Uvod

Ve na samom ulazu u bilo koju bilioteku, prvo to osetite jeste miris knjiga koje u sebi, kao uvari, kriju istinu rasparanu u slova, rei koje zajedno grade itave zidove, temelje na kojima poiva sve dosada zapisano. U tom zanosnom mirisu mnogi osete dah minulih dana i minulih vremena, te enju za tajnim i skrivenim znanjem koje te knjige nose u sebi. Bibliotheka Aleksandrina, najvea knjini a, itaoni a i kola zlatne jeseni antike epohe, jedina je u istoriji koja se prepoznavala po nazivu biblioteka. Bila je to ne samo najvea, nego i prva javna biblioteka. Biblioteka je vie puta gra!ena od temelja sa svrhom da se sva znanja sakupe u njoj i isto toliko puta unitavana, uz ogromne gubitke. "anas, ona je jo jednom obnovljena sa tenden ijom da postane kulturni entar sveta. #ako su mnoga znaajna dela unitena, to ne umanjuje njenu vrednost ni kao biblioteku ni kao istorijsku tekovinu.

Nastanak Biblioteke
#zgradnju grada na uu $ila u %editeran , sa ostrvom &aros , predloio je prvi grki pesnik 'omer (oko )**+,-*. pne.., to je tek Aleksandar Veliki prihvatio i naredio njegovu gradnju //0. pne.. 1radnja je poela u selu 2akotis, ukljuujui i ostrvo &aros, do koga su sagra!ene dve luke. $a jugu grada nalazilo se jezero %areotis, odakle se grad snabdevao sveom vodom. Aleksandar Veliki (/-3+/4/. pne.. naredio je gradnju Velike Biblioteke, a grad je imenovao po sebi Aleksandrija i proglasio ga glavnim gradom 5gipta, ali ga lino nikada nije video. Umro je /4/. pne. u //+oj godini ivota. Ubrzo je Aleksandrija postala najvei grad zapadnog sveta, inae grad papirusa i entar trgovine knjigama. "olaskom Aleksandra u %alu Aziju, 6alestinu, 5gipat, %esopotamiju i sve do dananjih Avganistana i 6akistana doli su i grki jezik, dotadanja znanja i grka kultura ('elenska era.. 7i narodi poeli su se me!usobno meati i intelektualno obogaivati. 1rad Aleksandrija se irio i postajao sve privlaniji za naunike 1rke i drugih delova sveta. U okviru izgradnje grada sagra!eni su Velika biblioteka (Bibliothe a Ale8andrina . i %uzej (%usaeum. koji su vremenom postali entar naunih izuavanja. U toku jedne godine (/4/+/44. pne.. umrli su Aleksandar Veliki i njegov uitelj Aristotel (/)9+/44. pne.., a Aleksandrovi generali, grko+makedonskog porekla, podelili su vlast u 5giptu, od kada je na presto dola dinastija 6tolomeja i vladala 5giptom gotovo /** godina (/4/+/*. pne...0 1radnju Biblioteke i %uzeja poeo je 6tolomej # :oter (/3,+4)/. pne.., oko 4;*+4)/. pne., a nastavio 6tolomej ## &ilader<us + :oter (/*;+493. pne.., u aristokratskom delu grada Brukejon, kraljevskoj etvrti, u stilu Aristotelovog =i euma, neposredno jedno pored drugog. Biblioteka je imala i svoj drugi deo, zvani :estrinska biblioteka, sagra!en kasnije u delu grada zvanom :erapion, uz obalu %editerana. U svom sastavu Biblioteka je imala> etalita, bate, prostorije za zajednike rukove, itaoni e, holove za predavanja (am<iteatre. i sobe za sastanke.4 ?vakav raspored prostora slian je i dananjim univerzitetima. Biblioteka je tako!e imala i
1

