Sie sind auf Seite 1von 95

Filip K. Dik, KLANOVI ALFINOG MESECA Preveo Aleksandar B. Nedeljkovi 1.

Pre ulaska u salu Vrhovnog saveta, Gabrijel Bejns uputi svog simulakruma , proizvedenog kod Mensa, da od klapoe prvi, napred; da bi se videlo hoe li, kojim s luajem, biti napadnut. Simulakrum je - ve to nainjen da lii na Bejnsa u svakoj pojedi nosti - umeo mnogo to- ta da radi, zato to ga je sazdao taj inventivni klan, Mens, a li ga je Bejns koristio iskljuivo za bezbednosne svrhe; braniti sebe, to je bila Bejnsova glavno i jedino usmerenje u ivotu, a ujedno i osnovica za njegovo lanstvo u parejskom klanu Adolfvila na severnom kraju njihovog meseca. Bejns je, naravno, bio izvan Adolfvila mnogo puta, ali se oseao bezbedno - ili srazmerno bezbedno - samo ovde, unutar postojanih zidina ovog grada, Parea . ime je upravo dokazivao da je njegovo lanstvo u Pareu zasnovano na istinitom pri padni tvu, a ne nekoj tehnici simulacije da bi se uvukao u tu najstamenitiju urban u zonu koja igde postoji. Gabrijel Bejns bio je, bez ikakve sumnje, iskren... a ko bi, uop te, i mogao posumnjati u njega. Na primer, njegova poseta neopisivo degradirajuim straarama Hibsa. Nedavno je Gabrijel i ao u potragu za odbeglim lanovima jedne radne brigade; po to su bili H ibi, mogli su se, eventualno, odvui u Ganditaun. Problem je, meutim, bio u tome to svi Hibi izgledaju isto, ili se bar njemu tako inilo: prljave, pogurene spodobe, u umazanoj odei, koje se kikou i nemaju sposobnost da se usredsrede na ma koji slo e n postupak. Upotrebljivi za fiziki rad, ni za ta vi e. Ali po to je bilo potrebno stal no ne to petljati da bi se fortifikacije Adolfvila ojaavale protiv moguih napada Men sa, fiziki rad se mnogo tra io. A nijedan Pare, dabome, ne bi pristao da prlja ruke . U svakom sluaju, Gabrijela je meu oronulim ud ericama Hiba obuzimao isti u as, imao j e oseanje tako rei beskonano ogromne izlo enosti napadu, meu tim najkrhkijim ljudskim tvorevinama; on, na jednom nastanjenom ubri tu sa bezbroj kartonskih 'kua'. Hibi se, opet, nisu bunili, stanovali su tu, u sopstvenom smeu, spokojno uravnote eni. Danas, ovde, na polugodi njem sastanku Saveta, gde svi klanovi moraju biti zastupljeni, bie, naravno, i jedan da govori u ime Hiba; tako e Gabrijel Bejns, z astupnik Parea, biti u istoj prostoriji - bukvalno u istoj prostoriji - sa jedni m odvratnim Hibom. Ovo nee, ba , dodati dostojanstvo njegovome zadatku. Verovatno e se i ove godine pojaviti, ispred Hiba, ona ra upana, debela Sara Apostoles. Daleko zloslutnije bie prisustvo predstavnika Mensa. Jer, Gabrijel se, ka o i svaki Pare, pla io svakog pojedinog Mensa. okiralo ga je njihovo bezobzirno nas ilje, toliko nesvrhovito da ga on nije mogao shvatiti. Godinama je govorio sebi da je svaki Mens naprosto bie ispunjeno neprijateljstvom. Ali to nije bilo dovolj no obja njenje. Oni u ivaju u nasilju; perverzno je zadovoljstvo njihovo da razbijaj u stvari i zastra uju druge ljude, naroito Pare, kojima pripada i on. Svest o ovome nije mu bila dovoljna pomo; ipak se sav tresao od straha, p omi ljajui na predstojee suoenje sa delegatom Mensa, koji se zove Hauard Stro. Njegov simulakrum se vrati, hripei astmatino. Na svom ve takom licu, toliko n alik na Gabrijelovo, nosio je nepromenljiv osmeh. "Sve u redu, gospodine. Nema s mrtonosnih gasova, nema elektrinih pra njenja opasne jaine, nema otrova u bokalu sa vodom, nema rupica u zidovima za gaanje laserskim pu kama, nema skrivenih infern-ma i na. Ponudio bih predlog da mo ete bezbedno ui." Uz klepetave zvuke, simulakrum stad e i zauta. "Niko ti nije prilazio?" upita Bejns obazrivo. Simulakrum ree: "Tamo jo nikog nema. Izuzev, naravno, jednog Hiba koji bri e pod." Bejns, voen celim ivotom provedenim u za titnim lukavstvima, otvori vrata ma lice, da uradi jednu bitnu stvar: da za tren osmotri Hiba. Hib, mu jak, sa mokrom krpom na kraju dugakog tapa; brisao je pod na svoj ti pini hibski nain, sporo i jednolino, sa uobiajenim glupavim hibskim izrazom na licu, kao da ga taj rad zabavlja. Verovatno bi mogao mesecima tako da mlati krpom, i da mu ne dosadi; Hibu nikad ne mo e dojaditi neki posao, jer Hibi nisu sposobni da shvate ak ni ideju raznovrsnosti. Naravno, razmi ljao je Bejns, ima nekih prednost i i u jednostavnosti. Njega je impresionirao slavni hibski svetac, Ignjat Ledebu r, iz koga je zraila duhovnost dok je lutao od grada do grada i irio toplinu svoje

bezazlene hibske linosti. Ovaj Hib svakako izgleda neopasno... Hibi, barem, ne nastoje, ak ni sveci-Hibi, da preobrate bilo koga u svoj klan; za razliku od toga, Skici, mistici, poku avaju. Hibi samo jedno tra e - a to j e, da budu ostavljeni na miru; naprosto ne ele da im ivot pravi probleme, pa zato iz godine u godinu odbacuju sve vei deo raznih slo enih stvari u ivotu. Vraaju se, ra zmi ljao je Gabrijel Bejns, prema stanju najobinijeg vegetiranja, koje je njima val jda ideal. Proveriv i laserski pi tolj (ispravan), Gabrijel zakljui da sme ui. Korak po k orak zae u salu Saveta, sede u jednu fotelju, onda naglo ustade i pree u drugu: bi lo je preblizu prozoru: dakle, bio bi suvi e dobra meta za nekog strelca koji bi m ogao gaati spolja. Da bi se razonodio dok eka na dolazak ostalih, on se re i da malo zeza Hiba . "Kako se zove ?" upita ga. "J-Jakov Simion", ree Hib, nastavljajui da bri e povr inu poda, sa neizmenjeni m glupim hibovskim osmehom. Hib nikad ne zna kad ga zezaju. Ili, ako i zna, ne m ari. Apatija prema svemu: to je hibovski nain. "Svia ti se tvoj posao, Jakove?" upita Gabrijel Bejns, pripaljujui cigaret u. "Dabome", ree Hib i zakikota se. "Oduvek si provodio vreme u brisanju podova?" "A?" inilo se da Hib nije sposoban da shvati takvo pitanje. Otvori e se vrata i bucmasta, zgodna Anet Golding, delegatkinja Polija, po javi se na njima, zadihana; torbu je nosila pod mi kom, okruglo lice bilo joj se z ajapurilo, a zelene oi su blistale. "Ja mislila da sam zakasnila." "Nisi", ree Bejns, ustade, i ponudi joj jednu fotelju. Osmotri je profesi onalnim pogledom: nema znakova da je ponela ikakvo oru je. Ali mogla bi nositi fer alne spore u kapsulama pro vercovanim u gumenom d epiu sakrivenom u ustima; on se pom no potrudi, odabirajui za sebe sasvim drugu fotelju, da sedne na to je mogue udalje nije mesto pored velikog stola. Udaljenost... inilac iju vrednost nikad ne treba p otcenjivati. "Toplo je ovde", ree Anet, koja se nastavila znojiti. "Trala sam uz stepen ice, sve dovde." Osmehnula mu se na onaj neizve taeni nain koji se kod nekih Polija primeuje. Zaista mu se inilo da je privlana... bila bi privlana, kad bi izgubila nek oliko kilograma. Svejedno, njemu se Anet i ovako dopada; on e sada ugrabiti prili ku da malo proaska s njom. Laka konverzacija pro eta nijansama erotike. "Anet", ree on, "ti si tako prijatna, udobna osoba. iva teta to se ne udaje . Kad bi se udala za mene..." "A-ha, Gabrijelce", ree Anet, sme ei se. "Al' bi bila za tiena! Litmus-papir u svakom kutku sobe, analizatori atmosfere samo pukaju, sve redom uzemljeno za sluaj da elektro-zraenja izazovu..." "E, ne, ozbiljno", ree Gabrijel Bejns nezadovoljno. Zapita se koliko godi na ova ima; svakako ne vi e od dvadeset. Kao i svi Poliji, detinjasta. Poliji nisu jo odrasli; ostaju neuvr eni, uostalom ta je poliizam ako ne jedno produ eno zadr avanje detinje plastinosti? Pa, zna se da deca svih njih, svih klanova na ovom mesecu, j esu u trenutku roenja Poliji, i ne diferenciraju se do desete ili ak jedanaeste go dine. Neki pojedinci, kao ova Anet, ne diferenciraju se nikad. Ona otvori torbu i izvue vreu slatki a; poe hitro da jede. "Nervozna sam", ob jasni. "Zato moram jesti." Ponudi vreu Bejnsu, ali on odbi - ipak, nikad se ne zn a. Gabrijel Bejns je uspeo da ostane iv ve trideset pet godina; nije nameravao sad da izgubi ivot zbog nekog triavog poriva. Sve se mora izraunati, unapred smisliti, ako eli da po ivi jo trideset pet. Anet ree: "Valjda e Skitse i ove godine zastupati Luis Manfreti. On mi uve k prija; tako zanimljive stvari pria, o tim njegovim vizijama iz praiskonskih vre mena. Zveri zemlje i neba, udovi ta koja vode bitke ispod zemlje..." Zami ljeno je si sala jedan tvrdi slatki . " ta misli , Gabrijelce, jesu li stvarne te vizije koje se p ojavljuju Skicima?" "Nisu", ree Gabrijel Bejns iskreno. "Onda, za to oni stalno priaju o njima i kao tumae ih? Njima su stvarne, ako nisu drugima." "Misticizam", ree Bejns podrugljivo. Poe u mrkivati vazduh; neki miris stiza

o je do njega, sladak. Miris Anetine kose, uvide on i opusti se. Ili je mo da tajn i plan da on pomisli da je to miris Anetine kose? Najednom je bio budno pa ljiv. " Lep ti je parfem", ree neiskreno. "Kako se zove?" "'No divljine'. Kupila sam ga od jednog putujueg preprodavca ovde, a inae j e sa Alfe Dva; ko tao me je devedeset ko ica, ali fino miri e, ta ka e ? Cela jedna mesena lata." U njenim tamnozelenim oima kao da se videla tuga. "Udaj se za mene", poe Bejns opet, ali zauta. Pojavio se predstavnik Depa, na vratima stao, a iskolaene oi na tom prepla e nom, konkavnom licu kao da su probole Bejnsa do srca. Bo e gospode, zastenja Gabri jel, ne znajui da li prema jadniku Depu da osea naprosto prezir, ili, ipak, saosean je. Taj bi ovek, ipak, mogao i da stisne petlju; svi Depi bi to mogli, kad bi ima li iole hrabrosti. Ali hrabrosti nema nimalo, u naselju Depa, na jugu. Ovaj jeda n ispoljava kukaviluk zaista primetno: stoji na vratima, prpa je da ue - ne sme; a ipak je toliko pomiren sa sudbinom da e kroz koji trenutak neizbe no ui, uradie tano to od ega je toliko ucvikao... Opet, neki Ob-Kom bi samo izbrojao dva, etiri, est, i tako do dvadeset, okrenuo lea i pobegao. "Ui, molim te", pridobijala ga je Anet prijatnim tonom i pokazivala ka je dnoj fotelji. "Koja je svrha ovog razgovora?" upita Dep i ue polako, sav klonuo od oajan ja. "Samo emo se razdirati meusobno; ne vidim za to i emu sazivati ove svae i dreke." Ipak, rezignirano, on sede i ostade pognute glave, aka stisnutih u pozi uzaludnos ti. "Ja sam Anet Golding", ree Anet, "a ovo je Gabrijel Bejns, Pare. Ja sam P oli. Ti si Dep, neee? Jasno mi je to po nainu na koji zuri u pod." Nasmejala se, a li sa naklono u. Dep ne ree ni ta; ak ni svoje ime. Gabrijel je znao da Depima nije lako da g ovore; te ko im je da saberu toliko energije. Ovaj Dep verovatno je do ao prerano za to to se pla io da bi mogao zakasniti; nad-kompenzacija, tipino za njih. Bejnsu se n isu dopadali. Oni su beskorisni i samima sebi, i drugim klanovima; za to ne umru? Za razliku od Hiba, ne mogu biti upotrebljeni ak ni kao manuelni radnici; Depi na prosto le e po zemlji i zure u nebo, ni ta ne videi, li eni svake nade. Nagnuv i se ka Bejnsu, Anet ree tiho: "Razveseli ga." "Hou, vraga", ree Gabrijel Bejns. " ta me briga? Sam je kriv to je takav; mog ao bi se on promeniti kad bi hteo. Mogao bi verovati u dobre stvari, kad bi se d ovoljno potrudio. Nije njegova sudbina lo ija nego sudbina nas ostalih, mo da je ak i bolja; oni, zna , rade brzinom pu a... Ba bih voleo da ja radim tako malo kao proseni Dep." Kroz otvorena vrata ue visoka sredovena ena u dugakom, sivom kaputu. Bila je to Ingred Hibler, pripadnica Ob-Koma; brojala je utke, u sebi, dok je prolazila pored i oko stola. Dodirnula je, redom, naslon svake fotelje. Gabrijel i Anet su ekali; Hib pera podova je nakratko podigao pogled i nasmejao se. Dep je nastavio da zuri, utke, nadole, ni ta ne videi. Najzad gospoica Hibler nae fotelju sa zadovolja vajuom numerololo kom oznakom; povue je unazad i sede kruto. vrsto je pritisnula ake j ednu o drugu, i to donjim delovima dlanova, a vrhovi njenih prstiju kuckali su h itro jedni o druge, kao da plete neku nevidljivu za titnu odeu. "Nai la sam na Stroa na parkingu", ree Ob-Komkinja. Bez ijedne rei izbroja, u sebi, ne to. "Na Mens, fuj, grozna osoba; zamalo da me pregazi tim svojim tokom. M orala sam da..." Zautala je, onda nastavila. "Nije bitno. Ali te ko je osloboditi se njegove aure, kad te jednom zarazi." Stresla se. Anet ree, ne obraajui se nikom odreenom: "Ove godine, ako Skic bude opet Man freti, verovatno e ui kroz p,rozor a ne kroz vrata." Nasmeja se veselo; ista Hib joj se pridru i u tome. "E pa, i Hiba ekamo, dabome", ree Anet. "J-ja sam delegat iz Ganditauna", ree Hib, Jakov Simion, nastavljajui jedn olino da radi. "Samo sam m-mislio da ovo uradim dok ekam." Uputio je nevin osmeh s vima prisutnima. Bejns uzdahnu. Predstavnik Hiba u Savetu: ista. Ali i treba tako, svi su o ni istai, ako ne stvarno, ono bar potencijalno. Preostalo je, dakle, da ekaju samo Skica i Mensa, Hauarda Stroa, koji e ui im zavr i jurcanje tamo-amo po parkingu, to ra di sa namerom da upla i sve ostale delegate dok sti u. Bejns pomisli: bolje e mu biti

da ne poku a da upla i mene. Jer taj laserski pi tolj na Bejnsovom struku nije la ni. A uvek je tu i njegov 'sim', njegov simulakrum, koji eka napolju, u hodniku; mo e bi ti pozvan unutra. "O emu je sastanak?" upita gospoica Hibler, Ob-Komka, i poe brojati brzo, s klopljenih oiju, poigravajui vrhovima prstiju po vazduhu. "Jen-dva jen-dva." Anet ree: " ire se govorkanja. Vien je neki nepoznati brod koji ne pripada t rgovcima sa Alfe Dva; u to smo u razumnoj meri sigurni." Ona nastavi jesti slatk i e; Bejns vide, sumorno razonoen, da je ve pojela gotovo celu sadr inu vree. Znao je d obro da Aneta pati od diencefalinog poremeaja, prevelike valence u zoni mozga koja izaziva pro drljivost. Poremeaj se pogor ava kad god je zabrinuta ili napeta. "Brod", ree Dep. Pomakao se, vratio u ivot. "Mo da nas mo e izvui iz ovog haosa ." "Iz kog haosa?" upita gospoica Hibler. Pomiui se jo jednom, Dep ree: "Zna ." Samo toliko je uspeo da izgovori; onda j e opet zamuknuo, utonuo u svoju komu turobnosti. Dep uvek smatra da je sve u ras ulu. Pa ipak, Depi se, naravno, boje i ma kakve promene. Gabrijel Bejns je o ovo me razmi ljao sa sve veim prezirom. Ali - brod. Njegov prezir prema Depu preobrati se u uzbunu. ta ako je istina? Stro, Mens, e znati. Na Da Vinijevim Visovima, Mensi imaju slo ene tehnike na prave za osmatranje dolazeeg saobraaja; verovatno je prva vest i stigla sa tih Vis ova... osim, naravno, ako je mistik, Skic, u svojim vizijama prvi predvideo ta e b iti. "Verovatno neki trik", ree Bejns pojaanim glasom. Svi u sobi, ukljuujui i su mornog Depa, stado e, buljei u njega; Hib ak na trenutak prestade brisati pod. "Ti Mensi", Bejns objasni, "poku ae sve. Ovo je njihov nain da steknu predno st nad nama ostalima, da nam uzvrate." "Za ta?" upita gospoica Hibler. "Znate da nas Mensi sve mrze", ree Bejns. "Zato to su oni primitivci, varv arske siled ije, neoprani juri ni odredi koji pote u pi tolje kada samo uju re 'kultura.' To je u njihovom metabolizmu; staro gotsko." I time jo nije bilo sve reeno; savr eno iskreno reeno, on nije znao za to Mensi hoe da povrede sve druge, osim, prema njego voj teoriji, iz istog odu evljenja zbog nano enja bola. Ne, pomisli on, mora biti ne to vi e od toga. Zloba i zavist; sigurno nam zavide, znaju da smo kulturno nadmoni. I ako su Da Vinijevi Visovi raznovrsni, nema tamo reda, nema estetskog jedinstva; t amo su zbrda-zdola nagomilani nedovr eni takozvani 'kreativni' projekti - naime, z apoeti, ali nikad privedeni kraju. Anet polako ree: "Stro je malo neuglaen, priznajem. tavi e, tipian je primerak one vrste koja srlja bezobzirce. Ali za to bi prijavio da dolazi strani brod, ako to nisu stvarno primetili? Nisi nam dao nijedan jasan razlog." "Ali ja znam", ree Gabrijel Bejns zadrto, "da su Mensi, a napose Hauard S tro, protiv nas; trebalo bi da delujemo, da se za titimo od..." Zauta, jer se vrata jo jednom otvori e i unutra o trim, dugim koracima ue Hauard Stro. Rie kose, krupan, silovit, iroko osmehnut. Briga njega to se ka njihovom ma lenom mesecu kree tuinski brod. Preostalo je da stigne jo samo Skic, a taj bi mogao, po svom obiaju, zakas niti jedno sat; verovatno e u transu odlutati nekud, gubiti se u zamagljenim vizi jama neke arhetipske stvarnosti, gledati kosmike proto-sile koje le e ispod tempora lne Vaseljene: tako on, stalno, sagledava takozvani Urvelt. Mogli bismo se, dotle, udobno smestiti, zakljui Gabrijel. Koliko je mogue, s obzirom na to da se meu nas dovukao ovaj Stro. I ova gospoica Hibler; ni ona mu se nije ne to mnogo dopadala. Zapravo mu se niko od prisutnih nije nimalo dopadao , osim mo da Anet: tako upadljivo, obilato prsate. Ali ni sa njom on nije ni ta post igao. Uobiajen ishod. Ali to nije njegova krivica; svi Poliji su takvi, nikad ne zna na koju e s tranu skoiti. Pobude su im mutne, pona anje suprotno nalozima logike. A ipak, nisu mu ice, kao Skici, niti ma ine bez mozga kao Hibi. Poliji su u izobilju ivi; upravo t o mu prija kod Anet - ta njena osobina ivotnosti, sve ine. Uistinu, pored nje se oseao kao kruto stvorenje, metalno, oklopljeno debe lim elikom, kao neko arhaino oru je iz beskorisnog, drevnog rata. Njoj je dvadeset g odina, njemu trideset pet, mo da je tu obja njenje. Ali on nije bio sklon da u to po

veruje. Onda pomisli: kladim se da ona upravo eli da se ja osetim ovako. Ona se t rudi da me navede na utisak da ne valjam. Istog trenutka on oseti svoju reakciju na to: ledenu, dobro promi ljenu pa rejsku mr nju prema njoj. Anet, glumei da pojma nema o tome, nastavi da klopa preostale slatki e iz v ree. Delegat Skica na sastanku u Adolfvilu, koji se odigravao jednom u est mes eci, Omar Dajamond, osmotri celom irinom pejza sveta, i vide, ispod i preko, zmaje ve blizance, crvenog i belog, zmajeve ivota i smrti; bili su spleteni u borbi, od koje se ravnica tresla, a nebo, iznad njega, cepalo, dok je sparu eno sivo sunce u raspadanju bacalo malo ili nimalo utehe na jedan svet koji brzo gubi svoju krtu zalihu ivotnog. "Stojte", ree Omar zmajevima i di e ruku. Jedan mu karac i jedna devojka talasave kose, koji su hodajui trotoarom kro z centar Adolfvila nai li prema Omaru Dajamondu, stado e. Devojka ree: " ta je, bre, ov ome? On ne to radi." Odbojno. "To ti je samo Skic", ree mu karac, koga je ovo zabavljalo. "Od etao u vizije ." Omar ree: "Veiti rat izbio je nanovo. Sile ivota posustaju. Zar nijedan ne mo e ovek kobnu odluku doneti, svog ivota se odrei u inu rtvovanja da bi one obnovljene bile?" ovek namignu svojoj eni i ree: "Zna , tim drugarima ako postavlja pitanja, pon ekad dobije zanimljiv odgovor. Aj', pitaj ga ne to - ne to veliko i uop teno, u fazonu 'Koji je smisao postojanja?' a ne, zna , 'Gde su makaze koje sam zaturila jue?'." O n je malo pogura napred. ena se oprezno obrati Dajamondu. "Izvin'te, da Vas pitam ne to, oduvek sam mislila - postoji li ivot posle smrti?" "Smrti nema", ree Omar. Zapanjilo ga je pitanje, izgraeno na temeljima ogr omnog neznanja. "Ono to ti vidi i 'smru' naziva samo je jedna etapa u klijanju iz ko ga nikne novi oblik ivota, uspavan zasad; on samo eka poziv da pree u sledeu inkarna ciju." Uzdi e obe ruke i pokaza njima napred. "Vidi ? Zmaj ivota ubijen biti ne mo e; n jegova krv lije crvena po livadi, ali ve odasvud iskau nove verzije njega. Seme u zemlju sahranjeno uzdi e se ponovo." Omar Dajamond poe dalje, tada, ostaviv i mu karca i enu iza sebe. Moram u onu kamenu kuu sa est spratova, ree Omar sebi. Oni tamo ekaju. Oni s u Savet. Hauard Stro, varvarin. Mis Hibler sva stegnuta, opsednuta brojevima. An et Golding, otelotvorenje ivota samog, ona koja se naglavake baci u sve to joj omog uuje da postane. Gabrijel Bejns, koji je prisiljen da izmi lja naine da se brani od onoga to njega ne napada. Onaj jednostavni sa krpom za pod na tapu, taj je bli e Bog u nego ijedan od nas. I onaj tu ni koji nikad ne di e pogled, nema ak ni ime. Kako nj ega da zovem? Mo da Oto. Ne, radije u Dino. Dino Voda. On i ekuje smrt, a ne zna da ivi u i ekivanju prazne utvare; Dina Vodu ni smrt ne mo e da za titi od njega samog. Stade u podno je estospratne zgradetine, najvee u parejskom naselju, Adolfvi lu; pa polete, pomou levitacije. Nji ui se kao plovak na vodi, dolebde do pravog pro zora, poe grebati noktom palca po staklu; posle nekog vremena, doe jedna osoba i o tvori prozor. "Nee doi gospodin Manfreti?" upita Anet. "On ne mo e biti dosegnut ove godine", objasni Omar. "Pre ao je na drugo pod ruje stvarnosti, i sad samo sedi; mora biti prisilno hranjen kroz nos." "Bljak", ree Anet i sva se strese. "Katatonija." "Ubijte ga", ree Stro grubo, "i gotov posao. Ti katatonini Skici su ne sam o beskorisni nego i gore od toga; iscrpljuju resurse 'Jovanke Orleanke'. Nije udo da je va e naselje tako siroma no.' "Siroma no materijalno", saglasi se Omar Dajamond, "ali bogato veitim vredn ostima." Nastojao je da ostane podalje od Stroa, koji mu se nije nimalo sviao. Str o je, uprkos svoga imena koje bi se moglo prevesti kao 'Slamka', bio razbija. Vol eo je da razlupa, da smrvi ne to; bio je svirep ne zbog potrebe za tim, nego iz lj ubavi prema tome. Zlo je Strou bilo nepotrebni dodatak.

Sedeo je tu, opet, i Gabrijel Bejns. Taj je umeo, kao i svi Parei, da bu de surov, ali samo kad ga je na to prisiljavala njegova potreba za samoza titom; t oliko se odao branjenju samoga sebe od svakog zla, da je prirodnim putem inio ono to ne valja i ne treba. ovek ga ne mo e osuivati onako kao Stroa. Zauzev i svoje mesto, Omad Dajamond ree: "Blagoslovena bila ova skup tina. I hajde da ujemo vesti o ivotonosnim osobinama, a ne o delatnostima zmaja zla." Okre te se Strou. "Kakve su informacije, Hauarde?" "Naoru ani brod", ree Stro. Ove rei propratio je irokim, razvratnim, sumornim osmehom; u ivao je u njihovoj kolektivnoj zabrinutosti. "Nije trgovaki sa Alfe Dva , nego je iz nekog sasvim drugog sistema; pomou TP oitali smo neke njihove misli. Nisu oni ovde da trguju, nego..." Namerno nije dovr io reenicu, da bi mogao gledati kako se oni gre. "Moraemo se braniti", ree Gabrijel Bejns. Gospoica Hibler klimnu glavom; is to uini, mada nerado, i Anet. ak se i Hib prestao smejuljiti. Sad je izgledao kao da se osea nelagodno. "Mi u Adolfvilu", ree Bejns, "naravno da emo se organizovati za odbranu. Oekivaemo tehniku opremu od tvojih, Stro; mi od vas, narode, oekujemo mn ogo. Ako ikad, onda sad moramo oekivati da vi date sve od sebe za zajedniko dobro. " "Pazi, pazi, 'zajedniko' dobro", opona ao ga je Stro. "Misli , za na e dobro." "Bo e, Bo e", ree Anet, "mora li uvek biti tako neodgovoran, Stro? Zar ne mo e ba r jednom obratiti pa nju na posledice? Pa, pomisli bar na na u decu. Ako i ne moramo da za titimo sebe, njih moramo." Omar Dajamond se molio u sebi. 'Neka se sile ivota uzdignu i na bojnom po lju trijumf postignu. Neka beli zmaj izbegne crvenu mrlju prividne smrti; neka s e materica za tite spusti na ovu malenu zemlju i sakloni je od onih koji stoje u t aboru nesvetog.' Najednom se seti kakav je prizor video sti ui pe ice ovamo: nagove taj o pristizanju neprijatelja. Potok vode pretvorio se bio u krv dok je on preko n jega prekoraivao. Sada mu beja e jasno znaenje toga. Rat i smrt, a mo da i uni tenje Sed am klanova i njihovih sedam gradova - est, ako ne rauna kao 'grad' ono smetli te na k ome ivotare Hibi. Dino Voda, Dep, ree promuklo i tiho: "Gotovi smo." Svi ga pogleda e besno; svi, ak i Jakov Simion, Hib. Izjava ba depovska. "Oprostite mu", pro aputa Omar. I negde u nevidljivom carstvu duh ivota ovo zau, i odazva se, i oprosti napola-umiruem stvoru koji je bio Dino Voda iz depovs kog naselja zvanog Imanja Kotona Mejtera.

2. Baciv i jedva jedan pogled po starom stanu u kome su zidovi bili od ispuca lih kamenih ploa, svetiljke uvuene u razna udubljenja i verovatno neispravne, proz or starinski, neotvoriv, 'panoramski', a ploice na podu odavno zastarele, name tene jo pre korejskog rata, ak Ritersdorf ree: "Mo e, poslu ie." Izvue ekovnu knji icu, a l u se nelagodno tr e pred prizorom glavnog kamina, okru enog ogradom od kovanog gvo a; n ije video ni ta slino jo od 1970. godine, kad je bio dete. Vlasnica ove oronule zgrade pogleda ga, meutim, namr teno i sumnjiavo, zbog onoga to je pisalo u akovim papirima za identifikaciju. "Po ovome, vi ste o enjeni, gospodine Ritersdorfe, i imate decu. Neete dovesti nikakvu decu u ovu zgradu; u h omeopap-oglasima bilo je reeno da je stan za 'ne enju, zaposlenog, bezalkoholiara', pa prema tome..." "U tome je poenta", ree ak umorno. Debela, sredovena gazdarica u haljini od ko e venerijanskih zvi do-cvraka i papuama od vubovog krzna odbijala ga je; ovaj do ivl jaj ve je postao sumoran. "Od ene sam se razdvojio. Ona je zadr ala decu. Zato i hou da unajmim stan." "Ali oni e dolaziti u posete." Njene obrve, obojene u purpur, uzvinu e se. "Ne znate vi moju enu", ree ak. "Hoe, hoe; znam ove nove federalne zakone o razvodu. Nije kao u starim dan ima kad je svaka dr ava imala svoj. Jeste li ve bili u sudu? Dobili prve papire?" "Nisam", priznade on. Za njega je bio tek poetak. Pozno pro le noi oti ao je u hotel, a prethodna no - ta je bila poslednja utro ena u poku ajima da se postigne ne mogue, da se nastavi ivot sa Meri. Dade gazdarici ek; ona mu vrati ID formular i udalji se; ak istog trena za

tvori vrata, ode do prozora sad iznajmljenog stana i zagleda se dole, na ulicu, u tokove, skoi-mlaznjake, rampe i lebove nogaraca. Jo malo, i morae pozvati svog advo kata, Neta Vajldera. Jo samo malo. Ironija njihovog branog brodoloma bila je neizdr iva. Jer njegova ena bila j e po profesiji brana savetnica, dobra tavi e. Zapravo, imala je ugled najbolje u tom poslu, ovde u oblasti Marin, u Kaliforniji, gde je dr ala kancelariju. Bog bi zna o koliko je naprslih meuljudskih odnosa izleila. Pa ipak, maestralnim potezom nepr avde, dogodilo se da upravo njena nadarenost i ta njena ve tina doprinesu da se on sad nae u ovoj bedi od stana, kod ove gazdarice. Naime, toliko je uspeha postiza la u karijeri, da nije mogla ne oseati prezir, iz godine u godinu sve vei, prema s vome mu u. injenica je bila, i on se s time morao suoiti, da u svojoj karijeri nije b io ni izdaleka onako uspe an kao Meri. Njegov posao, koji mu je veoma prijao, bio je programiranje simulakruma za obave tajnu slu bu vlade ejena, da bi oni dobro prenosili beskonane propagandne pro grame protiv obrua komunistikih dr ava kojima su Sjedinjene Amerike Dr ave sada bile op asane. On je, lino, duboko verovao u svoj posao, ali nikakve racionalizacije nisu mogle stvoriti utisak da je to dobro plaen ili uzvi en posao; a programi koje je o n uspevao da smuka bili su - najbla e reeno - infantilni, la ni i pristrasni. Najuspe ni je su delovali na kolsku decu u SAD i u susednim, komunistikim dr avama, i na velike mase najslabije kolovanih. ak Ritersdorf je bio, uistinu, nisko-kvalitetni najamn ik. Na ta je Meri ukazala mnogo, mnogo puta. Najamnik ili ne, ostao je u tom poslu, iako su mu i druga zaposlenja bil a nuena tokom est godina koliko je njegov brak potrajao. Mo da je ostao zato to je u iv ao da slu a kako simulakrumi, toliko slini ljudskim biima, izgovaraju njegove rei; mo d a zato to je smatrao da je ukupna borba, u kojoj na taj nain uestvuje, od bitnog zn aaja; Amerika se na la u defanzivi, politikoj i ekonomskoj, i mora se braniti. Ameri ci je potrebno da izvestan broj osoba radi za dr avu, za plate neosporno bedne, na radnim mestima koja nemaju nijedan element juna tva ili velianstvenosti. Neko mora da programira i propagandne simulakrume, koji su rasporeeni po celom svetu da ra de kao zastupnici kontraobave tajne slu be, da ire agitaciju, da ubeuju, da utiu. Ali.. . Pre nekoliko dana nastupila je kriza. Jedan od Merinih klijenata, upetlj an ve tri godine u neverovatno slo en brani problem sa tri ljubavnice istovremeno, b io je TV producent; D erald Feld, producent slavnog, jedinog, neponovljivog 'Bani Hentmen TV oua' i vlasnik, ne u celosti, ali velikim delom, tog popularnog komiara . Meri i Feld napravili su jednu malu pogodbu sa strane; 'dil' je bio da mu Meri isporui nekoliko programerskih tekstova koje je ak napisao za lokalni ogranak CIA , u San Francisku. Feld je tekstove proitao sa interesovanjem zato to su - eto obj a njenja na osnovu ega ih je Meri odabirala - sadr ali dobru meru humora. U tome je b ila akova nadarenost; programirao je mimo uobiajenog sveanog, pompeznog stila... go vorilo se da akovi programi iskrie od duhovitosti, da su puni ivota. Feld je prista o na saradnju sa akom i zamolio Meri da ona zaka e sastanak njih dvojice. Sada, stojei na prozoru malog, bednog, starog stana u koji nije uneo ak ni jedan jedini svoj odevni predmet, ak, zagledan u ulicu ispod sebe, poe razmi ljati o svai koja je tom prilikom izbila kao erupcija, izmeu njega i Meri. Bila je to est oko opaka svaa, nesumnjivo 'klasika'; pravo olienje su tine njihovog razdora. Sa Merine take gledanja, sve je bilo jasno: pojavila se mogunost novog pos la, treba je, dakle, temeljitim ri kanjem ispitati do dubine. Feld bi dobro plaao, a presti bi bio izvanredan; svake nedelje, na izvodnoj pici Bani Hentmenove emisij e, pojavilo bi se na ekranu i akovo ime, kao jednoga od scenarista; ceo nekomunis tiki svet bi to gledao. Meri bi se - eto udarne rei - ponosila njegovim zaposlenje m; upadljivo kreativnim. Po njenom mi ljenju, kreativnost je 'Sezame, otvori se!' i vota; dok rad za Centralnu informativnu agenciju, programiranje propagandnih sim ulakruma koji e brbljati poruku za ne kolovane Afrikance, Latinose i Azijate, to ni je kreativno; poruka je uvek manje-vi e ista, a CIA nije mnogo cenjena u liberalni m, bogata kim, sofisticiranim krugovima gde Meri stanuje. "Ti si kao neki... skuplja opalog li a u satelitskom parku", rekla je razbes nelo Meri, "sa grabuljama, za gradsku istou. Bezbedan posao i lak; izvue se, ne mora se boriti. Sprcao si trideset tri godine, a ve si odustao od svakog poku aja. Vi e ne

elju da od sebe napravi ne to." "Slu aj", govorio je on uzaludno. "Jesi li mi ti majka ili samo supruga? M islim, je l' ti u opisu radnog mesta da mora neprestano da me podbada da ja ne to vi e postignem? Moram li se uzdizati neprestano? Treba da postanem predsednik Zemljo plana, je l' to ti hoe ?" Ne, nije tu re bila samo o novcu i presti u, nego i o jo neem. Meri je, oito, elela da on postane neka druga osoba. Stidela se njega; ona, koja ga je poznavala bolje nego iko drugi na svetu. Ako se zaposli da pi e za Banija He ntmena, postae neko drugi - bar po njenoj logici. On nije mogao poricati istinitost te logike. Ipak, istrajno se dr ao svog puta; nije dao ostavku kod CIA, nije se izmenio. Ne to u njemu bilo je, naprosto, suvi e inertno. Pa - nek bude ta bude. Postoji, u biti oveka, odreena histereza; a on tu svoju su tinu nije hteo tako lako odbaciti. Napolju, na ulici, jedan beli evrolet de luks toak, blistavi novi model sa est vrata, potonu do ivice trotoara i prizemlji se. Gledao je dokono, onda se tr gao, obuzet nevericom: nemogue, ali istinito - to je donedavno njegov toak, stigla je Meri. Ve ga na la. Kroz nekoliko trenutaka, njegova supruga, dr Meri Ritersdorf, stii e mu u posetu. Osetio je zebnju i pojaanu svest o neuspe nosti: eto, ak ni ovo nije uspeo d a izvede - da se zavue u neki iznajmljeni stani gde ga Meri nee pronai. Kroz nekoliko dana Net Vajlder e uspeti da aran ira zakonsku za titu, ali, do tad, on je bespomoan, mora da je pusti unutra. Nije problem saznati kako mu je u la u trag; moderna detekcijska sredstva mogu se dobiti lako i jeftino. Meri se verovatno obratila nekoj od 'priva-hvatni h' robotskih detekcionih agencija, iznajmila 'nju kalo', stavila mu na raspolaganj e akov encefaliki obrazac; nju kalo se bacio na posao i pratio ga kroz sva mesta kud a je ak i ao posle razdvajanja od nje. Danas je pronala enje oveka egzaktna nauka. Znai, ena re ena da te locira, pomisli on, mo e. Valjda ima neki zakon o tome; mogao bi on to nazvati Ritersdorfovim zakonom. Proporcija: to je vea ovekova elja d a pobegne, da se sakrije, utoliko su aparati za detekciju... O tro kucanje na ulaznim vratima stana; a to su vrata uplja u svome jezgru. Poe krutim koracima, protiv sopstvene volje, tamo, i pomisli: odr ae ona men i govoranciju, sintezu svih poznatih pozivanja na 'razum'. Ja, naravno, nijedan argument neu imati, samo svoj oseaj da ne mo emo dalje, da njen prezir prema meni po kazuje da se izmeu nas dogodio neuspeh tako dubok da nikakva prisnost vi e nikada n e dolazi u obzir. On otvori vrata. Stajala je tu, sa tamnom kosom razdvojenom u mnogo pram enova, u svom skupocenom (najboljem) kaputu od prirodne vune, nena minkana; smiren a, kompetentna, obrazovana ena, u odnosu na njega nadmona na itavo krdo naina. "uj, ak ", ree ona, "neu ovo trpeti. Pozvala sam kompaniju za selidbe da pokupi sve tvoje stvari i stavi ih u magacin. Do la sam po ek; daj mi sve pare koje ima sad na tekuem raunu. Trebaju mi da platim raune." Proma io je, proma io: nije do la sa slaano-razumnom govorancijom. Naprotiv, do l a je da uini celu stvar nepovratnom. On ostade sasvim o amuen. Mogao je samo da blen e u nju, ni ta vi e. "Razgovarala sam sa Bobom Alfsonom, mojim advokatom", ree Meri. "On je po dneo prijavu za poni tenje tapije na kuu." " ta?" upita on. "Za to?" "Da bi ti mogao da prepi e svoj deo kue na mene." "Za to?" "Da bih je mogla ponuditi na prodaju. Smatram da mi ne treba tako velika kua, a novac bi mi dobro do ao. Vraam Debi u onaj internat na Istoku, o kome smo ra zgovarali." Deboru, njihovo najstarije dete, pa ipak dete od samo est godina, pre mlado da se alje od kue. Za ime svega! "Daj da prvo razgovaram sa Netom Vajlderom", ree on nejako. "Ja hou ek odmah." Nije se ni pomakla da ue; naprosto je stajala tamo. A on je bio u oajanju, u oajnoj panici, panici poraza i patnje; ve je pobeen; ona ga mo e naterati na bilo ta. Poe po ekove, a Meri zae nekoliko koraka u stan. Njena odbojnost prema takv

ma

om stanu bila je vea nego to se mogla reima izraziti: zato ona ni ta i ne ree. On se s av skupio, da uzmakne, nije se mogao sa tim njenim stavom suoiti; usredsredio se na krabocanje po eku. "Uzgred reeno", ree Meri, isto konverzacionim tonom, "sad kad si ti zauvek oti ao, ja sam slobodna da prihvatim onu vladinu ponudu." "Koju vladinu ponudu?" "Treba im konsultacioni psiholog za neki meuplanetni projekat; pa, rekla sam ti." Nije nameravala da se optereuje nekim dodatnim obja njavanjem. "A-ha, da." Ne to se mutno seao. "Ne to dobrotvorno." Proisteklo iz sukoba Ze mlje i Alfanaca pre deset godina. Jedan izolovani mesec u Alfanskom sistemu nast anjen je Zemljanima koji su pre dva pokolenja odseeni, zbog rata; mno tvo takvih ja dnih enklava zaostalo je u sistemu Alfe, koji se sastoji od dvadeset dve planete i nekoliko desetina priodnih satelita. Primila je ek, presavila ga i zavukla u d ep kaputa. "A je l' bi ti plaali?" upita on. "Ne", ree Meri, udaljeno. Dakle, ona e iveti - i ona, i deca - iskljuivo od njegove plate. Poeo je da shvata: ona oekuje takvu sudsku presudu, kojom e on biti prisiljen da uradi upravo ono to je odbio, i tim odbijanjem sru io njihov estogodi nji brak. Iskoristie svoj ogr oman uticaj u sudskim instancama oblasti Marin, pa e izdejstvovati re enje koje e zn aiti da on mora da napusti radno mesto kod CIA u San Francisku i da potra i neko sa svim drugaije zaposlenje. "Koliko... dugo e biti odsutna?" upita on. Bilo je oigledno da ona namerava da izvue dobru korist iz ovog razdoblja preureenja njihovih ivota; da uradi sve st vari koje su joj bile onemoguene - navodno onemoguene - njegovim prisustvom. "Oko est meseci. Zavisi. Ne oekuj od mene da budem u kontaktu. Na sudu e me predstavljati Alfson; neu se pojaviti." Zastala je, a onda dodala: "Podigla sam tu bu za odvojeno izdr avanje, tako da nee morati da radi to." Inicijativa je, ak i tu, nestala iz njegovih ruku. On je, kao i uvek, bio prespor. "Mo e imati sve", ree on Meri najedanput. Njen pogled je rekao: ali ono to ti mo e dati nije dovoljno. 'Sve' je samo n i ta, kad god je re o njegovim dostignuima. "Ne mogu ti dati ono to nemam", ree on tiho. "Da, mo e ," Meri ree, bez osmeha. "Zato to e sudija uzeti u obzir ono to sam ja uvek znala o tebi. Ovo: ako mora , ako te neko natera, ti e udovoljiti merila obino primenjivana na odrasle ljude sa odgovorno u za enu i decu." On ree: "Ali - ja moram zadr ati neki ivot svoj, sopstveni." "Tvoja prva obaveza smo mi", ree Meri. Za to nije imao odgovor; mogao je samo klimati glavom. Kasnije, posle Merinog odlaska sa ekom, potra io je i na ao gomilu starih hom eopapa u ormaru u stanu; seo je na prastaru sofu u danskom stilu u dnevnoj sobi, preturajui kroz njih u potrazi za lancima o tom meuplanetnom projektu u koji je Me ri nameravala da se ukljui. Njen novi ivot, ree on sebi, da zameni brani. U papu od pre nedelju dana nae lanak, maltene potpun; pripali cigaretu i p oe pa ljivo itati. Psiholozi e biti potrebni, predviao je ameriki Meuplan-servis za zdravstvo i blagostanje, zato to je taj mesec svojevremeno bio bolnika zona, psihijatrijski c entar za zbrinjavanje onih zemaljskih doseljenika u alfanski sistem koji su psih iki popustili pod abnormalnim, izuzetnim pritiscima meusistemske kolonizacije. Alf anci na taj mesec i ne odlaze; jedino njihovi trgovci svrate ponekad. Sve to je poznato o sada njem stanju stvari na tom mesecu doznalo se od tih trgovaca. Po njihovim tvrdnjama, svojevrsna nova civilizacija nastala je tokom dve i po decenije odvojenosti bolesnika od vlasti sa Zemlje. Ali trgovci nisu mo gli dati ocenu o tom novom dru tvu, zato to ni zemaljsko nisu dobro shvatali. Meutim , znali su da na Mesecu 2 postoji i proizvodnja, a i razmena robe; ak industrija. Pa, ako je tako, zapita se ak Ritersdorf, za to zemaljska vlada smatra da treba da se me a? Lako je mogao zamisliti Meri tamo; upravo takvu osobu bi poslao Zemljopl an, meunarodna agencija. Ljudi kao Meri uvek e uspeti. Prie prastarom panoramskom prozoru i postoja tamo jo neko vreme, gledajui d

ole. Onda oseti da se u njemu kri om, kradomice, uzdi e onaj dobro znani poriv. Utis ak da nema nikakvog smisla nastavljati; da je samoubistvo, bez obzira na to ta ka u zakon i crkva, za njega jedino re enje, sad. Nae jedan manji prozor, sa strane; taj se mogao otvoriti. On ga podi e i os lu nu zujanje d et-hopera koji se spu tao na ravni krov jedne zgrade na suprotnoj stra ni ulice. Taj zvuk zamre. ak Ritersdorf saeka, onda se pope na prozorski prag, i d elimino preko njega. Sad su mu noge visile iznad saobraaja, koji je dole, na ulici , odmicao... Iznutra, iz sebe samog, zau glas, ali ne svoj, koji ree: "Molim te, reci m i svoje ime. Bez obzira na to da li namerava , ili ne, skoiti." Okrenuv i se, ak vide utog ganimedskog ljigavca koji se bio neujno provukao i spod ulaznih vrata stania i sad se prikupljao, kao hrpa globula od kojih e uskoro n astati njegovo fiziko bie. "Ja iznajmih stan preko puta tvog", saop ti sluzavo bie. ak ree: "Kod Zemljana je obiaj da se pokuca na vrata." "Ja nemam ime da kucam. Osim toga, eleo sam ui pre nego to ti - ode ." "Moja je lina stvar da li u skoiti ili ne." "'Nijedan Zemljanin nije ostrvo'", naveo je Ganimedanac pribli no tano. "Do bro do ao u zgradu koju mi, stanari, u ali nazivamo 'Kod odbaenog oru ja'. Ima ovde jo nekih sa kojima bi trebalo da se sastane . Nekoliko Zemljana - oni su kao ti - plu s nekoliko ne-Z-a, najrazliitijih fizionomija, od kojih e neke biti tebi odbojne, a neke nesumnjivo privlane. Planirah da pozajmim od tebe kulturu jogurta, ali ima jui u vidu ime si zaokupljen, to bi sad bio uvredljiv zahtev." "Nisam se ja jo izjasnio konano." ak Ritersdorf prebaci noge nazad u sobu i odmae se od prozora. Nije se iznenadio to vidi ganimedskog ljigavca; na Zemlji su ne-Z-i bili u geto-situaciji; ma koliko uticajni i na visokim polo ajima u svom d ru tvu, po dolasku na Zemlju morali su stanovati u srazmerno lo im stambenim objekti ma poput ovog. "Kad bih nosio sa sobom posetnice", ree ljigavac, "sad bih ti dao jednu. Uvoznik sam nebru enih dragulja, takoe preprodajem zlatne predmete i, kad se steknu pravi uslovi, pravi sam fanatik filatelije. Eto, ba sad imam u stanu jednu izuze tnu zbirku ranih maraka iz SAD, sa posebnim naglaskom na savr eno ouvane blokove od po etiri iz kolekcije 'Kolumbo'; da li bi ti..." Ljigavac zastade. "Vidim da ne bi. U svakom sluaju, elja da uni ti sebe bar je privremeno splasnula u tvom umu. To j e dobro. Osim mojih najavljenih reklama..." "Zar ne postoji neki zakon po kome ti, dok si na Zemlji, mora ograniiti up otrebu svojih telepatskih sposobnosti?" upita ak. "Da, ali inilo se da je tvoja situacija izuzetna. Ritersdorfe, ne mogu te zaposliti ja lino, po to mi nisu potrebne usluge propagandista. Ali na devet razni h meseca imam izvesne veze; uz dosta vremena..." "Hvala, ne treba", ree ak grubo. "Ja samo hou da me ostave na miru." Ve se n adobijao pomoi za zapo ljavanje... dovoljno za ceo ivot. "Ali za razliku od tvoje ene, nemam nikakve zadnje namere." Kao mala plim a, ljigavac potee bli e njemu. "Kao i kod veine zemaljskih mu jaka, tvoje oseanje samop o tovanja spregnuto je sa tvojim sposobnostima zaraivanja nadnice, oblast u kojoj s te podlo ni te kim sumnjama i krajnjim krivicama. Mogu uiniti ne to za tebe... ali bie p otrebno vreme. Uskoro polazim sa Zemlje na moj mesec. Pretpostavimo da ja platim tebi pet stotina ko ica - amerikih, naravno - da poe sa mnom. Smatraj to pozajmicom, ako eli ." " ta bih ja radio na Ganimedu?" Zatim, razdra ljivo, ak dodade: "Zar mi ni ti ne veruje ? Imam zaposlenje; smatram ga odgovarajuim - ne elim ga napu tati." "Podsvesno..." "Nemoj ti meni da ita moju podsvest. I, hajde, izlazi odavde, ostavi me na miru." "Bojim se da e se vratiti tvoja sklonost ka samoubistvu - mo da ak i pre neg o to padne no." "Pa neka." Hrpa sluzi ree: "Postoji samo jedna stvar koja ti mo e pomoi, a moja uboga p onuda zaposlenja nije to." "Nego ta jeste?"

" ena koja bi zamenila tvoju." "Sad se pona a kao pravi prav..." "Ma, nimalo. Ovo to ka em nije ni 'prizemno' ni 'eterino'; naprosto je prakt ino. Mora nai enu koja te mo e prihvatiti i voleti; takvog kakav jesi; ako ne, propa e . pusti mi da razmislim o ovome. A u meuvremenu, kontroli i se. Daj mi pet sati. I os tani ovde." Ljigavac se lagano uvue u pukotinu izmeu vrata i poda, i iscure napolj e, u hodnik. Njegove misli postado e nejasne. "Kao uvoznik, kupac i preprodavac, i mam mnoge veze na Zemlji, u svim dru tvenim grupama..." Onda nestado e. Sav se tresui, ak pripali cigaretu. I od eta - na veliku daljinu - od prozor a. Sede na prastaru sofu danskog stila. Tu se prepustio ekanju. Nije bilo lako smisliti neki odreeni odgovor na milosrdnu ponudu ljugavog bia; razljutila ga je, ali i dirnula - i zbunila, uz to. Da li bi mu ljigavac st varno mogao pomoi? inilo se da je to nemogue. ekao je jedan sat. Zaulo se kucanje na ulaznim vratima iznajmljenog stania. To nije mogao biti opet ljigavac, jer ljigavac ne bi kucao: ne bi mogao. ak ustade, ode do vrata i otvori ih. Jedna zemaljska devojka stajala je tamo.

3. Iako je imala da sredi hiljadu stvari, sve u vezi sa njenim novim, neplae nim poslom kod Ministarstva za zdravlje i blagostanje, dr Meri Ritersdorf izdvoj ila je vreme za ne to sasvim lino. Jo jednom se odvezla mlaznim taksijem u Njujork, a tamo, na Petu aveniju, u kancelariju D erija Felda, producenta 'Bani Hentmen TV o ua'. Pre nedelju dana dala mu je sve anj najnovijih, i najboljih, tekstova koje je ak napisao za CIA; bilo je sad vreme da sazna da li njen mu , ili biv i mu , ima prili ku da dobije taj posao. Ako ak nee sam da potra i bolje zaposlenje, potra ie ona za njega. To je njena du nost, ve i zbog toga to e njena deca i ona, tokom sledee godine, a mo da i znatno du e iveti iskljuivo od akovih prihoda. Iskrcav i se na sleti te na krovu, Meri se spustila unutra njom rampom na deve deseti sprat, pri la jednim staklenim vratima, oklevala, onda im dozvolila da se o tvore i u la u pred-kancelariju, u kojoj je sedela Feldova sekretarica, vrlo lepa, sa mnogo minke i prilino tesnim d emperom od paukove svile. Doktorki Ritersdorf je ta devojka zasmetala; ako su prsluii sada stvar pro losti, da li je to razlog da dev ojka sa toliko izra enim grudima juri ba najnoviju modu? Tako graena i obuena... prak tino je u obavezi da nosi, ipak, i prslue. Meri je stala pred njen radni sto, poru menela od neodobravanja. ta, pa ova je i ve taki pro irila bradavice; to je stvarno su vi e. "Daaa?" ree sekretarica i di e pogled kroz ukra eni, pomodni monokl. U suoenju sa Merinom hladnoom, bradavice njenih dojki malo su splasnule, kao da su se upla i le i pokorile; strahom oterane. " elela bih videti gospodina Felda. Ja sam doktor Meri Ritersdorf i nemam mnogo vremena; eka me putovanje na lunarnu bazu Zemljoplana u tri po podne po nju jor kom vremenu." Unela je u glas krajnju delotvornost i vrstinu zahtevanja; a to j e umela vrlo dobro da uradi. Posle niza birokratskih postupia, sekretarica je propusti da ue. Za svojim radnim stolom od la ne orahovine - po to pravog orahovog drveta ve desetak godina uop te nije bilo - sedeo je D eri Feld pred videorikorderom i ekranom , zadubljen u posao. "Samo trenutak, dr Ritersdorf", ree on i pokretom pokaza ka jednoj stolici. Ona sede, prekrsti noge i pripali cigaretu. Na minijaturnom ekranu Bani Hentmen je, u kominoj epizodi, glumio nemakog industrijalca; bio je u plavom sakou sa dva reda dugmadi. Obja njavao je upravnom odboru firme kako bi novi automatski plugovi, koje njihov kartel proizvodi, mogl i biti upotrebljeni za rat. im stignu vesti o izbijanju neprijateljstava, plugovi e sami od sebe poeti da se pribli avaju jedni drugima i spajaju, po etiri, u jedan; ali ne u jedan vei plug, nego u lanser raketa. Na engleskom jeziku, ali sa te kim n emakim naglaskom, Bani je ovo obja njavao, prikazujui stvar kao veliki napredak. Fel d se tiho nasmeja. "Nemam mnogo vremena, gospodine Feld", ree Meri odseno.

