишта.
У Гплоас^и, шунв 630. Церово, заселвк у Ибру 556.
У Глоговаку, место 629. Цеста, место 608.
Углари 597. Сгегша, цдвнниа 627. сГ. Чемерно.
Угл>евинс, крај (џемат) у Побрћу 636. Цовишта, место 547. сГ. Цеовине.
У Гњивцу, шума 630. Црепуљннк 597.
У Долу, место 631. Црешњак, пзвор 643.
Ужице, варош у Србијп 566, 567, 601- Црквииа, несто 541.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
684 РАДОМИР М. ИЛИТ.
Црквнна, раззалииа 661. Џиноиско Гробд« 625.

Цркпаште, место 541, 597.
Црна Гора, земла 603, 604, 616, 622, Шааиц, било (брдо) 529,530, 597, 645,
625, 638, 642, 644, 649, 654, 656, 658, 656.
659. 660, 661. Шанац, место 544.
Црни Врх 640, 641, 655, 663. Шаптовикн, арај (заседав) у Врање-
Црногорсва Брда 598, 600, 601. ву 575, 610.
Црнчево, село у Старој Србнји 608, Шаран, место 632.
640. Шаре, коса 631.
Шаре, место 630.
Чајетина, заселак у Нб]>у 550, 551, Шароње, село у Старој Срблја 606.
558, 570. 571. 573, 5Ј4. 591, 598, 651, Шарпељ, заселак у Ибру 555, 608,
652. с{. Чдгетмм. 626. 651.
Члетнм, заседав 550. с.{. Чајетина. Шарпел>, врај (заселак) Шариела 651.
Чајетнна златиборсха 550. Шарпелска вметнја 651.
Чалија, иесто 643. Шашево, брдо 659.
Чачак, варош у Србији 560, 587. Шевар 598.
Ченерно, олаинна 526, 527, 530, 544, Шекулар, село у Старој Србвјн 603.
559, 562,564,565.622, 627. сГ. Сгегша. 608, 625.
Черење, заселак у Ибру 555, 660. Шербутнн, место 614.
Черење, храј (џенат) у Черењу 660. Шнбонн 598.
Чесма код Јавора 608. Шнпачина, заседак у ИСру 550, 551,
Чесна на Брсту 559. 571. 591, 605,643. сГ. Шнпаадо, Шн-
Чесма у Доланн 610. ПкЧИгС.
Чесинца, извор 622. Швпачно, заселак 550. с(. Шнпачииа,

Чечнна, село у моравичкон срезу 605, Шнпкчнш.
615, 616, 621, 626, 630, 634. 637, 644, Шнлкчии>, заселаа 550. с{. Шниачнна.
658. Шипачно.
Чешљарн, заселак у Иг>ру 597, 631. Шнровн До 636.
Чнбуковац, село код Краљева 599,618. Шл>акн>а 546, 596.
Читлук, заселак и Ибру 574, 641. Шл»акњвште, место 545, 546.
Чпчино Врдо 627. Штавица, село у рудиичком округу
Чомаге, заселак у Ибру 652, 654. 548, 549.
Чопур, извор 648. Штаввица, дивада 548, 549. сГ. Шм-
Чорбики, крај (џемат) у Градцу 629. ННЦ4.
Чорбикско Пол>е, место 629. Штавница, место 618.
Чукара, брдо 647, 658. Штмннц«! лнаада 548, 549. сГ. Штав-
Чукара, несто 629. ница.
Чукарниа 636. Шумадпја, ооласт 566, 600.
Чуиино Гробле, 653. Шумарско Врдо 661.
Чупввнце, васелак у Ибру 638, 659. Шумарцн, врај (џемат) у Вареау 598,
661.
Цанија, несто 596, 628. Шумник, заседак у Ибру 598, 660.
Џепска Река 550. Шутаноипна, воселах у Ибру 652, 653.
Џепе, заселах 551. Шутановвна, извор 653.
П|||20С1 [IV ^Ј
ИВА.Р 685
в) преглед породичних и осталих превимена.

Аксентнјевићи у Боровићу 602. Беочвни у Горњим Казиовићииа 049.
Аксентнјевићи у Кремићима 658. Внннћи у Подумиру (Горњи Доловн)
Аксентпјевићи у Ријеци 663. сГ. Пе- 625.
тронићи. Бнорац Симо у Камењанимд 621.
Аксовнћн у Зареву 630. с(. Вујаици, Виорцн у Белој Стени 660.
"Боровнћи, Милааићи, Николићи. Бићелцн у Чбрељу 555, 660 сГ. Ми-
Алексићи у Бањн 653. сГ. Прибојцн. ладииовнћн.
Алексићи у Боровцииа (Трс ;о) 619. БлигоЈевнћи у Дворитту 656.
сГ. Васнл>ввићи, Пашнћи. Влагојевнћи у Полумвру (Луке) 625,
Алекеићн у Клнсури 62'. 026.
Алекснћн у Растишту 624. Блаагврићи у Јарнњу (Горње Јари
Андријаннћи у Горњој Брвеимци 639. ње) 051.
АндриЈанм&и у Доњој Врвеници 639. Богавци у Понорима 554. 002.
Апдрићи у Бадевцу 658. Богдановићи у Чомагама 054. сГ. Бо-
Аидровнћк у Вареву 601. гвтићи, Пги.атовићи, Павловнћп, Рат-
Ариаучнћи у Жедеаници 617. сГ. Но- коиићи.
ваиовићи. Богојевићн у Доцу 608.
АрсеииЈевићн, у Тадењу 616. Богојеиићн у Ђакову 625.
Арсићи у Радошићнна 046. сГ. Јолдо- Богојсвнћи у Кремићимв 658.
вићи. БогоЈсвнћи у Обарку 009, 610. с(.
Арсовићи у Градцу 629. Луковвћи. Маркоиићи.
Арсовићи у Мурама 647. сГ. Краго- Бодин 510.
вићи. Божић у Паклењу 038.
Архнепиекоп Данило 542. Божнћн у Гобељи 018. сГ. Сиаовићи.
Ллнмовићи у Рватиха 044. Божкћи у Полумнру (Паћарша) 626.
БоЈоввћн у Беоцима 640.
Балтићи у Бррзови 602, 611. Војовнћн у Горњој Брвеници 639.
Валтнћн у Рајин-долу 612. Воровићани у Главочу 023.
Валтићи у Засаду 620. Вошковићн у Крушевици (Више По-
Балтићк у Риљии-доду 034. сГ. Дејо- л>а) 027.
вићи.
'Бошковнћи у Крушевици (Подосојци)
Бановићи у Радошаћима 040.
027.
Барловн у Гуштсрицама 554, 613.
Бирловн у Сењцима 554, 002, 617. сГ. Бошкоанћн у Сријемчн 028.
Павловићн. Бројачевићн у Трнвви 055.
Варуџићн у Градцу 554, 629. сЈ. Јо- Вубаје у Грабовику 554, 034.
паиовићи. ВубаЈе у Трнави 555. с(. Бубајићи.
Бачанн у Чајетини 570, 652. БубаЈнћи у Трвави 055. сГ. Бубајс.
Бачку.&е у Доцу 554, 608. Бубреговићи у Градцу 629.
Бачкуле у Калудри 554, 023. Букаре у Рид>ин-долу 554, 634,
Ваштани у Брвеиику 554, 641. Вукуннре у Поиорима ,554, 522.
Бежанцн у Павлнци 554, 642. сГ. Бел- Бурмаак 590.
чевићи.
Белобрковнћи у Драганићу 055. Васпл>евићп у Боровцима (Трсно) 619.
Белчевнћи у Градцу 030. сГ. Чорбићи. сГ. Алексићи. Пашићи.
Бедчепићи у Павлици 642. сГ. Беханци. Ватвловнћн у Јарињу (Горње Јари-
Белаци у Побрђу 635, 636. ње) 051.
|П|(12ес1 ћ/ \ Ј оо^1е
686 РАДОМНР М ИЛИЋ
Величновики у Бечварима 632. сС. Галцн у Мурама 554, 646. сГ. Дазаре-
Медари, Миновићи. Пероввћи, Пе- вићи, Марнћн, Стајнћи н Ћедовнћи.
тровићи. Гаре у Гдавочу 554, 623.
Вељковики у Вааи 653. сС Ђековићи, Гаре у Ориицана 554, 622.
Ђоровићи, Котураиовићи, Матрови- Гаре у Полумнру (Стпро Седо) 554.
ћи, Пајовићи. 626.
Вељовићи у Брвеиику 641. Гвоиденовнки у Доњој Брвеинцн 639.
Вељовнки у Радошићина 645. сГ. Ра- с(. Митровићи.
дојковићи. Гвовденовнћп у Триави 654. сГ. Ста-
Вељовики у Рватима 644, 645. нишићи, Чуповићи.
Веселниовики у Паљевштнци 654. Гнмовикн у Баљевцу 658.
Весовнки у Доњем Грвдцу 632. сС. Главчики у До&ој Брвеници 639.
Пикодићи. Гдишовнкн у Кремићима 658.
Врљанцн у Гуштерицаиа 554, 613. Глувчевнкн у Рватнма 644.
Вранчнки у Курићима 657. Головикн у Жпжавцкна 659.
Вриднкн у Бииићииа 554, 633. Гољовићн у Тадењу 616, 659.
Вујанцн у Бороваку 660. Госпаннки у Падежу 619.
Вујанци у Гостирадићмма 639. Грачанцн у Поиорима 622.
Вујанцн у Зареву 574, 630, 660. сГ. Гркајцн у Пис&ањи 555, 657.
Аксовпћи, Ђоровићи, Мидакићи, Ни- Грковнкн у Горв>им Казиовнћима 649.
колићи.
Вујанцн у Паклењу 637, 638. Даињановнћи у Дворишту 632. с(.
Вујнкн у Пакдењу (Старо Пакдење) Мидоваиовићн.
637. Даннчикн у Ржани 634.
Вујовнкн у Боровцпма 619. Дејовики у Ридшн-доду 634. сГ. Бад-
Вујовики у Павдици 642. тићи.
Вукајловикн у Подумиру (Паћарша)
Демировнћн у Ведежу 654. сГ. Левнћк,
626. Чодовићи.
Вукан, жупан 540. Деспотовнћн у Рватима 644. с{. Дра-
Вукикевикн у Ушћу (Селшпте) 614, жовићи.
615. Дивдаревнк у Бањи 653.
Вукмировнкн у Поцесју 643. Днадаревикн у Кордаћу 653.
Вуковнк "Бурће 535. Дошл>аковикн у Драганићу 655. сГ.
Вувовики у Семетешу 648. Савићи.
Вуновики у Череау 660. Драгојлоанк Обрад 550. сГ. Драго-
Вукосављевикн у Засаду 620.
дајдић, Драгосдадић.
Вулоннки у Градцу 630.
Драгојловик у Дољанима 617.
Вучетикн у Ведежу 654.
Драгојловикн у Врху (Долина) 618.
Вучетнки у Драганићу 655.
Драгојловнкн у Јаран-доду 659.
Вучетнкн у Курићима 657.
Драгојловнкн у Падежу 619.
Вучнкгвики у Пмддци 642.
Драгојловнкн у Чупавнцажа 638.
Вучковнкн у'Дворишту 656.
Драголајлнк Обрад 550. сГ. Драгој-
Вучновнкн у Жељезаици 617.
дадић, Драгосдвдић.
Вучковићн у Семетешу 647.
Драгослалик Обрад 550. сГ. Драгој-
ладић, Драгодајдић.
Гагрнце у Жељезници 554, 617. Драгутнн, краљ 542, 630.
Гвјтановнкн у Беоцима 640. сГ. Сте- Дрижовнкн у Боровцима 619.
вановићи. Дражовнки у Брањеву 611.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ИВАР 687
Дражовићи у Рввтнмв 644. сГ. Деспо- Еровићи у Главочу 623.

товићи. Ерци у Ушћу (Пауновићи) 615. сГ. Па-
Дрвжовнћн у Ушћу (Кремии) 614,615. Јновићи.
Дугалић Аидрија у Врвњеву 559, 580.
Дугалнћн у Бревови (Долови) 612. ЗВивковићн у Бииићимв 633.
Дугалнћи у Вареву 661. ЗКнвиовићи у Брезоаи (Избицв) 611.
Дугалићи у Врвњеву 574, 602, 610, ЗКивковићн у Новом Седу 551, 650.
611, 660, 661.
Дугалићи у Годовићу 574, 614. Зврнбаловнћи у Радошићима551,574.
Дугалнћи у Доцу (Цеста) 574, 608. 646.
Дугалићн у Крадима 617. Зврмбаловнћн у Рватимв 554, 644.
Дугалићн у Побрћу (Угљевиие) 574, Здравковићн у Јабданоаику 635. с*.
Мвтовићи.
636.
Здравковнћи у Подумнру (Трњаци)
Дугалићи у Тадењу 574, 616.
626.
Дугалићи у Ушћу (Кремип) 614, 615.
Зечевнћн у Доњин Казновнћимв 649.
Дугалнћи у Шумлику 660.
Златићн у Обврку 609.
Дуловнћи у Ђвнову 625. сС Квровићн,
Златнћн у Поиоринв 622.
Павдовићи, Чуљовићи.
Зојићн у Савову 554, 621.
Ђеконићн у Бањи 653. с^. Велловићи, Игв>атовићи у Чомагама 654. с&. Бо-
Ђоровићи, Котурвиовићи, Митровићи, гатићи, Богдвиовићи, Пввдовићи, Рат-
Пвјовићи. ковићи.
Ђоконићн у Жнжавцииа 659. Илнћн у Ладојсвићу 663.
Ђоковнћи у Сасинв 664. Илнћн у Лучицвма 659.
Ђоловићи у Свсина 664. сС Јовковићи.
Ђорћевићи у Горњим Казиовићина Јаковленнћн у Брвеиику 641.
649. Јаковлевнћн у Кремићима 658.
Ђорћевићи у Котиљевцу 663. Јанићн у Рввтимв 644.
Ђорћевићн у Мурама 646. Јанковићи у Пдешииу 655.
Ђорћевнћи у Поцесју 643. Јаношевнћн у Доњем Јирињу 651.
Ђорићи у Брезови (Борика) 611. Јвн>овнћи у Крушевици (У Реци) 627.
Ђорићи у Брсаови (Отребе) 612. Јааовићн у Чешдаримв 631.
Ђоровићи у Бањи 653. сГ. Ведковићи, Јаеинћи у Пнсквњи 657.
Ђековићи, Котуравовићи, Митрови- Јаснићн у Черењу 660.
ћи, Пвјовићи. Јасннћи у Шуниику 660.
Ђоровнћн у Зареву 630. с7. Аксовићи, Јашовнћн у Вареву 661.
Вујввци, Мидакићи, Николлћи. Јевћнћи у Радошићимв 645.
Ђоровнћи у Навдици 640, 642. сГ. Мо- Јеленковићн у Ввреву 661.
јовићи. Јемуовнћн у Грачевиивна 637.
Ђуронићн у Беоцима 640. Јемуовнћн у Јаран-доду 659.
Ђуровнћн у Радошићина 645. Јемуовићи у Луковику 636, 637.
Јовановнћн у Градцу 629. с(. Бару-
Еклнћи у Пвклењу (Ствро Пакдење) џићи.
637. Јонановићн у Жедезиици 617.
Ердоглнје у Бивпћина 633. сС Мда- Јованоннћи у Рвдошићнма 645.
ћовнћи. Јовановнћи у Сенетешу 647. с{. Се-
Ердоглије у жнчкон срезу 616. куднћн.
Ердоглије, замрда породицв у Таде- Јовановнћн у Сријенчн 628.
њу 616. Јовичевнћи у Баљевцу 658.
П|||20С1 [IV ^ Ј
688 1'АДОМИР М. ИЛ11Ћ
Јовичнћи у Селишту 624. сГ. Нввло- Еотурановићи у Бањи 653. сГ. Вељ-
впћи. ковићв, Ђековићи, Ђороввћи, Митро-
Јовковићи у Свсина 064. с{. "Боло- вићн, Пајовићн.
ввћп. Еотуровнћи у Лукама 635.
Јововнћи у Добрчину 653. Кошани у Грачевинана 637.
Јојнћн у Полумиру (Луке) 625, 626. Бошани у Полумнру (Јагњило) 626.
Јоковпћи у Крушевнци (Паметииа) Кошннм у Полунвру (Старо Селој 626.
627. Кошаии у Полумиру (Трњаци) 626.
Јоковпћи у Курићима 657. Бошинц у Рватнма 614.
Јолдонићи у Врху 599. Бошаии у Тадењу 574, 602, 610.
Јолдовићи у Радошићнма 646. сГ. Ар- Еошннпи Паун у Тадењу 584, 585.
Брагонкћи у Мурама 555, 647. сГ.
снћи. Арсовићи.
Јочовићи у Иавлици 642. сГ. Остра- Криљнца Јслена 542, 543, 630.
ћанп. Красојевнћи у Мнслопољу 645.
Ерстовнћн у Доњем Власову 661.
Еараћорће 601. сГ. Ге1гоуј6 беогриа. Крушевци у Семетегау 648.
Еарвџе у Бадњу 648. сГ. Лачиовнћв. Крце у Ушћу (Пауновићи) 554, 614,
Баровићи у ТЗакову 625. сГ. Дуловвћи, 615.
Павловићи, Чуљовићи. Куамановићи у Доњем Јарињу' 651.
Каровићи у Курићима 657. Бузмановићн у Мурама 646. сГ. II а-
Кашнћи у Писка&и 554, 555, 657. јевићи.
Кнр Василије 543. Еузуновнћи у Лесковвцама 612.
Кир Динило 550. Булнве у Бањској 555, 656.
Клечаци у Градпу 554. 630. сГ. Радо- Кундоиићи у Годовићу 614.
ваиовићн. Бурандићи у Трвавн 655.
Енежевпћн у Ивању 662. сГ. Марко- Бутлачићи у Плешину 655.
вићи, Милнћевнћи, Радоспвљевићи. Кучонићи у Плешииу 555, 655.
Кнегиња Милнца 550.
Бнежевићн у Поцесју 643. Ладолежи у Градцу 554, 629.
Кнежевпћи у Рватима 644. Лаваревићи у Мурама 646. сГ. Гаљци,
Бовачевпћн у Беоцима 640. Марнћи Спајићв в Иедовнћн.
Ковачевићи у Врху (Догања) 618. Лаваренић Стеван 527, 535, 549, 550.
Ковачевнћн у Врху (Сел.аци) 618. Лазнћи у Поцесју 643.
Коиачевнћи, нзумрлаиородпца уГор- Лааовићн у Калудрн 623.
њем Власову. Лааовнћп у Раствшту 624.
Ковачевићи у Кремићпма 658. Лачновићи у Бадњу 648. сГ. Карзџе.
Ковачевићн у Полумнру (Луке) 625, Лекићи у Велеху 654. сГ. Деиировпћи,
626. Чоловићи.
Еолареннћи у Радошнћина 646. Лесандрнћн у Жељезннци 617.
Боларевнћи у Рватвма 644. Лешевнћн у Горњни Казвовићима 64'Ј.
Коларовићи у Доњој Брвеници 639. Лешевићи у Доњнм Казновићнма 649.
Колашвицн уДоњин Казновићима649. Луковићи у Обарку 609. сГ. Богоје-
Колншинци у Чајетини 652. сГ. Пе- вићи.
троввћв. Лукоинћи у Раствшту 624.
Коловићн у Радочевцима 631. сГ. Ме- Л>убичнћи у Бвнићима 633.
дароввћи, Спаловићи.
Еораћевићи у ОЗарау 609. Мавсииовићн у Доњој Брвеници 639.
Костоннћн у Боровцима (Трсво) 619. Максииовићн у Кррмвћкма 658.
1П1(12ес1 ћ/ \ Ј О О Ф 1^
ИВЛР 689
Макеовнћв у Крушевици (Кдековац) Милакићн у Зарсву 630. сГ. Аксовићи,

627. Вујанци, 'Воровићи, Николићи.
Максовнћи у Крушевици (У Потоку) Миленковићи у Тдачвни 663.
627. Мнлетнћн у Доњен Вдасову 661.
Маринковићн у Брвенику 641. Мнлетићи у Полуниру (Луке) 625,
Марићи у Мурана 646. с(. Гаљци, Ла- 626.
заревићи, Стајићи, Ћеловићи. Мнлетићн у Ушћу 615. с{. Песацв.
Марићи у Риљии-долу 634. с(. Попо- Милнвојевнћи у Горњен Јарињу 651.
впћи. Милијановнћи у Радогаићима 645.
Марићн у Шутвиовиии 653. Милвћавцн у Лалежу 619.
Маричићи у Побрђу 636. Мнлнћевићи у Ивању 662. с{. Кне-
Марјановићи у Пдешину 655. жевићи, Марковићи, Радосављевићи.
Марииковићи у Боровићу 662. Милићевићи у Иоцесју 643.
Марковићи у Брвениву 641. Мнлићи у Ржани 634.
Мариовићи у Драганићу 655. Мнлићн у Шарпељу 651.
Марковићи у Ивању 662. с{. Киеже- Мнловановићн у Дворитту 632. с(.
внћи, Мвдићевићи, Радосављевићи. Данњвиовићи.
Марковнћи у Обарку 609. сГ. Бого- Мнловаиовнћн у Старон Пакдењу
јевићи, Луковићи. 637, 638.
Мартићи у Шунвику 660. Мнловавовнћн у Рватима 644.
Мвтковићи у Полумиру (Горњи До- Мнлоиановићи у Чешљарина 631.
лпви) 625. Миловићв у Ноцесју 643.
Мнлојевићи у Кренвћу 658.
Матвовићи у Срвјемчв 628.
Милосавл>енићи у Лесковицана 612.
Матовићн у Брваови (Бориаа)611.
Мнлошевићи у Бечварина 632.
Мвтоввћи у Засаду 620.
Милошевићн у Павлици 642. с5. Па-
Мвтовнћв у Јабдановику 635. с{.
вловићи.
Здравковићв.
Мнлошевићи у Побрћу 636.
Мвтовићи у Курићима 657. Милутнн, краљ 542, 630.
Мвтовићи Полумиру 626. Милутиновнћи у Шарпељу (Бистри-
Мвтовићн у Триави 655. ца) 651. с{. Мишутдићи.
Мачужики у Баљевцу 555, 658. Мнвовићи у Бечварина 632. с(. Ве>
Медареввћи у Дољаиииа 617. с(. Ме- дичковвћи, Медари, Перовићи, Пе-
дари. тровићи.
Медареанћн у Котрахи 617. Мирковпћи у Ивању 662.
Медари у Бечвврима 554, 574. Мнрковнћи у Ладојевићу 663.
Медари у Дољаника 554, 617. Мирковићн у Сасоиа 664.
Медври у Пискањи 657. Мнтровићи у Бањи 653. с{. Вел>ко-
Медарн у Радочеицина 554, 602. 631, вићи, Ђековићи, Ђоровићи, Котура-
632, 657. сГ. Ведичковићи, Кодовићи, новићи, Пајовићи.
Медаровићв, Мииовићи, Перовићи Мнтровићи у Доњој Брвеници 639.
Петровићи, Спаловићи. с{. Гвозденовићи.
Медаровнћи у Радочевцииа 631. с{. Мвшутлвћв у Шарпељу (Бистрида)
Кодовићи, Медари, Спадовићи. 555, 651. с{. Мвдутиновићи.
Мечкари у Шутановиии 653. Младевоввћи у Брвенику 641.
Мнјанловнћн у Доњен Бдасову 661. Младеновићн у Луковику 637.
Мнјатовпћи у Доњеи Јврињу 651. Млаћовићи у Бииићина 633. с{. Ер-
Миладнновнћи у Черењу 660. с{. Би- доглије.
ћедид. Мојовнћву Беоцина 640. с{. Ђоровнћн
ктаогРАФоаи звогиик, књ. VI. 44
|ПЈ|Ј20С1 1з\/
690 РАДОМИР И. ИЛИЋ
МоЈсиловнћи у Чешдарима 631. Пантовићи у Крушевици (Лавховнћи)

Жорввчићн у Баљевцу 658. 627.
Мургнћн у Курићииа 555, 657. Пантовићн у Тдачиин 663.
Пауновићи у Ушћу (Иауиовићв) 614,
Настнћн у Горњии Кааиовићима 649. 615. с{. Ерци.
Недел>вовики у Тлачвив 663. Пачавра Сино 625.
Недовићн у Бороввћу 662. Пашнћн у Бороацима (Трсно) 619. сГ.
Нехан»а, жупан 526, 540, 541. Адексићн, Васидевнћн.
Несторовнћи у Ржани 634. Нејковнћн у Ушћу (Влашић) 615.
Нешоиићн у Доњој Брвеивци 639. Пејовнћи у Чунавицаиа 638.
Нинолнћн у Боровићу 662. Пеловићн у Балевцу 658.
НиЕОЛнћи у До&еи Градцу 632. с{. Пењишн у Беоцнна 554, 640.
Вес.овићи. Пенде у Бивићина 554, 633.
НиЕОЛИћн у Дрвкаиа 663. Иеришвћн у паклењу (Лужиица; 637,
Николнћн у Доњеи Јарињу 651. 638.
Нннолнћи у Кремићииа 658. Перншвћв у Твдењу 616.
НнЕолвћ Јоваи у Студеиици 584. Перовићи у Бечварима 632. «{. Ве-
Нинчићн у Доњии Казиовнћина 649. дичЕовићи, Медари, Мниовићв, 11е-
Нићнфоровићн у Боровићу 662. тровићи.
Новавоввкн у Вареву 661. Перовнћи у Шеигииу 655.
НоввЕОНвћн у Жел>езиици 617. с(. Ар- Песаци у Ушћу (Подрев) 554, 615. с1.
иаучићи. Мидетићи.
Петновићи у Полумиру (Лухе) 625,
Остраћани у Павдици 642. с{. Јочо- 626.
вићи. Ре1гот1с €1«огг1п8 624. с{. Караћорће.
Петровићв у Бечварииа 632. с1. Ве-
Павловвћн у ТЈакову 624, 625. с{. Ду- дичковићи, Медари, Мнвовићв, Пе-
лоаићи, Каровићи, Чуљовнћи. ровнћи.
Пввловвћн у Павдици 642. с{. Мило- Петровнћн у Врху (Царнна) 599,61$.
шеввћи. Петровнћи у Доњен Власоиу 661.
Навловнћи у Растншту 624. Петровићн у Павлици 642.
Павловнћн у Селишту 624. сГ. Јови- Петровнћи у Рвјеци 663. сГ. Акееи-
чићи. тијевићи.
Навловнћн у Сеицима 617. с!°. Бар- Петровићн у Чајетиии 652. с{. Ко-
лашиици.
дови.
Псшићн у Ко&ском 617.
Навловнћи у Чомагама 654. о(. Бота- Пешићн у Прћаиина 617.
тнћи, Богдавовнћи. 11 гњатоввћи, Рат- Пешићв у Ушћу и>рдо) 614, 615, 617
коаићи. Пешовнћи у Лучицама 659.
П&јевићн у Мурана 647. с{. Кузма- Нланојевмћи у Ушћу (Иданојевићи)
новићв. 614, 615.
Пајовићн у Бан>и 653. с{. Вел>ковићи, Плншићи у Гуштерицама 613.
Ђековићи, Ђоровићи, Котураиовићн, Покииице у Луковику 554, 636, 637.
Митровићи. Покиинце у Рватина 554, 644.
Најовнћи у Полумиру 626. Поповићи у Бадњу 648.
Пандрцк у Ушћу (Кренин) 554, 614, Поновићи у РиАИИ-доду 634. сГ. Ма-
615. рићв.
Лвновикн у Новон Селу 551, 650. Црвовеичаии Стеван 526, 608.
Премоввћв у Радошићниа 645.
Иантовнћн у Доњој Ирвеници 639.
.пШгесИз/ ^ л О О З 1С
ИНАР 691
Премовнкн у Шарпеду (Гроиада) 651. Саннћи у Бедом Потоку 613.

Прибојци у Бањн 653. с*. Адексић«. Саввћи у Доњем Рдасову 661.
Приновики у Триави 654. Савнкн у Драгаиићу 655. с{. Дошља-
Прн»ацн у Горњим Казиоаићииа 555, коввћи.
649. Савикн у Поцесју 643.
Пројовићн у Шуннику 660. Савнћн у Рватива 644.
Прчићн у Шарпвљу (Гроиада) 555, Савовики у Горњем Вдасову 661.
651. Саковићн у Чвшљарнма 631.
Пударевнки у Горњим Кавновићима Св. Сава 531, 541,543,575. сг". 8. Заћћа.
649. Свети Крал> 614.
Севулићн у Семетешу 647. с{. Јова-
Радацн у Бииићима 570, 633. иовићн.
Радацн у Седишту 624. Симионовићн у Тдачини 663.
Радивојевићн у Горњии Казиовићи- Снмовнћн у Гобељи 618. с{. Божићи.
649. Симовићи у Чешљарнма 631. сС. Ми-
Раднчевићи у Подуииру (Дои>и До- довановићв.
дови) 626. Снжоновики у Кремићима 658.
Радичевикн у Радошићииа 645. Сочанци у Павлици 642.
Радовановнћи у Бедом Потоку 613. Спаловићн у Радочевцима 631. сГ. Ко-
Радовановнћн у Градцу 630. с1. Кде- довићи, Медаровићн.
чаци. Сретеиовнћи у Доцу 608.
Радовановики у Тдачини 663. 8. 8ађћа 621 сГ. Св. Сава
Радоввћп у Котражи 629. Стајнћи у Мурана 646. сЈ. Гаљци, Ла-
Радовићи у Угпћу (Креиии) 614, 615. варевићи, Марићи, Ћедовићи.
Радојевнћи у Триави 654. Стаиимировики у Гуштерицана 613.
Радојковнки у Радошићииа 645. с(. Станвчнћв у Бвоцима 640.
Бељовнћн. Станвчн&и у Паклењу 637.
Радоњвки у Беоцнма 640. Станншнки у Трнавн 654. с{. Гвоаде-
Радомировикн у Плвшииу 655. НОВИћи, Чу: ОВИћи.
Радосављсвпћи у Ладојевићу 663. Стевавовнћв т Беоцина 640. с(. Гај-
Радуловикв у Бадн>у 648. тановићи.
Радуловнћн у Шутановиви 653. Стевановнћн у Кремкћима 658.
Ракнтићи у Доњем Вдасову 661. Стевановвћн у Лучнцаиа 659.
Ракићн у Белои Потоку 613. Стевановвћв у Павдењу 638.
Ракнћн у Главочу 623. Стевановићи у Радошнћима 646.
Ракнћи у Кадудри 623, 624. Стевановики у Ушћу (Седиште) 614,
Ракићи у Растишту 624. 615.
Раникн у Ржанв 634. Степовнћи у Подумиру (Наћарша) 626.
Ракићн у Черењу 660. Степовики у Селишту 624.
Рвтковики у Чомагама 654. сГ. Бога- Стефановићи у Тлачили 663.
тићи, Богдаиовићи, Игњатовићи, Па- Стојићи у Ђакову 625.
вдовићи, Ратковићи. Стојићи у Курићима 657.
Рашковићи у Поцесју 643. Столовики у Нискати 657.
Раковнки у Градцу 630. Султан Мурат 535.
Рнанићи у Савову 621.
Рохчевнћи у Врањвву 574, 602, 610, Тлачинцн у Плавцима 663.
611. Товрланн у Рватима 555, 644.
Рокчевнки у Прћавима 617. Томовић Игњат у Бииићина 592.
Росићн у Мнслопољу 645. Томовики у Бивићпмв 570, 633.
44*
|ПЈ|Ј20С1 ву У~Ј
69? РАДОМИР М. ИЛИЋ
Томовикн у Драгаиићу 655. Чаканн у Тадењу 555, 616.

Тоновикн у Чупавицана 638. Часлав 539, 540.
Тошикн у Кахењанима 621. Чекићн у Брвеиику 641.
Тошикн у Полуниру (Горњи Долови) Чинники у Мислопољу 645.
625. Чнтлучанн у Беоцииа 640.
Тошићн у Полуниру (Доњи Долови) Чнтлучаии у Читлуку 641.
Чоловнкн у Вележу 654. сС Деннро-
626.
вићи, ЛеЕићи.
Тошићи у Полушсру (Кривача) 626.
Чоловнкн у Павлнци 642.
Тошнкн у Ушћу (Креиии) 614, 615. Чорбнки у Градцу 629, 630. сС. Бел-
Трифуноннк у Шутаиовиии 653. чевићи.
Трифуновнкн у Беоцина 640. Чорбнкн у Котражи 602, 629.
Трифуновикн у Бресииву 641, 653. Чул>овикн у Ђвкоиу 625. сГ јуловн-
ћи, Каровнћи, Павловнћи.
Ћеловики у Мурана 646. с1. Гаљци Чуповики у Трнави 654. сС Гвозде-
Лазаревићи, Марићн, Стајићи. новићи, Стаиишићн.
Ћнровнки у Павлици 642. Чурде, негдашња вороднца у Саснха
Ћировики у Полуниру (Доњи Долови) 664.
626.
Џоде у Жарнма 656.
Ћорпапнки у Побрђу 555, 636.
•Цурчикн у Доњин Казиовићина 649. Шаптовнкн у Врањеву 610, 611.
Шаптоннкн у Доњек Вдасову 662.
Уеил>ани у Савову 621. Шаркоинкн у Бањсвој 656.
Шеговики у Градцу 555, 629.
Шпаловикн у Дратанићу 655.
Царица Једа 541, 542. Шкеловикн у Поцесју 643.
Царнца Једена 543, 564. Шунарац у Горњој Брвенидн 639.
Цар Костадин 541, 543. Шунарцн у Беоцима 640.
Цар Констаитнн 543, 564. Шуиарцн у Вареву 661.
ВАСОЈЕВИЋИ
У
ТУРОКОЈ ГРАНШЏЕ
од
ПОПА БОГДАНА ЛАЛЕВИЂА
и
ИВАНА ПРОТИЂА
I
,П1|120С1 1"^ ^ Ј оо^1е

ОПШТИ ДЕО.
I. Неколике опште особине области.

Границе. — На север од црногорских Васојевића,
а с обе стране Лима, настављају се Васојевићи у тур-
ској граници (беранска нахија) до бјелопољског казаа
(казе), од којег их дели река Љешница1).
Планине и воде. — Беранска је нахија, с малим изу-
зетком, састављена из плодних равница. Кроз нахију,
у правцу од југа на север, протиче Лим. На десној страни
ове реке је равница и овећа тераса изнад ове, а има п
прплично облоге1). Лева је страна равнија, али нијо
једноставна, већ је састављена из три равнице које сс
') Сама, пак, граиица преиа Васојеаићама у Црној Гори иде од пдавине
Бједасице горама аоарх Го( њах Седа. а днои Једовице и додазв до Коњскп-,
одааде иде страиом ооврх Вввацве до Лниа. Прешавши Лим иде уз Напратпице
до Днатрове Ствјеае, а одатде брдама измећу Роваца и ПТекудара аадазв на
Калударске Капе; с њих иде арема Руговој косама до пдааиве Мургаша, одакде
нзлизи аа Реџов Лаа иакрај Џакоае Лиааде, заузимајући притом Мокри До,
одакле иде горана до иланине Турјака. Од Турјака мде граввца према бјело-
пољскои кизау реком Љеишнцом до Лвма. Из Лима иде потоком што продази
кроза седо Црљевине, деди село и већи део оставл>а бједополском казау. Иа
иотока азлаан ва брдо Круше, одакле иде аданинскнм путем до Вуче, аа Вучом
издааи аа Чуку, на које даље пздазв у Штитове на Гоаеђу Гдаву ареиа Доњем
Колашвву (у турској граннца), па иде Бједасацом и то нна Омерагића Рупу аа
Ашке Луке, па Новакоа До и иадази иа Рогоч-Главмцу, одакде аде до пданине
Шишве, где вастаје граинца арема Црвој Гори, која је онисана (Насеља Срд-
ских Земаља II, стр. 515).
*) Овамошња ааролни иараз аа таласаст. Додааа уз земда, земдаште.
,ф\гев ћу > ^ з 0 0 3 1 С
696 ПОП БОГДАН ЛАЛЕВИЋ И ИВАН ПРОТИЋ.
у обипку тераса дижу од Лима према планинском лапцу

што иде од Бјеласице'1.
Ова је равница опкољена с једне и друге стране
планинскнм ланцима. За планинске огранке на левој
страни Лима планински је чвор Ком илп управо његов
главни ланац који иде на с.-и., помињати у Васојеви-
ћима у црногорској граници. А на томе ланцу, као
чвор за ове планине, јесу Турија. и Бјеласица. Један
планински огранак иде од Турије на исток, левом оба-
лом Виницке Ријеке, и издиже се у брдо Градину. на
ушћу ове реке у Лим, а измећу Виницке и Буча. Други
огранак иде од Турије на с.-и , под именом Коњско и
Крстац, и уппре у десну обалу реке Бистрице на врх
Буча. Од Бјеласице, пак, на с.-и. иде планински ланац,
под именом: Шишка, Којановац, Црни Врхови, Стрме-
ница, Расоа, Вуч&, Шестаревац, и свршава се Острим
код Лима.
За све, пак, планине на десној страпи Лима пла-
нински су чвор Мокра (Кукаљски Врхч п Цчиљевица,
које су везане ланцем Глођијв, Калударске Каае и Мур-
гаш. Од Кукал>ског Врха иде планпнски ланац, у правцу
ј.-н.—с.-з., Јпворком, Ржаном \\ Јанковом Главом, где
се цепа и један крак продужује у истом правцу, иод
именом : Ровачка Брда, Биједањ и свршава се пзнад села
Ржаиице, а другп савија мало западу и иде измећу Ше-
кулара и Роваца на Јеља, Пештер н Равке Шумв и за-
вршује се Клисуром код Навотине, упирући у десну
лимску обалу. Измећу ова два крака налази се село
Ровца.
Од Цмил>евице, и то од места Џакове Ливаде, пру-
жају се два велпка ланца, од КОЈИХ један иде на југ,
') Због ривнвјег земљишта н куће се вадазе у равнацн а ие по странама,

као у Васојевићина у црногорској границн. Једино су куће по странана у
брдскијнн селима, као: Навотини, Ровцнма, у неколико Калудри, Горњкм Се-
лима и др.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ВЛСОЈЕВИЋИ 697
под именом: Мушина Брда, Црквпце, Долови и Ћафе, где

се дели на двоје, те краћи крак, задржавајући исти
правац, иде на Јаганчарице и Дивлак, а свршава се над
самом Калудром. Други, дужи, крак иде на запад, иод
именом: Ћафе, Дебвло Брдо, Крчево и Рашћа, и упнре у
десну обалу Ржаничке Ријеке. Други ланац иде од Цми-
љевице на с.-з., под именом: Скривена, Турјачка Коса,
Буковик, Симовче, између Остре Јеле и на северу Ћу-
јовца. од кога се на север нружа планинска коса: Кли-
сура, Јасен, Дуб и спушта се Дубом у Добропоље, а
одатле у реку Љешницу, а ланац се продужује од Остре
Јеле на Голо Брдо, Градац и завршујс се Тивраном на
обали лимској, ниже села Буднмље.
Главна река, што кроз ову област протнче, јесте
Аим, који тече од југа на север. Лимске су притоке са
десне стране:
Навотинско Врело, које извире из Клисуре, тече за
300 т . кроза село Навотину и утиче у Лим. — Ржа-
ничка Ријека састоји се из двс речице, од којих једна
извире испод Цмиљевице, а друга испод Калударских
Капа. Тече под имемом Скробутача и Калударска Ри-
јека на заиад, па, како уђе у Ржаиицу, почне се нази-
вати Ржаничка Ријека, одакле тече на с.-з. и, при-
мивши Ржанички Поток, улази у Лим. — Родачки Поток
извире испод Сјекпре и тече кроза село Ровца до на
дно села, где га помаже велико врело Љешевица и тсче
у северпом правцу, пролазн кроз један део Ржанице,
где прима повећи извор Биједањ п утнче у Лим под
именом Ровачкн Поток. — Загорско Врело, које извире
у селу Загорју. Ово врело постајс од извора испод Си-
ровога Омара, изнад Крчева, који понире у Крчеву и
избнја у селу Загорју, под именом Загорског Врела,
па тече на север и утиче у Пвтњичко Ђато (велпко
врело), које тече на север, нролази кроз Петњик, улази
у село Будимљу, одаклс се зове Брњица, под ко-
1П1(12ес11» > ^ з 0 0 5 1С
'698 ПОП БОГДАН ЛАЛЕВИТч И ИВАИ ПРОТИЋ
јим именом увире у Будимску Ријеку, баш при њену

ушћу у Лим. — Будимска Ријека се у горњем току, док
не уће у Будимљу, назива Д&аеиАска. Ријека, по селу
кроз које протиче. Ова се река састоји из две речпце,
од којих једна иввире испод Ћ.аФа, а друга испод Скри-
вене, које се састају изнад Дапсића, и теку на југ до
средине села, одакле навијају на с.-з. под именом Бу-
димске 1Јијеке, која тече кроз Будимљу док не уће,
код места Шудикове, у Лим.
Леве су притоке лимске: Виницка Ријека, која из-
вире испод Дубоких Лаза, п, улазећи у турску границу,
тече у источном правцу кроза село Виницку и утиче
у Лим. — Бистрица извире из планине Јеловице, тече
под нменом Јеловице на с.-и. док не уће у турску гра-
ницу, одакле продужава у истом правцу под именом
Бистрица, елази у Буче и тече на исток отвореним
пољем до Лима. — Манастирско Врело извире испод
манастира Ђурћевих Ступова, и тече на исток док не
утече у Лим. — Сушица извире близу Лима, испод
Црног Врха,. а са ланца игго иде од Бјеласице, слази
у равницу и тече у источном правцу, пролазећи кроза
село Беране, док не уће у Лим.
Економске приллке и број отановништва. — У Васоје-
вићима у турској граници већи су део земљишта се-
љаци откупили од ага и бегова. Има села у којима је
сва земл>а откупљена. Сел>аци на агаларској земљи
дају агама четвртину од свију усева сем од воћа и
поврћа. Дубраве око села својина су државна — »цар-
ска" — у којој сељаци немају никаква засебна удела.
Гору је, од назад неколико година, забрањено сећи.
По једном попису из 1903. године, који је вршпла
турска власт, у Васојевићима у турској границн бнло
је 11.000 душа оба пола. А од тога је било мугаких
православних 5.775, а мушких мухамеданских 775 душа.
ВАСОЈЕНИЋИ 699
II. Старине. Порекло становништва.

Од старина у Васојевићима имају само неколике
црквине, као: Шудикова, она у Калудри и Виницкој,
које су на дотичним местима поменуте, поред маиа-
стира Ђурћевих Ступова.
Манастир Ђурђеви Стуаови налази се измећу села
Берана и Долца, на левој страни Лима, а у подножју
планинског ланца који се завршује Острим, близу десне
обале реке Сушице. Име му је дошло по месту на коме
је, које се зове Ступови. По предању народном поди-
гнут је за време Немањића. Првобитно је био врло мали,
па је два пут попуштан. Турци су га једаред скоро
порушили. Трећи пут је попуштан и звонара граћена
по преласку Васојевића у беранску нахију. Ирича се
да је једном био 70 година пуст. Кад су дошли Лу-
шчанн. њихови су попови узели управу манастира, док
нису дошли Васојевићн, када су њнхови калућери ма-
настир преувели1). Данас је манастир доста запуштен.
Калућера имају два. Унутрашњост храма је као каква
пећина*).
Баш до манастира се налази велика зграда четво-
роразредне основне школе у којој раде два учитеља. 0
Госпоћину-дне се купи код манастира народ па целе на-
хије. До манастира има и један хан.
Као најстарије становнике овога краја, народно
предање означује Латине, који су били у Будимл>и и
') Ирнча се да су тада калуђери у народу играли аелику удогу н да је
,н>пхова била света*. Нарочито се као такав истиче у првој половаии XIX в.
Мојсије Зечевић из Виницке.
2
) Уза зид до десне певнаце налави се један гроб, дуг 2,15 т., покривен
вшараном мраиорнои плочом. Па патосу, до овога гроба, надази се опет једиа
мраморна плочи, дугачка колико и прва. Изиад овога гроба има запнс иовијег
датуиа, јер је на окречапом зиду, војн гласа: . . . мрцја шестн дн ар .. та . .
. е раб божи Стефан жуаан Ирвослав, син великаго омира, синовац
светаго .. меона Пе.ч .. . е, хтнтор меета еего, јеже « гроб јего јест. Има још
један запас нзнад врата на западиој стравн. али се, због висине, не може иро-
чатати.
700 ПОП БОГДАН ЛЛЛЕВИЋ И ИВАН ПРОТИЋ
којима је владао Кр&љ Џуаан, такоће Латинин. Овоме

крал>у да за жену своју сестру „Краљ СтеФан из П р н -
зрена 0 , мислећи да је он Србин. Једном доће друга с е -
стра Стеванова у походе зету и сестри, па, кад впди
како они јоду мачке, жабе, гуштере и др., утекне у
Иризрен и јавн брату да им је зет Латинин, због ч е г а
овај скупи војску и крене на Џупана, који побегне у
једну пећину у Горњим Селима, прозвану због тога
Џуаанова Пећина, где се затвори у један ковчег, н а -
дајући се да ће га жена спасти. Жена Џупанова к а ж е
брату да је Џупан, преко Колашина, побегао мору и д а
ће и она за њим. Кад на братове молбе, да се врати у
род, не пристаде, овај јој допусти да понесе један к о в -
чег блага. И она изабере онај у коме је био сакривен
Џупан. Стеван затражи кључе да види шта има унутра,
а она му каже да је кл>уче Џупан понео са собом. Овај
не поверује него разбије ковчег и убије Џупана топу-
зом. Са Џупаном пропадну и Латини, а Будимљу населе
■Срби који ту остану до Косова1). После Косова ови се
Срби иселе, због турског зулума, у Херцеговину, те
Васојевпћи и Будимља остану пусти*).
Мећу садашњим, пак, становницима овога краја нај-
старији су Рамусовићи, који су овамо дошли из Груда
близу Подгорице. Прича се да су најпре били като-
лици, па су се доцније потурчили, а кад је беранска
нахија за владе Кпеза Данила, 1856. године, потпала
под Црну Гору, онда су их Васојевићи, као и све му-
хамеданце, на силу у Лиму покрстили. А, кад су бе-
ранском нахијом 1862 год. завладали поново Турци,
Рамусовићи се врате старој вери, сем једне куће.
') Ирема предању, Крал. Сте«ан је вдадао неко време у Будимљи, н са-
храњен је негде изисђу Будимске Ријеке и Врњице.
г
) По једном лредању, ови су Срби билн од Ненањића, иа су преко Хер-
цеговнне догали иа Кчево и одатле се додније опет населнди у својој старој
постојбнни, нод нменом Влсојевића.
ВАСОЈЕВИЋИ 701
Са Рамусовићима су доселили и Букумире, који

су овамо дошли пз Братоножића и растурили се по
Будимљи, Петњику, Ржаници и Лушцу. По једном пре-
дању они су потомци богумила. Доцније су били злоста-
вљани од стране Васојевића, те су се бранили. А када
се једном неки Букумира потурчи, убије тројицу Васот
јевића, ови се, раздражени, здоговоре да све Букумире
покољу, те они, сазнавши за то, утекну Сјеници и Ср-
бији, а њихопа имања заузму Васојевићи. Ово је отпри-
лике било у другој половини XVIII века.
Међутим Лушчани тврде да су се они први досе-
лиии иза Рамусовића1;. Старином су из Цеклина од нле-
мена Ђурашковића2).
Није много прошло, нели предање, а и Васојевићи
се крену из Лијеве Ријеке и населе лимски слив до
Равног Аса3). У то време, како ирича предање, устану
■са свих страна Клименте ради плена, прећу Горња Села
и ударе и уз нахију. Лушчани брже бол>е пошљу за
помоћ у Васојевића. Ну Клименте, пре но што ови сти-
гну, ударе и оплене Ашане. У том пристигну и Васо-
јсвићи и побију се са њима на врх Ржанице, због чега
>) Прича се кад су дошди у Лужвц надоже ватру, а Рвиусовићи, који су

насељавали целу иахију, обрадују се што добијају суседа и сутрв-даи, иа јутра,
-еде им њихов стврешииа ив добродошлицу.
2
) Првча се дв су била четирн брвта, који падну на крв, те тројнцв од
н>их због тогв побегиу. Једав се од те тројице звао поп-Лука, други Андријв,
а трећеи се ине не пвнти. Сва тројица дођу у Лужвц, воји се по ииену иај-
старијег, тако и прозове. Доцивје се Андрија одсели у Вијор, и твио се по-
турчи, добивши ине Адро, и остане у Бијору, у саду Врбвцн. Потонцх ну се
дрозову Адровићи. Од попа Луке јв алене Поповићи, а од оиог трећег су То-
нашевићи, Пајковићи н Весковићн. Потонци Адрови су св својвм иновернии
рођацвма држали зајвдио и делвли зло в добро. И то јв тако трајало све до
назад 60 годиив.
3
) Асон се ивзива цела бервнсва иахија. Једни веле да је ту најпре ста-
новао веки Асо Џукеда, Кдинента, тв је по њеиу крвј оввко нвават, в Срби који
-су ту доциије додиаали Ашанв. Квткад се Ашвниив зову свно ранији становввци
Аса, ав разлику од доцнијих Васојевића. Васојевићи истерају Аса и његово
племе, које се одсели у Лубнице у Горња Села, одакле их опет цриогорска пле-
мена истервју, те се на свагда некуд одселе.
702 ПОП БОГДЛЛ ЛАЛЕВИЋ. И ИВАН ПРОТИЋ.
се то место прозове Побјеник. Клименте нагну бежатн,

али их Васојевићи с Ашанима потерају и стигну на Кр-
чеву, где их све до једног исеку, тако да је пролаз
био закрчен лешинама, због чега се то место и про-
зове Крчево. Ово се догодило на Св. Александра Нев-
с^ог, због чега је притврђен приолужак који су Ваео-
јевићи бнли узели да славе због једне победе у Лијеној
Ријеци. Ашапи не узму п :ту славу, како би п једни н
другн имали гостију, или, како неки веле, што Васо-
јевићн нису допустили да Србљаци имају исту славу
са њима. што јс врло вероватно
Од тада почну се Васојевићн у већим масама кре-
тати и из Лијеве Ријеке п заузимати опустело земљи-
ште у Асу, ка и потискивати Ашане.
Год. 1853. сва Васојевичка Нахија до Крша Фемића
потпадне под Црну Гору, али иосле рата од 1862. сва
беранска нахија и доста' велики део Васојевића у Цр-
ној Гори опет прииадне Турцима. Том прилнком Турци
начине град, оснују варош око њега и подигну твр-
ђаву Јасиковац. Варош назову, по месту где је подн-
гнута, Бераие')
Утврдившн се у Беранама, Турци пограде границом,
кроз Васојевиће, Фортице, које су усташким ратом
1875.—6. год. уништене, којомје приликом и Васојевичка
Нахија у Црној Гори у неколико проширена Од то> а
се доба турска власт јаче утврдила у беранској нахији,
те се од тада н сви данци редовно прикупљају, докле
је пре рата тога било колико Форме ради, радн арн-
знавања турске власти.
Дапашњи су становннци Васојевића у турској гра-
ници Васојевићи и Србљаци, који су делом старијн,
') Али џамију нису иогди подићи све до 1833. год., кадаје аа кајнагама
био Мурат-ага Ганић, потурчењак од пдеиена Дрекаловића из Куча. Ово је, сако
се хвале Васојевићи, прва и једина џанија иа васојевичкон зешипг^у. Тако се
исто не прича да је икал бидо какве датннске цркве, ма да се иа свавох вораау
надазе трагови и спомени од Кдимента који су катодици.

