Sie sind auf Seite 1von 53

BEOGRADSKI UNIVERZITET FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA:

Metode i tehnike upravljanje projektima

NA TEMU:

Otvaranje mini firme Bukvica

Student (br. indeksa): Katarina Herceg 3994/2012

Profesor: Marko Mihid

Beograd, 6, septembar 2013. godina

Sadraj
1 2 Uvod ................................................................................................................................................ 4 Ocena razvojnih mogudnosti predlagaa ........................................................................................ 4 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 3 4 Opte informacije .................................................................................................................... 4 Postojeda tehniko tehnoloka osnova ................................................................................... 5 Pozicija na postojedim tritima .............................................................................................. 5 Raspoloivi ljudski resursi ........................................................................................................ 5 Konana ocena razvojnih mogudnosti predlagaa projekta .................................................... 6

Vizija misija i ciljevi projekta ............................................................................................................ 6 Istraivanje i analiza trita.............................................................................................................. 7 4.1 4.2 4.3 4.4 Kupci/ klijenti ........................................................................................................................... 7 Veliina trita i trendovi ......................................................................................................... 7 Konkurencija ............................................................................................................................ 7 Procena trinog ueda i prodaje ......................................................................................... 10

Formulisanje markting plana ......................................................................................................... 11 5.1 5.2 5.3 Marketing strategija .............................................................................................................. 11 Formiranje cena i taktika prodaje ......................................................................................... 12 Reklamiranje i promocija....................................................................................................... 13

Analiza situacije ............................................................................................................................. 14 6.1 6.2 6.3 6.4 Analiza stanja i SWOT i PEST analiza ..................................................................................... 14 Analiza stejkholdera(zainteresovanih strana) ....................................................................... 15 Analiza problema (drvo problema) ....................................................................................... 17 Analiza problema (drvo ciljeva) ............................................................................................. 18

7 8

Graevinski i tehnoloki projekat .................................................................................................. 19 Analiza lokacije .............................................................................................................................. 20 8.1 8.2 Analiza makrolokacije ............................................................................................................ 20 Analiza mikrolokacije ............................................................................................................. 21

Plan organizacije i menadmenta.................................................................................................. 22 9.1 9.2 9.3 9.4 Organizacija i projektni tim ................................................................................................... 22 Kljuno menadment osoblje ................................................................................................ 22 Zapoljavanje i zarade ........................................................................................................... 23 Podrka profesionalnih konsultanata .................................................................................... 24 Plan realizacije projekta ............................................................................................................ 25 Strukturni dijagram projekta ................................................................................................. 25

10 10.1

10.2 10.3 10.4 10.5 10.6 11 11.1 11.2 11.3 11.4 11.5 11.6 12 13 14

Spisak aktivnosti projekta...................................................................................................... 25 Terminski plan aktivnosti- gantogram ................................................................................... 27 Mreni plan projekta ............................................................................................................. 30 Kljuni dogaaji ..................................................................................................................... 31 RACI-matrica odgovornosti ................................................................................................... 32 Finansijski plan .......................................................................................................................... 35 Aktuelni bilansi uspeha I stanja ............................................................................................. 35 Proforma bilansa uspeha....................................................................................................... 36 Analiza toka gotovine (finansijski tok ) .................................................................................. 40 Finansijska ocena projekta (dinamika ocena) ...................................................................... 42 Finansijska ocena projekta (statina ocena) ......................................................................... 44 Drutvena ocena projekta ..................................................................................................... 44 Matrica za analizu rizika ............................................................................................................ 49 Logika matrica projekta ........................................................................................................... 51 Zakljuak .................................................................................................................................... 53

1 Uvod
Poetak proizvodnje nametaja u masivu u Srbiji je ozbiljan i veliki poduhvat, mada je u okviru ovog projekta definisan u okviru malog preduzeda Bukvica koje de imati iskljuivo ulogu u proizvodnji nametaja u masivu (nametaj proizveden od sirovina punog drveta) kakav je redak na prostorima nae Republike. Nametaj u masivu je karakteristian za podruje bive Jugoslavije dananje Federacije Bosne i Hercegovine odnosno Republike Srpske. Nakon raspada bive Jugoslavije, proizvodnja takve vrste nametaja izgubila je okvire industrije i u nekadanjim fabrikama na podruju Bosne i Herecegovine, dok se u naoj zemlji takva proizvodnja potpuno izgubila ili je izgubila karakter kvalitetne proizvodnje. Uporedo sa povedavanjem proizvodnje tapaciranog i ploastog nametaja u Srbiji, javlja se potreba za proizvodnjom masivnog, kvalitetnog, pouzdanog i trajnog nametaja. Preduzede ``Bukvica`` nastoji da razvije vlastitu trgovaku mreu, pa je i da izraste u poznatog proizvoaa nametaja na prostoru Srbije. Koristedi se tradicionalnim iskustvima i sposobnodu naih radnika vrsto verujemo da je preduzede mogude podidi sa odrivim poslovanjem u okviru predvienog prog rama proizvodnje, koji nedostaje na tritu nametaja. Za poetak proizvodnje definisane su sledede tehnoloke linije : - obrada trupaca, - proizvodnju stolica, stolova i drugog nametaja iz masiva, - proizvodnju ploastog nametaja, - proizvodnju nametaja od drveta u kombinaciji sa staklom Proizvodnja nametaja od masiva u okviru preduzeda ``Bukvica`` nalazi se u Aranelovcu, regionu umadije.

2 Ocena razvojnih mogunosti predlagaa


2.1 Opte informacije
Ideju za pokretanje proizvodnje, dobila je Katarina Herceg nakon to je uoila da na domadem tritu ne postoji kvalitetan nametaj u masivu (kao domadi proizvod). Investiciju na osnovu projekta, pokretanje proizvodnje nametaja u masivu fabrike ``Bukvica`` pokrede porodica autora projekta. Lokacija proizvodnog pogona mini fabrike ``Bukvica`` je u Aranelovcu na porodinom imanju familije Herceg. Poslovni prostor, odnosno kancelarija sa mini izlobenim salonom nalazi se, takoe, u ulici Knjaza Miloa 18.

2.2 Postojea tehniko tehnoloka osnova


Tehniko-tehnoloka osnova jo uvek ne postoji jer se radi o preduzedu koje tek treba da zapone poslovanje, a sredstva neophodna za proizvodnju bide detaljnije razraena u daljem radu. Za pokretanje proizvodnje nametaja u masivu predviena je kupovina maina za obradu drveta i sklapanje nametaja (stolica, stolova kredenaca i komoda). Dok je za sirovine, za poetak proizvodnje predvien uvoz bukovih trupaca iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Tehniki kapaciteti, odnosno prostor za smetaj maina i proizvo dnju planiran je na porodinom imanju kao manja montano demontana hala od 300 m2 sa mogudnodu proirenja na jo 250m2 u toku razvoja linija za proizvodnju.

2.3 Pozicija na postojeim tritima


Mini fabrika za proizvodnju nametaja u masivu planira da postane lider na domadem tritu kvalitetnog nametaja kojim uglavnom dominira ploasti program. Niz godina unazad, do raspada bive Jugoslavije, na domadem tritu ne postoji kvalitetan program nametaja u masivu ved je takav program iskljuivo predmet uvoza. Sirovine za proizvodnju nametaja mogu se nadi u istonom, jugozapadnom i jugoistonom delu Srbije, svakako i u Republici Srpskoj zatim u Federaciji (BiH). Plan je da se prodaja nametaja realizuje kroz distribuciju u domadim salonima u vedim gradovima i mestima pre svega Srbije. Nakon stabilne proizvodnje, oekujemo i izvoz u Republike bive Jugoslavije i zemlje u okruenju.

2.4 Raspoloivi ljudski resursi


U okviru preduzeda ``Bukvica`` planirano je angaovanje 7 radnika. Kako je vlasnika struktura preduzeda zapravo slika porodine firme samim tim i menadment preduzeda je dodatno motivisan. Glavni i odgovorni menader Raunovodsto (1 radnik) Komercijalista (1 radnik) Proizvodnja (4 radnika)

2.5 Konana ocena razvojnih mogunosti predlagaa projekta


Na osnovu izvrenih pretraivanja i odreenih analiza i finansijskih mogudnosti vezanih za ovaj projekat doli smo do zakljuka da postoji dobra osnova za realizaciju predloenog istog. Takoe, smatra se da projekat moe biti prilino isplativ, pre svega zbog slededih elemenata: Dobra ideja Inovativni proizvodi Sposoban menadment Slaba konkurencija Dobra poetna ulaganja Na osnovu postojanja ovih elemenata, moe se smatrati da postoje povoljni uslovi za realizaciju projekta.