Feld, nerado, zaustavi videokasetu i okrete se ka Meri. "Pokazao sam Ban iju tekstove. Zainteresovan je. Humor Va eg mu a je suv i nekako mrtvaki, ali je aute ntian. Takav je svojevremeno bio..." "Znam ja sve to", ree Meri. "Ve godinama sam morala slu ati njegove programe rske tekstove; on ih je uvek prvo isprobavao na meni." Pu ila je ubrzano, sva nape ta. "Dakle, kakvo je Va e mi ljenje, da li bi ih Bani mogao upotrebiti?" "Nismo nigde", ree Feld, "ako se Va mu ne vidi sa Banijem; uzaludno je da V i..." Vrata se otvori e i Bani Hentmen ue u kancelariju. Sad je Meri prvi put videla u ivo, izbliza, tog slavnog TV komiara. Osetila je radoznalost: na koje naine se on razlikuje od svog imid a za publiku? Malo je n i eg rasta, zakljui ona, i prilino stariji nego to izgleda na TV; znatno proelavio na vrh glave, a izgleda i ne to umoran. U stvarnosti, pravi Bani Hentmen izgleda kao zabrinuti srednjoevropski ulini preprodavac droge, u izgu vanom odelu, ne sasvim do bro obrijan, sa kosom proreenom i u neredu, i - to je savr eno dopunilo ovaj utisak - sa pikavcem u ustima. Ali, njegove oi. Oi koje budno paze, ali ipak i tople; ona ustade i suoi se s njim. Na televiziji se nije mogla primetiti ova snaga njegovo g pogleda. Nije to bila samo bistrina Banijeva, nego i ne to vi e, opa anje... neega. M eri nije znala ega. I... Svud oko Banija lebdela je i neka aura, aura patnje. Kao da su mu i lice i telo natopljeni stradanjem. Da, pomisli ona, to mu se vidi u oima. Uspomene na bol. Bol koji se dogodio davno, ali nikad nije, niti e biti, zaboravljen. Bani H entmen je napravljen, stavljen na ovu planetu, da bi patio; nikakvo udo da je pos tao veliki komiar. Za Banija, komedija je borba, odbrana od nasrtaja jedne stvarn osti pune bukvalnog, fizikog bola; jedno reagovanje. Divovsko, i uspe no, poziranje . "Ban", ree Feld. "Ovo je doktorka Meri Ritersdorf; njen mu je napisao one robot-programe za CIA koje sam ti pokaz'o u etvrtak." Komiar joj pru i ruku; Meri se rukova s njim i ree: "Gospodine Hentmen..." "Molim te", ree komiar. "To mi je samo pseudonim. Moje kr teno ime je Lavokr v Regal. Naravno da sam ga morao promeniti; ko bi krenuo sa imenom 'Lavokrv Rega l' u ou-biznis? Ti me mo e zvati Lavokrv, ili samo Krv; a evo D eri, ovde prisutan, zo ve me Li-reg, to je znak bliskosti." Dodao je, i dalje dr ei njenu aku: "A meni ako s e i ta svia kod ene, to je to njeno blisko, prisno." "Li-Reg ti je pozivna re za telefaks", ree Feld. "Opet si pome ao." "Tako je, tako je." Hentmen pusti Merinu ruku. "Dobro, Frau Doktor Raten fenger..." "Ritersdorf", ispravi ga Meri. "Ono 'Ratenfenger' bilo bi", ree Feld, "pacolovac, na nemakom. uj, Ban, nem oj opet napraviti takvu gre ku." "Izvinjavam se", ree komiar. "ujte, gospoo doktorko Ritelsdof. Moliu fino, zo vite me nekako lepo; to mi poma e. Ja udim za naklono u lepih ena; to je onaj mali deak u meni." Osmehnuo se, ali njegovo lice, a naroito oi - zadr a e u sebi onaj od sveta u morni bol, te inu jednog prastarog tereta. "Zaposliu tvog mu a ako budem u mogunosti d a viam i tebe povremeno. Ako on shvati pravi razlog za tu pogodbu, ono to se u dip lomatiji naziva 'tajnim protokolima'." On se obrati D eriju Feldu: "A ti zna koliko sam video muka sa mojim protokolima u poslednje vreme." "ak je u jednom bednom iznajmljenom apartmanu na Zapadnoj obali", ree Meri . "Evo, zapisau ti adresu." Hitro uze olovku i hartiju i napisa adresu. "Reci mu da je on tebi potreban; reci mu da..." "Ali on meni nije potreban", odvrati Bani Hentmen tiho. Meri upita, obazrivo: "Zar se ne mo e sastati s njim? ak ima jedinstven dar. Bojim se da ako ga niko ne pogura..." upkajui donju usnu, Hentmen ree: "Boji se da ga on nee koristiti, da e mu dar propadati uludo." "Da", ree ona i klimnu glavom. "Ali to je njegov dar. Na njemu je da odlui." "Mome mu u", ree Meri, "potrebna je pomo." To bi trebalo da ja najbolje znam , pomisli ona. Moj je posao da razumem ljude. ak je infantilno-zavisni tip; da bi se uop te pokrenuo, potrebno je da ga neko gura i vodi. Inae e istruniti u tom umezu

koji je unajmio. Ili - skoiti kroz prozor. Jedino ga ovo mo e spasiti, zakljui ona. Mada bi on bio poslednji koji bi priznao da je tako. Posmatrajui je pomno, Hentmen ree: "Mogu li ja s tobom, Ritersdorfova, nap raviti jedan 'dil' sa strane?" "Ko-koje vrste?" Bacila je pogled na Felda; lice mu je bilo nepokretno, kao da se povukao, kao kornjaa, iz cele ove situacije. "Samo da se sastanem sa tobom, povremeno", ree Hentmen. "Ne poslovno." "Neu ja biti ovde. Radiu za Zemljoplan; biu u sistemu Alfe, mesecima, ako n e i godinama." Hvatala ju je panika. "U tom sluaju, nema poslia za mu ia", ree Hentmen. Feld progovori. "Kad odlazi , Ritersdorfova?" "Ovog asa", ree Meri. "Kroz etiri dana. Moram se spakovati, urediti da deca budu..." "etiri dana", ree Hentmen zami ljeno. Nastavi da osmatra Meri od glave do pe te. "Razdvojila si se od mu a? D eri mi ree..." "Jesam", ree Meri. "Ve se ak iselio." "Doi na veeru sa mnom veeras", ree Hentmen. "A ja u u meuvremenu ili svratiti u tu zgradu sa stanovima za iznajmljivanje, gde je on, ili u poslati nekoga od mo g osoblja tamo. Uzeemo ga na estonedeljni probni rad... da pone da radi scenarije z a nas. Dogovoreno?" "Nemam ni ta protiv veere sa tobom", ree Meri. "Ali..." "To je sve", ree Bani Hentmen. "Samo veerica, ni ta vi e. U bilo kom restoranu gde voli , bilo gde u Sjedinjenim Amerikim Dr avama. Ali ako se razvije ne to vi e..." O n se osmehnu. Odletela je mlaznim taksijem nazad na Zapadnu obalu i prebacila se urban om jedno inskom eleznicom u centar San Franciska, a tamo u kancelarije lokalnog ogr anka Zemljoplana, agencije kod koje je dobila svoj veoma po eljni novi posao. Uskoro se nae u liftu, koji se dizao; pored nje je stajao jedan uredno do teran mlad ovek, dobro obuen, Zemljoplanov predstavnik za tampu. Zvao se, uinilo joj se da je tako ula, Lorens Mak Re. Mak Re ree: "eka nas cela banda reportera domo-novina, a evo ta e oni bacati na tebe. Implikacije, za koje e poku ati tebe da navuku da ih potvrdi , da je taj te rapeutski projekat samo maska, a da Zemlja u stvari eli da prisvoji mesec Alfa Tr i M2. Da smo mi, u su tini, ovde da bismo ispoetka uspostavili tu koloniju, proglas ili je svojom, razvili, onda poslali naseljenike u nju." "Ali bila je na a pre rata", ree Meri. "Da nije, kako bismo je mogli upotre bljavati kao bolniku bazu?" "Istina", ree Mak Re. Izi li su iz lifta, krenuli hodnikom. "Ali nijedan ze maljski brod nije je posetio dvadeset pet godina, a ve posle dvadeset je, zakonsk i govorei, na e pravo vlasni tva uga eno. Dakle, pre pet godina taj mesec je stekao pol itiku i zakonsku autonomiju. Meutim, ako sletimo i uspostavimo nanovo bolniku bazu, sa tehniarima, doktorima, terapeutima, i redom ta god je potrebno, mo emo iznova pr oglasiti svoje vlasni tvo - ako to Alfanci nisu uinili, a oito je da nisu. Oni se jo i sad oporavljaju od rata, naravno; to je mo da razlog. Ili su mo da i li u izvianje po tom mesecu i zakljuili da to nije ono to oni ele, da je odve tu njihovoj biologiji. Evo." On joj pridr a otvorena vrata; ona ue i nae se suoena sa petnaest ili esnaest ho meo-pap reportera. Oni su sedeli; neki od njih su imali pik-kamere. Ona duboko udahnu i prie govornikom mestu, prema kojem je Mak Re pokazao; na govornici je stajao mikrofon. Mak Re prvi progovori u mikrofon. "Dame i gospodo", ree on, "ovo je dr Me ri Ritersdorf, ugledna brana savetnica iz oblasti Marin, koja se, kao to znate, ja vila da kao dobrovoljac poma e u ovom projektu." Jedan reporter odmah upita, lenjo: "Dr. Ritersdorfe, kako se zove taj pr ojekat? Projekat psihotik?" Drugi reporteri se nasmeja e. Odgovorio je Mak Re. "Ime koje smo mi dali ovoj operaciji glasi: 'Operac ija pedeset minuta.'" "Kuda e po andrcali sa tog meseca ii, kad ih pohvatate?" upita drugi reporte r. "Moglo bi se desiti da ih poistite pod tepih, a?" Meri progovori u mikrofon. "U prvi mah baviemo se istra ivanjem sa ciljem d

a dokuimo kakva je tamo situacija. Ve znamo da su prvobitni pacijenti, bar neki od njih, u ivotu; njihovo potomstvo, takoe. Ne glumimo da nam je poznato koliko izgl eda za opstanak ima dru tvena zajednica koju su oni tamo uspostavili. Ja bih pretp ostavila da nema izgleda, nimalo, osim najbukvalnijeg, golog fizikog opstajanja k oje oni posti u. Poku aemo korektivnu terapiju u onim sluajevima gde to bude mogue. Na a najvea briga bie, naravno, deca." "Kad oekujete da se naete na drugom mesecu Alfe Tri, doktorka?' upita jeda n reporter. Pik-kamere su se vrtele, u tei kao daleka jata ptica. "Rekla bih, kroz oko dve nedelje", odvrati Meri. "Za ovo Vas ne plaaju, je li tako, doktorka?" upita drugi. "Ne." "Uvereni ste, dakle, da je ovo poduhvat za op te dobro? Jedna 'dru tvena stv ar' za koju se vredi zalo iti?" "Pa", ree Meri neodluno, "to..." "Zemlja e, dakle, imati neke koristi od uplitanja u kulturu biv ih psihijat rijskih pacijenata?" Reporterov glas bio je gladak. Okrenuv i se Mak Reu, Meri ree: " ta da ka em?" Mak Re ree u mikrofon: "To nije oblast njene struniosti; dr Ritersdorf je diplomirani psiholog, ne politiar. Ona odbija da odgovori." Jedan reporter, visok, vitak, iskusan, ustade i ree, razvlaei rei: "Da li je Zemljoplanu pala na um pomisao da naprosto ostavi taj mesec na miru? Da postupa sa tom kulturom kao to bi sa svakom drugom, da po tuje njene vrednosti i obiaje?" Zastajkujui, Meri ree: "Jo ... ne znamo dovoljno. Mo da, kad budemo vi e znali.. ." Zastala je, ne znajui ta bi dalje. "Ali to nije subkultura", ree ona. "Nema trad iciju. To je jedna dru tvena zajednica sastavljena od mentalno obolelih jedinki i njihove dece, zajednica nastala pre samo dvadeset pet godina... to nema nikakav u gled u poreenju sa, recimo, kulturama na Ganimedu ili na Iou. Kakve bi vrednosti mogli razviti mentalno bolesni ljudi? Pa jo za tako kratko vreme." "Ali sami ste rekli", nastavio je taj reporter tonom nalik na maje preden je, "da zasad ne znamo ni ta o njima. Znate li, nisu li, mo da..." Mak Re o tro progovori u mikrofon. "Ako su razvili ikakvu postojanu, vital nu kulturu, ostaviemo ih na miru. Ali ocenu o tome treba da daju strunjaci, kao to je dr Ritersdorf, a ne Vi, ili ja, ili amerika publika. Iskreno govorei, smatramo da nema nieg eksplozivnijeg od dru tva u kome psihotici preovlauju, odreuju vrednosti , kontroli u medije. Praktino da nema nevolje koja se ne mo e iz takvog neeg izroditi: neka nova, fanatizovana verska sekta, ili paranoini rat za nacionalnu dr avu, neko manijako ili varvarsko uni tavanje imovine. Ve i te, nabrojane tri mogunosti, dovolj an su razlog da mi istra imo ta to postoji na Alfa Tri M2. Ovaj projekat slu i odbran i na ih ivota i vrednosti." Reporteri domo-novina sada su utali; videlo se da ih je Mak Re ubedio. Me ri se svakako slagala s njim. Kasnije, kad su Mak Re i ona izi li iz te sale, Meri ree: "Je li to stvarno bio razlog?" Pogledav i je na trenutak, postrance, Mak Re odgovori: "Mislite, da mi ide mo na M2 zato to se bojimo da e za nas biti opasna jedna socijalna enklava mentaln o poremeenih, ili zato to jedno ludo dru tvo, samim svojim postojanjem, izaziva nela godnost u nama? Mislim da je bilo koji od ta dva razloga sam po sebi dovoljan; s vakako bi trebalo da se vi zadovoljite sa ta dva." "I da ne pitam...?" Zurila je u mladog, isto i o tro doteranog funkcionera Zemljoplana. "Nego ja treba samo da..." "Vi treba da radite kao terapeut, i to je sve. Ja vas ne poduavam kako da leite bolesne; za to biste vi meni govorili kako da ovladamo jednom politikom situa cijom?" Pogledao ju je hladno. "Ipak, nave u vam jo jednu, dodatnu svrhu 'Operacije pedeset minuta', svrhu koje se mo da niste setili. Savr eno je mogue da u dru tvenoj za jednici mentalno bolesnih, tokom dvadeset pet godina, nastanu i neke tehnolo ke id eje koje bi nam mogle dobro doi - a najverovatniji autori bili bi oni manini, naja ktivniji." On pritisnu dugme lifta. "ujem da su manini pacijenti, a i paranoidni i sto tako, domi ljati ljudi." Meri ree: "Da li je to obja njenje za to Zemlja nije nikoga poslala ranije? H teli ste da vidite ta e ispasti od njihovih ideja?"

Mak Re se samo sme akao, ekajui lift. Nije odgovorio. Ovaj ovek izgleda, zakl jui ona, potpuno siguran u sebe. A to je, kad treba pristupiti radu sa psihoticim a, gre ka. Lako bi mogla biti gre ka sa vrlo ozbiljnim posledicama. Skoro sat kasnije, kad je ve ulazila u svoju kuu u oblasti Marin da nastav i sa pakovanjem prtljaga, ona uvide temeljnu protivurenost u vladinim izjavama. P rvo ka u da e ispitivati kulturu na Alfa Tri M2 zato to se pla e da bi mogla biti opas na po ivot, a posle ka u da e je ispitivati zato to je tamo mo da pronaeno ne to upotrebl ivo. Pre oko stotinu godina Frojd je pokazao koliko je la na takva dvojna logika; prva tvrdnja poni tava drugu, i obratno. Naprosto je nemogue da dr ava misli i jedno, i drugo. Psihoanaliza pokazuje da onaj ko navodi dva protivurena razloga za neki p ostupak, obino ima trei, pravi, skriveni razlog. Tog treeg razloga nije svestan; il i cela jedna grupa ljudi - u ovom sluaju, dr avnih inovnika - nije svesna. Meri se zapita kakav je, u ovom sluaju, taj pravi motiv. Kakav god bio motiv, zakljui ona, projekat za koji se dobrovoljno javila ne izgleda vi e onako idealistiki, onako li en zadnjih namera. Imala je jednu jasnu slutnju o tom pravom motivu: zasnovan je na dobrom, tvrdom, sebinom interesu. Imala je, tavi e, jo jednu slutnju. Da ona verovatno nikada nee doznati koji je to motiv bio. Zaneta u posao pakovanja d empera, kojih je imala jednu punu ladicu, najed nom je shvatila da vi e nije sama. Dvojica ljudi stajali su na vratima njene sobe; ona hitro skoi na noge i okrete se ka njima. "Gde je gospodin Ritersdorf?" upita stariji od te dvojice, pru ajui ka njoj ravnu crnu plou sa znakom za identifikaciju; ona vide da su obojica iz kancelarij e njenog mu a, iz ogranka CIA u San Francisku. "Iselio se", ree ona. "Dau vam njegovu adresu." "Dobili smo dostavu", ree stariji, "od jednog neidentifikovanog dou nika da tvoj mu planira, mo da, samoubistvo." "On to veito planira", uzvrati ona, zapisujui na jedan list hartije adresu umeza u kome je ak sada tavorio. "Ne mislim da se treba zabrinjavati zbog toga; o n je hronino bolestan, ali nikad ba sasvim mrtav." Stariji cija posmatrao ju je sa sumornim neprijateljstvom. "Koliko shvata m, ti i on se rastavljate." "Tako je. Ako se to vas i ta tie." Ona mu uputi jedan kratak, profesionalni osmeh. "Mogu li sad nastaviti da se pakujem?" "Na a Slu ba", ree cija , "sklona je da pru a izvesnu za titu svojim zaposlenicima. Ako se tvoj mu ubije, nastae istraga - sa ciljem da se ustanovi do koje mere si t i ume ana u to." On zastade, pa dodade: "A s obzirom na to da si ti po profesiji b rana savetnica, to bi moglo biti malo nezgodno, zar ne?" Posle krae ti ine, Meri odvrati: "Da, verovatno bi moglo." Mlai cija , takoe vrlo kratko, vojniki pod i an, ree: "Naprosto smatraj da je ovo jedno neformalno upozorenje. Vozi polako, Ritersdorfova; ne prevaljuj premnogo p ritiska na tvog mu a. Razume ?" Njegove oi bile su bez ivota, studene. Klimnula je glavom. I zadrhtala. "U meuvremenu", ree stariji, "ako se on kojim sluajem pojavi ovde, reci mu da svrati do nas. On jeste na trodnevnom odsustvu, ali, ipak, eleli bismo popriati s njim." Obojica se okrenu e i izao e iz sobe, a onda, kroz prednja ulazna vrata, i iz kue. Vratila se pakovanju, sva zadihana od olak anja to su dvojica iz CIA oti li. Nee meni CIA nalagati ta da radim, ree ona sebi. Ja u mom mu u govoriti ta god mi se hoe i uradiu mu ta god mi se hoe. Nee oni uspeti da za tite tebe, ak, ree ona se pakujui d emper za d emperom, nabijajui ih divljaki u kofer. tavi e, bie jo gore, zato se ume ali, ree ona sebi; dakle, ak, budi spreman. Prasnula je u smeh, na sav glas, i pomislila: ti, jadni upla eni sninku. M islio si da ti je dobra ideja da me zastra uje tako to e poslati svoje kolege. Pa mo da ih se ti pla i , ali ja ne. To su samo glupi, tupi panduri. Nastavila je da se pakuje. Poe razmi ljati o mogunosti da pozove svog advoka ta i ka e mu o ovoj cija koj taktici pritiska. Neu, zakljui ona; zasad to jo neu uiniti; saekau dok zahtev za razvod stigne pred sudiju Erizolaru. Onda u prilo iti ovo kao do

kaz: eto na kakav sam ivot bila prisiljena, u braku sa takvim ovekom. Izlo ena polic ijskom uznemiravanju, neprekidno. A kad sam poku ala da mu pomognem da nae posao, n abacuje mi se neko da me uvue u krevet. Prepuna zluradosti, ona ugura i poslednji d emper u kofer, koji zaklopi i munjevitim zaokretom prstiju zakljua. Jadno akence, ree ona sebi. Nee ti imati nikakvu priliku, kad te ja bacim u sudnicu. Nee znati ta te pregazilo. Do ivotno e davati gomile novca meni. Dokle god bud e iv, dragi, nee nijednog trena biti stvarno slobodan od mene; uvek u te ko tati ne to. Poela je, veoma pa ljivo, da presavija svoje mnogobrojne haljine i sla e ih u veliki putni sanduk sa posebnim ve alicama privr enim za unutra nju stranu sanduka. Ko tau te, ree ona sebi, vi e nego to mo e platiti. 4. Devojka na vratima ree glasom blagim, neodlunim: "Hmm, ja sam D oan Trieste. Lord Teciostriga ka e da si se upravo doselio." Njene oi su lutale; gledala je mim o aka Ritersdorfa, u stan. "Nisi jo ni ta od svojih stvari doneo, a? Mogu li pomoi? M ogla bih da okaim zavese i oistim police u kuhinji, ako eli ." ak ree: "Hvala. Ali, dobro mi je." Bio je dirnut injenicom da se ljigavac t oliko potrudio: pokupio negde, i doveo, ovu devojku. Nema ona ni dvadeset godina, zakljui ak; kosu je uplela u samo jednu, krup nu pletenicu koju je opustila niz lea, a to je kosa neke smee, zapravo neodreane bo je, zaista samo obina kosa. Devojka je prilino bela, previ e bleda. I, inilo mu se, n jen vrat je malice predugaak. Ona nema nikakvu figuru vrednu pomena; ali je, bar, vitka. D oan Trieste je na sebi imala tamne pantalonice pripijene uz ko u, izmice i p amunu ko ulju u mu kom stilu; koliko je on mogao oceniti, ispod toga nije nosila prsl ue, a nova moda sad i zahteva da se ne nosi. Meutim, bradavice njenih dojki bile s u najobiniji, ravni, tamni krugovi ispod belog pamunog platna: znai, nije mogla da plati, ili nije bila zainteresovana, za sada modernu operaciju njihovog pro irenja . Pade mu na um da je siroma na. Studentkinja, mo e biti. "Lord Teciostriga", objasni ona, "potie sa Ganimeda; stanuje preko puta t ebe, s druge strane hodnika." Nasme ila se malo; imala je, vide on, vrlo fine, mal e, jednake, bele zube, veoma pravilne, dobro uobliene. Zapravo... maltene savr ene. "Da", ree ak. "On se uvukao ovde putem proticanja, ispod vrata, pre oko je dan sat." Dodade: "Rekao je da e poslati nekoga. Izgleda da je mislio..." "Da li si stvarno poku ao da se ubije ?" On malo pouta, pa slegnu ramenima. "Taj ljigavac je tako pomislio." "Jesi, jesi. Prepoznajem ja to i sad; vidi se na tebi." Ona proe pored nj ega, u eta se u stan. "Ja sam... zna . Psih." "Koja vrsta psiha?" On ostavi otvorena ulazna vrata stana, ode do svog p aketia cigarete 'Pol Mol' i pripali jednu. "Ima svakojakih. Od onih koji mogu da pomaknu planinu, do onih koji jedva..." D oan mu upade u re. "Moje moi su minimalne, ali, ipak, pogledaj." Okrenuv i s e ka njemu, ona odi e kragnu ko ulje. "Vidi moj bed ? Registrovani lan Psih udru enja SAD. " Zatim objasni: "Moja sposobnost je da nateram vreme da malo potee unatrag. U pr ostoru ograniene veliine, recimo tri sa etiri metra, otprilike veliine tvoje dnevne sobe. Za razdoblje od oko pet minuta najvi e." Osmehnula se, i on se opet zadivi n jenim zubima; preobra avali su joj lice, inili ga predivnim; dokle god se osmehival a, ista radost be e gledati je, a aku se inilo da to govori ne to o njoj. Kvalitet lepo te uzdi e se iznutra; ona je divna unutra, i ak shvati da e ta lepota, tokom godina, dok bude starila, postepeno sve vi e izbijati na povr inu, tako da e D oan sa trideset ili trideset pet godina naprosto zraiti lepotom. Zasad ona ostaje, ipak, dete. "Je li to koristan dar?" upita on. "Ima ogranienu primenljivost." Sela je, kao ptica, na rukonaslon njegove arhajske sofe u danskom stilu, zavukla prstie u d epove tesnih pantalonica i izjavi la: "Radim za policijsku stanicu Ros; prevoze me vrlo brzo na mesta te kih saobraaj nih nesrea, a ja onda - smejae se, ali to zaista uspeva - vratim vreme na trenutke pre nego to se nesrea desila, ili, ako je prekasno, ako je od nesree pro lo pre vi e od pet minuta, ponekad uspem da vratim u ivot osobu koja je upravo umrla. Shvata ?" "Shvatam", ree on. "Nije neki veliki prihod. to je najgore, moram biti na raspolaganju dvade

set etiri sata na dan. Pozovu me iz stana i prevezu brzinskim d et-skakaem na mesto udesa. Shvata ?" Okrenula je glavu, uperila prst ka svom desnom uhu; on vide malen , zdepast cilindar ugraen u njeno uho, i shvati da je to policijski radio. "Uvek sam ukljuena u njihovu talasnu du inu. To, naravno, znai da ne smem biti vi e od nekol iko sekundi udaljena od nekog prevoza; smem u restoran, pozori te, u tu stan, ali.. ." "Pa, dobro", ree on, "mo da e spasti moj ivot, jednog dana." Pomisli: da sam s koio, mogla si me naterati nazad u postojanje. Al' je usluga, mani ga. "Spasla sam ja mnogo ivota", ree D oan i ispru i ruku. "Mogu li i ja dobiti ci gari ku?" On joj dade, i oseti se kriv to je, kao i obino, propustio da na vreme shv ati ta je trebalo uraditi. "ime se ti bavi ?" upita D oan. Nevoljno - ne zato to je informacija bila tajna, nego zato to se u narodu takav posao slabo cenio - on opisa svoj posao kod CIA. D oan Trieste je slu ala pa lji vo. "Postoji zakon", ree ak, "koji ja zovem Ritersdorfov trei zakon o smanjenom dobitku, koji ka e da srazmerno svome zadr avanju na jednom poslu, ti umi lja , progres ivno, da je taj posao sve manje i manje va an u op toj svetskoj shemi stvari." Uzvra tio joj je osmehom; sjaj u njenim oima, caklee sjaktanje njenih belih zuba, inili s u osmehivanje lakim. Poeo je da zaboravlja tovar oajanja koji ga je do maloas priti skao. D oan je lunjala po stanu. "Hoe li doneti mnogo svojih stvari? Ili e naprosto i veti ovako? Pomoi u ti da ga ukrasi malo, a i Lord e, koliko to mo e. Na kraju hodnika ima jedno ivo bie od tenog metala, sa Jupitera, zove se Edgar; on je ovih dana u h ibernaciji, ali kad se probudi, rado e i on pomoi. U stanu levo od tebe ima jedna viz-ptica sa Marsa; zna , sa onim arenim perjem oko glave... Nema ruke, ali pomera predmete psihokinezom. Pomogla bi i ona, ali danas je zauzeta oko izleganja; le i na jajetu, zna ." "Bo e", ree ak. "Koja je ovo poligenetska zgrada." Slu anje svega ovoga ostavi lo ga je u blagoj o amuenosti. "Osim toga", ree D oan, "na spratu ispod tvog ivi grib-slo , koji se tu doseli o sa Kalista; namotao se u mnogo, mnogo navoja oko one trokrake stojee lampe koja je standardni name taj u ovim stanovima... Takve su se proizvodile oko 1960. godi ne. On e se probuditi im sunce zae; tada se oni bude i kreu u kupovinu hrane. A ljig avca si ve upoznao." Potegla je dim sna no - ali malice neve to - iz cigarete. "Dopada mi se ova zgrada; sva ta upozna u njoj. Pre tebe, u ovom stanu stanovala je mahovi na sa Venere. Njoj sam jednom spasla ivot; bila se sasu ila... Njima je potrebna st alna vla nost, zna . Na kraju se pokazalo da je klima u oblasti Marin suvi e su na za nj u, pa se morala odseliti u Oregon, gde stalno pada ki a." Okrenuv i se, devojka ga j e posmatrala. "Izgleda kao da si imao mnogo nevolja." "Ne stvarnih. Samo zami ljenih. Onih koje su se mogle izbei", ree on. Pomisl i: da sam samo malo porazmislio, nikad se ne bih ni upleo u takve nevolje; nikad se ne bih o enio onom. "Kako ti se zove ena?" Trgnuo se na to. "Meri", ree on. "Nemoj se ubijati zbog toga to si je otkaio", ree D oan. "Za koji mesec, mo da za koju nedelju ak, opet e se oseati 'itav'. Sad se osea kao jedna polovina organizma oji je preseen nadvoje. Binarna fisija uvek je bolna; znam to, zato to je ovde sta novala jedna protoplazma... koja je patila kad god se delila na dve, a morala se deliti, da bi rasla." "Valjda i rastenje boli", ree on. Prie irokom, neotvorivom prozoru i jo jedn om virnu dole, ka lebovima, tokovima, nogarcima i d et-skakaima dole. Samo malo, male cno je nedostajalo... "Nije lo e stanovati ovde", ree D oan. "Znam to; stanovala sam ja na mnogo ra znih mesta. Inae, u policijskoj stanici Ros svi znaju za zgradu 'Kod odbaenog oru ja '", dodade ona iskreno. "To je zato to je ovde bilo svakojakih tua, sitnih kraa, pa i jedno ubistvo. A nije ni neka istoa... to si ve mogao videti." "Pa ipak..." "Pa ipak sam uverena da treba da ostane . Imae dru tvo. Naroito nou, kad ne-zema

ljski oblici ivota imaju pojaan dru tveni ivot, to e ve otkriti. Lord Teciostriga je o a sa kojom je veoma dobro sprijateljiti se; pomogao je on mnogima. Ganimedanci i maju onu osobinu koju je sveti Pavle nazvao caritas... Imaj na umu da je Pavle r ekao da je karitas najvea od svih vrlina." Zastala je. "Moderna re za karitas bila bi, valjda, empatija." Vrata stana se pokrenu e; ak se istog trena okrete. Vide dvojicu dobro znan ih ljudi. Svog gazdu, D eka Elvuda, i svog saradnika u pisanju, Pita Petrija. Oboj ici kao da je laknulo im su ga ugledali. "Je'ote", ree Elvud, "mi mislili da sti emo prekasno. A prvo smo svratili u tvoju kuu, jer smo raunali da si mo da tamo." D oan Trieste ree, obraajui se Elvudu: "Ja sam iz policijske stanice Ros. Mog u li videti va e papire za identifikaciju, molim?" Hladnim glasom. Elvud i Petri joj pokaza e, nakratko, svoje znake CIA, onda se do etka e do aka. " ta e gradska policija ovde?" upita Elvud. "Prijateljica", ree ak. Elvud slegnu ramenima; oito nije nameravao da zahteva nikakve pojedinosti . "Nisi mogo neki bolji stan da nae ?" Osmotrio je sobu. "Ovde bukvalno zaudara." "Samo je privremeno", ree ak, sa nelagodno u. "Nemoj da ti se pogor ava stanje", ree Pit Petri. "A tvoje odsustvo: ukinul i ga. Misle da bi trebalo da bude na poslu. Za tvoje dobro. Ne bi trebalo da bude sam na mestu gde se mo e prepu tati crnim mislima." Osmotrio je D oanu Trieste, oigledno se pitajui da li je ona na neki nain spreila njegov poku aj samoubistva. Niko mu, meu tim, ne dade prosvetljenje u vezi sa ovim pitanjem. "Znai, vratie se s nama u kance lariju? Ima avolski puno posla; kako izgleda, bie tamo celu no." "Hvala", ree ak. "Ali moram poeti preseljavanje mojih stvari; a treba i da sredim ovaj apartman, koliko-toliko." I sad je eleo da bude sam, iako je cenio nj ihove dobre namere. Nagon, neki, u njemu: da otpuzi, da se sakrije. To mu je u k rvi. D oan Trieste ree dvojici cija a: "Mogu ja da ostanem s njim, bar neko vreme. Osim ako dobijem hitni poziv. Obino ga dobijem oko pet po podne, kad pone povrata k ogromnog broja ljudi s posla. Ali, do tad..." "ujte", ree ak odluno. Njih troje se okrenu e upitno ka njemu. "Ako neko hoe da se ubije", ree ak, "ne mo ete ga spreiti. Mo da mo ete odlo iti. a ga psih, kao D oan, mo e dovui nazad. Ali i sa nekim odlaganjem, on e to ipak uradit i, a ako ga dovuete nazad, nai e nain da to uradi ponovo. Zato me ostavite na miru." Oseao se umorno. "Imam zakazan sastanak u etiri sa mojim advokatom - i mnogo drug og posla. Ne mogu stajati i priati." Elvud pogleda na runi asovnik i ree: "Evo, ja u te odbaciti do advokata. Mo em o stii taman na vreme." Kratkim gestom pozva Petrija. ak ree D oani: "Mo da u se ponovo videti sa tobom. Jednog dana." Toliko umoran je bio, da mu je bilo svejedno hoe li je, ili nee, ikad vi e videti. "Hvala ti", ree neodreeno; nije mu bilo ba jasno za ta joj se zahvaljuje. Pa ljivo rasporeujui naglaske, D oan ree: "Lord Teciostriga je u svom stanu, a on mo e da hvata tvoje misli; ako opet poku a da se ubije , on e to uti i ume ae se. Prem ome, ako namerava ..." "Jasno mi je", ree ak. "Neu ovde." Ode do ulaznih vrata stana, sa Elvudom i Petrijem, koji stado e nekako levo i desno od njega; D oan za njima. im su izi li u hodnik, on vide da su vrata ljigavevog stana otvorena; ogromn a uta gomila sluzi blago se zanjiha u znak pozdrava. "Pa, hvala i tebi", ree ak, napola ironino, i ode, sa svoja dva saradnika i z CIA. Dok su se vozili tokom do kancelarije Neta Vajldera u San Francisku, D ek E lvud ree: "Ova operacija 'pedeset minuta'... tra ili smo dozvolu da u poetnu grupu z a iskrcavanje ukljuimo i jednog mu karca. Rutinski zahtev, i naravno odobren nam je ." On zami ljeno pogleda aka. "Mislim da emo u ovom sluaju gurnuti simulakruma." ak Ritersdorf neodreeno klimnu glavom. Bila je standardna procedura da se koristi simulakrum u projektima gde bi moglo doi do neprijateljstava izmeu raznih ljudskih klika; CIA ima mr av operativni bud et i ne voli da gubi ljude.

"Zapravo", ree Elvud, "taj simulakrum - napravio nam ga je GD dole u Palo Altu - hm, dovr en je, i ve nas eka u na oj kancelariji. Pa, ako hoe da ga vidi ." On za iri u malu bele nicu koju je izvukao iz d epa sakoa. "Zovu ga Denijel Magbum. Dva'es es' godina, Anglosakson. Diplomirao na Stenfordu i magistrirao politike nauke. Go dinu dana dr ao nastavu na Dr avnom u San Hozeu, onda pre ao u CIA. To emo napriati osta lima u Projektu; samo emo mi znati da je to sim koji prikuplja informacije za nas ." On zakljui: "Jo nismo odluili koga da odredimo da bude orijentacioni vodi za Deni jela Magbuma. Mo da D onstona." "Onog tupsona", ree ak. Simulakrum mo e da radi do neke mere autonomno, ali u operacijama ove vrste, premnogo odluka se zahteva; prepu ten samome sebi, Denije l Magbum bi se brzo odao, i svi bi saznali da je proizvedeni predmet. Magbum e ho dati i priati, ali kad doe vreme za odluivanje o politici - tada e neki dobar operat or, koji sedi u punoj bezbednosti u Nivou Jedan zgrade CIA u San Francisku, preu zeti kontrolu nad njim. Dok su parkirali toak na krovno sleti te Net Vajlderove kancelarijske zgrad e, Elvud ree zami ljeno: "Ba ne to mislim, ak, mo da bi ti voleo da rukuje Denijem. D ons , kao to i sam ka e , nije najbolji." ak, iznenaen, baci pogled ka njemu. "Za to? To nije moj posao." CIA je imala poseban korpus ljudi osposobljenih za animiranje simulakruma. "To, kao znak dobre volje prema tebi", ree Elvud lagano, zagledan u gusti popodnevni gradski vazdu ni saobraaj koji je le ao poput sloja dima na gradu. "Da bi ti, hoemo li tako rei, mogao biti sa svojom suprugom." Posle nekog vremena ak ree: "Bespogovorno ne." "Onda motri na nju." "Zbog ega?" Osetio je zbunjeni gnev. I ogorenje. "Budimo realistini", ree Elvud. "Psiholozi CIA vide oiglednu injenicu da si ti i sad zaljubljen u nju. A za Dena Magbuma trebae nam operator sa punim radnim vremenom. Petri bi mogao nekoliko nedelja pisati tvoje tekstove; uzmi ovaj posao , oprobaj se malo, vidi da l' ti se svia, pa ako ne, odbaci ga i vrati se tekstov ima. Zaboga, pa ti si godinama programirao simie, trebalo bi da ti rad preko dalj inskog upravljanja doe kao najprirodnija stvar. Mogao bih da se kladim na to. Otp utovao bi istim brodom kao Meri, spustio se na Alfu Tri M2 u isto vreme..." "Ne", ponovi ak. Otvori vrata toka, iskorai na povr inu sleti ta. "Vidimo se ka snije; hvala za vo nju." "Zna ", ree Elvud, "mog'o bih ja tebi da naredim da preuzme tog sima. I bih, kad bih mislio da je to u tvom interesu. to mo da i jeste, itekako. Evo ta mislim d a u uraditi: izvadiu dosje tvoje ene - iz FBI - i pregledau ga. Pa, kad vidim kakva je to osoba..." Odmahnu rukom. "Odluiu na osnovu toga." "A kakva bi to osoba trebalo da ona bude", upita ak, "pa da ja nju uhodin kroz oi cija kog simulakruma?" Elvud ree: " ena kojoj se vredi vratiti." On zatvori vrata toka; Petri upali motor, i toak se hitnu u predveernja nebesa. ak ostade da gleda tu uzlaznu putanju . Cija ki nain razmi ljanja, ree on sebi zajedljivo. Pa, dobro, trebalo bi da sa m dosad, ve, naviknut na to. Ali Elvud je bio u pravu u pogledu jedne stvari. On, ak, zaista je ranije programirao mnogo simulakruma, ugradio u njih retoriku smi ljeno ubedljivu. Ako b i preuzeo voenje tog 'Magbuma', ili kako ga ve zovu, mogao bi - ovo ga navede da z astane - mogao bi preobraziti tog simulakruma u delikatno pode eni instrument, u m a inu koja vodi, zavodi, i, da, ak i kvari ljude oko sebe. On lino, ak, ne bi nikad m ogao biti tako ubedljiv govornik; samo kroz svoju ve tinu postajao je maestralan. Denijel-Den Magbum bi mogao, u akovim rukama, postii mnogo to ta kod Meri Ri tersdorf. to nikom nije poznato bolje nego njegovom gazdi, D eku Elvudu. Nije udo to je Elvud predlo io ba to. Ali u tom poduhvatu krio se i potencijal za vrlo uvrnute mogunosti. Cela stvar bila mu je odbojna; uzmicao je od nje, intuicijom oseao da bi moglo ispasti ogavno. Pa ipak, ne mo e ni da odbije tek tako, bez razmi ljanja; nisu stvari - nije ni ivot sam, postojanje na Zemlji - tako otvorene, iskrene. Mo da bi re enje bilo da daljinsku kontrolu vr i neko drugi, ali neko u koga o

n ima poverenja. Recimo, Petri. Neko ko bi titio njegove interese. Onda pomisli: a ta su, zapravo, moji interesi? Voen samo refleksima, duboko zami ljen, poe silaziti rampom u unutra njost grae vine. Zato to mu je jedna nova pomisao, koju nije predlo io njegov poslodavac D ek El vud, neopa eno uklizila u um. Razmi ljao je: postoji ne to to bi se pod ovim okolnostima moglo postii. Simul akrum CIA i Meri; to dvoje, zajedno, na jednom prirodnom satelitu jedne planete - u sasvim drugom zvezdanom sistemu... okru eni psihijatrijskim sluajevima koji sain javaju itavo jedno ludo dru tvo. Moglo bi, moglo bi da 'proe', pod tako izuzetnim ok olnostima. To nije bila ideja o kojoj bi mogao sa bilo kim razgovarati; zapravo mu je bilo te ko da je saop ti ak i samom sebi. Meutim, imala je svoje prednosti u odnosu na samoubistvo; a ovo drugo je on, zamalo, postigao. Pod tim okolnostima ja bih mogao, zaista, uspeti da je ubijem, ree on seb i. Pomou robota CIA, pomou jednog konstrukta firme 'D eneral Dajnamiks'. Pred zakono m bih imao prilino dobre izglede da budem osloboen, jer simulakrumi kojima se ruku je sa takve daljine esto postupaju i po svojoj sopstvenoj volji; njihova autonomn a kola esto preovladaju u odnosu na uputstva koje im neko alje 'daljincem'. Pa, vr edelo bi poku ati. Pred sudom u se braniti da je simulakrum postupio svojevoljno; m ogu pribaviti nebrojeno mno tvo strunih radova u kojima se dokazuje da simulakrumi e sto rade takve stvari... Istorija CIA prepuna je operacija u kojima su, u presud nim trenucima, simulakrumi iz takvih razloga zabrljali. Na tu iocu e biti da doka e, ako ikako mo e, da sam ja dao simulakrumu presudnu naredbu. Doe do vrata Neta Vajldera; ona se otvori e, i on ue, jo i sad duboko utonuo u misli. Mo da jeste dobra zamisao, mo da nije; svakako se o njenim dobrim stranama m o e raspravljati - ve i iz moralnih razloga, ako ne iz praktinih. U svakom sluaju, to je jedna od onih ideja koje kad se jednom zakae za tebe, nikako te ne pu taju; pra va ide fixe, u la je u njegov um, do la da ostane, ne mo e se izagnati. Ne bi to bio, ni u kom sluaju, ak ni teorijski, 'savr eni zloin'. Te ka sumnja pala bi odmah na njega; oblasni ili dr avni tu ilac, ili ve ko bude nadle an za takav s luaj, vrlo brzo i tano bi pogodio ta je stvarno bilo. Dosetili bi se i reporteri do mo-novina: neki od njih su meu najprodornijim umovima Amerike. Ali podozrevati, i dokazati, to su dve sasvim razliite stvari. Do neke mere moi e i da se krije iza zavese tajnosti, koja uvek zaklanja s ve delatnosti CIA. Vi e od tri svetlosne godine, ogromno rastojanje. Svakako preveliko da bi se pod normalnim okolnostima mogao, preko njega, izvesti kapitalni zloin. Mnogo k oji deli elektromagnetnih signala, prilikom potonua u hipersvemir i izranjanja iz njega, mogao bi razumno biti protumaen kao posledica dejstva nasuminih prirodnih in ilaca. Advokat odbrane, ako i ta valja, mo e prokleto mnogo postii ve insistiranjem na toj jednoj poenti. A Net Vajlder je takav advokat. 5. Te veeri, po to je obedovao u restoranu 'Plava lisica', on pozva svog gazdu D eka Elvuda na kuni broj. "Voleo bih da vidim to stvorenje kome ste prikaili naziv Den Magbum", ree oprezno. Na malom ekranu lice njegovog efa zgu va se u osmeh. "Va i. Nema problema; vr ati se u tu rupu koju si iznajmio, a ja u poslati Dena da skokne donde. On je ovd e, u mojoj kui. Pere mi sudove. ta te je navelo da se odlui ?" "Nije bilo nekog posebnog razloga", ree ak i prekide vezu. Vratio se u svoj stani - u noi; soba je, sa delimino neispravnim svetiljkama uvuenim u zidove, izgledala vi e deprimirajua nego ikad. On sede da eka Dena. Zau, tako rei istog trenutka, jedan glas u hodniku, mu ki glas koji je pitao za njega. Onda mu se u mozgu uoblii e misli ganimedskog ljigavca. "Gospodine Riter sdorfe, u hodniku je jedan d entlmen koji te tra i; molim otvori mu vrata i pozdravi ga."

ak prie vratima i otvori ih. U hodniku je stajao ovek srednjih godina, niskog rasta, trbu ast, u staromo dom odelu. "Jesi ti Ritersdorf?" upita taj tmurno. "Isssuse, koji umez. Ovde, bre , sve gami e od ne-Zemljana, i to nekih nenormalnih - ta {' ti, kao Zemljan, ovde?" ovek obrisa d epnom maramicom crveno, znojavo lice. "Ja sam Bani Hentmen. Ti si ta j koji je napisao tekstove, a? Ili je ovo sve skupa nesporazum?" "Ja sam pisac tekstova za simulakrume", ree ak. Ovo je izazvala, naravno, Meri; zapela je da mu namesti bolje prihode da bi mu ih uzela posle razvoda. "Kako to da me nisi prepoznao?" upita Bani Hentmen nezadovoljno. "Zar ne mam svetsku slavu? Ili mo da ti ne gleda televiziju?" Razdra ljivo povue dim iz cigare te. "Dakle, ovde sam. Ovde sam. Je l' o' il ne' radi za mene? Slu aj ti, Ritersdorfe - nisam ja navikao da idem kod ljudi i moljakam. Al' to tvoje je dobro, moram pr iznati. Gde ti je stan? Ili moramo stajati ovde nasred hodnika?" Vide poluotvore na vrata akovog stania; odmah poe ka njima, ue i nestade unutra. Razmi ljajui brzo, ak poe za njim. Oito, ovog Banija nee moi lako da se otarasi Ali Hentmenovim prisustvom on, zapravo, ni ta ne gubi; ak je to dobra prilika da s e proveri uspe nost robota zvanog Den Magbum. "Tebi je jasno", ree on Hentmenu, zatvoriv i za sobom vrata stana, "da ja o vaj posao ne tra im aktivno." "Da, da", ree Hentmen, klimajui glavom. "Ti si rodoljub - voli ono, tajni a gent, te stvari. Slu aj." On mahnu podignutim prstom prema aku. "Ja ti mogu platim triput vi e nego oni. Imae i mnogo vi e slobode u pisanju. Mada e, naravno, moja re biti poslednja kad se odluuje ta emo upotrebiti i kako e tano da glasi." U asnuto se osvrta o po staniu. "Jiiik. Podsea me na moje detinjstvo u Bronksu. Mislim, ovo je pravo s iroma tvo. ta je bilo, ena te 'poistila' u razdeobnoj parnici?" Njegove oi, mudre i pu ne saoseanja, zasvetlucale su. "Da, to ume da bude gadno; znam. Triput sam se ja razvodio, i svaki put me je ko talo stravino. Zakon je na strani ene. Ta tvoja ena; j este privlana, ali..." Mahnuo je rukom. "Ne znam. Nekako je hladna, razume ti mene ? Nekako - proraunata. Ne zavidim ti. Sa takvom enom kad poinje neku vezu, mora dobro paziti da te ona ne upetlja ni u kakve zakonske vorove. Obezbedi da je stvar van zakona; zna , samo sastanci." On osmotri aka. "Ali ti si od onih koji su skloni da se o ene; vidim to. Igra po teno. Takva ena mo e tebe da gazi sa obe gusenice. I kad te ostavi, da bude spljeskan kao dupe od crva." Na vratima se zau kucanje. Istovremeno se misli ganimedskog sluzavog stvo renja, Lorda Teciostrige, pojavi e u akovoj svesti. "Drugi posetilac, Ritersdorfe. Ovog puta mlai." "Izvinite", ree ak Baniju Hentmenu, ode do vrata i otvori ih. "Ko izvodi trik sa telepatijom?" mumlao je Hentmen iza njega. Mlad ovek odu evljenog lica, zgodan, izuzetno dobro obuen, u najmodernijem o delu brae Harding, ree, videi aka: "Gospodin Ritersdorf? Ja sam Denijel Magbum. Gosp odin Elvud je zatra io da svratim do Vas." Dobro napravljen simulakrum; ak nikada ne bi pogodio. Uvidev i sad da je ta ko, on oseti veliko olak anje. "Svakako", ree. "Ui." Povede simulakruma u stani. "Magb ume, ovo je slavni TV komiar Bani Hentmen. Zna , onaj, jaa-jaa buum-buum Hentmen sa velikim kostimom u vidu zrikavog zeca sa klempavim u ima." "Kakva ast!" ree Magbum i pru i ruku; njih dvojica se rukova e, odmeravajui jed an drugog. "Mnogo puta sam gledao va ou. Pravi d umbus smehotresnog veselja." "Mmm-da", proguna Bani, baciv i mrzovoljan pogled ka aku. ak ree: "Den je novi slu benik u mojoj kancelariji; sada ga sreem prvi put." Dodade: "Odsad u raditi s njim." "Ne, bre, 'ej", ree Bani Hentmen silovito. "Odsad radi za mene - razume ? Do neo sam ugovor; rek'o sam mojim advokatima da ga sastave." Poe preturati po unutra njem d epu sakoa, mr tei se. "Jesam li ne to prekinuo?" upita Magbum, uzmiui korak-dva, sa puno po tovanja. "Mogu se ja vratiti kasnije, Ritersdorfe. Ili, ako te mogu tako zvati: ak." Hentmen ga osmotri. Onda slegnu ramenima i poe rasklapati papir sa ugovor om. "Pogledaj ovo. Vidi koliko e biti plaen", ree, upirui cigaretom ka jednom mestu u ugovoru. "Mogu li ove tajne agi e da ti plate i ta slino? A vidi, zasmejavati Amerik u, to je rodoljubivo; podi e moral, doprinosi da potuemo komunjare. Zapravo je rodo ljubivije od ovog to sad radi ; ti simulakrumi, to su sve grudve hladnog flada - na

je im se od njih." "Sla em se", ree Den Magbum. "Ali, gospodine Hentmen, postoje argumenti u p rilog i druge strane. Ako dozvolite za utro im trenutak va eg vremena, objasniu. Ovaj na ak, ovde prisutan, obavlja posao koji ne mo e obaviti niko drugi. Programiranje simulakruma je umetnost; bez strunog programiranja, oni su samo hrpe materijala, tako da svako, pa i malo dete, mo e odmah prepoznati da nisu ljudska bia. A kad su programirani kako valja..." Osmehnuo se. "Nikad niste videli akove simulakrume u dejstvu. Neverovatno je." On zastade, pa dodade: "I gospodin Petri dobro radi. U poneemu, zapravo, i bolje." "Mo da treba da zaposlim tog Petrija", ree Bani Hentmen smraeno. "Ako je tol 'ko dobar." "Pa, za va e potrebe", ree Magbum, "Petri je mo da bolji. Znam ja koji se ele ment u akovim scenarijima vama dopada, ali problem je u sledeem: to je kod njega s poradino. Pojavi se i nestane. Ne verujem da bi on mogao svakodnevno, sa punim ra dnim vremenom, proizvoditi komedije, a kod vas bi to morao. Meutim, kao samo jeda n sastojak meu mnogima, njegova duhovitost..." "Ma, be i, bre, odavde", ree Bani Hentmen nezadovoljno Magbumu. Zatim se ob rati aku: "Ne volim razgovore utroje; zar ne mo emo poi na neko drugo mesto?" Lepo s e videlo da mu Den Magbum smeta... tavi e inilo se da Hentmen osea da ne to nije u redu . U akovoj svesti opet su iskrsnule misli ljigavca. "Ona devojka, koja je d ivna i predivna, iako nije, kao to si primetio, dala da joj se ve taki ra ire bradavic e na dojkama, ulazi u zgradu. Tra i tebe. Ve sam joj rekao da doe gore." Videlo se da misli ljigavca prima i Bani Hentmen, koji zastenja oajno. "M i, izgleda, ba nikako ne mo emo razgovarati? Ko je sad, do vraga, ta enska?" Okrete se i besno zapilji u vrata. "Gospoica Trieste nee ometati va razgovor, gospodine Hentmen", ree Den Magbu m, a ak baci pogled na simulakruma, iznenaen da taj stvor ima neko mi ljenje o D oani. Ali simulakrum be e daljinski kontrolisan; to je aku bilo jasno ve sledeeg trenutka. Ovo nije moglo biti programirano; Petri, dakle, sedi u zgradi CIA u San Francis ku i upravlja. Vrata se otvori e i D oan Trieste ue, oklevajui. Na sebi je sada imala sivi d em per i 'dirndl' haljinu; na nogama, nikakve arape, samo cipele sa visokim, tankim potpeticama. "Da li ti smetam, ak?" upita ona. "Gospodine Hentmen", ree i pocrvene kao cvekla, do u iju. "Gledala sam Vas stotinama puta, i uverena sam da ste najvei ivi komiar. Veliki ste kao Sid Cezar i drugi velikani komedije iz pro losti." Blist avih oiju, ona prie Baniju Hentmenu, stade sasvim blizu njega, ali pomno izbegavaj ui svaki dodir. "Jesi li ti prijatelj Banija Hentmena?" upita ona aka. "Volela bih da si mi rekao." "Mi poku aaavamo", zajea Bani Hentmen, "da sklopimo jednu poslovnu pogodbu. Mislim, kako mi to da postignemo?" Znojei se jako, on se poe etkati po maloj dnevn oj sobi. "Odustajem", ree on. "Ne mogu te anga ovati; ne dolazi u obzir. Previ e ljud i poznaje . Pisac treba da bude povuen, usamljenik." D oan Trieste nije bila zatvorila vrata stania; sada kroz njih ue ljigavac, l aganim, talasavim puzanjem. "Gospodine Ritersdorfe", doo e njegove misli aku. "Moram o neem hitnom razgovarati s tobom, nasamo. Hoe li, molim te, prei preko hodnika, u moj apartman?" Hentmen okrete lea, zaskia od uskraenosti, prie prozoru i tamo stade, gledaj ui napolje. ak, u nedoumici, poe sa ljigavcem preko puta, u ljigavev stan. "Zatvori vrata i prii mi bli e", ree sluzavo bie. "Ne bih eleo da oni drugi uh vate moje misli." ak poslu a. "Ta osoba, Denijel Magbum", pomisli ljigavac, ne velikom glasnoom misli, "nije ljudsko bie. On je konstrukt. Nema nikakve linosti u njemu; njime upravlja, sa izvesne udaljenosti, neka osoba. Smatrao sam da bi trebalo da te upozorim, po t o si ti, ipak, moj kom ija." "Hvala", ree ak, "ali to sam ve znao." Sada se, meutim, oseao nelagodno; ne b i bilo prihvatljivo da ljigavac zaviruje u njegove misli, s obzirom na to u kom pravcu su one i le u poslednje vreme. "uj", poe ak, ali ljigavac ga preduhitri.

"Ve sam skenirao grau u tvom umu", obavesti ga ljigavac. "Tvoje neprijatel jstvo prema tvojoj eni i tvoje ubilake porive. Svako u nekom razdoblju svog ivota i ma takve porive; bilo bi, u svakom sluaju, nekorektno da ja o njima raspravljam s a ma kim treim. Kao sve tenik ili doktor, telepata mora..." "Onda, ne raspravljajmo", ree ak. Znanje koje ovaj ljigavac poseduje o nje govim namerama baca novu svetlost na njih; mo da ne bi bilo mudro nastaviti. Ako b i javni tu ilac mogao dovesti Lorda Teciostrigu u sudnicu... "Na Ganimedu", proglasi ljigavac, "osveta je sveta; osvetiti, znai uiniti svetinju. Ako mi ne veruje , reci svom advokatu, gospodinu Netu Vajlderu, da potra i podatke o tome. Ja ni najmanje nisam protiv usmerenja tvojih zaokupljenosti; on e su beskonano bolje od ranijeg samoubilakog poriva koji je suprotan prirodi." ak se pokrete da izie iz ljigavevog iznajmljenog stania. "ekaj", ree ljigavac. "Jo ne to; u zamenu za moje utanje... tra im jednu uslugu. " Znai, ipak je u ovome bila udica. ak nije bio iznenaen; Teciostriga je, ipa k, biznis-stvorenje. Ljigavac ree: "Insistiram, Ritersdorfe, da prihvati zaposlenje koje ti Hen tmen nudi u ovom trenutku." "A moj posao kod CIA?" zapita ak. "Ne mora ga napustiti; mo e imati oba ta zaposlenja istovremeno." Misli ljig avca bile su samopouzdane. "Malo da, ovaj, radi na crnjaka." "'Na crnjaka'", ponovi ak. "Odakle tebi taj izraz, molim te?" "Ja sam strunjak za zemaljsko dru tvo", obavesti ga ljigavac. "Moj plan je da ti danju radi za CIA, a nou za Banija Hentmena. Da bi ovo izdr ao, bie ti potrebne droge, talamusni stimulanti iz klase hekso-amfetamina, koje su ilegalne na Zeml ji. Meutim, ja u te njima snabdevati; imam jake veze ovde na Zemlji, pa mi nee biti te ko da ih nabavim. Nee ti uop te biti potrebno da spava , jer e metabolizam tvog mozg a biti podstican dejstvom..." "Radni dan od esnaest sati! Bolje bi mi bilo da te pustim da ode kod pandu ra." "Ne bi bilo bolje", ree ljigavac. "Jer, evo kako ide dalje. Ti e se uzdr ati od ubistva, jer e znati da su tvoje namere unapred poznate vlastima. Iz tog razlog a nee izbrisati iz postojanja tu zlu enu; odustae od svoje sheme i dozvolie joj da iv ak ree: "Otkud ti zna da je Meri 'zla ena'?" Zapravo, pomisli on, ta ti uop te zna o zemaljskim enama? "Iz tvojih misli doznao sam za mnogobrojne male sadistike postupke kojima je ona tebe muila tokom godina; to je nesumnjivo demonski, po merilima svake, bi lo koje, kulture. Zbog pretrpljenog, ti si bolestan, pa ne mo e sagledati stvarnost ispravno; eto, na primer, vidi kako se opire izuzetno privlanoj ponudi gospodina Hentmena." Neko pokuca na vrata; ona se otvori e i Bani Hentmen zaviri unutra, sav lj ut. "Ja mora idem. Kako glasi tvoj odgovor, Ritersdorfe? Da ili ne? Samo, ako e sa mnom, ne mo e povesti nikoga od ovih vanzemaljskih elatinskih organizama sa sobom; nego, sam ti." Ljigavac poe zraiti svoju misao: "Gospodin Ritersdorf e prihvatiti va u ljuba znu ponudu, gospodine Hentmen." " ta si mu ti", upita Bani Hentmen, "agent?" "Ja sam kolega gospodina Ritersdorfa", saop ti ljigavac. "U redu", ree Hentmen i dade ugovor aku. "Ovde pi e da si anga ovan na razdobl je od osam nedelja; nedeljno mora predati jedan scenario za jedan ceo sat komedij e. Takoe mora jednom nedeljno uestvovati na konferenciji sa ostalim piscima. Plata ti je dve hiljade zemljoplanskih ko ica nedeljno; je li to u redu?" Bilo je vi e nego u redu; bilo je dvaput vi e nego to je oekivao. Uze ugovor i potpisa ga, pod pogledom ljigavca. "Evo, ja u biti svedok potpisa", ree D oan Trieste; i ona je maloas u la u stan , i sad je stala uz njih. D oan se potpisa, kao svedok, na sva tri primerka ugovor a, a Bani uze sva tri i strpa ih natrag u d ep; onda se doseti da jedan ide aku, pa ga izvadi i dade mu ga. "estitamo", ree ljigavac. "Ovo treba proslaviti." "Ja ne", ree Bani Hentmen. "Mora idem. Aj' zdravo, Ritersdorfe. uemo se; da

j da ti instaliraju bar video-telefon u ovaj propali umez u kome si se skunatorio . Ili se preseli u ne to bolje." "Nas troje", ree ljigavac, "mo emo proslaviti. Znam jedan bar u kome prista ju da uslu uju ne-Z-e. Ja estim. Ovaj, htedoh rei, astim." "Fino", ree ak. Ionako nije eleo da ostane sam. Ako bi ostao sam, bila bi t o naprosto jo jedna prilika Meri da ga nae. Otvori e vrata i vide e pred sobom, na sveop te iznenaenje, jednog poznatog mla dog oveka bucmastog lica, koji ih je ekao u hodniku. Denijela Magbuma. "Pardon", izvini se ak. "Ja zaboravio na tebe." "Mi odlazimo da proslavimo", objasni ljigavac Magbumu, curei u hodnik. "P ozvan si i ti, uprkos okolnosti da nema um i da si samo jedna prazna lju tura." D oan Trieste radoznalo pogleda prvo Magbuma, a zatim aka. Da bi joj ovo objasnio, ak ree: "Na Magbum je, vidi , robot u vlasni tvu CIA. N jime upravljaju iz na ih kancelarija u S. F." Magbumu ree: "Ko te vodi? Petri?" Magbum, sa osmehom, ree: "Sad sam na re imu autonomije, to jest samoupravlj anja, gospodine Ritersdorf; gospodin Petri se iskljuio im ste vi izi li iz svog stan a. Zar ne nalazite da dobro radim? Eto, mislili ste da sam daljinski upravljan, a nisam." inilo se da je simulakrum izvanredno zadovoljan sobom. "Zapravo", ree on , "mogu ja da izvuem celo ovo vee na sopstvenim kolima; sposoban sam da odem u taj lokal sa vama, da pijem i proslavljam, pona am se potpuno onako kako bi se pona ao ne-simulakrum, pa mo da u poneemu i bolje." Znai, ovo je, razmi ljao je ak dok su hodali ka silaznoj rampi, orue pomou kog a bi trebalo da vratim mojoj eni za nepravde koje mi je uinila. Ljigavac uhvati njegove misli i upozori ga: "Imaj na umu, Ritersdorfe, g ospoica Trieste je iz policijske stanice Ros." "I jesam", ree D oan. Ona je ula misao ljigavca, ali akove misli nije. "Za to s i to domislio Ritersdorfu?" upita D oan. "Smatrao sam", ree joj ljigavac, "da zbog te injenice ti nee morati da se su oi sa njegovim ljubavnim poku ajima." Ovo obja njenje kao da ju je zadovoljilo. "Mislim", ree ona ljigavcu, "da b i trebalo da ti malo vi e gleda svoja posla. Vi, Ganimedanci, zbog toga to ste telep ate, zaista se trpate tamo gde vam nije mesto." Zvuala je nezadovoljno. "Izvinjavam se", ree ljigavac, "ako sam pogre no ocenio tvoje e nje, D oan Tries te; oprosti mi." aku domisli: "Oigledno je da e gospoica D oan tolerisati ljubavne pod uhvate s tvoje strane." "E, Isusa mi", po ali se D oan. "Molim te da gleda svoja posla! Okani se cele te teme, va i?" Bila je pobledela. "Te ko je", ljigavac pomisli, neute no, ali ne do nekog odreenog, "zadovoljit i zemaljske cure." Zatim, preostalim putem do bara, ljigavac dobro pripazi da ne pomisli vi e ni ta glasno. Kasnije, kad su sedeli u jednom separeu - ljigavac kao velika uta hrpa sl uzi na sedi tu koje be e tapacirano la nom tavljenom ko om - D oan Trieste ree: "Mislim da e divno, ak, to e raditi za Banija Hentmena; koliko uzbudljivo to mora biti." Ljigavac pomisli: "Pada mi na um, gospodine Ritersdorfe, da bi trebalo d a se uzdr ite, ako je ikako mogue, od saop tavanja va oj supruzi injenice da sad imate d va zaposlenja. Ako bi to znala, ona bi tra ila da vam uzme mnogo vi e para pri razvo du, a posle, mnogo veu alimentaciju." "Tako je", ree ak. Bio je to dobar savet. "A po to e ona doznati da radite za Banija Hentmena", nastavi ljigavac, "na jbolje je da priznate tu injenicu, a da prikrijete da ste zadr ali posao kod CIA. Z amolite svoje saradnike u CIA, a naroito tvog neposrednog pretpostavljenog, gospo dina Elvuda, da vas ne odaju." ak klimnu glavom. "Ishod ovoga", ukaza ljigavac, "ishod te jedinstvene situacije da neko i ma dva zaposlenja istovremeno, bie sledei: i kad te ona odrapi pri razvodu, i kad joj bude posle plaao alimentaciju, imae dovoljno para za udoban ivot. Jesi li pomisli o na to?" Ako bi bio iskren, morao bi priznati da nije gledao toliko daleko u budun ost. Ljigavac je mnogo dalekovidiji od njega; on se, zbog toga, oseti prevaren. "Uvia ", ree ljigavac, koliko se ja brinem za tvoje interese. Moje navaljiva

nje da prihvati ponudu zaposlenja kod Hentmena..." D oan Trieste ga prekide. "Mislim da je u asno kako vi Ganimedanci izigravat e bogove igrajui se sa ljudskim ivotima." Gledala je ljigavca besno. "Ali razmotri ovo", ree ljigavac utivo. "Ja sam sastavio tebe i Ritersdorf a. I ja predviam - mada priznajem da nisam prekognitivac - da e nastati velika i u spe na delatnost vas dvoje na podruju seksualnog." "Zave i!" odbrusi D oan estoko.

