Sie sind auf Seite 1von 153

UNIVERZITET U NOVOM SADU ACIMSI Inenjerstvo zatite ivotne sredine

mr sci Dragoslav Stefanovi dipl.gra.in.

EFEKTI REAKCIONIH FILTERA NA BAZI MODIFIKOVANIH PRIRODNIH MINERALA U PREIAVANJU OTPADNIH VODA

- DOKTORSKI RAD -

Novi Sad 2010

KLJUNA DOKUMETACIJSKA INFORMACIJA

Univerzitet u Novom Sadu


Asocijacija centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraivanja ACIMSI
Kljuna dokumentacijska informacija

Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: TD Tip zapisa: TZ Vrsta rada (dipl., mag., dokt.): VR Ime i prezime autora: AU Mentor (titula, ime, prezime, zvanje): MN Naslov rada: NR Jezik publikacije: JP Jezik izvoda: JI Zemlja publikovanja: ZP Ue geografsko podruje: UGP Godina: GO Izdava: IZ Mesto i adresa: MA

Monografska dokumentacija Tekstualni tampani materijal Doktroski rad mr Dragoslav Stefanovi dipl.gra.in. dr Sran Kolakovi, redovni profesor

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda Srpski (latinica) srp. / eng. Republika Srbija Vojvodina

2010 autorski reprint Trg D. Obradovia 6, 21000 Novi Sad, Republika Srbija

KLJUNA DOKUMETACIJSKA INFORMACIJA

Fiziki opis rada: FO Nauna oblast: NO Nauna disciplina: ND Predmetna odrednica, kljune rei: PO

(broj poglavlja / stranica / slika / grafikona / referenci / priloga) (9 /139/15/16/67/9) Zatita ivotne sredine Zatita voda Adsorbcija, otpadne vode industrije mleka, modifikovani aluminosilikati, zeoliti, preiavanje otpadnih voda industrije mleka, Darsijevi koeficijenti filtracije, ozonizacija U biblioteci Univerziteta u Novom Sadu, Trg D. Obradovia 6, 21000 Novi Sad, Srbija

UDK uva se: U Vana napomena: VN Izvod: IZ

Savremena mlekarska industrija ima znaajan uticaj na ivotnu sredinu zbog velike koliine otpadne vode sa visokim sadrajem organskih materija. Otpadne vode mlekarske industrije dodatno optereuje neizmenino prisustvo kiselina ili baza, neophodnih u procesu ienja sistema i, kao posledica, varijabilnost pH. U ovom radu je ispitivana mogunost primene prirodnih i modifikovanih aluminosilikata, zeolita, u preiavanju otpadne vode mlekare "Beograd" AD "Imlek". Prirodni zeoliti su neorganski katjonski izmenjivai. Izmenjivi katjoni u mineralu i na povrini mogu se zameniti dugolananim organskim katjonima povrinski aktivnih supstanci, pri emu dolazi do graenja organo-mineralnog kompleksa. Na ovaj nain se dobija adsorbent sa poveanom sposobnou adsorpcije anjona, ali to je vrlo znaajno, ovakav adsorbent poseduje i sposobnost simultane adsorpcije 2

KLJUNA DOKUMETACIJSKA INFORMACIJA nekih katjonskih i organskih kontaminanta U laboratorijskim uslovima u "pilot" eksperimentu je formirana kolona aluminosilikata. Tehniko-tehnoloke karakteristike ovog filtracionog medijuma su odredjene praenjem protoka vode kroz kolonu i izraunavanjem Darsijevih koeficijenata filtracije. Definisanje optimalnog odnosa pojedinih hidraulikih karakteristika i stepena efikasnosti reakcionih filtera na bazi prirodnih ili kontrolisano modifikovanih, mineralnih adosrbenasa dobila bi se osnova za primenu prirodnih minerala i organominerala u realnim sistemima. U poslednjih dvadest godina razvoja tehnologije vode posebna panja se posveuje primeni ozona u sistemu obrade vode. Primena ozona je prvenstveno zasnovana na izvanrednim oksidacionim i dezinfekcionim karakteristikama. U cilju smanjenja cene instalacije za generisanje ozona i poveenja efikasnosti procesa ozonizacije posebna panja se posveuje istraivanju unapreenih oksidaconih procesa (AOPs- Advanced oxidation prcesses), kao to je kombinacija ozonizacije sa UV zraenjem ili dodatkom vodonik peroksida. Predmet istraivanja ove teze je i provera efikasnosti novog tipa generatora ozona sa dielektrinim barijernim pranjenjeDBP, (orginalne konstrukcije, razvijenog na Fizikom fakultetu Univerziteta u Beograd) u cilju praktine primene u tretmanu otpadnih voda mlekara. Istraivanje mogunosti preiavanje otpadnih voda mlekarske industrije modifikovanim alumosilikatima (zeolitima) i ozonizatorom sa dielektrinim barijernim pranjenjem- DBP je po prvi put sprovedena za potrebe tretmana otpadnih voda industrije mleka. Datum prihvatanja teme od strane NN vea: DP 19. oktobar 2006 g.

KLJUNA DOKUMETACIJSKA INFORMACIJA Datum odbrane: DO lanovi komisije: predsednik: dr Spasenija Milanovi, red. prof., (ime i prezime / titula / zvanje / Tehnoloki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu naziv organizacije / status) KO lan: dr Mirjana Miloradov-Vojnovi, prof. emeritus, FTN , Univerzitet u Novom Sadu lan: dr Marijana Cari, prof. emeritus, Tehnoloki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu lan: dr Milorad Kurajica , van. prof., Fiziki fakultet, Univerzitet u Beogradu lan: dr Sran Kolakovi, red. prof., FTN, Univerzitet u Novom Sadu, mentor

KLJUNA DOKUMETACIJSKA INFORMACIJA

University of Novi Sad


ACIMSI
Key word documentation

Accession number: ANO Identification number: INO Document type: DT Type of record: TR Contents code: CC Author: AU Mentor: MN Title: TI Language of text: LT Language of abstract: LA Country of publication: CP Locality of publication: LP Publication year: PY Publisher: PU Publication place: PP

Monograph documentation Textual printed material Doctoral dissertation Dragoslav Stefanovi Sran Kolakovi, Ph.D, Professor Efficiency of reaction filters based on modified natural minerals in wastewater purification process Serbian (latin) eng. / srp. Serbian Vojvodina 2010. Autors reprint Novi Sad, Trg D. Obradovia 6, 21000 SR

KLJUNA DOKUMETACIJSKA INFORMACIJA Physical description: PD Scientific field SF Scientific discipline SD Subject, Key words SKW (number of chapters/ pages / pictures1/ graphs/ lit. citations / additional list) (9 /139/15/16/67/9) Protection of environment Water Protection Adsorption, waste water dairy industry, natural aluminosilicates, zeolites, purification of waste waters dairy industry, Darcy's filtration coefficients Library of Novi Sad University, Trg D. Obradovia 6, 21000 Novi Sad, SR

UC Holding data: HD Note: N Abstract: AB

General trend in the development of dairy industry highly automated and efficient production lines, has a profound impact on the environment, due to the large wastewater production with high content of organic compounds. In addition to the presence of milk, this type of wastewaters also contain casein and other proteins, lactose and lipids. Dairy industry wastewaters are futher characterised with the variable pH, which is the consequence of the cleaning proces where acids and bases are added in turns to the system. Methods applied in the dairy wastewater management essentially are not different from the wastewater management in other indutries. Those are methods of dillution in the natural wastewater acceptor, irrigation of wet lands, processing in sewage basins, biological filtration in the presence of adequate microorganisms for purification, chemical precipitation with chemical coagulantsm, etc. In this study we investigated possibilities for application of natural aluminosilicates, zeolites and clays in the diary wastewater management of factory Beograd AD Imlek. In the laboratory conditions in the pilot experiment a column with patented mix of

KLJUNA DOKUMETACIJSKA INFORMACIJA aluminosilicates and activated carbon (ATN) was formed. Efficiency of this filtration agent was estimated by physico-chemical parameters of treated wastewater, while technological characteristics of the system were estimated by wastewater flow monitoring and calculation of Darcy's filtration coefficients. Accepted on Scientific Board on: AS Defended: DE Thesis Defend Board: DB October 19, 2006

president: Spasenija Milanovi, Ph.D, Professor, President, Faculty of Tehnology, Novi Sad member: Mirjana Miloradov-Vojnovi, Ph.D, prof. emeritus, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad member: Marijana Cari, Ph.D, Professor prof. emeritus, Member, Faculty of Tehnology, Novi Sad member: Milorad Kurajica, Ph.D, associate prof. Professor, Faculty of Physics, Belgrade member: Sran Kolakovi, Ph.D, Professor, Mentor, Faculty of Tehnology, Novi Sad

Hvala

Duboku zahvalnost izraavam svima koji su mi pomogli u izradi ove teze, a prvenstveno:

Prof. dr Sranu Kolakoviu, redovnom profesoru Tehnikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,, Prof. dr Mirjani Miloradov-Vojnovi, profesoru emeritusu Prirodno- matematikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Prof. dr Boidaru Batiniu, redovnom profesoru u penziji Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Prof. dr Marijani Cari, profesoru emeritusu Tehnolokog fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Prof. dr Spaseniji Milanovi, redovnom profesoru Tehnolokog fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Prof. dr Miloradu Kurajici, vanrednom profesoru Fizikog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Magdaleni Tomaevi anovi naunom savetniku u penziji ITNMS-a u Beogradu,

Mirjani Kastratovi pokrajinskom inspektoru za zatitu ivotne sredine svim mojim kolegama i prijateljima u ACIMSI Univerziteta u Novom Sadu, svim mojim kolegama i prijateljima na Graevinskom i Fizikom fakultetu u Beogradu, na Institutu za tehnologiju nuklearanih i drugih mineralnih sirovina u Beogradu svim mojim kolegama, prijateljima i ostalim zaposlenim u kompaniji AD Imlek, Stefanovi Nadedi, Sekuli, Andrijani, Uni i mom sinu Draganu.

Autor

SADRAJ

Sadraj
Strana: 1. Uvod 2. Opti deo 2.1. Vrste otpadnih voda i njihove karakteristike 2.1.1. Karakteristike komunalnih otpadnih voda 2.1.2. Hemijske karakteristike industrijskih otpadnih voda 2.1.2.1. Karakteristike otpadnih voda industrije mleka 2.2. Preiavanje otpadnih voda 2.2.1. Opte mere zatite voda 2.2.2. Procena parametara od znaaja za preiavanje otpadnih voda 2.2.3. Postupci preiavanja komunalnih otpadnih voda 2.2.4. Preiavanje industrijskih otpadnih voda 2.2.5. Preiavanje otpadne vode iz pogona za preradu mleka 2.2.6. Tretman vode u zavisnosti od porekla i veliine cestita 2.3. Prirodni aluminosilikati 2.3.1. Zeoliti 2.3.2. Povrinska modifikacija silikatnih minerala- formiranje sloja organskog modifikatora na povrini zeolita 2.3.3. Primena prirodnih aluminosilikata u preiavanju otpadnih voda 2.3.3.1. Uklanjanje NH4+ jona iz kontaminiranih voda adsorpcijom na prirodnom zeolitu 5 7 7 8 9 10 11 11 12 12 13 14 16 18 20 23 25 26

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

SADRAJ

Primena modifikovnih aluminosilikata kod preiavanja otpadnih voda 27 2.3.4.1. Adsorpcija neorganskih anjona na modifikovanim zeolitima 27 2.3.4.2. Adsorpcija organskih kontaminanta na modifikovanim zeolitima 27 2.4. Ozon 30 2.4.1. Dobijanje ozona 31 2.4.2. Primena ozona u procesu preiavanja voda 32 2.4.3. Primena ozona u tretiranju otpadnih voda 32 2.4.4. Karakteristike plazma reaktora na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije 32 2.3.4. 3. Cilj rada 4. Materijal i metode ispitivanja, dobijeni rezultati 37 39

4.1. Opis kanalizacionog sistema mlekare "Beograd" - AD "Imlek" 39 40 4.2. Protoci otpadnih voda u mlekari 4.3. Fiziko-hemijsko ispitivanje otpadnih voda 41 4.3.1. Prethodna ispitivanja 41 4.3.2. Metode fiziko-hemijskog ispitivanja 44 4.3.2.1. Metode ispitivanja fiziko-hemijskih parametara otpadne vode pri prethodnim ispitivanjima 44 4.3.2.2. Metode ispitivanja fiziko-hemijskih parametra otpadne vode nakon filtracije ili ozonizacije 45 4.3.3. Fiziko-hemijske karakteristike otpadne vode mlekare AD "Imlek" - rezultati 46 4.3.3.1. Odnos upotrebljene voda i preraenog mleka 52 4.4. Filtracija vode kroz stub adsorbensa 53 4.4.1. Fiziko-hemijske karakteristike adsorbensa 53 4.4.2. Tehniko-tehnoloke karakteristike kolone sa adsorbensom 58 4.4.2.1. Hidraulina ispitivanja 67 4.4.3. Filtracioni postupak 68 4.5. Modifikovani zeoliti-organozeoliti 70 4.5.1. Materijali i metode dobijanja modifikovanih zeolitaorganozeolita 70 4.5.1.1. Polazne sirovine 70 4.5.2. 1. Dobijanje organo-zeolita 71 4.5.2. Uticaj Ph i jonske jaine na adsorpcionu ravnoteu

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

SADRAJ

amin/zeolit 73 4.5.3. Metode odreivanja karakteristika zeolita i organozeolita 74 4.5.3.1. Odreivanje hemijskog sastava 74 4.5.3.2. Odreivanje ukupnog kapaciteta katjonske izmene 74 4.5.3.3. Odreivanje spoljanjeg kapaciteta katjonske izmene 74 4.5.3.4. Odreivanje slobodnog amina u rastvoru 74 4.5.3.5. Metoda infracrvene spektroskopije 75 4.5.3.6. Rengenska analiza termiki tretiranih uzoraka zeolita i organo-zeolita- Metoda termogravimetrijske i diferencijalno termike analize (TGA/DTA) 75 4.5.3.7. Odreivanje mineralnog sastava polaznog uzorka zeolitaMetoda rendgenske difrakcije (XRPD) 75 4.5.4. Filtracija vode kroz stub adsorbensa - rezultati 76 4.5.4.1. Hidraulina ispitivanja strujanja kroz poroznu sredinu (Darsijevi koeficijenti filtracije) 76 4.6. Rezultati ispitivanja karakteristika modifikovanih zeolita 83 4.6.1. Karakterizacija polaznog uzorka zeolita 83 4.6.1.1. Hemijski sastav polaznog uzorka zeolita 83 4.6.1.2. XRPD polaznog uzorka zeolita 83 4.6.1.3. Ukupni KKI, vrsta izmenjivih katjona i SKKI vrednost polaznog uzorka zeolita 84 4.6.2. Adsorpcija SDBAH na zeolitu i sepiolitu 85 4.7. Rezultati tretmana vode kroz aktivni filter ogranozeolita 94

4.8. Tretman vode plazma reaktorom na bazi dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije, dobijeni rezultati 103 4.8.1. Predtretman i tretman otpadnih voda mlekare plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije 83 4.8.1.1. Predtretman otpadne vode mlekare za potrebe tretmana vode plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije 103 4.8.1.2. Tretman otpadne vode mlekare plazma reaktorom na bazi dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije 103 4.8.2. Rezultati tretmana vode plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije 106

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

SADRAJ

5.

Diskusija 5.1. Fiziko-hemijske karakteristike otpadne vode AD "Imlek" 5.1.1. Prosena produkcija otpadne vode u odnosu na preraenu koliinu mleka 5.2. Preiavanje otpadne vode AD "Imlek" adsorpcijom u koloni aluminosilikata- hidraulike karakteristike 5.3. Preiavanje otpadne vode AD "Imlek" plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije

109 110 111 111

114 116 121

6. 7.

Zakljuci Prilozi 7.1. Tabelarno izraunavanje Darsijevih koeficijenata filtracije k, koeficjenata otpora i Rejnoldsovog broj Re 7.2. Tabelarni prikaz rezultata tretmana vode plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije

121

128 132 136 140

8. 9.

Lista skraenica Literatura

Summary

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

1.UVOD

1. Uvod
Voda ne zna za geografske granice, politke, ekonomske ili druge prepreke. Voda je potreba svakog oveka bez obzira na boju koe, veru ili naciju. Poseduje maginu mo ivota, kao osnovni sastojak svega iveeg na planeti. Ne moe se zameniti. To je istovremno najdragoceniji i najugroeniji prirodni reusrs. Razdoblje 20052015 godina predstavlja meunarodnu dekadu akcije Voda za ivot1. Ova akcija je poela 22. marta 2005. godine na Svetski dan voda. Dugo je vladala zabluda da je Srbija bogata vodnim resursima i da voda ne moe biti limitirajui faktor razvoja. Prirodni uslovi koji determiniu vodni reim na teritoriji Srbije su nepovoljni. Samo 8% svih voda Srbije se formira na sopstvenoj teritoriji. Srbija sopstvnih voda ima najmanje tamo gde su potrebe najvee a generalno vode ima malo u vremenu kada su potrebe najvee.2 Uzevi u obzir prethodno reeno ovaj rad je imao za temu zatitu voda i to posebno tretman voda zagaenih u tehnolokom procesu mlekarske industrije. Metode obrade otpadne vode mlekarske industrije ne razlikuju se mnogo od drugih metoda preiavanja industrijskih otpadnih voda. To su do sada najee bile metode razblaenja u prirodnom prijemniku otpadne vode, irigacija naputenog zemljita, obrada u septinim bazenima, bioloko filtriranje sa filtracionim materijalom (ljaka, ljunak, pesak) uz prisustvo mikroorganizama za preiavanje otpadnog materijala i postupak hemijskog taloenja uz primenu hemijskih koagulanata. Opti trend u razvoju mlekarske industrije, izgradnja velikih postrojenja, visoke automatizacije i efikasnosti, ima znaajan uticaj na ivotnu sredinu zbog velike koliine otpadne vode sa visokim sadrajem organskih materija. Pored izvesne koliine mleka u ovim otpadnim vodama se mogu nai kazein i drugi proteini, laktoza i masti. Otpadne vode mlekarske industrije dodatno optereuje neizmenino prisustvo kiselina ili baza, neophodnih u procesu ienja sistema i, kao posledica, varijabilnost pH. Mogui nain pristupa u reavanju problema preiavanja otpadnih voda mlekarske industrije su korienje: - reakcioni filteri na bazi organo zeolita i - primena ozona u tretmanu otpadnih voda.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

1.UVOD

Shodno tome cilj ovog rada je bio da ispita mogunost kao i efekte primene adsorbenata na bazi organozeolita, kao i posebno uticaj direktne ozonizacije vode. Primena adsorbenata na bazi organo-zeolita ima viestruku prednost u odnosu na druge konvencionalne metode preiavanja voda. Ovi materijali poseduju visoku efikasnost ka adsorpciji irokog spektra zagaujuih materija. U radu je pokazano da se mogu koristiti i pri preiavanju voda u kojima je istovremeno prisutno vie zagaujuih supstanci, prvenstveno organskih. Dostupnost, relativno niska cena (u aprilu 2010 godine prodajna cena modifikovanog zeolita, za potrebe tretmana voda proizvoaa ITNMS Beograd je kotala 30 RSD/kg a prodajna cena aktivnog uglja proizvoaa Trayal Korporacija Kruevac je kotala 250- 600 RSD/kg), dobra hidraulika svojstva ine ovaj materijal pogodnim za primenu pri preiavanju veih vodenih sistema. U radu su definisani optimalni uslovi dobijanja modifikovanih zeolita razliitih veliina estica i razliitog stepena hidrofobnosti. Ispitane su hidraulike osobine, kao i stabilnost u razliitim uslovima primene. U laboratorijskim uslovima u "pilot" eksperimentu projektovana je kolona. Odreivanje i definisanje optimalnog odnosa pojedinih hidraulikih karakteristika i stepena efikasnosti reakcionih filtera na bazi prirodnih ili kontrolisano modifikovanih, mineralnih adosrbenasa sa ciljem utvrivanja efiksanosti adsorbcije pojedinih zagaujuih supstanci u vodama dobila se osnova za primenu organominerala u realnim sistemima. Ispitan je odnos hidraulikih karakteristika (vodopropustljivost) i stepen efiksnosti reakcionih filtera na bazi organozeolita. Vea krupnoa estica ima veu filtracionu mo ali manju efikasnost adsorbcije zagaujuih supstanci. Ako bi se usvojila vrlo sitna granulomatrija filtri bi morali biti velike povrine a samim tim skupi u graevinskom smislu. Izgraeno je pilot postrojenje koje je omoguilo ispitivanje karakteristika filtracija vode kroz stub adsorbensa prirodnih ili modifikovnih aluminosilikata. Tehniko-tehnoloke karakteristike reenja su odreene praenjem protoka vode kroz kolonu i izraunavanjem Darsijevih koeficijenata filtracije. Druga tehnologija koja je ispitana u ovom radu je primena ozona u sistemu obrade vode a to se u poslednjih dvadesetak godina sve vie istrauje. Primena ozona je prvenstveno zasnovana na izvanrednim oksidacionim i dezinfekcionim karakteristikama. Upotrebu ozona ograniava cena instalacije za generisanje ozona. U cilju smanjenja cene instalacije za generisanje ozona i poveenja efikasnosti procesa ozonizacije posebna panja se posveuje istraivanju unapreenih oksidaconih procesa (AOPs- Advanced oxidation processes), kao to je kombinacija ozonizacije sa UV zraenjem ili dodatkom vodonik peroksida. Na Fizikom fakultetu Univerziteta u Beogradu u labaratoriji Centra za nauku i tehnoloki razvoj razvijen je orginalni ureaj za direktnu ozonizaciju vode. Predmet istraivanja ove teze je i provera efikasnosti ovog novog tipa plazma reaktora na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) u cilju praktine primene u tretmanu otpadnih voda mlekara. Istie se da su ovakva istraivanja prvi put raena na primeru otpadnih voda mlekarske industrije.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

2. OPTI DEO

2. Opti deo

2.1. VRSTE OTPADNIH VODA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE

Brz porast stanovnitva i dinamian razvoj industrije uslovljavaju permanetni rast potronje vode to dovodi do stalnog porasta koliine otpadne vode. S druge strane, zbog irenja industrijske proizvodnje, u otpadnim vodama je sve iri spektar nepoeljnih supstanci, moguih zagaujuih supstanci. Pod otpadnim vodama podrazumevaju se sve one vode koje nakon upotrebe u naseljima i industrijskoj proizvodnji ili oticanjem atmosferskih padavina sa povrine zemljita, naselja i kompleksa industrije menjaju svoje fizike, hemijske i bioloke osobine, poveavaju sadraj primesa, koloida i rastvorenih supstanci, koje mogu biti organskog ili mineralnog porekla. Otpadne vode po nastanku su komunalne otpadne vode, otpadne vode industrije i atmosferske otpadne vode (slivne otpadne vode, nastale usled atmosferskih padavina, spiranjem sa saobraajnih platoa, zemljita i industrijskih objekata). Osnovni parametri na osnovu kojih se prati kvalitet otpadnih voda su temperatura, boja, miris, vidljive materije, pH, talone materije, suvi ostatak, areni ostatak, gubitak arenjem, suspendovane materije, hemijska potronja kiseonika (HPK), bioloka potronja kiseonika (BPK5) i elektroprovodljivost. Pored navedenih osnovnih parametara predvieno je prikupljanje podataka o specifinim karakteristikama u zavisnosti od tipa otpadnih voda odnosno njihovog porekla3. Kvalitet isputenih otpadnih voda pre isputanja u vodotokove, recipijente je zakonski regulisan. Zato je neophodno izgraditi postrojenje za preiavanje otpadnih voda, to je u skladu sa dugoronom politikom zatite ovekove okoline. Prema poreklu, primese u vodi mogu biti:
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

2. OPTI DEO

- ivi organizmi - estice mineralnog porekla - estice organskog porekla. Prema veliini estica kao i prema ponaanju pri izdvajanju iz vode, ukljuujui mineralne i organske materije kao i ive organizme, primese u vodi svrstavaju se u nekoliko kategorija: a) Suspendovane i plivajue materije (grubo dispergovane ili mehanike primese) imaju estice vee od 10-4 mm1 b) Koloidne estice (veliine od 10-6 mm1 do 10-4 mm1) c) Pravi rastvori (molekularno dispergovane estice veliine manje od 10-6 mm1) Suspendovane i plivajue materije (grubo dispergovane ili mehanike primese) i koloidne estice obrazuju sa vodom heterogeni sistem sa graninim povrinama izmeu faza. Sastoje se od peska, gline i raznog drugog materijala mineralnog ili organskog porekla. Grubo dispergovane i koloidne estice ine vodu mutnom. Molekularno dispergovane estice obrazuju sa vodom pravi rastvor (c)). Pravi rastvori mogu biti neorganskog, jonskog (anjoni i katjoni) ili organskog porekla.

2.1.1. KARAKTERISTIKE VODA

KOMUNALNIH

OTPADNIH

Vei deo komunalnih otpadnih voda ine upotrebljene vode iz domainstava. Za njih je karakteristian konstantan sastav u jednom regionu u duem periodu, kao rezultat ivotnog standarda i naina ivljenja stanovnitva. Karakteristika komunalnih otpadnih voda je prisustvo neorganskih i organskih materija, u vrstom, suspendovanom i rastvorenom obliku. Neorganske vrste materije su inertne materije koje nisu podlone raspadanju. Neorganske vrste materije su pesak, mulj, ljunak, a priblino jedna treina ovih materija odvaja se taloenjem. Od neorganskih rastvorenih supstanci najvanije su mineralne soli. Organske materije su uglavnom materije koje vode poreklo od mikroorganizama i otpadnih produkata ivih bia. Glavne grupe ovih materija su proteini, ugljeni hidrati i masti zajedno sa produktima njihovog raspadanja. Koliina svih materija, organskih i neorganskih, odreuje kvalitet vode. Nestabilne otpadne vode su one koje sadre veliku koliinu vrstih materija naroito organskih, dok se voda sa malo organskih vrstih materija moe okarakterisati kao stabilna. Pored toga, komunalne otpadne vode sadre mikroorganizme, od kojih su neki patogeni.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

2. OPTI DEO

2.1.2. VODA

KARAKTERISTIKE INDUSTRIJSKIH OTPADNIH

Za razliku od komunalnih otpadnih voda, kvalitet i kvantitet industrijskih otpadnih voda moe da varira u jako irokom opsegu, ak i u otpadnoj vodi istog industrijskog objekta tokom dana. To je posledica odreene dinamike nastajanja otpadnih voda unutar samog proizvodnog postupka, ali i razliitog inteziteta rada industrije. Posebno se istiu udarna isputanja otpadnih voda, to predstavlja isputanje vee koliine otpadne vode u relativno kratkom vremenu. U otpadnim vodama industrije moe se pojaviti veliki broj raznovrsnih zagaujuih materija. Usled pojave novih sintetikih materija, njihov broj stalno raste. Zagaujue materije su obino neorganske soli, kiseline, razne organske materije, suspendovane materije, plivajue vrste i tene materije, radioaktivne i penuave materije, kao i mikroorganizmi i topla voda. Karakteristike otpadnih voda po granama industrije 4:

Hemijsku, naftnu i petrohemijsku industriju karakterie velika potronja vode. Sastav otpadnih voda zavisi od vrste sirovina, proizvoda i samog tehnolokog postupka. Specifini parametri zagaenja ove grane su temperatura, ekstremne vrednosti pH, suspendovane materije, prisustvo poveanih koncentracija azota, fosfora, nitrata, sulfata, kalijuma, kalcijuma, fluorida, arsena, nikla, hroma, hlorida, olova, cinka, bakra, fenola, raznih ugljovodonika, cijanida, titana, silikata, merkaptana, sulfida, ulja i masti. U prehrambenoj industriji voda se troi za transport sirovina, izluivanje korisnih sastojaka, za termiku obradu gotovih proizvoda, rashlaivanje i ienje. Karakteristini parametri zagaenja u otpadnoj vodi ove industrijske grane su taloive i suspendovane materije, prisustvo raznih organskih jedinjenja, poveane koliine azota, fosfora, hlorida, prisustvo ulja i masti, poviena temperatura. U industriji papira voda se koristi za izluivanje sirovina i stvaranja pulpe. Otpadne vode karakteriu ekstremne vrednosti pH, suspendovane materije, prisustvo raznih organskih jedinjenja, boja, tekih metala, sulfida, fenola, azota i fosfora. U koarskoj i tekstilnoj industriji voda se troi za pripremu sirovina i doradu proizvoda. Karakteristike otpadne vode su poviena temperatura, ekstremne vrednosti pH, prisustvo taloivih i suspendovanih materija, boja, rastvorenih neorganskih i organskih supstanci, posebno hroma, sulfida, fenola, ulja i masti. U metalopreraivakoj industriji koliina otpadnih voda je relativno mala, ali je optereenost toksikantima specifina i velika (ekstremne vrednosti pH, prisustvo ulja, tekih metala, hroma, olova, cinka i kadmijuma, kao i fenola). 9

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

2. OPTI DEO

Otpadne vode izubrivanjem.

poljoprivrede

potiu

prvenstveno

sa

stonih

farmi

sa

2.1.2.1. Karakteristike otpadnih voda industrije mleka

Karakteristike otpadne vode mlekarske industrije su specifine i bitno se razlikuju od otpadnih voda drugih grana prehrambene industrije. Sloenost proizvodnje sa vie pogonskih jedinica za razliite proizvode, od kojih svaki daje svoju otpadnu vodu, ini problem otpadnih voda ove industrije posebno kompleksnim. To su pogonske jedinice za pripremu, pasterizaciju i pakovanje mleka, za proizvodnju sira, butera, mleka u prahu ili drugih mlenih proizvoda. Pored izvesne koliine mleka u otpadnim vodama pojedinih pogona se mogu nai surutka, sa primesama kazeina i drugih proteina, laktoze i masti, kao i sredstva za ienje sistema. Upotreba sredstava za ienje sistema posebno karakterie otpadne vode mlekarske industrije. Naizmeninost prisustva kiselina i baza, neophodno je u procesu ienja sistema, posebno karakterie veliko variranje pH. Prisustvo laktoze i masti je posebno nepoeljno u otpadnim vodama mlekarske industrije. Ukoliko se u otpadnoj vodi ne nalaze dovoljne koliine kiseonika dolazi do anaerobnog razlaganja laktoze, a nastala mlena kiselina utie na pH i omoguava nepoeljno taloenje kazeina i procese koji stvaraju jake i neugodne mirise. Zbog svoje hidrofobne prirode i zato oteanog ienja, prisustvo masti predstavlja poseban problem. Pored toga to poveava bioloku potronju kiseonika, mast se zadrava i na zidovima kanalizacinog sistema i sistema za preiavanje otpadnih voda, a izaziva i probleme pri sedimentaciji u tanku za sedimentaciju, jer se iri po povrini.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

10

2. OPTI DEO

Tabela 1. Karakteristike otpadne vode mlekarske industrije


________________________________________________________________________ Poreklo HPK BPK mast Nt Pt pH Ukupne Ukupne vrste suspend. materije materije ________________________________________________________________________ 6 M 4 000 2 600 400 55 35 8-11 675 5 M 4 000 2160 200 60 5-9 5 100 M M
8 9 7

4 500 3 190 4 430 1 500

2 300 1 950 3 000 1 000

690 754 -

56 43 18 63

33 7 14 7,2

7,2 5-10 7,32 -

2 540 1 500 -

816 820 1 100 191

PS PJ

__________________________________________________________________ M-mlekara; PS-proizvodnja sira; PJ-proizvodnja jogurta HPK-hemijska potronja kiseonika; BPK-bioloka potronja kiseonika; Nt-ukupni azot; Pt-ukupni fosfor; sve vrednosti, osim za pH, su date u mg/l; - nije odreivano

2.2. PREIAVANJE OTPADNIH VODA

2.2.1. OPTE MERE ZATITE VODA

Nema odrivog razvoja ukoliko se ne upravlja vodenim ciklusom. Zbog kompleksnog problema vodom se mora upravljati integralno. Svako planiranje budueg razvoja zahteva veoma ozbiljne radove na ureenju, zatiti i korienju vode: Da bi se ostvarila zatita voda potrebno je u prvi plan staviti sledee mere zatite: rekonstrukciju, dogradnju i dovoenje u optimalne radne uslove postojee ureaje za preiavanje otpadnih voda predtretman toksinih industrijskih otpadnih voda, pre njihovog uputanja u gradske kanalizacione sisteme preiavanje otpadnih voda onih industrija, koje moraju da imaju svoja nezavisna postrojenja za preiavanje zamenu manje efikasnih tehnologija u efikasnije obezbeenje uslova za sanitarno, ispravno rukovoenje i deponovanje svih muljeva nastalih u procesu preiavanja otpadnih voda striktnu i stalnu kontrolu otpadnih voda, izradu i stalno auriranje katastra zagaivaa i voenje represivne politike u skladu sa zakonskom regulativom koja se odnosi na zatitu kvaliteta voda.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

11

2. OPTI DEO

2.2.2. PROCENA PARAMETARA OD PREIAVANJE OTPADNIH VODA

ZNAAJA

ZA

Da bi se sagledao uticaj otpadnih voda na recipijent i ivotnu sredinu i dobili relevantni podaci za primenu ureaja za preiavanje otpadnih voda i kontrolisala njihova efikasnost, neophodno je da se stalno prati koliina i kvalitet otpadnih voda. Hidrauliki prorauni i hemijska analiza se, za komunalne otpadne vode, moe relativno dobro uraditi, jer su sezonski ustaljene, kako po prosenom dnevnom hidraulikom optereenju i sastavu, tako i po udarnim optereenjima za jednu urbanu sredinu. Industrijske otpadne vode razlikuju se po kvalitetu i kvantitetu. Da bi se mogli definisati osnovni parametri industrijske otpadne vode potrebno je poznavati podatake koji definiu proizvodnju. Tek nakon toga se, pored optih parametara, mogu definisati specifini parametri koji su kakteristini za svaku pojedinanu zagaujuu supstancu. Na osnovu tehnologije proizvodnje odreuje se i dinamika uzorkovanja, tip uzorka, kao i karakteristini period uzorkovanja u toku meseca ili godine.

2.2.3. POSTUPCI OTPADNIH VODA

PREIAVANJA

KOMUNALNIH

U terminologiji obrade komunalnih otpadnih voda pojedine faze preiavanja najee se oznaavaju kao: 1. primarna, 2. sekundarna i 3. tercijalna. 1. Primarni tretman, odnosno mehanika obrada vode ukljuuje odstranjivanje krupnih otpadaka, kao i mineralnih i organskih materija ije su gustine vee od vode. Mehanika obrada obuhvata odstranjivanje krupnih otpadaka na reetkama, uklanjanje peska u peskolovu i sendimetaciju suspendovanih materija u taloniku. Da bi se poveala efiksnost taloenja ili smanjila koncentracija fosfata esto je neophodan hemijski tretman otpadne vode, koji se uvodi pre primarnog talonika. Najei postupci hemijskog tretmana komunalnih otpadnih voda su: Hemijsko poboljanje taloenja suspendovanih materija - malim dozama koagulanata koji se dodaju ispred talonika ime se poboljava izdvajanje suspendovanih materija. - flokulacija sa anjonskim polielektrolitima Proces ukrupnjavanja koloidnih estica karakteriu dve osnovne faze: faza destabilizacije, koju karakterie poveani udeo uspenih dodira u smislu njihovog konanog spajanja koagulacija, faza transporta kojim se poveava uestalost dodira flokulacija

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

12

2. OPTI DEO

Koagulacija je fiziko hemijski proces prevoenja kvazi jednofaznog sistema (u ovom ispitivanju su to otpadne vode mlekarske proizvodnje) u pravi dvofazni sistem, destabilizacijom koloidnih estica hemijskim sredstvima, ime se ostvaruje preduslov za njihovu agregaciju. Koagulacijom se u vodu unose materija koja e neutralizovati obino elektronegativne koloide u vodi i izazvati taloenje. Flokulacija je fiziki proces formiranja mase krupnih flokula od sitnih, destabilizovanih koloidnih estica, stvaranjem poveanog gradijenta brzine u masi vode.

Primarna ili direktna precipitacija. Pored poboljanja taloenja, ovim postupkom uklanjaju se i fosfati. U tu svrhu upotrebljavaju se vee doze koagulanta nego u prethodnom sluaju 10.

2. Pod sekundarnom obradom podrazumeva se bioloki tretman otpadne vode. Bioloki tretman obuhvata tehnoloke postupke kojima mikroorganizmi svojim metabolizmom razgrauju i uklanjaju takozvane biodegradabilne supstance. Bioloki postupak tretmana otpadnih voda ini aerobna ili anaerobna razgradnja. Otpadni mulj iz komunalnih otpadnih voda, bilo da je primarni jo ne preraeni, ili da je ve sa mikroorganizmima izreagovani aktivni mulj iz procesa bioloke obrade, mora se stabilizovati, bezbedno odloiti ili koristiti u druge svrhe. 3. Pod tercijarnim tretmanom podrazumeva se uklanjanje jedinjenja azota N i fosfora P, glavnih faktora eutrofikacije vode. Komunalne otpadne vode sadre visoke koncentracije amonijanog i ukupnog azota, tako da sekundarni tretman nije dovoljan za uklanjanje i spreavanje njihovog tetnog delovanja. Azotna jedinjenja iz otpadnih voda optereuju povrinske vode i doprinose visokoj primarnoj produkciji i, zajedno sa fosfornim jedinjenjima utiu na bre "starenje" jezera i akumulacija. Najefikasniji nain eliminacije azota iz gradskih otpadnih voda jeste bioloka nitrifikacija i denitrifikacija. Nitrifikacija je bioloki proces u kome se nievalentne forme azota, u striktno aerobnim uslovima, oksidiu nitrifikacionim bakterijama do nitrita, a zatim do nitrata. Denitrifikacijom se postepenom redukcijom nitrati prevode u elementarni azot koji odlazi u atmosferu zajedno sa malom koliinom N2O. Najpovoljniji nain uklanjanja fosfatnih jedinjenja je taloenje ortofosfata solima gvoa ili aluminijuma. Fosfati se mogu uklanjati u primarnom, sekundarnom i tercijarnom stepenu obrade11.

2.2.4. PREIAVANJE VODA

INDUSTRIJSKIH

OTPADNIH

U industrijskim otpadnim vodama se esto nalazi veliki broj supstanci, koje se moraju u visokom procentu ukloniti pre isputanja u recipijent. Iz tog razloga neophodno je sveobuhvatno ispitivanje industrijskih otpadnih voda, kako po kvalitetu tako i po kvantitetu, kako bi se napravio pravi izbor naina preiavanja. Takoe, treba voditi rauna o dispoziciji industrijskog objekta i naselja, mogunosti ponovne upotrebe
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

13

2. OPTI DEO

(recirkulacije) preienih voda, kao i zakonske regulative, normi i propisa. Najee varijante preiavanja su:

Direktno uputanje industrijskih otpadnih voda u gradsku kanalizaciju, meanje sa komunalnim otpadnim vodama i zajedniko preiavanje na gradskom postrojenju. Predtretman - prethodno preiavanje industrijskih otpadnih voda nakon ega se efluent uputa u gradsku kanalizaciju i mea sa komunalnim otpadnim vodama. Ovako pomeane otpadne vode se preiavaju na gradskom postrojenju. Predtretmani industrijskih otpadnih voda su neophodni radi dovoenja kvaliteta efluenta na kvalitet komunalnih otpadnih voda. U tabeli 2. dati su razliiti postupci prethodnog preiavanja, u zavisnosti od porekla i karaktera zagaenja. To su uobiajeni metodi predtretmana, mada postoji jo itav niz specifinih postupaka u zavisnosti od prirode toksinih supstanci. Potpuno preiavanje industrijskih otpadnih voda pre njenog definitivnog isputanja u recipijent.

Potreban procenat uklanjanja zagaujuih supstanci iz industrijskih otpadnih voda, koje se isputaju u gradski kanalizacioni sistem, je mnogo manji nego za prirodne recipijente. Zbog toga je znatno lake tretiranje ove otpadne vode. Za isputanje industrijskih otpadnih voda u prirodne recipijente, zbog potrebe za visokom efikasnou samog tretmana, neophodno je koristiti vei broj sloenih, specifinih i skupih postupaka, a esto je potrebno i ponavljanje pojedinih faza preiavanja.