@ittA &erguson>%easuring the Universe, our histori Buest to hart the horizons o< spa e and time, Calker DompanA, $eE Fork, 0;;;

nabavno odeljenje, lo irano u lu i, kao i kataloko odeljenje. U holovima su bile poli e za dranje rolni papirusa, koje su se tada zvale GBibliothekaiH. #znad rolni stajao je natpis sa znaenjem> G%esto za leenje dueH. #ni ijalno, Veliku biblioteku je organizovao "emetrius &alerus (/-*+4)9. pne.., 7eo<astov uenik./ Biblioteke staroga veka razlikovale su se od dananjih. @ako tada nije bilo povezanih knjiga, ve su postojale papirus rolne, poli e su bile prilago!ene rolnama. 6apirus je inae pravljen od trske, koja je rasla na obalama $ila. $akon to je video dotadanjih sedam svetskih uda (Visee bate Vavilona, @oloseum 2odosa, :tatua Ievsa na ?limpu, 'ram "iane u 5<esu, 1robni a %osula, 6iramide 5gipta i :vetionik &aros u Aleksandriji. i bio oaran njihovom monumentalnou, Aleksandar je eleo da i Aleksandrijaska biblioteka postane jedno od njih. Biblioteka je svojom monumentalnou svakako zasluila taj epitet, iako je sagra!ena posle smrti njenog osnivaa. Biblioteka je uvala radove najveih mislila a antikog vremena. $a optu iviliza ijsku alost, gotovo sva ta dela unitena su zauvek u velikim poarima. Iahi 'avas (ro!en 0;9,.., predsednik 5gipatskog komiteta za antikvitete tvrdi da je 0/ holova u Bibliote i moglo da primi istovremeno -*** studenata, a prostorije tih holova tako su bili me!usobno raspore!eni da je predava stajao na jednom, entralnom, uzvienom mestu, na podijumu. %esto gde su se uvale knjige sastojalo se od> kolek ije polovnih knjiga (&estus. sa instruktorima i prevodio ima i javne kolek ije knjiga, namenjene za javno korienje. Biblioteka je u svom sastavu imala i astronomsku opservatoriju. U vreme nastanka Aleksandrijske biblioteke uvene linosti u Atini posedovale su svoje sopstvene kolek ije knjiga u svojim domovima. %e!u njima istaknuti su bili> 5uripid (9)*.+9*3. pne.., 5uklid (/4-.+ 43-. pne.., Aristotel i drugi. %nogi od poznatih linosti poklanjali su svoje kolek ije Bibliote i.9 6rva dinastija vladara 6tolomej bili su znaajni kolek ionari, pa su i oni poklanjali svoje kolek ije, a tako!e i znatna sredstva kraljevskog budeta usmeravali u iste svrhe. Biblioteka je bila entar kulturnog razvoja Iapada, tokom nekoliko vekova. ?d osnivanja Aleksandriju su preteno naseljavali vojni i, mornari, birokrate, inovni i i administra ija, biznis klasa ljudi, zanatlije i slini. $auni i helenskog sveta dolazili su da ue i predaju. 6laani su> lingvisti, istoriari, astronomi, geogra<i, matematiari, <iziari i pesni i. %e!u poznatima u Bibliote i su radili Arhimed (4),+404. pne.. i 5uklid , koji je tu napisao svoju knjigu G5lementiH . =egende kau da je 6tolomej ## primorao jevrejske naunike da prevedu Bibliju sa hebrejskog na grki. - 5len Brundid kaze da u tom kosmopolitskom gradu 1r i, 5gipani, 2imljani i Jevreji nisu ba iveli u najboljoj koegzisten iji, ali su im ba %uzej i Biblioteka bili idealna mesta za sastajanja i razmene saznanja. ?na tako!e navodi da je "emetrius , nakon organizovanja Biblioteke istu predao 6tolomeju ## &idel<usu :oteru 4)/. pne..3

Bede>7he mAsterious <ate o< the 1reat =ibrarA o< Ale8anria, http>KKEEE.bede.org.uk, preuzeto *4.00.4*0*. 7he 2oAal =ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.shekpvart.net, preuzeto *4.00.4*0*. %i hael =ahonas>An ient =ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.mlahanas.de, preuzeto *4.00.4*0*. Chat happened to the 1reat =ibrarA o< Ale8andria, EEE.straightdope. om, preuzeto 02.11.2010.