3 Vizija misija i ciljevi projekta


Vizija firme je da stvori nezamenljiv ugoaj za klijenete, pruajudi im ne samo nametaj ved uivanjeu osedaju tradicije I porodine harmonijeili modernog gradskog ivota. Misija firme je da pradenjem zahteva potroaa i potreba trita dopunjuje svoj asortiman stolarskih proizvoda i usluga uz povedanje kvaliteta; da svojim poslovnim aktivnostima obezbedi spregu tradicionalne primarne proizvodnje i dostignuda savrmene drvnopreraivake i prozvodne tehnologije i na taj nain ostvari diferentne prednosti u odnosu na konkurenciju; daosvoji znaajno trino uede na to iroj teritoriji, uz odravanje postojedeg zadovoljavajudeg kvaliteta i irenja asortimana proizvoda i da shodno potrebama trita povedava obim proizvodnje. Ciljevi : -Smanjenje uvoza i povedanje izvoza za 30 % do kraja 2016.godine -Povedanje broja zadovoljnih muterija za 30 % do kaja 2016.godine - Unapreenje znanja i vetina zaposlenih za 20 % do kraja 2015.godine

4 Istraivanje i analiza trita


4.1 Kupci/ klijenti
Primarni kupci definisani su kao saloni nametaja u okviru maloprodaje i u okviru veleprodaje kupci sa razgranatom mreom i distributivnim kanalima nametaja. U drugoj fazi realizacije projekta mogude je podmiriti potrebe samo maloprodajnih kupaca. Sekundarni kupci proizvoda mini fabrike ``Bukvica`` prepoznati su kao potroai starosne dobi od 25 do 80 godina u vedim mestima Srbije. To su uglavnom pojedinci, graani ali i pravna lica kojima se nudi i usluga kompletnog opremanja enterijera. Broj kupaca se neprestano povedava jer kvalitet proizvoda firme Bukvica ne moe ostati nezapaen, tako da se mrea kupaca iri na principu preporuke. Stalni kupci firme Bukvica su poznati saloni nametaja. Posebnu grupu kupaca predstavljaju izvoai graevinskih radova sa kojima se sklapaju ugovori za izradu vede koliine proizvoda, iz proizvodnog asortimana firme Bukvica. Oni imaju poseban tretman i posebne pogodnosti.

4.2 Veliina trita i trendovi


Osnovno trite masivnog nametaja na koje je orijentisana proizvodnja ` `Bukvice`` je Republika Srbija. Trend je da se kupci odnosno predstavnici trita sve vie vradaju tradicionalnim vrednostima i robi koja ih podseda na topli dom, ``bakin`` dom u kom su proveli najlepe trenutke. Takoe, nedostatak kvalitetnog namtaja, usled poplave robe iz uvoza, sumnjivog porekla (Zemlje bliskog i dalekog istoka) i nametaja koji je takoredi za kratkoronu upotrebu (Forma Ideale), stvara prostor za plasiranje kvalitetnog nametaja u masivu, povoljnih cena.

4.3 Konkurencija
Na teritoriji Srbije postoji veliki broj konkurenata, bili oni direktni ili indirektni. Direktne konkurentne Bukvica nalazi u mnogobrojnim stolarskim radnjama koje se bave izradom predmeta od drveta, dok se kao indirektni konkurenti mogu nadi u velikim p rodavcima i distributerima proizvoda od drveta i ploastih materijala. Direktna kao i indirektna konkurencija je zastupljena na tritu nametaja i proizvoda od drveta, koja se utrkuje da to bolje zadovolji potrebe potroaa, i na taj nain osvoji to vedi trini udeo, a samim tim vedi prihod i profit. Najveda razlika je u tome to samostalne stolarske zanatske radnje vre izradu proizvoda koji su u vedoj korespondenciji sa potrebama kupaca, jer rade nametaj po narudbinama klijenata i u mogudnosti su da izrade sve ono to klijent nacrta. Pored ove, naravno, postoji niz razlika, koje mogu, a i ne moraju bitno uticati

na opredeljenje kupca. Razlika u ceni izmeu prodavnica nametaja i nametaja koji izrauju stolarske radnje je evidentna, ali i opravdana, jer se radi o nametaju po meri i po elji kupca, bliskim rokovima isporuke i strunoj ugradnji. Iz tog razloga konkurenciju moemo podeliti na primarnu- fabrike nametaja I sekundarnu- prodavnice nametaja. Dva najistaknutija primarna konkurenta su :

FABRIKA NAMETAJA STIL JASEN Fabrika nametaja Stil Jasen je porodina firma koja je nastala 1997. godine u Tutinu, kao mala zanatska radnja sa nekoliko radnika. Danas je to moderna fabrika za proizvodnju tapaciranog nametaja sa oko 100 zaposlenih, osposobljenim strunim kadrom, savremenom tehnologijom i sa oko 7000m2 sopstvenog poslovnog i proizvodnog prostora. Firma poseduje sopstveni vozni park za distribuciju svojih proivoda u preko 50 maloprodajnih objekata irom Srbije, Kosova i Crne Gore. Pored toga, fabrika nametaja Stil Jasen je drutveno odgovorna firma. Uestvujudi u mnogim humanitarnim akcijama, pruanju pomodi za organizaciju raznih sportskih i drugih manifestacija, stipedniranju mladih kadrova itd. daje doprinos razvoju cele zajednice.

Slika(1): Logo fabrike nametaja STIL JASEN FABRIKA NAMETAJA JELA Fabrika nametaja Jela je takoe porodina firma sa dvadesetogodinjom tradicijom u proizvodnji tapaciranog nametaja. Raspolae sa oko 75.000 m2 poslovnog prostora, od ega je 40.000 m2 prodajno-trgovinski i 35.000 m2 proizvodni i skladini poslovni prostor u kojem rade zaposleni razliitih kadrovskih profila. Firma posluje i postoji na teritoriji dveju drava, u Srbiji i u Bosni i Hercegovini. Sa dugogodinjom tradicijom u izradi tapaciranog nametaja, fabrika nametaja Jela je dobitnik mnogobrojnih priznanja na medjunarodnim i domadim sajmovima.Posebnu panju posveduje zaposlenima koji su ekonomski zamajac firme. Davanjem olakica i kredita zaposlenim, znatno doprinosi poboljanju socijalno ekonomskog poloaja svojih radnika.

Izuzetno visoki poslovni rezultati u prethodnim godinama je posledica ne samo kvalitetne proizvodnje ved i kvalitetne usluge koju pruaju zaposleni u moderno opremljenim i najsavremenijim salonima nametaja u zemlji. Kao sekundarni konkurenti mogu se navesti prodavnice nametaja ,,KIKA I ,,HOME CENTER PRODAVNICA NEMETAJA ,,KIKA iroki asortiman za ureenje doma nudi vie od 50.000 artikala za sve potrebe i sve cenovne razrede. Od praktinih potreptina do visokotehnolokih reenja , KIKA prodavnicu nametaja odlikuje raznolikai bogata ponuda. Glavna prednost je usluga dostave, montae, merenja, planiranja, preuzimanja starog nametaja kao I instalacije vodovoda i struje . Kroz ekonomski i politiki razvoj u centralnoj i istonoj Evropi i kroz irenje Evropske unije, kika grupa raste kontinuirano. KIKA je razvila integrisan koncept koji je prilagoen potroaima u centralnoj i istonoj Evropi: lepe stanovanje i lino ureivanje doma. Tako se mogu zadovoljiti razna trita, otvaraju se radna mesta i pridruuju se lokalni dobavljai. Kod izbora lokacije povladeno mesto imaju lokacije sa velikom frekvencijom kupaca. Izvoenje graevinskih radova obavlja se uz saradnju lokalnih preduzeda. KIKA obuhvata ukupno 100.000 m skladinog prostora i 30.000 mesta na policama, s najmodernijim lancima snabdevanja. Meseno se u proseku isporui 41.000 m robe.

