Rimljani i vino.......

Nema sumnje da su drevni Rimljani bili nacija vinopija, moglo bi se rei da je istorija Rima na neki nain i istorija vina. U I veku n.e. Rim je troio itavih 2 miliona galona vina iliti prevedeno u litre !"#,#2 mil. litara vina godinje to $nai da je svaki vojnik ili gra%anin kon$umirao oko #&" l. vina godinje.'ino se pilo svakodnevno u kuama, na go$bama, u ritualima, vojnikom logorima, tavernama....i kon$umirali su ga svi be$ ob$ira na pol, godine ili $animanje. Najvie se pre(eriralo, i bilo u upotrebi slatko vino sa visokim procentom alkohola ponekad ra$bla)ivano vodom a ponekad isto u $avisnosti od onoga koji ga ispija i njegovih a(initeta. U vino su se esto dodavali $aini kao to je anis, )al(ija i drugo bilje ili mu se aroma i slatkoa pojaavala medom. *okom I veka.n.e. nekoliko rimskih vinogorja je bilo na glasu kao onih i$ kojih dola$i najpresti)nije vino. Najpo$natije od tadanjih vina bilo je Falernum, vino ije je odle)avanje trajalo itavih 2" god. *o je bilo omiljeno vino +ulija ,e$ara. 'ino sa -rkih ostrva .ios i /e$bos spadala su tako%e u presti)na I omiljena vina koja sui mala cenu koju obian gra%anin teko da je mogao da plati. Reputacija falernuma pre)ivela je vekove -regorije i$ *ura ga u svojim $apisima pominje i posle !&" god od pada Rima. Najbolje vino dobijali se ce%enjem vina pod sopstvenom te)ino i sakupljanja soka koji se i$ njega cedio to je moglo da traje danima. 'ini slabijeg kvaliteta dobijalo se inten$ivnim ga)enjem sakupljenog gro)%a ime prilikom ega je u vino odla$ilo i dosta tanina. Najee se dobijanje vina i$ gro)%a dobijalo presovanjem pod presama od kojih su najednostavnije bile one koje su se sastojale od poluga I ploa momou kojih je istiskivan sok i$ plodova a $atim odlagan u keramike posude najee am(ore. 'ino je dola$ilo u Rim i$ ra$nih provincija a najvie i$ 0panije i 1everne 2(rike a trgovalo se I u 1evernim provincijama i ju)nom 3rancuskom odnosno sa 4eltskom populacijom. 5nogi rimski autori osvrnuli su se na teme koje se tiu vina. 5e%u njima su naj$naajniji 4aton stariji, 4olumela I 6linije stariji. -rka tehnika dobijanja vina koje je bilo $bog svoje slatkoe I jaine omiljeno me%u Rimljanima imala je nekoliko (a$a. 6rva I osnovna stvar bila je t$v.,, kasna berba,, ime je gro)%u omoguavano da u sebe dobije to vei procenat gro)%anog eera a samim tim I alkoholnu jainu. 7atim je sledilo odvajanje peteljki kako bi se eliminisao tannin i odvajanje $relih od nepotpuno sa$relih plodova. U pojedinim se sluajevima pribegavalo suenju gro)%a da bi se kasnije od njega dobijalo vino ili je suvo gro)%e maano sa ve isce%enim vinom kako bi se dobilo na jaini I slatkoi. 8anas se slina tehnika koristi u 3rancuskoj kako bi se dobila vrsta vina po$nata pod na$ivom vin de paille, U Italiji gro)%e vrste *rebiano i 5alva$ija visi okaeno u podrumima nekoliko meseci pre obrade ime se gubi I do 9": vode u plodovima a ostaje sam koncentrat gro)%anog eera. 4aton. 6linije i pomenuti 4olumela ;/ucius +unius 5oderatus Columella -ades, .ispania <aetica, 28 # = ca. 28 >" bio je naj$naajniji rimski autor spisa o antikoj poljoprivredi? opisivali su nain dobijanja slatkog vina na speci(ian nain. Naime vino se kuvalo do @ ili polovine svoje mase a $atim se tako dobijeni sirup dodavao drugom isce%enom vinu u odnosu !A ". katon preporuuje da se ovaj proces kuvanja obavlja u bakarnoj ili olovnoj posudi to kasnije , kako on tvrdi, daje prijatan ukus vinu. 6linije pak preporuuje iskljuivo bakarne posude jer prilikom kuvanja u olovu dola$i do osloba%anja otrova koje ono poseduje. 4olumela ipak preporuuje kuvanje u olovnoj posudi prethodno prema$anoj maslinovi ili nekom drugim uljem. +o jedna vrsta omiljenog rimskog sladunjavog i delikatesnog vina bilo je 6assum koje se dobijalo potapanjem suvog gro)%a odre%enih sorti u isce%eno vino. 8anas je potomak ovog antikog vina 6assito i$ra%en od gotovo isuenog 5uskata koji se u$gaja na malom ostrvu 6anteleria i$me%u 1icilije I 1everne 2(rike. Bva slatka, delikatesna vina uve)ena i$ -rke imala su dve mane. <ila su i$u$etno skupa to $nai da je mogao da ih pije samo odre%eni deo populacije I to ako uspe da do njih do%e jer su proi$vo%ena u malim koliinama to je bio njihov drugi nedostatak. 6od +ulijem ,e$arom Rimljani su se prvi put otisnuli u oblasti kojima nije bilo mogue pristupiti brodovima. 'ojska Rima je takorei bila $avisna od vina ma kako to udno $vualo. Bbian vojnik je pio vino loeg kvaliteta kiselo pa u nekim sluajevima ravno siretu koje se na$ivalo 6osca ;ko je gledao seriju Rim setie se da je i ,e$arov sluga imao isto ime sada $namo i $bog ega?. 'ino je ilo kao sledovanje vonjika i kon$umiralo se stalno jer voda u odre%enim regionima nije bila $a pie a ri$ik od $ara$e I bolesti je pretio da desetkuje osvajaku vojsku pa je i$laganje tom ri$iku bilo nepotrebno.

