zapisi iz arhitekture urbanizma i dizajna

41
mart 2003

tampanje ovog broja, pored osnovnog sponzora, pomogao je POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ARHITEKTURU, URBANIZAM I GRADITELJSTVO, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16, e/mail: apvurban@eunet.yu

DaNS - Zapisi iz arhitekture, urbanizma i dizajna / Articles from Arcitecture, City Planning and Design; www.dans.org.yu; Izdava~ / Publisher: Dru{tvo arhitekata Novog Sada, Mileti}eva 20; Novi Sad, Vojvodina, DZ Srbija i Crna Gora; e-mail: dans@eunet.yu; tel/fax: 021/423-485; Glavni i odgovorni urednik / Editor-inChief: Slobodan Jovanovi}, arh. Pomo}nik glavnog i odgovornog urednika: Vladimir Mitrovi} Uredni{tvo / Editorial Board: Ru`ica Jovanovi}, arh., Biljana Jovanovi}, arh., prof Du{an Krsti} arh., @olt Ivanovi}, aps. arh. Grafi~ki dizajn: Miroslav [ili} Redakcija u inostranstvu / Editorial Board (out of country): Sa{a Ga~i}, arh. (Geneve), Mr. II Sr|an Jovanovi} Vajs, arh. (New York), Kaliopa Jovi}, arh. (Wien), Sini{a Macedoni}, arh. (Frankfurt), Verica Nenadovi}-@arkovi}, arh. (Moskva), Josip Pilasanovi}, arh. (Budapest); Sekretar redakcije: Svetlana Falb Prevod / Translation: Dubravka Bugarski-Alimpi}; Lektor / Received by and profesional reading: Milka Po{a Redakcija prima utorkom i sredom 12-14h [tampa / Printed by: FORMA, Novi Sad Cena / Price: 300 dinara Prvi broj magazina DANS {tampan je 1982. godine. U junu 1984. i maju 1998. godine {tampana su posebna izdanja. DANS izlazi ~etiri puta godi{nje

rhitektura, ta tvorevina ~oveka, u najrazli~itijoj prirodi i na terenu, osobena je bele{ka. U prostoru i vremenu, svojevrsni je trag. Po njemu se ide u pro{lost, ali naslu}uju i otkri vaju novi horizonti mogu}eg, ~esto i neslu}enog razvoja i promena. Izme|u prethodnog i ovog broja DaNS-a, u samo tri prva meseca ove, tre}e godine tre}eg milenijuma, svedoci smo bili `ivotne isprepletenosti vi{ezna~nih i raznorodnih tragova. Na razli~itim stranama sveta ostavili su ih i arhitektura, ali i nesvakida{nji ljudi i doga|aji. U kontekstu njihovom, kao tek minule stvarnosti i ostav{tine, ~itamo mogu}e poruke i za arhitekturu dana koji dolaze. Najpre i najbli`e doma}em prostoru. [esnaestog februara 2003. godine umro je Aleksandar Ti{ma /1924- 2003/, pisac i pripoveda~, dugogodi{nji posmatra~ arhitekture, ljudi i du{e novosadskih ku}a, ulica i trgova. Njegovom knji`evnom opusu Novi Sad je bio naj~e{}i okvir, ali su granice zna~enja tog opusa neuporedivo {ire i univerzalnije, zabele`io je Laslo Bla{kovi} /DNEVNIK, NS, 17. februar 2003./. Nama je sada zadatak, a kada ka`em nama, mislim tu ne samo figurativno ve} i bukvalno i ne bez razloga, da formalno ve} datoj inicijativi za podizanje njegovog spomenika u Novom Sadu, promi{ljeno i odgovorno - urbanisti i arhitekti - opredelimo mesto, a sa vajarima i drugim umetnicima zajedno usaglasimo odgovaraju}e skulptorsko delo. Opet, tu blisko nama, ali sa radijusom kruga ~ija je periferija mnogo dalje od Novog Sada i Beograda, atentatorski hitci su, kako samo paradoksalno to mo`e da izgleda, 12. marta 2003, pribli`ili i u~inili nam bli`im i razumljivijim delo i poruku pedesetjednogodi{njeg Zorana \in|i}a, filozofa i politi~ara, Premijera i demokrate, da reforme i odgovornost za njih nisu floskule ve} moraju biti mukotrpna praksa i rad. I dok se, na uvodnim stranicama DaNS-a, o arhitekturi Ivana Anti}a /1923/, profesora i akademika, bele`e konstatacije da je duhovnost sasvim izvan njegovog svesnog dosezanja graditeljskih ciljeva /Zoran Manevi}/, a on sam, u razgovoru vo|enom za DaNS, gra|evinski materijal, gradili{te i stvarnost graditeljske prakse, preferira drugim atributima struke i poziva, u Velikoj Britaniji, RIB-a/ Kraljevski institut britanskih arhitekata /ovogodi{nju Kraljevsku zlatnu medalju za `ivotno delo dodeljuje [panjolcu arhitekti Hoze Rafaelu Moneu /1937/ . U citatu ovog arhitekte nosioca Prickerove nagrade i Zlatne medalje UIA do sada, profesora na Harvardu od 1985 godine, koji prenosi Vinko Penezi} /VIJENAC,235,ZGB,mart 2003/, nailazimo na stav da Istinski realitet gra|evine treba tra`iti u njenoj trajnosti i opipljivom prisustvu koje govori o arhitektonskim principima skrivenim iza konstrukcije. U tom istom svetu u kom se dakle, i umire i gine i stvara istovremeno, a `ivi i opstaje trajno kroz dela, njihovu materijalizaciju i tragove u prostoru i vremenu, u tom istom svetu koji vapi za mirom, a nije ni blizu da rat kao sredstvo re{avanja konfrontacija i sukoba interesa /u Iraku ili bilo gde/ zameni dijalogom, dogovorom, tolerancijom, zna~aj arhitekture kao traga ljudi i vremena, postaje samo ve}i. Traganje za smislom i trajno{}u njenom u svoj slo`enosti,postaje, ~ini se bar to, jednim od uslova njenog opstanka i promena. Tragovi su jo{ uvek u krugu, a iskorak van njega ostaje istorijska mogu}nost, vizija i vodilja. Uloga mesta, uloga zida, uloga krova kao osnove, materijala i konstrukcija, pravilno odabranih, logi~no i celishodno slo`enih, ~ine i ~ini}e arhitekturu i dalje dobrom, korisnom i lepom.

mart 2003. Slobodan Jovanovi}

ISSN 0351-9775, UDK 71

@iro ra~un: 320-2197-32 AD NS Broj finansiraju: Javno preduze}e Poslovni prostor, Novi Sad Sekretarijat za arhitekturu i urbanizam Vojvodine

re~ urednika
3

DaNS

TRAGOVI I NJIHOVA TRAJNOST

IVAN ANTI]
Poseban deo ovog broja posve}ujemo doajenu srpske arhitekture, arh. Ivanu Anti}u. Pored monografskog teksta dr Zorana Manevi}a, donosimo intervju u kome arh. Anti} iznosi neke manje poznate ~injenice iz svog plodnog projektanskog `ivota, se}anja na kolege stati~are i konstruktivce, kao i svoje poglede na dana{nju savremenu arhitekturu.

INDUSTRIJSKA ARHITEKTURA
Industrijska arhitektura i industrijska arheologija poslednjih godina privla~e posebnu pa`nju istra`iva~a i graditelja postaju}i pravi poligon za arhitektonske eksperimente na {irokom polju urbanog (re)dizajna. U temi broja donosimo tekstove eminentnih stru~njaka, istori~ara arhitekture i arhitekata, uz brojne primere iz istorije i savremenog doba doma}e i svetske industrijske arhitekture.

NOVI OBJEKTI
Globalno i lokalno u arhitekturi 21. veka postaje jedinstvena kategorija koja se giba i pro`ima. Dela podignuta u razli~itim delovima sveta govore da arhitektura postaje sve vi{e izraz autora/pojedinca, a sve manje slika dru{tva u kome nastaje. Predstavljamo nove objekte nastale tokom predhodne godine iz Novog Sada, Beograda, Banjaluke, Pariza, Berlina, Singapura, Finske...

URBANIZAM
Urednik vajcarskog magazina "Tec21", Ruedi Weidmann, tokom predhodne godine posetio je Beograd i Novi Sad. Drugi deo teksta koji prenosimo slikovito prikazuje situaciju u doma}em urbanizma, sagledanu sa strane. O{tra kriticka zapa`anja poga|aju samu su{tinu na{e urbane stvarnosti. Povremeno za~u|uju}e detaljne analize i komentari, zaslu`uju pa`nju svih, od urbanista i arhitekata, do politi~kih struktura i naj{ireg sloja gradjana. Verujemo da }e ovaj tekst ostati pisano svedo~anstvo o burnim desavanjima na polju doma}e urbanisti~ke prakse i razvoja gradova kojih, zbog kratke vremenske distance, mo`da jo{ nismo svesni.

KONKURSI
Nedavno zavr{eni konkurs za idejno arhitektonsko-urbanisti~ko re{enje centralne zone Zrenjanina otvorio je mnogobrojna i bolna pitanja doma}eg urbanizma. Pobednik na konkursu, arh. Branislav Mitrovi}, odmah je nakon progla{enja izjavio da rad koji je potpisao zajedno sa svojim saradnicima "ne vidi kao zape~a}enu kovertu", ve} naprotiv, ''da posao na ure|enju grada treba da bude otvorena radionica gde }e krajnju re~ ipak imati gra|ani Zrenjanina''. Da li je stiglo vreme "velikog preispitivanja" kroz ja~anja stru~nih i gra|anskih inicijativa?

XXV SALON ARHITEKTURE

Jubilarni XXV Salon arhitekture u Beogradu kao svoj glavni program ima prikaz najnovijih radova nastalih, uglavnom, tokom perioda 2000-2002. Ako usvojimo tezu da arhitektura uvek nepogre{ivo interpretira duh vremena, na osnovu logike izlo`enih radova, iako nema koncepcijski jasno zasnovane arhitektonske obnove, ose}a se novo strujanje i priprema, vi{e u duhu, za nastupaju}i intenzivniji arhitektonski ciklus. Uo~ava se, posebno u odnosu na pro{lu godinu, veliki broj izvedenih dela vrlo visokog kvaliteta, u nekim primerima sasvim je uo~ljiva podudarnost sa evropskim tokovima.

DaNS 41
sadr`aj
INTERVJU TEMA BROJA 6. Ivan Anti} INDUSTRIJSKA ARHITEKTURA: 12. Na|a Kurtovi}-Foli}: Industrijska arhitektura postoji 14. Rifat Kulenovi}: Industrijska arheologija 16. Daina Glavo~i}: Sjaj i bijeda industrijske arhitekture Rijeke 19. Sr|an Jovanovi}: Od umetnosti kon verzije do konvertibilnosti arhitekture 22. Vladimir Mitrovi}: Primeri industrijske arhitekture novosadskih Modernista 23. Mihajlo Mitrovi}: U pravim rukama drugi put 24. Dijana Mari}: Mnogostruko preobliko vanje PROJEKAT UTOPIJA NOVI OBJEKTI 26. Projekat hrama hri{}anskog pomirenja 27. Savremena arhitektura Banja Luke 30. Kulisa za stanovanje - Stambena zgra da u ulici D. Ki{a, Novi Sad 32. Nova klasika u istorijskom jezgru Banka u Raji}evoj ulici, Beograd 34. Forma sledi silu 38. Novi kulturni centar u Singapuru 39. Poetika punog i neizgra|enog u neza menljivom pro`imanju 40. Manje estetike, vie etike 43. Urbanisti~ki plan Rume do2005. 44. Informati~ki centar za urbanizam i izgradnju 46. Arhitektura na putu urbane renesanse 48. Beograd raste no}u 51. Dokumenti: Moralni kodeks Saveza arhitekata Jugoslavije 52. Rekonstrukcija Gradske ku}e u Apatinu 54. Zatiranje modernizma 55. Obnova Studija M 56. Darko Babi} 58. Dizajn u Italiji 59. Beogradski "Salon arhitekture" 60. VESTI 63. NOVE KNJIGE 64. NOVI ^ASOPISI 66. ARHITEKTURA NA INTERNETU
5

DIZAJN
Dizajn je danas apsolutno globalni fenomen, ali valjda nigde kao u posleratnoj Italiji, dizajn nije toliko ugra|en i uklju~en prakti~no u sve sfere i sektore socijalnog interesa, te je zbog toga primer vrlo pou~an i za ostale sredine, a to bi naro~ito mogao da bude za na{u, ovda{nju, u kojoj dizajn uprkos povremenim pozitivnim, pionirskim i usamljeni~kim zalaganjima retkih pojedinaca i institucija - nikada nije stigao do uva`avanja, kakvog kao ekonomska kategorija ali i kategorija kulture, bez ikakve sumnje zavre|uje i o~ekuje.

ARHITEKTURA U SVETU

ENERGIJA I ARHITEKTURA URBANIZAM

ISTORIOGRAFIJA

ENERGIJA I ARHITEKTURA
Op{ti trend ka racionalnom projektovanju, koje polazi od precizno definisanih kriterijuma, do`ivljava u poslednje vreme zna~ajne promene. Od perioda 60-tih godina ovog veka, kada je dostignut vrhunac u krilu logisti~ke tradicije parametarskog projektovanja, u novije vreme, dolazi do preispitivanja broja i zna~aja pojedinih uticajnih faktora. Uz nesumnjivu va`nost funkcionalnosti i ekonomi~nosti, kao osnovnih kriterijuma, sve ve}i zna~aj se pridaje energetskim aspektima gra|enja. Glavni moto Svetskog bijenala arhitekture 2000. glasio je Manje estetike, vi{e etike.

SPOMENICI KULTURE

DIZAJN

IZLO@BE VESTI NOVE KNJIGE NOVI ^ASOPISI INTERNET

Arhitekta Ivan Anti}

intervju

TAMO GDE POSTOJI FENOMEN PRIRODE TEKO JE NAPRAVITI FENOMEN ARHITEKTURE

koro ~itav radni vek proveli ste na Arhitektonskom fakultetu, recite nam, na po~etku razgovora, neto o Va{im profesorima.

Lepo je {to postavljate to pitanje na po~etku razgovora. Moji profesori, koje sam zatekao, bili su uglavom isti kao pre rata, Milan Zlokovi}, Dimitrije Leko, Branko Krsti}, Bogdan Nestorovi}, Mi{a Radovanovi}, Aleksandar Deroko, i tri nova, Dobrovi}, koji je stigao kao revolucionar, potom Mate Bajlon i Stanko Kliska, zagreba~ki arhitekta koji je za vrema okupacije pobegao u Beograd. Diplomirao sam 1950. godine sa najvi{om ocenom, a od 1957. godine sam ponovo na fakultetu ba{ preko prof. Kliske. Uvek je to bio predmet "Projektovanje". Kliska je u to vreme vodio zdravstvene zgrade, a kako znate, bolnice su najkomplikovanije funkcionalne celine, a ja sam ve} tu imao iskustva. Okon~anje Va{ih studija arhitekture se poklapa sa vremenom odr`avanja poznatog Savetovanja arhitekata Jugoslavije u Dubrovniku (1950), koje je ujedno ozna~ilo raskid sa (kratkim vremenom) soc realizma u na{oj arhitekturi. Kakva su Va{a se}anja na to doba?
Muzej u Kragujevcu, 1968-1975.

Skoro da se ne se}am tog savetovanja koje pominjete, a nisam nikada primetio neke pritiske na arhitekte i gra|evince, posebno ne ideolo{ke prirode. Mada je vlast po{tovala ta zanimanja, oni za njih nisu bili ozbiljni nosioci ideja i propagande. Vi{e su ih zanimali, recimo, doktori. Kao {to sam rekao, nove vlasti nisu dirale profesorski kadar na Arhitekturi. Bilo je nekih problema ali oni su se svodili na izjave "nekih drugova", tako da sam na fakultet stigao kasnije, kada se stanje malo promenilo, {to je za mene bilo dobro, jer sam stekao praksu u dru{tvu velikih arhitekata. [to se ti~e socrealizma u na{oj arhitekturi, o tome ni{ta ne znam... Kakva su bila Va{a prva iskustva u arhitekturi? Na nagovor arh. Dragi{e Bra{ovana, koji je bio prijatelj moga oca, ubrzo posle zavr{etka {kolovanja stupio sam u "Jugoprojekt", ~ije je sedi{te bilo u zgradi biv{eg Ministarstva gra|evina. To je bila mesto gde je dr`ava okupila najve}e arhitekte Jugoslavije, iz Slovenije, Zagreba, Urlih i dru{tvo, tako da sam tu po~eo da radim, naravno u po~etku samo da poma`em, radim na razradi detalja i sve drugo ali ne da projektujem. Okolina u

Dom sportova Pinki u Zemunu, 1970-1975.

Verujem da nijedna zgrada ne mo`e da bude toliko superiorna, da apsolutno dominira okolinom. Arhitektura je uklapanje. Toga sam se dr`ao, po~ev{i od Muzeja savremene umetnosi, koji je, u podsvesti, kao neka sojenica, do zgrade SUP-a i brojnih drugih.

kojoj smo radili i prisustvo tih starijih arhitekta pozitivno je uticalo na mene. Tu sam proveo oko tri godine, u lepom i pametnom dru{tvu. Tu se na{ao i Stanko Kliska, koji je tada bio poznat kao arhitekta specijalizovan za bolnice, tako da sam i njemu pomagao na projektima. Pomenuo bih i Vojina Simeonovi}a, jo{ jednog predratnog arhitektu, autora "Aerokluba" u Uzun Mirkovoj ulici, koji je fantasti~no crtao detalje i kod koga sam dosta nau~io. Pored dobrog dru{tva tamo se rad i dobro pla}ao. Osoba koja je normirala projekte bila je supruga ~uvenog novosadskog doktora Ili}a, fina i lepa gospo|a, veoma predusretljiva prema arhitektima. Kada je 1953. godine dr`ava dozvolila gra|evinskim preduze}ima da osnuju samostalne arhitektonske biroe, me|u prvima je to uradio beogradski "Rad", tada najve}e preduze}e, verovatno, u ~itavoj zemlji. Organizator biroa bio je Milan Krsti}, koji je pozvao mene i \oku Stefanovi}a. I tu sam ponovo tri godine u dru{tvu sa najboljim arhitektima a potom i sa najboljim konstruktivcima (Krsti}, Petar Damjanovi} i drugi) Bila je to jedna grupa in`enjera, me|usobno dobrih drugova i visoke klase u statici i konstrukciji, posebno Krsti}. Od njih sam nau~io osnovne stvari oko konstrukcije, a kasnije razvio i prijateljstvo i profesionalnu saradnju. Na po~etku karijere sara|ivali ste u ve}im timovima graditelja, verovatno i zbog kompleksnosti projektnih zadataka. I kasnije ste povremeno radili u timovima. Kakvo iskustvo imate sa timskim radom, da li je u timu uop{te bitno pojedina~no autorstvo ili je cilj izgraditi dobru ku}u? Uglavom je to bilo po drugarskim linijama. U po~etku sa timovima starijih arhitekta a potom sa generacijski bli`im. Sa Draganom i Ivankom Raspopovi}ima sam bio prijatelj, a u isto vreme oni su bili "terenski arhitekti" zaposleni u "Rad"u, koji je bio potpisnik glavnog izvo|a~kog projekta Muzeja na U{}u. U samom radu na projektima Muzeja, imali smo potpunu slobodu i posebnu naklonost upravnika Miodraga Proti}a, ina~e pravnika i na{eg znamenitog slikara. Potom je do{ao projekat muzeja u Kragujevcu i nije bilo razloga da ne ponovimo saradnju, posebno {to je Ivanka imala dosta snage i energije za rad, i u svojim projektanskim biroima i privatno. Saradnja je uvek tekla kroz drugarstvo, razgovor i crtanje, nema tu nikakve misterije. Uvek }e mladi ljudi sara|ivati i udru`ivati se u poslovima i projektima, takvih slu~ajeva je uvek bilo a ima ih i danas. Kada se ostari, svako ide svojim putem, tako da na saradnju gledam kao na sasvim normalnu stvar.

Muzeji su poseban izazov za svakog ahitektu. Imali ste prilike da se oku{ate na tom planu. U Kragujevcu je trebalo do~arati posebnu, misti~nu atmosfera, tako da sam se setio forme bunara, kada je ~ovek u nekoj rupi i gleda u nebo, i kada je o~ajan. Taj prvobitni utisak kasnije je pokvaren sadr`ajem, postavkom i eksponatima. Muzej je bio memorijalne namene, me|utim, frakcijskim borbama lokalne birokratije ubrzo je pretvoren u muzej radni~kog pokreta, {to je sasvim druga svar. Kada je poznati japanski arhitekta Kenzo Tange bio u Beogradu, pri~ao mi je Brana Jovin, rekao je da je MSU jedina zgrada koja valja u gradu, {to je za mene bio veliki kompliment. Muzeji su zahvalan zadatak, tu ste slobodni sa formama. Nekada su slike izlagane u zatvorenim prostorama, galerijama, na zidovima, dok je koncept MSU bio otvorene strukture, sa dosta prirodnog svetla sa svih strana. U isto vreme, muzej je bio i prete~a velikih prostora sa nivoima. Mo`da ta plasti~nost poti~e iz mladala~kih dana kada sam, za vreme okupacije, mnogo vremena provodio u ateljeu vajara Riste Stijevi}a, koji je bio prijatelj moga oca, sa umetnicima od kojih se sva{ta ~uje. Da li je oko MSU bila predvi|ena izgradnja jo{ nekih objekata? Dobro je {to ste to pitali, o tome se kod nas malo zna. ^itav taj kraj, od reke do zgrade CK, bio je namenjen za nekoliko muzejskih zgrada. Posle MSU, bio je planiran etnografski muzej. Zato je ulaz sa stane parka, gde je, po tim koncepcijama, trebao biti veliki trg sa muzejima. Naravno, nedostajala su sredstva. Bilo je re~i da bi se MSU vremenom pro{irivao, {to je uticalo i na koncepciju same zgrade. Zami{ljena je zgrada kao sa}e ili 6 stabala s mogu}no{}u da se doda jo{ tri illi vi{e segmenta, u manjim ili ve}im varijantama. Muzej je ne`na ustanova, o njemu se uvek mora voditi posebna briga. Ve}ina instalacija bi odr`avanjem i redovnom zamenom bile dobre i danas... Neka od Va{ih dela se odlikuju primenom izrazito konstruktivnih elemenata, posebno na sportskim centrima. Koliko su sami konstruktori u~estvovali u ostvarivanju Va{ih ideja, kako ste sara|ivali sa njima? U radu sam navikao na saradnju sa konstruktorima, oni su bili veoma dobro obrazovani i pametni ljudi. Posebno Milan Krsti}, unuk slikara \or|a Krsti}a, veliki konstruktor, koji je

Autor karikature: arh. Milorad Jevti}

u~estvovao u projektovanju zna~ajnih dela srpskog graditeljstva (Sajmi{te, tornjevi na Avali i Iri{kom vencu). Milan je imao i svoju desnu ruku, ^eha Melku, koji je vredno vr{io premeravanja na velikim ljuskama. Od njih se mnogo stvari moglo nau~iti a potom primeniti. Njihov na~in rezonovanja bio je jasan, veoma realan i logi~an. Ta logika je polako prelazila i na mene. Imam utisak da u mojim zgradama sve jednos-

maloj seoskoj ku}i. Takve elemente nije mogu}e primeniti na modernim zgradama ogromnih kvadratura. Od folklora se mo`e nau~iti, rekao bi narodna filozofija u odabiru i slaganju materijala. U prizemlju mora da bude najte`i materijal, a potom lak{i. Zna~i kamen, zidani deo i na vrhu drvo. U Krupnju nema ni{ta od folklornog, to je ravni krov, ali sam se ravnao po izboru i rasporedu materijala. Ta

{ta je gde ura|eno. Ta moja se}anja sada mogu pomo}i da se izvr{e rekonstrukcije zgrada koje su sru{ene i o{te}ene takom surovog i nehumanog napada na na{u zemlju. Za razliku od ve}ine zemalja Evrope, gde je li~nost arhitekte cenjena a njegovo delo poznato i priznato ve} vi{e vekova, kod nas arhitektura nije bila tretirana kao va`an seg-

Hotel Hajat, Novi Beograd, 1985-1990.

Poslovni centar Jugopetrol, Novi Beograd, 1985-1990.

tavno te~e, i da svi prostori i oblici logi~ni. Konstruktori nisu bili posebno zainteresovani kada se radilo o malim rasponima, to im valjda nije bio veliki izazov. Jo{ jedan veliki prijatelj, Petar Damjanovi}, radio je konstrukciju za halu "25. maj", dok su na restoranu statiku i konstrukciju izveli, danas pokojni Sava Vukeli} i Mi{a Ivkovi}. Pored tako uglednih gra|evinaca bilo je lepo raditi. Istori~ari arhitekture su ve} primetili kao posebnu osobinu Va{ih dela kvalitetno uklapanje u zate~enu prirodnu okolinu (SUP-a na Guberevcu, MSU, Muzej u Kragujevcu, Spomen dom "Politike" u Krupnju i dr.) Kakav ste odnos imali prema povezivanju ku}a i njihove okoline u jednu jedinstvenu celinu? Kako vam to izgleda na primerima savremene arhitekture? Mogu re}i da sam o uklapanju u sredinu najvi{e nau~io kod Italijana, ~ija mi je kultura bila bliska preko majke. Oni su oduvek vodili ra~una o okru`enju. Tamo gde postoji fenomen prirode te{ko mo`ete napraviti fenomen zgrade. Verujem da zgrada ne mo`e da bude toliko superiorna, da dominira. Ona se mora uklopiti. Toga sam se dr`ao, po~ev{i od MSU, koji je, u podsvesti, kao neka sojenica, do zgrade SUP-a. Uvek me je kopkalo da uradim neto u folkloru, me|utim, kad god sam probao da napravim neku folklornu arhitekturu uz primenu krovova i drugih detalja, nije mi i{lo. Nemogu}e je primeniti folklornu arhitekturu stasalu na malom gabaritu, na

zgrada je mali ali dobar objekat. Sli~no je danas sa haj-tekom, mada je tu pri~a obrnuta. Ta vizuelno dopadljiva arhitektura je na zapadu stasala na ogromnim gabaritima, na Pompidur centru i Lojdovoj zgradi. Po mom mi{ljenju, nemogu}e je primenjivati elemente koji su sasvim logi~ni na nekim velikim rasponima na vi{estruko manjim zgradama. Pojavljuju se tu neke fal{ zatege, konzole, dodaci koji ne slu`i ni~emu. To je interesantno kao novo, kao neka vrsta {minkeraja. Naravno, ima tu i boljih primera, kao {to je slu~aj sa zgradom Tv Pink, koji je unutra re{ena veoma racionalno i logi~no, dok je spolja napravljena jedna opna, {to je u arhitekturi dozvoljeno. Kada bi se pojavio neki veliki objekat, kao "Sava centar", verovatno bi bilo ve}ih dometa. Ipak, ~ak i u svetu, kada bi se pore|ale zgrade projektovane u tom duhu, bio bi to pravi kr{ materijala i gvo`|urije. Studentima i kolegama sam ~esto pominjao misli Benedeta Kro~ea, o korisnom i nekorisnom, po kome, ako ne{to nije korisno, nije ni lepo. Mogla bi to, na neki na~in, da bude i definicija arhitekture. Do`iveli ste nesretnu graditeljsku sudbinu da neka od Va{ih dela budu uni{tena ili fizi~ki o{te}ena tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Da li pratite `ivot Va{ih ku}a? Do bombardovanja nisam bio ne{to sudbinski vezan za svoje objekte posle njihove izgradnje, mada sam na gradili{tima svih tih zgrada boravio skoro svakodnevno i napamet znam

ment stvarala{tva. Posle Bra{ovana i Dobrovi}a, Vi ste jedini arhitekta ~lan SANU. Kako se danas, po vama, kod nas gleda na arhitekturu? Akademija je jedna glomazna organizacija gde ima puno sveta. Tu su uvek arhitekti te{ko ulazili. Nikada nije bilo vi{e li~nosti, mada su neki arhitekti bili ~lanovi po drugim linijama, kao Deroko. Posle smrti Bra{ovana i Dobrovi}a samo je Milorad Pantovi}, a potom i ja, primljeni ne predlog na{eg odeljenja. Kod nas, ~ini mi se, da ljudima jo{ nije jasno {ta je arhitektura. U pro{losti se nije cenilo planiranje i plan. Razvitak sredine i emancipovani investitori, tako|e su bitni faktori u formiranju svesti o va`nosti arhitekture za ~itavo dru{tvo. Ipak bilo je ljudi koji su cenili rad arhitekata. Nekada{nji investitori, posebno porodi~nih ku}a me|uratnog doba, imali su izvesnu meru, koja je potom pre{la i na arhitekte. Meru u svakom pogledu, i u arhitekturi, i u detaljima, ogradama i kapijama, u svemu. Sa nekada{njih 300-400 kv. m. (vi{e od 800 nije postojalo) danas se stiglo do nekoliko hiljada, {to je moralo uticati i na samu arhitekturu. Te nove ku}e mora da su prava stovari{ta name{taja. Razgovor vodili V. Mitrovi} i M. [ili}, u Beogradu, 27. februara 2003. godine.

ARHITEKTA IVAN ANTI

Cene}i isklju~ivo vidljive dokaze svog zanatskog ume}a, svoje objekte, potpuno podcenjuju}i nerealizovane skice i projekte, Anti} prosto navodi svoje biografe da zaklju~ke kako su gra|evinski materijal, a ne crta}i pribor, gradili{te a ne projektantski sto, stvarnost a ne fantazija, bitna obele`ja njegovog graditeljskog lika.

Muzej Savremene umetnosti, Novi Beograd, 1960-1965

Sportski centar 25 maj Beograd, 1971-1974

ik Ive Anti}a, decenijama jedinog arhitekte akademika i laureata svih najzna~ajnijih nagrada, formiran je vi{e na njegovim ljudskim osobinama, na sposobnostima politi~kih laviranja i verbalnog oportunizma, nego na stru~nim osobinama, vi{e na karakternim osobinama li~nosti nego na karakteru njegovog dela. Zamenjuju}i, kako je to davno primetio dr Milutin Borisavljevi}, "estetiku etikom", arhitekti iz Anti}evog kruga, pripadnici ne{to starijih i ne{to mla|ih generacija, formirali su apologetski sud o svim Anti}evim delima, po{tuju}i pre svega autorovu apsolutnu predanost poslu (sve do zanemarivanja sopstvenog `ivota), kao i njegovu poslovi~nu skromnost. U o~ima mnogobrojnih po{tovalaca, Anti} se ukazuje kao `rec posve}en Arhitekturi, a njegovo najzna~ajnije delo, Muzej savremene umetnosti na U{}u, kao dar koji mu je Provi|enje poklonilo za verno slu`enje Arhitekturi tokom ~itavog `ivota. Mada u ovako formiranoj slici ima nekih elemenata istine, ipak prava istina o Anti}u nije ni iz daleka tako jednostavna, pa ni tako idealna. Nema sumnje da je Anti}u u `ivotu, pa i u struci, silno pomogao njegov karakter, sposobnost lakog komuniciranja, poslovni duh, pa i izvesna opu{tenost koja se u ovim krajevima, trajno zadojenim levantinskim osobinama, ceni daleko vi{e od zapadnja~ke a`urnosti i hitrine. Otuda poti~e i pogre{na ideja da je izvor zapa`enih vrednosti Anti}evog dela u prirodnom talentu autora, a ne u dugo u~enom i kona~no savladanom zanatu. Pravu istinu o sebi i svojim delima zabele`io je Anti} u nekolikim svojim se}anjima. U ovim intimnim iskazima Anti} nam svedo~i o svom velikom

ulo`enom trudu, ~iji su motivi bili racionalne a ne duhovne prirode. Najzad, i u genetskom stablu Anti}evih ima zabele`ene poslovnosti, nema umetnosti. Po mu{koj liniji, Anti}evi su trgovci do ~etvrtog kolena unazad, dok je Anti}eva baka poreklom iz Gostivara, iz imu}ne srpske porodice Raji}a, u vreme kada su krajevi oko [ar Planine bili nastanjeni prete`no srpskim `ivljem. Anti}ev otac, gra|evinski in`enjer Milo{ K. Anti}, bavio se u me|uratnom periodu preduzima{tvom i sa arhitektima \or|em \or|evi}em i Lazom Kosti}em vodio jednu poznatu i veoma zaposlenu graditeljsku firmu. I sa maj~ine strane nema znakova o nekom genetski ste~enom umetni~kom talentu. Italijanka Adelaida Frin~a bila je }erka lekara iz Kortone kod Areca, ~oveka koji je u`ivao posebno poverenje katoli~kog klera. Kao student hemije, Adelaida je upoznala studenta tehni~kih nauka Milo{a Anti}a, koji je kao jedan od 1300 kaplara, posle albanske Golgote, po nalogu srpske Vlade bio poslat na studije u Rim. Po zavr{etku rata svi srpski studenti, ma|u njima i Anti}, napustili su Rim iz protesta prema irendetisti~koj politici italijanske Vlade, ali sentimentalna veza pokazala se ja~om od sveprisutnih politi~kih, pa i katoli~kopravoslavnih animoziteta. Po{to je prethodno zavr{ila hemiju i u skladu sa italijanskim lepim obi~ajima doktorirala, Adelaida se po posebnom odobrenju Pape i uz naknadni blagoslov svoje porodice po~etkom dvadesetih godina udala za gra|evinskog in`enjera Milo{a Anti}a, a mladi supru`nici zapo~inju svoj samostalni `ivot u pravoslavnom Beogradu. Kao i brojna druga deca iz me{ovitih brakova, Ivan Anti} i njegove sestre pohadjali su francusku {kolu i bili odnegovani u mondijalisti~kom

duhu. Impersonalnost, koja je jedna od najzna~ajnijih i najzagonetnijih osobina Anti}eve arhitekture, poti~e koliko iz racionalnog pristupa arhitekturi, toliko i iz porodi~nog vaspitanja, okru`enja koje je moralo biti distancirano od robovanja jednom modelu, od jednosmerne pripadnosti jednoj naciji, veri ili kulturi. Kako je Ivan Anti} postao arhitekt? Maturirao je usred rata (1942.) kada fakulteti nisu radili. ^esto je odlazio u ku}u o~evog ortaka \oke \or|evi}a i tamo prevrtao "L'architecture d'ajourd'hui", ~asopis koji su svi me|uratni arhitekti redovno kupovali i ~uvali. U prvim posleratnim danima nameravao je da upi{e gra|evinske studije, ali ga je otac "videv{i kako stvari idu", odvratio od ideje da se u komunizmu bavi preduzima{tvom i svesno uputio na arhitekturu. Na Arhitektonskom odseku Tehni~ke velike {kole Anti} se na{ao u onoj {arolikoj grupi koju je ~inilo nekoliko predratnih, ratnih i poratnih generacija. Poha|aju}i nastavu s vremena na vreme, klone}i se "bliskog susreta" sa komunistima i komunisti~kim dou{nicima, Anti} je ve{to izbegao politi~ke zamke u koje su bili upleteni njegovi prijatelji \oka Stefanovi} ili nedavno preminuli Mirko Jovanovi}. Cenio je, po sopstvenom priznanju, jedino Derokova predavanja iz istorije arhitekture i Zlokovi}eve ve`be iz projektovanja. Tokom studija Anti} se, zahvaljuju}i preporuci \oke Stefanovi}a, zaposlio u "Jugoprojektu", u ateljeu ~iji je generalni rukovodilac bio Stanko Kliska, a neposredni rukovodilac Vojin Simeonovi}. Ovog poslednjeg, neprikosnovenog majstora detalja, Anti} pamti kao svog u~itelja, ~oveka koji ga je u pravom smislu re~i u~io zanatu. Simeonovi} je, opet, taj zanat u~io kod

10

Aleksandra Sa{e \or|evi}a, a olovka ovog majstora medjuratne arhitekture, podjednako privr`enog svim tada vladaju}im stilovima, iscrtavala je linije debljine ljudske dlake. U takvom racionalisti~kom, in`enjerskom miljeu "Jugoprojekta" razvijao se mladi arhitekta Ivan Anti}, kako sam veli u svojim se}anjima "najpre kao {egrt, potom kao kalfa". Sredinom pedesetih godina, na podsticaj Milo{a Jari}a, "koji nije mario za politi~ku pozadinu, ve} je gledao da okupi ljude koji ho}e da rade", formiran je projektni biro preduze}a "Rad", a me|u prvim slu`benicima na{li su se konstruktor Milan Krsti}, \ordje Stefanovi} i Ivan Anti}. U projektnom birou "Rada" nastala su prva samostalna Anti}eva dela, a njegov "majstorski ispit" mogao bi biti Magacin "Vra~ar" na Dor}olu, jedna do kraja racionalna paralelopipedna forma, racionalna konstrukcija i duhovita dosetka da se kancelarijski i komunikacijski prostori prislone uz telo gra|evine i tako sa~uvaju njen puni integritet. Pravi autor ove "dosetke" bio je izvesni Jeremi}, direktor Magacina, predratni kalfa, koji je zajedno sa Anti}em obilazio po Beogradu gra|evine ove vrste i stalno zamerao {to se "dragoceni magacinski prostor upropa{}uje kancelarijama i stepeni{tima". "Od tada sam veli Anti} u svojim se}anjima - nau~io da uvek, u onoj osetljivoj fazi izme|u idejnog i glavnog projekta, pitam investitora koja mu re{enja najvi{e odgovaraju. To mi pru`a {ansu da uvek budem nov, interesantan, da se ne ponavljam". Anti}, dakle, svoj shemati~ni racionalni koncept gra|evine oboga}uje idejama korisnika i to je formula koje se dr`ao ~itavog veka. Sude}i po jo{ nekim retkim izjavama, ovim osobinama njegovog graditeljskog metoda valja dodati i pa`ljivi odnos prema okolini, prirodnoj ili artificijelnoj. U Anti}evom shvatanju odnosa nove gra|evine i zate~ene okoline nema one literarne note, one `elje da se prirodnom ambijentu nametne simbol ljudskog ose}anja za kulturu, kao u slu~aju Bogdanovi}evih memorijala, ve} je to prosta, oportunisti~ka te`nja da se ne poremete zate~ene osobenosti okoline u koju se objekat sme{ta. Prema Anti}evom shvatanju, soliteri u podno`ju Zvezdare ne mogu imati ravne krovove, a ne mogu biti ni toliko krupni ili zdepasti da u pejza`u konkuri{u okolnim brdima. Zgrada Doma pionira (kasnije zgrada RTS) u Takovskoj ulici kroz svoje sredi{te propu{ta dah Ta{majdanskog parka. Restoran u Sportsko - rekreativnom centru "25. maj" nadnosi se nad obalu Dunava a blago povijeni krovovi pitomo se pribli`avaju re~noj povr{ini. Zgrada MUP-a (Uprave srpske policije, delimi~no poru{ena 1999. godine) na Guberevcu upija se u greben iznad Autoputa a zgrada Muzeja savremene umetnosti u svojoj osnovnoj koncepciji, u konkursnom projektu daleko vi{e nego u realizovanom obliku, lebdi iznad mo~varnog terena na na~in na koji su to ~inile tradicionalne sojenice. Anti}evo shvatanje likovnosti sasvim se uklapa u ideal koji su modernisti opisivali terminom "dobra, iskrena, po{tena arhitektura". Uzalud je u Anti}evim delima tra`iti upori{ta individualnog umetni~kog izraza ili robovanje pomodnim tendencijama. Osim u veoma ranom periodu stvarala{tva, kada se povodio za idejama "internacionalnog stila" (Upravna zgrada "Viskoze" u

Loznici) ili "nacionalnog folklorizma" (De~iji dom u Jarmenovcima ili Depandans Doma garde na Dedinju, oba dela pod Bra{ovanovim uticajem), Anti} unapred otklanja svaku mogu}nost klasifikacije unutar {irih stilskih tendencija ili pokreta. To je i osnovni razlog {to su njegova dela toliko cenjena u sredini koja se grozi klasifikacija i kolektivnog duha, pogotovu kada je ovaj odnekud uvezen. Anti}eva dela ne uga|aju oku i duhu posmatra~a predstavljaju}i se kao varijanta jedne poznate kompozicije, kao prepoznatljiva muzi~ka tema, ali i ne iritiraju oko posmatra~a disharmonijom, sukobima materijala i oblika. Tako Anti}eva dela nastala kasnih pedesetih i {ezdesetih godina (Soliteri pod Zvezdarom kao i njihova replika u Subotici, Dom pionira u Takovskoj ulici i Zubna poliklinika u ulici Kneginje Zorke, obe gra|evine u Beogradu) predstavljaju krajnje jednostavne, uobi~ajene arhitektonske forme, ~ija je humanost zasnovana na upotrebi tople boje, toplih materijala, na prilagodljivosti postoje}em pejza`u. Po~etkom {ezdesetih godina Anti} pristupa projektovanju i gra|enju svog najzna~ajnijeg dela, zgrade Muzeja savremene umetnosti na u{}u Save u Dunav, u Novom Beogradu. O ovom objektu pisano je mnogo - Oliver Mini}, Mihajlo Mitrovi}, Bogdan Bogdanovi}, @ivojin Kara-Pe{i} i dr. - uvek sa neskrivenim odu{evljenjem. Gotovo svi dosada{nji kriti~ari sla`u se u oceni da je osnovna vrednost ovog objekta sadr`ana u kristalastim formama, koje se u funkcionalnom smislu mogu re|ati u nedogled i koje su unutra{njim teku}im prostorom povezane tako da se nivoi pretapaju sa lako}om jedan u drugi, i po dubini i po visini. Daleko manje je u ovim tekstovima zapa`ena uklopljenost ovog objekta u prirodni pejza`, bilo da je u pitanju eksterijer, kao kristalasti beleg na u{}u dveju mo}nih reka, bilo da je u pitanju enterijer koji se {irokim staklenim povr{inama otvara prema zanimljivoj panorami starog Beograda. Sve ove rane procene visoke vrednosti zgrade Muzeja savremene umetnosti nisu do danas izgubile na snazi. Zanimljivo je, me|utim, pratiti kako sam autor u svojim se}anjima opisuje nastajanje ovog dela. U tom opisu nema ni truni euforije, ne pominje se stvarala~ko nadahnu}e, oblici se ne izvode iz proporcijskih dijagrama, niti se kompozicija zasniva na slo`enom scenariju. Po Anti}u, ideja o Muzeju ro|ena je znatno ranije, jo{ u okupacijskim danima, kada je ~esto odlazio kod vajara Riste Stijovi}a, o~evog dobrog prijatelja. Na tim sedeljkama, na kojima se malo vajalo, a vi{e pri~alo, naj~e{}a tema bili su pariski muzeji. "Ljudi se nerado penju po spratovima" - govorio je ~ika Rista, "naro~ito u tim starim zgradama, sa spratnim visinama od po sedam - osam metara. Muzeji treba da su u prizemnim zgradama, ili da se tako udesi da se sa sprata na sprat lako ide". "To mi je dalo osnovnu ideju da pronadjem funkcionalnu shemu" - se}a se Anti}. Kristalasta struktura, opet po Anti}evim se}anjima, proistekla je iz razgovora sa konstrukterima i ose}anja za kvadrati~ni modul. Kroz program se provla~ilo ose}anje da bi povr{ina od sto pedeset kvadratnih metara mogla predstavljati osnovni modul, pogodan za razli~ite namene u svom multipliciranom obliku.