Slika(2): Prodavnica nametaja KIKA PRODAVNICA NAMETAJA I OPREME ZA DOM ,,HOME CENTER HOME CENTER je vodedi lanac prodavnica uradi sam u Izraelu. Od osnivanja, 1992. godine do danas, otvoreno je ukupno 60 prodavnica, veliine do 10.000 m2. Deo je Fishman grupe, meunarodnog koncerna koji se bavi graevinarstvom, maloprodajom, telekomunikacijama, industrijom, medijima i plasmanom kapitala. HOME CENTER ima ambiciju da postane jedan od vodedih lanaca prodavnica uradi sam na istonom Mediteranu, u Centralnoj i Istonoj Evropi. Svoj izlazak na svetsko trite zapoeo je 1999. godine prvo na Kipru, a onda u Srbiji i Rusiji. HOME CENTER je poeo sa radom u Srbiji poetkom 2007. godine i do sada ima pet prodavnica u Beogradu, Nisu, Kragujevcu i Novom Sadu. Svoju poziciju na tritu nastavide da

razvija kroz otvaranje novih objekata u drugim gradovima I vedim mestima u Srbiji, sa ciljem da postane jedan od vodedih maloprodajnih lanaca sa ponudom sve za kudu. U osnovnoj ponudi nalaze se sledede grupe proizvoda: oprema za kuhinju i kupatilo, kudni tekstil, dekorativni predmeti, bela tehnika, audio i video tehnika, mali kudni aparati, kompjuterska oprema, klima uredjaji, rasveta, alati, boje i lakovi, komadni nametaj, batenske garniture, grejna tela i druga sezonska roba.

Slika(3): Prodavnica nametaja I opreme za dom HOME CENTER

4.4 Procena trinog uea i prodaje


Na osnovu podataka o veliini trita i postojedem trendu, procenjeno je da da preduzede u bududem periodu (godinu dana nakon poetka proizvodnje) ostvariti trino uede od oko 13%. Ovaj procenat trinog ueda imade tendenciju rasta nakon prve godine poslovanja, poto se trite upoznalo sa naom ponudom. Ovom rastu svakako de doprineti i jaka marketinka i promotivna kampanja. U drugoj godini poslovanja, procenjeno je da de se trino uede podidi za par procenata i da de iznositi 23%. U daljem periodu poslovanja procenjuje se blagi konstantni rast trinog ueda, tako da bi ved do 3. godine poslovanja, preduzede moglo zauzeti zavidnu poziciju na tritu od otprilike 32%.

5 Formulisanje markting plana


5.1 Marketing strategija
Mini fabrika Bukvica, je relativno nova na tritu. Nema dovoljno iskustva, ali ima volju i stuan kadar kako bi mogla da radi. Ima konkurenciju po Srbiji, kao i bivoj Jugoslaviji. Bududi korisnici bi mogli da vide nau ponudu i prodajnom salonu u ulici Knjaza Miloa 18, i da odlue da li de probati neto novo, povoljno iz naeg irokog asortimana. Glavni fokus marketing strategije proizvodnog preduzeda bide usmeren na glavne klijente. Glavni faktori koji de omoguditi da se Bukvica nae na dobroj trinoj poziciji bide: Jedinstvena ponuda Menaderski tim sa jakim iskustvom iza sebe Kvalitetni proizvodi i usluge Posvedenost poslu Struni kadar i Jaka marketinka kampanja Glavni cilj definisane marketing strategije bide da probudi svest potroaa o proizvodima i uslugama koje preduzede nudi i da nakon uspene saradnje sa njima,kroz par godina stvori bazu lojalnih kupaca. Ovo planira da postigne prvenstveno kroz ponudu kvalitetnih proizvoda i usluga, koji de nakon kratkog vremena postati prepoznatljivi na tritu.

5.2 Formiranje cena i taktika prodaje

PROIZVODI Deijikrevet - manji Deiji krevet- vedi Krevetac Krevetacsa

CENA 3 800 5 000 8 000 9 850

fiokom Duekza 1 700 krevetac Ormarza spavadu sobu 8 400 Ormar za predsoblje 12 600 Kutijeza igrakesa 4720 tokidima Policaza radnu sobu Policazidnaza radnu sobu Sto,etvorosed 3400-3900 kvadratni Stoetvorosedokrugli Stoestosed Stolica- kuhinjska Stolica- radna Fotelja- manja Fotelja- veda Radne povrine Tabure- manji Radni sto- manji Radni sto- vedi Sto za dnevnu sobu 3 000-6 000 4 800-7 900 2 000-5 000 1 500 4 000 3 000 5 500 20 000- 50 000 2 000 3 500 5 000 4 000 3 500 4500

Dvosed Trosed Ugaona garnitura Cipelarnik- manji Cipelarnik- vedi Sto za TV Barska stolica Francuski leaj Duek za leaj iviluk Komoda Klub sto

20 000- 60 000 30 000 80 000 35 000- 85 000 20 000 35 000 5 000 5 500 50 000- 85 000 20 000- 56 000 2 000- 4 000 3 000 6 000

5.3 Reklamiranje i promocija


Kako bi na vreme javnost bila upoznata sa prozvodima koje mi nudimo, reili smo da marketinka kampanja bude zapoeta pre poetka same proizvodnje. Promocija nametaja Bukvica zasnivade se u nekoliko faza. Prva se zasniva na deljenju reklamnog materijala i upoznavanja sa proizvodom mini fabrike nametaja. Aktivnosti promocije: Oglaavanje putem drutvenih mrea Oglaavanje preko zaposlenog kadra koji bi bududim klijentima pokazao ta naa firma nudi i ime raspolae Reklamiranje putem sajmova sirom Srbije i zemljama bive Jugoslavije, kao i zemljama u regionu Pojavljivanje u radio emisijama Reklame u asopisima za ureivanje enterijera, Promocijanametaja u saradnji sa vedim trnim centrima Promocija uz pomod biolborda i plakata u trnim centrim

6 Analiza situacije
6.1 Analiza stanja i SWOT i PEST analiza

Snage Slabosti Nabavka opreme za obradu punog drveta Znaajni proizvodni kapaciteti Velika zavisnost od dobavljaa materijala Izrada nametaja po meri Zastarela oprema i elji kupca Nedovoljno agresivan marketinki nastup Brza i efikasna izrada nametaja Nemogudnost obrade punog drveta Ogranien asortiman proizvoda i usluga

anse Pretnje

Veda tranja Monopolski poloaj dobavljaa uvoznih sirovina Otvaranje mogudnosti za irenje poslovanja i izvan teritorije Srbije Spora naplata potraivanja Poslovna saradnja sa bankama Jaanje postojede i pojava nove konkurencije Poslovna saradnja sa fabrikama nametaja Ulazak velikog igraa u granu Razvoj kataloke i internet prodaje

PEST ANALIZA POLITIKI FAKTORI Nestabilna politiko- ekonomska situacija u dravi Drava nije spremna da ulae finansijska sredstva EKONOMSKI FAKTORI Nepostojanje znaajnije konkurencije na domadem tritu Mogudnost izvoza Opasnost od novih konkurenata Opcija udruivanja sa drugim preduzedima -Spora naplata potraivanja TEHNOLOKI FAKTORI Brz razvoj i inovacija na polju tehnologije

DRUTVENI FAKTORI Trend drutveno- odgovornog poslovanja Porast zainteresovanosti za ekomaterijale

6.2 Analiza stejkholdera(zainteresovanih strana)


STEJKHOLD ER Menadme nt KARAKTERISTI INTERES KE *Donosioci odluka *Glavni finansijeri TA MOE DA DOPRINESE *Ostvaren *Finansijska je profita sredstva *Povoljan *Prevazilae poloaj nje preduzed poslovnih a na potekoda tritu *Sigurnos *Efikasno t radnog zadovoljenje mesta korisnika *Visina *Uvedanje zarade ugleda salona TA IM JE POTREBNO ZA UZVRAT *Pozitivan poslovni rezultat AKTIVNOSTI ANGAOVANJA *Ulaganje poetnog kapitala,*Upravlja nje poslovanjem

Zaposleni

*Obueni , kvalifikovani iskusni

* Pozitivno radno okruenje *Redovnost I zadovoljavaj uda visina novanih naknada *Optimalni uslovi rada

*Potpisivanje ugovora o random odnosu I njegovo potovanje *Angaovanje u svakodnevnoj realizaciji usluga, ispunjavaju dnevnih operativnih ciljeva

Dobavljai sirovina

*Firme koje de *Ispotov dopremiti an sirovine kvalitetan poslovni ugovor *Firme koje de *Ispotov dopremiti an opremu kvalitetan poslovni ugovor *Veleprodajni kupci sa razgranatom mreom i distributivnim kanalima nametaja *Potroai starosne dobi od 25 do 80 godina *Jedna od najboljih banaka na domadem tritu sa niskim kamatnim stopama I povoljnim rokovima otplate * Mediji u kojima je najzastupljenij a reklama ove vrste delatnosti * to kvalitetnij i nametaj, *Povoljne cene

