Mr Milisav Sekuli I KNIN JE PAO U BEOGRADU

Izdava:

Nidda Verlag GmbH Homburger Str. 69a D - 61118 Bad Vilbel Duan Vidakovic Duan Milovanovic Branka Hristi Orion print

Za izdavaa Urednik: Lektor: tampa:

Bad Vilbel, 2000.

Mr Milisav Sekuli

KNIN JE PAO U BEOGRADU

UVOD
Pad Republike Srpske Krajine (RSK) i egzodus Srba u avgustu 1995. godine samo je jedna od tragedija koje su proizvedene raspadom bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Jedna u nizu ovovekovnih nacionalnih tragedija koje su zadesile Srbe i nastavak onih koje traju ili e se deavati u bliskoj budunosti. Ako se ova srpska nesrea uporedi sa tragedijama drugih naroda sa prostora bive Jugoslavije, nesporno je da je egzodus Srba iz Krajine najvea, najgnusnija, najprljavija i najkrvavija podvala jednom civilizovanom evropskom narodu na samom kraju dvadesetog veka. To je ujedno i podvala sa najvie krivaca, zbog ega je, svakako, tragedija tolikih razmera i bila mogua. Naalost, sva dosadanja objanjenja pada Krajine i egzodusa Srba, ako ih je i bilo, uproena su do prostakluka, prepuna izbegavanja odgovornosti, sa nedopustivo cininim prebacivanjem krivice na druge. Glavni krivci brane se upornim utanjem. U ime njih govore drugi, sve ine da sakriju odgovornost pravih krivaca. Istina o padu Krajine i egzodusu srpskog naroda ne moe se objektivno sagledati ako se trai i izrie izdvojeno od ukupnih zbivanja koja su dovela do razbijanja SFRJ. Istina o padu Krajine i egzodusu nesrenog srpskog naroda bila bi nepotpuna i netana ako bi se zasnivala samo na tome ta je ko dosad rekao o tome ili ako bi se gradila i na bazi samo pojedinih injenica, ma koliko one bile tane. Istina koju izriu ostraeni pojedinci najmanje je istina. U knjizi "Knin je pao u Beogradu" uinjen je pokuaj da se tragedija Srba iz avgusta 1995. godine ocenjuje u kontekstu postojanja i razbijanja SFRJ i na bazi svega bitnog to se deavalo u Krajini od 1991. do 1995. godine. U centru tih zbivanja u Republici Srpskoj Krajini bila je Srpska vojska Krajine (SVK) i ono to je predstavljalo njeno okruenje. Zato ova knjiga itaocu nudi sliku mnogih dogaanja na prostorima Krajine prvenstveno iz tog ugla, ukljuujui i analizu posledica do koje je dolazilo. Stvaranje i postojanje Republike Srpske Krajine prepuno je manipulacija narodom ali i Srpskom vojskom Krajine. Uoavanje traginih manipulacija poee sa tzv. Vensovim planom, presudnom prevarom Srba u Krajini. Manipulacija e se zatim nastaviti lutanjima u stvaranju i razvoju Srpske vojske Krajine. Jer, stvarana je vojska bez jasnog koncepta o tome kakva treba da bude. Njena upotreba posebna je pria, od planiranja do konkretnih zadataka a njeni dobrovoljci predstavljae vesto nametnutu zabludu sa

6 bunom propagandom o pomoi brai u nevolji koja to nije bila. Naravno, u svemu su postojali i asni izuzeci, ali oni nisu mogli biti presudni. Istina o porazima Srpske vojske Krajine u 1993. godini (gubitak Maslenice, Perue, Divosela, Medakog depa) govori ne samo o trenutnom stanju Srpske vojske Krajine nego i o beau Unprofora i drugih garanata mira na tim prostorima, koji su posredovali u ime meunarodne zajednice i raznih institucija Evrope. U 1994. godini Srpska vojska Krajine ponaala se tako kao da je imala zadatak da saeka hrvatsku vojsku da se u miru pripremi za okupaciju RSK i za etniko ienje Srba sa tih prostora. U knjizi je data ubedljiva slika fatalnog gubljenja vremena zbog naivnog verovanja u sporazum o primirju. Te rame godine Srpska vojska Krajine je iskoriena i ak zloupotrebljena u borbama za Zapadnu Bosnu, sadejstvujui snagama Vojske Republike Srpske. Agresija Hrvatske na Zapadnu Slavoniju maja 1995. i na zapadni deo RSK, avgusta 1995. godine samo je finale prevrtljivosti i istorijske naivnosti, to je Srbe u Krajini i odvelo u tragediju. To je slika dogovorenog i pripremljenog kraja Republike Srpske Krajine. U knjizi su ti prizori dati bez okolienja i kroz prizmu dogaaja iz same Krajine, oima vojnog stareine na znaajnoj komandnoj lestvici. Uinjeno je sve to je bilo mogue da se u knjigu unesu samo nesporne injenice i sudovi do kojih se dolo na bazi njihove analize. Ukupnom prezentacijom, knjiga omoguava da i sam italac zakljuuje o istorijskom usudu koji je zadesio Srbe u Krajini.

ISTORIJSKA SUCELJENOST SRBA I HRVATA

Stradanje srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini je realnost koja se vie ne moe zaobilaziti i ne srne preutkivati. Tragedija je ogromna i neizmerna. Ljudski je pitati zato se tragedija dogodila, kako se stiglo u takav poraz, kolika je zbog toga i ija odgovornost? Da li se tragedija mogla izbei? Ako je bilo izlaza, ta je i kada trebalo uraditi? Ko nije uradio ono to je moralo da se uradi? Da bi se izbegla pristrasnost u traganju za istinom neophodno je, pored ostalog, svestrano analizirati problem Srba u Hrvatskoj. To podrazumeva i razlikovanje zabluda od realnosti, posebno onih zabluda koje su rezultat ideolokog vienja. Istorijski gledano, odnos Srba i Hrvata, i da nije bilo ovog najnovijeg stradanja, ne moe se ocenjivati pozitivnim i prigodnim, jer u stvarnosti za tako neto nema opravdanja. Postojanje Austrougarske i Vatikana i njihovo osmiljeno delovanje radi "oblikovanja Balkana" posejalo je seme nepremostivog razdora. Mrnja Hrvata prema Srbima postala je vremenom i nacionalna karakteristika. Ona uveava dimenzije svih razlika, koje objektivno karakteriu Srbe i Hrvate. Iz tih razloga, pravoslavlje i katolicizam se doimaju i kao nepremostiva suprotnost izmeu Srba i Hrvata. Katolika crkva je, naalost, sasvim osvedoeni nosilac mrnje i genocidne politike protiv Srba u Hrvatskoj. Svaka vlast, koja je potpadala pod uticaj Katolike crkve u Hrvatskoj, prihvatala je i obavezu da progoni Srbe. U takvoj konstelaciji odnosa, sasvim prirodno, Srbe je u zatitu uzimala, pre svih, Srpska pravoslavna crkva. Otuda se konfrontacija i svodi na verski faktor. Tako je i u periodu od 1941-1945. i 1991-1995. uz Srbe u Hrvatskoj jedino istinski stajala Srpska pravoslavna crkva. Sve drugo, bila je samo neosmiljena politika, kratkog daha, jalova i na kraju i - izdajnika. Srbi su jednom zauvek mogli da ree svoje probleme sa Hrvatima raspadom austrougarske carevine. Mogli su se opredeliti samo za Srbiju, ivei na prostorima koji etniki pripadaju Srbima. Bila je to ujedno i prilika da se stvori i razvija zasebna hrvatska drava. Jer, ne bi se, istovremeno, smela zanemariti injenica da je u svesti Hrvata odavno bila usaena elja za sopstvenom dravom, koja se niim nije mogla zameniti. Naalost, tadanja politika Srbije je verovala da je stvaranje zajednike drave bolje reenje nego postojanje Srbije i Hrvatske kao malih i samostalnih drava. Sve protivrenosti izmeu Srba i Hrvata tadanja politika je smatrala reivim. Srbija je, pritom, polazila od znaaja dobrih odnosa izmeu Srba i Hrvata, koji su trebali da budu brana moguim meusobnim ratovima u budunosti.

8 Verovalo se da ivot u zajednikoj dravi moe predstavljati dobru osnovu za zbliavanje Srba i Hrvata. Pritom se, sasvim neosnovano i euforino, tvrdilo da su Srbi i Hrvati isuvie bliski, srodni i slini narodi, takorei sasvim isti. Politika koja je insistirala na stvaranju zajednike drave za Srbe i Hrvate, isuvie je uvaavala davnanju izjavu hrvatskog Sabora, iz 1867. godine, koja glasi: "Sabor Trojedne kraljevine izjavljuje sveano, da Trojedna kraljevina priznaje narod srpski, koji u njemu stanuje, kao narod s hrvatskim narodom istovetan i ravnopravan". Ta ista dravotvorna politika Srbije, meutim, zanemarivala je i preutkivala snano delovanje i rasprostranjenost uticaja medu Hrvatima Ante Starevia i slinih. Toliko radikalno zalaganje za nasilnu i genocidnu eliminaciju Srba nije bilo za potcenjivanje. Naalost, utalo se namerno i o istini da su u ratu 1914. godine Hrvati, u sastavu austrougarske vojske, poinili masovna zverstva protiv srpskog stanovnitva u Podrinju. Bar je ta injenica bila pred oima srpske politike i nije se mogla zanemariti. Pored toga, kralj Aleksandar Karaordevi i vlada Srbije morali su znati probleme koji su ukazivali na potrebu da se dublje procenjuju posledice namere o stvaranju zajednike drave u kojoj e iveti Srbi i Hrvati. Regent Aleksandar je i zatraio od naelnika Generaltaba Vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vojvode Zivojina Miia, da obie Hrvatsku u martu 1919. godine, kako bi se lino obavestio o tamonjoj politikoj situaciji. Posle obilaska Zagreba, Karlovca, Ogulina, Gospia, Gline, Siska, Varadina i Rijeke, vojvoda Mii je bio duboko razoaran dranjem hrvatskih politiara, i ispunjen velikom zebnjom za sutranjicu, ukoliko Srbija ostane sa Hrvatskom u jednoj dravi. To je rekao i samom kralju Aleksandru: "Iz svega to sam video i uo, ja sam duboko zaalio to smo se, na silu Boga, obmanjivali nekakvim idejama o bratstvu i zajednici. Svi oni jednako misle. To je svet za sebe. Ma sa kakvim predlogom da se pojavi, stvar je propala. Nita se nee moi uiniti. To nisu ljudi na iju se re moe osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne moe zajaziti niim to bi joj se ponudilo." Na to e kralj Aleksandar: "Vojvodo, to bi trebalo initi?" Zivojin Mii odgovara: "Ja sam sa tim raistio. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im dravu, nezavisnu samoupravu, pa neka lome glavu kako znaju." "A granice?", pita kralj Aleksandar. "Granice e biti tamo gde ih mi povuemo, ne onde gde nae ambicije izbijaju na povrinu, nego onde gde istorija i etnografija kau, gde kau jezik i obiaji, tradicija i, najzad, gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa e to biti pravo i bogu drago." Tog asa zaiskrila je i srpska nesebinost, nesvojstvena visokoj politici. Kralj Aleksandar konstatuje:

9 "To bi Itaiijani oberuke prihvatili. Mi bismo tada Hrvate prosto gurnuli u naruje Talijanima." Na to e vojvoda Zivojin Mii: "Neka im je sa sreom. Neka se oni Hrvatima usree. Ja sam duboko uveren da se mi s njima neemo usreiti. Ti su ljudi, svi odreda, prozirni kao aa, nezajaljivi, i u takvoj meri lani i dvolini da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima veih podlaca, prevaranata i samoivih ljudi... Ne zaboravite, Visoanstvo, moje rei. Ako ovako ne postupite, siguran sam da ete se ljuto kajati."' Naalost, injenice nisu presuivale u donoenju odluka kojima e se vezivati i ukrtati sudbina dva naroda, kao to su Srbi i Hrvati. Da Zivojin Mii nije bio uveni vojskovoa nego, recimo, obian i nepoznat ovek, danas bi mu istorija priznavala zvanje nepogrenog proroka. On je suvie dobro znao da se drava jednog naroda ne stvara svakoga dana. Srbi su pet vekova iveli u ropstvu, i ginuli su da bi obnovili svoju dravu. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat, pruili su Srbima jedinstvenu ansu da stvore srpsku dravu. Iskusni vojskovoa i ratnik brzo uoava "obmanjivanje idejama o bratstvu i zajednici". Posle svega, treba samo poredati injenice. Kralja Aleksandra ubili su Hrvati. U Drugom svetskom ratu Hrvati su poklali milion Srba u Hrvatskoj i BiH. U ratu od 1991. do 1995. pola miliona Srba je proterano sa svojih teritorija koje su dobrovoljno darivane Hrvatskoj a na hiljade je poubijano. Oko desetak hiljada Srba dredi na svojim ognjitima, jer u "lijepoj njihovoj" ive u neljudskim uslovima samo zato to su Srbi i to za sunarodnike imaju Hrvate. Period prve Jugoslavije karakterisalo je dalje produbljivanje netrpeljivosti i sukoba na relaciji Srbi - Hrvati. O mnogim burnim dogaajima iz navedenog vremena pisali su brojni savremenici, priznati ljudi. U tom periodu vodi se vie nego ogorena borba izmeu onih koji bi da sauvaju Jugoslaviju i onih koji bi po svaku cenu da je razbiju. Nosilac borbe protiv postojanja zajednike drave u kojoj ive Srbi i Hrvati je Komunistika partija Jugoslavije. Ona sve tadanje probleme Jugoslavije svodi na nacionalno pitanje. Period od 1919. do 1941. godine pokazao je da je Jugoslavija drava koja nema realnih uslova za delotvorno funkcionisanje. To je vreme u kome su oni koji su se zalagali za Jugoslaviju uinili sve to je bilo mogue za njen opstanak. U toj borbi nije se alio trud i rtve. Kljuni faktor koji je onemoguavao opstanak Jugoslavije bili su odnosi Srba i Hrvata. U tim odnosima Hrvati su traili svoju dravu kroz borbu za vea prava od svih drugih naroda koji su iveli u zajednikoj dravi. Srbi su za Jugoslaviju jer se ona, pored ostalog, najavljuje i kao njihova zatita od Hrvata. Kao da Srbe od Hrvata nije mogla da titi i Srbija. Postojanje prve Jugoslavije propraeno je neprestanim sukobljavanjima Hrvata, s jedne i vlasti Jugoslavije, s druge strane. Ta vlast je od strane hrvatskih separatista i ovinista uporno predstavljana kao pristrasna odbrana Srba i njihovih interesa. Nikako nije prihvatana kao vlast zajednike

10 drave, pa otud i zlonamerno poistoveivanje Jugoslavije sa Srbijom i Srbima u formi "velikosrpskog hegemonizma". Neutemeljenost prve Jugoslavije kao drave pokazala se u pravoj meri 1941. godine. Agresiju Nemake, Vojska Kraljevine Jugoslavije je doekala sasvim nespremna, to je bio rezultat nereivih odnosa Srba i Hrvata kroz svo vreme njenog postojanja. Hrvati e nemaku faistiku vojsku doekati kao oslobodioca. Raspae se zato bez otpora i borbe sve jedinice tadanje jugoslovenske vojske na teritorijama Hrvatske, ili e htenjem Hrvata masovno prei na stranu Nemaca. Hrvati e odmah proglasiti svoju tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku, koja e potom, za etiri godine svoga postojanja, likvidirati milion Srba na njihovim ognjitima.

Znamenje utopije na kninskoj tvravi Postojanje prve Jugoslavije pokazalo se, na drastian nain, kao promaaj. Nametao se, samim tim, i logian zakljuak: Jugoslavija je mogua ako je ne ine Srbi i Hrvati. Mogua je i sa Hrvatima, ali bez Srba, ili sa Srbima ali bez Hrvata. Jugoslavija, dakle, nije mogua ako su u njoj Srbi i Hrvati. To su se usudili da kau pojedini ljudi iz vrha Srpske pravoslavne crkve, ali su bezono uklonjeni. Sutinsku istinu o prvoj Jugoslaviji prikrila je Komunistika partija. U njenom konceptu Srbija je viena bez Kosova, Makedonije, delova Bosne i Hercegovine, Vojvodine. Ta partija je sve vreme svoga postojanja Srbiju smetala samo na teritoriju nekadanjeg Beogradskog paaluka. Komunisti su u platformu svoje borbe ugradili poznatu krilaticu austrougarske vrhuke o "velikosrpskom hegemonizmu". Stvorena je tako fama o nereenom nacionalnom pitanju u (prvoj) Jugoslaviji, jer su toboe sve nacije i nacionalne manjine bile potlaene od Srba. Tako je prva Jugoslavija proglaena za nacionalnu tamnicu svih, izuzev Srba. Srbi su sledstveno tome doivljavani kao narod koji je ostalima oduzeo njihova

11 nacionalna prava. Ta monstruozna konstatacija, kao optevaei stav Komunistike partije Jugoslavije, poturana je kasnije kao navodni stav drave i njenih graana. To to su Hrvati masovno izdali prvu Jugoslaviju i uinili genocid protiv Srba, zamaskirano je tako to su svi Srbi odreda okrivljeni za "hegemonizam". Kada je 1941. prva Jugoslavija okupirana, Komunistika partija Jugoslavije je imala sve uslove da jednom zauvek raisti sa "velikosrpskim hegemonizmom". Bilo je dovoljno da se prihvati realnost - da vie ne postoji jugoslovenska drava - i da se prepusti svakom narodu da se samo za sebe bori da preivi. Da se tako uradilo, komunisti bi sili sa istorijske pozornice, pa ne bi ni bilo uslova za njihov dolazak na vlast. U takvim okolnostima samo je srpski narod bio u poziciji da prua otpor okupaciji i da sauva svoj integritet. Podlogu su inile tradicije otpora koji je pruan Turcima, a kasnije, Austrougarima, Bugarima i Nemcima. Ni jedan drugi narod do tog vremena nita znaajnije nije uradio na planu svoje nacionalne emancipacije i osloboenja od onih u ijem su ropstvu iveli. Znali su to dobro komunisti i te 1941. godine. Bez srpskog naroda bilo je nemogue krenuti u masovan otpor. A Srbi su bili cilj istrebljivake politike ne samo Nemaca u okupiranoj Srbiji, nego i Hrvata i Italijana u Hrvatskoj, Hrvata i muslimana u Bosni i Hercegovini, iptara i Italijana na Kosovu, Bugara na prostorima Makedonije i juga Srbije. Crnogorci su delili sudbinu Srba u Crnoj Gori, u sudaru sa italijanskim faistima. Dok je SSSR urovao sa Nemakom, sklapajui pakt sa Hitlerom, Komunistika partija Jugoslavije je disciplinovano podravala sve ono to je bila linija Kominterne (Komunistike internacionale), koja je, takode, u Srbima videla olienje hegemonizma nametnutog ostalim narodima u Jugoslaviji. Ali kada je izvren "verolomni" napad faistike Nemake na "prvu i jedinu zemlju socijalizma", usledio je poziv svim komunistikim partijama da diu ustanke i da organizuju pokrete otpora protiv faizma. Taj poziv je usledio 21. juna 1941. godine, kada je poela agresija Nemake na SSSR. U tom trenutku, Komunistika partija Jugoslavije radi ono to mora: odluuje se da pozove narod na ustanak. Zuri da to uradi prva u Evropi, da se dodvori Staljinu. Poziv upuuje ve 4. jula, iako nisu izvrene nikakve pripreme za ustanak. Primarni cilj tog proglasa nije sudbina Jugoslavije i sloboda njenih naroda ve pomo napadnutom SSSR-u. Komunisti e, automatski, "zaboraviti" svoju borbu protiv bilo kakve Jugoslavije. Pozvali su na ustanak i otpor sve narode Jugoslavije, znajui pouzdano da e se neizostavno odazvati Srbi i Crnogorci. Ostali narodi bie zato "predstavljeni" retkim pojedincima, pre svega lanovima KPJ, za koje je to bila direktiva bez pogovora. Tako e biti sve do kapitulacije Italije, septembra 1943. godine. Tek posle toga, i drugi narodi e "pohitati" u narodnooslobodilaku vojsku koja je, do tog vremena, po sastavu prvenstveno bila srpska. Medu borcima drugih naroda nai e se i poprilian broj onih koji su od 1941. godine sluili okupatoru, ratujui protiv narodnooslobodilake vojske i vrei genocid nad srpskim stanovnitvom.

12 Pred kraj rata, Komunistika partija se morala suoiti sa injenicom da su teret borbe i otpora faizmu u najveem delu podneli Srbi borei se nesebino i za slobodu svih ostalih naroda. Otuda je ponovno osnivanje Jugoslavije moglo objediniti sve Srbe a ujedno i zatakati hrvatska zverstva nad Srbima poinjena radi stvaranja NDH. To je bio i jedini nain da se Hrvati, kao Hitlerovi saveznici i gubitnici, sauvaju kazne za genocid. Zato e, krajnje proraunato, kraj rata i Hrvati doekati u sastavu nove - druge Jugoslavije, koja se, po komunistikoj direktivi nije smela ni po emu uporedivati sa svojom prethodnicom. Zauvek (!) je proglaena dravom "bratstva i jedinstva", sa "definitivno reenim nacionalnim pitanjem", jo tokom NOR-a (1941-1945. godine). U drugoj Jugoslaviji, pritajeni nacionalizmi "reenog" nacionalnog pitanja su, ipak, izbijali na scenu. Komunisti su radi politikog balansa, sve nacionalizme izjednaavali po opasnostima. Tako su i narod-rtvu, primoravali ne samo da prata nego i da uti o hrvatskim zloinima. Otuda se nijedan skup komunista nije mogao odrati a da se ne istakne i "nacionalna ravnopravnost" sa "bratstvom i jedinstvom", kao zajednikim tekovinama NOB. Komunisti su sve vreme upozoravali narode Jugoslavije na sve mogue opasnosti koje ugroavaju nacionalnu ravnopravnost, samo jednu nikada nisu pominjali, a ta je upravo dolazila od samih komunista. Jer, komunisti su, svojom "borbom" za nacionalnu ravnopravnost, drugu Jugoslaviju i doveli do raspada. Time su oduili dug Kominterni i ostvarili kljuni programski zadatak Komunistike partije Jugoslavije iz perioda pre Drugog svetskog rata. I opet su srpsko-hrvatski odnosi predstavljali osnovu za sve sukobe koji su vodili dravu u raspad. Ni drugi nacionalizmi nisu zaostajali u borbi za prava "svoga" naroda: slovenaki, muslimanski, iptarski, makedonski, maarski. Oni e se samo okoristiti onim to su Hrvati i Srbi isticali kao argumente u svojoj nepomirljivosti i nemogunosti da ive u zajednikoj dravi. Otuda je, praktino i druga Jugoslavija samo potvrdila isto ono to i prva. Da se spletom raznih okolnosti ba 1991. godine nije "desila pobuna u zemlji" SFRJ, ona bi se sigurno dogodila neku godinu kasnije. Famozna "dogaanja naroda" u dravi sa "reenim nacionalnim pitanjem", izvedena su u reiji nacional-komunista.

13

RAZGRADNJA DRAVE I VOJSKE I ZLOUPOTREBA I NARODA

Kao i u sluaju sa prvom, raspad druge Jugoslavije nije doao samo kao rezultat separatistikih tenji pojedinih njenih naroda, ve i kao posledica brojnih i snanih spoljnih uticaja i okolnosti. Na prvi pogled, Jugoslavija je bila zateena to se opaki separatistiki talas poeo valjati sa Alpa, iz Slovenije, a ne iz Hrvatske, gde je "oduvek" tinjao. Iako su Slovenci svoju secesiju ostvarili na javnoj sceni i takorei "legitimnim sredstvima", pokazae se da je to bio samo nain da se okurae i ostali. Ujedno se ispitivala odlunost i proveravala vrstina onih kojima je bilo stalo do Jugoslavije. Slovenci su na neki nain posluili i kao dimna zavesa da se manje vidi ono to se kuvalo u Hrvatskoj. A to to se tamo spremalo, direktno je udarilo po Srbima, tukui tako i Jugoslaviju. Srpski narod, masovno rasprostranjen na teritorijama avnojske Hrvatske, bio je fiziki ugroen i pre intervencije JNA u Sloveniji (jun-jul 1991). Posle toga, kao da je dat znak za sveopti pogrom Srba. Tamo gde su Srbi inili veinsko stanovnitvo, morale su da ih tite jedinice JNA sa prostora na kojima su locirane gde su bili manjina, Srbi su morali da se iseljavaju i bee ili su "jednostavno" - nestajali. U zapadnom delu kasnije stvorene Republike Srpske Krajine (RSK) kljunu ulogu u zatiti Srba imao je 9. korpus (Kninski). U istonom delu (Istona Slavonija, Zapadni Srem) zatitu je delom vrio 17. korpus (Tuzlanski). Srpski ivalj u Zapadnoj Slavoniji i Podravini, odlukom politikog vrha drave trebalo je da bude pod zatitom 32. korpusa (Varadinskog) i 5. korpusa (Banjalukog). Posle insceniranog isterivanja Slovenije iz SFRJ dolazi i do povlaenja JNA iz te otcepljene republike. Zatim je dolo do krajnje netipinog rata izmeu JNA i hrvatske paravojske sa unapred postavljenim ishodom. JNA nije smela poraziti i unititi hrvatsku paravojsku. Nije smela ni estoko uzvraati na napade, da ne bi do kraja dekurairala udarnu pesnicu separatista. Njima je, opet, sve bilo doputeno, naroito protiv Srba. ta god inili, znali su da ih opet nee stii kazna za ponovljeni genocid i etniko ienje. Taj rat se prvo ispoljavao blokadom kasarni JNA na prostorima Hrvatske, zatim i borbenim dejstvima koja su na odreenim prostorima dostizala i razmere operacija operativnog znaaja. Paravojska Hrvatske stalno je bila u ofanzivi, a JNA se, po nareenju vrha drave i svoje vrhovne komande redovno suzdravala. Besomuna propaganda protiv JNA, Srbije i

14 Srba, koordinirana iz monih zapadnih centara, dostizala je nesluene razmere. Srbi su satanizovani i unapred osueni iako su, s druge strane, vreni neprekidni napadi na sve to Srbima pripada na teritoriji Hrvatske. Na isti nain "tuena" je i JNA. Treu komponentu ine "primirja" koja je Zagreb traio a naroito kad god bi JNA odlunije krenula u akciju, ali ih Hrvatska nikada nije potovala. Jugoslovenska narodna armija e se brojano otanjiti samim inom odlaska Slovenaca i Hrvata iz njenih redova, ali i pasivnim odnosom drugih obaveznika i stareina, pre svega, nesrpske nacionalnosti. Boraki sastav JNA inie praktino samo vojnici i vojni obveznici srpske i crnogorske nacionalnosti, i dobrovoljci iz redova Srba iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Smanjeno brojno stanje toboe e se "popravljati" davanjem saglasnosti da se obrazuju i naoruavaju pojedine paravojne grupe. Sve te "jugoslovenske" paravojske obrazovane su pod okriljem vlada Srbije i Crne Gore. O tome nije nita javno saoptavano, jer su i paravojske svakojako upotrebljavane, zavisno od toga sa kojim su ciljem obrazovane. Propaganda Slovenije i Hrvatske, pomognuta iz odreenih krugova zapadne Evrope i SAD, napadno je tvrdila da je JNA trula i nemona i da je poraena u Sloveniji. ak joj se nije priznavao status armije SFRJ, nego je optuivana da je "srpsko-etnika", da ratuje za interes Slobodana Miloevia i "Velike Srbije". Pored ostalog, JNA je optuivana i da je "izdala slovenaki i hrvatski narod". Otuda je stareinski kadar nesrpske nacionalnosti veim delom i pohitao u redove vojske (paravojske) svoga naroda. U posebnu kategoriju mogli bi se svrstati oni oficiri i podoficiri nesrpske nacionalnosti koji su iskoristili mogunost da napuste JNA odlaskom u prevremenu penziju. Jedan broj stareina je naputao JNA i bez mogunosti da se penzionie. Veina takvih, bez ikakve smetnje i prepreke, ostaje i dalje na prostorima Srbije i Crne Gore. Osim to su okrenuli leda svojoj armiji, mnogi su je i zlurado klevetali. Nesporna je i injenica da je jedan broj Hrvata, Muslimana, Slovenaca i Makedonaca ostao u aktivnoj slubi JNA (kasnije Vojsci Jugoslavije) ali na manje znaajnim dunostima. Iako su predano bili za SRJ i za novoproglaenu Vojsku Jugoslavije, naalost, veina takvih poistoveena je sa izdajnicima i nepoeljnim graanima SRJ. Svi oficiri nesrpske nacionalnosti, nezavisno od njihove nove pozicije, zadrali su u Crnoj Gori i Srbiji stanove koje su otkupili za male pare. Ne tako mali broj stareina nesrpske nacionalnosti delovao je i neprijateljski (bavljenje pijunaom, opstrukcijama, irenjem propagande) prema Jugoslaviji i njenoj armiji. Naalost, sve je to takorei mirno posmatrano od drave i vojne organizacije. Zatvarane su oi i pred injenicom da su na hiljade porodica vojnih lica proterane iz Slovenije i Hrvatske i da su njihove stanove, sa svim imetkom, prisvajale novoosnovane drave Hrvatska i Slovenija. Plitkost navedene politike osetie se i posle 1995. godine. U Srbiji su bez prepreka stanove prodali ak i oni oficiri koji su se krvniki borili protiv Srba u BiH i RSK, dok su njihove kolege srpske nacionalnosti

15 morali napustiti stanove u Sloveniji i Hrvatskoj i ostali bez igde iega. Umesto da trgovinu vojnih lica nekretninama zabrane do postizanja sporazuma na meudravnom nivou, vlasti SRJ, Srbije i Crne Gore radile su na tetu svojih dravljana.

Pripadnici JNA u tampon zoni, na liniji razdvajanja Srba i Hrvata Posle povlaenja iz Slovenije JNA je po svom preostalom sastavu i modifikovanim ciljevima koje je trebalo da ostvari, praktino predstavljala armiju Srbije i Crne Gore. Time je i dovedena u poziciju da titi srpski ivalj u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na onim prostorima na kojima su Srbi inili veinsko stanovnitvo. Ne moe se porei ni injenica da je JNA, sve do svoje transformacije u Vojsku Jugoslavije, delom titila i Hrvate i Muslimane razdvajajui ih na linijama dodira izmeu sela i naselja. Od JNA se tada zahtevalo da dvostruko postupa. Jedinicama koje su bile u blokiranim garnizonima na teritoriji Hrvatske, nalagala se pasivnost. Na napade hrvatske paravojske i jedinica Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske, JNA nije smela odgovarati orujem. Komande jedinica imale su striktna nareenja da uzvraaju vatrom samo kad vojnici i stareine u blokiranim kasarnama ponu da trpe gubitke. O nekim preventivnim merama nije bilo ni govora, o ofanzivi pogotovo. Politikim diktatom potovala se legalna vlast u Hrvatskoj koja je dobila izbore, a u sutini doputeno joj je da radi ta hoe, ime su nepovratno otvarana vrata secesiji. Na onim teritorijama Hrvatske gde su Srbi inili veinsko stanovnitvo, i koje su "viene" u tzv. "suenoj Jugoslaviji", JNA je izvodila ofanzivna dejstva, da "zaokrui" nove granice. To je naroito dolo do izraaja na prostorima Istone Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje. Slino se oekivalo i u Zapadnoj Slavoniji, ali je angaman JNA izostao zbog kapitulacije Varadinskog korpusa i nedovoljne aktivnosti 5. korpusa (Banjalukog).

16 Zbog toga e srpski narod u Zapadnoj Slavoniji i Podravini doiveti genocid od hrvatske paravojske. Dejstva JNA oko Dubrovnika poseban su sluaj. Operacijom JNA na tom prostoru nije nita "zaokruivano" ve se elelo samo doi do teritorija koje bi kasnije bile predmet cenkanja kada ponu pregovori o miru. Razvoj dogaaja u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, koji se domino efektom prenosio iz Slovenije i Hrvatske i na ostale jugoslovenske narode, jo vie e "ogoliti" ulogu JNA, liavajui je atributa koji su je inili jugoslovenskom, i armijom svih naroda i narodnosti SFRJ. Kao vojska Srbije i Crne Gore, JNA e do svoga nestanka, praktino zaokruiti granice veine srpskih etnikih prostora. To e se ubrzo pokazati loim reenjem za Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini jer e, odlaskom i nestankom JNA, "zatieni" Srbi ostati bez zatite. Da bi se nadoknadila zatitna uloga JNA, krenulo se u zakasnelo obrazovanje srpskih vojski. Naalost, nije vie bilo uslova da se obrazuje jedinstvena srpska vojska. To se moglo uraditi odmah posle povlaenja JNA iz Slovenije. Tada su za to postojali uslovi. U pregovore do kojih bi neminovno dolo, stupilo bi se sa postojanjem srpske vojske, koja ne bi zavisila od nestanka SFRJ i priznanja Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Samim tim, ona bi bila nezaobilazan faktor i za meunarodnu zajednicu.
1.

U sudbonosnim danima za Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, Srbi kao narod nisu imali nikakvu nacionalnu viziju pa, prema tome, ni zajedniku platformu kao osnovu za praktino delovanje. Rasplamsavanje krize nametalo je u prvi plan pitanje ta initi. U uslovima kada nema unapred utvrenog programa ili dogovora kao osnove za delovanje, neminovno se otvaraju mogunosti da se u praksi pojavljuje vie opcija. To se i desilo u vremenu kljuanja jugoslovenske krize, posebno u periodu 1989-1991, kada je medu Srbima preovladivalo neslaganje i iskljuivost. To je "faza" liderskog udvaranja i velikih, nebeskih obeanja kako u Srbiji i Crnoj Gori, tako i medu Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Na jednoj strani bile su vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, ija se vizija svodila na ono to misle i zastupaju Socijalistika partija Srbije i Demokratska partija socijalista Crne Gore. Te dve partije su se inae ponaale tako kao da je "srpsko pitanje" samo njihova stvar. Pourili su u javnost sa parolom "Svi Srbi u jednoj dravi". Tu svoju opciju proglasili su ne samo kao jedino moguu, nego i kao jedino ispravnu. Pritom se nije dublje analiziralo stvarno stanje krize niti su kritiki i objektivno sagledani uslovi od kojih zavisi mogunost realizacije navedene ideje. Sve druge orijentacije i ideje, koje su poticale od raznih stranaka, grupa, institucija ili pojedinaca, ignorisane su i estoko kritikovane kao tetne za srpski narod. Socijalistika partija Srbije i Demokratska partija socijalista Crne Gore nisu dozvoljavale da skuptine te dve republike vode raspravu o poloaju Srba u krizi koja je harala jugoslovenskim prostorima. U haosu koji je

17 vladao, i u borbi da se domognu vlasti, novostvorene stranke nisu se libile da i u takvim stvarima "love u mutnom". U prvom planu bio je cilj da se osvoji vlast, pa su zato i sva sredstva smatrana opravdanim. Tek u drugom planu bila je borba za jedinstven interes Srba na prostorima drave koja se ruila. U strategiji njihove borbe, predvieno je da tek posle osvajanja i uvrivanja na vlasti doe na dnevni red politika koja bi bila u interesu i Srba preko Drine. Dok god traje borba za vlast, Srbi preko Drine, i za jedne i za druge samo su sredstvo za ouvanje ili jaanje sopstvenih vodeih pozicija. Svako je u toj igri radio ono to je mogao, a najvee mogunosti bile su na raspolaganju strankama na vlasti, to znai legalnim organima vlasti. Polazei od sopstvenih interesa, istupali su sa takvom politikom koja je htenja i interes Srba preko Drine poistoveivala sa ciljevima Socijalistike partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne Gore. Da bi se odrale na vlasti, te dve partije su tvrdile kako je sloboda Srba preko Drine jedino mogua ako se svi Srbi nadu u jednoj dravi. Zato medu Srbima preko Drine nije ni smelo biti na vlasti onih koji nisu za takvu opciju. Meu svekolikim Srbima, ma gde iveli, stvarano je uverenje da su Srbija i Crna Gora istinski garant slobode Srba preko Drine. Tako je stvorena jedina opcija za koju se mogu i moraju zalagati svi Srbi. Sve druge mogunosti automatski su iskljuene i proglaavane su kao tetne. Pokazae se ubrzo da je, u stvari, bilo najhitnije da svi Srbi samo potpadnu pod jednu te istu vlast i da joj daju neogranieno poverenje. Vlast u Srbiji demonstrira tu svoju politiku tako to utie da se JNA upotrebljava na nain koji zavarava kako prekodrinske Srbe, tako i Srbe i Crnogorce u Srbiji i Crnoj Gori. Jugoslovenskoj narodnoj armiji se namee pasivna uloga u akcijama kojima se mogao spreiti raspad drave. Zato JNA i ne dobija zadatak da zadrava Sloveniju u jugoslovenskoj dravi. U toj igri namerno se vuku nerealni potezi pa se zato u Sloveniju i alje samo oko 2.000 vojnika, da "primoraju" Slovence da ostanu u Jugoslaviji. U sutini, vlasti ih samo rtvuju, da bi omoguili Sloveniji da na svoju ruku napusti jugoslovensku dravu. Isturanjem 2.000 vojnika s namerom da isprovociraju separatiste slovenake vrhuke, trebalo je ujedno i svetu pokazati kako Slovenija nee Jugoslaviju, i da to svoje opredeljenje potvruje oruanom akcijom protiv JNA, kao vojske koja predstavlja jugoslovensku dravu. Sledi, zatim, scenario sa povlaenjem JNA iz Slovenije. Time praktino nestaje i Jugoslavija. Vlasti u Srbiji i Crnoj Gori zalau se za neku novu Jugoslaviju, u kojoj vide Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i delove Hrvatske sa veinskim srpskim stanovnitvom. I takvoj Jugoslaviji potrebna je "zajednika" vojska, a to je opet JNA, ili ono to je od nje ostalo. Njoj se zato i namee zadatak da se pasivno bori na teritorijama Hrvatske. Prvenstveno se od JNA zahteva da razdvaja Srbe i Hrvate na granicama delova Hrvatske sa veinskim srpskim narodom. Ti ostali delovi Hrvatske i kad bi hteli, ne bi mogli u "novu" Jugoslaviju. Zato od JNA i nije traeno da pobedi Hrvatsku.

18 JNA je naloeno da se ne suprotstavlja hrvatskoj paravojsci u onim delovima Hrvatske koji treba da ostanu van granica "nove" Jugoslavije. Zato su i bile prihvatljive svakojake rtve. Da je trebalo, i drugi bi mogli da dozive sudbinu Varadinskog korpusa. Meutim, sasvim je drugaija uloga JNA na prostorima koji su "morali ostati u novoj Jugoslaviji". To dokazuje primer ruenja Vukovara i ponaanja JNA u Istonoj Slavoniji, Zapadnom Sremu i Baranji. Vlast Srbije i Crne Gore je procenjivala da za zadravanje teritorija Hrvatske sa veinskim srpskim stanovnitvom nije potrebna mobilizacija, niti da je uputno proglaavanje ratnog stanja. Time se branila i teza da Srbija i Crna Gora "nisu u ratu", iako su svakodnevno sahranjivani vojnici JNA poreklom iz Srbije i Crne Gore, jer su ginuli na prostorima predvienim da "udu" u novu Jugoslaviju. Meutim, okolnosti se menjaju jer meunarodni faktor prelazi u sve aktivniju poziciju pa se i apetiti vlasti smanjuju. Slobodan Miloevi vie nijedanput nee pomenuti da svi Srbi treba da ive u jednoj dravi. Prihvata se bez otpora i odluka makedonskih vlasti da grade sopstvenu dravu, pa se JNA "izvlai" i sa njenih teritorija. Ni u Bosni i Hercegovini dogaaji ne idu po zamisli oficijelne srpske politike. Kada je postalo oigledno da (cela) Bosna i Hercegovina nee ui u "novu" Jugoslaviju, Franjo Tuman i Slobodan Miloevi prave dogovor o podeli te Republike. Od Srba u Bosni trai se da osnuju sopstvenu dravu, koja e svojom vojskom pokriti to vei deo BiH, da bi se u narednoj etapi prikljuili "novoj" Jugoslaviji. To opredeljuje i dalju sudbinu JNA u Bosni i Hercegovini. Zato tehnika, naoruanje i infrastruktura veim delom ostaju u novostvorenoj dravi Srba preko Drine. Svi Srbi pripadnici JNA roeni u BiH, automatski ostaju u vojsci srpske drave preko Drine, ali i drugi ako to ele. Istovetna je situacija i sa dravom Srba na prostorima avnojske Hrvatske. Dalji tok dogaaja bio je tako, bar za neko vreme, definisan. Dve nove srpske drave, pod hitno, obrazuju svoje vojske. Ostali pripadnici JNA izvlae se u Srbiju i Crnu Goru, gde je preimenovanjem JNA stvorena Vojska Jugoslavije. "Nova" Jugoslavija, u koju su ule Srbija i Crna Gora, rauna da e joj se ubrzo prikljuiti i obe srpske drave preko Drine. To naravno, nije Jugoslavija iz one prvobitne zamisli - kakvu je projektovala vlast u Srbiji i Crnoj Gori. Pred narod je trebalo isturiti krivca. Oficijelna vlast je za sve neostvareno okrivila JNA. Povedena je sramna i nemilosrdna kampanja anatemisanja oficirskog kadra. U prvo vreme im je pripisivana izdaja, a posle toga kukaviluk i nesposobnost. Te kvalifikacije pripisuju se veini oficirskog kadra. Na greke i promaaje u politici, ne srne se ni pomisliti. Oficiri imaju utke sve da istrpe. Ako bi i pokuali da se brane, to bi bilo igosano kao meanje u politiku, a to je neto u emu vojnici ne mogu uestvovati. Tako je i stvorena podloga za masovna penzionisanja, pri emu nije potovan zakon niti bilo kakvi priznati kriterijumi. Vlastima nije bilo dovoljno da se iz JNA udalje neki stvarni krivci za odreene vojne poraze i promaaje. Morali su biti sklonjeni i uutkani i svi

19 oni koji bi mogli ukazati na sunovrat jedne politike koja je glavni krivac za sutinske srpske promaaje, i neostvarivanje "nove" Jugoslavije po konceptu politike Slobodana Miloevia. Aktuelna vlast je nalagala da se stvara ubeenje kako teret neuspeha i krivice treba da padne samo na leda JNA. U prilog optoj satanizaciji oficira JNA ide i projektovani nain pisanja o pojedinim oficirima sa pozitivnim uinkom. Oni su "retki izuzeci", uz "udno" i "nevieno" razlikovanje od oficira JNA u celini. Na ceni su bili samo oni oficiri koji su hteli da se "ulihtuju", pa su iz karijeristikih razloga govorili u prilog politike koja je bila na sceni. Medu takvima je bilo i oficira optereenih nacionalizmom, ali to kritiarima JNA nije smetalo, iako su umesto nacionalne drave "gradili" graansku. Nedostatak "pravih" oficira omoguavao je proglaavanje samooficira, pa su zato olako deljeni inovi. U proizvodnji "pravih" oficira uestvovali su i oni koji ni po kom osnovu nisu imali pravo da se time bave. Sve je bilo mogue, a ta kategorija "oficira" dobijala je zadatak da nosi barjak klevetanja ostalih aktivnih vojnih stareina, prvenstveno onih koji nisu tek tako savijali glavu. Otuda su pripadnici paravojski ujedno bili i najzagrieniji napadai na oficirski kor JNA, kao i pojedini, pa ak i istaknuti funkcioneri Ministarstva unutranjih poslova Srbije. S tim se nastavilo i kad je nestala JNA. Oficirima se prilazilo krajnje negativistiki, i ne samo da su proglaavani za izdajnike iz vremena postojanja JNA, nego su tretirani i kao izdajnici u budunosti. Pored ostalog i zato to su znali i upozoravali na pogreno baratanje vojskom, igranje ratom i sudbinama naroda. Zato su po ugledu na maticu, i u dvema novostvorenim srpskim dravama favorizovani i prihvatani samo oficiri utolozi. Jer, utanje je poistoveeno sa "nebavljenjem politikom". Ma ta progovorio i iz svoje nadlenosti, ako to nije bilo po volji nekog iz politike, takav oficir je upozoravan i udaljavan, ne samo sa poloaja, nego i iz vojne organizacije. Takva praksa je dostigla vrhunac u srpskim vojskama preko Drine, a posledice su bile katastrofalne. Smenjivani su i progonjeni i najistaknutiji oficiri, ali ne zbog ratnih rezultata, ve zbog "jezika". Ni vodee stranke srpske opozicije nisu bile blagorodne ni prema Srbima s one strane Drine. Radikali dr Vojislava Seelja i Srpski pokret obnove Vuka Drakovia, traie podrku birakog tela u Srbiji preko politike koja je "spaavala" Srbe preko Drine. Obeavana je "Velika Srbija", umesto "drave u kojoj e svi Srbi "iveti zajedno". Nije bilo teko da se zakljui kako nema anse za pobedu politika koja je "spaavala" Srbe preko Drine onako kako su to najavljivali Seelj i Drakovi. Njima je jedino bilo vano da kao "spasioci" srpskog naroda dobiju koji glas vie od Srba u Srbiji. Neodgovorno razmetanje bilo je omogueno i time to nije postojao nikakav program o zajednikim ciljevima borbe Srba za opstanak. Da je postojao takav program, bio bi automatski iskljuen primitivni radikalizam i sve ono to je nemogue, jer je nerealno. Privid o postojanju velike brige za Srbe preko Drine, izrodie kasnije nesagledive posledice.

20 Drugi korak oficijelne vlasti Srbije i Crne Gore bila je politika "apsolutne podrke Srbima preko Drine" da izgrade svoje srpske drave, koje bi se u povoljnom trenutku ukljuile u Saveznu Republiku Jugoslaviju. U tom cilju, srpskim dravama preko Drine iz Beograda se garantuje odbrana za sluaj radikalne agresije od bilo koga, pogotovu od hrvatske i muslimanske vojske. Trai se bezuslovno verovanje u obeanja iz matice. Svaka sumnja je ravna izdaji i antisrpskoj politici. Otuda je i nedopustivo bilo kakvo samostalno odluivanje. Sve se mora raditi iskljuivo po instrukcijama oficijelnih vlasti iz Beograda. Rukovodstva Republike Srpske Krajine ubrzo e uvideti odstupanja i nesklad izmeu onog to se trai i onog to je obeano. Pokuaj da se na taj nesklad ukae, pokrenue itav represivni mehanizam vlasti u Srbiji. Bie smenjena jedna krajika vlast i dovedena druga, lojalna Slobodanu Miloeviu. Kad i nova vlast ubrzo postane svesna neprincipijelne politike Slobodana Miloevia prema Srbima preko Drine, shvatie da nema kud. Ono to je Slobodan Miloevi uspeo da nametne RSK nije, meutim, moglo da proe u Republici Srpskoj. Autoritet dr Radovana Karadia i njegove Srpske demokratske stranke bio je nesavladiv za oficijelnu vlast u matici Srbiji. Vlast u Republici Srpskoj blagovremeno je uoila odstupanja Slobodana Miloevia od obeanja koja je ranije davao. Otpor samovlau Beograda bio je organizovan i jak pa je Miloevi taktizirao, u strahu da Srbi u Srbiji ne spoznaju njegovo vrdanje, koje je privremeno ugraivao u "osnove srpske politike". Otuda se on i odluuje za blokadu na Drini, zatim uvodi reim sankcija gori od svih onih koje su dotad vodene prema SRJ od sveta. Pokuava i da smenjuje vlast, ali Republika Srpska je bila u znatno drugaijoj poziciji nego RS Krajina. Zato Miloevi stvara razdor izmeu dravnog i vojnog rukovodstva RS. U takvim okolnostima ni druga

Bez prave pouke iz vukovarskog iskustva JNA

21 strana ne sedi skrtenih ruku pa dolazi do optubi i uestalih kontakata izmeu Pala i Knina. Ipak, Knin samo preutno osuuje blokadu na Drini, iako ga Pale uveravaju da e ga vlasti u Srbiji i SRJ - izdati. Tako podvojeni i razjedinjeni, Srbi e vrsto koraati ka tragediji. 2. One politike snage koje su ruile i razbijale Jugoslaviju, oigledno e jo neko vreme biti na sceni. Pre iznuenog "mirotvorstva", isti ljudi bili su predvodnici nacionalnih stada i podstrekai krvavih ratova. Iz oruanih sukoba sa desetinama hiljada rtava, takve politike i politiari izali su kao "pobednici". Onda su licemerno i ponaosob dali "presudan" doprinos potpisivanju Dejtonskog sporazuma. Za ogromne ljudske i materijalne rtve na svakom domaem terenu kriva je "ona druga strana". "akanja" o krivcima su nepoeljna a istina o odgovornosti ne srne da zakorai u domau javnost. Posebno je delikatno pitanje da li se u istu ravan mogu staviti "pobednike" vlasti u svim novostvorenim dravama bive Jugoslavije, sa svojim kljunim ljudima. Krivci su i meu predvodnicima novog svetskog poretka, zatim brojni strani faktori, medu kojima su Evropska zajednica, Savet bezbednosti. Znaju se i drave koje je ogoljeni interes motivisao da potpomognu razgradnju i razbijanje SFRJ. Kako su se razne politike borile za "mirno" reenje krize na prostorima bive Jugoslavije najbolje se moe prosuivati iz "igara" koje su voene sa Srbima. Na makro planu, borba je voena protiv Srba kao veinskog naroda u SFRJ, a na mikro planu, na udaru su se nali Srbi iz Hrvatske i Srbi u Bosni i Hercegovini. Scenario je podrazumevao takvu politiku koja e, po svaku cenu, onemoguavati jedinstven nastup Srba u borbi za svoje nacionalne interese. Trebalo je zato suprotstaviti Srbe jedne drugima. Dok se oni meusobno budu gloili i razraunavali, scenaristi e neizostavno pomagati one ija e politika voditi Srbe u nepovrat. Politika Franje Tumana imala je za cilj da pretnjama i silom primora Srbe u Hrvatskoj da se postave neprijateljski prema Srbima u Srbiji. Zato je od njih traeno i da prihvate i trpe ustatvo. Nikoga nije brinulo to to Srbi, kao narod, nisu mogli prihvatiti. Neprihvatanje je uzimano kao povod za progon Srba iz Hrvatske. Nastupajui po preciznom scenariju i uz asistenciju stranih pomagaa, Hrvatska je mobilisala svoju i svetsku javnost za podrku svojim separatistikim zahtevima, optuujui Srbe. Srbi su, maltene, proglaeni za krivce svih nedaa Evrope. U prvi plan je isticana toboe srpska "krivica" za izbijanje Prvog svetskog rata. Na to je onda kalemljen "velikosrpski hegemonizam", tobonje tlaenje Hrvata i drugih nesrpskih naroda u prvoj i drugoj Jugoslaviji. Oprobani mehanizam pritisaka i progona Srba u Hrvatskoj je poeo da daje rezultate. Pred kraj 1990. godine, Srbi e u Hrvatskoj biti "izjureni" i iz Ustava te republike. Teka neizvesnost poela je da pritiska svakog Srbina u Hrvatskoj. Seanje na ustaka zverstva i pokolje u periodu od 1941-1945. godine oivela su preko noi.

22 Hrvatska demokratska zajednica i njen elnik Franjo Tuman, ujedno i predvodnik Hrvatske, neskriveno ele da to vie Srba krene u Srbiju sa svojih vekovnih ognjita, kako bi njegov ustaki pokret manje ubijao. Nasuprot tome, politika "krnjeg" Predsednitva SFRJ, i Slobodana Miloevia, eleli su da oteaju poziciju hrvatskog separatizma stvaranjem uslova da se ruenje jugoslovenske drave doeka sa "Svim Srbima u jednoj dravi". U ostvarenje takvog cilja "krnjeg" Predsednitva SFRJ i Slobodana Miloevia nije se htelo ii obrazovanjem srpske vojske, ve upotrebom Jugoslovenske narodne armije kao zajednike vojske drave koja je bila u ruenju. Radi pomoi Jugoslovenskoj narodnoj armiji, trebalo je pobuniti Srbe na prostorima Hrvatske prvenstveno tamo gde ine veinsko stanovnitvo. Zato i sledi poziv na pobunu i podrku jedinicama JNA. Tako su Srbi u Hrvatskoj i dovedeni u poziciju da nemaju nikakvog izbora. Primorani su da ustaju u odbranu golih ivota, verujui da e ih JNA zatititi na njihovim vekovnim ognjitima. Garanciju vide u Srbima iz Srbije i u recima Slobodana Miloevia. A kad se jednom uzmu puke u ruke, vie se nema kud. Dok Srbi u Hrvatskoj, uz orgomne ljudske i materijalne rtve, uvaju svoja vekovna ognjita, "krnje" Predsednitvo SFRJ i Slobodan Miloevi, suoeni sa moguim kaznenim potezima sveta vuku i takve poteze kojima se Srbi na osloboenim teritorijama Hrvatske pretvaraju u narod za potkusurivanje. Uostalom, o njihovoj sudbini se odluuje u Beogradu, Zagrebu, Briselu, Zenevi, Njujorku. Oni se nita ne pitaju. Za njih su rezervisana "obeanja", "objanjenja", "garancije". Zato Franjo Tuman "pobunu" Srba koristi da jednom zauvek protera "nepoudne elemente" iz Hrvatske. Slobodan Miloevi, koristi Srbe u Hrvatskoj kao sredstvo da se sa to manje posledica izvue iz "kae" koju je i sam zakuvavao. Pritom preutkuje autorstvo nad politikom koja je Srbe digla na ustanak, da bi "svi iveli u jednoj dravi". Prvi ali presudan korak za izdaju Srba u Krajini uinjen je pozivanjem Ujedinjenih nacija da se, posredstvom mirovnih snaga, ukljue u reavanje jugoslovenske krize.

23

VENSOV PLAN PRESUDNA PREVARA

Pravu istinu o tzv. Vensovom planu ira javnost, posebno graani Srbije i Crne Gore, kao i Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ni o dananjeg dana ne znaju. U vreme usvajanja te mirovne operacije Ujedinjenih nacija u Jugoslaviji, ak su i njene glavne odrednice skrivane od javnosti. U sutini, Vensov plan je predstavljao modus za razoruanje "pobunjenih" Srba u Hrvatskoj i njihovu integraciju u Tudmanovu dravu u svojstvu graana drugog reda. Kljuni preduslov za takve ciljeve je bio da se Jugoslovenska narodna armija udalji sa prostora Hrvatske. Zatim da se iskljui bilo kakav uticaj tadanje SFRJ, a posebno Srbije i Crne Gore na tok dogaaja koji e uslediti u odnosima Tudmanove drave i Srba - itelja na teritorijama Republike Hrvatske. Za takav plan se mimo svakih oekivanja, i sasvim izvanredno, zaloilo i "krnje" Predsednitvo SFRJ, ukljuujui Slobodana Miloevia i Momira Bulatovia. Njihov odnos prema Vensovom planu, ukljuujui sve posledice po sudbinu Srba iz Hrvatske, bio je njihov prvi nevoljni korak "mirotvoraca". Svoje premetanje u "mirotvorce", od tog asa pa nadalje, dokazivae na tetu unesreenog srpskog naroda kad god su bili pod estokim stranim pritiscima. Uz "tap" je, naravno, ila i "argarepa". Zato su dvojako nagraivani (!). Prvo im je garantovano da Srbija i Crna Gora nee biti bombardovane, zatim da je Kosovo iskljuivo unutranji problem Srbije i Savezne Republike Jugoslavije to e rei da se Zapad (navodno) nee meati u taj zaputeni i teko reiv problem. A kao drugo, proglaavani su za najvanije i nezaobilazne borce za mir na prostorima bive Jugoslavije. Ta "nezaobilaznost" se prvenstveno odnosila na Slobodana Miloevia.
1.

Iz vie razloga neophodno je ukazati na osnovne okvire te mirovne operacije Ujedinjenih nacija u Jugoslaviji. Plan te operacije je napravljen krajem 1991. godine, kao privremeni dogovor, sa ciljem da se stvore uslovi za mir i bezbednost. Mir i bezbednost bi zatim trebalo da budu neophodan uslov za pregovore o sveobuhvatnom reenju jugoslovenske krize. I na kraju ta operacija nije trebalo da prejudicira ishod pregovora koji e uslediti. Mirovnu operaciju organizuje Savet bezbednosti po preporukama generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Operacija podrazumeva i obezbeduje aktivnu ulogu svih angaovanih strana u sukobu, to znai i Jugoslovenske narodne armije, i SFRJ. Snage Organizacije Ujedinjenih nacija ini

24

Poetak uzmicanja - Sajrus Vens i Slobodan Miloevi vojno policijsko osoblje koje dobrovoljno daju drave ukljuene u mirovnu operaciju. Predvieno je da svi pripadnici mirovne operacije budu pod operativnom komandom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. To znai da pripadnici mirovne operacije ne mogu primati operativna nareenja od (svojih) nacionalnih vlasti. Usvojeni koncept predviao je da se posmatraka vojska i policija Ujedinjenih nacija postavi u odreenim oblastima u Hrvatskoj. Te oblasti su oznaene kao "zatiene oblasti Ujedinjenih nacija". Bitnu odrednicu te mirovne operacije inila je i odredba o poziciji i ulozi JNA. Tek poto trupe Ujedinjenih nacija preuzmu kompletnu odgovornost u zaposednutoj zoni, sve snage JNA, razmetene u tom podruju treba da se premeste izvan Hrvatske. Planom operacije je izriito predvieno da se iz navedenih zona povuku sve jedinice i pripadnici Hrvatske nacionalne garde, kao i sve jedinice Teritorijalne odbrane (TO) i osobe koje ne ive u tim zatienim oblastima Ujedinjenih nacija. U skladu sa tim, sve jedinice TO i osoblje koje bazira u zatienim oblastima trebalo je raspustiti i demobilisati. Rasputanje je podrazumevalo privremeno rasformiranje komandnih struktura jedinica. Demobilizacija je podrazumevala da pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoljci prestanu da nose uniforme ili oruje, mada bi i dalje mogli biti plaani od strane lokalnih vlasti. Predvieno je da se sve paravojne i neregularne ili dobrovoljake jedinice ili pojedinci povuku iz zatienih zona ili raspuste i demobiliu. Srbi u Republici Srpskoj Krajini imali bi samo lokalne policijske snage.

25 Plan mirovne operacije usvojen je na bazi dogovora u enevi 23. novembra 1991. godine, i predviao je bezuslovan prekid vatre. Potpisao ga je i Slobodan Miloevi, kao predsednik Srbije, ali i general Veljko Kadijevi, kao predstavnik JNA. Planom je predvieno da se Srbi u Repubici Srpskoj Krajini razoruaju, to je trebalo da poslui kao garancija da nee naruavati dogovoreni bezuslovni prekid vatre. Njihovu bezbednost od napada hrvatskih paravojski garantovale su Ujedinjene nacije i Jugoslovenska narodna armija, odnosno "krnje" Predsednitvo SFRJ, koje je i poslalo poziv Savetu bezbednosti za upuivanje mirovnih snaga na prostore Jugoslavije. Rukovodstvo Srba u Krajini i narod, najvie su verovali u garanciju Slobodana Miloevia, kao potpisnika dogovora o bezuslovnom prekidu vatre. Po usvajanju plana mirovne operacije, i na bazi tog plana, 2. januara 1992. godine u Sarajevu e biti potpisan ugovor o bezuslovnom prekidu vatre na prostorima Hrvatske. Ugovor su potpisale tri strane: u ime Hrvata - ministar odbrane Gojko uak, u ime meunarodne zajednice - kao pokrovitelj Sajrus R. Vens, a u ime SFRJ i JNA - general Andrija Raeta. Po ovom ugovoru, prava Srba na osloboenim prostorima Hrvatske garantovali su "krnje" Predsednitvo SFRJ i JNA. Ugovor se, naalost, nije bavio problemima do kojih bi moglo doi ve sluenim nestankom SFRJ i njene JNA. injenica je takode da u ugovor nisu ugraene nikakve obaveze Srbije i Crne Gore. Nema nieg ni o eventualnim obavezama nove Jugoslavije koju bi obrazovale Srbija i Crna Gora. Previd ili katastrofina odstupnica, pitanje je koje bi tek trebalo izuiti. 2. Kako se pribliavalo vreme dolaska vojnih i policijskih snaga Ujedinjenih nacija, rukovodstvu Republike Srpske Krajine bilo je jasno da se situacija na prostorima Jugoslavije drastino menja u odnosu na vreme kada je usvojen Vensov plan. Kljuna promena bila je u injenici da je Hrvatska, u meuvremenu postala meunarodno priznata drava i lanica Ujedinjenih nacija. Pored toga, nasluivala se i sudbina ostatka SFRJ i JNA. Zbog tih novonastalih okolnosti po oceni vlasti Republike Srpske Krajine, trebalo je Vensov plan pre primene dopuniti odreenim novim garancijama iza kojih bi trebalo da stoje, pre svega, Srbija i Crna Gora. Pokuaj dogovora sa "krnjim" Predsednitvom SFRJ i Slobodanom Miloeviem nije dao rezultate. Na delu je bilo oigledno uzmicanje od rizinih obaveza. Predsednitvo SFRJ zakazuje raspravu o "Aktuelnom pitanju vezanom za angaovanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Jugoslaviji", koja je odraana 31. januara i 1. i 2. februara 1992. godine. Na sednici je bilo dvadeset sedam uesnika (lanovi Predsednitva i najvii funkcioneri federacije, kao i funkcioneri republika Srbije i Crne Gore, predstavnici Bosne i Hercegovine koji su jo saradivali sa Predsednitvom i predstavnicima srpskih krajina). Bilo je vie nego zapaeno odsustvo Slobodana Miloevia.

26 Potpredsednik Predsednitva SFRJ Branko Kosti je neprisustvovanje Miloevia obrazloio izjavom da e "Miloevi dva dana, iz zdravstvenih razloga, biti van radnih aktivnosti". Za Momira Bulatovia predsednika Predsednitva Crne Gore reeno je da odsustvuje zbog gripa. Kljuni 'mirotvorci' i garanti naprasno su se razboleli, samo na dan-dva, kada je trebalo usaglasiti razlike u stavovima po pitanjima dolaska mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Jugoslaviju. A razlike su bile velike i - nepremostive. Beogradski koncept sa elementima odstupnice nije prihvatalo rukovodstvo Republike Srpske Krajine. U javnosti je ve bilo poznato neslaganje izmeu predsednika Srbije i predsednika Republike Srpske Krajine po pitanjima angaovanja mirovnih snaga. Zato sednici Predsednitva SFRJ i ne prisustvuju Slobodan Miloevi i Momir Bulatovi, uz saoptenje da su "bolesni". Nesporno je, meutim, da su oni bili uesnici svih pregovora sa meunarodnim faktorima, ukljuujui i dogovor o dovoenju mirovnih snaga u Jugoslaviju. Poto su, praktino, Miloevi i Bulatovi sve odluili, zadatak Predsednitva SFRJ i vojnog vrha bio je da "slome" i primoraju Milana Babica da prihvati dogovoreno ili da se povue sa dunosti predsednika Republike Srpske Krajine. Tok daljih pregovora sa meunarodnim faktorima odvijao se na relaciji Srbija i Crna Gora na jednoj strani i Hrvatska na drugoj. Sa nivoa federacije u pregovorima je uestvovao vojni vrh, koji je na neuobiajen nain predstavljao Predsednitvo SFRJ. Iz pregovora su bili iskljueni predstavnici Republike Srpske Krajine i svi ostali faktori federacije. Srbija, Crna Gora i JNA istupile su jedinstveno, po unapred usaglaenim stavovima. Sutina problema bila je u injenici to je Hrvatska sada kao drava, iznenada i za Srbe neoekivano priznata u avnojevskim granicama. Dobila je time pravo da srpsko pitanje reava tako to e sve uiniti da bi nestala RSK. Srbi su, opet doli u istu poziciju u kakvoj su bili kada su se pobunili protiv hrvatskog ustaki orijentisanog rukovodstva. Drugi krupan problem predstavljao je nepriznati status SFRJ. Time je i sudbina JNA bila zapeaena i paralisana u sluaju nepovoljog razvoja dogaaja izmeu Hrvatske i RSK. Rukovodstvo RSK je s pravom trailo da se pre dolaska mirovnih snaga preciziraju nejasnoe iz Vensovog plana, odnosno da se preduprede posledice do kojih bi moglo doi zbog priznavanja Hrvatske i oekivanog nestanka SFRJ. Na sva argumentovana upozorenja predsednika RSK Milana Babica, odgovarano je pretnjama i objanjenjima koja su bila proizvoljna i netana. Branko Kosti i Borisav Jovi istupali su na takav nain u ime Predsednitva SFRJ, Srbije i Crne Gore, a u ime JNA general Blagoje Adi. Da ba ne kau kako s tim nee vie nita da imaju kao bitan argument navodili su da u Republici Srpskoj Krajini postoji izabrana vlast, i da se ona mora respektovati, preutkujui injenicu da je u meunarodnim okvirima niko nije priznavao. Kosti i Jovi su samo ponavljali istu priu: da Predsednitvo i SFR Jugoslavija garantuju da RSK nee biti izgirana i da se plan

27

Reim iz Beograda potiskivao je Milana Babica, a favorizovao Milana Martia ne mora korigovati. A to ve sutra nee biti tog predsednitva ni SFRJ, oni nisu hteli da "gataju u pasulj". Naalost, vreme e ubrzo pokazati da su strahovanja rukovodstva RSK bila sasvim osnovana. Samo posle nekoliko meseci nestae SFRJ i ugasie se JNA. Tako e nestati i glavni garanti bezbednosti RSK. Novostvorena drava SRJ u svom Ustavu nee otvoriti ba nikakve mogunosti da titi srpski narod u RSK (i van Srbije i Crne Gore). U sutini, "krnje" Predsednitvo SFRJ, vojni vrh i predsednici Srbije i Crne Gore samo su se neodgovorno i nedolino ponaali, jer su poeli da uzmiu od sopstvene politike, suoeni sa velikim rizicima. Znali su dobro da se nestankom JNA i SFRJ gase sve formalne garancije prema Srbima u RSK to im je za poetak bilo dovoljno. Oni, toboe, sasvim iskreno i pouzdano veruju da e Ujedinjene nacije uraditi ono to eventualno nee moi JNA i SFRJ. Otuda je poraz (!) Milana Babica samo znaio nedvosmislenu najavu da je srpski narod u RSK puten niz vodu od strane Predsednitva SFRJ, JNA i rukovodstva Srbije i Crne Gore. Oni koji su pozvali i digli srpski narod na ustanak, shvatili su da to pred svetom nee proi. Takav nain izvlaenja iz vatre koju su sami potpalili, nezavisno od sudbine naroda u RSK, ostavljao im je priliku i mogunost da jo manevriu na "domaem" terenu. Stvaranje tree Jugoslavije sa onima koji ele da ive u njoj, ukljuujui i RSK, sada je podrazumevalo da se mora ui u rat i voditi ga do konane pobede. Cenu te avanture morali su platiti svi prekodrinski Srbi, jer Srbija i Crna Gora nisu htele u rat na direktan nain. Da se to javno priznalo i da se tragalo za reenjem koje bi Srbima u Hrvatskoj obezbedilo minimum sigurnosti, srpska nesrea bi bila znatno manja. Ali, zvanina politika SRJ, Srbije i Crne Gore nije ni tada ni svih ovih godina imala snage da prizna promaaje prema Srbima na prostorima Hrvatske i

28 Bosne i Hercegovine. Otuda je, u strahu od odgovornosti, izostalo i suoavanje sa posledicama. To vai i za vojni vrh, koji je zastupao iste stavove kao Predsednitvo SFRJ i predsednici Srbije i Crne Gore. Cinina je i tadanja tvrdnja vojnog vrha da je JNA "mirnim putem" spreila genocid nad Srbima i da je onemoguila graanski rat, a on je praktino trajao ve godinu dana. Jednu naopaku politiku ubrzano je privodio kraju general Blagoje Adi, kao naelnik Generaltaba oruanih snaga i vrilac dunosti ministra odbrane SFRJ, a o potonjim porazima moraju se izrei jo adekvatnije ocene. Slobodan Miloevi nije doputao ni trunku sumnje u ispravnost "zacrtane" politike, niti u svoju "nepogreivost". Zbog toga je morao imati svoje ljude i na kljunim dunostima u vlasti Republike Srpske Krajine. Zato e Milan Babi preko noi ostati samo predsednik stranke na vlasti, a ne i predsednik Republike. Postavljaju se, diktatom iz Beograda, iskljuivo Miloevievi ljudi - Milan Marti, kao predsednik RSK i Borisav Mikeli za premijera. Pritom e Miloevi i zavaditi Srbe u Republici Srpskoj Krajini. Jedni e voditi politiku svoga idola Miloevia, a ostali Srbi bie saterani u miju rupu i tretirani kao ljudi koji nisu za mirno reenje problema. Miloevievci su mahali time da je sada Vojska Jugoslavije preuzela, toboe automatski, obaveze JNA prema Srbima u Krajini i da matica, majka Srbija, nee ni po koju cenu dozvoliti rat Hrvatske protiv Srba u Krajini. Njima su bila dovoljna "uveravanja iz Beograda" i konkretne privilegije poklonjene im vlasti. Za Srbiju koja nije u ratu, imao je ko ratovati. 3. U Republici Srpskoj Krajini, u maju i junu 1992. godine, sve se odvijalo po zahtevima Vensovog plana i preporukama Slobodana Miloevia. Rasformiranjem JNA, odnosno njenim transformisanjem u Vojsku Jugoslavije, i povlaenjem na teritoriju Srbije i Crne Gore, Krajina je praktino ostala bez vojske. Jedinice teritorijalne odbrane odbrojavale su dane do predaje naoruanja u skladu sa zahtevima Vensovog plana. ekalo se samo da se na liniji dodira sa Hrvatskom vojskom razmeste mirovne snage Ujedinjenih nacija (Unprofor). Bilo je predvieno da se razdvajanje izvri izmeu 22. i 25. juna, i pripreme su bile u toku. Vojni obveznici iz Republike Srpske Krajine, kao i veina graana, povlaenje JNA su shvatili kao izdaju i oseali su se prevarenim. Poela su bekstva prema Srbiji, ponajvie mladia u najboljim godinama, a Krajina je ostajala "na cedilu". Sve iluzije su pale u vodu kada je JNA, uskoro bez reci objanjenja, preko Bosne otila u Srbiji. U tako tekoj situaciji po Srbe, predstavnici meunarodne zajednice ponaali su se kao da su imali mandat da rade samo za hrvatsku stranu. Kao da su se trudili da nita ne vide. Na provociranje ustake vojske gledali su blagonaklono i sa neskrivenim razumevanjem. Na proteste Srba uglavnom su utali. Hrvatska kao da je, a verovatno i jeste, dobila mig da kri preuzete obaveze

29 iz Vensovog plana. Njena oruana sila radila je ta je htela i neprekidno je optuivala "pobunjene" Srbe. Nije prolo ni mesec dana od povlaenja JNA iz Krajine a Hrvatska vojska je 21. juna 1992. godine krenula u napad na Miljevaki plato. U optem meteu koji je vladao u Krajini, napad su lako izveli. Uinili su to pre nego to su snage Unprofora zaposele liniju razdvajanja izmeu Srba i Hrvata. Kasnije e se saznati da je agresija Hrvatske vojske na Miljevaki plato

Bilo je sve oiglednije da Krajinici ostaju santi Improvizovani prelaz Save kod Stare Gradike pripremana u duem vremenskom periodu. Bilo je predvieno da se izvede odmah po odstupanju JNA, a pre izvrenog razdvajanja. Agresijom na Miljevaki plato Hrvatska je elela da postigne vie ciljeva. U prvom - da se hrvatskom narodu pokae kako potpisivanje Vensovog plana ne znai bilo kakvo odricanje za Hrvatsku. Zatim Unproforu i Evropskoj zajednici stavlja se na znanje da Hrvatska nee uvaavati nita to nije njen interes. Tom vojnom akcijom Hrvatska je ujedno testirala i Savet bezbednosti - kako e se ponaati ako Hrvati agresijom "uzimaju" ono to ne mogu dobiti pregovorima. Naposletku, bila je to i provera kako e reagovati Vojska Jugoslavije i Slobodan Miloevi. Agresija je poela 21. juna 1992. godine u 4.30 asova. Prethodnog dana, medu graane hrvatske nacionalnosti u selima na Miljevakom platou, ubaeno je ljudstvo jednog bataljona vojnih i civilnih policajaca. Do poetka napada, prikupili su mnoge podatke od znaaja za predstojeu agresiju. Posle ponoi, to isto ljudstvo je zaposelo vanije objekte na pravcu napada. Zatim su nastupile 113. i 142. brigada Hrvatske vojske na pravcu ibenik - Drni - Kistanje. Dolo je do jednovremenog udara po snagama

30 srpske teritorijalne odbrane u selima Klju, Kaoine, Krinovci, iritovci i Britari. Do 11 asova Hrvati su ovladali prostorom oko 40 kvadratnih kilometara, posle ega je prekinut napad. Jedinice srpske teritorijalne odbrane i graani srpske nacionalnosti na Miljevakom platou pretrpeli su velike gubitke. Podaci o poginulim, zarobljenim i nestalim Srbima dugo su prikrivani. Vie od godinu dana trajalo je utvrivanje pravog stanja. U toku kratkotrajne agresije ustaka vojska je ak i streljala, po kratkom postupku. Ubijani su svi koji nisu uspeli da pobegnu. Hrvatska je zvanino tvrdila da je u selima koja su njihovi vojnici "oslobodili" naeno 50 poginulih Srba i da ih u zarobljenitvu ima 143. Srpska strana je tvrdila da je u borbama za Miljevaki plato izgubila 123 vojnika. Kasnijim prikupljanjem podataka, utvreno je da je u borbama za Miljevaki plato poginulo 90 Srba a identifikovano ih je samo 50. Reakcija srpske strane na agresiju i okupiranje bila je spora i neefikasna. Objavljena mobilizacija za oslobaanje okupiranog Miljevakog platoa samo delimino je uspela. Nekoliko nareenja o protivudaru ostala su mrtvo slovo na papiru pa su Srbi morali da prihvate primirje i da se zadovolje samo odlukom Saveta bezbednosti o osudi Hrvatske. Tako je agresija na Miljevaki plato samo pokazala i najoiglednije razotkrila bezvrednost Vensovog plana kad su u pitanju Srbi u Krajini. Razoaranje je bilo utoliko vee to Vojska Jugoslavije i Slobodan Miloevi nisu ni prstom mrdnuli da pomognu Krajini i Krajinicima. Miljevaki plato postae i simbolina i stvarna potvrda lai i obeanja, kako meunarodne zajednice i Hrvatske s jedne strane, tako i srpskih zastupnika s desne obale Drine.

31

LUTANJA U STVARANJU I RAZVOJU VOJSKE

Poetak stvaranja sopstvene vojne organizacije srpskog naroda u Samostalnoj Autonomnoj Oblasti Krajini, kao rezultat samoorganizovanja, iznuen je ponaanjem Jugoslovenske narodne armije, posebno posle njenog nerazumnog povlaenja sa teritorije Slovenije. Pasivnost jedinica JNA prema pobuni u Hrvatskoj i svoenje njene uloge na razdvajanje Srba i Hrvata, pokopalo je poverenje koje je ona uivala kod Srba u Krajini. Na prostorima Krajine bio je lociran 9. korpus JNA, koji je predstavljao moan sastav, sa velikim mogunostima. Akcije koje je u poetku preduzimao bile su uspene, ali je bilo oigledno da se potom sve vie pasivizira. Predviajui neizbeno ruenje SFRJ, i nazirui kakav e biti poloaj JNA posle toga, meu trezvenijim Srbima u Krajini odlueno je da se pristupi obrazovanju sopstvene vojske u Krajini. Osnov za obrazovanje inila je ve postojea Teritorijalna odbrana u Severnoj Dalmaciji, Lici, Kordunu, Baniji, Zapadnoj Slavoniji, Istonoj Slavoniji sa Zapadnim Sremom i Baranjom. Njeno pretvaranje u novu vojnu organizaciju Teritorijalne odbrane Krajine odvijalo se tokom cele 1991. godine. Naalost postojale su velike razlike u prilazu tom sudbonosnom pitanju kao i sasvim nejedinstven stav prema raznim "vojskama" koje su u Krajini delovale uporedo sa jedinicama JNA. O stanju koje je vladalo u Krajini 1991. godine moe se pouzdano suditi po sadraju informacije s poetka septembra 1991. godine. Ekipa koja je sastavila informaciju obila je sve prostore Krajine i konsultovala najvanije faktore u autonomnoj oblasti. Zateeno stanje ima sledee karakteristike: - Samostalna Autonomna Oblast Krajina funkcionie kao celina i raspolae sa milicijom i Teritorijalnom odbranom. Milicija je dobro naoruana i upotrebljava se za obezbedenje granica prema Hrvatskoj. Teritorijalna odbrana je masovnija organizacija, uspostavljena je po optinskim tabovima, sa postojanjem jednog broja regionalnih tabova TO. Postoje odredi, bataljoni, samostalne ete, vodovi i odeljenja Teritorijalne odbrane. - Opteprihvaen je stav da vojska koja se obrazuje u SAO Krajini mora biti dravna i bez ideolokih simbola; - Milicija ima 1.200 aktivnih milicionera (bez linog dohotka), 1.200 rezervnih i 500 milicionera za posebne namene, od ega je 100 elitno obueno. Nedostaju im uniforme, sredstva veze i terenska motorna vozila;

32 - Prisutan je politiki razdor u organima vlasti a delimino i u vojsci; - Srpska demokratska stranka je nosilac svih kljunih aktivnosti na prostoru Krajine, a preko Milana Babica je u vezi sa Socijalistikom partijom Srbije; - Istaknuti srpski lider Jovan Rakovi, iz Srpske demokratske stranke Hrvatske, vidi perspektivu i budunost Srba u SAO Krajini samo u sastavu hrvatske drave; - U nekim regionima Krajine ispoljava se i delovanje Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju; - U Krajini se osea uticaj i Vojislava Seelja, ali je u opadanju; - Srpska narodna stranka, koju vodi Milan uki, po svim naznakama, u sutini deluje izdajniki; - Medu srpskim strankama u Krajini isuvie je nejedinstva i iskljuivosti da se ne moe ostvariti cilj rata ukoliko se ne usvoji zajednika platforma. Cilj oruane borbe svih Srba mora biti jedinstven, da se obezbedi razgranienje Krajine sa Hrvatskom, jer nije mogu suivot sa Hrvatima; - Sa moralnog i politikog aspekta ukupno stanje u SAO Krajini se pogorava jer je samo oko 20 posto ljudi spremno da se bori, a deo boraca i vojnih obaveznika su ve dezertirali u Srbiju, gde su dobili i zaposlenje; - Neorganizovana je evakuacija ena i dece sa ugroenih podruja, a njihov prihvat i zbrinjavanje nisu adekvatni; - Odbaena je ideja da se jugoslovenstvo i jugoslovenska komponenta JNA, beskompromisno "proteraju iz Krajine"; - Oruanom borbom u Dalmaciji rukovodi Milan Marti, koji se trudi da pokae vanstranako ponaanje, dok na ostalim prostorima SAO Krajine borbama rukovode nasledene strukture - saveti za narodnu odbranu optina, uz pomo predstavnika JNA i uz uee milicije; - Prioriteti date borbe saeti su u sledeem: (a) definisati politiki cilj borbe; (b) odrediti granice koje treba posesti; (c) oistiti teren, posebno Kostajnicu, Topusko, Petrinju, Gospi, Otoac i Slunj; (d) izbiti na liniju Sisak - Karlovac - Ogulin - Gospi i potom stupiti u pregovore.
1.

Upeatljivu sliku stanja na teritoriji SAO Krajine u septembru i oktobru 1991. godine, daju i sledei izvetaji komandanata Prve partizanske brigade JNA, pukovnika Petra Trbovia, za period od 19. septembra do 11. oktobra 1991. godine. On u izvetaju upuenom naelniku Generaltaba oruanih snaga SFRJ, generalu Blagoju Adiu, pored ostalog pie: "U zoni borbenih dejstava Prve partizanske brigade ima 5 "vojski": (1) jedinica JNA, (2) jedinica TO; (3) neke mesne strae koje uvaju "ognjita" ali nikome nisu potinjene; (4) etnici - gardisti i (5) milicija SAO Krajine. Nemogue je objediniti borbena dejstva jer u zoni vlada organizacijski haos, neposlunost i samovolja..." Pukovnik Trbovi zatim ukazuje i na sledea zbivanja na prostorima odgovornosti njegove brigade: "(1) Prisutno je vidno nepoverenje u stareine

33 od strane vojnih obaveznika. To se prevazilazi time to se stareine stavljaju u prve linije kada se kree u napad. Prvo ide komandant brigade, pa komandanti bataljona, zatim slede komandanti eta, pa onda vojni obveznici. (2) Kod ljudstva u brigadi vlada veliki strah od miniranog zemljita, snajperske vatre i mina ispaljenih iz minobacaa. (3) ete i bataljoni po posedanju poloaja samovoljno i skupno naputaju rejone i rasturaju se u manjim grupama po celoj teritoriji Like. Za navedeno ponaanje dovoljno je da neprijatelj opali nekoliko mina. Povlaenje bez odobrenja vri se na vie kilometara unazad. (4) Izvidako-obavetajna delatnost ne funkcionie. Niko ne prihvata zadatak da krene u izvianje. Odbija se ulazak u sastav patrola, odlazak u zasede. Za pokret jedinica postavlja se uslov da se izvri maksimalna vatrena i artiljerijska priprema. (5) Borbena dejstva se ne izvode nou jer to vojnici odbijaju. (6) Medu pripadnicima brigada vlada nezadovoljstvo to nisu mobilisani i oni koji su pobegli u Srbiju kao i sinovi rukovodilaca u SAO Krajini. Posebno nezadovoljstvo se iskazuje na pojave potplaivanja i korupcije (za 200 do 500 maraka ne uruuju se pozivi vojnim obaveznicima)..." Stvaranjem i izgradnjom Srpske vojske Krajine trebalo je eliminisati sve te nesporne negativnosti i uvrstiti poverenje u stareinski sastav. Bilo je vie nego neophodno da se energino zaustave bekstva sa poloaja koja bi u svakoj vojsci na svetu "kotala glave". I najzad, moralo se znati i rei javno da je stvaranje Srpske vojske Krajine bez sinova rukovodilaca, uticajnijih i videnijih ljudi Krajine, i bez ogromnog broja vojnih obaveznika izbeglih iz Krajine u Srbiju, unapred osueno na propast. Naalost, navodi iz izvetaja pukovnika Petra Trbojevia, kao i mnoge druge nesporne injenice, nisu ozbiljno uzimane u obzir. Ako je SAO Krajina - kasnije RSK - elela da osloncem na sopstvene mogunosti reava problem odnosa sa Hrvatskom, onda je morala imati i svoju vojnu organizaciju. A izgled, ustrojstvo i zadaci vojne organizacije morali su biti u skladu sa sutinom drave koja se stvarala. Stvarala se, kako je najavljeno, srpska drava, sa zadatkom da obezbedi opstanak srpskog naroda u Krajini na svojim vekovnim ognjitima. Takva drava je, dakle, morala biti potreba i elja svih Srba koji u njoj ive. Vojska takve drave nije smela biti ak ni slina JNA. Pogotovu se nije smela graditi ni kao "partizanska" ili "etnika", sa optereenjima i nepomirljivostima iz Drugog svetskog rata. Karakteri i ciljevi nove drave zahtevali su novu vojnu organizaciju, i adekvatnije oblike organizovanja. U asu povlaenja JNA sa teritorije SAO Krajine, na tim prostorima je ostala kompletna Teritorijalna odbrana, zatim su postojale jedinice milicije kao i veliki broj vojnih obaveznika koji su pripadali rezervnom sastavu bive JNA, odnosno njenim ratnim jedinicima. Ostalo je i mnogo materijalno tehnikih sredstva, meu kojima su bile skoro sve vrste naoruanja i vojne opreme. Pored toga, novoj vojnoj organizaciji stajala je na raspolaganju

34 i veoma razvijena infrastruktura - kasarne, magacini, poligoni, strelita, radionice... To je bila izuzetno dobra osnova za stvaranje i razvoj nove vojne organizacije. Naalost, nije postojao ni celovit, a pogotovu ne i jedinstven pristup tom sudbinskom pitanju. Uloga komandovanja svodila se na prikupljanje i sabiranje postojeeg, jer je izostalo celovito planiranje. Osnov za stvaranje Srpske vojske Krajine inila je teritorijalna odbrana optina koje su ule u sastav SAO Krajine. Pristupilo se formiranju jedinica i tabova preformacijom postojee organizacije, te se tako malo ta menjalo u odnosu na zateeno stanje. U novembru 1991. godine, u SAO Krajini je osim jedinica JNA, kojima se komandovalo iz Beograda (tab vrhovne komande OS SFRJ), postojala i Teritorijalna odbrana sa sledeim sastavom: - tab TO SAO Krajine sa pritapskim jedinicama (380 ljudi); - Prvi zonski tab za Dalmaciju sa pritapskim jedinicama (180 ljudi); - Optinski tab TO Knin sa pritapskim jednicima (190 ljudi); - Brigada TO Karin (1.428 ljudi); - Brigada TO Bukovica (1.428 ljudi); - Optinski tab TO Benkovac sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Benkovac (1.428 ljudi); - Optinski tab TO Obrovac s pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Odred TO Obrovac (428 ljudi); - Drugi zonski tab za Liku sa pritapskim jedinicama (180 ljudi); - Optinski tab TO Korenica sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Korenica (1.428 ljudi); - Odred TO Plaki (428 ljudi); - Optinski tab TO Graac sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Graac (1.428 ljudi); - Optinski tab TO Donji Lapac sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Odred TO Donji Lapac (428 ljudi); - Prva brigada TO Sveti Rok (2.600 ljudi); - Trei zonski tab za Kordun i Baniju s pritapskim jedinicama (180 ljudi); - Optinski tab TO Vojni sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Vojni (1.428 ljudi); - Optinski tab TO Vrginmost sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Vrginmost (1.428 ljudi); - Optinski tab TO Glina sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Glina (1.428 ljudi); - Optinski tab TO Kostajnica sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Kostajnica (1.428 ljudi); - Optinski tab TO Dvor na Uni sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Dvor na Uni (1.428 ljudi); - Optinski tab TO Petrinja sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Petrinja (1.428 ljudi);

35 - Optinski tab TO Sisak sa pritapskim jedinicama (190 ljudi); - Brigada TO Sisak (1.428 ljudi). Iz prikaza se vidi i struktura Teritorijalne odbrane Krajine, a ine je: tab TO SAO Krajine, tri zonska taba TO (za Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju) sa pritapskim jedinicama, 13 optinskih tabova sa pritapskim jedinicama, 13 brigada TO i 3 odreda TO. Brojno stanje Teritorijalne odbrane, po formaciji, iznosilo je 24.410 ljudi. tab Teritorijalne odbrane SAO Krajine obrazovan je 1. oktobra 1991. godine, odlukom generala Veljka Kadijevia, saveznog sekretara za narodnu odbranu. Za komandanta taba postavljen je general u penziji Ilija uji, a za naelnika taba pukovnik Duan Kasum. Datum formiranja taba TO moe se uzeti kao dan stvaranja Srpske vojske Krajine. Ovako formirana Teritorijalna odbrana, predstavljala je vojsku srpskog naroda u Krajini. Zadatak joj je bio da zatiti srpski narod u Krajini od hrvatske agresije. Njen sastav su inili vojni obaveznici srpske nacionalnosti koji su roeni i iveli u Krajini i Srbi koji su se nali u Krajini kao izbeglice sa drugih teritorija Hrvatske. Da se Teritorijalna odbrana Krajine moe poistovetiti sa Srpskom vojskom Krajine, potvruje i injenica da je organizacija Teritorijalne odbrane iz oktobra 1991. godine ostala skoro istovetna za sve vreme postojanja RSK. Promenama u nazivu i sa nekim pregrupisavanjima u navedenoj organizaciji nije se nita bitno menjalo. Ne srne se izgubiti iz vida i nesporna injenica da je ta Teritorijalna odbrana obrazovana iskljuivo kao sprska vojska i od strane legalnih organa komandovanja oruanih snaga SFRJ. Zatim da je na teritoriji Krajine postojala uz prisustvo i delovanje jedinica JNA, pre svega 9. korpusa. Uee i uticaj vlasti SAO Krajine u stvaranju ove vojske ogleda se, pre svega, kroz formalno davanje saglasnosti da se takva vojska stvori, ukljuujui i kasnije zahteve za njenu upotrebu i dalji razvoj. U 1992. godini nastavie se transformacija Teritorijalne odbrane u Srpsku vojsku Krajine, pa e se tako tab Teritorijalne odbrane SAO Krajine preimenovati u Glavni tab Teritorijalne odbrane RSK. Ustalie se organizacija sa est zonskih tabova Teritorijalne odbrane (Severna Dalmacija, Lika, Kordun, Banija, Zapadna Slavonija i Istona Slavonija, Zapadni Srem i Baranja). Nova organizacija pokrivala je sve teritorije RSK koje je titila JNA (Zapadna Slavonija i Istona Slavonija, Zapadni Srem i Baranja). Posebnu novinu u razvoju Srpske vojske Krajine predstavljae formiranje brigada posebnih jedinica milicije i njihovo stavljanje pod komandu zonskih tabova Teritorijalne odbrane. Formirano je 8 brigada posebnih jedinica milicije (Knin, Benkovac, Korenica, Vojni, Petrinja, Okuani, Beli Manastir i Vukovar). Ostao je, naalost, veliki i nepokriven meuprostor i nereeno pitanje komandovanja tim linijskim brigadama u pripremi i izvoenju borbenih dejstava. Taj problem, na nesreu nije reen za sve vreme postojanja RSK. Podrazumevalo se da brigadom milicije u borbi komanduju zonski tabovi, ali to se u praksi nije moglo realizovati.

36 Praktino komandovanje brigadama milicije vrilo je Ministarstvo unutranjih poslova RSK, koje je u svojoj strukturi imalo i upravu posebnih jedinica milicije. Ona je i bila struni organ za komandovanje tim posebnim jedinicama. U praksi je veoma esto dolazilo do problema i u odnosima izmeu komandi JNA i tabova Teritorijalne odbrane. Komande jedinica JNA, pri kraju 1991. godine, esto su i bez konsultovanja ukljuivale, jedinice Teritorijalne odbrane u svoje sastave. To je izazivalo nezadovoljstvo i razna reagovanja. Na takav odnos JNA reagovao je i tab Teritorijalne odbrane Srpska Autonomna Oblast (SAO) Krajine, 18. novembra 1991. godine, traei od svih tabova TO da spree preimenovanje teritorijalnih u jedinice JNA. Time se na najdirektniji nain, spreavao i odliv vojnih obaveznika. Posle povlaenja JNA sa prostora Krajine i stupanjem na snagu Vensovog plana, dolazi do velikog zastoja u zapoetom procesu stvaranja Srpske vojske Krajine. Razmatra se i mogunost da milicija predstavlja osnov vojne organizacije, za sluaj da mirovna operacija izneveri bezbednost Srba u Krajini. Tokom priprema da se TO Krajine transformie u sastave Ministarstva unutranjih poslova, Hrvatska 21. juna 1991. godine kree u iznenadni napad na Miljevaki plato. Neuspeh u odbrani Miljevakog platoa ukazao je na potrebu da Krajina ima sopstvenu vojnu organizaciju. Bilo je sasvim jasno da je nerealno oekivati da Unprofor zatiti Srbe od hrvatske vojske. U stvaranju Srpske vojske Krajine paralelno se angauju Glavni tab Teritorijalne odbrane, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutranjih poslova i Vlada RSK. Koordinaciju rada vri predsednik Republike. Zbog propusta u koordinaciji dolazi do niza slabosti, pa, recimo, brigade posebnih jedinica dobijaju privilegovan poloaj u odnosu na ostale sastave vojne organizacije. Tokom oktobra 1992. usvojena je odluka od bitnog znaaja za dogradnju vojne organizacije, kojom se predvialo: a) da se Glavni tab Teritorijalne odbrane RSK preimenuje u Glavni tab Vojske RSK. To se ini radi jedinstvenog pristupa organizaciji i pripremi odbrane RSK. Pod komandu Vojske RSK stavljaju se i Uprava i sve brigade posebnih jedinica milicije, koje ine "A" ealon odbrane RSK; b) od Glavnog taba Teritorijalne odbrane, Ministarstva odbrane i MUP zatraeno je da "internim" dogovorom preciziraju detalje oko stavljanja Uprave i brigada posebnih jedinica milicije pod komandu G Vojske RSK; c) usvojen je stav da se komandanti brigada posebnih jedinica milicije (PJM) postavljaju za naelnike zonskih tabova Teritorijalne odbrane (operativnih grupa ili korpusa ukoliko se budu obrazovali); d) zatraeno je da se brigade PJM "oiste" od onih koji se nedolino ponaaju i da se stvore preduslovi da PJM budu nosioci reda i discipline i zavoenja dravnosti na svim prostorima RSK; e) postavlja se zadatak Ministarstvu odbrane i MUP da u saradnji sa G Vojske RSK propiu kodeks ponaanja svih pripadnika Vojske;

37 f) od Glavnog taba Teritorijalne odbrane, Ministarstva odbrane i MUP zatraeno je da formiraju zajedniku komisiju koja e analizirati ljudske i materijalne mogunosti RSK i predloiti Skuptini veliinu i sastav Vojske RSK; g) u cilju efikasnijeg i racionalnijeg funkcionisanja pozadinskog obezbedenja zatraeno je da se na nivou GS Vojske RSK formira jedinstveni pozadinski organ; h) odlueno je da se na nivou Glavnog taba Teritorijalne odbrane izradi jedinstven materijalno-finansijski plan koji odobrava i realizuje Vlada RSK. Ovu Odluku potpisali su 16. oktobra 1992. godine komandant Glavnog taba Teritorijalne odbrane general-potpukovnik Milan Torbica, ministar odbrane pukovnik Stojan panovi i ministar unutranjih poslova Milan Marti. Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine e na bazi zakljuaka sa zajednikog sastanka sa ministrima odbrane i MUP i predsednikom Vlade RSK 16. oktobra 1992. godine, doneti odluku o formiranju tabova i jedinica Srpske vojske Krajine. Na osnovu te odluke, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine 27. novembra 1992. godine donosi nareenje o organizacijsko-formacijskim promenama Srpske vojske Krajine, kojim se postojea organizacija Teritorijalne odbrane sa brigadama TO i brigadama milicije kao posebnim jedinicama, menja u novu vojnu organizaciju Srpske vojske Republike Srpske Krajine (SV RSK). Promene poinju u vrhu organizacije time to se postojei Glavni tab Teritorijalne odbrane RSK preformira i preimenuje u Glavni tab Srpske vojske Republike Srpske Krajine. Svi zonski tabovi Teritorijalne odbrane

Prerastanje TO u SVK - Na zadatku kod Kijeva

38 preformiraju se i preimenuju u komande korpusa. Zonski tabovi su preimenovani po sledeem: - za Severnu Dalmaciju - u Komandu korpusa Severna Dalmacija; - za Liku - u Komandu korpusa Lika; - za Kordun - u Komandu Kordunskog korpusa; - za Baniju - u Komandu Banijskog korpusa; - za Zapadnu Slavoniju - u Komandu Zapadnoslavonskog korpusa i - za Istonu Slavoniju, Zapadni Srem i Baranju - u Komandu Vukovarskog korpusa. Od est zonskih tabova TO obrazovano je est komandi korpusa, odnosno svaka zona teritorijalne odbrane sa svojim jedinicima posluila je za obrazovanje po jednog korpusa Srpske vojske RSK. U sklopu promena i prelaska na tzv. korpusnu vojnu organizaciju, nareenjem komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine naloeno je formiranje novih sastava: jedne lake divizije, 4 brigade (po jedna laka i peadijska i dve motorizovane); jednog odreda (Caprad) i etiri samostalna bataljona - diviziona. Najvei broj promena trebalo je izvriti preformiranjem i preimenovanjem postojeih tabova, jedinica i drugih sastava. Tako je 18 brigada Teritorijalne odbrane preformirano u 17 brigada (15 peadijskih i po jednu laku i motorizovanu). Od 4 odreda TO obrazovane su jo 4 peadijske brigade, a jo dva odreda TO preimenovani su u dva samostalna odreda Srpske vojske Krajine. Jedan meoviti artiljerijski puk TO i jedna meovita artiljerijska baterija iz TO preimenovani su u artiljerijski puk i brigadu Srpske vojske Krajine. est pozadinskih baza TO preimenovane su u est pozadinskih baza korpusa. Nareenjem je naloeno rasformiranje: 9 brigada posebnih jedinica milicije; 2 brigade Teritorijalne odbrane i 24 optinska taba teritorijalne odbrane. Rasformirana je i uprava posebnih jedinica Ministarstva unutranjih poslova RSK. Sve promene u organizaciji i formaciji Srpske vojske Krajine trebalo je zavriti do polovine decembra 1992. godine. Da bi se uspeno rasformirale brigade posebnih jedinica milicije, a njihovo ljudstvo i materijalno-tehnicka sredstva iskoristili za obrazovanje novih jedinica, one su od 1. decembra 1992. godine potinjene komandama korpusa. Odluku o preformiranju Teritorijalne odbrane u Srpsku vojsku RSK potpisao je komandant Glavnog taba TO, general Milan Torbica (16. oktobra 1992.) a nareenje o organizacijsko-formacijskim promenama Srpske vojske Krajine, potpisao je general Mile Novakovi, kao komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine, posle ostavke generala Torbice, kada je od njega primio dunost. Nova organizacija Srpske vojske Krajine potpuno odvaja miliciju od vojne organizacije. Na nivou RSK obrazuje se specijalna brigada MUP. Specijalna brigada je locirana u garnizonu Knin. Za popunu ove brigade 30. decembra 1992. godine raspisan je konkurs, kojim se predvialo da kandidati zavre kurs milicionera u trajanju 4-5 meseci. Njihovi smetajni

39 uslovi trebalo bi da budu internatski (besplatan smetaj, ishrana i odea). U specijalnim jedinicama milicije moe se ostati samo do tridesete godine starosti. Posle se takvi milicioneri rasporeuju na adekvatne dunosti u stanicama javne bezbednosti i sekretarijatima unutranjih poslova. Komandni kadar u specijalnoj brigadi se moe zadrati i kada pripadnici napune 30 godina starosti. Predvieno je da specijalna brigada (pri Ministarstvu unutranjih poslova) broji do 500 pripadnika i da bude direktno potinjena ministru unutranjih poslova RSK. U svom sastavu treba da ima jedinice za izviaka, diverzantska, protivdiverzantska i druga policijska dejstva. Upotrebljavae se na prostoru RSK ili van RSK za namenska- specijalna dejstva. Predloeno je da brigada nosi ime "Milivoj Rauo" po komandantu specijalnog bataljona posebnih jedinica milicije koji je poginuo u borbama za koridor. Predviena je i mogunost da se, posle dve godine provedene na slubi u specijalnoj brigadi milicije, stie pravo za upuivanje na kolovanje radi sticanja vie i visoke strune spreme. Karakteristika nove vojne oganizacije je formalno ukidanje Teritorijalne odbrane. Sutinski gledano, Teritorijalna odbrana je ostala kakva je i bila. Izuzev naziva i manjih organizacijsko- formacijskih dogradnji, nita se bitno nije dobilo. Praktino, celokupan sastav Srpske vojske Krajine inili su raniji pripadnici Teritorijalne odbrane. Ni raspored i lokacije "nove" organizacije nisu bitno menjali broj i vrstu jedinica i njihove zadatke. Odreenu novinu trebalo je da predstavlja obrazovanje interventnih jedinica. Ukupno su obrazovana etiri takva bataljona (u korpusima Like, Korduna, Zapadne Slavonije i Istone Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje po jedan). Interventni bataljoni nisu obrazovani u korpusima Severne Dalmacije i Banije. Ti bataljoni trebalo je da predstavljaju manevarsku snagu komandanata korpusa i po potrebi komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Meutim, iako zamiljene kao elitne, te jedinice malo su se razlikovale od drugih, te nisu ni mogle da ostvaruju one zadatke radi kojih su obrazovane. Ni brigade se meusobno nisu mnogo razlikovale, jer se, u sutini, radilo o brigadama Teritorijalne odbrane, a vei broj je pripadao kategoriji lakih brigada. Motorizovane brigade opet, nisu imale osnovne elemente na bazi kojih bi mogle biti motorizovane, a zadaci su im bili sloeni i teki. Zone odgovornosti prevazilazile su realne mogunosti formacije brigada, broja ljudstva i obuenosti. Neki elementi iz prethodne organizacije su ukinuti a da za njih nova organizacija nije ponudila adekvatnu zamenu. Ukinuto je 9 brigada posebnih jedinica milicije, a da ni jedna novoformirana brigada nije mogla preuzeti zadatke koje su ranije izvravale brigade posebnih jedinica milicije. Ukidanjem tabova Teritorijalne odbrane optina ostao je nepokriven jedan deo vanih zadataka u vojnoj organizaciji. Nova organizacija nije na adekvatan nain razreila problem mobilizacije. Regulisano je da mobilizacija, zavisno od mesta i uloge komandi jedinica traje 6, 12, i 18 asova.

40 Za 6 asova bilo je predvieno da se mobiliu komande korpusa i Glavnog taba Srpske vojske Krajine sa pritapskim jedinicama i sve jedinice za intervenciju. Za 12 asova trebalo je da se mobiliu sve ostale jedinice Srpske vojske Krajine, izuzev brigada iz sastava Severno-dalmatinskog korpusa. Nije nikada razjanjeno zato se, po duini mobilizacije, razlikuju brigade jednog korpusa od svih drugih. injenica je, meutim, da duina vremena za mobilizaciju nije uvek odreivana u skladu sa realnim mogunostima. Tako e u praksi mobilizacije kod nekih jedinica trajati i po dva do tri dana. Nova organizacija Srpske vojske Krajine karakterisala se statinou i neefikasnou. Manevrisanje jedinicama sa jednog prostora na drugi, praktino je bilo nemogue. Postojale su neto vee mogunosti da se vri manevar artiljerijom, tenkovima i artiljerijsko-raketnim jedinicama protivvazdune odbrane (PVO), ali to nije mnogo znailo u uslovima kada je peadiju bilo skoro nemogue prebacivati sa jednog prostora na drugi. Iznenadna agresija Hrvatske vojske na Severnu Dalmaciju (Maslenica, Zemunik) u januaru 1993. godine razotkrila je svu statinost postojee organizacije vojske i tekoe u pokretanju jedinica sa jednog prostora na drugi. Nametala se potreba za postojanjem jedinice jaeg sastava, koja se moe brzo premetati sa jednog na drugi prostor. Zato Glavni tab Srpske vojske Krajine donosi odluku da hitno formira jurinu brigadu Srpske vojske Krajine. Zamiljena je kao "jedinstvena operativna rezerva ofanzivnog karaktera za slamanje agresorskih snaga". Ta brigada je trebalo da bude sledeeg sastava: komanda, komandni bataljon, pozadinski bataljon, vojni sud, vod za brigu o borcima, dva oklopna bataljona meovitog sastava, tri jurina bataljona, meoviti protivoklopni artiljerijski divizion (MPAD), meoviti artiljerijski divizion (MAD), dva diverzantska odreda, protivdiverzantski odred i meovita helihopterska eskadrila. Bilo je predvieno da se brigada formira od najkvalitetnijeg kadra Srpske vojske Krajine (starost vojnika od 19 do 25 godina, a oficira do 26 godina) i da se naorua i opremi najsavremenijim naoruanjem i vojnom opremom. Nareenjem je predvieno da se formiranje brigade zavri do 19. marta 1993. godine a priprema do 5. aprila 1993. godine. Brigada se obrazuje u rejonu sela Bruka, Zegar i Ervenik. Pokazae se ubrzo da su ambicije bile nerealne, a odnos prema preuzetoj obavezi neadekvatan zbog toga je i deset dana posle predvienog roka formiranje brigade bilo realizovano samo sa 20 odsto. Popuna je bila nestabilna zbog stalnog osipanja ljudstva. Onim to je raeno da bi se formirala ta brigada (razni pokreti, premetanja ljudstva, pomeranja naoruanja i vojne opreme) uzdrmana je cela vojna organizacija. Na kraju e taj projekat ostati mrtvo slovo na papiru, a neuspeh u tome imae velikog uticaja na dalji razvoj Srpske vojske Krajine. Posledice e biti tee od bilo kog poraza u borbama sa Hrvatskom vojskom do aprila 1993. godine.

41 Tokom 1994. i u prvoj polovini 1995. godine, postojale su velike potrebe da se jedinice prebacuju sa jedne teritorije na drugu, radi uea u borbenim dejstvima. To se pre svega, odnosilo na dovoenje jedinica na prostore prema Zapadnoj Bosni i u iri rejon Dinare, ukljuujui i livanjskograhovski pravac. Radi toga, pristupilo se obrazovanju privremenih sastava od ljudstva iz vie jedinica. Meutim, tako stvoreni sastavi pokazali su se nespremnim za borbene zadatke. Samo obrazovanje i dovoenje trajalo je due nego to su se te jedinice zadravale na prostorima borbene upotrebe. U 1993. i 1994. godini veoma malo e se uraditi na organizovanju i izgradnji vojske prema nareenju od 27. novembra 1992. godine. Najvei broj jedinica ostae na nivou na kome su se nale u vreme formiranja. Nisu uinjeni bitniji pomaci ni u podizanju stepena obuenosti, a moral je bio u stalnom opadanju. Pred kraj 1993. godine bilo je jasno da se postojea organizacijsko-mobilizacijska struktura mora dograditi i prilagoditi potrebama borbene gotovosti. Oekivalo se da Glavni tab Srpske vojske Krajine pripremi predloge za promene. Umesto toga, iznenada je usledila nedefinisana i neadekvatna akcija jedne grupe nenadlenih iz Ministarstva odbrane, MUP i drugih struktura. Izdiktirali su nareenje za transformaciju vojske pod ifrom "Krajinik", obezbedivi i potpis predsednika Milana Martia, bez ikakvog konsultovanja sa komandom korpusa i organa Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Tim nareenjem od 1. februara 1994. godine, postavlja se zadatak za promene organizacije i formacije celokupne Srpske vojske Krajine. Kljunu ulogu u tom poslu imala je grupa od etiri lana, koja se ovlauju da u rad ukljuuje i druga lica. Za rukovodioca grupe odreen je pukovnik Milo Mirkovi, glavni inspektor u Ministarstvu odbrane. U toj grupi su jo i potpukovnik Stevan Krklje, naelnik odeljenja za vojnu obavezu Ministarstva odbrane, zatim Franko Samatovi - Frenki i David Rastovi. Dvojica poslednjih su bez ikakve nadlenosti u RSK osim to su nosioci paravojnog organizovanja. Nareenjem se definie da su lanovi ekipe za realizaciju zadatka "Krajinik" komandanti korpusa (u svojim zonama), komandanti brigada (u svojim zonama), i komandanti bataljona (u svojim rejonima). U toj ekipi nije bilo ni jednog stareine i organa Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Pripremu ekipe za rad trebalo je da obavi pukovnik Milo Mirkovi, uz angaovanje i pomo odomaenog dobrovoljca - specijalca Kapetana Dragana. Ekipa je imala zadatak da do 20. februara 1994. godine uradi projekat i formulie zadatke. Do 31. marta trebalo je da uradi procenu teritorije RSK. Do 5. aprila 1994. godine, trebalo je da se izradi predlog odluke predsednika Republike, a izvetaj o izvrenju zadatka "Krajinik" trebalo je podneti do 6. aprila 1994. godine i on ga je prosledio potinjenim komandama. Meutim, to nareenje o transformaciji Srpske vojske Krajine nije realizovano ni u jednom elementu, pre svega jer je bilo nerealno i pogreno.