Takav osnovni modul zahtevao bi, medjutim, isuvi{e velike raspone. "I onda sam do{ao na ideju da upotrebim upola manji raster od devet puta devet metara, se}a se Anti}, da ga dijagonalno postavim i jednostavno ukinem zidove }elija. To je istorija nastanka tog objekta". Anti}, naravno, vidi samo metodologiju, samo spoljni pojavni oblik umetni~kog ~ina. Duhovnost je sasvim izvan njegovog svesnog dosezanja graditeljskih ciljeva. U obja{njavanju o~igledne duhovne vrednosti strukture Muzeja, od male je pomo}i i ~injenica da je i ovde, kao i u kragujeva~kom Muzeju u [umaricama, Ivanka Raspopovi} potpisana kao ravnopravni autor, a da se do danas ni u kakvom obliku nije otkrila priroda njenog doprinosa. "I ja, i Iva, nemamo nikakvog afiniteta prema kulturi, nas to ne interesuje. Mi smo dun|eri" - svedo~i lakonski Raspopovi}eva u nedavnom telefonskom razgovoru. Tako nam preostaju samo puka domi{ljanja. "Ja nisam romanti~ar, nisam po prirodi", veli Anti} se}aju}i se Muzeja u [umaricama. "Ali, `eleo sam da se u`ivim u polo`aj o~ajnika, ~oveka dovedenog na streljanje. Hteo sam da se i budu}i posetilac na|e na dnu bunara, da do`ivi bar trenutak strave i pogledom uvis zatra`i spas". Nikada kasnije, u svojim brojnim delima, Anti} nije ni iz daleka dostigao duhovni naboj kojim pulsiraju ova dva dela, ro|ena u zajednici sa Ivankom Raspopovi}. Tokom sedamdesetih godina njegova graditeljska aktivnost se naro~ito rasplamsala. U jednoj jedinoj deceniji izgradio je tri sportska kompleksa ("Pinki" u Zemunu, "25. maj" u Beogradu, Olimpijski bazen na Poljudu u Splitu), dva hotela ("Breza" u Vrnja~koj banji, "Narvik" u Kikindi) i Spomen dom "Politike" u Krupnju. Zajedni~ka karakteristika svih ovih dela je lako}a u uskla|ivanju detalja i celine, potom celine i okru`enja. Nema stilske celovitosti, nema svojevrsnog graditeljskog izraza po kome bi se ova dela pamtila kao celina. Sportska hala "Pinki" sme{tena je na ivici gradskog parka u Zemunu, na mestu na kome je ranije postojao Dom kralja Aleksandra, jedan mali funkcionalni objekat, sagradjen 1933. godine po projektu arh. Mi{e Manojlovi}a i Isaka Azrijela. U ovom uskom prostoru bilo je poptrebno smestiti vi{e razli~itih funkcija, sportska borili{ta, administrativni korpus. Anti} je sve to "spakovao" pod svod lan~anice, stvaraju}i na taj na~in jednu modernu verziju srednjevekovnih mostovskih konstrukcija, na~i~kanih razli~itim sadr`ajima. U sportsko-rekreativnom kompleksu "25 maj" na obali Dunava, prostor je dozvoljavao prirodni razvoj sadr`aja. Ni{ta tu Anti} nije morao da "pakuje" pa je do punog izra`aja do{la raznolikost oblika, ponekad funkcionalna i simboli~nog zna~aja, kao u objektu restorana, ponekad na ivici i funkcionalne i oblikovne opravdanosti, kao u objektu plivali{ta, u kome se udolina hiperboli~nog paraboloida nadvija nad prostor zasi}en parom. I ovde, kao i u drugim prilikama, kompozicione neravnine Anti} skriva utapanjem u pejza`. Najdalje je, u smislu skromnog utapanja u postoje}i ambijent, oti{ao koncept zgrade Ministarstva unutra{njih poslova na Guberevcu. Ova gra|evina zavr{ava levi front ulice Kneza Milo{a. Potom, ona je locirana neposredno uz

jedan objekat spomeni~kog i monumentalnog karaktera, zgradu Ministarstva socijalne politike, ~iji je autor arh. Dimitrije M. Leko. Najzad, teren na tom mestu jasno pokazuje svoje prirodne osobine, ocrtava se padina prema Autoputu, oslobadjaju se duge vizure prema Top~iderskom brdu i obali Save. Sa "Gazele" ovo mesto privla~i najvi{e pa`nje, to je jedna od najatraktivnijih lokacija na ivici starog dela grada. Na ovakvom mestu, u ovakvoj okolini, sa ovakvim sadr`ajem, te{ko bi se na{ao arhitekta od ugleda koji bi odoleo masivnim blokovima ili visokim, prozra~nim ma{tovitim strukturama. Anti} je, dr`e}i se svojih na~ela, izabrao oblik koji sasvim skromno dopunjuje postoje}e vrednosti. Jednostavni fasadni raster, neprirodno prese~en na visini na kojoj po~inje da se takmi~i sa prirodnom ili artificijelnom okolinom. "Trudio sam se da ne smetam" - rekao je jednom prilikom i to je ona vrsta intervencija u prostoru koja je proslavila Ple~nika pri rekonstrukciji pra{kih Hrad~ana. Anti}evo poslednje zna~ajno delo je kompleks Jugopetrol-Hajat u Novom Beogradu. Staklena opna ovog kompleksa mo`e se povezivati sa stalnim naporima da se novi objekat uklopi u ve} postoje}i ambijent koji odre|uju Maksimovi}ev kompleks Centar "Sava" - Hotel "Interkontinental", kao i neposredno okru`enje, Kosti}evi "Genex" Apartmani. Za razliku od Maksimovi}a i Kosti}a, koji su se trudili da staklo oplemene natur-betonom ili kaskadiranjem, Anti}evi fasadni stakleni zidovi su ba{ "ravni kao staklo", a {okantni o{tri uglovi nastali su iz zahteva investitora da kroz njih vodi instalacije. Li~na skromnost, nehajni odnos prema sopstvenom delu, osobine koje su Anti}u omogu}ile da neutrali{e kolegijalnu zavist, okre}u se, kako vreme prolazi, protivu nekada{njeg apologetskog prihvatanja svega {to je iz njegovih ruku proisteklo. Izgubljena dokumenta, konkursni radovi, skice, projekti, smanjuju na{e poznavanje Anti}evog opusa samo na izgra|ena dela. A me|u njima, videli smo, dva najzna~ajnija na vol{eban na~in izdvajaju se od ostalih. Na o~igled svih nas, jo{ za `ivota autora, uru{ava se ~itav idejni sklop na kome se zasniva istorijska uloga jednog graditelja. Jednostavno, nije mogu}e zanemariti o~igledni nesklad izme|u Anti}evog stava prema ideji i stava prema realizaciji. Kada Anti} svoj jo{ uvek izuzetni polo`aj u srpskoj arhitekturi i zvanje akademika (koje su pre njega od arhitekata u`ivali jo{ jedino Deroko, Bra{ovan i Dobrovi}) tuma~i isklju~ivo vredno}om a ne vrednostima ("Niko nije mogao da me prati, imali su svoj li~ni `ivot, porodicu, a ja sam po ceo dan i{ao na gradili{ta") onda u ovoj skromnosti ima i prezira prema vrednostima duha. Cene}i isklju~ivo vidljive dokaze svog zanatskog ume}a, svoje objekte, potpuno podcenjuju}i nerealizovane skice i projekte, Anti} prosto navodi svoje biografe da zaklju~e kako su gra|evinski materijal, a ne crta}i pribor, gradili{te a ne projektantski sto, stvarnost a ne fantazija, bitna obele`ja njegovog graditeljskog lika. Biograf koji ne `eli da ponavlja ve} izbledele panegirike morao bi o tome povesti ra~una. Zoran MANEVI]

I can say that I have learnt the most about fitting into the surroundings from the Italians, as their culture was close to me because of my mother. They have always taken care of the environment. Where there is the phenomenon of nature it is difficult to erect the phenomenon of a building. I believe that buildings cannot be superior up to the extent that they dominate. They have to fit in. This is the principle I have followed, starting from the MSU which is, in my sub-conscious, a kind of stilted house, all until the building of the Secretariat of Internal Affairs. I have always been tempted to do something in a folklore style. However, whenever I tried to make some kind of folklore architecture, with the application of roofs and other details, I just could not do it. It is impossible to apply folklore architecture that rises within the small overall dimensions on a small village house. Such elements cannot be applied on modern buildings of enormous squaring. One can learn from folklore, I would say, about people's philosophy related to selection and distribution of material. The hardest material has to be on the ground floor and lighter should follow it. This means stone, bricks and wood on the top. There is nothing folklore in Krupanj as it is the flat roof, but I followed the process of selection and distribution of the material. This building is a small, but good project. It is similar today with the high-tech although the story is reversed. This visually appealing architecture has raised on enormous overall dimensions in the West - on Pompadour's centre and Lloyd's building. I believe that it is not possible to apply elements, which are completely logical at some large spans, on much smaller buildings. Some false strings and ties, consoles, additions that do not serve to anything appear there. It is interesting as new, as a kind of "makeup". Naturally, there are better examples of that, such as the case with the building of the TV station Pink that has been arranged rationally and logically inside, while it was made as a kind of shell on the outside, which is allowed in architecture. In case that some larger premises appear, such as the "Sava" Centre, we would probably witness higher achievements. Still, even in the world, if one could line all the buildings designed in such a spirit it would make the true jam of material and steel elements. I have frequently mentioned the thoughts of Benedetto Crocce to my students related to useful and useless. He thought that things that were not useful were also not nice. It could be, in a way, the definition of architecture as well.

Magacin Vra~ar, Beograd, 1953-1954

Soliteri na Zvezdari, Beograd, 1953-1958.

Hotel Breza u Vrnja~koj banji,1972-1977.

Sportska hala na Poljudu, Split, 1977-1979.

11

Estetika i simbolika industrijskog nasle|a

tema broja

INDUSTRIJSKO NASLEE POSTOJI

slika gore: K. F. [inkel, skica tka~nica u Man~esteru napravljena tokom njegovog obilaska Engleske 1826.

slika desno: Industrijska klanica u La Mu{u kod Liona (arh. Toni Garnije, 1909-1913.) gra|ena sa neskrivenom simboli~kom porukom dimnjaka kao obeliska savremenog dru{tva.

12

vest o vrednosti razli~itih tipova graditeljskog nasle|a stalno se pro{iruje i obuhvata nove oblike. Briga za arhitektonsko stvarala{tvo prethodnih generacija mo`e se uo~iti jo{ kod Herodota, koji opisuje ono {to smatra vrednim da se trajno pamti, a iza njega slede mnogi drugi u duga~kom nizu do dana{njih dana. Po~eli su sa po{tovanjem piramida, temenosa, hramova, palata, pozori{ta, termi i drugih tekovina starog veka. Zatim su na red do{le crkve, dvorci, ve}nice i druge gra|evine iz repertoara srednjovekovnih gra|evina. Op~injenost pojedinim tipovima gra|evina nastavila se i u novom dobu, uklju~uju}i pored prethodnih tipova jo{ i biblioteke, galerije, bolnice, i druge, stalno oboga}uju}i obim interesovanja. Divljenje prema gra|evinama prvo je bilo iskazivano sa `eljom da se zabele`i utisak koji ostavlja na pojedinca i uloga koju ima za odre|eno dru{tvo. Postepeno je divljenje preraslo u nau~no prou~avanje arhitektonskih oblika, ali jo{ uvek bez zna~ajnije izra`ene brige da se takvi oblici sa~uvaju u svojim materijalnim vidovima. Mnoge ugledne li~nosti XVIII veka, veoma su detaljno premerile, zabele`ile i tekstualno opisale ru{evine rimskih gra|evina, na primer, a da se pri tome nisu zalagale da se te gra|evine, bolje re}i ono {to je prestalo njih, sa~uvaju. Op{ta briga da se graditeljske vrednosti pro{losti sa~uvaju, obnove i da nastave da `ive i u narednim generacijama, uglavnom je vezana za XIX i XX vek, upravo vreme kada je do{lo do velikih promena u sferi gra|enja. Pojavili su se industrijski objekti i preplavili

gradove, sela, prirodne prostore. Bez obzira koja im je namena bila, krajnji cilj je bio dobijanje profita njihovim kori{}enjem. U vreme kada su nastajali smatralo se da je njihova vrednost jedino utilitarna. Danas je za{tita industrijskih objekata i njihova revitalizacija jedna od najaktuelnijih tema u arhitekturi. Industrijski objekti su poslednji u nizu rali~itih arhitektonskih tipova kojima je priznata vrednost graditeljskog nasle|a i specifi~na uloga u razvoju arhitektonskih oblika. Koji su razlozi da su ovi objekti, tako zna~ajni za `ivot ~oveka i tako korisni za njegovu egzistenciju, prepu{tani zaboravu i ruinirani onog trenutka, kada je napredak tehnologije prevazilazio vrednost njihove upotrebne funkcije. Brzi odgovor obi~no glasi da su takve gra|evine dalje neupotrebljive, ru`ne i neprivla~ne, da nemaju i estetsku vrednost koju poseduje ve}ina drugih tipova gra|evina. Da li je to zaista tako? Da li se pod industrijskim objektima unapred podrazumevaju gra|evine koje svojim oblicima ne privla~e pa`nju ni obi~nih prolaznika, ni konzervatora ni esteta? I {ta se pod terminom industrijsko nasle|e uop{te podrazumeva? Kao i uvek kada se zapo~inje definisanje u jednoj oblasti, ono je optere}eno dilemama, sumnjama i tra`enjem adekvatnih definicija i stavova o tome kako se ophoditi prema predmetu istra`ivanja i kako mu obezbediti smisao i zna~aj u budu}nosti. Pojam industrijskog nasle|a se razli~ito tuma~i u pojedinim zemljama, ima razli~it status i briga o njemu nije svuda jo{ definisana. To su obi~no objekti u koji-

ma se proizvodi ili ~uva neka roba - na primer, fabrike, silosi, mlinovi, magacini. Takvi objekti morali su da postoje i veoma davno, ali nikada nisu posebno isticani. Oni nisu ni smatrani arhitektonskim objektima, ve} gra|evinskim. Uvek je u prvom planu bila arhitektura kultnih, memorijalnih, stambenih gra|evina, kao nosilac stilskih karakteristika pojedinih perioda, u drugom planu su bile ~ak i fortifikacije. Porede}i se sa navedenim tipovima arhitektonskih oblika, proizvodne gra|evine nisu privla~ile ve}u pa`nju. U knjigama iz istorije arhitekture retko }e se na}i opis i ilustracija nekog velikog magacina ili fabri~kog pogona. Verovatno naj~e{}e reprodukovani su pro~elje "AEG" fabrike turbina u Berlinu arhitekte Petera Berensa iz 1908. godine i ugaoni izgled "Fagus" fabrike cipela u Alfeldu arhitekata Valtera Gropijusa i Adolfa Mejera iz 1911. godine. Njihovi autori su poku{ali da afirmi{u arhitekturu industrijskih objekata kao ravnopravni oblik stvarala{tva u oblasti gra|enja i u tome su potpuno uspeli. To su, me|utim, retki primeri koje istori~ari arhitekture svrstavaju u rang ostalih arhitektonskih dela nastalih u isto vreme, ali druge namene. U vreme kada je razvijana svest o nau~nom prou~avanju spomenika kulture i kada su formirani osnovni kriterijumi vrednosti, industrijski objekti bili su jo{ veoma daleko od toga da budu razmatrani kao sastavni deo ukupnog graditeljskog nasle|a. Razlozi se mogu naslutiti. Prou~avanjem graditeljskog nasle|a i brigom za njihovo o~uvanje mahom su se, na po~etku, bavile li~nosti, koje su, pored

interesovanja za pro{lost, poznavanja arhitekture i drugih disciplina, bile veoma osetljive na neravnopravnosti ili nepravde koje vladaju u dru{tvenim odnosima. Industrijski objekti su za njih bili simboli ugnjetavanja ljudi, naro~ito dece i `ena i o tim gra|evinama su, ne retko, pisali s gnu{anjem, iako one s arhitektonskog stanovi{ta nisu bili takve. Takvi su bili `ivot i rad ljudi koji su u njima boravili. Za marginalizovanje industrijskih objekata u oblasti vrednovanja graditeljskog nasle|a pouzdano se mo`e re}i da je svest o mukotrpnom radu ljudi u njima mnogo vi{e doprinela da oni budu zaboravljeni, nego tehnolo{ki razvoj koji je izazvao napu{tanje njihovih namena. Kako ina~e tuma~iti njihove neverovatne upotrebne mogu}nosti danas, kada ih {tite, obnavljaju i koriste generacije koje su vremenski daleko odmaknute od perioda industrijalizacije? Kada je ve} re~ o vrednovanju, onda se kod industrijskog nasle|a prevashodno vrednuje njihov istorijski i dru{tveni zna~aj, njihova oprema i tehnologija, konstrukcijski sistem u kome su izgra|eni.

Estetika industrijskog nasle|a

Vrednovanje graditeljskog nasle|a dovodi do pitanja koje se mo`e i mora postaviti, a to je: da li je estetski faktor zastupljen u industrijskim oblicima? Drugo pitanje je da li estetska razmatranja ne{to zna~e u slu~aju industrijskog nasle|a? U situacijama kada su ova pitanja postavljana, odgovor je obi~no bio diplomatski i sigurno bezbedan za sagovornika i glasio je: "Pa, to svakako zavisi od toga {ta se pod industrijskim nasle|em podrazumeva". ^injenica je da se pojam industrijskog nasle|a stalno oboga}uje i obuhvata fabrike, magacine, silose, lu~ke dokove, `elezni~ke i drumske oblike, elekti~na, drena`na, vodosnabdeva~ka, kanalizaciona postrojenja, da se navedu samo neki oblici. Da li ovi oblici mogu biti lepi, da li su njihovi graditelji mislili da su oni lepi, da li se danas misli da su oni lepi i {ta bi uop{te njihova estetska vrednost mogla biti? Razmatranje ovih pitanja je otvoreno onda kada su industrijski oblici po~eli da se prou~avaju sa du`nom pa`njom, ali je broj istra`iva~a jo{ uvek relativno mali. (slika 1) Ipak, oni koji se bave industrijskim nasle|em smatraju da je estetska valorizacija ovih oblika nezaobilazna i da, tako|e, mora da bude obuhva}ena kada se utvr|uje vrednost industrijskih oblika. U tom kontekstu treba razjasniti i odre|ene nesporazume koji se mogu javiti. Prvo, lepa konstrukcija ili postrojenje ne zna~i da se na bilo kakvu konstrukciju mo`e samo dodati, aplicirati neki ukras. Ne mo`e se struktura kojoj se dodaju odgovaraju}i arhitektonski elementi ili ornament pretvoriti iz neprivla~nog u lep oblik. Lepota industrijskih oblika proisti~e iz osnovnih linija neke konstrukcije, iz njene prikladnosti, izvorne harmonije koju poseduje originalna koncepcija. Ne mo`e se primeniti pogre{na konstrukcijska koncepcija i onda ulep{avati dodacima kako bi se od ru`ne

pretvorila u lepu. Jasno je, zato, da se kod industrijskih objekata estetski aspekt odnosi na primarni konstrukcijski oblik Objekti namenjeni industriji zauzimaju svoje istaknuto mesto u razvoju konstrukcijskih oblika kojima se objedinjuju i stvaraju izrazito veliki unutra{nji prostori. Ono {to su rimski graditelji postizali u termama i bazilikama, to se u XVIII, XIX i XX veku postizalo u fabri~kim halama, magacinima, elektranama i drugim industrijskim postrojenjima. Ti napori su i u jednom i u drugom slu~aju veoma zna~ajni, uslovljeni stvarala~kim talentom graditelja, njihovom odlu~no{}u da rizikuju, novim materijalima i tehnologijama kao i sa silnim te{ko}ama koji takva dostignu}a ometaju. (slika 2) Drugo, lepota koncepcije nekog industrijskog oblika je civilizacijska oznaka. Ovi objekti su imali, i jo{ imaju, veoma sna`an uticaj na ~ove~anstvo i uvek su te`ili da izgledaju upe~atljivo, ~ak i onda kada su njima vladali pohlepa i profit vlasnika, a jad i beda radnika. Dovoljno je pro~itati potresni izve{taj o Arkrajtovoj tka~nici u Kromfordu, u Engleskoj, gde je 163. dece sahranjeno u crkvenoj porti, iscrpljeno danono}nim radom, a u vrlo lepom, gotskom okru`enju hale sa tka~kim razbojima. Tre}e, lepota industrijskih objekata proisti~e iz utiska njihove snage i trajnosti. ^vrsto}a gra|evine i utisak ~vrsto}e nisu ista stvar i jedna od glavnih estetskih komponenti je upravo sposobnost da gra|evina odaje utisak ~vrsto}e i snage. Tokom XIX veka kada su kameni i zidani stubovi po~eli da se zamenjuju stubovima od livenog gvo`|a sa znatno smanjenim pre~nikom stabla stuba, trebalo je dosta ve{tine da se prilagode proporcijski odnosi kako se utisak ~vrsto}e gra|evine ne bi poremetio. Pored toga, oblik mora odgovarati funkciji kojoj je namenjen. Ukoliko se radi o skladi{tu, onda gra|evina mora za{titi robu koja se u njoj ~uva od nevremena, uno{enje i izno{enje robe mora biti lako i brzo. Tavanice moraju biti dovoljno jake da izdr`e teret i od materijala koji je izdr`ljiv i ne haba se brzo. Trajnost objekta zavisi od pravilno izabranog i ugra|enog materijala, stabilnosti konstrukcije i niza drugih, naizgled neestetskih komponenti. Tema estetske vrednosti industrijskog nasle|a svakako je mnogo obimnija i dublja, ali mo`e se i na osnovu ovih komentara zaklju~iti da je ideja o tome da samo pojedini tipovi arhitektonskih oblika zahtevaju estetsko razmatranje, i da je samo pojedinim arhitektonskim oblicima priro|en i estetski aspekt, a drugima nije, veoma {tetna i da one koji je zastupaju mo`e dovesti u zabludu.

Simbolika industrijskih oblika

Obnova industrijskih gra|evina povla~i za sobom i suo~avanje sa nizom faktora: arhitektonskih, dru{tvenih, ekonomskih koje sama gra|evina poseduje. Ti faktori ~ine ne samo tuma~enje ve} i obnovu ovih gra|evina izuzetno slo`enom, a one su u ve}ini slu~ajeva napu{tene, po{to aktivnosti koje su se u njima

odvijale nisu vi{e tra`ene. Industrijske gra|evine pune su zna~enja. Treba samo pomisliti na tvorni~ki dimnjak koji je, pored svoje primarne funkcije, bio i ostao simbol. "Pogled na fabri~ki dimnjak cene svi kao izraz industrijske su{tine, ~ak i oni koji ne shvataju zasluge i korist takve konstrukcije. Ovi pravi, kruti stubovi, okrunjeni oblacima dima govore sopstvenim jezikom; prijatnim u vreme kada podr`avaju, sa tihom aktivno{}u, rad hiljada proizvo|a~a (...)". Ali danas "dimnjaci se vi{e ne dime, sre}ni talasi dima su i{~ezli: ti{ina obavija fabrike, hiljade ma{ina, nekada pokretnih i bu~nih, sada su hladne, nepokretne, zastra{uju}e mirne (...)". Zato dimnjaci nisu bili samo gra|evinski elementi i izraz rastu}e ekonomske mo}i, ve} ne{to mnogo dublje oni uspostavljaju odnos sa `ivotom, sa zajednicom i njihov nadra`uju}i dim, koji se {iri izvan fabrike obavija ih tako da maglovito li~e na crkvene zvonike, na kule dvoraca, na stare, trajne simbole razvoja dru{tva. Dimnjak je industrijskom revolucijom postao nova referentna ta~ka u gradu, i ~esto novi beleg u pejsa`u sa kojim se ~ovek sa`ivljuje, bore}i se za svoju vrednost u kontekstu istorijskog grada prepunog {iljatih tornjeva katedrala i ve}nica po principu da {to je vi{i, vidi se sa ve}e udaljenosti. Visina gra|evine je duboko ukorenjena u istoriju, dovoljno je da se setimo srednjovekovnih kula, ~ija visina podse}a na vlast gospodara koji ih poseduje. Njihovo ru{enje predstavlja ru{enje mo}i njihovih vlasnika. Dimnjak se integri{e sa gradom i doprinosi definisanju mesta, zone za rad, sa oblicima i zna~enjem koje je ~vrsto vezano za pro{lost. Fabrika je mesto za rad, ali u isto vreme i za susretanje, sli~no crkvi koja je mesto za molitvu ali i za okupljanje. Jasno je, zato, da simboli~na komponenta prevazilazi funkcionalnu, ali da istovremeno komunicira s njom na neraskidiv na~in. Dimnjak se, zna~i, smatra elementom prepunim zna~aja i sa konceptualnog aspekta, i veza sa tradicijom tipi~nih arhitektonskih elemenata je svakako zna~ajna. Postao je veliki simbol, nosa~ novih stremljenja industrijskog sveta, stvarni inovativni faktor koji je interpretirao duh budu}nosti, ure|uju}i element predgra|a, koji raskida sa tradicionalnim gradom, ali istovremeno zasnovan na tradiciji kada je simbolika u pitanju. Razli~ite gra|evine, svetovne ili religijske, posve}ene stvarnom radu ili samo "spomenici duha" u kojima ljudska te`nja za vrednostima prevazilazi dnevne zahteve; fabrika i crkva postali suvremenom hramovi ~esto suprotstavljene realnosti, odre|eni da trajno `ive zajedno u periodu koji se nazire na horizontu istorije. "Simbol je vitalni element, ne samo funkcionalni, on su sebi sadr`i izazov estetskih vrednosti, ne{to nepoznato: dekodirani "simbol" postaje znak. Arhitektonski simbol, jednom kada postane shvatljiv, je slogan obuhva}en formom i to se, ~ini nam se, danas doga|a sa dimnjacima, simbolima pre`ivelih funkcija." Fabri~ki kompleksi postali su deo portreta, kao i katedrale, pojedinih gradova. Njihovi dimnjaci kao i zvonici mogu se uo~iti na fotografijama, raz-

13

glednicama, slikama. Fabrika je deo pejsa`a, a postoji i industrijski pejsa` u kome je izraz kako tehnolo{kog napretka tako i kulture rada. "Pejsa` je prijatan, vide se milje i milje dimova iz metalur{ke industrije (...) Izvanredan pogled na hiljade dimnih obeliska visokih od 80 do 180 stopa". (slika 3) Svakako da je nemogu}e obnoviti celokupno kulturno nasle|e industrijske arheologije, zato {to se za{tita bavi veoma {irokim spektrom nasle|a, ali zato je va`no da se ono prou~i kroz analize i kataloge. [irenjem znanja o ovom nasle|u shvata se vrednost industrijske pro{losti, jer ne treba zaboraviti da je "istorija kolektivna memorija, rezervoar iskustva kroz koje ~ovek razvija ose}aj dru{tvenog identiteta i ideje budu}e perspektive". Uloga znanja kao sredstva za dono{enje odluka, kao i operacionalnog sredstva za neposrednu intervenciju na delu, te`i da prepozna evoluciju i tehnolo{ki eksperiment kao ne{to zna~ajno ne samo sa ~isto konstrukcijskog stanovi{ta, ve}, tako|e, kao opipljivo svedo~anstvo evolucije nauke i tehnologije koje su nasle|e celokupne ljudske zajednice. Restauracija i revitalizacija treba da budu pripriteti za gra|evine i cele industrijske komplekse koji sadr`e vredne i jedinstvene elemente, kako u pogledu konstrukcije, materijala, ure|enja okru`ja, istorijskih i dru{tvenih uslovljenosti. Ono {to je nepoznato ne mo`e se obnavljati. Istra`ivanja industrijskog nasle|a moraju biti brza i svestrana, jer to diktira hitnost intervencija na njima. Ono svakog dana sve br`e nestaje u vihoru svakodnevne dinami~ne trke za profitom. Jasno je da obnova tako zvane industrijske arheologije sve vi{e dobija na zna~aju ne samo u smislu graditeljske obnove, na podru~jima koja su danas centralna u gradu, ve} zbog toga {to se time {tite ~itave stranice na{e kulture i podloga na{eg dana{njeg dru{tvenog `ivota. Na|a Kurtovi} Foli}

INDUSTRIJSKA ARHEOLOGIJA

tema broja

Mainski mlin u Vladimirovcu

dr Na|a Kurtovi} Foli}, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i Novom Sadu

Napomene: 1. "Industria" je latinska re~ u zna~enju ume{nosti, ve{tine ra|enja, koja je kasnije postala pojam za proizvodnu delatnost, prevashodno za one oblike proizvodnje u kojima se stvara na veliko, tokom kojih se za preradu koriste ma{ine, a u organizaciji proizvodnje dolazi do podele rada. 2. N. Pevsner, A History of Building Types, Thames and Hudson 1979., 276. 3. K. F. Schinkel, Reise Nach England, Schottland und Paris im Jahre 1826, (ed. G. Riemann), Berlin 1986.

14

ojam industrijske arheologije sre}e se u razvijenim zemljama Evrope tokom poslednjih pedesetak godina kada se intenzivno istra`uju materijalni ostaci industrijske revolucije. Industrijska arheologija je industrijska zato {to prou~ava spomenike industrije, a arheologija zato {to koristi arheolo{ke metode. Obi~no je definisana kao disciplina odre|ena predmetom a ne periodom, a bavi se samo jednim aspektom nekada{njih ~ovekovih delatnosti. Iako je termin arheologija industrije kori{}en u XIX veku, u tekstovima {tampanim od 1955. godine neki autori upotrebljavaju izraz industrijska arheologija. Ona se kao disciplina uobli~ava tek {ezdesetih godina ovoga veka na nekim britanskim univerzitetima, extra muros, kada arheologija upotpunjuje, bolje re}i, modernizuje svoj istra`iva~ki aparat. Ta potreba za istra`ivanjem spomenika industrijske revolucije danas je pro{irena i na istra`ivanja industrijskog i tehnolo{kog nasle|a. Iako neki autori nagla{avaju istorijski, dru{tveni pa ~ak i regionalni kontekst, smisao ovakvog tipa istra`ivanja je u arheolo{kom kontekstu, a njegovi klju~ni elementi jesu vreme i prostor. Arheologija obezbe|uje vremensku perspektivu, pa otuda na~in na koji se dati lokalitet (ili pejza` ili deo opreme) menja i modifikuje mora biti od sredi{nje va`nosti u arheolo{koj interpretaciji. Sem toga, {iri topografski kontekst omogu}ava razumevanje celovite forme i funkcionisanje neke industrije. Kao disciplina ona se primarno slu`i arheolo{kim metodama i pojmovima, kao {to su stratigrafija, tipologija, skupni nalaz ili strukturalna anomalija, ali priznaje da je njih mogu}e primeniti na {iri raspon svedo~anstava no {to su ona koja su izvedena iz iskopavanja. Istra`iva~i na ovom polju klasi~no defini{u

industrijsku arheologiju, a ta se definicija uglavnom odnosi na spomenike industrije a manje na pejza`, ali uz zaklju~ak da takve spomenike treba posmatrati u kontekstu istorije dru{tva i tehnologije. Kao i kad je re~ o arheologiji u klasi~nom smislu pojma, terenski rad je u najmanju ruku temelj discipline. Ali ako ho}emo sebe da nazovemo industrijskim arheolozima, a ne istori~arima industrije ili, jo{ {ire, istori~arima tehnologije, moramo biti spremni na to da budemo vrlo odre|eni kada govorimo o metodima kojima se slu`imo prilikom tuma~enja ostataka pro{losti, a oni mogu biti prvenstveno arheolo{ki (rekognosciranje, sonda`no i sistematsko istra`ivanje, konsultovanje istorijskih izvora, obrada i publikovanje gra|e i prezentacija). Ostaci spomenika industrijskog nasle|a kod nas su, s retkim izuzecima, u osrednjem stanju. Neophodno je zavri{iti zapo~eto sistematsko evidentiranje i {to detaljnije rekognosciranje. Obrada ovakvih objekata suo~ava se s objektivnim te{ko}ama koje se ne sastoje samo u velikom poslu tehni~ke za{tite, kao primarnom aspektu, i u zadovoljavanju istorijskog odnosno muzeolo{kog aspekta, kao slede}eg koraka, ve} je neretko uslovljena i znatnim materijalnim sredstvima. Neophodno je {ire dru{tveno anga`ovanje, kako bi se ve}i broj objekata bar osnovno istra`io i za{titio. Osim toga, bilo bi dobro izraditi arheolo{ku mapu za ovu specifi~nu vrstu ostataka materijalne kulture. Izu~avanje industrijskog nasle|a koje se poslednjih nekoliko godina sprovodi u Muzeju nauke i tehnike i pri Odboru za arheologiju SANU podrazumeva interdisciplinarno istra`ivanje, sistematsku za{titu i prezentaciju materijalnih ostataka starih industrija i tehnolo{kih procesa na teritoriji Republike Srbije i njihovog {ireg kulturnog konteksta.

Interdisciplinarno izu~avanje industrijskih procesa omogu}ava tuma~enje novije istorije uz kori{}enje svih raspolo`ivih izvora (materijalna kultura, arhivska gra|a, usmena svedo~enja), iako je istra`iva~ki pristup prevashodno zasnovan na koncepciji studija materijalne kulture. Predmet istra`ivanja nisu samo objekti neposredno vezani za industrijsku proizvodnju, ve} i oni koji su sa njima povezani u okviru {ire kulturne matrice, stambeni objekti, prostor slobodnog vremena, komunikacije... U ovom trenutku intenzivno i sistematsko istra`ivanje name}e se ne samo zbog op{teg zna~aja ovog specifi~nog oblika kulturnog nasle|a, ve} i zbog savremenog tehnolo{kog razvoja ~iji tempo ubrzano poni{tava njegove tragove. Njegovi kratkoro~ni i dugoro~ni ciljevi su unapre|enje dokumentacionog centra za istra`ivanje, za{tita i prezentacija materijalne kulture starih industrija i tehnolo{kih procesa, dalji razvoj informacionog sistema Zajednice muzeja nauke i tehnike u Srbiji, uklju~ivanje u {ire regionalne programe za{tite industrijske kulture, nastavak rada na me|unarodnom projektu ARGE-Donaulander-Technisches Denkmalepflege, za{tita materijalne kulture starih industrija i procesa in situ (u saradnji sa Zavodima za za{titu spomenika kulture) i prezentacija rezultata projekta stru~noj i {iroj javnosti. Prioritetne aktivnosti istra`iva~a starih industrija u ovom trenutku jesu zavr{etak rekognosciranja, pra}enje stanja spomenika, valorizacija i obrada podataka, izbor za pravnu za{titu, stru~na pomo} prilikom revitalizacije i/ili promene funkcije starih industrijskih objekata, kao i {to bolje sistematizovanje prikupljene gra|e. Dosada{nje bavljenje ovom temom pokazalo je da gra|e o industrijskom nasle|u ponekad ima u lokalnim fabri~kim arhivama, dok nekoliko beogradskih arhivskih ustanova ~uva solidan materijal. Izuzetno su korisni stari adresari fabrika. Izvestan broj publikacija koje se bave istorijom Srbije direktno se i/ili indirektno doti~u ove problematike. Nekad je u konkretnim poglavljima navedeno dosta podataka o op{tim prilikama u privredi, odnosno industriji, a nekad se korisne informacije mogu dobiti iz komentara u radovima ~ija primarna tema nije industrija. Ima i publikacija posve}enih upravo istoriji industrije kod nas. Osim {to nude osvrt na op{te istorijske prilike, one veoma analiti~no prikazuju staru industriju, ponekad i zanatstvo. Dostupne su nam i monografije o industrijskim granama ili konkretnim fabrikama, koje pru`aju obilje informacija te tako predstavljaju nezaobilazan i dragocen izvor podataka. Tako izra|ene publikacije, me|utim, izdale su samo neke fabrike, obi~no one ve}e i zna~ajnije. Dosada{njim terenskim istra`ivanjem obuhva}en je ve}i deo industrijskog nasle|a na teritoriji Srbije. Upore|ivanjem istorijskih izvora, usmenih informacija i stanja na terenu utvr|eno je da je ve}ina zna~ajnijih industrijskih objekata na svom mestu. Deo istra`enih lokacija starih industrijskih postrojenja pokazao je, me|utim, da su neka od njih uni{tena ili su

umnogome izmenila funkciju i izgled. Na osnovu stepena sa~uvanosti spomenici industrijskog nasle|a se mogu podeliti u nekoliko grupa. Prvu i najzna~ajniju grupu ~ine oni koji su neprekidno u funkciji, ili su samo u radnom stanju. Ova okolnost u ogromnom broju slu~ajeva zna~i da su dobro o~uvani, da se o njima vodi stalna i stru~na briga i da su tehnolo{ki procesi sa~uvani. Neki su tokom proteklih vremena u manjoj meri obnavljani, retko kad i renovirani. Objekti su razli~itih namena, ve}inom stari do 100 godina. Me|u njima su `elezni~ke stanice u Jasenovu, Vr{cu i Dimitrovgradu, fabrike tekstila u Grdelici i Para}inu, ireverzibilne crpne stanice u Ov~i, Bor~i, Dubovcu i oko Carskog jezera, mno{tvo ciglana i ma{inskih vi{eeta`nih mlinova u Vojvodini. Istoj grupi pripadaju kompleksi, ili pojedina~ni objekti u sklopu kompleksa, u kojima su sa~uvane stare ma{ine, a ponegde i proces proizvodnje. Tu su i objekti u Beogradu zna~ajni za istoriju nauke, kao {to su zgrada prve srpske Opservatorije iz 1890/91, i Opservatorija na Zvezdari iz oko 1926, kompletno sa~uvane, u dobrom stanju i u funkciji. Drugu grupu spomenika ~ine oni od kojih je sa~uvan samo objekat s malo ma{ina ili i bez njih. Oni su obi~no vi{e godina van funkcije. Ako su arhitektonski i gra|evinski interesantni i/ili su na dobroj lokaciji, ~esto im je promenjena funkcija, renovirani su i o njima se vodi briga. Nova namena takvih objekata ~esto je ekskluzivni poslovni i/ili ugostiteljski prostor. Dobar primer su Fabrika hartije M. Vape i Pivara I. Bajloni i sinovi dd u Beogradu. U tre}u grupu spada mno{tvo objekata koji su van funkcije, nisu revitalizovani, a njihovo stanje se, bez obzira na veli~inu i zna~aj, kre}e od veoma dobrog do devastiranog. Me|u njima su Prvi akcionarski mlin i Termoelektrana Snaga i svetlost u Beogradu, ili Briketarnica kod Pirota. Ovu grupu ~ine i napu{teni objekti o kojima malo ko vodi ra~una. Ponekad je re~ o nekada{njim industrijskim zonama, koje, uprkos solidnosti gradnje, deluju jadno i zapu{teno. Takve su zone ima na To{inom bunaru i oko Dor}olske marine u Beogradu, i na Limanu u Novom Sadu. U odnosu na zna~aj i brojnost spomenika industrijskog nasle|a, malo njih u`iva neki od vidova pravne za{tite. Za{tita ostataka starih industrija i proizvodnih procesa mo`e se posmatrati iz dva ugla. Jedan je onaj koji se mo`e prepoznati kroz dosada{nji odnos dr`ave prema industrijskom nasle|u. Naime, za{titom su obuhvatani objekti koji su neosporno bitni za istoriju industrije, ali su prete`niju ulogu u tom izboru igrale njihova lokacija i monumentalna arhitektura. Drugi ugao, koji ne isklju~uje prvi, podrazumeva i izu~avanje industrijskih procesa u okviru {ireg konteksta. Izvestan broj objekata industrijskog nasle|a Srbije je revitalizovan. Takva za{tita, sem sistematskog pristupa, zahteva i velika materijalna sredstva i prevashodno zavisi od zainteresovanosti i mogu}nosti vlasnika. Kad je re~ o objektima koji su u funkciji, o~uvana upotrebna vrednost jeste ono {to im, bez obzira na to

Hidroelektrana Si}evo

Svilara u Pan~evu

da li u`ivaju ili ne u`ivaju pravnu za{titu, garantuje dobro stanje, ponekad i izvanredno. Mno{tvo objekata industrijskog nasle|a ~ija je namena promenjena u dobrom je stanju, prvenstveno zbog solidnosti gradnje. U centru ve}ih gradova ima objekata koji su donedavno bili u funkciji. Zahvalju}i dobroj lokaciji i solidnoj gradnji, oni mogu biti pogodni za prenamenu. Uz temeljan pristup i obiman rad na njihovoj za{titi, mora se paralelno razmi{ljati i o prenameni, a u takvim situacijama uvek je dobro konsultovati mnoga svetska iskustva. U svakom slu~aju, neophodno je da "reciklirani" objekat u jednom od svojih segmenata sadr`i i prezentaciju izvorne namene. Zastarevanje ma{ina i industrijskih objekata je postalo `ivotna ~injenica. Reorganizacija gradskih centara, ru{enje tro{nih kvartova i rast cene gra|evinskog zemlji{ta onemogu}avaju o~uvanje mnogih starih lokacija od industrijskog zna~aja. Alternativa potpunom uni{tenju su izme{tanje objekta - {to je nemogu}e - ili formiranje potpune dokumentacije, uz mogu}nost da se sa~uva poneki, posebno zna~ajan deo opreme. Industrijska postrojenja iz XIX i XX veka koja vi{e nisu u funkciji mogu se iskoristiti i za muzeje industrije, ~ak i ukoliko se ve}em delu objekta promeni funkcija. Materijal s kojim se radi deo je nacionalnog nasle|a koji u nedostatku odgovaraju}e brige i dokumentacije mo`e biti nepovratno izgubljen. On je nacionalna svojina, deo svekolikog kulturnog nasle|a, dokaz na{eg napretka u oblasti invencije i industrije. Rifat Kulenovi}

mr Rifat Kulenovi}, kustos Muzeja nauke i tehnike, Beograd

15

tema broja

SJAJ I BIJEDA INDUSTRIJSKE ARHITEKTURE RIJEKE

16

ndustrijska arhitektura koja je u Rijeci gra|ena kao posljedica velikog privrednog, a posljedi~no i gra|evinskog buma od sredine XIX st. nadalje, iznjedrila je mnoga inovativna rje{enja kako u uporabi novih materijala tako i u primjeni novih konstrukcija funkcionalnih objekata za potrebe nove industrije, te lu~kog i `eljezni~kog prometa. Takvo naslje|e godinama je bilo nezanimljivo (jer nije dopadljivo dekorirano) i nevidljivo (jer nije bilo dostupno) kako stru~njacima tako i gra|anstvu, premda je ova arhitektura vrlo funkcionalna, ~vrsta i vrijedna zbog mogu}nosti prenamjene u najrazli~itije nove svrhe. Industrijski objekti, tvornice, a posebno velika, jo{ malobrojna preostala lu~ka skladi{ta, najiscrpnije su istra`ena i opisana izlo`benim projektom Arhitektura Secesije i Historicizma u Rijeci Moderne galerije Rijeka - muzeja moderne i suvremene umjetnosti, u sklopu {ireg, vi{egodi{njeg istra`iva~ko-izlo`beno-publicisti~kog projekta o urbanizmu i arhitekturi Rijeke koji je obuhvatio vremenski raspon od gotovo sto godina, od sredine XIX st. do sredine XX st. (1845-1945). Uo~eno je tada malo poznato bogatstvo i posebnost Rijeke i njena industrijskog naslje|a koje nije nikad bilo dovoljno valorizirano, a u najnovije vrijeme opadanja sveukupe proizvodnje i ispra`njenja objekata od strojeva i ljudi, do{lo je do njihove ubrzane devastacije, prodaje pa i najmernog ru{enja. Iako mnogobrojni primjeri prenamjene industrijskih objekata, a posebno lu~kih dokova i skladi{ta u Europi i svijetu pokazuju da su ove gra|evine dragocjena ba{tina koja mo`e

jo{ stolje}ima slu`iti u novoj funkciji, ~esto zauzimaju}i najelitnije pozicije u sada{njim gradskim tkivima. U Rijeci takva svijest jo{ nije za`ivjela u po`eljnim razmjerima, {to zbog pomanjkanja novaca, {to zbog siroma{tva ideja. Ipak postoji jedan rije~ki primjer prenamjene industrijske arhitekture sa sretnim zavr{etkom, a to je: - Ex Rafinerija {e}era, 1750-1828, ex Tvornica duhana, 1851-1940, - ex Tvornica motora i traktora Rikard Ben~i}, 1945-1995, Rijeka, - budu}i Muzej moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka. Grad Rijeka, kao prirodna, pogodno smje{tena morska luka na duboko u kopno uvu~enoj obali sjevernog Jadrana, jo{ je sredinom 18. st. po~ela razvijati industriju za koju je sirovinu i gotove proizvode mogla lako transportirati zbog morskih i kopnenih pogodnosti. Izme|u ostalih, daleko izvan tada{njeg grada, na samoj su morskoj obali jo{ 1750-tih nizozemskim kapitalom izgra|eni veliki pogoni i uprava [e}erane, koji su stolje}e kasnije prenamijenjeni u Tvornicu duhana i proizvodnju cigareta, te nakon Drugog svjetskog rata u Tvornicu brodskih motora i traktora Rikard Ben~i}. S vremenom je taj veliki industrijski kompleks razvojem grada postao dijelom njegova sredi{ta, ali je od okoline ostao izoliran visokim zidom, dok je prestankom proizvodnje postao beskorisna enklava bez sadr`aja.