Posle njihove proslave u baru, ak je 'istovario' ljigavca kui, otarasio se Dena Magbuma, pozvao mlazni taksi i otpratio D oanu Trieste do njenog stana. Dok su se vozili zajedno u zadnjem delu taksija, D oan ree: "Drago mi je to vi e nisam u blizini Lorda Teciostrige; ba je dosadan s tim neprestanim itanjem na ih umova. Ali istina je da je on nas dvoje..." Zautala je, nagnula glavu na jednu st ranu i stala da slu a pa ljivo. "Dogodila se nesrea." Ona odmah dade nova uputstva ta ksiju. "Potrebna sam. Neko je poginuo." Stigav i na lice mesta, vide e prevrnut d et-skaka; u sletanju mu je rotor iz n ekog razloga otkazao, pa se skaka obrnuo u vazduhu, udario o bonu stranu susedne z grade i prosuo svoje putnike. Pod 'pokrivaem' improvizovanim na brzinu od nekolik o d empera i kaputa, jedan postariji ovek le ao je bled i bezglasan; oko njega su sta jali policajci i pokazivali svima prisutnima da se udalje, i ak shvati da je to p oginuli. D oan pohita pravo do nastradalog; ak je ostao uz nju i otkrio da policija tako propu ta i njega. Kola hitne pomoi ve su stigla; nestrpljivo su zujala, eljna da ponu putovanje do bolnice Ros. D oan se sagnula da proui mrtvaca. "Pre tri minuta", ree ona, napola sebi, a napola aku. "U redu", ree ona, "ti samo priekaj jedan minut; ja u njega vratiti pet minuta unazad." Poe pregledati novanik poginulog, koji je dobila od jednog polica jca. "Erl B. Akers", promrmlja ona i sklopi oi. "Ovo e uticati samo na gospodina A kersa", ree ona aku. "Naime, tako bi trebalo biti. Ali u tim stvarima nikad nije s asvim sigurno..." Njeno lice poe se malo naprezati i nadimati; usredsreivala se. " Bolje se ti udalji", ree ona aku. "Da ne zahvati i tebe." On ustade i udalji se. etkao se u hladnom nonom vazduhu, pu io cigaretu i os lu kivao limene zvuke iz radio-stanica u policijskim kolima; okupila se gomila rad oznalaca, a saobraaj je oko njih proticao usporeno, stalno po urivan od policije. Devojka sa kojom je zaista neobino imati vezu, pomisli on. Policajka, pa jo psiho-mona... Pitam se ta bi uinila kad bi znala ta nameravam da postignem pomou Ma gbuma, sima. Verovatno je Lord Teciostriga u pravu: bilo bi katastrofalno kad bi saznala. D oan mu mahnu da joj prie, i ree: "Doi." On urno prie. I sad onako pokriven, postariji ovek je disao; njegova prsa su se malo uz dizala i spu tala, a na usnama su se pojavili mehurii pljuvake. "Vraen je etiri minuta kroz vreme", ree D oan. "Opet je iv, ali u nesrei je bio . To je najbolje to sam uspela postii." Klimnula je glavom simulakrumima-medicinar ima; oni se istog trena sjati e oko ranjenika. Saginjali su se, a onaj koji je meu njima bio stare ina upotrebljavao je, inilo se, prenosivi rendgenski skener da bi p rouio anatomiju ranjenika. Tragao je za najgorim o teenjem. Onda se okrete jednom sv om drugaru i s njim razmeni misli; mlai simulakrum otvori svoju metalnu slabinu i izvue jednu kartonsku kutiju, koju odmah otvori i pocepa. U kutiji je bila posuda sa ve takim pankreasom; ak vide, pod farovima polici jskih kola, informacije tampane na odbaenoj kartonskoj ambala i. Simulakrumi poe e hiru r ku operaciju, na samom mestu nesree; jedan dade stradalniku lokalnu anesteziju, a drugi, pomou svoje slo ene hirur ke ruke, poe da see ko u overkovog stomaka, iznad slezi e. "Mi smo sada slobodni", ree D oan aku; on se tr e. Bio se zaneo u netremino pos matranje simulakrumskog rada. "Zavr ila sam svoj posao." Zavukla je ake u d epove kap uta, sitna i vitka, i po la nazad, do njihovog mlaznog taksija; u la i sela da saeka njega. Izgledala je umorno. Dok su se taksijem udaljavali od mesta nesree, ak ree: "Ovo mi je prvi put da vidim medicinske simulakrume na delu." Bilo je upeatljivo; sad je jo bolje shva

tio kakve se izvanredne sposobnosti ugrauju tim pseudo-ljudima koje projektuje i proizvodi firma 'D eneral Dajnamiks'. Naravno, on je nebrojeno puta pre toga video simulakrume CIA, ali ni ta slino ovome danas; ovo je u jednom ivotnom, su tinskom smi slu bilo drugaije. Ovde neprijatelj nije bila samo neka druga grupa ljudskih bia, sa nekakvim svojim, razliitim, politikim uverenjima; nego smrt sama. Ali kod simulakruma zvanog Denijel ili Den Magbum bie potpuno suprotno: n ee se voditi borba protiv smrti, nego e smrt biti podstaknuta. Oigledno, posle ovoga emu je upravo prisustvovao, on nikada ne mo e rei D oani Trieste svoj plan. Zar to ne nala e, u isti mah, da se oni vi e ne mogu ni viati? ini se da je maltene autodestruktivno pona anje, organizovati jedno ubistvo, a istovre meno se dru iti sa policajkom. Da li on eli da bude uhvaen? Je li to neka izopaena ve rzija samoubilakog poriva? "Pola ko ice za tvoju misao", ree D oan. "Molim?" On mirnu. "Ja nisam Lord Ostriga koja curi, zna ; ne mogu proitati tvoje misli. Ne to s i se umusio; zbog tvojih branih problema, pretpostavljam. Volela bih da imam neki nain da te razveselim." Razmislila je o ovome. "Kad stignemo u moj stan, ti ui, p a..." Najednom je pocrvenela, oigledno se prisetiv i ta je ljigavac rekao. "Samo na pience", ree ona vrsto. "Rado bih", ree on, takoe se prisetiv i kako je glasila prognoza Lorda Tecio strige. "Slu aj", ree D oan. "To to je taj ganimedski petljaro zavukao svoju pseudopodi ju, ili ve ta oni imaju, u na ivot, ne znai da..." Zautala je, ljuta; oi su joj blista e od ivosti. "Prokletnik. Zna , on bi potencijalno mogao biti veoma opasan. Ganimed anci su toliko ambiciozni... pamti pod kojim uslovima su se ukljuili u rat Zemlje i Alfe? A svi su kao taj Teciostriga - kuju gvo e na milion nakovanja istovremeno i stalno nju kaju gde postoji jo neka mogunost." Njeno elo se nabora. "Mo da bi trebalo da se iseli iz te zgrade, ak. Da se udalji od njega." Za to je malo prekasno, uvide on trezno. Doleteli su do D oanine zgrade: bila je to, vide on, moderna graevina, prij atna, izuzetno jednostavne arhitekture. Glavninom svojom bila je, kao to je sluaj kod veine novih zgrada, ispod zemlje. Nije se uzvijala u visinu, nego je prodiral a dole. "Ja sam na esnaestom spratu", ree D oan dok su se spu tali. "Ovo ti je pomalo kao da stanuje u rudniku... Ako si klaustrofobian, utoliko gore po tebe." Nekoliko trenutaka posle toga, pred njenim vratima, dok je vadila klju i uguravala ga u b ravu, ona dodade filozofski: "Ali ovo je mudro pona anje, za bogata e, za sluaj da Al fanci ponovo napadnu; petnaest spratova nas deli od vodonine bombe." Ona otvori v rata. Svetlosti u apartmanu se upali e, mekane, magliaste. Blistava munja svetlosti zapalaca kroz postojanje i nestade; ak, zasleplj en, poe kiljiti, a onda vide da na sredini sobe stoji, sa foto-aparatom u rukama, jedan ovek koga je on prepoznao. Prepoznao, ali mu se nije obradovao. "Zdravo, ak", ree Bob Alfson. "Ko je ovaj?" upita D oan. "I za to nas je slikao?" Alson ree: "Ostanite smireni, gospoice Trieste. Ja sam advokat supruge va eg ljubavnika; nama je potreban dokazni materijal za sudsku raspravu koja, uzgred reeno..." On baci pogled na aka. "Koja je ve upisana u kalendar Suda, zakazana za p redstojei ponedeljak u deset sati pre podne, u sudnici sudije Brizolare." Osmehnu o se. "Ubrzali smo proces; tvoja ena eli da se stvar svr i to je mogue pre." "Ispadaj napolje iz ovog stana, ti", ree ak. Polazei ka vratima, Alfson ree: "Veoma rado. Ovaj film koji ja upotrebljav am - siguran sam da si u CIA imao posla s njim; skup je, ali koristan." On objas ni i aku i D oani. "Napravio sam Agfom snimak, potencirani. Poznato vam je? Ono to s ada imam u ovom fotoaparatu nije va izgled od pre nekoliko trenutaka, nego prizor onoga to ete vi raditi u ovom stanu kroz pola sata. Mislim da e to sudiju Brizolar u zanimati jo vi e." "Ni ta se ovde nee dogaati u sledeih pola sata", ree ak, "jer ja sad odlazim." Progura se pored advokata i iskorai u hodnik; mora se udaljiti sa ovog mesta, to p re. "Mislim da tu gre i ", ree Alfson. "Mislim da e se na filmu nai ne to vredno. Uos

talom, ta te briga? To je samo jedno tehniko sredstvo, koje e pomoi tvojoj eni da lak e postigne razvod; mora se formalno prezentirati neki dokazni materijal. Ne vidim da e ti tu stradati ne to." ak se okrete ka njemu, sav u zabuni. "Ovako kr iti neiju privatnost..." "Ma, ti zna da nikakva privatnost ne postoji ve pedeset godina", ree Alfson . "Pa, zaposlen si u jednoj od obave tajnih slu bi; nemoj mene farbati, Ritersdorfe. " On poe hodnikom, pored aka, le erno do lifta. "Ako eli jedan primerak fotografije... " "Ne", ree ak. Stajao je i gledao advokata sve dok ovaj ne i eze sa vidika. D oan ree: "Kad je ve tako ispalo, bar ui. On to ve ima na snimku." Dr ala je ot vorena ulazna vrata stana; posle nekog vremena on ue, nerado. "Ovo to je on uradio je ilegalno, dabome. Ali, ipak se takve stvari stalno koriste pred sudom." Ona ode u kuhinju i poe spremati pia; uo je zveckanje a a. "Jesi za jedan merku-pomra? Imam punu bocu." "Bilo ta", ree ak grubo. D oan mu donese pie i on ga prihvati refleksno. Vratiu ja njoj za ovo, odlui ak. Odluka je doneta: borim se za goli ivot. "Tako si se ne to smraio", ree D oan. "Stvarno te je uznemirila ova zaseda ovek a sa potencio-foto-aparatom, zar ne? Kako ri kaju po na em ivotu! Poeo je Teciostriga, a sad, upravo kad smo..." "Jo i sad postoje mogunosti", ree ak, "da ovek ne to uradi u tajnosti. Ne to o niko drugi nee saznati ni ta." "Na primer ta?" On ne ree ni ta. Nastavi da pijucka. 6. Sa polica, koje su bile u visini njegove glave, make poe e da skau dole; tri matora narand asta maora i jedan areni vrste 'manks', zatim nekoliko maia, delimino Sij amaca, sa veoma krznatim i brkatim licima, pa jedan gipki, mladi, crni maor, i, u z veliki napor, jedna enka vrste 'kaliko', silno ote ala od trudnoe. Sve ove make, i uz njih jedan mali pas, nagura e se oko nogu Ignjata Ledebura, ometajui njegovo nas tojanje da izie iz kolibe. Ispred njega su le ali ostaci jednog mrtvog pacova; ulovio ga je ovaj psi, terijer-pacolovac, a posle su make pojele koliko god su htele. Ignjat je to slu ao, u zoru; uo je njihovo re anje. Bilo mu je ao pacova, koji je verovatno mislio da nae ne to u hrpama smea levo i desno od jedinih vrata ove kolibe. Pa, i pacov ima prav o na ivot, jednako kao bilo koje ljudsko bie. Ali, naravno, pas to ne razume; ubit i, to je nagon, ugraen u nejako meso psa. Znai, tu nema moralne krivice, a osim to ga, pacovi pla e Ignjata; za razliku od onih na Zemlji, ovda nji pacovi imaju spretn e ruke, pomou kojih mogu - i umeju - da prave primitivno oru je. Ovi su pametni. Ispred Ignjata stajali su zarali ostaci autonomnog traktora, odavno van u potrebe; ovde je istovaren pre nekoliko godina sa nekom nejasnom mi lju da bi moga o biti opravljen. Onda su se Ignjatova deca, njih petnaestoro (ili esnaestoro?) i grala na traktoru i pobuivala traktorovu komunikacijsku elektroniku da razgovara sa njima. On sada ne vide ono to je eleo nai: neku praznu plastinu ambala u od mleka, ko ju bi mogao upotrebiti da nalo i jutarnju vatricu. Dobro, ni ta, morae onda da iscepk a neku dasku. Velika gomila odbaenih komada drveta bila je naslonjena na njegovu kolibu, sa strane; tu on poe preturati, tra ei neku dasku tako slabu da bi je mogao usitniti na taj nain to e je nasloniti na zemlju i na trem, i onda skakati po njoj. Jutarnji vazduh be e studen, i Ignjat zadrhta i po ele da nije izgubio onaj svoj vuneni sako; na jednoj od dugih etnji, legao je da se odmori, sako je presav io i stavio pod glavu kao jastuk, a kad je ustao, zaboravio ga je... naprosto ga ostavio tamo. I zbogom sakou. Nije se, naravno, mogao setiti na kom je to mestu bilo; imao je samo neodreenu uspomenu da je bilo negde u pravcu Adolfvila, na je dno desetak dana hoda. ena iz jedne od susednih koliba - ena koja je bila njegova, jedno krae vrem e, ali se on od nje umorio, im je s njom izrodio dvoje dece - naie i poe se besomuno dernjati na velikog, belog jarca koji je provalio u leju sa povrem. Jarac nastav i da jede, maltene do trenutka kad je ena dospela do njega, a onda se prope, odap

e zadnjim nogama i skoi napolje; li e repe jo mu je visilo iz gubice. Jedno jato pata ka, upla eno ovom njegovom aktivno u, poe kvakati, u raznim stepenima panike, i be ati k ud koja. Ignjat se nasmeja. Patke sve shvataju suvi e ozbiljno. Kad je polomio dasku za vatricu, Ignjac se vratio u kolibu, i sad praen g omilom maaka; ali zatvorio im je vrata ispred nju kica; samo je jedno mae uspelo da se provue unutra. Onda Ignjac unu pred pe od livenog gvo a, namenjenu za spaljivanje sm ea, i poe pripremati vatricu. Na kuhinjskom stolu le ala je njegova sada nja ena, Elzi, i spavala, pokriven a gomilom ebadi; nee ni ustati sve dok on ne potpali vatricu i ne pristavi kafu. N ije joj na tome zamerao. U ovako hladna jutra, nikome se ne ustaje; Ganditaun se pone buditi tek sredinom prepodneva, izuzimajui, naravno, one Hibe koji su lutali cele noi. Iz spavae sobe, jedine takve u celoj kolibi, doluta jedno malo dete, nago , sa palcem u ustima. Gledalo je utke kako on lo i vatru. Iza deteta je buao i dreao televizor, na kome je radio zvuk, ali ne i slik a. Deca nisu miogla ni ta da gledaju, samo da slu aju. Treba ja to da popravim, pomi sli Ignjat, ali bez oseaja hitnosti; pre nego to je ovaj mesec dobio, na Da Vinijev im Visovima, svoju prvu TV stanicu, ivot je bio jednostavniji. Htede da pristavi kafu i uvide da jedno pare lonca za kafu nedostaje. Zat o, da ne bi dugo tragao, on napravi 'kafu na kljuanje': stavi tiganj vode na plin ski re o, i kad voda prokljua, srui u nju punu aku, bez nekog merenja ili odmeravanja , samlevenog zrnevlja kafe. Topli, prebogati miris ispuni kolibu; Ignjat udahnu, sa zahvalno u. Stajao je jo dugo pored pei, Bog bi znao koliko dugo, nju io kafu, slu ao puck etanje vatre koja je grejala kolibu, i tek je tad shvatio, postupno, da mu se do gaa nova vizija. Ostade u tom polo aju, kao hipnotisan; u meuvremenu, ono mae koje se uspelo uvui u kolibu, ispentralo se nekako na sudoperu i tamo prona lo masu hrane pretekle od sino. Pohlepno se bacilo na jelo, a ti zvuci i taj prizor me ali su se sa drugi m zvucima i prizorima. A vizija je postajala sve jaa. "Ja bi palentu za doruak", saop ti nago dete na vratima spavae sobe. Ignjat Ledebur mu ne odgovori; vizija ga je dr ala, sada, u drugoj zemlji. Naime, u zemlji toliko stvarnoj, da za nju nije bilo mesta; toliko stvarnoj, da je prostorna njena dimenzija bila odstranjena, nije bila nigde. Ali u pogledu v remena... Kao da je oduvek bila, mada on u to nije bio siguran. Mo da ovo to vidi ne postoji uop te u vremenu, bez poetka je, pa prema tome, ma ta on uinio, nikad se nee o konati, jer je preveliko. Mo da se sasvim otrglo iz vremena. "Ej", promrmlja Elzi. "Di mi e kafa moja?" "ekaj", ree on. "Da ekam? Pa oseam joj miris, Bog je prokleo; gde je?" Izborila se do sedee g polo aja, razgrnula i bacila pokrivae sa sebe, i videlo se da je naga, da joj doj ke vise. "Grozno se oseam. Povraa mi se. Pretpostavljam da su tvoja deurlija u kupa tilu." Skliznula je sa stola, krenula nesigurnim hodom iz sobe. " ta si se ukipio tu?" upita ga. Na ulazu u kupatilo je zastala, okrenula se, osmotrila Ignjata po dozrivo. Ignjat ree: "Ostav me na miru." "Na miru - dupe moje. Ti si hteo da stanujem ovde. Nikad nisam elela da o stavim Frenka." Ue u kupatilo i tresnu vratima za sobom; ona se odbi e od ragastova i opet otvori e; ona ih povue i pridr a nogom, da ostanu zatvorena. Vizija se ve zavr ila; razoaran, Ignjat se okrete u drugom pravcu, ode sa ti ganjem punim kafe do stola, pobaca sve one ebie i d empere sa njega, polo i dve keramik e a e - preostale od veere - na sto i napuni ih vruom kafom iz tiganja; gusta pena od mlevenog zrnevlja ostade da plovi po povr ini, u obe a e. Iz kupatila, Elzi progovori: " ta ti je ono bilo, jo jedan tvoj takozvani t rans? Vido s ne to, kao Boga, a? Je li, bre?" Njeno gaenje bilo je ogromno. "Ne sam o to moram iveti sa Hibinom, nego ba sa onim jednim koji ima vizije, kao Skic. Jesi ti Hib il si Skic? Miri e kao Hib. Odlui se." Ona povue vodu WC-a i izie iz kupatila. "A nervozan si kao Mens. To najvi e mrzim kod tebe, tu tvoju stalnu razdra ljivost." Ona pronae svoju kafu, poe piti. "Ima soc odozgo!" dreknu besno na njega. "Opet s

i izgubio d ezvu!" Sad, kad je vizija pobegla, bilo mu je te ko da se priseti kakva je bila. To je bila jedna od nevolja sa vizijama. U kakvom su odnosu one sa svakodnevnim svetom? Uvek im je poku avao postaviti to pitanje. "Videh udovi te", ree on. "Nagazilo je Ganditaun i nogom svojom ga zdrobilo. Nije ostalo od Ganditauna ni ta; samo rupa." O alostio se; Ganditaun mu se dopada, vi e nego ijedno drugo mesto na ovom mesecu. I upla io se, vi e nego ikad u ivotu. Ali ni ta nije mogao uiniti. Nema naina da se to udovi te zaustavi; doi e i potui e sve nj i mone Mense sa onolikim pametnim zamislima i neumornom aktivno u. Bie pobeeni ak i Pa re, koji se upinju da se odbrane od svega - i stvarnog, i nestvarnog. Ali jo neeg je u viziji bilo. Iza udovi ta bila je jedna zla du a. Opazio ju je dok se unjala da napadne ovaj svet iz potaje, kao neka svetl ucava sluz trule i; i trunulo je sve ega se ona dotakla, ak i gola zemlja je trunula , i mr avo bilje i drvee. Jedna puna olja nje bila bi dovoljna da itava vaseljena sag njili; du a koja pripada delatnoj osobi, stvoru koji hoe. Dakle, dve zle stvari dolaze, prvo dolazi udovi te koje gazi Ganditaun, a z a njim dolazi zla du a; mogu se razdvojiti, i na kraju e otii na dve strane. udovi te j e ensko, zla du a je mu ka. I - on sklopi oi. Ovaj deo vizije ga je u asnuo. To dvoje e s e boriti, silna e borba da bude. Ali ne borba dobra i zla; nego slepa i pusta bor ba u kalu, bitka dva jednako zagaena, jednako opaka entiteta. Do smrti jednog, mo da; a vodie se na ovom svetu. Oni dolaze, oni sti u, name rno e uzeti ovaj mesec da im bude popri te i boji te, tu e vojevati svoju bezvremenu v ojnu. "Ispeci jaja", ree Elzi. Ignjat, protiv volje, poe tragati po d umbusu oko sudopere; tu negde bi tre balo da bude jedna kartonska kutija i u njoj jaja. "Al mora opere drugi tiganj od sino", ree Elzi. "Ja ga ostavila u sudoperu. " "Va i." Odvrnuo je slavinu za hladnu vodu; zgu vao neke stare novine u velik u grudvu i njome poeo da riba dno tiganja, debelo skoreno od ostataka hrane. Pitam se, pomisli on. Mogu li ja uticati na ishod ove bitke? Da li bi pr isustvo dobra, usred takvog boja, imalo ikakvog dejstva? Mogao bi da prizove sve svoje duhovne sposobnosti i da poku a, ne samo za dobro ovog meseca i svih klanova na njemu, nego i za dobro ta dva turobna bia. Mo d a bi im tovar olak ao. Ideja je to bila koja je navodila na razmi ljanje, i on, nastavljajui da de re novinama po dnu tiganja, poe, utei, da je preispituje. Ne vredi kazati Elzi; ona bi mu samo rekla da se goni do avola. Ona o njegovim moima ne zna ni ta, jer joj ni je ni ta ni rekao. A on, kad je u pravom raspolo enju, mo e da prolazi kroz zidove, da ita misli drugih ljudi, da lei bolesti, zlim ljudima namesti da se razbole, utie n a vremenske prilike, opusto i useve na nekoj njivi ili vonjaku - mo e uiniti praktino b ilo ta, ako ga uhvati ono pravo raspolo enje. Sve to proistie iz njegove svetosti. ak i podozrivi Pare priznaju da je on svetac. Svako na ovom mesecu to pri znaje, pa ak i Mensi, stalno u poslu i skloni vreanju drugih ljudi. I oni pokatkad izdvoje pomalo vremena od svog posla, da ga pogledaju, da ga primete. Ako iko mo e spasti ovaj mesec od ta dva jadna organizma koji se pribli avaj u, uvide Ignjat, mogu ja. To je moja sudbina. "Nije ovo svet; ovo je samo jedan mesec", ree Elzi, sa sumornim prezirom; stojei ispred pei, oblaila se u svu onu odeu koju je poskidala sa sebe sino. Ve nedel ju dana ona nosi to isto; Ignjat je uviao - ne bez izvesnog zadovoljstva - da je ona ve odmakla na putu hibstva; jo malo i bie prava Hibkinja. A dobra je stvar, Hib biti. Jer su Hibi prona li isti put, otarasili se nep otrebnog. On otvori vrata straare i iskorai jo jednom u jutarnju hladnou. "Di e , bre, eeej?" ciknula je Elzi za njim. "Na konferenciju", ree Ignjat. Zatvori vrata za sobom i poe pe ke, make sve z a njim, da nae Omara Dajamonda, svog kolegu meu Skicima. Sad je upotrebio svoje psionike, neprirodne moi. Teleportovao se tu i tamo

po mesecu, i najzad na ao, naravno, Omara u Adolfvilu, na sednici Saveta, sa po j ednim predstavnikom svakog klana. Ignjat se levitacijom podi e do estog sprata veli ke kamene zgrade, ostade da se ljulju ka u vazduhu ispred prozora; pokuca na prozo r i nastavi kuckati sve dok ga oni unutra ne primeti e i ne otvori e mu prozor. "Ledebure, bog te tvoj", ree Hauard Stro, predstavnik Mensa. "Smrdi kao ja rac. Dva Hiba u istoj sali u isto vreme - fuj." Stro okrete lea svima, od eta do je dnog prozora i zagleda se u prazan prostor, borei se da savlada svoj mensovski gn ev. Predstavnik Parea, Gabrijel Bejns, ree Ignjatu: "Koja je namera iza ovog upadanja? Mi ovde imamo konferenciju." Ignjat Ledebur, bez upotrebe glasa, popria sa Omarom Dajamondom, saop ti mu koliko je hitna njihova potreba. Dajamond ga je uo, i saglasio se istog trena, i njih dvojica sledeeg trena, zajednikim snagama, nestado e iz konferencijske sale; p oo e le ernim hodom preko jedne livade na kojoj su neke peurke rasle. Neko vreme nisu ni ta govorili. Zabavljali su se tako to su nogama preturali peurke. Najzad Dajamond progovori: "Mi ve raspravljamo o toj invaziji." "Stvar e se prizemljiti na Ganditaun", ree Ignjat. "Iskusio sam viziju; on i koji dolaze poku ae da..." "Znam, znam", ree Dajamond razdra ljivo. "Znamo mi da su to htonske sile; u poznao sam delegate sa tom injenicom. Ni ta dobro ne mo e od htonskih sila doi, jer su one te ke; poput anima telesnih, utonue u zemlju i uvaljae se u telo planete." "Meseca", ree Ignjat i zakikota se. "Dobro, meseca." Dajamond sklopi oi i nastavi hodati, ne proma ujui nijedan korak, iako vi e nije mogao videti kuda ide; povukao se, shvati Ignjat, u privreme nu, namernu katatoniju. Svi Skici imaju tu sklonost, zato on ne ree ni ta; samo saek a. Onar Dajamond stade i zamumla ne to, to Ignjat ne uspe da razume. Ignjat uzdahnu, sede na tlo; pored njega je Omar Dajamond stajao u svom transu, i nije bilo nikakvih zvukova, osim jedva ujnog umora dalekog drvea, mnogo l ivada udaljenog. Najednom Dajamond ree: "Udru i snage sa mnom, pa emo stei viziju te invazije, tako jasnu da..." Opet njegove rei postado e arkansko mumlanje. Ignjat - ak i sveta c mo e da se nervira - opet uzdahnu. "Zovi Saru Apostoles", ree Dajamond. "Nas troj e emo napraviti prizivanje spolja njeg izgleda na eg neprijatelja. Prizor e biti tako stvaran da e se aktuelizovati; kontrolisaemo na eg neprijatelja i njegov dolazak ova mo." Poslav i od sebe misaoni talas, Ignjat stupi u vezu sa Sarom Apostoles, ko ja je spavala u svojoj kolibi u Ganditaunu. Oseti da se ona budi, me kolji, da ne to guna i stenje, ustaje sa le aja, staje nesigurno na noge. On i Omar Dajamond su ekali; uskoro se pojavila Sara, odevena u mu ki kaput i mu ke pantalone, i sa teniskim patikama. "Snila sam san jedan, protekle noi", ree ona. "Neka stvorenja lebde u blizini, pripremaju se da se ispolje." Njeno okrug lasto lice bilo je izoblieno od brige i upornog, korozivnog straha; zato je imalo ru an izgled, ka sredini zgren; Ignjat oseti sa aljenje prema njoj. Nikad Sara nije umela, u vremenima stresnim, da i isti destruktivna oseanja iz svog bia; ostajala je v rstim lancima vezana za somu i somatske slabosti. "Sedi", zatra i Ignjat. "Mi emo uiniti da se oni pojave sad, ree Dajamond. "I to ovde, na ovoj taki. Poinji." Pognuo je glavu; i dvoje Hiba uini e isto. Sve troje udru i e svoje vizionarsk e moi, koje su se uzajamno pojaavale. Borili su se zajednikom snagom, vreme je prol azilo - nisu znali koliko vremena - a ono o emu su razmi ljali pupilo je u blizini kao pupoljak zla. "Evo ga", ree Ignjat i otvori oi. Sara i Dajamond uini e isto. Pogleda e u nebo i vide e kako se spu ta, repnim delom nadole, tuinski brod. Uspeli su. Izduvavajui razna isparenja iz svog zadnjeg dela, brod se spusti na zemlj u, stotinak metara desno od njih. Veliki je to brod, vide Ignjat. Najvei koji je ikada video. I on je mogao oseati strah, ali ga uvek i savladati; mnoge su godine pro le otkako se poslednji put morao boriti sa nekom fobijom. Sara je, meutim, izg ledala gotovo opipljivo u asnuta dok je gledala kako se brod drhtavo zaustavlja, u lazna vrata klize u stranu, a ono unutra poinje da se istiskuje kao izmet iz veli kog cevastog organizma od metala i jednostavne plastike.

"Neka nam priu, dovedi ih", ree Omar Dajamond, koji je opet vrsto za murio. " Neka priznaju na e postojanje. Prisiliemo ih da nas zapaze i po tuju." Ignjat mu se o dmah pridru i, a posle nekog vremena i prepla ena Sara, u onoj meri koliko je to bil a sposobna. Rampa se pru ala od ulaznih vrata broda ka tlu. Pojavi e se dva oblija i sio e, stepenik po stepenik, na zemlju. Ignjat, sa puno nade, ree Dajamondu: "Da izvedemo nekoliko uda?" Dajamond ga osmotri i sumnjiavo ree: " ta, na primer? Ja se normalno ne bavi m maioniarstvom." Sara ree: "Zajedno, Ignjat i ja mo emo postii to." Ignjatu ree: "Za to ih ne hi pnoti emo prizorom svetskog pauka koji tka pauinu determinacije za sav ivot?" "Va i", ree Ignjat, i posveti pa nju te kom poslu prizivanja svetskog pauka... ili, kao to bi Elzi navaljivala, pauka meseevog. Ispred dvoje koji su izi li iz broda pojavila se, i zapreila im put, svetlu cava mnogostrukost pauine, nabrzinu sastavljene napornim radom pauka. To dvoje st ado e kao skamenjeni. Jedno od njih izgovori neki neopisivi zvuk. Sara se nasmeja. "Ako dozvoli da ti budu zabavni", ree Omad Dajamond strogo, "mi emo izgubit i mo koju nad njima imamo." "Izvini", ree Sara, i dalje se smejui. Ali ve je bilo prekasno; paukova mre a se raspala u svetlucave krpe koje nestado e. Takoe nestado e, vide Ignjat, sav smu en, i Sara, i Omar Dajamond; ostade samo on, da sedi sam. Njihov trijumvirat ugasio se zbog samo jednog trenutka slabosti. A ni on vi e nije sedeo na livadi; nego na hrpi kojekakvih dronjaka, u sopstvenom prednjem dvori tu, u sredi tu Ganditauna. Osvajaki makro-organizmi opet su uspostavili kontrolu nad svojim postupci ma. Uspeli su da se vrate izvr enju svojih planova. Ignjat ustade i poe pe ice prema tim osobama; a to dvoje, iz broda si av ih, sa mo su stajali i neodluno se osvrtali. Ali su maketine jurcale i uplitale se oko Ig njatovih nogu; on se spotae, i malo je nedostajalo pa da se 'prostre' nosem nadol e; psujui vi e za sebe, on razgrnu make levo i desno, nastojei da vrati neku meru te ke ozbiljnosti, dostojanstvenog izgleda, pred licem ovih zavojevaa. Ali ni ta od toga . Jer iza njega su se otvorila vrata kolibe, i pojavila se Elzi, i upropastila i taj poslednji njegov poku aj. "Ko su, bre, toji?" dreknu ona. Ignjat razdra ljivo odvrati: "Ne znam. Saznau." "Reci im da se tornjaju do avola", ree Elzi, koja je oslonila obe pesnice na kukove i ra irila laktove. Bila je Mensovka nekoliko godina, pa je zadr ala ne to o d onog nadmenog neprijateljstva nauenog na Da Vinijevim Visovima. Ne zna s im ima p osla, ali je spremna na bitku... da ih napadne, mo da, otvaraem za konzerve i tigan jem? Ovo ga je zabavljalo, i on se poe smejati; a kad je poeo, nije mogao prestati ; u takvom stanju pri ao je osvajakom paru. " ta je tako sme no?" upita jedna od te dve osobe, ena. Ignjat, bri ui oi, ree: "Pamtite li da ste sletali dvaput? Pamtite li svetske pauke? Ne pamtite." Ovo je bilo ludo sme no; osvajai ak i ne pamte napore trijade n atprirodno monih svetaca. Za njih, ni ta se nije desilo; ak ni opsene nije bilo, iak o su krajnje napore ulo ili Ignjat Ledebur, Sara Apostoles, i Skic, Omar Dajamond. Smejao se, smehehetao i krivio od smejurije, a za to vreme iz broda doe i trei pr ipadnik invazionog odreda, pa etvrti. Jedan od tih, mu karac, uzdahnu, gledajui oko sebe. "Gospode Bo e, al' je bed a i sirotinja ovde. ta mislite, da l' im je svuda ovako?" "Ali vi nam mo ete pomoi", ree Ignjat. Uspeo je da uspostavi kontrolu nad so bom; uperi prst ka zaraloj gromadi koja je nekad bila autonomni traktor, a na koj oj se sada igralo nekoliko dece, i ree: "Da li biste se mogli potruditi koliko je potrebno da opravite moju poljoprivrednu ma ineriju? Ja bih, uz samo malo pomoi... " "A, naravno, naravno", ree mu karac. "Sve emo mi ovo da... poistimo." Namre kao je nos zgaeno; oito je namirisao, ili video, ne to njemu neprijatno. "Uite, izvolite", ree Ignjat. "Na kafu." Okrete se ka svojoj straari; posle nekog vremena, tri mu karca i ena poo e, neodu evljeno, za njim. "Moram se izviniti to j

e tako tesno kod nas", ree Ignjat, "i to smo u ovakvom stanju..." Gurnu vrata i ot vori ih iroko; ovog puta veina maaka uspe da se umuva unutra. On se poe saginjati, g rabiti jednu po jednu i bacati ih napolje, u dvori te. etvoro osvajaa uo e neodluno. Sta li su na sredinu sobe; osvrtali se. Izgledali su akutno nesreni. "Sedite", ree Elzi, uspev i da pribere neki minimum utivosti; pa stavi ajnik na plinski gorionik tednjaka i pripali plin. "Treba samo da raskrite tu klupu", da de im ona uputstvo. "Odgurajte sve to na bilo koju stranu; mo e i na pod." etvoro osvajaa nevoljno - sa opipljivom odbojno u - odgura e masu uprljane deje odee na pod i sedo e. Na licu svakog pojedinog od to etvoro video se isti izraz, o amue no neodreen; Ignjat se pitao za to. ena ree, sa zastajkivanjem u govoru: "Zar... ne biste mogli... malo da ra ist ite ovaj va dom?... Mislim, kako mo ete iveti u ovakvoj..." Samo je odmahnula rukom; nije mogla nastaviti. Ignjat oseti potrebu da se izvinjava. Ali... toliko je preih poslova uvek bilo, a vremena tako malo. Ni on ni Elzi nikada nisu uluili, reklo bi se, prilik u da srede kuu; naravno da nije trebalo dopustiti ba ovoliko rasulo, ali... on sle gnu ramenima. Jednog dana; uskoro, mo da. A osvajai bi i tu mogli pomoi; mo da imaju n ekog simulakruma-radnika, koji bi prionuo na posao. Mensi imaju takve, ali ih pr odaju preskupo. Mo da bi ovi osvajai mogli da mu ustupe jednog sim-radenika besplat no. Jedan pacov istra iz svoje rupe iza fri idera i pretra preko poda. ena, osvaj aica, videi trapavo malo oru je u ruci pacova, sklopi oi i zajea. Ignjat je spremao kafu i smejuckao se. Pa, ta. Niko ih nije zvao. Ako im Ganditaun nije po volji, neka izvole otii. Iz spavae sobe pojavilo se nekoliko dece. Deca su utke blenula u etvoro zav ojevaa. A ovi su sedeli kruto, utali i ekali bolno kafu, ne obraajui pa nju na prazne, zuree oi dece. U dvorani Saveta u Adolfvilu, predstavnik Hiba, Jakov Simion, najednom p rogovori. "Sleteli su. Kod Ganditauna. Sad su sa Ignjatom Ledenburom." Hauard Stro besno ree: "A mi za to vreme sedimo i priamo. Dosta je bilo ov og blebetanja i traenja vremena; hajde da ih uni timo. Nemaju oni ta da tra e na na em s vetu; sla ete se?" Rukom je u nuo Gabrijela Bejnsa. "Sla em se", ree Bejns i odmae svoju stolicu malice od delegata Mensa. "A otk ud si znao?" upita Jakova Simiona. Hib se podsme ljivo, tiho nasmeja. "Zar ih ne vidite ovde u sali? Astralna tela? Pa Ignjat je bio ovde - a vi se toga ne seate; odveo je Omara Dajamonda sa sobom, ali vi ste i to zaboravili, zato to se nikad nije desilo; osvajai su posti gli da se to razdesi, na taj nain to su podelili troje u jednog i dvoje." Zagledan u pod, u potpunom beznau, Dep ree: "Znai, prekasno je. Ve su se isk rcali." Hauard Stro izlaja o tar, hladan smeh. "Ali samo u Ganditaunu. Koga je bri ga za to? Ganditaun i treba da bude zbrisan; ja, lino, biu presrean ako ga rasture u prah i pepeo, da ne postoji - to je prava septika jama. Svi koji ive tamo, smrde ." Jakov Simion se sav skupi, kao da ga je neko udario, i promrmlja: "Mi, H ibi, bar nismo surovi." mirkanjem je poku avao prikriti bespomone suze; na to se Hau ard Stro isceri osmehom u ivanja i malo u nu Gabrijela Bejnsa u rebra. "Zar vi na Da Vinijevim Visovima nemate spektakularna oru ja?" upita ga Bej ns. Obuze ga duboka intuicija, tada, da je ovo mensovsko otpisivanje Ganditauna simptomatino; da Mensi verovatno ne nameravaju da se ispree ispred osvajaa sve dok njihovo sopstveno naselje ne bude ugro eno. Da nee ulo iti domi ljatost svojih hiperakt ivnih umova u zajedniku odbranu. Odavno je Gabrijel Bejns imao takve sumnje o Mensima, a sad se pokazalo da su opravdane. Mr tei se od zabrinutosti, Anet Golding ree: "Ne mo emo pustiti da Ganditaun o de niz slivnik." "'Niz slivnik!'", ponovi Hauard Stro, kao odjek. "Lepo reeno! Da, to svak ako mo emo. Slu ajte: mi imamo naoru anje. Jo nijednom upotrebljeno - ali dovoljno da u ni ti celu osvajaku armadu. Uve emo ga u bitku - kad se nama bude htelo." Pogledom pree

preko svih ostalih delegata oko stola. U ivao je u sili svog polo aja, u svom gospo darenju; svi zavise od njega. "Znao sam ja da ete vi tako, im naie neka kriza", ree Gabrijel Bejns gorko. Bo e, koliko on mrzi Mense. Koliko su moralno nepouzdani; egocentrini, a nadmoni; na prosto, ne mogu da rade za op te dobro. Razmi ljajui o ovome, on sebi dade, odmah, je dno vrsto obeanje. Ako se uka e prilika da vrati milo za drago ovom Strou, iskoristie je. Sto posto. tavi e, uvide on, ako se uka e prilika da vrati celoj toj gomili, cel oj naseobini Mensa - eto nade za koju vredi iveti. Sad su Mensi u nadmonom polo aju, ali to nee potrajati. Zapravo, pomisli Gabrijel Bejns, maltene bi se isplatilo prii osvajaima, s klopiti sa njima pakt, u ime Adolfvila: vi i mi zajedno protiv Da Vinijevih Visov a. to je vi e razmi ljao o ovome, sve vi e mu se dopadalo. Anet Golding, osmatrajui ga, ree: "Gavri? Ima li ti ne to da nam ponudi ? Izgle da kao da ti je palo na um ne to vredno." Kao i svi Poliji, odlikovala se o trim opa an jem; tano je proitala promene izraza na njegovom licu. 'Gavri' se opredeli da la e. Smatrao je da su ga okolnosti, oigledno, prinu dile da la e. "Mislim", ree on glasno, "da mo emo rtvovati Ganditaun. Moraemo im ga pre pustiti, dozvoliti im da kolonizuju tu oblast, da izgrade bazu, ili ta je ve njiho va namera; mo da nam to nee prijati, ali..." On slegnu ramenima. ta bi drugo mogli? Sav jadan i pokunjen, Jakov Simion zamuca: "V-vi narode ne marite za nas samo zato to... n-nismo toliko skloni istoi kao vi svi ostali. Vraam se ja u Gandit aun, pridru iu se mom klanu; ako e oni izginuti, ginem i ja sa njima." Ustade tako d a se stolica preturi unazad i tresnu o pod, to je bilo praeno vrlo neskladnim zvuk om. "Izdajnici", dodade on, vukui noge, u hibskom stilu, ka vratima sale. Ostali delegati posmatrali su njegov izlazak i pri tom ispoljavali razliite nijanse ravn odu nosti; inilo se da ak ni Anet Golding, koja je, u naeluu, brinula o svima i svako me, u ovom sluaju nije uznemirena. Pa ipak, Gabrijel Bejns oseti - samo u jednom trenu, koji brzo minu - ja d. Zato to je, za sve njih, ovde hodala njihova mogua sudbina: s vremena na vreme, i to ne retko, ak i ist, pun Skic, ili Poli, ili Pare, pa ak i Mens, klizne ka hib stvu, i to se dogodi potajno, neosetno, u neprimetnim fazama. Znai, moglo bi se p rimeniti ovo napu tanje na sve njih, redom. U bilo kom trenutku. Samo, ako nam se to desi, uvide Bejns, neemo imati kuda. ta biva sa Hibom ako nema Ganditauna? Dobro pitanje; upla ilo ga je. Glasno, Gabrijel ree: "ekaj." Neobrijani, aljkavi Jakov Simion, koji se dovukao do vrata, stade; u nje govim utonulim hibskim oima poe se ispoljavati maju no svetlucanje nade. Gabrijel Bejns ree: "Vrati se." Obraajui se ostalima, a naroito arogantnome Hauardu Strou, on ree: "Moramo nastupati slo no. Danas Ganditaun; sutra Hamlet-selo , ili mi, ili Skici - osvajai e nas pro dirati jednog po jednog. Pa e na kraju ostati samo visssovi Darrr Vni." Njegov antagonizam prema Strou doveo je do toga, da mu je pri ovim poslednjim reima glas zazvuao otrovno, grubo, parajue; ali njegov sluh to gotovo nimalo nije zabele io. "Ula em svoj glas, zvanino, da svim silama ustanemo u odbranu Ganditauna. Da ga preotmemo. Na toj crti da stanemo i borimo se." Pa ba usred sredine onih gomila ubreta, balege, zarale ma inerije, ree on sebi, i lice mu se trznu od nelagodnosti. Nekoliko trenutaka ti ine, a onda Anet Golding ree: "Ja... podr avam predlog. " Glasali su. Jedino je Hauard Stro glasao protiv. Tako je predlog usvojen . "Stro", ree Anet odluno, "vama se daje uputstvo da poka ete ta va a udesna oru ja , kojima ste se toliko hvalisali. A po to ste vi, Mensi, toliko militantni, dopust iemo vam da predvodite napad za preotimanje Ganditauna." Gabrijelu Bejnsu ona ree: "A vi, Pare, organizujte to." Izgledala je sasvim smireno, sad kad je sve bilo odlueno. Ingred Hibler tiho ree Strou: "Mogla bih ukazati na injenicu da ako se rat bude vodio blizu Ganditauna, nee biti tete na drugim naseljima. Da li vam je to p alo na um?" "Zamisli bitku u Ganditaunu", proguna Stro. "Gazi do pojasa kroz..." On za

stade. Onda ree Jakovu Simionu i Omaru Dajamondu: "Trebae nam svi oni Skici i Hibi koji su sveci, vizionari, udotvorci i uop te psiho-moni; svi koje mo emo nai. Jesu li va a naselja spremna da ih prikupe i stave nama na raspolaganje?" "Mislim da jesmo", ree Dajamond. Simion klimnu glavom. "Imajui udesno naoru anje na Da Vinijevim Visovima, kao i talente svetaca Ski ca i Hiba", ree Anet, "trebalo bi da budemo sposobni da pru imo otpor koji e biti ne t o vi e od simbolinog." Gospoica Hibler ree: "Ako bismo mogli pribaviti puna imena i prezimena osv ajaa, mogli bismo iscrtati i numerolo ke karte o njima, otkriti njihove slabe take. Ili, ako mo emo saznati tane datume, sate i minute njihovog roenja..." "Mislim", prekide je Anet, "da e naoru anje Mensa i organizaciona ve tina Par a, u sadejstvu sa hibskim i skickim natprirodnjacima, biti kudikamo korisniji." "Hvala vam", ree Jakov Simion, " to niste rtvovali Ganditaun." Zagleda se, s a nemim divljenjem, u Gabrijela Bejnsa. Prvi put posle mnogo meseci, mo da i godina, Bejns oseti da se njegovi odb rambeni bedemi tope; sa u ivanjem se prepusti - ali ne na dugo - oseaju opu tanja, eu foriji maltene. Nekome se, eto, on dopada. Samo jednome Hibu, dodu e, ali, ipak, i to mnogo znai. Ovo ga podseti na njegovo detinjstvo. Na doba pre nego to je prona ao parsk o re enje. 7. Hodajui kroz gomile smea i debelo blato glavne ulice Ganditauna, dr Meri R itersdorf ree: "U ivotu nisam videla ne to ovako. Kliniki, ovo je ludilo. Mora biti d a su svi ovo ljudi hebefrenici. U stra no, stra no pogor anom stanju." Iznutra, iz nje nog bia, ne to je vikalo na nju da izie, da ode sa ovog mesta i nikad se ne vrati. D a se vrati na Zemlju, svojoj profesiji branog savetnika, i zaboravi da je ikada v idela ovo. I sama pomisao da poku a psihoterapiju sa svima ovima... Stresla se. Ovde ni terapija lekovima, ni elektro okovi, ne bi mnogo pomog li. Ovo je finale du evnog oboljenja. Taka bez povratka. Pored nje, mladi agent CIA, Den Magbum, ree: "Dakle tvoja dijagnoza je he befrenija? Ja to mogu da javim na Zemlju kao slu benu dijagnozu?" Pridr ao ju je za ruku i pomogao joj da prekorai ostatke le ine neke vrlo velike ivotinje, ija su rebra , ovako usred dana, str ala kao povijeni iljci neke ogromne vilju ke. Meri ree: "Da. To se jasno vidi. Jesi video komade onog mrtvog pacova, ra zbacane oko ulaznih vrata one straare? Povraa mi se; stvarno mi se povraa. Niko vi e ne ivi tako. ak ni u Indiji i Kini. Kao da smo se vratili etiri hiljade godina unaz ad; sinantrop i neandertalac su verovatno stanovali tako. Samo bez zarale gvo urije. " "Mogli bismo u brodu da popijemo ne to", ree Magbum. "Nijedno pie ne mo e meni pomoi", ree Meri. "Zna li na ta me podsea ovo grozno esto? Na onaj jezivi, grozni, prastari umez u koji je moj mu oti ao kad smo se rasta vili." Pored nje se Magbum trgnuo, za mirkao. "Zna da sam bila udata", ree Meri. "Rekla sam ti." Zapitala se za to ga je o va maloprea nja primedba iznenadila toliko; tokom putovanja, otvoreno je razgovaral a o svojim branim problemima s njim i na la da je dobar slu alac. "Ne mogu verovati da je to poreenje tano", ree Magbum. "Uslovi koji ovde vl adaju jesu posledica grupne psihoze; tvoj mu nikad nije stanovao tako - nije imao nikakve mentalne poremeaje." Pogledao ju je svaalaki. Meri zastade. "Otkud zna ? Nikada ga nisi video. On je bio, a i sad je, bo lesnik. Ono to sam rekla tano je tako; ak ima u sebi latentnu crtu hebefrenije... U vek je izbegavao socio-seksualne odgovornosti; priala sam ti o svim mojim poku ajim a da ga navedem da potra i neko zaposlenje koje bi jemilo razumne prihode." Ali, na ravno, ovaj Magbum je takoe radnik Centralne informativne agencije; ona, ba , ne mo e oekivati da e se on saglasiti s njom po ovom pitanju. Mo da je bolje zaobii celu tu tematiku. Stvari su iovako dovoljno depresivne; ne mora ona jo i da podgreva seanj a na svoj ivot sa akom. S obe njene strane, Hibi - tako su sebe nazivali; re, nesumnjivo, nastala

izoblienjem od 'Hebe' to je poetak tane dijagnoze za sve njih, 'hebefrenija' - netr emice su zurili, na razne sme ne i prazne naine, smejali se, ne shvatajui ni ta, ak i b ez prave radoznalosti. Beli jarac doluta odnekud i nae se ispred njih; ona i Den Magbum stado e, podozrivi, zato to nisu dobro poznavali pona anje takvih ivotinja. Jar ac ode dalje. Dobro, bar su ovi ljudi bezopasni, pomisli ona. Hebi, ili, 'Hibi', u svi m fazama deterioracije, odlikuju se time to nisu sposobni da svoju agresivnost sp rovedu u delo. Treba se uvati nekih drugih, daleko zloslutnijih vrsta du evnih pore meaja. Koje e, neizbe no, u najbli oj budunosti, poeti da se pojavljuju. Pomi ljala je po ajpre na manino-depresivne bolesnike, koji, kad uu u maninu fazu, mogu biti veoma d estruktivni. Ali postojala je i jedna daleko opakija kategorija, i Meri se sada eliila za susret i sa takvima. Manino razaranje je ogranieno zato to je impulsivno; ima vi d durenja, privremene orgije lupanja i razbijanja predmeta. Posle nekog vremena, popusti i prestane. Meutim, kod akutnih paranoika mo e se oekivati sistematino, stal no neprijateljstvo koje proticanjem vremena nee slabiti nego, naprotiv, postajae s ve izgraenije. Paranoik analizira, kalkuli e; ima dobre razloge za svoje postupke, uklapa svaki potez u svoju ukupnu shemu. Njegovo neprijateljstvo mo da nee biti tak o upadljivo po nasilnosti... ali e trajati veoma dugo, to ima, za terapeuta, dublj e implikacije. Jer kod paranoika u odmakloj fazi, izleenje, ili ak privremeno post izanje uvida, praktino je nemogue. Kao i hebefrenik, paranoik je na ao stabilnu i tr ajnu mal-adaptaciju. tavi e, za razliku od manino-depresivnog bolesnika, i hebefrenika, kao i za razliku od jednostavnog katatoninog izofrenika, paranoik izgleda racionalan. Forma lni obrasci logikog rasuivanja izgledaju neporemeeni. A ispod njih, paranoik trpi n ajvee mentalno izoblienje koje je ljudskom biu moguno. Nema sposobnost empatije, ne mo e da zamisli sebe na mestu nekog drugog. Zato, za njega, drugi zapravo i ne pos toje - osim kao pokretni predmeti koji mogu uticati ili ne uticati na njegovo bl agostanje. Decenijama je bila moda da se govori da paranoici ne mogu voleti. To nije bilo tano. Paranoik do ivljava ljubav, u potpunosti, i kao ne to to mu drugi daju , i kao njegovo sopstveno oseanje usmereno ka njima. Ali sa jednom 'kukicom'. Paranoik je do ivljava kao varijantu mr nje. Denu Magbumu ona ree: "Prema mojoj teoriji, trebalo bi da je na ovom svet u stanje sledee: bolesnici nekoliko razliitih vrsta dejstvuju otprilike kao kaste u drevnoj Indiji. Ovi u ovom naselju, hebefreniari, bili bi u tom sluaju nekakav e kvivalent kaste nedodirljivih. Maniari bi bili ratnika kasta, ili klasa; bez strah a. Jedna od najvi ih." "Samuraji", ree Magbum. "Kao u Japanu." "Da." Klimnula je glavom. "Paranoici - tanije, paranoini izofrenici - dejst vovali bi kao klasa dr avnika; razvijali bi politiku ideologiju i socijalne program e. Ukupni pogled na svet davali bi oni. Jednostavni izofrenici..." Razmislila je. "Oni bi odgovarali klasi pesnika, ali bi neki od njih bili i religijski viziona ri - a takvih bi bilo i kod Hiba. Meutim, Hibi, to jest Hebi, bili bi vi e skloni d a daju svece-askete, dok bi ' izi' davali dogmatiare. Oni sa polimorfnom izofrenijom simpleks bili bi kreativni lanovi dru tva, stvaraoci novih ideja." Poku avala je da se priseti koje bi jo kategorije mogle postojati. "Na li bi se, opet, neki sa hiper valentnim idejama; to bi bili pacijenti sa odmaklim oblicima bla ih mentalnih pore meaja, na primer opsesivno-kompulsivni neurotici; to su takozvani diencefalini por emeaji. Ti ljudi bili bi inovnici i dr aoci kojekakvih titula u dru tvu, ritualni funk cioneri, bez ijedne originalne ideje. Njihova konzervativnost uravnote ivala bi ra dikalne sklonosti polimorfnih izofrenika; na taj nain, prisustvom i diencefalika i radikala, dru tvo bi ostajalo stabilno." Magbum ree: "Pa, to je da ovek pomisli da bi celina - dobro radila." On ma hnu rukom. "U emu bi se to razlikovalo od na eg dru tva na Zemlji?" Neko vreme je mozgala o ovom pitanju. Bilo je to dobro pitanje. "Nema odgovora?" upita Magbum. "Imam ja odgovor. Rukovoenje bi, u ovom dru tvu, prirodno dospelo paranoici ma u nadle nost; oni bi bili nadmone jedinke u pogledu inicijative, inteligencije i naprosto uroene sposobnosti. Dabome, paranoici bi morali dobro da se pomue da spr ee manine da izvedu dr avni udar... Veito bi postojala napetost izmeu te dve klase. Al

i, vidi , ako ideologiju daju paranoici, dominantna emocionalna tema mora biti mr nj a. I to mr nja usmerena u dva pravca: rukovodstvo e mrzeti svakoga izvan svoje enkl ave i bie vrsto ubeeno da svako izvan te enklave jednako mrzi, zauzvrat, njih. Zato bi cela takozvana spoljnja politika bila usmerena ka izgradnji mehanizama za od branu od te navodne mr nje spolja. Zato bi celo dru tvo utonulo u jednu iluzornu bor bu, u bitku protiv neprijatelja koji ne postoje, za pobedu ni nad im." " ta je toliko lo e u tome?" "Pa, lo e je", ree ona, "zato to, ma kako bitka i la i ma kako se zavr ila, isho d mora u svakom sluaju biti isti. Potpuna izolacija tog naroda od ostalog sveta. Eto kakav e biti krajnji uinak delovanja cele njihove dru tvene zajednice: korak po korak, oni e odsecati sebe od svih drugih ivih bia." " ta e im faliti? Osloniti se u celosti na sopstvene snage..." "Ne, ne", ree Meri. "Nije to samodovoljnost; to je ne to sasvim drugo, nepo jamno meni i tebi. Nezamislivo. Pamti one davne opite sa ljudima u potpunoj izdvo jenosti? Negde sredinom dvadesetog veka, u oekivanju putovanja u svemir, gde se m islilo da e ovek biti potpuno sam, danima i nedeljama, sa sve manje spolja njih pods ticaja... Sea se kakvi su ishodi dobijeni kad je ovek stavljen u takvu komoru da ni jedan podsticaj nije dopirao do njega?" "Naravno", ree Magbum. "To to se dobilo nazvali su 'bubice'. Ukidanje podr a aja dovodi do akutne halucinoze." Klimnula je glavom. "Audio, vizuelne, taktilne i mirisne halucinacije, k oje zamenjuju nedostajue podra aje. Ali, po svojoj snazi, halucinacije mogu nadma iti snagu stvarnosti; mogu biti ivopisnije, jae delovati, pobuivati jae reakcije... na primer, razna stanja u asa. Halucinacije izazvane drogama mogu dovesti do jaih stan ja u asa nego i ta u stvarnom svetu." "Za to?" upita Magbum. "Zato to imaju kvalitet apsolutnosti. One se generi u unutar samog senzorno -receptornog sistema i zato konstitui u zatvorenu, samopojaavajuu petlju povratne sp rege, koja ne dopire iz neke udaljene take, nego iz samog nervnog sistema te osob e. Osoba se ne mo e postaviti na neku udaljenost od halucinacije. tavi e, osoba to zn a. Odstupnice nema." Magbum ree: "A kako e to dejstvovati ovde? To, reklo bi se, ne ume kazati." "Umem ja 'kazati', ali nije jednostavno. Kao prvo, jo ne znam koliko dale ko je ovo dru tvo zabrazdilo na putevima izolovanja sebe, kao i izolovanja pojedin aca od kojih je sastavljeno. Znaemo uskoro, po stavu koji e oni zauzeti prema nama . Ovi hebef... ovi Hibi koje vidimo ovde..." Gestovima je pokazala bedne ud erice na obe strane blatnjave ulice. "Njihovo dr anje nije nikakav pokazatelj. Ali im naie mo na prve paranoike ili manino-depresivne - vidi. Ka imo to ovako: nema sumnje da neka mera halucinacija, dakle psiholo ke projekcije, postoji kao deo njihovog pogl eda na svet. Drugim reima, moramo pretpostaviti da oni, ve sad, donekle halucinira ju. Ali, takoe, zadr avaju i neku svest o objektivnoj stvarnosti. Na dolazak ubrzae t e nju ka haluciniranju; moraemo se s time suoiti, moraemo biti pripravni. To njihovo haluciniranje bie uoblieno tako da e oni nas opa ati kao groznu opasnost; mi, na brod, biemo vieni - nisam rekla protumaeni; nego, bukvalno, vieni - kao pretnja. Oni e u n ama videti istureni odred jedne invazije koja sti e sa ciljem da sru i njihovu dru tve nu zajednicu, da je pretvori u satelit na eg dru tva." "Pa, mi to i jesmo. Nameravamo, zar ne, da preuzmemo iz njihovih ruku up ravljanje i da ih vratimo na taku gde su bili pre dvadeset pet godina. Da opet bu du pacijenti zakljuani po mentalnim ustanovama - drugim reima, neslobodni." Poenta je to bila nesumnjivo dobra. Ali ne dovoljno dobra. Meri ree: "Ima tu jedna razlika koju ti ne primeuje : vrlo je tanana, ali bitna. Mi emo poku ati da leimo ove ljude, na cilj je terapija posle koje e oni moi da dr e upravo ove iste dru tv ene polo aje i uloge koje sada, sluajno i ne-valjano, ve dr e. Ako na program uspe, oni e opet imati vlast nad M2, kao legitimni naseljenici na ovom nebeskom telu; jedn og dana. Prvo samo neki, onda sve vei i vei broj njih. Nije to nikakav oblik porob ljavanja - iako oni zami ljaju da jeste. im se neki pojedinac, neka osoba na ovom m esecu Alfe Tri, oslobodi svoje psihoze, im stekne sposobnost da sagledava stvarno st bez projekcionih izoblienja..." "Da li ti misli da e biti moguno ubediti ovaj narod da se dobrovoljno vrati u du evne bolnice?"