*Kvalitetne sirovine isporuene na vreme

*Pozitivan poslovni rezultat *Redovnost isplate *Pozitivan poslovni rezultat *Redovnost isplate *Kvalitet usluga, *Specijalna panja njihovim potrebama, *Potovanje dogovora

Dobavljai opreme

*Kvalitetna oprema isporuena na vreme

Klijenti

*Ostvarenje profita fabrike *Porast ugleda organizacije

*Sklapanje ugovora, *Dostavljanje sirovina po dogovorenim uslovima *Sklapanje ugovora, *Dostavljanje opeme po dogovorenim uslovima *Posedivanje salona I koridenje usluga

Komercijal na Banka

*Ispotov an ugovor

*Neophodna finansijska sredstva po povoljnim uslovima

*Kamatna stopa koju dobijaju na odobreni kredit, Sigurna otplata kredita

*Poslovni pregovori, Potpisivanje ugovora, izvravanje ugovornih obaveza

Radio stanice I asopisi

* Ispotova n kvalitetan poslovni ugovor

* Kvalitetna reklama, upoznavanje javnosti sa naim radom

* Optimalna naknada I ispotovani ugovoreni uslovi rada

* Sklapanje ugovora, pruanje reklama po dogovoru

6.3 Analiza problema(drvo problema)

Nepostojanje mogudnosti za unapreenje znanja i vetina zaposlenih

Nezadovoljene potrebe trita u ovoj oblasti

Program nametaja iskljuivo predmet uvoza.

na domadem tritu ne postoji kvalitetan program nametaja

Slaba iskoridenost postojede radne snage u datoj oblasti

Mala iskoridenost proizvodnih kapaciteta

Nedovoljna finansijska ulaganja od strane drave

Nestabilna politikoekonomska situacija u dravi

6.4 Analiza problema (drvo ciljeva)

Unapreenje znanja i vetina zaposlenih za 20 % do kraja 2015.godine

Povedanje broja zadovoljnih muterija za 30 % do kaja 2016.godine

Smanjenje uvoza i povedanje izvoza za 30 % do kraja 2016.godine

Otvaranje malog preduzeda ```Bukvica`` koje de imati ulogu u proizvodnji nametaja u masivu

Povedanje iskoridenosti radne snage za 30 % do kraja 2015.godine

Povedanje iskoridenosti proizvodnih kapaciteta za 30 % do kraja 2015.godine

7 Graevinski i tehnoloki projekat


Mini fabrika Bukvica se nalazi na porodinom imanju porodice Herceg. Graevinski objekat ima sledede funkcionalne celine: - proizvodni prostor 48 kvadratnih metara - magacinski prostor 30 kvadratnih metara - kancelarijski prostor 12 kvadratnih metara - sanitarni vor 4 kvadratna metra - prolazni prostor (hodnik) 6 kvadratmnih metara Ukupna povrina unutranjeg prostora u graevinskom objektu je 100 kvadratnih metara. Celokupna vrednost objekta iznosi 8.415.000 dinara ili 84.150 dinara po kvadratnom metru. Postojedi objekat ima izgraenu svu neophodnu infrastrukturu za rad proizvodnog pogona.

Prikaz(1) PLAN IZGLEDA FABRIKE

Mini fabrika Bukvica ima svu neophodnu opremu koja je potrebna za obavljanje poslova u oblasti proizvodnje i pruanje usluga vezanih za predmete od drveta i drvenih ploastih materijala. Oprema je kupljena nova pri osnivanju firme 1995-e godine i u upotrebi je 12 godina. Spisak postojede opreme, njene nabavne vrednosti, ispravke i sadanje vrednosti dat je u pregledu:

Naziv Diht maina Cirkular Bonsek Kopresor Ger Frezer Ukupno

Nabavna U Ispravka Sadanja vrednost upotrebi vrednosti vrednost 1.020.000 12 612.000 408.000 170.000 153.000 119.000 76.500 161.500 1.700.000 12 12 12 12 12 102.000 91.800 71.400 45.900 96.900 1.020.000 68.000 61.200 47.600 30.600 64.600 680.000

Poslovni alat i inventar Bukvice je takoe namenjen obradi drveta u domenu proizvodnje ali i pruanja usluga vezanih za predmete od drveta i drvenih ploastih materijala. Poslovni inventar je kupljen nov i u upotrebi se nalazi dve godine. Spisak postojedeg poslovnog alata i inventara, njenih nabavnih vrednosti, ispravke i sadanje vrednosti dat je u pregledu :

Naziv Builica za drvo Stege Hilti builica Ukupno

Nabavna vrednost

U Ispavka Sadanja upotrebi vrednosti vrednost 17.500 2 godine 7.000 10.500 22.500 40.000 80.000 2 godine 2 godine 9.000 16.000 32.000 13.500 24.000 48.000

8 Analiza lokacije
8.1 Analiza makrolokacije
Aranelovac lei u severoistonom podnoju umovite planine Bukulje (696 m. n.v.), na nadmorskoj visini oko 250 m i to izvorinom delu reke Kubrnice. Po prostranstvu svoje teritorije zauzima 375,89 km2, aranelovakoj optini pripada 15,75 % ukupne povrine umadijskog okruga (2.386,71 km2) i ona zauzima trede mesto u okrugu iza Kragujevake i Knidke optine. Na teritoriji aranelovake optine, pored Aranelovca, naselja gradskog tipa, nalazi se 18 seoskih naselja, a formirano je i registrovano 19 Mesnih zajednica.

U naseljima aranelovake optine je po poslednjem popisu iz 2002. godine ivi 48.000 stanovnika, u 16573 domadinstva. Na jedan kvadratni kilometar povrine dolazi 154 stanovnika.Modernizacijom drumskih saobradajnica razliitih pravaca, koje prolaze sredinom aranejlovake optine ovoj optini daju tranzitni karakter. Saobradajni poloaj optine Aranelovac je relativno povoljan. Kroz sredinu optine prolazi magistralni put M-4 pravcem istok-zapad, koji povezuje ibarsku magistralu sa autoputem M4 pravcem istok-zapad, koji povezuje ibarsku magistralu sa autoputem E-75. Magistralom M4 i regionalnim putem P-202 preko Oraca ostvaruje se veza sa magistralnim pravcem M-23 za Kragujevac ka jugu i Beograd preko Mladenovca ka severu. Magistralni put M-4 ostvaride vezu i sa planiranim autoputem E-763 Beograd- Juni Jadran.

8.2 Analiza mikrolokacije


Lokacija proizvodnog pogona mini fabrike ``Bukvica`` je u Aranelovcu na porodinom imanju familije Herceg. Poslovni prostor, odnosno kancelarija sa mini izlobenim salonom nalazi se, takoe, u ulici Knjaza Miloa 18. Kriterijumi za definisanje mikrolokacije mini fabrike ``Bukvica`` :

veliki obim prometa ljudi socijalna strukutura ljudi koji borave ili se kredu na ovoj lokaciji pogodan poslovni proctor

9 Plan organizacije i menadmenta


9.1 Organizacija i projektni tim

Generalni direktor Katarina Herceg

Finansije i nabavka Ivana Stojanovid

Marketing i odnosi s javnodu Petar Popovid

Ljudski resursi Goran Petkovid

Projekat
Otvaranje mini fabrike nametaja u masivu BUKVICA

9.2 Kljuno menadment osoblje


Katarina Herceg, generalni direktor. Katarina Erceg je diplomirani inenjer Fakulteta organizacionih nauka, smer menadment. Ima osmogodinje iskustvo. Pored menaderskih osobina, poseduje izuzetne komunikacione vetine zahvaljujudi kojima je stekla veliki broj partnera u oblasti u kojoj posluje. Ivana Stojanovid, menader finansija I nabavke. Ivana je diplomirani inenjer fakulteta organizacionih nauka, smer menadment. Na poziciji menadera finansija I nabavke je od osnivanja preduzeda, 2004. godine, gde se pokazala kao vrlo uspena I efikasna. Ostvarila je vrlo povoljnu saradnju sa dobavljaima sirovina i proizvodne opreme. Petar Popovid, marketing I menader za odnose s javnodu. Petar je diplomirani inenjer Fakulteta organizacionih nauka, smer menadment. Nakon zavretka studija, Petaa odlazi na master studije u inostranstvo. Jedan od vrhunskih strunjaka u svom poslu. Goran Petkovid,menader ljudskih resursa. Goran je diplomirani inenjer Fakulteta organizacionih nauka, smer menadment. Ima dvogodinje iskustvo menadera ljudkih

resursa u predstavnitvu kompanije Simpo. Zaduenje za odabir, selekciju I trening zaposlenih. Zahvaljujudi njemu, fabrika de posedovati strunjake u proizvodnji nametaja.