2.2.5. PREIAVANJE OTPADNE VODE IZ POGONA ZA PRERADU MLEKA


Praksa dobre zatite od zagaenja iz pogona mlekarske industrije ukljuuje: smanjen gubitak proizvoda tokom procesa prerade upotrebu veih pakovanja, po mogunosti za jednokratnu upotrebu sakupljen otpadni materijal, to omoguava njegovo korienje u druge svrhe, na primer kao stone hrane optimalnu upotrebu vode i sredstava za ienje (posebno onih na bazi fosfata); kad god je mogue koristiti sistem recikliranja vode razdvojene efluente sanitarnih instalacija, procesa proizvodnje i hlaenja, ime se omoguava proces recikliranja vode upotrebu kondenzata umesto svee vode za ienje korienje mlaza vode pod pritiskom, ime se smanjuje koliina potrebne vode Metode koje se primenjuju za obradu otpadnih voda iz pogona za pripremu i preradu mleka su:
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

14

2. OPTI DEO

1. Razblaenje u prirodnom prijemniku otpadne vode je mogue ako otpadne vode nemaju previsok stepen zagaenja i ako nisu zapreminski obimne, a prirodni uslovi to dozvoljavaju. 2. Irigacija naputenog zemljita, ako u blizini pogona postoji dovoljna povrina neplodnog, naputenog zemljita. Za dobar irigacioni sistem koriste se drenane cevi, postavljene u specijalno pripremljene kanale, koji se od mesta izliva iz pogona lepezasto ire, tako da ravnomerno obuhvataju itavu povrinu. Na mestu isputanja otpadne vode iz pogona najee se nalazi rezervoar, koji se u odreenim vremenskim intervalima sam prazni, dajui tako vodi potreban impuls, da bi mogla doi i do najudaljenijih taaka sistema. Na krajevima irigacionih cevi obavezno se postavljaju ventilacioni otvori koji omoguavaju pravilan tok vode kroz cevi. 3. Obrada u septinim bazenima, samo za otpadne vode sa manjom koliinom neistoa. Otpadna voda se isputa u bazene u kojima miruje odreeno vreme (24 do 72 asa) u kome dolazi do samopreiavanja aerobnim procesima. 4. Bioloko filtriranje sa filtracionim materijalom (ljaka, ljunak, pesak) u koje je prethodno dodata odreena koliina otpadnog mulja sa ve prisutnim mikroorganizmima za preiavanje otpadnog materijala, uglavnom organskog porekla. Za formiranje dobre bioloke sredine za proces preiavanja potrebno je izvesno vreme, dve do tri nedelje ("sazrevanje" filtra). 5. Obrada aktivnim muljem je proces koji se takoe zasniva na biolokim osnovama preiavanja. Otpadna voda, uz aeraciju, ostaje u bazenima sa aktivnim muljem najmanje 30 sati, zatim se prevodi u taloni bazen (2 sata), iz koga se aktivni mulj vraa u aeracionu sekciju. Mulj tako stalno cirkulie uz povremenu mikrobioloku stabilizaciju. 6. Postupak hemijskog taloenja znai primenu hemijskih koagulanata (kre, soli trovalentnog gvoa) uz vieasovnu aeraciju i odvajanje taloga u bazenima za sedimentaciju. U Tabeli br. 2. dat je pregled nekih industrija, koliina otpadnih voda po jedinicama odgovarajuih poizvoda, karakteristike tih otpadnih vode i postupci prethodnog preiavanja.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

15

2. OPTI DEO

Tabela 2. Neke industrijske otpadne vode i postupci prethodnog preiavanja11, 12


Tip Industrije Mlekare Koliina otpadne vode/koliina proizvoda za koji se voda upotrebljava 3-30 (l/l)

Karakteristike otpadnih voda Visok sadraj organskih materija-proteini,masti i laktoza Visok sadraj rastvorenih i suspendovanih organskih materija (proteini, masti), krv i mokraa Visok sadraj rastvorenih i suspendovanih organskih prirodnih materija Visok sadraj rastvorenih i suspendovanih organskih materija Visok sadraj rastvorenih i suspendovanih organskih materija, povrinski aktivnih jedinjenja i biolokih agenasa Rastvorene organske materije (kiseline, aldehidi, fenoli) i ulja

Alternative za predtretman vode Egalizacija, aerobni ili anaerobni bioloki tretman Izdvajanja na reetkama, gravitaciona separacija, flotacija, koagulacija i taloenje, bioloki tretmani Izdvajanja na reetkama, gravitaciona separacija, neutralizacija, bioloki tretmani, koagulacija i taloenje Izdvajanja na reetkama, gravitaciona separacija, aerobni i anaerobni bioloki tretman Egalizacija, neutralizacija, koagulacija, ekstrakcija rastvaraa, gravitaciona separacija, bioloki tretman Gravitaciona separacija, flotacija, neutralizacija, koagulacija, hemijska oksidacija, bioloki tretman, adsorpcija Gravitaciona separacija, flotacija, neutralizacija, koagulacija, hemijska oksidacija, bioloki tretman, adsorpcija Izdvajanja na reetkama gravitaciona separacija, bioloki tretmani, hemijska oksidacija Gravitaciona separacija, flotacija, koagulacija, hemijska oksidacija, ekstrakcija rastvaraa, bioloki tretman, adsorpcija

Klanice i prerada stoke i pilia Konzerviranje voa i povra Pivare i destilerije Proizvodnja lekova

9.2- 17.6 (l/kg)

52 (l/kg)

5-20, 34 (l/l)

Organske hemije

Rafinerije

1- 6 (m3/t)

Fenoli, slobodna i emulgovana ulja i druge rastvorene materije Rastvorene i suspendovane organske i neorganske materije Rastvorene organske materije (kiseline, aldehidi, fenoli), povrinski aktivne materije i ulja

Papir

105- 460 (m3/t)

Plastine mase i smole

2.2.6. TRETMAN VODE U ZAVISNOSTI OD POREKLA I VELIINE ESTICA


Veliina estica organskih materija u otpadnoj vodi varira u odreenim granicama, reda veliine nekoliko desetina nanometara, kada se radi o rastvorenim materijama, do nekoliko stotina mikrona, kada se radi o suspendovanim esticama. Najvei deo ovih materija se moe ukloniti taloenjem. Brzina taloenja estica koloidno dispregovanih materijala, kao to su masne materije u razblaenom mleku, je vrlo mala, tako da se one na ovaj nain ne mogu efikasno ukloniti.
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

16

2. OPTI DEO

Do uklanjanja moe doi posle ukrupnjavanja. Do ukrupnjavanja i taloenja dolazi tek posle destabilizacije estica, to se postie procesima koagulacije i flokulacije. Suspendovne materije se odvajaju: a) ceenjem, odnosno zadravanjem na reetkama, b) taloenjem ili c) flotacijom. Koloidne estice prolaze kroz filter te se pri udaljavanju iz vode moraju ukrupniti ili koagulisati zbog ega se koriste soli koje u vodi hidlolizuju. Proces hidlolize i koagulacije zavisi od temparature. Koloidne estice i pravi rastvori organskog porekla iz vode se uklanjaju biolokom oksidacijom13. U Tabeli 3. Prikazani su osnovni postupci za odstranjivanje sastojaka iz vode u zavisnosti od njihove veliine. Tabela 3. Opseg primene osnovnih postupaka za odstranjivanje sastojaka iz vode 13
10-8 10-7
PRAVI RASTVOR Hemijska percipitacija (neorganske materije) Prenos gasova

10-6

10-5
KOLOIDNE SUSPENZIJE

10-4

10-3

10-2

10-1

10

102

(mm)

SUSPENDOVANE I PLIVAJUE MATERIJE Zadravanje na reetki Taloenje - flotacija Filtrovanje- mikro sita

Adsorbcija Hemijska koagulacija (neorganske materije) Bioloka oksidacija (organska materija) Dezinfekcija
-8 -7 -6 -5

10

10

10

10

10-4

10-3

10-2

10-1

10

102

(mm)

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

17

2. OPTI DEO

2.3. PRIRODNI ALUMINOSILIKATI Hidratisani aluminosilikati (HAS), supstance koje sadre aluminijum u obliku Al2O3 i silicijum u obliku SiO2, ukljuuju razliite tipove minerala, a meu najpoznatijima su zeoliti (molekulska sita) i bentoniti (filosilikatne gline). Pored toga to se javljaju u prirodi (Slika 1., Slika 1.1.), aluminosilikati mogu biti i sintetisani.

Slika 1. Prirodni mineral zeolit- klinoptilolit Iako su bentoniti i zeoliti po svom hemijskom sastavu vema slini (Tabela 4), strukturno se razlikuju. Zeoliti, za razliku od gline, imaju kristalnu stukturu. Filosilikatne gline i zeoliti su neorganski katjonski izmenjivai. Permanentno negativno naelektrisanje balansirno je neorganskim katjonima, koji se dre silama dovoljno slabim, pa su spremni za reakcije katjonske izmene. Ponaanje ovih minerala prvenstveno zavisi od funkcionalnih osobina (povrinsko naelektrisanje, kapacitet katjonske izmene i vrsta izmenjivih katjona, sposobnost bubrenja) koje su direktno vezane za aktivne centre koje se nalaze na rogljevima kristalne reetke, na bazalnim ravnima ili unutar pora.

Slika 1.1. Prirodni mineral zeolit- klinoptilolit frakcije koriene pri ispitivanju za potrebe disertacije (0.2-2, 2-3, 3-5, 5-7 mm)
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

18

2. OPTI DEO

Tabela 4. Podela silikata34

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

19

2. OPTI DEO

2.3.1. ZEOLITI
Struktura Zeoliti su kristalni, hidratisani aluminosilikati alkalnih i zemnoalkalnih katjona. Trodimenzionalna kristalna struktura formira finu mreu strukturnih upljina (Slika 2). Imaju sposobnost da reverzibilno primaju i otputaju vodu i da izmenjuju neke od katjona. Ime im potie od grke rei zeos to znai kljuajue stene. upljikava mikrostruktura zeolita omoguava jedinstvene korisne osobine. U rastvorima elektrolita zeoliti mogu da zamenjuju katjone drugim katjonima. Posle ovog procesa adsorbovani molekuli mogu da budu zamenjeni drugim molekulima, to omoguava regeneraciju zeolita odnosno korienje zeolita vie puta.

Slika 2. Primer umreene strukture zeolita (klinoptilolita) Strukture zeolita sadre nekoliko tipova gradivnih jedinica. Najednostvnija je primarna gradivna jedinica: tetraedar (TO4) u kome etiri jona kiseonika okruuju centralni jon (T) Si4+ ili Al3+. Primarne gradivne jedinice su trodimenzionalno povezane sa susednim tetraedrima preko kiseonikih jona koji su im zajedniki (TO4)n. U strukturi zeolita postoji i sekundarna gradivna jedinica koja se sastoji od jednostrukih ili dvostrukih prstenova sa 4,6 ili 8 stranica. Zeoliti sadre i vee simetrine poliedre poput oktaedra, 11-edra ili 14-edra. Svi zeoliti se mogu posmatrati kao umreena struktura sekundarnih gradivnih jedinica i poliedara u prostoru14. Zeoliti su izgraeni od trodimenzionalne mree SiO44- tetraedra gde su na sva etiri ugla svakog tetraedra rasporeeni joni kiseonika koji su zajedniki sa susednim tetraedrima. Takva struktura smanjuje ukupan odnos kiseonika i silicijuma na 2: 1 i svaki tetraedar u mrei sadri silicijum kao centralni katjon, a sama struktura je
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

20

2. OPTI DEO

elektroneutralna. Ipak, u grai zeolita neki katjoni etvorovalentnog silicijuma bivaju zamenjeni katjonima trovalentnog aluminijuma to dovodi do deficita u pozitivnom neto naboju u mrei. To se balansira uvoenjem jednovalentnih i dvovalentnih katjona poput Na+, K+, Ca2+ i Mg2+. Empirijska formula zeolita je: M2/n O Al2O3 xSiO2 yH2O gde je M-katjon alkalnog ili zemnoalkalnog metala n- valenca tog katjona x - broj od 2-10 y - broj od 2-8 Uslove za praktino korienje zeolita (nalaenje u skoro monomineralnim leitima, posedovanje korisnih osobina i visoka termokiselinska stabilnost) zadovoljavaju samo neki od prirodnih zeolita. U naoj zemlji postoji nalazita jednog od najkvalitenijh i visoko upotrebljivih zeolita, klinoptilolita (Zlatokop kod Vranja i Beoin na Frukoj Gori). Empirijska formula klinoptilolita je: (Na,K)2OAl2O310 SiO2 8H2O odnosno prikazano na drugi nain, pomnoeno sa tri: (Na3K3) (Al6Si30O72) 24H2O Joni unutar prve zagrade su izmenjivi katjoni. Joni unutar druge zagrade su strukturni katjoni zato to zajedno sa kiseonikom grade tetraedarsku strukturnu mreu. Uvek je odnos (Al+Si) : O isti i iznosi 1:2. Nije poznato da bilo koji zeolit sadri vie atoma aluminijuma od silicijuma. Katjoni se slobodno zamenjuju jedni drugima u izmenjivim katjonskim mestima u zeolitima. Ukupan naboj molekula, odnosno katjona je jedini ograniavajui uslov za slobodnu zamenu jednih katjona drugim katjonima. U prirodnim i vetakim zeolitima se nalaze labavo vezani molekuli vode koji okruuju izmenjive katjone u upljinama velikih pora. Voda koja moe biti reverzibilno ukolonjena zagrevanjem do 350 C ini 10% mase zeolita. Kada se zagrevanjem ukloni vezana voda izmenjivi katjoni se vraaju priblino na svoja mesta u unutranjosti kanala i pora blizu mesta suprotnog naboja u strukturu tetraedra. Na svim temparaturama sadraj vode u zeolitima je u korelaciji sa parcijalnim pritiscima vodene pare okoline. Zbir ekvivalentnih pozitivnih naelektrisanja izmenjivih katjona jednak je broju negativnih naelektrisanja mree i izraava se kapacitetom katjonske izmene (KKI) u mmolM+/kg15. Kapacitet katjonske izmene zavisi od stepena suspstitucije silicijuma aluminijumom, dimenzija kanala, oblika, veliine i valentnosti izmenjivih katjona. Karakteristine KKI vrednosti klinoptilolita varijaju od leita do leita i kreu se od 2000 do 3000 mmol/kg. Pored ukupnog kapaciteta katjonske izmene, zeolite karakterie i spoljanji kapacitet katjonske izmene (SKKI), koji predstavlja sumu izmenjivih katjona na spoljanjim povrinama zeolita i obino iznosi oko 10% od ukupnog kapaciteta katjonske izmene15.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

21

2. OPTI DEO

Fizike osobine klinoptilolita Klinoptilolit (Na3K3) (Al6Si30O72)24H2O ima dimenzije pora 3.9-4.2 x 10-10 mm i visoku relativnu termiku stabilnost. Intrakristalne pore kod zeolita ine od 20% do 50% ukupne zapremine kristala. Adsorptivna, katalitika i jonoizmenjivaka mesta kod zeolita su unutar kristalne strukture. Celokupna unutranja struktura ove mree je izrazito hidrofilna i pokazuje veliki afinitet prema molekulima vode. Voda mora biti uklonjena iz zeolit da bi se adsorpcija uopte odigrala. Dehidratacija (ili aktivacija) se obino izvodi zagrevanjem zeolita u vakumu ili nekom drugom inertnom sistemu na 350C. Jedinstvenost zeolita je u tome to sadre uniformne pore molekularnih dimenzija. Ova uniformnost limitira adsorpciju na osnovu veliine molekula. Molekuli manjih dimenzija nego to su same pore mogu ui u kristalnu strukturu i biti adsorbovani, ali ne i vei molekuli. Velike upljine i ulazni kanali zeolita su obino popunjeni molekulima vode koji formiraju vodenu sferu oko izmenjivih katjona. Ukoliko se voda ukloni (zagrevanjem na 350- 400C u toku nekoliko asova) dovoljno mali molekuli mogu da prou kroz uske ulazne kanale gde e biti lako adsorbovani u unutranjosti centralnih upljina. Veliki molekuli ne mogu proi kroz ulazne kanale. Zbog ove osobina zeoliti su dobili naziv molekulskih sita. Adsorpciona povrina sita je veoma velika i moe iznositi i po nekolika stotina kvadratnih metara po gramu. Pored toga to su sposobni da razdvajaju molekule gasa na osnovu veliine, neuobiajena raspodela naboja unutar centralne upljine omoguava mnogim esticama sa permanentnim dipolima da budu adsorbovane sa selektivnou koja nije karakteristina za druge adsorbente. Na primer polarni CO2 e biti pre adsorbovan od nepolanog CH4 to moe da poslui za preiavanje metana ili prirodnog gasa od neistoa. Isto tako mali kvadropolni momenat e biti dovoljan da N2 iz vazduha bude adsorbovan i na taj nain sredina e biti obogaena kisonikom. Izmenjivi katjoni zeolita labavo vezani u tetraedarskoj strukturi mogu biti lako uklonjeni ili zamenjeni drugim katjonom, ija je koncentracija u rastvoru vea. Kao takvi zeoliti su meu poznatim jonoizmenjivaima. Dva puta su efikasniji od glina, poput bentonita. Jonoizmenjivaki kapacitet zavisi od toga u kojoj je meri silicijum zamenjen aluminijumom u mrenoj strukturi. to je u veoj meri dolo do supstitucije silicijuma aluminijumom, vei je nedostatak neto pozitivnog naelektrisanja pa je samim tim vei i broj alkalnih i zemnoalkalnih katjona kojima se obezbeuje neophodna elektroneutralnost. Jonoizmenjivaki kapaciteti zavise i od drugih faktora. U pojedinim sluajevima katjoni mogu biti vezani u strukturnoj poziciji tako da je njihova izmena oteana, to umanjuje jonoizmenjivaki kapacitet. Znaajna je i veliina katjona koji se izmenjuju. U praksi, specifini joni, poput NH4+ uestvuju u kompeticiji za jonoizmenjivaka mesta u zeolitima zajedno sa drugim jonima. U takvim sluajevima je teko odrediti taan mehanizam u svakoj pojedinanoj primeni. Sposobnost klinoptilolita da ukloni jone, poput NH4+, iz vodenog rastvora u mnogome zavisi od prisustva kompetitivnog jona, kao Na+ ili Ca2+ . to je koncentracija Na+ i Ca2+ jona u rastvoru vea, zeolit e biti manje efikasan u uklanjanju NH4+ jona. Veliina jona, naboj i energija hidratacije su veoma vani faktori u odreivanju selektivnosti zeolita za dati jon. Vreme kontakta je takoe, veoma bitno, jer je potrebno odreeno vreme da bi joni difundovali kroz pore i kanale zeolita do izmenjivih mesta i da bi isto tako, osloboboeni joni
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

22

2. OPTI DEO

difundovali u okolni rastvor. Izmena jona u zeolitima je mnogo efikasnija na viim temparaturama (difuzija jona se poveava na viim temparaturama) i kada su granule zeolita manje 25 .

2.3.2. POVRINSKA MODIFIKACIJA MINERALA-FORMIRANJE SLOJA MODIFIKATORA NA POVRINI ZEOLITA

SILIKATNIH ORGANSKOG

Povrinskom modifikacijom silikatnih minerala, formiranjem sloja organskog modifikatora na povrini zeolita dobija se jonoizemnjiva koji je istovremeno katjonski i anjonski jonoizmenjiva dok je prirodni zeolit samo katjonski jonoizmenjiva. Izmenjivi katjoni u mineralu i na povrini mogu se zameniti dugolananim organskim katjonima povrinski aktivnih supstanci, pri emu dolazi do graenja organomineralnog kompleksa. Povrina dobijenog kompleksa je hidrofobna, ime se omoguuje adsorpcija nepolarnih i slabo polarnih organskih polutanata. Povrinske aktivne supstance su amfipatika jedinjenja i mogu da se prikau optom formulom RX16,17. Nepolarni deo molekula R je najee ugljovodonini lanac sa brojem ugljenikovih atoma izmeu 8 i 22. Lanac moe da sadri jednostruke ili dvostruke veze, da bude linearan ili razgranat, kao i da sadri aromatine grupe. Polarna grupa moe biti nejonska ili jonska. Za povrinsku modifikaciju glinenih minerala i zeolita najee se koriste kvaternarne amonijum soli (XNR1R2R3R4). Pri niim koncentracijama organski katjon u rastvoru postoji u obliku monomera, dok pri veim koncentracijama dolazi i do formiranja micela ili neke vrste dvosloja. Koncentracija pri kojoj dolazi do formiranja micela naziva se kritina micelarna koncentracija (KMK)18. Ispod KMK vrednosti katjon se na povrini minerala adsorbuje u obliku monomera, dok se pri koncentracijama veim od KMK vrednosti adsorbuje u obliku micela. Prvi sloj je pri tom vezan na mestima izmenjenih neorganskih katjona ili drugim aktivnim centrima (SiOH grupe, prekinute veze na ivicama slojeva), dok je drugi sloj vezan za prvi hidrofobnim vezama i neutralizovan anjonima kvaternarne amonijum soli19. Adsorpcija kvaternarnih amina na glinenim mineralima i zeolitu zavisi od njihovih funkcionalnih osobina (povrinsko naelektrisanje, kapacitet katjonske izmene i vrsta izmenjivih katjona, fleksibilnost slojeva). Adsorpcija kod minerala koji bubre u vodi je kompleksnija iz razloga to se organski katjon izmenjuje sa neorganskim katjonima na povrini i izmeu slojeva. Kod nebubreih glinenih minerala (kaolin, sepiolit), adsorpcija velikih organskih molekula je limitirana na spoljanju povrini minerala zbog toga to meuslojni prostor ne postoji. Dimenzije kvaternarnih amonijum jona sa dugim ugljovodoninim lancima su znatno vee od dimenzija klinoptilolitskih kanala, tako da se adsorpcija odigrava samo na spoljanjoj povrini minerala20. Sam mehanizam adsorpcije kvaternarnih amina na povrini zeolita zavisi, izmeu ostalog, od koncentracije amina u rastvoru i od odnosa koliine amina prema spoljanjem kapacitetu katjonske izmene zeolita (SKKI). Ukoliko je koliina dodatog organskog modifikatora vea od SKKI vrednosti, dolazi do formiranja drugog sloja organskog modifikatora na povrini zeolita. Tema
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

23

2. OPTI DEO

istraivanja za potrebe disertacije je bila je mogunosti primene modifikovanih zeolita u tretmanu otpadnih voda Raspored alkilnih lanaca zavisi od koncentracije na povrini klinoptilolita21. i saradnici su ispitivali mehanizam adsorpcije Sullivan, Bowman22 hexadecyltrimethylammonium bromida (HTAB) na klinoptilolitu elektronskom mikroskopijom, analizom adsorpcionih izotermi i kalorimetrijskim odreivanjem entalpija procesa adsorpcije. Koncentracije HTAB u rastvoru su bile ispod vrednosti kritine micelarne koncentracije: 0.5 KMK monomerni sistem i iznad 2.0 KMK micelarni sistem. Odnosi dodate koliine HTAB prema SKKI vrednosti klinoptilolita (SKKI = 70 meq/kg, SP = 15.7 m2/g) kretali su se u procentima od 0600%. Kod oba sistema adsorpcija je brza u prvih 30 minuta procesa, nakon ega se brzina adsorpcije naglo smanjuje. Kod monomernog sistema, u sluaju kada je odnos nHTAB /SKKI<1, na povrini klinoptilolita se adsorbuju monomeri iji se ugljenini lanci mogu meusobno povezivati slabim Van der Valsovim vezama. Organski katjon se alkilnim lancem rasporeuje horizontalno po povrini, pri emu sa poveanjem koliine dodatog katjona dolazi do veeg ureenja organskog katjona i do preoriijentacije iz horizontalnog u vertikalni poloaj (Slika 3). Kada je nHDTMA/SKKI>1 na povrini klinoptilolita se formira dvosloj u obliku disperznih admicela. U micelarnom sistemu, kada se HTAB dodaje u koliini koja je manja od SKKI vrednosti, na povrini klinoptilolita se adsorbuju micele koje se naknadno rerijentiu u monosloj. Pri koliini HTAB>SKKI vrednosti, dolazi do obrazovanja admicela na povrini minerala, koje se pri velikim koliinama HTAB (2.0 SKKI) reorijentiu u dvojni sloj. Vrednosti entalpija procesa adsorpcije ukazuju da su organo-zeoliti dobijeni iz micelarnog sistema pri koliini HTAB>ECEC stabilniji (Gm0 = -23 KJ/mol) od organo-zeolita dobijenih iz monomernog sistema (Gm0 = -16 KJ/mol). Monomeri adsorbovani u bilo kojoj koncentraciji pokazuju veu neureenost nego adsorbovane micele.

Slika 3. Raspored alkilnih lanaca na povrini klinoptilolita

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

24

2. OPTI DEO

Manne i Gaub23 su predloili drugaiji finalni raspored molekula povrinski aktivne supstance na povrini minerala liskuna, u sluaju kada su koncentracija vee od KMK. Umesto adsorpcije u konfiguraciji dvosloja, elektronskim mikroskopom su registrovali formiranje linearnih tvorevina paralelnih sa povrinom minerala, koje su interpretirane kao izduene micele. Xu i Boyd24,25 su vrili eksperimente adsorpcije HDTMA na slojevitim silikatima, montmorilonitu i vermikulitu i potvrdili da se adsorpcija HDTMA u koliinama preko kapaciteta katjonske izmene minerala odvija kombinacijom katjonske izmene i hidrofobnih interakcija alkilnih lanaca.

2.3.3. PRIMENA PRIRODNIH ALUMINOSILIKATA KOD PREIAVANJA OTPADNIH VODA


Osobine na osnovu kojih su prirodni aluminosilikati nali iroku primenu su: jonoizmenjivake osobine, sposobnost adsorpcije i prosejavanje molekula, osobine katalizatora, sposobnost dehidratacije i rehidratacije i bioloka reaktivnost Zeoliti i gline su zbog svojih morfo-strukturnih karakteristika (povrinski napon, zapremina i prenik pora, jonoizmenjivaka i adsorpciona sposobnost) nali iroku primenu u preiavanju voda, za odstranjivanje amonjaka, tekih metala i drugih toksikanata. Komunalni i industrijski otpadni mulj, koji sadri veliki procenat poeljnih nutrijenata, se nakon detoksikacije zeolitima moe koristiti na farmama ili kao dodatak umskom zemljitu. Bentonit i klinoptilolit u smei su se pokazali uspenim u uklanjanju tekih metala, posebno olova, arsena, bakra i cinka, a delimino i hroma i nikla iz otpadne vode, ime se spreava kontaminacija poljoprivrednog zemljita. U preiavanju otpadnih voda prirodni zeoliti se ponaaju kao polifunkcionalni sorbenti, koji vezuju istovremeno vie tetnih komponenti, bilo da se nalaze u jonskoj ili nejonskoj formi. U optem sluaju sorpcija katjona iz tene faze moe se ostvariti: 1. putem zamene 2. sorpcijom na povrini vrste faze u makroporama. Oba procesa se odvijaju istovremeno, a odnosi i uloga zavise od vie faktora. U procesima katjonske izmene uestvuju katjoni koji su prema veliini sposobni da prou u kristalne mikropore i kanale zeolita, a na povrini se sorbiraju pored veih katjona i neutralni molekuli, koloidne estice, pa ak i anjoni. U mnogim procesima, kao to je preiavanje otpadnih voda ili priprema voda, ova dva procesa se odvijaju istovremeno. Vrlo esto se tehnologija zamene jona spaja sa biohemijskim preiavanjem (bioloki filtri), gde se zeoliti koriste kao nosioci mikroflore, koja uestvuje u poboljanju kvaliteta otpadnih voda.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

25

2. OPTI DEO

2.3.3.1. Uklanjanje NH4+ jona iz kontaminiranih voda adsorpcijom na prirodnom zeolitu U razliitim tipovima otpadnih voda (poljoprivrednim, industrijskim, komunalnim, itd), velike koliine azota se pojavljuju u razliitim oblicima: organski azot, amonijak, nitriti, nitrati. Visoke koncentracije amonijum jona u podzemnim vodama ine ih nepogodnim za pie, to postaje veliki problem u Evropi i SAD. Savet Evropske Unije (SEU) je propisao da je dozvoljena koliina NH4+ u pijaoj vodi 0.5 mg/dm3. Jedan od naina uklanjanja amonijaka iz voda je primena mineralnih adsorbenata kao to su bentoniti, zeoliti, vermikuliti, iliti i dr. U poslednje dve decenije, u svetu i kod nas, uraena su brojna istraivanja efikasnosti adsorpcije amonijum jona na prirodnim zeolitima26-34. Efikasnost adsorpcije NH4+ jonskom izmenom zavisi u prvom redu od hemijskog sadraja klinoptilolita, poloaja izmenjivog katjona u kanalima kao i rasporeda Al3+ strukturnih jona u alumosilikatnoj strukturi. Na naim prostorima postoji vie leita klinoptilolita. Efikasnost adsorpcije amonijaka je ispitana na uzorcima leita Zlatokop, Vranjska Banja; Beoin, Frukogorski okrug i Novakovi, Republika Srpska. Rezultati su pokazali, da kada su amonijum joni prisutni u malim koncentracijama, sva tri zeolita e drastino smanjiti njihovu koncentraciju. U zavisnosti od koliine dodatog adsorbenta, umanjenje koncentracije amonijum jona se kree od oko 74% do ak 98%. Filtracijom otpadne vode Industrije mleka AD Imlek kroz preparat zeolita registrovano je smanjenje amonjanog azota od skoro 90 %34. U vodama u kojima je prisutan uglavnom amonijani jon kao kontaminant, zeoliti se nakon upotrebe mogu koristiti za proizvodnju amonijanih ubriva, ili se termikim tretiranjem regenerisati i ponovo koristiti za istu svrhu. Odstranjivanje amonijum jona iz industrijskih otpadnih voda zahteva kompleksnu tehnologiju koja ukljuuje regeneraciju prirodnog izmenjivaa, ponovno korienje preiene vode u proizvodnom ciklusu i upotrebu rastvora za regeneraciju izmenjivaa. Pri upotrebi H2SO4 za regeneraciju zeolita, utvreno je da u opsegu koncentracija 0.05 0.2 mol/l, kapacitet katjonske izmene ostaje praktino isti, dok za vee koncentracije kiseline opada usled deliminog razlaganja klinoptilolita35.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

26

2. OPTI DEO

2.3.4. PRIMENA MODIFIKOVNIH ALUMINOSILIKATA KOD PREIAVANJA OTPADNIH VODA

2.3.4.1. Adsorpcija neorganskih anjona na modifikovanim zeolitima Prirodni zeoliti ne poseduju sposobnost adsorpcije anjona zbog negativnog naelektrisanja alumosilikatne mree. Adsorpcijom povrinski aktivnih supstanci mogua je delimina neutralizacija negativnog naelektrisanja spoljne povrine minerala zeolita. Ukoliko koliina adsorbovanog organskog katjona premauje SKKI vrednost klinoptilolita, dolazi do dvoslojne adsorpcije pri emu je polazni deo drugog sloja dostupan za anjonsku izmenu21,36. Na ovaj nain se dobija adsorbent sa poveanom sposobnou adsorpcije anjona, ali to je vrlo znaajno, ovakav adsorbent poseduje i sposobnost simultane adsorpcije nekih katjonskih i organskih kontaminanata. Postignuta efikasnost adsorpcije na povrinski modifikovanom zeolitu prikazana je u Tabeli 5. Tabela 5. Efikasnost adsorpcije neorganskih anjona na organozeolite 37,38, 39 Neorganski anjoni Sulfati SO42Hidrogenhromati HC2O4Dihidrogenfosfati H2PO4Nitrati NO3Hromati C2O4-Efikasnost adsorpcije (%) >90 100 100 100 88

2.3.4.2. Adsorpcija organskih kontaminanata na modifikovanim zeolitima Sve je vea primena minerala zeolita i bentonita u preiavanju voda od organskih kontaminanata prvenstveno zbog jeftinijeg procesa (cena modifikovanog zeolita je cca 10- 20 puta nia od cene aktivnog uglja). Koristei negativno naelektrisanje njihove povrine i pratei kapacitet katjonske izmene, mogue je izvriti kontrolisanu modifikaciju povrine razliitim organskim modifikatorima u cilju poveanja afiniteta ka adsorpciji, kako nepolarnih organskih polutanata, tako i neorganskih anjona i katjona prisutnih u pijaim vodama. Izmenjivi katjoni na povrini minerala mogu biti zamenjeni velikim dugolananim molekulima kvaternarnih amina, pri emu se dobijaju pogodni adsorbenti za fenol, benzen, ksilen, toluen i druge organske kontaminatore40- 44. Primeri dostignute efikasnosti adsorpcije pojedinih organskih polutanata na organo-zeolitima prikazani su u Tabeli 6.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

27

2. OPTI DEO

Tabela 6. Efikasnost adsorpcije pojedinih organskih polutanata na organo-zeolitima43,46 Organski zagaivai Benzen Toluen Ksilen nButanol Phenol Perhloroetilen Efikasnost adsorpcije (%) 8 82 95 55 90 80

Navedeni rezultati ukazuju da organozeoliti poseduju visok stepen adsorpcije i selektivnost za nepolarne i slabo polarne organske molekule i kao takvi se mogu primeniti za uklanjanje navedenih organskih jedinjenja iz pijaih voda. Veliki broj mogunosti modifikacije povrine minerala prua dobru osnovu za ispitivanje mogunosti adsorpcije i drugih polutanata voda na ovim proizvodima.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

28

2. OPTI DEO

2.4.

OZON

Kao to je ranije naglaeno direktna ozonizacija vode je takoe postupak koji dovodi do njenog preiavanja, Ozon je, u uslovima normalne temperature, gas sivoplaviaste boje, karakteristinog nadraujueg mirisa, tei od vazduha. Ozon je alotropska modifikacija kisonika, moe se predstviti sledeim rezonantnim strukturama (Slika 4.):

Slika 4. Rezonantne strukture molekula ozona 47

U rezonantnoj strukturi O3 se nalazi 18 elektrona, koji obrazuju rezonantne strukture za koje su karakteristini krajnji atomi kisonika sa po 6 elektrona, to izraava dipolni karakter molekula ozona. Molekuli ozona se u magnetnom polju ponaaju kao dijamagnetik to znai da su mu svi elektroni spareni. Ove karekteristike elektronske strukture objanjavaju visoku reaktivnost, sposobnost adicije u reakciji sa nezasienim ugljovodonicima i lakou disocijacije do atomskog i molekulskog kiseonika42. Ozon je snaan oksidacioni agens to je u vezi sa njegovom nestabilnou pri emu prelazi u dvoatomni kiseonik 2 O3 3 O2. Ova reakcija se ubrzava sa porastom temparature i padom pritiska. Ozon oksiduje sve metale do najvieg oksidacionog stanja, izuzev zlata, platine i iridijuma: 2 Cu2+ + 2 H+ + O3 2 Cu3+ + H2O + O2 Ozon prevodi okside u perokside: SO2 + O3 SO3 + O2. Takoe oksiduje okside do oksida sa najveim oksdacionim brojem: NO + O3 NO2 + O2. Oksid NO2 moe dalje da bude oksidovan: NO2 + O3 NO3 + O2. Novonastali NO3 moe da reaguje sa NO2 i da nadgradi N2O5:
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

29

2. OPTI DEO

NO2 + NO3 N2O5. Ozon reaguje sa ugljenikom obrazujui ugljen dioksid, ak i na sobnoj temparaturi: C + 2 O3 CO2 + 2 O2. Ozon ne reaguje sa amonjanim solima, ali reaguje sa amonjakom gradei amonijum nitrat: 2 NH3 + 4 O3 NH4NO3 + 4 O2 + H2O Ozon sa sulfidima gradi sulfate: PbS + 4 O3 PbSO4 + 4 O2. Direktna oksidacija organskih jedinjenja sa ozonom je izuzetno selektivan reakcioni mehanizam gde su favorizovane reakcije ozona sa organskim materijama koje sadre nezasiene veze, aromatine grupe ili amine. Ozon reaguje bre sa jonizovanim i disosovanim organskim jedinjenjima u poreenju sa prirodnim organskim materijama koje su, uglavnom, nedisosovane. U vodi je slabo rastvoriljiv ali ipak znatno rastvorljiviji od kiseonika to je posledica dipolnog karaktera molekula ozona.

2.4.1. DOBIJANJE OZONA

Ozon se najlake dobija ako pomou elektrine energije razbijemo molekul kisonika i tako nastalim atomima omoguimo da sa drugim molekulima kisonika daju ozon uz hlaenje smee. Na ovom principu bazira se dobijanje ozona u ozonizatorima. Ozon se dobija u elektrinom pranjenju, u vazduhu ili istom kisoniku. Za praktine potrebe ozon se najee dobija elektrinim pranjenjem jer se najvei prinos ozona, pri industrijskom dobijanju, postie primenom elektrinog pranjenja. Prvo dolazi do disocijacije molekula O2 kisonika a zatim jedan od tako nastalih atoma u trojnim sudarima stvara O3. U meuelektrodnom prostoru, pod uticajem visoko energetskih elektrona (e-) dolazi do disocijacije molekula kisonika O2+ e- (visoka energija) 2O+ e- (niska energija), formiranja radikala atoma kisonika (O) koji reaguje sa molekulom kisonika (O2) i stvara se ozon O+ O2 O3.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

30

2. OPTI DEO

2.4.2. PRIMENA OZONA U PROCESU PREIAVANJA VODA

Primena oksidacionih sredstava u procesu preiavanje voda i otpadnih voda ima dva cilja. Prvi je da se putem oksidacije razgrade zagaujue supstance ili prevedu u manje toksine a drugi da se unite mikroorganizmi to jest da se dezinfikuje voda. Najee koriena oksidaciona sredstva su: hlor, hlor dioksid, hloramin, kalijum permangant i ozon. Ozon u poslednje vreme privlai panju u tehnologiji obrade vode zbog izuzetno visokog dezinfekcionog i oksidacionog potencijala. Koristi se u tretmanu i preiavanju podzemnih i povrinskih voda, za komunalne i industrijske otpadne vode, kod bazena za plivanje i sistema tornjeva za hlaenje. Prednosti upotrebe ozona kao oksidacionog sredstva u odnosu na druga oksidaciona sredstva: zbog velike oksidacione moi ozon oksiduje veliki broj organskih jedinjenja i istovremeno uklanja boju, miris i neprijatan ukus vode ozon deluje brzo i efikasno u irokom opsegu pH i temperature imajui visok nivo lentalnosti za razliite grupe mikroorganizama unitavajui pri tom i vegetativne obilike i spore mikroorganizama veina sporednih proizvoda ozonizacije vode su oksidovana organska jedinjenja visoke biorazgradljivosti, koje nemaju izraenje toksine efekte kao halogeni derivati, koji nastaju hlorisanjem vode viak ozona u vodi uklanja se lako jer se veoma brzo razlae do kiseonika, za razliku od hlora koji ostaje u vodi i daje joj neprijatan ukus i miris ukoliko je potrebno delovanje ozona moe se pojaati kombinovanjem ozonizacije sa UV zraenjem ili dodatkom vodonik peroksida. Nedostaci primene ozona uslovljeni su: nestabilnou i relativno maloj rastvorljivosti u vodi ozon se mora poizvoditi na licu mesta, generie se u proizvodnoj aparaturi i potom uvodi u rezervoar sa vodom produkcija ozona u generatorima je veoma niska (6-12% iz istog kisonika i 4- 6% iz vazduha) pa je i koncentracija ozona mala postoji mogunost nastanaka sporednih proizvoda koji nisu biorazgradivi (npr. bromati koji nastaju kada se ozoniziraju vode bogate organskim materijama u prisustvu bromidnog joda) ozon nema, poput hlora, produeno dejstvo pa postoji mogunost razvoja mikroorganizama u distributivnoj mrei to uslovljava korienje dezinfekcionog sredstva koje e tititi vodu od reinfekcije mora se obezbediti razgradnja vika ozona u kontaktnom sudu, odakle potom dospeva u atmosferu.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

31

2. OPTI DEO

2.4.3. PRIMENA OZONA U TRETIRANJU OTPADNIH VODA

Ozon se najee primenjuje pri oksidaciji fenola, oksidaciji cijanida i tretmanu otpadnih voda tekstilne industrije. Organska jedinjenja prisutna u otpadnim vodama su obino kompleksne smee koje u sastavu sadre mnogo individualnih supstanci u irokom opsegu koncentracija (od mg/l do g/l). Osnovni zadaci ozona pri tretiranju otpadnih voda su: - transformacija toksinih jedinjena prisutnih u vodi, - oksidacija organskih materija prisutnih u vodi, smanjenje vrednosti HPK(mg O2/l) HPK, hemijska potronja kiseonika, predstavlja meru sadraaja organskih materija prisutnih u vodi, obuhvatajui i deo bioloki nerazgradivih organskih materija. Hemijska potronja kisonika/ Chemical Oxygen Demand- HPK/COD (mg O2/l). - uklanjanje boje 66.