ВАСОЈЕВНЋ.И 703
а делом доцнији досељеници. Србљацима се зову свп

Србн који станују мећу Васојевићима, а нису Васоје-
вићи. Реч има погрдно значење и значи неправи Србин,
као: Арнауташ, Гркоман, Бугараш и т. д.1). Србљаци су
предмет презирања од стране Васојевића, а у раннје,
„бесудно«, време били су од и>их и здостављани*!.
Од 126 братстава, колико нх има данас у Васоје-
вићима у турској грапици, 76 је србљачких, односпо
60°/о, а 50 васојевичких, односно 40°/о од укупног броја
свих братстава. Али су васојевичка нлемена јача од
србљачких, те је кућа васојевичких много више него
србљачких. Од васојевичких братстава има Лопаћана
15, Новаковића 11, Дабетића 4, Ковачевића 4 и Мијо-
мановића 16. Од васојевичкпх братстава 2 су мухаме-
данске вере (Гарчевићи п Зујовићиј, а од једног нма
братственнка обеју вера (Ђукићи). И ови се мухамеданци
зову Васојевићима.
Од Србљака има највише Куча (16 братстава), који
су обично скорашњи досељеници. Даље долазе Брато-
ножнћн (14), досе.ћеници нз Цеклина 9 (8 братстава Лу-
шчана), из Бјелоиавлнћа а, из Шекулара 6, из Роваца
4, И8 Дробњака 3, из Пипера 2, из Црне Горе у опшге
2, из Колашина 2, дал>е из Плава, са Кчева, нз Ша-
ранаца, Мораче, Херцеговине и бјелопољског казаа по
') Нвкад Србл>ак неће себе тим иненох низватв, а, ако ну је иотребно
да иаиравн раздику нзмећу сеЗе и Васојевнћа, он ће рећн: ,Мп Србљаци, ка
што не вн вазивате....*
'*) Дешавадо се кад Васојевић види у Ашанина леиу девојку, он би, место
да је тражи, само испадио вз пушке пред њевон аућон, и Ашанни ју је, хтео
не хтео, морао давати. Бивадо је случајева да Васојевић узне Ашанину и хену
н овај није ништа снео предузниатв. А већ за коње, водове, ништа иије бидо
иростије него нх Ашавнну отети. Адн су нх сваком иридвкон н бранили од Ту-
рака и лрутих непријатедл. Ова насиља над Србд.ацима трајада су готово све
до подовине XIX века, на да су и нв равије почеда попуштати, а од 1853.—58.
сасвим су укивута, кад је Васојевичка Нахија до Крша Фенића потпада иод
Црну Гору, те је Кнез Данидо дао иеограничеву вдаст седнорнцв капетава, од
којнх су петорнца бвдв Васојеввћн, а двојнца Србљаци, те су онн муикетнаа-
њен н разнвн казнана уквнудн свако наснде иад Срблацина.
7 04 ПОП БОГДАН ЛАЛЕВИЋ. И ИВАН ПРОТИЋ
1 братство. Непознатог порекла има на броју 7 брат-

става1).
Што ое осталога тиче. важи све оно што је ре-

чеио за Васојевиће у црногорској граници (Насеља II).
Једино би се могло приметити да су овамо обичаји
очуванијп, јер су мпоги у Црној Гори забрањени. Тако
се, на иример, у Црној Гори не сме долазити у очи
славе на конак, нити остати дуже, не сме се за девојку
') Да овде изаесено накнадне податке о селу Велвкн у црногорскнм Ва-

сојевићима које смо добили од Г. Ј. Поповића, учитеда. У томе селу давас има
315 кућа. Први досељеннци, пре 250—300 годииа, затекли су ту 5 кућа. Пре
овпх су ту живелп иеки ДраговиГм, који су, по предању забедежеиом у Де-
чанском Првијеицу, бнли Мвћупи (Цигаии). Селоје тада бвло под шуном. Данас
су у селу Црногории (Бошвовићи, Томовићи. Стешевићн, којн су од тројнце
Столетиних сииква, Вучетнм, Рвдевнћн, Пауновнћи. Огњаиовнћи, Попаднћи.
Радевићи су, по причзњу неких. доводци). Доселило их се иеколнко кућа из Црне
Горе, Рнјечве Нахије. Двнас их ина 108 кућа. Славе Св. Ђорћија (26]Х1). —
Живаљи, ВушовиАи, БјелановиИи. су ненознатог порекла. Први славе што и Цр-
ногорци, Вушовићи Св. Ђорћија (28)1 V) и Бјелааовићи Јастаћијев-даи (20|1Х).
Ииа их 28 кућа. - - Шаљанима је дошао предак Чера или Чела, вовач, ив Шаље
у Арнаутлуву. Настаиио се у Иваи-Под>у и од Живаљк узео некакву Крнвну.
Прича се вад је почео да радн оде днн од његовастанауаа све село, што буде
оротуначено да ће његови потомци иреузети све село. Он изроди седам синова.
Тада су у Плаву владали Реџепагићи, којн су сва српска околна села држадн
н у.шмали четвртану, па нвуне дв н Велпку присвоје, чену се одуиру Челаан
сннови, а и остали. Они ухвате једаог Жвваља, Бјелавовнћа и једног Чедииа
сн#а. Челин син не приствие дв ин буде чипчија, те гв овв уиоре, ставнвшн
ну нв орси ванеи од 70 ока, и подоживши га веваиа у воду. Осталн прнстану
и Живаљ ирода веиљу свогв плеиена звнеколико шнд>ежн, а Бјелааовић за ,шибу'.
врло дугачку пушку. а Огњаиовнћи за »корду«, некавву сабљу. Остала братства
прокуну Живаље, Бјелановиће и Огњааовиће. Остали се Челвни снновк стану
крвнти и побвју 12 Плављана а њих тројица изгиву, али опет оодлегну под влвст
пдавских ага. Од четири остала Челина сиаа, Јока, Крта, Ивезе и Петра (Станаше)
су даиашњи Шаљанп. По другон поувданијем предању остала су само трн сина.
Од Јока су Јокићи, од Крта Гојковићн, Голубовићв, Врковнћн и од Ивезе (Ивана)
Синововаћи. Киежевићи (Апдријнћн) н Радуловићи. Шаљааа ииа данас 150 кућа.
Слаие Никољ-дан. — БузиКи су непози атог порекла, Ина вх 3 куће. Славе С«.
Аранћела. — ИоиовиИи су иа Пећи, а старинои су иа Шекулара. Дошао аа
саештеника 1832. г. поп Митар са два брата. Од њега инају 4 куће, а од ораће
му јодиа. Радно противу Туракв, због чега је свршно мучеаичком смрћу, док су
му другови поирлн но танницама у Сјеаици, Боснв н т. д. Славе Св. Јовава
(7]1). — ВељовиКи су скорашњп досељеници, вли непозиатог порекла. Предак ■■
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
тражити новац, нити сватовима приносити погачу да

дарују невесту, не сме се цри погребу давати ракија на
гробљу, нити се сме на врх 7, 40 дана, пола године и
годину давати даће, а од 1903. године забрањено је и
пуцати из пушака на свадби, крстима и свим саборима
сем на Бадње Вече, од кад се унесу бадњаци па до по-
ноћи, а у турској је граници све по старом.
се занимао ковачким заватом в знао само српски. Има нх 2 куће. — Касумо-

виКи (1) иепозиатот порекда. Предак нм је био доводак. Вере су мухамеданске.
— Тутулаци (3) су доцнијв досехеници. 0 пореиу нм се ништа ие зна. Прм-
бидн су се Гојковнћима, па се чак и њнховим вменом презнвају. — ХуиКи (2)
с у дошди пре 10 тоднна лз Цецуна у Васојеввпој Нахнјн. Сдаве Св. Лранћеда
(8|Х1). Има и 6 кућа ускока, воји су пребеми нв ндавског краја, а једна из
Пећи. Усаоцн су бев нма&а у седу. У 315 сеоских кућа убројано је м 6 мсе-
.доничкнх у вра&ском окруту, у Србији. .
КТНОГРЛФСКИ ЗВОРНИК, К&ИГА VI. 45
П|||20С1 &у \^Ј оод\е

ПОСЕБНИ ДЕО').
1. Навотина.
Одмах до Ријеке Марсеиића, на северо-источној страни, а
на десиој страни Лима, налази се ово село или управо заселав
Ријеке Марсенића. Село је дугачко и широко по 10 минута.
Доњи се део села топи водом ив Ријеке МарсениКа, докле
се горњи никако не топи.
Планина је Навотиви Баљ, у црногорској граници, куда из-
дижу с осталим Марсенићима из Ријеке Марсенића.
У селу има 11 кућа све Марсени^а — Лопаћана, којн су
овамо додигли са Ријеке Марсенића.
Гробље им је у црногорској граници, заједно с осталим Мар-
сенићима, као и једна редовничка воћеница на Ријеци Марсенића.
2. Доња Рзканица2).
Одмах до Навотине, на севериој страни, налази се село Доња
Ржаница, дугачко (с.-ј.) један сахат, а широко (и.-8.) око 50 ми-
нути. Село је у подножју оног планинског ланца што иде од Мокре
преко Кукаљског Брда до Ријеке Марсенића. Већи део села на-
лази се у дивној и плодној равници поред Лима и Ржаничке Ри-
јеке, а мањи на једној потпуио равној тераси изнад већег дела.
Већи део села натапају Лим и Ржаничка Ријека, на којој има 7
ујменичких воћеница, али наносе и огромне штете, нарочнто од
1896. г., када су реке изашле из овојих корита и нагрдиле њиве
и ливаде. А сада с јесени и с пролећа лутају по бродовила,
') Негде ће се несто појединих села описивати скуп више села воја п к
једну цедину, а поједина села у тој целини иису тачво одређена, као: Горнд
Села, Полица.
2
) За разли&у од Гор&е Ржанице, која је између Мапшице и Велнке, иа
десној страии Лина, а опет у турској границн.
оЉкИзу ^Ј0051С
правећи из године у годину све веће штете. Воду највише пију

с Ржаничке Ријеке, мање или никако с Лима, а скоро ви с из-
вора, јер је вода с Ријеке, кажу, најздравија, пошто долази у
село непосредно с планина. У селу има и један бунар, направ-
љен без икакве потребе.
Планина је селу један крај од Цмиљевице: Мургаш, Скро-
бутача, Надбарје, далеко од села за 5 сати. У Цмиљевици имају
дела и скоро сва села на десној с:ранп Лима сем Полице. Још
у Цмиљевици имају дела н Арнаути, чији се станови додирују
с васојевичким, па често једни другима прелазе у плаиииу, због
чега се дешавају честе заћевице и погибије с обе стране. Сем у
Цмиљевици имају Ржаничани комуна н испаша поврх села, ва
поменутом планинском ланцу, где се баве од забране ливада док
се издигне на планину. Још им као комун и планина служи и
део плавинског ланца што се пружа од Цмиљевице и завршује
ва деспој обали Ржаничке Рпјеке. Ту, на Крчеву н Рашћима, често
пута проводе са стоком и лето, јер неких година остављоју Цми-
љевицу да је косе, потто су тамо ливаде подел.ене.
По народном предању у Ржаницу су се први доселили Ра-
мусовићи. мухамеданци, о којима је било речи у општем делу.
Давас их у Ржаници више нема, јер су се сви преселили у Ве-
ране. За њима су дошли Коматине из Куча, и то, како се прича.
као католици, па су се тек доцвије „иокрстили*. За овима су
дошли Гудовићи из Братовожића, па Девпћи и Асовићи из Шо-
кулара, а тамо су дошли из Дробњака. За оаима су дошли Рп-
дованићи, Чукићи и остали.
Данас у Ржаници има 130 кућа, које су већином васојевичке,
и то од Лопаћана: ЧукиКи, ЂукиАи, НерадовиКи, МарсениКи, Јо-
лиКи, МилошевиИи; од Новаковића: НовиковиЛи и 3 куће Зујо-
ви&а, које су мухамеданске вере; од Дабетића: ДабетиКи и 1 кућа
ГарчевиКа, мухамеданске вере, и од Ковачевића: КастратовиКи.
Сви ови иравославни слаае Са. Арханћела Михаила, а прислужак
им је Св. Алексавдар Невски, као и свима Васојевићима.
Од осталих су племена: Коматине, који су додигли из Куча,
а славе Дмитров-дан. — ДевиКи су Шекуларци, славе Ђурћев-дан.
— • Колашинци су додигли из Колашина, славе Шћепан-дан. —
Кора&и су из Горњих Села, славе Никољ-дан. — МартиЛи су
додигли из Плава. славе ■■Таурћев-дан. — РашовиКи су из Куча,
славе Никољ-дан. — Радов&ни&и — Аушчани су додигли из села
Лушца, славе Ђурћиц. — СкоковиЛи оу из Горњих Села, славе
Васиљев-дан. — Асови&и су Шекуларци, славе, као и Девићи,
45
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
708 ПОП ВОГДЛН Л^ЛЕВИЋ. И ИВАН ПРОТИЋ
Ђурђев-дан. — ГариЛи су из Брскута, слаае Никољ-дан. — Гу-

довиКи су с Пелева Брнјега иа Братоножића, славе Нииољ-дан.
Гробља имају два, где се сада сељаци копају: православно
и мухамеданско. Н&лаве се код места аваног Селиште, на левој
страни Ржаничке Ријеке. Још има једно старо гробље на десној
страни реке, аа које неки веле да је латинско, али да су се ту
најпре Срби копали, докле други веле да је српоко. Има једво
старо гробље и код школе, где се налаве развалине од неке цркве.
У селу нма четаороразредна основна школа, у подножју
Рашћа, с десне стране Ржаничке Ријеке.
3. Ровца.
Ово се село налааи изме^у она два планинска ланца што
полаае од Кукаљског Врха, па се завршују један изнад Навотнне,
а други изнад Ржанице. Село је на нераввом аемљишту, а ду-
гачко је и широко по 20 минути. Натапа се Ровачким Потоком.
Сељаци су скоро саи ва откупљеној аемљи.
Плавина им је ианад села, Барице.
Ово је село новијег постанка, јер је поотало пре сто и не-
што више годнна, а пре тога је било, кажу, имање села Ржанице.
У селу нма 40 кућа, скоро све Дробњака. Од Васојевића су
оамо Кикови&и (Лопаћани).
Код Јанкове Главе, на месту вваном Сјекира, била је 1875.
год. битка између Турака и Васојевића. Гробље је једно.
4. Калудра.
На један сахат источно од Ржанице, а с обе стране Калу-
дарске Ријеке, у равннци и џа благим странама Дивљака н Ро-
вачког Брда валази се село Калудра. Равнипа поред реке плави
се, те је земљиште арло плодно; стране се не могу плавитн.
али је и га аемља питома и родна. Село је дугачко (с.и.-ј.з.. ' ,
часа, а широко (ј.н.-с.з.) 10 мин.
Воду пију с иввора, а не, као Ржаничани, с реке. На Ржа-
ничкој Ријеци има 5 редовничких вођеница и једна ваљаница.
Сеоска је планина Калударске Капе, на даљини од 2 сата.
ву на њу не издижу од потоњег рата 1877. год., јер се ту гра-
ниче са Ругонцима, па се боје зађевица, али је косе заједнички,
па сено деле на равне делове. Сада се иамичу на 1 час од села,
П|||20С1 ^у ^ Л
ВЛСОЈЕВИЋ.И 709
на планину Дивљак, где је земљиште подељено, те се снаки ва-

стањује на свом делу 1 ).
Сељаци су били до скора на агаларској земљи, па су се сви
ослободили.
На левој страни Ријеке налази се једно гробље. А на 10 ми-
нути северо-аападно од села, крај Ријеке, на десној јој страни,
има једиа црквина, аа коју се прича да је био маиастир. Место
ј е опкољено великом >'ором, а око развалина находе се прастарн
јасенови. Недалеко од ове цркапне, у страни находе се многе пе-
К>ине којих има дуж Ријеке све до Ржаиице. Ма да је приступ
овим пећинама врло тежак или и сасвим немогућ, разне гвоадево
стаари, цигле и др. нађене испод оаих пећина ааговешћују да
ј е у твм пеШинама морао неко живети. Сад у њима има доста
пчела, за које се вели да су још из доба кад је ту манастир био.
Још се у страни поред развалине налазе корени од винове лозе,
а познају се и путови који су шплн манастиру, али нигде иема
гробља. Коме је свецу био посве^ен тај манастир у народу се
ништа не прича, али је призренски митрополит Хаџи-Милентије,
кад је некад ту долазио, рекао да је био посвећен Св. Луки, те
се тада ту народ скупља. С обе стране реке, око те црквине, на-
рочито с дрсне, има много необрађене земље. То се место зове
Тхелије, и народ прича да је то еак\м (манастпрско земљиште) и
д а се због тога не сме обрађпвати 2 ). И Калудра је, веле, била сва
') На Каоаиа се налази бдато, од 10 ш. у пречнику, у коие Је, преиа

предању, неки Рале убно аждају букоаии иаљем и кад се она тргла избацида
је сву воду, те се и сад лознају отоци од воде која је взашла. Та је амија,
како се веди, дошда ва пећскнх пданина, и прича се да је од н>е траг остајао
као да је неко какву греду аукао.
*Ј Народ наводи нного сримера како су аажњаватн они који сусео то огре-
шиди. Таао се' орича за Бојовиће из седа Загорја како су узоради једну диваду
покрај реке, али ии је одмах у свему пошао нааадак, те су ту земљу морадн наиу-
стнти. Радоје Шогов иа Дуга, првча се, посекао је саонице иа црковне земље,
IIа му се исти час понамиди водови, те је отрчао оцу Јанићију, који га поса-
ветује да те саоинце уоотреби на неко опште добро, вашто вх овај одвесе на
реку и направи мост и водовн му исти час овдраае. Неки Армуш нв Шекудара
иосекао камнш и одмах се разболи, алв чви га је вратио на несто где га је
уаео одмах оадравн. Даље се прича аа Радисава Ралевића, који је хпа, да је
иачинио неке карлице, али да му сс за три дана у в>вма мдеко у крв претва-
рало, а трећег дана стан му се вапади и изгори. Нн аге, док је Кадудра у њи-
ховии руаама бида, нису на ово аемљнште ништа узнмади, јер су, каху, Ка-
лудранл још давно нокушавали да ову земљу обрађују, па им се сва стока по-
мамида. Што највише уверава оељаке да је канастирска земља светнња јесте
то што раввицу порвд цркве не раздире вода, јер се на обали иалаае иеки ја*

710 ПОП БОГДАН ЛАЛЕВИЋ В ИВАН ПРОТИЋ
манастирска, откуда јој ово име. Манастирског је земљишта, веле.

било и у Црквицама, откуда и то име, олизу Цмиљевице, куда
издижу сељаци лз Загорја.
У Калудри има 90 кућа, од којих је најввше Ралевића, до-
диглпх овамо из Црне Горе, који славе Сн. Алемпија, а прислу-
жак им је Св. Ђорђе. — АнђиЛи су вз Куча, славе Св. Николу.
— БабиИи су Дробњаци, славе Ђурђев-дан, а прислужак им је
Илијин-дан. — Барјактарови&и су ив Куча, славе Св. Николу,
а прислужак им је Св. Нпкола пролетњи в најзад само 5 кућа
васојевичких — Дабети&и.
Б. Загорје.
Одмах до Ржаннце, на северо-источној страни, а између
Крчева и Рашћа с једие, и Буковца и Главице с друге стране
иалазв се село Загорје. Земљиште, на коме је село, стешњено је
номенутим ордима. која су оорасла гором, откуда је, како се вели,
п име селу, те није равио иего је оолого. Село се протеже у д у -
жину (и.-з.) за 20, а у ширвну (с.-ј.) око 10 минути.
Њиае се ваде нз Загорског Врела, на коме имају две редон-
пичке вођенице, а нода се пије с врела п других взвора Сви су
сељаци на својој земљи. Планина је Загоранима Цмиљевица, која
је од села далеко 4'/ 2 сахата, а глввие су пм испаше и становн
на Крчеву.
Од старпна има једиа развалина, за коју се велп да је била
кула Љутице Богдана, који се, према предању, одатле преселио
у Карловце.
У селу има 30 кућа, од којих су ВасојевиКи: Бојови&и јЛо-
наћанв) и КастратовиАи (Ковачевићи). Од Србљака с у : Луговци,
сововн и ведико камење, докде сељачке њпве н диваде трпе нз- године у го-
дпну велике штете. Постоји још веровање да је и снетац, коне је цркка посве-
ћсиа, ту негде закоиан. Још се прича и веде да је то скоро бидо, чак казују
и ииеиа: Лакнћ и Тодор Анђнћи, како су близу седа нашди аеке црквеве стварн,
ааи ин се очи и уста окреау иазад чин су их узели. Ови онда брхе бод>е по-
зову нитроподита Хапи-Зарију, који ин с поповина очита иеке нодитве, те
оздраве. А Хаџи-Зарија иокупи нађене ствкри и ,по књигвиа', које је ту нашао,
нађе на другон несту још иного више ствари, које потовари иа 12 коња ■
пође к Пећи. Кад јс кренуо веде да је рекао: ,Да зпа Кадудра шта јој воћас
издази нз седа и у иијве би се дијете запда&адо'. Селчаци додају да ии је до-
кста од тада пошао у свену назадак, и у л>удина и у стоци и у свакон бернћету
а до тада је Кадудра бнда као иади Мигир.
Прича со и то како су једном калуђери потеради некога кадију, којп Је
нападао иа наиастир, н посеои код извора, који се од тада и ио тоне зоае
Кадина В\\а.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
НАСОЈЕВИЋИ 711
који оу дошли из Лутова у Братоножићима, славе Никољ-даи;

Дашићи су из Шекулара, славе Јован-дан у зиму: Кљ&иАи су из
Бјелопавлића, славе Св. Петку и, најзад, једна кућа Коматина из
Куча, који славе Митров-дан.
Гробље је једно.
6. Петњик.
До Загорја, преко једног хумка. на северо-источној страни,
у подножју Крчева и Буковца, валазн се село Петњик, на земљи-
шту већим делои раввом, а мањим облогом. Село се простире у
дужину и у ширину по 20 минути.
Село се вади потоком од Загорског Врела и Петњичким Ђа-
том. На овим потоцима имају по две вођенице.
Већи се део сељака откупио, а мањи је на агаларској земљи.
Планина им је Цмиљевица, али главна им је испаша у Крчеву
и Буковцу, у подножју којих ииа каменог угља.
У селу има око 60 кућа. Васојевићи су: БабовиИи (Нова-
ковићи), а остало су БарјактаровиКи, који су дошли из Брато-
аожића, а славе Ннкољ-дан.
У селу је једно гробље, на коме има и једна црквипа.
7. Доње Луте').
У подножју Главице и Буковца, северно од Ржанице, а из-
међу тога села, Загорја, Петњика и Берана, валази се ово село,
на аемљишту потпуно равном и са многим луговима, вбог којих је,
по причању, село овако име добило. Село се нружа у ширину и
дужину за 'I, часа.
Иавори су испод села, те вема воде за натапање кукуруза.
Измећу Главице и Буковца на1>ен је пре две три године јед.-ш
бунар, који је чобанима од велнке користи, јер је то земљиште
било безводно, а иначе је главна сеоска испаша. Тако исто ни
воћеница немају, те терају у Беране и Ржаницу. Планина им је
Скробутача у Цмиљевици.
У Лугама има 35 кућа, већим делом на откупљеној аемљи.
Од Васојевића су: Кастратови&и (Ковачевићи), Бабови&и (Нова-
ковићи) и ОсмајлиКи (Дабетићи), а од других А&будови&и — Лу-
шчани, који сдаве Св. Ђурћиц.
') За разлику од Горњих Луга, које с.у у Полимљу. (Васојевићв у цри-

грааици — Насеља Сри. Земаља II, 594.).
712 ПОП БОГДАВ ЛЛЛЕВИЋ И ИВАН ПРОТИЋ
Гробље је јвдно и то у средини оела.

Између петњичког, лугаког и будимоког земљчшта пружа
се један хумак, звани Јасиковац, на коме ое налааи једна турска
кула с топовима, која има да браии Беране од нападача. јер је
варош много ниже од Јасиковца.
8. Будимља.
Одмах до Јасиковца, на северној страни, око Булимске Ри-
јеке, а у подножју оиог планинског ланца што се завршује Ти-
враном код Лима, лежи село Будимља, дугачко и широко по је-
дан сахат.
Један се део села вадн водом из Будимске Ријеке. Вода се
пије с извора, а мали део из Лима. Имају и два бунара.
Сељаци су сви на својој вемљн. Планина им је Цмиљевица,
која је далеко 3 сахата, а испаше и шуме су им: Тивран, Јеје-
вица и Дебело Брдо до Заруђа.
Село се дели на четири мале, што код осталих села нијв слу-
чај, и то: Дољњу Малу, Шеер-Малу, Вотњин-Малу и Ливаде-Малу.
На диу Будимље, до самог Лима, налави ое црквнна Шу-
дикова, која је још иа доба Немањића. Црква је била посвећена
Св. Арсенију, чије је тело ту пренесено иа Пећи и ту је неко
време починало, докле га опет нису склонили нспред турског ау-
лума. Наспрам ове црквине, с леве стране Лима, налави се једав
виоок камев, наавав Јерињив Крш, иа коме се налазе остаци од
камене куле, баз провора, која је, по предању, била звонара Шу-
дикове, докле једни веле да је била општа звонара н за Ђурђеве
Ступове и остале цркве у Будимљи1). У Шудиковој је, како се
') Прича се да су Оили дугачки коаопци, те се момо из Шудикове, ио

преко Лима, звоинти. Ову је звовару градила Проклета Јернна, откудв кршу
овако име.
Прича се да је Шудикова у старо време била саборна црква и да су
се код ње о Ускрсу, а и о другим празницима, скуо&ада околна села. У то су
време, веле, на десној страни Лниа већнном биди Букунире, а т Будвмљи је
живедо турско племе Шемовнћв, који су велвхп зулум Србима чиннлв, а овн се
вису ннкоме моглн потухити, јер је било »бесудно вријеме*. Предање је остало
како су девет брата Шеновића о Ускрсу и другим веди&им празинцима ипии
кроз народ покрај цркве и хваталв младе неоесте и девојке, уводнлн их у цркву
и тамо их бешчастили. Будимља и околна села бнли су чИФлуци Мехмед-паше
из Гусиња, те се Срби њему потухе. Мехмед-паша аапише писмо Ћоровићиш,
бијорсаим и пештерским беговима, да пођу с војскои у Шудивову, да се са-
.ШЉеа-ћу^ОО^к
ВЛСОЈЕИИЋИ 713
прича. била и штампарија. Чак је остало и име калуђера — Мој-

сије — који је ту књиге штампао.
У селу имају још три црквпне, од којих је једна била с
десне стране реке Брњице, на Копилиштима, у Вотњик-мали, где
је била ),епнскопска столица коју је основао Св. Саво«. Друга је
на Дубљу, у мали Ливадв и трећа у Шеер-мали, испод Граца, где
се народ причешћује. На брду изнад ове црквине био је будимски
град, откуда и брду име Градац.
У Будимљи има око 120 кућа. од којих су Васојевићи: Ба-
бови&и, РадуновиКи, МалевиКи (НоваковиКи), ГубериниКи (Мијо-
маноаиКи), Чукивп (Лопаћаии) и ДабетиКи. Од других су племена:
ПоаовиКи, који су од Озринића с Кчева, слаае Св. АрханКела
Михаила — КнежевиКи — Букумире (3 куће) повратнли су се
из Сјенице, куда су вх отералн Васојевнћи. Славе Св. Василија.
— ЦиковиКи (2) су из Куча, олаве Св. Пантелија. — Црљевине
— Аушчани. славе Ђурћиц. — Вагаиш (3), који су скоро дошли
из Косовог Луга у Бјелопавлићима, а слаае Никољ-даи. — Пра-
шчееиЛи су из Лутова, славе Св. Ннколу, а првслужак им је Св.
Александар Неаски. — БрунчееиЛи — Вајмеши (1) су из Шеку-
лара. славе Св. Јована зими. — ШДекиЛи (1) су вз Горњих Села,
слаае Петков-дан.
Гробља имају два.
9. Дапсиће.
Од планинског ланца којв се зааршује Тиараиом, а од места
Зарућа иде један повијарац Дапснћким и Буднмским Брдом, а
други од Крчева. у правцу ј . - с , па се преплећу делећи Будимљу
и Петњик од села Даисића, које се пружа од истока на вапад за
1 час, а широко је (ј.-с) око 20 минути.
Село се вади ив Дапсићске Ријеке, која тече средином села,
в на којој има 10 редовничких аоКеница. Воду пију с Ријеке,
мање с извора.
крију и да гледају шта ће Шемовићи радити. Ови тако и учине и кад Шемо-
внћи почиу да раде као и раније, овн нх нзненада аападну иа манастирских
коиака и све нх до једиог нсеку, те се тако Букумире њихова вулума осло-
боде. Као иагрвду аа ово добију Ћоровићи од Мсхиед-паше Виницку коју су до
саора држали. Иотомци, пак, Шемовића живели су после тога нирио у Будимди
све док Васојевићи вису почели продирати н у Будвмлу, којн их иатерају да
оставе земљу и да се иселе у Нови Пазар.
.ш&есП^ОО^к
714 ПОП БОГДАН ЛАЛКВИЋ И ИВАН ИРОТИЋ
Сељацн су веКнном на откупљеној земљи. ДапсиКани немају

плаиине, веК издижу ивнад села на својв подељене баштине, ва
место звано Заводиште, далеко 1 сахат од села.
У селу има око 100 куКа. Сељаци су веКином Србљацн, и
то: ВујовиКи, који су доселили из БратоножиКа, а славе Св. Ни-
колу. — Цимбаљи су из Пипера, славе Св. Аранђела. — Аутовци
су из Лутова у БратоножиКима, славе Св. Ннколу. — БуКковиИи
— Цероеиби су зз Дробњака, славе Ђурђев-дан. — ЂурашковиКи
(3 куКе) с Цвклииа, славе Св. Ђурђиц. Од ВасојевиКа су оамо
Ћорци (МијомановиКи) из Коњуха и 2 куКе ГолубовиИа (Лопа-
Кани) који су додигли из Трепче.
Гробље имаЈ'у једно с десие стране Ријеке, где се налази и
једна цркввна, за коју кажу да је још из латннског доба, али да
је православиа.
10. Полица.
Полнца, најплоднији крај беранске нахије, находи се северио
од Берана, уз Лим, а састављена је из неколико села, али нред-
ставља једну геограФску целину. Полица се налази на оном пла-
нпнском ланцу који се свршава Тивраном. а изгледа као висо-
раван нли, боље, полица. утнута са северне стране у овај ланац.
Полица је као подељена на двоје узвишењем званнм Диње, које
се с јужне стране спаја са главним планииским ланцем, а са
северне постепено ирелази у равницу око Љешнице. Кроз Полицу
протиче Поличка Ријека, састављена од два врела, од којих једно
истиче испод села ЗаграК,а, а друго испод Горажда. Од састанка
ових двају врела Ријека тече у јужном правцу, просеца главни
планпнски ланац и утиче у Будимску Ријеку. На Поличкој Ри-
јеци има 8 редовимчких воК,еница, а за натапање ае може се упо-
требити, те усевима врло много сметају велике летње вруКине.
Полица је састављена из ових села: Маште, Драгосава, Ба-
бпно. Горажде и Заграђе са сеоцем ТмушиКем.
Југо-источни део заиадне удољине заузима село Маште.
које је веКпм делом на сасвим благом нагибу главног планннског
ланца. а мањнм у ривници, званој Макве. Вода "е пије с взвора :
Макве, Стублине и једног извора близу хана. У селу има једап хан
поред главног пута који иде у Бијор. У селу јв једно гробље.
Северо-источно од Машта. иа благим иагпбима Тиврана,
пружа се најранпије, најлепше н најплодније полнчко село 4р&-
госава, које је по томе и ово име добило. Одмах изнад села на-
оИгесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
ходи се турска Фортица са 10—20 војника, начињена 1862. год.,

кад и тврђава у Беравама.
Северно. до Драгосаве, на једном планинском огранку који
се неприметно уадиже од Тиврана, налази се село Бабино. Ово-
је село у води најсиромашније у Полици, јер има свега један извор
у Бабином Пољу н два бунара. На западној страни села налази
се Бијели Поток, који се, текући на запад, улива у Љешпицу, а
ова опет извире вспод Турјака, тече на запад, поред Полице, и.
код места званог Џамије, утнче у Лим. На Бијелом Потоку има
једна вођеница која меље помоћу устава. На Бпјелом Потоку, као
и па пољу Рудешу, била је главна битка између Васојеаића и
Турака годиве 1862.. после чега је одузета беранска нахија од
Црне Горе. Село је, како се прича, ово име добило због неке бабе
која се ту прва населила. У селу има једно гробље. ааједнвчко
за ово село и за Драгосаву, источно од кога има једно узвишење,
на коме је, по прпчању, била пекаква стражарииа.
На северној страни Диња, а у иодножју овог узвишења, као
и на благим нагибима косе од Тхујовца. налази се село Горажде.
Ова је коса једним узаишењем везана за главни планински ланац,
те тако дели ово село од Заграђа. У средини села су извори:
Врело, Краљевац и Корито. На брду Цркпиии до Бабина има ра-
звалина од неке старе цркве, а у средини села је гробље н друга
цркаина, око које се парод скупља о Тројичину-дие. када се носе
крсти. На узвишењу које оно еечо делн од Заграт^а паходи се
четвороразредпа основна школа и заградско гробље. Поред глаа-
ног пута што води у Рожаје имају два хана.
Између главнога планинског ланца. косе од Ћујоаца и поме-
нутог узвишења а на благнм нагибима палазп се село Загра^е
са сеоцем ТмушиАем. Заграђе са Гораждем обилује у пијаКој
води, ма да пма само два извора: Корито у горњем и Вишњица
у доњем крају села, али има приличан број буиара. Близу места
Обетишта, где се па Тројичин-дан, о крстима, скупља народ, а
између извора Банаца (пот. р1. Банца) и Сумина Врела била је
једна црквииа.
Полпчани су на откупљеној земљи, сем половвне села Дра-
госаае. Планина им је Буковик, на 2 сахата даљине, али је иа-
дељена, те о Илину-дне свпки издиже на своје. Комуна нити за-
једничких вспаша немају.
По народном предању Вудимља је била варош у време Не-
мањића, када су у њој биле отолица епископска и жупангка. Тада
је, како се прича, аолиција. с ове нисоравни пазила на ред, те
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
716 ПОП БОГДАН ЛАЛЕВНЋ Н ВВАН ПРОТНЋ
је од тога и цео крај ово вме добно. За Загра1)е се прнча да му

је име отуда, што се у то време ту властеоска стока заграђивала.
У целој Полвци има око 300 куКа. Становницн су веКином
ВасојеввКв.
У Маштама су од МијомановиКа: ШарбаиКи, СтиовиКи и
Штиааљи, од Лопаћана: Сгојанови/ш. од Ковачевнћа: Обадови&и.
Од Србљака су само Дмитрови&и, како се самн зову. или Бирови,
како их другн зову, који славе Нвкољ-дан.
У Драгосави су од Лопаћана: БоричиКи и Голубови&и, од
МијомановнКа: МасловариКи н од ДаоетиКа ГарчевиКи "2 кућв).
Од Србљака су само Пођани ва Роваца у Морачкој Нахијн. који
славе Ђурђев-дан, а прислужак им је Лучан-дан.
У Бабину су од Ковачевића: ЂуришиКи и од ЛопаКана:
Ђукиби. А од Србљака су: ШКекиКи из Горњих Села, који славе
Петков-дан; Вељи&и из Братоножића, славе Никољ-дав; Кучи су
на Куча, славе Никољ-даи и ЈаиновиКи (1 к.). који су нз Црне
Горе, а славе Нвкољ-дан.
У Горажду су од Лопаћана: ЂукиКи и Ненадови&и, од Да-
бетића: ГарчевиКи ('.< к.) мухамеданске вере, од Ковачеввћа:
Кастратови&и и ЂуровиКи, ол Новаковвћа: Ј/антови/ш, МарковиИи,
од Мијомановића: Даеви&и и 4 кућа Ђуки&а мухамеданаца. којв
су од Лопаћана. Од Србљака су: ПоаовиКи и Савови/ш с Кчева,
који с.1аве Св. Аранћела Михаила, БоасовиЛи (2 к. иа Куча,
који славе Никољ-дан и Вујови&и ,*2 к.) нз Братоножнћа, којв
славе такође Ннкољ-дан.
У ЗаграКу су скоро свн Кучи, као: ШлакиКи. АрсовиКи,
МихајловиКи, СекулиКи, РадиКи, ПудовиЛи и Тршруновићи, којн
сви славе Пантелијев-дан. У Тмушићу су ВасојевиКи ЂуришиАи,
којн су од Ковачевића.
Уа Полицу да поменемо н мало село „Бешницу, од 11 кућа
које су пре 10—15 година населили Кучв. Ово се село налаан
преко реке .Ђешнице, на западној страни села Бабина. Земља је
сва агаларска.
11. Виницка.
На левој страни Лнма, на месту где се планинскн ланац од
Кома свршава Цраеном Стијеном налази се село Виннцка. Село
је у равници. с обе стране Впницке Ријеке, делом и на бла-
гим странама поменутог планинскчг ланца. као н на једној те-
раси изнад раиннце. Село је дугачко ,с.-ј.) око 'ј, сата, а шн-
1П1(12ес1 ћу " ^ л О О * ? 1С
*
роко (и.-з.) око 20 минути. Земљиште се вади нз Виницке Ријеке,

из које се веКим делом и пије, а мањим с извора. На овој реци
имају 4 редоввичке и 2 ујменичке вођенице, као н 2 ваљанице.
ВиниКаиима јг плаиииа Турија, од села далеко за 3 сата, а
испаше су им одмах до села.
У Вивицкој има око 90 куКа, све на откупљеној земљи.
Становници су скоро све ВасојевиКи. Од МијомаиовиКа су : Зе-
чеви&и, Саичиби, МалишиКи, ЋераниКи. Од ЛопаКана су: Вуки-
КевиКи и ЏикниИи, од ДабетиКа: А&лиАи. А од Србљака 2 куКе
ЈаиновиЛа. из БратоиожиКа, који славе Св. Николу.
У селу има једво гробље, на дну села. У средини има једна
црквииа. На самој равници налази се један хав.
12. Буче.
Северво од Виницке, преко брда Градине, на десној страни
реке Бистрице, налази се село Буче. Земљиште, на коме је село,
у опште је равно. Село је дугачко, од Лима до врх Буча. за 1
сахат, а широко, од Бистрице до Градине, 20 мивута. Доњи крај
села, који се иалази у равиици поред Лима и око ушКа реке Би-
стрице, плодав је, јер се може натапати. Средњи део, који је на
једвој тераси неплодан је, јер се не натапа, а има доста земље
која се због тога никако и ие обраКује. Горњи део села, који је
на благим планиноким ланцима, плодав је, јер се вади речицом
Коњском, која извире испод Турије, а утиче у Бистрицу. Па Би-
стрици имају 5 редовничких и 1 ујменичку вођеницу. Горње и
Доње Буче пију воду с извора, а Средње са реке Бистрице.
Две треКиве сељака су ва откупљевој, а једиа на агалар-
ској земљи. Планииа је Бучичаиима Турија., 3 часа далеко од
села, а имају својих земаља и у Коњском, на 2 сата даљине. Буче
и Виницка имају пола Турије у црвогорској граници, као и ливада
у Јеловици, куда иду пошто их покосе, као и зими да утроше по-
кошено сеио.
У Бучу има око 100 куКа. Сељаци су готово сви ВасојевиКи,
и то од ЛопаКана: БојовиКи и Гплубови&и, од МијомановиКа:
Јоксимовиби, Делеви&и, БојчиКи и Уштиааљи, а од Србљака су
само Обр&довиИи, који су дошли из Горњих Сеља, а славе Васи-
љев-дан (Нову Годину).
У селу имају три гробља, једно старо, друго за Средње Буче,
и треКе за Југовине — Горње Буче и сеоце Бањевац.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О З 1 С
718 11011 БОГДАВ ЛЛЛЕВНЋ И ИВАИ ПРОТИЋ
На северо-западу од Буча, а аа брдом званим Крстац, налази

се мало сеоце Бањееац свега са 7 куКа, које су ГолубоеиАи \Ј1о-
гаКани). Бањевац се натапа од речице Коњоке, као и од извора
којих ту има подоста. На дну овога сеоцета, а близу Бистрице.
издигло се омање брдо Градац, на коме се познају раавалиие
града, по предању, из Немањи^а лоба. С леве стране Бистрице,
на ланцу од Бјеласице, има доста пеНива, у којима као да је
било насеља.
13. Лужац.
Одмах до Буча, на северној страни, с леве стране реке Би-
стрице, валази се село Лужац. које је веКим делом у раиницв
поред Бистрице и првој тераси изнад лимске долине, а мањим ва
другој тераси до планинског ланца, који се свршава Острим код
Лима. Село је дуго и широко око 15 мииута. На првој се тераси
земљигате вади иа Бистрице, докле је друга напуштена, пошто
се не може вадити и ако је аемља добра, те је обрасла само па-
прађу. Ово се место зове Овсине. Редовничка вма једна вођевица
на Бистрици, а ујменичке су на Манастирском Врелу.
Планива је селу Расоа, ианад Главаца, и Шишка, на 4 часа
даљине, у којој је земља издељена. Испаша им је Пакљева и Соко,
на 1 час даљине.
У селу нма око 50 кућа. Сељаци су ве^ииом Лушчани, који
-су старином од ЂурашковиКа са Цеклина1). одакле су абог крви
побегли, па су и славу променили, да би се боље сакрили, и узели
да славе Ђурђев-дан, као славу манаствра Ђурђевих Ступова, а
стара им је слава Св. Никола. Свештеници иа њвхоаа братства
узму манастир у своје руке. А када доцније дођу Васојевићи њи-
хови калу^ери узму манастир, а Лушчани, не могуКи толики
број гостију дочекввати у пролеКе, када свега нонестаје, промене
и по други пут славу и узму Св. Ђурђиц, који и данас славе
Данас их у Лушцу имају три племена: Поаоеићи, ТомашевиКи н
Пајкови&и2}. Сем Лушчаиа у овом селу има и Букумира., који
') Други, пак, жедећи да их потцеие, кажу да су ив ДодЈужја у Цједо-

павдићима и да св с тога и вову тано. Докде они веде да су нз Цеиина н да
«о ов&ко зову ао селу Лушцу, у које су се наседиди.
*) У пдемену црвих поповство се није до даиас прекидадо. Причају дк су
ти попови, као једнни писнеии људи, све важиијв догађаје бедежиди, па су тв
књиге ивстаде у врене рата од 1862. год. У пденеиу Тонашевића до скора се
жувада застава Кара-Ђорђева, коју су добиди, када су Васојевићи 1809. годнне

■славе Св. Николу, а од Васојевића су: ВешовиКи или ВуковиИи

(Лопаћаниј и Уштиааљи, који су од Мијомановића.
У селу има једно гробље, на Овсинама
14. Долац.
Одмах до Лушца, на север, све до манастирског земљишта,
у дужини од '| 4 часа, простире се село Долац, које се пење на
запад, уз благе нагибе планинског ланца, који с ове стране за-
твара беранску равницу. Земљиште се не може вадити, јер у
■селу имају само два извора са којих пију, али је земља јака да
издржи летње суше. Сеоска се имања пружају чак до Црнога
Врха, у даљини од 7 2 сата. Мељу у манастирској воћеници на
врелу.
Сељаци су скоро сви на. откупљеној земљи. Планина им је
Расоа и Шестаревац.
Село је скорог постанка, од назад 150 година. Свега је у
чзелу 30 кућа, од којих су Васојевићи: МалишиКи, ЈованчевиКи
од Мијомавовића, затим од Новаковића: Р&чиЛи, РадоњиКи и Ду-
баци (1 кућа). Од Србљака су: Вељићи, из Братоножића, славе
•Св. Николу, и ЂокиЛи — Лушчани, који славе Св. Ђурћиц.
Гробље је на манастирској земљи — Манастирско Гробље.
1Б. Пешца.
■ Одмах до Лушца на западу, до Буча на југу, до Лима на
истоку и до вароши Берана на северу лежи село Пешца, дугачко
око 20, а широко на 15 минути. Земља се вади од Бистрице, а
пију с Бистрице и Лима. На Бистрици имају једну редовничку
воћеницу.
Половина је сељака на откупљеној, а друга полоаина на ага-
ларској земљи. Планина им је Коњско, Турија и Јеловица, далеко
око 3 часа.
У селу имају 52 куће. Сељаци су већином Васојевићи, н то
од Мијомановнћа: Јоксимовићи, ЗечевиИи, Малиши&и, ДелевиЛи
и МарковиИи, од Лопаћана: Нер&довиКи. Од Србљака су: БутриАи
из Братоножића, који славе Са. Ннколу.
Гробље је једно.
срели Кара-Ђорђа. Доцвије је та застава, која је, по причању, била свилеиа,

одиета у музеум иа Цетиње, а за њу им је кнез дао свој барјак и утврдио тај
чии у том племеиу.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
720 ПОП ВОГДАН ЛЛЛЕВИЋ И ВВАВ ПРОТИТч
16. Беране (варош^.

Одмах до Пешаца, ва севервој отрани, лежи варош Беране,
главно и средвшно место беранске нахнје. Ова је варош осно-
вана 1862. године, после ратовања Турака са Васојевнћима, иа по-
литичких разлога. У вароши има на 350—400 кућа, са скоро 600
породица, од којих су 102 српске, а остало турске. Има и 30
кућа Цигана. Становвици се већином баве тргоаином са житом,
живим, поставом и т. л. Срби су већином досељеници из Пећи.
Призрена, Бијелог Поља, Плава, Гусиња. Највећа се трговина воаи
са житом л живим. Пааарни је дан субота. када се, нарочито летн,
доноси велика количива жита гз Пећи. На пазар је плободно до-
лазити и Црвогорцима, којима је житни пазар добро дошао. ва-
рочито гладних година, као што је била 1903., и то не само Ва-
сојевићима вего половвни Црне Горе. Стоку је забрањено уво-
зити у Црну Гору од стране црвогорске владе, али се иавовити'
може, с тим да се више не враћа.
У вароши је кајмакам беранске нахије. који је н погранични
комесар и месни иојни командант. Још има у варошн пошта и
телегра*, српска четвороразредна основна школа, турска основна
школа и руждија (граћанска школа), две џампје, од којих је једна
направљеиа 1883., а лруга, на десној страви, подигнута је 1903.
У вароши увек има по 2 табора (2000) војвика, а на Јасиковиу,
с десне стране Лима, и један одред артиљерије. Поред турског
граћаиског суда црногорска се власт меша у све важиије спорове
међу Србима у беранској нахији.
17. Беране (село).

Одмах до вароши Берана, северо-западно, у равиици поред
Лима, а на благим странама Острога, налази се село Беране, по
коме је н варош име добила. Село се пружа у дужину (и.-з.) око
45, а у ширину (с.-ј.) око 20 минути. Већи део села вади се по-
дом Манастирског Врела, на коме је 9 ујменичкнх воћеннца. у
којнма за време суша мељу и околва села, као и варош. Вода се
није с извора и врела које нзвире испод манастнра.
Сеоска је планина Чука, где су им станови суседнн бн-
јорским, и Јабланов До, огранак Стрменице. Село држн при-
ллчно стоке.
У селу има око 65 кућа, већином на откупљеној земљн. Нај-
старијв су становвици Лончари (8 к.), који су овде доселила
пре 150 година из Бјелопавлића. Славе Петков-дан. Осталп с у :
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ИАСОЈЕНИЋП 721
Премови&и ив Братоножића, олаве Никољ-дан. — Пиаери, који

седе на манастирској земљи, за што дају четвртину, додиглв су
из Пипера. Славе Аранћелов-дав. — Дошљаци су ив Роваца у
Морачкој Нахији, славе Л}чнн-дан. — Пешићи вз БјелопавлиКа,
славе Петков-дан. — Пајковићи — Лушчани, славе Ђурћиц. —
Вескови&и — Лушчани (1 к.), славе Ђурћиц. — Једна васојевичка
кућа С&ичићи (Мијомановићи) и, највад, Богавци из Роваца, које
је иавала турска 1862. године потиснула, те су па странаиа
Острога засновали иово насеље Велиђе, које се рачуна као са-
ставни део Берана.
Гробље је једно и находи се на манастирској веиљи, где се
копају и варошави, а тако исто и Црновршави и Долчани.
18. Црни Врх.

За пола сата на вапад од Ђурћевих Ступова, а на оном пла-
винском ланцу што окружава беранску равницу, с обе стране реке
Сушице, која баш ту взвире, налази се село Црни Врх. На Су-
швци ииају 4 редовничке воћеннце.
Бев малог взузетка сви су сељаци на агаларској вемљи. За-
себие планвне ненају, јер су је Турци, вратившв се 1862. годвне,
продали Беранцииа, само су Дубаци, доселивши се ив Долца,
задржали старо право да иадижу на планину Расоу.
Каквих старевина нема, сем неких звдина, за које кажу да
су латиноке. Садање је село новијег постанка. Прича ое да је
вајпре припадало Дечанима, па су га ааузели Мемовићн — Турци,
који су овамо пребегли из Ннкшића, и по месту, одакле оу доое-
лили, назвали га садањнм именом. Год. 1856.—8. Васојевићи су
Мемовиће истерали из Цриог Врха, д њихову земљу разделили
породицана погввулих у том рату. Годвве пак 1862., када Турска
поново вавлада бераноком нахијом, Васојеввћи буду првморанв
оставитв Црии Врх, те су га Турци држали до 1875. године, када
га опет Васојевићи заузму и у њему се населе, па је тако
остало и до данас.
У селу има на 30 кућа. Сељаци су од Лопаћана: ВешовиКи
и ЂукиИи, од НоваковиКа: ОровиКи, од Мвјомановића: Дубаци.
О д Србљака су: Пешићи из Бјелопавлића, који славе Петков-дан,
и 5—6 кућа Ровчана и Морачана, скорашњих дооељеника.
Сељаци се копају у беранском гробљу, код цркве.
КТНОГРАФСКИ ЗВОРНИК. КЊ. VI. 46
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
722 поп НОГЛАН ЛАЛЕВИЋ И ПВАН ПРОТИЋ
19. Горња Седа.

Као и Полица, и Горња Села су скуп од неколико села, која
чине Једиу географску целину. Ова се села находе на 1—2 сахата
на запад од Црног Врха. Горња Села су у опште један планинокн
крај, као и Врањаштица у црногорским ВасојевиКима, сем једивог
села Лубвица, које се у свему рввна са селима поред Лииа.
Земља је скоро сва откупљеиа. Остала се села мање више баве
сточарством и врло су ретко насељена, сем Лубница н у неко-
лико КурикуКа.
Село Лубнице се налази у једној равиичици, кроз коју про-
тичу три речице: Јеловица, која иавире испод Јеловице, Суводо.
који иавире иа Швшке, и Гуњара, која извире ив Главаца. Мало
ниже села увире Гуњара у Суводо, а овај у Јеловицу, те се одатле
нааивају Бистрица. Лубнице се натапају од ових речица, те је
аемља врло плодна, што је опет проузроковало велику пренасе-
љеиост у селу. Извора нема доста, те се вода пије с реке.
Планина је Лубничанима Јеловица и Сиљевица. далеко од
села ва 1 сахат.
Село је, што је реткост у ВасојевиКима, подељено у две
мале: Обрадску М&лу и Мерм/Ја М&лу, назване овако по именима
племена која их насељавају. А село је ово име добило по лубу, који
се дере ту оа смрча, ва покривање станова, ва трнке и т. д.
На југо-западу од села, иамеКу Јеловице и Лубница на сре-
дипи пута, налави се Џупанова ПеКинв, аа коју је везано предање,
наведено у општем делу.
У Лубницама има 108 куКа, и ако село није дуже ни шире
од 10 минута. Предање казује да су ово село пре насељавале
Клименте Латини1). Прича се како у то време није никако падао
снег, ио неки пут с јесени, док су се они бавили у планини Бје-
ласици, падне снег, што њнх јако уплаши да вије каква казва
божија, те се одмах некуда иселе, а на њихово место ДОКЈ Обра-
довиКи, који, по казввању, као да су још пре 300—350 година
доселили из Његуша, а старином су ив Херцеговине. Прича се
да их је на РБегушима било седам брата, па се посваКају с
осталим племенима, те четворица погину. а тројица доКу у Је-
ловицу, а после се населе у напуштеним Лубницама. Да би се
боље оакрили и славу су променили, те оад славе Нову Годииу,
') Разнс ствари што се налазе, као: сјекире, грпвне п т. л., да*с старе
нутове, ра;ше зндвне све придевају Климентама.
|П|Ц2еси» ^ л О О ^ 1С
НЛСОЈЕВНЋИ 723
а стара им је слава била ЂурКев-дан. За Обрадовићима долазе

ОјдакиКи из Шаранаца у Херцеговини, који су пребегли такође
вбог племенских заћевица. Овако су, веле, назвати по некој не-
вести Ојдани, којој је, кажу, „четврта мањкала.' ОјданиКи славе
Св. Петку. За овима долаве Р&нови&и из Безиова у Кучима, на-
терани глађу. славе Никољ-дан. Затим ПешиКи из Планинице у
БјелопавлиКима, пре 100—150 година, потиснутн насилно, славе
Св. Петку и најзад једна куКа Славкови&а, која се своро досе-
лила из Главаца. СлавкоаиКи слаае Св. Николу.
Има још неколико кућа испод Јеловице, подалеко од Луб-
ница, пресељених ту из села. Становници су: Обр&дови&и, Ојда-
ниби, РаковиЛи, Пешиби и СлавковиАи.
У селу има четвороразредна основна школа, близу сеоског
гробља, на коме је развалина неке цркве, ва коју причају да је
још из жупанскога времена, а има и неких старих гробова, у ко-
јима су се, како се прича, жуиани копали.
За пола сата на северо-запад од Лубница налази се село
КурикуЛе, кроз које протиче Суводо. КуКе су растурене с обе
отране ове речице, на приличво благом нагибу брда Стрменице и
Асанова Дола. Доста велики део села се вади из ове речице, а
вода се пије с извора.
Курикућани имају велике испаше до саме планине Шишке.
У селу има 45 кућа, а становници су му: ШКекићи, који
славе Св. Петку, Шекуларци, који славе Св. Ђорђа, БожовиЛи,
чија је слава Св. Никола, и Ракови&и, који славе Св. Николу.
У селу има једно гробље.
Северно од Лубиица на 15 минути, а на доста оштрим на-
гибима Вуче, с обе отране речице Гуњаре налааи се село Гла-
ваца, прозвано овако, како се прича, вбог тога што су му ста-
новннци били гдава целе околине, па су их Колашинци, приликом
доласка Аџи-Проданова, одатле протерали, пре него што им је
овај могао стићи у помоћ. Земљу малим делом натапају, а пију
с извора.
Плаиине немају, али имају около и поврх села добре иопаше.
У оелу има око 50 куКа. Становници оу му: БожовиАи, који
славе Св. Николу, Шекуларци, чија јв слава Ђурћев-дан, н Ко-
раАи, досељеници из БратоножиКа, који славе Св. Николу.
Ово село има засобно гробље.
Источно од Лубница за 15 минути, на доота стрмом нагибу
Вратоњина Врха, дела оног нлаиинског лаица што иде од Бјела-
46*
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
724 поп вогдли ПЛЛЕВИЋ И ивлн ПРОТИЋ.
сице, налази се село Бастахв, иазвано тако по речицн Баста-

шици која крај њега тече и утиче у Бистрицу.
Планина је овом селу Пешнћа Рупа, гаа I '/, сахат од села
далеко. У тој планиви има и једво јеаеро.
У селу има 35 кућа. Станоаници оу му: ПешиАи, који славе
Св. Петку, ОбрадовиЛи, који славе Ноау Годину, н једна кућа
Божови&а, чија је слава Св. Нвкола.
Гробље нмају засебно.
Југо-источно од Лубница, с десне стране реке Бистрнце, на
оштрим нагибима планннског ланца који од Туријв иде преко
Коњска, налази се село ЛраДевац, наввано овако, по прнчању,
што се ту неки коњ араћио (утекао) из Кржуља. Тада је, веле,
ово место било обрасло крстатом гором.
Испаше, чнме су богати, исте су им које и Курикућаннма.
Кућа у Праћеацу има 13, самих ШКеки&а, који славе Са. Петку.
20. Заоотро.
За пола сата северо-аападно од Ђурћевнх Ступова, а на при-
лично стрмом нагибу косе што полази од Вуче, преко Чуке и
Превије, па се свршава у Ђурен-Потоку, где је граница према
бјелопољском кааау, налази се село Заостро, тако названо што је
за врхом Осгрим, који га одааја од остале нахије. Село се пружа
у дужину и у ширину по читав сахат.
Кроза село протиче један поточић, који чвне сеоскн извори,
употребљаван аа натапање, алв наноси и штете равдирућн аемљу
и сносећи је у Лим. Иввора има велнкн број: Врујнце, Скакан,
Врело, Студенац и т. д.
Сељаци имају вемље с десне стране Лнма, и то једну по-
већу ливаду заану Урошевица, на којој се налазе раавалнне неве
старе цркве, коју је, по предању, градво Цар Урош, но воме је
и Урошеница ово име добила. Сељацима прнпадају и стране Ти-
врана. Планина им је Којановац внше Мојковца, аа 3 часа да-
леко. Сеоска је земља ова откупљена.
У селу има око 70 кућа. Становници су: ДокиКи, којп су,
натерани сиромаштнном, доднгли оаамо пре 300 година нз Бра-
тоножића с Пелева Бријега. Славе Никољ-дан. — Бисмиљаци су
такоће из Братовожића1). Славе Св. Нвколу. — Ојд&ниКи. роћаци
') Кад ст једном косндн неко* Турчину у Урошевнцн, кем вдхоа старш,
по вмену Ново, вад седну ва ручав, рекне: ,бисмила н помовн Боже, воје преча
нек се стече!' Због тога «у се иотау подсмеватв ■ прозову га бнсмнмв, па то
оставе н љеговин потомцима.
,п,&есЈ1-,у^00^1е
ПЉекића, славе Св. Петку. — Ниш&виКи су старинои из Остреља

иза Ђурен-Потока, славе Св. Петку. — ПоаовиКи су иа Куча,
славе Никољ-дав. — РадниЛи су додигли скоро, пре 80—90 го-
дина, иа Мушовића Ријеке више Колашина. Славе Петков-двн.
— Премови&и (1 кућа) су из Братоножића, а славе Никољ-дан.
У селу имају три гробља, због растурености села. Има и
четвороразредиа оововна школа.
Да овде споменемо и неколико кућа села Црљевиие, које
дели Ђурен-Поток, те већи део припада бјелопољском казау, а
мањи беранској нахвји. Ту, до Ђурен-Потока, се находи Крш
Фемића, докле је била гравица Црие Горе 1856. годиве.
П Р ЕГЛ ЕД
а) преглед геограФОких и етнограФских навива,
Арнаути 707. Буринукани 723, 724.

Ашани 701, 702. 703. Вучн 703, 716.
Беранци 721. Латини 699, 700, 722. сГ. ватолицп.

богунили 701. латинскн 702, 708, 714, 721.
Братоножнки 703. ЛопаКани 703, 706, 707, 708, 710, 713,
Бучичаии 717. 714, 716, 717, 718, 719, 721.
Лубннчани 722.
Васојевики 699, 700, 701, 702, 703, Лушчани 699, 701, 703, 707, 111, 713.
707, 708, 710, 711, 718, 714, 715, 716, 718, 719, 721.
717, 718, 719, 720, 721.
насојевичкн 703, 707, 710, 721. Иа^уни 704. сГ. Цигавн.
Вннићани 717. Мијонановићн 703, 713, 714, 716, 717,
719, 721.
Дабетићи 703. 707, 711, 716, 717. иуханедансЕИ 698, 703, 70б, 707. 70,\
Дапснћаин 714. 716.
Долчвнн 721. нухажединци 700, 703, 707, 710.
Дробњаци 708. 710.
Ноиаконнћи 703, 707, 711, 713. 716,
ЂурашЕОВИки (племе у Цеоану) 701, 719, 721.
718. Оарниићи (илеио на Кчеву) 713.

