Sie sind auf Seite 1von 284
mea ira hens OER, TO TRE Croan ele cng nee eC eee KOROZA, Dr Bartul Skenderovi¢ Dr Milan Kekanovié GRADEVINSKI MATERLALI struktura * osobine * tehnologija * kerozija AGM knijiga Beograd, 2011. PREDGOVOR Da bi s¢ gtadevinski materijali pravilne odabrali i koristili potrchno je Sto bolje poznavati njihow sastay, struktury i promenc koje se u njima mogu odigral va vreme | pusle izgradnje, u eksploataciji objekata ‘Vaino da se sto vi8e zou 0 megucim promenama do koji moze doéi a ugradenim matetijalima, pod uticajem okruzenia n kome ce se objekut nalazili, oc sega mogu zavisiti osobine | trajaost objekta. Stoga je nupisano prvo poglavije da bi se stekla ili obnovila, neka usnovna znanja © mikcostrukturi i mogucim hemijskim i fiziékim promenama ui raznim ustovima U drogom poglaviju detalinije se goveri o mikrostrukturi, saslayi i moguéim hemijskim promenama poiedinih grups gradevinskih materijala, Posebne naglisavano da ge govori | 0 esobinama i naéing upotrebe nckih pomoénih materijala (olatori, buje, lakovi, vatrostalni materijali ite.) U treéem poglaviiu se detsljnije govori @ tehnologiji provodnje 1 osohinama cementnih beter za koje su uprave gradevinski inzemeri i glavai tehnolezi za proizvodnju t ugnidnju. Betoni su danas jedan ad najprimentjivijit: materijala svetu se koiim se grade 1 monumentalni i srlo skupi objekti od velike vaznosti za Covecanstvo. cf Vek trajanja teba bili Sto duzi, Zbog toga se betoni moraju posedno izucaveri j vnapredivati Cetyrto poglavije je posveceno koroziji gradevinskih muterijala, posebno betona | ka, a isto lako i reznim postuypcima rastite od korozije Nazalost, danas je gotove svaka sredina ayresivna pa materijate i mora se mnoge vise voditi raéuna kod projekfovania objckata, Danas se u svetu sve vise (ri7i projestovanje j trajnost objekata uw datgj sredini Kod pisanja knjige, koriSgen je veoma Sirok dijapaven sveiske struéne Literature Pogelsno je vredno napamenani, da smo Kao aulori, w evu kawigu uprediti i deo svoyin orginainih naunih i inovativnih osivarenja, kopa su nastaia kao ploc prethodnoy dugotrainog, istrazivatkeg cada. koji je polvrden us naudnem skupovima iw svets! pormatim luboratorijama, kod atestiranja novih proizveda, kas): u uslevima eksploaiacije na samim objektima. Knjiga obraduje, na orginalan naéin, denas vrlo akiuelnu term a to je gradovinska fiziky i energetska efikasnost i taj deo Ge biti ed velike pomoéi projekcantin, graditeljima i investirorima, Delaljan se obraziaze sa aspekta termodinamike, kako, gde ina Xgji natin treba postavili termoizolaciju da objekat oarantovano zadovelii najvigu last! energetske efikusnosti. Istu take upucujemo éitaece i ha najvexnije standarde i pravilnike koji sm uskladuni ili su & fazi uskladivanja sa EN standardimi i zakonskom regulativom gradenja u EU Ove kniiga ie camenjena studertima gradevinsiib i drugth tehnickih fakultet, Isto take nadamn se du ée knjiga biti od koristi i 2s snZenjere 1 praksi kod prujektovanja, gradenja i evcnluulne sanacije objekata, Poscbno se zabvaljujeme recenzentina na korisnin predlezima i sugestiiama koje smo keo takve i pribvatili a smisin da materija v knjizi bude sto pritvatljivija, SRADEVINGH! FAKULTRT SUBOTICS Autori