"Nee", ree Meri. "Moraemo ih slomiti silom; osim nekolicine Hiba. Za sve os tale, zna se; moraemo pribaviti sudska nareenja za zatvaranje u ludnicu - cele jed ne planete." Onda se ispravila. "Hmmm, ne. Celog jednog meseca." "Pomisli samo", ree Magbum. "Da sad nisi to ispravila u pojam 'mesec', to nije 'planeta', ja bih imao zakonski osnov da naredim zatvaranje tebe u du evnu bo lnicu." Trgnuv i se, ona ga pogleda. Nije se inilo da se ali; njegovo mladalako lice bilo je smrtno ozbiljno. "To je bio samo lapsus", odvrati ona. "Lapsus", saglasi se on, "ali indikativan. Simptomatian." Osmehnuo se, al i to je bio hladan osmeh, od koga ona zadrhta od zbunjenosti i nelagodnosti; ta i ma Magbum protiv nje? Ili i ona postaje pomalo paranoina? Mogue... ipak, ona osea o gromno neprijateljstvo koje iz ovog oveka zrai prema njoj, a jedva da ga i poznaje . Oseala je to neprijateljstvo tokom celog putovanja. Ba udna stvar: osetila je i na samom poetku, u trenutku kad su se prvi put videli. ak Ritersdorf prebaci simulakruma Dena Magbuma na samoupravni mod, iskljui se iz elektronike, ustade, sav ukruen, iz fotelje pred kontrolnom tablom i pripa li cigaretu. Devet sati po podne, po ovda njem vremenu. Na M2 Alfe Tri sim e nastaviti da radi svoj posao, dejstvovae dovoljno dob ro; ako nastane neka kriza, Petri e preuzeti upravljanje. U meuvremenu, on, ak, ima neke druge probleme. Vreme je da pi e prvi scenario za TV komedija a Banija Hentmen a, svog drugog poslodavca. Ve ima kod sebe zalihu stimulativnih sredstava; ljigavac sa Ganimeda uruio mu ih je kad je ak jutros polazio iz svog iznajmljenog stania. Dakle, sad e moi, val jda, da radi cele noi. Samo, prvo jedna sitnica, veera. Tek onako, za svaki sluaj, on zastade kod kabine javnog video-telefona u holu zgrade CIA, ue i pozva stan D oane Trieste. "Ej, ao", ree ona kad vide ko je. "uj, zvao je Hentmen, hteo te nei. Znai, tr eba ti njega da zove . Ka e da je poku ao da te dobije u zgradi CIA u S. F., ali da su mu rekli da nikad nisu ni uli za tebe." "To je na a stalna politika", ree ak. "Va i, zvau ga." Onda je upita o veeri. "Pa, ja ne bih rekla da e ti moi i ta da veera , sa mnom ili bez mene", odgovori D oan. "Zato to sam ula Hentmena. On ima neku ideju. I ka e da kad te tresne tom idej om, ima da padne ." ak ree: "To ne bi bilo nikakvo iznenaenje." Pomirio se sa nevoljama; bilo m u je jasno da e itav odnos sa Hentmenom ii ovako. Privremeno zaboravljajui ma kakve dalje napore usmerene ka D oani Trieste, on pozva v-t broj koji mu je bila dala Hentmenova organizacija. "Ritersdorfe!" dreknu Hentmen im je veza uspostavljena. "Gde si? Dolazi o dma' ovamo; ja sam u mom apartmanu na Floridi - uzmi ekspres-raketu, ja plaam kar tu. Slu aj, Ritersdorfe: sti u nalazi tvog testa. Evo, ovog trenutka. Oni e pokazati jesi li iza ta ili nisi niza ta." Ogroman je bio skok iz praznih, sklepanih kuica u smeu u hibskom naselju n a Alfa Tri M2, do zahuktanih planova jednog Banija Hentmena. Te ak prelaz; ali on e mo da uspeti da uhvati korak dok bude u raketi za Istok. Mo e i jesti ne to, u leteli ci, ali time D oan Trieste ispada iz kombinacije. Ve mu, eto, obaveze na poslu mini raju privatni ivot. "Ka i mi ideju sad. Pa, da porazmislim dok letim." Hentmenove oi blistale su od lukavstva. "Zeza se? A ako neko uje? uj, Riters dorfe. Nabaciu ti nagove taj. Imao sam to na umu jo kad sam te anga ovao, ali..." Njeg ov osmeh postade jo iri. "Nisam hteo da te, zna , upla im, pa da pobegne ! Sad te imam n a udici." Nasmejao se glasno. "Prema tome - dabome! Sve tra i, sve va i! A?" "Samo ti meni reci ideju", ree ak strpljivo. Prigu iv i glas do apata, Hentmen se nagnu blizu video-sken kamere, tako da n jegov nos, ogromno uvean, ispuni ceo ekran: nos i jedno namigujue, odu evljeno oko. "Jedan novi lik, dodau ga u moj repertoar. Pazi: tip se zove D ord Flibi. To mu je i me. im ti ka em ta je on, bie ti jasno za to sam unajmio ba tebe. Pazi ovamo: Flibi je a

gent CIA. Ali glumi da je ensko, i to brana savetnica. Cilj je da na taj nain doe do informacija o sumnjivim linostima." Hentmen saeka, prepun i ekivanja. "Dakle? ta veli ? " Posle duge pauze ak ree: "To je najgora ideja koju sam uo u poslednjih dvad eset godina." Deprimirala ga je skroz-naskroz. "Poludeo si. Ja znam te stvari, ti ne zna . Ovo bi mogao biti najvei komini lik posle Red Skeltonovog Fredija D abaro a. A ti si onaj koji treba da pi e scenario, jer ima iskustvo. Znai, upadaj ovamo u moj stan to je pre mogue, da krenemo sa prvo m epizodom o D ord u Flibu. E, dobro! Ako ova ideja nije mnogo vrua, ta ima ti bolje?" ak ree: " ta ako bude prava ena, i prava brana savetnica, koja se pravi da je mu ko i da je agent CIA, da bi pribavila informacije koje e izleiti njene pacijente? " "Zajebava ?" "Zapravo", ree ak, "uj ovo. Jedan simulakrum CIA..." "Zajebava ." Hentmen porumene u licu; to se na vid-fonu iskazalo kao tamni ja, a ne crvenija, boja. "U ivotu nisam ozbiljniji bio." "Dobro, 'aj, ta simulakrum?" "Simulakrum CIA, shvata ", ree ak. "On se predstavlja ljudima kao ensko, kao brana savetnica. Ali, s vremena na vreme ima kvar." "Je l' biva to sa simiima CIA? Imaju kvarove?" "Sve vreme." "'Aj dalje", ree Hentmen, namr ten. ak ree: "Poenta je, vidi , u ovome: ta, kog vraga, jedan simulakrum zna o bran im problemima ljudskih bia? A ipak, on deli savete. Ne prestaje; krenuo je kao sa vetnik i bavi se time stalno. ak daje savete i radnicima 'D eneral Dajnamiksa' koji ga stalno popravljaju. Vidi ?" Trljajui se po donjoj vilici, Hentmen ree: "Hmmm." "Morao bi da bude neki odreeni razlog za to se ba taj jedan sim pona a tako. Z ato bismo u li u njegovo poreklo. Epizoda poinje, vidi , sa D . D. in enjerima koji..." "Imam! Imam!" prekide ga Hentmen. "Jedan tip je in enjer, 'aj ga zovemo Fr enk Fap, i ima probleme u mraku. U braku. Zato ide kod brane savetnice, koja mu n abaci jedan dokument, analizu njegovog problema, a on to ponese sa sobom, na pos ao, u laboratoriju D . D. Kad tamo stoji ovaj novi sim i eka da bude programiran." "Jasno!" ree ak. "I - i Fap ita dokument glasno, drugom in enjeru. 'Aj ga zovemo Fil Grok. P ukim sluajem simulakrum to uita kao svoj program; odsad misli da je brani savetnik. Ali, zapravo ga je bila anga ovala CIA; dakle, oni skembae njega i istrkeljaju ga u CIA, i pazi gde se on pojavi..." Hentmen zastade. "Gde bi se on pojavio, Riter sdorfe?" "Iza Gvozdene zavese. U Kanadi, recimo." "Iii-jeste-da! U Crvenoj Kanadi, u Ontariju. Njegov identitet pred vlast ima je - prodavac sintetike ko e veblova; je l' tako? Tako CIA to radi?" "Pa, da, manje-vi e tako." "Ali umesto toga", nastavi Hentmen uzbueno, "on otvori kancelarijicu, okai firmicu, D ord Flibi, psiholog, dr med, brani savetnik. Sad dolaze, je'ote, komunja re, vi i funkcioneri, sve sa brani-mranim, kod njega..." Hentmen se sav zaduvao. "Ri tersdorfe, ova tvoje ideja je najbolje to sam uo otkad pamtim. I, pazi, uvek dolaz e ta dva D . D. in enjera da akaju po njemu i popravljaju ga. Paz' sad: uskai u ekspres raketu za Floridu ovoga trenutka; uz put skiciraj ovo, mo da i neki dijalog im doe k od mene. Mislim da smo stvarno na tragu neeg: zna , mozak moj i tvoj strava spoj, a ?" "A-ha", ree ak. "Sti em." Uze od Hentmena tanu adresu, pa spusti slu alicu. Umo rno se izvue iz video-telefonske kabine; oseao se ispumpan, kao da je iz njega sve isteklo. Ali ne bi mogao rei, ni da mu je ivot od toga zavisio, da li je ideja do bra, ili je bljak. No, Hentmen veruje da je dobra, a to je dovoljno. Mlaznim taksijem sti e na kosmodrom San Franciska i ukrca se u ekspres-rak etu za Floridu. Zgrada sa stanovima za iznajmljivanje, u kojoj je Bani Hentmen iveo, bila je palata luksuza su tog. Svi spratovi - ispod zemlje; zgrada je imala svoju sops

tvenu uniformisanu policiju koja je, podeljena u patrole, uvala ulaze i hodnike. a k ree svoje ime prvom policajcu na koga naie; sledeeg trenutka lift ga je nosio u d ubinu, kod Banija. U svom ogromnom apartmanu, Bani Hentmen se izle avao u kunoj haljini od runo obojene svile od paukova sa planete Mars; pu io je ogromnu zelenu cigaru proizved enu u gradu Tampa na Floridi; kad ak ue, Bani tr e glavom u znak nestrpljivog pozdra va, a onda pokaza ka drugim prisutnim ljudima. "Ritersdorfe, ovo su dvojica tvojih kolega, moji pisci. Ovaj visoki..." On pokaza cigarom. "To je Kalv Mrani." Mrani prie polako aku i rukova se s njim. "A onaj mali, debeli, elavi, to je moj stariji pisac, etvrtak D ons." I D ons poe napred, pristupi aku; obazriv crnac o trih crta lica. Rukova se s njim. Ta dva pisca ostavl jali su na aka utisak da su prijateljski nastrojeni; nije oseao nikakvo neprijatel jstvo s njihove strane. Oito nisu bili protiv njegovog prisustva. Mrani ree: "Sedi, Ritersdorfe. Dalek si put prevalio. Pie?" "Ne", ree ak. eleo je da mu um bude bistar za predstojeu sesiju. "Veer'o si u raketi?" upita Hentmen. "A-ha." "Priao sam mojim momcima o tvojoj ideji", ree Bani Hentmen. "Obojici se sv ia." "Fino", ree ak. "Meu-tim, meu-tim", ree Hentmen. "Oni su klepali ideju tamo-amo maloas i dok ontali su jedan njihov razvoj toga... zna ?" ak ree: "Biu oba ka odu evljen da ujem njihovu ideju zasnovanu na mojoj ideji." etvrtak D ons proisti grlo i ree: "ak, da li bi simulakrum mogao izvr iti ubistv o?" ak ga je posmatrao nekoliko trenutaka. Onda ree: "Ne znam." Ohladio se izn utra. "Misli , samostalno, kad je autonoman..." "Mislim, da li bi tip koji rukuje njime mogao da ga upotrebi kao orue za ubistvo?" ak ree Baniju Hentmenu: "Ne vidim nimalo humora u takvom neem. Inae je moj h umor, navodno, 'mrtvaki'." "ekaj", upozori ga Bani. "Zaboravlja slavne, stare, sme ne trilere, kombinac ije u asa i humora. Kao onaj film, 'Maka i kanarinac', gde su igrali Polet Godar i Bob Houp. A pazi slavni 'Arsenik i stare ipke' Ne, 'ipke'. Pa one klasine britanske komedije u kojima neko bude ubijen... bilo je na desetine toga, u pro losti." "Na primer, divna 'Dobra srca i dijademe'", ree etvrtak D ons. "Shvatam", ree ak, to i ni ta vi e; zatvorio je usta, ali unutar njega sve je previralo od neverice i oka. Da li je ovo samo neka zloudna podudarnost, ta upored nost njihove zamisli i njegovog ivota? Ili je ljigavac - verovatnija shema - ne to rekao Baniju. Ako je tako, zbog ega Hentmenova organizacija radi ovo? ta se njih t ie ivot i smrt Meri Ritersdorf? Hentmen ree: "Mislim da momci imaju dobru ideju ovde. Malo pla nje, pomou... Vidi, ak, ti radi za CIA, pa to ne primeuje , ali obian svet se pla i CIA; zna ? Ljudi j vide kao tajnu meuplanetnu policijsko- pijunsku organizaciju koja..." "Znam", ree ak. "Dobro, bre, ne mora me ubiti ovde", ree mu Bani Hentmen, baciv i pogled ka Mranom i D onsu. Mrani progovori: "ak - ako te ve mo emo zvati tako - znaj da mi znamo svoj po sao. Kad obini Graanin D o pomisli na simulakruma CIA, ucvika estoko. Prpa, bato. Ti, kad si nabacio ideju Baniju, nisi mislio na to. Sad, slu aj. Tip je operator CIA; da ga nazovemo..." On se okrete D onsu. "Kako be e radno ime?" "Zigfrid Troc." "E, Zigi Troc, dakle. On je na . On je tajni agi a... u dugakom mantilu napra vljenom od krzna uranijskog krticozrikavca, sa e irom od venerijanskog vabfaza navue nim do oiju - sve u tom fazonu. Stoji na ki i, na nekom sumornom mesecu, mo da jupite rskom. Dobro poznati prizor." "A onda, ak", ree D ons, nastavljajui priu, "im se ta slika uspostavi u svesti gledaoca, taj, razume , stereotip? - otkrivamo ne to o Zigiju Trocu to gledalac nije znao i to ne postoji u uobiajenom stereotipu o agentu obave tajne slu be." Mrani ree: "Shvata : Zigi Troc je idiot. Blesa, koji ni ta ne ume da uradi kak

o valja. A evo ta poku ava da uradi." On prie i sede u fotelju nedaleko od aka. "Da u bije jednu osobu. Da?" "Da", ree ak stegnuto, nastojei da ka e to je manje mogue, da postane samo slu a ac. Skupljao se, uvlaio u sebe, sve vi e zbunjen i podozriv zbog svega to se oko nje ga nastavljalo. Mrani nastavi: "A koju osobu?" Pogleda Banija i D onsa. "O tome smo se svaal i." Bani ree: "Ucenjivaa. Meuzvezdanog draguljarskog magnata koji operi e sa neke sasvim druge planete. Mo da ne-Z-a." ak sklopi oi i zanjiha se napred-nazad. " ta nije u redu, ak?" upita Mrani. "On razmi lja", ree Bani. "Oprobava tu ideju. Tano, ak?" "Jeste - tako je", uspe ak da izgovori. Bio je siguran, sada, da je Lord Teciostriga izbrbljao stvar Hentmenu. I da se ne to ogromno i sumorno odmotava oko njega, postepeno ga zahvatajui; on je usred neeg, ne zna ega. Izlaza mu nema. "Ne sla em se", ree Mrani. "Da meunarodni draguljarski industrijalac bude mo da sa Marsa ili Venere, ne bi bilo lo e; ali..." On mahnu rukom. "To je eksploatisan o do besvesti; poeli smo sa jednim stereotipom, nemojmo nastavljati sa drugim. Mi slim da bi trebalo da on poku ava da, recimo... ubije svoju enu." Mrani pogleda osta le prisutne, svakog ponaosob. "'Ajde, 'ajde, ka ite mi, ega ima lo eg u tome? Tip ima enu koja mu stalno antra i maltretira ga - sagledavate? Tvrd, opasan tip, agent t ajne policije, kakvog se proseni graanin smrtno pla i... ponegde ga vidimo kako je g rub i opasan sa ljudima - a kad doe kui, njegova ena je opasna sa njim!" Nasmejao s e. "Nije lo e", priznade Bani. "Ali nije dovoljno. Osim toga, pitam se koliko puta bih mogao uraditi tu karakterizaciju; hou ne to to mogu trajno ugraditi u ou. N e samo zezanje za jednu nedelju." "Ja mislim da ovaj cija koga ena kljuca u glavu mo e tako da nastavlja zauve k", ree Mrani. "Dakle, idemo dalje." Okrete se aku. "Sledei put vidimo Zigija Troca na poslu, u tabu CIA, a oko njega svi oni policijski aparati, elektronika. I njem u odjednom padne na um!" Mrani skoi na noge i poe etkati po sobi. "Tu tehniku on mo e upotrebiti protiv svoje ene! I da bude stvar najlep a - uskae i jedan novi sim." Gla s Mranoga postade metalan i stegnut, u znak da opona a simulakruma. "Da, gospodaru, ta mogu uraditi za Vas, gospodaru? ekam." Bani, isceren, ree: " ta ti ka e , ak?" Muei se da govori, ak odvrati: "Da li je... jedini motiv za ubistvo... to to je ona antraa? to se dernja na njega?" "Ne!" uzviknu D ons i skoi na noge. "U pravu si; treba nam jaa motivacija, a ja mislim da je imamo. Jedna cica. Zigi muva jednu ensku sa strane. Meuplanetna pi junka, zgodna, pa seksi, shvata ? A njegova matora mu ne da razvod." Mrani ree: "Ili je matora saznala za malu, pa..." "Stani malo", ree Bani. " ta mi ovde pravimo, psiholo ku dramu ili kominu seri ju? Mnogo se ne to zapetljalo." "Tano", ree D ons, klimajui glavom. "Ni ta, zadr aemo se na tome da pokazujemo ka vo je udovi te ta njegova supruga. Ali, Zigi, rekoh, kad vidi simulakruma..." Zauta. Zato to je neko u ao u sobu. Bio je to neki Alfanac. Jedan iz rase hitinskih stvorova koji su, pre sa mo nekoliko godina, vodili rat protiv Zemlje. Uz kljocanje svojih mnogozglavkasti h nogu i ruku, krenuo je hitro prema Baniju i prvo ga osetio antenama - Alfanci su slepi - zatim ga opipao, delikatno pogladio po licu; najzad se okrenuo i malo uzmakao, jer se uverio da jeste na mestu gde je i eleo biti... Njegova glava bez oiju poe se vrteti u krug; nju kao je, oseao da tu ima jo ljudi. "Prekidam li ne to?" upita Alfanac, glasom koji je zvuao kao okidanje zateg nutih ica na nekom instrumentu, na harfi mo da; bio je to alfanski, pevucavi nain go vora. "uo sam va u raspravu pa me je zainteresovala." Bani Hentmen ree aku: "Ritersdorfe, ovo je jedan od mojih najstarijih i na jdra ih prijatelja. Nikad ni u koga nisam imao poverenja kao u mog drugara koga vi dite, a koji se zove RBX-303." On objasni: "Mo da ti nije poznato, ali Alfanci ima ju imena kao registarske tablice, neku vrstu mehanikih kodova. Ovaj RBX-303 ima z latno srce." Podsme ljivo frknu. " tavi e, ima dva: po jedno sa svake strane."

"Drago mi je to smo se upoznali", ree ak refleksno. Alfanac brzo, ali uz zveckanje i kljocanje, doe do njega i pogladi akove cr te lica svojom udvojenom antenom; oseaj je to, zakljui ak, kao da ti dve muve etkaju po licu, pa malo uzleu, pa opet etkaju. Nesumnjivo neprijatan. "Gospodine Ritersd orfe", odzvanjao je ' iani' glas Alfanca. "Odu evljen sam." Povue se od aka. "Koga jo im a u sobi, Bani? Miri em i neke druge." "Samo Mrani i D ons", ree Bani, "moji pisci." Opet se okrenuv i aku, Bani objas ni: "RBX 303 je superbogata , taj vrti ogromne pare u meuzvezdanim komercijalnim po duhvatima svake vrste. Vidi, ak, situacija je ova. RBX 303 poseduje veinu deonica u kompaniji 'Publtrans'. Da li ti to i ta govori?" Nekoliko trenutaka nije mu znailo ni ta. Onda se ak doseti. 'Publtrans' je s ponzor Bani Hentmenove TV serije. "Hoe rei", ree ak, "da su vlasnici..." Zauta. Umalo da ka e: na i biv i neprijatelji? Ali to, ipak, ne ree; jer, pre svega, savr eno je jasno bilo da jesu; a zatim, tu je i re 'biv i', dakle ne sada nji neprijatelji. Zemlja i planete oko Alfe sada su u miru, neprijateljstvo je, valjda, prestalo. "Nikad ranije nisi bio u prisustvu nijednog Alfa?" upita Bani pronicljiv o. "Treb'o bi; to je super narod. Oseajan, sa smislom za humor... 'Publtrans' me sponzori e delom zato to na RBX 303 lino veruje u mene i moj dar - on je uradio mnogo da me izvue iz onog stanja kad sam samo nastupao po klubovima i ponekad gostovao na TV, do ovog drugog stanja, u kome sam sad. Naime, imam svoju seriju, koja se tako dobro primila izmeu ostalog zahvaljujui prokleto dobroj promociji koju je 'P ubltrans' organizovao." "A-ha", ree ak. U stomaku je oseao nagon za povraanjem. Ali nije znao tano zb og ega. Mo da zbog cele ove situacije, koju nije uspevao da razume. "Jesu li Alfanc i telepate?" upita. Znao je da nisu, ali... ovaj jedan Alfanac kao da je bio nep rirodno svestan svega. ak je imao intuiciju da RBX 303 zna sve; da nema te tajne koju ne mo e doznati. "Nisu telepate", ree Bani, "ali se mnogo oslanjaju na sluh; po tome se ra zlikuju od nas, jer mi imamo oi." On baci pogled ka aku. " ta ti ne to o telepatama? M islim, sigurno si znao da nisu telepate. Za vreme rata je svako do besvesti klju kan podacima o neprijatelju. A ti nisi suvi e mlad da se toga sea ; sigurno si odrast ao sa time." Mrani najednom progovori: "Rei u ti ta mui Ritersdorfa; i ja sam se tako oseao , svojevremeno. Ritersdorf je anga ovan da bi davao ideje. Ali on ne bi eleo da mu neko pokupi sve iz mozga, ba sve. Njegove ideje su njegovo vlasni tvo sve do trenut ka kad se odlui da ih ka e. Ako bi ti doveo, recimo, nekog ganimedskog ljigavca, do vraga, to bi bila nepo tena invazija na lina prava svakoga od nas; postali bismo m a ine iz kojih bi neko mehaniki ispumpavao ideje." aku ree: "Nemoj se zabrinjavati zb og RBX 303; on ti ne mo e proitati misli. Samo mo e da oslu kuje vrlo pa ljivo nijanse, s iu ne, najfinije, u onome to govori ... Na taj nain oni otkrivaju iznenaujue mnogo. Alfa ci su jaki psiholozi." "Sedei u susednoj sobi", ree Alfanac, "i itajui asopis ' ivot', slu ao sam va r ovor o tom novom liku koji bi se zvao Zigfrid Troc. Zainteresovan, odluio sam da doem; ostavio sam audio kasetu i ustao. Da li to odgovara svima vama?" "Niko nema ni ta protiv tvog prisustva", ree Bani Alfancu, tonom uveravanja . "Ni ta me", ree Alfanac, "ne zabavlja i ne razonouje - i ne oarava - kao krea tivna sesija tvojih nadarenih pisaca. Ritersdorfe, nikada te ranije nisam video na delu, ali ve znam da ima mnogo toga da doda . Meutim, oseam tvoju odbojnost - zadr an u u velikoj dubini - prema smeru kojim je ova rasprava krenula. Mogu li pitati ta , konkretno, tebi toliko smeta kod Zigfrida Troca i njegove elje da ukloni svoju neprijatnu enu? Jesi li o enjen, Ritersdorfe?" "Da", ree ak. "Mo da ova ideja za dramski zaplet budi u tebi oseaje krivice", ree Alfanac zami ljeno. "Mo da ima nepriznate neprijateljske porive prema svojoj eni." Bani ree: "Proma uje , i to mnogo, Erbeikse; ak i njegova ena se razvode - ona je ve podnela brakorazvodnu tu bu. Ali akov privatni ivot je u svakom sluaju njegova s tvar, a mi nismo ovde da ra lanjujemo njegovu psihu. Daj da se vratimo na oj grai." "Ja ostajem pri tvrdnji", proglasi Alfanac, "da u reakciji gospodina Rit ersdorfa postoji ne to veoma neuobiajeno i atipino; voleo bih doznati razlog toga."

Okrete svoju slepu glavu, nalik na neki loptasti ma inski deo, prema aku. "Mo da u i d oznati, ako se nas dvojica budemo e e viali. Imam oseaj da bi moje saznavanje toga bil o od koristi i za tebe." e kajui se zami ljeno po nosu, Bani Hentmen ree: "Mo da on to ve zna, RBX. Mo da, prosto, ne eli kazati." Osmotri aka i nastavi: "I ako je tako, i ako nije, ja ka em: to su njegova posla." ak ree: "Meni naprosto ne zvui kao ideja za komediju. Eto, toliki je obim m oje..." Umalo da ka e 'odbojnosti'. "Moje sumnje." "Lepo, ali ja nemam sumnje nimalo", ree Bani Hentmen. "Javiu na im modelarim a da naine jednu uplju figuru nalik na simulakruma, u koju neko mo e da se uvue; to e biti mnogo jeftinije i pouzdanije nego da kupimo pravog simlakruma. A trebae nam i devojka za ulogu Zigijeve ene. Naime, moje ene, jer u ja biti Zigi." "A Zigijeva riba?" upita D ons. "Je l' to ulazi ili ispada?" Mrani ree: "Sa njom bismo imali jedan dobitak. Mogla bi da bude neka sa ve likim, te kim sisama. Zna , natovareni balkoni. To bi usreilo mnoge gledaoce; ako ne, ostala bi nam samo jedna ena, o trokona, koja sasvim sigurno nee biti sisata. Jer, t akve ene nikad ne idu na tu operaciju." "Ima li neku odreenu na umu za ulogu Zigijeve ljubavnice?" upita ga Bani, dohvativ i notes i pisaljku. "Zna onu novu cavu koju tvoj agent gura", ree Mrani. "Ona sve a mala... Peti. .. ne to. Peti Viver. To su balkonine, brale, o-hoo! Sigurno su joj doktori ugradil i dodatnih dva'es pet kila toga." "Anga ovau Peti noas", ree Bani Hentmen, klimnuv i glavom. "Znam je, dobra je; tano po meri za ovo na e. Zatim, pronai neku ratobornu matoru ve ticu za zlu suprugu. Mo da bi trebalo da prepustimo aku da nae pravu osobu za tu ulogu." Bani se nasmeja kao sova kad hue. 8. Kada se, pozno te noi, ak Ritersdorf umorno dovukao u oronulu stambenu zgr adu u oblasti Marin u Kaliforniji, u hodniku ga presrete genimedsko ljigavo bie. Takav postupak, u tri sata ujutro. to je mnogo, mnogo je, zakljui ak. "Ima dve jedinke u tvom stanu", obavesti ga Lord Teciostriga. "Meni se in ilo da bi trebalo da bude obave ten unapred." "Hvala", ree ak i zapita se ta e ga sad snai. "Jedan od njih je tvoj pretpostavljeni u CIA", ree ljigavac. "D ek Elvud. D rugi je pretpostavljeni Elvudov, izvesni gospodin Rod er London. Do li su da ti post avljaju pitanja o tvom drugom zaposlenju." "Ja ga nisam prikrivao od njih", ree ak. " tavi e, Magbum, kojim je tad upravl jao Petri, bio je prisutan, bio je u sobi sa nama, u trenutku kad me je Hentmen unajmio." On se nelagodno zapita za to ta dvojica misle da se ovo njih tie. "Istina", ree ljigavac, "ali, vidi , oni su prislu kivali noas onu videoliniju pomou koje si ti razgovarao prvo sa D oanom Trieste, a zatim sa Hentmenom. Zato zn aju ne samo da radi za Hentmena, nego znaju i ideju za scenario, ideju koju si... " Sad je bilo jasno. On proe pored hrpe sluzi, doe do ulaznih vrata svog apa rtmana. Bila su otkljuana; on ih otvori i suoi se sa dvojicom cija a. "U ovo doba noi ?" upita on. "Zar je toliko va no?" Prie ormanu - koji je bio od one stare vrste, k oju mora otvarati runo - i okai kaput. U stanu je vladala prijatna toplota; dvojica zvaninika CIA bili su ukljuili ne-termostatski kontrolisani zraei izvor toplote. "Je li to taj?" upita London. Visok, poguren, prosed ovek u poznim pedese tim godinama; ak je nekoliko puta nai ao na njega, i smatrao ga je za te kog oveka. "T o je Ritersdorf?" "Da", ree Elvud. "ak, slu aj pa ljivo. Postoje neke okolnosti koje ti ne zna o Baniju Hentmenu. injenice bezbednosne vrste. Mi smo, vidi , svesni razloga to si pri hvatio taj posao; znamo da nisi eleo, ali si bio prinuen." "A, je l'?" upita ak obazrivo. Oni ni sluajno nisu mogli znati kakav priti sak je na njega bio izvr io ljigavi telepata od prekoputa. Elvud ree: "U potpunosti shvatamo tvoju te ku situaciju u vezi sa tvojom bi v om enom, Meri; koju divovsku svotu je uspela da ti otme i koje ogromne mesene rate alimentacije; znamo da ti je potreban novac da bi mogao toliko da plaa . Meutim..."

On baci pogled ka Londonu. London klimnu glavom, a Elvud se sagnu i otvori rajs fer lus na svojoj ata e-ta ni. "Imam ovde Hentmenov dosje. Hentmenovo pravo ime je Sem Litl. U vreme rata, osuivan je zbog kr enja propisa o trgovini sa neutralnim dr avam a; drugim reima, Hentmen je neprijatelja snabdevao potrebnim materijalom, preko j ednog posrednika. Meutim odle ao je samo godinu dana u zatvoru; imao je izvanredan tim advokata. 'O uje jo ?" "Hou", ree ak. "Jer ne bih mogao otkazati ugovor zato to je pre petnaest god ina..." "U redu", ree Elvud, zgledav i se jo jednom sa svojim stare inom, Londonom. "P osle rata, Sem Litl - kasnije kao Beni Hentmen, a danas poznat kao 'zei', to jest Bani Hentmen - iveo je u planetnom sistemu zvezde Alfe. ta je tamo radio, niko ne zna; na i metodi prikupljanja informacija bili su sasvim neuspe ni na alfanskoj teri toriji. Pre est godina, on se vratio na Zemlju, i to snabdeven izobiljem meuplanet nih ko ica. Poeo je nastupati na pozornicama kao komiar, a onda je firma 'Publtrans' postala njegov sponzor..." "Znam", prekide ga ak, "da je vlasnik 'Publtransa' jedan Alfanac. Upoznao sam se s njim. RBX 303." "Ti si ga upoznao?" I Elvud i London upilji e se netremice u aka. "Zna li ti i ta o RBX 303?" upita Elvud. "Njegova porodica kontrolisala je, tokom rata, najv ei konglomerat fabrika za ratnu proizvodnju u itavom alfanskom sistemu. Njegov bra t je ovoga trenutka ministar u alfanskoj vladi; odgovara neposredno alfanskom du d u. Drugim reima, kad posluje sa RBX 303, posluje sa vladom Alfe." On dobaci dosje ak u. "Proitaj ostalo." ak poe brzo pregledati uredno od tampane stranice. Na kraju nae zakljuak; to j e bilo lako proitati. Agenti CIA koji su sainili taj dosje verovali su da RBX 303 nastupa kao neformalni zastupnik jedne strane vlade i da Hentmen to zna. Iz tog razloga, Hentmenove delatnosti nadzire CIA. "Njegov razlog da te zaposli", ree Elvud, "nije onaj koji ti misli . Hentme nu ne treba jo jedan pisac; ima ve petoricu. Da ti ka em ta mi mislimo. Mi mislimo da je to na neki nain zbog tvoje ene." ak ne ree ni ta; nastavi da zuri, prazno, u papire dosjea. "Alfanci bi", ree Elvud, "rado prigrabili Mesec 2 Alfe 3 opet za sebe. A jedini nain da to urade legalno bio bi da navedu Zemljane koji su tamo nastanjeni da se odsele. Ako ne, onda po meuplanetnim zakonima stupaju na snagu Protokoli i z 2010; taj prirodni satelit Alfe Tri postaje vlasni tvo naseljenika, a po to su oni Zemljani, posredno i vlasni tvo Zemlje. Alfanci ne mogu prisiliti naseljenike na odlazak, ali motrili su na njih neprestano; savr eno dobro im je poznato da je to dru tvena zajednica koju sainjavaju biv i pacijenti Neuropsihijatrijske bolnice 'Hari Stek Saliven', koju smo uspostavili na tom mestu pre rata. Jedina agencija koja bi mogla oterati naseljenike bila bi neka zemaljska, naime, ili Zemljoplan, ili Meuplanetno ministarstvo zdravlja i blagostanja; nije nezamislivo da mi evaku emo taj mesec, posle ega bi ga mogao prigrabiti ko god hoe." "Ali niko", ree ak, "nee preporuiti evakuaciju naseljenika." Njemu se inilo d a to uop te ne dolazi u obzir. Desie se jedna od dve stvari: ili e Zemlja ostaviti n aseljenike srogo na miru, ili e se izgraditi nova bolnica i pacijenti biti uteran i svi u nju. Elvud ree: "Mogue je da si u pravu. Meutim, znaju li Alfanci to?" "Osim toga, imaj u vidu", ree London promuklo, ali tiho, "da su Alfanci v eliki kockari; itav rat je za njih bio jedno veliko kockanje sa vrlo malim izgled ima na dobitak - i izgubili su. Ne umeju oni ni na koji drugi nain da operi u." To je bilo tano; ak klimnu glavom. Ipak, stvar se nije razumno uklapala. K ako bi mogla Meri da utie na odluke? Hentmen zna da su ak i ona zakonski u rastavi . Sad je Meri na Alfi Tri M2, a on ovde, na Zemlji. ak i da su oboje na M2, Meri ne bi htela ni da uje ta on misli. Njena odluka bie samo njena. Ali kad bi Alfanci znali da on, ak, kontroli e simulakruma Denijela Magbuma ... On naprosto nije mogao poverovati da oni to znaju; nemogue je da znaju. "Imamo teoriju", ree Elvud, uzimajui dosje i vraajui ga u akten-ta nu. "Veruje mo da Alfanci znaju..." "Ne recite mi", ree ak, "da znaju o Magbumu; to bi znailo da su prodrli u C

IA." "Ja... nisam nameravao da ka em ba to", ree Elvud nelagodno. "Bila mi je nam era da ustvrdim kako oni znaju, ba kao to i mi znamo, da je tvoje razdvajanje od M eri isto zakonsko, i da si ti ostao emotivno vezan za nju isto koliko i pre. Reko nstrui emo njihovo gledanje na stvari ovako: veza izmeu tebe i Meri uskoro e se nast aviti. Bez obzira na to da li vas dvoje to oekujete ili ne." "A kakve bi koristi oni imali od toga?" upita ak. "Ovde njihove predstave o situaciji postaju zaista vrlo ivopisne", ree Elv ud. "Dakle, evo: prikupili smo ovo zaista iz perifernih pokazatelja, iz sitnih n agove taja tu i tamo; mogue je da gre imo, ali ini se da e Alfanci poku ati da te navedu da ubije svoju enu." ak ne ree ni ta; zadr a nepokretno lice. Vreme je prolazilo; niko ni ta nije gov orio. Elvud i London gledali su ga radoznalo, oigledno se pitajui zbog ega on ne re aguje. "Iskreno da ti ka em", zare a London konano, "imamo jednog dou nika zaposlenog u Hentmenovoj u oj ekipi; nije bitno ko je. Taj informator nam ka e da ideja za scen ario, koju su ti Hentmen i saradnici izlo ili im si stigao u Floridu, sadr i simulakr uma koji ubija enu jednog oveka. Taj ovek je agent CIA. Da li je to tano?" ak polako klimnu glavom; njegov pogled bio je prikovan za jednu taku na zi du, desno od Elvuda i Londona. "Takva scenaristika zamisao", nastavi London, "trebalo bi, po njihovoj elj i, da te navede na pomisao da, pomou simulakruma CIA, stvarno ubije gospou Ritersdo rf. Ono to Hentmen i njegovi alfanski drugari ne znaju, jeste, naravno, injenica d a se jedan simulakrum CIA nalazi ve na M2, i da ga vodi ti; kada bi to znali, oni bi..." London zastade, a onda ree polako, napola za sebe: "Onda bi videli da nisu morali da smi ljaju itav jedan scenario samo da bi ti do ao na tu pomisao." Prouavao je aka. "Jer je vrlo mogue da si se ti, ve, i sam toga dosetio." Posle kratke pauze, Elvud ree: "Zanimljiva pomisao. Nije mi palo na pamet , do sada, ali ranije ili kasnije bi." Zatim ree aku: "Da li bi eleo odustati od up ravljanja simulakrumom Magbumom? Da bi dokazao, izvan svake sumnje, da nisi imao na umu takav in?" ak ree, pa ljivo birajui rei: "Naravno da neu odustati." Jasno je bilo da bi od ustajanjem priznao da su ono pogodili, da su otkrili ne to istinito o njemu i njeg ovim namerama. Osim toga, nije eleo da napusti rukovoenje Magbumom i iz jednog dru gog, vrlo dobrog razloga. Nameravao je da svoj plan o ubijanju Meri dovede do us pe nog zavr etka. "Ako bi se i ta desilo gospoi Ritersdorf", ree London, "imajui ovo u vidu, ve lika sumnja bi pala na tebe." "To mi je jasno", ree ak drveno. "Dakle, dok vodi sima", ree London, "dobro se potrudi da on titi gospou Rite rsdorf." ak ree: "Hoete moje iskreno mi ljenje?" "Svakako", ree London, a Elvud klimnu glavom. "Cela je ova stvar jedna besmislica, koju je na osnovu nepovezanih mrvic a podataka smukao neki na operativac na terenu, neko ko se oigledno predugo muvao o ko slavnih TV linosti. Ako bih ja ubio Meri, kako bi to izmenilo njenu odluku o A lfi Tri M2 i tim naseljenicima tamo? Ako bude mrtva, naprosto e biti poslat neko drugi, i taj drugi e odluivati." "Mislim", ree Elvud, govorei svom pretpostavljenom, "da mi ovde neemo imati ubistvo, nego pretnju ubistvom. Oni e da priprete Ritersdorfki da e je ubiti ako ih ne poslu a." Zatim ree aku. "To, naravno, pod pretpostavkom da Hentmenova kampanj a urodi plodom. Naime, da na tebe utie logika koju oni, pomou scenarija, guraju." "A vi, izgleda, mislite da e uticati", primeti ak. "Ja mislim", ree Elvud, "da je zanimljiva podudarnost to to si ba ti operat or tog simulakruma koji dejstvuje blizu Meri, ba kao to Hentmenov scenario predla e. Koja je bila verovatnoa da..." ak odvrati: "Verovatnije obja njenje bilo bi da je Hentmen nekako saznao da sam ja rukovodilac Magbuma i da je na osnovu toga smislio scenario. Vi znate ta bi to znailo." Implikacija je bila sasvim jasna. Iako oni tvrde da protivnik nije uspeo prodreti u CIA...

Postoji jo jedna mogunost. Lord Teciostriga uzima podatke iz njegovog uma i predaje ih Baniju Hentmenu. Pre svega, taj ljigavac ga je ucenio, prisilio da radi za Banija; sad svi zajedno deluju da bi ga dalje ucenili, da on izvr i njihov e planove na Alfi Tri M2. Nije TV scenario nainjen da bi naveo njega na pomisao d a ubije Meri; jer preko Teciostrige, Hentmen i njegova organizacija doznali su d a je taj plan odranije prisutan u njegovoj glavi. Scenario je namenjen da mu stavi do znanja, posredno ali jasno, da oni z naju. I da, ako ne bude postupao po njihovim nareenjima, spletka ima da bude emit ovana, kao TV serija, celom Sunevom sistemu. Sedam milijardi ljudi doznae za njego v plan da ubije svoju enu. estok razlog, to je morao priznati, da se podvrgne Hentmenovoj organizaci ji i uradi ono to oni ele: dobro su ga stisnuli. Vidi ta su ve postigli: pobudili su mnje kod visokih zvaninika CIA na Zapadnoj Obali. I sad, kao to ree London, ako bi se i ta desilo Meri... Pa ipak, on ostade re en da sprovede plan. Tanije, da ga poku a sprovesti. I to ne kao pretnju ubistvom, to Hentmen i Hentmenovci ele, da bi Meri, upla ena, pred lo ila da se sa psihotinim naseljenicima postupi na jedan odreeni nain. Ne, nego kao ubistvo, izvr eno i zavr eno. Kao to je od poetka planirao. Nije mu poznato za to; on, n ajzad, vi e ne mora viati Meri, ne mora iveti s njom... Za to mu se ini da je njena smr t od tako velikog znaaja za njega? Ba udno: Meri je jedina osoba koja bi mogla, kad bi joj se pru ila prilika, zaviriti u njegov um, otkriti njegove pobude; to joj je posao. Ova ironija mu je prijala. I uprkos prisustvu dvojice o troumnih funkcione ra CIA - a, naravno, i veno prisutne hrpe ute sluzi koja prislu kuje s druge strane hodnika - on se ne osea nimalo lo e. Razumno gledano, ovde se sukobljava sa dve jas no razdvojene klike, obe veoma iskusne; sa Centralnom informativnom agencijom i sa Hentmenovom organizacijom. Obe se sastoje od starih profesionalaca - pa ipak on osea, intuicijom, da e se dogoditi ono to on hoe, a ne ono to oni hoe. Ljigavac e naravno prislu kivati ovu njegovu misao. On se ponada da e je lji gavac i do apnuti Hentmenu; ba dobro, neka Hentmen zna. im dva cija a odo e, ljigavo bie provue se ispod ivice njegovih zakljuanih ulazn ih vrata i stvori se na sred starinskog tepiha to se pru ao od zida dozida. Progovo ri na optu ujui nain, sa prizvukom pravednike uvreenosti. "Ritersdorfe, uveravam te: n isam nikakve kontakte sa Hentmenom imao; nikada ga ni video nisam do one noi kad je do ao ovamo da potpi e ugovor s tobom." "Nevaljalci jedni", ree ak, kuvajui sebi kafu u kuhinji. Ve je pro lo etiri sat a ujutro; ali zahvaljujui nezakonitim stimulantima dobijenim od Teciostrige, ak ni je oseao nikakav zamor. "Veito prislu kujete", ree on. "Zar nemate neki svoj ivot?" Ljigavac ree: "Sla em se s tobom u jednom: pripremajui onaj scenario, gospod in Hentmen je morao znati kakve su ti namere prema vlastitoj eni - inae bi to bila podudarnost naprosto prevelika da bismo u nju poverovali. Mo da je jo neko telepat a, Ritersdorfe, jo neko osim mene." ak ga pogleda. "Mogao bi to biti neki tvoj kolega u CIA", ree ljigavac. "Ili se stvar de a va dok si ti u simulakrumu na M2; neko od tih ludih naseljenika, tamo, mo da je te lepata. Smatram da je od sada moj posao da ti poma em na svaki zamislivi nain, da b ih ubedljivo pokazao da sam po ten; oajniki mi je stalo da odbranim svoje asno ime pr ed tobom, u tvojim oima. Uiniu sve to mogu da otkrijem tog telepatu koji je oti ao kod Hentmena i..." "Da li bi to mogla biti D oan Trieste?" prekide ga ak iznenada. "Ne. Dobro mi je poznat njen um; ona nema takve moi. Jeste psih, kao to zn a , ali njen dar odnosi se na vreme." Ljigavac se zamisli. "Mada... zna , Ritersdorf e, postoji i drugi nain kako bi neko mogao provaliti ta namerava . Naime, pomou jedne druge psihomoi, a to je prekognicija... Ako pretpostavimo da e jednog dana, ranij e ili kasnije, tvoji planovi postati poznati javnosti. Neki prekognitivac bi mog ao pogledati napred, videti, stei to znanje ve sada. To je zamisao koju ne smemo p revideti. Ona, bar, dokazuje da telepatski inilac nije jedini kojim bi se mogla o bjasniti Hentmenova upoznatost sa onim to namerava vis-a-vis svoje ene." Morao je priznati da ljigaveva logika nije lo a.

"Zapravo", ree ljigavac, vidno pulsirajui od uzbuenja, "to bi moglo biti i nehotino dejstvovanje prekognitivnog talenta - od strane nekog ko ti je blizak, a ne zna da ga ima. To bi mogao biti, recimo, neko kod Hentmena. Ili ak i sam Bani Hentmen." "Hmmm", ree ak rasejano, punei oljicu vruom kafom. "Budua putanja tvog ivota", ree ljigavac, "prepuna je spektakularnog nasilj a, koje e nastati kad bude ubijao tu enu koje se boji i koju mrzi . Tako ogroman spekt akl mo da je ukljuio u Hentmenu skrivenu prekognitivnost, tako da on, i ne znajui iz kog izvora, dobija 'nadahnue' za scenario... Psioniki talenti esto dejstvuju na ta j nain. to vi e razmi ljam o ovome, sve vi e sam uveren da se ba tako desilo. Zato bih re kao da teorija tvojih kolega iz CIA nema nikakvu vrednost: Hentmen i njegov kole ga Alfanac nemaju nameru da te ucenjuju ma kakvim tobo njim dokazima o tvojoj name ri. Oni naprosto rade ono to i ka u da rade: poku avaju da smukaju upotrebljiv TV scen ario." "A tvrdnja CIA da Alfa eli da ponovo prisvoji taj drugi mesec Alfe Tri?" upita ak. "To bi moglo biti sasvim tano", priznade ljigavac. "Bilo bi to tipino alfa nsko pona anje, ne odustati, zadr ati nadu... To nebesko telo je, ipak, u njihovom p lanetnom sistemu. Ali ako u kazati sasvim iskreno - mogu li? - teorija tvojih dru gara iz CIA ostavlja na mene utisak jedne prilino bedne hrpice nasuminih sumnjienja ; napabirili su nekoliko trunica od kojih sad grade itavu kulu nedokazanih teorija, nabrzinu, i pripisuju svima i svakome ogromnu mo spletkarenja. Mnogo jednostavni je i razumnije mogu se sve ove stvari objasniti, a ti, kao zaposlenik CIA, svaka ko zna da ta organizacija, kao i sve obave tajne slu be, nema sposobnost da stvarima pristupa razumno." ak slegnu ramenima. "Zapravo", ree ljigavac, "ako mogu rei, tvoja egzotina strategija kako da s e osveti eni delom je proistekla iz vi egodi njeg dru enja sa ljudima iz obave tajne slu be " "Ali priznae jednu stvar", ree ak glasom. "Za mene je kolosalan peh to to su Hentmen i njegovi pisci ba sad nabasali na tu ideju za scenario." "Jeste peh, ali je i zabavno, jer e uskoro ti lino sesti da pi e dijaloge za t e epizode." Ljigavac se nasmeja tiho. "Mo da e im dati autentinost. Hentmen e biti odu e vljan tvojim uvidima u pobude Zigija Troca." "Otkud zna da e lik biti nazvan Zigi Troc?" upita ak, najednom opet prepun podozrenja. "To je u tvom umu." "Onda je sigurno takoe u mom umu da bih voleo da ti sad ode i ostavi me na miru." Meutim, nije bio nimalo pospan; bio je raspolo en da navali na posao, na pis anje scenarija. "Svakako." Ljigavac pocure ispod vrata, i ak uskoro ostade sam u stanu. Jedini preostali zvuci dopirali su od retkog saobraaja, dole. ak je neko v reme stajao na prozoru i pijuckao kafu; zatim sede pred pisau ma inu i pritisnu jed no dugme. List hartije se pojavi i podi e u polo aj za poetak pisanja. Zigi Troc, razmi ljao je on sa odvratno u. Hriste, kakvo ime. Kakvu bi osobu najavljivalo? Idiota, kao u Tri Budale. Nekoga ko je toliko uvrnut, pomisli on s a izjedajuom ironijom, da mu pada na um da ubije svoju enu... Poe, profesionalno lukavo, da doarava poetnu scenu. Bie to, naravno, Zigi ko d kue; poku ava da mirno uradi neki bezazleni posao. Mo da ita veernje novine koje je u pravo, kod svoje kue, od tampao. A njegova ena, Harpija prava, nasre, nasre. Da, pomis li ak; ja mogu uneti ivotnost, uverljivost, u ovu scenu. Na osnovu mog vi egodi njeg i skustva. On poe da tipka. Nekoliko sati je pisao, divei se delotvornosti nezakonitih hekso-amfetami nskih stimulanata; ne samo to nije oseao umor, nego je radio ak i br e nego u ranijim vremenima. U sedam i trideset, dok su ulicu, napolju, dirali dugaki zlatni zraci jutarnjeg sunca, on kruto ustade, ode u kuhinju i poe spremati sebi doruak. E, sa d, moje drugo zaposlenje, ree on sebi. U osam i trideset da sam u zgradi CIA u Sa n Fran. Onda: Denijel Magbum. Sa kri kom prepeenog hleba u ruci, stade kod pisae ma ine i nabrzinu osmotri s tranice koje je napisao. Izgledale su dobro - a dijalog je njemu ve godinama jaka

strana. Sad ubaciti ovo u vazdu nu ekspres-po tu, poslati Hentmenu u Njujork; za ma nje od jednog sata, ova stranice bie u komiarevim rukama. U osam i dvadeset, dok se brijao u kupatilu, njegov videotelefon zazvoni . Prvi poziv otkako je dao da mu ga ugrade. Prie mu, ukljui ga. "Halo." Na malenom ekranu pojavilo se lice jedne devojke - zapanjujua lepota irsk ih crta; on mirnu. "Gospodine Ritersdorfe? Ja sam Patricija Viver; upravo sam doz nala da me Bani Hentmen hoe za neke epizode koje ti pi e . Pitam se da li bih mogla v ideti primerak; umirem od elje da proitam. Ja sam ve godinama naprosto Boga molila da uskoim u Banijev program; divim mu se do besvesti i nazad." On je, naravno, imao fotokopirku pri ruci; mogao je umno iti scenario u ko liko god hoe primeraka. "Poslau ti ovo to imam. Ali nije zavr eno, niti je Bani video i odobrio; ne znam koliko e on hteti da zadr i od ovog mog. Mo da ni ta." "On tako pria o tebi", ree Patricija Viver, "da sam ja sigurna da e zadr ati sve. Je l' mo e poslati? Dau ti moju adresu. U stvari, nisam daleko od tebe: ti si g ore u severnoj Kaliforniji, a ja sam dole u L.A., u Santa Moniki. Mo ' se sastanem o; je l' bi voleo? Pa da slu a kako ja itam moje reenice iz scenarija." Njene reenice. Zaboga i pobogu, uvide on; nije napisao nijedan dijalog za nju, za vitku, sisatu, sa uveanim bradavicama, obave tajku koja e biti Zigijeva rib a sa strane. Napisao je samo scene gde Zigija mui matora aspida. Postoji samo jedno re enje, pomisli on. Uzeti pola dana odsustva od svog p osla u CIA, sesti ovde i dopisati jo dijaloga. "Da ti ka em", ree on. "Doneu ti jedan primerak. Daj mi vremena do veeras." N ae pisaljku i hartiju. "Da ujemo tvoju adresu." Imajui u vidu ovo... nek avo nosi Ma gbuma simulakruma. Ovako privlanu cicu nije video u ivotu svome. Najednom su sve o stale stvari postale samo osrednje znaajne; sve su baene nazad u jednu stvarniju p erspektivu. Zapisa devojinu adresu, drhtavom rukom okai videotelefonsku slu alicu na mes to i odmah upakova Banijev primerak u koverat. Polazei u San Francisko, uz put ub aci koverat u raketnu ekspresnu po tu. To je to; uraena stvar. Dok bude radio za CI A, verovatno e smi ljati dijaloge za malu Viverku; do ruka e biti spreman da ih baci na hartiju, u osam uvee imae u rukama stranice spremne za nju. Stvari uop te ne idu tako lo e, zakljui on. Ovo je sigurno ogromno pobolj anje u poreenju sa onim ko marnim iv otarenjem pored Meri. Sti e pred zgradu CIA u ulici Senzom i poe se penjati stepeni tem ka dobro zn anoj, irokoj kapiji. Ue. "Ritersdorfe", ree jedan glas. "Doi u moju kancelariju, molim te." Rod er Lo ndon, krupan, sumoran i zlovoljan; saekao ga je tu, na ulazu. Osmatrao je aka neza dovoljno. Jo priancije? pitao se ak, hodajui za Londonom sve do kancelarije. "Ritersdorfe", ree London, im su se vrata zatvorila, "prislu kivali smo ti s tan noas i znamo ta si uradio posle na eg odlaska." " ta sam uradio?" Nije se uspevao setiti, nikako, nieg to je u toku noi uradi o, a to bi moglo pobuditi sumnju CIA... osim ako je u razgovoru sa ljigavcem reka o suvi e. Prislu ni aparati, dabome, nisu mogli uhvatiti ljigaveve misli. A on se nij e seao da je i ta rekao glasom, osim jedne jedine reenice, naime da je kolosalan peh za njega to to se u Hentmenovoj zamisli za scenerio pojavljuje tip koji hoe pomou simulakruma CIA da ubije svoju enu. A to, valjda... London ree: "Maltene celu no bio si budan i radio. A to ne bi bilo mogue, o sim ako ima na raspolaganju izvesne droge koje su sada na Zemlji zabranjene. Iz o voga proistie da ima ne-Z-ovske veze koje ti daju te droge. Imajui to u vidu..." Pr ouavao je aka. "Suspendovan si, privremeno, sa posla. Kao bezbednosno rizian." ak, o amuan, ree: "Ali da bih dr ao oba moja radna mesta..." "Zaposlenik CIA koji je dovoljno nerazuman da upotrebi nezakonite vanzem aljske stimulativne droge svakako ne mo e ispunjavati svoje zadatka ovde", ree Lond on. "Od danas e simulakrum Magbum biti pod upravom Pita Petrija i jednog oveka kog a ti ne zna , a zove se Toni najder." Londonove grube crte lica uvrnu e se u podruglj iv osmeh. "Ostaje ti ono drugo zaposlenje... Ili mo da ne?" " ta ti to znai, 'ili mo da ne'?" Naravno da mu ostaje zaposlenje kod Hentmen a; ugovor su potpisali.