Povijest:
Prvi i njastariji industrijski pogon u Rijeci bila je Rafinerija {e}era u udaljenom zapadnom dijelu grada, podignuta na samoj morskoj obali gdje su pristajali jedrenjaci s dragocjenom uvoznom sirovinom - {e}ernom trskom. Zbog kasnijeg nasipavanja obale za potrebe `eljeznice i luke, danas je taj objekt uklopljen u gradsku, vrlo prometnu Kre{imirovu ulicu, udaljen 200-tinjak metara od mora. Nekada je podru~je Tvornice {e}era bilo bogato ispresijecano vodotocima, uz stari mlin na buji~nom potoku koji je vi{e od stolje}a predstavljao sjevernu granicu tvorni~koga kompleksa. Na istom je mjestu Rafinerija {e}era poslovala od osnivanja 1750. do 1828., zatim slu`io kao vojarna, te polovinom XIX stolje}a u pogonima biv{e Rafinerije po~inje proizvodnja duhana. Kompleks Tvornice duhana nije se izgleda godinama mijenjao, jer je identi~no prikazivan na planovima iz pedesetih i {ezdesetih godina 19. st. Do promjene dolazi krajem 1860-ih kada se prostor tvornice pro{iruje preko potoka, na sjeverne brajde i gradi novi pogon za proizvodnju Virginia cigara 1867. , tzv. T-objekt . Detaljan uvid u proizvodni pogon tvornice daje nam u rije~kom arhivu sa~uvan situacijski nacrt iz 1875. godine. Zapadni proizvodni paviljon biv{e [e}erane postavljen uz obalnu cestu (Corsia Dek, danas Kre{imirova) i dalje je pogon; isto~ni postaje skladi{te, a paviljoni su me|usobno spojeni aneksom tvore}i tlocrtno oblik slova H. Uz isto~ni je paviljon dvori{te i

izduljeni objekt pogona vo{tanog papira (na regulacijskoj crti dana{nje Manzonieve ulice), a uz potok i stari mlin, koji je i dalje u funkciji, izgra|ene su tesarske i bravarske radionice. Sredi{nje dvori{te novoga pogona zatvara na sjeveru, pogon za proizvodnju Virginia cigara, do danas sa~uvana zgrada. Taj T-objekt izrazitih je historicisti~kih obilje`ja, trokatnica s korisnom potkrovnom eta`om. Zanimljivog je tlocrtnog rje{enja sa salama pogonskih dijelova u skeletnoj konstrukciji, bez ikakvih pregradnih stijena, potpuno slobodnih pravokutnih tlocrta s dvoredom ljevano`eljeznih stupova. Iako industrijski proizvedeni, stupovi su strukturirani klasicisti~ki a oblikovani historicisti~ki s bazom, glatkim cijevastim tijelom i kapitelom vegetabilnih ukrasa. Slobodan tlocrt pogonskog dijela omogu}en je izvedbom ju`nog sredi{njeg aneksa s monumentalnim trokrakim stubi{tem iz kojeg se ulazi u prostore pogona i prate}e sadr`aje u aneksu. Obodni je zidani pla{t objekta strogo ritmi~ki perforiran velikim otvorima na svim pro~eljima s profiliranim vijencima i raznolikim natprozorskim ukrasima iznad svih katova . T-objekt na sjevernom dijelu tvorni~kog kruga dostojno parira izuzetnoj baroknoj biv{oj upravnoj zgradi tvornice {e}era pa duhana, na ju`nom dijelu terena. Bila je to jedna od najve}ih tvorni~kih zgrada na na{oj obali. Svoj je vanjski izgled, svoju baroknu, bogato oslikanu i kalijevim pe}ima ispunjenu unutra{njost, kao i svoju izvornu (administrativnu) funkciju zadr`ala gotovo 250 godina, a tijekom rada tvornice duhana bila minimalno mijenjana, te neredovitim odr`avanjem polako devastirana.

Sada{njost:
Danas, nakon dvo i pol stoljetne industrijske aktivnosti, ono {to je preostalo od proizvodnje tvornice preseljeno je u isto~nu industrijsku zonu na periferiji Rijeke. Stari su objekti ispra`njeni i planira se preure|enje za potrebe novog milenija. No, unato~ vi{egodi{njim dobrim namjerama, zasada su to ipak tek pusti planovi i idejna rje{enja. Prema javnom natje~aju kojeg je 1998.-1999. raspisao rije~ki Urbanisti~ki odjel Gradske uprave, cijeli je teritorij biv{e tvornice Rikard Ben~i} zami{ljen kao

komercijalno-kulturni centar. Kulturni spomenik pod za{titom, velika oslikana rasko{na barokna upravna zgrada, ranije u pro{losti ve} pregra|ivana i neodr`avanjem dijelom devastirana, a sada ispra`njena, jo{ nije dobila budu}u namjenu. Zadnje se vrijeme vode `u~ne polemike oko nove namjene, jer je gradska uprava dala zgradu Likovnoj akademiji u osnivanju iako zbog pomanjkanja prostora i Muzej grada Rijeke `eli useliti u nju. Momentalno su u pala~i konzervatori koji istra`uju arhitekturu i zidno slikartvo zbog izrade potrebne dokumentacije za za{titu. T-objekt je odre|en za sjedi{te novog Muzeja moderne i suvremene umjetnosti, koji (kao Galerija likovnih umjetnosti, odn. Moderna galerija Rijeka) postoji od 1949., ali bez vlastite zgrade, kao vje~ni podstanar bez odgovaraju}ih radnih, spremi{nih i izlo`benih prostora za stalni postav (ve} samo za povremene izlo`be). Kako su djelatnici Moderne galerije dugi niz godina isticali potrebu za prostorom, u vi{e se navrata poku{avalo na}i rje{enje, te su u planu bile i novogradnje na Delti (1950-ih) i adaptacije starijih zgrada u centru (1980-ih biv{i Municipij u Starom gradu). Aktualno gradsko Poglavarstvo odlu~no je pristupilo namjeri preseljenja Muzeja moderne umjetnosti u nov prostor i to u T-objekt ex tvornice Rikard Ben~i}, kojeg su predlo`ili sami muzealci vide}i u ispra`njenom industrijskom kompleksu R. Ben~i}a kona~no jedinu priliku za preseljenje, ne u idealne, ali ipak bolje uvjete od dosada{njih. Stjecajem raznih (sretnih) politi~kih okolnosti postignut je dogovor izme|u grada Rijeke i Ministarstva kulture Republike Hrvatske oko sufinanciranja (50%-50%) izrade dokumenatcije i izgradnje muzejske zgrade, tj. prenamjene industrijske arhitekture 19. stolje}a, pogona za proizvodnju Virgina cigara u Muzej moderne i suvremene umjetnosti Rijeke. Me|utim javni Natje~aj koji je krajem 2001. raspisan za idejno arhitektonsko rje{enje prenamjene Tobjekta u muzejsku namjenu obuhvatio je i ure|enje trga uza nj i javne gara`e unutar kompleksa Rikard Ben~i}. Kako niti jedno natje~ajno rje{enje nije u potpunosti zadovoljilo Ocjenjiva~ki sud, sastavljen od investitora (politi~ara), arhitekata i povjesni~ara umjetnosti, ~etiri je sudionika pozvano na doradu

ponu|enih rje{enja, te je tek u drugom krugu izabrano najbolje: rije~kog arhitektonskog autorskog para, Sa{e Randi}a i Idisa Turata (pod {ifrom 04), a sva su rje{enja prikazana javnosti na izlo`bi u Malom salonu, 28.6.9.7.2002. gdje je prire|ena i javna diskusija. Nakon toga se pri{lo reguliranju me|usobnih ugovornih obveza o sufinanciranju {to je rje{eno po~etkom 2003. i sada se ~eka izrada projektne dokumentacije, te gradnja, koja sigurno ne}e zavr{iti 2004. kako se isprva planiralo. Muzej bi ipak morao profunkcionirati prije 2009. kada se o~ekuje u Rijeci odr`avanje toliko `eljenih me|unarodnih Mediteranskih igara.

Budu}nost:
Projektni je zadatak predvidio korisnu povr{inu od 8.000 - 9.000 m2 uz uvjet konzervatora da se sa~uva izvorna zgrada (T-objekt), {to su arhitekti i uva`ili. Njihovo osnovno shva}anje i koncepcija rukovodili su se mi{lju da zgrada muzeja mora biti neutralna kako u svojoj unutarnjoj organizaciji prostora tako i u okolnom urbanom tkivu zbog svojeg aktivnog odnosa sa suvremenim zbivanjima. Radi nedostatnog korisnog porostora za smje{taj svih potrebnih sadr`aja arhitekti su, ju`no stepeni{te, koje je ionako pridodano na osnovni pravokutni tlocrt, flankirali s dva staklena kubusa u koja su smjestili izlo`bene eta`e. Tako su T-objekt zapravo neopazimice preoblikovali u novu zatvorenu, kompaktnu formu transparentnog materijala. Izlo`beni, radni i spremi{ni su prostori smje{teni u unutra{njosti zgrade, a obodni su prostori stare zgrade i

17

tema broja

novog dodatka iskori{teni kao pristupni i otvoreni prema van. Kroz prizemlje stare zgrade probijen je unutarnji hodnik u kra}oj, sjever-jug osi s pristupom stubi{tu za gornje eta`e kao i u one podzemne s trgovinama, gara`ama, ugostiteljskim objektima. Pod staklenim dvoslivnim krovom, glavnom vizualnom privla~nom to~kom, smje{teni su javni prostori za rad s publikom, polivalentna dvorana, biblioteka i kafeterija, {to }e biti naro~ito atraktivno kad bude osvjetljeno u no}noj vizuri ovog dijela grada. Kako jo{ nije detaljno isplanirana muzeolo{ka koncepcija budu}eg stalnog postava i rada muzeja u novom prostoru, jer nije razra|eno idejno ni izvedbeno rje{enje, mogu se o~ekivati neke manje promjene, ali se sa sigurno{}u o~ekuje po~etak razrade projektne dokumentacije u roku ove godine i po~etak gradnje ve} slijede}e. Time se Rijeka svrstala u niz od ~etiri grada u Hrvatskoj u kojima se grade novi muzeji: u Zagrebu je novogradnja Igora Frani}a upravo dobila gra|evinsku dozvolu za Muzej suvremene umjetnosti, u Naroni se gradi Arheolo{ki muzej arhitekta Roka, a u Hu{njakovu Muzej pra~ovjeka @eljka Kova~i}a. Nakon devastacija muzejskih zgrada i stalnih postava u nizu gradova, naro~ito isto~nog ruba Hrvatske, napokon se kre}e i u izgradnju novih zgrada {to se nije de{avalo nikada u tijeku pro{log stolje}a, a pogotovo kada je u pitanju suvremena umjetnost. Mr. sc. Daina Glavo~i}, vi{i kustos Muzeja moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka, Republika Hrvatska

Moderna galerija Rijeka, sada Muzej moderne i suvremene umjetnosti je u sklopu svog redovnog godi{njeg programa zacrtala projekt o urbanizmu i arhitekturi Rijeke u vrijeme historiciza, secesije i me|uratne moderne arhitekture. Projekt po koncepciji tada{njeg ravnatelja Berislava Valu{eka zasnivao se na suradnji kustosa muzeja (mr. sc. Daina Glavo~i}, Nata{a Ivan~evi}, Milica \ilas) i vanjskih suradnika: povjesni~ara umjetnosti (iz Rijeke: Jasna Rotim, Jolanda Todorovi}, Marjan Bradanovi}; iz Zagreba: dr. Ivo Maroevi}), arhitekata i urbanista (mr. Olga Maga{, mr. Nana Palini}, Sa{a Randi} d.i.a., Idis Turato d.i.a.), te gostiju iz inozemstva (dr.prof.Marco Pozzetto iz Trsta, Andras Hadik iz Budimpe{te). Prva je prikazana izlo`ba Moderna arhitektura u Rijeci (22.2.-31-3-1996.), druga Arhitektura secesije (11.12.1997.-28.2.1998.) i tre}a Arhitektura historicizma (28.7.- 16.10.2001.) Sve su izlo`be popra}ene op{irinim ilustriranim dvojezi~nim katalozima, plakatom i pozivnicom, te nizom predavanja, okruglih stolova i diskusija. Tvornice duhana djeluje do drugog svjetskog rata, nakon kojeg u njezine pogone useljava tvornica motora Rikard Ben~i}, sljedbenik Ljevaonice i tvornice strojeva "Mateo Skull". Danas, nakon dva i pol stolje}a industrijske djelatnosti, tvorni~ki je krug iseljen i prenamijenjen za nove gradske sadr`aje novoga milenija, no za sada samo u planovima i programskim idejnim rje{enjima. Dmitrovi}, Sa{a: Mala povijest duhana u Rijeci, str.66 u Su{a~ka revija,18/19, Rijeka, 1997. Na ma|arskom je planu razvoja rije~ke luke iz 1870. (DAR), ucrtano planirano pro{irenje pogona preko grani~nog potoka: tri ve}a objekta koji zatvaraju dvori{te oblika obrnutog slova U i dva manja u sredi{njem dijelu uz stari mlin.

osnova prizemlja

osnova 1. sprata

osnova 2. sprata

osnova 3. sprata
18

OD UMETNOSTI KONVERZIJE DO KONVERTIBILNOSTI ARHITEKTURE

Warhol muzej, ulaz

Warhol muzej, pre renovacije

Dia centar, pogled sa ulice

pored svojih intelektualnih i apokalipti~nih vizija o budu}nosti post-industrijskog grada Rem Koolhaas je u nekoliko skora{njih navrata nagovestio izlaz iz ove situacije predvi|anjima da }e arhitekti budu}nosti uglavnom da se bave konverzijama postoje}e akumulacije neupotrebljivih i prevazi|enih urbanih tipologija. I zaista, ako pa`ljivo pogledamo unaokolo po gradovima, i na zapadu i na istoku, akumulacija arhitektonskih tipologija iz pro{losti je vi{e nego primetna. Zgrade koje su u trenutku gra|enja bile strogo vezane za tada savremeni socijalni program - kao {to su na primer industrijski kompleksi i fabrike - danas su postale legitimne mete novih intervencija, lokacija za upotrebu arhitektonske inteligencije i racionalizma, komercijalnih {pekulacija i drugih vidova arhitektonske 'lobotomije,' ali i ni{ta manje poetskih {ansi za 'proizvodnju' novih, radikalnih i avant-gardnih prostora za proizvodnju i izlaganje umetnosti i savremene kulture.

preispitivanja zna~enja gradova vezanih za pokrete iz 68.,' i njihove kasnije estetizacije u binarno razli~ite pokrete u umetnosti 70' godina: pop-arta i minimalizma. Richard Gluckman, ~ija arhitektura konverzije je predmet ovog kratkog pregleda, jedan je od retkih arhitekata koji traga za sistematskim osloba|anjem identiteta konverzije od pukog zadovoljavanja potreba. Gledano u svetlu polarizacije arhitektonskih pokreta u protekle tri decenije, Gluckmanova arhitektura se na interesantan na~in distancira od 'obe}anja' jednih i 'propasti' drugih prohujalih pravaca u arhitekturi. Njegova arhitektura se direktno vezuje za razvoj umetnosti minimalizma koja se eti~ki postavlja prema problemima iz savremene kulture. Od 1977. godine, Gluckman svojom intuitivnom praksom u saradnji sa umetnicima, kustosima i teoreti~arima savremene kulture donosi jedno relativno staro polje delovanja u potpuno novo svetlo gde konverzija postaje umetnost delovanja, a ne projektantski servis. Brojne saradnje koje uklju~uju umetnike kao {to je Richard Serra, Dan Flavin, Jenny Holzer, Rober Wilson i arhitekte kao {to je i sam Koolhaas, donele su projekte i realizacije koje prevazilaze sferu umetnosti i muzeologije i prodiru u polja stambene arhitekture, arhitekture dru{tvenog standarda, pa ~ak i 'ispravne' komercijalne arhitekture. Ovaj pristup je ne{to vi{e o umetnosti konverzije industrijskih postrojenja u reprezentativne muzejske prostore na uobi~ajen na~in. Savremeni muzejski prostori u renoviranim industrijskim gra|evinama su globalno shva}eni kao prostori razmene identiteta, prostori me{anja kulturnih polja delovanja, i kona~no nisu prihva}eni kao fundamentalizaci-

ja kulture, nego kao fleksibilna i konvertibilna arhitektonska vrednost. ^etiri primera konverzije koji slede: 1. Dia Centar za umetnost, New York; 2. Muzej Andy Warhola, Pittsburgh; 3. Gagosian galerija, New York i 4. Muzej savremene umetnosti u San Diegu; evolucija su jednog autonomnog pristupa renovacije u arhitekturi koji nije derivat nekada obe}avaju}ih akademskih teorija o 'kontekstu,' i nostalgi~nih manifesta o 'slo`enostima' i 'kontradikcijama.' Nasuprot tome, pristup konverziji direktno se oslanja na neke od osnova moderne arhitekture, funkcije, radikalnosti, detalja, tehnologije, i iznad svega hladnokrvne racionalnosti prema programu. Prema Gluckmanovim re~ima proizvod konverzije nije reprezentacija aktivnosti u prostoru, dekoracija, ve} prostorni 'okvir' (Space Frame) u kome su mogu}e najrazli~itije aktivnosti, pa ~ak i to da se absolutno ni{ta ne de{ava. Prazni prostori po njemu govore mnogo vi{e od ljudi koji govore punih ustiju. Gluckman naravno nije jedini arhitekt koji se bavi renovacijama ostataka industrijske revolucije. Medjutim, on je verovatno najdosledniji u razvoju svog arhitektonskog jezika inspirisanim industrijskim okru`enjem i ideologijom rekonstrukcije koja na ovo okru`enje gleda kao na prirodni predeo savremenog grada. Sa ovom inverzijom zna~enja predela, prirodno nailazimo i na nove poglede na klasi~ne odnose izmedju geometrije i proporcije, svetlosti i tame, konstrukcije i volumena, prostora i njegovog okvira, odnose koji su u savremenoj umetnosti odavno prevazi|eni. Sr|an Jovanovi} Vajs
19

Uzmemo li Koolhaasovu hipotezu za ozbiljno (a za{to i ne bi?) da arhitektura u post-industrijskom periodu dru{tva ne}e biti predmet revolucije u nastajanju ve} njene recikla`e, fundamenti arhitektonskih ideologija nastalih u modernim pokretima postaju vrsta "predela za intervenciju" i koncentraciju napora ka nekoj novoj 'revoluciji.' Nasuprot ideolo{ke revolucije koja se vezala za formu i ideolo{ki program novi predeli za intervenciju oslobo|eni su od tra`enja svoje generi~ne forme u pro{losti, svog arhetipa. Samim tim, oslobo|eni su od odgovornosti prema 'gre{kama' iz pro{losti i opasnosti zapadanja u nostalgi~ne sfere arhitekture. Tragovi ovakve prakse postoje uglavnom iz napora nastalih tokom perioda

Dia Center for Arts, New York, 1987

tema broja

Zapo~ev{i svoju praksu 1977. godine u Njujorku Gluckman je tek 1987. godine zavr{io renovaciju jedne od napu{tenih industrijskih gradjevina u Chelseu, biv{em industrijskom kvartu na zapadnoj strani Menhetna za potrebe dana{njeg Dia centra za savremenu umetnost. Dia centar je klju~na organizacija iz 70' godina u razvoju i diseminaciji minimalizma u umetnosti nastala promovi{u}i saradnje sa umetnicima kao {to su Dan Flavin, Richard Serra i Jenny Holzer direktno na rekonstrukciji postoje}e zgrade. Gluckman je u ovoj situatciji gde su umetnici ve} ostavljali tragove svojih intervencija u industrijskom prostoru dobio jedan jedini programski uslov za projekat konverzije biv{eg skladi{ta u muzej koji bi mogao da se sumira u tri re~i: "Do Not Design!" Do Not Design je predstavljao kriti~ki odgovor na tada{nji komercijalni boom post-moderne i Gluckman je svesno pri{ao konverziji industrijske arhitekture iz minimalnog ugla, bez dekoracije, sa svedenom geometrijom, jednostavnom i vidiljivom igrom proporcija u enterijeru i intuicijom da sve {to ne pripada osnovnoj konstrukciji zgrade treba da se skloni sa industrijskog skeleta. Rezultat je prostor koji ne prejudicira forme umetnosti koje slede, ve} koji odsustvom arhitektonskog dizajna ostavlja otvoreno polje za eksperimente u izlaga~koj umetnosti i istovremeno osloba|a identitet nove arhitekture od '{tetnih' efekata dizajna. Celokupna intevencija se sastoji of 4,000 kvadratnih metara ~etvorospratne konstrukcije koji su primarno zami{ljeni za izlaganje instalacija umetnosti iz stalne kolekcije Dia centra za umetnost. Prema upotrebi betona, ~elika, opeke i stakla, konstrukcija zgrade odgovara regularnoj arhitekturi skladi{ta sa po~etka XX veka. Nenja renovacija je osmi{ljena kao savremena interpretacija rane ameri~ke industrijske arhitekture. Originalan projekat je obuhvatao i fasadu koja je trebala da bude u potpunosti prekrivena staklom razli~itih nivoa transparencije. Manipulacijama jednostavnog sistema zidova koji ~ine 'drugu' fasadu u ravni iza prve kustosi mogu da kontroli{u nivo dnevnog svetla u galerijama. Skupljanje infrastrukture i vertikalne komunikacije na jedno mesto u osnovi zgrade ide u prilog otvorenom planu galerijskih prostora.

Andy Warhol Museum, Pittsburgh, PA, 1994

Nekoliko godina posle otvaranja Dia centra Gluckman je pozvan da renovira jednu od napu{tenih industrijskih zgrada u Pittsburghu, Pennsylvania u tada jo{ nepostoje}i Muzej Andy Warhola, pop-idola ameri~ke umetnosti iz 60' i 70' godina. Sam Warhol je rodjen u okolini Pittsburgha (porodica Warhola) gde je `iveo kra}e vreme pre odlaska u Njujork. Gluckman je pristupio ovoj konverziji na uobi~ajeni na~in. Svih sedam spratova zgrade su prvobitno o~i{}eni od suvi{nih elemenata konstrukcije. Me|utim, u zavisnosti od kolekcije muzeja i donekle simboli~kog zna~enja nekih od Warholovih dela, kao {to su horizontalna platna Tajne Ve~ere, ili Elvis Prisleya, postoje}e tavanice spratova su probijane da bi se ostvario ose}aj "sakralne" visine. Otvoren 1994. godine ovaj osmo-spratni muzej sa 8,500 kvadratnih metara prostora ujedno je i najve}i muzej posve}en jednom umetniku u Sjedinjenim Dr`avama. Stalna postavka se nalazi na oko 3,500 kvadratnih metara, sa 1,000 kvardratnih metara koji se koriste kao arhiv i skladi{te. Ostatak prostora je namenjen za obrazovanje, administraciju, prodavnicu, kafe, i auditorijum za stotinak posetilaca.

20

Gagosian Chelsea Gallery, New York, 2000

Gagosian galerija, privatna galerija sagradjena u Chelseu 2000. godine je drugi Gluckmanov projekat za istog vlasnika. Originalna Gagosian galerija, sagradjena po~etkom 90' godina, nalazi se u njujor{kom Sohou sme{tena u prostor biv{e gara`e. Dolaskom komercijalnog kapitala u Soho ve}ina umetni~kih galerija je emigrirala iz ovog kvarta najve}im delom sele}i svoje prostore u Chelsea, podru~je obele`eno intrustrijskom revolucijom sa po~etka XX veka i njenom propa{}u par decenija posle II Svetskog rata. Nova Gagosian galerija ima razmeru malog muzeja, ali i prostornu versatilnost da primi niz veoma razli~itih uslova za izlaganje umetnosti. Program je podeljen na glavnu i na dve manje galerije, prostor za specijalne namene, odsek za grafiku i video umetnost i privatne izlo`be, svi dele}i prazninu do tavanice od 7 metara. Administracija i restauracija se nalaze u jednom od enterijerskih aneksa galerije. Jedan deo biv{e gara`e je renoviran u prostor za dugotrajne izlo`be sa veli~inom od 6,000 kvadratnih metara namenjenih za instalacije velikih razmera. Svetlarnik od aluminijuma i panela od polikarbonata unosi prirodnu belu svetlost u enterijer i preko no}i stoji kao 'svetlarnik,' simbol novog galerijskog kvarta u Njujorku.

Museum of Contemporary Art, San Diego, 2002-2004

Santa Fe Station Museum of Contemporary Art je projekat konverzije dela `elezni~ke stanice u San Diegu u Kaliforniji koja se jo{ uvek delom koristi za putni~ki i teretni saobra}aj. Ova stanica tkzv. 'missions style' sastoji se od tri dela: depo, deo za teretni tovar, i administrativni deo. Dok }e zgrada depoa i dalje da bude u funkciji, magacini za teretni tovar }e da budu renovirani i pretvoreni u galerijski prostor za instalacije koje su specifi~ne mestu izlaganja. Nova zgrada je projektovana da obezbedi novu administraciju, radionice, obrazovanje, i skladi{te. Proporcija nove zgrade je u vezi sa proporcijama zvonika na ulazu u stanicu, ali se ne oslanja na njen stil i detalje. Jednostavnom manipulacijom fasadnog platna spratovi su obavijeni industrijskim staklom, naizmeni~no otvaraju}i pogled u pojedine prostore u enterijeru. Nova zgrada prima sliku grada u svoju unutra{njost i istovremeno odaje karakter jednostavnosti ~iste pravolonijske arhitekture u velikoj meri inspirisanoj premisama originalne industrijske arhitekture. Projekat za novi muzej zapo~eo je 2002. godine i trenutno je u fazi razrade, otvaranje se predvi|a za 2004. godinu.

Vi{e informacija o praksi Richarda Gluckmana nalazi se na njegovoj internet strani: www.gluckmanmayner.com Sve fotografije Gluckman Mayner Architects, New York Sr|an Jovanovi} Vajs
21

tema broja

PRIMERI INDUSTRIJSKE ARHITEKTURE NOVOSADSKIH MODERNISTA

Originalan izgled Fabrike Kabal Dana{nje stanje nekada{nje Fabrike seruma Kamendin

22

ajve}i broj starih a postoje}ih objekata tzv. industrijske arhitekture na podru~ju Novog Sada nastao je u du`em vremenskom razdoblju; skromnije, okvirno od 1860-ih godina, do gra|evina nastalih tokom prve decenije XX veka i ne{to masovnije izgradnje u kasnijem, me|uratnom periodu. Stariji objekti su sasvim retki. Razvoj industrijske arhitekture tekao je lagano i logi~no, od manjih dvori{nih manufaktura, zanatskih radionica i magacina, do pravih fabrika i industrijskih postrojenja svoga doba podizanim u izdvojenim gradskim kvartovima, na Limanu, Radni~koj ulici, delovima Podbare, na Futo{kom putu i drugim gradskim ~etvrtima. Jo{ uvek nedovoljno istra`eno polje istorije industrijske arhitekture, kao specifi~nom vidu graditeljstva, na podru~ju ~itave Vojvodine, ostala je ipak delimi~no zabele`eno u popisima i pojedina~nim studijama (Regionalnih, Gradskih i Pokrajinskog) Zavoda za za{titu spomenika kulture (Novi Sad, Subotica, Sremska Mitrovica, Pan~evo), malobrojnim publikovanim tekstovima i gra|i, u poslednje vreme i posebnim izlo`bama i monografskim studijama (R. Kulenovi}, Industrijsko nasle|e prizori, N. Andrejev, Izgradnja i eksplatacija starih plovnih kanala u Ba~koj). U specifi~anom periodu ja~anja proizvodnih kapaciteta, dolaska stranog i ja~anja doma}eg kapitala, u vreme izme|u dva svetska rata u Novom Sadu se ubrzano grade fabri~ka, proizvodna i magacinska postrojenja, nekada sasvim blizu samog gradskog centra. Upravo ta ~injenica je dodatno ubrzala proces nestanka industrijske arhitekture, kada je do{lo do naglog pro{irenja grada, posebno krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka. Po podacima iz 1936. godine, Novi Sad broji 55 industrijskih preduze}e i oko 12 preduze}a na prelazu izme|u industrije i zanatstva. Samo nekoliko godina kasnije, uo~i II svetskog rata, u gradu je ve} bilo 94 ve}e ili manje fabrike, sa oko 5 hiljada radnika. I pored kontinuiranog nestajanja kroz planska ru{enja (na Limanima, Futo{kom putu, nedavno na vi{e delova Podbare i sl.), koje je industrijski fond pretrpeo, do danas je opstao

odre|en broj objekata razli~itih namena, koji bi se mogao tuma~iti i posmatrati kao deo {irokog nasle|a industrijske arhitekture, od kojih se svakako isti~u stari ^e{ki magacin na Limanu IV, objekti u delu Radni~ke ulice, ran`irna stanica na Novom naselju, retka ali jo{ uvek aktivna postojenja na Futo{kom putu i druga. Veliki, uglavnom `itni magacini, nastajali od polovine XIX veka, ali i u ranijem periodu, tako|e su sa~uvani kroz pojedine primere na Rotkvariji, Salajci i Podbari. Koliko je poznato, ni na jedanom od magacina nisu izvr{ene velike intervencije, niti zna~ajnije promene namene. Od preostalih gra|evina industrijske arhitekture za ovu priliku odabrana su tri industrajska objekat ~iji su projektanti i garditelji neki od najaktivnijih novosadskih arhitekata me|uratnog doba modernizma, Lazar Dun|erski, Danilo Ka}anski, Oskar Pakvor i Pavle Cocek. 1) Autor projekata za zgrade nekada{njeg d.d. za proizvodnju seruma "Kamendin", na Rumena~kom putu, verovatno je arh. Lazar Dun|erski (1881-1952), uz saradnju i izvo|enje graditelja Filipa [mita (1894-1989). Objekti su podignuti u periodu izme|u 19231925. godine, daleko van grada, u gradskom ataru. Ova dva graditelja su na po~etku karijere, sredinom tre}e decenije, radili zajedno na projektovanju i podizanju nekoliko objekata, od kojih se isti~u zgrade nekada{nje Produktivne Berze (danas Galerija Matice srpske) i porodi~ne vile u neposrednoj okolini (danas Spomen zbirka Rajka Mamuzi}a i V. Staji}a 1a). Dve skoro identi~ne jednospratnice fabrike seruma, koje i danas postoje u ne{to promenjenom obliku, izgra|ene su u duhu francuske stambene arhitekture predgra|a, prvenstveno po primeni mansardnog krova i pored proizvodnih namena. Danas se zgrade nalaze na jakoj saobra}ajnici i radikalno su inkorporirane uz blokove okolnog stambenog naselja. Jedna od zgrada je nedavno (nepa`ljivo) obnovljena i adaptirana, ~ime je znatno izgubila od prvobitne lepote, dok je druga, ostala u izvornom obliku, skladnih proporcija, sa karakteristi~nim, jednostavnim i plitkim

fasadnim ukrasom. 2) Fabrika "Kabal", na nekada{njem velikom Limanu, u neposrednoj blizini dana{njeg SPENS-a projektovao je i vodio poslove oko podizanja arh. Danilo Ka}anski (1895-1963) sa svojim gra|evinskim preduze}em. Pored velike produkcije gra|evina raznih namena, autor je bio posebno ponosan na projekat ove fabrike. Proizvodni program fabrike je zahtevao prostrane i visoke hale sa {to ve}im uprilivom dnevne svetlosti kao i maksimalnu iskori{}enost parcele, sa otvorenim prilazom za transport. U re{enje jednog in`injersko-tehnolo{kog zadatka, Ka}anski je uneo `ivahnost stvarala~ke ma{te kroz ekspresionisti~ko nagla{en ulaz sa visokom kulom i jedan sasvim minimalisti~ki izraz uli~nog tretmana i obrade ovog fabri~kog postojenja. Fabrika je postojala do sredine sedamdesetih godina pro{log veka. 3) Sa stanovi{ta savremene prakse u za{titi spomenika arhitekture posebno je zanimljiv nekada{nji upravni objekat zemljoradni~ke zadruge "Agraria" (Lasla Gala 34.), sa velikim dvospratnim magacinom u prostranom dvori{tu. Upravnu zgradu projektovao je arh. Oskar Pakvor (1902-1946) i izveo tokom 1938. godine, kao poslovni objekat sa trgovinom u prizemlju, u funkcionalisti~kom stilu potpuno svedenog ukrasnog repertoara. To je arhitektura koja se iz prakti~nih razloga ve} uveliko udaljila od primene starog ukrasnog repertoara sa dekorativnim pojasevima, i te`i jedinstvu i celovitost prostora, sadr`aja i same gra|evine. Dvospratni magacin u dvori{tu, izveden u drvenoj konstrukciji, sa originalnim teretnim liftom, podignut naredne godine, po nacrtima arh. Pavla Coceka (1904-1946), primer je jednostavne industrijske arhitekture magacina koja, zajedno sa prostranim dvori{tem, kao da je stvoreno za (radikalnu) promenu namene i eventualnu nadogradnju upravnog objekta, naravno uz ~uvanje i za{titu drvenog magacina i dvori{nog prostora ovog upravno-industrijskog kompleksa. Vladimir Mitrovi}

U PRAVIM RUKAMA - DRUGI PUT

ndustrijska arhitektura u Srbiji pre rata nije imala neku ozbiljnu tradiciju. Nismo ni bili industrijska zemlja. Ali, posle II svetskog rata, poput onog sovjetskog: elektrifikacija+industrijalizacija=socijalizam, Jugoslavija po~inje ozbiljno da razvija svoju industriju i ulazi u krug srednje razvijenih zemalja.U Srbiji, koja je bila diskretno depresirana u odnosu na druge republike, ni~u sasvim novi industrijski kompleksi, kakvih nikada nije bilo na na{im prostorima. Na livadama pokraj gradova, malih ili velikih, naj~e{}e tamo gde nije bilo nikakve tradicije ni infrastrukture, prema programima institucija planske privrede, izgra|eni su impozantni hehtari fabri~kih hala. Dobili smo, sa uspehom, mnoge industrijske gra|evine a novo ustanovljene fabrike su po~ele sa uspe{nom proizvodnjom, koja je i{la dotle da su se neke od njih pojavljivale kao kooperanti najpoznatijih svetskih kompanija. Da napomenemo, na primer, da su neke od njih ~ak proizvodili delove za visokosofisticiranu avio industriju. Arhitektonski prostori i arhitektura u kojima je nastajala industrija Srbije, nisu na`alost bili na nivou na kojem se odvijala proizvodnja. Kvalitet arhitekture je, naj~e{}e, daleko zaostajao iza kvaliteta onoga {to je industrija proizvodila. To je prvi i najevidentniji fenomen u procesu nastajanja industrijske arhitekture u Srbiji. Novokvalifikovani radnici, uobi~ajeno pristigli iz seoske populacije, i vrlo mladi, bez iskustva, in`enjeri brzo su ovladali i najsloenijim industrijskim procesima, ali njihove kolege u graditeljstvu, nisu adekvatno odgovorile izazovima vremena u kome su se na{li. Ne{to zbog sveop{te `urbe, ne{to zbog monopolaprojektanskih organizacija, najvi{e zbog neprosve}enosti investitora i {arenih rukovodilaca, i gore u vlasti, i dole na terenu. U svakom slu~aju, najmanje zbog finansijskih razloga. Izgra|eni novi industrijski kompleksi, kao na primer u Ni{u, Sevojnu, Kablovi u Jagodini, Viskoza u Loznici, Priboj, Trstenik, Lu~ani, Sloboda u ^a~ku, Rakovica, Zemun, Pan~evo, Novi Sad i jo{ desetine drugih, od prvog pijuka do NATO agresije ili do dana{njeg dana smestili su se i ostali u velikim kompleksima i prostranim halama podprose~ne arhitektonske vrednosti. Uvek krajnje konvencionalnim i okrenutim udarni~koj normi i kobnom JUS-u, bez ikakvih konstruktivnih ili likovnih pretenzija, nekada iz neznanja a naj~e{}e sa namerom da se izbegne provereni arhitekta, jer je sa anonimnim mnogo lak{e raditi. A programi za industrijske objekte, koji naj~e{}e tra`e velike raspone i visine, idealni su uslovi za nove i nepoznate kreacije. Stoga u istoriji savremenog svetskog graditeljstva industrijska arhitektura zauzima vrlo visoko mesto sa najvi{im arhitektonskim dometima iza kojih stoje svetski majstori, od Rod`ersa do Kalatrave, kao i daleko manje poznata imena. Nasumice uzet primer: fabrika "Igus" u Kelnu, izgra|ena 1993. godine, po projektima arhitekte Nicholas Grimshawa ubedljivo pokazuje kakave je sve jedinstvene i neponovljive konstrukcije mogu}e upregnuti u ralje harmonije i lepote. O dva metalna stuba oka~ena je glavna konstruktivna struktura, koja kao metalna ~ipka najlep{eg veza tvori jedinstven lep, dopadljiv i podsticajan ambijent.. O nekim zna~ajnim realizacijama industrijske arhitekture u nas malo se zna. Ili ih uglavnom nema, ili su mo`da zbog onog famoznog "zabranjeno fotografisanje" ili zbog vojnih razloga, neke ozbiljnije realizacije nepristupa~ne su na{oj arhitektonskoj javnosti. Nije slu~ajno da sam za 40 godina mojih pisanja i kolumni u "Politici", samo jedan put pisao o industrijskoj arhitekturi u nas. Uverenje je da smo mi mogli, kao i u ostalim oblastima arhitekture, da

Fabrika "Igus" u Kelnu, 1993, arh. Nicholas Grimshaw

posti`emo dobre razultate, ali smo to na`alost nepopravno propustili. Godine 1963. u vreme kada se oko nas valjao socrealizam, arhitekta Uglje{a Bogunovi} (1922-1994) izgradio je u okviru beogradskog pristani{ta, za na{e tada{nje prilike, mo}nu i monumentalnu industrijsku gra|evinu registrovanu kao "Magacin sirovina". Tada sam u "Politici" (od 10. februara 1963.) objavio tekst pod naslovom: "U pravim rukama", u kome se izme|u ostalog napisao slede}e: "Likovno prostorne vrednosti magacina sirovina koje su izra`ene rascvetanom konstrukcijom stubova i dinami~nom plastikom konstrukcije krova, dobile su svoj najpotpuniji izraz u ostvarenim unutra{njim prostorima. taj prostor je kovitlac u kome se pro`imaju, ukr{taju i igraju oblici sna`nih greda, sirovog betona sa snopovima lanternih zrakova. Tako ovaj prostor izliven u crnom betonu i grubom materijalu namenjen profanoj svrsi podse}a na brod gotske katedrale, i kao on slu`i danas novoj lepoti".Tekst se zavr{ava o~ekivanjem da }e posle Bogunovi}evog objekta "dalja realizacija i}i putem (ovog) proverenog razultata". Na`lost, Bogunovi}ev presedan nije se ozbiljnije ponovio. Da bi se koliko toliko unapredila na{a industrijska arhitektura 1978. g. nekoliko gra|evinskih preduze}a u Jugolslaviji (iz Loznice, Gnjilana, Kladu{e) otkupilo je od firme "Vegrad" iz Titovog Velenja licencu za industrijsku proizvodnju krupnih betonskih, monta`nih, elemenata sistema "Vemont". Siste su Slovenci prethodno otkupili od Italijana, posednika ove visoko razvijene tehnologije. Pomenute na{e firme, posebno odli~ni lozni~ki "Zidar", su mnogo doprinele da se o industrijskoj arhitekturi kod nas razmi{lja i gradi na jedan savremen na~in. Tako je {irom Srbije izgra|eno na stotine prefabrikovanih hala i industrijskih prostora najrazli~itijih veli~ina. Prefabrikovani elementi mati~ne italijanske firme bili su razra|eni na visokom istra`iva~kom i in`enjerskom nivou. Forme koje slede konstrukciju po pravilu imaju estetske kvalitete. Hale i drugi monta`ni betonski objekti proiza{li iz na{ih licenciranih fabrika garantovali su zadovoljavaju}i arhitektonski nivo, a kad kad i ne{to preko toga.Bar su zbog brzine gradnje i racioanlnije realizacije velikih raspona bili prepreka {irenju nikakve ili ki~ arhitekture. Kada god sam se sretao sa objektima izgra|enim po "Vemont" sistemima, sa njihovim prelepim konturnim profilima i mo}nim dimenzijama, uvek sam se pitao za{to na{i arhitekti u svojoj praksi ne koriste, bilo o kojoj arhitekturi da se radi, ove sjajne betonske odlika{e. Sklopiv{i konstrukciju i pokriv{i halu, arhitekti je ostalo

jo{ uvek neograni~eno mnogo prostora za originalne pojedina~ne kreacije. Od mogu}ih, nevi|enih inovantnih fasada, do svega {to gra|evinu zavr{ava i ~ini je zrelim arhitektonskim delom. Kada god mi se bila ukazala prilka da sara|ujem sa gra|evinskom firmom "Zidar" iz Loznice, nastojao sam da u svoje projekte ugradim njihove prefabrikovane Vemontove elemente. Ilustrova}u to sa tri primera. Prvi je, vi{enamenska hala gra|ena za firmu "MN" iz Loznice, koja pokazuje kolike su na skeletnoj konstrukciji neiscrpne mogu}nosti gra|enja njene arhitektonske opne. U smislu kori{}enja vrlo razli~itih materijala, velikog spektra boja, geometrije ispuna, sve sa krajnjim ciljem da se dobije optimalni estetski do`ivljaj. Drugi primer, odnosi se na benzinsku stanicu motela "Oaza" u Malom Zvorniku. Najozbiljniji problem kod izgradnje benzinskih stanica po pravilu je pitanje nastre{nice, posebno konfiguracije stubova koji je nose. U ovom slu~aju taj problem je razre{en sa dva tipska prefabrikovana betonska "I" raspona 20 m. tako da ispod nastre{ne plo~e uop{te nema stubova, ~ime je znatno olak{ano manipulisanje preko svih saobra}ajnih traka. Nije bez zna~aja ni podatak da sam u stru~noj saradnji sa lozni~kim "Zidarom", ma kako skromno, doprineo da ta firma jednim delom i pod bombama NATO agresora, za uglednog vr{a~kog industrijalca Dra{kovi}a, izgradi u Vr{cu oko 40 hiljada km. mo}nih hala i drugog radnog i proizvodnog prostora trajne materijalne i privredne vrednosti. Zavr{i}u ovaj tekst citatom kojim sam zavr{io i pomenuti tekst objavljen u "Politici" imaju}i u vidu Bogunovi}eve gra|evine: "nije li prilika da tra`imo da dalje realizacije (u industrijskoj arhitekturi) idu putem proverenog razultata i napredka". Uz konstataciju da se za 40 godina gotovo ni{ta zna~ajnije nije izmenilo u industrijskoj arhietkturi, uprkos promene vlasti i uprkos nepromenjenoj gospodi naru~iocima koji ~itavih tih ~etrdeset godina putuju}i kroz Italiju (nju ne mogu da zaobi|u) iz svojih skupocenih crnih limuzina, gledaju bisere industrijske arhitekture, nanizane oko sjajnih, gotovo parkovski ure|enih italijanskih autostrada. Dive im se, ali ih ne vide. Ne znaju za{to. Mihajlo Mitrovi} 23

MNOGOSTRUKO PREOBLIKOVANJE tema broja

Nekada hladan i te`ak prostor hale "Metso Automatik", u finskom grada Tampere, preoblikovan je duhom savremenog doba i autorskim potpisom beogradskog arhitekte Branislava Tokovi}a u ambijent svetao, pregledan i prozra~an u kome je sve podre|eno ~oveku i njegovoj kreativnosti.

24

oslednjih godina u svetu sve je prisutnija tema preoblikovanja starijih proizvodnih hala kao rezultata vrtoglave promene tehnologije, na~ina izlaganja i prodaje robe, kao i potrebe obezbe|ivanja odgovaraju}eg i podsticajnog ambijenta za rad stru~njaka. Upravo tom temom preobra`aja ve} postoje}e arhitektonske forme u prostor koji svojom vi{eslojnom savremeno{}u kao da predstavlja ambijent za budu}nost, razaznaje se na primeru hale "Metso Automatik" u Finskom grada Tampere. Projektant ovog savremenog koncepta je beogradski arhitekta Bratislav To{kovi}, koji od 1988. godine `ivi u malom gradu Espo u Finskoj a radi u arhitektonskom birou " Parvianen arhitekti". Ve} zapa`en u arhitektonskim krugovima sa realizovanim projektima za glavnu zgradu, zimsku ba{tu i hotel "Holidej in" na Finskom sajmu u Helsinkiju, To{kovi} je svoju graditeljsku poetiku zapravo formirao na usagla{avanju karaktera finskog ambijenta i sopstvene prirode. ^ini se kao da je u mirnu regionalnu odmerenost, formu skladnu i jednostavnu, uneo ne{to od topline i iracionalnog s na{ih prostora, tako oblikuju}i zanimljiv, `iv, osoben i dinami~an unutra{nji ambijent. Te{ku i prili~no mra~nu betonsku proizvodnu

halu firme "Metso automatik", koja je izgra|ena jo{ sedamdesetih godina, trebalo je renovirati, su{tinski obnoviti, kao odgovor na potrebe dana{njeg vremena. Drugim re~ima, trebalo je stvoriti nov i presti`an "znak" savremenoj firmi za automatizaciju proizvodnje papira. Temeljnom rekonstrukcijom postoje}eg objekta masivni spolja{ni zidovi od natur betona zamenjeni su prozra~nim staklenim povr{ima, formirani su "landskejp ofisi" - kancelarije, zra~ni radni prostori otvoreni ka spolja. To su osnovne, sasvim nezavisne, radne jedinice visine {est metara, sa malo povu~enom galerijom. Prilagodljivost i promenjivost ovih jedinica ostvaruje se mnogobrojnim mogu}nostima organizacije i podele prostora. Pravougaona jednospratna forma hale obuhvata povr{inu od 32 000 km. Unutra{njost je komponovana je kao grad u malom, sve u duhu otvorenosti i komunikativnosti, {to su tako|e i osobine nove tehnologije, ali i u cilju stvaranja prostora podsticajnog za delatnost ~oveka. U sredi{njem kru`nom delu sme{teni su najza{ti}eniji, "tajnoviti" prostori - laboratorije, gde se istra`uju nove tehnologije rada u procesu proizvodnje papira, dok su u okolnom prstenu sale za sastanke i sve~anosti. Ujedinjuju}i segment prostrane unutra{njosti

je ulica {iroka dvadeset metara. Njena dimanzija inspirisala je autora da pa`nju usmeri na stvaranje niza manjih ambijenta, koji bi od {irokog, velikog, jednoli~nog na~inio prijatan, zanimljiv i zra~an prostor. Logi~nom podelom unutra{njosti, koju uz glavnu prosecaju i manje popre~ne komunikacije, formiranjem sredi{njeg segmenta kao fokusne ta~ke, postavljanjem lake pasarele {to povezuje prizemlje i galeriju, kao i projektovanim trgovima, kafi}ima, zelenim oazama, prostoru je ugra|en kod komunikativnosti i proto~nosti spolja{njeg prostora. Utisak otvorenosti i zra~nosti podcrtan je promi{ljeno postavljenim duga~kim staklenim lanternama kroz koje svetlost prodire mekim sjajem obasjavaju}i unutra{njost. Kori{}eni prirodni materijali - drvo, ~elik, staklo - prilago|eni su nameni i oblikovani sa ose}anjem za estetski iskaz. Birana paleta boja, bogatstvo i raznolikost, zaokru`uju sliku podsticajnog ambijenta. Nekada hladan i te`ak prostor zapravo je preoblikovan duhom savremenog doba, i autorskim potpisom u ambijent svetao, pregledan, prozra~an, u kome je sve podre|eno ~oveku i njegovoj kreativnosti. Dijana Mila{inovi}-Mari}

GODI[NJA NAGRADA SAVEZA ARHITEKATA SRBIJE Autor: Branislav To{kovi} (Parviainen Architects LTD) Investitor: Metso Automatic Povr{ina: 32 000 m2 Godina izgradnje: 2002.