9.3 Zapoljavanje i zarade


Potreba za kadrovima se zadovoljava putem otvaranja javnog konkursa, uz sledede zahteve : Viegodinje iskustvo u fabrikama ove delatnosti Odgovarajuda struna sprema za dato radno mesto

Novozaposleno osoblje de biti dodatno obueno za rad u naim pogonima. Do otvaranja de na fabrici raditi slededa lica, zaduena za adaptaciju enterijera objekta. Pozicija Broj Zarada za dati period (e) /ukupno 1000 10000 Poreske obaveze 200 2000 Ukupno

Dizajner enterijera Radnici graevinske kompanije UKUPNO

1 10

1200 12000

13200

NAKON OTVARANJA Trokovi zarada osoblja Pozicija Broj Mesena zarada Godinja (e)/po zarada(e)/ukupno zaposlenom 400 96000 400 14400 300 28800 500 12000 220 5280 250 2070 6000 162480 Poreske obaveze(e) 19200 2880 5760 2400 1056 1200 32496 194976-ukupni trokovi

Stolar-monter Stolar Bravar Drvomodelar Mainski tehniar Tehniar pripreme Ukupno

20 3 8 2 2 2 37

Trokovi zarada menadmenta

Pozicija Menader finansija I nabavke Menader ljudskih resursa Menader marketinga I odnosa s javnodu Generalni direktor Ukupno

Mesena zarada (e) 800 800 800

Godinja zarada (e) 9600 9600 9600

Poreske obaveze(e) 1920 1920 1920

1000 3400

12000 40800

2400 8160 48960-ukupni trokovi

9.4 Podrka profesionalnih konsultanata


Pozicija Broj Zarad po dolasku (e)/po licu 300 300 Broj dolazaka/godinje 4 4 Godinja zarada 3600 3600 Poreske obaveze 720 720

Pravni Konsultant Konsultant za logistiku 8640

3 3

10 Plan realizacije projekta


10.1 Strukturni dijagram projekta

Pokretanje mini fabrike nametaja u masivu BUKVICA

NABAVKA SIROVINA

PRIPREMA PROSTORA

NABAVKA SIROVINA

PRIJEM I OBUKA KADROVA

REALIZACIJA MARKETING AKTIVNOSTI

PRIPREMA I REALIZACIJA OTVARANJA FABRIKE

A.1

B.1

C.1

D.1

E.1

F.1

A.2

B.2

C.2

D.2

E.2

F.2

A.3

B.3

D.3

E.3

F.3

B.4

B.5

B.6

10.2 Spisak aktivnosti projekta


R.br. Projekat Naziv aktivnosti Pokretanje mini-fabrike za proizvodnju namestaja u masivu BUKVICA ODABIR LOKACIJE I PRAVNA REGULATIVA Izbor lokacije izgradnje fabrike Pribavljanje neophodnih dozvola Registracija preduzeca PRIPREMA PROSTORA Selekcija proizvodjaca I Trajanje(dan) Zavisi od Tip veze

A A.1 A.2 A.3 B B.1

/ A1 A2 A3

/ KP KP KP KP

B.2

B.3 B.4 B.5 B.6

C C.1 C.2

D D.1

odabir dobavljaca tehnoloske opreme Sklapanje ugovora sa proizvodjacima I dobavljacima Opremanje proizvodnog prostora Nabavka kancelarijskog materijala I namestaja Opremanje poslovnog prostora Nadgledanje radova I kontrola vremenskih rokova NABAVKA SIROVINA Selekcija proizvodjaca I odabir dobavljaca sirovina Sklapanje ugovora sa proizvodjacima i dobavljacima sirovina PRIJEM I OBUKA KADROVA Otvaranje konkursa za radna mesta Prijem kandidata, selekcija I zaposljavanje Obuka kadrova REALIZACIJA MARKETING AKTIVNOSTI Izrada web sajta Zakljucivanje ugovora sa radio stanicama Kontrola realizacije marketing aktivnosti PRIPREMA I REALIZACIJAOTVARANJA FABRIKE

B1

KP

B2 B3 B4 B5,B1

KP KP KP KK, PP

B6 C1

KP KP

C2

KP

D.2 D.3 E E.1 E.2

D1 D2

KP KP

D3 E1

KP KP

E.3 F

E2, E1

KK, PP

F.1 F.2 F.3

Slanje pozivnica zvanicama I medijima Otvaranje fabrike Pracenje I kontrola odvijanja dogadjaja

E3 F1 F2, F1

KP KP KK, PP

10.3 Terminski plan aktivnosti- gantogram

Slika (1)

Slika (2)

Slika(3)

Slika(4)

Slika(5)

Slika(6)

Slika(7)

10.4 Mreni plan projekta

Slika(8)

Slika(9) FAZA A

Slika(10) FAZA B

Slika(11) FAZA C

Slika(12) FAZA D

Slika(13) FAZA E

Slika(14) FAZA F

10.5 Kljuni dogaaji


R.br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Kljune aktivnosti Registracija preduzeda Poetak sklapanja ugovora sa proizvoaem I dobavljaima opreme Zavretak sklapanja ugovora sa proizvoaem I dobavljaima opreme Poetak sklapanja ugovora sa proizvoaem I dobavljaima sirovina Zavretak sklapanja ugovora sa proizvoaem I dobavljaima sirovina Poetak realizacije marketing aktivnosti Zavretak realizacije marketing aktivnosti Poetak pripreme I realizacije specijalnog dogaaja povodom otvaranja fabrike Zavretak pripreme I realizacije specijalnog dogaaja povodom otvaranja salona Datum 11.9.2013. 16.9.2013. 16.9.2013. 10.10.2013. 10.10.3013. 16.10.2013. 28.10.2013. 31.10.2013. 1.11.2013.

10.6 RACI-matrica odgovornosti


R.br. Naziv aktivnosti General ni direktor Menad er za marketi ng I odnose s javnod u Menad er finansija I nabavke Menad er ljudskih resursa Pravni konsulta nt Konsulta nt za logistiku

Projek at

A A.1

A.2

A.3 B B.1

B.2

Pokretanje mini-fabrike za proizvodnju namestaja u masivu BUKVICA NABAVKA SIROVINA Izbor lokacije izgradnje fabrike Pribavljanje neophodnih dozvola Registracija preduzeca PRIPREMA PROSTORA Selekcija proizvodjac a I odabir dobavljaca tehnoloske opreme Sklapanje ugovora sa proizvodjaci ma I dobavljacim a

B.3

B.4

B.5

B.6

C C.1

C.2

D D.1

Opremanje proizvodno g prostora Nabavka kancelarijskog materijala I namestaja Opremanje poslovnog prostora Nadgledanj e radova I kontrola vremenskih rokova NABAVKA SIROVINA Selekcija proizvodjaca I odabir dobavljaca sirovina Sklapanje ugovora sa proizvodjacima i dobavljacima sirovina PRIJEM I OBUKA KADROVA Otvaranje konkursa za radna mesta Prijem kandidata, selekcija I zaposljavanje Obuka kadrova REALIZACIJA

A,R

A,R

A,R

A,R

D.2

A,R

D.3 E

A,R

E.1

MARKETING AKTIVNOSTI Izrada web sajta Zakljucivanje ugovora sa radio stanicama Kontrola realizacije marketing aktivnosti PRIPREMA I REALIZACIJA OTVARANJA FABRIKE Slanje pozivnica zvanicama I medijima Otvaranje fabrike Pracenje I kontrola odvijanja dogadjaja C

E.2

E.3

A,R

F.1

A,R

F.2

A,R

F.3

A,R

11 Finansijski plan
11.1 Aktuelni bilansi uspeha I stanja
Bilans stanja AKTIVA Osnovna sredstva 1. Oprema za stolare 2. Oprema za bravare 3. Oprema za drvomodelare 4. Ostala oprema 5. Nametaj 6. Klima ureaj 7. Elektronska oprema Obrtna sredstva 1. Radna oprema 2. Sitan inventar 3. Zalihe 1.grupa zaliha2.grupa zaliha 3.grupa zaliha Nematerijalna ulaganja Reklama Osiguranje IZNOS PASIVA Sopstvena sredstva Dobavljai Kredit IZNOS 6 944 000 3 360 000 5 600 000