42 Srpska vojska Krajine je i u 1995. godinu - ula sa neadekvatnom organizacijom i formacijom. Razvuenost snaga i linijski raspored bez rezervi i slobodnih snaga koje bi se mogle upuivati sa jednog prostora na drugi bile su krupne slabosti. Zato je bilo neophodno da se bar neto promeni na bolje, pa je u januaru i februaru izraen novi plan upotrebe Srpske vojske Krajine, posle ega su usledile pripreme za dogradnju organizacijskoformacijske strukture vojske. Same pripreme tekle su sporo i vie su se odnosile na probleme popune profesionalnim vojnim licima, posebno sa vojnicima po ugovoru. Poraz u Zapadnoj Slavoniji ukazao je na poslednji momenat da se to pre stvori i osposobi nova vojna organizacija na teritoriji RSK. Ostavka generala Milana eleketia, komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine i dovoenje na tu dunost generala Mila Mrkia povoljno je uticala na preduzimanje hitnih mera u dogradnji vojne organizacije u Srpskoj vojsci Krajine. I prilo se tom poslu, ali vreme je neumitno izmicalo. 2. Izgraivati i stvarati dobru odbranu novostvorene drave Republike Srpske Krajine bilo bi izuzetno teko i pri idealnim uslovima, a kamoli u ratnim. Oblik dravne teritorije, njena razdvojenost, izduenost zapadnog dela po osi sever-jug i mala irina, krajnje su teki za odbranu. Zato je strategijski poloaj RSK u odnosu na Hrvatsku bio izuzetno nepovoljan. Tokom delovanja JNA, prostori Republike Hrvatske nisu predstavljali jedinstvenu operativnu celinu, nego su se nalazili u nadlenosti vie strategijskih grupacija. Tako je prostor Dalmacije bio u nadlenosti Komande vojnopomorske oblasti, prostor Banije, Korduna i Like u nadlenosti Komande 5. vojne oblasti, prostor Zapadne i Istone Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje u nadlenosti Sarajevske vojne oblasti. Tokom sukoba JNA sa paravojnim organizacijama Hrvatske, na ovaj prostor su dovoene jedinice iz Prve vojne oblasti i Podgorikog korpusa. Po povlaenju JNA, za srpsku odbranu najsloeniji problem predstavljala je izgradnja nove vojne organizacije koja bi se, pre svega, morala odlikovati autonomnou, zatim koja bi podrazumevala potpunu samostalnost kako u pripremi i voenju samostalnih operacija, tako i u voenju rata u celini. Povlaenje JNA sa teritorije RSK podrazumevalo je obavezu Generaltaba JNA da za najkrae vreme osposobi i obezbedi komandovanje za novu vojnu organizaciju i da pripremi osnove strategije odbrane. Osnov za stvaranje nove vojne organizacije u RSK inila je Teritorijalna odbrana i stareine i vojni obaveznici bive JNA koji su roeni na teritoriji RSK. Znaajno mesto u stvaranju nove vojne organizacije imali su vojni obaveznici i stareine koji su roeni u Hrvatskoj, a ve su bili izbegli na teritoriju RSK. Teritorijalna odbrana u RSK predstavljala je slabo oranizovanu vojnu organizaciju, apsolutno nepripremljenu za ulogu koju joj je nametnula novonastala situacija. Slabosti nasledene iz vremena postojanja bive SFRJ nisu kritiki sagledavane, a time je izostajalo i izvlaenje realnih zakljuaka

43 od znaaja za izgraivanje nove vojne organizacije. Nesagledive negativne posledice na novu vojnu organizaciju ostavljali su neobuenost vojnih obaveznika, jedinica, stareina i tabova Teritorijalne odbrane, neadekvatne priprema za oruanu borbu i nemotivisanost za krajnje uporno oruano suprotstavljanje hrvatskoj agresiji. Uloga i mesto TO u novonastaloj situaciji nisu se ni u emu menjali u odnosu na predvianja strategije optenarodne odbrane bive SFRJ. Odbrana RSK traila je mnogo dinaminiju vojnu organizaciju nego to je statina Teritorijalna odbrana SFRJ. Valjana i prava reenja nisu bila osmiljena, niti je stvorena efikasna i organizovana odbrana, a oekivao se dolazak mirovnih snaga UN i odlazak Jugoslovenske nardone armije. U to vreme Hrvatska nije bila u stanju da vojniki porazi Srbe u RSK. Zato je mirovna operacija Hrvatskoj pruila ansu da RSK pritera uza zid, ukoliko uspe da iz tog konflikta iskljui SFRJ i JNA. To e se u krajnjem i dogoditi. Jugoslavija nee biti u mogunosti da na politikom planu nametne potrebu da se problem odnosa Srba i Hrvata u Hrvatskoj reava kao deo sveukupne krize do koje je dolo raspadom bive SFRJ. Otuda je i bilo nuno i neizbeno da se stvori i izgrauje vojska RSK, koja bi bila sposobna da samostalno izvodi borbena dejstva, i da se uspeno nosi sa hrvatskom vojskom. U Srpskoj vojsci Krajine od njenog osnivanja do kraja postojanja izraena su tri plana upotrebe. Glavni tab Teritorijalne odbrana RSK je u aprilu 1992. godine izradio direktivu za borbu, koja je imala ulogu plana upotrebe. Drugi plan upotrebe Srpske vojske Krajine izraen je krajem 1992. a trei poetkom 1995. godine. Direktivom za borbu Teritorijalna odbrana je pripremana za odbranu RSK po povlaenju JNA i u uslovima sprovodenja mirovne operacije snaga Ujedinjenih nacija. Po ovom planu Teritorijalna odbrana je imala zadatak da odbrani RSK oslanjajui se na mirovne snage OUN i Vojsku Jugoslavije. Naalost, bilo je sasvim rizino i nepouzdano toliko oslanjanje na mirovne snage i garancije od strane Vojske Jugoslavije. Nerealnosti je bilo na pretek. U vreme kada je raena direktiva za borbu (pa i cele 1992. godine) nije bila realna ni jedna od predvienih varijanti dejstva oruanih snaga Hrvatske. Posebno je bilo besmisleno oekivanje da e se u agresiju na RSK, uz oruane snage Hrvatske i uz paravojske iz BiH, ukljuiti i "oruane snage Nemake, Italije, Maarske i drugih zemalja". Taj klie, preuzet je iz nekih ranijih vremena, kada su raene procene odbrane Jugoslavije od "opasnosti sa Zapada" bio je sasvim neprimenjiv i nerealan u ovom vremenu. Kad se tako procenjivala situacija aprila 1992. godine, ta se onda moe misliti o sposobnosti i doraslosti komandovanja u Srpskoj vojsci Krajine? Ni procene dejstava neprijatelja po pravcima, to je u domenu vojnikog zanata a ne politike, ne odgovaraju situaciji i mogunostima oruanih snaga Hrvatske. Tako se glavne snage Hrvatske oekuju na etiri pravca:

44 u Dalmaciji (Split - Knin - Graac), Lici (Gospi - Graac - Otri), Kordunu (Karlovac - Vojni - Slunj) i slavonsko baranjskom prostoru (Osijek - Vukovar). Pomoni pravac oruanih snaga Hrvatske, po tim predvianjima, bio je usmeren samo prema teritoriji Zapadne Slavonije. Po elementarnim principima rame vetine, glavne snage se upuuju na jedan ili dva pravca, a pomone na vie pravaca. Sve ovo samo ukazuje na manjkavosti u proceni koju je vrio Glavni tab Teritorijalne odbrane RSK. Oigledna je i nerealnost u proceni snaga kojima bi oruane snage Hrvatske mogle da izvre agresiju. Tako se u sastavu glavnih hrvatskih snaga, koje bi dejstvovale preko Dalmacije, Like i Korduna, predvia nastupanje ak 21 brigade, to je te 1992. godine bilo sasvim nerealno, jer Tuman nije imao toliku vojsku. Najvea nerealnost te direktive ogleda se u oekivanju da bi Hrvatska mogla "iskoristiti prisustvo snaga UN za dejstva u cilju uspostave vlasti na celoj teritoriji koju kontrolie Teritorijalna odbrana RSK". Nain na koji je iskazivano toliko ili totalno nepoverenje prema snagama UN bio je takode tetan i kontraproduktivan. U njemu ne samo da nema diplomatije nego ni dovoljno elementarnih znanja. Stalno sejanje nepoverenja prema mirovnim snagama i institucijama meunarodnih organizacija nee RSK doneti nita dobro. Umesto da se u razumnoj meri gradi politika oslanjanja i na prestavnike meunarodne zajednice, stalno je demonstrirano otvoreno nepoverenje. Manje-vie sve to je dolazilo od meunarodnih organizacija, ak i kad je Srbima ilo u prilog, odbijano je zbog nepoverenja i esto neargumentovanih optubi za jednostranost i pristrasnost u korist hrvatske strane. Pojedinci iz ekipa i timova meunarodne zajednice bili su esto izuzetno uporni da ukazu na potrebu da se srpska strana elastinije i realnije postavi, ali uzalud. Nespremnost srpske strane da makar i razmisli o pojedinim korisnim predlozima ila je i dotle da se smatralo izdajnikim i tetnim inom svako angaovanje ili zapoljavanje graana RSK kod meunarodnih institucija. Kad su se na tim mestima pojavljivali Hrvati, kukalo se na sav glas o pristrasnosti i pijuniranju. Prvi plan upotrebe oruanih snaga RSK nije polazio od realne procene mogunosti mobilizacije. Zatim je nedostajala zajednika procena dravnog vrha i Glavnog taba Teritorijalne odbrane o stvarnom stanju u RSK. Otuda je u direktivu i uneto samo ono to je bilo najpovoljnije za vojsku: brzo zavravanje mobilizacije, masovan odziv vojnih obaveznika, usklaeno delovanje svih inilaca mobilizacije. Nije se ni slutilo kakve e sve probleme u mobilizacije imati odbrana RSK i da nee moi da ih rei sve vreme svoga postojanja. Drugi plan upotrebe oruanih snaga RSK je karakteristian po tome to je koncipiran samo kao deo zajednikog plana, sa Vojskom Jugoslavije i Vojskom Republike Srpske. Polazilo se od pretpostavke da bi moglo doi do jednovremene agresije na sve srpske zemlje (Savezna Republika Jugoslavija, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina). Na bazi dogovora i

45 usaglaavanja na najviem nivou, postojao je jedinstven koncept za zajedniku odbranu. Obaveze Srpske vojske Krajine iz ovog plana regulisane su direktivom za upotrebu Srpske vojske Krajine. U prvom delu direktive, u poglavlju "neprijatelj", daje se prikaz vojnopolitike situacije a zatim cilj, zadaci i verovatni model agresije na srpske drave. Polazilo se od stava da rasturanje bive SFRJ nije zavreno, da je ostala "dovoljno jaka SRJ i dve srpske republike, reene da borbom odbrane teritoriju i prikljue se SRJ". Te injenice se uzimaju kao razlog "daljnjeg angaovanja SAD i EZ, da nastave zapoeti proces razgradnje bive SFRj". Ocenjivalo se da su na prostorima bive SFRJ u konfrontaciji razliiti interesi stranog faktora, pa bi to i uslovljavalo nastavak rata. Za Hrvatsku se kae da nije zadovoljna razvojem dogaaja "te nastoji da uz pomo Nemake, Austrije i Maarske to pre vojniki ojaa i vojnim sredstvima rei problem RSK". Zatim se predvia da bi se "agresija Hrvatske na RSK mogla realizovati u sklopu angaovanja snaga NATO i SAD, ako za to bude postojala adekvatna meunarodna odluka". Pored te varijante agresije, ukazuje se i na drugu, u kojoj bi sama Hrvatska, sopstvenim snagama, izvela agresiju "korak po korak". Hrvatska se, sa svoje strane, nedvosmisleno opredelila za vojnu opciju, jer je realno cenila da na drugi nain ne moe vratiti RSK u svoj sastav. U skladu sa tim opredeljenjem, Hrvatska je i pristupila dugoronoj i prioritetnoj izgradnji svojih oruanih snaga. Takva orijentacija je sa srpske strane vie nego potcenjivana. Verovalo se da e Hrvatska pre biti primorana da pregovorima reava probleme RSK nego oruanom borbom. To je, pokazae se, bila velika zabluda, koja se tetno odrazila na razvoj i borbenu izgradnju Srpske vojske Krajine. Malo se davalo na vojsku, uz napadno irenje uverenja da svet nee dozvoliti Hrvatskoj da silom reava problem RSK i da e Savezna Republika Jugoslavija i Republika Srpska neizostavno vojno intervenisati ako se Hrvatska odlui na oruanu agresiju. Pokazae se kao prvorazredna zabluda i krajnja nerealnost oekivanje da e Srbija i SRJ ui u rat u sluaj agresije Hrvatske na RSK. Moral Srpske vojske Krajine i naroda graen je upravo na tom pogrenom oekivanju. Otuda kasnije i tolika ranjivost morala naroda i vojske, kad se videlo da Srbija i Republika Srpska nee u vatru zbog Knina. Takva zabluda ivela je i pothranjivana u svest pripadnika Srpske vojske Krajine i naroda RSK sve do pada Krajine. U predvienoj agresiji, realnije bi bilo oekivati da e pre biti napadnute Republika Srpska Krajina i Republika Srpska nego Savezna Republika Jugoslavija. Time bi se najneposrednije spreilo stvaranje "jedinstvene srpske drave". Zatim je direktiva za upotrebu Srpske vojske Krajine napisana tako kao da ve postoji "jedinstvena (sve)srpska drava SRJ" i da neko eli da je rui. Otuda je i oekivanje agresije "na srpske zemlje" imalo za posledicu ivot u zabludama. Cilj agresora je bio da se razbiju snage odbrane RSK, da se to vie Srba likvidira i protera sa tih prostora a ne da se ide u rat i protiv SRJ.

46 Trei plan upotrebe oruanih snaga RSK zadrao je isti pristup odbrani kao i dva prethodna. Opet je odbrana RSK zasnivana na zajednikim borbenim dejstvima Srpske vojske Krajine i Vojske Jugoslavije. Tako su i dalje nastavljene zablude i zavaravanje. Tek posle pada Zapadne Slavonije, poetkom maja 1995, poinje okretanje sopstvenim mogunostima - da se Srpska vojska Krajine ustroji i osposobi za samostalno suprotstavljanje agresiji Hrvatske. Ali, za ostvarivanje ove zamisli, vie nije bilo vremena. Umesto hitne podrke i pomoi da se Srpska vojska Krajine koliko-toliko osposobi za samostalnu odbranu, ona je uvuena u borbe oko Bihaa gde se samo iscrpljivala, a na kraju jo vie dezorijentisala i moralno otanjila. Nepobitna je injenica da sve vreme trajanja Republike Srpske Krajine nije postojala jasno planirana i samostalna odbrana od Hrvatske. Ni jednog trenutka nije raunato da se RSK brani i odbrani sama, bez direktnog ukljuivanja u odbranu Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske. Postojala je stalna saglasnost za takvo voenje odbrane RSK. I normalno je onda da je to na svoj nain uticalo na odnos drave RSK prema razvoju Srpske vojske Krajine. Ni u jednom trenutku drava - RSK - nije verovala u mogunost da e se sama braniti od hrvatske agresije. To je onda bitno umanjivalo angaovanje drave da razvija sopstvenu vojsku. Bili su naravno u pitanju i potencijali RSK, ali presudno je bilo uverenje da se Krajinici nee sami boriti ve zajedno sa svim ostalim Srbima. Napad Hrvatske vojske na Miljevaki plato (jun 1992), na Maslenicu i Ravne Kotare (januar i februar 1993), Medak i Divoselo (septembar 1993), kao i okupacija Zapadne Slavonije (maj 1995) nisu doveli do zajednikog angaovanja u odbrani, kako su to planovi upotrebe predviali. I posle toga se u RSK raunalo da e odsudna i presudna odbrana biti zajednika a da su ovi gubici samo opomena i upozorenje. U matici se, oigledno, raunalo da e iz tih nekoliko gubitnikih lekcija Knin neto i sam nauiti i shvatiti. A ta je trebalo da se shvati, saznae se kad je sve bilo kasno.

47

DOBROVOLJCI SRPSKE VOJSKE KRAJINE

U srpskom narodu postoji pozitivna tradicija u odnosu na oslobodilake ratove i ulogu dobrovoljaca u njima. Rat koji se vodio na prostorima bive Jugoslavije od 1991. do kraja 1995. godine bio je za Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini oslobodilaki. Nestanak Jugoslavije najneposrednije je ugroavao opstanak Srba na prostorima Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Zato je srpski narod u celini bio zainteresovan vie od drugih naroda SFRJ za opstanak zajednike drave. To je naroito bilo karakteristino za Srbe u Hrvatskoj. Verujui da e JNA sauvati zajedniku dravu i zatititi ugroene Srbe, oni su dobrovoljno hitali u njene jedinice. Zato se u redovima JNA, u borbama u Istonoj Slavoniji i na prostorima SAO Krajine, u jedinicama JNA nalazilo se vie hiljada srpskih dobrovoljaca. U tampi su iznoeni ak i takvi podaci da je u borbama za Vukovar i u Zapadnom Sremu uestovalo oko 10.000 dobrovoljaca. U svakom sluaju, bar 90 odsto tih dobrovoljaca inili su Srbi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Njihov doprinos pobedama JNA i primoravanju Hrvatske na prihvatanje pregovora bio je veliki. Mnogi krivci za ruenje Jugoslavije i onemoguavanje JNA da sprei oruanu pobunu u zemlji, a posebno oni koji su se povukli u "neutralnost" i mirno posmatrali stradanja na jugoslovenskim prostorima, sada napadno i zlonamerno poistoveuju sve dobrovoljce sa paravojskom koja je vrila zlodela - etnika ienja, pljake i slino. U pitanju je podvala i la kojom se eli prikriti odgovornost stvarnih krivaca za posledice rata koji je okonan Dejtonskim sporazumom. Akteri politike koja je dovela sprski narod do tragedije, zloupotrebili su i tradiciju dobrovoljstva koje je duboko usaena u svest sprskog naroda. Zakonodavnom regulativom u bivoj SFRJ nije bilo predvieno angaovanje dobrovoljaca u eventualnom ratu. Ta injenica koriena je onako kako je to vladajuoj politici odgovaralo. Ona se ubrzo suoila sa otporom vojnih obaveznika da se odazivaju na mobilizaciju. Podozrenju je doprinelo i to to su graane gurali u rat a nisu hteli da proglase ratno stanje. Uz to, i zalaganje pojedinih stranaka, pre svih Srpskog pokreta obnove, protiv odazivanja na mobilizaciju, i otvoreni pozivi na dezerterstvo svih onih koji su ve u jedinicama, bitno je ograniavalo mogunost odbrane srpskog naroda. Otuda je vlast odluila da problem nepopunjenosti jedinica reava dobrovoljcima. Takvoj odluci pogodovalo je i raspoloenje meu Srbima sa prostora Hrvatske i Bosne i Hercegovine, jer su bili primorani

48 da se brane. Oni su i bez iijeg poziva odlazili u jedinice JNA koje su izvodile borbena dejstva protiv hrvatske paravojske. Ukljuivani su u sastave jedinica JNA i Teritorijalne odbrane. Vlast, meutim, nije urila da bilo kakvim propisima legalizuje uee dobrovoljaca u borbi. injenica je, takode, da je, meu dobrovoljcima bilo i onih kojih su odbijali da se bore u sastavu jedinica JNA a rede i Teritorijalne odbrane. Takvi dobrovoljci koji su stizali na front uglavnom u organizaciji pojedinih stranaka, pre svega Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke. Zbog pasivnog odnosa JNA prema pobuni u Hrvatskoj i sramnog povlaenja iz Slovenije, mnogi vojni obaveznici su pruali otpor da se bore u redovima takve armije. Atmosfera nepoverenja u JNA a posebno u vojni vrh, rasla je iz dana u dan. Otuda sve brojniji zahtevi da se obrazuje srpska vojska. Ministarstvo odbrane Srbije vrilo je "distribuciju" srbijanskih dobrovoljaca u SAO Krajinu i na front u Istonoj Slavoniji i Zapadnom Sremu. Ta institucija se na organizovan nain bavila problemom dobrovoljaca. Zato se u tom Ministarstvu i zaela ideja da dobrovoljci postanu okosnica budue srpske vojske. Procenjivalo se da u prvoj fazi dobrovoljci treba da poslue za obrazovanje srpske vojske u SAO Krajini. U drugoj fazi trebalo je konano zavriti sa obrazovanjem srpske vojske od ljudstva JNA na teritoriji Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. U prvoj polovini 1991. godine u SAO Krajini pristupilo se postepenom obrazovanju Srpske vojske Krajine od Teritorijalne odbrane koja je sada nosila naziv Teritorijalna odbrana SAO Krajine.
1.

Pojava dobrovoljaca na prostoru SAO Krajine, odnosno RSK, datira jo od prvih sukoba j N A sa hrvatskim paravojnim sastavima i milicijom, tokom 1991. godine. Kao dobrovoljci pristizala su lica raznih kategorija i sa razliitim pobudama i motivima dolaska. Trebalo se u svemu tome snai, pa je u stvaranju srpske vojske u SAO Krajini pomagalo Ministarstvo odbrane Srbije. Proces je tekao sa nizom tekoa, pa zato na sugestiju ministra odbrane Srbije, generala Tomislava Simovia, savezni sekretar za narodnu odbranu, general Veljko Kadijevi, sredinom septembra 1991. godine donosi uputstvo o prijemu dobrovoljaca u JNA. Regulisano je i definisano tim aktom ko se moe smatrati dobrovoljcem i kako komande jedinica treba da postupaju oko prijema i rada sa dobrovoljcima. Posebnim aktom su regulisana prava na novanu nadoknadu dobrovoljcima. To su jedina dokumenta kojima se Srpska vojska Krajine sluila u regulisanju niza problema do kojih je dolazilo u prihvatu i radu sa dobrovoljcima. Kako se bliilo vreme transformacije JNA u Vojsku Jugoslavije, gasile su se i aktivnosti oko prijema i upuivanja dobrovoljaca iz Srbije i Crne Gore na prekodrinske prostore. Taku na slanje dobrovoljaca stavie vrilac dunosti naelnika Generaltaba oruanih snaga SFRJ general-pukovnik ivota Pani svojim nareenjem o prestanku rada na prihvatu i opremanju

49

Pripadnici jedne od brojnih dobrovoljakih jedinica iz Srbije dobrovoljaca, koje je izadato poslednjeg dana aprila 1992. godine. Nareenjem se tretiraju samo dobrovoljci poreklom iz Bosne i Hercegovine u vojnim formacijama JNA. Bilo je to praktino, u predveerje povlaenja JNA iz Bosne i Hercegovine, pa otuda i takva odluka. Od tog asa, obustavljen je dalji prihvat dobrovoljaca i naloeno njihovo razduivanje i otputanje iz jedinica. U 1992. godini odziv dobrovoljaca u Srpsku vojsku Krajine bio je neznatan. Situacija se, meutim, menja u 1993. godini, posle hrvatske agresije na Maslenicu, Peruu, Divoselo... Ti dogaaji izazvae veliki priliv dobrovoljaca na prostore RSK. Meutim, nedostatak adekvatnih propisa iskomplikovae ionako delikatan rad sa njima. Dobrovoljaki status se morao regulisati od strane vojne i civilne vlasti RSK. Zato Glavni tab Srpske vojske Krajine donosi akt kojim se regulie "status dobrovoljaca - graana Republike Srbije koji uestvuju u oruanim sukobima u Republici Srpskoj Krajini posle 23. januara 1993. godine". Nijednom reju se ne govori o statusu dobrovoljca u Srpskoj vojsci Krajine koji nisu graani republike Srbije. Time se dobrovoljci iz drugih Republika bive SFRJ, kao i dobrovoljci iz RSK, potpuno zanemaruju. A u Srpskoj vojsci Krajine bilo je dobrovoljaca i iz drugih zemalja, pa je postojala potreba da se i njihov status bar u neemu regulie. Na planu angaovanja dobrovoljaca od posebnog znaaja bila je saradnja na relaciji Glavni tab Srpske vojske Krajine i Generaltab Vojske Jugoslavije. Jedan od problema koji se na toj relaciji pojavio, bilo je i postojanje velikog broja vojnih obaveznika iz RSK izbeglih na teritoriju Srbije. To je negativno uticalo na odziv dobrovoljaca graana Srbije za odlazak na ratite

50 u RSK. Bilo je nemoralno da vojni obaveznici, pobegli iz RSK, etaju po Srbiji i uivaju njenu pomo i zatitu, a da se u isto vreme trae i upuuju dobrovoljci iz redova graana Srbije tamo odakle su izbegli oni koji su bili duni da uvaju svoja ognjita. Otuda je povratak vojnih obaveznika iz RSK bila obaveza koja se nekako morala realizovati. Taj zadatak je preutno preputen Glavnom tabu Srpske vojske Krajine i Ministarstvu odbrane RSK. Bilo je ideja ak i da se povratak ove kategorije ljudi vri uporedno i skupa sa dobrovoljcima koji su iz Srbije kretali na ratite. Koliko je to bilo spojivo posebna je pria. U 1994. godini u kojoj nita praktino nije injeno za dovoenje dobrovoljaca. Samo povremeno su se javljali retki pojedinci, izraavajui elju da odreeno vreme provedu u RSK kao dobrovoljci. Meu njima je bilo najvie onih koji su dolazili sa nespornim patriotskim pobudama. To su pokazivali disciplinom i odgovornim vrenjem slube koja im je poveravana. Na manju zainteresovanost Srpske vojske Krajine za prijem dobrovoljaca bitno je uticalo potpisivanja ugovora o miru sa Hrvatskom, 29. marta 1994. godine ali i nepostojanje finansijskih i materijalnih mogunosti za znaajniji prihvat dobrovoljaca. Zaotravanje situacije na prostoru Zapadne Bosne pred kraj 1994. godine i bombardovanje aerodroma Udbina od strane avijacije NATO, pokrenuli su nanovo nekoliko talasa dobrovoljaca ka ratitu na prostorima zapadnog dela RSK. Nesporno je, meutim, da su primirja koja su garantovali meunarodni faktori, znatno umrtvila i uspavala dravu RSK i njen vojni vrh. Kad je i ta zabluda uoena, u 1995. godini vidno e porasti aktivnosti oko dovoenja dobrovoljaca u Srpsku vojsku Krajine. Meutim, te aktivnosti nisu bile adekvatno organizovane. Bila je izrazito slaba koordinacija sa organima iz SRJ koji su se bavili upuivanjem dobrovoljaca u RSK. Stihijsko upuivanje nepripremljenih dobrovoljaca u Srpsku vojsku Krajine nosila je niz problema i rizika za njihovo ukljuivanje u borbene zadatke. Rad komandi korpusa i Glavnog taba Srpske vojske Krajine, takode, nije bio dobro sinhronizovan, kad je u pitanju prijem dobrovoljaca. To je izuzetno sloena obaveza koja se ne moe realizovati bez jedinstvenog komandovanja. Kad se stiglo dotle da je i Generaltab Vojske Jugoslavije u 1995. poeo da odbija konkretne obaveze po ovom zadatku - da ne bi bio optuen za pomaganje Srpske vojske Krajine - jasno je koliko je "bilo sati". Tu obavezu i taj patriotski zadatak preuzela je neformalna organizacija "Odbor za odbranu Krajine" iz Beograda, koji se oslanjao na Ministarstvo odbrane Republike Srpske Krajine. Za tako delikatne i krupne zadatke, ako se raunalo na neki uspeh, morali bi se angaovati uz Glavni tab Srpske vojske Krajine i Generaltab Vojske Jugoslavije i komande armija i korpusa na teritoriji Srbije i Crne Gore, i ne samo oni. Naalost, aktuelna politika to nije dozvoljavala, suoena sa ovim to se "iza brda valjalo". Poela je priprema za novu "mirotvornu ofanzivu" pa je zato prikupljanje dobrovoljaca u 1995. godini vie liilo na dobro organizovanu opstrukciju,

51 nego na oekivanje da se u Srpsku vojsku Krajine dovede planiranih 10.000 ljudi. O slabom prilivu dobrovoljaca u Srpsku vojsku Krajine govore i podaci o broju dobrovoljaca na dan 1. maja 1995. godine. Bilo ih je ukupno 310. Od toga 308 vojnika i po jedan podoficir i oficir. Po dolasku generala Mila Mrkia na elo Srpske vojske Krajine, u drugoj polovini maja 1995. godine, rad na prikupljanju dobrovoljaca je intenziviran ali su rezultati bili nezadovoljavajui. Ranije proputeno nije se moglo nadoknaditi, moral je splanjavao, a najpogubnije bilo je opadanje interesa politike u SRJ da se Krajina brani po svaku cenu. Neposredno uoi agresije Hrvatske na RSK pred operaciju "Oluja" u Srpskoj vojsci Krajine, na spisku dobrovoljaca, bilo ih je samo 441... Najvie u Likom korpusu 251, zatim Banijskom 103, Dalmatinskom 41 i Kordunskom 25. U ostalim sastavima dobrovoljaca je bilo od jedan do najvie desetak. Inae, dobrovoljci su tada najvie traili odlazak u Istonoslavonski korpus (Vukovarski) zbog blizine Srbije i oekivanja da e se u borbe koje se tu budu vodile ukljuiti i Vojska Jugoslavije. 2. Najvie dobrovoljaca na prostoru RSK bilo je u januaru i februaru 1993. godine, oko 4.300 ljudi. Dobrovoljci iz toga vremena bili su heterogenog sastava pa komandovanje Srpskom vojskom Krajine nije uspelo da uspostavi nad njima neophodnu kontrolu. Bile su to najee sasvim razliite grupe, koje su katkad pokuavale i da se meusobno nadmeu u samostalnom delovanju, bez borbenog sadejstva sa Srpskom vojskom Krajine. Sve je to raalo brojne probleme i u sutini donosilo sitne rezultate. Iz tog perioda ostalo je zabeleeno prisustvo dobrovoljaca Srpske radikalne stranke; zatim dobrovoljaca Kosovsko-toplikog odreda, pripadnika jedinice Zeljka Raznatovia Arkana, grupe "Vukovi" sa Vujaka, etnike jedinice Jove Ostojia, etnike jedinice Sinie Martia tita, te dobrovoljake grupe iz Nia, a u 1991. godini i dobrovoljaca Srpskog pokreta obnove (Srpska garda). Posebno je meu svim tim jedinicama bila prepoznatljiva dobrovoljaka grupacija Kapetana Dragana. Zeljko Ranatovi Arkan komandovao je dobrovoljcima koji su takoe imali zvuno ime - Srpska dobrovoljaka garda, zbog zatitnog simbola koji su odabrali - zvali su ih "tigrovi". Brojno stanje ove jedinice nikada nije precizno ustanovljeno. irila se fama o velikoj i monoj Arkanovoj vojsci, a na ratitu ih je bilo od jedne do vie eta. Dolazili su na prostor zapadnog dela RSK u 1993. godini i to u vreme agresije Hrvatske vojske na Maslenicu (januar - februar) i Medaki dep (septembar). Uzimali su neposrednog uea na benkovakom ratitu, u borbenim dejstvima u zoni 92. brigade i 4. lake brigade na obrovakom delu ratita. Arkanova jedinica bila je van kontrole komandovanja Srpske vojske Krajine, ponaala se paravojno i arogantno. Nastupao je sa pokriem iz Beograda koje mu je doputalo "posebnost" a podrazumevalo izuzetnost, nezavisno o toga kako su se takozvani arkanovci ponaali.

52 Na ratitu zapadnog dela RSK poinili su tako i vie neprihvatljivog to je spadalo i u kriminal. Medu tim dobrovoljcima bilo je i meusobnog obraunavanja, sa ubistvima i ranjavanjima. Pojedini pripadnici Arkanovog sastava fiziki su ponekad nasrtali na oficire i podoficire Srpske vojske Krajine, nazivajui ih kukavicama i pomagaima toboe izdajnike JNA. U isto vreme, vrbovali su najbolje vojnike i stareine iz Srpske vojske Krajine

Zaduio Krajinike Kapetan Dragan

Problematino iskustvo eljko Ranatovi Arkan

za prelazak u redove Srpske dobrovoljake garde. Neki su se zatim i poveli, to je tetilo odbrani i dovodilo do osipanja jednog broja jedinica. Bilo je vie nego evidentno da Arkanova jedinica, po naputanju teritorije Krajine, odnosi sa sobom veliku koliinu naoruanja i opreme, uzete na reverse, od komandi jedinica Srpske vojske Krajine. O sudbini odnetog nikad se nije saznalo, a kasnije intervencije za povratak zaduenog naoruanja i opreme stizale su i do predsednika Skuptine Srbije, ali su ostale bez odgovora. Ne osporavajui koristan doprinos Arkanove jedinice, naroito u 1991. godini, u poetnim borbenim dejstvima, postojanje i delovanje Srpske dobrovoljake garde narednih godina nije koristilo Srpskoj vojsci Krajine. Ova jedinica nikad i ni po koju cenu nije prihvatala stavljanje pod kontrolu Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Otuda se na nju nije ni moglo raunati, niti uticati. Arkanovci se koriste nazivom "specijalne jedinice Srpske vojske Krajine", ali samo u cilju legalizacije onoga to ine. Sve u svemu, ta jedinica nije nita inila i uinila u funkciji potreba Srpske vojske Krajine, jer su njeni zadaci bili ugraeni u planove onih koji su Arkanu bili naredbodavci. Otuda je Arkanova paravojska i predstavljala krupan problem, ali ne Srpske vojske Krajine, nego odreene politike, i to one koja je

53 stvarana daleko od teritorije RSK. Na Arkana se nikada nije moglo raunati, jer su na njega raunali neki drugi, a ne komanda Vojske RSK. O Kapetanu Draganu i njegovim specijalcima ispriano je mnogo pria sa vie ili manje romantike. Tako se svesno i planski stvarao mit o nenadmanom specijalcu koji ini uda. On se zaista po mnogo emu i razlikuje od svih drugih koji su u proteklom ratu stekli zvuno ime. I on je imao jedinicu, ali je ona bila legalna i najbolja u Srpskoj vojsci Krajine. Bila je na brojnom stanju Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Legalni organi vojske su planirali upotrebu "Draganove vojske" i, kako se narodski kae, hranili je odevali i verovali u nju. Kapetan Dragan nije ni eleo da stvara svoju vojsku, koja bi od njega zavisila. Trudio se da ono to zna primeni u obuci i upotrebi vojske. Izvan toga, koliko se o njemu moglo saznati, kretao se izmeu onih koji ga nisu eleli ni cenili i onih koji su verovali u Kapetana Dragana, i potovali to to je radio. Sneden Daniel, alijas Kapetan Dragan, je dravljanin Australije a dolaskom u RSK dobio je i dravljanstvo SFRJ. Roen je 12. decembra 1954. godine u Beogradu, u porodici Vasiljkovi. Emigrirao je 1970. godine u Australiju. Pre emigriranja iveo je u Rijeci, Boru i Beogradu. U Australiji zavrava niu i srednju vojnu kolu, zatim i oficirsku. Postaje specijalac za padobranstvo, autonomno ronjenje, alpinizam i sportsko vazduhoplovstvo. U SAD zavrava najvie kurseve za artiljerijska i diverzantska dejstva. Napredovao je do ina kapetana. Demobilisan je 1985. godine. U SFRJ dolazi kao predstavnik i suvlasnik privatne amerike avio kompanije "Sneden INC". U kontaktu sa pojedinim oficirima govorio je da je bio instruktor za esnaest raznih specijalnosti. Oni koji su ga bolje upoznali, mogli su se uveriti u njegove izuzetne sposobnosti za neke od pominjanih. Njegov nastup u Krajini bio je, takode, specifian. Nije priznavao pravo bilo kome da mu komanduje ali je uvaavao postojanje vie komande. Kontaktirao je sa predsednikom Vlade RSK Zdravkom Zeeviem i predsednikom Milanom Martiem. U Glavni tab Srpske vojske Krajine je dolazio kada mu je neto trebalo, ili kad je eleo da neto predloi. Obraao se samo komandantu. Smatran je za oveka koji radi po zadacima Slube dravne bezbednosti Srbije, i da su mu lino pretpostavljeni Jovica Stanii i Radmilo Bogdanovi. Od njih je i dobio zadatak da se bavi obukom dobrovoljaca. Uz pomo medija, ali i zahvaljujui njegovom ponaanju, brzo je stvoren imid Kapetana Dragana, a onda i neka vrsta legende o njemu i njegovim "knindama", po asocijaciji i uvezivanju dva pojma - Knin i ninda ratnici. Otuda su Kapetan Dragan i njegova jedinica u Srpskoj vojsci Krajine bili "maskirani" odreenim velom tajnosti. Njegovoj jedinici davani su namerno i atributi koji ne stoje, te su kruile prie sa mnogo preuveliavanja. Jedinicu Kapetana Dragana inili su inae vojnici, dobrovoljci sa teritorije RSK. Manji deo poticao je sa teritorije SRJ. Kapetan Dragan ih je obuavao i pripremao za zadatake izviakog i diverzantskog karaktera, koji su potom i izvravani.

54 Centar za obuku i za stanovanje bio je u selu Bruka a nosio je naziv "Alfa". Postojali su programi koji su mogli da se savladaju za 3, 7 i 30 dana, a realizovali su ih instruktori koje je birao i pripremao Kapetan Dragan. Jedinica Kapetana Dragana imala je svoj "imid" i visoko je kotirala u narodu i medu pripadnicima Srpske vojske Krajine. Smatrana je elitnom. Odlikovala se visokom disciplinom u svakom pogledu. Bila je najdisciplinovanija jedinica u Srpskoj vojsci Krajine. Njeni pripadnici su odreene borbene radnje uvebavali do automatizma. I diili su se pripadnou specijalcima Kapetana Dragana, to je jo vie jaalo i uvrivalo njihov borbeni moral. Medu njima je bilo dovoljno vrsnih i odvanih specijalaca koji su, po potrebi, izvravali i krajnje delikatne zadatke u pozadini Hrvatske vojske. Posebnu popularnost medu Kapetanovim specijalcima uivale su ene dobrovoljci. Njihovo postojanje pozitivno je delovalo na vojnike i stanovnitvo, jer su, bez preterivanja predstavljale ponos Srpske vojske Krajine i naroda u RSK. Iz nekih razloga kasnije e se ugasiti ta jedinica, a u centru e ostati nekoliko ena na dunosti instruktora i pomonog osoblja. Jedinica Kapetana Dragana je predstavljala deo Srpske vojske Krajine i nije delovala mimo sistema komandovanja, iako je on sam, kao stareina, u Srpskoj vojsci Krajine bio - paravojnik. Mora mu se, meutim, priznati da se lino trudio da mu jedinica ne deluje kao paravojska. Uloga Kapetana Dragana nikada nije analizirana u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine niti je spominjan u analizama morala, borbenih dejstava, borbene gotovosti, planiranja razvoja i slino. Na to je uticala, pre svega, njegova specifina pozicija. Oni koji su ga bolje poznavali, cenili su ga i potovali prvo kao estitog oveka i velikog srpskog patriotu, a onda kao oficira koji dobro poznaje sitnu taktiku i koji potuje i voli svoje vojnike i stareine. Uostalom, o njemu kao vojniku najbolje govori injenica da je organizacija ivota i borbene obuke u Centru "Alfa" u Brukoj bila uvek primerena i najbolja u celoj Srpskoj vojsci Krajine. Imponovala je disciplina i red, kao i maksimalno angaovanje svih ljudi u Centru. 3. Analiza dolaska dobrovoljaca na prostore zapadnog dela RSK prua vie injenica po kojima se moe suditi o odnosu prema odbrani Srba u Hrvatskoj. Masovan odziv dobrovoljaca bio je samo u 1993. godini. Kasnije, u 1994. i 1995. godini, odziv je bio beznaajan. To se objanjava i injenicom to se u poetku verovalo da e Srbe u Krajini po svaku cenu braniti i Vojska Jugoslavije. U 1993. godini na prostorima zapadnog dela RSK boravilo je oko 4.300 dobrovoljaca, od kojih je, po mestu roenja oko 55 posto iz Srbije. Najvie je medu njima roenih u Vojvodini (40 posto), pa u uoj Srbiji (bez Beograda, Kosova i Vojvodine) preko 33 posto. Medu dobrovoljcima iz Srbije, oko 22 posto bilo je rodom iz Beograda i okoline.

55

Devojke dobrovoljci na sanitetskoj obuci Posle Srbije, najvie je dobrovoljaca roenih na prostorima predratne Hrvatske, preko 19 posto, zatim slede oni koji su roeni u Bosni i Hercegovini, oko 6 posto. Iz Crne Gore bilo je poreklom vie od 1 posto dobrovoljaca, a iz inostranstva vie od 2 posto. Za 16 posto dobrovoljaca nije utvreno mesto roenja. Prosena starost dobrovoljaca bila je 32,4 godine. Dobrovoljaca mlaih od 20 godina bilo je 6,3 posto. Medu njima su bila i 54 dobrovoljca mlada od 18 godina. Od 20 do 49 godina bilo je 87 posto dobrovoljaca (od 20 do 29 godina je 36 posto, a od 30 do 49 godina 5 posto). Dobrovoljaca sa 50 i vie godina bilo je 7 posto. U ovoj kategoriji nalazilo se 35 dobrovoljca starijih od 60 godina. Bilo ih je nekoliko i sa vie od 70 godina starosti. Meu dobrovoljcima se nalazilo 43 posto onih koji'su pre dolaska u zapadni deo RSK uestvovali u ratu proseno po 7,57 meseci. Evidentirano je i 343 ene dobrovoljaca koje su u 1993. godini uestvovale u borbenim dejstvima na ratitu zapadnog dela RSK. Po mestu roenja najvie ih je iz Vojvodine 15,5 odsto, zatim iz predratne Hrvatske 14,5 posto. Rodom sa prostora ue Srbije (bez Vojvodine, Kosova i Beograda) bilo je 10 odsto ena dobrovoljaca. Rodom sa teritorije Beograda bilo je 8 posto ena dobrovoljaca. Najvie ena dobrovoljaca otilo je na ratite sa podruja Beograda (16 posto). Prosena starost ena dobrovoljaca bila je 32 godine. Medu njima je 18 posto mladih od 20 godina. Maloletnica je 6 posto. Od 20 do 29 godina starosti je 38 posto a od 30 do 49 godina je 43 posto. Pedeset i vie godina je imalo 8 posto ena dobrovoljaca. Najstarija ena dobrovoljac je roena 1934. godine, po zanimanju medicinska sestra, penzioner. Prethodno je tri puta boravila na ratitu. U ukupnom broju dobrovoljaca ene uestvuju sa 11 posto, to znai da je svaki deveti dobrovoljac ena. Medu enama dobrovoljcima 2,5 posto

56 bile su strankinje. U borbenim dejstvima svaka 43 ena dobrovoljac je poginula. U ukupnom broju poginulih dobrovoljaca ene uestvuju sa 4,5 posto. Ili svaki 23 poginuli dobrovoljac je - ena. U navedenoj analizi obuhvaene su ene kojima je priznavan status dobrovoljca, to ni priblino ne ocrtava pravu ulogu ena u Srpskoj vojsci Krajine. Sliku o doprinosu ena Srpske vojske Krajine upotpunjuju podaci iz izvetaja sa poetka 1994. godine koji je sauvan u arhivi Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Treeg februara 1994. godine u 18. brigadi (Liki korpus) bilo je 110 ena vojnika. U jedinicama Kordunskog korpusa 5. februara 1994. godine bilo je 1.000 ena vojnika. U 11. brigadi ovog korpusa bilo je ak 200 ena vojnika. U Banijskom korpusu 6. februara evidentirano je 219 ena. U Zapadnoslavonskom korpusu 7. februara bilo je 940 ena vojnika. Njih 700 bilo je obueno u rukovanju naoruanjem. U 45. brigadi (Vukovarski korpus) 8. februara nalazilo se 20 ena na vojnikim dunostima. Opta je ocena da su ene dobrovoljci bile znatno disciplinovanije od svojih saboraca dobrovoljaca. Njihovo prisustvo u jedinicama esto je pozitivno uticalo na vojniko dranje mukaraca. Medu dobrovoljcima na prostoru zapadnog dela RSK u 1993. godini bilo je 4 posto stranaca. Najvie je Rusa (49 posto), pa Bugara (17 posto). Sledi uee Makedonaca sa 13,8 posto, Rumuna 5,5 posto, Grka i Ukrajinaca (po oko 4 posto) i 0,76 posto Poljaka. Medu dobrovoljcima je 4 posto Srba koji imaju strano dravljanstvo. Prosena starost dobrovoljaca stranaca bila je 30 godina. Mladih od 20 godina bilo je 6 posto. Medu njima su bila i dva maloletnika. Od 20 do 29 godina starosti je 51 posto, a od 30 do 49 godina 42 posto. Samo jedan dobrovoljac stranac imao je vie od 50 godina (roen 1926. godine). Medu dobrovoljcima strancima 6 posto su bile ene. U borbenim dejstvima poginulo je 2,28 posto dobrovoljaca - stranaca. Dobrovoljci Srpske vojske Krajine u 1993. godini dali su znaajan doprinos odbrani srpskog naroda, o emu govore i podaci o poginulim. Oko 6 posto svih poginulih pripadnika Srpske vojske Krajine su dobrovoljci. Svaki 19. poginuli je dobrovoljac. Tokom 1993. godine dobrovoljci su inili i do 15 posto od ukupnog broja pripadnika Srpske vojske Krajine.

57

PORAZI BEZ OTRENJENJA

U 1993. godini Srpska vojska Krajine bie prinuena da ratuje i da se brani od nekoliko uzastopnih napada Hrvatske vojske, koja je bez kazne krila Vensov plan. Poetkom te godine, u januaru i februaru, a zatim u septembru, Srpska vojska Krajine doivela je niz iznenaenja koja je platila porazima. Oni su uz to, ostavili i toliki negativan uticaj da su i kasnije uticali na nove poraze odbrane RSK. Naalost, dravni i vojni vrh RSK iz tih poraza u 1993. godini nisu izvukli adekvatne zakljuke i pouke. Mnogi poznavaoci stanja i sutine sukoba izmeu Hrvatske i RSK smatraju da je 1993. godina bila presudna za krajnji ishod koji se desio avgusta 1995. Nesporno je da Hrvatska u 1993. godini nije imala mogunosti da silom savlada otpor Srba u Krajini. Tada jednostavno nije imala vojsku koja bi mogla postii tako krupan rezultat. U isto vreme ni situacija u Bosni i Hercegovini nije bila povoljna za Hrvatsku, jer meu Muslimanima i Hrvatima nije bilo nikakvog borbenog saveznitva. ak naprotiv, mogla se oekivati i eskalacija u meusobnim konfrontacijama. Uz to Zagreb procenjuje da je te 1993. godine jo bilo mogue da se Srbija i SRJ oruanom silom umeaju u rat koji bi se vodio izmeu Hrvatske i RSK. U tom sluaju Srbi u RS imali bi "sve kljueve" rata u svojim rukama. Zato Hrvatska u prvi plan istura diplomatiju. Tajnim pregovorima i lanim obeanjima zavarava Slobodana Miloevia i Radovana Karadia, kupujui vreme za pripreme Hrvatske za odluujui rat sa Srbima na teritoriji RSK. to je vreme vie prolazilo, bitno se smanjivala mogunost meanja Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske u rat izmeu Hrvatske i RSK. Strpljenje i postupnost pokazalo se kao najbolje reenje za Hrvatsku, koja je, uz sve navedeno oekivala podrku meunarodnog faktora, ukljuujui i NATO. Zato se Hrvatska 1993. i odluivala samo na ograniene napade i diplomatiju. Znali su da se na ograniene napade nee reagovati svom estinom iz Srbije (i SRJ) a RSK e se iscrpljivati i troiti. U to su ih ubedile i ukupne srpske reakcije. Posle agresije na Miljevaki plato (21. juna 1992. godine) Hrvatska je tada shvatila da se napadima "korak po korak" bez veeg rizika mogu zauzimati delovi RSK. Hrvatska je kraj 1992. godine doekala sa deblokiranim Dubrovnikom, uvrenim pozicijama u Hercegovini i sa povoljnim rasporedom svojih snaga u Bosni prema muslimanskoj strani. Iz toga je i rezultirala povoljnost za preduzimanje novih oruanih akcija radi popravljanja svog ukupnog poloaja. Uz to, Hrvatska je mogla da rauna i na preutnu saglasnost meunarodnog faktora, pa je zato krajem 1992. godine i pristupila pripremama za

58 iru oruanu akciju na prostoru Severne Dalmacije. Za neposredan cilj izabrani su Maslenica, aerodrom Zemunik i kompleks naselja i objekata na tom prostoru i na liniji fronta od Novigrada zakljuno sa Obrovcem i njegovim velebitskim zaleem. Franjo Tuman je 5. januara 1993. godine postavio zadatak Glavnom stoeru da srpske snage odbaci to dalje od Zadra i komunikacije koja izvodi ka ibeniku i Splitu. U tom cilju planirana je napadna operacija "Maslenica". Njen cilj bio je da se otkloni opasnost od oekivanog presecanja Hrvatske na dva dela upravo u rejonu Maslenice. Pripreme za tu operaciju izvedene su u najveoj tajnosti. Prvo je, u rejon Nina prikriveno dovedena 4. gardijska brigada. Ona je odreena za udarnu snagu u planiranoj operaciji. Pripremljene su zatim prva, druga i deveta gardijska brigada, zatim 112, 113. i 133. brigada i sve domobranske jedinice i jedinice MUP sa ire teritorije Zadra i Gospia. U pripremu i izvoenje operacije "Maslenica" ukljueni su, uz generala Janka Bobetka i mnoge druge Tumanove uzdanice: Zeljko Tomljenovi (koordinirao jedinicama MUP), Ante Gotovina, Mirko Norac, Ivan Cermak, Mladen Marka, Imre Agoti, Franjo Feldi. Napad je poeo 21. januara 1993. godine i intenzivno je trajao etiri dana, posle ega je hrvatska vojska ovladala Maslenicom, Zemunikom i novigradskim zaleem. Napad Hrvatske vojske je zaustavljen na liniji sela Kai - Paljuv - Mala Bobija. Kao pojaanje hrvatskim jedinicama prebaena je helikopterima iz Osijeka jedna bojna 123. gardijske brigade. Prema svedoenju generala Janka Bobetka helikopteri su jedinicu prebacili za oko tri sata. Tako su Hrvati, na dostignutoj liniji mogli da pristupe uvrivanju i ojaavanju, kako bi predupredili mogue srpske kontranapade. 2 Na tom prostoru se nalazio i jedan francuski bataljon iz sastava Unprofora. Bio je lociran u selima Crno i Murice i sasvim zateen i iznenaen hrvatskim napadom na Srbe, pa su zato i pobegli, ostavljajui opremu i materijalno-tehnika sredstva. Hrvatska vojska je pretnjama navela Unprofor na pasivno posmatranje i nereagovanje na narueno primirje koje je garantovao Vensov plan. Unprofor je zatim uestvovao u pritisku na Srpsku vojsku Krajine da prihvati prekid vatre u asu kad je to Hrvatima odgovaralo. Zahtevali su i dobili pravo da se nalaze neposredno uz srpske jedinice, kako bi ih kontrolisali i spreavali da otvaraju vatru i pripremaju protivakcije prema hrvatskoj vojsci. Glavni tab Srpske vojske Krajine je uoavao da hrvatska vojska na zadarskom prostoru vri odreene pripreme, ali se nije ni pomiljalo da bi moglo doi do napada. Verovalo se da to Unprofor nee dozvoliti. Za svaki sluaj, Glavni tab Srpske vojske Krajine je upozorio Generaltab Vojske Jugoslavije o aktivnostima hrvatske vojske prema Severnoj Dalmaciji, a 17. januara (pet dana pre poetka napada na Maslenicu) naredio je preduzimanje priprema u jedinicama Dalmatinskog korpusa. Nareeno je ukopavanje manjih sastava koji su bili mobilisani. Istim nareenjem

59 naglaeno je da se "za sada ne mobiliu druge jedinice", ali da se radi na pripremi opte mobilizacije. Komandi korpusa se skree panja "da je dranje mobilisanih jedinica bez planskog angaovanja najbolji put za kompromitovanje vojske". U to vreme samo je mali broj jedinica i korpusnih jedinica bio mobilisan. Nesporno je da Glavni tab pogreno ceni situaciju kada zakljuuje da nema potrebe da se mobiliu druge jedinice. Za ono to je usledilo koji dan kasnije bilo bi nedovoljno da je izvrena mobilizacija celokupnog sastava Dalmatinskog korpusa. Stavljanje Dalmatinskog korpusa samo u povieni stepen borbene gotovosti, a bez mobilizacije, nije se moglo spreiti ono to je usledilo. Nareeno je da granine jedinice Dalmatinskog korpusa odmah posednu granicu, da se mobilie Komanda korpusa i sve potrebne komande pukova i brigada. Nareena je i mobilizacija mehanizovanog bataljona iz 75. brigade i pripreme za mobilizaciju 92. benkovake brigade. Sve komande brigada izale su na komandna mesta. U toku 19. januara, komanda korpusa saznaje da je stanje u 75. brigadi (Drnikoj) znatno slabije nego u drugim jedinicama, zbog katastrofalno loeg odziva vojnih obaveznika. Od pozvanih 33 oficira odazvalo se samo 5, od 21 podoficira, 9, a od 413 vojnika dolo je samo 13. Ovako slab odziv odraz je stanja u kome se nalazilo podruje Krajine posle gubitka Miljevakog platoa. Re je o ljudstvu koje je pretrpelo gubitke u porazu tokom borbi za Miljevaki plato. O sporosti i pogrenom radu Glavnog taba Srpske vojske Krajine govori i injenica da e tek 22. januara, na dan poetka hrvatskog napada, Likom korpusu biti nareeno da pristupi formiranju motorizovanog bataljona, radi upuivanja u rejon Obrovca kao pomo Dalmatinskom korpusu. Umesto da je napad hrvatske vojske doekan sa mobilisanim Dalmatinskim i Likim korpusom, Glavni tab Srpske vojske Krajine pokree manje sastave iz drugih korpusa ka zoni odgovornosti Dalmatinskog korpusa. U toku 22. januara Glavni tab Srpske vojske Krajine izdaje vie parcijalnih nareenja za stabilizaciju odbrane. Tek treim nareenjem usledie zadatak za mobilizaciju dve brigade i jednog artiljerijskog diviziona. Logino je bilo da se bar ovog dana naredi opta mobilizacija kad to ve nije ranije uinjeno. Oekivalo se da e Hrvatska vojska u jutarnjim asovima 23. januara izvriti napad radi zauzimanja maslenikog mosta i aerodroma Zemunik. Zato je od komande Dalmatinskog korpusa zatraeno da stvori rezervu radi protivnapada u cilju povratka izgubljenih poloaja, ako do toga dode. U 18 asova, 22. januara, komanda Dalmatinskog korpusa trai da se "gotovim i mobilisanim snagama krajnje uporno brane pravci koji izvode ka Benkovcu i Kninu" i da se ubrzano nastavi mobilizacija. Od 75. i 2. brigade zatraeno je da stvore "jaku rezervu jaine dva bataljona". Komandi 92.

60

Patrola VRSK u Karinskom zalivu brigade je postavljen zadatak da stvori rezervu ojaanog bataljona u gotovosti za izvoenje protivnapada. Komandant ovog korpusa, Milan ilas, odluuje se da nastavi odbranu pravaca koji izvode ka Benkovcu i Kninu i da izvri protivnapad na pravcu Smili- Kai- Islam Latinski, radi blokiranja neprijatelja i povratka izgubljenih poloaja. U cilju realizacije navedene odluke komandant korpusa ojaava 92. brigadu sa rezervama 75. i 2. brigade. Ova brigada dobija vie zadataka: (1) da uporno brani aerodrom Zemunik; (2) da brani pravce Galovac - kabrnja - Donji Biljani; Biograd Polaa - Benkovac i Stankovci - Pristeg - Miranje; i da (3) izvri protivnapad na pravcu Smili - Islam Grki - Islam Latinski. Sve druge jedinice ostaju u odbrani na poloajima gde se nalaze. Da bi izvrio dobijeni zadatak, komandant 92. brigade (Benkovake) obrazuje borbenu grupu od jednog motorizovanog i jednog mehanizovanog bataljona za napad na pravcima Kai - Islam Latinski; Smili - Paljuv i Podgradina - Novigrad. Karakteristino je da Glavni tab Srpske vojske Krajine reenje problema nastalog hrvatskom agresijom 22. januara trai samo preko Dalmatinskog korpusa. Komanda tog korpusa trai reenje samo preko 92. brigade. A njena opet trai od borbene grupe, sa dva bataljona da ostvari ideje komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine, odnosno komande Dalmatinskog korpusa. Tako, praktino, glavni zadatak izvravaju nedovoljne snage, a veina se zadrava u odbrani i tamo gde nema napada hrvatske vojske. O reakcijama jedinica Dalmatinskog korpusa na napad Hrvatske vojske tokom 22. januara moe se suditi po izvetaju komande korpusa koji je upuen u Glavni tab Srpske vojske Krajine.

61 O neprijatelju se u izvetaju, izmeu ostalog, navodi: "Ustake snage, nakon viednevne koncentracije i grupisanja na irem prostoru zapadnog dela Ravnih Kotara i Novigrad - Paklenice i grebena Velebita, u 7,10 su izvrile artiljerijski i minobacaki napad na Maslenicu. Artiljerijsko-minobacakim dejstvima, uz upotrebu viecevnih bacaa raketa, nastavljena su dejstva po rejonima: Novigrad, Podgradina, Paljuv, Islam Grki, Islam Latinski, Zeleni hrast, Kai, Biljane kosa, Gole, Zemunik Gornji, Raaljeva Glava, Smokovi i aerodrom Zemunik. Dejstvo artiljerije je prestalo u 09.30 asova sa jednovremenim paljenjem tenkovskih motora u rejonima Ratana i Zelenog hrasta. U rejonu Zelenog hrasta su zatim pokrenuti tenkovi i posednut polazni poloaj (na oko 800 m ispred naeg prednjeg kraja), uz istovremeno otvaranje vatre iz tenkovskog naoruanja. U 09.30 asova ustae su pokrenule peadiju koja je zaustavljena na liniji Suhovare - Zeleni hrast. U 10.00 asova pokrenuta je tenkovska jedinica iz rejona epurine ka Islamu Grkom. Kao reakcija na dejstvo neprijatelja nareena je opta mobilizacija 92. brigadi (Benkovakoj) i 4. brigadi (Obrovakoj). U ostalim jedinicama korpusa nareena je mobilizacija samo odreenih bataljona - diviziona i drugih etnih sastava." Sudei po izvetajima iz jedinica, prvog dana hrvatske agresije nije bilo adekvatnih reakcija Srpske vojske Krajine. Pasivnost, oklevanje i neizvesna oekivanja, ila su na ruku neprijatelju. Tokom 23. januara Glavni tab e izdati nareenje za mobilizaciju svih jedinica Srpske vojske Krajine. Iz nareenja se, pored ostalog, moglo saznati da se glavne snage neprijatelja grupiu na pravcima koji iz Zadra izvode ka Obrovcu i Benkovcu. Do 20 asova 22. januara 1993. agresor je uspeo izvriti prodore na pravcu Posedarje - Novigrad i izbiti na linuju Suhovare - Islam Grki, iskljuno zaseok Rezani, iskljuno s. Paljuv - Novigrad. Na ostalim pravcima napad agresora je uspeno odbijen. Dejstvovano je i haubicama, kao i viecevnim bacaima raketa. Glavni tab Srpske vojske Krajine oekuje da e ujutru, 23. januara biti nastavljen hrvatski napad sveim snagama, s ciljem da se odseku nae snage na prostoru Ravnih Kotara i Zemunika, uz oekivanje da e na ostalim prostorima neprijatelj izvriti mobilizaciju i prei u opti napad radi rasecanja teritorije RSK. Pokazae se, meutim, da je takva procena bila pogrena, posebno kada je re o "optoj mobilizaciji" i "rasecanju" teritorije RSK. Nepotpuna je i netana ocena toka neprijateljskih i dejstava Srpske vojske Krajine u toku 22. januara. U njoj se kae da su "snage Dalmatinskog korpusa uspeno izvodile odbranu pravca Ravanjska - Maslenica Obrovac i pravca koji iz Zadra i Biograda n / m izvodi ka Benkovcu i Obrovcu. Snagama neprijatelja su naneti znatni gubici (unitena 3 tenka i vei broj poginulih i ranjenih ustaa)". Meutim u toku 22. januara jedinice korpusa nisu uspele da urade mnogo toga to bi zaustavilo hrvatski

62 napad. Slaba mobilizacija, loe pripreme i neadekvatno pregrupisavanje presudie krajnjem ishodu u narednih dva-tri dana. Praktino Glavni tab Srpske vojske Krajine je nareenje o mobilizaciji izdao sa zakanjenjem od najmanje sedam dana. O toku borbenih dejstava 23. januara moe se suditi na bazi sadraja izvetaja komande Dalmatinskog korpusa koji je poslat u Glavni tab Srpske vojske Krajine. Prema navedenom izvetaju neprijatelj je u toku 23. januara dovodio nove snaga. Opti napad je poeo u 15 asova na pravcu Seline - Ravanjska, i to tenkovima i uz podrku artiljerije. Na pravcu ibenik - Skradin u selu Biine otkriveno je prisustvo oklopnih snaga, a na pravcu Mu - Rui dovoenje snaga jednog bataljona. Na pravcu Sinj - Perua primeeno je dovoenje jedne brigade. Da Glavni tab Srpske vojske Krajine misli samo na odbranu i da oekuje velike prodore Hrvatske vojske, moe se zakljuiti iz nareenja, od 24. januara koje je otilo u sve korpuse. Njime se sve jedinice obavezuju da izvre utvrivanje i zapreavanje na svim pravcima. Pritom se trai da se sklonita i zakloni urade u treem stepenu. Komanda Dalmatinskog korpusa izvestila je da su "u jutarnjim satima ustae otvorile vatru iz sveg raspoloivog naoruanja, po poloajima u rejonu Islam Grki, Kai, Ravanjska i aerodrom Zemunik. Napad je nastavljen na poetnim pravcima". Ostale komande korpusa poslale su izvetaje u kojima nema valjanih podataka o aktivnostima neprijatelja. Sve u svemu, podaci o neprijatelju su takvi da se ne moe ni naslutiti da je on na zadarskom podruju ve izvrio vei deo zadatka. O estini dejstva neprijatelja da se naslutiti u delu izvetaja koji se odnosi na "nae snage". Tako komanda Dalmatinskog korpusa izvetava da su snage korpusa "zbog velike ofanzive ustaa i iscrpljenosti jedinica u vrlo tekom poloaju". Zahteva se od Glavnog taba Srpske vojske Krajine "hitna pomo u ljudstvu, inae se nee moi zadrati postojee pozicije". Komanda Obrovake brigade izvestie komandu Dalmatinskog korpusa, 26. januara, o stanju na liniji Velika Bobija - Mala Bobija - Visoka Glava - Marune, i da je u toku 25. januara u tu zonu odgovornosti stigao Zeljko Ranatovi Arkan sa svojim ljudima. On je usput po selima kupio i doterao na poloaje one koji su napustili svoje jedinice. U toku 26. januara nee biti znaajnijih podataka o neprijatelju. Komanda Likog korpusa ukazuje na "nedosledno ponaanje snaga Unprofora koje su prvo posele iri rejon hidroelektrane Perua sa dve ete, a zatim u toku dana sukcesivno izvukle te ete, preputajui odbranu hidroelektrane grupi svojih vojnika, koji strogo kontroliu i spreavaju aktivnosti jedinice korpusa u tom rejonu". Tokom dana dolazi do pokreta jedinica iz drugih korpusa ka severnoj Dalmaciji. Na benkovakom ratitu, uz "arkanovce", stie i 600 boraca iz Lapake brigade. Glavni tab Srpske vojske Krajine uvia problem nepovezanosti akcija. Radi sinhronizacije dejstva, 27. januara izdaje direktivu pod ifrom "elik". Moe se na osnovu tog dokumenta zakljuiti i kako

63 Glavni tab Srpske vojske Krajine vidi rezultate hrvatske agresije, zapoete 22. januara 1993. godine. Tako se ocenjuje da su "oruane snage Hrvatske u zoni Dalmatinskog korpusa ostvarile uspeh taktinog znaaja, zauzimanjem irih rejona aerodroma Zemunik, Maslenikog mosta i Novigrada". Potom je neprijatelj, "usled snanog otpora i aktivnih dejstava jedinica Dalmatinskog korpusa i pretrpljenih gubitaka, istroenih rezervi i gubljenja morala, preao u odbranu." Zatim se navodi da neprijatelj na pravcima Sinj - Perua i ka Drniu, Kistanju i Benkovcu izvodi provokativna dejstva, s ciljem da uvrsti dostignutu liniju i ponudi primirje. O aktivnostima neprijatelja prema zonama odgovornosti drugih korpusa nema nita to bi potvrivalo ranije oekivanje Glavnog taba o akciji hrvatske vojske da silom ovlada odreenim prostorima RSK, radi povoljnije pozicije u traenju politikog reenja. Srpskoj vojsci Krajine je postavljen zadatak da "energinim dejstvima razbije i protera ustae sa dela teritorije Severne Dalmacije" i da "krajnje upornom odbranom na drugim prostorima sprei agresiju na RSK". Zatim se navodi da e "Vojska Republike Srpske i Vojska Jugoslavije, u skladu sa razvojem situacije, uestovati u spreavanju agresije Hrvatske vojske na RSK". Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine je odluio da angaovanjem dela snaga 7. i 15. korpusa razbije i uniti neprijatelja na teritoriji Severne Dalmacije i povrati izgubljeno, a angaovanjem Srpske vojske Krajine u celini, da odsudnom odbranom sprei dalju agresiju Hrvatske vojske i zauzimanje i najmanjeg dela srpskih teritorija. Po ovoj odluci, Dalmatinski korpus ima zadatak da izvri protivnapad na pravcu Smili Kai - Islam Grki a po izbijanju na liniju Paljuv - Podgradina da sadejstvuje snagama koje izvode protivnapad na pravcu Obrovac - Marune - Jasenica - Ra vanjska. Od Dalmatinskog korpusa se zahteva da bude u gotovosti za protivnapad ka Pirovcu i Skradinu. Snagama na cetinjskom pravcu naloeno je "vrsto dranje brane Perua i zatita bokova s pravca Svilaje i Dinare." Ostali korpusi dobili su formalne zadatke, koji se mogu nazvati i zadacima za "mirovanje i ekanje". Odluka komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine bazira na pogrenoj proceni dejstava Hrvatske vojske i njenih ciljeva u ovoj operaciji. Ne uvaava se ak ni ono to se zove - pravo stanje u kojem se nalazi Dalmatinski korpus, a pogotovu njegove mogunosti da izvri zadatke koje je dobio. Zanemaren je faktor vremena. Nije shvaeno da je hrvatska vojska u asu izdavanja direktive ve ostvarila postavljeni cilj ili da je pred postizanjem onoga to je elela da ostvari. U vreme donoenja direktive "elik", bilo je bitno ono to se moglo uraditi za dva do tri dana, a ne posle 10 ili vie dana. Da bi se direktiva realizovala, Glavni tab je naredio komandi Dalmatinskog korpusa da iz dodira sa hrvatskom vojskom izvue Lapaku brigadu (103. peadijska) i da je oisti od ljudstva koje se defetistiki ponaalo.

64 Zatim da obrazuje rezervu jaine bataljona, i da u Obrovakoj brigadi (4. laka brigada) formira borbenu grupu za napad na pravcu Obrovac - Jasenice - Rovanjska. Glavni tab se na taj nain upustio i u one zadatke koji su u nadlenosti komandanta korpusa i njegovog taba. Moralno rasulo u Lapakoj brigadi vie govori o stanju u celoj Severnoj Dalmaciji nego u toj samoj jedinici, to se znalo i uoavalo i pre hrvatske akcije. Glavni tab e pouriti da ve 28. januara uputi i drugo nareenje komandi Dalmatinskog korpusa. Zahtevae i dranje brane Perue po svaku cenu. Traeno je zatim da se pouzdanim snagama zameni Cetinska eta, koja je branila Peruu. To je ujedno i dokaz da je Glavni tab tek toga dana

Srpska odbrana na poloaju kod Kaica shvatio da Hrvatska vojska priprema napad na Peruu. Reagovae i treim nareenjem u istom danu, traie od komande Dalmatinskog korpusa da se "na obrovakom pravcu formira taktika grupa broj 2 (TG-2) meovitog sastava (delovi 4. lake brigade, 9. brigade, milicije, i od jednog voda iz Arkanove jedinice). Toj taktikoj grupi dat je zadatak da "ovlada primorskom padinom Velebita (prostorima Mala Bobija, Sveto Brdo, Gola Glavica) a zatim rejonima Jasenka, Maslenica i Rovaska". Za njihovu podrku zaduena je Operativna grupa jedan (OG-1) sa prostora juno od novigradskog mora. Komandantu TG-2 data je obaveza da sam odredi "gotovost za izvrenje zadatka", to je nelogino, kad grupa jo nije bila ni formirana. Ukljuivanjem u TG-2 jedinica milicije i ojaanog voda iz sastava jedinice Zeljka Ranatovia Arkana imalo je za cilj jo jedan od mnogih pokuaja da se paravojska stavi pod kontrolu. Nepristrasnim zakljuivanjem, lako se izvodi i zakljuak o radu Glavnog taba Srpske vojske Krajine u toku 28. januara. Bio je smuen i sa elementima panike. Nareenjima na nareenja,

65 nita se nije moglo postii, izuzev gubljenja poverenja kod potinjenih komandi. Toga dana hidroelektrana Perua je ve bila pod kontrolom hrvatske vojske. Brigada koja je branila pravac Sinj - Vrlika (Vrlika brigada) bila je u rasulu i neupotrebljiva. O tome se i ne govori u izvetaju komande Dalmatinskog korpusa. Ni tokom 29. januara komandovanje sa nivoa Glavnog taba Srpske vojske Krajine nije bolje funkcionisalo. I dalje frka i zbrka, pa se tako komandi Dalmatinskog korpusa tokom 29. januara izdaju tri nareenja. Prvim je regulisano formiranje Operativne grupe broj 1 (OG-1). Za komandanta je odreen pukovnnik Dragan Tanjga. Komandu grupe trebalo je stvoriti od dotadanjih komandi benkovake brigade i jedinica artiljerije koje ulaze u sastav operativne grupe. Drugim nareenjem preciziraju se zadaci sistema "orkan" a tree je upueno komandama Dalmatinskog korpusa i OG-1. U ovom nareenju polazi se od pretpostavke da e neprijatelj sutradan, 30. januara, nastaviti napadna dejstva. Nalae se obezbedenja meuprostora, ubrzano formiranje rezerve i gotovost artiljerijskih grupa za kontrabatiranje ujutru u 04.30 asova. U toku 30. januara komande korpusa dobie od Glavnog taba nove zadatke, koji se nee mnogo razlikovati od prethodnih. U formulisanju zadataka nije uzimano u obzir ono to je ve ranije konkretno nareeno, pa se novim nalozima ak i to dovodi u pitanje. Tako se, od komande Dalmatinskog korpusa trai da se "ubrzaju pripreme za postojea dejstva", a odmah sutradan trai se referisanje po dobijenim zadacima, pri emu se naravno, u korpusu nije ni znalo koja su to naredna dejstva. Slino tome, i komande Likog, Kordunskog i Banijskog korpusa dobijaju nareenja formalnog karaktera, a od Komande Vukovarskog korpusa zahteva se da "sagleda mogunost upuivanja jedne brigade u Knin". Kad je i definitivno postalo jasno da su Hrvati ostvarili ono to su naumili, i da ih nee niko tek tako lako odatle oterati, na prostoru Severne Dalmacije vreni su brojni pokreti jedinica u sklopu priprema za povratak izgubljenih teritorija. Na scenu stupa Unprofor, koji ak trai da mu se omogui da kontrolie sve to rade jedinice Srpske vojske Krajine. U Glavni tab Srpske vojske Krajine stie prigovor Unprofora, u kome se ale da im je ogranieno kretanje na prostorima Dalmacije. Na to e komandant Glavnog taba general Mile Novakovi reagovati tako to e narediti da se pripadnicima Unprofora omogui nesmetano kretanje i sve dunosti u skladu sa vaeim propisima. Naalost, taj isti Unprofor se saboterski i kukaviki ponaao tokom divljanja hrvatske vojske u napadu na Maslenicu i Ravne Kotare, vodei rauna samo o bezbednosti sopstvenog ljudstva a ne i o zadacima zbog kojih se nalazio u Dalmaciji. Sad kad su Hrvati zavrili ofanzivu, a Srbi se poeli pripremati za kontraudar Unprofor je pohitao na poloaje srpske vojske da je paralie. Tako je nesporno pomagao hrvatskoj strani. Jer, prisustvo Unprofora je ograniavalo slobodu dejstva brigadama

66 Srpske vojske Krajine, a hrvatska vojska je dobijala dragocene podatke o svome protivniku. Komanda Dalmatinskog korpusa dobie 1. februara novo nareenje za dalja dejstva, a Glavni tab kao da ne moe bez formiranja borbenih grupa. Zato zahteva da se u zoni reka Krka, Drni, planina Promina obrazuje borbena grupa jaine dva bataljona. Uz sva ta tumbanja, u jedinicama i na poloajima se malo ta sutinski menjalo, Glavni tab kao da to nije hteo da vidi. Stare boljke u novom pakovanju nisu donele nita dobro. Zato e ubrzo i uslediti izvetaj Glavnom tabu da Kistanjska druga brigada nije otpoela planirani napad zbog otkazivanja poslunosti dela jedinice. Zatim stie i vest o pogibiji u borbenim dejstvima komandanta 92. brigade (Benkovake), potpukovnika Momila Bogunovia. Sve to e samo poveati zabrinutost i konfuziju u Glavnom tabu. Zatim e stii zahtev Komande Kordunskog korpusa - da se njegove jedinice, koje se nalaze u Severnoj Dalmaciji, vrate u svoje matine sastave. Onda je stigao izvetaj o samovoljnom povlaenju jedinice milicije iz rejona Mala Bobija. Zapretila je opasnost da na slian nain ne postupe i drugi sastavi koji su branili Velebit, koji je predstavljao jednu od kljunih teritorija za odbranu Ravnih Kotara i Like. Sedmi dan februara donee nove nevolje Glavnom tabu i komandovanju Srpske vojske Krajine u celini. Iz Komande OG-1 stigao je izvetaj "da su snage bataljona "Banija" koje su bile planirane za napad na pravcu Draenak - selo Rani odbile da izvre zadatak, zbog ega je na tom pravcu uveden u borbu bataljon "Kordun". Naravno da je takvo stanje moralo da se odrazi i na napad OG-1, koja je nastupala ka Novigradu. Ona je do kraja dana izbila na liniju odreenu za blii zadatak (Narandii - selo Ramii), i prekinula dalji napad. Hrvati su i dalje bili tu dokle su stigli, a srpske snage nisu uspele da ih ozbiljnije ugroze. Posle sagledane situacije na linijama dodira, Glavni tab izdaje nareenje svim korpusima - da pristupe obuci celokupnog ljudstva, da bi se u narednim dejstvima smanjili gubici i da bi se kvalitetnije izvodila borbena dejstva. Zakljuak se sam po sebi namee, jer mnogo ta je proputeno u prethodnom periodu. I ono najporaznije, a neizreeno, odustalo se od odluke da se hrvatske snage prisile na povratak na poetne poloaje. Tanije reeno, poraz je poeo da se prihvata kao neto to se jednostavno dogodilo, bez prevelike buke o posledicama i sopstvenoj krivici. Na sastanku Vrhovnog saveta odbrane 7. februara 1993. godine u Kninu kojim je predsedavao presednik RSK Goran Hadi, odlueno je da se iz Vukovarskog kropusa u Knin alju peadijski bataljoni po etapama, kako se za koji obezbedi elementarna opremljenost i uniforme. Komanda Dalmatinskog korpusa upuuje 8. februara izvetaj Glavnom tabu Srpske vojske Krajine i obavetava da su bataljoni "Banija" i "Kordun" napustili borbene poloaje pa je umesto njih, na dostignute linije,

67 uvedena u borbu BG-3. Ti dogaaji praktino, oznaavaju kraj svih ideja i zamisli za "dalja dejstva". Glavni tab Srpske vojske Krajine nareuje Komandi Likog korpusa (6. i 8. februara) da na prostoru sela Dabar obrazuje borbenu grupu, da je ojaa sa po dva tenka i oklopna transportera, zatim vodom minobacaa 120 mm i odeljenjem bestrzajnih topova. Grupa je pretpoinjena 70. brigadi. Tokom 8. februara komandant operativne grupe dobija zadatak od komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala Novakovia da u kasarni Benkovac organizuje prihvat grupe dobrovoljaca koja broji 130 do 140 ljudi (radikali). Naloeno je da se "isti odmah stave pod komandu etnikog bataljona Jove Ostojia." Dobrovoljci su po pristizanju izjavili da prvenstveno ele da uestvuju u ienju grada. Komandant OG-1 izvetava 8. februara u veernjim satima Glavni tab Srpske vojske Krajine da su njegove jedinice "razbile ustae i zauzele sela Barbare, Ramie i Grgoricu i da su bataljoni "Banija" i "Kordun" odbili da uestvuju u borbenim dejstvima. Zbog toga je komandant Glavnog taba naredio komandantu Kordunskog korpusa da hitno dode u Benkovac, radi reavanja nastalih problema u bataljonu "Kordun". Istog dana komandant TG2 donosi odluku da formira udarnu grupu (jaine ete) od najmlaih i najsposobnijih boraca, da sa njom u sadejstvu sa "tigrovima" (jedinica Zeljka Ranatovia Arkana) i sa 9. brigadom nastavi ienje puta Alan - Obrovac. Oko 22 asa, 8. februara, komandant Dalmatinskog korpusa dobija informaciju od Glavnog taba u kojoj se istie da se interventni bataljon iz 75. brigade "odlino pokazao u izvoenju borbenih dejstava na irem prostoru Novigrada" i da G odaje priznanje bataljonu na elu sa njegovim komandantom. Zbog estih pojava da se samovoljno gaaju pojedini hrvatski gradovi na prostoru Dalmacije, Glavni tab Srpske vojske Krajine 9. februara nalae Komandi Dalmatinskog korpusa da "upozori sve potinjene komandante da odobrenje za otvaranje vatre po gradovima nemaju i da je svako iskakanje kao rezultat samovolje tetno". U toku 10. februara nastavie se sa formiranjem borbenih grupa. Tako komandant OG-1 izvetava da je formirao TG-4 sastava: bataljon "Vukova sa Vujaka", bataljon Ministarstva unutranjih poslova, tenkovski vod. U TG-4 ukljuena je i borbena grupa broj 4 (BG-4). U toku je i formiranje oklopnog bataljona. Tokom 11. februara komandant OG-1 izvetava Glavni tab da je imao 13 poginulih i 15 ranjenih boraca i stareina. Ovog dana u Dalmatinski korpus stigla su 164 dobrovoljca i 44 vojna odbaveznika mobilisana na teritoriji Srbije. Nasilje i pljake kao sve rasprostranjenije pojave primorae Glavni tab Srpske vojske Krajine da 11. februara uputi akt komandantu taktike grupe 2 sledee sadrine: "U mestu Oborovac i okolini ima vie sluajeva primene

68 nasilja prema pojedincima od strane samozvanih pojedinaca i grupa. To izaziva uznemirenost i revolt boraca, stareina, naroda i svetenika. Istovremeno vie komande i stareine, od komandira ete pa navie, koji imaju pravo da podnose krivine prijave, to ne ine. Aktivnosti se svode na ogovaranja lica koja se kabadahijski ponaaju". U vezi sa tim, komandantu TG-2 je nareeno da o svakom sluaju nasilnikog ponaanja odmah izvesti Glavni tab da lino prikupi podatke, izvesti organ unutranjih poslova i podnese krivinu prijavu. Tokom 12. februara hrvatske snage su izvele protivnapad pravcem Novigrad - Gregorii. Bataljon milicije i dobrovoljaca naputa rejone odbrane, to je odvelo do neizbene destabilizacije linija. Poginulo je 7, a ranjen 21 borac i stareina Srpske vojske Krajine. Istog dana, u jutarnjim satima u OG-1 pristigla je jedinica sa Banije (450 boraca), koja je prihvaena i postavljeni su joj zadaci. Komanda OG1 dola je do podataka o gubicima hrvatske vojske u borbama za Ravne Kotare i Peruu u periodu od 22. januara do 9. februara 1993. godine. Hrvati su izgubili 13 tenkova i 8 minobacaa, a imali su 450 ranjenih. O broju poginulih nije bilo podataka, jer su Hrvati vesto krili poraavajue podatke. U toku 13. februara Komanda OG-1 je izvestila Glavni tab da su oko 13 asova ustae izvrile artiljerijski i tenkovski napad, sa pravca Rastane - Sikovo, na snage ove operativne grupe u rejonu Liane Tinjske. U 17 asova ustae su izvrile napad pravcem Novigrad - Pridraga. Linija fronta nije naruena. U izvetaj u se ukazaju i na samovoljno naputanje borbenih poloaja od strane bataljona milicije. Konstatuje se zatim da bataljon "Kordun" nije hteo da ostavi opremu novodoloj jedinici. Zbog samovolje i pljake koju vre "dobrovoljci" i pojedini pripadnici Srpske vojske Krajine koji su se oteli kontroli, Glavni tab alje nareenje Komandi Dalmatinskog korpusa: "sa organima Ministarstva unutranjih poslova spreite (ako treba i upotrebom oruja) svako nasilniko ponaanje u vaoj zoni, zatim maltretiranja stareina i vojnika od bilo ijih i bilo kojih formacija". Deavalo se, naalost, da su oficiri koji su upozoravali na takve pojave bili prebijani od pljakaa. Zato je u Glavni tab stizalo sve vie protesta i zahteva da se spree samovolja i kriminal, jer u tome poinju da uzimaju uea i pripadnici Srpske vojske Krajine, a ne samo ve obeleeni dobrovoljci. Otuda i ovakva reakcija komandanta Glavnog taba koji 13. februara 1993. godine alje sledei akt komandantu OG-2: "Zbog uestalih ekscesa koje pukovnik Ulemek izaziva u Obrovcu, gde situacija preti da se pretvori u otvoreni sukob, to nam u ovom momentu uopte nije potrebno, zabranjujem ulazak pomenutom pukovniku i njegovim ljudima u Obrovac. Preduzmite sve mere da se isti ponaa u duhu nareenja koja sam potpisao za celu Srpsku vojsku Krajine ili ga odmah udaljite sa ovih prostora."

69 Na bazi pristiglih izvetaja iz korpusa, vidi se da je brojno stanje Srpske vojske Krajine 13. februara iznosilo 71.409 ljudi, to jest 3.291 oficir; 3.424 podoficira, 60.496 vojnih obaveznika i 4.198 dobrovoljaca. Toliko brojno stanje nikada vie nee biti dostignuto u Srpskoj vojsci Krajine, pogotovu ne u grupaciji dobrovoljaca. U toku 14. februara komandant OG-1 izvetava Glavni tab da je "u prepodnevnim asovima bilo problema sa interventnim bataljonom zato to borci nisu hteli da ostanu u zoni borbenih dejstava radi odmora vezahtevaju da idu kuama". Glavni tab je iznenaen destruktivnim ponaanjem jedinica od kojih se najvie oekivalo, i ocenjuje da je to ravno najkrupnijim porazima u borbenim dejstvima. Uoena nespremnost dobrovoljaca da se bore na prostoru Severne Dalmacije navela je Glavni tab Srpske vojske Krajine da sve dobrovoljce koji su stigli i koji e naknadno dolaziti u Knin, upuuje u Kordunski korpus. Uz to, i dovoenjem jedinica iz drugih korpusa na prostor Severne Dalmacije dolo je do enormnog poveanja brojnog stanja Dalmatinskog korpusa ije je brojno stanje 15. februara naraslo na 27.984 boraca i stareina. Glavni tab Srpske vojske Krajine upuuje 15. februara akt Komandi Dalmatinskog korpusa u kome navodi "da je jue dolo do samovoljnog uzimanja tehnike i odlaska u Knin od strane interventnog bataljona 75. brigade, to nije bilo odobreno od komandanta OG-1. Navedni postupak interventnog bataljona negativno se odrazio na borce sa Banije i Korduna. Komanda OG-1 navedeno ponaanje je imala u vidu i predvidela je njen odmor u rejonu Benkovca".

Istureno komandno mesto

VRSK nadomak Benkovca

70 Karakteristino je da Glavni tab Srpske vojske Krajine sve to vreme ne prestaje sa oekivanjem proirenja agresije na celu teritoriju RSK, sa ciljem da se ona presee. Meutim, bila je to pogrena procena koja je odvlaila panju i angaovanje Srpske vojske Krajine na prostorima Severne Dalmacije. U toku 15. februara u garnizonu Benkovac izvrena je promocija unapreenja pitomaca koji se nalaze u sastavu Srpske vojske K r a j i n e . Radi se o pitomcima koji su roeni na teritoriji RSK a do poetka januarske agresije nalazili su se na kolovanju u vojnim kolama Vojske Jugoslavije. Oni su dobrovoljno prekinuli kolovanje i pohitali da se bore u redovima Srpske vojske Krajine. U izvetaju Komande OG-1 koji je 16. februara upuen u Glavni tab navodi se "da su u jutarnjim asovima (oko 6 asova) poela artiljerijska dejstva po ustakim snagama u rejonu Buterini - Baarii i u zahvatu pravca Ramii - Baarii i Barabe - Cvitii". Sa zabrinutou je primljeno saznanje iz ovog izvetaja da je Banijska eta napustila svoje poloaje i da je "u poslednja 2-3 dana dolo do osipanja dobrovoljaca iz sastava OG-1". Navedeno je da je iz Ranatovievih "tigrova" otilo 450 lica, iz "vukova" 244, iz Kosmetsko-toplikog odreda 107 i iz sastava milicije Banije 73. Ukupno je poloaje napustilo 874 dobrovoljca. Zbog takve situacije, komandi OG-1, izdaje se 16. februara 1993. godine nareenje da "Kosmetsko-topliki odred, dana 18. avgusta uputi na sedmodnevni odmor, ali bez oruja". Glavni tab konstatuje da se nastavlja osipanje dobrovoljakih jedinica, da se ne smanjuju samovolja, pljaka i kriminal. Komande, komandanti i komandiri ne pokazuju sposobnost da se uspeno suprotstave takvim pojavama. U toku 16. februara Glavni tab je, pored ostalog, primoran da se pozabavi problemima u Istonoj Slavoniji do kojih je dolo napadom vojnika Srpske vojske Krajine na vukovarsku stanicu javne bezbednosti. Za incident je okrivljen lino komandant Vukovarskog korpusa. Dan kasnije, 17. februara, depeom e se od tog komandanta traiti da dostavi taan izvetaj o ueu boraca korpusa u blokadi sekretarijata unutranjih poslova Vukovar. Iz Izvetaja Komandi Dalmatinskog, Likog i Kordunskog korpusa i OG-1 upuenih Glavnom tabu Srpske vojske Krajine pristiglih 17. februara da se zakljuiti da problemi narastaju umesto da se smanjuju. Istie se "problem naputanja poloaja, to je posebno izraeno u TG-4 u rejonu Pridrage i to kod jedinica sa Banije". Najtea je situacija u zoni odgovornosti Dalmatinskog korpusa gde ni prisustvo Glavnog taba ne doprinosi prevazilaenju problema. Glavni tab Srpske vojske Krajine 17. februara postavlja zadatak Komandi Likog korpusa da "jedinicama Lapake brigade ojaa poloaje po ranijem dogovoru i razradi odluku o aktivnim dejstvima prema 5. muslimanskom korpusu sa planom dejstva artiljerije". Otuda je Komanda Kordunskog korpusa dobila zadatak da upozori Komandu 5. muslimanskog

71 korpusa da ne podrava hrvatske napade na RSK. Komanda Kordunskog korpusa je organizovala lanu radio mreu preko koje je simulirano lano dovoenje snaga na iri prostor Slunja. Vie je nego oigledno da je Glavni tab Srpske vojske Krajine razapet izmeu opasnosti od hrvatske agresije i sve veeg narastanja problema u jedinicama. Komandi Dalmatinskog korpusa ukazuje se na nedostatak upornosti, na malodunost i podleganje stihiji. Zahteva se da se komandant korpusa lino angauje kako bi se u vodovima i etama shvatilo da su stajanja i neaktivnost pogubni, da e zbog toga moral sve vie padati, da e narastati oseanje poraza kako kod naroda tako i kod boraca i da e Srbima sve vie slabiti pregovarake pozicije. Glavni tab Srpske vojske Krajine zatim kritikuje stareinski i vojniki sastav Dalmatinskog korpusa zbog ideje da dobrovoljake jedinice treba to vie gurati u napad, a borce Severne Dalmacije ostavljati da dre poloaje. Ovaj akt Glavnog taba Srpske vojske Krajine je dotad, a verovatno i posle toga jedini u kome se kritikuje i samokritiki ukazuje na paradoksalnu situaciju u odnosima boraca i stareina prema odbrani sopstvenih ognjita. Nesposobnost komandanta i Komande korpusa da se iskoristi preko 23.000 vojnika i stareina, morala je imati krajnje negativne posledice na ishod januarske agresije Hrvatske vojske na Maslenicu i Peruu. Apsurdno je da jedinice dovedene sa drugih prostora budu nosioci borbenih dejstava u Severnoj Dalmaciji umesto vojnika i stareina iz Dalmatinskog korpusa. U toku 19. februara u pozadinu 92. brigade iz OG-1 Hrvati su ubacili svoju diverzantsku grupu (oko 20 ustaa). Bilo je to u rejonu Gornjeg Zemunika. Totalno iznenaenje imalo je i te kakvog efekta: posluga jednog topa i deo peadije su pobegli. etiri borca su poginula a medu njima i komandant Drugog bataljona, potpukovnik Zivko Tima. Sedam boraca bilo je ranjeno. Kad se za to saznalo, nareeno je interventnom bataljonu 92. brigade da im krene u pomo. Reakcija je bila brza i efikasna pa je diverzantska grupa efektno razbijena, a izgubljeni poloaji povraeni. Iz izvetaja se vidi da Komanda Likog korpusa ima itekakvih problema sa dobrovoljcima jer samovoljno naputaju poloaje. Glavni tab Srpske vojske Krajine upuuje 20. februara akt svim komandama korpusa u kome se kae: "Zbog masovnog iseljavanja stanovnitva nesrpske nacionalnosti energino spreite podsticanje ovakvog ponaanja, a borcima i narodu objasnite da je ovo upereno protiv Srba u RSK." Pokuaj suzbijanja samovolje dobrovoljaca i jednog dela vojnih obaveznika izazvao je estoke reakcije prema aktivnim vojnim licima u redovima Srpske vojske Krajine. Zato se nevojniko ponaanje i pljaka koju vre dobrovoljci nastavljaju a nezadovoljstvo u narodu raste. U izvetaju Komande Dalmatinskog korpusa za 23. februar napisano je da "metani u selu Bratikovci (u zoni Kistanjske brigade) negoduju prema dobrovoljcima koji se tu nalaze, jer nasilno uzimaju hranu i bahato se ponaaju".

72 Narednog dana (24. februara) Komanda Dalmatinskog kropusa e izvestiti da je "oko 09 asova tenkovski vod sa poslugama iz Banjaluke napustio poloaj u S. Ramii bez odobrenja". U izvetaju se navodi da je "dejstvom jedinice iz 2. brigade osloboeno s. Dragii i zauzeto tt 166 Gradina. U toku borbe zarobljeno je 11 ustaa". A dan kasnije, 25. februara iz izvetaja Dalmatinskog korpusa saznaje se "da je selo Dagii koje je jue zauzeto, naputeno od strane jedinice koja je dobila zadatak da posedne poloaj i brani selo Dragii". U izvetajima za 25. februar konstatuje se da je u Glini formirana paravojna jedinica i da je njen komandant Sinia Marti tit. U toku 27. februara ekipa Glavnog taba Srpske vojske Krajine obila je Vrliku brigadu i ustanovila da je u njoj slabo stanje. Vatreni poloaji artiljerijske baterije, kako se konstatuje, su neureeni, a rejon ete u Otiiu neadekvatan zemljitu i borbenoj situaciji. U zoni brigade je mnogo dobrovoljaca i vojnika koji nita ne rade. Da stanje bude jo gore, dobrovoljci se rasporeuju u jedinice prema stranakoj pripadnosti (Jovievi, Babievi, Mrkonjievi). Tunu (i runu) sliku dopunie izvetaj komande Banijskog korpusa o konfliktu pripadnika Srpske vojske Krajine sa stanicom javne bezbednosti u Glini pri emu je kao krivac optuen naelnik taba Petrinjske brigade. Traei reenja za prevazilaenje nekih od problema Glavni tab Srpske vojske Krajine e 1. marta rasformirati OG-2 i postaviti zadatke za formiranje 1. jurine brigade Srpske vojske Krajine. Kada se svede ukupan bilans borbenih dejstava od 22. januara do 1. marta 1993. godine mogu se predvideti mnogi od dogaaja koji e uslediti kasnije. Srpska vojska Krajine izgubila je masleniki most, aerodrom Zemunik, Novigrad, Peruu sa hidroelektranom i deo objekta na Velebitu, a veliki su i gubici, u ljudstvu. Koncept po kome se pojedini delovi Krajine mogu braniti dovoenjem jedinica sa drugih prostora nije se pokazao uspenim. Bilo je vie nego jasno da su dobrovoljci krajnje neorganizovana, samovoljna i nepouzdana vojska. Komandovanje dobrovoljcima nije bilo jedinstveno niti su njihovi elnici prihvatali da se sa njima komanduje. Oni su kad se sve sabere bili obavezni i elementarno lojalni samo prema onima koji su ih upuivali na ratite, a ne prema dravi Srbiji i Srpskoj vojsci Krajine. U tom smislu su i oekivanja Srpske vojske Krajine bila nerealna. Unprofor se pokazao samo kao maska nazovi mirovne operacije. I bez svoje elje, legalizovao je agresiju hrvatske vojske.

73

NAPAD NA MEDAKI DEP I DIVOSELO

Od marta do septembra 1993. godine bilo je vie pokuaja da se vrate teritorije na prostoru severne Dalmacije koje su izgubljene poetkom godine. Posebnu karakteristiku tim pokuajima daju dejstva artiljerije po gradovima i naseljenim mestima. Bila su takorei svakodnevna, i pored materijalnih uinaka imala veliki uticaj na moral vojske i naroda na obe strane. Tako se neprekidno odravala napetost na frontu, ali i u njegovom zaleu. Uporedo s tim, esto su ubacivane izviako- diverzantske grupe u neprijateljsku pozadinu koje su izazivale pometnju, ali nisu bitnije uticale na promenu situacije na ratitu. Efikasnost snaga Unprofora u spreavanju oruanih napada od strane obe vojske i dalje je beznaajna. Permanentnost borbenih dejstava imala je za posledicu iscrpljivanje vojnika i stareina zbog stalnog boravka u jedinicama i na poloajima. Dovoenje boraca iz drugih jedinica u zone 15. i 7. korpusa sve vie su postajala kontraproduktivna. Ta injenica se nije adekvatno ocenjivala. Nedisciplina i samovolja postali su svakodnevica tamo gde su boravili dobrovoljci. Slino ponaanje karakterisalo je i jedinice koje su pokretane sa svoga prostora na druga ratita. Uz sve to, nasilje, pljaka i verc, kao po pravilu, pratili su jedinice od kojih se oekivalo da ponesu teret u stabilizaciji stanja na delovima ratita gde je hrvatska vojska beleila uspehe. U jedinicama Srpske vojske Krajine od marta pa nadalje evidentno raste nezadovoljstvo, posebno u redovima vojnikog sastava. Optereenje je bilo sve vee a nepravde sve brojnije. Komandovanje je na to sporo reagovalo. Na karakter, uzroke i posledice takvog stanja dovoljno ukazuje situacija u jednom korpusu. Tako u drugoj polovini maja 1993. godine, Komanda 7. korpusa (Dalmatinskog) alje izvetaj Glavnom tabu Srpske vojske Krajine o stanju na "prvoj liniji fronta" u 75. motorizovanoj brigadi, ocenjujui ga kao "zabrinjavajue". Konstatuje se da je u odnosu na brojno stanje po spisku iz brigade odsutno 27 posto boraca. Brigada brani zonu iroku oko 40 kilometara. Ljudstvo je starijih godita. Vie od 60 posto je starijih od 40 godina. Medu borcima je prisutno veliko nezadovoljstvo, jer im ni posle etiri meseca provedena na prvoj liniji ne stie zamena. Zato borci zahtevaju da dobiju smenu u roku od deset dana. Ukoliko se taj zahtev ne ispuni, zapretili su da e napustiti poloaje i doi u Knin pred komandu korpusa i Glavni tab Srpske vojske Krajine.

74 Komanda Drnike brigade, koja se preko 80 posto popunjavala sa prostora optine Knin, ukazuje na "faktore koji destabilizuju borbenu gotovost". U porastu je broj zahteva boraca da napuste brigadu i da dobiju raspored u radnoj obavezi. U porastu su i zdravstvena (!) odsustva. Na bolovanjima je 250 boraca. Sve je vie samovoljnog naputanja jedinica. U bekstvu je 15 posto vojnika brigade. U porastu je i neodazivanje vojnih obveznika da se jave u jedinice. Uz sve to, ukazuje se i na stalni porast nezadovoljstva boraca zbog neaktivnosti vojnih i civilnih vlasti u borbi protiv verca i kriminala. Borcima je neprihvatljivo da vie trunu u zemunicama i rovovima dok se vojnici koji su samovoljno napustili ratite etaju ulicama Knina i vercuju. Tako se u "poruci boraca sa prve linije" koja je upuena Kmandi Dalmatinskog korpusa i Glavnom tabu Srpske vojske K r a j i n e trai ponovna mobilizacija vojnih obaveznika u Kninu, zatim da se zabrani crna berza devizama i verc, da se pobolja snabdevanje boraca odeom. Trai se da borci koji su osloboeni od slube u jedinici po osnovu radne-obaveze rade svaki dan po 12 asova a ne po 7 kao u mirnodopsko vreme. Zatim se zahteva da se izjednae primanja boraca u jedinicama sa onima koji rade u radnoj obavezi. Drastino je i nedopustivo da borci iz jedinica imaju upola manja primanja. Sa takvim stanjem, kojeg je bila svesna i najvia komanda, ali nije bila u stanju da ga radikalno menja, ilo se u susret jo veim borbenim iskuenjima. Postojanje mogunosti da hrvatska vojska izvri napad na Medaki dep i Divoselo nije bila nepoznanica za komandanta Likog korpusa, pukovnika Milana uputa Na to e ga i pismom upozoriti "metani i borci" Divosela, koje mu je upueno 15. avgusta 1993. godine. U pismu se istie da je Divoselo izloeno ustakim provokacijama od poetka rata. Pored besomunog granatiranja esta, su i ubacivanja njihovih diverzantskih grupa. U pismu se navodi da "treinu Divosela dre ustae", pa su metani ve dve godine bez odmora i vrstog sna. Ve ih je poginulo 20. Zato i upozoravaju pukovnika uputa da odbranu Divosela praktino ini 30 metana (najmlai ima 15 a najstariji 72 godine). Rasporeeni su na graninom pojasu duine dvadesetak kilometara. Podseaju zatim da se selo obraalo komandi bataljona u Medaku i komandi brigade u Graacu, ali da nisu "udostojeni da budu sasluani". Zato mole da se "poalje vojna komisija, da proveri kakva je situacija na teritoriji". Stoji i napomena da je Divoselo pre poetka rata imalo vie od 400 domainstava a da je sada ostalo ne vie od 15. Bilo je pravo udo kako su se ti ljudi i toliko dugo odrali. Meutim, ni Hrvati nisu bili brzopleti, da tek tako utre i zaposednu taj prostor. Znali su da bi bilo, bar prvih meseci, estoke srpske reakcije pa su ekali da vreme ini svoje. Ni na ovako alarmantno i "poslednje" upozorenje iz Divosela nije bilo adekvatne reakcije. Zato je Srpska vojska Krajine 9. septembra 1993. godine doivela novo iznenaenje, skoro istovetno onom od 22. januara, prilikom napada hrvatske vojske na Maslenicu.

75 Sa dobro pripremljenim snagama, iju su udarnu pesnicu inile 9. gardijska brigada, snage specijalne policije i jedinice Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske, napad je izvren 9. septembra na pravcima Oranice Liki itluk i Medak - Liki itluk - Poitelj; Krukovaa - trigonometarska taka (tt) 616 - Liki itluk. Front napada protezao se od Divosela do Medaka. Jedinice Likog korpusa bile su nespremne i zato doivljavaju potpuno iznenaenje. Kao da nije postojalo iskustvo iz borbe za Maslenicu i Ravne Kotare. Cilj hrvatske vojske bio je da dobro pripremljenim i iznenadnim dejstvom ovlada Medakim depom i Divoselom. Unprofor e opet biti stavljen pred "svren in" a neutralisanje i brisanje RSK sistemom "korak po korak" bie vie nego oigledno. Ova akcija predstavljala je i provokaciju prema Vojsci Jugoslavije, ali ona nee niim reagovati, pa se prie utie negativno na njen ugled koji je imala kod Srba u RSK. Za Zagreb je ta akcija trebala da poslui i kao javna demonstracija spremnosti Hrvatske vojske da izvrava sve zadatke. Napad hrvatske vojske bio je propraen dejstvom artiljerije po Teslingradu, Ljubovu, Kozjanu, Graacu, Udbini, Vrhovinama i Korenici. Snage srpske 9. brigade prvo su izgubile itluk. Zatim je deo snaga odseen u Divoselu. U pokuaju proboja iz Divosela gine komandir tenkovske ete potpukovnik Mirko Savi. Nekoliko sati posle poetka napada hrvatske vojske, Glavni tab Srpske vojske Krajine e narediti svim komandama korpusa da sve jedinice stave u punu borbenu gotovost i da izvre pripreme za dejstva po ciljevima na linijama dodira i po dubini neprijateljske teritorije. Komandi Likog korpusa nareeno je da pregrupie snage i da prihvati deo pretpostavljenih jedinica, zatim da stabilizuje odbranu i obezbedi levi bok sa pravca Velebita. Otuda stie izvetaj da je iz itluka izvueno oko 30 dece i staraca i da su smeteni u Udbini. Iz narednih izvetaja moe se zakljuiti da je u borbenim dejstvima uestvovala i 18. brigada, ali da se jo nalazi u poetnom rasporedu. U borbama je uestvovala i 50. brigada ali "bez pomeranja sa poloaja". Delovi 70. brigade izvodili su borbena dejstva u rejonu Kapele. U borbi nije uestvovala Lapaka brigada koja se nalazi na svojim poloajima. Provokacije hrvatske vojske prema navedenim brigadama pogreno su procenjene u Komandi Likog korpusa. Naivno je bilo oekivati da e neprijatelj napasti na zone odgovornosti 18, 50. i 70. brigade. Komanda Likog korpusa ne uoava povezanost napada na Medaki dep sa aktivnostima vojske i specijalnih snaga na prostoru Velebita. Da nesrea bude vea, Komanda Likog korpusa nije poznavala stvarno stanje svoje 9. brigade, posebno 2. bataljona. Zbog toga su usledile pogrene procene i neadekvatne odluke. Lapaku brigadu i jedinicu milicije komandant upotrebljava da ojaa odbranu, umesto da ih je uveo u napad na hrvatske snage u rejonu Divosela i Medaka. Neshvatanje kritinosti situacije i oekivanje da se u Liku dovedu snage iz drugih korpusa vodili su ka porazu. Iz vanrednih

76 izvetaja koje Komanda Likog korpusa upuuje Glavnom tabu Srpske vojske Krajine moe se uoiti da je vie brine odbrana onoga to nije ni napadnuto, nego onoga to gori. Komandi tog korpusa ne pada na pamet da pokua deblokadu delova Drugog bataljona u Divoselu. komandant korpusa kao da eka da dodu najavljene jedinice iz drugih delova RSK pa da tek onda pone sa deblokadom Divosela. U toku 10. septembra Glavni tab razmatra mogunost za dejstva diviziona R-65, da bi se adekvatno odgovorilo na hrvatsko masovno bombardovanje gradova i drugih naseljenih mesta na teritoriji RSK. Toga dana Glavni tab pokree i akciju za ponovno angaovanje dobrovoljaca iz SRJ. Komandi Vukovarskog korpusa vie puta se nareuje da u Knin uputi jedan bataljon. Meutim, komandant korpusa odugovlai sa izvravanjem zadatka. Zato se komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine posebnim pismom obraa predsedniku RSK Goranu Hadiu, koji boravi u Vukovaru. Trai da u okviru svoje nadlenosti uloi lini autoritet kako bi se upuivanje bataljona to kvalitetnije sprovelo. Predsednik Goran Hadi bio je, meutim, predsednik bez autoriteta, nedorastao tekoj i sloenoj dunosti pa njegova intervencija, ukoliko je i bilo, nije dala nikakve rezultate. Komanda tog korpusa e odbiti i nareenje da gada ciljeve neprijatelja kako na liniji dodira tako i po dubini. Nee prihvatiti ni da izvodi aktivna dejstva. Umesto zahtevanog angaovanja, komandant Vukovarskog korpusa e Glavnom tabu poslati niz opravdanja za neizvravanje nareenja. Sve to je, naalost inio u prisustvu predsednika RSK Gorana Hadia, koji se verovatno i slagao sa takvim odnosom prema Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. Tek 10. septembra Glavni tab e narediti zabranu odsustvovanja vojnika i stareina iz jedinica, po bilo kojoj osnovi. Takvo nareenje je u tom asu zakasnelo, jer je hrvatska vojska ostvarila cilj svoga napada. U toku 11. septembra deo snaga 9. brigade izveo je protivnapad i izbio na liniju Memedovo brdo - reka Lika - selo Vitasi. Protivnapad je omoguio da se iz okruenja izvue 60 boraca. Istoga dana u zoni odgovornosti 21. korpusa, neprijatelj je otvarao jaku artiljerijsku vatru po poloaju 11. i 13. peadijske brigade (Perjasica, Brezova glava, Sajevac, Mekuje, Popovi brdo, Lemibrdo). U 18 asova neprijatelj je iz tenkova i sa viecevnim raketnim bacaima dejstvovao po Vojniu (gubici su bili 4 mrtva i 17 ranjenih). U zoni 39. korpusa u veernjim satima ustae su minobacaima dejstvovale po rejonu Luari a po selima Lelai i Hrastovii avijacijom. Komandant 105. vazduhoplovne brigade izvestio je Glavni tab da su u 14.45 asova u blizini aerodroma pala 4 projektila (300 metara daleko od aerodromskih objekata). Zonu 9. brigade preletala su dva aviona tipa MiG. Prema zoni 18. brigade ustae su dejstvovale artiljerijom. Tuene su iroke Kule, Teslingrad i Kozjana.

77 U zoni 70. peadijske brigade oko 08.55 asova, u rejonu Prkosi, dolo je do borbenog kontakta izmeu patrole iz 1. peadijske brigade sa ustakom grupom. U borbi su likvidirana trojica ustaa. U 18 asova ustae artiljerijom dejstvuju po Plakom (kasarna i ui deo grada). U 15 asova neprijatelj je artiljerijskom vatrom dejstvovao sa 7 projektila. Iz Divosela ukupno se izvuklo 60 boraca. U toku 13. septembra jo je trajala mobilizacija Lapake brigade. Jedan deo ove brigade je upuen u selo Turjanski, a drugi u Graac. U toku 14. septembra doi e do naruavanja discipline unutar mobilisane Lapake brigade, ali Komanda korpusa i Glavni tab nee zbog toga preduzeti nikakve mere. Hrvatska vojska nije prekidala artiljerijska dejstva po veini gradova i naseljenih mesta u Lici, Dalmaciji, Baniji i po Kordunu. I dejstva avijacije bila su svakodnevna. U zoni Kordunskog korpusa, 13. septembra, prvi put je oboren jedan hrvatski avion MiG-21. Ovaj uspeh izazvao je buru oduevljenja. Vest je brzo stigla do svakog pripadnika Srpske vojske Krajine i do graana RSK. Cenei izuzetno veliki znaaj Velebita za operativno-strategijski poloaj odbrane RSK, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine e 15. septembra narediti komandantu Likog korpusa da formira grupu za planiranje i izvoenje borbenih dejstava za ovladivanje grebenom Velebita. Znaajan dogaaj u toku dana je i zahtev Unprofora da mu se dozvoli da ude na okupirani prostor Divoselo - itluk. Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine e odmah narediti da se od 12 do 19,30 asova omogui prolaz snagama Unprofora na okupiranu teritoriju. U tom cilju nareeno je da se obustave sva borbena dejstva. Ulazak Unprofora u Divoselo naalost, omoguie poetak legalizovanja okupacije Divosela i itluka. U prisustvu snaga Unprofora, 16. septembra hrvatska vojska e pristupiti ruenju kua u zauzetim selima u Lici. Na liniji razdvajanja bio je francuski bataljon koji je ravnoduno posmatrao ruenje i pljaku po srpskim selima. Prisustvo Unprofora e, pored ostalog zaustaviti dejstva naih snaga po neprijatelju na okupacionom prostoru. U narednim danima izmeu hrvatske i srpske vojske "posredovae" artiljerija. Na udaru su: Petrinja, Vojni, Korenica, Graac, pa Benkovac (gadan iz tenkovskih topova i haubica sa vie desetina projektila), zatim Kistanje a onda i Knin, koji je granatiran 17. septembra oko 22 asa sa desetak granata. Protivdejstvima artiljerije Srpske vojske Krajine, gaani su Zadar, Biograd i ibenik. U borbama za Medaki dep Lapaka brigada je samovoljno napustila poloaje i vratila se u Donji Lapac. Zbog takvog postupka paravojnika i "vojvode" Davida Rastovia, komandant Likog korpusa e izdati nareenje o suzbijanju dezerterstva u zoni odgovornosti njemu potinjenih jedi-' nica. Tim nareenjem smenjena su sa dunosti tri komandira eta i jedan komandant bataljona. Kanjena su i tri borca, od 2 do 6 meseci zatvora.