25

ARHITEKTURA KAO STVARANJE SVETA

Vojislav Devi}, Projekat hrama hri{}anskog pomirenja, 2002.

utopija

Posle projekta Grada srpsko-albanskog pomirenja XXI veka (Srbalbanopolis, 1998.) novosadski arh. Vojislav Devi} nas ponovo iznena|uje i zadivljuje dubinom filozofskog, eti~kog i arhitektonskog promi{ljanja prostora Balkanskog poluostrva. Stvaranje jednog ovakvog centra (sveta), u svojoj realnosti izvo|enja i okon~anja projekta, prestavlja klasi~an primer arhitektonsko-misaone utopije, koja zaslu`uje pa`nju novim pogledima na istoriju i religiju, kao i savremenim povezivanjem sakralnih gra|evina sa velikim kapitalom turizma, hotela, banaka i trgova~kih centara. Investiciona vrednost ovog ambicioznog i fascinantnog projekat bi se kretala izme|u 3-4 milijarde $, dok bi se ~itav projekat, po prora~unima autora, u redovnoj eksplataciji, isplatio u roku od nekoliko godina. U isto vreme, projekat bi bio velika {ansa za generacije stvaralaca i gra|evinara, dok bi njegova realizacija donela punu uposlenost doma}ih proizvodnih kapaciteta kao i zna~ajne novosti na estetskom i ekolo{kom planu. Projekat Hrama hri{}anskog pomirenja arh. Devi}a dobio je podr{ku vi{e dru{tvenih institucija i ministarstava a izlagan je na 11. Salonu urbanizma u Kragujevcu i izlo`bi FORMA 2002. u Novom Sadu. (V. M.)

uka svetog Jovana Krstitelja (Prete~e), koja se kao posebna relikvija ~uva u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori, zaslu`ila je da joj se podigne ~itav sakralni kompleks, sa hramom pomirenja svih hri{}ana, hri{}anskih crkava, kraljevskih porodica i vite{kih redova. Takav sakralni kompleks pomirenja, posve}en ruci koja je krstila Isusa Hristosa na reci Jordanu, treba podi}i u te`i{nom prostoru izme|u "tri Rima" (Rim, Konstantinopolj i Moskva) i protestanskih evropskih centara. To tra`eno te`i{te nalazi se u Evropi, Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori, na prostoru izme|u najve}e evropske reke Dunava i Boke Kotorske, gde postoji nekoliko izuzetnih energetskih lokacija za utemeljenje ovog mirotvornog hri{}anskog kompleksa i hrama. Ovakav saborni sakralni kompleks ne bi bio samo mesto sabiranja crkava, monarha i hri{}ana, ve} bi trebao postati i mesto zaceljenja svih rana, genocida i unija}enja u ime Hrista, kao i mesto pomirenja zara}ene bra}e i naroda.

dlanu. Molitvena bogoslu`enja vr{e se u hramovima / kapelama, svako na svoj specifi~an na~in. Hram pomirenja je pod otvorenim nebom, na dlanu ruke svetog Jovana Krstitelja jer "Bog koji je stvorio svet i sve {to je u njemu, on budu}i gospodar neba i zemlje, ne `ivi u rukotvorenijem crkvama" (Dela Apostolska 7, 48.). Ruka svetog Jovana Krstitelja ~uvala bi se u kripti katakombi izgra|enih ispod sopstvenog

dlana izvedenog u mozaiku, na povr{ini kompleksa. U`i izbor optimalnih lokacija, saobra}ajna, infrastrukturna i hotelsko-ugostiteljska re{enja za sve hri{}anske hodo~asnike i turiste, kao i varijante re{enja parternog mobilijara, nalaze se u istra`iva~koj dokumentaciji autora. Deo teksta arh. Vojislava Devi}a iz obrazlo`enja projekta Hrama hri{}anskog pomirenja

Urbanisti~ko-arhitektonski koncept sakralnog kompleksa

Motiv ruke svetog Jovana Krstitelja, realizovan kao parterno re{enje u mozaiku, prestavlja centralnu osovinu ~itavog sakralnog kompleksa. Ruka zavr{ava ispru`enom {akom, okrenutom ka nebu i usmerenom ka istoku. Na dlanu {ake, u korenu prstiju, implementirana je slika zemaljskog Jerusalima, tako|e izvedenog u mozaiku. Oko njene zapadne strane postavljene su ~etiri polukru`ne kolonade stubova sa arhitravnim polukru`nim gredama koje ih povezuju u celinu. Svi stubovi i arhitravne grede su iste visine ali razli~itih materijala, boje i simboli~no-estetskog dizajna. Na svakom stubu je uklesan istorijat onoga kome stub pripada: crkve, kraljevske porodice ili vite{kog reda. Oko podlaktice ruke svetog Jovana Krstitelja, u ~etiri ve}a polukruga, locirani su na podjednakim rastojanjima hramovi / kapele - svaki u svom specifi~nom stilu - svih onih koji su, kao utemeljiva~i i donatori, obezbedili sebi stub u jednoj od ~etiri polukru`ne kolonade na
26

Trg Krajine u Banjaluci (2002), autori: Mihailo Lujak Dalibor Bjelica (investitor Grad Banjaluka)

anjaluka je grad vi{evekovne istorije koju razotkrivaju kulturni slojevi, od davnina do dana{njih dana. U tokove modernog evropskog graditeljstva uklju~ila se krajem XIX i po~etkom XX veka: pravilnom mre`om ulica, {irokim bulevarima, parkovima, reprezentativnim gra|evinama, drugim re~ima, stvaranjem potke za budu}e poduhvate. Arhitektura uvek odslikava stanje duha i organizovanost jedne sredine. Tako se uzlet ili pad ekonomskih mogu}nosti najpre vidi na novim zgradama i njihovom konceptu, kvalitetu realizacije, materijalima. Sude}i prema najnovijim objektima koji su sazidani u Banjaluci poslednjih godina, reklo bi se da taj prostor preplavljuje pozitivan naboj koji doprinosi stvaranju podsticajnog i savremenog `ivotnog ambijenta. Posle vi{egodi{nje pauze, stagnacije, izolacije, neizgradnje, stvara se jedan nov sloj arhitekture koji odra`ava savremenost i gotovo doma{aj autohtonog izraza kao zaloga trajanja u promenjivom okru`enju. Ovaj novi arhitektonski sloj pro`ima dvozna~je, s jedne strane graditeljski uzlet je izraz dugo potiskivane energije, a s druge ose}a se vi{ezna~no bi}e jednog regionalnog ambijenta u tra`enja autohtonog izraza. Slede}i tradiciju s po~etka XX veka, kada su arhitekti iz Srbije u~estvovali ili gradili gra|evine koje su utisnule fizionomiju ovom gradu (Banski dvori, Sokolana, hram Hrista spasitelja i druge), uz graditelje iz Banjaluke i danas grade arhitekti iz Beograda. Realizovani projekti: stambene zgrade, javni poslovni i trgova~ki objekti, rekonstrukcije i, pre svega, op{ti utisak ure|enosti, upu}uju na jasan koncept u izgradnji grada, ~iju osnovnu potku, po svemu sude}i, osmi{ljava Urbanisti~ki zavod Republike Srpske u Banjaluci. Mada u

okru`enju nepovoljnih okolnosti, ovaj Zavod, putem uklju~ivanja u evropske programe, anga`ovanjem i {kolovanjem mladih stru~njaka za planiranje i projektovanje, srce je grada i republike, nukleus pozitivne energije i kreativnog naboja. Duh otvorenosti, spremnost za komunikaciju su zapravo onaj zalog kojim se ova sredina istinski opredelila za uklju~ivanje u savremene evropske tokove. Nekih posebnih pravila u na~inu gradnje nema, mada se uo~ava da se pri projektovanju novih ku}a vodi ra~una o mestu nastajanja, bilo proporcijom, materijalom ili oblikom. Reprezentativan objekat "Ekvator banke", u centru grada, mla|ih beogradskih arhitekata Milana Vujovi}a i Budimira Sudimca, kao da sa`ima pomenute zahteve. Ova gra|evina je dinami~no razvijena kompozicija volumena, koja obuhvata ceo blok i ogleda se na dve ulice. Razu|ena forma prati oblik lokacije a obrada fasadnih ravni sadr`i delikatnu asocijaciju na {arenilo fasadnih tkanja sa srpskih crkava, kao i asocijaciju na oblike rane moderne kao podse}anje na ku}u koja je tu ranije postojala. Osnovna tema gra|evine je ugao koji nije tretiran kao akcenat ve} kao razra|en, raslojen i vi{ezna~an motiv. Svojom ra{~lanjenom osnovom, slobodom formi i bojom, zgrada Ekvator banke obele`ava, karakteri{e i fokusna je ta~ka tog dela grada. Interpretacija elemenata beogradske moderne izme|u dva rata mo`e da se prepozna na malom objektu Uprave carina arhitekte Branislav Stojanovi}a i Branke Tmu{i}. Razvijena forma fasade po visini i dubini, kru`ni prozori, su~eljavanje horizontalnih i vertikalnih pravaca, istaknuti zavr{ni venac, {arenilo na fasadi pocrtano horizontalnim metalnim trakama, kao da

su asocijativne spone me|u vremenima i gradovima. Arhitekta Stojanovi} je preciznom, finom rekonstrukcijom zgrade "@itoprodukt", nadogradio postoje}i objekat u savremen ambijent, daju}i dobar primer za budu}a dozi|ivanja. Povla~enjem planova, diskretnom plastikom kosine `ardinjere i bojom, ovaj objekat se volumenom i urbanisti~ki uklopio u prostor. Stambeni blok, nazvan "Kaldera" (4) istog arhitekte, nalazi se na mestu van saobra}ajnih tokova, na uglu ulica Jevrejske i Dositeja Obradovi}a. Osim sloja pojavnosti same ku}e, njenih volumena i kompozicije, kao i veoma nagla{enog ugla - ise~enog kruga - zida i zaobljenih krovova, drugi sloj ~itanja arhitektonskog rukopisa je fino tkanje fasade zdanja, u jedinstveno odelo od apatinske opeke. Detalji i finese obrade materijala, njihova razli~ita faktura: glatke i grublje povr{ine, ostvarivanje efekta valera `utih i sme|ih tonova, pro`imaju se sa belom betonskom potkom na parapetima i balkonima, {to daje eleganciju kompoziciji. Tuma~enjem pozicije ku}e kao mesta skulpturalnog zamaha, metodom strukturalnog i volumenskog oblikovanja energija prostora sabira se u gra|evinu koja name}e vi{i standard okru`enju. Nadovezuju}i se na aktuelne evropske tokove gradnje staklenih kubusa razli~itih varijanti i ome|anih jakim nadstre{nicama, nikla su zdanja koja su projektovali banjalu~ki arhitekti Milenko Rado{evi} i Predrag Marjanovi}. Arhitekta Rado{evi} je krajem devedesetih, odmah nakon rata, realizovao poslovni objekat "Krajina" koji je, zapravo, postavljen na krajnjem prostru zami{ljenog poteza novog centra Banjaluke {to se pru`a od hrama Hrista Spasitelja. Ova sasvim simetri~na arhitektonska

27

novi objekti

SAVREMENA ARHITEKTURA BANJA LUKE

@itoprodukt, arhitekta Branislav M. Stojanovi} (1999-2001)

Stambeno-poslovni objekat "Kaldera", (2000-02) arh. Branislav M. Stojanovi} (investitor "Soki}-Kaldera" DOO)

kompozicija od stakla i ~elika, sa razvijenim stepeni{tima, umirenim bo~nim oblicima, svojom neutralnom polukru`nom formom, odgovaraju}i je arhitektonski oblik u osnovi budu}eg zami{ljenog koncepta novog centra grada. Isti arhitekta je realizovao poslovnu zgradu Tr`nice. (6) To je ku}a pravougaone forme, od stakla, inoksa, sa mermernom oplatom, skladnih proporcija, dora|enog detalja i karakteristi~no testerasto nazubljene fasade. Njenu prozra~nost opravdava koncept pocrtavanja ideje velikog izloga prvobitno namenjenog salonu automobila. Poslovno-stambeni objekat "LTG", realizovan na razme|u vekova, arhitekata Predraga Marjanovi}a i Milenka Rado{evi} je reprezentativna gra|evina ~ija je multifunkcionalnost jasno izra`ena razl~i~itim oblikovanjem i upotrebljenim materijalima. Uli~na fasada sa poslovnim sadr`ajem materijalizovana je u tamnom mermeru, staklu i ~eliku, sa vitkim belim stubovima u prizemlju i sna`no istaknutom nadstre{nicom, markantnog i elegantnog izgleda. U sredi{njem delu ku}e grupisane su trgovine u staklu i ~eliku, dok je dvori{ni deo gra|evine oblikovan u opeci toplih svetlih tonova primereno stambenom sadr`aju. Poseban duhovni i kulturolo{ki zna~aj u Banjaluci ima ponovna izgradnja gradskog simbola u centru grada - hrama Hrista Spasitelja. Ovaj hram je jedan od najlep{ih primera srpskog nacionalnog stila koji u sebi sa`ima tekovine moravske arhitekture i {aranje po fasadi, karekteristi~no za pripadnike Hanzenove {kole. Crkva su vandalski uni{tile usta{e 1941. godine. Danas, prema prvobitnom re{enju arhitekte Du{ana @ivanovi}a iz 1929. godine, kao feniks iz pepela ni~e nanovo crkva Hrista Spasitelja u svojoj nekda{njoj lepoti. Srce grada uz duhovni centar svakako ~ine i trgovi, mesta okupljanja, steci{ta komunikacije. Trg Krajine je centralni gradski prostor uz robnu ku}u "Boska'', izme|u glavne pe{a~ke ulice i pravca ka Kastelu, gde se nalazi sat koji je stao u vreme razornog zemljotresa 1969. godine. Novo parterno ure|enje osmislili su mladi arhitekti Mihailo Lujak i Dalibor Bjelica. Podela prostora na deo za javna okupljanja, manifestacije i ambijent za predah, u`itak u gradu, ljudima, vremenu, autori su izrazili razra|enim detaljima i usmeravanjem pravaca kretanja. Parter je poplo~an kockama od granita u {ari mozaika, a pravac kojim se nagla{ava otvaranje ka tvr|avi Kastelu ome|an je dvostrukim nizom niskih vodoskoka, redom svetiljki i klupa. Nizom domi{ljenih detalja - orgada, kru`nim otvorom sa stepeni{tem {to trg povezuje sa donjim nivoom - oblikovan je prijatan i podsticajan urbani prostor. Mada u okru`enju sku~enih i sapetih okolnosti, arhitektura Banjaluke danas isijava pozitivnom energijom novog arhitektonskog sloja kao odrazom druga~ijeg vremena i nove politi~ke klime. Ubedljivost ove arhitekture izvire iz jasnog savremenog izraza i slobodnog odnosa prema kontinuitetu {to je dobar zalog za prostore budu}nosti.

novi objekti

28

Uprava carine, arhitekti Branislav M. Stojanovi}, sa saradnicima R. No`ica i G. Popari} (1998-2002)

Dijana Mila{inovi}-Mari}

Zgrada LTG, arhitekti Predrag Marjanovi} i Milenko Rado{evi}.

Poslovna zgrada Tr`nica, arhitekta Milenko Rado{evi}.

Poslovna zgrada Ekvator (2002), arhitekti Milan Vujovi} i Budimir Sudimac (investitor PPUP "Ekvator", Banjaluka).

Hram Hrista stasitelja (podignut 1929. sru{en 1941; ponovo sagra|en 2002), arhitekta Du{an @ivanovi}

Poslovni objekat Krajina, arhitekta Milenko Rado{evi}. 29

novi objekti

KULISA ZA STANOVANJE
Stambeno-poslovna zgrada Danila Ki{a 2-4, Novi Sad
Su+P+6+Pk Investitor: A.D. Plastal, Novi Sad Autori: Ilja Mikiti{in, dipl. ing. arh. Lazar Kuzmanov, dipl. ing. arh. Godina projektovanja: avgust 2001. Godina realizacije: decembar 2002. Izvo|a~ radova: A.D. Budu}nost, Novi Sad

30

rebalo je da pro|e vi{e od tri decenije da bi zapo~ela urbanisti~ka i arhitektonska sanacija ostataka nekada jedinstvene uli~ne mre`e razdrobljene prilikom probijanja Bulevara Oslobo|enja. U jednoj od tih ulica (Danila Ki{a) poslednjih je godina primetna intenzivnija, uglavnom stambena izgradnja. Posle Kulske banke, koja se nastavlja na blok poslovnih zgrada na Bulevaru, Aik-a i Poljobanke, nedavno je okon~ana gradnja stambenog objekta sa lokalima u prizemlju, arhitekata mla|e generacije, Ilje Mikiti{ina i Lazara Kuzmanova. Ova stambena zgrada komponovana je iz dva povezana bloka, uli~nog i dvori{nog, sa kolskim prolazom sme{tenim uz levu brazdu, koji u blagom luku vodi do gara`e ispod dvori{nog trakta. Stambena gradnja u dana{njim, nagla{eno tr`i{nim uslovima, ne pru`a arhitektima posebne prilike za autorski pristup. Ipak, oslanjaju}i se na predhodni, veoma zapa`en i nagra|en projekat stambene zgrade u ulici Alekse [anti}a, koji je najavio nagla{en stvarala~ki pristup stambenoj arhitekturi, arh. Mikiti{in i Kuzmanov u fasadnoj kompoziciji kombinuju arhitektonske elemente mirnih povr{ina, dugih terasa i lo|a, kroz izra`en odnos punog i praznog. Ravne povr{ine tretirane skoro minimalisti~ki, u vidu svojevrsne kulise, razdeljene su jednostavno oblikovanim otvorima, u raznolikom rasteru, bez primene drugostepene plastike. Polihromija, ve} karakteristi~na za ove autore, u toplom koloritu tamno plave, oker i sive, primenjena i na uli~noj i na dvori{noj fasadi, deluje smireno i opu{taju}e. Ugaona vertikala, tik uz nedavno zavr{enu Kulsku banku, nagla{ava stambeni karakter objekta - odabirom materijala, ravnom zidnom povr{inom i slikovitim ugaonim otvorima - nasuprot poliranom mermeru i staklu susedne gra|evine. U procesu izgradnje, prvobitno projektovana krovna kosina, zamenjena je tradicionalnim krovom na ~etiri vode, koji je usled uvu~ene sedme eta`e sa terasom, prakti~no nevidljiv sa ulice. Primetna je `elja autora da stambeni sadr`aj obogati likovnom interpretacijom u kojoj }e se me{ati tople nijanse boja i razra|eno kompoziciono re{enje fasadnog platna. Novine u likovnom tretmanu fasada ostavljaju nas u uverenju da se umetnost vra}a arhitekturi, odnosno, da arhitekti ponovo postaju istinski umetnici oblikovanja prostora. U neposrednoj okolini objekta, u nastavku ulice i preko puta Bulevara, u skorijoj budu}nosti o~ekuju se krupnije graditeljske intervencije. Tek kada se stvori blokovska podela okolnog prostora uvide}e se i sva jednostavnost i lepota ove stambene zgrade. (V. M.)

31

NOVA KLASIKA U ISTORIJSKOM JEZGRU

Arh. Branislav Mitrovi}, HVB Banka (2001-2002)
ovoljno je uporediti palatu Narodne banke - arh. Konstantina Jovanovi}a iz 1889. sa dogradnjom iz 1921-26. godine - kao jednu od najzna~ajnijih objekta srpskog akademizma u susednoj ulici kralja Petra, sa novom zgradom HVB Banke arh. Branislava Mitrovi}a, da bi se uvideo veliki i drasti~ni razvojni put doma}e arhitekture ali i razvoj funkcije koju ovi objekti nose. Podignuta u tihoj Raji}evoj ulici istorijskog jezgra Beograda, u neposrednoj okolini nekih od klasi~nih dela srpske arhitekture XIX (Saborna crkva, Narodna banka) i XX veka (Osnovna {kola arh. Jelisavete Na~i} iz 1906; Francuska ambasada arh. Josifa Najmana iz 1930. i jedna od prvih staklenih fasada na ovim prostorima -Jugoslovenske banke za spoljnju trgovinu arh. Grigorija Samojlova i Borivoja Nani}a iz 1963.) zgrada HVB banke predstavlja i radikalni pristup popunjavanju, interpolaciji, u zate~enom gradskom bloku. Plitka pozicija placa, kao zavr{nog dela bloka objekata gra|enih u eklekti~kim stilovima, ve{to je iskori{}ena kao polazna osnova ~itave koncepcije gra|evine. Kontakt sa zate~enom okolinom ostvaren je radikalno i skladno. Zgrada banke je, uslovno re~eno, sastavljena iz tri trakta, od kojih je sredi{nje pro~elje izvedeno u kombinaciji vidljive i bojene metalne konstrukcije popunjene staklenim povr{inama, dok se bo~ni delovi objekta, oblo`eni blistavim mermerom, oslanjaju na starije gra|evine sa kitnjastim ukrasnim repertoarom. Radikalni pristup uklapanju sa susednim objektima, sa jedne strane je posebno nagla{en, a sa druge, ubla`en i umiren ponavljanjem motiva mansardnih otvora. Mada bez primene klasi~nih arhitektonskih ukrasa, zgrada dominira okolinom u svom bogatstvu i lepoti primenjenih materijala - mermera, stakla i ner|aju}eg poliranog ~elika. ^itav vizuelni utisak zasnovan je na odre|enoj samodopadljivosti same gra|evine, dok je no}ni izgled posebno potenciran scenskim re{enjima osvetljanja i odsjaja staklenih povr{ina. Sna`no izu~ena u polje, hipertrofirana krovna konstrukcija, oslonjena na masivne originalno dizajnirane stubove, korespondira sa tornjem Saborne crkve ali i sa krovnim zavr{etkom Samojlove i Nani}eve zdanja podignutog u stilu visokog modernizma. Enterijerom dominira uzdr`an dizajn minimalisti~kih tendencija uz primenu neobi~nih izvora svetlosti, iz poda i zidova, doprinose}i posebnom vizuelnom ugo|aju. Belina zidova, prozirnost fasadnog platna kao i mnogobrojni detalji enterijera ve{to su i nenametljivo uklopljeni u skladnu radnu celinu. Posle niza autorski dela, stambenih i poslovnih, iz devedesetih godina, arh. Mitrovi} nastavlja svoj graditeljski put kao jedan od vode}ih promotera savremene arhitektonske prakse na doma}im prostorima.

KONTAKTNE ZONE I KONTEKST Zavr{enost bloka i du`ina anvelope zidova na svim postoje}im objektima je u kontaktnoj zoni nametnula posebnu brigu i odnos prema nasle|enoj strukturi. To se iskazuje nastavljanjem "te{kog" zida i aplikacijom na novom objektu ~ime se slika (predstava) istorijskog {iri da bo fokusirala samo deo fronta (ugao) novog objekta gde se razvija novi arhitektonski jezik kao poziv na dijalog sa nasle|enim... ODNOS JAVNOG I PRIVATNOG Ukr{tene izvodnice regulacionih linija postoje}ih objekata grade me|uprostor: ni javni, ni privatni, ve} zajedni~ki. On je granica izme|u prostora (unutra{njeg, privatnog i spolja{njeg, javnog koja predstavlja vodenu povr{inu dostupnu svima ~ime se pro`imaju javni prostor trotoara i unutra{nji prostor hola i vodene sale. REGULACIONE LINIJE Ukr{tanje regulacionih linija dvaju objekata (Raji}eva br.25 i 31.) daju zanimljivu prostornu dinamiku koja generi{e elemente arhitekture: kolonada na starom objektu u Raji}evoj 25 ili zidovi na objektima Raji}eva 31 i Cara Lazara 4.
32

33

arhitektura u svetu

Bernhard Franken: Forma sledi silu

PROCES PRONALAENJA DINA-FORMU

FORME

ZA

34

avremena arhitektura posti`e mnogo vi{e od obi~nog stvaranja funkcionalnih objekata. Ona oblikuje misli, vizije i ciljeve preduze}a, transformi{u}i same gra|evine/ objekte u dinami~ne slike filozofija preduze}a. Kompetencija firme, njen status i vizija moraju se transponovati u trodimenzionalni jezik. U vremenu kibernetike fizi~ke prostor mo`e da produkuje opipljiv "most" izme|u slike za tr`i{te i proizvedene robe unose}i `ivot u svet tr`i{ta. Zajedno sa uticajem na percepciju javnosti tu je i ~esto potcenjen uticaj na unutra{nju strukturu korporacije. Na primer, trgovinski sajmovi prezentiraju zaposlenima u korporaciji pravac u kome se preduze}e kre}e u oblasti razvoja proizvoda, njegove najve}e probleme, kao i kakve su pozicije korporacije u odnosu na konkurente na tr`i{tu. Ovo stvara identitet, gradi sinergiju i daje ose}aj jedinstva me|u onima koji rade zajedno. Arhitektonska firma "ABB Architekten", osnovana 1950. godine u Frankfurtu na Majni, definisala je svoj imid` jo{ veoma rano time {to se upustila u reprezentativne, velike projekte, kao {to su tornjevi blizanci za "Deutsche Bank" ili "Lufthansa Hangar 747" (Lufthansin hangar za avione 747). Oni su za "Dresdner Bank" izgradili ne samo zgradu njenog sedi{ta sa aluminijumskim krovnim pokriva~em ve} su i izradili, zajedno sa Otl Aicher-om kompletan imid` preduze}a koji je obuhvatao sve - od memoranduma za poslovnu korespondenciju do koncepta boja koje predstavljaju za{titni znak firme i filijala "Dresdner Bank". Osnivaju}i radnu grupu van firme na ~elu sa Bernhardom Frankeom, kompetencija/stru~nost i pouzdanost renomirane arhitektonske firme zdru`ila se sa vizionarskom firmom koja je prihvatila medijski koncept i na kraju je stvorena kombinacija arhitektonske firme, medijske laboratorije i CI agencije. Jo{ jedan va`an diskurs koji dominira savremenom arhitekturom usresre|en je na uticaj informacionih tehnologija na arhitekturu. Svaka istorijska epoha ima svoju karakteristi~nu arhitekturu i nosi ime po odre|enom stilu gradnje, kao {to su doba baroka ili gotike. Pitanje odgovaraju}eg arhitektonskog jezika ili stila postalo je va`no u prelasku iz doba industrijalizacije u doba informacije. Postoji, u stvari, me|unarodna scena na kojoj su prisutni arhitekte i umetnici u potrazi za savr{enom formom inFORMAcija. Simpozijumi kao {to su Dutch Electronic Arts Festival (Holandski festival elektronskih umetnosti) odr`an u Roterdamu, ART?In y? i Biannual Exhibition in Venice (Bijenale u Veneciji) prava su mesta diskursa. Konkretan odgovor je ipak i dalje neuhvatljiv, a izlo`ba Blobmeister-first built

projects koja je prikazana u Nema~kom muzeju arhitekture u Frankfurtu u prole}e 2001. godine bila je dokaz prvih realizovanih projekata. Grupa "ABB Architekten" i Bernhard Franken jedni su od malobrojnih u ovoj oblasti koji su bili u stanju da realizuju pet projekata (za BMW). Oni su imali sre}e jer su mogli da realizuju svoje vizije iako su bili primorani da se suo~e sa te{kim zahtevima koje su pred njih postavljali te{ka realnost izvodljivosti, materijala, bud`eta i rokova.

Od informacije do komunikacije arhitektura bi trebala da prenese najva`nije probleme

[to se ti~e svojh projekata BMW Group nije `elela da postane sponzor nekih "ludih" arhitekata. Naprotiv, po{to smo sara|ivali sa rukovodstvom odeljenja za marketing, a ne samo rukovodstvom proizvodnih jedinica u BMW-u, na{ klijent nije bio toliko zainteresovan za "objekat" koliko za to kako }e on uticati na komunikacije. Umesto da rad na projektu zapo~nemo raspravama o upotrebi prostora ili funkcionalnim opisivanjem, polazna ta~ka za nas bilo je upoznavanje sa najva`nijim problemima, filozofijama i proizvodima koji su ~inili deo izlo`be. Izlo`beni {tand "BMW Group" ranije se koristio za trgovinske sajmove i bio je orijentisan ka klasi~nom, sa prizvukom modernog. Njega je ~inila ortogonalna re{etkasta struktura u kojoj su se nalazli dvodimenzionalni izlo`beni prostori, sa finom izradom i kvalitetnim materijalima u kombinaciji "Bauhaus" stila i visoke tehnologije, {to sve nije direktno plasiralo tvrdnje o visokom kvalitetu proizvoda ve} je to ~inilo samo putem asocijacija. Bio je to proces zaklju~ivanja, a "kvalitetna arhitektura" zastupala je "kvalitetni automobil". Direktna komunikacija kroz arhitekturu nije se ni zahtevala te nije stvoren nikakav odre|en, distinktivan stil. Ovakav pristup jo{ vi{e je dopunjen po~etkom devedesetih godina kroz dematerijalizaciju arhitekture "{tanda"/"izlo`benog prostora" koja je po~ela da prikazuje projekcije na velikom platnu. Gradili smo na tradiciji upotrebe medija kombinuju}i je sa kvalitetnom izradom. No, mi smo se distancirali od tradicionalnog pristupa unose}i neke nove, dodatne elemente. Na{ koncept uzdi`e arhitekturu u sredstvo komunikacije koje funkcioni{e vi{e na intuitivnom nego na ~isto asocijativnom nivou. Svih pet projekata ura|enih za "BMW Group" oli~avaju dinamiku najva`nijih tr`i{nih vrednosti Grupe i manifestuju se u slobodnim plutaju}im formama, bez ortogonalnih referenci. Mi smo mno-

go vi{e istakli prostornu komponentu nego detalje. Svaki dokaz gradnje prikriven je gde god je to bilo mogu}e - odnosno, izgradili smo bez detalja. Zamenili smo klasi~ne gra|evinske materijale modernim, kao {to su membrane od fiber-stakla, plo~e od akrila sa slobodnom formom i materijali od gume. Redukovali smo dvodimenzionalne grafi~ke prostore i zamenili ih `ivim medijima stvaraju}i pri tome prostorne hiper povr{ine bez da smo dematerijalizovali prostor. I kona~no, prvoklasan kvalitet proizvoda oja~an je kroz nezavistan i jedinstven arhitektonski jezik. Povr{ina sobodna u formi nije kraj sama po sebi ve} je pre rezultat pribli`avanja sve ve}oj komunikaciji.

kompjutera koja mo`e imati slobodnu formu (iako to nije neophodno).

Sile kontroli{u proces projektovanja: prostor se kre}e, a ne automobil

Nova izlo`bena hala BMW-a ima za cilj da izrazi filozofiju koja je njihov za{titni znak: radost vo`nje. Iako je krajnji cilj automobila kretanje oni se prezentiraju i saop{tavaju kao stati~ni objekti. Da bismo se suprotstavili ovom paradoksu mi ubrzavamo prostor oko automobila tako da se prenosi ose}aj vo`nje. Da bismo to postigli koristimo Doppler efekat. Svima je poznat ovaj efekat kada je re~ o vozilu koje prolazi: kako se automobil pribli`ava tako ~ujemo sve ja~i ton koga zamenjuje ti{i nakon {to od pro|e pored nas. Preklapanje prostorno prevedenog Doppler efekta i sila okolnog prostora kori{}eni su kao osnova za projekat objekta za koji je kalkulaciju izradio kompjuter. Agorom, centralnim prostorom sajma u Frankfurtu, uskoro }e dominirati monumentalna Hala 3. Osim toga nedavno je izgra|ena i nova zgrada foruma u zapadnom delu. U eksperimentalnim konfiguracijama uveli smo novu izlo`benu halu, novi forum i obelisk koji je postojao od ranije (nalazio se u sredini stare agore) i suprotstavili ih silama razli~ite ja~ine. Da bismo postigli Doppler efekat proveli smo virtualne BMW modele serije 7 kroz matricu paralelnih linija. Ove linije bile su uparene sa cevima. Matrica je bila iskrivljena poljem sila automobila ostavljaju}i impresivnu sliku Doppler-ovog efekta. U trenutku kada je automobil napustio cevastu matricu zaustavili smo simulaciju polja sila. Da bismo intenzivirali dinami~nost simulacije programirali smo ivice cevi najpre kao tvrde, a zatim smo ih omek{ali prema sredini i najzad ih ponovo programirali kao tvrde na kraju. Na taj na~in se ~inilo da su cevi pravougaone na po~etku, dobijale su oblik pribli`an krugu u sredini i na krajevima postajale ponovo pravougaone. Iskrivljena matrica cevi sledila je dinamiku nove serije BMW automobila iako nije podse}ala ba{ na automobil. Sve ostale manifestacije ovog projekta su derivati ove nenaru{ive originalne geometrije. Ovi derivati mogu biti kompjuterske slike, pro-

Sama komunikacija postaje arhitektura

Da bismo transponovali informaciju u komunikaciju mi smo razvili strategiju koja prevodi postavljanje zadatka komunikacije u proces. Ovaj proces u nizu testova sa softwerom filmske animacije stvara formu na interaktivan na~in koriste}i simulacije polja sile na kompjuteru. Kroz digitalnu fabrikaciju mi transkribujemo ovu formu bez dodatnih geometrijskih promena u objekat. Snaga objekta je u njegovoj formi, kroz koju korisnik opipljivo iskustveno do`ivljava informaciju koja se smatra su{tinskom putem procesa postavljanja zadatka. Ova strategija produkuje lanac iz postavljanja zadatka preko procesa do forme i putem digitalne fabrikacije se transformi{e u stvarno iskustvo. Komunikacija postaje arhitektura. Da bismo postigli svoj cilj mi smo razvili proces projektovanja koji nazivamo parametrijski projekat, koji koristi programe specijalnih efekata iz filmske industrije. Ovi programi imaju sposobnost da simuliraju, po{tuju}i fizi~ke zakone, promene oblika kod objekta kada se on podvrgne dejstvu polja sile. U eksperimentalnoj konfiguraciji definisali smo osnovni objekat, zakone koji generi{u njegovu formu, specifi~ne grani~ne uslove i sile prevode}i na poeti~an na~in specifikacije zadatka u odre|eni prostorni kontekst. Upotrebljene sile se ne orijenti{u prema trenutnim uticajima ili "stvarnim" uticajima ve} nisu ovozemaljske. U zavr{enom objektu korisnik je svestan sila koje su bile prisutne tokom procesa stvaranja objekta. Arhitektura pri~a svoju pri~u. Umesto ~istog transponovanja unapred osmi{ljene forme projektanta, projekat se razvija kroz interaktivni proces selektivnih promena u parametrima specifikovanim u nizu testova. Forma "se ra|a" kroz stalnu interakciju izme|u projektanta i

35

ra~uni sile istezanja koje izra~unavaju strukturni in`enjeri uz pomo} odre|enih programa ili dvodimenzionalne sekcije u obliku CADcrte`a. Svi ostali elementi relevantni za upotrebu i konstrukciju projekta izvedeni su iz linija ili struktura koje se ve} nalaze u originalnoj geometriji. Podaci prolaze kroz nekoliko digitalnih faza pre nego {to se derivati manifestuju kao materijalni prostor. U na{im projektima mi smo definisali derivate u skladu sa prvim, drugim i n-tim redom u odnosu na originalnu geometriju. Izgra|ena zgrada sa~injena je od brojnih derivata digitalnih podataka i stoga je ona jedina mogu}a slika realnosti izvu~ene iz originalne geometrije koja se mo`e videti u ntom derivatu.

strukture. Jastuk membrane, koji se usisava unutra putem ispu{tanja pritiska, nagla{ava "usisni" efekat kapija.

Dina-forma i kocka: objekti, a ne zgrade

Uprkos slo`enosti forme dina-forma se po svojoj spolja{njosti ~ini kao redukovana i minimalisti~ka. Ona je li{ena uobi~ajenih arhitektonskih elemenata kao {to su zidovi, prozori, krov i stubovi. Ona je sa~injena od topolo{kih povr{ina koje se sklapaju od zemlje sve do krova i zatim unazad. Fasada zgrade je li{ena svih detalja koji daju okvir ili ortogonalnu re{etku. Sve ono {to je istureno je jasno odvojeno od "omota~a" zgrade preko kanala i u vezi je sa ortogonalno{}u okoline, a ne strukturne forme. Nemogu}e je saznati funkciju enterijera preko eksterijera. Dinaforma kao skulptura u slobodnom prostoru prezire sve arhitektonske kategorizacije i stoga je objekat pre nego zgrada. Enterijer donosi jo{ vi{e iznena|enja posetiocima. Linearni prelaz od isto~nog prema zapadnom delu izlo`benog prostora, nazvan dinasprat, je dramati~no iskustvo. Osvetljeni foaje je zona prelaska koja razdvaja spoljni svet od ve{ta~ki osvetljenog sveta BMW-a. Iz foajea posetilac ide stepeni{tem do srednjeg nivoa gde mu se otkriva prvi pogled na seriju BMW automobila kroz kvazi prostorno-vremenski tunel. Iza automobila monumentalni zidni displej stvara virtualni svet oko vozila. Posetilac dolazi do izlo`benog dela spu{taju}i se niz predivno barokno stepeni{te gde su automobili izlo`eni u tri "ulice". Ritam okvira i interakcija krivina u podu dovode automobile do "ubrzanja". Kosi pod zna~i da posetilac ne samo da do`ivljava prostor vizuelno ve} ga i ose}a u ~itavom telu. Nakon vrha u sredini posetilac upada u horizont. Redukcija sukcesivnih ramova i njihova centralizacija kroz stubove nagla{ava usisnu silu. ^itav severni zid pokriven je projekcionim platnom na kome se prikazuje 80m film, posebno prilago|en za to platno i to funkcioni{e kao glavni element komunikacije i o`ivljava prostoriju. Film, zajedno sa audio materijalom i osvetljenjem transformi{e prostor u jedno potpuno komunikacijsko iskustvo.

Struktura oja~ava viziju koju proizvodi Doppler efekat

Realizacija projekta se zavr{ava uz pomo} kompjuterskih metoda fabrikacije. Kurvatura forme u planu i sekcija stvaraju sile skretanja koje se mogu kompenzovati samo kroz kombinovano povezivanje svih nose}ih elemenata u prostorni okvir. Za okvir smo izradili ravni koje se presecaju u originalnoj geometriji i definisali smo ono {to nazivamo dina-okvirima, koji su, u stvari, linije koje se presecaju a koriste se kao osnova za izradu greda. Grede, {uplje pravougaone strukturne cevi, bile su izra|ene i ise~ene uz pomo} kompjuterski kontrolisanog zraka. Da bismo se izborili sa lateralnim silama u osnovnoj formi svi ramovi bili su povezani horizontalno sa cevima i zajedni~kim skladi{nim prostorom koji je slu`io kao izlo`beni prostor. Isto~ni i zapadni kraj zgrade zavr{avaju se dina-kapijama, naizmeni~nim ramovima od letvica koji podse}aju na ulo`ak prskalice gigantske turbine.

Kora/omota~ je membrana sli~na onoj kod BMW-ovog paviljona

Upotreba membrana, zbog njihovog laganog i privremenog karaktera, bila je ve} tradicija u BMW-u koja se mogla videti kod njihovih "{atora" iz 1995, 1997 i 1999. godine. No, membrana je imala potpuno novu interpretaciju za IAA 2001. "Ko`a" je bila razapeta od rama do rama u unapred datoj formi. Ona nije bila razapeta vertikalno prema nebu kako bi to bio slu~aj sa obi~nim {atorom ve} vi{e horizontalno od kapije do kapije. Zbog polu-providne membrane koja pokriva oblast osnove gornje dve cevi kao da su zaustavljene u vazduhu. Nasuprot providnosti gornjeg dela, forma osnove je redukovana oblast "u{u{kana" ~vrsto izme|u zemlje i prve cevi, kao kod Nike patika. Kapije imaju za cilj da prenesu jedan drugi motiv projektovanja. One su jedini deo zgrade na kome se jasno vide 10 originalnih cevi. U ovom delu membrana je trebala da bude providna. Odlu~ili smo da iskoristimo membranu za ovaj deo iz dva razloga: prvo da podr`imo konzistentnost materijala i drugo da mo`emo da realizujemo slo`enu geometriju

Proizvoljni faktori stvaraju ukupnu kompoziciju

Mi funkcioni{emo kao kompozicija John Cagea. Proizvoljni i pomodni faktori stvaraju ukupnu kompoziciju. Ovaj metod je sve samo ne egzaktan, ali ne ni potpuno slu~ajan. Mi vi{e kontroli{emo nego {to projektujemo proces. Forma je "tamo negde" i ~eka da je mi realizujemo. Uz pomo} kompjutera mi pru`amo formi priliku da se prika`e. Na taj na~in mi stvaramo "komukativnu" arhitekturu uz pomo} kompjutera.