Iapisano je da je prvi upravnik Aleksandrijske Biblioteke bio Ienodotus od 4)-. do 4,*. pne. , biran od strane suda, koji je primenio Aristotelova pravila rada i ustrojio al<abetsko obeleavanje. Iatim su bili> @alimakus od 43*. do 49*. pne., 5ratosten 4,3.+0;9. pne., Aristo<an od 4**. do 0)-. pne. i Arista ije od 03*. do 09-. pne.. A nakon okupa ije 2imljana bibliotekom su upravljali vojni i. Jedan od njih bio je 7iberius @laudije Balbilus (4*.+,;. nove ere.., Broj knjiga iKili papirusa u Bibliote i se u razliitim izvorima navodi razliito. "ok jedni izvori ukazuju da ih je bilo ,**.*** primeraka, ) drugi tvrde da ih je bilo -**.*** ili 3**.***,; a @arl :egan (0;/9.+0;;3.. ak navodi da ih je bilo million. Barbara @rasner u svom radu navodi da je Velika biblioteka u Aleksandriji osnovana oko /**. pne., kada je kralj 6tolomej # pitao> G@oliko imamo rolni papirusaHL Aristotelov uenik "emetrius je na to imao odgovor i predloio postavku biblioteke koja e sadrati kopije svih knjiga sveta.0* 6tolomej i njegovi nasledni i eleli su da se elokupna kolek ija latinskih, budistikih, persijskih, jevrejskih i egipatskih knjiga prevedu na grki. 6ostoji tako!e jedna pria kako je 6tolomej ### (4)4.+440. pne.. postupao sa Atinjanima tako to je pozajmljivao je od njih originalne knjige, iste su kopirane i kopije vraane autorima, a originalne zadravane u bibliote i, uz izvesnu nadoknadu u srebru. Mto su knjige bile starije bile su vrednije. $avodi se da je Biblioteka u to vreme imala oko ,-*.*** papirusa. $a obogaivanju Biblioteke , pored dinastije 6tolomej, radio je i 6ergamus 5umenes 4)/.+43/. pne., koji je bio oaran literaturom i naukom. 6rva etiri vladara iz dinastije 6tolomej bili su intelektual i. Aleksandrijska biblioteka postala je mesto stalnoga rada i stvaranja mnogih grkih naunika staroga veka, kao to su i> 5rasistratus (/*9.+4-*. pne.. # 6raksgoras , koji su otvorili prvu medi insku kolu u Aleksandriji, te 'ero<ilos (//-.+4)*. p.n.e.., @leo<anter &ilinos, @risipus (4)*.+4*3. p.n.e.., 5uklid, Aristarkos sa :omosa (/4*.+4-*. p.n.e.. i drugi. 5gipatski <araoni plaali su im za izdravanje kompletne porodi e dok su iveli i radili u Bibliote i. &araon 6tolomej ### 5uergetes naredio je da svi strani posetio i 5gipta moraju predati svoje knjige Bibliote i, a Biblioteka im je vraala prepisane kopije istih. ?vaj <araon 6tolomej ###, sin 6tolomeja ## :oter+a, osniva je sestrinske biblioteke u :erapionu.00 @njige su se sakupljale veoma intenzivno dobrim plaanjima kraljevstva, a za dobre knjige putovalo se po svetu, a najvie u 2odos i Atinu . :a brodova, posetila a Aleksandrije, knjige su oduzimane, a vrena je i velika trgovaka razmena izme!u #stoka i Iapada. 7a razmena preteno se obavljala izme!u kopna i ostrva &aros . @ao nauna institu ija, Aleksandrijska biblioteka popunjavana je novim radovima iz oblasti matematike, astronomije, <izike, prirodnih nauka i drugih. %etode rada i dobijeni rezultati
6

5llen Brundige> 7he de line o< the =ibrarA and %useum o< Ale8andria, EEE.digital+brillian e. om, preuzeto 02.11.2010.
7

=ajonel @ason>Biblioteke starog sveta,Dlio,Beograd, 4**9.god %i hael =ahonas>7he =ibrarA o< Ale8andria,http://www.bibalex.gov.eg, preuzeto *4.00.4*0*. Chat happened to the 1reat =ibrarA o< Ale8andria, EEE.straightdope. om, preuzeto 02.11.2010 Barbara @rasner>7he historA o< the librarA, http>KKEEE.historAmagazine. om, preuzeto *4.00.4*0*. Chat happened to the 1reat =ibrarA o< Ale8andria, EEE.straightdope. om, preuzeto 02.11.2010.

