Sie sind auf Seite 1von 4

RETORSKI ISTORIQARI

Rodonaqelnik retorskog pravca u istoriji bio je retor Isokrat.

Nov i za ceo Stari vek presudan obrt u istoriografiji

U punoj

suprotnosti prema Tukididu, mesto prikazivanja istorije u

retorski poves-

niqari istiqu u prvom redu liqnosti kao nosioce i pokretaqe

istorije. Jer, posle demokratskog veka ponovo ustaju jake indi-

vidualnosti

sandar u Tesaliji

Dva glavna predstavnika

toga novog istoriografskog smera bili su Efor i Teopomp. Sporog Efora, ka u, Isokrat je uputio da izla e proxlost,

Jason i Alek-

mo no se razvija pa-

trijahalna monarhija u Makedoniji

svetlosti stroge uzroqnosti i poslediqnosti

dogodio se kada je njime zagospodarila retorika

Dionisije Stariji u Sirakusi

Mausol u Kariji

a

temperamentnog Teopompa da prikazuje sadaxnjost nadovezu-

ju

i se na Tukidida.

Literatura

( uri , Istorija helenske knji evnosti) 1

— M.N. uri , Istorija helenske knji evnosti, Beograd 1982 3 .

1 M.N. uri , Istorija helenske knji evnosti, Beograd 1982 3 , 454.

1

Efor

e., pripada pravcu re-

torskih istoriqara koji su isticali u prvom redu liqnosti kao uzroqnike i

pokretaqe istorijiskih doga aja.

Efor sa Kime, grqki istoriqar IV veka p.

n.

ivot — Efor, sin Demofilov, ro en je u Kimi, eolskoj Maloj Aziji, izme u 408. i 405. godine p. n. e. Dvaput je dolazio u Atinu i sluxao Isokrata. Isokratov uticaj mo e se prepoznati u fragmentima Eforovih dela saquvanih kod Diodora sa Sicilije. Smatra se da se Eforova naklonost prema Atini tako e razvila pod uticajem Isokrata.

Eforova Opxta istorija u 30 knjiga — Eforova Opxta istorija obuhvatala je 30 knjiga. Sastavio je one knjige koje svedoqe o periodu od povratka Heraklida do opsade Perinta, do 340. godine p. n. e. Tridesetu knjigu, posle Eforove smrti, napisao je njegov sin Demofil i ona je bila posve ena Tre em svetom ratu. Eforovo delo je bilo daleko obimnije no dela istoriqara V veka. Polibije

smatra da je Efor bio prvi svetski istoriqar koji je pisao i o grqkoj istoriji i o doga ajima na varvarskom Istoku. Efor je, po svoj prilici, prvi istoriqar koji je svoje delo podelio na knjige. Jedna knjiga je bila posve ena jednoj oblasti, na primer: ju noj i central-

noj Grqkoj, Makedoniji, Siciliji, Persiji

Doga aji su bili izlo eni epizodno ili sinhrono. Bio je posebno zainteresovan

za pitanja seoba, osnivanja gradova, genealogija. Efor se za sastavljanje ovog spisa koristio razliqitim izvorima. Na primer, govore i o doga ajima poznog petog veka, koristi i Tukidida i ne bax pouzdane politiqke pamflete. Poznato je da je koristio Ksanta, Helanika, Herodota, Ksenofonta, Oksirinxku istoriju, atidografe. Izuzev u vojnim opisima, Eforova Historia je u antici uglavnom hvaljena zbog svoje taqnosti. Bila je poznata Polibiju, a dosta su je koristili Strabon, Nikola iz Damaska, Plutarh i Pompej Trog. Diodor sa Sicilije ga je koristio kao izvor za arhajski i klasiqni period grqke istorije. Eforovu Opxtu istoriju produ i e Dijil iz Atine svojom Istorijom Helade i Sicilije u 27 knjiga, a ovu docnije Psaon iz Plateje svojim delom u 30 knjiga.

Svaka knjiga je imala svoj uvod.

Ostala dela — Efor je jox napisao: Spis o zaviqaju (istorija Kime), retorski spis O stilu i dva dela koja su bila popularnog karaktera. Eforova dela, izuzev nekih fragmenata, danas nisu saquvana.

Literatura

Oxford Classical dictionary, Oxford. New York 1996.

— M.N. uri , Istorija helenske knji evnosti, Beograd 1982 3 .