London ree: "Ako je teorija CIA tana, ti e Hentmenu biti sasvim nekoristan o nog asa kad sazna da ti je onemoguen pristup do Magbuma. Zato, oekujem da e kroz prib li no dvanaest sati..." London pogleda svoj runi asovnik. "Da e , recimo, oko devet sat i veeras otkriti da nema nikakvo zaposlenje. A onda e , mislim, biti kudikamo sklonij i da sarauje sa nama; bie ti drago da se vrati na svoj raniji status - naime, da rad i za nas, i taka. Samo jedno radno mesto." London otvori vrata kancelarije i pokaz a aku da izie. "Uzgred reeno", nastavi on, "da li bi nam hteo rei kako se zove onaj ko ti je dao ta nezakonita sredstva?" "Poriem da sam uzimao ikakva nezakonita sredstva", ree ak. Ali ni njemu sam om to nije zvualo ubedljivo; London ga je 'provalio', i to su obojica znala. "Za to ti ne bi naprosto saraivao sa nama?" upita London. "Za to ne bi odusta o od rada za Hentmena, rekao ko te je snabdevao - u tom sluaju, mo e kroz petnaest m inuta da dobije Magbuma na upravljanje; lino u to da sredim. Iz kog razloga je tebi stalo da..." "Novac", ree ak. "Trebaju mi pare od oba zaposlenja." Osim toga, mene su u cenili, ree on sebi. Ucenjuje me Lord Teciostriga. Ali to ne sme kazati; ne Londo nu. "U redu", ree London. "Mo e da ide . Stupi u vezu sa nama kad sagleda jasnu mog unost da se otkai od tog posla sa Hentmenom; mo da se mo emo dogovoriti da to bude, uje dno, i jedini uslov za tvoj povratak." Pridr avao je vrata sve dok ak nije izi ao iz kancelarije. Sav otupeo, ak se uskoro nae na irokom prednjem stepeni tu zgrade CIA. Izgled alo je neverovatno, a ipak, desilo se: izgubio je svoje dugogodi nje zaposlenje, i to iz razloga koji su njemu izgledali kao ne pravi, nego samo izgovor. Sad vi e n ema naina da dohvati Meri. Do vraga gubitak plate; pare od Hentmenove organizacij e e to vi e nego nadoknaditi. Ali bez simulakruma Magbuma, nema izgleda da ostvari svoj plan - sa kojim je, oigledno, predugo odugovlaio, pomisli on uzgred - i vakuu m nastao i eznuem tog i ekivanja sad naini monu tonuu prazninu u njemu; itav njegov ra d'tre najednom je ispario. On se poe o amueno penjati opet uz stepenice, ka glavnom ulazu u zgradu CIA. Uniformisani stra ar najednom se stvori niotkud i zaprei mu put. "Gospodine Riters dorfe, ao mi je; zaista alim. Ali dobio sam nareenje, vidite, da Vas ne pustim unut ra." ak ree: " elim videti gospodina Londona ponovo. Na minut." Upotrebiv i svoj mobilni interkom, stra ar obavi razgovor. "U redu, gospodin e Ritersdorfe; mo ete poi u kancelariju gospodina Londona." Stra ar se skloni s puta, u stranu, a obrtna prepreka na ulazu automatski se, munjevito, otvori pred akom. Nekoliko trenutaka potom, opet se suoio sa Londonom, u velikoj kancelarij i oblo enoj drvenim ploama. "Doneo si neku odluku, a?" upita London. "Imam jednu poentu da objasnim. Ako me Hentmen ne otpusti, zar to nee bit i de facto dokaz da su va e sumnje o njemu bile neosnovane?" ekao je, a London se m r tio... mr tio, ali ni ta nije odgovorio. "Ako me Hentmen ne otpusti", ree ak, " aliu se a ovu odluku da mi se onemogui obavljanje mog posla; istupiu pred Komisiju za dr avn u slu bu i pokazau da..." "Tebi je stavljena zabrana na obavljanje tvog posla", ree London glatko, "zbog upotrebe nezakonitih droga. Grubo reeno, ve smo pretresli tvoj stan i na li ih . Popeo si se na GB-40, a? ovek mo e raditi dvadeset etiri sata na dan, i tako nasta viti neogranieno dugo, sa GB-40; estitam. Meutim, sad kad vi e nema mesto kod nas, spo sobnost da se radi i danju i nou ne izgleda ba kao neki dobitak. Neka ti je, dakle , sa sreom." London mu okrete lea, ode do svoje fotelje i uze da ita neki dokument; razgovor je bio okonan. "Ali e znati da si pogre io", ree ak, "kad me Hentmen ne otpusti. Ja samo jedn o tra im, a to je da vi ponovo razmislite o celoj situaciji, kad se to desi. Do vie nja." Odlazei iz kancelarije, buno zatvori vrata za sobom. Do vienja na Bog bi znao koliko dugo, ree on sebi. Kad se opet na ao na ulici, na jutarnjem trotoaru, stao je neodluno, sa svi h strana podgurivan hordama ljudi koje su strujale ulicom. Sad, ta? - upita se on . Njegov ivot je, po drugi put u mesec dana, prevrnut naglavake; prvo ok razdvajanj a od Meri, sad ovo. Mnogo, brate, ree on sebi, i zapita se da li je i ta ostalo. Posao kod Hentmena je ostao. I samo, jedino, posao kod Hentmena.

Pomou autonomnog taksija vratio se u stani i brzo - oajno, zapravo - seo za pisau ma inu. Sada, ree on, da uradimo dijalog za malu Vivericu; on zaboravi sve ost alo, ue napred, u jedan su eni svet ne iri od dimenzija pisae ma ine i papira. Dobie pro leto dobru ulogu, razmi ljao je. A ja - mo da u ja dobiti ne to zauzvrat. Poe raditi. Oko tri po podne bilo je zavr eno; ustade kriputavo, protegnu se , oseti umor svog tela. Ali um mu je bio bistar. Znai, napunili su mi ovaj stan ' bubicama', i audio i video, ree on sebi. Naglas, za prislu kivae, ree: "Ta kopilad u kancelariji - mene da uhode. Patolo ka stvar. Iskreno govorei, ba je olak anje izvui se iz one atmosfere podozrenja i..." Zauta. Za to i emu? Ode u kuhinju i napravi ruak. U etiri, obuen u svoje najbolje odelo, plavo i crno, od titanijskog rauzlmaterijala, napuderisan, obrijan, natapkan mu kim parfemima koji nigde na svetu, o sim u modernim laboratorijama, ne mogu nastati, on poe pe ice u potragu za mlaznim taksijem, nosei rukopis u ruci; sa ciljem da stigne u Santa Moniku, u apartman Pe ti Viver, i - nebo bi znalo gde jo . Ali sa velikim nadama. Ako ovo propadne, ta onda? Dobro pitanje, i on se ponada da na njega nee morati da odgovara. Ve je iz gubio previ e; sklop njegovog sveta pretrpeo je tetu putem podmuklog odsecanja i pr ekraivanja, gubitkom i ene i njegovog tradicionalnog posla, oba u tako kratkom raz doblju; oseao je pometnju u svom sistemu opa anja. Sistem je oekivao da vidi Meri nou , a prostorije CIA u San Francisku danju; sad nije susretao ni jedno ni drugo. N e to e morati da zaposedne ovu prazninu. Njegova ula ude za tim neim. Mahnu rukom, zaustavi jedan mlazni taksi i dade mu adresu Peti Viver u S anta Moniki; zavali se u putniko sedi te, izvue stranice sa dijalozima i poe ih opet pregledati, ne bi li uneo neko sitno pobolj anje u poslednjem trenutku. Jedan sat kasnije, ne to posle pet po podne, taksi se poe spu tati prema krov nom sleti tu Petine izuzetno velike, zgodne i moderne nove zgrade sa stanovima za iznajmljivanje. Ovo je ono veliko, ree ak sebi. Blisko dru enje sa veoma prsatom TV starletom... ta vi e mo e ovek po eleti? Taksi slete. ak, rukama malo nesigurnim, plati vo nju. 9. Nagove taj dobrih vesti bila je injenica da je zatekao Peti kod kue; ona lino mu otvori vrata stana i ree: "Oh, Bo e, ti si taj s mojim tekstom. Al' si rano do ao ; preko vidfona si rek'o..." "Zavr ih ranije nego to sam oekivao." ak ue u njen stan, osmotri name taj modera n do preteranosti; po stilu, neopretkolumbovski, zasnovan na novim arheolo kim otk riima o kulturi Inka u Ju noj Americi. Sav proizveden, naravno, runim radom. Na zido vima su visili primerci novog, animiranog, akcionog slikarstva, slike koje se ni kad ne prestaju kretati; svaka je, zapravo, bila dvodimenziona ma ina i radila je uz tihi ubor, kao naletanje na obalu talasa nekog dalekog okeana. Ili, pomisli on tanije, kao podzemna automatska fabrika; a ovo drugo nije ba siguran da voli. "Doneo si sa sobom", ree gospoica Viver odu evljeno. Na sebi je imala - a to je izgledalo malo udno, tako rano predvee - parisku haljinu visoke mode, kakve je viao po asopisima, ali nikad susreo u stvarnom ivotu. Daleko je dogurao od onog ra dnog stola u CIA! Haljina be e rasko na i slo ena, nalik na latice nekog ne-zemaljskog cveta; morala je ko tati bar hiljadu ko ica, zakljui ak. Tako ne to oblai osoba koja pol azi da dobije zaposlenje; desna sisa, vrsta i blago podignuta, cela je otkrivena pogledu; stvarno, maksi moderno. Da nije, mo da, oekivala nekog drugog? Bani Hentme na, recimo? "Mislila sam da iziem", objasni Peti Viver. "Na koktel. Al sad u zvati i o tkazati." Ode do video-telefona; njene o tre potpetice zvuno su udarale o sintetiki 'zemljani' pod u Inka-stilu. "Nadam se da e ti se dopasti tekst", ree on, lunjajui po stanu i oseajui se k ao sitan siroma ak. Zalutao u bogatije vode, gde su haljine slo ene i skupe, name taj runo deljan od drveta... Stade pred jednu sliku, pogleda kako ne-objektivne povr in e klize jedna pod drugu i menjaju se, daju uvek nove, neponovljive, kombinacije. Peti se vrati sa video-telefonskog razgovora. "Uhvatila sam ga pre nego t o je krenuo iz MGB studija." Nije kazala koga, a ak odlui da ne pita; verovatno bi se osetio samo jo vi e kao 'izduvan balon'. "Pience?" Pri la je niskom ormanu od pret kolumbovskog drveta i zlata, otvorila ga, i ukazale su se boce, jedna do druge.

"'O jedan iovski vazbol? To ti 'e sad glavna fora; mora proba . Kladim se da nije j o dospela u severnu Kaliforniju... vi ste tako..." Mahnula je rukom. "Takve plins ke glave, tamo." Poe me ati pia. "Mogu li pomoi?" Prie joj bli e, obuzet oseajem da je za titnik i ozbiljan ovek. .. obuzet, bar, eljom da se osea tako. "Neka, hvala", ree Peti, dodav i mu, ve tim pokretom, a u. "Da te ja pitam ne to", ree ona, "pre nego to ak i pogledam tekst. Je li moja uloga velika?" "Hm", ree on. Uveavao je njenu rolu koliko god je mogao, ali istina je ist ina: i sad je to maju na uloga. Peti je dobaena riblja glava, a fileti su, kao to je i moralo biti, pripali Baniju. "Znai, mala je", ree Peti, pri av i sofi, koja je vi e liila na klupu, i sev i; la ice haljine ra iri e se levo i desno od nje. "Daj da vidim, molim te." Sad je oko se be irila atmosferu pronicljivosti i potpune profesionalnosti; smirena, potpuno sm irena. ak sede na drugi kraj sofe i dade joj stranice. Tu je bilo sve: i onaj de o koji je poslat Baniju, i novi deo, sa njenom ulogom, koji do Banija jo nije dos peo. Mo da nije u redu pokazivati tekst glumici pre nego Baniju... ali ak je odluio da uradi tako, bilo gre ka ili ne. "Ova druga ena", ree Peti uskoro; nije joj dugo trebalo da isprelista sve stranice. "Supruga. Opasnica, koju Zigi odluuje da ubije. Njena uloga je mnogo vea ; ona je od poetka do kraja tu, a ja, zapravo, samo u ovoj jednoj sceni. U njegov oj kancelariji, kad ona ulazi... u tabu CIA..." Pokaza prstom taj deo. Istinu je rekla. On se potrudio najbolje to je mogao, ali injenica je injen ica, a Peti je, profesionalno, suvi e mudra da bi u ovome bila prevarena. "Trudio sam se to sam najbolje umeo da ta uloga bude obimnija", ree on isk reno. Peti ree: "Maltene je kao jedna od onih groznih uloga gde devojku dovedu samo da stoji i izgleda seksi, a ne da stvarno radi bilo ta. Neu da samo uem u tesn oj dekoltiranoj haljini i budem ukras. Ja sam glumica; hou da govorim." Ona mu vr ati scenario. "Molim te, Ritersdorfe, za ima Isusa", ree, "izgradi malo vi e moju u logu. Bani ovo nije video, je l' tako? Sve je jo i sad izmeu tebe i mene. Znai, mo da mo emo zajedniki ne to i da smislimo. 'Aj, jedna scena u restoranu? Zigi se sree sa t om curom - eron - u tom superi ka, malom, zabaenom restoranu, kad upada njegova ena.. . Zigi se svaa sa enom tu, a ne kod kue u njihovom stanu. Na taj nain se mo e ume ati i ron, to jest moja uloga." "Hmmm", ree on. Pio je pomalo; to u njegovoj a i bila je neka udnovata, slatk a me avina, u velikoj meri nalik na medovinu. Pade mu na um da se zapita ta je sve sipano unutra. Peti je, sedei tako nasuprot njega, ve popila jednu punu a u; ona usta de i prie ormanu za pie, da napravi novu koliinu. Ustade i on, prie joj i stade pored nje; njeno malo rame se oe alo o njega, a svud oko njih bio je udni miris pia koje je me ala. Jedan sastojak, primeti on, si pala je iz boce jasno ne-T izgleda; tekst na etiketi kao da je bio alfanski. "Sa Alfe Jedan", ree Peti. "Dao mi Bani; on je dobio od nekih Alfana koje poznaje; Bani poznaje sve vrste stvorenja u celoj nastanjenoj Vaseljeni. Jesi z nao da je on neko vreme stanovao u sistemu Alfe?" Podigla je svoju a u, okrenula se licem ka njemu i stajala zami ljena, pijui pomalo. "E, kad bi mogla ja da posetim neki drugi zvezdani sistem. Sigurno se od toga ovek oseti maltene - zna - natoveansk i." ak ostavi a u i polo i ake na ramena, malena ali prilino tvrda, Peti Viver. Halj ina se na tim mestima nagu va u sitne bore. "Mogu donekle da pro irim tvoju ulogu", ree on. "Va i", ree Peti. Naslonila se na njega, uzdahnula i polo ila glavu na njegov o rame. "To mi zaista znai." Njena kosa, dugaka, crvenokestenjasta, ovla dotae njego vo lice, zagolica ga po nosu. On uze a u od nje, popi jedan gutljaj, i ostavi i tu drugu na orman. Dok se sna ao, dok je shvatio ta se de ava, ve su bili u spavaoj sobi. Ovo pie, pomisli on. Pome ao sam ga sa nezakonitim talamusnim GB-40 stimula ntom dobijenim og Lorda... kako li se ono zva e. U spavaoj sobi bio je maltene mrak , ali on je ipak video, kao obrise u produ etku njegove desne ruke, Peti Viver kak o seda na krevet i otkopava neki slo en deo na haljini. Haljina najzad spade i Peti

je odnese pa ljivo do ormana i okai unutra; onda se vrati, radei ne to udno sa svojim dojkama. Gledao ju je nekoliko trenutaka i onda shvatio da to ona masira grudni ko ; u haljini je bila utegnuta, sad se mogla opustiti, razgibati slobodno. Vide d a su joj obe dojke idealne veliine, iako obe, veim delom, sintetike. Dok je hodala, nisu mahale levo i desno, ni najmanje; leva je, kao i desna koju je ve od dolask a u ovaj stan gledao golu, bila upadljivo vrsta. Peti se srui, kao dobro podmazani kamen, na krevet pored njega; on je ve l e ao na leima. Ali videotelefon zazvoni. "E, kurac", ree ona. Trgao se na takvu njenu re. Skliznula je sa postelje, ustala, pipanjem potra ila kunu haljinu; nabaciv i je na sebe, po la bosa iz spavae sob e, privezujui opasa kune haljine u vor oko struka. "'Odma se vraam, dragi", ree ona ob inim glasom. "Ti samo ostani tu." Le ao je i buljio u plafon, oseao mekou i udisao lepi miris postelje. inilo m u se da je pro lo dugo, dugo. Bio je veoma srean. Ovakvo ekanje je jedno veliko, smi reno zadovoljstvo. Onda, najednom, u vratima spavae sobe stoji Peti Viver, sa kosom opu tenom na ramena. Kosa kao razasuti oblak. ekao je, ali ona nikako da prie krevetu. Najed nom, ak shvati da ona nee ni prii; nee ulaziti u sobu. Istog trena on se pridi e u sed ei polo aj; njegovo raspolo enje za opu tanje na leima naglo se smanjilo i i ezlo. "Ko je bio?" upita. "Bani." "I?" "Otkazan je ceo posao." Sada je u la, ali samo do ormana; iz koga izvadi j ednostavnu suknju i bluzu. Uze i svoje gaice i ode napolje, oito da se obue na neko m drugom mestu. "Za to je otkazan?" Iskoio je iz kreveta, poeo se oblaiti grozniavo. Peti je n estala; negde u stanu jedna vrata se zatvori e. Nije mu odgovorila. Nije ga, dabom e, ni ula. Seo je, sada sasvim obuen, opet na krevet. Upravo kad je vezivao pertle, Peti se opet pojavila. I ona sasvim obuena. Stala je i poela etkati kosu, lica bez izraza; gledala je kako on petlja oko cipela i ni ta nije komentarisala. Pona a se k ao da je svetlosnu godinu udaljena, pomisli on; spavaa soba je sad pro eta njenom n eutralnom hladnoom. "Ka i mi", ree on ponovo, "za to je posao otkazan. Reci mi tano ta je Bani Hent men kazao." "Pa, rek'o je da nee upotrebiti tvoj tekst, a ako me ti zove , ili ako ja p ozovem tebe..." Sada su, prvi put posle telefonskog poziva, njene oi pogledale pr avo u njega i izo trile sliku; kao da ga je tek sad videla. "Nisam rekla da si ovd e. Ali rekao je, ako razgovaramo da ti ja ka em da je po njegovom mi ljenju s tvojom idejom gotovo i ne valja ni ta." "Sa mojom idejom?" "Pa, ceo scenario. Bani je dobio stranice koje si mu poslao i ka e da su u a sne." ak oseti da mu se u i istovremeno smrzavaju i razbuktavaju; bol mu se irio p o licu, kao mraz, tako da su mu uskoro otupeli usne i nos. "I zato", ree Peti, "on daje Mranom i D onsu, koji su njegovi redovni pisci, da naprave ne to sasvim drugo." Posle du eg vremena ak ree promuklo: "Treba li da stupim u vezu s njim?" "Nije rek'o." Dovr ila je etkanje kose; oti la iz spavae sobe, opet nestala. O n ustade, poe za njom, i nae je u dnevnoj sobi kako bira broj na videotelefonu. "Koga zove ?" upita. Peti ree udaljeno: "Jednog koga poznajem. Da me izvede na veeru." Glasom koji je pucketao od zavidljive uskraenosti, ak ree: "Pa, daj da te j a izvedem na veeru. Veoma bih to voleo." Devojka se nije ni potrudila da odgovori; nastavila je da bira broj. On ode do pretkolumbovske klupe i poe prikupljati stranice svog rukopisa; vrati ih u koverat. Za to vreme Peti je dobila vezu sa nekim; uo je, u pozadini, njen tih, prigu en glas. "Vidimo se", ree ak. Nabaci kaput i ode krupnim koracima iz stana.

Nije ni digla pogled sa ekrana; sasvim obuzeta razgovorom. U bolovima od gneva, on zalupi vrata za sobom i pohita zastrtim hodnikom do lifta. Dva puta se spotae i pomisli: Bo e, to pie me jo vrti. Ma, sve je ovo, mo da , halucinacija, izazvana me anjem GB-40 i... kako je ono nazvala. Ganimedsko vaz-k rzno ili kako ve be e. Imao je utisak da mu je mozak mrtav, hladan i li en animacije; njegov duh se smrznuo sasvim, i on sad mo e samo da razmi lja da treba izii iz ove z grade, izvui se iz Santa Monike, vratiti gore u severnu Kaliforniju, pa u stan. Da li je London bio u pravu? To ak nije mogao oceniti; mo da je istina napr osto ono to Viverica ka e: stranice koje je poslao Baniju grozne su, i taka. Ali, s druge strane... Moram se javiti Baniju, uvide on. Odmah sad. Zapravo, trebalo je da ga z ovem odmah iz njenog apartmana. U prizemlju zgrade sa stanovima za izdavanje, on pronae javnu telefonsku kabinu; ue i poe tipkati broj Hentmenove organizacije. Onda najednom vrati slu alicu na mesto. Da li hou da znam? - upita se. Mogu li podneti saznanje? Izie i postoja nekoliko trenutaka ispred kabine, a onda proe kroz glavna v rata zgrade, na predveernje ulice. Bar da saekam dok mi se razbistri u glavi, pomi sli. Dok se to pie ne istro i, taj ne-zemaljski intoksikant koji mi je uvalila. Ruku nabijenih u d epove, poe pe aiti besciljno du trotoarskog leba. Iz minuta u minut sve vi e poti ten i ispunjen zebnjom. Sve se oko njega raspada. A on, nemoan d a zaustavi to ru enje; samo ga kao svedok gleda sa strane, sasvim nemoan, zahvaen i ponet procesima koji su toliko moni da ih on ne mo e ni razumeti. Glasi u njegovom uvu, enski, snimljen, ponavlja, ponavlja. "To e izneti jed nu etvrtinu ko ice, gospodine. Molim, ubacite kovani novac, ne papirni." ak poe mirkati i osvrtati se, otkrivajui da je opet u videotelefonskoj kabin i. Ali koga poziva? Banija Hentmena? Poe preturati po d epovima, nae novi od etvrt ko ic , ubaci ga u prorez vidfona. Slika se najednom razbistri. Nije pozvao Banija Hentmena. Na ekranu je bila, i u njega gledala, minij aturna slika D oane Trieste. " ta je bilo?" upita D oan zabrinuto. "Izgleda grozno, ak. Jesi li bolestan? O dakle telefonira ?" "Iz Santa Monike", ree. Bar je pretpostavljao da je tako: nije pamtio nik akvu vo nju gore ka Zalivu. Nije imao ni oseaj da je proteklo neko dugo vreme... il i mo da jeste? Pogleda na runi asovnik. Dva sata je minulo; ve je pro lo osam sati uvee. "Ne mogu da poverujem", ree, "ali jutros su me suspendovali iz CIA, kao rizinog z a bezbednost, a sad..." "Za ime svega", ree D oan, koja ga je pomno slu ala. On graknu: "I Bani... Hentmen me je otpustio, izgleda, mada to nisam sig uran. Ali se pla im da ga pozovem." utanje je zavladalo. Onda D oan smireno ree: "Mora ga zvati, ak. Ili ga mogu z vati ja, u tvoje ime; rei u mu da sam tvoja sekretarica, ili tako ne to - umem ja to , ne brini. Daj mi broj telefonske govornice u kojoj se nalazi . I ne predaj se po ti tenosti; ve sam te dovoljno upoznala da znam da se vraa ka razmi ljanjima o samoubis tvu, a ako to uradi u Santa Moniki, neu moi da ti pomognem, ne bih stigala donde na vreme." "Hvala", ree on. "Lepo je znati da je nekome stalo." "Imao si naprosto previ e raznih potresa u ivotu u poslednje vreme", ree D oan , na svoj pametan, zdravorazumski nain. "Prvo propast braka, pa sad..." "Zovi ga", prekide je ak. "Evo broja." Podi e cedulju ka ekranu, a D oan zapi sa broj. Kad je okaio slu alicu na mesto, ostao je u telefonskoj govornici, pu ei i med itirajui. Mozak mu se poeo razbistrivati, i on se zapita ta je radio izmeu est i osam . Noge su mu bile krute, bolele su ga od umora; mo da je pe aio. Po ulicama Santa Mon ike, bez odredi ta, bez plana. Posegnu u d ep kaputa i izvue limenu kutijicu sa kapsulama GB-40 koju je po neo sa sobom; uspe da proguta jednu, bez vode. To e - pretpostavljao je - odstran iti posledice zamora. Ali ni ta, ni ta osim hirur kog odstranjenja cele prednje strane mozga, ne mo e ukloniti njegovu svest o katastrofalnoj situaciji u kojoj se na ao. Ljigavac, pomisli on. Mo da mi ljigavac mo e pomoi. Od informacijske slu be oblasti Marin on dobi telefonski broj Lorda Tecios

trige; i pozva ga, odmah, i ubaci novi. ekao je; vidfon je zvonio, ali je ekran ost ao prazan. "Zdravo." Pozdravila ga je ta jedna re, ne izgovorena, nego napisana na e kranu; ljigavac ne mo e da govori zvukom, pa ni preko telefona. "ak Ritersdorf ovde", ree on. Nove rei ispoljile su se na ekranu. "U nevolji si. Ne mogu ti proitati um na ovoj razdaljini, ali oseam to po nijansama u tvom glasu." "Ima li ti uticaja kod Hentmena?" upita ak. "Kao to sam te obavestio ranije..." Te rei su, kao uzana traka teksta, pro lazile jedna po jedna preko ekrania. "...tog oveka ak ni ne znam." ak ree: "Izgleda da me je otpustio. Voleo bih da ga ti poku a nagovoriti da m e opet primi." Bo e, pomisli on, moram imati neko zaposlenje. "Ti si me naveo da p otpi em ugovor s njim; poprilina odgovornost se mo e staviti na tvoj prag." "Tvoj posao kod CIA..." "Suspendovan sam. Zbog dru enja sa Hentmenom." ak dodade, grubo: "Hentmen i ma preveliki broj ne-zemaljskih poznanika." "Vidim", uoblii e se rei. "Tvoja visoko-neurotina bezbednosna agencija. Treba lo je to da oekujem, ali nisam oekivao. Trebalo je da ti oekuje , godinama si radio t amo." "Vidi", ree ak. "Nisam te pozvao da bismo se raspravljali ko je kriv; ja s amo hou zaposlenje, bilo kakvo zaposlenje." I to moram nai odmah, noas, ree on sebi. Ne mogu ekati. "Moram da razmislim temeljito o ovome", saop ti mu ljigavac pokretnom trak om rei. "Daj mi..." ak divljaki tresnu slu alicu na mesto. Ostade zatvoren u kabini, pu ei i ekajui, pitajui se ta e D oan rei kad pozove nee pozvati, razmi ljao je. Naroito ako su vesti lo e. Koji haos. Kakvu sam situaciju , samo svojim sopstvenim... Telefon zazvoni. On podi e slu alicu i ree: "D oan?" Na ekranu se pojavi njena malena slika. "Zvala sam taj broj koji si mi d ao, ak. Dobila sam nekoga iz njegovog osoblja, nekog gospodina Felda. Tamo je op ta uzbuna. Feld mi je samo rekao da pogledam veernje kune novine." "Dobro", ree ak, osetiv i se hladniji nego dosad. "Hvala. Kupiu neke losaneles ke novine ovde, pa u te mo da videti kasnije." Prekide vezu, urno izie iz govornice i poe ulicom u potrazi za samohodnim kioskiem za prodaju novina. Posle samo nekoliko trenutaka, doepao se jednog primerka veernjih ulinih no vina; poe ih itati pri svetlosti jednog izloga. Stvar je bila na naslovnoj strani. A gde bi, inae, mogla biti? - pomisli on. Kad je re o Hentmenu, najpoznatijem tel evizijskom klovnu. BANI HENTMENA HAPSILA CIA KAO AGENTA NE-T SILE, POBEGAO U LASERSKOJ PUCNJAVI Morao je dvaput proitati taj lanak da bi poverovao da se desilo to to se de silo. CIA je, kroz svoju obave tajnu mre u, saznala u toku dana da je Hentmenova org anizacija otpustila izvesnog oveka koji je Hentmena interesovao samo zbog 'Operac ije pedeset minuta' na M2 Alfe Tri. Izvesnog aka Ritersdorfa. Zakljuili su da je H entmen, kao to su odavno podozrevali, agent Alfanaca, i zato su stupili u akciju istog trenutka, jer da su oklevali, mogao je neko, mo da neki Hentmenov dou nik unut ar CIA, da ga upozori, pa bi Bani Hentmen pobegao. Sve je bilo vrlo jednostavno i vrlo u asno; ruke su mu se tresle dok je dr ao novine na svetlosti. A Hentmen im je ipak pobegao. Uprkos tako brzoj akciji CIA. Mo da je od sv oje ma inerije dobio upozorenje na vreme; oekivao je dolazak akcionog odreda CIA ko ji ga je poku ao uhapsiti u TV studiju u Njujorku, pisalo je u novinskom lanku. Gde je, dakle, begunac sada? Valjda ve na putu za alfanski sistem. A gde je ak Ritersdorf? Na putu ka nigde; pred njim le i samo jedna movarna praznina koju ne ispunjavaju nikakve osobe, nikakvi zadaci, niti razlozi za postojanje. Hentme n je stigao da pozove Peti Viver, TV starletu, i da joj ka e da otpu ta aka, ali se n ije potrudio da...

Vidfonski poziv od Hentmena stigao je tek predvee. Posle neuspelog hap enja . Prema tome, Peti Viver je znala gde se Hentmen tada nalazio. Ili je bar mogue d a je znala. Ali i to je neko poetno upori te. On uhvati taksi i odjuti natrag do velianstvene zgrade Peti Viver; plati vo nju i pohita do ulaza u zgradu; pritisnu dugme interkoma za njen stan. "Ko je?" Njen glas je i sad bio hladan, bezlian, ak i vi e nego ranije. "Ritersdorf", ree ak. "Ostao mi je deo rukopisa kod tebe." "Ja ne vidim nijednu stranicu." Nije zvuala ubeeno. "Ako me pusti unutra, mislim da u se odmah setiti gde su. Za minut." "'Aj, va i." Visoka metalna vrata su kljocnula i otvorila se; Peti je, na s pratu, pritiskom na dugme upravljala da tako bude. Popeo se liftom. Vrata njenog apartmana bila su ve otvorena, i on odmah ue . Peti ga doeka u dnevnoj sobi, pozdravom ledeno ravnodu nim; stajala je sa rukama prekr tenim preko grudi i gledala kamenim pogledom kroz prozor, panoramu nonog Los Anelesa. "Nema ovde nijedne stranice tvog prokletog rukopisa", ree mu ona. "Ne zna m ta..." "Onaj poziv od Banija", ree on. "Odakle je bio?" Osmotrila ga je, uzvijajui jednu obrvu. "Ne seam se." "Videla si veera nje homeo-novine?" Posle du e pauze, slegnula je ramenima. "Mo e biti." "Bani te je pozvao posle tog poku aja hap enja. Ti to zna , i ja to znam." "Pa ta?" Nije se potrudila ak ni da ga pogleda; u celom njegovom ivotu jo ni ko ga nije tako ledeno ignorisao. A ipak, njemu se inilo da ispod te njene tvrdoe postupanja le i strah. Ipak, tako je mlada, nema ni dvadeset. On odlui da se kocka ulaganjem na tu kartu. "Gospoice Viver, ja sam agent CIA." Imao je, i sad, znaku CIA kod sebe; po se e pod kaput i izvadi je, pru i ka njoj. "Uhap eni ste." Trgla se, oi jako ra irila; naglo se okrenula oko sebe, sa prigu enim uzvikom . Video je koliko joj se disanje izmenilo - iz korena izmenilo; te ki crveni pulov er brzo se nadizao i spu tao. "Stavrno si agent tajne slu be?" upita ona, pridavljen im apatom. "Mislila sam da si pisac TV scenarija; tako je Bani rekao." "Mi smo se ubacili u Hentmenovu organizaciju. Ja sam glumio TV pisca. Id emo." Uhvatio je Patriciju Viver za lakat jedne ruke. "Kuda idemo?" Poku avala se izvui, u asnuta. "U ogranak CIA za L. A. Tamo e biti stavljena u zatvorsku eliju." "Zbog ega?" "Zna gde je Bani Hentmen", ree on. Nastalo je utanje. "Ne znam", ree ona i sva se poguri. "Zaista ne znam. Kad je pozvao, ja ni sam znala da su ga hapsili, niti bilo ta - nije rek'o ni ta o tome. Tek kad sam izi l a na veeru, posle tvog odlaska, videla sam u novinama naslove." Ona poti teno poe ka spavaoj sobi. "Da uzmem ja kaput i ta nu. I da nabacim malo karmina. A za ovo, gov orim ti istinu; asna re." On poe za njom; ona, u spavaoj sobi, uze jedan kaput sa okaaljke u ormanu, onda otvori jednu ladicu da nae torbicu. " ta misli , koliko dugo e me zadr ati?" upita, preturajui po unutra njosti torbic e. "Pa, ne du e od..." poe on. I zauta. Jer je Peti uperila u njega laserski pi t olj. Na la ga je u ta nici. "Ne verujem da si agent tajne slu be", ree. "Ali jesam", ree ak. "Ispadaj napolje. Ne razumem ta poku ava da uradi , ali Bani mi je dao ovo i r ekao mi da ga upotrebim kad i ako budem morala." Ruka joj se tresla, ali je lase rski pi tolj ostajao uperen u njega. "Molim te, idi", ree ona. "Ispadaj iz mog stan a - ako ne, ubiu te; asna re, ubiu te." Izgledala je u asno, u asno upla ena. On se okrete i ode iz apartmana, u hodnik, do lifta, koji je jo bio tu. O n samo zakorai u njega. Uskoro se nae na ulici, pru i korake po mranom ploniku. Dobro; ovo je gotovo, pomisli on. Mada nije ba zavr eno kao to je on nameravao. S druge strane, pomisli s toiki, ni ta nije ni izgubio... osim, mo da, svoje dostojanstvo. A to e se, proticanje

m vremena, vratiti. Nema se sad kuda, nego u severnu Kaliforniju. Petnaest minuta kasnije bio je u vazduhu, odmicao kui, ka svom 'umezu' kod one gazdarice u oblasti Marin. Sve u svemu, njegov boravak u Los Anelesu nije pr otekao bog-zna-kako uspe no.

Kad je stigao, zatekao je upaljena svetla u svom stanu i ukljueno grejanj e; u fotelji je sedela, i slu ala jednu od ranih Hajdnovih simfonija na FM radiju, D oan Trieste. im ga je ugledala, skoila je na noge. "Hvala Bogu", ree ona. "Toliko sam se brinula za tebe." Sagnula se i dohvatila primerak lista 'Hronika San Fran ciska'. "Video si novine ve. Gde to postavlja tebe, ak? Znai li da CIA juri sad i t ebe? Kao Banijevog slu benika?" "Ne'am pojma", ree on i zatvori vrata stana. inilo mu se da ga CIA ne juri , ba , ali da o tome treba razmisliti; D oan je dobro rekla. Ode u kuhinju i pristav i ajnik pun vode, da zakuva kafu. Nedostajao mu je, u ovakvim trenucima, onaj aut onomni ureaj za pravljenje kafe koji je bio deo kuhinjskog tednjaka u ranijem stan u. On je kupio Meri taj tednjak, zajedno sa tim ugraenim robotom za kafu; kupio jo j, i ostavio joj, kao i gotovo svu drugu imovinu. D oan se pojavi na vratima kuhinje. "ak, mislim da treba da pozove CIA, da p opria sa nekim koga poznaje tamo. Tvog dosada njeg gazdu. Va i?" On ree, ogoreno: "Ala si sklona po tovanju zakona. Uvek sve uraditi kako vla sti ka u, a?" Nije joj rekao da je u asovima krize, kad se sve raspadalo svud oko n jega, prvi njegov poriv bio da se obrati Baniju Hentmenu, ne cija ima. "Molim te", ree D oan. "Razgovarala sam sa Lordom Teciostrigom, i on misli isto. Slu ala sam vesti na radiju, ka u da je u toku hap enje drugih pripadnika Hentme nove organizacije..." "Samo me ostavite na miru." Uze odozgo, iz ormaria, teglu sa instant-kafo m; drhtavim rukama ubaci jednu punu ka iku u ajnik. "Ako ne stupi u vezu sa njima", ree D oan, "ja neu moi ni ta da uinim za tebe. U tom sluaju, mislim da je najbolje da odem." ak ree: "A ta bi inae mogla uiniti za mene? ta si dosad uinila za mene? Kladim se da pre mene nisi u ivotu srela nikog ko je izgubio dva zaposlenja za jedan dan ." "Onda, ta e ?" "Mislim da u emigrirati na Alfu", ree ak. I to, konkretno, na drugi mesec t ree planete tog sistema, pomisli on. Da je samo uspeo pronai Hentmena... "Znai, CIA je u pravu", ree D oan; oi su joj gorele od ljutnje. "Hentmenova m a ina je plaenika, radi za jednu vanzemaljsku dr avu." "Bo e!" ree ak, zgaeno. "Rat je zavr en pre toliko godina! Muka mi je od tih ko je tarija o pijuna i. Toga sam se naslu ao dovoljno za celu venost. Ako hou da emigriram, onda me pustite da emigriram." "Ono to bi ja trebalo uiniti", ree D oan, nimalo poletno, "jeste da te uhapsi m. Ja sam naoru ana." Pokaza mu neverovatno malen, ali van svake sumnje pravi, pi to lj koji je nosila uz telo. "Ali ne mogu. ao mi te je. Kako si mogao tako da zabrl ja svoj ivot? Teciostriga se toliko potrudio..." "Okrivi njega", ree ak. "On je samo eleo da pomogne; video je da ne preuzima odgovornost." Njene oi sevnu e. "Nikakvo udo da se Meri razvela od tebe." On zastenja. "Ti, naprosto, nee da se potrudi ", ree D oan. "Digao si ruke; ni..." Zauta. Zgl eda se s njim. uo je i on. Oboje su uli misli ganimedskog ljigavca iz stana preko puta hodnika. "Gospodine Ritersdorfe, jedan d entlmen se kree hodnikom u pravcu tvog stan a; on je naoru an, i namerava da te prisili da poe s njim. Ne mogu doznati ko je ili ta eli, jer ima oko glave postavljenu neku vrstu re etke ili za titne kutije za spreav anje telepatskog pristupa; to znai da je on ili vojno lice, ili pripadnik snaga b ezbednosti ili tajne policije, ili neke kriminalne ili izdajnike organizacije. U svakom sluaju, pripremi se." ak ree D oani: "Daj mi taj tvoj laserski pi tolji." "Ne." Podigla je pi tolj iz futrolice i uperila ga prema vratima stana; li

ce joj je bilo bistro i sve e. Oigledno je savr eno dobro kontrolisala svoje postupke . "Bo e", ree ak, "ti e poginuti." Znao je to; video unapred; jasno u celosti, k ao da je prekognitivac. Njegove ruke polete e u stranu, munjevito, kao bi, dograbi e lasersku cev i otrgnu e je iz D oanine ruke. Ali pi tolj ispade i njemu iz ruke; pa se i on, i D oan baci e naglavake da ga doepaju; sudari e se u vazduhu, i D oan jeknu i odle te o zid kuhinje. ak dohvati oru je i ustade, dr ei ga. Ne to ga udari po ruci, neka vrelina; on ispusti maleni laserski pi tolj koj i odzveketa po podu. U isti mah, u njegovom sluhu odjeknu glas - njemu nepoznat - nekog mu karca. "Ritersdorfe, ubiu te ako opet poku a podii tu cevicu." ovek je ve bi dnevnoj sobi; zatvorio je ulazna vrata stana i nainio nekoliko koraka prema kuhi nji, dr ei svoj laserski pi tolj uperen ka D oani. Bio je srednjih godina, u nekom jeft inom, sivom kaputu od domaeg materijala i starim, arhainim izmama; preko aka pree sev utiska da taj ovek dolazi iz neke potpuno tuinske ekologije, mo da ak sa druge plane te. "Mislim da je ovo Banijev ovek", ree D oan, ustajui polako. "Dakle, verovatno bi to uradio. Ali ako misli da mo e dohvatiti laser pre nego..." "Ne", ree ak odmah. "Poginuli bismo oboje." Pogleda tog oveka. "Poku ao sam j a ve da pozovem Banija." "Va i", ree ovek, i pokretom ruke pokaza ka vratima. "Dama mo e ostati ovde; h ou samo tebe, Ritersdorfe. Polazi, nemojmo fnopovati vreme; pred nama je dug put. " "Pitajte malu Vivericu", ree ak, polazei ispred tog oveka, u hodnik. Iza njega ovek zamumla. "Nikakve vi e priancije, Ritersdorfe. Ve je bilo suvi e glakovanih priancija." "Na primer, kakvih?" ak zastade; u sebi je oseao zloslutne gradacije strah a. "Na primer, to to si ti u ao u na u organizaciju, a bio si uhoda CIA. Sad je nama jasno za to si ti hteo da nam bude scenarista; da bi izmamio neke dokaze proti v Bana. I ta si otkrio? Video si jednog Alfanca; je li to krivino delo?" "Nije", ree ak. "Oni e njega kamenovati do smrti, zbog toga", ree ovek sa pi toljem. "Do vrag a, a znaju ve godinama da je on stanovao u alfanskom sistemu. Rat je zavr en. Bani, dabome, ima ekonomske veze sa Alfom; a koji biznismen nema? Ali on je nacionaln a figura, slavan; publika zna za njega. Ja u da ti ka em za to je CIA odluila da se ok omi na njega. Zbog te njegove ideje za scenario u kome cija ki sim ubije nekog; po mislili su da e on koristiti svoju TV seriju za napade na..." Ispred njih, u hodniku, pojavio se ganimedski ljigavac, zapreio im put. B io je iscureo iz svog stana i zauzeo taj polo aj. "Pu taj nas da proemo", ree ovek. " ao mi je", dopre e misli Lorda Teciostrige do aka. "Ali ja sam kolega gospo dina Ritersdorfa; bilo bi mi, iz praktinih razloga, nepovoljno da dozvolim da on bude odveden." Laserski zrak se umno ukljui; crven i tanak, stvori se naporedo sa akom i n estade u sredi tu gomile sluzi, koja se, uz zvuke pucketanja i razdiranja, sasu i i pretvori u crnu, speenu masu; dimilo se iz nje, izletale su i ke, progoreo je tepih, a ispod tepiha nagoreo je ak i drveni pod hodnika. "Napred poi", ree ovek sa pi toljem aku. "Pa on je mrtav", ree ak. Nije mogao poverovati. "Ima ih jo ", ree ovek sa pi toljem. "Na Ganimedu." Njegovo mesnato lice nije ispoljavalo nikakva oseanja, samo budnost. "Kad uemo u lift, pritisni dugme za gor e; moj brod je na krovu, a ovo va e sleti te ovde je stvarno malecko i lauzlovano." ak, sav otupeo, ue u lift. ovek sa pi toljem ue za njim; sledeeg trena bili su na krovu i iskoraivali u hladnou maglovite noi. "Ka i mi kako se zove ", ree ak. "Samo t : kako se zove ." "Za to?" "Da te naem jednog dana. to si ubio Lorda Teciostrigu." A dan e doi kada e on biti postavljen u isti vektor sa ovom osobom. "Vrlo rado u ti rei moje ime", ree ovek, terajui aka u parkirani mlazni skaka; na vozilu su stop-svetla blistala, a turbina tiho zujala. "Alf erigan", ree on, se

dajui pred kontrolnu plou. ak klimnu glavom. "Dopada ti se moje ime? Nalazi da je prijatno?" ak je utao i zurio napred. "Uutao si se", primeti erigan. " iva teta, jer ti i ja emo biti ovako zajedno sve do Lune, do Brahe-grada." On pru i ruku i ukljui automatskog pilota. Ispod njih se skaka tr e i prope, ali ne uzlete. "ekaj tu", ree Alf erigan i mahnu laserskim pi toljem prema aku. "Ne pipaj kon trole." Otvori vrata skakaa, hermetiki zatvarajua, i nervozno izviri celom glavom n apolje, u mrak, da vidi ta je to spreilo uzletanje. "E, vraga ti tvoga", ree, "spol ja nji provodnik zadnjih ruba..." Njegov govor prestade; on se baci nazad u sedi te i ispali jedan laserski zrak. Iz tmine krova sti e mu, kao odgovor, drugi laserski zrak, uporedan sa nje govim, pru en kroz vrata jo i sad otvorena, pravo u njegovo telo; erigan ispusti oru j e i praaknu se, grunu glavom o unutra nju stranu kabine, onda, sav izvijen, klonu k ao okrvavljena ivotinja; usta su mu visila mlitavo, oi su bile sada razgraene i neo dreene. ak se sagnu, podi e odbaeni laserski pi tolj i pogleda u mrak da vidi ko je to bio. Bila je D oan; ona je pratila njega i erigana, krenula runo kontrolisanim lift om za spasavanje u sluaju po ara, i stigla malo posle njih dvojice. On izie, oklevaj ui, iz vozila; zatim pozdravi D oanu. erigan je nainio gre ku; nije bio upoznat sa injen icom da je D oan policajka, navikla na dramatine situacije. Ni samom aku nije bilo l ako da shvati da je sve to uspela tako brzo: jednim hicem onesposobila sistem za upravljanje, drugim hicem ubila erigana. "Hoe li, ve, izii iz tog skakaa?" upita D oan. "Nisam pogodila tebe, a?" "Ja sam nedirnut", ree ak. "Slu aj." Ona prie vratima d et-hopera i osmotri skljokanu, odbaenu hrpu koja je do maloas bila Alf erigan. "Ja ga mogu vratiti. Ima to na umu? eli li da ga vratim , ak?" On razmisli nekoliko trenutaka o tome; seti se Lorda Teciostrige. I zbog toga, odmahnu glavom odreno. "Na tebi je da odlui ", ree D oan. "Ja u ga pustiti da ostane mrtav. Ne volim t o, ali razumem." "A Lord..." "ak, za njega ne mogu uiniti ni ta; prekasno je. Pro lo je vi e od pet minuta. M orala sam da biram, da li da ostanem uz njega ili da poem za tobom i poku am ti pom oi." "Mislim da je mo da bilo bolje da si..." "Ne", ree D oan vrsto. "Uradila sam pravu stvar; videe i za to. Ima uveliavaju klo?" Ovo ga je iznenadilo. "Naravno da nemam." "Potra i u alatu za opravke vozila. To ti je ispod komandne table. Tamo su i mikro-alati, za popravljanje elektronike... tamo e nai lupu." Otvorio je tu pregradu u d et-skakau i poeo preturati po njoj; postupao je, bez ikakve upotrebe uma, po uputstvima D oaninim. Zaas nae juvelirsku lupu; iskorai i z vozila, dr ei je. "Vraamo se dole", ree ona. "Do njega." Uskoro su njih dvoje bili nagnuti nad gomilu pepela koja je ranije bila njihov sadrug, Ganimedanac. "E, sad namesti tu lupu na oko", ree D oan, "i tra i po p odu. Sasvim izbliza, naroito izmeu vlakana tepiha." " ta tra im?" "Njegove spore", ree D oan. Zbunjen, on ree: "Zar je imao prilike da..." "Kod njih sporifikacija nastupa automatski, u trenu kad ih neko napadne; nadam se, i trenutno. Spore e biti veoma sitne, smee, okrugle; trebalo bi da se p od lupom vide. Golim okom ih je nemogue videti, dabome. Dok ti to radi , ja u pripre miti podlogu." Za la je u akov stan; on se neko vreme dvoumio, onda spustio na kole na i ake i poeo da traga po tepihu hodnika za sporama Lorda Teciostrige. Kad se D oan vratila, imao je, u dlanu jedne ruke, sedam maju nih sfera; pod soivom su bile smee, glatke i sjajne, svakako spore. Na ao ih je u blizini posmrtni

h ostataka ljigavca. "Njima je potrebno zemlji te", ree D oan, gledajui kako ak istresa spore u 'mer icu' za merenje eera i bra na koju je D oan prona la u njegovoj kuhinji. "I vlaga. I vre me. Nai bar dvadeset, jer, dabome, nee sve one pre iveti." Posle du eg truda uspeo je da prikupi, iz prljavog, mnogo pohabanog tepiha , ukupno dvadeset pet spora. Sve ih prebaci e u mericu, a onda su D oan i on si li u p rizemlje i izi li u zadnje dvori te. U mraku su zahvatali akama zemlju i ubacivali je , rastresitu i crnu, u mericu. D oan pronae i crevo za polivanje; nakaplja tu i tam o pomalo vode na zemlju, a onda, da bi onemoguila pristup vazduha, zate e plastinu k esu preko otvora merice i vrsto je uveza. "Na Ganimedu je atmosfera topla i gusta", objasni ona. "Ovo je najbolje t o mogu uiniti da simuliram potrebne uslove za spore. Mislim da e uspeti. Teciostri ga mi je rekao jednom prilikom da su neki Ganimedanci, u kritinoj situaciji, uspe li da se sporifikuju na Zemlji, i to pod vedrim nebom. Nadajmo se, dakle." Zajed no sa akom, ona se vrati u zgradu, nosei pa ljivo mericu. "Koliko dugo e trebati?" upita on. "Pre nego to budemo znali?" "Nisam sigurna. Mo da samo dva dana, ali to zavisi od meseeve mene koja je sad; moglo bi da potraje i mesec dana. Znam", objasni D oan, "da zvui kao sujeverje , ali mesec utie na aktiviranje ovih spora. Pomiri se, dakle, s tim. to je puniji mesec, to bolje; potra iemo u veera njim novinama kakav je noas mesec." Popeli su se li ftom na njegov sprat. "Koliko e pamenja ostati u novom..." Zastao je. "U novom pokolenju sluzi? Da li e on, to jest one, pamtiti nas i ovda nje dogaaje?" Sedei i pregledajui novine, D oan ree: "To u celosti zavisi od toga koliko br zo je on uspeo da reaguje. Ako je izbacio ove spore iz svog..." Sklopila je novi ne. "Spore bi trebalo da reaguju kroz nekoliko dana." "A ta bi se desilo", upita ak, "ako bih ja odneo njih sa Zemlje? Sasvim iz van uticaja Lune?" "Ipak bi rasle. Ali bi moglo du e potrajati. ta to ima na umu?" "Ako bi Hentmenova organizacija poslala nekog da me nae", ree ak, "i ako bi se tom nekom desilo ne to..." "A-ha, da, naravno", ree D oan. "Mo e se oekivati da e poslati drugog. Verovatn o kroz nekoliko sati, im shvate da smo sredili prvog. Mo da je on imao negde na seb i aparat za signalizaciju smrti, tako da su obave teni im mu je srce stalo. Mislim da si u pravu; trebalo bi da poleti sa Zemlje to je pre mogue. Ali kako, ak? Da bi s tvarno nestao, morao bi imati resurse, novac, podr ku, a ti to nema ; ti sad nema nik akav izvor prihoda. Ima li ikakvu u teevinu?" "Meri je prisvojila ceo na zajedniki tekui raun", ree on, duboko zami ljen. Seo je u fotelju, pripalio cigaretu. "Imam jednu ideju", ree konano, " ta bih mogao pok u ati. Ali bih radije da ti ne uje to. Shvata ? Zvuim li kao neurotik ili kukavica?" "Samo zvui zabrinuto. A ti i treba da bude zabrinut." Ustala je. "Idem u ho dnik; znam da hoe nekog da pozove . Dok ti radi to, ja u se povezati sa policijskom st anicom Ros i rei im da dou i pokupe onoga u mlaznom skakau iznad nas." Ipak je zast ala na vratima stana. "ak, drago mi je to sam uspela da ih spreim da te odvedu. Jed va sam uspela. Kuda je skaka bio krenuo?" "To bih radije da ti ne ka em. Radi tvoje bezbednosti." Klimnula je glavom. I vrata su se zatvorila za njom. Ostao je sam. Istog trenutka je pozvao kancelariju CIA u San Francisku. Posle dosta vr emena i truda uspeo je dobiti vezu sa svojim donedavnim gazdom, D ekom Elvudom, ko ji je sad bio kod svoje kue, sa porodicom. Elvud je primio poziv, ali razdra ljivo; kad je video ko zove, nije se nimalo obradovao. "Napraviu pogodbu sa vama", ree ak. "Pogodbu! Mi verujemo da si ti, neposredno ili posredno, upozorio Hentme na, koji nam je zato i klisnuo. Zar nije tako bilo? ak znamo i ko ti je bio pomag a: ta starleta u Santa Moniki, Hentmenova sada nja ljubavnica." Elvud se namr tio. Ovo je za aka bila novost; nije znao to o Peti Viver. Ali sad mu nije bil o ni va no. "Pogodba", ree ak, "koju mislim da sklopim sa vama - sa CIA, zvanino - je ste ova. Znam gde je Hentmen." "To me ne iznenauje. Samo me iznenauje tvoja voljnost da nam ka e . Otkud to, a k? Je li bila svaa u Hentmenovoj srenoj porodici, pa si se ti na ao napolju?"

"Hentmenova organizacija je ve poslala jednog da me ukeba", ree ak. "Uspeli smo da ga sredimo, ali oni e posleti sledeeg, pa sledeeg, sve dok me Hentmen konano ne ulovi." Nije se trudio da obja njava Elvudu zamr enost situacije; njegov dojuera nj i poslodavac ne bi mu poverovao, a i kad bi poverovao, njegove nevolje ostale bi iste. "Ja vama ka em gde se Hentmen krije, a vi meni zauzvrat stavite na raspolag anje jedan nadsvetlosni brod CIA. Meusistemski, jedan od onih malih koji su pravl jeni kao vojni gonii. Znam da ih imate mnogo; mo ete mi dati jedan, a zauzvrat dobi jate ne to od ogromne vrednosti." Dodade: "A ja u vratiti brod - na kraju. Samo mi je potrebno da ga upotrebim." "Ti stvarno zvui kao da bi hteo da pobegne ", ree Elvud pronicljivo. "I hteo bih." "U redu." Elvud slegnu ramenima. "Ja ti verujem; za to ne? I ta fali? Reci mi gde je Hentmen; urediu da ti brod stigne u roku od pet sati." Drugim reima, uvide ak, oni e odugovlaiti sa isporukom broda sve dok ne prov ere moju informaciju. Ako ne nau Banija Hentmena, nema broda; ekau uzalud. Ali ne m o e se ni oekivati da profesionalci tajne slu be operi u na neki drugi nain; ovo je njih ov posao - ivot je za njih jedno veliko kartanje. On otupljeno ree: "Hentmen je na Luni, u gradu Braheu." "ekaj u tvom stanu", ree Elvud istog trena. "Brod e ti stii do dva ujutro. A ko." Pogleda aka. Prekinuv i vezu, ak ode da uzme pikavac svoje cigarete sa ivice kafe-stoia u dnevnoj sobi. Pa, dobro; ako se brod ne pojavi, to je kraj. On nema nikakav drug i plan, nikakvo alternativno re enje. Mo da e ga D oan Trieste ponovo spasti; ako ne, a ko neki Hentmenov gorila uspe da ga ubije, ona e ga, mo da, bukvalno vratiti u ivot. .. ali ako ostane na Zemlji, ranije ili kasnije Hentmenovci e ga nai i uni titi ili bar zarobiti: instrumenti za pronala enje ljudi naprosto su previ e dobri, takvo je ovo doba. Ako im se da dovoljno vremena, a tra eni ovek je ostao na Zemlji, nai e ga svakako. Ali je Luna, za razliku od Zemlje, slabo poznata teritorija; otkrivanje tamo nije tako lako. Postoje i daleke planete, i njihovi meseci, gde je praktino nemogue da bilo ko pronae bilo koga. Jedna od takvih zona je Alfin sistem. Eto, na primer, planeta Alfa Tri, koja ima nekoliko prirodnih satelita; jedan od tih je M2. Naroito, naroito M2. Pom ou cija kog FTL broda, on mo e stii tamo za samo nekoliko dana. Kao to su uinili Meri i grupa sa njom. On otvori vrata stana, pogleda u hodnik i ree D oani: "U redu, obavio sam m oj jedan, jadan, pozivi. I to je sve." "Odlazi li sa Zemlje, ili ne?" Njene su oi bile ogromne i tamne. "Videemo." Seo je, pripremio se da eka i doeka. D oan vrlo obazurivo stavi mericu sa sporama na rukonaslon akove fotelje. " Evo ti ovo. Znam da ih eli ; on je dao ivot za tebe, pa se osea odgovoran. A sad bi do bro bilo da ti ja ispriam ta treba da se radi im se spore aktiviraju." Uzeo je hartiju i pisaljku i poeo zapisivati njena uputstva. Tek nekoliko sati kasnije - dugo po to je policija iz stanice Ros do la i od nela mrtvaca sa krova, a D oan oti la - ak shvati ta je uradio. Uinio je da ono to je He ntmen mislio bude istina: sad je stvarno otcinkario Hentmena tajnoj policiji. Ur adio je to, meutim, da bi spasao svoj ivot. Ovo, meutim, nije nikakvo opravdanje, a ko se gleda Hentmenovim oima; jer, i Bani Hentmen poku ava da spase svoj ivot. U svakom sluaju, bilo je uinjeno. Nastavio je da eka, sam u stanu, da mu doe , od tajne slu be, brod br i od svetlosti. Brod koji, po svoj prilici, nee doi nikad. Ako ne doe... ta dalje? U tom sluaju, zakljui on, sedeu ovde i ekau ne to drugo - naim da stigne sledei majmun iz Hentmenove organizacije. To bi znailo da se moj preosta li ivot mo e izmeriti pomou nekoliko kafenih ka iica. Pakleno dugo potraja to ekanje. 10. Gabrijel Bejns ree, sa lakim naklonom: "Mi sainjavamo sine qua non Savet, koji ima sveukupnu vlast na ovom svetu; vrhunsku i konanu vlast, iznad koje se ne mo e postaviti niko." Sa strogom i hladnom utivo u, on povue unazad jednu stolicu, za psihologa sa Zemlje, dr Meri Ritersdorf; ona to prihvati uz kratkotrajni osmeh. Gabrijelu je izgledala umorna. U osmehu je primetio istinsku zahvalnost.