78 Pritvoren je i "vojvoda" David Rastovi. Meutim, MUP RSK je spreio istragu i insistirao da se "vojvoda" to pre pusti na slobodu. Iz napada hrvatske vojske i okupacije Medakog depa mogu se izvui zakljuci od dalekosenog znaaja. Nesporne su i porazne injenice. Srpska vojska Krajine doivela je iznenaenje i izgubila sela Divoselo, itluk i Poitelj (teritorija juno i jugoistono od Gospia). Akcija Hrvatske vojske imala je pritom sve karakteristike genocida. Osvojena sela su spaljena u skladu sa naelom operacije "sprena zemlja". Uz generala Janka Bobetka nosioci zverstava nad Srbima bili su general-bojnik Mirko Norac i general pukovnik Mladen Marko. Hrvati su, uz posredovanje Unprofora, predali Srpskoj vojsci Krajine 71 telo poginulih, a medu njima 28 civila (10 su ene). Meu nestalima je 14 civila (4 ene). Unprofor nije nita preduzeo da sprei napad na Medaki dep, a kasnije i genocid nad civilima. Jedino e general Zan Kot braniti sopstvenu asnost, optuujui hrvatsku vojsku za genocid. Pukovnik Yim Kalvin e kasnije lanovima kanadskog parlamenta izjaviti da je njegov bataljon naao srpsko selo Liki itluk u plamenu, zatim da je on lino pregledao telo 70-godinje starice u koju je pucano etiri puta i dve devojice tinejderke koje su ubijene i spaljene. U svom izvetaju Kanaani su naveli i to da su pronali 16 leeva, 160 unitenih domova, 190 poruenih zgrada spaljenih do zemlje, da su svi srpski bunari bili zatrovani uljem i mrtvim ivotinjama. Efekti loe odbrane RSK proistiu i iz injenice da od "Drugog plana upotrebe vojske", koji je predviao koordinirana i zajednika dejstva Srpske vojske Krajine, Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije nije bilo nita. Ni ponovljeni scenario sa dobrovoljcima nije dao rezultate. Na kraju izostala je i bilo kakva i bilo ija odgovornost za poraz i tragediju. Na svojim dunostima ostali su i komandanti 9. brigade, Likog korpusa, Glavnog taba Srpske vojske Krajine...

79

ZABLUDE I PRESUDNE GREKE U 1 9 9 3 . GODINI

Uporedo sa hrvatskim atakovanjem na srpske teritorije, u 1993. godini Republika Srpska Krajina nala se u izuzetno sloenoj situaciji i zbog toga to je postala predmet igre mnogih monih aktera iji su interesi bili dijametralno suprotni. Republika Srpska Krajina nije bila priznata kao drava ali se uvaavalo njeno postojanje. U takvim uslovima trebalo je mnogo znanja i umenosti da se steeno bar sauva. Sam Knin za to nije imao dovoljno snage i potencijala. Zato se dravni vrh, u elji da sauva steene pozicije i da izbori meunarodnu verifikaciju mirio sa tim da interese RSK pred svetom zastupa Srbija. Time je Kninu ograniena mogunost da neposredno utie na iznalaenje izlaza iz sloene situacije u kojoj se nalazila RSK. U pogaanjima oko sudbine RSK, dravni vrh je znao samo za maksimalne uslove koji bi odgovarali Srbima ili drava ili rat do beskraja. Isticana je samo jedna opcija, a to je potpuno odvajanje od Hrvatske, uz mogunost da RSK bude samostalna drava ili da ue u sastav srpskih drava (SRJ i RS). Predviena je i mogunost da RSK prvo ude u zajedniku dravu sa RS a posle toga da se ujedini sa SRJ. Tokom 1993. godine u dravnom vrhu RSK nije bilo zastupnika opcije da se u bilo kojoj varijanti trai reenje sa Hrvatskom. Hrvatskoj je opet meunarodna zajednica nametala obavezu da pregovorima reava sukob sa RSK. Zato je od pregovora Hrvatska i strahovala te je u sutini bila protiv njih, ali nije u tom vremenu ni imala izbora. U uslovima rata na teritoriji Bosne i Hercegovine i podrke Srbije RSK, Hrvatska nije imala izgleda na pobedu, pa je zato i odluila da pregovara i da to "jalovo vreme" koristi za vojno jaanje. Hrvatska je bila odluna da oruanom agresijom razbije RSK i da na taj nain diktira poziciju Srba u "svojoj dravi". U svim svojim procenama i kalkulacijama Hrvatska je raunala na tvrdokornost srpskog reima u RSK, a glavnu opasnost je videla u Srbiji i njenom moguem ukljuivanju u ratni sukob. Otuda su pregovori u kojima je Beograd zastupao interese RSK shvaeni i kao ansa da se vestom i zakulisnom igrom Srbija iskljui iz meanja u oruani sukob Hrvatske i krajikih Srba. Oteavajua okolnost za Hrvatsku bila je njena pozicija u ratu koji se vodio na prostorima Bosne i Hercegovine. Hrvati su eleli podelu ove republike, protiv ega je bila meunarodna zajednica, a podela se, ako bi do

80 nje dolo, nije mogla realizovati bez odreene saradnje sa Srbijom. Otuda su pregovori sa Srbijom, povodom RSK, mogli da se dovode u vezu i sa "zajednikim" interesima u BiH. Dravni vrh RSK bio je tokom 1993. godine primoran da sa Hrvatskom pregovara o sklapanju mira to je bio bitan uslov za poetak reavanja statusa RSK. Pregovori su prihvaeni, ali su se odvijali manje-vie pod velom tajnosti. Vodeni su pod okriljem meunarodne zajednice i uz kljunu ulogu Srbije. Prihvaeni su sa vrstim uverenjem da e se sauvati stvorene pozicije i postii osamostaljenje od Hrvatske. Takvo uverenje je poivalo na dve kljune premise: prva je verovanje da meunarodna zajednica nee dozvoliti Hrvatskoj da ratom reava problem RSK, a druga, oekivanje da e Srbija ui u rat ako Hrvatska pokua da ratom rei pitanje sukoba sa RSK. Zanemaren je i zapostavljen faktor sopstvenih mogunosti RSK da sprei Hrvatsku u nameri da orujem rei problem. Klju u uvanju steenih pozicija RSK morala je da bude Srpska vojska Krajine. A da bi to ona i bila, trebalo je vojsku tako usmeriti, razvijati i opremati da moe odgovarati i postavljanju navedenog cilja. I da je bio svestan presudnog znaaja uloge Srpske vojske Krajine u uvanju poloaja RSK, dravni vrh nije imao neophodne uslove da izgradi adekvatnu vojnu organizaciju. To bi se moglo ostvariti samo uz veliku materijalnu pomo sa strane a posebno iz Srbije. To to je za Srpsku vojsku Krajine injeno preko Vojske Jugoslavije uz svu zahvalnost za njena odricanja bilo je ispod minimuma potreba da se izgradi savremena vojska i da se osposobi za neizbeni obraun sa Hrvatskom. Dravni vrh RSK kao da nije uoavao sutinu stanja. Srpska vojska Krajine bila je sposobnija da se suprotstavi Hrvatskoj u asu kada je stvorena, nego u bilo kom kasnijem periodu. to je vreme odmicalo, mogunosti Srpske vojske Krajine su slabile a Hrvatske vojske - narastale. Zbog toga se sve vie oekivalo da u odbrani Krajine mora uestvovati Vojska Jugoslavije (i Vojska Republike Srpske), to je imalo i zdravorazumsku logiku, pogotovu ako su se Srbi opredelili da ive u jednoj dravi. Da se RSK ne moe samostalno uspeno suprotstaviti hrvatskoj agresiji ukazivala je i vojnogeografska procena njene veliine i oblika. Dravu RSK inili su zapadni i istoni deo, meusobno teritorijalno udaljeni oko 100 kilometara. Zapadni deo inile su: Zapadna Slavonija, Banija, Kordun, Lika i Severna Dalmacija. A istoni Banija, Istona Slavonija i Zapadni Srem. Ukupna povrina RSK iznosila je 13.680,04 kvadratnih kilometara (podaci Vojnogeografskog instituta Vojske Jugoslavije). Povrina zapadnog dela bila je 11.186,73 km kvadratnih (Zapadna Slavonija 558,27; Banija 1,978,23, Kordun 1.927,73; Lika 3.907,11 i Severna Dalmacija 2.814,93 kvadratnih kilometara). Povrina istonog dela iznosila je 2.493,31 (Banija 1.147 i Istona Slavonija sa Zapadnim Sremom 1.346,31 kvadratnih kilometara). Povrina RSK je zahvatala oko 24 posto teritorije Hrvatske. Prostorni oblik RSK je razvuen i krajnje nepovoljan. Najvea duina (selo Prokljan - selo Smrti) je 288 km. Najvea irina (g. Zemunik - v. Troglav tt 1.646) iznosi 96 kilometara. irina od sela arak do Gole Pljeevice (tt 1646)

81 iznosi 19,5 km. Kod Jasenovca irina iznosi samo 1.400 metara. Istoni deo Republike Srpske Krajine, takode, je razvuen - izvuen. Najvea duina je 102 kilometara (Lipovac na jugu - maarska granica kod Udvora na severu), a najvea irina je 45 kilometara izmerena pravom linijom od Drave gde naputa maarsku granicu do ulaza Dunava u RSK. Nekompaktnost teritorije RSK, njena veliina i oblik rezultirali su granicom koja iznosi 1.390 kilometara (996 u zapadnom i 394 u istonom delu). RSK se tada granii sa Hrvatskom, muslimansko-hrvatskim delom BiH, Republikom Srpskom, Autonomnom Pokrajinom Zapadnom Bosnom, Maarskom i SRJ. U administrativnom smislu RSK je bila podeljena na 28 optina od ega su etiri pod zatitom UN. U istonom delu RSK nalazilo se pet optina (Beli Manastir, Vukovar, Dalj, Mirkovci i Tenja). Taj kraj je, naroito zbog vukovarske operacije imao tretman "glavnog oslonca u suprotstavljanju agresiji Hrvatske vojske". Prema popisu od 1991. godine na prostorima koji su inili RSK bilo je 471.467 stanovnika (zapadni deo 333.283, istoni deo 138.184 i UMPA zone 44.164 stanovnika). Prema podacima od poetka 1993. godine u RSK je bilo 433.595 stanovnika (zapadni deo 297.795, istoni deo 135.800). Stanovnitvo RSK inilo je 10,58 posto od ukupnog stanovnitva predratne Hrvatske. U Severnoj Dalmaciji bilo je 87.000 stanovnika, u Lici 48.389; na Kordunu 82.406; u Zapadnoj Slavoniji 29.000. U istonom delu bilo je 135.800 stanovnika. Na svim teritorijama medu stanovnitvom bilo preko 90 posto Srba. Navedeni podaci sami po sebi ukazuju na ograniavajue mogunosti RSK da se sama oruanom borbom odbrani od Hrvatske. Zato dravni vrh nije ni raunao na samostalnu odbranu. Kada su u 1993. godini RSK nametnuti pregovori od strane meunarodne zajednice, traeno je prvo da se Hrvatska primora da potuje ranije prihvaene obaveze iz Mirovnog plana. Uostalom taj plan je nametnut i Hrvatskoj i RSK, s tim to ga Hrvati nisu potovali. Novi pregovori su zavreni potpisivanjem Erdutskog sporazuma (15. jula 1993. godine). Srpska strana je uloila maksimalan trud da se tim sporazumom primoraju hrvatske snage da napuste okupirane delove RSK (zaposednute u napadu 21. juna 1992. na Miljevaki plato i 22. januara 1993. godine na Maslenicu, Peruu i Ravne Kotare). Srpski zahtev je samo na papiru delimino uvaen, i to u nekoj nejasnoj i neuobiajenoj formi. Sporazum je predviao da deo odreenih podruja, osvojenih u navedenim napadima, ubudue bude bez hrvatskih oruanih snaga i policije. U ta podruja trebalo je da udu snage Unprofora. Predvieno je zatim da u selima Islam Grki, Smokovii Kai boravi srpska policija sa Unproforom. Hrvatska je prihvatila da povue svoje oruane snage sa Maslenikog mosta, aerodroma Zemunik i brane Perua, i da kontrolu navedene teritorije preduzmu snage Unprofora. Uz sve to, srpska i hrvatska strana su se obavezale da e meusobne probleme reavati iskljuivo pregovorima uz posredovanje Unprofora.

82 Neiskreno potpisujui sporazum, i kunui se u celovito i potpuno potovanje preuzetih obaveza, Hrvatska je samo kupovala vreme i glumila kooperativnost pred meunarodnom zajednicom. Ni predstavnicima RSK nije sve timalo. Pre svega, srpskoj strani nije odgovaralo da svoju artiljeriju povue sa poloaja i da je stavi pod kontrolu Unprofora kome nije verovala. Pozivajui se na Erdutski sporazum, obe strane preduzimae ubrzo akcije radi postizanja svojih ciljeva. Hrvatska e, uz delimino postupanje po jednom delu preuzetih obaveza, nastaviti sa provokacijama srpske strane, dejstvima artiljerije i ubacivanjem izviakih i diverzantskih grupa na teritoriju RSK. A, 9. septembra izvrie i napad na Medaki dep, postupajui jo surovije nego u akcijama poetkom 1993. godine. Ne raunajui previe na oruje, ve na diplomatiju, srpska strana e tada ostvariti vie kontakata sa elnicima meunarodne organizacije i predstavnicima vojnih i civilnih tela iz Unprofora i Ujedinjenih nacija. Pristup pregovaraa iz dravnog vrha RSK bio je najee jednostran i uglavnom nedovoljno pripremljen, uz povrne konsultacije sa Srbijom. Takva diplomatija nije bila dorasla sloenim i sudbonosnim zadacima i velikim "igrama". Radi iznalaenja optimalnih poteza, u onome to se ini, poetkom avgusta 1993. dogovorena je "Platforma zajednikih aktivnosti Vlade RSK i Srpske vojske Krajine u vezi sa realizacijom Erdutskog sporazuma". Traena je, pre svega, mogunost kako da se Hrvatska primora da ispotuje ono to je potpisala ali i kako da se umanje negativne posledice onih obaveza iz sporazuma koje nisu povoljne po srpsku stranu. Realan je zakljuak te platforme u oceni stanja u RSK da je "evidentno da sa postojeim ustrojstvom Srpske vojske Krajine, njenom opremljenou i raspoloivim materijalnim rezervama, bez obzira na reenost i ratno iskustvo, bez saveznitva, teko bi mogli spreiti strategijsku ofanzivu Hrvatske vojske". Meutim, ocena pozitivnih efekata postignutih pregovorima dosta je nerealna, i vodice u zablude i optimizam kome nije bilo mesta. Zakljuak da e Srpska vojska Krajine onemoguiti korienja Maslenikog mosta, hidroelektrane Perua i aerodroma Zemunik, ako Hrvatska ne ispuni preuzete obaveze, bio je nerealan. Predloi "daljih aktivnosti na politikom i vojnom planu" su dati u tri varijante od kojih nijedna nije uvaavala realne mogunosti RSK. Pored ostalog nije jasno kako je RSK mogla da vri pritisak na Unprofor i Savet bezbednosti radi realizacije Erdutskog sporazuma. Takoe je neosnovan i zakljuak o proceni stanja u Hrvatskoj - da je Tudmanovo vrhovnitvo bilo prinueno da odustane od ofanzivne strategije i da se zato priklonilo Erdutskom sporazumu. Za Hrvatsku je taj sporazum predstavljao samo taktiziranje sa sasvim jasnim ciljevima, kako prema inostranstvu tako i prema javnosti u Hrvatskoj, RSK, bivoj BiH i SRJ. U Platformi je ukazano i na potrebu da se RSK hitno okrene preduzimanju radikalnih mera radi raiavanja svega to smeta izgradnji vojne

83 organizacije. Te aktivnosti su usmerene i na borbu protiv organizovanih pokuaja paravojnog organizovanja. Nesporno je da svaka paravojska "vue konce iza zavese" i da utie na opte stanje na frontu i u pozadini. Postojanje paravojske i omoguavanje njenog delovanja u RSK pretvaralo se u posebnu vrstu ataka na legalne oruane snage. Praksa je pokazala u emu je "zagonetka". Ono to se eli postii sa paravojskom, ne eli se i ne pokuava legalnom vojskom. To je onda znailo da front i pozadina nisu jedno i isto. Paravojsku u Krajini eleli su, stvarali je i podravali kako pojedinci i grupe unutar dravnih organa Krajine, tako jo i vie razni faktori iz Srbije, iz organizovane vlasti ali i iz redova stranakih rukovodstava. Od legalne vojske Krajine, trailo se i zahtevalo da u svemu podrava i pomae paravojske, jer je toboe njihovo postojanje opravdano i nuno. Tako su i organi unutranjih poslova RSK predstavljali zatitu paravojske u Krajini. A paravojske su malo ratovale protiv neprijatelja a vie predstavljale sredstvo odreenih politikih grupacija za obezbedivanje posebnih interesa. verc, materijalni i politiki interesi inili su najee osnovni sadraj "oruane borbe" paravojski koje su delovale u Krajini. Oni koji su propagirali osnivanje paravojske, brzo su se afirmisali. Igrali su, uglavnom na nacionalistiku kartu. Svoje delovanje usmerili su na pridobijanje vojnika i stareina unutar postojeih jedinica. U redovima jedinstvene, jedne krajike vojske, pokuavali su da stvore svoju vojsku, na estokim parolama i opipljivim materijalnim interesima. to se tako ugroavala celina srpskih interesa, njih to nije interesovalo. Tako je u Lapakoj brigadi, sve konce drao David Rastovi, predsednik Skuptine optine Donji Lapac, koji e u jesen 1991. godine iz "svojih razloga" povui Lapaku brigadu iz Gospia, posle ega je taj grad izgubljen a tamonji Srbi su doiveli genocid. U toku borbi za Miljevaki plato, u junu 1992. godine David Rastovi povlai Lapaku brigadu iz protivnapada. Nisu ga interesovale posledice po ostalu vojsku. Iskazae se, meutim, u onome to ne prilii pravoj vojsci. Tako je i u 1993. u januaru ta ista brigada izvuena iz borbe na Perui i benkovakom ratitu. Drugi saborci su ostavljeni na cedilu, a razlozi su kasnije objanjeni. U 1993. godini komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Novakovi, primoran je bukvalno da povede pravi rat protiv ljudi koji se zalau i tite paravojno delovanje. To je pretilo razaranjem Srpske vojske Krajine. Uspeo je da ubedi najodgovornije elnike vlasti u RSK u postojanje velike opasnosti od paravojnog delovanja. Ta njegova aktivnost, meutim, bie propraena "zlom krvlju", zbog ega e poetkom 1994. godine morati da ode sa dunosti koju je vrio. Ispae po onom "srpskom ablonu" - jesi u pravu i dajemo ti za pravo, ali te smenjujemo jer nam to na emu insistira pravi doda me probleme! Na insistiranje generala Novakovia, usledie 16. avgusta 1993. godine, zajedniko saoptenje za javnost o paravojnim organizacijama. Saoptenje su potpisali Goran Hadi, predsednik RSK, Mile Paspalj, predsednik

84 Skuptine RSK i orde Bjegovi, predsednik Vlade RSK. Saoptenje glasi: "Prinueni smo da se javno obratimo narodu u vezi s paravojnim i neformalnim organizovanjem naoruanih grupa, koje su uglavnom formirane u prvom delu rata i tada, kao i u meuratnom periodu dejstvovale po 'posebnom planu', naslanjajui se uglavnom na lokalne, politike i stranake linosti." Opravdanost svog postojanja dokazale su esto uestvujui u veim borbenim akcijama, ime su dobijali simpatije naroda i potovanje od strane jednog dela boraca. Formiranjem jedinica Srpske vojske Krajine i uvrivanjem sistema komandovanja, sve vie se pokazalo da te grupe ne trpe organizovani sistem i da im odgovaraju "slobodne akcije". U sutini radi se o grupama koje u ovom delu ratu promoviu i tite pojedini politiari (stranaki prvaci, pa ak i neki lideri iz Srbije i drugi ljudi koji su izgubili na izborima, a motivi im se kreu od ambicija za osvajanjem i odravanjem vlasti i nametanjem svog koncepta reenja u RSK do kriminala i materijalne koristi ireg obima). Moramo naem narodu rei da je paravojno organizovanje gotovo u svim oblastima nae RSK uzelo takav mah da svojim vanstranakim organizovanjem nanosi ogromnu tetu sistemu komandovanja u vojsci RSK. Prema raspoloivim saznanjima moe se oekivati da e problemi ove vrste u jedinicama i teritorijama pojedinih optina i regiona, moda eskalirati u situaciju koja e izmai kontroli, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere u cilju otklanjanja takvog stanja. Imajmo u vidu da, prvi put u istoriji u toku borbi naeg vitekog i hrabrog srpskog naroda, u borbi za svoju slobodu, na sreu nije bilo pucanja Srbina na Srbina, i meusobnog ubijanja, a stvaranjem paravojnih jedinica moglo bi do toga doi. Skreemo panju na stav Vrhovnog saveta odbrane, da je stvaranje paravojnih formacija, imajui u vidu postojanje Srpske vojske Krajine, in ravan izdaji i direktna pomo neprijateljskoj vojsci i razbijanje sopstvenog sistema odbrane. Iza ovih poteza, krije se, u stvari, kukaviko ponaanje svedeno, pre svega, na izbegavanje prvih borbenih linija." Takva dijagnoza govori i previe za svakoga ko se i elementarno razume u vojsku i politiku. Na takvim temeljima ne pravi se ni vojska, ni drava, a o uspenom ratovanju da se i ne govori. Ne sasei u korenu sve te rairene i odomaene pojave, znailo je samo koraati u susret porazu. Da se ilo tom stazom, jasno je i iz injenice da se "zajedniko saoptenje" uglavnom i zavrilo na alopojkama i ukazivanju. Izostalo je ono najglavnije beskompromisni i energini potezi sa celim nizom osmiljenih akcija. Jasno je da bi takve akcije bile usmerene protiv onih koji su preko paravojski ostvarivali svoje interese i uvali politiku koju su vodili u "interesu srpskog naroda u Krajini". A takvih je bilo poprilino. U njihovim rukama bili su i "no i pogaa". Zato su, osueni i od naroda i od vojske, ili svojim "zvezdanim stazama", a RSK se guila u sopstvenoj agoniji.

85

FATALNA PASIVNOST U 1 9 9 4 . GODINI

Zajedniko svim akterima jugoslovenske krize u 1994. godini bilo je da su neto radili za popravljanje svog poloaja, ali ono to je inila Republika Srpska Krajina moe se svesti najpre na nekakvo besciljno i nedefinisano ekanje. I da nije bila toliko ugroena od Hrvatske, RSK nije smela sedeti skrtenih ruku. Naalost od ekanja se vie oekivalo nego od neminovnih napora da se to spremnije doeka radikalan sukob sa Hrvatskom. Kninskom vrhu je izgleda vie odgovaralo ekanje sa ukalkulisanom eljom da im Slobodan Miloevi, u ime svih Srba, pregovorima obezbedi opstanak RSK, nego mukotrpno angaovanje da se istrajava na sopstvenim snagama. Zato su razne politike grupacije, naivno oekujui "svetski dar", koji e im doneti Miloevi samo pojaavale meusobne sukobe radi osvajanja boljih pozicija za vreme posle rata, kada e, kako se verovalo, RSK biti suverena drava. Zaokupljenost tim ciljem, dovee do toga da u 1994. godini praktino prestanu bilo kakvi napori da se Srpska vojska Krajine izgradi i osposobi za uspenu odbranu RSK. Kao da se verovalo da se do pobede moe doi bez vojske, pa otuda i ne treba nita ulagati u njen razvoj. Nesporna je injenica da Hrvatska na poetku 1994. godine nije bila spremna za radikalan oruani obraun sa Srbima u RSK. Za tako neto jo nije imala ni neophodnu podrku i saglasnost od tzv. meunarodnog faktora. Uz to, bila je optereena i nepovoljnim razvojem dogaaja na prostorima Bosne i Hercegovine, gde su pozicije Hrvata bile itekako ugroene od muslimanske strane. Neizbean problem za Hrvatsku bila je i reakcija Srba posle njenih oruanih napada na prostore Severne Dalmacije i Like u 1993. godini. Morala je da istrpi dejstva artiljerije po svojim gradovima i veim naseljenim mestima, to je krajnje negativno uticalo na pozicije vladajue stranke - Hrvatske demokratske zajednice. Hrvatska je objektivno cenila da nema realne anse na uspeh ako u isto vreme vodi rat sa Srbima u RSK i sa Muslimanima i Srbima u Bosni i Hercegovini. Otuda i odluka da je bolje da rat sa Srbima u RSK ostane za kasnije. Meunarodna zajednica je, uostalom, i priznala pravo Hrvatskoj na RSK kao svoju teritoriju. U takvoj situaciji, Hrvatska se odluuje na strategiju da se tokom 1994. godine maksimalno angauje u Bosni i Hercegovini, s ciljem da, ako nita drugo svoje oruane snage dovede u povoljniji operativno- strategijski poloaj prema RSK. Bilo je sve oiglednije da se tanje izgledi za podelu BiH i za pripajanje nekih teritorija Hrvatskoj. Tuman se sa tim nikako

86 nije mirio pa je i raunao da je ipak bolje zaposesti to se moe vie, i moda od toga neto ipak sauvati. Uostalom, nije ni mogao tek tako da ostavi na cedilu Hrvate kojima je obeao pripajanje matici. Hrvatska je tokom 1994. imala za cilj i da pridobije podrku i pomo meunarodnog faktora da ratom ovlada prostorom RSK. Raunala je i na onemoguavanje Srbije da se ukljui u rat u kome bi se branio srpski narod u RSK. I za to joj je bila potrebna pomo i garancija meunarodne zajednice. Dok sve to ne obezbedi, Hrvatska je mogla i da ostavi Knin po strani, pa da, igrajui dvostruku igru, ak rauna i na saradnju sa Srbima u Bosni u ratu protiv Muslimana. U prilog takvih nastojanja, Hrvatska je mogla da ponudi i prestanak oruanih sukoba sa Srbima u RSK. Opravdano je raunala da u meuvremenu moe doi do sporazuma o primirju koji bi svakako bio tetan po Srbe u RSK, jer je Hrvatskoj i tako obeano "njeno", kad bude moglo da se ostvari. U tome je oekivala sigurnu podrku ne samo meunarodnog faktora nego ak i Srbije. Privremeni sporazum bi ne kvarei nita od "glavne premije" omoguio zamrzavanje reakcija RSK zbog gubitka Miljevakog platoa, Maslenice, Perue, Poitelja, Medaka i Divosela. Prestali bi i pritisci meunarodne zajednice na Hrvatsku zbog genocida koji je izvrila u 1993. godini. Odluke Saveta bezbednosti - da Hrvatska napusti osvojene teritorije - takode bi mirovale. Za svo navedeno vreme Hrvatska e ubrzati izgraivanje i naoruavanje svoje vojske za konani obraun sa Srbima u RSK. U elji da povea zainteresovanost Knina za potpisivanje mirovnog sporazuma, Hrvatska se odluila da fingiranim oruanim prepadima stvara situaciju spremnosti za nove ofanzive. To je bio adut onim snagama u RSK koje su ocenjivale da je sporazum sa Hrvatskom jedino dobro reenje, da je i to bolje nego ratovati. Zato je Hrvatska poetkom marta 1994. godine napadno uestala ubacivanje diverzantsko-izviakih grupa na prostor Like. Domobranske snage sa linija dodira dobile su zadatak da svakodnevno provociraju srpsku odbranu. I scenario poinje da se realizuje. Jedna jaa izvidako-diverzantska grupa Hrvatske vojske ubaena je u rejon Trba - Kuzmanovaa, u zoni odgovornosti 18. brigade. Komandant brigade izvetava Glavni tab Srpske vojske Krajine da je jedna njegova patrola 5. marta u 7,30 asova naila na ustake snage u rejonu Trba i da je tom prilikom dolo do borbe u susretu. U izvetaju su i podaci o nasilnom izvianju jedne hrvatske jedinice na pravcima Lulici - Trio - Kozjan i V. Duboki Cukovac. Zaposednut je objekat Trla, snagama jaine jednog voda. Jedna grupa neprijateljskih vojnika otkrivena je u rejonu repetitora na ukovcu. Navedeni objekti pali su Hrvatima u ruke bez borbe. Naime, vojnici 18. brigade koji su posedali ove objekte, nou su ih naputali a danju se na njih vraali, kao da nije re o ratu. To su Hrvati doznali i jednostavno se nou pojavili tu gde nije ni bilo nikoga. Navedeni izvetaj iz 18. brigade bie propraen takvim reakcijama kao da je u pitanju napad divizije na Liku. Ceo Liki korpus posee poloaje i pripremiti se za odbranu. Komandama Kordunskog i Banijskog korpusa

87 nareeno je da odmah obrazuju po jedan motorizovani bataljon u gotovosti da krenu u zonu Likog korpusa. Glavni tab Srpske vojske Krajine e, uz sve to, hitno uputiti posebnu ekipu stareina da u zoni Likog korpusa sagleda nastalu situaciju. Precenjujui opasnost od ubaene diverzantskoizvidake grupe, Komanda Likog korpusa se ponaala panino. Poela je ak i mobilizacija. U Lapakoj brigadi odziv na mobilizaciju bio je izuzetno slab. U 5. etu koja je sastavljena od vojnih obaveznika iz Srba odazvalo se samo 40 vojnika. U 3. etu (Lapaku) odazvalo se samo 13 vojnih obaveznika. U ovu etu stiglo je jo 30 obveznika ali su odbili da krenu na zadatak, izgovarajui si time da hoe da saekaju da se i drugi obaveznici prikupe. Komanda korpusa je ocenila da je stanje morala u Lapakoj brigadi i dalje slabo i da se zbog toga moraju preduzeti kaznene mere prema nedisciplinovanima. U toku 8. marta neopaeno se ubacila diverzantsko-izvidaka grupa hrvatske vojske. U akciji koju je izveo 1. bataljon 18. peadijske brigade ta grupa je opkoljena i likvidirana. Borba sa ubaenom grupom na Trlu i Kuzmanovai kao da je "probudila" artiljeriju hrvatske i srpske strane. Provokacije na linijama dodira trajale su desetak dana posle likvidacije ubaene grupe. Sve su to posmatrali i registrovali pripadnici Unprofora, to se sa hrvatske strane i elelo postii. Takva situacija i stvoreno stanje u RSK davali su argumente onim snagama koje su se zalagale za pregovore sa Hrvatskom i za sklapanje sporazuma o trajnom primirju koje bi garantovala meunarodna zajednica. Desila se i znaajna politika promena u RSK, estoko uslovljavana i iz Beograda. Tako je na izborima za predsednika RSK izabran Milan Marti, a Milan Babi je morao prihvatiti novo stanje na politikoj pozornici. Srbija je svoje dominantne pozicije u RSK obezbedivala i dovoenjem Borisava Mikelia na elo Vlade RSK. Zatim slede njihovi potezi. Novi predsednik RSK, takorei, preko noi je smenio generala Mila Novakovia sa dunosti komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine i postavio ga za "svog" savetnika za bezbednost, zaduenog da pregovara sa Hrvatskom i Unproforom. Istovremeno je smenio i nekoliko komandanata korpusa kao i drugih oficira na vanijim dunostima u Srpskoj vojsci Krajine. Za komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine postavljen je general Celeketi. Poetkom 1994. godine medu pripadnicima Srpske vojske Krajine bilo je veoma izraeno nezadovoljstvo stanjem u RSK pored ostalog i zbog nebrige prema potrebama jedinica i komandi. Takvo stanje pokuae da koriste lokalni organi vlasti u kritikama zbivanja u dravnom vrhu RSK. Karakteristian je zajedniki nastup Komande 92. brigade (Benkovake) i elnika Skuptine optine Benkovac, od 14. marta 1994. Izvrni savet Skuptine optine tog dana je doneo "Zakljuak o trenutnom stanju na podruju optine Benkovac i potrebi hitnog preduzimanja odreenih mera". Pored ostalog, zakljuuje se da je stanje na junim granicama RSK, na benkovakom frontu, izuzetno teko. Zbog nedostatka ljudstva odbrambene linije su zabrinjavajue oslabljene. Na pojedinim linijama, u prvim

88 borbenim redovima, nalaze se invalidi, odnosno ljudi koji nisu ni sluili vojni rok niti su obueni za vojnu slubu. Pojedina artiljerijska orua su bez posade, jer su posluioci prekomandovani u peadijske jedinice. Poto je u optini Benkovac, k a k o se konstatuje, izvrena maksimalna mobilizacija, ukazuje se da ne moe biti ni govora o oivljavanju privredne aktivnosti jer svako oslobaanje makar i minimalnog broja ljudi i njihovo vraanje na radnu obavezu direktno pogorava ionako teko stanje na frontu. Zbog toga su pojedina velika preduzea kao i ona koja proizvode hranu i drugu strateku robu, pre svega za srpsku vojsku, pred potpunom paralizom. U pitanju je i proletna setva k a o i sve druge nune aktivnosti na podruju optine Benkovac. U aktu koji je upuen u Glavni tab Srpske vojske Krajine apeluje se i moli da se izvri dodatna mobilizacija u onim podrujima RSK gde jo nije izvrena. Misli se prvenstveno na podruje K n i n a . Od predsednika RSK Milana Martia i ujedno vrhovnog komandanta kao i od predsednika Vlade RSK Borisava Mikelia i komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala Milana Celeketia zatraen je neizostavni prijem delegacije koju ine predsednik izvrnog odbora Skuptine optine i komandanta jedne od benkovakih brigada. Meutim, dravni vrh nije bio spreman da otvara front javne prozivke Knina od mnogih opravdanih kritika. Pokretanje ovog pitanja od organa vlasti Benkovca moglo je imati nepovoljne posledice po vlast i sve one koji su omoguavali nedovoljno angaovanje glavnog grada RSK u odbrani i funkcionisanju RSK. Strah od slinog reagovanja sa drugih prostora bio je veliki. Zato dravni i vojni vrh u potpisivanju sporazuma o primirju sa Hrvatskom vide mogunost za smanjenje nezadovoljstva koje je vladalo na prostorima RSK. I zaigralo se na tu kartu. Posle mnogo napora pregovori su uspeno zavreni. Sporazum o prekidu neprijateljstva izmeu Hrvatske i RSK potpisan je 29. marta 1994. godine u Zagrebu. U pripremi sporazuma uestvovali su predstavnici SAD, Engleske, Rusije i Francuske. Oni su, u ime Saveta bezbednosti, bili garanti potpisanog sporazuma o prekidu neprijateljstava. Sporazum je predviao da se izmeu dve vojske stvore tampon zone koje bi kontrolisale snage Unprofora s tim to obe strane treba da povuku artiljerijsko orue na 20 kilometara od linije razdvajanja. Sporazum je sadrao i sledeu obavezu: a k o jedna od strana prekri dogovoreno otvaranjem vatre, ili na neki slian nain, druga strana je obavezna da prekraj prijavi Unproforu bez reagovanja, odnosno bez protivdejstva. Obe strane e potpisani sporazum potovati do poetka 1995. godine, posle ega e uslediti esta naruavanja sa hrvatske strane, uz vee ili manje tolerisanje takvog ponaanja od Unprofora. Vreme korektnog trajanja ovog sporazuma Hrvati e iskoristiti za jaanje i pripremu vojske za konani obraun sa RSK. S druge strane, dravni vrh RSK nee preduzeti nita znaajnije za svoju vojsku. To e Srpsku vojsku Krajine dovesti u krajnje inferioran poloaj u odnosu na neprijateljsku hrvatsku vojsku.

89

ZLOUPOTREBA SRPSKE VOJSKE KRAJINE U BORBAMA ZA ZAPADNU BOSNU

U drugoj polovini 1994. godine Srpska vojska Krajine bila je ukljuena u optesrpska borbena dejstva, zajedno sa Vojskom Republike Srpske, radi ovladavanja prostorom Zapadne Bosne. Taj prostor inila je Cazinska krajina sa gradom Bihaem na jugu, Velikom Kladuom na severu i Cazinom na sredokrai izmeu navedenih gradova. Navedena teritorija, po "Sporazumu o Bosni i Hercegovini", koji je sklopljen izmeu bosanskih Srba, Hrvata i Muslimana koji su inili veinu tog naroda u BiH okupljenog oko programa i ideja Alije Izetbegovia, 20. avgusta 1993. godine u Zenevi, pripala je muslimanskom entitetu, navodnoj "muslimanskoj dravi BiH". inili su je grad Biha, deo zapadne granice Grmea, pola Bosanske Krupe i Skender Vakuf. U kasnijem razvoju dogaaja u BiH taj sporazum su odbacile sve tri strane te se Zapadna Bosna nala u okruenju, potpuno odvojena od delova Bosne koji su bili pod kontrolom Muslimana. Okruenje je inila teritorija Republike Srpske sa istoka i juga i teritorija RSK sa severa i zapada. U okruenju se naao i 5. korpus armije BiH sa oko 5.000 vojnika i stareina, grupisan u junom delu Cazinske krajine. Izmeu RSK i Cazinske krajine protezala se granica duine oko 113 kilometara. Ila je kopnom oko 77 a renim tokom oko 40 kilometara. Vazdunom linijom granica je bila dugaka 42 kilometra. Protezanje granice ilo je preko brdskog zemljita, s tim to je preko Pljeevice i Zrinjske gore imala planinski karakter. Takva granica je predstavlja veliko udubljenje prema centralnom delu RSK, i to u njegovom najniem delu (likom). Sticajem niza okolnosti, teritorija Cazinske krajine postala je jedna od najuvenijih vojinih prostora u periodu od 1991. do 1995. godine. Za njen strategijskooperativni poloaj otimale su se sve strane uesnice sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Najvei interes za taj prostor pokazivala je muslimanska strana. Zelela je da navedenu teritoriju zadri po svaku cenu. Sline ambicije imala je i Republika Srpska. U 1991. i do maja 1992. godine, Biha sa vojnim aerodromom je imao je veliki znaaj za JNA, zbog dogaaja koji su se odvajali u Sloveniji i Hrvatskoj i razvoja dogaaja na prostorima Bosne i Hercegovine. Znaaj tog dela Zapadne Bosne je porastao naglo zbog sukoba u vrhu muslimanskog rukovodstva, izmeu Alije Izetbegovia kao predsednika Predsednitva BiH i Fikreta Abdia, lana toga Predsednitva. Fikret Abdi je na izborima u Bosni i Hercegovini dobio vie glasova od Alije Izetbegovia ali se odrekao

90 uloge elnika u korist Izetbegovia. Kada je u Bosni i Hercegovini poeo rat, koji je inicirao Alija Izetbegovi, dolo je, i do sukoba i obrauna izmeu Izetbegovieve ratne opcije i Abdieve koja se zalagala da se bez rata reavaju problemi do kojih je dolo raspadom Jugoslavije. Zato Fikret Abdi naputa Sarajevo i poinje svoje delovanje na prostoru Velike Kladue. Najveeg protivnika dobie u Petom muslimanskom korpusu koji se locirao na prostoru bihake regije. Na opte iznenaenje, Fikret Abdi oslonac svojoj politici trai i nalazi u Slobodanu Miloeviu, predsedniku Srbije. U Beogradu mu je obeana apsolutna podrka uz veliku materijalnu pomo. Zbog dogovorene saradnje Miloevia i Abdia, RSK bie prinuena na pojedine obaveze ije e izvravanje slabiti odbrambene pozicije krajikih

Nepouzdano saveznitvo - Pripadnik Abdieve Narodne odbrane Srba. S druge strane, Hrvatska je imala posebne interese da se mea u razvoj dogaaja oko Zapadne Bosne. Za nju je najvanije bilo da Zapadnom Bosnom ne ovladaju ni Alija Izetbegovi, ni Radovan Karadi. Sve te uzrono-posledine veze dovele su do toga da je Zapadna Bosna bila odseena od muslimanskog dela BiH i u potpunoj blokadi od strane Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. U blokadi se nalazio i opstajao 5. muslimanski korpus, koji je izvravao naloge iz Sarajeva, koje je dobijao od tzv. "krnjeg" Predsednitva BiH, jer u njemu nije bilo ni Srba, ni cazinskog lidera Fikreta Abdia. Republika Srpska Krajina ni na koji nain nije ugroavana sa prostora Zapadne Bosne, ali se uporno meala u ono to se tamo deavalo. U jeku obrauna Srba, Hrvata i Muslimana, posle maja 1992. godine, stanovnitvo Zapadne Bosne pokuae da se samoorganizuje u elji da se pronae reenje koje bi garantovalo bezbednost sva tri naroda na ovom prostoru. Sredinom 1992. godine oglasie se "Pokret za preseljenje", sa saoptenjem u kome poziva javnost da se izbegne bratoubilaki rat. Delegacija

91 "Pokreta za preseljenje" sastavljena od predstavnika sva tri naroda, posetila je Glavni tab TO Republike Srpske Krajine u Kninu. Izneli su svoje stavove o tome kako da se izbegne rat na teritoriji Zapadne Bosne. Traili su da se izvri preseljenje stanovnitva po principu stvaranja istih etnikih prostora. Po toj njihovoj raunici, trebalo je iz Zapadne Bosne preseliti oko 50.000 Muslimana i Hrvata na prostore pod kontrolom Hrvata i Muslimana, u kue i na imanja Srba koji bi se doselili na prostore u Zapadnoj Bosni. Radilo se o predlogu koji nije imao realne uslove da se realizuje, iako je polazio od takozvanog "humanog preseljenja", da bi se izbegao progon. Politika je, meutim, inila svoje pa ubrzo dolazi do optuivanja na relaciji Knin - Biha. Muslimani e poeti i sa oruanim napadima na Srbe. Prvi napad izveden je 8. juna 1992. godine od muslimanske izvidako-diverzantske grupe na jedinicu srpske Teritorijalne odbrane u okolini Dvora na Uni. Poetak oruanih napada zapamen je i po pogibiji sedmorice srpskih vojnika. Bio je to uvod u poetak rata izmeu 5. muslimanskog korpusa i pripadnika Teritorijalne odbrane RSK. Taj prvi napad bio je "upalja", koji su obe strane sve vie zloupotrebljavale. Dravni i vojni vrh RSK pourie da utvrde posebnu strategiju odnosa prema Zapadnoj Bosni, odnosno teritoriji pod kontrolom 5. muslimanskog korpusa. Bitnu komponentu te strategije ini blokada pristupa toj teritoriji i konfrontiranje sa okruenjem. Zabrinut za "sudbinu nedunog naroda" koji postaje zatoenik i talac politike Alije Izetbegovia Fikret Abdi se odluuje na proglaenje Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna sa osloncem na Srbiju, RS i RSK. Tako je ugrozio interese Alije Izetbegovia na prostorima Zapadne Bosne. Blokada 5. muslimanskog korpusa imae za posledicu poveano interesovanje i meanje Unprofora kao i naglo narastanje verca da bi se u okruenju preivelo. U rejonu Bihaa locirae se bangladeki bataljon a u irem rejonu Cazina francuski ojaan bataljon, iz sastava mirovnih snaga. Oba bataljona su u interesu 5. muslimanskog korpusa slabila uspostavljenu blokadu Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine, te je Izetbegovieva odseena (!) vojna grupacija ipak mogla da istrajava. U avgustu 1994. godine 5. muslimanski korpus napae Abdievu autonomnu oblast estoko kidiui na sunarodnike. U borbama koje su trajale od 16. do 21. avgusta 5. muslimanski korpus e ovladati "Fikretovim carstvom". Na prostoru Korduna i Like nai e se oko 30.000 izbeglih Muslimana, koje je hranila i zbrinula RSK. Izerbegovievi fanatici su naneli mnogo zla sopstvenom narodu samo zato to su takozvani abdievci (cela Cazinska krajina) eleli da se sauvaju od graanskog rata. U novonastalim uslovima, u Beogradu je doneta odluka da se razbije 5. muslimanski korpus i da srpske vojske (SVK i VRS), ovladaju prostorom Zapadne Bosne, koji bi potom postao "Republika Zapadna Bosna", na elu sa Fikretom Abdiem. Zamiljeno je da se obrazuje posebna vojna grupacija pod nazivom "Pauk", u koju bi pored jedinica Narodne odbrane Fikreta Abdia ule jedinice Ministarstva unutranjih poslova RSK sa pojaanjem

92 iz Srbije i jedan broj sastava iz Srpske vojske Krajine. Obrazovanje grupacije "Pauk" zapoelo je u oktobru 1994. godine, a do 15. novembra je zavreno konstituisanje njegove komande. Ona je objedinjavala sve snage koje su izvodile operacije pod ifrom "Pauk". Za komandanta "Pauka" postavljen je general Mile Novakovi. Odlueno je da se u operaciji ukljue i jedinice Vojske Republike Srpske - Drugi krajiki korpus i vazduhoplovstvo. Sa aspekta rukovoenja u operaciji "Pauk" je stvorena neuobiajena konstrukcija sistema komandovanja. Komanda "Pauka" je kljuna i nije potinjena ni Glavnom tabu Vojske Republike Srpske ni Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. Komanda "Pauka" bila je potinjena Beogradu (delom Generaltabu Vojske Jugoslavije, a delom nadlenom organu Dravne bezbednosti Srbije. Glavnom tabu Srpske vojske Krajine poveren je zadatak pozadinskog obezbedivanja "Pauka". Snabdevanje municijom, hranom i sanitetsko zbrinjavanje bile su kljune obaveze Glavnog taba Srpske vojske Krajine. "Pauk" je predstavljao operativni sastav sa oko deset brigada vojnika i stareina razliite pripadnosti. Medu njima je bilo i nekoliko brigada vojnika iz Srpske vojske Krajine. Konkretne zadatke i naloge Glavnom tabu Srpske vojske Krajine koji su proisticali iz obaveze prema "Pauku" izdavao je predsednik RSK Milan Marti. Svi uesnici u operaciji "Pauk" i sadejstvujue jedinice, bili su upoznati da je cilj operacije da se razbije 5. muslimanski korpus i da se ovlada teritorijom Zapadne Bosne sa gradom Bihaem. Posle toga trebalo je da usledi proglaenje "Republike Zapadna Bosna". Uspenom realizacijom operacije "Pauk" oslobodile bi se znatne snage Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine i mogle bi biti angaovane u uestalim borbama sa muslimanskom i hrvatskom vojskom. Stvaranjem te muslimanske republike, Srbi su eleli, prvo, da iskljue svaki uticaj Alije Izetbegovia i Franje Tumana na ovom prostoru od velikog operativno-strategijskog znaaja. Postojanje Abdieve "republike" bilo je znaajno i zbog toga to je ona ostajala muslimanska i u skladu sa "sporazumom o BiH" koji je 20. avgusta 1993. godine potpisan u Zenevi i predviao je Cazinsku krajinu kao muslimansku teritoriju. Dok su trajale procene za operaciju "Pauk", koja je imala izgleda na siguran uspeh, na Zapadu je odlueno da se, po svaku cenu, onemogui postizanje tog cilja. Zato je Biha proglaen za "zatienu zonu Ujedinjenih nacija". Bila je to ujedno i osnova za ukljuivanje NATO snaga u spreavanje konanog cilja operacije "Pauk". Povedena je odmah estoka propagandna ofanziva protiv zauzimanja Bihaa i za pridobijanje svetskog javnog mnjenja za oruano meanje NATO uslede li akcije srpskih snaga. Uee jedinica Srpske vojske Krajine u operaciji "Pauk" nije bilo dobro pripremljeno. Procene su bile povrne i nisu ukazivale na sve tekoe na koje e se naii, niti na posledice do kojih moe doi. Kada je poelo izvoenje operacije, nije se znalo da li e u borbama uestvovati jedinice van sastava Likog, Kordunskog i Banijskog korpusa, koji su, inae neposredno

93 okruivali i sa zapada i severa. Smatralo se da e njihovo uee biti dovoljno za izvravanje obaveza koje su oekivane od Srpske vojske Krajine. Meutim, u toku trajanja operacije Glavni tab Srpske vojske Krajine morae da dovodi dodatne snage iz Vukovarskog i Dalmatinskog korpusa. To je stvaralo niz tekoa i otvaralo krupne probleme. Mobilizacija je bila bolna taka i nailazila je na otpor, ak i od Vlade Borisava Mikelia. Ipak, obrazovane su dve taktike grupe koje su upuene na teritoriju Republike Srpske radi upotrebe na pravcu Petrovac - Vrtae - Biha. Poetkom decembra 1994. godine komanda Vukovarskog korpusa, imala je u zoni Likog korpusa angaovana dva ojaana bataljona sa oko 1.100 vojnika i stareina. Oni su bili angaovani u borbenim dejstvima po odlukama koje je donosio komandant Likog korpusa. Bataljoni su bili sastavljeni od ljudstva iz vie jedinica Vukovarskog korpusa, a njihova pripremljenost za uee u borbenim dejstvima slaba. Iz Banijskog korpusa Srpske vojske Krajine u operaciji protiv 5. muslimanskog koprusa angaovano je ukupno 1.000 vojnika i stareina, ne raunajui 33. peadijsku brigadu koja je kompletna bila anagaovana na poloajima prema 5. muslimanskom korpusu. Iz Kordunskog korpusa u sastavu "Pauka" i sa prostora Like angaovano je 2.553 vojnika i stareina. Iz Zapadno-slavonskog korpusa u operaciji "Pauk" ukljueno je 1.450 vojnika i stareina a iz Dalmatinskog korpusa 213 vojnika i stareina koji su uli u sastav 2. krajikog korpusa. Iz centra "Alfa" u borbenim dejstvima uestvovalo je 150 specijalaca. Tokom decembra u borbenim dejstvima protiv 5. muslimanskog korpusa ukupno uestvuje 6.638 vojnika i stareina iz Srpske vojske Krajine. Poloaj aerodroma Udbina omoguavao je efikasnu upotrebu svih raspoloivih aviona i helikoptera pa je Glavni tab maksimalno koristio avijaciju za dejstva po ciljevima u Bihau i njegovoj okolini. Uspeno je dejstvovano i po jednom broju vojnih ciljeva u zatienoj zoni, to je meunarodna zajednica iskoristila kao povod da u borbena dejstva ukljui avijaciju NATO. Pod izgovorom da je dejstvom avijacije Srpske vojske Krajine po zatienoj zoni prekrena rezolucija Saveta bezbednosti, podignuta je avijacija NATO pakta. U popodnevnim satima 21. novembra 1994. godine bombardovan je aerodrom Udbina. U napadu je uestovalo 30 aviona. Gubici u ljudstvu Srpske vojske Krajine bili su jedan poginuo i pet ranjenih, od kojih je jedan neto kasnije umro u Kninskoj bolnici. Ljudstvo je na vreme sklonjeno u zaklone pa su gubici relativno mali. Aerodom se, meutim, nije mogao efikasno zatititi. Poletno-sletna staza je avio bombama prekinuta na pet mesta a staze za vonju na dva mesta. Zbog tolikih oteenja aerodrom nije mogla koristiti mlazna avijacija. Vee koliine goriva su izgorele. Veina objekata na aerodromu je oteena, a deo montanih - drvenih objekata je nestao u poaru. Na irem prostoru aerodroma "posejano" je na stotine kasetnih bombi. Ukupna teta na avionima, helikopterima, vazduhoplovno-ubojnim sredstvima, raketnim sredstvima i sredstvima

94 veze iznosi oko 9.250.000 maraka. Priinjena je i velika teta na sredstvima artiljerijsko-raketnih jedinica protivvazdune odbrane, oko 3.240.000 maraka. Kad se sve sabere, ukupna teta od bombardovanja aerodroma Udbina 21. novembra 1994. godine procenjena je na 13.653.000 maraka. Ovako velikim tetama doprinelo je i komandovanje SVK time to su pripreme za odbranu aerodroma od napada iz vazduha bile sprovedene samo delimino. Naime, u Glavnom tabu je vladalo uverenje da NATO avijacija, i pred brojnih pretnji i najava, ipak nee bombardovati aerodrom i druge ciljeve na prostorima RSK. Pokazalo se, meutim, da je ta procena bila pogrena i neosnovana. Posle intervencije NATO avijacije i upozorenja koja su predstavnici Unprofora neposredno saoptili komandantima jedinica Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske, odustalo se od namere da se ovlada Bihaem. Pritisak zapadnih centara moi bio je toliki da bi se, u suprotnom, srpske vojske nale u direktnom ratnom sukobu sa NATO. Verovatno bi se istovremeno naao na udaru, ako ne vojnom, onda sigurno jo eem ekonomskom i politikom pritisku i Beograd. Tako je jedna vojniki nesporno vana akcija praktino propala. Ipak, bilo je i onih koji su dobili. Tako je osvajanje Velike Kladue, sa severnim delom Zapadne Bosne, omoguilo opstanak F. Abdia i povratak vie hiljada muslimanskih izbeglica u svoje domove. Koliki je dobitak Muslimana i Hrvata to su Srbi spreeni da zauzmu Biha, postae jasno tek u zavrnici rata na tim prostorima. U toku trajanja borbenih dejstava bilo je vidno prisustvo niskog morala i slabe psiholoke pripremljenosti vojnika i stareina Srpske vojske Krajine. Bilo je jako uoljivo nezadovoljstvo zbog ukljuivanja u borbu protiv 5. muslimanskog korpusa zajedno sa jedinicama Narodne odbrane Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, lojalnih Fikretu Abdiu. O tom su kolale razne prie i miljenja. Zastupana je teza da je trebalo pustiti Muslimane da ratuju meusobno, zatim da Srbi ne treba da se bore za "Turke", i si. Bilo je jako rasprostranjeno i miljenje da je izostala prava borba protiv 5. muslimanskog korpusa zbog neke pozamane operacije verca u kojoj se pojedinci bogate, a orgomna devizna sredstva odlaze negde u Beograd, Zagreb, Banjaluku... Stariji ljudi iz RSK masovno su bili protiv toga da im "deca ginu za verc i Turke". Veina srpskih boraca nije imala poverenja u F. Abdia i njegovu politiku koja je prikazivana i kao nesporan srpski interes. Verovalo se da e on izdati Srbe i da e se "privoleti" Tumanu i Izetbegoviu, iako su suprotna uveravanja i ak nekakve garancije nametani iz Beograda. U prvobitnoj zamisli za operaciju "Pauk" kljune uloge u izvoenju borbenih dejstava imale su Komande "Pauka", zatim 2. krajikog korpusa i Likog korpusa. U navedene grupacije bili su ukljueni svi sastavi iz Srpske vojske Krajine. Objedinjavanje borbenih dejstava bilo je povereno istaknutom komandnom mestu Vojske Republike Srpske sa koga je dejstvovao deo Glavnog taba Vojske Republike Srpske sa naelnicima taba na elu.

95 Dejstva sastava 2. krajikog korpusa bila su slaba, posebno u vreme prodora delova 5. muslimanskog korpusa na pravcu Biha - Ripa - Skender Vakuf. Zbog toga je odlueno da se pristupi obrazovanju jedinica taktikog sastava iz Dalmatinskog, Kordunskog i Banijskog korpusa. Ovim snagama stabilizovana je odbrana pravca Ripa - Bosanski Petrovac. 'Peat" negativnom toku i ishodu operacije na bihaki dep dala je upravo 15. peadijska brigada Drugog krajikog korpusa. Ona je, bez opravdanog razloga, u panici napustila poloaje na prilazima Bihau. Nije ni pokuala da brani Ripa. Bila je u rasulu koje se ne moe objasniti bilo kakvim razumnim injenicama. Vojska se praktino i bukvalno razbeala i ostavila oruje i opremu Muslimanima. Odbrana se nije konsolidovala sve do Skender Vakufa. Deo brigade je prebegao u Liku. Na svoj nain bile su karakteristine borbe oko Krupe i Grabea, zbog opte neizvesnosti. Muslimani u jednom asu stvaraju mostobran, ali to je bilo sve to su uspele i tada dolazi do odbrambene borbe. rtve su bile obostrano velike. Tek dolaskom pripadnika oficirske i podoficirske kole iz Banjaluke, dolo je do preokreta u srpsku korist. Pitomci su praktino uvedeni u borbu iz autobusa. Tako je na ovom delu ratita stabilizacija dejstva postignuta brzo, te kasnije nije dolazilo do znaajnijih promena.

Nadomak poloaja na bihako - krupskom ratitu

96 Dok je trajala operacija "Pauk", Hrvatska vojska zapoela je operaciju za osvajanje Kupresa i proboj na livanjsko-grahovski pravac. Kupres je osvojen 3/4. decembra 1994. godine. Hrvatske jedinice locirane na prostoru BiH imale su u tom asu oko 50.000 pripadnika i poele su pregrupisavanje ka Dinari i Grahovu, to je poetak priprema za osvajanje RSK. U borbama za Zapadnu Bosnu ukupni gubici jedinica u sastavu operativne grupe "Pauk" iznose 433 vojnika i stareina. Od toga je iz srpskih sastava poginulo 44 (oko 10 posto svih gubitaka); ranjenih 193 (oko 45 posto); nestalih 171 (oko 40 posto) i povredenih i obolelih 25 (oko 6 posto). Medu izbaenim iz borbe je 64 Srbina i 369 Muslimana. U kategoriji poginulih 11 su Srbi i 33 Muslimana. U kategoriji ranjenih 50 su Srbi a 143 Muslimani. U kategoriji nestalih Srba je 3 a Muslimana 169. Povredenih i obolelih nema medu Srbima, Muslimani imaju 25. U operaciji protiv 5. muslimanskog korpusa, u novembru i decembru 1994. godine Srpska vojska Krajine imala je 91 poginulog, 180 ranjenih i 4 povredena. Ukupno je izbaeno iz borbe 275 vojnika i stareina. Kad se sve sabere, ukljuivanje Srpske vojske Krajine u operaciju za osvajanje Zapadne Bosne nije imalo vojniko opravdanje. Korist je bila samo u tome to je Srpske vojske Krajine praktino rasteretila Kordun i Liku od velikog broja muslimanskih izbeglica. Posledice ukljuivanja u borbe su krajnje negativne. Bombardovan je aerodrom Udbina i izbaen za due vreme iz upotrebe. Postojanje 5. muslimanskog korpusa najmanje je smetalo Srpskoj vojsci Krajine a on se mogao primorati na kapitulaciju blokadom snabdevanja, to pokretai operacije "Pauk" po svemu sudei nisu eleli. U toku trajanja ove operacije Vojska Republike Srpske je izgubila Kupres i omoguila dolazak Hrvatske vojske na Dinaru i na livanjsko-grahovski pravac, to e u kasnijem vremenu dovesti do pada ne samo RSK nego i Drvara, Glamoa, Kljua, Mrkonji Grada, Jajca. Jednom reju, velike ambicije pretvorile su se u nenadoknadivu tetu.

97

AGRESIJA HRVATSKE VOJSKE NA ZAPADNU SLAVONIJU

Od samog poetka 1995. godine hrvatska vojska forsirano nastavlja sa prikrivenim pripremama za radikalnu agresiju na RSK. Pripreme se odvijaju pod senkom estokih obrauna unutar Federacije Muslimana i Hrvata u Bosni i Hercegovini, obrazovanoj 1. marta 1994. godine tzv. Vaingtonskim sporazumom. U tom obraunu osim domaih (bosanskih) Hrvata uestvuje i 50.000 pripadnika hrvatske legalne vojske koja se nalazila na teritoriji Federacije (u bivoj Bosni i Hercegovini). Sva naknadna saznanja potvrdila su da je Hrvatska planski pripremala radikalnu agresiju, stvarajui potrebne uslove da ona uspe. Izuzetno mnogo se angaovala i na spoljnjem planu. Pod njenim insistiranjem i sa pritiskom hrvatskih sponzora Savet bezbednosti proirie mandat snaga UN koji e stvoriti uslove za upotrebu snaga NATO. Rezolucijom 981 Saveta bezbednosti, Unprofor prerasta u UNKRO. Vie se ne spominju "zatitne zone" nego "sektor", to Hrvatska tumai kao prestanak obaveza UN da tite Srbe u zatienim zonama, jer ih vie na papiru - nema, mada Rezolucija 981 izriito obavezuje mirovne snage da obezbede potovanje sporazuma o prekidu vatre zakljuenog izmeu hrvatskih vlasti i vlasti Republike Srpske Krajine. Mirovne snage nalazile su se i dalje u zonama razdvajanja izmeu suprotstavljenih oruanih snaga. Po zamisli hrvatskih staratelja, pre poetka radikalne agresije na RSK trebalo je izvriti okupaciju Zapadne Slavonije. Iako je to bila zatiena zona, koju su trebale da tite snage Ujedinjenih nacija, Hrvati su oigledno znali da e im sve to biti doputeno. Trebalo je jedino da se onemogui ukljuivanje Savezne Republike Jugoslavije u borbena dejstva do kojih e doi izmeu Hrvatske i Republike Srpske Krajine. I za to se Hrvatska mogla obratiti svojim zapadnim zatitnicima, i dobila je, oigledno, pouzdane garancije. Zapadna Slavonija, odnosno onaj njen deo koji je bio u sastavu RSK, sa tretmanom zatiene zone Ujedinjenih nacija, imao je povrinu 558 kvadratnih kilometara, sa optinama Okuani, Pakrac, Daruvar i Grubino Polje. Na tom prostoru Zapadne Slavonije bilo je oko 29.000 stanovnika (podaci iz 1993. godine).

98 Teritorija Zapadne Slavonije prostorno je liila na "trbuh" koji se uvlai u "telo" Hrvatske, sa tri strane okruen hrvatskim jedinicama a sa juga rekom Savom odvojen od Republike Srpske. Re je, dakle, o teritoriji sa izrazito nepovoljnim operativno-taktikim poloajem. Taj prostor, sa takvom konfiguracijom, obrazovan je posle borbenih dejstava Petog korpusa JNA sa hrvatskom paravojskom u 1991. godini. Narod koji se tu zatekao, bio je primoran (stavljen pred svren in) da ostane na prostorima Zapadne Slavonije, izuzev jednog dela koji je uspeo izbei u Republiku Srpsku i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Dodatna oteavajua okolnost sastojala se u tome to je u Zapadnoj Slavoniji Srpska vojska Krajine morala sva orua da dri u magacinima i pod kontrolom Unprofora, odnosno UNKRO. Poloaj Zapadne Slavonije bio je krajnje nepovoljan za odbranu. To su znali svi koji su imali obavezu da brinu o spreavanju agresije na ovaj prostor. Od nastanka enklave Zapadna Slavonija i njenog proglaavanja za zatienu zonu UN, praktino nije nita preduzimano da se ublae negativne posledice tog nepovoljnog poloaja. Praktino, Zapadna Slavonija je postala zalog u ratnim igrama i politikom nadmudrivanju Hrvatske, Saveta bezbednosti, Srbije odnosno Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Poetku agresije prethodio je dui vremenski period omekavanja Srba subverzivnim aktivnostima iznutra. Hrvatska je petokolonakim delovanjem medu stanovnitvom i jedinicama Zapadno-slavonskog (Osamnaestog) korpusa, uspela da stvori povoljne uslove za brzo postizanje pobede u planiranoj agresiji. Koristila je, pre svega, svoje sunarodnike koji su iveli u Zapadnoj Slavoniji, a pridobila je i veliki broj graana srpske nacionalnosti koji su podravali dolazak Unprofora, odnosno UNKRO i hrvatske vojske. Ekonomski pregovori sa RSK radi otvaranja pruge i autoputa omoguavali su Hrvatskoj da utie na sopstveno javno mnjenje, zatim na javnost RSK i svetu, ostavljajui utisak drave kojoj je jedino do mira i prosperiteta. Povoljnost vojnogeografskog poloaja Hrvatska je maksimalno koristila i za omoguavanje verca, podstiui, pre svega, Srbe da u tome uestvuju. Po otvaranju autoputa, hrvatske vlasti napadno podstiu Srbe da kupuju neograniene koliine goriva i da ga odvoze u Okuane, Pakrac, Bosansku Gradiku radi verca. Od Srba koji su otvaranje autoputa koristili za "nesmetanu" trgovinu gorivom traeno je "jedino" da potpiu domovnicu, to su takvi "biznismeni" i inili, verujui da e im se ivotni uslovi popraviti do nesluenog bogaenja ako se Zapadna Slavonija nade u sastavu Hrvatske. Tako se desilo da je pre poetka agresije oko 1000 Srba tajno potpisalo domovnice. Za njih je, oigledno, rat ve prestao, a oni su, u svom nemoralu i naivnosti, nesvesni izdaje, poverovali kako e se sve ipak dobro zavriti, i da se sa Hrvatima i te kako moe nai zajedniki jezik. U verc se tako ukljuuju i mnoge stareine, to se nije moglo sakriti od vojnikog sastava i naroda. ak e i Komanda 18. korpusa "uskoiti" u

99 verc tako to je saekivala vercere na povratku sa teritorije Hrvatske i oduzimala im gorivo, ili drugu deficitarnu robu, i marke. Naalost, i komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine nije se izdigao iznad tog izdajstva jer se vercovalo i uz njegovu preutnu saglasnost. Na taj nain, tanjilo se i ono malo borbenog morala to je bilo preostalo medu borcima. Jednom reju, odbrana je zapostavljena do razmera koje su vodile u propast. Bez preterivanja, moe se zakljuiti da je ponaanje organa dravne i vojne vlasti RSK bilo skandalozno kada je u pitanju odbrana Zapadne Slavonije. Stav prema tom pitanju je odraz ukupnog stanja koje je vladalo u dravnom vrhu RSK. Na sceni su tri grupacije. Prvu ini Milan Marti kao

Predsednik vlade RSK Borisav Mikeli i Rade Tanjga, ministar odbrane predsednik RSK sa Glavnim tabom Srpske vojske Krajine; drugu ini Borisav Mikeli kao predsednik vlade RSK sa ministrom odbrane pukovnikom Radetom Tanjgom, a treu Milan Babi, predsednik Srpske demokratske stranke sa parlamentom u kome ima veinu. Sve tri grupacije su znale da predstoji agresija Hrvatske na Zapadnu Slavoniju i da je nita ne moe zaustaviti. I umesto da se okrenu tom problemu, oni oekuju uda. Tako predsednik Marti sa generalom eleketiem oekuje da e se Slobodan Miloevi ipak odluiti da sa Vojskom Jugoslavije brani Zapadnu Slavoniju. Zato su Martievi nastupi puni ohrabrivanja Srba u Zapadnoj Slavoniji da e biti odbranjeni ako dode do agresije. Samo nekoliko dana pred poetak agresije Marti e u Okuanima, pred optinskom skuptinom izneti svoja vrsta uveravanja i mnoga neosnovana obeanja, kao da je, maltene, on odluivao o ponaanju Srbije, SRJ i Vojske Jugoslavije. Mikelieva grupacija, u kojoj je po vojnoj liniji prednjaio pukovnik Rade Tanjga, uveravala je narod u Zapadnoj Slavoniji da do agresije nee doi ako se ne ometa otvaranje autoputa i pruge i ako se podri politika

100 pregovaranja sa Hrvatskom. Znali su dobro i njih dvojica da je agresija neminovna, ali su takvim delovanjem vlade RSK i Slobodana Miloevia skidali odgovornost, koja je bila nesumnjiva. Ponaali su se po prii "mi smo za mir, za saradnju, mi u to verujemo, a ako bude drugaije, za to nismo krivi"! Milan Babi, autoritarni predsednik Srpske demokratske stranke, delovao je iz takozvanog drugog plana. I on je znao da sledi agresija i da se ona ne moe zaustaviti. Bilo mu je vano da se krivica svali na Mikelia i Martia i da on ostane ist i bez krivice to Srbi nee moi da se odbrane, jer su ostavljeni na cedilu i dovedeni u orsokak.
1.

Plan operacije za okupaciju Zapadne Slavonije izraen je i odobren jo poetkom decembra 1994. godine. Nosio je oznaku "Bljesak". Snage odreene za operaciju "Bljesak" pripremane su due od tri meseca. U ukupnom broju ovih snaga dve treine ine pripadnici Hrvatske vojske a ostalo su specijalci jedinice Ministarstva unutranjih poslova. Realizacija operacije poela je u ranim jutarnjim satima, 1. maja 1995. godine. Jednovremeno sa napadom jedinica sa fronta, izabranim pravcima, usledilo je sputanje helikopterskog desanta u rejon Pranika, radi uspostavljanja kontrole prelaza na Malom Strugu i u rejonu Stare Gradike, izveden je i demonstracioni napad na Pakrac i od Lipika ka D. agliu. Poetku napada prethodila su dejstva artiljerije. Hrvati su krenuli u napad poto se dobro odjutrilo. Kao po nekom pravilu, gde je god koja hrvatska jedinica nailazila na otpor, napad je obustavljan. Sledio je period "omekavanja", u kome su se odvijala dejstva artiljerije, ubacivanje grupa, pokuaji obuhvata i obilazaka. Tek kada bi ocenili da je odbrana Srba dobro uzdrmana, kretali su dalje, bez urbe i improvizacija.. Poetna i kasnija dejstva redovno prate ubacivanje izvidako-diverzantske grupe u raspored srpskog 18. korpusa i aktiviranje "pete kolone", kako one iz redova srpskim vlastima "lojalnih" Hrvata, tako i izroda iz redova Srba. Stanovnitvo je zasuto pozivima na bekstvo preko Save u Republiku Srpsku. ire se vesti o uasima koja ini hrvatska vojska. Avijacija Hrvatske pogubno utie na moral Srba, pogotovo bombardovanjem izbeglikih kolona sa enama i decom. Nemogunost bilo kakve odbrane, samo je deo dobro smiljenog scenarija. Propagandno-psiholoka dejstva bila su dobro pripremljena i dosledno realizovana, nezavisno od stvarnih situacija do kojih je dolazilo na terenu. Procene govore da su propagandno-psiholoka dejstva Hrvatske imala uticaj na oko 40% svih Srba na teritoriji Zapadne Slavonije. Prema civilnom stanovnitvu hrvatska vojska imala je dvojak odnos. Jedan za javnost i prikazivanje, a drugi maskiran i strogo prikriven. Ovaj drugi je primenjivan dok je trajala oruana akcija, a kasnije je primenjivan prema "obeleenim" Srbima kao protivnicima bilo kakvog suivota sa Hrvatima.

101 Svi oficiri i podoficiri Srpske vojske Krajine imali su tretman ratnih zloinaca. Isti tretman primenjivan je za vojne obveznike koji su uestvovali u ratu 1991. godine ili su tada sluili vojni rok u JNA. Tokom same operacije, hrvatski vojnici su se sluili i takvim podvalama kao to je presvlaenje u uniforme pripadnika Unprofor, u kojima su izvravali i borbene zadatke. Izveli su i vie demonstrativnih aktivnosti, od kojih su oekivali postizanje posebnih ciljeva. Tako su u toku agresije odvajali mukarce od ena i dece i odvodili ih u zatvore a time mnoge doveli i u poziciju da potpisuju domovnice. Zatvaranjem mosta na Savi dobili su dragoceno vreme radi reavanja problema po dubini Zapadne Slavonije. Unproforu i svetu su pokazivali samo lepu stranu svoje ofanzive, prikazujui je kao neizbenu, moralnu i na svakoj vojnikoj visini. I taj deo propagandnih aktivnosti je izuzetno dobro primenjen i uspeno realizovan, pogotovu to su i u tome imali obezbedenu stranu pomo i podrku. Snage Unprofora nisu ni pokuale da postupe u skladu sa svojim obavezama. Dan i no uoi agresije, deo mirovnih snaga je napustio punktove. Neki su se stavili i pod "zatitu" hrvatske vojske. Posebno se pristrasno i ponizno ponaao jordanski bataljon. U toku 1. i 2. maja predstavnicima EZ i drugim meunarodnim organizacijama bio je ak zabranjen ulaz i kretanje po teritoriji Zapadne Slavonije. Na tobonjim pregovorima hrvatske vojske sa stareinama Unprofora, bila je vidna dvolinost. Farsa se nije mogla prikriti jer je priprema agresije bila poznata svim zapadnim faktorima, pa se nije ni moglo oekivati da neto bude preduzeto protiv Hrvatske, pogotovu kad je ofanziva krenula. Hrvatska vojska je realizovala operaciju "Bljesak" uz preutnu saglasnost meunarodne zajednice, ne strahujui od bilo kakve reakcije Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske. To je kasnije potvrdio i hrvatski general Janko Bobetko u svojoj knjizi "Sve moje pobjede". 2. Pre poetka agresije na Zapadnu Slavoniju, srpske odbrambene snage u tom prostoru odnosno snage 18. korpusa Srpske vojske Krajine, brojale su oko 4.000 vojnika i stareina. Medu stareinama bilo je samo 38 aktivnih oficira ili 25 posto od 151 koliko je predviala formacija. Aktivnih podoficira bilo je 22 ili 16 posto od 138, koliko je traila formacija. Dunosti nedostajuih oficira i podoficira vrili su vojni obveznici. Takvo stanje imalo je negativan uticaj, ne samo na tok borbenih dejstava nego na obuenost vojnika i jedinica za rat. Navedena kategorija stareina jedina je bila osposobljena da izvodi kvalitetnu obuku. Komanda 18. korpusa Srpske vojske Krajine je pre poetka agresije redovno izvetavala Glavni tab Srpske vojske Krajine o merama koje preduzima radi podizanja borbene gotovosti. Iz primljenih izvetaja moglo se zakljuiti da je mobilizacija i domobilizacija izvrena uspeno i da odziv vojnih obveznika - zadovoljava. Nije ukazivano na postojanje problema bilo koje vrste koji bi uticali na uspeh odbrane za sluaj hrvatske agresije.

102

Sto dalje od odgovornosti - Goran Hadic i Milan Babi Meutim, poetkom agresije, stanje 18. korpusa se od prvog asa pokazalo loijim nego to je opisano u izvetajima. Ne moe se rei da komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine nije bio upoznat sa nespornim problemima koji su ugroavali borbenu spremnost jedinica u Zapadnoj Slavoniji, nezavisno od samozadovoljstva Komande 18. korpusa. Uvid u arhivu ovog korpusa potvruje da je komandant 18. korpusa, pukovnik Lazo Babi, bio redovno upozoravan kakva je bezbednosna situacija u jedinicama i komandama koje su mu potinjene. Podaci koji su mu dostavljani davali su drugaiju sliku o borbenoj gotovosti od one koju je on dostavljao Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. Isti takvi podaci kakve je primao pukovnik Babi, stizali su i organu bezbednosti u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. O njima je informisan komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Milan eleketi po dve linije. Nije, dakle, moglo promai nezapaeno da Babi dostavlja optimistiku sliku, bez pokria. Ostali organi Glavnog taba Srpske vojske Krajine nisu informisani o podacima koji su dolazili iz 18. korpusa po liniji bezbednosti, te je tako iskljuena mogunost da Glavni tab Srpske vojske Krajine predloi komandantu preduzimanje mera kojima bi se popravljalo stanje borbene gotovosti u tom korpusu. Naknadnim uvidom u arhivu, jasno se uoava da je u duem vremenskom periodu postojao raskorak i neslaganje izmeu pukovnika Babica i njegovog organa za bezbednost. Takvo stanje traje jo od vremena odlaska biveg komandanta korpusa, pukovnika Milana Celeketia, na dunost komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Dovoenje pukovnika Babica na dunost komandanta 18. korpusa bio je krupan i moe se rei nameran promaaj. Taj stareina jednostavno nije

103 uvaavao predloge i miljenja drugih, a nije ih ni traio. Na taj nain se distancirao od okoline u kojoj je delovao, ne marei mnogo za pravu istinu i injenice, pogotovu ako mu nisu ile u prilog. Organi bezbednosti komande korpusa, naalost postupali su tako to su svoju ulogu svodili samo na davanje informacija komandantu korpusa i na slanje izvetaja organu bezbednosti u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. U njihovim izvetajima je vidno da je do sitnica komandant Babi izvetavan o obavetajnom i subverzivnom radu kako hrvatske vojske tako i pojedinaca iz redova Srba u jedinicama Srpske vojske Krajine na teritoriji Zapadne Slavonije. Povremeno su komandantu pisani i predloi kako da postupi, to on nije uvaavao. Pored ostalog, dobio je informaciju o sastanku komandanta Teritorijalne odbrane (sa grupom istomiljenika) na kome je u Okuanima govoreno upravo o nesposobnosti pukovnika Babica da komanduje korpusom. Babi je na to reagovato tako to je rekao: "Ba me briga, neka me smene"! Kao komandant korpusa Babi je upozoravan i sa injenicama o vercu, kriminalu i primerima rada u korist hrvatske vojske. U pojedinim izvetajima organa bezbednosti posebno je ukazivano na postojanje paravojnog delovanja na prostorima Zapadne Slavonije. Uslovno se moe govoriti o etiri grupe koje su se bavile kriminalom i koje su paravojno delovale prema jedinicama 18. korpusa. Na elu prve grupe je Rajko Narandi, rezervni kapetan koji je sredinom marta 1995. godine organizovao grupu od 10 do 15 ljudi iz sastava Treeg bataljona 54. brigade radi obezbedenja pogona popravnog doma u Staroj Gradiki. Grupa je, praktino, pokuala da prisvoji taj pogon Kazneno-popravnog doma. Pripadnici te grupe doepali su se i vee svote novca, to je dovelo do sukoba izmeu njih i Ministarstva pravosua RSK, iji je pogon i bio. Drugu grupu inila je tzv. Taktika grupa 1 (TG-1), iji je komandant bio rezervni potpukovnik Borivoje Pavlovi iz Banjaluke. Otac mu je inae Hrvat. Pre dolaska u Zapadnu Slavoniju, Pavlovi je komandovao bataljonom u Vojsci RS. U 18. korpusu Srpske vojske Krajine ga je primio eleketidok je komandovao tim korpusom. Pavlovi je sa sobom doveo i 40 vojnih obveznika Vojske Republike Srpske. Celeketi je zatim obrazovao TG1 i na njeno elo stavio Borivoja Pavlovia. Neposredno je sebi potinio tu taktiku grupu. Borivoju Pavloviu i njegovoj (TG-1) za zonu odgovornosti dao je Jasenovac. Sve to je tamo radio Pavlovi, bilo je mimo bilo kakvog uvida komande korpusa. Informacije je dobijao samo Celeketi. Famozna (TG-1) ubrzo je narasla na oko 500 ljudi, od ega je 374 vojnih obveznika bilo sa teritorije Republike Srpske - (70 posto iz Banjaluke). Medu njima je bilo 75 posto Hrvata i Muslimana. Pavlovi je na spisku svoje jedinice u Jasenovcu imao i grupu od 60 Muslimana na "radnoj obavezi". Oni su mu "ureivali" prvu liniju rovova. Najvei broj pripadnika te famozne jedinice je dezertirao iz redova Vojske Republike Srpske, ali su zato na podruju Jasenovca razvili efikasan sistem verca i pljake. Krali su sve to

104 se moglo unoviti. U Jasenovcu su zato esto nestajali trafo-uredaji, nadgrobni spomenici, drva. Ukradeno je ak i crkveno zvono. Poto je Pavlovieva policija kontrolisala prevoz na Savi, lako je zakljuiti pod ijom je komandom sve to raeno. Za neupuene je potrebno i objanjenje - emu kraa spomenika i crkvenog zvona. Mnogo je ljudi izginulo od poetka rata, pa su, samim tim, njihove porodice podizale spomenike. verceri su uzimali iz groblja gotove spomenike davali su ih zatim na obradu svojim pajtaima, koji su skidali prethodni tekst, neznatno stanjujui ploe. Zato su i mogli da budu jeftiniji od konkurencije kojoj su prebacivali kako jo i "guli" nesrene porodice. A to se zvona tie i ona su, uz malo obrade prodavana ktitorima, jer su se masovno gradile crkve. Po odlasku eleketia na dunost komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine, Pavlovi ne prihvata da kontaktira sa novim komandantom 18. korpusa. Sebe smatra direktno potinjenim generalu eleketiu. Prouo se i po tome to je sa likog ratita, novembra 1994. godine odvezao 56.000 metaka, ne sluajno kalibra 7,62, za pitolj i automat. To je bila traena roba. Inae, ratite je napustio samovoljno, bez ikakvih posledica. Treu grupu paravojske u zoni 18. korpusa inio je izvidako-diverzantski odred Zorana Mievia. Pripadnici ove jedinice bili su poznati kao veoma dobri borci i uesnici borbenih dejstava u 1991. i 1992. godini. Po sklapanju primirja, jedan broj ovih boraca poeo se baviti vercom i kriminalom. Prilikom otvaranja autoputa, Mievi je "ubedio" komandanta 18. korpusa da se odmah moraju oformiti grupe za verc, to je Babi i prihvatio. Za Mievia se tada govorilo da je bio najkrupniji vercer gorivom na tom prostoru. ak su se kao jedinica mievievci sami snabdevali mimo 18. korpusa, i imali su svoju ekonomiju stvorenu od ratnog plena. Jo jednu - etvrtu grupu olienu paravojnim delovanjem inio je odred "Predrag Koprivica - Peda". Komandant tog odreda bio je rezervni kapetan Mile Janjetovi, inae vlasnik kafane "Vod" u Podgradicama. Taj njegov odred je brojao 46 vojnih obveznika i imali su ulogu linog obezbedenja generala Milana eleketia. Preteni deo odreda inile su kafedije, trgovci i preduzetnici. Bavili su se vercom i nelegalnom trgovinom. Izbegavali su plaanje poreza, jer su uivali zatitu generala Milana eleketia. Mogla bi se napraviti i posebna studija kako su i koliko su navedene karakteristike stanja u zoni odgovornosti 18. korpusa negativno uticale na spremnost da se brani Zapadna Slavonija. Takva ponaanja i tolerisanje s najvieg vrha, razorno su delovala na moral boraca i naroda. 3. Komanda 18. korpusa je dan uoi agresije naredila popunu jedinica u skladu sa planovima pripravnosti. Izvrenje popune nije praeno, a komanda je primala frizirane izvetaje i na bazi njih izvetavala Glavni tab Srpske vojske Krajine da je popuna korpusa narasla preko 90 posto. Time je stvarana lana slika o popuni, kakva je bila propisana i planirana u sluaju potpune mobilizacije. Praktino, jedinice su oekivale agresiju, a da na

105 teritoriji Zapadne Slavonije, ni u RSK, nije bilo proglaeno ratno stanje. Naalost, ak ni neposredna ratna opasnost nita ne menja u radu organa vlasti, radnih i drugih organizacija. Nepostojanje plana odbrane RSK imae i na ovom primeru pogubne posledice. Ta injenica i neproglaavanje ratnog stanja izraz su nedogradenosti sistema odbrane i nedopustiv propust vlade RSK. Bez plana odbrane nije se mogao regulisati postupak zatite stanovnitva u ratnim dejstvima, niti obaveze na planu evakuacije stanovnitva. Zbog toga je moralo doi do osipanja boraca iz jedinica. Borci su znali da ne postoji organizacija zbrinjavanja i evakucije stanovnitva. Zato su i urili da spaavaju svoje porodice i imovinu. Obuenost jedinica 18. korpusa za zadatke odbrane nije bila na visini. Zato se samo potvrdilo da ne moe biti uspene odbrane i komandovanja bez odreenih priprema. Pojednostavljeno reeno, komande nisu bile obuene da znaju pripremiti svoje jedinice za borbena dejstva po konkretnim zadacima. Praktino, nije ni vreno osposobljavanje za odbranu, aktivna dejstva, izvlaenje, povlaenje, rukovoenje borbenim dejstvima. Zato se nije moglo koristiti ni ono to je bilo efikasno sredstvo za odbranu kao to je sluaj sa avijacijom. Organizacija sadejstva i postavljanje zahteva za upotrebu aviona i helikoptera u podrci bili su velika nepoznanica za veinu stareina i sve komande u sastavu 18. korpusa. Na bazi podataka o aktivnostima i pokretima Hrvatske vojske u okruenju Zapadne Slavonije komandant 18. korpusa je 28. aprila naredio da se jedinice dovedu u punu borbenu gotovost. Uz pozivanje vojnih obaveznika da se vrate u jedinice, pokrenut je postupak da se naoruanje koje je bilo pod kontrolom Unprofora izvue na vanredne poloaje. Naravno, protiv toga je bio oficir Unprofora preko koga se odravala veza. U toku noi 30. aprila - 1. maja komandant 18. korpusa, pukovnik Lazo Babi izdao je nareenje kojim je eta vojne policije podeljena na dva dela. Jedan deo je upuen u 98. brigadu, a drugi u 54. brigadu. Tako je komandno mesto korpusa praktino ostalo bez obezbedenja. Vojnopolicijske zadatke u rejonu komandnog mesta i na mostu kod Gradike nije imao ko da reava. Samo 6 policajaca je ostalo pri komandi, a trebalo je izvui arhivu organa bezbednosti i regulisati slubu na mostu na reci Savi. Takav nepromiljen postupak sa etom vojne policije bio je ujedno i jedino nareenje vojnoj policiji koje je izdao komandant Babi do smene sa dunosti.
N a p a d na p r i p a d n i k e 18. k o r p u s a poeo je u j u t r u 1. maja u 5.30 asova,

tako to je neprijatelj ubacio svoje snage u neobezbeden meuprostor izmeu Taktike grupe potpukovnika Borivoja Pavlovia - koja je branila Jasenovac - i 98. brigade p o t p u k o v n i k a Milana Babica - koja je branila prostor juno i istono od N o v s k e . Sastav te brigade izgubio je zonu odbrane do 12 asova. Tom prilikom odseen je jedan bataljon. Komandant brigade je napustio jedinicu i doao u komandu korpusa oko 13 asova i to iz pravca Republike Srpske. Izvestio je da je brigada razbijena i da je poginulo 89 vojnika.

106 Do 9 asova, 54. brigada je uspeno pruala otpor. Tada iznenada, i sasvim neoekivano, komandant, potpukovnik Stevo Babi, nareuje povlaenje brigade. To je pravdao pojavom dva neprijateljska tenka u pozadini i naputanjem zone odbrane od strane jedinice milicije sastava 80 ljudi. Milicioneri su se, jednostavno, povukli u Bosansku Gradiku. I vod vojne policije u 9 asova samovoljno naputa rejon odbrane. Brigadi je nedostajala i posada za dejstva baterijom topova. Praktino, prvog dana hrvatskog napada, brigada je ostala bez 110 ljudi. Izbijanjem neprijatelja u rejon Bjela Stena odseena je zona 51. brigade. Angaovanjem delova ete vojne policije nije mogla da se stabilizuje odbrana. Onda se desilo ono to je bilo logina posledica. Gubitak i naputanje poloaja za odbranu od strane 98. i 51. brigade, pokrenulo je velike kolone izbeglica ka Bosanskoj Gradiki. Izbeglice e jo prvog dana agresije, ve sredinom dana, stii do mosta na reci Savi. U prepodnevnim satima, 1. maja, Taktika grupa koja je branila Jasenovac prestae da prua bilo kakav otpor. Praktino e se bez borbe izvui juno od reke Save. Ne znajui kakav je razvoj dogaaja i ponaanje "suseda", odbranu e nastaviti 51. brigada, 59. i 63. odred, po jedan bataljon iz 98. i 54. brigade i bataljon za intervenciju iako ga je napustio komandant. Sve te snage, ostae bez bilo kakve veze sa komandom korpusa, a bataljoni bez veze sa svojim komandama brigada. Sve do 3. maja te jedinice oekivae pomo od komande korpusa i pruae otpor snagama Hrvatske vojske koje su vrile blokadu. U toku 3. maja, na prevaru je zarobljen komandant 51. brigade, potpukovnik Stevan Harambai. Vei deo boraca u okruenju predao se tokom 4. maja. Oni su prvo predali naoruanje Unproforu, a onda se presvukli u civilna odela i pokuali da se spasu kao da su civili, ali to je malo kome uspelo. Vie od 100 boraca odbilo je da se preda i nastavilo je skrivanje na Psunju. Vea grupa boraca iz bataljona 98. brigade izvukla se 11. maja preko Save tako to su reku preplivali. Ostali e na Psunju ostati do 20. maja kada su se predali hrvatskoj policiji. Odbrane Jasenovca praktino nije ni bilo. ete iz sastava Taktike grupe nisu ni bile pripremane da brane Jasenovac. Naalost, taj Jasenovac, u ijem je logoru tokom Drugog svetskog rata poubijano 700.000 Srba toboe je trebalo da brani i uva vercerska jedinica Borivoja Pavlovia. U njoj su, da apsurd i ponienje budu jo vei, veinu sastava inili Muslimani i Hrvati. Napad na Jasenovac, dejstvom artiljerije, poeo je 1. maja u 4.30. Prvo protivdejstvo Taktike grupe ostvareno je u 6.30 asova (120 minuta posle poetka dejstva artiljerije). Komandant 18. korpusa Vojske Republike Srpske, pukovnik Lazo Babi, obaveten je o dejstvu neprijateljske artiljerije po Jasenovcu tek u 5.55 asova (85 minuta po otpoinjanju dejstva). Ve izmeu 8 i 9 asova u Jasenovcu ve nije bilo nijednog vojnika i stareine iz jedinice kojom je komandovao potpukovnik Borivoje Pavlovi. ak je pokuano da se sramno bekstvo iz Jasenovca prikrije. Tako je, nekoliko dana

107

Komandant G SVK Milan Marti i Goran Hadi general Milan Celeketi na Skuptini RSK posle pada Zapadne Slavonije, u ratni dnevnik Taktike grupe upisan toboe "dokumentarni dokaz" da je Jasenovac branjen do 15 asova 1. maja, i da je naputen posle borbe sa "nadmonijim neprijateljem". Krivica je pripisana komandantima Kostajnike i Dubike brigade i komandantu 98. brigade. Toboe, komandanti prve dve brigade - kao susedi - nisu pruili pomo koja je navodno bila ranije dogovorena, a trei komandant je, eto, bio u loim odnosima sa potpukovnikom Borivojem Pavloviem. Taj naknadno pisani dnevnik, pun je "podataka" koji bi da opravdaju gubitak Jasenovca i ukazu na "hrabro" dranje Pavlovievih vojnika - vercera. Tako je u tom laljivom dnevniku zapisano da je potpukovnik Borivoje Pavlovi stigao u Jasenovac u 8,20 asova 1. maja, sa 5 vojnih obveznika u pratnji. Postoje, meutim, pouzdani svedoci koji su Borivoja Pavlovia videli u Banjaluci u 9,00 asova. Podatak u dnevniku trebalo je da titi komandanta Pavlovia od eventualnih kasnijih napada, jer nije ni bio sa jedinicom u vreme napada na Jasenovac. Prava istina je da mobilizacija Taktike grupe nije ni vrena iako je nareena, a da je potpukovnik Pavlovi no 30. april a / l . maj proveo u Banjaluci, u svojoj kafani "Tang". Iz Banjaluke je krenuo ka Jasenovcu kada je on ve bio izgubljen. Posetio je usput komandante Kostajnike i Dubike brigade, s ciljem da izgradi alibi - da je bio tu negde - i da krivicu prebaci na druge. Dnevnik Taktike grupe zavrava se reenicom: "Ujutru, 3. maja 1995. godine stiu kamioni i autobusi, stiu u Uticu, u rejon odbrane Taktike grupe juno od Save. Iznenaena je komanda Taktike grupe jer ne zna nita o svrsi dolaska kamiona i autobusa. Tek posle ukrcavanja, kada su negde krenuli, elnici ove jedinice saznae da su u pokretu za Slunj". Jasno je kao dan da je te kamione i autobuse uputio general Celeketi, da bi to pre izvukao Pavlovievu jedinicu i sauvao je od odgovornosti

108 zbog sramnog ponaanja i predaje Jasenovca. Vreme e samo potvrditi da se Pavlovi, dok je trajao rat, bavio pripremom materijalne odstupnice za vreme posle rata, za sebe, i ljude za koje je radio, i koji su ga titili od bilo kakve odgovornosti. Jasenovac mu je pruio mogunost da mutne radnje obavlja bez uvida drugih. Nije mu ni padalo na pamet da o Jasenovcu razmilja kao o stratitu, gde su satrveni toliki Srbi. Njegov zadatak bio je - prljavi ratni biznis.
4.

Komanda 18. korpusa nije bila dorasla zadatku koji joj je poveren, pored ostalog i zbog toga to komandant i njegov naelnik taba nisu ispunjavali nijedan od neophodnih uslova za funkcije koje su im poverene. Uz sve to, komanda nije uopte ni pripremana da komanduje i rukovodi jedinicama u odbrani Zapadne Slavonije. Komandant nije ni znao po kom bi planu upotrebe trebalo da postupi na samom poetku agresije. Komanda je zato stihijski radila i nijednu odluku nije donela zajedniki. Samo je komandant lino kontaktirao sa prvim ovekom Glavnog taba Srpske vojske Krajine, pa zato niko ne zna ta je izmeu njih dvojice dogovarano i da li je ono to je radio komandant 18. korpusa rezultat nareenja komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine ili njegovo sopstveno odluivanje. To je i te kako bitno u utvrivanju odgovornosti za poraze i neuspehe. Odnosi u Komandi 18. korpusa bili su krajnje narueni a vrhunac krize dogaao se ba pred agresiju. Tako komandant korpusa, posle pada Zapadne Slavonije, izjavljuje da njemu nije ni bila potinjena Prva taktika grupa nego Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. To je apsurd za koji niko nije znao u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine, izuzev moda komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Na referisanju o borbenoj gotovosti i o planovima upotrebe, u februaru 1995. godine, komandant 18. korpusa pukovnik Lazo Babi, nije ukazao ni na jedan problem na osnovu koga bi se moglo zakljuiti da njegova jedinica nee moi da spremno doeka agresiju hrvatske vojske. Naalost, ve na prvoj pravoj proveri, pokazalo se krajnje pogrenim postavljanje pukovnika Babica na dunost komandanta ovog korpusa. Nedorastao takvoj dunosti, on se trudio samo da zadovolji onome to je od njega lino oekivao general Milan C e l e k e t i . Kada je dolo stani-pani, on nije znao da li Zapadnu Slavoniju treba da brani po ranijem planu ili po novom iz februara meseca 1995. godine. U praksi, njegovo je komandovanje liilo na oholu i razmetljivu glumu i to onu nevetu. Nastupao je k a o komandant koji toboe sve moe i kome ne treba nikakva pomo saradnika, pogotovu a k o ne misle kao on. Zato je oko sebe drao ljude koji e samo bezuslovno sluati to govori, makar bile i gluposti i koji e utati o svemu loem to vide. Nije ni elementarno trpio one koji su imali bilo kakve kritike primedbe ne samo na njegov rad, nego i na stanje u jedinicama korpusa. Sa takvima je vodio "tihi rat", sve dok ih ne bi smenio i proterao iz Zapadne Slavonije. Vrhunac takvog ponaanja je smenjivanje pukovnika Slobodana Peria, sa dunosti

109 naelnika taba. To je bio najsposobniji oficir u Babievom okruenju. I takve poteze je Babi vukao bez konsultovanja svoje komande i bilo kog organa Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Dogovarao se samo sa generalom Milanom eleketiem, koji je naalost, sve odobravao to je Babi radio. Tek kasnije e moi da se izvue sasvim jasan zakljuak zato je to trebalo eleketiu, kad se bude analiziralo njegovo ponaanje u presudnoj borbi za RSK. U prilog tome ide i injenica da je komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine Milan C e l e k e t i , prethodno vrio dunost komandanta 18. korpusa. Ta okolnost je Glavnom tabu Srpske vojske Krajine, i te kako tetila. Komandant se ponaao kao ovek koji odlino poznaje situaciju u Zapadnoj Slavoniji pa je na bazi toga sve sam odluivao. Bilo je zato, donekle i prirodno da se veruje kako je to tamo ba sve tako k a k o se i tvrdilo. Uostalom, k a k o ne verovati samom komandantu svekolike krajike vojske. Zato su i obilasci 18. korpusa od strane strunih ekipa Glavnog taba Srpske vojske Krajine bili retki i svodili su se najee na odlazak ponekoga iz pozadinskog sektora i lino komandanta. Kad se to dogaalo, obino je u i posetu tom korpusu iao i predsednik RSK, Milan Marti. U prvim satima agresije, komandant 18. korpusa, pukovnik Lazo Babi, odmah e pokazati svoju ulogu - jer nareuje da se komandno mesto premesti iz Okuana u Gradiku na samu obalu reke Save. To je predstavljalo poetak rasula. Naputeno je pripremljeno i opremljeno komandno mesto, sa koga su postojale veze sa potinjenim jedinicama, zatim sa komandom 1. krajikog korpusa, sa Glavnim tabom Srpske vojske Krajine. Sa novog komandnog mesta, meutim, nisu uspostavljene veze ni sa jednom potinjenom jedinicom. Sa Glavnim tabom Srpske vojske Krajine postojala je veza ali samo sa komandantom, na relaciji Babi - C e l e k e t i . Organi Glavnog taba Srpske vojske Krajine nisu imali nikakav pristup toj vezi pa nisu ni mogli da prate situaciju na teretu. Ipak, premetanje komandnog mesta nije se moglo sakriti. Saznanje da je Komanda 18. korpusa napustila prostor koji je trebalo da brani, koji je bio blizu neprijatelja kad je krenuo u napad, nepovoljno je uticala na moral naroda i vojnika. Poelo se razmiljati k a k o samo to pre otii na teritoriju juno od Save. Jer, kad se povlai komanda, jasno je ta se zbiva. Sistem veza bio je nerazvijen i neosposobljen za funkcionisanje u uslovima borbenih dejstava, da bi se moglo svakog asa znati pravo stanje na terenu. Kakav i koliki je stepen pouzdanosti veza mogao biti, govori i podatak da je popunjenost sredstvima veze iznosila oko 20 posto. Kad se sagledaju svi ti detalji, nije teko zakljuiti da je komanda 18. korpusa sasvim pasivno ekala da neprijatelj ovlada Zapadnom Slavonijom. Jednostavno, nita nije preduzimala da organizuje bilo kakav otpor. Zato su, preputeni sami sebi vojnici naputali Zapadnu Slavoniju i odlazili izmeani sa narodom koji nije ni znao da je pokrenut na put bez povratka. Pokuaji da se vojnici odvoje od ena, dece i staraca nisu dali rezultate. Primera radi, prvog dana agresije u Bosanskoj Gradiki je bilo

110 nebrojeno mnogo vojnih obveznika koji su besciljno lutali i odbijali da krenu nazad, na linije odbrane, tvrdei da su izdani. Suprotstavljali su se ak i orujem. U popodnevnim satima 2. maja, u Klanice je kao ispomo stiglo 195 boraca iz Istone Slavonije. Njihove stareine su se javile komandantu 18. korpusa pukovniku Lazi Babicu. Saoptile su da se vojnici ve oblae u uniforme i da e brzo biti dovedeni i stavljeni na raspolaganje. Babi je izdiktirao zadatak za pristiglo ljudstvo, pa su stareine otile po vojnike, ali se vie nisu pojavljivali. Vojnici su jednostavno odbili da krenu u borbu, kad su saznali kakvi su prethodni rezultati borbe u Zapadnoj Slavoniji, koju je trebalo da iznese 18. korpus. U popodnevnim satima 2. maja Babi je napustio i komandno mesto u Staroj Gradiki, prebacujui se juno od Save, u unutranjost teritorije Republike Srpske. To je pravdao prekidom veza. Ali ni juno od Save nije mu bilo dobro. Postala je opasnost ak i po linu bezbednost, pre svih komandanta pukovnika Babica i naelnika taba pukovnika Milana Romia, iz 18. korpusa. Vie hiljada izbeglica iz Zapadne Slavonije nalazilo se u zahvatu puta Bosanska Gradika - Banjaluka, pa bi pojava elnika 18. korpusa juno od Save dovelo do njihovog lina. Zbog toga e 3. maja ova dva oficira tajno napustiti teritoriju Gradike i otii u Banjaluku. Dan kasnije, 4. maja, kada je rasulo bilo vie nego oigledno, obrazovana je nova komanda 18. korpusa. Za komandanta je postavljen pukovnik Slobodan Peri, raniji naelnik taba komande, kojeg je Babi odjurio, da mu ne smeta. Ovu komandu, naravno, nije obrazovao Glavni tab Srpske vojske Krajine nego Krizni tab, na ijem je elu bio Duko Vitez. Nova komanda 18. korpusa, ako se to jo tako moglo zvati, dobila je zadatak da okuplja izbegle vojnike du komunikacije Gradika - Laktai.
5.

Po otpoinjanju hrvatske agresije na Zapadnu Slavoniju komandi 18. korpusa stavljena su na raspolaganje dva borbena helikoptera. Posade su po nareenju 10. vazduhoplovne brigade upuene na komandno mesto 18. korpusa. Jednu posadu pokovnik Babi upuuje prema Rajiima a drugu prema Jasenovcu. Naalost, niko nije znao da odredi ciljeve koje treba da gaaju. Zato prvog i drugog dana borbe za Slavoniju nije ni bilo upotrebe avijacije, iako su postojali uslovi i zahtevale potrebe. ak bi i sama pojava aviona nad Slavonijom mnogo znaila za stanovnitvo i vojsku. Pokazalo se, meutim, da komande jedinica nisu osposobljene da trae upotrebu avijacije a Glavni tab Srpske vojske Krajine je ostao pasivan, iako su svi raspoloivi avioni i borbeni helikopteri bili spremni za trenutnu upotrebu. Mirovanje avijacije Srpske vojske Krajine na aerodromu Udbina predstavljalo je apsurd, pogotovu ako se ima u vidu da je Hrvatska masovno upotrebila svoju avijaciju. Bombardovana su ne samo naselja ve i kolone izbeglica. Helikopterski desanti hrvatske vojske igrali su kljunu ulogu u stvaranju panike i osvajanju Pranika i drugih kljunih objekata u zoni

111 odgovornosti 18. korpusa. Sigurno do toga ne bi dolo da im se suprotstavilo vazduhoplovstvo Srpske vojske Krajine. Meutim, upotreba avijacije Srpske vojske Krajine spreena je od strane komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala eleketia, navodno iz straha da aerodrom Udbina ne bude bombardovan od avijacije NATO. Istini za volju, i pomonik komandanta za avijaciju, bio je protiv upotrebe aviona u odbrani Zapadne Slavonije. Bilo je zbog toga mnogo prigovora i optubi, tokom same agresije, a vreme je potvrdilo da se radi o krajnje pogrenoj odluci komandanta generala Milana eleketia i predsednika Republike Srpske Krajine Milana Martia koji se s tim saglaavao. Zato su i sasvim neosnovane neke naknadne optube adresirane na avijacije Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije, to nisu uzele uea u odbrani Zapadne Slavonije. Pouzdan je zakljuak da je spreavanje avijacije Srpske vojske Krajine da uzme uea u odbrani Zapadne Slavonije, samo reit dokaz da nije ni postojala spremnost da se napadnuta teritorija brani. Osnovnu karakteristiku zone odgovornosti 18. korpusa inila je izmeanost naroda i vojske. To se ak isticalo kao prednost za sluaj agresije. Sastav 18. korpusa inili su vojni obveznici sa prostora Zapadne Slavonije i izbeglice sa prostora koji su bili pod kontrolom hrvatske vlasti. Priblino 70 odsto stareina bilo je iz redova izbeglica sa okupiranih delova Zapadne Slavonije i Podravine. Izbegli vojni obveznici i stareine imali su, u veini rodbinu uza se. Njihova optereenost i briga za sudbinu svojih bila je prevelika. Otuda ih je i pomisao na povlaenje vojske iz Zapadne Slavonije dovodila u dilemu: boriti se ili otii s fronta i izvlaiti svoje - porodice i imovinu. Vei broj takvih odluio se za spaavanje porodica. To je ujedno bio i kraj borbenoj vrednosti brigada koje su imale zadatak da brane Zapadnu Slavoniju. Kad se tome doda i izostanak pomoi i podrke od strane Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije, jasno je da je poraz u odbrani Zapadne Slavonije bio - neminovan. Uostalom, moglo se tako neto i oekivati i iz ponaanja pripadnika 18. korpusa koji su upuivani u borbe za Livanjsko polje i Biha. Izbegavanje i opstrukcija uea u borbenim dejstvima bili su dokaz i potvrda nespremnosti i neverice u uspeh borbe koju je trebalo voditi. Kad posle toga nije nita bitnije promenjeno, ta se drugo moglo oekivati osim novog izvlaenja iz prvih borbenih redova. Iz odbrane Zapadne Slavonije moe se izvui generalni zakljuak da je od najveeg znaaja odvojiti jedinicu od naroda. U takvim okolnostima dok traju borbena dejstva vojnici i stareine misle samo o tome kako da se uspenije bore a ne i kako da spaavaju porodice. Iskustva steena u Zapadnoj Slavoniji navode na zakljuak da bi uspeh u odbrani bio izvesniji da su u borbi bile brigade sa drugih prostora nego one sa slavonske teritorije. U iznalaenju propusta i previda ima mnogo poraavajuih injenica. Tako komandovanje kao da nije htelo da analizira injenicu da hrvatska vojska iseljava svoje stanovnitvo sa prostora gde je oigledno predvialo dui boravak svoje vojske i izvoenje borbenih dejstava. Oigledno su

112 raunali da e se srpske teritorije braniti odlunije i da e biti dejstava i po dubini hrvatske teritorije. Otuda i preventivno sklanjanje stanovnitva. Neposredno pred hrvatsku agresiju, 28. aprila 1995. godine sa svim pomonicima komandanata korpusa odrano je savetovanje o stanju morala u Srpskoj vojsci Krajine. Znalo se da tu kripi, ali alarm nije bio adekvatan stvarnom stanju i aktiviran je prekasno za odbranu Zapadne Slavonije.

Jedni su odluno branili svoje poloaje, drugi olako uzmicali U oceni morala vojnika i stareina u Zapadnoj Slavoniji ukazano je na postojanje defetizma koji je veoma ugroavao i samu mogunost opstanka Zapadne Slavonije u sastavu RSK. Kritikovana je nebriga drave o vojsci, posebno nemaran odnos prema ranjenicima i porodicama poginulih boraca. To je i te kako potkopavalo moral ostalih. Rezultat je bio oigledan kada je poela agresija Hrvatske na Zapadnu Slavoniju. Neborbeno ponaanje je vodilo u poraz. Dolo je do naputanja poloaja i rejona bez borbe i otpora. Ostavljani su ranjenici i tela poginulih kao i naoruanje i oprema. Izbegavana je pomo jedinicama koje su bile odseene i okruene te su ostavljene na milost i nemilost neprijatelju. Usplahireni narod je prisilno spreavan da se iseljava, a umirivan je sejanjem lai da e Zapadnu Slavoniju braniti i Vojska RS kao i Vojska Jugoslavije. Otuda i neopisivi strah i panika naroda kad se videlo da od toga nema nita.
6.

Moe se, nakon svega, zakljuiti da 18. korpus, kao kljuni faktor za odbranu Zapadne Slavonije, ni po emu nije bio korpus, pa ni divizija. To je bila formalna jedinica, obrazovana od onog to se zateklo na tom terenu. Pri tome se nije vodilo rauna o tome kakav je cilj vojne jedinice (vojske) u Zapadnoj Slavoniji i koji su konkretni zadaci koje ona mora realizovati. Umesto da se odmah po formiranju tog korpusa dograuje njegov organizacijsko-formacijski sastav, radilo se tako da je postojei sastav jedini i najbolji.

113 Tako je samo "okotavao" sastav koji je bio neadekvatan i nije mogao garantovati oekivani uspeh. Zamena komandanta nije bogzna ta znaila ako se istovremeno ne dira i u vojsku i druge aspekte odbrane. Nesporno je, takode, da ni Glavni tab Srpske vojske Krajine, sa generalom Milanom eleketiem na elu, nije nita posebno radio da se unapredi odbrana Zapadne Slavonije. Uz sve to, trvenje i nejedinstvo u vrhu RSK - jako rovite i nedovrene drave, neposredno je imalo negativan uticaj na odbranu Zapadne Slavonije. Ona je, naalost figurirala kao najpogodnije tlo za njihova politika razraunavanja. Vlada i njen predsednik brzopleto i irokogrudo potpisuju sporazum o otvaranju autoputa, bez ikakvog konsultovanja sa Glavnim tabom Srpske vojske Krajine i bez uvaavanja vojnih aspekata takvog poteza. Ministar odbrane pie nareenje komandantu 18. korpusa da razminira prugu, a Glavnom tabu samo stavlja na znanje da je on to naredio kao da su im samo bili vani aplauzi (!) meunarodne zajednice i titule tobonjih mirotvoraca. A to otvaranje autoputa rui celovitost odbrambenog sistema i hrvatsku vojsku stavlja u izrazito velike prednosti, nije ih brinulo. Novostvoreno stanje je bilo takvo da je o d m a h trebalo, na nivou Glavnog taba Srpske vojske Krajine, analizirati organizaciju odbrane Zapadne Slavonije. Naalost, k o m a n d a n t "nije video korist od toga" i "sve je preuzeo na svoja leda". Neizbeno se zato n a m e e utisak kao da je general Milan C e l e k e t i znao da se Zapadna Slavonija n e e braniti. Jasno je onda, ako je to tako, i zato na stanje u 18. korpusu Glavni tab Srpske vojske Krajine nije mogao uticati. Izuzetak je sektor pozadine, koji je j e d i n i c e korpusa u Zapadnoj Slavoniji snabdevao municijom i drugim materijalom i tehnik i m sredstvima - dovoljnim za samostalno izvoenje borbenih dejstava do
m e s e c dana.