Загоранн 710. Плављини 704.
Поличанп 715.
Балудранн 709. нравосланнн 698, 707, 708. 714.
католицн 700, 702, 707. сГ. Латнни.
Клниенте 701, 702, 722. Рхаиичанн 707, 708.
Коначеинки 703, 707, 710, 711, 716. Руговци 708.
Волашинцп 723.
корда 704. Срби 700. 701, 703, 708, 712, 71'0.
„Косово" 700.
П|||20С1 1оу ^ л оо^1е

ИЛСОЈЕВПЋИ 727
Србдлпи 702, 703, 710, 714, 716, 717, Турцн 699, 700, 702, 703. 704, 708, 715,
719, 721. 720, 721, 724.
ерблачки 703.
Цнгани 704, 720. сГ. Мађупн.
српски 704, 705, 708, 720. Црновршанн 721.
Црногорци 720.
турски 693, 695, 698, 700, 702, 705, Шекуларци 707.

706, 712, 715, 720, 721. шиба 704.
б) преглвд гвограФСкжх имвна.

Лрнаутдук 704. Врскут (у Братоиожићииа) 708.
Ас 701, 702. сЈ. Равии Ас. Вуднмља 697, 698, 699, 700, 701,712.
Лсанов До 723. 713, 715.
Лшке Дуке 695. Вудниска РиЈека 698, 700, 712, 714.
Види Даисићсаа Ријева.
Бабнно 714, 715, 716. буднискн 712, 713.
Вабино Пол>е 715. Будииско Брдо 713.
Вал, 706. Вуковац 710, 711.
Банца 715. Вуковик 697, 715.
Вањевац 717, 718. Вуче 696, 698, 717, 718, 719.
Варнце 708.
Бастахе 724. Васојеви^н (турски, црногорскн) 693,
Баеташица 724. 695, 696, 698, 699, 700, 702, 703, 70-1,
Бевиово (у Кучина) 723. 722.
Беране (варош, село) 698, 699, 702,. Васојевичка НахнЈа 702, 703, 705.
707, 711, 712, 714, 715, 719, 720, 721. васоЈевнчкн 702.
Беранска нахија 695, 699, 700, 701,. Велиће 721.
702, 714, 715, 720, 721, 725. Ведика (у дрногор. Васојевићнма) 704.
беранскн 719, 721. 706.
Внједањ (брдо) 696. Внницха 695, 696, 698, 699,713, 716.
БнЈедањ (извор) 697. 717.
Биједи Поток 715. Внннциа РиЈека 696, 698, 716, 717.
Вијело Поље 720. Вишњнца 715.
Вијор 701, 714. Вотњик-Мала 712, 713.
бнЈорски 712, 720. Врањаштнца (у црногор. Васојевп-
Бнстрнца 696, 698, 717, 718, 719, 722, ћима) 722.
724. Види Једовица. врањски округ (у Србмји) 705.
ВЈеласнца 695, 696, 698, 718, 722, 723. Врбнца (седо у Бијору) 701.
Бјелопавдвћн 703, 711,713,718,720,, Врело (агвор у Горажду) 715.
721. 723. Врело (нввор у Заостру) 724.
Бједопол.схн хава' 695, 103. 724,725. ВруЈнце 724.
Братоножнћн 701, 707, 708, 711, 714,, Вуча 695, 696, 723, 724.
716, 717, 719,721,723,724,725.
Братоњин Врх 723. Гдаваца (?) 718, 722, 723.
Врњнца 697, 700, 713. Види Петњичко> Главнца 710, 711.
'Бато. Глоћије 606.
ш.&есП^ООЗк
""28 ПОП БОГДАН ЛАЛЕНИЋ II ИВАН ПРОТПЋ
Говећа Глава 695. Заостро 724.

Голо Брдо 697. Заруће 712, 713.
Горажде 714, 715, 716.
Горња Ржаница 706. Впди Доњн Иван-Поде 704.
Ржаинца, Ржаипца.
Горњк Села 695, 696, 700, 701, 706, Јабланов До 720.
707, 713, 716, 717, 722. Јаворак 606.
Горње Луге (Иолвнље) 711. Ввдн До- Јаганчарнце 697.
н>е Луге. Јанкова Глава 696, 708.
Градац (код Вудимље) 697, 713. Јасеи 697.
Градац (код Буча) 718. Јасиковац 702, 712, 720.
Градина 696, 717. Јејевнца 712.
Груде (код Подгорнце) 700. Јеловкца (манина) 698, 717, 719, 722.
Гуњара 722, 723. 723.
Гусн&е 712, 720. Јеловнца (река) 695, 698, 722. Видн
Бнстрнца.
Дапсн&е 698, 713. Јеља 696.
Дапеићко Врдо 713. Јерињнн Крш 712.
Дансн&ска Ријека 698, 713, 714. Вн- Југовине 717.
дн Будниска Рцјека.
Дебело Врдо (код Будннље) 712. Кадниа Вода 710.
Дебело Брдо (код Ржавице) 697. Калударека Рнјека 697, 708, 709.
Дечанн (ианастар) 721. Внди Ржаннчка Рнјека.
Дивдак 697, 708, 709. Калудареке Кане 695, 696, 697, 708,
Диње 714, 715. 709.
Днитроаа Стијеиа 695. Калудра 696, 697, 699, 708, 709, 710.
Доброполе 697. Клисура 696, 697.
Долац 699, 719, 721. Којаиовац 696, 724.
Долови 697. Колашин 700, 703, 707, 725. Ввди До-
Доња Ржаннца 706. с(. Ржаннца. Ви- ња Колашнв.
да Горња Ржапнца. Ком 696, 716.
Доње Луге 711. сГ. Луге. Видн Горње Коњска 717, 718.
Луге. Коњско 695, 696, 717, 719, 724.
Доњи Колншнн 695. Внди Кодашнн. Коњух (у црвогор. Васојевнћима) 714.
Драгосава 714, 715, 716. Копилвшта 713.
Дробњак 703, 707, 714. Корито 715.
Дуб 697. Косовн Луг (у Бјеловамићима) 713.
Дубде 713. Крал>евац 715.
Дубоки Лави 698. Кржул. 724.
Брстац 696, 718.
Ђурен-Поток 724, 725. Круше 695.
Ђурћевн Ступовн 698, 699. 712, 718, Крчево 697, 702, 707, 710, 711, 713.
721, 724. Крш • с н и ћ а 702, 703, 725.
Кукал>скн Врх 696, 708.
Занодиште 714. Кукал»ско Брдо 706.
Загорјо 697, 709, 710, 711. Курикуке 722, 723.
Загорско Врело 697, 710, 711. Кучн 702, 707, 710, 711, 718, 716, 723.
ваградски 715. 725.
Заграће 714, 715, 716. Кчево 700, 703, 713, 716.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ВАСОЈЕВИЋН 729
Днваде-Мада 712, 713. Остра Јела 697.
Дијева Рнјека (у црногор. Васојеви- Оетрел. 725.
ћнна) 701, 702. Оетрн 696, 699, 718, 720, 721, 724.
Дин 695, 696, 697, 698, 699, 700, 706,
707, 712, 714, 715, 716, 717, 718, 719, Пакдена 718.
720. 722, 724. Пкнратннце 695.
лимски 696, 697, 698,' 701, 718. Нелев Брнјег (у Вратовожићвма) 708,
Лубинце 701, 722, 723, 724. 724.
Дуге 709, 711. с(. Доње Луге. Види Петв>нк 697, 701, 711, 713.
Горње Луге. петњичкн 712.
Лужац 701, 707, 718, 719. Петњичко Ђато 697, 711. Види Бр-
Дутоно (у Братоножићнма) 711, 713, њица.
714. Пећ 704, 705, 710, 712, 720.
лушкн 712. пексхи 709.
Пешнћа Рупа 724.
Љешеввца 697. Пештер 696.
Л»ешннца (река н село) 695, 697, 714, пештерскн 712.
715, 716. Пешца 719, 720.
Пннерн 703, 713, 721.
Макве 714. Плав 703, 704, 707, 720.
Манастнрско Врело 698, 720. плавскн 704, 705.
Манвстирско Гробље 719. Плаииница (у Бјелопавлнћима) 723.
Машннца (у црпогор. Васојевићима) Побјеннх 702.
706. Подгорица (у Цриој Горн) 700.
Маште 714, 716. Подлужје (у Бјвлопавлнћима) 718.
Мерића Мала 722. Полнмде 711.
Мојкоиац 724. Полвца 706, 707, 714, 715, 716, 722.
Мокра 696, 706. Полнчка Рнјева 714.
Мокрн До 695. Праћевац 724.
Морача 703. ПревиЈа 724.
Морачха Нахија 716, 721. Прнвреи (у Стврој Србији) 700, 720.
Мургаш 695, 696, 707.
Мушниа Брда 697. Равне Шуме 696.
Мушоввка Рнјека (више Кодашина) Равнн Ас 701. с(. Ас.
725. Расоа 696, 718, 719, 721.
Рашка 697, 707, 708, 710.
Навотнна 696, 697, 706, 708. Реџов Даа 695.
Навотннско Врело 697. Ржана 696.
Надбарје 707. Ржаннца 696, 697. 701, 707, 708, 709.
Нвкшнћ (у Црној Гори) 721. 710, 711. с{. Доња Ржаница. Види
Нованов До 695. Гор&а Ржаиица.
Новн Павар 713. Ржаннчка Ријека 697, 706, 707, 708.
Види Кадударска Ријека, Скробу-
Његушн (у Цриој Гори) 722. тача.
Ржаннчкн Поток 697.
Обетнште 715. Рнјека Марсеиића (река) 706.
Обрадсва Мала 722. Рнјека Марсеннћа (село у црногор.
Овснне 718, 719. Васојевићима) 706.
Омирагнћа Руна 695. Рмјечка Нахнја (у Црној Горн) 704.
730 ПОП БОГДАН ЛАЛЕВНЋ П ИВАН Ш-ОТИЋ
Ровачва Врда 696. Ћафе 697, 698.

Ровачкн Поток 697, 708. Ћелнје 709.
Ровачко Врдо 708. 'Кујовац 697, 715.
Ровца 695, 696, 697, 708.
Ровца (у Морачкој Нахијн) 703, 716, Урошевнца 724.
721.
Рогоч-Главнца 695. Хсрцеговнна 700, 703, 722, 723.
Рожаје 715.
Ругова 695. Цеклвн (у Црвој Гори) 701, 703,714,
Рудеш 715. 718.
Цецуне (у црвогор. Васојеввћима) 7ио.
Цмил>евнца696,697,707,710,711,712.
Селиште 708.
Сиљеваца 722. Црвена Стнјена 716.
Снновче 697. Црквнна 715.
Снровн Онар 697. Цркнице 697, 710.
Црлеввие 695, 725.
Сјеквра 697, 708.
Црна Гора 695, 700, 702, 703, 704,71о,
Сјенаца 701, 704, 718.
Скакан 724. 715, 716, 720, 725.
Скрнвеаа 697, 698. Црпн Врх (брдо) 698, 719.
Црнн Врх (еело) 721, 722.
Скробутача 697. Внди Ржаннчка Ри-
Црнн Врховн 696.
јева.
црногорекн <01, 706, 717, 720.
Скробутача (планина) 707, 711.
Соко 718. Чука 695, 720, 724.
Стрневнца 696, 720, 723.
Стублнне 714. Џакова Ливада 695, 696.
Студенац 724. Џаннја 715.
Ступови 699. Џупанова Пећина 700, 722.
Суводо 722, 723.
Сумнно Врело 715. Шал>а (у Арваутлуку) 704.
Сушпца 698, 699, 721. Шаранци (у Херцеговивн) 703, 723.
Шеер-Мала 712, 713.
Тивран 697, 712, 713, 714, 715,724. Шекулар (у Црној Горн) 695, 696, ТоЗ.
Тнушнће 714, 715, 716. 704, 707, 709, 711, 713.
Трепча (у црногор. Васојевићима) 714. Шестаревац 696, 719.
Турија 696, 717, 719, 724. Шишка 695, 696, 718, 722, 723.
Турјвк 695, 715. Штнтови 695.
Турјачка Коса 697. Шудикова 698, 699, 712.
в) преглед породичних и осталих превимена.
Адровнћн (у Внјору) 701. Вабићн, Калудра 710.

Анћнћв, Калудра 710. Вабовићи, Будимда, Дон>е Луте, Пег- ■
Арсовнћн, Заграће 716. Н.ИК 711, 713.
Асовнћн, Доља Ржавица 707. Вагаши, Вудниља 713.
Аео Џукела 701. Варјавтаровнки, Калудра 710.
Лџн-Продан 723. Варјактаровнћн, Петњик 711.
,а,&ес1ћу>^0051е
ВЛС0ЈЕВ1ГКИ 731
Бнровн, Магате 716. с1'. Дмитровнћн. Дошдаци, Беранс 721.

Бнежилацн, Заостро 724. Драговнћн, некадањв становввци Ве-
Бједановићн, Ведика 704. дике 704.
Богавцн, Бераве 721. Дубаци, Додац, Црли Врх 719, 721.
Вожоинћи, Вастахе, Гдавацв, Кури-
ауће 723, 724. Ђокнћн, Додац 719.
Божоннкн, 1оражде 716. Ђукићи, Бабино, Горажде, Доња Ржа-
Војовнћн, Буче, Загорје 709, 710, 717. нвца, Црви Врх 703, 707, 716, 721.
Војчићн, Вуче 717. Ђурашконићн, Дапсиће 714.
Боричићи, Драгосава 716. Ђурншићн, Бабиио Тиушиће, 716.
Брунчевнћн, Будвжља 713. с{. Ввј- Ђуровићи, Горажде 716.
мегаи.
Буанћи, Ведика 704. Живалн, Ведина 704.
Букумнре, Лужац 701, 712, 713, 718. ЗБунћн, Ведикн 705.
Видв Квежеввћв.
Бутрнћн, Пешца 719. Зечеинћи, Вииицка, Пешца 717, 719.
Бућковнћи, Даисиће 714. сГ. Церо- Зујовићн, Доња Ржаиица 703, 707.
вићи.
Јованчевнћи, Додац 719.
Вајнешн, Будиила 713. с(. Брувче- Јоксниоинћн, Вуче, Пешца 717, 719.
нићи. Јолићи, Доња Ржавнца 707.
Велнћн, Вабиио, Додац 716, 719.
Ведовићи, Веднха 704. Кара-Ђорће 718, 719.
Весковнћи (Лушчаии), Бераие 701, Кастратовнћн, Горажде, Доња Ржа-
721. иица, Доње Луге, Загорје 707, 710,
711, 716.
Вешовнћв, Лужац, Црни Врх 719,721.
Баеужоввћи, Ведика 705.
сГ. Вуковићи.
Кнковнћи, Ровиа 708.
Вујовићи, Горажде, Дапсиће 714,716.
Клвикн, Загорје 711.
Вукнћеиићи, Виницка 717.
Кнежевнћи, Будимла 713. Ввди Бу-
Бувовнћн, Лужац 719. с!~. Вешовићи.
хуинре.
Вушовнћн, Ведика 704.
Колашннцн, Доња Ржанвца 707.
Божвтине, Доња Ржаиица, Загорје
Гарнћи, Доња 1'жаница 708. 707, 711.
Гарчевићи, Горажде, Доња Ржаннца, Кораћн, Гдаваца, Доња Ржаивца 707,
Драгосава 703, 707, 716. 723.
Годубовићн, Бањевац, Вуча, Дапснће, Брал Стефан на Приаренв 700.
Драгосава 714, 716, 717, 718. Крал, Џупвн 700.
Губерннићн, Будвн&в 713. Бучи, Бабиио 716.
Гудоинћн, Доња Ржаница 707, 708.
Лабудоннћн, Доње Луге 711.
Днбетнћн, Будинља. Доња Ржавица, Ланноиићн, Бабаио, Вииицка 716,717.
Кадудра 707, 710, 713. Лалићп, Виинцка 717.
Дашнћн, Загорје 711. Лоичврн, Вервне 720.
Девићи, Доња Ржавица 707. Лутовци, Дапсиће, Загорје 710, 714.
Деленићи, Буче, Горкжде, Пешца716,
717, 719. Љутицн Богдан 710.
Дмнтровићн, Маште 716. сС. Бирови.
Докнћн, Заостро 724. Малевнћп, Будвида 713.
о&ес!1>/ ^ л О О З ' С
732 ПОП БОГДАН ЛЛЛЕВИЋ И И11АН ПРОТИЋ
Малвшнћи, Виницка, Долац, Пешца Радованићн (Лушчани), Доња Рха-

717, 719. иаца 707.
Марковићн, Горахде, Пешца 716, 719. Радоњнћи, Додац 719.
Марсеинћн, Доњв Рхпница, Навотина Радуновићн, Будимм 713.
706, 707. Раковићн, Лубнице, Курнвуће 723.
Мартићи, Доња Рхавицв 707. Ралевићн, Кадудра 709, 710.
Масловарвћн, Драгосвва 716. Рамусовнћи, Беране 700, 701, 707.
МеноввКн 721. Рачнћи, Долац 719.
Меххед-паша (нз Гусиња) 712, 713. Рашовнћн, Доњв Рханица 707.
Мнлошевнћн, Доња Рхвница 707. Реџепагнћн, пдавс&и бегови 704.
Мнхајловићн, Заграће 716. Ровчани, Црни Врх 721.
Мојснје вечеввћ 699.
Мфрачани, Црни Врх 721. Савфвнћн, Горахде 716.
Санчнћн, Виивцка 717, 721.
Нема&нћи, стара дивастијв 699, 700, Св. Саво 713.
712, 715, 718. Секулићн, Горахде 716.
Неиадовићн, Горахде 716. СкФКФНнћн, Доња Рхвница 707.
Нерадоввћи, Доња Рханица, Пешца Славковнћи, Лубнице 723.
707, 719. Стновнћн, Маште 716.
Нишаввћн, Заостро 725. Стојановнћн, Маште 716.
Нфвавфвнћи, Доња Рхалица 707.
Томашенићн (Лушчани), Лухац 701,
Обадовнћн, Маште 716. 718.
Обрадфввћи, Бастахе, Буче, Лубнице Трнфуновнћи, Заграће 716.
717, 722, 723, 724. Тутулацн, ВвЈикв 705.
Ојданнћн, Заостро, Лубнице 723,724.
Орфннћн, Црнн Врх 721. Ћераннћн, Внницка 717.
Осмајлнћн, Доње Луге 711. Ћоровнћн, бцјорски н пештерскн бе-
гови 712, 713.
Пајвовнћн (Лушчани), Бервне, Лухац
Ћорцн, Дапсвће 714.
701, 718, 719.
Пантфвићн, Горахде 716.
Пешнћн, Бвствхе, Бераие, Лубнице, Уштнпади, Бучо, Лухац 717, 719.
Црнн Врх 721, 723, 724.
Пнперн, Бервне 721. Цар Урош 724.
Поћани, Драгосава 716. Церовнћи, Дапсиће 714. сГ. Бућвоввћн.
НопФНнћн, Будннља 713. Цикфнићи, Будимља 713.
Поповннн, Ведика 704. Цнмбади, Двпснће 714.
Пфпфнвћн, Горахде 716. Црлевнне (Лушчанн), Буднжла 713.
Поноввћн, Заостро 725. Црногорцн (Бошковићн, Вучетића,
Поповнћн (Лушчави), Лухац 701, 718. Огњановвћн, Пауновићи, Попадвћв,
Прашчевнћн, Буднмда 713. Радеввћи, Стешевићи, Тоновићн), Ве-
Премоввћн, Бврвве, Заостро 721,725. ликв 704.
Прфклета Јернна 712.
Пудовнћи, Звграђе 716. Чукмћн, Буднмда, Доња Рханпа 707.
713.
Раднћн, Заграће 716.
Радннћи, Заостро 725. Пнвннћи, Вннвцка 717.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
ВАСОЈЕВИЋИ 7 33
Шалани .Лидријићи, Брковићи, Гој- Шеиовнћв, некадањн ставовници Бу-

ковићи, Голубоввћв, Јоићи, Киехе- дииле 712, 713.
ввћн, Радудовићи, Сиионовићи), Ве- Шлакнкн, Заграће 716.
дика 704. Штивалн, Маште 716.
Шарбанћн, Маште 716. ОДекинн, Бабиио, Будимља, Курику-
Шекударци, Гдаваца, Курикуће 723. ће, Праћевац 713, 716, 723, 724, 725.
у ^оо^1е
,ПЈ|Ј20С1 I"
г
К А Ч Е Р
АНТРОПОГЕОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА
МИЛ. Т. РАКИЂА
у ^оо^1е
По Упуствима за проучавање села испитивао сам
претпрошлог и прошлог лета села у качерској области
рудничког округа. При томе раду знатно ми је по-
могло и то што сам родом из Качера, те су ми већ биле
познате многе особине земље и народа.
Проучена област назива се Качером (качерском
облашћу, качерским орезом) по највећој реци која, це-
лом својом дужином, кроз њу тече. Она је са више
погледа доста издвојена целина; народни живот засебно
се у њој раввијао са чисто патријархалним животом,
који се и до данас очувао. Качерско становништво
представл>а у целини особен, хомоген етнограФски тип,
оличен уобичајима, навикама, традицијама и целокуп-
ном животу; у њему су лепо изражене све својствене
особине српскога народа.
За овај рад на првом месту имам да захвалим Г.
Д-р Ј. Цвијићу који је и мени, као и осталим својим
ученицима, показао пут и начин како треба оваква проу-
чавања вршити.
Од користи су ми биле нримедбе Г. Живана Жи-
вановића, бив. државног саветника, који је, с великом
пажњом, у рукопису прочитао овај опис свог родног
завичаја и саопштио ми важних примедаба.
Пријатна ми је дужност, да захвалим и свима онима
који су ми ири путовању, с великом предусретљивошћу,
КТНОТРДФОКИ ЗВОРНИВ, КЊИТА VI. 47
738 МИЛ. Т. РАКИЋ
многе услуге чииили. Особито сам захвалан својим до-

брим пријатељима, Г. Г. Р&дојку Илићу, учитељу из
Белаиовице, и Милутину МариЛу, у.читељу из Бољковаца,
који су ми, с највећом готовошћу, слали иеприкупљеие
податке.
,п,&есИ-,у^00^1е
ОПШТИ ДЕО.
I. Опште особине области.

Полозвај ж гранжце. — Проучена област део је ви-
соке Шумадије. Захвата северну н западну подгорину
планине Рудника. На северној страни престаје онде,
где настаје ниска Шумадија, а на западној иде до Љига
и планине Проструге, где је судар између рудничког и
повленског орограФског правца 1 ).
Планжне. — Рудник има звездасту структуру. Од
њега се зракасто разилазе четири позната планинска
венца који су од значаја за орограФИју западне Србије.
Кроз проучену област пролаве: сввврни, развође између
Велике Мораве и Колубаре, и заа&дни планински венац,
развође између Колубаре и Западне Мораве. У низу
првога ређају се у Качеру брда са средњом висином
од &00 т . : Велика Кеља, Мала Кеља, Велико Брдо (759*)),
Суво Брдо и Клокотич (800). Излазећи из Качера овај
венац иде даље на Венчац и завршава се Калимегдан-
ским Чотом. Од Венчаца се на с.-з. одваја један по-
вијарац, пролази северном границом ове области и раз-
дваја воде Љигу и Пештаиу. На овоме су повијарцу:
») Д-р Ј. Цвијнћ, Глас Срп. Кра*. Акад. 1^X111, 66.

') Бројеви за аисине узети су са спецнјалне карте 1 : 75.000.
47*
Букуља (720), Шутица (500), Орловица (511) и Ваган

(490). У венцу, пак, што од Рудника иде на запад, јесу:
Ђуревица (626), Делалића Прлине, Стражевица (779),
Рапшинци, Брекиње (614), Триповац (650), Мрамор 1.477),
Становишта, Врнчанска Механа, Превоје, Јасик, Врано-
вица и Проструга (740).
Од главног планинског•чвора и поменутих венаца
одвајају се на све стране краћи венци и повијарци који,
као развоћа, имају значаја само за проучену област или
који део њен.
Тако се од Рудника на северо-западну страну, крова
средину и дуж целе проучене области,- протеже венац
од брда, развође измећу Качера и Брезовице, које се,
преко Велике и Мале Кеље, наставља на Малу и Веливу
Острвицу (800), Ћајино Брдо (606), Градску Гору (700),
Дебело Брдо, Бунају (571), Мотику (603|, Братинце,
Липет (560), Обешењак (391), Штавички Голубац, Лепо
Поље (360), Ђурино Брдо, Мајдан (318), Бранчићску Гла-
вицу (322) и завршавасе брегом Боблијом у равној до-
лини Љига.
Од Острвице иде, скоро паралелно са првим, други
краћи венац, развоће измећу Качера и притоке му Козе-
љице. У њему се нижу: Топовиште (600), Теовац (658),
Стрмошњак (587), Крња Јела (520), Горње Брдр (489),
Ковиљача (400) и Врлаја.
Од Вагана се на ј.-з. протеже подугачак низ бре-
гова осредње висине, од кога се сливају воде на леву
страну Качеру, а на десну Оњегу и Љигу. У овоме су
низу: Штовна, Средњак, Дебело Брдо, Гај, Беч, Стра-
жара, Кљештевица, Чикер, Парлог, Округло Поље, Ор-
нице, Моравачки Камаљ, и свршава се Црквеним За-
браном, изнад моравачке цркве.
Од Вагана на југ иде развоће измећу Качера и Бу-
куље, састављено из таласастих брегова осредње висине,
од којих су понајвећи: Штовна, Главица и Дудинац.
КАЧЕР 741
На с-з. од Стражевице је развође између Брезо-

вице и Давидовачке Реке, састављено из онижих брда:
Раковића Брдо, Мутањска Коса, Ковиљица, Пушкарице,
Висока, Змијињак, Ресица и Дреновача.
Од Триповца на с.-з. пружа се ра8вође између Бре-
зовице и њене притоке Бољковачке Реке, на коме су
узвишења средње висине од 500 т . : Мрамор, Јелет,
Вис, Угриновачки Голубац, Калеми, Весића Кичер, Бо-
блија, Мали и Велики Рид и Јасик.
Од Проструге одваја се у правцу с.-с. з. повијарац,'
развоће измећу Брезовице и Љига, на коме су: Репино
Брдо, Широка Плоча и Боблија.
ОдКлокотича северно, низ планину Корушац, раз-
воће је између Раслове и Мале Босуте, које се свр-
шава Врановцем.
На јужну страну од Клокотича пружа се развође
између Поточања и Војковачке Реке, у коме се ређају
неколико брда са средњом висином од 600 т . : Угар-
нице, Суво Брдо, Дебело Брдо, Орнице, Забео. које се
свршава Јеличиним Делом у долини Јасенице.
Од Клокотича на источну страну пружа се развође
између Војковачке Реке и потока Вучака, свршава се
брдом Стражом, више манојловачке механе.
Од Рудника, северо-источном границом Качера, про-
лази венац од високих брда: Марпјанац (1027), Јавор
(895), Звезда 1,850), Величковци (Чивутани) (730), Црни
Врх (977), Главица (541) и Дрењак.
Краћа развођа иду наизменце са дужима напоредо
и тако стварају између себе узане долине у којима
леже насеља. Разликују се уздужне долине главних
река и бочне њихових притока. Ове уздужне и бочне
долине јако су избраздале проучену област и дају јој
карактеристичан геограФски облик.
Узвишења имају већином пластасте облике са гла-
вичастим врховима, реће су дугуљаста са оштрим или
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
742 МИЛ. Т. РАКИИ
благим гребенима или распљоштена, а најређа су ку-

пастог облика са зашил>еним врховима из којих про-
вирују голе стене1). Разликује се пластика земљишта
горњега од пластике доњега Качера. Земљиште гор-
њега Качера има оштрије облике, долине су клисурасте,
косе су кратке и врло стрмените. Земљиште доњега
Качера има блаже облике, долине се проширују, косе
су већином дугачке са врло благим нагибом, врло често
прелазе у таласасту раван, те земљиште доњега Качера
има изглед земљишта ниске Шумадије.
Јака веза између узвишења у појединим плааин-
ским венцима и иовијарцима и њихова стрменитост јако
отежавају 'прелаз из једне долине у другу.
Карактеристичну Физиономију дају овој области и
многе шуме са честим пропланцима, које су прекри-
лиле врхове, стране и косе многих узвишења. По овим
многобројним шумским пропланцима виде се или на-
сеља или само њиве, ливаде и утрине. Речне су, пак,
долипе покривене њивама и ливадама.
У Качеру преовлађује букова шума над грмовом,
сем у доњем току реке Качера и Брезовице, где је гр-
мове горе (грмовом гором зову овде церовину, бељи-
ковину и граничевину) колико и букове, а местимице
и впше. На присојним је странама много више гр-
мове, а на осојним букове. Нађе се и по који јавор,
јасен; има доста грабовине, дреновине и разноврсиог
другог шибља које често заузима велике просторије.
Четинара нема у Качеру. Брезово дрво је карактери-
стично за климу у Качеру: расте све до саме границе
према доњој Шумадији, и преко те границе дал>е га
нема: знак нагле промене у клими.
') У иногим седима поред Качера има узвише&а назааннх Кахад (Шу-
тачки, Ивановачки Камал. и т. д.), те изгдеда да је оао ние опште за узвишења
имесиог облгка, чааи мн се за она гзвншеља што преовлађују у овој оЛластн
н која су јаче »здвојена, вшпе увучена на сеоспн атар.
1П1(12ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 743
Рекв. — Од Рудаика, хидрогра*ског центра, рас-

дрострта је речна мрежа, која је испитивацу област
иабраздала ва све страие.
Најгдавније су реке: Јасеница, Качер и Бреаовцца.
Прва тече горњим током кроа ову обдаст, а друге две
целом дужвном. Све три имају тип планинских река.
Долине су им дубоко уждеОљене измећу поменутих пла-
нинских венаца, већим дедам су узане, понегде клису-
расте, а понегде се прсшшрују, нарочито при саставу
са већим цритокама, али нигде више од 500 га. Качер
и Брезовица су врло сличнн: изворне су нм челенке
сличне, имају лепеваоте облике, дале, обв реке имају,
у дон>ем току, с леве стране, по једну већу притоку (Ка-
чер Козељицу, а Бревовица Бол>ковачку Реку) које имају
исти цравац, вбог чега су развођа с деве стране више
одмакнута од корита главних река, док су она с десне
стране више примакнута; с ове (десне) стране обе реке
примају махом кратке потоке који се кроз дубодадине
стачу у њих.
Јасеница извире у једној дубодолини где се, на
северо-источној страни, склапају косе Великог и Малог
Штурца. Извор јој је, звани Те*ериц, са јаком, хла-
дном и лепом водом. Тече северо-источним крајем про-
учене области. Правац јој је у почетку, до ушћа Зла-
тарице у селу Руднику, северо-западни, одатле узима
северо-источни, а од ушћа Јарменовачке Реке источни.
Додина јој је у почетку кдисураста и ту је вода већ
толико јака да окреће неколико воденица и „стругара
на води"; по том се на крају седа Рудника, од ушћа
Поточања, почиње ширити. Удубена је у еруптивним
стенама и шкри.&цима. Денудација је нагла, те постаје
опасном ва време ведиких киша.
Качвр, највећа река, која целом дужином тече кроз
ову област, налази се северно од развоћа ивмећу ње
и Брезовице. Качер саставл>ају: Букуља, која долази
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
744 мил. т. РАКИЋ _ ..
са истоимене планине, и Велика Босута, коЈж долази и з

подгорине Венчаца и, у доњем току, прима две повеће
притоке: Малу Босуту и Раслову. У средњем и доњем
току Букуља има правац с.-ј., а Велика Босута и.-в.,
те се састају под правим углом одмах по уласку у ову
област, на атару села Драгоља, и по- саставу добију
име Качер, који у главном има западни правац све до
утока у Л>иг. Долипа му је нешто пространија од долина
других двеју река: просечна јој је ширина до 300 т . ,
нарочито се шири од ушћа реке Берисаве до ушћа по-
тока Врањевца и око ушћа Козељице, где се простире
леп раван предео. Долина је Качера отворенија на
десној страни, јер је развоће на тој страви састављено
из оиижих брегова са благим странама и косама, док
је на левој страни више и стрмије, те је и долина на
овој страни затворенија; најзатворенија је долина дуж
Козељице, а најотворенија при ушћу ове реке. Ду-
жиеа Качера износи 29,7 к т . , а површина његова слива
217,07 к т . 1 ' ) .
Једина је већа притока Качера Козељица, која из-
вире испод Острвице. Најпре, докле течв кроза села
Заграће и Трудељ, има северо-западни правац, а чим
уђе у село Козељ узима западни. Долина јој је киису-
раста, ретко се по где где, као у селу Трудељу, мало
више рашири.
Због густих шума у околини, денудација у сливу
Качера није нагла.
Брвзовица.1) извире у селу Руднику, на страни једне
косе која се од Великог Штурца пружа на западну
■ј Споненнк Срп. Краљ. Акад. XXXV, 24.

*) У народу се не чује иие Брезовнца иа ову раку, већ је аову по наеоу
села кроз које пролазн (Заграђскв, Угрввовачка Река). У доњвм је тзку »ову
Драгобнљска Река. Јован Мишковнћ ју је назвао (Глвсннк Уч. Др. XXXIV) Бре-
аовицом, те, пошто је то ине ушло у литературу, н ин га аадржавако, а м у нв-
роду се зна, на коју се ресу то ине односн. Изгледв да је то старијн нинж,
којн се очувао у нстониенон звсеоку села Заграћа, кроз којв река аролазж.
ШЈЉесИзу \ _ з 0 0 5 1 С
КАЧКР 745
страну (где је некад, како се прича, било неколико

брезових дрвета, по којима је река ово име добила).
У самом почетку прима неколико потока, те се већ и
у извориом делу сматра као река. Правац јој је у горњем
току северо-западни, у средњем и доњем више западни,
где тече напоредо с Качером све до ушћа у Љиг. До-
лина јој је у горњем току доста узана, а у средњем
и доњем по где где се више проширује нарочито у
Угриновачком Пол>у и око ушћа Бољковачке Реке.
Стране њенб долине у опште су врло стрмените. Ду-
жина Брезовице износи 22 к т . , а површина њена слива
154,80 кт*.')
У горњем току,с леве стране, прима Криву Реку,
а у доњем, највећу притоку, Бол>ковачку Реку. Крива
Река извире на северо-западној страни Триповца. Правац
јој је у главном ј.-с. Њена се бочна долина састаје
са уздужном главне реке скоро под правим углом. Бол>-
ковачка Река извире испод Врнчанске Механе, па тече
на с.-з. и састаје се са Брезовицом под оштрим углом.
И око Брезовице има доста, често и густих шума,
те је денудација и у њену, као и у сливу Качера, слаба.
Изворима ова област изобилује. Куда год се окре-
нете свуда је извор са јаком, хладном и лепом водом.
Извори су махом чесме, или су ограћени даскама и
онда их зову бадањима или бунарима1), или су сту-
блине, т. ј . извор ограђен каквим шупл>им ваљком, што
је случај код извора вертикалног правца. Копаних бу-
нара или ђермова врло је мало и новијег су порекла.
Од минералних вода има један извор, Дуловача, у
селу Руднику са гвожћевитом водом. У селу Калањев-
цима има извор с киселом водом; то је жица од Бу-
•) Споиеник Срп. КраЈВ. Акад. XXXV, 24.

*) Управо употребљава се сано реч бунар; Оадан. се ретко чује н та је
реч преиесена нз доње Шумадије:
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
746 МИЛ. Т. ГАКИЋ
ковичке Киселе Воде. Воде у селу Моравцина садрже

повише соли, а у Бољковцима има један слан извор.
К л м а , — Клима је умерева, ага је, због веједнаке вв-
оине, равлична у појединвм деловима облаоти. Прнметно се осеКа
како је топдије кад се иде од Рудника на ма воју страву. Мвого
је жупинје у басену Љига и Качера но у непосредвој блнзинв
Рудника, а тако иото све је жупније кад се вде вва Јасевицу.
Зватва је разлвка и између оела у непосредној близинв. Грожђе
у Рудвику не може нвкад да оаари како треба, у Заграђу и Гу-
ришенцвма вииова ое лоза гајв, али с малвм усаехом, дов се у
Калањаацима, Бо&ковцима и околним селима, као и у Јармеаов-
цима и Манојлозцииа, гаји врдо уопешпо.
Од ветрова најчешће дувају север и устока, који су и вај
јачи. Најхладнији је север. Кишу и снег веНином доиосе јужии и
аападни ветар. Дебл>ина воденог талога нешто је мања но у југо-
западној Србији, а вешто већа но у северној н источној. Лети
вода јаво опадве, реке се претворе у вирове.
Снег почнње падати обвчно почетком новембра, а отапати
се крајем »ебруара. У Калањевцима, Моравцима, Гукошима и
околнвм селима за 10—15 дана почне доцније падати и раније
копнети него у оелима близу Рудника. Просечна му је дебљина
0,60—0.70 т .
II. Насеља.
Положај оела.
Поменули смо да села леже у уздужним и бочним
долинама, и то тако порећана да се неприметно пре-
лази из једног у друго.
Сеоске су куће на странама и по заравањцнма
већих или мањих узвишења; још више их је на стра-
нама планинскнх коса, опет по заравањцима, високо
изнад долина и дубодолина кратких речица и потока.
У неким селима куће су припете на врло стрменитим
местима, да издалека изгледа као да се једва држе.
Саобраћај је измећу ових кућа и главнога пута врло
тежак, са колима и немогућан.
КАЧЕР 747
Куће су скривене по густим и великим воћњацима,

до којих су њиве, ливаде и утрине, а даље се прелази
у густу шуму воја је обично високо изиад кућа, по
странама и гребенима уавишења. Највеће су шуме по
крајевима села, али мањих комплекса има и по самом
селу; то су приватии забрани са јако прорећеном гором.
Јасно се може видети да је већина иасеља засно-
вана по крчевинама. То сведочи и сама Фивиономија
земљишта, окарактерисана многим пропданцима, а и
народво причање о томе.
У опште је сеоског земл>ишта много више у брду,
изнад речне долине, него ли у лолини. Нешто друкчије
стоји са зиратном земљом. У већини проучених села и
зиратне је земље више у брду, измећу кућа, али у не-
кима, нарочито онима поред Качера, више земље за
обраћивање има поред реке. То управо и јесте главни
узрок што се сеоска насеља заснивају у брду. По бр-
дима и косама има могућности да се заузму велики про-
стори груписаног земљишта, на коме се подижу куће.
А за сељака је велика олакшица, кад је имање групи-
сано у близини куће, нарочито аа држање стоке. У
брду, на оцедитим местима, Дајбоље и воћњаци успе-
вају, има простора за њиве и ливаде, ту су утрине и
шуме за лак испуст и слободније кретање стоке. Ту
су у близини, одмах испод куће, и извори. Мећутим у
речним долинама није ни могуће заузети веће просторе
земљишта, јер је свуда и нема доста, а и што је ту
тешко груписати већа имања, пошто свако гледа да
заузме по коју њиву или ливаду вајближе својој кући,
јер је ту, у речним долинама, земља најбоља. А још
што је земља у речној долини сва обделана и залива-
ћвна, те стока не може да се по њој креће у свако доба
године, а ова је потребна да буде што ближе кући.
У речним долинама су сеоски иотеси или атари у
ужем смислу. То је земљиште где сви или већина се-
.ш&есП^ОО^к
748 мил. т. РАКИЂ.
љака једног села имају^ својих њива и ливада, и где се

пушта стока у: јесен, кад се дигне сва летина, па чим
гране пролеће, она се повлачи у брда на утрине и шуме,
где остаје док се ливаде не покосе.
У селу Шутцима и Пољаницама насеља су најпре
била на данашњим сеоским потесима, па су пре 60 го-
дина помештена у брдо, на данашње место. Стари људи
причају да је то помештање извршено кад је „настала
тескоба". После већег намножавања становништва кре-
тање стоке постало је врло скучено, те су се морали
тражити већи простори земље у брду.
У најновије, пак, доба неки одељени задругари, не-
мајући довољно места на старој окућници, подижу себи
куће на сеоским потесима.
0 н а ч и н у з а х в а т а њ а звмље и р а з в и т в у р а з н и х
облива своЈине.
Досељеници су и у Качеру захватали земљу под
истим условима и на исти начин као и у Доњем Дра-
гачеву и Љубићским Селима, те су се развили и исти
облици својине. По народном причању досељеници су
нашли доста пусте земље, од које су слободно захва-
тали колико је ко хтео, што им је доцније законом при-
знато у личну својнну, у исто време и под истим усло-
вима као и у Доњем Драгачеву. При томе захватању
тежило се да захваћена земља буде груписана, чиме
се објашњује данашњи тип и положај насеља. Памти
се да су се појединци служили свима начинима да свога
суседа даље уклоне, да би могли потпуније груписати
имање око куће. Осим груписаног имања у брду свако
је гледао да заузме и нешто земље у речној долини,
да би се надокнадила слабија родност оне у брду. У
речној долини земља је захватана на најближем месту,
одмах испод куће.
КЛЧЕР 749
Данас је сва зиратна земља својина појединаца.

Аии има много неподељене земље под шумом или утри-
вом, обично на крајевима села, а и у селу, која је сео-
ско или државно имање. Рудничка Планина је државна
својина, а остале су заједнице својина сеоска. Прича
се да је раније било заједница општинских, од којих
су, дељењем, постале сеоске. Ових ааједница у Качеру
има у великом броју. У већини проучених села имају
по наколика таква заједничка имања, често врло про-
страна'). С тога је раније било много неваузете и не-
обделаване земље, по којој се стока слободно кретала,
и сва је та земља, доцније, законом проглашена за за-
једничку. Ово потврћује и народно причање 1 ).
Тип оела.
Сва су села у Качеру разбијеног, већином старо-
влашког типа. Она што леже у долини Качера збијенија
су и чине прелаз измећу типа старовлашког и шума-
диског. Овакоме типу узрок је пластика земљишта. Су-
дећи по положају домова старинаца, раиије су сеоске
куће биле врло ретке и растурене по простору целога
села. Садашњи су тип насеља добила доласком нових до-
сељеника у XVIII и почетком XIX века, који су подизали
куће између и око кућа дотадањих становника. На по-
') У селу Рудвнку нма иа 7, а у Заграђу на 8 неста иростране заједнн-

чке звнље.
г
) Захватаве заједннше земле продухшо се н доцније в посде покушаја
државне властн да заковои стане тоне на оут. Таво су постаде завате, чијн се
прнтежаваоцн зоау заеатмнорима. Зааате се оштро рааднкују од захваћене зе-
шљв у вренену општег сдободвот захватака земле, пре четрдесетнх година прошдота
века, која се, за раздику од аавате нди куиовине, зове очевина идв дедовиио.
Завате су иостајале на три начина. Заватинари бн од седа узинадн иод кнрнју
које парче венде, ва које бн, посде обделавања од 24 годнне, стекдн право сво-
јнне. Друтн су, аво ин зенда грашпв са ааједиичкон, надо по наао од н>е за-
хаатадн, па су је доциије неаако уз очевкну унедн у баштинску тапију, идн б*и
право својнне докавадв ваавон пресудои нзборног суда. Трећн је начин кад
општинскн суд повдони што зеиље коне сиронаху.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
јединим брдима, косама окрчили би потребан простор,

подпгли дом, и увиратили по коју њиву и ливаду, а
даље у наоколо остала је шума. Једно је насеље одво-
јено од другог каквом дубодолииом, па често и великим
шумским комплексима или великим. имањнма, или, пак,
само пространим окућницама. А и становништво, које
је овај крај населило, дошло је из југо-западних кра-
јева Српске Земље, гдеје раввијен овај тип, те је већ
и имало предиспозиције за н>. Разлика измећу типа села
у долини реке Качера и остадих долази од разлике у
пластици земљишта. Земљиште старовлашког типа има
јачу висинску разграну, делови су му многобројиим
изукрштаним дубодолинама јаче раздвојени, те су и на-
сеља растуренија. Осим тога у њих су већи делови зи-
ратне земље са утринама измећу кућа, док су у селима
поред Качера ти делови издвојени на пространим сео-
ским потесима у плодној долини Качера, а измећу кућа
су само окућнице са по којом њивом и мањом утрином.
Има изгледа да ће села поред Качера, кроз кратко
време, добити шумадиски тип села, јер по родности зе-
мље могу примити још доста становништва. Од осталих
села нека са плоднијом земљом добиће још нешто аби-
јенији тип, али села у близини планине Рудника не
могу примати више становништва, него се њихово ста-
новништво разилази по варошима и одаје трговини и
занатима.
Сем седам скоро најмањих (Мутањ, Крива Река,
Пољанице, Ивановце, Бранчиће, Диће п Липље) села се
деле на делове, зване овамо засеоцича. За исти појам
чује се и џвмат, али данас ретко; изгледа да се тај иа-
зив некад више употребљавао. Заселак означава издво-
јени део села, који за себе чини географску целнну са
извесним насељем. Назвање кр&ј има топограФскл сми-
сао. У крајеве се убрајају разна топограФска назвања
без обзира на насеље, често пута и места без иједне
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 751
кућв. Заселак сачињава насеље на једном узвишењу или

иввесној његовој страни, или на једној, двема или трима
мањим косама, које чине једну геограФску целину. Раз-
двојени су гребеном каквог уввишења или дубодоли-
нама. Засеоци у селима правог старовлашког типа за-
хватају велике просторије и веома су изоловани: од сре-
дине једног до средине другог има по 2—3 к т . , у селу
Руднику тго 4—5 к т . Мањега су пространства и мање
изоловани засеоци у селима поред Качера, у којима од
средине једног до средине другог васеока има по 600—
1000 т . Има заселака \као што су Оњег и Дрењина у
Живковцима, Варнице у Трудељу и др.) који су, према
пластици земљитта, јако издвојени од осталог села, да
више личе на засебна села. А има села која, према свом
положају, више личе на засеоке већих села уз која су.
Постанак готово свију заселака пада у дубљу старину.
Они што носе ♦амилијариа назвања доводе своје име од
Фамилија већ несталих или стариначких 1 ). Становници
"засеока у првом су реду упућени једни на друге, те се
развио појам о солидарности и они се, у односу према
осталом селу, осећају као целина. Типски су раввијени
засеоци у селу Руднику, где су, према пластици вемљи-
шта, јаче издвојени, те је и осећање народно о тој по-
двојености доста велико. Живот се у њима развијао до-
ста засебно, тако да постоје ивмећу оељака разних за-
селака и неке етничке разлике, које су истина врло сит-
не, али које мештани осећају и знају. У селима, пак,
поред Качера осећање о подвојености иа 8асеоке много
је мање, тако да се за неке сеоске куће мештани муче
у који ће их заселак уврстити.
По засеоцима, пак, леже растурене без реда сео-
ске куће, обично у мањим групама, реће усамљене. Те
') Само се два засвова у До&им Баљанмазову цо д о о м е в п ш мшивјажа.

Трећв, пак, заселаж у том селу доводи своје име по породици која јо ту од
старине.
су групе постале дељењем задружних домова и увек

носе Фамилијарна назвања. Растојање између тих група
или усамљених кућа различито ј е ; у разбијенијим се-
лима по 500—1000 т . . често и више, а у оним другим
по 300—500 т . Између појединих кућа у групи може
растојање да буде по 50, а може и по 200 т . У неким
селима у долини, обично на средини села, порвд друма,
где је усредсређен јавни сеоски живот, насеља су зби-
јенија. Ту су: школа, црква, општинска судница, ме-
хана и занатлиски дућани.
0 задругам&. — Раније је вадружни живот бир доста
развијен: нису биие ретке задруге од 3 0 ^ 4 0 чел>ади.
Многи су стари задружни домови били чувени чврсти-
ном организације, слогом, унутрашњим редом и имућ-
ношћу. Данас, пак, правих задруга и нема. Има, тек
неколико домова са 15—1^ чељади, ређе су задруге
са 20—22, а само је једна (Ломића у Драгољу) са 28
душа. Инокоштина, која данас преовлађује, од штетних
ј е економских последица. Цепањем задружних имања
јако је отежано и иначе теретно држање стоке^ што је
опет главни привредни извор овога краја.
III. Кућа.
- - У развитку сеоске куће у Качеру смењивали су
се истим редом у главном сви они типови, које је Д-р Ј.
Цвијић обележио као карактеристичне у развитку куће
Шумадије и Старога Влаха (АнтропргеограФски про-
блеми Балканскога Полуострва). Детал>нијим проуча-
вањем куће у Качеру утврдиће се < и допунити општа
проматрања г. Цвијићева о развитку куће поменутих
области.
Најстарије кућо за које народно предање.зна, и
од којих су до скора биле неке и заостале, куће још
за турске управе, биле су врло бедне, једноделве сувоте,
као пастирске колибе. Биле су облика положене' призме,

КАЧЕР 753
у хоризонталном пресеку облика правоугаоника. Прав-

љепв су врло просто. Дужином куће намештала се обла
греда на два обла и ракљаста дирека. Дужином доње
стране побадало се гаироко прошће висине 1 т . Преко
нрошћа и поменуте греде намештане су дугачке цеиа-
нице или облице — слемчанице, као тараба на крову.
Пошто су обично прављене на стрмениту земљишту, то
с горње стране није било прошћа него су горње слемча-
ннце биле пободене у земљу или је било краће прошће.
Преко слемчаница се наслагало најпре бусење, па поврх
тога кровина, полемезана да је ветар не разнесе. Ши-
рином је била затворена краћим или дужим прошћем,
које је на једној страни било нрорезано за врата. Под
је био обично насут земљом, реће је била проста ле-
дина. На средини је било укопано огњиште, а при врху
је био какав отвор за пролаз дима. Ова је кућа била
типска за времена турског господства. У народу је по-
нната под именом кровињаче сл арошпем. Успомена иа
њу очувала се данас у прављењу бољих кошара за стоку.
Доцније се прошће почело замењикати брвнима,
те се развио тип једнодељних брвнара. Ове куће нису
нмале зиданог темеља, већ су се греде, на којима су
иочивала брвна, ослањале о велико потурено камење,
те су с тога биле покретљиве. У брвнима је био један
прорез за улаз светлости, којн се затварао капком. Кров
је био од кровине или луба од лиие. У народу се ове
куће зову кривињ&че, кровињ&ре или лубњаче, лубуре.
После ослобођења, због бољег материјалног стања
и веће тежње за угодношћу, почеле су се правмти боље
куће. Тада се јављају нознате брвнаре и чатмаре са
впсоким кровом од 8, 10 и 12 катова шиндре или ш;Г-
шоваца. Ових је кућа у великом броју било до пре не-
колико година, а данас су у неким селима заостале
тек по неколике. Неке су само преобраћене нод равни
кров, док су други делови остали нетакнути. По тим
КТИОГР1ФОКИ ЗБОРНИК, КЊИГА VI. 48
754 мил. т. РАКИЋ
заосталим кућама и казивању мештана могу се рекон-

струисати планови свију варијација. Ове су куће овде
почели правити • Осаћани, и за све боље куће зна се да
су их они правили. Зато се одмах може опазити велика
сличност измећу овога и босанског типа кућа, који је
својим проматрањима утврдио Г. Цвијић.
На првом се месту разликују код овога типа куће
од једнога и два спрата, од којих је прва била много
распрострањенија. Ова се кућа у своме развитку ме-
њала и добијала скоро различите типове према броју
кућних оделења и мећусобном њихову распореду. Про-
матрањем утврдио сам неколике варијације.
Најстарија је једнодељна брвнара, која је бнла у
свему као и кућа претходног типа, сем што је нмала,
место крова од кровине и луба, висок кров »на клис*
од шиндре или шашоваца, но било их је доста и под
кровином. Доцније су овако прављене штале за стоку.
Из ове се развила дводељна кућа, код које се пред
„кућом" јавља трем (доксат), после ћилер (диванана, ба-
шкалук), а за тим се уз »кућу« почиње правити соба. У
почетку су и »кућа« и соба биле од брвана, а доцније
је соба била од чатме (Сл. 1.1.
Сл. 1. Пресек дводељне куће.

вв = велнка врата 0 =• огњиште
мв = лала врата п = пријеиади
к = ,кућа« П = пећ (вуруна)
с = соба г = грамада.
Тродељна се кућа најобичније састоји из „куће".

собе и доксата пред »кућом«. У собу се улази или
|П1|120С1 13\/ ^ Ј оо^1е

КАЧЕР 755
из »куће« или из доксата (Сл. 2. а.). Доста је била рас-

прострањена и тродељна кућа са доксатом и башка-
луком на »ћулсијама« (дирецима) око »куће" и собе.
На „кућна" врата улазило се са земље, а на доксат су
водиле степенице (Сл. 2. б.).
Сл. 2. а. Цресек тродељне куће Сл. 2. б. Пресек тродељне куће са док-

с локсатои. сатон и диванавом иа ћудсијана.
с = соба д =■ доксат с = соба д = диванана
к = ,кућа« к = »кућа с д' = доксат
Четвородељна се кућа састоји из: »куће« и док-

сата пред н>ом, велике и мале собе, која се развила
из диванане, те се у њу улази из доксата (Сл. З.ј.
Сл. 3. Пресек четвородељне куће.

к — ,кућа< вс = велика соба
п = аећ ис = нала соба
д = доксат
У неким селима горњега Качера прављене су ове

„старинске" куНе под стрменитпм узвишењима, тако да
48»
оо^1е
|ПЈ|Ј20С1 ву ^ Ј
756 МНЛ. Т. РАКИЋ
су »кућа" и соба под брдом, а друга је соба са једним

доксатом у брду, опет при земљи, али долази над оста-
лом кућом, те привидно изгледа као горњн спрат.
У почетку је и овај тии кућа био без озиданог
темеља. Али су куће у даљем развитку почеле доби-
јати зидане темеље и иодруме. На »кући« су двоја на-
впрамна врата: велика и мала. Цод је обично насут
земљом. У »кући« је огњиште, увек примакнуто сре-
дини зида између „куће" и собо. У томе је зиду, нало
изнад огњишта, прорез за ложење собне пећи, а изнад
овога други, мањи, за излажење дима из сулундара од
пећи. Често је измећу огњишта н отвора собне пећи
озидан банак, гралшда. за оставу црепуља, ватраља н
т. д. Где банка нема, ту се грамадом зове онај зидани
и дебљи део дувара над огњиштем, у коме су поме-
нути прорези. На два краја огњишта је велико камење,
аријеклад или з&вала. Поплочани део пода око огњншта
зове се алочевље. У старијих кућа није било над »кућом"
тавана већ само над собом, док је у доцнијих и над „кућом"
дашчани таван и тада је над огњиштем изведен кроз
таван оџак, као и у данашњих кућа. На крову су, за
пролажење дима, четвртасти отвори са простим нат-
кривалом или још више са познатим каиићима звона-
отог облика из којих горе нровирује дрвено копље еа
задебљањем у виду јабуке. Код неких се кућа улз-
зило на таван с поља кроз наткривена врата у крову,
калкан, а код другпх изнутра кроз отвор у тавану. Део
ниданог темеља припуштен унутра назнва се агуло.и.
и служи за оставу. У неких кућа су брвна на једном
ћошку испуштена напоље, за њих с поља приковаве
даске и тако направљена полица за оставу судова н
хлеба, изнутра затварана капком. У брвнима на кући
остао је и даље прост-прорез за улаз светлостн, а на
соби су прорези већи, и на њима је био разапет трбу-
шак или хартија. Собне су пећи од земље са лончићима.
,пЦ|2еси» ^ л О О З 1С
КАЧЕ1' 757
Код имућнијих људи ове су куће биле на два спрата.