Ostali lanovi Saveta predstavi e se doktorki Ritersdorf, svako na svoj osob en nain. "Hauard Stro, od Mensa." "J-Jakov Simion." Simion nije mogao suzbiti svoje moronsko sme kanje. "Od Hiba, gde ste sleteli." "Ingred Hibler. Jen dva tri." Dr Ritersdorf ree: "A to bi bili..." Klimnula je glavom. "Opsesivno-kompu lsivni." "Omar Dajamond. Ja u te pustiti da pogodi iz kog sam klana." Dajamond je b acao oko sebe udaljene poglede; inilo se da je povuen u svoj privatni svet, to je G abrijelu Bejnsu smetalo itekako. Sad zaista nije vreme za pojedinana istravanja, p a ni za izdvajanje jednog mistinog reda; sad moraju dejstvovati kao jedna celina, ili propasti. upljim, oajnikim glasom progovori Dep: "Dino Voda." Borio se da jo ne to ka e; p osle nekog vremena odustade, jer je te ina pesimizma, istog beznaa, bila za njega na prosto prevelika. Opet sede i poe trljati elo pokretima sitnim, bednim, koji su lii li na tik. "A ko sam ja, to zna , doktorko Ritersdorf", ree Bejns i za u ta dokumentom koj i je le ao ispred njega; bio je to plod njihovog zajednikog truda, njihov manifest. "Hvala vam to ste do li!" poe i proisti grlo; glas mu je postao rapav od napetosti. "Hvala vama to ste mi dozvolili", ree Ritersdorfova, glasom koji je bio fo rmalno utiv ali - u sluhu Gabrijela Bejnsa - jasno pretei. Njene oi ostajale su nep rozirne. Gabrijel ree: "Zatra ili ste dozvolu da posetite i druga naselja, osim Gand itauna. Naroito ste zatra ili dozvolu da prouite Da Vinijijeve Visove. Mi smo rasprav ljali o tome. Mi smo odluili da odbijemo." Klimnuv i glavom, dr Ritersdorf ree: "Tako, dakle." "Reci joj za to", progovori Hauard Stro. Njegovo lice bilo je ru no; tip ni za sekund nije prestao da zuri u ovu damu psihologa sa Zemlje; njegovo neprijate ljstvo prema njoj ispunjavalo je sobu i kvarilo atmosferu, toliko da se Gabrijel Bejns maltene gu io. Ritersdorfova podi e glavu i ree: "ekajte. Pre nego to mi proitate va u izjavu." Pogledala je svakog od njih ponaosob, lagano, postojano: pregled, sasvim profes ionalan. Hauard Stro joj je uzvratio opakim zurenjem u oi. Jakov Simion je zaklim ao glavom nadole, osmehnuo se prazno, pustio da njena pa nja naprosto proe. Anet Go lding se e kala po jednoj zanoktici na palcu, bleda u licu. Dep nije ni primetio da je posmatran; nijednog trenutka nije podigao glavu. A Skic, dakle 'shiz', Omar Dajamond, uzvrati doktorki zurenjem, ali slatko-spokojnim, mada, pomisli Bejns, ispod toga postoji zebnja; Dajamond u su tini izgleda kao da bi se svakog trenutka mogao okrenuti i dati u bekstvo. On je lino nalazio da je Ritersdorfova telesno privlana. I pitao se - onak o, uzgred - da li njen dolazak bez mu a ima ikakav znaaj. Ona je, zapravo, seksi. I obuena je, u neobja njivom neskladu sa svrhom ovog sastanka, izrazito enstveno: crn i d emper i suknja, noge bez ikakvih arapa, pozlaene izmice sa vrhovima nesta no podvrn utim nagore. D emper je, primeti Gabrijel Bejns, samo za nijansu pretesan. Da li j e gospoa Ritersdorf svesna toga? Nije znao odgovor, ali primeti da mu pa nja plovi sa onoga to je govorila na njene dojke, izrazitih oblika. Male, da, ali stoje pod takvim uglom da se ba istiu, odlikuju. I njemu sviaju. Pitam se, zapita se on, da li ova ena - valjda oko trideset godina, pretp ostavljao je; svakako mlada, ali u punoj zrelosti tela - da li ona tra i jo ne to, os im profesionalnog uspeha, ovde. Emotivni uvid, moan, obuze Gabrijela: da nju pokr ee i neki lini duh, a ne samo zadatak koji je dobila; ali da, mo da, ni sama nije sv esna toga. Telo, pomisli on, ima neke svoje naine, koji su ponekad u suprotnosti sa ciljevima uma. Kad se digla iz postelje jutros, Ritersdorfka je mo da samo pomi slila da bi rado obukla taj crni d emper, i vi e nije razmi ljala o tome. Ali njeno te lo, dobro oblikovan ginekolo ki aparat unutra, znalo je i vi e, i bolje. A na to, neki analogni deo njega, Gabrijela Bejnsa, se odaziva. Meutim, u njegovom sluaju to je svesna reakcija. tavi e, pomisli on, mo da se ovo mo e upotrebiti u korist na e grupe. Ova dimenzija dogaaja mo da nee smetati nama, ali e svakako smeta ti na im protivnicima. Razmi ljajui ovako, on se nae u polo aju lukave odbrane; imao je

planove, automatske, u izobilju, pomou kojih bi mogao da za titi ne samo sebe nego i svoje kolege. "Dr Ritersdorf", ree on glatko, "pre nego to bismo mogli dozvoliti da ti ue u na ih nekoliko naselja, moralo bi jedno poslanstvo, ispred svih klanova, pregled ati tvoj brod; da vidimo da li ste i kakvo naoru anje doneli. Svaki drugi plan pos tupanja bio bi nedostojan ak i najsa etijeg razmatranja." "Nismo naoru ani", odvrati dr Ritersdorf. "Svejedno", ree Gabrijel Bejns, "predla em da omoguite meni i mo da jo jednome l anu ovog Saveta da odemo s tobom do va e baze. Imam ovde proglas..." Opet mahnu pa pirom koji pucketavo za u ta. "...koji zahteva da se va brod udalji iz Ganditauna u r oku od etrdeset osam zemaljskih sati. Ako ne ispunite tu va u obavezu..." Pogleda S troa, koji klimnu glavom. "Mi emo otpoeti vojne operacije protiv vas, na osnovu uv erenja da ste neprijateljski nastrojeni i nepozvani: osvajai." Niskim tonom, sa pa ljivom modulacijom zvuka, Ritersdorfova ree: "Razumem t o va e vienje. Po iveli ste vi ba dugo u izolaciji, ovde. Ali..." Govorila je neposred no njemu, jednome; njene lepe, inteligentne oi gledale su u njegove, sa nekom vrst om namerom. "Bojim se da moram skrenuti va u pa nju na jednu injenicu koja se verovat no nee dopasti nikome od vas. Vi ste svi, pojedinano i kolektivno, mentalno bolesn i." utanje je, napeto, potrajalo dugo. "Vraga", ree Stro, ne obraajui se nikom odreenom. "Mi smo pre mnogo godina b acili u vazduh, do neba visoko, to mesto. Tu takozvanu 'bolnicu'. Koja je uistin u bila koncentracioni logor." Njegove usne se izvi e. "Rezervoar ropske radne snag e." " ao mi je to ovo moram rei", primeti doktorka, "ali tu nisi u pravu; bila j e to legitimna bolnica, i vi to morate uraunati kao inilac u sve va e eventualne pla nove u vezi sa nama. Ne la em vas; govorim jasnu, jednostavnu istinu." "Quid est veritas?" promrmlja Gabrijel Bejns. "Pardon?" upita doktorka. Bejns prevede. "' ta je istina'? Zar ti nije palo na um, doktorko, da smo se mi u poslednjoj deceniji mogli izdii iznad na ih poetnih problema grupnog prilagoa vanja i postati..." Mahnuo je rukom. "Dobro prilagoeni? Mo e to opisati i nekim drug im terminom... Ali, u svakom sluaju, sposobni da odr avamo sasvim prikladne meuljuds ke odnose, kao to vidi na delu, ovde u ovoj sali. Ako smo sposobni da zajedniki rad imo, onda, svakako, nismo bolesni. Ne postoji nijedan drugi test, osim sposobnos ti grupnog rada, koji bi ti, za to, mogla primeniti." Zavalio se u naslon stolic e, zadovoljan sobom. Dr Ritersdorf vrlo pa ljivo ree: "Mora se priznati da ste se ujedinili prot iv spolja njeg neprijatelja... Protiv nas. Ali spremna sam da se kladim da ste pre na eg dolaska bili i da ete posle na eg odlaska opet biti izolovani pojedinci, fragm entirano dru tvo; puni meusobnog nepoverenja i straha, nesposobni za saradnju." Osm ehnula se na razoru avajui nain, ali to je bio osmeh previ e mudar da bi ga on, Gabrij el, mogao prihvatiti; suvi e se tano uklopio u njenu vrlo pametnu tvrdnju. A tvrdnja je, dabome, bila istinita; Ritersdorfova je uperila prst u sre di te jednog problema. Njihovo dru tvo, u redovnim uslovima, ne dejstvuje kao jedna celina. Ali, opet - doktorka i nije bila u pravu. Tu le i njena gre ka. Ona je pretpostavila, verovatno pobuena eljom da za titi s ebe i opravda svoje postupke, da strah i neprijateljstvo izviru iz Saveta. A zap ravo je Zemlja nastupila sa zastra ivakom taktikom, u poetku; sletanje broda bilo je , de facto, neprijateljski in... Da nije tako bilo, Zemljani bi pre sletanja poku a li dobiti dozvolu. Sami oni, Zemljani, ispoljili su poetno nepoverenje; i krivi s u, jedino su oni krivi, za ovo sada nje uzajamno nepoverenje. Da su hteli, lako su to mogli izbei. "Doktore Ritersdorf", ree on enegino. "Alfanski trgovci, kad ele dozvoli za sletanje, pitaju nas; to je redovni postupak. Primeujemo da vi to niste uinili. M i, dodao bih, nemamo nikakvih problema u poslovanju sa njima; kupujemo i prodaje mo, trguje se neprekidno i regularno." Ovu je rukavicu oigledno bacio sa odlinim dejstvom; doktorka je oklevala, i nije odgovorila ni ta. Dok je ona premi ljala ta bi rekla, svi ostali prisutni u pr ostoriji su u kali: razveseljeno, ili prezrivo, ili, kao Hauard Stro, sa krvnikim ne

prijateljstvom. "Pretpostavili smo", ree dr Ritersdorf konano, "da ne bismo dobili va u dozv olu za sletanje, da smo je zatra ili." Osmehnut, smiren, Gabrijel Bejns ree: "Ali niste poku ali. Vi ste 'pretpost avili'. A sada, naravno, nikada neete znati, jer..." "A da li biste nam dali dozvolu?" Kao odapeta praka njen glas je o inuo ka njemu, vrst, pun autoriteta, probojan; razbila je njegovu reenicu; Gabrijel mirnu, za trenutak uutkan. "Ne, to ne biste", nastavi ona. "I to svi znate. Zamolila bih da poku ate biti realistini." "Ako se pojavite na Da Vinijevim Visovima", ree Hauard Stro, "pobiemo vas. Zapravo, ako ne odletite, pobiemo vas. Sledei brod koji poku a da sleti, nee stii do vr stog tla. Ovo je na svet, i mi ga nameravamo zadr ati, dok nas ima. Tu je gospodin Bejns, da saop ti naglas kako je bilo kad ste nas dr ali u zatvoru - pojedinosti tog a; a o emu se op irno govori i u manifestu koji smo on i ja - uz pomo svih ostalih o vde prisutnih - pripremili. Proitaj manifest, Bejns." "'Pre dvadeset pet godina", poe Gabrijel Bejns itati, "na ovoj planeti usp ostavljena je kolonija...'" Doktorka Riterdorf uzdahnu. "Na e znanje o obrascima va ih mentalnih bolesti ..." "O 'prascima'?" upade joj u re Hauard Stro. "Jesi li pomenula 'prasce'?" Lice mu se pokrilo peatima crvenila, od silnog besa; napola je ustao sa stolice. "Rekla sam 'obrascima'", ree Ritersdorfova strpljivo. "Na e znanje nas ui da e i a va ih militantnih delatnosti biti naena u va em naselju maninih - dakle, Mensa. Kr z etiri sata mi emo uzleteti iz naselja hebefreniara nazvanog 'Ganditaun' i sleteti na Da Vinijeve Visove; ako ponete neku bitku s nama, pozvaemo zemaljsku ratnu flot u." Dodala je: "Koja stoji na pribli no pola sata odavde." Opet nastade napeta, dugotrajna ti ina u sali. Anet Golding najzad progovori, ali jedva ujno: "Proitaj na manifest ipak, G abrijele." On klimnu glavom i nastavi. Ali mu je glas drhtao. Anet Golding poe da plae, da cvili jadno, i prekide ga u itanju. Onda ree: " Vidi ta nas eka; uzee nas opet da im budemo pacijenti u bolnici. Ovo je kraj." Doktorka Ritersdorf, kojoj kao da je bilo nelagodno, ree: "Mi emo obezbedi ti terapiju za vas. Zahvaljujui terapiji, biete vi e, hm, opu teni, kad ste jedni uz d ruge. Biete vi e oni koji jeste. ivot e dobiti prijatniji i prirodniji znaaj; jer vi s te sada svi pritisnuti tolikim napetostima i strahovima..." "Da", proguna Jakov Simion. "Strahovima da e Zemlja provaliti ovamo i pote rati nas opet kao stoku u zarobljeni tvo." etiri sata, razmi ljao je Gabrijel Bejns. Nije dugo. On drhtavim glasom nas tavi da ita njihov zajedniki proglas. inilo mu se da je to prazan gest. Jer ne postoji ni ta, ba ni ta, uvide on, to bi nas spaslo. Kad se sastanak zavr io, a Ritersdorfka oti la, Gabrijel Bejns izlo i kolegama svoj plan. "Ti e - ta?" upita Hauard Stro, sa podsme ljivim prezirom. Njegovo lice se, o d te grimase, pretvorilo u parodiju sebe. "Ti e nju da zavede ? Bo - e! Mo da je ona u pra vu, mo da smo zaista za neuropsihijatriju!" Zavalio se u stolicu i sumorno za i tao, s am za sebe. Njegovo gaenje prevazi lo je neku granicu; nije mogao vi e ni da vrea Gabr ijela - prepustio je to drugima. Posle du eg vremena, Anet Golding ree: "Mora biti da ima visoko mi ljenje o se bi." "Ono to je meni potrebno", ree Gabrijel, "jesta neko sa dovoljnom telepats kom sposobno u da mi ka e jesam li u pravu." On se okrete Jakovu Simionu. "Zar taj hi bski svetac, taj Ignjat Ledebur, nema bar neku malenu sposobnost telepatije? On je, valjda, sva tar u tom psih-zanatu." "Koliko je meni poznato, nema", ree Jakov Simion. "Ali mogao bi ti da pok u a malo kod Sare Apostoles." Namignuo je Gabrijelu, odmahnuo glavom pun veselja. "Telefonirau Ganditaunu", ree Gabrijel Bejns i dohvati telefon. Simion ree: "Telefonske veze sa Ganditaunom su opet u kvaru. Ve est dana ne

rade. Morae da ode tamo." "U svakom sluaju bi morao da ode tamo", ree Dino Voda, di ui se najzad iz klon ua svoje veite poti tenosti. inilo se da jedini on nalazi iole ikakvu vrednost u Gabr ijelovom planu. "Jer je Ignjat, ipak, tamo, u Ganditaunu, tamo gde sve mo e, gde s vako ima decu sa svakim. Mo da je enska ve u la u taj fazon." Hauard Stro othuknu na nain koji je znaio sagla avanje, i ree: "Srea je za teb e, Gavro mali, to je ona meu Hibima; trebalo bi da bude, zbog toga, prijemivija za to to si smislio." "Ako je ovo jedini nain kako se mi mo emo pona ati", ree gospoica Hibler kruto, "onda mislim da zaslu ujemo propast; zaista mislim tako." "Vaseljena", ukaza Omar Dajamond, "ima beskonanost naina kojima ispunjava sebe. ak ni ovaj ne treba odmah, i olako, prezirati." On ozbiljno klimnu glavom. Bez ijedne dalje rei, ak i bez ikakvog pozdrava Aneti, Gabrijel Bejns poe d ugim koracima iz sale Saveta, niz iroko kameno stepeni te, i sasvim iz zgrade, na p arking. Tu ue u svoj turbo-automobil i uskoro, sa jadnih sto dvadeset kilometara na sat, poe ka Ganditaunu. Raunao je da e stii pre isteka etvorosatnog ultimatuma, ak o ni ta nije palo preko druma i zapreilo ga. Doktorka se u Ganditaun vratila raketn im amcem; ve je stigla tamo. On poe psovati ovaj arhaini nain prevoza kojim se sad mo rao poslu iti; ali ni ta drugo nije mogao. Ovo je njihov svet, takva je stvarnost za koju se oni bore. Kad budu opet satelit zemaljske kulture, vratie se modernija p revozna sredstva... ali to nee, ni pribli no, nadoknaditi ono to e oni izgubiti. Bolj e je putovati sto dvadeset na sat i biti slobodan. Ah, pomisli on. Eto slogana. Ipak, ovo pomalo nervira oveka. Imajui u vidu ivotni znaaj misije u koju je krenuo... u koju bi krenuo sa odobrenjem Saveta ili bez njega. Kroz etiri sata i dvadeset minuta, fiziki umoran od putovanja, ali duhovno bodar, ak izuzetno pripravan, on sti e do prvih gomila ubreta. Predgrae Ganditauna. Namirisa vonj tog naselja, slatki smrad truljenja i o tar miris dima od nebrojenih vatrica. Tokom putovanja, kod Gabrijela se zaela jedna nova zamisao. Zato se u ovo m poslednjem asu okrenuo - ne kolibi Sare Apostoles, nego kolibi hibskog sveca, I gnjata Ledebura. Nae ga kako prka ne to po jednom prastarom, zaralom elektrogeneratoru sa benz inskim motorom, u svome dvori tu, okru en deurlijom i makama. "Videh plan tvoj", ree Ledebur, podigav i jednu aku da ne bi Gabrijel poeo da obja njava. "Be e krvlju iscrtan po obzorju maloas." "Onda zna ta konkretno oekujem od tebe." "Znam." Ledebur klimnu glavom. "A u pro losti, kod nekoliko ena, ja sam se uspe no poslu io time." Ignjat ostavi eki i poe le erno prema kolibi; za njim poo e make ne i deca. Poe za njim i Gabrijel Bejns. "Meuti, to ti je mikroskopska ideja", ree Ignjat Ledebur prekorno i nasmeja se tihim he-he-he. "Mo e li proitati budunost? Rei mi da li u uspeti?" "Vidovnjak nisam. Drugi mogu proricati, ali ja ostajem u utanju. ekaj malo ." U glavnoj sobi svoje straare on zastade, dok su make paradno hodale, ili odskak ivale, i mjaukale svuda oko njega. Onda ispru i ruku do police iznad sudopere, doh vati i spusti odatle teglicu sa stotinak grama neke tamne tvari; odvrnu poklopac , onju i, odmahnu glavom, zavrnu ga i vrati. "Nije to." Odlutao je dalje, posle ne kog vremena otvorio zamrziva, poeo prevrtati stvari u njemu, izvadio jednu plastinu kutiju i poeo je razgledati sa kritikim mr tenjem. Njegova sada nja nevenana ena - ije ime Gabrijel Bejns nije znao - izie iz spa vae sobe, pogleda tupo njih dvojicu, pa zakorai u prostoriju. Na sebi je imala vrea stu haljinu, teniske patike, nikakve arape, a njena kosa bila je masa nerase ljanog prljavog materijala slepljenog po glavi i iza glave. Gabrijel Bejns okrete pogle d na drugu stranu, tmurno zgaen. "Ej", ree Ledebur eni. "'Di nam je ono staklie s onom, zna ? Ona cincura koju uzmemo pre nego to se..." Pokaza obema rukama jednu radnju. "U kupatilu." ena provesla pored njih dvojice i izie u dvori te. Ledebur ode do kupatila i tamo nestade. ulo se kako pomera i preme ta boce i druga stakla; onda se vrati nosei jednu a icu u kojoj se, dok je hodao, talasala n eka tenost, pljuskala uz zidove a ice. "To je to", ree Ledebur, sa cerenjem koje poka za da mu nedostaju dva zuba. "Al mora je pridobije da popije. Kako e to?"

Gabrijel Bejns u ovom asu nije znao. "Pa, videemo", ree i pru i ruku da uzme afrodizijak. Posle odlaska od Ledebura, odvezao se do jedinog trgovakog prostora u Gan ditaunu. Taj ' oping centar' imao je oblik drvene kupole sa koje se boja uveliko l ju tila; oko ulaza, na parkingu, i posvuda oko kupole bile su nazidane gomile olup anih kanti, kartonskih kutija i druge ambala e. Ovde su se alfanski trgovci otaras ivali - po bednim cenama - ogromnih koliina svoje drugorazredne robe. Unutra on kupi bocu alfanske rakije; posle, sedei u automobilu, otvori je i sasu unutra sadr inu a ice dobijene od hibskog sveca, tenost nejasnog izgleda, sa p rimetnim talogom na dnu. Dve tenosti uspele su nekako da se pome aju; zadovoljan, o n opet navrte poklopac na bocu, pokrete kola i odveze se dalje. Nije sad, pomisli on, vreme da se on osloni na svoje prirodne talente; a on, po prirodi, kao to na Savetu reko e, i nije neki veliki majstor. A da bi se sa d pre ivelo, mora se biti vrlo veliki majstor. Pogledom je uspeo vrlo lako da nae zemaljski brod, koji je str ao, visok, b listav i metalno ist, iznad razasutih dronjaka Ganditauna. im ga vide, Gabrijel po tera auto na tu stranu. Jedan naoru ani zemaljski stra ar, nosei sivozelenu uniformu iz pro log rata, z austavi Gabrijela na nekoliko stotina metara udaljenosti od broda; Gabrijel vide da iz vrata jedne obli nje kue viri cev nekog te eg oru ja, uperena ka njemu. "Tvoje i dent-papire, molim", ree stra ar, podozrivo odmeravajui Gabrijela. Gabrijel Bejns ree: "Javi doktorki Ritersdorf da je ovla eni predstavnik Vrh ovnog saveta do ao da uini konanu ponudu kojom se krvoprolie na obema stranama mo e izb ei." Onda je sedeo napeto, uspravan i krut kao daska, za upravljakom ipkom automobi la, zurei pravo napred. Dogovor je postignut preko interkoma. "Mo ete produ iti napred, gospodine." Drugi Zemljanin, takoe u punoj uniformi, sa medaljama, i pi toljem o boku, povede Gabrijela pe ice uz rampu, do otvorenog ulaza u brod. U li su, i uskoro je Ga brijel tu no lunjao hodnicima u potrazi za vratima na kojima bi pisalo 'Soba 32-H' . Ovako ste njen izmeu zidova, oseao se nezgodno; eznuo je da se vrati na otvoreni pr ostor gde bi mogao disati. Ali - prekasno je sad. Nae ta vrata i, posle kraeg okle vanja, pokuca. Boca mu je tiho bukala pod rukom. Vrata se otvori e prema unutra, i pred njim se nae doktorka Ritersdorf, i s ad u onom d emperu malo pretesnom, crnoj suknji i izmicama posuvraenim na vrhu. Osmo trila ga je neodluno. "Da vidimo, ti si gospodin..." "Bejns." "A-ha. Od Parea." Napola za sebe, ona dodade: " izofrena paranoja. Oh, par don." Pocrvenela je. "Nisam mislila da uvredim nikoga." "Ovde sam", ree Gabrijel Bejns, "da nazdravim u ast neega. Hoemo li zajedno? " Proe pored nje, u njenu kabinu. "U ast ega?" Slegnuo je ramenima. "To bi trebalo da je samo po sebi jasno." Dozvolio je da mu u glas ue samo malo nestrpljenja, ba ona prava nijansa nestrpljenja. "Predajete se?" Njen ton bio je o tar, prodoran; zatvorila je vrata i pri la jedan korak prema njemu. "Je l' mo e dve a e, doktorka?" upita on glasom namerno otupljenim i prigu enim . Izvue bocu alfanske rakije - sa dosutim dodatkom, takoe vanzemaljskim - iz papir ne kese. Poe odvrtati poklopac. "Mislim da vam je to svakako mudro", ree dr Ritersdorf. Izgledala je zais ta zgodna, dok je urila da nae a e; oi su joj blistale. "To je dobar znak, gospodine B ejns. Zaista." Pokunjeno, i dalje su to otelovljenje poraza, Gabrijel Bejns nasu dve a e, pu ne, iz svoje boce. "Mo emo sleteti, dakle, na Da Vinijeve Visove?" upita dr Ritersdorf, di ui a u i otpijajui. "Da. Svakako", ree Gabrijel mlitavo; otpi i on malo. Ukus je bio grozan. "Obavestiu na eg bezbednjaka", ree ona. "Gospodina Magbuma. Da se ne bi slu. .." Usred rei ona zauta. " ta nije u redu?"

"Najneobinije me..." Doktorka Ritersdorf se namr tila. "...oseanje obuzelo. Kao neko treperenje. Duboko u meni. Maltene kao da..." Izgledala je postieno. "Ni je bitno, Bejns - be e li Bejns?" Brzo je popila celu a u. "Odjednom sam tako napeta. Verovatno sam bila veoma zabrinuta; nismo eleli videti..." Njen glas se postepen o sti avao, pa prestao. Ona zakorai u ugao svoje malene kabine i sede na mekanu sto licu tamo. "Sipao si ne to u pie." Ustade, dopusti da joj a a ispadne iz ruke; pokrete se najbr e to je mogla prema crvenom dugmetu na suprotnom zidu." Ali pored Gabrijela; a on je obuhvati rukom oko struka. Ovla eni pregovara m euklanskog saveta drugog meseca Alfe Tri povukao je svoj potez. Pa, ta bude, bie; p lan je stavljen u dejstvo, sprovodi se; njihova borba za opstanak. Doktorka Ritersdorf ga ugrize za uho. Do krvi; maltene do odgrizanja u ne k oljke. "Ej", uzviku on nejako. Onda upita: " ta radi to?" Posle toga ree: "Ledeburova mukarija stvarno radi." I dodade: "Ali, mislim, u svemu ima granica." Vreme je prolazilo. On ree, hvatajui vazduh: "Naime, trebalo bi da ih bude ." Neko pokuca na vrata. Uzdigav i se prednjim delom tela malo, doktorka viknu: "Odlazi!" "Ja sam, Magbum", uo se iz hodnika prigu eni mu ki glas. Doktorka otpetlja svoje ruke i noge od Gabrijelovih, ustade, priskoi vrat ima i zakljua ih. Obrte se brzo kao vihor i baci se naglavake - tako je njemu izgl edalo: kao oni to skau u vodu - pravo na njega. On sklopi oi spremajui se da njena t e ina padne na njega. Meutim, da li e im ovo doneti eljeni uinak? Politiki. On je prevrte i pritisnu pleima o pod, na mestu desno od gomilice odee koj u je Ritersdorfova poskidala sa sebe i odbacila. Prostenja: "uj, Rit..." "Meri." Sad ga je ugrizla za usta; njeni zubi zveckavo nalete e na njegove , bio je to sudar zapanjujue jak, i Gabrijel se tr e od bola, i nehotice za muriv i. To mu je bila, pokaza se, kobna gre ka; tog trena ona ga je nagnula na jednu stranu, sledeeg prevrnula, i on se sad na ao ispod, pritisnut tako da se ni pomaknuti nije mogao - njena o tra kolena zabadala su se u njegova bedra, a akama ga je dr ala za k osu, odmah iznad u iju, i vukla, vukla nagore, kao da bi htela da mu i upa glavu iz r amena. Istovremeno, ona mu... On uspe da izusti nejako: "Upomo..." Osoba sa druge strane vrata je, meutim, oigledno oti la; niko mu ne odgovori . Gabrijel vide ono isto crveno dugme na zidu koje je Meri Ritersdorf htel a da pritisne - htela ranije, a sad, sumnje nema, vrsto re ila da ga ne pritisne ni za milion godina - i on poe da se migolji, centimetar po centimetar, na tu stran u. Ne sti e, nikad. Ono to mi je nepodno ljivo, pomisli on kasnije, oajan, jeste injenica da i po red svega ovoga ne posti em ni ta, politiki, za Savet. "Doktorka!" za i ta on, trudei se da doe do daha. "Budimo razumni. Za ime Boga , da razgovaramo. Va i?" Ovog puta ga je ujela za vrh nosa; on oseti da se njeni o tri zubi sastavl jaju. Nasmejala se: dugim, odjekujuim smehom od koga se on zaledi. Mislim da u, zakljui on posle proticanja jednog dugog, inilo se beskonanog r azdoblja u kome niko od njih dvoje vi e ni ta nije uspeo da ka e, umreti od ujeda; men e ubijaju tako to me grizu, a ja tu ni ta ne mogu. Oseao se kao da je probudio libid o same Vaseljene, i naleteo na njega; snagu koja je elementarna, nimalo slo ena, a li ogromna; snagu koja ga je priklje tila i pritisnula na tepih, bez mogunosti be anj a. Eh, kad bi neko provalio unutra, neki naoru ani stra ar... "Jesi li znao", pro aputa Meri Ritersdorf vla no pored njegovog obraza, "da si najzgodniji ovek to postoji?" Sad malo uzmae od njega, sede na svoje gole listov e, namesti se bolje; a Gabrijel uoi priliku i zakotrlja se na jednu stranu, skoi, baci se ka dugmetu, pru iv i ruku, oajan da ga pritisne i dozove bilo koga - Zemljani na ili ne.

Ona, zadihana, dohvati Gabrijela za no ni zglavak, i on tresnu o metalni o rman, glavom, pa o pod, opru i se koliko je dug; zajea, dok se mrak poraza i uni tenj a - ali neke takve vrste za koju ga nije pripremilo nijedno njegovo dosada nje isk ustvo - postupno uvlaio u njega. Smejui se, Meri Ritersdorf ga prevrte na lea i jo jednom se baci na njega; njena gola kolena zabodo e se opet u njega. Dojke su joj sad visile i njihale se t ano iznad njegovog lica; pritisnula je njegove ane zglobove o pod, tako da je ostao da le i sasvim ravno. On sti e do otkria da njoj nije osobito va no da li je on stvarn o pri svesti; tama pade sasvim gusta. Poslednja misao zatreperi u njegovom umu, konana odluka. Nai nekako, doepati se, Svetog Ignjata Hibskog. Za ovo mora da mu vrati, p a makar to bilo poslednje to e u ivotu uiniti. "Jao to si slaan", odzvoni glas Meri Ritersdorf, na pola centimetra od nje govog levog uha, zaglu no jako. "Naprosto bih te pojela." Drhtala je, ceptala od g lave do pete, bila je talasava oluja pokretnosti, bila je bacakanje povr ine zemlj e same. Dok je padao u nesvest, pratilo ga je stra no oseanje da se doktorka Riters dorf tek zahuktava. Ledeburova sme a nije mogla biti uzronik ovoga, jer nije jednak o delovala na njega. Gabrijel Bejns i afrodizijak hibskog sveca samo su dali pri liku da izroni ne to to je ve bilo prisutno u doktorki Ritersdorf. Njegova e srea biti ako se ne poka e da je to ne ljubavni napitak, nego - kao to su svi izgledi da jes te - smrtonosni napitak. Ni u jednom trenutku nije stvarno pao u nesvest. Zato je primetio, mnogo kasnije, da delatnost u koju je uvuen poinje da popu ta. Ve taki izazvan tornado bli io se smirenju, malo-pomalo; najzad je nastao mir prekidan povremenim trzajima. Ond a je - dejstvom neke sile u iju prirodu nije proniknuo - Gabrijel podignut sa pod a i poveden iz Merine kabine na neko sasvim drugo mesto. Kamo sree da sam mrtav, ree on sebi. Oigledno, i poslednji ostatak datog ra zdoblja pre izvr enja ultimatuma istekao je; otcurio. A on, Gabrijel Bejns, nije u speo da zaustavi ni ta. Gde se, uop te, na ao? Otvori oi, oprezno. Mrak. On le i pod vedrim nebom, u zvezdanoj noi, a oko njega je deponija sm ea koju Hibi nazivaju svojim gradom. Ni na jednoj strani - on poe mahnito okretati glavu - ne vidi se oblije broda sa Zemlje. Uzleteo, dakle. Da se spusti na Da Vi nijeve Visove. Drhtei, sav nejak, on se pridi e u sedei polo aj. Gde mu je, za ime svega to je ovoj ivoj vrsti sveto, odea? Zar Meri nije imala toliko obzira da mu vrati odeu? in ilo se da je to nezaslu ena koda; on se opet opru i na lea, sklopi oi i poe da psuje, p evucavim glasom... on, parejski delegat u Savetu. Ovo je previ e, pomisli on gorko . Neka buka sa desne strane privue mu pa nju; opet otvori oi, ali sada da bi p ogledao o trom pa njom. Nekakvo malo vozilo, prastaro, tehnologije davno zastarele, pukalo je prema njemu. On vide oko sebe i bunje; da, uvide, bacili su me kao koplj e u trnje. Postao sam ispunjenje te antike poslovice; Meri Ritersdorf me je svela na status uesnika u jednoj takvoj narodnoj frazi. Mrzeo ju je zbog toga, ali nje gov strah od nje, mnogo jai, nije se ni pomakao. To to dolazi bio je tipino hibski auto sa motoriem sa unutra njim sagorevanjem; Gabrijel vide ute farove. Ustade, tu, nasred mutne hibske 'kravlje staze', na periferiji Ganditaun a, i poe mahati da kola stanu. " ta je bilo?" upita voza, Hib, glasom razvuenim i siroma kim; u toliko pogor an om stanju da je i oprez izgubio. Bejns prie vratima auta i ree: "Mene su - napali." "Je l'? Pazi, Boga ti. I skinuli te golog? Upadaj." Hib poe udarati po vr atima iza sebe; to je radio sve dok se nisu otvorila, kriputavo. "Odve u te kod mene . Dau ti ne to da obue ." Bejns sumorno ree: "Ja bih radije da me odbaci do kolibe Ignjata Ledebura. Hteo bih da razgovaram s njim." Ali, ako je sve bilo jo od ranije prisutno, sakr iveno u toj eni, za to onda bacati krivicu na hibskog sveca? Niko nije mogao predvi deti da e se to desiti. Kad bi na veinu ena delovalo tako, Ledebur bi odavno presta o sa upotrebom. "Ko je taj?" upita voza Hib, pokreui kola napred.

Toliko je slaba bila meusobna komunikacija stanovnika Ganditauna; simptom , pomisli Gabrijel, koji prilino jasno potvruje Merinu dijagnozu o njima. Ipak, on se sabra i opisa to je bolje mogao gde se nalazi straara Ignjata Ledebura. "A, znam", ree voza. "Tip sa onoliko maaka. Ba sam pregazio jednu pre par da na." Nasmeja se tiho. Gabrijel sklopi oi, zastenja. Uskoro su zastali pred slabo osvetljenom kolibom hibskog sveca. Voza poe d a mlati zadnja vrata, i ona se otvori e; Bejns ukoeno izie. Boleo ga je svaki zglob u telu, kao i milion i jedan ujed koji mu je, u strasti, nanela Meri Ritersdorf. Pomognut nejednakim svetlom dva uta automobilska prednja svetla, poe korak po kor ak preko dvori ta punog kr a, nae vrata, u kanjem razgrnu neodreeni zbor maaka koje su mu smetale da proe, i pokuca na vrata. Kad ga je video, Ignjat Ledebur se iskrivi od smeha. "Al' si se ti prove o - krvari , bre, na sto mesta. Idem da ti naem ne to da obue , a Elzi e verovatno imati ne to za te ujede, ako su ujedi... Izgledaju kao da te masakrirala grickalicom za nokte." Ignjat ode, gunajui he-he-hetavim smehom, negde u dubinu zadnjih prostorij a straare. Horda deri tadi, prljave do oiju, gledala je Gabrijela Bejnsa koji je sta jao pored uljne pei i grejao se; on ih je ignorisao. Kasnije, dok je Ledeburova nevenana ena tapkala nekakav melem na ujede - k oji su bili okupljeni, kao sazve a, naroito oko nosa, usta i oiju - i dok je Ledebur stavljao pored njega odeu, dronjavu, ali razumno istu, Gabrijel Bejns ree: "Razumeo sam ja ta je ona. Oigledno je oralno-sadistiki tip. Zato je sve ispalo tako, naopa ko." Meri Ritersdorf je, uvide on trezveno, u jednakoj meri du evno bolesna kao i bilo ko drugi na M2; ako ne i vi e. Ali to je bilo u njoj skriveno. Ledebur ree: "Zemljanski brod je uzleteo." "Znam." On se sad poe oblaiti. "Vizija je bila", ree Ledebur, "i dospela do mene, u poslednji sat. O dol asku jo jednog zemaljskog broda." "To je ratni", ree Gabrijel, nagaajui. "Da osvoji Da Vinijeve Visove." Zapit a se da li e Zemljani ii tako daleko da bace vodoninu bombu na naselje Mensa - u im e psihoterapije. "Ovaj je veoma mali, brzi brod za gonjenje", ree Ledebur. "Bar prema mojo j psih-prezentaciji koju su prenele praiskonske sile. Kao pela. Sjurio se do nas i spustio blizu naselja Polija, Hamlet-sela." Bejns istog trenutka pomisli na Anet Golding. Nadao se, do neba se nadao , da se njoj nije ni ta lo e desilo. "Ima li ikakvo vozilo? Bilo ta pomou ega bih se ja mogao vratiti u Adolfvil?" Ali u blizini su njegova kola, valjda i sad parkirana nedaleko od mesta gde je zemaljski brod bio. Do vraga, pa on mo e i pe ice do tamo. Ali ne, nee voziti u svoje naselje, odlui on; nego u Hamlet-selo, da proveri da A net nije silovana, prebijena, pogoena laserom. Ako je njoj neko uinio i ta na ao... "Izneverio sam ih", ree on Ledeburu. "Tvrdio sam da imam neki plan - a on i su se oslonili, naravno, na mene, jer sam Pare." Pa, on se nije predao, ak ni s ad; njegov parejski um prepun je shema, aktivan je, iv. On e i u grob otii tako, do poslednjeg asa planirajui kako da potue neprijatelja. "Trebalo bi da pojede ne to", predlo i Ledeburova ena. "Pa tek posle da ide bil o kuda. Imamo ne to orbe od bubrega, preostalo nam je; mislila sam da je dam makama, ali mo e ti." "Hvala", ree on, uspev i da ne pone povraati; hibska kuhinja nije ba ... idealn a. Ali ta enska je u pravu. On mora da se vrati na neki nivo energije, inae e napro sto negde, usred koraka, pasti mrtav. Zapanjuje injenica da se to nije ve dogodilo , imajui u vidu kako je nagrajisao. Kad je zavr io sa jelom, pozajmio je baterijsku svetiljku od Ledebura, zah valio mu se na odei, lekovitoj masti i obroku, i zaputio se pe ke kroz uske, krivud ave, smeem zasute ulice Ganditauna. Na sreu, njegova kola jo su bila tamo gde ih je ostavio; ni Hibi ni Zemljani nisu odluili da ih odvuku, iseku testerama za metal ili pretvore u prah. On ue i odveze se iz Ganditauna, drumom ka istoku, ka selu Hamletovu. Pre ma Hamletovom hamletu, zato to re 'hamlet', iako zastarela, jo i sad znai 'selo, seo ce'. I opet bednih sto dvadeset kilometara na sat, preko otvorenih predela, bris anog prostora takorei, izmeu naselja. Sa njim se vozilo jezivo oseanje hitnosti, kakvo nikad dosad u ivotu nije

iskusio. Invazija na Da Vinijeve Visove ve je poela, mo da su dosad i pali; ta preosta je? Kako mogu oni pre iveti bez fantastine energije klana Mensa? Ako onaj jedan, ma leni zemaljski brod znai, mo da, ne to... onda mo e biti, iz tog pravca, i neke nade, z ar ne? Barem ne to neoekivano. A oni u vilajetu oekivanog nemaju prilike, osueni su n a propast. On nije Skic, a nije ni Hib. Pa ipak, na neki svoj mutan nain, imao je i on viziju. Viziju da e se ispuniti jedna vrlo slaba verovatnoa, ono: jedan posto, ili ve jedan prema ne to mnogo. Njegov prvi plan je propao, ali jo postoji ovo; on v eruje u ovo. A ak i ne zna za to veruje. 11. Dok se vraala kui posle sastanka Saveta u Adolfvilu, gde je zemaljski ulti matum je istekao, a neprijatelj stupio u akciju protiv Da Vinijevih Visova, Anet Golding je razmatrala mogunost samoubistva. Ovo to se dogodilo njima, ak i Mensima, neodbranjivo je: kako da se usprotivi 'argumentima' upuenim sa planete koja je ne davno potukla celu alfansku imperiju? Nade, oigledno, nema. Ona to uvide, na biolo kom nivou... voljna da se pred a. Ja sam kao Dino Voda, ree ona sebi, gledajui ispitivakim pogledom mutni put ispr ed sebe, sjaj njenih farova na plastinoj traci koja povezuje Adolfvil sa Hamletov im hamletom. Kad se polo e sve karte na sto, ja se ipak opredelim da se ne borim; meni je milije da se predam. Ne zato to me neko tera, nego zato to tako, naprosto, hou. Oi joj se napuni e suzama im je shvatila ovo o sebi. Mora biti da se ja, u o snovi, divim Mensima, pomisli ona; obo avam ono to nisam. Nisam gruba osoba, dignut a nosa, nepopustljiva. Ali, teorijski, po to sam Poli, mogla bih postati to. Zapra vo, ja bih mogla postati bilo ta. Ali, umesto toga... Vide, onda, desno od sebe, mlaz retroraketnih usijanih gasova kako prese ca nona nebesa. Brod se spu ta, i to vrlo blizu sela Hamletova. tavi e, ispred nje: ak o bude vozila dalje isto ovako, verovatno e naii na njega. Ona iskusi, tipino za sv oju polijevsku prirodu, dva suprotna oseanja u isti mah; jednaka. Od straha se sv a zgrila, ali u isto vreme radoznalost, me avina udnje, i ekivanja i uzbuenja, navede je da nagazi papuicu za gas. Pre nego to je do la do broda, meutim, strah joj se ipak izborio za pobedu; usporila je, skrenula na mekano zemljano pro irenje desno od druma i ugasila motor . Kola u ti ini kliznu e jo malo napred i stado e. Anet ostade na vozakom sedi tu; farovi su bili uga eni. Oslu kivala je zvuke noi i pitala se ta da radi. Sedei tako, videla je brod, ali mutno. S vremena na vreme, neka svetlost se primeivala u neposrednoj blizini broda; neko je ne to radio. Zemljanske trupe, m o da, pripremaju invaziju na selo Hamletovo. Ali - ne uju se glasovi. A brod nije n eki veliki. Anet je bila, naravno, naoru ana. Svaki delegat u Savetu morao je nositi o ru je, iako je po tradiciji Hib zaboravljao da ga ponese. Ona posegnu u pregradu z a rukavice i izvue starinski pi tolj za ispaljivanje olovnih metaka; nikada ga nije upotrebila, i inilo joj se neverovatno ovo sad, ova injenica da bi vrlo lako mogl a, u najskorijoj budunosti, pucati iz njega. inilo joj se, meutim, da tu izbora nem a. Poe napred, kradomice, pored nekog vornovatog bunja, i najednom se, neoekiva no, nae nadomak broda; zapanjena, uzmae, a onda vide sev svetlosti. Neko je nastav ljao da radi ne to, blizu donjeg dela broda. Jedan ovek, sasvim zanet u posao, kopao je, a oviem, nekakvu rupu. Radio je n aporno; njegovo preznojeno lice bilo je stisnuto od usredsreenosti. Onda on najed nom pohita nazad u brodi. Pojavi se nosei kartonsku kutiju koju postavi pokraj jame. Njegova bateri jska svetiljka zasija u kutiju, i Anet Golding vide pet lopti, nalik na grejpfru t; bile su vla ne, ali ne mnogo, i blago su pulsirale. Bile su ive. Prepoznala ih j e. Novoroeni poetni stadijumi ganimedskih ljigavaca - gledala je na kolskim trakama takve. Ovaj ovek ih, naravno, zakopava; oni e u zemlji tu brzo rasti. Ovaj deo njih ovog ivotnog ciklusa ispunjava se u najkraem roku. Zato ovaj ova uri, jer sfere bi m ogle umreti. Ona ree, iznenadiv i time i samu sebe: "Nema izgleda da ih sve zakopa na vre

me." Jedna od sfera ve je, zapravo, potamnela i sme urala se; sparu ivala se pred nje nim oima. "uj." Ona prie tom oveku, koji je nastavio da kopa a oviem. "Ja u ih vla iti vode?" Stala je pored njega, nagnula se napred i ekala. "Stvarno e umreti." Oigledn o je i on to znao. ovek grubo ree. "U brodu. Onaj veliki kontejner, a na njemu slavina, obele e na je." On dograbi umiruu loptu, spusti je blago u rupu u zemlji, poe je zatrpavat i zemljom koju je prstima drobio da bude rastresita. Anet ue u brod, nae esmu i iniju u koju poe toiti vodu. Izie i poe prskati malim koliinama vode preostale etiri sfere, ije se stanje brzo pogor avalo. Razmi ljala je, filozofski, da je to tako u svetu gljiva: sve se n jima de ava brzo, roenje, rast, pa i smrt. Mo da gljive imaju sree. Imaju svoje maju no vreme u kome se mogu epuriti i hvalisati naokolo. "Hvala", ree ovek i dohvati drugu - sada vla nu - loptu; poe i nju zatrpavati . "Ja se i ne nadam da ih spasem sve. Spore su proklijale dok sam putovao - a ni sam imao gde da ih stavim, ni saksiju nisam imao, samo jednu posudicu za njih do k su bile mikroskopske veliine." Di e pogled ka njoj, na trenutak, ne prestajui da k opa novo pro irenje rupe. "Gospoice Golding", ree joj on. unuv i pored kutije sa loptama, Anet ree: "Kako to da me zna iako te ja nikad ranije nisam videla?" "Ovo je moje drugo putovanje ovde", ree ovek kriptino. Prva zakopana lopta ve je poela da raste; u snopu baterijske svetiljke Ane t vide da zemlji te na tom mestu drhti, poinje da se nadi e i nadima; prenik sfere se brzo poveavao. Prizor je bio neobian, i sme an; ona se nasmeja. "Hm, pardon", ree odm ah zatim. "Kako si ti silno urio da je strpa u zemlju, a vidi sad. Uskoro e biti ve lika kao mi. A onda e moi da se kree." Znala je da su ljigavci jedina pokretna vrst a gljiva; iz tog razloga su je oaravali. "Kako to da ti zna toliko o njima?" upita je ovek. "Godinama nisam imala ta drugo da radim osim da se kolujem. Iz na e... hm, r ecimo, bolnice, tako biste je vi zvali, uzela sam, pre nego to je sru ena do temelj a, trake obrazovnog programa, o biologiji, naroito o zoologiji. Istina je, zar ne , da ganimedski ljigavac, kad sasvim sazri, stie inteligenciju tako veliku da se s njim mo e razgovarati?" "I veu od toga." ovek je hitro posadio treu loptu, koja se u njegovim rukam a ljulju kala tamo-amo, mekana, pihtijasta. "Predivno", ree ona. "Ja nalazim da je to stra no uzbudljivo." Vredelo bi o stati i gledati ovo. "Zar ne voli ovo?" upita ona. Kleknula je pored kutije i nas tavila gledati kako on radi. "Razni noni mirisi, pa ovaj vazduh, pa zvuci raznih bia - malih, kao to su hip abe i zvonocvrci - i sve se to muva negde; a mi poma emo ovi m peurkama da izrastu, umesto da ih pustimo da uginu? Ti si veoma human; to jasno vidim. Reci mi kako se zove ." On je pogleda iskosa. "Za to?" "Zato. Da te se mogu seati." "Imam neije ime", ree ovek, "da bih se mogao njega seati." Preostala je samo jedna sfera za saenje. A prva se ve toliko raskrupnjala da se poela pomaljati iz zemlje; pretvorila se, vide Anet, u gomilu lopti, koje s u se lepile i stapale u jednu masu. "Ali", ree ovek, " eleo sam njegovo ime da bih m ogao..." Nije ovo dovr io, ali je ona otprilike shvatila. "Zovem se ak Ritersdorf", ree on. "Jesi u nekoj vezi sa doktorkom Ritersdorf, koja je psiholog na zemaljsk om brodu? Da, ti si njen mu , sigurno." Bila je u ovo sigurna; to je bila injenica, jasno i neosporno vidljiva. Ona se priseti plana Gabrijela Bejnsa, stavi aku pre ko usta i poe se smejati i kikotati. "He, kad bi samo znao", ree ona. "Ali ja ti n e smem rei." Pa, trebalo bi da ti pamti jo jedno ime, doseti se ona. Ime 'Gabrijel Bejns'. Zapita se kako je pro ao Gabrijelov plan da potue... potuca Ritersdorfku; a li imala je oseaj da je propao. Meutim, za samoga 'Gavrenceta' taj poku aj mogao je biti, a mo da upravo u ovom trenutku i jeste, veoma zabavan. Naravno, svemu tome je sad do eo kraj, jer stigao je gospodin Ritersdorf. "A kako si se ti zvao", upita ona, "kad si bio ovde prvi put?" ak Ritersdorf je pogleda. "Misli da ja menjam svoj..." "Bio si neko drugi." Moralo je tako biti; inae bi se ona seala njega. Prep

oznala bi ga. Posle kratke pauze, Ritersdorf ree: "Recimo samo da sam do ao, susreo tebe, vratio se na Zemlju, a sada sam opet ovde." Pogledao ju je besno kao da je to n eka njena krivica. Po to je zasadio i poslednju sferu, on refleksno uze praznu kar tonsku kutiju i svoj mali a ov i poe ka brodu. Anet poe za njim. "Hoe li sada ljigavci osvojiti ovaj mesec?" upita ona. P ade joj na um da je ovo mo da deo zemaljskog osvajakog plana. Ali ta ideja ne odzvo ni kao prava; ovaj ovek po svemu lii na nekoga ko deluje sam, tajno. Pomisao je bi la suvi e parejska za nju. "Mogli biste proi mnogo gore", odgovori ak Ritersdorf lakonski. Nestade u brodiu; ona, posle kraeg oklevanja, poe za njim. Blistavo plafonsko svetlo natera j e da mirka. Nasred stola nalik na ank u nekom baru le ao je njen pi tolj za ispaljivanje olovne municije; ostavila ga je kad je toila vodu u zdelu. ak Ritersdorf ga uze i pregleda, onda se okrete ka njoj sa neobinim izrazo m, maltene cerenjem, na licu. "Tvoj?" "A-ha", ree ona. Oseala se poni eno. Ispru i ruku, nadajui se da e joj on vratit i pi tolj. Ali on to ne uini. "O, molim te", ree ona. "Moj je, a ostavila sam ga da bih pomogla; zna to." Prouavao ju je dugo, dugo. Onda joj stavi pi tolj u ruku. "Hvala." Sad je osetila zahvalnost. "Pamtiu ovaj tvoj postupak." "Mislila si da spase ovaj mesec pomou toga?" Sad se Ritersdorf sme kao. Ne i zgleda on ni tako lo e, zakljui Anet, osim to ima na licu izraz neke grozniave u urbano sti i izmo denosti te kim brigama; i premnogo bora. Ali su mu oi lepe, isto plave. Mo da je, zakljui ona, u srednjim tridesetim godinama. Ne stvarno mator, ali ipak mato riji od nje. Njegov osmeh bio je nekako bolan, ne kao la ni osmesi, nego... Zamisl ila se duboko. Kao da je neprirodan, kao da je za ovog oveka stanje sree, makar i kratkotrajne, ne to to te ko mo e biti. On je mo da, kao Dino Voda, narkoman sumornosti, kojom se 'fiksa' bez prestanka: zavisnik poti tenosti. Ona e ga veoma sa aljevati, ak o je to tako. Stra no je biti zahvaen takvom boljkom. Daleko je gora ta bolest, neg o nekoliko drugih. Ona ree: "Ne mislim ja da mi mo emo spasti ovaj mesec. Pi tolj mi je samo za linu za titu. Tebi je poznata na a situacija ovde, zar ne? Mi..." Jedan glas zakreketa naglo u njenoj glavi, stiui neki svoj nagli, rudiment arni ivot. "Gopsodin Rifterdofff..." Glas je popustio, nestao, onda se vratio, ka o oni glasovi to se probijaju kroz kranje na nejakom radio-prijemniku skrpljenom o d kristala. "... mudro. Vidim da Joaaa..." Glas nestade. " ta to bi! Za ime Boga!" upita Anet, prestravljena. "Ljigavac. Jedan od njih. Ne znam koji." ak Ritersdorf kao da je bio van sebe od radosti. Mnogo jaim glasom ree: "Zadr ao je kontinuitet!" Poe vikati prema nj oj, kao da je ona kilometar daleko. "Vratio se! ta veli , Anetice? Ka i ne to!" Odjedno m ju je dograbio obema rukama, poeo je vrteti oko sebe, po kabini, kao da ple u, ka o dete u naletu radosti i proslavljanja. "Ka i ne to, Goldingova!" "Drago mi je", ree Anet revnosno, " to vidim da se toliko raduje . Potrebno j e tebi, da se raduje tako mnogo, to e e. Naravno, ja ne znam ta se desilo. Ali..." Rasp lela je prste iz njegovih. "Znam da zaslu uje ovo, ta god da je." Iza nje se ne to pomae. Ona pogleda preko ramena i vide na vratima broda je dnu utu grudvu koja se vukla tromo napred, talasajui se, irei se i skupljajui; tim nai nom pre la je preko praga i u la. Znai, ovako oni izgledaju, uvide Anet. U svojoj pos lednjoj fazi. Zaprepa ujue. Ustuknula je, ne iz straha nego iz divljenja; bilo je, s vakako, pravo udo da se ljigavac razvio tako brzo. I sada e, priseti se Anet, ovaj jedan ljigavac iveti neogranieno dugo, sve dok na kraju ne umre zbog suvi e hladne, tople ili suve klime. A kad mu doe poslednji as, izbacie spore: ciklus e se ponovit i. Tek to je ljigavac u ao u brod, iza njega se pojavi drugi, puzei na isti nain , za prvim. Iza toga, trei. Iznenaen, ak Ritersdorf ree: "Koji od ovih si ti, Lorde Teciostrigo?" U Anetinom umu poe se odmotavati niz misli. "Obiaj je da prvoroeni preuzme na sebe formalni identitet roditelja. Ali meu nama razlike, zapravo, nema. U neko m smislu rei, svi mi smo Lordovi Teciostrige; u drugom smislu, nijedan od nas nij

e. Ja, koji sam prvi, to u ime prisvojiti, a ovi ostali sada smi ljaju imena koja e ih zadovoljiti. Meni dolazi oseanje da emo dejstvovati i bujno iveti na ovom mesecu ; ova atmosfera, ova vla nost i gravitacija odgovaraju nam, ini se, odlino. Pomogao si u diversifikaciji na ih stani ta; preneo si nas vi e od - dozvoli da malo raunam - v i e od tri svetlosne godine od izvora gde smo bili. Hvala ti." Ljigavac dodade - i li, mo da, svi ljigavci dodado e: "Tvoj brod i ti lino biete napadnuti, bojim se. Mo da bi trebalo da uzleti to je pre mogue. Zato smo u li unutra, nas trojica koji smo se r azvili na vreme." "Napadnut - od strane koga?" upita ak Ritersdorf, pritiskajui na kontrolno j tabli jedno dugme koje izazva da ploa na ulazu u brodi odmah klizne u zatvoreni polo aj. Sede i poe pripremati brod za uzletanje. "Koliko mi uspevamo da razaberemo iz odlomaka", doo e do Anet misli trojice ljigavaca, "re je o grupi uroenika koji u svojim umovima sebe nazivaju Mensima. I zgleda da su uspeli da uni te neki drugi brod..." "Boga mu!" graknu ak promuklo. "To je verovatno Merin." "Jeste", saglasi se sluz. "Mensi koji se pribli avaju nama vrlo svesno esti taju sebi, na svoj tipino oholi nain, to su uspe no odbili napad doktorke Ritersdorf. Meutim, ona nije mrtva. lanovi posade prvog broda uspeli su da se spasu; oni su s ad na nekim nepoznatim mestima na ovom mesecu, a Mensi ih love." "A ta je sa zemaljskim ratnim brodovima koji su u blizini?" upita Ritersd orf. "Sa kakvim ratnim brodovima? Mensi su ukljuili neku novu vrstu za titnog po lja oko svog naselja. Zato su zasad bezbedni." Ljigavci ovo pojaa e svojim nagaanjim a. "Ali to nee dugo potrajati, to je njima jasno. Oni su u ofanzivi, ali samo priv remeno. Ipak, oni vole ove dogaaje. Krajnje su sreni, a za to vreme zemaljski vojn i brodovi zuje tamo i amo, beskorisno." Jadni Mensi, pomisli Anet za sebe. Nemaju mo da pogledaju u budunost, ive s amo u sada njosti i kreu u bitku kao da imaju neku razumnu priliku. Meutim, da li je njeno sopstveno gledanje mnogo bolje? Nain na koji ona rado prigrli svaki poraz, je li to bolje? Nije ni udo to se svi klanovi ovog meseca oslanjaju na Mense; to je jedini preostali klan koji ima hrabrost. Pa zato i onu ivotnost koja iz hrabrosti prois tie. Mi ostali, uvide Anet Golding, odavno smo je izgubili. Mnogo pre nego to se pojavila prva Zemljanka, dr Meri Ritersdorf. Gabrijel Bejns, vozikajui sa jadnih sto dvadeset na sat prema Hamletovu, vide kako se hitri mali brod odapinje u nono nebo i strelovito odlazi; i znade da je zakasnio. Ovo je znao i bez ijedne neposredne informacije o onome to se dogod ilo. Anet je ili u brodu, obavestio je Gabrijela njegov maltene-psioniki talenat, ili je uni tena dejstvom tog broda - onih u njemu. U svakom sluaju, ode Anet; zato on uspori automobil. Obrva e ga ogorenje i oajanje. Sad on ne mo e praktino ni ta vi e uiniti. Pa za to ne bi, onda, okrenuo kola ka A dolfvilu, svom naselju i narodu. Da bar bude sa njima u ovim poslednjim traginim danima njihovog postojanja. Poe okretati kola, ali ne to se zalete pored njega, tandrui i treskajui straob alno; ne to to je tutnjalo ka Hamletovu; udovi te, ili superudovi te, na gusenicama. Sklo pljeno od livenog gvo a, kakvo su samo Mensi umeli napraviti; sa monim pokretnim far ovima koji su bacali ogromne mlazeve svetlosti napred, levo i desno po predelu i spred njih. Na prednjem gornjem delu vijorila se zastava, crvena i crna, bojni s teg Mensa. Oigledno sam oevidac poetka jedne kopnene protivofanzive, pomisli on; ali, protiv ega, zapravo? Mensi su po li u bitku, jasno, ali ne valjda sa naumom da osvo je Hamletov 'hamlet'. Mo da su mislili da se sa ovim dovaljaju do brzog, malog sve mirskog broda koji im je upravo ' turnuo'. Ali zakasnili su, jednako kao i on. Gabrijel zatrubi. Kupola mensovskog tenka naglo se otklopi; tenk zaokret e i vrati se ka njemu, a jedan Mens, njemu nepoznat, ustade iznutra i mahnu mu n a pozdrav. Lice tog Mensa gorelo je od poleta; videlo se da vrelo u iva u ovom isk ustvu, u svojoj vojnikoj du nosti odbrane meseca, odbrane za koju su se pripremali toliko dugo. Ista ta situacija koja je Gabrijela Bejnsa bacila u duboku poti tenos