1 176 000

1 008 000 3 360 000 201 600 2 240 000 2 240 000 1 120 000 9 105 600 224 000 150 000 1 086 400 224 000 784 000 78 400 1 460 000

Tekudi raun UKUPNO

112 000 310 000 112 000 250 000 15 904 000 UKUPNO 15 904 000

Bilans uspeha 2013. 63 864 000 2014. 81 823 200 2015. 99 723 000 2016. 112 868 000 2017. 120 960 000

1.UKUPNI PRIHODI 2.UKUPNI RASHODI 2.1.Materijalni trokovi 2.2.Amortizacija 2.3. Bruto zarade 2.4.Porezi I doprinosi(47,8%) 2.5. Nematerijalni trokovi 2.6. Finansijski rashodi BRUTO DOBITAK Porez na dobit (15 %) NETO DOBIT

4 408 064 1 016 400 24 444 672 11 684 553 368 480

4 811 376 904 596 28 111 372 13 437 235 368 480

5 008 175 805 090 32 328 077 15 452 820 368 480

5 173 076 716 530 37 177 288 17 770 743 368 480

5 431 709 637 712 42 753 881 20 436 355 368 480

492 800 21 449 031 3 217 354.65 18 231 676.35

458 813.79 33 731 327.21 5 059 699.0815 28 671 628.128

422 108.687 45 338 249.313 6 800 737.397 38 537 511.916

382 467.17 51 279 415,83 7 691 912.3745 43 587 503.455

339 654.26 50 992 208,74 7 648 831.311 43 343 377.429

11.2 Proforma bilansa uspeha


a. Trokovi inputa Diht maina Cirkular Bonsek

2013 2014 2015 2016 2017 150000 190000 220000 250000 290000 2013 2014 2015 2016 2017 150000 165000 170000 197000 210000 2013 2014 2015 2016 2017 1000 1200000 1250000 1300000 1400000 000

Kompresor Ger Builica za drvo Stege UKUPNO

2013 2014 2015 2016 2017 700000 800000 890000 900000 1000000 2013 2014 2015 2016 2017 500000 530000 550000 578000 600000 2013 2014 2015 2016 2017 100000 140000 160000 200000 220000 2013 2014 2015 2016 2017 100000 110000 120000 125000 170000 2013 2014 2015 2016 2017 2 3 3 3 3 700 135 360 550 890 000 000 000 000 000 2013 2014 2015 2016 2017 300000 300000 300000 300000 300000 2013 1 120 000 2014 1 120 000 2015 1 120 000 2016 1 120 000 2017 1 120 000

b. Trokovi reije c. Trokovi zakupa

d. Investiciono odravanje Oprema za stolare Oprema za bravare Oprema za drvomodelare Ostala oprema Elektronska oprema Klima ureaji Ukupno UKUPNI MATERIJLANI TROKOVI

2013 2014 2015 2016 2017 47040 41865.6 37260.38 33161.74 29513.95 2013 2014 2015 2016 2017 40320 35884.8 31937.47 28424.35 25297.67 2013 2014 2015 2016 2017 134400 119616 106458.24 94747.83 25297.67 2013 2014 2015 2016 2017 8064 7176.96 6387.5 5685.1 5059.5 2013 2014 2015 2016 2017 44800 39872 35486.08 31582.61 28108.52 2013 2014 2015 2016 2017 13440 11961.6 10645.82 9474.78 8432.56 2013 2014 2015 2016 2017 288064 256376.96 228175.49 203076.41 121709.87 2013 2014 2015 2016 2017 4 4 811 5 008 5 173 5 431 408 376.96 175.49 076.41 709.87 064

Obraun nematerijalnih trokova


NAZIV fiskalna kasa (ne raunamo 18% od prometa) i trokovi odravanja kase: obavezni servisi, drugi servisi, trake, pladanje ovladenim dravnim i drugim licima, itd GPRS, kupovina ureaja i pladanje mesene pretplate OFPS i PI obavezna mesena pretplata obavezna komunalna taksa za isticanje firme knjigovoa sa obaveznim taksama za predaju finansijskih izvetaja parking ili prevoz iznoenje smeda PP aparat sa odravanjem dopunski trokovi na el. energiju usled povedanja potrebne snage povedane cene za: struju, vodu, komunalije, grejanje (sve obavezno) UKUPNO IZNOS (DIN) 11 200

5 600 6 720 31 360 134 400 50 400 11 200 3 360 2 240 112 000

368 480

Obraun amortizacije (stopa amortiazcije=11%) OSNOV 2013 NO SREDST VO OPREM V A ZA 117 STOLAR 600 E 0 OPREM A ZA V 100 2014 2015 2016 2017

A 12 93 60 A 11

V 104 664 0

A 115 130 .4

V 931 509. 6 V 798

A 1024 66.05 6 A 8782

V 8290 43.5 44 V 7106

A 9119 4.789 84 A 7816

V 73784 8.7541 6 VR 63244

A 81163 .3629 5 A 69568

V A 897 986

BRAVA REA OPREM A ZA DRVO MODEL ARE OSTAL A OPREM A NAME TAJ

800 0 V 336 000 0 V 201 600 V 224 000 0 V 336 000 V 112 000 0 V 924 000 0

08 80 A 36 96 00 A 22 17 6 A 24 64 00 A 36 96 0 A 12 32 00 A 101 640 0

120 83. 2 V 299 040 0 V 17 94 24 V 199 360 0 A 328 944

436. 8 V 266 145 6 V 159 687. 36 V 177 430 4 V 266 145. 6 V 887 152 V 731 900 4

8.04 8 A 2927 60.1 6 A 1756 5.60 96 A 1951 73.4 4 A 2927 6.01 6 A 9758 6.72 A 8050 90.4 4

08.7 52 V 2368 695. 84 V 1421 27.5 04 V 1579 130. 56 V 2368 69.5 84 V 7895 65.2 8 V 6513 913. 56

6.962 72 A 2605 56.54 24 A 1563 3.392 54 A 1737 04.36 16 A 2605 5.654 24 A 8685 2.180 8 A 7165 30.49 16

1.7892 .5968 7 1 V 21081 39.297 59 V 12648 8.3578 6 V 14054 26.198 V 21081 3.929 8 V 70271 3.099 2 V 57973 83.06 84 A 23189 5.322 73 A 13913 .7193 6 A 15459 6.818 A 23189 .5322 7 A 77298 .4409 1 A 63771 2.137 52

A 197 36.6 4 A 219 296

KLIMA UREA JI ELEKTR ONSKA OPREM A UKUPN O

V A 299 328 040 94. 4 V 996 800 V 822 360 0 A 109 648 A 904 596

11.3 Analiza toka gotovine (finansijski tok )


Godina veka projekta 1. Ukupan prihod 2. Izvori finansiranj a Sopstv ena sredstv a Dobavl ja 0 1 2 3 4 5

0.00

63 864 000

PRILIVI 81 823 200

99 723 000

112 868 000

120 960 000

6 944 000

3 360 000 5 600 000 15 904 000 15 904 000 0.00 63 864 000 81 823 200 ODLIVI 99 723 000 112 868 000 120 690 000

Banka Ukupni prilivi 1. Ukupna ulaganja 2. Nematerija lni trokovi 3. Materijalni trokovi 3. Bruto zarade 4. Porez na dobit 5. Obaveze prema izvorima finansiranj a Banka Ukupni

368 480

368 480

368 480

368 480

368 480

0.00

4 408 064

4 811 376

5 008 175

5 173 076

5 431 709

0.00 0.00

36 129 225 3 217 354.6

41 548 607 5 059 699.08

47 780 897 6 800 737.4

54 948 031 7 691 912.4

63 190 236 7 648 831.3

0.00

917 627,6

917 627,6

917 627,6

917 627,6

917 627,6

odlivi NETO PRILIV NETO PRILIV KUMULATI V

0.00

18 823 248.8 173 959 773.2

29 117 407.3

38 847 083

43 768 873

43 403 116.1

Ekonomski tok Godina PRILIVI Ukupan prihod ODLIVI Ukupna ulaganja Materijalni trokovi Nematerijalni trokovi Bruto zarade Porez na dobit Obaveze prema izvorima sredstava ODLIVI NETO PRILIV 0 0.00 1 63 864 000 2 81 823 200 3 99 723 000 4 112 868 000 5 120 960 000