Правили су их Осаћани, цо угледу на боље куће по
Босни. Према извесним разликама измећу доњег и горњег
спрата, нарочито с погледом на положај оделења где
стално гори ватра, разликују се три специјална типа
ових кућа.
На доњем је спрату »кућа«, где на огњишту стално
гори ватра, и једна или две собе. На горњем је спрату
оџаклија са дивананом пред њом и једна или две собе.
Доњи је спрат или сав од чатме или »кућа« од брвана,
а собе од чатме, горњи је сав од чатме. Код неких се
кућа узлазило на горњи спрат спољним басамацима ис-
пред »куће«, код других унутрашњим басамацима кроз
отвор на кућном тавану. Кроз оџаклију пролази од чатме
изведен оџак са доњег спрата, а уза зид што раз-
дваја оџаклију од собе налази се други оџак (камин),
где гори ватра онда кад има гостију (Сл. 4.). Овога
ј е типа била и једна доста раскошно саграћена кућа
Т
с>
-н* -* I- н »-
Д
[>
Сл. 4. Иресек двт-иратне куће.

доњи сират горњи сират
к = ,кућа* д = двванана о' — оџак ИЈведеи
с = соба с = соба са доњег спрата
о = оџавлија 0 = оџак (камнн)
у селу Руднику, својина Марка Ракића, негдашњег ка-

петана качерске нахије') (Сл 5.).
') Та је кућа бала на једном заравањку од брда на Бдатима, одадде је

диваа иагдед на Рудничку Планпну. Нмада је врло ВИСОЕ кров од шнндре са 10
П|||20С1 ^\/ ^ Л оо^1е

Друга врста ових кућа има на доњем спрату од

брвана склопљену качару или два преграђена вајата
Сл. 5. Пресек куће вапетана Марка Ракића.

дон>и спрат горња спрат
п = иодрум о = огњиште вс •= ведика соба ч = чардак
т = трпезарвја а •=■ атула мс — мада соба х — ходник
о = оџаклија а *• нужник
д = доксат дх = дрвеии ходвик
швова. Доња спрат, озндан од ваиена и окречеи. састојао се из пространог

подруиа са велпвии засвоћевии вратииа, где је урезан натпнс ,1830 г.,€ а тр-
пезарије са шнрокни отворении оџакои, где је ватра стелно гореда. Под је у
трпезаријн био иасут земљом, темеља испуштеии уаутра а направлеиа атула.
Прорези иа зиду за прозоре били су од прилвке за 0,м т . 1 велики, са украшеиии
тонлијама и разапетои хартнјон. Горњи је спрат озидаи од цигде, олепдеи мад-
терои н овречев. Предњн >у је део бно нспуштеа н држао се иа испуштении
вндоаинл с крајева доњега спрата, и на четири стуба порећана нспред трпеза-
рије и иодрума. Са поплочаног треиа од трпезарисвих врата воднли су иа горњв
спрат широки дрвеии басанацн н вроз нздужеии отвор у испуштеиои делу из-
дазило се иа доксат, омање ивдужено оделење патосано деЗедни даскама. Но-
ненути отвор ограђен је тракслирании стубнћвиа, а затварао се одозго доле
тешвии дрвении капком. На предњеи су знду један иањи и један аећи прорег.
за проворе с капцина. Из доксата се иа десно улазпло у чардав, ома&е ква-
дратао одедење, са два прозора, одакле је најлепшн нзглед на Рудаичку Пла-
иину. У чардаву немв пн пећи ни канина. Преиа среднпи доксата су аелпка
засвоћена врата од »веливе соое*. На овој су собн прострапн ирозорн са п<>
једиои дрвеаои топлијои (коленкож) преко средвне, подапсти хартијом, а затка-
рани каицнма. Под је од тањих дасака, сано је иало, око иећи, цагда. Пећ,
облнка пираинде, озндана је од цигаља са глећосанин лончићииа н тањнрнћеу
иа врху. На леву страну нз доксата ншло се у оџаклију, где је бно оџак (ка-
ннн) п где се ка«а кувала и гости седели. С левог краја доксата, до оџаклије.
улаанло се на пелика врата у ходннк, патосви циглои. а лево од ходника Лнла
П|||20С1 1оу ^ л оо^1е

КАЧЕ1' 759
или изидан подрум, а на горњем је „кућа" или оџа-

клија и једна или две собе. Пред »кућом« или оџаклијом
је доксат на ћулсијама (дирецима) порећаним пред тремом
доњега спрата (Сл. 6.). Осим дрвеног доксата сва су
доњи гшрат горњи спрат
с
1
ч
доњи спрат горњи спрат
Сл. 6. Пресек двоспратве куће.
к' = качара к = ,кућа*
н = нагаза с = соба
т = трем д = доксат
в = вајат о = оџаклија
остала оделења горњег спрата од чатме. Куће овога

типа биле су гостинске. Домаћин је поред ње имао и
ј е ,мада соба*, са иствм вамештајен као в у великој. У ходнику, па левој

страни, био је оџак за дожење мале, а на десној другп за дожење велике
собе. У продужењу ходника био је један додатак уз кућу, пространијп ход-
ник, у једној равниви са горњпм спратом куће, склопљен из тврдпх греда н
шашоваца. Овај је додатав једвим крајем био припет уа кућу, а друтнм се осла-
н>ао на округлн вид, док су ну средвну подупврала два стуба. На среднни је-
дног му дувара бво је велвки прореа и на спољној страни овога ирипето ко-
рито облика прааоугаоинка, које се држало иа двама олучевим стубовнма кроз
воје се сдпвала вода кад се што прало у њему. На доњем заравњенијем делу
крова взведена су два оџака облнка данашњих оџака. а друга даа су на горњем
делу н они су просте баџе са наткрипалом.
П|||20С1 ^\/ ^ Л оо^1е

760 МИЛ. Т. РЛКИ'к
другу, једноспратну кућу са „кућом" и собом, где је про-

водио са чељадима.
У трећвм случају на доњем спрату је „кућа" и једна
или две собе са ходииком и дивананом ва ћулсијама
или ћилером, а горе, »у крову", је једна соба са док-
сатом. Ову је кућу Г. Цвијић обележио као специФичну
за Босну. Кров је код ових кућа »на виглед", т. ј . са
две стране отворен. Соба у крову или је имала пећ
нли је топлота долазила из собе доњега спрата кроз
отвор у тавану. До ње се узлазило преко доксата или
басамацииа спољним или унутрашњим кроз отвор у
„кућном" тавану. Звали су је оџаклијом, а служила је
за дочек гостију ^Сл. 7.).
к
*
е
А:
1\ т
Сл. 7. Пресев двоснратне куће.
к = кров с = соба у крову
д = доксат.
Данашња типска кућа у Качеру јесте позната по-

лубрвнара — получатмара и чатмара са равним кровом,
од којих прва и данас преовлаКује. У хоризонтадном
пресеку има ова кућа, као и сви типови кућа од нај-
старијег, облик слабоиздуженог правоугаоника, дуга-
чког 7—8, широког 5—6 т . Ове се куће састоје иа
„куће" и једне или двеју соба са ивиданим подрумом
нспод ших, према пластици земљишта. На »кући" су
остала двоја наспрамна врата, од којих мала поглавито
служе за сметлиште, а и за заклон чељадма кад вису
пристојно обучена, а изненада бахне гост. Под је у
„кући« увек насут земљом. Огњиште је као и у ста-
рнјим кућама; над њим је изведен оџак од чатме, у
П|||20С1 ^у ^ Л
КАЧЕР 76Г
иочетку раширен, а ири иролазу кроз низак дашчани

таван све ужи. У дувару, према огњишту, је већи или
мањи прореззаулаз светлости, затваран капком. „Кућни"
намештај и овога распоред по кућама је врло једнолик.
У оџаку, над огњиштем, увек висе вериге. Под таваном
су испречено мотке, о које се веша пастрма за су-
шење. На крају које мотке виси каква почаћена тиква,
за остављање ситница, понајчешће за ееме разног поврћа.
У углу двају дувара припет је долап за оставу хлеба
п судова. До долапа, о дувару, виси сланица и »совра«,
до ових је утврћена дрвена полица, често и дрвени
чнвилук. Уз дувар су примакнуте наћве, где су још и:
сито, лопар, ступа и тучак. На грамади су, или су уз
њу прислоњени: ватраљ, машице, кукач, саџак, роштнљ,
црепуље и сач. Још су у »кући« : бакрач, тестија, ба-
квица (дрвени суд за воду) и троножне столице. У до-
лапу и на полици су: дрвени и земљани тањири, зе-
мљане »нанице« (ћасе), дрвене кашике, виљушке, дрвени
„сланик" (»солир«) и др. Из »куће" се улази у собу
на грата мања и тања од »кућних«, затварана кључа-
ницом. У соби је под насут земљом или је од дасака.
Таваница је обично од голих греда и дасака, реће оле-
пљена блатом па окречена, или су греде и даске само
премазане кречем, а где где се могу видети само шаре
од креча. Прозори, већи од »кућних", обично су са
дрвеном хоризонталном пречагом преко средине. Обично
су двокрилни, реће једнокрилни, са окнима од стакла,
реће су подапети хартијом, затварани с поља капцвма.
Земљане пећи су сандучаре, коцкастог облика, пира-
мидалне или купасте. Пећи последњег облика су нај-
реће, и има их само у најновијим кућама. Лончићи на
пећима изашли су из употребе. Као стални намештај
у соби су: дрвени кревети са застирачима, дрвеви чи-
вилук, о коме виси оружје и какав венчић увелогцвећа
пли траве. У углу измећу два дувара је мала полица и на
њој у котур савијена воштана свећа са китом боснљка.

Уз дувар је намештена клупа и по која с-толица. На
кућама су кровови од тарабе или летава, реће под шин-
дром, обично су иокривени ћерамидом, реће црепом <у
новије доба), најреће су куће под голом шиндром. Оџаци
су иа старијпм кућама шири, облика квадратне привме,
озго отворени. На новијим су оџаци дужи а ужи, по-
кривени оаго земљаним капићима. Увек су окреченн,
често ишарани црвеном бојом'). Место прећагањнх ћи-
лера и диванана налазе се у неких кућа из старијег
времена »трпезарије«, »кућии« додаци с горње стране,
исте граће као и »кућа«. Служе за оставу разнпх ствари.
Видео сам неколике куће да, поред трпезарије, имају,
као додатак уз »кућу« и собу, и изидан подрум (Сл 81.
•* 1
т *
I 1ч, Ц Ј
Сд. 8. Пресек куће с ивиданнм подрумом.
к = ,кућа € п = подрум
с — соба т = трпезарија
Имућнији домаћпни имају, поред куће, још и оџа-

клију, кућу за госте, с оџаком (камином). Две су тппске
оџаклије. Једна, у свему слична са кућом, састоји се
из »куће« и собе, које су приближно једнаке, оџак је
на средини зида измећу куће и собе. Друга се састојп
из врло мале »куће«, као предсобља, и две собе. Оџак
је у углу измећу дуварова што раздвајају „кућу" од
соба (Сл. 9.). Све су оџаклије од чатме. На »кући« су
') Обично су наслнкане птице, записаи број године кад је кућа гра-
ђена н т. д.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 763
једна врата, под је поплочан или патосан циглом, про-

зори су са стаклом као и на соби. Собе су махом па-
* г| .
1^-
Сл. 9. Пресек оџакдвје.
к — ,кућа € с — соба к =» ,аућа* с — соба
б «= озидан бавак на коме је додап.
тосане даскама, ретко је под само насут земљом. У

оџаклијама стоји и бољи намештај и боље посуђе, тако
да потсећа на варошке куће.
У новије доба почињу се градити и зидане куће
са ходницима и у опште по угледу на варошке куће,
са крововима „на виглед«1) или купастог облика.
Кућа је у средини азлије, ограђене тарабом, ле-

твама илп врљикама; врло се ретко нађе неограђена
авлија. Поред зграда у авлији је и кованлук, мала ба-
шта на каквој узвишици, где је посаћено цвеће и на
клупама у редовима поређане кошнице. У авлији су
засађене и најбоље воћке.
По крајевима авлије поређане су зграде, окренуте
кући, понајчешће кућним вратима. Ол зграда сваки
добар домаћин нма: вајат, млекар, салаш, амбар, мп-
шану (пушницу), вуруну за лебац, коларницу (наслон)
п кокошар. Већина је ових зграда склопљена из брвана.
Сада су утврђене на подзиданим темељима, док су ра-
није биле покретне и ослањале се крајевима о поту-
') Ина и старнјик кућа са кровом ,на впгдед*. Вигледима зову зару-
блене стране крова.
П|||20С1 ^у ^ Л
рено велико камење. Најбоље су вграде: вајат, млекар,

амбар и качара, све од брвана, са кровом као у куће.
У млекара је обично горњи део платна оплетен прућен,
ради потребне промаје за »бели смок". Амбар је пре-
градама од брвана подељен на »пресијеке«, за разне
врсте стрмнога жита. Салаши су раније били оплетени
прућем, а данас су преко греда уковане летве нзмећу
којих се остављају потребне шупљине „за промају« ку-
куруза. У доњем Качеру вића се уз качару, као до-
датак, по једна гостинска соба, што је, по причању,
дошло из ваљевског округа. У томе делу Качера има п
магаза; то су мање качаре, за 1 т . ивдигнуте од земље,
ва оставу сувих шљива. Пренесене су из доње Шумадије.
Вуруна за лебац је зидана од камена и плоче, облика
је четвртастог (у хоризбнталном пресеку облика ши-
роког правоугаоника) или је од набивене земље, у ком
је случају купастог облика. Прве су покривене ћера-
мидом, а друге су наткривене каквим наслоном. Судећн
по заосталим старим зградама, неке су зграде (вајат,
амбар и качара) раније прављене са високим кровом на
клис, отвореним с преда, где су била врата за улаз
на таван. У амбарима није било тавана, већ је од врата
до другог краја крова било утврћено брвно са кога се
снпало жито у пресијеке. До врата у крову улазило
се спољним басамацима. Под тим старим зградама врло
су често били подзидани подруми. Ранијеје било и купа-
стих кошева од прућа, замењених сада салашима. Тра-
пова ва кромпире било је иекад много више него данас.
Све зграде, где се чува одело и храна, одликују
се чистоћом и успремљеношћу, а нарочито млекар н
вајат. У овим двема зградама, као по некој освештаној
традацнји, одржава се потпуно једнолик сталан ва-
мештај са сталним распоредом. Под је у вајату насут
земљом или је од дасака. Уз једно платно од брвана
је дрвени кревет, застрвен поњавама и јастуцима. Уз
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕ1' 765
друго је клупа од дебелог дрвета на ногарима и на

њој ишарани сандуци са рувом девојачким. Више клупе
је, на дрвеним ленгерима, попречена дебела мотка, са
„стајаћим хаљинама« преко ње. На трећем је нлатну
дрвени чивилук са извешаним хаљинама. У брвнима су
клинови, на које се ослањају мале полице, за оставу
ситница, или су о клиновима извешане хаљине или вен-
чићи увелог цвећа. Мирис од воћа и цвећа испуњује целу
зграду'). Тако је исто велика једноликост у намештају
н распореду и у млекарима. И овде је под насут земљом
или је од дасака. За брвна су на оним местима где
се ова састају утврћене полице са оплетеним прућем.
По полицама су карлице с разливеним млеком. Испод
полица су клупе на трупцима са порећаним чабрицама
сира и кајмака, крављачама и другим судовима за справ-
љање белог смока. Врло је често поред млекара по-
боден дпрек висине човечијег раста и на њему утвр-
ћена квадратна табла, за справљање сира*).
Око авлије је вотњнк и у овоме свињац. А око
вотњака је окућница., т. ј . њиве и ливаде најближе кућн.
Њиве у окућници зову башчама, а ливаде чајирима.
То су најбоље њиве и ливаде, јер су башче увек добро
наћубрене, чајири су махом на заравањцима, те су добро
наводњени. У окућници су штала (ар) и кошара. Штала,
увек ближа кући, склопљена је из брвана, са кровом
внсоким, да би таван био пространији за смештај сточне
хране. Унутра су преграде за коње, волове и краве
с теладима. Кошаре су простије, налик на најстарнје
куће. Немају тавана, а имају иреграде за овце и другу
■) Вајат је знамење младости. У љсму је усредсређев живот момачкв, де-

војачки и скоро охењенвх задругара. Старија чељ&л готово и немају у њсму
удела. Ход сеоског хивота је од вајата до запећка у соби.
2
) У млекару се, пошто јр знамсње сточарства, врше и многобројне враџ-
Онне.
766 МИЛ. Т. РАКИЋ.
ситнију марву. У селима где има трла, кошаре су на

сеоским потесима, где и трла.
IV. Трла.
Некад је, како се прича, скоро свака кућа у Ка-
черу имала на имању, подалеко од куће, трло. То су
биле просте, једнодељне мале сувоте, кровином или
шиндром покривене. Код трла су се наизменце бавили
задругари нреко целе године и тамо хранили и музли
стоку, скупљали смок и т. д.') С променом економских
црилика и опадањем вадружног живота број трла је
јако опао, а улога њихова измењена. У већини проуче-
них села данас нема ниједнога. Највише их је у долини
Качера, затим у долини Бољковачке Реке. По селима су
врло неравномерно распорећена (5—55), а у целој их
области има 143. Налазе се растурена без икаква реда по
сеоским потесима. Данашња су трла као и куће, само
мања, састоје се из „куће<( и собе, обично имају и под-
зидан подрум. У неких се види и додатак уз ,,кућу м , с
горње стране, за оставу. Око трла су обори, торови
и кошаре. Зими се код трла баве ожењени задругари
или слуге, због стоке, јер је на потесима спремљева
сточна храна. Кад раде радници на потесу, ту им се
справља храна, ту се склањају од непогоде, многи, док
раде, ту ц ноћивају, ту се остављају пољопривредне
справе и жито што се збере на потесима. С јесени се
код трла баве и чобани и на пожњевеним њивама и
окошеним ливадама напасају стоку.
Нека су трла, сталним бављењем одељених задру-
гара. у њима, преобраћена у куће. Овај се процео нај-
!
) Г. Ж. Живавовић, бивши државии саветиик, родом из Живковаца, са-
општио је Г. Ј. Цвијићу како је у свои еелу гдедао пре 30 година трда иод
идаиииом, где со цедога дета бавида »стаиара", музда стоку и справмда
Оеди смок.
.пШгесИм ^ л О О ^ 1С
КАЧЕР 767
више вршио у долини реке Качера, а нарочито у се-

лима Босути и Драгољу.
V. Имена.
Народне приче којима се тумаче имена села имају
Фолклористичке вредности, зато су узгредно и бележене.
Највпше има имена на ци и ћи, која су изведена
од имена људских и имају смисао презимена, што значи
да су постала по називима породица које су ту стано-
вале. Из ове су категорије и имена Бањани и Гукоши.
Па и имена са необичнијим завршетком на ољ и ељ (Дра-
гољ, Трудељ, Ко8ел>) ставићемо у категорију породич-
них или браствених имена, јер су вр^ло слична са осно-
вама имена влашко-пастирскнх катуна, која је изнео
Ст. Нов&ковић (Село).
Имена очевидно несрпског порекла (Мутањ, Шило-
пај, Босута, Штавица, Угриновци) указују на бављење
неког несрпског елемента у овом крају. С обзиром на
нсторију, а и по томе што геограФска имена романског
порекла нису ретка у овамошњим крајевима, држим да
су то били романизовани Илири. Име брда Бунаја не-
сумљиво је романског порекла; такво је и име Босута.
Даље су честа имена Блашки Поток и Влашки До.
Имена осталих села долазе од геограФског поло-
жаја, као: Рудник, Заграће, Крива Река, Пољанице.
VI. Старине.
Осим Рудника, који обилује старинама, и о којима Ке бити
говора у посебном делу, има остатака старога живота и у скоро
свима осталим селима. Највише има старих гробаља и црквина.
Сва се стара гробља називају маџарским. У неким већим селима
има их по два три. На тим се гробљима налази велико камење,
или се често пута сама места, без икаквпх трагова од гробља,
зову тим имеиом. Ова се гробља обично налазе у близиии црквииа
и биће да су српска.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
768 МНЛ. Т. РАКИЋ
Црквине, развалине старих цркава, иарод сиатра за светп&е

као и цркве. У селима где нема цркава, замењују их црквине: вод
њих се искупља сабор, одатле полази литија и т. д. По матери-
јалним остацима од тих старих цркава за неке се може утврдити
да су биле православне. Још се у скоро сваком селу нађу и стари
српски и турски новци, сребрни и златни, каменн чекићи. камепе
статуе, кандила, крстови и друге црквене утвари. На местима где
се копала и топила руда налазе се велике гомиле шлакње. |
У неким од проученнх села имају места звана Селишта. на
сеоским потесима, поред река, за која се прича да су ту била
некад села.
Од старих друмова з»остали су трагови од једног стародрев-
ног пута у селу Војковцима и долини речице Поточања. те нрема
томе, као и пластици земљишта, највероватније је да је главип
пут 1 ) водио нреко села Трешњевице, па даље на Војковце у до-
лину Поточања, и идући овом долином избојао негде јужно од
Острвице на данашњи пут Рудник-Калањевци и ншао даље прав-
цем овога пута. За други средњевеконни пут, који је нролазио
само кроз један део Рудника и није више нигдв додиривао пр.>-
учену област, говориће се у посебном делу. Од локалннх путова
зна се посигурно да је у турско вреие један водио долином
реке Брезовице. У Угрнновцима има место Ханиште II у до-
.тини реке Јасенице познају се трагови неког старог калдрмп-
саног пута. који мегтимице у иеколпко одступа од данашњег.
Поред овога су пута велике гомиле шлакње. Трагонл окога
иута не виде се даље од Ларменоваца.
VII. Постанак насеља и порекло становништва.

По многобројним остацима од старина, затпм по
томе што је ова област била у непосредној блнзннп
нанредне рударске вароши Рудника, а и због плодностп
земљишта овога крајај да се закључитн да је била на-
сељена још и у средњем веку. На то упућују нарочито
и несрпска имена насеља, јер су дотични народи мог.ш
') На Рудпвку су у средњем веку нзбијала два пута. .Једак је из Бе'-

града водио лреко Рудпива, па силазио у доливу реке Груже и даље водио н»
град Борач Други је долазио из Босие преко Сребрнице н Дрине п
иабнјно н-л Гудник с јужне стране«. Ј. Ердељановић и Р. Т. Николпћ. Трп>-
вачки пентри и путовп. стр. !•!».
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 769
ту становати и таква имена насељима давати само у

средњем веку. Историјских иодатака о насељима овога
краја нема. Једино се помиње село бојковци „сш Елдси
Боикокци" ') год. 1428. у ,#ллсти рудничкои". С тога мо-
жемо бар за већину данашњих сеиа утврдити поста-
нак у средњем веку, нарочито се то може тврдити за
сеиа иесрпског имвна, која су могли заселити и имена
им дати само романизовани Илири1}. Да поменемо још
да св, оудећи по распореду црквина и старих гробаља,
данашња насел>р V главном поклапају са тим средње-
вековним.
У доцнијем животу насел>а овога краја разлику-
јемо: расел>авање старог и досел>авање новог станов-
ииштва. Главни моменти живота качерских насеља у
главном се подударају са онима у животу насел>а л>у-
бићских и драгачевских.
За расел>авање су биле од највећег значаја турске
најезде. А позната је и општа покретљивост становни-
штва у средњем веку и за турске владавине и у редов-
ним приликама, ма да је та покретљивост овде могла
бити мања због погоднијих услова за живот и због тога
што је овај крај био доста заклоњен.
Најпре је ова област могла бити депопулисана у
време ратова Ђурћа Бранковића са Турцима. Летописци
из XV века забележили су да су цареви, Мурат II и
Мехмед, освајач Цариграда, у три маха ударали с вој-
ском на Острвицу, која је у овој области, и „расипали
је«. Ти су походи морали бити повод разбежавању ста-
>) Сиоменик III, 3.

2
) По извођењу Ст. Новаковаћа (Седо) кад су се о»« Идмри, Вдаси, иај-
пре пастари, доциије стиио васелши и »ихова оеш (ватуии) добила сталне
међе опда се уз та њихова седа, за раздику од остадих, додавадо »Вдаои1. И
уз једиио седо, које се у овој обдасти у средњем веду поииње стојж тај дода-
так: С«А» БА4СИ ЕОИКФВЦН.
ВТИОГРЖФСКИ ЗБОРНИК, ВН.ИГА VI 49
.пШгеси« ^ л О О ^ 1С
новништва и одвоћењу у ропство, чиме су се обично

свршавали војни походи турски.
После пропасти српске државе настало је једно
опште струјање српског живља у земље преко Саве и
Дунава, које се продужавало кроз XVI, XVII и XVIII
век. 0 учегаћу качерског становништва у томе немамо
никаквих историјских података. Аустријска окупација
Србије у првој половини XVIII в. затекла је Србију врло
слабо насељену. »Најближе је истини кандаоно што Алтер
тврди да је у Србији тада било свега4000 породица (50—
60.000 становника" 1). У рудничком дистрикту било је
свега 39 насељених места. На аустријској карти од
1718. године исписано је 15 села из качерске области
рудничког дистрикта 1 ). Што је релативно велики део
села из ове области забележен, то ће бити отуда што
су Аустријанци на Руднику имали колонију, те им је
овај крај морао бити добро познат.
За трајања аустријске окупационе владавине (1718
—1739) становништво се у Србији, преко очекивања,
смањивало. Тешки Финансиски терети приморавали су
га да пребегава у Туроку. Из жалбе, коју су изасла-
ници народни упутили на бечки двор године 1735. види
се да се становништво у Србији „према прошлој кон-
скрипцији (од 1721. г.) за половину смањило" *|. Према
томеје и Качер и том приликом изгубио нешто од свога
становништва.
>) Д-р Драг. М. Павдовић, Финаисије и привреда аа ареке аустријске

вдадавиие у Србији. — Глас 1ЈХ1У\ 5.
г
) Испвсаиасу села: Ладинци, Моравци, Ивановци, Лапхе (Лапа), Шутцн,
Коаељ, Угрниовцл, Заграђе, Крива Река, Кадањевцн (Кадааовац), Трудедч Вар-
ииив (пусто), Рудиик, Јврмеиовци и Драгод. (Драгул). Даље су аабедежеин Му-
рање и Бања, ваљда погрешио место Мутањ и Доњи Бан»ани. Нису забедежена
села: Гурншевци, Бојковци, Маиојдовци, Босута, Шидонај, Дерова, Бодкожци,
Ручићи, Штавица, Давидовица, Живвовци, Пољаиице, Гукошн, Брапжћи а Дићл.
— Сооменнк XVIII, 109—110.
') Д-Р ДР аг - М. Павдоваћ, Финаисије и привреда за вреке аустрнјске
владавние у Србији. — Глас ^Х1У, 68.
КАЧВР 771
Већ за сеобу под патријархом Арсенијем IV Јо-

вановићем, која је била после аустријско-турског рата
(1737—39), имамо историјских података. Пошто су Ау-
страјанци истиснути из Србије много је народа, бе-
жећи од гњева турског, прешло преко Саве и Дунава. Та
је сеоба обухватила и околину Новога Пазара, Ужица,
Чачка ') и Шумадију. Пошто је сеоба ишла и преко Ва-
л>ева (јер се зна да је негде око Ваљева од Турака изги-
нуло 20.000 бегунаца), тоје моралаићи и преко Качера 2 ).
Овом се сеобом у главном завршило расељавање
и од тада настаје време највеће депопулације, која пада
око средине и у другој половини XVIII века. То је
обртна тачка у животу качерских насеља. За досеље-
нике који су се после тога ту насељавали прича се да
су ту затекли врло много пусте земље под непроходном
шумом, коју су слободно заузимали, крчили је и насе-
л>авали се. За скоро свако село се кажедаје тада, „у
почетку«, у њему било три или седам кућа 3 ).
После овога времена највеће депопулације отпочело
је досељавање данашњег становништва и засељавање
данашњих насеља. Ипак је број старинаца— 132Фами-
лије (43°/0) — врло знатан. Ови су старинци по селима
врло неједнако распорећени: 96Фамилија4) наиазе се у 7
') Радомнр М. Идић утврдао је да су и Љубнћсва Седа бида захааћена

овом сеобом.
*) У Качеру ииају сада три «амндије за које се причадасу се поаратнде
лди дошае на Срема. А једиа се .старнаачка1 «акидија вове Срнјемчезићина.
3
) Међутим нема ннкаавих причања о каквои раседавању 1813. годние.
Но причању Сиие Мидутиноанћа, тада нвје много станоавиштва избегдо из сре-
дине земле, јер су Турци бнди продрди ннза Саву и Дунаа и бегунце, воји нису
за времена стими, раставиди од аоде и задрхади их. А зна се још да је аојвода
Арсеније Ломо, чувши о српскои поразу, похнтао И8 Дедиграда у своју обдаст
и, по иаговору Кнеза Мндоша, иредао се Турцвма, те је јамачво н народ уми-
рио н спречио раседавање.
*) Појам «аинднја шири је него појам породица, кпја постаје дедењем за-
дружног доиа. Неке су се породице, од старине једна Фамнднја, тодико одродвде,
да сродство само још старији дуди памте. Овде су сае сродне породице увр-
шћене у једну «амидију, те је отуда број «аиидија таво малеи.
49*
|П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
села (Бољковцима, Лалинцима, Конељу, Дићима, Бранчи-

ћима, Гукошима и Моравцима), а од тога броја 75 Фа-
милија падају на 4 села (Козељ, Бранчићи, Дићи и Гу-
коши). Највише је старинаца у селима ближе Љигу. У
једеима од тих села преовлаћују старинци, а у другима
су, сем по неколико скорашњих досељеника из облн-
жњих села, све старинци1). За старинце се каже да
су најстарије Фамилије у селу, да су ту »од евендела*.
Без сумње да и мећу тим старинцима има доста ста-
ријих досељенпка. Тамне су традиције и о досељеницима
за нешто старијим од 100 година. По појединим селима
старинаца има по свима крајевима села, и тако су изме-
шани са досељеиицима да се о распореду стариначких
кућа по селима не може извести никакво правило.
Главну, пак, масу становништва чине досељеници,
којих има на броју 173 Фамилије. И ако не бројем Фа-
милија, оно су бројем кућа више од три пута јачи од ста-
ринаца. Од нешто више од 2500 кућа у Качеру, ста-
риначких је 760 или 30,4 %• И Качер је населила југо-
западна струЈа насељавања, чији је извор област старе
Рашке, која је населила и Дон>е Драгачево, Љубићска
Села и Шумадију. Највнше има досељеника од Сјенице,
затим од Нове Вароши, Колашина, из области Старога
Влаха и ужичког краја. Мање их је из Црне Горе, Боснв
и Херцеговнне и осталих крајева Краљевине Србије. Пма
досељеника који су из југо-западних крајева Српске Зе-
мље најпре били дошли у ужички округ, ту се настанили,
а одатле се доцније доселили овде. Неки су били прошли
у доњу Шумадију, па се после овде повраћали. Неке Фа-
милије имају роћака по доњој Шумадији који су тамо за-
остали док су се други повратили, или су одавде тамо
продужилн, оставивши овде своје роћаке.
') Ивтересантно је, ваво су славе старинаца жного иање р&зноврсне,

него вод досељевнка. А у Гукошнна ■ Врлнчнћива готово све ♦амнлнје гааве
нсту славу — Ђурћев-дан.
ВАЧБР 773
У овоме досељавању разликују се три периода:

Први период обухвата време од половине XVIII
века до Првог Устанка. За то се врвме постеаено до-
сељавало стаиовништво из планинских крајева ужичког
округа, Старог Влаха, Херцеговине и Црне Горе, Ово је
досаљавање поглавито изазивано економским узроцииа,
досељеници су тражили плодиије земље. Иа овога вре-
мена имамо 60 Фамилија ').
Други је период доба Првог Устанка, из кога вре-
мена има највише досељеника — 74 Фамилије. Ослобо-
ђена Србија привлачила је околне сународнике. Наро-
чито је за ову сеобу знатна година 1809., година Кара-
Ђорћева похода на Сјеницу и Нови Пазар. Одступајући
са тога земљишта, Кара-Ђорће је покренуо са собом
масу народа из околине Сјенице, Нове Вароши и Но-
вог Пазара, и населио по западним крајевима Ср-
бије и по Шумадији. Том је прилнком и наша област
добпла масу становништва. Традиције о досељавању
ових досељеника врло су свеже. Поименце се зна ко
се доселио, кога је са собом од своје породице довео.
Знају се и сва стара презимена, која су доцније дру-
гим замењена.
Трећи период досел>авања обухвата време од Дру-
гог Устанка до данас. Намамљени бољнм политичким и
економским приликама у Србији, придолазили су до-
сељеници из Старог Влаха, Црне Горе, Босне и Хер-
цеговине. Било је досељеника и из разних крајева кра-
љевине, који су долазили, сем оних из ужичког округа,
обично као занатлије, аргати или слуге, потом се овде
оженили и стално се заселили. У ову врсту досеље-
ника спадају и Осаћани, који су се овде бавили као
мајстори, па су неки остали и заселили се. НајмлаКи су
досељеници из госледњих српско-турских ратова(1876.
') Иа овог ће времена сигурио бити и «амидије иепозиатог поревда,
којнх има 10.
774 МИЛ. Т. РА.КИЋ
до 1878.). Има досељеиика који су као уљеви или доводци

дошли овде на женска имања из оближњих села. Из
овога периода имамо досељеиих 26 Фамилија.
Бројем кућа су нај јаче досељеничке Фамилије из
времена Првог Устанка, а најслабије стариначке, од
којих су се неке одржале само по женској линији.
По местима досељења досељеници су овако ра-
споређени:
1. Од Сјенице:
Од Сјенице (не зна се место) 27 Фам.
С Јавора према Сјеници 2 „
Из Сугубине 2 »
„ Дубља 1 в
„ Урсула 1 0
„ Граба 1 в
„ Савинца код Сувбдола 1 и
Свега 35 Фам.
2. Ол Иове Вароши:
Из околине Нове Вароши 5 Фам.
» Челица 2 »
Са границе према Новој Вароти . . . . 2 „
„ Златара 1 »
3. Од Новог Пазара:
Из Сводола 2 Фам.
„ Блажева 1 а
» Одкове 1 „
» Лопужња 1 а
>, Опава 1 »
» Брњице (?) 1 а
КЛЧБР 775
4. Од Бијелог П о л а ;
Од Бијелог Поља • - • • • . 1 Фам.
Свега 1 <Ј>ам.
5. Из Старога Виаха:
Ив Старога Влаха у опште 14 Фам.
„ Прилика 2 ,,
„ Буткова више Ивањице 1 ,,
, Доброселице (ср. златиборски) . . . 2 „
» Гостиља (ср. златиборски1 . . . . . ] „
„ Трнаве (ср. златиборски) 1 „
6. Иа укич^ог оцруга:
Из ужичког округа у опште 14 Фам.
„ Добриња 3 „
„ Каленића (ср. пожешки) 3 „
„ Гојне Горе (срез пожешки) 1 „
„ Јежевице (срез пожешки) 1 „
„ Татинца (срез пожешки) 1
„ Дренове (срез црногорски) 1 „
7.„Овго преко кордона":

„Озго преко кордона« б Фам.
8. Из Херцеговиие:
Од Колашина 9 Фам.
Из Дробњака 1 ,,
» Никшића 1
» Херцеговине у опште 7 „
П|||20С1 ^у ^ Л оо^1е
776 МИЛ. Т. РАКИЂ.
9. Из Црие Горе:
Од Мораче 2 Фам.
Ив Васојевића 1 »
» Црне Горе у опште 2 „
„ Мајина (сад у Воци Которској) . . . . 1 в
„ Лепојевића (?) 1 „
10. Из Босие;
Ив Осата 5 Фам.
>, Босне у опште 3 „
11. Ив сцопсце Старе Србије;
Из Тетова 1 Фам.
„ Кратова 1 »
12. Из Срема:
Из Срема у опште 2 Фам.
13. Из разних вдајева ^ра^евине Србије:
Из сокоске нахије 1 Фам.
Од Лесковца 1 „
Ив пиротског округа 2 „
„ -Матијевца (нишки округ) 1 „
„ Кусатка (смедеревски округ) 1 „
„ Селевца (смедеревски округ) 1 „
„ Рогаче (београдски округ) 1
„ Белог Потока (београдски округ) • • • 1 „
» Вишевца (крагујевачки округ) . . . . 1 „
„ Трвшњевице |крагујевачки округ) • • • 1 „
„ Славковице (ваљевски округ) • • • • 3 „
КЛЧВР 777
Пренесено \ Фам.
Из Кадине Луке (ваљевски округ
„ Дудовице (ваљевски округ)
„ ваљевског округа у опште •
п Бруснице (таковски срез) •
„ Ручића (оближњег села) • •
» Полома (таковски срез) • •
„ Горњнх Бранетића (таковски срез!
„ Горњих Бањана (таковски срез) •
VIII. Нвколикв општв особинв Качераца.
У Качеру се у опште осећа врло велика једноликост у на-
родном животу по свима селима. Само је у аабачвнијнм седнма
патријархалии жнвот очуванији, где се боље одржало и јужно
наречје, него ли у онима која су у живљем додиру с околиим
крајевима, нарочито доњом Шумадијом. Данас се не примвћује
ннкакве раалике нзмеђу старинаца н досељеника, ннти иамеђу
досељеннка с разних страна.
Качерци су крепког ФНЗИЧКОГ састава, адрави и раавијенн.
Искрени су и повврљивн. Лако појимањв, брзо, темељно н пра-
нилно расуђннање такође одликују дух Качераца. Успомеиа на
Косово нигде нв изазива дубљу тугу него овде. Са дубоким осе-
ћањем и великим народиим поносом и данас се слуша гуслар
кад опвва стару славу. „Проклета Јерина« је највећма осуђивана
у народннм традицијама око Острвице, као и обест турска у
Руднику. У борби око стварања давашњв наше државе Качерце
видимо увек међу првима. Породични морал је на великој ви-
синн. Осећање родбинске везе јв врдо јако; постоје нааивн и за
вајудаљеније врсте рода. Качерац је нарочито добро расположен.
Пун јв доскочица, пошалица. хумора. Песма се чује: у колу, на
ирелу, на моби, у позајмицама. уа кола и волове. Код чобаиа у
планини и ливади чују се звуци од двојеница, свирала и гајда
Нигде се не може видети лепше коло, нити бољих играча и игра-
чица нвго у Качеру. Висока брда, горостаоие шуме, многобројне
дубодолине, у које ретко крочн нога људска, раавиле су бујну
машту. У народу јс много лепо смишљених прича о рааним при-
ввђењима, животу после смрти. Качерац је пронашао речи у песми
сваке птице, глаоу оваке животиње. Са религијом мешају веро-
П|||20С1 1'>\/ ^Ј оод\е

778 мил. т. РАКВИ
вање у сунце, месец, ввезде, виле, зле и добре духове. С овим је

у вези и јако развијено врачање и бајање од »црвеног ветра,*
„урока," »кад ко нагази* и т. д. Ув бајање увек иду и опробаве
народне лекарије.
Одело. — У Качеру се носи познато шумадиско одело. Овде
ћемо описати раиије одело Качераца, које се код мушкиња вије
много разликовало од данашњег, док је код жевскиња било са-
свим друкчије.
Мушко се одело састојало из: уских чакшира, гуња и џоке.
Чакшире оу бвле од белог сукна, докле су данас, без изузетка,
од црног са многим гајтаном. Равије је био у општој употреби
гуњ крџалинац, с преда отворев, са широким рукавима, при дву
разрезаним и повраћеним. Давас је у употреби гуњ са пешевима,
који се преклапа н закопчава, те се зоие ареклааач. Ове су гу-
њеве почели правити по угледу на вароглке памуклије. Џока је
горња кратка хаљина, беа рукава, ношена обично поврх гуња,
лети поврх кошуље1). Имућнији носе гуњ од чохе, антерију, а
џоку од чохе вову фермен. Зиак кицошлука је џамадан или аот-
пасач, обично од чохе срмом извевене. Лети илу у гаћама и ко-
шуљама са днвлукама и џоком. Кошуље обично од саме тежнве,
које се увек укусво носе, извезеве су на колиру и таслицама, а
по швовима ишчитмаве. Позади су лепо убране, а опреда поза-
тегнуте. Качерац се може лознати и по особито лепој обући.
Чарапе су увек укусно итараве вувицом или плетивом, а таво
и вазувице. Опавци су притегнути кајишима, који се обавију ово
ноге и покрију чарапе до вођица.
Најстарије женско одело било ј е : губун, аљина и кецела,
предња и задња. Зубув је била дугачка горња хаљива од белог
суква, без рукава, украшева многобројвим жутим шљокицама и
кићавкама од ибришима. Аљина је зубун са рукавима. И кецеље
су прављеве од сукна. Младе су носиле смиљевац, високо и тешко
покривало главе, подвезано убрад&чем (кумошем). Кад су се по-
челе иосити сукње оили су у употреби позиати криволини. Ово
се одело одржавало до седамдесетих година прошлога века. Ке-
цеље се могу видети још и давас. Од тридесет годива почеле су
се носитв сукње, по угледу ва варошавке, и прслуцв (јелецв), по
угледу ва ставоввиштво из доње Шумадије.
У опште качерско одело чини врло леп утисак, али се, у вајно-
вије време, почело кварити комбиновањем са варошком вошњом.
') Око Чачка и Ужица џоку зову вубунон.
КАЧЕР 779
IX. Народна привреда.

Главне су гране народне нривреде у овој области:
земљорадња, сточарство и воћарство.
Земљора.дњ&. — Плодност већега дела проучене
области и све веће намножавање становништва потпо-
мажу развитак земљорадње. Из године у годину уве-
ћава се обделано земљиште: разоравају се ледине, крче
шуме н шибљаци, што јако мења Физиономију зе-
мљишта. Многобројне су њиве по речним долинама, ко-
сама, странама и врховима брда, па се пењу чак до
висине од 800 т . По онижим местима поглавито се
сеје кукуруз, по вишим отрмна жита, а по највишим
поглавито овас. . Тако у доњем Качеру, где је земља
много роднија, одлично успева кукуруз, па и јечам и
овас. У горњем, пак, Качеру само пшеница боље
успева, док су сви остали усеви слабији но у доњем.
Гаји се и разно поврће, конопље и детелина. Док није
било монопола успешно се култивисао и дуван.
Поред реке Качера и око средњег и доњег тока
Брезовице плоднија је земља него она близу Рудника.
Тако док је једној породици у селима у непосредној
близини Рудника потребно за осредњи живот око 12 ћа
зиратне земље, по селима у долини Коаељице, Брезо-
вице, Крнве и Бољковачке Реке треба 7—8 ћа, а по-
родици у селима поред Качера и ближе Љигу довољно
је и 4 — 6 ћа.
У главном се земља обраћује примитивно. Тек у
најновије доба по неки богатији и разумнији сељаци
почињу набављати савршеније пољопривредне справе
и рационалније обраћивати вемљу.
И ако је земљорадња доста развијена и напредна,
ипак није најпретежнија грана привреде. У главном се
жита толико сеје колико је потребно за исхрану че-
љади и стоке. Ретки су домаћини који могу више жита
одвојити за продају.
П|||20С1 ^\/
Сточ&рство. — Имајући многобројне шумске испаше,

утрине и ливаде са бујном травом, Качер сиада међу
најпогодније крајеве за сточарство у нашој отаџбини.
Нарочито је раније било сточарство јако развијено. Кад
је реч о досел>еницима прича се да су се овде зауста-
вили највише због погодности за стоку, и да св бо-
гаство у „старинско време" састојало у великом броју
стоке'). И данас је сточарство предмет као неког тра-
диционалног култа, чега у толикој мери нема код зе-
мљорадње. Постоје и многа врачања и гатања од урока
у стоци.
Сточарство и овде опада, на рачун све већег ра-
звијања земл>орадње. Домаћини, који су пре 15—20 го-
дина имали 40—60 оваца, данас имају 15—20, а тако
је исто и са рогатом марвом и свињама. Ипак се у Ка-
черу релативно добро одржало и претежнија је грана
народне привреде од земљорадње. Једној породици,
поред потребне земље, треба за осредњи живот још
и 10 —15 оваца, 2 краве, 7— 8 свиња. За добра се до-
маћина не сматра ко нема 2 вола у јарму. Сваки добар
домаћин држи и по једног коња. И данао има великих
просторија под ливадама, које се у доњем Качеру скоро
редовно два пут годишње косе. Подижу се све боље
згрнде за рационалније гајење стоке. Укрштањем са
страним расама домаћа се раса побољшава. У доњем
се Качеру особито добро гаји рогата марва и свиње,
док се, мећутим, овце слабо одржавају. У горњем, пак,
поред рогате марве и свнња, добро се одржавају још
и овце. У неким шумовитијим селима, као: Козељу, Бољ-
ковцима, Угриновцима и т. д., пати се велики број свиња.
') У свакон се селу првча како су иеки' људи нхади оо толако оваца, д&
Он, кад их чоЗаии погивју, једие сидазнде с једиог брда, а друге већ издазнде
иа друго, удаљено од првог за Чг часа. По неки су, веле, имали по 25—30 музе-
них крвва, мпого остаде рогате нарое, свин>в и др.
о&ес! \г,у > ^ з 0 0 3 1 С

КАЧЕР 781
ВоЛарстео. — Али највећу корист народ у Качеру

има од воћарства, т. ј . поглавито од гајен>а шљива.
Ретке су области где се воћарство боље награћује него
овде. Око сваке се куће виде шљиваци као густи шумски
комплекси, засаћени хиљадама дрвета шљива. У горњем
Качеру, нарочито селима у непосредној близини Ру-
дника, шљиве често оману, али су врло ретке године
кад у доњем Качеру не донесу добар род. Раније се од
шљива обично само пекла ракија. Данас се већи део
осуши, мањи се метне у кацу или се сирове продају
ва пекмез. Пред кућом ма којег домаћина види се:
пушница или мишана, магазе, качаре, велике каце г
бурад идр. Узме се леп новац и за јабуке, крушкеит. д.
Виноградарство је данас у зачетку. Пре неколико
година та је грана привреде била скоро напуштена,
сем у неколика села око Јасенице. Сада, мећутим, у
скоро сваком седу, сем Рудника, има по иеколико до-
маћина који су подигли младе винограде са калемљеном
американском лозом. Прича се да су виногради пре-
ђашњих година одлично успевали.
Остала. занимања.. — У ова споредна занимања на
првом месту долази индустрија, у главном још домаћа.
Најпростије справе ва. пољске радове прави сам до-
маћин с укућанима. За кућу или бољу зграду зову се
нарочити мајстори. Осим вештих граћевинара у свакои
селу има и других занатлија за најарече потребо, као:
терзија, колара, качара и т. д.1) Нарочито вештих за-
натлија има у селу Руднику. Овде их има да знају и
п о 2—3 заната, а некима је занат претенснији од оста-
лог занимања*). У опште овим је ванатлијама ванат спо-
') Сано ковачкн ванат раде иарочити дудн, којина је то мавно зашша&в,
понвјвише Цнганн.
х
) У Шутцииа ина једаи сељак којн врдо вешто реже дикове на надгроб-
в и н спонеиицииа. Поред гдавног пута и у опште у целон Качеру има врло
нного иадгробвих споиеника са изрезанин ликовина погивудих војника у нвишн
СКОЈ ашњим ратовина.
редно занимање, те се сви још баве и пољским радо-

вима. Жене се баве прерадом вуне и конопаља, од чега
израђују одећу. Али се данас и на мушкињу и на жен-
скињу, као и у кући, могу видети многе купљене ствари.
Страни Фабрикати све више потискују домаћу инду-
стрију.
Знатно Ј'е занимање и експлоатација шума, које су
овде јак извор народног газдинства. Сем заједничких
сеоских и државних шума, где је експлоатација огра-
ничена, има врло много приватних забрана, из којих се
не само подмирују домаће потребе, него се, као јапија,
извози и на страну. У неким селима, највише у Козељу
и Трудељу, пале, за продају, угаљ од грмова дрвета.
Из камених мајдана у Драгољу, Шутцима, Кала-
њевцима, Бољковцпма и Бранчићима ваде сељаци ка-
мење, згодно за темеље, резање надгробних споменика,
воденичко камење и др.
Пчеларство је сасвим споредно занимање. Ипак се
у великој већини домова наће бар по 3—4, а у многих
домаћина и по 10—15 кошница. Нешто меда и воска
преостаје и за продају.
У новије време цочињу се бавити и свиларством.
У Јарменовцима је свиларство преузело већега маха, а
у Лалинцима су ретке куће које се тим не баве. А и
у сваком селу се могу наћи по неколике куће које гаје
свилену бубу. Добивену свилу продају или њоме пре-
ткивају платно, тку мараме. Видео сам и читавих жен-
ских хаљина од домаће свиле.
У селима поред Јасенице развијено је сукнарство.
т. ј . ваљање сукна. Многи из тих села сиђу у дошу Шу-
мадију, покупе сукно, донесу га на својим коњима Е
изваљају у својим ваљалицама. За свој труд обично на-
плате грош од аршина. Сукнарством се они баве ОЈ
давнашњег времена, а у неким је Фамилијама као трз-
диционално занимање.
,п,&есп,у^оо^1е
КЛЧЕР 783
Најзад се баве и трговином и механском радњом. И

трговци и механпије су ондашњи сељаци, који се уз то
баве још и пољским радовима.
Поред свих ових природних дарова, и у Качеру
има сиротиње, нарочито у горњем, где је земл>а сла-
бија, ма да мање него у многим другим крајевима Ср-
бије. Сиротиња, коју готово стално омане летина, иде
у најам или наднице у доњу Шумадију (крагујевачки и
београдски округ) или оближња села ваљевског округа.
Тамо раде преко лета пол>ске радове и зараде по 1—2
динара дневно.
Данас кроз Качер пролазе три главна пута. Један

што иде из Горњег Милановца преко Рудника и даље
долином Јасенице у Аранћеловац. Други се одваја од
првога код Ракића Гроба у Руднику, и иде поред Остр-
вице и донекле венцем развоћа измећу Козељице и Ка-
чера, па онда узима северни правац, прелази преко Ка-
чера у Калањевцима и даље узвишицом, поред Вагана,
води у Београд. Трећи иде из Горњег Милановца до-
лином Бољковачке Реке и, близу ушћа ове реке, прелази
Бревовицу, па иде даље венцем развоћа измећу Брезо-
вице и Качера, док се не снусти у долину Љига, и,
прешавши ову реку, иде за Ваљево.
П|||20С1 1^ ^ Л оо^1е
ПОСЕБНИ ДЕО.
1. Рудник.
Положај| — Ово село лежи на аападној супадини планине
Рудника и непосредвој му подгорини. Захвата велики простор
земљишта, у дужину 8—9, у ширину 5—6 к т . Сеоско земљиште
припада сливу трију већих река: Рудничке Реке (Деспотовице},
Брезовице и Јасенице. Због јаче. иертикалне разгране земљишта
овога села, поједини су аасеоци јаче издвојени. Од Великог Штурца
правцем а.-с. пролааи кроза село једно ввсоко раввоће преко Пр-
линске Косе на Ђуревицу, Ракића Гроб, Малу и Велику Кељу до
Великог Брда. На десну страну од овога развоКа стачу се воде
у Јасеницу, а на леву у Деспотовицу и Брезовицу. Од Великог
Брда даље на север наставља се развође иамеђу Јасенице и
притоке јој речице Поточања. На том су развођу Брдо на Бла-
тима и Метаљка. Овај веиац највише раадваја поједине сеоске де-
лове и чини их геограФским целинама. Село се дели на шест ва-
селака: Прлине, Салаши, Ћерамиде, Златарица, Звезда и Блата.
Прлине оу у сливу Рудничке Реке (Деспотовице). Ово је
гола, водом испрљена коса, која се од Великог Штурца на з а -
падну страну спушта у велику дубодолину Прлинског Потока.
При врху Прлинске Косе, на југо-источној јој страни, је иавор Ру-
дничке Реке, која ту отиче јако усеченом дубодолином. У н>у се
с десне стране стачу неколико потока, од којих су најважнији:
Миленковића Чесиа и Поток код Јеаера. Дубодолине ових потока
и многе друге јаруге јако су иабраадале овај део села, абог чега
је и проаван овако.
Салаши, у сливу Брезовице, су иространа коса од брда Т»у-
репице која се спушта на западну страиу у дубодолину Брезо-
вице. Од Прлина су одвојени Делалића Потоком, чији је извор
испод Ракића Гроба, а стаче се у Брезовицу. Од Мутња их од-
,пЦ|2ес1ћу ^ л О О ^ 1 С
КЛЧЕР 785
ваја Салашки Поток, главнн извор Брезовице, а од Заграђа трећи

поток, чији је иавор Чесма под Кељом.
Ћерамиде, тако^е у сливу Брезовице, су косе од Мале Кеље
и Великог Брда које се простиру на западну страну и, преко не-
колико заравњеаих места, прелазе у атар Заграђа. Од Салаша
су одвојени потоком, чија вода долази иа извора у Ћерамидама,
главне воде у засеоку. Још је добра и јака вода Живанића Чесма.
Од набројаних заселака јако су издвојени венцем поменутог
високог развоћа и припадају сливу Јасенкце засеоци: Златарица,
Звезда и Блата.
Златарица, овако названа по истоименој речици, чији је јак
и хладан извор, звани Катра, изнад среске канцеларије, идући
Великом Штурцу. Речица Златарица тече кроза средину Рудника,
с почетка у западном правцу, пресеца главни пут који иа Горњег
Милановца води за Аранћеловац, потом скреће на с.-и., још је-
даред пресеца исти пут и утиче у Јасеницу'). Заселак Златарицу
чине косе од Великог Штурца и Велике Кел>е, које се у супрот-
ним правцима пружају, а раздвојене су дубодолином речице Зла-
тарице. Кроз овај заселак у поменуту речицу стачу се: Лучин
Поток, Дулов Поток, чији је извор чесма иаа механе са гвожће-
витпм водом, Добра Вода, под Маџарским Гробљем, даље Ћенар и
Чесма под Рудннком, последња два на месту турске вароши.
Звезда је пространа гола коса која се од високог плании-
ског венца што од Рудиика на с.-и. иде, а поименце од Мари-
јанца и Јавора, стрмо сиушта у долину реке Јасенице. Двама
потоцима који дубодолинама отичу у Јасеиицу разбнјена је у три
једиолика дела. Од Златарице и Блата Звезда је одвојена реком
Јасеницом.
Блата су с леве стране Јасеннце, на супротној страни према
Звевди. Блата чине косе са већим заравањцима које се од Великог
Брда и Брда на Блатима спуштају у долину Јасеннце. У засеоку
имају три добра извора који се потоцима, кроз дубодолине, отачу
у Јасеиицу. Воде на западној страни од Великог Брда и Брда на
Блатима стачу се, кроа дубодолине, у речицу Поточање, која иа-
вире испод Велвког Брда, тече на с.-и. низ пространу сеоску
шуму Корушац и, иопод села Рудника, утнче у Јасеннцу. Блата
оу од Златарице одвојена Драгићевића Потоком, од Гуришвваца
Јаоеницом, од Војковаца и Заграћа Поточањвм.
') По причању, у дубодолинн Златарице иекад се иадааило доста алатие руде.