Na tako drastian zakljuak - da je Zapadna Slavonija voljom onih odozgo - unapred putena "niz vodu", upuuju i drugi detalji. Tako se jedino moe razumeti to mesec dana pre poetka agresije, general C e l e k e t i nerazumno i bez konsultovanja organa Glavnog taba Srpske vojske Krajine, pomera sa dunosti naelnika taba komande 18. korpusa pukovnika Slobodana Peria. Na njegovo mesto C e l e k e t i postavlja pukovnika Milana Romia. On je bio oficir saobraajne slube, bez iskustva i sposobnosti da vri dunost od koje je zavisilo celokupno komandovanje u Zapadnoj Slavoniji. Uklonjeni Peri, po eleketievom nareenju, trebalo je da primi novu dunost u Kninu, u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. Takav kadrovski potez nije mogao biti ni malo sluajan i v e u skladu sa nekim tajnim scenarijem. Poto je pukovnik Peri bio naelnik taba u 18. korpusu jo dok je njime komandovao Milan C e l e k e t i , on je sada, kao prvi ovek krajike vojske, znao koga je tamo ostavio, i zato je pravio pretumbacije. Peri je bio sposoban oficir i nije utao kada su u pitanju nepravilnosti, posebno ako se radi mimo zakona i propisa. Poto je C e l e k e t i znao da predstoji "igra" oko Zapadne Slavonije, znao je i ko bi mogao smetati. Otuda je

114 sklanjanje Peria bilo preduslov za naredne poteze. Pukovnik Peri, dosledno svojoj asti i moralu, odbio je da izvri deo nareenja - da ode u prekomandu u Knin. Nije traio da komanduje, ali nije prihvatio i da se skloni, kako bi "mirotvorci" mogli da miniraju odbranu Zapadne Slavonije. Nekoliko dana pre hrvatske agresije, u posetu Zapadnoj Slavoniji odlaze sami predsednik RSK, Milan Marti, i komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine, Milan eleketi. Oficiri iz Glavnog taba Srpske vojske Krajine za tu posetu saznaju iz novina i preko radija i televizije. Bez obzira na to to su u pitanju elni ljudi vojske i drave, simptomatino je to se sve dogaa u tajnosti, to idu bez podrke sopstvenih strunih organa. ta su tamo radili i zato su ili, niko iz Glavnog taba Srpske vojske Krajine nije znao. Posledice koje e ubrzo uslediti su bile katastrofalne. eleketi je oigledno znao da Zapadnu Slavoniju "ne treba braniti", a taj se zadatak nije mogao realizovati bez njega kao komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Slian je zadatak imao i ministar odbrane, pukovnik Rade Tanjga, koji se uoi hrvatske agresije propagandno vozika autoputem, a novine piu o njegovoj "hrabrosti", jer toboe prvi isprobava koliko i neprijatelji dre do potpisanog sporazuma. Sve je to u sutini bilo izdajniko zavaravanje naroda i vojske. Koliko je i gde je u svemu tome bio Milan Marti, predsednik RSK, govore i njegovi postupci iz tih dana. Potezi koje je vukao general Milan eleketi bili su sraunati na to da se moe zakljuiti kako se agresija na Zapadnu Slavoniju nije oekivala, iako se pouzdano znalo za hrvatske pripreme. Komandant Srpske vojske Krajine, za agresiju jednostavno nee ni da uje, ni da zna. Zato je u skladu sa tim "ubeenjem" odobrio naelniku taba da vie dana provede u obilasku porodice i to ba u dane koji su prethodili hrvatskom napadu.

Najava dolazeeg kraja - srpske izbeglice

115 Autobusi puni stareina kretali su svakog petka ka Beogradu kao da nije bilo nikakve opasnosti. Doputana su i odsustva, samo da se stvori i pojaa tvrdnja da Hrvati nee krenuti u napad. Tek kada je otpoela agresija, 1. maja 1995. nareeno je podizanje borbene gotovosti u svim korpusima. Jasno je zato to nije uinjeno makar i dan ranije jer nije postojala namera da se brani Zapadna Slavonija! Efekti namernog uruavanja odbrane bili su oigledni ve 1. maja uvee. Videlo se tokom dana da Glavni tab Srpske vojske Krajine ne radi kao jedinstveno telo. Iz taba je odsutan naelnik, general Nikola Lonar. On je od 11 asova u Zagrebu, na pregovorima sa hrvatskom stranom, u ekipi koju je predvodio predsednik Vlade RSK Borisav Mikeli. U momentu kada je krenuo u Zagreb, Lonar je od komandanta generala eleketia informisan da je situacija u Zapadnoj Slavoniji povoljna i da se 18. korpus dobro dri. Pregovori su voeni na samom aerodromu Pleso i bili su farsa i zavaravanje na ta se unapred pristalo. General Lonar i predsednik Vlade Mikeli sluali su buku aviona koji su poletali i sletali posle sejanja smrtonosnih tovara po Zapadnoj Slavoniji. A njihova avijacija je mirovala. ta se sve dogaalo sa vojskom i narodom moe se i pretpostaviti. Tokom noi, izmeu 1. i 2. maja komandantu Vukovarskog korpusa, generalu Duanu Lonaru, nareeno je da postupi po varijanti za sluaj poetka agresije na Zapadnu Slavoniju. To je korak koji je podrazumevao da e i Vojska Jugoslavije postupiti prema ranije dogovorenim obavezama. Meutim, komandant Vukovarskog korpusa nije postupio po nareenju. Opstrukcija mu je nareena sa jo vieg mesta, iz Beograda. Zato, dobro je znao samo general Celeketi. On je jedini odravao veze sa Glavnim tabom Vojske Jugoslavije. U toku 2. maja ekipa Glavni tab Srpske vojske Krajine koja je upuena u 18. korpus, pokuavala je da sprei rasulo jedinica i da izvue to vei deo materijalno tehnikih sredstava. U Glavnom tabu Srpske vojske Krajine, tokom 2. maja odrana je proirena sednica Vojnog saveta odbrane. Sednicu je u 15 asova otvorio predsednik RSK Milan Marti. Prisustvovali su dr Milan Babi, zatim presednik Vlade Borisav Mikeli, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Milan Celeketi, jedan broj ministara iz Vlade i grupa oficira iz Glavnog taba. Procenjivana je situacija nastala hrvatskom agresijom na Zapadnu Slavoniju. Najvie vremena je utroeno na razmatranje predloga da li da se ide u Zagreb na pregovore sa Hrvatima. lanovi Vojnog saveta pojedinano su se o tome izjanjavali. Milan Babi je rekao kako je svima poznat njegov stav da sa Hrvatskom ne treba pregovarati. Predloio je da se ovlaste komandanti jedinica u Zapadnoj Slavoniji da stupe u pregovore sa hrvatskim komandantima sa kojima se ratuje. Usvojen je ipak predlog da Borisav Mikeli stupi u pregovore sa hrvatskom stranom. Na traenje Glavnog taba Vojske Republike Srpske, operativni organ Glavnog taba Srpske vojske Krajine uputio je generalu Ratku Mladiu

116 informaciju o situaciji u Zapadnoj Slavoniji. Vojsku Jugoslavije informisao je Glavni tab Srpske vojske Krajine. Od komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srpske, generala Mladica, najavljena je spremnost Istonobosanskog korpusa za eventualno sadejstvo sa 11. korpusom Srpske vojske Krajine, ako budu preduzimane ranije dogovorene aktivnosti. To je bilo u skladu sa varijantom da se Zapadna Slavonija brani prelaskom u napad sa prostora Istone Slavonije. Trei maj, u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine poeo je sastankom kojim je rukovodio naelnik, general Nikola Lonar. Delovao je rezignirano i odsutno. Bio je utuen, uznemiren, ojaen i ljut. Saoptava da on ne moe nita potpisati sa hrvatskom vojskom. Napominje da je on Zapadnoslavonac, ali da je i do sada sve reavano mimo njega. Tvrdi da mu nikad nije poveren nijedan zadatak u Zapadnoj Slavoniji, ve da su drugi, i mimo njega, odreivani. Zali se da je neinformisan, da sluajno saznaje za odluke koje se donose i da je iskljuen iz njihovog donoenja. Vie puta naglaava da ne srne sve da kae ta zna i misli. Tog turobnog dana operativni organ dobie zadatak da napie nareenje o prekidu vatre u Zapadnoj Slavoniji. Nareenje potpisuje komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Milan eleketi. On to ini krajnje hladnokrvno, kao da se radi o neem rutinskom i ne tako vanom. Na kolegijumu komandanta eleketiu je ukazano na postojanje organizovanih aktivnosti kojima se rastura Srpska vojska Krajine. To ga, meutim, nije mnogo uzbuivalo. Smireno je govorio da je uzrok svemu tome to drava RSK ne funkcionie, a dok se to ne popravi, Srpska vojska Krajine ne moe nita vie uiniti nego to ini. Takva tvrdnja je propraena ljutnjom i besom prisutnih, koji su samo mogli da konstatuju kako operativni deo Glavnog taba Srpske vojske Krajine nije ni mogao da prati situaciju u 18. korpusu. Jer, samo je general eleketi imao vezu sa komandantom 18. korpusa, a od njega nisu ni dobijani nikakvi podaci, na osnovu kojih bi se znalo pravo stanje. Isto vai i za ukupno stanje u RSK. Komandant Srpske vojske Krajine general Milan eleketi i predsednik RSK Milan Marti sami su donosili odluke. O tome Glavni tab Srpske vojske Krajine nisu ni konsultovali, ali, ni informisali. ta je sve komandant eleketi, preko svoje veze, nareivao komandantu 18. korpusa, kao i drugim komandantima, organi Glavnog taba Srpske vojske Krajine nisu znali. Tako e tek 4. maja operativni organ saznati da je general eleketi jo 1. maja naredio komandantima svih korpusa (izuzev 15. korpusu) da upute po jedan bataljon u Zapadnu Slavoniju, radi ispomoi Oito je da je eleketi pratio situaciju po svojoj i predsednikovoj liniji, i da se nije "optereivao" onim to je dolazilo od operativnog organa Glavnog taba. Tako je od komandantata Taktike grupe-1 dobio izvetaj sa izvodom iz ratnog dnevnika, koji je drao kod sebe. Kasnije ga je dao naelniku operativnog organa da ga proui, kad je ve sve bilo kasno.

117 Naelnik taba general Lonar je u kritinom vremenu nedovoljno angaovan na zadacima iz svoje nadlenosti. Praktino, on se bavi terenom na koji se 18. korpus izvlai. Reava probleme Komande 18. korpusa i njegovog odnosa sa 1. krajikim korpusom i organima vlasti RS, dok Zapadna Slavonija gori. Angaovanje Glavnog taba Srpske vojske Krajine na sreivanju stanja u 18. korpusu, na lokaciji juno od Save, bilo je dobro, ali naalost uticaj Glavnog taba na tok borbenih dejstava severno od Save nije bio nikakav. Praktino Glavni tab je malo uticao na rad Komande 18. korpusa, jer Celeketi nije ni insistirao na upornijoj odbrani. Tolerisano je kolebljivo ponaanje veine komandanata iz sastava 18. korpusa, koji su prihvatali i ono to su im neborci nametnuli.

Jedini komentar - izdaja: Izbeglice iz Zapadne Slavonije Uz sve navedeno, logino bi bilo da je Glavni tab Srpske vojske Krajine jo na poetku hrvatske agresije sa delom svojih stareina i sredstvima veze izaao u Staru Gradiku na istaknuto komandno mesto i preuzeo komandovanje odbranom Zapadne Slavonije. Oigledno tako nije postupljeno iz neznanja, nego zbog odluke da se Zapadna Slavonija ne brani. Svemu tome treba pridodati i injenicu da su u to vreme odnosi izmeu rukovodstava Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine bili veoma loi. Netrpeljivost je dostizala nerazumne granice. Do izraaja su dolazili lini i meusobni odnosi, nipodatavanja izmeu Slobodana Miloevia, Radovana Karadia i Milana Martia. Svi su oni dobro znali da predstoji hrvatska agresija na Zapadnu Slavoniju. Slobodan Miloevi je samo brinuo kako da srpskoj javnosti dokae kako on i Srbija ne snose nikakvu odgovornost za deavanja u Krajini. Nita to bi se desilo u Zapadnoj Slavoniji, s toga, nije moglo navesti Srbiju (i SRJ) da intervenie.

118 Volja Slobodana Miloevia predstavljala je zakon za Vojsku Jugoslavije. Da Srbija i ne pomilja da prui pomo Zapadnoj Slavoniji dobro je znao i Radovan Karadi. Cenio je da je bolje da se u takvim uslovima ni Republika Srpska ne mea u rat Hrvatske i RSK. U tajnim pregovorima sa potpredsednikom hrvatske vlade, Karadi obeava "nemeanje Vojske Republike Srpske", da bi za uzvrat dobio naftu, koju mu inae uskrauje Slobodan Miloevi svojim sankcijama. Tako se krug srpske nesloge i nesree - zatvara. Nekoliko sati po otpoinjanju hrvatske agresije na Zapadnu Slavoniju, iz etra e stii izjava Radovana Karadia da se Republika Srpska nee meati u "odnose Hrvatske i RSK" u ratu koji je poeo. To je u praksi odmah i potvrdila Komanda 1. krajikog korpusa. Hrvatima se morala potvrditi neutralnost, pa je ta komanda jasno stavila na znanje da od jedinica njenog korpusa ne treba oekivati bilo kakvu pomo. Bilo je zabranjeno da se sa prostora Republike Srpske otvara artiljerijska vatra po hrvatskoj soldateski koja je severno od Save gazila srpsku neja i civile. Jedinice Srpske vojske Krajine koje su se izvlaile iz Z a p a d n e Slavonije, n i s u u RS bile dobrodole. Od njih je o d u z i m a n o sve to je moglo koristiti Krajikom korpusu. Moe se zato sa sigurnou zakljuiti da se i u dravnom vrhu Republike Srpske znalo da se Zapadna Slavonija nee braniti i da je unapred sve reeno. 7. Poraz u odbrani Zapadne Slavonije, i sa injenicom da taj prostor "ne treba braniti", posledica je niza propusta injenih jo od ukljuivanja tih teritorija u sastav Republike Srpske Krajine. Od stupanja na snagu tzv. Vensovog plana nita nije injeno u smislu definisanju mesta i uloge prostora Z. Slavonije u odbrambenoj politici RSK. Uz krajnje nepovoljan operativno-taktiki poloaj (autoput, pruga, okruenje slavonskim planinama i rekom Savom, te odvojenost od ostalog prostora RSK), nisu odreene ni adekvatne snage i njihova organizacija da bi se adekvatno branila ova teritorija. U procenama i odlukama kojima je tretirana odbrana Zapadne Slavonije polazilo se od pogrene premise - da ovaj prostor brane snage jednog celog korpusa. U praksi se, umesto korpusa, raspolagalo snagama veliine jedne ojaane brigade. Takve, svesne zablude, navodile su na pogrene zakljuke i oekivanja. Organizacija odbrane i grupisanje snaga imali su linijski karakter. Odbrana nije bila celovita a upotreba snaga nije se mogla realizovati po jednoj ideji. Uz sve to, komandovanje je bilo improvizovano i bez ikakvog osposobljavanja za funkcionisanje u ratu. Izbor komandanata bio je neadekvatan. Najslabija karika u tom lancu ipak je nesposobnost komandanta korpusa i komandanta Taktike grupe-1. Pokuaj da se Zapadnoj Slavoniji pomo prui slanjem jedinica iz drugih korpusa u osnovi je bio bez izgleda na uspeh. Broj i vrste jedinica koje je trebalo uputiti u Z. Slavoniju nije ranije predvien. Zbog toga je izostao

119

Bez strategije i putokaza - Vanredna Skuptina Krajinika pravi izbor i priprema jedinica za upuivanje u Z. Slavoniju. Otuda se nisu ni mogla realizovati nareenja koja je komandant Srpske vojske Krajine izdao komandama korpusa. Nakon svega, okupacija Zapadne Slavonije postala je povod i razlog za besomuno razraunavanje ljudi u vrhu vlasti RSK ali i "sponzora" spolja. Polazite za meusobne optube i napade bila je krivica za gubitak Zapadne Slavonije. Vlada sa predsednikom Borisavom Mikeliem na elu prikrivala je svoju i odgovornost oficijelne Srbije, prebacivanjem krivice na vojni vrh i predsednika RSK Milana Martia. On je opet krivce video u vladi RSK i Slobodanu Miloeviu. Milanu Babicu, predsedniku Srpske demokratske stranke, bilo je bitno da ostane po strani, pa se izgovarao otkazivanjem poverenja vladi Borisava Mikelia. Zato Milan Marti, oslonjen na Milana Babica, preko Skuptine RSK rui vladu Borisava Mikelia i uspeva da proturi jednostranu odluku o hitnom ujedinjenju Republike Srpske Krajine sa Republikom Srpskom. Predlog su podnele Srpska demokratska i Srpska radikalna stranka. Protiv ujedinjenja na preac bilo je mnogo zamerki, naroito u istonom delu RSK. Usledila je reakcija, 25. maja 1995. godine. U Belom Manastiru je formiran Koordinacioni odbor pet optina Istone Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Goran Hadije imenovan za predsednika Koordinacionog odbora, iji sastav ine predsednici pet skuptina i pet izvrnih saveta skuptina iz istonog dela RSK, zatim svi ministri u vladi RSK, poreklom sa navedenog podruja i Boro Bogunovi, potpredsednik Skuptine RSK.

120 Najvaniji zakljuak Koordinacionog odbora glasio je: "Na osnovu svestranog sagledavanja moguih negativnih posledica brzopletog separatnog ujedinjenja Republike Srpske Krajine i Republike Srpske upuuje se otvoreno pismo najodgovornijim dravnim funkcionerima Republike Srpske Krajine sa ciljem da deluju na spreavanje moguih tetnih posledica za Republiku Srpsku Krajinu i interesa naroda Krajine." Pismo je upueno na adresu predsednika RSK, predsednika Skuptine RSK, predsednika vlade RSK i ministra inostranih poslova RSK. U pismu se ukazuje na tetnost deljenja srpskog naroda Krajine na one koji su za ujedinjenje i one koji su protiv ujedinjenja RSK i RS u jedinstvenu dravu. Istie se da brzopleta i jednostrana odluka o stvaranju jedinstvene srpske drave dovodi srpski narod zapadno od Drine i Dunava u nepovoljniji poloaj od onoga u kome se ve nalazi. U pismu se zatim tvrdi da odluka o ujedinjenju dovodi u pitanje mirovni proces na prostoru bive Jugoslavije i da natura ratnu opciju kao jedino reenje. Tvorci pisma naroito naglaavaju da odluno podravaju "politiku mira rukovodstva Srbije i SRJ". Oni su za nastavak mirovnog procesa na osnovama "ravnopravnog tretmana strana u sukobu" (kao da postoji navedeni mirovni proces). Insistira se zatim da se odluke o budunosti donose na bazi temeljitih konsultacija sa Srbijom i SRJ. Upuivanje takvog pisma praktino je in odvajanja istonog dela RSK od zapadnog. Predsednik RSK, Skuptina i Vlada ostaju bez kompetencija na istonom delu RSK, a Koordinacioni odbor pet optina postaje vlada za istoni deo RSK, koja deluje onako kako joj se nalae iz Beograda.

121

NA PUTU POSRNUA
Ako je razmimoilaenje i nesloga sa srpskom zvaninom maticom ikoga zavila u crno, onda je to sluaj sa Kninskom krajinom, odnosno sa Republikom Srpskom Krajinom. Dok su sa podsricanjima iz Beograda vrene pripreme za stvaranje prve srpske autonomne oblasti sve je izgledalo idilino i romantino. Srpsko nacionalno vee i privremeno Predsednitvo zajednica optina Severne Dalmacije i Like proglasili su 21. decembra 1990. godine Srpsku Autonomnu Oblast, a kasnije i dravu Republiku Srpsku Krajinu, u Kninu 19. decembra 1991. godine. Postojao je u svemu tome visok stepen jedinstva medu Srbima u Krajini i Krajine sa Srbijom. Bez pomoi iz Srbije, samoorganizovanje krajikih Srba ne bi bilo tako uspeno i toliko efikasno, pogotovu u domenu stvaranja sopstvene drave. Razmimoilaenja e se pojaviti kasnije, a prva su bila vidna i oigledna sa potpisivanjem Vensovog plana. Taj in e dovesti do raskola u odnosima Srbije i RSK a, nesloga e zavladati i na unutranjem planu u Krajini. Dolo je do podele na one koji bi da Krajina ide putem koji trasira Srbija i one koji su insistirali na samostalnom putu Krajine. Ni jedan izbor se nije mogao realizovati bez pomoi Srbije, kako egzistencijalne, tako i vojno-politike. U daljem toku dogaaja, Srbija je bila prisutna sa svih strana, to se najdirektnije odraavalo i na njen odnos prema Krajini, pa su raskoli postajali jo vei. Krajike unutranje borbe i neslaganja su time samo kulminirala. Sve se to najdirektnije odraavalo i na stanje u vojsci. Tek je ona bila zavisna od oslonca na Srbiju i SRJ. Otuda je tzv. samostalna krajika politika imala svoje reperkusije i po pitanju stanja u vojsci. Do odlaska jedinica JNA iz Krajine (april-maj 1992. godine) komandovanje Teritorijalnom odbranom (TO) vreno je sa nivoa SFRJ. Posle odlaska JNA, Teritorijalna odbrana se transformie u Vojsku RSK. Komandovanje tom vojskom ustrojava se u skladu sa Ustavom RSK. Ulogu komandanta dobija predsednik RSK. Sa vrha drave, odbranom i vojskom rukovodi Vrhovni savet odbrane, ije odluke realizuje predsednik RSK. Vrhovni savet odbrane po Ustavu, ima obavezu da vodi politiku odbrane, da daje procene ratne i drugih opasnosti za zemlju, zatim da usvaja plan odbrane, donosi odluke o mobilizaciji i upotrebi vojske, utvruje potrebe za naoruanjem i opremom. O svom radu, Vrhovni savet odbrane polae rauna Skuptini RSK. Vlada RSK, po Zakonu, najneposrednije uestvuje u pripremi odbrane. Nosilac je izrade plana odbrane kojim se regulie priprema graana i dravnih organa za odbranu. Sastavni deo plana odbrane su i odluke Vlade

122 za rad dravnih organa u ratnom stanju, stanju neposredne ratne opasnosti i u vanrednom stanju. Vlada obezbeuje materijalna i finansijska sredstva za realizaciju plana odbrane RSK. Poseban znaaj i ulogu u odbrani ima i Ministarstvo odbrane, naroito u pripremi i izvravanju mobilizacije, zatim u regulisanju i sprovodenju vojne obaveze, pa u opremanju i naoruavanju kao i u realizaciji zadataka dobijenih od Vlade i Vrhovnog saveta odbrane. Od naroitog je znaaja i udeo ovog ministarstva u finansijskoj regulativi. Analiza funkcionisanja dravnih organa u ijoj su nadlenosti bile sve navedene obaveze iz oblasti odbrane ukazuje na postojanje niza propusta i slabosti. Jedan od najveih propusta je to za vreme postojanja RSK nije uraen plan odbrane zemlje. To je temeljni dokument bez kojeg nije mogue osmisliti rad i obaveze dravnih i drugih pravnih organa za sluaj proglaavanja neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja i vanrednog stanja. Moe se, u takvim okolnostima, raditi po oseaju potreba i mere, po zahtevu trenutka, ali plan je, u svemu tome putokaz i nain, vodilja i regulativa. Vrhovni savet odbrane RSK nije ostvario ni jednu od svojih kljunih funkcija; nije usvojio plan odbrane, nije vodio politiku odbrane zemlje, nije odobrio ni jedno pravilo ili neki drugi akt koji se odnosi na strategiju oruane borbe i doktrinu upotrebe snaga za odbranu i voenje rata, nije odobrio ni jedan plan i program obuavanja za odbranu i osposobljavanje za rad na poslovima odbrane zemlje. Slino je i sa Vladom. Ni jednu svoju zakonsku obavezu ona nije u celini sagledala i realizovala za sve vreme postojanja RSK. To vai i za Ministarstvo odbrane. Za takvo stanje i pasivnost kljunih dravnih organa u oblasti odbrane zemlje najveu odgovornost snose ljudi koji su vrili dunosti predsednika RSK i Vlade, zatim ministari odbrane i oni koji su bili lanovi Vrhovnog saveta odbrane. Naalost, medu najodgovornijim nosiocima zadataka odbrane postojalo je nejedinstvo u prilazu vojsci. Najizrazitije neslaganje bilo je na relaciji predsednik Republike - Vrhovni savet odbrane. To je pasiviziralo Savet a predsednik je onda sam donosio odluke. Predsednici RSK su koristili svoju poziciju da na dunosti komandanata Glavnog taba Srpske vojske Krajine i korpusa dovode tzv. svoje ljude. To su morali biti oficiri koje je, pre svega, karakterisala apsolutna poslunost i odanost. Struna osposobljenost i doraslost dunostima ostavljani su po strani. Funkcija komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine podrazumevala je i kljunu ulogu u razvoju Srpske vojske Krajine. Zato su struna osposobljenost i iskustvo za ovu funkciju trebali biti presudni. Naalost, nije bilo tako. U celini gledano, izbor oficira za kljune dunosti u Srpskoj vojsci Krajine bio je povran i nije akt samih predsednika RSK. Smene sa dunosti nisu bile u funkciji izgradnje i usavravanja vojne organizacije, nego radi realizacije odreenih politikih ciljeva kojima su podreivane i vojne strukture. Zato su dovoeni "svoji ljudi", oni kojima se verovalo u smislu da e initi i ono to je tetno za vojsku. Na relaciji predsednik RSK

123 - komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine presudni su bili lini, meusobni odnosi, to nije u skladu sa principima komandovanja. O tome se moe zakljuiti iz prikaza postavljanja i sklanjanja oficira sa ove kljune stareinske dunosti u Srpskoj vojsci Krajine. Prvi komandant taba Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine, general-potpukovnik Ilija Duji, postavljen je naredbom saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ. Odmah po prestanku kompetencija SFRJ u Krajini, predsednik RSK Milan Babije pokrenuo akciju za smenu komandanta taba Teritorijalne odbrane SAO K r a j i n e . Od velikog bi znaaja bilo da je general uji ostavljen da zavri prestrojavanje Teritorijalne

Netrpeljivost, sporenja i konflikti - Mile Novakovi i Milan Marti odbrane u vojsku RSK. Imao je bogato ratno iskustvo i dugogodinju praksu u izgraivanju vojne organizacije. Da je zadran na dunosti do kraja tog procesa, ostala bi iza njega vrsto utemeljena vojna organizacija. Ali, predsedniku Milanu Babicu je, iz nekih razloga, bilo bitno da to pre dovede drugog oveka, pa dunost komandanta Glavnog taba Teritorijalne odbrane preuzima general-potpukovnik Milan Torbica i rukovodi vojskom do novembra 1992. godine. Poraz na Miljevakom platou (21. jun 1992.) bio je povod za smenu generala Torbice. Neko je morao biti krivac pred javnou RSK i Srbije (pa i ire). Da se pravi krivci ne bi prepoznali, rtvovan je komandant. Smenu su pokrenuli odbornici Skuptine optine Knin. Oni su uputili zahtev Ministarstvu unutranjih poslova i Ministarstvu odbrane zahtevajui da se general Torbica razrei dunosti. Skuptina RSK je utala. ekalo se da general Torbica sam podnese ostavku, i time ostavi na miru prave krivce za poraz na Miljevakom platou. To e se i dogoditi, jer oni koji su bili nadleni da procene pravo stanje, nisu uzeli u zatitu nedunog komandanta.

124 On je zato svoju ostavku saoptio javnosti 28. septembra 1992. godine, a smena je izvrena krajem novembra 1992. godine. Novi komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine postao je general-major Mile Novakovi. Njega je isforsirao tadanji predsednik RSK Goran Hadi. Re je o mladom i ambicioznom oficiru sa Banije, koji je uestvovao u ratu od 1991. godine i vrio dunost komandanta brigade. Ne sporei njegove kvalitete, predlaga je prevideo njegovo neiskustvo i nepostojanje neophodnih uslova da on uspeno komanduje u vrlo sloenom i tekom vremenu za RSK. Najprostije reeno, Novakovi je nemilice baen u vatru. Na dunost naelnika taba doveden mu je, takode, neiskusan stareina. Glavni tab je bio nepopunjen oficirima pa je i to predstavljalo
objektivnu t e k o u za generala N o v a k o v i a .

U 1993. godini desie se porazi u borbama za Maslenicu i Peruu i Medaki dep. Izostae izricanje odgovornosti za debakl, pa e doi do zakulisne borbe za primat u oblasti odbrane, izmeu Ministarstva unutranjih poslova na elu sa Milanom Martiem i Srpske vojske Krajine. Sporenje e se izroditi i u lini konflikt dva ratna druga - generala Mila Novakovia i Milana Martia. Konflikt je tetio RSK i olakavao posao vojsci Hrvatske. U dravnom vrhu RSK nije bilo autoriteta koji bi spreio i presekao sporenje dvojice istaknutih elnika. Izborom Milana Martia za predsednika Republike, znalo se da je samo pitanje dana kada e general Mile Novakovi biti smenjen sa dunosti komandanta. Pod uslovom da se dovede iskusniji stareina, to bi moglo biti i dobro reenje. Meutim, novi predsednik je eleo komandanta koji e, pre svega, njemu biti posluan i veran. O sposobnosti i doraslosti dunostima nije toliko brinuo. Na dunost komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine predsednik Marti dovodi pukovnika Milana eleketia, koji je bio na elu 18. korpusa. Dotadanja ratna biografija pukovnika Milana e l e k e t i a bila je nesporna. Sukob hrvtske paravojske i delova Varadinskog korpusa JNA, 1991. godine doekao je u inu majora i na dunosti komandanta oklopnog bataljona. Uestvovao je u razdvajanjima Srba i Hrvata u Zapadnoj Slavoniji. T o k o m oruanih sukoba sa p a r a v o j s k a m a u Bosni, C e l e k e t i komanduje brigadom, koja je uestvovala u vie krupnih okraja. Istakao se i linom hrabrou. Kao komandant brigade upoznaje se sa Milanom M a r t i e m , koji je tada sa milicijom RSK r a t o v a o u Bosni. Po povlaenju i gaenju JNA, u to vreme u inu pukovnika, C e l e k e t i e primiti komandu nad Zapadnoslavonskim korpusom (18. korpusom). Neposredno je saradivao sa organima Ministarstva unutranjih poslova, pa otuda i sve te line veze, naroito sa Milanom Martiem, iz ega je i izraslo toliko poverenje. Smenu Novakovia i dovoenje eleketia, Milan Marti vri pravei niz pogrenih i tetnih poteza, kojima naruava osnovne principe odnosa u vojnoj organizaciji. Izbor i smenu vri bez konsultovanja Vrhovnog

125 saveta odbrane i Skuptine RSK. Pukovnika eleketia unapreuje u in general-majora na brzinu i bez propisane procedure. Pri tome se i sam eleketi ponaa po uzoru na Martia, pa nikoga nita ne pita. Smenjuje skoro sve komandante korpusa i na njihova mesta dovodi oficire po svom linom izboru. Pri tome se rukovodi istim onim principima kojima se rukovodio predsednik kada je njega postavio za komandanta. I on trai prvenstveno poslune, a ne i uspene. Tako je ona najprimitivnija poslunost izdignuta na tron. eleketi e tako postupiti kada je u pitanju Glavni tab Srpske vojske Krajine. Smenjuje naelnika taba i pomonika za moral i verska pitanja, zatim naelnika bezbednosti i obavetajnog naelnika. Kao po nekom pravilu, dovee manje sposobne ljude, to e imati krajnje negativan uticaj na ostvarivanje funkcija Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Za novog naelnika taba postavljen je mlad i neiskusan pukovnik, Duan Lonar koji je samo nekoliko meseci obavljao dunost operativnog oficira u komandi korpusa. Pomonik za moral i verska pitanja je potpukovnik, koji je takvu dunost obavljao u korpusu u kome je prethodno komandovao. On e uiniti niz pogrenih poteza, to e imati nepovoljan uticaj na celu Srpsku vojsku Krajine. Jednostavno ovek nije znao svoj posao a voleo je da se mea u sve i svata. Jedino je bila uspena njegova saradnja sa Crkvom. Obavetajna sluba vidno e poeti da zaostaje, prvenstveno zbog eleketieve osiljene promene svih kljunih ljudi. Posle Celeketievih pretumbacija, organizacija i metod rada u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine zadugo nisu mogli da se postave na noge. Umesto da svako obavlja zadatke iz svoje nadlenosti, uspostavlja se nekakva organizacija koja oteava ostvarivanje i tabne i strune funkcije. Svakog dana se odravaju po dva sastanka kolegijuma komandanta, jedan ujutru a jedan popodne. U Glavnom tabu niko ne zna ta se odluuje na kolegijumima jer iz tog sastava niko i ne uestvuje u predlaganju i pripremi predloga za kolegijum. U tabu je zato i raslo nezadovoljstvo i nepoverenje prema komandantu i njegovom kolegijumu. Tek poetkom 1995. godine kolegijum e donekle poeti da uvaava i oficire iz taba, traei od njih strunu potporu za svoje aktivnosti. Sve vreme, takorei od poetka, popuna Glavnog taba Srpske vojske Krajine kvalitetnim kadrom bila je poslednja briga. Malobrojno stanje i neadekvatnost strunih profila oteavali su rad, posebno u onom najvanijem segmentu - planiranju i rukovoenju borbenim dejstvima. Najnepopunjeniji je bio operativni organ - od 12 formacijskih mesta bila su popunjena samo 2. Posebna pria su slubeni kontakti komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine sa predsednikom RSK. Odlazei kod predsednika na dogovore i konsultovanja, komandant nikad nije traio bilo kakve sugestije, savet ili predloge od taba. Ali, zato je esto dolazio od predsednika sa zadacima koje nije bilo mogue izvriti. Predloge za korekciju zadataka komandant nije hteo da predoi predsedniku. Imajui u vidu

126 mala struna znanja predsednika RSK u oblasti rukovoenja vojskom, zatim nedoraslost komandanta i pasivnost i nerad Vrhovnog saveta odbrane, nije teko zakljuiti u kakvom je stanju bilo komandovanje Srpskom vojskom Krajine i ta se od takve vojske moglo oekivati.
1.

Neslaganja u dravnom vrhu tokom postojanja RSK ne mogu se objanjavati samo razlikama u miljenjima. Ona su bila neka vrsta netrpeljivih obrauna, svuda i na svakom mestu. elnici kljunih dravnih institucija gloili su se u svakoj prilici i na svakom mestu. Lina istupanja pokrivali su navodnom podrkom ne samo "svojih" institucija, nego i narodnom voljom, pa ak i podrkom izvan RSK. Vrh sukoba predstavljala su razliita gledita oko pozicije RSK i naina k a k o da se sauvaju interesi srpskog n a roda na tim prostorima. U poslednjoj etapi tih neslaganja, figurirae s jedne strane grupacija predsednika RSK Milana Martia a s druge, predsednika Vlade RSK Borisava Mikelia. Na politikoj sceni obojica su imali one koji ih podravaju i one koji su protiv opcije koju zastupaju. Milan Marti imao je uz sebe komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala Milana eleketia i deo elnih ljudi iz Ministarstva unutranjih poslova. Uostalom, eleketia je "stvorio" i drao sam Marti, a u MUP, iz kojeg je potekao, imao je svoje ljude. Nesebinu podrku Mikeliu je pruala Vlada "stvorena po njegovom obrascu", i naroito ministar odbrane. Za poziciju Mikelia bila je presudna podrka Skuptine RSK, odnosno Milana Baelnika stranke na vlasti. Podrka Beograda, odnosno Srbije, imala je naroitu, ako ne i presudnu ulogu u poziciji i trajanju Mikelia. Milan Marti je spolja imao podrku od rukovodstva Republike Srpske i radikala Vojislava eelja iz Srbije. Na toj polarizaciji i na takvoj klackalici, poivala je sudbina i stabilnost Republike Srpske Krajine.

bica

Glavni sudari sueljenih tabora odvijali su se na relaciji Ministarstvo odbrane - Glavni tab Srpske vojske Krajine, odnosno Rade Tanjga, ministar odbrane - general Milan C e l e k e t i , komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Ministar odbrane nastupao je sa tezom da je njegova institucija nadreena Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. Pokuavao je da se mea u nadlenosti Glavnog taba Srpske vojske Krajine, to je proizvodilo oekivane protivreakcije. Zbog toga je ministar odbrane prekinuo skoro sve slubene odnose sa komandantom Glavnog taba Srpske vojske Krajine i predsednikom RSK. Samo je u nekoj manjoj meri bilo saradnje izmeu pozadinskih slubi Glavnog taba Srpske vojske Krajine i dela slubi Ministarstva odbrane, u meri u kojoj je to bilo neophodno za kakvo-takvo funkcionisanje Srpske vojske Krajine. Ministar odbrane neosnovano optuuje pred Vladom i Skuptinom e l e k e t i a i Glavni tab Srpske vojske Krajine. Tvrdnje su mu tendenciozne, netane i proizvoljne, a cilj da se omalovai C e l e k e t i i proglasi k a o krivac z a sve probleme koji prate svakodnevni ivot vojske. Pritom Tanjga pokuava da skine odgovornost sa

127 vlade. Nesporno je bilo jedino da je vojska grcala u problemima. Tako je, recimo, snabdevanje gorivom bilo iskljuivo u rukama i nadlenosti vlade, a ministar odbrane vie nego odgovoran za verc i raspodelu po principu "daj da i vojska neto dobije a k o ta ostane". Finansiranje Srpske vojske Krajine bilo je u iskljuivoj nadlenosti vlade, a ta obaveza je najvie zloupotrebljavana. Vlada je odreivala visinu linih primanja u vojsci i malo se drala kriterijuma koje je sama propisivala. U 1994. godini, na primer, vojni obaveznici koji su vrili dunost na linijama dodira a neprijateljem, imali su mesena primanja od 15 do 30 maraka. Odea i obua za vojnike na poloajima nije nabavljana. Ono to je stizalo od donatora samo je delimino ublaavalo probleme. Rezerve nasledene od JNA bile su davno potroene, a darodavci se izcrpeli i oguglali. Privredna aktivnost je uveliko bila zamrla pa se nematina svom estinom sruila na vojsku. Zato su primanja vojnih lica po ugovoru pred kraj 1994. godine iznosila 180 dinara. Za te pare na crnom tritu se moglo dobiti od 60 do 80 maraka. U jednom trenutku je dovedena u pitanje i tako simbolina isplata lica po ugovoru, za celih est meseci koliko su ve bili proveli na dunosti po ugovorima koje je Srpska vojska Krajine sklopila sa njima, jer je Vlada akt o tome donela sa est meseci zakanjenja. Zatim je novana masa za plate u Srpskoj vojsci Krajine drastino smanjena to je vlada pravdala mobilizacijom pred kraj 1994. godine, pa je dolo do prepucavanja preko javnih saoptenja koja su ogorila javnost. Vlada je neosnovano optuivala Glavni tab Srpske vojske Krajine za nastali problem, tvrdei da je mobilizacija bila nepotrebna i da je ona "pojela" pare pa da zato sada nema sredstva za plate. Mobilizacija je navodno zaustavila sve privredne aktivnosti i time smanjila priliv sredstava u dravnu kasu. A od mobilizacije su bili poteeni svi koji su bili neophodni u proizvodnji. Vlada je dalje tvrdila da je Glavni tab Srpske vojske Krajine unutranjom preraspodelom neke oficire plaao i po 300 do 400 dinara meseno. Glavni tab Srpske vojske Krajine je reagovao protivoptubama argumentovano dokazujui netanost saoptenja Vlade. Moe se i zamisliti k a k o je sve to delovalo na borce i narod koliko je uticalo na moral i optu pometnju. Postavljalo se i pitanje kome verovati?! Ministar odbrane, pukovnik Rade Tanjga, otii e toliko daleko pa e u obraune ubaciti i zatitne - odbrambene adute Srpske vojske Krajine. On e napisati nareenje komandi 18. korpusa da razminira prugu Zagreb - Beograd (onog dela koji ide kroz Zapadnu Slavoniju). Pozvae se na tobonji dogovor Martia, Mikelia, Miloevia, Ovena i Stoltenberga. Tako sudbonosno i posledino nareenje ministar Tanjga je izdao bez bilo kakve konsultacije sa Glavnim tabom Srpske vojske K r a j i n e . U nareenju se upozorava na odgovornost komandanta 18. korpusa, kome se taj zadatak diktira k a o obaveza, a Glavni tab Srpske vojske Krajine sve to samo dobija "na znanje". Sam taj in dovoljno govori i o Tanjgi i o njegovom Ministarstvu. Tandem Mikeli - Tanjga naneli su ogromnu tetu odbrani RSK i spadaju u red velikih krivaca za stradanja koja su Srbi doiveli u Krajini. Krajnje

128 nekritiki i nesebino su sluili uskogrudoj politici, ne moe se rei Srbije, ve pre svega Slobodana Miloevia. Pukovnik Tanjga je, uz sve to, bio i neposredni svedok kriminala i verca koji se odvijao pod okriljem Vlade Borisava Mikelia. Takvo ponaanje Mikelia i njegovog personala pravdao je i branio "viim interesima, koji dolaze iz Beograda". Ali, kad je tikva pukla, progledae i Tanjga. Javno priznanje o postojanju zakulisane politike Borisava Mikelia, pukovnik Tanjga e saoptiti tek u julu 1996. godine. "Izjadao" se godinu dana posle tragedije Srba i RSK, prvenstveno pogoen dvolinou Mikelia prema sebi, a ne prema Krajini i Srbima. Tanjga e mu zbog toga napisati "otvoreno pismo". Obelodanie mnoge dobro prikrivane istine o tetnom i poraznom delovanju Borisava Mikelia kao predsednika Vlade RSK. Pismo je prepuno detalja o malverzacijama u RSK koje su bile jedino mogue i izvodive sa znanjem i uz pomo Mikelia. Poimenino su navedena imena i prezimena onih koji su prodavali dozvole za uvoz raznih roba i prolaz autoputem kroz Hrvatsku, koji su zgrtali novac za razne kompenzacije po odobrenju Mikelia. Mikelije optuen i za malverzacije koje je inio po padu Krajine, kao predsednik famoznog "Komiteta za zatitu prava i interesa raseljenih lica i povratak u zaviaj". Dok se izbeglice iz RSK bore za goli ivot u Srbiji, Mikeli i dalje "jae", arei imovinu RSK koja je izvuena u Beograd, i koja se nala pod njegovom kontrolom. Optuen je i za manipulisanje izbeglicama, pozivajui se lano na podrku koju navodno uiva od stradalnika iz Hrvatske. 2. Pri utvrivanju vanijih uzroka za propast Republike Srpske Krajine i za tragediju Srba, ne moe se zaobii ni "doprinos" kriminala i verca. Bez preterivanja se moe rei da su u ratu Hrvatske i RSK kriminal i verc imali poasno mesto. Donekle su i uslovi u kojima je stvorena i postojala RSK bili pogodni za skoro neometan kriminal i verc. U fazi stvaranja RSK, njen prostor je predstavljao "zlatnu dolinu" za ratne profitere, koji su dolazili u Krajinu kao "dobrovoljci", "humanitarci", predstavnici kojekakvih organizacija iz Srbije koje toboe ele da pomognu Srbima, a gledali su samo kako da se doepaju ega vrednog. Na razvalinama jedne i do uspostavljanja druge (nove) drave, uvek se ima ta "prihvatiti". U tome nisu nevini ni domai "snalaljivci". A kad se sve razgrabi, u ratu posle svega i svaega nedostaje, pa eto posla za vercere. Oni ne gledaju na veru i naciju ve na ono na emu se moe zaraditi. Gorivo i hrana su dominirali kao vercerska roba. Oni najkrupniji profiteri svoje aktivnosti su esto pravdali i time da materijalna i druga sredstva izvlae iz RSK da ne bi pala Hrvatima u ruke. Tako e u "spaavanju" dobara iz RSK uestvovati i pojedinci iz vlasti, kao i neki zvaninici iz Srbije i Republike Srpske. Skrtenih ruku nije sedeo ni Unprofor koji je ne samo omoguavao i pomagao verc nego i sam u njemu uestvovao. Grabilo se praktino od nastanka pa do kraja RSK, a nekima su i posle toga, kao Mikeliu, bila pod rukom krajika dobra. Posebna

129 stavka u profiterskom lancu bilo je postojanje okruene i izolovane teritorije Cazinske krajine to je maksimalno korieno za verc, koji je poprimao ne samo meunacionalni nego i meunarodni karakter. Iz tog ugla, moglo bi se zakljuiti da rat nije ni voen zbog nacionalnih i verskih ambicija, ve zbog bogaenja pojedinaca. Paradoksalno zvui, ali je injenica da je verc dobijao vee razmere i organizovanije forme, to se vie protiv njega borilo. vercovanje i kriminal odvijali su se tako da im se ne moe poricati smiljenost, planski karakter i kvalitetno rukovoenje sa solidnom koordinacijom medu uesnicima. Pripreme i sprovodenje zamanih vercerskih akcija i operacija bile su kvalitetnije pripremane i voene nego bilo koje borbeno dejstvo na prostorima Krajine od 1991. do avgusta 1995. godine. Otuda i pitanje, nisu li verc i kriminal, hteo to ko priznati ili ne, predstavljali neku vrstu i oblik ratovanja. Zbog verca je esto odlagana puka sa ramena, i to sa obe strane linije razgranienja. verc i kriminal imali su svoje mesto i ulogu i u taktici Hrvatske prema RSK. To je bilo jedino polje "saradnje i svesrdne pomoi i razumevanja" koje je Hrvatska doputala kad je u pitanju RSK. Znalo se za "moralni" uinak verca, naroito u redovima vojske. Otuda je Hrvatska i te kako imala razloga da se neasnim Srbima nade pri ruci, pogotovu ako su imali veze sa vojskom ili ako su joj pripadali. Kriminal i verc su uoeni jo u jedinicama JNA koje su bile locirane na teritoriji Krajine. Tako su januara 1992. godine bile podnete 182 krivine prijave protiv vojnika i stareina, prvenstveno zbog krade oruja i raznih tehnikih sredstava. Oseao se raspad drave, ili je uveliko bio u toku, pa se sve to zakonito prenosilo na njenu vojsku. Tako se jedna krivina prijava odnosi i na rezervnog stareinu koji je u toku preseljenja jedinice sa jedne lokacije na drugu naredio da se jedan kamion sa orujem, municijom, opremom i drugim tehnikim sredstvima odveze i ostavi u dvoritu njegovog pouzdanog oveka. Poela su zatim da se dogaaju i ubistva. Karakteristian je primer jednog vojnika, pripadnika Srpske garde, koji je 7. januara 1992. godine, u Donjem Lapcu, otiao u stan svoga poznanika, takode vojnika i pripadnika istoimene paravojne formacije i ubio ga iz automatske puke. Posle ubistva izvrio je premetainu u stanu, i uzeo dva pitolja, jednu automatsku puku i veu koliinu municije. Puku je zatim za 160 maraka (40.000 dinara), prodao i vratio se u jedinicu kao da nita nije uradio. Kriminal i verc poeli su naroito da bujaju po stizanju dobrovoljaca na ratite RSK. Medu njima su bili i oni koji su dolazili samo zbog kriminala i verca. Neuvenu osiljenost i drskost demonstrirali su pripadnici Srpske dobrovoljake garde Zeljka Ranatovia Arkana takozvani "tigrovi". Ta jedinica je poetkom 1993. godine, po dolasku na benkovako ratite, na revers primila: 99 automatskih puaka; 24 pitolja 7,65 mm M 84; 1 puku snajper 7,9 mm; 7 mitraljeza 7,62 mm M 84; top 2 0 / 3 mm; 6 minobacaa 82 mm, 3 automobila "picgauer" i mnogo druge opreme i pribora. Kada su posle kraeg boravka, krenuli nazad, odbie da vrate zadueno

130 naoruanje i opremu. Bie to povod da se komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Novakovi zvanino obrati predsedniku Skuptine Srbije, Zoranu Liliu, sa molbom da se Srpskoj vojsci Krajine vrati odneto naoruanje i oprema. Predsedniku Liliu je tim aktom, predoeno, pored ostalog, i sledee: da se pripadnici Srpske dobrovoljake garde nisu ni kolektivno ni pojedinano podredili subordinaciji i komandovanju u srpskoj vojsci RSK, ve da su se pomeali kao "vojska" u vojsci, to se smatra neprihvatljivim i nedopustivim, jer dvojno komandovanje i dvojni status u bilo kojoj vojsci nije odriv, pa ni kada je u pitanju Zeljko Ranatovi Arkan. Zatim se navodi da odnos te jedinice prema stanovnitvu ne prilii srpskoj vojsci, i da se od srpskog naroda ne moe uzimati imovina pod parolom njegove odbrane. Ukazuje se na tetu od neprimerenog potenciranja ideolokog ili stranakog porekla pripadnika Srpske dobrovoljake garde, uz omalovaavanje pripadnika Srpske vojske Krajine, naroito oficira bive JNA. Takvo ponaanje samo proizvodi sumnje i netrpeljivost. Naglaava se da je sasvim besmisleno i lieno svakog osnova sejanje lai o tobonjoj povezanosti bivih oficira JNA, naroito iz Vojske Jugoslavije, sa nenacionalnim partijama (najee su pominjali Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju). Srpska vojska i njen Glavni tab kae se na kraju pisma, uporno insistiraju na strogoj depolitizaciji i profesionalizaciji vojske, i smatraju neprihvatljivim nametanje Zeljka Ranatovia Arkana za specijalnog savetnika predsednika Republike. Ta injenica kod Arkanovih pripadnika pored ostalog stvara oseaj politike zaledine za sve to ine. Jednom reju, trailo se od zvaninog Beograda da se odrekne ili odredi prema upotrebi Srpske dobrovoljake garde i samog Zeljka Ranatovia Arkana. Jasni su i razlozi to je sve to moralo doi na taj nivo. Primeri su brojni. Tako je 4. februara 1993. pripadnik Srpske dobrovoljake garde, kapetan Vlado Pavlovi, pod nerazjanjenim okolnostima ubio jednog neidentifikovanog dobrovoljca. Samo dva dana kasnije, 6. februara, u Korenicu dolazi jedna grupa dobro naoruanih ljudi SDG navodno kao pripadnici nekakve njihove slube bezbednosti i po svom planu, neto istrauju, ispituju i procenjuju. Sve to rade na svoju ruku i bez ikakve komunikacije i koordinacije sa Srpskom vojskom Krajine. Ponaaju se maltene, kao nekakvi istranouvidajni organi ili kao inspekcija. A 8. februara zbog neodgovornog izvrenja borbenog zadatka, u 75. motorizovanoj brigadi dolo je do meusobnog ostvarenja vatre, pri emu je poginuo dobrovoljac SDG, porunik Ivan Mitrovi iz apca. Istoga dana, iz 92. motorizovane brigade proterano je 9 pripadnika dobrovoljakih jedinica, zbog nediscipline i pijanstva, a pokrenut je postupak za razjanjenje ponaanja jedanaestorice dobrovoljaca sa kriminalnim ponaanjem. Dan kasnije, 9. februara, iz 92. motorizovane brigade udaljeno je jo 10 dobrovoljaca koji su na ratite doli iskljuivo sa namerom da pljakaju i kradu. Do 9. februara, iz 75. motorizovane brigade, zbog devijantnog ponaanja je otputeno 14 dobrovoljaca, a 4 su zatvorena. Zatim

131 je evidentirano da je 12. februara podneta krivina prijava protiv Milana Rusia zvanog Ruki, rezervnog porunika iz Obrenovca, zbog krivinog dela zlostavljanja. Narednog dana je pripadnik "mungosa" Miodrag Borojevi, naruavao red u jedinici pa je izolovan do daljeg. Zatim je u neslavnu knjigu upisan i Oliver Mandikoji je bez razloga tukao vodnika prve klase Vladu Vukia. Bilo je to u Benkovcu, 15. februara. Listi neasnih pridruio se i Arkanov "obini" oficir orde Ulemek koji je maltretirao aktivnog zastavnika prve klase iz 4. lake brigade 7. korpusa pa je ovaj, zbog osnovane pretnje ubistvom morao da napusti teritoriji RSK. Taj isti Ulemek je nasilno oiao 16 pripadnika Obrovake brigade i ozbiljno pretio oficiru koji je vodio tu jedinicu. Od takvih dobrovoljaca nije se mogla oekivati nikakva pomo jer je bilo problema da im se stane na kraj. Koliko su pravili probleme, utoliko su se vie razmetali i hvalili svojim tobonjim borbama i pobedama. Zato komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine i oekuje pomo - da se stane na put kriminalu koji je inila Arkanova jedinica - jer je dolazila sa visokim preporukama i pokriem najvieg nivoa. Mogli su jednostavno svi biti odmah proterani, ali to bi nekome moglo da lii i na nezahvalnost, na odbijanje pomoi. A takva Srpska vojska Krajine nije uopte bila od koristi. Naprotiv! Nikakav odgovor nije stigao iz Beograda mada je i izostajanje nekakav odgovor koji je general Novakovi dobro razumeo. On je u 1993. godini vie nego bilo ko drugi istrajavao na suzbijanju kriminala i verca u Krajini. Borio se protiv ratnog profiterstva, predlagao formiranje prekih vojnih sudova u korpusima, insistirao na kanjavanju profitera, suprotstavio se Milanu Martiu, kad god je uzimao pod zatitu pojedince koji su bili nosioci kriminala i verca, ukazivao na beznae i socijalnu nesigurnost u RSK, to je dovodilo do preseljenja stanovnitva u SRJ. Oekujui da e biti podran, general Novakovi je javno raskrinkao Davida Rastovia, koji je kao predsednik Skuptine optine Donji Lapac beskrupulozno pljakao i vercovao na veliko. Uspeo je da u verc uvue i Lapaku brigadu, koju je koristio kao zatitu za sve nezakonito to je inio. Odbijao je da brigadu ukljui u borbena dejstva. U vreme borbi za Medaki dep, Komanda Likog korpusa ga je uhapsila, ali se posle dva dana naao na slobodi, jer Rastovi je, mnoge "zaduio" da ga vode i pokrivaju ta god da je inio. Jednostavno, nije mu se nita moglo. Kolika je to teta po moral vojske i naroda, ne moe se ni proceniti. Poto je verc tokom 1993. godine poprimio masovne razmere, naroito otkako je ukorenjen na prostoru Zapadne Bosne, Glavni tab Srpske vojske Krajine preduzimae u vie navrata mere za njegovo suzbijanje. O tome svedoe i brojna dokumenta. Tako 25. juna 1993. godine komandant Srpske vojske Krajine general Novakovi upuuje akt komandantu Glavnog taba Vojske Republike Srpske o "posebnom programu za eliminisanje verca prema Cazinskoj krajini". U aktu se precizira da je nosilac navedenog programa Vlada RSK i da je u toku formiranje zajednikog operativnog taba. U taj tab ulaze meoviti odred srpske vojske i milicije,

132 zatim organi carine, finansijske policije, sudije za prekraje, tuilatva, sudije okrunih sudova i predstavnici sredstava javnog informisanja. Radom organa u zajednikom operativnom tabu rukovode ministri i zamenici ministara i pomonici komandanta Srpske vojske Krajine (za pozadinu, moral i verska pitanja i bezbednost). U nadlenosti ministra unutranjih poslova i komandanta Srpske vojske Krajine je lina kontrola nad radom organa koji ine zajedniki operativni tab. Od komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srpske zatraena je eta vojne policije za borbu protiv verca, koju je trebalo potiniti komandantu 21. korpusa. Nedefinisane nadlenosti i paralelizam u zadacima nisu doneli oekivani rezultat. Na udaru su bili samo sitni akteri a ne i organizatori i glavni nosioci verca. Prste su uprljali i poneki od onih koji su bili zadueni da progone vercere. Glavni tab Srpske vojske Krajine izdaje 30. avgusta 1993. godine, akt u kome daje pregled lica prema kojima su preduzete mere zbog verca. Uhapeno je 9 stranih dravljana, uesnika u vercu prema Zapadnoj Bosni, od ega su 8 iz SRJ i 1 iz RS. Tri neprijateljska vojnika su uhapena kao uesnici u vercu. U graninom pojasu lieno je slobode 197 civilnih lica uesnika u vercu. Slobode je lien i 161 vojni obaveznik, zbog uea u vercu. Iz odreda koji je vodio borbu protiv verca, slobode je lieno 9, a iz redova MUP 6 lica. Jasno je iz toga da se vercerima na takav nain nije moglo mnogo nauditi, pogotovu ne onim krupnim i monim. Ovakvom akcijom definitivno se potvrdilo "da vercerima niko ne moe nita". Ispae da je zajedniki operativni tab ak omoguio ukljuivanje u verc novih aktera sa teritorije RS i SRJ i tzv. Abdieve AP Zapadna Bosna. Ali, bilo je i onih koji se sa tim nisu mirili. Tako su komandanti Likog, Kordunskog i Banijskog korpusa, te sekretar unutranjih poslova i pomonik ministra unutranjih poslova za Kordun i Baniju napravili konkretne

Borci zapostavljeni, a propaganda nedorasla

133 planove u iju su realizaciju ukljuili pripadnike finansijske policije i carine. Uvedene su i privremene propusnice za kretanje civila u prigraninim rejonima. Uspostavljeni su meoviti punktovi civilne i vojne policije na komunikacijama preko kojih se odvija verc. Zbog postojanja indicija da i neke jedinice omoguavaju vercovanje, bilo je premetanja - takozvanih rokada. Naalost, ni to nije donelo oekivane rezultate. Iz meseca u mesec verc e dobijati na zamahu, kako u broju uesnika i koliini vercovane robe, tako i po uvlaenju vojske u takve aktivnosti. Nepojmljivo je kolike su pare bile u opticaju i koliko je ljudi dolazilo u iskuenje. Zato je i u 1994. godini nastavljeno sa borbom protiv vercovanja. Izmeu glavnih tabova Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske postojali su dogovori koji su bili usmereni i na uvoenje totalne blokade snabdevanja 5. muslimanskog korpusa armije Bosne i Hercegovine. Verovalo se da e ta blokada dovesti do oruanog sukoba izmeu Muslimana i Hrvata u cazinskom rejonu. Bilo je predvieno da se u Zapadnu Bosnu ne dozvoli ulazak Muslimana iz Hrvatske i inostranstva. Izlazak Hrvata i Muslimana u Hrvatsku mogao se dozvoliti samo ako takvu odluku donesu vlade RSK i RS. Jer, zaustaviti verc, znailo je isto to i izrei smrtnu presudu 5. muslimanskom korpusu. Glavni tab Srpske vojske Krajine bio je svestan navedene injenice, to se moe dokazati i pisanim dokumentima s poetka 1994. godine. Naini na koje je snabdevan 5. muslimanski korpus bili su dobro poznati Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. O tome je redovno izvetavan Glavni tab Vojske Jugoslavije od koga su dobijani i zadaci kako da se postupa. U pozadini svega toga bile su neke "krupnije igre sa Abdiem i Muslimanima", koji su "igrane" na najviem nivou, pa otuda i sve te nedoumice i nedoreenosti koje su saplitale Srpsku vojsku Krajine. Kad su meusobni sukobi Muslimana na prostoru Cazinske krajine prestali, verovatno pod uticajem novih muslimansko-hrvatskih dogovora, bilo je jasno da je to za Srbe u RSK i RS krajnje nepovoljno. Pokazae se da se zahvaljujii nespreenom vercu srpska strana sauvala od kraha i rasula sopstvenog neprijatelja. verc su omoguavali i Unprofor, UNHCR i druge meunarodne organizacije, koristei konvoje koji su prelazili preko teritorije RSK. Pod firmom dotura humanitarne pomoi ilo je i oruje. Kada je u martu 1994. godine na dunost predsednika RSK stupio Milan Marti, a general Mile Novakovi uklonjen sa ela Glavnog taba Srpske vojske Krajine da bi bio ustolien Milan eleketi, na tron Vlade doao je Borisav Mikeli, pa je sve to zajedno samo pogodovalo poveanju verca, posebno prema Zapadnoj Bosni. verc je od tog asa i dravno obeleje, posebno zahvaljujui Mikeliu. O vercerskom dometu operacije "Pauk" ve je bilo rei. Svako zaotravanje ratne situacije, znailo je signal za krade, pljaku, verc i druge vrste kriminala. Vlast nije funkcionisala, a i sama je jednim delom bila sauesnik u kriminalu i vercu.

134 Privatnici su uvozili robu za svoje prodavnice sa peatom Crvenog krsta i potvrdama da se radi o robi humanitarnog karaktera. Te potvrde (sa peatom) prodavane su (za hiljadu maraka) u kancelariji Crvenog krsta u Kninu. Crna berza i verc uli su u sve pore ivota i privreivanja u RSK. Moglo se zaraivati samo ako se vercuje. Niko nije mogao opstati sa poslovanjem i proizvodnjom koja se bazirala na potovanju zakona i propisa koji su vaili u RSK. Tako se doguralo dotle da se vercovanje tretiralo kao priznata sposobnost. Tako je u decembru 1994. godine jedan vlasnik privatne firme u Kninu organizovao proslavu zaraenih prvih milion maraka. Proslavi prisustvuju zvanice skoro iz svih organa optinske i republike vlasti, i neke istaknute linosti iz vlade i MUP. Uloga Borisava Mikelia i njegove vlade u vercu na teritoriji RSK bila je dvojaka. Vlada je bila duna da spreava verc, ali njena borba protiv vercera je bila mlaka i bez elje da se sve to presee. Mikelieva vlada je na odreene naine pomagala i omoguavala verc, a ne retko i sama vercovala. 0 "poslovanju" i zaradama "Krajinauma", poznatog privatnika iz Petrinje, Dragana Ciia, i drugih, naveliko se prialo i pisalo kao o vercu koji titi vlada i pojedini ljudi iz Ministarstva unutranjih poslova RSK. U svim tim aktivnostima bilo je i pojedinaca i grupa iz Srbije, pa i onih koji su u ime drave pruali pomo Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Dolaskom generala Mila Mrkia, na elo Glavnog taba Srpske vojske Krajine 17. maja 1995, porae nade da e se konano zaustaviti verc i poeti sa jaanjem odbrambene sposobnosti Krajine, uz pomo Beograda, koja je javno obeavana. Opet su Glavni tab Srpske vojske Krajine i Ministarstvo unutranjih poslova postigli dogovor da zajedniki spreavaju verc sa Zapadnom Bosnom. Odlueno je da nijedan konvoj ne moe ui u Zapadnu Bosnu bez odobrenja predstavnika navedenih institucija. Naalost 1 taj dogovor je brzo pao u vodu. Velike pare opet su "krile" dogovore, a svemu su po pravilu kumovali toboe neki vii interesi. Bie i naredbi da se otvaranjem vatre spreava vercovanje, pa ak i da se vercerske kolone i prostor gde se odvija verc tuku artiljerijom. Time je samo stvaran utisak da je protiv verca sve preduzeto i da se po svaku cenu mora zaustaviti. Kod pripadnika vojske to je stvaralao verovanje da se stvarno radi o presecanju verca. Ali, glavne aktere niko nije dirao. Oni su bili partneri i poslovni prijatelji ljudi iz vlasti, "donatori" i "dobroinitelji" kojima se "iz viih interesa" gledalo kroz prste. Poraavajue istine o svemu tome teko je i opisati. ak e i prikupljanje pomoi za potrebe RSK u inostranstvu postati predmet naroite zloupotrebe i prisvajanja. Pojedini Srbi iz dijaspore upuivali su na hiljade maraka pomoi, ali sve je to prolo bez uvida i kontrole nadlenih organa. U pojedine zemlje imigracije putovale su cele delegacije RSK, sa ciljem prikupljanja pomoi. Vojska je dobijala odreena sredstva od pravoslavne crkve. Sredstva drugih delegacija ila su u MUP ili ostajala kod onih koji su ih prikupljali.

135

URUSAVANJE MORALA SRPSKE VOJSKE KRAJINE

Ruenje SFRJ, samo po sebi, za Srbe u Hrvatskoj predstavljalo je tragediju koja je pojaavala strah od genocida i diktirala raskid sa verovanjima koja je komunistika ideologija silom nametala kako kroz ceo period Narodnooslobodilake borbe od 1941-1945. godine, tako i kroz celokupni posleratni ivot sve do 1990. godine. Novonastala situacija traila je od Srba u Hrvatskoj okretanje sebi i onima koji im mogu pruiti pomo u prevazilaenju krize. Za opstanak i uspeh u borbi koja je zapoela, presudan znaaj imala je brza izgradnja morala naroda i Srpske vojske Krajine. Odrednice novog morala trebalo je to pre definisati i preneti do svakog Srbina na prostorima RSK. On je u osnovi morao biti oien od premisa ranije ideologije i predstavljati optevaeu normu neophodnog ponaanja i vladanja svakog svesnog graanina srpske nacionalnosti. Patriotizam se morao zasnivati na najboljim tradicijama srpskog naroda, uz uvaavanje i tradiciju drugih, koje su nam bliske i istorijsko potvrdenje. Organizovan pristup akciji izgraivanja morala podrazumevao je postizanje jedinstva i ciljevima borbe Srba u Hrvatskoj kao i o strategiji njihovog ostvarivanja. Oslonac na bogate tradicije srpskog naroda nikako nije trebalo da znai i prihvatanje strategija koje su primenjivane u ratu od 1941-1945. godine. Uz maksimalno uvaavanje pozitivnih iskustava, trebalo je graditi srpsku vojsku koja nije ni etnika ni partizanska. Zalaganja za bilo koju opciju iz prolog rata vodila bi u nejedinstvo i tekoe koje bi bilo nemogue prevazii. Vremena za nekakve akademske rasprave nije bilo. Morala se respektovati oigledna opasnost od hrvatskog faizma. Uspeh u suprotstavljanju opasnosti trebalo je traiti u spremnosti graana da podnesu tekoe i rtve koje je nametao rat sa proustakom Hrvatskom. To je trailo organizovanu akciju koja e obuhvatati sve graane i njihovo angaovanje u skladu sa potrebama borbe. Rat koji je Srbima u Hrvatskoj nametnut u sutini bio je borba za odbranu vekovnih ognjita i golih ivota i s tog stanovita ta borba je opravdana, nuna i neizbena. Drugu kariku morala ini pomo i podrka Srba i Crnogoraca iz SRJ i Srba iz Republike Srpske. Razvoj dogaaja u procesu razbijanja SFRJ tekao je krajnje nepovoljno po Srbe u Hrvatskoj i zbog pristrasnog odnosa meunarodnog faktora. Srbi iz Hrvatske postali su tako predmet raznih pogodbi i ustupaka. U razgovorima i pregovorima najee su drugi odluivali u ime Srba u Hrvatskoj. Zakulisne igre Hrvatske i Srbije i pristrasnost meunarodnog faktora

136 imae krajnje negativan uticaj na moral naroda u RSK. Zatim e sukob reima u Srbiji i rukovodstva Republike Srpske, biti poslednji udar na moral naroda i vojske u RSK, posle ega nije moglo doi da oporavka. U navedenoj konstelaciji svih tih odnosa raalo se i nejedinstvo unutar RSK, izmeu svih njenih relevantinih politkih faktora. Umesto jedinstvene politike, podreene borbi da se sauvaju teritorija i narod, na sceni e delovati vie politikih opcija sa krajnje suprotstavljenim ciljevima. Svaka od njih bie pod spoljnim uticajima. Neke e sprovoditi i interese onih koji su manipulisali RSK. Hrvatska e, uz neprekidne oruane akcije protiv RSK, pregovarati sa Srbijom i meunarodnim faktorom o reintegraciji RSK u avnojske granice Hrvatske. Uz pomo meunarodnog faktora, a pre svega SAD i Nemake, Hrvatska e uporno i efikasno izgraivati svoje oruane snage i pripremati se da oruano presudi Srbima za sva vremena. Sve do poetka radikalne agresije protiv RSK, Hrvatska e voditi besomuan propagandno-psiholoki rat protiv Srba, kojim e pridobiti sve Hrvate za konaan razraun sa "pobunjenim" Srbima. Pretnje, teroristike akcije, suenja Srbima, posebno onima u odsustvu, proglaavanjem za rame zloince svakoga ko ivi u RSK i nosi uniformu Srpske vojske Krajine i milicije, genocidnim akcijama tokom izvoenja pojedinih borbenih akcija, Hrvatska e znamo uticati na slabljenje poverenja Srba u RSK i u mogunosti njene uspene odbrane. Propagandna delatnost Hrvatske stalno e podsticati iseljavanje Srba i pad morala kod onih koji nisu mogli da napuste Krajinu. Takvim aktivnostima Hrvatske, Republika Srpska Krajina nije mogla i umela da parira. Vlast Slobodana Miloevia u ime Srbije i SRJ, prihvatie jo krajem 1992. godine da se problem RSK reava u avnojevskim granicama Hrvatske. Time e i definitivno odstupiti od proklamovane ideje "Svi Srbi u jednoj dravi" koja je prekodrinske Srbe i digna na noge. Trudie se ta garnitura da dokae da Srbija i Crna Gora nisu niim i nikako uestvovale u ratu koji jo traje, i da su uvek bile za mirno reavanje jugoslovenske krize. Dvolinost se ne ogleda samo u prihvatanju reenja koja su za Srbe u RSK znaila isterivanje sa vekovnih ognjita, nego i to im nije saoptavano ta je sve Slobodan Miloevi dogovorio sa Hrvatskom i meunarodnim faktorima. Srbima u RSK nikad nije reeno da je Hrvatska od Slobodana Miloevia priznata u avnojskim granicama. On je to "morao uiniti" pod velikim spoljnim pritiskom, ali sve je to umeo i da prikrije. Srbi u RSK nisu znali da e ih Slobodan Miloevi ostaviti da se sami, sa orujem u ruci, izbore za verifikaciju odcepljenja od Hrvatske. Deo rukovodstva RSK koji je sprovodio politiku Slobodana Miloevia kleo se u Srbiju kao garanta i vojnog saborca za sluaj hrvatske agresije. Ekonomska p o m o Srbije bila je velika i nesporna, pre svega u funkciji da narod preivi, ali i u funkciji zavaravanja u tobonju spremnost Srbije da ne dozvoli agresiju Hrvatske na RSK.

137

Bitke su jenjavale, a njihovi podvizi odlazili u legende Kninde kreu na zadatak Veina ljudi iz RSK dugo vremena je verovala i svoj opstanak u Krajini vezala za garancije Srbije. Vie se verovalo u Srbiju nego u ono to je mogao da uradi sam narod RSK. Zato e gubljenje poverenja u obeanja iz Srbije voditi u siguran poraz. Politika Slobodana Miloevia samo naoigled stvarala je ubedljiv privid o spremnosti Srbije da krajike Srbe zatiti. A u sutini, on je eleo da se na verovanju u prazna obeanja, sami Srbi u Krajini ratom odbrane, i da izbore samostalnost od Hrvatske. Pritom je Miloevi dugo verovao da meunarodni faktor nee dozvoliti Hrvatskoj da silom regulie srpsko pitanje. U pregovorima u ime svih Srba u kojima je bio alfa i omega srpskog interesa, insistirao je na mirnoj reintegraciji RSK u Hrvatsku. Verovao je da e meunarodni faktori priznati rezultate oruanog otpora Srba ukoliko budu uspeni. U mnogo emu Miloevi se prevario pa su Srbi iz Krajine ostavljeni na cedilu. Jednom reju, u RSK je sasvim izostao proces pripreme Srba za opciju koju je morao da prihvati Slobodan Miloevi. Kad se sve to ima u vidu, jasno je to je ve od 1992. godine moral bio u padu i to je slabio iz meseca u mesec. Uzimajui oruje u ruke narod je verovao da e se rat sa Hrvatskom zavriti za nekoliko meseci. Kasnije je uspavljivan verovanjem da e Srbija i Vojska Jugoslavije braniti teritoriju RSK ako Hrvatska pokua da silom reava srpsko pitanje. Komunikacija vlasti sa narodom vie je doprinosila slabljenju nego ouvanju morala. Vlast je svesno zavaravala narod. Ona je realizator parola da e RSK braniti Vojska Jugoslavije i Vojska Republike Srpske. Narod nije pripreman da sam vodi borbu za odbranu od radikalne hrvatske agresije. Od naroda je vlast traila da bude strpljiv, da podnosi tekoe rata i rtve. Umesto da narod suoe sa injenicom da ga niko drugi nee braniti i da sve zavisi od toga koliko e Srbi u RSK moi sami da urade za ouvanje svoje teritorije,

138 vlasti su ga kljukale zabludama. Graani RSK nisu pripremani za konaan obraun sa hrvatskom vojskom. Izostale su i vojne pripreme za dugoronu borbu i rtvovanje. Malo je ljudi, ak i onih u uniformama, doekalo "Oluju" avgusta 1995. godine spremnih da se bore do rtvovanja za opstanak RSK. Evidentan doprinos ruenju morala dali su verc i kriminal, zatim stranake i politike iskljuivosti, a posebno nesposobnost velikog broja ljudi na funkcijama u vlasti Srpske vojske Krajine. Svi ti elementi svakodnevno su gasili motivaciju i volju ljudi za otporom i borbom. Na makro planu izostajale su organizacijske mere koje je trebalo sistematski preduzimati od poetka stvaranja Srpske vojske Krajine. Nije uoen znaaj povezanosti morala naroda i vojske. Kao da se verovalo da ono to se deava u vlasti, medu graanima, ne moe uticati na stanje medu pripadnicima oruanih snaga. Najvie rukovodstvo Krajine nije bilo sposobno da vodi uspenu borbu za izgraivanje morala. To isto vai i za vojsku. Njeni organi za moral u komandama i jedinicama bili su malobrojni, nestruni i neadekvatno organizovani za izuzetno teke i sloene zadatke izgraivanja i odravanja borbenog morala.
1.

Ako se uvaava stav da do konanog reenja odnosa RSK sa Hrvatskom nije moglo doi bez oruane borbe, onda je jasno da bez dobro opremljene, obuene i moralno jake Srpske vojske Krajine nije moglo biti uspene oruane borbe. Oni koji su prihvatali navedeni stav o ulozi oruane borbe oigledno su oekivali da oruanu borbu iznesu Vojska Jugoslavije i Vojska Republike Srpske a da Srpska vojska Krajine bude samo jedan od uesnika te borbe. Oekivanje da e drugi izneti glavni teret oruane borbe, imalo je za posledicu zanemarivanje priprema Srpske vojske Krajine za odbranu RSK. Kao da se verovalo da Srpska vojska Krajine moe odgovoriti obavezama i bez dovoljnog broja struno osposobljenih stareina. Dravni vrh nije hteo da shvati ta znai to to je Srpska vojska Krajine bila popunjena aktivnim stareinskim sastavom samo 26 posto. Od toga je na dunostima bilo samo 16 posto. Ni u jednoj armiji sveta nema rezultata bez odreene popunjenosti potrebnom kategorijom stareina. Uz sve to aktivne vojne stareine u redovima Srpske vojske Krajine bile su esto na udaru neosnovanih kritika i optuba. Sejano je nepoverenje koje je prenoeno i na vojniki sastav. Nedostatak aktivnih vojnih lica mogao se resiti dovoenjem to veeg broja onih koji su roeni u Hrvatskoj a nalaze se na slubi u Vojsci Jugoslavije, kao i dolaskom dobrovoljaca - stareina Srba koji su roeni u Srbiji i Crnoj Gori. Moglo se raunati i na osposobljavanje stareina iz redova mladih vojnih obveznika sa teritorije RSK. Naalost, i pored navedenih mogunosti, Srpska vojska Krajine je ostala bez aktivnog stareinskog kadra. Kao da se i bez toga moglo. Kad se tome doda i nebriga prema aktivnim

139 vojnim stareinama, jasno je zato je dolo do porasta zahteva oficira da se vrate u Vojsku Jugoslavije. Pojedinci su i uspevali u svojim nastojanjima, najee uz pomo veza i preutnu saglasnost nadlenih komandi i Glavnog taba Srpske vojske Krajine. To je raalo nezadovoljstvo stareina iji zahtevi nisu uvaavani. Nasuprot tome, Glavni tab Vojske Jugoslavije nastojao je da u Srpskoj vojsci Krajine uputi oficire i podoficire iz Vojske Jugoslavije koji su roeni na teritorijama bive RH, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Pristup je bio isti svim stareinama. Nije se vodilo rauna o pripadnosti rodu slubi, inovima, dunostima na koje se mogu postavljati, niti o sposobnostima u skladu sa zadacima koje su stareine trebale izvravati. I pored toga, mnogi su uspevali da izbegnu obaveze odlaska u Srpskoj vojsci Krajine, bez nikakve odgovornosti. Neki su izbegli odlazak u Srpsku vojsku Krajine i skidanjem uniforme, odnosno penzionisanjem. Prihvat stareina koji su u Srpskoj vojsci Krajine upuivani iz Vojske Jugoslavije bio je neorganizovan i sa nizom propusta i slabosti. Uloga komandovanja Srpskom vojskom Krajine svodila se na odreivanje dunosti koje su stareine morale prihvatiti, nezavisno od toga da li su ih mogli obavljati. O smetaju, ishrani i drugim egzistencijalnim pitanjima malo se vodilo rauna. Stareine su preputene same sebi - da se snalaze i niko nije vodio rauna o tome da su oni doli na odreeno vreme ili su prekomandovani. Kada su im isticali rokovi za povratak, najvei broj stareina je zadran bez ikakvog objanjenja. Otuda je i bilo na stotine molbi i zahteva za povratak u Vojsku Jugoslavije. Na te molbe se najee nije ni odgovaralo, a ako se to i inilo, nije se ulazilo u stvarne detalje i motive. Ipak, pojedini komandanti i stareine u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine olako su odobravali povratak u Vojsku Jugoslavije pojedincima za koje su dolazile intervencije. Pojedinci iz redova aktivnih vojnih stareina ak su i samovoljno naputali dunosti u Srpskoj vojsci Krajine i odlazili u Srbiju, gde su otvarali bolovanja i ostajali van jedinice po vie meseci. Sve je to dovelo dotle da je komandovanje jedinicama poveravano i onome ko se tu zatekne, bez potovanja minimalnih kriterijuma koji garantuju uspenost rada. Olako su deljeni inovi, samo da se ima i stareina. Brigade i bataljoni poveravani su i takvim stareinama koje nisu ispunjavale nijedan od neophodnih uslova. Upozorenja o slabostima i moguim posledicama takve prakse niko nije hteo da uje. Kao da je za sve jedini odgovor bio "ta se tu moe". Zbog takvog stanja sa aktivnim stareinskim kadrom, poveavao se znaaj i uloga rezervnih vojnih stareina. Ova kategorija je imala presudnu ulogu u Teritorijalnoj odbrani od koje je i obrazovana Srpska vojska Krajine. U kasnijem periodu doi e do pasivizacije rezervnih vojnih stareina. Opadao je njihov interes da se nadu na elu borbenih jedinica. U 1994. godini kad je u vojsci postalo "vrue", dolazi od masovnog povlaenja rezervnih vojnih stareina u tzv. radnu obavezu. Odlazili su najsposobniji, i to bez konsultovanja komande jedinica i Glavnog taba Srpske vojske Krajine.

140 Mnogi vodovi i ete ostali su tako bez komandira. Upozorenja i reakcije nisu dali rezultate. Ministarstvo odbrane utalo je kao da sa tim nema nikakve veze. Pranjenju vojske doprinelo je i Ministarstvo unutranjih poslova, primajui rezervne vojne stareine u svoje sastave, ne vodei rauna o potrebama Srpske vojske Krajine. Veliki broj rezervnih oficira naao se na dunosti obinih milicionera pozornika, a vodovi i ete ostajali su bez kvalitetnog stareinskog kadra. Takvu praksu ovog ministarstva pokrivala je saglasnost Ministarstva odbrane i predsednika RSK.

Front je sve manje bio briga pozadine U avgustu mesecu 1994. godine RSK je raspolagala sa 4.325 rezervnih oficira i 4.804 rezervna podoficira. U evidenciji stoji da je teritoriju napustilo 311 rezervnih oficira (oko 7 posto). Medu rezervnim oficirima bilo je 543 (13%) koji su izbegli sa teritorije Hrvatske u RSK. Od svih rezervnih oficira kolu rezervnih oficira zavrilo je 3.027 (oko 70%). Na druge naine in rezervnog oficira dobilo je 1.298 (oko 30%). Najvei broj ovih stareina dobio je in zato to se u ratu isticao hrabrou i dobrim vojnikim dranjem. Tako je u ratu, u periodu 1991-1993. godina in rezervnog potporunika dobilo 551 lice. To su bili najhrabriji borci i zato su nagraivani inovima. Naalost, to se pokazalo krajnje neproduktivno, pa ak i tetno za Srpsku vojsku Krajine. Ova lica, sa inom potporunika, nisu vie mogla biti vojnici, a u isto vreme bili su neosposobljeni da vre dunost komandira voda u ratu. Na taj nain, zaturen je bataljon najboljih boraca kojima je raspolagala Srpska vojska Krajine. Pokazae se kao loa praksa i nekontrolisano unapreivanja u inove oficira. To je ruilo ugled oficira vie nego to se verovalo i pretpostavljalo. U prve tri godine rata po jedan in oficira dobilo je 987 lica, po dva ina 119 lica, po tri 12, a vie od tri puta unapredena su trojica rezervnih stareina. Najvie unapreenja bilo je u in potporunika oko 66% svih

141 unapreenja, zatim u in porunika oko 23%, u in kapetana - oko 9%, u in kapetana prve klase - oko 6%, itd. U periodu od 1991.-1994. godine 836 lica postali su rezervni oficiri. Prosena starost svih rezervnih oficira iznosila je 38,9 godina. Do 30 godina starosti bilo je 1.332 oficira ili 31%. Preko 50 godina starosti bilo je 720 ili 17 odsto. Rezervni oficiri su uporno odbijali da prihvate dunosti komandira vodova i eta. Na tim dunostima zadravali su se uglavnom oficiri koji su in dobili na neki drugi nain, a nisu imali kolu rezervnih oficira. Na Baniji je bilo evidentirano 754 rezervnih oficira. Od njih 601 su imali kolu rezervnih oficira, a 153 su inove dobili na druge naine. Od onih koji su imali kolu rezervnih oficira samo je 9 bilo na dunosti komandira osnovnih jedinica. Oko 60% onih koji nisu imali kolu rezervnih oficira bili su na komandirskim dunostima. Na kursevima za dunosti komandira vodova, eta i baterija koji su odravani u nastavnom centru medu polaznicima je bilo do 15% onih koji su imali kolu rezervnih oficira. Ostali su bili vojnici bez inova ili rezervni oficiri sa inovima, ali bez kole rezervnih oficira. Rad rezervnih vojnih stareina nije adekvatno vrednovan u Srpskoj vojsci Krajine ali ni od strane drutvenih faktora u Republici Srpskoj Krajini. Zanemarivana je injenica da u komandovanju jedinicama nema razlike izmeu aktivnih i rezervnih vojnih stareina. I jedni i drugi su neprekidno u jedinicama, reavaju iste probleme. Rad rezervnog vojnog stareine iz nekih predrasuda ili neznanja, manje je cenjen nego aktivnog. Rezervne vojne stareine su u 1991. i 1992. godini odigrale presudnu ulogu u borbi sa hrvatskim jedinicama. ak se iz nekih razloga i izbegavalo da se to javno prizna. Kao da bi to umanjilo znaaj uspeha vojske u celini. Na maehinski odnos prema rezervnim vojnim stareinama ukazuje itav niz injenica. Tako je, pri upuivanju u oficirsku kolu u Centar vojnih kola "Rajko Bala" u Banjaluci, medu polaznicima bilo ak i rezervnih oficira sa inom kapetana. Po zavretku kolovanja i oni su "unapreivani" u in potporunika, iako su neki od njih doli sa dunosti komandanata bataljona ili diviziona. To, naravno, nikoga nije moglo motivisati da vri dunost komandira jedinice u ratu. Rezervne stareine u Srpskoj vojsci Krajine, sa vie nego bednim primanjima, nisu mogli izdravati porodicu, zbog ega su bili primorani da "bee" iz vojske, i da egzistenciju obezbeduju na druge naine, ukljuujui se ak i u verc. S druge strane rezervnim vojnim stareinama se tolerisalo ono to je nespojivo sa au rezervnog oficira. Tako je jo 1991. godine jedan broj rezervnih oficira odbijao da komanduje vodom ili etom-baterijom. Zbog toga im nisu oduzimani inovi i nisu javno igosani. Nekima je omoguivano skidanje sa dunosti u jedinicama i odlazak na radnu obavezu. Status podoficira i oficira koji su zavravali kolovanje u podoficirskoj i oficirskoj koli u Centru vojnih kola "Rajko Bala" Vojske Republike

142 Srpske u Banjaluci postao je predmet obrauna monika, kojima je trebalo da je bude svetinja, pomo i podrka Srpskoj vojsci Krajine. Prvobitno je usvojeno reenje da ta kategorija stareina u Srpskoj vojsci Krajine dobije status aktivnih vojnih lica. Dogovoreno je da im plate obezbeduje Vojska Jugoslavije (SRJ). To je i bio najvaniji motiv ljudi koji su se opredeljivali da preko traenog kolovanja steknu status aktivnog vojnog lica. Ali, dogovor nije potovan. Ni posle zavretka kolovanja dve generacije podoficira i oficira oni nisu mogli da dobiju svoje plate. Tretirani su u svemu kao aktivna vojna lica ali bez plata. Ta kategorija stareina je ostavljena na milost i nemilost stihije rata. Traeno je da rade dan i no, da uestvuju u borbenim dejstvima, da pripremaju i obuavaju vojnike za odbranu, a da ne dobijaju plate. Svi su ih lagali, od komandanata do poslednjeg personalca. Moralna je tragedija to se ukorenila politika da se stareine laima "plaaju" za najasniju slubu narodu. Lai su poivale na obeanjima Beograda da e navedenu kategoriju stareina plaati Vojska Jugoslavije. Ta odluka nije realizovana samo zato to je nadleni organ, Ministarstvo odbrane SRJ, utvrdilo da "navedena kategorija aktivnih vojnih lica nema visoku spremu". udnog li licemerja kad se i pre njihovog polaska na kolovanje, u vreme velikih obeanja, znalo sa kakvim e se diplomama vratiti i rasporediti na dunosti. Takav odnos prema stareinama po ugovoru, a pogotovu prema stareinama koji su zavrili kolovanje u Banjaluci predstavlja direktan udarac na Srpsku vojsku Krajine i njeno osposobljavanje. Okolienje RSK da to rei, i stalno izgovaranje prevarom iz Beograda ne samo to kazuje da ne funkcionie krajika pravna drava, nego da u njoj nedostaju ast i potenje. 2. Stanje discipline uzima se kao jedan od vanih pokazatelja u oceni i procenjivanju morala komandi i jedinica. Mada su o moralu u Srpskoj vojsci Krajine izricane pozitivne ocene, to se ne bi moglo rei i za stanje discipline. Ona je esto naruavana od strane svih kategorija pripadnika Srpske vojske Krajine. Opta je pojava bila da se nedisciplina vie tolerisala nego to se popravljala. Najee je u pitanju bila samovolja. Nepotovanje onoga to je nareeno vodilo je u sukobe. Rogobatnost nije nailazila na osudu. Izbegavalo se zameranje iz straha od olake upotrebe i potezanja oruja. U arhivama komandi sauvano je na desetine primera destruktivnog ponaanja (maltretiranja potinjenih, uzimanje goriva, municije i drugih materijalno-tehnikih sredstava pod pretnjom orujem). Pojedine stareine su omalovaavale institucije i sve oficire na viim dunostima u vojnoj organizaciji. I takvima se najee gledalo kroz prste, a njihova samovolja i krivina dela koja su inili nisu stavljana pod udar zakona i vojnih propisa. Uoavana je i podvojenost meu stareinama u nekakvom razvrstavanju na "partizane" i "etnike". Pokuavano je u vie navrata da se u Srpskoj

143 vojsci Krajine ubaci klica razdora po tom tobonjem kriterijumu. Bila je to gola ali popaljiva parola kojom se moglo uticati na jedinstvo vojske, pa i naroda. Svi oni koji su se po toj "osnovi" zalagali za podele, bili su za srpski narod u RSK neprijatelji kao to su Franjo Tuman i njegova soldateska. U Krajini je sreom postignuta saglasnost po tom "pitanju", pa su izbegnuti raskoli. Komandovanje je uglavnom bilo nemono i nesposobno (neosposobljeno) da reava probleme nediscipline. Tome su doprinosili uslovi ivota i izvravanja borbenih zadataka vojnika i stareina, kao i nedostatak propisa adekvatnih ratnoj situaciji. Glavni tab Srpske vojske Krajine u takvim sluajevima, kao po pravilu, neadekvatno reaguje. Uglavnom upuivanjem saoptenja javnosti, u kojima se navode konkretni primeri nediscipline, a pre svega oni koji su imali za posledicu ranjavanje ili pogibiju. Apelovanja na borce i stareine da budu disciplinovani, nisu mogla nita promeniti osim to su uznemiravala graane i pripadnike Srpske vojske Krajine do kojih su stizali apeli. Javnosti su se saoptenjima obraali pojedini krizni tabovi optina. U njima se uglavnom govorilo o hapenjima pojedinih pripadnika Srpske vojske Krajine, MUP ili dravne bezbednosti, sa navoenjem konkretnih nedela ili zbog naruavanja zakona i reda. Neki e se karakterisati kao lica koja su se "otela kontroli". Saoptavae se osude i izricati pretnje. Ni svakojake uene nisu bile retkost. Naalost, neke su i ispunjavane. Na primer, deavalo se da zatvoreni prekritelj zakona zahteva da razgovara sa ministrom unutranjih poslova, sa predsednikom Vlade ili nekom drugom linou.

1 njihovi podvizi su ostajali u senci uzmicanja od rata

144 Samovoljna ponaanja pojedinaca i grupa demonstrirana su i napadima i ugroavanjem ivota graana nesrpske nacionalnosti. To se naroito deavalo posle napada hrvatske vojske na pojedine delove RSK (Maslenica, Divoselo, Teslingrad...). To e navesti predsednika RSK Gorana Hadia da izda naredbu sa ciljem da se sprei iseljavanje lojalnih graana hrvatske nacionalnosti. Glavni tab Srpske vojske Krajine e pokuati da neto i sam uradi. U nareenju za fiziku zatitu graana nesrpske nacionalnosti, od 16. juna 1993. godine stoji: "U redovima Srpske vojske Krajine, pored najveeg dijela pripadnika sprskog naroda, bori se i manji deo graana nesrpske nacionalnosti. Neki od njih nalaze se u redovima srpskih branilaca od samog poetka rata na ovim prostorima, ispoljavajui potpunu lojalnost srpskim vlastima, hrabrost u borbi i solidarnost sa stradanjem naeg naroda. Kao takvi, stekli su potpuno povjerenje svojih saboraca i starjeina jedinica. S ozbirom da su potpuno lojalni graani nae drave, smatramo da im je i ubudue mjesto u naoj vojsci, i da je potpuno logino da njihove porodice nastave da ive na naim prostorima. Meutim, u posljednje vrijeme, uestale su pojave uznemiravanja, maltretiranja i fizikog zlostavljanja pojedanca i cijelih porodica nesrpske nacionalnosti, posebno Hrvata u zoni odgovornosti naih jedinica..." Nedisciplina se pojavljivala u raznim oblicima i modalitetima. Na tom planu postignuto je pravo bogatstvo raznih iskustava. Tako su povremeno injeni pokuaji da se postavljaju zahtevi komandovanju iza kojih su stajale cele jedinice. Tako je 15. marta 1993. "Vojska 1. oklopnog bataljona" uputila odreene zahteve na adrese: Komande 1. oklopnog bataljona, 1. operativne grupe komande 7. korpusa, Glavnog taba Srpske vojske Krajine i Vlade RSK. Pored ostalog, ta "vojska" je traila smenu komandanta bataljona i njegovo liavanje ina. Pri postavljenju njenog komandanta ta "vojska" trai da se konsultuje. Medu zahtevima su i "ukidanje rezervnog sastava milicije" zatim donoenje vojnog zakona i njegovo stupanje na snagu odmah. Navedeni zahtev je zavren reenicom: "Smrt profiterima i ustaama". Bio je ovo je primer u kome vojnici reaguju odvojeno od svojih stareina. To je ujedno i potvrda loeg funkcionisanja sistema komandovanja. Oito je da vojnici zapaaju postojanje problema i da veruju da stareine ne ele da ih reavaju. Tri meseca kasnije, juna mesecu 1993. godine doi e do reagovanja Benkovake brigade. Komanda ove brigade organizovala je miting, kao skup predstavnika naroda i vojske optine Benkovac. Upueni su pozivi najodgovornijim pojedincima iz dravnog vrha i Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Tekst poziva na miting je glasio: "Obraamo vam se sa zahtevom naroda i vojske benkovake optine da se odazovete i prisustvujete skupu koje bi civilne i vojne vlasti organizovale sa predstavnicima naroda i jedinica. Dogaaji koji su se deavali poslednjih nekoliko meseci doveli su do veoma teke i sloene situacije, kako kod stanovnitva tako i pripadnika

145 nae jedinice. Svakodnevno su stareine ove brigade i predstavnici civilnih vlasti izloeni mnogim problemima i pitanjima na koja niti smo kompetentni, niti smo u mogunosti da odgovorimo. Vojsku i stanovnitvo optereuju mnogi nagomilani problemi i pitanja tako da je dolo do znatnog pada morala zbog iscrpljenosti od dugog rata, kao i nepoznavanja konanog cilja, te sumnji u konaan ishod rata, jer nema zdravog kontakta naroda i vladajuih struktura." Pripadnici Benkovake brigade traili su odgovore na vie pitanja a posledice su porazi u borbama za Maslenicu i Ravne Kotare, januara i februara 1993. godine. Traeno je da se na miting dode sa odgovorima na pitanja kao to su: ko je odgovoran za gubitak teritorija; zato mobilizacija nije pravovremeno izvrena; da li su sela Crno, Murvica, Savkovi, Islam Latinski, Islam Grki i Kai izgubljeni izdajom; da li e biti podrke SRJ; ta se preduzima protiv onih koji su pobegli iz RSK; koji je krajnji cilj u ovom ratu, kako e se, kada i na koji nain rat zavriti; zato se pojedini artikli iz humanitarne pomoi nalaze u slobodnoj prodaji u trgovini... Insistiranje na konkretnoj odgovornosti rezultat je stanja i raspoloenja branitelja Krajine ali i opravdanih prigovora na raun onih koji rukovode dravom i vojskom. 3. Kada se jedna nacionalna grupacija nade u poziciji u kojoj su se nali Srbi u Hrvatskoj 1991. godine, od kljunog je znaaja organizovanost stanovnitva i spremnost graana da se suprotstave opasnostima koje neminovno slede. Zadatak je drave i svih njenih institucija da utiu i omogue pozitivno ponaanje stanovnitva prema ciljevima borbe za sopstveni spas i egzistenciju. Narod je pozivan na ustanak, koji je zapoeo aktivnostima milicije kad su Hrvati pokuali da je razoruaju. Graanima su davana razna obeanja, kako od onih koji su rukovodili otporom u Krajini, tako i od oficijelne vlasti Srbije i "krnjeg" Predsednitva SFRJ, kasnije i SRJ. Stvarala se slika o brzoj pobedi nad ustaama i opstajanju Krajine u Jugoslaviji. Prenaglaavano je pravo Srba da odluuju o sopstvenoj sudbini kao i spremnost Srbije da pomogne borbu Krajine sa Hrvatskom. Takav nastup prema narodu sejao je iluzije i lane nade o brzoj i lakoj pobedi. Srbima u Krajini se govorilo da Hrvati ni pod kakvim uslovima ne mogu uspostaviti vlast nad srpskim etnikim prostorima. Nije se ukazivalo na probleme, tekoe i rtve koje Srbi u toj borbi moraju podneti. Bilo je daleko od svesti Srba da mogu opstati samo ako su spremni da se sami bore i da uz velike rtve istraju u borbi do konanog reenja. Nije se govorilo o iskuenjima kojima se narod neminovno mora izloiti. Bilo je i zavaravanja poput tvrdnje da e rat biti zavren za pola do godinu dana, da e u borbama uz Srbe u Krajini biti Srbija, da e u borbi za spas Srba u Krajini uestovati i Vojska Republike Srpske i si. Kako je proklamovano sve vie odmicalo od stvarnog mnogi roditelji su se trudili da svoju decu sklone u

146 Srbiju. Mnogo se i vojnih obveznika nalo u Srbiji, gde ih je od nasilnog povratka titio zakon. U Krajini su ostajali prvenstveno oni koji su tu izbegli sa prostora pod kontrolom hrvatske vlasti i ljudi starijih godita. Roditelji su ostajali u RSK da za sinove uvaju imovinu do konane pobede. Takvi roditelji su verovali da pobedu treba da donesu neki drugi Srbi, iz Srbije, a ne njihovi sinovi. Zbog masovnog odlaska vojnih obveznika iz RSK u Srbiju, jedinice koje su formirane u RSK, bile su sa krajnje nepovoljnom starosnom strukturom. Prosena starost ete-baterije u Srpskoj vojsci Krajine iznosila je 48 godina. Pojedine brigade su imale prosenu starost svoga sastava ak i iznad 50 godina. Nepostojanje jasne nacionalne politike i konanih ciljeva koji se oruanim otporom ele i mogu ostvariti, oteavalo je organizovanje stanovnitva i motivisanje boraca za borbu. Oruano organizvanje ostalo je od odlaska JNA iz RSK (maj 1992. godine) do konanog poraza (avgust 1995.) na najniem i poetnom nivou. U teritorijalnoj vojnoj organizaciji graani su se vezivali za svoja mesta i sela pa je bilo teko da se odatle bilo gde pokrenu. Jedva da se mogao oekivati uspeh u pokretanju vojnih obveznika van teritorija matinih optina. Svaka stopa izvan sopstvenog atara, tretirana je kao tuda. Teko da se iko hteo boriti izvan svoga praga. Zato je upuivanje jedinica sa prostora jedne optine u drugu ili jedne regije u drugu, praktino bilo nemogue, Tome su se suprostavljali kako vojni obaveznici, tako i celokupno stanovnitvo. U praksi se nijedna formacijska jedinica zonskog i operativnog nivoa, nije kao celina mogla uputiti sa "svoje" teritorije na drugu, da bi uzela uea u borbenim dejstvima. Umesto formacijskih jedinica pristupilo se obrazovanju privremenih formacijskih sastava. Ti sastavi su formirani od ljudstva koje je uzimano iz raznih jedinica. Formiranje je trajalo od 2 do 5 dana. Uz mnogo molbi i raznih obeanja delimino se u tome uspevalo. A kad god su takvi sastavi dovoeni na prostore gde se izvode borbena dejstva, njihovo ljudstvo uopte nije bilo motivisano za borbu, i oportuno se ponaalo. Izbegavanje borbe manifestovano je kolektivnim odbijanjem nareenja, kao i pojedinanim ili gurpnim samovoljnim naputanjem zona borbenih dejstava. I graani su negativno reagovali na bilo kakvo upuivanje "svojih" vojnih obveznika na ratita van svojih optina. Posebno je bio vidan otpor pokretanja vojnika i jedinice iz istonog dela RSK. Tolerisanje takvog ponaanja graana i nemo da se presee borbena opstrukcija imalo je krajnje negativne posledice po ukupnu sposobnost odbrane. ak se i neizbeno obuavanje vojnika-regruta predstavljalo kao teko reiv problem za Teritorijalnu odbranu, odnosno Srpsku vojsku Krajine. Ratna situacija, stalna dejstva neprijateljske artiljerije po RSK, nedostatak stareinskog kadra za planiranje, organizaciju i rukovoenje borbenom obukom, kao i neraspolaganje materijalnom bazom za obuavanje, uslovljavali su da se regruti iz RSK upuuju na obuku u nastavne centre Vojske Jugoslavije. Ta odluka brzo je

147 postala predmet svakojakih spekulacija. Reakcije roditelja bile su bune i nepromiljene, esto podrane i od onih graana koji nisu imali decu na obuci u Vojsci Jugoslavije. Reakcije roditelja prenete su i na vojnike-regrute. Nezadovoljstvo je iskazivano tako to je odbijano polaganje sveane obaveze, traena je kraa obuka od one koja je praktikovana u Vojsci Jugoslavije. Insistiralo se na drugaijoj uniformi i "adekvatnijim" oznakama na kapama. Pojedinci su samovoljno naputali jedinice i prostor SRJ i vraali se kui u Krajinu. Roditelji i ostali graani su najee podravali takva ponaanja. Organi vlasti nisu nita inili da se sprei takva nedisciplina, koja je sve vie uzimala maha. U svemu tome, vojne vlasti su bile nemone. Obilasci vojnika na obuci i ubedivanja nisu dali skoro nikakav razultat. U prvoj polovini 1994. godine naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije, posle brojnih pritubi od komandi u ijim jedinicama je izvoena obuka, nareuje da se sa prijemom regruta iz RSK prekine (izuzev jednog broja regruta tzv. kritinih specijalnosti). Poetak obuke regruta u jedinicama Srpske vojske Krajine u prvi mah je naiao na dobar prijem kod graana. Ali, ve u toku obuke prve (julske) generacije vojnika (1994.), stiu zahtevi za skraivanje obuke i vraanje vojnika-regruta u matine optine. Roditelji su sa svih strana zahtevali da im se deca vrate to blie kui. Zahteve roditelja podrali su organi vlasti u optinama, a nedovoljno promiljeno su prihvaeni i od tadanjeg komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine i predsednika RSK. O posledicama moe se suditi i po potonjim dogaajima. Od vojnika koji su zavravali obuku u Srpskoj vojsci Krajine vren je izbor kandidata za kolu rezervnih oficira. Dok vojnici nisu znali da e posle obuke ii u svoje optine, u kolu rezervnih oficira mnogi su se dobrovoljno prijavili. To je omoguavalo izbor najboljih i najsposobnijih. Ali, kada se saznalo da e vojnici na kraju obuke ii u jedinice na prostorima svojih optina, masovno su odustajali od ranije izjavljenih elja da se koluju u koli rezervnih oficira. Stizali su, zatim, novi zahtevi. Kada je u centrima Srpske vojske Krajine poela obuka druge partije regruta, dolo je do pritiska roditelja da se njihova deca ne upuuju na obuku van mesta ivljenja, to je, praktino, bilo neizvodljivo. Naroito je jak otpor pruan grupisanju regruta za obuku u garnizonu Knin. Najvei otpor je dolazio sa Banije i teritorija Istone Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje. Tako roditelji sa Banije u maju 1995. godine organizuju pravu pobunu, blokiranjem puteva i podizanjem barikada. Ni brojni sastanci sa komandama brigada i korpusa nisu mogli privoleti roditelje da popuste. Znali su se i razlozi. O borbenom, ratnom angamanu Knina i Kninjana, vladalo je veoma loe miljenje na celoj teritoriji RSK. Smatralo se da Knin nije dovoljno aktivan u borbi, da je najvie osloboenih od vojne obaveze sa prostora Knina, i da odatle jo nije upuena ni jedna jedinica za pomo na drugim prostorima.

148 Agresija Hrvatske na Zapadnu Slavoniju i njena okupacija, pokopali su i poslednju nadu u mogunost uspenog suprotstavljanja RSK hrvatskoj oruanoj sili. U narodu je dolo do protesta kojim se iskazivalo opte nezadovoljstvo i krajnje nepoverenje u vlasti i Vojsku Republike Srpske Krajine. Pasivan odnos Srbije, odnosno SR] i Republike Srpske, prema agresiji Hrvatske izazivao je nedoumice i zaprepaenje. Traeni su odgovori na mnoga pitanja. Kako objasniti injenicu da dravna televizija Srbije, na dan agresije na Zapadnu Slavoniju, nije o tome obavestila javnost. Zar se u samo 23 sekunde, u veernjem TV dnevniku, opisuje tragedija i egzodus Srba iz Zapadne Slavonije? Zar Vojska Jugoslavije i Vojska Republike Srpske nisu htele ama ba nita da uine da bi se spreila agresija na narod koji se nije mogao odbrani ti? Vlasti i vojni vrh RSK nisu ni pomiljali da narodu saopte istinu. Zavaravanje je nastavljeno po ranijem scenariju, maltene kao da se nita strano nije desilo. Jedno od esto postavljenih pitanja glasilo je - zato se narodu iz Zapadne Slavonije, ako se ona nije htela braniti, nije dozvolilo da se iseli? Tokom 1993. i 1994. godine poprilino ljudi iz Zapadne Slavonije se iselilo, ali je kasnije iseljavanje brzo onemogueno. Reeno je da e se Zapadna Slavonija braniti po svaku cenu i da e u odbrani uestvovati Vojska Jugoslavije i Vojska Republike Srpske. Takve tvrdnje imale su toboe i podlogu u postojeim planovima za odbranu Zapadne Slavonije. Posle tragedije u Zapadnoj Slavoniji narod vie nikome nije verovao. Porasla su iseljavanja sa svih prostora zapadnog dela RSK. Oficijelni organi RSK (civilni i vojni) spreavali su iseljavanje, sluei se i zavaravanjem uz uporne tvrdnje da e se RSK braniti i da e Vojska Jugoslavije sigurno uestvovati u spreavanju hrvatske agresije na "ostatak" RSK. Oni koji su narod ubedivali da ostane na svojim ognjitima bili su u sutini lazovi i dvolinjaci, jer e istovremeno svoje porodice smestiti daleko od Krajine. Svakodnevne su bile intervencije sa najvieg nivoa, da se odreenim ljudima odobri odlazak u Srbiju navodno zbog neizbenih i neodlonih poslova, odakle se, naravno, vie nisu vraali. Tipian je i primer optine Obrovac. Zvanini organi vlasti pokrenuli su akciju za kolektivno iseljavanje naroda. Nosilac akcije bila je Skuptina optine. Akcija je inicirana od pojedinaca iz Skuptine i Vlade RSK, sa ciljem da se krivica za pad Zapadne Slavonije adresira samo na predsednika RSK Milana Martia i na Srpsku vojsku Krajine. Otuda je delegacija Obrovca traila hitan prijem kod komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala Mila Mrkia. On je to odbio, pa je zatraen prijem kod predsednika RSK Milana Martia. 1 on izbegava da se sretne sa takvom delegacijom. "Izlaz" je naen tako to je 8. juna 1995. godine delegaciju primio ef vojnog kabineta predsednika RSK, general Milan Celeketi. On e zabeleku o razgovorima sa delegacijom proslediti Glavnom tabu Srpske vojske Krajine, sa svojim miljenjem "da treba uvaiti njihovu ozbiljnu zabrinutost i razmotriti slabosti vojne organizacije na koje ukazuju".

149 Nakon svega i mnogih meupoteza, dolo je do sastanka u skuptini Obrovca, kome su prisustvovali predstavnici Optine, sve stareine Obrovake brigade, predstavnici Komande Dalmatinskog korpusa, Ministarstva odbrane i Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Iz nastupa predstavnika vlasti video se pokuaj da se dokae kako je Obrovaka brigada u "haotinom" stanju i da ona ne moe zatititi narod ako Hrvatska napadne Obrovac. Na primedbe da obrovaka vlast nije realizovala nijednu svoju obavezu prema odbrani, odgovoreno je tobonjim nedostatkom i propustima u zakonima i propisima. Pravo stanje stvari nije se htelo javno priznati. Bilo je vie nego oigledno da su dogaaji u Zapadnoj Slavoniji deprimirajue uticali na narod i vlast Obrovca. Strah je postao dominantan. Meutim, nesporne su i injenice da su ulice Obrovca uvek pune oficira i vojnih obveznika. Vie ih je na ulici nego na poloajima. Ako se i sa takvim ponaanjem trae garancije da e graani biti sauvani od ustake agresije, ko e to zaustaviti Hrvate kad krenu u napad. elnici optine tvrde da je 60 posto graana spakovalo kofere za beaniju. Postavljaju na desetine pitanja, vide greke, propuste i izdaju u svemu. Sve je propust. Nema ansi ni za ta! Stareine iz Obrovake brigade govorile su ono to misle i ne pokuavajui da poriu ocene i miljenja predstavnika optine. Porunik Lazo Vukevi poto je sa ponosom naglasio da je bio borac generala Ra tka Mladia, prvo se upitao: "ta i kome ovo radimo?" Neshvatljivo mu je da "gubimo teritoriju a unapreujemo stareine". I on tvrdi da su izbeglice na teritoriji obrovake optine u nemoguoj situaciji. Zatim saoptava da je sa prostora Obrovca u SRJ otilo 116 vojnih obveznika. Istie zloupotrebe vojne obaveze. Porunik Duan Joki, komandant bataljona, trai energiniju borbu proitv mafijaa, i tvrdi: da nedostaje zajednika i jedinstvena borba protiv dezertera. Kae da u bataljonu ima etu bolesnih. Podsea da se vojska mora obui, nahraniti i platiti. Ukazuje da je privoenje pobeglih i neodazvanih vojnih obveznika - slabo, zatim da je u brigadi manje komandovanja a vie dogovaranja i da stanje borbene gotovosti jedva zadovoljava. U porastu je otpor uspostavljanju reda i discipline. Kapetan prve klase Radivoj Paravinja, komandant Obrovake brigade, govorio je po onoj narodnoj "bez dlake na jeziku". Izrazio je spremnost da u "svakom trenutku preda brigadu boljem i sposobnijem", jer se "nakomandovao". Govorei o stareinama u svojoj brigadi, naglasio je da je najmanje sposobnih da izvode obuku vojnika i jedinica. Po njemu, "dezerteri su problem koji Srpsku vojsku Krajine vuku u poraz". Ocenjuje da je "sve vea upotreba alkohola koju je nemogue kontrolisati..." Tvrdi da o invalidima i lanovima porodica poginilih niko ne brine, da o borcima uopte ne postoji organizovana briga, zatim da ne rade kole i privreda, da radna obaveza nije regulisana na nain koji bi bio prihvatljiv. Pita kako se na

150 radnoj obavezi moe raditi dnevno samo po 8 asova, biti slobodan subotama i nedeljama i imati platu od 500 dinara, dok u isto vreme vojni obveznik provodi na poloaju dan i no i prima samo 40 do 50 dinara. Iz sadraja i prikazanog stanja, lako se moe uoiti zato je nizak moral naroda i vojske, i otkud najave onoga to e se desiti 4. i 5. avgusta 1995. godine. Ovakav nastup organa vlasti optine Obrovac, poetkom juna 1995. godine, predstavljao je pripremu i generalnu probu za evakuaciju naroda i vojske, do koje e doi nepuna dva meseca kasnije. Stvoreni su uslovi da se lako i na mig, narod moe pokrenuti sa svojih ognjita. Oigledno je da su ovakve "pripreme i generalke" bile efikasnije i ubojitije nego sva hrvatska ubojna sredstva.
4.