36

37

arhitektura u svetu

NOVI KULTURNI CENTAR "ESPLANADA" U SINGAPURU

Mali esej o duhu arhitekture

D S
ingapur, grad - dr`ava na najju`nijoj ta~ki Malajskog poluostrva, ~ini sve da osvoji i zadr`i vode}u poziciju me|u azijskim privrednim "mini zmajevima". Posle izgradnje jednog od najimpresivnijih finansijskoposlovnih centara, u ~ijem kreiranju su u~estvovali neki od najpoznatijih svetskih arhitekata, do{la je na red i kultura. Krajem pro{le godine Singapur, a sigurno i ~itav region jugosisto~ne Azije, dobio ogroman kompleks posve}en scensko-mizi~kim umetnostima. Izgradnja kompleksa inicirana je jo{ krajem osamdesetih godina pro{log veka, kada je gradska uprava objavila da su pozvane ~etiri internacionalne i ~etiri lokalne firme da pripreme idejna re{enja. Ugovor o projektovanju dobio je arh. James Stirling, u koperaciji sa lokalnom firmom "DP Architect". Posle Stirlingove smrti 1992. godine, posao je preuzeo njegov partner Michael Wilford, ali se i britanska firma povukla posle 1995. godine. Zvani~no ime kompleksa je "Esplanada" - narodni teatar, ali je tokom gradnje dobio nadimak "Papaja", da bi se posle zvani~nog otvaranja, okrobra 2002. godine, ustalio nadimak "Darijen", prema jednoj vrsti lokalnog vo}a bodljikave kore, na koju podse}aju dve velike staklene kupole prekrivene mre`om metalnih brisoleja u obliku bodlji. Ispod same kupole su sme{teni glavni prostori kompleksa: koncertna sala i opera. Pored atraktivnog oblika, koji predstavlja dodir sa lokalnim oblicima, objekti su veoma intrigantne konstrukcije, koji ~ini tanak betonski presten postavljen na arkadni niz stubova, na koji se naslanjaju fragilne staklene kupole prekrivene gustom mre`om brisoleja, pode{enih tako da {tite prostor od sun~evih zraka i mehani~kih o{te}enja, a istovremeno ~ine i konstruktivni kostur kupole. Kompleks "Esplanada" je posignut na severnoj strani zaliva Marina, u blizini u{}a reke Singapur u Ju`no kinesko more. Kompleks ~ine vi{e objekata: koncertna sala sa 1600 sedi{ta i 200 mesta za hor i orkestar, Teatar lirike klasi~na italijanska opera sa 2000 sedi{ta, srednje pozori{te sa 700 sedi{ta namenjeno izvo|enju drama i baleta, adaptibilno pozori{te za 400 gledalaca, sa pokretnim i promenjivim pozornicama i sedi{tima, Razvojni studio sa 200 sedi{ta namenjen eksperimentalnom radu i inovacijama, sedam otvorenih prostora za razli~ite aktivnosti i performanse i biblioteka u kojoj su isklju~ivo knjige vezane za pozori{te, operu, muziku i ostale izvo|a~ke umetnosti. Za izgradnju ~itavog kompleksa utro{eno je 350 miliona $, a samo za ~i{}enje kupole i kompleksa godi{nje su potrebna sredstva od oko dve stotine hiljada dolara. Svetlana Baki}

va projekta moraju u na{oj sredini biti posebno nagla{ena i obele`ena i ~inim to ovim malim esejem o duhu arhitekture - to su ne{to raniji Grad Muzike (Cite de la Musique) u Parizu, na podru~ju La Vileta, sjajnog arhitekte Kristijan de Portzamparka (Christian de Portezamparc), i nedavni kompleks Ambasada nordijskih zemalja u Berlinu, koji su na konkursu 1995. godine dobili arhitektonski par Berger i Parkinen, zavr{en nedavno. Oba ova projekta krasi neopisivo va`ni i uskla|eni odnos izgra|enog i neizgra|enog, savr{ena harmonija izme|u punog i praznog, gde najvi{i i najuzvi{eniji principi urbanog dizajna grade arhitekturu samu, a ne grade prostor umno`eni i isti arhitektonski gabariti i oblici, beznade`no gluvi za svoju prostornu okolinu i za unutra{nja kretanja, koja su istovremeno i spoljna, dok se ona iznutra prelivaju napolje, kao u najboljim primerima gradova, pa i u nas, koji su nastali u renesansnim ili u anonimnim graditeljskim naporima, kakav je primer kamenog sela Brca, pored Sutomora. Jo{ je 1960-ih godina Fumihiko Maki gov-

38

POETIKA PUNOG I NEIZGRAENOG U NEZAMENLJIVOM PROIMANJU

Grad Muzike (Cite de la Musique) u Parizu, La Vilet, Kristijan de Portzampark

orio i pisao o grupnoj formi u arhitekturi i to je bilo objavljeno u nas jo{ 1972. Ali ko je to video i ko je to promi{ljao, osim u retkim slu~ajevima koje ne}u ovde da pominjem. Razviti arhitektonsko delo iz funkcionalnog razlaganja osnovnih programsko-sadr`ajnih celina, razdvojiti i povezati U ISTO VREME jedinice jednog prostorno / funkcionalnog sklopa ili prostorne elemente - bio je osnovni postupak. Tako je radio u Sanatorijumu u Paimio Alvar Aalto 1930-ih ili bra}a Vesnini za konkurs Palatre rada, Le Krbizije na konkursu za Palatu Sovjeta, Bogdan Bogdanovi} u Prilepu ili Golosov u Alma Ati kasnih 1920-ih. To je duhovno / konceptualna varijanta jedne `ive i vrlo stare arhitekture u grupi, u orkestraciji delova i pojedina~nih programa, sa potrebnim praznim a duboko ispunjenim komunikacijama i vezama, sa pauzama, urbanim energijama, slojevitim odnosima delova, tajnim mestima i vizurama, iznena|enjima i otvorenim osovinama i reperima. Neka se niko, dakle, ne ~udi - otkud sad to. Grad Muzike i Parizu je jedan slo`eni i povezani "gradi}" muzi~kih jedinica / ku}a. One su samostalne i zdru`ene - jednovremeno. Stepeni{ta i uske ulice, velika zidna platna i

grupe fasadnih traka, ku}e na ku}ama, intimno i monumentalno, funkcionalno i prepleteno sa smislom - Kristijan de Portzampark ima rukopis urbanog tvoritelja i jezik graditelja arhitektonskih minijatura raznih razmera. Dodavati, oduzimati, do}i i pro}i, zvu~no izdvojiti tako razli~ite instrumentalne grupe, od oboe do svemo}nih truba i trombona - simfonijskog ve`banja - to je veseli i pokrenuti graditeljski prostor muzi~ke kutije koja se sastoji od tolikih manjih kutija, kao da su ~uvene ruske drvene "babu{ke" zauzele parisku busiju. U Berlinu - nordijske ambasade govore exJugoslaviji kako je trebalo da ona, verujem, ostvari svoju obnovu i drugu mladost u okviru formiranja samostalnih zajednica koje bi ~vrsto sara|ivale, bez sukoba i zla. Finska, Norve{ka, Danska, [vedska i Island anga`uju svaki svoje arhitekte, ali u okvirima ZADATE muzi~ke partiture. [esta ku}a je za zajedni~ke potrebe: za{to na primer pet restorana, kada jedan mo`e da opslu`uje sve, itd. Dijagonale pe{aka ih sve integri{u, Ambasade su nezavisne, a ipak striktno spojene - PRAZNIM, polujavnim potezima. Ima ~ak i crte` koji IZGRA\ENIM prikazuje neizgra|eno, kako sam 1994. godine projektovao u Helsinkiju novo naselje, deo njegov,

Hertonijemi. Crte` objavljen u Biltenu Zavoda za Urbanizam grada Helsinkija. Mo`da je neko gledao? Svih {est ku}a "opasuje" jedan transparentni zid, daje im granice i sigurnost, ~ini ih novom celinom kojoj ne smeta {to se sastoji iz delova. Naprotiv. To je onaj veliki princip o kojem je jo{ Frenk Lojd Rajt govorio - jedinstvo u razli~itostima treba da bude osnovni cilj svakog stvaraoca. Razli~itost na silu nema smisla, isto toliko koliko nema smisla ni jedinstvo zasnovano na prinudi i snazi stereotipa. Nordijske ambasade u Berlinu veliki su dokaz obnovljene arhitekture, ali ne na njenom istoricizmu i na ki~u, koji nam nude polu-okon~ani diplomirani autori, nego obnovljene na njenim iskonskim temeljima one "ve~ne sada{njosti" o kojoj pi{e Sigfrid Gidion. Muka je naravno {to je do izvora te "ve~ne sada{njosti" put i danas, kao i uvek, preplavljen istinskim preprekama. Kao u bajkama - mo`e ih savladati samo posebno obrazovan, ~estit i nadaren "junak". Evo ih dakle u Parizu i Berlinu i stigli su u DaNS. Ranko RADOVI]

39
Kompleks Ambasada nordijskih zemalja u Berlinu, arhitektonski par Berger i Parkinen

arhitektura u svetu

ENERGIJA I ARHITEKTURA

MANJE ESTETIKE, VIE ETIKE

p{ti trend ka racionalnom projektovanju, koje polazi od precizno definisanih kriterijuma, do`ivljava u poslednje vreme zna~ajne promene. Od perioda 60-tih godina ovog veka, kada je dostignut vrhunac u krilu logisti~ke tradicije parametarskog projektovanja (Cristopher Alexander je postavio ~ak trideset tri parametra, koji su bitni za svaku ku}u), u novije vreme, dolazi do preispitivanja broja i zna~aja pojedinih uticajnih faktora. Uz nesumnjivu va`nost funkcionalnosti i ekonomi~nosti, kao osnovnih kriterijuma, sve ve}i zna~aj se pridaje energetskim aspektima gra|enja. (Glavni moto Svetskog bijenala arhitekture 2000. glasio je Manje estetike, vi{e etike). Na Konferenciji UN o `ivotnoj sredini i razvoju, odr`anoj u Rio De @aneiru 1992. godine, pored Deklaracije UN o `ivotnoj sredini i razvoju, usvojen je i dokument AGENDA 21, koja pretstavlja uputstvo za primenu i sprovo|enje koncepta odr`ivog razvoja, u svim sektorima razvoja i kori{}enja `ivotne sredine. Agenda 21 obra|uje najte`e probleme sa kojima se svet danas suo~ava, odra`ava globalni konsenzus, a daje poseban zna~aj racionalnoj potro{nji energije. Prema izve{taju Evropske komisije (1997), veliki procenat gradova i naselja u Evropi, a posebno u severnoj Evropi, je uklju~en u sprovo|enje Lokalne Agende 21 (LA21). Navodi se podatak da je u proces startovalo 1.119 evropskih gradova i naselja, {to predstavlja oko 62% ukupne urbane populacije u Evropi. U Jugoslaviji kao potpisnici ovog dokumenta, za sada je samo Novi Sad pokrenuo mehanizme LA21 (4). Obzirom da se u oblasti gradjevinarstva tro{i oko 50% primarne energije, neophodno je preispitati sve mogu}'nosti njene racionalnije potro{nje u ovoj oblasti.

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE U SRJ DO 2020. SA VIZIJOM DO 2050. GODINE - SAVEZNO MINISTARSTVO ZA ENERGETIKU
Smatra se da }e u prvoj polovini 21. veka u svetu do}i do naglog smanjenja raspolo`ivosti prvo nafte, a zatim i prirodnog gasa. (Procenjene rezerve u svetu nafte }e biti iscrpljene u narednih 30-50 godina, mrki ugalj za oko 200 godina, a lignit za oko 300 godina, pod pretpostavkom kori{}nja ovih energenata sad{njim tempom). Sada{nja svetska potro{nja energije iznosi oko 8 Gten, dok se predvi|a da }e svetske potrebe u 2050. godini, u minimalnim varijantama uz ve}u energetsku efikasnost iznositi oko 13 Gten, pa sve do 20 Gten u varijanti, u kojoj se predvi|a sada{nja tendencija potro{nje i efikasnosti (ten=tona ekvivalentna nafte je gorivo toplotne vrednosti 41 868 KJ/kg). Ugalj ostaje dominantni energetski izvor, ali se i dalje procenjuje neophodnost

kori{}enja nuklearne energije. (I na kraju navedene Strategije stoji stav da "u Jugoslaviji treba preispitati moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana?) Predvi|a se intenzivniji razvoj novih energenata (vodonik) i obnovljivih izvora (sun~eva, vetar, geotermalna, biomasa, energija mora). Ukupna finalna potro{nja primarne energije u SRJ iznosi oko 18 miliona ten. Oko polovine ove potro{nje je obezbe|eno preko uglja. Nafta u~estvuje sa oko 33%, prirodni gas sa 13% i hidroenergija sa 5%. Finalna potro{nja predstavlja oko 2/3 ukupne, a ostali deo su energetski gubici u procesima transformacije, transporta, distribuciji itd. Struktura energetskih potencijala Jugoslavije nije povoljna, {to se vidi iz naredne Tabele1. Iz tabele se vidi da oko 99% bilansnih rezervi ~ine lignit i manje koli~ine mrko-lignitskog uglja, od kojih je prete`ni deo skoncentrisan u Kosovskom i Metohijskom bazenu (oko 1600 Mten). Veliki zna~aj, naro~ito u lokalnim uslovima mogu imati biomasa (briket, pelet i kobs) i biljni `ivotinjski otpaci. Jedna tona briketa koji je sagorljiv 100% uspe{no zamenjuje 2 tone uglja ili 3m3 ogrevnog drveta. Kod briketiranja odnos ulo`ene i dobijene energije kre}e se u rasponu od 1:3,2 do 1:8,9 za razne sirovine kao {to su kukuruzovina, suncokretova ljuska, p{eni~na slama itd, a toplotne vrednosti slame i stabljika suncokreta iznosi od 16-18 MJ/kg. Posebno zna~ajan energetski potencijal u na{oj zemlji predstavlja sun~eva energija. Prema podacima, prose~na godi{nja suma dozra~ene energije iznosi oko 1400 kwh/m2 godi{nje. Izvedeni primeri zgrada kod Novog Sada po principu pasivne solarne arhitekture - solarne zemunice [6], pokazali su da je mogu}e smanjenje utro{ka energije i za 75%. Perspektivno zna~ajan izvor energije mo`e biti i vetar (Podunavlje, Ju`ni Banat, doline reka, planinski prevoji, Jadransko priobalje i dr.) i geotermalna energija (postoje}i i prirodni izvori i bu{itine sa temperaturama vode do oko 300C, mogu da obezbede do 80 000 ten godi{nje).

benim zgradama se utro{i na grejanje objekata (57 % a u zemljama srednje i isto~ne Evrope ~ak 70%) i vode (25 %). Kod javnih zgrada su ove dve stavke ne{to manje (52 % i 9 %), ali se pojavljuje pove}ana potro{nja za osvetljenje (19 %). Od ukupno utro{enih energenata u zemljama EU, za zgrade je najvi{e utro{eno gasa i nafte (24,7 %), dok je za istu svrhu upotrebljeno svega 2,8 % energije dobijene od obnovljivih energetskih resursa (RES). U Direktivi se navodi da se zna~ajan deo energije gubi zbog lo{eg omota~a zgrada. Procenjuje se da su srednji toplotni gubici u novim zgradama oko 50% manji od onih u zgradama izgra|enim pre 1954. godine (55w/m2 u odnosu na 100w/m2), a da se u novim objerktima ukupno tro{i oko 60% energije od one koja se tro{i u starim. (Procenjuje se da je od 150 miliona stambenih zgrada u EU oko 32% izgra|eno pre 1945. godine, oko 40% od 1945-1975. godine, a 28% kasnije). Konstatovana je veoma velika razlika u stanju termi~ke izolacije zgrada u raznim zemljama EU, kao i u tehni~koj rergulativi, koja se odnosi na termi~ku izolaciju. Osnovna namera Direktive je da se zbog toga uvede energetska sertifikacija za nove zgrade, koja bi se morala inovirati svakih 5 godina, a preporu~uje se i sertifikacija postoje}ih zgrada, ve}ih od 1000m 2 kada se renoviraju. ^lanovi EU se obavezuju da ovakav sertifikat bude dostupan potencijalnim korisnicima ili kupcima svih zgrada (izuzetno, mogu biti isklju~ene neke zgrade specifi~nih namena, kao {to su istorijske zgrade, radionice, privremene zgrade i dr.). Energetski sertifikat treba da sadr`ii sve relevantne informacije vezane za energiju zgrade i odgovaraju}e standarde, na osnovu kojih svako mo`ee proceniti energetske osobine zgrade. Tako|e, sertifikat treba da sadr`ii i preporuke za pobolj{anje energetskih svojstava zgrade. Naro~ito je interesantan zahtev da se za javne zgrade sertifikat mora postaviti na vidno mesto u zgradi. U sertifikatu trebaju da se prika`uu preporu~eni klimatski uslovi za takav tip zgrade (raspon unutra{njih temperatura, vla`nost vazduha idr.), a zahteva se i postavljanje ure|aja, na kojima bi se mogle o~itati trenutne vrednosti istih.

SERTIFIKAT O ENERGETSKIM SVOJSTVIMA ZGRADA (DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE - 2001/0098 COD)

Ukupna finalna potro{nja energije u Evropsloj zajednici (EU) u 1997 je iznosila oko 930 Mten. Od ovoga, najve}ii deo je utro{en u stambenim i javnim zgradama (40,7 %), industriji (28,2 %) i transporu oko (31,0 %) [2], te se zbog toga najnovijom Direktivom Evropske unije (2001/0098 COD) posebna pa`nja posve}uje energetskim aspektima u gra|enju zgrada. [1]. Raspodela potro{ene energije u stambenim zgradama je prikazana na slici 1. Kao {to se vidi, najve}i deo energije u stam-

ENERGIJA I IZBOR GRA\EVINSKIH KONSTRUKCIJA

Pored energije koju zgrada tro{i tokom eksploatacije, u ukupnoj oceni njene energetske vrednosti (racionalnosti), mora da se uzme u obzir i utro{ena energija za proizvodnju gra|evinskih materijala od kojih je sa~injena. Pri izboru konstrukcije, pored funkcionalnosti, ekonomi~nosti, zdravstvenih aspekata i drugih va`nih kriterijuma, ukupni energetski bilans, odnosno i potrebna energiju za proizvodnju osnovnih gra|evinskih materijala, postaju u budu}'nosti jedan od najva`nijih kri-

40

terijuma. Zbog razli~itih tehnolo{kih uslova (razli~ite udaljenosti osnovnih sirovina, vrste i kvaliteta sirovina, da li se metali dobijaju iz ruda ili recikla`om, du`ine transporta i dr.), podaci o ukupnoj potrebnoj energiji za proizvodnju gra|evinaskih materijala u pojedinim zemljama se zna~ajno razlikuju. U Tabeli 2. uporedno se pokazuju rezultati energetske analize iz vi{e literaturnih izvora [5], [4]. Ne analiziraju}i direktnu primenjivost ovih podataka za doma}e uslove, mo`e se uo~iti veoma nizak nivo potro{nje energije za drvo, gasbeton i nepe~enu glinu-~erpi} (naboj). Obzirom da i prema ekolo{kim i zdravstvenim kriterijumima, ovi materijali zauzimaju visoko mesto, preporu~uje se njihova {ira primena. Zala`u}i se za ponovnu primenu tradicionalnih gra|evinskih materijala: drveta i ~erpi}a (naboja), podse}amo na poruke Prvog me|unarodnog simpozijuma o gradnji ~erpi}em i nabojem, koji je pod pokroviteljstvom UN odr`an u Briselu 1984: "Savremeni postupak pravljenja nepe~ene gline uz dodatak stabilizatora - 23% cementa, treba da napravi pravu novu revoluciju u gra|evinarstvu." Izgra|ene ~itave nove gradske ~etvrti u Vilfontenu blizu Liona, u Albukerku u Novom Meksiku, u Luksoru Egipat i drugim mestima, potvr|uju ovo gledi{te. Izuzetan kvalitet osnovnih sirovina, kojima raspola`emo u na{oj zemlji i tradicija ovakve gradnje, treba da rezultiraju orijentaciji na {iru gradnju ekolo{ki i energetski primerenih

i zdravih ku}a od gline i drveta. Oko jedne milijarde i pet stotina miliona ljudi, tj. oko 30% svetskog stanovni{tva, `ivi u ku}ama od ~erpi}a ili naboja. U zemljama u razvoju oko 40% stanovnika `ivi u takvom tipu objekta: ve}ina seoskog i bar 20% stanovnika gradova [5]. Aluminijum, koji je ranije najavljivan kao metal budu}'nosti i koji nesumnjivo ima odre|enih konstrukterskih prednosti, u energetskom smislu spada u najve}e potro{a~e - guta~e energije. (Vidi Tabelu 2). Zbog toga je potrebno preispitati njegovu {iroku primenu u arhitekturi, posebno na pozicijama koje mogu biti izvedene od niskoenergetskih materijala (n.p. drvo). Nagla{ava se i neodgovaraju}a primena aluminijuma u arhitekturi i rekonstrukcijama u starim gradskim jezgrima, gde svojom hladno}om i sjajem (kombinovan sa neonskim svetlom), naru{ava tople, meke i romanti~ne vizure pro{losti. (Mnogi smatraju da je Zmaj Jovina ulica u Novom Sadu, jedna od simbola starog grada, nepovratno uni{tena aluminijskim portalima i izlozima). Uticaj oblika omota~a zgrade (A/V) na ukupne energetske i toplotne gubitke je izuzetno zna~ajan. Ve}i potro{a~i energije, sa ve}im toplotnim gubicima su zgrade sa nepravilnim osnovama, razu|enim osnovama i razu|enih vertikalnih preseka, u odnosu na zgrade pravilnih geometrijskih formi, kao {to su lopta ili kocka. Energetska efikasnost objekta (energet-

Rezerve

Geoloke Mten % Ugalj ukupno 3538 85.5 - kameni 45 1.1 - mrki 28 0.7 - mrko-lignitski 253 6.1 - lignit 3212 77.6 Nafta i prir. gas 60 1.5 Uljni kriljci 200 4.8 Hidropotencijal* 230 5.7 Uran 110 2.7 Ukupno 4138 100

Bilansne Mten % 2571 99.1 3 0.1 6 0.2 184 7.1 2378 91.6 22 0.8 0 2 0.1 0 0.0 2595 100

Tabela 1. Struktura energetskih potencijala Jugoslavije (stanje 1997. godine)

Slika 1. Potro{nja energije u stambenim zgradama [1]

41

Materijal Aluminijum elik Bakar Cement Pesak Kre Staklo Keramika Beton Gasbeton erpi Min. vuna Plast. mase Drvo

KWh/t [4] 26.900 - 139.000 7.113 - 16.680 8.000 - 27.800 1.390 - 2.240 9 [5] 834 - 1.390 3.336 - 9.174 6.200 [5] 200 - - 417 500 [5] 556 --1.946 6.000 [5] 11.000 - 45.036 28 - 1.390

KWh/m3 [5] 85.000 82.000 71.000 1.900 15 1.600 15.000 14.900 460 250 2.2 180 11.000 100

Tabela 2. Potro{nja energije za proizvodnju gra|evinskih materijala

ski indeks) zavisi u velikoj meri od odnosa A/V, gde su A-povr{ina omota~a zgrade i Vzapremina zgrade (primeri su ilustrovani naslici [7]). [to je ovaj odnos manji, zgrada je energetski efikasnija: na primer trospratna zgrada u nizu (A/V=0,2) u odnosu na prizemne zgrade, razu|ene osnove (A/V=1,2) energetski su efikasnije za 75%. Me|utim, ova konstatacija ne zna~i da treba graditi objekte isklju~ivo sa pravilnim osnovama, ravnih fasada (primeri su na fotografijama [7]). Pozitivni vizuelni efekti i reljefnost fasada mogu da se postignu staklenim ba{tama, zelenim zidovima i krovnim ba{tama, kojima se posti`eu i dodatni energetski i ekolo{ki efekti. (Manje estetike, vi{e etike). Pri izvo|enju konzolnih, betonskih terasa, koje nisu izvedene kao staklene ba{te, formira se zna~ajan termi~ki most, kojim se gubi toplota, te se preporu~uje izvo|enje samonosivih balkona (na stubovima), koji imaju termi~ki prekid u odnosu na betonske podove u zgradi. Name}e se i restriktivniji odnos prema svim otvorima na fasadama, koji pretstavljaju potencijalne energetske slabe ta~ke, a {to je opet u suprotnosti sa nekim zahtevima po`arne za{tite (dimne odu{ke). Ovo predstavlja novi izazov za projektante, da pa`ljivim odabirom rasporeda i veli~ine fasadnih otvora, ili drugim tehni~kim re{enjima, usklade ove protivure~nosti. Prof. dr Slobodan Krnjetin Prof. dr Slobodan Krnjetin, Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, autor knjige Graditeljstvo i za{tita `ivotne sredine, Novi Sad, 2001.

LITERATURA [1] Directive of the European Parliament and of the council on the energy performance of buildings, / EU/2001/0098 (COD), Brussels, 2002. [2] Energy in Europe -Europen Union Energy Outlook to 2020 / Special Issue Novembar 1999, the Shared Analysis Project, European Commission, 1999. [3] Strategija razvoja energetike u SR Jugoslaviji do 2020. godine sa vizijom do 2050. godine/ Savezna vlada, Beograd, 1997. str. 22-25. [4] Agenda 21- unapreenje odrivog razvoja, primena koncepta na grad Novi Sad/ projekat FTN-Institut za arhitekturu, Novi Sad, 2001.str. 14-32. [5] Graditeljstvo i zatita ivotne sredine/ S.Krnjetin, Prometej, 2001. str 95.131-136. [6] Analiza mogu'nosti izgradnje samogrejnih ekolokih ku u Novom Sadu i okolini/ Istraivaki projekat, S.Krnjetin, A.Nikoli, V. Milkovi, Grad Novi Sad, 1998. str. 20. [7] Living spaces - Sustainable Building and Design/ T. Schmitz-Guther, Konemann, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1999. str. 72. 1. I.Adi`ees: Vremena se menjaju i mi se menjamo sa njima. Jedino {to je u ovom svetu postojano, to je promena. Promena stvara problem, koji ~eka da se re{i. Uspe{no re{avanje problema stvara promenu itd.

42

GENERALNI PLAN RUME urbanizam

Naru~ilac GP : Skup{tina op{tine Ruma, 1988. Izra|iva~ GP : Javno urbanisti~ko preduze}e "Plan" op{tina Ruma i Pe}inci, 2002. Generalni plan Rume usvojen je i objavljen 2002. godine. Radni tim iz JUP "Plan" : Boro Mirkovi}, dia, rukovodilac tima, Mirjana Nikoli} Mirkovi}, dia, Petar \uri~i}, diel., Dragan Filipovi}, dig, Tatjana Krastav~evi}, dia, Vesna Milovanovi}, dis, Milka Pavlovi}, dipa, Jovan Cveji}, in`.geod., Branislav Stankovi}, aps.arh. i Milena Veselinovi}, dipl.pravnik.
43

Revizija Generalnog urbanisti~kog plana Rume do 2005. godine

uma, grad u sredi{tu Srema, sa svojih blizu 40.000 stanovnika, ima kontinuiran prostorni razvoj, zasnovan na zakonski propisanim urbanisti~kim dokumentima, po~ev od prvog urbanisti~kog plana vlastelina Peja~evi}a, osniva~a Rume, sredinom osamnaestog veka, pa sve do dana{njih prostornih i urbanisti~kih planova. Prvi savremeni GUP Rume, izradio je 1975. godine radni tim Urbanisti~kog zavoda Novog Sada, pod rukovodstvom dia Rodoljuba Radosavljevi}a. Naredni GUP Rume, izradio je 1988. godine radni tim Zavoda za urbanizam Vojvodine, pod rukovodstvom dia @ivke Mara{. Generalni plan Rume iz 2002. godine je Revizija GUP-a iz 1988. godine, sa planskim dometom do 2005. godine. Iako usvojena re{enja GP prevazilaze ovaj vremenski horizont, isti je zadr`an, prvo stoga {to dru{tvenoekonomski osnov jo{ nije artikulisan i drugo, {to se o~ekuju bitne promene u mati~nom i ostalom zakonodavstvu. Izradi GP (Revizije GUP-a), predhodila je Analiza GUP-a Rume do 2005. i njegovog sprovo|enja (1988), kojom su temeljito i sveobuhvatno pretresene sve odredbe GUP-a i svi aspekti sprovo|enja. Formalni razlog za Reviziju GUP-a proistekao je iz obaveze da se postoje}a prostorno-planska dokumentacija uskladi sa odredbama aktuelnog republi~kog Zakona o planiranju i ure|enju prostora i naselja. Su{tinski razlog bio je potreba da se plan optimalno prilagodi

radikalnim a jo{ nedefinisanim dru{tvenoekonomskim promenama, koje se neposredno odr`avaju na anga`ovanje i re`im kori{}enja prostora. Pored preispitivanja veli~ine prostornog obuhvata i namene povr{ina, posebno je bilo bitno ure|enje regulativno-normativnog dela plana, u cilju {to neposrednije i lak{e sprovodivosti Generalnog plana.

Obuhvat i utemeljenost Generalnog plana Rume

Obuhvat Generalnog plana Rume je gra|evinsko podru~je (reon) Rume i rubni predeo (vangra|evinsko podru~je) koji obuhvata povr{inu celokupne KO Ruma i deo KO sela Voganj. Na taj na~in GP obra|uje i reguli{e izgradnju i ure|enje ne samo teritorije grada, nego i neposrednog pa i {ireg gravitacionog okru`enjenja. Izra|iva~ je u potpunosti po{tovao va`e}i Zakon o planiranju i ure|enju prostora i naselja, od op{tih pa sve do metodolo{kih zahteva. Izra|iva~ se oslanjao i na druge zakone i propise, studije, ankete i analize, podatke, uslove i saglasnosti i drugu dokumentaciju koja se neposredno ili posredno ti~e podru~ja obrade GP. U metodolo{kom smislu, GP je zasnovan na Pravilniku o sadr`ini i izradi urbanisti~kog plana ~ije su odredbe kombinovane sa pozitivnim iskustvima rumske urbanisti~ke prakse.

U GP su implementirane sve odredbe Prostornog plana Republike Srbije, koje se neposredno ili posredno ti~u podru~ja Rume, subregionalnog centra u Dunavsko-savskom pojasu intenzivnog razvoja, kao i Prostornog plana op{tine Ruma koji najve}im delom nije u suprotnosti sa odredbama Zakona i PPRS.

Sadr`aj Generalnog plana Rume

Tekstualni deo : I Osnov za izradu GP Rume i uslovi u kojima }e se realizovati ; II Strategija ure|enja i gra|enja Rume ; III Generalna urbanisti~ka re{enja ; IV Pravila i uslovi za{tite i unapre|enja `ivotne sredine ; V Sprovo|enje Generalnog plana Rume i VI Smernice za sprovo|enje Generalnog plana. Grafi~ki deo sadr`i 10 listova : 1 Izvod iz PPRS, 2 Izvod iz PPO RU, 3 Obuhvat GP, 4 Namena povr{ina u gra|evinskom podru~ju, 5 i 6 Infrastruktura, 7 Prostorne celine i uslovi za izgradnju, 8 Namena povr{ina u rubnom predelu, 9 Infrastruktura u rubnom predelu i 10 Za{tita prirodnih i kulturnih dobara. Dokumentacija GP u osnovnom : 1 Operativni dokumenti, 2 Izvodi iz planova {ireg podru~ja, 3 Ulazni podaci, 4 Posebni uslovi i 5 grafi~ki prilozi postoje}eg stanja.

uzansi sopstvene i drugih struka, propisa, standarda i normativa, iskustva iz prakse - primena pozitivnih sopstvenih i iskustava drugih, savremenost - neophodnost da GP udovolji sada{njim ali i budu}im potrebama u anga`ovanju odnosno izgradnji i ure|enju prostora, kontinuitet - a) po{tovanje predhodnih prostorno-planskih aktivnosti i njihovih pozitivnih rezultata, b) oslonac na dobre strane graditeljskog nasle|a i njegova inkorporacija u savremeno i budu}e graditeljstvo, edukativnost - iako to mo`da optere}uje tekst, neophodno je da jedan ovakav dugoro~ni dokument detaljnije upozna i stru~nog i nestru~nog ~itaoca sa stanjem prostora ~iji smo svi korisnici, planiranim re{enjima i na~inom njegove realizacije, da ima jasne definicije, artikulisanu terminologiju, tuma~enje izraza i dr. upotrebljivost - osnovni je zadatak GP, koji sadr`i dosta pravila i uslova za neposrednu primenu, a upu}uje na izradu planova razrade gde je neophodno ; stoga je posebno razra|eno poglavlje V Sprovo|enje Generalnog plana Rume, mogu}nosti i ograni~enja - jasno opredelenje : gde, {ta i pod kojim uslovima mo`e da se gradi, a ako ne mo`e, za{to ne mo`e ; izbegavanje {pekulacija, ravnopravnost sudeonika - a) svih relevantnih stru~nih u~esnika, b) svih postoje}ih i budu}ih vlasnika odnosno investitora, preglednost elaborata - a) tekstualni deo vodi od op{ih postavki i planskih usmerenja, preko planiranih re{enja, do detaljnih pravila i uslova odnosno uputstava za izradu planova razrade kao i saradnju sa drugim sudeonicima u izgradnji i ure|enju prostora, b) set grafi~kih priloga je sa`et na najosnovnije, me|usobno komplementarne prikaze, c) dokumentacija GP je zasebno, pregledna je i prakti~na za upotrebu. O javnosti i dostupnosti Generalnog plana veoma se vodilo ra~una. U postupku izrade i dono{enja GP, anketirani su i na drugi na~in uklju~eni u rad svi relevantni sudeonici, sprovedenje javni uvid i stru~na rasprava, odnosno po{tovana je propisana procedura. Nakon dono{enja, GP je objavljen u Slu`benom listu op{tina Srema (13/02), pojedini tekstualni i grafi~ki prilozi dostavljeni su preduze}ima sa kojima JUP "Plan" sara|uje, kompletan GP je snimljen na CD i deli se stru~nim i drugim organizacijama i pojedincima, ne kao akt kurtoazije, nego radi razmene iskustava. Kona~no, GP Rume prezentovan je na 11. salonu urbanizma u Kragujevcu, na kome je dobio I nagradu u kategoriji generalnih planova kao i Veliku nagradu Salona. Arh. Boro Mirkovi}

urbanizam
Koncept i osnovne karakteristike Generalnog plana Rume
sveobuhvatnost - obrada celokupnog podru~ja KO Ruma sa samom Rumom odnosno obrada svih delatnosti odnosno aktivnosti koje imaju uticaja na izgradnju i ure|enje prostora, sve u kontekstu {ireg okru`enja, zakonitost - po{tovanje odredbi mati~nog i drugih relevantnih zakona i propisa, kao i uslova koji su u obavezi da se pribave, stru~nost - pridr`avanje svih stru~nih
44

INFORMATIKI CENTAR ZA URBANIZAM I IZGRADNJU

avremene informati~ke tehnologije danas omogu}avaju da se uz relativno skromno ulaganje pru`aju novi servisi - informacije o prostoru, o infra- i suprastrukturama urbanih i ostalih podru~ja, o planovima svih nivoa kao i o mogu}nostima sprovo|enja planova. Obaveza lokalne zajednice je da omogu}i uvid u javna dokumenta i planove svojim gra|anima i zainteresovanim investitorima. Koriste}i ovu informati~ku infrastrukturu, uz malo napora se mo`e posti}i da gradske i dr`avne slu`be zaista budu u slu`bi gra|ana i investitora koji re{avaju svoje probleme u vezi sa sprovo|enjem urbanisti~kih planova i izgradnjom objekata. Pored toga, takvi sistemi se mogu vrlo korisno upotrebiti u stru~nim slu`bama i organizacijama za potrebe razvoja komunalne oblasti, u planiranju i odlu~ivanju i uop{te u funkcionisanju lokalne zajednice. Ideja o stvaranju informacionog sistema koji }e zadovoljiti i ove ciljeve poti~e iz 1997. godine, kada je u Zavodu za urbanizam u Subotici pu{tena u rad "Komunalna Info Mre`a Subotice". Me|utim, mogu}nosti koje takva infrastruktura pru`a, nisu u potpunosti iskori{}ene. Razlozi za to su uglavnom subjektivni, a prvenstveno nedostatak vizije za zna~aj i u~e{}e u takvim strate{kim projektima. Ipak, poslednjih godina je sve vi{e zahteva od odre|enih gradskih slu`bi i institucija koji se efikasno mogu re{avati na postoje}oj mre`i. Septembra 2002. godine Zavod za urbanizam iz Subotice, Direkcija za urbanizam i izgradnju iz Kragujevca i firma Manufaktura Internet in`enjering iz Subotice su potpisali ugovor o pristupanju realizaciji zajedni~kog projekta Geografskog informacionog sistema (GIS) kao autonomnog sistema, nezavisnog od "fabri~kog" softvera. Ovaj ambiciozni projekat ima tri segmenta u teku}oj realizaciji: 1.Internet GIS - pru`anje informacija putem Interneta - uvid u planove raznih nivoa - uvid odnosno javna rasprava o planovima - informacija o urbanisti~ko-tehni~kim uslovima za odre|ene lokacije ili podru~ja - informacija o drugim uslovima za odre|ene lokacije - podru~ja vezano za izgradnju i ure|enje prostora - razna obave{tenja vezana za proceduru pribavljanja dozvole za izgradnju i ure|enje odre|ene lokacije - propisi, standardi koji uti~u na realizaciju odre|enih investicija. 2.Pru`anje usluga investitorima u proceduri pribavljanja gra|evinske dozvole - organizuje se u vidu kancelarije koja vr{i usluge i zastupa investitore u toku pribavljanja gra|evinske dozvole i uop{te dokumenata iz oblasti urbanizma, izgradnje i ure|ivanja prostora. 3.GIS u Intranet/Extranet okru`enju za potrebe

gradskih slu`bi i ustanova, komunalnih preduze}a, lokalne uprave i drugih institucija. - realizuje se na postoje}oj Intranet/Extranet mre`i kori{}enjem resursa informacija svih subjekata - ~lanica GIS-a, uz regulisanje me|usobnih prava i obaveza (prava pristupa pojedinim bazama, zajedni~ko Internet ~vori{te, tarifiranje usluga, finansijska podr{ka odr`avanja i razvoja sistema i sl.). Razvoj celog projekta je u toku i planira se zavr{etak jezgra sistema do kraja septembra 2003. godine, bi}e predstavljen u Ni{u na Salonu urbanizma novembra 2003. Naravno, ovaj projekat }e se stalno nadogra|ivati dodavanjem novih modula, novih ideja, kori{}enjem novih mogu}nosti na bazi op{teg razvoja. Segment - program za pru`anje usluga investitorima u proceduri pribavljanja gra|evinske dozvole je u zavr{noj fazi odnosno pred aktiviranja. Softverski deo je zavr{en, a predstoji implementacija na Intranet/Extranet mre`u i obuka korisnika programa. U ovom delu projekta te`i{te je bilo usmereno na evidentni problem koji je prisutan u ostvarivanju prava gra|ana, odnosno investitora prilikom pribavljanja gra|evinske dozvole i uop{te dokumenata. Treba posebno naglasiti da se projekat ne bavi analizama celishodnosti va`e}e procedure za pribavljanje gra|evinske dozvole ve} to uzima kao ulazne podatke za re{avanje. Ipak zakonodavac bi trebao da radi na optimizaciji i sinhronizaciji va`e}ih propisa koji danas stvaraju ogromne te{ko}e investitorima u ostvarivanju svojih prava. Program je modularan i skalabilan u smislu konstrukcije i rekonstrukcije procedure i u tom smislu nezavisan od eventualnih izmena propisa. Administratori u pojedinim slu`bama samostalno kreiraju tokove postupaka iz svoje nadle`nosti kao i forme i sadr`aj dokumenata koji su uslovljeni u pojedinim procedurama. Ostvaren je princip slobodnog - neobaveznog pristupa grupi - kancelariji, da bi program funkcionisao i u slu~aju ako neki od aktera u proceduri re{avanja predmeta ne `eli ili nema uslova da u~estvuje kroz ovaj program. Program funkcioni{e u Klijent-Server arhitekturi. Platforma servera je Linux a klijenti mogu funkcionisati na proizvoljnim platformama. Na ovaj na~in je stvoren jedan informati~ki sistem uz minimalna ulaganja koji mo`e da zadovolji razne zahteve ve} formiranih lokalnih, odnosno Intranet/Internet mre`a prilikom implementacije. Funkcionisanje sistema sa klijent strane je vrlo jednostavno, ne sadr`i nikakav dodatni program osim operativnog sistema (Windows, Linux u Xwindows okru`enju, MacOS) i Adobe Acrobat Readera. Koristi se standardni Internet Browser (MS IE, Netscape Navigator, Opera, Mozzila i sl), a sa serverske strane predstavlja slo`eni sklop modularnih elemenata programiranih u PHP, PERL, C++, DHTML i JAVA jezicima, kori{}enjem resursa Linux servera. Program u svojoj strukturi po{tuje standarde XML zapisa. Za bazu podata-

ka se koristi MySQL. Grafi~ke informacije o prostoru se crpe sa Map Servera koji se ina~e koristi za GIS lokalne zajednice. Map Server mo`e biti samostalan na posebnom ra~unaru a mo`e se koristiti i zajedni~ki Linux server za sve ove poslove. Gotovi dokumenti se generi{u u PDF formatu, {tampaju i nakon okon~anja predmeta trajno se ~uvaju zajedno sa ostalim podacima i tokom procedure. Program predvi|a formiranje odre|enih grupa korisnika - operatera. Tako se posti`e sinhroni rad u raznim slu`bama (kod urbanista, u komunalnim slu`bama, u organima uprave). Svaka grupa sa svojim pravima administriranja svoga okru`enja kreativno funkcioni{e u ukupnoj proceduri pribavljanja gra|evinske dozvole. Sav taj proces se odvija u mati~nim slu`bama na svojim radnim mestima, a ne u nekim {alterskim salama. Vremenom, kada to propisi dozvoljavaju, stranke mogu ove poslove re{avati i nezavisno od slu`benika kancelarije putem Interneta ili bar zna~ajni deo procedure. Tako|e je va`an princip programa "jedna stranka - jedan slu`benik". Bitno je da slu`benik kancelarije koji je primio stranku, obradio ulazne podatke, do kraja isprati predmet i da tokom procedure bude u kontaktu sa strankom. Takav na~in rada doprinosi ve}oj efikasnosti u poslu. Informisanje stranke o toku procedure je tako|e mogu}e i putem Interneta. Funkcionisanjem ovog projekta se permanentno stvara jedna dragocena baza podataka koja slu`i urbanistima, komunalcima i upravi u oblasti planiranja, u odlu~ivanju, vrednovanju lokacije. Dugoro~no posmatrano, stvara se trajna baza podataka (arhiv) o svim intervencijama u prostoru. Ovi podaci se automatski mogu koristiti za potrebe GIS-a kao Feedback tokova planiranja i njihove realizacije. U vrlo skoroj budu}nosti kompletni tokovi planiranja, projektovanja i sprovo|enja planova }e se mo}i arhivirati u elektronskom obliku na jednom mestu. Program za pru`anje usluga investitorima u proceduri pribavljanja gra|evinske dozvole je osvojio I. nagradu Salona urbanizma 2002. godine u oblasti primene informati~ke tehnologije.

Autorska ekipa projekta: Jo`ef ^ipa, dipl. Ing. arh.; Igor Marinovi}, dipl. mat.; Predrag Dimitrijevi}, dipl. ing. geod. Nata{a Ivanovi}, dipl.ing. arh.; Jano{ Toth Bagi, dipl. mat. Ivana Litavski dipl.ing. el.; Er`ebet Puzi}, dipl. ecc. Mgr Ervin ^elikovi}, dipl. ecc. Marko Nikoli}, dipl.ing.ma{.

45

ARHITEKTURA NA PUTU URBANE RENESANSE urbanizam

aspisom konkursa za idejno urbanisti~ko-arhitektonsko re{enje centralne zone Zrenjanina, septembra pro{le godine, grad je i zvani~no priznao da ima velikih problema u re{enju prostora. Da posledice leka ne bi bile pogubnije od same bolesti, re{eno je da se budu}i regulacioni plan najatraktivnije gradske zone uradi pod rukovodstvom prvonagra|enog autora na konkursu, a da se pri detaljnijim razradama u okviru urbanisti~kih planova konsultuju i druga konkursna re{enja. Pobednik na konkursu, arh. Branislav Mitrovi}, odmah je nakon progla{enja po`urio da izjavi da rad koji je potpisao zajedno sa svojim saradnicima "ne vidi kao zape~a}enu kovertu", ve} naprotiv, ''da posao na ure|enju grada treba da bude otvorena radionica gde }e krajnju re~ ipak imati gra|ani Zrenjanina''.

GRADJANSKA INICIJATIVA
Gra|ani Zrenjanina su umnogome i zaslu`ni za pokretanje stvari sa mrtve ta~ke. Velika tribina u baroknoj sali SO Zrenjanin, koju je pre ne{to vi{e od dve godine organizovalo Udru`enje gra|ana "Zrenjaninska inicijativa - na{ grad" na temu urbane renesanse grada, okupila je veliki broj relevantnih imena domace arhitektonske i urbanisti~ke prakse. Tada je i zaklju~eno da su u poslednjih pedesetak godina urbanoj matrici grada u~injeni neoprostivi gresi, a da je raspis konkursa prvi u nizu koraka koji bi trebalo da dovedu do uspostavljanja kontinuiteta sa periodom u kom je grad dobijao sada{nja obli~ja. Lokalna uprava je prona{la interes da sledi poruke skupa, pa se u saradnji sa Savezom arhitekata Srbije i pristupilo organizaciji konkursa. Veliko po~etno interesovanje (podloge u SAS-u podiglo je oko trideset zainteresovanih u~esnika) se u me|uvremeno razvodnjilo pa je radove predalo devet autora. Po mi{ljenju jedanaesto~lanog internacionalnog `irija kome je predsedavao arh. Predrag Cagi}, ina~e idejni tvorac rekonstrukcije susedne Kikinde, konkurs je u potpunosti opravdao o~ekivanja, a odluka o najboljem radu doneta je jednoglasno. Pored prvonagra|enog Mitrovi}a, visoko su vrednovani radovi timova koje su predvodili arh. Petar Arsi} i arh. Zorica Savi~i} koji su zavredili dve ravnopravne druge nagrade. Tre}a nagrada nije dodeljena dok je prvi otkup pripao timu arh. Branislava Jovina, a drugi timu arh. Dejana Stanojevi}a.