2.4.4. KARAKTERISTIKE PLAZMA REAKTORA NA BAZI DIJELEKTRINOG BARIJERNOG PRANJENJA (DBP) ORIGINALNE KONSTRUKCIJE

U klasinim ozonizatroima, ozon se proizvodi u dielektrinom barijernom pranjenju proputanjem struje vazduha ili kiseonika izmeu elektroda ili se koriste ozonizatori na bazi korona pranjenja. U ovom procesu stvaranja ozona istovremno dolazi i do degradacije nastalog ozona, tako da u elektrinim pranjenjima postoji gornja granica za maksimalno moguu koncentraciju proizvedenog ozona i efikasnost ureaja. Posle prolaska kroz elektrodni sistem, struja vazduha, u kojoj se pored azota, kisonika i ostalih primesa nalazi ozon, mora da se uvodi u vodu koja se nalazi u rezervoaru. Pri rastvaranju ozona u vodi deo mehuria vazduha i ozona izlazi na povrinu vode i ostaje u gasnoj fazi. U toku rada pritisak gasa iznad povrine vode raste, pa ova meavina vazduha i ozona mora povremeno da se isputa u atmosferu uz prethodnu degradaciju ozona. Proces degradacije ozona u ist kiseonik zahteva dodatni ureaj i potronju energije to uveava cenu ozonizacije i smanjuje konkurentnost ozonizacije u odnosu na druge naine oksidacije. Problem efikasnosti meanja i rastvaranja ozona u vodi i degradacija nerastvorenog vika pre isputanja u atmosferu, uspeno su prevazieni u originalnom ureaju za direktnu ozonizaciju vode razvijenom na Fizikom fakultetu Univerziteta u Beogradu u labarataoriji Centra za nauku i tehnoloki razvoj (ema 1.).

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

32

2. OPTI DEO

ema 1. a) blok shema zatvorenog sistema za direktnu ozonizaciju vode b) shema elektrodnog sistema za direktnu ozonizaciju vode53 1) E1- centralna cilindrina elektroda 2) dielektrini film vode 3) E2 spoljanja elektroda i izolatora od stakla 4) R2- donji rezervoar 5) R1- gornji rezervoar 6) P- pumpa Pod direktnom ozonizacijom vode podrazumeva se istovremeno proizvodnja ozona i njegovo rastvaranje u sloju vode koja protie i pri tome ima ulogu jedne od barijernih elektroda. Ovako koncipiran zatvoren sistem, u kome voda neprekidno krui, prolazei na svom putu iz jednog rezervoara u drugi kroz meuelektrodni prostor u kome se neprekidno odvija stvaranje ozona i njegovo rastvaranje u vodi, moe veoma dugo da radi bez isputanje ozona u atmosferu. Treba istai da ova konstrukcija elektrodnog sistema obezbeuje sinergetski efekat istovremenog dejstva elektrinog pranjenja i UV zraenja iz samog pranjenja, uz neprekidnu produkciju ozona i njegovo rastvaranje u vodi. Elektrino pranjenje barijernog tipa se uspostavlja izmeu tankog sloja vode i unutranje povrine staklene cevi kojom je izolovana spoljanja metalna elektroda. Staklena cev je zatopljena na kraju koji je okrenut ka atmosferi i na taj nain izoluje pranjenje od okoline. Blok shema postupka ozonizacija vode prikazana je na emi 1. Voda iz rezervoara R1 prirodnim padom protie izmeu elektroda E1 i E2 i pada u rezervoar R2. Dok protie izmeu elektroda voda uestvuje u pranjenju igrajui ulogu jedne od barijernih elektroda, a samo pranjenje se uspostvalja u zoni izmeu trankog sloja vode istaklene cevi kojom je izolovana spoljanja metalna elektroda. U toj zoni dolazi do
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

33

2. OPTI DEO

stvaranja ozona. Deo ozona ostaje u gasnoj fazi u meuelektrodnom postoru, a jedan deo se rastvara u vodi koja odlazi u rezervoar R2. U ovom rezervoaru se mea sa prethodno tretiranom vodom, a zatim se pomou pumpe P prebacuje u gornji rezervoar R1. Ozon proizveden u DBP-u potie uglavnom iz vazduha, ali jednim delom i iz vode. Mikro lukovi koji se stvaraju pri pranjenju dovode do isparavanja vode, disocijacije i formiranja ozona u plazmi. Pranjenje se ne odvija samo u vazduhu ve u meavanini vazduha i vodene pare. Elektrino pranjenje kroz vodu doprinosi poveanju okisidacione moi vodenog rastvora na dva naina: a) isparavanjem vode i elektrinim pranjenjem kroz smeu radnog gasa i vodene pare, b) hidrolizom vode i stvaranjem OHgrupe pri proticanju struje kroz vodu. Zbog dejstva jakog elektrinog polja na vodeni rastvor i proticanja struje kroz vodeni rastvor bilo bi ispravanije govoriti o plaza reaktoru nego o ozonizatoru.71 Tokom istraivanja raenih za potrebe izrade disertacije protok vode se kretao od Q= 200-500 ml/min kada je prenik unutranje elektrode bio 20 mm, duina 400 mm a izmerena snaga Lisaruovih (Lissarjous) figura 7-9 W. Pri ovom merenju naizmenini radni napon mrene frekvencije od 50 Hz je bio u intervalu od 10- 20 kV a rastojanje izmeu barijernih elektroda od 2-3 mm67. Prednosti ozonizatora DBP originalne konstrukcije (tj. plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja DBP) u odnosu na dosada upotrebljavane ozonizatore: nije potrebna aparatura za uvoenje ozona u vodu vei stepen iskorienja zato to nema gubitka prilikom uvoenja ozona u vodu pri tretmanu plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) otpadna voda se istovremeno izlae dejstvu filamentarnog pranjenja, UV zraenja, ozonu koji iz gasne faze prelazi u vodu i hidroksilnim radikalima (OH) koji nastaju u samoj vodi nisu potrebni ureaji za razlaganje vika ozona mogue je postii vei protok ozona (paralelno vezivanje) mogue je postii veu koncentraciju ozona (redno vezivanje) ureaj je zbog svoje jednostavanosti lak za upotrebu i odravanje. U dosadanjim tretmanima voda DBP-om uoeno je merenjem HPK veliko redukovanje organske materije posle tretmana vode: - dunavske vode53, 65 - otpadnih voda naftne industrije - otpadnih voda industrije tekstila - pitkih voda koje sadre arsen66 - voda koje sadre fenole 65. U literarnim podacima ukazano je na efekte redukcije organskog zagaenja putem tretmana vode DBP-om. Uspenost redukcije, smanjenja, zavisi od vrste i zagaenja vode koje je tretirana: - pitka voda tretirana direktnom oznonizacijom je imala koncentraciju arsena posle tretmana na granici detekcije, koncentracija arsena od 140 g/l je ozonizacijom redukovana na cca 1 g/l As66. - koncentracija fenola u dva uzorka dunavske vode je redukovana posle protoka kroz DBP na 76,7 i 80,0 % poetne vrednosti 65.
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

34

2. OPTI DEO

posle jednog prolaza ispitivane vode kroz DBP reaktor koncentracija hlorofenola od 20 mg/l smanjena za vie od 95%67. - reakcija ozona sa organskom komponentom dunavske vode potvrena je smanjenjem BPK posle tretmana vode DBP-om. 53, 65 Koncentracija ozona u vodi tretiranom u plazma reaktoru na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) odreivan je Jodometrijskom metodom. Jodometrijska metoda je najstariji postupak za odreivanje koncentracije ozona. To je kvantitativna i precizna metoda. Elektrino pranjenje barijernog tipa se uspostavlja izmeu sloja vode i unutranje povrine stakleni cevi kojom je izolovana spoljanja metalna elektroda. Staklena cev je zatopljena na kraju koji je okrenut ka atmosferi i na taj nain izoluje pranjenje od okoline. Labaratorijski ureaj za generisanje ozona, sa tri paraleno vezane jedinice DBP-a je prikazan na Slici 5.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

35

2. OPTI DEO

Slika 5. Tri paraleno vezane jedinice DBP-a u radu

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

36

3. CILJ RADA

3. Cilj rada

Predmet istraivanja u ovom radu je bila provera primene filtracionog tretmana, reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala, na procenat smanjenja zagaenja otpadnih voda iz mlekarske industrije. Cilj ovog rada je definisanje optimalnih uslova za dobijanje organo-zeolita za adsorpciju organskih zagaivaa prisutnih u vodama. Istovremeno su ispitane i hidraulike osobine adsorbenata na bazi zeolita kako bi se ovaj adsorbent mogao primeniti u ulozi reakcionih filtera, kao i njegova stabilnost u razliitim uslovima primene. Ovim radom bi se stvorila fiziko-hemijska i tehnoloka osnova procesa dobijanja i primene novih materijala za adsorpciju zagaivaa prisutnih u vodama. Drugi pravac istraivanja je bio sagledavanje i mogunosti konkretne primene, u realnim sistemima, novog naina ozonizacije voda plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP). Istraivanja su raena na otpadnim vodama u mlekari "Beograd" AD "Imlek". U tom cilju istraivanja su tekla po sledeem algoritmu: ispitivanje kvaliteta otpadne vode AD "Imlek" praenjem promena fizikohemijskih parametara u odreenom vremenu utvrivanje prosenog protoka otpadne vode u mlekari to bi omoguilo da se realni sistem projektuje na protok koji ima veliku verovatnou javljanja utvrivanje potronje koliine otpadne vode u odnosu na preraenu koliinu mleka. Ovaj podatak bi omoguio pravilnije pozicioniranje produkcije otpadne vode konkretne mlekare u odnosu na jedininu koliinu mleka u opsegu produkcije otpadnih voda datim u literaturi. Ovim bi se stvorila osnova za

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

37

3. CILJ RADA

pravilnije dimenzionisanje sistema za tretman otpadnih voda pri projektovanju novih ili proirenju starih proizvodnih kapaciteta mlekara formiranje pilot postrojenja sa adsorpcionom kolonom reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u laboratorijskim uslovima (cilj izrade pilot postrojenja i ispitivanja karakteristika filtracije vode kroz stub adsorbensa prirodnih aluminosilikata je da se na osnovu dobijenih rezultata na pilot postrojenju- laobratorijskom modelu izvri transfer eksperimentalnih rezultata na realne sisteme za preiavanje, odnosno da se rezultati merenja i zakljuci dobijeni na modelu preslikavaju realne sisteme). Za razliku od nekih drugih inenjerskih oblasti (mainstvo, elektrotehnika, konstruktivni deo graevine), eksperimenti su sastavni deo oblasti Mehanike fluida. Cilj svakog eksperimenta je da se dobiju opta reenja, primenljiva ne samo na jednom, konkretnom problemu, ve primenjiva i na drugim, slinim sistemima. odreivanjem hidraulikih karakteristika adsorbensa (Darsijevi koeficijenti) definisati tehniko-tehnoloke karakteristike tretmana izraunavanjem i analizom dobijenih rezultata putem Rejnoldsovog bezdimenzionalnog broja Re i koeficijenta linijskog gubitka utvrditi karakter strujanja vode kroz adsorbent. Rejnoldsov bezdimenzionalni broja Re definie oblast strujanja koja odreuje mogunost korienja Darsijeve jednaine za strujanje u poroznoj sredini. Koeficijent trenja definie hidraulike energetske gubitke na strujanju du formiranog filtra. utvrivanje karakteristika organo-zeolita koji se koriste u tretmanu otpadnih voda formiranje poluindustrijskog pilot postrojenja za tretman otpadne vode mlekare sa plazma generatorom korienje plazma generatora orginalne konstrukcije u laboratorijskim uslovima u cilju ispitivanja mogunosti praktine primene ozonizatora originalne konstrukcije u tretiranju vode sa visokim HPK sagledavanje mogunosti konkretne primene, u realnim sistemima, novih zelenih tehnologija (zeoliti, plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP)) odnosno uporeivanje ove dve metode pri njihovom korienju u tretmanu otpadnih voda. Sagledavanjem za koje zagaivae ove dve metode mogu jedna drugu da zamene a za koje mogu da se dopunjuju korienjem obe meteode u tehnolokom procesu tretmana otpadnih voda, visoko zagaenih organskim optreenjem.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

38

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4. Materijal i metode ispitivanja, dobijeni rezultati

4.1. OPIS IMLEK

KANALIZACIONOG

SISTEMA

MLEKARE

AD

Mlekara Beograd AD Imlek (u daljem tekstu mlekara Imlek) proseno dnevno preradi 500 000 l mleka. Pri preradi ove koliine mleka potroi se oko 1 900 m3 vode/dan to iznosi oko 3,8 l vode/l mleka 31. Tokom 2006- 2008 godine praen je odnos koliina preraenog mleka i potronje vode u mlekari AD Imlek. Kanalizacioni sistem mlekare Imlek je veoma sloen i deo je kanalizacionog sistema Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB). Kanalizacioni sistem mlekare Imlek u periodu od 1995. godine je rekonstruisan, tako da su otpadne vode podeljene i kanalisane. Formirana su tri kanalizaciona podsistema: kina kanalizacija, tehnoloka kanalizacija i kanalizacija za ostalu otpadnu vodu. Kina kanalizacija gravitaciono otie u recipijent kanal Lisiiji jarak. Tehnoloka kanalizacija i kanalizacija za ostalu otpadnu vodu se sakupljaju u sabirnom ahtu koji je istovremeno i prepumpni aht. U prepumpnom ahtu su instalirane dve pumpe sa kapacitetom 2 x 80 l/sek, koje rade neizmenino. Iz prepumpnog ahta se otpadna voda isputa u kanalizacioni sistem PKB-a. Dovodni cevovod do ahta je izgraen od keramikih kanalizacionih cevi prenika 400 mm1 i duine L= 300 m1.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

39

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Prilikom rekonstrukcije kanalizacionog sistema izgraene su linije i ostavljani prikljuci za budue preiavanje otpadnih voda.

4.2. PROTOCI OTPADNIH VODA U MLEKARI Na osnovu merenja protoka vode, sezonski promenljive koliine preraenog mleka a time i koliine otpadne vode, usvojeno je, procenjeno, da je proseni protok otpadnih voda mlekare Imlek Qsr dnevno = 1 920 m3/dan ili preraunato u druge jedinice:34 Qsr asovno (m3/h) Qsr min (m3/min) Qsr sec (m3/s) Qsr sec (l/s) 80.00 1.33 0.022 22.22

Tabela br. 7: Procenjeni proticaj otpadne vode tokom uzorkovanja 2001 g. 17. i 18. 12. 2007 g., kontinualno je meren protok otpadne vode ultrazvunim meraem na bazi doplerovog efekta- Nivus. Srednja vrednost proticaja, maksilni proticaj, minimalni proticaj i ukupni proticaj u toku 33 h, dati su u tabeli br. 8 78.
Qsr Qmax Qmin Quk (l/s) (l/s) (l/s) (m3/33h) 22.00 43.67 6.86 2638.65

Tabela br.8: Proticaj otpadne vode tokom uzorkovanja 2007 g. Doplerovi ultrazvuni merai protoka koriste se za vodu u kojoj postoje vrste estice, pa su izuzetno pogodni za merenja protoka tehnoloke i otpadne vode. Doplerov princip se bazira na injenici da se frekvencija zvuka menja ako se izvor zvuka ili prepreka od koje se odbija, pomera relativno u odnosu na prijemnik zvuka. Ako se ultrazvuk odbija od estica koje putuju vodom, promena frekvencije zvuka e biti proporcionalna brzini estica. Na Slici 6. Prikazan je Nivus PCM - ultrazvuni mera protoka otpadnih voda na bazi doplerovog efekta.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

40

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Slika 6: Ultrazvuni mera protoka Nivus PCM

4.3. FIZIKO - HEMIJSKO ISPITIVANJE OTPADNIH VODA

4.3.1. PRETHODNA ISPITIVANJA


Kontinuitrano sukcesivno uzorkovanje i ispitivanje fiziko hemijskih karkateristika otpadnih voda mlekare AD Imlek u periodu od minimalno 24 sata je vreno 2001 i 2007 godine. I Tokom 2001 g. za ispitivanje kvaliteta otpadne vode mlekare Imlek uraena je fiziko-hemijska analiza u 116 uzoraka vode. Voda je uzimana u odreenim vremenskim intervalima u toku 24 sata, vie dana, u dva razliita godinja perioda. Uzorci su uzeti iz sabirnog ahta otpadnih kanalizacionih voda mlekare (ema 2.). Tokom ovog ispitivanja preko vodomera je merena potronja vode u mlekari. II 2007 godine dana 17.12.2007 od 1400_2200 izvreno je uzorkovanje na svakih dva sata (ukupno etiri uzorka) i od toga pripremljen i analiziran kompozitni uzorak. Od 2200-0600 takoe je izvreno etiri puta uzorkovanje otpadne vode na svaka dva sata i analiziran kompozitni uzorak kvaliteta otpadne vode. Dana 18.12.2007 godine u periodu od 0800-2200 izvreno je uzorkovanje i analiza kvaliteta pojedinanih uzoraka otpadnih

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

41

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

voda. Frekfenca uzorkovanja iznosila je dva sata tako da je analizirano ukupno osam uzoraka. Sva uzorkovanja, ispitivanja i tumaenja izvrena su u skladu sa Zakonom o vodama ("Sl. glasnik SRS", br. 46/91) i Pravilnikom o tehnikim i sanitarnim uslovima za uputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada Beograda ("Sl. list grada Beograda, 1986.).

ema 2. Situacija kanalizacije sa poloajem mernog mesta


Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

42

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Mesto uzorkovanja prikazano je na emi 1. i Slici 7. Uzorkovanje otpadne vode prikazano je na Slici 8.

Slika 7 Fotografija kanalizacionog ahta- mesto uzorkovanja

Slika 8 Uzorkovanje otpadne vode

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

43

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.3.2. METODE FIZIKO-HEMIJSKOG ISPITIVANJA


4.3.2.1. Metode ispitivanja fiziko-hemijskih parametra otpadne vode pri prethodnim ispitivanjima

Za odreivanje kvaliteta otpadnih voda 2001 godine, uraena je fiziko-hemijska analiza vode u labaratoriji Ekolab Padinska Skela standarnim i akreditovanim metodama. Temperatura- termometrom (0 - 100C) ;pH-potenciometrijski, pH-metar (EL 113050055-21); HPK-hemijska potronja kiseonika, bihromatna metoda; (mg O2/l); BPK5- bioloka potronja kiseonika za 5 dana; (mg O2/l); Nt-ukupan azot (Kjeldahl); (mg/l); amonijak (NH4+), spektrofotometrijski (Nessler); (mg/l); NO3- (N), volumetrijski; (mg/l); NO2-,(N) volumetrijska metoda);(mg/l); ukupni fosfati PO43-, spektrofotometrijska metoda (mg/l); sulfati (SO42-), gravimetrijska metoda; (mg/l); hloridi (Cl-), volumetrijska metoda (mg/l); kalcijum (Ca2+), atomska apsorpciona spektrometrija (mg/l); alkalitet HCO3-, metoda po Winnkleru; (mg/l); ukupne masti, ekstrakcija petroletrom, gravimetrijski; (mg/l). Za odreivanje kvaliteta otpadnih voda u okviru prethodnih ispitivanja 2007 god., uraena je fiziko-hemijska analiza vode. 2007 god. izvrena su in situ merenja sledeih parametara kvaliteta otpadnih voda: temperatura vode, vidljive otpadne materije, vidljiva boja, miris, pH vrednost i specifina elektroprovodljivost. Izvrena je analiza sledeih parametara u labaratoriji: utoak KMnO4, hemijska potronja kiseonika-HPK, bioloka potreba za kiseonikomBPK5, ukupni isparni ostatak na 1050C, ukupni ostatak posle arenja na 5500C, taloenje po Imhofu nakon 2 sata, nitrati, nitriti, amonijum jon, ukupni Kjeldal azot, ukupni fosfor, suspendovane materije, deterenti i ukupna ulja i masti.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

44

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.3.2.2. Metode ispitivanja fiziko-hemijskih parametra otpadne vode nakon filtracije ili ozonizacije

Pri ispitivanju filtracije kroz kolonu i pri ozonizaciji fiziko-hemijskih parametra su mereni PASTEL UV analizatorom koji radi na bazi UV apsorpcione spektrofotometrije. UV ispitivanje (analiza) je jednostavna metoda za kontrolu kvaliteta otpadnih voda koja je (tehnika) komplementarna za dobijanje. Na Slici 9. prikazan je Secomam Pastel UV analizator.

Slika 9 Secomam Pastel UV analizator

Organske materije, suspendovane vrste estice i nitrati sadrani u vodama i otpadnim vodama imaju specifini UV spektar koji predstavlja svojevrsni otisak te materije. Secomam pastel UV koristi taj UV otisak razliitih zagaivaa ili specifinih jedinjenja u uzorku za procenu sadraja ukupnog organskog ugljenika (Total Organic Carbon-TOC), hemijske potronje kiseonika (Chemical Oxygen Demand-COD), bioloke potronje kiseonika (Biological Oxygen Demand-BOD), ukupno suspendovanih vrstih estica (Total Suspended Solids-TSS) i za odreivanje nitrata i anjonskih povrinski aktivnih supstanci. UV spektrofotometrija je efikasna tehnika za jednostavno odreivanje kvaliteta voda, pri cemu se koristi dekonvoluciona metoda i deterministicki izbor referentnih spektara. Direktna primena ove nove metode je kontrola postrojenja za preradu otpadnih voda i okolnih recepijnata. Ovaj jednostavan postupak se moze poboljati korienjem memorije aparata kako bi se optimizovao izbor referentnih spektara. Deterministika dekonvolucija UV spektara otpadnih voda daje kvalitativne i kvantitativne rezultate.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

45

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.3.3. FIZIKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE VODE MLEKARE AD "IMLEK"- REZULTATI

OTPADNE

U tabelama 9., 11. i 13. su prikazani rezultati ispitivanja fizikih karakteristika otpadne vode mlekare AD "Imlek", a u tabelama 10., 12. i 14 hemijske karakteristike. Prikazane su maksimalne, srednje i minimalne vrednosti pojedinih parametara, kao i maksimalno dozvoljene vrednosti (MDK). Uoavaju se varijabilne vrednosti pH, kao i irok dijapazon vrednosti ostalih parametara, to je karakteristino za otpadne vode viepogonskog tehnolokog procesa, kakav je u mlekari AD "Imlek". U uzorcima uzimanim svakodnevno u toku 15 dana utvreno je da su i minimalne vrednosti za hemijsku i bioloku potronju kiseonika, HPK i BPK5, iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti (Tabela 10.). U tabelama 15 su prikazane fizike a u tabeli 16 hemijske karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek; MDK, maksimalne, srednje i minimalne izmerne vrednosti, oekivane vrednosti. Tabela 9. Fizike karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek. Uzorci uzimani svakodnevno u toku 15 dana (januar/februar 2001 g.), kapacitet mlekare 500 000 l/dan.
PARAMETRI Protok [m3/sat] Temperatura [oC] pH Koloidne materije [mg/l] Ukupne vrste materije [mg/l] Ukupne vrste materije [mg/l] udeo organske materije Ukupne vrste materije [mg/l] udeo neorganske materije Ukupne suspen. materije [mg/l] Ukupne suspen. materije [mg/l] udeo organske materije Ukupne suspen. materije [mg/l] udeo neorganske materije 30 6-9.5 MDK* Maksimalna Srednja Minimalna vrednost vrednost vrednost 143 79 20 31.6 12.3 4220 8960 86.5 13.5 500 1762 85.71 14.25 22.3 7.35 1252 2562 63.18 36.82 555 64.08 35.92 18.6 1.61 325 810 40.96 59.04 70 40.32 59.68

* MDK maksimalno dozvoljene koncentracije (Pravilnik o tehnikim i sanitarnim uslovima za uputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada Beograda (Sl. list grada Beograda, 1986.).

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

46

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela 10. Hemijske karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek. Uzorci uzimani svakodnevno u toku 15 dana (januar/februar 2001 g.), kapacitet mlekare 500 000 l/dan.
PARAMETRI HPK [mg O2/l] BPK5 [mg O2/l] Nt po Kjeldalu [mg/l] NH4+ - N [mg/l] NO3- - N [mg/l] NO2- - N [mg/l] Ukupni P mg/l] SO42- [mg/l] Cl- [mg/l] Ca [mg/l] HCO3- [mg/l] Ukupne masti i ulja [mg/l] MDK* 450 300 15 50 30 10 350 500 Maksimalna Srednja vrednost vrednost 9600 1777 2740 1322 493.5 172.76 32.27 9.15 311.19 38.15 1.67 0.27 17.37 7.89 340.00 51.63 1462.50 235.51 380.38 147.84 749.08 420.44 210.00 74.28 Minimalna vrednost 580 430 46.55 2.72 1.27 0.02 0.90 11.50 16.33 68.20 0.00 23.10

40

Tabela 11. Fizike karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek. Uzorci uzimani u toku 5 dana (jun/jul 2001 g.), na svakih sat vremena, kapacitet mlekare 500 000 l/dan.
PARAMETRI Protok [m3/sat] Temperatura [oC] pH Koloidne materije [mg/l] Ukupne vrste materije [mg/l] Ukupne vrste materije [mg/l] udeo organske materije Ukupne vrste materije [mg/l] udeo neorganske materije Ukupne suspen. materije [mg/l] Ukupne suspen. materije [mg/l] udeo organske materije Ukupne suspen. materije [mg/l] udeo neorganske materije 30 6-9.5 MDK* Maksimalna Srednja Minimalna vrednost vrednost vrednost 150 82 50 37.3 12.5 1762 1912 86 14 500 1612 88 12 23.7 8.1 383 846 75 25 423 74 26 17.2 2.2 20 123 55 45 25 55 45

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

47

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela 12. Hemijske karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek, Uzorci uzimani u toku 5 dana (jun/jul 2001 g.), na svakih sat vremena, kapacitet mlekare 500 000 l/dan.
PARAMETRI HPK [mg O2/l] BPK5 [mg O2/l] Nt po Kjeldalu [mg/l] NH4+ - N [mg/l] NO3- - N [mg/l] NO2- - N [mg/l] Ukupni P mg/l] SO42- [mg/l] Cl- [mg/l] Ca [mg/l] HCO3- [mg/l] Ukupne masti i ulja [mg/l] MDK* 450 300 15 50 30 10 350 500 Maksimalna Srednja vrednost vrednost 13335 2145 5250 845 480 123 71 24 90 27 9.2 1.9 180 48 954 344 563 150 425 149 728 390 212 68 Minimalna vrednost 115 82 17 3 0.5 0.1 8.1 190 71 25 0.0 12

40

Tabela 13. Fizike karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek (Uzorkovano 17-18. decembar 2007 g.), kapacitet mlekare 500 000 l/dan.
PARAMETRI Protok [m3/sat] Temperatura [oC] pH Koloidne materije [mg/l] Ukupne vrste materije [mg/l] Ukupne vrste materije [mg/l] udeo organske materije Ukupne vrste materije [mg/l] udeo neorganske materije Ukupne suspen. materije [mg/l] Ukupne suspen. materije [mg/l] udeo organske materije Ukupne suspen. materije [mg/l] udeo neorganske materije 30 6-9.5 MDK* Maksimalna Srednja Minimalna vrednost vrednost vrednost 157.21 80.03 20.00 35.90 12.03 500 2525 26.33 8.51 818 16.90 5.98 182 -

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

48

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela 14. Hemijske karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek (Uzorkovano 17-18. decembar 2007 g.), kapacitet mlekare 500 000 l/dan.
PARAMETRI HPK [mg O2/l] BPK5 [mg O2/l] Nt po Kjeldalu [mg/l] NH4+ - N [mg/l] NO3- - N [mg/l] NO2- - N [mg/l] Ukupni P mg/l] SO42- [mg/l] Cl- [mg/l] Ca [mg/l] HCO3- [mg/l] Ukupne masti i ulja [mg/l] MDK* 450 300 15 50 30 10 350 500 Maksimalna Srednja vrednost vrednost 2163 1786 1610 892 114 72 <1 <1 67 30 0.09 0.062 5.2 4.18 76.9 21.65 Minimalna vrednost 1450 256 42 <1 10 0.035 2.8 1.6

40

Tabela 15. Fizike karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek, kapacitet mlekare 500 000 l/dan- MDK, maksimalne, srednje i minimalne izmerene vrednosti, oekivane vrednosti
MDK* srednja vrednost /MDK 0.80 -

PARAMETRI Protok [m3/sat] Temperatura [oC] pH Koloidne materije [mg/l] Ukupne vrste materije [mg/l] Ukupne vrste materije [mg/l] udeo organske materije Ukupne vrste materije [mg/l] udeo neorganske materije Ukupne suspen. materije [mg/l] udeo organske materije Ukupne suspen. Materije [mg/l] udeo neorganske materije Ukupne suspen. materije [mg/l]

Maks. vrednost 157.21

Srednja Min. vrednost vrednost 80.03 23.96 8.31 1740 3453 76 20.00 16.9 1.61 20 123 55

Oekivana vrednost 5-11 1500- 5100 -

30 6-9.5 -

37.3 12.5 4220 8960 86

14

25

45

55

68

88

12 -

24 -

12 -

100- 1000

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

49

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela 16. Hemijske karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek, kapacitet mlekare 500 000 l/dan- MDK, maksimalne, srednje i minimalne izmerene vrednosti, oekivane vrednosti

Hemijske karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek


Kolinik srednje vrednosti parametara i MDK (srednja Maksimalna vrednost HPK [mg O2/l] BPK5 [mg O2/l] Nt po Kjeldalu [mg/l] NH4+ - N [mg/l] NO3- - N [mg/l] NO2- - N [mg/l] Ukupni P [mg/l] SO42- [mg/l] Cl- [mg/l] Ca [mg/l] HCO3- [mg/l] Ukupne masti i ulja [mg/l] 450 300 15 50 30 10 350 500 40 13335 5250 480 71 90 1.9 180 954 563 425 728 212 Srednja vrednost 1903 1020 123 17 32 0.74 20.02 198 193 148 405 48 Minimalna vrednost 115 82 17 3 10 0.06 4.18 52 71 25 390 12
vrednost/ MDK)

PARAMETRI MDK*

Oekivana vrednost 1200-3750 800- 2500 50- 150 10-100 400- 690

4.23 3.40 1.13 0.64 0.02 2.00 0.57 0.39 1.20

Kljuni parameteri kvaliteta otpadnih voda mlekarske industrije uobiajeno su sledeih vrednosti: bioloka potronja kiseonika (BPK) sa prosenom vrednou 8002 500 mgO2/l; hemijska potronja kiseonika (HPK) 1 200-3 750 mg O2/l (oko 1,5 puta vea od vrednosti BPK); pH 5- 11; ukupne suspendovane materije sa vrednou od 1001 000 mg/l; ukupne vrste materije 1 500- 5 100 mg/l;ukupne rastvorene materije: fosfor 10-100 mg/l; azot 50- 150 mg/l. Srednja vrednost HPK je 1903 mg O2/l, minimalna izmerena vrednost 115 a maksimalna 13 335 mg O2/l. Srednja vrednost HPK je 4.23 puta vea od MDKHPK=450 mg O2/l. Srednja vrednost BPK je 1020 mg O2/l, minimalna izmerena vrednost 82 a maksimalna 5250 mg O2/l. Srednja vrednost BPK je 3.40 puta vea od MDK BPK= 300 mg O2/l.
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

50

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Srednja vrednost ukupne masti i ulja je 48 mg/l, minimalna izmerena vrednost 12 a maksimalna 212 mg/l. Srednja vrednost parametra ukupne masti i ulja je 4.23 puta vea od MDK Ukupne masti i ulja =40 mg/l. Srednja vrednost NH4+ je 1.20 puta vea od MDK 4+ NH =15 mg/l. Srednja vrednost ukupne vrste materije je 8.31 mg/l, minimalna izmerena vrednost 1.61 a maksimalna 12.50 mg/l. Srednja vrednost pH je 8.31, minimalna izmerena vrednost 1.61 a maksimalna 12.50. Srednja vrednost pH kretala se u okviru MDK pH= 6-9,5. Srednja vrednost ukupnog N je 123 mg/l, minimalna izmerena vrednost 17 a maksimalna 480 mg/l. Srednja vrednost NH4+ 17 mg/l, minimalna izmerena vrednost 3 a maksimalna 71 mg/l. Srednja vrednost NH4+ je 1.13 puta vea od MDK NH4+=15 mg/l. Srednja vrednost ukupnog P je 20.02 mg/l, minimalna izmerena vrednost 4.18 a maksimalna 180.00 mg/l. Srednja vrednost P je 2.00 puta vea od MDKP =10 mg/l. Moe se zakljuiti da parametri otpadnih voda mlekare AD Imlek HPK, BPK, NH4+, ukupni P, Ukupne masti i ulja, znaajno odstupaju od vrednosti MDK. Hemijske i fizike karakteristike uzoraka otpadne vode mlekare AD Imlek ne odstupaju znaajnije od literaturnih podataka.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

51

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.3.3.1. ODNOS UPOTREBLJENE VODE I PRERAENOG MLEKA Pregled, po mesecima tokom 2006, 2007 i 2008 g., upotrebljene vode u odnosu na koliinu preraenog mlekare u AD Imlek-u data je u Tabeli 17. Tabela 17. Pregled, po mesecima 2006-2008 g., upotrebljene vode u odnosu na koliinu preraenog mlekare AD Imlek
UKUPNA potrosnja vode (m3) UKUPNA potrosnja vode (m3) UKUPNA potrosnja vode m/3 (m3) Potronja lvode/lmleka (-) 3,69 81.745 41.528 40.217 13.839.609 3,77 62.669 29.168 33.501 15.674.592 3,67 68.421 31.663 36.758 15.299.331 4,13 61.212 30.645 30.567 16.659.639 3,97 64.132 31.959 32.173 15.097.465 4,12 68.758 36.226 32.532 15.108.758 4,99 65.954 29.483 36.471 14.982.417 4,31 70.155 33.135 37.020 14.974.956 4,78 62.674 31.017 31.657 16.072.849 4,52 67.582 32.833 34.749 66.819 33.214 33.605 52.640 28.334 24.306 792.761 17.068.037 3,96 16.273.650 3,85 17.252.260 4,07 17.221.252 3,83 18.340.625 3,75 19.996.160 3,21 17.947.175 3,41 19.749.005 3,46 17.491.816 3,58

Mesec

Preraeno mleka ukupno( lit)

Potronja lvode/lmleka (-) 3,80

Preraeno mleka ukupno( lit)

Preraeno mleka ( lit)

Potronja lvode/lmleka (-) 4,83

2006 Januar 1/2 2/2 Februar 1/2 2/2 Mart 1/2 2/2 April 1/2 2/2 Maj 1/2 2/2 Jun 1/2 2/2 Jul 1/2 2/2 Avgust 1/2 2/2 Septembar 1/2 2/2 Oktobar 1/2 2/2 Novembar 1/2 2/2 Decembar 1/2 2/2 UKUPNO min max 55.062 27.206 27.856 47.869 26.028 21.841 43.588 23.350 20.238 48.991 23.352 25.639 51.561 24.955 26.606 46.321 23.568 22.753 48.434 24.817 23.617 48.333 23.273 25.060 43.941 21.195 22.745 52.478 26.882 25.596 46.912 23.183 23.730 47.481 25.358 22.123 580.970 15.572.513 3,37 14.177.869 3,10 14.068.412 3,44 13.887.410 3,49 14.235.826 3,25 15.546.210 3,32 15.305.571 3,20 15.767.114 2,76 13.912.375 3,44 14.505.601 55.486 27.968 27.519 52.206 25.372 26.834 57.455 26.598 30.857 63.129 34.669 28.460 66.111 30.218 35.893 62.155 31.312 30.843 75.375 40.211 35.164 64.626 31.060 33.566 71.559 35.473 36.087 72.691 32.361 40.330 65.099 30.622 34.476 59.863 30.574 29.289 765.754

2007 15.041.102

2008 16.934.385

14.212.158

3,30

14.499.198

4,49

16.063.612

4,16

14.611.825

3,25

16.071.142

3,72

16.536.042

3,18

161.734.472

3,59 2,76 3,80

183.321.058

4,18 3,67 4,99

210.874.017

3,76 3,18 4,16

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

52

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Korienjem standardnih programskih paketa statistiki je obraen i analiziran odnos upotrebljene vode i preraenog mleka (lvode/lmleka). U ukupnoj proizvodnji mlekare godinje se preradi oko cca 200 000 m3 mleka, za ta se potroi oko 800 000 m3 vode (odnos preraenog mleka i potroene vode je cca 1: 4).

4.4. FILTRACIJA VODE KROZ STUB ADSORBENSA

4.4.1. FIZIKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE ADSORBENSA


Granulometrijska analiza Adsorbens je formiran od granulisanog silikata-aluminosilikata (zeolitklinoptilolit) (Tabela 18., 18.1., 18.2., 18.3). Od etiri frakcije mineralne meavine zeolita (frakcija 0,2-2 mm, 2-3 mm, 3-5 mm, i 5-7 mm) formirana su tri adsorbensa Adsorbens I (najzastupljenija krupna frakcija), Adsorbens II (sve frakcija ravnomerno zastupljene), Adsorbens III (najzastupljenija sitna frakcija). U Adsorbensu AI uee pojedinih frakcija je bilo 0,2-2 mm: 10%, 2-3 mm: 20%, 3-5 mm: 30% i 5-7 mm: 40%. U Adsorbensu AII uee pojedinih frakcija je bilo 0,2-2 mm: 25 %, 2-3 mm: 25%, 3-5 mm: 25% i 5-7 mm: 25%. U Adsorbensu AIII uee pojedinih frakcija je bilo 0,2-2 mm: 40%, 2-3 mm: 30%, 3-5 mm: 20% i 5-7 mm: 10% (Tabela18. i Grafik 1.). Prosejavanjem odreen je granulometrijski sastav adsorbensa i zastupljenost pojedinih frakcija (Tabela 18.1., 18.2., 18.3., i Grafik 1.1., 1.2., 1.3., 1.4.). Na Graficima 1.1., 1.2. i 1.3. sa ds (mm) su obeleeni otvori sita, na apscisu su nanete vrednosti (ds )0.45 (mm). Sa Grafika 1.4. se vidi da adsorbensi korieni tokom ispitivanja za potrebe izrade disertacije Adsorbens I (najzastuplenija krupna frakcija), Adsorbens II (sve frakcije ravnomerno zastupljene), Adsorbens III (najzastupljenija sitna frakcija) odgovaraju mineralnim meavinama koje spadaju najveim delom u kategoriju sitan ljunak (od krupnog peska do srednjeg ljunka).