15 904 000 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

4 408 064 368 480 36 129 225 3 217 354. 6 492 800

4 811 376 368 480 41 548 607 5 059 699.1 458 813.79

5 008 175 368 480 47 780 897 6 800 737.4 422 108.68

5 173 076 368 480 54 948 031 7 691 912.4 382 467.17

5 431 709 368 480 63 190 236 7 648 831.3 339 654.26

-15 904 000 -15 904 000

44 615 923.6 19 248 076.4

47 435 599.8 34 387 600.2

60 380 398.1 39 764 710.6

68 563 966.6 44 686 500.6

76 978 910.6 43 981 089.4

Kredit-proraun anuiteta I iznosa kamate

Banka

Iznos

Rok otplate 10 god

Kamatna stopa 8%

Grejs period 1 godina

Intesa

5 600 000

Interkalarna Anuitet kamatna stopa 3% 917 627,6

Godina 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Glavnica 6 160 000 5 735 172.4 5 276 358.592 4 780 838.679 4 245 678.253 3 676 704.913 3 053 213.706 2 379 843.206 1 652 603.062 867 183.707

Kamata 492 800 458 813.792 422 108.687 382 467.1743 339 654.2602 294 136.393 244 257.096 190 387.4565 132 208.245 69 374.7

Otplata 424 827,6 458 813.808 495 518,913 535 160.426 577 973.34 623 491.207 673 370.52 727 240.144 785 419.355 867 183.71

Anuitet 917 627,6 917 627,6 917 627,6 917 627,6 917 627,6 917 627,6 917 627,6 917 627,6 917 627,6 917 627,6

11.4 Finansijska ocena projekta (dinamika ocena)


1.Dinamika ocena likvidnosti 2013. 1.056 2014. 1.236 2015. 1.35 2016. 1.45 2017. 1.51

2. Dinamika ocena rentabilnosti a. Neto sadanja vrednost Za primenu dinamikih kriterijuma neophodno je najpre definisati diskontnu stopu. Nju demo odrediti na slededi nain: i=0,436*0,13+0,564*0,08*(1-0,15) 0,10 t Prilivi 0 0.00 1 63 864 000 2 81 823 200 3 99 723 000 4 112 868 000 5 120 960 000

Disk. prilivi Kumul.dis.n et.pril. Odlivi Disk.odlivi NSV

0.00 15 904 000 15 904 000 -15 904 000

58 058 181.82 58 058 181.82 44 615 923.6 40 559 930.55 17 498 251.27

67 622 479.34 125 680 661.2 47 435 599.5 39 202 974.79 28 419 504.55

74 923 365.89

77 090 362.68

75 106 643.24

60 380 398.1 45 364 686.78 29 558 679.11

68 563 966.6 46 830 111.74 30 260 250.94

76 978 910.6 47 797 847.02 27 308 796.22

NSV=117 141 482.1>0 PO KRITERIJUMU NSV PROJEKAT JE OPRAVDAN Rok povradaja :ved u prvoj godini poslovanja

2. Interna stopa rentabilnosti n 0 1 2 3 4 5 I 15 904 000 E 0.00 63 864 000 81 823 200 99 723 000 112 868 000 120 960 000 NP(E-I) -15 904 000 63 864 000 81 832 200 99 723 000 112 868 000 120 960 000 I1 8% 8% 8% 8% 8% 8% I2 80% 80% 80% 80% 80% 80% NSV1 -15 904 000 58 966 666.67 70 157 921.81 79 163 332.57 82 961 481.14 82 323 474.44 NSV2 -15 904 000 35 480 000 25 256 000,79 17 099 000,27 10 751 000,79 6 401 000,46

NSV1=357 668 876.6 NSV2=79 085 000,31 ISR =0.08+ (357 668 876,6 : 436 753 876,9) x (0.8-0.08) ISR= 66% > 10% sto znaci da je ISR vece od diskontne stope od 10%

PO KRITERIJUMU INTERNE STOPE RENTABILNOSTI PROJEKAT JE OPRAVDAN

11.5 Finansijska ocena projekta (statina ocena)


POKAZATELJI Rentabilnost 2.42 Reproduktivnost 2.47 Ekonominost 0.05 Stepen dugorone zaduenosti 0.35 Kapitalna opremljenost radnog mesta 994 000 Kvalifikaciona struktura zaposlenih 0.161

11.6 Drutvena ocena projekta


Godina Prilivi Ukupan prihod minusu subvencije i dotacije Ostatak vrednosti odlivi Ukupna ulaganja minus carine, uvozne takse Materijalni trokovi minus carine, uvozne takse Nematerijalni trokovi minus porezi i doprinosi Bruto zarade 0 0,00 0,00 1. 63 864 000 63 864 000 2. 81 823 200 81 823 200 3. 99 723 000 99 723 000 4. 112 868 000 112 868 000 5. 120 960 000 120 960 000

0,00 15 904 000 15 904 000

0,00 29 221 216 0,00

0,00 33 291 228 0,00

0,00 37 704 732 0,00

0,00 42 718 844 0,00

0,00 48 554 070 0,00

0,00

4 408 064

4 811 376

5 008 175

5 173 076

5 431 709

0,00

368 480

368 480

368 480

368 480

368 480

0,00

24 444

28 111

32 328

37 177

42 753

minus porezi i doprinosi Vanredni rashodi Neto priliv

672 0,00 -15 904 000 0,00 34 642 784

372 0,00 48 531 972

077 0,00 62 018 268

288 0,00 70 149 156

881 0,00 72 405 930

Drutvena neto sadanja vrednost t Prilivi Disk. prilivi Odlivi Disk.odlivi NSV 0 0,00 0,00 15 904 000 15 904 000 -15 904 000 1 63 864 000 57 021 428 29 221 216 26 090 371 30 931 057 2 81 823 200 65 228 954 33 291 228 26 539 563 38 689 391 3 99 723 000 70 980 861 37 704 732 26 836 108 44 141 116 4 112 868 000 71 730 537 42 718 844 27 148 931 44 581 606 5 120 960 000 68 637 575 48 554 070 27 551 534 41 086 041

DNSV = 183 525 211>0, PRIHVATLJIV PO KRITERIJUMU NETO SADANJE VREDNOSTI, PROJEKAT JE OPRAVDAN. DSR =0.11812%.>10% PO KRITERIJUMU DRUTVENE STOPE RENTABILNOSTI PROJEKAT JE OPRAVDAN

12. Plan upravljanja rizikom


1.1 Identifikacija rizinih dogaaja

(1) Opis rizika: Kvar opreme i brzo zastarevanje primenjene tehnologije Verovatnoda da do ovih dogaaja dodje je srednje vrednosti, meutim predviene su striktne kontrole rada maina i proizvodnog pogona u celini, kako bi se sauvala bezbednost zaposlenih na radu pored kontinuiteta proizvodnje. Zastarevanje tehnologije je nei zbeno,

meutim, kako se radi o otvaranju nove fabrike, planirano je da bude opremljena mainama najsavremenije tehnologije. Verovatnoda da se ovaj rizik ostvari: Verovatnoda da se ovaj rizik ostvari procenjuje se ocenom 4 na skali od 1 do 10. Uticaj rizika na projekt:Uticaj ovog rizinog dogaaja procenjuje se ocenom 7, to znai da bi se znaajno odrazio na uspeh projekta. Smanjenje rizika: Preporuene preventivne akcije:

Redovno odravanje maina; Angaovanje strunjaka za proveru bezbednosti na radu, rigorozni sistem kontrole proizvodnog pogona, kao I kontinualno pradenje razvoja tehnologije.

Preporuene reaktivne akcije:

Brza reakcija nadlenog menadera ulaganjem dodatnih finansijskih sredstava za supstituciju pokvarenih maina.

(2.) Opis rizika: Loa promotivna akcija

Verovatnoda da se ovaj rizik ostvari nije zanemarljiva, meutim predvieno veliki deo budeta koji se dodeljuje ovom segmentu daju odreenu sigurnost. Posledica bi bila znaajno manji I sporiji odziv klijenata. Verovatnoda da se ovaj rizik ostvari:

Verovatnoda nastajanja ovog rizika je srednja, ocenjenjuje se ocenom 5 na skali od 1 do 10.

Uticaj rizika na projekt:

Uticaj ovog rizika procenjen je na 7, to znai da bi se znacajno odrazio na odvijanje projekta.