10
11

prvo su postavljani kao empirijski standardi, a zatim su stavljani na najtee provere ozbiljnog kriti izma. $akon svih tih provera pravljeno je po nekoliko kopija teksta, koji su davani nauni ima, kraljevstvu i bogatim bibliotekama irom sveta. $a taj nain ostvarivani su i izvesni prihodi za Biblioteku. #zdavai su bili istaknute linosti, koji su radili i na 'omerovim tekstovima, a oni najpoznatiji me!u izdavaima nazivali su se 1lavni bibliotekari. $akon izgradnje i popune Biblioteka je imala knjige iz Asirije, 1rke, 6ersije, 5gipta, #ndije i drugih zemalja. U %uzeju je ivelo i radilo preko 0** naunika, koji su se bavili istraivakim radovima, drali predavanja studentima, pisali knjige i vrili prevode dokumenata. 04 @ada je sagra!ena, Biblioteka je sadrala elokupno znanje staroga veka, a kada je unitena od toga nije ostalo nita.

Unitavanja Biblioteke
%nogi autori slau se u optoj o eni da je Aleksandrijska biblioteka pretrpela vie unitavanja i da su poari 9). pne., /;0. nove ere i 394. nove ere (od strane 2imljana, 'riana i %uslimana. bili katastro<alni. Unitavanje Aleksandrijske biblioteke smatra se jednim od najveih zlo ina prema ljudskoj iviliza iji i gubitkom za itavo oveanstvo. Biblioteka je tokom svoga postojanja postala simbol znanja, a njeni ruitelji ignorisali su svaki iviliza ijski napredak i bili najvei varvari oveanstva.0/ Aleksandrijska biblioteka doivela je slavu za vreme vladavine prva tri 6tolomeja, za koje vreme je Aleksandrija postala najpoznatiji grad nauke u svetu. %e!utim, 40,. pne., za vreme vladavine 6tolomeja #V &ilopatora (4/).+4*-. pne.., u 5giptu dolazi do protesta lokalnog stanovnitva protiv grke vladavine. Ia vreme 6tolomeja V 5pi<anesa (40*.+0)*. pne.. 5gipat gubi vei deo teritorija u predelu %editerana. Iatim 09-. pne. dolazi do ivilnog rata me!u braom i 6tolomej V### 5uergetes (0)4.+003. pne.. postaje kralj i progoni naunike iz Aleksandrije, zato to su bili na strain njegovog brata. 7ada znaaj Biblioteke opada, a uti aj 2ima postaje sve znaajniji. 6obedom Dezara on nije anektirao 5gipat, ve @leopatru proglasio kralji om. $akon ubistva Dezara , 99. pne., kontrolu nad 2imskim arstvom preuzeli su Dezarov usvojeni sin ?ktavian (3/. pne.+0;. nove ere. i %arko Antonije ()/.+4*. pne... ?ktavian je vladao Iapadom i 2imom, a %arko Antonije #stokom, gde se udruio sa @leopatrom.09 6rvo unitenje Biblioteke pripisuje se Juliju Dezaru (0*0.+99. pne.., tokom njegovog osvajanja Aleksandrije 9).+9,. pne.. "ok se Dezar provodio sa @leopatrom (3;.+/*. pne.. u njenim kraljevskim odajama, njegovu <lotu opkolili su egipatski brodovi, pa je on naredio paljenje svojih brodova, sa kojih se poar preneo na egipatske, kao i na okolne luke objekte. 7ako je vatrom zahvaena i Biblioteka, koja se nije mogla spasiti. Bede u svom opisu kae da su 2imljani ivilizovani, a njihov najznaajniji general odgovoran je za najvei akt vandalizma prema antikoj umetnosti. U plamenu je nestalo 9**.*** originalnih papirusa i knjiga, a da sam Dezar nije naao za bitno da taj doga!aj uopte pomene u svojim memoarima. Nak ni Di eron (0*3.+9/. pne.., koji inae nije voleo Dezara ne pominje paljenje Biblioteke. #ndikativno je da
12

6reston Dhesser>7he burning o< the =ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.ehistorA. om, preuzeto *4.00.4*0*. %i hael =ahonas>An ient =ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.mlahanas.de, preuzeto *4.00.4*0*. @ellA 7rumble>7he =ibrarA o< Ale8andria, books.google. om, preuzeto 02.11.2010.