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

53

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela br. 18 Granulometrijska analiza adsorbensa I, II i III


Procentualni odnos pojedinih frakcija adsorbensa II Procentualni odnos pojedinih frakcija adsorbensa III

Red. broj odgovarjueg sita

Otvor sita (mm)

Procenat prolaza apsorbens I (%)

Procentualni odnos pojedinih frakcija adsorbensa I

Procenat prolaza apsorbens II (%)

Procenat prolaza apsorbens III (%)

1 2 3 4 5

0.8 2 3 5 7

najzastuljenija krupna frakcija 0 10 0.2-2: 10% 30 2-3: 20% 60 3-5: 30% 100 5-7: 40%

sve frakcija ravnomerno zastupljene 0 25 0.2-2: 25% 50 2-3: 25% 75 3-5: 25% 100 5-7: 25%

najzastupljenija sitna frakcija 0 40 0.2-2: 40% 70 2-3: 30% 90 3-5: 20% 100 5-7: 10%

Kriva zastupljenosti pojedinih frakcija adsorbensa I, II i III 100 Procenat prolaza (%) 80 60 40 20 0 0,8 2 3 5 7 Veliina otvora sita (mm1)
Adsorbens I Adsorbens II Adsorbens III

Grafik 1. Granulometrijska kriva zastupljenosti pojedinih frakcija adsorbensa


Za adsorbens I (najzastupljenija krupna frakcija) ekvivalentni prenik zrna deAI= 2.2mm1= 0.022 dm1 Za adsorbens II (sve frakcija ravnomerno zastupljene) ekvivalentni prenik zrna deAII= 1.6 mm1= 0.016 dm1 Za adsorbens III (najzastupljenija sitna frakcija) ekvivalentni prenik zrna deAIII=1.45 mm1= 0.0145 dm1

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

54

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela br. 18.1. Radni sastav meavine Adsorbensa I RADNI SASTAV MINERALNE MEAVINE- ADSORBENS I
Vrsta meavine ADSORBENS I Veliina otvora sita ds(mm) frakcija 0.2-2 0.2-2 frakcija 2-3 2-3 frakcija 3-5 3-5 frakcija 5-7 5-7 Osnovni materijali
frakcija 0.2-2 frakcija 2-3 frakcija 3-5 frakcija 5-7

FRAKCIJE: 0.2/2, 2/3, 3/5, 5/7 (mm) klinoptilolit / Fruka gora Prolaz kroz sito (%) 2.0 2.83 3.36 5.0 98.4 100.0 100.0 100.0 4.4 64.0 98.5 100.0 3.5 97.5 2.6 Prolaz kroz sito (%) 2.0 2.83 3.36 5.0 9.8 10.0 10.0 10.0 0.9 12.8 19.7 20.0 0.0 0.0 1.1 29.3 0.0 0.0 0.0 1.0 10.7 10.0 5.0 15.0 5.0 22.8 22.2 5.0 27.2 17.2 30.8 30.0 5.0 35.0 25.0 60.3 60.0 5.0 65.0 55.0

0.2 1.2

0.4 24.2

0.63 39.5

1.6 88.4

6.35 100.0 100.0 100.0 36.1

7.93 100.0 100.0 100.0 95.5

10.0 100.0 100.0 100.0 100.0

ds (mm) 0.2-2 2-3 3-5 5-7

uee

(%) 10.0 20.0 30.0 40.0 100.0

0.2 0.1 0.0 0.0 0.0 0.1 0.0 5.0 5.0 0.0

0.4 2.4 0.0 0.0 0.0 2.4 1.1 5.0 6.1 0.0

0.63 3.9 0.0 0.0 0.0 3.9 2.4 5.0 7.4 0.0

1.6 8.8 0.0 0.0 0.0 8.8 7.8 5.0 12.8 2.8

6.35 10.0 20.0 30.0 14.4 74.4 78.4 5.0 83.4 73.4

7.93 10.0 20.0 30.0 38.2 98.2 100.0 5.0 100.0 95.0

10.0 10.0 20.0 30.0 40.0 100.0 100.0 5.0 100.0 100.0

Radna meavina

Projektovna meavina Dozvoljeno odstupanje

Granica tolerancija projektovane meavine

GRANULOMETRIJSKI SASTAV MINERALNE MEAVINE- ADSORBENS I


100 90 80 0 10 20 30 40 50 60 OSTVARENA MEAVINA 30 20 10 0
0.2 0.4 3.36 2.83

prolaz kroz sito [%]

70 60 50 40 POJAS TOLERANCIJE PROJEKTOVANA MESAVINA ds - otvor sita (mm)

70 80 90 100

0.63

1.6 2

5.0

6.35

7.93

10

16

22.4

31.5

45

ds0.45 [mm]

Grafik 1.1. Granulometrijska kriva Adsorbensa I

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

55

ostaci na situ [%]

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela br. 18.1. Radni sastav meavine Adsorbensa II RADNI SASTAV MINERALNE MEAVINE- ADSORBENS II
Vrsta meavine ADSORBENS II Veliina otvora sita ds(mm) frakcija 0.2-2 frakcija 2-3 frakcija 3-5 frakcija 5-7 Osnovni materijali frakcija 0.2-2 frakcija 2-3 frakcija 3-5 frakcija 5-7
Radna meavina

FRAKCIJE: 0.2/2, 2/3, 3/5, 5/7 (mm) klinoptilolit / Fruka gora Prolaz kroz sito (%) 2.0 2.83 3.36 5.0 98.4 100.0 100.0 100.0 4.4 64.0 98.5 100.0 3.5 97.5 2.6 Prolaz kroz sito (%) 2.0 2.83 3.36 5.0 24.6 25.0 25.0 25.0 1.1 16.0 24.6 25.0 0.0 0.0 0.9 24.4 0.0 0.0 0.0 0.7 25.7 41.0 50.5 75.0 25.0 40.3 50.0 75.0 5.0 5.0 5.0 5.0 30.0 45.3 55.0 80.0 20.0 35.3 45.0 70.0

0.2-2 2-3 3-5 5-7


uee

0.2 1.2

0.4 24.2

0.63 39.5

1.6 88.4

6.35 100.0 100.0 100.0 36.1

7.93 100.0 100.0 100.0 95.5

10.0 100.0 100.0 100.0 100.0

ds (mm) 0.2-2 2-3 3-5 5-7

(%) 25.0 25.0 25.0 25.0 100.0

Projektovna meavina Dozvoljeno odstupanje

Granica tolerancija projektovane meavine

0.2 0.3 0.0 0.0 0.0 0.3 0.0 5.0 5.0 0.0

0.4 6.0 0.0 0.0 0.0 6.0 2.8 5.0 7.8 0.0

0.63 9.9 0.0 0.0 0.0 9.9 6.0 5.0 11.0 0.0

1.6 22.1 0.0 0.0 0.0 22.1 19.4 5.0 24.4 14.4

6.35 25.0 25.0 25.0 9.0 84.0 86.5 5.0 91.5 81.5

7.93 25.0 25.0 25.0 23.9 98.9 100.0 5.0 100.0 95.0

10.0 25.0 25.0 25.0 25.0 100.0 100.0 5.0 100.0 100.0

100 90 80

GRANULOM ETRIJSKI SASTAV MINERALNE M EAVINE- ADSORBENS II

0 10 20 30 40 50 60 70

prolaz kroz sito [%]

70 60 50 40 30 OSTVARENA MEAVINA 20 10 0
0.2 0.4 3.36

POJAS TOLERANCIJE PROJEKTOVANA MESAVINA ds - otvor sita (mm)


0.63 1.6 2 2.83 5.0 6.35 7.93 10 16 22.4 31.5

80 90 100
45

ds0.45 [mm]

Grafik 1.2. Granulometrijska kriva Adsorbensa II

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

56

ostaci na situ [%]

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela br. 18.3. Radni sastav meavine adsorbensa III RADNI SASTAV MINERALNE MEAVINE- ADSORBENS I
Vrsta meavine ADSORBENS I Veliina otvora sita ds(mm) frakcija 0.2-2 0.2-2 frakcija 2-3 2-3 frakcija 3-5 3-5 frakcija 5-7 5-7 Osnovni materijali
frakcija 0.2-2

FRAKCIJE: 0.2/2, 2/3, 3/5, 5/7 (mm) klinoptilolit / Fruka gora Prolaz kroz sito (%) 2.0 2.83 3.36 5.0 98.4 100.0 100.0 100.0 4.4 64.0 98.5 100.0 3.5 97.5 2.6 Prolaz kroz sito (%) 2.0 2.83 3.36 5.0 9.8 10.0 10.0 10.0 0.9 12.8 19.7 20.0 0.0 0.0 1.1 29.3 0.0 0.0 0.0 1.0 10.7 10.0 5.0 15.0 5.0 22.8 22.2 5.0 27.2 17.2 30.8 30.0 5.0 35.0 25.0 60.3 60.0 5.0 65.0 55.0

0.2 1.2

0.4 24.2

0.63 39.5

1.6 88.4

6.35 100.0 100.0 100.0 36.1

7.93 100.0 100.0 100.0 95.5

10.0 100.0 100.0 100.0 100.0

frakcija 2-3 frakcija 3-5 frakcija 5-7

ds (mm) 0.2-2 2-3 3-5 5-7

uee

(%) 10.0 20.0 30.0 40.0 100.0

0.2 0.1 0.0 0.0 0.0 0.1 0.0 5.0 5.0 0.0

0.4 2.4 0.0 0.0 0.0 2.4 1.1 5.0 6.1 0.0

0.63 3.9 0.0 0.0 0.0 3.9 2.4 5.0 7.4 0.0

1.6 8.8 0.0 0.0 0.0 8.8 7.8 5.0 12.8 2.8

6.35 10.0 20.0 30.0 14.4 74.4 78.4 5.0 83.4 73.4

7.93 10.0 20.0 30.0 38.2 98.2 100.0 5.0 100.0 95.0

10.0 10.0 20.0 30.0 40.0 100.0 100.0 5.0 100.0 100.0

Radna meavina

Projektovna meavina Dozvoljeno odstupanje

Granica tolerancija projektovane meavine

100 90 80

GRANULOMETRIJSKI SASTAV MINERALNE MEAVINE- ADSORBENS III

0 10 20

prolaz kroz sito [%]

60 50 40 30 20 10 0
0.2 0.4 3.36 2.83

40 50 60 OSTVARENA MEAVINA POJAS TOLERANCIJE PROJEKTOVANA MESAVINA ds - otvor sita (mm) 100
5.0 6.35 7.93 10 16 22.4 31.5 0.63 1.6 2

70 80 90

45

ds0.45 [mm]

Grafik 1.3. Granulometrijska kriva Adsorbensa III

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

57

ostaci na situ [%]

70

30

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

GLINA
100 90 80 70
SITNA

PR A IN A
SREDNJA KRUPNA SITA N

PESA K
SREDNJI KRUPAN SITAN

LJUNAK
SREDNJI KRUPAN

P r o c e n a t z r n a m a n jih o d D

P (% )

60 50 40 30 20 10

0 .0 0 0 2

0 .0 0 0 4

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

0 .0 0 1 0 .0 0 0 8 0 .0 0 0 6

Grafik 1.4. Granulometrijska kriva Adsorbensa I, Adsorbensa II i Adsorbensa III

0 .0 0 2

0 .0 0 4

0 .0 1 0 .0 0 8 0 .0 0 6

0 .0 2

0 0 0 0 .1 .0 8 .0 6 .0 4

Pr e n ik z rn a D ( m m )

0 .2

0 .4

1 0 .8 0 .6

10 8 6

58

20

40

60

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.4.2. TEHNIKO-TEHNOLOKE KOLONE SA ADSORBENSOM

KARAKTERISTIKE

Eksperimentalno istraivanje, hidraulika analiza na projektovanom modelu na osnovu merenja fiziko-hemijskih parametara, definisanje komponenti koje opisuju hidraulike procese dimenzionom analizom omoguava prenos labaratorijskih istraivanja na realne sisteme. Konstruisana je kolona ukupne visine h= 130 cm, prenika = 125 mm (Slika 10., 10.1., ema 3., 3.1), visine adsorbensa 80 cm (radni kapacitet kolone ccc 9.8 litara adsorbensa). Kolona je pre proputanja vode navlaena preko ispusta za profiltriranu vodu u suprotnom pravcu od toka vode kroz adsorbens. Na dno kolone je postavljena metalna mreica velike vodopropustiljivosti da spei ispiranje sitnih estica adsorbensa. Ista takva mreica je postavljena i na vrh adsorbensa kao zatita. Kroz kolonu je proputena u jednom navratu esmenska voda (obeleana kao CV) i u dva navrata otpadna voda (obeleene kao OV I i OV II). esmenska voda CV je uzorkovna iz mree javnog vodosnadbevanja i odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. list SR Jugoslavije br.42/98). Otpadna voda OV I i otpadna voda OV II su vode uzorkovane u prepumpnom ahtu (ema 2.) 16.08.2005 g. i 09.12.2005 godine. Karakteristike ova dva uzorka otpadnih ovoda su u granicama krakteristika otpadnih voda prikazanih u Tabelama 9-16. Analiza uzoraka otpadne vode iz mlekare AD Imlek Beograd, koja je bila opitni poligon, data je u poglavalju 4.3.3. i ne odstupa znaajnije od literaturnih podataka. Tako je proseno BPK 800- 1500 mg/l a maksimum je iao i do 5 000 mg/l. HPK se kretala u okviru 1,5- 2 puta vie u odnosu na BPK). Pilot postrojenje je pored kolone sadralo i rezervoar V= 1000 l ne tretirane vode, prepumpni sud PS, posudu za odravanje konstantnog pritiska u koloni PKP (Slika 10., 10.1., ema 3.)., odvaja masti ODM (Slika 10., 10.2., 10.3., ema 3., 3.2.). Odvaja masti je etvorokomorni sa pet pregrada i komorom za evakuaciju izdvojenih masti i ulja. Dimenzije ax bx h odvajaa masti ODM su a= 60 cm, b= 20 cm, h= 30cm.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

59

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Slika 10. Pilot postrojenje sa filtracionom kolonom tokom rada

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

60

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Slika 10.1. Pilot postrojenje sa filtracionom kolonom- detalj kolone i prelivne komore za odravanje nivoa

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

61

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Slika 10.2. Detalj pilot postrojenja- odvaja masti

Voda je iz rezervoara netretrirane vode prolazei kroz odvaja masti uticala u prepumpni rezervaoar iz koga je pumpom dizana u prelivnu komoru za odravanje nivoa. Iz prelivne komore za odravanje nivoa voda je uticala u kolonu. U koloni je preko preliva odravana konstantna pijezometarska kota ulazno. Na razliitim visinama kolone su instalirana etiri pijezometarska creva kojima su preko merne skale oitavane pijezometarske kote i u toku filtriranja vode kroz adsorbens u koloni (Na Slici 10. je dat detalj oitavanja pijezomatarskih kota i tokom rada kolone). Pilot postrojenje sadri pet regulacionih ventila: na izlasku iz suda netretirane vode, na ulasku u odvaja masti, izmeu odvaja masti i prepumpnog suda, izmeu prelivne komore za odravanje nivoa i prelivne komore same kolone, na ispustu tretirane vode iz kolone. Regulacioni ventili omogouavaju regulaciju protoka kroz pojedine segmente pilot postrojenja. Izmerena je zapremina i masa sva tri adsorbensa (Adsorbens I: V= 9,8 dm3, Q= 8 728 g; Adsorbens II: V= 9,8 dm3, Q= 8 550 g; Adsorbens III: V= 8,383 dm3, Q= 8 383 g) pre ugraivanja u kolonu. Izraunata je specifina nasipna masa adosrbensa (sa porama) i ona iznosi za Adsorbensa I I= 0.890 kg/dm3, za Adsorbensa II II= 0.872 kg/dm3, za Adsorbensa III III= 0.855 kg/dm3. U kolonu je postavljeno u sva tri sluaja 9.8 dm3 adsorbensa.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

62

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Slika 9.3. Detalj pilot postrojenja- odvaja masti u radu

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

63

4. MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

ema 3. ema pilot postrojenja sa kolonom za filtraciju

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

64

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

ema 3. 1. ema pilot postrojenja sa kolonom za filtraciju- detalj kolone sa mernom


skalom pijezometarskih kota

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

65

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

ema 3. 2. ema pilot postrojenja sa kolonom za filtraciju- detalj odvajaa masti i prempnog suda

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

66

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

ema 3. 3. ema pilot postrojenja sa kolonom za filtraciju- detalj prelivne komore i suda sa netretiranom vodom

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

67

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.4.2.1. Hidraulina ispitivanja

Strujanje vode kroz adsorbens u koloni predstavlja strujanje u poroznoj sredinifiltraciju. Ovakvo strujanje karakteriu brzine vode Q (stvarna brzina) i vs = n*A Q (Darsijeva brzina) v= A gde je: - vs (m/s) stvarna brzina kretanja estica vode - v (m/s) Darsijeva brzina kretanja estica vode - n (-) koeficijent poroznosti n= Vs/V 3 - Vs (m ) zapremina upljina u poroznoj sredini - V (m3) ukupno posmatrana zapremina. Strujanje vode u adsorbensu odnosno u poroznoj sredini pokorava se Darsijevoj jednaini filtracije po kojoj je v= K J gde je (m/s) Darsijev koeficijent filtracije - K - J (-) pad pijezometraske linije J= /S - S (m/dm/cm) rastojanje preseka - (m/dm/cm) razlika izmerenih pijezometarskih kota odgovarajuih preseka pri strujanu vode kroz poroznu sredinu Jedinica za K je (m/sec), (dm/sec) ili (cm/sec). Darsijev koeficijent filtracije ima dimenziju brzine pa ne bi trebalo da se zove koeficijent ali je to uobiajeno. Kozeni je dao izraz za Darsijev koeficijnt filtracije koji zavisi od: - d (mm/ cm/ dm) prenik zrna materijala - n (-) poroznost - (m2/s) kinematskog koeficijenta viskozitet (odnosno temparatura vode, obzirom da za isti materijal koficijent viskoznosti zavisi od temparature jer je promena koeficijenta viskoznosti zanemarljiva pri promeni naponskog stanja) n3 * g * d2 m K = 8.1 *10 3 (1 n ) 2 s Ova zavisnost se odnosi na uniformni material ali se, uvoenjem efektivnog prenika de materijala, moe koristiti za material nejednolikog granulometrijskog sastava. Po preporuci Kozenija50 de (mm1, cm1)se oitava sa krive zastupljenosti materijala izmeu de= d10% do d17% . Za adsorbense upotrebljene pri ispitivanju za potrebe ove disertacije oitana je vrednost za ekvivalentni prenik de= d15% sa Grafika 1.: - Za adsorbens I (najzastupljenija krupna frakcija) ekvivalentni prenik zrna deAI =d15% AI = 2.2 mm1= 0.022 dm1 - Za adsorbens II (sve frakcija ravnomerno zastupljene) ekvivalentni prenik zrna

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

68

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

deAII=d15% AII = 1.6 mm1= 0.016 dm1 - Za adsorbens III (najzastupljenija sitna frakcija) ekvivalentni prenik zrna deAIII=d15% AIII =1.45 mm1= 0.0145 dm1 Darsijev zakon filtracije vai za linearni zakon otpora to odgovara laminarnom reimu strujanja u cevima. U toku filtracionih procesa voda ne struji u slojevima to je uslov za laminarni reim. Voda se filtrira kroz prostore izmeu zrna materijala koji su uglavnom nepravilne cevice iako je, za potrebe fizikog tumaenja Darsijevog koeficijenta filtracije K, uobiajeno prihvaeno kao da su pravilne. Ispitivanja su pokazala da vezu izmeu koeficijenta otpora i Rejnoldsovog broja Re, dobijenog preko bruto brzine i prenika zrna materijala ima slinosti sa Nikuradzeovim dijagramom otpora za peanu rapavost. Ovo se najbolje vidi na dijagramu koji daje vezu =(Re) za strujanje vode u poroznoj sredini (na apcisi je dat Re a na ordinati ) 50. Slinost ove veze sa zavisnou otpora trenja kod cevi ima odgvarajue uslove: - kod strujanja vode u cevima laminarni zakon otpora vai do vrednosti, Re= cca 2 300(-), kod strujanja vode u poroznoj sredini po literaturi linerani zakon otpora prestaje za vredsoti Re= cca 5(-)50, - kod strujanja vode u cevima Rejnoldsov broj raunamo preko srednje brzine i Q (m/s) i prenika zrna de prenika cevi a kod filtracije preko fiktivne brzine v = A v * de (dm1), odnosno R e = (-), - prelazna zona reima je kod filtracije blaga, nije nagla kao kod strujanja kroz cevi, - pri ispitivanju za potrebe disertacije linerani zakon otpora vai i za vrednosti Re = 5 (-). Linerani zakon otpora pri strujanju kroz ispitivane adsorbense prestaje za vrednosti Rejnoldsovog broja cca Re= 7- 10(-).

4.4.3. FILTRACIONI POSTUPAK


Kroz kolonu je proputena u jednom navratu esmenska voda (obeleana kao V) i u dva navratu otpadana voda (obeleana kao OV I i OV II). Za formiranje filtracione kolone koriene su etiri frakcije adsorbensa: I 0.2-2.0; II 2.0-3.0; III 3.0-5.0; IV 5.0-7.0. Promenama procentualnog odnosa pojedinih frakcija dobijena su tri adsorbensa obeleena sa Adsorbens I, Adsorbens II, Adsorbens III. V, OV I i OV II su proputane kroz tri razliita adsorbensa A I, A II i A III (Grafik 1., Tabela 18.). Voda je iz rezervoara netretrirane vode prolazei kroz odvaja masti uticala u prepumpni rezervaoar iz koga je pumpom dizana u prelivnu komoru za odravanje nivoa. Iz prelivne komore za odravanje nivoa voda je uticala u kolonu.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

69

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Protokom vode kroz pilot postrojenje je upravaljano regulacionim ventilima. Tokom rada kolone oitavane su pijezometarske kote u takama kolone na kojima su bila instalirana pijezometarska creva. Podeavanjem ventila uspostavljana su razliita stacionarna stanja za pojedine protoke Qi. Stacionarnim stanjem je smatran protok pri kome nema promene pijezometrskih kota u pijezometrskim crevima kolone. Po uspostavljanju stacionarnog stanja toka kroz kolonu merena je menzurom zapremina tretirane vode Vi (lit) i vreme ti (sek) za koje je merena zapremina vode istekla. Na osnovu ova dva parametra je izraunat protok tretirane vode Qi (l/s). Oitavane su pijezometrske kote (1i (cm), 2i (cm), 3i (cm), 4i(cm), 5i (cm)) na merenim mestima pijezometarskih kota u trenutku kada je kroz kolonu tekao protok Qi. Na slici broj 10 je prikazano oitavanje pijezomatarskih kota tokom rada kolone. Merena je temparatura t(C) vode na ulasku i izlasku iz kolone. Pomou merenih podataka su izraunati Darsijevi koeficiejnti filatracije K (dm/s), Rejnoldsov broj Re (/) i koeficijent otpora (/). Eksperimentalne performanse su vane za sagledavanja reima teenja, odnosno filtracije, vode kroz kolonu (da li je teenje laminarno, prelazno ili turbulntno).

Slika 11. Oitavanje pijezomatarskih kota tokom rada kolone

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

70

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.5. MODIFIKOVANI ZEOLITI-ORGANOZEOLITI

4.5.1. MATERIJALI I METODE DOBIJANJA

MODIFIKOVANIH ZEOLITA-ORGANOZEOLITA
4.5.1.1. Polazne sirovine Kao polazna sirovina korien je zeolitski tuf leita Beoin na Frukoj Gori, Republika Srbija. Uzorci su pripremljeni mlevenjem i mokrim postupkom klasiranja pri emu su za ovo ispitivanje izdvojene etiri frakcije: 0-0.4 mm; 0.4-0.8 mm; 0.8-3.0 mm; 3.0-5.0 mm. - Organski modifikator - kvaternarni amin Kao to je ranije naglaeno organski modifikator se koristi jer prirodni zeolit ne poseduje sposobnost adsorbcije anjona zbog negativnog nelektrisanja alumosilikatne mree. Shodno tome adsorbcijom povrinski aktivnih supstanci kao organskih modifikatora mogua je delimina neutralizacija negativnih naelektrisanja spoljne povrine minerala zeolita. Kao organska komponenta u eksperimentima sinteze organo-zeolita koriena je kvaternarna amonijumova so stearil-dimetil-benzil-amonium-hlorid (SDBAH), proizvoaa Hoechst, Nemaka. Ova so je slaba kiselina (pKa 45) i rastvorna je u vodi i organskim rastvaraima. Strukturna formula SDBAH je prikazana na slici 12.

+
CH 3 H 3 C(H 2 C)17 N CH 3 C H2

Cl -

Slika 12. Strukturna formula SDBAH

Osnovne fiziko-hemijske karakteristike SDBAH su prikazane u Tabeli 19.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

71

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela br. 19. Fiziko hemijska svojstva SDBAH Agregatno stanje vrsto -1 Molarna masa, gmol 423.5 Jodni broj <7 Sadraj aktivne supstance, % 80 Sadraj izopropanola, % 20 Maksimalna vlaga, % 1 -3 0.9 Specifina masa na 50C, gcm 210 Temperatura paljenja, C Srednja alkilna raspodela C16 C14 5 30

C18 65

SDBAH predstavlja smeu alkilamonijum soli sa duinom lanca od 14 do 18 ugljenikovih atoma. 4.5.1.2. Dobijanje organo-zeolita Definisanje parametara dobijanja Za dobijanje serije uzoraka organo-zeolita i definisanje optimalnih uslova njihovog dobijanja, korien je uzorak Z-2 (Tabela br. 20: frakcija 0.4- 0.8 mm) i rastvori SDBAH razliitih koncentracija). Polazni eksperiment ispitivanja mogunosti adsorpcije SDBAH na zeolitu raen je na sledei nain: zapremini od 100ml pripremljenih rastvora povrinski aktivne supstance razliitih koncentracija (25, 50, 75, 100, 150, 200, 300 i 400 mmol SDBAH / l) dodavane su mase od 1g zeolita. Vreme kontakta, uz povremeno meanje, iznosilo je 48h uz pretpostavku da je to vreme dovoljno za postizanje ravnotee. Nakon toga, suspenzija je profiltrirana i u filtratu je odreena ravnotena koncentracija organskog katjona. Uticaj sadraja vrste faze. Ispitivanje uticaja sadraja vrste faze u adsorpcionoj smei raeno je na sledei nain: zapremini rastvora SDBAH od 1dm3 koncentracije 100 mmol SDBA+/kg zeolita dodata je masa od 50, 100 i 200g zeolita (sadraj vrste faze u suspenziji - 5, 10 i 20%). Suspenzije su meane pri brzini od 2000 o/min u vremenu od 240min. U odreenim vremenskim intervalima: 5, 10, 15, 30, 60, 120, 180 i 240min uziman je alikvot suspenzije (20cm3); suspenzija je filtrirana i u filtratu je odreena ravnotena koncentracija organskog katjona.

Uticaj brzine i vremena meanja Ispitivanje uticaja brzine i vremena meanja raeno je tako to je pripremljenom rastvoru SDBAH zapremine 1dm3 i koncentracije 20 mmol SDBA+/dm3 dodato 200g zeolita (sadraj vrste faze u suspenziji - 20%). Suspenzija je meana na laboratorijskoj mealici pri brzinama od 1000, 2000 i 4000 o/min u vremenu od 240min. Na isti nain
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

72

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

kao i pri ispitivanju uticaja sadraja vrste faze izdvojan je filtrat i odreena ravnotena koncentracija organskog katjona. Izveden je i eksperiment adsorpcije SDBAH na povrini zeolita bez meanja suspenzije. Sadraj vrste faze bio je 50% a vreme kontakta iznosilo je 60min. Zbog usitnjavanja zeolita prilikom meanja ponovljen je prethodni ogled meanja pri razliitim brzinama u odsustvu povrinski aktivne supstance, suspenzija je prosejana na situ veliine otvora 0.4 mm i tako odreen udeo frakcije manje od 0.4mm nastale usitnjavanjem. Uticaj temperature Ispitivanje uticaja temperature na formiranje kompleksa organo-zeolita: u 100ml pripremljenih rastvora koncentracija 50, 75, 100 i 150 mmol SDBAH/dm3 ije su temperature iznosile 25C i 80C, dodavana je masa od 100g zeolita (sadraj vrste faze 50%) i ista masa zeolita termiki tretiranog 2h na temperaturi od 100C. Na ovaj nain formirane su etiri suspenzije: hladan zeolit hladan rastvor (HZ-HR) hladan zeolit topao rastvor (HZ-TR) topao zeolit hladan rastvor (TZ-HR) topao zeolit topao rastvor (TZ-TR)

Nakon 30 minuta mukanja suspenzije su profiltrirane i u filtratima odreen sadraj izmenjenih katjona i ravnotena koncentracija organskog katjona.

Priprema uzoraka organo-mineralnih adsorbenata Serija organo-mineralnih adsorbenata na bazi zeolita pripremljena je adsorpcijom SDBAH na pripremljenim uzorcima zeolita razliitih frakcija. Adsorpcija organske soli na zeolitu je raena na sledei nain: pripremljenim rastvorima SDBAH zapremine 0.5dm3, zagrejanih na temperaturi od 80C, koncentracija 50, 75, 100 i 150 mmol SDBAH/dm3 (50, 75, 100 i 150 mmol SDBAH/kg zeolita), dodavano je 500g zeolita razliitih frakcija termiki tretiranih na temperaturi od 100C u trajanju od 2h. Nakon 30 minuta suspenzije su filtrirane, talozi isprani destilovanom vodom i osueni na temperaturi od 70C. U filtratu je odreivana ravnotena koncentracija SDBA+ i sadraj izmenjenih katjona. Adsorbovana koliina organske komponente odreena je kao razlika izmeu koliine dodatog SDBAH i koliine katjona zaostalog u filtratu nakon adsorpcije. Priprema adsorbenata je prikazana u Tabeli br. 20.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

73

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela br. 20. Pripremljeni uzorci organomineralnih adsorbenata na bazi zeolita Dodato SDBAH, mmol/kg zeolita 0 50 75 100 150 Frakcija zeolita (mm) 0-0.5 Z-I OZ-I-50 OZ-I-75 OZ-I-100 OZ-I-150 0.4-0.8 Z-II OZ-II-50 OZ-II-75 OZ-II-100 OZ-II-150 0.8-3.0 Z-III OZ-III-50 OZ-III-75 OZ-III-100 OZ-III-150 3.0-5.0 Z-IV OZ-IV-50 OZ-IV-75 OZ-IV-100 OZ-IV-150

4.5.2. UTICAJ pH I JONSKE JAINE NA ADSORPCIONU RAVNOTEU AMIN/ZEOLIT Stabilnost povrinski modifikovanog zeolita ispitana je tretiranjem uzoraka rastvorima razliitih pH vrednosti i jonskih jaina u prisustvu jednovalentnih i dvovalentnih katjona. Puferski rastvori, dobijeni upotrebom borne kiseline i kalijum hlorida (pH 3) i kalijum hidrogenftalata (pH 10) korieni su u cilju simuliranja uslova kisele i bazne sredine. Uslovi sredine velike jonske jaine sa jednovalentnim i dvovalentnim katjonom ostvareni su korienjem 1M NaCl i 1M CaCl2. Uzorci organo-zeolita OZ-II-50, OZ-II-75, OZ-II-100 i OZ-II-150 mase 2.5g dodavani su u 50cm3 razliitih reagenasa i uz povremeno mukanje ostavljani da stoje 24h. Uzorci ija je stabilnost ispitivana u destilovanoj vodi i rastvorima pufera (pH 3 i pH 10) su filtrirani i u filtratu je odreivan sadraj kvaternarnog amonijum jona. Uzorku je zatim dodavana nova koliina reagensa i ceo postupak je ponavljan 30 puta. Uzorci tretirani 1M NaCl i 1M CaCl2 su filtrirani, a zatim je dodata ista zapremina reagensa. Nakon sedmog ponovljenog postupka uzorci su isprani destilovanom vodom i osueni na temperaturi od 70C, a zatim analizirani metodoma TGA/DTA i IC.

4.5.3. METODE ODREIVANJA KARAKTERISTIKA ZEOLITA I ORGANOZEOLITA 4.5.3.1. Odreivanje hemijskog sastava Kvantitativna hemijska analiza polaznog uzorka zeolita uraena je na atomskom apsorpcionom spektrofotometru Perkin Elmer 703 nakon razaranja uzorka topljenjem.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

74

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.5.3.2. Odreivanje ukupnog kapaciteta katjonske izmene KKI Ukupan kapacitet katjonske izmene polaznog uzorka zeolita razliitih veliina zrna odreivan je standardnom metodom jonske izmene sa amonijum hloridom51. Masa uzorka od 1g ostavi se da stoji 24h u 100ml amonijanog rastvora, na pH 7, uz povremeno mukanje. Nakon zavrene jonske izmene, suspenzija se filtrira i u filtratu se odreuju koncentracije izmenjivih katjona Ca2+, Mg2+, K+ i Na+, koja preraunata na kg uzorka predstavlja ukupni KKI. Koncentracije jona Ca2+ i Mg2+ su odreivane titracijom sa standardnim rastvorom EDTA. Koncentracije jona Na+ i K+ su odreivane na plamenom fotometru Dr Lange Flammen Photometer M&D Propan. 4.5.3.3. Odreivanje spoljanjeg kapaciteta katjonske izmene SKKI SKKI vrednost polaznog uzorka zeolita razliitih veliina zrna odreivane su metodom Minga i Dixona52, korigovanoj prema radu Bowmana21. Princip metode je sledei: izvrena je jonska izmena klinoptilolita sa rastvorom natrijum acetata pri pH 5. Nakon viestepenog ispiranja i centrifugiranja dobijeni natrijumski oblik minerala je tretiran rastvorom stearil dimetil benzil amonijum horida. Po metodi Minga i Diksona, za izmenu Na jona koristi se t-butil amonijum bromid. Korienjem kvaternarnih amina za izmenu Na+ jona dobijeni su isti rezultati21. Pri tome, do jonske izmene Na+ sa kvaternarnim amonijum jonom dolazi samo na spoljanjim povrinama klinoptilolita. Nakon izmene, u filtratu se odreuje koncentracija Na+ jona koja predstavlja SKKI vrednost zeolita. 4.5.3.4. Odreivanje slobodnog amina u rastvoru Za odreivanje SDBA katjona koji se nije adsorbovao na povrini klinoptilolita koriena je metoda titracije sa standardizovanim rastvorom Na-lauril sulfata, u prisustvu meanog indikatora dimidijum bromida i disulfin plavog70. Disulfin plavo gradi kompleks sa kvaternarnim aminom, dok dimidijum bromid gradi kompleks sa anjonima, odnosno sa Na-lauril sulfatom. Pri dodatku indikatora u smeu hloroforma i rastvora kvaternarnog amina, u hloroformskom sloju amini grade kompleks sa disulfin plavim i sloj se boji plavo. U toku titracije Na-lauril sulfat gradi kompleks sa kvaternarnim aminom i plava boja iezava. Viak Na-lauril sulfata gradi kompleks sa dimidijum bromidom i hloroformski sloj se boji u ljubiasto, to oznaava kraj reakcije. Oduzimanjem koliine slobodnog kvaternarnog amina u rastvoru od dodate koliine amina, dobija se vrednost adsorbovanog amina na povrini klinoptilolita.

4.5.3.5. Metoda infracrvene spektroskopije IC analiza uzoraka zeolita i organozeolita je uraena na aparatu "Perkin Elmer 782". Uzorci su pripremani za merenje u obliku KBr pilula, sa 1% uzorka i 99% KBr. Analize su vrene u rasponu talasnih duina 4000-250 cm-1.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

75

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.5.3.6. Rengenska analiza termiki tretiranih uzoraka zeolita i organozeolita-Metoda termogravimetrijske i diferencijalno termike analize (TGA/DTA) Termike analize su uraene na aparatu "Netzsch 409EP". Uzorci zeolita i organo-zeolita su termiki tretirani u rasponu temperatura od 20 do 800C pri brzini zagrevanja od 10C/min, u atmosferi vazduha. Kao referentni materijal korien je Al2O3. 4.5.3.7. Odreivanje mineralnog sastava polaznog uzorka zeolita-Metoda rendgenske difrakcije (XRPD) Rendgenska difrakciona analiza polaznog uzorka zeolita je uraena na difraktometru "Philips PW'1710" sa Cu antikatodom i grafitnim monohromatorom. Uzorak je sniman u intervalu 2 uglova 4-65, sa vremenskom konstantom 0.25s i korakom 0.02.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

76

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.5.4. FILTRACIJA REZULTATI

VODE

KROZ

STUB

ADSORBENSA-

4.5.4.1. Hidraulina ispitivanja strujanja kroz poroznu sredinu (Darsijevi koeficijenti filtracije)
Za formiranje filtracione kolone koriene su etiri frakcije adsorbensa: I 0.2- 2.0; II 2.0-3.0; III 3.0- 5.0; IV 5.0- 7.0 (mm). Menjanjem procentualnog odnosa pojedinih frakcija dobijena su tri adsorbensa obeleena sa Adsorbens I- A I, Adsorbens II- A II Adsorbens III- A III (Tab.18, Grafik 1.). Korienjem standardnih programskih paketa tabelarno su izraunati Darsijevi koeficijenti filtracije K(dm/s), koeficijenti otpora (-) i Rejnoldsov broj Re(-). U tabelama 31 36, date su su vrednosti podataka za izraunavanje Darsijevog koeficijenta filtracije K, koeficijenta otpora i Rejnoldsovog broj Re, uzoraka esmenske vode, Otpadne vode I i Otpadne vode II koji su sukcesivno proputane kroz kolonu u kojoj su se naizmenino nalazili Adsorbens I, Adsorbens II, Adsorbens III. esmenska voda je pre filtriranja uzorkovana iz vodovodne mree javnog vodosnadbevanja i odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. list SR Jugoslavije br.42/98). Otpadna voda I- OV I je uzorkovana iz kanalizacionog sistema AD Imlek-a 16.08.2005 g. a otpadna voda II- OV II je uzorkovana 09.12.2005. godine. Otpadna voda OV I i otpadna voda OV II su uzorkovane u prepumpnom ahtu (ema 2.). Karakteristike otpadne vode I- OV I i otpadne vode II- OV II se kreu u granicama otpadnih voda uzorkovanih januar/februar 2001 g., jun/jul 2001 g. i decembar 2007 g. prikazanih u Tabelama 9- 16. Analiza uzoraka otpadne vode iz mlekare AD Imlek Beograd je bila opitni poligon data u poglavalju 4.3.3. ne odstupa znaajnije od literaturnih podataka. Tako je proseno BPK 800- 1500 mg/l a maksimum je iao i do 5 000 mg/l. HPK se kretala u okviru 1,5- 2 puta vie u odnosu na BPK. Koeficijenti trenja (-) u funkciji Rejnoldsovog broja Re(-) su prikazani na Graficima 2 4 (AI+ AII+ AIII- CV; OV I; OV II). Padovi pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A (dm/s) pri filtriranju esmenske vode CV kroz krupnozrni filter A I, ravnomerani filter A II i sitnozrni filter A III su prikazani na Graficima 5 7. Pri izraunavanju vrednosti u tabelama koriene su sledee relacije: = i+1-i Ki = v i/J i i- oitano (Slika 11.) vi= Q i/A A=1.23 dm
2

g= 98.1(cm2/s, dm2/s) i= tabelarna vrednost 72

Re i =

vi * d e

J i= i/li

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

77

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

L1-2= 2.2 dm1 L2-3= 2.2 dm1 L3-4= 2.2 dm1 L4-5= 1.5 dm1 L1-5= 8.1 dm1

i li = 2 vi 2g deAI =d15% AI =0.022 dm1, deAI - Adsorbens I deAII =d15% AII =0.016 dm1, deAII - Adsorbens II deAIII =d15% AII =0.0145 dm1, deAIII- Adsorbens III de *

g (dm/s2) - ubrzanje zemljine tee i (m2/s) - kinematski koeficijent viskoznosti A (dm2) - povrina poprenog preseka kolone A =
v (dm/s) - Darsijeva brzina kretanja estica vode
Koeficijent trenja l u funkciji Rejnoldsovog broja- = (Re)

D 2 4

Na osnovu dijagrama moe se zakljuiti da je strujanje u adsorbensu strujanje u poroznoj sredini i da se pokorava Darsijevoj jednaini v= K I

A I+ A II+ A III -

esmenska voda

10000
Koeficijent trenja (-)

1000 100 10 1
5; 220

lam inarna zona - vai Darsijev zakon filtracije v=K I, linearni zakon otpora

prelazna zona

5
Re mali1. veliki uticaj viskoznosti, 2. mali uticaj inercijalnih sila 3. viskoznost gasi turbulenciju

10
Rejnoldsov broj (-)

100

A1

A2

A3

Re= 5, koef. trenja= 220"

Re= 200, koef.trenja= 11,6

Re= 5

Re=200

Grafik 2. Koeficijent trenja () u funkciji Rejnoldsovog broja Re() A I+ A II+ A III - esmenska voda

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

78

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Koeficijent trenja u funkciji Rejnoldsovog broja- = (Re)A I+ A II+ A III otpadna voda I
Na osnovu dijagrama moe se zaklju iti da je strujanje u adsorbensu strujanje u poroznoj sredini i da se pokorava Darsijevoj jedna ini v= K I

10000
Koeficijent trenja (-)

1000 100 10 1
5; 220 lam inarna zona - vai Darsijev zakon filtracije v= K I, linearni zakon otpora

prelazna zona

Re mali1. veliki uticaj viskoznosti, 2. mali uticaj inercijalnih sila 3. viskoznost gasi turbulenciju A1 A2 A3

5 10
Rejnoldsov broj (-)
Re=200, koef.trenja= 11,6 Re=5 Re= 200

100

Re= 5, koef. trenja= 220"

Grafik 3. Koeficijent trenja () u funkciji Rejnoldsovog broja Re() -A I+ A II+ A III otpadna voda I
Koeficijent trenja u funkciji Rejnoldsovog broja- = (Re)

A I+ A II+ A III- otpadna voda II


Na osnovu dijagrama moe se zaklju iti da je strujanje u adsorbensu strujanje u poroznoj sredini i da se pokorava Darsijevoj jedna ini v= K I