Vojnici i stareine Srpske vojske Krajine bili su predmet neprekidnog propagandno-psiholokog delovanja Hrvatske. Nisu bili pripremani da se tome odupru niti je stareinski kadar bio osposobljen da se uhvati ukotac sa raznim priholokim dejstvima na svest i volju vojnika. Praktino, nisu znali da zatite ni sopstvenu linost. Propagandno delovanje Hrvatske i njene vojske bilo je osmiljeno a baziralo se na dobro prouenom stanju i poloaju pripadnika Vojske Republike Srpske. Uz uee i pomo propagande svojih sponzora i mentora, Hrvatska je itekako uspevala da porazno utie na svest srpskog vojnika i stareine. Znala je i umela, pre svega, da iskoristi i pojaa konfuziju u svesti pripadnika Srpske vojske Krajine koji su stvarali tzv. unutranji faktori. Nacionalna nesloga bila je dominantna, a stranake politike su svakodnevno ubijale volju za otporom i suprotstavljanjem neprijatelju. Psiholoko stanje u srpskoj vojsci bilo je velika nepoznanica za celokupno komandovanje Vojskom Republike Srpske kao i za one koji su vodili dravnu politiku. Emocije i emocionalna stanja pripadnika Srpske vojske Krajine nisu bila razmatrana ni na jednoj instanci komandovanja. Olako se prelazilo preko svega to je stvaralo emocionalni naboj srpskog vojnika i stareine ili to ga je totalno demotivisalo. Slino je i kad su u pitanju problemi zamora, apatije, rezignacije... Nisu esto uvaavana ni bioloka ogranienja to je, uz iscrpljenost ubijalo i volju, jednom reju umrtvljavalo i demotivisalo ljudstvo. Vojnik se takorei mehaniki kretao, radio i ponaao onako kako mu je nametano. Preduzimljivosti i samoinicijative stalno je manjkalo. Nedostajala je briga i za sopstvenu sigurnost, za socijalno troenje vremena. Sa ljudstvom nije izvoena obuka niti neke druge vojnike aktivnosti. Jednom reju, vojnik je bio preputen sam sebi, pretvarajui se u pasivnog posmatraa stanja oko sebe. Povremeni obilasci ekipa iz pretpostavljenih komandi nita bitno nisu menjali. Deurstva se otaljavaju, pri emu veina spava. Rauna se na onu nedopustivu - valjda e nas neko upozoriti, sigurno e neko primetiti ako ta bude... Upotreba alkohola je esta i malo je onih koji ne piju. Stvara se navika da alkohol oputa a ne otupljuje i uspavljuje. Kad se sve to sabere, praktino, vojnik ivi

151 kao poluvojnik. Ono to ne moe da izbegne, ini tako tek da se otarasi obaveze - traljavo, bezvoljno, povrno, polovino. Ne uzbuuje ga prekor. Ne bi ga mnogo radovala ni pohvala da je nekim sluajem i zaslui. Dok izvrava dobijeni zadatak, trudi se da uloi to manje a jedina ozbiljna preokupacija mu je kada e istei vreme da moe da krene kui. Desi li se da vojnik i neto posebno dobro uini, to ostali ili ne primeuju ili ne cene. Nedostaju zvanja i autoritet stareine, kao strunjaka i oveka, da bi svaki zadatak koji vojnik izvrava, uao i u njegovu svest. Otuda i pomisao na komesare iz partizanskih jedinica ali bez ondanje ideologije, i sa novim i jasnijim nacionalnim ciljevima. Borac sa navedenim karakteristikama je proizvod neosmiljenog vojnikovanja u uslovima "ni rata ni mira". On je i subjekat i objekat nevojnikog ivota i ponaanja. Nepreduzimanje mera da se stanje popravi gasi u vojniku volju i motivaciju da boravi u jedinici. Otuda se izlaz trai u neopravdanom bolovanju ili u nastojanju da se oglasi nesposobnim za vojnu vebu. U tome su, naravno, neophodni sauesnici u liku nesavesnih lekara. Vojnik Srpske vojske Krajine bio je okovan i oiglednom nebrigom. Niko ga ne pita kako mu je porodica. Sa trideset dinara plate ne moe se preiveti. Kako se snai? Niko i ne pokuava da mu objasni dokle e trajati beda u kojoj ivi, i ta e biti posle. Ne nudi mu se nita bolje. Nema ni propagandnog "ulivanja optimizma". Bie kako bude, a vojnik vidi i osea da je sve gore. Niko ne brine o ranjenim i porodicama poginulih vojnika. Ostavljanje ranjenih j poginulih u toku trajanja borbenih dejstava vojnik smatra najveom nebrigom prema oveku uopte. Srne li sebi dopustiti da mu se takvo neto dogodi? Kad ga takve misli spopadnu i preokupiraju, jasno je da od takvog borca nema vajde. Moe se zato i zakljuiti da su vojniku Srpske vojske Krajine bili najugroeniji svest i volja. Manji je rizik bio od hrvatskih puaka i topova. to se stareina Srpske vojske Krajine tie jasno je da su zbog malobrojnosti imali isuvie zaduenja i obaveza. Od njih se oekivalo da urade i ono to je nemogue, za ta ne postoje uslovi. Mnogi su dobijali zadatke za koje nisu kolovani i osposobljeni, niti poseduju neophodno iskustvo. Mnogi komandiri odeljenja su obini vojni obveznici, bez desetarskog kursa, bez obuke i osposobljavanja. Zato oni praktino i ne komanduju, ve se dogovaraju sa vojnicima i mole ih da izvre zadatak. Komandiri vodova su najee vojnici bez ina, razvodnici, desetari i vodnici koji su. unapreivani po raznim osnovama. Nisu osposobljeni da komanduju vodom u borbi. Komandiri eta su najee vodnici i potporunici, i retko ima poneki porunik koji nije ni pomiljao da e komandovati etama. Malo je stareina po ugovoru, i vrlo mali broj njih je zavrio kolu rezervnih oficira. Komandanti bataljona i diviziona su rezervne vojne stareine, veina bez zavrene kole rezervnih oficira. Njihove aktivnosti su neredovne i nepotpune; obavljaju ih povrno i nikad od poetka do kraja. Jednom reju odlikuje ih nestruan i neplanski rad pa zato i nema pozitivnih efekata.

152 Stareine veinom kontaktiraju sa vojnicima koji gree, slabo rade ili prave probleme. Dobri vojnici su zanemareni. Njih ne vide, ne podstiu i ne istiu. Tako se ono to je dobro zapostavlja i ne primeuje. Moe se zato i zakljuiti da su iskustva stareina, od znaaja za uspeh komandovanja, bila razliita, a u celini vie skromna nego dovoljna u odnosu na potrebe. Oko 50 posto stareina je uestvovalo u borbenim dejstvima tokom 1991. godine i kasnije. Najvei broj stareina, bio je bez iskustva u izvoenju borbene obuke sa vojnicima i jedinicama, pa su zato i izbegavali da prihvate takve zadatke.

Naivno verovanje da e oni zatititi Srbe od progona Jasui Akai i Butros Gali Pozicija vojnika i stareina u Srpskoj vojsci Krajine nije ni od koga uvaavana. A ona je bila delikatna. U moru problema i tekoa jedinice su predstavljale pozornicu ponaanja vojnika i stareina i upozoravali na mogue posledice. Frustracije, konflikti, agresivne reakcije, opijanja, samovolja, bili su izraz i forma neprilagoenom ponaanju. esta su nepotrebna pucanja bojevom municijom - kod kue, u kafani, naselju, u odlasku na smenu i povratku iz jedinice. Karakteristina je "udruena pucnjava" vie vojnika, sa nasilnikim ponaanjem, sa elementima pljake i otimaine. Znaajnu stavku neprilagoenog ponaanja inile su beanija u bolest i iseljavanje u Srbiju i svet. Da bi se izbegle obaveze, bili su esti sluajevi samovoljnog naputanja sopstvene jedinica, radi odlaska u drugu koja je dalje od fronta. Takvih dolazaka bilo je najvie iz jedinica Vojske Republike Srpske u jedinice Srpske vojske Krajine. Sudei i po tome, bilo je oigledno gde se vie ratuje. Pruanje otora odlasku u jedinice koje se pokreu na prostore izvoenja borbenih dejstava savlaivalo se ubedivanjem, obeanjima, molbama, pretnjama. Naputanje borbenih dejstava i bekstvo na desetine kilometara od poprita borbe, zauzimali su visoko mesto u arsenalu neprilagoenog ponaanja.

153 Opijanje je karakterisalo svaku jedinicu koja je bila bez aktivnosti i kontrole, a vidno mesto u neprilagoenom ponaanju imala su omalovaavanja i klevetanja pretpostavljenih. Proglaavani su izdajnicima, lagalo se da imaju velike plate. Registrovane su i ne u malom broju pretnje i fiziki napadi na aktivne oficire. Sve se najee zavravalo bez adekvatnih posledica po izgrednike. Samoranjavanja i samoubistva su bila u stalnom narastanju. Nije bilo lako razgraniiti koja su sluajna a koja namerna. Samoubice su najee bile iz redova izbeglica. Imali su mnoge takorei nereive probleme. Dizanje ruke na sopstveni ivot javljalo se kao posledica gubljenja vere u smisao borbe u kojoj se uestvovalo. Besperspektivnost je narastala zbog neobezbeenog smetaja porodice, malih primanja i nezainteresovanosti nadlenih za tekoe u kojima se grca. Nedostatak razumevanja i preputenost samom sebi, uticali su da se takvi povlae u sebe, da ute. Nisu se alili, pokazivali nezadovoljstvo. Ili su nemo svojim putem bezizlaza. Samoubistva su vrena najee kod kue, kada se nalaze van jedinica. Nijedno samoubistvo nije izvreno u pijanom stanju, to govori o svesnom (!) inu. Samoranjavanja je bilo znatno vie od samoubistava. Oko 80 posto svih samoranjavanja imalo je kvalifikaciju nehat ili u pijanom stanju. Neka od samoranjavanja su i posledica nesporne bolesti a ponekad i namere da se izbegne boravak u jedinici. Tretman neprilagoenog ponaanja ima i negativistiki odnos prema borbenoj obuci. Ne mali broj vojnika i stareina, pod raznim izgovorima, odbijao je uee u borbenoj obuci. Najei razlog je tvrdnja da nema potrebe za obukom, jer oni to znaju. To se toboe dokazuje time to ve dugo uestvuju u ratu. Provere znanja i obuenosti doivljavaju kao iivljavanje oficira i formalnosti za koju nema navodno opravdanja. Stvarala se takva atmosfera da je malo koji stareina imao hrabrosti da od vojnika zahteva obuku. To je bila boljka sa katastrofalnim posledicama. Jedan od uzroka takvom otporu je i nespremnost da se podnose fiziki napori. Vojni obveznici jednostavno nisu bili spremni da potre, da se maskiraju, da maruju, da savlauju prepreke, da nose ranac, municijsku kutiju, rezervne delove... ta rei o kondiciji vojnika i stareina koji nisu spremni da tre ni 300 metara. Koliko je sve to bilo pogubno i po zdravlje, moe se pretpostaviti, jer je automatski slabila i otpornost njihovog organizma. Nedisciplina je dominirala medu oblicima neprilagoenog ponaanja. Nikome u Srpskoj vojsci Krajine, takorei, nije smetalo nepozdravljanje, nepravilno oslovljavanje, nepristojno odevanje, neurednost, kretanje bez kape, neustajanje u susretu sa starijim. Biti dobar vojnik u vodu i eti koja je popunjena ljudstvom sa istih prostora doivljavala se maltene kao sramota, kao ulagivanje stareini, izdvajanje iz proeka jedinice i kolektiva. Takav reim je posledica okotalosti negativistike svesti, koja se ustalila kao normalno stanje stvari. I, naalost, postala je prevladujui oblik i manir ponaanja koji prolazi bez ikakvih posledica.

154 Malo je injeno da se razvije sistem motivacije vojnika i stareina za podnoenje tekoa i rtava koje je rat nametao. Iako je u Srpskoj vojsci Krajine bilo mnogo borbenih aktivnosti sa brojnim primerima hrabrosti ali i kukaviluka, ni jedni ni drugi primeri nisu naroito isticani. Hrabrost nije hvaljena, niti je kukaviluk kritikovan. Drava nije uvela odlikovanja ili bilo kakva priznanja za ljudstvo koje se istie hrabrou i rezultatima u toku borbe. Poginuli i ranjeni, su zaturani i zaboravljani. Njihov primer i stradanje nije znailo nita. Sve bi se na kraju svelo samo na njihovu nesreu. Osnovna karakteristika Srpske vojske Krajine je bila nemotivisanost. Posledice toga su bile negativne po ponaanje kod svih pripadnika Srpske vojske Krajine. Za Srpsku vojsku Krajine je karakteristino postojanje nepojmljivog fizikog i psihofizikog umora. Sluba po smenama, dugo zadravanje u zonama odgovornosti bez konkretnih zadataka, neblagovremeno smenjivanje vojnika i stareina sa dunosti, naroito na delovima ratita gde su izvoena borbena dejstva, rezultirali su umorom za koji se moe rei da je bio hronian. Takorei nita organizovano se nije moglo uiniti da se umor ublai. U sutini stareine i komande Srpske vojske Krajine nisu znale da organizuju odmor umornog ljudstva i jedinica. Odnos prema odmoru bio je istovetan u mirovanju kao i u borbenim dejstvima. Posledice toga niko nije razmatrao. U potpunosti je izostalo procenjivanje sposobnosti vojnika i stareina. Stareine i komande uopte nisu pravile razliku izmeu sposobnih, manje sposobnih i nesposobnih za zadatke koje izvravaju. Zato je u Srpskoj vojsci Krajine bilo mnogo primera gde su manje sposobni i nesposobni rukovodili sposobnijima od sebe. Ratna opasnost u kojoj se ivelo kod veine pripadnika Srpske vojske Krajine nije razvijala rodoljubiva oseanja, niti motivaciju i elju da se lino uestvuje u borbi. Zelela se pobeda ali bez linog uea u borbi koja bi donela pobedu. Rat je aktivirao snane emocije ali razliitog kvaliteta. Vie je bilo straha, bola i delimino mrnje, nego ljubavi, patriotizma i radosti. U Srpskoj vojsci Krajine je bilo mnogo stavova po raznim pitanjima koji nisu imali istinitu osnovu a bili su emotivno obojeni. U predrasude spadaju stavovi koji se odnose na paravojno organizovanje, omalovaavanje aktivnih vojnih stareina, prenaglaavanje srpstva i poistoveivanje ovinizma sa patriotizmom. Moglo bi se mnogo toga rei i o nepostojanju adekvatne ili nikakve zakonske regulative o ratu i ratnom stanju, o mobilizaciji i pripremi za borbu i opstanak. Dravu u obrisima nisu mogle uvrivati improvizacije i nedoreenost rukovodstva, niti atmosfera u kojoj je svako prvenstveno brinuo o sebi. Neosnovano i nepotrebno, to bi rekao narod, traje dok traje.

155

PODMUKLO PUTANJE KRAJINE NIZ VODU

Uslovi u kojima se nala poetkom 1995. godine Republika Srpska Krajina bili su znamo nepovoljniji nego poetkom prethodne godine. Hrvatska vojska je ve bila izbila na Dinaru, livanjsko-grahovskim pravcem odakle je ugroavala kninsku teritoriju. Opasnost od njenog ovladavanja Grahovom rezultirala bi istovremeno i odvajanjem Republike Srpske Krajine i Republike Srpske na grahovskom i dinarskom prostoru. To bi, onda, odbranu RSK dovelo u krajnje nepovoljnu situaciju. Uz sve to, bilo je evidentno narastanje i organizovanost, opremljenost i obuenost hrvatske vojske do granica koje su bile viestruko iznad stanja s poetka 1994. godine. U isto vreme borbene mogunosti Srpske vojske Krajine bile su ispod onih s poetka 1994. godine. Da stanje bude jo bezizglednije, meunarodna zajednica je odustala od svoje obaveze da ne dozvoli Hrvatskoj da "problem reintegracije RSK u Hrvatsku" reava primenom sile. Istovremeno su i pozicije Republike Srpske u ratu sa Muslimanima i Hrvatima u Bosni i Hercegovini ozbiljno poele da slabe. Pod pritiskom blokade i pretnji bombardovanjem, srbijanski reim je odustao od daljeg meanja u odnose Hrvatske i RSK. Uz sve navedeno, stanje unutar RSK je bilo krajnje nepovoljno. Nejedinstvo u dravnom vrhu, podsticano spolja, onemoguavalo je osveivanje, otrenjenje i shvatanje situacije onakvom kakva je bila. Bio je poslednji as da se u RSK shvati da opstanak Srba u Krajini jedino zavisi od njih samih i da se u skladu s tim moraju traiti reenja. Sve zablude o optesrpskoj odbrani vodile su RSK u tragediju i totalnu propast. Takav trenutak Srba traio je jedinstven nastup svih faktora koji su inili dravu RSK i njene institucije. Srpska vojska Krajine se morala okrenuti grozniavim pripremama za odbranu a vlast u traenje reenja pregovorima koji bi Srbe zadrali na njihovim etnikim prostorima. Jo je bilo ansi da se uz ustupke i poputanja, uz pomo meunarodne zajednice ozbezbedi opstanak na ognjitima, makar i bez vlastite drave, ali uz autonomiju koju je svet nudio od poetka svoga meanja u sukobe na prostorima bive SFRJ. Naalost, nastavljeno je sa politikom zavaravanja koja e dovesti do tragedije. Tok dogaaja i aktivnosti, diktirae faktori van RSK. Tako e Srpska vojska Krajine nastaviti jalovo angaovanje u borbama oko Zapadne Bosne iako RSK od toga nije imala nikakve koristi. Takvo angaovanje je samo olakavalo hrvatskoj vojsci da se uvrsti na Dinari i da ovlada teritorijom u zahvatu livanjsko-grahovskog pravca.

156 Srpska vojska Krajine i dalje e nastaviti sa angaovanjem svojih jedinica u sastavu "Pauka", umesto da se pripremala za odsudnu odbranu. Iz Likog, Kordunskog i Banijskog korpusa neprekidno je upuivano na hiljade vojnika prema Cazinskoj krajini. Tako e, u tim operacijama, do poetka marta 1995. godine iz Kordunskog korpusa biti angaovano vie od 2.000 vojnika i stareina. U tim borbama najmanje 50 ljudi je ranjeno i poginulo. Angaovanje Banijskog korpusa dostizalo je cifru i do 8.000 vojnika i stareina. Poginulo je ili ranjeno oko 130 vojnika i stareina. Sve u svemu, kao i sama ta operacija, ukljuivanje vojnika Srpske vojske Krajine u borbena dejstva sa 5. muslimanskim korpusom bilo je kontraproduktivno. Jedinicama iz sastava Srpske vojske Krajine nisu komandovale komande iz Banijskog i Kordunskog korpusa, nego Komanda "Pauka" i komande Taktikih grupa na elu sa komandantima iz redova Ministarstva unutranjih poslova. Vojnici i stareine su pruali otpor da odlaze na ratita prema 5. muslimanskom korpusu. Dezerterstva su bila masovna a moral je slabio toliko da se nije mogao popraviti do dana kada je trebalo odsudno braniti Krajinu.
1.

Priprema Hrvatske za definitivni obraun sa RSK koincidira i sa promenom na elu Srpske vojske Krajine. Gubitak Zapadne Slavonije u neometanoj agresiji Hrvatske, propraen je dovoenjem generala Mila Mrkia na dunost komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. On dolazi kao "spasilac". Tako ga bar veina pripadnika Srpske vojske Krajine doivljava. Njegov dolazak prikazuje se i kao potvrda krivice i odgovornosti generala Milana eleketia za gubitak Slavonije. To je pravim krivcima sasvim odgovaralo. Milan eleketi je mirno prihvatio postavljanje na novu dunost. Postao je naelnik kabineta vrhovnog komandanta Milana Martia. Nedoraslost generala eleketia prethodnoj dunosti, kao i petljanje sa vercom i kriminalom u Zapadnoj Slavoniji, nisu presudno uticali na gubitak tog dela RSK. Naalost, nikome nije padalo na pamet da se bavi pravim uzrocima poraza, pri emu bi se definisala i eleketieva odgovornost. Sve je to jednostavno pokriveno dolaskom generala Mila Mrkia na elo Srpske vojske Krajine. Ispalo je, maltene, da se ne vredi vraati porazu u Zapadnoj Slavoniji i pravim krivcima za haos u RSK, ve da treba samo slediti novog komandanta, kao da je on reenje za sve boljke i nedae. Otuda je njegovo predstavljanje pred oficirima Glavnog taba Srpske vojske Krajine pravi obrazac samopredstavljanja. Dri se nedotino i uzvieno. Uz njega je stalno lina svita specijalaca. Demonstrira i "svoju" metodologiju rada. Komandante korpusa stavlja pod "svoje" i vie je sa njima nego u Glavnom tabu. Pokazuje i primerenu elastinost. Zahteva samo ono to se moe realizovati. Ima i "svoje" ljude, u koje bezgranino veruje, pa ih je zato sa sobom i doveo. Oekivanja da e promeniti oficire na kljunim dunostima nisu se obistinila. Bar ne u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine.

157 Mrki deluje kao oficir koji brzo uoava probleme. Tano procenjuje sposobnosti saradnika. Ne istrava. Utisak je da ne uri. Pristup mu je irok i globalan. Deluje samouvereno i bez kolebanja. Nije mu do reklamiranja, ali se vidi da ume da uva imid komandanta i generala (Mrkia) iz slavnih (!) borbi oko Vukovara. Tamo gde ceni da e biti otpora nekom njegovom potezu, odlazi na lice mesta i u linom kontaktu postavlja stvari na svoje mesto. Insistira na obuci vojnika i jedinica. Rede odrava kolegijume.

Masivi Dinare preputani su Hrvatima bez velikih borbi Sa pomonicima vie kontaktira pojedinano nego grupno. Odrava svakodnevni kontakt sa predsednikom RSK. Na aktivnoj vezi je sa elnicima Skuptine RSK i predsednikom Vlade. Pokuava da ostvari uticaj na Ministarstvo unutranjih poslova, posebno na upotrebu milicije u borbenim dejstvima. Teite rada usmerio je na pregrupisavanje Srpske vojske Krajine i njeno preformiranje i pripremu za rat. Obrazuje korpus specijalnih jedinica sa gardijskom i oklopnom brigadom i jakim izviakim i policijskim sastavima. Takav rad, mora se priznati, brzo je pokazao rezultate. Ono to je uraeno za neto vie od mesec dana Mrkievog komandovanja prikazano je 28. juna 1995. godine na smotri (paradi) na poligonu Slunj. Postiglo se vie nego za sve prethodne godine. General Mrki je insistirao na usvajanju taktike koja e vojnike i vojsku to pre staviti u aktivnu ulogu prema hrvatskoj vojsci. Nastojao je zato da se svakog dana neto dogaa, svakodnevna aktivnost je po Mrkiu presudna za borbenu gotovost. On je znao i u emu je osnovni problem morala vojnika i stareina, iako je kao fenomen nedovoljno uoen i malo analiziran. Radi se o vojnicima koji su seljaci i radnici. Meu njima su mnogi izbeglice bez igde iega. Siromatvo je veliko, i dovodi u pitanje njihovu ivotnu egzistenciju. U borbenim strojevima je samo sirotinja. Bogatiji i intelektualci su van

158 borbenog stroja. Briga prema porodicama poginulih i ranjenih je nikakva. Setva, etva, kolstvo, zdravstvo - sve se prelama u jedinicama. I oekuje se da Srpska vojska Krajine sve to reava, umesto civilnih vlasti koje se dre po strani. Odmah je Mrki uvideo da je poseban problem lo kvalitet obavetajnog obezbedenja. To je bila najbolnija taka. Neizvesnost, netanost, nepouzdanost, neblagovremenost, nasedanje poturenim podacima... Zbog toga se i nije moglo nita pouzdano zakljuivati. Mrki brzo uoava i zna da odvoji koliko je drastian problem statusa stareinskog kadra u Srpskoj vojsci Krajine. Najbrojnije su stareine koje su sve izgubile i ne znaju kada e im biti reeni stambeni i drugi problemi. Stareinska nepopunjenost se ne moe resiti ako im se nita ne moe pruiti. I taj zadatak je morao biti briga vlasti. Jo jedna strana je postavljena na noge. Pred kraj maja 1995. godine grupacija "Pauk" stavljena je pod kontrolu Glavnog taba Srpske vojske Krajine, odnosno njegovog komandanta generala Mila Mrkia. 2. Pred kraj juna 1995. godine postignuta je saglasnost izmeu komandanata glavnih tabova Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske da se pripremi i izvede zajednika operacija kojom bi se razbile hrvatske snage na Dinari i u zahvatu pravca Grahovo-Livno i Glamo-Livno. Predviano je i osloboenje Livna. Ovom operacijom se Srpska vojska Krajine mogla obezbediti od opasnosti koja joj je pretila sa teritorija koje su ulazile u sastav Republike Srpske. Kada je zavreno planiranje, a priprema jedinica i komandi se privodila kraju, usledila je iznenadna odluka sugerisana iz Beograda da se prvo krene na Biha i po njegovom zauzimanju da se razbiju hrvatske snage na Dinari i pravcu Grahovo-Livno. Takva odluka nije odgovarala RSK i Srpskoj vojsci Krajine ni sa jednog aspekta. Operacijom prema Bihau, pa i njegovim ovladivanjem, RSK ni u emu nije popravljala svoju veoma teku i nepovoljnu situaciju. Bilo je jasno da orijentacija Srpske vojske Krajine na Biha predstavlja stvaranje uslova hrvatskoj vojsci da bez znaajnog otpora uvrsti svoje pozicije na Dinari i ovlada Grahovom. Sa stanovita RSK nije postojao ni jedan valjan argument za odustajanje od operacije prema Dinari i na grahovsko-livanjskom pravcu. Na sva pitanja pa i protivljenja, postojao je samo jedan odgovor - tako je nareeno iz Beograda! Ceo jul 1995. godine bie obeleen zajednikom operacijom snaga Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske i jedinica ministarstava unutranjih poslova obe srpske republike. Operacija je pripremana i izvedena pod nazivom "Ma-95" za Srpsku vojsku Krajine, a "tit-95" za Vojsku Republike Srpske. Cilj operacije bio je ovladivanje teritorijom Zapadne Bosne i konano razbijanje i unitenje snaga 5. muslimanskog korpusa armije BiH. Donoenju odluke za ovu operaciju prethodila su intenzivna borbena

159 dejstva operativne grupe "Pauk" u kojima su postignuti znaajni uspesi. Ova grupa je od 28. maja stavljena pod komandu Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Veinu sastava "Pauk" inile su snage "Narodne odbrane Zapadne Bosne", odnosno Abdieve "vrhovne komande". Naelnik ove "vrhovne komande" bio je erif Mustedanagi. Operacija se vodila protiv 5. muslimanskog korpusa iji je sastav imao oko 17.000 boraca i stareina, svrstanih u 8 brigada, jednu hrvatsku pukovniju i 5 samostalnih bataljona - diviziona. Procenjeno je da je taj korpus imao 3.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Generator morala bio je i pri tolikim gubicima islamski fundamentalizam. Kako se procenjivalo da e ubrzo doi do radikalne agresije Hrvatske na RSK, i ofanzive veih razmera, hrvatske i muslimanske vojske na livanjsko-grahovskom i livanjsko-glamokom pravcu, oekivao se i protivudar snaga 5. korpusa prema Velikoj Kladui na severu i prema Petrovcu i Otrelju na jugu. Zato glavni tabovi Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine ocenjuju da bi hitno trebalo izvesti operaciju koja bi obema vojskama poboljala operativni poloaj pre nego to dode do napada Hrvatske na RSK. Ocenjeno je da najvie ansi na uspeh prua operacija protiv 5. muslimanskog korpusa, te otuda operacije "Ma-95" i "tit-95". Operacija "Ma-95" trebalo je da predstavlja vatreno krtenje novoformiranog Korpusa specijalnih jedinica Srpske vojske Krajine i 15. lake peadijske brigade. Popuna tih jedinica vrena je privoenjem vojnih obveznika izbeglih u Savezne Republike Jugoslavije. Dogovor o operaciji izmeu glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske K r a j i n e postignut je 4. jula 1995. godine, i predviao je da Vojska Republike Srpske uputi odreeni broj jedinica Vojske Republike Srpske i pripadnika posebnih jedinica Ministarstva unutranjih poslova RS u sastav "Pauka" u rejon Vrnograa. Pripremno nareenje za operaciju "Ma-95" izdato je 6. jula 1995. godine. Istovremeno je upuen zahtev na istaknuto komandno mesto Glavnog taba Vojske Republike Srpske u Drvar, da se do 11. jula upute dogovorene jedinice u sastav "Pauka". Bilo je predvieno da se napadna operacija za slamanje 5. korpusa izvede sa ciljem da se deo snaga okrui i uniti, zatim da se ovlada teritorijom na kojoj je stanovnitvo naklonjeno F. Abdiu i da se ovlada Buimom, kao centrom muslimanskog ekstremizma. Time bi i 5. korpus definitivno bio izbaen iz borbe. Dok bude trajala operacija "Ma-95", predvieno je da jedinice Srpske vojske Krajine, svojim prvim ealonima, budu u gotovosti da spree iznenadne napade hrvatske vojske na severnom i junom delu ratita. Od snaga iz sastava Srpske vojske Krajine koje su predviene da uestvuju u operaciji "Ma-95" obrazovane su dve operativne grupe i jedan taktiki sastav iz Banijskog korpusa. Od ukupnog brojnog stanja svih snaga pod komandom Glavnog taba Srpske vojske Krajine, za napadna dejstva se angauje 5.006 vojnika i stareina ili (34%) za podrku 610 ili (4%) a za odbranu u neposrednom dodiru sa delovima 5. muslimanskog korpusa se 9074 (ili 62%).

160

Na delikatnom zadatku Pranje ruku od promaene politike General Mile Mrki Slobodan Miloevi Poetak napada predvien je za 15. jul 1995. godine. Dovoenje jedinice u oekujue rejone za napad nije teklo po planu. To se odnosilo na jedinice Ministarstva unutranjih poslova i jedinice koje su iz sastava Vojske Republike Srpske trebale da udu u sastav operativne grupe u rejonu Vrnograa. Zbog toga e komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine zatraiti da se do 12. jula mobilie celokupan sastav milicije RSK. Insistiralo se da se na nivou resora formiraju jedinice milicije jaine ete i da se od ovih jedinica obrazuje bataljon sa zajednikom komandom, koji bi inio rezervu Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. U toku 11. jula u sve jedinice upuena je zapovest za napad. U toku 12. jula 1995. godine Glavni tab Srpske vojske Krajine je uputio zahtev Vladi Zapadne Bosne da izvri mobilizaciju svih vojno sposobnih i da ih rasporedi u ratne jedinice "Pauka". Mobilizacija je trebalo da se zavri do 14. jula 1995. godine. Glavni tab Srpske vojske Krajine e zatim izdati dopunu zapovesti, po kojoj je poetak napada pomerio na 16. jul 1995. godine. Meutim, ni Muslimani nisu sedeli skrtenih ruku. Tako e u jutarnjim satima 13. jula Muslimani, izvriti iznenadni napad, delovima jedne brigade, pravcem turli - Komesarac. Probili su front i zauzeli brdo Trigonometar 445. Zato komandant Srpske vojske Krajine vue protivpotez te se hitno izlazi na predviene linije razvoja i otvara vatra na sve otkrivene ciljeve. Naredio je da se adekvatnijim snagama razbiju snage 517. muslimanske brigade u rejonu sela Komesarac, da se vrati izgubljeni prostor i da se bude u gotovosti za dejstva u skladu sa odlukom za operaciju "Ma-95". Nareena je mobilizacija Likog i Kordunskog korpusa. U toku 14. jula proglaena je zona borbenih dejstava i upuen zahtev Glavnom tabu Vojske Republike Srpske u Drvar da se pojaaju dejstva na bihako-krupskom pravcu i da otpone napad na pravcu Ivanjska - Buim.

161 Zbog kanjenja u pregrupisavanju snaga u Operativnoj grupi koja je trebalo da napada od Vrnograa ka Buimu, komandant e jo dva puta odlagati poetak napada. Onda je, tokom 17. jula, od Vojske Republike Srpske traeno da iz svog sastava uputi samo jedan bataljon, jer je bilo nerealno oekivati da e od njih stii sve dogovorene jedinice. Dan kasnije stigao je odgovor u kome se i ne spominje bilo kakvo upuivanje jedinica iz Vojske Republike Srpske. Insistira se da Srpska vojska Krajine pone sa napadom, uz tvrdnju da je Vojska Republike Srpske krenula u napad jo 15. jula i da ve ima 4 poginula i 22 ranjena vojnika. Od snaga Ministarstva unutranjih poslova RSK i Srbije u operaciji uestvuje jedna brigada, jedan samostalni odred i jedan bataljon. Jedinice su integrisane u operativne i taktike grupe Srpske vojske Krajine i njima kom a n d u j u k o m a n d e j e d i n i c a Srpske vojske K r a j i n e .

Konano operacija "Ma-95" je poela 19. jula. Tog dana najbolje je dejstvovala Operativna grupa koja je nastupala sa severa, na pravcu Vrnogra - Buim. Po otpoinjanju napada koji je kretao iz Like, na pravcu Traka Ratela - Cazin postignut je samo delimian uspeh. Jedna taktika grupa nije krenula u napad zbog odbijanja brigade MUP i 101. odreda milicije da krenu u borbu. U napad nisu krenule ni snage iz Banijskog korpusa. Jedan broj tenkovskih posada odbija da krene u napad dok im se rezervoari sa gorivom ne napune do vrha. Imali su 2/3 goriva u rezervoarima i to im je za tu priliku bilo sasvim dovoljno. Uoeno je takode da i jedan broj vojnika i stareina koriste svaku priliku za izgovor da bi izbegli uee u borbenim dejstvima. U toku 20. jula nareeno je nastavljanje napada, s tim to je teite preneto na snage koje su iz Like dejstvovale ka Cazinu. Neprijateljska propaganda je reagovala optubama da je napadnuta zatiena zona Biha. Sirom Evrope i Amerike takve optube su stvarale antisrpsko raspoloenje, posebno prema RSK. Niko nije hteo da prihvati demanti, jer lavina je krenula, a RSK i RS nisu imale mogunosti i prilike da se upuste u medijski rat. Poinju da stiu i upozorenja iz Beograda u vidu napomena da se Biha ne dira. Tako je, tog istog dana, napad zaustavljen ali se oekivalo da bude nastavljen sutradan 21. jula u 8 asova. Meutim, u jutarnjim satima 21. jula, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine izdaje nareenje da jedinice ne kreu u napad, nego da nastave sa pripremama a napad e se nastaviti kada bude nareeno. Taj i naredni dan jedinice e provesti u "pripremama za napad" odnosno u ekanju da se negde gore na najviem nivou, odlui o ishodu ove operacije. Dok je to trajalo Glavni tab Srpske vojske Krajine donosi odluku da postupi po predvienoj varijanti kao da je hrvatska vojska napala RSK dok traju borbena dejstva prema Zapadnoj Bosni. Korpusi su dobili nareenja da postupe tako kao da za 24 asa predstoji napad Hrvatske vojske. Samo je komandant Glavnog taba Srpske vojske K r a j i n e znao da li je zaista postojala opasnost od hrvatskog napada i ako je postojala - kolika je bila. Na opasnost je ukazivao sporazum Alije

162 Izetbegovia i Franje Tumana, koji su ba u to vreme potpisali u Splitu. Sporazumom je legalizovan boravak hrvatske vojske u Bosni i Hercegovini, a Hrvatska je preuzela obavezu da se angauje u odbrani zatiene zone Biha. Je li obustavljanje napada, 21. i 22. jula, rezultat procenjenih opasnosti ili neija odluka izvan i iznad znao je u to vreme samo general Mile Mrki. U veernjim satima 22. jula posle sumiranja dotadanjih rezultata odlueno je da se napad nastavi 23. jula dejstvom Operativne grupe u 02,00 sa severa ka Buimu, postignuto je efikasno iznenaenje i dvadesetak sela je ulo u sastav "Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna". Napad sa teritorije Like ka Cazinu kasnio je. Poeo je tek u 11 asova. Zauzeta su tri sela posle ega je napad zaustavljen. Zatim se saznalo da je jedan tenk iz sastava Oklopne brigade zarobila muslimanska jedinica, i da je to ubrzalo pad borbenog raspoloenja. General Mrki je bio nezadovoljan tokom napada grupacije koja je dejstvovala iz Like ka Cazinu. Njegova namera da tom grupacijom 23. jula ovlada Cazinom, i da posle toga izvue Korpus specijalnih jedinica za spreavanje napada Hrvatske na RSK, pala je u vodu. Oekivanje agresije hrvatske vojske na RSK preokupiralo je rad stareina iz Glavnog taba na komandnom mestu. Bila je primetna odreena doza nervoze i neizvesnosti. U toku 24. jula nije bilo krupnijih borbenih dejstava. Napad je nastavila grupa od Vrnograa ka Buimu i pomerila liniju dodira priblino tri kilometara. Gledano u celini tog dana se mirovalo. U toku dana, general Mile Mrki e iznenadno otputovati u Beograd. U njegovom odsustvu komandovanje je preuzeo general Mile Novakovi, komandant Operativne grupe koja je napadala sa severa ka Buimu. Tokom 25. jula jedinice vre pripreme za nastavljanje napada a iz Beograda se vratio general Mile Mrki. Nije skrivao optimizam, ali nije ni neto posebno objanjavao. Prema najavljenom zasedanju Skuptine RSK u Topuskom govorio je sa prizvukom rezervisanosti. Smatrao je da nije dobro reenje ako Milan Babi bude obrazovao Vladu RSK. Iz toga se moglo zakljuiti da je Milan Babi linost koju Beograd ne bi prihvatio umesto Borisava Mikelia. General Mrki je sigurno dobro znao ta eli i ta namerava reim u Beogradu. To se moglo naslutiti i iz njegove izjave da je "Bitno da se operacija 'Ma-95' zavri za dva do tri dana, i da se posle toga nastavi sa izgradnjom Srpske vojske Krajine". Najavljuje zatim da e Glavni tab Srpske vojske Krajine premestiti u Baniju, da bi se sredilo stanje u Banijskom korpusu. Iz svega to je general Mrki obelodanio po povratku iz Beograda vidno je da ni re ne progovara o Dinari i Grahovu. Preutkivanje ne moe biti posledica nepoznavanja i neshvatanja opasnosti po RSK sa Dinare i od grahovskog podruja. Mrki je dobro znao realnu situaciju. Pre bi se moglo rei da je preutkivanje bilo rezultat nekih uveravanja koja je dobio u Beogradu, i u koja je vrsto verovao.

163 Oekivalo se da 26. jul bude pravi ratniki dan. Sve to je nareeno jedinicama i svi izvetaji koji su stigli na istaknuto komandno mesto, govorili su u prilog takvom oekivanju. Ali, sve je poelo traljavo. Kasni napad grupe generala Mila Novakovia i to nekoliko asova, a kada je poeo, zaustavljen je posle dva sata. Grupa iz Like, kojom je komandovao general Milorad Stupar, poela je aktivnosti dobro izvedenom artiljerijskom pripremom. Meutim, kraj artiljerijske pripreme oznaio je poetak opstrukcije napada. U borbu nisu krenule Prva i Druga taktika grupa. Spreene su od 101. odreda milicije, koji je ne samo odbio da krene u borbu, nego je i tenkove spreavao da krenu, tako to su milicioneri posedali na put kojim su tenkovi jedino mogli proi. Tek u poslepodnevnim satima u napad e krenuti Trea i etvrta taktika grupa. Ovladae se delom sela Bugari i nekim okolnim objektima. Ovog dana (26. jul), na livanjsko-grahovskom pravcu hrvatska vojska krenue sa intenzivnim napadima ka Grahovu i Glamou. Naalost, srpske snage koje su branile prilaze Grahovu nisu pruile vei otpor (delovi 3. i 9. lake peadijske brigade Vojske Republike Srpske i borbena grupa "Vijuga" iz Srpske vojske Krajine). Namerno su prikrivale prave informacije o stanju na prilazima Grahovu, pa su zato sa istaknutog komandnog mesta Glavnog taba Vojske Republike Srpske, i od Komande 2. krajikog korpusa, stizale tvrdnje da na pravcu Grahova nije dolo do pomeranja linija fronta. Zbog te neistine intervenisano je iz Knina, od strane naelnika Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala Duana Lonara ali bez rezultata. On e komandantu, generalu Milu Mrkiu, preko sredstava veze saoptiti svoje strahovanje za mogui kritian razvoj dogaaja oko Grahova. Tom upozorenju Mrki nee pridavati vei znaaj. Vie je Mrki verovao u nameru Hrvatske da vazdunim desantima utie na razvoj dogaaja oko Zapadne Bosne. Zbog toga je naredio da se posednu odreeni rejoni za protivdesantnu odbranu. Takva predvianja bila su nerealna, jer Hrvatska jo nije imala zeleno svetio da javno kri obaveze pred Savetom bezbednosti, pogotovu to jo nisu bili ispunjeni uslovi za poetak radikalnog obrauna sa RSK. Meutim, navedena odluka generala Mrkia oslabie pozicije Srpske vojske Krajine prema Zapadnoj Bosni. On veruje, kako je sam govorio toga dana, u "zakon spojenih sudova". Po njemu, "ako Srpska vojska Krajine ne napadne aerodrom oralie i grad Cazin, ni hrvatska vojska nee napasti Grahovo". Oigledno, u pitanju je ako ne zabluda onda sasvim odreena namera. Nemogue je da general Mrki ne uvida nesagledive posledice po RSK zbog ve izvesnog gubitka Grahova i Glamoa. Nije li u pozadini svega onaj neobjanjeni i iznenadni odlazak u Beograd?! Dok jedinice u dodiru sa 5. muslimanskim korpusom miruju, 26. jula u 12 asova oglaava se Fikret Abdi iz Velike Kladue i proglaava Republiku Zapadnu Bosnu. Umesto da insistira na daljem napadu, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine razmilja da iz borbi izvue Korpus specijalnih jedinica a da

164 napad ka Buimu nastavi Operativna grupa generala Mila Novakovia. Odluuje zatim i da delom snaga ojaa odbranu Grahova. Izvuene snage upuuje u predviene rejone za protivdesantnu borbu. U rejon Grahova upuena je Gardijska brigada iz sastava Korpusa specijalnih jedinica. Komandant Dalmatinskog korpusa, pukovnik Veso Kozomora, dobija zadatak da sa komandantom 2. krajikog korpusa, generalom Radivojem Tomaniem, dogovori zajednika dejstva na grahovskom pravcu. Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine nareuje 26. jula Ministarstvu odbrane da pokrene postupak kod predsednika RSK Milana Martia za hitno proglaavanje ratnog stanja. Kao da je Mrki tek od tog asa i na preac svestan znaaja Grahova za odbranu RSK. U popodnevnim satima 26. jula usledie drugo nareenje komandantu Korpusa specijalnih jedinica i komandantu bataljona milicije za angaovanje u odbrani Grahova. Ni jedan od ova dva komandanta postavljene zadatke nee izvriti onako kako je zahtevano. Milicija je, jednostavno odbila da uestvuje u odbrani Grahova. Izgovarala se time to komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine "nije nadlean da nareuje jedinicama milicije". Iza takvog izgovora stajali su kljuni ljudi iz Ministarstva unutranjih poslova RSK, medu njima je i novoizabrani ministar, i to iz sasvim odreenih razloga. Imali su zadatak da vre opstrukciju odbrane jer su, oigledno, znali ta e se deavati i da se odbrana RSK "mora" uruiti. U toku 27. jula nareeni napadi na Zapadnu Bosnu nee praktino ni zapoinjati. Na scenu je prvo stupio 101. odred milicije. Odbio je da izvri nareenje i zapretio da e napustiti zonu izvoenja borbenih dejstava. General Mrki reaguje tako to nareuje da se 101. odred razorua, a brigada Ministarstva unutranjih poslova skine s fronta prema Zapadnoj Bosni i uputi na iri prostor Grahova. Poto je potpisao takvo nareenje, Mrki odlazi na Skuptinu RSK koja zaseda u Topuskom. Ubrzo, meutim, na istaknuto komandno mesto Glavnog taba Srpske vojske Krajine stie zahtev da se stopira nareenje o razoruavanju 101. odreda milicije. Zatraeno je i stopiranje pokreta brigade Ministarstva unutranjih poslova ka Grahovu. Zahtevi su doli od pomonika ministra unutranjih poslova RSK Neboje Pavkovia. Iza takvog zahteva stajale su uticajne linosti izvan RSK, a ne potpisani inovnik. Re je o onim istim ljudima koji su Srpsku vojsku Krajine nametnuli da krene u borbe u Zapadnoj Bosni umesto prema Dinari i Grahovu, odakle joj je i stizala smrtna opasnost. Na grahovskom pravcu tokom 27. jula popustili su svi elementi odbrane. Hrvatska vojska je ve praktino drala pod kontrolom Grahovo i liniju koja od Grahova izvodi preko Obljaja ka Tievu. Po Mrkievom povratku iz Topuskog, naloeno je da milicija izae iz sastava Korpusa specijalnih jedinica i da se potini generalu Milu Novakoviu, koji nastavlja borbe sa 5. muslimanskim korpusom. Dat je zadatak da se deo Glavnog taba Srpske vojske Krajine, na istaknutom komandnom mestu pripremi za vraanje u Knin, za dva do tri dana. O dogaajima oko

165 Zapadne Bosne i na teritoriji Grahova izveten je Generaltab Vojske Jugoslavije. U informaciji je navedeno da e Srpska vojska Krajine ojaati odbranu Grahova i da e ga braniti po svaku cenu! Ve sutradan, tokom 28. jula, hrvatska vojska je ovladala Grahovom pa se Glavni tab Srpske vojske Krajine sa istaknutog komandnog mesta povukao u Knin. To e ujedno predstavljati i kraj operacije "Ma-95". Upotreba Srpske vojske Krajine u operaciji "Ma-95", po mnogo emu je indikativna i navodi na kritika preispitivanja bar nekih dogaanja pre i u toku njenog trajanja. Vie je nego oigledno da je Srpskoj vojsci Krajine, poetkom jula 1995. godine, bilo prioritetno da uini sve to je mogue za stabilizaciju situacije na Dinari i livanjsko-grahovskom pravcu. Nametanje operacije prema Zapadnoj Bosni bio je oigledan put u orsokak. Za napad na Zapadnu Bosnu Srpskoj vojsci Krajine izdano se nude jedinice iz sastava Vojske Republike Srpske, sadejstva sa velikim snagama, raspolaganje vojskom Narodne odbrane Autonomne Pokrajine Fikreta Abdia. Tu su i snage milicije ekvivalenta veeg od dve brigade. I Srpske vojske Krajine umesto na Grahovo i Dinaru kree na Zapadnu Bosnu. Veu joj se ruke u pripremi napada a kada je poeo ne dozvoljava se da traje vie od po nekoliko asova. Od obeanja iz Vojske Republike Srpske nema nita, kao da nisu ni data. Milicija svakog dana vri opstrukciju a pogotovu onda kada je u izgledu neki vei uspeh. Oni koji su je uputili u sastav Srpske vojske Krajine naredili su joj da nijedno nareenje komandi i komandanta Srpske vojske Krajine ne srne izvriti. Naalost, sasvim neoekivano i komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine sve sam radi, kao da mu pomo taba nije ni potrebna. Neprekidno je i neprimereno dugo sa dvojicom potinjenih komandanata - generalom Milom Novakoviem i Miloradom Stuparom. Odobrava im odlaganja poetka napada, pokazuje nevieno razumevanje za njihove neuspehe. U jeku operacije odlazi u Beograd, bez objanjenja i tamo referie, prima zadatke, vraa se i nalae nastavak dejstava. Zaboravlja Grahovo i Dinaru. Sa Vojskom Republike Srpske kao da je prekinuo sve veze. Da li to on ne postoji za generala Manojla Milovanovia, koji ispred Vojske Republike Srpske vodi tzv. bihaku operaciju ili je obrnuto. Zatim nepotrebno alje vojsku u rejone za protivdesantnu odbranu, a na scenu stupa milicijska farsa, prema kojoj je toboe bio energian. Zatim e ponuditi ostavku pred Skuptinom RSK u Topuskom. Neoekivano pranje jednog generala, koji, kad je dolo stani-pani, nije sluao svoga vrhovnog komandanta ve nekoga drugog iz Beograda. Razbio je u paramparad onaj zanos i optimizam koji je ulivao na samom poetku kninske epizode. Pae Grahovo, a komandant Mrki e imati "dokaze" da do njega nema krivice. Nee ni pokuati da kae ko je onda krivac, ako on nije. U celini gledano komandovanje generala Mila Mrkia u operaciji "Ma95" ne moe se ceniti kao slabo. Naprotiv, ako se sasvim zanemare interesi RSK, ono zasluuje najveu ocenu. On je od nekoga dobio konkretan i jasan

166 zadatak - da omogui izvoenje krupne vercerske operacije koja e Srpsku vojsku Krajine odvui od odbrane Grahova i Dinare, a anonimnim kreatorima "Maa-95" obezbediti zgrtanje basnoslovnog deviznog bogatstva, pre nego to sve krene po scenariju "mirotvoraca" za Bosnu i Hrvatsku. Mrki je maskirao formu zadatka, koji se mogao izvriti i bez pada Buima i Cazina, ali sa gubitkom Grahova i Dinare. Neupueni su verovali, a i ta bi drugo! Tako e komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine Mile Mrki, uspeno izvriti prvu fazu operacije zbog koje je i poslat u RSK. "Ma-95" je bio prvi korak da se pred javnou pravdaju oni koji su Krajinu poveli i odveli u tragediju. Drugi korak usledie samo nekoliko dana po padu Grahova i zavretku operacije "Ma-95". 3. Srpska vojska Krajine i Vojska Republike Srpske imale su mnogo slinosti u stvaranju, organizaciji i ustrojstvu, zadacima koje su izvravale, odnosima sa i prema Vojsci Jugoslavije kao i po mnogim drugim pitanjima. Najdominantnije je bilo postojanje jedinstvenog interesa da se Srbi preko Drine spaavaju od genocida ekstremistike politike Hrvata i Muslimana. Zajedniki interes je upuivao na potrebu da se odnosi izmeu ove dve vojske neguju i neprekidno dograuju. Za olakano uspostavljanje i odravanje dobrih odnosa postojali su povoljni uslovi. I jedna i druga vojska stvarane su takorei na istovetan nain. Obe su bile iste srpske vojske. Imale su zajednikog i istog neprijatelja. Teritorije Republike Srpske Krajine i Republike Srpske predstavljale su jedinstvenu geografsku i operativno-strategijsku celinu koja je omoguavala povoljne uslove za odbrambena dejstva. Planiranje i izvoenje borbenih dejstava osloncem na vojno-geografske karakteristike zemljita, umanjivalo je prednosti neprijatelja u savremenijem naoruanju i opremi. Voenje zajednikih operacija, omoguavalo je postizanje jedinstvene pobede i relativno brzog zavravanja rata. Obe vojske su imale istog "starijeg brata", Vojsku Jugoslavije, to je predstavljalo veliku prednost, pogotovu da je postojala i jedinstvena strategija. Opstanak RSK nije bio mogu bez oslonca na Srbiju i Republiku Srpsku, pri emu je presudno znaenje imala kopnena veza, preko tzv. koridora. Postojanje i opstanak koridora zavisio je od Vojske Republike Srpske. Bez koridora, RSK bi nestala i bez rata sa Hrvatskom. Prekid koridora znaio bi i cepanje Republike Srpske na dva odvojena dela, to bi, takode, znailo isto to i nestanak. Oit je bio zajedniki interes da se koridor sauva i da se obezbedi njegovo neprekidno funkcionisanje. Opravdano je bilo oekivanje da Srpska vojska Krajine i Vojska Republike Srpske deluju kao dva dela iste armije. Zajedniko je moglo i moralo biti planiranje, priprema i izvoenje borbenih dejstava. Podrazumeva se i opremanje obe vojske po jedinstvenom planu. Manevrisanje tehnikim sredstvima i jedinicama sa jednog prostora na drugi moralo je biti znaajna

167 komponenta obostrano korisne saradnje. Ispomo u stareinskom kadru bila je nuna i mogua, ali se na nju nije ni pomiljalo. U praksi su preovladale dve objektivne injenice koje su onemoguavale dobro i organizovano koordiniranje odnosa izmeu Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske. Prvi faktor je zavisnost od odnosa na relaciji dravni vrhovi RS i RSK sa dravnim vrhom Savezne Republike Jugoslavije. Pokazalo se nerealnim oekivanje da odnosi izmeu dve vojske mogu biti bolji od odnosa izmeu predsednika RS i RSK i vlada ove dve srpske drave. Drugi faktor objektivne prirode je nedoraslost i nesposobnost glavnih tabova da zajedniki i koordinirano realizuju ono to se moglo uraditi i u uslovima kakvi su postojali na rovitom meudravnom nivou. Dok je postojala dobra saradnja na nivou dravnih vrhova Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, poprilino je raeno na izgraivanju saradnje izmeu Generaltaba Vojske Jugoslavije i glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Korisne odnose izmeu tri vojske, svesrdno su u 1992. i donekle u 1993. godini podravali dravni vrhovi sve tri drave. Pravljen je i jedinstven plan odbrane srpskih drava za sluaj agresije na bilo koji deo jedne od tri drave. Dogovaranje je bilo redovno i nastojalo se da se dogovorene obaveze ispunjavaju. Takva saradnja doprinosila je dobrim odnosima izmeu Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Zajednika odbrana koridora i uee jedinica Vojske Republike Srpske u odbrani Severne Dalmacije i Like, tokom 1993. godine, predstavljaju ono stoje najvrednije u saradnji izmeu Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske. Naalost, poetak raskola na relaciji Slobodan Miloevi - Radovan Karadi uticao je i na odnose izmeu tri vojske. Koordinacija odnosa i saradnje izmeu tri srpske vojske sve je vie slabila. Koordinacija i saradnja nisu vie imale zajedniku platformu, koja bi obavezivala strane da zajedniki reavaju odreene probleme i da potuju sklopljene dogovore i sporazume. Odluka Vlade SRJ da na Drini uvede blokadu prema Republici Srpskoj, dovela je do zabuna i zaotravanja odnosa medu vojskama. Ipak, odnosi su drani pod kontrolom Generaltaba Vojske Jugoslavije, pre svega uz pomo oficira u srpskim vojskama preko Drine koji su ujedno bili oficiri Vojske Jugoslavije. Blokada je posebno pogodila Vojsku Republike Srpske. S jedne strane, vlast RS je zahtevala da se Vojske Republike Srpske mea u politiku tako to bi osuivala odluku o blokadi. Iz Beograda su, meutim, stizali zahtevi da Vojske Republike Srpske primora legalnu vlast RS da postupa onako kako se zahteva iz centra srpstva. Da je kojim sluajem realizovan bilo koji zahtev, to bi znailo kraj za Republiku Srpsku. Glavni tab Vojske Republike Srpske postupie tako to nijedan od zahteva nee odbiti, ali ni jedan od njih nee ni realizovati. Zbog toga e trpeti pritiske i udare sa obe strane, a opstajae prihvatajui da realizuje i ono to nije bilo u interesu srpskog naroda, i moglo se odbiti a da ne izazove

168 katastrofu. Takvo balansiranje Glavnog taba Vojske Republike Srpske bilo je estoko igosano od Radovana Karadia. On je inio vie nego to je smeo samo da bi uklonio generala Ratka Mladia i one koji ga podravaju. Ali i reim s one strane Drine, znae da iskoristi "vrdanje" Ratka Mladia, za pravdanje i prikrivanje svoje neasne politike prema Srbima u Bosni i Hrvatskoj. Uslovi u kojima se nala Vojska Republike Srpske nisu joj doputali da brine o interesima Srba u RSK i potrebama Srpske vojske Krajine. Okolnosti u kojima su se odvijale aktivnosti Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske od 1992. do avgusta 1995. godine poveavale su znaaj saradnje. Ona je, po nekim sadrajima, neprekidno trajala i nije se prekidala ni u jednom trenutku. Po znaaju i obimu isticala se saradnja na planu zbrinjavanja ranjenih i bolesnih. O tome govori stanje u bolnicama Banjaluke, Prijedora i Knina. U tim bolnicama nije pravljena nikakva razlika medu pacijentima. U Kninu su primani i leeni ranjenici iz Vojske Republike Srpske kao da su iz Srpske vojske Krajine, a u bolnicama Banjaluke i Prijedora bio je isti sluaj sa ranjenicima iz Srpske vojske Krajine. Zahvaljujui tome spaeni su mnogi ivoti pripadnika obe vojske. I na planu zdravstvenog obezbedivanja saradnja je imala iroke razmere. Pruanje pomoi u lekovima i sanitetskom materijalu spasio je mnoge ivote, posebno od vremena uvoenja blokade na Drini. Pomo u prevoenju ranjenih do bolnica sanitetskim vozilima i helikopterima bila je vrlo dobro organizovana i funkcionisala je do poslednjeg dana rata. Po znaaju se istie pruanje pomoi Vojsci Republike Srpske u gorivu i municiji. Stalna borbena dejstva i blokade na Drini smanjivali su rezerve municije ispod minimuma. esto goriva uopte nije bilo, to je ugroavalo ak i opstanak jednog dela jedinica Vojske Republike Srpske. Srpska vojska Krajine nesebino je slala municiju i gorivo u Republiku Srpsku. Ova vrsta pomoi bila je uzela maha i na niim nivoima komandovanja, bez uvida glavnih tabova Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske. Za municiju i gorivo poeli su se u ime Vojske Republike Srpske obraati i ljudi koji nisu pripadnici vojske ali su se predstavljali kao predstavnci vlasti. Otkrivene su tako i pojave verca municijom i gorivom. Reagovala su oba komandanta glavnih tabova, pa je p o m o u municiji i gorivu dogovorena i realizovana uz znanje sa nivoa glavnih tabova obe vojske. Jedan od oblika saradnje koji se kontinuirano odvija izmeu Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine bilo je kolovanje oficira i podoficira u Centru vojnih kola Vojske Republike Srpske u Banjaluci. Za potrebe Srpske vojske Krajine u ovom centru kolovane su dve generacije oficira i podoficira. Na Manjai su, za potrebe Srpske vojske Krajine, obuavani vojnici-vozai borbenih vozila. Pred kraj 1994. i do avgusta 1995. godine jedinice obe vojske pripremae i izvoditi zajednika borbena dejstva prema Zapadnoj Bosni, na prostoru Dinare i u zahvatu livanjsko-grahovskog pravca. Na alost, tada e na scenu zakulisno stupiti i uene iz Beograda, koje e proizvesti veliku mrlju

169 u odnosima izmeu dve srpske vojske. Slika loih i neiskrenih odnosa izmeu glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine i njihovih komandanata, ne da se retuirati, bez obzira koliko su i jedni i drugi bili ucenjeni. Stradao je narod, izgubljene su teritorije. Zbog takvih "igara", prvo je izgubljen Kupres. Vreme c'e pokazati da je pad Kupresa, ustvari poetak ulaska hrvatske vojske na prostor RS, i pripreme da se sa tog prostora nanese glavni udar u konanom razbijanju RSK. Padom Kupresa, Hrvatskoj su otvorena vrata ka Dinari i livanjsko-grahovskom pravcu. Izostae

Lana zaklinjanja u slogu i jedinstvo Zajednika sednica skuptina RS i RSK bilo kakva znaajnija aktivnost Vojske Republike Srpske da se povrati Kupres i potisne hrvatska vojska sa Dinare i prostora Livanjskog polja. Teko je i pomisliti da Glavni tab Vojske Republike Srpske nije mogao pravilno da proceni znaaj i posledice gubitka Kupresa. To u istoj meri vai i za Generaltab Vojske Jugoslavije. Glavni tab Vojske Republike Srpske e do poslednjeg trenutka tvrditi da se radi o sitnom problemu koji e Vojska Republike Srpske "lako resiti kada za to doe vreme". Svako pokretanje pitanja gubitka Kupresa i opasnosti zbog pojave hrvatske vojske na Dinari (od strane Glavnog taba Srpske vojske Krajine) omalovaavano je i nazivano kukavilukom zbog, navodno, neosnovanog straha. Akcija Hrvatske na Zapadnu Slavoniju poetkom maja 1995. godine bie pored ostalog, i pokazatelj krajnje loih i neiskrenih odnosa izmeu Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine koje su odravali glavni tabovi obe vojske. Od dogovorene zajednike odbrane Zapadne Slavonije nije bilo nita. Komanda Drugog krajikog korpusa Vojske Republike Srpske i njene potinjene komande vie e ii na ruku Hrvatima nego ugroenoj Srpskoj vojsci Krajine.

170 Ni preputanje Dinare i njenog zalea Hrvatima, nije stavilo taku na komandantske uene i raskole. Privezani za Beograd, igrali su nametnutu "igru" do kraja, a izmeu njihovih vojski uklinili su se zajedniki dumani. ta su time sauvali i spreili ve se i sada moe suditi bez prevelike istorijske distance. Kao da je zalud uena i priana ona priica o sedam prutova, ili ona koja govori o tome kako su na nekoj livadi pala ona tri naivna vola pa doao zli vuk i doapnuo dvojici da izdaju treeg pa e im ostati vie trave... A kad je posle "Pauka", "tita-95", "Maa-95" i "Dinare 95" palo i Grahovo, cela RSK se nala u bezizlaznoj situaciji, smrtnoj, moe se rei. Komandanti su, jo dobro stajali. Izgledalo im je da je travnata livada. Ali, vuk nije mislio tako. Reim Srbije dobio je izgovor da se pravda i da skine odgovornost za tragediju Srba u Krajini koja e ubrzo uslediti. I definitivno se verovalo da je time izbegnuto da Srbija i Crna Gora budu bombardovane, i da su skinule s vrata famoznu meunarodnu zajednicu i novi svetski poredak. Republika Srpska ponaala se u skladu sa obavezama koje je nerado morala da prihvati. Svoenje na 49 posto od ukupne teritorije Bosne i Hercegovine, reeno je ustupanjem dela RS u trouglu Grahovo - Glamo - Drvar. Protiv toga je bio Glavni tab Vojske Republike Srpske, ali nije imao izbora. Odluio se na igru sa "mlaim bratom". Bilo je vie nego vidno zalaganje da se za tragediju do koje e doi okrivi "mladi brat". S tim je bio saglasan "najstariji brat", koji se "mirotvorno" oglaavao iz Beograda. U toku 2. avgusta 1995. godine doi e do sastanka vrhovnih saveta odbrane RS i RSK, kojima su prisustvovali predsednici obe drave i komandanti glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Bie to, praktino, ne samo legalizacija ve izgubljenog, nego i onoga to e uslediti samo dva dana kasnije. Jo se verovalo da e RS izbei gubitak onoga to joj je nametnuto. Predsednik RS, Radovan Karadi, duboko je verovao da e to nekako postii ako se oslobodi generala Ratka Mladia. Slino je razmiljao i predsednik RSK Milan Marti. Ali, bilo je kasno da u poslednji okraj sa Hrvatskom ude bez generala Mila Mrkia, kakva god da je bila njegova uloga. Reim u Beogradu bio je zadovoljan. Oekivao je poetak kraja.

171

AGRESIJA HRVATSKE VOJSKE NA ZAPADNI DEO KRAJINE

Posle pada Zapadne Slavonije, u prvoj polovini maja 1995. godine, na ostalim prostorima Republike Srpske Krajine dolo je do nevienog haosa. Bilo je teko dovesti u meusobnu vezu sva ta brojna dogaanja. U dravnom i vojnom vrhu rasplamsavala su se opasna politika razraunavanja. U javnosti su doivljavana kao lov i otkrivanje krivaca za gubitak Zapadne Slavonije. U sudaru su, s jedne strane Milan Marti, predsednik RSK, a s druge Borisav Mikeli, predsednik Vlade RSK. U tom obraunu, Milan Babi koji "vlada" parlamentom, bez pompe prelazi od Borisava Mikelia Milanu Martiu. U sloenim politikim razraunavanjima kao sponzori zavaenih iz pozadine deluju Slobodan Miloevi i Radovan Karadi. Pri tome ni jedan ni drugi nisu preokupirani brigom za Srbe u RSK, nego nastoje da prikriju i sopstvenu odgovornost, ne samo za pad Zapadne Slavonije, nego i za tragediju koja e tek uslediti, to su oni dobro znali. Po Slobodanu Miloeviu, Vlada RSK sa Borisavom Mikeliem u svemu je u pravu, a Milan Marti i oni koji stoje iza njega, jedini su krivci. Po Radovanu Karadiu, Milana Martia je izdao Slobodan Miloevi. On je onemoguen da uradi sve to je mogao, prvenstveno zbog opstrukcija Vlade Borisava Mikelia. Da bi pokazao koliko mu je toboe stalo do slobode Srba u RSK, Karadi irokogrudo nudi ujedinjavanje RS i RSK u jednu dravu. Znao je da je takav predlog nerealan i zakasneo. Vladavina politikog haosa iskljuivala je mogunost da se RSK sagleda u stvarnoj situaciji i da se povuku potezi koji bi bili u skladu sa interesima naroda. Na papiru "pobeduje" struja Milana Martia, ali u realnosti, RSK vlada politika Slobodana Miloevia. Izgleda kao da, sa politike scene odlazi Borisav Mikeli, a ostaje samo Milan Marti, koji prihvata ostavku komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine, generala Milana eleketia, ali ga zadrava kao naelnika svog kabineta. U sutini, posle poraza i gubitaka Zapadne Slavonije, pobeduje politika koju je vodio i oliavao Borisav Mikeli i Vlada iji je predsednik bio. Toj politici se tajno priklonio i Milan Babi. Svi su vuci na broju ali nisu siti. Slede novi potezi Slobodana Miloevia. Na dunost komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine iz Beograda dolazi general-potpukovnik Mile Mrki. On je izbor Slobodana Miloevia. Generalu Mrkiu je dobro bila poznata situacija u RSK. Moe se samo pretpostaviti da Mrki nije rado prihvatio odlazak u RSK. ta je od njega oekivao Slobodan Miloevi i ta mu je lino preporuio da ini, moe se samo nagaati.

172 Sa generalom Milom Mrkiem hitno se krenulo u osposobljavanje Srpske vojske Krajine i njenu pripremu za suprotstavljanje agresiji hrvatske vojske. Trebalo je mnogo toga da se uradi. Krenulo se smelo. U Saveznoj Republici Jugoslaviji je ak povedena akcija za povraaj vojnih obaveznika koji su pobegli iz RSK i Hrvatske. U toku je bila i kampanja da se dobrovoljcima ponovo omogui odlazak u RSK. Sve je to poelo da lii na dobar put, koji je zavisio samo od jednog faktora. Taj faktor je bio vreme. Trebalo je nekako odloiti poetak hrvatske agresije bar do oktobra. To je opet bilo u "nadlenosti" faktora van RSK. Ti faktori su bili: RS, zatim SRJ i meunarodna zajednica. Trebalo je da Vojska Republike Srpske sprei prodor hrvatske vojske na livanjsko-grahovskom pravcu i Dinari. SRJ, odnosno Slobodan Miloevi trebalo je nekako da privoli predstavnike meunarodnog faktora da ne dozvole Hrvatskoj da bar pre oktobra ne krene u agresiju na RSK. A meunarodni faktor je nekako trebalo navesti da primora Tumana da problem "reintegracije RSK u sastav Hrvatske" ne reava ratom. Dakle, sve to to je bilo presudno, nije zavisilo ni malo od RSK. Ovladavanjem Grahovom 28. jula, i dranjem kljunih pozicija na Dinari, hrvatska vojska se nalazila u izuzetno povoljnom strategijsko-operativnom poloaju za okupaciju zapadnog dela RSK. Poto je zatim izvrila dovoenje i grupisanje velikih snaga, mogla je svakog trenutka da krene u ofanzivu. Na ishod radikalne agresije moglo se uticati samo po dva osnova - ulaskom u rat Vojske Jugoslavije, posebno sa prostora istonog dela RSK i ilavim otporom Srpske vojske K r a j i n e ukljuujui adekvatna dejstva po hrvatskim gradovima (Zagrebu, Zadru, Karlovcu, ibeniku, Splitu). Ali, politika Tudmanove Hrvatske imala je ne samo odreene ruke, nego i podrku meunarodnog faktora da oruanom silom rei tzv. "srpsko pitanje". Meunarodni faktor je preuzeo na sebe zadatak da onemogui Vojsku Jugoslavije da se ukljui u rat. Ameriki ambasador u Hrvatskoj, Piter Galbrajt, dobie 3. avgusta (dan pre poetka "Oluje"), poslednja uveravanja Slobodana Miloevia da se Vojska Jugoslavije nee meati u rat Hrvatske protiv zapadnog dela RSK. Osim toga Miloevi preko Galbrajta daje garancije da Srpska vojska Krajine nee raketirati i bombardovati gradove u Hrvatskoj. ta je zauzvrat obeano Miloeviu moe se samo nagaati. Razvoj dogaaja i kasnije ponaanje Slobodana Miloevia neka analitiare navodi na zakljuak da je oekivano da Srpska vojska Krajine prui otpor do desetak dana, i da e potom meunarodni faktori primorati Franju Tumana da zaustavi ofanzivu na Srbe. Usledili bi pregovori kojima bi se Srbi u RSK primorali da ostanu u Hrvatskoj, ali bez sopstvene drave. Slobodan Miloevi bi se i tako prikazao i pokazao kao spasitelj Srba u RSK, a krivci bi bili olieni u Milanu Martiu, Radovanu Karadiu, Vojislavu eelju i drugim "ratnim hukaima" i protivnicima "miroljubive politike Socijalistike partije Srbije". U osvit 4. avgusta 1995. godine, poela je radikalna agresija hrvatske vojske na zapadni deo RSK, poznata po nazivu "Oluja". Za vreme poetka agresije su

173 dobro znali svi komandati krajikih jedinica. Informaciju o tome da e agresija poeti 4. avgusta u 5 asova stizale su sa vie strana. U ranim popodnevnim satima 3. avgusta stigla je i informacija iz Generaltaba Vojske Jugoslavije. Ona je zatim potvrena i od Glavnog taba Vojske Republike Srpske. Iz vie izvora Unprofora (UNKRO) saoptavano je vreme poetka agresije. Oficiri iz jedinica meunarodnih mirovih snaga kao da su se utrkivali da organima Srpske vojske Krajine saopte vreme poetka agresije. Posle ponoi, odnosno u rano jutro 4. avgusta do 5 asova operativni centar Srpske vojske Krajine je vie puta pozivan od oficira Unprofora smetenih u junoj kasarni u Kninu. Saoptavali su vreme poetka agresije na RSK. Slini podaci stizali su i linijom dravne bezbednosti i drugih organa RSK. Tolika "predusretljivost" oficira iz meunarodnih snaga samo potvruje da je u napadu Hrvatske na RSK unapred sve bilo dogovoreno. Oni koji dostavljaju informacije o poetku agresije imali su (meunarodnu) obavezu da spree agresiju. Umesto da izvre svoju obavezu, oni se utrkuju da rtvu predstojeeg napada upozore. Time su ujedno Glavnom stavu Srpske vojske Krajine stavljali do znanja da Unprofor i ne pomilja da uestvuje u spreavanju hrvatskog napada. Uz to, sugerie se i zakljuak da je RSK sama i da joj ne vredi da prua otpor. Samo to ne kau - beite ili se odmah predajte! I onda, u 5 sudbonosnog 4. avgusta poinje operacija "Oluja" vieasovnom artiljerijskom vatrom po svim gradovima i veim naseljenim mestima u RSK. Bombardovanja su vrena bez milosti. U Kninu su pogoene kasarne, zgrada Glavnog taba Srpske vojske Krajine, ali i bolnice, kole, viespratnice sa stanovima, uderice na periferiji, jednako kao i zgrade u glavnoj ulici. U Operativni centar Glavnog taba Srpske vojske Krajine Pre gubitka Zapadne Slavonije Krajinike nisu potresli dotadanji porazi, a "Oluji" se nisu nadali

174 stiu izvetaji iz svih korpusa i samostalnih jedinica lociranih u Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji. Sadraj je isti: hrvatska artiljerija besomuno dejstvuje po gradovima i naseljenim mestima. Ubrzo zatim stiu izvetaji u kojima se govori o pojavi ubaenih izvidako-diverzantskih grupa, i njihovim uspelim ili neuspelim akcijama. Stiu i prvi izvetaji o poetku napada jedinice hrvatske vojske pokretom peadije i tenkova. Do 14 asova nagomilalo se izvetaja koji govore ta je sve neprijatelj pokuavao, ali da je protivakcijama - onemoguen. U veernjim satima stiu izvetaji iz Likog i Dalmatinskog korpusa o prvim uspesima hrvatskih jedinica. Oekivalo se da e tokom noi 4 / 5 . avgusta dejstva praktino prestati, i da e se no iskoristiti za obostrane pripreme za nastavak borbenih dejstava u jutarnjim satima sledeeg dana. U Operativnom centru Glavnog taba Srpske vojske Krajine pripremana je analiza dejstava tokom 4. avgusta i izvlaenje zakljuaka za nastavak odbrane.
1.

Poetak agresije Glavni tab je doekao u zgradi u kojoj je bilo smeteno i Ministarstvo unutranjih poslova RSK. Operativni deo Glavnog taba radio je osloncem za Operativni centar, preko koga su postojale veze sa potinjenim jedinicama, zatim sa Glavnim tabom Vojske Republike Srpske i Operativnim centrom Vojske Jugoslavije. Preko Operativnog centra mogla se brzo uspostaviti veza sa komandom 2. krajikog korpusa Vojske Republike Srpske (desni sused) i sa organima Ministarstva unutranjih poslova RSK. Operativni deo komande inili su svi organi taba. Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine je imao direktne veze sa komandantima korpusa i druge veze sline onima koje su bile razvijene iz Operativnog centra. Posebnu grupu inile su stareine iz organa za Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdunu odbranu Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Ovom grupom rukovodio je pomonik komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine za RV i PVO general Branislav Petrovi. Grupa je koristila prostoriju Operativnog centra bataljona za vazduno osmatranje, javljanje i navoenje. Pozadinska grupa radila je u kasarni Senjak. U Operativnom centru Glavnog taba Srpske vojske Krajine praena je situacija na ratitu. Organizovano su vrene procene i pripremani predloi za komandantove odluke. Komandant je neposredno kontaktirao sa naelnikom Glavnog taba - generalom Nikolom Lonarom, zatim sa pomonikom za pozadinu - generalom Mirkom Bjelanoviem i pomonikom za RV i PVO - generalom Branislavom Petroviem. Organ za obavetajne poslove radio je odvojeno od Operativnog centra i imao je svoje veze sa obavetajnim i izviakim organima. Zadatke je dobijao od naelnika Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Naelnik obavetajnog organa je redovno uestvovao u pripremi predloga za komandanta. Karakteristino je da je naelnik obavetajnog organa direktno kontaktirao (optio) sa komandantom i naelnikom taba. Sadraji tih razgovora nisu saoptavani operativnoj grupi. Odlazak naelnika obavetajnog organa kod komandanta

175 (i naelnika Glavnog taba SKV) nije podrazumevao konsultovanja sa drugim organima taba. Procene obavetajnih podataka samo od strane obavetajnog organa i bez konsultovanja organa rodova, operativaca, organa slubi, nisu mogle biti adekvatne. To je bila praksa koja je vaila i pre poetka agresije 4. avgusta. U bezbednosti je radilo poprilino mnogo ljudi i bili su odvojeni od operativnog dela komande. Podvojenost tog sektora bila je praena i izbegavanjem organa bezbednosti da se ukljuuju u timski i tapski rad organa komandi, odnosno Glavni tab Srpske vojske Krajine. Jednom reju, bezbednjaci su se drali i ponaali krajnje tajanstveno i mistino, kao da njihov rad nije trebalo da koristi i Glavni tab Srpske vojske Krajine. Tokom 4. avgusta organi bezbednosti su pratili i cenili bezbednosnu situaciju ne oslanjajui se na podatke i procene operativne situacije koju je vrio tab. Uz komandanta je sa manjim prekidima, neprekidno boravio i predsednik RSK Milan Marti. Ova dva kljuna oveka u sistemu komandovanja nisu skoro nita traili od operativne grupe. Komandant je uglavnom prihvatao predloge koji su dolazili od operativne grupe i posle potpisivanja dozvoljavao njihovu distribuciju. Pomonik komandanta za moral je direktno optio sa komandantom, a verovatno i sa presednikom RSK. Ni to to je radio organ za moral nije bilo dostupno operativnoj grupi, a bez toga se nije moglo poznavati stvarno stanje u jedinicama, rezultati i ishodi borbenih dejstava, gubici, odnosi sa stanovnitvom i si. Objedinjavanje rada u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine i organizaciju saradnje trebalo je da obezbedi naelnik Glavnog taba Srpske vojske Krajine. On to nije uspevao, a moda nije ni eleo. Operativni organ taba je imao primernu saradnju sa organima pozadine. U operativnoj grupi je neprekidno boravio ili pomonik za pozadinu ili njegov naelnik odeljenja za operativne poslove. Oni su i odravali vezu sa naelnicima slubi. Operativnoj grupi nedostajale su informacije koje je komandant po svojoj liniji primao od potinjenih komandanata i suseda. Namere komandanta nisu saoptavane tabu, pogotovu se o njima nije moglo blagovremeno nita saznati. Mnoge znaajne informacije koje je primao komandant nisu prenoene u tab. Komandant nije traio miljenja i predloge od nadlenih organa pre nego to je izdavao nareenja ili odlazio na sastanke Vrhovnog saveta odbrane i drugih organa drave. Za mnoga nareenja koja je komandant izdavao komandantima korpusa, operativna grupa nije znala. Tako izdata nareenja ostajala su nezabeleena. To je bilo dovoljno da onemogui operativnu grupu da realno prati situaciju i tok borbenih dejstava. Pre poetka agresije, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine je prihvatio predlog taba da se jedinice Srpske vojske Krajine na prostoru zapadnog dela RSK podele u dve grupacije: junu i severnu. Junu su inili 7.

176 i 15. korpus i njome je komandovao Glavni tab Srpske vojske Krajine, odnosno komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Severnu grupaciju su inili Operativna grupa "Pauk", Korpus specijalnih jedinica, 21. i 39. korpus. Ova grupacija imala je naziv Operativna grupa "Kordun". Njome je komandovao general Mile Novakovi, a zamenik mu je bio general Milorad Stupar, inae komandant Korpusa specijalnih jedinica. Takva podela i organizacija komandovanja imala je opravdanje zbog postojanja realne opasnosti da se zapadni deo RSK - prema Lici - presee na dve odvojene teritorije. Predviana su suprotna dejstva hrvatske vojske od Gospia ka Plitvicama i 5. muslimanskog korpusa od Bihaa, preko Likog Petrovog Sela ka Plitvicama. Pokazae se da je podela prostora zapadnog dela RSK na juni i severni umanjila uticaj Glavnog taba Srpske vojske Krajine na tok borbenih dejstava. Komandovanje e centralizovati komandant Glavnog taba. On e jedino imati na direktnoj vezi komandante Operativne grupe "Kordun", zatim Vukovarskog i Likog korpusa. Komandant Dalmatinskog korpusa vie e biti u vezi sa komandom Glavnog taba nego sa komandantima brigada iz svoga korpusa. Takvo ponaanje, smanjie mogunost operativnog dela Glavnog taba da prati situaciju. Prema podacima kojim je raspolagala Operativna grupa Glavnog taba Srpske vojske Krajine, situacija je tokom celog 4. avgusta bila relativno povoljna. Neprijatelj je postigao uspeh na Velebitu ali su postojale realne mogunosti da se uspeh neutralie. Postojala je i velika neizvesnost od oekivanih akcija 5. muslimanskog korpusa na pravcu Zeljava - Liko Petrovo Selo - Rakovica. Raunalo se na intervenciju snaga za protivdesantnu borbu iz rejona Dreingrada i Rakovice i Oklopne brigade iz rejona Slunja. U toku noi moralo se potraiti reenje za odbranu Knina i zadravanje napada preko Dinare. Dranje veine jedinica Srpske vojske Krajine tokom prvih desetak sati borbe bilo je dobro i trebalo je da poslui kao osnova za dejstva 5. avgusta. Avijacija Srpske vojske Krajine uspeno je dejstvovala u podrci odbrane Likog, Kordunskog i Banijskog korpusa. Jedinice protivvazdune odbrane onemoguile su dejstvo hrvatske avijacije, ali su bile nemone u dejstvima protiv aviona NATO. Na dalji tok odbrane, za 5. avgust, pozitivan uticaj mogle su imati artiljerija i raketne jedinice Srpske vojske Krajine. Bile su pripremljene za dejstvo po Zagrebu, Zadru, ibeniku i Splitu. Bombardovanje i raketiranje tih gradova bilo je predvieno u sluaju da neprijatelj svojom artiljerijom dejstvuje po gradovima i naseljima na teritoriji RSK. Taj uslov je bio ispunjen, jer je hrvatska vojska nemilice dejstvovala po svim gradovima RSK. Raunalo se i na mogunost prelaska u napad Vukovarskog korpusa ka upanji i artiljerijsko dejstvo po Osijeku i Vinkovcima. Jo su preostajale preuzete obaveze Vojske Jugoslavije, ako bi i ona htela da se ukljui. Naravno, sve te pobrojane mogunosti za produetak otpora u odbrani RSK

177 bile su samo u glavama onih koji su eleli da se bore. Naalost, oni koji su odgovarali za sudbinu RSK, potrudie se da se upravo te mogunosti ne iskoriste. Oni e se "boriti" na drugi nain.

Jedno su govorili Krajinicima, a drugo obeavali Zapadu Slobodan Miloevi i Andrej Kozirjev Komandant Glavnog taba, general Mile Mrki, saekae da prou dva sata besomunog granatiranja gradova i naselja po zapadnom delu RSK, pa e, tek onda, uputiti protest generalu Bertrandu anvijeu, komandantu Unprofora. U protestu e ga "upoznati" sa onim to on dobro zna da se granatiraju srpski gradovi. Zatim e navesti da Srpska vojska Krajine nije dejstvovala po civilnim ciljevima u Republici Hrvatskoj, to je komandantu Unprofora, takode, bilo poznato. Samo je falilo da kae eto, mi to moemo, ali neemo ili "nismo mi takvi kao oni, pa vi sad vidite kakvi su Hrvati"! General Mrki zahteva da se odmah preduzmu mere u cilju zaustavljanja hrvatske agresije, zatim da se obavesti Savet bezbednosti i generalni sekretar UN Butros Butros Gali. Mrkiev protest je zavren sa iskazom uverenja "da jo nije kasno da komandant Unprofora reaguje radi zaustavljanja agresije". Takav telegram pre moe biti sve drugo nego protest. U njemu se, praktino, najavljuje kapitulacija, to se izraava i konstatacijom da Srpska vojska Krajine "nije dejstvovala po civilnim ciljevima" i da RSK treba da zatiti Savet bezbednosti i komandant Unprofora, time to e upozoriti Hrvatsku, koja inae i radi ono to joj je doputeno od strane onih od kojih Mrki oekuje pomo. Kad famozni meunarodni faktor nita nije preduzeo, Mrki 4. avgusta pie drugu "sitnu knjigu" i novi "protest" komandantu Unprofora. Podcrtava da Srpska vojska Krajine "jo uvek pokazuje suzdrljivost i ne vri odmazdu po dubini teritorije Republike Hrvatske" i da se u svemu "pridrava enevskih konvencija". Da li to Mrki pokuava da izblefira anvijea, koji je, svakako, znao za Miloevieve garancije date

178 Galbrajtu - da nee biti odmazde. Ili veruje da tim ispraznim pisanjem uspeno prikriva borbenu sabotau. U tom drugom nazovi protestu, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine ak "upoznaje" komandanta Unprofora da su na udaru i pripadnici mirovnih snaga u zonama razdvajanja. General Mrki kao da je potinjen Zanvijeu pa ga izvetava da je hrvatska vojska silom zauzela 7 punktova UN i da se 70 pripadnika mirovnih snaga nalazi u ulozi talaca. Ili je moda vie zabrinut za sudbinu vojnih mirovnjaka nego svojih vojnika i naroda. Ne moe se porei i injenica da Mrki moli komandanta Unprofora da svojim autoritetom zatiti civilno stanovnitvo RSK i pripadnike Ujedinjenih nacija! alje ak i predlog da se to uini angaovanjem snaga NATO. Sadraji oba "protesta" daju povoda za razmiljanje o ulozi generala Mrkia u scenariju agresije na RSK. Da li je moda i on, jo pre poetka hrvatske agresije, nekome obeao da nee dozvoliti dejstvo artiljerije Srpske vojske Krajine po gradovima Hrvatske? Nije li mu za uzvrat obeano da e Unprofor i Savet bezbednosti zaustaviti zapoetu agresiju? Otkud veruje da e zauzimanje 7 punktova UN i izolovanje 70 pripadnika Unprofora kao talaca biti razlog za ukljuivanje NATO u sukobu Hrvatske i RSK. Mrki e izgleda tek ili ve u popodnevnim satima prvog dana agresije shvatiti ono to neki ni vie godina posle 4. avgusta 1995. nisu shvatili, a to je da obeanja kao protivusluga za negadanje gradova u Hrvatskoj, predstavljaju samo jednu u nizu prevara namenjenih RSK. Predsednik RSK, Milan Marti, uputie apel Vladi SRJ i obavie razgovor sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloeviem. I njegove molbe i zahtevi ostali su bez podrke. Slobodan Miloevi je postavio uslov - da se RSK sama brani 5 do 6 dana, a za to vreme on e se toboe izboriti za prekid borbenih dejstava. Nije prihvatio predlog da bar uputi pretnju Hrvatskoj, to je krajnje deprimiralo Milana Martia. Pokuao je da iznae nain na koji bi primorao Slobodana Miloevia i meunarodne faktore da interveniu, ali oigledno je precenjivao realnost takvih zahteva i znaaj svoje pozicije. Naivni Marti ne moe da shvati da je raketiranje gradova u Hrvatskoj "ispalo iz igre" pa zahteva od Mrkia da izvri njegovo nareenje i da pone sa raketiranjem Zagreba i drugih gradova. U navedenoj situaciji dolazi do sednice Vrhovnog saveta odbrane RSK, koja je odrana oko 17 asova. Na sednici je, uz predsednika Milana Martia i komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Mrki. General je otiao na Vrhovni savet odbrane bez konsultovanja onog dela taba koji je nadlean da mu predlae odluke. Na Savetu odbrane se donosi najgora mogua odluka - o evekuaciji stanovnitva. Pokazae se da je to bilo gore ak i od odluke o kapitulaciji. Da se drao realne situacije, Vrhovni savet je mogao doneti jednu od sledee mogue odluke. Prva bi mogla da glasi - da se nastavlja sa odbranom i da se u toku noi 4/5. avgust srede jedinice a komandovanje pripremi za

179 akcije koje treba preduzeti narednog dana. Osnov za ovakvu odluku je preduzimanje svih moguih i planom upotrebe predvienih mera i akcija, ukljuujui i dejstva po hrvatskim gradovima. Sastavni deo ove odluke bilo bi obraanje Unproforu, Saveznoj Republici Jugoslaviji, Republici Srpskoj... Druga odluka bi mogla biti - ponuda primirja i prihvatanje pregovora sa Hrvatskom, uz posredovanje Saveta bezbednosti. Ma kako tekli pregovori i koliko god bi bili nepovoljni po RSK, narod bi ostao na teritoriji i njegov bi status bio neuporedivo bolji nego odlazak u izbeglitvo. Trea mogua odluka, ticala bi se evakuacije samo onog stanovnitva koje je u tom asu bilo ugroeno, a to su bili delovi Severne Dalmacije i junog dela Like. Naalost, odluka koju je doneo Vrhovni savet odbrane znaila je evakuaciju celokupnog civilnog stanovnitva, kao i milicije i vojske, sa celog prostora zapadnog dela RSK. Oni koji su doneli takvu odluku o evakuaciji, morali su dobro znati i znali su, da su poveli sav narod i vojsku u izgnanstvo. Ako to neko od lanova Vrhovnog saveta odbrane nije shvatao, na sednici je bio komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine, koji je to sigurno znao. Njegova je obaveza i dunost bila da lanovima saveta kae ta znai takva odluka, da ih upozori, pa ako se i pored toga usvoji, onda je trebalo da se definie onako kako jeste zamiljena - evakuacija naroda, milicije i vojske iz zapadnog dela RSK. Odluka Vrhovnog saveta odbrane saoptena je javnosti 4. avgusta u 20 asova. Ona je otila u narod, a preko Unprofora na znanje hrvatskoj vojsci i Tudmanovoj dravi, i glasila je: "Vrhovni savjet odbrane Republike Srpske Krajine, donio je, na dananjoj sjednici, odluku da se zbog preventivnih i bezbjednosnih razloga organizuje evakuacija civilnog stanovnitva Sjeverne Dalmacije i junog dijela Like. U organizaciji evakuacije i pratnji stanovnitva, aktivno e uestvovati pripadnici mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, uz Civilnu zatitu RSK. Na ovaj potez Vrhovni savjet odbrane se odluio kako bi se zatitilo civilno stanovnitvo od eventualnih daljnjih napada hrvatske artiljerije i kako bi srpski borci, koji dre linije odbrane, bili rastereeni brige za svoje porodice." "Vrhovni savjet odbrane apeluje da graani Krajine, na podruju sa koga se organizuje evakuacija stanovnitva, ne preduzimaju samoinicijativne akcije i da ne nasjedaju na hrvatsku propagandu. Za sve informacije graani se mogu obratiti mjesnim povjerenicima Civilne zatite. Jo jednom se naglaava da e u organizaciji evakuacije aktivno uestvovati pripadnici Unprofora." Odluka Vrhovnog saveta odbrane je kapitulantska iako je izbegnuta upotreba rei kapitulacija. Odluka je isto to i nareenje za prekid otpora i pokretanje naroda u beaniju. Ona nije saoptena jasno i bez uvijanja. Time se prikrivalo njeno pravo znaenje. Cinino zvui reenica da je savet doneo odluku "zbog preventivnih i bezbednosnih razloga"! jer je celog 4.

180

I on se pred Krajinicima pekao na vatri Beograda - General Ratko Mladi avgusta narod bio pod udarom hrvatske vojske i izdrao je granatiranja i napade. Izvlaenje naroda, sa kojim e krenuti i vojska, ne moe se opravdati "preventivnim i bezbednosnim razlozima". Da bi se pospeilo pokretanje naroda naglaava se da e u "organizaciji evakuacije u pratnji stanovnitva aktivno uestvovati pripadnici mirovnih snaga Ujedinjenih nacija". Otkud to lanovi Saveta ili neki od njih znaju da e "i mirovnjaci uestvovati". Ko se to i s kim dogovorio? Kad pre? Ili i znatno pre?! Narod i vojska postupili su kao da je Vrhovni savet odbrane doneo odluku da se kapitulira i da se prekine dalja borba sa hrvatskom vojskom. Postupae se tako kao da je nareena evakuacija celokupnog stanovnitva, vojske i milicije sa celog zapadnog dela teritorije RSK. Sadraj odluke bio je takav da se moglo tumaiti da u organizaciji evakuacije stanovnitva i vojske dobrovoljno uestvuju mirovne snage Ujedinjenih nacija i hrvatska vojska, zatim da odluku podravaju i maltene pozdravljaju Savet bezbednosti, NATO... U 20. asova odrava se sastanak u Operativnom centru Glavnog taba, kome prisustvuju komandanti brigada iz 7. korpusa, sa komandantom korpusa generalom Slobodanom Kovaeviem. Sastankom rukovodi komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Mrki a prisutni su i svi njegovi pomonici. Odluka o evakuaciji prenosi se kao gotova stvar. Ne govori se o evakuaciji stanovnitva samo iz optina Severne Dalmacije i june Like. Svi prisutni su shvatili da se odluka odnosi na elu teritoriju zapadnog dela RSK. Stav komandanta Mrkia - da je evakuacija stvar vlasti, sugerie da Vojska treba da nastavi odbranu i da omogui evakuaciju naroda. Komandantova je odluka da se suze frontovi

181 odbrane i da se nastavi uporna odbrana. To je trebalo da vai za sve korpuse. Da bi se branio Knin, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine nareuje komandantu korpusa generalu Kovaeviu da do jutra izvue jedan bataljon iz 75. brigade i njime posedne poloaje za odbranu Knina na Bulijoj strani. Komandanti 92. i 4. brigade dobijaju zadatak da po jedan bataljon izvuku na velebitsko zalee i da spree prodore ka Graacu. U skladu sa onim to je Mrki rekao trebalo je da 15. korpus nastavi odbranu na dostignutim linijama. Takav zadatak korpusu je trebalo da prenese naelnik, general Nikola Lonar. Sa njim je krenuo i naelnik organa bezbednosti, pukovnik Raeta. Razloga za promenu zadataka nije bilo za 21. i 39. korpus, grupu "Pauk" i Korpus specijalnih jedinica. Na njihovim teritorijama nije bila predviena evakuacija stanovnitva. Zadaci za dalja dejstva, preneti su ifrom na komandanta Operativne grupe "Kordun". Naelnik Operativnog odeljenja krenuo je u Drni, u komandu 75. brigade, kod komandanta Vladimira Davidovia, da pouri sa upuivanjem jednog bataljona u rejon Bulije strane severno od Knina. Putem preko Kosova ka Drniu teko se moglo proi od traktora, motornih vozila, konjskih zaprega. Narod je ve bio u kolonama ka Kninu i dalje na sever. Na Kosovu se susreo sa grupom od dvadesetak vojnih obveznika koji su napustili svoje jedinice i kretali se ka Kninu. Zaustavio ih je, prikupio i na osvetljenom prostoru, ispred neke kue govorio kako je sramota to su napustili poloaje, zatim da su postali dezerteri. Oni su ga sluali bez rei. Kada je naelnik zavrio "govor", obratio mu se jedan pedesetogodinjak: "U redu je, gospodine generale, to to ste rekli. Molim Vas da kaete istinu, hoe li Vojska Jugoslavije stupiti u rat da nam pomogne da se odbranimo"? Hoe, nastavio je general neubedljivu priu ako stvorimo uslove da bi se angaovala Vojska Jugoslavije... Sledi zatim pitanje drugog vojnog obveznika, ne mnogo mlaeg od generala: "Recite Vi meni, ko je ovaj narod pokrenuo? Ko e moju bolesnu majku, enu i troje dece noas povesti u beaniju? Ko e voziti moj traktor"? General je opet pokuao neto da odgovori, ali ga vojni obaveznici nisu vie hteli sluati. urilo im se. Jedan od njih, mirno i bez uzbuenja, obrati se generalu: "Gospodine, ako nas ne moete ili neete da razumete, mi emo nastaviti dalje. Krenuemo onim proplankom gde nema naroda. Ako elite da nas zaustavite orujem, pucajte po nama, mi neemo svoje oruje upotrebiti da bi se od vas odbranili". Posle tih rei svi kao po komandi krenue prema Kninu, preko proplanka. Nijedan se nije osvrnuo. U Operativni centar u Kninu stiu izvetaji iz jedinica. Komandanti 15. korpusa i Korpusa specijalnih jedinica obavetavaju o napadu jedinica 5. muslimanskog korpusa prema Likom Petrovom Selu. Komandant 39. korpusa izvetavao je o ugroenosti Gline. Iz "Pauka" javljaju o masovnom prelasku brigada Abdieve Narodne odbrane na stranu 5. muslimanskog korpusa.

182 Pripremljeno je nareenje o izmetanju komandnog mesta Glavnog taba Srpske vojske Krajine iz Knina u rejon Srba. Ukrcavanje arhive i drugih materijalno-tehnikih sredstava bilo je u punom jeku. U 23,30 asova poslednji minuti boravka generala Mrkia u zgradi Glavnog taba Srpske vojske Krajine i Ministarstva unutranjih poslova. Sa predsednikom RSK Milanom Martiem, kree na novo komandno mesto u Otri. Sa sobom vodi naelnika artiljerije, pukovnika Marka Vrcelja. Ne dozvoljava njegovo odvajanje ni za trenutak. Na rastanku Mrki potpisuje nareenje za komandanta Korpusa specijalnih jedinica - da oklopnu brigadu do jutra prebaci u rejon Gline i da sprei brze prodore hrvatskih jedinica ka Topuskom i Dvoru na Uni. Nareenje je upueno odmah i bilo je u komandi Korpusa ve oko ponoi. Posle ponoi Knin naputa Operativna grupa Glavnog taba i sa Komandom taba odlazi u pravcu Srba. Na elom prostoru zapadnog dela RSK peat svim zbivanjima daje evakuacija. Ona je prvo zapoela u Lici. ak je imala najmasovniji karakter u severnom delu Like, gde nije bila ni predviena. I cela Banija je pokrenuta na evakuaciju. Samo je Kordun bio pod kontrolom Koordinacionog tela, koje je pretendovalo da rukovodi svim civilnim poslovima dok traju borbena dejstva. Tamonji komandanti korpusa i brigada nisu ni od koga bili upoznati sa odlukom o evakuaciji stanovnitva. Oni su ubrzo postali nemi svedoci paninog kretanja stanovnitva i pridruivanja svojih vojnika izbeglikim kolonama. Na pitanja koja su im upuivana sa svih strana, nisu znali da odgovore. U uslovima kada je dolo do prekida svih veza, nisu mogli da se konsultuju sa viim nivoom komandovanja.

Presudan uticaj na politiku Knina - Slobodan Miloevi sa suprugom Mirjanom Markovi

183 U prepodnevnim satima, 5. avgusta komandovanje sa nivoa Glavnog taba Srpske vojske Krajine bilo je parcijalizovano. Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine, sa predsednikom RSK, i naelnikom artiljerije nalazio se na komandnom mestu u Ortiu. Uz njega je bio i komandant 7. korpusa - ili u blizini, i u stalnoj vezi. Naelnik taba, general Nikola Lonar, bio je u Likom korpusu. Tamo se sve odvijalo po odlukama koje je sam donosio, verovatno u skladu sa zadatkom koji je dobio od komandanta Mrkia. Operativni deo taba bio je u Srbu, na uspostavljenom komandnom mestu, ali bez veza sa komandama korpusa. Pomonik komandanta za moral, sa dva pukovnika iz svoga organa, kretao se ka Banjaluci. Njegov zadatak i svrhu odlaska jedino je mogao znati ako je i on znao, komandant general Mile Mrki. Po dolasku na komandno mesto u Srb, nadomak granice sa RS (BiH) general Mrki je potpisao nareenje kojim se postavljaju zadaci za stabilizaciju odbrane. U preambuli nareenja govori se o negativnom uticaju evakuacije stanovnitva na borbenu spremnost jednog broja jedinica. Navodi se da je jedan broj vojnika i stareina napustio svoje jedinice i da su otili da zbrinjavaju porodice. Ukazano je na dobro dranje jedinica tokom 4. avgusta. U nareenju su zatim postavljeni konkretni zadaci jedinicama. Naalost, nijedna komanda nije mogla ili nije htela da izvri te nove zadatke. Glavna preokupacija svih komandi bila je da koliko-toliko ouvaju bar deo sastava od potpunog raspada i da omogue izvlaenje naroda i vojske prema Republici Srpskoj. 2. Glavni tab Srpske vojske Krajine okupio se kao celina na prostoru Republike Srpske u jutarnjim satima 7. avgusta. Komandant Glavnog taba, general Mile Mrki, ve je bio u Otrelju, duboko u teritoriji Republike Srpske, na oko 8 kilometara od Bosanskog Petrovca. Tu je stigao uvee, 6. avgusta. U to vreme u Otrelju je ve bio naelnik taba general Nikola Lonar. Mrki ga upuuje u rejon Novog Grada i Dvora na Uni, da prati dogaaje na Kordunu i Baniji. U organima Glavnog taba Srpske vojske Krajine ve je vidno osipanje. Jedan broj oficira je samovoljno ili po zadatku (!) u Banjaluci i Prijedoru. Neki su ve u Beogradu ili u pokretu ka Drini. Preostali organi Glavnog taba Srpske vojske Krajine ukljuili su se u prikupljanje jedinica, naoruanja i drugih sredstava. Pokuano je da se uspostavi, koliko je mogue, organizovana predaja borbene i druge tehnike Vojsci Republike Srpske u Petrovakom polju. Sve to je o primopredaji bilo dogovoreno sa generalom Ratkom Mladiem i komandantom 2. krajikog korpusa, generalom Radivojem Tomaniem, kao da nije bilo poznato onima kojima su to trebali da sprovedu. Od strane pripadnika Vojske Republike Srpske bilo je mnogo vreanja i nipodatavanja pripadnika Srpske vojske Krajine. To se naroito videlo i osealo na Petrovakom polju, gde je

184 vrena predaja naoruanja i opreme. Predloi da se makar deo manjih krajikih jedinica zadri i ukljui u Vojsku Republike Srpske, kategoriki su odbijeni od nadlenih stareina Vojske Republike Srpske. Za tako neto interes nije pokazivao ni general Ratko Mladi. Slino se ponaao i komandant 2. krajikog korpusa general Tomani. Glavni tab Srpske vojske Krajine je dobio zadatak da se prikupi na Kozari, to je 8. i 9. avgusta i uinjeno. Kako tamo nije bilo mogunosti za smetaj, Glavni tab Srpske vojske Krajine se vraa u Prijedor, gde nastavlja sa radom - sreivanjem podataka, rukovoenjem izvlaenjem sa prostora Banije i Korduna i rasformiranjem jedinica. Neoekivano, 11. avgusta stie nareenje komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srpske kojim se postavljaju zadaci Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. N a l o e n o je da se odmah preduzmu sve mere da se od izvuenih krajikih jedinica formira to vie novih jedinica, koje e biti stavljene pod komandu Glavnog taba Vojske Republike Srpske i njegovih korpusa i delimino pod komandu Glavnog taba Srpske vojske Krajine, u cilju odbrane sadanjih prostora RS i RSK k a o i radi priprema za osloboenje okupiranih teritorija RSK i RS. Zatim se zahteva da se "svo vojno sposobno ljudstvo, starosti od 18 do 60 godina iz RSK, koje se neplanski povuklo, mobilie i od njih formiraju jedinice sprske vojske". Nalae se da se "po meri formiranja jedinica od ete pa navie, iste stavljaju pod komandu komandanata onih korpusa u ijoj zoni odgovornosti se formiraju". Ova taka zapovesti se zavrava stavom da se "eventualni dobrovoljci iz SRJ i drugih zemalja ukljuuju u ve postojee jedinice, s tim da organizacijska jedinica dobrovoljaca ne moe biti vea od voda". Nadalje, obavezuju se sve jedinice Vojske Republike Srpske i pripadnici slube javne bezbednosti na teritoriji RS, da preko svojih punktova kontroliu kretanje izbeglica i da pri tome dozvoljavaju prolaz samo nejai (deci, enama, starcima). Borbeno sposobne treba da izdvajaju i ukljuuju u jedinice. Naglaava se da mobilisani vojni obveznici prikupljaju u Petrovcu, Prijedoru, Banjaluci i Derventi, a Glavni tabovi Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine e nareivati angaovanje prikupljenih jedinica. U nareenju se dalje trai da se do 12. avgusta izbeglo stanovnitvo iz RSK smesti u prihvatne centre i odredita. Trai se mobilizacija vojno sposobnih ljudi iz RSK, formiranje jedinica i da se priprema za njihovo ukljuivanje u borbena dejstva zavri do 14. avgusta. Ovo nareenje je napisano prekasno, pa se u vreme stupanja na snagu nije moglo izvriti, jer se ljudstvo u veini, ve bilo razilo i stiglo u Srbiju, odnosno u SRJ. Meutim, u realizaciju ovog nareenja ukljuie se Generaltab Vojske Jugoslavije potvrujui to svojom informacijom, koja je upuena Ratku Mladiu i Milu Mrkiu. Njih dvojicu Vojska Jugoslavije obavetava, 14. avgusta, da se "u organizaciji Ministarstva unutranjih poslova vri prikupljanje vojnih obaveznika RS i RSK koji se nalaze na teritoriji SRJ".

185

Stravian ishod promaene politike - Beanija Srba sa ognjita Formiran je i sabirni centar u Loznici. U sabirnom centru nalazi se lice koje koordinira zadatke sa MUP-om. Pratnju i prevoz vojnih obaveznika do granice sa Republikom Srpskom obezbeduje MUP. Od generala Mladia i Mrkia se trai da jave koliko vojnih obaveznika mogu da preuzmu. Komandant Glavnog taba Vojske Republike Srpske, general R a t k o Mladi, 15. avgusta izdaje nareenje kojim regulie prihvat mobilisanih vojnih obaveznika sa teritorije SRJ. Nareeno je da se prihvatni punktovi organizuju u Bijeljini (kasarna "Stepa Stepanovi') i Bilei (kasarna "Bileki borci"). Nareenjem se nalae da se "vojni obaveznici roeni u RSK i RS zapadno do reke Bosne odmah prevoze pod policijskom pratnjom u nastavno-diverzantski centar "Manjaa", a vojni obaveznici iz RS roeni istono od reke Bosne rasporeuju se u romanijski, hercegovaki i istono-bosanski korpus. Komandant Glavnog taba Vojske Republike Srpske general Ratko Mladi 17. avgusta izdaje nareenje o formiranju jedinica Srpske vojske Krajine na teritoriji RS i njihovom upuivanju u borbena dejstva na teritorijama RS i RSK. U preambuli ovog nareenja se navodi: "Aktivnosti dravnih organa i vojnih komandi SRJ i RS na prikupljanju i organizovanju vojnih obaveznika RSK posle gubitka veeg dela teritorije RSK i njihovo ukljuivanje u borbena dejstva za oslobaanje okupiranih teritorija RSK, nailazi na brojne potekoe i do sada je ova aktivnost totalno paralisana, uglavnom zbog nedefinisanih stavova politikog i vojnog rukovodstva RSK. Naime, dravno rukovodstvo i Generaltab Vojske Jugoslavije su preduzeli mere i u dogovoru sa glavnim tabom Vojske RS organizovali vraanje svih vojnih obaveznika poreklom iz RS i RSK i iste organizovano vraaju na teritoriju RS. MUP RJ takvo ljudstvo organizovano dovoze u prihvatne centre u kasarnama u Bijeljini, Zvorniku i Bilei, odakle ih preuzimaju vojni organi Vojske Republike

186 Srpske i sprovode ih u regrutni centar "Manjaa", gde se vri organizovanje i formiranje jedinica, oblaenje, naoruavanje i kratka obuka i upuivanje na zadatke po odlukama glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Meutim, akcija ne uspeva zbog toga to vojni obveznici iz RSK, kada se prikupe u jedan od takvih centara, opravdano trae da im predstavnici vojnih i civilnih vlasti RSK objasne zato su prikupljeni, kakvi su im dalji zadaci i perspektive. Meutim, odziv vojnih i politikih predstavnika ne dolazi do izraaja i vojni obveznici samovoljno i demonstrativno naputaju prihvatne i regrutne centre, pri emu se nedolino i ruilaki ponaaju prema onima koji su im ukazali gostoprimstvo i prema onima koji im pokuavaju pomoi da povrate izgubljeno dostojanstvo i dravu." Postavljeni su i sasvim konkretni zadaci za te nove jedinice sa preciznim rokovima. Pored ostalog, naloeno je da se odmah ukljuuju u borbena dejstva, u poetku u sastavu Vojske Republike Srpske, a po stvaranju uslova da se ubacuju na okupiranu teritoriju RSK. Predoava se da vremenom te akcije treba da prerastu u operacije za osloboenje celokupne teritorije RSK. Sve to to se deavalo od pada RSK do ovih novih ideja i nareenja, sa ukljuivanjem u "akcije" i Vojske Jugoslavije, odnosno SRJ, govori da nisu "izvisili" samo krajiki rukovodioci i komandanti. Oigledno su bile u pitanju krupne promene obeanog i dogovorenog poloaja RS i njene dalje pozicije u konanom reavanju sudbine Bosne i Hercegovine. Ne moe biti daleko od istine da su obeanja data pre stradanja RSK - pala u vodu. Stvorena je mogunost da se i RS kazni, svoenjem u granice manje od obeanih. Oigledno se sada i Republika Srpska nala u slinom poloaju kao RSK u avgustu. Srbija joj je "pri ruci" na isti nain kao onda i RSK. Privodi izbeglice i upuuje ih u Vojsku Republike Srpske. A kada su poeli padati gradovi oko i do same Banjaluke Srbija e sve to posmatrati nemo i bez pomisli da svojom vojskom pomogne "brai" preko Drine. Ostalo je jo samo da vuk smae i onog treeg... Sve je vodilo ka tome da meka uskoro zaigra i pred kuom najstarijeg, velikog brata. Prutevi srpske kratke pameti, nesloge i izdaje, slamali su se jedan po jedan.