13

14

Vatikan uva u najveoj tajnosti dokumente Apokri<a, nedostupna za svetsku javnost. Velike su anse da su me!u tim dokumentima skriveni i poda i o unitenju Aleksandrijske Biblioteke , ba zato to ju je unitio 2imski vojskovo!a. :trabo (3/. pne.+4/. nove ere. je iveo u Aleksandriji 4*+e godine pne. i detaljno opisao 6alas i %uzej, a nije spomenuo Biblioteku, iz ega se moze zakljuiti da biblioteke u to vreme nije ni bilo. ?n je pisao da je okupa ijom 2imljana nad 5giptom donet mir, prosperitet i razvoj Aleksandrije, mada se mnogi autori ne slau da je bilo tako. "r %usta<a 5l+Abad i pie da :trabo nije ni imao pristupa G@raljevskoj bibliote iH.06lutarh (93.+04*. nove ere. i "io @asius (03/.+4/-. nove ere., me!utim, potvr!uju unitenje Biblioteke , a 1elius (4/.+,;. nove ere. ak tvrdi da je u poaru uniteno ,**.***, a %etju Batles navodi da je u Dezarovom paljenju biblioteke izgorelo /**.*** knjiga. 6lutarh u svom delu GOivot %arka AntonijaH pie da je %arko Antonije poklonio 4**.*** knjiga @leopatri , koje su preseljene iz 6ergamuma i postavljene u Biblioteku u Brukionu, tokom njenog obnavljanja. ?vi poda i potiu iz perioda 0-* godina posle Dezara pa autor 5dvard 6arsons navodi da Di eron, :trabo, pa ni sam %arko Antonije nisu nita znali o paljenju Biblioteke. 6retpostavlja se da su neke knjige uvane u skladitima u lu i pa ih je poar me!u prvima zahvatio i unitio. $a sreu Biblioteka je posle Dezarovog paljenja ponovo zaivela i ponovo doivela znaajan pro vat. ?bnavljanje Biblioteke opisao je rimski <ilozo< :eneka (9. pne.+3-. nove ere., koji navodi da je u poaru uniteno svega 9*.*** knjiga, a glavni poklon darovao je %arko Antonije @leopatri. ?n tako!e pie da su mnoge knjige pokrali rimski vojni i i odneli ih u 2im.03 "rugo veliko unitavanje Biblioteke /;0. godine nove ere pripisuje se vladaru, hrisaninu, 7eodosije # (/9,.+/;-. nove ere ., koji nije tolerisao kult i spomenike paganizma i naredio je njihovo unitenje, a izvrsio ga tadasnji 6atrijarh Aleksandrijski 7eo<ilije (/,).+999. nove ere., tako!e hrisanin. U ovom paljenju potpuno je unitena :estrinska biblioteka u :erapionu. #ma podataka da su neke kolek ije preivele u privatnim bibliotekama. ? ovom paljenju Biblioteke pisao je :okrat :kolastikus (/)*.+9-*. nove ere ., mada se ne navodi broj unitenih knjiga u :erapionu, a nema ni podataka ta je bilo sa %uzejom , iako se naredba o unitavanju odnosila na sve paganske spomenike kulture. #z opisa 7eona (//-.+9*-. nove ere ., o a matematiarke 'ipatie (/,*.+90-. nove ere ., za koju se kae da je ona bila poslednji naunik u Bibliote i /)*.godine nove ere nazire se da ni %uzej nije preiveo. "on $orvi u svojoj knjizi 2ani vekovi pie o unitenju Biblioteke za vreme anti+jevrejske pobune u Aleksandriji /;0. godine nove ere . Ari (4-*.+//3. nove ere. je bio aleksandrijski svetenik, koji je tvrdio da 'ristos nije bio Bog ve obian ovek , to je izazvalo proteste. $avodi se da je do sukoba dolo izme!u hriana, jevreja, i pagana a (mnogoboa a.. U tim sukobima ubijena je i matemati arka 'ipatia , a stradao je i sam 7eo<ilije. 7eo<ilije je znao da ukoliko ljudi vie znaju manje veruju u Bibliju, zbog ega je odluio da uniti paganske hramove znanja. @ada je 6atrijarh 7eo<ilije in<ormisao 2im o 6aganima u Aleksandriji tada je 7eodosije naredio da se paganizmu stane na put i odobrio paljenje Biblioteke.

