List 1 List 1

SREDNJEVEKOVNI TETRAHORDI I MODUSI

Lidijski L Miksolidijski M Dorski D Frigijski Ph

& ú Ï Ï Ï ú Ï Ï Ï Ï Ï Ï
ú Ï Ï ú Ï
2 2 2 1 2 2
2 2 2 1 1 2

Karakterističan interval
Ï
. Ï Ï ú Ï Ï Ï
Lidijski modus 1 Hipolidijski modus
Ï Ï Ï Ï ú
&ú Ï Ï ú
Ï
M L Lyd. 4
L M

Karakterističan interval

&. Ï . . .Ï .ú Ï Ï Ï
Jonski modus Hipojonski modus
Ï Ï
2
Ï Ï Ï Ï
ú Ï Ï
M Nema ga
M
M M

Miksolidijski modus
Ï Ï ú
Hipomiksolidijski modus Karakterističan interval
Ï
2
Ï Ï Ï Ï Ï Ï Ï
&ú Ï Ï Ï ú ú
D
M M Mixolyd. 7
D

Karakterističan interval

. .Ï .Ï ú Ï Ï Ï
Dorski modus Hipodorski modus

&ú Ï
2
Ï Ï Ï Ï ú
Ï Ï ú
D Ï
D D Dorian 6
D

Karakterističan interval

&. .
Hipoeolski modus

.
Eolski modus
Ï Ï Ï
2
Ï Ï Ï Ï Ï Ï Ï ú
ú Ï Ï Ï
D Nema ga
Ph Ph
D

Karakterističan interval

. . Ï ú Ï Ï Ï
Hipofrigijski modus
Ï
Frigijski modus
Ï
2
Ï Ï Ï
&ú Ï Ï ú ú
Ph
Ï Ï
Ph Ph Phrygean 2
Ph

Characteristic interval

&. . .
Hipolokrijski modus
Ï Ï Ï
Lokrijski modus
Ï ú
1
Ï Ï Ï Ï Ï Ï Ï ú
ú Ï Ï Ph ú
L L Locrian 5
Ph
List 2 List 2
MESIJANOVI MODUSI
sa ograničenom transpozicijom

& . ú
1. Modus (6 tonova); shema: 2-2-2-2-2-2 1 moguća transpozicija

ú # ú # ú #ú
ú ú ú ú ú bú
ú bú bú

& . b ú b ú nú #ú ú ú b ú ú .Ï Ï Ï Ï Ï bÏ bÏ n Ï # Ï Ï bÏ Ï bÏ bÏ nÏ Ï Ï
2. Modus (8 tonova); shema: 12-12-12-12 2 moguće transpozicije
Ï
ú #

3 moguće transpozicije

& . ú bú nú #ú ú bú bú n ú ú . #Ï Ï Ï Ï bÏ nÏ Ï Ï #Ï Ï Ï Ï bÏ etc.
3. Modus (9 tonova); shema: 211-211-211

ú bÏ Ï # Ï Ï etc.
#Ï
... ...

4. Modus (8 tonova); shema: 1131-1131 5 mogućih transpozicija

& ú. bú nú ú #ú ú bú nú ú . Ï #Ï#Ï Ï etc. Ï Ï bÏ ... Ï #Ï Ï ...

etc.
Ï bÏ Ï #Ï Ï Ï
etc. etc. etc.
#Ï
... ... ...

5. Modus (6 tonova); shema: 141-141 5 mogućih transpozicija

& . b ú ú #ú ú ú ú . Ï #Ï Ï b Ï Ï #Ï Ï bÏ Ïetc. #Ï Ï Ï ... Ï bÏ bÏ

etc. etc.
ú #Ï
...
#Ï Ï ...
Ï

6. Modus (8 tonova); shema: 2211-2211 5 mogućih transpozicija

& . ú ú ú #ú #ú #ú ú ú bÏbÏ Ï bÏ nÏ ... Ï Ï #Ï Ï ... bÏ Ï Ï #Ï ... Ï Ï Ï ...

etc.
Ï
etc. etc. etc. etc.
ú
...
Ï #

7. Modus (10 tonova); shema: 11121-11121 5 mogućih transpozicija

& . . ú bú ú #ú ú bú nú ú ú . Ï#Ï Ï#Ï Ï ... Ï #Ï Ïetc.