2

Teopomp

Teopomp sa Hiosa, grqki istoriqar IV veka p. n. e., pripada pravcu retorskih istoriqara koji su isticali u prvom redu liqnosti kao uzroqnike i pokretaqe istorijiskih doga aja.

ivot — Prema Teopompovom kratkom ivotopisu koji je sastavio Fotije (Pho- tius), ro en je 378/7. godine p. n. e. na ostrvu Hiosu. U vreme kada mu je otac Damasistrat zbog svog lakonofilstva proteran sa Hiosa, Teopomp je jox bio mladi . Tada dolazi u Atinu, gde je zajedno sa Eforom sluxao Isokrata, rodonaqelnika retorskog pravca u istoriografiji. Teopomp se posve uje besed- nixtvu. Svojevremeno je oxtro napadao Platona i agitovao protiv njega kod Filipa II. Godine 333/2. zahvaljuju i Aleksandru Velikom, dozvoljen mu je povratak u ota binu. Me utim, po Aleksandrovoj smrti, proteran je po drugi put. Utoqixte nalazi u Egiptu kod kralja Ptolemeja Laga. Ovaj poslednji ga je eleo izvesti pred sud, jer je Teopomp bio poznat kao ,,izazivaq neprilika”. Samo zahvaljuju i podrxci prijatelja Teopomp je spasen. Preminuo je nexto posle 320. godine.

Teopompovi govori i politiqki pamfleti — Tradicija svedoqi da je Teopomp bio Isokratov uqenik i da se bavio besednixtvom. Poznati govori su mu: Pana- thenaicus, Laconicus, Olympicus, a od politiqkih pamfleta: pisma sa Hiosa, pohvala Filipu II; savet za Aleksandra i invektiva protiv Platona i njegove xkole.

Istorijska dela

1) Izvod iz Herodotove Istorije u 2 knjige — U Izvodu iz Herodotove Istorije Teopomp je sveo Herodotov prikaz na ono najbitnije i prilagodio ga modernom jeziku.

2) Helanika u 12 knjiga — Teopompova Helanika je u stvari nastavak Tukididova dela. Obuhvata period od 411. do 394. godine p. n. e. do bitke kod Knida, koja je oznaqila kraj kratke spartanske hegemonije. Teopomp pixe detaljnije nego Ksenofont iz Atine. Na alost, danas je saquvano samo devetnaest fragme- nata njegova dela, te je nemogu e izvu i konkretne zakljuqke vezane za sadr aj, stil, kvalitet spisa. Oksirinxka Helanika koju moderni istoriografi prip- isuju Teopompu, nije istovetna Teopompovoj Helanici. Teopompovu Helaniku ko- ristio je Plutarh za sastavljanje ivotopisa Lisandra i Agesilaja.

3) Istorija Filipovih dela u 58 knjiga — Istorija posve ena Filipu je Teopom- povo glavno delo, objavljeno posle 324. godine. Saquvani su brojni fragmenti. Predstavlja ne samo istoriju posve enu Filipu Makedonskom, ve svetsku is- toriju koja obuhvata dela Grka i varvara. U vreme Filipa V Teopompov spis sveden je na samo xesnaest knjiga i ograniqen na istoriju kralja Filipa.

Odlike Teopompa kao istoriqara — Teopomp je pa nju posve ivao, u prvom redu, vojnoj i politiqkoj istoriji. Me utim, zanimao se i za etnologiju, geografiju, kulturnu istoriju. Njegova dela su poznata po dugim digresijama. Budu i da je bio ,,retorski istoriqar” dela su obilovala govorima. Istorijske liqnosti razmatrao je prvenstveno u vezi sa njihovim moralnim karakteristikama. Teo- pomp se zalagao za moralnost politiqara. Kako je bio konzervativni aris- tokrata naklonjen Sparti, njegova dela su politiqki subjektivna. Patrijahalna monarhija Filipa II bila je najbli a njegovom politiqkom idealu. Znao je gov- oriti da Evropa nikada pre nije dala jednog takvog qoveka kao xto je bio Filip, sin Amintin.

3

Teopompovi izvori — Teopomp pixe na osnovu liqnog iskustva. Proputovao je celu Grqku, a jedno vreme je proveo i na dvoru Filipa II. O periodu koji je prethodio njegovoj delatnosti pixe na osnovu komedija, govora, pamfleta, zatim literarnih dela

Znaqaj — Teopomp je bio jedan od najvixe qitanih grqkih istoriqara u grqko- rimskom periodu. Dionis iz Halikarnasa ga je hvalio, a Pompej Trog po- dra avao.

Literatura

Oxford Classical dictionary, Oxford. New York 1996.

— Belexke Jankovi Marine na osnovu M.N. uri a, Istorija helenske knji evnosti.

4