10000
Koeficijent trenja (-)

1000 100 10 1
5; 220

lam inarna zona - vai Darsijev zakon filtracije v= K I, linearni zakon otpora

prelazna zona

5
Re mali1. veliki uticaj viskoznosti, 2. mali uticaj inercijalnih sila Rejnoldsov broj (-) 3. viskoznost gasi turbulenciju A 1 A 2 A 3 Re= 5, koef. trenja= 220" Re= 200, koef.trenja= 11,6

10

100
Re= 5 Re= 200

Grafik 4. Koeficijent trenja () u funkciji Rejnoldsovog broja Re() - A I+ A II+ A III- otpadna voda II

Pri malim brzinama i jakoj viskoznosti (odnosno pri malim Rejnoldsovim brojevima) strujanje je laminarno a raspored brzina je mogue analitiki odrediti. Za velike Rejnoldsove brojeve viskoznost je slaba da sprei pojavu turbulencije, pa raspored brzina (kao i hidrodinamike otpore) nije vie mogue odrediti analitiki. Analize dodatno komplikuje i injenica da granica izmeu dva reima kretanja, laminarnog i turbulentnog, nije precizna ve u mnogome zavisi od uslova strujanja.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

79

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Kod filtera ispitivanih za potrebe disertacije lamilarna zona teenja odrava se za vee vrednosti Re u odnosu na podatke date literaturom (linearani zakon otpora odrava se za vrednosti 5 Re)5. Tokom filtracije ispitivanih voda linearni zakon otpora opstaje i pri vrednostima Re> 5. Za esmensku vodu moe se usvojiti da linearni zakon otpora opstaje i pri vrednostima 5< Re< 11 (Grafik 2.) . Za otpadne vode O VI i OV II moe se usvojiti da linearni zakon opstaje pri vrednostima 5< Re< 10 (Grafik 3. i Grafik 4.) Za teenje u cevima u oblasti laminarnog teenja vai linearna zavisnost koeficijent trenja (-) u funkciji Rejnoldsovog broja =(Re): 64 ( ) . = Re Moe se zakljuiti da je teenje u ispitivanim adsorbensima (krupnozrni filter A I, ravnomerani filter A II i sitnozrni filter A III) za ispitivane vode (esmenske vode, Otpadne vode I, Otpadne vode II)- teenje u kome se zavisnost moe predstaviti jednainom: const ( ) = Re gde je Rejnoldsov broj (kolinik inercijalnih i viskoznih sila) definisan kao v * de (-). Re = const Zavisnost = , iji je grafik na osama sa logaritamskom raspodelom Re prava linija, vai sve do pojave turbulencije. U tabelama 21 23 date su, sa Grafik 2. -4., oitane vrednosti koeficijenta otpora () u funkciji Rejnoldsovog broj Re (), uzoraka esmenske vode (Tabela br. 21.), Otpadne vode I (Tabela br. 22.) i Otpadne vode II (Tabela br. 23). Usvojeno je da je koeficijent tranja (-) konstantan i da ima vrednosti date tabelama br. 21. 23. . Tabela br. 21. Koeficijent trenja () u funkciji Rejnoldsovog broja Re () A I+ A II+ A III - esmenska voda
Re () 2 3 4 5 10 usvojeno () 1500 1000 800 600 300 =3000/Re const=Re* 2020 3000 3200 3000 3000 const=3000

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

80

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabel br. 22. Koeficijent trenja () u funkciji Rejnoldsovog broja Re (-) -A I+ A II+ A III otpadna voda I
Re () 2 3 5 10 Usvojeno 1 () 400 250 170 800/Re 2 () 1020 650 300 1800/Re 3 () 2700 1700 1020 500 5000/Re AI const=Re*1 800 750 850 const= 800 AIIe const=Re*2 2040 1950 1500 const=1800 AIII const=Re*3 5400 5700 5100 5000 const=5000

Tabela br. 23. Koeficijent trenja () u funkciji Rejnoldsovog broja Re () - A I+ A II+ A III- otpadna voda II
Re 2 3 5 10 Usvojeno 1 1000 500 500 2000/Re 2 500 500 500 2000/Re 3 2000 1020 500 5000/Re AI const=Re*1 200 1500 2500 const=2000 AII const=Re*2 1000 1500 2500 const=2000 AIII const=Re*3 6000 5000 5000 const=5000

Za krupnozrni filter AI(deAI=0.022dm1) i ravnomerani filter AII (deAII=0.016 dm1), pri firtriranju otpadne vode, moe se zakljuiti da je 2000 . AI AII Re Ovo ukazuje da e otpadna voda iz mlekare, zbog poveane viskoznosti, u odnosu na esmensku pitku vodu 1.5 put bre proi kroz kolonu filtra granulometrije d 1.6 2.2 mm. Kod treeg filtra, sitnozrni filter A III(deAIII=0.0145 dm1) dolazi do naglog smanjenja vodopropusnosti i poveanja pada energetskog gubitka pri strujanju kroz filter (dolzi do kolmacije). Za sitnozrni filter AIII(deAI=0.0145dm1), pri firtriranju otpadne vode, moe se zakljuiti da je 5000 . AIII Re

Parovi vrednosti brzine v (dm/sec) i odgovarajueg nagiba pijezometarske kote I (-) naneeni su na dijagrame prikazane na Grafiku 5., Grafiku 6. i Grafiku 7. Na Grafiku 5 je prikazan pad pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A (dm/s) pri filtriranju esmenske vode CV kroz krupnozrni filter A I, ravnomerni filter A II i sitnozrni filter A III. Na Grafiku 6. je prikazan pad pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A (dm/s) pri filtriranju otpadne vode OVI uzorkovane u avgustu 2005 g. kroz krupnozrni filter A I, ravnomerani filter A II i sitnozrni filter A III. Na Grafiku 7. je prikazan pad pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

81

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

(dm/s) pri filtriranju otpadne vode OVII uzorkovane u decembru 2005 g. kroz krupnozrni filter A I, ravnomerani filter A II i sitnozrni filter A III. Zavisnost izmeu brzine v (dm/sec) i odgovarajueg nagiba pijezometarske kote I (-) za sve vrste vode i sva tri adosrbensa je linearna (Grafik 5., Grafik 6. i Grafik 7.) i dm v = K * I = K * S i s gde je: i - I = () ; nagib pijezometarske kote i s i
dm - K ; Darsijev koeficijent filtracije s - i (dm); razlika izmerenih pijezometarskih kota odgovarajuih preseka pri strujanju vode kroz poroznu sredinu - Si (dm); rastojanje odgovarajuih preseka u kojima se mere pijezometarske kote.
v- I- CV - A I, A II, A III

1.000

I(-)

0.100

0.010 0.001
A I E VO A II E VODA

0.010
v= Q/A (dm/s)
A III E VODA Linear (A I E VO )

0.100
Linear (A II E VODA)

1.000
Linear (A III E VODA)

Grafik 5. Pad pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A (dm/s) pri filtriranju esmenske vode CV kroz krupnozrni filter A I, ravnomerni filter A II i sitnozrni filter A III

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

82

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

v- I- OV I - A I, A II, A III

1.000

I(-)

0.100

0.010 0.001
A I OV I A II OV I A III OV I

0.010
v= Q/A (dm/s)
AI, AII, AIII

0.100
Linear (A I OV I) Linear (A II OV I)

1.000
Linear (A III OV I)

Grafik 6. Pad pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A (dm/s) pri filtriranju otpadne vode OVI uzorkovane u avgustu 2005 g. kroz krupnozrni filter A I, ravnomerni filter A II i sitnozrni filter A III

v- I- OV II - A I, A II, A III

1.000

I(-)

0.100

0.010 0.001
A I OV II A II OV II

0.010
v= Q/A (dm/s)
A III OV II Linear (A I OV II)

0.100
Linear (A II OV II)

1.000
Linear (A III OV II)

Grafik 7. Pad pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A (dm/s) pri filtriranju otpadne vode OVII uzorkovane u decembru 2005. kroz krupnozrni filter A I, ravnomerni filter A II i sitnozrni filter A III

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

83

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.6. REZULTATI ISPITIVANJA MODIFIKOVANIH ZEOLITA

KARAKTERISTIKA

4.6.1. KARAKTERIZACIJA POLAZNOG UZORKA ZEOLITA Strukturne osobine minerala klinoptilolita omoguavaju modifikaciju povrine reakcijama katjonske izmene u cilju dobijanja adsorbenata pogodnih za preiavanje voda od zagaivaa. Fiziko-hemijske karakteristike polaznog zeolita55, kao dominantne faze u postupku dobijanja organo-zeolita su definisane: hemijskim sastavom, vrstom i sadrajem izmenjivih katjona, ukupnim KKI, spoljanjim KKI, kao i XRPD, DTA/TG i IC analizom. Karakteristike modifikovanih zeolita ispitivane su na Institutu za tehnologiju nuklernih i drugih mineralnih sirovina ITNMS- Beograd. 4.6.1.1. Hemijski sastav polaznog uzorka zeolita Kvantitativnom hemijskom analizom utvren je hemijski sastav polaznog uzorka i prikazan u Tabeli 24. Tabela br. 24. Hemijski sastav polaznog uzorka zeolita Komponenta Sadraj (%) SiO2 66.87 Al2O3 13.46 Fe2O3 0.98 CaO 3.85 MgO 0.69 Na2O 0.37 K2O 2.23 G.. 11.45

4.6.1.2. XRPD polaznog uzorka zeolita Rendgenski dijagram praha polaznog uzorka zeolita prikazan je na Grafiku 11. Na apscisi Grafika 11 date su dvostruke vrednosti ugla snimanja 2 (0) a na ordinati intenzitet rendgenskog zraenja I (cts). Za identifikaciju mineralnog sastava polaznog uzorka zeolita koriene su JCPDS-kartice56. Mineralne komponente identifikovane na rendgenskom difraktogramu praha oznaene su na sledei nain: CLI klinoptilolit, Q kvarc, F feldspat, C - karbonat.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

84

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Grafik 8. Rendgenski dijagram praha polaznog uzorka zeolita Sa difraktograma praha (Grafik 8.) moe se zakljuiti da je kao dominantna faza prisutan mineral klinoptilolit, dok su kao pratei minerali prisutni kvarc, karbonat i feldspat. Semikvantitativnom rendgenskom analizom u viefaznom uzorku moe se pretpostaviti da je mineral klinoptilolit zastupljen sa 75 do 80%. U Tabeli 25. su prikazane karakteristine refleksije minerala prisutnih u uzorku zeolita. U Tabeli 25. d vrednost (nm) je rastojanje u reetki izmeu atoma. Tabela br. 25. Karakteristine dvrednosti (nm) prisutnih minerala u polaznom uzorku zeolita dvrednost d- vrednost dvrednost d- vrednost Klinoptilolit Kvarc Feldspat Karbonat (nm) (nm) (nm) (nm) 0.893 0.911 0.397 0.295 0.334 0.116 0.303

4.6.1.3. Ukupni KKI, vrsta izmenjivih katjona i SKKI vrednost polaznog uzorka zeolita Vrsta i sadraj izmenjivih katjona u polaznom uzorku razliitih frakcija zeolita su prikazani u Tabeli 26. Sa Z-I obeleena je frakcija zolita 0.0- 0.5 mm, sa Z-II obeleena je frakcija zolita 0.4- 0.8 mm, sa Z-III obeleena je frakcija zolita 0.8- 3.0 mm a sa Z-IV obeleena je frakcija zolita 3.0- 5.0 mm. Ukupan kapacitet katjonske izmene dobijen je sabiranjem sadraja izmenjivih katjona.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

85

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela br. 26. Sadraj izmenjivih katjona, zeolita razliitih veliina zrna Ca2+ Mg2+ Frakcija zeolita Z-I (0.0- 0.5 mm) 1025 115 Z-II (0.4- 0.8 mm) 960 107 Z-III (0.8- 3.0 mm) 850 110 Z-IV (3.0- 5.0 mm) 843 110
+

KKI i SKKI vrednosti polaznog uzorka Na+ mmol M+/kg 394 35 370 32 400 30 389 30 K+ KKI 1569 1469 1390 1372 SKKI 78 75 75 73

U uzorku zeolita dominantan jon u izmenjivom poloaju je jon Ca2+, zatim slede joni K , Mg2+ i Na+ koji su prisutni u manjim koliinama. Iz Tabele 26 se jasno vidi da sadraj izmenjivih Ca2+ jona, a samim tim i ukupan kapacitet katjonske izmene, opada sa porastom veliine zrna zeolita. Sa porastom veliine zrna smanjuje se specifina povrina minerala pri emu opada i dostupnost izmenjivih katjona na povrini i u kanalima minerala klinoptilolita. SKKI vrednosti zeolita su posebno znaajan pokazatelj u eksperimentima adsorpcije koja se odvija samo na spoljanjoj povrini minerala. SKKI vrednosti uzoraka zeolita (Tabela 26) se smanjuju sa porastom veliine zrna, pri emu je ova razlika uoljivija kod ukupnog kapaciteta katjonske izmene. Naime, SKKI vrednost uzorka zeolita frakcije 3.0- 5.0 mm iznosi 73 mmol M+/kg to je 93% od SKKI vrednosti uzorka zeolita frakcije 0- 5 mm (78 mmol M+ kg), dok je KKI vrednost uzorka zeolita najvee frakcije iznosi oko 83% u odnosu na KKI vrednost zeolita najmanje frakcije. Rezultati odreivanja kiselinske stabilnosti su pokazali da je procenat rastvorenog aluminijuma nakon tretiranja rastvorom HCl koncentracije 1 mol/dm3 iznosio 4.64%, a pri koncentraciji od 2 mol/dm3 iznosio je 5.00%. Na osnovu rendgenske analize termiki tretiranih uzoraka, utvreno je da pri temperaturi od 450C struktura klinoptilolita biva naruena82.

4.6.2. ADSORPCIJA SDBAH NA ZEOLITU Adsorpcija kvaternarnih amonijum jona odvija se na spoljanjim povrinama klinoptilolita, pa je iz tog razloga spoljanji kapacitet katjonske izmene SKKI relevantan parametar pri odreivanju koliine organske supstance potrebne za povrinsku modifikaciju ovog minerala. U polaznom eksperimentu adsorpcije dodavane su koliine kvaternarnog amina, kvaternarna amonijumova so stearil-dimetil-benzil-amonium-hlorid (SDBAH), koje daju sledee odnose SKKI (mmol M+/kg uzorka)/ SDBAH (mmol SDBAH/kg uzorka): 1:0.33, 1:0.67, 1:1, 1:1.33, 1:2, 1:2.67 i 1:4. Rezultati adsorpcije organskog katjona na uzorku zeolita prikazani su na Grafiku 9.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

86

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Adsorbovana koliina SDBAH (mmola/kg)

150

200; 105 100 150; 105 100; 80 75; 65 50 25; 25 0 0 0; 0 25 50 75 100 150 200 300 Poalzna koncentracija SDBAH (mmola/kg) 50; 45 300; 90

Grafik 9. Adsorpcija SDBAH na uzorku zeolita Na Grafiku 9 se zapaa linearna zavisnost adsorbovane prema dodatoj koliini SDBAH amina do vrednosti dodate koliine SDBAH koja je ekvivalentna SKKI vrednosti zeolita. Maksimalna vrednost adsorpcije SDBAH na uzorku iznosi 105 mmol M+/kg i premauje vrednost spoljanjeg kapaciteta klinoptilolita. Time su potvreni literaturni podaci koji ukazuju da se adsorpcija kvaternarnih amina odvija preko vie mehanizama, a ne samo mehanizmom katjonske izmene89. U daljim eksperimentima radi definisanja optimalnih parametara dobijanja organo-mineralnih adsorbenata SDBAH je dodavan u koliinama od 0.67, 1.0, 1.33 i 2 SKKI vrednosti. Zakljuak: Preporuuje se odnos koliine kvateralnog amina i zeolita 50- 75 mmolM+/kg.

- Uticaj sadraja vrste faze u suspenziji Sadraj vrste faze je bitan parametar u postupku dobijanja organo-mineralnog adsorbenta. Sa stanovita adsorpcije, poveanjem sadraja vrste faze poveava se broj kontakata izmeu organskog modifikatora i aktivnih centara na povrini klinoptilolita. Sa ekonomskog gledita znaajno se umanjuju trokovi dobijanja organo-mineralnog adsorbenta. Adsorpcione smee sa sadrajem vrste faze od 5, 10 i 20% meane su na mealici pri brzini od 2000 o/min u odreenom vremenu kako bi se pratila kinetika adsorpcije SDBAH na povrini klinoptilolita. Vrednosti adsorbovanih koliina organskog katjona u zavisnosti od vremena prikazane su na Grafiku 10.a).

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

87

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Koliina adsorbovanog SDBAH

120 (mmola M/kg uzorka) 100 80 60 40 20 0 0 30 60 90 120 150 180 210 240 Vreme (min) 5% 10% 20%

Brzina adsorbcije (mmol M / kg

8,00 7,00 6,00 uzorka) 5,00 4,00 3,00 2,00 1,00 0,00 0 10
Vreme (min) 5% 10% 20%

20

30

Grafik 10. Zavisnost a) adsorbovane koliine organskog katjona od vremena i b) brzina adsorpcije organskog katjona Derivacijom krivih (na osnovu razlika izmeu vrednosti adsorpcije u susednim takama) po vremenu dobijeni su podaci o brzini adsorpcije ija je zavisnost od vremena prikazana na Grafiku 10.b). Sa Grafika 10.a) se moe videti da je kod suspenzija sa sadrajem vrste faze 5 i 10% u vremenu od 120 minuta adsorbovan najvei deo dodate koliine organskog katjona (91% i 93%). Ekvivalentna koliina organskog katjona 95% adsorbovana je kod 20% suspenzije u vremenu od 90 minuta. Na Grafiku 10.b) se moe jasno videti da je brzina adsorpcije u prvih 5 minuta meanja najvea kod 20% suspenzije, pri emu je adsorbovano blizu 50% polazne koliine dodatog organskog katjona. Nakon toga brzina adsorpcije naglo pada i ve nakon 30 minuta brzine adsorpcije za sve tri koncentracije suspenzije se izjednaavaju. Brzina adsorpcije proporcionalna je ukupnom broju aktivnih centara na povrini klinoptilolita. Uestalost kontakata organskog katjona sa aktivnim centrima na povrini minerala je najvea kod

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

88

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

20% suspenzije ime se objanjava najvea brzina adsorpcije u prvih 5 minuta meanja. Nakon ovog vremena brzina adsorpcije naglo opada usled smanjenog broja aktivnih centara dostupnih za adsorpciju. Zakljuak: Preporuuje se procenat sadraja vrste faze zeolita u supsenziji 10-20%.

- Uticaj brzine meanja suspenzije

Poveanjem brzine meanja dolazi do eih kontakata izmeu organskog katjona i aktivnih centara na povrini minerala Kod zeolita se aktivni centri koji reaguju sa aminima nalaze na spoljanjoj povrini i dostupniji su za katjonsku izmenu. Adsorpcija SDBAH na povrini zeolita frakcije 0.4- 0.8 mm (koncentracija suspenzije 20%) ispitivana je pri sledeim brzinama meanja: 1500, 2000, 2500 i 4000 o/min. Radi poreenja, izveden je i eksperiment adsorpcije bez meanja adsorpcione smee. Koliina adsorbovanog organskog katjona na povrini klinoptilolita u funkciji vremena, pri razliitim brzinama meanja prikazana je na Grafiku 11a. Derivacijom dobijenih krivih po vremenu dobijena je brzina adsorpcije i njena zavisnost od vremena je prikazana na Grafiku 11b.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

89

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

A dsorbovana koliina SD BA H

(m m olaM +/kg uzorka)

100 80 60 40 20 0 0 20 40 60 Vreme (t) Bez meanja 2 500 o/min 1 500 o/min 4 000 o/min 2 000 o/min 80 100 120

Brzina adsorbcije (mmol M / kg

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 0 5 10 15
Vreme (min)

min)

20

25

30

1 500 o/min

2 000 o/min

2 500 o/min

4 000 o/min

Grafik 11. Adsorpcija SDBAH na povrini klinoptilolita pri razliitim brzinama meanja adsorpcione smee a) koliina adsorbovanog amina b) brzina adsorpcije Sa Grafika 11a se vidi da je organski modifikator adsorbovan u potpunosti nakon 120 minuta meanja pri brzinama 1500 i 2000 o/min. Sa daljim poveanjem brzine meanja adsorbcija se smanjuje. Analizom rezultata prikazanih na Grafiku 11b jasno se vidi da je u prvih 5 minuta meanja adsorpcija organskog katjona najvea pri najveoj brzini meanja. Podatak je oekivan obzirom da se poveanjem brzine meanja poveava i broj sudara organskog katjona sa aktivnim centrima na povrini klinoptilolita. Nakon odreenog vremena brzina adsorpcije naglo opada i moe se rei da velike brzine meanja negativno utiu na dalji tok adsorpcije. Negativan uticaj brzine meanja potvruje i injenica da je u suspenziji koja nije meana, adsorbovana priblino ista koliina organskog katjona (75 mmol M+/kg uzorka) kao i kod suspenzija koje su meane u istom vremenskom intervalu. Adsorbciona smea se usitnjava tokom meanja. Rezultati ispitivanja uticaja brzine meanja na usitnjavanje zeolita prikazani su u Tabeli 27.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

90

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Tabela br. 27. Uticaj brzine meanja na usitnjavanje zeolita Brzina meanja (o/min) Udeo sitnije frakcije- manje od 0.4 mm ( %) Pol. uzorak 0 1500 16 2500 25 4000 25

Podaci ukazuju da dolazi do znaajnog usitnjavanja zeolita (25%) pri veim brzinama meanja adsorpcione smee. U sluaju primene organomineralnih adsorbenata u preiavanju voda, veliina estica je veoma bitna karakteristika iz razloga to se smanjenjem veliine estica smanjuje filtraciona sposobnost adsorbenta, a time i mogunost njegove primene kao prirodnog filtra. Zakljuak je da meanje ne doprinosi znaajnije brzini adsorbcije a sa druge strane teti jer dovodi do usitnjavanja zrnaca zeolita. Uticaj temperature

Prirodne zeolite karakterie irok temperaturni opseg gubitka vode prisutne na povrini i u kanalima ovog minerala. Proces dehidratacije se naziva jo i termika aktivacija jer dolazi do poboljanja adsorpcionih osobina minerala58. U eksperimentu cilj je bio ispitivanje adsorpcije SDBAH na zeolitu sa ije je povrine, termikim tretiranjem na 100C, smanjen sadraj vlage koji se kod klinoptilolita kree od 5-15%. Uticaj temperature je ispitan dodavanjem polaznog i termiki tretiranog uzorka (100C) u rastvore kvaternarne amonijumove soli SDBAH ije su temperature iznosile 25 i 80C. Pripremljene su etiri suspenzije sa razliitim koncentracijama SDBAH (50, 75, 100 i 150 mmol M+/kg zeolita): HZ-HR, HZ-TR, TZ-HR i TZ-TR. Nakon 30 minuta kontakta smee su filtrirane i u filtratima je odreen sadraj izmenjenih katjona i ravnotena koncentracija organskog katjona. Koliina adsorbovanog katjona u zavisnosti od dodate koliine kvaternarne soli prikazana je na Grafiku 12.
Adsorbvana koli ina SDBAH (%) 120 100 80 60 40 20 0 50 75 100
+

150

Koliina dodatog amina (mmol M /kg zeolita) HZ (250C)- HR (250C) HZ (250C)- TR (800C) TZ (1000C)- HR (250C) TZ (1000C)- TR (800C)

Grafik 12. Uticaj temparature T na koliinu adsorbovanog katjona u zavisnosti od koliine dodatog amina

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

91

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Na Grafiku 12. se vidi da je adsorpcija organskog katjona na povrini klinoptilolita pri polaznoj koncentraciji amina od 50 mmol M+/kg zeolita potpuna bez obzira na temperaturu suspenzije i termiko tretiranje zeolita. Pri poveanju koliine dodate kvaternarne amonijumove soli vidi se pozitivan uticaj temperature na adsorpciju organskog katjona. Pri koliini dodatog SDBAH od 75, 100 i 150 mmol M+/kg zeolita uticaj temperature raste u nizu: TZ<TR<TZ+TR. U sluaju dodate koliine SDBAH od 75 i 100 mmol/kg zeolita da bi adsorpcija bila potpuna (100%), bilo je dovoljno zagrejati rastvor organske soli. Maksimalna adsorpcija iznosila je 123 mmol M+/kg uzorka i to u sluaju dodate koliine od 150 mmol/kg zeolita pri grejanju i uzorka i rastvora. Ova vrednost premauje vrednost spoljanjeg kapaciteta katjonske izmene na osnovu ega se moe zakljuiti da dolazi do takozvane dvoslojne adsorpcije. Rezultati odreivanja sadraja izmenjenih katjona u filtratu prikazani su u Tabeli 28. Tabela br. 28. Sadraj izmenjenih katjona u filtratu nakon adsorpcije organskog katjona Koliina dodatog amina (mmol/kg zeolita) 50 75 100 150 Sadraj izmenjenih katjona u filtratu, (mmol M+/kg zeolita) HZ HR 46 46 46 45 TZ HR 46 65 63 50 HZ TR 46 75 77 57 TZ TR 46 75 74 72

Priblino ekvivalentna izmena neorganskih katjona sa organskim SDBA+ katjonom zapaa se u sluaju polazne koncentracije amina od 50 mmol/kg zeolita. U sluaju dodate koliine amina od 75, 100 i 150 mmol/kg zeolita (adsorbovano 75, 100 i 123 mmol M+/kg zeolita pri grejanju uzorka i rastvora organske soli) sadraj izmenjenih katjona iznosio je oko 75, 74 i 72 mmol M+/kg zeolita. Ove vrednosti izmenjenih neorganskih katjona su oekivane jer su ekvivalentne vrednostima spoljanjeg kapaciteta katjonske izmene. Ovi rezultati potvruju da se obrazovanje monosloja na povrini minerala klinoptilolita odigrava mehanizmom katjonske izmene. Zakljuak: pri koncentracii amina od 50 75 mmolM+/kg zeolita adorbcija organskog katjona je potpuna na povrini zeolita bez obzira na temparaturu supsenzije (naglaava se da je uzorak prvo tretiran na 1000C da bi se smanjio sadraj vlage jer na taj nain dolazi do poboljanja adsorbcionih osobina zeolita).

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

92

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

- Uticaj veliine zrna na adsorpciju SDBAH Mogunost korienja mineralnog adsorbenta veih veliina zrna znatno olakava i proiruje mogunost njegove primene pri preiavanju voda. Iz tog razloga pripremljeni su uzorci zeolita razliitih raspodela veliina zrna i na njima je ispitana adsorpcija SDBAH. Nain pripreme uzoraka i njihove oznake pregledno su prikazane u Tabeli 26. Rezultati adsorpcije organskog katjona na uzorcima zeolita razliitih opsega veliina zrna prikazani su na Grafiku 13.
Indeks adsorbcije SDBAH (%) 100 80 60 40 20 0 50 75 100
+

ZI

Z II

Z III

Z IV

150

Koliina dodatog amina (mmol M /kg)

Grafik 13. Adsorpcija SDBAH na uzorcima zeolita razliitih frakcija Rezultati ukazuju da se sa poveanjem veliine zrna smanjuje adsorpcija organskog katjona na povrini klinoptilolita. Ova razlika je posebno uoljiva pri veoj koliini dodatog kvaternarnog amina (150 mmol/kg zeolita) gde je indeks adsorpcije SDBAH na uzorku veliine zrna 0- 0.5 mm (Z-I) iznosilo 90% (135 mmol M+/kg uzorka) za razliku od uzorka zeolita sa veliinom zrna 3.0 5.0 mm (Z-IV), gde je indeks adsorpcije iznosio 57% (86 mmol M+/kg uzorka). Adsorpcija SDBAH je potpuna (100%) na uzorcima Z-I i Z-II pri dodatku SDBAH u koliini koja je 100 mmol M+/kg zeolita. Rezultati odreivanja izmenjenih neorganskih katjona u filtratu prikazani su na Grafiku 17. Na osnovu rezultata prikazanih na Grafiku 13. i Grafiku 14. jasno se vidi da je jonska izmena izmeu izmenjivih katjona na zeolitu i kvaternarnog amina ekvivalentna samo u sluaju uzoraka sa veliinom zrna: 0- 0.5 (Z-I) i 0.4 -0.8 mm (Z-II) kada se amin dodaje u koliini manjoj ili jednakoj SKKI vrednosti. Takoe, suma izmenjenih katjona pri razliitim koliinama dodatog amina ne prelazi ECEC vrednost zeolita.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

93

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Izmenjeni katjoni- SKKI (%)

100 80 60 40 20 0 50 75 100
+

ZI

Z II

Z III

Z IV 150

Koliina dodatog amina (mmol M /kg)

Grafik 14. Izmenjeni neorganski katjoni pri adsorpciji SDBAH na zeolitu Kod uzoraka sa raspodelama veliine zrna 0.8-3.0 (Z-III) i 3.0-5.0 mm (Z-IV) izmena sa organskim katjonom nije ekvivalentna. Iako je vrednost adsorbovanog SDBAH jednaka ili vea od SKKI vrednosti zeolita, sadraj izmenjenih katjona u filtratu je znaajno manji u odnosu na uzorke zeolita sa manjom raspodelom veliine zrna. Rezultati ukazuju da se sa poveanjem veliine zrna smanjuje dostupnost izmenjivih katjona za reakciju jonske izmene sa organskim katjonom. Zakljuak: rezultat ukazuje da vea zrna imaju manju adosrbciju organskog katjona (SDBAH) na povrini zeolita to se ne reflektuje drastinije kod veliine dodatog amina od 50- 75 mmolM+/k. Analizom svih parametara koji utiu na formiranje organo-zolita dolo se do zakljuka da je najbolji tretman formiranja organozeolita, za potrebe izrade alumino filtera, za preiavanje otpadnih voda dobija za: odnos koliine kvateralnog amina i zeolita 50- 75 mmolM+/kg, sadraj vrste faze zeolita u supsenziji 20% (10 %), uticaj temparature- pri koncentracii amina od 50 75 mmolM+/kg zeolita adsorbcija organskog katjona je potpuna na povrini zeolita bez obzira na temparaturu supsenzije (naglaava se da je uzorak prvo tretiran na 1000C da bi se smanjio sadraj vlage jer na taj nain dolazi do poboljanja adsorbcionih osobina zeolita), uticaj veliine zrna na adsorbciju- rezultat ukazuje da vea zrna imaju manju adosrbciju organskog katjona (SDBAH) na povrini zeolita to se ne reflektuje drastinije kod veliine dodatog amina od 50- 75 mmolM+/k,. uticaj brzine meanja- nema znaajnijeg uticaja a teti zbog usitnjavanja uzorka.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

94

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.7. REZULTATI OGRANOZEOLITA

TRETMANA

VODE

KROZ

AKTIVNI

FILTER

U tabeli 29. su prikazani rezultati tretmana vode kroz aktivni filter ogranozeolita otpadne vode uzorkovane u decembru 2005 (obeleene kao OV II). Sa MDK, u tabeli 29. oznaeno sa (1), su obeleene maksimalno dozvoljene koncentracije parametara pH [-], HPK [mg O2/l], NH4+-N [mg/l], NO3--N [mg/l], PO43[mg/l] (Pravilnik o tehnikim i sanitarnim uslovima za uputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada Beograda - Sl. list grada Beograda, 1986.). Sa OVsirova, u tabeli 29. oznaeno sa (2), je obeleena nefiltrirana voda. Sa OVkz, u tabeli 29. oznaeno sa (3), je obeleena voda filtrirana u koloni sa krupnozrnim filterom AI (Tabela br. 18.1., Grafik 1.1., Grafik 1.4.). Sa OVra, u tabeli 29. oznaeno sa (4), je obeleena voda filtrirana u koloni sa ravnomernim filterom A II (Tabela br. 18.2., Grafik 1.2., Grafik 1.4.). Sa OVsz, u tabeli 29. oznaeno sa (5), je obeleena voda filtrirane u koloni sa sitnozrnim filterom A III (Tabela br. 18.3., Grafik 1.3., Grafik 1.4.). Tabela 29. Rezultati tretmana vode kroz aktivni filter ogranozeolita otpadne vode uzorkovane u decembru 2005 (obeleene kao OV II)
pH
UZORAK

HPK [mg O2/l]


450

NH4+N

NO3-N

PO43-

[-]
1

[mg/l] [mg/l] [mg/l]


15 30 10

MDK
ne filtrirana voda

6- 9.5

OVsirova

4.3
vode filtrirane u koloni sa krupnozrnim filterom A I
3

2676

5.9

15.7

19.1

OVkz

ekvivalentni prenik zrna deAI =d15% AI = 2.2 mm1= 0.022 dm1


vode filtrirane u koloni sa ravnomernim filterom A II

4.4

1885

5.5

7.9

17.9

OVra

ekvivalentni prenik zrna deAII=d15% AII = 1.6 mm1= 0.016 dm1


vode filtrirane u koloni sa sitnozrnim filterom A III

4.3

1494

5.1

6.8

17.4

OVsz

ekvivalentni prenik zrna deAIII=d15% AIII =1.45 mm1= 0.0145 dm1

4.3

1277

6.4

4.8

15.4

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

95

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Vrednosti NO3--N [mg/l] otpadne vode OV II posle tretmana kroz ravnomerni i sitnozrni aktivni filter organozolita prikazani su na grafiku 15. Vrednosti PO43- [mg/l] otpadne vode OV II posle tretmana kroz ravnomerni i sitnozrni aktivni filter organozolita prikazani su na grafiku 16. Vrednosti HPK [mg O2/l] otpadne vode OV II posle tretmana kroz ravnomerni i sitnozrni aktivni filter organozolita prikazani su na grafiku 17. Vrednosti NH4+-N [mg/l] otpadne vode OV II posle tretmana kroz ravnomerni i sitnozrni aktivni filter organozolita prikazani su na grafiku 18.
NO3--N [mg/l] 10.0 NO3--N (mg/l) 8.0 6.0 4.0 2.0 0.0 3 4 UZORCI NO3--N [mg/l] 5 7.9 6.8 4.8

krupnozrni, krupnozrni, krupnozrni, krupnozrni,

Grafik 15. Vrednosti NO3--N [mg/l] otpadne vode OV II posle tretmana kroz krupnozrni (3) ravnomerni (4) i sitnozrni (5) aktivni filter organozolita
PO4 [mg/l] 19.0 PO4 (mg/l) 18.0 17.0 16.0 15.0 14.0 3 4 UZORCI PO43- [mg/l] 5 15.4 17.9 17.4
3-

Grafik 16. Vrednosti PO43- [mg/l] otpadne vode OV II posle tretmana kroz krupnozrni (3) ravnomerni (4) i sitnozrni (5) aktivni filter organozolita

3-

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

96

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

HPK [mg O2/l] 2000 HPK (mg/l) 1500 1000 500 0 3 4 UZORCI HPK [mg O2/l] 5

1885 1494 1277

Grafik 17. Vrednosti HPK[mg O2/l] otpadne vode OV II posle tretmana kroz krupnozrni (3) ravnomerni (4) i sitnozrni (5) aktivni filter organozolita
NH4+-N [mg/l] 7.0 NH4+-N (mg/l) 6.0 5.0 4.0 3.0 2.0 1.0 0.0 3 4 UZORCI NH4+-N [mg/l] 5 5.5 5.1

6.4

Grafik 18. Vrednosti NH4+-N [mg/l] otpadne vode OV II posle tretmana kroz krupnozrni (3) ravnomerni (4) i sitnozrni (5) aktivni filter organozolita Iako se radi o monoslojnoj adsorpciji verovatno je dolo do privlaenja micele organskog molekula od strane zeolita na kojoj je anjonski deo dostupan za dalju izmenu. Koncentracija NO3- u uzorkovanoj, ne filtriranoj OV II vodi, je bila 15.7 mg/l, posle filtracije kroz krupnozrni filter organozolita iznosila je 7.9 mg/l, posle filtracije

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

97

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

kroz ravnomerni filter organozolita iznosila je 6.8 mg/l a posle filtracije kroz sitnozrni filter organozolita iznosila je 4.8 mg/l. Izraeno u procentima, efikasnost adsorpcije NO3jona se kretala od, priblino, 50% pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, preko 56.7% pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter do priblino 70 % pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita. Koncentracija PO43- u uzorkovanoj, ne filtriranoj OV II vodi, je bila 19.1 mg/l, posle filtracije kroz krupnozrni filter organozolita iznosila je 17.9 mg/l, posle filtracije kroz ravnomerni filter organozolita iznosila je 17.4 mg/l a posle filtracije kroz sitnozrni filter organozolita iznosila je 15.4 mg/l. Izraeno u procentima, efikasnost adsorpcije PO43- jona se kretala od 6.3% pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, preko skoro 10% pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter do priblino 20% pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita. HPK u uzorkovanoj, ne filtriranoj OV II vodi, iznosila je 2 676 mg O2/l, posle filtracije kroz krupnozrni filter organozolita iznosila je 1 885 mg O2/l, posle filtracije kroz ravnomerni filter organozolita iznosila je 1 494 mg O2/l a posle filtracije kroz sitnozrni filter organozolita iznosila je 1277 mg O2/l. Izraeno u procentima, efikasnost adsorpcije organske materije prikazane preko HPK kretala se od, priblino, 30 % pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, preko 44 % pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter do preko 50 % pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita. Koncentracija NH4+ jona u uzorkovanoj, ne filtriranoj OV II vodi, je bila 5.9 mg/l, posle filtracije kroz krupnozrni filter organozolita smanjena je na 5.5 mg/l, posle filtracije kroz ravnomerni filter organozolita iznosila je 5.1 mg/l a posle filtracije kroz sitnozrni filter organozolita registrovano je poveanje na 6.4 mg/l. Izraeno u procentima, efikasnost adsorpcije NH4+ jona iznosila je priblino 6 % pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, 13.6 % pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter a pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita izmereno je poveanje HPK za 8.5 %. Merena je vrednost pH pri tretmanu vode kroz aktivni filter ogranozeolita. Nije uoena bitna promena pH. Efikasnost adsorpcije anjona NO3- (od maksimalno 70%) i nia efikasnost 3adsorpcije anjona PO4 od priblino 20% (pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita) se objanjava time to je adsorpcijom povrinski aktivnih supstanci delimino neutralizovano negativno naelektrisanje spoljne povrine minerala zeolita ime je poveana sposobnost adsorpcije anjona organominerala. Smanjnje HPK od priblino 50% pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita se objanjava time to adsorbent, organomineral poseduje pored adsorbcije anjona i sposobnost simultane adsorpcije nekih jonskih i organskih kontaminanta. Efikasnost adsorpcije NH4+ jona od priblino 6% pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, 13.6% pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter i poveanje koncentracije HPK za 8.5% pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita je uzrokovano neutralizacijom negativnog naelektrisanja spoljne povrine minerala zeolita. Adsorpciona sposobnost organo zeolita prema NH4+ jonima je mnogo manja od adsorbcione sposobnosti prirodnih zeolita jer je negativno naelektrisanje prirodnih zeolita iskorieno za vezivanje SDBAH u procesu formiranja organozeolita.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

98

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Sa aspekta dimenzionisanja povrine filtera bitan je hidrauliki gubitak na teenju kroz njega. Na osnovu dobijenih rezultata moe se zakljuiti da bi za ravnomerni adsorbens AII i sitnozrni AIII vai zakonitost za vodu iz mlekarske industrije. Za krupnozrni filter AI(deAI=0.022dm1) i ravnomerani filter AII(deAII=0.016 dm1) moe se zakljuiti da je 2000 . AI AII Re Kod treeg filtra, sitnozrni filter AIII(deAIII=0.0145 dm1) dolazi do naglog smanjenja vodopropusnosti i poveanja pada energetskog gubitka pri strujanju kroz filter (dolzi do kolmacije), moe se zakljuiti da je

III

5000 . Re
Q (m/s) i A

Kod filtracije Rejnoldsov broj raunamo preko fiktivne brzine v = prenika zrna de (dm1), odnosno R e =
Shodno tome ( AI AII v D* d e .

v d 2000 2000 , III , Re = D* e ) pad pijezometarske Re Re kote I pri filtriranju vode kroz Adsorbens I (A I, deAI =0.022 dm1), Adsorbens II (A II, deAII =0.016 dm1) i Adsorbens III (A III, deAIII=0.0145 dm1) je: 2 2 1 vd 2000 * 1 v d 1 v I II = I = * = = 2000 * * 2 d I d e 2g d e * v d d e 2g d e 2g
III I = * 2 2 1 vd 5000 * 1 v d 1 v = = 5000 * * 2 d d e 2g d e * v d d e 2g d e 2g

Vrednosti pada pijezometarske kote I za m2 Q Q Q , v = , A= 1m2, q = = 2 je: t 20 o C = 1.01 *10 6 s A A 1m vd 1 Q I I = 0.002 = 413.22 = 21.06 * q 2 0.0022 2g 2g *12 1 vd Q II I = 0.002 = 781.25 = 39.82 * q 2 0.0016 2g 2g *12 1 vd Q III I = 0.005 = 2378.12 = 121.21* q 2 0.00146 2g 2g *12

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

99

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Pad pijezometarske kote, hidrauliki gubitak I u funkciji proticaja otpadne vode po m2 krupnozrnog filtera A I (deAI =0.022 dm1) II, ravnomernog filtera A II (deAII =0.016 dm1) III i sitnozrnog filtera A III (deAIII=0.0145 dm1) IIII prikazani su u Tabeli 30 i na Grafiku 19. Tabela br. 30 Pad pijezometarske kote, hidrauliki gubitak I, u funkciji proticaja otpadne vode po m2 filtera AI, AII, AIII q l/s/m2/1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 II=21.06*q / 0,00 0,02 0,04 0,06 0,08 0,11 0,13 0,15 0,17 0,19 0,21 0,23 0,25 0,27 0,29 0,32 0,34 0,36 0,38 0,40 0,42 III=39.82*q / 0,00 0,04 0,08 0,12 0,16 0,20 0,24 0,28 0,32 0,36 0,40 0,44 0,48 0,52 0,56 0,60 0,64 0,68 0,72 0,76 0,80 IIII=121.21*q / 0,00 0,12 0,24 0,36 0,48 0,61 0,73 0,85 0,97 1,09 1,21 1,33 1,45 1,58 1,70 1,82 1,94 2,06 2,18 2,30 2,42

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

100

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Pad pijezometarske kote, hidrauliki gubitak I u funkciji proticaja otpadne vode po m2 filtera AI, AII, AIII I (m/m1)- pad pijezometarske kote, hidrauliki

2
gubitak

0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
q(l/s/m2/1)- proticaj otpadne vode po m2 filtera
AI A II A III

Grafik 19.