...#Ï Ï Ï ... Ï Ï bÏ ... Ï#Ï Ï ...
etc. etc. etc. etc.
ú #ú #Ï
List 3 List 3
PENTATONSKA LESTVICA

Modul čiste kvarte; shema: 23. Modus je sačinjen od dva modula vezana na sinafi.
Između gornjeg modula i (oktavne) transpozicije donjeg - nalazi se celostepeni dijazeuksis

ú
.
3
ú
.
2
2 3
ú ú ú ú
& ú ú ú ú
2 3
2 3 celostepeni
diazeuksis

neki tipični akordi pentatonske lestvice:

w w w w w w w ww w
w
& w
ww ww
w w
w w
w w
w w
w ww
ww ww
w w
ww w
ww w
w ww
w

ANTIČKI DUR
M
Ï bú
.
M
Ï
& . . . . Ï Ï ú Ï Ï bú
M
Ï bú Ï
M
M
ú Ï Ï ú 2 2 1 2 1 2 2 1
2 1 2 2
2 2 1
Eolski modus
Miksolidijski modus

NEOBIČNE KOMBINACIJE
srednjevekovnih tetrahorada

Drugi Mesijanov modus; shema : 212-1-212-1

& . . . Ï Ï #Ï Ï ú
"Frigo-dorski" modus
#Ï Ï #Ï ú
ú Ï Ï Ï #Ï
ú bÏ Ï 2 1 2
2 1 2 1 2 1 2 1
1 2 2 2
Ovaj tonski niz se može naći u melodijskom g-molu Dva dorska (molska) tetrahorda, sa polustepenim
ali drugačije tretiran. Ovde je tonika A a tonovi E i F dijazeuksisom, u stvari, čine Drugi Mesijanov modus!
su stabilni i potpuno normalni.

"Dori-lidijski" modus; shema: 212-1-222

Ï bÏ Ï Ï ú
& ú #Ï Ï
2 1 2 2 2 2
1
Isti tonski niz kao "Frigo-dorski" ali sa drugačijom tonikom -
E a ne A
List 4 List 4
LINEARNI MODUSI

JEDNO-OKTAVNI MODUSI

(Pre-oblikovan Treći Mesijanov modus)

Re-shaped 3rd Messiaen's Mode)
Jedno-oktavni modus od 9 tonova; modul - v.3; tri različita tetrahorda: 211-121-112
Modus je simetričan u odnosu na nepostojeći ton f#;
ili ako se proširi na dve oktave onda simetrija postoji u odnosu na c2

1 Ï 1b Ï 2 ú
. . .
b ú n
1.
Ï Ï
& . Ï #Ï ú Ï Ï 1 bú nÏ b Ï ú 2 Ï #Ï ú 1
1 1
1 2 2
ú2 1 1 1 1 2

Osa simetrije u okviru

jedne oktave
Osa simetrije u okviru dve oktave

"Harmonizacija" modusa; u spoljnim glasovima su oba "krila" modusa

Akordi načinjeni korišćenjem svakog drugog tona modusa

ÏÏÏÏÏ bbbÏÏÏÏÏ nnÏÏÏÏ bbÏÏÏÏ nÏÏÏ bÏÏÏ nÏÏ bÏÏ Ï w

&

& bbbÏÏÏÏ w
Ï nnÏÏÏÏ bbÏÏÏÏ nnÏÏÏ bbÏÏÏ nÏÏ bbÏÏ nÏ bÏ
 LINEARNI MODUSI List 5
List 5

POLU-ZATVORENI MODUSI
Dvo-oktavni modusi

Dvo-oktavni modus; 12 raznoimenih tonova; modul m.6

Tri identična pentahorda (povezana na sinafi); shema: 3212
Modus je simeričan u odnosu na osu koja se nalazi između tonova a and b
Ton a kao središnji ton modusa, može da igra ulogu tonike (pr. a, b, c)
ali mnogo zanimljivije je videti tonove a i b kao dvostruku toniku! (pr. d)

Ï bÏ 2 b ú <b Ï. >
. .
bÏ .
"dvostruka tonika"

.
& Ï Ï bÏ ú
Ï #Ï Ï ú 3 2 1
#ú 2 1 2
2 3
2 1
3

Osa simetrije

a) Višeglasna progresija, od 1 do 7 tonova; centar (tonika): a

<n>ÏÏÏ bb ÏÏÏ <n><n>ÏÏÏ bb ÏÏÏ <n>ÏÏÏ bbÏÏÏ

bÏ b Ï bÏ
& Ï bÏÏ ÏÏ bbÏÏÏ ÏÏ bÏÏ w
Ï Ï # ÏÏ <n> ÏÏ ## ÏÏÏ <n> ÏÏ # ÏÏ Ï Ï

b) Četvoroglasna progresoja; centar (tonika): a

úú bbúú b úú bbúú úú
& úúú bbúúú bbúúú w
ww
ú ú # úú úú ## úú úú # úú ú w

c) Još jedna harmonska progresija - od 1 d 6 različitih tonova; centar (tonika): a