t, na Mensa je delovala obratno: omoguila mu je jedno kitnjasto, paunovsko, ratob orno poziranje i junaenje. Gabrijel Bejns ovim nije bio iznenaen. "Zdravo", prodernja se Mens iz tenka, lica iscerenog u iroki osmeh. Bejns mu uzvrati istom tom reju, 'zdravo', trudei se da ona zazvui to manje kiselo i neraspolo eno, i dodade: "Vidim da je taj brod pobegao od vas, narode." "Razbiemo ga." Mens nije izgubio svoju veselost; prstom pokaza ka nebu. " Pazi sad, drugar: projektil." Jedan sekund posle toga, ne to sevnu, daleko iznad njih; svetlei komadi poe e padati iz visina, i Gabrijel Bejns uvide da je brodi pogoen. Mens je tano rekao. Op et, ni ta udno, za jednog Mensa... to je osobina njihovog klana. U asnut, zbog svoje maloprea nje intuicije da je Anet Golding bila u brodiu, o n ree: "Varvarska jedna bando mensovska udovi na..." Glavna olupina strmoglavila se desno od njega; on pokrete automobil, sie sa druma i pojuri po ravnici. Tenk Mens a je za to vreme zaklopio kupolu i krenuo u istom pravcu, ispunjavajui no gromogla smom kripom i lupnjavom. Bejns prvi sti e do ostataka broda. Nekakav padobran za sluaj katastrofe, a li loptastog izgleda, kao grudva gasa, bio se ra irio iz zadnjeg dela brodia, tako da je pad znatno usporen; brodi je sada le ao zariven do pola u zemlju, repnim delo m okrenut nagore. Dimio se, i videlo se - na Bejnsov jo vei u as - da e se uskoro ras pasti. Atomska pe unutra bli i se kritinoj taki, pomisli on, a kad je dostigne, bie to kraj. On izie iz automobila i pojuri trkom prema ulaznom otvoru broda. Upravo k ad je stizao, ploa na ulazu kliznu uvis, i jedan Zemljanin se izvue nesigurno, za njim Anet Golding, a kao trei, sa mukotrpnim povuci-potegni, jedan stvor od mekan e ute materije koji se nekako prelio preko ivice i sruio, uz pljuskavi zvuk, na tl e. Anet ree: "Gavri, ne daj da Mensi ubiju ovog oveka; on je dobar kao linost. ak je plemenit prema ljigavcima." Tenk Mensa dovaljao se do njih; poklopac kupole jo jednom se otvori i ona j isti Mens se izdi e iz nje. Ali sad je u ruci dr ao laserski pi tolj, kojim odmah na ni ani na Anet i Zemljanina. Isceren, Mens ree: "Imamo vas." Bilo je jasno da e ih p oubijati im se dovoljno nau iva; krvo ednost uma Mensa neizmerno je duboka. "Slu aj, hej", povika Bejns, ma ui Mensu. "Ostavi ove ljude na miru; ova ena j e iz sela Hamletova - ona je jedna od nas." "Jedna od nas?" ponovi Mens kao odjek. "Ako je iz Hamletova, nije jedna od nas." "Ma, hajde sad", ree Bejns. "Je li se vama, Mensima, toliko zavrtelo u gl avi, da ne prepoznajete ili ne pamtite bratstvo svih klanova zajedno, u kriznim vremenima? Spusti taj pi tolj." On laganim hodom ode do svog automobila, ne skidaj ui pogled sa Mensa. U kolima je, pod sedi tem, i on imao oru je. Ako bi se uspeo njeg a doepati, mogao bi ga upotrebiti protiv ovog Mensa, da spase Anetin ivot. "Tu iu te kod Hauarda Stroa", ree, otvori vrata automobila i poe da pipa po unutra njosti. "Ja sam njegov kolega - ja sam delegat Parea u Vrhovnom savetu." Njegovi prsti se o bavi e oko dr ke pi tolja; on ga podi e, nani ani i otkoi. ulo se, u mirnom nonom vazduhu, to pomeranje konice pi tolja; ulo se tako jasn o da se Mens u kupoli odmah okrete i nani ani sad u Gabrijela Bejnsa. Njih dvojica ostado e tako, ne govorei ni ta, nepokretni; svetlosti nije bilo ni pribli no dovoljno da bi jedan drugog videli dobro. Jedna misao, emanirajui Bog zna odakle, ue u um Gabrijela Bejnsa. "Gospodi ne Ritersdorfe, tvoja ena je u blizini; hvatam njenu cefalinu aktivnost. Zato save tujem da se baci na zemlju." Zemljanin, ali i Anet Golding, pado e istog trena potrbu ke; Mens u tenku, i znenaen, okrete laserski pi tolj od Gabrijela Bejnsa, zagleda se u no, nesiguran. Zrak iz lasera, nani anjen maltene savr eno, zablista iznad opru enog tela Zem ljanina, prodre u oklop slupanog broda i nestade u i tanju rastopljenog metala. Men s u tenku poskoi i okrete se ka taki iz koje je, kako se njemu inilo, zrak maloas do pro. Oru je je stegao jae, ali to je bio samo nagonski gr; nije opalio. Ni on, ni Ga brijel Bejns nisu uspevali da sagledaju ta se de ava: ko puca na koga. Gabrijel Bejns povika Aneti: Ulazi u kola! Otvorio je druga vrata, ka nj oj, i dr ao ih tako otvorena. Anet podi e glavu, pogleda ga i okrete se ka oveku sa Z

emlje koji je le ao pored nje. To dvoje se pogleda e samo na tren, pridigo e se i hitr o pritra e kolima, krivudajui zmijasto kroz mrak. Mens poe pucati sa kupole tenka, ali ne na Anet i Zemljanina, nego u mrak , prema mestu odakle je maloas dejstvovao laser. Onda se on najednom uvue u tenk; poklopac silovito tresnu iznad njega, u zatvoreni polo aj; tenk se sav ustrese, a onda, uz gromoglasnu tutnjavu, poe ka istom tom mestu koje je Mens gaao. Onda iz p rednje cevi tenka izlete projektil; polete pravo napred, uporedo sa tlom, a onda eksplodira. Gabrijel Bejns, koji je u tom trenutku poku avao da okrene automobil ka drumu - pored njega su na prednjem sedi tu bili stisnuti Zemljanin i Aneta - os eti kako zemlja skae uvis, pod njim, i guta ga; za muri, ali dogaaj se nije mogao na taj nain zaustaviti. Pored njega Zemljanin opsova, a Anet zajea. Ti baksuzi, Mensi, bila je Gabrijelova misao, divlja od ogorenja, dok je automobil poletao, baen uvis udarnim talasom eksplozije projektila. "Takva projektilina se ne ispaljuje", dopre do njega Zemljaninov glas, je dva ujan u grmljavini, "na takvu blizinu." Udarni talas je ibao i tumbao kola; Gabrijel Bejns je naletao na bezbedno snu, meku oblogu krova, pa instrument-tablu ispred sebe... Svi bezbednosni apara ti koje je inteligentni Pare mogao ugraditi u svoj automobil radili su ispravno, ali sve to skupa nije bilo dovoljno. Kola se nastavi e kotrljati po ravnici; a Ga brijel Bejns je razmi ljao: Mrzim Mense. Nikada vi e neu zastupati zamisao o saradnji sa njima. Neka osoba naletela je na njega i uzviknula: "Oh, Bo e!" Anet Golding; on je uhvati. Dr ao se sad za nju. Svi prozori automobila behu ve polupani; komadii pla stike leteli su i padali kao ki a, irio se i o tri smrad neeg nagorelog - to je mogla biti i njegova odea, ne bi ga iznenadilo. Za titna protivpo arna pena poe kuljati, u m lazevima i grudvama, iz trcaljki svud oko njega; ukljuila se zbog visoke temperatu re. Ve sledeeg trenutka on se lomatao kroz sivo more, nemoan da uhvati bilo ta... je r je izgubio Anet jo jednom. Do vraga, pomisli on, ovi za titni ureaji, koji su me k o tali toliko vremena i ko ica, maltene su gori od same te eksplozije. Postoji li tu neka moralna pouka? - zapita se, tumbajui se kroz klizavu penu. Bilo je kao da g a ma u divovskim koliinama pene za brijanje, u pripremi za neku veliku orgiju brija nja svih dlaka sa tela; davio se, poku avao da izmakne ili da se nekako oslobodi t e lepljive napasti. "U pomo", ree. Niko, i ni ta, mu ne odgovori. Razneu ja taj tenk na komade, pomisli Gabrijel Bejns, mlatarajui kroz penu . Kunem se: osvetiu im se, na im neprijateljima, nadmenim Mensima... Oduvek sam ja znao da su oni protiv nas. "Gre i , gospodine Bejns", pojavi se misao u njegovoj svesti, misao smirena i razumna. "Vojnik koji je ispalio projektil nije nameravao da na teti vama. Pre i spaljivanja izraunao je pa ljivo - koliko je najbolje umeo. Pazi se da ne vidi zlu n ameru iza raznih sluajnih teta. U ovom trenutku, on poku ava da stigne do vas i da v as izvue iz va eg automobila, koji gori. Da izvue i tebe, i to dvoje koji su sa tobo m." "Ako me mo e uti", pomisli Gabrijel Bejns uzvratno, "pomozi mi." "Ne mogu ja ni ta uiniti. Ja sam ljigavac; ja se ni u kom sluaju ne smem pri bli iti plamenu, jer sam suvi e osetljiv na toplotu, to su nedavni dogaaji jasno pokaz ali. Dvojica brae moje poku ali su uiniti ne to, i ve su poginuli. A ja u ovom asu jo am spreman za novu sporifikaciju." Glas dodade, prezrivo: "A i kad bih mogao nek og spasti, spasavao bih gospodina Ritersdorfa, oveka sa Zemlje, koji je sa tobom u kolima." Jedna ruka dohvati Gabrijela Bejnsa za okovratnik; podi e ga, izvue iz kola , odbaci u stranu. Onaj Mens, ispoljavajui za Mense tipinu, abnormalnu fiziku snagu , pru i ruke opet u automobil i izvue Anetu Golding u bezbednost. "A sad gospodin Ritersdorf", sti e misao ljigavca, bri na, i do mesta gde je Gabrijel le ao. I po trei put, sasvim zanemarujui svoju bezbednost - takoe tipino za taj hip eraktivni temperament - Mens zae u automobil. Ovog puta izvue Zemljanina. "Hvala ti", domisli ljigavac ka Mensu, sa olak anjem i zahvalno u. "Kao uzvra

ni

t za tvoj podvig, dau ti informaciju: tvoj projektil nije pogodio gospou Ritersdor f. Ona i taj simulakrum CIA, Denijel Magbum, i sad su tu negde, u mraku, ne vidi ih, ali oni tra e priliku da ponovo pucaju na tebe. Zato bi najbolje bilo da se vr ati u tenk, to pre mo e ." "Za to na mene?" upita Mens, glasom, ljutito. "Zato to je tvoj klan uni tio njihov brod", sti e uzvratna misao ljigavca. "N eprijateljstva izmeu vas i njih su otvorena. Pojuri!" Vojnik Mens pojuri ka tenku. Ali ne sti e do njega. Kad je prevalio dve treine puta, iz mraka suknu lase rski zrak i dodirnu ga samo na tren; i ugasi se. Vojnik pade licem ka tlu. Sad e - nas; uvide Gabrijel Bejns snu deno. Sedeo je i brisao penu sa sebe. Pitam se da li me je prepoznala, da li me pamti posle onoga to nas dvoje uradism o danas, ranije... Ako me je prepoznala, da li e, zbog toga, po eleti da me po tedi ili da me jo br e ubije? Pokraj njega Zemljanin, ije je ime takoe glasilo, nekom udnom podudarno u, Rit ersdorf, uspe da se pridigne u sedei polo aj. "Imao si pi tolj", ree taj Zemljanin. " ta je bilo s njim?" "Valjda je jo u kolima." "Za to bi nas ona ubila?" upita Anet Golding, jedva dolazei do daha. Ritersdorf ree: "Zato to zna za to sam ja do ao. Do ao sam na ovaj mesec da ubij em nju." Izgledao je smiren. "Do kraja ove noi, jedno od nas dvoje e umreti: ili j a, ili ona." Bilo je oigledno da je vrsto re en. Iznad njih su zatutnjale retro-rakete neke letelice. Jo jedan brod. Ogrom an, vide Gabrijel Bejns, i ponada se: mo da je to nekakva prilika da se spasu od d oktorke Ritersdorf koja je, ba kao to je i pretpostavljao, skroz luda. Pa, makar t aj brod bio pun Zemljana. Jer jasno je da ovde dr Ritersdorf ispoljava neki svoj , privatni, krvoloni poriv bez slu bene dozvole. Bar se on tako nadao. Svetlea raketa se upali iznad njih; no postade bela, i sve na tlu, svaki p a i najsitiniji predmet, svaki kamiak, postado e vidljivi, jasnoom velianstvenom. Slu pani brodi gospodina Ritersdorfa, napu teni tenk mrtvog Mensa, le tog Mensa opru en ne mnogo daleko od njih, kola Gabrijelova koja su dogorevala i pretvarala se u ljak u, a na stotinak metara ispred tenka, ogromna jama puna kljuale, dimee lave, gde j e projektil grunuo. I - daleko meu drveem, dve ljudske prilike. Meri Ritersdorf i taj drugi koga je ljigavac pomenuo. Tek sad Gabrijel vide i ljigavca, koji se bi o sakrio blizu slupanog brodia. U svetlosti svetlee rakete koja se polako spu tala i z visina, ljigavac je izgledao jezivo; Gabrijel suzbi u sebi elju da se nasmeje. "Zemljanski ratni?" upita Anet Golding. "Ne", ree Ritersdorf. "Vidi koliki je zec nacrtan sa strane." "Zec!" Njene oi se ra iri e. "Je li to neka rasa inteligentnih zeeva? Postoji li tako ne to?" "Ne", stigo e misli ljigavca do Gabrijela Bejnsa. Ljigavac nastavi, inilo s e sa aljenjem. "To to je iskrslo kao privienje jeste Bani Hentmen, koji tra i tebe, R itersdorfe. Bilo mu je, kao to si ti u svom pesimizmu predvideo, srazmerno lako d a pogodi da e doi na M2 Alfe Tri; poleteo je iz Brahe Sitija ubrzo posle tvog polas ka sa Zemlje." Ljigavo bie objasni: "Ja te misli izvlaim ovoga trenutka iz njegovo g uma; naravno da sve dosad nisam znao za taj razvoj dogaaja, jer sam bio tek u f azi spore." Ne razumem ovo, ree Gabrijel Bejns sebi. Ko je, za ime Boga, 'Bani Hentme n'? 'Bani' znai 'zei', 'zeka'. ta je on, neko zeje bo anstvo? Za to tra i Ritersdorfa? A on, zapravo, nije siguran ni ko je Ritersdorf. Mu Meri Ritersdorf? Ili njen brat? itava situacija bila je u njegovom umu pometena; on po ele da je opet u Adolfvilu, na pripremljenim, bezbednim polo ajima koje je njegov klan izgraivao godinama, upr avo za sluaj da nastupe ovakve grozote. Oito je, zakljui on, da smo mi osueni na propast. Svi su se udru ili protiv n as - Mensi, doktorka Ritersdorf, taj debeli brod iznad na ih glava sa zejim totemom naslikanim na boku, i, negde u blizini, zemaljske vojne vlasti koje ekaju da nas tupe... Kakvi izgledi nam ostaju? U njemu se poe dizati masivni ep defetizma - to b i se, ba , moglo iz dobrih razloga i oekivati, pomisli on. Nagnu se ka Anet Golding, koja je sedela i nejako poku avala da otrese pro tivtoplotnu penu sa ruku, i ree joj: "Zbogom."

Ona ga pogleda oima krupnim, tamnim. "Kuda e , Gavri?" "Pa, jebi ga", ree on, "zar to nije svejedno?" Nemaju nikakvih izgleda ov de, uhvaeni u ovu poplavu svetlosti, na ni anu doktorke Ritersdorf i njenom lasersk om oru ju - koje je ve ubilo menskog vojnika. Gabrijel se di e nesigurno na noge, poe smicati velike grudve pene sa sebe, otresati se kao mokar pas. "Odlazim", ree on Aneti, ali onda se rastu i, zbog nje; ne to e on poginuti, nego to e ona poginuti - to ga je o alostilo. "Voleo bih da mogu uiniti ne to za tebe", ree, pa, ponet porivom, n astavi: "Ali ta ena je luda; to znam iz linog iskustva." "Aha", ree Anet i klimnu glavom. "Znai, nije pro lo dobro. Mislim, onaj tvoj plan u vezi s njom." Pogledala je, onda, Ritersdorfa, ali kri om, da Ritersdorf n e primeti. " ta ka e , 'dobro'?" On se nasmeja. Sme no, mnogo sme no. "Podseti me da jednog d ana to opi em." On se sagnu bli e njoj i poljubi je; Anetino lice, klizavo i mokro o d pene, pritisnulo se uz njegovu nju ku; onda se on uspravio i krenuo, sve jasno v idei u ble tanju svetlee rakete koja je i dalje dejstvovala. Hodao je i ekao da ga laserski zrak dodirne. A svetla je bilo toliko, da je on, i protiv volje, morao mirkati, maltene muriti; i na taj nain prevaljivati ko rak po korak, u nekom pravcu, ne odreenom. Za to ona ne puca ve jednom? Pucae, znao j e; samo je eleo da to bude to pre. Poginuti od ruku te ene - dobra sudbina za jedno g Parea; ironina i zaslu ena. Jedan oblik mu se isprei na putu. On otvori oi. Tri oblika, i sva tri njem u dobro poznata; suoio se sa Sarom Apostoles, Omarom Dajamondom i Ignjatom Ledebu rom, vrhunskom trojkom vizionara na ovom mesecu, ili, drugaije reeno, sa troje naj e nutijih meu svima enulima u svih sedam klanova. ta e oni ovde? Do li su levitacijom, i li teleportacijom, ili ve nekim njihovim nainom, ali neomagijom svakako. Njihovo p risustvo samo ga je nerviralo. Dovoljan je haos ovde i bez njih. "Zlo protivu zla ustalo", proglasi Ignjat Ledebur pompezno. "Ali iz toga , na i prijatelji moraju biti sauvani. Imaj vere u nas, Gabrijele. Mi emo se pobrinu ti da ti bude veoma skoro preveden, psiho-putno, u bezbednost." Lica uzvi eno preob ra enog, on pru i ruku Gabrijelu Bejnsu. "Ne ja", ree Bejns. "Anet Golding; njoj pomognite." I uini mu se, najednom , da je sav teret parejstva, branjenja sebe od svega i svaega, najednom podignut sa njega. Prvi put u svom ivotu uinio je ne to ne da bi sebe spasao, nego da bi spas ao nekog drugog. "Bie i ona spasena", ree mu Sara Apostoles, tonom smirenog ubeivanja. "Naino m istim." Iznad njihovih glava veliki brod sa naslikanim zekom nastavio je da tutn ji svojim retro-raketama; i da se spu ta lagano. Da se prizemljuje. 12. Pored Meri, cija Den Magbum ree: "ula si izjavu ljigavca; u tom brodu se na lazi Bani Hentmen, koji je na samom vrhu na e liste tra enih osoba." Magbum, uzbuen, poe nervozno i grubo pipati oko svog grla, oigledno poku avajui da nae radio-ureaj koji e ga povezati sa monim relejnim primopredajnikom CIA na jednom od najbli ih zemaljs kih vojnih brodova. "Ja sam takoe ula njegovu izjavu", ree Meri, "da ti nisi osoba nego simulak rum." "Osoba, soba, oba", ree Magbum. " ta ima veze to?" Pronae mikrofon i progovo ri u njega, prenebregav i Meri, javljajui svojim stare inama da se Bani Hentmen najza d pojavio. On to javlja, pomisli Meri, samo na onovu usmene tvrdnje jedne ganime dske gljive. Meutim, tvrdnja je verovatno istinita. Nema sumnje da je Hentmen na tom brodu; identifikacijska oznaka na brodu je taj zec, dobro znan gledaocima Ba nijeve TV serije. Ona se priseti, tada, ru ne epizode koja joj se dogodila kad se obratila H entmenovoj organizaciji u poku aju da kod njih zaposli aka kao scenaristu. Ve to i gl atko su joj predlo ili da je povale u krevet; nije im to zaboravila i nikad nee. Je dan 'dil' malo 'sa strane', tako je glasio njihov eufemizam za to nabacivanje. T vorovi jedni razvratni, razmi ljala je, gledajui kako se brod spu ta kao neka ogromna , prezrela fudbalska lopta. "Moja uputstva", progovori Magbum najednom, "jesu sledea: pribli iti se Hen

tmenovom brodu i poku ati uhapsiti gospodina Hentmena." On br e-bolje ustade; ona, z apanjena, isprati pogledom Magbuma, koji lakim trkom ode ka parkiranom brodu. Da li da ga pustim? - upita ona sebe. Za to ne? - zakljui i spusti laserski pi tolj. Ne ma ona ni ta protiv Magbuma, bio on ovek ili simulakrum, svejedno; a ko zna ta je. S vakako jeste veoma neuspe an, kao i svi cija i koje je srela tokom svojih godina sa a kom. ak! Ona odmah preusmeri pa nju na njega. uao je tamo, na ravnici, sa Anetom Gold ing. Dug si put prevalio, dragi, pomisli ona. Samo da bi se osvetio meni. Da li je vredelo truda? Ali, pomisli ona, takoe si na ao novu enu; pitam se koliko e ti pri jati polimorfna izofreniarka kao ljubavnica. Ona uperi lasersku cev i opali. Grubo belo svetlo svetlee rakete naglo nestade; vrati se tama. Nekoliko t renutaka Meri nije razumela ta se desilo; onda uvide da tom brodu, po to je sleteo, vi e nije potrebnio osvetljavanje terena; zato su oni iz broda pucali na sopstven u osvetljavajuu raketu i uni tili je. Taj brod vi e voli tamu nego svetlost, kao neki fotofobni insekt koji trkara iza police sa knjigama. Nije znala da li je njen hitac dodirnuo aka. Proklet bio, pomisli ona besno i zbunjeno. Onda oseti strah. Pa, ona je ovde napadnuta strana; ak je ubica, do ao je samo da bi nju ubio - ona je te injenic e bila svesna racionalno, savr eno, u celosti; njegovo prisustvo na ovom mesecu sa mo potvruje istinitost onoga to je, na osnovu svoje profesionalne procene, odavno nasluivala. Pade joj na um da je tokom putovanja, i tokom prvih njenih dana na M2 Alfe Tri, ak lako mogao biti 'stanovnik' simulakruma, Magbuma. Za to nije onda izv r io delo, ta je ekao? U svakom sluaju, on vi e nije u Magbumu, kojim se upravlja, valj da, sa Zemlje; to je politika CIA, to je njoj dobro poznato iz akovih nagove taja to kom godina. Da se izvuem ja odavde, ree ona sebi. Pre nego to me on ikne. Kuda bih mogla poi? Veliki ratni brodovi nemaju pristup, zato to su ovi ludaci i manijaci podigl i to, nekakvo, odbrambeno polje. Pretpostavljam da se brodovi jo i sad bave poku aj ima da nau neki prolaz kroz to polje. U svakom sluaju, ona je ostala bez veze sa z emaljskim vojnim vlastima. Sad i bez Magbuma; vi e ni preko njega ne mo e stupiti u vezu sa ratnim brodovima. Kamo sree da sam na Zemlji, pomisli ona snu deno. itav ova j projekat okrenuo se naopake. Koje je ovo ludilo: ak i ja poku avamo ubiti jedno dr ugog. Kako se moglo razviti ne to tako jezivo i psihotino? Mislila sam da smo se us peli razdvojiti... Zar nije to ono to se posti e razvodom? Onda pomisli: nikako nije trebalo da po aljem mog advokata Boba Alfsona da napravi one potencio-slike aka i one devojke. Verovatno ga je to navelo na ovo. Sad je prekasno da se tu i ta promeni; ona ne samo to je dobila te fotografije, neg o ih je ve i upotrebila u sudnici. One su, time, postale dr avni javni dokument; ko god po eli, mo da zbog neke male morbidne radoznalosti, mo e da ih potra i u sudskoj ar hivi, da ukljui animaciju slika i u iva u itavim sekvencama gde ak i ta famfulja, koj a je, valjda, iz Trsta, vode ljubav. In hoc signo vinces, dragi moj... Hej, ak, pomisli ona, volela bih da se predam; da se povuem nekako unazad iz ovoga, ako ne za tvoje dobro, ono bar za moje dobro. Mo emo li biti - prijatelj i? Od te nade nema ni ta. Sad se ne to neobino poe migoljiti na obzorju; ona se zagleda na tu stranu, u dei se ogromnosti te pojave. Pa, ne to tako d inovsko ne mo e, valjda, biti ljudska tvo revina, pomisli ona. Atmosfera je o ivela prisustvom neeg stvarnog; zvezde postale tupe, delimino uga ene u tom podruju neba, a to bie, ta god da je bilo, poelo je poprim ati oblik maltene svetao. Stvorenje je imalo oblik kolosalnog gu tera, i ona odmah shvati emu prisust vuje; izofrenoj projekciji, jednom odlomku iz praiskonskog sveta kakav do ivlajvaju odmakli psihotici; to, izgleda, nije ni ta novo ovde na M2 - ali, za to se njoj poj avljuju takva privienja? Da li bi mogao neki izofrenik - ili mo da nekoliko njih, udru enim snagama koordinirati svoje psihotine opa aje sa nekim psioninim talentom? Uvrnuta ideja, pom isli Meri nervozno, i ponada se da to nije pravo obja njenje. Jer, takva kombinaci ja bila bi smrtonosna, ako su ovi ljudi kojim sluajem nai li na nju tokom svojih etv rt veka slobode. Ona se priseti onog hebefrenika koga je upoznala u Ganditaunu... i koga su, mo da opravdano, nazvali svecem; Ignjata Ledebura. U to vreme je oseala, i pore

d one stra ne sirotinje i prljav tine, ne to svetako u njemu, neki osna ujui, ali i zastra jui miris natprirodnih moi usmerenih Bog zna kuda. Sad je, tek sad, osetila da ju je Ledebur oarao. Gu ter, prividno sasvim stvaran, poe da se prote e i da uvija svojim izdu enim vratom; onda otvori eljusti. Iz njih ispovraa neko drugo privienje, nalik na plamen u loptu, od koje se zapali taj deo neba; plamena lopta poe ploviti nagore, kao da je atmosfera nosi, i Meri odahnu: plamen, bar, odlazi, ne spu ta se... Iskreno ree samoj sebi da se bila malo upla ila te druge mogunosti. Nije joj ni najmanje prija lo ovo privienje; suvi e ju je podsealo na one tajne sekvence njenih snova, njenih s opstvenih, koje je pamtila i posle buenja, ali o njima nikad nije ni sa kim razgo varala, ak nije ni sama razmi ljala o njima, nije ih pregledala ni u tajnosti sopst venih misli, a kamoli sa nekim drugim, na primer sa nekim profesionalcem, psihij atrom. Daleko bilo. Plamena lopta prestade da se di e. Poe se rasturati u svetlee trake. A trake poe e ploviti nadole i, na njeno otupelo iznenaenje, podrhtavati kao da su u neijim rukama, a potom se oblikovati u ogromna slova. U rei, koje su, zajedno, dale poruku na nebu. Bukvalno - tekst. Upuen lino njoj, uvide Meri sa nelagodno u i u asom. Rei su blistale: DR RITERSDORF, IZBEGNI KRVOPROLIE I BIE TI DOZVOLJENO DA ODE OD NAS Onda manjim, takoe blistavim slovima, kao naknadno domi ljanje: SVETI TRIJUMVIRAT Ovi nisu normalni, ree Meri Ritersdorf sebi i oseti da se histerini smeh d i e kroz njeno grlo. Pa nisam ja ta koja hoe krvoprolie; nego ak! Za to ste se, za ime Boga, na mene okomili? Ako ste toliko sveti, trebalo bi da budete sposobni da uoi te ne to tako oigledno. Mada, uvide ona, mo da ba i nije mnogo oigledno. Ona je pucala na aka maloas, a pre toga - ubila onog vojnika, Mensa, koji je be ao nazad u svoj te nk. Znai, posle svega, mo da se mo e posumnjati i u istotu njene savesti - njenih name ra. Oblikovale su se jo dve rei. MOLIMO ODGOVORI "Boga mu Bogovog", pobuni se ona. "Kako?" Ne zahteva se, valjda, od nje da pi e plamena slova preko nebesa; ona ba nije trijumvirat hebefrenih svetaca-psih otika. Ovo je naprosto stra no, ree ona sebi. Groteska je biti prinuen na trpljenje neeg ovakvog. Ako bih ja njih slu ala, njima verovala, ispalo bi da sam ja na neki nain kriva, nekako odgovorna za zloudnost koja postoji izmeu mene i aka. A ja to nis am. Najednom se ukrsti e crveni zraci laserske aktivnosti u blizini broda Bani ja Hentmena. Den Magbum, simulakrum CIA, oigledno je stupio u borbu; ona se zapit a koliko uspeha ima on, tanije, ta stvar. Verovatno vrlo malo uspeha, ako je sudi ti po istoriji CIA. Ipak, ona mu po ele sreu. Zapita se da li je Sveti Trijumvirat dao neka uputstva i njemu. Magbumu bi dobro do la pomo; on je sam navalio u boj, eono je napao Hentmenov brod, pucao ne prestano, sa re eno u koja je, Meri sada uvide, neljudska. On je mo da simulakrum, ne, nego on sigurno jeste simulakrum, ree ona sebi, ali niko ga ne mo e nazvati kukavic om. Dok svi mi ostali, pomisli Meri, svi: i ak, i ta riba s njim, i ljigavac, ak i mensovski vojnik koji je uzaludno be ao ka bezbednosti svog tenka - svi smo mi pr ikovani za zemlju, svojim strahovima, motivisan je svako samo nagonom da spase s voju ko u i ni ta drugo. Od svih nas, samo Denijel Magbum, simulakrum, pre ao je u ofa nzivu. I ta ofanziva, tako se bar njoj inilo, unapred je osuena da bude sme na i pot puno neuspe na. Nove arke rei, ogromne, pojavi e se na nebu. Ali, nebesima hvala, ovog puta ne upuene njoj lino; prestali su bar na taj nain da je blamiraju.

RATOVANJE SVOJE PREKINITE I VOLITE SE Va i, evo, dobro, pomisli Meri Ritersdorf. Ja - poinjem: voleu svog biv eg mu a a ka, koji je doputovao ovamo da bi me ubio; je l' to lep, nov poetak, usred svega ovoga? Crveno sjaktanje laserskih zraka u blizini, i uokolo, parkiranog broda B anija Hentmena postade jo jae; simulakrum nije poslu ao velike rei upozorenja, nastav io je uzaludnu, ali veoma junaku borbu. Prvi put u ivotu ona se stvarno divila nekome. Od trenutka kad se brod Banija Hentmena pojavio, ljigavca je obuzela zeb nja; njegove misli, koje su stizale do aka Ritersdorfa, bile su sad prepune zabri nutosti. "Primam stravino pogre ne ocene o nedavnim dogaajima", obavesti ljigavac aka. "One sve emaniraju iz Hentmenovog broda; on i njegovo osoblje, a naroito nekolik o Alfanaca oko njega, izma tali su nekakvu filozofiju prema kojoj si ti, Ritersdor fe, u samom sredi tu nekakve zami ljene zavere protiv njih." Neko vreme ljigavac je u tao, onda domisli ka aku: "Lansirali su letei amac." "Za to?" upita ak i oseti da se ritam rada njegovog srca menja. "Slike napravljene tokom osvetljavanja svetleom raketom pokazale su tvoju prisutnost na povr ini. amac e sleteti; ti e biti uhvaen; to je neizbe no." ak urno ustade sa tla i ree Aneti Golding: "Poku au da pobegnem. Ti ostani ovd e." Poe da tri, da se udaljava sa tog popri ta, ne znajui tano u kom pravcu; naprosto je hramao preko neravnog zemlji ta, to je br e mogao. Za to vreme, Hentmenov brod je sleteo. ak nastavi be anje, ali primeti jednu udnu pojavu: crveni tragovi laserskih zraka pojavili su se kao crte tupe crvene boje blizu parkiranog broda. Neko je o tvoreno napao - mo da je neka grupa napala - Hentmenov brod odmah po sletanju, im s e ploa na ulaznom otvoru pomakla u stranu. Ko? - zapita se on. Meri sigurno ne. Neki od klanova ovde na ovom mesecu ? Mo da neki udarni odred Mensa... ali, zar nisu oni ve prezauzeti, odbijaju napade Zemlje i odr avaju neki sumnjivi za titni sloj iznad Da Vinijevih Visova? Mensi, uos talom, koriste neka druga oru ja, a ne ove staromodne lasere; dakle, ovo e pre biti CIA. Magbum, zakljui on. Simulakrum je dobio nareenje da napadne Hentmenov brod . Pa, po to je ma ina, to je i uinio. Mensi ratuju protiv Zemlje, pomisli on; a Magbum, predstavnik CIA, vodi bitku na ivot i smrt sa Hentmenom. Moja biv a ena ratuje sa mnom. A Hentmen je moj n eprijatelj. Po logici, kakav je zbir svega toga? Mora biti mogue napraviti neku r acionalnu jednainu, izvui je iz ove barokne zapletenosti; situacija sigurno mo e bit i sagledana pojednostavljeno. Ako Mensi ratuju protiv Zemlje, a i Hentmen ratuje protiv Zemlje, onda su Mensi i Bani Hentmen saveznici. Hentmen ratuje protiv me ne, znai ja sam njegov neprijatelj, samim tim saveznik Zemlje. Meri ratuje protiv mene, a ja protiv Hentmena, znai Meri je saveznik Hentmena, dakle neprijateljica Zemlje. Meutim, Meri je na elu zemaljskog odreda psihologa koji silom nameu svoje 'dobre namere', ona je doputovala kao zastupnica Zemlje. Dakle, po logici, Meri je i saveznica i neprijateljica Zemlje. Ta jednaina se naprosto ne mo e napraviti... ima, naprosto, prevelik broj ue snika u borbi, i oni ine premnogo neloginih stvari, neki od njih, Meri, na primer, sasvim na svoju ruku, nikog ne pitajui. Ali, ekaj, ree on sebi; ovi njegovi napori da napravi razumnu i razlo nu jed nainu ipak daju neke plodove. Trei po mraku, on dobi uvid u jednu svoju nedoumicu. On se bori da se spase od Hentmena, koji je saborac Alfanaca i neprijatelj Zemlj e; iz ovoga proistie, logikom strogom i neospornom, da je on saveznik Zemlje bio toga svestan ili ne. Ako na trenutak zaboravi Meri - iji postupci svakako nisu od obreni od zemaljske vlade - on mo e naas videti situaciju jasno: nada je, za njega lino, da stigne do nekog zemaljskog ratnog broda i u njemu nae utoi te. Jedino tamo e biti bezbedan - jedino u zemaljskom ratnom brodu i nigde vi e. Meutim, klanovi Alfe Tri M2 odbijaju napade Zemlje, podseti se on; jednain a je ak i slo enija nego to se u prvi mah inilo. Ako je on, po logici, saveznik Zemlj e, znai da je neprijatelj klanova, neprijatelj Anet Golding, neprijatelj svih i s

vakoga na ovom mesecu. Ispred njega se pojavi njegova senka, ne mnogo jaka. Dakle, neko svetlo dopire sa neba. Jo jedna svetlea raketa? On se okrete i na trenutak zastade. I vide, na nebu, ogromna slova ispisana vatrom, poruku upuenu, kome? Od s vih, ba - njegovoj eni. Izbegni krvoprolie, pouavao ju je natpis na nebu. I bie ti do zvoljeno da ode od nas. Jasno ispoljavanje luckaste, mentalno 'udarene' taktike p sihotika nastanjenih ovde, i to verovatno onih kojima se pogor alo: onih hebefreni ka u 'Ganditaun'. Meri, dabome, nee obraati pa nju na takve stvari. Ali svetlea poruk a navede aka Ritersdorfa da uoi jo jedan inilac: klanovi alfinog meseca vide u Meri svog neprijatelja, savr eno tano. Meri je i njegov neprijatelj; on je poku ao ubiti n ju, a ona njega. To znai, po logici, da je on saveznik svih klanova. Ali zbog svo je veze sa Zemljom on je neprijatelj svih klanova. Ma koliko alostan, ne mo e se pr enebrei konaan zakljuak celokupnog njegovog razmi ljanja: on je i saveznik i protivni k ovih klanova na M2; on je i protiv njih, i za njih. Na toj taki odustade. Di e ruke od logike. Naprosto se okrete da be i dalje. Stara poslovica, izvedena iz meditacija usavr enih kraljeva-ratnika iz ant ike Indije, po kojoj je 'neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj' naprosto nij e uspela u ovoj situaciji. I - taka. Ne to poe zujati iznad njegove glave, u visini, ali ne velikoj. Glas, ve taki pojaan, poe urlati na njega. "Ritersdorfe! Stoj, stani! Ili emo te ubiti na mestu." Glas je bubnjao i odjekivao, odbijao se od zemlje; zvunik je bio usmeren pravo k a njemu i odvrnut punom snagom. Znao je: to mu govore iz Banijevog leteeg amca, ko ji sad lebdi iznad njega. Na li su ga, tano kao to je ljigavac predvideo. On, dahui, stade. amac je bio na samo tri metra iznad zemlje. Metalne merdevine nainjene od vi e delova, povezanih arkama, ispado e iz dna amca i poe e da se rasklapaju prema zemlji , uz buno klepetanje. Ve taki pojaan glas dade mu novo uputstvo. "Penji se uz merdevi ne, Ritersdorfe. Bez ikakvog petljanja ili zadr avanja!" U nonoj tami, obasjane sam o svetlo u poruka na nebu, merdevine napravljene od magnezijuma podrhtavale su best elesno, kao neka veza sa natprirodnim. ak Ritersdorf ih dohvati i poe, sa olovnom nevoljno u koja mu je stiskala src e, da se penje. Sledeeg trenutka ve sie sa merdevina i nae se u kontrolnoj kabini amc a. Dvojica Zemljana, izbezumljenih pogleda, sa laserskim pi toljima, stado e pred nj ega. Plaeni neprijatelji Banija Hentmena, uvide on. Jedan od njih bio je D erald Fe ld. Merdevine se uvuko e gore, u amac, koji odmah potom pojuri, najbr e to je moga o, u matini brod. "Spasli smo ti ivot", ree Feld. "Ta ena, tvoja biv a supruga, isekla bi te na komade da si ostao tamo." "Pa ta?" upita ak. "Pa to, da ti za zlo vraamo dobrim. ta bi vi e mogao tra iti? Videe da Bani nije ljut niti uznemiren; odve je on veliki ovek da ne prihvati sve ovo u hodu. Na kra ju krajeva, ma kako ravo da stvari ispadnu, on se uvek mo e odseliti u Alfansku car evinu." Feld uspe da se osmehne, kao da je ta misao, po njegovom utisku, razlog da se bude srean. Sa Hentmenove take gledanja, ona je znaila da stanje ipak nije ne podno ljivo: izlaz postoji. amac sti e do matinog broda; otvori se ulaz u jednu veliku cev, amac se ugura tano u nju i onda kliznu, bez daljeg rada svojih motora, duboko u unutra njost vel ikog broda, sve do svog 'pristani nog' le i ta. im se amac otvorio, ak Ritersdorf se nae licem u lice sa Banijem Hentmenom, koji zabrinuto otapka znoj sa svog veoma pocrvenelog ela i ree: "Neka budala nas n apada. Oigledno jedan od ovda njih ludaka, sudei po njegovom pona anju." Brodom proe dr htaj. "Vidi ?" upita Hentmen ljutito. "Napada nas sa runim oru jem." On mahnu aku da m u prie i ree: "'Aj sa mnom, Ritersdorfe; da se mi posavetujemo. Grdni nesporazumi su bili izmeu tebe i mene, ali ja mislim da jo nije kasno da ih ispravimo. Va i?" "Runim oru jem. Bez sa", ree ak, refleksno mu ispraviv i gramatiku gre ku. Hentmen poe prvi, jednim uskim hodnikom; ak krenu za njim. Nije se primeiva lo, sada, prisustvo ma koga sa laserom uperenim u njega; ali on je ipak postupao poslu no. Neko takav, sa pi toljem, sigurno postoji kao mogunost - on je ipak, podra zumeva se, zarobljenik ove organizacije.

Jedna devojka, naga do pojasa, odevena samo u kratke pantalone, proe popr eko preko hodnika, ispred njih, le ernim korakom. Zami ljeno je pu ila cigaretu. Ne to n a njoj kao da je bilo poznato aku. Onda, u trenutku kad je ve nestajala u vratima, ak prepoznade da je to Peti Viver. Be ei iz Sunevog sistema, Bani se potrudio da pov ede bar jednu od svojih nalo nica sa sobom. "Evo ovamo", ree Hentmen, otkljuavajui jedna vrata. Hentmen zatvori sebe i aka u malu, golu kabinu, onda odmah poe da se etka, nemirno, vrlo napeto. Neko vreme ne ree ni ta; ostade zadubljen u bri ne misli. Brod je, s vremena na vreme, opet podrhtavao pod laserskim udarima. Jednom, ak, oslabi e svetla na plafonu, ali se brzo opet vrati e na normalu. Hentmen besno di e pogled k a svetlima, onda nastavi etkanje. "Ritersdorfe", ree Hentmen, "ja izbora nisam imao; morao sam prei..." Neko pokuca na vrata. "Iiiisss-use", ree Hentmen, prie vratima i otvori ih samo malo. "A, ti si." U hodniku je stajala, sada ovla no zaogrnuta pamunom ko uljom, ali ko uljom neu vuenom pod opasa suknje i nezakopanom, Viverica. "Samo sam se htela izviniti gospod inu Ritersdorfu za..." "Odlazi", ree Bani Hentmen i zatvori vrata. Okrete se opet aku. "Morao sam prei kod Alfanaca." Novi znoj, u ogromnim kapima nalik na vosak, pojavi se na nj egovom elu; nije se potrudio da ga obri e. "Da li me osuuje zbog toga? Prokleta CIA u propastila je moju karijeru; nije mi ni ta preostalo na Zemlji. Ako mogu..." "Ona ima velike sise", ree ak. "Ko? Peti? A, da." Hentmen klimnu glavom. "To je ta operacija koju rade u Holivudu i Njujorku. Sad je popularnija nego irenje bradavica, a Peti je dala d a joj urade i to. Super bi izgledala u onoj seriji da smo je snimili. Kao i za m noge druge stvari mo e se rei: iva teta to nije uspelo. Zna da je prokleto malo nedosta jalo da se ne izvuem iz Brahea. Mislili su da e me ukebati, al' meni je, naravno, dojavljeno. U poslednjem asu." Uperio je u aka pogled nervoznog optu ivanja. "Ako us pem da isporuim M2 Alfancima, sve e se uspe no zavr iti za mene; moi u pro iveti ostatak ota u miru. Ako ne, ako Zemlja uspe da preuzme ovaj mesec, nee se uspe no zavr iti za mene." Sad je izgledao umoran i poti ten; kao da se skupio, smanjio. Kao da mu je bilo prenaporno da aku to ka e. "Tvoj komentar glasi...?" promrmlja Hentmen. "Da t e ujem?" "Hmmm", ree ak. "To je komentar?" ak ree: "Ako zami lja da ja imam ikakav uticaj, sada, na moju biv u enu i njen i zve taj Zemljoplanu o ovim..." "Ne", ree Hentmen i kratko klimnu glavom. "Znam da ne mo e uticati na njenu odluku u vezi sa ovom operacijom; videli smo mi sve vas dole, kako ispucavate ra zna oru ja jedni na druge. Kao ivotinje." Bani pogleda besno; energija mu se vraala. "Ubio si mog zeta, erigana; spreman si - zapravo, jedva eka - da ubije svoju enu... Kakvim to ivotima ivite vi ljudi? Ja tako ne to nikad nisam video. Pa jo , preko svega , odati moje skrovi te tajnoj slu bi." "Napustio nas je Paraklet", ree ak. "Paraket? Mali papagaj onaj? Za to?" Hentmen nabora nos. "Ovde se vodi rat. Hajde da to ka emo. Mo da e time biti pone to obja njeno. Ako ne bude..." On slegnu ramenima. Bolje od ovoga - ne mo e. "Ona malo bucmasta riba sa kojom si le ao", ree Hentmen. "Tamo napolju, dok je tvoja ena pucala na vas dvoje. Ona je jedna od ovda njih lujki, zar ne? Iz neko g od tih naselja njihovih?" Prodorno je posmatrao aka. "Pa, tako nekako", ree ak; nije mu se osobito sviao renik kojim se Bani Hent men poslu io. "Mo e da stupi u vezu sa njihovim meunaseobinskim, vrhovnim, kao, Savetom, pr eko nje?" "Mislim da mogu." Hentmen ree: "Evo jedinog upotrebljivog re enja. Sa prokletim paraketom ili ve ta je, ili bez njega. Uredi da se njihov Savet sastane i da saslu a tebe, tvoj p redlog." Hentmen stade uspravnije i progovori vr e. "Reci im da od Alfanaca zatra e da ih za tite od Zemlje. Reci im da je potrebno da zatra e da Alfanci dou i zaposednu o vaj mesec. Na taj nain e M2 zakonski postati alfanska teritorija, prema nekim njih

ovim prokletim protokolima, ta god da je to; ne razumem ih ba , ali razumeju Alfanc i, a razume i Zemlja. A zauzvrat..." Nijednog trenutka nije skidao pogled sa akov og lica; njegove oi, malene, netrepue, upuivale su izazov svim osobama i svim stvari ma. "Alfanci e jemiti graanske slobode klanovima. Niko nee biti hospitalizovan. Nema terapije. Nee se prema vama postupati kao prema ludacima; biete tretirani kao pra vi, normalni kolonisti, koji su vlasnici svog zemlji ta i bave se normalnom proizv odnjom i trgovinom, i svim tim ostalim to vi, valjda, radite." "Ne govori 'vi'", ree ak. "Nisam ja pripadnik nijednog klana, ovde." "Misli da e pristati, Ritersdorfe?" "Pa - iskreno, ne znam." "Zna , zna . Bio si ve ovde, u onom simulakrumu CIA. Na agent, na potkaziva koji se nalazi u CIA, javljao nam je o svakom va em potezu." Dakle, postoji hentmanovac u Centralnoj informativnoj agenciji. ak je bio u pravu; CIA je infiltrirana. Kao to je, otprilike, i zaslu ila da bude. "Nemoj me tako gledati", ree Hentmen. "Imaju oni nekog svog majmuna ovde kod nas, unutra; ne zaboravi to. Na nesreu, ja ne uspevam da provalim ko je taj. Ponekad mislim da je D eri Feld; onda dou dani kad mislim da je Mrani. U svakom sluaj u, mi smo preko na eg oveka u CIA saznali da si suspendovan, pa smo te, prirodna st var, otpustili - ta e nam ako ne mo e delovati na tvoju enu na M2 Alfe Tri? Mislim, bud imo razumni, je l' tako." ak ree: "A oni su, preko svog agenta u tvojoj organizaciji..." "Jeste. CIA je u roku od nekoliko minuta doznala da sam ja utnuo i taj sc enario i tebe, i navalila da me nabije u buvaru... to si itao u novinama. Samo, na ravno, ja sam preko mog agenta kod njih doznao da njihova sekira samo to nije fij uknula, pa sam turnuo. A njihov agent u mojoj organizaciji javio im je da sam odl eteo sa Zemlje, ali nije znao tano kuda. To su samo erigan i Feld znali." Zatim Ba ni Hentmen filozofski dodade: "Mo da ja nikada neu doznati koga to CIA ima ovde. Sa d vi e nije va no. Veinu mojih poslova sa Alfancima zadr ao sam u najstro oj tajnosti, ni su znali ak ni lanovi mog taba, zato to sam, naravno, znao da smo infiltrirani od sa mog poetka." Bani odmahnu glavom. "Koji haos." ak ree: "Ko je tvoj agent u CIA?" "D ek Elvud." Hentmen se nasme i ukrivo, zlobno motrei akovu reakciju. " ta si t i mislio, kako je bilo mogue da Elvud preda tebi jedan tako skupocen brod-goni? Ja sam mu rekao. eleo sam da ti stigne ovamo. ta zami lja , za to je Elvud od poetka toliko navaljivao da ba ti vodi simulakruma Magbuma? Bila je to moja strategija. Od samog poetka. A sad da ujemo tvoje informacije o ovim klanovima ovde, na koju e stranu s koiti." Nikakvo udo da su Hentmen i njegovi pisci uspeli da smisle i srue na njega onaj takozvani 'scenario'; uz pomo Elvuda, mogli su da nani ane pravo u sredi te, to je Hentmen sad priznao. Ali to nije bilo u celosti tano. Elvud je mogao obavestiti hentmanovce o postojanju simulakruma Magbuma, kao i o tome ko upravlja njime i kuda e simulakru m biti poslat. Ali to je bilo sve. Elvud nije znao ono ostalo. "Priznau da sam ve bio ovde", ree ak. "I proveo neko vreme tu, ali u naselju Hiba koje nije tipini uzorak; Hibi su na dnu lestvice. Ne znam ni ta o Pareima, ni ti o Mensima, a ta dva klana manje-vi e komanduju na M2." On se priseti Merine bri lijantne analize situacije; kako je opisala slo eni sistem kasta koji va i na Alfa T ri M2. Pokazalo se, eto, da je bila u pravu. Zurei napeto u njega, Hentmen ree: "Hoe li poku ati? Ja, lino, verujem da e oni svi, oporativno, imati neke koristi od te ponude; ja da sam na njihovom mestu, ja bi' 'e prihvatio. Druga mogunost im je da budu opet uterani u bolnice - a tree ne ma. 'Oe il' nee . Tako im ka i... A sad ja tebi da ka em koji e biti tvoj dobitak u tome. "Svakako", ree ak. "Da i to ujemo." "Ako ovo uradi , daemo Elvudu uputstva da te vrati u CIA." ak ne ree ni ta. "O, Krimini", ree Hentmen tonom kao da se ali nekome. "Mrzi te i da odgovo ri . Dobro, video si da je Peti u brodu. Daemo joj uputstva da bude fina s tobom. Z na ta mislim?" On namignu nervozno: urni trzaj oka. "Ne", ree ak nagla eno. Ta radnja se pokazala odve neprijatna. "Dobro, Ritersdorfe", uzdahnu Hentmen. "Stvarno smo se zavukli. Evo: ura

di to, pa emo ti dobaciti veliku kost, sasvim druge klase u odnosu na ovo to sam p omenuo." On udahnu duboko, umno. "Jemimo da emo obaviti jedan posao za tebe: ubiemo tvoju enu. Najbr e i najbezbolnije to je mogue. A to je vrlo bezbolno... i vrlo brzo. " Posle jednog razdoblja utanja, koji se obojici inio beskonano, ak ree: "Ne sh vatam zbog ega misli da ja elim da Meri bude mrtva." Pogledao je Hentmena u oi i nij e, pred tim pronicljivim zurenjem, skrenuo pogled; ali napor potreban za to bio je veliki. Hentmen ree: "Kao to rekoh - gledao sam kako vas dvoje uite na tlu i pucate jedno na drugo kao dve divlje ivotinje." "Branio sam se." "A-haaa", ree Hentmen, u parodiji sagla avanja. "Nisi ti na ovom mesecu video ni ta u vezi sa mnom i sa Meri to bi ti reklo da ja imam takvu elju. Mora biti da si doputovao na M2 ve snabdeven tim znanjem. Ali to nisi dobio od Elvuda, jer nije mogao znati ni on, zato se nemoj muiti da m i pria bajke kako ti je Elvud..." "U redu", ree Bani Hentmen grubo. "Elvud nam je dao pojedinosti o simulak rumu, o tebi i Magbumu; tako je to u lo u scenario. Ali neu ti rei odakle smo dobili ono ostalo. Neu, i taka." ak ree: "Neu ii pred Savet. Neu, i taka." Gledajui ga besno, Hentmen ree: " ta ima veze kako sam saznao? Znam; neka os tane na tome. Nisam zatra io tu informaciju; ubacili smo je kao naknadnu domisao, kad mi je rekla..." On naglo zamuknu. "D oan Trieste", ree ak Ritersdorf. Bila je u dosluhu sa ljigavcem; moralo j e biti tako. I eto, saznalo se. Ali sada, zaista, nije va no. "Da mi ne skreemo sa teme. Je l' ti 'o il ne' da ti ubijemo enu? Odlui se." H entmen je ekao nestrpljivo. "Neu", ree ak. Odmahnu glavom. U njegovom umu vi e nije bilo sumnje. Re enje je na domaku ruke; on ga odbacuje. tavi e, odbacije ga za sva vremena. Hentmenovo lice se trznulo nelagodno. "Hoe svojeruno da je ikne ." "Neu", ree ak. Nije o tome bila re. "Tvoja ponuda podsetila me je na ljigavc a, kako ga je erigan ubio u hodniku moje zgrade. Sagledao sam to isto, ali sa Mer i umesto sa Lordom Teciostrigom." A to, pomisli on, uop te nije ono to elim. Oigledno je da sam bio na pogre nom putu. Taj stra ni dogaaj rekao mi je ne to... to ne mogu zab oraviti. Meutim, ta ja, zapravo, elim da bude sa Meri? To nije znao; to mu je bilo neprozirno, a lako se moglo dogoditi da zauvek i ostane tako. Hentmen jo jednom izvue maramicu da obri e elo. "Koje zame ateljstvo. Ti i tvoj i problemi u kui - remeti planove dveju meuzvezdanih imperija, Zemlje i Alfe; da li si ikad to sagledao u toj svetlosti? Odustajem. Iskreno reeno, drago mi je to si rekao ne, ali nismo znali ime drugim bismo te mogli pridobiti; mislili smo da je to ono to iz svega ovoga eli ." "Mislio sam i ja", ree ak. Mora biti da sam ja jo i sad zaljubljen u nju, u vide on. U enu koja je ubila onog mensovskog vojnika koji je poku avao da se vrati u svoj tenk. Ali ona je, bar sa svoje take gledanja, uinila to u samoodbrani; ko j oj mo e zameriti? Opet neko pokuca na vrata. "Gospodine Hentmen?" Bani Hentmen otvori vrata. D erald Feld brzo zakorai unutra. "Gospodine Hentmen, uhvatili smo telepatske misaone emanacije jednog gan imedskog ljigavca koji se nalazi negde izvan broda. On tra i da ga pustimo unutra da bi..." Feld dobaci kratki pogled aku. "...da bi mogao biti zajedno sa ovim Rit ersdorfom; ka e, hoe da 'deli njegovu sudbinu'." Feld izvi lice u grimasu. "Oigledno se silno brine za njega." inilo se da je Feld zgaen zbog toga. "Pusti prokletinju da ue", ree Hentmen. Dok je Feld odlazio, Bani Hentmen se obrati aku: "Po teno reeno, ne znam ta e biti od tebe, Ritersdorfe; tako si potpuno zabrljao svoj ivot u svim pravcima. Tvoj brak, posao, pa ovoliki put prevalio, a onda se predomislio... ta ima ?" "Mislim da se Paraklet mo da vratio", ree ak. Tako izgleda, ako se uzme u ob zir da je odbio ponudu, u poslednjem trenutku; Hentmenovu ponudu koja se odnosil a na Meri. "A o kakvoj to stvari govori ?"