КТНОГРАФСМ 8В0РННХ, КН>. VI. 50
,П1112есим ^ л О О З 1С
786 МНЛ. Т. РАКВЋ
Копаннх бунара или Кермова у селу нема, пошто има до-

вољно извора.
Клима. — У овоме је селу, абог велике виоине, много хла-
дније но у осталим качерским селима. Ваздух је врло оштар н
свеж и лекари га препоручују.аа лечење катара у плуКима. Нај-
више дувају север и устока. Север је најхладннјн и махом до-
носи кишу, а устока је најјачи ветар. Снег почиње падати по-
четком новембра, а одржн се до почетка марта. Обично је дебео
0,60—1 т .
Звмља И шумв| — Земља за обраКивање растурена је из-
меКу кућа по целом селу. Саотоји се из великих окуКиица, а по
том иа атара поједнних веКнх Фамилија, који су некад бвлн гру-
писано имање старнх вадружних домова, а данас су надељени на
многе делове. Родност аемље је испод средње, а негде је, наро-
чито у Звезди, сасвим слаба. Једној породицн аа осредњи живот
треба око 12 ћа зиратне аемље. НајвеКе су њиве у Звевди, где
се ооично сеју позна жита: овас, раж, елда и јарна пшенвца у
пролеће.
У селу нма много вемље под шумом и утрином, која је за-
једничка нмаовина. Рудничка Планина са пространом густом шу-
мом и утринама државно је имање. Сеоске, пак, земље има у
сааком аасеоку, обично на врају, којом се, као испашом, служе
сељаци нз дотичног аасеока, ва што плаКају селу порез. Заје-
дничко је сеоско имање и пространа шума Корушац, на западној
страни, од села за 1 час. Шума је већином букова, много мање
грмова.
Тип, — Село је разбијеног, старовлашког типа. КуКе у за-
сеоцима леже раотурено бев реда по ааравањцима воса, ииоово
изнад дубодолина. Обично је по 2—5 у групи; реКе су уса-
мљене. Од средиие једнога до средине другог засеока има по
2—3000 т . , од једне групе куКа до друге најближе по 600—1000
т . , а одстојање измеКу куКа у групи врло је раалнчно, по 50—200
т . У Ћерамидама су куКе вешто мало збијеввје, а у Звеадн су
највеКма раштркане, што долази од раалике у пластици ■ пло-
дности земљишта. У Златарици, поред друма Горњи Милановац—
АранКеловац, нма једно збијево насеље. Ту је среска куКа за
качерски срев, основна школа, општииска судница, две мехаие,
неколики аанатлиски дућани в неколвко првватннх куКа.
Свега у Руднику има 186 куКа, од којих је у Прлвнама 50,
Салашима 32, Златарицн 26, Ћерамидама 19, Звеадн 55 в ва
Блатима 4 куКе.
КАЧЈ5Р 7*7
Жџв. ~— Сим ј« Л99 џм# добидо «6«г ливиапшиу рвунииго

нрјв лу ое ту нала*ц«&. Зл*ЖОК ПгштУ Р*Р» ое н*ав*б оо кфи*-
роди еемллаи*. &ал*ши, кмро с* «ф»в*,до *м*к*м оадашииа који
«У ту / турско вдеме блда. Ђер&иињ, жго ОЈГ ее ту вежев *р#-
вмле Алрамице. Зшдофмц* дк> редн Злакаркци, * Б*аве абдаг по*-
долдог вемздадгоа.
ОсаЈШВ«« — Мношебројви оу оетанл ед старвна у овој
ввгда жввој трговачкој и рударској вароши. Многобројвн тра-
теав, као: рударока оква, кодвнци, раавалнве храмова, кућа,
гробаља сведоче о внтензивном рударском раду. Ове су отаг
■риве нопнтнвалм б. Шаварвк, Мидаковнћ, 'М. Ђ. Милвћевић и
другн. Пошто оу њиковн, нарочито Мцшновићеви1), ооиои тачн«
н иоцрпин, то о* мн оаде иећемо бавита опвсввањем т м ота-
рина. По њихову ноинтнвању овде оу своје трагове оотавилв:
Рвмљанн, Дубровчани Турци и Ауотрнјавци.
Најстаријн, Римљвни, овде оуое, по свој прилнци, бавили у II
и III веку пооле Криста. Њикова је колоинја била «а југо-источној
страви Великог Штурца, <на једвој коои која ое од њега ва ту
отрану пружа, ивмвНу Краоојевачке Реве Н Гушавог Потока. На
тој су косн многобројни порушенн зндови отарвх рнмоких вдања.
Судећн по честнви тих адања, наоеље је било врло абијеио, а
вахватало је велини простор. Одатле аа 300 т . , преко Красоје-
вачке Реке, иа једвом ааравањку, поанаје се место где су биле
римске цигљане. Мало влже одатле, јужио, ииа поменуту рену, на
једвој коон оа повећим ааравњем биле оу нм ковнице. Положај
оаог римског насеља везан је једвно аа место где ое налааила,
прн површини аемље, алатиа в сребрва руда у жицама. Та је
руда у Отаром Вену највише тражена,' и бвла је, према неоавр-
шенству рударокнх сарава оиога времева, лака аа еквплоата-
цију2). Место је иначе тешко приотупачио.
У Средњем Веку, од краја XIII вева па до турске најезде,
Рудник је бво и внатно тржнште, нарочнто за време Деспотовине.
И ив тог су времеиа остали »ноги материјални оотаци. Равли-
кују се две оредњевековне орпоке варошн. Једиа је била на ва-
падној супадини Великог Штурца. Судећи по оотацнма, ова се
варош простирала од иавора реке Златарице (Катре) на аападиу
страну једном широком косом преко које данас пролази друм Горњн
■) Гласник Уч. Др. XXXIV, 218—225.

2
) Ово ив је савивао Г. М. Мвхашоввћ, уараввв* данершшх рудникв,
воји ив је вазао н то да је овакве руде на оаеј страки веаад омо доота.
50*
Милановац—Аранђеловац, па даље донекле вопод овог друма в

Ракића Гроба. Овај простор земљишта може битв дуг 1200—1500
т . , а широк од прилике ва пола тога. Давас се ово место зове
Рудничиште. И ово је насеље било доота збијено. Положај му је
бво одрећен нестон гдв се такоће експлоатисала алатна и сребрна
руда у жицама. Ту су бнле в две православне цркве1) од којих
су и до данас остале зидиве. Ни овде, као ни на меоту рвмске ко-
лонвје, нема кућа већ су њиве и ливаде. Иначе то место нека
природних услова за насеље, нарочвхо што је звми взложено врло
јаким и хладввм ветроввна.
Друго средњевековно, српско, наоеље, по моме мишљењу, било
је на месту где је доцније била турска варош, т. ј. на северној
супадини Великог Штурца, с леве стране изворног дела Јасенице,
ва месту које се данас зове Руднвк. Од првога је насеља далеко
аа */4 часа. Ту је, поред раавалвна турских адања, н стародревна
католичка црква, Миса, аа коју се у народу првча да је врло стара
н да је под Турцииа била џамвја2). Нв овога би взашло да је у
Руднвчишту жввело православно, а овде натоличво становништво.
Зна се, пак, да су Дубровчани ималв у Рудниву своју колонвју,
в вероватно је то бвла њвхова иолонвја. Зна се да су ови и овде
„држали трге", т. ј . да су бвли трговци в мајсторв, који су пре-
чишћавали руде в можда новали новце. Међутви највише шлакње
вма у долини Јасенице, одмах нспод »Рудника*, из чега би се
могло взвести да се ту руда пречишћавала. Да је ту постојало
насеље у Средњем Веку могло бв ое ва докав навести в турска
склоност да засељавају готова насеља. У Рудннчвшту је, пак, у
то доба бвло насеље рударсквх раденика, домаћих Срба, право-
славне вере. На овој страни нена шлакње, него се руда оамо ва-
дила вз многобројнвх окана, а ва пречишћавање се носила у »Ру-
днвк", где опет толвко иного шлакње има, да нас наводи ва за-
кључак да је ту било пречишћавање руде у доба најинтенанвнвјег
рударског рада, у другој половинв XIV и првој половнни XV века.
Недалеко од овога насеља у »Руднику«, одмах преко Јасе-
нице, на меоту аванои Стубло, било је треће старо насеље, које
се иоже сматрати и као део насеља у »Руднику«. Судећи по
остацима једне мале православсе цркве, од које оу остале видиве
и часна трпеаа, и надгробнви опоменицима који ое ту налазе, из-
') Ка<1 Ји«. Акао". Х1Л, 210.

2
) Г. М. Мвхашовић реаао нм је да је њеиу века струтаа* казивао да
је Миса невад доиста бша џаиија.
КЛЧЕР 789
гледа да је ту становало становииштво православне вере, домаћи

Срби. Народне традиције кажу да је ту некад било много кућа
в да је одатле отишло седаи сабаља на Косово. А прича се и да се
насеље из Рудничишта, због јаких ветрова, преиестнло у Стубло').
Кад су Турци дошли у Рудиик заселили су, као што ја ре-
чено, готово насеље, дубровачку колоиију. Са њиховим доласком
рударска је радња много опвла. Руда се копала кулуком. а за цар-
ску хазну. По свој прилици тада се насеље у Рудничишту расту-
рило, а неки део, можда, премостио у Стубло, јер је насеље на
овоме месту много мање од онога у Рудиичишту. А Рудничиште
је то име добило тек пошто је опустело.
Аустријапци су одмах, по окупацији Србије, покушавалв да
обнове рударство у Руднику. Трагове свога бављења оставили су на
северо-источној страни Великог Штурца, у селу Љубичевцима, где
су трагали поглавито 8а оловиом рудом. Заснована је била читаиа
колонвја, која је имала и свог католичког исповедиика. Раднвии
су били махон Саси иа Ердеља и Власи. Окна добише имеиа: Ка-
ролина, Јозе«, Јелисавета, Св. Тррјица, Леополд и т. д.2) Не зиа
се где је била аустријска колонија. Према месту где се највише
руда копала могла је бити у Љубичевцима5), а могли су се на-
селити и у турској вароши, у ком би случају Миса могла поново
постати католичком црквом. Народ за њу и каже: „ Каква ти се
вера у њој није Богу молила !• По повратку Турци су се повратили
на старо насеље, одакле су, почетком Првог Устанка, морали по-
бећи у Ужице. Од године 1813. до априла 1815. овде је бнла нека
турска посада, и, по њену изласку, ово је насеље остало пусто,
и, због непосредие блиаине Рудничкој Плаииии, постало државион
својииом.
Експлоатација Рудиика вршеиа је и за време Кара-ЂорКево.
Рударска окиа из овога времена недалеко су од римских, на ју-
') Ивгледа, према једном спожеиику, да се становииштво вароши Рудниав

1438. жли 1439. год. бидо равбемо због куге. Дубровчаниа Будисав Богавчвћ
тухи се дуброввчком суду да су иу Дубровчани браћа Земеике, заједво са Ср-
бнна, ограбилн аућу кад је, зоог ауге, норао побећи нв Рудннка. — Спомеииа
XI, 10, 81.
2
) 0 томе оишнрније Драг. М. Павловнћ, Финансије и прнвредв вв време
аустријске владавнне у Србији. — Глас ^Х1У.
а
) Зв место Шајдиве у Љубичевцииа прнча се да је неки .шввпскн' ру-
дар, иапуштајући Љубичевце по поврвтку Туракв, с болож уввнквуо: »Шајдиие,
Шајднне, цуро скоро доведена! А ти, Рудниче, ти сн стара баба!* Хотећн тиме
казатн да је Рудник исцрпен.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
т МИЛ. Т. РАКИЂ.
*н»Ј * југо-источној СГра#и Великог* Штурца, око инвора Гу-

шавог Потака. Данхс <*в на Руднику нади: б*к*р, цоттк, опово ж
^вожђе-.
ЈСе моЖв се ааати: куда је онај главни" стари друм ггролазио
крдв Рудвик. Преиа оНоме шТо је речеао у опшТем деЛу ггајпри-
роДнКГјГе? да Ј# воДИо онуд« куда дфнаб аие1 пуг иа КалаДеввда у
Рудник, па прено Ракнћа Гроба па Рудввчиштв, па двљ« онуда куда
је ноНао стнрвјн* друм од данатлљет Горниг Милановац — Арав-
ђеловнц И силавно у долнну Деспотовицв. Мет)ути* Јопт се гто-
зна^у тратови' јвдног отарог" 1*ута коЈи је везввао »Рудвик* и Ру-
дничиште. Овај је пут итлао северо-западном" страном Велнког
Штурца и најкраћим путем венивао овх дна насеља.
в * Рудниву ИГма* јбдно »маоарско Ј*рс>бж»в* на лввој стравтг
Златнрице, испод Ракнћа Рро€а, гдв Је аекад б«Ио велнког камења.
ПгЈреклг/ отаабввшптаа. — Од 24 Фамилије, колико их је
у Руднику, само се за 3 каже да су старинци. Једна је. пак,
старинска породица пре 20 година иаумрла. Стариначких кућа
има овега 11. ПороДице су по засеоцима овако рааређене:
У ПрлинамА су: ЧивовиАи (Максвчовићи, Вучетићи, Бан-
ковнћи, Продовнћи1)), који оу ва време Лраог Устанка досељенн
од Сјенице. Славе Никољ-дан. — Пеи(иКи (Милевковићи, Томоинћи,
Вукићевићи), које је доселио Кара-Ђорће од Сјенице (809. год.
Славе ПеТков-даП.
У С&ЛаШима су: Радованови&и, сТаринци. Једна су Фамнлија
са ДрагићевнћвМа на БлвТиаа. Славе Св. Аранђела. — Г&врило-
ви&и су дошЛи из Осата у Босни, одмах но ослобоћењу СрбвГје.
Славе Никољ-даВ. — ПавловиКи су старинци. Славе Аранђелов-
дан, али нису род Радовановићима. — Бошкови&и су доеељенн
• иа Херцеговиае иа неколико година преД ПрвН Уставак. Њихов
дела, »стари Бућа,* ао коме се и Бућићима називају, био је неки
мањв војвода у време Другог Устанка. Славе Мратин-дан. — Не-
делкввиИи су досвљенн од Сјенвцв за врвме Првор Устаика. Славе
Св. Стевана. — АврлмжиАи «у такођр дошлн ом Сјеннце з * времв
Првог Уставка, Славв Ђурћ«в-д*«. — Р&диво)ввиЛи су ј*дв& «а~
милија са Мплетићи-ма у засеоку Звездн.
У Златарици су: ДееерииКи, старинци. Славе Араићелов-д&н.
— Караулипи су иа Лепојевића у Црној Горн, како онн веле*),
одаклв еу дошли у село Дунввшћв (3 чава од СЈвннцв), а одатле
>) Презм*а» у »агради шнч&њју авродиц« }Шв *м**иј«.

2
) Село Деиојевнћи ина у сјевичкој иахнјв, 1од Ја*о{»».
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
КАЧЕР 791
су аа ареме Првог Уотаика доселили у Клоку (окр. крагујевачкв), а

одатле у брво у Рудпик. Славе Св. Николу. — ВасовиКи су дошли иа
ужичког округа пре Првог Уставка. Славе Св. Јовава. — МилиКи
в МилисавлевиКи су од Сјевкце, одакле су 1809. године дошла
три брата: Мнлија, Милисав и Јовица, од којих су Милићи и Мв-
лпсављевићи у овоме и Јовичнћи у засеоку Ћерамидамв. Славе
Св. Николу. — Петрови&и су дооељеви из Заграћа.
У Ћерамидама су: ЈовичиКи, роћаци Милића и Милисавље-
ввћа у Златарвцв. — НикиКи су встог порекла са КараулвћиМа
у Златарици. — КараулиКи, иоти који и у Златарици. — Да.ни-
ловићи отар.1) Жив&ниКи су досељени ив Доброселице у округу
ужичком. Зва се да су вз дубље старине једва Фамилија са Ка-
раулићијиа. Слаае Никољ-дан. — Томи&и, чији је предак дошао про
30 година иа Гуришеваца као уљез у кућу једнога Караулвћа.
Славе Св. Јована.
У Звезди су: РадојевиКи ствр. Бабвћи, досељеии од Мораче
у Црној Гори на иеколико годииа пре Првог Уставка. Слане Св.
Нвколу. — ПетровиКи отар. Даговићи, воје је доселио Кара-Ђорће
1809. годиие од Сјенице. Славе Св. Јована. — МилетиАи су у време
Кара-Ђорћево досељевв од Мораче у Црној Горн. Славе Св. Арав-
ћела. — БакиКи оу дошли ив Васојеввћа у Црној Горв, ва време
Кара-Ђорћево. Славе Св. Аравћела. — НедељковиКи отар. Недовићи
оу досељеви за време Кара-Ђорћево вз Дробњака. Најпре оу дошли
у једво село код Пожеге, а одатле у Рудник. — ИвковиКи, ЂорђевиКи,
МарковиКи су из старине једва Фамилија. Доселили су се ив Са-
вввца од Суводола ва време Првог Уставка, вбог убвстаа вева-
ква Турчвва. Да бн се боље саврили промеввлн су в славе, те
сад славе Аравћелов-даи, а стара им је слава Петков-дав. —
Негосаеи^и су 1809. годиве доселилв од Сјевице. Славе Ђурћев-
дав. — МилановиКи су дошли из Доброселвце у окр. ужвчвом
пре 120 годвна. Славе Стевањ-дав. — МилановиКи (Кезунн) су
дошли пре 40—45 година из Црве Горе. Славе Св. Аранћела. —
У Звезди су били и Стееа.ноеиКи, сада већ изумрли, вајстарвја
Фамилвја у Руднику. Славили су Аранћелов-дан.
На Блатима су: ДрагиКееиКи, старинцв. Ова је Фамилија у
мушхој линнја пре десетвву годвна ивумрла, те је у кућу дошао,
као уљеа, један од Ивкоаића ив Звезде. Славилв су Аранћелов-
дан. — РачиКи су дошли из Прилика (ужички округ) и то, по
*) Пред којим презаменом сгоји стар. значи да је то старије, раније пре-

виме дотичне •амшнје.
.пШгесЈћу ^ л О О ^ 1 С
7-92 МИЛ. Т. РАКИЋ
свој прилици, пре Првог Устанка1). Славе Ђурћев-дан. — Маржо-

ви&и (види ааселак Звеаду).
2. Гуришевци.
ПолОЖај, — Ово село лежв вспод Рудника, у долини Ја-
сепице, која му кроза средвву тече. Речна је долина овде нешто
шира но у Рудниву, али је а ту све сам камењар. Десву страву
долвне чини шврока коса што ое од Звезде на север, преко Ве-
лвчковаца, стрмо спушта у доливу Јасепице. Ова је страна од Ру-
дничке Заеаде одвојеаа Милићевића Потоком. а другом дубодоли-
ном подељена је на двоје: Величковце и Лишњак. С леае страве
Јасевице су брда: Јеличин Део и Забео. Поред Јелвчнна Дела
протиче речица Поточање, чвјом је бочном дубодолином проки-
нута гуришевачаа долвиа у горњем крају. Од Забела се спушта
у долину Јасенице коса Парлог, одвојена Јоковћа Потоком од
Јвличина Дела, а до ње је удољнна потока Жеравца.
Сеоске су куће иа ааравањцима поменутих коса, у подножју
Јелнчина Дела, и у удољинв Жеравцу, поред самог потока.
Иввори. — Најглавнији су извори: иавор потока Амбариве,
који раздваја Величковце од Лишњака, взвор под Лишњаком, Бла-
туша, изаор у Липљу, Ситннца, иавор под Чивутским Гробљем,
извор Јоксића Потока, извор под Јелвчиннм Делом. под Парлогом
и под Забелом.
ЗбМЉа И шумв! — Земља је за обраћивање, као и у Ру-
днику, растурена измећу кућа по целом селу. Велики је део земље
за обраћивање и испашу изнад кућа с десне страие Јасенице, пол
Звездом. Па и у речној долини, иосред камењара, наће се по која
слаба њива. Земља и пашњаци су као и у Руднику. Највеће су
н>иве под Звездом, где се сеје оаас.
Заједничка је испаша на Гурншевачкој (Великој) Звеади. Под
њом је заједничка сеоска шума, Бања, са ситном буковом шумом.
Има неколико малвх приватиих забрана растуренвх по селу са
прорећеном буковом и шеваровом гором.
Тип.1 — Село је раабвјеног, старовлашког типа. Раалнвују
се четири аасеока са геограодким наавањима: Под Величковцима.
') М. Ђ. Милићевић прича да су од ове Фаиилије два брата, Ншола н

Марко Ракић, доцније капетан качерсве иахнје, били 1815. годиве на договору
код Тмовског Грка. — Киежевина Србија, стр. 347. у прихедбн.
1П1(12ес1 ћу > ^ з 0 0 5 1С
КАЧЕР 793
Под Лишњаком, Под Јеличиним Делом и Жеравац. У аасеоцииа

су куће растурене без реда, обично су у групи по 2—5, ређв уса-
мљене. Засеоци и куће су на растојањима као и по осталии се-
лииа ове области, сем Рудника.
У селу ииају саега 53 куће, од којих је Под Велвчковцима 12,
Под Лишњакои 18, у Шеравцу 14 и Под Јеличинин Делои 9 кућа.
Ћжв. — По народном тумачењу ово се село овако про-
авало због тога што је у њему живела најпре само једна гу-
рава баба.
Отаринб. — У долини Јасенице, под Јеличивим Делом, виде
се трагови старе калдрме и одмах до ње велике купе шлакње. По
причању народном оаде се некад топила руда, која ое вадила у Ру-
двику и Јармеиовцииа. Поред потока Аибарине, одмах више главног
пута, валазе се аидине иеке старе цркае, за коју варод вели да
је билв православна. Нв Величковцима (Чивутанима) има место
вваво Чивутско Гробље. где давас иема никаквих остатака ка-
квога гробљв.
ПорвКДО СтанОВНИШТВа. — Скоро све стдновништво овога
села чвне досељеницв нв Колашина, који су прешли овамо при-
ликом походв Кара-Ђорђеаа од 1809. годнне.
' Под Величковцима су : ВељиАи (Пајовићи, Сретеновићи, Ми-
тровићи, Ђурђевићи), слвае Ђурђев-дан. — ТомиКи (Николићи,
Станиши^и), славе Томин-дан. Обе су ове Фамилије старином од
Колашина.
Под Лишњ&ком су: Туби&и. (Мвладинонићи, Милошевићи,
Милетићи), досељени из Граба код Сјенице за време Кара-
Ђорђева похода 1809. године. Славе Св. Николу. — Миловано-
виАи су од Колашина. Славе Ђурђиц. — Г&јпАи су дошли пре
80—9Ј година ив Старог Влаха. Славе Св. Аравђела. — Миљко-
виАи су од Бабића у васеоку Шеравцу.
У Жер&вцу оу: Бабићи (Мвљковићи, Вељовићи, Јоцовићи),
досељеници од Колашинв. Славе Сн. Николу. — БегоеиКи (Нико-
лићи, ЂорђевиКи, Радојевићи) су досељени вз Колашина. Славе Св.
Николу. — Тубићи су који и Под Лишњаком.
Под Јеличиним Делом су: Са&сојевићи и ЈоксиКи (Марко-
виКи). Обе су ове Фамилије од Колвшина. Славе Ђурђев-дан.
Заветина је Бела Субота по Тројицама.
794 мил. т. РАКИЋ
3. Јарменовци.
ПоДОЖ^ј. — Иа Гуришеваца се низ долину Јасенице непри-
метно прелази у село Јарменовце. Ова два села имају скоро исто-
ветан ноложај. И кроаа оредину Јарменоваца протнчв Јасеница.
Десву страну јармвновачке долине чини пространа коса, наставак
Рудничке в Гурвшевачке Звезде, разбијена Јармевовачком Реком
и једним потоком у три једволнка дела: Жилавицу и Делове с
левв в Росаљевицу о двове стране Јармевовачке Реке. Прве ое
две од Маријанца, а треКа од Црног Врха спуштају у долнну
Јасевице. При врху ове последње, вопод самог Црног Врха, ва-
лази ое уавишење Збеговиште. Леву страну јарменовачке долвне
чини најпре једна коса која се од Забела спушта у долину Ја-
сенице. По том долази дубодолива Војковачке Реке, а до ове је
сплет од онижих, ретко пошумљених брда: Гуџа, Јеаер-Бара,
КаКин Гроб, Крот в Стража, чије су стране в косе взраадвајане
кратким дубодолинама. Овај се сплет аове и општим именом
Гајеви.
Сеооке су куКе на странама поменутих брда и коса, изнад
дубодолива.
Иавори. — После Јасеницв најглавнија је вода Јарменовачка
Река, која извире на оупадивн ввса Марвјанца, на месту Дун-
довачв. Сам се извор аове ВруКци'). Река тече вајпрв на исток,
потом на север, и утиче у Јасеницу намеКу двеју сеоских мехава.
Сем поменутог најважнији су ови взвори: Водице, Поља, извор у
Марковој Ливадв, МагареКа Вода, Ча-Димвтријева Чесма, Мида-
шевица, Калиманац, извор код попове куКе, чеома у Тбчку, из-
вори у Сењацима и Исачици, ЛукиКа Чесма и још девет безвмв-
них иавора.
Звмља и шукб| — Зиратна је аемља веКином измеКу куКа.
Алв овде има мадо ввше њива и ливада у доливв Јасеввце, овде
вешто широј и плодввјој. По том има вешто вздвојене авратве
земље и поред Јарменовачке Реке. И родност земље у главном је
као у претходним селима: више је има испод средње, а мање
средње родности.
На источном крају села има доста шуме, највише букове,
реКе бељвкове. Под шумом оу висови Маријанац и Црви Врх, а
још су и ове шуме: Паунове Ливаде, КалуКерске Ливаде и По-
>) Изнад Врућ&ка је чесма Водице; то је з&нва вода на највишој вжсинх

у Рудничкој Пданннв (Гласнвк Уч. Др. XII, 175., прнм. 1.).
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕГ 795
пове Лвводе, шуме са проплавпима. Ове су шуме државна сво-

јвиа. У н>вх еељаци- испуштају стоку, на шта плаћају порев. За-
ј-едввчие ееоске т у м е имаг мало у Г а ј е в т а .
ТиП| — Село је раабијеног, правог старовлашког типа. Ра-
вликују се два ваоеока: Ј&рменовачка Река и Гајеви.
Свега у селу има 81 кућа, од којих су 52 у Јарменовачкој
Реци, а 29 у Гајевима.
Иже. — Вародво предале, које је забележво и Јован Ми-
шкомћ, доводв вме оелу по томе што су ту векад рударн иеевлн
сву гору, вооталмми само иетмгаи« дрветв за ]армове, те ее тако
село назвадо Јарммкмци.
ОтарМЛ — у долиин Јарменовачхе Реке, у нзворном јој
делу, аалазе се стара рударска окна. Ту у близинв има један за-
равап, званв Дворвште. На овок месту прнча народиа традвцнја
да је била пнјаца кад је у Јарменовачкој Реци била варош'). На
меету, нак, Бакарвои Гувну „нвлазе се остаци од некаквих по-
друма п зидива* 2 ).
ДорвКЛО ОтанОВНИШТВа. — Становништво и овога села чине
махом досељеници из разних крајева.
У Јарменовачкој Реци оу: ТомиАи (6), старинци, за које се
прича да им је из куће отишло седам сабаља на Косово. Славе
Св. Јована. — ИвановиАи, за које се такође прича да су овде од
старине. Славе Ђурђнц. — ДрашковиЛи (Крстићи, Делимарвовићи,
МаркнНевића) су досељени из НикшиКа, од прилике на 50 година
пре Првог Устанка. Славе Св. Луку. — СтојадиповиКи (Матићи,
Пантвћи, Мијатовићи, Алековјевићи) су досељени од Сјенице за
време Првог Уставка. Славе Св. Лазара. — ЏаниКи (МарковиКи,
Богосављевићи), чији је предак, иеки Стојан Џана, дошао из Ку-
сатка (окр. смедеревски) као ковач, па се оженио одивои из Сто-
јадиновића Фамилије. Стара им је слава Ђурђиц, а сада славе,
као и Сгојадиновићи, Лааареву Суботу.
У Гајевима су: Јереми&и (Миливојевићи, Василијевићв), ста-
ринци као и Томићи, с којвма су, иа дубље старине, једна Фа-
милија. Славе, као и ови, Св. Јована. — БугарчиКи (Весићи, Лу-
кићи, Матићи) су досељенн из пиротског округа у почетку про-
шлога века. Славе Св. Николу. — ЛетровиЛи, чији се прадед до-
селио из Старог Влаха. Био пошао у доњу Шумадију, па се овде
') Гиснн Уч. Др. Х1Л, 175., прии. 4.

2
) на истом месту, ораж. 3.
796 МИЛ. Т. 1'АКИЂ.
аауставио као чувар воденице. Некн су од њих отвшлн у Маскар

(окр. крагујевачки). Славе Св. Николу. — НеделковиИи (Ненадо-
вићи, Марковићи) су досељени из Селевца (окр. смедеревски).
Славе Св. Лазара.
Заветина је други дан Духова.
4. Манојловци.
Полоасај| — И ово оело лежн у долинв Јасеннце, испод
Јарменоваца, ив којих се веприметно прелави у ово село, вао н
из Гуришеваца у Јарменовцв. Долнна Јасепице овде је опет шнра
но у претходном селу и назива ое Бостаннште. Десну страну
манојловачке долине чини опет широка коса, наставак јармево-
вачке. Ова се коса од Црног Врха, Дрењака и Главице спушта у
Бостаниште и разбијена је трнма потоцима у четири једнолика
дела: Боговица, Маријанац, Орашње и Дивљачка Коса. На овој
страни има кућа само на стравама Орашња. Леву страну доллве
чине две плећате косе: Пројиште и Јасвковац, које се спуштају
од Гајева на исток у Бостаниште. Оснм тога у атар овога села
увлачи се једним делом и брдо Стража. Пројиште и Јасиковац
равдвојеви су потоком Вучаком који взвире на Гајева, а утиче у
Јасеницу код манојловачке механе.
Сеоске су куће ва левој страви Јасенвце, по зараиањцима
поменутих коса и странама брда Страже.
Извори. — Најглавнији су иавори: извор Потока од Белога
Песка, који раадваја носе Боговицу н Маријавац, извор Свети-
њачког Потока, који раздваја Маријанац од Орашња, чесма код
Росића куће, иавор под Стражои, и још десетину, око којих су
ћрикупљене сеоске куће. Има и један ђерам. Поток Вучак је вн-
ловит, те, кад надође, засипа иајближе куће.
Земља Е шуме. — Зиратна је земља већим делом по селу,
иамеђу кућа, по том у Бостаништу и више кућа, испод Црнога
Врха, Дрењака и Главице. Родност аемље је овде нешто већа но
у претходним селима. Нарочито је плодна земља у долнни Ја-
сенице (Бостаниште).
Око села има доста шуме, која је већином букова, а има
доста и грмове. Под шумом су: Црни Врх, Дрењак, Главнца н
Превоја. Ове су шуме државна својипа. А заједничке сеоске шуме
су: Бели Песак, Оглавак, Пољане и Орловац. Све су ове шуме
удаљене од села за 5|4 часа.
.т&есЈћу^ОО^к
КАЧЕР 797
ТиП! — Село је разбијеног, старовлашког тнпа. У селу се

разликују четврв аасеока са геограФОким назвањнма: Про]иште,
Јасикоеац, Под-Стражом и Орагиње.
Свега у Манојловцвма има 35 кућа, од којих су у Проји-
шту 16, Јасиковцу 4, Под-Стражом 8 н у Орашњу 7 кућа.
Икб. — Ни о постанку нмена овога оела у народу нема
викаквих тумачења,
Ста>рвнв| — У Калућарском Потоку налазе се остаци неког
старог маиастира, које народ зове ЂуриКелије (Ђурине ћалије).
,У Светињачком Потоку валазв се једав удубљенв камен н некв
као гроб. Та је „светиња" припадала ономе манастиру (у Калу-
ћерском Потоку), па се по њој и поток тако прозвао. Ту и сада
долази свет, те воду уанмље, умива се н купа. Кажу да помаже
од очобоље и грознице"').
ПорвКЛО СТанОВНИШТВа. — У овоме селу нма много више
старинаца иего у претходнима, јер је од 35 сеоских кућа 25
стариначких.
У Пројишту су. ЂуриЛи, старивци. Славе Ђурћиц. — Ро~
еиДи, старивци. Славе Ђурћиц. — ГушиАи (Гавриловнћи, Илнћи,
Павловнћв), који су иа старине једва Фамилија са Томићима иа
Јармевоваца, ва које се весумњиво ава да су старнвци. Славе,
као и Томвћи, Св. Јовава. — Роси&и, којвма се прадед Станоје
преселио из Вишевца код Тополе у Блаанаву, а по том дошао овде.
Славе Св. Николу. — ПавлоеиКи, за које се такоће каже да су
старивци. Славе Св. Алексаидра Неаског.
У Јасиковцу су: ЕриАи (Вујичићи, Сретеиовићи), који су
досељени иа Старог Влаха пре 100 годвна. Славе Св. Нвколу.
Под-Стражом су: РистиКи (8), чији се деда, Ристо Бугарив,
доселио из пиротског округа пре 60—70 година. Најпре су прели
вреће, па су после трговали, што и данас поглавито раде. Славе
Лранћелов-дан.
У Орашњу су: Михаилови&и (7), старивци. Славе Аранће-
лов-дав.
Заветива је трећи двн Духова.
Б. Војковци.
Положај. — На западу од Гуришеваца и Јарменоваца в а -
лазн се село Војковци, које прнпада сливу двеју већих река. Мвого-
') Јован Мвшковић. Гдаснвк Уч. Др. Х1Л, 177., у првмедбн.
већи део сеоског атара, управо оав васељевв део, ва нсзчжу од

Клокотича, припада сливу Јаоенице, а мањи део, управо сеоска
шума, лежи у слвву Качера. На оеоскон атару, на западвој му
стравв, ивдиже се велнко брдо Клоиотич, исаод кога аааире Вој-
ковачка Река која јадиом дубодоланом тече у главном на нсток
в утиче у Јасевицу. Познатим равво^ем ивмеђу Војковачве Реке
и Поточања, што од Клокотича у главном иде иа југ подељен је
део се<1а што припада слнву Јасевице на два издвојена дела: Ду-
браве и Горњв Крај. Кроз првв део пролази дубодолина Војко-
вачне Реке у коју се стрмо спуштају у супротним правцима страве
Ћ коое од двају раввођа. С леве је стране широка стрменита коса
која се спушта од развођа између Војковвчке Реке и потока Ву-
чака, што од Клокотича иде на ј.-и., » потокои Дубравом поде-
љеаа је на два једно.шка дела. А о десве страве спуштају се у њу
стране и косе од поменутог развођа између те реае и Поточања.
Други део села чиве стране и косе које ое од овог развођа на
југ и ј.-и. опуштају у долвну Поточања. Део села на западу од
Клокотича чине пошумљеве страве и косе од овога брда, које ое
ва ту страну у дубодолине реке Раслове и Мале Босуте опуштају.
Сеооне оу куће на зарввањцама поменутих страна н коса.
високо изнад долииа Војковачке Рене, потока Дубраве в Поточања.
Иавори. — Најглавиији су извори: Змајевац (ивнор Војко-
вачке Реке), иввор потока Дубраве, извор у Гају, иввор у Поља-
нама, у Јеличином Делу, Велнка Чесма, Косовица и још неки
безимени.
Земља и шуме. — Знратна је земља растурена између кућа,
по брдима и брдскии косама. Родпост земље је испод средње. као
и у Руднику. Највеће су њиве на Клокотичу и Угарницама, где
се поглавито сеје овас, ређе пшеница и кукуруз.
Заједничке су сеооке шуме: Лизар, Павлова Лолана и Бу-
мавац, које су на западу од Клокотича. У љима је већином бу-
кова шума, а има доста и младе шеваровине.
ТИП| — Село је разбијеног, правог старовлашког типа. Дели
се на два засеока: Дубрлве н Горњи Крај. Засеоци су јаче раз-
двојени, у чему се село приближава Руднику. У Дубравама су
куће збијеније но у Горњем Крају, што долааи нешто због пло-
днијег земљишта, а нешто и због подесније пластике за наста-
њиввње.
У селу имају 72 ку^е. од којих је 28 у Дубравама, а 44 у
Горњем Гају.
КАЧВР 799
Ихв| — У вароду ве поотојв вакакво тумачење о имеву оела.

Отаринв| — На трв места у оелу инвју »мапарска гробља*,
ва којнма вма а сад велвких стева. Једво је на Угарннцана, где
се налазе а раввалнне аеке отаре цркве, аа коју народ каже да
је мапарска. То ов место зове Калућерац. На Угараицама се, као
што је у општем двлу казано, налазе траговв старога пута који
је туда И8 Трешњевпце у долкну Поточања водио.
ПорвКЛО ОтанОВНИШТВа! — У оелу има оамо једиа мала ФВ-
милија, ва коју се прича да је од стариве овде. Осталих пет јако
рагграиатих Фамиинја досељено је, и то већнион нз Старог Влаха.
У Дибр&вама. су: СтанимировиКи (Милошенићи) (5), старинци.
Славе Св. Николу. — БлагојевиКи (Петровнћи, Ранкоанћи, Илићи)
су досељени ив Старог Влаха, вешто мало пред Прен Устанак.
Славе Ђурћев-дан.
У Горњем Крају су: Михаилови&и (Петровићи, Веснћв, Сре-
теновнћи), који су дошли ив Старог Влаха, кад и Петровићи ив
Јарменоваца, с којина оу из старине једна Фамнлија. Славе Св,
Николу. — МиловановиАи (Миљковићв, Марковићв, Рајкоаићи, Ран-
ковнћв), чнји се прадед доселно из Бруснице у окр. рудничком.
Има их н у Брусници. Славе Св. Луку. — МатиАи, којима се деда
доселио пре 60—70 година из Старог Влаха, а старије им је по-
рекло од Сјеннце. Деда ии је иајпре олужио код Мнловаиовића,
па се после овде стално настанио. Једна су Фамилија са Мати-
ћима Н8 Јарненоваца. Славе Св. Лазара. — ПериКи су дошли пре
неких 120 годииа из ужичког округа. Славе Ђурћев-дки.
Заветиве су у селу две: Бела Субота и Са. Илнја. Пооледњу
су узели од како их је град почео често тући.
6. Вооута.
Положај, — Оао село лежи у сливу реке Велике Босуте,
око средњег и доњег јој тока. Пластика аемљишта села с леве
страие реке оштро се разликује од пластаке вемљишта с десне
стране. Земљиште на левој страни јаче је висинске разгране, то је
типско гемљиште високе Шумадије. Међутим оно на деовој страии
таласаста је раван, типоко земљиште ннске Шунаднје. Оно прво
је долинама речица Мале Бооуте и Раслове и неколико потока јако
поентираио. Мала Босута извире испод Клокотича, а Раолова испод
Острвице. Обе у глааном имају севернн правац до саотава са Ве-
лнком Босутом. Од Клокотвча иа север иде раавоће нзмећу ових
река, састављено иа пошумљених главичаотих брегова, аавршено

повећим брегом Врановцем, у углу измећу Велике .Вооуте и Ра-
слове. Од овога развоћа спуштају ое стрме и испреплетане косе:
на аапад у дубодолину Раслове, на север у дубодолину потова
Рњковца, а на исток у дубодолину Мале Босуте. Осим тога од
Клокотича на с.-в. по арх села одааја се један повијарац, у коме
су највиша узвишења Грчки Гроб и Липова Рааан. Од Грчкога
Гроба спушта се на аападну отрану, у долину Мале Босуте, коса
Зелевиковац, а од Липове Равви пада на сеаер, у долпну Велике
Босуте, стрма коса Лисине. Други део села је раван са неколико
таласастих брегоаа и хумова, од којих су највећи: Чаћавац и
Пушнице. Ова је раван испросецана потоцима: Бобовиком, Ме-
днои и Станковачом.
Сеоске су куће на странама поненутих узвишења и њиховвх
коса, взнад дубодолина на ааравњеним местина.
Извори. — Сем извора поменутих потока најглавнијв су:
Гавриловића Чесма, Водице, Светиња, Влајковића Чесма, Мана-
стирива и још око даадесет, око којих су групе кућа.
Земља И шуме, — Зиратна је земља растурена по селу
иамећу кућа, а делом је у долини Качера, у кључу намећу Бу-
куље и Качера. Ово је сеоскп атар из кога се непрвметно преће
у драгољски атар, од средине села далеко је за '/г часа. Земља је
добре родности, нарочито у сеооком атару. Једној породици за
осредњи живот потребно је 7—8 ћа зиратне аемље. Највеће су
њиве на: Теовцу, Липовој Равни, Вису, Чаћавцу и Врановцу, где
се поглааито сеје овас.
Шуме око села има доста, као: Теовац, на мећи босутској
и трудељској, Широка Коса, Павлова Пољана и Добри Рт, огранцм
од Клокотича. Шуиа је већином букова, иање је ситне храсто-
вине (шевара). Све су ове шуме заједничке сеоске и служе и за
испашу.
У овоме селу има 25 трла беа реда растурених по сеооком
атару.
Тип. — Село је раабијеиог, старовлашког типа. Али, према
ономе што је речено о пластици оеоског вемљишта, и тип насеља
приметно се разликује у двама деловина његовим. На левој странн
Велике Босуте куће су много раштрканије и скривеније, док су
куће на десној страни абијеније и прегледније. Због јако раш-
члањеног земљишта равликују се осам издвојених ааселака, са ге-
ограФским назвањнма. као: Лисине, Зелениковац, Рњков&ц, Вис,
КАЧЕР 801
Вранов&ц, на левој, Ч&ђ&в&ц, Пушнице и Бобовик, на десној

страни Велике Босуте.
Свега има у селу 114 кућа, од којнх је у Лисинама 13, Вису
18, Врановцу 19, Рњконцу 25, Зелениковцу 5, Пушвицаиа 9, Бо-
бовику 10 н Чађаацу 15 кућа.
Ћжвг — У народу нема никаква тумачења о поотанку
имена села.
Старинв! — На десној страни Вслике Босуте, нспод брега
Дудивца, има место Старо Село. Више овога, на поменутом брегу
има једно маџарско гробље са велнким камењем. Друго маџароко
гробље налази се на месту, аваном Више-Јасика, опет са великнм
камењем. Под Висои су остаци неког старог манастира који се,
по прнчању, авао Гргур. Под Врановцем је био други манастир,
Врањеео, од кога је до скора било матернјалиих остатака. У до-
лини Велике Босуте има шлакње, на чега бн ое дало извести да
се негде у блиаинн некад копала руда. Причали су ми да оу се-
љаци налазили неке влатне новце елипоаотог облика, које они зову
рушпама. А ја сам гледао овде наћене сребрне новце Краља Ми-
лутина. Гледао сам н веке турсве сребрне новце са натписима,
налнк на талире. Још оу сељаци налавнли н иеких камених чекића.
ПорвКЛО СТаНОВНИШТВа. — У овоме су селу само две Фа-
милије за чије се порекло ништа не зна (10 кућа). Остало су
досељеници.
У Лисинама су: Колашинци (Радоваиовићи, Лекићи, Вучи-
ћевићи, Јовавовпћи, Стевановићи, Николићи, Минићи), који су
лосељени иа Колашина у време Првог Устанка. Славе Лучин-дав.
— АндриКи — ПантелиКи су дошли иа Херцеговине пре Кола-
шинаца. Славе Пантелијев-дан.
У Вису су. М&ртинови&и (Гавриловићи, Даниловићи, Ђор-
ђевиКн, Лазаћи, Мијатовићи), досељени од Колашнна, кад н Ко-
лашинци. Славе, као и они, Лучин-дан, али се не тврди да су
једна Фамилија.
У Врановцу су: ПоиовиАи (6 к.), старннци. Славе Ђурћиц.
— КомненовиКи су досељеии пре 120—130 година из Добриња
у ужичком округу. Славе Никољ-дан. — ДксенгцјевиЛи су „озго
преко кордона, внше Сјенице,* одакле се доселио Аксентијев отац,
Игњат, аа време Кара-Ђорђево. Славе Св. Лазара. — БојовкЛи —
Ст&нисавлевиИи су дошли од Херцеговине за време Кара-Ђор-
ђево. Славе Никољ-дан.
КТПОГРАФСКИ ЗБОРВИК, КЊИГА VI. 51
П|||20С1 ^у ^ л
У Рњковцу су: БогдлновиКи (Томићн, Величковићи), којн су

дотлв из Урсула код Сјенице за време Кара-Ђорђево. Славе Ни-
кољ-даи. — ПетровиАи, које је дооелио Кара-ЂорКе ив Старог
Влаха. Славе Никољ-дан. — КомненовиКи, исти који и Вранонцу.
У Зелениковцу су: ГлишиАи, досељеии из Јарменовапа пре
70 година. Славе Св. Јована. — КомненовиКи, који и у Вранонцу.
У Пушницамасу: Годороеи/ги (Јовановићн), досељени вовго*
за време Кара-Ђорђево. Славе Аранђелов-дан. — Колашинци,
који и у Лисинама.
У Бобовику су: ЈИиликковиЛи, досељени »озго« пре 150 го-
дина. За њих се звада су најстарији досељеници. Слаее Врачеве.
— Митрићи су дошли из Калањеваца пре 20 година.
У Чаћавцу су: ПавловиКи (Јеремићи) (4 к.). старинци. За њих
се прича да воле норекло од неког калуђера манастира Гргура
и његове служавке. Славе Никољ-дан. — Јовичи&и су дошли од
Сјенице аа време Кара-Ђорћево. Славе Никољ-дан. — Кости^и
су дошли од Нове Вароши за време Кара-Ђорђево. Слаие Нн-
кољ-дан.
Сеоока је ааветииа Велики Спасов-дан.
7. Драгољ.
П0Л0жај| — Ово село лежи у басену Качера. С источне
стране одвојено је од Босуте реком Расловом. И овде, као и у
Босутн, оштро се разликује пластика аемљишта у двама деловвма
његовии, на левој и десној страни Качера. Земљиште на левој
страни има већу висинску разграну. Са југо-западне стране овога
дела села пролази оно развође измећу Качера и притоке му Ко-
зељвце. Овде оу из тога развођа: Теовац, Стрмошњак, Крња Јела
и Горње Брдо. Од ових се брда нружају четири косе у долину
Раслове, растављене Милутивовим Потоком и потоком Лисином
(овако се зову и две косе изме^у њих). По свстанку ови се потоци
зову Селиште, а кад, мало ниже приме воду из извора Драго-
љице, добија речица нааив Драгољица, која у главион тече на
исток и, пошто прими поток Раковац, утиче у Раслову. Готоио
на средвни села, до самога Качера, опет с леве стране, диже се
плећато Перишино Брдо, од којег ое на три разне страве пру-
жају коое: Јагњило, Мулин Грм и Прсковача. Земљвште с десве
страве Качера је таласасга раван, равније од оног у Босути с
десне стране Велике Босуте. Ово је сеоскв атар, где су трла и

КЛЧЕР 803
један део сеооких кућа, просечен је са с. на ј . потоком Претурицом.

Места, где су куће, зову се: Претурица, Широковац и Раковчић.
Ну велвка је већииа сеоских кућа с леве отране Качера, по за-
равањцима коса, поред потока, високо ианад дубодолина. Мештани
разликују седо, с лезе, и сеоски атар, с десне стране Качера.
Извори. — Најглавнвји су извори: Драгољица, Студенац.
Сопот, Прсковача, Никољац, Ломића Извор, Канаљевића Извор,
Живановвћа Иавор, Ломића Чесма и још десетииа мањих, око
којих су прикупљене куће.
Земља И шуХ6| — Земља за обраћивање мањим је делом
измећу кућа, као окућвице, а већим у сеоском атару, за '|, часа
далеко од средвне села. Плоднооти је добре, за нешто боља но у
Босути, нарочито је плодна у сеоском атару. Највеће оу њиве ис-
под Теовца, Стрмошњака, Крње Јеле и на Перишину Брду.
Шуме има на западној страни села. Већином је букова.
Подељена је и јако прорећена.
Драгољ се истиче са великог броја трла. Зна се да оу и све
данашње куће на сеоском атару најпре била трла која су, дужим
бављењем извесних чланова вадруге у њима, преобраћена у куће.
Данас има 55 трла. Измећу њих, као и измећу кућа на сеоском
атару, није велико растојање, а на таквом су земљишту, да скупа
изгледају као мало шумадиско село.
Тип, — Село је разбијеног твпа, али су куће збијеније
него у претходним селима, те чини као неку средину измећу ста-
ровлашког II шумадиског типа села. Особито су куће ублизу по
појединим засеоцима, а нарочито су збијене на сеоском атару.
У селу има 6 заселака: Раковац, Селиште, Подгорје, Равниште,
Под-Перишиним Брдом и Сеоски Атар.
У селу има 117 кућа, од којвх је у Раковцу 19, Селишту
28, Подгорју 11, Рааништу 22, Под-Перишиним Брдом 22 в на
Сеоском Атару 15 кућа.
Имб| — По народном причању некв је Турчин бацио драги
камен у извор, који се по томе проавао Драгољицом, а по овоме
је дошло и селу садање име.
СтариН6| — На сеоском атару вма место Старо Село, близу
кога је једно маџарско гробље. Друго је маџарско гробље у Рав-
ништу, а треће близу садањег гробља. Два последња су с леве
стране Качера. И овде се, као и у Босути, налазе исти онаквн
стари новци.
51»
.пШгесИм ^ л О О ^ 1С
ПорвКЛО ОтаноВНИШТва. — Само се за једну Фамилнју од

3 куће каже да је овде од отарине, а ове су остале досељенипи
од Сјеввце, Нове Вароши и ужичког округа.
У Раковцу су: ПетровиЛи (Живановићи, Николићв), досе-
љени И8 Сугубипе (измећу Сјенице и Јавора) пре 120 година.
У Селишту су: АомиКи, Фамилија војводе Лома, чији је отац
дошао у XVIII веку из Гојне Горе у окр. ужичком. Славв Св.
Јована. — Ћосићи (Камаљевићи, Јовичићи, Обрадовићв, Панте-
лићи) су дошли аз Сугубине кад в Петровићи. И они олаве Св.
Николу. — Ристовићи. Доселво се Ристов отац, Милутин, ш> Че-
лица код Нове Вароши 1809. године. Славе Ђурћеа-даи. — Ра-
киАи, који и Под-Перншивим Брдом.
У Подгорју су: Или&и (Милошевићи), који су дошли почетком
Првог Устанка из Татинца у окр. ужичком. Славе Са. Јована. —
СтееановиЛи (Петровићи, Мијаиловвћи), чвји је деда, Стеван, дошао
из Челица код Нове Вароши 1809. год. у Бољковце, а одвтле
овде. Славе Ђурћев-дан.
У Равништу су: КрстановиКи (3 к.), за које се прича да су
старинци. Слаае Аранћелов-дан. — Стој&новиАи, чији се деда.
Стојан, доселио од Сјенице за време Квра-Ђорћево. Славе Мра-
тин-дан. — ЛомиКи, који и у Селишту. — Милошеви&и, којн и
у Подгорју. — ЈосиаовиАи, једна Фамилија са Илићима в Мило-
шевићимв у Подгорју.
Под-Перишиним Брдом су: РакиАи, чији је предак, Периша
Ракић, дошао из Рудника у кућу војводе Лома као доводац, и од
њега и Ломове кћери изродила се ова Фамилија. По његову се
имеиу и ово брдо назвало1). Славе Ђурћев-дан. — Петтровипи
(Тодоровићи, Јаћимовићи) су једиа Фамилија са Петровићима у
Раковцу. — ТгосиАи, који и у Селишту. — РисговиЛи, који и у
Селишту. — КовачевиЛи су једна Фамилија са Стевановићвма у
аасеоку Нодгорју. — Весоеи/»и су дошлв из Осата у Босни аа
владе Кнвза Милоша. Славе Св. Стевана.
На Сеоском Атару су: МиливојевиАи. За време Првог Устанка
досељеиа су два брата, Мвливоје и Милоје, са Златарв од Сје-
нице ;3латар је мећутим код Нове Ввроши), па се од Миливоја
') Код воденице тога Иерпше Ракпћа Онла је, како се прича, прва швола
у Качеру око 1839. годнве. У тој је школв био учвтел> неки Јован Марковић
нз Срема нлв Бачке.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 805
нзродила ова породица. Слаае Дмнтров-дан. — Остале су поро-

дице од оних што су у селу.
Сеоска је заветина Мали Спасов-дан.
8. Трудељ.
ШШ)жај. — Ово село лежи у долини Ковељице, у горњем
јој току, где се зове Трудвљском Реком. У овоме свлу долина јој
је највише проширена. Ол Драгоља је Трудељ одвојен ра8аоћем
Качера и Трудељске Реке. Страве и косе што се на супротну
страну од драгољског атара у долину Трудељскв Рвке спуштају
чине десну страну трудељске доливе: јужна и западна страиа
Топовишта чине једну ивдвојену геограФску целиву — ааселак
Варнице. На западним подножјима в косама Теовца и Стрмо-
шн»аки је заселак Раслова, а на подножју и коои од Крн>е Јеле је
заселак Литице. С лвве страве Трудељсхе Реке пролази онај ве-
нац од брда што равдваја воде овој реци, одвооно Качеру, и
Брезовици. Овде су поименце: Градска Гора, Дебело Брдо, Бу-
наја, Мотика, Глааица, Вис, Братинци и Мртвенпк. Страве и косе
ових брда које се стрмо спуштају у речиу долииу чинв леву
страву трудељске долине. Ова је страна кратким дубодолинама
подељена у три издвојена дела, засеока: Богојевиће, Цриу Реку
и Мирковиће.
Сеоске су куће ва супадввама помевутих брда и странама
њиховвх коса по заравањцима.
Иввори. — Најглавнијн су иавори: чесме под Делиним По-
током, под Главицом, извори под Мртвеником, под Црном Реком,
код Великог Брда, под Дебеаим Брдом, у Брајиновцима, Калу-
ђерска Вода, чесма у Широковцу (иопод Теовца), иавор под Град-
ском Гором, Царева Вода (у нстовменој шуми испод Црве Реке),
вода у Кљештевици. Испод Крње Јеле имају 4 чесме. Има и још
неколико мањнх извора по селу. Имају и 2 ћерма.
ЗбМЉа и шуме. — Зиратиа је аемља већим делом расту-
рева измећу и изнад кућа, а мањим је у речној долини. Родно-
сти је добре, као и у Драгољу. Најввће су њиве иа: Теовцу,
Стрмошњаку и Дебелом Брду, где се поглавито сеје овас.
По странама и врховима помињатих брда око села има не-
нолико сеоских звједиичких шума, као: Теовац, Градска Гора,
Бунаја, Клаћа, Царева Вода и Збеговиште. Поретке шуме вма
и на Крњој Јели. Највише је букове, мање церове, а иаће се и
авор, јасен в т. д. То су сеоске вслаше. Шуме се дају»под заку п
пШгес! ^у ^ л
ТиП| — Село је равбијеног, правог староилашког типа. Због

веће висинске разгране и поентираивјег земљишта, сеоске су куће
јако скриаене. Дели се на 6 поменутих заселака, раздвојених
Трудељском Реком и дубодоливама потока. Заселак Варнице, због
веће издвојености и већег пространства има иаглед засебног села,
на шта и његови мештани претендују.
Свега има у Трудељу 149 кућа, од којих су у Варницама
35, Раслови 20, Црној Реци 22, Богојевићима 20, Литици 30 и
Мирковићвма 22 куће.
Имб| — У овоме крају има доста прича о тешким наметима
ударанвм на народ при видању Острвице, за време „Ироклете
Јерине". Једна од твх прича вели да су трудне жене из овога
села доносиле камење за зидање Острввце, откуда је селу дошло
садање име. Име васеока Варвица објашњава се тиме што су ту,
ва време зидања Острвице, биле многе кречаве, те су гореле
ватре, па су се ноћу вићале многе в&рнице.
Старинб! — Име Староселске Реке, притоке Трудељске Реке,
и име оближњег узвишења Бошњаиског Гробља потсе^ају на веко
раније насеље, о коме се иначе у народу вишта не прича. Дру-
гих каквих остатака ранијих насеља у селу нема.
Порекло 0тан0ВНИШТ5&1 — За четири се Фамилије у овоме
селу ана да су овде од стариие, а аа све остале ое велн да су
се доселвле из околине Сјевице и ужичког округа и то махом за
време Првог Уотаика. Породице су по крајеаима овако распо-
рећене:
У Вариицама су: КатранџиКи (Михаиловићи, Миливојевићв,
Симеуновићи, Видојевићи), који су дошли од Сјенице аа време
Кара-Ђорђево. Славе Са. Луку. — ОстојиАи, старинци. Славе Ни-
кољ-дан. — Алаиавлови&и (Ивановићи), такоће старинцв. Славе
Ђурћеа-дан. — Антонијеви&и су досељени из Гостиља у окруту
ужичком. Доселио се Антоније почетком прошлога века. Славе
Св. Пантелија.
У Раслови су: ЋајовиАи (Дамњановићи, Млаћовићи), који су
дошли год. 1809. из Древове (окр. ужички) заједно са Давилови-
ћима у селу Заграђу. са којима су из старине једва Фамилија.
Славе Ђурћев-дан. — СтаношевиКи су дошли пре 130 година из
ужвчког округа. Славе Ђурћеа-дан. — ДамњановиКи, старије пре-
зиме Бунтулићи, такоће су дошли иа ужичког округа, кад в Ста-
ношевићи..Слале Ђурћев-дан.
КАЧЕР 807
У Црној Реци су: ПавловиКи, Ј&њиАи. старинци. Од старине