ZATE^ENO STANJE
Zrenjanin, za razliku od ostalih vojvo|anskih gradova nije nastao koncentri~nim {irenjem od centra ka periferiji, ve} spajanjem svoja dva odvojena dela, Gradnulice i naselja Be~kerek. Pokrenute jezerske vode davne pro{losti, stvaraju}i reku Begej i intenzivno meandriraju}i, stvorile su pet velikih re~nih okuka na mestu na kom se danas nalazi grad. Ako XVIII veku pripada teritorijalno formiranje grada, za prvu polovinu narednog veka vezuje se definitivan nastanak njegove osnovne

46

fizi~ke strukture. Regulacionom plan iz 1750. godine bio je osnova po kojoj se grad gradio u naredna dva veka. Radikalan odnos posleratne vladaju}e arhitektonske doktrine prema nasle|u poprili~no se odrazio i na primeru Zrenjanina. Dva velika, u osnovi urbanisti~ka poduhvata; izgradnja magistrale sa namerom da se naju`e gradsko jezgro oslobodi tranzitnog saobra}aja i regulacija Begeja kada su Zrenjaninci umesto reke dobili tri jezera (od kojih je jedno i dalje zabarena biocenoza) tretirani su vi{e sa saobra}ajno - in`enjerskog nego urbanisti~kog stanovi{ta. Automobilima je data nesumnjiva prednost nad pe{akom, pa su tako prirodno i bez ikakve pompe na najatraktivnijem i najskupljem gradskom zemlji{tu nicali parkinzi i preko svega, u poprili~no uskim Gimnazijskoj i Pupinovoj, koje sa glavnom ulicom komuniciraju pasa`ima, na trotoarima - obele`ena parking mesta. Poseban problem u urbanoj strukturi jezgra grada su uvelicani objekti koji se svojim volumenima napadno name}u oku, do te mere negiraju}i okolno stanje da danas gotovo nije mogu}e prona}i adekvatno re{enje njihovog naknadnog (sre}nijeg) uklapanja u ambijent. Devetospratna zgrada Vodotornja, podnutog na mestu stare Gradske ku}e na centralnom trgu, potom trgova~ko-stambeni objekat u glavnoj ulici koji "ispada" iz osnovne regulacije ulice (oba iz {ezdesetih godina pro{log stole}a), predimenzionirana zgrada Vojvo|anske banke iz devedesetih godina, na drugom gradskom trgu, prirodnom zavr{etku glavne ulice, koja se uzdignuta na visoki plato, svojim o{trim {picem doima kao ozbiljna pretnja graditeljskom nasle|u. Tu je i pe{a~ki most, jedna bezli~na betonska tvorevina na mestu cuvene Be~kere~ke }uprije - ~ipkaste secesijske tvorevine sa po~etka XX. veka ~iji nestanak, tako|e, ru{itelji nikada nisu uspeli valjanije da opravdaju. Pred u~esnike konkursa je postavljen obiman zadatak. Trebalo je pro{iriti pe{a~ku zonu, razmi{ljati o odre|enim devastiranim ambijenatima, saobra}aju, ali i dati ideje o tome kako da se brojne "neuralgi~ne" ta~ke u prostoru umire do izvesne ta~ke vizuelne podno{ljivosti.

PE[A^KO-AUTOMOBILSKI KOMPROMIS
Prvonagra|eni rad, koji }e svakako biti osnova regulacionom planu, produ`ava pe{a~ku zonu do zgrade SO Zrenjanin, biv{e @upanijske palate. Pe{acima }e biti ostavljene, osim glavne, i ulice Gimnazijska i Pupinova, gde }e automobilima biti dopu{en veoma ograni~en pristup, za snabdevanje. Predla`e se i prosecanje nove kolske ulice u strogom centru grada. Velika pa`nja je posve}ena ideji povratka grada vodi, a predimenzioniranost Vodotornja ubla`ena ozelenjavanjem trga. Glavnoj ulici su vra}eni drvoredi umesto sada{njih nesimpati~no predimenzioniranih `ardinjera, planirano je njeno ponovno poplo~avanje, dok je kod zgrade Vojvo|anske banke predvi|eno uklanjanje stepeni{ta koje vode na uzdignuti plato. Na mestu velikog parkinga, koji je sagra|en na jednoj od prevlaka biv{eg korita Begeja, arh. Mitrovi} je zamislio vodenu renesansu, koja mo`e biti ostvarena na razne na~ine, pa i fontanama. Novi graditeljski poduhvati predla`u se i na @itnom trgu, dana{njem velikom automobilskom mirovali{tu Jedino konkursno re{enje koje se u osnovi razlikuje od tri prvoplasirana, jeste ono koje je predlo`io tim arh. Jovina, jer se daleko radikalnije obra~unava sa automobilskim saobra}ajem i saglasno evropskim iskustvima uveliko pro{iruje pe{a~ku zonu. Tako uvecana zona pesaka prirodno je ome|ena prstenom koji obuhvata ~ak 72 hektara, dok saobra}aj bazira na frekventnim minibusevima po obodu tako oformljenog prstena i ulicama koje se u odre|enim periodima mogu koristiti za automobilski saobra}aj. Rad je, sa stanovi{ta realizacije, od strane `irija do~ekan kao nerealan. Kao i obicno, arh. Jovin je detaljno i nadahnuto objasnjavao svoj rad na javnoj tribini posle izlozbe pristiglih radova a tom prilikom je izvanredan crtez grada i pripremnu fotoarhivu poklonio nadleznim institucijama u Zrenjaninu. Vesna Karavida

PRVA NAGRADA
Autorski tim: Brana Mitrovi}, dia, Nata{a uri}, dia, Biljana Begeni{i}, dia, Grujin Jelena, aps.arh., Markovi} Sla|ana, aps.arh Saradnik projektant: Milica Lopi~i}, stud. arh. Saradnik: Vladimir Stefanovi}, dia; 3D model: Uro{ Vukovi}, dia; Saobra}aj: Rade Nikoli}, dipl.ing.; Konsultanti: Marijana Strugar, dia Dejan Miljkovi}, dia; Rad je ura|en u projektnom birou "Ma{inoprojekt" Predlo`eno re{enje se odlikuje jasnom urbanisti~kom koncepcijom sa dosledno definisanim obodom obuhva}ene celine. Urbana morfologija je u skladu sa zahtevima raspisa konkursa tako da obezbe|uje o~uvanje istorijskog karaktera centralne zone. Uspe{na re{enja blokova i trgova nagove{tavaju stvaranje razli~itih funkcionalnih ambijenata i o~uvanje duha mesta. Centralni pe{a~ki potez ulice Kralja Aleksandra je oboga}en prikladnim parternim re{enjem sa istorijskom referencom. Uspe{no su koncipirana jo{ dva zna~ajna prostorna poteza: nova ulica izmedu Nemanjine i Jovana Veselinova, i poslovno rekreativni centar na spoju gradskog jezgra i Male Amerike, sa uvo|enjem novog vodotoka i organizovanjem linearnog parka. Trg slobode je uspe{no re{en. Autoru se preporu~uje da ispita polo`aj spomenika kako bi se o~uvala postoje}a vegetacija ispred zgrade op{tine. Predlo`ena urbana {ema treba da omogu}i lako kretanje izme|u ulice Kralja Aleksandra i jugozapadne "kapije" trga, gde trenutno postoji intenzivna pe{a~ka komunikacija. Saobra}ajno re{enje je prihvatljivo uz napomenu da bi trebalo da se preispita uvo|enje {etali{ta i usporavanje brzine saobra}aja uz Begej svim raspolo`ivim sredstvima.

DRUGA NAGRADA
Autori: prof. Petar Arsi}, dia, Jovanka \ordevi}-Ciganovi}, dia, Vera Risti}Mihaljevi}, dia, saobra}ajno re{enje: Prof. dr Ratomir Vra~arevi}, d.i.saob. Konsultant za hidrotehni~ko re{enje : Prof. dr Muskatirovi} Urboekonomski aspekt: Prof. dr Gavrilo Mihaljevi}, dipl. ecc Saradnici: Danijela Mijovi}, dia, Branislava Mili}, dia Svetozar Teofilovi}, dig Gordana Miladinovi}, kand. arh. Danilo Arhi}, kand. arh. Kopiranje Ivan Mikeljevi} Urbanisti~kim re{enjem su kompletirani gradski blokovi na uspe{an ali donekle {ematiran natin. Ostvaren je kontinutet ulice Kralja Aleksandra i Trga slobode sa dobrim parternim re{enjem i urbanom opremom. Predlo`ena trougaona zatravljena povr{ina redukuje i ne potencira jasnu fizionomiju i povr{inu trga pe{a~ke zone, ispred najvrednijih objekata na trgu zgrade op{tine i crkve. Prostor u prelaznoj zoni izme|u gradskog centra i Male Amerike je dobro re{en, mada predlo`eno arhitektonsko re{enje kolonade i novog solitera nije na nivou kvaliteta celog projekta. Pozitivno je ocenjeno uvo|enje voda. Artikulacija prostora i partera iza pravoslavne crkve nije uspe{no ostvarena. Saobra}ajno re{enje je prihvatljivo, kao i implementacija novih sadr`aja i objekata u pe{a~koj zoni. Pozitivno je ocenjen prilog Urboekonomski razvoj.

DRUGA NAGRADA
Autorski tim: Zoran Dmitrovi}, Svetlana Jovi}, Milena Kordi}, Zorica Savi~i} Prostorna provera: Bogdan lgnjatovi}, Nenad Nestorovi}, Aleksandar Milojkovi}, Vladan Radakovi}, Goran Rako~evi}, Enegoprojekt Urbanizam Arhitektura Perollo dizajn studio @iri je vrednovao: jasno definisan koncept - urbanisticki i saobra}ajni, poziciju delova razradu poteza; definisanje pe{a~ke zone. @iri smatra da urbanisti~ki koncept u smislu definisanja celovitosti u odgovaraju}im segmentima nije jasno, precizno i argumentovano re{enje. Predlog koncepta saobra}aja nudi regulaciju saobra}aja na postoje}oj mre`i, bez ve}ih zahvata u fizi~koj strukturi. Najve}i doprinos unapre|enju stanja se o~ekuje kroz funkcionalnu izmenu re`ima saobra}aja. Mada takvo opredeljenje je dalo dobar osnov za razvijanje pe{a~ke zone. Posebna vrednost rada je {to jasno defini{e faze razvoja pe{a~ke zone, koncipirane bez promene uli~nog obrasca, uvo|enjem "integrisanih ulica", zatim pesa~kih tokova kroz unutra{nji blokovski prostor kao i ulicama koje omogu}avaju pristupa~nost zoni centralnog jezgra iz okru`enja. Ovakav pristup je logi~no doveo do koncepta dizajna ulica i trgova ~ija artikulacija predstavlja spoj modernog senzibiliteta (podno osvetljenje, vodene trake - Trg slobode) reminiscencije na elemente prirode u urbanoj matrici ("uzburkano gradsko polje") i ve{tog savladavanja denivelacije (Trg republike) uz znala~ki izbor teksture i materijala.

PRVI OTKUP, autori: Branislav Jovin, Marija Jovin, Sini{a Temerinski, Ivan
Nikoli}

DRUGI OTKUP, autori: Dejan Stanojevi}, Maja Pantovi}-Stanojevi}, d.i.a.

Ljiljana Vukani}, d.i.a Dragomir Krivoku}a, aps.arh. DIL IN@ENJERING PROJEKT Miro~ka 1, Beograd 47

BEOGRAD RASTE NOU

48

tvarala~ki kontrast izme|u modernih vi{espratnica i porodi~nih ku}a u sopstvenoj izgradnji, koje ni~u me|u njima, izazov je za istori~are srpske arhitekture. Fascinaciju, me|utim, brzo zamenjuje razmi{ljanje o funkcionisanju tih divljih naselja kao cudnoj me{avini, u socijalnom, tehni~kom i ekonomskom pogledu Ljudima iz Zapadne Evrope Beograd pru`a zapanjuju}u lekciju u pogledu razvoja grada, punu naivnih pitanja i cudnih do`ivljaja. Kako i na koji nacin nastaju hiljade dvospratnih, stambenih kioska, koji su izlaznu osu grada pretvorili u uli~na seoca? Domoroci ih zbog njihovog oblika i brzog razmno`avanja nazivaju "pe~urke". Jedna "pe~urka--ku}a" se za samo jednu no} postavi na javnom zemlji{tu, na zelenoj povr{ini neke ulice, na nekom sportskom igrali{tu ili u parkovima nekog velikog naselja. Informaciju o nekom slobodnom mestu sa mogu}no{}u da se odnekud priklju~e struja i voda, dobije se od ro|aka koji su se tu ve} nastanili ili za novac od nekog neformalnog "graditelja" koji poznaje tehni~ke i pravne relacije i odgovorne slu`benike. Radi se o tome da se sa izgradnjom odmakne {to dalje, dok se ne pojavi neko slu`beno lice. Ukoliko neko uop{te do|e, isplati mu se izvesna suma za okretanje glave. Kiosk se odmah pu{ta u rad a dobit se koristi za ure|enje stana na spratu. Kiosk je mali i nastoji se uzeti {to manje javne povr{ine - jer se nikad ne zna, koliko dugo }e mito nekoga {tititi od sankcija -, gornji sprat

dobija ve}e dimenzije. Otuda taj karakteristi~ni oblik pe~urke. Priklju~ci za struju i vodu se bez problema dobiju od gradskih snabdeva~a, kojima je svejedno, da li klijent tu legalno stanuje, sve dok pla}a ra~une. Kada se jednom pusti korenje, objekat se mo`e postepeno dogra|ivati, i od kioska na primer napraviti unosniji kafi}. Uredba o zonama se naravno ne po{tuje. Kiosk je sme{ten pored hotela, vila pored trgovine krpama i otpacima, autoperionice pored prodavnice povr}a. Beograd je 1991. godine imao 1,6 miliona stanovnika. Koliko je broj danas, ne zna se ta~no, verovatno oko dva miliona. Jedan dobro infomisani urbanista procenjuje, da sada ve}ina `ivi u ilegalnim stanovima, takve stanove izdaju ili zara|uju na njihovoj izgradnji. U velikim naseljima na Novom Beogradu gra|enim prema modernim uzorima, ponosu socijalisti~kog urbanizma, zelene povr{ine izme|u stambenih solitera pune se porodi~nim ku}ama. Izvan grada gomilaju se poluzavr{ene vile i kolibe ra|ene u sopstvenoj re`iji podse}aju}i na beskrajan tepih prepun zakrpa. Nerazmr{ljivo tkanje krovova pokrivenih crepom, neomalterisanih zidova, krivudavih puteva posutih tucanikom, ba{tenskih zidova koji udaraju u prazno i ilegalno sprovedenih strujnih kablova nezadr`ivo se {iri preko podru~ja za oporavak, poljoprivrednog zemlji{ta i nacionalnih parkova. I unutra{njosti grada se zbnog enormne gustine naseljenosti svuda pojavljuju nadogradnje na starim

zgradama, i one bez dozvole - ili sa kupljenom dozvolom.

Razlozi gra|evinskog "buma"

Razloga za intenzivnu neformalnu izgradnju ima mnogo. Jo{ sa po~etkom privrednih te{ko}a Jugoslavije u 70-tim godinama izgledi za zaposlenje privla~ili su ljude u gradove. U 90-tim godinama su raspad Jugoslavije, ratovi izme|u novih dr`ava, me|unarodni embargo i NATO-bombardovanje poja~ali privrednu krizu. Osiroma{enje se najvi{e osetilo na selu, koja se prazne. Etni~ki naboj sukoba izazvan nacionalisti~kom propagandom doveo je u ratovima od 1991. do 1996. godine do masovnog proterivanja. Etni~ka segregacija ubrzala je rast Beograda. Srbi su prodavali svoje ku}e u Hrvatskoj i Bosni i selili se u srpske gradove. Tokom 1998/99. godine sve se ponovilo ratom na Kosovu. U Srbije je izgradnja ku}a i stanova jedini na~in ulaganja u{te|evine. Ni danas ne postoje pouzdani bankarski sistemi, a proizvodnja, koja stagnira na najni`em nivou, ne nudi mogu}nosti ulaganja. Onaj ko do|e do gotovine, bilo prodajom sopstvene ku}e, bilo kao pomo} nekog ~lana porodice iz inostranstva, sa crnog tr`i{ta ili izdavanjem ili prodajom ve} izgra|enih stanova, taj novac smesta ula`e ponovo u nove zgrade. Ovakvu "politiku ulaganja" slede kako novi ratni profiteri tako i

povratnici, koji su u nekom drugom delu ExJugoslavije, za srpske prilike dobili zna~ajnu sumu novca. Dok bogati "biznismeni" grade stambene i poslovne zgrade, oni manje imu}ni podi`u u sopstvenoj re`iji najpre ~etiri zida i krov, a potom sobu po sobu, ~im ponovo do|u do malo novca. Bezbroj neomalterisanih ku}a sa betonskim skeletom, ciglom ozidanim pregradama, okovanim prizemljem, izgra|enim prvim spratom i praznim gornjim spratovima svedo~e o toj - pod datim uslovima apsolutno racionalnoj - politici ulaganja malih ljudi. Tako|e i da{~are najsiroma{nijih prido{lica, me|u kojma ima mnogo Roma, zauzimaju sve vi{e javnih povr{ina, ~esto na kraju puta posutog tucanikom, koji vijuga kroz ilegalno izgra|ena naselja. Na prilazima takvih ~etvrti, nadni~ari ~ekaju da ih neki vlasnik ku}e anga`uje za slede}u etapu izgradnje.

"Legalno", "ilegalno", "neformalno"

Izme|u potpuno legalnih stanova i apsolutno ilegalno izgra|enih ku}a na ukradenoj zemlji, koje se nepla}aju}i takse priklju~uje na struju i vodu preko neke susedne ku}e, postoji mnogo prelaznih nivoa. Za ve}inu novodoseljenih ilegalno stanje njihovih ku}a zna~i nesigurnost njihove imovine. Nekima po|e za rukom da u d`ungli korumpirane i preoptere}ene uprave dobiju bar deo od mnogih neophodnih papira. Tako postaju vlasnici dozvole za izgradnju, ali nemaju dozvolu za kori{}enje. Drugi su

obezbedili sve dozvole, iako njihova ku}a ne ispunjava sve gra|evinske propise. Za neke novoizgra|ene objekte postoji dozvola za donje spratove. Onaj ko nema ni{ta, sakuplja potvrde o pla}enim ra~unima za struju, da bi mogao da doka`e da nije lopov, a u nadi, da }e nakon nekoliko godina na osnovu obi~ajnog prava mo}i da legalizuje svoju zgradu. Iako se, strogo uzev{i, radi o ilegalnoj praksi, oznaka "neformalno" vi{e odgovara mnogim varijantama "samopomo}i" u gra|evinarstu. Potpuno legalno graditi je danas mogu}e, sto znaci upustiti se u dugogodi{nji maraton po nadle`nim slu`bama, i to sa neizvesnim rezultatom. Onaj ko je upu}en na zvani~an postupak, a ne mora odmah da se re{i gotovog novca, trenutno }e odlo`iti izgradnju. Privatna lica i bivsi dr`avni urbanisti~ki biroi ~ekaju na investitore iz zemlje i inostranstva i dr`e spremnim gra|evinsko zemlji{te i dozvole za izgradnju. Mogu}i investitori ~ekaju, da novi urbanisti~ki zakoni pojednostave odnose kao i da se konacno razjasne vlasni~ki odnosi. Vra}anje zemlje i nekretnina vlasnicima iz predkomunisti~kog perioda u Srbiji jo{ nije po~elo. Zemlji{te je jo{ uvek kao i ranije u vlasni{tvu dr`ave. [to se ti~e velikih gra|evinskih projekata, kao recimo izgradnja hotelskog kompleksa na mestu stare luke na Savi, nerealno velike nade se pola`u u strane investitore. Ko se brine o infrastrukturi? Stvarala~ki kontrast izme|u modernih

vi{espratnica i porodi~nih ku}a u sopstvenoj izgradnji, koje ni~u me|u njima, izazov je za istori~are arhitekture. Fascinaciju, me|utim, brzo zamenjuje razmi{ljanje o funkcionisanju tih divljih naselja kao me{avinom, u socijalnom, tehni~kom i ekonomskom pogledu. Najve}i problem je, {to se niko ne brine o hitno potrebnoj izgradnji tehni~ke i socijalne infrastukture. Nova naselja retko kada imaju ure|ene ulice. Za parking nema mesta izme|u, ~esti su slucajevi "zid na zid", naslonjenih ku}a. Instalacie za struju, vodu i kanalizaciju se bez razmi{ljanja priklju~uju na mre`e starih naselja, a da prethodno nisu obezme|eni dodatni kapaciteti. Posledica su uska grla u snabdevanju i zagu{enja. Snabdevanje osnovnim potrep{tinama je pomo}u privatne maloprodaje - mnogih kioska - donekle obezbe|eno. Ali dodatne {kolske zgrade, po{te, stanice policije ili produ`enja autobuskih linija nisu planirani, kao ni o~uvanje prostora za odmor i podru~ja pod za{titom prirode, o kojima sada niko ne misli. Poseban je problem sto nove gra|evine ne ispunjavaju osnovne gra|evinske norme u pogledu sigurnosti i energetskog gazdovanja. Ve}ina ku}a uop{te nije izolovano. Po~etkom 2002. godine, cena struje, koja je ina~e tradicionalno u zna~ajnoj meri subvencionirana od strane dr`ave, prepu{tena je regulisanju na osnovu ponude i potra`nje. Kod nekih je od tada ra~un za struju vi{i od stanarine. To je svakako jedini na~in, da se vlasnici ku}a nateraju da naknado izoluju ku}e.

49

Pojedinac i dr`ava

Nedostatak infrastrukture ne uti~e samo na kvalitet `ivota. Time {to u novim kvartovima nedostaju {kole, biblioteke, po{te itd. umanjuje se veza novih gra|ana sa javnim institucijajma. To je utoliko te`e, kada se zna da su ljudi u dr`avama nastalim od nekada{nje Jugoslavije i onako imali naru{en odnos prema dr`avi. Od dr`ave se o~ekuje da obezbedi infrastrukturu, dok je daleko manje prisutno shvatanje da ona za to mora najpre raspolagati nekakvim prihodima. Rasprostranjena je praksa, da se zaobi|e upis u zemlji{ne knjige i tako se izbegnu takse za javnu infrastrukturu. Neformalni stanovi su zato, iako sa vi{im konforom, jeftiniji od dr`avnih ili legalnih privatnih. Tako|e i Beogra|ani starosedeoci profitiraju od toga, sele se u novoizgra|ene objekte a svoje stare stanove izdaju uz dobit. Zarade od stanarina u novim zgradama su uglavnom neoporezovane. Izgledi, da se taj porez naplati su male, jer tamo gde nema ulica, nema ni adresa. Veliki deo prido{lica nisu registrovani. Tako i dr`avna kasa ostaje prazna. Kakvo dejstvo taj masivni priliv stanovni{tva ima na socijalnu stabilnost ~itave dr`ave, nije jo{ sagledivo. Starosedeoci Beograda se ne raduju svojim novim sugra|anima, koji u njihovim o~ima zloupotrebljavaju sistem, gotovanski `ive i naru`uju grad svojim gra|evinama.

bud`eta, dovedeni su u isku{enje, da prodaju dozvole za gradnju. U Srbiji je danas te{ko, i sa dobrim platama, pokriti realne `ivotne tro{kove. Obi~ni gra|ani su po~eli, uz veliku dobit, da iznajmljuju ili prodaju prostor, koji su na javnom zemlji{tu dobili putem nadzi|ivanja i pro{irenja osnovnog nacrta. One "krupne ribe" - kako se pri~a, ~esto iz najbli`eg okru`enja u jesen 2000. godine oborenog predsednika Milo{evi}a - obogatile su se nezakonitom izgradnjom poslovnih ku}a i naselja.

urbanizam

razvoja nekog dela grada bi trajao vi{e godina, dok bi u me|uvremenu urbanisti~ke povr{ine stalno izgra|ivali novi doseljenici i pove}avali gustinu naseljenosti. Ve} sada je na nekim mestima te{ko na}i mesta za neophodnu infrastrukturu...

Urbanisti~ki plan grada i politika

...Po scenariju "platiti doprinose za infrastrukturu da bi se zauzvrat legalizovale ku}e" verovatno }e pre ili kasnije ve}i deo vlasnika ku}a pru`iti ruku pomirenja, jer ta legalizaciji za njih zna~i ve}u materijalnu sigurnost. Ali ovakav scenario, povezan sa uklju~ivanjem gra|ana prilikom planiranja infrastrukture, za sada postoji samo u glavama nekimh mladjih urbanista. Me|u politi~arima, malobrojni su oni koji shvataju povezanost izme|u razvoja grada, infrastrukturalnih i socijalnih problema i politi~ke kulture. Za slabu i zadu`enu dr`avu ova neformalna "samopomo}" novodoseljenih je u ovom trenutku sigurno jeftinije re{enje nego da sama re{ava pitanje krova nad glavom tih ljudi. Br`em re{avanju problema na putu stoje i odnosi nastali iz vi{egodi{nje nacionalisti~ke politike. Seobama etni~kih grupa - tj. bira~a - aktivno se vodila politika, a pojedini politi~ari i danas od toga profitiraju. Ve} samo priznavanje postojanja ovakvog problema, zna~ilo bi priznati i postojanje tzv. "klijentela privrede" i povrede pravnodr`avnih principa tokom poslednjih godina, zna~ilo bi optu`iti i `eleti promene. Ali takav program bi pod ovim i dalje nestabilnim politi~kim okolnostima, bio prava politi~ka smelost. Ovo usporavaju}e dejstvo najnovije istorije i blokiranje investicija, zbog nedovoljnog postojanja pravnih institucija dr`ave, zamagljuju danas na ~itavom Balkanu privrednu perspektivu i predstavljaju prepreku za razvoj u svim, a ne samo u oblasti urbanizma. Svaki pragmati~an predlog za re{enje sudari se odmah sa kompleksnum sistemom stvorenem pod pritiskom nacionalisti~ke politike, klijentela-privrede i ratova. U ovoj situaciji i dalje je jednostavnije glasove pridobijati nacionalisti~kim parolama, nego sa donositi tako male kompleksne mere, kao {to su bri`ljivo organizovani urbanisti~ki projekti za neke stambene ~etvrti itd. Da li }e i kada Beograd obuzdati neformalni rast svog grada i njegove posledice, te{ko je predvideti. Me|unarodni investitori bi politi~kim pritiskom - recimo po pitanju energetskog gazdovanje - mogli ubrzati re{enje. Ali da bi neko re{enje dugoro~no funkcionisalo, ono mora uzeti u obzir postoje}e politi~ke i socijalne odnose. A takvo re{enje mo`e nastati samo na licu mesta. Ruedi Weidmann Drugi deo teksta: "Belgrad wchst nachts" iz {vajcarskog magazina "Tec21" No. 25/2002. (Zurich) u prevodu Zorke Lovre. Prvi deo teksta je objavljen u: DaNS 39/2002. 26-27.

Urbanisti~ke vlasti i realnost

Novi sloj vlasnika ku}a po zapadnoevropskim standardima, dodu{e nije bogat, ali ukupno uzev{i, i za beogradske prilike, ipak raspola`e zna~ajnim sredstvima. Po{to dr`ava nema novac za urbanizam i gra|evinarstvo, novodoseljeni dobijaju bitku za sve manje slobodnog gra|evinskog zemlji{ta. Zvani~nih podataka o njihovom broju i strukturi nema. U svakom slu~aju, tako ih je mnogo, da bi svakog politi~ara ko{talo glave, kada bi poku{ao da sru{i ilegalne ku}e i stambene ~etvrti. Takav scenario bi i iz aspekta nacionalne privrede bio apsurdan. U sagledivoj budu}nosti mo`e se i}i samo ka tome da se nefomalne zgrade legalizuju i da se stambene ~etvrti snabdeju najneophodnijom tehni~kom i socijalnom infrastrukturom. Za urbanisti~ke vlasti ova neformalna naselja sve do pre par godina nisu zvani~no postojala. Jo{ iz socijalisti~kih vremena ostala je navika da se za pisa}im stolom vuku linije preko grada, ne razmi{ljaju}i o urbanisti~kim tro{kovima i ne razmotriv{i nikada situaciju na licu mesta. Napamet su planirana velika naselja, i kada bi se onda ispostavilo, da je ta oblast ve} izgra|ena, rezignirano bi se vra}ali u svoje kancelarije. Danas "nadriadvokati" gradsko zemlji{te posmatraju kao svoje lovi{te. Oni znaju sve o raspolo`ivom zemlji{tu i dr`avnim urbanisti~kim planovima i neguju veze sa nadle`nim slu`benicima i politi~arima. Oni trguju zemlji{tem, priklju~cima i gra|evinskim radovima, ku}ama i stanovima. Specijalizovali su se, da ilegalno izgrade upravo one oblasti, na kojima vlasti po~inju da prave urbanisti~ke planove. Tako su uvek jedan korak ispred zvani~nih vlasti. To ide tako daleko, da vlasti poku{avaju da svoje planove dr`e u tajnosti, kako bi uspeli zadr`ati jo{ neizgra|ene povr{ine. Ovi netransparentni mehanizmi razvoja grada svakako ne pogoduju razvoju urbanisti~kog planiranja u okviru demokratskih odnosa i u koristi javnog mnenja. Urbanizam sa svojim starim metodama hramlje iza realnosti. Tako na primer ni do danas ne postoje zone za porodi~ne ku}e. Urbanisti~kim vlastima nedostaje novac da se izrade osnove za novi generalni plan ili razvojni planovi za delove grada. Pored toga, jedan deo slu`benika je nezainteresovan, profitira od korupcije ili je, usled politi~ki motivisane prakse, zapo{ljavanja stru~no nedovoljno kvalifikovan. Urbanisti bi danas u najboljem slu~aju mogli snimiti postoje}e promene. Rad na planu

Gra|evinarstvo, mo} i novac

Neformalnih gradnji je u ovom sektoru bilo i u socijalisti~koj Jugoslaviji, od samog po~etka. Nacionalizovani stanovi, ku}e i gra|evinsko zemlji{te predati su partizanima, ~lanovima partije ili kolegama. Sa inostranim investitorima pravljeni su dilovi, koji nisu u potpunosti po{tovali va`e}e zakone. Uvek je bilo na~ina, da se do|e do neke `eljene porodi~ne ku}e, koja ba{ i nije bila predvi|ena od strane re`ima. Ve} od 1971. godine, kada je do{lo do nacionalisti~kog ustanka u Hrvatskoj, selili su se Srbi u Beograd i gradili sebi ku}e bez dozvole. Tito, koji politi~ku zategnutost nije hteo da udari na velika zvona, dopustio im je da to ~ine i ilegalne ~etvrti zvani~no nisu postojale. Kada je u kasnim 70-tim godinama propadanje privrede po~elo da smanjuje dr`avne resurse, pristupilo se pragmati~nim, ali ne ba{ zakonitim re{enjima, kojima se privatnim licima dozvolilo da nadzidaju dr`avne stambene zgrade, ako bi oni za uzvrat popravili o{te}eni krov. Ovakvom praksom ljudi su se navikli da grade bez dozvola na, uz sve trikove koji prate takve situacije. Vakum nastao posle Titove smrti 1980. godine, kada su mnogi iskoristili da na ilegalnim gra|evinama zarade novac. Ukoliko je korupcija do tada pre svega bilo sredstvo da se obezbedi vlast i uticaj, sada se sve vi{e rai o li~nom boga}enju. Korupcija je postala realan na~in funkcionisanja gra|evinarske branse i razvoja grada. Dr`avno gra|evinarstvo je prakti~no u jednom trenutku zamrlo. Lo{e pla}eni slu`benici komunalnog preduze}a, bez

50

MORALNI KODEKS SAVEZA ARHITEKATA JUGOSLAVIJE

okument pod nazivom "Moralni kodeks Saveza arhitekata Jugoslavije" usvojen je kao jedna od najva`nijih odluka III Kongresa Saveza arhitekata Jugoslavije, odr`anog u Ljubljani 17. maja 1968. godine i bio je "obavezan za sve arhitekte u Jugoslaviji". Kodeks je publikovan u dvobroju beogradskog arhitektonskom ~asopisa Arhitektura Urbanizam 5354/1968. (str.30) odakle je pre{tampan u izvornom obliku. U vreme kada su kod nas aktuelna re{avanje pitanja profesionalnog udru`ivanja arhitekata i dono{enje moralnog kodeksa, smatramo korisnim upoznavanje sa zna~ajnim dokumentima na{e bli`e pro{losti. (V.M.)

morala i pravila vladanja za arhitekte i njihove stru~ne organizacije, pobolj{anje dru{tvene klime u kojoj arhitekt obavlja svoju djelatnost, i da time doprinese humanom razvoju arhitekture, ispravnom odnosu arhitekata prema dru{tvu, arhitekata me|u sobom i dru{tva prma arhitekturi.

I Moralni kodeks arhitekata

1. Arhitekta je stru~njak i kulturni radnik koji se bavi arhitekturom. Za svoj stvarala~ki rad mora biti {kolovan i kvalificiran. 2. Profesionalni rad arhitekata mo`e se izra`avati na raznim podru~jima: u projektnim organizacijama, u gra|evinskim prduze}ima, u nau~nim i vaspitnim ustanovama, u javnoj upravi i u slobodnoj arhitektonskoj djelatnosti.

MORALNI KODEKS SAVEZA ARHITEKATA JUGOSLAVIJE Rezolucija

Savez arhitekata Jugoslavije konstatira: - da je arhitektura eminentni ljudski fenomen stvaranja ambijenta; - da ambijent ne stvaramo samo zato da bi smo realizovali biolo{ke uvjete egzistencije (stanovanje, rad, rekreacija), a niti samo zato da bi smo odrazili dana{njicu; - da ambijent nije samo odraz, ve} u isti mah i uvjet ljudskog postojanja; - da je stvaranje ambijenta razultat djelovanja aktivnih dru{tvenih i stvarala~kih faktora i time dio kontakta op}eg idejnog stremljenja dru{tva; - da je nemogu}e izmeniti svijet, ~ovjeka u njegovom dru{tvenom bi}u, ako se ne shvati da je bitan element tog htenja i izmena ambijenta kao uvek razvoja njegove egzistencije ka boljem i slobodnijem `ivotu; - da spoznaja saznanja i na{e vlastite uloge i odgovornosti postaju idejna snaga i pretpostavka svakog na{eg djelovanja u kreiranju i formiranju strukture i oblika ljudskog ambijenta; - da je realnost u kojoj se takva stremljenja `ele o`ivotvoriti - optere}ena kompleksno{}u problema, ~estim neshva}anjem njegove su{tine i otporima koji proizilazee iz suprotnosti na{eg razvoja i na{e arhitektonske stvarnosti, te se stoga cilj ne mo`e posti}i dono{enjem odluka, ve} valstitim sazrevanjem i {irokom suradnjom. `eli: da Kodeksom arhitekata SFR Jugoslavije postavi osnovna na~ela kojima treba da je pro`et svaki arhitekt i to naro~ito u svrhu: - isticanja {iroke, zna~ajne i odgovorne dru{tvene uloge arhitekture, - bli`eg odre|ivanja prava i du`nosti arhitekata, - utvr|ivanja osnovnih principa stru~nog

II Dru{tvena uloga arhitekate

Rad ili djelo arhitekte mora biti izraz: privrednih osnova i potreba dru{tvene zajednice, stvarala~kog znanja kojim arhitekta ure|uje i oblikuje pokrajinu, naselja i prostore koji su potrebni ~ovjekt. Obzirom na to, urbanizam i arhitektura su discipline koje se povezuju i dopunjuju. stalnog stremljenja za op}i napredak ljudske misli, tehnologije i umjetnosti stalnog poniranja arhitekte u sopstvenu struku, po{tovanje pojedinca i dru{tva.

III Du`nosti i prava arhitekte

1. Arhitekta mora sa punom odgovorno{}u da posveti svoje znanje i iskustvo prilikom planiranja, programiranja, projektovanja i izvo|enja radova i to do te mere koja je u skladu sa koristima pojedinca i dru{tva. Isto va`i i zaarhitektu koji se bavi drugim granama stru~ne djelatnosti. 2. Arhitekta mora u svakom slu~aju ostati slobodan a pogotovo nezavistan od finansijske koristi. 3. Ugled arhitekte i njegova prava moraju po~ivati na li~nim sposobnostima i kvalitetima. 4. Arhitekta mora nesebi~no da sva svoja iskustva i znanja prenosi na mla|e i da im omogu}i da dostignu vi{i nivo stru~nog znanja i polo`aj koji je u skladu sanjihovim sposobnostima. 5. Pri oceni tu|eg rada, arhitekta mora da bude objektivan i u~tiv i da u istom duhu prima ocene svoga rada. 6. Arhitekta zaposlen u javnoj upravi, koji bi imao zadatak da ocenjuje svoje li~no delo,

mora se odre}i tog ocenjivanja i ne sme ga se prihvatiti ni u slu~aju da je za to dobio izuzetnu dozvolu. 7. Ako je za ostvarenje arhitektonskog dela potrebna saradnja raznih stru~njaka, mora im arhitekta ve} na po~etku odrediti prava, du`nosti i odgovornosti i svojim autoritetom posti}i takvu skladnost, da njegova zamisao bude ostvarena u punoj meri. 8. Arhitekta se u svom radu ne sme koristiti plagijatorstvom a isto tako ni odstupati od na~ela koja su uobi~ajna me|u kulturnim radnicima. 9. Delo arhitekte je autorsko i pravno za{ti}eno na osnovu me|unarodnih dogovora i po va`e}im doma}im propisima. 10. Arhitekta ima pravo na odre|enu nagradu za svoj rad. 11. Arhitekta ne sme da ponudi ili da preuzme svoje radove za ni`u cenu nego [to je to cenovnicima odre|eno. Osnovno merilo prilikom narud`be izvr{enja je kvalitet rada. 12. Arhitekta koji je u saradnji sa industrijom razvio novu proizvodnu metodu ili oblik proizvoda, ima pravo na nagradu prema va`e}im propisima ili prema pogodbi. 13. Arhitekta ne sme da tra`i ili da preuzme nikakav posao ako je za isti posao ve} sklopljen ugovor sa drugim arhitektom ili projektnom organizacijom. Isto va`i i za sve druge grane stru~ne delatnosti. 14. Arhitekta ne sme da pristane ni na kakvu odluku, ni u svojoj projektnoj dokumentaciji ni u ponudi izvo|a~a ili dobavlja~a, koja bi bila povezana sa finansijskim koristima za njega li~no ili za njegovu projektnu organizaciju, osim kada to naru~ilac posebno zahteva, {to pak mora u tekstu ugovora da bude spomenuto. 15. Razultat svoga rada arhitekta ne sme da preda na upotrebu tre}em pravnom licu ako je posao bio naru~en i pla}en i ako su ugovorom otkupljena autorska prava. 16. Arhitekta ne sme da u~estvuje na javnom ili u`em konkursu, ni kao stranka ni kao ~lan ocenjiva~kog suda, ako konkurs nije odobrila organizacija arhitekata. 17. Arhitekta ne sme da u~estvuje na javnom ili u`em konkursu ako je u `iriju i jedan ~lan sa kojim je u u`em srodstvu. 18. Objava razultata arhitektonskog dela sa imenom autora nije dozvoljen au trgovinskoreklamne svrhe. 19. U slu~aju spora izme|u naru~ioca, projektanta i izvo|a~a, arhitekta mora ostati nepristrasan i u~tivi sudija koji tuma~i propise, dogovore i postoje}u praksu, 20. U slu~aju spora kojeg arhitekta-sudija ne mo`e da re{i, merodavno je mi{ljenje odgovaraju}e komisije organizacije arhitekata.