Smanjenje rizika:

- Preporuene preventivne akcije: Detaljno planiranje promotivnih aktivnosti, posebna panja posvedena odabiru radio stanica preko kojih de se otvaranje fabrike promovisati. - Preporuene reaktivne akcije: Ulaganje dodatnih finansijskih sredstava u reklame u asopisima i na lokalnim televizijskim stanicama, postavljanje odreenog broja bilborda, ukoliko to dozvoljava budet predvien za projekat.

(3) Opis rizika: Kanjenje otvaranja fabrike

Verovatnoda odigravanja ovog dogaaja je znaajna obzirom na povezanost i uslovljenost svih ostalih komponenti projekta koje takoe moraju biti realizovane do isteka ovog datuma. Takoe, odlaganje otvaranja salona prouzrokovalo bi dodatne trokove i finansijske gubitke koji se odnose na prvobitnu marketing kampanju. Verovatnoda da se ovaj rizik ostvari:

Verovatnoda nastupanja ovog dogaaja ocenjuje ocenom 6 na skali od 1 do 10. Uticaj rizika na projekt:

Uticaj ovog rizika na projekt procenjuje se na 8, to znai da da ima veliki znaaj. Smanjenje rizika: Preporuene preventivne akcije:

Kljuni korak je sklapanje ugovora u kome je naglaeno potovanje vremenskog roka kao I implementacija zatitnih klauzula koje nam daju pravo da u sluaju nepotovanja navedenih uslova imamo pravo na raskidanje ugovora. Dobavljai opremei sirovinamoraju biti paljivo odabrani na osnovu iskustva I pouzdanosti. Preporuene reaktivne akcije:

Brza reakcija menadera za finansije I nabavku angaovanjem graevinske kompanije/ novih dobavljaa.

(4) Opis rizika: Nedovoljno struan kadar u trenutku otvaranja fabrike

Verovatnoda da doe do ovog dogaaja, procenjena je kao mala, zbog blagovremenog planiranja vremena izvrenja svih aktivnosti oko formiranja kadrova. Verovatnoda da se ovaj rizik ostvari:

Verovatnoda nastupanja ovog dogaaja ocenjuje ocenom 3 na skali od 1 do 10. Uticaj rizika na projekt:

Uticaj ovog rizika na projekt procenjuje se na 8, to znai da da ima veliki znaaj. Smanjenje rizika: Preporuene preventivne akcije:

Kljuni korak je detaljno planiranje vremenskih rokova prema kojima se odvijaju aktivnosti vezane za prijem, zapoljavanje I obuku kadrova a za koje je zaduen kadrovski menader. Njegov zadatak je da obezbedi odgovarajudu vremensku rezervu za sluaj da odziv kandidata ne bude na zadovoljavajudem nivou.

Preporuene reaktivne akcije:

Brza reakcija kadrovskog menadera u vidu kontaktiranja bivih saradnika na slinim projektima ili u vidu privremenog povedanja naknade u cilju stimulisanja potencijalnih kandidata za posao.

12 Matrica za analizu rizika

Tip rizika

Opis rizika

Verovatnod a nastupanja 0,4

Utica j

Znaa j

Plan reagovanja

Odgovorn o lice

Interni

Kvar opreme i brzo zastarevanj e primenjene tehnologije

0,7

0,28

Redovno Ivana odravanje Stojanovid maina; Angaovanje strunjaka za proveru bezbednosti na radu, rigorozni sistem kontrole proizvodnog pogona, kao I kontinualno pradenje razvoja tehnologije. Detaljan odabir radio stanica koje de emitovati reklame; Ulaganje dodatnih finansijskih sredstava u u promotivne aktivnostiodreenog broja Petar Popovid

Potrebn a sredstva (eur) 20 000

Interni

Loa promotivna akcija

0,5

0,7

0,35

4000

bilborda, reklamni prostor u asopisima. Ekstern Kanjenje i otvaranja fabrike 0,6 0,8 0,48 Sklapanje ugovora u kome je naglaeno potovanje vremenskog roka kao I implementacij a zatitnih klauzula; Dobavljai opremei sirovina moraju biti paljivo odabrani na osnovu iskustva I pouzdanosti Blagovremena organizacija I sprovodjenje aktivnosti otvaranja konkursa, prijema I obuke kandidata; Kontaktiranje bivih saradnika na slinim projektima; Dodatni novani stimulans za Ivana Stojanovid 3000

Interni

Nedovoljno 0,3 struan kadar u trenutku otvaranja fabrike

0,8

0,24

Goran Petkovid

2000

candidate.

13 Logika matrica projekta


Opis projekta Opti ciljOtvaranje malog preduzeda ```Bukvica`` koje de imati ulogu u proizvodnji nametaja u masivu do kraja 2013.god. Specifian cilj1. Smanjenje uvoza i povedanje izvoza za 30 % do kraja 2016.godine Pokazatelji(indikatori) Izvori provere(verifikacije) Novinske rubrike ,radio stanice Pretpostavke

11. novembra 2013 godine otvoren salon

Povedan broj preduzeda koje posluju sa ovom fabrikom na tetu inostranih preduzeda

broj sklopljenih ugovora sa domadim preduzedima

Klijenti smatraju da fabrika posluje na pravi nain, u pravu svrhu I da nudi raznovrsnu ponudu Zadovoljne muterije koji de I sami biti promoteri radai ponude fabrike

2 Povedanje broja zadovoljnih Povedan procenat muterija za 30 % (min 60%) stalnih i do kaja 2016.godine zadovoljnih muterija do 2015. Godine

Broj sklpoljenih ugovora sa istim muterijama Broj preporuka od strane stalnih muterija

3. Unapreenje znanja i vetina zaposlenih za 20 % do kraja 2015.godine

50 % radnika ima minimum 10 godina iskustva u struci I zavrenu odgovarajudu kolu

Ugovori o radu sa kvalifikovanim radnicima (zavrena kola ili praksa u struci u inostranstvu)

Rezultati1. Fabrika Bukvica je zapola sa radom 11. 11. 2013. godine otvorena je fabrika Izvetaj o poslovanju fabrike Bukvica Fabrika kompletno opremljena I

u novembru 2013. Godine

Bukvica u Arandjelovcu. 90% ciljne grupe obaveteno o otvaranju nove fabrike putem ovakvog vida promocije Izvetaj vezan za ispitivanje informisanosti graana

sreena

2. O otvaranju nove fabrike 10 reklama dnevno na 2 radio stanice 3. U prvih mesec dana fabriku je posetilo 800 ljudi

Pohvale strunjaka za ponudu fabrike I poslovni prostor

Knjiga utisaka u samoj fabrici Razgovori sa zaposlenima Veliki procenat zadovoljnih muterija raznovrsnom ponudom

Realizacija specifine I drugaije ponude fabrike

Aktivnosti1. Pregovaranje sa saradnicima 2. Preureenje enterijera 3. Pregovori sa dobavljaima I partnerima 4. Opremanje fabrike 5. Zapoljavanje radnika 6. Promotivne aktivnoti 7. Otvaranje fabrike 1. Uspeno potpisan ugovor sa saradnicima 2. Dobavljena sva neophodna oprema 3. Ostvarena uspena saradnja sa ciljanim partnerima 4. Zaposlen veliki broj strunjaka 5. Pohvale javnosti za ponudu

1. Spremnost menadmenta salona da pregovara sa saradnicima 2. Pribavljena

neophodna oprema po razumnim cenama 3. Preureenje enterijera uraeno u planiranom roku I prema ugovorenom kvalitetu 4. Izvrena finansijska analiza 5. Dogovorena saradnja sa konsultanima

14 Zakljuak
Na osnovu istraivanja, pokazalo se da postoji potreba za fabrikom ovakvog tipa. Pritom, smatra se da je tranja za ovom vrstom usluga nepokrivena na teritoriji odabranog dela Srbije. U skladu sa ciljevima rasta I razvoja fabrikeBukvica, razmatrani investicioni projekat smatra se itekako opravdanim I razumnim. Posmatrajudi kako dinamiku, tako I statiku ocenu projekta, moemo zakljuiti da je projekat opravdan. Povradaj uloenih sredstava vri se ved u prvoj godini poslovanja. .Kredit koji smo uzeli od Banca Intese je dugoroni sa periodom otplate 10 godina I grejs periodom odgodinu dana, uz kamatnu stopu od 8%, tako da njegova otplata nede previe opteretiti sam prihod koji salon stie poslovanjem. Na osnovu svih podataka, kvalitativnih I kvantitativnih, iznesenih u radu, smatramo da bi investicija bila opravdana I ostvarene viestruke koristi od projekta.