15

Bede>7he mAsterious <ate o< the 1reat =ibrarA o< Ale8anria, http>KKEEE.bede.org.uk, preuzeto *4.00.4*0*. Chat happened to the 1reat =ibrarA o< Ale8andria, EEE.straightdope. om, preuzeto 02.11.2010.

16

Aleksandrija je ostala entar hrianstva sve do osvajanja od strane Arapa 394. godine nove ere, od kada je u Aleksandriji ustanovljena vera islam.0, # nakon drugog velikog paljenja Biblioteke, ista je i dalje ostala entar obrazovanja. 7adasnji vladar @laudije (0*. pne.+-9. nove ere . je ustanovio Dentar za izuavanje istorije pod svojim imenom @laudian. Biblioteka je zaivela po trei put i imala oko -**.*** knjiga i rolni papirusa u kraljevskoj bibliote i i oko 94.*** knjiga kod pojedina a, privatno. @iparski patrijarh 5pi<anius (9/).+9;3. nove ere . pie da je on darovao Bibliote i u :erapionu -*.*** knjiga. ?n tako!e pie da su Biblioteku u Brukionu opustoili Aurelian (40-.+4,-. nove ere . i "iokle ian (49-.+/0/. nove ere.. 5pi<anius dalje pie da je @arakala (0)).+40,. nove ere. masakrirao mnoge gra!ane, a Aurelian (040.+0)*. nove ere. je inio razaranja u kraljevskoj etvrti u kojoj se nalazio %uzej, kao i to da je "iokle ian poinio ogromna razaranja tokom svoje vladavine. :okrat :kolastikus u svojoj G#storiji rkveH pie o razaranju :erapiona , koji je zatim preure!en u rkvu. ?rosije (/,-.+94*. nove ere ., koji je bio prijatelj Avgustina (/-9.+9/*. nove ere ., pisao je o istoriji protiv pagana, u kojoj je eleo prikazati anti+hriane u loem svetlu. ?n kae da su neke knjige tokom poara sklonjene, ali ne pre izira o kojoj bibliote i niti o kojim delima je re.0) 7ree veliko unitavanje Aleksandrijske biblioteke dogodilo se 394. godine nove ere, mada ima autora koji ovo paljenje stavljaju u godinu 39*. U sedmom veku %uslimani su , tokom svog <anatinog osvajanja sveta, osvojili 5gipat, gde nije pruen vei otpor @ali<u ?maru (-)0.+ 399. nove ere.. A kada je hrisanin &iloponije in<ormisao arapskog generala Amru #bnel+Asa da u Aleksandriji postoji Velika biblioteka, u kojoj se uva sve znanje sveta, general se uznemirio i vest prosledio u %eku @ali<u ?maru. @ali< ?mar je izdao naredbu da se sve knjige u Bibliote i unite, sa obrazloenjem> G7e knjige su ili kontraverzne @uranu, u kom sluaju su krivoverne, ili se slau sa @uranom, u kom sluaju su suvineH. 6o ?marovoj naredbi sve knjige su iznete iz biblioteka i razdeljene kao gorivni materijal javnim kupatilima u gradu. $aredbu @ali<a ?mara izvrio je njegov general Amru #bn+@a<ti. 6ostoje in<orma ije da su se 9*** javnih kupatila u Aleksandriji zagrevala est mese i sa knjigama Aleksandrijske biblioteke.0; 6ored ovih, kao prvo paljenje Aleksandrijske biblioteke pominje se );.+)). pne. u toku ivilnog rata, u vreme vladavine 6tolomeja V###, a zatim paljenje koje je izazvao Aurelius (-0.+0)*. nove ere . 4,/. nove ere, u znak revolta prema kralji i Ienobii od 6olomira. $avodi ukazuju da je deo knjiga tada prenet u @onstantinopolj.4*

17

6reston Dhesser>7he burning o< the =ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.ehistorA. om, preuzeto *4.00.4*0*. Bede>7he mAsterious <ate o< the 1reat =ibrarA o< Ale8anria, http>KKEEE.bede.org.uk, preuzeto *4.00.4*0*. Bede>7he mAsterious <ate o< the 1reat =ibrarA o< Ale8anria, http>KKEEE.bede.org.uk, preuzeto *4.00.4*0*.

18

19

20

Cikipedia>=ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.en.Eikipedia.org,preuzeto *4.00.4*0*.