#ú #úú ## úú ú bnúú
#ú ##úú ú bbbúúú úú
bbúú úú bú
& ú w

# #úú <n>#úúú
1 2 3 4 5 2

#úú ##úúú 6 5 4 3 1
? #ú #ú ú úú w
& nú # úú úú ú
n úú

d) Harmonska progresija - od 2 do 8 (10) različitih tonova; "dvostruke tonika": a-b

b ú ú b b ú
ú b úú bbb úúú bbb úúú #
úú bb úú b ú b ú
##Ïúú b úú bb úú úú bbbúúú úú bbúú ú bw
& bú ú b ú ú b ú ú ú
2 2 4 4 6 6 6 8 (10) 8 6 6 6 4 4 2 2

& ú ú úú úú ú
# úú úúú # úú úúú # Ïúú úúú # úú úúú ú
# úú úú
úú ú w
# ú # ú ## úú # ú #ú
 LINEARNI MODUSI
List 6 List 6

POLU-ZATVORENI MODUSI
Dvo-octavni Modusi (2)

Dvo-octavni modus; 19 tonova; modul - m. 6

tri identičnan heptahorda vezana na sinafi; shema: 211121
Središnji ton g# ima ulogu tonike; on se pojavljuje tri puta;
On ima obe vođice (donju i gornju); donja vođica ima svoju vođicu!
Preskočeni
tonovi
b ú #Ï
/ ##ÏÏÏ
Ï Ï
A & / . . . . #Ï ú #Ï Ï #Ý Ï
1
b Ï n Ï
2
Ï
1

.ÏÏ
1
ú
1
Ï
2

# ú # Ï Ï 1 Ï 1#Ï 2 1 2 1 1 1 2 1
2 1

Istovetan tonski niz kao gore ali koji započinje tonom a#; modul - m. 6
Tri identična heptahorda vezana na sinafi; shema: 111212
Centralni ton a pojavljuje se samo jednom;
Možemo ga - baš zbog toga - proglasiti za toniku! Preskočeni
Ï 2 Ï 1b Ï 2b ú Ï
A1 & / . .Ï # .Ï # Ï Ï # ú Ï #Ï Ý Ï
bÏ . / ###.ÏÏÏÏ
tonovi
Ï ú nÏ
Ï
1 1
#ú Ï 1 1 2 1 2 1 1 1 2 1 2
1

Istovetan tonski niz kao gore, transponovan za v. 2 naniže i prestruktuiran po pentahordima.

U sredini je jedinstveni ton g (tonika). Levo (donje) krilo je plagalno dok je desno (gornje) autentično.
Plagalno krilo: dva simetrična pentahorda: 1112 - 2111; modul: č. 4 sa polustepenim dijazeuksisom.
Autentičnp krilo: dva simetrična pentahorda: 2121 - 1212; modul: um. 5 sa polustepenim dijazeuksisom.
Preskočeni
Ï bÏ b ú
autentično krilo

2 /
n ÏÏÏ
A2 & / . . . / bb.ÏÏÏ
bú n ú b Ï
tonovi
Ï
Ï #Ï Ý Ï 1b Ï 2 1
plagalno krilo

Ï # ú ú Ï 1
# ú Ï #Ï 2
1 2
2 1 1 1 2 1
1 1 1
1

Harmonska gradacija od jednog tona (tonike) sve do dva zadnja akorda od po 9 različitih tonova (as = gis)
Spoljni "glasovi" u akordima su tonovi modusa uzeti po redu;
unutrašnji glasovi takođe idu po modusu a vertikalne strukture su sačinjene od tonova na preskok (svaki drugi)

Ï bÏ <n>ÏÏÏ bbbÏÏÏ nÏÏÏÏ bbbÏÏÏÏ bww

ww
A2 & ww #ÏÏ nbÏÏÏ #ÏÏÏ bnÏÏÏÏ # # ÏÏÏ nÏÏÏÏ ## ÏÏÏ <n> nÏÏÏÏ # ww
#Ï n Ï ### w
w
ww

Još jedan tip harmonske progresije; svi tonovi modusa se nalaze u spoljnim glasovima; plagalno "krilo" je u donjem
a autetnično "krilo" u gornjem glasu. Akordi su građeni od tonova na preskok.
autentično krilo

bÏ n Ï b bÏÏ nÏn ÏÏÏ bbbbÏÏÏÏ ÏÏú

nnbÏ/
A2 & #ÏÏ
### ÏÏú nÏÏÏ # #ÏÏÏÏ nbÏÏÏÏ ##nÏÏÏÏÏ bnnÏÏÏÏ # ÏÏÏÏ b ÏÏÏ #Ï nÏ Ï
n ÏÏ # Ï n Ï
plagalno krilo
List 7 List 7
LINEARNI MODUSI

POLU-ZATVORENI MODUSI
Dvo-oktavni modusi (3)