Pad pijezometarske kote, hidrauliki gubitak I, u funkciji proticaja otpadne vode po m2 filtera AI, AII, AIII

Filtriranjem otpadne vode kroz krupnozrni filter AI(deAI =0.022 dm1), ravnomerni filter AII(deAII =0.016 dm1) i sitnozrni filter AIII(deAIII=0.0145 dm1) HPK je pri ptoticanju kroz jedan duni metar filter (m1) smanjena: filtriranjem kroz krupnozrni filter AI(deAI =0.022 dm1) mgO 2 mgO 2 mgO 2 2676 1885 l l = 988 l HPK AI = 0.8m m1
filtriranjem kroz ravnomerani filter AII(deAII =0.016 dm1), 2676 mgO 2 mgO 2 mgO 2 1494 l l = 1480 l 0.8m m1

HPK AII =

filtriranjem kroz sitnozrni filter A III(deAIII=0.0145 dm1), 2676 mgO 2 mgO 2 1277 l = 1750 l 1 0.8m m

HPK AIII =

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

101

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Efekti duine krupnozrnog filtera A I (deAI =0.022 dm1) HPK AI, ravnomernog filtera A I(deAII =0.016 dm1) HPK AII i sitnozrnog filtera AIII(deAIII=0.0145 dm1) HPK AIII na smanjenje HPK (mgO2/lH2O ) prikazani su u Tabeli 31 i na Grafiku 20. Tabela br. 31 Efekti duine krupnozrnog filtera A I (deAI =0.022 dm1), ravnomernog filtera A II (deAII =0.016 dm1) i sitnozrnog filtera A III (deAIII=0.0145 dm1) na smanjenje HPK LFILTRA m1 0 1 2 3 4 5 HPK AI=988*q mgO2/lH2O 0 988 1976 2964 3952 4940 HPK AII=1480*q mgO2/lH2O 0 1480 2960 4440 5920 7400 HPK AIII=1750*q mgO2/lH2O 0 1750 3500 5250 7000 8750

Efekat duine filtera Lfiltrea na smanjenje HPK AI, AII, AIII

8000
HPK (mgO2/lvode)

6000 4000 2000 0 0,0 1,0 2,0


1

3,0

4,0

5,0

L filtra(m )- duina filtra


Smanjenje HPK pri proticaju otpadne vode kroz AI Smanjenje HPK pri proticaju otpadne vode kroz AIII Smanjenje HPK pri proticaju otpadne vode kroz AII

Grafik 20. Efekti duine krupnozrnog filtera A I (deAI =0.022 dm1), ravnomernog filtera A II (deAII =0.016 dm1) i sitnozrnog filtera A III (deAIII=0.0145 dm1) na smanjenje HPK Filtriranjem otpadne vode kroz kroz ispitivane filtere AI, AII i AIII da bi se poetna vrednost uzorkovane, ispitivane, otpadne vode HPK= 2676 (mg O2/l) smanjila na

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

102

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Maksimalno dozvoljenu koncentraciju MDK= 450 (mg O2/l) potrebna je sledea duina filtra: za krupnozrni filter AI(deAI =0.022 dm1),

LAI FILT =

2676

mgO 2 mgO 2 450 l l = 2.25m1 mgO 2 988 l 1 m

za ravnomerni filter AII(deAII =0.016 dm1)


2676 mgO 2 mgO 2 450 l l = 1.50m1 mgO 2 1480 l 1 m

LAII FILT =

i za sitnozrni filter AIII(deAIII=0.0145 dm1)

LAIII FILT =

2676

mgO 2 mgO 2 450 l l = 1.27m1 . mgO 2 1750 l 1 m

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

103

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.8. TRETMAN VODE PLAZMA REAKTOROM NA BAZI DIJELEKTRINOG BARIJERNOG PRANJENJA (DBP) ORIGINALNE KONSTRUKCIJE, DOBIJENI REZULTATI

4.8.1. PREDTRETMAN I TRETMAN OTPADNIH VODA MLEKARE


PLAZMA REAKTOROM NA BAZI DIJELEKTRINOG BARIJERNOG PRANJENJA (DBP) ORIGINALNE KONSTRUKCIJE 4.8.1.1. Predtretman otpadne vode mlekare za potrebe tretmana vode plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) originalne konstrukcije

Smisao predtretmana je sledei: preliminarna merenja rezultata tretmana otpadne vode mlekare plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) originalne konstrukcije su pokazala da se na tretiranom uzorku vode nemogu primetiti znaajnije promene posle proputanja vode kroz reaktor. Razlog za to je relativno mala snaga ureaja (<10W) i veoma velike koliine organskog zagaenja (> 2 000 mg/l). Zbog toga su uzorci vode pre proputanja kroz reaktor tretirani komercijlno dostupnim koagulantima i flokulantima (koagulant P3- Ferrolin 8661 i flokulant P3- Ferroryl 8721Henkel). Oni se inae koriste u tretmanu otpadnih voda. Tretiranjem vode pre proputanja kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) koagulantima i flokulantima postignut je potreban kvalitet vode (pH= 6- 7, HPK2000 mg O2/l). pH vrednost uzoraka vode je podeena procesom neutralizacije na vrednosti izmeu 6 i 7. To je pH vrednost koja se moe oekivati kod uzorka vode iz mlekare osrednjen u toku 24 sata, odnosno pH vrednost koja se moe oekivati imajui u vidu da se u toku 24 sata koristi za pranje procesne opreme mlekare ista koliina baza i kiselina. Za potrebe proputanja otpadnih voda kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) iz kanalizacionog sistema mlekare uzorkovnana je otpadna vode P u januaru 2008. 4.8.1.2. Tretman otpadne vode mlekare plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) originalne konstrukcije Na osnovu prethodnih ispitivanja zakljueno je da je neophodno da se otpadna voda mlekarske industrije pre tretmana kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) obradi u procesu predtretmana. Predtretman vode se sastojao od neutralizacije, koagulacije i flokulacije. Otpadna vode P je posle predtretmana a pre proputanja kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) imala vrednost pH=cca 6- 7 i HPK= 2000 mg O2/l. Otpadna voda je proputana kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja DBP. Koncentracija rastvorenog ozona je posle ozonizacije visoka pa u toku

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

104

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

stajanja tretiranog uzorka otpadne vode postoji mogunost daljeg reagovanja ozona sa organskim i neorganskim jedinjenjima prisutnim u uzorku. Zbog ovoga je praena promena parametara HPK, BPK, ukupni ugljenik i suspedovane materije u vremenskom periodu od 2 do 3 dana. Otpadna voda P uzorkovana je u prepumpnom ahtu (ema 2., Slika br.6). Karakteristike otpadne voda P se kreu u granicama u kojima se kreu karakteristike otpadnih voda uzorkovanih januar/februar 2001g., jun/jul 2001 g. i decembar 2007 g. prikazanih u Tabelama 9- 18. Vrednost parametara COD/ HPK, BOD/BPK5, NO3-N;/nitrate, TOC/ ukupan organski C, TSS/ ukupne suspendovane materije, otpadne voda P su date u Tabelama 40, 41 i 42. Uraen je je eksperiment proputanja otpadne vode P kroz elektrodni sistem DBPa. Otpadna voda P je posle predtretmana, kojim je doveden kvalitet vode na vrednosti pH= cca 6- 7 i maksimalna koncentracija HPKmax= 2 000 mg O2/l, proputena kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) jedanput, dvaput i triput. Proputene vode su obeleene sa P I (voda P koja je posle predtretmana, kroz jonizator proputena jedanput), P II (voda P koja je, posle predtretmana, kroz jonizator proputena dva puta) i P III (voda P koja je, posle predtretmana, kroz jonizator proputena tri puta). HPK Otpadne vode P je iznosila neposredno po uzorkvanju (sirova otpadna voda) 6050 mg O2/l, posle predtretmana koagulacijom i flokulacijom je iznosila 1600 mg O2/l. Otpadna voda P je proputana kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) u jednom, dva i tri navrata. HPK otpadnih voda P I (I prolaz kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP)), P II (II prolaza koz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP)) i P III (III prolaza koz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP)) izmerena neposredno posle direktne ozonizacije je iznosila HPK P I= 1600, HPK P II= 1450 i HPK P III= 695 (mg O2/l). Uoljivo je smanjenje vrednosti HPK sa poveanjem broja prolazaka ispitivane vode kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP). Najmanja izmerena vrednost HPK (mg O2/l) pri ispitivanju voda PI, PII, PIII oznaena je kao Minimalna izmerena vrednost HPK- HPKmin P I, HPK min P II i HPKmin P III. Minimalne izmerena vrednost HPK voda PI, PII i P III iznosila je HPKmin P I= 595, HPK min P II= 310 i HPKmin P III= 610 mg O2/l. Tabela br. 32 Efekti predtretmana (neutralizacija, koagulacija, flokulacija) i tretmana DBD rekatorom (I prolaz, II prolaza, III prolaza) otpadne vode P Tretman Tretman Tretman DBD DBD DBD Uzorkovana, Predtretman sirova, (neutralizacija, rekatorom rekatorom rekatorom otpadna koagulacija, I prolaz- II prolaza- III prolazaTRETMAN voda P flokulacija) voda PI voda PII voda PIII MDK* HPK 6050 1600- 2000 1600 1450 695 450 [mg O2/l]

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

105

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Uoljivo je da su Minimalne izmerena vrednost HPK- HPKmin P I, HPK min P II i HPKmin P III relativno bliske. Smanjenje vrednosti HPK sa poveanjem broja prolazaka ispitivane vode kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) i bliskost Minimalno izmerenih vrednost HPK- HPKmin P I, HPK min P II i HPKmin P III upuuje na zakljuak da je u vremenskom periodu posle tretamna dolo da niza oscilatronih reakcija pa je zbog toga dolo do fluktacije HPK vrednosti izmeu poetne i minimalne uoene HPK vrednosi. Slino je ve uoeno pri tretmanu fenola u dunavskoj vodi65. Ovo se vidi na Grafiku 21. Dobri rezultati dobijeni ispitivanjem uzorka vode P opravdavaju upotrebu naprednih oksidacionih metoda kombinovanih sa klasinim tehnikama (koagulacija, flokulacija, neutralizacija). Maksimalno dozvoljene vrednosti (MDK) HPK prema Pravilniku o tehnikim i sanitarnim uslovima za uputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada Beograda (Sl. list grada Beograda, 1986.) je HPK MDK= 450 mg O2/l. Sa tri proputanja vode kroz DBP postrojenje uz prethodni predtretman neutralizacijom, koagulacijom i flokulacijom, kvalitet vode (iskazan preko HPK) je od poetnih 6050 mg O2/l (to je 13 puta vie od MDK) popravljen na 695 mg O2/l, to je veoma blisko MDK vrednosti. U merenjima na uzorcima vode PI, PII, PII, utvreno je da poetna vrednsot HPK zavisi od toga koliko je puta voda tretirana u plazma reaktoru i da se ona u toku vremena znaajno menja. Uzrok su, najverovatnije, oscilatrone reakcije u jako komplikovanom vodenom rastvoru organskih supstanci prisutnih u otpadnoj vodi mlekare i produkata nastalih u hemijskim reakcijama iniciranih u plazma reaktoru. Zbog toga se, sasvim logino nametnula potreba za praenjem osnovnih parametara vode u duem vremenskom periodu posle tretmana u DBP reaktoru. Na osnovu ovih meranja moe se na primer, utvrditi trenutak kada HPK dostie minimalnu vrednost. Za merenja posle tretmana rektororm DBP su odabrani uzorci otpadne vode sa oznakma PI, PII, PIII. Vode proputene kroz plazma reaktor su obeleene sa: - P I (voda P koja je posle predtretmana, kroz jonizator proputena jedanput), - P II (voda P koja je, posle predtretmana kroz jonizator proputena dva puta) - P III (voda P koja je, posle predtretmana kroz jonizator proputena tri puta).

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

106

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

4.8.2. REZULTATI TRETMANA VODE PLAZMA REAKTOROM NA BAZI DIELEKTRINOG BARIJERNOG PRANJENJA (DBP) ORIGINALNE KONSTRUKCIJE

Vremenska zavisnost osnovnih parametara otpadne vode HPK/COD (mg O2/l), bioloke potronje kisonika BPK/BOD (mg O2/l), ukupnog organskog ugljenika TOC (mg/l), ukupne suspendovane materije TSS/ Ukupne suspendovane materije (mg/l), su dati tabelarno (Tabela 40, 41 i 42 za vode PI, PII i PIII) i grafiki (Grafik 21.). Na Grafiku 21 za osrednjene vrednosti HPK voda PI, PII, PIII vreme t=0 (sati) oznaava trenutak isputanja iz plazma reaktora na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) tretirane vode odnosno trenutak uzorkovanja vode posle ozonizacije. Trenutak uzorkovanja vode posle ozonizacije oznaen je kao nultno vreme za tretirani uzorak. Promene parametara vode u tabelama 40, 41 i 42 za vode I P, II P, III P prikazane su u ovoj disertaciji u zavisnosti od proteklog vremena od trenutka uzorkovanja vode posle ozonizacije izraeno u satima ili minutima. Vrednosti HPK sirove, netretirane vode prikazane su na Grafiku 21. za t= - 5 (sati). Koncentracija rastvorenog ozona u vodi neposredno posle ozonizacije je visoka to omoguava dalje dejstvo ozona sa organskim i neorganskim jedinjenjima prisutnim u uzorku. Zbog toga je sistematski praeno HPK, BPK, ukupni ugljenik i ukupne suspendovane materije. Osrednjene vrednosti HPK voda PI, PII, PIII su prikazani na Grafiku 21.
2200 2000 1800 1600 1600 1600 1600 1400 HPK (mg/l) 1200 1000 920 800 725 715 600 695 400 200 0 -5.00 5.00 15.00 25.00 Vreme (as) Voda P II Voda P III Voda P I 35.00 45.00 310 610 595 800 690 1800 1679 1600 1450 1267 1150 1155 1105 1630 1533 1583 1407 1315

Zavisnost HPK (mg/l) od protoka vremena (as) posle tretmana DBD-ozonizatoram otpadnih voda PI, PII i PIII
2020

Grafik 21. Zavisnost vrednosti HPK od proteklog vremena posle tretmana otpadnih voda mlekare (vode PI, PII, PIII,) plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP)- I, II i III prolaza koz reaktor, mereno 08-10 januar 2008

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

107

4.MATERIJAL I METODE ISPITIVANJA, DOBIJENI REZULTATI

Na osnovu vremenske zavisnosti HPK vrednosti uzorka vode PI, P II, P III datih na Grafiku 21 i Tabelama 40- 42 moe se uoiti da posle jednog tretmana (prolaska otpadne vode P kroz elektrodni sisitem DBP reaktora) HPK vrednost vode je ostala skoro ista (1 600- 1 800 mg O2/l), posle drugog tretmana pala je na 1 450 mg O2/l, dok je posle treeg tretmana pala na 700 mg O2/l. Vrednost HPK posle treeg tretmana (HPK= 700 mg O2/l) je 9 puta manja od poetne vrednosti i relativno blizu MDK vrednosti (MDK HPK= 450 mg O2/l) pa se moe smatrati izvrsnim preliminarnim rezultatom kombinovane tehnike tretmana otpadne vode iz mlekarske industrije (neutralizacija, koagulacija, flokulacija u kombinaciji sa tretmanom vode u DBP reaktoru). Smanjenje HPK se pripisuje fragmentaciji organskih jedinjenja prisutnih u otpadnoj vodi pomou jakih oksidacionih sredstava ozona, hidroksilnih radikala (OH), UV zraenja i plazme. Sa protokom vremena (starenjem uzorka) HPK vrednost kod svih uzoraka raste to se moe shvatiti kao rezultat inverznih, komplikovanih, hemijskih reakcija izmeu fragmenata nastalih cepanjem poetnih jedinjenja. Posle 20-tak sati od tretmana uoava se ponovo lokalni minimum vrednosti HPK kod svih uzoraka, pri emu treba istai da uzorak P II ima vrednost ispod MDK i on bi u nekakvim industrijskim uslovima mogao da se ispusti u recipijent. Veoma je vano proveriti kako bi se dalje ponaali ovako tretirani uzorci otpadne vode, ako bi se u trenutku dostizanja minimalnih vrednosti HPK oni razredili i tako usporila reakcija izmeu fragmenta. No takvi eksperimenti bie predmet buduih istraivanja. Na Grafiku 21. uoava se da je tok oscilatornih reakcija veoma slian za vode P I, P II i PIII (P I- voda P koja je posle predtretmana kroz jonizator proputena jedanput), P II voda P koja je posle predtretmana kroz jonizator proputena dva puta i P III voda P koja je posle predtretmana kroz jonizator proputena tri puta) i da su uoene vrednosti HPK za sve tri vode takoe sline. HPK sa 1600 mg/l se smanuje na 695- 725 mg/l da bi posle poveanja na ak 2020 mg/l ponovo dolo do pojava pada vrednosti ali na jo manju vrednost 310- 610 mg/l to predstavlja proseno smanjenje organskog optereenja na cca 30 % polaznog optereenja. Poto su svi opisani ekperimenti izvedeni bez bilo kakve optimizacije uoeni trendovi koji se vide na Grafiku 21. u potpunosti opravdavaju dalja istraivanja u ovoj oblasti. Svi uzorci vode tretirani u DBP reaktoru pokazuju jasan pad vrednosti u toku vremena.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

108

5.DISKUSIJA

5. Diskusija
Prisustvo lako degradabilnih jedinjenja u otpadnim vodama prehrambene industrije izaziva brojne probleme. Vode prehrambene industrije karakterie visoka koncentracija organske materije (HPK oko 10 g O2/l) i nutrijenata, pre svega azota i fosfora14. Dodatnu kompleksnost otpadnih voda daju industrijski pogoni sa vie proizvodnih jedinica, za razliite proizvode. Pogonske jedinice mlekarske industrije, u zavisnosti da li su za pripremu, pasterizaciju i pakovanje mleka ili za proizvodnju sira, butera, mleka u prahu ili drugih mlenih proizvoda, daju svoju otpadnu vodu koja se, po svojim karakteristikama, bitno razlikuje od ostalih. Pored izvesne koliine mleka u ovim otpadnim vodama se mogu nai kazein i drugi proteini, laktoza i masti. Otpadne vode mlekarske industrije dodatno optereuje neizmenino prisustvo kiselina ili baza, neophodnih u procesu ienja sistema i, kao posledica, varijabilnost pH. Kljuni parametri kvaliteta otpadnih voda mlekarske industrije su bioloka potronja kiseonika (BPK), sa prosenom vrednou 8 do 2 500 mg O2/lotpadne vode u netretiranom efluentu; hemijska potronja kiseonika (HPK), normalno oko 1.5 puta vea od vrednosti BPK; ukupne suspendovane materije, sa vrednou od 100 1 000 mg/l; ukupne rastvorene materije: fosfor (10 100 mg/l) i azot (oko 6% vrednosti za BPK) 28. Analiza uzoraka otpadne vode iz mlekare AD Imlek Beograd je bila opitni poligon data u poglavalju 4.3.3. ne odstupa znaajnije od literaturnih podataka. Tako je proseno BPK 800- 1500 mg/l a maksimum je iao i do 5 000 mg/l. HPK se kretala u okviru 1,5- 2 puta vie u odnosu na BPK. Ukupne supsendovane materije su bile od 400- 800 mg/l, a ukupne rastvorene materije: fosfvor 10- 50 mg/l a azot 8-12 % od BPK. Ukupne masti i ulja su bile proseno 50- 100 mg/l, a troilo se oko 4 l vode po 1 l preraenog mleka. Preporuke za to bolju prevenciju zagaenja vodotokova otpadnim vodama mlekarske industrije su: smanjenje gubitaka produkata tokom proizvodnje; upotreba

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

109

5.DISKUSIJA

veih pakovanja za mleko (najbolje onih za jednokratnu upotrebu); prevoenje otpadnih materija u manje vredne proizvode, na primer stonu hranu; optimizacija upotrebe vode i hemikalija za sanitarno-higijensko odravanje sistema (izbegavanje sredstava na bazi fosfora). Za racionalnu potronju vode preporuuje se sistem za recirkulaciju vode, ali je zato neophodno razdvojiti sisteme sanitarnih instalacija od sistema samog procesa i sistema za hlaenje (ukljuujui kondenzaciju). Na taj nain se omoguava upotreba kondenzata za ienje, umesto svee vode. Nije nevana ni uteda u energiji korienjem izmenjivaa toplote za procese hlaenja i kondenzacije. Za pravovremeno preduzimanje mera u cilju spreavanja nepoeljnog optereenja otpadnih voda mlekarske industrije je vano kontinuirano uzimanje uzoraka i merenje kljunih parametara. Preporuke su najmanje jednomeseni monitoring finalnog efluenta na kljune parametre, a ako protok znaajnije varira i ee.

5.1. FIZIKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE OTPADNIH VODA AD "IMLEK" Kanalizacioni sistem mlekare AD Imlek koja dnevno preradi oko 500 000 l mleka, ine tri kanalizaciona podsistema (kina, tehnoloka i kanalizacija za ostalu otpadnu vodu) i deo je kanalizacionog sistema Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB). Rezultati ispitivanja kvaliteta otpadnih voda mlekare AD Imlek uraenih u 116 svakodnevno uzetih uzoraka vode u toku 15 dana, su u skladu sa literaturnim podacima za otpadne vode mlekarske industrije. Maksimalna vrednost HPK 9 600 mg O2/l, a minimalna 580 mg O2/l, to je jo uvek vee od maksimalno dozvoljenih 450 mg O2/l (Tabela 10.). Vrednosti za BPK su u granicama 2 700 430 mg O2/l, to je takoe vee od maksimalno dozvoljenih 300 mg O2/l. Mada su maksimalne vrednosti ostalih parametara, pre svega ukupnog azota i fosfora, vee od maksimalno dozvoljenih vrednosti, njihove srednje vrednosti su u granicama dozvoljenih (Tabela 10.). Ukupne suspendovane materije sa srednjom vrednou od 555 mg/l su takoe karakteristine za otpadne vode mlekarske industrije (Tabela 9.). Vano je izdvojiti i rezultat ukupnih masti, ija prosena vrednost od 74,28 mg/l, je skoro duplo vea od maksimalno dozvoljenih 40 mg/l (Tabela 10.). Analiza uzoraka otpadnih voda mlekare AD Imlek uzimanih na svaki sat vremena u toku 5 dana su slini prethodnim, ali su "iskakanja" u maksimalnim vrednostima vea za HPK i BPK (13 340 odnosno 5 250 mg O2/l), dok su vrednosti za ukupno suspendovane materije sline prethodnim analizama (Tabele 11 i 12.)49.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

110

5.DISKUSIJA

5.1.1. PROSENA PRODUKCIJA OTPADNE VODE U ODNOSU NA PRERAENU KOLIINU MLEKA

Produkcija otpadne vode u odnosu na preraenu koliinu mleka, praeno na mesenom nivou, se tokom 2006 g., 2007 g. i 2008 g. kretala od minimalno 3,27 lvode/lmleka do maksimlno 4.99 lvode/lmleka. Prosena potronja vode po litri mleka u toku 2006 g je iznosila 3.59 lvode/lmleka, 2007 je iznosila 4.2 lvode/lmleka a 2008 g. 3.76 lvode/lmleka (Tabela 17).

5.2. PREIAVANJE OTPADNE ADSORPCIJOM U KOLONI HIDRAULIKE KARAKTERISTIKE

VODE AD "IMLEK" ALUMINOSILIKATA-

Najea reenja preiavanja otpadnih voda mlekarske industrije, pre uputanja u vee kanalizacione sisteme ili otvorene vodotoke, su razblaenje u prirodnom prijemniku otpadne vode, irigacija naputenog zemljita, primena talonika uz hemijsku obradu, kao i upotreba biolokih i drugih vrsta filtera. U tretmanu otpadnih voda mlekarske industrije se, od primene konvencionalnih stabilizacionih talonika danas dolo do izgradnje itavog sistema razliitih vrsta talonika, esto snabdevenih specifinom mikro i makro florom ili mineralnim komponentama60. Poseban problem prisustva fosfora u otpadnim vodama mlekarske industrije se danas reava njegovim biolokim uklanjanjem, sistemom aktivacije izdvojenog mulja u anaerobnim reaktorima61. Malo je podataka o primeni aluminosilikata u preiavanju otpadnih voda mlekarske industrije. U jednoj studiji koja se bavila ispitivanjem efikasnosti razliitih filtracionih materijala u primarnom tretmanu otpadnih voda mlekare, na laboratorijskom nivou, korieni su zeoliti, mleveni koral, ugalj, pesak i pesak pomean sa koralom ili staklenim kuglicama. Odreujui HPK, ukupne vrste materije i ukupne suspendovane materije, pre i posle filtracije otpadne vode, pesak u kombinaciji sa staklenim kuglicama se pokazao najefikasnijim9 .

Tehniko-tehnoloke karakteristike kolone sa adsorbensom


Za ispitivanja u okviru doktorske teze mogunosti preiavanja otpadnih voda mlekarske industrije AD "Imlek" na stubu aluminosilikata, u "pilot" eksperimentu, u laboratorijskim uslovima, je napravljeno pilot postrojenje sa kolonom za filtraciju (Slika 10., 10.1., ema 3., 3.1, 3.2, 3.3). Uzorci vode su u tri navrata proputani kroz pilot postrojenje (stubove adsorbensa). Prosejavanjem odreen je granulometrijski sastav adsorbensa i zastupljenost pojedinih frakcija (Tabela 18., 18.1., 18.2., 18.3 i Grafik 1., 1.1., 1.2., 1.3. , 1.4). Usvojeno je da se tolerancija radne meavine kree do maksimalno 5% u odnosu na
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

111

5.DISKUSIJA

projektovanu meavinu. Granulometrijski sastav ostvarene mineralne meavine za Adsorbens I (najzastupljenija krupna frakcija) i Adsorbens II (sve frakcije ravnomerno zastupljene) je u zadatim graninim vrednostima (Tabela 18.1., 18.2. i Grafik 1.1., 1.2.). Granulometrijski sastav ostvarene mineralne meavine za Adsorbens III (najzastupljenija sitna frakcija) (Tabela 18.3. i Grafik 1.3.) u zoni od 0.4 do 1.6 mm je na samoj granici gornjeg pojasa tolerancije. Obzirom da je u ostalim zonama sastav ostvarene mineralne meavine Adsorbensa I u zadatim graninim vrednostima i za mineralnu meavinu Adsorbensa I usvaja se da je Granulometrijski sastav u zadatim graninim vrednostima. Sa Grafika 1.4. se vidi da adsorbensi korieni tokom ispitivanja za potrebe izrade disertacije Adsorbens I (najzastuplenija krupna frakcija), Adsorbens II (sve frakcije ravnomerno zastupljene), Adsorbens III (najzastupljenija sitna frakcija) odgovaraju mineralnim meavinama koje spadaju najveim delom u kategoriju sitan ljunak (od krupnog peska do srednjeg ljunka). Izraunavanjem Darsijevih koeficijenata filtracije za sva tri adsorbenta odredjene su tehniko-tehnoloke karakteristike kolone62. Vrednost Darsijevog koeficijenta filtracije za Adsorbens I se kretao od K = 0.106 do K = 0.465 dm/sec (srednja vrednost za kolonu Adsorbensa I se kretala za tri koriene vode od K= 0,176 dm/s do K= 0.252 dm/s), za Adsorbens II od K = 0.120 do K = 0.480 dm/sec(srednja vrednost za kolonu Adsorbensa II se kretala za tri koriene vode od K= 0.130 dm/s do K= 0.264 dm/s), a za Adsorbens III od K = 0.051do K = 0.316 dm/sec (srednja vrednost za kolonu Adsorbensa III se kretala za tri koriene vode od K= 0.058 dm/s do K= 0.176 dm/s). U Tabeli 33. Prikazane su minimalne, maksimalne i srednje vrednosti Darsijevih koeficijenata filtracije za Adsorbens I, Adsorbensa II i Adsorbens III pri protoku esmenske vode, otpadne vode I i otpadne vode II kroz njih. Izraunavanjem Rejnoldsovog broja Re (-) i koeficijenta trenja (-) (Tabele 3136) za sva tri adsorbenta odreene su inercijalne karakteristike strujanja u kolonama formiranim tim adsorbenisma. Rejnoldsov broj Re je pokazatelj uticaja viskoznosti u odnosu na uticaj gustine (inercijalni uticaji) odnosno Rejnoldsovim brojem Re (-) se bezdimenzionlno izraava koeficijent viskoznosti (m2/s). Ako uticaji viskoznosti pri teenju slabe u odnosu na inercijalne uticaje raste vrednost Re (-) broja 63. Da bi se dobila veza izmeu koeficjenta otpora (-), i Rejnoldsovog broj Re (-) dobijenih pri ovom ispitivanju, formiran je dijagram slian sa Nikuradzeovim dijagramom otpora za peanu rapavost50. Na apcisu su nanete izraunate vrednosti Re (-) a na ordinati vrednosti (-). Na Grafiku 2. je prikazan Koeficijent trenja u funkciji Rejnoldsovog broja Re za adsorbense A I, A II i A III pri protoku esmenske vode. Na Grafiku 3. je prikazan Koeficijent trenja u funkciji Rejnoldsovog broja Re za adsorbense A I, A II i A III pri protoku otpadne vode I. Na Grafiku 4. je prikazan Koeficijent trenja u funkciji Rejnoldsovog broja Re za adsorbense A I, A II i A III pri protoku otpadne vode II. Na Grafiku 22. su prikazane srednje vrednosti Darsijevih koeficijenata filtracije K (dm/s) u zavisnosti od granulacije filtera- efektivnog prenika de (cm) i vrste filtrirane vode.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

112

5.DISKUSIJA

Tabela 33. Minimalne, maksimalne i srednje vrednosti Darsijevih koeficijenata filtracije K (dm/s) za Adsorbens I, Adsorbens II i Adsorbens III pri protoku esmenske vode, otpadne vode I i otpadne vode II

Vrednosti Darsijevih koeficijenata filtracije K (dm/s)

Minimalne vrednosti Darsijevih koeficijenata filtracije K (dm/s) Maksimalne vrednosti Darsijevih koeficijenata filtracije K (dm/s) Srednje vrednosti Darsijevih koeficijenata filtracije K (dm/s)

de=d15% (dm) min V min OV I min OV II max V max OV I max OV II sred. V sred. OV I sred. OV II

0.0145 AI 0.150 0.106 0.125 0.333 0.316 0.465 0.237 0.176 0.252

0.016 AII 0.094 0.162 0.120 0.173 0.480 0.141 0.131 0.264 0.130

0.022 A III 0.071 0.106 0.051 0.147 0.316 0.065 0.100 0.176 0.058

Kao to je analiza koeficijenta trenja (-) ukazala tako se i pri analizi koeficijenata filtracije K (dm/sec) vidi, sa aspekta hidrulike propusnosti, de se efektivni poluprenik kree od 1.6 mm do 2.2 mm, de= 1.6-2.2 mm (de= 1.6 mm1- sve frakcija ravnomerno zastupljene, de= 2.2 mm1- najzastupljenija krupna frakcija).
SREDNJE VREDNOSTI KOEFICIJENTA FILTRACIJE K(dm/s) U ZAVSINOSTI OD GRANULACIJE I VRSTE VODE

3,00 2,37 2,50 2,00 K (dm/s) 1,50 1,76 1,00 2,52

2,64

1,31

1,76 1,00 0,58

1,30 0,50 0,00


deAI =d15% AI = 0.22 cm deAII=d15% AII = 0.16 cm

deAIII=d15% AIII =0.145 cm

de (cm)
CE VO OV I OV II

Grafik 22. Srednje vrednosti Darsijevih koeficijenata filtracije K (dm/s) u zavisnosti od granulacije filtera i vrste filtrirane vode

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

113

5.DISKUSIJA

5.3. PREIAVANJE OTPADNE VODE AD "IMLEK" PLAZMA REAKTOROM NA BAZI DIJELEKTRINOG BARIJERNOG PRANJENJA (DBP) ORIGINALNE KONSTRUKCIJE

U okviru ove disertacije izveden je privi put niz eksperimenata u kojim je tretirana otpadna voda iz industrije mleka u jednom plazma reaktoru originalne konstrukcije pri emu voda koja se tretira ima ulogu barijerne elektrode. Pri tretmanu plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) otpadna voda se istovremeno izlae dejstvu filamentarnog pranjenja, UV zraenja, ozonu koji iz gasne faze prelazi u vodu i hidroksilnim radikalima (OH) koji nastaju u samoj vodi. Sva etiri efekta koji dovode do oksidacije su istovremeno prisutna pa ispoljavaju sinergetski efekat. Pri tome O3 i hidroksilni radikali (OH) svaki za sebe predstavlja jedan od najjaih oksidacionih sredstava, pa se opisani posupak tretmana otpadne vode moe smatrati tehnikom sa naprednim oksidacionim metodama (AOMsAdvanced oxidation methods). Konstrukcija samog rektora u potpunosti omoguava dodavanje vodonik peroksida ili drugih oksidacionih sredstava ako je potrebno. Naknadna istraivanja pokazuju da visoka oksidaciona mo vodenog rastvora najveim delom potie od hidroksilnih radikala (OH). Strategija tretmana otpadnih voda iz mlekarske industrije primenom plazme uglavnom je usmerena na smanjenje HPK vrednosti, kao merilo ukupuno prisutnih organskih jedinjenja. Smatra se da je osrednjena pH vrednost otpadne vode konzumnih mlekara prilino uravnoteena i kree se oko 6-7 (drugim reima u toku dana se koristi ista koliina baza i kiselina za ispiranje procesne opreme pa se moe oekivati da bi osrednjenja dnevna vrednost u eventualnom puferskom razervoaru trebalo da bude oko 7). Pranjenje nad vodom, ne samo da proizvodi O3 i UV zraenje ve presudno hidroksilne radikale (OH), pa oni kao veoma reaktivni dovode do usitnjavanja organskih jedinjenja prisutnih u otpadnoj vodi industrije mleka. Merenja su pokazala (Grafik 9.) da tretirani uzorci vode usled protoka vremena, starenjem, pokazuju sistemski pad vrednosti HPK. Pritom broj tretmana (odnosno deponovanu energiju u jedinici zapremine tretirane vode, odnosno postignutu oksidacionu mo) u toku daljih ekperimenata treba optimizovati. Uoen je oscilatorni karakter ponaanja HPK vrednosti u toku vremena. Pritom, na ovom nivou istraivanja sa tek poetnim rezultatima merenja, nije jasno od ega zavisi period pojavljivanja lokalnih minimuma HPK vrednosti kao da postoji kratkotrajni vremenski period reda jedan sat i dugotrajni vremenski period reda jedan dan (Grafik 8.). Na osnovu uoenih lokalnih minimuma vrednosti HPK moe se osmisliti budua tehnologija tretmana predmetnih otpadnih voda. Naprimer, u trenutku dostizanja lokalnog minimuma HPK, ako je ispod MDK, voda se moe isputati direktno u recipijent. Ako je minimalna vrednost HPK iznad MDK za otpadne vode, moe se izvesti jo jedan tretman u plazma rektoru, moe se ponovo upotrebiti koagulant, moe se izvriti

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

114

5.DISKUSIJA

razblaenje...... itd, pa tek onda ispustiti u recipijent. Sve u zavisnosti od cene odnosno tehnoekonomskih pokazatelja. Poetni eksperimentalni rezultati dobijeni u toku izrade ove disertacije ukazuju na to da je opisani tehnoloki proces, koji se sastoji od koagulacije, flokulacije i napredne oksidacije u plazma reaktoru, veoma perspektivan i zahteva dalje usavravanje. Posle ovako izvedenog tretmana u buduim eksperimentima treba proveriti hemijski sastav konanih proizvoda, njihovu toksinost i biodegradabilnost.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

115

6. ZAKLJUCI

6. Zakljuci

Otpadne vode mlekarske industrije karakterie kompleksnost sastava, uglavnom biodegradabilnih organskih jedinjenja, ali i optereenje sredstvima za ienje i odravanje sistema. Deo kanalizacionog sistema za tehnoloku i ostalu otpadnu vodu mlekare "Beograd" - AD Imlek je preko sabirnog ahta povezan sa kanalizacionim sistemom Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), dok kina kanalizacija gravitaciono odvodi vodu u kanal recipijent "Lisiiji jarak". Posle ovih ispitivanja, na osnovu merenja protoka vode Doplerovim ultrazvunim meraem protoka, sezonski promenljive koliine preraenog mleka (pa time i koliine otpadne vode) moe se zakljuiti da je da je proseni protok otpadnih voda mlekare Imlek Qsr = 22.22 l/sec i da se ovaj protok moe usvojiti kao merodavan protok pri projektovanju sistema za tretman otpadnih voda mlekarae AD Imlek Padinska Skela. U ovom radu je fiziko-hemijskom analizom otpadne vode, iz sabirnog ahta mlekare AD "Imlek", utvren njen kvalitet, a na pilot postrojenju adsorpcione kolone ispitane hidraulike karakteristike u sluaju preiavanja vode primenom filtracione metode. Na labaratorisjkom modelu Generatora ozona sa barijernim dielektrinim pranjenjem originalne konstrukcije ispitan je efekat ovako generisanog ozona na poboljanje kvaliteta otpadne vode. Na osnovu analize kvaliteta ispitivane otpadne vode, analize osobina samog filtracionog materijala, hidraulinih ispitivanja rada kolone, ispitivanja vode tretirane plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP), mogu se definisati sledei zakljuci: Rezultati ispitivanja otpadnih voda mlekare AD "Imlek" uraenih za potrebe ove disertacije su u skladu sa literaturnim podacima. Tako je, maksimalna vrednost hemijske potronje kisonika HPKmax= 13 335 mgO2/l, minimalna HPKmin= 115 mgO2/l a srednja HPKsr= 1 902 mgO2/l. Maksimalna vrednost bioloke potronje

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

116

6. ZAKLJUCI

kisonika je BPK max= 5 280 mgO2/l, minimalna BPK min= 82 mgO2/l a srednja BPKsr= 1020 mgO2/l. Mada su maksimalne vrednosti ostalih parametara, pre svega ukupnog azota i fosfora, vee od maksimalno dozvoljenih vrednosti, njihove srednje vrednosti su u granicama dozvoljenih. Ukupne suspendovane materije sa srednjom vrednou od 555 mg/l su takoe karakteristine za otpadne vode mlekarske industrije, a koliina masti od 74.28 mg/l, je skoro duplo vea od maksimalno dozvoljenih 40 mg/l. Srednja vrednost parametra Ukupne masti i ulja je 48 mg/l, minimalna izmerena vrednost 12 a maksimalna 212 mg/l. Srednja vrednost parametra Ukupne masti i ulja je 4.23 puta vea od MDK Ukupne masti i ulja =40 mg/l. Srednja vrednost NH4+ je 1.20 puta vea od MDK NH4+=15 mg/l. Moe se zakljuiti da fizike i hemijske karakteristike otpadne vode mlekare AD Imlek ne odstupaju znaajnije od literaturnih podataka. Moe se zakljuiti da parametri otpadnih voda mlekare AD Imlek HPK, BPK, NH4+, ukupni P, Ukupne masti i ulja, znaajno odstupaju od vrednosti MDK. Od etiri frakcije mineralne meavine zeolita (frakcija 0.2-2 mm, frakcija 2-3 mm, frakcija 3-5 mm i frakcija 5-7 mm) formirana su tri adsorbensa Adsorbens I (najzastuplenija krupna frakcija), Adsorbens II (sve frakcije ravnomerno zastupljene), Adsorbens III (najzastupljenija sitna frakcija). Granulometrijski sastav ostvarene mineralne meavine za sva tri adsorbensa je u zadatim granicama. Tolerancija radne meavine kree se do 5% u odnosu na projektovanu meavinu. Adsorbenti korieni pri istraivanju za potrebe izrade disertacije su nejednolikog granulometrijskog sastava pa je pri izraunavanja Darsijevog koeficijenta 3 2 3 n * g * d m filtracije K = 8.1 * 10 (1 n ) 2 s usvojen efektivan prenika- de materijala: - za adsorbens I (najzastupljenija krupna frakcija) ekvivalentni prenik zrna de=d15% AI = 2.2 mm1= 0.022 dm1, - za adsorbens II (sve frakcija ravnomerno zastupljene) ekvivalentni prenik zrna de= d15% AII = 1.6 mm1= 0.016 dm1, - za adsorbens III (najzastupljenija sitna frakcija) ekvivalentni prenik zrna de= d15% AIII =1.45 mm1= 0.0145 dm1. Izraunavanjem Darsijevih koeficijenata filtracije kroz stub adsorbensa odreene su hidrauline karakteristike kolone. Na osnovu dijagrama na kome su u logritamskoj podeli dati koeficijent trenja (-) u funkciji Rejnoldsovog broja Re(-) za adsorbens I, adsorbens II i adsorbens III za esmensku vodu, otpadnu vodu I, otpadnu vodu II moe se zakljuiti da je strujanje u adsorbensu strujanje u poroznoj sredini, odnosno strujanje se pokorava Darsijevoj jednaini v= Kx I64, vai linearni zakon otpora. Opti oblik dobijenih jednaina za sve adorbense pri protoku svih ispitivanih voda je isti. Kod filtera ispitivanih za potrebe disertacije lamilarna zona teenja odrava se za vee vrednosti bezdimenzionalnog Rejnoldovog broja Re(-) u odnosu na podatke date literaturom za strujanja u poroznoj sredini (linearani zakon otpora odrava se za vrednosti 5 Re)5. Tokom filtracije ispitivanih voda linearni zakon otpora opstaje i pri vrednostima Re> 5. Za esmensku vodu moe se usvojiti da linearni

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

117

6. ZAKLJUCI

zakon otpora opstaje i pri vrednostima 5< Re< 11. Za otpadne vode OV I i OV II moe se usvojiti da linearni zakon opstaje pri vrednostima 5< Re< 10. Kao to je analiza dijagrama koeficijent trenja (-) u funkciji Rejnoldsovog broja Re(-) ukazala tako se i pri analizi pad pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A (dm/s) vidi da za strujanje u adsorbensu vai linearni zakon otpora. Na osnovu dijagrama na kome su u logritamskoj podeli dati pad pijozemetarske kote I(-) u funkciji Darsijeve brzine v= Q/A (dm/s) pri filtriranju esmenske vode CV (Grafik 2.), otpadne vode OVI (Grafik 3.) i otpadne vode OVII (Grafik 4.), kroz krupnozrni filter A I, ravnomerani filter A II i sitnozrni filter A III moe se zakljuiti da se strujanje u adsorbensu, strujanje u poroznoj sredini, pokorava Darsijevoj jednaini v= Kx I64, tj. za ovo strujanje vai linearni zakon otpora. Usvaja se, za esmensku vodu (CV) =3000/Re za sva tri adsorbensa. Pri proticanju otpadne vode usvaja se za krupnozrni adsorbens AI (najzastupljenija krupna frakcija, ekvivalentni prenik zrna deAI =d15% AI = 2.2 mm1= 0.022 dm1) i za ravnomerni adsorbens A II (sve frakcija ravnomerno zastupljene, ekvivalentni prenik zrna deAII=d15% AII = 1.6 mm1= 0.016 dm1) = 2 000/Re a za sitnozrni adsorbens A III (najzastupljenija sitna frakcija, ekvivalentni prenik zrna deAIII=d15% AIII =1.45 mm1= 0.0145 dm1) = 5000/Re. Pri tom strujanju veliki je uticaj viskoznosti a mali uticaj inercijalnih sila odnosno moe se rei da viskoznost gasi turbulenciju. Kao to je analiza koeficijenta trenja (-) ukazala tako se i pri analizi koeficijenata filtracije K (dm/sec) vidi, sa aspekta hidrulike propusnosti, de se efektivni poluprenik kree od 1.6 mm do 2.2 mm, de= 1.6- 2.2 mm (Tabela 33, Grafik 22).