су једна Фамилвја, а још из дубље старине једна су Фамилија и
са Оотојићима у аасеоку Варницама. Славе Никољ-дан.
У Богојевићима су: БогојевиКи, који су једна Фамилија са
ПавловиКима и ЈањиКима.
У Литици су: Балти&и, ЈевросимиКи и ЧолиКи, од старине
једна Фамилија. Овде су старинци, од »Косова0. Славе Никољ-
дан. — МилиКи, за које се ана да су давно дошли однекуда. Славе
Св. Николу.
У МирковиКима су: Л&ааревиКи, старинци. Славе Св. Јована.
— ЧамџиКи (Матићи, Живановићи) су дошли пре 120—130 година
ив ужичког округа, и то најпре у Теочин (окр. рудничкн), па
одатле овде. Славе Аранђелов-дан.
Сеоска је заветина недеља пред Младог Св. Николу.
9. Козељ.
Положај| — И ово село лежи у клисурастој долини Коае-
љице. Земљиште му има јаку висинску разграну, те долази међу
најврлетнија села у овој области. Десну страну козељске долине
чине два дугачка брда: Ковиљача и Врлаја, којима се аавршава
развође ивмеђу Качера и Козељице. Врлаја се на северну страну
опушта стрмо у долину Качера, која је овде широка и равна. А
леву страну долине чини наставак раавођа између Козељице и
Бреаовице. У њему су овде узвишења: Велико Брдо, Липет и
Обешењак. Поред тога, опет с леве стране Ковељице пружа се
Ковељска Планина, која је дубодолинама неколиких потока, што
се са поменутог развођа стачу у Козељицу, простругана на неко-
ликвм местима и подељена на неколике делове. у главном на: Ко-
трљ и Латовац.
Сеоске су куће на странама поменутих брда и њихових коса
и на супадини Козељске Плаииие, мало ианад долине Коаељице,
на заравњеним местима поред дубодолииа оних потока што пре-
сецају ову планину.
Идвори. — Најглавнији су извори: извор потока Твсовице,
Српског Потока, Манастирског Потока, потока Драгомирца, Ду-
боког Потока, даље Мркине, Тбчак, Секулића Чесма, Јасеновита
Чесма, Змијнница, Водица, Матина Вода, извор у Гувништима,
чесма под Липетом, Млакинац и други мањи, око којих су при-
купљене сеоске куће.
808 МИ.1. Т. РАКИЋ
Збмља И шумв. — Земља 8а обраћивање мањим је делом

растурена по селу. измвћу кућа, а већим је у углу измећу Ко-
зељице и Качера. То је издвојени свооки атар, удаљев од села за
'/ 2 часа. Земља је добре родности, нарочито она иа сеоском
атару. Највеће су њиве на: Врлаји, Ковиљачи и Завлаци, до Тру-
дељског Виса. На њима се највише сеје овас, а могу в остала
стрина жита да успевају.
Шума у Козељској Планиви подељена је. А заједничке су
своске шуме око села: Дрвиовик, Дубоки, Завлака, Драгомирац,
Гувниште и Клаћа. Оав шуме служе и за оеоске испаше. Уда-
љене су од средине села за 'Д ч а с а - У њима има најаише бу-
кове, а мање јв грмове горв.
Тип, — Село је разбијеног, правог старовлашког типа. У
њему се рааликују три васеока: Ковељ, у средини села, Блажи&и
и Доброшев&ц, на крајевима села. Сеоске су куће веоиа раштр-
кане, а због многе шуме и јако поентвравог земљишта веома су
скравене, тако да се и са највећег уавишвња у селу могу само
по иеколике видети.
Свега имају у селу 92 куће, од којих су у Козељу 60, у
Доброшевцу 22 и у Блажићима 10 кућа.
Имб. — У народу нема никаквих тумачвња о постанку са-
дањег имеиа села.
Отарине, — Прича се да су у долини Манаотирског По-
тока бнле развалине неког старог манастира. Данас се тамо ништа
не познаје. Других старина у селу нема.
ПорвКЛО СТаноВНИШТва. — Од 25 Фамилвја, колико их у
овом селу има, само се за две зна да су досељеие и то једаа из
Старог Влаха, а друга из Тетова. Још имају дав Фамилије постадв
од уљеза, који су ту дошли из оближњих села. А све су остало
старинци, и, без малог изузетка, славе Никољ-дан.
У Козељу су: ПетровиКи (Секулићи, Филиповићи, Шукићи,
Ћустићи, Павловићи) (30 к.), који су одавио дооељени из Старог
Влаха. Славе Св. Јована. Зову их и Старовласима. — Мац&новиКи,
славе Ђурћев-дан. — АнтонијевиКи, славе Томин-дан. — Ради-
шићи, славе Аранћелов-дан. —РистивојевиАи, славе Нвкољ-дан. —
ЂурђевиКи, славе Никољ-дан. — ХаџиЛи, славе Никољ-дан. — Кне-
жевиИи, славе Никољ-дан. — Л/идовамовиЛи, славв Никољ-дан. —
Башкалови&и (Стојановићи). славе Мратин-дан. — МилоеановиАи,
којима је дошао предак пре 50 година из Угриноваца као уљез
у кућу неке овдатње старе Фамилије.
|П|Ц2ес1ћу > ^ з 0 0 3 1 С
КЛЧЕР 80»
У Доброшевцу су: Томићи, славе Никољ-двн. — ЈоеановиДи,

славе Никољ-дан. — Јов&новиЛи, славе Дмитров-дан. — Р&дов&но-
вићи, славе Никољ-дан. — МилошевиЛи, славе Никољ-дан. — Гор-
диЛи, слаае Никољ-дан. — Маркови&и. старије презиме Мамуто-
виКн, слаае Никољ-дан. — Андрипи(\), који оу дошли из Тетова
у Старој Србнји прв 45 година. Славе Лучин-дан. — М&ти&и. Ову
је породицу васновао један уљез из Трудеља пре 15—16година,
дошавши у куКу некога од ЈовановнКа.
У БлажнКима су: БллжиЛи, олаве ЂурКен-дан. — Гнврило-
виАи, славе Никољ-дан.
Сеоска је зааетина Бела Субота по Тројицама.
10. Живконци.
Ш ш ш а ј . — Ово село лежи у долини реке Качера. У селу
се разлпкују три засеока. Од Вагана на југ и на ј . - з . спуштају
се косе у таласасту раван око реке Оњега и чине заселак Оњег.
Река Оњег постаје ив неколнкнх потока којн извиру испод Ва-
гана, протиче кроз нстоимени заселак и тече даље сеаерном гра-
ницом ове области у иравцу и.-з. до ушКа у ЈБиг. Заселак Оњег
одвојен је од засеока Средина Села развоКем што дели воде на
десно најпре реци Оњегу, а пооле Љигу, и на леао Качеру. Од
овог се развоКа, а поименце од Средњака, Дебелог Брда и Ко-
биловаче пружају на јужну страну две косе у таласасту раван
око реке Качера. Ове су косе раздвојене Жнвковачком Реком
н чине Средину Села. Од овога је реком Качером и његовом до-
лином јаче издвојен и трећи заселак, Дрењинл, који, као и Оњег,
чиии засебну геограФску целину. Овај је заселак, дакле, на леаој
страни Качера, а сачињавају га опет две косе, које се од Горњег
Брда, на граници драгољског и живковачког атара, и планине
Осоја спуштају благим нагибом у долину Качера.
Сеоске су куКе на странама поменутих коса и при врхо-
вима њиховим, у супадинама поменутих брда.
Извори. — Најглавнија је вода у селу Живковачка Река,
чији је извор, звани Катра, нспод брега Штовне. Тече у правцу
с.-ј. кроза Средину Села у Качер. С десне стране прима поток
Медевац, који је једина природна граница нзмеКу овога села и
Калањеааца. Знатии су још извори: Катрен, чесма од старине, у
Средини Села, код које су негда бнле н ,совре а , а на равнн пред
Катреном зборно место за општинске састанке у ранија времена;
даље Тбчак и РишКановац.
«10 МИЛ. Т. РАКИЂ.
Зекља И шуме. — Зиратна је 8емл>а мањнм делом иамеКу

куКа, а веКим у долини Качера, т. ј . на потесу. Оњежани имају
васебнр потесе око реке Оњега н на Вагану. Земља је добре ро-
дности. НајвеКе оу њнве на Вагану, где се сеју сва отрмна жнта.
реКе н кукуруа.
Шуме аахватају велике просторе око села. Има је под Ва-
ганом, око реке Оњега и по Осоју, колико припада живковачкон
-атару. Ово су ваједничке сеоске шуме, служе и 8а испаше.
На сеоском атару или потесу ииа 10 трла.
Тип. — Село је разбијеног типа, сличног типу осталих села
у долини Качера. Само што јача ивдвојеност и удаљеност засе-
лака чине му веКу разбнјеност ако се у целнни посматра. Има
три засеока: Оњег и Дрењину, који су од трећег засеока, Средине
Села, далеко аа '|Ј часа.
Свега у селу вмају 123 куКе, од којих су у Дрењини 17,
Среднни Села 80 и Оњегу 26 куКа.
Имб| — 0 нмену села у народу се ништа не прнча.
Отаринв! — На потесу, поред Качера, је Свлиште, где је,
по прнчању, било некад село. У долиии Живковачке Реке, под
брдом Кобнловачом, има старн рударски поткоп вертикалног правца
н око њега шлакње.
ПорвКЛО СТаноВНИШТВа! — Сем једне разгранате Фаиилије.
која је пре 200 година досељена из Трудеља, те се може рачу-
нати у стариице области, у селу су ове досељеници1).
У Дрењини су: М&рковиАи, који су дошли од Сјенице 1809.
године. Славе Ђурђев-дан.
У Среднни Села су: Гаврилови&и, СтарчевиКи, ПетровиКи,
СтојчиКи, МилиИеви^и, ЧолиАи, Димитри}ееи&и (39), једна «ами-
лија ва старине. Дошли су из Трудеља пре 200 година. Славе
Никољ-дан. — ЖивановиЛи су давно досељенн на. »Мајина у Црној
Гори 02 ). Славе Св. Краља Дечанскога (Мратин-дан;. Од ове Фами-
лије има кућа и у Срему, где су неки остали после бегства за
време „Кочине Крајине", док су се осталн вратилн н.ч старину,
у Шнвковце. — ПлескониИи су досељени пре 120 годвна од Сјенице.
') Сдепи старац Миладии из Калањеваца, уважеи са бистрпг уна и осоЗито

доброт памћења, рече ни да се све стаиоваиштво у Живкозцима н Калањевцжаа
доселило ,озго'.
*) Мајпне, даиас у Боцн Которској, некад су доистабиле у Цриој Гори.
КЛЧЕР 811
Славе Ђур1,ев-дан'). — Петронијеви&и су дошли на Трнаве (окр.

ужнчки, ср. златибороки) пре 120—130 година. Слаае Никољ-дан.
— ТамбуриАи су дошлн одавно од некуд ,оаго*. Славе Никољ-
даи. — НедиАи су такође „оаго*. Славе Никољ-дан. — ЈаковљевиКи
су дошли од Нове Вароши ва врвме Кара-Ђорђево. Славе Св.
Луку. — ПавлучиКи (Јанковићи) су досељени од Сјвнице аа врвмв
Кара-Ђорђево. Славв Никољ-даи.
У Оњегу су: Ракови&и, досељвни од Сјенице за време Првог
Устанка. Славе Св. Илију. — ВеселиновиИи (Јанковићи) су дошли
ааједно са Раковићнма оч Сјенице. Славе Ђурђев-дан.
Сеоска је зааетииа први дан Духова.
11. Калањевци.
ПоложаЈ! — Ово село лежи такође у долини Качера, иопол
Живковаца. Речва је долина таласаста раван звана Белавовица.
У ову равав и у долину Оњега спуштају се од поменутог ра-
звођа између Качера и Ољега косв ка две супротве страве, јужну
и северну. Прве су раздвојене речицама: Белановицом и Бери-
савом, а друге потоцима: Мурговцем и Мачијом Стеиом. Бела-
вовица и Берисава извиру иа јужвој страин тога развођа, теку
на југ и, пошто ириме по неколике краће потоке, утичу у Качер.
Мурговац и Мачија Стена иввиру са супротне стране и стачу се
стрменитим аемљиштем на северну страну, у Оњег. С леве стране
је долина Качера стешњена планином Коаиљачом.
Сеоске су куће иа зарааањцима помевутих коса, а највише
вх је у сливу Оњега.
Иавори. — Осим истоимених извора помињатих речвца и
потока, у селу су још и ови: Совљак, Змајевац, Језеро, Стублина,
Мрааињак, Матковац, Јошје, Глоговица, Вода у Перисави, Јо-
зовац, Студенац, Лековита Вода, други Студенац, Јагњило, Че-
смица у Осоју и још доста незнатнијих. Има и 7 ђермова.
На јужном подножју Дебслог Брда, у обали Оњега, налази
се онај извор киселе воде, о коме је говорено у општем делу.
Земља И шумв| — Земља за оорађивање мањим је делом
између кућа, као окућнице, а већим је у сеоским потесима*. иај-
више поред Качера, затим порвд Белавоавце, Берисаве и Код Ка-
') Паес&оња има у Бабинаиа, нзмеђу Пљеваља н Прнјепоља, где су ста-

ринци. Славе Ђурђев-даи. Уреда.
,пШ2ес11зу \ Ј О ( Ј 3 1 С
812 МИЛ. Т. РАКНЋ
лема, с леве стране Оњега. Потесн поред Качера и Оњега уда-

љенн су од средине села ва ' ј , часа. Звмља јв добре родности,
као и у осталим оелима поред Качвра. НајвеКв су њиве в а : Бечу,
Стражари, Дебелом Брду, Вреланама н Мрамору.
Шуме око села има доста, као: Осоје (у планннн Ковиљнчи',
даље Мурговац и Марнтњак. Све оу ааједничко сеоско нмање.
Служе и за сеоске испаше. Од средвне села су далеко за 'I, часа.
На сеоским потесима има 25 трла.
ТиП. — Село јв разбијеног типа, којв чини као неку сре-
дину иамеКу старовлашког и шумадиског типа. Разлакују се че-
тири аасеока: Медевац, око истоименог потока и даље право на
север, преко развоКа, до Оњега, аатим Средина Седа, Берисава и
Белановица.
У Белановици, поред Качера и друма што туда нв Рудннка
у Београд води, има једно збијено насеље од 36 кућа, иеколико
трговачких н занатлиских дуКана, 2 механе, школе, цркве и оп-
штинске судвице. Има тип варошице, па је за варошицу н про-
глашено укааом од прошле годиие.
Свега у селу има 161 кућа, од којих су у Медевцу 58, Сре-
дини Села 58, Берисави 9 и Белановицн 36.
Икв. — У народу нема никаква тумачења о постанку
имена оела.
Отаринв. — Осим једног места на Глоговици, званог Ма-
уарско Гробље, никаквих старина у селу нема.
Порекло СТ&НОВНИШТВ&. — Само се за две Фамилије прича
да су стариици, а све су остале досељене „оаго*.
У Медевцу су: Сретенови&и (РадисављевиКн), мала Фамилија,
за коју се прича да је у селу најстарија. Славе ЂурКев-дан. —
Максимови&и, ВојиновиКи, једва Фамилија из стариве, за које се
такоКе тврди да су старинци. Славе Аранђелои-дан. — Мири&и
(СариКи) су дошли из Херцеговине у ужички округ, а одатле овамо.
мало нешто пре но што је Кара-ЂорКе закрајинио. Счаве Ђурђев-
дав. — Ковачеви&и су дошли из Бољковаца пре 50 годива. Славе
Ђурђев-даи. — ЂорђевиЛи (БугарчиКи) су дошли из Матнјевца у
округу нишком пре 70—80 година. Славе Ннкољ-дан.
У Средиии Села су: ДогањиКи, давно досељеин ив Старог
Влаха у Трудељ, а отуд овамо. Славе Св. Јована. — ЋукниИи,
највеКа Фамилија у Калањевцима, одавво досељенн нз Црне Горе.
Има их и у Срему, куда су отишли вероватно за време сеобе
.пШгесИзу \ Ј 0 0 5 1 С
КАЧЕР 813
цод Арсевијем IV Јовановићем. Славе Св. Стевана. — Мијато-

ви/ш су дошлв из Старог Влаха пре 130—150 година. Славе Ђур-
ћев-дан. — Колакови&и су дошли такоће иа Старог Влаха пре
130—150 година. Славе Св. Луку. — ДесивојевиКи су дооељени иа
Старог Влаха пре 120 година. Славе Срћев-дан. — СимиКи, ЈовчиКи,
једна Фамнлија са Мнрвћвма у Медевцу. — МирчетиЛи, одавно до-
сељени ив Трешњевице у окр. крагујевачком. Славе Св. Јована.
У Берисавису: ГлигоријевиКи (Савићи. Дамњановићв), досе-
љени из Старог Влаха пре 120—130 година. Славе Аранћелов-дан.
У Белавовнцн су: Ђукни&и, који и у Средини Села. У овом
засеоку има још неких скорашњих досељеника из облвжњвх села,
који су се овде настанили као ааиатлије и трговци.
Сеоска је заветина Бела Субота по Тројицама.
12. Шутци.
ПолОЖа^ — Село је испод Калањеваца, одмах у долинн
рекв Качера. Од Цера, најисточнвјег и највишег узвишења пла-
нине Кљештевице, одваја се један повијарац на јужву страву,
састављен ив онижих брегова в свршава ое Шутачким Камаљем
у доливи Качера. До овога повијарца пружа се од Кљештевице
једна дугачка коса благог нагиба у долвну Качера, одвојена од
помевутог повијарца Великим Потоком. На стравама ове косе и
поменутих орегова, на десној страни Великог Потока, смаштене
су сеооке куће. Ту се у речну долину стрмо спушта део пла-
нине Ковиљаче.
Извори. — Највећи су изворн: извор Великог Потока, извор
потока Врањевца, Теовановвћа Иавор, Раквнац, Глуааћ, Добри-
ловац, другн Добрвловац, Којички Извор, други Глуваћ, Оњег в
Бошкаћ. Има и 6 ћермова.
Збкља И шунв| — Земља за обраћивање је мањим делом
измећу кућа у селу, а већим у потеиу поред Качара, далеко од
средине села за '|, часа. Земља је добре родности, боља но у пре
описаним селима поред Качера. Једној породвци за осредњв живот
потребно је 5—6 ћа звратне земље. Највеће су њиве на Коша-
ришту у Кљештевицв.
Око села има доста шуме, као: Ковиљача, Осоје, Суви Оњег
и Кљештеввца. И овде је шума већином букова, реће церова. Шуме
су ааједнвчко сеоско нмање, а служе и за сеоске испаше.
На сеоском потесу има 9 трла.
.ш&есП^ОО^к
Тид Сбла. — Село је разбијеног типа и веома је по типу

слично селима у долини Качера. Имају двааасеока: Шутци, јужно,
и Којица, северно, између којих нема никакве природне границе.
На Кошаришту је циганско насеље од 3 куће, досељене пре де-
сетак годииа ив Бољковаца.
Оао је село до пре 50—60 година бидо на сеоском потеоу,
одакле је тада на данашње место премештепо.
Сввга имају у селу 124 куће, од којих је у Шутцима 87, а
у Којици 37.
Имб. — О имену села у иароду нема иикаква тумачења.
СтарИН6. — У долини Качера има једно мапарско гробље,
без икаквих остатака од каквога гробља.
Порекло СтанОБНИШТва. — Зна се да су у селу биле две *а-
милије, Пери&и и ЛазиЛи, које су биле старинци, а које су данас
сасвим иаумрле. Данашње је становнвштво ив Старог ВлаханБосне.
У Шутцима су: Теованови&и (Јевтићи. Ивановићи), којн су
досељени нз Старог Влаха пре 120 година. Славе Дмнтров-дан.
— Поссови&и (ДражиКи). Прича се да су се аа време Кара-Ђорћево
доселила из Осата три пона од којих су се ови намножили. Славе
Св. Стевана. — ЈомиКи су дошли из Осата после Поповнћа. Зову
их и Осаћанима. Славе Ђурћев-дан. — МаринковиАи су дошли нв
Босне пре 50 година. Славе Никољ-дан. — Стојанови&и су дошли
пз Старог Влаха пре нешто више од 100 година. Славе Никољ-дав.
У Којици су: СимиКи, ЈериниКи, који су од старине једна
Фамилија са Теовановнћима у засеоку Шутцима. — Јерелш/ш су
дошли пре 20 година из Босуте.
Сеоска је заветина Бела Субота по Тројицама.
13. Пољанице.
ПоложаЈ! — Испод Шутаца, опет у долини Качера, лежи
село Пољанице. И овде се од помињатог раавоћа измећу ЈБига и
Качера спуштају у долину Качера две косе са благим нагибом.
Ове су косе раздвојене потоком Врбовцем, а од шутачке косе од-
ваја их поток Врањевац. На овим се косама уздижу као таласи
омања узвишења: Парлог, Врбовац, Пољана и друга мања, те
земљиште има изглед таласасте равни. Сеоске су куће на стра-
нама ових коса. На левој страви Качера је планина Лисина, чије
се стране стрмо спуштају у долину ове реке, те је јако стешњују
с те стране.
КАЧЕР 815-
Извори. — Најглавнији су иавори у овоме селу: иввор по-

тока Врбовца, Маринац, Лнповица. Бубав, Сига и још повише
безимених, око којих су прикупљене сеоске куће.
Земља И шуме. — Земља за обраћивање и попашу је из-
мећу кућа по селу, као окућнице, затим поред Качера и на стра-
нама и заравањцима поменутих узвишења. Земља је боље родности
но она у Шутцима, и долази у најплодније земље поред Качера-
Једној породици за осредњи живот ловољно је и 4 1>а аиратне
земље. Највеће су њиве на Липовици, у иланини Лисини, која је
некад била сва под шумом, а сада је цела искрчена.
Заједничка сеоска шума је Лисина, где је највише буковине.
Служи и као ваједничка сеоска испаша. Од средине села је да-
леко за 20 мин. По селу има доста растурених приватних забрана.
Тип СбЛа. — Село је разбијеног, прелазног типа измећу
старовлашког и шумадиоког. Због мањега простравства а веће
једноликости земљишта село се дели на засеоке. Поједиви кра-
јеви носе геограФска имева, као: Дебељак, Трлине, Крњевац и др.
До нре 60 година свло је било на сеоском атару, одакле је
премеппено у брдо, на садање место.
Свега у Пољаницама има 91 иућа.
Имб. — ГеограФско име села дошло је од природе вемљи-
шта ва коме је. У народу, пак, нема о томе никаквих тумачења.
Отарине. — У атару овога села има једно маџарско гробље>
на коме је било до скора великог камења. Недалеко од тога гробља
има место Црквине, где је, по причању, био манастир Медошевац,
тако прозван по месту на коме је био. А кад су на томе месту
од неких годипа почели много раћати виногради, онда се оно-
прозове Доброшееац, како се и данас зове.
ПорвКЛО отановништва. — Све становништво овога села
чине старији досељеници, највише из ужичког округа.
СретеновиКи (Радовановићи, Ђорћевићи, Мирковићи, Ћуро-
вићи, Јанковићи, Андрићи, ЈКивковићи) који су одавно досељенв
из Срема. Славе Дмитров-дан. — МиниАи (Ерићи, Миловановићи,
Милојевићи), досељени пре неких 150 година из ужичког округа.
Славе Ђурћев-дан. — ТрањиКи (Стевановићи, Павловићи, Мило ■
вановићи), досељени пре 130—150 година из ужичког округа. Славе
Ђурђев-дан. — КулизиАи (Илићи, Петровићи), досељени одавно-
из ужичког округа. Славв Мратин-дан. — СокиКи (Миловановићи,
Пауновићи), такође су се доселили одавно из ужичког округа. Славе
«16 МИЛ Т. РАКИЋ
Стевањ-дан. — МарковиЛи, ив старине једва -»амилнја са Соки-

Кима. Славе, као н они, Стевањ-дан. — БобиАи (Стевановићи, Жив-
ковићи, Петровићи, Савићи, Милутииоввћи) су досељени иа Старог
Влаха, али ће, по свој прилицв, бити пре од Сјенице. Сдаве Араи-
ћелов-дан.
Сеоска је слава прва ведеља по Петрову-дне.
14. Ивановци.
Положај. — Ц ово село лежв у долини Качера, испод ушћа
Коаељицв. Речиа је долиаа при утоку Козељице мало впше про-
ширена и сасвим равпа; зове ое Тепчово Поље. Десну страву
ивановачке долиае чине стрмеаите страве и косе од помињатог
развоћа измећу Љига и Качера, а поимвнце од Округлог Поља и
Орнице, које св спуштају у долину Качера. На левој странн Ка-
чера је најпре развоће измећу ове реке и Брезовице, а поред
овога, до самог речног корита увдижу се два брега: Осоје и Гла-
вица, који с Ивановачким Камаљен, што је на десној страни опет
уза само речно корито, праве кратку клисуру.
Сеоске су куће на варавањцима, по странама коса на десној
страни Качера, на странама Ивановачког Камаља и на странама.
Оооја и Главнце.
Извори. — Најглавнији су лзвори у овоме селу: извори
потока Киселице и потока Рашковца, иавор под Камаљем, Ви-
шеровац, Језава, Иваорац, Иввор Данојловића под Округлнм По-
љем, Пајића Иавор у Брестови, Ввторов Иавор под двћским Лепо-
пољем н још неки мањв, око којих су прикупљеие куће.
Звмља И Шумб. — Земља је малим делом око кућа као
окућнице, а већим је на сеоском атару, поред Качера. Сеоске су
утринв намећу н иаиад кућа по именованим уавишењвмз. Земља
је добре родности, као и у осталим селима у доливи Качера.
Шуме има мало по околним узвишењнма и то врло ретке.
а по сслу има растурене ретке шуме. Овде је већ приметно више
грмове но букове шуме.
Тип Свла. — Село је раабијеног типа, који је ближи ста-
ровлашком вего шумадискон. Због мањег пространства у селу
нема заселака. Само је реком Качерои подељено на десну и
леву страну.
Сввга у Ивановцима има 87 кућа, од којих је на левој странн
Качера 30, а на десној 57 кућа.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 817
Икв| — У иароду нема викаква тумачења о постанку

имена села.
Отаринб. — Поред Качера, до пољаничког атара, има једно
маџарско гробље, на коме још и сад има великог камења.
Порекло СТ&Н0ВННШТВ&1 — С леве стране Качера имају
4 Фамилије, које су све, по причању, старивци. А ва 3 велике
♦амилије ва деоиој страни Качера каже се да су „поодавно* до-
сељенв ив Старог Влаха.
На леаој су странп: Веси&и (7), славе Аранђелов-дан. —
Ра.нђићи (3), славе Ђурђев-дан. — ТераиКи (2), славе Са. Јована.
— Миркови&и, славе Ђурђев-дав. Као што је речено, сви старивци.
Надесвој оу страни: Буши&и (13), поодавно досељени ив Бу-
ткова више Ивањице. Славе Ђурђев-дан. — МарјановиЛи (10), та-
кође поодавно досељени иа Старога Влаха. Славе Никољ-дав. —
СавиАи (9), опет поодаано досељенв ив Старог Влаха. Славе Ни-
кољ-дап.
Сеоска је заветива Бели Четвртак по Тројицама.
15. Моравци.
Подожај. — Село Моравци лежи у углу Љига и Качера, на
десној страпи последњег. На атару овога села свршава се поми-
њато разиође ових река. Од Округлог Поља на с.-а. спушта се
у долину Љига стрма коса Брегтова. Ова је коса самом природом
свог положаја јаче вадвојева од села Мораваца, а од Липља је
одвојена дубодолином Брестовског Потока. На странама ове косе
је један део сеоског насеља, а остали, мвого веКи, део лежн ра-
стурен на северинм и северо-аападним стравама брегова Орнице
и- Црквеиог Забрава и њиховим косама које се на ту страну спу-
штају у доста пространу и потпуно равну љишку долину. Даље се
налазе насеља на стравама Моравичког Камаља, које се стрмо спу-
штају на с.-з. у долину Љпга, а на ј.-н. у долину Качера.
Љиг често плави сеоски атар.
Извори. — Најважнији су иввори: Тутменац (у Црквеном
Забрану), Чворовац, Ђурн^а Поток, Кааанџијница, Брестово, Ли-
поница и још некн мањи, око којих су прикупљвве сеоске куКе.
У селу има и 8 ђермова. Све воде у овом селу садрже више солв.
Земља И ш у о д — Зиратна вемља је мањим делом по селу,
н8ме))у кућа, а веКим поред Љига, ва потесу, који је од сре-
дине села двлеко 8а 20 минута.
ВТВОГРАФОХИ 8ВОРННК, КЊИГА VI. 52
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Најиеће су њиве на Камаљу, где се поглавито сеје оиас.

Једина је веКа шума Црквенв Забран, у коме је највише гра-
иичевине, затим букбвине, липбвкне, гра^бОвкне. Цркв^ни Забран
сиојина је морава^ке Цркве, пошто је некад приггааао Ст&рбм
МаИастиру, на чијем је месту садања црква. Ова црква има 'н сво-
јих њива поред Љига.
Тип ббДћ. — Селб је разбкјеног типа, који је, због разно-
врсинје конФигурације земљишта, најприближнији старовлашком-
Делв се на два з&сеока: Бресгову и Моравце, између којих је
рнзМк од 7» часа.
У суНаДини Црквенбг ЗабраНа, у долини Љвга, поред друма,
има једно збијИнб мало ^асеше, где је усреасређен јавнн жпвот
II где су: 'шкбла, црквп, бпштинска 'судница, механа, три дућана,
ковачниЦа и неколико ^сућа.
У 'Б^естови, ИОред српског, има и циганско насеЉе од 21
куНе. Њнхово је насеље збијенвје од српског и као ушорено. Оно
циганско н-асеље пботбји бвде бд 'пре #5 година. Ови су Циганв
старином из Влашке. Главно им је занииање прављење разног
иосуђа и справа од дрвета и гвожђа.
Свега у селу има 95 куНа, од којих су 64 у Моравцима, а
31 у В'р"ест5ви, од КОЈЈГХ су \0 с^ћски"х, а бстало 'циганске.
ТГме. — 'у свбм бпнсу рудничкбг округа 'Јбван 'Миткокић
причаово: ,3аМоравцеказују да носе'име бдЧУекаквих „Морачана,*
који су се из Црие горе још за турска з^еЦган^а доселпли и ту
цркву иалу саградили, која је 'пбчетак "садањбј цркв'и. Касније
ношто се намложе, некаквам злим удесбм'раселе 'с'е"о'Д'а'тле'нАа све
стране, у околиии, од којвх'неки дођу у селб 'Варзилбт&ицу, окр.
Београдски, од које Фамилије "и сада потом^ака '^КивиЧ Нма, ОДђу
којима је и садањи пбтполковник пешачк^ г. ^лија^арковиК' 1 }.
За ово предање ја висам чуо: ваљда се ^е^ћ заСоравћлб.
Отарннв. — У Моравцима је био истбвнени манаотир, у
коме је живео Хпџи-Таера и, неко време, и Хаџи-Рувим. По глри-
чању старих људи, Хаџи-Ђера је заклат одмах испод манастира,
на обалв Љига, када Турци »Моравцнма, цркви допануше* (1804).
По причању, његов је гроб вегде између садање шкбле и цркве*).
») Г*аЛ<и* Уч. 'Др. Ш,1,Ш.

*)'Г.'ЖМну Жт&ноЉћу'прЛЧаЛа су сткрнјж •»удж №83. годгае о и еа
Хапн-Ђера купао по месечннн у Љвгу, в да га. је ток ирждиком убио векаки Ср-
бнн аз "Моравапа. Показпин су и куКу убачнау.
.ш&еаи^ОО^к
КАЧЕР 819
Од Келпја старог манастира направљена је данашња основиа

ткола, а на Жеоту старбг манастира нодигнута је данашња ссо-
ска црква').
ШрвКЛО СтанОБННШТВа. — За свих 7 Фамилија, колико их
је у оелу, прЈгча се да су старинци.
У Моравцима с!у: БожиЛи (5), славе Аранкелов-дан. — ^ е -
тровиАи ('2), славе Нвиољ-длн. — -Маријановићи (8), славе Никољ-
дан. — СимиКи (3), олаве Никољ-дан. —НеделковиКи (14). слвве
Никољ-дав. — ВаСиКи (3). — ЧуииИи (2). — Р&нковићи (4). —
Алзовци (2).
■У -Брестови су: Рупиви (2), славе Лучнн-дан. — ЈелиАи (3),
слапе ТаурКев-дан. .У Врестови је п помвнуто цигавско иасеље.
Сеосма је здветина друга дал Духова.
16. Липље.
Положај. — Село Липље лежи испод Мораваца, на десној
страни Љнга. Село је на таласастој равни, која се од брега Чи-
кера спушта на ј.-з. у потпуну равницу око Љига. Кроза село
протиче повћћи поток Липовица. Куће су у горњем крају сеоског
атара: око горњега тока потока Липовице, у Маломе Пољу до Бре-
стоке, у Самаџнној Орници, Трсковитој Бари, Крушевитом Брду
и Ражовиипу.
Извори. — Најглавнији су изнори: извор у Малој Липо-
вици, у Самаџиној Ориици, у Добокашу, у Гемовцу, даље Иванков
Извор, Теодоровића Извор и Мијатов Бунар. Има и 8 копаних
бунара (ћермова).
Звкља Е шуке. — Земља за обрађивање мањим је делом
између ку},а, а већим је издвојена у сеоском потесу поред Љига,
измећу Брестовског Потока и ЈГиповице. Сеоски је потес да-
леко од средине сеЛа за 20 мин. Земља је одличне родиости.
Г1о родности своје земље ово село долази на прво место у Ка-
черу. Највише је 8емЉе Нод ливадама, Које се годишње дна пута
косе. Сточарство је наЈразвијенија г^рана привреле, Особито хра-
њење волова доноси сељацима вајвише користи.
Заједничке шуме Нема, али има мањих приватних забрана
са церовом и грааичевом гором растуреиих по цеЛом селу.
На сеоском потесу има 6 трла, од којих је једно постало кућа.
') Натаисе над вратима ћелвја и на чесмв всоод цркве исонсао је

ш објавио Јован Мншковић- — Гдасник УЧ. Др. ХХЈ, 194.
52*
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
820 МИЛ. Т. РАКПЋ
Тип 06Л&, — Село је разбијеног типа, најпрвближввјег шу-

мадиском. Засеоци се не разликују, крајеви сасеоским кућамаимају
топограФска назвања.
Свега нма у селу 56 кућа.
Имб| — Прича се да се оело овако прозвало по томе што
је у њему некад било много лиаа, којих и данас има доста.
ПорвКЛО ОТаноВНИШТВа. — Само се за три најмање Фами-
лије каже да су старинци. Највећи је део стаиоиништва пореклон
из Брњице недалеко од Приштине, у Старој Србији.
Породице су: Брдари&и, већ изумрли у мушкој линији.
Славили су Игњатијев-дан. — ЖикиКи (ТеодоровиКи), старинци.
Слаае Аранђелов-дан. — Радојеви&и, старинцн. Славе Св. Јовава.
— Радивојчеви&и, Антонијеви&и, Сам&тови&и, ЈевтиЛи, Мијаило-
ви&и, МилевиКи, ГајиАи, ПавловиКи, ЈакиЛи, СариЛи, Сретенови&и,
ЖикиАи, иа отарине свн једва Фамилија. Прича се како су пре
нешто више од 100 година доселили овде неки Радивоје п Снмун
(Симо) из Брњице, и од њих се намножила ова велика Фамилија.
Славе Никољ-дап. — РосиКи. Прича се како се пре 100 годнна
доселила од Сјенице нека баба и узела у кућу зета из ваљевског
округа, од кога се размножнла ова Фамилија. Славе Никољ-Јан.
— Џоки&и су дошли иа Босне 1876. године. Славе Никољ-дан. —
Вукашинови&и, досељени 1876. године из оближњег села Дудо-
вице (окр. ваљевски). Славе Ђурђев-дан. — Јучи&и, досељени
пре '28 година из Угриноваца. Славе Никољ-дан.
Сеоска је занетина Млади Св. Никола (9|У).
17. Бранчићи.
Положај. — Ово село лежи у углу између Љнга и Качера,
у главном с леве стране Качера, напоредо с Моравцима. Али у
сеоски атар спада и један узани појас земље на десној страви
Качера, где је и известаи број сеоских кућа. Од развођа измећу
Качера и Брезоаице, поименце од Дићске Главице, Мајдана и
Бравчићске Главице спуштају се косе на северну страну у пот-
пуно равну долину Љига. Много већи број кућа налази се на стра-
нама и косама ових узаишења, а мањи је број на таласастој равни
с десне стране Качера.
Извори. — Најважнији су извори: Грозничавица, Водица,
Алемпијевића Извор, Савића Студенац и други мањи, око којох
су прикупљене сеоске куће. Имају и три ђерма.
П|||20С1 ^у ^ Л
КАЧГ.1- 821
Земља 2 шумб! — Зиратна земља је мањим делом по селу

између кућа као окућпице, а много већим у сеоском потесу с обе
страме Качера. Земља је на потесу веома плодна, ливаде два
пута годишње косе. Испвше, које су издељене, налазе се по по-
менутим узвишењима изиад и између кућа.
Шума је врло мало, које су приватне и растурене по селу.
Тиљ — Село је разбијеног типа, који чини прелаз од ста-
ровлашког шумадиеком. Засеоци се ие разликују, већ је једно-
ставмо. Поједини крајеви носе топограФска иазвања, као: Јасенак,
Јасик и Тутменац.
Свега има у селу 80 кућа, од којих је 59 на левој, а 21 на
десној страни Качера.
ПорбКЛО ОТанОБНИШТВа! — Сем три Фамилнје скоро досе-
љенс из Славковице и једне досељене из Бијелога Поља (ново-
пазарски санџак), све су остале Фамилије у селу старинци и све
славе Ђурђев-дан.
Старинци су: МаринковиКи, ЈанковиКи, ЂорђевиИи, Нико-
лиА.и, АдамовиАи, Или&и, Ра.дојичи&и, ПавловиКи, Алемиијеви&и,
Ив&нковиКи, Милутиновићи, Јаћимовићи, Р&дојеви&и, Радосавље-
виКи, НинковиКи, ЧараииАи, ЛазиДк, Рад&ковипи, ЖивковиКи,
ЈеремиКи, ЈелениКи и МиливојчевиКи.
Досељеници су: СавиЛи(2 к.), којису пре 61) година дошли из
Бпјелог Поља (ново-пазарски санџак). Славе Мратин-дан. — Ар-
сенијеви&и (1 к.), досељеви пре 25 година из Славковице. Славе Ђур-
ђев-дан.— СиасојевиКи (4 к.), досељеии из Славковице пре 20 го-
дина. Славе Никољ-дан. — Дуји&и (3 к.) су тако^е дошли из Слав-
ковице пре 20 година. Славе Никољ-дан.
Сеоска је заветива, кад и у Гукошима, недеља пред Спа-
сов-дан.
18. Заграђе.
ПолОЖај| — Са Заграђем нрелазимо у слив Брезовице,
у чијем се извориом крају, а испод села Рудника, налази ово
село. Речна је долина овде узана, а стране заграђске долине
врло су стрмените. Десну страну чине страие и косе онога венца
од високих брда што раздваја воде Јасеиици и Козељици на десну
и Брезовици на леву страну. На делу венца изнад овога села су
брда: Велвка н Мала Кеља, Дрењак, Мечија Главица, Коњевац,
Острвица, Ћајино Г>рдо, Градска Гора и Касамовац. На странама
и супадини оиих бгда и њиховвм косама по заравањцима налази
'О&ес! ћу ^лОО*? 1С
82-: МИЛ. Т. РАК1Ш
се велика аећнпа сеоских кућа. Леву страиу заграђске долине

чиие с^ране и косе развођа између Брезовице п Давидовачке,
односно Криве Реке. Овде су нз тога развоћа ова узвишегиа:
Мутањска Коса. Ковиљица, Пушкарице, Висока, Змијињак а Дре-
новача. На овој је страви само 16 кућа (две Фамилије).
Косе и заравањци, где су сеоске куће, зову с е : Ђелија,
Плужевина, Парлог, Смрдан. Слатина, Баре, Цољевци, Змајевац,
Оглавак, Горичка. Мусиње и Пшеничиште.
Извори. — У овом селу, као и у Руднику, има ванредних
извора, као: Јасеница, Драгуш (оба у Острвици), Изворац, други
Изворац, Шуштеревац, Расадник, Сребрница, Оџањац, чесма на
Војводинама, чесма у Пројишту, у Гроту, код Осовог Вотњака,
код Даниловића куће, даље Облатна, Липарје, Доћен, чесма под
Кељом, Жућак, извор код Јоцоввћа куће, извор под Смрданом,
Псјовска Чесма и чесма под Кршем.
ЗбМља И шумв. — Земља за обрађиваље мањнм је делом
између кућа, а већим је издвојена по сеоским потесима: поред
реке, испод кућа, затим изнад кућа, по странама и заравњима
поменутих брда, најввше у Острвици, Сућерама, Видачепици н т. д,
Ови су потеси далеко од средине села за '/ 2 часа. Земља је средње
-родности: боља но у Руднику, а нешто слабија од оне поред
Качера. Једној породици за осредњи живот довољно је 7—8 ћа
земље. Највеће су њнве у Острвицв, где се поглавито сеје опас.
Шума има доста, и око села и у саиом селу. Све су заједвнчко
сеоско имање. У самом су селу: Мачковац. Косе, Коњевац, Крш,
Цицаљка, а око села: Вишњице, Вуково в Кеља. У шумама пре-
овлађује буковина.
Тип. — Село је разбијеног. старовлашког типа. У дужину
се протежв за 6—7 к т . Низа Заграђску Реку (Брезовицу) ре^ају
се три велика аасеока: Бреаови^а, Заграђе и Мало Село. Други је
заселак одвојеи од првог самом реком, која се ту саавја и правн
лук, а трећи од другог одвојен је потоком Драгушем. По засеоцима
су куће веома скривене, због јако висииски разиијеног земљишта,
те се и са највећих уввишења једва по некочико кућа виде.
Свега у селу има 137 кућа, од којих су у Брезовици 34, За-
грађу 78 и Малом Селу 25 кућа.
ЛМ6. — Име је селу, без сумње, дошло због тога што је
за градом (Острвицом!.
Старине. — На атару овога села, у врх једног камелнтог
скоро вепрвступачвог виса, валазе се разваливе средњевековиог
оЉес! с.у ^ л О О * ? 1С
КАЧЕР 823
града ОстрвицеМ, која је бнла ередиште какве области „кллсти

ОСтркКНЧК(". Летописцн помин>у како цар Муратгод. 1436. ,пл*вни
Срквлнз, прнши Бордчк и рлсипл Острокнц\- ц 1 ). Даље год. 1454.
»плсни цдрк Мсумстк Орвлнз и раснпд Осгровицу**). Зчтим
1454. „I 1ол'(д прнми цдр Острквнцу н плснн д о Сшдср<кд Н ЗБСГк
Оиолкски"*). У „клдстн острквичкон* у једном споменику ИЗ
доба Ђурћа Бранковнћа1) помињу се ова села: &рак№КЦ1ИЦа (Вра-
ћевшница), Бтглоуки") и (х)с'ицн т ). У другом једном споменику од
1458. годппе 8 ) спомиње се у вллстн острккнчкон село Стро-
мово*). У бпограФији деспота Стевана Лазаревпћа прича се како
се побуњени властелин Никола Белоцрквић, ношто је савладаи,
склонио у овај град'").
Код Острвице нма остатака старих калдрмисавих путоаа,
који су из Рудника и Трудеља водили поред ње.
У Заграђу имају и три маџарска гробља.
Цорекдо СТаН0ВНИЦ1Тђа. — Од 14 Фамилнја, коликр их у
селу има, за 6 се ка.Јке да су старинци, а остало су досељеници
од Сјенице ц ужичког округа. Прича се да су досељеиици у З а -
гра!)у затекла 7 кућа.
У Брезовици с у : ЈоцовиИц, досељени од Сјеницр заједно са
Марковићима и Ивковићима из Руднцка. Славе Са. Јована. — Ма-
ријанови&и, такоћв досељеии од Сјенице за ареме Првог Устанка.
Славе Никољ-дан. — ПајовиКи (Глишовићи, Луквћи, Пајовићи),
који су дошли из Срема пре Првог Устанка, али су ипак ста-
рији од остатих. Пајин син, Гаврило, био је добошар под Кара-
Таорћем и погинуо је код Сјенице. Славе Св. Николу. — Обре-
') Град Острвнцу са техннчке стране оплсао јс Јован Мишковић. — Гла-

сннк Уч. Др. XXXIV, 237—238.
») Сирмеции III, 140.
3
) \Ш. 127.
«) ИиЈ. 131.
Ј
) ЊМ. 5.
•) До Враћевшииио је сада село Црнућа, а Бел.ућа не постојв. Мећутии
постојн предаае да се Црнућа пре Косова звада Бедућа, па, како Је сав народ
иа тога села иа Косову изгинуо, то со седо ироЈОве Црнућа.
') Овога сола иема у окоднии Враћевиишце.
») Ка<1 I, 156.
*) Постоји село Стромово у ср. колубарскон, окр. вад>евсхом, ие далеко
од Качера, а встог нмена ииа село п у ср. колубарском, окр. београдском, оиет-
аедадево од проучаване области.
10
) Гласннк Уч. Др. XXVIII, 890.
П|||20С1 [IV ^ Ј
новиАи, зиани и ОсаЛани, досељевн су из Осата у Босни пре 53

годвне. Најпре су радили као мајстори, па се мосле стално за-
селили. Славе Ђурђев-дан.
У Заграђу су: Јевги/ш (Савкони.ћи, Јочовићи), старинци.
Славе Васиљев-дви. — РашиКи, старннци. Славе Ђурђиц. — Пе-
тровиАи (РадисапљеаиКи, Ђор^евићи, МилосављевиКи), старипци.
Слаае Никољ-дан. — ГришиЛи (Ћоровнћи), старинцв. Славе Ђур-
ђев-дап. — ПејовиАи, стариици. Славе Св. Стевана. — ЉубичиКи
(Ристивојевићи), досељени из Доориња (окр. ужички) од прилике
пре 100 годива. Најпре су се доселили у Давидовицу, па одатле
овде. Славе Ђурђиц. Иада у очи како су у Заграђу, које је у
средини села, сем једне Фамилије, све сами стариици, док су у
друга диа крајња засеока све досељеници.
У Малом Селу су: ДаниловиИи (Богданчевпћи), које је до-
селио Кара-Ђор))е 1809. године из Дренове у окр. ужичком. Славе
Ђурђев-дан. — СријемчевиКи (Николи^и, Маркоаићи), за које се
са несигурношћу вели да су стариаци. Славе Св. Николу. — Но-
ваковиЛи, једна Фамилија са Караулићима из Рудника. — Негио-
ви11и. недавно досељени из ужичког округа. Славе Св. Стевана.
Заветина је Бели Четвртак по Тројицама, а има и заједничку
заветииу са суседним селом Рељивцима, која пада иа Св. Гер-
мана 112/У).
19. Рељинци.
П0Д0Жај| — Испод Заграђа, опет у долини Брезоаице, иа-
лази се село Рељинци, одвојено од Загргђа само потоком Риђив-
цем. Према положају и малом пространству ово село више личи
на заселак Заграђа, јер према овоме не стоји друкчије него као
заселак Варнице према селу Трудељу или као Дрењина према Жив-
ковцима. Десну страву села чине отране и косе брда Парлога, које
је у вези с поменутим развођем између Брезовице и Козељице.
А леву страну чине стране и коса оних брегова којииа се завр-
шуја развође између Брезовице и Давидовачке Реке. а поиченце
од Дреноваче и Ресице. Сеоске су ку^е па отранама н косама
поменутих узвишеп.а, по зараиањцпма.
Извори. — Најглавнији су изпори: Близан, Сенина Чесма,
изиор у Џемату, у МарковиКниа, Чекрљашици, Амбарини, Мак-
симовића Чесма. Стојковића Чесма и други.
ЗбМЉа И Шуме. — Земља за обра1)Иаање растурена је по
селу између кућа. У узапој речној долини мало је њива н ливада.
■о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 825
Земл>а је средње родности, као и у Заграћу. Највеће су њиве иа

Парлогу и Дреновачи, где се поглавито сеје овас.
Заједничка сеоска и једина повећа шума је Милатовац, на
аападном крају села, до Угриноваца, где је већином букова гора.
ТиП| — Село је разбијвног, старовлашког типа, и веома је
слично са Заграћем. Дели се на три засеока: Коаривницу, Мар-
ковиКс и Џем&т.
Свега је у селу 55 кућа, од којих је у Копривници 20, у
Марковићима 17 и у Џемату 18 кућа.
Име, — 0 имену села у народу се ништа не прича.
Порекло Стан0ВННШТВаа — Од 7 Фамилија у селу за три
се каже да су старинци, а остале су досељене.
У Копривници су: Канди&и, старинци. Ова је Фамилија
одавно изумрла у мушкој линпји. Ту се лризетио један уљез из
неког оближњег села, те се Фамилија наставила и старо презиме
одржала. Сад славе, по уљезу, Аранћелов-дан, а стара је слава
Лазарев-дан. — Стојкови&и су досељени од Сјенице за време Првог
Устанка. Славе Аранћелов-даи. — Максимови&и (Радојичићи,
Илићи, Јеремићи), аа које се зна да су досељени, али се не памти
одакле. Славе Св. Јована.
У Марковићима су: Маркови&и, старинци. Из старинеједна
Фамилија са Грујићима у Џемату.
У Џемату су: ГрујиАи (Сретеновићи, Дамњаповићи, Кузма-
новићи, Јевтићи, Адамовићп), стариици. Славе Ђурђиц. — Ђор-
ђввипи, који су старином из качерског села Пољаиица, одакле је
отприлике пре 100 година довела отуда нека жена сина Ђорћа,
од кога се намножила ова Фамилија. Славе Дмитров-дан. — Ми-
летиЛи, досељеви од прилике пре 120 година из Лесковца. Славе
Ђупђев-дан.
Сеоска је заветина други дан Духова.
20. Мутањ.
И0Л0Жај| — Мутањ се налази на западиој страни брда
Стражевице и косама што се од ље на ту страну пружају. Ове су
косе раздвојеие дубодолинама двају повећих потока: Доброковца
п Великог Потока, који иавиру из Стражевице и, пошто се са-
стану, чвне Церовачку Реку. Сеоске куће леже високо у страни
Стражевице, а испод њих, на косама, је сеоски потес.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
826 МИЛ. Т. РАКИК
Извори. — Најглавнији су извори: Обрадова Вода, Куво-

вац, Чесмнца, Студенац, извоо под брегом Ћавом, Доброковац
(иавор истоименог потока) и други незнатнији.
Збмља 2 шумб. — Земље за обраћввање врло је мало из-
међу кућа, а много већим је делом у потесу, ва југо-западвом
крају села око Велнког Потока, на местима Гровишту и Кршу.
Земља је средн>е родности, од прилике као н у Заграћу.
Заједнвчка сеоска шуиа је Зовљак у Стражевици, где пре-
овлаћује букова, а после ове има највише храстове горе.
ТиП| — Село је раабијеног, староилашког типа. Како је
мало, васеоци се не разликују, цего је једноставно.
У селу има 41 кућа.
Имв. — Прича се да се село овако прозвало по томе што
се вода у Великом Потоку и Доброковцу често замути.
ПорвКЛО СТанОВНИШТВа. — Све је сеоско становништпо до-
сељено за време Првог Устанка од Новог Пазара, Сјенице и југо-
западие границе ужичког округа.
У селу су: ДмитровиКи, досељеннци из Сводола код Новог
Пазара ва време Кара-ЂорКево. Славе Никољ-дан. — Максимо-
виЛи, такоКе досељени из Сводола кад и Дмитровићи. Славе
Мратин-дан. — Љубисављеви&и, досељеии из Сјенвце. Славе Ђур-
ђев-дан. — Тои/иКи, досељени ,од Јавора ирема Сјеници, са гра-
ннце ужичког округа". Славе Св. Николу. — Рајчи&и су одакле
и Тошићи. Славе Св. Николу. — Ивановипи, досељени „са гра-
нице ужичког округа према Новој Вароши*. Славе Св. Николу.
— Јов&новипи су одакле и Ивановићи. Славе Св. Алемпија.
Сеоска је заветина трећн дан Духова.
21. Церова.
ПолОЖаЈ. — Ово село лежи у долвни Давпдовачке Реке,
зване овде Церовачком. У горњем крају, око потока Доброковца,
који се сматра као глава Церовачке Реке, ова је долвна клису-
раста, па се после рашири, чим се састане са бочном дубодоли-
ном Великог Потока. Церовачка Река протнче кроза средину села
у западном правцу, а чим из села иаађе окреће на с.-з., протиче
кроза село Давидовицу, где се иазива Давидовачком Реком, и кад
из овога изађе утиче у Криву Реку. Дес и у страну ове реке чине
страие н косе од разво1>а између Заграћске и Церовачке Реке и
неколико омањих брда, што стоје у вези с тим развођем, а поимеице :
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 827
од РаковиКа Брда (које је у вези с Мутањском Косом), Витлип;та,

Оштреља и Луковице. На странама и косама ових брда, по за-
равањцима, натазе се растуреис сеоске куКе. А леву страну чинн
шнрока коса која се спушта на северну стрвну од развоКа нз-
међу Грнчарице (Шилопајске Реке) и Церовачке Реке у долину
ове последње. Овв се коса зове Камењар.
Извори. — Најважиији су извори: извор под РаковиКа Бр-
дом, Стублииа, друга Стублииа, Милошевац и други, око којих
су прикупљене сеоске куКе.
Земља и шуме. — Зиратна земља је мањим делом иамеКу
куКа, а веКим је издвојеиа у Камењару, иа левој страни Церо-
вачке Реке. У Камењару има и 5 трла. Њиаа и лиаада пма
и у самој речиој долини, у доњем тову. Земља је добре родности,
иешто бољд но у ЗаграКу, а мало слабија од оне поред Качера.
НајвеКе су њвве на Оштрељу, где се поглавито сеје овас.
Заједничке су сеоске шуме: Гредина и Јаркови, иа северо-
западиом крају села, обрасле шеваром и буквом.
ТиП| — Село је разбијеног, старовлашвог типа. Рааликују
се три засеока: Доброков&ц, око истоименог нотока, Селиштв, сре-
дина села, и Луковица., на странама истоименог брда.
У селу имају 63 куКе, од којих је 27 у Селишту, 12 у Лу-
ковици и 24 у Доброковцу.
Име. — Прича се да се село овако проавало због тогв што
ј е у њему иекад било много церове шуме.
ШрвКЛО ОтанОВНИШТВа. — у селу има 5 великнх Фамилија:
три старнначке и две досељвне ире 120—130 годвва. Од 63 куКв
у селу 50 је ствривачкпх, а 13 досељеиичких.
У Селишту су: ПековиАи, старинци. Велика »амилија од 27
куКа. Славе Св. Николу.
У Луковицв: ХлџиКи, старинци. Славе Св. Николу. — Ли-
киКи, досељени пре 120—130 година ив Црилика у ужичком
округу. Славе ЂурКев-даи.
У Доброковцу су: ШтуловиКи, из старипе једна Фамвлија
са ПековиКима у Селишту. — ЈевтиКи (4), досељени из Добросе-
лицв пре 120—130 година. Славе ЂурКев-дан.
Сеоска је заветина Бела Среда по Тројицамв.
22. Шилопај.
Положај. — Ово село лежи на реци Грнчарицв (Шилопај-
ској Реци), која изввре испод Триповца, тече кроаа средиву села,
828 мил. т. РАКПЋ
са ј . на с. и утиче у Церовачку Реку у Шилопајском Пољу, пспод

брега Цигаике. У доњем току н при ушКу Грнчарнце шири се
округло и оавно поље са свију страна затвореио ивичним вен-
цима од брда и повеКих брегова. Усред поља се уздиже брег Ци-
ганка. Са јужне и југо-западне стране села пролази онај главнв
планински венац што од Рудника иде на аапад. Од овога венца,
поименце од Триповца и Липе, спуштају се благим нагибом косе
поред Грнчарице у Шилопајско Поље. На странама ових двају
брда и по њнховим косама налаае се растурене сеоске куКе. На
северној и северо-всточној страни села јесте ннз брегова, "који са
те стране, прима Дааидоиици и Церови, затварају шилопајску
долину.
Извори. — Поред доста мањих изаора, око којих су прв-
купљене куКе, иајважнији су: Барјактарица и иавор у Липи.
Збмља И шуме, — Земља за обра^ивање мањим је делом
измеКу куКа, а веКим је ивдвојена у Шилопајском Пољу. Земља
је добре родности, окоро као иоред Качера. Најаеће су њиве у
Липи и Триповцу, где се поглавито сеје овас.
На јужној страни села је заједничко сеоско имање, Шило-
аајска Шума, обрасла веКином буковом, па грмовом гором. Служи
и за ваједиичку испашу. Сем ове веКе шуме има по селу расту-
рених приватиих забрана.
ТИП1 — Село је разбнјеног, нриближно старовлашког типа.
Разликују се три засеока: Лиаа, коса истоимеиог брда и страва
његова, Средина Села и Грнчарица (страна и коса од Триповца.
Први је одвојен од осталих Грнчарнцом, а друга два су раздао-
јена једвом дубодолнном.
У селу имају 52 куКе, од којих су у Липи 25, у Срединп
Села 16 и у Грнчарици II куКа.
Имб| — У народу нема нпкаква тумачења о иману села.
Порекло СТ&НОВНИШТВ&. — Све сеоско становииштво чине
досељеници.
У Липи су: ДмитровиКи, досељеии из ужичког округа нешто
пре Првог Устапка. Славе Св. Јована. — БанковиКи, досељени
из КалеииКа (окр. ужички) за време Кнеза Милоша. Славе Ђур-
ђев-дан.
У Средини Села су: ТодоровиКи, досељани из КалеииКа окр.
ужички) за време Кнеза Милоша. Славе Ђурђев-дан. — Стефа-
новпКи су тако!)в дошли из КалениКа пад н ТодоровнКи. Славе
Ђур1)ев-даи.
П|||20С1 ^у ^ Л
КЛЧЕР 8-29.
У Грнчарицн су: ГодоеиЛи, одаано досељени нз ужичког

оируга. Славе Лучин-дав. — МилојевиКи су такоће одааво дошлв
иа ужичког округа. Слазе Аранћелоа-дав. — С&вковиКи, досељени
од Сјевнце за време Првог Уставка. Славе Цвети.
Сеоска је заветпва Бели Четвртак по Тројицама.
23. Крива Река.