*ako dola$imo do $akljuka da je rimski vojnik pio vino umesto vode to je imalo I druge e(ekte ve$ane $a borbeni moral koji je esto pospeivan vinskim kapljicama. 8a bi se ovo odr)avalo na odre%enom nivou carevi su morali nai nain da svoje vojne kontigente snabdevaju u udaljenim provincijama gde nije bilo vinograda ni vina kontinuirano ovim napitkom. *u dola$imo do drugog problema koji e kasnije implicirati novo takorei revplucionarnu novinu kod proi$vodnje vina. Naime putevi u provincijama su bili uglavnom loi pa vino transportovano u lomljivim am(orama na konjskim $apregama esto nije uspevalo da stigne do svog odredita ili bi stigla manja koliina od one koja je poslata. Reenje prona%eno me%u jednima od najveih neprijatelja Rima. 4elti su koristili drvenu burad uglavnom hrastovu $a uvanje I transport vina pa Rimljani koji su rado primali novine I ra$vijali ih $amenjuju svoje am(ore buradima. Nakon pada Rima am(ore su se koristile krai period samo na 1iciliji, veini grkih ostrva i na <liskom Istoku. 5o)e se rei da je korienje drvenih buradi prelomna taka u proi$vodnji vina. 'ino koje je bilo uvano, (ermentisano, odlagano I transportovano u posudama od peene gline preko & &"" god. 1ada je dobijalo novu dimen$iju u svakom pogledu. 8rvena burad $amenila su glinu. 8rugi nain snabdevanja vinom u provincijama bilo je podi$anje $asada vinograda ako je neko pomislio da su nam vinsku kulturu doneli Rimljani u pravu je, kako bi se u udaljenim provincijama omoguilo stalno snabdevanje vinom.*okom I i II veka n.e. Rimljani podi)u vinograde irom Cvrope osim pojasa 5editerana gde je ova kultura postojala vekovima una$ad to su pre svega 0panija, 6ortugalija $atim i drugi delovi kontinentalne Cvrope *rakija, +u)na -alija i evropski deo *urske, 8akija ;dananja Rumunija, deo Ukrajine i 5oldavije?. U drugimregionima nema tragova vinogradarske culture pre dolaska Rimljana kao to su npr. ,entralna 3rancuska du) reke Rajne . u prvo vreme $asadi vinograda podi$ani su iskljuivo na ju)nim padinama brda I kultivisani su $ajedno sa maslinamajer je bilo uvre)eno miljenje da vinova lo$a mo)e da prosperira samo ako klima nije suvie otra $a $asade masline. Bko #" ili &" god n.e. Rimljani su osnovali gradD luku na 2tlantskoj obali okru)enu vinogradima Burdigala ;dan. <ordo?ija je prevashodna namena bilo snabdevanje hranom, vinom I opremom legija na ptostoru <ritanije. 'ino i$ ovog regiona br$o je steklo i$u$etnu reputaciju. 2usonije rimski pesnik I ljubitelj vina i$ I' veka veliao je vino i$ <ordoa I ak imao sopstveni vinograd u ovoj oblasti kod dananjeg grada 1t.Cmilion. Bd !>E! jedno od najboljih vina i$ <ordoa nosi njegovo ime Cheteau Ausone. ;Bvo je autorski tekst $abranjeno je svaka njegova upotreba u celini ili delovima be$ do$vole autora ?