Adsorpcija SDBAH na Ca-klinoptilolitu se odigrava na spoljanjoj povrini ovog minerala. Praenjem sadraja neorganskih katjona u filtratu nakon aktivacije, pokazano je da u zavisnosti od koliine dodatog organskog modifikatora adsorpcija moe biti monoslojna i vieslojna. Kada je koliina dodatog SDBAH SKKI vrednosti, obrazuje se monosloj mehanizmom katjonske izmene prisutnih neorganskih katjona sa SDBA+ jonima. Pri koliini dodatog organskog modifikatora veoj od SKKI vrednosti, dolazi do vieslojne adsorpcije vezivanjem SDBAH molekula vodoninim vezama za prvi sloj. Analizom svih parametara koji utiu na formiranje organo-zolita dolo se do zakljuka da se najbolji tretman za formiranje organozeolita, za potrebe izrade alumino filtera za preiavanje otpadnih voda dobija za: odnos koliine kvateralnog amina i zeolita 50- 75 mmolM+/kg sadraj vrste faze zeolita u supsenziji 20% (10 %) uticaj brzine meanja- nema znaajnijeg uticaja a teti zbog usitnjavanja uzorka uticaj temparature- pri koncentracii amina od 50 75 mmolM+/kg zeolita adorbcija organskog katjona je potpuna na povrini zeolita bez obzira na temparaturu supsenzije (naglaava se da je uzorak prvo

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

118

6. ZAKLJUCI

tretiran na 1000C da bi se smanjio sadraj vlage jer na taj nain dolazi do poboljanja adsorbcionih osobina zeolita uticaj veliine zrna na adsorbciju, rezultat ukazuje da vea zrna imaju manju adosrbciju organskog katjona (SDBAH) na povrini zeolita to se ne reflektuje drastinije kod veliine dodatog amina od 50- 75 mmolM+/kg.

Filtracijom otpadne vode Industrije mleka AD Imlek kroz preparat zeolita registrovano je smanjenje amonjanog azota od skoro 90 %34. Koncetracija NH4+ jona u sirovoj nefiltriranoj vodi je iznoslia 12.3 (mg/l) a posle filtracije u koloni prirodnog zeolita klinoptilolita je registrovana koncetracija 1,6 (mg/l) NH4+ jona. MDK maksimalno dozvoljene koncentracije (Pravilnik o tehnikim i sanitarnim uslovima za uputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada Beograda- Sl. list grada Beograda, 1986.) NH4+ jona je 15 mg O2/l. Filtriranja otpadne vode kroz aktivni filter ogranozeolita je pokazalo znaajnu efikasnost adsorpcije za parametre NO3-, PO43-, HPK: efikasnost adsorpcije NO3- jona se kretala od, priblino, 50% pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, preko 56.7% pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter do priblino 70% pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita. efikasnost adsorpcije PO43- jona se kretala od 6.3% pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, preko skoro 10% pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter do priblino 20% pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita. efikasnost adsorpcije organske materije prikazane preko HPK kretala se od, priblino, 30% pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, preko 44% pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter do preko 50 % pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita. Filtriranja otpadne vode kroz aktivni filter ogranozeolita nije pokazalo znaajnu efikasnost adsorpcije za parametar NH4+: efikasnost adsorpcije NH4+ jona iznosila je priblino 6 % pri proputanju OV II kroz krupnozrni filter organozolita, 13.6 % pri proputanju OV II kroz ravnomerni filter a pri proputanju OV II kroz sitnozrni filter organozolita izmereno je poveanje HPK za 8.5 %. Pri tretmanu plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) otpadna voda se istovremeno izlae dejstvu filamentarnog pranjenja, UV zraenja, ozonu koji iz gasne faze prelazi u vodu i hidroksilnim radikalima (OH) koji nastaju u samoj vodi. Sva etiri efekta koji dovode do oksidacije su istovremeno prisutna pa ispoljavaju sinergetski efekat. Merenja su pokazala da tretirani uzorci vode usled protoka vremena, starenjem, pokazuju sistemski pad vrednosti HPK. Pri tom broj tretmana (odnosno deponovanu energiju u jedinici zapremine tretirane vode, odnosno postignutu oksidacionu mo) u toku daljih ekperimenata treba optimizovati. Poetni eksperimentalni rezultati dobijeni u toku izrade ove disertacije ukazuju na to da je opisani tehnoloki proces, koji se sastoji od neutralizacije, 119

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

6. ZAKLJUCI

koagulacije, flokulacije i napredne oksidacije u plazma reaktoru, veoma perspektivan i zahteva dalje usavravanje. Ako se uzmu u obzir rezulati merenja vrednosti HPK vode pre i posle tretiranja plazma reaktorom na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja DBP rezultati ovih, iako, preliminarnih ispitivanja su oekivani i ukazuju na svu sloenost procesa koji se deavaju pri protoku vode kroz plazma reaktor na bazi Dijelektrinog barijernog pranjenja (DBP) Rezultati ispitivanja tretmana otpadnih voda dobijeni tokom rada na ovoj disertaciji su u skladu sa Nacionalnim programom primenjivih i razvojnih istraivanja ureenja, zatite i korienja voda u Srbiji jer se korienjem plazma reaktora na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) i reakcionim filterima na bazi prirodnioh minerala moe poveati efikasnost ureaja za preiavanje otpadnih voda naselja i industrije 2. Rezultati ispitivanja generisanja otpadnih voda mlekare AD "Imlek" u odnosu na preraenu koliinu mleka je u skladu sa najniom potronjom vode po litri mleka date literaturnim podacima. Produkcija otpadne vode u odnosu na litar preraenog mleka kretala se u toku ispitivanja (na mesenom nivou) od minimalno 2.76 lvode / lmleka do maksimalno 4.18 lvode / lmleka (proseno 3.75 lvode / lmleka). Po literaturi potronja vode po litri preraenog mleka se kree od 3-30 lvode /lmleka11. Ovo navodi na zakljuak da je u ovoj mlekari na visokom nivou zatita ovekove okoline iskazana kroz malu potronju prirodnih resursa, u ovom sluaju vode. Upotrebom opreme za pranje pod pritiskom i recikliranjem ve upotrebljene vode u rashladi, u sistemu pranja opreme i cevovoda sigurno je da se koliina otpadne vode po jedinici preranog mleka jo moe smanjiti. Smanjenjem produkcije otpadne vode po litri preraenog mleka unapreuje se zatita vode od zagaenja to je u skladu sa Nacionalnim programom primenjivih i razvojnih istraivanja ureenja, zatite i korienja voda u Srbiji2.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

120

7. PRILOZI

7. Prilozi
7.1. TABELARNO IZRAUNAVANJE DARSIJEVIH KOEFICIJENATA FILTRACIJE K, KOEFICJENATA OTPORA I REJNOLDSOVOG BROJ Re Korienjem standardnih programskih paketa tabelarno su izraunati Darsijevi koeficijenti filtracije K, koeficjenti otpora i Rejnoldsov broj Re.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

121

7. PRILOZI
V lit 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 1.850 1.780 1.550 1.800 1.750 1.780 1.720 1.530 1.670 1.920 1.780 1.820 1.620 1.800 1.860 1.640 1.930 1.870 1.980 1.990 1.420 1.700 1.600 1.580 1.600 1.720 1.660 1.620 1.770 1.860 1.860 1.730 t sek 30 25 30 30 25 25 35 55 40 35 50 40 35 30 26 30 30 25 23 20 30 50 36 45 35 25 30 40 35 30 30 45 Q l/s 0.0617 0.0712 0.0517 0.0600 0.0700 0.0712 0.0491 0.0278 0.0418 0.0549 0.0356 0.0455 0.0463 0.0600 0.0715 0.0547 0.0643 0.0748 0.0861 0.0995 0.0473 0.0340 0.0444 0.0351 0.0457 0.0688 0.0553 0.0405 0.0506 0.0620 0.0620 0.0384 1 cm 78.5 74.5 86.0 82.8 77.8 78.3 87.5 97.8 93.3 89.1 94.2 92.7 92.8 89.0 84.4 91.3 86.9 83.1 79.5 75.2 92.3 98.4 94.8 98.8 94.4 88.5 92.4 96.2 93.6 90.0 90.1 97.3 2 cm 85.3 82.3 90.9 88.5 84.7 85.1 91.8 99.9 96.6 93.5 97.4 96.2 96.2 93.2 89.8 94.8 94.5 88.8 86.0 82.7 95.6 100.3 97.5 100.2 97.1 92.8 95.7 98.5 96.5 93.8 93.9 99.4 3 cm 89.4 86.8 94.0 92.0 88.8 89.3 94.7 101.7 99.4 96.9 99.8 98.9 98.9 96.8 94.3 97.9 95.4 93.4 91.4 88.8 98.4 101.9 99.8 101.8 99.5 96.3 98.4 100.4 99.0 97.0 97.0 101.1 4 cm 95.8 94.3 98.8 97.4 95.6 95.8 98.9 104.1 103.1 102.1 103.4 102.9 102.9 101.9 100.9 102.3 101.1 100.3 99.2 98.0 102.4 104.0 103.0 104.0 103.0 102.3 103.3 102.9 102.9 104.9 101.9 103.9 5 cm 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 105.8 t C 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 1-2 dm 0.68 0.78 0.49 0.57 0.69 0.68 0.43 0.21 0.33 0.44 0.32 0.35 0.32 0.35 1.18 0.19 0.54 0.57 0.65 0.75 0.33 0.19 0.27 0.14 0.27 0.43 0.33 0.23 0.29 0.38 0.38 0.21 2-3 dm 0.41 0.45 0.31 0.35 0.41 0.42 0.29 0.18 0.51 0.59 0.34 0.24 0.15 0.06 0.45 0.47 0.56 0.46 0.54 0.61 0.28 0.16 0.23 0.16 0.24 0.35 0.27 0.19 0.25 0.32 0.31 0.17 3-4 dm 0.64 0.75 0.48 0.54 0.68 0.65 0.42 0.24 0.14 0.27 0.65 0.31 0.40 0.51 0.66 0.44 0.57 0.69 0.78 0.92 0.40 0.21 0.32 0.22 0.35 0.60 0.49 0.25 0.59 0.49 0.69 0.17 4-5 dm 1.00 1.15 0.70 0.84 1.02 1.00 0.69 0.17 0.27 0.37 0.24 0.29 0.29 0.39 0.49 0.35 0.47 0.55 0.66 0.78 0.34 0.18 0.28 0.18 0.28 0.35 0.25 0.29 0.09 0.39 0.39 0.19 1-5 dm 2.73 3.13 1.98 2.30 2.80 2.75 1.83 0.80 1.25 1.67 1.16 1.31 1.30 1.68 2.14 1.45 1.30 1.68 2.63 3.06 1.35 0.74 1.10 0.70 1.14 1.73 1.34 0.96 1.22 1.58 1.57 0.85 K1-2 dm/s 0.164 0.165 0.190 0.190 0.183 0.189 0.206 0.239 0.228 0.225 0.201 0.234 0.261 0.309 0.109 0.519 0.215 0.237 0.239 0.239 0.259 0.323 0.297 0.452 0.305 0.289 0.302 0.318 0.314 0.294 0.294 0.330 K2-3 dm/s 0.271 0.285 0.301 0.309 0.308 0.306 0.306 0.279 0.148 0.168 0.189 0.342 0.556 1.803 0.287 0.210 0.207 0.293 0.287 0.294 0.305 0.383 0.348 0.396 0.343 0.354 0.370 0.384 0.365 0.349 0.361 0.408 K3-4 dm/s 0.174 0.171 0.194 0.200 0.186 0.198 0.211 0.209 0.538 0.366 0.099 0.265 0.209 0.212 0.195 0.224 0.204 0.195 0.199 0.195 0.213 0.292 0.250 0.288 0.236 0.207 0.204 0.292 0.155 0.228 0.162 0.408 K4-5 dm/s 0.076 0.076 0.091 0.088 0.084 0.088 0.088 0.201 0.190 0.182 0.182 0.193 0.196 0.189 0.180 0.192 0.168 0.167 0.160 0.157 0.171 0.232 0.195 0.240 0.201 0.242 0.272 0.172 0.691 0.195 0.195 0.249 K1-5 sr dm/s 0.171 0.174 0.194 0.197 0.190 0.195 0.203 0.232 0.276 0.235 0.168 0.258 0.306 0.628 0.193 0.286 0.198 0.223 0.221 0.221 0.237 0.308 0.273 0.344 0.271 0.273 0.287 0.291 0.381 0.267 0.253 0.349 K1-5 dm/s 0.150 0.151 0.173 0.173 0.166 0.172 0.178 0.231 0.222 0.218 0.204 0.231 0.236 0.237 0.222 0.250 0.329 0.296 0.217 0.216 0.233 0.305 0.268 0.333 0.266 0.264 0.274 0.280 0.275 0.261 0.262 0.300 v dm/s 0.0505 0.0584 0.0423 0.0492 0.0574 0.0584 0.0403 0.0228 0.0342 0.0450 0.0292 0.0373 0.0379 0.0492 0.0586 0.0448 0.0527 0.0613 0.0706 0.0816 0.0388 0.0279 0.0364 0.0288 0.0375 0.0564 0.0454 0.0332 0.0415 0.0508 0.0508 0.0315
10 dm /s
-4 2

Re / 10.0 11.6 8.4 9.7 11.4 11.6 8.0 4.5 6.8 8.9 5.8 7.4 7.5 9.7 11.6 8.9 10.4 12.1 14.0 16.1 7.7 5.5 7.2 5.7 7.4 11.2 9.0 6.6 8.2 10.1 10.1 6.2

I / 0.2904 0.3330 0.2106 0.2447 0.2979 0.2926 0.1947 0.0851 0.1330 0.1777 0.1234 0.1394 0.1383 0.1787 0.2277 0.1543 0.1383 0.1787 0.2798 0.3255 0.1436 0.0787 0.1170 0.0745 0.1213 0.1840 0.1426 0.1021 0.1298 0.1681 0.1670 0.0904

/ 491 422 507 437 391 371 518 707 490 379 626 432 415 319 286 332 215 205 243 211 412 438 381 388 373 250 299 400 326 281 279 393

1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110

Tabela 34. Izraunavanje Darsijevog koeficijenta filtracije K, Rejnoldosvog broja Re i koeficijenta trenja Adsorbensa I pri filtraciji esmenske vode
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

122

7. PRILOZI
V lit 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 1.720 1.720 1.560 1.450 1.700 1.440 1.470 1.700 1.600 1.800 1.900 1.700 1.695 1.610 1.66 1.580 1.620 1.200 1.715 1.840 1.810 2.000 1.710 1.710 1.890 1.990 1.860 1.920 1.580 1.580 1.820 t sek 60 40 30 120 50 45 35 30 25 25 25 20 45 60 95 60 45 40 35 30 25 30 30 25 25 25 25 25 25 30 30 1 cm 88.5 79.6 74.6 98.7 85.8 85.1 76.2 71.8 65.4 65.5 61.3 60.4 89.6 94.3 99.0 94.8 89.7 84.7 79.5 75.1 71.0 71.6 79.1 74.7 69.0 66.7 73.6 70.3 76.6 83.6 79.4 2 cm 91.7 84.7 81.0 100.4 91.0 90.5 85.4 80.1 76.8 76.2 72.9 72.2 93.8 97.3 100.7 97.8 93.8 90.2 86.2 83.2 79.7 80.2 86.0 82.6 78.4 76.4 81.8 79.4 84.2 89.4 86.2 3 cm 96.5 92.2 90.2 102.7 97.5 97.1 94.2 91.2 88.8 88.3 85.9 85.4 98.2 100.4 102.5 100.8 98.3 95.9 93.4 91.4 89.4 89.7 93.4 91.3 88.6 87.4 90.8 89.3 92.3 95.6 93.6 4 cm 101.6 99.9 99.3 104.5 102.7 102.6 101.7 100.5 99.5 99.3 98.1 97.8 102.5 103.3 104.5 103.8 102.6 101.5 100.4 99.6 98.8 98.9 100.6 99.1 98.4 97.9 99.4 98.8 100.2 101.6 100.9 5 cm 105.2 105.2 105.2 105.4 105.4 105.4 105.4 105.4 105.4 105.4 105.4 105.4 105.9 105.9 105.7 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 1t C 15.8 14.9 14.6 14.8 14.0 14.1 14.0 14.0 14.0 14.0 14.0 14.0 16.4 16.4 16.1 15.7 15.7 15.7 15.7 15.7 15.7 15.7 15.7 15.5 16.0 16.0 16.0 16.0 16.0 16.0 16.0
2

23

34

45

15

Q l/s 0.0287 0.0430 0.0520 0.0121 0.0340 0.0320 0.0420 0.0567 0.0640 0.0720 0.0760 0.0850 0.0377 0.0268 0.0175 0.0263 0.0360 0.0300 0.0490 0.0613 0.0724 0.0667 0.0570 0.0684 0.0756 0.0796 0.0744 0.0768 0.0632 0.0527 0.0607

K1-2 dm/s 0.162 0.152 0.147 0.128 0.118 0.107 0.082 0.123 0.101 0.121 0.118 0.130 0.162 0.161 0.185 0.158 0.158 0.098 0.132 0.136 0.150 0.140 0.149 0.156 0.145 0.148 0.164 0.152 0.150 0.164 0.161

K2-3 dm/s 0.108 0.103 0.102 0.095 0.094 0.087 0.086 0.092 0.096 0.107 0.105 0.116 0.154 0.156 0.175 0.158 0.144 0.095 0.123 0.135 0.135 0.127 0.139 0.142 0.134 0.130 0.149 0.140 0.141 0.153 0.148

K3-4 dm/s 0.101 0.101 0.103 0.121 0.118 0.105 0.101 0.110 0.108 0.118 0.112 0.124 0.158 0.167 0.158 0.158 0.151 0.097 0.126 0.135 0.139 0.131 0.143 0.159 0.139 0.137 0.156 0.146 0.144 0.158 0.150

K4-5 dm/s 0.098 0.100 0.108 0.165 0.155 0.141 0.140 0.142 0.133 0.145 0.128 0.138 0.136 0.127 0.179 0.154 0.134 0.084 0.110 0.120 0.125 0.117 0.132 0.123 0.124 0.122 0.141 0.133 0.136 0.151 0.149

K1-5 sr dm/s 0.117 0.114 0.115 0.127 0.121 0.110 0.102 0.117 0.110 0.123 0.116 0.127 0.153 0.153 0.174 0.157 0.147 0.093 0.123 0.131 0.137 0.129 0.141 0.145 0.135 0.134 0.152 0.143 0.143 0.156 0.152

K1-5 dm/s 0.114 0.112 0.113 0.120 0.115 0.105 0.095 0.112 0.106 0.120 0.114 0.125 0.153 0.154 0.173 0.158 0.148 0.094 0.123 0.132 0.138 0.129 0.141 0.146 0.136 0.135 0.153 0.143 0.143 0.157 0.152

v dm/s 0.0235 0.0352 0.0426 0.0099 0.0279 0.0262 0.0344 0.0464 0.0525 0.0590 0.0623 0.0697 0.0309 0.0220 0.0143 0.0216 0.0295 0.0246 0.0402 0.0503 0.0593 0.0546 0.0467 0.0561 0.0620 0.0652 0.0610 0.0630 0.0518 0.0432 0.0497

10 4 dm2/s 1.1167 1.1430 1.1490 1.1342 1.7505 1.1674 1.1674 1.1674 1.1674 1.1674 1.1674 1.1674 1.0997 1.0997 1.1082 1.1196 1.1196 1.1196 1.1196 1.1196 1.1196 1.1196 1.1196 1.1254 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110
-

Re / 3.4 4.9 5.9 1.4 2.5 3.6 4.7 6.4 7.2 8.1 8.5 9.5 4.5 3.2 2.1 3.1 4.2 3.5 5.7 7.2 8.5 7.8 6.7 8.0 8.9 9.4 8.8 9.1 7.5 6.2 7.2

I / 0.2062 0.3160 0.3778 0.0827 0.2420 0.2506 0.3605 0.4148 0.4938 0.4926 0.5444 0.5556 0.2012 0.1432 0.0827 0.1370 0.2000 0.2617 0.3259 0.3809 0.4309 0.4235 0.3309 0.3852 0.4556 0.4840 0.3988 0.4395 0.3617 0.2753 0.3272

/ 1172 799 653 2647 978 1144 955 604 563 444 440 359 663 929 1266 923 721 1359 634 473 384 445 476 385 372 357 337 348 423 464 415

dm 0.32 0.51 0.64 0.17 0.52 0.54 0.92 0.83 1.14 1.07 1.16 1.18 0.42 0.30 0.17 0.30 0.41 0.55 0.67 0.82 0.87 0.86 0.69 0.79 0.94 0.97 0.82 0.91 0.76 0.58 0.68

dm 0.48 0.75 0.92 0.23 0.65 0.66 0.88 1.11 1.20 1.21 1.30 1.32 0.44 0.31 0.18 0.30 0.45 0.57 0.72 0.82 0.97 0.95 0.74 0.87 1.02 1.10 0.90 0.99 0.81 0.62 0.74

dm 0.51 0.77 0.91 0.18 0.52 0.55 0.75 0.93 1.07 1.10 1.22 1.24 0.43 0.29 0.20 0.30 0.43 0.56 0.70 0.82 0.94 0.92 0.72 0.78 0.98 1.05 0.86 0.95 0.79 0.60 0.73

dm 0.36 0.53 0.59 0.09 0.27 0.28 0.37 0.49 0.59 0.61 0.73 0.76 0.34 0.26 0.12 0.21 0.33 0.44 0.55 0.63 0.71 0.70 0.53 0.68 0.75 0.80 0.65 0.71 0.57 0.43 0.50

dm 1.67 2.56 3.06 0.67 1.96 2.03 2.92 3.36 4.00 3.99 4.41 4.50 1.63 1.16 0.67 1.11 1.62 2.12 2.64 3.09 3.49 3.43 2.68 3.12 3.69 3.92 3.23 3.56 2.93 2.23 2.65

Tabela 35. Izraunavanje Darsijevog koeficijenta filtracijeK, Rejnoldosvog broja Re i koeficijenta trenja Adsorbensa II pri filtraciji esmenske vode
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

123

7. PRILOZI
V 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 lit 1.550 1.700 1.790 1.840 1.770 1.970 1.690 1.530 1.720 1.650 1.860 1.850 1.640 1.860 1.680 1.640 1.730 1.660 1.860 1.900 1.450 1.860 1.670 1.830 1.910 1.800 1.820 1.940 1.740 1.770 1.880 1.875 1.980 1.710 1.680 1.600
t sek 60 45 40 35 30 30 35 40 35 30 30 30 30 30 25 26 31 25 25 36 46 45 35 40 41 35 30 30 25 25 26 25 25 20 20 45 Q l/s 0.0258 0.0378 0.0448 0.0526 0.0590 0.0657 0.0483 0.0383 0.0491 0.0550 0.0620 0.0617 0.0547 0.0620 0.0672 0.0631 0.0558 0.0664 0.0744 0.0528 0.0315 0.0413 0.0477 0.0458 0.0466 0.0514 0.0607 0.0647 0.0696 0.0708 0.0723 0.0750 0.0792 0.0855 0.0840 0.0356 1 cm 88.1 78.0 70.4 63.1 56.8 52.2 69.2 79.1 69.9 64.7 59.1 59.4 68.2 62.4 58.6 59.5 67.0 62.8 53.5 56.2 84.0 77.8 74.6 75.0 75.4 72.1 73.0 70.6 65.4 65.8 65.5 65.5 61.8 58.5 56 89.8 2 cm 91.9 84.0 77.9 72.3 66.4 63.1 77.4 85.1 77.9 73.9 69.8 69.8 76.8 72.4 69.4 70.2 76.3 72.8 65.1 66.9 88.9 84.2 81.4 82.0 82.2 79.7 80.4 78.5 74.5 74.9 74.8 74.8 71.9 68.5 66.7 93.5 3 cm 97.2 92.4 88.7 85.2 81.8 79.9 88.6 93.3 89.0 86.7 84.1 84.3 88.5 85.9 84.2 84.4 88.1 85.8 88.9 82.2 95.4 92.4 90.9 91.1 91.3 89.8 90.0 88.8 86.3 86.4 86.3 86.2 84.4 82 81 98 4 cm 102.5 100.8 99.3 97.8 96.4 95.8 99.2 101.1 99.4 98.4 97.4 97.4 99.0 98.0 97.3 97.4 98.9 97.8 95.1 96.4 101.7 100.4 99.9 99.8 99.9 99.4 99.3 98.8 99.8 97.9 97.8 97.8 96.9 95.9 95.4 102.8 5 cm 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 105.9 t C 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 18 18 18 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 1-2 2-3 3-4 dm 0.38 0.60 0.75 0.92 0.96 1.09 0.82 0.60 1.52 1.32 1.48 1.04 0.16 1.44 1.38 0.99 0.32 1.00 1.16 1.07 0.49 0.64 0.68 0.70 0.68 0.76 0.74 0.79 0.91 0.91 0.93 0.93 1.01 1.00 1.07 0.37 dm 0.53 0.84 1.08 1.29 1.54 1.68 2.55 1.59 0.39 0.88 1.02 1.45 1.87 0.91 1.18 1.50 1.79 1.30 2.38 1.53 0.65 0.82 0.95 0.91 0.91 1.01 0.96 1.03 1.18 1.15 1.15 1.14 1.25 1.35 1.43 0.45 dm 0.53 0.84 1.06 1.26 1.46 1.59 1.06 0.78 1.04 1.17 1.33 1.31 1.05 1.21 1.31 1.30 1.08 1.20 0.62 1.42 0.63 0.80 0.90 0.87 0.86 0.96 0.93 1.00 1.35 1.15 1.15 1.16 1.25 1.39 1.44 0.48 4-5 1-5 dm 0.34 0.51 0.66 0.81 0.95 1.01 0.67 0.48 0.65 0.75 0.85 0.85 0.69 0.79 0.86 0.85 0.70 0.81 1.08 0.95 0.42 0.55 0.60 0.61 0.60 0.65 0.66 0.71 0.61 0.80 0.81 0.81 0.90 1.00 1.05 0.31 dm 1.78 2.79 3.55 4.28 4.91 5.37 3.67 2.68 3.60 4.12 4.68 4.65 3.77 4.35 4.73 4.64 3.89 4.31 5.24 4.97 2.19 2.81 3.13 3.09 3.05 3.38 3.29 3.53 4.05 4.01 4.04 4.04 4.41 4.74 4.99 1.61 K1-2 dm/s 0.123 0.114 0.108 0.103 0.111 0.109 0.106 0.115 0.058 0.075 0.076 0.107 0.616 0.078 0.088 0.115 0.314 0.120 0.116 0.089 0.116 0.116 0.127 0.118 0.124 0.122 0.148 0.148 0.138 0.140 0.140 0.145 0.141 0.154 0.142 0.173 K2-3 dm/s 0.088 0.081 0.075 0.073 0.069 0.070 0.034 0.043 0.227 0.113 0.110 0.077 0.053 0.123 0.103 0.076 0.056 0.092 0.056 0.062 0.087 0.091 0.091 0.091 0.092 0.092 0.114 0.113 0.106 0.111 0.113 0.119 0.114 0.114 0.106 0.142 K3-4 dm/s 0.088 0.081 0.076 0.075 0.073 0.074 0.082 0.088 0.085 0.085 0.084 0.085 0.094 0.092 0.093 0.087 0.093 0.100 0.216 0.067 0.090 0.093 0.096 0.095 0.098 0.097 0.118 0.117 0.093 0.111 0.113 0.117 0.114 0.111 0.105 0.134 K4-5 dm/s 0.093 0.091 0.083 0.080 0.076 0.080 0.089 0.098 0.093 0.090 0.090 0.089 0.097 0.096 0.096 0.091 0.098 0.101 0.085 0.068 0.092 0.092 0.098 0.092 0.095 0.097 0.113 0.112 0.140 0.109 0.110 0.114 0.108 0.105 0.098 0.141 K1-5 sr dm/s 0.098 0.092 0.085 0.083 0.082 0.083 0.078 0.086 0.116 0.091 0.090 0.089 0.215 0.097 0.095 0.092 0.140 0.103 0.118 0.072 0.096 0.098 0.103 0.099 0.102 0.102 0.123 0.122 0.119 0.118 0.119 0.124 0.120 0.121 0.113 0.148 K1-5 dm/s 0.096 0.090 0.084 0.082 0.080 0.081 0.087 0.095 0.091 0.089 0.088 0.088 0.096 0.095 0.094 0.090 0.095 0.102 0.094 0.071 0.096 0.098 0.101 0.098 0.101 0.101 0.122 0.122 0.114 0.117 0.119 0.123 0.119 0.120 0.112 0.147 v dm/s 0.0212 0.0310 0.0367 0.0431 0.0484 0.0538 0.0396 0.0314 0.0403 0.0451 0.0508 0.0505 0.0448 0.0508 0.0551 0.0517 0.0457 0.0544 0.0610 0.0433 0.0258 0.0339 0.0391 0.0375 0.0382 0.0422 0.0497 0.0530 0.0570 0.0580 0.0593 0.0615 0.0649 0.0701 0.0689 0.0291
-4 2

Re 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.0695 1.0695 1.0695 1.0695 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 2.8 4.0 4.8 5.6 6.3 7.0 5.2 4.1 5.3 5.9 6.6 6.6 5.8 6.6 7.2 6.7 6.0 7.1 8.0 5.6 3.5 4.6 5.3 5.1 5.0 5.5 6.5 6.9 7.4 7.6 7.7 8.0 8.5 9.1 9.0 3.8

I / 0.2198 0.3444 0.4383 0.5284 0.6062 0.6630 0.4531 0.3309 0.4444 0.5086 0.5778 0.5741 0.4654 0.5370 0.5840 0.5728 0.4802 0.5321 0.6469 0.6136 0.2704 0.3469 0.3864 0.3815 0.3765 0.4173 0.4062 0.4358 0.5000 0.4951 0.4988 0.4988 0.5444 0.5852 0.6160 0.1988

/ 1394 1022 927 810 737 651 823 958 779 712 636 639 659 592 548 610 653 511 495 933 1152 860 719 772 735 668 467 441 437 418 404 375 368 339 370 666

10 dm /s /

Tabela 36. Izraunavanje Darsijevog koeficijenta filtracije K, Rejnoldosvog broja Re i koeficijenta trenja Adsorbensa III pri filtraciji esmenske vode
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

124

7. PRILOZI
V lit 1 2 1.620 1.740 1.640 1.320 1.780 1.700 1.600 1.740 1.510 1.820 1.480 1.640 1.620 1.380 1.430 1.880 1.530 1.740 1.400 0.780 1.460 t sek 80 45 70 110 80 110 50 80 70 50 60 90 50 60 40 35 60 42 60 50 50 1 cm 125.2 122.5 124.1 125.5 124.3 125.3 122.6 124.3 124.4 121.6 123.7 123.3 116.7 121.9 118.1 111.8 121.1 115.9 121.7 123.9 119.6 2 cm 125.5 123.7 125.0 125.9 125.0 125.8 123.6 125.0 125.0 123.0 124.5 124.4 119.3 123.2 121.0 115.2 122.5 118.4 122.9 124.7 121.4 3 cm 126.0 124.7 125.5 126.2 125.5 126.2 124.5 125.5 125.6 124.0 125.1 125.7 122.5 124.9 122.9 119.8 124.4 121.7 124.7 125.9 123.6 4 cm 126.5 126.0 126.2 126.6 126.2 126.5 125.6 126.3 126.3 125.3 126.0 126.7 125.4 126.3 125.4 124.0 126.0 124.8 126.1 126.6 125.5 5 cm 127.2 127.2 127.4 127.4 127.4 127.4 127.4 127.4 127.4 127.4 127.4 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 K1-5 t C 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18
1-2 2-3 3-4 4-5 1-5

Q l/s 0.0203 0.0387 0.0234 0.0120 0.0223 0.0155 0.0320 0.0218 0.0216 0.0364 0.0247 0.0182 0.0324 0.0230 0.0345 0.0409 0.0313 0.0364 0.0290 0.0280 0.0156

K1-2 dm/s 1.217 0.581 0.469 0.541 0.573 0.557 0.577 0.560 0.648 0.469 0.556 0.299 0.225 0.319 0.215 0.217 0.404 0.263 0.436 0.631 0.156

K2-3 dm/s 0.730 0.697 0.845 0.721 0.802 0.697 0.641 0.206 0.648 0.656 0.741 0.253 0.183 0.244 0.327 0.160 0.297 0.199 0.083 0.421 0.128

K3-4 dm/s 0.730 0.536 0.604 0.541 0.573 0.929 0.525 0.490 0.556 0.505 0.494 0.329 0.201 0.296 0.249 0.175 0.353 0.212 0.374 0.721 0.148

K4-5 dm/s 0.356 0.396 0.240 0.184 0.228 0.211 0.219 0.243 0.241 0.213 0.217 0.187 0.159 0.177 0.170 0.129 0.203 0.144 0.198 0.265 0.080

sr

K1-5 dm/s 0.672 0.546 0.471 0.419 0.477 0.489 0.443 0.466 0.477 0.417 0.443 0.263 0.192 0.255 0.234 0.168 0.306 0.202 0.311 0.465 0.125

v dm/s 0.0166 0.0317 0.0192 0.0098 0.0182 0.0127 0.0262 0.0178 0.0177 0.0298 0.0202 0.0149 0.0266 0.0189 0.0283 0.0335 0.0257 0.0299 0.0238 0.0230 0.0128

dm 0.03 0.12 0.09 0.04 0.07 0.05 0.10 0.07 0.06 0.14 0.08 0.11 0.26 0.13 0.29 0.34 0.14 0.25 0.12 0.08 0.18

dm 0.05 0.10 0.05 0.03 0.05 0.04 0.09 0.19 0.06 0.10 0.06 0.13 0.32 0.17 0.19 0.46 0.19 0.33 0.63 0.12 0.22

dm 0.05 0.13 0.07 0.04 0.07 0.03 0.11 0.08 0.07 0.13 0.09 0.10 0.29 0.14 0.25 0.42 0.16 0.31 0.14 0.07 0.19

dm 0.07 0.12 0.12 0.08 0.12 0.09 0.18 0.11 0.11 0.21 0.14 0.12 0.25 0.16 0.25 0.39 0.19 0.31 0.18 0.13 0.24

dm 0.20 0.47 0.33 0.19 0.31 0.21 0.48 0.31 0.30 0.58 0.37 0.46 1.12 0.60 0.98 1.61 0.68 1.20 0.62 0.40 0.83

dm/s 0.758 0.553 0.539 0.497 0.544 0.599 0.490 0.375 0.523 0.461 0.502 0.267 0.192 0.259 0.240 0.170 0.314 0.205 0.273 0.510 0.128

104 dm2/s 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563

Re / 2.2 4.1 2.5 1.3 2.4 1.7 3.4 2.3 2.3 3.9 2.6 2.1 3.6 2.6 3.9 4.6 3.5 4.1 3.3 3.2 1.8

I / 0.0213 0.0500 0.0351 0.0202 0.0330 0.0223 0.0511 0.0330 0.0319 0.0617 0.0394 0.0489 0.1191 0.0638 0.1043 0.1713 0.0723 0.1277 0.0660 0.0426 0.0883