Nova Aleksandrijska Biblioteka

$ajnovija Aleksandrijska biblioteka sagra!ena je kao 0*+spratna gra!evina, ija je jedna treina ispod nivoa mora, a na povrini je pod uglom od )P, bez prozora i ni po emu ne potsea na prvobitnu Biblioteku. @onstruktor je $orveanin, koji je eleo da tim projektom Aleksandriju ponovo stavi na svetsku kulturnu mapu. 1rad Aleksandrija je bio svetski kulturni entar dva veka pre 'rista i dva veka posle njega. ?bnovljena Biblioteka , po projektu norveske <irme G:nohettaH, izgra!ena je u obliku diska, nagnuta prema %editeranu, kao simbol da 5gipat osvetljava svet, ili da je Aleksandrija prozor sveta, a sluzi za izu avanja, toleran iju, dijaloge i razumevanje. ?vaj simbol preuzet iz mitologije starog 5gipta u sadanjem trenutku oznaava ra!anje znanja. U blizini biblioteke nalazi se 6lanetarijum koji simbolizuje %ese . $a granitnom zidu sa june strane zgrade uklesana su slova veine svetskih pisama kao simbol na ionalne, kulturne i jezike arolikosti. Biblioteka sada ima> biblioteku za 9***.*** knjiga i -*.*** mapa, entar za internet i njegove arhive, est spe ijalizovanih biblioteka za> audiovizuelne materijale, za de u, za mlade, za mikro<orme, za retke knjige i spe ijalne kolek ije, tri muzeja za antikvitete, rukopise, istoriju nauka, planetarijum, istraivanje izlobi, dve stalne izlobe, est umetnikih galerija, kon<eren ijski entar za hiljadu osoba, sedam naunih instituta za rukopise, dokumenta iju nasledstva, kaligra<iju i pisanje, in<orma ione nauke, mediteranske i aleksandrijske studije, umetniki entar, entar za nauna istraivanja i diskusioni <orum. # mada je Biblioteka u potpunosti obnovljena i dalje joj nedostaju dela koja su zauvek iezla, to je ogroman nedostatak. @onstruk ija nove Biblioteke po ela je 0;;-., kotala 44* miliona dolara i zvanino je inaogurisana 03. oktobra 4**4. 6rostire se na 9-.*** mQ, a prostor biblioteke je 3;.*** mQ, sa /-** sedita, 0**.*** rukopisa sa /* baza elektronskih ure!aja, 0*.*** retkih knjiga, 4**.*** disketa i -*.*** video disketa. U vreme poetka rada zapoljavala je -,) ljudi. @ompleks ima entar za kon<eren ije sa /4** sedita, nauni planetarium, kolu za in<ormativne studije, kaligra<ski institut i muzej. Biblioteka ima robotski sistem skladitenja i uvanja knjiga sa najsavremenijim protiv+poarnim sistemom zatite. ?d 4**). Aleksandrijska biblioteka ponovo postaje entar 'elenske kulture. &onda ija Aleksandra ?nasisa je deo ostvarenja tih napora za gr ku kulturu, a predsednik 5gipta 'osni %ubarak je jedan od velikih potovala a i podritelja rada Biblioteke, kao to je i U$5:D?.40 Biblioteka Aleksandrije je nezavisan pravni subjekat u odnosu na Vladu 5gipta. Ia sve svoje aktivnosti i poslovanje je odgovorna direktno predsedniku 5gipta. Vodee telo u organiza ionoj strukturi je :avet pokrovitelja, zatim Upravni odbor i direktor. Nlanovi :aveta pokrovitelja su istaknute linosti iz svih oblasti drutvenog ivota iz elog sveta i biraju se od strane predsednika 5gipta. :avet prati sve aktivnosti biblioteke i daje predloge za njihovo unapre!enje. $a elu Upravnog odbora je g!a :. %ubarak, a lanovi su najeminentniji nauni i iz svih zemalja sveta. "irektor biblioteke je gospodin #smail :erageldin.44
21

Alan 6hilips R Alasdair 6almer>Ale8anderSs librarA rises <rom ashes, http>KKEEE.<ortune A. om, preuzeto *4.00.4*0*.