Dvo-oktavni modus; 19 tonova; modul - m.6; donji deo je identičan kao u modusu A (List 6)
Modus je smetričan odnosu na centralni ton (toniku) gis. Vođice postoje sa obe strane.
Postoje tri različita heptahorda na sinafi. Prvi i treći su međusobno simetrični, dok je srednji
simetričan unutar sebe; shema: 211121 - 211112 - 121112

U ovom slučaju, kao i u nekim kasnijim, ton Gis je uzet kao osa simetrije, jer je klavijatura takodje
simetrična u odnosu na njega
Preskočeni
b Ï b ú ÏÏ
/ ÏÏ.
tonovi

B & / . . . . #Ï ú #Ï Ï #Ý Ï b Ï ú 1 #Ï #Ï Ï Ï
1 1 1 2
2

ÏÏ
# ú # Ï Ï 1 Ï 1#Ï 2 1 2 1 1 1 1 2
2 1
Osa simetrije

Istovetan modus kao prethodni ali podeljen na šest modula v. 3

Postoje tri različita tetrahorda: 211 - 121 - 112 (svaki se pojavljuje dva puta)
Svi oni su simetrično postavljeni u odnosu na centralni ton (toniku) - gis.

Videti na Listu 4: jedno-okavni modus i njegovu "dvo-oktavnu" varijantu.

U stvari, to je isti modus, samo transponovan od c na gis
Preskočeni

ú 1 Ï 1 b Ï 2b /
ú
tonovi

B1 & / . . . 1 . 2#Ï 1 ú #Ï Ï #Ý Ï
2 ú #Ï # Ï ÏÏÏ
b Ï Ï.Ï
1 1

#ú # Ï Ï ú #Ï 2 1 1
1 2 1
Ï
12 1
Osa simetrije

Dvo-oktavni "nepravilni" modusi

Modul č. 5. Tri različita heksahorda sa jednim polustepenim i jedni celostepenim dijazeuksisom.
Shema: 21112 - 1 - 21211 - 2 - 11212 Preskočeni
Ï bÏ bú
2 /
ÏÏ
A2 & / . . .Ï #/
bÏ
tonovi
Ï 1 bÏ 1 nú # ú Ï b.ÏÏÏÏ
ú ú #Ï Ï
2 1 2

# ú #Ï Ï 1 Ï 2#
2 1
Ï
1 1
2
2 1 1
1

Primer "nepravilnog" i ne-periodičnog modusa; iz "Za mirisom rascvetale trešenje" - Taoraruru

Ï Ï nÏ
. . #Ï. . b .Ï b .Ï bÏ Ï bÏ ú #Ï Ï
.Ï . . .
?
& Ï Ï Ï bÏ
2
Ï bÏ b Ï Ï
2
N.B.! Donje, heksahordalno krilo kombinuje frigijski modus
i celostepenu skalu, dok se u gornjem, pentahordalnom "krilu" Naravno, ovaj primer, kao i mnogi drugi,
nalazi deo Drugog Mesijanovog modusa sa miksolidijskim može se shvatiti kao polimodalnost, ukoliko
(durskim) tetrahordom. svaki modul smatramo za posebni modus.
Jedino što su oni drugačije označeni. U svakom slučaju promena registra igra
ključnu ulogu.
 List 8 LINEARNI MODUSI List 8

POLU-ZATVORENI MODUSI
Tro-oktavni modusi

Tro-oktavni modus (21 ton); četiri identična modula v. 6; shema: 32112

/ Ï Ï bÏ n Ï #ú
Tonika
& Ï ú
Donja
ú bÏ Ï #Ï
Donja
Tritonanta Medijanta
ú
Gornja
Ï Ï bÏ /
Gornja
? Ï #Ï #ú #Ï # Medijanta Tritonanta

#ú Ï Ï 1 1 2
3 2 Tonika

Četvorozvuci sačinjeni od svakog drugog tona modusa

& w
bw ÏÏ b#ÏÏ nÏÏ b#ÏÏ nww
Ï bÏ ÏÏ ##bw #ÏÏ #bÏÏ ÏÏ nÏ w
? ##w ##ÏÏÏÏ #Ï#ÏÏ n##ÏÏÏ ##ÏÏ w
w
ww
#w

Ï # Ï n#ÏÏ ##w# w
w
Ï bÏÏ nÏÏ b#ÏÏÏ ww
w b#ÏÏÏÏ nÏÏÏ b#ÏÏÏ nÏÏ w
& nw
ww #ÏÏÏ nÏÏ #ÏÏ Ï w
? w

Treba zapaziti da akordi Tonike, obeju Medijanti i Tritonanti imaju identičnu "konsonantnu" kvartno-kvintnu strukturu (5-7-12)