Шложај| — Кроз ово село тече истоимена река, чија је
долина у почетку доста раширеиа и врло плоднв, но која се, са
даљим током, све анше сужава. С леве стране реке је оно раззоће
што иде од Триповца ва с.-з. између Брезовице в Бољкрвачке
Реке. Из тога су развођа у овом селу Жута Бара, чији је врх
Мрамор. На странама овога брда и коси. која се благо спушта
у долину Криве Реке, налази се растуреи једав део сеоских кућа.
Даље ва запвдној страии села спуштају се у речну долину стр-
мените и пошумљеве косе Ртози и Влашкн Поток, на чвјим је
странама други део сеоских куКа. С десне стране реке уздиже се
брдо Голубац, на чијим су стравама, а по многобројввм зара-
вањцнма, такође сеоске куће.
Извори. — Најаажнији су изворв: два под Голупцем, два у
Паљевини, Милнчића Чесма, Пељеаац, Јанићијева Стублина, Вода
у Дакову Долу и Јордан.
Збмља И шумв! — Зиратна је земља већим делом расту-
рена по брдима а косама измећу в изнад кућа, а мањим је делом
у речној долини. Највеће су њиве на Голупцу, где се сеју
стрмна жнта.
Ово је село веома шумовито. Заједничке су гауме: Влашки
Поток, где преовлаћује букова шума, Ртоаи и Жута Бара, где је
више церовина, гравичевнна и бјеловпнв.
ТиП| — Село је раабијеног, староалашког типв. У Голупцу
и Жутој Бари куће су збнјеније, те потсећају ва делоае шума-
диског села. Узрок је томе што је зиратна земља за те крајеве
поглаавто груписана у широј речвој долини. Због честих шум-
сквх комплекса и јаче испреламавости земљишта] куће су веома
скривене. Село је једноставно.
У селу имају 63 куће.
ПорвКЛО становништва! — За три се Фамвлије каже да су
старинцв, остало су досељевицв.
СретеновиЛи, старивци. Славе Никољ-дан. — ВиКентијевиЛи,
старинци. Славе Ђурћиц. — Ђунисијееи&и, старинци. Славе Мра-
1П1(12ес1 ћу Ч Ј О О Ч 1С
83о мил. т. РЛКПТ*
тин-дав. — МарјановиЛи, чији се прађед доселио из Добриња (окр.

ужички) пре иешто више од 100 годииа. Славе Аранђелов-дан. —
БојовиЛи, досељеии од Сјенице »кад је Кара-Ђорђе аакрајивво*.
Славе Ђурђиц. — ЂуковиКи, такође досељени од Сјеиице. Славе
Лучин-дан. — ■ ЧарааиКи, досељени пре 70 година из Белог По-
тока у окр. београдском. Слаае Ни-кољ-дан. — Миличи&и, досе-
љеии пре 80 година ив Рогаче (окр. београдскв). Славе Никољ-дав.
Сеоска је зааетина Бели Петак по Тројицама.
24. Угриновци.
ПодОЖај| — Село лежи у долини реке Брезоаице, ававе
овде Угриновачком Реком. Речна је долина овде доста прошнрева
— Угриновачко Поље, ватаорено с обе стране као зидовима стр-
иенитвм странама од брда. С десне стране је затаорепо странама
од брда Мотике, Велвког Брда, Ливета и Обешењака, а с леве
страаама од Виса, Угрнновачког Голупца и Лисина. На странама
оввх брда и њнховим кратким косама налазе се, као прнпете, сео-
ске куће.
Иавори. — На атару овога села утиче у реку Бревовицу не-
колико потока, чији се вввори одликују јаком и хладном водом.
С десне страие утичу: Сјеверовац и Турски Поток, а с леве:
Влашки Поток, Радојичића Поток, Дубокп, Немирањ и Јагњило.
Још су извори : Вода под Липетом, две чесме под ВеликимБрдом,
Водица у Мотицн, Вода под Голупцем, чесма под Лисинама и
други мањи, беаимени, око којих су прикупљене сеоске куће.
Збмља И шунб! — Земља за обра1)Ивање је изме^у кућа,
по поменутим брдима ианад кућа и у Угриновачком Пољу. Добре
је родности, нарочито оиа у пољу, која нимало не пзостаје од оне
поред Качера.
Шуме вма доста око села по странама, као: Мотвка, Цсрова
Главица, Лнпик, с десне стране, Влашки Поток и Зовљак, с леве
стране према Брезовици. У оаим је тумама скоро подједнако бу-
кове и грмове горе. Све су заједннце и служе за испаше.
Типл — Село је разбвјеног, старовлашког типа. Разликују
се четири засеока, истоимена са помевутим брдима: Мотика, Ј1и-
ает, Голубнц и Аисине.
Свега има у селу 80 кућа, од којих су у Мотици 28, у Ли-
пету 6, Голупцу 16 и Лисинама 30.
Имв! — У народу нема иинаквих тумачења о постанку
имепа села.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КЛЧЕР 831
Отаринв| — У Урриновачком Пољу, испод Великог Брда,

има -место Маџарско Гробле, без икаквих материјалнвх оотатака.
Близу овога је место звано Ханиште.
ПорвКДО СТанОБНИШТВа! — У селу су све досељеннци, и
то. сем Једпе ммилије из Босне и једне из Јежевице (окр. ужн-
чки), ове су досељене од Сјеиице и Нове Вароши у време Првог
Устанка.
У Мотици оу: ЈоксимовиИи (ЂоковиКи, МаксимовиКи), до-
сељени из Сјеннце. Славе Ђурђев-даа. — Радојичи&и (Радиво-
јевпКи), твкоКе од Сденице. Славе АранКелов-дан.
У Липету оу: НедиКи, досељеии из Дубља код Сјенице. Славе
Дмитров-дан.
У Голупцу су: ДмитровиКи (ЛучиКн, МиКоииКн), дооељенн
из Босне пре 120 — 130 година. Славе Св. Николу. — НиколиКи
(АндриКи), досељеии иа Сјенице. Славе ЂурКев-дан.
У Лисинама су: НулизиКи, досељени из Јежевице (окр. ужи-
чки) пре 120 годииа. блаве Мратив-дан. — СатариКи. доовљени
из околине Нове Вароши. Славе Св. Јована. — Д/аркоеи/Ји из
околине Нове Вароши. Славе АранКелов-дан. — ЈолбвиКи, до-
сељеии такоКе из околпне Нове Вароши. Славе Никољ-дан.
Сеоска је заветина недеља пред Духове.
2Б. Бољковци.
П0Л0Жај| — Село лежи у долнни Бољковачке Реке. Речна
је долина у горн>ем делу села узана, у. доњем се прошнрује у
плодно поље. Са југо-западне стране села прбЛази главни тЈЛапнн-
«ки веиац пЈто од Рудника иде «а заиад. На -атару овбга села
су Прббтруга и Врггабвица, чије ое отране и косе стрмо спуштају
у речну долнну и меКу собом склаиају дубадголину потома Ч*ор-
тановца. Од Врановице се одваја на северну страну једаипоан-
јарац, који иде кроза село на Бољковачки Кик и раздваја воде
потоку Чвортановцу и Бољковачкој Рецн. На десној страни је
развоКе Бољковачке и Угрвноаачке Реке (Голубац и Лисине). Стране
и косе овога развођа, које се на јужну страну у речну долииу
спуштају и вавршују плеКатнм брегом Буковачом чине десну
страну бољковачке долине. Сеоске куКе леже растурено на стра-
нама тих уавишења и њиховим косама и заравањцима.
Игвори. — Најглавнији су извори: Бела Вода у Проструги (из-
вор потока Чвортановца), иавори двају поаеКих потока Рањаца и Шн-
ковца, ЈоваиоваВодаисподКика, БлашкоаиКа Водица. Плавенац"ис-
подЂрановца, Милошевац испод Проструге, Вучија Вода (до Про-

струге), Лазина Чесма (до Лалиначке Шуме, на врху брега Окру-
глаја) и други мањи. У Чвортановцу има један извор слане воде.
У селу има 6 ћермова.
Зенља Н шуме. — Земља је аа обрађивање већим делом
између и иаиад кућа, а мањим је делом издвојена у речној долиии.
Добре је родности, али не као земља поред Качера. Највеће су
њиве у Чвортановцу испод Врановице, где се сеју све врсте жита.
Шуме има доста, највеће с у : Бољковачка Плаиина, Про-
струга и Округлај, где је нзмешана букова, које је внше, са гр-
мовом гором. Све су заједничко сеоско имање.
У селу има II трла, растурених по удлљеннм припатним
имањима.
ТиП1 — Село је разбијеног, старовлашког типа. Сеоскв се
куће овде онде промаљају по искрченим пропланцима а раздво-
јене су већим и мањим шумским комплексима, те се јасно види
да су насеља заснована по крчеиикама. Разликују се четнри за-
сеока: Чвортановац, Проструга, с леве, Ракитовац и Буковача, с
десне стране реке. У Чвортановцу су куће иешто зоијеније.
Иа средини села, у речној долини, поред друма, налази се
мало збијено насеље, гдесу: школа, црква, општинска судница,
мсхана, 4 ковачнице, 1 поткивач, 2 опанчара, 1 бојаџија, 2 ду-
ћана н неколико кућа.
У селу има 95 кућа, од којих су у Чвортановцу 42, Нро-
струги 14, Ракитовцу 9 и Буковачи 30.
Икв| — У народу нема никаква тумачења о имену села.
Отарине, — У Проструги има једно мапарско гробље. А
близу њега прича се да је некад била црква, где и сад мештани
изору по какву црквену утвар.
ПорвКЛО СтанОБНИШТВа. — Бољковци долазе у села са пре-
тежнијим бројем старинаца. Почињући овим рећају се нив Бре-
зовицу све до Љига села са надмоћиијим бројем старинаца. Од
15 Фамилија у селу само је 6 досељеничких.
У Чвортановцу су: ЛаудановиЛи, старинци. Славе Аравђе-
лов-дан. — ПантиАи, старинци. Славе Ђурћиц. — Миј&ноеиКи,
досељени из Херцеговине пре 120 годипа. Славе Св. Стевана. —
ЕриКи, досељени из Херцеговине пре 130 година. Славе Си. Ј о -
вана. — ИлиКи, досељени пре 130—140 година из ужичког округ«.
Славе Св. Јована.
,ф\гев ћу > < л 0 0 3 1 С

КЛЧЕР 833
У Проструги су: Недељкови&и, старввци. Славе Аранђелов-

дан. — Поломци, дооељеви пре 50 годива ив Полома (ср. таков-
скн). Славе Св. Николу.
У Равитовцу су: ПавловиЛи, досељенн пре 40 годвва из Ко-
зеља. Славе Св. Јовава. (Ввдв Петроввћи у васеоку Ковељу). —
Поломци, иојв н у Прострутв.
У Буковачв оу: АксентијевиКи, старинци. Славе Св. Николу.
— РадовиАи, старнвци. Славе Ђурћев-дан. — АлвксиИи, отаринци.
Славе Ђурћев-дан. — Димитријвви&и, старввци. Славе Аранће-
лов-дан. — Сави&и, старинци. Славе Св. Николу. — МарковиЛи,
досељеввцв вв Јарменоваца од тамотње Фамилије Џанића.
Сеоска је аааетина први дав Духова.
26. Лалинци.
Положај. — Лалввци леже ниже Бољковаца, у долини Бољ-
ковачке Реие, вване овде Лалиначком. Речна је долина овде до-
ста проширена и нааива се Лалввачвим Пољем. С леве страве
спуштају се у ово поље страве и косе од Репивог Брда, Мекота
и огранци Проструге. С десне је страве Лалввачко Поље аатво-
рево раввоћеи иамећу Лалиначке Реке в Бревовице, на коме су бре-
гови: Калеми, Весића Кичер и Боблнја. Сеоске су куће растурене по
косама, изнад дубодолива и веома су скрввене.
ј/звори. — Најглавнији су нзвори: Антонијева Чесма, Ла-
вина Вода, оба при врху Лалиначке Планвве; чиае поток Сланац.
даље Јавина Вода у Дубрави, Водица и други.
ЗвМЉа И шуме. — Земља за обраћивање ман>нм је делом
измећу кућа, а већвм је у Лалиначком Пољу. Добре је родности;
нешто боља но у Бољковцииа. Највеће су њиве на Репииом Брду.
Шуме су: Лалиначка Плаввна и Осоје, где преовлаћује бу-
ковива. Обе су сеоске заједнице. Од средвве села су далеко за
'/ 2 часа.
До скора је било поввше трла, данас их је само три, на
потесу.
Тиљ — Село је разбијеног, старовлашког твпа. Уза село је
заселак Дубрива, на огранцима Проструге.
У селу вма 56 кућа, од којих су у селу 44, а у Дубрави 12.
Имб| — У народу не постоји никакво тумачење о имену села.
Поревло СтанОБНИШТва. — Од 9 Фамилија у селу аа 5 се
тврдв да су старинци, а 4 су досељевичке. Од 56 кућа у селу
23 су стариначке.
КТВОГРАФСКН ЗБОРНИК, КВ>. VI. 53
834 М11Л. Т. РАКИЋ
У Лалинцима су: Веси&и. досељени пре 120 година ив Ста-'

рог Влаха. Славе Св. Стевана. — Ду&ка.лови&и (Милошевићи, Ђор-
ђевићи, Иванковићи, Савковићи), досељени пре 80 година ив Гор-
њих Бранетнћа (срез таковски). Славе Ђурћев-дан. — ИлиКи. до-
сељеви пре 40 година из Горњих Бањана. Славе Св. Стевана. —
ДобричиКи, давно однекуда досељевв. — Петкови&и, старинци.
С.таве Ђурћиц.
У Дубрави су : Савг/Ди (Дмитровићи, Ђуровићи, Ковачевнћв ,
старинци. Славе Ђурћиц. — Арсови&и (Доствнићи, Милошевићи;.
старинци. Славе Ђурђиц. — ТераиЛи, старинци. Славе Ђурђев-
дан. — Николи&и — Ниии&и, старинци. Славе Ђур^ев-дав.
Сеоска је заветина Бела Субота.
27. Штавица.
Положај| — Штавица лежи испод Угриноваца, у долинв
Бревовице, зввне овде Штавичком Реком, која тече кроаа оредину
села. Сеоско вемљиште облика је мале висоравни, коју с десне
страпе реке чине четири повећа дугуљаста брега са заравњеним
гребенима: Голубац, Виторово Брдо, Равна Главица и Врлетна
Страна. Благе и пошумљене стране Голупца зову се Којића За-
бран, који је потоком Тисавицом одвојен од Виторова Брда, Равне
Главице и Врлетне Стране. Овај поток долави с источне стране
села, пролави испод Којића Забрана, потои окреће на север и
утиче у Козељицу. Остали брегови пуштају дугачке и доста стр-
менпте косе у дубодолине Штавичке Реке и потока Тисавице.
Висораван с леве стране реке састављају два повећа дугуљаста
брега са оштрим гребенима: Велики и Мали Рид, између којнх
је снизак превој. Јужне страве и косе ових брегова често су
пошумљене и зову се Читлук.
Сеоске су куће на странама и косаиа Равне Главице, Вр-
летве Стране и Великог Рида, ватим на западним подножјима
Обешењака и Лисине, одмах изнад Штавичке Реке до Угрвноваца.
Куће на Равној Главици и Врлетној Страни доста су ввдвојене.
и тај се део села зове Бождаревац.
Извори. — Најглавннји су извори: два извора у Раввој
Главицп, взвор у Врлетној Страни, у Великом Рвду, Малом
Риду и други.
Зеиља И ГДумв! — Готово је сва аиратва земља ианеђу п
нзнад кућа по именованпм брдима. Нешто мало има и поред реке.
П|||20С1 [IV ^ Ј
КАЧЕГ 835
Средње је родности. Највеће су њиве на Голупцу, где се погла-

внто сеју отрмиа жита.
Заједиичка сеоска шума је Читлук, где преовлаКује бу-
кова гора.
ТиП| — Село је типа иајприближнијег старовлашком. Јасно
се вадваја аасвлак Бождаревац. Разликују се три краја: КојиКи,
на Рвду, СимиКевиКи, на подножју Обешењака, н Перцутови&и, на
подвожју Лнснне. Овн крајеви са Фамвлијарним назвањвма нису
јасно ивражени као засеоци.
У селу имају 94 куће, од којих је у Штавицп 67, а у Бо-
ждаревцу 27.
Ике. — У народу нема никаква тумачења о пмену села.
Отарине. — у овом селу има доста старпна. У КојпКима,
према Риду, ииа место Црквине, где су до скора бнлв зндине и
часна трпеза. У једног сељака има неколико златиих новаца са
латинским натпнсима, који су ту иађени.
ПореКЛО СТанОВНИШТва. — У селу је само једиа Фамилија
старинаца, а остало су досељеиици.
У Штавнцн су: КојиКи (14), старинци. Славе Аранђелов-
даи. — СимиАевиКи, досељеии из Блажева код Новог Пазара за
време Првог Устанка. Славе Никољ-дан. — ТобошарввиКи, досе-
љеии вз Одкове код Новог Павара за време Првог Устанка. Славе
Ђурђев-дан. — ПерцутовиКи су дошлн из Лопужња код Новог
Павара у време Првог Устанка. Славе Аранђелов-дан. — Арсе-
нијевиКи су досељени из Опава код Новог Пазара за време Пр-
вог Устанка. Славе Св. Пантелију.
У Бождаревцу су: ЈанковиИи — Драгов^и, врло велика *а-
иплвја, досељвни из Кратова пре 120 годвна. Славе Лазареву
Суботу.
Сеоока је заветнна Бела Субота.
28. Бањани').
Положај. — На атару овога села састаје се уздужна до-
лина Брезовице са бочиом Лалиначке Реке. Село је у главном у
долнни прве реке, чија је долина овде иајшира, нарочито десна
страна, где попречни проФил може и до 500 т . да нзнесе1). Бочна
') Ово се седо, за разднку од Горњих Бањана у таковсвои срезу, зове

још и Доњим Бањаиима.
*) Јован Мишковић, Гласник Уч. Др. XXXIV, 325.
53»
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
836 МИЛ. Т. РАКИБ.
је дочина клисураста и са уздужном се састаје окоро на сре-

дини села. Десну страиу уздужие долине чине стране и косе
развоћа Качера и Брезовице, које се спуштају аападно у доливу
ове реке, а поименце од Лепог Поља и Ђурииог Брда. Леву страну
чине страие и косе од развоћа Бреаовнце и Љига, а поимеице од
Дугога Рта, чија једна страва затвара и дозину Лалиначке Реке,
Вроца и Кошуте. У углу иамеКу Бревовице и Лалиначке Реке
лежи плећати брег Јасвк,
Сеоске куће налаве се растурене по странама. поменутвх
узвишења и њиховим кооама на ааравањцима.
Извори. — Најглавнији су иавори: Петрића Чесма и извор
испод Јасика, поред доста других мањих, око којих су прику-
пљене сеоске куће.
ЗвМља И шумв| — Земља за обраћивање је делом измећу
и нанад кућа, по страиама н кооама имевованих узвишења, а
делом је у речној долини. Добре је родности, нарочито поред
реке. Највеће су њвве при врховима помињатих уввишења.
Шуме има доста око села: у Дубрави, Палежу, Дугом Рту
и на Лепо-Пољу. Шума је од букове и церове горе. Оне су шуме
раздељене.
ТиП| — Село је равбијеног, старовлашког типа. Разликују
се три засеока са аамнлнјарним иаавањима: Сокољани, СандиАи,
око Јасика, оба с леве, и Кости&и, с десне стране Брезовице.
Свега у селу има 37 кућа, од којих је у Костићима 15, у
Сандићима 12 и у Сокољаиима 10.
Имв| — У народу нема никакаих тумачења о постанку
нмена села.
Порекло СтаноВНИШТВа! — Од 9 Фамнлија у селу за 4 се
посигурно зна да су стариначке. Остало су досељеници.
У Костићима су: КостиИи, старинци. Славе Ђурћиц. — Пч-
триАи, старинци. Славе Ђурћиц. — Јовичи&и, досељени из Дића.
Славе Томин-дан.
У Сандићима су■ СандиКи, досељеии од прилике пре 120
година из Херцеговине, вајпре у ужички округ, а одатле овде.
Ове Фамилије пма и у рачанским срезу округа ужпчког. Славе
Никољ-даи. — Поаовиби, досељени пре 60 — 65 година из Гукоша.
Славе Ђурћев-дан. — Коругиби, досељени пре 100 година из
Ручића. Славе Св. Јована.
У Сокољаннма су: Томи&и (Павловићи, Лукићи'. одавно до-
сељени нз сокоске нахије. Зову их н Сокољанима. Славе Са. Ла-
КЛЧЕР 837
аара. — Јованови&и, старинци. Славе Св. Јовава. — ГрујовиЛи,

такоће старинци. Славе Ђурђев-даи.
Сеоска је ааветива 25. маја.
29. Дићи.
Полевај. — Ово оело лежн иопод Бањана, опет :у долиии
Вреаовпце, која се одавде почиње звати Драгобиљском Рвком.
Речна је долина овде доота стешњеиа в т о с десне страве једним
делом Ђуриног Брда и Дићском Главицом, а с леве једним делом
брда Кошуте и Свмом Буквом, која је део плаиине ЛисиИе. На
кооама ови! брда, које ое стрмо спуштају у долииу Драгобиљске
Реке, валаае се раотуреве оеоске куКе.
Иввори. — НаЈглавввји су иввори: иавор НИвковића По-
тока, Нешића, 'Бркића, СавИћа И ИвковИћа Чесгма.
чЈвМља И ШуЖб. — Земља за обрађивање је већим делом
намеђу и изнад кућа по страиама и косама помевутих узвишвгик,
а мањим је делом у реЈчној доливн. Највеће су њиве на Самој
Буквв (Л-новвв), где ое оеју стрмна жита. Земља ја добре родиооти.
Лисина је ретко пошумљена буковом, реће гравичевом гором.
Издељена је, и ове се виш« крчв.
Тил. — Село је раабијевог, старонлашког типа. Како је
мало, засеоци се ве разликују.
Нхђ. — Свега у селу имају 52 куће. У народу се не првча
вишта о поотавку имена села.
ОтарННв. — У овоме селу: „на десној обали Бреаовице,
поред потока Нинковнћа, валааи ое развалива неке црквиве и
старо гробље са великим плсчама. Неки веле да је ту био некад
манастир Јовање, и да се је у њему вашла века старина у којој се
спомвње река „Брезовица*, као што је ми аоаемо, а ве Угрино-
вачка, Штааичка и т. д.*1).
ПорвКЛО СТанОВНИШТва. — Све станонништио овога села
чиве старинци.
Фамилије су: ИвловиКи, СреЛковиАи, ВеселиКи, С&виКи, Јо-
в&нови&и, који славе Никољ-даи. — НинковиКи, Алемссијеви&и, Са-
јићи (Спасојевићи), славе Томин-дан. — ДмитровиКи, Андрије-
виКи, НешиКи, славе Ђурћнц. — СимиКи, славе Ђурћев-дан. —
БркиКи, славе Аранђелов-дан. — МарковцДи, славе Св. Луку.
Сеоска је заветина Св. Јован Претеча (25. маја).
!
) Јован Мншковић, Гдасник Уч. Др. XXXIV, 325. у примедбн.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1С
30. Гукоши.
ПоложаЈ. — Ово се село налази с обе страие Драгобиљске
Реке, при уш^у јој у Љиг, који граничи ово село са западве
стране. Долнна Драгобиљске Реке овде је доста стешњеиа, а при
ушћу јој шири се равна долина Љига. Развође између оаих двеју
река завршује се овде дугачким брегом Боблијом, звави још и
Лисине. На северној страии овога брега, која се благим на-
гибом спушта у долину Драгобиљоке Реке, налази се један део
сеоских куКа; то је јаче иадвојен заселак Јиаовица. С десне
стране Драгобиљске Реке, а у правцу куда тече Љиг, поре^ава
су три висока брега: Боблија (поред оие на левој страни), Спа-
сојевпна и Гукошко Брдо. На странама и косама ове Боблије п
супадини Гукошког Брда налазе се растурене остале сеоске куКе.
Извори. — Најглавнији су извори: Пантелића Иввор. Добра
Вода, Хајдучка Вода, сва три у Липовици, Тошкања, Змајевац,
у Гукошком Брду и други.
Земља И шумб| — Земља за обрађавање је већим делом
између н изнад кућа по имеиованам бреговима, а мањим је делом
поред Љига и нешто мало поред Драгобиљске Реке. Добре је ро-
дностп. Највеће су њиве при врху Липовнце (на Боблији,.
Нешто ретке шуме је растурено по крајевима и по селу.
Подељена је и све се више крчи.
ТиП| — Село је разбијеног, правог старовлашког типа. Се-
оске су куће јако растурене и скривеве. Разликују се четири
засеока: Јиаовица, Боблија, на странама Боблнје на десној страии
Драгобиљске Реке, Петановац и Вигњица, на косама овога брда.
Испод Гукошког Брда, поред Љига и пута којн туда преко
ове реке води за Ваљево, на атару овога села, налави се мало
збијено насеље. звано На Љигу, где су : оиштинска судница, ме-
хана, основна школа, два дућана, две чаругције, три терзије и
неколнко кућа.
Свега пма у селу 67 кућа, од којих је у Липовици 16, Бо-
блији 23, Петаковцу 24 и Вигњици 4 куће.
Имв. — У народу се прича да су овде некад живела два
брата : Гуко и Бранко, од којих је први с породицом заузео атар
села Гукоша, а лруги Бранчића, те су по њама ова села добила
имена.
ПорбЕЛО СтанОвНИШТВа. — Сем једне Фамилије од 3 куКе
досељене из Кадине Луке, у селу су све старинци. И свв, као и
у Бранчићпма, славе Ђурђев-дан.
КЛЧЕР 839
У Липовици су: ПантелиКи и ДамњановиКи. Ови последњи

имају одсељених рођака у Меслођину (окр. београлски, срез по-
савски), где су позиати под именом Гукошаиа.
На Боблији су: МилиАевиАи, ЈеладијввиАи, МиладиновиКи,
МартиновиКи, Гаји&и, РосиИи, ЈанковиИи, РадивојевиКи и СајиИи.
Последњи су досељени из Кадине Луке пре 40 годииа и славе
Томин-дан.
У Петаковцу су: ВасилевиЛи, ИлиАи, ЛукиЛи, РафаиловиКи,
ЛекиЛи, БошковиЛи и СајиКи.
У Вигњици оу: БошковиКи, АндриИи и ГајиКи.
У Гукошима је заветина кад и у Бранчпћима.
П|||20С1 I./ ^ Л оо^1е

ВРОЈНО СТАЊЕ КУКЛ ПО С&ШЖА 1816., 181»., 1822. ГОД.
И ДЛНЛС).
1818. 1819. 1822. данас.

1. Рудиик 39 4« 42 193
■2. Гуришевцн 16 16 19 53
3. Јариеновцн 21 21 20 81
4. Манојловцн 13 12 11 35
5. Војковци 13 14 14 72
6. Босута 41 40 40 114
7. Драгољ 20 19 22 117
8. Трудељ 30 31 34 149
9. Варнице (ааселак) • • 4 4 не помнња се (35)
10. Жнвковци 44 54 45 123
11. Калањевци 25 29 27 163
12. Берисава (ааселак) • • 8 8 7 (9)
13. Коаељ 29 28 28 92
14. Шутци 47 48 38 124
15. Пољанице 34 33 33 90
16. Ивановци 26 26 30 87
17. Моравци 24 26 26 95
18. Заграђе 45 43 41 137
19. Рељинци 13 13 14 55
20. Церова 11 11 11 63
21. Шилопај 13 16 18 52
22. Мутан. 18 20 19 41
23. Угриновци 30 32 34 80
24. Бољковци 41 40 42 115
') Мнта Петровић, Фннанси Установе ои вГбновљене Србцје, књ. II.
1П1|120С1 ву ^ Ј оо^1е
КЛЧЕР 841
1818. 1819. 1822. данас
25 Лалннци 17 16 17 55
26. Доњн Бањани • • • н е с п о н н њ е с е 37
27. Дићн 20 не помиња ое 17 52
28. Гукоши 50 „ 48 67
29. Бранчићн 43 , 43 80
30. Крива Река . . . . 13 13 14 63
31. Штавица • • • • • 28 27 27 94
32. Липље 19 20 21 56
П Р Е Г Л ЕД
а) преглед географских н етнографских назива.
Алнна 778. нровнњаче 753. сГ. вровнњаре. луб-

антерпја 778. њаче, лубуре.
ар 7вб. с{. штала. нрџалннац 778.
атар 747, 786, 800, 802, 803. 810, 815, кумош 778.
816, 817. сГ. потес.
атула 756, 758. лубњаче 753. с(. кровнааре, крови-
бадањ 745. ваче. лубуре.
лубуре 753. с(. кровињаре, кровињаче,
башкалун 754, 755.
лубњаче.
вајат 753, 759, 763, 764, 765.
впглед, нз — 760, 763. магаза 764.
наџарско гробле 767, 790, 799, 801,
грамада 754, 756, 761. 803, 814, 815, 817, 823, 832.
Морачани 818.
днванана 754, 755, 757, 760, 762.
доксат 754, 755, 756, 758, 759, 760.
окућница 765.
дубровачни 789.
Окежани 810.
Дубровчаин 787, 788, 789.
Осаканн 754, 757, 773.
оџаклнја 757, 758, 759, 760, 762,763.
завала 756. с(. пријемад.
завате 749.
заватннарн 749. наннце 761.
заселан 750, 751. сГ џемат. плочевље 756.
потес 747, 748, 750, 766, 768, 810, 811,
Бачерци 777, 778. 812, 813, 814, 817, 819, 821, 822, 825,
коларннца 763. 826, 833. сГ. атар.
„Восово" 777, 789, 795, 807, 823. потпасач 778. сГ. цамадан.
крај 750. преклапач 778.
кровнњаре 753. с{. кровиљаче, луб- преснјен 764.
њаче, лубуре. прнјеклад 754, 756. с{. аавада.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 843
свндучаре 761. ћулсије 755, 759, 760.

слеичанвце 753.
сннљевац 778. Устанак (Ирвп, Другн) 773, 774, 789,
Србн 788, 789, 818. 790, 791, 792, 795, 799, 801, 804, 806,
српскн 737, 767, 768, 770, 771, 773, 811, 823, 825, 826, 828, 829, 831, 835.
787, 788, 818.
станара 766. фермен 778.
топлнје 758. Цнганн 781, 818.

трла 766, 800, 802, 803, 810, 812, 813, цпгансвн 814, 818, 819.
^19, 827, 832, 833.
турскн 752, 753, 768, 769, 770, 771, џанадан 778. с(. иотиасач.
773, 777, 785, 787, 788, 789, 801, 818. џемат 750. с(. заселак.
Турцн 769, 771, 787, 788, 789, 791,
803, 818. штала 765. сГ. ар.
б) преглед геогра»ских имена.

Аленпнјевина Извор 820. Блахево (новопазарскн крај) 774, 835.
Амбарииа (несто код Рељивапа) 824. Влажнни 808, 809.
Амбарнна (поток у Гурвшевцима) 792, Блавнава (крагујевачки окр.) 797.
793. Блата 784, 785, 786, 787, 790, 791.
Антоннјева Чесна 833. Влатуша 792.
Блашковнћа Водица 831.
Бабнне (изнеђу Пл>евал>а н Пријепо- Влнаан 824.
л,а) 811. БоблпЈа (брег ва десној странн Дра-
Бакарно Гувно 795. гобвдске Ре&е) 740, 838.
Бања 792. Боблнја (брег ва левој страни Д)>а-
Бањанн 767,835,837. с{. ДоњиБањани. гобиљске Реке) 741, 838. сС. Ласмне.
Варе 822. Боблпја (внс код Лалинаца) 833.
Вар8пловнца (округ београдски) 818. Боблпја (заселак Гукоша) 838, 839.
Барјактарнца 828. Бобовнк 800, 801, 802.
Велв Вода 831. Боговнца 796.
Белановнца(заседвк Калањеваца) 812, Богојевнћи 805, 806, 807.
813. Бождаревац 834, 835.
Белановнца (речица п рааан) 811. Бока Воторсва 776, 810.
Белв Песак 796. Бољковачка Планина 832.
Белн Потов (окр. београдски) 776,830. Вол>ковачка Рева 741, 743, 745, 766
Б-кд*ука 823. Ввдн Црвућа. 779, 783, 829, 831, 833. Вадв Лали-
београдсвн оврут '76, 783, 818, 823, начка Река.
830, 839. бољковачка 831.
Бернсавв (заседак Кадањевкца) 812, БоАвовачкн Бик 831.
813, 840. Болковци 746,770, 772, 780, 782, 804,
Бернсвва (речпца) 744, 811. 812, 814, 831, 832, 833, 840.
Беч 740, 812. Боена 757, 760, 768, 772, 773, 776, 790,
БиЈело Поље (вовопазарскп савџак) 804, 814, 820, 824, 831.
775, 821. Воствинште 796.
1П1(12ес1 ћу ^ л О О * ? 1 С
Восута 767, 770,799,802, 803,814,840. Велнки Поток (у Мутау) 835, 826.

бооутскн 800. Внди Церовачка Рева.
Вошкак 813. Велжжн Потож (у Шутцим*)«!«.
Бош&анеко Гробле 806. Велжки Штурац 748, 744, 784, 785,
Брајиновцн 805. 787, 788, 789, 790. Ввди Малн В*ву-
Вранчнки 750, 770, 772, 782, 820, 838, рац.
839, 841. Велнко Врдо (вод Козеда) 807.
Бранчиксжа Гдаааца 740, 820. Велнко Врдо (вод Руднвка) 789, 784,
Враткици 740, 805. 785.
Врдо иа Вдатжиа 757, 784, 785. Зелнко Врдо (код Трудеља) 805.
Вревовица (ааседак Заграђа) 822, 823. Велико Врдо (вод Угриноваца} 830,831.
Вревоиица (река) 740, 741/742, 743, Величковцн 741, 792, 793. сГ. Чиву-
744, 745, 768, 779, 783, 784, 785,806, таан.
807, 816, 820, 821, 822, 824, 829, 830,
Веснка Кнчер 741, 833.
832, 833, 834, 835, 836, 837. Ввдв
Вигвшца 838, 889.
Дрвгобндсва Река, Загрвћсва Рева,
Видачеиица 822.
Угриновачка Рева.
Вис (брдо вод Босуте) 801.
Брекнке 740.
*же (врдо нод Труделл) 805.
Врестона (брдо) 816, 817, 819.
Вжс (брдо вод Угривоваца) 741, 830.
Вреетоиа (васедав Моравацв) 818,819.
Вие (ааседав Босутв) 800, 801.
Бреетово 817.
Вжеожа 741, 822.
Вреотовекн Поток 817, 819.
Витлжвиа 827.
Бргака Чесжа 837.
Вжторов Иввор 816.
Вркица (код Прнштвве) 774, 820.
Вжторово Врдо 834.
Вруекаца (таковски ср.) 777, 799.
Вншевац (арагујевачвн овр.) 776,797.
Бубан »15.
Вжше-Јаожжа 801.
Буноиача 831, 832, 833. Вншеровац 816.
Вукула (вис) 740.
Вншкаце 822.
Вукула (ревв) 740, 743, 744, 800. Влајкоиика Чесжа 800.
Буваја 740, 767, 805.
Вмси ВФАКМЦН 769. с^. Војвоацв.
Вутково (Стври Влах) 775, 817.
Влашжа (крадеввка) 818.
Вучавац 798.
Влашкн До 767.
Влашви Поток 767, 829, 830.
Ваган 740, 783, 809, 810. Вода под Голуицек 830.
■ Валево 771, 783, 838. Вода под Лжнетож 830.
валевокж округ 764, 776, 77;, 783, Вода у Вернсавн 811.
820, 823. Водаца (азвор у Бравчићнма) 820.
Варнице 751, 770, 805, 806, 807, 824, Водпца (извор у Козелу) 807.
840. Воджца (нзвор у Аадиицима) 833.
ВасоЈевнкн (Црна Гора) 776, 791. Воджца (извор у Угрвиовцима) 830.
Велава Воеута 744,799,800,801,802- Водвце (взвор у Босутв) 800.
Ввдв Мода Босута. Водице (извор у Јврмевовцвна) 794.
Велижа Звеада 792. сГ. Гуришеввчка Војводние 822.
Звездв.
Велвва Кела 739, 740, 784, 785,821, Војковачка Река 741, 794, 798.
822. Види Мада Ка&а. Војковцн 768, 769, 770, 785. 797, 840.
Велнка Острвица 740. Ввди Мадв с{. Блдсн Е»Нк»ацн.
Остравца, Острвица. ВВДККПЦЈНЦ« 823. сГ. Враћевшннца.
Велнка Чесма 798. Врановац (брдо код Бодвоввца) 831.

КАЧЕР 84 5
Врановац (брдо вод Босуте) 741, 800, Грнчарица (заседак Швдопаја) 828,
801. 829.
Врановац (васедав Босуте) 801, 802. Грнчарнца (реса) 827, 828. сГ. Шидо-
Врановнца 740, 831, 832. пајска Рева.
Врањевац 744, 813, 814. Гровнште 826.
Врањево 801. Гроаннчавнца 820.
Вракевшница 823. с(. Кдемириц«. Грот 822.
Врбовац (брдо н поток) 814, 815. Грчнн Гроб 800.
Врелнне 812. Гувнншта 807.
Врлаја 740, 807, 808. Гувннште 808.
Врлетна Страна 834. Гуношн 746, 767, 770, 772, 821, 836,
Врвчансна Нехана 740, 745. 838, 839, 841.
Вроца 836. Гукошко Врдо 838.
Врукцв 794. Гуришевачва 8веада 792, 794. с{.
Вуково 822. Веднва Звезда.
Вучак 741, 796, 798. гурншевачкн 792.
Вучнја Вода 832. Гурншввци 746, 770, 785, 791, 792,
794, 796, 797, 840.
Гавриловика Чесма 800. Гуџа 794.
Гај (брдо код Војковада) 798. Гушавн Лоток 787, 790.
Гај (брдо код Жнвковаца) 740.
Гајеви (брдо) 794, 795, 796. Давндовачва Река 741, 822, 824, 826.
ГаЈевн (заседак Јарненоваца) 795. Види Церовачка Реаа.
Гемовац 819. Давидовнца 770, 824, 826, 828.
Главнца (брдо код Жнввоваца) 740. Давов До 829.
Главица (брдо код Иваиоваца) 816. Дворнште 795.
Главнца (брдо код Манојдоваца) 741, Дебело Брдо (Зрдо вод Војковаца) 741.
796. Дебело Брдо (брдо код Жнаковаца)809.
Главвца (брдо код Трудеља) 805. Дебело Брдо (брдо код Кадањеааца)
Глоговнца 811. 812. 740, 811, 812.
Глувак (два навора у Шутцнна) 813. Дебедо Брдо (брдо код Трудел*)740'
Гојна Гора (окр. ужичвн) 775, 804. 805.
Голубац (брдо нзмеђу Бољковаца н Дебељав 815.
Крнве Реке) 829, 831. Делалнка Потов 784.
Голубац (внс вод Штавице) 834, 835. Дедадића Прлние 740.
Голубац (звседак Угрнвозаца) 830,831. Долнн Поток 805.
Горнчва 822. Деловн 794.
Горње Врдо (брдо код Драгола) 740, Деснотоннца 784, 790.
802. Дивљачва Коса 796.
Горње Врдо (брдо вод Живкоааца) 809. Днкн 750, 770, 772, 836, 837, 841.
Горњн Бањанн (тавовскн срез) 777, Дикска Главнца 820, 837.
834, 835. Вндн Доњи Бањанн. днћсвн 816.
Горњн Бранетнћи (такоаски срез) Добокаш 819.
777, 834. Добра Вода (у Гукошниа) 838.
Гостпље (Стари Влах) 775, 806. Добра Вода (у Рудннку) 785.
Граб (сјенич&н крај) 774. 793. Добрндовац (двв извора у Шутцнма)
Градсна Гора 740, 805, 821. 813.
Гргур 801, 802. Добрнње (ужнчни окр.) 775, 801, 824,
Гредниа 827. 830.
Добрп Рт 800. Ђтрнка Поток 817.

Доброковац (заселак Цероае) 827. Ђуриколије 797.
Доброковац (иааор а поток) 825, 826-
Бади Церовачка Река. Жеравац 792, 793.
Доброселица (Стара Блах) 775, 791, Жнваника Чесма 785.
827. Живаноиика Иавор 803.
Доброшевац .(ааселак Козеља) 808, Жнвковачка Река 809, 810.
809. живновачнн 809, 810.
Доброшевац (иесто код Пољаница)815. Живковци 751,766,770, 809, 810. »11,
с?. Црклпне. 824, 840.
Дон>п Вањанв 751, 770, 835, 841. сГ. Жнлавнца 794.
Бањана. Вида Горња Бањанв. Жута Вара 829.
Докеи 822. Жукак 822.
Драгикевнћа Поток 785.
Драгобплсва Река 744, 837, 888. Ви- Забео 741, 792, 794.
ди БрезоаЕца. Завдака 808.
Драгол 744, 752, 767, 770, 782, 802, Загра^е 744, 746, 749, 767, 770, 7»5,
803, 805, 840. 791, 806, 821, 823, 824, 825, 826, 8*27,
Драголвца (изаор и речица) 802, 803- 840.
Впди Селиште. Заграће (заседак села Заграђа) 322.
драгољски 800, 805, 809. 824.
Драгомнрац 807, 808. 8аграђска Река 744, 822, 826. Видн
Драгуш 822. Брезовица.
Дренова (окр. ужички) 775, 806, 824. ааграђскн 821, 822.
Дреноиача 741, 822, 824, 825. Збеговнште (код Јврменоааца) 794.
Дреноинк 808. Збеговнште (код Труделл) 805.
Дрењав (брдо код Заграђа) 821. Звеада (брдо) 741.
Дрењак (Ордо код Манојдоааца) 741, Звеада (заседак Рудаика) 784,785.7*6,
796. 790, 791, 792.
Дрењвна 751, 809, 810, 824. Зеленнвовац (коса и ааседак Босуте)
Дробњак (Херцегоаана) 775, 791. 800, 801, 802.
Дубле (сјенички врај) 774, 831. Златар (иоаоаарошка крај) 774, 804.
Дубокн (место код Козеља) 808. Златарица (ааселак Рудиика) 784,785,
Дубокн (поток у Угриноацимв) 830. 786, 787, 790, 791.
Дубокн Поток 807. Златарица (речвца) 743,785, 787. 790.
Дубрава (заселак Ладпнаца) 833, 834. влатнборокн среа 775, 811.
Дубрава (несто код Бањана) 836. Змајевац (иавор у Војкоацима) 798.
Дубрава (поток у Војкоацнма) 798. Змајевац (нааор у Гувопшжа) 838.
Дубраве 798, 799. Змајевац (нааор у Калањетнма) 811.
Дугн Рт 836. Змајевац (место у Заграђу) 822.
Дудннац 740, 801. Змнјиннца 807.
Дудовица (ваљезски овр.) 777, 820. Змијнњан 741, 822.
Дуловача 745. Зовлак (код Угриаоакца) 830.
Дулов Потов 785. Зовљав (у Стражеаици) 826.
Дувдовача 794.
Дунишпки (сјекичкн крај) 790. Иванков Иавор 819.
иваиовачкв 816.
Ђуревнца 740, 784. Ивановачки Еанал 742, 816.
Ђурнно Врдо 740, »36, 837. Ивановци 750, 770, 816, 840.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 847
Ивањнца (Стари Влах) 775, 817. Калањевцп 745, 746, 768, 770, 782,
Ивковнка Чесма 837. 783, 790, 802, 809, 810, 811, 812, 813,
Иаворац (два извора у Заграђу) 822. 840.
Ивворац (изаор у Иваиоацвна) 816. Калемн 741, 833.
Извор Данојловнћа 816. Каленпћн (ужички окр.) 775, 828.
Исачнца 794. Калиманац 794.
Калућерац 799.
Јавор (аа граници) 774, 790, 804, 826. Калућерска Вода 805.
Јавор (у Качеру) 741, 785, Балућерске Днваде 794.
Јагњнло (брдо код Драгоља) 802. Балућерокн Поток 797.
Јагњило (взаор у Кадањевцима) 811. Канаљевнћа Иавор 803.
Јагњило (ПОТОБ у Угриноацима) 830. Канењар 827.
Јаннна Вода 833. Касамовац 821.
Јпнићијева Стублина 829. Катра 785, 787, 809.
Јаркови 827. Катрен 809.
Јарменовачка Река (заседак Јарме- Каћнн Гроб 794.
аоваца) 795. Качер (обдаст) 735, 737, 789, 741, 742,
Јармвновачна Река (река) 743, 794, 748, 749, 752, 755, 760, 764, 766, 770,
795. 771, 772, 777, 778, 779, 780, 781, 783,
јарменовачкн 794, 796. 804, 819, 823.
Јарменовцн 746, 768, 770, 782, 793, Качер (реаа) 740, 742, 743, 744, 745,
794, 795, 796, 797, 799, 802, 833, 840. 746, 747, 749, 750, 751, 766, 767, 779,
Јасвнак 821. 783, 798, 800, 802, 803, 805, 807, 808,
Јасеннца (изаор у Заграђу) 822. 809, 810, 811, 812, 813, 814, 815, 816,
Јасеннца (река) 741, 743, 746, 768, 781, 817, 820, 821, 822, 827, 828, 830, 832,
782, 783, 784, 785, 788, 792, 793, 794, 836.
796, 798, 821. вачерсна вахнја 757, 792.
Јасеновнта Чесна 807. вачерскн 737, 769, 770, 771, 778, 786,
Јаснв (брдо код Бањаиа) 741, 836. 787, 825.
Јаснх (брдо код Ручића) 740. Кнселнца 816.
Јаснв (крај Браачаћа) 821. Клаћа 805, 808.
Јаснновац 796, 797. Клова (крагујевачки окр.) 791.
Јежевнца (пожешха срез) 775, 831. Кловотнч 739, 741, 798, 799, 800.
Јевава 816. Кљештевица (брдо код Шутаца) 740,
Јеаер-Бара 794. 813.
Јеаеро 811. Кљештеваца (место у Трудељу) 805.
Јелет 741. Кобпловача 809, 810.
Ковиљача 740, 8о7, 808, 811, 812, 813.
Јелнчин Део 741, 792, 793, 793.
Ковиљнца 741, 822.
Јовааова Вода 831.
Код Балема 811.
Јовање 837.
Ковељ 744, 767, 770, 772, 780, 782, 807,
Јоаовац 811.
833, 840.
Јоксића Потон 792.
Ковељ (заселак Козеља) 808, 833.
Јордан 829.
Коаељнца 740, 743, 744, 779, 783, 802,
Јошје 811.
805, 807, 808, 816, 821, 824, 834.
Козељска Планнна 807, 808.
Каднна Лува (ваљеаскн окр.) 777, 838, воаељски 807.
839. Којића Забран 834.
Кааанџнјнвца 817. Којнћп 835.
оЉесИзу > ^ з 0 0 3 1 С
Војица 814. Лнпле 750, 770, 792, 817, 819, 841.

Војнчкв Иавор 813. Лнпоаа Раван 800.
Волашнн (Херцеговина) 772, 775, 793 Лнновнца (брдо вод Поданкца) 815.
801. Лкковнц« (гаседах Гувовш) 838, 839.
Боњеаац 821, 822. Лнновнца (вавор у Морааддна) 817.
Еоприииица 825. Лнповнца (иввор у ПоАаннцама) 815.
Ворушац 741, 785, 786. Дниовнца (потов у Днв*у) 819.
Восе 822. Лнснна (брдо код Пољаница) 814, 815.
Восовнца 798. Лвснна (брдо вод Штавице) 834, 835.
Воетикв 836. Лнснна (планива вод Дића) 837.
Ботрл. 807. Лкснна (потов) 802. Внди Селиште.
Вошарнште 813, 814. Лнснне (брег код Гувоша) 838. с(. Бо-
Вошута 836, 837. бдија.
крагујевачм округ 776, 783, 791, Лвсние (внс код Угриаоваца) 830,831.
796, 813. Лкенне (заселак Босуте) 800, 801, 802.
Брасојевачка Ренв 787. Лненне (васедав Угриноваца) 830,831.
Братово (Стара Србија) 776, 835. Лнсвие (коса код Босуте) 800.
Врнва Река (река) 745, 779, 822, 829. Литнца 805, 806, 807.
Ернва Река (село) 750, 767, 770, 826, Лншњак 792.
829, 841. Ломнка Иавор 803.
Врња Јела 740, 802, 803, 805. Локпка Чесна 803.
Врњевац 815. Лопухње (иовопазарсап крај) 774, 835.
Врст 794. Лухнка Чесна 794.
Врушевнто Врдо 819. Лувоннца (брдо вод Церове) 827.
Врш (брдо вод Заграђа) 822. Луковнца (заседак Церове) 827.
Врш (место код Мутња) 826. Лучнн Потов 785.
Буновац 826.
Вусадах (снедеревскж оар.) 776, 795. Л»нг 739, 740, 741, .44, 745, 746, 772,
779, 783, 809, 814, 816, 817, 818, 819,
Лаанна Вода 833. 820, 832, 836, 838.
Давнна Чесма 832. Љубвчевцн 789.
Лалпначка Плаинна 833.
Днлниачка Реиа 833, 835, 836. Вади Иагарека Вода 794.
Бољковачка Река. Мајдан 740, 820.
Лалиначка Шуна 832. Мајиие (Цраа Гора) 776, 810.
Лалииачно Поле 883. Макскмовака Чесна 824.
Лалинцв 770, 772, 782, 833, 834, 841. Нала Восута 741, 744, 798, 799, 800.
Латовац 807. Впди Велнха Босута.
Левовита Вода 811. Иала Велн 739, 740, 784, 785, 821.
Лепојевикн (Цриа Гора (?)) 776, 790. Види Велива Кел>а.
Лепо Поле Лепо-Поље) 740, 816, 836. Мала Лниовнца 819.
Лесковац (јужва Србија) 776, 825. Иала Острвица 740. Види Велика
Лнна (Зрдо) 828. Острвица, Острвица.
Лнпа (заседак Шидопаја) 828. Иалн Штурац 743. Видн Велнаи Шту-
Лнпар 798. рац.
Липарје 822. Нало Поле 819.
Липет (брдо) 740, 807, 830. Нало Се.го 822, 824.
Липет (заселак Угриноваца) 830, 831. Ианастирнна 800.
Липви 830. Иаиаетнрскк Поток 807, 808.
клчЕР 849
хаиојлоначки 741, 796. Нранор (брдо код Крнве Реке) 740,

Манојловцн 746, 770, 796, 797, 840. 741, 829.
МарнЈаиац 741, 785, 794, 796. Нранор (место код Калањеваца) 812.
Марннац 815. Мркине 807.
Марнт&ак 812. Мртвеннк 805.
Маркова Лнвнда 794. Мулнн Гроб 802.
Мархонн1.н-824, 825. Мурговац 811, 812.
Маекар (крагујеаачкн окр.) 796. Мусмње 822.
МатиЈевац (нвшкв окр.) 776, 812. Мутањ 750, 767, 770, 784, 825, 840.
Матина Вода 807. Нута&ска Боса 741, 822, 827.
Матковац 811.
Мачнја Стена 811. На Љигу 838.
Мачковац 823. Немнран. 830.
Маиарско Гробле (место у Кадањев- Нешнка Чесна 837.
цвма) 812. Ннколац 803.
Мапарско Гробле (место у Рудннку) Ннкшнк (Херцегоаина) 775, 795.
785. Нниковнка Потох 837.
Мапарско Гробле (место у Угриноа- нишки округ 776, 812.
цнма) 831. Пова Ваиош 772, 773, 774, 802, 804,
Медевац (заселак Калањеваца) 812, 811, 826, 831.
813. Новн Пааар 771, 773, 774, 826, 835.
Меденац (поток) 809, 812.
иовопааарсвн санџак 821.
Медиа 800.
Медошевац 815.
Мекота 833. Обешен>ак 740, 807, 830, 834, 835.
Месло^нн (београдски округ) 839. Облатна 822.
Металчка 784. Обрадова Вода 826.
Мечнја Главица 821. Оглаваи (место код Заграђа) 822.
Мнјатов Вунар 819. Оглавак (место код Манојдоааца) 796.
Милатовац 825. Одвова (воаопазарскв крај) 774. 835.
Мнлашеннца 794. Округлај 832.
Миленковика Чесха 784. Округло Поле 740, 816, 817.
Мнликевнћа Поток 792. О&ег (заседак Живковаца) 751, 809,
Мнличнка Чесма 829. 810, 811.
Ннлошенац (взвор у Бољковцнма) 832. О&ег (взвор у Шутцнма) 813.
Мнлошенац (навор у Цероан) 827. Он»ег (река) 740, 809, 810, 811, 812.
Мнлутиион Поток 802. Види Селн- Опаае (новопазарскв крај) 774, 835.
Ораш&е 796, 797.
ште.
Орловац 796.
Нирковнки 805, 806, 807.
Орловнца 740.
Млакниац 807.
хоравачви 740, 818. Ориице (брдо код Војковаца) 741.
Нораначки Камал 740, 817, 818. Орннце (брдо код Мораваца) 740, 816,
Норанци 746, 770, 772, 817, 818, 819, 817.
820, 840. Осат (Босна) 776, 790, 804, 814, 824.
Норавцн (засеаак Мораваца) 818, 819. СЗсмци 823.
И о р а ч а (Црна Гора) 776, 791. Осов Ваноград 822.
Мотика (брдо) 740, 805, 830. Осоје (брдо нзмеђу Качера и Бреео-
Мотика (заседак Угрнноваца) 830, 831. ввце) 809, 810, 812, 813, 816.
Мрави&ан 811. Осоје (шума код Ладннаца) 833.
КТИОГГАФСКВ авогнвк. КЊ. VI. 54
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
8&0 МИЛ. Т. РЛКИЋ
Острвица 740, 744, 768, 769, 777, 788, Превоје 740.