"O Svetome Duhu", ree ak. "On se nalazi u svakom oveku. Samo ga je te ko nai." Hentmen primeti: "Za to ne popuni vakuum neim uzvi enim, recimo da spase ove lu jke sa M2 od prisilnog odvoenja u bolnice? Bar bi se osvetio CIA. Imamo mi u ovom brodu dva vrlo visoka alfanska vojna lica... oni mogu dovesti ratnu flotu u rok u od dva-tri sata, da zvanino i zakonito zaposedne ovaj mesec. Naravno, i zemaljs ki ratni brodovi lebde tu negde unaokolo, ali to samo pokazuje sa koliko pa nje se mora raditi. Ti si biv i cija ; trebalo bi da bude u stanju da izvede jednu tako oset ljivu operaciju." "Pitam se kako bih se oseao", ree ak, "ako bih morao provesti ostatak ivota na jednom mesecu ije se stanovni tvo sastoji iskljuivo od psihiki poremeenih osoba." "A gde, kog vraga, misli da si iveo dosad? Ja bih opisao tvoje line odnose sa tom tvojom enom kao psihiki poremeene. Snai e se ti nekako; nai e neku ribu za kr koja e ti zameniti Meri. Zapravo, im smo ugasili onu na u svetleu raketu, prilino dob ro smo pogledali slike one male buce sa kojom si se zgurio tamo. Nije lo e pare ona , a?" "Anet Golding", ree ak. "Polimorfna izika." "Da, pa ta, zar nee moi s njom?" Posle kratke pauze, ak ree: "Mo da." On nije kliniar, ali Anet mu ne izgleda mnogo bolesna. Zapravo, izgleda mnogo manje bolesna nego Meri. Ali on, naravno, poznaje Meri bolje. Ipak... Jo jednom se zaulo kucanje na vratima; ona se otvori e i D erald Feld ree: "Gos podine Hentmen, otkrili smo identitet tog pojedinca koji nas napada. Ta jedinka je simulakrum CIA, Denijel Magbum." On objasni: "Ganimedski ljigavac nam je dao tu informaciju iz zahvalnosti to smo ga pustili u brod. Imam ideju." "Ista ideja", ree Bani Hentmen, "ukazuje se i meni. A ako nije ista, ne el im je uti." Okrete se aku. "Stupiemo u vezu sa D ekom Elvudom koji je u kancelariji C IA u San Francisku; rei emo mu da iz simulakruma povue operatora, ko god da je sad na toj du nosti; verovatno Petri." Oigledno, pomisli ak, ovaj Hentmen je odlino upozn at sa nainom rada u CIA u San Francisku. "Onda emo, Ritersdorfe, dati tebi da upra vlja Magbumom, odavde. To mo e initi dokle god odr avamo radio-vezu; zapravo je potrebn o da mu prenese samo nekoliko osnovnih uputstava. Naprosto ga programiraj da prek ine ovu akciju i ostane po strani. Hoe li to uraditi?" ak upita: "Za to bih?" mirkajui, Hentmen ree: "Z-zato to e se on probiti tim svojim prokletim lasers kim zrakom sve do na eg izvora energije, koji e onda eksplodirati, ako se ovako nas tavi." "Poginue i ti", ukaza aku Feld, "ako to bude. I ti i tvoj ganimedski sluzav ac." "Ako ja nastupim pred Vrhovnim savetom ovog nebeskog tela", ree ak Hentmen u, "i zamolim ih da zatra e alfansku za titu, a oni to prihvate - lako bi mogao zbog toga izbiti novi op ti rat izmeu Alfe i Zemlje." "Ooo, do vraga, ne", ree Hentmen nagla eno. "Zemlji nije toliko stalo do ov og meseca; 'Operacija pedeset minuta' samo je mala, maju na naknadna domisao, ni ta va no. Veruj mi, imam veza mnogo; znam da je tako. Da je Zemlji bilo stvarno stalo , u la bi ovde jo pre mnogo godina. Je li tako?" "To to on ka e je istina", ree Feld. "To je potvrdio na ovek u Zemljoplanu pre nekoliko godina." ak ree: "Mislim da je ideja dobra." Hentmen i Feld, obojica, odahnu e, sa vidljivim olak anjem. "Odve u ga u Adolfvil", ree ak, "pa, ako uspem navesti klanove da sazovu novi sastanak svog Vrhovnog saveta, izneu tu ideju pred njih. Ali nameravam to uiniti na moj nain." " ta to znai?" upita Hentmen nervozno. "Nisam ni javni govornik, ni politiar", ree ak. "Moj posao je bio programir anje, pripremanje govornog materijala za simulakrume. Ako ovladam Magbumom, pust iu njega pred Vrhovni savet - davau mu bolje reenice, i bolje argumente, nego to bih ja lino ikada mogao izgovoriti." Osim toga - to ne ree glasno - bie mnogo bezbedni ji ovde nego u Adolfvilu. Jer zemaljska vojska mo e u svakom trenutku probiti tit M ensa, a onda e jedna od prvih akcija biti hap enje celog Saveta. Ako se pred Saveto m upravo u tom trenutku nae neko ko predla e da itelji M2 preusmere svoju odanost na

Alfansko carstvo, bie vrlo slabi izgledi da taj neko izie iv. Takav jedan predlog iz usta zemaljskog dr avljanina - to on jeste - bio bi poistoveen, sasvim tano, sa ino m izdaje. Ovo to ja radim, uvide ak okirano, nije ni ta manje nego vezivanje moje sudbi ne sasvim za Hentmenovu. Misli ljigavca mu doo e, donosei pouzdanje. "Uinio si mudar izbor, gospodine Ritersdorfe. Prvo svojom odlukom da dopusti tvojoj eni da ivi, a sada ovim. U najgo rem moguem sluaju, zavr iemo svi kao dr avljani Alfe. A pod njihovom vladavinom mi mo emo , siguran sam, pre iveti." Hentmen, koji je takoe uo ove misli, razvue lice u osmeh. "Da se rukujemo u to ime?" upita on aka, pru iv i ruku. Rukovali su se. Izdajnika pogodba bila je sklopljena, bez obzira na to da li vodila ka dobru ili zlu. 13. Glomazni mensovski tenk, uz tropot i tutnjavu, ble tei farovima, doplovi do Gabrijela Bejnsa i Anet Golding. Stade, tucajui grdno. Poklopac kupole otvori se n aglo, i Mens unutra obazrivo ustade. Iz okolne tame ne doe nikakav laserski napad dr Meri Ritersdorf. Mo da je, pomisli Gabrijel Bejns sa puno nade, gospoa Ritersdorf prihvatila zahtev Svetog t rijumvirata, ispisan plamenim slovima preko neba. Mo da nije, ali ovo svakako izgl eda kao prilika za Anet i njega, prilika koju im je obeao Ignjat Ledebur. Jednom jedinom brzom kretnjom skoi na noge i povue Anet da i ona ustane; u spentra e se zajedno na bok mensovskog tenka. Voza im pomo e da uu, a posle njihovog u laska zalupi poklopac, sa silnim treskom; sve troje su bili sad nabacani kako bi lo u tesnoj unutra njosti tenka, preznojeni i zadihani. Izvukosmo se, obavestio je Gabrijel sebe. Ali bez radosti. inilo se da ni je va no; u iroj svetskoj slici, veoma je maju no ovo to su oni postigli. Ipak, ne to je ste. On pru i ruku i obgrli Anet. Mens ree: "Vi ste Goldingova i Bejns? lanovi Saveta?" "Da", ree Anet. "Rek'o mi Hauard Stro da vas pokupim", objasni Mens; stade za kontrole t enka i pokrete ga opet. "Trebalo bi da vas odbacim do Adolfvila; tamo e biti novi sastanak Saveta svih klanova, pa je Stro navaljivao da i vas dvoje budete prisu tni." I tako, razmi ljao je Gabrijel Bejns, po to smo Strou potrebni za glasanje, ostadosmo ivi; Meri Ritersdorf nee imati priliku da nas odstreli u prvoj svetlosti zore. Ironija. Ali pokazuje va nost veza izmeu klanova. Veze su to ivotonosne, za s ve njih. ak i veze sa ubogim Hibima. Kad su stigli do Adolfvila, tenk ih je iskrcao ispred velike, sredi nje ka mene zgrade; Gabrijel Bejns i Anet poo e gore, dobro znanim kamenim stepeni tem. Nisu ni ta govorili; umorni i prljavi posle noi provedene u le anju na zemlji, pod vedrim nebom, nisu bili raspolo eni za beznaajne razgovore. Ono to nama treba, zakljui Bejns, nije sastanak Saveta, nego est sati sna. Zapita se kakva je svrha ovog sastanka; zar se ovaj mesec nije ve opredelio za je dan odreeni smer delovanja, tako to je otpoeo borbu, do krajnjih granica svojih zna nja i moi, protiv osvajaa sa Zemlje? ta bi se jo moglo uiniti? U predsoblju sale za sastanke, Gabrijel Bejns zastade. "Ja u, kazao bih, prvo poslati mog simulakruma da ue", ree on Aneti. Naroitim kljuem otkljua orman u ko me je, sasvim u skladu sa svojim zakonskim pravima, uvao svog simulakruma, koga s u Mensi proizveli. "Nikad se ne zna." A bio bi stvarno blam poginuti sada, tako brzo posle spasenja od napada doktorke Ritersdorf. "Vi, Parei", ree Anet, sa tragom, u glasu, nekog tu nog veselja. Simulakrum Gabrijela Bejnsa i tavo o ive, staviv i u dejstvo svoje mehanizme. " Dobar dan, ser." Onda klimnu glavom Aneti. "Gospoice Golding. Ja u sada ui, gospodi ne." Sa utivim naklonom njima dvoma, on poe, pored njih, i pokretima ne to trzavim, ali ustrim ue u salu. "Zar te sve ovo nije niemu nauilo?" upita Anet Gabrijela Bejnsa dok su ekal i da se simulakrum vrati i podnese raport. "Na primer, emu?"

"Da ne postoji savr ena odbrana. Nema za tite. Biti iv znai biti izlo en opasnos ti; u prirodi je ivota samog da bude rizian - to je supstanca ivljenja." "Pa, da, ali ovek treba ipak da ini koliko mo e da bi se za titio", ree Gabrije l Bejns o troumno. Nema tete ako to bar poku ava . To ti je takoe 'supstanca ivljenja', k ojom se, tavi e, bave sva iva bia neprekidno. Simulirani Bejns vrati se i formalno podnese izve taj. "Nema smrtonosnih g asova, nema elektrinih pra njenja opasne jaine, nema otrova u bokalu sa vodom, nema rupica u zidovima za gaanje laserskim pu kama, nema skrivenih infern-ma ina. Ponudio bih predlog da mo ete bezbedno ui." Zauta, jer je njegov zadatak bio zavr en... ali on da, na Gabrijelovo iznenaenje, sim uz klepetave zvuke opet proradi. "Meutim", izja vi on, "skrenuo bih Vam pa nju na neuobiajenu injenicu da postoji jo jedan simulakrum , osim mene, u ovim prostorijama. A to mi se nimalo ne dopada, ba ni najmanje." "Ko?" upita Gabrijel Bejns, zapanjen. Samo bi neki Pare mogao toliko bit i zabrinut za svoju samoodbranu da upotrebi simulakruma, skupocenu zamenu za seb e samoga. Ali jedini parejski delegat je ve tu - on sam, Gabrijel. "Osoba koja e se obratiti Savetu", odgovori njegov Gabrijel-simulakrum. " Onaj koga delegati ekaju da uju; taj je simulakrum." Gabrijel Bejns od krinu vrata i virnu unutra, vide da su svi drugi delegat i ve na okupu, a da pred njima stoji onaj pratilac Meri Ritersdorf, cija Denijel M agbum, taj isti koji je, po tvrdnji ljigavca, uestvovao u njenom napadu laserom n a vlastitog mu a, i na mensovskog tenkistu, i na njega i Anet Golding. ta e Magbum o vde? Mnogo mu je, ba , pomogao njegov simulirani Gabrijel Bejns, posle svega. Protivno svojoj svesti da to ne valja raditi, protivno svim svojim nagon ima, Gabrijel Bejns polako ue u salu za sastanke i zauze svoje mesto. Sad jo samo da nas Ritersdorfka pobije ovako sve skupa, iz nekog prikrajk a, pomisli on. "Dozvolite mi da objasnim", ree simulakrum Magbum odmah, im su Anet i Gabr ijel seli. "Ja sam ak Ritersdorf; upravljam sada ovim simulakrumom, sa jednog obl i njeg mesta na Alfa Tri M2, iz meuzvezdanog broda Banija Hentmena. Mo da ste taj bro d primetili; ima nacrtanog zeca sa strane." Hauard Stro ree pronicljivo: "Znai, ti ti sada vi e nisi produ ena ruka zemalj ske tajne slu be, CIA." "Tako je", potvrdi Magbum, simulakrum. "Spreili smo, bar privremeno, tu t ajnu slu bu da kontroli e ovaj proizvod. Izlo iu, dakle, najbr e to mogu, predlog koji po na em mi ljenju daje najbolje izglede za drugi mesec Alfe Tri, i za sve klanove na n jemu. Morate zvanino, kao vrhovno vladajue telo M2, odmah zatra iti od Alfanaca da d ou i izvr e pripajanje. Oni jeme da e vas tretirati ne kao pacijente nego kao zakonit e naseljenike. Ova aneksija mo e se obaviti posredstvom Hentmenovog broda, po to su dva visoka zvaninika Alfe ve u..." Simulakrum se tr e, zadrma, prestade govoriti. "Ne to nije u redu s njim", ree Hauard Stro, ustajui. Najednom, simulakrum Magbum ree: "Vrzzzzzzzzzzzzimus. Kadraks an vigdum n i-d-d-d-d." Mahnu rukama kao krilima, glavom zakotrlja na levo i desno, i progla si: "Ib srvn dngmmmmmm kunk!" Hauard Stro je piljio u simulakruma, bled i napet, onda se okrenuo Gabri jeli Bejnsu i rekao: "CIA sa Zemlje ubacila se u hiperprostornu transmisiju koja ide sa Hentmenovog broda ovde." Pljesnu se rukom po butini, nae i pote e pi tolj i, m urei na jedno oko, nani ani precizno. "Ovo to sam rekao maloas", izjavi Magbum, glasom donekle izmenjenim, vi im i uznemirenijim, "mora biti odbaeno kao izdajnika zamka i besmislena opsena. Bilo b i samoubilaki akt za M2 Alfe Tri da zatra i tobo nju za titu od Alfanske imperije jer, kao prvi razlog..." Jednim hicem Hauard Stro onesposobi simulakruma; prostreljen kroz vitaln i deo glave, simulakrum se, ra irenih ruku i nogu, skr i na pod, na lea. Ostade ti ina. Simulakrum se vi e ne pomae. Posle nekog vremena Hauard Stro vrati pi tolj u futrolu i drhtavo sede u i stu stolicu gde je i bio. "CIA iz San Franciska uspela je da preotme kontrolu od Ritersdorfa", ree on; to su bile rei suvi ne, utoliko to je svaki delegat, pa ak i Ja kob Simion od Hiba, lino pratio ceo taj niz dogaaja. "Meutim, mi smo uli Ritersdorfo v predlog, a to je ono bitno." Osmotri sve delegate, jednog po jednog. "Bilo bi

nam najbolje da delujemo brzo. Haj'mo glasati." "Ja glasam da prihvatimo predlog Ritersdorfa", ree Gabrijel Bejns, pomi lja jui da su se izvukli zamalo, za malecko: da nije bilo munjevite akcije Stroa, sim ulakrum je mogao po nareenju sa Zemlje eksplodirati i poubijati sve njih. "Ja sam saglasna", ree Anet Golding, silno napeta. Kad je glasanje zavr eno, pokazalo se da su svi osim Dina Vode, ojaenog Dep a, za prihvatanje predloga. "A ta tebi fali?" Gabrijel Bejns upita Depa, radoznalo. upljim, oajnim glasom Dep odgovori: "Mislim da nema nade. Zemljanski ratni brodovi suvi e su blizu. tit Mensa naprosto ne mo e izdr ati dovoljno dugo. Ili e se do goditi da ne mo emo uspostaviti vezu sa Hentmenovim brodom. Ne to e krenuti naopako, a onda e nas Zemljani isei kao repu." Zastade naas, a onda dodade: "Osim toga, boli me eludac jo od poetka sastanka; zajemeno imam rak." Pritisnuv i dugme zujalice, Hauard Stro pozva jednog poslu itelja Saveta, ko ji se pojavi sa prenosivom radio-stanicom u rukama. "Ja u sada uspostaviti vezu s a Hentmenovim brodom", izjavi Stro i, okretanjem jednog kljocavog prekidaa, ukljui prijemno-otpremni ureaj. Posle veze sa ostacima svoje organizacije na Zemlji, Bani Hentmen di e gla vu i, sa muenikim izrazom na licu, ree aku Ritersdorfu: "Evo ta je bilo. Taj tip Lond on, ef CIA u San Francisku i stare ina Elvudov, shvatio je ta se de ava; nadzirao je d elatnosti tog simulakruma - sigurno je ve ne to posumnjao, naravno, zato to sam ja u speo pobei." "Da li je Elvud mrtav?" upita ak. "Ne, samo je u buvari u S. F. 'Prezidiju'. A Petri je opet uzeo da uprav lja." Hentmen ustade i iskljui, privremeno, liniju sa Zemljom. "Ali nisu preoteli kontrolu nad Magbumom na vreme." "Optimisto", ree ak. "Slu aj", ree Hentmen ustro. "Taj narod u Adolfvilu mo e biti zakonski i klinik i lud, ali nije glup, naroito ne kad je posredi njihova bezbednost. uli su predlog , i kladim se da ovog trenutka glasaju o njemu. Trebalo bi da nas pozovu preko r adija, svakog asa sad." Pogleda na runi asovnik. "Ja ka em, u roku od petnaest minuta ." Okrete se Feldu. "Zovi ona dva Alfia, da mogu odma' da proslede zahtev njihovo j ratnoj floti." Feld ode sa velikom hitnjom, a Hentmen, posle nekog vremena, uzdahnu i s ede. Pripaliv i debelu, zelenu cigaru sa Zemlje, Bani Hentmen se zavali u mekan o sedi te, splete ake iza potiljka, osmotri aka. Trenuci su prolazili. "Da li su Alfanskoj imperiji potrebni TV komiari?" upita ak. Hentmen se iroko isceri. "Isto kolko programeri simulakruma." Deset minuta kasnije sti e poziv iz Adolfvila. "U redu", ree Hentmen i klimnu glavom, slu ajui Hauarda Stroa. Pogleda aka. " Gde su ta dva Alfanca? Vreme je; sad ili, naprosto, nikad." "Ja sam ovde, zastupam Carevinu." Bio je to Alfanac RBX 303; ulazio je u sobu urno, mlatarajui pojedinim delovima tela kao krilima, sa Feldom i drugim Alf ancem. "Prenesi im jo jednom uveravanja da nee biti tretirani kao invalidi nego ka o naseljenici. Mi smo potpuno re eni da taj vid uinimo sasvim jasan. Politika Alfe oduvek je bila..." "Nemoj dr i govor", presee ga Hentmen. "Zovi brodove da siu ovamo." Dade mikr ofon radio-otpremnika RBX 303-u, ustade umorno i prie da stane pored aka. "Isuse", promrmlja. "U ovakvim trenucima on zapeo da rekapitulira spoljnu politiku svoje vlade tokom poslednjih ezdeset godina." Odmahnu glavom. Cigara mu se bila ugasil a; on je sad, veoma sporim i promi ljenim pokretima, ponovo pripali. "Dakle, mi ljen ja sam da emo doznati odgovore na na a krajnja pitanja." "Koja?" upita ak. Hentmen ree brzo: "Da l' Alfanskoj imperiji trebaju TV komiari i programer i simia." Udalji se malo i stade da slu a kako RBX 303 poku ava da dobije radio-vezu sa alfanskom borbenom armadom. ekako je utke, sa akama u d epovima, izduvavajui oblaie uvanskog dima. ovek po njegovom izrazu lica nikad ne bi pogodio, pomisli ak, da bu

kvalno na i ivoti zavise od toga da li e se taj veza uspostaviti uspe no, ili nee. D erald Feld, sav se sitno trzajui od nervoze, prie aku i ree: "Gde je Frau Do ktor u ovom trenutku?" "Verovatno luta po terenu, negde dole", ree ak. Hentmenov brod, sada na or biti sa apogejom od pet stotina kilometara, vi e nije bio ni u kakvoj vezi, osim p utem radija, sa dogaajima na povr ini M2. "Ona sad ni ta ne mo e uiniti, a?" upita Feld. "Mislim, da nam ufnuguje stvar . to bi ona sigurno htela kad bi mogla." ak ree: "Moja supruga, ili biv a supruga, samo je jedna upla ena ena. Sama je n a neprijateljskom mesecu, eka zemaljsku flotu koja verovatno nikad nee doi, mada on a to, naravno, ne zna." Sad nije mrzeo Meri; to je oti lo, zajedno sa mnogim drugi m stvarima. "Tebi je ao nje?" upita Feld. "Pa - ja bih vi e voleo da sudbina nije pomrsila puteve i meni i njoj tako potpuno kao to, eto, jeste. Njen put, u odnosu na mene, mislim. Imam oseanje da, na neki nain koji ne mogu dokuiti, postoji mogunost da smo Meri i ja mo da ipak nekak o mogli da se slo imo. Mo da kroz nekoliko godina..." Hentmen proglasi: "Dobio je vezu. Uspelo nam je." Sav se ozario. "Sad mo ' se napijamo toliko potpuno do besvesti da - samo ka i ta 'oe . Pie mi je ovde u brodu. Ni ta, razume li, ba ni -ta vi e se ne tra i od nas; uradili smo svoje. Sada smo dr avljan Alfanske carevine; uskoro emo imati registarske tablice umesto imena, al meni to ne smeta." Dovr avajui svoju izjavu Feldu, ak ree: "Mo da u jednog dana, kad vi e to ne bude va no, moi da se osvrnem i sagledam ta je trebalo da inim pa da izbegnem da se dogodi ono, da Meri i ja le imo na zemlji i pucamo jedno na drugo." Preko smraenog predel a jednog neznanog sveta, pomisli on. Gde niko od nas nije kod svoje kue, ali gde u ja, ipak - a mo da i ona - morati da od ivim ostatak svog ivota. Da, mo da i Meri, pom isli on uozbiljeno. Hentmenu ree: "estitam." "Hvala", odvrati mu Hentmen, a zatim se obrati Feldu: "estitam, D eri." "Hvala ti", ree Feld, okrenuv i se prema aku: "estitanja i dug ivot. Alfane, ze mljae moj." "Pitam se", ree ak Hentmenu, "da li bi ti meni uinio jednu uslugu." "Na primer? Samo ka i." ak ree: "Da mi pozajmi jedan letei amac. Si ao bih na povr inu." "Za to? Ovde si prokleto bezbedniji." "Hteo bih da potra im moju enu", ree ak. Uzvijajui jednu obrvu, Bani Hentmen primeti: "Siguran si da to eli ? Daaa, v idim ti po licu. E, jadnie ukleti. Pa, dobro, mo da je mo e nagovoriti da ostane na Al fa Tri M2. Ako klanovi ne budu imali ni ta protiv. I ako alfanske vlasti..." "Samo ti njemu daj amac", prekida ga Feld. "U ovom trenutku on je stra no n esrean ovek; nema vremena da slu a to to ti ima da ka e ." "Va i", ree Hentmen aku i klimnu glavom. "Dau ti amac; sleti tamo i slobodno u radi svaku glupost koju po eli - ja perem ruke od toga. Naravno da se nadam da e se v ratiti, ali ako ne..." On slegnu ramenima. "Tako to ide." "I povedi tvog ljigavcva, kad ve ide ", ree Feld aku. Pola sata kasnije ak je parkirao amac u jedan umarak mr avog drvea nalik na to pole i iskoraio pod otvoreno nebo. Tu je stao, mirisao vetar i slu ao. Ni ta nije uo. Bio je to samo jedan mali svet, na kome se ni ta naroito nije de avalo; jedan Savet j e ne to glasao, jedan klan je odr avao neko defanzivno energetsko polje, nekoliko lj udi je ekalo u strahu i drhtanju, ali, po svoj prilici, veina stanovni tva je, kao H ibi u Ganditaunu, vukla noge kroz svoje psihotine dnevne rutine, neometeno. "Jesam li ja mentalno oboleo?" upita on Lorda Teciostrigu, koji je odbau ljao nekoliko desetina metara dalje, do jednog vla nijeg mesta; ljigavac je bio ak vatropian. "Da li je ovo sveobuhvatna najgora stvar, od svih najgorih koje bih uin iti mogao?" "Termin 'mentalno oboleo'", odgovori ljigavac, "strogo uzev i je zakonski termin. Ja smatram da si vrlo nerazuman; mislim da e Meri Ritersdorf verovatno poi niti ne to divljano i neprijateljsko protiv tebe im te ugleda. Ali ti mo da eli to. Umor

an si. Bila je to dugotrajna borba. Oni nezakoniti stimulanti koje sam ti dao: n isu pomogli. Mislim da su te uinili samo jo oajnijim i umornijim." On zastade naas, a onda dodade: "Mo da bi trebalo da ide na Imanja Kotona Mejtera." "A ta je to?" Ve i samo ime pobudilo je u njemu odbojnost. "Naselje Depa. Pa da ivi s njima tamo, u beskonanoj crnoj sumornosti." Ton misli ljigavca bio je blago prekoran. "Hvala", ree ak ironino. "Tvoja ena nije blizu", zakljui ljigavac. "Ja, bar, ne hvatam njene misli. Idemo dalje." "Va i." ak poe te kim koracima ka amcu. Ljigavac je puzio za njim; ulazei kroz otvorena vrata za hermetino zaptiva nje, ljigavac mu domisli: "Uvek postoji mogunost, koju mora uzeti u obzir, da je M eri mrtva." "Mrtva!" Stao je i zagledao se u ljigavu 'bu' pred sobom. "Kako?" "Kao to ti rekoh, Hentmene: na ovom mesecu se vodi rat. Ginulo se, mada j e, sreom, broj poginulih zasad mali. Ali je potencijal za nasilnu smrt ovde ogrom an. Poslednje to smo videli u vezi sa Meri Ritersdorf bilo je ono na nebu, ona od vratna psihotina projekcija koju su stvorili troje mistika, takozvani Sveti Triju mvirat. Preporuujem, dakle, da poletimo ovim amcem u Ganditaun, gde glavni pokreta tog trijumvirata, Ignjat Ledebur, postoji - upravo to je odgovarajua re - usred sv oje uobiajene gomile smea, maaka, ena i dece." "Ali Ledebur nikad ne bi..." "Psihijatrijski sluajevi su psihijatrijski sluajevi", ukaza mu stvorenje o d ljigave plesni. "A u fanatika se nikad ne mo e stvarno imati poverenja." "Tano", ree ak promuklo. Uskoro su bili na putanji ka Ganditaunu. "Stvarno se pitam", domisli ljigavac, duboko zami ljen, " ta se to ja nadam da bi moglo nastupiti kao neki ishod najpovoljniji po tebe. U nekim pogledima, b ilo bi ti najbolje da je ona..." "To su moja posla", prekide ga ak Ritersdorf. "Izvini", pomisli ljigavac skru eno, ali ne bez sumornosti; to raspolo enje nije uspeo izbrisati iz misli. amac je zujao svojom putanjom, bez ikakvih daljih razmena misli izmeu njih . Izruujui gomilu kuvanih, malo bajatih pageta pred svoje dve ovce sa crnim l icima - kune ljubimice - Ignjat Ledebur di e pogled i vide kako se amac spu ta i prize mljuje na drum, nadomak njegove kolibe. Dade ovcama i ostatak hrane, a onda se l e erno od eta natrag u kuu, sa tiganjem u ruci. Gomila maaka, svakojakih, punonade no poe za njim. U av i, on baci tiganj u sudoperu, meu mno tvo drugih posuda zakorelih od ostat aka hrane, i zastade na trenutak da pogleda enu koja je spavala na da anom trpezarij skom stolu. Onda dohvati jednu maku i iznese je opet napolje. Dolazak letelice ni je, naravno, bio iznenaenje za njega; ve pre nekog vremena do iveo je viziju o tome. Nije se upla io, ali, opet, nije bio nimalo ni zadovoljan situacijom. Dva oblija, od kojih jedno ljudsko, a drugo amorfna uta grudva, pojavi e se iz amca. Poe e se probijati, ne bez te koa, kroz gomile otpada, prema Ledeburu. "Bie vam drago da ujete", ree im Ledebur, umesto pozdrava, "da se alfanski ratni brodovi pripremaju da slete, ovog asa maltene, na na svet." Osmehnuo se, ali ovek suoen s njim ne uzvrati osmehom. uta grudva, dabome, nije se imala ime osmehiv ati. "Prema tome, va a misija", ree Ledebur, samo za nijansu uznemiren, "dovela je do uspe nog ishoda." Nije mu prijalo neprijateljstvo koje je izbijalo iz tog oveka; vide, svojim mistinim psionikim uvidom, gnev toga oveka kao zloslutni oblak koji m u se oko glave ari crveno. "Gde je Meri Ritersdorf?" upita ovek, ak Ritersdorf. "Moja ena. Zna li?" Okr ete se ganimedskom ljigavcu pored sebe. "Zna li on?" Ljigavac pomisli: "Zna, gospodine Ritersdorf." "Tvoja ena", ree Ignjat Ledebur i klimnu glavom. "inja e stvari povreujue, tamo napolju. Ve je bila ubila jednog Mensa, i poku..." "Ako mi ne poka e moju enu", ree ak Ritersdorf Ledeburu, "ima da te iseem na ko

made." Gladei uznemirano maku koju je dr ao, Ledebur ree: "Voleo bih da ti ue na a." Sledee to je znao bilo je da le i na leima, na tlu, da mu u u ima zvoni, a glav a pulsira tupim bolom. O amueno se izbori do sedeeg polo aja, pitajui se ta to bi. "Gospodin Ritersdorf te je tresnuo", objasni ljigavac. "Zakaio te pesnico m malo iznad jagodine kosti." "Ne vi e", ree Ledebur zgusnuto. Osetio je ukus krvi; ispljunuo; onda seo i stao da masira glavu. "Ona je u kui", ree, tada. ak Ritersdorf ga mimoie i dugim koracima produ i u kolibu. Silovitim pokreto m otvori vrata, nestade unutra. Ledebur najzad uspe da se osovi na noge; neko vr eme je stajao nesigurno, a onda, pomalo vukui noge, poe za akom. Unutra, u prvoj sobi, Ignjat zastade kod vrata. Make su, slobodne da dola ze i odlaze kako im je volja, skakale, kome ale se i kav ile svud oko njega. ak Ritersdorf prie 'postelji' Ignjata Ledebura i nagnu se nad usnulu enu. " Meri", ree on, "probudi se." Pru i ruku, dohvati njenu ruku koja je mlitavo visila preko ivice stola i prodrma je. "Oblai se i izlazi odavde. Idemo!" Ta ena, koja je zamenila Elzi, malo-po malo otvori oi; izo tri pogled na akov o lice, onda najednom mirnu, postade potpuno svesna. Refleksno se di e u sedei polo aj , onda pohvata ebad koja su poela padati na sve strane; omota ih oko sebe, da pokr ije dojke, male, visoko postavljene. Ljigava grudva bui je, iz utivosti, ostala napolju. "ak", ree Meri, glasom niskim i postojanim, "ja sam u ovu kuu do la dobrovolj no. Prema tome, ja..." Dograbio ju je za zglavak ruke, povukao sa stola; popada e ebad, a d ezva za kafu odskoi od zemlje i isprevrta se, prosipajui svoju hladnu sadr inu. Dve make koje su se bile zavukle pod 'krevet' pobego e u strahu, i pored Ignjata Ledebura odjur i e napolje. Glatka, vitka i naga, Meri Ritersdorf se suoi sa svojim mu em. "Ne pita se t i vi e nimalo ta u ja raditi", ree ona. Posegnu ka svojoj odei, dohvati prvo bluzu, al i nastavi preturati, smirena koliko je u tim okolnostima moglo biti. Poe oblaiti m etodino jedan po jedan komad odee; po izrazu na licu, mogla je biti sasvim sama. ak ree: "Sad brodovi Alfe kontroli u ovaj sektor. Mensi se spremaju da isklj ue tit i puste ih unutra; sve je uspelo. Dok si ti spavala u, u..." On trznu glavo m ka Ignjatu Ledeburu. "U postelji ove spodobe." "Jesi li ti sa njima?" upita Meri ledeno, zakopavajui bluzu. "Pa, da, nara vno da jesi. Alfanci su prigrabili ovaj mesec, a ti e iveti pod njima." Zavr ila je s a oblaenjem i poela e ljati kosu, tempom razumnim, sporim. "Ako ostane ovde", ree ak, "na mesecu Dva Alfe Tri, i ne vrati se na Zemlju. .." "Pa ja i ostajem ovde", ree Meri. "Ve sam sredila stvar." Pokaza ka Ignjat u Ledeburu. "Ne sa njim; ovo je bilo samo nakratko, i on je to znao. Ne bih ja s tanovala u Ganditaunu - nije to mesto za mene, nikakvim rastezanjem ma te ne bi mo glo biti." "Onda, gde?" Meri ree: "Mislim na Da Vinijeve Visove." "Za to?" Nevericom ispunjen, zurio je u nju. "Nisam sigurna. Nisam jo ni videla te Visove. Ali divim se Mensima; ak i o nom jednom koga sam ubila. Nijednog trenutka se nije pla io, ak ni kad je jurio ka svom tenku znajui da nee stii. Nikad u ivotu nisam videla ne to tako; nikad." "Mensi te nikad ne bi primili", ree ak. "A, primili bi." Ona smireno klimnu glavom. "Primie me, svakako." ak se upitno okrete ka Ignjatu Ledeburu. "Primie", ree Ledebur. "Tvoja ena je u pravu." Obojica smo je izgubili; ti i ja, uvide Ignjat. Niko ne mo e ovu enu dugo dr ati kao svoju. To, naprosto, nije u njenoj prirodi, u njenoj biologiji. On se okrete i snu deno izie iz kolibe, iskorai napolje, prie mestu gde je ljigavac ekao. "Mislim da si pokazao gospodinu Ritersdorfu", domisli ljigavac ka njemu, "nemogunost toga to on poku ava postii." "Valjda jesam", ree Ignjat Ledebur, bez trunke poleta. olju

ak se pojavi, bled i sumoran; proe odlunim koracima pored Ledebura, prema am cu. "Idemo", dobaci on ljigavcu preko ramena, grubo. Ljigavac poe za njim, najbr e to je gomili sluzave bui fiziki mogue. Uo e u am ermetika vrata se zatvori e i amac se uzvinu u prepodnevna nebesa. Neko vreme je Ignjat Ledebur posmatrao njegov odlazak, a onda se vratio u svoju bednu kuicu. Nae Meri kod fri idera kako traga za neim od ega bi se mogao napr aviti kakav-takav doruak. Zajedno pripremi e sebi jutarnji obrok. "Mensi su", ukaza Ledebur, "veoma okrutni u poneemu." Meri se nasmeja. "Pa ta?" upita podrugljivo. Na ovo nije imao odgovor. Njegova svetost i njegove vizije ne pomogo e mu u tome, nimalo. Posle dugog vremena ak ree: "Da li bi nas ovaj amac dobacio natrag do Sunevo g sistema i do Zemlje?" "Bespogovorno ne", odvrati Lord Teciostriga. "U redu", ree ak. "Otkriu neki zemaljski ratni brod parkiran u ovom podruju. Vraam se na Zemlju, prihvatiu svaku sudsku kaznu koju mi tamo nje vlasti odrede, a onda u napraviti neki aran man sa D oanom Trieste." Ljigavac izjavi: "Ako se ima u vidu da e pred sudskim vlastima biti zatra e na smrtna kazna, ma kakvi aran mani sa D oanom Trieste izvan su verovatnog." " ta ti preporuuje , onda?" "Ne to emu e se ti protiviti." ak ree: "Nema veze, reci." S obzirom na situaciju, nije mogao iskljuiti nij ednu mogunost. "Ti... hm. Ovo je nezgodno; moram izlo iti kako treba. Ti bi morao navesti tvoju enu da te provede kroz ceo niz psiho-testova." Posle nekog vremena ak uspe da progovori: "Da utvrdimo u koje naselje bih se najbolje uklopio?" "Da", ree ljigavac, ali nerado. "To bi otprilike bilo to. ime ja ne ka em da si ti psihotik; nego samo da se odredi kuda te i tvoja linost, u najop tijem..." "Pretpostavimo da testovi ne poka u nikakvu te nju, nijednu neurozu, nijednu skrivenu psihozu, nikakvo izoblienje linosti, niti psihopatsku tendenciju, drugim reima - ni ta? ta onda da radim?" Bez laskanja sebi - ve je ostavio daleko za sobom sve takve stvari - nasluivao je da e testovi ispasti tano tako. On ne pripada nijed nom naselju ovde na Alfa 3 M2; on je ovde usamljenik, izgnanik, bez dru tva ikoga ko bi makar izdaleka liio na njega. "Tvoja dugotrajna elja da ubije svoju enu", ree ljigavac, "mogla bi lako bit i simptom nekog emocionalnog oboljenja u pozadini." Ljigavac se trudio da njegov e misli zvue punonade no, ali nije uspevao. "Ipak, verujem da bi vredelo poku ati", i strajavao je. ak ree: "A ta ako ja osnujem jedno novo naselje ovde na M2." "Sa jednim stanovnikom?" "Mora biti da se ovde ponekad pojavi i neki normalac. Neki se izvuku iz svih svojih mentalnih poremeaja, a mo da se rodi i dete potpuno zdravo. Ovde te kla sifikuju, koliko vidim, kao polimorfnog izofrenika sve dok ne doka u da si ne to drug o; nije to u redu." O ovome je esto razmi ljao, jo od prvog trenutka kad se uinilo da bi mogao ostati na ovom mesecu. "Jedan po jedan, pridru ivae se. Vremenom." "Kua od eerlema, negde u umama ovoga meseca", razmi ljao je ljigavac. "A ti un utra, eka pritajen da ulovi svakog ko naie. Decu naroito." Sitno se zakikota. "Pardon . Ne bi trebalo da se alim sa ovim; izvini." ak ne ree ni ta, samo okrete amac ka jo veim visinama. "Hoe li probati testove?" upita ljigavac. "Pre nego to ode i osnuje svoje nas elje?" "Va i", ree ak. inilo mu se da to nije nerazuman zahtev. "Da li zami lja , ako se ima u vidu uzajamno neprijateljstvo vas dvoje, da b i tvoja ena mogla ispravno da te testira?" "Pretpostavljam da bi mogla." Udaranje reckica tamo, to je rutinski posa o, nije interpretativan.

Ljigavac zakljui: "Ja u biti posrednik izmeu tebe i nje; neete se morati vi e nai licem u lice. A nalazi e ipak biti dobijeni." "Hvala", ree ak, sa zahvalno u. Ljigavac domisli zami ljeno: "Postoji jo jedna mogunost koja, iako vrlo slab o verovatna, zaslu uje da se razmotri. Mogla bi dati veliku etvu, iako bi, naravno, bilo potrebno da proe mnogo vremena da bi se to ostvarilo." Ljigavac se baci na zakljuak svog razmi ljanja. "Mo da mo e navesti Meri da se i ona podvrgne testovima." Ova zamisao zahvati aka kao potpuno, okantno iznenaenje. Kao prvo - njegov um se pokrete hitro, putanjama analize i introspekcije - on ne vidi kakva bi tu korist mogla biti, bez obzira na Merine nalaze. Jer, stanovnici ovog meseca nee d obiti terapiju; to je ve odlueno, a odluilo je njegovo sopstveno delanje. Ako bi se Meri na testovima 'provalila' - a to bi vrlo lako moglo biti - da je ozbiljno p oremeena, naprosto bi ostala poremeena, terala bi sve po starom; nijedan psihijata r nee doi i poeti da ne to mrsi sa njom. ta je onda znailo ljigavcu ono o 'velikoj etvi ? Primiv i ove njegove brze misli, Ljigavac objasni: "Pretpostavimo da tvoja ena otkrije, tokom testiranja, da ima u svojoj psihi jake manine elemente. To je bar moja, laika analiza njene linosti. Oito i njena. Ako bi ona uvidela ovo, uvidel a da je, kao Hauard Stro ili oni divlji tenkisti, Mensovka, onda bi se suoila i s a injenicom da..." "Ti ozbiljno veruje da bi nju to uinilo skru enom? Manje svojeglavom?" Ljiga vac je jo odavno priznao da nije autoritet za pitanja o prirodi ljudskih bia - a n aroito ne o prirodi dr Meri Ritersdorf. A da se i ne pominje okolnost da kod mania ra, kao i kod Parea, ne dolazi u obzir ni pomisao na sumnju u sebe samoga; cela njihova emotivna graevina temelji se na oseanju samouverenja. Kako bi jednostavne stvari bile kad bi naivni pogledi ljigavca bili tani, kad bi bilo dovoljno da ozbiljno poremeena osoba vidi svoje nalaze sa testiranja , i zatim shvati i prihvati istinu o svojim psihikim nedostacima. Gospode, pomisl i ak sumorno. Ako postoji ijedna injenica koju je moderna psihijatrija dokazala, t o je ta jedna: saznanje da si mentalno oboleo nee te, samo po sebi, izleiti, ba kao to ni dijagnoza o sranom oboljenju ne dovodi do toga da si namah postao ovek sa zd ravim srcem. tavi e, verovatniji je suprotan ishod. Meri bi se stabilizovala zauvek, ojaa na dru enjem sa celim jednim naseljem sebi slinih; njene manine te nje bile bi dru tveno prihvaene. Verovatno bi zavr ila kao ljubavnica Hauarda Stroa, mo da bi ga ak nasledi la, jednog dana, na mestu mensovskog delegata u Vrhovnom meuklanovskom savetu. Na Da Vinijevim Visovima, ona bi se uzvisila do vlasti - tako to bi gazila sve koji su joj na putu. "Svejedno", bio je uporan je ljigavac, "kad je budem zamolio da testira tebe, zamoliu je da primeni testove i na sebe samu. Jo verujem da od toga mo e biti neke koristi. Upoznaj sebe; zar nije to bila jedna prastara zemaljska poslovica? Iz va eg mnogo hvaljenog antikog grkog naslea. Namee mi se misao, nekako, da upoznati samoga sebe znai dati sebi jedno oru je pomou koga vi, ne-telepatske ive vrste, mo ete svoju psihu preoblikovati sve dok..." "Sve dok - ta?" Ljigavac je zautao; oigledno, kad je trebalo dati jasan i glasan odgovor n a to pitanje, naprosto ga nije znao. "Testiraj ti nju", ree ak. "Pa da vidimo." Videemo ko je u pravu, pomisli o n, sa nadom da e ljigavac biti u pravu. Te noi, na Da Vinijevim Visovima, veoma pozno, Lord Teciostriga, posle dug otrajnih i delikatnih pregovora, uspe ubediti dr Meri Ritersdorf da proe kroz kom pletnu seriju testova za odreivanje psiholo kog profila, a zatim da primeni, kao pr ofesionalac, istu seriju testova i na svoga mu a. U slo eno ukra enoj, arhitektonski zapetljanoj kui mensovskog delegata u Save tu, Hauarda Stroa, njih troje se suoi e: Stro je, meutim, vi e vrebao iz pozadine. Zab avljalo ga je to to se dogaalo, ali se dr ao gordo i, kao to je po svojoj grai i morao , prezrivo. Sedei tako, skicirao je pastelnim krejonima, hitro, niz portreta Meri ; to je bio samo jedan od pravaca njegovog umetnikog i stvaralakog anga ovanja, od eg a nije odustajao ni sada, u ovim danima velikih potresa, kad su Alfanski ratni b

rodovi jedan po jedan sletali na M2. Na pravi mensovski nain, dr ao je mnoga gvo a u v atri spremna za kovanje, istovremeno; ostajao je mnogostran. Meri, sa nalazima testova ra irenim ispred sebe po Stroovom lepom, runo raen om stolu od drveta i crnog kovanog gvo a, ree: "Stra no mi je to moram ovo priznati, al i ideja je bila dobra. Mislim, ideja da nas dvoje proemo kroz ove standardne psih o-profilne testove. Iskreno, iznenaena sam nalazima. Oigledno je - samo po sebi ja sno - da je trebalo da se ja periodino podvrgavam takvim testovima... To se vidi po ovim nalazima." Ona se zavali u naslon stolice, gipka kao vrba, vitka u belom d emperu sa rol-kragnom i labavim pantalonama od og-metala sa Titana; drhtavim pr stima izvadi i pripali cigaretu. "Ti si, dragi, bez ikakvog traga mentalnih pore meaja", ree ona aku, koji je sedeo naspram nje. "Srean Bo i", dodade ona i osmehnu se s leeno. "A ti?" upita ak, stegnuta grla i srca od napetosti. "Uop te nisam Mensovka. Istina je da sam tano suprotno od toga; ispoljavam izrazitu uznemirenu depresivnost. Ja sam Dep." Nastavila se osmehivati; bio je t o, sa njene strane, napor vredan po tovanja, i ak zapazi njenu hrabrost. "Ono kako sam te neprestano pritiskala za pare - to je svakako bilo zbog moje depresije, z bog mog neosnovanog oseanja da sve ide naopako i da emo propasti ako se ne preduzm e ne to." Ona naglim pokretom ugnjei pikavac i odmah pripali sledeu, pa ree Hauardu S trou: "Kakva je tvoja reakcija na ovo?" "Ba teta", ree Stro sa svojim uobiajenim nedostatkom saoseanja. "Ipak nee stan vati ovde, nego na Imanjima Kotona Mejtera. Sa srenim momkom koji se zove Dino Vo da i sa ostalima koji su kao on." Nasmejao se tiho. "A neki su ak i gori od njega , to e uskoro otkriti. Pustiemo te da se mota ovuda jo koji dan, ali onda potpuno mora otii. Naprosto, nisi na a." Zastade naas, pa dodade, tonom ne to manje grubim: "Da si mogla predvideti da e nastupiti ovaj trenutak jo kad si se dobrovoljno javila Zeml joplanu za 'Operaciju pedeset minuta', kladim se da bi razmislila dvaput. Jesam li u pravu?" On prodorno pogleda Meri. Slegnula je ramenima, ne odgovoriv i. Onda je, najednom, na iznenaenje svih njih, zaplakala. "Isuse, ne elim iveti sa onim prokletim Depima", pro aputa ona. "V raam se na Zemlju." aku ree: "To ja mogu, a ti ne mo e . Ne moram ostati ovde i nai neku ni u gde u se uklopiti. Kao to mora ti." Ljigaveve misli dopre e do aka. "Sad kad si dobio nalaze testova, ta namerava i niti, gospodine Ritersdorfe?" "Nameravam da krenem i osnujem naselje, moje sopstveno", ree ak. "Naziv sa m mu odredio: Tomas-D efersonburg. Koton Mejter je bio Dep, Da Vini je bio Mens, Ad olf Hitler je bio Pare, Gandi je bio Hib. D eferson je bio..." ak potra i pravu re. "B io je Norm. Zato, Tomas-D efersonburg: naselje normalaca. U prvo vreme, imae samo j ednog stanovnika, ali izgledi za budunost su veliki." Bar e biti automatski re en pr oblem izbora delegata za meuklanovski Vrhovni savet, pomisli on. "Potpuna si budala", ree Hauard Stro prekorno. "Niko nikad nee doi da se na stani u tvom naselju. Do kraja ivota ostae u izolaciji - a ve kroz est nedelja bie lud spreman za ulazak u bilo koje naselje na ovom mesecu, osim, naravno, u ovo jedn o." "Mogue, mogue", ree ak i klimnu glavom. Ali nije bio tako vrsto, kao Stro, uv eren u takav ishod. Pomi ljao je opet na Anet Golding, kao jednu od mogunosti. U nj enom sluaju valjda nije potrebno mnogo: ona je tako blizu razumnosti, uravnote enom gledanju na stvari. Praktino ni ta ne razdvaja nju od njega. A ako postoji jedna t akva enska, onda ih mora postojati jo . Imao je oseaj da nee biti jedini stanovnik To mas-D efersonburga. Ali i kad bi bio jedini... ekao bi, koliko god treba. Ma koliko dugo. Dobie, tavi e, pomo u izgradnji svo g naselja; ve je uspostavio saradniki odnos, reklo bi se solidan, sa predstavnikom Parea, Gabrijelom Bejnsom, a to je znak neega. Ako je on u stanju da sarauje sa B ejnsom, verovatno e se dobro slagati i sa nekoliko drugih klanova, sa izuzetkom m o da Mensa, ako su svi kao Stro, i Hiba, koji ire oko sebe zagaenje, Hiba ije je stan je veoma pogor ano, o emu svedoi sluaj onog Ignjata Ledebura. Oni nemaju oseaj meusobne odgovornosti. "Ja sam bolesna", ree Meri. Usne su joj drhtale. "Hoe li doi i posetiti me n a Imanjima Kotona Mejtera, ak? Neu morati do kraja ivota da ostanem okru ena samo Dep ima?"

"Rekla si..." poe on.

"Naprosto se ne mogu vraati na Zemlju; ne, ako sam bolesna; ne sa onim to se na testovima pokazalo." "Naravno", ree on. "Bie mi drago da te poseujem." Oekivao je, zapravo, da e d osta vremena provoditi u drugim naseljima. Na taj nain e spreiti da se ostvari pror oanstvo Hauarda Stroa. I ne samo na taj, nego i na mnogo drugih naina. "Kad se budem sledei put sporifikovao", domisli ljigavac ka njemu, "nastae jedan razumno veliki broj mene; neki od nas e se veoma rado nastaniti u Tomas-D ef ersonburgu. I dr aemo se podalje od zapaljenih automobila, odsad." "Hvala", ree ak. "Bie mi drago da vas imam. Sve vas." Podrugljivo, manijako smejanje Hauarda Stroa ispuni sobu; inilo se da je d oarana slika probudila u njemu sklonost ka cininoj zabavi. Meutim, niko ne obrati p a nju na njega. Stro slegnu ramenima, vrati se svojim pastelnim crte ima. Napolju su zagrmele retro-rakete bojnog broda koji se struno spu tao na tle . Alfanska okupacija Da Vinijevih Visova, dugo odlagana, sad je poinjala. Ustav i na noge i otvoriv i ulazna vrata zgrade, ak Ritersdorf iskorai u noni m rak, da gleda i slu a. Neko vreme je stajao sam, pu io, slu ao zvuke koji su se postup no spu tali na povr inu meseca, i zaustavljali u ti ini koja je izgledala neprekidna. Duga e vremena proi pre nego to te lae ponovo uzlete; mo da e poleteti tek posle njegov og nestanka sa scene. Oseao je tu istinu, o tro, dok je stajao i besposliio u mraku, nadomak Stroovih ulaznih vrata. Najednom se vrata iza njega otvori e. Njegova ena, zapravo njegova biv a ena, iskorai napolje, zatvori vrata za sobom i stade utke pored njega; zajedno su slu ali grmljavinu spu tajue alfanske flote i divili se plamenim putanjama na nebu, svako zatvoren u svoje misli. "ak", ree Meri najednom, "zna , moramo uraditi jo jednu stvar, veoma va nu... v erovatno nisi razmi ljao o tome, ali, ako emo se nastaniti ovde, moramo nekako izvui decu sa Zemlje." "Tako je." Istina je bila da je on o tome ve razmi ljao; sada klimnu glavom . "A da li bi ti htela da odgaja decu ovde?" Naroito Debi, pomisli on. Ona je izuz etno osetljiva; nema sumnje da bi, ivei ovde, preuzela poremeene obrasce verovanja i pona anja od psihotine veine. Problem koji e tek postati te ak. Meri ree: "Ako sam ja bolesnica..." Nije zavr ila; nije bilo potrebno. Jer ako je ona bolesnica, Debi je, pomisli ak, ve bila izlo ena prefinjenim igrama menta lne bolesti u malim rastojanjima izmeu ljudi unutar iste porodice; ako je bila mo gua teta, onda je teta ve uinjena. ak vrknu cigaretu u mrak, obuhvati jednom rukom svoju enu, oko uzanog struk a, i privue je k sebi; poljubi je u teme, oseti topli, slatki miris njene kose. " Ii emo na rizik. Izlo iemo decu ovoj ivotnoj okolini. Mo da e na a deca biti model za dr ovda nju decu... Mo emo ih dati u zajedniku kolu; ovi na M2 imaju jednu, za decu svih klanova. Ja sam spreman da rizikujem, ako si ti voljna. ta ka e ?" "Va i", ree Meri udaljeno. Onda ona, ne to ivlje, ree: "ak, da li stvarno misli a imamo priliku, ti i ja? Da sagradimo neku novu osnovicu za ivot... tako da na n eki nain budemo blizu jedno drugog, du e? Ili emo samo..." Mahnula je rukom. "Samo o tploviti nazad u ono staro pona anje, sa mr njom, podozrenjem i svim ostalim?" "Ne znam", ree on, i to je bila istina. "La i me. Reci mi da mo emo uspeti." "Mo emo uspeti." "Stvarno tako misli ? Ili la e ?" "Ja..." "Ka i da ne la e ." Njen glas bio je nestrpljiv. "Ne la em", ree on. "Znam ja da mo emo. Oboje smo mladi i sposobni za ivot, i nismi kruti kao Pare ili Mensi. Tano?" "Tano." Meri je utala nekoliko trenutaka, a onda ree: "Ona polijevska devoj ka, Anet Golding, siguran si da ne voli nju vi e nego mene? Po teno ka i." "Vi e volim tebe." Ovog puta nije lagao. "A ona mala ije je potencio-slike napravio Alfson? Na kojima ste ti i ta D oan... kako be e... Mislim, sa njom si, ba , bio u krevetu." "I pored toga, vi e volim tebe."

"Ka i mi za to mene vi e voli ", ree ona. "Ovako bolesnu i zlu." "Ne umem rei tano." Zapravo, nije umeo rei uop te; a to ne-umenje bilo je deo prirode same misterije. Ipak, kazao je istinu, oseao u sebi njenu valjanost. "Pa, elim ti sreu u tvom naselju sa samo jednim naseljenikom", ree Meri. "J edan ovek i desetak ljigavaca." Nasmejala se. "Koja je to luda enklava. Da, sigur na sam da treba da dovedemo na u decu ovamo. Nekad sam mislila da sam tako... zna . Tako potpuno razliita od mojih pacijeneta. Oni bolesni, ja zdrava. A sad..." Zauta la je. "Razlika nije tako velika", dovr i on umesto nje. "Ti nema takav oseaj o sebi, a? Da si iz osnove drugaiji od mene... Zato to si na testu ispao zdrav, a ja ne." "Ma, to je samo pitanje stepena", ree on, iskreno tako mislei. Samoubilaki porivi su pobuivali njega, jedno vreme; kasnije, neprijateljski, ubilaki porivi pr ema njoj - a ipak, on se pokazao kao normalan na grafikonima zasnovanim na dugog odi njem iskustvu u testiranju ljudi - a Meri ne. Kako je malen korak izmeu ta dva. Ona se, kao i on, kao i svi na Alfa Tri M2, pa ak i nadmeni Mensovski poslanik H auard Stro, bori za ravnote u, za uvid; to je prirodna te nja ivih bia. Nada uvek post oji, mo da ak - daleko bilo - i za Hibe. Iako je, na nesreu, nada za te Ganditaunovc e zaista maju na. On pomisli: a i za nas sa Zemlje, poreklom. Nas koji smo upravo emigrira li na M2 tree Alfine planete. Maju na, ali - postoji. "Zakljuila sam", ree Meri rapavim glasom, "da te volim." "Va i", ree on, zadovoljan. Naglo, naru avajui akovo spokojno stanje, doe o tra i visokoartikulisana misao ljigavca. "Dok jo traje ovo razdoblje priznavanja oseanja i uinjenih dela, trebalo bi, predla em ja, da tvoja ena polo i na sto potpun izve taj o svojoj kratkotrajnoj vez i sa Banijem Hentmenom." Ljigavac se ispravi. "Povlaim ono 'polo i na sto', kao nev erovatno nesrean izbor rei. Meutim, moja osnovna poenta ostaje: ona je tako silno el ela da ti dobije zaposlenje koje bi davalo visoke novane uinke..." "Pusti da ja to ka em", ree Meri. "Ka i, molim te", saglasi se buno-ljigavi stvor. "A ja u opet progovoriti je dino ako bude nemarna u pogledu potpunosti izve taja." Meri ree: "Imala sam vrlo kratku vezu sa Banijem Hentmenom, ak. Neposredno pre polaska sa Zemlje. I to je sve." "Ima jo ", usprotivi se ljigavac. "Pojedinosti?" upita ona vrelo. "Moram li priati tano kad i gde smo se..." "Ne to. Jedan drugi vid tvoje veze sa Hentmenom." "Dobro." Pomirena sa nevoljom, Meri klimnu glavom. "Tokom ta etiri dana", ree ona aku, "rekla sam Baniju da, po mom sagledavanju stvari, uz oslonac na sve moje iskustvo u radu sa brakovima koji se raspadaju, predviam - poznajui tebe kao linost - da e poku ati da me ubije . Ako ti, pre toga, ne uspe poku aj samoubistva." Neko liko trenutaka pouta. "Ne znam za to sam mu to rekla. Mo da sam se pla ila. Izgleda da sam morala rei nekome, a sa njim sam tad provodila ba puno vremena." Dakle, nije ga provalila D oan. On se oseti malice lak e u du i, u vezi sa svim ovim, saznav i to. A Meri nije mogao stvarno okrivljavati za ono to je uinila. Bilo je pravo udo da nije oti la u policiju; oito ka e istinu kad tvrdi da ga voli. Ovo ba ca novu svetlost na nju: uzdr ala se kad je imala priliku da mu nanese tetu, i to u trenucima velike krize. "Mo da emo imati jo dece dok smo na ovom mesecu", ree Meri. "Kao ljigavci... stigosmo i mi, i mno iemo se dok ne postanemo legija. Dok ne postanemo veina." Nasme ja se na neki udan, mekan nain i, u mraku, prionu opu teno uz njega, kao to ve celu ven ost nije uinila. Na nebesima su se pojavljivali sve novi i novi alfanski brodovi, a on i Meri ostado e uutani, planirajui sheme pomou kojih bi prebacili decu sa Zemlje. Bie te k o, uvide on trezveno; mo da te e izvodljivo nego sve ovo to su izveli dosad. Ali mo da bi ostaci Hentmenove organizacije mogli pomoi. Ili neki od ljigavevih nebrojenih p oslovnih prijatelja meu Zemljanima i ne-Zemljanima. Dve jasne mogunosti. I Hentmen ov agent infiltriran u CIA, njegov raniji gazda, D ek Elvud... ali, ne, Elvud je s ada u zatvoru. Bilo kako bilo, ako ne uspeju da dovedu svoju dosada nju decu, izro die, kao to je Meri rekla, jo dece; to nije nadoknada za onu koju su izgubili, ali

jeste dobro znamenje o sudbini, omen koji se ne sme prevideti. "A je l' voli i ti mene?" upita Meri, usnama sasvim blizu njegovog uha. "Da", ree on istinito. A onda uzviknu: "Jao!" jer ga je ona, bez upozoren ja, ugrizla za uvo, maltene mu pregrizla u nu koljku. Uini mu se da je i to nekakav 'omen'. Ali jo nije znao tano ega.