187

OPROTAJNE BITKE VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

Prostoru Severne Dalmacije pridavan je izuzetan znaaj od strane obe vojske. Njegovo dranje ili zauzimanje, znalo se, presudno e uticati na ishod agresije, odnosno odbrane. Uspenim ovladivanjem prostorima kninske i benkovake regije, Hrvatska je ve imala strategijske rezultate u odnosu na cilj rata sa RSK. Pad Knina, kao centra RSK i prostora na kome je poeo ustanak protiv hrvatske vlasti, predstavljao je poetak kraja novostvorene srpske drave. Hrvatska je pravilno procenjivala koliki je uticaj zalea Republike Srpske na snagu odbrane Severne Dalmacije. Dinara i grahovsko-glamoki prostor pruali su izuzetan oslonac Srpskoj vojsci Krajine u odbrani Dalmacije. Navedene procene potvrene su i serijom agresija koje je hrvatska vojska izvela sledeim redosledom: u junu 1992. godine - Miljevaki plato, zatim u januaru 1993. - Maselnica, Novigrad i septembru 1993. - Medaki dep. Hrvatska nije ni pomiljala na radikalnu agresiju protiv RSK a da joj teite ne bude Severna Dalmacija. A u napad na Severnu Dalmaciju nije se smelo krenuti dok se ne neutralie mogui uticaj zalea, odnosno Vojske Republike Srpske. Otuda i tako dalekosene pripreme i sve one "igre" sa RS i SRJ. Uslovno se moe uzeti da su pripreme za radikalnu agresiju na zapadni deo RSK poele osvajanjem Kupresa, poetkom decembra 1994. godine. Do kraja jula 1995. godine uslovi za napad na Severnu Dalmaciju bili su stvoreni. U rukama hrvatske vojske bili su kljuni objekti na Dinari, Grahovo je bilo zauzeto, a ofanziva hrvatske vojske tekla je ka Drvaru i Glamou. Glavne snage za napad na RSK bile su grupisane na osvojenim delovima Republike Srpske, na prostorima livanjsko-grahovskog pravca. U vreme poetka "Oluje", grupisanje i raspored snaga Vojske Republike Srpske Krajine bilo je takvo da je, odbrana Knina praktino bila onemoguena. Moe se rei i bez preterivanja, da Knin nije ni pripreman za odbranu. Ako se gubitak Dinare i grahovskog prostora moe pravdati tuom krivicom, onda se niim ne moe pravdati nespremnost Dalmatinskog korpusa i dravnih organa za odbranu Dalmacije. Najbrojniji korpus Vojske Republike Srpske Krajine koji je ujedno i pokrivao najveu teritoriju, vie godina je ivotario. Borbena gotovost mu je stalno stagnirala. Organizaciono-formacijsko ustrojstvo bilo je neadekvatno. Linijski raspored snaga nije uopte menjan. Po dubini zone i u rezervi nije bilo nikakvih snaga. Plan odbrane Knina nije imao konkretne snage za njegovu realizaciju. Komanda korpusa, u ijoj je nadlenosti bila

188 odbrana Knina, nije unapred predviala kojim e snagama braniti grad, i ko je konkretno odgovoran za odbranu administrativnog sredita Republike Srpske Krajine. Krajnje negativan uticaj na sve pripadnike korpusa imala su ukupna ponaanja i politika u RSK, koja se najoiglednije videla u samom Kninu. Tu je bila Skuptina RSK, Vlada, Vrhovni savet odbrane, rukovodstva stranaka, predsednik Republike, Glavni tab Srpske vojske Krajine, i svi su na svoj nain, uglavnom negativno uticali na stanje u Dalmatinskom korpusu. Katastrofalan uticaj na borbenu gotovost korpusa imali su komandanti. Svaki izbor, a vie ih je prodefilovalo, pokazae se kao neadekvatan. Pod

Haubica VRSK na poloaju kod Obrovca komandom pukovnika Milana ilasa korpus je doiveo poraze na Miljevakom platou, Maslenici i Medakom depu. Posle njega na dunost dolazi pukovnik Slobodan Vukosavljevi. U asu kad je korpus pod njegovim rukovodstvom poeo da dobija pravu fizionomiju, dolazi do njegove smene. Na dunost stupa pukovnik Boro Poznanovi, koji e biti smenjen i pre nego to je mogao bilo ta da uradi. Pukovnik Veso Kozomara bie samo nemi svedok sve nieg pada borbene gotovosti, da bi, ostavljen samom sebi, doekao pad Grahova. Pred sam poetak "Oluje", na dunost komandant Dalmatinskog korpusa bie doveden general Slobodan Kovaevi. Zbog toga nee stii ni da upozna komandante brigada. Njegovo komandovanje, naalost, bilo je slabo i loe, i sve se ne moe pravdati injenicom da je kasno doveden na dunost i da nije imao vremena da korpus pripremi za borbena dejstva. Komanda korpusa prestala je da funkcionie jer on nije hteo ili nije znao da rukovodi preko komande. Naelnika alje da komanduje borbenom grupom, umesto da ga zadri u komandi. Nijedan zadatak nije postavio pred

189 organe komande i od njih nije nita zahtevao, pa su zato i bili van situacije u kojoj se korpus nalazio. Niko nije znao ta general Kovaevi nareuje komandantima potinjenih jedinica. Samo on je kontaktirao sa Glavnim tabom Srpske vojske Krajine i to jedino sa komandantom, generalom Milom Mrkiem. Kada je krenuo u povlaenje, od Knina do Petrovca nije odravao vezu sa potinjenima. U Petrovcu ih je izbegavao ostavljajui ih da sami reavaju probleme svojih jedinica. General Kovaevi je govorio o izvlaenju Srpske vojske Krajine i naroda Krajine u Republiku Srpsku pre nego to je za neto tako bilo i elementarnih nagovetaja, kada to niko nije ni slutio. Da li je njegovo ukupno ponaanje bilo kapitulantsko ili je "neto znao pre ostalih", teko je rei. Sve to je radio, injenica je, nakon svega, bilo je u funkciji naputanja RSK. On e ujedno biti i najpouzdaniji izvor informacija za naelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije o tome ta se kome desilo u RSK u toku trajanja "Oluje". Meu prvima je stigao u Beograd i preuzeo svoju raniju dunost - naelnika oklopno-mehanizovanih jedinica u Generaltabu Vojske Jugoslavije. Na kolegijumu naelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije generala Momila Periia, bio je jedini informator o zbivanjima u RSK. Da li je, stvarno, o svemu najvie znao, da li je uivao najvee poverenje ili je moda podnosio i izvetaj o "svojoj uspeno obavljenoj misiji", kad-tad e se razjasniti.
1.

O komandovanju generala Slobodana Kovaevia moe se suditi i po tome ta su nakon debakla izjavljivale stareine koje su mu bile potinjene. Potpukovnik Milorad Radi, naelnik taba komande Dalmatinskog korpusa, sa jo jednim oficirom, upuen je na Dinaru u rejon Vrlike, da objedini sve snage u borbenu grupu. Bio je to sastav sakupljen iz dve brigade i pritabskih jedinica komande korpusa i jedinica milicije Ministarstva unutranjih poslova RSK. Pre 4. avgusta ta borbena grupa je sadejstovala bataljonu milicije i 2. gardijskoj brigadi u odbrani Dinare. Na dan poetka "Oluje", gardijska brigada nije bila na Dinari ve se odmarala u Kninu. Naalost, Radi nije izvetavan o celokupnoj situaciji od asa kada je otiao iz Knina pa je tokom 4. avgusta mislio da je napadnut samo njegov deo fronta. Nije ni slutio da je poeo opti napad na zapadni deo RSK. Niko ga tokom 4. avgusta nee pozvati sa komandnog mesta korpusa. Nee dobiti ni jednu informaciju o stanju kod "suseda". Nije obaveten ak ni o vremenu poetka napada hrvatske vojske, iako se to znalo blagovremeno. Kad su se 4. avgusta oglasili Hrvati, naredio je protivdejstva artiljerije koja je bila pod njegovom komandom. Kasnije e izjaviti: "Mogu da kaem da je bilo estoko, ali oseao sam da smo jaki, to je bio i utisak vojnika i stareina nae borbene grupe." Do 11 asova voene su borbe za visove na Dinari. Onda dolazi do prekida veze sa komandantom bataljona milicije Draganom Karanom, pa se

190 kontaktiralo motorolama. U zadnjem kontaktu Karan je izvestio Radia da se njegovi dobro dre i da e sa jednim vodom milicije pojaati odbranu na visu Igla. Oko 13 asova, jedan od komandira milicije obavestie potpukovnika Radia da na Igli nema nikoga. Poto je shvatio da ga je Karan prevario, Radi je traio od pukovnika Miloa Cvjetianina da sa jednim vodom iz gardijske brigade posedne Iglu. Zadatak je prenet majoru ariu, koji je bio na tom pravcu. On izvetava da su Iglu ve zaposeli Hrvati. Zbog toga Radi trai od generala Kovaevia pojaanje. Relativno brzo stigla je jedna tenkovska eta, pa je uz njenu pomo pregrupisavanje delova borbene grupe-3 stabilizovana odbrana. U to vreme medu vojnicima borbene grupe-3 ve krue "vesti" da su "ustae na Crvenoj zemlji, pred samim Kninom", to je bilo daleko od istine. Ni pogledom sa Dinare Hrvati nisu mogli u tom asu videti Knin. Otkud, onda, takve "vesti", moe se lako pretpostaviti. Neto iza dvadesetog asa, oficir bezbednosti, kapetan Duan Degenek, izvetava potpukovnika Radia da je od naelnika bezbednosti komande 7. korpusa obaveten da je komandno mesto njihovog Dalmatinskog korpusa, iz Kina premeteno u selo Paane. Iznenaenje je bilo okantno za Radia. Pitao se kako se to i zato premeta komandno mesto a da se on kao naelnik taba ak i ne obavetava o tome. Ni u tom trenutku (oko 21 as) potpukovnik Radi ne zna da je napadnuta cela zona korpusa i da je do premetanja komandnog mesta dolo zbog nemogunosti komandovanja iz Knina. Neto kasnije dobija prave informacije o situaciji od komandira ete, koja je stigla kao pojaanje. Tada saznaje i neke detalje o borbama za Drni i Benkovac, zatim da su Hrvati uli u istu malu... Zapanjeni Radi, nakon prestanka borbenih dejstava, oko 23 asa kree na komandno mesto u Padane. Kad se udaljio od dinarskih vrleti, suoio se sa kolonama civila u beaniji i tek onda shvatio pravo stanje. Pitao se ta li je sa njegovom porodicom, gde su... Na komandno mesto u Padane stigao je oko 4 asa, 5. avgusta. General Slobodan Kovaevi kratko ga upoznaje da je na snazi odluka "da se narod izvue u rejon Srba, a potom najverovatnije u Petrovac". Od komandanta saznaje da e "potom da se izvlai vojska". Zato izvlaenje - pita Radi - kad jo nije vodena nijedna borba, kada se ustae jo nisu probile?! Pa bilo je i teih dana a nije ni pomiljano na izvlaenje?" General Slobodan Kovaevi pokuava da, u najkraem, bude razloiv i ubedljiv: "Ako to ne uinimo odmah, doi emo u okruenje preko Velebita, i biemo uniteni, i mi i narod. Treba sauvati ive glave". Zatim diktira novi zadatak svom naelniku taba: "Ti sada radi na izvlaenju, ja idem u Srb, kod komandanta Glavnog taba, i vidimo se na Otrelju". Za poetak Radi poziva sve stareine komande korpusa i postavlja im zadatke. Izriito zahteva da komanda mora poslednja krenuti ka Srbu. Tako je i bilo. Ujutru, 6. avgusta, Radi se u Srbu sree sa generalima Mrkiem, Bjelanoviem i Petroviem i predsednikom RSK Milanom Martiem.

191 Dobija novi zadatak u vezi sa izvlaenjem vojske i naroda u Petrovac i saznaje da e se naoruanje i materijalno-tehnika sredstva predati Vojsci Republike Srpske. Brine ga to su u kolonama sa narodom i tenkovi i artiljerija, pa se, eventualnim dejstvom Hrvata po njima, ne moe izbei stradanje civila. Dalji pokret Radi nastavlja peice, uz pratnju vojne policije odrava kakav-takav red, i pouruje da se to pre proe Martin Brod i most na reci Uni. U Petrovac stie 7. avgusta, ujutru oko 7 asova. Poto je organizovao predaju naoruanja i tehnike potpukovnik Radi nameravao je da ode na Otrelj, ali zbog guve na putu - odustaje. Nastavlja pokret prema Banjaluci. U selu Bravsko, bio je svedok dejstva hrvatskog MiG-21 po koloni izbeglica. Kada se nekoliko dana kasnije naao u Beogradu, u 40. kadrovskom centru, poeo je da svodi bilans svog ratnog puta, koji je trajao pet godina. Poeo je da ratuje kao komandant bataljona vojne policije JNA. U ratu komanduje brigadom milicije u Kninskoj krajini, zatim 2. kistanjskom brigadom. Poznaje ga ceo sastav Dalmatinskog korpusa. Uesnik je borbenih dejstava za koridor, Kupres, Cazin, Biha, Dalmaciju, Liku. Dunost naelnika taba komande 7. korpusa primio je u asu kad je bio evidentan raspad ove jedinice. Kad je u veernjim satima, 4. avgusta shvatio gde se naao i u emu je bio, zapisae kasnije da se tog trenutka oseao kao "zadnji bednik, izolovan od korpusa, na nekoj uki planine Dinare, ne znajui ta radi korpus i njegovi susedi". Pukovnik, Stevo Drakovi, pomonik komandanta 7. korpusa (Dalmatinskog) za moral, svedoi da je komandno mesto sve do ponoi 4 / 5 . avgusta bilo u kasarni u Kninu i da je posle toga izmeteno u Padane. Pre nego to e 5. avgusta u 6 asova general Kovaevi otii na prostor sela Otri, saoptio je da e se Knin odsudno braniti, i da predstoji formiranje Liko-dalmatinskog korpusa od 7. i 15. korpusa. Takvu informaciju general Kovaevi nije saoptio svom naelniku taba potpukovniku Radiu kad se s njim sreo. Da li je u pitanju izgovor ili neto drugo, teko je rei. Pukovnik Drakovi ak misli da je naelnik taba, potpukovnik Radi, sa predsednikom Milanom Martiem na Otriu doneo odluku o povlaenju, ali da to nije saopteno jer se "vojska ve bila raspala, i komandovanje takode". To zakljuuje po tome to sa komandnog mesta nisu postojale veze sa potinjenim jedinicima. Samoinicijativno je sa pomonikom komandanta korpusa za pozadinu i naelnikom tehnike slube preduzimao to je smatrao da moe i da ima nekakvog znaaja. Kada se i Drakovi naao u Petrovcu, general Kovaevi ga je informisao "da se ide u Banjaluku, gde e se formirati nova jedinica, od ljudi koji to hoe, za dalje voenje borbi". Znao je, naravno, da su to prazne prie. Reeno mu je da Petrovac treba to pre napustiti "jer postoji mogunost prodora 5. muslimanskog korpusa i hrvatskog bombardovanja". O tome ta mu je saoptio general Kovaevi, Drakovi obavetava komandante jedinica 7. korpusa. Po stizanju u Banjaluku, Drakovi u Komandi 1. krajikog korpusa saznaje kakvo je

192

Prva

linija odbrane Novigrada

stanje, prihvata i smeta izbeglice iz RSK. Ne uspeva da uspostavi vezu sa Komandom 7. korpusa, pa odluuje da ide u Beograd. Pukovnik Rajko Grbi, naelnik artiljerije u komandi 7. korpusa, nekoliko dana pre poetka "Oluje" proveo je u komandi Taktike grupe-3 u Strmici. Ovom grupom pre "Oluje" komandovao je general Kovaevi lino. Sam je tako hteo iz nekog svog razlog. I pored toga, jedinice koje su branile pravac Derale - Strmica samovoljno su napustile odbranu. Poloaje su prve napustile eta i minobacaka baterija iz 92. brigade. Vratile su se u Benkovac. Tokom 4. avgusta Grbi je inio sve to je mogao da sprei naputanje odbrane pravca Derale - Strmica. Oko 21 as Grbi poslednji naputa Strmicu, a u 4.00 asa, 5. avgusta stie u Liku Kaldrmu gde se javlja generalu Milu Mrkiu. Upoznaje ga da je i fiziki napadnut od onih koji su samovoljno naputali borbu. Skree panju Mrkiu da je u svakoj manjoj jedinici uoio po 5-10 bukaa koji su vikali "prodato - izdato", "idemo kuama", "oficiri su nas izdali"... Grbi je na Otrelj stigao 8. avgusta, a pokuavajui da prikrpi i artiljerijsku tehniku, doiveo je ikaniranje od vojnika. 2. Posle okupacije Zapadne Slavonije, u maju 1995. godine, general Milan Celeketi postavlja na dunost komandanta 1. lake brigade (Vrlike) kapetana Neboju Popovia. Doveo ga je iz rasformiranog 18. korpusa, koji je izgubio svoju teritoriju. Popovije komandovao ovom brigadom i u toku trajanja "Oluje". Poetak napada zatekao ga je na komandnom mestu u Vrlici. Hrvati su dejstvovali sa pravca Vjetica Gore i Vuipolja i Zaosioka. Samo sat kasnije sve veze sa pretpostavljenim i potinjenirn, komandantima i komandirima jedinica su prekinute. Na zonu odbrane brigade

193 zapoinje i napad sa Svilaje planine. Artiljerija neprijatelja neprekidno tue po teritoriji vrlike optine. Ne znajui ta se deava sa pravca Dinare, kapetan Popovi odlazi na prednji kraj, na Dinaru, i tom prilikom izdaje zadatke za odbranu na rezervnim poloajima. U toku noi 4 / 5 . avgust brigada se izvlai na Polau (Sivo brdo). Veina ljudstva samovoljno naputa brigadu i odlazi po svoje porodice u mesta gde su nastanjeni. Preostali deo ljudstva sa tehnikom se izvlai prema Kninu, ali zbog nedostatka goriva naputa vozila a time i tehniku. Popovi e, kreui se od Polae preko Padana i Srba, sa delom komande, naoruanja i tehnike stii u Petrovac. Preko Prijedora odlazi u Banjaluku, gde trai porodicu, ali je ne nalazi. U Srbiju stie 13. avgusta. Vrlika brigada uopte nije uestvovala u borbama. Nijedan njen vojnik i stareina nije video neprijateljskog vojnika. Prednji delovi neprijatelja bili su na udaljenosti od oko 5 kilometara. Ova brigada zavrila je svoj "ratni put" onako kako je i tavorila - rasulom. Njen poslednji komandant, kapetan Neboja Popovi doveden je iz jedinice koja se rasula u toku borbi za Zapadnu Slavoniju. Doao je u brigadu koja je, takoe, bila u rasulu. Izjava koju je, posle svega napisao, predstavlja pokuaj da sebe opravda i da prikrije sramnu ulogu brigade i njeno kukaviko ponaanje, zata je on najmanji krivac. Ipak, Vrlikoj brigadi mora se priznati da je uspela bolje nego bilo koja druga jedinica da prevari neprijatelja. Naputanje zone odgovornosti izvela je tako vesto da je neprijatelju trebalo vie od 24 asa da to uoi i shvati. 3. Po mnogo emu je karakteristina "olujna" ispovest pukovnika Vladimira Davidovia, komandanta 75. motorizovane brigade (Drnike). Njegova jedinica je "sve zadatke izvravala u duhu nareenja komandanta 7. korpusa i komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine". Po njemu, "u toku borbenih dejstava, 4. avgusta, brigada je uporno branila front irine 50 kilometara. U toku 4. avgusta ustae su ovladale sa dve kote, koje su povraene protivnapadom nou 4 / 5 . avgusta". Ova brigada u veernjim satima ostaje bez levog suseda, jer je svoje poloaje napustila 1. laka brigada. Davidovi dolazi do zakljuka da se sa svojom brigadom nalazi u poluokruenju. Zbog toga u jutarnjim satima, 5. avgusta, poinje sa izvlaenjem brigade pravcem Brljan - Paane - Srb - Petrovac - Banjaluka - Brko. Na to se odluio, kako sam navodi, "po evekuaciji stanovnitva iz drnike optine i Kosovske doline". Davidovi zatim tvrdi da je "izvuena sva borbena i neborbena tehnika", koja je "organizovano predana" 2. krajikom korpusu Vojske Republike Srpske u Petrovcu, a deo tenkova 1. krajikom korpusu u kasarni "Mali logor". Deo motornih vozila kojima su prevoeni borci i njihove porodice, predat je komandantu Istono-bosanskog korpusa Vojske Republike Srpske, u Bijeljini. Za uzvrat komandant ovog korpusa je pukovniku Davidoviu obezbedio autobuse za prevoz zbega i boraca u SRJ u prihvatne centre - Rumu, Sremsku Mitrovicu, abac i Loznicu.

194 U toku borbenih dejstava, po oceni Davidovia, njegova brigada je imala gubitke "ekvivalenta jedne ete 195 boraca i stareina". Naalost, nesporno je neto drugo - da se pukovnik Davidovi trudi da prikrije ono to je bitno za ocenu uloge koju je njegova brigada odigrala u traginim zbivanjima 4 / 5 . avgusta 1995. godine. On ne govori da 4. avgusta njegova brigada nije ni izvodila borbena dejstva na frontu irine 50 kilometara. Izuzev demonstrativnih napada i artiljerijskog dejstva, njegovu brigadu nije nita ugroavalo. Sa levim susedom (i potpukovnikom Miloradom Radiem) koji je kao naelnik taba Komande Dalmatinskog korpusa "drao" Dinaru, nije ni pokuao da stupi u vezu. U 20 asova, 4. avgusta, u Operativnom centru Glavnog taba Srpske vojske Krajine, od generala Mrkia Davidovi je dobio zadatak da jedan bataljon do jutra izvue za odbranu Knina. On to i ne spominje, jer je bitno za ocenu rada njegove brigade. Njegova jedinica se u toku 4. avgusta poela osipati, i mnogi su mu borci krenuli u sela medu porodice. Ve sledeeg dana, 5. avgusta, u popodnevnim satima, pukovnik Davidovi sa ostatkom brigade, izmeanom u koloni izbeglog naroda, prolazi kroz Srb. Kada je, zatim pozvan u Glavni tab Srpske vojske Krajine i od njega zatraeno da iz kolone izbeglica izvue orua i borbena vozila, i da ih prikupi u Srbu, on je to odbio, tvrdei da to nije mogue izvesti. Po stizanju u Petrovac, Davidovi ne predaje svo naoruanje i opremu 2. krajikom korpusu kako je bilo nareeno. Na svoju ruku tenkove predaje 1. krajikom korpusu. Za njega jednostavno vie i nisu postojale Komanda Dalmatinskog korpusa i Glavni tab Srpske vojske Krajine, pa je radio po svome. Ovaj akter iz drame Varadinskog korpusa iz septembra 1991. godine dokazao je da je dobro nauio lekciju. Na Vojnom sudu u Beogradu sueno mu je da je saradivao sa kriznim tabom grada Varadina u predaji velike koliine naoruanja i vojne opreme. Kao komandant Drnike brigade nije saradivao ni sa svojom pretpostavljenom komandom. Mora mu se jedino priznati da je ne uputajui se u borbu ve u beaniju, izvukao naoruanje i tehniku, koju je u RS predavao kome je on hteo.
4.

Kistanjska brigada (2. peadijska), svojevrstan je primer krajike "borbene" bolesti. Komandant brigade, major Rade Drezgi, u svojoj izjavi navodi da je 4. avgusta napad na 2. brigadu poeo artiljerijskim udarima po istoji mali i Kristanji. U toku dana hrvatska vojska osvaja istu malu i Veliku malu. Ostali deo zone zadran je upornom odbranom. Veza sa komandom korpusa nije dobro funkcionisala, ali se major Drezgi u toku 4. avgusta "2-3 puta uo sa generalom Slobodanom Kovaeviem", pa je imao "pouzdanu orijentaciju". Istie da je u 20 asova, 4. avgusta, bio u operativnom centru Glavnog taba Srpske vojske Krajine, gde je dobio zadatak "da nastavi upornu odbranu i omogui iseljavanje stanovnitva". Navodi da je uo kad je general Mrki rekao da se "ve sutra (5. avgusta) oekuje raspad sistema, i da u Kninu nemamo nikoga do predsednika Milana Martia".

195 Drezgi dalje tvrdi kako je uo da je Mrki rekao "da je u sluaju nepovoljnog poloaja, pravac izvlaenja prema i preko Srba za Bosanski Petrovac". Po povratku na komandno mesto i uoavanju problema, Drezgi ih je reavao toboe energino i odluno, kako sam o tome svedoi. Tvrdi da je do 3 asa ujutru, 5. avgusta "izvodio upornu odbranu u skladu sa dobijenim zadatkom". Onda saznaje da je njegov desni sused 3. brigada napustila svoju zonu odbrane, to je ugrozilo Drezgievu brigadu "da padne u poluokruenje". To reava tako to vod tenkova upuuje na desni bok. I ba u to vreme jedna hrvatska jedinica "prodire na spoju Kistanjske i Drnike brigade, na levom boku". Drezgi baca u vatru "poslednju rezervu" - dva tenkovska voda. Kada je uradio sve kako je napisao, Drezgi se javlja komandantu, generalu Slobodanu Kovaeviu, i upoznaje ga sa situacijom ispred i u zoni brigade. Dobija nareenje da pone sa postepenim povlaenjem na drugi poloaj. im je izvrio nareenje, nastavlja "upornu odbranu". Postoje ocenio da su njegovoj jedinici opet ugroeni bokovi, trai i dobija odobrenje za dalje izvlaenje. U tom trenutku Drezgi navodno nije znao da je 3. brigada napustila zonu odgovornosti. On je, i pored toga, ostao do kraja i izvlaio poginule i ranjene. Od Unprofora dobija gorivo koje koristi da izvue stanovnitvo, borbenu i drugu tehniku. Pri tome istie da mu pretpostavljena komanda nije dostavila gorivo i da nije nita preduzimala da uspostavi vezu sa njegovom brigadom. Kada je po Drezgiu, zapretila opasnost od potpunog odsecanja njegove jedinice, izvrio je nareenje komandanta korpusa i napustio "trei poloaj". To je inio uz sopstveni prihvat po dubini. U selu Otriu se sree sa potpukovnikom Miloradom Radiem, naelnikom taba komande Dalmatinskog korpusa, i pita ga "ta dalje", a ovaj mu odgovara, "idi dalje"! U Petrovcu je predao oruje i materijalno-tehnika sredstva, a u Beograd je stigao 11. avgusta 1995. godine. Na kraju izjave pie da se ne osea krivim,

Izviai na poloaju kod Benkovca

196 ve da je ogoren zbog loeg rukovoenja i komandovanja komande 7. korpusa i kukaviluka i beanja 3. peadijske brigade sa poloaja, to je njegovu, 2. brigadu dovelo u izuzetno teku situaciju. Ogoren je i zbog nareenja o povlaenju. Zaista se ne moe majoru Radetu Drezgiu poricati sposobnost u "izvlaenju". U njegovom izvetaju za sve su mu krivi susedi, i to mu je "tako" nareeno. Skoro ni rei o stvarnom stanju, i istini kakva je bila. Kistanjska brigada (2. peadijska) doekala je krajnje neorganizovano provokativne napade hrvatske vojske. U prepodnevnim satima 4. avgusta, izgubljeni su objekti ista mala, Velika mala i Laevac, praktino bez borbe. Do izvlaenja iz zone odgovornosti ova brigada praktino nije ni izvodila borbena dejstva. Drezgi jednostavno nije znao da komanduje brigadom. Nije ni pokuao bilo ta da uradi sa brigadom, od onog to je bilo mogue. Pourio je sa izvlaenjem, bez dogovora sa susedima, a u svom izvetaju tvrdi suprotno - da se izvukao zato to su se njegovi susedi povukli, pa nije imao izbora. Prigovara toboe komandantu korpusa, naravno samo na papiru, to mu je naredio da se izvlai. Kao, on je bio protiv toga, ali eto morao je da izvrava dobijena nareenja.
5.

O dranju Tree peadijske brigade (Benkovake), u dane "Oluje", zabeleku su ostavili komandant, potpukovnik Janko urica, i naelnik taba komande brigade potpukovnik, Nikola Kuet. urica je izriit kada navodi da je 4. avgusta oko 11 asova izvren peadijski napad hrvatske vojske u zoni odbrane 3. brigade. Kod levog suseda (Kistanjska brigada) neprijatelj je "uspeo da ovlada objektima iste male, iste velike i Ladevcima". Zbog navedenog, urica e intervenisati svojom rezervom. Zahvaljujui tome, napad hrvatske vojske je zaustavljen oko 19 asova. Sledi tvrdnja da do 20 asova, jedinice brigade nisu izgubile ni jedan deo teritorija svoje zone odgovornosti. I nadalje, dok je desni sused (92. brigada) odlino drao svoju zonu, dotle je levi sused (Kistanjska brigada) ugrozio odbranu 3. brigade". Po izjavi potpukovnika urice, 3. brigada je 5. avgusta u 3 asa poela sa izvlaenjem po njegovom nareenju. Civilno stanovnitvo je krenulo dva sata ranije. U svojoj izjavi urica tvrdi da je nareenje za izvlaenje lino dobio od komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala Mila Mrkia u 20.30 asova, 4. avgusta u Glavnom tabu. Van brigade mu je bilo oko 300 vojnika, na zatvaranju pravca Derale - Strmica, i na Dinari. Navodi da su "komanda brigade i potinjene jedinice i komande striktno izvravale (njegova) nareenja, i da su pokazali izvanrednu hrabrost i snalaljivost". Meutim, naelnik taba 3. peadijske brigade, potpukovnik Nikola Kuet, u svojoj izjavi navodi bitno drugaije podatke od svoga komandanta urice.

197 Po Kuetu, peadija hrvatske vojske u toku celog dana nije napadala. Pojedinani napadi poeli su u kasnim veernjim satima. Sve jedinice drale su svoje poloaje do poetka izvlaenja. Nareenje za povlaenje komande brigade i svih potinjenih jedinica izdao je komandant 3. brigade odmah po povratku iz Glavnog taba Srpske vojske Krajine (izmeu 20.30 i 21. as). Nareenje je, kako Kuet precizira, glasilo: "Civilne vlasti su odluile da se evakuie svo stanovnitvo u rejon Srba, a mi se povlaimo po nareenju komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine, kada se izvuku svi civili". Pristupilo se zatim, kako dalje svedoi Kuet, "ubrzanom izvlaenju civilnog stanovnitva iz sela koja su na prvoj liniji. Poelo se i sa pripremama za povlaenje jedinica (uzimanje goriva, utovar MTS i si). Povlaenje je poelo 5. avgusta u 3 sata ujutru organizovano, ali se ubrzo pretvorilo u stihiju zato to dobar deo vojnih obaveznika naputa jedinice i odlazi da spaava svoje porodice." Naelnik taba, potpukovnik Nikola Kuet dalje precizira da se povlai na naredno komandno mesto, u selo Bukovi, gde ostaje do 6.15 asova, a onda nastavlja pravcem: Bjelina - Erdevik - Mokro Polje - Srb, gde stie 6. avgusta, u toku noi. Narednog dana, 7. avgusta, nastavlja pokret pravcem Martin Brod - Petrovac, gde stie oko podne. Zbog nedostatka goriva na putu su im ostali tenkovi T-34. U Petrovcu organizovano predaje naoruanje i drugu tehniku. U toku 8. avugsta boravi u Banjaluci, gde prvi put, od 5. avgusta, sree svog komandanta, potpukovnika Janka uricu, koji je putovao mimo jedinice, po nekom svom zadatku line prirode. Nakon svega, moe se zakljuiti da izjava potpukovnika Janka urice vie govori o njemu nego o brigadi koju je vodio. On demonstrira skoro istovetne osobine kao i major Rade Drezgi, komandant Kistanjske brigade. Ni njegova, Trea brigada, praktino nije napadana tokom 4. avgusta. Izvuena je iz zone vie zbog brige o sebi (i stanovnitvu) nego zbog moguih opasnosti od napada hrvatske vojske. Izvlaenje je izvreno bez ikakve koordinacije sa susedima. Od jutarnjih sati, 5. avgusta, brigadom je, praktino, komandovao naelnik taba, a komandant je "dejstvovao" po nekom svome planu. Ostalo je zabeleeno da je 5. avgusta po podne u Srbu potpukovnik Janko urica odbio da izvri nareenje komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine - da iz kolone naroda i vojske izdvoji borbena vozila i prikupi ih u Srb.
6.

Komandant 92. motorizovane brigade (Benkovake), potpukovnik Mirko Uzelac, dao je dve izjave. Jednu po izvlaenju u RS a drugu u Beogradu. Do 8 asova, 4. avgusta hrvatska vojska je na Benkovac ispalila 80 projektila a po jedinicama brigade, na prednjem kraju zone odgovornosti, 100. Nije bilo gubitaka medu pripadnicima brigade, kao ni medu graanima u Benkovcu. Prema Uzelevom izvetaju, do 8 asova, brigada nije

198

pre

Istureni poloaj kod Benkovca dirigovanog uruavanja odbrane

dejstvovala po neprijatelju svojom artiljerijom, to je svojevrstan apsurd. On u to vreme upuuje protest Unproforu zbog hrvatske agresije. Zahtevao je da predstavnik kanadskog mirovnog bataljona hitno dode na komandno mesto brigade. U 9,20 asova stie komandir ete iz kanadskog bataljona, koji saoptava da je od svoje pretpostavljene komande 4. avgusta u 4.30 asa dobio nareenje da pojaa sigurnost svojih vojnika jer e doi do dejstava od strane hrvatske vojske. Zatim upoznaje komandanta Uzelca da je ve u 9.00 asova na osmatranicu mirovnih snaga, iznad Novigrada, dola jedinica hrvatske vojske, jaine 60 ljudi, i traila predaju tog punkta, to nije dozvoljeno. Onda je, moda i po predvienom scenariju oficir kanadske jedinice pozvan telefonom iz svoje komande (oko 9.30 asova). Prema izjavi prevodioca koji je pratio razgovor "Hrvati su zauzeli osmatranicu Ujedinjenih nacija kod Novigrada i tom prilikom zarobile su est vojnika kanadske jedinice i jedan transporter". Posle tog razgovora, kanadski oficir je rekao Uzelcu da je u Novigrad stiglo 400 vojnika hrvatske vojske. Na ovu informaciju potpukovnik Uzelac reaguje tako to, u

199 prisustvu kanadskog oficira, izdaje nareenje za postavljanje protivtenkovskih mina na pravcu Novigrad - Pridraga. Zatim zabranjuje bilo kakve pokrete vojnika Ujedinjenih nacija do osmatranice prema Novigradu, "bez njegovog linog odobrenja". Data je saglasnost da osmatranice u selima Koi, Smokovi i Skabrnja ostanu u funkciji. Po odlasku kanadskog oficira, Uzelac nareuje komandantu bataljona u selu Pridraga da otvori vatru iz samohodnih orua (90 mm) po osmatranici koju su zaposele hrvatske snage. Dejstvo je bilo uspeno, to se pokazalo i po jurnjavi nekoliko kola hitne pomoi ka Novigradu. Kanadskoj jedinici postavljen je zahtev da alje izvetaje o vanijim pojavama i uslov da osmatranice moe napustiti samo po odobrenju komande 92. brigade. U jednoj od kasnije dobijenih informacija Kanaani izvetavaju da su hrvatski policajci zarobljene kanadske vojnike sproveli u Zadar. U popodnevnim satima pojaana su dejstva artiljerije hrvatske vojske, posebno iz viecevnih bacaa raketa. Do 16 asova ispaljeno je novih 120 projektila po Benkovcu a po objektima u zoni brigade jo 600-700. Brigada sreom nije imala gubitaka, jer je ljudstvo bilo u sklonitima i zaklonima. Od Komande 7. korpusa tog podneva traena je popuna gorivom i municijom. U 18,45 asova peadijski delovi hrvatske vojske kreu u napad od Smokovia ka Zemuniku i od Suhovara ka Zemuniku. Ubrzo poinje napad i na pravcima: Islam Grki - Stoija glavina - Kai i Novigrad - Pridraga. Napadi su uspeno zaustavljeni jer su Hrvati imali desetak poginulih, koje su ostavili kada su se povukli na polazne poloaje. Brigada je imala etiri ranjena. U 19 asova dolaze predstavnici vlasti i izvetavaju Uzelca da su dobili nareenje za evakuaciju. On sa tim saznanjem odlazi u Glavni tab Srpske vojske Krajine u Knin, gde je ve bio pozvan radi referisanja. U Operativnom centru Glavnog taba Srpske vojske Krajine, iz izlaganja generala Mila Mrkia, saznaje kakvo je stanje na elom ratiu RSK. Na zahtev da se zona 7. korpusa i zone 92. brigade suze, Uzelac reaguje tvrdnjom da njegova brigada vrsto dri poloaje, da Hrvati nisu postigli nikakav uspeh, i da nema izgleda da tu ita bitnije postignu. Izrazio je uenje zbog nareenja za evakuaciju i da, njegove teritorije jo niko od civila nije napustio i krenuo u beaniju. Zatim je predloio generalu Mrkiu da sve brigade uporno brane svoje zone odgovornosti, i da je to jedino pravo reenje. Po povratku na svoje komandno mesto, Uzelac u 23 asa dri sastanak sa komandom i potinjenim komandantima. Poto ih je upoznao sa situacijom u zoni 7. korpusa i RSK, zatraio je predloge od potinjenih za dalji rad. Primetno je bilo iznenaenje zbog onog to su uli od komandanta. Ta brigada, je naime, u toku dotadanjeg rata doivela vie od sto napada hrvatske vojske i sve uspeno odbila. Ni napad koji je poeo 4. avgusta nije ih pokolebao. Na komandnom mestu 92. brigade, u Gornjim Biljanima, u tom asu nalazio se i komandant 4. lake brigade (Obrovake). Ta brigada je bila desni sused 92. brigade.

200 Poto je sasluao predloge, Uzelac je izdao nareenje da se nastavi sa upornom odbranom i da se krene u aktivna dejstva prema hrvatskim snagama na jednom broju pravaca. Nareeno je i preduzimanje mera za spreavanje ubacivanja i uklinjavanja neprijatelja. Prioritetni cilj bila je "zatita evakuacije civila, prvo iz sela sa linije dodira, a kasnije i po dubini." U vreme izdavanja nareenja, brigada je imala jednog poginulog i 4 ranjena vojnika. U 23,30 asova dolazi do prekida veza, prvo sa komandom 7. korpusa, a posle toga i sa Glavnim tabom Srpske vojske Krajine. U 24 asa Uzelca poziva komandant 3. brigade (levi sused) potpukovnik urica i saoptava da se izvlai sa brigadom na rezervne poloaje neposredno ispred Benkovca. Posle ponoi dolazi do prekida svih veza sa susedima. U takvoj situaciji, oko 2 asa 5. avgusta, dok se vode borbe na pravcu Novigrad - Pridraga, Uzelac nareuje pripremu za povlaenje, koje je poelo u 4 asa a zavrilo se na rezervnim poloajima u 6.45 asova. Uzelac zatim nareuje povlaenje ka Srbu. Do tog asa brigada je imala 4 poginula i 6 ranjenih. U veernjim satima, 6. avgusta, Uzeleva brigada e stii u Petrovako polje. Sa generalom Slobodanom Kovaeviem Uzelac e se sresti tek 7. avgusta. Tada je od njega uo za "ideju" da e predloiti generalu Mrkiu da vojnim obaveznicima odobri nekoliko dana da zbrinu porodice. Posle toga navodno e se ti isti vojni obveznici proglasom prikupiti na odreenim lokacijama u cilju obrazovanja novih jedinica. Ni naivnijeg ni nebuloznijeg predloga, osim ako nije cela pria smiljena kao "pokrie" generala Kovaevia da se "nee odustati od borbe". Poto je predao naoruanje i materijalno-tehnika sredstva, Uzelac je vojnim obveznicima odobrio da trae svoje porodice. Svoga pretpostavljenog generala Kovaevia, vie nigde nije ni

Uslovi za odbranu bili su znatno povoljniji od borbenog uinka Na terenima Podveleja

201 sreo, ni uo. Otiao je u Banjaluku, pa ne naavi ni tu Kovaevia produava u Beograd, gde stie 10. avgusta. Po javljanju u 40. kadrovski centar, odmah je upuen u 11. korpus na novu dunost, gde se javio 16. avgusta. Do poetaka "Oluje", 92. motorizovana brigada imala je u borbama 420 poginulih i 1500 ranjenih. U "Oluji" je poginulo 4 a ranjeno 6 boraca. Nesporno je da su prethodni gubici ove brigade posledica njene borbene aktivnosti i uloge koja je ona odigrala u etvorogodinjem ratu sa hrvatskom vojskom, branei benkovako ratite. Na nju su se obruavale takorei sve brigade hrvatske vojske. Najee je ostajala bez pomoi jedinica sa drugih prostora, ali se hrabro drala. Davala je svoje ljudstvo i kad se ratovalo za Zapadnu Bosnu, Drvar, Grahovo. Najpresudniju bitku za RSK ova brigada bi sigurno asno i dostojanstveno vodila, spremna i da strada, da se nisu dogaale sve one nedopustive i neoprostive odluke, na koje nije mogla uticati. Tragedija RSK najvie je pogodila 92. benkovaku brigadu, a grobovi njenih vojnika i stareina upozoravae kroz istoriju. 7. U prvim satima hrvatske agresije zona Obrovake lake brigade, pored artiljerijskih dejstava bila je i poprite dejstva NATO avijacije, ija su etiri aviona, izmeu 6.30 i 7 asova bombardovali elevac i selo Golubii. Neprijateljska peadija krenula je u napad prema Tularovim gredama. U 2. bataljonu, od dejstava vatre gine jedan vojnik, a jedan je teko ranjen. Zbog toga 3. eta naputa kotu 826 - Bruevac. U isto vreme, posle krae borbe, desni sused (delovi 9. brigade) naputa objekat Mali Alan. Tokom 4. avgusta, 2. bataljon je izgubio poloaje na prednjem kraju, pa se izvlai na liniju Oenica - Boli - Osmatranica. Ostali poloaji su uspeno branjeni. U veernjim satima poela je evakuacija stanovnitva. Brigada ostaje na poloajima do jutra 5. avgusta. Onda stie saznanje da su u zoni 15. korpusa Hrvati napravili prodor preko Crvenog potoka prema Malim Zuljinama. Za obezbeenje boka koji je bio prodorom Hrvata ugroen, komandant Obrovake brigade, kapetan Radivoje Paravinja, upuuje 2 tenka T-34 i dva oklopna transportera radi obezbeenja desnog boka brigade. Oko 10 asova, 5. avgusta, neprijateljske snage su izbile u Stikadu, u blizini Graaca, ime je onemogueno povlaenje navedenim pravcima. Paravinja nareuje povlaenje brigade preko Zegara ka Mokrom polju. Pre povlaenja komande i jedinica, svo stanovnitvo je evakuisano, izuzev onih koji su odbili da napuste svoja sela. Brigada je imala trojicu poginulih i 20 ranjenih i povreenih.
8.

Sliku ukupnih deavanja na svoj nain dopunjavaju i aktivnosti u pozadinskoj bazi Dalmatinskog korpusa (7. baza). U toku 4. avgusta snabdevane su jedinica po zahtevima potinjenih komandi. Pomonik komandanta 7. korpusa za pozadinu pukovnik Jovan Vukovi, u 21 as je

202 naredio komandantu 7. pozadinske baze potpukovniku Dragiu Stojanoviu da iseli bazu iz kasarne u Kninu, u selo Padane, i da sa nove lokacije nastavi pozadinsko obezbedenja. Od bombardovanja u toku dana, bili su oteeni kuhinjski blok, tehnika radionica, magacini ishrane, ambulanta i stacionar. Do 3 asa ujutru, 5. avgusta, zavreno je izmetanje baze. Oko 30 bolesnika iz garnizone ambulante prebaeno je u Padane i odmah upueno prema bolnicama u Petrovcu i Banjaluci. Naalost, iz magacina nije izneseno oko 500.000 komada sitne municije (kalibra 7,62 do 12,7 mm), oko 500 komada municije za artiljerijsko naoruanje (105 mm, 122 mm, 130 mm, 152 mm), oko 1000 komada mina za minobacae 60 mm i 500 mina za minobacae 120 mm. Na sreu, radionice su izvuene i predate Vojsci Republike Srpske u Petrovcu. Izvuene su i sve rezerve pogonskog goriva, i usput podeljene jedinicama. U magacinu hrane za tekuu potronju ostalo je neevakuisano: 10 tona brana, 10 tona konzervi, 1,5 tona ulja, 1 tona soli, 1-2 tone boranije i graka, 3 tone eera, 1 tona mesa i 500 kilograma suhomesnatih proizvoda. Sve to je ostalo, nije izvueno samo zbog nedostatka motornih vozila. Tako je i u intendantskom servisu ostalo oko 100 kompleta maskirnih uniformi i 300 pari izama. Komandant 7. pozadinske baze, potpukovnik Stojanovi u izjavi je pored ostalog napisao da mu je "iskreno ao to je provedeno vreme u SVK bilo uzalud", jer nadao se "da e srpsko pitanje u Hrvatskoj biti pravedno reeno". Napominje da su "sva deavanja oko nefunkcionisanja vlasti u RSK direktno pogaala Srpsku vojsku Krajine, drugim recima vojska nije imala dravu". Izvetaj je zavrio reenicom: "Molim da se oko sluaja RSK i Srpske vojske Krajine ispitaju stvarne injenice, da se dode do pravih pokazatelja, i da se zna ta je uzrokovalo njihovom padu". 9. Liki korpus je doekao agresiju hrvatske vojske u izrazito nepovoljnom operativno-strategijskom poloaju. Branio je jako izduenu zonu, a relativno male irine. Po duoj osnovi, sa obe strane zone, snage korpusa su se nalazile u poluokruenju. Sa zapada je napadala hrvatska vojska, sa istoka, sa teritorije Bihake regije, delovao je 5. muslimanski korpus. Sa linije Grahova - Resanovci pretila je opasnost od hrvatskih snaga koje su dejstovale sa prostora Bosne. U sklopu odbrane koju je organizovao Liki korpus, po znaaju se isticao masiv Velebita na zapadu i Pljeevice na istoku. Odbrana ovog korpusa bitno je zavisila od dranja Dalmatinskog korpusa na jugu i Kordunskog na severu. Poseban znaaj za spreavanje prodora 5. muslimanskog korpusa na pravcu Zeljava - Liko Petrovo Selo Plitvice imalo je sadejsfvo sa Komandom operativne grupe "Pauk" i Komandom Korpusa specijalnih jedinica.

203 Organizacijsko-formacijski sastav korpusa bio je neadekvatan. Sa est brigada, razvuenih na ivinom rubu zone odgovornosti, bez brigadnih i korpusne rezerve, nije se mogao obezbediti manevar, to je bila velika potreba. Odnos Glavnog taba Srpske vojske Krajine prema komandi 15. korpusa u toku izvoenja borbenih dejstava morao je, i mogao je, biti znatno delotvorniji. Samo je Glavni tab Srpske vojske Krajine mogao obezbediti potrebno sadejstvo suseda sa Likim korpusom. To je izostalo, i bilo je katastrofalno za ukupni zadatak korpusa. Glavni tab Srpske vojske Krajine je pruio pomo korpusu dejstvima avijacija, ali komande korpusa i brigada nisu pokazivale potrebno interesovanje za korienje avijacije, pre svega zbog neosposobljenosti za korienje avijacije. Obeana pomo delova 2. gardijske brigade nije realizovana niti je dato ikakvo objanjenje ta se dogodilo. U toku prvog dana borbenih dejstava, Glavni tab Srpske vojske Krajine nije uticao na odluke koje je donosila komanda korpusa, a ona se iscrpljivala u pokuajima da uspostavi vezu sa susedima i da ih predlozima i molbama privoli na sadejsto. Sve to je dogovoreno nije realizovano. Pred pono, 4. avgusta, u zonu korpusa dolazi general Nikola Lonar, naelnik Glavnog taba Srpske vojske Krajine, koga je komandant general Mile Mrki ovlastio da prenese odluku za dalja dejstva i da prui pomo komandi Likog korpusa u skladu sa razvojem situacije. Rad generala Nikole Lonara nije ocenjen pozitivno od komande korpusa i komandi brigada u kojima je boravio. Naime, general Lonar je svoju ulogu sveo na pourivanje da se to pre pone sa povlaenjem jedinica sa poloaja. Razlog nije ni pokuavao da obrazloi, osim nareenjem komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Nije ni pokuao da sagleda realnu situaciju u zoni i da prui pomo komandovanju da samo donosi odluke, a time i da odgovara za njih. U sutini, general Lonar je donosio svoje odluke i nametao ih komandovanju kao odluke generala Mila Mrkia. Doivljavan je kao cinik, paniar, plaljivac, pa ak i kao zlonameran. U sutini nije pomogao ni u emu komandi 15. korpusa. Komanda korpusa je imala uvid u razvoj dogaaja ali nije uspela da utie na reavanje nekih vanih problema. Komandant general Stevo evo je kontaktirao samo sa komandantima 9. i 18. brigade. Sa ostalim komandantima samo je on imao vezu. Izvetaji iz 50. i 70. brigade su kasnili, a u znatnoj meri bili su i netani. Komanda nije uspela da organizuje sadejstvo izmeu brigada u zoni korpusa. Najslabije je bilo izmeu 70. i 50. brigade. Padom noi, naglo se smanjuje intenzitet borbenih dejstava. Poinje pregrupisavanje hrvatskih snaga i dovoenje rezervi iz dubine radi nastavka napada u jutarnjim satima 5. avgusta. Saznanje o odluci za evakuaciju stanovnitva koje je u Liku stigla po dve linije - preko Ministarstva odbrane i preko Glavnog taba Srpske vojske Krajine, izazvalo je nagli pad morala. Poelo je samovoljno naputanje jedinica, koje stareine nisu mogle spreiti. Zbog toga, kao i zbog zahteva generala

204 Lonara, oko ponoi komandant Likog korpusa general Stevo evo, nareuje da jedinice napuste poloaje. Povlaenje je trebalo zavriti na poloajima u dubini, uz obezbeivanje evakuacije civilnog stanovnitva. Na osnovu usmeno primljenog zadatka od komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine, komandant Likog korpusa na sastanku ueg dela svoje komande u 7.30 asova, 6 avgusta, donosi odluku da nastavi sa izvlaenjem stanovnitva i jedinica u iri rejon Petrovca. U toku 6. avgusta od Glavnog taba Srpske vojske Krajine Komanda korpusa nije dobila nijedno nareenje ili zahtev. Po stizanju u Petrovac Komanda korpusa prikuplja jedinice u zahvatu puta: Medeno Polje - Petrovac - Drinii ini vie pokuaja da sprei raspadanje jedinica. U tome nije uspela. U toku 7. avgusta jo je na okupu bilo 19 stareina i 8 vojnika iz komande korpusa, zatim Komanda 9. brigade; Komanda 18. brigade (sa manjim delom); manji delovi 50. brigade; manji deo komande 103. brigade, 5. civilnih lica i 3 stareine iz 81. pozadinske baze. Potpuno su se raspale 15. brigada, 37. bataljon, eta vojne policije korpusa. Artiljerijski i protivoklopni divizion sa malim brojem ljudi, predavali su tehniku. Iz celokupnog sastava 15. korpusa, 8. avgusta, u Petrovcu su bila 52 stareine i dvadeset vojnika i civilnih lica. Korpus je, po podacima komande od 8. avgusta, imao 65 poginulih, do 300 ranjenih i oko 110-120 nestalih vojnika i stareina. Komanda 15. korpusa, sa komandama 9, 50. i 103. brigade premestila se 8. avgusta u Prijedor. Komande drugih jedinica bez odobrenja su nastavile put prema Banjaluci i SRJ.
10.

Komandant 9. motorizovane brigade, pukovnik Jovo Kordi, u izjavi pie da je napad na njegov 1. bataljon, na Malom Alanu, poeo 4. avgusta u 5. asova. Artiljerijska vatra neprijatelja ostvarivana je jednovremeno i u duem vremenskom periodu po Graacu, zatim po putu od Graaca prema Medaku i raskrsnici puteva Lovinac. Prvo je izgubljen objekat Redo na spoju sa levim susedom (Obrovaka brigada). I pored uporne odbrane i upotrebe rezerve hrvatske snage su uspele da potisnu ljudstvo brigade na linuju Mila voda - Pilar - Ruka - Meduvode. To su postigli oko 21 as, 4. avgusta uvoenjem svog drugog ealona, koji su inile specijalne snage hrvatskog MUP i uz jaku artiljerijsku podrku. Pretpostavljena komanda najavila je slanje ojaanja (1. eta iz 103. brigade i delova gardijske brigade), da bi se spreilo presecanje puta Gospi - Graac i okruenje brigade. Iz Obrovake brigade je nabavljen dolazak 1. bataljona sa tenkovskom etom, radi odbrane pravca Zuljine - Prezid i Gospi - Ruka - Graac. Od najavljenih snaga stigla su samo 3 tenka i 2 oklopna transportera, ali tek oko 7 asova, 5. avgusta. Po pristizanju nisu

205 ni uvoeni u borbu ve su vraani nazad, da bi obezbedili Malovan raskrsnicu u Suevii. Zbog izostale intervencije, dolazi do presecanja komunikacije Gospi - Medak - Graac. Komandant 9. brigade, pukovnik Kordi nareuje da se 2. bataljon izvue sa pravca Gospi - Medak i posedne liniju za odbranu Gradina - Kikova greda - Lir sa zadatkom da omogui izvlaenje 3. bataljona i civilnog stanovnitva iz sela Radu, Papua, Medak, Poitelj, Vrebac, Mogori, Ploa i Kik. U popodnevnim satima, 5. avgusta, zbog izvlaenja 18. brigade, nareeno je 3. bataljonu da e povlai pravcem Vrebaka staza - Srednja Gora Udbina - Macin. Sa 1. i 2. etom iz 1. bataljona posednuta je linija utica vrh - Stikada - Potkosa da bi sa milicijom i dobrovoljcima spreavali prodor hrvatskih snaga sa pravca Riica ka Graacu. Time je omogueno izvlaenje stanovnitva iz Graaca i okolnih sela. U veernjim satima, 5. avgusta, nareeno je povlaenje brigade iz rejona Ploa, Bruvna i Mazina pravcem Mazin - Dobroselo - Petrovac. Borci su masovno naputali jedinice i odlazili sa porodicama. U borbama na pravcu Sveti Rok - M. Alan izgubljena su 2 tenka (T-55) i 1 oklopni transporter M-60. Zbog nedostatka goriva 9. brigada nije izvukla: 4. minobacaa (82. mm), 3 haubice (105 mm) 6 topova (20/3 mm), 4 topa (20/1 mm). Unitena su: 3 topa (B-l), zatim 3 topa ZIS (76 mm), 2 samohodna orua (76 mm) i 1 top (T-12) da ne padnu neprijatelju u ruke. U borbama je poginulo 23, ranjeno 22 i nestalo 55 boraca i stareina. Po izjavi komandanta pukovnika Jove Kordia, glavni napad Hrvati su izveli na odbranu 1. bataljona, iz kojeg je 22 boraca ranjeno i 55 nestalo. U borbenim dejstvima najvie je bila angaovana 9. motorizovana brigada. Njen bataljon na Velebitu nije pokazao potrebnu upornost u odbrani, to je imalo velike negativne posledice po ukupnu odbranu. Nestizanje obeane pomoi, dovodilo je do kolebanja kod jedinica koje su imale zadatak da uporno brane svoje poloaje.
11.

Komandant 18. peadijske brigade, pukovnik, Mirko Radakovi, doekao je poetak agresije hrvatske vojske na komandnom mestu u selu Buni. Sa otpoinjanjem agresije, otiao je u 2. peadijski bataljon, a naelnika taba je poslao u 3. peadijski batljon. Na komandnom mestu ostao je pomonik komandanta za pozadinu. Jedinice brigade su izvodile odbranu 4. i 5. avgusta do 16 asova na poetnim poloajima, s tim to je u 14 asova 1. eta 3. bataljona napustila svoje poloaje u rejonu Pavenke, ali je komanda konsolidovala odbranu interveniui svojom rezervom i sa 35 pripadnika MUP-a Korenice. U veernjim satima, 4. avgusta (oko 21) komandant brigade odrao je sastanak sa organima vlasti optine Korenica. Sastanku prisustvuju predsednik Skuptine optine, predsednik izvrnog saveta, predstavnik ministra odbrane. Data je informacija o borbenim dejstvima brigade. Dogovoreno je izvlaenje ena, dece, i staraca iz Teslingrada u selo Frkai. Sastanak je zavren i komandant brigade je ve bio u pokretu ka

206 Ljubovu, kada je obaveten od naelnika Ministarstva odbrane za Liku Zeljka Zakule, da je iz Knina dobio nareenje da se izvri evakuacija stanovnitva iz cele Like. Rekao je da je to nareenje predsednika RSK Milana Martia. Radakovi odbija da izvri takvo nareenje. Smatra da odobrenje za evakuaciju treba da doe preko komandanta korpusa, a ne drugim linijama. Bio je to ispravan stav, ali u atmosferi kakva se stvarala, to je malo vredelo jer su neki ve bili u "niskom startu" za pokret. Izvrena je evakuacija stanovnitva bez bilo kakvog dogovora ili kontaktiranja sa Komandom 18. brigade. Pukovnik Radakovi je ostavio karakteristinu zabeleku generalu Duanu Lonaru koji mu je preneo odluku Vrhovnog saveta odbrane, po kojoj se Glavni tab Srpske vojske Krajine premeta u Srb, zatim da se stanovnitvo evakuie iz Dalmacije, uz dodatak, da su ustae ve u predgrau Knina (vode se borbe za Crvenu zemlju) i da e do sutradan 7. korpus kapitulirati, a u Knin e neizostavno ui ustae. Radakovi precizira da su takve odluke Vrhovnog saveta odbrane, i ponaanje generala Lonara defetistike i kukavike. Kae da Lonar ak nije pokazivano ni trunke straha ili bar zabrinutosti zbog onog to je i o emu je govorio. Misli i pretpostavlja da general Lonar ne bi tako nastupao da mu to nije nareeno. Radakovi zatim belei da je general Lonar traio od komandanta 15. korpusa da naredi pravovremeno izvlaenje jedinica (naroito 18. brigade), da ne bi pale u okruenje. Zahtevao je da se 9. brigada orijentie na odbranu Graaca, kako bi se omoguilo izvlaenje stanovnitva iz Dalmacije preko Otria ka D. Lapcu. Saoptio je zatim, da sa pukovnikom Milanom Suputom (ministrom odbrane) odlazi u Graac da organizuje odbranu. Pukovnik Radakovi navodi da mu je general Lonar delovao i cinino. Sve to general Nikola Lonar ini te noi samo pokazuje da je on dobro i unapred upoznat sa odlukom da se zapadni deo Krajine nee braniti. Da li mu je, moda, stradanje rodne Zapadne Slavonije, koja takode nije branjena, otvorio oi, a zauvek zatvorio duu?! Nije li, ipak, njegov nastup u Lici pre rezultat elje da nepotrebno ne stradaju vojnici, kojima niko nee pomoi, nego njegovog slaganja sa onima koji trguju narodom RSK? Da li je cenio i da njegov otpor Vrhovnom savetu odbrane ne bi dao nikakve rezultate? Dok je boravio u komandi korpusa, Radakovi saznaje da su Hrvati zauzeli Radu i Medak i da su izvrili prodor pravcem Graac - Trnovac Homoljac. U toku su bile borbe za Konarev kraj. Ujutru 5. avgusta, nastavljaju se napadi na zonu 18. brigade. Komanda nema vezu sa komandantom 15. korpusa. Zbog toga pukovnik Radakovi u 9 asova odlazi ponovo u komandu korpusa radi upoznavanja sa situacijom. Tom prilikom saznaje da je 15. brigada u Zeljavi, Likom Petrovom Selu i Vagancu potpuno razbijena. Muslimanske snage ovladale su navedenim objektima i izbile u rejon Preboj. Hrvatske jedinice su ovladale sa

207 Vrhovinama, Babinim Potokom, Plakim. U toku su bile borbe na Homoljcu i nastupanje preko sela Vrela ka Korenici. U to vreme komandant korpusa, general evo, je na Pogledalu. Radakovi u 10 asova nareuje svome pomoniku za pozadinu da komandno mesto prebaci u selo Hinie i da se sva municija natovari na motorna vozila. Zatim odobrava komandantu 3. bataljona da u 14 asova pone sa povlaenjem. To je zatim odobreno i drugim komandantima i komandirima. Oko 19 asova, u selu Visu, Radakovi susree komandanta 15. korpusa i dobija zadatak za izvlaenje preko D. Lapca za Petrovac. Njegova brigada stie u Petrovac u jutarnjim satima, 7. avgusta. Predaja naoruanja i materijalno-tehnikih sredstava je neorganizovana. Borci ostavljaju naoruanje i tehniku na livadi, i nastavljaju putovanje u izbeglikim kolonama. Dva hrvatska aviona bombarduju po izbeglikoj koloni. Ljudstvo iz brigade se posle toga razbealo. Komanda 18. brigade nastavila je put ka Beogradu. U svom izvetaju pukovnik Radakovi istie da sa susedima u odbrani nije imao organizovno sadejstvo, to nije ni bilo mogue, poto je 50. brigada v e u prepodnevnim satima 4. avgusta, napustila prednji kraj odbrane. U toku noi 4/5. avgust poloaje je na prednjem kraju napustio i Vrebaki bataljon iz 9. brigade. Radakovi ukazuje i na karakteristine pojave u toku borbe, ali i one koje su se odigrale pre poetka agresije. U pozitivne pojave ubraja da je oko 85 posto boraca brigade posedovalo iskustvo iz borbi sa ustaama i nije pokazivalo strah od ishoda borbe, to se, pored iskustva, baziralo i na dobro pripremljenoj odbrani, ininjerijskom ureenju poloaja i rejona. Osamnaesta brigada je od 1992. godine do poetka "Oluje" imala znaajnih uspeha u borbama sa hrvatskim jedinicama i pri tome nije gubila ve zauzimala teritorije. U 1994. godini (marta meseca) na Trlu i repetitoru brigada je ustae potukla "do nogu". Poraz su platili sa 49 poginulih i 150 ranjenih. U tom sudaru brigada je povratila ranije izgubljene prostore. Radakovi kao pozitivno iskustvo navodi i pripreme odbrane zone. Izvrene su, kae, sistematski i na detaljan nain. Izraene su osmatranice za sve komandire eta i komandante bataljona, zatim 4 istaknuta komandna mesta za komandu brigade. Pojaana je iana veza sa jo 50 kilometara kabla. Izvrena je organizacija komandovanja po vie varijanti. Obrazovana je rezerva brigade i pripremljena za upotrebu po vie varijanti. U rezervi je brigada imala jednu tenkovsku etu, jednu peadijsku etu (85 boraca) poznata po nadimku "13. Garava", jednu motorizovanu etu (56 boraca), 2 oklopna transportera (M-60), i "bofors" na motornom vozilu sa protivavionskim mitraljezom 12,7 mm. Osim tih snaga, u rezervi nije bilo straha od neprijateljskog pokuaja uklinjavanja na spoju odbrane 3. i 2. bataljona (pravac ardak - Prikiev gri) i spoju 2. i 1. bataljona (na pravcu Vujatovo brdo - Karaula). Pozitivna injenica je i postojanje Karaule u tajnosti to je osujetilo nameru neprijatelja da odsee Teslingrad od Ljubova. Uz sve to brigada je bila popunjena hranom i municijom za

208 voenje borbe u okruenju i do desetak dana bez popune (u zoni je pripremljeno i funkcionisalo 6 manjih skladita). Sve je to poveavalo samopouzdanje boraca i njihovo poverenje u komandovanje. U toku izvoenja borbenih dejstava kao negativne pojave Radakovi ubraja, pre svega, nefunkcionisanje sistema veza. Radio veze su bile blokirane ometanjem, a ine prekidane zbog dejstva artiljerije. Veza sa Komandom 15. korpusa prekinuta je posle bombardovanja komandnog mesta u selu Buni, to se desilo ve u 10 asova, 4. avgusta. Sledea negativna posledica je uporno propagandno - psiholoko delovanje sa pozivanjem na predaju preko radija. Bombardovanje avijacijom Pljeevice, elavca i Bunia te iseljavanje pre "Oluje" stanovnitva, organa vlasti, lanova vlade, biznismena i posebno Milana Babica sledee su negativne pojave. Radakovi naglaava da recimo Milan Babi nikada nije obiao vojnike i stareine na poloajima (od 1991-1995). Ukazuje zatim na iseljavanje stanovnitva iz Like bez konsultovanja i saradnje sa komandovanjem 18. brigade (pogubno je uticalo na moral boraca, to se vidi u masovnom naputanju jedinica). Navodi i prevaru naroda od predsednika optine Korenice Milana Kalembera, te predsednika izvrnog saveta Dragana Djevica i naelnika Ministarstva odbrane za Liku Zeljka Zakule. Rekli su da idu da se sklone u selo Frkai, a oni su otili preko D. Lapca u RS). Veoma neodgovornim vidi i ponaanje organa MUP-a. Izostajala je kontrola teritorije i regulisanje saobraaja, odbijali su saradnju sa komandom brigade. Naelnik MUP-a za Liku napustio je prvo Devojaki biljeg a kasnije i Liku bez izvetavanja komandanta brigade. Pripadnici MUP-a u veini su se povlaili sa enama, decom i starcima kao obini graani. Dalje tvrdi

Pripadnici

Vrlike brigade osmatraju nalet hrvatske avijacije

209 da ve od 5. avgusta, nijedan elemenat civilne vlasti nije funkcionisao u Lici, direktori, rukovodioci, svetenici - nisu za druge brinuli. Smatra da je pogubno bilo to sa nivoa Glavnog taba Srpske vojske Krajine i komandi korpusa nije bilo zahteva da se poloaji brane po dubini. Posebno naglaava da nisu borci i narod krivi to im se nareivalo da naputaju Liku bez bilo kakve alternative, izuzev predaje ustaama. Na kraju svoje izjave pukovnik Radakovi saoptava da je brigada u borbenim dejstvima 4. i 5. avgusta imala 9 poginulih, 42 ranjena, 3 zarobljena i jednog prebeglog neprijatelju. U borbama koje je vodila 18. brigada, bilo je vie primera hrabrog dranja i ponaanja jedinica i pojedinih boraca i stareina. U borbama za Teslingrad, na Rujnici, 1. bataljon je tri puta odbijao napade ustaa. "Vodena je i borba prsa u prsa. eta kojom je komandovao Ranko Pani, zatim bataljon Mie Uzelca i eta iz 3. bataljona kojom je komandovao Branko Drakuli, pa 3. bataljon sa komandantom porunikom Skorupanom, "13. Garava" sa komandirom Dokom Dotliem - izvrile su svaki dobijeni zadatak bez primedbi. Preko njihovih poloaja nikada ne bi prole ustae da nije nareeno povlaenje". Zabeleeno je da je "sa 18. brigadom sve vreme bio penzionisani pukovnik Milan Vunjak, i inio je sve da pomogne borcima i stareinama. Kada je ranjen komandant 1. bataljona, kapetan Neboja Radakovi, ujutru 4. avgusta, bez rei je preduzeo komandu i odbranu Teslingrada. Primerno je izvio sve dobijene zadatke".
12.

Napad na zonu odbrane 50. peadijske brigade poeo je u 5.05 asova, 4. avgusta dejstvima artiljerije po rejonima odbrane i Vrhovinama kao i rejonu Glavaca. Artiljerijska dejstva po rejonima Petrinji polje i Turjanski bila su slabijeg intenziteta. U popodnevnim satima je povean intenzitet artiljerijskih dejstava po gradu Vrhovine i po rejonu Turjanski. Korpusna artiljerija uzvratila je dejstva po rejonima Drenov klanac, Tukljace, Otoac i Sinac. Onda je hrvatska vojska prela je u napad na pravcima Drenov klanac - kare, ovii - Zalunica i Ramljani - Turjanski. Prodor prema Turjanskom im je uspeo poto je 2. bataljon iz Lapake brigade u 11.30 asova napustio poloaje u rejonu Stralice, Sokolac i Hinki i to bez borbe. Komanda brigade obrazuje dva tima stareina i jedan upuuje u rejon odbrane 1. bataljona (M. Lisac, Zalunica, D. Doljani) a drugi u 2. bataljon 103. brigade (Brusin Gri, Greber, Sjeinica). To ini jer pretpostavlja da se u navedenim rejonima izvode intenzivna borbena dejstva. Meutim, rejon odbrane 2. bataljona (Polentino brdo, Stojine, G. Vrhovine) ustae nisu ni napadale. Napad neprijatelja je ispoljen na pravcu Ramljani - Turjanski i bok brigade. Na tom pravcu uporno su branjeni Pomos i Grabar, i u toku noi 4. avgusta. Komandant brigade, pukovnik Stevan trbac, u veernjim satima 4. avgusta donosi odluku o evekuaciji stanovnitva "po planu evakuacije". Nareuje izvlaenje brigade i posedanje poloaja za odbranu na liniji Petrii

210 Polje - G. Doljani - Zalunica - Polentino brdo, Stajine, Sjeivica - udin klanac. Meutim, posedanje navedene linije nije izvreno "zbog intenzivnih borbenih dejstava neprijatelja". U 2,30 asa 5. avgusta, komandant 15. korpusa general Stevo evo je naredio da 50. brigada posedne liniju Plitvika jezera - udin klanac - Pogledalo. Rok je bio do 5 asova, 5. avgusta. Ni ovu liniju brigada nije posela. Ovog puta, "zato to su se borci ukljuivali u kolone za izvlaenje sa svojim porodicama". U toku izvoenja borbenih dejstava veza sa potinjenim jedinicama funkcionisala je samo do 1. asova, 4. avgusta. Posle toga vie nije ni uspostavljana. Veza sa komandom korpusa nije prekidana i odravana je zatienom linijom. Prava istina je da se 50. brigada raspala jo sredinom 4. avgusta. Borci su ubrzo uli u izbeglike kolone sa narodom i nastavili pokret pravcem Plitviki Ljeskovac - Frkai - D. Lapac - Petrovac. U rejonu odbrane ostala su 2 tenka (T-55), 2 topa ZiS 76 mm; 9 topova B-l; 9 haubica 105 mm (M-2); 3 oklopna transportera (M-60); 1 protivavionski top 3 0 / 2 mm; 2 topa 40 mm "bofors", 10 minobacaa 82 mm; 5 minobacaa 60 mm i vea koliina razne municije. Pre povlaenja, po izjavi pukovnika upca, uniteno je 1 samohodno orue (76 mm); 2 haubice (105 mm) i 1 borbeni komplet municije za 2 haubice 105 mm. Brigada je imala tri poginula, 20 ranjenih boraca i 6 nestalih. Zonu irine 67 kilometara brigada je branila sa 1200 boraca.
13.

Komandant 103. lapake peadijske brigade, pukovnik Slavko Studen u izjavi navodi da njegova brigada nije upotrebljavana u borbenim dejstvima kao celina. Ona je, po niim jedinicama, pridavana brigadama 15. korpusa. Glavnina brigade angaovana je u odbrani pravaca Grahovo - Resanovci i Grahovo - Lika Kaldrma. Komanda je bila u mestu Mali Bat. Na navedenim pravcima angaovane su sledee njene jedinice: izvidaki vod; vod vojne policije i 1. bataljon bez 1. ete, sa tenkovskim vodom i delovi 2. bataljona (oko 240 boraca), zatim vod haubica 122 mm; viecevni baca raketa "oganj", i vod milicije (33 milicionera). Po nareenju Komande Likog korpusa 1. bataljon sa ojaanjima prepotinjen je Tehnikoj grupi-3 (iz 7. korpusa). Nareenje nije realizovano, jer neprijatelj prema ovom delu brigade nije ispoljavao vea borbena dejstva. U 15.00 asova, 4. avgusta, Komanda 15. korpusa nareuje da se 1. eta iz 1. bataljona uputi autobusima u selo Bruvno. Neto kasnije, pukovnik Studen upuuje i vod milicije u Korenicu. U toku 5. avgusta dolazi do pada morala, naroito ete iz 2. bataljona. Oko 12 asova Tehnika grupa-1 se izvlai na prostor Like Kaldrme. Posle mnogih molbi i ubedivanja 60 vojnika i baterija 120 mm iz Tehnike grupe-3 vraaju se na poloaje koje su bez borbe napustili. Posle dva asa i ova grupa je pobegla sa poloaja. Zbog opasnosti da neprijatelj napadne pravcem Strmica - Kaldrma nareeno je da se most na reci Brutinica pripremi za ruenje. U popodnevnim satim ljudstvo 103. brigade samovoljno naputa poloaje, "zato to je

211 dolo do naputanja poloaja od desnog suseda". Komandant brigade, pukovnik Studen, nareuje komandiru ete da ljudstvo zaustavi na drugom poloaju, na liniji Goli bat - Medena kosa - selo Janii, koji je bio delimino ureen za odbranu. Zatim izlazi na put sela Tikovac - Kaldrma, u nameri da pomogne komandiru ete Zoriu, da izvri dobijeno nareenje. Tu se susree sa vodom (kojim je komandovao Bursa) koji se povlaio u neredu. Zaustavlja vod, prikuplja ga pod pretnjom streljanjem i primorava da se vrati na poloaj. U toku 5. avgusta, pukovnik Studen organizuje izvlaenje municije (leperima) iz skladita. Njegov pomonik za moral, kapetan Dragan Rodi, angaovan je oko obavetavanja stanovnitva i pripreme za evakuaciju. U noi 5/6. avgusta eta iz Srba napustila je dobijene poloaje i razbeala se, a pripadnici 1. bataljona zahtevaju da se vrate u D. Lapac da evakuiu porodice. Nareeno je da se ljudstvo i tehnika povuku sa poloaja. Nareenje nije preneto do dva voda u odbrani na Ruinom paleu. Stareine Komande Lapake brigade u veini naputaju brigadu. Ostaju samo komandant, pomonik za pozadinu, naelnik intendantske slube i voza. U toku 6. avgusta u rejonu Kaldrme umire jedan borac brigade a 7. avgusta, od dejstva hrvatske avijacije, gine borac-voza sa dvoje dece, u leperu pogoenom na putu kroz Bravsko. Pre toga, u Kninu je od dejstva artiljerije poginuo jo jedan voza, pripadnik Lapake brigade. Pukovnik Slavko Studen u svojoj izjavi ocenjuje da "ponaanje stareina i komandi u Lapakoj brigadi nije bilo primereno situaciji. Jedinice su naputane, a osnovna preokupacija dezertera bili su lini interesi. Svi su odlazili bez javljanja i pozdrava". Rad vlasti i civilne zatite bio je, po njegovoj oceni ispod potrebe, neorganizovan i neosmiljen. U Srbu i Donjem Lapcu prevremeno je, evakuisana "elita", dok na stanovnitvo u selima niko nije mislio. U mnoga sela nije ni stiglo obavetenje o evakuaciji.
14.

Komandant 70. (Plaanske) brigade, pukovnik Milan Milivojevi, u izjavi prvo ukazuje na dobre pripreme koje su izvedene sa pripadnicima brigade i stanovnitvom u zoni odgovornosti brigade. Po njemu 15 dana pre otpoinjanja "Oluje" celokupno stanovnitvo Plaanske doline bilo je u punoj borbenoj gotovosti. Svi za borbu sposobni mukarci i deo ena, znali su svoje borbene zadatke. Sa jednim brojem ena izvreno je gaanje i obuka u rukovanju i upotrebi bombi. Pukovnik Milivojevi tvrdi da je odeljenje Ministarstva narodne odbrane organizovalo sve slube, posebno obezbedenje naseljenih mesta. Ovaj organ izradio je i planove evakuacije sela sa prostora koji su bili blizu prednjeg kraja odbrane. Zdravstvena zatita je bila do detalja organizovana. Dostignut je zadovoljavajui nivo odlunosti i poverenja kod naroda i boraca u uspenu odbranu. Tri dana pred agresiju brigadi je pridodata jedna borbena grupa (52 borca, 2 tenka, 2 oklopna transportera i jedna "praga"), iz sastava Korpusa specijalanih jedinica. Poloaji za

212 odbranu unapred su ureeni na procenjenim pravcima dejstva neprijatelja. Dan uoi agresije, Komanda 15. korpusa povlai iz brigade 26 milicionera koji su bili u sastavu ete koja je bila brigadna rezerva. Popuna brigade municijom i drugim borbenim sredstvima na dan poetka agresije bila je dobra. Jedino se oskudevalo u gorivu. Brigada je raspolagala samo sa 1,5 tona goriva. Nedostajala su neborbena vozila (pokriveno samo 15 posto potreba brigade). Nestajala su i namenska vozila za izvlaenje borbene tehnike. Napad je poeo u 5.00 asova, 4. avgusta, artiljerijskim dejstvima i pokuajima da se peadijom ugroze bokovi brigade na pravcima Glibodol Konjsko brdo i Vojnovac - Lazin. Posle pola sata artiljerijskih dejstava neprijatelja, brigada nije imala gubitaka. Napad hrvatske peadije i tenkova na Dabar i Konjsku glavu poinje u 6 asova. Oko 10 asova dolazi do gubitka poloaja od strane 1. ete 3. bataljona. Isto se deava i sa snagama koje su branile Dabar. Na ostalim pravcima vodila se ogorena borba. U odbrani Prkosa likvidirano je 50 neprijateljskih vojnika. U borbama na pravcu Pitomi jasenak - Janii pogoena su 4 nerpijateljska tenka. Oko 13 asova uspostavljena je odbrana na drugom odbranbenom poloaju na levom krilu odbrane (linija Kora - severne padine Velikog Lisca). Na levom krilu komandant brigade Milivojevi angauje svoju rezervu (ojaani vod) i trai pomo od Korpusa specijalnih jedinica koja mu je obeana ali nije poslata. Oko 15 asova hrvatske snage su ovladale objektom Visoki vrh (tt 1124), odakle su zatim navodili dejstva artiljerije po Likoj Jasenici i Blatama. Sa ubaenim diverzantsko-teroristikim grupama Hrvati presecaju komunikaciju Dabar - Jasenice i tom prilikom odsecaju deo snaga sa komandantom bataljona. Komanda brigade intervenie vodom iz rezerve i uspostavlja odbranu na Glibadskom krstu. Sadejstvo sa levim susedom (50. brigada) nije uspostavljeno. Oko 12 asova dolazi do kontakta dva komandanta brigada. Tom prilikom pukovnik Milivojevi zahteva da 50. brigada u svojoj zoni zatvori pravce Osmanagino polje - Javornik i Dabar - Petrini. Odgovor pukovnika Stevana trpca je bio da on za tako neto nema snaga. Milivojevi nije imao kud jer komanda korpusa nije davala informacije o stanju kod suseda. Oko 15 asova komandat Milivojevi "saznaje da mu je desni sused 13. brigada, izgubila prednji kraj odbrane u rejonu Tria. Ipak, blie objekte u zoni 70. brigade, ta brigada jo je drala. Milivojevi ponovo trai od komande Korpusa specijalnih jedinica da uputi bar deo gardijskog bataljona za stabilizaciju odbrane na levom krilu brigade. Dobio je odgovor da "ne rauna ni na kakvu pomo ni od generala Mrkia, ni od Stupara..:" Oko 19 asova na komandno mesto brigade stie oficir za vezu generala Milorada Stupara, ali bez odgovora na zahteve koji su upueni u Komandu Korpusa specijalnih jedinica. U 23 asa pukovnik Milivojevi ocenjuje

213 da je stanovnitvo ugroeno u selima Lika Jasenica i Blate i donosi odluku da se stanovnitvo izvue u rejon Plakog. Predsednik Skuptine Plakog obeao je da e stanovnitvo prihvatiti. Neto kasnije, u prvom satu iza ponoi, komandat brigade dobija telegram od komandanta 15. korpusa generala eva u kome se nareuje izvlaenje civilnog stanovnitva pravcima Korenica - Srb - D. Lapac. Pukovnik Milivojevi odgovara da ne moe pokrenuti narod preko Saborskog jer taj deo (predeo) vatrom kontroliu Hrvati. Komanda 15. korpusa usvaja njegov predlog da se izvlaenje izvri pravcem Slunj - Topusko. Posle toga Milivojevi angauje sve "civilne strukture" i pristupa organizaciji i realizaciji izvlaenja.

Bez znaaja u zavrnici rata Oklopni voz na kninskoj pruzi Zatim oko 2.30 asa, 5. avgusta iz komande korpusa stie nareenje da se Plaanska brigada povue i brani liniju Pritenica - izvor Mrenice - iin most. Zahtevano je da po posedanju navedene linije brigada uspostavi kontakt sa levim susedom u rejonu Rakovice. U kontaktu sa naelnikom taba komande korpusa, pukovnik Milivojevi saznaje da se 50. brigada ve izvukla na linuju Plitvice - Poljanak i da je Graac u poluokruenju. Jo u 1,30 asova Milivojevi je od komandanta 13. brigade saznao da je izgubljen Tri ali da se Promilje uporno dri. Izmeu 3,30 i 4 asa Milivojevi pokuava da stupi u vezu sa komandom korpusa generalom evom, ali ne uspeva. Odluuje da nastavi komandovanje po svom nahoenju, u skladu sa situacijom kako je on vidi. Komandant 3. bataljona, po ranijem nareenju, organizovao je odbranu na liniji Trntor - Gradina - Plaka lavica - Prevoj - Pritenica. Sa ove linije bataljon obezbeduje izvlaenje stanovnitva i levi bok brigade do 10 asova 5. avgusta. Pukovnik Milivojevi u izjavi navodi da je nareenje

214 za povlaenje brigade izdao izmeu 6 i 6.30 asova. To je uinio kad je procenio da "ustae ele potpuno da nas odseku". Zakljuio je tako po tome to je uo "estoka dejstva kod desnog suseda i u rejonu Plitvica i Zeljave". Milivojevi zatim navodi: "kada su jedinice i borci uli da moraju napustiti kue i prepustiti ih unitenju ustaa, nastao je pravi 'stampedo' i brigade vie nije bilo". U 7,50 asova Milivojevi dolazi na komandno mesto Korpusa specijalnih jedinica i podnosi izvetaj o nastaloj situaciji. Njegova brigada je ostavila na poloajima u Plaanskoj dolini 4 topa (T-12), 3 topa ZiS i jedan oklopni transporter. Poginulo je 10 boraca, a za 15 se nije znalo gde su. Na kraju, komandant 70. brigade, pukovnik Milivojevi zakljuuje da se brigada "mogla uspeno braniti jo 4 do 5 dana, ali da je to zavisilo od levog i desnog suseda". Kao brigada ne bi napustila Plaansku dolinu da su 50. i 13. brigada, kao susedi, zadrali svoje poloaje. Milan Milivojevi se ipak trudio da preuti ta se stvarno odigralo. A istina je da su i komanda brigade i organi vlasti po saznanju za evakuaciju stanovnitva, prestali su da razmiljaju o bilo kakvim borbenim dejstvima. Najorganizovanije napustili su Plaki i njegovu dolinu.
15.

Zona odgovornosti Operativne grupe "Kordun" obuhvatala je Kordun, Baniju i teritorije Zapadne Bosne pod kontrolom Fikreta Abdia. U Operativnoj grupi "Kordun" nalazili su se Kordunski i Banijski korpus, Korpus specijalnih jedinica i snage grupe "Pauk" (tri brigade i nekoliko samostalnih manjih sastava Narodne odbrane Fikreta Abdia, specijalne i jedinice Ministarstava unutranjih poslova Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine). Komandovanje je objedinjavao komandant grupe "Pauk" general Mile Novakovi sa svojom komandom u kojoj je dunost naelnika taba vrio pukovnik eda Bulat. Poetku napada na Kordun prethodila su snana vieasovna artiljerijska i avijacijska dejstva. Artiljerijskom vatrom tuene su sve jedinice na poloajima, rejonima i zonama odbrane, a glavni objekti dejstva bila su naselja. Avijacija je dejstvovala po Slunju, Primilju, Perjasici, Veljunu, Vojniu i Vrginmostu. To su bili iskljuivo civilni ciljevi. Od vojnih ciljeva avijacija je dejstvovala po tenkovima i jedinicama na prostorima Slunja, Turnja, Cerovca, Margarevca (relejno vorite), zatim po spomeniku revoluciji i NOB na Petrovoj gori i po skladitu u Vrginmostu. Zatim su otpoeli peadijski napadi ka Primilju od Sie i Tria Topunjskog, pa od Karlovca ka Krnjaku i Reice ka Broanima. Hrvati su uspeli da ovladaju samo objektom rejonom Kestenjaka u zoni 13. brigade. Komandant Kordunskog korpusa, pukovnik Veljko Bosanac, u 12,45 asova, u vanrednom izvetaju, saoptava Glavnom tabu Srpske vojske Krajine podatke o dejstvu i uinku avijacije i artiljerije po teritoriji Korduna. Poginula su 3 vojnika a 4 ranjena. Medu civilima je poginula jedna ena a 4

215 osobe su ranjene. Navodi zatim da su dva MiG-29 raketirala vrh Petrove gore, ali su promaili ciljeve. U izvetaju se precizira da je neprijatelj uspeo da ovlada samo rejonom Kestenjak. Kae se dalje da je komandant korpusa odrao sastanak sa predsednicima optina i predsednicima izvrnih saveta, da je analizirana situacija i da su dogovorene mere koje treba preduzeti. Tvrdi se da "panike nema medu civilnim stanovnitvom, da su ponaanja u skladu sa situacijom i zahtevima komandovanja i da sredstva informisanja blagovremeno i potpuno obavetavaju graane o situaciji koja karakterie Kordun". U redovnom izvetaju Glavnom tabu Srpske vojske Krajine, u 19,20 asova navodi se da je brdo Kestenjak, u zoni 13. brigade, blokirano i da su kota 323 i Perjasica i dalje u rukama 13. brigade. Saoptava se da su do 1, asova, ustake snage uspele da se ukline na pravcu sela Mrenica - Polojska kosa - Raletina, gde su zaustavljene. Izvreno je izvlaenje jedne ete iz rejona Tria na desnu obalu Mrenice. Radi usaglaavanja sadejstva sa Korpusom specijalnih jedinica upuen je naelnik taba, pukovnik Ljuban Ivkovi, sa grupom stareina iz komande korpusa na komandno mesto 13. brigade. Pripadnici Unprofora su u pripravnom stanju. Od dejstva hrvatske artiljerije poginuo je jedan pripadnik danskog bataljona a dvojica su ranjena. Na kraju izvetaja komandant navodi da ima podatke da se u pravcu Petrinje i Gline kree 60 oklopnih vozila hrvatske vojske. Iz izvetaja se moe zakljuiti da je situacija u zoni 21. korpusa uglavnom povoljna. Tokom 5. avgusta neprijatelj je nastavio napad na zone odbrane levog i desnog suseda Kordunskog korpusa, sa ciljem da odsee Kordun od Banije i Like, i da taj prostor stavi u okruenje. Hrvatske snage ubrzavaju napad pravcem Glibadol - Lika Jasenica - Plaka draga - Slunj. Neposredno im sadejstvuju snage 5. muslimanskog korpusa, koje napadaju pravcem Zeljava - Liko Petrovo Selo - selo Sturli. Brzo izbijanje hrvatskih snaga u rejon Slunja i muslimanskih u rejon Plitvica, dovelo je snage 21. korpusa u poziciju da se brane sa pravca koji je morao da obezbedi 15. korpus sa snagama Korpusa specijalnih jedinica. Na desnom krilu zone odbrane korpusa, tokom 5. avgusta, dolazi do velike krize u odbrani koju izvodi 39. korpus u Baniji. Iz mostobrana kod sela Nebojan, hrvatske snage kreu u napad i uspevaju da izvre poluokruenje Petrinje i da zatim ugroze odbranu Gline. U toku ovog dana Abdieva vojska "Narodne odbrane" u sastavu "Pauka" okrenue urak naopako, to e biti poetak katastrofe koju e doiveti narod Korduna i Banije. Prvo e 2. brigada "Narodne odbrane" u celini iznenada prei u sastav 5. muslimanskog korpusa. To e zatim uiniti i druge dve brigade "Narodne odbrane". Slino e postupiti i Abdieve specijalne snage i milicija, sa izuzetkom grupe od oko 30 do 40 ljudi koji su odmah po otpoinjanju napada otili preko Republike Srpske u Srbiju.

216 Jedinice milicije u sastavu "Pauka" iz "srpskih zemalja" su ovog dana samovoljno napustile Zapadnu Bosnu i vratile se tamo odakle su i dole. U predveerje 5. avgusta Kordunski korpus i narod Korduna nai e se u okruenju. Na desnom boku hrvatske snage ugrozile su rejon Gline a na levom snage 5. muslimanskog korpusa stigle su u rejon Rakovice, gde su se spojile sa hrvatskom vojskom. Jedinice Abdieve "Narodne odbrane" zajedno sa 5. buimskom brigadom izbice na granice Zapadne Bosne sa Kordunom. Jo je postojao samo prolaz na pravcu Glina - Dvor na Uni. U takvoj situaciji general Mile Novakovi, koji je ostao bez grupacije "Pauk", odluuje da smeni komandanta 21. korpusa, pukovnika Veljka Bosanca, i postavlja pukovnika edu Bulata. Odluku je saoptio 5. avgusta u 18 asova. Odluka je tumaena na razne naine. Preutno je prihvaeno objanjenje da je smena pukovnika Bosanca usledila zbog nekih njegovih razmirica sa generalom Novakoviem. General Novakovi donosi odluku da front odbrane 21. korpusa skrati. Nareuje da se odbrana organizuje na desnoj obali reke Korane, od Skrada do Tria. Tu liniju trebalo je da posednu Korpus specijalnih jedinica, 11. i 13. brigada i jedna eta iz 19. brigade. U toku 6. avgusta situacija je pogorana. Levi bok 21. korpusa napadale su udruene muslimanske i hrvatske snage. Komanda korpusa donosi odluku da jo vie skrati front odbrane i da pone sa izvlaenjem civilnog stanovnitva iz pograninih sela. Od poetka agresije u neprekidnom je zasedanju Koordinacioni odbor Korduna, koji rukovodi svim aktivnostima iz nadlenosti vlasti i drave. Tokom 6. avgusta Odbor donosi odluku da se civilno stanovnitvo evakuie pravcem Vojni - Vrginmost - Glina - Dvor, jer se pretpostavljalo da bi hrvatske snage mogle ubrzo zauzeti Glinu i time onemoguiti evakuaciju stanovnitva. Da bi se obezbedio desni bok Kordunskog korpusa i spreilo zauzimanje Gline, general Novakovi upuuje u rejon Viduevac jednu peadijsku etu iz 19. brigade i Oklopnu brigadu iz Korpusa specijalnih jedinica. Nareenje je izvrila samo eta iz 19. brigade. Umesto u Viduevac Oklopna brigada je krenula u samostalni proboj, pravcem Topusko - Obijaj - irovac - Dvor na Uni. Komanda Kordunskog korpusa nije bila upoznata sa pramenom zadatka Oklopnoj brigadi. Za njom su upuena i tri viecevna bacaa raketa "oganj". Istim pravcem kretala se izbeglika kolona od 6 do 7 hiljada ljudi, koja se kasnije nala u okruenju, zato to je ostala bez zatite, poto je Oklopna brigada odmakla, ne osvrui se na civile. Ostavila je graane Korduna bez zatite, na milost i nemilost hrvatskih bojovnika eljnih osvete. Tokom 6. avgusta hrvatske i muslimanske snage, u rejonu Rakovice i Plitvica, u potpunosti su odvojile Liki korpus od Kordunskog i Korpusa specijalnih jedinica. Ovog dana hrvatske jedinice zauzimaju i Glinu. Izbeglike kolone civila na putu Vojni - Glina - irovac - Dvor izloene su neprekidnoj vatri hrvatske artiljerije i povremeno avio bombardovanju.

217 Snage 21. korpusa organizuju krunu odbranu zone u kojoj je bilo oko 35.000 graana. U toku 7. avgusta muslimanske snage se grupiu u Velikoj Kladui, a hrvatska vojska osvaja irovac i usmerava napad ka Dvoru. Dolo je do presecanja izbeglike kolone i masakra civila u rejonu Glina - irovac - Obijaj. Komanda Kordunskog korpusa je donela odluku da se civilno stanovnitvo prikupi u Topuskom i stavi pod zatitu komande snaga Ujedinjenih nacija (sektor Sever). Istovremeno komandant Korpusa pukovnik Bulat postavlja zadatak 11. i 19. brigadi da oranizuju krunu odbranu na liniji: Brioni (Rastik) - emernica - Blatua - Poljani - Staro Selo - Graani. Tokom 7. avgusta nastavljaju se borbe i na liniji dodira sa 5. muslimanskim korpusom. Komanda Kordunskog korpusa zakljuuje da su sve jedinice u okruenju i da civilno stanovnitvo ne moe da nastavi pokret ka Dvoru. Komanda snaga Ujedinjenih nacija ne pokazuje spremnost da zatiti narod. U takvoj situaciji, u 12,15 asova, 7. avgusta, komandant korpusa, pukovnik edo Bulat, odlazi u komandu sektora sever odakle obavlja telefonski razgovor sa generalom hrvatske vojske Petrom Stipetiem, ukazujui mu na ugroenost srpskih civila. Od Stipetia dobija ultimatum - da preda korpus. Ako ne prihvati ultimatum, reeno mu je da e u 13 asova otpoeti opti napad snaga hrvatske vojske sa krune osnovice. Pukovniku Bulatu je samo ponueno da lino napusti Kordun sa porodicom, to on naravno - odbija. Zatraio je pola sata za konsultaciju sa lanovima svoje komande. U drugom telefonskom razgovoru, u 12,50 asova, pukovnik Bulat je uspeo da odloi napad hrvatske vojske i da ugovori sastanak za pregovore, u rejonu Brioni (Glina). Od tog asa prestala su dejstva artiljerijom i avijacijom po civilnom stanovnitvu i jedinicama 21. korpusa. Posle pregovora sa hrvatskim generalom Petrom Stipetiem, komandant 21. korpusa pukovnik Bulat odrava sastanak komande kojem prisustvuju komandanti brigada, predstavnici MUP i civilnih vlasti Korduna. Sastanak je odran u hotelu "Topusko". Doneta je odluka da se potpie sporazum sa hrvatskom vojskom. Tim sporazumom jedinice korpusa treba da predaju naoruanje, a hrvatska vojska za uzvrat treba da omogui da se svo stanovnitvo i pripadnici vojske izvuku iz okruenja i upute ka SRJ. Odluka je usvojena jednoglasno. Namera je bila da se izvlaenje izvri pravcem Glina - irovac - Dvor. Meutim za snage 5. muslimanskog korpusa srpski sporazum sa hrvatskom vojskom nije znaio nita pa je taj pravac otpao. Otpala je i mogunost da se izvlaenje izvri preko Kostajnice jer je bio poruen most na Uni. Onda je zatraeno od hrvatske vojske da dozvoli izvlaenje pravcem Topusko - Glina - Petrinja - Sisak i dalje autoputem do Sida. Hrvatska je dala saglasnost, a sporazum je potpisan 8. avgusta. Istog dana, oko 12 asova, krenuo je prvi konvoj navedenim pravcem. Naalost, bili su organizovani brojni napadi na izbeglice u kolonama. Nemoni ljudi su tueni i

218

Otile su u zaborav sve uspene akcije Pripadnici VRSK na zadatku u Skradinskom zalivu maltretirani. Zbog povreda je bilo i umiranja, ena i dece, naroito. Ljudi su usput jednostavno nestajali a u rejonu Spavanskih uma, mnogi su bili izvueni iz kolona i u umi - ubijeni. Izvlaenje preko Hrvatske je zavreno 13. avgusta, oko 16 asova, posle pet dana i 4 asa nevienih muka i stradanja.
16.

U toku 4. avgusta, 13. slunjska peadijska brigada je izgubila Kestanjak. Iz rejona Tria na desnu obalu Mrenice izvena je jedna eta iz 1. peadijskog bataljona. Tokom 5. avgusta brigada je do veernjih sati izvodila borbena dejstva u svojoj zoni odgovornosti. U 19 asova komandant 21. korpusa nareuje 13. brigadi da posedne nove poloaje za odbranu, na desnoj obali Korane, od Donjeg Skrada do Slunja. Po ovom nareenju postupljeno je nou 5/6. avgusta. U toku 6. avgusta organizovana je odbrana na novoj poziciji. Poinje i pojedinano naputanje jedinice. Ljudstvo jednostavno nestaje. Angaovana je vojna policija za prikupljanje onih koji su pobegli i nareeno je spreavanje onih koji su se pripremali za bekstvo. Ne dolazi obeana pomo - peadijski bataljon za obezbedenje levog boka. Vojni obaveznici posle 21. asa masovno naputaju poloaje i odlaze da zbrinjavaju porodice. Komandovanje nije u stanju da sprei rasturanje jedinice. Bez kontakta sa komandom korpusa, ne znajui ni gde se ona nalazi, komandant brigade pukovnik Marko Relji sa ostatkom brigade i vodom vojne policije naputa zonu odbrane. Po stizanju u Topusko, kolona 13. brigade je upuena na pravac Obijaj - irovac - Dvor. Kolonu su inili civili i vojska. Bila je uasna guva a kretanje sporo. Ostatak 13. brigade

219 kree ka Dvoru. U jutarnjim satima 7. avgusta, vojska i narod su zaustavljeni na prilazima Dvoru, koji je ve bio u hrvatskim rukama. Ceo dan je proveden u ekanju. Izvrene su pripreme za napad na Dvor. Prikupljeni su i vojnici iz drugih jedinica i sa ostatkom 13. brigade krenulo se u napad na Dvor, 8. avgusta u jutarnjim satima. Do 19 asova, Dvor je bio osloboen i deblokiran. Tom prilikom pukovnik Relji se sastaje sa komandantom Korpusa specijalnih jedinica generalom Miloradom Stuparom, koji je naloio evakuaciju stanovnitva preko Dvora u Novi Grad. Evakuacija je trajala do 16 asova 9. avgusta. Tada su muslimanske snage presekle izbegliku kolonu u irem rejonu irovca. Komandant 13. brigade dobija zadatak od generala Mila Mrkia da deblokira izbegliku kolonu. Uz podrku grupe tenkova iz Oklopne brigade, Reljieva 13. brigada vri deblokadu prvo kod irovca, a posle 20 asova i na prilazima Dvoru. Poslednji civili i vojnici proli su most na Uni oko 23 asa.
17.

Solidan borbeni doprinos srazmeran svojoj moi imala je i 19. brigada. U toku 4. avgusta ona je uspeno spreavala napade na svoju zonu odgovornosti. Oko 18 asova komandant brigade, pukovnik Boa Bjeli, dobija nareenje da uputi jedinicu jaine peadijske ete u sastav 13. brigade. eta je upuena u rejon visa Raletina. Nareenje je izvreno do 21 as. Sledeeg dana, 5. avgusta, u 17 asova, u komandu brigade stie nareenje da u rejon Viduevac uputi etu (bez jednog voda), radi zatite desnog boka Kordunskog korpusa. Predvieno je da eta sadejstvuje oklopnom bataljonu iz Korpusa specijalnih jedinica u zatiti boka Kordunskog korpusa. eta je stigla u nareeni rejon i sama je izvravala dobijeni zadatak, a oklopni bataljon se nije ni pojavio. Komanda 19. brigade je radila kao celina i dobro pratila situaciju. U toku 6. avgusta, izbeglika kolona civila, izvlaila se ka Topuskom. Komanda 19. brigade dobija zadatak da se, uz sopstveni prihvat, izvue i posedne poloaje na liniji Brioni - Rastik - emernica - Blatua. Nareenje je izvreno. Kada je doneta odluka da se potpie sporazum o predaji materijalno-tehnikih sredstava radi izvlaenja naroda i vojske, komandant 19. brigade Boa Bjeli dobija nareenje da prikupi naoruanje i materijalno-tehnika sredstva za predaju. Zadatak je izvren u prepodnevnim satima 8. avgusta. Od vojnika 19. brigade obrazovana je kolona koja je u 14,15 asova krenula pravcem Glina - Sisak - Beograd. Komandant 19. brigade Boa Bjelicu svojoj izjavi ukazuje na nepostojanje sadejstva sa levokrilnom Glinskom brigadom iz 39. korpusa. Ve 6. avgusta u zoni Glinske brigade nije bilo vojnika i jedinica. Na nepovoljan razvoj situacije na prostoru Korduna, po oceni Bjelica uticalo je vie pojava. On ukazuje na sledee. Prvo na pojavu panike kod dela stanovnitva i prvenstveno zbog povlaenja vojske i naroda iz Like, a naroito iz Plakog preko Korduna. Kritikuje i odluku dravnog vrha da se vri evakuacija

220 stanovnitva. Takvu odluku Koordinaciono telo za Kordun, i komande korpusa i brigada smatrali su i ocenjivali nerazumnom. Moralo se znati da e u takvoj situaciji i vojska naputati poloaje. Smatra vrhuncem neodgovornosti dovoenje 21. korpusa i naroda u okruenje, iz koga se bez pomoi spolja nije moglo izai. Ukazuje na snana psiholoko-propagandna dejstva preko radio i televizijskih stanica kojima se nije pariralo i kritikuje slab rad organa vlasti i pokazanu nebrigu za stanovnitvo. U borbenim dejstvima 19. brigada je imala jednog poginulog i 4 ranjena. Jedan borac je izvrio samoubistvo kada je izbeglika kolona krenula iz Topuskog ka Glini i Petrinji. Kao i za prethodnu, slina ocena se moe izrei za borbeni angaman Jedanaeste brigade. U toku 4. i 5. avgusta njene jedinice nisu izgubile ni jedan objekat u svojoj zoni. Ustvari, hrvatske jedinice su izbegavale napad na zonu odbrane ove brigade, sa kojom su imale krajnje negativna iskustva tokom ranijih okraja. Brigada je i u vreme potpisivanja sporazuma sa Hrvatima bila na svojim poloajima. Tek kasnije se prikljuila odlazeoj koloni.
18.

Zakljuivanje i ocena uloge Kordunskog 21. korpusa podrazumeva neto iru analizu. Poloaj ovog korpusa poetkom hrvatske agresije na zapadni deo RSK, imao je vie znaajnih odrednica na koje je neprijatelj itekako raunao. Kordun je prostor sa koga je Srpska vojska Krajine najvie ugroavala poziciju Hrvatske pri njenim pokuajima da slomi otpor srpskog naroda. Svaki takav pokuaj od 1992. do poetka avgusta 1995. godine na Kordunu je ostao bez rezultata. U akcijama koje je hrvatska vojska izvodila na drugim prostorima (Miljevaki plato, Maselnica, Medaki dep, Zapadna Slavonija) najvie je strahovala od protivakcija do kojih bi moglo doi sa prostora Korduna. Sa tog prostora srpska vojska je bila u mogunosti da dejstvuje po Zagrebu i drugim vitalnim rejonima kao to su Sisak, Kutina... O poloaju Karlovca i posledicama do kojih bi moglo doi u protivakcijama Kordunskog korpusa, da se i ne govori. Pri svemu tome nisu zanemarive i neke istorijske injenice. Kordun je bio prostor na kome su ustae od 1941. do 1945. godine izvrile zloine nad Srbima koji nemaju primera ni medu nacistima Hitlerove Nemake. Hrvatska politika je znala da su Kordunai bez ikakvih iluzija u gledanju na novu hrvatsku dravu i proustaku Tudmanovu vlast. Najzagrieniji Hrvati su iveli sa optereenjem da "na Kordunu nisu zavrili posao". Kordunski Srbi su, opet, znali da ne smeju dopustiti nove hrvatske pogrome jer ih, jednostavno, vie ne bi bilo. Imajui sve to u vidu, moda se moe postaviti i tvrdnja da nije ni malo sluajno to je dolo do toga da se ba kordunsko stanovnitvo nade u okruenju. Teko se moe poricati i sticaj okolnosti nastalih u toku borbenih dejstava, da bi sve rezultiralo okruenjem. Nad nekim pojedinostima se mora ostaviti i sumnja. Na Baniji,

221 u Lici i Dalmaciji narod je blagovremeno pokrenut u evakuaciju. To samo nije uinjeno na Kordunu. Od kordunskog naroda se takorei skrivalo da se sa drugih prostora evakuiu civili. Dobro dranje brigada 21. korpusa neutralisano je dogaanjima oko Korduna i ponaanjem Korpusa specijalnih jedinica na tim prostorima. Srne li se uopte postaviti pitanje koje bi moglo da glasi: Zato bi nekome na "srpskoj strani" trebalo okruenje stanovnitva na Kordunu? Nije li u pitanju oekivanje da e se hrvatska vojska "namestiti" pred svetom i sponzorima kad izvri masovan zloin nad decom, enama, starcima, okruenim vojnicima?! Da li je oekivani masakr trebalo da poslui kao krunski dokaz da su Hrvati genocidan narod, a njihova vojska ista kao i ona iz vremena Ante Pavelia i Drugog svetskog rata! I konano, da li bi masakr na Kordunu dobrodoao kao opravdanje za odluku da se narod povede u beaniju i, putem bez povratka. Ne bi li, na kraju masakr zauvek pokrio lai kojima su Srbi u Krajini obmanjivani, ne samo od 1991. godine, nego i ranije. Iako je, na nesreu, dolo do okruenja, na svu sreu dolo je i do racionalnog i sasvim kontrolisanog ponaanja hrvatske vojske. Hrvatska je znala ta eli i vrsto je kontrolisala situaciju. Nije, moe se rei, nasela na zamku! Za nju je bolje reenje bilo da se omraeni Srbi ivi nadu u Srbiji nego da ostanu mrtvi na Kordunu. U operaciji "Oluja", Kordun je tretiran kao prostor koji treba okruiti i odsei od drugih delova, a zatim ekati kapitulaciju koja je planirana ubrzanim i masovnim dejstvom artiljerije i avijacije. Pre poetka "Oluje", na prostoru Zapadne Bosne vie od godinu dana reirano je okruenje s leda. Poetkom agresije, udar je usmeren preko Banije i dolinom Une ka Dvoru. Time se ilo na odsecanje od Republike Srpske. Dejstvima kroz Liku, preko nespremnih i oslabljenih 50. i 70. peadijske brigade, trebalo je izbiti u rejon Rakovice gde se raunalo na spajanje sa snagama 5. muslimanskog korpusa, koje su preko Zeljave i Likog Petrovog Sela trebale da stignu u Rakovicu. Zamisao je sadrala i nameru da se na taj nain utie na iskljuivanje mogunosti da se sa prostora Korduna dejstvuje po Zagrebu. Glavni tab Srpske vojske Krajine bio je preokupiran opasnostima koje su dolazile sa Dinare i Grahova, kao i porazima Vojske Republike Srpske na prostorima koji su se graniili sa RSK. Oekivalo se da bi RSK mogla biti ispresecana po uoj osi, koordiniranim dejstvima 5. muslimanskog korpusa sa prostora Zapadne Bosne i hrvatskih snaga iz rejona Gospia i Otoca. Da bi se omoguila vea samostalnost i elastinost komandovanja, korpusi i druge jedinice u zapadnom delu RSK podeljeni su u dve operativne grupacije. Severnu grupaciju inili su 21. i 39. korpus, zatim Korpus specijalnih jedinica i operativna grupa "Pauk". Komandovanje je objedinjavao general Mile Novakovi. U toku prvog dana agresije, korpusi severne grupe su dejstvovali "po planovima upotrebe", stoje u praksi znailo iz poretka u kakvom su se nali na poetku agresije. Situaciju na prostorima severne

222 grupacije trebalo je pratiti sa jednog mesta. Onaj ko je objedinjavao komandovanje, morao je organizovati sadejstvo izmeu korpusa, a posebno za sluaj povlaenja na poloaje po dubini. To je kljuna i katastrofalna greka komandanta severne grupacije generala Mila Novakovia. Analiza toka zbivanja pokazuje da komande korpusa nisu poznavale situaciju kod suseda. Ako je general Mile Novakovi bio komandant za sve korpuse u severnoj grupaciji, a jeste, onda je njegova komanda morala pratiti situaciju kod svih korpusa i pripremati predloge za odluke. Komanda grupacije "Pauk" nije bila u mogunosti da odgovori navedenoj obavezi, pogotovu kada je general Mile Novakovi nepotrebno smenio pukovnika Veljka Bosanca sa dunosti komandanta 21. korpusa a na njegovu dunost postavio pukovnika edu Bulata, naelnika taba svoje komande.

Tuman se pripremao za dolazak na Tvravu i podizanje ahovnice Slabu stranu komandovanja predstavlja i ponaanje komandanta Korpusa specijalnih jedinica generala Milorada Stupara. On izbegava saradnju s komandantom 21. korpusa a ne izvrava i kljuna nareenja generala Novakovia. Praktino, posle 4. avgusta, sastav Korpusa specijalnih jedinica ini samo Oklopna brigada. Kao jedinica, trebalo je da se potini komandantu 21. korpusa, ime bi se smanjio broj komandi korpusa, to bi pojednostavilo komandovanje. Upotreba Oklopne brigade bila je neadekvatna. I pored dva nareenja da se brigada prebaci u iri rejon Gline, nijedno nije izvreno. Prvo nareenje izdao je komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Mrki 4. avgusta u 23.30 asova. Po ovom nareenju Oklopna brigada trebalo je do jutra, 5. avgusta, da se nade u irem rejonu Gline. Drugo nareenje izdao je general Novakovi, 5. avgusta, u veernjim satima. Po ovom nareenju, trebalo je uputiti deo Oklopne brigade u rejon Viduevac. Ni ovo nareenje nije izvreno.