51

istoriografija

DOKUMENTI

spomenici kulture

REKONSTRUKCIJA GRADSKE KUE U APATINU

52

no}i 30. oktobra 2001. godine izbio je po`ar na zgradi Skup{ine op{tine Apatin. Vatra se pojavila u severnom krilu, u ostavi iz koje se penjalo na tavan, i vrlo brzo se pro{irila na krovnu konstrukciju prodiru}i ka isto~nom delu zgrade. Odstustvo vatrogasne opreme i ljudstva u samom Apatinu, te udaljenost Sombora, ~ija je vatrogasna slu`ba pohitala odmah po primljenom pozivu, uzroci su {to po`ar nije odmah lokalizovan i uga{en. Ipak naporima vatrogasaca spre~en je prodor vatre na donje eta`e. Ujutro slede}eg dana sa~injen je tu`ni bilans stihije: u potpunosti je uni{tena krovna konstrukcija, pokriva~ i limarija nad krilom iz ulice Svetog Save, dok je nad krilom iz ulice Srpskih vladara uni{ten mansardni krov nad sve~anom salom, kupola zajedno sa pokriva~em od pocinkovanog lima, ve}i deo krovne konstrukcije i pokriva~a od biber crepa. Od visoke temperature uvili su se ~eli~ni nosa~i pruske tavanice nad salom, {to je dovelo do lomljenja ukrasne drvene oplate od koje su bili oblikoavni la`ni drveni nosa~i. Od prodora vode kojom je ga{en po`ar natopljeni su obodni zidovi sale, plafoni na ve}ini kancelarija na spratu, i delimi~no je o{te}ena zidna slika u sali. Odmah je formiran krizni {tab koji je preduzeo mere za hitno privremeno pokrivanje objekta da bi se za{titio od snega i mraza, obave{tena su nadle`na ministarstva i Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture, jer je zgrada pod za{titom zakona. Pozvani su projektanti "Projekt biro"-a iz Sombora da odmah po~nu sa snimanjem zate~enog stanja. Veliku pomo} u ras~i{}avanju zgari{ta pru`ile su lokalne firme: Brodogradili{te, "Elba" i "Marko Ore{kovi}". Sprovedena je istraga koja je utvrdila da je do po`ara do{lo zbog starih i dotrajalih instalacija u ostavi u kojoj su bile nagomilane odba~ene stvari. [teta je procenjena na desetak miliona dinara. Kako su ve} bile po~ele nepovoljne vremenske prilike, zgrada je pokrivena improvizovanim pokriva~em od drvenih greda, fosni, ter hartije i PVC folije,

tako da je spre~en dalji prodor atmosferilija. Iako je stavljen pod za{titu zakona jo{ 1994. godine za objekat, na`alost, nije izradjena tehni~ka dokumentacija. Zahvaljuju}i odli~nim fotografijama Zorana Ljubenovi}a, koji je periodi~no dokumentovao stanje zgrade pre po`ara i fotografijama iz dokumentacije Zavoda, kao i tragovima na fasadama kule i sa~uvanim delovima konstrukcije krova i kupole, bilo je mogu}e u potpunosti rekonstruisati kosine krovnih ravni, visine slemena, oblik kupole i krovnih prozora, kao i ukrasnih {iljaka od lima. Pokrajinski Zavod je izradio mere tehni~ke za{tite po kojima se morala izvesti rekonstrukcija objekta, dok je sa predstavnikom investitora, sa~injen projektni zadatak koji je predvideo adaptaciju tavanskog prostora iznad severnog krila u kancelarijski prostor, preure|enje sanitarnih prostorija, izrada kompletne projektne dokumentacije za sve instalacije (vodovoda i kanalizacije, elektrike, gromobrana, protivpo`arne za{tite i dojave, ra~unarske mre`e i interne televizije). Pokrajinski Zavod je stoga propisao potpunu rekonstrukciju krovne konstrukcije nad krilom iz ulice Srpskih vladara, u autenti~nom sklopu i izgledu, sa kupolom, dok je nad drugim krilom dozvoljena izrada nove drvene re{etkaste konstrukcije unutar koje }e biti mogu}e smestiti kancelarije i sale za sastanke, sa visinama prostorija prema propisima i sa {to manje kosina. Osvetljenje prema ulici je obezbe|eno preko vertikalnih krovnih prozora obnovljenih prema autenti~nom izgledu, dok su prema dvori{tu dozvoljeni le`e}i krovni prozori. Za pokriva~ je zahtevan biber crep tradicional proizvo|a~a "Potisje" iz Kanji`e, u slogu " krunsko pokrivanje". Za limarske radove date su alternative: bakarni ili cink lim. Dozvoljena je izrada nove tavanice iznad sale od pune armirano betonske plo~e. Raspon zidova sale je 8 m. "Projektbiro" iz Sombora izradio je kompletnu projektnu dokumentaciju prema merama tehni~ke za{tite, UTU i projektnom zadatku. Odgovorni projektanti su za arhitektonski deo arh. Mirko

Iv{i} i za konstrukciju ing. Nikola Koh. Finansijska konstrukcija formirana je sredstvima donatora: Apatinska pivara (3 miliona dinara), republickog Ministarstva kulture (2 miliona), od Pokrajinskog sekretarijata za finansije (100 hiljada), bud`eta Op{tine Apatin i od osiguranja zgrade (oko 3 miliona). U prole}e 2002. godine, ~im su vremenske prilike dozvolile, po~eti su radovi na izradi krovne konstrukcije nad isto~nim krilom i monta`a re{etkaste konstrukije, izra|ene u radionici tokom zime, nad severnim krilom. Radove su izvodili izvo|a~i iz Apatina: GP "Elba" (severno krilo) i GP "Marko Ore{kovi}" (isto~no krilo), sa svojim kooperantima za standardne limarske radove od bakarnog lima. Radovi na obnovi krovnih ravni i limarije zavr{eni su tek u septembru 2002. godine jer je bilo nedostataka koje su izvo|a~i morali otkloniti. Tom prilikom zamenjene su stare instalacije novim prema projektnoj dokumentaciji. Ukrasne {iljke i op{ave krovnih prozora izveo je, u bakarnom limu, Jo{ka Feher iz Novog Sada, dugogodi{nji kooperant Pokrajinskog zavoda. Ovim se Zavod aktivno uklju~io u izvo|enje konzervatorsko restauratorskih radova na obnovi zgrade, a pre svega sve~ane sale. Stolarska radionica Zavoda (Milan Dejanovi} i Dejan Radakovi}) u potpunosti je izvela rekonstrukciju ukrasne oplate plafona, la`nih drvenih greda, oplate zidova te popravku vrata i prozora na sali. Kao donacija izra|ene su maske za radijatore uskla|ene sa izgledom zidne oplate. Slikari konzervatori Miroslav Nonin i Mario Vukni} su fiksirali, o~istili, retu{irali i za{titili zidnu sliku. Obnovljeni su i svi geometrijski ornamenti oslikavanjem na malterskoj podlozi. Posledice prodora vode u zidove otklonjene su sanacionim malterom (Apnomiks) kooperanta (Kema) iz Subotice. Ovim je omogu}eno brzo su{enje zidova jer ovaj malter elimini{e kapilarnu vlagu ali u onim delovima gra|evina koji nisu izlo`eni konstantnom prilivu vlage. Potom su obojeni zidovi sale bojama (Oikos) u tonu koji je uskla|en sa koloritom zidne slike i

GRADSKA KU]A (Zgrada Skup{tine Op{tine Apatin)

Gradska ku}a je podignuta izme|u 1907-1909. godine prema projektu arhitekte Ferenca Rajhla (Raichle, 1869-1960), koji je ro|en u Apatinu. Rajhl je bio veoma produktivan graditelj a njegova delatnost vezana je za mnoga mesta u Vojvodini (Subotica, Ba~ka Topola, ^urug, Novi Sad i Aleksa [anti}.1 Kasnije je nastavio karijeru graditelja objekata u Budimpe{ti, Segedinu i drugim gradovima. Gradska ku}a je od najreprezentativnijih objekata u graditeljskom nasle|u Apatina i zna~ajan je reper u silueti grada. To je sna`na, ugaona jednospratnica, osnove u obliku slova L, sa krilima postavljenim na regulacione linije sada{njih ulica Svetog Save i Srpskih vladara. Na ugaonom delu objekta uzdi`e se visoki toranj sa stepenasto oblikovanom osmostranom piramidom pokrivenom cink limom. Fasade su veoma razigrane, bogato dekorisane raznorodnim elementima - rizaliti, erkeri, masivni stubovi, trem sa balkonom nad ulazom, neobarokni zabat i atika, bifore i veliki prozorski otvori na sve~anoj sali sa gotskim natprozornim lukom. Na fasadama su mestimi~no ugra|eni ornamenti @olnai keramike, intenzivne plave boje. Po stilu zgrada je pod uticajem arhitekture Lehnera i Parto{a - tako|e ro|enog u Apatinu - posebno njihovih objekata iz eklekti~ke faze, u kojoj dominiraju elementi francuske renesanse. Me|utim, kerami~ki ornamenti, veliki otvori, erkeri i kolorit ukazuju na istovremenu pripadnost autora i krugu avangadrnih arhitekata koji su se na prelomu vekova okrenuli novom vladaju}em pokretu u umetnosti - secesiji. Enterijer pojedinih prostora unutar objekta je tako|e vredan i osmi{ljen. U prizemlju je reprezentativni ulazni hol sa sna`nim centralno postavljenim stubovima, nagla{enog entazisa, koji nose polukru`ne luke sa krstastim svodovima. Iza stubova je stepeni{te za sprat koje je izgubilo dosta od svoje reprezentativnosti jer su nekada{nji stepenici od kamenih masiva o{te}eni i polomljeni a dekorativne podne kerami~ke plo~ice pova|ene i zamenjene plo~ama teraca. Na spratu je sve~ana sala dekorisana drvenim oplatama na zidovima i plafonu. Enterijer sale je ra|en u duhu ma|arskog nacionalnog stila koji je nastao krajem XIX veka u krugu arhitekata okupljenih oko Lehnera, kao lokalna i autenti~na varijanta secesije. Stil se bazirao na graditeljskoj i umetni~koj tradiciji preuzimaju}i iz folklorne umetnosti bogatu ornamentiku i veseli kolorit. Na zidu je zidna kompozicija izvedena u tehnici "al seko", sa motivima socrealisti~ke ikonografije. Autor slike je Rudolf Udvari (18981960), dekorativni slikar koji je ve}i deo `ivota radio u Apatinu. Pre Drugog svetskog rata, Udvari je oslikao prema religioznom predlo{ku enterijere katoli~kih crkava u Kupusini, Sonti, Svilojevu, Apatinu i Kljaji}evu. U posleratno vreme ve{to se prilagodio novim umetni~kim i ideolo{kim obrascima u slikarstvu. Slikani ansambl Rudolfa Udvaria prestavlja pravi raritet u oblasti socrealistickog zidnog slikarstva, kod nas jos uvek neistra`enoj oblasti likovnog stvaralastva, i da se vise ne postavljaju pitanja opravdanosti njegovog daljeg cuvanja. Pored slike na zidu u sali Gradske ku}e, oslikao je i tavanicu u sali Doma kulture u Apatinu. (S.B.)

oplate. Ove boje su odabrane zbog izuzetnog kvaliteta, velike paropropusnosti i male potro{nje. Pod u sali je od hrastovih da{~ica (10x120 cm), toniran u skladu sa bojom oplate. Po`ar na zgradi SO Apatin desio se skoro u isto vreme kada i na Sabornoj crkvi u Ni{u. Posledice u Apatinu nisu bile toliko katastrofalne kao u Ni{e gde je u katastrofalnom pozaru u jesen 2001. godine potpuno uni{ten ikonostas koji je oslikao \or|e Krsti} (18511907), {to predstavlja ogroman gubitak za umetni~ko i duhovno nasle|e Srbije. Krsti} je bio jedan od malobrojnih romanti~ara realista a ikonostas u Ni{u predstavljao je prekretnicu u njegovom opusu zbog prvi put primenjenog

naturalisti~kog pristupa u slikanju likova svetaca. U Apatinu je izazvana velika materijalna {teta ali je vatra, sre}om, zaustavljena pre nego {to je prodrla u donje eta`e. Ovi slu~ajevi su na drasti~an na~in ukazali na neophodnost dono{enja propisa koji bi obavezali sve imaoce spomenika kulture da uvedu protivpo`arne instalacije, javlja~e po`ara i zamene dotrajale instalacije. Ma koliko bila velika suma potrebna za ovu svrhu, daleko je ve}a {teta koja se nanosi i kulturnom nasle|u i ekonomiji dr`ave u slu~ajevima kada do|e do tragedije. Svetlana Baki}

53

Arhitektonska ba{tina XX veka

ZATIRANJE MODERNIZMA U NOVOM SADU

Antimodernizam je ~itavom na{em dru{tvu tokom prethodne decenije doneo velikih nevolja i zatiranje spomenika, posebno kada su u pitanju objekti me|uratnog modernizma. Skre}emo pa`nju na jedan tu`an i opasan primer nepoznavanja i nepriznavanja doma}e modernisti~ke tradicije

54

ovi Sad u svojoj nevelikoj istoriji arhitekture ima zna~ajne primere me|uratnog modernizma ~iji je nastanak bio podstaknut odlukom da grad postane centar novoformirane Dunavske banovine (1929) kao i pojavom niza arhitekata koji su obrazovanje stekli u Budimpe{ti, Be~u i Pragu. Od modernisti~kog arhitektonskog nasle|a me|uratnog perioda ostalo je nekoliko izuzetnih dela javne i stambene arhitekture - Banovina arh. Bra{ovana i Sokolski dom, Klajnova i Tanurd`i}eva palata arh. Tabakovi}a i dr. Kvalitetnih porodi~na ku}a i vila, kao jednom od glavnih tipova me|uratne modernizma u arhitekturi, bilo je malo, dok ih je ve}ina naknadno prepravljana ili vremenom znatno devastirana. Za razliku od, recimo, Beograda koji ima na desetine sli~nih objekata {to bi ravnopravno mogli da nose epitet amblema me|uratne arhitekture, u Novom Sadu sli~nih objekta ima tek nekoliko. Ta~nije, do skoro bilo je samo ~etiri vile/ku}e kandidata za za{titu, kao izuzetnih arhitektonskih dela. Dve porodi~ne vile prvog novosadskog arhitekte moderne Lazara Dun|erskog (Srbobran, 1881 Opatija, 1952), vila Miri} iz 1931. godine, poznata kao "Gorenje", u ulici Pavla Simi}a 10. i vila Gutman iz 1933. godine, danas De~iji dispanzer u ulici Vase Staji}a 5. Ove vile arh. Dun|erskog predstavljaju ujedno i vrhunac vojvo|anske me|uratne arhitekture, estetski pro-

mi{ljene i izrazito savremene. Tre}i sa liste modernisti~kih dela prodi~nih objekat je ku}a porodice De|anski u Radni~koj ulici 29. iz 1934. godine, sa karakteristi~nom krovnom konstrukcijom, koji je projektovao najplodniji novosadski arhitekta \or|e Tabakovi} (Arad, 1897 - Novi Sad, 1971). ^etvrti objekat, vila ing. Gutmana iz 1938. godine, arhitekte Danila Ka}anskog (Srbobran, 1895 - Novi Sad, 1963), u kome se danas nalazi uprava "Radosnog detinjstva", na uglu ulica Pavla Simi}a i Vojvo|anskih brigada, nedavno je pretrpeo prepravku i nadogradnju, ~ime je u potpunosti izgubio svoj prvobitni izgled jednog ve} klasi~nog dela visokog modernizma koje je, u isto vreme, najavljivalo i pojavu minimalizam arhitektonskog izraza, {to je svetsku arhitekturu zapljusnuo {ezdesetih i sedamdesetih godina prethodnog stole}a. Zbog nekoliko desetina kvadratnih metara novog, kancelarijskog prostora, bespovratno je uni{ten jedan od arhitektonskih simbola zrelog modernizma u Novom Sadu. Sva ~etiri pomenuta dela su dobila visoke ocene i objavljena su u stranoj stru~noj publicistici, u ~asopisu Do. Co. Mo. Mo. Journal (Eindhoven, Holandija). Kroz tekstove "Dorde Tabakovic, A modern Architect in Novi Sad" (No. 13/1995) i "Modern life in Yugoslavia - Two willas in Novi Sad, Vojvodina" (No. 21/1999) - prenetih u DaNS-u maja 1998. i br. 37/2002. - redakcija ovog eminentnog ~asopisa, koji se bavi isklju~ivo me|uratnom svetskom arhitekturom, navedene je objekte uvrstila u svoju evidenciju najuspelijih dela me|uratnog arhitektonskog modernizma u Evropi. Novi Sad se ponosi svojim malobrojnim ku}ama- tr{~arama koje su preostale da svedo~e o ljudima, na~inu `ivota i stanovanja iz druge polovine XIX i s po~etka XX veka. Bi}e nenadoknadiva katastrofa ako bi od arhitek-

tonske produkcije porodi~nih ku}a i vila iz me|uratnog perioda - nastalih zna~i samo pre nepunih 70 godina - ne ostane makar nekoliko odabranih, koje }e svedo~iti o stepenu arhitektonske misli stvaralaca i investitora toga doba. Da podsetimo, u Novom Sadu i ~itavoj Vojvodini, sasvim su retka arhitektonska dela nastala u me|uratnom periodu stavljena pod zakonsku za{titu. Na taj na~in bi se ukazalo na prave i istinske arhitektonske vrednosti XX veka koje prevazilaze lokalne okvire i zaslu`uju evropski tretman. Antimodernizam je ~itavom na{em dru{tvu tokom prethodne decenije doneo velikih nevolja i zatiranje neistra`enih spomenika, posebno kada su u pitanju objekti me|uratnog modernizma. Slu~aj sa nadogradnjom ku}e arh. Ka}anskog, predstavlja ujedno jedan tu`an i opasan primer nepoznavanja i nepriznavanja doma}e modernisti~ke tradicije. Za{titom i prezentacijom jednog ovako reprezentativnog objekta, na{a bi sredina i arhitektura dobili na zna~enju u kontekstu svetske arhitektonske Moderne. Kada bi se objektu jo{ promenila namena, da postane, recimo, Muzej PTT-a, sa kompjutersko-komunikacijskim uslugama stanovni{tvu i posetiocima grada, onda bi proces za{tite ove nekada porodi~ne vile, kao istinskog spomenika moderne arhitekture XX veka, bio opravdan i tehnolo{ki zaokru`en. Novi izgled objekta za koji odgovornost svakako snosi Gradski zavod za za{titu spomenika kulture - nema{tovito ponavljanje rastera otvora nekada{njeg prizemlja na dana{njem spratu - posle svega izre~enog, nema smisla komentarisati. Vladimir Mitrovi}

ZAMENA ALUMINIJUMSKE FASADE NA HOLU STUDIJA M

tudio M u Novom Sadu projektovan je i izgra|en u periodu od 1959. do 1965. godine, dok su gra|evinski radovi okon~ani 1962. godine. Tada je montirana i zastakljena fasada hola na prvom spratu. Fasadna konstrukcija je izvedena od ~eli~nihm "crnih", profila i zastakljena obi~nim, dvostrukim staklom. Projektant, arh. Pavle @ilnik je 1966. godine dobio Oktobarsku nagradu grada Novog Sada za ovaj objekat. Odr`avanje staklene fasade je bilo neredovno, poslednja za{tita uljanom bojom izvr{ena je 1989. godine. Pre nekoliko godina uo~eno je da korozija ozbiljno ugro`ava nose}u konstrukciju {to je dovelo do sleganja i pucanja stakla na elementima fasade. U leto 1998. godine zapo~eli su razgovori o opse`noj akciji kojom bi se zgrada Studija M revitalizovala i intenzivnije koristila. Prioritet je dat zameni metalne konstrukcije fasade. Zapo~ete aktivnosti poremetilo je bombardovanje u prole}e 1999. godine, koje sre}om nije pri~inilo ve}u {tetu od pucanja stakla na malom broju elemenata, verovatno zato {to se fasada nije nalazila na pravcu vazdu{nih talasnih udara. Nastavak aktivnosti usledio je u prole}e 2000. i uz prekide okon~an je u prole}e 2001. godine. Po projektnoj dokumentaciji (firme "Minex") predvi|ena je zamena ~eli~nih profila aluminijumskom konstrukcijom. Tokom svih aktivnosti, investitor (RTS) i projektanti su bili u stalnom kontaktu sa projektantom, prof. arh. Pavlom @ilnikom i sa Dru{tvom arhitekata Novog Sada. Arh. @ilnik je dao svoju saglasnost na izmenjen ritam vertikala i horizontala smanjenje dimenzija otvora - zbog velike dimenzije tretirane povr{ine fasade (8,5 x 14,5 m.). Ura|eni stati~ki prora~un zadovoljio je dozvoljene napone i ugib (1/400) za ostakljene povr{ine. Ranije dimenzije elemenata (160x210 cm.) su smanjene (130x140 cm.). Na

projektnu dokumentaciju saglasnost je dao Gradski zavod za za{titu spomenika kulture Novi Sad a JP "Urbanizam" izradilo je urbanisti~ko-tehni~ke uslove. Izvo|a~ radova, beogradska firma "Monta`ni objekti" kroz poslovnu saradnju sa "Jugodrvom", uradio je projektovanje osnovnih detalja, stati~ki prora~un i radioni~ke nacrte. Odabrano re{enje je izvedeno kao slo`eni presek od dva (A1) profila (50x120 mm.), spregnutim sa prokronskim "U" profilom. Kompletna konstrukcija je sa prekinutim termi~kim mostom. Veza unutra{njih stati~kih nosivih profila (50x240 mm.) i spolja{njih zavr{nih lajsni (50x20 mm.) ostvarena je mestimi~no, na svakih 350 mm. prokrionskim vijkom (M-6). Kompletno zaptivanje izme|u profila i stakla obostrano je izvr{eno (EPDM) dihtunzima koji su otporni na visoke i niske temperature i omogu}avaju bezbedno dilatiranje konstrukcije i stakla. Staklo na fasadnoj konstrukciji je termoizolaciono, prozirnog tipa sa me|urazmakom (od 15 mm.) ispunjenim gasom. Unutra{nje staklo je niske emisije. Ugra|eno staklo poseduje vizuelni izgled kao obi~no prozirno staklo sa odli~nim performansama u pogledu toplotne provodljivosti. U{tede na grejanju u fazi eksplatacije bi}e zna~ajne a pobolj{a}e se i ambijent boravka u objektu u periodu visokih temperatura. Ugra|ena vrsta stakla i konstrukcije sa dihtunzima, kao i kvalitetno zaptivanje uz konstrukciju objekta, obezbe|uje zvu~nu za{titu od 35 decibela. Iako izmenjenog rastera, fasada nije izgubila ni{ta od svoje vrednosti. Slede}a faza je zamena konstrukcije na holu u prizemlju, uklju~uju}i i glavni ulaz u Studio M. Ostaje da se nadamo boljim danima i skoroj realizaciji. Milan B. Zli~i}
55

ESTETIKA SVAKODNEVNOG
avremeni dizajn se nije ograni~io samo na unutra{nje prostore, ve} je okrenut i javnim potrebama. Industrijski dizajn, iako te`i tipizaciji i standardizaciji, ipak i u na{im uslovima pokazuje znake vitalnosti uplitanjem u potrebe svakodnevnog `ivota ljudi i gradova. Kako se kod nas komunalno opremanje vr{ilo sporadi~no i u skladu sa skromnim mogu}nostima, problem nedostatka urbanog dizajna je sve o~igledniji. Primenom nekih ne toliko skupih re{enja, mogu}e je kvalitet `ivota podi}i na mnogo vi{i nivo. Darko Babi}, dizajner, kao ~lan ekipe koju je okupio arhitekta Jovan Brankovi}, u~estvovao je u slo`enom projektu oblikovanja tipskih elemenata urbanog mobilijara za firmu "[idal" iz [ida. U ovoj grupi u~estvovali su i ma{inski i elektroin`enjeri, stati~ar i grafi~ki dizajner. Projekat zami{ljen kao deo proizvodnog programa, trebao je biti nu|en op{tinskim upravama, ali na `alost nikada nije do{lo do serijske proizvodnje. Ideja je, me|utim, ostala. Projekat ra|en 19961997. godine, i danas je savremen i aktuelan zbog pa`ljivog oblikovanja i primene materijala koja nije trendovska, nego dublje utemeljena u potrebama svakodnevnog `ivota. Svi elementi (svetiljke, trafike, bilbordi, kante za otpatke, autobuska stajali{ta, uli~ne tezge, tende, telefonske govornice...) izvedeni su od standarnih aluminijskih profila, klirita i ostalih materijala koji su bili deo proizvodnog programa preduze}a. Zasnovani su na modularnoj koordinaciji elemenata i primeni tipskih spojeva u vezama, ~ime je ostvarena mogu}nost kombinovanja osnovnih elemenata u skladu sa potrebama naru~ioca. Istovremeno to je predstavljalo i veliko ograni~enje dizajneru u procesu oblikovanja, tako da ~ak ni neki od prototipova nisu izvedeni u skladu sa osnovnom zamisli. Iako su ovi elementi urbanog mobilijara izra|eni na principima industrijske proizvodnje, krajnji rezultat je skladno oblikovanje koje u obzir uzima funkcionalne aspekte potreba svakodnevnog `ivota grada, i predstavlja jednu od mogu}ih slika budu}eg skladnijeg urbaniteta, koji je `iv i savremen. (M.[.)

DARKO BABI] Ro|en 1970. godine u Tesli}u (BiH). Zavr{io srednju {kolu za dizajn "Bogdan [uput" u Novom Sadu, odsek enterijera, 1988. godine. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu (odsek enterijera i name{taja) 1995. godine. Od 1997. godine `ivi u Novom Sadu, gde radi u firmi "Enterijer" iz Petrovaradina kao dizajner name{taja.

56

57

DIZAJN KAO KULTURNA I CIVILIZACIJSKA KATEGORIJA

"Dizajn u Italiji 1945-2000", Muzej savremene umetnosti, Beograd, februar-mart 2003.

58

zlo`ba predmeta industrijskog dizajna u jednoj muzejskoj ustanovi - u konkretnom slu~aju izlo`ba "Dizajn u Italiji 1945-2000." u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu - izvanredan je povod za razli~ite rasprave na temu dizajna, od kojih je jedna i ona o pitanju: kako to da (na primeru Italije) dizajn prerasta pragmati~nost tehnolo{ke i ekonomske kategogrije i postaje vrlo uticajna komponenta oblikovne i vizuelne kulture, pokreta~ i svedok istorijskih preobra`aja u podru~ju svakodnevnih obi~aja, ukusa, obrazovanja, ideologije, politike, nivoa `ivotnog standarda cele jedne sredine. Dizajn je danas apsolutno globalni fenomen, ali valjda nigde kao u posleratnoj Italiji, dizajn nije toliko ugra|en i uklju~en prakti~no u sve sfere i sektore socijalnog interesa, te je zbog toga primer vrlo pou~an i za ostale sredine, a to bi naro~ito mogao da bude za na{u, ovda{nju, u kojoj dizajn - uprkos povremenim pozitivnim, pionirskim i usamljeni~kim zalaganjima retkih pojedinaca i institucija - nikada nije stigao do uva`avanja, kakvog kao ekonomska kategorija ali i kategorija kulture, bez ikakve sumlje zavre|uje i o~ekuje. Sastav ove izlo`be obuhvata stotinu odabranih predmeta stalne postavke Italijanskog dizajna iz kolekcije Trijanala u Milanu, a stigla je u Beograd posredovanjem Ambasade Italije, u sklopu programa Direkcije za kulturnu promociju i saradnju Ministarstva inostranih poslova te zemlje. Ovako visoko pokroviteljstvo ukazuje da osim kulturne, organizacija ove izlo`be poseduje i politi~ko-ekonomske aspiracije, {to je uostalom sasvim razumljivo ako se ima u vidu da se na{a sredina nalazi u procesima tranzicije, privatizacije i povezivanja sa zamljama Evropske unije, pri ~emu je vrlo verovatno da Italija u tome tra`i `eli da na|e neke svoje posebne posledni~ke uloge. Ni{ta pogodnije da se takve uloge po~nu da ostvaruju upravo izlo`bom dizajna, tim pre {to se sa stru~ne i profesionalne strane - dakle kako je koncipirana i od kakvih je eksponata sastavljena - ova izlo`ba mo`e s pravom da ponese nepodeljena priznanja i pohvale. Izlo`ba je podeljena u pet selekcija, koje se skoro u potpunosti podudaraju sa vremenom pet posleratnih decenija italijanske dru{tvene i politi~ke istorije, a te selekcije u katalogu izlo`be nose nazive: Posleratni period i obnova zamlje (1945-1960), Ekonomski bum i potro{a~ki feti{izam (1960-1970), Godine konflikta i plastike (1970-1980), Alfabet komunikacija (1980-1990) i Izme|u se}anja i budu}nosti (19902000). Mogu}e je primetiti da je u istom katalogu svaka od ovih selekcija najavljena karakteristi~nim pasusom iz teksta nekog od uglednih italijanskih intelektualaca (Gillo Dorfles, Goffredo Parise, Umberto Eco, Italo Galvino), a ako se tome doda da su o dizajnu u~estalo pisali vode}i italijanski kriti~ari umetnosti i arhitekture, Giulio Carlo Argan, Filiberto Menna, Vittorio Gregott i Manfredo Tafuri, da ne pominjemo brojne specijaliste iz ove oblasti, potvr|uje se koliko je problematika dizajna bila u toj sredini redovno tretirana sa velikom pa`njom i ozbiljno{}u, ne samo od strane eksperata iz u`e struke, nego i do strane javnih li~nosti iz sveta kulture i umetnosti. Za italijanski dizajn, u dugom vremenskom rasponu, od rane posleratne modernizacije, do postmoderne i neomoderne pri kraju XX veka - a kao ~iji se amblem-

ski primer mogu izdvojiti slavni skuteri "Vespa" i "Lambretta" na po~etku i produkti firmi "Studio Alchimia" i " Memphis" na isteku ovog perioda karakteristi~na je, s jedne strane masovna proizvodnja, prete`no u oblasti lake industrije u sprezi sa osavremenjenim zanatstvom, a s druge strane, nagla[ena estetska privla~nost i oblikovna inventivnost ve}ine objekata. Upravo takve osobine pridaju italijanskom dizajnu posebnu {arm i presti`, a ujedno mu donose znatne profite na svetskom tr`i{tu industrijskih proizvoda. Nastao i stalno se razvijaju}i u okrilju privrede, koja ne poseduje enormne bazi~ne energetske izvore i kapacitete, italijanski dizajn je ovaj manjak nadokna|ivao kreativnim estetskim i oblikovnim svojstvima svojih proizvoda, postigav{i da se u ovoj sredini - pla}aju}i ponekad cenu potro{a~kim izazovima i uticaju oscilacija modnih trendova - u osnovi smatra obla{}u koja treba da doprinese raznolikosti i oboga}enju brzo promenjivog dinami~nog svakodnevnog `ivljenja velikog broja korisnika unutar savremenog demokratskog dru{tva prete`no srednje klase, mladih i ostalih sklonih lakom tro{enju relativno jeftinih i kratkotrajnih proizvoda. Ili, kako je to sa`eto saop{tio Argan: "Posleratni italijanski dizajn u stvari je jedan skoro beskrajni katalog privla~nih potro{nih predmeta, koji svi zajedno sa~injavaju na{ realni ambijent `ivota". Upravo zbog neizbe`ne integrisanosti u razvijeno potro{a~ko i medijsko dru{tvo, dizajn je u Italiji povremeno postajao popri{tem vrlo zao{trenih ideolo{kih konfrontacija, kao {to je to naro~ito do{lo do izra`aja oko 1968. godine, kada se u sklopu ukupne atmosfere "velikog odbijanja" radikalne grupe tada{njeg fenomena anti-dizajn ("Archizoom Assiocati", "Grupo Strum") konstatovale tri na~ina u~e{}a i pona{anja deizajnera u dru{tvenim procesima - konformizam, reformizam, kontekstacija zagovarav{i ovaj poslednji na~in i u skladu s njime obajaviv{i moratorijum na svaku vrstu produkcije svetu potro{nje namenjenih proizvoda. Posle kraha ove ekstremne ideolo{ke pozicije, dizajn se pokajni~ki vratio neminovnosti produkcije, ali je pri tome osna`io politi~ku samosvest dizajnera i razjasnio njegove kompentencije na profesionalnom polju sopstvenog delovanja. Ni u jednoj drugoj sredini kao u savremenoj Italiji dizajner nije stekao status po reputaciji i mestu u javnosti, dostojan statusa vode}ih umetnika i medijskih li~nosti. Zbog ugleda imena kao {to su Bruno Munari, Enzo Mari, Franco Albini, Marcello Nizzoli, Gio Ponti, Joe Colombo, Achille Castiglioni, Marco Zanuso, Vico Magistretti, Ettore Sattsaa, Richard Sapper, Alessandro Mendini, Andrea Branzi, Aldo Rossi, Gae Aulenti, Gaetano Pesce, objekti njihovog dizajna osim upotrebne (koja je u nekim slu~ajevima danas umnogome tehnolo{ki prevazi|ena) poseduje i kolekcionarsko-muzejsku vrednost, a upravo to potvr|uje i poreklo eksponata ove izlo`be, koji u celini pripadaju Stalnoj kolekciji, dakle specijalisti~kom muzeju Italijanskog dizajna XX veka Trijanala u Milanu. Je{a DENEGRI

DVADESET PETI SALON ARHITEKTURE ILI U SUSRET OBNOVI DUHA GRADITELJSTVA izlo`be
Milunovi} Bulaji} politi~kih i kulturulo{kih aspekata koji su se desili u oblasti arhitekture tokom poslednjih trideset godina koliko ova izlo`ba postoji. Nagove{taj novog perioda u `ivotu Salona ozna~ava Dvadeset ~etvrti Salon arhitekture kada je do{lo do odre|enih pomaka u organizacijskom, sadr`ajnom, formalnom i personalnom smislu. Novim profilom obrazovanja kustosa gde kustos - istori~ar arhitekture unosi objektivniji i temeljniji pogled na posmatrani medij arhitekture Salon poprima muzeolo{ki karakter. Samim tim kustos ima odgovorniju i ve}u ulogu kao autor koncepta i selektor sadr`aja i prezentacije dela. Va`no je ista}i da se o~ekuje saradnja i zajedni~ki rad sa arhitektima u `elji da oni prihvate i prepoznaju Salon arhitekture kao manifestaciju koja ih uvodi u sferu kulture. Dvadeset peti Salon arhitekture kao svoj glavni program ima prikaz najnovijih radova nastalih, uglavnom, tokom perioda 2000-2002. Ako usvojimo tezu da arhitektura uvek nepogre{ivo interpretira duh vremena, na osnovu logike izlo`enih radova, iako nema koncepcijski jasno zasnovane arhitektonske obnove, ose}a se novo strujanje i priprema, vi{e u duhu, za nastupaju}i intenzivniji arhitektonski ciklus. Uo~ava se, posebno u odnosu na pro{lu godinu, veliki broj izvedenih dela vrlo visokog kvaliteta, u nekim primerima sasvim je uo~ljiva podudarnost sa evropskim tokovima. Na Salonu je predstavljeno 140 radova i 180 autora. Zastupljene su sve kategorije, najvi{e ima radova iz arhitekture, zatim iz urbanizma i enterijera, kao i manji izbor studentskih radova. Kao prate}i ali bitan segment zastupljena je i periodika. Koncepcija postavke Salona kao i kataloga je tematska po oblastima, dok je unutar toga sva gra|a organizovana po tipologiji. Ravnopravno su zastupljeni projekti i realizacije. Postavka je oboga}ena sa nekoliko maketa sa idejom da se uspostavi ravnote`a kompjuterskoj prezentaciji, gde se ~esto u svojevrsnom manirizmu gubi prepoznatljivost jasne arhitektonske ideje. Na Salonu je izlo`eno i nekoliko radova na{ih arhitekata koji `ive i rade u inostranstvu kao najava planirane intenzivnije saradnje. Tako|e kao specifi~an vid saradnje sa inostranstvom mo`e se posmatrati Bu|evac To{kovi}

vadeset peti Salon arhitekture Muzeja primenjene umetnosti ima jubilarni karakter koji sugeri{e zavr{etak mladala~ke etape u na~inu rada Salona i otvara zrelo doba ove manifestacije. Simbolika jubileja istaknuta je i pribli`avanjem tridesetogodi{njice osnivanja (Salon arhitekture osnovan je 1974). Ove ~injenice inspirisale su inoviranje koncepta koji }e prepoznatljivije odrediti lik Salona kao muzejske manifestacije. Namera je da se istovremeno o~uva prvobitni karakter Salona kao spektakularne izlo`be arhitektonskih radova ali i utemelji nau~no i muzeolo{ko tuma~enja sa arhivsko-dokumentacijskom podlogom. U tom kontekstu sa`eta retrospektiva, u vidu teksta u katalogu, ozna~ava poku{aj valorizacije i sagledavanja savremene arhitekture u smislu da se prekora~i efemernost odrednice "teku}a produkcija" i da se arhitektura, zadr`av{i sferu tehnike i biznisa, prevede u kulturolo{ki korpus istorije umetnosti. Ova tekstualna skica retrospektive istovremeno predstavlja uvod u studijsku izlo`bu, planiranu za 2005. godinu, koja }e se odnositi na poslednju ~etvrtinu dvadesetog veka srpske arhitekture. Kratki osvrt na istorijat Salona pokazuje tri karakteristi~ne faze. Po~etni period profili{u za~etnici ideje Salona - Zoran Manevi}, Petar Petrovi}, Vladimir Bla`in uz razumevanje i podr{ku Mihajla Mitrovi}a, Uglje{e Bogunovi}a, Milice [teri}, Aleksandra Jermolenka, Milo{a Bojovi}a kao i tada{njeg direktora Muzeja Jevte Jevtovi}a. Drugi period, do sredine osamdesetih godina, odre|uje sna`ni upliv kreativne energije arhitekte Radomira Vukovi}a - koncept izlo`be dobija slo`eniji karakter a dizajn kataloga postaje izra`ajniji i sadr`ajno ambiciozniji. Tako|e se pove}ava udeo prate}ih programa i uvodi istoriografski pogled a Vukovi} pokre}e i publikacije "Nova " i "Arhitekta" koje propagiraju arhitekturu u {irem kulturnom miljeu. Tre}i period, od polovine osamdesetih godina do kraja XX veka, obele`ava li~nost arhitekte Dragana @ivkovi}a, tada Salon po~inje da varira u sadr`aju, formi i dizajnu i poprima neke osobine eksperimenta. Osim pojedina~nih, autorskih upliva kustosa, na strukturu Salona uti~u i promene socijalnih,

u~e{}e i ostvareni uspesi doma}ih arhitekata na internacionalnim konkursima. Kada je re~ o autorskim li~nostima i poetikama uo~ava se dominacija srednje generacije autora sa zainteresovanim i kreativnim u~e{}em i doprinosom mladih arhitekata. Ljiljana Mileti} Abramovi}
Mr Ljiljana Mileti} Abramovi}, kustos Muzeja primenjene umetnosti, Beograd Velika nagrada 25. Salona arhitekture u Beogradu dodeljena je arh. Vasiliju Milunovi}u za poslovni objekat MPC u Bulevaru Mihaila Pupuna na Novom Beogradu, koji se, prema oceni `irija, odlikuje sadejstvom enterijera i eksterijera, tehni~kom virtuoznosti, poznavanjem materijala, detalja i arhitektonskih elemenata. Nagra|eni autor je primenio princip potpune transparentnosti fasade, ~ime je enterijer postao sastavni deo arhitekture glavnog izgleda. Priznanja Salona su dobili arh. Zoran Radoji~i} i Dejan Miljkovi} za Trgova~ko-poslovni centar "Slavija" u Nemanjinoj ulici, arh. Zoran Bulaji} za porodi~nu ku}u Vasi} u Ko{utnjaku, arh. Sa{a Bu|evac za kapelu u okviru memorijalnog kompleksa "Bubanj" u Ni{u, arh. Milenija i Darko Maru{i} za benzinsku pumpu sa kafeom u beogradskom naselju Mirjevo i arh. Bogdan Slavica, \or|e Gec i Svetislav Martinovi} za Poslovni centar "M-Plast" u [apcu. Za projekat iz oblasti enterijera, priznanje je dobio arh. Branislav To{kovi} za kompleks "Metsto Automatic" u Finskoj, dok je priznanje za urbanizam dobila autorska grupa iz "Centra za planiranje" za Regulacioni plan Bulevara Kralja Aleksandra. Priznanje za publicistiku dobila je istori~arka umetnosti Ljiljana Mileti} Abramovi} za monografsku studiju "Arhitektura rezidencija i vila Beograda 1830-2000". DaNS je u 40-om broju doneo detaljne prikaze nagra|enih radova arh. Milunovi}a i Bu|evca, dok u ovom broju donosimo tekst o revitalizaciji fabrike arh. To{kovi}a u finskom gradu Tampere.

59

Intervju: Prof. dr Ru`ica Stamenovi} Bo`ovi}

DaNS

intervju

ARHITEKTURA JE UVEK BILA POGODNA ZA POKAZIVANJE DIMENZIJA MOI

se sada de{ava ne samo da zapostavlja humanost ve} je donekle i isklju~uje. [ta je sa novim filozofijama u arhitekturi? Kako komentari{ete neke od njih? Koliko se meni ~ini, pitanje nove filozofije u arhitekturi ne}e biti pitanje jednine. Ima mnogo novih "filozofija" u arhitekturi, generisanih u najrazvijenijim zemljama, uglavnom u Americi. To su razli~iti pristupi, sa razli~itih pozicija: ekonomije i novih medija koji danas menjaju i sam na~in mi{ljenja. A {ta se de{ava uop{te u umetnosti? Digitalna umetnost ne izmi{lja nove tehnologije, kao {to se to nekada de{avalo, niti nove stilove, ve} barata onim izmi{ljenim i ostvarenim dovode}i ih u nove pozicije. Mo`ete li nam re}i koji su na~ini da se dobiju poslovi (mogu}nost da se projektuje objekat) za jednog arhitektu? Na~in dobijanja posla zavisi od ambicija samog arhitekte. Onaj koji je ambiciozniji `eleo bi da se bavi autorskom arhitekturom i, naravno, ima najtrnoviti put do dobijanja posla. Takvom arhitekti }e biti najte`e da ostvari tu svoju ambiciju. Sve se svodi na direktan kontakt sa investitorom, koji iz nekih razloga, imaju isti senzibilitet za takvu arhitekturu. Ostali, koji iz nekih razloga ne mogu to da slede, ~ak iako imaju ambicije, verovatno moraju da se okrenu velikim investitorima, koji imaju sredstva, ali i da budu pod njihovim uticajem. Mo`ete li prepoznati preovaladavaju}i stil u dana{njoj arhitekturi? Ono {to vidim, `ive}i danas u jednoj potpuno druga~ijoj sredini (Singapuru), u odnosu na Beograd, mi govori da nema "main streem"-a. Mi smo to, uostalom, videli i u Beogradu, gde je "main streem" formirala jedna te{ka i lo{a decenija koja se de{avala u na{em gradu i koja je promenila njegovu fizionomiju. Singapur kao svoj "main streem" u arhitekturi prihvata uticaje sa svih strana smatraju}i da je najva`nije imati najbolje {to se u svetu mo`e sagraditi i tako, zapravo, imaju jednu kolekciju artefakata, dela velikih arhitekata koji imaju malo toga zajedni~kog sa tropskim ambijentom i kulturom Singapura.

Kako danas vidite ravnote`u izme|u interesa onih koji poseduju novac i javnog interesa dru{tva i gde je tu uloga arhitekture? Sticajem okolnosti, danas `ivim u Singapuru, koji je po mnogo ~emu grad globalne budu}nosti. Imam priliku da vidim da se takva pitanja vi{e ne postavljaju. Iz jednostavnog razloga {to socijalne potrebe, u smislu kako smo ih mi navikli da gledamo, zapravo ne postoje. Imamo kreirane potrebe jednog dru{tva koje je postavilo ciljeve napretka. Sve je podre|eno finansijskom napredku u smislu standarda, pa i arhitektura. Nekakva ljudska potreba da se emotivno ve`u za prostor je stvar koja pripada istoriji i koja polako postaje folklor. To va`i za Singapur ali, ~ini mi se, da i ~itav svet polako ide u tom pravcu zahvaljuju}i dominaciji globalnog kapitala. Singapur je postao jedan mali eksperiment, zato {to je zgodan za to, i on pokazuje {ta }e se desiti u svetu za nekoliko decenija. Da li se arhitektura danas upotrebljava samo kao imid` bogatih? Sigurno da je to danas jedan od va`e}ih trendova iz prostog razloga {to ta mo} kapitala ima potrebu da se poka`e na sve mogu}e na~ine i kroz razne druge discipline. Arhitektura je uvek bila pogodna za pokazivanje dimenzija mo}i, ma kakva ona bila, politi~ka, ekonomska ili neka druga. Postoje ~ak neke tendencije da arhitektura prosto nestaje a da ostaje samo mo}. Imate jako puno objekata koji su, zapravo, samo ambala`a za, recimo, propagandu izvesnih korporacija. Ne postoji ni umetni~ki aspekt kao artefakt u prostoru. Da li arhitekti dovoljno misle o onima koji nisu bogati? Ja mislim, da u ovo na{e vreme, na`alost, humanizam i neki humanisti~ki principi zaista pripadaju istoriji. Uvek smo i{li i stremili ka tome da se humani pristup sredini i `ivotu usavr{ava i dovede do savr{enstva. A ovo {to

Povodom ~etrdesetog broja DaNS-a od{tampanog krajem decembra 2002. godine, Dru{tvo arhitekata Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo priredili su, 10. januara 2003. godine, u sve~anom holu zgrade Izvr{nog ve}a AP Vojvodine, sve~anost. Velikom broju kolega i drugih gostiju prikazan je i podeljen novi DaNS, uz novogodi{nji kalendar i prezentaciju internet sajta Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu,urbanizam i graditeljstvo. U holu, uokolo gostiju bila su postavljena 42 panoa sa uve}anim reprodukcijama naslovnih stranica svih (sa ~etrdesetim brojem uklju~ivo) do sada od{tampanih svezaka na{eg lista. Goste su pozdravili arhitekta Lazar Kuzmanov, pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo i arhitekta Slobodan Jovanovi}, glavni i odgovorni urednik DaNS-a.

In memoriam

\urica Nedeljkov (1926-2003)

U Berlinu, 20. februara 2003. godine, nakon duge bolesti umro je profesor dr in`enjer arhitekture, akademik i rektor berlinskog tehni~kog univerziteta novosa|anin \urica Georgije Nedeljkov. Sin arhitekte Lazara Nedeljkova (1899-1974) dugogodi{njeg profesora srednje tehni~ke {kole u Novom Sadu, \urica Nedeljkov je diplomirao arhitekturu u Zagrebu, a potom specijalizirao i doktorirao arhitekturu kod sina ~uvenog arhitekte Hansa Pelciga (1869-1936) u Nema~koj i nastavio rad u njegovom birou. Specijalnost su mu bile bolnice, posebno operacione sale i postoperativni blokovi. U svetu izuzetno poznat i priznat \urica Nedeljkov nije zaboravljao Novi Sad u kome je uz jo{ neke projekte ostavio {kolsku zgradu u dr Ilije \uri~i}a 2 (nedavno renoviranu {kolu Jovan Popovi} na Limanu 1953/54). Sara|ivao je sa arhitektama Branom Risti}em i Miloradom Macurom na projektovanju i izgradnji Instituta u Sremskoj Kamenici (1955-1960). Po~etkom {ezdesetih godina

Razgovor vodila Milica Radosavljevi} u Berlinu, 2002. g.

Prof. dr Ru`ica Stamenovi} Bo`ovi} je pre nekoliko godina oti{la sa beogradskog Arhitektonskog fakulteta u Singapur kao gostuju}i profesor na tamo{njem Univerzitetu. Tema njenog izlaganja na Kongresu arhitekata bila je "Odnos regionalnog i globalnog - Iskustva Singapura"

60

oti{ao je iz Novog Sada i razvijao karijeru u Nema~koj. Kao dobrotvor bio je ~lan Dru{tva prijatelja Hilandara i Fonda zadu`bine Sveti Luka.

Izlo`ba Bogdanovi}a u Subotici

Nakon skoro trideset godina u Likovnom susretu u Subotici odr`ana je, od 17. januara do 7. februara 2003. godine, izlo`ba radova profesora Bogdana Bogdanovi}a. Izlo`ba Grafi~ki romani Bogdana Bogdanovi}a je preneta u Suboticu, posle izlaganja u Novom Sadu krajem pro{le godine. Predsednik Dru{tva arhitekata Subotice mr @ombor Sabo i istori~ar umetnosti Bela Duranci govorili su o delu profesora Bogdanovi}a, a u ime Saveza arhitekata Vojvodine, organizatora izlo`be, goste na otvaranju pozdravio je arhitekta Miodrag R. Jovanovi}. Izlo`ba je veoma toplo i lepo primljena od suboti~ke publike, a njeno odr`avanje zabele`eno je i komentarisano u suboti~koj {tampi i lokalnoj TV. Nakon ordena Republike Austrije kojim je odlikovan jesenas, Bogdanovi}u je nedavno uru~en i Zlatni orden grada Be~a za posebne zasluge. Posle sve~anog uru~enja ovog ordena Bogdanovi} je (prema agenciji Beta) izjavio da ga on podsti~e na dalja razmi{ljanja o ulozi gradova u svetu, a nas pak ovde samo ponovo uverava u zna~aj i ugled koji na{ arhitekta kao stvaralac i li~nost u`iva u svetu.

stipendiranje najboljih studenata Arhitekture iz Novog Sada. Blagoje je i tokom `ivota pomagao, u materijalnom i profesionalnom pogledu, zajedno sa svojom firmom Gardi, novosadsku {kolu arhitekture, tako da }e fond biti samo nastavak njegovih delovanja na poljima i struke i kulture, koje je on smatrao podjednako bitne kao i ostale mnogobrojne nivoe mi{ljenja gra|ene sredine. Izbor studenata koji }e biti stipendirani obavlja}e komisija u sastavu od tri ~lana, kojim }e predsedavati supruga arhitekte dr Natalija Reba dipl.ing.arh., a druga dva ~lana bi}e izabrana od strane Arhitektonskog odseka. Pravo da konkuri{u za stipendiju imaju studenti druge , tre}e i ~etvrte godine Arhitekture, a pri izboru }e se vrednovati ukupan uspeh studenata u dosada{njem studiranju. Tri studenta }e se stipendirati deset meseci godi{nje sumom od 3.000 dinara mese~no, po~ev od septembra 2003. godine. Time bi trebalo da se olak{a njihovo u~enje i napredovanje u ovoj zahtevnoj i te{koj, ali u isto vreme i humanoj i inspirativnoj profesiji. Ukoliko budu pokazivali zadovoljavaju}e rezultate tokom studiranja. Stipendistima }e se omogu}iti odgovaraju}a praksa u privatnom projektantskom birou Gardi, nakon ~ega }e neki od njih mo}i da uspostave i trajniju saradnju sa firmom koju je arhitekta Blagoje Reba i osnovao. Sedi{te fondacije nalazi se u prostorijama privatnog preduze}a Gardi na Bulevaru oslobo|enja broj 30a u Novom Sadu. Mole se svi zainteresovani studenti koji misle da mogu biti kandidati za stipendiranje da svoje kratke biografije sa prikazom dosada{njeg uspeha na studiranju, zajedno sa mapom najreprezentativnijih radova, dostave u kabinet AK na Arhitektonskom odseku sekretarici Milani Maletin najkasnije do 28. marta 2003. godine. Komisija }e rezultate konkursa objaviti dve nedelje posle okon~anja 07. aprila 2003. godine, ~ime bi se simboli~no obele`io dan ro|enja Blagoja Rebe. Mr Darko Reba

vanju drugih dru{tvenih interesa u na{oj zemlji. DaNS pozdravlja osnivanje Fonda Blagoje Reba i pomo}i }e njegov rad, program i aktivnosti. Pravi na~in za prave stvari S.J.