220 142 271 594 282 396 211 295 290 197 274 624 481 511 371 434 312 407 332 230 1536

OTPADNA VODA I OTPADNA VODA II

3 4 5 6 7 8 9 10 11 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Tabela 37. Izraunavanje Darsijevog koeficijenta filtracije K, Rejnoldosvog broja Re i koeficijenta trenja Adsorbensa I pri filtraciji Otpadne vode I i Otpadne vode II

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

125

7. PRILOZI
V t 1 2 3 4 5 K1-5 t
1-2 2-3 3-4 4-5 1-5

K1-2

K2-3

K3-4

K4-5

sr

K1-5

104 dm2/s 1.1167 1.1430 1.1490 1.1342 1.7505 1.1674 1.1674 1.1674 1.1674 1.1674 1.1674 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563

Re

lit 1 2 OTPADNA VODA I 3 4 5 6 7 8 9 10 11 1 2 OTPADNA VODA II 3 4 5 6 7 8 9 10 11 1.690 1.650 1.740 1.620 1.590 1.720 1.570 1.560 1.530 1.520 1.780 1.790 1.720 1.640 1.680 1.560 1.660 1.450 1.740 1.720 1.840 1.700

sek 30 45 60 75 120 45 60 80 110 60 90 50 50 80 35 50 85 50 35 50 35 40

l/s 0.0563 0.0367 0.0290 0.0216 0.0133 0.0382 0.0262 0.0195 0.0139 0.0253 0.0198 0.0358 0.0344 0.0205 0.0480 0.0312 0.0195 0.0195 0.0290 0.0497 0.0344 0.0526 0.0425

cm 116.8 120.6 122.1 123.5 124.9 115.5 118.0 120.3 122.4 117.5 119.8 111.0 111.4 117.9 102.8 112.4 118.1 112.8 100.8 109.7 98.7 105.3

cm 119.2 122.2 123.4 124.4 125.4 116.3 119.2 121.3 123.1 118.7 120.8 114.2 114.5 119.9 107.4 115.2 119.9 115.7 105.8 113.2 104.0 109.4

cm 122.1 124.1 124.9 125.5 126.2 118.7 120.9 122.4 124.0 120.3 121.9 118.9 119.2 122.7 114.3 119.6 122.8 119.9 113.5 118.4 112.3 115.9

cm 124.5 125.6 126.1 126.5 126.7 120.4 121.9 123.2 124.5 121.6 122.1 123.2 123.4 125.1 127.9 123.4 125.1 123.9 120.4 122.9 119.8 121.6

cm 124.6 127.6 127.6 127.6 127.6 127.6 127.6 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 128.8 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9

C 24.0 24.0 24.0 24.0 24.0 24.0 24.0 24.0 24.0 24.0 24.0 18.0 18.0 18.0 18.0 18.0 18.0 18.0 18.0 18.0 18.0 18.0

dm 0.24 0.16 0.13 0.09 0.05 0.08 0.12 0.10 0.07 0.12 0.10 0.32 0.31 0.20 0.46 0.28 0.18 0.29 0.50 0.35 0.53 0.41

dm 0.29 0.19 0.15 0.11 0.08 0.24 0.17 0.11 0.09 0.16 0.11 0.47 0.47 0.28 0.69 0.44 0.29 0.42 0.77 0.52 0.83 0.65

dm 0.24 0.15 0.12 0.10 0.05 0.17 0.10 0.08 0.05 0.13 0.02 0.43 0.42 0.24 1.36 0.38 0.23 0.40 0.69 0.45 0.75 0.57

dm 0.01 0.20 0.15 0.11 0.09 0.72 0.57 0.47 0.34 0.63 0.58 0.47 0.45 0.28 0.09 0.45 0.28 0.40 0.75 0.50 0.81 0.63

dm 0.78 0.70 0.55 0.41 0.27 1.21 0.96 0.76 0.55 1.04 0.81 1.69 1.65 1.00 2.60 1.55 0.98 1.51 2.71 1.82 2.92 2.26

dm/s 0.423 0.413 0.402 0.433 0.478 0.862 0.393 0.352 0.358 0.381 0.357 0.202 0.200 0.185 0.188 0.201 0.196 0.180 0.179 0.177 0.179 0.187

dm/s 0.350 0.348 0.349 0.354 0.299 0.287 0.278 0.320 0.279 0.286 0.324 0.137 0.132 0.132 0.125 0.128 0.121 0.125 0.116 0.119 0.114 0.118

dm/s 0.423 0.441 0.436 0.390 0.478 0.405 0.472 0.440 0.502 0.351 1.783 0.150 0.148 0.154 0.064 0.148 0.153 0.131 0.130 0.138 0.126 0.134

dm/s 6.926 0.225 0.238 0.241 0.181 0.065 0.056 0.051 0.050 0.049 0.042 0.094 0.094 0.090 0.656 0.085 0.086 0.089 0.081 0.085 0.080 0.083

dm/s 2.031 0.357 0.356 0.354 0.359 0.405 0.300 0.290 0.297 0.267 0.627 0.146 0.143 0.140 0.258 0.141 0.139 0.131 0.127 0.130 0.125 0.131

dm/s 0.480 0.348 0.350 0.350 0.326 0.210 0.181 0.170 0.168 0.162 0.162 0.141 0.138 0.136 0.123 0.134 0.132 0.128 0.122 0.125 0.120 0.125

dm/s 0.0462 0.0301 0.0238 0.0177 0.0109 0.0313 0.0214 0.0160 0.0114 0.0208 0.0162 0.0293 0.0282 0.0168 0.0393 0.0256 0.0160 0.0238 0.0407 0.0282 0.0431 0.0348

/ 6.6 4.2 3.3 2.5 1.0 4.3 2.9 2.2 1.6 2.8 2.2 4.4 4.3 2.5 6.0 3.9 2.4 3.6 6.2 4.3 6.5 5.3 0.0830 0.0745 0.0585 0.0436 0.0287 0.1287 0.1021 0.0809 0.0585 0.1106 0.0862 0.1857 0.1813 0.1099 0.2857 0.1703 0.1077 0.1659 0.2978 0.2000 0.3209 0.2484

122 259 325 437 764 412 697 993 1413 805 1029 677 716 1222 579 818 1319 922 563 790 542 642

Tabela 38. Izraunavanje Darsijevog koeficijenta filtracije K, Rejnoldosvog broja Re i koeficijenta trenja Adsorbensa II pri filtraciji Otpadne vode I i Otpadne vode II

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

126

7. PRILOZI
V lit
1 2 3

t sek 25 35 40 35 80 150 80 40 60 90 180 180 55 50 40 25 45 25 30 28 30 25 25 25

Q l/s 0.0696 0.0549 0.0425 0.0480 0.0208 0.0113 0.0224 0.0450 0.0300 0.0174 0.0077 0.0086 0.0229 0.0292 0.0413 0.0592 0.0364 0.0736 0.0545 0.0540 0.0671 0.0600 0.0684 0.0700 0.0572

1 cm 96.6 104.3 109.5 117.4 119.5 123.3 118.5 107.8 116.9 121.5 124.3 124.9 113.2 98.0 81.2 56.9 87.4 33.0 64.0 44.0 58.4 46.5 47.7 67.4

2 cm 104.3 110.0 114.0 120.0 121.5 124.4 120.8 112.8 119.8 123.0 125.2 125.5 117.0 105.0 92.2 73.0 97.5 57.8 80.8 65.8 77.4 68.4 69.8 84.7

3 cm 112.0 115.9 118.7 122.5 123.5 125.5 123.0 118.0 122.5 124.6 126.0 126.0

4 cm 119.0 121.3 122.9 125.0 125.4 126.5 125.2 122.5 125.0 126.1 126.9 127.0 124.2 123.6 121.4 118.3 122.4 115.8 119.6 117.2 118.9 117.2 117.2 119.4

5 cm 127.5 127.5 127.5 127.5 127.6 127.6 127.6 127.6 127.6 127.6 127.6 127.6 127.6 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9 127.9

t C 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

1-2

2-3

3-4

4-5

1-5

K1-2 dm/s 0.163 0.174 0.170 0.333 0.187 0.186 0.175 0.162 0.187 0.210 0.155 0.259 0.109 0.075 0.068 0.066 0.065 0.054 0.058 0.056 0.057 0.040 0.061 0.430

K2-3 dm/s 0.163 0.167 0.163 0.346 0.187 0.186 0.183 0.156 0.200 0.197 0.174 0.311 0.106 0.073 0.064 0.060 0.064 0.056 0.059 0.178 0.037 0.102 0.057 0.034

K3-4 dm/s 0.179 0.184 0.182 0.346 0.197 0.204 0.183 0.180 0.216 0.210 0.155 0.155 0.125 0.046 0.042 0.039 0.045 0.038 0.044 0.041 0.046 0.045 0.047 0.054

K4-5 dm/s 0.101 0.109 0.114 0.236 0.116 0.127 0.115 0.108 0.142 0.143 0.136 0.176 0.083 0.083 0.078 0.076 0.081 0.075 0.080 0.077 0.082 0.079 0.080 0.083

K1-5 sr dm/s 0.151 0.158 0.157 0.315 0.172 0.176 0.164 0.152 0.186 0.190 0.155 0.225 0.106 0.070 0.063 0.060 0.064 0.056 0.060 0.088 0.055 0.066 0.061 0.150

K1-5 dm/s 0.150 0.157 0.157 0.316 0.170 0.175 0.163 0.151 0.186 0.190 0.155 0.212 0.106 0.065 0.059 0.055 0.060 0.051 0.056 0.053 0.057 0.056 0.058 0.063

v dm/s 0.0570 0.0450 0.0348 0.0393 0.0170 0.0093 0.0183 0.0369 0.0246 0.0143 0.0063 0.0071 0.0188 0.0239 0.0338 0.0485 0.0299 0.0603 0.0443 0.0550 0.0492 0.0561 0.0574 0.0469

dm 0.77 0.57 0.45 0.26 0.20 0.11 0.23 0.50 0.29 0.15 0.09 0.06 0.38 0.70 1.10 1.61 1.01 2.48 1.68 2.18 1.90 3.09 2.07 0.24

dm 0.77 0.59 0.47 0.25 0.20 0.11 0.22 0.52 0.27 0.16 0.08 0.05 0.39 0.72 1.16 1.79 1.02 2.35 1.65 0.68 2.96 1.21 2.21 3.05

dm 0.70 0.54 0.42 0.25 0.19 0.10 0.22 0.45 0.25 0.15 0.09 0.10 0.33 1.14 1.76 2.74 1.47 3.45 2.23 2.96 2.35 2.77 2.67 1.91

dm 0.85 0.62 0.46 0.25 0.22 0.11 0.24 0.51 0.26 0.15 0.07 0.06 0.34 0.43 0.65 0.96 0.55 1.21 0.83 1.07 0.90 1.07 1.07 0.85

dm 3.09 2.32 1.80 1.01 0.81 0.43 0.91 1.98 1.07 0.61 0.33 0.27 1.44 2.99 4.67 7.10 4.05 9.49 6.39 8.39 6.95 8.14 8.02 6.05

104 dm2/s 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.1110 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563 1.0563

Re / 11.3 8.9 6.9 7.8 3.4 1.8 3.6 7.3 4.9 2.8 1.3 1.4 3.7 3.3 4.6 6.7 4.1 8.3 6.1 7.6 6.8 7.7 7.9 6.4

I / 0.3287 0.2468 0.1915 0.1074 0.0862 0.0457 0.0968 0.2106 0.1138 0.0649 0.0351 0.0287 0.1532
0.3181 0.4968 0.7553 0.4309 1.0096 0.6798 0.8926 0.7394 0.8660 0.8532 0.6436

OTPADNA VODA I

4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

1.740 1.920 1.700 1.680 1.660 1.700 1.790 1.800 1.570 1.390 1.550 1.260 1.760
1.460 1.650 1.480 1.640 1.840 1.620 1.880 1.800 1.710 1.750 1.430

436 527 681 300 1286 2288 1242 668 813 1370 3782 2489 1875
1580 1236 913 1374 789 987 838 870 784 737 833

121
112.2 103.8 90.9 107.7 81.3 97.3 87.6 95.4 89.5 90.5 100.3

1 2

OTPADNA VODA II

3 4 5 6 7 8 9 10 11

Tabela 39. Izraunavanje Darsijevog koeficijenta filtracijeK, Rejnoldosvog broja Re i koeficijenta trenja Adsorbensa III pri filtraciji esmenske vode I i esmenske vode II

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

127

7. PRILOZI

7.2. TABELARNI PRIKAZ REZULTATA TRETMANA VODE PLAZMA REAKTOROM NA BAZI DIJELEKTRICNOG BARIJERNOG PRANJENJA (DBP) ORGINALNE KONSTRUKCIJE

Korienjem standardnih programskih paketa tabelarno su prikazani rezultati tretmana vode plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije (DBP).

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

128

7. PRILOZI

posle kagulacije 08. februara 2008 g.

otpadna voda 07.februara 2008 g.

08 februar 2008 g.I prolaz kroz generator

09 februar 2008 g.I prolaz kroz generator

10 februar 2008 g.I prolaz kroz generator

16 05

16 30

17 45

23 00

11 00

15 00

16 00

21 40

22 25

22 40

09 40

10 30

15 45

15 50

Vreme merenja
Proteklo vremena u satima od tretiranja vode DBD-om u I prolazu

-5.00

0.00

0.42

1.67

6.92

18.92

22.92

23.92

29.58

30.33

30.58

41.58

42.42

47.67

47.75

MDK*
TSS/ Ukupne sus. materije COD/ HPK BOD/ BPK5 NO3N;/nitrat TOC/ ukupan organski C [ mg/l]

500

4500

570

635

1320

300

310

118

172

260

1210

340

515

131

655

305

375

[ mg O2/l]

2 3 4

450

6050 1740 1320

1600 500 565

1600 500 585

1800 560 640

725 226 272

1150 355 375

595 176 184

690 208 222

800 248 280

1860 575 870

1270 385 415

1620 500 555

650 196 200

1560 485 590

1190 360 385

1440 440 465

[ mg O2/l] [ mg/l] [ mg/l]

30

300

860

1120

1010

1230

506

1020

840

840

690

1310

1270

1260

880

1200

1340

1350

Tabela 40. Pregled promena fiziko hemijskih karakteristika otpadne vode mlekare P I (uzorkovane 07. februara 2008 g.) tretirane plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP)- I prolaz kroz reaktor, mereno 08-10. 02. 2008g.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

129

7. PRILOZI Otpana voda posle kagulacije 08. februara 2008 g. Sirova otpadna voda 07.februara 2008 g.

08 februar 2008 g.II prolaza kroz generator

09 februar 2008 g.II prolaza kroz generator

10 februar 2008 g.II prolaza kroz generator

Vreme merenja MDK*


TSS/ Ukupne sus. materije COD/ HPK

17 00

17 30

23 15

11 17

15 25

16 25

21 55

09 55

10 55

11 00

16 05

16 00

16 20

[mg/l]

500

4500

570

575

170

182

1040

385

620

500

560

172

270

405

415

405

[mg O2/l]

450

6050

1600

1450

715

920

310

1260

1660

1680

1640

605

1220

1320

1460

1440

[mg O2/l]

BOD/ BPK5 NO3N;/nitrat TOC/ ukupan organski C

300

1740

500

455

218

276

340

385

520

520

505

184

365

410

450

445

[mg/l]

30

1320

565

535

770

282

380

425

1120

590

575

204

385

450

485

412

[mg/l]

860

1120.0

940.0

1050.0

1100.0

137.0

1360.0

1360.0

625.0

1720.0

1150.0

1520.0

1350.0

Tabala 41. Pregled promena fiziko hemijskih karakteristika otpadne vode mlekare P II (uzorkovana 07. 02. 2008 g.) tretirane plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP)- II prolaza koz reaktor, mereno 08-10 januar 2008

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

130

7. PRILOZI 08 februar 2008 g.III prolaza kroz generator Sirova otpadna voda 07.februara 2008 g. Otpana voda posle kagulacije 08. februara 2008 g.

09 februar 2008 g.III prolaza kroz generator

10 februar 2008 g.III prolaza kroz generator

Vreme merenja Proteklo vremena u satima od trenutka tretiranja vode plazmom u III prolazu Proteklo vremena u satima od trenutka tretiranja vode plazmom u I prolazu MDK*
TSS/ Ukupne sus. materije COD/ HPK

0.00

18 00

23 30

11 24

15 46

22 10

10 10

10 50

11 10

16 40

16 45

16 50

17 10

-5.00

0.50

6.00

17.90

22.27

28.67

40.67

41.33

41.67

47.17

47.25

47.33

47.67

-5.00

1.92

7.42

19.32

23.68

30.08

42.08

42.75

43.08

48.58

48.67

48.75

49.08

[mg/l]

500

4500

570

182

630

143

615

435

254

315

485

625

745

544

525

[mg/l] [mg O2/l] [mg O2/l]

450

6050

1600

695

2020

610

1660

1600

1110

1170

1520

1680

1900

1664

1470

BOD/ BPK5 NO3N;/nitrat TOC/ ukupan organski C

300

1740

500

210

625

186

520

490

335

350

470

525

595

512

455

30

1320

565

228

685

194

595

520

355

390

525

610

695

576

525

[mg/l]

860

1120.0

840.0

1580.0

705.0

1110.0

1600.0

1380.0

1470.0

1540.0

1480.0

1390.0

1344.0

1220.0

Tabala 42. Pregled promena fiziko hemijskih karakteristika otpadne vode mlekare P III (uzorkovana 07. 02. 2008 g.) tretirane plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP)- III prolaza koz reaktor, mereno 08-10. 02. 2008g.
Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

131

8.LISTA SKRAENICA

8. Lista skraenica

Navedene oznake su protumaene i neposredno u tekstu, pri prvom javljajnu. A - povrina poprenog preseka kolone (dm2) AI- Adsorbens I AII Adsorbens II AIII- Adsorbens III A I otpadna voda- otpadna voda uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda kroz plazma reaktoro na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) posle predtretmana kroz reaktor proputena jedanput A II otpadna voda- otpadna voda uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda mlekare kroz plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) posle predtretmana kroz jonizator proputena dva puta B otpadna voda- otpadna voda uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda mlekare kroz plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) posle predtretmana kroz jonizator proputena jedanput AOPs- Advanced oxidation prcesses (unapreenih oksidaconih procesa), AS I otpadna voda- otpadna voda uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda kroz plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) AS II otpadna voda- otpadna voda uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda kroz plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP)

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

132

8.LISTA SKRAENICA

BS otpadna voda - otpadna voda uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda kroz plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) BPK- bioloka potronja kisonika (mg O2/l) BPK5- bioloka potronja kisonika za pet dana (mg O2/l) BOD- bioloke potronje kiseonika, Biological Oxygen Demand (mg O2/l) cca cirka, oko, otprilike CLI klinoptilolit COD- hemijske potronje kiseonika, Chemical Oxygen Demand (mg O2/l) V - esmenska voda DBP- dielektrino barijerno pranjenje, plazma reaktorom na bazi Dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) orginalne konstrukcije d- prenik zrna poroznog materijala (m1) de- efektivnan prenik zrna poroznog materijala (cm1/dm1) ds- otvori sita pri prosejavanju mineralne meavine zeolita (mm1) E1- centralna cilindrina elektroda zatvorenog elektrodnog sistema za direktnu ozonizaciju vode E2 spoljanja elektroda i izolatora od stakla zatvorenog elektrodnog sistema za direktnu ozonizaciju vode F feldspat g - ubrzanje zemljine tee (dm/s2) HAS- hidratisani aluminosilikati, supstance koje sadre aluminijum u obliku Al2O3 i silicijum u obliku SiO2, HPK- hemijska potronja kisonika (mg/l) HTAB- hexadecyltrimethylammonium bromida HZ-HR suspenzija hladan zeolit hladan rastvor HZ-TR suspenzija hladan zeolit topao rastvor I- pad pijezometraske linije I= /S (/) JAR testovi- procedure odrivanja optimalne koncetracije kagulanta i flokulanta pri tretmanu voda, JAR test procedure for precipitants, coagulants & flocculants KKI- ukupni kapacitet katjonske izmene K- Darsijevi koeficijenti filtracije (m/s), KMK - kritina micelarna koncentracija koncentracija pri kojoj dolazi do formiranja micela M- mlekara MDK maksimalno dozvoljene koncentracije (Pravilnik o tehnikim i sanitarnim uslovima za uputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada Beograda ("Sl. list grada Beograda, 1986.). n- koeficijent poroznosti n= Vs/V, poroznost Nt- ukupni azot; mg/l ODM- odvaja masti pilot postrojenja OV I- Otpadna voda I, uzorkovana za potrebe filtracije OV II- Otpadna voda II, uzorkovana za potrebe filtracije PKB- Poljoprivrednog kombinata Beograd PKP- posudu za odravanje konstantnog pritiska u koloni pilot postrojenja PS- prepumpni sud pilot postrojenja - pijezometarska kota (m1) P- pumpa zatvorenog elektrodnog sistema za direktnu ozonizaciju vode

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

133

8.LISTA SKRAENICA

P otpadna voda- otpadna voda uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda kroz elektrodni sistem plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) PS-proizvodnja sira PJ-proizvodnja jogurta Pt- ukupni fosfor (mg/l) P I otpadna voda- otpadna voda mlekare uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda kroz elektrodni sistem plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) posle predtretmana kroz jonizator proputena jedanput P II otpadna voda- otpadna voda mlekare uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda kroz elektrodni sistem plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) posle predtretmana kroz jonizator proputena dva puta P III otpadna voda- otpadna voda mlekare uzorkovana za potrebe proputanja otpadnih voda kroz elektrodni sistem plazma reaktorom na bazi dijelektricnog barijernog pranjenja (DBP) posle predtretmana kroz jonizator proputena tri puta Re- Rejnoldsov broj Re (/) RX- Povrinske aktivne supstance su amfipatika jedinjenja i mogu da se prikau optom formulom R1- gornji rezervoar zatvorenog elektrodnog sistema za direktnu ozonizaciju vode R2- donji rezervoar zatvorenog elektrodnog sistema za direktnu ozonizaciju vode SAD- Sjedinjene amerike drava SDBA- stearil-dimetil-benzil-amonium-hlorid- kvaternarna amonijumova so SEU- Savet Evropske Unije SKKI- spoljanji kapacitet katjonske izmene SRS- Socijalistika republika Srbija Sl. list- Slubeni list TGA/DTA- Metoda termogravimetrijske i diferencijalno termike analize, rengenska analiza termiki tretiranih uzoraka zeolita i organo-zeolita TO4- najednostvnija primarna gradivna jedinica klinoptilolita ili zeolita: tetraedar u kome etiri jona kiseonika okruuju centralni jon (T) Si4+ ili Al3+ TOC - ukupan organski ugljenik, Total Organic Carbon (mg/l) TSS - ukupno suspendovanih vrstih estica, Total Suspended Solids (mg/l) TZ-HR- suspenzija topao zeolit hladan rastvor TZ-TR- suspenzija topao zeolit topao rastvor t- temparatura (C) UV- ultraviolentno, UV zraenjem vs- stvarna brzina vs= Q/nA (m/s), stvarna brzina kretanja estica vode v- Darsijeva brzina v= Q/A (m/s), Darsijeva brzina kretanja estica vode Vode I P, II P, III P, A I, A II, B- uzorci vode tretirane jonizatorom Z- uzorak zeolita q- protok vode po m2(m3/h/m2/1; l/s/m2/1) Qsr asovno- protok vode (m3/h) Qsr min - protok vode (m3/min) Qsr sec - protok vode (m3/s) XRPD- Metoda rendgenske difrakcije, odreivanje mineralnog sastava polaznog uzorka zeolita

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

134

8.LISTA SKRAENICA

XNR1R2R3R4 - kvaternarne amonijum soli DVs - zapremina upljina u poroznoj sredini (m3) DV - ukupno posmatrana zapremina porozne sredine (m3) - razlika izmerenih pijezometarskih kota odgovarajuih preseka pri strujanu vode kroz poroznu sredinu (m1) Si - rastojanje odgovarajueg odgovarajuih preseka u kojima se mere pijezometarske kote (dm1) -.koeficijent otpora (/) - kinematskog koeficijenta viskozitet (m2/s)

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

135

9 .LITERATURA

9. Literatura

1. UN Web Services Section, Department of Public Information, United Nations 2006UN Web Services Section. 2006 [cited 03.08.2009] Available from (www.un.org/waterforlifedecade/) 2. Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije. Miloradov M. Nacionalni program primenjivih i razvojnih istraivanja ureenja, zatite I korienja voda u Srbiji motiv zasnivanja nacionalnog programa [dokument on the Internet] Beograd [cited 22.09.2009] Available from www.nauka.gov.rs/lat/images/stories/tehnoloski.../rezime_lat.pdf 3. Miloradov M, Marjanovi P, Bogdanovi S. Metodologija za izradu integralnog katastra zagaivaa ivotne sredine. Beograd: Agora; 1995. 4. Dalmacija B, Benak J, Karlovi E. Metodologija ispitivanja i karakterizacija industrijskih i komunalnih otpadnih voda. Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo. Otpadne vode i vrsti otpad; 1997, Budva.. 5. Berg van den L, Kennedy KJ. Dairy waste treatment with anaerobic stationary fixed film reactors. Water Sci. Technol. 1983; 15:359-68. 6. Kasapgil B, Anderson GK, Ince O. An investigation into pre-treatment of dairy wastewater prior to aerobic biological treatment. Water Sci. Technol. 1994; 29(9):205-12. 7. Koyuncu I, Turan M, Topacik D, Ates A. Application of low pressure nanofiltration membranes for the recovery and reuse of dairy industry effluents. Water Sci. Technol. 2000; 41(1):213-21. 8. Harper WJ. Implant control of dairy wastes. Food Technol; 1974; 28:50-5. 9. Rusten B, Odegaard H, Lundar A. Treatment of dairy wastewater in a novel moving bed biofilm reactor. Water Sci. Technol. 1992; 26(3/4):703-11.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

136

9 .LITERATURA

10. Mirko Popovi, Ivanka Brkovi- Popovi, Savremeni postupci preiavanja komunalnih otpadnih voda, Otpadne vode i vrsti otpad, Budva, 1997. 11. D Ljubisavlejvi, A uki, B Babi. Poreklo otpadnih voda i njihov uticaj na ivotnu sredinu. Preiavanje otpadnih voda. Beograd: Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 1995. s. 25- 28. 12. Petrovi P, Vukadinovi R. Savremeni postupci preiavanja otpadnih voda u slubi zatite ovekove okoline. Otpadne vode i vrsti otpad Budva, 1997.god. 13. Milojevi M. Snabdevanje vodom i kanalisanje naselja. Tree izdanje. Beograd: Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Nauna knjiga; 1987. s. 217. 14. Flanigen E. M. Adsorption properties of molecular sieve zeolites. U W.G. Pond i F. A. Mumpton (urednici) Zeo- agriculture, Int. Comm. Natural Zeolites, Brockport, New Uork, 1984. s: 45-54 15. Rytwo G, Nir S, Margulies L. Soil Science Society of Amerika Journal, 59, 1995, pp. 554-564 16. Hiemenz, P.C., Principles of Colloid and Surface Chemistry. Marcel Dekker Inc., New York, 1986, pp. 427-488 17. Adamson, A.W., Physical Chemistry of Surface. John Wiley and Sons, New York, 1982, pp. 449-451 18. Sulliven, E.J., Hunter, D.B., Bowman, R.S., Clays and Clay Minerals, 45, 1997, 1, pp. 42-53 19. Hunter, R.J., Introduction to Modern Colloid Science, Oxford University Press, Oxford, 1993, pp. 262-298 20. Bowman, R.S., Sulliven, E.J., Li Z., Naples Zeolite Meeting '97, Inter. Symp. On Natural Zeolite, 1997, pp. 81-83 21. Huggerty, G.M., Bowman, R.S., Environ. Sci. Technol., 28, 1994, 3, pp. 452-458 22. Barrer, R.M., Clays and Clay Minerals, 37, 1989, pp. 385-395 23. Manne, S., Gaub, H.E., Science, 270, 1995, pp. 1480-1482 24. Xu, S., Boyd, S.A., Soil Science Society of Amerika Journal, 58, 1994, pp. 13821391 25. Xu, S., Boyd, S.A., Langmuir, 11, 1995, pp. 2508-2514 26. Booker, A.N., Cooney, L.E., Priestley, J.A., Water Sci. Technol., 34, 1996, pp. 17-24 27. Baykal, B.B., Guven, D.A., Water Sci. Technol., 35, 1997, pp. 47-54 28. Ouki, K.S., Kavannagh, M., Waste Manage. Res., 15, 1997, pp. 383-394 29. Baykal, B.B., Water Sci. Technol., 37, 1998, pp. 235-242 30. Cooney, E.L., Booker, N.A., Shallcross D.C., Steven G.W., Separ. Sci. Technol., 34, 1999, pp. 2307-2327 31. Aral, N., Gunay, A., Sevimoglu, M., Cali, M., Debik, E., Frensen. Environ. Bull., 8 (56), 1999, pp. 344349 32. Galindo, C., Ming, D.W., Carr, M.J., Morgan, A., Pickering, K.D., C. Collela and F. A. Mumpton, Natural zeolites for the third millenium, De Frede Editore, Napoli, 2000, pp. 363-371 33. Rozi, M., Cerjan-Stefanovi, ., urkovi, L., Croatia Chemica Acta, 75, 2002, pp. 255-269

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

137

9 .LITERATURA

34. Stefanovi D. Uticaj prirodnih aluminosilikata na poboljanje kvaliteta otpadnih voda mlekare AD Imlek. Magistarski rad. Novi Sad: Centar za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije Univerziteta u Novom Sadu; 2004. 35. Tarasevich, Yu.I., Polyakov, V.E. (1985): Pilot plant study for removal of ammonia from drinking water with natural zeolite 483, Occurrence, Properties and Utilization of Natural zeolites, Zeolite '85, Budapest, Hungary 36. Li, Z., Bowman, R.S., Enviromental Science and Technology, 31, 1997, pp. 24072412 37. Sheng, G., Boyd, S.A., Clays and Clay Minerals, 46, 1997, pp. 10-17 38. Vujakovi, A., Tomaevi-anovi M., Dakovi, A., Dondur, V., Applied Clay Science, 17, 2000, pp. 265-277 39. Li, Z., Anghel, I., Bowman, R.S., J. Dispersion Sci. Technol., 19, 1998, pp. 843857 40. Huddleston, R.G., Hydrology Open File Report No. H90-8, New Mexico Institute of Mining and Technology, Soccoro, NM, 1990 41. Popovici, E., Vatajanu, A., Anastasiu, A., Natural Zeolites, Sofia 95, 1995, pp. 61-64 42. Bowman, R.S., Haggerty, G.M., Huddleston, R.G., Neel, D., Flyn, M.M., ACS Symposium Series 594, Washington, 1995, pp. 54-64 43. Li, Z., Bowman, R.S., Enviromental Science and Technology, 32, 1998, pp. 22782282 44. Zhang, P., Tao, X., Li, Z., Bowman, R.S., Environ. Sci. Technol., 36, 2002, pp. 3597-3603 45. Bowman, R.S., Microporous Mesoporous Mat., 61, 2003, pp. 43-56 46. Markovi, V., Jovanovi, A., Lemi, J., Tomaevi-anovi, M., IV Jugoslovenski simpozijum, Hemija i zatita ivotne sredine, Zrenjanin, Jugoslavija, 2001, pp. 367-369 47. Langlais B, Reckhow DA, Brink DR. Ozone in Water Treatment- Application and Engineering, Chelsea: Lewis, (1991), 11-31 48. Gottschalk C Libra JA, Saupe A. Ozonation of water and waste water: a practical guide to understand ozone and its application, EILEY-VCH, Weinheim (2000), 21- 48 49. Stefanovi D, Vojnovi- Miloradov M, Lemi J, Kurajica M, Kovaevi D Merenje fiziko hemijskih karakteristika otpadnih voda mlekare, Veterinarski glasnik volumen 63 broj 5-6, 2008, 395- 403 50. Batini B. Strujanje u poroznoj sredini. Hidraulika. Beograd: Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 1994. s. 157-165. 51. Schollenberger, C. J., Simon, R. H., Soil Science, 59, 1945, pp. 13-24 52. Ming DW, Dixon JB. Clays and Clay Minerals, 35, 1987, pp. 463-468 53. Manojlovi D, Ostoji DR, Obradovi BM, Kurajica MM, Krsamnovi VD, Puri J. Removal of phenol and chlorophenols from water by new ozone generator. Desalination. 2006; 213:116-2 54. Lemi, J., Tomaevi-anovi, M., urii, M., Stani, T., Journal of Colloid and Interface Science 292, 2005, pp. 11-19 55. Powder Diffraction File, Joint Committee on Powder Diffraction Standards, Centre for Diffraction Data, Swarthmore, PA, 1988

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

138

9 .LITERATURA

56. Radosavljevi-Mihajlovi, A., Karakterizacija i stabilnost dealuminisanih klinoptilolitskih tufova razliitih leita; Magistarska teza, Fakultet za fiziku hemiju, Univerzitet u Beogradu, 2004 57. Powder Diffraction File, Joint Committee on Powder Diffraction Standards, Centre for Diffraction Data, Swarthmore, PA, 1988 58. Mercer, B.W., Ames, L.L., Sand, L.B., Mumpton, F.A., Natural Zeolites, Occurrence, Properties and Use. Pergamon, New York, 1978, pp. 48. 59. World Bank Group. Pollution Prevention and Abatement Handbook. Dairy Industry. 1998:295-297 60. Craggs RJ, Tanner CC, Sukias JP, Davies-Collez RJ. Dairy farm wastewater treatment by an advanced pond system. Water Sci Technol. 2003; 48(2):291-7. 61. Bickers PO, Bhamidimarri R, Shepherd J, Russell J. Biological phosporus removal from a phosphorus-rich dairz processing wastewater. Water Sci Technol. 2003; 48(8):43-51. 62. Stefanovi D, Boidar B, Vojnovi MM, Lemi J. Filtracija vode kroz stub adsorbensa prirodnih aluminosilikata, 37 konferencija o korienju i zatiti voda 2008, Mataruka Banja 2008, 415- 422 63. Hajdin G. Opisivanje strujanja bezdimenzionalnim veliinama. Mehanika fluida knjiga prva osnove. Peto izdanje. Beograd: Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2002. s.178- 208. 64. Stefanovi D. Uticaj prirodnih aluminosilikata na poboljanje kvaliteta otpadnih voda - Darsijevi koeficijenti filtracije, Meunarodni nauni skup Zivotna sredina danas, , Beograd, Ekologica Nauno struno drutvo za zatitu ivotne sredine srbije 21 23. April 2008. g., Beograd, 91 65. Kurajica MM, Obradovi BM, Manojlovi D, Ostoji DR, Puri J. Ozonized water generator based on coaxial dielectric-baririer-discharge in air. Vacuum. 2004; 73:705-8 66. Manojlovi D, Popara A, Dojinovi B, Nikoli A, Obradovi BM, Kurajica MM, Puri J. Comparison of two metods for removal of arsenik from portable water. Desalination. 2008;:1-4 67. Dojinovi B, Manojlovi D, Rogli G, Obradovi BM, Kurajica MM, Puri J. Plasma assisted degradation of phenol solutions. Vacuum. 2008; 1-4

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

139

10. SUMMARY

Summary

General trend in the development of dairy industry highly automated and efficient production lines, has a profound impact on the environment, due to the large wastewater production with high content of organic compounds. In addition to the presence of milk, this type of wastewaters also contain casein and other proteins, lactose and lipids. Dairy industry wastewaters are futher characterised with the variable pH, which is the consequence of the cleaning process where acids and bases are added in turns to the system. Methods applied in the dairy wastewater management essentially are not different from the wastewater management in other indutries. Those are methods of dillution in the natural wastewater acceptor, irrigation of wet lands, processing in sewage basins, biological filtration in the presence of adequate microorganisms for purification, chemical precipitation with chemical coagulantsm, etc. In this study we investigated possibilities for application of natural and modified aluminosilicates, zeolites in the dairy wastewater management of factory Beograd AD Imlek. In the laboratory conditions in the pilot experiment a column of aluminosilicates was formed. Technological characteristics of the system were estimated by wastewater flow monitoring and calculation of Darcy's filtration coefficients. Natural zeolites are inorganic cation-echangers. Exchangeable cations in the mineral and on its surface can be exchanged with long-chain organic cations of the surface-active substances, consequently forming organomineral compositions. This generates the absorbent with enhanced anion absorption capacity, and what is very important, this absorbent is also capable of simultaneous absorption of some cationic and organic contaminants.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

140

10. SUMMARY

Determination and defining of optimal relation between hydraulic features and the efficiency rate of the reaction filters based on natural or controlled modified mineral absorbents, with the purpose to determine the absorption efficiency of certain toxic substances, would provide the foundation for the application of natural minerals and organominerals in real systems. Over the past twenty years, during the course of water technology development process, there has been a special interest in studying the ozone application in the water treatment system. Ozone application is primarily based on remarkable oxidative and disinfective features. In order to cut down the instalation costs for ozone production and increase ozonization efficiency, special attention has been paid to the research of the Advanced oxidation processes, for example ozonization in combination with UV radiation or hydrogen peroxide. The subject of research in this dissertation is also efficiency control of the new type of ozone generator with dialectric barrier discharge (originally constructed and developed at The Faculty of Physics in Belgrade) so it can be used in wastewater treatment in dairies. These studies were carried out for the first time for wastewater purification process in the dairy industry.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

141

11. BIOGRAFIJA

Biografija

Dragoslav (Sekule) Stefanovi roen je 04.06.1960 g. u Beogradu. Magistarske studije iz naune oblasti Inenjerstvo za zatitu ivotne sredine u Centru za interdisciplinarne i multi disciplinarne studije (smer - Zatita voda) Univerziteta u Novom Sadu je upisao kolske 2001/2002 godine, poloio je sve ispite i 10 jula 2004 g. je odbranio magistarsku tezu pod nazivom Uticaj prirodnih alumosilikata na poboljanje kvaliteta otpadnih voda mlekare AD Imlek. Upisao je Graevinski fakultet u Beogradu 1979 godine. Diplomirao je na odseku za hidrotehniku na temu Ispitivanje hidroenergetskog potencijal na Joanikoj reci. Zavrio je Prvu beogradsku gimnaziju 1979 godine a osnovnu kolu Stevan Sremac u Beogradu 1974 g. Tokom juna 1987 bio je uesnik Omladinske istraivake akcije Sava 1987Ispitivanje kvalita vode reke Save. Tokom juna 1986 godine bio je uesnik Omladinske istraivake akcije Kopaonik 1986. U okviru projekta Ispitivanje energetskog potencijala planine Kopaonik vodio je grupu koja je simultanim merenjem i kasnijom obradom tih podataka uradila podprojekat Ispitivanje hidroenergetskog potencijala sliva reke Joanice. U periodu od juna 1989 do maja 1990 godine je radio u Grupi za hidrotehniku preduzea PKB Agroinenjering.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

142

11. BIOGRAFIJA

Od juna 1991 godine radi u kompaniji AD Imlek na poslovima u oblasti graevinarstva, voenja investicija, ukljuujui vodosnadbevanje i odvoenje otpadnih voda. Od kolske 2003/2004 radi u nastavi Visoke zdravstvene kole strukovnih studija u Beogradu na predmetu Sanitarna tehnika. U maju 2010 g. izabran je u zvanje predavaa za oblast Zatita ivotne sredine (predmeti:Sanitarna tehnika, Higijena voda, Zatita izvorita voda, Objekti zagaivai ivotne sredine). Na osnovu odluke Naunog vea Instituta za tehnologiju nuklearanih i drugih mineralnih sirovina mr Dragosalva Stefanovi je stekao istraivako zvanje Istraiva saradnik. Dragoslav Stefanovi je meunarodno Sertifikovani stariji projektni menader (nivo B) oblasti upravljanja projektima po programu Svetske asocijacije za upravljanje projektima IPMA (Intenational Project Management Association). Ovaj program je u skladu sa standardima koje propisuje i primenjuje meunarodna zajednica i regulie kompetencije i znanja uesnika projekta u oblasti upravljanja projektima. Imaoc je licence odgovornog izvoaa radova i licence odgovornog projektanta Inenjerske komore Srbije. Dragoslav Stefanovi ima vie objavljenih saoptenja na naunim kongresima i u strunim asopisima. Saraivao je na projektu Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije na projekt br. Tr. 6702 pod nazivom Razvoj novih adsorbenata na bazi prirodnih minerala.

Efekti reakcionih filtera na bazi modifikovanih prirodnih minerala u preiavanju otpadnih voda

143