223 Najtei propust Oklopne brigade je to nije zatitila bok izbeglike kolone, nego je ostavila narod, i najveom brzinom preko Obljaja i Zirovca otila preko Une u Novigrad. Promenu zadatka brigade samovoljno je nametao komandant Korpusa specijalnih jedinica general Milorad Stupar a da o tome nije ni obavetavao komandanta 21. korpusa, pukovnika Bulata. Do okruenja 21. korpusa i naroda dolo je krivicom komandovanja i koordinacionog organa za Kordun. Sporazum pukovnika Cede Bulata sa hrvatskim generalom Petrom Stipetiem je iznueno reenje, koje se ipak moglo izbei da stanje nije toliko uproteno. Na prostoru Banije vlast je na svoju ruku pokrenula evakuaciju stanovnitva jo 4. avgusta posle podne. Vlast na Kordunu je zakasnila za cela dva dana. Da nije dolo do evakuacije u Baniji i Lici, i da se inilo to je trebalo initi, takvoj se odluci, i pored svega, ne bi moglo prigovarati. Krajnji rezultat viegodinjih igara oko raznih interesa na Kordunu i u Zapadnoj Bosni, bila je prevara naroda. Narod je svojim ivotima plaao politikantske i vercerske igre sa Fikretom Abdiem i onima koji su muljali pod firmom borbe za Cazinsku i Bihaku krajinu. Nesporan je udeo i onih koji su igrali jo "ire" igre, ukljuujui i one toboe globalnih razmera. 19. Uloga i aktivnosti Korpusa specijalnih jedinica zahtevaju neto iru elaboraciju. Pre svega formiranje Korpusa specijalnih jedinica trebalo je da predstavlja stvaranje opera ti vno-taktikog sastava, koji se moe brzo pokretati po elom prostoru zapadnog dela RSK. Njegovim postojanjem reavan je problem rezerve Glavnog taba Srpske vojske Krajine, kojom se moglo intervenisati na kriznim delovima ratita. Organizacijsko-formacijsko ustrojstvo etno-baterijskog i bataljonsko-divizionog sastava omoguavalo je izdvajanje delova Korpusa specijalnih jedinica i upuivanje na zadatke sa veim stepenom samostalnosti. Otuda su pojedini delovi Korpusa specijalnih jedinica na odreenim prostorima i ulazili u sastave drugih korpusa i u njima ostajali do izvrenja odreenih zadataka. Neto bolja opremljenost i popunjenost, razlikovala je jedinice ovog korpusa od ostalih u Srpskoj vojsci Krajine. Nije se sasvim uspelo u nameri da se Korpus specijalnih jedinica popuni sa ljudstvom mladih godita. Popunjenost ljudstvom prisilno mobilisanim u SRJ, od izbeglih vojnih obveznika sa prostora Hrvatske i RSK, bila je osnovna slabost koja se mogla prevazilaziti jedino u duem vremenskom periodu. Borbenu sposobnost Korpusa specijalnih jedinica bitno je ograniavala nepopunjenost stareinskim sastavom. Prvi problem je bio u brojnoj nepopunjenosti a drugi u neadekvatnom kvalitetu i tako malobrojnog stareinskog kadra. Kljune jedinice u Korpusu specijalnih jedinica bile su Oklopna brigada i Gardijska brigada. Pre poetka "Oluje" Gardijska brigada je napustila izvravanje borbenog zadatka na Dinari. Samovoljno je napustila Dinaru i prikupila se u kasarni u Kninu. Tu je doekala poetak "Oluje". U toku 4. avgusta Brigadi je nareeno da delom snaga intervenie u zoni 9. brigade

224 (15. korpusa) na Velebitskom zaleu. Nareenje nije izvreno. Praktino, brigada nije uopte uestvovala u borbama tokom "Oluje". Njen sastav je mimo komande, napustio prostor RSK i otiao prema SRJ. Ni komanda Korpusa specijalnih jedinica ne pominje ovu brigadu u svojim izvetajima, nego je tretira kao jedinicu u sastavu 7. korpusa. Takav odnos komandanata 7. korpusa i Korpusa specijalnih jedinica vie govori 0 njima nego o samoj brigadi. To je potvrda oiglednog izbegavanja odgovornosti. Ako bi se brigade Srpske vojske Krajine rangirale po onome to su inile tokom avgustovske agresije na RSK Gardijska brigada bi imala najsramniju ulogu. Uz kukaviluk, ona je po nedisciplini i odbijanju zadataka najvie pala, od svih sastava Srpske vojske Krajine. Pri svemu tome, ni njen komandant, pukovnik Milo Cvetianin, nije izuzetak. Oklopna brigada je poetak agresije saekala na irem prostoru Slunja. U toku 4. avgusta delom tenkova trebala je da prui pomo 70. plaanskoj brigadi u odbrani Plaanske doline. Naalost, Plaanska brigada nije elela da se bori pa Oklopna brigada praktino nije ni uvoena u borbu. I time se njena borbena (!) uloga u "Oluji" zavrava. Praktino, tom brigadom je komandovao elni ovek Korpusa specijalnih jedinica, general Milorad Stupar. Na kraju, on je tu jedinicu upotrebio za lino obezbedenje, drei je na okupu do Slunja. Sa njom je izvrio i "odstupno - nastupni" mar preko Korduna i dalje na Obijaj, irovac i Dvor. Pre svih drugih jedinica iz tzv. severne grupacije Oklopna brigada se nala u Novom Gradu u RS. Izvlaenje je izvrila tako to je ostavila bez zatite izbeglike kolone naroda koje su se kretale ka Dvoru. Hiljade oevidaca iz izbeglikih kolona naroda i vojnika doiveli su, postupak Oklopne brigade kao neto krajnje neasno 1 kukaviko. Mora se rei da je jedino bataljon vojne policije iz sastava Korpusa specijalnih jedinica bio astan izuzetak, ne samo prema drugim jedinicama Korpusa specijalnih jedinica, nego i prema veini jedinica Srpske vojske Krajine. Bila je to pouzdana jedinica koja je izvravala sve postavljene zadatke. Po disciplini i moralu, taj bataljon je odskakao od drugih jedinica Srpske vojske Krajine. General Milorad Stupar, u svom izvetaju koji je pisan 18. avgusta u Beogradu, prikriva ta se sve deavalo sa Oklopnom brigadom. On je, kao komandant Korpusa specijalnih jedinica, pre ponoi, 4. avgusta, dobio nareenje da odmah krene i da do jutra sa oklopnom brigadom bude u rejonu Gline, radi obezbedenja spoja 21. i 39. korpusa, gde je trebalo da i spreava presecanje komunikacije Glina - Topusko - Dvor. U izvetaju on i ne spominje to nareenje, jer ga nije izvrio. Ne objanjava ni zato je izostala njegova pomo u deblokadi jedne ete 70. brigade koja je bila okruena. Bilo mu je lake da se "ne batrga" pa ih je uputio da se za pomo obrate komandi Likog korpusa. U izvetaju komandanta Korpusa .specijalne jedinice nema podataka o "borbama" koje su 4. avgusta "vodile" njegove

225 potinjene jedinice niti ima detalja o kontaktima sa Komandom 21. korpusa u ijoj se zoni nalazio. Verovatno zato to je bolje preutati neaktivnost nego braniti ono to ne bi "dralo vodu". General Stupar sa dosta detalja opisuje dogaanja 5. avgusta. Navodi da je "celo vreme poligon Slunj bio pod artiljerijskom vatrom, ali da granate i mine nisu padale po gradu Slunju". Precizira da se oko 4 asa ve pojavljuju prve izbeglike kolone iz Plakog. U jutarnjim satima u protivnapadu, 13. peadijska brigada povraa Perjasiku kosu koju je izgubila tokom prethodnog dana. Belei dalje da oko 7 asova preko Slunja kreu kolone civila i vojske ka Republici Srpskoj. Onda on nareuje pukovniku Letiu da sa policijom i tenkovima pokua da odvoji jedinice 70. brigade radi ukljuivanja u odbranu. Zadatak nije izvren, zbog otpora komandanta 70. brigade i predsednika optine Plaki. Oko 9 asova obaveten je o prodoru snaga 5. muslimanskog korpusa na pravcu Zeljava - Liko Petrovo Selo, pa upuuje vod vojne policije u selo Traka Ratela sa zadatkom da ojaa odbranu u navedenom rejonu. U 9,20 asova - po Stuparevom izvetaju - eta iz 15. korpusa, koja je branila trigonometarsku taku 280 i poloaje na reci Korani do Vaganca, naputa liniju odbrane i odlazi ka Plitvicama. Pokuaji da je zadre ostali su bez rezultata. Zbog toga na naputene poloaje odlazi vod vojne policije iz 21. korpusa. Stanovnitvo iz Rakovice kree ka Slunju. U 11 asova sledi napad Muslimana od sela Vaganac ka selu Sadilovcu, ali je odbijen. Oko 13 asova poinje napad hrvatske vojske na pravcu selo Primilje i dalje prema Slunju, uz ubacivanje diverzantskih grupa. U toku ovog dana, u Korpus specijalnih jedinica se vratio izviako-diverzantski odred iz Knina, sa svega 15 vojnika. Jedinica je samovoljno napustila poloaje na Dinari i krenula na Slunj. Odred se u popodnevnim satima raspao. Ljudstvo 13. brigade naputa svoju zonu, ime se stvara veliki meuprostor izmeu Oklopne brigade i snaga u protivdesantnoj rezervi u Rakovici. Tada, po sopstvenom izvetaju, general Stupar pokuava da organizuje odbranu Slunja po liniji: Kuronov vrh - Krnia glava - Puhanica - selo Broanac - Rakovica. Delovi 13. i 70. brigade koji su se zatekli na prostoru Slunja "ni pod pretnjom oruja nee da ostanu" na poloaju. U optoj pometnji i panici koju izazivaju ubaene diverzantske grupe i dejstva ustake artiljerije, komandant severne grupacije, general Novakovi, nareuje da se skrati front i organizuje odbrana na Korani. Po tom nareenju, Oklopna brigada se pretpoinjava komandi 21. korpusa koji organizuje odbranu. Oklopna brigada se izvlai na desnu obalu Korane i dobija zadatak da brani pravac Slunj - Cetingrad - V. Kladua. Oko 17 asova 13. brigada naputa poloaje na Korani a ustaka diverzantska grupa napada na Okopnu brigadu. Avijacija dejstvuje po poligonu Slunj i mostovima na Korani. Posle 17 asova, snage za protivdesantnu borbu se izvlae pravcem Lipovaa - Movina - selo Bogovolja. Ne zadravaju se u odbrani na desnoj

226 obali Korane, nego nastavljaju pokret pravcem: selo Bogovolja - Cetingrad. Na sceni su "papirnate kombinacije": 3. tenkovska eta ulazi u sastav Oklopne brigade, kao i eta minobacaa 120 mm i 21. eta vojne policije. Izvidako-diverzantski odred se vraa u sastav 21. korpusa. U toku noi 5/6. avgusta Korpus specijalnih jedinica samovoljno naputa eta minobacaa 120 mm, 21. eta vojne policije i laki artiljerijski raketni divizon PVO. Odlaze u 21. korpus. U 0,20 asova, 6. avgusta, ininjerijska eta Korpusa specijalnih jedinica sruila je most preko reke Korana. Po izjavi generala Milorada Stupara, general M. Novakovi je 6. avgusta doneo odluku da Oklopna brigada napusti poloaje na Korani i da izvri mar pravcem Cetingrad - V. Kladua - Topusko, sa zadatkom da ojaa odbranu na pravcu Petrinja - Glina. Pokret brigade po ovom zadatku izvren je u 16,30 asova Brigada je u Topusko stigla oko 20 asova, gde je popunjena gorivom. Oko 20 asova 6. avgusta, situacija je, po generalu Stuparu, loa: "Komunikacije su ve zakrene sa izbeglikim kolonama, Topusko je iseljeno. Kolona izbeglica (vojnika i civila) je razvuena od Topuskog do Novog Grada. Poloaje naputa Kostajnika brigada i delovi Dvorske brigade, ime je direktno ugroena evakuacija izbeglica". Karakteristino je da general Stupar nee da primeti kako ni njegov korpus vie ni formalno ne postoji. Ali zato belei da saznaje da je 39. korpus ve izvuen i da su ustae presekle komunikaciju u selu Maja. U takvoj situaciji on (u dogovoru s komandantom Oklopne brigade) donosi odluku da brigadu vrati nazad i da je preko Obljaja i Brezovog polja izvue ka Dvoru. Ovu odluku general Stupar donosi samovoljno, ignoriui ne samo nadlenosti i principe komandovanja. On vie nije komandant Korpusa specijalnih jedinica, jer korpus ni formalno ne postoji. Oklopna brigada je jo u toku 5. avgusta potinjena komandantu 21. korpusa nareenjem komandanta severne grupacije generala M. Novakovia. General Stupar na svoju ruku i bez konsultovanja komandanta 21. korpusa povlai brigadu sa Korane u Topusko. Brigadom ne brani pravac Petrinja - Glina. U Topuskom je i komandant 21. korpusa. General Stupar odluuje da sve ostavi na cedilu i da pod zatitom Oklopne brigade ode iz Banije u Republiku Srpsku. Pri tome ostavlja narod u izbeglikim kolona i 21. korpus na milost i nemilost neprijatelju. Oko 21. as u Topuskom dolazi do susreta generala Stupara sa generalom Milom Novakoviem. Poto je Novakoviu saoptena odluka i pravac izvlaenja oklopne brigade, on je toboe izjavio da poznaje pravac izvlaenja i da "idemo za njim". Naravno, ovo i ovako pie sam general Stupar, mislei da takvim konstrukcijama uspeno legalizuje svoju samovolju. U pokretu ka Dvoru, oklopnoj brigadi (i generalima Stuparu i Novakoviu) smetala je "zakrenost komunikacije izbeglicama", a i urilo se. Zato Stupar angauje odeljenje vojne policije i stareine da naprave prolaz

227 tenkovima ka Dvoru. Oni prolaze a narod ostaje na milost muslimanskim i hrvatskim ustaama, a brigada hita ka Dvoru. Od 5 asova, 7. avgusta do 17 asova, deo Oklopne brigade stie u selo Vanjii na tri kilometra daleko od Dvora. Po izjavi generala Stupara u 17,30 asova primeena je pojava ustaa u Dvoru. Oni su u Dvor doli sa pravca Kostajnice. Time je preseena komunikacija Dvor - Novi Grad. U napad na Dvor upuuje se deo peadije sa 6 tenkova iz Oklopne brigade pod komandom pukovnika Milana Beka. U toku noi 7/8. avgusta ustae u Dvor dovode jo 100 vojnika. Tako je spreen prodor Oklopne brigade i delova 24. brigade u pravcu Novog Grada u Republiku Srpsku. Oko 9,30 asova 8. avgusta ustae su ipak proterane iz Dvora na Uni kombinovanim napadom na Dvor iz Novog Grada i sela Vanjii. Posle toga nastavljene su borbe za odravanje koridora kroz koji se narod izvlaio. Most na Uni sruen je u popodnevnim satima 8. avgusta. U periodu od 4. do 8. avgusta Oklopna brigada je ostala bez 5 tenkova M-84. Posluge su ih unitile zbog kvara, kao i 4 borbena vozila peadije M60. Uniteno je jo jedno komandno-borbeno vozilo i jedan tenk za izvlaenje. ak su etiri borbena vozila peadije M-60 negde zaturena (!). Naime, postoje podaci, od komandanta Korpusa specijalnih jedinica da su vozila prela most na Uni i ula u Novi Grad., a ta je posle bilo - ne zna se?! Kao uzroke neuspeha jedinica Korpusa specijalnih jedinica, general Milorad Stupar navodi: "Nije zavreno formiranje KSJ po ratnoj formaciji, premorenost pripadnika oklopne i gardijske brigade zbog uea u borbenim dejstvima od 19. jula; pokretanje stanovnitva na evakuaciju; slab moral vojnika u korpusu (mobilisani u Srbiji i prisilno sprovedeni u RSK); loa veza zbog nedostatka neophodnih sredstava veze; slabo ininjerijsko ureenje poloaja za odbranu po dubini i nepripremljenost naseljenih mesta za odbranu; negativan uticaj glasina i psiholoko-propagandne aktivnosti na borce i stanovnitvo i veoma loa organizacija informativnog sistema RSK." Analizom svih relevantnih injenica, sa nivoa Glavnog taba Srpske vojske Krajine, o mestu i ulozi Korpusa specijalnih jedinica u borbenim dejstvima od 4. do 8. avgusta 1995. godine, nema se ta pohvalno rei. Zakljuak je krajnje poraavajui. Korpus je agresiju doekao grupisan u irem rejonu Slunja i Rakovice sa svim raspoloivim snagama, izuzev Gardijske brigade koja je bila na prostoru Knina (u zoni odgovornosti 7. korpusa). Ona je odbila da uestvuje u borbenim dejstvima, i jedino je "uspeno" izvrila mar na prostor Republike Srpske, gde su se njeni pripadnici rasturili i nestali u pravcu Srbije. Rad i ponaanje Izvidako-diverzantskog odreda ovog Korpusa predstavlja vojniku bruku i sramotu. Komandanti Gardijske brigade, Oklopne brigade i Izvidako-diverzantskog odreda - nesporno je - nisu bili dorasli dunostima koje su im poverene.

228 Jedinice Korpusa specijalnih snaga nisu imale gubitaka u ljudstvu, to moe biti shvatljivo samo ako je ta jedinica imala zadatak da to pre, i bez gubitaka, napusti teritoriju Republike Srpske Krajine. Negativan uticaj Korpusa specijalnih jedinica na konaan ishod odbrane RSK je veliki i ne moe se sakriti. Komanda korpusa je imala veoma malo uticaja na rad jedinica iz ovog sastava, koje su dobro uvrstile svoju samovolju. To, naravno ne opravdava, ni komandu, niti prvog oveka te formacije generala Milorada Stupara. Njegova odgovornost je utoliko vea to je bio u poziciji da komanduje elom grupom "Kordun", zbog odsutnosti generala Mila Novakovia, dok je bio u Zenevi radi pregovora o miru sa Hrvatima. 20. Za ocenu ukupnih zbivanja veoma je karakteristino i svedoenje pukovnika Bogdana Mihovinovia. On je stigao u RSK 14. jula 1995. godine. Vrio je dunost u Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdunoj odbrani Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Krae vreme je boravio na aerodromu Udbina. Pomogao je komandi u pripremama i planiranju borbenih zadataka. Kritiki je analizirao aktivne i pasivne mere protivvazdune zatite i mere za izbegavanje gubitaka. Ocenio je da je uraeno "veoma malo za ivot i rad jedinica u uslovima rata", i na to je ukazao nadlenima. Nastavio je angaovanje na funkcionalnoj upotrebi borbenih sistema PVO. Neposredno pred poetak "Oluje", 2. avgusta, pukovnik Mihovinovi sa grupom stareina kree na Kordun i Baniju, sa zadatkom da izvri odabir objekata dejstva za sredstva artiljerijsko raketnih jedinica PVO. Poetak borbenih dejstava, 4. avgusta zatie ih na poligonu Slunj. Sa komandnog mesta odrava vezu sa aerodromom Udbina i Glavnim tabom Srpske vojske Krajine u Kninu. U drugoj polovini dana dolazi do prekida veza sa junom grupacijom Srpske vojske Krajine. U svojoj izjavi pukovnik Mihovinovi precizno i konkretno ukazuje na sve ono to je video i doiveo od 4. do 10. avgusta. Tako zapaa da su ve popodne, 4. avgusta, porodice milicionera naputale grad, to je ostale graane uznemirilo. Tokom noi kroz Slunj su masovno i intenzivno prolazile kolone izbeglica. Poetkom svitanja pukovnik Stanko Leti pokuava da presretanjem vozila sprei povlaenje vojno sposobnih graana. Pridruio mu se i Mihovinovi. Na mostu na Korani postavljeno je borbeno vozilo, a policija je sve vojno sposobne izdvajala na stranu. Obezbeden je autobus kojim su vraani na liniju fronta. Bilo je uzalud jer su se ti isti ubrzo ponovo vraali pokuavajui da napuste Slunj. Od pojedinaca koji su beali organizovale su se grupe. Njihovo neraspoloenje prema svemu to je vojno bilo je opasno. Prete, hoe da ubiju ako im se stane na put. "Doneta je odluka o naputanju komande Korpusa specijalnih jedinica" - belei dalje Mihovinovi. - "Odlazimo pukovnik Gai, Leti, Kovaevi i ja i kreemo pravcem ostalih izbeglica. U svima nama zebnja. Nazire se

229 raspad. Gainas upozorava da nita ne komentariemo. Guva izbeglica raste. Pokua] izvlaenja pravcem preko Veljuna je nemogu. Vraamo se ponovo osnovnom pravcu kojim idu svi ostali. Kod Cetingrada se odvajamo od kolone izbeglica i odlazimo u Veliku Kladuu na komandno mesto grupe "Pauk". General Novakovi je odluio da pukovnici Stanko Leti i Gojko Kovaevi idu na amaricu, a ja i arko ostajemo kod njega. Od generala Novakovia dobijam zadatak da pronaem raketnu bateriju "kub" (za dejstvo po ciljevima u vazduhu na srednjim visinama) i da je dovedem u funkciju. Posle dva izlaska iz Velike Kladue prema Batnogi, uspevam da uem u trag bateriji. Video sam se sa generalom Stuparom. Stajao je na cesti, zaustavljao tenkove i vraao ih na liniju odbrane na reci Korani. Grupama peadije davao je smernice da prate tenkove. Zamolio me je da prenesem Novakoviu da ga ojaa peadijom na levom krilu. Kada sam generala Novakovia upoznao sa molbom generala Stupara, odgovorio je da za to nema dovoljno snage". Karakteristina je i Mihovinovieva sledea zabeleka. "Vraam se u V. Kladuu. Voza zaustavlja vozilo kod skupine ljudi. Pitaju nas da li im iko moe rei ta se deava, jer im se sve komije diu i kreu na put. Ubedujem ih da je uspostavljena nova odsudna linija odbrane, da nema razloga za strah, treba verovati vojsci i komandantima. Ostavljamo ih umirene. Tako sam saznao da se i Kordun pokrenuo u zbeg (vreme oko 01.30 )..."

Posle lina i ubijanja, izbeglice stiu u Srbiju

230 Da nisu tragine neke rei ohrabrenja mogle bi da zvue i komino, licemerno: "Dok ekam generala Novakovia, jedan vezista saoptava da je naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije (Momilo Perii) poruio da se drimo! ekam da mi general Novakovi odredi neki zadatak, da imam status. Ne bih eleo da budem proglaen dezerterom, iako me neki ovde ve smatraju dezerterom. Dobijam zadatak da idem sa pukovnikom Bulatom. U Muljavi je veliko pakovanje. Pale se dokumenta i vre pripreme za naputanje ovog prostora". Narednim, takorei filmskim zapaanjima pukovnika Bogdana Mihovinovia nije potreban nikakav komentar. "Postajem saputnik Nikoli Vuiniu i pratimo vozilo puk. Bulata. Na putu od Vojnia prema Vrginmostu kolona vozila. Tu su i traktori i tenkovi. Tue nas haubica. as smo na cesti, as u jarku. Vuini pronalazi sporedni seoski put i tu usmerava kolonu. Pusta sela, nigde nikoga, sve je ve negde na putu. U svitanje stiemo u Topusko. Centar grada je zaguen. Kolone izbeglica ispred nas, a odmah zatim i iza nas. Ne moe se ni napred ni nazad. Pronose se glasovi da su ustae ule u Glinu, da su neke izbeglice iz kolone pobili i da je ista zaustavljena. Oko nas kolone sabijenih traktora, automobila i zaprega. Bezizlaznost situacije tera nas da unitavamo lina dokumenta i zabeleke. Palim propusnice za Generaltab, Komandu ratnog vazduhoplovstva, radnu belenicu. Kartu zadravam. uju se predloi da se vratimo na Petrovu goru. Strah me od predloga koji su sve ee ponavljali. Prilazim pukovniku Bulatu i kaem mu da je Topusko na Vukovar. Imamo vrsto graeno naselje, svaka kua je bunker, imamo sklonita za oko 4.000 ljudi. Kue su naputene ali pune hrane, imamo struju, vodu. Snage Unprofora su neki garant da neemo biti granatirani, a njihove veze nam omoguavaju komunikaciju sa celim svetom. Oseam da sam preterao pa uutim. Za sve njih ja sam stranac, kojeg mogu lako odbaciti. Moram se dokazati da sam im potreban, ali ne valja preterivati. Posle nekog vremena traim da mi se odbori da reguliem raskrenje ulica. Bulat mi kae da idem. Sa pomeranjem prvog traktora nastaje panika. Usplahireni ljudi, u stranom strahu od pokolja nastoje da izbore to povoljnije mesto u koloni. Uz dosta napora, a uz pomo drugih stareina, a posebno vojne policije napravi se red. Omoguen je efikasan saobraaj u svim pravcima. Prolaze automobili Unprofora, i nai u funkciji snabdevanja hranom, vodom i za sanitesko zbrinjavanje. Na prikolicama traktora se rada i umire. U Topuskom imamo vie od 10.000 izbeglica. Saznajemo da je od Gline do Vrginmosta dupla kolona vozila. I tamo ima oko 20.000 ljudi. Nemamo mnogo izbora. Organizuje se odbrana. Juno od grada treba se braniti od snaga 5. muslimanskog korpusa, a severno od ustaa. Svi koji podleu vojnoj obavezi uzimaju odbaeno oruje i ponovo se organizuju za krunu odbranu. U neizvesnosti smo. Ako Muslimani upadnu u

231 grad, niko nee ostati iv, a od ustaa moe se oekivati samo no, a u boljem sluaju metak. Medu nama je i Toa (ministar unutranjih poslova za Baniju i Kordun) koji sa puk. Bulatom ide na pregovore. Izraava se sumnja da mogu da odrade samo za sebe, a nama kako bude. Panika sve vie zahvata svakog pojedinano. U narodu je jeziv panian strah. etiri generacije su u zbegu. Starci od 90 godina i njihovi praunuci. Smrt je stalno prisutna. Deavaju se samoubistva i ubistva, a umire se i u vonji, za volanom. Ustae kolju po okolnim selima. Krue vesti sa primerima zakalnih oeva, sinova i celih porodica. Vode se pregovori, ali za nas krajnje nepovoljni i neprihvatljivi. Stipeti nareuje granatiranje Topuskog (neprovereno), a mi dobijamo uzbunu. Sklanjamo sve civile u sklonite i po kuama, a na otvorenom su samo borci. Iekivanje. Slee helikopter. Nastavljaju se pregovori. Neminovna je bezuslovna predaja. Imamo snaga za borbu, ali sa civilima smo nemoni. Predaje se teko i dugo oruje. Lino naoruanje mogu da ponesu samo oficiri i podoficiri. Zbog ugroenog pravca prema Dvoru, od strane 5. muslimanskog korpusa eka se odluka da se ide autoputem. Otpoela je predaja tekog naoruanja (09. ujutro) i krenule su prve kolone pravcem prema Petrinji, Sisku, a zatim autoputem do Lipovca. Kolone idu celi dan, a mi emo sa puk. Bulatom poslednji, kada izau svi civili. Poinju da pucaju nervi i onih koji su izgledali veoma vrsti. Svima jurnula krv u glavu, lica pocrnila, a pogled unezveren. Svako hvata svoju ansu. Naoigled se smanjujemo. Nestaju ljudi i rui se onaj homogeni deo komande. Iznenauju postupci pojedinaca. Taman pomisli da si se sprijateljio sa nekim da obojici bude lake, a oni odlaze bez pozdrava. Izvui ivu glavu je imperativ. Materijalna strana ini uda, vuku se kompjuteri, televizori i druga tehnika roba. Desetog avgusta, u rano jutro, mimo sklopljenog sporazuma o predaji, upadaju ustae. Razgovarao sam sa ruskim oficirom pripadnikom snaga UN, i ljutim se kako su dozvoli da ustae udu u mesto. Psuje Rus majku Jordancima, oni su krivi. Utom, prilazi jedan hrvatski vojnik do mene. Nareuje mi da dignem ruke u vis. Rus protestuje, ali na re tamo, udaljava se prema svome vozilu. Prilazim ve okupljenoj i opkoljenoj naoj grupi. Hrvatski vojnici nas provociraju i vredaju. Pukovnika Bulata jedan udara akom u lice. Stojimo nemo, pod zatitom vojne policije. Pojavuje se komandant jedinice koja je upala u Topusko. Izvinjava se to se to desilo. Smenio je komandanta brigade. U grad dolazi i Stipeti. U sjaju pobednika, sa pukovnikom Bulatom obilazi grad. Ulicama stalno krue vozila Unprofora. Pojavili su se reporteri, snimatelji. Poela je podela hrane. Policija (hrvatska) uspostavlja kontrolu nad gradom. Komandant neposlune (hrvatske) vojske, Vidovi, obeava da e nas izvesti iz grada, uz rizik da mu nezadovoljno stanovnitvo Petrinje i Siska porazbija stakla na autobusima. Od Popovae do Lipovca autoput je obezbeden i tu ne bi trebalo da imamo veih problema. Skinuti smo u civilna

232 odela, da bi se sakrili od agresivnih hrvatskih civila. Neki su samo u majicama i sportskim gaama. Oko 17 asova ukrcavamo se u autobus i naputamo Topusko. Autobus lino predvodi komandant Vidovi, a u obezbedenju je vojna policija. Ispred Petrinje - zastanak. ekamo autobuse sa civilima i putnikim vozilma od kojih se formira kolona. Uz maltretiranja, tuu i poruge, kolona je uz obezbedenje policije dovedena do Lipovca." Na kraju svoje izjave, u vidu osvrta "unazad" pukovnik Bogdan Mihovinovi daje 7 taaka "neto kao zakljuak", koji glasi: 1. Putujui prostorima RSK i boravei u gradovima, lako se uoava da se nije nita radilo na razvojnom ureenju. Eksploatisana su postojea dobra i ekao se neki ishod od neke druge strane. Nigde nije postavljen neki cilj koji bi bio normalan za svako iole organizovano drutvo. Stagniralo se u svim drutvenim bogatstvima. Kultura naroda je dobila pogrean pravac. Izgubljen je oseaj za realnost u vremenu i prostoru u kome se ivi. 2. U vojsci je, kao privid, uoljiv visoki sjaj, kompaktnost, vrstina i homogenost (video kaseta sa parade na Slunju), a sa druge strane sutina je drugaija. Naspram luksuznog vrha, vojnici nasilno mobilisani, nedovoljno obueni, neki i sumnjivih moralnih naela i motivacije. U dugom periodu priprema za odbranu nije se sutinski radilo nita bitno to bi sistem odbrane inilo sistemom. Prve linije imale su neadekvatno odabrane poloaje sa slabim fortifikacijskim ureenjem. Kod vojnika je bio stalno prisutan bezrazlono veliki stah od granatiranja i napada avijacije. S velikim razlogom moe se izraziti sumnja u kvalitet osnovnog komandnog kadra, od koga je i poeo raspad Srpske vojske Krajine. 3. Narod RSK je iznuren stanjem kojim se guila svaka inicijativa. Postupno i sistematski je preovladao strah od ustaa-koljaa. Zbog onog "sve hrvatsko sruiti" ivelo se u strahu od ustake doktrine "sve srpsko pobiti". A kad se ne kanalie nagon samoodranja, jasno je kakve su sve manifestacije mogue. 4. Stanje rada, reda i discipline, bilo je dovedeno na najnii stepen tolerantnosti. 5. Moe se izraziti sumnja i u pravilno tretiranje mesta i znaaja osnovnih komandira. Komandovati vojnikom u sloenim uslovima bilo je nemogue bez kvalifikovanih stareina. Uguen je borbeni moral i motivisanost za borbena dejstva. 6. Ponaanje ljudi u stresnoj situaciji velika je nepoznanica sistema komandovanja. Ko zna kako bi se i psiholozi ponaali u ovakvim situacijama? Vojnici i stareine bacali su oruje i postajali su opasniji sopstvenoj nego neprijateljskoj strani. Sa oseajem ugroenosti ivota, gubila se samokontrola. Raspadale su se kompaktne i homogene celine komandi. Dezerterstvo je bilo privilegija onih na viim poloajima. Od nabusitog, arogantnog, neprikosnovenog i nepogovornog, komandovanje se srozavalo do nivoa umoljavanja.

233 7. Za razliku od naih artiljerijskih pobeda u borbenim dejstvima 1991. godine, hrvatske pobede u 1995. godini ostvarivane su psiho-artiljerijskim pritiscima. Borbena dejstva otpoinjana su artiljerijom, da bi se zatim stvorio vremenski prostor u kome bi odraivao psiholoki faktor. Narod bi obezglavljeno naputao svoja ognjita, da bi zatim snage Hrvatske, bez gubitaka, ulazile u prazan prostor.
21.

Prema izvetaju komande 39. banijskog korpusa, a pisao ga je naelnik taba komande, pukovnik Dane Bani, za napad ustaa znalo se deset asova pre poetka "Oluje". Pripreme za odbranu bile su potpune i jedinice su bile spreme za borbena dejstva. Napad na zonu Banijskog korpusa poeo je sa pravca Sunje, da bi se ubrzo razvio ne elom frontu. Jedino je bilo mirno na liniji dodira 33. peadijske brigade sa jedinicama 5. muslimanskog korpusa. Odgovoreno je dobro organizovanom vatrom i dranjem poloaja za odbranu. Hrvatska vojska ispoljava teite napada na pravcu V. Gora - Zupi. Komanda korpusa dri u rezervi tri peadijske ete. U toku dana ovlauju se komande brigada da po jednu etu iz rezerve komandanta korpusa mogu upotrebiti po svojim zamislima. Na to se komanda korpusa odluila iz bojazni da moe doi do prekida veza sa komandama brigada. Naime, 31. brigada je doekala napad hrvatske vojske bez dovoljno radio-uredaja jer ih je ranije posudila komandi grupacije "Pauk" koja ih nije vratila na vreme. U toku dana dolo je do prekida veza izmeu komande korpusa i Komandi 31. brigade, koja je ostala i bez veze sa svojim potinjenim jedinicama. Komanda korpusa nareuje da se "jaguar" (operativni sistem veza) prebaci u Komandu 31. brigade, pa je tako uspostavljena veza sa Komandom 31. brigade. Veze sa artiljerijskim jedinicama bile su slabe. Posle granatiranja i dejstva hrvatske avijacije, vazdune linije su prekinute to onemoguava upotrebu artiljerijske vatre "po zahtevima". Do 16 asova, 4. avgusta, situacija u zoni Banijskog korpusa bila je povoljna. Napada je pretrpeo velike gubitke u ljudstvu. Komanda korpusa, meutim, nije drala pod kontrolom svoje potinjene jedinice. Nije bilo ni sadejstva, to je predstavljalo najvei propust. Komandant korpusa, general Slobodan Tarbuk naredio je premetaj komandnog mesta u rejon Zrinjske gore - Samarice, zbog dejstva artiljerije i avijacije po Grabovcu. U toku premetanja, primeeno je da su neki delovi zone korpusa naputeni bez borbe. Zbog toga je upuen zahtev generalu Milu Novakoviu da prui pomo snage dva bataljona, da bi se stabilizovala odbrana Banijskog korpusa. Najavljen je dolazak jednog bataljona iz sastava Vojske Republike Srpske i Specijalne jedinice Ministarstva unutranjih poslova iz Vojnia. Iz Vojske Republike Srpske nije niko stigao, a umesto oekivanog bataljona Ministarstva unutranjih poslova, stiglo je samo 12 boraca.

234 Komanda 39. korpusa procenjuje da je stabilizacija odbrane 31. brigade - nemogua, da je 24. brigada ostala u okruenju. U toku noi 5. avgusta, komanda Banijskog korpusa praktino i nije poznavala situaciju u svojoj zoni, a orijentisala se prema dolini Une, zanemarujui pravac Petrinja Glina i posebno znaaj ireg prostora Gline i Topuskog za situaciju na Kordunu. 22. Komandant 31. peadijske brigade (Petrinjske), pukovnik Milorad Jankovi uee svoje brigade u borbenim dejstvima prikazao je sa puno detalja iz kojih se mogu sagledati sve bitne karakteristike zbivanja u zoni odgovornosti ove jedinice. Dejstva artiljerije neprijatelja prekrila su celu zonu odbrane. Napad je usmeren od Moenice ka Petrinji i od sela Gora ka selu Zupi. U 7,10 asova ustaka vojska upada u punkt Unprofora, a potom u 7,40 asova jedan hrvatski tenk ulazi u bazu u rejonu Firela. U Kotor umi se vode borbe sa izvidako-diverzantskom grupom. Vod koji je branio Firel zbog panike naputa poloaje bez borbe. Jedan vojnik gine a vie ih je ranjeno. Komandant brigade upuuje deo svoje rezerve (jedan tenkovski i jedan peadijski vod), izvidako-diverzantski odred i vod milicije ka irem rejonu Kotorume, koje razbijaju neprijateljsku grupu. Deo vojnika 3. ete (1. bataljon) i 1. ete (2. bataljon) zahvata panika i zbog toga se izvlae na rezervne poloaje. Tek na toj liniji se stabilizuje odbrana. U 8 asova 2. eta (4. bataljona) naputa poloaje na pravcu Gora - Lili. U tom trenutku gine komandant 4. bataljona. To izaziva rasulo medu etama ovog bataljona. Peadija se povlai na rezervne poloaje, ali se na njima ne zaustavlja. Pokret nastavlja u dubinu prema selu Stranik. Uz pomo komande korpusa, ljudstvo se vraa na poloaje i odbrana se stabilizuje. Komandant brigade kao pomo 1. bataljonu upuuje ostatak ete za intervenciju (radi zatvaranja nastalih meuprostora). U 9,25 asova Hrvati ugroavaju rejon Stranika. Neto pre deset asova, sa pravca Firela, glavnom cestom, nailaze 3 hrvatska tenka. Pripadnici 31. brigade dva unitavaju, a jedan je zarobljen. Ustae bezglavo bee prema Dvoru, ostavljajui 12 poginulih i vei broj ranjenika. To stabilizuje odbranu brigade, ali samo privremeno. Vojnici 4. peadijskog bataljona odbijaju da ostanu na poloajima. Zahtevaju da se spoje sa svojim porodicama. Ustae nastavljaju napad tenkovima prema Petrinji i Glini, uz vazduhoplovnu i artiljerijsku podrku, ali ne smeju dalje od Borika (juno od Firela). Sa dve aviobombe dejstvuju po snagama 31. brigade u Moenici i zgradi komande u Liru. Slede dejstva sa jo dve aviobombe. Neto pre 11 asova komandant 1. peadijskog bataljona izvestio je komandanta brigade da mu "jedinice bezglavo naputaju poloaje". Ipak, neto kasnije bataljon stabilizuje odbranu i uspeno se dri do kraja dana.

235 Komandant brigade Jankovi, zahteva od 4. peadijskog bataljona da uporno brani liniju Stranik - Lili - Marikovia brdo. Zapretio je streljanjem svih koji ne izvre ovo nareenje. U 11,20 asova po nareenju komandanta brigade, otvorena je uraganska vatra po ustaama ka Kriu, baterijom 105. mm i minobacaima 120 mm. Ustae u panici bee prema Moenici i na ovom pravcu miruju tokom celog dana. Neto pre 12 asova 3. eta iz 1. bataljona poela je da se izvlai prema Petrinji. Intervenisano je izviakim vodom i jednim vodom iz 3. peadijskog bataljona i eta je zadrana na prvobitnim poloajima. Tom prilikom oni koji su intervenisali pripretili su upotrebom oruja, i to je "smirilo" 3. etu. Do 14,30 asova snage Petrinjske brigade uspeno odravaju poloaje, a onda 4. peadijski bataljon naputa Zupi brdo, na koje je krenuo jedan vod neprijateljskih vojnika. U to vreme ustaka avijacija dejstvuje po Slatini. Komandant 1. bataljona trai pojaanje jaine jedne ete. Svoju 3. etu ve je uputio na naredne poloaje. Time je ugroen levi bok 1. bataljona. Dalji tok dejstava, do pada mraka, protekao je u obostranom artiljerijskom dejstvu i pokretima da bi se titili meuprostori. U jutarnjim satima 5. avgusta poinju artiljerijska dejstva po Petrinji, kasarni i po svim poloajima brigade. Odgovoreno je protivartiljerijskim dejstvima. Komandant trai pomo od komande Banijskog korpusa i ona stie dva sata kasnije. Naalost, pristigle snage posle uvoenja u borbu samovoljno naputaju poloaje i bee u dubinu. Time je put za nastupanje ka Petrinji bio otvoren. Komandant brigade upuuje u borbu i vod veze. U 18 asova trai odobrenje da se izvlai i posedne linuju G. Bauga - Rudite. Izvlaenje poinje u 20 asova, ali bez zadravanja na poloajima po dubini. Brigada omoguava izvlaenje stanovnitva. Prema izjavi pukovnika Jankovia izvuena je sva tehnika u selo Svodno, osim 4 kamiona, 1 tenka, 1 borbenog vozila peadije, 1 protivoklopnog topa, 2 samohodna orua 90 mm to je uniteno. Svo ostalo naoruanje, borbenu tehniku i ostala sredstva Petrinjska brigada je predala 43. brigadi Vojske Republike Srpske 1. korpusa (Krajikog). Brigada je tokom 4. i 5. avgusta imala 13 poginulih, 45 ranjenih i 6 nestalih. Svi ranjenici su evakuisani. etvorica poginulih sahranjena su u Baniji. Brigadu su 7. avgusta samovoljno napustili: 10 profesionalnih vojnih lica (1 kapetan, 4 porunika, 2 zastavnika i 3 vodnika); 4 civilna lica Vojske Jugoslavije i 54 lica po ugovoru. 23. Veoma je tura zabeleka o 24. peadijskoj brigadi (Glinskoj). Njen komandant, pukovnik Milan Beko u svojoj izjavi konstatuje da je brigada svoju zonu odgovornosti uspeno branila sve do popodnevnih sati 6. avgusta. Sama Glina je branjena do 19 asova. U to vreme, zbog malog broja vojnika, i opteg stanja na frontu, poinje se sa izvlaenjem. Izvlaenje se ocenjuje kao "plansko i organizovano". Izvueno je svo ljudstvo i 90 posto

236 tehnike. Kao osnovne slabosti uoene u toku izvoenja borbenih dejstava Beko navodi sledee: stalno irenje zone odbrane zbog neuspeha na desnom krilu brigade, dezinformacije i beanje vojnika i stareina, kao i milicije, i neadekvatno informisanje na frontu. U toku borbenih dejstava brigada je imala 9 poginulih i 8 ranjenih. Izvuena su sva materijalno-tehnika sredstva, izuzev 5 topova 100 mm.
24.

Dvorska 33. peadijska brigada iz sastava Banijskog (39. korpusa) vodila je borbena dejstva sa delom snaga 5. muslimanskog korpusa. Komandant brigade, pukovnik Perica Kolundija, u izjavi navodi da su Muslimani poeli napad na zonu brigade kada i Hrvatska vojska na ostale brigade korpusa. Napad Muslimana odvijao se na pravcu okovaa - Visoka glava - Kotorani, i pravcem K-551 - Hleb. Napad je prvo poeo na rejon odbrane 4. bataljona. Kao ojaanje odmah mu je upuena eta iz rezerve komandanta brigade. Napadom na 4. bataljon Dvorske brigade lino je rukovodio major Izet Nani komandant po zlu uvene 505. buimske brigade. Ona se "proula" naroito po surovosti prema zarobljenim vojnicima iz banijskih jedinica, nad kojima su se ivotinjski iivljavali. Veinu zarobljenika bi poubijali na licu mesta, a neki bi kasnije i ive pekli. Vodei svoje zloince u juriu na Miletinovac, poginuo je i sam major Nani sa jo 8 vojnika iz svog linog obezbedenja. Jedinice 33. brigade imale su zadatak da brane prolaz naroda ka Dvoru. U toku prva dva dana borbi zadatak su uspeno izvravale. U toku 6. avgusta kada su pripadnici ove brigade saznali za pad Petrinje i Kostajnice, dolazi do pada morala i samovoljnog naputanja jedinice. Opadanje se naglo povealo posle 15 asova. Od 18 asova deo brigade vrio je neposredno obezbedenje komunikacije irovac - Dvor. U toku 7. avgusta, deo brigade angauje se u obezbedenju mostobrana na Uni u rejonu Dvora. Tokom ovog dana ljudstvo i tehnika 33. brigade izvueni su preko Une u Republiku Srpsku. U toku 7. avgusta, po nareenju komandanta 39. korpusa, brigada pomae izvlaenje ljudstva i tehnike iz Banije. Sledeeg dana brigada maruje u Omarsku i predaje tehniku 5. brigadi Vojske Republike Srpske (deo je predan 43. brigadi u Prijedoru). Stanovnitvo iz zone Glinske brigade poelo je sa evakuacijom 5, a zavrilo 7. avgusta. Najvei deo brigade izvukao se 6. avgusta, a manji 7. avgusta. Brigada je imala 11 poginulih, 6 ranjenih i 3 nestala. U naknadnoj izjavi, pukovnik Kolundija precizira da nareenja za izvlaenja jedinica nisu izdavana, nego da je do izvlaenja dolazilo stihijski. Kostajnika (26. peadijska brigada) branila je zonu Utica - Kinjaka Una - Mali jarak. irina zone bila je 64 kilometara. Dok su funkcionisale veze, od komande korpusa stizala su nareenja da brigada uporno brani liniju dodira sa neprijateljem. Od potinjenih su redovno stizali izvetaji o

237 stanju odbrane. Kada je saznao da su ustake sange zauzele Klenov bok, komandant brigade pukovnik Vaso Vukmirovi upuuje miliciju da intervenie. Ustaki napad usmeravaju na rejon odbrane 4. bataljona, koji je bio formiran od ljudstva pristiglog iz Zapadne Slavonije po njenoj okupaciji. Kada je zakljueno da se napad ustake vojske odvija na pravcu Slunja Kostajnica i Jasenovac - Dubica - Kostajnica, pukovnik Vukmirovi ojaava odbranu na navedenim pravcima upuivanjem interventne ete, 2 tenka, 1 oklopnog transportera. Podrku vri viecevnim bacaem raketa sa druge linije. Posle toga odbranu pojaava borcima iz radne obaveze i iz jedinica prostorne strukture. U toku borbe 4. bataljon naputa liniju odbrane. Zbog toga se deo 3. bataljona poinje povlaiti prema Uni, beei u Republiku Srpsku. To isto su uinili i pripadnici 4. bataljona. Sa ciljem da ih zaustavi za njima kree i komandant brigade. Pronalazi 4. bataljon u selu Aginci (6 kilometara daleko od Dubice). Da bi stabilizovao odbranu, odreuje da se posedne linija uplji kamen - Utolica - a. Na toj liniji angauje interventnu etu, zatim deo boraca koji su pristigli iz Zapadne Bosne, miliciju, deo haubike baterije 105 mm i minobacaku etu. Meutim, ne ekajui napad ustaa, poloaje poinju da naputaju pojedini borci i stareine. Onda poloaje naputaju i jedinice koje su rasporeene du pruge. Ujutru, 6. avgusta, izmeu 2. i 5. asova komandant brigade nareuje izvlaenje teke artiljerije, tenkova i materijalnih sredstava na teritoriju Republike Srpske. Komandno mesto premeta u Srpsku Kostajnicu. U 18 asova, 6. avgusta ljudstvo i tehnika brigade razmeteni su u selo Kalenderi. Tu je i komandno mesto brigade. Uspostavljena je veza sa Komandom 39. korpusa, ali se u toku noi prekida. Vukmirovi sutradan upuuje majora Milana Grnovia u pravcu Novog Grada, da pronae komandno mesto pretpostavljene komande. On nailazi na generale Mila Mrkia i Slobodana Tarbuka, i dobija nareenje za Vukmirovia za prikupljanje tehnike i hitno formiranje brigade i bataljona (bile su rasturene). Nareenje nije bilo mogue realizovati jer su stareine napustile jedinice i otile da trae svoje porodice. Ipak, tehnika sredstva su prikupljena. Deo je preuzela Dubika brigada Vojske Republike Srpske. Komandant 26. brigade Vaso Vukmirovi u svojoj izjavi istie da sa desnim susedom, Dubikom brigadom Vojske Republike Srpske, nije imao nikakvo sadejstvo. Sa leve obale Une za sve vreme trajanja hrvatske agresije nije ispaljen ni jedan metak. A pre poetka "Oluje", Vukmirovi je zajedniki izviao teren sa naelnikom taba Komande 11. dubike brigade Vojske Republike Srpske potpukovnikom Mladenom urguzom. Tom prilikom dogovoreno je i tvrdo obeano da e 11. brigada uputiti za sadejstvo tenkove i 100 do 120 boraca pravcem Krosulje - Dubica. Komanda 26. brigade preuzela je tada obavezu da dejstvuje na pravcu Slavinci - Dubica. Od tog dogovora, im je zapucalo nije bilo nita pa je Vukmirovi morao da odustane od protivnapada u pravcu Dubice.

238

Svetenik na ruevinama pravoslavnog hrama u Petrinji Po Vukmirovuu, presudan uticaj na poraz njegove 26. brigade imali su sledei faktori: velika irina zone odbrane (64 km) i malobrojno stanje brigade, zatim postojanje velikog broja meuprostora; mala dubina odbrane, naputanje poloaja i jedinica veeg broja boraca, prodor ustaa u Klenov bok; naputanje poloaja od strane 4. bataljona, prekid veza, neadekvatna popunjenost jedinica stareinskim kadrom (dunost komandira eta vrili su i vojnici bez ina a dunost komandanata bataljona-diviziona vrili su oficiri od ina porunika do kapetana). Nisu izvuena sledea materijalnotehnika sredstva: 4 topa (ZiS 76 mm) i 1 tenk, ali su onesposobljeni. U toku 8. avgusta najvei broj vojnika i stareina napustio je brigadu. Toga dana, u 12 asova, i poslednjih est oficira, sa komandantom brigade, ulaze u izbeglike kolone. Tokom 4, 5. i 6. avgusta Brigada je imala 10 poginulih, 31 ranjenog i 3 nestala. Laki artiljerijsko-raketni divizion protivvazdune odbrane naao se, odmah, na poetku "Oluje", pod jakim dejstvom hrvatske artiljerije. Tueno je po vatrenim poloajima orua diviziona PVO. Avijacija neprijatelja je dejstvovala po rejonu Drenovac, ali bez uspeha. U toku 6. avgusta, hrvatska avijacija u 11 asova dejstvuje po Cavia Brdu. U to vreme sve veze u divizionu ne funkcioniu. Na avion se dejstvuje "strelama-2M". Ispaljene su tri "strele", avion je pogoen i sruio se u Kotorumu. Primeen je ulazak ustaa u selo Luane. Po njima je otvorena vatra iz dva topa 3 0 / 2 mm, a zatim su komandni vod, komanda i 2 raketna voda poseli poloaj za odbranu u mestu Donja Bauga. Branili su se peadijskim naoruanjem, i imali jednog ranjenog. Poloaj naputaju pre pada noi i okupljaju se u selu Dodoi, a posle toga posedaju poloaje na amarici. U 17 asova jedinica poinje izvlaenje prema Dvoru i Novom Gradu.

239 Tehnika je prikupljena u selu Svodno, gde stiu samo 42 vojnika, od ukupno 103 vojnika koliko su ih imali. Sa Banije je izvueno 1500 granata (30 mm) i 30 raketa M 32. Pukovnik orde Miliki komandovao je 75. meovitom artiljerijskom brigadom a izvravali su zadatke iz zona odgovornosti 7, 21. i 39. korpusa. U zoni Dalmatinskog korpusa nalazio se divizon 130 mm i artiljerijska baterija 128 mm M77, "oganj". Upotreba je vrena po zahtevima naelnika artiljerije Glavnog taba Srpske vojske Krajine, pukovnika Marka Vrcelja. Na prostoru Banije nalazila se baterija topova 130 mm kojom je rukovodio naelnik artiljerije Komande 39. korpusa. Sa prostora Korduna dejstvovale su sledee jedinice: divizion 130 mm M-46; artiljerijska baterija samohodnih viecevnih lasera raketa 128 mm M88 "oganj" i orue samohodnog viecevnog lansera raketa 262 mm - "orkan". Ovom grupom rukovodio je komandant Meovite artiljerijske brigade. Jedinice su podravale dejstva 21. i 39. korpusa i Korpusa specijalnih jedinica. Od 6. avgusta navedenim jedinicama je rukovodila komanda 21. korpusa. Dejstva su se odvijala korektno i u nareenom obimu. Nareenje za izvlaenje artiljerije sa Korduna nije izdato blagovremeno. Zbog toga se deo artiljerijskih jedinica nije izvukao na teritoriju Republike Srpske Krajine. Iz zone odgovornosti nisu izvuena: 2 orua tipa "oganj" i 7 topova 130 mm. Izvueno je: 16 topova 130 mm, 7 orua 128 mm M77 "oganj" i 262 mm "orkan". Treeg dana borbenih dejstava Komandu Artiljerijske brigade napustio je deo posade sistema "orkan".
25.

Ocene o kvalitetu i upotrebi Banijskog korpusa nisu ni malo jednostavne i samom injenicom da je bio na udaru glavnih snaga hrvatske vojske u "Oluji". Dejstvom preko Banije, Hrvatska je prvo elela da odvoji RSK od RS i da odsee snage i narod na Kordunu. Preko Banije se ujedno ispoljavao uticaj i na dranje vojske i naroda u severnoj Lici. Radi spreavanja namera hrvatske vojske, za Komandu 39. korpusa od strategijskog znaenja bilo je sadejstvo sa jedinicama Vojske Republike Srpske na desnoj obali Une, zatim sadejstvo sa 21. korpusom i grupacijom "Pauk", kao i sadejstvo unutar zone odgovornosti izmeu brigada, i naravno podrka od Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Meutim, komanda korpusa nije imala nikakvo sadejstvo sa Vojskom Republike Srpske, sa 21. korpusom grupacije "Pauk" zbog ega je odgovornost pala na Glavni tab Srpske vojske Krajine i komandu grupe "Kordun". Nepostojanje sadejstva izmeu brigada u korpusu je krivica komande korpusa, koja nije ni uoila znaaj sadejstva i nije se ni pripremala da reava probleme do kojih je dolazilo zbog nepostojanja sadejstva. Nesporno je, takoe, da je Glavni tab Srpske vojske Krajine svo teite podrke 39. korpusu sveo na RV i PVO i deo artiljerije koja je dejstvovala iz zone ovog korpusa.

240 Ponaanje vojnika u 39. korpusu bilo je kapitulantsko od samog poetka napada. Izrazito loe su se ponaali veina vojnika u 26. i 31. brigadi. Komande brigada ulagale su napore da stabilizuju odbranu, ali bez uspeha. Pokretanje naroda na evakuaciju bio je onaj kobni signal koji je vodio u sigurno rasulo. Veza izmeu organa i vlasti po optinama nije funkcionisala. Svako je gledao sebe i svoje interese. Evakuacija je bila delo organa vlasti, koji su spaavali sebe pod izgovorom da spaavaju narod. Banija i Severna Dalmacija ponaale su se na slian nain, i presudno su uticale na krah odbrane RSK. Ni komanda 39. korpusa nije nita bitnije doprinela da sprei haos do koga je dolo poetkom beanije naroda. to se tie najvanijih kadrovskih poteza u ovom korpusu, oni su vezani za dolazak generala Mila Mrkia za komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Usledie ubrzo smena komandanta 39. korpusa. Pukovnika arka Gaia zamenie pukovnik Slobodan Tarbuk. Kasnije e dobiti i in generala. Za naelnika taba, nekoliko dana pred poetak agresije bie postavljen pukovnik Dane Bani. Nee biti vremena da se komanda pripremi i uigra da komanduje korpusom u borbenim dejstvima. Nesporno je da je Banijski korpus znaajno uticao na razoruanje 21. korpusa i tragediju naroda Korduna.
26.

Upotreba Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane Srpske vojske Krajine u danima "Oluje" bila je pod posebnim rizikom od NATO snaga. U oekivanju najavljivane agresije hrvatske vojske izvrene su neophodne pripreme za borbena dejstva. Teite protivvazdune odbrane bilo je u zatiti Knina i aerodroma Udbina, kao i snaga Korpusa specijalnih jedinica na prostoru Slunja. Sa jednim raketnim divizionom sistema "Dvina", (smetenim u rejonu amarice) izvrene su pripreme za dejstva po odobrenim ciljevima u rejonima Sisak, Slunja i Nebojan. Vazduhoplovna brigada pripremala se za podrku dejstvima 7. i 15. korpusa. Helikopteri su pripremljeni za borbu sa tenkovima i po zahtevima komandi jedinica. Pet minuta po otpoinjanju agresije, izdato je nareenje za izvoenje raketnih udara po unapred predvienim ciljevima u rejonima Siska i Sunja. Dejstvovano je sa 7 raketa. Aerodrom Udbina je bio pod neprekidnim udarima artiljerijske vatre. I pored toga, avijacija je pruila podrku jedinici 7. korpusa. Zadaci su izvreni bez gubitaka. Hrvatske avijacija pokuavala je da ude u vazduni prostor RSK, ali je rasporedom raketnih jedinica i korienjem imitatora radarskog zraenja onemoguena da ispolji dejstva po objektima u dubini teritorije RSK. U 13 asova, na zahtev komande 15. korpusa, usledila je neposredna vatrena podrka 9. i 18. brigadi. Od komandi korpusa nisu stizali zahtevi za upotrebu helikoptera, ali su zato, ve od 11 asova, po zahtevu bolnica u Kninu i Udbini, transportovani ranjenici u bolnice u Banjaluci. E.vakuisane su i porodilje sa bebama. Prevezeno je vie od 100 lica.

241 Posle 20 asova, 4. avgusta, nareeno je da se pree na decentralizovano komandovanje, zbog premetanja Glavnog taba Srpske vojske Krajine na istaknuto komandno mesto u Srbu. Naelnik Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Nikola Lonar nareuje da se sutradan, 5. avgusta izvri prebacivanje avijacije sa aerodroma Udbina na aerodrom Banjaluka i da se sredstva koja se ne mogu premestiti - unite. Nareenje je izdao komandantu 105. vazduhoplovne brigade potpukovniku Ratku Dopudi. Po posrednom saznanju za to, general Branislav Petrovi kao pomonik komandanta za RV i PVO, odlazi za objanjenje kod generala Mrkia. On mu kratko kae da se postupi kako je naloio general Nikola Lonar i da se podrka nastavi sa aerodroma Banjaluka. Pripreme i premetanje izvreni su bez plana i u kratkim rokovima. Do 20 asova, 6. avgusta, sve jedinice i materijalna sredstva sa aerodroma Udbina prebaene su na teritoriju Republike Srpske. Upotrebu avijacije Srpske vojske Krajine u borbenim dejstvima protiv hrvatske vojske bitno je ograniavala pretnja snaga NATO, koje su Hrvatskoj pruale mnoge usluge, a posebno u izvianju i elektronskom ometanju, kao i u pripremama artiljerijskih vatri. Avioni NATO dejstvovali su po poloajima jedinice Srpske vojske Krajine za vazduno osmatranje i javljanje u rejonu Benkovca. Unitili su centre veze na Pljeevici, Velebitu i Promini. Komandant 105. vazduhoplovne brigade, potpukovnik Ratko Dopua, u svom izvetaju navodi da je njegova jedinica poetak agresije doekala popunjena samo 40 posto. Oekujui agresiju, uraeno je 30 sklonita za ljude i 70 sklonita za borbenu i neborbenu tehniku, kao i za ekspolozivna sredstva. Sistem komandovanja imao je sve elemente pod zemljom. Ispravnost tehnike na dan agresije iznosila je 90 posto. Ubojnih sredstava bilo je dovoljno, a goriva 70 tona. Popuna pilotima izvrena je iz Vojske Republike Srpske i sa prostora 11. korpusa. Aerodrom Udbina je nekoliko puta opserviran bespilotnim letilicama. Osim toga, osmatrale su ga i snage Unprofora razmetene u blizini aerodroma. U 5,43 asova, 4. avgusta poeo je artiljerijski napad na aerodrom. Iz Glavnog taba Srpske vojske Krajine u 9 asova, dolazi zahtev da avijacija dejstvuje po Dinari. Na zadatak se poletalo izmeu dva udara granata, tako to bi se saekao pad prve grupe granata pa se odmah pre udara druge poletalo. Na zahtev komande 15. korpusa avijacija dejstvuje po objektima na prilazima Teslingradu i Peruiu. Nuena im je i upotreba dva borbena helikoptera, ali nisu prihvatili. Onda su traili dejstvo po Malom Alanu na Velebitu, to je i uinjeno. Poto vie nije bilo zahteva od korpusa, komanda vazduhoplovne brigade samoinicijativno dejstvuje po Gospiu. Radi dogovora o daljem sadejstvu, potpukovnik Dopuda je krenuo u 20,30 asova u Komandu Likog korpusa. Od Bjelopolja do Korenice susretao je kolone izbeglica. Mislio je da narod naputa samo Vrhovine, zbog

242 blizine fronta. Ali to se Korenica iseljavala. U komandi je naelnik taba pukovnik Milan akovi ve spaljivao dokumentaciju i spremao se da krene iz Korenice. Na pitanje ta se to deava Dopuda je dobio odgovor da je nareena evakuacija Teslingrada, Korenice i Vrhovina. Dolazi do une rasprave. Pukovnik akovi deluje uplaeno, a potpukovnik Dopuda ogoreno i ljutito verujui da je onda u pitanju izdaja. Dopuda je zatim pozvan na sastanak komande, u 23 asa, uz napomenu da e mu posle toga sve biti jasno. Zato on, u meuvremenu odlazi u Joan i poziva pilote Jovana Vukmiricu, Dragana Dimia i Neboju Gajia da zajedno s njim prisustvuju inu izdaje. Piloti mu nisu poverovali da je nareena evakuacija stanovnitva. Na sastanku u komandi Likog korpusa bili su prisutni: pukovnik Milan akovi - naelnik taba, pukovnik Milan uput, ministar odbrane, potpukovnik Petar Bari, naelnik obavetajnog organa, predsednik Skuptine optine Korenica i predsednik izvrnog saveta optine i jo nekoliko civilnih lica. Na sastanku je potvrena odluka o evakuacijii koju je i akovi pravdao toboe mnotvom razloga. Ustae su navodno probile linije odbrane na vie mesta, zatim da sledi opsedanje Vrhovina, pa ugroavanje Korenice... Prisutni civili su podrali "opravdanja" i zalaganja pukovnika akovia. Ministar odbrane nije smatrao potrebnim da se izjanjava. Onda komandant Vazduhoplovne brigade pita prisutne da li to znai kapitulaciju RSK, ali niko mu na to ne odgovora. Piloti zatim zahtevaju od pukovnika uputa da pozove predsednika Martia i da od njega trai odgovor da li je RSK kapitulirala. Nemajui kud, pukovnik uput je pokuavao da telefonom uspostavi vezu sa Martiem ali nije uspeo. Onda je u kancelariju gde je odravan sastanak uao general Nikola Lonar, naelnik Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Jo s vrata je prisutnima rekao: "Knin se ne moe odbraniti. Odluili smo da spasemo to se spasiti moe. Naredili smo evakuaciju iz dalmatinskih i likih optina. Po izvlaenju stanovnitva poee izvlaenje vojske. Vojska mora da titi komunikaciju Knin - Graac - Udbina - Korenica, time se omoguava evakuacija sa prostora Knina. Posle toga vojska se izvlai sa tehnikom za narodom. Avijacija se rano ujutru mora prebazirati u Banjaluku." Posle izlaganja generala Lonara prvi reaguje potpukovnik Dopuda. Kae da mu treba deset dana za evakuaciju aerodroma. Dobio je odgovor da "izvue to moe a ostalo da uniti". Dopuda e na to pravo u lice Lonaru, da je to izdaja. Pre nego to je Lonar ita odgovorio na tu tvrdnju, pukovnik Bori, takode, se obraa istom generalu i kae da ima mogunosti, da se jo borimo. Lonar vie nije hteo da ih slua pa udara akom o sto i sa psovkom, kae Boriu: "Idi, bori se! Ko ti brani? Zar ne vidi da smo ostali bez municije i da niko nee da nam pomogne?" Time je sastanak bio zavren. Komandant vazduhoplovne brigade vraa se sa pilotima na aerodrom. Ne izdaje odmah nareenje za prebaziranje nego trai komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine, generala Mila

243 Mrkia. Na vezu mu se javlja general Branislav Petrovi, komandantov pomonik za RV i PVO. Kada je uo za nareenje o prebacivanju, zabezeknuo se i rekao je da e ga nazvati za pet minuta. Nije mogao da poveruje. I nazvao ga je, kasnije saoptavajui mu sledee: "E moj Rale, pripremi avijaciju da ujutru poleti za Banjaluku. Ostalu tehniku, to moe da izvue izvuci, to ne moe uniti. Ako nema dovoljno pilota, trai iz Banjaluke". Na te rei generala Petrovia, komandant brigade je odgovorio komentarom da je to izdaja i prekinuo je vezu. Razgovoru su bili prisutni piloti Neboja Gaji, Petar Dobrota i Miloje Curi. Ujutru, pred poetak prebaziranja, pojavio se hrvatski MgG-21 koji je, iz briueg leta, dejstvovao topom po aerodromu. Komandant vazduhoplovne brigade se zadrao na aerodromu do 12 asova, 5. avgusta, i bio je svedok nekih loih primera ponaanja oficira. Major uro Medakovi, komandant Lakog protivavionskog raketnog diviziona, pokazao je veliku nesnalaljivost i kukaviluk. Ostavio je veliki broj neunitenih sredstava PVO, tako da su to morali raditi drugi. Major Milan Risti, naelnik obavetajnog organa u Komandi Vazduhoplovne brigade, u svitanje 5. avgusta, bez iijeg odobrenja seda u helikopter "gazelu" i bei u Donji Lapac, a kasnije u Petrovac. Kapetan Kosanovi, referent u organu bezbednosti, uzeo je slubeno vozilo i pobegao u nepoznatom pravcu. Potpukovnik Dopuda u svojoj izjavi navodi da za sve ono to je napisao postoje svedoci i materijalni dokazi. A za tako sraman i tragian kraj Srpske vojske Krajine i RSK naglaava da "lino misli da se radi o dobro pripremljenom i izvedenom scenariju, samo je nepoznat reiser". Karakteristina je i ova konstatacija potpukovnika Dopue: "Bojim se i da pomislim ta bi se desilo i kakav bi krajnji ishod bio da se nisam pojavio na sastanku na kojem nisam bio predvien da prisustvujem, ve sam se pojavio sluajno. Zbog svega toga krajnje sam razoaran, ponien i nepoverljiv. Po svemu sudei, bila mi je namenjena drugaija sudbina". Komandir meovite helikopterske eksadrile, major Zivko Jankovi je 4. avgusta dobio zadatak da sa pratiocem napusti aerodrom Udbina i da razmesti helikoptere u selu Frkai, u blizini Korenice. Time se obezbedivao "rastresit" razmetaj tehnike. Maskirani heliodrom se nalazio blizu kontrolne rampe na putu Udbina - Korenica. U izjavi koju je dao 8. avgusta napisao je, pored ostalog, i sledee: "U popodnevnim satima, 4. avgusta, poele su da prolaze izbeglice iz pravca Korenice prema Donjem Lapcu. Oko 16 asova oformile su se izbeglike kolone. Policajci na rampi su kontrolisali izbeglice. Objanjavali su da im je nareeno da proputaju samo ene, decu i starce, a da vojno sposobne mukarce vraaju. Gledajui ta se deava, zvao sam aerodrom Udbinu i rekao ta se deava na rampi, pitajui ta ja da radim. Odgovor od komandanta potpukovnika Ratka Dopue je glasio: 'Sve ide po planu, narod malo panici, ti ostani tu gde si, pa emo se uti u svitanje'. Ve izmeu 18 i 20 asova na rampi su stvoreni dupli redovi izbeglica, jer policajci nisu

244 putali mukarce da prou, mada ih nije bilo mnogo. Onda je do rampe stigao automobil, obiavi kolonu, u kome je bio predsednik SO Korenica, a tako se i predstavio, i poeo krajnje nekulturno, drsko i bezobrazno da se dere na policajce, traei da otvore rampu, i da ga propuste kao i sve ostale. Oni su to i uinili. Ujutru, 5. avgusta, oko 4 asa odlazim na rampu u nameri da uspostavim vezu sa aerodromom Udbina. Uspostavio sam vezu,

Pripadnicima RV nije data adekvatna uloga Rutinske aktivnosti na aerodromu Udbine javila se neka ena i rekla mi da se aerodrom iselio i da tamo vie nema nikoga. Nisam verovao da su moje kolege otile i da me nisu o tome obavestili. Samoinicijativno donosim odluku da poletim po mraku prema aerodromu. Saoptavam to pilotima koji su bili sa mnom. Rekao sam im: "Idem do aerodroma da vidim o emu se radi, vi ovde ekajte dok se ne vratim po vas. Jedino ako me obore, neu po vas doi". Po sletanju na aerodromu, sreo sam se sa majorom Nebojom Bajiem. Upoznao me o evakuaciji i rekao da se eka dolazak komandanta. Dolazi potpukovnik Ratko Dopuda i nareuje da se izvre pripreme za prebaziranje na aerodrom u Banjaluci. To i ja saoptavam mojoj eksadrili. Piloti pristupaju izvravanju zadatka. Bilo je 6,10 asova kada sam po povratku sleteo u Frkai. Pred zgradom u kojoj je smetena komanda sreem se sa ranjenim pilotom Veljkom Lekom. On izie iz auta i ree mi: "Ranili su me nai, helikopter je probuen ali je ispravan za letenje i sada se nalazi juno od Korenice prema Frkaiu. Preuzmite ga". Nisam znao za koga je pilot Veljko Leka radio, i koja je njegova uloga ali ga lino poznajem. Sa pilotom

245 Radetom Pikeviem letim gde je Leka naznaio, pronalazimo helikopter i prebacujemo ga na Malo Polje (Petrovac). Sa pilotom Pikeviem vraam se na aerodrom Udbina. Na aerodromu zatiemo samo potpukovnika Ratka Dopudu i nekoliko minera koji su poeli unitavanje onoga to se nije moglo transportovati. U 11 asova, 5. avgusta, poleteo sam sa aerodroma Udbina. Sa mnom je bio i komandant vazduhoplovne brigade potpukovnik Ratko Dopuda. Sleteli smo na aerodrom Zaluani. Kao profesionalni vojnik ne elim nita da komentariem, nego sam samo naveo injenice iza kojih stojim moralno, materijalno i pravno. Kao oficir i pilot oseam se do krajnjih granica ponienim. Sa gorinom zakljuujem da je moja eksadrila sve dobijene zadatke u potpunosti izvrila, ali zadatke kojima bi se podravala i sa kojim bi se uestovalo u odbrani RSK nije ni dobijala. Komandant 44. raketne brigade PVO, potpukovnik Ranko Daiu svom izvetaju navodi da su jedinice brigade doekale poetak agresije u poetnom grupisanju za protivvazdunu odbranu teritorije. Raspored je omoguavao optimalno izvravanje zadataka. Pre poetka agresije delovi raketne brigade izvravali su zadatke u borbama oko Dinare i na livanjsko-grahovskom pravcu. Vrena je zatita prostora Banije i Korduna od preleta neprijateljskih helikoptera prema aerodromu oralii i Bihau Zapadnoj Bosni. Kod ljudstva se oseao psiholoki zamor. Moral je bio u opadanju. Najpripremljeniju jedinicu brigade inio je 1. raketni divizion. Na dva dana pre poetka agresije, 1. samostalnu srednju raketnu bateriju PVO napustio je major Neboja Rauo pod izgovorom da od Krajine nije dobio nita. Za komandira baterije postavljen je kapetan Milo Novakovi. Pet minuta po otpoinjanju artiljerijskih udara po svim gradovima RSK, kamandant raketne brigade prenosi signal 1. raketnom divizionu PVO za izvrenje udara po vojnim ciljevima u Sisku i Sunji. Raspolagalo se obavetajnim podacima da u navedenim rejonima ima vie desetina hiljada vojnika. Lansirano je pet raketa (4 po Sisku, 1 po Sunji). Po zahtevu Glavnog taba Srpske vojske Krajine, ubrzo su lansirane jo 2 rakete po selima Slana u Nebojanskom depu. Raketni udar je ponovljen po Sisku sa jo jednom raketom. Prema radio-tehnikom izvianju, efekti raketnih udara bili su veliki. Deo hrvatskih jedinica nateran je u bekstvo. Bilo je mnogo poginulih i ranjenih. Na delu ratita koji je tien raketnim sistemom "KUB-M" u vazduni prostor nije uspeo da ude nijedan avion. Snage NATO su vrile ometanje osmatrakih i nianskih radara van zone dejstva sistema. Do 22 asa, 4. avgusta, bilo je vie pokuaja hrvatske avijacije da prodre u vazduni prostor RSK. To je spreeno. Jedan MiG-21 sruila je protivavionska artiljerija, a drugi je oboren u vazdunom prostoru izmeu 21. i 15. korpusa. Radarsku stanicu Benkovac gaale su snage NATO sa 2 rakete koje nisu pogodile cilj.

246 Komandant raketne brigade pokuae 5. avgusta da uspostavi vezu svoje jedince na amarici sa komandantom Banijskog korpusa, ali u tome nee uspeti. Zbog toga je izbor ciljeva vrila Komanda Raketne jedinice. Kada je stiglo nareenje za naputanje poloaja krenulo se sa amarice ka Republici Srpskoj. U izvetaju, komandant brigade navodi da je dezertiralo 10 stareina dva majora, dva kapetana, pet podoficira i jedno graansko lice.
27.

Angaovanje 11. korpusa (Vukovarskog), lociranog u istonom delu RSK, bilo je samo formalne prirode. Prvi izvetaj iz komande 11. korpusa stigao je 4. avgusta u 12 asova. Saoptava se da su "u 11 asova otpoela borbena dejstva prema zonama odgovornosti 35. i 43. peadijske brigade. Dejstva korpusa se odvijaju po odluci o aktivnim dejstvima". U 19,40 asova istog dana u redovnom borbenom izvetaju iz komande 11. korpusa navodi se da su "u toku dana ustae vrile vatrene provokacije prema zoni odbrane 43. brigade. Na ostalim delovima zone odgovornosti korpusa prisutna su pregrupisavanja i dovoenje jaih snaga u rejone na granicama razdvajanja. Prema izvetajima koji pristiu iz jedinica, mogua su aktivna dejstva neprijateljskih snaga u jutarnjim asovima 5. avgusta". U delu izvetaja "o aktivnosti naih snaga" navodi se da je izvrena popuna svih jedinica korpusa 100 posto i da su preduzete mere ojaavanja linija odbrane na prednjem kraju. Na kraju se navodi da je "uspeno odgovoreno na vatrene provokacije u zoni odbrane 43. brigade i da je dograen vatreni sistem jedinica koje su primile nova sredstva". Kao teini zadaci 11. korpusa u izvetaju su navedeni: spreiti i onemoguiti upad ustaa u zonu odgovornosti korpusa i da realizuje zadatke dobijene od Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Mirovanje Vukovarskog korpusa, sa oko 20.000 dobro naoruanih vojnika, u vreme kada je odluno napadnut zapadni deo RSK, deo je scenarija po kome je pripremljena i izvedena likvidacija Republike Srpske Krajine. Ovaj korpus ponaao se kao da nije u sastavu Srpske vojske Krajine ve da je deo Vojske Jugoslavije. Hrvatskoj vojsci, ni on, kao ni pripadnici Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije, nisu kvarili krvavi posao.

247

RTVE SU BILE UZALUDNE

Centralna evidencija o gubicima u ljudstvu u borbama za Krajinu nije aurno vodena. Moe se pouzdano govoriti samo o onim gubicima koji su evidentirani na niem nivou, ali ni oni esto nisu bili sveobuhvatni. O nekima postoje samo pretpostavke i procene. Na prostoru Krajine, u 1991. godini, pored 9. kninskog korpusa JNA u borbama je uestvovala Teritorijalna odbrana Krajine, zatim milicija i brojne kategorije dobrovoljaca. U istonom delu Krajine (Istona Slavonija, Zapadni Srem i Baranja) uestvovao je veliki broj jedinica JNA, desetak hiljada dobrovoljaca i Teritorijalna odbrana po gradovima, selima i delovima naselja pod kontrolom srpskog stanovnitva. Jasno je iz toga da neke centralizovane evidencije nije bilo. Na utvrivanje broja poginulih, ranjenih i pogotovu nestalih negativno utiu svi oni koji imaju razloga da prikrivaju istinu o dogaajima koji su se deavali na prostorima bive Jugoslavije. A to su oni koji su odgovorni za tragediju Srba u Hrvatskoj, kako iz redova dravne i vojne vlasti RSK, tako i oni koji su predstavljali tzv. meunarodnu zajednicu i reim Srbije Slobodana Miloevia. Naalost, tako e ostati i posle 1995. godine. Apsurd je da najtaniji podaci o gubicima postoje za 1991. godinu, a da su oni ba najmanje dostupni javnosti. Vie puta je saoptavano da je u borbama za Vukovar iz redova jedinica JNA i dobrovoljaca poginulo "neto manje" od 1200 vojnika i stareina. Meutim, nesporno je postojanje tanih podataka o gubicima svake jedinice koja je boravila na prostorima izvoenja borbenih dejstava. Nprimer, 151. motorizovana brigada, za oko 50 dana provedenih na istonoslavonskom ratitu imala je 6 poginulih i 53 ranjena. U evidenciji postoje podaci poimenino za svakog vojnika - gde je, u kom asu i od ega "izbaen iz stroja" pa i statistika: 43 posto nastradali od vatre artiljerije i minobacaa; 28 posto izvrili samoranjavanje; 19 posto stradali od zrna peadijskog naoruanja i snajpera; oko 9 posto je izbaeno iz borbe zbog pogibija ili ranjavanja u minskim poljima. Slina je evidencija 14. partizanske brigade koja je 27 dana boravila na prostoru Zapadne Slavonije i imala 4 poginula, 13 ranjenih i jednog nestalog. Na teritorijama koje su ulazile u sastav RSK do maja 1992. godine boravila je i 544. peadijska brigada JNA i imala 54 poginula, zatim Loznika peadijska brigada JNA sa 26 poginulih. U evidenciji Srpske vojske Krajine sauvani su podaci o gubicima jedinica JNA iz sastava 9. korpusa (Kninskog) i dela jedinica JNA koje su uestvovale u borbama oko Vukovara, zatim Teritorijalne odbrane SAO

248 Krajine, kao i podaci o gubicima jedinica Srpske vojske Krajine tokom 1992, 1993, 1994, i 1995. godine do kraja avgusta meseca. Koliko su potpuni, teko je rei. To je, dakle, ono to je nesporno. I manji nisu bili. Mogli su samo biti vei ako neto nije evidentirano. Opta je karakteristika da podaci o gubicima nisu kontinuirano i sistematski vodeni, niti u skladu sa propisanim obavezama. Evidencije pokazuju da se problem gubitaka tretirao parcijalno, na vie razliitih naina, i da je koriena u razliite svrhe. Neto su pouzdaniji podaci o broju poginulih u odnosu na brojno stanje ranjenih, a pogotovu nestalih. Primera radi, jedan od vanijih izvora podataka je evidencija koju je ustrojio kapetan Boko Mandi, informatiar iz Glavnog taba Srpske vojske Krajine. U njoj se vode podaci o poginulim od 1991. do kraja 1993. godine. Dopunu evidencije predstavljaju podaci dobijeni iz pregleda izvetaja, spiskova i drugih dokumenata parcijalnog karaktera. O poginulim i invalidima iz rata moe se zakljuivati, recimo, i po spiskovima iz aprila 1993. godine po kojima je vrena dodela pomoi porodicama nastradalih, uz uslov da nije bilo i nekih zloupotreba. Podaci o gubicima u 1994. godini potiu iz dosta pouzdane evidencije pravljene na osnovu podataka iz dnevnih operativnih izvetaja jedinica Srpske vojske Krajine. Sauvane su i mesene analize gubitaka u Glavnom tabu koje, uz jedan broj periodinih analiza, daju tanu sliku gubitaka. Tako je i u "analizi obezbedivanja minskih polja i broja gubitaka" sauvano podosta podataka koji samo upotpunjuju optu sliku. Podaci o gubicima u periodu od januara do 15. avgusta 1995. godine dobijeni su iz izvetaja jedinica u vreme izvoenja borbenih dejstava na prostoru Zapadne Slavonije, Zapadne Bosne, Grahova i Dinare i tokom operacije "Oluja" hrvatske vojske u avgustu 1995. godine. Za prva tri meseca 1995. godine postoje meseni izvetaji o gubicima, to znatno olakava zakljuivanje o gubicima u 1995. godini.
1.

Na svoj nain je karakteristina analiza gubitaka po vremenu nastajanja i izvorima koji su korieni. Prvu celinu ine gubici od 1991. do kraja 1993. godine, zatim slede gubici za 1994. godinu i konano gubici za 1995. godinu. Evidenciju gubitaka od 1991. do kraja 1993. godine vodio je na raunana pomenuti informatiar, kapetan Boko Mandi. Re je samo o poginulima, sa cele teritorije RSK. Tom evidencijom ipak nisu obuhvaeni svi koji su poginuli, zbog nedostatka podataka koji bi se mogli proveriti. Ali svi podaci koji su uneti i obraeni tani su. Njihova analiza ukazuje na vie aspekata gubitaka do kojih je dolo u Srpskoj vojsci Krajine. U evidenciju o poginulima na prostoru RSK do kraja 1993. godine postoje podaci za 2876 poginulih, i to po imenu i prezimenu. Svi vaniji podaci, postoje za 2740 poginulih (95 posto od svih poginulih unetih u

249 evidenciju). Tih 2740 poginulih izdravali su 2218 lanova porodice. Iza sebe su ostavili 1590 dece. Prosena starost poginulih je 43 godine. Medu poginulima je do 18 godina starosti njih 20 (0,73%); od 18 do 21 godine starosti 288 (10,51%); od 22 do 31 godine 792 (28,91); od 32 do 41 godine 755 (27,56%); od 42 do 50 godina 388 (14,16%); od 51 do 60 godina 192 (7,1%); od 61 do 70 godina 44 (1,61%) i preko 70 godina starosti 13 odnosno (0,48%). Nepoznata je starost za 384 poginulih odnosno 13 posto svih poginulih unetih u evidenciju. Gubici po godinama i mesecima do kraja 1993. godine imaju dosta neujednaenu dinamiku. U 1991. godini poginulo je 1153 (42 posto svih poginulih u navedenom periodu); u 1992. godini poginulo je 563 (oko 21 posto); u 1993. godini 613 (oko 22 posto). U ovom periodu evidentirana je pogibija jo 547 (19 posto svih obraenih) ali se ne raspolae podacima kada su poginuli, koje godine i meseca. U 1991. godini najvee pogibije bile su u novembru 273 (24 posto od svih poginulih u 1991. godini). Ovo je mesec sa najveim brojem poginulih u ratu 1991-1995. godine u RSK (ako se ne rauna avgust 1995. godine). Po broju poginulih slede septembar 1991 - 262; oktobar 1991 - 238; decembar 1991. godine -193. U 1991. godini meseno je u proeku ginulo 96 (u periodu avgust-decembar 234). Te godine evidentirana je pogibija 7 ljudi u januaru; 3 u februaru; 1 u martu; 2 u aprilu, 8 u maju i 13 u junu. U 1992. godini meseno je proseno ginulo 47. Najvie je poginulo u junu 117 (21%); sledi april sa 81 (14%); maj 68 (12%); mart 64 (11%) itd. Najmanje poginulih u ovoj godini bilo je u septembru 14 (oko 3%) i oktobru 18 (neto vie od 3%).

Priest boraca u Graacu pred odlazak u borbu

250 U 1993. godini karakteristina je velika mesena razlika u broju poginulih. U januaru je poginulo 112 (18%); u februaru 109 (18%); u martu 37 (6%); u aprilu 18 (3%); u maju 30 (5%); u junu 25 (4%); u julu 49 (8%); u avgustu 30 (5%); u septembru 122 (20%); u oktobru 31 (5%) i u novembru 24 (4%) i u decembru 24 (4%). Pogibije u januaru, februaru i septembru 343 (56%), rezultat su napada hrvatske vojske na Ravne Kotare, Maslenicu i Divoselo. Kada se saberu pojedinani izvetaji jedinica za tu godinu dobija se vei broj nego po evidenciji kapetana Mandia i to za 248 (40%). Analizom su ustanovljene manjkavosti u jedinicama te su poginuli prikazivani u vie razliitih izvetaja, to je broj poginulih poveavalo. Ustrojena evidencija u Glavnom tabu je nesporna. Karakteristini su, iz tih prethodnih brojki i sledei zakljuci. Medu poginulima je 14 posto neoenjenih. Bez podataka o branom stanju je 56 posto poginulih. Ostali podaci su sledei: medu poginulima je 48 aktivnih vojnih lica (oko 2% svih poginulih); 63 vojnika i desetara na odsluenju vojnog roka (oko 2,5% poginuli); 2447 vojnih obveznika (89% svih poginuli); 136 ( 5 % dobrovoljaca); 90 ( 3 % milicionera); 14 ena, itd. Medu poginulima je 80% iz RSK, 8% iz Hrvatske, 5% iz Srbije, oko 5% iz Bosne i Hercegovine i 2% iz ostalih drava. Iz gradova van RSK je oko 200 poginulih. Najvie poginulih po mestu roenja je iz Daruvara 42, pa iz Karlovca i Siska po 29; sledi Gospi 26; Biograd 17; Grubino polje i Osijek po 14; Podravska Slatina 8, Zadar 7; Bosanski Petrovac 5; Zagreb 4, itd. Po optinama, najvei broj poginulih do kraja 1993. godine imao je Benkovac 279 ili preko 10% od svih poginulih, sledi Vukovar sa 261 (oko 9,5%); Knin 190 poginulih ili 7%; Okuani 156 ili 6%; Graac 141 ili 5%; Mirkovci 127 ili 4,7%; Glina 83 ili 3%; Pakrac 88 ili 3,22%; Petrinja 70 ili 2,60%, itd. Medu jedinicama Srpske vojske Krajine najvee gubitke imao je Vukovarski korpus 591 (22% svih poginuli), sledi Dalmatinski 458 (17%), Liki 397 ili (15%), Banijski 382 ili (14%), Zapadnoslavonski 332 ili (12%), Deveti korpus bive JNA (samo u 1991. godini) 266 ili (10%), Kordunski 224 ili (8%), itd. Medu poginulima do kraja 1993. godine nalazi se 81 civilno lice (3 posto svih poginulih) koji su smrt nali u zonama borbenih dejstava. Analiza uzroka pogibije ukazuje na veliku arolikost. Za preko 31 posto svih poginulih nepoznate su okolnosti pogibije i uzroci. U borbama (na poloajima i rejonima odbrane, na borbenim zadacima; upadima u ustake zasede, od ustakih diverzanskih i teroristikih grupa, od eksplozija granata-raketa, snajperske vatre, u toku izvlaenja ratnog plena, u sopstvenim i neprijateljskim minskim poljima) poginulo je oko 54 posto. U meusobnim obraunima poginulo je 3 posto. Obrauni su bili posledica loih odnosa medu pojedinim vojnim obveznicima tokom boravka u jedinici. Jedan broj meusobnog obraunavanja usledio je i zbog loih odnosa iz vremena pre dolaska u ratnu jedinicu.

251 Medu poginulima je 3 posto onih koji su izvrili samoubistvo. Samoubistava je inae bilo vie nego umiranja prirodnom smru u jedinicama. U ukupnom broju poginulih je 4 posto onih koji su umrli od posledica ranjavanja. Medu njima je vie od polovine onih kojima se nije mogla blagovremeno pruiti adekvatna lekarska pomo. Ubistvo iz nehata evidentirano je u neto vie od 3% od ukupnog broja poginulih. Zbog nepanje i neobuenosti u rukovanju naoruanjem poginulo je 15 ili 0,6% svih poginulih. Na odsustvima i u toku boravka van jedinica poginulo je 37 ili 1,4%. Ove pogibije najvie su se dogaale zbog nehata i zloupotrebe naoruanja koje su drali kod kue. U borbenim dejstvima, u periodu od 1991. do kraja 1993. godine, najvie boraca je ginulo u borbama za Vukovar, zatim za Zapadnu Slavoniju, Kijevo, Dinaru, Miljevaki plato, slede Maslenica, Novigrad, Zemunik, Kai, Smili, Medaki dep (Divoselo, Medak). U periodu 1991-1993. godine evidentirano je 4.734 ranjenih vojnika i stareina. Evidencija o broju nestalih i dezertera nije vodena. U toku 1994. godini jedinice Srpske vojske Krajine trpele su gubitke uglavnom uvajui primirje koje je sa hrvatskom stranom sklopljeno 29. marta 1994. u Zagrebu. Hrvatska vojska nije potovala sklopljeno primirje nego je povremeno izvodila iznenadne prepade. U borbama oko Bihaa, krajike jedinice koje su uestovale u tim operacijama imale su manji - neutvren broj poginulih. Inae, u 1994. godini poginulo je 261 vojnika i stareina. Najvei broj poginulih imao je Banijski korpus (preko 2 3 % svih poginulih), slede Dalmatinski (oko 20%), pa Kordunski (17%), Vukovarski (16%) i Zapadnoslavonski (oko 10%). Iznenauje podatak da je od 261 poginulih, u borbenim dejstvima poginulo samo 86 boraca ili 35%. Tako je u Dalmatinskom korpusu u 1994. godini bilo 11 od ega je samo 22% stradalo u borbama; u Likom je taj odnos 45%, Kordunskom 2 1 % ; u Banijskom 54%; Zapadnoslavonskom 44%; Vukovarskom 15%. Van borbenih dejstava ivot je izgubilo 178 ili 67% svih poginulih u 1994. godini. To ukazuje na postojanje visokog stepena nereda i nediscipline. Nizak moral vojnika i stareina imao je za posledicu ubistva iz nehata, nepanje, opijanja, meusobnog obraunavanja, samoubistva. Najvei broj poginulih van borbenih dejstava je zbog upada u sopstveno minsko polje i u saobraajnim udesima, to govori i kako se vozilo, odnosno u kakvom stanju. Medu poginulima u 1994. godini je 14 oficira (preko 5 posto od svih poginulih). Od navedenog broja 8 je poginulo u borbenim dejstvima, a 6 van borbenih dejstava. Isti broj poginulih imaju podoficiri sa sasvim identinim pokazateljima o pogibiji. Od 167 poginulih vojnika iz rezerve u borbenim dejstvima je poginulo 51 ili 3 1 % , a van borbenih dejstava 116 ili 69%. Ukupno je poginulo 8 vojnika na odsluenju vojnog roka (4 u borbi a 4 van borbenih dejstava). Medu poginulima je i jedan pitomac kole "1300 kaplara".

252 U 1994. godini medu poginulima je i 19 dobrovoljaca (7%). Od toga je u borbenim dejstvima poginulo 8 dobrovoljaca (42%) a van brobenih dejstava 11 (58%). Prirodnom smru u 1994. godini umrlo je 45 vojnika i stareina (17% od ukupnog broja izgubljenih). U 1994. godini u Srpskoj vojsci Krajine ukupno je ranjeno i povredeno 513 vojnika i stareina. Praktino, na jednog poginulog u 1994. godini Srpska vojska Krajine je imala dva ranjena i povredena. U borbenim dejstvima je ranjeno i povredeno 184 ili 36 posto. Van borbenih dejstava ranjeno je i povredeno 329 ili 64%. Najvie povredenih stradalo je mimo borbenih dejstava - 149 ili 97% svih povredenih u 1994. godini. Od januara do sredine avgusta 1995. godine jedinice Srpske vojske Krajine manje-vie bez prekida su bile u borbenim dejstvima. U prvim mesecima bilo je vidno uee vojnika i stareina u borbama oko Bihaa i na Dinari. Poetkom maja usledila je hrvatska operacija "Bljesak" kojom su hrvatske snage okupirale Zapadnu Slavoniju. U julu je Srpska vojska Krajine izvela operaciju "Ma-95" za osloboenje Zapadne Bosne i "Ma-2" za ienje Dinare i odbranu Grahova. Usledila je onda operacija hrvatske vojske "Oluja" koja je dovela do kraha odbrane RSK. U svom tom vremenu poginulo je 356 vojnika i stareina, ranjeno 895 i povredeno 47. U isto vreme zarobljeno je oko 450, nestalo 726 a dezertiralo 1169. Ukupno je izbaeno iz borbe 3.646 vojnika i stareina.
2.

Veoma je karakteristina analiza gubitaka po vrstama. Prema raspoloivim podacima, u borbama na prostoru Republike Srpske Krajine u periodu od juna 1991. do sredine avgusta 1995. bilo je ukupno 3.496 poginulih. Medu njima je 547 (16%) za koje se nije moglo zakljuiti mesec i godina nastupanja smrti. U odbrani od hrvatskih jedinica vodio se rat koji je trajao etiri godine i tri meseca, odnosno 51 mesec ili 1553 dana. Proseno godinje je ginulo 874 ljudi. Najvie poginulih bilo je u 1991. godini ( 3 3 % svih poginulih), sledi 1993. godina (18%), pa 1992. godina (16%), 1995 (10%) i 1994. godina (oko 8%). Proseno je meseno ginulo po 69, a dnevno oko 3 borca. Najvie poginulih bilo je u novembru 1991. godine, 273 ili 7,39% od svih poginulih. Tog meseca dnevno je ginulo u proeku po 9 boraca. U 1994. godini na snazi je bilo tzv. primirje, sklopljeno izmeu RSK i Hrvatske (29. marta 1994. godine), te nije bilo veih borbenih dejstava, zato su i gubici bili manji u odnosu na ostale godine. Od 1991. do sredine avgusta 1995. godine ranjenih i povredenih bilo je 6.189. U prve tri godine (zakljuno sa 1993. godinom) ranjeno je 4.734. U 1994. godini bilo je 513 ranjenih, a u 1995. godini 942. Proseno godinje bilo je 1547 ranjenih, a meseno je po 121. Dnevno su ranjavana po etiri pripadnika Srpske vojske Krajine.

253 Broj nestalih vojnih obveznika tokom navedenog perioda je velika nepoznanica. Ova kategoriju gubitaka nije pouzdano i sistematski evidentirana. Kao nestali, na dan 1. januara 1995. godine vodeno je 1.131 lice odnosno vojni obveznik. Za njih se ne moe utvrditi gde su i kada su tano nestala. U toku borbi u 1995. godini evidentiran je nestanak jo 726 pripadnika Srpske vojske Krajine, pa se moe zakljuiti da je evidentirani broj nestalih u periodu 1991-1995. godine 1857. Sasvim je realna pretpostavka da je broj nestalih i do tri puta vei (u navedenom periodu). Za kategoriju nestalih karakteristino je da je medu njima i vei broj onih koji su poginuli ili zarobljeni, ali o tome ne postoje precizni podaci. Izvestan broj nestalih mogao bi se prekvalifikovati u kategoriju dezertera. Evidencija zarobljenih pripadnika Srpske vojske Krajine je krajnje nepouzdana. Zarobljenici su bili predmet posebne politike Hrvatske. Naime, Hrvati su zarobljavali mnoge civile, medu kojima su preovladivali stariji ljudi i ene. Tako zarobljene ljude koristili su za razmenu za svoje vojnike koji su zarobljavani u borbama ili su se dobrovoljno predavali Srpskoj vojsci Krajine. Zarobljeni pripadnici Srpske vojske Krajine zadravani su i po vie meseci u zatvorima u kojima su zverski mueni. Tokom 1995. godine u Glavnom tabu je vodena evidencija o zarobljenim vojnicima i stareinama. Evidentirani su i pokuaji da se oni razmene. Naalost, za hrvatske zarobljene vojnike srpska vojska je dobijala svoje civile koje su Hrvati "zarobili" dok su radili na svojim njivama, zatim na puevima, u dvoritu svojih kua. Na prste se mogu izbrojati pravi vojnici i stareine koje je Hrvatska vratila Srpskoj vojsci Krajine tokom razmena zarobljenih. Kao veoma karakteristian moe se uzeti i sledei sluaj. Prilikom napada Buimske muslimanske brigade (505. brigada) na delove Petrinjske brigade, 23. februara 1995. godine, u rejonu Glinice, zarobljeno je 26 boraca Banijaca. Odmah su povedeni razgovori da se zarobljenici oslobode. Razgovori su bili "zamrznuti". U toku julske operacije, prema Bihau, Abdievi vojnici naili su na tela poubijanih zarobljenika iz Petrinjske brigade, jer su iz rupa u koje su bili zatrpani virile izme. Prilikom otkopavanja, devetorica su naena sa smrskanim lobanjama. U 1995. godini zarobljeno je 450 boraca Srpske vojske Krajine. Najvei broj zarobljen je u Zapadnoj Slavoniji za vreme hrvatske operacije "Bljesak" i kasnije u operaciji "Oluja", avgusta 1995. godine. Evidencije o dezerterima iz jedinica Srpske vojske Krajine - nema. Kao da je bila zabranjena. Re dezerter nije se upotrebljavala. A dezertera je bilo na sve strane. Njihovo postojanje nije predstavljalo gubitke samo u smislu smanjenja brojnog stanja. Dezerteri su daleko vie tetili negativnim uticajem na moral, ne samo pripadnika Srpske vojske Krajine, nego jo vie naroda. Dezerter iz Srpske vojske Krajine izgubio je mnoge karakteristike klasinog dezertera koji je prikrivao svoje dezerterstvo i vie utao nego to je govorio. Dezerter iz Srpske vojske Krajine nije hteo priznati da je

254 dezerter. On je drugima i sebi tvrdio da je to to je on uradio ispravnije nego da je ostao u jedinici i borbi koju je ona vodila. Krajiki dezerter je otvoreno govorio da je "sve propalo", da se "ne vredi boriti", da su "svi izdali" ili da e "izdati", da se "treba spaavati", da se "od naroda krije istina". Srbija i Evropa, pa i drugi kontinenti, bili su puni dezertera iz redova vojnih obveznika sa teritorije RSK. U 1995. godini iz Srpske vojske Krajine je dezertiralo 1.169 vojnika i stareina. Moe se i pretpostaviti koliko su i takvi gubici uticali na propast Srpske vojske Krajine i RSK. Broj poginulih, ranjenih - povredenih, nestalih, zarobljenih i onih koji su dezertirali sigurno je vei od 13.161, koliko pokazuje evidencija. Na poginule otpada 27% a na ranjene 47%, ili skupa na poginule i ranjene otpada 74% (9.685 borca). Od ostalih kategorija treba spomenuti 450 zarobljenih. 0 njima se nerado govori zbog uvreenog shvatanja da je svako zarobljavanje neasno. U srpskoj praksi zarobljeni vojnik i stareina uvek je tretiran kao poluizdajnik i na neki nain nepatriota. Zarobljenici bive jugoslovenske vojske iz 1941. generalno nisu osloboeni prigovora da su kukavice i da nisu hteli da se bore. U bivoj JNA propovedano je da se vojnik, a pogotovu stareina, ne smeju predati, i da nema bezizlaznih situacija. Umesto izdaje, generalno je propovedano - samoubistvo. Vojnik i stareina Srpske vojske Krajine vie su voleli smrt nego zarobljavanje od hrvatske i muslimanske vojske. Znali su ta ih eka. Zbog toga se zarobljavanje, ukoliko ga je i bilo, nikako ne moe smatrati kukavilukom. Pre bi se moglo, u nekim sluajevima govoriti o kukaviluku onih koji nisu nita preduzimali da se odseenim i okruenim vojnicima i stareinama prui pomo da bi izbegli zarobljavanje. Neosnovano optuivanje zarobljenika u istoriji srpskog naroda sluilo je esto za prikrivanje krivice onih koji su bili odgovorni za upotrebu vojske u ratu. Kategoriju "nestalih" i dezertera Srpske vojske Krajine ini 3.026 ili 23%, to je vie okrnjilo borbenu gotovost nego brojka koja se odnosi na poginule, ranjene i zarobljene. Dezerteri i "nestali" ne snose nikakve posledice za neasnost koju su pokazali. Naalost, dezerteri i neasno "nestali" imaju isti tretman kao i oni koji su se borili i u toj borbi ginuli i ranjavani. Pogibija i ranjavanja predstavljali su strahovite udare i stresove za porodice i njihovo ire okruenje. Mali broj je prihvatao mirenje sa tragedijom u ime patriotizma. Pogubno je na vojsku i narod uticao i odnos vojnih 1 civilnih vlasti kako prema nastradalim pripadnicima Srpske vojske Krajine, tako i prema njihovim porodicama. Patriotski nastrojeni roditelji oekivali su panju i uvaavanje. To im je bilo potrebnije od materijalne pomoi. Naalost, vojne i dravne vlasti to nisu shvatale ili su se neodgovorno ponaale. Ima mnogo primera koji ukazuju na postojanje arogantnosti i nehumanosti vojnih i dravnih vlasti prema stradalnicima. Karakteristino je pismo jednog oca poginulog vojnika, naelniku Generaltaba oruanih snaga SFRJ generalu Blagoju Adiu. Napisao ga je Jovan Plavi iz Golubia, kraj Knina, 27. oktobra 1991. godine.

255

Iskuenja i rtve elitnih jedinica - Kninde na treningu "Potovani generale, elim Vam se jo jedanput javiti, ako niste dobili moje pismo koje sam Vam uputio prije, i u njemu naveo nau tragediju. Na Goran, naa dika, stupio je u odbranu naeg naroda i otadbine u JNA kao dobrovoljac i 29.09.1991. godine dade svoj ivot. Otrgnue nam ga iz naeg zagrljaja Tudmanovi bojovnici. Ranie ga sa 4 metka, a to nam je jo tee i nasilno ga usmrtie. Teko mi je to rei, ali, zaklae ga! Ponosni smo na njega jer je pao kao borac, heroj, i odlikovan je Ordenom za hrabrost od Predsednitva SFRJ. Na njegov poziv odazvao sam se i ja kao njegov otac, dobrovoljac. Nisam se demoralisao nego sam se opet, pored svoje tuge velike, vratio u svoju jedinicu u sanitetski bataljon. Obukao sam uniformu sa velikom eljom i srcem, jer volim JNA, i uniforma sa mene nee, dok je na meni glave. Moja je elja da me primite u redove JNA i to pre aktivirate, i tako ublaite bol koliko-toliko. Mislim drue generale, da ete me razumeti i primiti u JNA kao aktivistu. Generali Vukovi, Mladi, kao i drugi oficiri Kninskog korpusa, uvek imaju sa mnom razgovore i veliko razumevanje, na to sam im puno zahvalan. Drue generale, ova kua i porodica je jako tuna i alosna to izgubi cvet koji nije ni doekao 21. roendan, koji mu je bio 15.10.1991. godine. Mesto pesme roendanske, zapalili smo mu svecu. Pozivamo vas da po bilo kakvu cenu doete u nau kuu i posetite grob naeg deteta Gorana, gde emo davati 40-dnevni pomen 10.11.1991. godine. Zato drue generale, nadamo se da ete se odazvati naem pozivu. Nae je dete odlikovano Ordenom za hrabrost od Predsednitva SFRJ. Drue generale, vidimo vas 10. 11. 1991. godine u naoj kui. Kada vidimo Vas, videemo i naeg Gorana. Mi Vas rado oekivamo, i da ete stupiti u vezu sa Kninskim korpusom. Imam in desetara, da li sam zasluio vie u Vaoj je nadlenosti.

256 Primite pozdrav od tune porodice Jovana Plavia, sina Save, iz sela Golubia, kod Knina, njegove supruge Stane, majke Gorana i Branka, brata Gorana, kao i djeda Save i bake Marije. Saoseamo sa svima porodicama koje je zadesila ista sudbina kao i nas." Ovo pismo je naelnik kabineta naelnika Blagoja Adia, vratio komandi Kninskog korpusa (na linost komandanta). Propratni akt imao je samo jednu reenicu. "U prilogu vam dostavljamo pismo Jovana Plavia kojim se imenovani obratio naelniku Generaltaba oruanih snaga SFRJ". Pismo je sauvano u arhivi korpusa. Sadraj pisma pokazuje kako izgleda patriotizam jednog Srbina, roditelja poginulog sina. Njegov patriotizam potiskuje u drugi plan linu tragediju (ranjavanje, zarobljavanje, muenje, klanje sina). U prvom planu je dobrovoljni odlazak oca u jedinicu, da zameni sina, i izraavanje spremnosti da "ne izae iz uniforme" dok se ne izbori pobeda. S druge strane, reakcija naelnika kabineta naelnika Generaltaba oruanih snaga je arogantna, pogrena do besmisla i krajnje hladna. Pismo je napisao roditelj, seljak, Srbin, graanin. On je vojnik u redovima JNA a sin mu je stradao na zverski nain. Pismo je upueno naelniku Generaltaba oruanih snaga a ne komandantu Kninskog korpusa koga taj nesreni roditelj tamo i sree, i koji ga tei. Red je i dunost bila da naelnik kabineta napie bar nekoliko reenica ocu poginulog vojnika i da izrazi sauee u ime onoga kome je pismo upueno. Naalost, njegov postupak je daleko ispod onoga to se moe nazivati ljudskost i humanost. I po tome bi se moglo zakljuiti kako e zavriti JNA u nastojanju da "razdvoji" Srbe i Hrvate i da onemogui graanski rat, kolika je i kakva briga za obinog i malog oveka, koji uglavnom, najvie i gine, jer je "motor" rata! Briga prema porodicama poginulih i ranjenika u RSK, nesposobnih za bilo kakvo privreivanje, bila je ispod asti naroda i vojske. Nije postojao zvanian dravni organ koji bi imao uvid u stanje porodica nastradalih. Niko se nije pitao za pravo stanje stvari. Vojska je u 1993. godini pravila spiskove poginulih i njihovim porodicama dodeljivala pomou gorivu. Za porodice iji su lanovi nestali u toku borbe pomo nije bila predviena. To to je veina njih poginula ili amila u ustakim zatvorima nije uvaavano, jer to porodice nisu mogle dokazati. Teki ranjenici i oboleli prebacivani su sa prostora izvoenja borbenih dejstava u bolnice u RS (Prijedor, Banjaluka) i Srbiju (VMA i druga leilita i oporavilita). Porodice navedenih lica nisu dobijale prave informacije i nije im pruana potrebna pomo da lino obiu ranjene i obolele. O stanju ranjenika u bolnicama van teritorije RSK Glavni tab Srpske vojske Krajine i komande jedinica nisu imali preciznu evidenciju i nije nita posebno injeno da se prati stanje i prua pomo u leenju. U Kninskoj bolnici mnogi ranjenici i oboleli leeni su u uslovima velike oskudice u lekovima i sanitetskom materijalu. Ishrana je bila slaba. Na krevetima sa dotrajalom i neopranom posteljinom ili bez nje, bez pidama, ranjenik se oseao

257 nezbrinut i zanemaren. Nedostatak goriva onemoguavao je grejanje, zbog ega su i hirurke intervencije u pojedinim periodima bile nemogue. Vlada sa Ministarstvom odbrane, kao i organi Skuptine optine Knin, ostali su u loem seanju svim svojim ranjenim i bolesnim odnosom prema Kninskoj bolnici. Takvima nita nije bilo sveto kada su u pitanju poginuli i ranjeni borci Krajine. Porodice poginulih, ranjenici i oboleli doivee kumulirajue nepanje i krajnju nebrigu tek posle pada Republike Srpske Krajine. Postae niiji i niko se nee oseati nadlenim da im pomogne. Kao da su oni koji su poginuli, ranjeni i teko oboleli u ratu, krivi to je dolo do rata i to se on zavrio kako se zavrio. Kad su, nesrenici tu i tamo pokuavali da ostvare neko od svojih prava uglavnom su odbijani i upuivani od jedne do druge institucije. Onda su doneti propisi koji su predviali takvu proceduru dokazivanja pogibija, ranjavanja i oboljevanja koja se uglavnom nije mogla savladati. Zahtevano je da supruga poginulog mua, roditelj poginulog sina, dete poginulog oca negde obezbede uverenje i potvrdu, izdatu u bivoj RSK, o tome da im je lan porodice poginuo. Trae se i podaci koje bi teko bilo obezbediti ak i da postoji Republika Srpska Krajina. Slino je i sa dokazivanjem ranjavanja i obolevanja. To to ranjenik nema nogu ili ruku, nije dokaz ako nema potvrdu. U posebno su delikatnoj situaciji porodice iji se lan vodi kao nestao, koji je vie nego izvesno mrtav godinama. Dok ne donesu potvrdu da je "nestali" poginuo ili ubijen, sa podacima kada, gde i ko je to uinio, porodica "nestalog" nema ta da trai. Mnogo je kojekakvih karakteristinih primera. Pukovnik, aktivni oficir koji je u Srpskoj vojsci Krajine bio kao pripadnik Vojske Jugoslavije, nastradao je od eksplozije granate a zbog nemogunosti da se adekvatno

Znatan deo dobrovoljaca stradao je i mimo borbenih dejstava Jedna od uzornih jedinica iz Srbije

258 leci, iz rata je izaao oteenog sluha preko 70 posto. U toku rata leio se u Kninskoj bolnici, a radi pregleda vie puta je putovao u Beograd u Vojnomedicinsku akademiju. Kada je poela "Oluja" nalazio se na borbenom zadatku daleko od Knina. Sva dokumentacija ostala mu je u kancelariji. Na njegovu nesreu Kninska bolnica nije izvukla deo dokumentacije na bazi koje bi mogao dokazati da je leen. To to je na VMA utvreno da mu je sluh oteen i da je uzrok eksplozija, nije bilo dovoljno da ostvari svoja prava. Jednoj majci, iji je sin poginuo kao pripadnik JNA kod ibenika, u novembru 1991. godine, odbijen je zahtev da joj se prizna status majke poginulog borca, pod izgovorom da je njen sin bio pripadnik JNA, a ne Vojske Jugoslavije (majka je izbegla sa muem nesposobnim za rad, suprugom poginulog sina i dva njegova maloletna deteta). Majka jednog 26-godinjeg dobrovoljca, koji je poginuo u jedinici jednog hvalisavo drnog komandanta - dobrovoljca, lutala je od optine do republike, pa od jednog do drugog udruenja boraca, pa onda od vojnog odseka do Generaltaba i Ministarstva odbrane, traei potvrdu da je njen sin bio dobrovoljac i da je poginuo, na osnovu ega bi imala pravo na pomo. Oni kojima se obraala izjavljivali su da nisu nadleni da izdaju traenu potvrdu. A ona je svima pokazivala itulju iseenu iz "Politike" sa fotografijom svoga sina. Komandant njegove jedinice u itulji saoptava da su "prole etiri godine od junake pogibije Obilia" (navodi se i prezime i ime sina majke koja obija pragove). Sledi zatim tekst "s tugom i ponosom uvaemo uspomenu .... koji poloie svoje ivote". U optini su joj rekli da je dovoljno da autor itulje svojom izjavom potvrdi da je njen sin bio dobrovoljac i da je poginuo. Naalost, na pismo koje mu je uputila nije dobila odgovor.