799, 806, 821, 822, 823. Види Ведика Претурнца (неехо н ооток) 803.
- Остраица, Мала Острвица. Прнлнке (Старн Влах) 775, 791, »27.
Острмнц*, Острккиц* 823. Првштнна (Стара Србнја) 820.
•стрккнчм (власт) 823. Прлнне 784, 786, 787, 790.
Она&ац 822. Прлннежа Коса 784,
Оштрел, 827. Прлиисви Поток 784.
Пројнисте (косажваселакМанојлокам)
Паалова Пољана 798, 800. 796, 797.
Пајика Иавор 816. Пројнште (несто у Заграђу) 822.
Палеж 836. Проструга (заселак Бо&коваца) »32,
Палевнна 829. 833.
Пантелића Иавор 838. Проструга (пдаанаа) 739, 740, 741.
Парлог (брдо вод Гуршпеваца) 792. 831, 832, 883.
Парлог (брдо код Заграђа н Реллиаца) Нрсковача (нгвор и коса) 802, 803.
822, 824, 825. Пушжарнце 741, 822.
Парлог (брдо код Иољаннца) 740, 814. Пушвнце 800, 801, 802.
Паунове Лнваде 794. Пшеничнште 822.
Пејовека Чесжа822.
Пелевац 829. Равна Главиц* 884.
Перишино Брдо 802, 803. Равивште 803, 804.
Перцутовнкн 835. Радојичнка Потов 830.
Петаковац 838, 839. Ражовиште 819.
Петрика Чесна 836. Ранннац 813.
Пештан 739. Ракнтовац 832, 833.
ннротекн округ 776, 795, 797. Ракика Гро« 783, 784, 788, 790.
Илавенац 831. Раковац (ааселак Драгода) 803, 804.
Плужевина 822. Раковац (нотон) 802.
Под Велвчвовцнжа 792, 793. Раковика Врдо 741, 827.
Подгорје 803, 804. Раковчик 803.
Под Јеличннин Делож 793. Рањцн 831.
Под Лншњакои 798. Раншннци 740.
Под Перишнннн Врдон 803, 804. Расадннк 822.
Под Стражои 797. Раслова (засвлак Трудеља) 805, 806.
Пожега 791. Раелова (реса) 741, 744, 798. 799, 800,
ножешкн срев 775. 802.
Полон (таковски среа) 777, 883. рачанеки ореа (окр. ужгскж) 83«.
Пола 794. Рашвонац 816.
Полана 814. Релвнцн 824, 840.
Пољапе 796, 798. Реннно Брдо 741, 833.
Поланнце 748,750, 767, 770, 814, 815, Реснца 741, 824.
825, 840. Рнд (Ведики, Малн) 741, 834, 835.
нол>аинчнн 817. Рнкинац 824.
Поном Лнваде 794. Рншканонац 809.
Поток жод Јеаера 784. Рњковац (заседав Босуте) 800, 801,
Потон од Белога Пеожа 796. 802.
Иоточање 741, 743, 768, 784, 785,792, Рњковац (поток) 800.
798, Т99. Рогача (београдскн округ) 776, 890.
Лревоја 796. Росалевица 794.
о&ес! ћу ^ л О О * ? 1С
КАЧЕР 851
Ртовн 829. 795, 799, 801, 8о2, 804, 806, 810, 811,
Рудник (планиаа) 789, 740, 741, 743, 816, 820, 823, 825, 826,829,830,831.
746, 750, 779, 781, 784, 785, 792, 828, сјеничка нахија 790.
831. Славковнца (ваљевски овр.) 776, 821.
Рудник (село) 743, 744, 745, 746, 749, Сланац 833.
Слатина 822.
751, 757, 767, 768, 770, 777, 781, 783,
784, 785, 786, 790, 791, 792, 798, 798, смедеревски округ 776, 795, 7^6.
804, 812, 821, 822, 828, 824, 840. Смрдан 822.
Соиљан 811.
Рудннк (стара рударска варош) 768,
Сокољани 836.
787, 789.
сокоека нахнја 776,886.
„Рудник" (место у Рудннку) 788, 789,
Сопот 803.
790, 793.
Спасојевииа 838.
Рудиичиште 788, 789, 790.
Србнја 739, 746, 770, 771, 772, 773,
Рудничка Звевда 792, 794.
776, 783, 789, 790.
РудничкаПланииа 749, 757, 758,786,
Сребрнвца 822.
789, 794.
Средина Села (заседак Жвввоваца)
Рудннчка Река 784.
809, 810.
рудиички 739, 769, 770.
Средвна Села (заселав Кадањеваца)
руднички округ 737, 799, 807, 818.
812. 818.
Ручнћв 770, 777, 886.
Средвпа Села (ааседав Шилопаја) 828.
Средњак 740,809.
Саиинац (код Суводода-сјеничви врај) Срем 771,776, 804, 810, 812, 815, 823.
774, 791.
Српски Поток 807.
Савика Студенац 820. Стапковача 800.
Саиика Чесма 837. Стаповишта 740.
Салаши 784, 785, 786, 787, 790. Стара Србнја 776, 809, 820.
Салашкп Поток 785. Стари Влах 752, 772, 773, 775, 793,
Сака Вуква 837. 795,797,799, 802, 808, 812, 813. 814,
Самаџина Орннца 819. 816, 817, 834.
Сандики 836. Стари Мвнветнр 818.
Светвн»а 800. Старо Село (место код Восуте) 801.
Светињачкн Поток 796, 797. Старо Село (место код Драгоља) 803.
Сводо (иововазарсвн врај) 774, 826. Староселскв Рема 806.
Секуликв Чесиа 807. Стојковића Чеома 824.
Селевац (смедаревсвн окр.) 776, 796. Стража 741, 794, 796.
Селиште 768, 810. Стражара 740, 812.
Селнште (ааселак Драгола) 803, 804. Стражевица 740, 741, 825, 826.
Селиште (заселаж Церове) 827. Стрношњак 740, 802, 803, 805.
Селиште (потов) 802. Видн Лисика, Стромово (београдскн окр.) 828.
Милутиноа Поток; Драгољвца. Стублина (два извора у Цероаи) 827.
Сенина Чесма 824. Стублниа (аавор у Калањеаонма) 811.
Сењаци 794. Стубло 788, 789.
Сеоски Атар 803, 804. Студеиац (даа иавора у Кадавевцима)
Смга 815. 811.
Снмнкеиики 835. Студенац (навор у Драгољу) 803.
Ситннца 792. Студеиац (азвор у Мутњу) 826.
Сјеверовац 830. Сувн Оњег 813.
Сјенмца 772, 778, 774, 790, 791, 798, Суво Брдо 739, 741.
54*

Суводо (код Сјеиице) 774, 791. Ужнце 771, 778, 789.

Сугубнна (сјеивчки крај) 774, 804. ужачви овруг 772, 773, 775,791, 799,
Стћвре 822. 801, 804, 806, 807, 811, 812, 815, 823,
824, 826, 827, 828, 829, 830, 831, 832,
тавовсви среа 777, 833, 834, 835. 836.
Татнвац (пожешкн срев) 775, 804. Урсуле (сјеннчкн врај) 774, 802.
Теовановж&в Иавор 813.
Теоввц 740, 800, 802, 803, 805.
ХаЈдучва Вода 838.
Теодоровнка Иавор 819. Ханаште 768, 831.
Теочан (рудннчки окр.) 807. Херцеговвна 772, 773, 775, 790, 801.
Тепчово Поле 816. 812, 832, 836.
Тетово (Стара Србија) 776, 808, 809.
Тефернц 743.
Твсавнцв 834. Царева Вода 805.
Твсовнца 807. Цер 818.
Топовнште 740, 805. Церова 770, 826, 828, 840.
Топола (крагујевачкн окр.) 797. Церова Главвца 830.
Точав (извор у Живковцшм) 809. Церовачва Рева 825, 826, 827, 828.
Точав (извор у Ковељу) 807. Види Велики Поток, Доброковац, Да-
Точав (место у Јврмеиовцима) 794. видоввчка Река.
Тошвања 838. Цнганва 828.
Треш&евнца (крагујевачкн окр.) 768> Цвцалва 822.
776, 799, 813. Цолевцн 822.
Трнповац 740, 741, 745, 827, 828, 829. Црввенв Забрвп 740, 817, 818.
Трлине 815. Црввнве (иесто код Полвница) 815.
Трнава (Стари Влах) 775, 811. сГ. Доброшевац.
Трсвоввта Бара 819. Црвввне (иесто код Штавице) 835.
Тртдел 744, 751, 767, 770, 782, 805, Црна Гора 772, 773, 776, 790, 791,
806, 809, 810, 812, 823, 824, 840. 810, 812, 818.
Труделсва Рева 805, 806. Црна Рева (васедак Трудеда) 805,806,
труделсва 800, 805. 807.
Труделсвв Ввс 808. Црнн Врх 741, 794, 796.
Турсвв Потов 830. црвогорси« ерев (ужички окр.) 775.
Туткевац (нзвор у Моравцима) 817. Црнућа 823. Ввди Е*лоут<и.
Туткепац (крај Браичића) 821.
Ча-Диквтрвјева Чесна 794.
Ћава 826. Чађавац 800, 801, 802.
Ћајнно Врдо 740, 821. Чачав 771, 778.
ЋелнЈа 822. Чворовац 817.
Ћенар 785. Чвортавовац (акселакБол.ковада)832.
Ћеражнде 784, 785, 786, 787, 791. Чвортановац (иоток) 831.
Чеврлашнца 824.
Угариице 741, 798, 799. Челнце (вововарошки крај) 774, 804.
Угриновачка Рева744, 830, 831, 837. Ческа под Келон 785.
Види Бреговица. Ческа под Рудвнвок 785.
Угрниовачвв Голубац 741, 830. Чесжнца 826.
Угрнновачво Поле 745, 830, 831. Ческица у ОсоЈу 811.
Угрвновцн 767, 768, 770, 780, 808, Чнвутанн 741, 793. сГ. Величковцд.
820, 825, 830, 834, 840. Чнвутсво Гробле 792, 793.
|П|Ц2ес11>/ > ^ з 0 0 3 1 С
КЛЧЕР 85 3
Чнкер 740, 819. Шнроховац 803, 805.

Читдух 834, 833. Штавица 767, 770, 884, 835, 841.
Штавичка Река 834, 837.
Џенат 824, 825. Штивнчки Голубац 740.
Штовна 740, 80*9.
Шајдине 789. ШухадиЈа 739, 742, 745, 752, 764,771,
Шииовац 831. 772, 773, 777, 778, 782, 783, 795, 799.
ШнлопжЈ 767, 770, 827, 840. шутачки 814.
Шилопајска Река 827. Грвчарица. Шутачки Кахал. 742, 813.
Шнлоиајска Шума 828. Шутнца 740.
шнлопајскн 828. Шутци 748, 770, 781, 782, 813, 814,
Шилопајско Пол>е 828. 815, 840.
Широка Коса 800. Шутцн (заседак Шутаца) 814.
Шнрока Плоча 741. Шуштеревац 822.
в) преглед породичшп и ооталих презимена.

Аврамовнћи, РудвпЕ 790. Башкадоинћи (Стојаиовићв), Коаељ
Адамовићи, Бравчвћи 821. 808.
АксентиЈевићи, Бољковци 833. Беговићи (Ђорћевићн, Никодића, Ра-
АкоентнЈевићн, Босута 801. дојеввћв), Гурвшевци 793.
Адапавловићп (Ивановнћи), Трудел њ БлагоЈевнћи (Иднћн, Петровићв, Ран-
8 06. вовићи), Војвовцн 799.
Алексићи, Бољковци 833. Блахснћи, Козел, 809.
Алекпијевнћи, Бранчићи 821. Бобнкп (Живвовићи, Мидутиновићи,
Алемпнјевнћи, Днћн 837. Петровнћи, Саввћп, Стеваиовићи),
Андрнјеиићи, Дићи 837. Пољанице 816.
и.
Андрићи, Босута 801. с1. Пвнтедићи. Богдановићи (Ведичвовићн, Тоивћи),
Андрићн, Гувоши 839. Босута 802.
Андрићн, Козељ 809. Богојевнћн, Трудељ 807. Види Јањи-
АнтоинЈевпћн, Козел. 808. ћи, Паваовићи.
АнтоннЈевнћн, Липље 820. Ввдв Ра-а- Бохехки, Моравцн 819.
днвојчевпћн. БоЈовићи, Босута 801. с(. Станиса-
Антонпјеиићи, Трудељ 806. аљевнћн.
Ареенијевићи, Браичићи 821. Бојовнћи, Крива Река 830.
АрсениЈеннћи, Штавица 835. Бошковићи, Гукоши 839.
АрсениЈе Ломо, војводарудиичкв 771,
1, Бошковнћн, Рудннв 790. с{. Бућићи.
804. Брдарнћи, Липље 820.
Арсовнћи (Достанићи, Мндошевићи) I), Бркићи, Дићи 837.
Ладиицн 834. Бугарчхћн (Весићн, Лувићи, Матићи),
Јарменовцн 795. Ввди Матнћи.
Бабићи (Вељовићи, Јоцовнћи, Миљво-
о- Бунтулићн, Трудељ 806. сГ. Дакња-
внћи), Гуришевцн 793. иовићи.
Бабићи, Рудиив 791. с1. Радојевнћв.
в. Бућнћн, Рудвик 790. с(. Бошковићн.
Бакићи, Рудиик 791. Бушнћи, Ивановцн 817.
Балтићи, Трудељ 807. Видн Јевро- о-
снмнћи, Чодићи. Васнл>евнћи, Гукошв 839.
Баиковићн, Шидопај 828. Васнћн, Моравцн 819.
854 М11Л. Т. РАКИЋ,
Васовићн, Рудник 791. Джнтроннћи, Двћи 837.

Всљићи СБурћевићи, Мвтроцвћи, Па- Дмнтровићи, Мутањ 826.
јовићн, Сретеноиићи), Гурвшевци 793. Джнтровнћн, Шилопај 828.
Веселиновићи (Јанковићи), Жнвков- ДоФричи&и, Лалинцв 834.
ци 811. Догањнћн, Калањевци 812.
Веселићи, Днћи 837. Драгићевнћн, Рудинк 790, 791. Видк
Веснћи, Ивановцн 817. Радовановићв.
Веснћв, Лалннцн 834. Драшковнћн (Дедижарковнћи, Крсти-
Весовнћн, Драгод. 804. ћи, Маркнћевићи), Јаржеиовци 795.
Вићситнјевнћи, Крива Река 829. Дујићн, Бранчићн 821.
Војниовнћи, Калањевци 812. Видн Дућкалонићн (Ђорђевићн. Иваиковн-
Максиновићн. ћи, Милошеаићи, Саввовићи), Ладии-
Вунашнновићи, Лноље 820. цп 834.
Ганрнловнћп, Жнввовци 810. Види Ђорћеиићн (Бугарчвћв), Калањевцн

Динитрвјевићн, Мвлићевићп, Петро- 812.
иићи, Ст&јчићи, Старчевнћн, Чолнћи- Ђорћеинћн, Бранчнћн 821.
Гаврнлонићн, Козел, 809. Ђорћеинћн, Рељинцн 825.
Гаирнловвкн, Рудиик 790.
Ђорћеинћи, Рудиик 791. Видн Пвко-
Гајнћн, Гукоши 839.
ввћн, Марковићи.
Гајнћн, Гурншевцн 793.
Ђукинћн, Калањевци 812, 813.
Гајићн, Лиаље 820. Види Раднвојче-
Ђувовнћи, Крива Река 830.
вићн.
Ђуинсијеипћи, Крива Река 829.
Глвгоријевжћн (Данњаиовићи, Сави-
Ђурћеиићн, Козед. 808.
ћи), Кадањевци 813.
Ђурнћн, Маиојловци 797.
Глишнћи, Босута 802.
Гордићн, Козе* 809.
Грујнћн (Адаиовићи, Д&мњановићн, Ернћн (Вујвчпћи, Сретеновићп), Ма-
Јевтићи, Кузнвиовићи, Сретеиовићи), нојдовцн 797.
Ернћн, Бол>ковци 832.
Рељннцн 825. Види Мврвоввћи.
Грујоинћи, Бањани 637.
Гушнћн (Гавриловнћи, Иднћн, Павло- Жнввинћн, Рудник 791. с(. Давжло-
внћн), Манојдовцн 797. Ввдв Тоивћн. впћи. Видн Караулићи.
Жииановнћж, Живвовцв 810.
Даговнћи, Рудвик 791. сГ. Петровићи. Живновнћн, Браичићи 821.
Дам&аиоиићн, Гукоши 839. Жикићи (Теодороввћв), Липде 820.
Дам&ановнћи, Трудел. 806. с(. Був- Жнкићн, Лнпљв 820. Види Раднвој-
тулићн. чевиКи.
Данилоннћн (Богданчевићи), Заграће
806, 822, 824. Види Ћајовићи. Иванвовнћи, Бранчићи 821.
Двннлоинћж, Рудник 791. с(. Жива- Иваноинћн, Јариеновци 795.
ввћи. Види Караулвћи. Ивановићн, Мутањ 826.
Деверџнћн, Рудввк 790. Ивковвћв, Двћи 837.
Деснвојеввћн, Калањевци 813. Ииковнћн, Рудник 791, 823. Вжди
Дннитржјевићн, Бољковци 833. Ђорћевићн, Марвовићи.
Дниитријевићв, Жннковци810. Видв Илићв (Мидошевићи), Драгод. 804. Вж-
Гаврнловићи. ди Јоснповићн.
Днитровићи (Лучићв, Мићовнћи), У- Илнћн, Бод>ко*ци 832.
гривовци 831. Илићн, Бранчићи 821.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
КАЧЕР 85&
Илнћн, Гукоши 839. Бараулнћн, Руднив 790, 791, 824, Ви-

Илнћи, Лалиицн 884. ди Ннкпћи; Данидовнћи, Живанићи,
Јаковлевнћн, Жиаковди 811. Новаковићи.
ЈанЕОВићн, Бранчићи 821. Ватранџнћи (Видојевићи, Миливоје-
Јанковићн, Гукошп 839. вићн, Михаидбвићн, Симеуновићи),
Јанковнћн, Штавица 835. сГ. Кра- Трудељ 806.
товци. Кевунн, Руднив 791. сГ. Мидановићи.
Јањићи, Трудељ 807. Види Богоје- Внежевпћи, Козаљ 808.
вићи, Остојићи, Пввловићн. Внеа Милош 771, 804, 828.
Јакнновнћо, Бранчпћи 821. Вовачевићи, Драгољ 804. Видл Сте-
Јевроснмићи, Трудељ 807. Види Бад- ваиовићи.
тнћи, Чодићи. Воначевнћн, Кадањевци 812.
Јсвтнћн (Јочоаићи, Савковићи), За- Војнћп, Штавица 835.
Колаковвћи, Калањевци 813.
граће 824.
Колвшинци (Вучићевнћн, Јоввиовнћи,
Јевтићи, Липље 820. Види Радивој-
чевићи. Левнћи, Мниићн, Никодићи, Радоаа-
Јевтнћи, Дерова 827. новнћи, Стевановнћи), Босута 801,
Јеладијевићи, Гуноши 839. 802.
Јсленићи, Бранчићи 821. Кокиеноввћв, Босута 801, 802..
Јелнћи, Моравцн 819. Коругнћн, Бањанн 836.
Јеремнћн (Васидијевићи. Мидиаоје- Костнћн, Бвњани 836.
вићп), Јарменовци 795. Види Томићи. Бостнћн, Босута 802.
Јерекићи, Браичићп 821. Кратовцн, Штавица 835. с{. Јанко-
Јеремнћи, Шутци 814. вићн.
Јернникн, Шутци 814. Види Симићи, Брстановнћн, Драгољ 804.
Булнвићи (Илићи, Петровнћи), Ио-
Теовановићи.
Јоввиовикн, Бањанн 837. љанице 815.
Јованонићн, Дићи 837. Вулианћн, Угриновци 831.
Јовановнћн, Козељ 80:). Лаваревићи, Трудељ 807.
Јовановнћн, Козељ 809. Лазнћн, Браичнћи 821.
Јовановнћн, Мутан. 826.
Лавићи, некадања породнца у Шут-
Јовнчићн, Бањани 836.
цима 814.
Јовичнћн, Босута 802.
Лааовци, Моравци 819.
Јовнчнћи, Руднив 791. Видв Мидн-
Лакићи, Лнпље 820. Види Раднвојче-'
сављевићп, Милићи. вићи.
Јовчнћн, Кадањавци 813. Види Мн-. Лаудановнћн, Бољковци 832.
рићц, Синићи. Лекнћи, Гукоши 83&.
Јоксиконнки СБоковићи, МаЕсимови- Лнкићи, Церова 827.
ћи), Угрииовци 831. Лохнћн, Драгољ 752, 804.
Јоисићи (Марковићи), Гуришеоцн 793. Ломнћн, Шутци 814. сг". Осаћанн.
Јоловвћи, Угрпновци 831. Лукнћи, Гукоши 839.
Јоснповнћн, Драгољ 804. Види Идићи, Лучнћи, Лиаље 820.
Мидошевићи.
Јоцоввћи, Заграће 822, 823. Л>убисввл>евићв, Мутањ 826.
.Бубнчнћн (Ристивојевнћи), Заграђе
Канднћи, Рељиици 825.
824.
Кара-Ђорће 773, 789, 790, 791, 793,
801, 802, 804, 806, 811, 812, 814, 823, Максиховнћн (Илићи, Јераиићи, Ра-
824, 826, 830. дојнчићи), Рељннци 825.
о&ес! ки \ Ј оо^1е
Максниовићн, Калањевпи 812. Внди Инлнсаилевићи, Рудинк 791. Ввдв

Војниовићи. Јоигснћн, Мидићк.
Максниовнћн, Мутањ 826. Мнлићевићи, Гукоши 839.
Мамутовнћн, Козељ 809. сГ. Марко- Милићенићк, Жнвковцн 810. Видв Г»-
ввћн. вридовнћи.
Наријановнћи, Загрвће 823. Мидићн, Рудиик 791. Вндн Јоввчвћн,
Маријановићи, Моравци 819. Мидвсављевнћн.
Мврннновнћн, Бранчићи 821. Иилнћн, Трудељ 807.
Иарннвоввћн, Шутци 814. Мндичнћн, Брива Река 830.
Марјановнћн, Иввновци 817. Миловаиовићп (Марковвћи, Миљко-
Марјаиовнћн, Крива Река 830. вићн, Рајковнћи, Равковићн). Вој-
Марвовићн, Бољковци 833. Види Џа- ковци 799.
нићи. Миловавовићн, Гуришевци 798.
Мврковнћи, Дићи 837. Мнлованоиићн, Козељ 808.
Иарвовићи, Жввковцп 810. Мнловановићн, Козељ 808.
Марковнћи, Козељ 809. сГ. Маиуто- Ннлојевићн, Шндопај 829.
ввћи. Милошевићи, Драгољ 804. Види П-
Марковнћн, Пољаинце 816. Видн Со- лићи, Јосвповићв.
квћн. Ннлошеввћи, Козељ 809.
Марковнћн, Рељинци 825. Видн Гру- Мнлутнноввћи, Бранчићн 821.
јићи. Мнннћи (Ерићи, Миловановићн, Мн-
Нарковићи, Рудник 791, 792, 823. лојевићи), Пољанице 815.
Ввди Ђорћевнћв, Ивковићв. Мнрнћи (Сарићи), Сосутв, Кадањевцж
Марковнћн, Угрвновци 831. 802, 812, 813. Видв Јовчићи, Симићв.
Марко Ракнћ, каиетвн качерске ва- Мнрковнћи, Иваиовци 817.
хнје 757, 758, 792. Мирчетнћн, Калањевцв 813.
Мартнновнћи (Гавридовнћи. Данвдо- Ннхаиловнћн (Весићи, Петровићн,
вићи, Ђорћевићи, Лазнћн, Мијато- Сретеновићн/, Војковци 799.
внћи), Босута 801. Мнхаиловићн, Манојдоицв 797.
Мартнновнћи, Гукоши 889.
Матнћн, Војаоицн 799. Видн Бугар- Негосавнћн, Рудиик 791.
1ИћИ. Недел>ковнћн (Марковићн, Неиадо-
Матнћи, Козељ 809. вићи), Јариевовци 796.
Мацаноиићн, Козељ 808. Недељковвћн, Бољковци 833.
Мијанловићи, Липље 820. Вндн Ра- Недел.новнћн, Мораици 819.
днвојчевићи. Недел>ковнћи, Рудввк 790.
МнЈановнћи, Бољковцн 832. Неделковнћи, Рудник 791. сГ. Недо-
Инјатовнћн, Кадањевци 813. вићи.
Ннладнновићн, Гукошн 839. Неднћи, Жнвковци 811.
Милановићн, Рудник 791. Недићи, Угрииовци 831.
Мнлановнћн, Рудвив 791. с1. Кезуни. Недовнћн, Рудиик 791. с(. Недел>ко-
Мнлевнћв, Лниље 820. Видн Радв- вићи.
војевићн. Непшћи, Дићн 837.
Инлетићн, Рељинци 825. Нешовнћи, Заграће 824.
Мнлетнћи, Рудвик 790, 791. Видн Рв- Никнћн, Рудвик 791. Види Караудићи;
днвојевићи. Данидоввћв, Жвваиићи.
Ииливојевићн, Драгољ 804. Ннколићи (Андрићи), Угрииоици 831.
МалиноЈчевнћн, Бранчнћи 821. Ннволнћи, Бравчићи 821.
Мплннкоинћн, Босутв 802. Николићн, Ладинци 834. с(. Ниџићн.
о&есИи ^ л О О ^ 1С
К\ЧКР 857
Нинковвћв, Бранчнћи 821. Петроннћи, Јарвеноацв 795.

Ншнковв1>в, Дићн 837. Петровићв, Моравцн 819.
Ниџићв, Лааввци 884. оГ. Нвколвћн. Петровнћн, Рудник 791.
Новаковвћи, Заграђе 824. Видж Ка- Петроввћв, Рудиик 791. сГ. Даговићи.
раудићв. . ПетрониЈеввћи, Живковци 811.
Пешићн (Вукнћевићи, Милеиковићи,
Обреноввћв, Заграђе 823. сг". Осаћани. Тоновићн), Рудник 790.
Осаћани, Заграђе 824. сГ. Обреиовнћж. Плесконићм, Живковцв 810.
Осаћвнн, Шутци 814. с(. Лоиићи. Поломцн, Бољковцн 833.
ОетоЈићн, Трудел. 806, 807. Вида Ја- Поповвћн (Дражвћи), Шутцн 814.
њићн, Паадовићи. Поповићи, Бањавн 836.
Поповвћв, Восута 801.
Навловвћв (Јеренвћв), Босута 802. Провлета Јернна 777, 806.
Павловвћв, Бољковци 833. Внди Ие-
тровићи. Радаковнћи, Бранчнћи 821.
Павловићи, Бранчићи 821. Радввојеввћв, Гукошн 839.
Павлонвћв, Липље 820. Види Ради- РвдввоЈеввћв, Руднвк 790. Внди Мн-
војчеввћи. летићн.
Павдоввћн, Манојловци 797.
Рвднвојчевићи, Лнпље820. Внди Аи-
Павловвћп, Рудннв 790.
тоиијевићн, Гајнћп, Жикићи, Јевтићи,
Павловнћи, Трудељ 807. Види Бого-
Лакићи, Мијаиловићи, Милевићв, Па-
јевићн, Јакићи; Остојићи.
вловвћи, Саматовићн, Сарићи, Сре-
Павлучићн (Јанковнћи), Живковци 811.
теиовићи.
Пајовићи (Глишовићи, Лукићи, Пајо-
Радишнћн, Ковељ 808.
вићн), Заграђе 823.
Радовановвћв, Козељ 809.
Пантелићи, Босута 801. с*. Аидрвћв.
Пантелнћи, Гукошв 839. Радовановићи, Рудннк 790.Види Дра-
Пантвћи, Бољковци 832. гићевићи.
Пејовнћи, Заграђе 824. Радовићн, Бољковцн 833.
Певовићн, Церова 827. Види Штуло- РадоЈеввћн, Бранчићи 821.
внћв. РадоЈевпћп, Лниље 820.
Пернки, Војковци 799. Радојовнћв, Рудинк 791. с(. Бабићи.
Пернћи, некадања Фанвдвја у Шут- РадоЈнчаћи (Радивојевићи), Угринов-
пдаа 814. цк 831.
Перцутоввћн, Штавица 835. Радојичићи, Бравчнћи 821.
Петковићи, Лалинци 834. Радосављеввћп, Браичићн 821.
Петрвћв, Бањани 836. Рајчнћн, Мутањ 826.
Петроввћв (Ђорђеавћи, Милосаам- Ракићи, Драгољ, Рудвик 791, 804.
вићи, Радисаа&евићи), Заграђе 824. Раковнћв, Жввковци 811.
Петроввћн (Жвваиовићи, Николићн; Ранћићн, Ивановци 817.
Јаћивовићи, Тодоровнћи), Драгољ Равковићн, Моравцн 819.
804. Рафавловвћв, Гукоши 839.
Петровићи(Павловићи, Секулићв, "Еу- Рашнћн, Заграђе 824.
стићи, Филиповићи, Шуанћн), Козел. РиетнвоЈеввћв, Козељ 808.
808, 833. сГ. Старовласн. Внди Па- Ристићн, Манојловци 797.
вловићн. Рвстовпћн, Драгољ 804.
Петроввћв, Босута 802. Росвћи, Гукоши 839.
Петроввћи, Живковци 810. Види Га- Росићи, Лнпље 820.
вриловићи. Роснћн, Манојловци 796, 797.
о&есИзу > ^ з 0 0 3 1 С
8 58 МИЛ. Т. РАКИЋ
Росићн, Маиојдовци 797. Старовдаси, Козељ 808. сГ. Петро-

Рупићи, Моравци 819. вићи.
Старчевнћи, Живаовци 810. Ввди Га-
Савнћи (Дмитровићи, 'Буровићи, Ко* вриловићи.
вачевићи), Лалинцп 834. Стевановнћи (Мијаидовићи, Петро-
Савићн, Бољковци 833. вићи), Драгољ 804. Внди Ковачевићв.
Савнћи, Бранчићи 821. Стеваиовнћи, ивкадања »амидија у
Савићи, Дићи 837. Рудпнку 791.
Савнћн, Иваиовцв 817. ('тефановвћн, Шнлопај 828.
Саввоиићи, Шилопај 829. Стојадниовнћн (Алексвјеввћв, Ма-
Сајнћи (Спасојевићи), Дићи 837. тићи, Мијатовнћи, Пантвћн), Јарме-
Сајнћп, Гукоши 839. новци 795.
Саматоиићн, Липље 820. Види Радв- Стојановићн, Драго* 804.
војчевићи. Стојаиовнћи, Шутци 814.
Саиднћн, Бањани 836. Стојковићн, Рељиаци 825.
Сарићн, Липље 820. Вндв Радивојче-
вићи. Тамбурићн, Живковци 811.
Сатарнћн, Угривовци 831. Теоваиовнћн (Иваиовићи, Јевтићи)_
Снмнћевпћи, Штввица 835. Шутцн 814. Впди Јеринићи, Спмићи.*
Снинћи, Дићи 837. Тераићи, Ивановци 817.
Снинћи, Калањевци 813. Види Јовчићи, Тераићи, Лалннци 834.
Мирићи. Тобошаревнћн, Штавицв 835.
Симићи, Моравци 819. Тодовићи, Шилоиај 829.
Симнћн, Шутци 811. Види Јериинћи, Тодоровићи (Јовановићи), Босута 802.
Теоваиовићи. Тодоровнћн, Швлопај 828.
Сокнћи (Мпловановићи, Пвуновићи), Томнћн (Лу&нћв, Павловићв), Бањанв
Пољанице 815, 816. Видн Марвовићи. 836. сГ. Сокољанв.
Соколани, Бвњаии 836. сг". Тоивћи. То.чићи (Николићи, Станншнћв), Гу-
Спасојевнћи, Бранчићи 821. ришевци 793.
Сиасојевићи, Гуришевци 793. Томнћи, Јариевовци 795, 797. Видн
Сротеновнћи (Лндрићи, ТЗорђевићи, Гушићи, Јеремићи.
Живковвћв, Јан&овићи, Мнрковићи, Томићи, Коаељ 809.
Радовановићи, Ћуровићи), Пољанн- Томнћн, Рудник 791.
це 815. Тошнћи, Мутањ 826.
Сретеновићн (Радисављеввћн), Када- Тра&нћи (Миловаиовићи, Павдовићи,
њевци 812. Стевановићи), Пољаннце 815.
Сретеиовићн, Нрива Река 829. Тришићи (Ђоровићи), Заграће 824.
Сретеновнћи, Лииље 820. Внди Ра- Туоићи (Мнладииовнћв, Мвлетнћи, Мн-
дивојчевићи. лошевићв), Гурвшевцв 793.
Срећковићи, Дићи 837.
Сријемчеиићи (Марковићи, Ннколи- Ћајовнћи (Дамњаиовићи, Млаћовићи)
ћи), Заграће 771, 824. Трудељ 806. Внди Даииловићв.
Стајчићн, Живковци 810. Види Га- Ћоснћн (Јовичвћи, Канаљевићв, Обра-
вриловићв. довићи, Пантедићи), Драгољ 804.
Стаинмнровнћн (Милошевићи), Вој-
вовци 799. Хаџн-Ђера 818.
Станисавдевнћн, Босута 801. сг". Бо- Хаџи-Рувнм 818.
јовићи. Хаџнћа, Ковел. 808.
Стаиошевикн, Трудељ 806. Хаџићн, Церова 827.
оЉесЉу » ^ з О О З 1С
КЛЧЕР 859
Чажпвћн (Живановићи, Матићи), Тру- Чуинћи, Моравци 819.

дељ 807.
Чаранићи, Бравчвћв 821. Џаннћи (Ботосаддевнћи, Марвовићи),
Чараиићи, Крвва Ревд 880. Јарменовлд 795, 838. Види Марко-
Чпвовнћи (Бавковићи, Вучетићи, Ма- внћи.
всимовићи, Продовхћи), Рудник 790.
Џокнћи, Динде 820.
Чолнћи, Живковцв 810. Ввдн Гаврв-
ловићи.
Чолићн, Трудељ 807. Видх Битићн, Штуловнћн, Церова 827. Види Пе-
Јевросимићи. коввћв.
ш&есП.у^ОО^к
у ^оо^1е
,ПЈ|Ј20С1 I"
ШТЛИПЛРОКХ ГРВШКИ
СТРЛНЛ РЕД СТОЈИ ТРЕВА

6 18 оздо за н ва
10 11 , као Дендра Дендра
11,84,93, — ндентн*иковма су стара седа Г. н Д. Округдица са да-
94, 218 аапгњом Г. н Д. Оругднцом, што ае би требадо, јер су-
то данашв>а седа Г. н Д. Овругднца у Жупн.
14 22 оздо у Мадој Азијн Мала Азија
27 5 озго Љутишка Љутичка
37 13 оздо нанетну ааметне
42 4 , аову зове
47 2 озго иадазилв наседили
50 11 » Клисуре — у Кдисуре. — У
52 15 , Власиае, Вдаснне)
67 2 оадо ватиорева једаа затвореиа
75 4 озго У амбара у
77 7 оздо или Ашава н Ашана
93 2 » мвгвлми М1ГВМН
99 7 озго (Масурнце Масурице
99 8 » 4к.) (*«•)
100 9 08ДО еградеп егтгакеп
156 16 » Грејетнну Грејатину
Ш 19 » оаи овн
174 8 » ЂорђеваК Ђорђемћ
207 5 » Слвшања Сдншана
249 11 » Кадиннћске Реке Бдаготина
253 2 » са јухне јој стране са нсточае јој стране
254 16 озго н Штубеља н Штубеда код Шаица.
258 14 » накрнвеаа покрнвеиа
267 2 » аад на
276 10 » Биначке Мораве Бнннчке Мораве
279 12 оздо Годача Голаче
286 13 озго Пзоставитн реч гнми
287 11 оздо даље дане
287 9 » богомолу на Согомолу.
289 1 » Пречнсту Пречесту
305 2 » Вучвћи (10) Вућићи (6)
оЉесИз/\Ј0051С
862
СТРЛНА. РВД СТОЈИ ТРВВА

311 23 оаго Коњух Коњухе
313 1 » ЛоКиКани ЛоКичани
315 9 оадо 212 жућа 210 кућа
322 1 » филиаовиКи (4) ФилиаовиАи (8)
329 8 » ЈоргиКи (12) ЈоргиКи (8)
337 9 оаго ваоставвти: Ина их 10 вућа у Страгараиа.
337 15 » ЖивковиКи (4) ЖивковиАи (2)
338 7 03Д0 РаловановиКи (9) Радованови&и (6)
368 3 » иашавши нашлн
375 8 » РајковиКи (10) РајковиКи (4)
378 20 озго РистиКи (6) РистиКи (3)
378 28 » ИериловиАи (7) ЛериловиКи (3)]
379 1 оздо 276 порес&их гдвва 176 порескнх гдава
1ринедб а на стр. 412 треба да доће иа стр. 413, као почетаа прннедбе
на тој страни.
412 1 оздо Маћедоиије•) Мвћедоније
413 10 » внкат внкает
415 7 оаго Гошинце Гошиице
415 10 » Пуаољак Пупл>вк
421 14 » у Бањску Реву ииже у Бањаиску Реку ниже
Бољана Бањана.
422 6 » внше Бољана више Бањана
424 7 оздо рботу рбату
429 14 » Твушевцв Танушевцв
430 10 » св. Ђорћа, св. Ђорћа
430 прннедба адвиди (заузети) алакнак (заузетв)
431 5 » разалаче и развдвче ђубре и
433 8 в 9 » ва подлогу ивподногу
435 14 » Горина, Гарвна,
436 9 » поправлеве попрввЈБане
436 принедба У Кучевишту >) У Кучевнпггу
436 » *) Због црвеиице Због црвенице
437 4 озго 18. века 17. векв
437 5 » 1712. 1612.
437 5 » 1711. год. 1611. год.
441 2 оздо а дужниа а дужина,
444 14 озго взбв иодруну нвбв, подруну,
446 5 » Стога С тога
448 5 » првбори првбојв
448 6 » од прућв, од ирућа, и
450 17 » од куда од када
451 17 » Ведшићл Балшићи
451 4 оздо из Пожвране из Пожараиа
451 11 » Шегноновићи Шегнановићв
453 1 » васледише населише
456 11 » глушкон, гдушкин,
460 13 озго 1200 оваца 12000 оваца
461 5 » без жене. без жена.
|П1|120С1 1")\/ ^ Ј оо^1е

863
СТРАНА РВД СТОЈН ТРВБА

461 17 оаго стаиу остану
466 4 > у Мирковцу у Мирковцимв
466 7 > у Глуву у Глувоие
468 20 > Усљед Усред
473 19 оздо машалку мешаљку
474 12 > колико иохе колико ко може
478 у песчи VI. сиугде где стоји ће треба ћ'е
479 > » VIII. > > > > > >
484 15 оздо РУ«е, руке.
487 16 > готови готви
487 8 > ,Е, и ако.... >Е, ако
487 1 > да га уватммо да гу уватимо
488 17 > одног ОДНБГ
488 18 > плачејећ' н плачајећ' н.
488 7 08Г0 ћерко ћ'ерко
.489 4 > неиаге иемале
489 16 > да гу чува. Мртвац да га чува. Мртавац
489 13 03Д0 иртвац мртавац
489 14 > мртваца мртавца
489 15 > мртааца мртавцв
492 1 > Дав Цар
492 7 > дикало дигало
492 21 > >Није ,Неје
496 10 > прамг праив
497 6 озго ■рви члан прави члан
499 6 оздо купус; купуз;
501 4 > мужева мужена
504 примедба 5—6 кгр. 3—4 кгр.
504 » пнт«ж*к оум-к ПНТ4^*к Оум-к
504 > На несто Нв месту
505 6 оздо У Глуву У Глувоие
509 8 > у Глуву у Глувоме.
528 2 оадо ДОН.НИ горњим
531 3 > Беоцима Беоцима,
532 10 овго Поћарша Паћарша
533 5 овдо у кречњаку у пречнику
537 14 > Плеваља Пхевада
537 9 » иа њој иа њу
540 3 03 го иајновије најраније
546 примедба 1905. г. 1902. г.
547 прнмедба1 1902. г. 1903. г.
551 3 озго Пауповићи Паиовићи
552 10 овдо им од и од
522 9 > пастрме пастрма
558 5 оздо најииже су куће иад највише су куће над
највишнм иајиижин
559 18 озго погок гочак
562 9 оздо Чеиерне Чемерна
оо^1е —
|ПЈ|Ј20С1 1~>\/ У^Ј
864
СТРЛНЛ РЕД СТОЈН ТРВБД

563 9 оздо ложити на аролају гонити нл ародају;
571 3 08Г0 Радочевца Радочеваца
573 12 08ДО К&КО кад
575 6 08Г0 Радоаци Радаци
757 2 ОЗДО брда ва Бдатнна Брда ва Блатима
758 19 украшеиим укрштеннм
758 6 кодеикон коденикои
766 7 окошеним покошеним
798 1 Горњен Гају Горњем Крају
810 11 СтојчиКи Стајчи&и.
При опнсу сзаког с е м у одељжу Земхе и шуне »Н&јвеће су њиве .«
треба ваменнтн са »Највише су њнве * (на највећој внсинн).
Ки>. VI. Пасела сриских земала. Урећује Др. Цвнјић III. аљига: 1.
Пољаница и Клисура, од Ристе Т. Николића; 2. ТемниК,о\ Ст. М.
Мијатоввћа; 3. Скоиска Црна Гора, од Свет. Томнћа; 4. Ибар,
од Рад. М. Илића; 5. ВасојевиАи у Турској граници, од иопа Бог-
дапа Лалевића и Ив. Протића; 6. Качер, од Мил. Т. Ракића. Са
III. свеском Атласа. Београд, 1905.
5. Зборник за историју, језии и ињижевност српснога народа.
Прво одељеи>|'.
Кн>. I. Стари сриски зааиси и натаиси. Скунио пх и средио Љуб.
Стојановић. Кн>. I. Београд, 1902. — Цена 6 дин.
Ки.. II. Стари сриски зааиси и натииси. Скупио пх и средио Љуб.
Стојановић. Кн>. II. Бепград, 1903. — Цена 6 дин.
Кн>. III. Стари сриски заиисн и натииси. Скупио ах и средио Љуб.
Стојановић. Кн>. III. Београд, 1905. Цена 6 дин.
Друго одељење.
Књ. I. Иописи из нариских архива. Прикупно д-р Мих. Гаврндовнћ.
Београд, 1904. Цена 6 дии.
(>. Посебна издања.
— Саомен на тужну свечаност приликом смрти Др. Ј. Панчнћа, пр-
вога аредседпика Срп. Краљ. Академије. Београд, 1888.
— Он зна све, ирича Л. К. Лазаревића; и Ново оружје, прича Симе
Матавуља. 1890. Цена 1 дин.
— Нрви основи словенске књижевности мсђу балханским Словенима.
Аегенда о Владимиру и Косари. Кудтурно-историјске студнје
Стојаиа Новаковића. 1893. г. Цена 3 дин.
— Геологцја Србије, од Јована М. Жујовића. Део првп: Тоиографека
геологија. (.' првом свеском атласа. 1893. Цена 7 днп.
— — — Део други: Еруативне стене. С другом свеском атласа
1000. Цена 5 дин.
— Грчка и сраска иросвета, написао Др. Вдадан Ђорћевић. 1896.
Цена 2-50 дин.
— Одломци о грофу Ђорђу БранковиАу и Арсенију ЦрнојсвиКу
иатријарху, с три излета о такозваној великој сеоби ериеко-
народа, написао Плариоп Руварац. 1896. Цена 2 дин.
— Манастир КалениА. Написао М. Ђ. Милићевић. 1897. Цсна 1 дин.
— Лубровкик и Османско царство. По архиваднијем "Справама на-
иисао Др. Лујо кнез Војповић. I св. Београд, 1899. Цена 1*50 дин.
— Сиоменица о иреносу араха В. Ст. КараџиАа из Беча у Београд
1897. Београд, 1898. Цена 1-50 дин.
— Автобшграфија аротосинђела Кирила ЦвјетковиКа и његово стра-
даае за Нравославље. Приредио Димитрнје Руварац, нротојереј.
Београд, 1897. Цена 1-50 днн.
— Иирхоио иутовање ао Србији у 1829. год., превео Др. Драг. Т
Мијушковнћ. Београд, 1899. Цена 150 дин.
— Оглед франнуске библиографије о Србима и Хрватима 1544—
1900. Прибрао и средно Пикола О. Петровић. Неоград, 1900
Цена 2 дин.
о&ес! ћу ^ л О О З 1С
".•■•"•гц. трк.ацу, Н. П'ат|'«.1|1и ЈООи. 11ст]..чд, !!)п|
1и>тллог русиа»с.1 II егарлх штампанчх кгшха. ГЈГ.крг.п СЈШСГ.1
Грил,. Лх.лл^-амЈ'«. Састакио ЛшуЛ. Огијкимаии. Јкчкрпл, Г.'и|. ИУ...«
"ј ЛИПЛрЗ.
- Счигчоии ИО.УГМ ориснп нох Ло |..|Гш.|!) пи». II. Душ!>у, »рташн-
ЛЈшгу п нклд(гник)-. '2Ј. »пркда 3*"•<• I. I- Гоогтад, 19и|,
- Јгзгри Максдшшјс, Отарс Србнјс и КИНЈ-Л, ОЛ .■•Ј-И. .1. Ц»вји1>:|.
Цспград, И'У'2. Ц т а 1и дннира..
Гпмоиив ат.шс Мпкс,\ини)' и С:\\\в'. Ср&нк, > .! л-рд Ј, Цан-
јм1|||. Пнсчрад. 1''О.Ч. Псшв 10 цш.
- Ј/жш! Игњчгошк. Кч.ижспм! ''Туде;.! Л-|>Ј ,1,-ти-» I (••••ипЛи. Г.'"-
Г[)а.1, 1!>'Ч. Ц.-ни 'I. дсш.
СрПчји и сригки иок-рг.т Ц /Ј/**""/' Ум\'Г<ч) **>ЈЧ .< 7ЛЈЛ. Паимсио
д-р Дриг. М. Пии.'1|пп1>. ИкиГЈНи. 1'.)'.Ч, 11>*иа Ч ДМЈ.
СтогиЈичт-мца Срискига Угтапка. Сисчакн ск'и I . • •'. ЛгиисаиЈС
7. сс-пл-мСр;! НЧЧ. Г.б"1|.ад, Н"И, Цеии 1 дмп.
М)дањ* Баплакмног фоида:
НсторцЈч срискч! •усгак-.а, ...» Ла-ари ЛрсвпиЈсипЛ.! — Гата.ик,.
Дсо НЈ1ПИ. 1>1!огр*и. 181'б. Цсиа И дпи.
Нсторијч Г/ЈВСЛО* уегачка, од .1.Ји*и|>!1> ^рсеиирчтКЈ — КПТИЈ.КН
Део ДЈЛги. Цсифал,, 1 &,>'.'. Ц-ми Л дии.
II.
11.ЧДА11.А СРИПСОГ У Ч Ш О Г ДГУШТНА
КОЈЛ о мгииил ) ."»ОЈни> Лк-.дгиплшг :
1. Глаопиц
шк Срш;п<1П1 Учсмог Друштан. Кн.. I—1Ј.\Х\'.
п иродају: \ - \ 1 1 . XXIX. \ . Ч \ 1 . \Х\111—1,\11 1.1Х-1.ХЛН1
1.ЛХ\Г. — Ц.Ч10 г.и„ 1.Х\"П I, и .»'тплши по ;; д«ш.
— —- — — Друго идол.ин.с1. Кн.. I —XV.
Д|1уго одел.с-.ц.с.
Пи иродају. I I I - V I , I X - X V , - Црпп г.в.. XV ОЛО, I I I - V I IX. XII
до ХЈ\' по I; л X и XI 1К1 У ди»-
Посабиа дела
— Пегорија умн.ч /НЈШМ/СИ Кчрипе, »л У.' Дрсцгрп. 11|»*п.'.. Мот«
Рхкпг,. |>1>.. II. ЦСЧО-ЈШД 1.474. Цинп - дипарн.
— Српскс нпро.ик *чр«, лоЈ" <^о :сс">.1*т рдло по г-п-тчшпола м'рЛј/,
Свупио к описао Цук ЦрчспнК. Г>оог|.пд 1Л'>:. Цепи 0..У1 дпп.
— /.'ЈгпсЛиЈ* рГсгпШгит ^л.-ли/апит, цпда лпмшо м 1872 јц 1>па П.,г1
1|*,<г|" Мг
1еЈ»Н 1»г. .1.
Ј. ''тиЧЛ. 1к"5.
1<»1<'г»||; 1К7.
Гаи*!.'. Иск-гасП *>
— и$*а\ (1е диалс/гв/иг« г?и с>ггЈг Гаг 1>.'Ш>>'ГР ХС*.!.1. Ис1:»г»--1е 1*-ТТ
Цоиа О.оЛ дппII
V-

Јован Цвијић - Насеља Српских Земаља: Књига Трећа

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Јован Цвијић - Насеља Српских Земаља: Књига Трећа

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА

СГПСКИ ЕгаОГРАФСКИ ЗБОРНИК

НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА

Са 3 8 екица у т е к е т у и А т л а е о м ев. III.

СРПСКА КРАЉЕЕСКА АКАДЕМИЈА

|ПЈ|Ј20С1 I" у >^оо^1е

Риота Т. Ниноли*, Подаиица и Клиеура 1

тија. — Градачка кметија. - - Заревска киетнја. — Бинићска кме-

'ктпип-АФСЖи звогвак кн>. IV. 1

') За одељке у посебном делу о нореклу становииштва од поиоћи су ии

I. Област Пољаница са Клисуром (ветерничком)

') Становвнди Лод.аннце уиотребљују само реч Поле.

сури, граница Пољанице иде најпре ивицом оне косе,

која су до 1878. г. била арнаутска (Девотин, Бил>аница,

Клиоуром се зове клисурасти део долине Ветерни-

вац (1210), Брезовић (1120) и др. Јужно је од Клисуре

С обвиром на издвајање као самосталне обласне

') То се потврђује ранијим и данашњин животои Пољаиичана као н прош-

0у врањско"1). Ув Пољаницу, као самосталну област,

љаница до ослобоћења (1878. г.) била у правом смислу

') Од 1878. год. самостадност Пољанице вао обдасти у многоме је опала.

села у Клисури готово једино са Лесковцем одржавају

II. Историја Пољанице и Клисуре.

пошто је, како изгледа, ова била саставни део Дубо-

') (Јтара граница, о којој се данао прича у Пољаници, ишда је развоћима,

год. Турци пошли на Србе, једна их је српска војска

јпх података о прошлости Пољанице и Клисуре у ово

') Причају, како су се »Шабе* и Турци »свадиди* на неђн, где је Дунав,

Другог каквог предања иии помена о Пољаници и

') »Тоска«, »Малснја* и др. — Постојн предање вако је у селу Ушевцу

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С

љаничани су са Арнаутима били у непрестаној борби

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С

Остала села у Клисури припала су лесковачком срезу,

Прилог. Наиомене на ђеноралштабну карту Србије

') Пљачкавица, Клашннца, Меч&овац. Прибој, Стубо*, Островица, Мазараћ,

2. У именима ооталих геограФских објеката: треба Грашиште

III. Главније физичке прилике Пољанице и

') Од чора (иекрштеио дете) а ие „чорла*.

ђују. Косе, које се са граничних венаца према рецн

њиме води пут. Иосматрано са Облика изгледа готово

микашист, а где су проширења, ту су јурски слојеви

') Гласник Срп. Уч. Др. 55. стр. 201—205.

Долине река и потока, што се иде дал>е низ Ве-

Земљиште ове области очувано је у главноме од

') Када би се спречила горосеча, По&аница би нома остати очувана

лојединих долина, у п.ихову доњем току1). Туда је, и

Пространо проширење долине Ветерничине, које

') Такво земљиште, које се срозава, познато је као »иочурљаво* и у опште

Умцем с леве н Чапљаком с десне стране, два завр-

') ЕјиагЛ В п т п , КеЈвеп Лигсћ Шес1ег1ап(1, 1)еи18гћ1апа\ Нипдогп, 8<>г-

омањих, све измећу Манастирског Потока и Остроглавске

куће села Црцавца (део села Калуђерца), а с леве по-

Котлина Пољанице по своме постанку јамачно спада

2. Воде (извори, реке, тресаве). — Пољаница са Кли-

|П|(|2ес1 [IV ^ЈООЧ 1С

-'*' " * / ■*■ -<.л ' __г--_ — -Т~ ' ~ - Т —иж-тгпг х. -

— - -. :_• : .—.__ _— г _• « и.Т-ва.

' . \. г: - ■- : • " - . • - _•-"-"•____.. Г.__к;1 - л. _иЈ__г-

•* * '.1-.1 1 . . ___:__»_ _._. ..г:_- ..:.._.*-.. *}а. ..о.-.гА.у ;_

'•*''■■* - ■ '" " ->--_-1: т:1т.--_1. 7___зе .— г-.ЈСоачзс?

Л'. чв чаг :■■» • |^"ли*^ _а '- Г.-И"» ХС*..и_ИЈ>'

Река, Трствнска, СмиловиАска, Гра^акска, Мијаковачка,

-'' " / ■*■ -<.л ' __г--_ — -Т~ ' ~ - Т —иж-тгпг х. -

' . \. г: - ■- : • " - . • - _•-"-"•__.. Г.к;1 - л. _иЈ__г-

•* * '.1-.1 1 . . _:»_ _._. ..г:_- ..:.._.-.. }а. ..о.-.гА.у ;_

'•''■■ - ■ '" " ->--_-1: т:1т.--_1. 7___зе .— г-.ЈСоачзс?

Л'. чв чаг :■■» • |^"ли^ _а '- Г.-И"» ХС..и_ИЈ>'