Zakljuak
Aleksandrijska biblioteka s pravom nosi titulu etvrte egipatske piramide. ?snovna vizija budunosti je da ona postane svetski entar kulture, naunih dostignua i dijaloga. $jena osnovna uloga je da uva slavu prolosti, slui sadanjosti i stvara budunost. Aleksandrijska biblioteka je bila prva svoje vrste i kroz itavu antiku istoriju ostala je i najvea. ?snovni iljevi Aleksandrijske biblioteke su bili i i dalje su da organizuje elokupno ljudsko znanje, odgovori zahtevima modernog doba, ali i da sauva duh prolosti. Uprkos svim stradanjima koja su je zadesila, tokom istorije biblioteka je uspela da sauva svoj duh, ostane simbol znanja i dugovenosti. # kao to je Borhes napisao u svojoj pesmi GAleksandrijaH> G?d prvog Adama koji vide i dan i no i oblik svoje ruke, 6riahu ljudi i oblikovahu u kamenu, kovini, pergamentu, :ve to sadri zemlja il nosi san, ovde je njihov trud> Biblioteka.G

=iteratura
0. @ittA &erguson>%easuring the Universe, our histori Buest to hart the horizons o< spa e and time, Calker DompanA, $eE Fork, 0;;; 4.Bede>7he mAsterious <ate o< the 1reat =ibrarA o< Ale8anria, http>KKEEE.bede.org.uk, preuzeto *4.00.4*0*. /.7he 2oAal =ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.shekpvart.net, preuzeto *4.00.4*0*. 9.%i hael =ahonas>An ient *4.00.4*0*. =ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.mlahanas.de, preuzeto

-.Chat happened to the 1reat =ibrarA o< Ale8andria, EEE.straightdope. om, preuzeto 02.11.2010.
22

Ana :avi>$ova Aleksandrijska biblioteka,1lasnik $B:,4**/.

3.5llen Brundige> 7he de line o< the =ibrarA and %useum o< Ale8andria, EEE.digital+ brillian e. om, preuzeto 02.11.2010. ,.=ajonel @ason>Biblioteke starog sveta,Dlio,Beograd, 4**9.god ).Barbara @rasner>7he historA o< the librarA, http>KKEEE.historAmagazine. om, preuzeto *4.00.4*0*. ;.6reston Dhesser>7he burning o< the =ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.ehistorA. om, preuzeto *4.00.4*0*. 0*.@ellA 7rumble>7he =ibrarA o< Ale8andria, books.google. om, preuzeto *4.00.4*0*. 00. Alan 6hilips R Alasdair 6almer>Ale8anderSs http>KKEEE.<ortune A. om, preuzeto *4.00.4*0*. librarA rises <rom ashes,

04.Cikipedia>=ibrarA o< Ale8andria, http>KKEEE.en.Eikipedia.org,preuzeto *4.00.4*0* 0/. Ana :avi>$ova Aleksandrijska biblioteka,1lasnik $B:,4**/.

:aetak
Ve na samom ulazu u bilo koju bilioteku, prvo to osetite jeste miris knjiga koje u sebi, kao uvari, kriju istinu rasparanu u slova, rei koje zajedno grade itave zidove, temelje na kojima poiva sve dosada zapisano. U tom zanosnom mirisu mnogi osete dah minulih dana i minulih vremena, te enju za tajnim i skrivenim znanjem koje te knjige nose u sebi. Bibliotheka Aleksandrina, najvea knjini a, itaoni a i kola zlatne jeseni antike epohe, jedina je u istoriji koja se prepoznavala po nazivu biblioteka. Bila je to ne samo najvea, nego i prva javna biblioteka. Biblioteka je vie puta gra!ena od temelja sa svrhom da se sva znanja sakupe u njoj i isto toliko puta unitavana, uz ogromne gubitke. "anas, ona je jo jednom obnovljena sa tenden ijom da postane kulturni entar sveta. Aleksandrijska biblioteka s pravom nosi titulu etvrte egipatske piramide. ?snovna vizija budunosti je da ona postane svetski entar kulture, naunih dostignua i dijaloga. $jena osnovna uloga je da uva slavu prolosti, slui sadanjosti i stvara budunost. Aleksandrijska biblioteka je bila prva svoje vrste i kroz itavu antiku istoriju ostala je i najvea.

kljune rei> Aleksandrijska biblioteka, :erapion, @alimah, razaranja, obnova

10