259

NIKO KRIV A KRAJINE NEMA

Stradanje Srba u Hrvatskoj, u ratu od 1991-1995. godine, predstavlja tragediju o kojoj e istorija govoriti vekovima. Tragedija se ne srne i ne moe svesti samo na Srbe u Hrvatskoj i samo na avgust 1995. godine. Ona je opta tragedija srpskog naroda i rezultat je mnogo ire prethodne tragedije. Ova tragedija je vea od one koju su doiveli Srbi u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, u periodu od 1941-1945. godine. Pavelieva "drava" je bila faistika i deo nacistike tvorevine koja, je predstavljala opasnost po ceo svet. U takvim uslovima, Srbi u Hrvatskoj istrebljivani su gnusno i bez milosti. Oko milion Srba stradalo je u Pavelievoj "dravi". Po zavretku rata svet je osudio nacizam Nemake. Nacizam Hrvatske prema Srbima vesto je prikrivan i umanjivan. Ideologija Komunistike partije Jugoslavije, posle 1945. godine, prikrivajui genocid nad Srbima uinila je isto ono to i ideologija ustatva i faizma u ratu od 19411945. godine. U ratu od 1991-1995. godine na prostorima Jugoslavije Srbi su bili u slinom poloaju kao i u periodu 1941-1945. godine. Na strani neprijatelja Srba nali su se, naalost, i sticajem raznih okolnosti i njihovi tradicionalni saveznici iz protekla dva svetska rata. U takvim uslovima podseanje na genocid nad Srbima u Pavelievoj "dravi" i izraavanje bojazni da se istorija ne ponovi, nisu uvaavani. Kada su se strahovanja ostvarila, u avgustu 1995. godine, svet se potrudio da krivca pronae medu Srbima. Sve je injeno i jo se ini da se sakrije odgovornost Hrvatske i meunarodnog faktora za tragediju Srba u Hrvatskoj. Time je svet omoguio nastajanje druge tragedije. Njegova odgovornost za drugu tragediju Srba u Hrvatskoj je primarna i presudna. Svet je stao na stranu nosilaca genocida nad Srbima u Hrvatskoj. Pomogao je, ak i direktno uestvovao u genocidu nad Srbima. To je nova, krvava dimenzija drugog genocida nad Srbima u Hrvatskoj. Izvrilac i inspirator drugog genocida nad Srbima u Hrvatskoj u periodu od 1991.-1995. godine je Tumanova drava Hrvatska, koju su stvorili svetski monici, ruei legalnu dravu SFRJ. Tumanu je pruena pomo da stvori Hrvatsku bez Srba. On je dobro znao kako se moe stvoriti Hrvatska kakvu je eleo. Oslonio se na svetske monike, kao zatitu za sve ono to je inio da Srbe progna iz Hrvatske. Oni su mu garantovali da e ga sigurno zatititi od SFRJ, Srbije i SRJ. Dok je Franjo Tuman ratovao protiv Srba ne samo u Hrvatskoj ve i u Bosni i Hercegovini i stvarao vojsku za

260

"Mirotvorci" iz Dejtona - Miloevi je sve prekodrinske Srbe ostavio na cedilu, Izetbegovi je orujem hteo da ih potini, a Tuman je protiv njih ratovao ne samo u Hrvatskoj ve i u Bosni i Hercegovini konani obraun sa Srbima, svetski monici su diplomatijom sa dva arina slabili poziciju Srba. Pretnja, blokade, medijski rat bacale su masku na ono to ini Hrvatska i ono zato se ona priprema. U stradanju RSK veliku ulogu odigrae srpska nesloga. "Mirotvorci" koji su nastupali u ime meunarodne zajednice, kljunu pobedu protiv Srba izvojevali su raskolom medu Srbima. Raskol je bio bitan uslov koji je trebalo stvoriti da bi Srbi bili poraeni. Raskol je stvoren na dva nivoa. Prvi nivo ini raskol izmeu elnika Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Drugi nivo raskola je onaj koji se odigrao unutar svake od tri srpske drave. Skoro da se moe govoriti o haosu medu akterima raskola na drugom nivou. U nepomirljivom sudaru su stranke, pristalice i protivnici "ovoga" ili "onoga", grupa i grupica za razna prava i pametovanja. Na sceni je pravo zameateljstvo postojeih i novoproizvedenih ideologija komunistike, leviarske naroitog kova, pa nacionalnih i onih sa istim "srpskim korenima", kojekakvih sekti i udruenja, pa defile generala u penziji, boraca iz narodnooslobodilakog rata i boraca rata od 1990. godine i posle. Medu uzrocima stradanja Srba u Krajini poasno mesto zauzima politika reima Srbije od 1991. do 1995. godine. Bez jasnog nacionalnog cilja i sa loe odabranom strategijom, Srbija nije mogla sauvati svoje interese, pogotovu ako je u njih ugradila i interese Srba preko Drine. Odbrana interesa Srba pomou JNA pokazala se krupnim promaajem. Odluka da Srbi preko Drine stvaraju svoje drave imala bi izgleda na uspeh pod uslovom da se i Srbija ukljuila u rat i to uz meunarodnu ili podrku Rusije ili Sjedinjenih Amerikih Drava. Neophodni uslovi nisu postojali, ali

261 se nastavilo sa stvaranjem Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Siguran put u poraz i tragediju je odluka Slobodana Miloevia da prihvati da se problemi nastali raspadom SFR Jugoslavije reavaju mimo meunarodnih ugovora sklapanih od 1918. godine i posle, kojima se regulie postojanje prve i druge Jugoslavije. U takvim uslovima su na snazi samo ostale odluke AVNOJ-a iz 1943. godine. Po tim odlukama, Srbi u RSK morali su ostati u granicama Hrvatske. To je reim u Beogradu morao prihvatiti, i prihvatio je. I pored toga kao da je verovao da se moe dogoditi udo. Podravao je Srbe u Krajini da nastave borbu za svoju dravu. Obeanja su ponavljana u duem vremenu. Kada je bilo jasno da RSK mora u sastav Hrvatske, povedena je borba za izbegavanje odgovornosti za tragediju Srba koja se oekivala. Reim Srbije izgradio je scenario ija realizacija treba da ga oslobodi svake odgovornosti. U dravni i vojni vrh nametnuo je svoje ljude koji su sprovodili scenario nestajanja RSK. U tom scenariju svoje mesto kao krivci imali su predsednik RSK Milan Marti, predsednik vladajue partije u RSK dr Milan Babi, generali - elnici Milan Novakovi i Mile Mrki, pa onda Srpska vojska Krajine kao celina i konano srpski narod Krajine koji po pripremljenom scenariju "nije hteo da se bori". Od 4. do 8. avgusta 1995. godine nestao je zapadni deo RSK koji su inile Severna Dalmacija, Lika, Kordun i Banija. Narod i vojska napustili su navedene prostore i krenuli put Srbije. Skoro da i nije bilo, ne samo otpora, nego i elje da se ostane tamo gde se vekovima opstajalo i ivelo. Takvo ponaanje srpskog naroda i vojske iznenadilo je prvo hrvatsku vojsku pa onda narod, a zatim i svetsko javno mnjenje. Mnogi graani SRJ i RS doiveli su takvo ponaanje naroda i vojske sa zaprepaenjem. Kao da nisu mogli da veruju u ono to se desilo. Najmanje iznenaenja pokazivali su graani RSK i pripadnici Srpske vojske Krajine. Iznenaenja nije bilo ni kod predstavnika meunarodnih faktora na teritoriji bive SFRJ i aktera rata iz SRJ, Srbije, RS, Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske Krajine. Buknule su rasprave pune netrpeljivosti i optuivanja. Traio se krivac. Pojavila se kao kljuna tvrdnja da je RSK "prodana" i da je ono to se desilo rezultat dogovora izmeu aktera koji su uestvovali u avgustovskim dogaajima 1995. godine. Na udaru kritika i osuda nala se Srpska vojska Krajine. Optuivana je za izdaju naroda RSK i kukaviluk. Lansirana je tvrdnja da je Srpska vojska Krajine ak mogla i da slomi agresiju Hrvatske, samo da je htela da se bori. Okrivljena je da svesno nije stvorila uslove da se u odbranu RSK ukljui Vojska Jugoslavije. Predsednik Milan Marti optuivan je da je odlukom o evakuaciji stanovnitva onemoguio pruanje otpora desetak dana, to je toboe bio uslov da SRJ (itaj Slobodan Miloevi) primora meunarodne faktore da zaustave agresiju Hrvatske na RSK.

262 U realizaciju scenarija za okupaciju RSK hrvatska vojska je krenula tek kada su bili stvoreni svi uslovi za pobedu. Obezbeden je povoljan strategijsko-operativni poloaj. Dranjem Grahova i Dinare odseena je glavna veza Severne Dalmacije sa Republikom Srpskom i SRJ. Preko Banije dolinom Une ka Dvoru prosto se nudila mogunost hrvatskoj vojsci da i slabijim snagama prekine jo jedinu vezu RSK sa RS. Dobijene su garancije da se Vojska Jugoslavije (i Vojska Republike Srpske) nee meati u "rat Hrvatske sa RSK". Grupisano je 136.000 vojnika na prilazima RSK prema 27.000 pripadnika Srpske vojske Krajine, iji je moral bio slabiji nego bilo u koje vreme od 1992. godine. Narod je izgubio poverenje u sve to ga je okruivalo. Nije gajio nikakve iluzije u ono to e mu se desiti ako se nade pod okupacijom Hrvatske. Uz sve navedeno, Hrvatska je obezbedila podrku meunarodnog faktora za agresiju i raunala na spremnost NATO da direktno podri njenu vojsku u ratu sa Srpskom vojskom Krajine. Meunarodna zajednica odrekla se svog optepriznatog stava "da se problemi ne mogu reavati silom". To je prestalo da vai kada je bila u pitanju agresija Hrvatske na RSK. Sudar Hrvatske i RSK imao je mnogo ire granice. To je bio sudar Hrvatske i Srbije, kao i sudar pristrasnih meunarodnih faktora sa delom sveta koji je istinski eleo mir i pravdu u svetu. Cilj agresije Hrvatske na zapadni deo RSK proistekao je iz cilja koji je Hrvatska postavila kada je krenula u borbu za ruenje SFRJ i stvaranje samostalne hrvatske drave. Bitan sadraj toga cilja je proterivanje Srba sa teritorije avnojske Hrvatske i, na taj nain, postizanje "konanog reavanja" tzv. srpskog pitanja. Opstanak Srba u Hrvatskoj nije predvian ni u jednoj varijanti. Pritisci, kombinovani sa ubijanjem i pretnjama, trebalo je da obezbede nasilno iseljavanje, a ono to ostane trebalo je likvidirati ili pritiscima primorati da krenu za onima koji su ve napustili Hrvatsku. Pod noge su baena sva prava Srba. Ukinuto im je i pravo da ostanu na svojim vekovnim ognjitima. U sudbini Republike Srpske Krajine nali su se i ciljevi meunarodnog faktora koji je, nesporno, preokupiran eljom da porazi politiku Slobodana Miloevia. Ona se ocenjuje kao "komunistika" i opasna za budua vremena na Balkanu. Pod parolom pruanja pomoi hrvatskoj i muslimanskoj strani, meunarodni faktor se naao u obraunu sa Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U toku priprema agresije Hrvatske na RSK, Miloevi je pokazao kooperativnost u odnosima sa Hrvatskom i meunarodnim faktorima. Rezultat te kooperativnosti je obaveza Slobodana Miloevia da se SRJ i Vojska Jugoslavije ne meaju u rat protiv Srba u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Praktikujui udotvornu formu "kooperativnosti" meunarodni faktori e Miloevia koristiti i u postizanju svojih najvanijh ciljeva na prostorima bive SFRJ. Uz navedeno, poetak hrvatske agresije na RSK usledie poto je pod pritiskom SAD sklopljen pakt Tumanove Hrvatske

263 i Izetbegovieve BiH. Garantovana im je pomo u borbi protiv Srba, uz direktno uee dela avijacije NATO u borbenim dejstivma po RSK. NATO je preuzeo i obavezu da sprei eventualni pokuaj intervencije Vojske Jugoslavije u rat za RSK i RS. Na politikom planu obezbeeno je da svet bude nemi posmatra agresije Hrvatske na RSK. Na dan poetka agresije na RSK (4. avgusta) u njoj ne funkcionie drava. Veina lanova Vlade i Skuptine napustili su Krajinu i nalazili su se u Beogradu ili u Banjaluci. U zapadnom delu ostao je predsednik RSK Milan Marti. On se nije odvajao od komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala Mila Mrkia, pokuavajui da, ini ono za ta unapred zna da nee dati nikakve rezultate. Obraa se Vladi SRJ i predsedniku Srbije Slobodanu Miloeviu za pomo. Miloevi trai od Martia da Srpska vojska Krajine prui otpor bar 7 dana. Na zahtev Martia da Vojska Jugoslavije intervenie u skladu sa dogovorima koji su na snazi dobija decidan odgovor da se Vojska Jugoslavije, bez obzira na sve to se bude deavalo, nee meati u sukob Hrvatske i RSK. Marti ne uspeva ni sa molbom da Vojska Jugoslavije makar zapreti Hrvatskoj. I to se kategoriki odbija. Martiu (i SVK) je nametnuta obaveza da Krajinu brani bez upotrebe Vukovarskog korpusa, i bez prava da vri raketiranje hrvatskih gradova. Republika Srpska Krajina ostaje i bez podrke dr Radovana Karadia. Predsedniku Milanu Martiu je sve poznato. Poznato mu je da je dva dana pre agresije na RSK i pet dana pre pada Grahova i Dinare, Radovan Karadi doneo odluku kojom je eliminisao generala Ratka Mladia sa dunosti komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srpske. Glavni tab Vojske Republike Srpske je preimenovao u Generaltab na ijem je elu Karadi kao vrhovni komandant oruanih snaga. Mladiu daje funkciju

Poetak je sasvim drugaije izgledao - Mile Paspalj, predsednik Skuptine RSK i orde Bjegovi, predsednik vlade

264 "specijalnog savetnika vrhovnog komandanta za koordinaciju zajednike odbrane Republike Srpske i Republike Srpske Krajine". Ta Karadieva odluka predstavlja blokadu sistema komandovanja Vojske Republike Srpske. Mladi je, praktino, smenjen i onemoguen da komanduje. Time se stavlja u ulogu rtvenog jarca za iskupljivanje odgovornosti Karadia za tragediju RSK koja je predstojala i za koju su dobro znali Karadi, Marti i Miloevi, ali i generali Mile Mrki i Ra tko Mladi, pa svakako i Momilo Perii, kao elnik Vojske Jugoslavije. Ova Karadieva odluka pokazae se kao znaajan deo scenarija za nestajanje RSK i poetak trasiranja puta za Dejton. Navedenu tvrdnju potvruje sam general Mladi izjavom koju je dao 4. avgusta 1995. godine, na dan poetka agresije hrvatske vojske na RSK. Po Mladiu, Karadieva odluka je "svojevrstan scenario na dan kada je poela agresija hrvatske vojske na RSK i RS i u vreme poetka protivudara Vojske Republike Srpske za osloboenje Grahova i Glamoa". Mladi u tome vidi "sraunat potez na raskol srpskog nacionalnog bia, po nalogu svetskih monika". Na kraju, Karadievu odluku Mladi ocenjuje i kao "teku podvalu naoj borbi, jer dovodi u pitanje do sada ostvarene rezultate i konaan ishod rata". U toku prvog dana agresije na RSK, kada se oekuju rezultati zapoetog protivudara Vojska Republike Srpske ka Grhovu i Glamou, general Ratko Mladi e u izjavi posebno naglasiti: "Moje postavljanje na dunosti Specijalnog savetnika i koordinatora zajednike odbrane RS i RSK, u uslovima kada nije izvreno ni dravno ni vojno ujedinjenje, kada je vojska RSK izloena nevienoj ustakoj agresiji, i kada ustako-muslimanska koalicija, uz pomo svetskih mentora, preduzima ofanzivu irokih razmera na RS i RSK i srpski narod, predstavlja razbijanje ve izgraenog sistema rukovoenja i komandovanja, i slabljenje odbrambene moi - izraz je prljavih politikih igara." U "prljave politike igre" spada upravo scenario po kome je trebalo da nestane RSK. To, bez dlake na jeziku, kae general Mladi jer je prozreo kombinacije raznih monika koji su krojili sudbinu srpskog naroda. Sa Glavnim tabom Vojske Republike Srpske general Mladi je bio najvea prepreka za realizaciju scenarija koji se nije ticao samo RSK nego je pogaao srpski narod u celini. Zagovornici scenarija o neutralisanju otpora srpskog naroda, davali su obeanja, sa nizom usmenih, tajnih garancija. Oni koji nisu imali hrabrosti da podre vojsku, i da iskoriste ono to im je ona borbom pruila, prihvatili su belosvetska obeanja, koja su neprijateljima srpskog naroda darivala pobedu. Srbima su ponuena obeanja koja posle kraha nikoga nee obavezivati. Karadia e, isti oni ija je obeanja prihvatio, prisiliti da ode sa vlasti, i jo e ga proglasiti ratnim zloincem. I konano, Milan Marti e, na dan poetka agresije na RSK, doiveti da mu, kao vrhovnom komandantu, otkae poslunost i sam general Mile Mrki, komandant Glavnog taba. To znai da je onemoguen da bilo ta

265 to bi naredio, dode do komande bilo koje jedinice. Bio je to klasian dravni udar ali bez uklanjanja i hapenja, jer za tim nije ni bilo potrebe. Suoen sa svim tim okolnostima Marti u popodnevnim satima, 4. avgusta 1995. pravilno ceni situaciju, ali izvlai pogrene zakljuke. Tana je njegova ocena da je RSK ostavljena sama sebi. "Zajednika odbrana" srpskih zemlja pokazae se kao farsa, kojom je obmanjivan narod Krajine. "Meunarodni faktor", od garanta i zatitnika, pretvorio se u pristrasnog pomagaa hrvatske agresije. General Mile Mrki je bio jasan - raketiranja gradova u Hrvatskoj nee biti, a to je ujedno znailo i da e Vukovarski korpus mirovati dok traje agersija na zapadni deo RSK. Hrvatskoj se, dakle, ne srne nauditi. U takvim uslovima, Milan Marti je mogao da bira izmeu - nastavljanja borbe, bez bilo ije pomoi i - naputanja Krajine. Samostalnu borbu je ocenjivao kao poraz, sa neizbenim genocidom nad stanovnitvom i vojskom. Desi li se to, smatrao je da e biti proglaen, ako ne za jedinog, onda sigurno za najveeg krivca. Smatrao je da zbog uloge koju je imao u Krajini jo od 1990. godine prua dobre anse da se drugi od njega vei krivci oslobode odgovornosti. Otuda i odluka za naputanje RSK sa celokupnim narodom. Pomiljao je, naivno da e to navesti reim u Beogradu i meunarodni faktor da se umeaju u sukob, kako bi spreili totalno iseljavanje stanovnitva. U svemu se prevario. Odluka o evakuaciji stanovnitva usvojena je na Vrhovnom savetu odbrane, 4. avgusta 1995. godine, izmeu 17 i 18 asova. "Krnji" Vrhovni savet odbrane zadovoljio je formu koja je dala legalitet sudbonosnom koraku u tragediju. Svi navedeni potezi predsednika Milana Martia bie u skladu sa navedenom odlukom. Doveden je, praktino, u poziciju da bude inicijator i tvorac odluke, iji su svi elementi, ve odavno bili poslagani. Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Mrki doekao je poetak agresije u delikatnoj situaciji. Bio je na elu vojske iju reorganizaciju nije stigao da zavri. Imao je obavezu da ne izvrava nareenja vrhovnog komandanta Martia ako su suprotna onima koja je dobio iz Beograda. Izdiktiran mu je i zadatak da se suprotstavi hrvatskoj vojsci nekoliko dana, koliko e toboe biti dovoljno reimu u Beogradu da izbori prekid hrvatske agresije kako bi se potom obezbedila mirna reintegracija RSK u hrvatsku dravu. Saopteno mu je da na pomo Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske ne rauna. Morao je takode da sprei raketiranje gradova u Hrvatskoj i da obezbedi mirovanje Vukovarskog korpusa. Moe se samo nagaati pod kojim je uslovima general Mile Mrki prihvatio da 17. maja 1995. godine, stane na elo Srpske vojske Krajine dva i po meseca pre poetka agresije Hrvatske na RSK. Ono to je pouzdano, to je injenica da general Mrki nije naivan, i neiskusan. Da nije verovao u ono ta mu je obeano, Mrkia niko ne bi mogao primorati da dode u Knin. Pre poetka agresije, po nekim njegovim ponaanjima, moglo se

4
266 tota zakljuivati. Sam je, namerno ili nehotice, jednom izjavio da je dobrio uveravanja da Hrvatska nee krenuti u agresiju pre poetka oktobra. Njegov je zadatak bio da reorganizuje Srpsku vojsku Krajine i da je pripremi za konaan obraun. Najavljivao je zatim da se do oktobra sigurno vraa u Vojsku Jugoslavije. Razgovarao je sa generalom Nikolom Lonarom o mogunosti da ga on zameni. Moda je generalu Milu Mrkiu samo nekoliko dana pre 4. avgusta bilo jasno da su dobijena uveravanja "mrtvo slovo na papiru", ali nije imao kud. Mirno je ekao razvoj dogaanja. Poto je saznao da Vojska Jugoslavije i Vojska Republike Srpske ni pod kakvim uslovima nee pruiti pomo Srpskoj vojsci Krajine, nije mu ni na pamet padalo da nepotrebno rtvuje na hiljade ivota svojih sunarodnika (roen je na Baniji, gde mu je majka bila i na sam dan poetka agresije). Otuda nije hteo da Srpsku vojsku Krajine uvede u poraz koji bi se samo njemu pripisivao. Za svoju zamisao izvlaenja iz teke situacije izvrio je i pripreme. Obrazovao je Korpus specijalnih jedinica spreman da radi samo ono to on bude nareivao. Nije popunio Glavni tab oficirima koji su nedostajali, a na dunostima je zadrao i one koji su dokazali da su nedorasli. Grupaciju "Pauk" stavio je pod svoju komandu. Pred sam poetak agresije, za komandanta Dalmatinskog korpusa doveo je "svog oveka" generala Slobodana Kovaevia. Dovoenjem pukovnika Slobodana Tarbuka na elo Banijskog korpusa i generala Branislava Petrovia za svog pomonika za RV i PVO, prikupio je sve konce u svoje ruke. Mogao je nametati i kontrolisati paralizu sistema.

Od uzvienih ciljeva i opravdanih zahteva do gubitka kompasa i sunovrata - Dr Jovan Rakovi, idejni voda krajikih Srba, osniva SDS i Goran Hadi predsednik krajike Republike

267 Generalu Mrkiu se mora priznati da je za kratko vreme postigao zapaene rezultate na planu reorganizovanja Srpske vojske Krajine i da bi taj proces sigurno doveo do kraja da se nisu izmenili uslovi, koji su ga, onda, okrenuli u suprotnom smeru. Tokom 4. avgusta ipak je prihvaena borba. Otpor je tekao bolje nego to se general Mrki nadao. Neizvesnost je narastala iz sata u sat. Predstojala je no kada se jo neto moglo uraditi. U najveoj neizvesnosti, general Mrki je pozvan na sednicu Vrhovnog saveta odbrane. Martiev predlog za evakuaciju reava sve Mrkieve dileme. General Mrki dobro zna dve stvari: prva je, da Srpska vojska Krajine ne moe sama podneti napad hrvatske vojske, a druga - da odluka o evakuaciji stanovnitva predstavlja skidanje odgovornosti sa Glavnog taba Srpske vojske Krajine za prekid otpora do koga je ubrzo moralo doi. Zato Mrki, na sednici Vrhovnog saveta odbrane, preutno podrava odluku o evakuaciji. Ona je bitan adut kojim sa sebe skida odgovornost. Drugi Mrkiev adut je nesporan. Nedisciplina i loe stanje morala u Srpskoj vojsci Krajine, pripadaju onima koji su vojsku vodili pre njega, pa svakako i predsedniku RSK Milanu Martiu. Kljuno opredeljenje generala Mila Mrkia bilo je da se izbegne poraz na bojnom polju, neprihvatanjem odsudnog sudara i da se izvlaenje zavri sa to manje gubitaka. Postojanje odluke o evakuaciji stanovnitva general Mile Mrki vidi i kao kljuno opravdanje pred Beogradom. Ponaanje Milana Martia i generala Mila Mrkia, posle donete odluke o evakuaciji, je koordinirano. Evakuacija se nije ograniila samo na "Severnu Dalmaciju i junu Liku". Ona je zahvatila ceo prostor zapadnog dela RSK, izuzev Korduna. Dignuta je i pokrenuta cela Lika i Banija. General Mile Mrki, u veernjim satima 4. avgusta (kao i kasnije) nijednom nee rei da se odluka o evakuaciji odnosi samo na Dalmaciju i junu Liku. Iz njegovih rei moglo se zakljuivati da je u pitanju evakuacija sa cele teritorije zapadnog dela RSK. Predsednik Milan Marti se ne odvaja od generala Mila Mrkia, ali e po dolasku u Republiku Srpsku, podvojenost vidno porasti. Milan Marti e se privoleti "carstvu" Radovana Karadia, a general Mrki e se i dalje vladati po nareenjima koja su stizala iz Beograda. U vojnom delu scenarija Mrki e se osloniti na nekoliko kljunih oficira. Izvlaenjem Dalmatinskog korpusa komandovao je general Slobodan Kovaevi. On je jo 4. avgusta znao da e se narod i vojska izvlaiti ka Petrovcu i dalje za SRJ. To iz Glavnog taba Srpske vojske Krajine niko nije znao do popodnevnih sati 5. avgusta. U Likom korpusu, u ime komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine, komandovao je general Nikola Lonar. On je u komandu korpusa doneo vest, pre ponoi 4. avgusta, da je nareena evakuacija cele Krajine. Od njega je poteklo nareenje o prebaziranju snaga RV i PVO sa aerodroma Udbina. Za to nareenje nije znao

268 general Branislav Petrovi iako je sve vreme bio uz komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. General Stupar sa jedinicama Korpusa specijalnih snaga praktino nije ni uestvovao u borbama. Kada je dolo do odsecanja i okruenja 21. korpusa i naroda Korduna na scenu stupa pukovnik edo Bulat pa hrvatska vojska, posle pregovora, proputa srpsku vojsku i narod. Toj grupaciji se omoguuje da preko hrvatske teritorije, idui autoputem stigne u Srbiju. Da li se sve to odigralo spontano, sluajno ili je ve bilo dogovoreno, sad je bez znaaja. Karakteristino je da pravih borbi medu jedinicama srpske i hrvatske vojske, posle 4. avgusta, nije ni bilo. Hrvatska vojska osvojila je samo ono to su bez borbe naputali sprski vojnici. Naputanje poloaja i rejona odbrane bilo je tokom 4. avgusta. Naredni dan se karakterisao rasulom. Jo pre 4. avgusta iz borbe je "izbaena" Gardijska brigada. Ona je samovoljno napustila poloaje na Dinari i prikupila se u kasarni u Kninu. U toku 4. avgusta odbila je da ojaa odbranu na velebitskom zaleu. Brigada ne ratuje, ona maruje preko RS za SRJ. Prvog dana napada, do 12 asova, zonu svoje odgovornosti napustie bez borbe i 1. laka brigada (Vrlika). Sa Dinare e pre podne, 4. avgusta odmagliti i brigada milicije. To e uiniti bez borbe i bez obavetavanja bilo koga. I konano, da e narod i vojska napustiti zapadni deo RSK, znalo se u vrhovima Republike Srpske i Srbije i pre poetka agresije na RSK. U Srbiji je posredstvom organa vlasti i Ministarstva unutranjih poslova ve unapred bilo pripremljeno vie centara za prihvat izbeglica iz RSK. Pristizanje izbeglikih kolona i u Republici Srpskoj doekano je organizovano. Od jedinica Srpske vojske Krajine zahtevano je da predaju svo naoruanje i druga materijalno-tehnika sredstva. Insistiralo se da vojnici i stareine Srpske vojske Krajine to pre nestanu iz RS. Posle dva dana Glavni tab Vojske Republike Srpske promenie odluku. Zahtevae se mobilizacija pripadnika Srpske vojske Krajine, i njihovo ukljuivanje u redove Vojske Republike Srpske. Bio je to samo dokaz nekih naglih promena i potpunog odsustva sinhronizacije u delovanju elnika srpskog naroda s jedne i druge strane Drine.

269

KNINSKO-VUKOVARSKA KLACKALICA
Knin i Vukovar, na prostorima Republike Srpske Krajine oliavaju epopeju borbe i stradanja srpskog naroda u Hrvatskoj. Ova dva garda daleko su se ula. Iz Knina je potekao zov na otpor hrvatskom etnikom ienju, a Vukovar je pokazao ta sve narod moe da uradi, a pogrena politika da upropasti. Ruenjem Vukovara, JNA je Srbe i srpski narod naopako predstavila svetu. Zauzimanje Vukovara nije se htelo izvriti manevrom i bez ruenja. Politici koja je stajala iza JNA, nije trebao uspravan Vukovar. U Vukovaru bez ruenja ostali bi i Hrvati, a u poruenom Vukovaru nije bilo mesta ni za one koji su ga ruili. Vukovar je zato, kao grad tregedije, ostao da svedoi o pameti onih koji su ga ruili. Ali, posledice ruenja ostale su samo u amanet Srbima, i to uglavnom onima koji su vekovima iveli u Hrvatskoj. A oni, i da su hteli, ne bi ga mogli poruiti onako kako je poruen. Ruitelji Vukovara sada su po strani i ponaaju se kao da nisu nita uradili od onog to pokazuju ruevine grada i grobalja Srba i Hrvata. Knin je stari, drevni grad Srba. Njegova istorija do 1990. godine oliava srpsko vekovno bitisanje na krajinskim prostorima. U njemu je sve bilo srpsko. Re Srba iz Knina daleko se ula u Austrougarskoj carevini, a pre toga u latinskom carstvu s obe strane Jadranskog mora. Knin je u tim vremenima predstavljao centar i neku vrstu prestonice svih Srba preko Drine. Kada je poelo ruenje Jugoslavije, Knin se digao na noge. Svakodnevno su se ule poruke iz Knina kojima se trailo ouvanje jugoslovenske drave. Kada je bilo oigledno da e se drava rasturiti, iz Knina je krenuo poziv na samoorganizovanje Srba u Hrvatskoj, radi odbrane od ponavljanja genocida prema Srbima iz perioda od 1941-1945. godine. Preko noi Knin je postao centar zbivanja od znaaja za sve Srbe u Hrvatskoj, pa i izvan nje. Krenulo se sa stranakim organizovanjem i stvaranjem autonomije od krajeva sa veinskim srpskim stanovnitvom u Hrvatskoj. Burni dogaaji uinili su Knin glavnim gradom i bez formalnog proglaenja. Knin su kao odskonu dasku koristili nosioci svih opcija daljeg stvaranja i razvoja srpske drave na prostorima Krajine. Veinom su i bili itelji Knina, ili okoline. Politika koja se stvarala u Kninu dobijala je status politike i drugih krajeva u Krajini, prvo u SAO Krajini a kasnije u Republici Srpskoj Krajini. Na politiku koja se stvarala u Kninu mali uticaj su imali drugi gradovi i krajevi iz Krajine. Knin se nije mnogo ni trudio da konsultuje Srbe iz drugih krajeva za odluke koje je donosio. Sve to se deavalo u Kninu, pokuavalo se nametnuti i drugim srpskim prostorima. A u Kninu je bilo razliitih

270 politika, koje su se meusobno i iskljuivale. Iz Knina su uporedo polazile ideje o razliitim koncepcijama izgraivanja srpske vojske. Varijanta sa teritorijalnom odbranom kao srpskom vojskom, koja je Kninu naturena iz Beograda, kretala je u druge krajeve Krajine bez stava Knina. Ona je samo prola kroz Knin, na putu do drugih gradova. Varijanta o etnikoj vojsci kao vojsci SAO Krajine odnosno RSK, bila je proizvod Knina. Za nju se traila preutna podrka, raunajui da e varijanta sa teritorijalnom odbranom "pasti u vodu". Knin kao glavni grad RSK i centar iz koga su funkcionisale sve institucije drave, kao da nije shvatao sopstvenu odgovornost za sve to se deava u Krajini, a posebno u Kninu i Severnoj Dalmaciji. Mnoge opravdane kritike na propuste Vlade i vojnog vrha vezivane su za Knin kao glavni grad. Svim prostorima Krajine irile su se vesti o grekama Knina i potezima koji su oteavali situaciju Srba na prostorima Hrvatske. Mnoge odluke Vlade i Glavnog taba Srpske vojske Krajine kasnile su ili nisu donoene. Neuvaavanje predloga i zahteva iz drugih krajeva Krajine postajala je sve ea praksa. Raslo je otuenje Knina od drugih gradova u Krajini. Potekla je odbojnost prema Kninu i onima koji su u njemu iveli i radili. Od Knina se oekivalo mnogo vie nego to je on davao. Na kritike primedbe prema Kninu sve je manje bilo odgovora. Na primedbe se odgovaralo utnjom i arogancijom. Poraz na Miljevakom platou, juna 1992. godine, rezultirao je i krajnje negativistikim odnosom prema Kninu kao glavnom gradu. Objektivno gledano, Teritorijalna odbrana Knina doekala je nespremna hrvatsku agresiju. Sastav 1. brigade Teritorijalne odbrane, koja je branila Miljevaki plato, bio je kninski. Knin nije nita znaajnije radio da svoju brigadu osposobi i pripremi za borbu sa hrvatskom vojskom. Poraz i ogromni gubici u ljudstvu i materijalnim sredstvima nisu pokrenuli ni jednu akciju kninskih vlasti da se stanje popravi i oceni sopstvena odgovornost. Skuptina optine Knin pokuae svu krivicu da prevali na Glavni tab TO RSK. Odbornici e pokrenuti zahtev za smenu generala Milana Torbice, komandanta Glavnog taba TO, i ako za tako neto nisu nadleni. Za sve vreme postojanja SAO Krajine i RSK, Knin e vriti opstrukciju prema odbrani. U tome e koristiti poziciju "glavnog grada". Agresije hrvatske vojske na druge krajeve RSK, nee mnogo uznemiravati Knin. Knin e kao neutralni posmatra primati vesti o zbivanjima u drugim krajevima RSK, spreman samo za kritike i osude. Tokom agresije na Ravne Kotare, 1993. godine, Benkovac e uputiti zahtev za pomo iz Knina. Knin nee proglasiti ni mobilizaciju, i nijednog vojnika nee uputiti na tzv. benkovako ratite. To e izazvati ljutnju i gnev prema Kninu. Bilo je i ostalo neshvatljivo da se u drugim gradovima i njihovoj okolini gine, a da se u Kninu ivi potpuno mirnodopski, da "radi" korzo, igraju se utakmice i odravaju razne sveanosti. Kada je, u drugoj polovini 1994. godine i u 1995. godini, dolo do ugroavanja Knina sa Dinare

271 i livanjsko-grahovskim pravcem, dovoene su jedinice sa drugih prostora na Dinaru, radi odbrane Knina. Tome su pruale otpor mnoge optinske vlasti, ali i veina vojnih obaveznika. Odbijano je da se ide u odbranu Knina, zbog odnosa Kninjana kada je drugima trebala pomo. Negativno raspoloenje prema Kninu dostiglo je kulminaciju jula 1995. godine. Pad Grahova i dejstva hrvatske vojske od Grahova preko Derala ka Strmici, primorali su Glavni tab da hitno dovodi jedinice sa drugih pravaca za odbranu Knina. Na Derale je dovedena eta iz Benkovake brigade. Vojnici su pitali gde su Kninjani, zato oni ne brane svoj grad? Ne dobivi odgovore, eta je napustila poloaj i zahtevala da se vrati na prostor Benkovca. Nareenja i ubedivanja nisu mogla navesti ove vojnike da promene svoju odluku. U kritikama i osudama Knina bilo je i preterivanja. Tano je da je bilo i mnogo opravdanih kritika na Knin. U vreme kada su regruti iz Krajine upuivani na obuku u Vojsku Jugoslavije, medu njima skoro i da nije bilo mladia iz Knina. Na to su burno i estoko reagovali vojnici iz drugih krajeva. Uporno su ponavljali razne optube protiv Knina. Krtikovali su verc i kriminal, oslobodanje Kninjana od obaveza da se odazivaju na pozive vojske, brisanje iz spiskova vojne evidencije za aku u markama. Odlazak vojnih obveznika iz Knina u Srbiju i u inostranstvo ponajmanje je spreavan iz Knina. Od ukupnog broja izbeglih vojnih obveznika iz RSK 3 5 % otpada na Knin. Vladalo je ubedenje da najvei broj krajikih vojnih obveznika boravi u SRJ. To je bila zabluda. Od ukupnog broja vojnih obveznika koji su napustili RSK 37% je boravilo u SRJ. U Republici Srpskoj bilo je oko 5 posto. Ostali su se rasprili irom sveta. U SRJ se nalazilo preko 40% svih vojnih obveznika koji su napustili Knin. Karakteristino je i vreme naputanja prostora Krajine od strane vojnih obaveznika. Kada je u pitanju ukupna teritorija RSK, do 17. avgusta 1990. godine Krajinu je napustilo 47%, do 22. januara 1993. godine jo 4 0 % a do kraja 1994. godine jo 13% od onih koji nisu hteli da brane svoje. Posle toga naputanje RSK od strane vojnih obveznika bitno je smanjeno. Od svih vojnih obveznika koji su napustili RSK do 17. avgusta 1990. godine, ak je 5 4 % bilo iz Knina. Od tog perioda pa do 22. januara 1993. godine 3 5 % od svih pobeglih je iz Knina. Posle toga pa do kraja 1994. godine jo 11% od onih koji su izbegli vojnu obavezu bili su iz Knina. U prva dva perioda Kordun je, recimo, napustilo 98 posto svih vojnih obveznika koji su napustili RSK. Do kraja 1994. godine jo e napustiti samo 2%, ime je praktino prekinuto iseljavanje. Knin je na sebe navukao jednu vrstu anateme i zbog toga to su pojedini ljudi iz glavnog grada Krajine isticali da srpsku vojsku treba razvijati iskljuivo kao etniku. Uz takvo zalaganje, ljudi iz Knina su pruali veliki otpor uvaavanju bilo kakvih iskustava iz NOR. Knin je onemoguio pomo i angaovanje uvenih i iskusnih generala JNA, uesnika NOR-a poreklom sa prostora Krajine. "Zamoljeni" su da se ne meaju u ono to

272 radi Knin i bili su praktino nepoeljni na prostorima RSK. Na drugim prostorima RSK takvo ponaanje Knina nije odobravano. To na svoj nain ilustruje i dogaanje u Srbu, 6. avgusta 1995. godine. Dok su nailazile i prolazile kolone izbeglica iz Knina, graani su im dobacivali: "Gde ste krenuli Kninjani"? "to niste ostali u svome Kninu da vas brani vojvoda Momilo uji?" (etniki vojvoda iz Knina iz vremena Drugog svetskog rata). U oceni uloge Knina za period od 1990. do 1995. godine nesporna je injenica da on nije delovao kao glavni grad. Utisak je da se nije ni trudio da pokae da je glavni grad. Navukao je na sebe nepoverenje i injenicom da je u njemu vladala nesloga najveih razmera. Vlasti Knina su se slizale sa Vladom RSK i uestvovale u opstrukcijama koje je Vlada vrila prema Srpskoj vojsci Krajine i odbrani uopte. U Kninu je carovao verc i kriminal pod okriljem vlasti. Jedan broj privatnika bio je privilegovan, to je posledica carovanje mita. Sve to je moralo imati odraza na odbranu. Kninjanji jednostavno nisu hteli da se "baku" sa vojskom. Izbegavali su vojnu obavezu na mnoge naine: uzimanjem bolovanja, oslobaanjem od vojne slube, prevoenjem na raspored u Civilnu zatitu. Otuda je tako malo Kninjanja i bilo u borbenim jedinicama. Kninanji su sve unapred "znali". Njihove reakcije su se mogle bez problema predviati. Sa aspekta ratne vetine, odbrana Knina podrazumevala je odbranu grada, ukljuujui operacije na prilazima. Odbrana Knina mogla je imati odreenu ulogu samo u kontekstu operacije koja bi se izvodila u odbrani Severne Dalmacije i ire - Like. Uslovi za takve operacije nisu stvoreni. Evakuacija stanovnitva uinila je odbranu Knina nemoguom. Pogotovo je bilo bez osnova oekivanje da se odbrana Knina, u avgustu 1995. godine, pretvori u rtvovanje Srba koje bi bilo adekvatno odbrani Vukovara od strane Hrvata (u novembru 1991. godine). Dok je iza Hrvata u Vukovaru stajala cela Hrvatska potpomognuta Zapadom, dotle iza Srba, i da su mogli braniti Knin, ne bi stajao niko. Knin kao grad su mogli braniti samo stanovnici grada Knina, i niko vie. I to bez bilo ije podrke. Knin se jedino mogao braniti odbranom grahovskog prostora, Dinare i vrlikog pravca. Bez anse je odbrana Knina na njegovim neposrednim prilazima. Odbrana Knina je predviana, ali nije razraivana i pripremana. U 1994. i prvoj polovini 1995. godine u Srpskoj vojsci Krajine nisu postojale odreene snage koje bi branile Knin. Nije postojao ni konkretan plan odbrane Knina i nisu vrene bilo kakve pripreme. Podrazumevalo se da je odbrana Knina zadatak dela snaga 75. motorizovane brigade sa drnikog pravca i 1. lake brigade sa vrlikog pravca. Planovi upotrebe Glavnog taba Srpske vojske Krajine predviali su odbranu Knina u sklopu zadataka koje je izvravao 7. korpus. Raunalo se na stacioniranje dobrovoljakih snaga na kninskom podruju, to je ak i

273 na papiru bilo nepouzdano. Planom upotrebe 7. korpusa i njegovih jedinica, Knin je tretiran kao znaajan objekat odbrane u zoni korpusa i 75. motorizovane brigade kao i 1. lake brigade. Zalaganje da se Knin brani posebno pripremljenim snagama, koje bi postojale u miru i vrile pripreme za odbranu Knina, nije prihvaeno iz objektivnih razloga. Takve snage nisu postojale i nije ih bilo mogue obrazovati. Odnos prema Kninu, u celini, bio je i tetan po odbranu cele teritorije RSK. Krupni antagonizmi izmeu Knina i svih drugih krajeva RSK, razarali su jedinstvo odbrane pa i politike u Republici. U narodu i medu pripadnicima Srpske vojske Krajine kolale su svakojake pria o Kninu i Kninjanima a da nita nije preduzimano da se kae ta je od toga istina, a ta nije. Nezdravoj i negativnoj atmosferi prema Kninu doprinosili su i oni koji su izvravali dravnike i druge obaveze, a iveli su na prostoru Knina. U narodu i medu pripadnicima Srpske vojske Krajine bilo je uvreeno miljenje o Kninu kao privilegovanoj regiji. ak su vojnici regruti, tvrdili da u Kninu ivi puno omladine koja izbegava sluenje vojnog roka, da je taj grad centar verca, i da od toga imaju neposredne koristi lanovi Vlade, optinski funkcioneri, stranaki lideri i vojni rukovodioci. Naalost, Knin se nije ni pokuao "braniti" od takvih optubi. Oni koji su bili najpozvaniji da uoe opasnosti od navedenih kvalifikacija na adresu Knina (Vlada, Glavni tab Srpske vojske Krajine, komanda 7. korpusa) utali su kao da nije u pitanju glavni grad RSK. Optinske vlasti i SDS Milana Babica nisu nita inili zadovoljavajui se komentarom da "prie" i napadi na Knin nisu tani. Mnogo ega to se pripisivalo Kninu ipak je bilo tano. Ne moe se Kninu pripisivati da nije imao svoju brigadu. Preko 8 0 % sastava 75. brigade i 1. brigade inili su vojni obaveznici sa prostora kninske optine. Ali, ima dosta istine u kritikama koje istiu privilegovanost Knina. Postojao je neutvren, ali znaajan broj vojnih obaveznika iz Knina koji nisu bili u evidenciji vojnog odseka. U 1991. i 1992. godini veliki broj kartona vojnih obaveznika je uniten, a za protivuslugu priman je mito u hiljadama maraka. U Kninu je postojao i radio Univerzitet, i svi koji su eleli izbei vojnu obavezu upisivali su se na studije. Veliki broj njih uopte nije studirao, ve su kupovali indekse i to koristili da izbegnu vojnu obavezu. Niko se nije smatrao nadlenim da utvrdi pravo stanje stvari i da raisti sa zloupotrebama. To je jedna od krupnijih slabosti Ministarstva odbrane RSK. Pozamaan je broj privatnika u Kninu koji su fiktivno osnivali firme da bi bili osloboeni obaveze odlaska u jedinice. To je stvaralo nevieno nezadovoljstvo u svakoj jedinici. U Kninu je bila i bolnica "Sveti Sava", iji su lekari zloupotrebljavali svoju ulogu. S jedne strane leili su na hiljade ranjenika iz RSK i RS, a s druge su nebrojeno mnogo vojnih obveznika bez ikakvog opravdanja oglasili nesposobnim ili ogranieno sposobnim za vojnu slubu. Bolovanja su davali "i kapom i akom", naravno

274 i jedno i drugo uglavnom za pare. Ne mali broj vojnih obaveznika boravio je na bolovanjima godinje i do 340 dana. U toku bolovanja takvi "bolesnici" su obraivali svoju zemlju, bavili se biznisom, putovali u RS i SRJ itd. Sve navedeno nije se moglo sakriti od vojnika i stareina u jedinicama, zbog ega je dolazilo do burnih reakcija, raalo je nevieno nezadovoljstvo i unitavalo poslednje rezerve morala. Za ovakvo stanje direktnu odgovornost snosi Ministarstvo odbrane koje se ponaalo kao da se nita ne deava. Kada je trebalo organizovati odbranu Knina, (krajem jula 1995. godine), u prvi plan su izbile sve posledice negativnog odnosa prema glavnom gradu koje su godinama tolerisane. Da bi se zatvorio pravac koji od Grahova preko Derala izvodi u Strmicu, obrazovan je privremeni sastav u kome je bila i jedna eta iz Benkovake brigade (92. motorizovana brigada). Pripadnici ove ete odbili su da se bore, izjavljujui da "nee da ginu za Knin". Vratili su Kninu milo za drago, jer im oni nisu pomogli 1993. godine, kada je njihova brigada imala 415 poginulih i 1.220 ranjenih, branei se u odsudnoj borbi protiv ustaa. Ministarstvo odbrane i dravni organi nisu ni tada nita preduzimali pa je jasno to se sve vraalo sa "kamatom". Vukovar je - posle osloboenja ili zauzimanja - za sve vreme postojanja RSK bio u senci Knina. Antagonizam izmeu ova dva grada sve vie je rastao. Vukovar je oliavao ceo istoni deo RSK, pa je otuda rast antagonizma bio opasniji. Odnos Knina prema Vukovaru bio je "centralistiki". Od Vukovra se stalno neto trailo. Iz njega su kretale jedinice za pomou odbrani Severne Dalmacije i Like. O slanju hrane i drugih materijalnih i tehnikih sredstava, pogotovu nafte, moe se nairoko pisati. Zahtevi su ili po "dravnoj liniji" sa pozivima na Ustav, Zakon, odluke Vlade... Ali otpor nezajaljivim apetitima je rastao. Opstrukcija je bilo sve vie. "Osamostaljivanje" je na kraju zahvatilo i 11. korpus, koji je sve manje izvravao zahteve koje je dobijao od Glavnog taba Srpske vojske Krajine iz Knina. Zajedniko je Kninu i Vukovaru samo jedno - oba grada su, nakon svega, hrvatski gradovi. Ni jedan ni drugi nisu branjeni. Razlika je jedino u tome to su Kninanji napustili svoj grad i ostavili ga Hrvatima, a Srbi iz Vukovara su saekali Hrvate, u nadi da e sa njima imati kakav-takav "suivot".

275

ZAR I TI KOMANDANTE
Odnos Vojske Jugoslavije prema Srpskoj vojsci Krajine bio je nedoreen i sa nizom provizornosti. Prenaglaavao se znaaj pomoi koju je Vojska Jugoslavije pruala u municiji, gorivu i drugim materijalno-tehnikim sredstvima. Time kao da se iscrpljivala svaka druga obaveza prema Srpskoj vojsci Krajine. Srpska vojska Krajine ostala je bez strune pomoi Vojske Jugoslavije po nizu pitanja. Kadrovsko pitanje Srpske vojske Krajine bilo je jedno od kljunih od koga je zavisila borbena gotovost oruane sile Srba u RSK. Bez minimalnog broja strunih kadrova nije bilo mogue obezbediti razvoj i jaanje Srpske vojske Krajine. Od kvaliteta stareina zavisilo je i funkcionisanje sistema komandovanja. Stav Vojske Jugoslavije bio je da u Srpskoj vojsci Krajine treba upuivati oficire koji su roeni u Hrvatskoj. Taj stav nije primenjen za jedan broj najkvalitetnijih i najpotrebnijih stareina. Vojska Jugoslavije je dala sebi za pravo da ne dozvoli odlazak u Srpsku vojsku Krajine jednom broju pukovnika i generala iako su bili roeni u Hrvatskoj, pravdajui to sopstvenim potrebama. Osim toga, "embargo" je stavljen i na upuivanje u Srpsku vojsku Krajine podoficira i oficira roenih u Hrvatskoj koji su u Vojsci Jugoslavije vrili dunosti komandira odeljenja i vodova i komandira osnovnih jedinica. Takvih stareina, u ukupnom broju bilo je najvie i oni bi mnogo znaili za Srpsku vojsku Krajine. Znaaj ove kategorije stareina je povean i time to je borbenu obuku vojnika-regruta sa prostora RSK morala na kraju da preduzme Srpska vojska Krajine. Valjana organizacija Srpske vojske Krajine nije se mogla uspostaviti bez pomoi Vojske Jugoslavije. To se posebno odnosi na organizaciju Glavnog taba i komandi korpusa. Reavanje problema bilo bi olakano da se za jedan broj kljunih dunosti u Srpskoj vojsci Krajine mogao obezbediti kvalitetan stareinski kadar. Po smeni generala Milana Torbice, za komandante Glavnog taba Srpske vojske Krajine postavljaju se oficiri nedorasli dunostima, bez iskustva a delom i adekvatnog kolovanja. Zbog toga se nije ni mogao ustrojiti Glavni tab Srpske vojske Krajine tako da moe u potpunosti da odgovori pripremi vojske za odluujui rat sa Hrvatskom. Skoro identina situacija je bila i kad su u pitanju oficiri kojima je poveravano komandovanje korpusima. Vei broj komandanata objektivno, nije mogao odgovoriti obavezama. I relativno este smene komandanta korpusa bile su kontraproduktivne.

276 Mora se priznati da su organi Vojske Jugoslavije ispoljili maksimalnu aktivnost da pronau naine kako da primoraju oficire roene u Hrvatskoj da makar odreeno vreme provedu u Srpskoj vojsci Krajine. U tome se delimino uspelo, jer mnogo njih odbili su da se povinuju tom zahtevu. Zbog odbijanja su svi oni koji su ispunjavali uslove za penzionisanje odmah "ispraeni" iz vojske, a neki su gubili i slubu. Medu stareinama koji su odbijali dunosti u Srpskoj vojsci Krajine bilo je i onih koji su se zalagali da to bude jednaka obaveza za sve oficire Srbe, bez obzira gde su roeni. I takvi predloi su odbijani, pa i osuivani, bez prilike da se sa tim upozna iri oficirski sastav Vojske Jugoslavije. Sve je to zajedno rezultiralo time da su u SVK dolazili i oni koji nisu mogli odgovarati obavezama. Bilo je dosta finansista, stareina taktike i intendantske slube, a najmanje oficira peadije i artiljerije. Upuivanje u Srpsku vojsku Krajine vreno je na odreeno vreme sa pravom da se posle toga oficir moe vratiti u Vojsku Jugoslavije na istu dunost sa koje je upuen. Naalost, po isteku roka vraani su samo oni za koje je imao ko da intervenie. Svi pokuaji da se vrate oni kojima je dogovoreni rok istekao, ostajali su bez uspeha. To je stvaralo nervozu, nepoverenje, ljutita reagovanja, optuivanja, zameranja i si. U Srpsku vojsku Krajine se, maltene odlazilo kao po kazni. Naravno, ne mogu se stvari totalno uoptavati jer je bilo nesporno da su neki dolazili ne gledajui na obavezu po roenju, ve iz isto patriotskih pobuda. U kadrovskoj politici su u Vojsci Jugoslavije (Generaltabu Vojske Jugoslavije) zanemarivane neke bitne injenice, od ivotne vanosti za one koji su morali na slubu u SVK. Medu oficirima Srbima roenim van Srbije, najvie je bilo onih koji su ostali bez stanova u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH. Porodice su im bile smetene u krajnje neuslovnim prostorijama. Bez materijalnih sredstava, veina je ivela na ivici bede. Nemoralno je bilo ovoj kategoriji ljudi obeavati neto to se kasnije nee ispuniti. Obeavana je prednost u reavanju stambenog pitanja, kolovanja, ali od svega toga nije bilo nita. Aktivni stareina na slubi u SVK oseao je skoro na svakom koraku ravnodunost prema sebi i problemima u kojima je iveo. Ravnodunost je bila vie nego oigledna ne samo od Vojske Jugoslavije nego i od organa vlasti RSK, ukljuujui i Ministarstvo odbrane. Aktivni vojni stareina u RSK olako je optuivan i kritikovan, najee za ono to mu se uopte nije moglo pripisati. ak je od njih traeno da se odreknu i plate za raun boraca koji su primali od 15 do 30 dinara meseno kao da bi to moglo da popravi stanje i kao da i ti ljudi nemaju porodice. Neosnovane kritike stareina nije spreavao niko u RSK, pa ni Glavni tab Srpske vojske Krajine i ministar odbrane. Nesporno je da je jedan broj aktivnih vojnih stareina koristio haotinu situaciju tako to je vie boravio u Srbiji, kod kue, nego na dunostima koje su im poveravane u SVK. Koristili su bolovanja koja su dobijali lako i bez tekoa. Bilo je i pojedinaca koji su samovoljno naputali Srpsku

277 vojsku Krajine i mesecima iveli u Srbiji. Sve to, ipak, nije bilo osnovno i preovladujue stanje. teta je i nedopustivo je to su takvi primali platu i dodatak za boravak na ratitu. Tolerisanje ovakvog ponaanja bilo je besprimerno. Komandovanje u Srpskoj vojsci Krajine pokazivalo je nemo, a Generaltab Vojske Jugoslavije nezainteresovanost i neutralnost, i otuda takve pojave. U ime istine, mora se rei da je bilo i pojedinih oficira koji su svakodnevno iskazivali svoja lina nezadovoljstva. Medu stareinama na viim dunostima nezadovoljstva su iskazivana zbog nedobijanja inova i poloaja. Nezadovoljnici su potencirali ko ima a ko nema kolu narodne odbrane, ko je i koju dunost ranije obavljao, nego to su "sagorevali" na poslu. Na udaru takvih nezadovoljnika bile su stareine sa kljunih dunosti u Srpskoj vojsci Krajine (komandant i naelnik taba Glavnog taba Srpske vojske Krajine, komandanti i naelnici tabova korpusa). Protiv takvih "prozivki" nije se postupalo u skladu sa propisima i zakonom. Preovladavalo je utanje i toboe uzdizanje iznad sitnih podmetanja i pakosti, to je paralisalo odnose izmeu jednog broja funkcija koje se nisu mogle odvijati parcijalno i bez koordinacije. Navedeno stanje je uzimano kao povod da se preti odlaskom iz Srpske vojske Krajine i povratkom u Vojsku Jugoslavije. Nezadovoljnici su uglavnom lako i dobijali saglasnost za povratak u Vojsku Jugoslavije. Medu onima koji su samovoljno odlazili iz Srpske vojske Krajine bio je i jedan broj takvih ije je nezadovoljstvo imalo osnova. Meutim, to ne znai da se time moe pravdati samovolja. Jednog od takvih nije hteo da primi na razgovor komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine, i on se, u znak protesta, obreo u Beogradu. Iako je bio Krajinik po roenju, on dobija visoki poloaj a neto kasnije i unapreenje u in generala Vojske Jugoslavije. Sve u svemu, upuivanje oficira u Srpsku vojsku Krajine vreno je samo po jednom kriterijumu - da su po nacionalnosti Srbi roeni u Hrvatskoj. Ni ovaj kriterijum nije vaio za one koji su bili uporni u nameri da izbegnu slubu u SVK. Komandovanje je imalo krajnje formalistiki pristup u "teranju" oficira roenih u Hrvatskoj da odlaze na slubu u SVK. Naredbe su ispisivane bez voenja rauna na koju dunost se odlazi i da li je ta dunost u skladu sa strunom osposobljenou, pa i rodovskom pripadnou. Kao da je samo bilo vano da se neko nade u SVK nezavisno od toga da li e moi bilo ta korisno da radi. Prema jednom broju oficira, koji su ranije slubovali u Hrvatsku i Sloveniju, odnos je bio i neljudski. Oni su ostali bez stanova, imovine, a porodice su im u Srbiji praktino bile ne ulici. Bez obzira na oajniku situaciju u kojoj su se nalazili, morali su u Srpsku vojsku Krajine. To se pretvaralo i u line tragedije nekih od njih. Oficiri koji su imali supruge hrvatske ili slovenake nacionalnosti nerado su se odvajali od porodica da bi ili u Srpsku vojsku Krajine. Njihove supruge (i deca) bili su esto u novoj sredini jer su "nacionalno trcali". Bilo je i vraanja supruga i dece

278 "svojima" u Hrvatskoj i Sloveniji i to najee ilegalno. Otuda kod nekih i nervni okovi, leenje na psihijatriji, samoubistva dece, razvodi, tragedije svake vrste. To je bio odlazak u RSK, a kakav je bio "doek" posle pada? Dolazak pripadnika Srpske vojske Krajine u Republiku Srpsku, a neto kasnije i u Srbiju bio, je organizovan. Naoruanje, vozila i sva druga materijalna i tehnika sredstva bila su pod kontrolom odreenih lica. Naalost, to kao da je smetalo nadlenim organima unutranjih poslova i vojske. Na nesrei Srpske vojske Krajine mnogi su eleli i da steknu neku korist. Stvorila se neviena utrka u erupanju i otimanju svega sa im je raspolagala Srpska vojska Krajine. U Republici Srpskoj erupanje su vrili po odvojenim kolosecima Vojska Republike Srpske i Ministarstvo unutranjih poslova RS. Oni su, jednostavnije reeno, pristupili razoruavanju jedinica Srpske vojske Krajine. Pri tome je bilo i otimanja oko sredstava koja nisu u funkciji ni vojske ni milicije, ali su mogla da poslue za verc i linu korist. Slino ponaanje je bilo i na prostorima SRJ. I tu su Vojska Jugoslavije i MUP vodili pravi rat u otimanju i prisvajanju sredstava Srpske vojske Krajine. Vojska Jugoslavije koristila je injenicu da su svi aktivni oficiri bili i pripadnici Vojske Jugoslavije pa je nareenjima oduzimala sve to je mogla. Na stotine vozila, sredstava informatike tehnike, naoruanja, opreme, postajala su vlasnitvo Vojske Jugoslavije. Sva izvuena finansijska sredstva, ukljuujui i devizna, predavana su nadlenim organima Vojske Jugoslavije. Organi Ministarstva unutranjih poslova trudili su se da ne izostanu iza Vojske Jugoslavije. Oni su vie otimali nego to su oduzimali. U njihovim rukama su se nala slina sredstva kao i kod Vojske Jugoslavije. ak su oduzimali i arhive jedinica, koje su kasnije odbijali da vrate, jer bi se otvorio i problem vraanja vozila, raunara... Naravno, ni jedna institucija koja je oduzimala imovinu i sredstva Srpske vojske Krajine, nije pokazivala bilo kakav interes da prui pomonastradalim pripadnicima Srpske vojske Krajine. O tome ubedljivo svedoi primer arogancije Glavnog taba Vojske Jugoslavije prema opravdanim zahtevima da se obolelim, ranjenim i povredenim pripadnicima Srpske vojske Krajine omogui lekarska pomo u zdrastvenim institucijama Vojske Jugoslavije. U vie nego oajnoj situaciji 2. septembra 1995. godine, u ime Glavnog taba Srpske vojske Krajine, general Mile Mrki uputio je zahtev Generaltabu Vojske Jugoslavije za zbrinjavanje bolesnih i povredenih pripadnika Srpske vojske Krajine. Na zahtev odgovor je stigao 11. septembra i glasio je: "U vezi vaeg zahteva, dopis, strogo poverljivo br. 15 od 2. septembra 1995. godine, obavetavamo vas sledee: Sanitetska sluba Vojske Jugoslavije ima mogunosti da i dalje leci povredena i obolela lica RSK i Vojske RSK. Meutim, zbog obaveza prispelih po ovom osnovu, neophodno je da Vlada Republike Srpske Krajine sa Vladom SRJ prethodno rei finansiranje leenja ovih lica."

279 Akt je u ime Generaltaba Vojske Jugoslavije potpisao naelnik kabineta general-pukovnika Momila Periia, pukovnik dr Sinia Borovi. Takav odgovor na upeatljiv nain govori o moralu. Dok je postojala RSK, Vojska Jugoslavije nikada nije postavljala pitanje finansiranja leenja vojnika i stareina Srpske vojske Krajine. Zato na tome insistira onda kada je Srpska vojska Krajine doivela tragediju i to ne samo svojom krivicom? Ako u septembru 1995. godine nisu postojali propisi koji su dozvoljavali Vojsci Jugoslavije da zbrinjava obolele i povredene pripadnike Srpske vojske Krajine, zato su onda zbrinjavani od 1992. do avgusta 1995. godine, iako ni tada nisu postojali ti isti propisi? Kome se sveti Glavni tab Vojske Jugoslavije i na kome isteruje propise posle pada RSK? Zar su za ono to se desilo krivi ranjeni i oboleli pripadnici Srpske vojske Krajine? Oni vie nemaju ni vojsku, ni vladu, izgleda ni dravu jer se tretiraju kao niiji. Naalost, nemaju ni zdravlje. Slino e biti sa svim obraanjima Generaltabu Vojske Jugoslavije za bilo kakvu pomo unesreenim porodicama poginulih i ranjenih pripadnika Srpske vojske Krajine. Sve e se pravdati nedostatkom propisa i time da nije uputno "meanje" Vojske Jugoslavije u probleme Srpske vojske Krajine. alosno i sramotno! Kada su ti isti ljudi po nareenjima terani u rat, onda se nije gledalo u propise. Kada su nastradali, onda sve mora da bude po propisima. Da li su postojali i propisi po kojima je oduzimano sve to je pripadalo Srpskoj vojsci Krajine, ukljuujui i devizna sredstva, kojima bi se bar donekle mogli zbrinuti bolesni i povreeni pripadnici Srpske vojske Krajine. Stareine Generaltaba Vojske Jugoslavije, a meu njima posebno naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Momilo Perii, bili su nemilosrdni u kritikama Srpske vojske Krajine zbog pada i okupacije zapadnog dela RSK. Sav bes, u kome je bilo nipodatavanja, pa ak i mrnje, sruen je na aktivne oficire koje je u avgustu 1995. godine poetak agresije zatekao u Srpskoj vojsci Krajine. Svaka izgovorena re bila je osudujua, poniavajua i puna obezvreivanja ne samo oficirske asti nego i svake trunke ljudskog dostojanstva. Za Generaltab Vojske Jugoslavije, oficiri u Srpskoj vojsci Krajine odreda su bili kukavice, nisu hteli da se bore, naredili su jedinicama da napuste poloaje, ostavili su Hrvatima sve to je Vojska Jugoslavije godinama odvajala i kao pomo slala u RSK. Niko iz Generaltaba Vojske Jugoslavije nije hteo da uje ni re od bilo kog oficira koji je due bio pripadnik Srpske vojske Krajine. Za Generaltab Vojske Jugoslavije bilo je dovoljno samo ono to im je "referisao" general Slobodan Kovaevi, koji je 7. korpus primio dva dana pre poetka agresije. Naravno, on nita nije pokuao da uradi da bi korpus branio Severnu Dalmaciju. Njemu je bilo bitno da se to pre izvue u RS. Kako je komandovao i kakve su mu namere bile, ostavio je dovoljno dokaza. Njegov izvetaj odgovarao je Generaltabu Vojske Jugoslavije, da se i sam pokrije, zbog svog odnosa i uloge u krahu Srpske vojske Krajine i RSK, bez obzira to je

280

Okretanje glave od Krajinika pod pritiskom Zapada i po diktatu Miloevia - Zoran Lili, predsednik SRJ i general Momilo Perii izvravao nareenja koja je nalagala dravna politika SRJ. Usledila su penzionisanja kojima se "prao" Generaltab Vojske Jugoslavije. Kljune krajike generale Momilo Perii penzionie "unazad", sa prestankom slube u decembru 1994. godine. On ak nee ili ne srne da ih primi. Zato ovlauje jednog pukovnika da ih on primi i da im saopti odluku o penzionisanju. Uz odluku generali su "nagraeni" "savetima": da to rede naputaju stanove i da se to manje pojavljuju na ulici, u prodavnicama i drugim javnim mestima. "Ispraaj" je, takode, u skladu sa tim savetima, odran u subotu, da ih ne bi videle ni kolege. Kao da su okueni. Otuda su se pojedini prosto utrkivali u vredanju ak i starijih od sebe, nazivajui ih izdajnicima i pobeguljama. Odravani su i sastanci na kojima su, pojedini generali iz Generaltaba Vojske Jugoslavije "delili lekcije" pripadnicima "propale Srpske vojske Krajine". Tako je i naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije na jednom sastanku u Domu garde, pred vie stotina izbeglica,j3retio suenjima na Vojnom sudu. Pomenuo je tako i pukovnika Milana Suputa, proglaavajui ga za krivca to je stanovnitvo pokrenuto u evakuaciju. Pukovnik uput je bio tu pa je odgovorio da je odluku o evakuaciji doneo predsednik RSK Milan Marti a ne on. Odgovor je razljutio generala Periia, pa je Suputu zamerio - da je mogao likvidirati Milana Martia, a, to nije, dokaz je da je kriv! Dve godine kasnije, general Momilo Perii dae intervju Svetlani Petrui iz agencije "Dragani". Tom prilikom potrudie se da preuti istinu o

281 pravim uzrocima nestanka RSK. Ono to je izgovorio je nedoreeno a u nekim segmentima i protivreno. Na oekivanja voditeljke intervjua, da e se na agresiju Hrvatske na RSK "dii sve na noge, i ovde u Srbiji i u Crnoj Gori", general Perii odgovara: "Ja sam tada mogao mnogo toga da uradim, ali sve to bi uradio, bilo bi iracionalno i pogubno za graane SRJ." Nije teko zakljuiti da bi to to je Vojska Jugoslavije mogla da uradi, po Periiu, izazvalo napad NATO na SRJ, jer to je ono to je "pogubno za graane SRJ". Zna on dobro i ta je bilo pogubno po Srpsku vojsku Krajine i RSK. Ali okolii i uti. ak i kad kae: "Na alost, mnogi faktori koji su morali da spree agresiju na RSK zatajili su"? Funkcija sa koje govori trai da navede te "mnoge faktore" koji su zatajili i da kae zato su zatajili. Ili je bolje da uti. I zbog svoje uloge. Zna on dobro da su i politika i vojni vrh obeavali da e zajedno sa Srpskom vojskom Krajine i Vojskom Republike Srpske braniti sve "srpske zemlje". Niko ne tvrdi da je Vojska Jugoslavije morala ui u rat za RSK. Perii je znao, u avgustu 1995. godine, da ni pod kakvim uslovima Vojska Jugoslavije nee ui u rat. ta bi onda znailo i da se Srpska vojska Krajine borila, ne samo sedam ili desetak dana, i posle hiljada mrtvih opet poklekla jer ne bi sama mogla da se odbrani od hrvatske vojske. Taj isti narod je politika Srbije digla na oruanu pobunu, uz stalna obeanja da e Vojska Jugoslavije uestvovati u odbrani RSK. Kada je doao trenutak da treba braniti RSK, sanovnitvo je ostavljeno da samo "pobedi" hrvatsku vojsku kojoj je pomogao NATO i Unprofor. Na pitanje "zato Krajinici nisu pruili otpor", general Momilo Perii daje vie odgovora koji meusobno nisu konzistentni. Prvi odgovor glasi: "Pre svega zbog nedoraslog politikog i vojnog rukovodstva. Oni su imali dovoljno ljudi i sredstava za voenje oruane borbe i drugih materijalnih sredstava da RSK brane godinama, a ne danima". Uz prihvatanje teze o "nedoraslosti politikog i vojnog rukovodstva", sve drugo govori o Periievom obrazu i rezonu. Kako li se to 27.000 vojnika Srpske vojske Krajine moglo nositi protiv 136.000 hrvatskih bojovnika i "godinama braniti RSK." ak i kada bi imali i sva materijalna sredstva pa i ono gorivo koje je petnaest dana putovalo iz SRJ do Banije i stiglo tek 3. avgusta posle podne. Ovim navedenim i poznatim slabostima Srpska vojska Krajine da se i "ne govori". Istina je da se Srpska vojska Krajine, u zapadnom delu RSK, mogla uspeno boriti od 5 do 7 dana, pod dva uslova. Prvi je da se narod ne evakuie, a drugi, da se prihvati rasecanje frontova i okruenje vojske i naroda po delovima. To bi bilo prihvatljivo kada bi po izvrenom okruenju Vojska Jugoslavije pritekla u pomo da se narod i vojska deblokiraju. Naalost, 4. avgusta Periiev vrhovni komandant je bez dvoumljenja saoptio "nedoraslom" predsedniku RSK i komandantu Glavnog taba Srpske vojske Krajine, da na Vojsku Jugoslavije ne raunaju.

282 Dozvoliti okruenje bez pomoi da se izvri deblokada, znailo bi smrt 30.000 pa i 50.000 Srba iz RSK. Kada je na ovo sasvim ubedljivo ukazano, jednog septembarskog dana 1995. godine, od generala iz Generaltaba Vojske Jugoslavije lakonski je stigao odgovor: "Pa ta, sa 30.000 do 50.000 pobijenih Srba, pokazali bi svetu da su Hrvati faisti"! Mora se citirati i sledei deo intervjua koji se Periiu omakao. Tako on kae: "Na alost, ni Knin kao centar uporita i tvravu RSK, nisu branili ni 24 asa. Iz toga se moe zakljuiti da je neki drugi faktor bio daleko znaniji za pad RSK nego sam narod i vojska RSK. Treba znati da je Hrvatska za agresiju na RSK imala veliko razumevanje..." Teko je poverovati da naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije Momilo Perii ne zna koji je to "neki drugi faktor" koji je daleko znaajniji za pad RSK nego narod i vojska RSK. Zar uvoenje u igru "nekog drugog faktora" ne pobija sve ono to je sa nipodatavanjem general Perii govorio o vojsci i narodu RSK? Ako se ve odluio da "izlane" to to je kazao, onda je morao ii do kraja i rei koji je to "neki drugi faktor". Taj "neki drugi faktor" je u SRJ i Srbiji. On je, pored ostalog pokazao, "veliko razumevanje" za agresiju Hrvatske na RSK! Kada je u pitanju uloga generala Momila Periia u tragediji naroda i vojske RSK, bilo je za oekivati postojanje bar minimalne samokritinosti. To se iz izjave i nastupa Periia ne moe ni naslutiti. On ne moe izbei odreene kritike. To to je inio Generaltab Vojske Jugoslavije za sve vreme postojanja RSK, bilo je bez rezultata. Pouzdana je tvrdnja da je Generaltab Vojske Jugoslavije malo bio informisan o stvarnom stanju i problemima Srpske vojske Krajine. Nita nije injeno da se Srpskoj vojsci Krajine prui p o m o u osposobljavanju komandovanja za kljune zadatke. Za probleme ove vrste ni Perii nije hteo da uje. Nije li "nemeanje" u rad i stanje u Srpskoj vojsci Krajine i to to najsposobnije oficire iz RSK (i Hrvatske) u Vojsci Jugoslavije nije putao da odlaze na slubu u Srpsku vojsku Krajine. Isto je vailo za oficire i podoficire na dunostima komandira i komandanata taktikih jedinica. Time se praktino onemoguavalo osposobljavanje komandovanja u SVK. Takva pomo od Vojske Jugoslavije bila je ak i potrebnija od materijalne pomoi koju stalno i uporno ponavlja general Perii.

283

UPOTREBA I PONIENJE NIIJEG NARODA

Poetak agresije na RSK od vlasti u SRJ i Srbiji doekan je bez uzbuenja. Pre toga obezbedena je sigurnost SRJ i Srbije od "uvlaenja" u rat. Vojska Jugoslavije nee pomagati Srpskoj vojsci Krajine u borbama za RSK, a NATO, za uzvrat, nee bombardovati aerodrome, mostove i druge vojne objekte u SRJ. Saglasnost je postignuta i verifikovana izmeu Slobodana Miloevia i amerikog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta. Srbima u RSK stavljeno je do znanja da su sami u ratu sa Hrvatskom. Umesto ranije obeane pomoi ponuen je savet - izdrite, "pet do 7 dana" a zato vreme e Savet bezbednosti primorati Hrvatsku na obustavljanje agresije! Kada je poela agresija, oficijelne vlasti zabranjuju organizovanje demonstracija u Beogradu za podrku Srbima u Krajini. Evakuacija stanovnitva je primljena sa strahovitom ljutnjom i besom. Za oficijelnu vlast bilo je neshvatljivo da zahtev Miloevia nije ispotovan. To je bilo prvi put da se ono to je on traio ne uvai u RSK. To se Srbima iz Krajine ne moe oprostiti! I dok tragedija traje, Slobodan Miloevi ne vue nijedan potez koji bi makar simbolino pokazao brigu Srbije i SRJ za propast i stradanje jednog naroda. Slobodan Miloevi pokree mehanizam koji treba da pokae da su Srbi iz RSK sami krivi jer su samovoljno napustili svoja ognjita. U "krivicu" je strpana optuba da Srbi nisu hteli da se bore, da su kukavice, da su oekivali da za njihovu slobodu Srbija i SRJ ratuju... Da bi "krivica" izgledala ubedljivije, Srbi u Srbiji upoznati su kako je Srbija snabdela Srbe u Krajini i njihovu vojsku svim potreptinama za rat, i da je ono to su Srbija i Vojska Jugoslavije poslali u RSK bilo dovoljno da se rat vodi najmanje tri meseca. U scenario prikrivanja krivice oficijelnih vlasti i Vojske Jugoslavije vesto je ubaena i teza da je zbog naputanja RSK, Vojska Jugoslavije onemoguena da intervenie (kao da bi ona intervenisala!). ta sve vlast ne ini da sauva svoj obraz i da ostane na vlasti. Prihvat izbeglih Srba proglaava nevienom rtvom Srba u Srbiji. Sve to je odvojeno za smetaj i ishranu izbeglica pripisivano je Socijalistikoj partiji i oficijelnoj vlasti. Kao da se htelo kazati eto, niste zasluili, zato to ste samovoljno napustili RSK, ali mi ovde u Srbiji inimo sve to moemo za va spas. I tako dok Tumanova vojska ubija i pljaka one koji su ostali na svojim ognjitima, i time potvruje koliko je bilo logino i opravdano stoje nezatieni narod krenuo jedino tamo gde je mogao, oficijelna vlast velia svoju ulogu spasitelja. Nije narod krenuo u goste Slobodanu Miloeviu,

284 koji je svojom politikom Srbe u Krajini izigrao i primorao ih da krenu u izbeglitvo. Znali su Srbi Krajine da nisu dobrodoli za one koji su na vlasti. Srbi su krenuli u Srbiju kod svoje sabrae Srba. Znali su da e im oni jedini pomoi, i vie nego to mogu. Ta vera u Srbe u Srbiji bila je jedina uzdanica izbeglicama. Srbe izbeglice poele su da svojataju razne partije u Srbiji. Oficijelna vlast pripisuje sebi sve ono to narod Srbije ini za izbegle sunarodnike. Stranke u opoziciji koriste postojanje izbeglica da optuuju vladajuu stranku i oficijelnu vlast. To, uglavnom, ne ine iz stvarne brige prema izbeglicama. Njima je bitno da optue vlast a izbeglice su zgodan povod kojim se moe uticati na birae. Namerno ili sluajno, Dragan Tomi, predsednik Skuptine Srbije u februaru 1997. godine izrazie stav oficijelne vlasti i Socijalistike partije prema izbeglicama. Da bi umanjio znaaj demonstracija u Beogradu organizovanih zbog krade na izborima, u kojima je i sam uestvovao, Tomi izjavljuje da su demonstracije tako brojne jer u njima uestvuju i izbeglice iz RSK. U izjavi e tvrditi da demonstracije imaju faistiki karakter. Na reagovanja zbog takve kvalifikacije, on e, naknadno, kao gost TV dnevnika RTS, izjaviti: "Moja izjava imala je dejstva, jer su demonstracije posle toga postale mirnije sve do pre nekoliko dana, kada su se opet pojavile grupe koje su posle skupova opozicije pravile nerede. Militantno jezgro ovih grupa ine izbeglice iz Bosne i Hrvatske koje su nezadovoljne gubitkom svoje domovine. Oni okrivljuju druge zbog toga, iako su samovoljno napustili svoj rodni kraj". Za Dragana Tomia bitno je da u javnosti umanji znaaj demonstracija naroda Srbije i opozicije zbog izborne krade. Uinilo mu se da e najvei uticaj na omalovaavanje demonstracija postii ako njihovu brojnost pripie ueu izbeglica a upornost demonstranata "militantnom jezgru" izbeglica. To, po njemu, i nisu nikakvi ljudi jer su samovoljno napustili svoje rodne krajeve. To izgovora ovek koji je, takode, uticao na manipulisanje Srbima u RSK. Ponaanje oficijelne Srbije prema RSK za sve vreme njenog postojanja ne moe se okarakterisati kao zatita Srba u Hrvatskoj. Slobodan Miloevi je od 1991. godine imao u vidu samo interese Srbije i Crne Gore. Srbi preko Drine korieni su u funkciji obezbedivanja to bolje pozicije Srbije i Crne Gore posle raspada Jugoslavije. Za ostvarivanje takvih interesa upotrebljena je i iskoriena i JNA. Njoj je poveren zadatak da zatiti Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Oekivano je da taj zadatak izvri bez guenja pobuna u Hrvatskoj i Sloveniji. Drugi nain da stvarno obezbedi Srbe nije postojao, a ako je i postojao, nije zavisio od JNA. Odustalo se od stvaranja srpske vojske, pa su tako Srbi van Srbije zauvek ostavljeni bez zatite. Oficijelna vlast Srbije digla je Srbe preko Drine na oruje, a kad se uverila da to nema perspektivu digla je ruke i od takve politike i od Srba preko Drine.

285 Zatitu Srba u Republici Srpskoj Krajini, oficijelna vlast Srbije "prepustila" je Organizaciji Ujedinjenih nacija, odnosno njenoj mirovnoj operaciji. Mirovna operacija imala je zadatak da razorua "pobunjene" Srbe i pomogne u reavanju srpskog pitanja u granicama avnojske Hrvatske. Po planu mirovne operacije, Srbi na prostorima RSK nisu mogli imati svoju vojsku. Posle napada hrvatske vojske na Miljevaki plato (jun 1992), sve maske su pale, pa je odlueno da RSK obrazuje svoju vojsku. Politika oficijelne vlasti SRJ eli da Srbi u Hrvatskoj, sa svojom vojskom, postanu faktor koji e omoguiti da Srbi "zadre" svoju dravu Republiku Srpsku Krajinu. Republika Srpska Krajina sa svojom vojskom trebalo je da bude teg na vagi u pregovaranjima i regulisanju odnosa izmeu Srbije i Hrvatske. Time se oficijelna vlast Srbije oslobodila odgovornosti za zatitu

Odavde je krenula i Srpska vojska Krajine - Sabor u dvoritu Lazarice Srba u RSK. Tu odgovornost je prenela na mirovnu operaciju Saveta bezbednosti. Javno je vodena politika "nemeanja" u zbivanja u RSK, to je Srbima prikazivano kao prikrivanje politike podrke koja je "bezgranina". Predstavnici oficijelne vlasti i ugledni predstavnici Socijalistike partije Srbije, razliitim povodima izjavljivali su da e zatititi Srbe u RSK od prisilne integracije u Hrvatsku. U pregovorima sa meunarodnim faktorima tajno su potpisivane obaveze po kojima se SRJ nee meati u reavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj. Jo u drugoj polovini 1992. godine, Slobodan Miloevi e dati saglasnost, po kojoj priznaje Hrvatsku u njenim avnojskim granicama. To e diktirati odnos Srbije prema Srbima u Hrvatskoj. Potrebe izbora i podrke Srba iz Srbije Socijalistikoj partiji, nametali su takvo javno nastupanje koje e zadovoljavati birae. Da bi se podrala opcija reavanja srpskog pitanja u granicama avnojske Hrvatske, oficijelna vlast vue niz sudbonosnih poteza.

286 Slobodan Miloevi i Socijalistika partija uspostavie potpunu kontrolu nad politikim zbivanjima u RSK. Meanjem u sve, i najvanije, u RSK e na dunost predsednika biti doveden Milan Marti, ime e se potisnuti uloga Milana Babica, ali ne i njegove Socijaldemokratske partije, koja e za sve vreme postojanja RSK predstavljati opoziciju Slobodanu Miloeviu i njegovoj dvolinoj politici. Za predsednika Vlade u RSK Slobodan Miloevi dovodi svoga oveka, Borisava Mikelia. Tandem Marti - Mikeli dobro e funkcionisati sve do odluke Miloevia da uvede sankcije Republici Srpskoj, poznatom blokadom na Drini. Blokada na Drini udaljila je Milana Martia od politike Slobodana Miloevia. Doi e do "prestrojavanja" snaga na politikoj pozornici RSK. Porae uloga Milana Babica koji e preko skuptine RSK diktirati dalji tok dogaaja. On e se javno izjanjavati protiv bilo kakvih pregovora sa Hrvatskom ali nee vui poteze koji bi onemoguili "pregovaraku" funkciju Borisava Mikelia. Milan Marti e se sve vie vezivati za politiku Radovana Karadia a protiv politike Slobodana Miloevia. Borisav Mikeli je uspeo da u celosti realizuje politiku Slobodana Miloevia. Meu Srbima u RSK, Borisav Mikeli je vaio kao olienje onoga to eli Slobodan Miloevi. Oficijelna politika u Srbiji irila je uverenje da ini sve to treba da RSK opstane i da se onemogui Hrvatsku da ratom reava srpsko pitanje na svojoj teritoriji. Meutim, u praksi je sve bilo drugaije. Srbija nije ni pomiljala da ratuje za Srbe u Krajini, ali je o tome utala sve do poetka 1995. godine. Izjava Zorana Lilia, tada predsednika SRJ, da Srbija i Crna Gora nee ratovati za Republiku Srpsku Krajinu, doekana je sa iznenaenjem od graana i neupuenih ljudi - i iz vojnog i dravnog vrha. Ova izjava predstavljala je podrku Borisavu Mikeliu koji je u saglasnosti sa Beogradom radio na mirnoj reintegraciji RSK u sastav Republike Hrvatske. Oficijelna Srbija je smatrala da Srbi u Krajini oruanom borbom ne mogu sauvati svoju dravu. Nije se verovalo ni da bi ukljuivanje Srbije u rat za odbranu RSK dovelo do pobede. Znalo se da bi najgore reenje za Srbe u Krajini bilo ono koje bi Hrvatska realizovala primenom sile. Takvo reenje niko u oficijelnoj Srbiji i SRJ nije eleo. Zbog toga se smatralo da nije dobro pomagati RSK po onim pitanjima koja bi jaala njenu vojsku i opredeljenja da RSK sama ratom brani svoj opstanak. Ako bi do toga dolo, oficijelna politika SRJ i Srbije nale bi se u velikim problemima. Neukljuivanje u rat Hrvatske protiv RSK ne bi nailo na odobravanje javnosti u Srbiji i Crnoj Gori. Tako neto ugrozilo bi pozicije vlasti. Da bi se to prenebregnulo, odlueno je da se podstie reintegracija RSK u Hrvatsku mirnim putem. Da bi se pomoglo pobedi varijante o mirnoj reintegraciji, oficijelna vlast e i sama u duem vremenskom periodu biti akter. Po znaaju se istiu dve kljune aktivnosti. Prva je manipulacija sa vojnim obaveznicima izbeglim sa teritorije Hrvatske i RSK, a druga, razvijanje

287 negativnog raspoloenja kod graana u odnosu na mogue uee Vojske Jugoslavije u ratu za odbranu RSK. Vojni obveznici izbegli iz Hrvatske i RSK predstavljali su brojnu kategoriju (oko 28.000). Nju su inili vojni obaveznici preteno stari izmeu 18 i 40 godina. Po potencijalu spadali su u one najsposobnije i najbolje obuene. Postojao je zahtev dravnog i vojnog vrha da se takvi vojni obveznici upute u RSK. To se jedino moglo izvesti prisilno i uz angaovanje vojnih organa i organa Ministarstva unutranjih poslova. Oficijelna vlast je cenila da bi masovan povratak vojnih obaveznika u RSK ojaao Srpsku vojsku Krajine, to bi ojaalo pozicije onih koji su bili protiv integracije RSK u Hrvatsku. Da bi se takvo jaanje izbeglo, oficijelna vlast e sabotirati organizovani povratak vojnih obveznika. Otvorie mogunost da se vojni obaveznici vraaju u RSK kao dobrovoljci, za ta je bilo neophodno da se sami prijavljuju u dobrovoljce. Prikupljanje dobrovoljaca preputeno je sporednim organizacijama a organima Vojske Jugoslavije i Ministarstvu unutranjih poslova je zabranjeno da se angauju na navedenom zadatku. Ministarstvu odbrane Vlade RSK i Glavnom tabu Srpske vojske Krajine preporueno je da se i sami angauju (na teritoriji Srbije i Crne Gore) u prikupljanju dobrovoljaca iz redova svojih izbeglih vojnih obaveznika. U isto vreme oficijelna vlast je priznala vojnim obaveznicima iz Hrvatske i RSK status izbeglica, ime je onemoguila njihovo prisilno upuivanje u RSK. Prisustvo izbeglica korieno je za stvaranje negativnog raspoloenja prema njima, a time i protiv angaovanja Vojske Jugoslavije u eventualnoj odbrani RSK. Izbegli vojni obveznici dobijali su tu i tamo zaposlenje, to je korieno za isticanje kako su izbeglice dobile posao u uslovima kada je nezaposleno na hiljade njihovih vrnjaka, graana SRJ. Omogueno je izbeglim vojnim obaveznicima i da se bave sitnim vercom, to je isticano kao dokaz da nije dobro slati graane SRJ u RSK da ratuju dok njihovi graani vercuju u Srbiji i Crnoj Gori. U nekim sredinama nezadovoljstvo je stvarano i davanjem veih plata onima koji su pobegli iz RSK, nego zaposlenim graanima iz SRJ. Kako se bliio poetak radikalne agresije Hrvatske na RSK, sve je tee bilo opravdavati zadravanje izbeglih vojnih obaveznika u Srbiji i njihovo neupuivanje u RSK. Dolaskom generala Mrkia na elo Glavnog taba Srpske vojske Krajine preporueno je najavama da e svi vojni obaveznici prisilno biti upueni u RSK. Organima Ministarstva unutranjih poslova naloeno je da izvre mobilizaciju "dobrovoljaca". Ovaj zadatak sprovoden je na brutalan nain. Oni koji su "mobilisali dobrovoljce" upadali su u stanove i prostorije traei izbeglice. "Lovili" su ih i po pijacama, na ulici, u kafiima... Legitimisanja je bilo na svakom koraku. Sledilo je prisilno privoenje uhvaenih i upuivanje u RSK. Meu onim koji su pristigli u RSK bilo je i bolesnih, maloletnih, osloboenih od vojne obaveze, invalida. Karakteristino je da je meu njima bio i jedan ranjenik iz 1991. godine bez

288 noge (sa drvenom protezom). U isto vreme, pogreno upueni nisu se mogli lako vratiti u SRJ, zbog uvedene rigorozne procedure koja nije nita uvaavala. Posebno je pitanje kakav je moral i borbena vrednost tako "nahvatanih" vojnika. Negativno raspoloenje Srba i Crnogoraca u Srbiji i Crnoj Gori prema angaovanju jedinica Vojske Jugoslavije planski je stvarano i ireno. To se postizalo sinhronizovanom akcijom. Prema spoljnjem svetu i Hrvatskoj isticana je injenica da Srbija nita ne ini da izbegle vojne obaveznike iz RSK vrati u krajeve odakle su doli. Time su prikupljani poeni "poverenja" u ono to su oficijelne vlasti tajno potpisivale sa Tumanom i meunarodnim faktorima. U isto vreme javnost u Srbiji i Crnoj Gori skoro napadno je upoznavana sa ekstremnim ponaanjima vojnih obaveznika iz RSK koji su uivali gostoprimstvo i zatitu vlasti. Oficijelna vlast nije ni pomiljala da za povratak izbeglih vojnih obaveznika iz RSK donese bilo kakav zakonski propis, to je bilo mogue, a to bi olakalo povratak izbeglih vojnih obaveznika. To je i dokaz da Srbija nije bila zainteresovana za njihov povratak u RSK. Nedostatak propisa omoguio je Srbiji da svoj stav prema izbeglim vojnim obaveznicima pravda obavezama koje proistiu iz meunarodnih konvencija o izbeglicama. Posle pada RSK oficijelna vlast e koristiti i sudove da bi odbranila svoj odnos prema zahtevima koji su joj upuivani od dravnih organa RSK. Naime, jedan broj mobilisanih "dobrovoljaca" posle propasti RSK tuio je dravu Srbiju. Tako je izbegli Srbin iz Bjelovara Stevo Boli, sa jo osmoricom, tuio Srbiju i dobio na sudu presudu u svoju korist. Sud je obavezao dravu Srbiju da tuiteljima isplati na ime naknade tete po 120 hiljada dinara. Njih je MUP Srbije prisilno mobilisao sredinom 1995. godine i predao Srpskoj vojsci Krajine. Bilo je to dovoljno da se reim simbolino pokrije. I samo za tu grupicu.

289

UMESTO POGOVORA
Tekst ove knjige bio je zavren jo poetkom 1998. godine. U meuvremenu je "Dejtonski mir" oznaio prekid rata na prostorima Bosne i Hercegovine, na tetu Srba. Oni koji su krvavom borbom sauvali svoju teritoriju i narod od hrvatsko-muslimanskog genocida, bez borbe su izgubili i ono to je vekovima bilo samo njihovo. Izbegli Srbi iz Hrvatske postali su niiji narod. Njihova tagedija kao da nije ni postojala. O tome ta se i zato desilo sa Republikom Srpskom Krajinom, utalo se. utanje se poistoveivalo sa interesima svih Srba i Srbije. Stvarao se utisak da e Srbi iz Krajine krenuti na svoja ognjita, i da je utanje neka dogovorena politika da se navedeno ostvari. Tako je i knjiga ekala da utanje j>one da daje rezultate i da elnici tragedije Srba iz Krajine progovore. ekanje je doprinosilo oekivanjima koliko i utanje. Tragediju Srba iz Krajine obeleile su "salve" iznenaenja. Akademici, generali, profesori, politiari i stranaki aktivisti kao da su se u meuvremenu utrkivali da iskau svoje iznenaenje onim to se desilo u Republici Srpskoj Krajini. Svoje iznenaenje neki od iznenaenih "srpskih umova" prenosili su i na obine graane Srbije i Crne Gore. I oni su poeli da priaju da su iznenaeni. Iz masovnih iznenaenja stvarana je slika o izdaji kao uzroku poraza i o tome kako Srbi u Krajini jednostavno nisu hteli da se bore. A sutina cele te podvale bila je potrebna da se ne vidi kako su slinu sudbinu doiveli i Srbi u istonom delu RSK iako nisu napadnuti od hrvatske vojske. Reim je iveo od hvala kako je uspeo da sauva Srbiju i Crnu Goru od rata. Tekst ove knjige pod naslovom "Knin je pao u Beogradu" aktiviran je poetkom 1999. godine, ali ga je na tom putu zatekla NATO agresija na SRJ. Kosovo je postalo strahovito ratite i tragino ishodite. Bio je to razlog da rukopis opet malo saeka. Bilo je vanijih poslova od zabadanja prsta u ve "zaboravljene rane" Srba iz RSK, kad je ova ovdanja tragedija jo aktuelnija. Rat potraja 78 dana. Agresor poseja ruevine po Srbiji. Hiljade nedunih ljudi poubija, vie od toga natera u teke bolesti bez lekova. Istera dake i studente iz kola i fakulteta, prekine proizvodnju u fabrikama, poruili ih. Ali njegovi vojnici ne stupie na tlo Kosova i Jugoslavije. Naalost, samo na kratko. Desi se isto to i sa RSK. Razlike su samo u nainu deavanja. Teritorija Krajine je okupirana bez borbe za dva dana, a teritorija Kosova predajom posle uspene odbrane od 78 dana. I izbeglice sa ove teritorije potraie spas u Srbiji, a oni hrabri koji ostae na Kosovu podelie istu sudbinu

290 Srba koji su ostali u RSK. One tamo ubijali su vojnici i graani Hrvatske, a ove ovde pripadnici "poraene" tzv. Oslobodilake vojske Kosova uz pomo Albanaca sa Kosova i iz Albanije, a pod zatitom "mirovnih" snaga onih istih Ujedinjenih nacija, koje su garantovale zatitu Srba u Hrvatskoj. Tamo SFOR, ovde KFOR, ali NATO je jedan i - svemoan. Izbeglice iz Krajine avgusta 1995. godine i izbeglice sa Kosova iz 1999. godine po dolasku u Srbiju doivele su slinu sudbinu. Razlika je samo u nijansama. I jedni i drugi nisu dobrodoli u Srbiju. Je li i ovaj dolazak "kukaviluk", nedostatak hrabrosti i volje da se bori i ostane na ognjitu. Sve je isto. Isti je i reim u Srbiji. Ono u RSK i Kninu bila je izdaja. Ovo na Kosovu je - pobeda! Slavodobitnu farsu jedino kvare izbeglice sa Kosova. Izbeglicama iz RSK postaje jasnije zato su izgubili svoja ognjita i zato se ni u petoj godini izbeglitva ne vidi poetak njihovog povratka. Za ove nove izbeglice ima vremena. Jo je rano da bilo ta shvate. U toku NATO agresije na Srbiju irom sveta Srbi su dignuti na noge. To nije bio sluaj kada je vrena agresija na Srbe u Hrvatskoj i kada je NATO avijacija u septembru i oktobru 1995. godine dejstvovala po Republici Srpskoj. Tokom 28. marta 1999. godine - petog dana NATO agresije na SRJ desetine hiljada mladia i devojaka Srba demonstrira ulicama i trgovima Banjaluke, osuujui bombardovanje Srbije. Ista slika se, ponavlja i u drugim gradovima RS. Srbi u Srbiji su mirovali. Pokuaje okupljanja i protesta reim je zabranjivao. Igrajui na "kartu mira", Srbija je pretvorena u pasivnog posmatraa stradanja Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Sa takvom "kartom" u rizinoj igri propustila je "mirotvorce" i na svoju teritoriju. Ono tamo bila je izdaja, ovo ovde, sreom nije! Da smo, kojim sluajem, rasvetlili i razgrnuli istinu i zablude o padu Knina, moda Kosovo i nije moralo da doivi sudbinu Republike Srpske Krajine.

291

IZ UGLA GENERALA DUANA PEKIA

Autor knjige "Knin je pao u Beogradu", general Srpske vojske Krajine u penziji, Milisav Sekuli, je veoma uspeno i ilustrativno, sa vojnog aspekta, prikazao nastanak i nestanak Republike Srpske Krajine u dramatinom vremenu od 1991.-1995. kada se zbog nasilnog separatistikog delovanja raspala SFRJ i ponovo se nadvila avet genocida iz 1941-1945. nad srpskim narodom u Hrvatskoj i BiH. Raspadala se drava iji je Ustav titio Srbe van Srbije od progona i terora. U Hrvatskoj je pobedom HDZ na viestranakim izborima, maja 1990. dola na vlast proustaka garnitura koja je odmah otpoela satanizaciju Srba, zatim njihovo otputanje s posla, miniranje radnji i kua iji su vlasnici Srbi, i razna poniavanja Srba u javnim komunikacijama. Pod tim pritiskom otpoelo je iseljavanje Srba iz velikih gradova Hrvatske ve od 1990. i 1991, jo pre oruanih borbi. I zbog toga su Srbi iz Hrvatske zatraili zatitu od Predsednitva SFRJ i JNA, kao vojske drave u kojoj su iveli. Istovremeno su otpoeli sa samoorganizovanjem za odbranu na prostorima gde ine veinu. Autor kao uesnik, svedok i visoki vojni strunjak, koristei arhivu Srpske vojske Krajine uspeno iznosi tok dogaaja u stvaranju, ivotu i nestanku RSK. U uvodu iznosi i stanje srpsko-hrvatskog pitanja od 18. veka do 1991. Tu jednim citatom ukazuje na harmoninost tih odnosa u Austrougarskoj carevini, a zatim iznosi citate o nemogunosti suivota ta dva naroda. Preskae period od 1945.-1990. gde bi se moglo rei i pozitivnog o tom suivotu. No, to i nije bio cilj njegove knjige. On je teite dao na slikanje stanja u RSK od njenog osnivanja do nestanka, iskljuivo citirajui vojna dokumenta iz arhive te tragine drave, ali i sa sporadinim komentarima tih dokumenata. Kada hronolokim redom slika stanje u RSK, moe da zaokupi panju svakog itaoca koji na bilo koji nain ima interesa da dozna istinu o razvoju i nestanku RSK, u ovim dramatinim i traginim deavanjima u RSK i oko nje. Sadraj knjige moe zainteresovati svakog graanina bive RSK (sada izbeglice) kakve su se igre igrale o njihovoj sudbini, gde su glavni igrai bili iz rukovodee vojne i politike strukture RSK i onih izvana (JNA, OUN, RH, SRJ i politike stranke). Saznae mnogo o svim obeanjima i prevarama kojima su bili izloeni. Knjiga moe pobuditi naroiti interes vojnih lica Vojske Jugoslavije, posebno oficirskog i podoficirskog sastava, jer istinito i ubedljivo govori kako se stvarala jedna vojska, njena doktrina i strategija na pogrenim

292 pretpostavkama i osnovama, bez vrste vojne organizacije i discipline to je na kraju kulminiralo kriminalizacijom manjeg dela vojske i katastrofalnim ruenjem morala vojske i naroda od strane politikih lidera i stranaka. Autor nije dovoljno isticao nacionalni ekstremizam i romantizam kod dela rukovodeih struktura RSK, pa i dela pripadnika vojske. To je dato samo usput u jednom prilogu (izvetaju komandanta Prve like partizanske brigade) pukovnika Petra Trbovia, gde je taj komandant drastino prikazao stanje u Lici u prvim danima (septembar 1991.) stvaranja Srpske vojske Krajine (SVK), to je kasnije znatno otklonjeno i spreene one najekstremnije pojave, kao pljaka i dr., ali one su u politikoj sferi u dobroj meri ostale. Tako se izgraivala politika strategija o samostalnoj Srpskoj dravi RSK sa eventualnom integracijom sa RS ili SRJ, a nije se razmiljalo (bar se to ne vidi iz dokumenta) i o drugaijem statusu Srba u Republici Hrvatskoj. O tome su razmiljali osnivai Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj, profesor dr Jovan Rakovi i profesor dr Vojislav Vukevi, ali su zbog takvog razmiljanja ve 1991. bili prisiljeni od kninskih ekstremista da napuste RSK i preu u Srbiju, gde su se zaposlili u svojoj struci (medicina i pravo). Da su ta dva oveka ostala na rukovodeim mestima u RSK ne bi se nikad desila tragedija egzodusa, a izbegle bi se i mnoge druge nesree. I autor knjige "Knin je pao u Beogradu", na osnovu nekih stavova Ante Starevia i vojvode Miia, koje iznosi na poetku knjige, navodi na zakljuak da je suivot Srba i Hrvata u Republici Hrvatskoj nemogu, to je za savremenu civilizaciju neprihvatljivo. Autor se kroz dokumenta na vie mesta bavi odnosima u RSK, kako meusobnim odnosima visokih oficira tako i politiara i te odnose prikazuje u jako runom svetlu, a neke nosioce tih odnosa i kao direktne ruioce morala i krioce vojne subordinacije, bez koje ne moe ni jedna vojska opstati. Medu glavne krioce tih odnosa navodi Milana Babica, Davida Rastovia, Siniu Martia, pukovnika Ulemeka, i druge. Njih posebno optuuje za neuspeh odbrane Maslenice, Zemunika, pravca odbrane Benkovca januara i februara 1993, a Rastovia i za Medaki dep i tragediju naroda u tom rejonu. Moe se zapaziti da autor Sekuli nedovoljno ukazuje na slabosti Glavnog taba Srpske vojske Krajine, iji je i on bio lan. U najvie sluajeva on brani slabosti Srpske vojske Krajine, zbog nepopunjenosti sa redovno kolovanim oficirima, to se za ove uslove stvaranja vojske ne moe prihvatiti (primer NOVJ u Drugom svetskom ratu). Autor Sekuli na vie mesta a posebno u poglavlju "Siguran put u tragediju" govori o odnosima RSK i Republike Srbije (Beograd). Tu pored nesloge u RSK govori i o neslozi prema politici Slobodana Miloevia i suvinom i negativnom meanju Beograda u RSK, posebno oko izbora predsednika RSK. Kada posmatramo sve delove knjige, "Knin je pao u Beogradu" onda zapaamo razliite kvalitete pojedinih delova. Najbolji su oni delovi gde se citiraju originalna dokumenta. Ve kod citata izjava raznih pripadnika Vojske

293 Republike Srpske Krajine, Vojske Jugoslavije i pripadnika vlasti u RSK, kao i u nekim komentarima autora, osea se opadanje kvaliteta bilo zbog slabog izbora ili zbog razliitog gledanja na jedne iste dogaaje. Treba konstatovati da je autor Sekuli razvoj i nestanak RSK pisao samo na osnovu arhivske grade RSK, a nije mu bila dostupna arhiva Republike Hrvatske (RH), SRJ i JNA koje su imale veliki uticaj na dogaaj oko stvaranja i razvoja RSK, posebno oko usvajanja Vensovog plana. Autor Vensov plan naziva velikom prevarom za srpski narod Krajine, a taj je plan ustvari bio osnova RSK. Cilj toga plana je bio da OUN - Unprofor zatiti srpski narod Krajine posle predvienog povlaenja JNA i meunarodnog priznavanja Republike Hrvatske od eventualnog progona i genocida nad Srbima u Krajini. Do usvajanja Vensovog plana tu je ulogu vrila SFRJ tj. JNA. Vensov plan je predviao 4 zatitne zone O U N za Srbe u Krajini: zona Istok - Baranja, Istona Slavonija i Zapadni Srem, zona Zapad - Zapadna Slavonija, zona Sever - Kordun i Banija, zona Jug - Severna Dalmacija i Lika. Vanjske granice UNPA zona su se poklapale sa granicama RSK i Hrvatske. Plan je privremeno suspendovao suverenitet Hrvatske u tim zonama a lokalnu vlast su vrili Srbi koji su tu inili veinsko stanovnitvo. Imali su svoj parlament, policiju i sudove. Garant plana bili su Savet bezbednosti, SFRJ i Hrvatska. Oni su potpisnici plana. Meutim, ni Hrvatska, a ni O U N nisu dosiedno potovali status Zona pa je dolazilo do agresije na njih od strane policije i vojske Republike Hrvatske, zbog ega su Srbi aktivirali svoju Teritorijalnu odbranu (koja je postojala po Ustavu SFRJ) i kasnije je transformisali u Srpsku vojsku Krajine (SVK). Pored toga, Savez bezbednosti nije imao isti kriterij za zatitne Zone u Bosni i Hrvatskoj. Kada je Vojska Republike Srpske napadala zatitne zone Gorade i Biha, NATO je bombardovao Srbe, to nije radio kada su Hrvati napadali zatiene zone OUN u Krajini, ve je Savet bezbednosti 26. 1. 1993. godine, samo doneo Rezoluciju 802 o povlaenju hrvatskih snaga iz dela zatitne zone Jug koji su zauzeli agresijom, a Hrvatska nije ni to ispotovala. Unprofor je ostao do kraja u Krajini, ali nije spreavao hrvatsku vojsku u agresiji "Bljesak" i "Oluja". Spreavao je samo svojim prisustvom totalni genocid usmeravanjem Srba u izbeglitvo - egzodus. Autor Sekuli na vie mesta pokuava svojim komentarima da namee itaocima neto to ne postoji u dokumentima kao da je Srbija bila u ratu sa Hrvatskom do 15. 1. 1992. i kasnije u BiH. On to proizvoljno dokazuje time da su kovezi sa mrtvima sa tih podruja dolazili u Srbiju. Zanemaruje injenicu da je JNA vojska SFRJ i da su u toj vojsci jo uvek, u to vreme, bili vojni obveznici iz Crne Gore, Srbije, Makedonije, BiH, a delimino i iz SRH. Do 15. 1.1992. SFRJ je kao jedino priznata drava na tom prostoru vodila rat protiv pobunjene Hrvatske, a do sporazuma sa Slovenijom i protiv Slovenije. Srbija tada nije imala svoju vojsku. Tek izlaskom BiH i Makedonije iz SFRJ

294 i transformacijom JNA u Vojsku Jugoslavije, Srbija dobija veu vojnu ulogu iako je i Vojska Jugoslavije vojska SRJ. Takode, se ne moe prihvatiti stav autora Sekulia da je Knin pao u Beogradu. Knin je ipak pao u Kninu, najvie zaslugom ekstremne kninske grupe koja je sve vreme pokuavala da se nametne ostalim delovima Krajine (Kordun, Banija, Slavonija i Baranja) svojom ekstremno nacionalistikom koncepcijom za Krajinu, a u isto vreme daje najmanji doprinos odbrani Krajine. Ovim ne elim amnestirati Beograd za tragian zavretak RSK. Miloevi je od samog poetka igrao igru sa Tumanom oko Krajine a za raun podele BiH. O tome najvie zna gospodin Hrvoje Sarini, aktivni pregovara sa Miloeviem u ime Tumana, o emu i govori u svojoj knjizi. Ja sam ipak u penziji od 1981. godine i dogaaje od tog vremena pratio sam preko medija i objavljenih dokumenata. U celini, moe se rei da je autor uloio veliki napor da tako obimnu grau iz arhive RSK uini dostupnom svim zainteresovanim itaocima, da itajui to doivljavaju svu dramu i tragediju koja je zadesila srpski narod iz Hrvatske. Beograd 7. februara 2000.

FUSNOTE: Dr Petar Opai, Vojvoda ivojin Mii u oslobodilakim ratovima Srbije 1876-1918; "Stari grad", drutvo umetnika Beograd, 1996, str. 196. 2 General Janko Bobetko, "Sve moje bitke", Vlastita naklada, Zagreb, 1996, str. 364-375.
1

295

SADRAJ
Uvod Istorijska sueljenost Srba i Hrvata Razgradnja drave i vojske zloupotreba i naroda Vensov plan - presudna prevara Lutanja u stvaranju i razvoju vojske Dobrovoljci Srpske vojske Krajine _ Porazi bez otrenjenja Napad na Medaki Dep i Divoselo _ Zablude u koje se verovalo u 1993. godini Fatalna pasivnost u 1994. godini Zloupotreba Srpske vojske Krajine u borbama za Zapadnu Bosnu Agresija hrvatske vojske na Zapadnu Slavoniju Na putu posrnua Uruavanje morala Srpske vojske Krajine Podmuklo putanje Krajne niz vodu Agresija hrvatske vojske na zapadni deo Krajne Oprotajne bitke Vojske Republike Srpske Krajine rtve koje su bile uzaludne Niko kriv a Krajine nema Kninsko-vukovarska klackalica Zar i ti komandante Upotreba i ponienje niijeg naroda Umesto pogovora Iz ugla generala Duana Pekia 5 7 13 23 31 47 57 73 79 85 89 97 121 135 155 171 187 247 259 269 275 283 289 291