Izlo`ba "Istorija ku}e"

Izlo`ba "Istorija ku}e" prikazuje `ivot ku}e u 2001. godini u ~etiri podunavske zemlje. Istovremeno to je i svedo~anstvo o pro{lih 300 godina, o velikim etni~kim migracijama, o zajedni~kom `ivotu raznih nacija u svetlu velikih ekonomskih, politi~kih i dru{tvenih doga|aja i svetsko istorijskih lomova koji su potresli Podunavlje. Zajedni~ko im je da su svi na neki na~in povezani sa sudbinom Nemaca sa ovog podru~ja.

Internacionalna peticija arhitekata protiv prete}eg rata u Iraku

Fond arhitekte Blagoja Rebe

Fond je osnovan Re{enjem pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu, na osnovu ~lana 24 Zakona o zadu`binama, fondacijama i fondovima (sl.glasnik SRS, broj 58/89). U obrazlo`enje Re{enja o osnivanju fonda stoji da }e se iz sredstava Fonda pru`ati materijalna i druga podr{ka najuspe{nijim studentima Arhitektonskog i Gra|evinskog fakulteta u Novom Sadu, obezbe|ivati uslovi i pomaganje studentima arhitekture i gra|evine u njihovom obrazovnom, kreativnom i profesionalnom radu, pru`ati pomo} pri konkursima na nacionalnim i me|unarodnim takmi~enjima iz oblasti arhitekture i gra|evine i aktivnoj promociji najuspe{nijih studenata navedenih fakulteta u doma}im i me|unarodnim medijima, kao i saradnja sa udru`enjima, organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu koje se bave istim ili sli~nim pitanjima. Osnivanjem Fonda doprine}e se napredku nauke i ostvari-

23. januara 2003. objavljena je peticija protiv sve verovatnijeg rata u Iraku, koju su inicirali poznati istori~ar arhitekture Charles Jancks i predsednik Royal Institute of British Architects (RIBA), Paul Hyet. Arhitekte protiv rata Mi, dole potpisani, verujemo da opravdanje za rat protiv iraka ne postoji, da je on nemoralan i da }e verovatno dovesti do ja~anja me|unarodnog terorizma. Kao i drugi profesionalci i organi koji direktno brinu o dobrobiti ljudi i `ivotne sredine, ose}amo da je potrebno zauzeti moralni stav u ovom trenutku. Ameri~ka i britanska javnost su ve} pokazale svoju nesklonost ka prisilnom prisvajanju teritorije i unilateralnoj akciji. Neizra`avanje stava, a to govorimo u ime profesije, izjedna~ava se sa tihim sau~esni{tvom dok jasno izja{njavanje u ovom trenutku, u vremenu nesigurnosti mo`e da ubedi lidere da se povuku sa ivice ili, u najmanju ruku, da obave`e Predsednika vlade da dono{enje odluke o ratu prepusti onima koji o tome i treba da odlu~e: narodu i Parlamentu. Na{ stav zasniva se na ~etiri osnovne teze. Opravdanje za Pravedan rat se
61

Arhitekta Blagoje Reba najve}i deo svog `ivota posvetio je gra|enju gradova, koliko kroz urbanisti~ka i parterna ure|enja pojedinih delova i fragmenata, tako i projektovanjem enterijera i urbanog mobilijara, individualnih i kolektivnih objekata, poslovnih i sportskih struktura, sve do spomenika kao najzna~ajnijih elemenata identiteta koliko pro{lih doga|aja, toliko prostora, mesta i ljudi. @ele}i da trajno o~uva uspomenu na njegovo ime i delo, kao {to }e ga obele`avati i objekti koje je smislio, njegova porodica, supruga i sinovi, odlu~ila je da osnuje fond pod nazivom Arhitekta Blagoje Reba. Osnovni cilj fonda je

vesti

ne mo`e smatrati uverljivim, veza Sadama Huseina sa "Al-kaidom" nije utvr|ena; rat protiv Iraka }e verovatno doneti smrt velikom broju civila i intenzivira}e velike patnje u toj zemiji; unilateralna akcija koju preduzmu SAD (uz podr{ku Britanije) }e umanjiti zna~aj medunarodnog prava i predstavlja}e presedan za prisvajanje tu|e teritorije od strane druge nacije u zemljama kao {to su ^e~enija, Palestina, Ka{mir i Tibet. Mogu}e je zamisliti okolnosti u kojima bi rat za prisvajanje tu|ih teritorija mogao biti opravdan u ovom vremenu mega-terorizma. No, one moraju biti izuzeci i zasnovani na konkretnim dokazima za postojanje trenutne i ozbiljne pretnje. Takvi dokazi nisu pru`eni kada je re~ o Iraku. Posledica invazije od strane SADa i Britanije }e verovatno biti sukob civilizacija koji pri`eljkuju teroristi~ke grupe kakva je i "Alkaida". Arapski dr`avnici iz svih muslimanskih zemalja su izjavili da bi se invazija smatrala ili Krsta{kim pohodom hri{}ana (prva reakcija Predsednika Bu{a na terorizam) ili imperijalizmom Zapada i posezanjem za naftom. Cilj terorista je da same nacionalne dr`ave usvoje teroristi~ke taktike i time izgube legitimitet u o~ima naroda. U o~ima arapskog sveta, SAD i Velika Britanija su vrlo blizu tome da ih smatraju odmetnutim dr`avama koje ne po{tuju medunarodno pravo, a ako krenu u invaziju Iraka bez pravednog razloga, mnogi njihovi sopstveni gra|ani }e ih gledati na isti na~in. Terorizam }e pobediti u ratu protiv terorizma. Architects Against War We the undersigned believe that the case for war against Iraq has not been made, that it is immoral, and that it will very likely lead to an increase in international terrorism. As with other professionals and bodies directly concerned with the well-being of people and the environment, we feel that taking a moral stand at this moment is necessary. The American and British public has already declared its distaste for coercive preemption and unilateral action. Not to take a stand, as a profession, amounts to silent, complicity, while speaking up now in the present uncertainty may persuade leaders to pull back from the brink or, at the very least, oblige the Prime Minister to put the choice of War where it belongs: to the people and Parliament. Our position rests on tour main foundations. The case for a lust War cannot be convincingly made, the link of Saddam Hussein with al-Qaeda has not been established; a war against Iraq is likely to kill large numbers of civilians and intensify the great suffering there; and unilateral action by the US (with Britain's support) will undermine international law; and set a precedent for pre-emption by other nations in places such as Chechnya, Palestine, Kashmir and Tibet. It is possible to imagine circumstances where pre-emptive war could be justifiable in this age of mega-terrorism. But these must be exceptional and based on

concrete evidence of an immediate and severe threat. Such a showing has not been made in relation to Iraq. A consequence of invasion by the USA and Britain is likely to be the very clash of civilizations sought by terrorist groups such as al-Qaeda. Arab statesmen from at! Muslim countries have said an invasion would be seen either in terms of a Christian crusader (President Bush's initial reaction to terrorism) or Western imperialism and the grab tar oil. The goal of the terrorist is to make the nation-state itself adopt terrorist tactics, and thereby lose legitimacy in the eves of the people. In the eyes of the Arab world the USA and UK are perilously close to being regarded as rogue states who do not respect international law and, if they invade Iraq without just cause many of their own

citizens will so regard them. Terrorism will have won the War on Terrorism. Charles Jencks, Architectural Historian and Designer; Paul Hyett, President RIBA; Lord Richard Rogers, Architect; Sir Terry Farrell, Architect; Professor William Alsop, Architect; Rick Mather, Architect; Paul Finch, Writer; Eva Jiricna, Architect; Mohsen Mostafavi, Chairman Architectural Association; Zaha Hadid, Architect; Rem Koolhaas, Architect; Sir Richard MacCormac, Architect and Past President RIBA; Ken Powell, Architectural Critic; Richard Murphy, Architect; Frank Gehry, Architect; George Ferguson, Architect.

Jubileji:Pruge i vozovi u Vojvodini

Drugi kongres studenata arhitekture

62

Studenti arhitekture studijske grupe za savremenu arhitekturu Dragi{a Bra{ovan, odseka Arhitektura, FTN Univerziteta u Novom Sadu, organizatori su Kongresa studenata arhitekture iz zemalja biv{e Jugoslavije ~ije se odr`avanje planira u Novom Sadu, za vreme od 2. do 5. maja 2003. godine. Predhodno, Kongres studenata arhitekture iz zemalja biv{e Jugoslavije, odr`an je maja meseca, 2000. godine u Ljubljani, u Republici Sloveniji. U Novom Sadu, ove godine, o~ekuje se osamdesetak studenata i njihovih profesora, sa arhitektonskih fakulteta u zemljama biv{e Jugoslavije i njihovo u~e{}e u bogatom programu Kongresa. Predvi|ena su predavanja, prezentacije, diskusije o radovima poznatih arhitekata i brojnih studenata ~ije su teme aktuelnosti struke. O~ekuje se razmena ideja, mi{ljenja i predloga o arhitekturi danas. Prijave za u~e{}e na Kongresu na teme koa {to su Regionalna arhitektura sredine i njene pouke danas, Portret jednog velikog arhitekte dana{njice iz svoje sredine, Kriti~ka ocena jednog ili vi{e objekata iste tipologije, Nova stambena naselja i njihova obnova danas, Javni/socijalni prostor grada/gradova, Vode}e tendencije u arhitekturi i predstavnici u sredini u kojoj studenti rade, Deca u gradu i sli~no, trebaju se dostaviti na adresu organizatora do 28. marta 2003. godine sa opisom potrebne tehnologije za prezentaciju. Organizatori su se obratili za saradnju i finansijsku pomo} stru~noj i {iroj javnosti. Kontakt osoba je student Svetlana Sabolovi}, 21000 Novi Sad, Dositeja Obradovi}a 6, FTN, Odsek Arhitektura, Univerzitet u Novom Sadu. Tel/fax 381 21 55587, e-mail sgdragisabrasovan@yahoo.com Fond Blagoje Reba osnovan je kao nestrana~ki, nevladin, neprofitabilan fond, sa ciljem podsticanja i stvaranja uslova za podr{ku studenata Arhitekture fakulteta u Novom Sadu u njihovom edukativnom, kreativnom i profesionalnom radu.

Pojava knjige "Pruge i vozovi u Vojvodini" u izdanju Kulturno-istorijskog dru{tva P^ESA, ~iju smo prvu promociju odr`anu u Kikindi krajem septembra 2002. godine zabele`ili u DaNS-u 40, str. 59, kao i izlo`bi Muzeja grada Novog Sada, odr`anoj 2. februara 2000. godine, na inicijativu Stvarala~ke omladine Novog Sada (vidi DaNS 29, str.33), ovih dana priklu~ilo se jo{ jedno spominjanje `elezni~kog saobra}aja u Vojvodini. Vojvo|ansko dru{tvo za `eleznicu - u osnivanju, iznedreno P^ESOm, uz svesrdnu pomo}, podr{ku i pokroviteljstvo Skup{tine i Izvr{nog odbora Skup{tine grada Novog Sada, uspelo je da, prigodnom izlo`bom de~ijih radova, novosadskim predstavljanjem P^ESINE knjige, sve~anom akademijom i otkrivanjem spomen obele`ja na mestu biv{e `elezni~ke stanice u Novom Sadu u periodu od 27. februara do 5. marta 2003. godine (dana kada je 1883. godine stigao prvi voz u Novi Sad) ponovo evocira zna~aj "vatrenog konja# za privredni i ukupan razvoj u Vojvodini. Na Limanu, na mestu biv{e `elezni~ke stanice, postavljena je bronzana plo~a koja je svojevremeno stajala na staroj zgradi, a predstavlja simboli~no radnika na `eleznici (rad se pripisuje vajarki Zlati Baranji), a spomen obele`je je duhovito i vrlo prigodno projektovao arhitekta Natko Marin~i}. Istovremeno, Gradski zavod za za{titu spomenika, Novog Sada je oglasio biv{u ran`irnu stanicu kulturnim dobrom pod predhodnom za{titom predla`u}i da u celini ili fragmentu bude sa~uvana kao muzejski eksponat - spomenik tehni~ke kulture na ovim prostorima, upravo onako kako je, jo{ 1974. godine spomenikom tehni~ke kulture progla{en `elezni~ki kompleks sa stani~nom zgradom iz 1856. godine u Jasenovu kod Bele Crkve.

Mirjana \eki} VODICE U VOJVODINI

"Dragani}"/Zavod za za{titu spomenika kulture Vojvodine, Beograd 2001. (146 str.: ilustr.; 30 cm.) Kapele "na vodicama" su verski objekti uglavnom skromnih dimenzija ~iji je nastanak vezan za izvore vode, na kojima je, po narodnom verovanju, tebalo podi}i i odgovaraju}e bogomolje. Istra`ivanje ovog graditeljskog fenomena zahtevalo je mulitidiciplinarni pristup u kome se ugao posmatranja pomera sa istorije, etnologije i religije, preko arhitekture i istorije umetnosti. Studija entologa mr. Mirjane \eki}, podeljena je u poglavlja u kojima se analiziraju "Op{te karakteristike vodica", etnolo{ki aspekti i pojava vodica - "Verovanja i obi~aji" - sa detaljanim katalogom objekata u kome se arhitektura vodica tretira kao osoben vid autenti~nog graditeljskog nasle|e Vojvodine. Tekstovi su koncipirani monografski, sa pa`ljivo odabranim tehni~kim crte`ima i fotografijama. Posebno su nazna~ena pokretna umetni~ka i zanatska dela, ikone, komadi primenjene umetnosti, kao i brojni primeri naivnog slikarstva i narodnog stvarala{tva. Sistematizacijom i analizom ovog specifi~nog vida sakralne narodne arhitekture autorka je obuhvatila sve najzna~ajnije kapele na vodicama u Vojvodini, od kojih se lepotom i zna~ajem za doma}u istoriju sakralne arhitekture isti~u kapele u Bavani{tu (1858), Berkasovu (1906), Bukovcu (1928), Aleksandrovu (1939) i Staparu (1940).

Darinka Rackov MANASTIR MESI]

"Dragani}", Zavod za za{titu spomenika kulture Vojvodine, Beograd 2002. ( 159 str.: ilustr.; 30 cm.) Prva, sveobuhvatna monografija o jednom od najstarijih banatskih manastira (j-i. Banat, i. kod Vr{ca). Kroz detaljan pregled dosada{njih istra`ivanja manastira, legendi i istorijatu nastanka, autorka nas uvodi u tradicionalni raspored monografskog prikazivanja manastirskih zdanja: "Arhitektura crkve Svetog Jovana Prete~e", nastale verovatno u doba despota Jovana Brankovi}a (1492-1502), pleni "slikovitom simbiozom ra{kog i moravskog stila sa baroknim zvonikom" (1798). Detaljno su opisani i predstavljeni reprezentativni konak u klasicisti~kom stilu sa elementima rusti~nog empajra (1843), stari konak i ostale ekonomske zgrada na manastirskom posedu. Bogatim slikarskim delima u hramu i konaku posve}ena je posebna pa`nja (stari i novi `ivopis /1743/ i ikonostas sa ikonama vi{e slikara: Georgija \akonovi}a iz 1780-ih, Arsenije i Vasilije Jankovi} iz 1845). Kroz posebna poglavlja predstavljeno je i bogato umetni~ko nasle|e manastira Mesi}: pojedina~ne ikone, bogata manastirska riznica, portreti stare{ina manastira, izabrani primeri primenjene umetnosti i stilskog name{taja, biblioteka i arhivi manastira sa pisanim i {tampanim knjigama. Poseban odeljak je posve}en istorijatu konzervatorskih radova na manastirskom kompleksu. Monografija je kvalitetno i nenametljivo dizajnirana, sa brojnim crte`ima, ilustracijama i fotografijama u boji, u tradiciji doma}ih monografskih izdanja.

@ombor Sabo STEPSKI GRAD JEDANAEST VEKOVA PROSTORNOG RAZVOJA SUBOTICE

Kentaur/Autor, Subotica 2002. (164 str. : ilustr. ; 30 cm.) ...Studija "Stepsko grad" predstavlja originalnu, sadr`ajno bogatu, savremeno i pregledno napisanu monografiju o Subotici. Predmetu prou~avanja se pristupilo interdisciplinarno, a to zna~i da je socioprostorni razvoj Subotice analiziran iz ugla etnologije, urbane geografije, dru{tvene istorije, urbane sociologije, urbane eokonomije, urbanizma, arhitekture itd ... (iz recenzije dr Sretena Vujovi}a). ... Autor je u svom radu obradio veoma interesantnu temu sa stanovni{tva definisanja specifi~nog razvoja pojedinih ravni~arskih gradova i predstavlja jednu od mogu}ih tuma~enja urbane istorije, prevashodno Subotice, ali i njoj sli~nih gradova. Autorski doprinos je nesumljiv, naro~ito u delovima gde se identifikuje i defini{e faktori koji bitno uti~u na prostorni razvoj grada, u sastavljanju sinteti~ke karte i u pokretanju nekih metodolo{kih pitanja savremene urbanisti~ke prakse u domenu planiranja unutar stepskih gradova...(iz recenzije dr Na|e Kurtovi}-Foli})

STARO SELO SIROGOJNO

Fotomonografija Rajka Karii}a
Fotografski iskaz Rajka Kari{i}a je neprekidno bio zasnovan na doslednom po{tovanju sinteze dokumentarnog i estetskog u slici. Takav koncept je primenjen u snimanju motiva Etno sela u Sirogojnu. Vrstan poznavalac fotografske tehnike Kari{i} je maksimalno iskoristio oskudno svetlo koje je bo~nim zracima naglasilo strukturu i oblike snimljenih predmeta, do~aravaju}i originalnu atmosferu vremena u kome nije bilo elektrike i drugih blagodeti savremene civilizacije. Tu pod znala~ki izabranim svetlom predmeti u enterijeru i sam prostor gube granice i dobijaju blistavi oreol. Rajko Kari{i} je virtuoz inventivno uo~avanih detalja, sa njima u osetljivom komponovanju kreira svoj vizuelni dijalog sa tradicijom, gde se u drevnom ogrta~u starog narodnog neimarstva ~uvaju zaustavljeni tragovi nekada{njeg seoskog `ivota. Tu su pod strminom {idre: vajati, ambari, ka~are, mlekari i sala{i, a u njima kolevke i kotlajke, ~anci i soliri, bardaci i pletare, ognji{ta i trono`ci u kojima je nastanjena supstanca na{eg etnosa. Kari{i} svojom kamerom uspeva da ulovi ba{ onaj trenutak kad svetlost osvetljavaju}i oblike u prostoru, isti~e su{tinu vi|enog i do`ivljenog. U vidnom polju nema ~oveka, on kao da se negde sklonio u stranu od fotografisanja koje poti~e od starog verovanja da }e sve {to bude uslikano ostati bez du{e. Nasuprot tome, Kari{i} je magijskom mo}i umetnika izneo na videlo novu estetsku dimenziju pejza`a i enterijere Sirogojna, jedinstvenog etno sela u nas, predstavljaju}i ga kao veliko svedo~anstvo stvarala~ke snage srpskog naroda. Od svega ovog {to je napred re~eno, samo je jedna re~enica moja, ostalo je kola` fragmenata tekstova koje su za fotomonografiju Rajka Kari{i}a napisali na{i znameniti umetnici, istori~ari umetnosti, pisci i nau~nici, Dejan Medakovi}, Sava Stepanov, Borivoj Mirosavljevi}, Nikola Dudi}, Miodrag Jovanovi}, Zori}a Zlati}-

63

nove knjige

Ivkovi}, \or|e Sladoje, Grujica Lazarevi}, Aleksandar Lukovi} Lukijan. Pomenuti, kratki tekst sa strukturom konglomerata o~igledno ima koherentnu smislenost, {to ako je ta~no, zna~i da su se razli~ita vi|enja najrazli~itijih kompetentnih li~nosti, koje nisu imale nikakvu me|usobnu vezu, toliko podudarila da su se iskazala u fakti~ko stanje, odnosno objektivnu ~injenicu da se mo`e re}i da pred nama imamo li~nost, koja se predstavlja kao svestrani umetnik u oblasti umetni~ke fotografije u kojoj je osvojio nekoliko novih stvarala~kih prodora i novih neotkrivenih revira... Zna~ajna vrednost Kari{i}evog opusa je vi{eslojna dokumentarnost najvi{eg stepena, u kojoj etno analize imaju posebno mesto. Kari{i} je svojom kamerom o`iveo zapretenu pro{lost, izvukao iz zaborava narodno graditeljstvo, stare zanate, bogatu narodnu radinost, sliku `ivljenja na{ih predaka - {to predstavlja spiritus na{eg srpskog etnosa. Fotografije su toliko dokumentarne da se na njima vidi i raspoznaje vrsta, tvrdo}a starog drveta, vidi se na~in spajanja, konstruktivna domi{ljatost dun|era, pletara i kujund`ija. Etnolozi }e imati sjajan materijal za svoja pretra`ivanja i poniranja u pro{lost, blizak onome koji su im ostavili Deroko i Zoran Petrovi}...Kako su hartija, najne`nije ~eto drveta, a i samo drvo nedovoljno otporni na silu a nemo}ni pred vetrom, a kako se gorski duhovi nehajno razme}u po zabitim planinama, pa i po Zlatiboru, uvek je mogu}e da zalutala iskra sa`e`e lepotu drvodelje rezbara ili ku}eukrovitelja. Desilo se to nedavno i to ba{ na Zlatiboru kada je izgorela prelepa etnoskupina slikara Bo`idara Kova~evi}a, a moglo se lako i nedavno desiti kada su preko Zlatibora preletali nevidljivi smrtonosci, sa vi{e i stra{nije vatre od onih kojom se Ba{ ^elik razmahivao.Da odbrani svoje delo i narodno blago koje je u njemu arhivirao Kari{i} je te vrednosti tezaurisao u Monografiji koja je iza{la na videlo dana i sada se nalazi u na{em nacionalnom umetni~kom kapitalu. Danas u vreme sveop{teg planetarnog nereda, i u istoriji nezapam}enih oblika nasilja, knjiga, ta najkrhkija tvar od ~ovekovih pomagala postala je gotovo jedini {tit kojim }e se civilizacija kako tako braniti. To je veoma mudro formulisao u svom tekstu u Monografiji akademik ^edomir Popovi} koji ka`e: ako bi kojom prorodnom ili dru{tvenom nesre}om, sa lica zemlje nestalo i Muzeja starog gra|evinarstva i samog Sirogojna ostala bi Kari{i}eva knjiga da o njima svedo~i, jer knjige ne gore... Mihajlo Mitrovi}

ORIS, 18 i 19
Zagreb 2003. ^asopis za arhitekturu i kulturu Izdava~: Arhitetekst, Zagreb Glavni urednik: Andrija Rusan ^asopis o ~ijem izla`enju iz broja u broj bele`imo samo pohvalne re~i, nastavlja da nas raduje i sa oba ovogodi{nja prispela broja. Od uobi~ajenih rubrika koje donose prikaze projekata, realizacija, razgovora i priloge brojnih autora od Hrvatske do Japana, ovog puta skre}emo pa`nju na intervju sa Kengo Kumom (1954) koji je dao Veri Grimer, Vinku Penezi}u, Kre{imiru Rogini i Anreji Rusan, oktobra 2002. godine u Zagrebu i prikaz pod naslovom "Uslojavanje memorije" kojim je Snje{ka Kne`evi} predstavila i protuma~ila realizaciju Parka domovinske zahvalnosti, rad Branka Sila|ina u Somboru 2001/03. ORIS treba listati i u`ivati. Podstrek je za razmi{ljanje, sjajan izvor informacija i uzor visokoprofesionalnog pristupa i komentara arhitekture u prostoru i vremenu.

^IP, ~ovjek i prostor, 5/6

Zagreb 2002. Mjese~nik udru`enja hrvatskih arhitekata Glavni i odgovorni urednik: Zdravko Krasi} Pored aktuelnih informacija o radu i aktivnostima UHA i dru{tva arhitekata u gradovima Hrvatske, ^IP donosi rezultate i prikaz arhitektonskog takmi~enja za arhitektonsko - urbanisti~ko re{enje Klinike za ginekologiju, porodni{tvo i neonatologiju u Splitu (prva nagrada Njiri} + arhitekti), {kole u ^akovcu (prva nagrada Igor Gojnik), ure|enje prostora Save, na potezu od Podsuseda do Ivanje reke (tri jednako vredne nagrade autorskih timova Marka D. Milasa, Ante Peri{a, te Zorana Hebera), uz tekstove posve}ene tematici ure|enja i budu}nosti Save koje su napisali Vjenceslav Rihter i Bo{ko Budisavljevi} jo{ 1977. godine povodom me|unarodnog urbanisti~kog seminara ''Prostor izme|u''. Tu su i razgovor sa Kre{om Ivani{em i Fedorom Wencerom dugogodi{njim istra`iva~ima i autorima radova na temu ure|enja podru~ja priobalja reke Save kod Zagreba. ^IP prikazuje najnovije izvedene objekte Ivana Brezovi}a, Zvonimira Prli}a, Radovana Tajdera, prijem arhitektonskih dela hrvatskih arhitekata u inostranstvu, daje izve{taje sa izlo`bi u Veneciji i Kaselu tokom 2002. godine, bele`i re~i Nenada Fabijani}a sa ispra}aja svima znane i drage Branke Kaminski (1956-2002).

FORUM +
^asopis saveza arhitekata Srbije, Beograd, decembar 2002. ^asopis za izdava~a potpisuje profesor Petar Arsi}
Broj 44 zaslu`uje svaku pohvalu i pa`nju. Sadr`aj, {tampa i dizajn su uzorni. Na nedavnoj Skup{tini Saveza in`enjera i tehni~ara Srbije ~asopisu je dodeljenja posebna povelja za kvalitet. Forum + (44) izve{tava nas o Kongresu u Berlinu tekstovima Petra Arsi}a, Milana Raoni}a, Milice Radosavljevi}, Radomira Vukovi}a. Ru`ica Sari} je povodom osamdesete godi{njice `ivota arhitekte Mihajla Mitrovi}a obavila razgovor sa njim, a Aleksandar Spaji} je za koleginicu Sari} bio inspiracija da na~ini prikaz njegovog objekta RTV "Pink" u Beogradu. Zoran Lazovi} je prikazao stambeno-poslovnu zgradu profesora Miodraga Mirkovi}a u Resavskoj 22 u Beogradu, a Branislav Stojanovi} prvonagra|eni rad Petra Arsi}a na konkursu za poslovni objekat Hemofarm Koncerna u Vr{cu. Prikazani su naravno i radovi drugih autora koji su bili u~esnici ovog pozivnog konkursa: Goran Vojvodi}, Branislav Mitrovi}, Petar Mi{kovi}, Aleksandar Spaji} sa sardnicima. Prikazani su tako|e rezultati konkursa za koncept unapre|enja javnih prostora i objekata starog jezera Zemuna odr`anog sredinom 2002. godine; konkursa za marinu na Dor}olu u Beogradu. Dat je prikaz nagra|enih na XXIV Salonu arhitekture u Beogradu nosilaca godi{nje nagrade SAS-a za 2000-2001. godinu. Nove knjige i ~asopisi, nagrada Pricker za 2002. godinu i podse}anja na 150 godi{njicu ro|enja Antonija Gaudija, 100 godi{njicu ro|enja Lu~ija Koste i 550 godi{njicu ro|enja Leonarda da Vin~ija i "in memoriam" povodom smrti Aleksandra Doki}a (1938-2002) i Predraga Dra`e \uki}a (1943-2002)

64

Izvod iz govora na promociji monografije u biblioteci Matice srpske u Novom Sadu.

KU]A STIL 102

Beograd, februar 2003. Glavni i odgovorni urednik: Edit Tomi} KUA STIL donosi ~lanak o me|unarodnom konkursu u Rimu, koji je raspisala kompanija Finevropa SpA Grupa Mezaroma, ~iji je osmo~lani `iri predvodio prof.arh. Paolo Portogezi. Konkurs je raspisan sa `eljom da se predgra|e Rima, oko parka Talenti, revitalituje da bi se dobio poseban rezidencijalni prostor, obele`en autorskom arhitekturom svakog bloka ponaosob. Jedna od osam specijalnih nagrada dodeljena je Milici Vukeli}, mladoj arhitekti iz Beograda, jedinom u~esniku izvan Italije, {to ovu nagradu di\e na jo{ vi{i nivo. Ona je projektovala stambenu celinu koja je tretirana kao otvoren blok sa pet stambenih objekata, povezanih pe{a~kim pasarelama koje formiraju sredi{nji atrijum, asociraju}i na osnovni oblik drevne rimske ku}e, ~ije su prostorije okrenute ka sredi{njem atrijumu. Milica Vukeli} diplomirala je 2002. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu kod profesora Milana Lojanice. Jedan je od dobitnika specijalne nagrade na Svetskom konkursu za sveti grad u Meki. Tenutno je yaposlena u firmi Proin`enjering u Beogradu.

ARHITEKTURA 61
Beograd, januar 2003. Mese~nik za urbanizam, arhitekturu i dizajn Izdava~: Klub arhitekata Urednik: Zoran Manevi}
U prvom ovogodi{njem broju ARHITEKTURA objavljuje pod naslovom ''Forma se ne mo`e razvijati nezavisno od funkcije" intervju Vladimira Mitrovi}a sa arhitektom profesorom Du{anom Krsti}em, dobitnikom Tabakovi}eve nagrade za arhitekturu u pro{loj 2002. godini. Otvoreno pismo Slobodana Baneta Mihailovi}a predsedniku Gradske vlade Beograda povodom "urbane bede prestonice" u koju je po Mihailovi}u ona zapala izostajanjem odgovaraju}e "gradske politike" i "prave profesionalne strategije" i "reurbanizacije gradskog tkiva". Saznajemo o izlo`bi slovena~ke arhitekture XX veka pripremljenoj za Sarajevo, iz teksta dr Stane Bernika, autora izlo`be (a4a Infoletak, decembar 2002). O projektu Botani~kog centra nedaleko od Kraljeva pi{e Nata{a Ilin~i}, o [kotskom nacionalnom muzeju arhitekata Bensona i Forsajta u Edinburgu (otvoren 1. decembra 1998.) izve{tava Vid Bogdanovi}, a svoj poslovni objekat "Minel - Enim, CD UNIONVEST'' u Beogradu predstavllja Bojan Zabukovec. Publikovan je deo teksta arhitekte dr Milutina Borisavljevi}a (1889-1969) iz njegovog kapitalnog dela o nau~noj estetici arhitekture (objavljenom 1954. godine u Parizu), u prevodu arhitekte Sa{e Bu|evca. Pored uobi~ajenih vesti iz sveta arhitekture tu je i podse}anje na nedavno preminulog arhitektu Dejana E}imovi}a (1948-2002).

ARHITEKTURA 62
Beograd, februar 2003. Mese~nik za urbanizam, arhitekturu i dizajn Izdava~: Klub arhitekata Urednik: Zoran Manevi} U novouvedenoj rubrici Arhitektura daje portret arhitekte Aleksandra Bu|evca (Ni{, 1935.) iz pera Slavoljuba Videnovi}a. Mirjana Luki} pi{e o podzemnoj izgradnji, grupi GEKUS i podzemnoj podgradnji - dogradnji pro{irenju Luvra u Parizu. Milo{ Pavlovi} izve{tava o rezultatima konkursa za nove Blizance u Njujorku (Daniel Libeskind i Rafael Vinoly ravnopravno izabranih projekata od devet u u`em izboru). Nastavlja se sa objavljivanjem izvoda iz dela arhitekte dr Milutina Borisavljevi}a zapo~etom u broju 61. Tu je kao poseban prilog i Izvod iz Nactra G.P. Beograda izgra|en od strane sinteznog tima pod rukovodstvom arhitekte profesora dr Vladimira Macure i Miodraga Feren~aka u koordinaciji Zorana @eljarca. Sve u svemu Arhitektura vredi pa`nje i pretplate, aktuelno i sve`e.

RUKOVET 9-12
Subotica 2002. ^asopis za knji`evnost, umetnost i kulturu. Izdava~: NIP "Suboti~ke novine" Urednik: Bo{ko Krsti} Skre}emo pa`nju na vredan prilog Bele Durancija, posve}en arhitekti Baltazaru (Bolti) Duli}u (19051982) pod naslovom Graditelj u "nevreme", u kom uz prigodne ilustracije daje prikaz `ivotne i radne biografije i osvrt na dela ovog suboti~kog graditelja i profesora tehni~ke {kole. (\ur|inska crkva 1935., letnja pozornica na Pali}u 1949/50., stambena zgrada "Kifla" 1954., katoli~ka crkva u Aleksandrovu - idejni projekat 1969. - izvo|enje arhitekta Ivan Romi} 1982. i drugo)

65

novi ~asopisi

Architecture 4 All
http://www.a4a.info Jedan od (po meni) najboljih sajtova na prostoru ex YU. Sajt obiluje informacijama o svim zna~ajnijim de{avanjima iz oblasti na{e (arhitektonske) struke u svetu i na severozapadnoj granici Balkana (nove knjige, projekti, izlo`be, izve{taji...). Preporu~ujem ga kao odli~an po~etak za nove arhi-surfere naro~ito za one kojima su uobi~ajeni surferski jezici (engleski, nema~ki...) problem. U~lanjenjem u klub "a4a" portala omogu}eno je kori{}enje resursa portala kao i to da na vam na e-mail adresu s vremena na vreme sti`e InfoLetak sa najnovijim informacijama. Kao ideja, zanimljiv je i deo koji sadr`i forume (ne{to kao tabla sa porukama) ali na `alost kao da ne funkcionise ba{ najbolje...

informacijama o investicijama i aktuelnim akcijama ZIG-a. Tu se mo`ete informisati o aktuelnim oglasima i tenderima za gra|evinsko zemlji{te u gradu ili da prelistate katalog aktuelnih lokacija. Ako sa strane stavimo vrlo skromnu grafi~ku obradu odnosno dizajn sajta i koristimo ga kao izvor informacija mo`e biti vrlo koristan. Jo{ samo malo da se podigne nivo interakcije izme|u ZIG-a i korisnika njihovih usluga i sajt }e biti jako dobar. [teta je {to ostala javna preduze}a u gradu ne pru`aju informacije na ovakvom nivou.

internet

The Architectural Review

http://www.arplus.com/ Sajt ~asopisa The Architectural Review, jednog od vode}ih arhitektonskih svetskih ~asopisa na startu ne obe}ava mnogo. Me|utim, kada se malo zagrebe ispod povr{ine posetilac jako lako mo`e provesti sate vr{ljajuci po ~lancima koji se spremaju za novi broj, informi{u}i se o konkursima i me|unarodnim izlo`bama ili ~itaju}i predstavljanje zanimljivih knjiga. Na sajtu se mo`ete infromisati i o raznim de{avanjima (konferencije, seminari...) iz oblasti arhitekture. Pa ~ak i da doprinesete svojim kritikama ili savetima samom ~asopisu ili internet lokaciji.

Arhitektura.co.yu
http://www.arhitektura.co.yu Internet lokacija koju je pre vi{e od {est godina pokrenuo student arhitekture iz Ni{a kao prezentaciju svojih radova nakon kratkog vremena daleko je prema{io o~ekivanja autora. Sajt i danas ure|uju studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Ni{u. Pored lepe prezentacije radova ovo je jedna vrlo otvorena prezentacija arhitektonske struke na prostoru biv{e YU a obiluje i informacijama koje se odnose na de{avanja van ovih prostora. Ideja da se studenti sa svojim radovima predstave potpuno besplatno je po meni sjajna. Ovaj sajt preporu~ujem i onima koji love mlade talentovane ljude za posao ili saradnju pa i onim studentima arhitekture koji na na{em relativno malom prostoru `ele da predstave svoje radove i time se propagiraju.

Pritzker Architecture Prize

http://www.pritzkerprize.com/ Na sajtu The Pritzker Architecture Prize jedne od najpresti`nijih svetskih arhitektonskih nagrada mo`ete se informisati o samoj nagradi. Iako je nivo prezentacije na vrlo zastareo sadr`aj je predstavljen vrlo ~itko. Za mene najzanimljiviji deo sajta je predstavljanje laureata od 1979 do danas, gde se mogu na}i zanimljive informacije o velikanima svetske arhitekture, o njihovim radovima, pa ~ak i neke vrlo lepe fotografije samih arhitekata. Postoji mogu}nost i da se prijavite na mailing listu ako `elite da E-mailom dobijate najaktuelnije informacije vezane za ovu nagradu. http://www.bluffton.edu/~sullivanm/ Internet lokacija koja izgleda kao plod ne~ijeg entuzijazma. Posetu ovoj adresi toplo preporu~ujem svim lovcima na arhitektonske fotografije (tu ih ima vi{e od 8000). Izgled sajta je pomalo spartanski (prilago|en ozbiljnom nau~nom radu i neoptere}en suvi{nom kozmetikom) ali se sadr`aj izuzetno lako ~ita a sama baza sa fotografijama se veoma brzo pretra`uje. POZIV!
S obzirom da za samo pregledavanje trenutne koli~ine informacija o arhitekturi na internetu verovatno ne bi bio dovoljan jedan ljudski vek (da ne govorimo o predstavljanju), potrebna je bolja saradnja izme|u mene i Vas koji ovo ~itate. Molim sve one koji misle da mogu svojim sugestijama, savetima doprineti kvalitetu informacija o arhitekturi na internetu, da se jave na e-mail dans@eunet.yu. Unapred se zahvaljujem!

Arhitektonski Fakultet Univerziteta u Beogradu

http://www.arh.bg.ac.yu Ova internet prezentacija na moje veliko razo~aranje izgleda skoro isto kao i pre oko pet godina kada sam ga poslednji put posetio (vidim da ni{ta nisam propustio). Ovo je prezentacija koja na veliku {tetu nije smi{ljena kao servis studentima ili svima koji imaju potrebu da sa distance kontaktiraju sa fakultetom nego vi{e kao predstavljanje fakulteta i osoba koje su tu zaposlene. Ovim Arhitektonski Fakultet nastavlja tradiciju izuzetno lo{e komunikacije sa studentima i konzervativnog odnosa prema novim informati~kim tehnologijama. [teta {to se ne ugledaju na prezentacije svetskih arhitektonskih fakulteta!

ZavodZaIzgradnjuGrada-Novi Sad
http://www.zigns.co.yu Poseta intenet zavoda za izgradnju za mene je bilo prijatno iznena|enje. Izgleda da je najzad neko i od javnih preduze}a u Novom Sadu shvatio zna~aj interneta. Sajt obiluje aktuelnim

66

@olt Ivanovi}

JAVNO PREDUZEE POSLOVNI PROSTOR U NOVOM SADU NOVI SAD, Narodnog fronta 53 Telefone: 021/489-0011, Faks: 021/365-125 pprostor@eunet.yu Na osnovu lana 69. i lana 71. Zakona o javnim nabavkama objavljuje

PUBLIC COMPANY "BUSINESS PREMISES" IN NOVI SAD NOVI SAD, Narodnog fronta 53 Telephone: + 381 21 489 0011, Fax: + 381 21 365 125 pprostor@eunet.yu Based on the Article 69 and Article 71 of the Law on Public Purchases declares

PRETHODNI RASPIS
o nameri da se dodeli javna nabavka radova za 2003. godinu
Vrednost javne nabavke za 2003. godinu je vea od 50 miliona dinara i odnosi se na izgradnju poslovno-stambenog objekta u Novom Sadu, na uglu ulica Radnika Strailovska. Oglaavanje ove javne nabavke izvrie se odmah po pripremi tehnike i druge dokumentacije, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Kontakt telefon: 021/489-0045

PREMILINARY TENDER INVITATION

on the intention to grant the public purchase right for the works during the year 2003
The value of the public purchase for the year 2003 is more than 50 million Dinars worth and it refers to the construction of the business-housing premise in Novi Sad on the corner of Radnicka and Strazilovska streets. Advertising of this public purchase shall be carried out immediately upon the completion of preparation of technical and other documentation and in accordance with the Law on Public Purchases. Contact telephone: + 381 21 489 0045.

Udruenje urbanista Srbije Obavetava javnost o zakljucima VANREDNE OTVORENE SKUPTINE URBANISTA SRBIJE (odrane dana 18.12.2002. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu) po pitanju "Nacrta Zakona o planiranju i izgradnji" Skuptina ne prihvata ponueni "Nacrt zakona o planiranju i izgradnji" jer je u suprotnosti sa demokratskim naelima i zapoetim procesima decentralizacije i integracije u evropske razvojne tokove (usvojeni dokument Primedbe na Nacrt zakona o planiranju i izgradnji, kao i ostala miljenja, moete pogledati na veb sajtu UUS:www.uus.org.yu). Posebno su neprihvatljive sledee odredbe ponuenog nacrta: karakter i ovlaenja (planske) Komisije za planove koja istovremeno izrauje programe i kontrolie izradu planova; ovlaenja Agencije za prostorno planiranje (jedina obavezna institucija) u kojoj se koncentrie apsolutna mo; neobavezujui tretman urbanistikih institucija, ime se ide do njihovog ukidanja; ponueni sistem planova, koji je u celini usloen; nain licenciranja ovlaenih pojedinaca (samo rukovodeih) koji se vri uz dva svedoka, bez specificiranja vrste (visokog) obrazovanja; formiranje centralne inenjerske komore u kojoj se nalaze sve (ne)inenjerske struke; naroito je neprihvatljivo ponueno reenje po kome se preko planova graevinsko zemljite proglaava javnim a zatim se prevodi u dravnu svojinu (to je u suprotnosti sa zapoetim procesima reprivatizacije) a to e odbiti strane investitore. Za dalji nastavak aktivnosti na izradi zakona Ministarstvu za urbanizam i graevine i gospodinu umarcu predlae se proirenje Komisije za izradu zakona i stavljaju na raspolaganje sledei lanovi: dr Vladimir Macura, direktor Urbanistikog zavoda Beograd,

Aleksandar Jevti, direktor JP Urbanizam Novi Sad, dr Borislav Stojkov, Geografski fakultet, mr Veroljub Trifunovi, direktor Direkcije za urbanizam i izgradnju Kragujevac, Duan Pajovi, predsednik Komisije za zakonodavstvo UUS, dr Ruica Bogdanovi, Saobraajni fakultet, Milica Grozdani, Urbanistiki zavod Beograda, dr Miodrag Vujoevi, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Milan Barbul, predsednik Vojvoanskog udruenja urbanista, dr Miodrag Ralevi, predsednik UUS. Skuptina je odala priznanje na do sada uspenim aktivnostima ministra gospodina umarca kao to su: Zakon o kaznenim merama za bespravnu gradnju, auriranje katastra o nepokretnim dobrima, a naroito akcija za izradu generalnih urbanistikih planova za 25 gradova u Srbiji (+11 u Vojvodini), pa u tom kontekstu oekujemo da e uz neposredno uee UUS i drugih strukovnih organizacija doi do zakona evropskih standarda. Zakljuci, sa prateim materijalom sa vanredne Skuptine UUS, bie dostavljeni: presedniku vlade gospodinu iniu i podpredsednicima vlade, Ministarstvu urbanizma i graevina i gospodinu ministru prof. dr Dragoslavu umarcu, srodnim ministarstvima: Ministarstvu saobraaja i komunikacija, Ministarstvu lokalne samouprave, Ministarstvu za zatitu ivotne sredine, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu za finansije i Ministarstvu za privatizaciju, odgovarajuim savezima, asocijacijama i udruenjima srodnih delatnosti i sredstvima javnog informisanja Skuptina udruenja urbanista Srbije

IZLOG GRADA JAVNO PREDUZE]E POSLOVNI PROSTOR

21000 NOVI SAD, Narodnog fronta 53 tel/fax: 021/489-00-11 JP POSLOVNI PROSTOR osnovano je 23. decembra 1991. godine Odlukom Skuptine Grada Novog Sada, a zvani~no je po~elo sa radom 1. januara 1992. godine. Osnovna delatnost preduze}a je izdavanje poslovnog prostora u zakup. Preduze}e raspolae sa vie od 160.000 m2 komercijalnog poslovnog prostora, smetenog u preko 1800 poslovnih objekata. Najatraktivniji poslovni objekti nalaze se u centru grada, gde je i ponos preduze}a Poslovni centar APOLO.